Medici.com 70 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Fond ZO RS

Kompanija “Hemofarm”

Riječ urednika Svaki put kada upoznamo novog čovjeka bogatiji smo za jedan novi sadržaj života, za jedno novo stanje, za jedno novo iskustvo. Tada dođemo do zaključka da je predivno živjeti s ljudima ogrezlim u dobroti, kada bivamo presrećni što se krećemo među tim predivnim stvorenjima koja nam kao voda znače, ispunjavajući naš život smislom i poetikom svakog učinjenog djela, izazivajući u nama ponos što smo dio neraskidive veze iz koje crpimo svu svoju snagu i potencijal življenja. Kako je predivno biti dio ovog neodgonetnutog kruga kojeg zovemo priroda. Kruga rađanja i umiranja, početka i kraja, smisla i besmisla, želje za pripadanjem i voljenjem. Novi dan. Jutarnja kafica na terasi. Miris koji budi i daje energiju. Porodica na okupu, široki osmijesi, otvoreni planovi kud i kamo u ove vrele dane. Sunce poput eksera na zidu, čvrsto zakucano visoko na dalekom i neuhvatiljivom nebu, milionima kilometara daleko, pokazujući svoju surovu i razornu snagu. Snagu bez koje ne bi bilo ničega, niti planete kakva danas jeste niti života na njoj. Ljetne baklje dodiruju naše dane, naša jutra, naše večeri, naš svakodnevni vid aktivacija, otežavajući nas u radu. Tijela su nam dehidrirana, vlažna i malaksala. Vrijeme je da se nešto uradi za sebe jer, ipak, svi mi, koji smo radno proveli vremenski interval od januara do avgusta, zaslužujemo odmor. Sezona godišnjih odmora u punom jeku dominira praznim ulicama naših gradova, jer je svako, prema mogućnostima i željama, otišao po dozu odmora i mentalne regeneracije. Bilo na planini, na selu, na jezeru, uz rijeku ili na moru. No, prije nego što i sami krenemo putem odmora, ekipa časopisa „Medici.com“ nije zaboravila da omaterijalizuje suštinu svoje djelatnosti, a to je izdavanje novog, 70. broja našeg pisanog medija. Pa iako je ljeto, ništa manje niti siromašnije u sadržajnom smislu se nismo predstavili na svojim stranicama. Crpeći inspiraciju iz same prirode, posmatrajući ptice, životinje, a prije svega vegetaciju, koju ponajviše posjećuju pčele sakupljajući dragocjeni polen koji ćemo kasnije konzumirati kao med, veliko nam je zadovoljstvo da prepoznajemo vrhunske vrijednosti života tako što širimo pozitivnu energiju i pronalazimo njegov smisao. Ono što je naš, a samim tim i vaš ponos, jeste činjenica da „Medici.com“ već solidnim koracima zakoračuje na međunarodnu scenu. Naime, već od ovog 70. broja, naš i vaš pisani medij će imati svoju elektronsku verziju na engleskom jeziku. Na ovaj način namjeravamo da izađemo sa našeg govornog prostora kroz prozor u svijet i da proširimo svoj pozitivni uticaj tako što ćemo postati „Medici.com internacional“ (The Internacional Journal). Na pragu realizacije i pozitivnih očekivanja od ovog velikog koraka naprijed, nakon što se vratimo sa godišnjih odmora i napunimo svoje energetske resurse snagom, približavamo se septembru i oktobru, mjesecima koji istinski obiluju velikim brojem kongresa, simpozijuma i konferencija kako kod nas, tako i u svijetu, a čiji će uvaženi satelit biti i „Medici.com“. Vaš „Medici.com“ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

55 godina postojanja

Centar za radioterapiju Banjaluka

Akademik Nebojša Lalić

Dijabetes

Dom zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac

Akademik Dragan Micić

Terapija gojaznosti

Bojo Pejčinović

Pčela i poezija

Beograd, 56. konferencija

GIRP

Prof. dr Borko Đorđević

Estetska hirurgija

NMK

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, doc. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

71. broj izlazi u oktobru 2015. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R A V S T V O

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić potpisao je 15.6.2015. sporazum o saradnji sa Odjeljenjem za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerziteta “Džons Hopkins” iz Sjedinjenih Američkih Država. U pitanju je jedna od najprestižnijih zdravstveno-obrazovnih ustanova svijeta sa oko 22 fakulteta koji se bave stručnom nastavom, obukom, naučnim istraživanjima i pružanjem zdravstvene zaštite. „Cilj potpisivanja današnjeg sporazuma je prije svega uspostavljanje saradnje sa jednom od najboljih akademskih ustanova u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i definisanje konkretne saradnje koja bi, uz pomoć stručnjaka sa ovog univerziteta trebalo da dovede do unapređenja rada naših hirurških klinika te saradnje u oblasti stručne nastave, obuke i istraživanja“, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić. On je pojasnio da je ovim sporazumom definisano da će na zahtjev Ministarstva osoblje Univerzitetske bolnice “Džons Hopkins”, dolaziti u Republiku Srpsku gdje će držati predavanja doktorima iz Republike Srpske o različitim temama iz područja plastične i rekonstruktivne hirurgije i pružiti podršku u zajedničkim istraživačkim projektima, dodatnom usavršavanju i obuci kako za zdravstvene radnike, tako i studente medicinskih fakulteta. „Oblasti u kojima je ovim sporazumom definisana saradnja su rekonstrukcija grudi, rekonstrukcija opekotina, rekonstrukcija glave i vrata, mak-

Banjaluka, 15.6.2015. Potpisan sporazum

Saradnja sa Univerzitetom “Džons Hopkins” iz SAD silofacijalna hirurgija i hirurgija ruku“, blike Srpske na edukaciju u Ameriku rekao je Bogdanić. u oblasti plastične i rekonstruktivne On je dodao da će ovaj sporazum hirurgije. omogućiti i odlazak ljekara iz Repu«Ovo je dobar projekat za zdravstvo Srpske jer ćemo, uz ulaganje u nabavku opreme i izgradnju i rekonstrukciju objekata, na ovaj način edukovati kadrove koji će pratiti svjetske tokove u oblasti medicine», rekao je Bogdanić. Ovlašteni zastupnik Medicinskog fakulteta Univerziteta «Džons Hopkins» dr Branko Bojović rekao je da je današnjim potpisivanjem sporazuma formalizovana saradnja Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske sa Univerzitetom «Džons Hopkins». Potpisivanju sporazuma o saradnji prisustvovali su predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, potpredsjednik Vlade Republike Srpske i ministar pravde Anton Kasipović i ministar nauke i tehnologije Republike Srpske Jasmin Komić. N.A.

Z D R A V S T V O

Ministar zdravlja i direktor FZO u posjeti Italiji

Partnerstvo sa italijanskim klinikama

Svjetska nedjelja dojenja

Neka i mame koje rade doje

a poziv predsjednika Privredne komore Ravena iz Italije, gospodina Natalina Đigantea, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić i direktor Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Darko Tomaš, sa saradnicima, posjetili su 9. jula ove godine regiju Ravena gdje su se sastali sa predstavnicima italijanskih inovativnih kompanija koje posluju u različitim oblastima zdravstva. S obzirom na to da se radi o uzvratnoj posjeti, sa privrednicima iz Italije je bilo riječi o konkretnim zajedničkim prijedlozima i projektima u oblasti zdravstva, koji bi bili finansirani iz evropskih fondova. Tokom dvodnevne posjete, predstavnici Ministarstva i Fonda su posjetili bolnicu „Maria Sesilia“ koja je poznata kao «dragulj» u oblasti zdravstvenih usluga i istraživanja u oblasti kardiologije i kardiohirurgije, a sa ciljem uspostavljanja partnerstva u oblasti liječenja i edukacije iz ove oblasti Podsjećamo da Republika Srpska već ima dobru saradnju sa italijanskim klinikama, poput sa Zdravstvenom ustanovom ‘’Gabriele Monasterio’’ iz Toskane, sa kojem je uspostavljena saradnja radi liječenje djece sa urođenim srčanim manama iz RS. Naime, sa ovom klinikom je prošle godine potpisan i protokol o saradnji na osnovu kojeg je samo u prošloj godini liječeno sedmoro djece sa urađenim srčanim manama. Iskustva sa italijanskim zdravstvenim ustanovama su se do sada pokazala kao izuzetno dobra i uspješna za liječenje naših osiguranika.

vjetska nedjelja dojenja, koja se ove godine obilježava od prvog do sedmog avgusta i koju koordiniše Svjetska alijansa za akciju dojenja, posvećena je pružanju podrške ženama da doje na radnom mjestu. Ove godine tema Svjetske nedjelje dojenja je: “Neka i mame koje rade doje“. Ovu akciju Svjetska alijansa za dojenje je posvetila zajedničkoj globalnoj akciji za podršku ženama koje doje na radnom mjestu. Ma gdje radila, majci koja doji svoju bebu, potrebno je da ima mogućnosti i podršku radne okoline. Bez obzira na to da li je žena zaposlena u državnoj ili privatnoj firmi ili radi u kućnim uslovima, potrebno je da ima mogućnost da doji bebu. Za kampanju Svjetske nedjelje dojenja 2015. godine Svjetska alijansa za akciju dojenja i njeni partneri na globalnom, regionalnom i državnom nivou imaju za cilj da osnaže i podrže sve žene da na odgovarajući način kombinuju rad sa odgajanjem djece, posebno da doje. Innocenti deklaracija za zaštitu, promociju i podršku dojenju prepoznala je da ono obezbjeđuje idealnu ishranu za bebe i doprinosi njihovom zdravom rastu i razvoju. Uviđajući važnost prvih godina života kao najvažnijeg perioda za rast i razvoj djeteta u 2011. godini, Vlada Republike Srpske usvojila je Politiku unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj. Cilj ove politike je da se stvore optimalni uslovi za pravilan rast i razvoj djece kako bi svako dijete, bez obzira na sredinu iz koje potiče i svoje individualne mogućno-

sti, imalo uslove za zdrav početak života i kako bi dostiglo svoj puni potencijal. U 2012. godini usvojene su Politika unapređivanja ishrane djece do pet godina života i Politika unpređivanja zdravlja stanovništva Republike Srpske do 2020. godine. Prioritetni pravci djelovanja, definisani u ovim dokumentima, između ostalog se odnose na podršku za zdrav početak života posredstvom promocije fetalne ishrane – optimalne ishrane trudnica i zaštite i promocije dojenja i podrške dojenju. Rezultati provedenih istraživanja vezanih za ishranu djece mlađe od pet godina, sa posebnim osvrtom na aspekt dojenja u Republici Srpskoj, ukazuju na to da su navike vezane za isključivo dojenje djece u porastu. „Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srpskoj 2011 - 2012. godine“ je ukazalo na to da je približno 32% djece mlađe od šest mjeseci isključivo dojeno, u dobi od 12 do 15 mjeseci, njih 11,4 % je i dalje dojeno, a u dobi od 20 do 23 mjeseca dojeno je još njih 6,2 odsto. U Republici Srpskoj su posljednjih godina učinjeni ogromni napori na unapređenju dojenja i stvaranju adekvatnog okruženja za dojenje kroz razvijanje mreže „Bolnica prijatelja beba“. U porodilištima Republike Srpske se, zahvaljujući uvođenju „baby friendly“ programa, dojenje zagovara kao jedini način ishrane, a medicinsko osoblje je obučeno da pruži pomoć porodilji prilikom dojenja. Takođe, organizuju se škole za porodilje na kojima se, između ostalog, govori o prednostima dojenja. N.A.

Z D R A V S T V O

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić posjetio je četvrtog jula Bolnicu Trebinje i tom prilikom direktoru Zdravki Vreći uručio rješenje kojim je ova ustanova stekla status sertifikovane ustanove. Proces sertifikacije, u koji su jednako uključene javne i privatne zdravstvene ustanove, dovodi do standardizacije rada i povećanja sigurnosti pružanja zdravstvene zaštite. „Ovo je, nakon Bolnice Prijedor, druga bolnica u RS, a prva u istočnoj Hercegovini koja je dobila ovaj status, koji dovodi do standardizacije rada i povećanja sigurnosti i kvalitetnijeg pružanja zdravstvene zaštite. Dobijanje statusa sertifikovane ustanove je značajno za trebinjsku bolnicu ali sve zdravstvene ustanove u RS jer se poštuju određene procedure i protokoli, ostvaruje se bolja zaštita pacijenata i zaposlenih. Ovaj proces će unaprijediti i racionalizovati rad, pojeftiniti usluge i proces rada i dati dalje smjernice u razvoju ove zdravstvene ustanove. Ono što je veoma bitno jeste da se ocjenjuje postupanje sa pacijentom i put pacijenta od ulaska u jednu bolnicu ovakvog tipa do završetka liječenja“, istakao je Bogdanić. Ministar Bogdanić je naveo da je proces sertifikacije u Srpskoj zaživio, te da je završno ocjenjivanje u procesu sertifikacije, koji provodi Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite RS, osim u bolnicama Prijedor i Trebinje, provedeno u 20 domova zdravlja, Zavodu za stomatologiju, Zavodu za fizikalnu medicijinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, dvije privatne

Bolnica Trebinje

Sertifikat trebinjskoj bolnici

Dr Zdravka Vreća i dr Dragan Bogdanić

stomatološke ordinacije, 16 privatnih specijalističkih ambulanti i 118 apoteka, dok je još oko 80 zdravstvenih ustanova u ovom procesu. Kako je precizirao, u programu sertifikacije ocjenjuju se svi parametri – od infrastrukture, preko svih dijagnostičkih, terapeutskih i interventnih procesa koji se vrše u zdravstvenoj ustanovi, odnosno od ulaska pacijenta u bolnicu, postupanja sa njim do završetka liječenja.

Prema Bogdanićevim riječima, trebinjska bolnica je „jedna od racionalnih bolnica u Srpskoj koja je dobro uskladila svoju organizaciju i sistematizaciju rada, te način pružanja usluga zdravstvene zaštite i radi uspješno, u skladu sa sredstvima koje dobija od Fonda zdravstvenog osiguranja RS“. Direktor Bolnice Trebinje Zdravka Vreća navela je da je proces sertifikacije u trebinjskoj bolnici trajao pet godina: „Status sertifikovane bolnice stekli smo u oktobru 2014.godine i sa zadovoljstvom mogu da istaknem da su ispunjeni svi uslovi za kvalitetno i i sigurno pružanje zdravstvene zaštite našim pacijentima. Sertifikacijom je postignuta sigurnost ne samo pacijenata već i zaposlenih, obezbjeđen bolji timski rad, dobra komunikacija zaposlenih sa korisniicima zdravstvene zaštite, u opremu je uloženo oko sedam miliona maraka, uz značajna sredstva na edukaciji naših kadrova, ali i zaštiti životne sredine, a sve u pravcu kako bi naši pacijenti bili zadovoljni i kako bismo zdravstvenu zaštitu podigli na što veći nivo“, istakla je prim. dr Vreća. Vreća je navela da se u ovoj godini planiraju značajna ulaganja u trebinjskoj bolnici: „Planiramo rekonstukciju i opremanje dijaliznog centra, jer se u našoj bolnici svakodnevno dijalizira 28 pacijenata iz cijele regije, opremanje pojedinih odjeljenja gdje je oprema zastarjela, uvođenje video-asistiranog bronhoskopa na našem plućnom odjeljenju, opremanje laboratorijske dijagnostike, ali i odjeljenja intezivne njege, uz opremanje angio-sale, uz uvođenje potpuno nove prodedure ne samo u našoj bolnici već u čitavom regionu“, istakla je dr Vreća. Po završetku svečanosti dodjele rješenja o statusu sertifikovane ustanove, kojoj su prisustvovali i načelnici svih odjeljenja i glavne sestre Bolnice Trebinje, ministar Bogdanić je obišao interno i hirurško odjeljenje Bolnice Trebinje.

ezuslovno, svih ovih godina našeg postojanja, kroz stručno usavršavanje, prihvatanje novina u obezbjeđenju i sprovođenju promocije zdravlja, sprečavanju, ranom otkrivanju i liječenju usta i zuba nastojimo u našoj ambulanti stvoriti uslove koji će omogućiti da korisnicima naših usluga pružimo maksimalan nivo kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite. Iako smo oduvijek radili na unapređenju kvaliteta i sigurnosti naših usluga, smatrali smo da će implementacija sertifikacionih standarda za stomatološke ambulante u našoj ustanovi u dodatnoj mjeri unaprijediti ova dva aspekta. Proces priprema za sertifikaciju smo započeli samostalno, ali zbog obima posla nismo bili u mogućnosti da razjasnimo zahtjeve standarda, kao i njihov način implementacije. Pomoć smo zatražili od JZU Instituta za javno zdravstvo, odnosno Centra za zdravstveni menadžment, koji ima iskustvo u pripremi zdravstvenih ustanova za sertifikaciju. Osoblje

Centra za zdravstveni menadžment je za potrebe naše ambulante izradilo knjigu procedura i osiguralo potpunu usaglašenost dokumenata sa zahtjevima

Z D R A V S T V O

Prva sertifikovana privatna stomatološka ambulanta u Republici Srpskoj

Ambulanta opšte stomatologije „Krčić 2“ standarda, a nama olakšalo rad i osiguralo da je cjelokupan proces dokumentovan kroz vođenje različitih obrazaca evidencija. Zajedno smo uložili mnogo truda i energije kako bi ovaj zahtjevan proces okončao. Zasluge za postignuti uspjeh i dobijanje statusa prve sertifikovane privatne stomatološke am-

bulante u Republici Srpskoj pripadaju svom osoblju ambulante, a prvenstveno iskusnim i vrijednim stomatološkim sestrama.

Dr Petko Krčić, direktor ZU Stomatološke ambulante „Krčić 2“

Time što smo okončali proces sertifikacije, proces unapređenja sistema kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite u našoj ambulanti se ne završava, već nam uspostavljeni sistem omogućava dalje kontinuirano unapređenje kvaliteta i sigurnog okruženja za naše pacijente i osoblje, kroz kontinuirano praćenje rezultata rada. Pored kontinuiranog rada na kvalitetu i sigurnosti zdravstvene zaštite, naše usluge se pružaju u savremeno opremljenom prostoru u Poslovnom centru u Jevrejskoj ulici u Banjaluci. Takođe, tokom pružanja usluga, nastavićemo sa korištenjem provjerenih materijala i opreme renomiranih proizvođača, kako bi korisnici naših usluga u svakom trenutku dobili adekvatnu uslugu. Koliko smo prepoznali značaj uvođenja sertifikacionih standarda, potvrđuje činjenica da smo, nakon okončanja procesa sertifikacije u Stomatološkoj ambulanti „Krčić 2“ u Banjaluci, sa pripremama na uvođenju sertifikacionih standarda nastavili i u Stomatološkoj ambulanti „Krčić 2“ u Kotor Varošu, koja je osnovana 1989. godine, a registrovana je kao prva privatna zubna ambulanta na teritoriji Republike Srpske i kao treća u Bosni i Hercegovini.

Jevrejska bb (poslovni centar) Banja Luka, RS, BiH Tel: +387 51 212 342 Faks: +387 51 212 342 E-mail: info@stomatologijakrcic.com www.stomatologijakrcic.com 11

Z D R A V S T V O

rezorko poslovanje, smanjenje stope doprinosa i istovremeno povećanje akciza na duvan i alkohol kao novi izvor prihoda fondova zdravstvenog osiguranja u BiH, među najznačajnijim su novinama koje predviđa Reformska agenda, koju je nedavno usvojio Savjet ministara BiH, kao i vlade RS i FBiH. ‘’Reforma zdravstvenog sektora podrazumijeva rješavanje dugova zdravstvenog sektora, uvođenje trezorskog sistema poslovanja te definisanje novih modela i izvora finansiranja, uz precizno normiranje mreže zdravstvenih ustanova’’, navodi se u Agendi i dodaje da će se za reformu zdravstvenog sektora zatražiti finansijska i tehnička pomoć Svjetske banke. U Reformskoj agendi se ističe da je potrebno sprovesti smanjenje opterećenja rada, kroz smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje, ali i da je istovremeno potrebno osigurati dodatne prihode vanbudžetskim fondovima za pokriće gubitaka koji će nastati zbog smanjenja stope doprinosa. ‘’Vlasti u BiH će podržati povećanje akciza na duvan i alkohol koji će biti direktni prihodi Fonda zdravstvenog osiguranja RS i fondova zdravstvenog osiguranja u FBiH i kantonima i Brčko distriktu do kraja 2015. godine’’, stoji u Agendi. Takođe, u Agendi se dodaje da bi značajno smanjenje doprinosa socijalne zaštite (posebno za one sa manjim primanjima) smanjilo troškove rada, pomoglo da se privuku investitori i dovelo više zaposlenih u formalni sektor (i smanjilo dominantnost zaposlenja u neformalnom sektoru), ali da je isto nemoguće sprovesti bez osiguranja dodatnih sredstava za vanbudžetske fondove. ‘’Od Svjetske banke ćemo kroz program DPL tražiti da osigura tehničku i finansijsku podršku za reorganizaciju zdravstvenog sektora. Entitetske vlade, vlade kantona i Brčko distrikta će ova sredstva koristiti za izmirenje neizmirenih obaveza u zdravstvenom sektoru, posebno doprinosa, do kraja 2015. godine’’, navodi se u Agendi. Reformska agenda predviđa i težnju ka obeshrabrivanju rada u sivoj ekonomiji, uključujući putem sprečavanja prijava nižeg dohot12

Šta predviđa Reformska agenda u zdravstvu

Trezorsko poslovanje, novi izvori prihoda, manji doprinosi Pripremila Služba za odnose s javnošću FZO RS

ka kao osnova za obračun i plaćanje poreza i doprinosa. Podsjećamo da je Fond zdravstvenog osiguranja RS još prije nekoliko godina prvi inicirao da se uvedu dodatni izvori prihoda za finansiranje zdravstvene zaštite i to od akciza na duvan i alkohol. Naše ranije analize su pokazale da bi po tom osnovu zdravstvo RS moglo dobiti oko 70 miliona KM, što je, na primjer, dovoljno da se finansiraju godišnji troškovi lijekova na recept i slično. Dodatno oporezivanje proizvoda štetnih po zdravlje je logično opredjeljenje ne samo sa aspekta povećanja prihoda na osnovu povećanog rizika osiguranja, već i sa stanovišta uticaja na odgovornost građana prema očuvanju vlastitog zdravlja. Iz tog razloga, FZO RS u potpunosti podržava ovaj prijedlog koji je sadržan i u Reformskoj agendi, a kojeg je još ranije usvojila Vlada Republike Srpske. Još ranije je, tako-

đe, predloženo i da se smanje doprinosi za zdravstveno osiguranje radi smanjenja opterećenja rada. Po tom pitanju je stav FZO RS jasan: Podržavamo rasterećenje privrede ukoliko se istovremeno smanjenje prihoda nadomjesti dodatnim izvorima finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja, jer se samo na taj način može obezbijediti dalje nesmetano funkcionisanje i finansiranje zdravstvenog sistema. Takođe, Fond podržava i stavku u Reformskoj agendi koja predviđa suzbijanje rada u sivoj zoni i prijavljivanje radnika na niže dohotke na koje se uplaćuju doprinosi, jer upravo na ovaj način fondovi gube značajan dio prihoda koji bi mogao da se iskoristi za unapređenje zdravstvene zaštite osiguranika. Inače, ovi prijedlozi su već sadržani u setu reformskih zakona koje je ranije predložila Vlada Republike Srpske.

ukovodstva Fonda zdravstvenog osiguranja RS i Zdravstvene ustanove ‘’Adžibadem’’ iz Turske potpisala su protokol o saradnji kojim se formalizuje dosadašnja saradnja i predviđa potpisivanje ugovora na osnovu kojeg će se omogućiti liječenje osiguranika iz Republike Srpske u ovoj ustanovi po značajno povoljnijim uslovima. Naime, i do sada su osiguranici čije liječenje nije bilo moguće u bolnicama

u RS, kao i u ustanovama izvan RS sa kojima Fond ima ugovor, upućivani na liječenje u ‘’Adžibadem’’, a uglavnom se radilo o onkološkim bolesnicima kojima su bile neophodne složene dijagnostičke i druge intervencije. Na osnovu dosadašnje uspješne saradnje, na sastanku koji je održan u Banjaluci, dogovoreno je da se buduća sa-

redstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, kao i fondova Federacije BiH i Distrikta Brčko, postigli su dogovor sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Slovenije da od naredne godine osiguranici Slovenije mogu da koriste evropsku karticu zdravstvenog osiguranja i za vrijeme privremenog boravka u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini. Dakle, od 1. januara 2016. godine osiguranici iz Slovenije prije dolaska u BiH više neće morati da vade odgovarajuće obrasce, već će u slučaju da im zatreba neodložna medicinska pomoć koristiti evropsku karticu zdravstvenog osiguranja, koja se koristi u svim zemljama Evropske unije. Dogovor o korišćenju evropske kartice u BiH je postignut na osnovu Konvencije o socijalnom osiguranju između BiH i Slovenije, a kojom su regulisana prava osiguranika jedne zemlje za vrijeme njihovog boravka u drugoj zemlji. U skladu sa tom konvencijom, podsjećamo, osiguranici iz RS, prije polaska u Sloveniju ili druge zemlje sa kojima BiH ima potpisanu konvenciju o socijalnom osiguranju, treba da na osnovu potvrde porodičnog ljekara o zdravstvenom stanju izvade odgovarajući ino-obrazac

Z D R A V S T V O

Saradnja sa zdravstvenom ustanovom ‘’Adžibadem’’

Uskoro ugovor i jeftinije liječenje

radnja bazira i precizira ugovorom kojim će se omogućiti liječenje osiguranika iz RS po povoljnijim cijenama nego do sada. Takođe, predviđena je i edukacija i saradnja ljekara iz RS sa ljekarima ove ustanove, čime će se unaprijediti zdravstvena zaštita i u RS. Na sastanku je razgovarano o detaljima ugovora koji bi trebalo da se uskoro potpiše te

o zdravstvenim uslugama koje su najpotrebnije pacijentima iz RS, a koje će im se pružati u ovoj ustanovi. Dakle, saradnja sa grupacijom ‘’Adžibadem’’ pruža mogućnost liječenja savremenim metodama i pacijentima iz Republike Srpske i to o trošku Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Inače, zdravstvena grupacija ‘’Adžibadem’’ je lider u svijetu u modelu integrisane zdravstvene zaštite, a pružaju usluge dijagnostike i liječenja gotovo iz svih oblasti – onkologije, reprodukcije, transplantacije organa, ortopedije, nuklearne medicine i robotičke hirurgije, genetske i patološke analize itd. Sa 18 bolnica i 13 zdravstvenih centara ‘’Adžibadem’’ je drugi po veličini lanac zdravstvene zaštite u svijetu.

Postignut dogovor sa Slovenijom

Sa evropskom karticom osiguranja i u RS u nadležnoj poslovnici Fonda, koji mogu koristiti u slučaju da im zatreba hitna medicinska pomoć za vrijeme boravka u toj zemlji. Sporazum o korišćenju evropske

kartice zdravstvenog osiguranja za osiguranike iz Slovenije koji privremeno borave u BiH potpisali su direktori zavoda/ fondova RS, Slovenije, Federacije i Distrikta Brčko. Podsjećamo da je nedavno potpisan sporazum i sa predstavnicima austrijskih kuća zdravstvenog osiguranja, zahvaljujući kojem osiguranici iz Austrije od 1. jula ove godine takođe mogu da koriste evropsku karticu zdravstvenog osiguranja za vrijeme boravka u BiH. Inače, evropsku karticu zdravstvenog osiguranja koristi preko 170 miliona osiguranika zemalja Evropske unije koja im omogućava da u svim državama članicama, pod odgovarajućim uslovima, koriste zdravstvenu zaštitu. 13

Z D R A V S T V O

FZO RS dobio mišljenje s rezervom

Ispoštovane preporuke revizije

lavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske za finansijske izvještaje i usklađenost Fonda zdravstvenog osiguranja RS za 2014. godinu dala je mišljenje s rezervom. Revizija nije imala značajnijih primjedbi na rad Fonda koji će, kao i do sada, raditi na realizaciji datih preporuka, kako bi u najkraćem mogućem roku bile ispravljene sve uočene nepravilnosti i dodatno bio poboljšan rad. To potvrđuju i navodi revizora da je Fond od ukupno pet preporuka koje su date prošle godine u potpunosti sproveo četiri, dok je jedna djelimično sprovedena. U izvještaju za 2014. godinu revizori su Fondu dali šest preporuka, s tim da je FZO u toku ove godine određene preporuke već realizovao. Inače, Fond je jedna od institucija koja najbrže realizuje sve preporuke revizora, što je potvrdila i Glavna služba za reviziju javnog sektora. Osnovni razlog za izražavanje mišljenja sa rezervom je pogrešna klasifikacija dijela prihoda i rashoda, što je za posljedicu imalo potcjenjivanje finansijskog rezultata za oko 2 miliona KM. Međutim, kako je i sama Revizija konstatovala, Fondu nije dostavljena nova Procedura evidentiranja potraživanja i obaveza, zbog čega je i došlo do pogrešne klasifikacije. Pomenutu proceduru Fond je dobio tek u maju ove godine. Dakle, revizori su u izvještaju naveli da osim navedenog, u svim ostalim aspektima finansijski izvještaji Fonda za prošlu godinu su istiniti i objektivni. Inače, finansijski rezultat FZO RS za

2014. godinu iskazan je u negativnom iznosu od 14,9 miliona KM. Glavni razlozi negativnog rezultata su problemi sa ostvarivanjem prihoda zbog loše naplate doprinosa (samo u prošloj godini dug prema Fondu za doprinose za zdravstveno osiguranje iznosi oko 55,9 miliona KM, što je revizija i konstatovala), nepovoljna struktura osiguranika, spora realizacija pokrenutih inicijativa za obezbjeđenje dodatnih izvora prihoda (od akciza na duvan i alkohol) te rast broja oboljelih. Međutim, zahvaljujući mjerama racionalizacije troškova, deficit Fonda se smanjuje i u odnosu na 2012. godinu manji je za oko 60 odsto. Revizija je konstatovala i da su ukupne obaveze Fonda smanjene u odnosu na 2013. godinu za 0,5 odsto. Imajući u vidu objektivne okolnosti, ne možemo biti nezadovoljni postignutim rezultatom protekle godine, jer bi bolji finansijski rezultat podrazumijevao smanjenje prava iz zdravstvenog osiguranja, a Fond nije, niti će biti, opredijeljen da u cilju boljeg rezultata, odnosno pozitivnog poslovanja, radi na uštrb zdravstvene zaštite osiguranika. Dakle, kao i ranijih godina, prioritet je da se obezbijedi adekvatna zdravstvena zaštita građanima i da se ne smanjuju prava iz zdravstvenog osiguranja. Kada je riječ o javnim nabavkama, revizori nisu imali primjedbe na ovaj segment rada Fonda, što je potvrda da je FZO RS nastavio da sprovodi procedure javnih nabavki u skladu sa zakonom, budući da ni u prethodnom izvještaju nije bila nijedna primjedba na postupke javnih nabavki.

Novine za osiguranike sa transplantiranim organima

Od 1. jula ne plaćaju doplatu za imunosupresive

sigurana lica sa transplantiranim organima od 1. jula ne plaćaju razliku u cijeni između referentne cijene i cijene originalnog lijeka istog hemijskog sastava, doze i oblika iz grupe imunosupresiva. Ovo je, između ostalog, predviđeno u Odluci o dopunama odluke o usvajanju liste lijekova koju je usvojio Upravni odbor FZO RS. Dakle, za ove osiguranike se više neće primjenjivati model referentne cijene, odnosno više neće morati da plaćaju doplatu ukoliko žele lijek nekog drugog proizvođača koji nije referentan. To se uglavnom odnosi na lijekove kao što su celcept i sandinum. S obzirom na to da su lica sa transplantiranim organom oslobođena plaćanja participacije, sve lijekove koje oni podižu na recept u potpunosti finansira FZO RS. Podsjećamo da je FZO RS još prošle godine omogućio da se imunosupresivi nabavljaju na isti način kao lijekovi na recept, a ne putem javnih nabavki, čime je znatno poboljšana dostupnost ovim lijekovima. Ranije, kada su ovi lijekovi nabavljani putem javnih nabavki, pacijenti nisu imali mogućnost izbora, jer je biran samo lijek jednog proizvođača koji ponudi najnižu cijenu. Inače, imunosupresivnu terapiju koriste pacijenti na hemodijalizi, osiguranici koji su bili na transplantaciji te pacijenti sa autoimunim oboljenjima, a ova novina, koja se primjenjuje od 1. jula, se odnosi na osiguranike sa transplantiranim organima.

Z D R A V S T V O

Rezultati ankete sa osiguranicima FZO RS

Za zdravstvenu zaštitu prosječna ocjena 3,9! Pomoć ugroženim domovima zdravlja

Dodatna dva miliona za primarnu zdravstvenu zaštitu

lada Republike Srpske donijela je odluku o dodijeli dodatna dva miliona KM za finansiranje rada manjih domova zdravlja u ovoj godini. Ova odluka je donesena na prijedlog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Srpske, koje je uvažilo zahtjeve određenih manjih zdravstvenih ustanova kako bi građanima ovih opština bila obezbijeđena kontinuirana zdravstvena zaštita i da bi bili prevaziđeni problemi njihove nelikvidnosti. ‘’Riječ je o 34 manja doma zdravlja u pograničnim područjima, razuđenim i nerazvijenim opštinama, koji su i do sada dobijali dodatna sredstva od Fonda zdravstvenog osiguranja RS kako bi se održala njihova primarna funkcija’’, saopšteno je iz Vlade RS. Vlada Srpske ovim je još jednom pokazala spremnost da pomogne domovima zdravlja i očekuje da će ovaj primjer slijediti i osnivači ovih ustanova – lokalne zajednice. Inače, sredstva u iznosu od 2 miliona KM predviđena su Finansijskim planom FZO RS za 2015. godinu za finansiranje primarne zdravstvene zaštite na demografski ugroženim područjima. Naime, doznačavanje dodatnih sredstava pojedinim domovima zdravlja koji se nalaze u specifičnim okolnostima, uglavnom zbog svog demografskog položaja i razuđenosti područja na kojem se nalaze, te starosne populacije stanovništva, ne predstavlja novinu, jer Fond to čini već niz godina. Podsjećamo da su novinama u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti preciznije definisane obaveze lokalnih zajednica, osnivača domova zdravlja, u smislu da su one obavezne da finansiraju sve ono što premašuje utvrđene standarde i normative obaveznog zdravstvenog osiguranja. Uprkos tome, Vlada RS, resorno ministarstvo i Fond su opredijeljeni i da dodatno pomognu domovima zdravlja, iako Fond redovno finansira sve ono što je ugovoreno i utvrđeno standardima i normativima.

dravstvena zaštita u Republici Srpskoj je ocijenjena s prosječnom ocjenom 3,9 dok je više od 35 odsto anketiranih za zdravstvenu zaštitu u Srpskoj dalo najvišu ocjenu - pet. Pohvalno je da su osiguranici i odnos radnika Fonda zdravstvenog osiguranja RS prema njima ocijenili sa visokom prosječnom ocjenom - 4,7, što znači da su, ako je suditi prema rezultatima ankete, iz godine u godinu sve zadovoljniji radom zaposlenih u našoj instituciji. Ovo su, između ostalog, pokazali rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 896 osiguranika iz cijele Republike Srpske, a koju su sproveli zaštitnici prava zajedno sa Službom za odnose s javnošću FZO RS. Zdravstvenu zaštitu u RS najbolje su ocijenili osiguranici sa područja Kancelarije Trebinje i to sa prosječnom ocjenom 4,9, a nijedan osiguranik sa ovog područja nije dao ocjenu jedan, kao ni ocjenu dva. Nijednu negativnu ocjenu za zdravstvenu zaštitu nisu dali ni osiguranici sa područja Kancelarije Bijeljina. Najviše negativnih ocjena za ovu oblast dali su građani sa područja kancelarija Prijedora, Istočnog Sarajeva i Foče. Kada je riječ o čekanju na preglede kod porodičnog doktora, osiguranici koji su učestvovali u anketi su naveli da u prosjeku dva dana čekaju na preglede, a kada dođu na zakazani pregled ispred ordinacije u prosjeku čekaju 26,8 minuta. Na pitanje „dobijate li od svog doktora sve potrebne informacije (o lijekovima, vašoj bolesti i slično) čak 79,14 odsto ispitanih je dalo potvrdan odgovor,

tako da ne treba da čudi i podatak da su osiguranici koji su učestvovali u anketi generalno zadovoljni svojim timom porodične medicine, pa je 531 ispitani osiguranik za svoj tim porodične medicine dao najvišu ocjenu, odnosno pet. Ono što je posebno pohvalno da su ispitani osiguranici zadovoljni dostupnošću lijekova koje dobijaju na recept, pa je čak polovina ispitanih navela da su zadovoljni dostupnošću lijekova u apotekama za koje ne moraju da plaćaju punu cijenu, nego samo participaciju. Takođe, osiguranici su u anketi imali mogućnost da ocijene i sekundarnu zdravstvenu zaštitu pa su, između ostalog, kao najveći problem u bolnicama naveli da dugo čekaju na preglede. Čak 23,3 odsto anketiranih je navelo ovaj odgovor, a jedan od problema sa kojima se suočavaju osiguranici u bolnici jeste da sami kupuju lijekove, jer ih u bolnici nema. Osim toga, 17,9 odsto osiguranika navelo je da su se u bolnicama suočili sa neuslovnim smještajem, a 12 odsto njih nije bilo zadovoljno hranom koju su dobijali u bolnicama. Ono što je pohvalno jeste da su anketirani osiguranici zadovoljni odnosom radnika Fonda prema njima. Čak 80,9 odsto ispitanih je dalo ocjenu pet za odnos radnika Fonda prema osiguranicima, dok je samo četvoro anketiranih dalo negativnu ocjenu. Odnosom radnika FZO najzadovoljniji su osiguranici sa područja Kancelarije Trebinje, gdje je čak 96,7 odsto osiguranika dalo ocjenu pet. Nakon Trebinja, odnosom radnika FZO su najzadovoljniji osiguranici kancelarija Istočno Sarajevo i Zvornik. Rezultati ankete samo potvrđuju

Z D R A V S T V O

Liječenje kod izabranog pedijatra

Regionalna distribucija prosječnih ocjena

RS/Kancelarije

Zadovoljstvo zdr. zaštitom (prosječna ocjena)

Zadovoljstvo radnicima FZO (prosječna ocjena)

RS Banjaluka Prijedor Doboj Bijeljina Zvornik I. Sarajevo Foča Trebinje

3,9 3,8 3,6 3,8 4,6 3,8 3,8 3,7 4,4

4,7 4,7 4,2 4,6 4,7 4,8 4,8 4,7 4,9

Šestogodišnjaci kod pedijatra do kraja kalendarske godine

Zadovoljstvo odnosom radnika FZO RS po kancelarijama

da je Fond uspio u namjeri da postane servis osiguranih lica i da su osiguranici zadovoljni odnosom prema njima, ali uvijek postoji prostor da se dodatno poboljša odnos radnika prema osiguranicima u cilju da se sve eventualne primjedbe na naš rad svedu na minimum. Među primjedbama koje se odnose na rad Fonda, osiguranici su najčešće navodili da dugo čekaju na refundacije i drugostepena rješenja. Bilo je i primjedbi da su pojedine prostorije FZO neuslovne,

poput, na primjer, one u Doboju. I dalje, kao i u prošloj godini, osiguranici izražavaju nezadovoljstvo što se moraju plaćati doprinosi i za starije od 65 godina. Među najčešćim bila je sugestija da je potrebno proširiti listu lijekova. U odnosu na ranije godine primjetno je da je znatno manje primjedbi na komplikovanost procedura prilikom ostavrivanja prava, što je rezultat brojnih aktivnosti koje su sprovedene proteklih godina upravo s ciljem da se maksimalno pojednostave procedure.

jeci koja u toku godine napune šest godina, zdravstvenu zaštitu sve do kraja kalendarske godine treba da pružaju pedijatri, a ne da ih upućuju ljekarima porodične medicine. Naime, Fond zdravstvenog osiguranja RS je ugovore o pružanju usluga iz oblasti pedijatrije zaključio na osnovu broja registrovane djece do šest godina za kalendarsku 2015. godinu i doznačena sredstva se odnose na period do kraja godine. Prema tome, ukoliko dijete u toku godine napuni šest godina pedijatar kod kojeg je registrovano je i dalje obavezan da mu pruža neophodne preglede, uključujući usluge sistematskog pregleda pri upisu u školu, te sve ostale ugovorene usluge iz oblasti pedijatrije, sve do kraja kalendarske 2015. godine. Dakle, tek od naredne godine djeca koja su navršila šest godina treba da pređu kod porodičnog doktora. Međutim, Fond je kontrolama utvrdio da pojedine zdravstvene ustanove djecu, čim napune šest godina, šalju na dalje preglede porodičnim ljekarima, zbog čega su sve ustanove koje pružaju usluge iz oblasti pedijatrije nedavno upozorene na njihove obaveze u skladu sa ugovorom. Podsjećamo da je prije nekoliko godina u RS omogućen, pored izbora porodičnog ljekara, i slobodan izbor i direktan pristup (bez uputnice) pedijatru za djecu do šest godina, kao i ginekologu za žene starije od 15 godina. Pripremila Služba za odnose s javnošću FZO RS

Z D R A V S T V O

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Populacijski fond Ujedinjenih nacija Bosne i Hercegovine (UNFPA) organizovali su 1.7.2015. godine prezentaciju Resursnog paketa za odgovor pružaoca zdravstvenih usluga u Republici Srpskoj na rodno zasnovano nasilje. Paket je nastao adaptacijom Resursnog paketa „Jačanje odgovora zdravstvenog sistema na rodno zasnovano nasilje u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji“ izrađenog od strane Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija Regionalne kancelarije za istočnu Evropu i centralnu Aziju i Informativnog centra i Evropske mreže ‘’Žene protiv nasilja’’ (WAVE). Publikacija koja je pripremljena definiše pojam rodno zasnovanog nasilja i potrebnu metodologiju, ukazuje na obaveze zemalja prema međunarodnom pravu, definiše strateški okvir, normativni odgovor i stanje u Republici Srpskoj vezano za rodno zasnovano nasilje. Resursni paket za odgovor pružaoca zdravstvenih usluga u Republici Srpskoj na rodno zasnovano nasilje pripremljen je sa ciljem pružanja podrške zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima u Republici Srpskoj u pružanju usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja. „Posljedice nasilja na fizičko, psihičko, seksualno i reproduktivno zdravlje su dugoročne te je potrebno obezbijediti adekvatan odgovor svih relevantnih institucija, posebno zdravstvenog sistema Republike Srpske“, rekla je pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske Amela Lolić. Lolićeva je naglasila da su zdravstveni radnici u Republici Srpskoj zakonski obavezni da prijave svaki oblik rodno zasnovanog nasilja, što ne znači odavanje privatnosti pacijenata. Ovu obavezu propisuje Krivični zakon Republike Srpske i Zakon o zaštiti od nasilja u porodici. „Zdravstveni radnici su često prvi sa kojima žrtve nasilja ostvaruju kontakt, ali ranija istraživanja pokazuju da svega 6,8 odsto žena prepoznaju zdravstvene službe kao mjesto gdje se mogu obratiti za pomoć. U posljednje vrijeme imamo porast broja prijavljivanja, ali ne zato što je više nasilja, nego što se razvija svijest o potrebi prijavljivanja», rekla je Lolićeva. Ona je navela da je u narednom periodu predviđeno da zdravstvene ustanove izrade protokole koji bi zdravstvenim radnicima olakšali postupanje u ta18

Resursni paket za odgovor pružaoca zdravstvenih usluga u RS

Rodno zasnovano nasilje

kvoj situaciji, kao i da omoguće forenzičke preglede radi pribavljanja dokaza. Predstavnik Populacijskog fonda UN za BiH Doina Bologa izjavila je da je rasprostranjenost rodno zasnovanog nasilja prvi put u BiH istražena 2012. godine i da je tada utvrđeno da najmanje jedna od tri žene doživi jednu vrstu nasilja bar jednom u životu. «Ova brojka je prosjek i na međunarodnom nivou», rekla je Bologa i dodala da rodno zasnovano nasilje ima veliki uticaj ne samo na žrtvu, nego i na sljedeću generaciju.

terdisciplinarne radne grupe sačinjene od predstavnika Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Ministarstva porodice, omladine i sporta Republike Srpske i Savjeta za suzbijanje nasilja u porodici i porodičnoj zajednici u Republici Srpskoj, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, Ministarstva pravde Republike Srpske, Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske, Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Gender centra – centra za jednakost i ravnopravnost polova

„Zdravstveni sistem nije dovoljno obučen da se nosi sa ovakvim vrstama nasilja, ali cilj Populacijskog fonda UN BiH je da pripremi zdravstveni sistem za to. Učinićemo najviše što možemo da Resursni paket postane resurs za sistematsko osposobljavanje zdravstvenih radnika i on je tek jedan od modula većeg treninga zdravstvenih radnika», istakla je Bologa. Resursni paket rezultat je rada in-

Republike Srpske, Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske i Komore doktora medicine Republike Srpske, uz podršku tima Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija kancelarije u Bosni i Hercegovini. Resursni paket kao dokument objavljen je i dostupan na Internet stranici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Z D R A V S T V O

Uvođenje standarda sigurnosti i kvaliteta u privatnim zdravstvenim ustanovama Republike Srpske

Zdravstvenu zaštitu u Republici Srpskoj obezbjeđuju javne i privatne zdravstvene ustanove na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. Zdravstvene usluge koje pružaju privatne zdravstvene ustanove imaju jasnu ulogu u zdravstvenom sistemu. Mreža od oko 350 privatnih apoteka osigurava pristup stanovništva lijekovima i medicinskim sredstvima. Putem privatnih stomatoloških ambulanti obezbjeđuje se značajan broj stomatoloških usluga radno aktivnom stanovništvu. Oko 80 privatnih specijalističkih ambulanti doprinosi obezbjeđenju pristupa konsultativno-specijalističkim uslugama u dijelovima Republike Srpske sa manjom gustinom naseljenosti.

ZU Institut za javno zdravstvo RS je sa Alliance for Health Policy and Systems Research, koja djeluje u okviru Svjetske zdravstvene organizacije, potpisao ugovor za realizaciju projekta „Uvođenje standarda sigurnosti i kvaliteta u privatnim zdravstvenim ustanovama Republike Srpske“. JZU Institut za javno zdravstvo je izabran u međunarodnoj konkurenciji kao jedan od osam primalaca grantova za istraživačke projekte. Kroz projekat „Uvođenje standarda sigurnosti i kvaliteta u privatnim zdravstvenim ustanovama Republike Srpske“ će se istraživati akteri procesa sertifikacije, način na koji su uticali na proces implementacije sertifikacionih standarda i koji uticaji su bili od značaja u procesu sertifikacije različitih tipova

privatnih zdravstvenih ustanova. JZU Institut za javno zdravstvo – Centar za zdravstveni menadžment će ovaj projekat realizovati tokom naredne tri godine. Predmet ovog istraživanja je primjena propisa (uvođenje obaveznih standarda sigurnosti i kvaliteta) u privatnim zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj. Cilj istraživanja je utvrđivanje razloga postojanja razlika u prihvatanju obaveznih standarda sigurnosti i kvaliteta između stomatoloških ambulanti, apoteka i specijalističkih ambulanti u Republici Srpskoj. Pri dizajniranju predloženog istraživanja korišten je mješoviti pristup istraživanju. Istraživanje će biti provedeno kao eksplanatorna studija slučaja, koja omogućava objedinjavanje kvalitativnih i kvantitativnih podataka. Primarni po-

Jačanje kapaciteta za pripremu projekata od strane udruženja osoba oboljelih od dijabetesa

ZU Institut za javno zdravstvo Centar za zdravstveni menadžment, pod sponzorstvom kompanije ‘’Novo Nordisk Pharma’’, početkom septembra 2015. godine realizovaće petodnevnu edukaciju na kratkom kursu „Priprema projekata u zdravstvu“ za predstavnike udruženja osoba oboljelih od dijabetesa iz Republike Srpske. Edukacija se realizuje u okviru Projekta „Jačanje kapaciteta za pripremu projekata od strane udruženja osoba oboljelih od dijabetesa“. Cilj ove edukacije je osposobljavanje udruženja osoba oboljelih od dijabetesa za pronalaženje izvora finansiranja i pripremu projektnih aplikacija, kao i podsticanje saradnje između samih udruženja. Potreba za realizacijom ovakvog tipa edukacije proizlazi iz činjenice da udruženja osoba oboljelih od dijabetesa ne raspolažu dovoljnim brojem članova sa izgrađenim vještinama pisanja prijedloga projekata. Neka udruženja nisu samostalno aplicirala za dobijanje sredstava iz domaćih ili međunarodnih fondova, već je to uglavnom rađeno posredstvom i uz pomoć drugih organizacija iz javnog i civilnog sektora. U svim udruženjima postoji potreba za osposobljavanjem članova za razvoj projektnih prijedloga radi apliciranja prema lokalnim i međunarodnim fondovima.

Pripremio: Aljoša Đudurović, Centar za zdravstveni menadžment, IZJZ RS

Učešćem na ovoj edukaciji, polaznici će biti osposobljeni da prepoznaju značaj projekata za njihova udruženja, identifikuju potencijalne finansijere projekata u zdravstvu u Bosni i Hercegovini, kao i da prepoznaju mogućnosti za izgradnju partnerstava kojim se povećavaju šanse njihovih udruženja za dobijanje projektnih sredstava. Nastavni sadržaji biće obrađeni kroz direktan rad sa polaznicima, koji će se sastojati od (1) predavanja, tokom kojih će biti izloženi osnovni principi projektnog menadžmenta koje treba uvažavati Na teritoriji Republike Srpske aktivno djeluje veći broj udruženja osoba oboljelih od dijabetesa. Sva udruženja su registrovana kao udruženja građana i nemaju trajno definisane izvore finansiranja koji bi im omogućili maksimalno ispoljavanje svojih potencijala. U postojećim ekonomsko-pravnim uslovima, svaka sveobuhvatnija aktivnost udruženja bazirana je na projektnom finansiranju.

daci neophodni za testiranje hipoteza biće prikupljeni kroz (1) polustrukturisane dubinske intervjue licem u lice i (2) anketiranje putem pošte. Istraživanje je zasnovano na konceptualnom okviru „teorije širenja inovacija“. Ovo istraživanje će doprinijeti poboljšanju znanja o efikasnoj implementaciji standarda kvaliteta i sigurnosti među privatnim zdravstvenim ustanovama, kao elementa koji doprinosi postizanju univerzalne pokrivenosti stanovništva zdravstvenom zaštitom.

tokom pripreme projekata, (2) diskusija sa polaznicima, tokom kojih će biti razmotrene mogućnosti i ograničenja u primjeni tih principa od strane organizacija iz kojih dolaze i (3) grupnih vježbi, tokom kojih će polaznici imati priliku da primijene izložene principe u uslovima samostalnog rada na pripremi projekta. Polaznici će tokom praktičnog dijela edukacije raditi na pripremi prijedloga projekta za sopstvena udruženja. Izrađen nacrt projektne aplikacije će polaznicima olakšati konkurisanje za sredstva za finansiranje rada njihovih udruženja. Nakon završetka edukacije polaznici će biti osposobljeni da, samostalno ili u saradnji sa partnerima, učestvuju u radu timova za pripremu projekata, uvažavajući pri tome osnovne principe projektnog menadžmenta i zahtjeve finansijera projekata. 19

Z D R A V S T V O

Svečanim prijemom u Banjaluci obilježeno

55 godina kompanije „Hemofarm“ Početak juna 2015. obilježila je Sedmica “Hemofarma“ u kojoj je ova kompanija brojnim aktivnostima proslavila 55 godina postojanja.

irektor banjalučkog „Hemofarma“ Aleksandar Veselinović rekao je da je ova kompanija prošle godine ostvarila nove rekorde u proizvodnji tableta kako u broju pakovanja, tako i u broju proizvedenih jedinica. - Govorim o više od 200 miliona pakovanja i 4 milijarde tableta proizvedenih u prošloj godini. Od tog broja, fabrika u Banjaluci proizvela je preko 20 miliona pakovanja lekova i više od 700 miliona tableta, rekao je Veslinović i najavio proširenje kapaciteta proizvodnje u Banjaluci koji će od septembra proizvoditi preko milijardu tableta godišnje. On je rekao da u se u narednom periodu očekuju i nove investicije u “Hemofarmu”: - Stada grupa, čiji smo član skoro deceniju, planirala je više od 20 miliona evra za ulaganja u fabrike u Srbiji i regionu, s ciljem proširenja proizvodnih kapaciteta i izgradnje novih postrojenja. Veselinović je istakao da je “Hemofarm”, kvalitetom poslovanja i kvalitetom svojih proizvoda, odnosom prema zaposlenim i društvenoj zajednici konstantno, svih ovih godina, posvećen unapređenju celokupnog zdravstvenog sistema i društva u celini: - Verujem da su protekle decenije pokazale da smo kompanija koja brine o ljudima sa konstantnim nastojanjem podizanja svesti o važnosti prevencije bolesti i očuvanja zdravlja ljudi. “Hemofarm” Banjaluka je jedina fabrika lijekova u RS koja zapošljava oko 200 radnika. Po tehnološkim rješenjima jedna je od najsavremenijih fabrika na ovom dijelu Balkana. Osnivač fabrike u Banjaluci je vršački “Hemofarm” koji je od 2006. član njemačke STADA grupe, jedne od najvećih generičkih farmaceutskih kompanija. Poklon građanima Banjaluke Povodom 55 godina kompanije u Banjaluci, Sarajevu i Tuzli saobraćali su 20

„Zdravi autobusi“ u kojima su građani imali priliku da razgovaraju sa medicinskim predstavnicima „Hemofarma“ o važnosti prevencije, zdravom načinu života, kao i da probaju vitaminske proizvode. Nekoliko desetina građana Banjaluke imalo je priliku i da u Parku “Petar

Kočić” razgovara sa ljekarima iz “Hemofarma” o zdravlju, prevenciji bolesti te da izmjere krvni pritisak. U sklopu Nedjelje “Hemofarma”, ova kompanija je građanima Banjaluke poklonila i predstavu Narodnog pozorišta Republike Srpske “Otac i sin” u režiji Nikole Pejakovića.

Z D R A V S T V O

Recept za uspeh

Novi pogon za proizvodnju ampula Novim fabričkim pogonom za proizvodnju ampula, vrednim 4,37 miliona evra, srpski i regionalni farmaceutski lider “Hemofarm” proslavio je 55 godina uspešnog poslovanja. U novom pogonu, u fabrici u Vršcu, radiće 50 ljudi. Ceo proces proizvodnje, od pripreme rastvora, punjenja ampula do pakovanja, odvijaće se u prostoru od 600 m2. Očekivan obim proizvodnje u ovoj godini je 25 miliona ampula, a za narednu godinu plan je 60 miliona. Proizvodi će se izvoziti u Rusiju, EU, potom Irak, Libiju, zemlje zapadnog Balkana, ali pre svega se proizvodi za Srbiju. Povodom jubileja “Hemofarma” novi pogon za proizvodnju ampula obišao je premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić u pratnji ambasadora Nemačke u Srbiji Hajnca Vilhelma. U delegaciji su bili i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar privrede Željko Sertić i predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež. - Ponosan sam na činjenicu da je otvoreni pogon u “Hemofarmu” rezultat rada srpskih inženjera, a posebno što će ove godine nemačka kompanija uložiti 22 miliona evra. Upitavši predstavnike nemačke kompanije, šta država može još da uradi kako bi im omogućila bolje poslovanje, dobio sam odgovor da Vlada Srbije uradi sve što može na očuvanju stabilnosti u zemlji i regionu i da nastavi da donosi propise koji će omogućiti bolji poslovni ambijent. Na to sam ponosan jer mnogo toga ne znamo, a kada ne znamo pitamo Nemce kako se to radi i uradimo na taj način. Tako ćemo i u budućnosti raditi - rekao je Aleksandar Vučić.

- Ovo što ste videli ovde rezultat je posvećenog rada naših zaposlenih koji su sa puno motivacije i elana radili na pripremi novog dela proizvodnje. STADA je od 2006. u “Hemofarm” uložila više od 150 miliona evra, a ove godine planiramo dodatna 22 miliona. Današnji dan je između ostalog i jedan od primera partnerskog odnosa države i privrede. Važno je reći da su država i privreda na neki način prirodni saveznici i da im je cilj praktično isti – dobrobit društva. Verujemo u viziju Vlade Srbije, imamo jasnu strategiju, ali verujemo da se do nje dolazi malim koracima - rekao je prilikom obilaska pogona generalni direktor “Hemofarma” Ronald Seeliger. U novom pogonu “Hemofarma”, površine 600 kvadratnih metara, radiće se kompletan proces proizvodnje od pripreme rastvora, punjenja u ampule do pakovanja finalnog proizvoda.

Generalni direktor “Hemofarma” Ronald Seeliger podelio je svoj recept za uspeh sa polaznicima XVIII generacije Letnje škole ekonomije pod nazivom “Kako da se borimo protiv nezaposlenosti mladih? – Opasnosti gubitka (još) jedne generacije” u organizaciji Instituta ekonomskih nauka i uz finansijsku podršku Konrad Adenauer fondacije i Findomestic banke. Generalni direktor “Hemofarma” rekao je da zemlje regiona, s obzirom na globalnu situaciju, nemaju luksuz da biraju iz kog sektora će biti strani investitori. Obraćajući se polaznicima XVIII generacije Letnje škole ekonomije, u organizaciji Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, Seeliger je naglasio i da države regiona treba da obezbede što bolje uslove kako bi investitori i dolazili i ostajali. Polaznici Letnje škole su najbolji studenti završnih godina fakulteta društvenih nauka iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Slovenije. Svi oni su kroz dijalog i brojna pitanja pokušali da dobiju što više saveta i saznaju informacije koje im mogu biti od koristi na putu ka poslovnim uspesima. Govoreći konkretno o temi “Perspektiva stranih investitora i tržište rada u Srbiji”, direktor “Hemofarma” je pozitivno ocenio radni kadar, kvalifikaciju i motivaciju radnika u Srbiji. Naglasio je da je ovde akademsko obrazovanje na visokom nivou, da su radnici produktivni i da je velika dostupnost kvalifikovanih radnika. - Nije bitno šta ste studirali, već šta ćete uraditi od tog obrazovanja. Ako želite da budete uspešni, ključno je da ste posvećeni svom poslu. Morate biti ambiciozni, motivisani i raditi na sebi svaki dan – napomenuo je Ronald Seeliger. M.C.

Z D R A V S T V O

eki se još sjećaju vremena kada su onkološki pacijenti iz Republike Srpske upućivani na liječenje van zemlje, prvenstveno u Sremsku Kamenicu i Institut za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Ova praksa je već pet godina stvar prošlosti jer je Vlada Republike Srpske obezbijedlia stalno rješenje za liječenje onkoloških bolesnika u sklopu vlastitog zdravstvenog sistema formiranjem prvog Centra za radioterapiju u Banjaluci. Na međunarodnom tenderu objavljenom 2008. godine kompanija ‘’Affidea’’ iz Holandije (prethodno pod nazivom ‘’Euromedic International’’) odabrana je za najboljeg ponuđača za izgradnju i operativno vođenje Centra za radioterapiju. Kako bi ispunila sve preuzete lokalne obaveze po objavljenom tenderu i potpisanom ugovoru, ‘’Affidea’’ je registrovala svoje lokalno pravno lice u Republici Srpskoj/Bosni i Hercegovini pod nazivom International Medical Centers Banjaluka (IMC Banjaluka) na koju je prenijela sve obaveze u smislu izgradnje, opremanja i operativnog vođenja Centra za radioterapiju Banjaluka za vrijeme trajanja predmetnog ugovora. ‘’Affidea’’ je do sada investirala u zdravstvo Republike Srpske 19 miliona evra.

O Centru za radioterapiju Banjaluka Centar za radioterapiju Banjaluka je prvi centar formiran na području Republike Srpske i pruža usluge za sve onkološke bolesnike u Republici Srpskoj koji su do sada upućivani na liječenje u druge referentne centre u zemlji i van nje. IMC Banjaluka je izgradio Centar za radioterapiju Banjaluka u rekordnih 11 mjeseci i opremio potpuno novom medicinskom opremom američkog proizvođača ‘’Varian Medical Systems’’ za pružanje usluga teleterapije i brahiterapije kao i opremu proizvođača ‘’General Electric’’. Ovako opremljen, Centar za radioterapiju Banjaluka predstavlja najmoderniji centar za radioterapiju u regionu. 22

Pet godina rada Centra za radioterapiju Banjaluka Pripremila: Dijana Stričić

U avgustu 2010. godine časopis “Medici.com” je objavio članak o početku rada prvog centra za radioterapiju u Banjaluci i Republici Srpskoj. Danas Centar obilježava pet godina svog postojanja.

Prvi pacijent je primljen u Centar za radioterapiju 2. avgusta 2010. godine. Od samog početka, Centar za radioterapiju u Banjaluci je pružao set radioterapijskih usluga do nivoa 3D konformalne radioterapije koja i danas predstavlja zlatni standard

u liječenju onkoloških bolesnika. U cilju praćenja najnovijih dostignuća, Centar je u narednih pet godina kontinuirano dopunjavao svoju listu usluga sa savremenim tretmanima u skladu sa medicinom zasnovanom na dokazima.

Z D R A V S T V O

‘’Affidea’’ B.V., holandska holding kompanija, jedan je od najvećih investitora u Javno Privatno Partnerstvo u oblasti zdravstva u Evropi. Dioničar kompanije je Waypoint Capital sa sjedištem u Ženevi. ‘’Affidea’’ vodi medicinske centre visokog kvaliteta, uglavnom u oblastima dijagnostike, laboratorija i radijacione onkologije. Ima u vlasništvu 153 medicinska centra u 14 evropskih zemalja, u Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Grčkoj, Hrvatskoj, Irskoj, Mađarskoj, RS-BiH, Turskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Rumuniji i Bugarskoj te godišnje pruža usluge za 4 miliona pacijenata. Danas ‘’Affidea’’ vodi 10 centara za radijacionu onkologiju u Poljskoj, Turskoj i RS-BiH, sa ukupnom instaliranom bazom od 21 linearnog akceleratora, 10 brahiterapijskih modaliteta i tri Gamma noža te radi na strategiji daljeg jačanja i rasta u oblasti radijacione onkologije.

Tako je 2011. godine uvedena intenzitet modulisana radioterapija (IMRT) sa kojom se postiže maksimalna pošteda okolnog zdravog tkiva koje se nalazi u neposrednoj blizini tumora, a već naredne godine je u potpunosti implementirana IGRT tehnika (slikovno vođena radioterapija). Tehnološki razvoj centra je nastavljen i u toku 2013. i 2014. godine kada je implementirana u kliničkoj praksi VMAT rotaciona terapija. Ova tehnologija je podrazumijevala dodatnu investiciju u novi savremeni linearni akcelerator sa sistemom za KV, CBCT i respiratorno sinhronizovanu radioterapiju. Ovim korakom je Centar povećao kapacitet sa dva na ukupno tri terapijska uređaja za eksternu radioterapiju, što podrazumijeva povećanje kapaciteta za 30%. U petoj godini postojanja, Centar je uveo stereotaksično zračenje tumora mozga i ekstrakranijalnih tumora, kao i respiratorno sinhronizovanu radioterapiju. Veoma je bitno naglasiti da je Centar za radioterapiju Banjaluka jedini u širem okruženju (Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Federacija BiH) u kojem se standardno primjenjuju sve prethodno navedene tehnike. Ovo znači da ne postoji potreba za slanjem pacijenata iz Republike Srpske u bilo koji radioterapijski centar u inostranstvu već se sve najsavremenije tehnike zračenja obezbjeđuju i pružaju u IMC Banjaluka. Isto tako, implementacijom savremenih tehnika zračenja značajno se poboljšava kvalitet života pacijenata, stepen preživljavanja, smanjuju ukupni troškovi liječenja onkoloških bolesnika i povećava ukupna ekonomska izvrsnost zemlje u cjelini. Onkološki problem pojedinca je uvijek problem porodice (čime se povećava broj dana odsustvovanja sa posla), a time i društva u cjelini. U Centru za radioterapiju Banjaluka ne postoji lista čekanja – pacijent u okviru 48 sati od prvog pregleda započinje sa sprovođenjem radioterapijskog tretmana bilo kojeg od navedenih nivoa kompleksnosti, a sve troškove liječenja zračnom terapijom u IMC Banjaluka snosi Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske za svoje osiguranike. Pacijent, osiguranik Fonda, ništa ne plaća vlastitim novcem. Pored radioterapijske opreme zadnje tehnološke generacije, IMC Banjaluka sa ponosom ističe da su u Centru za radioterapiju 23

Z D R A V S T V O

Banjaluka stalno zaposleni medicinski stručnjaci svih profila koji su u Banjaluku došli iz radioterapijskih centara iz šireg okruženja (Novog Sada, Beograda, Skoplja, Podgorice, Tuzle, Sarajeva). Pored toga, IMC Banjaluka školuje lokalni medicinski kadar koji će u budućnosti potpuno preuzeti operativni rad u Centru za radioterapiju Banjaluka. Danas Centar za radioterapiju u Banjaluci je priznata radioterapijska ustanova u kojoj se pruža usluga za 120 do 140 pacijenata dnevno.

Partnerstvo sa Hjuston Metodist bolnicom Pored strategije snažnog širenja u oblasti radijacione onkologije, “Affidea” je našla strateškog partnera u Hjuston Metodist bolnici iz Teksasa, SAD. Ova bolnica se iz godine u godinu nalazi na listi “Najboljih bolnica” prema “US News & World Report”, a u 2014. godini se našla među najboljim američkim bolnicama u 11 specijalnosti uključujući i radijacionu onkologiju. Partnerstvo između kompanije “Affidea” i Hjuston Metodist bolnice fokusira se na kontinuirano usvajanje kliničkih protokola, obuku medicinskog osoblja, kontrolu i reviziju kvaliteta i sigurnosti radnih procedura “Affideinih” centara za radioterapiju, davanje “drugog mišljenja” i konsultacije u vezi s kompleksnim slučajevima, u cilju primjene vrhunskih kliničkih, radnih i standarda kvaliteta za radijacionu onkologiju u Evropi. Svi “Affidea” centri za radioterapiju nose i oznaku Hjuston Metodist bolnice.

Z D R A V S T V O

Razgovor sa akademikom prof. dr Nebojšom Lalićem, aktuelnim koordinatorom za dijabetes Ministarstva zdravlja Srbije

Individualizacija u liječenju šećerne bolesti

medicinskoj javnosti RS akademik prof. dr Nebojša Lalić je poznat po svom nesebičnom profesionalnom angažmanu na modernizaciji dijabetološke zaštite. Njegova stručnost priznata je i u internacionalnim okvirima. Citiran je u mnogim svjetskim uglednim medicinskim žurnalima, što potvrđuje kompetentnost naučnog radnika. Usmjeravanje prema ovoj oblasti počelo je još na posljednjim godinama studija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prvo radno iskustvo takođe je bilo na Odjeljenju endokrinologije Kliničkog centra Srbije. Kasnije je uslijedilo usavršavanje u Bostonu u Dijabetes centru, jednoj od prestižnih institucija u svijetu. Tako sam se stručno i naučno profilisao u jednoj dosta širokoj, ali ipak specifičnoj oblasti istraživanja dijabetesa. To je bila inzulinska rezistencija i njene moguće posledice, kaže akademik Lalić, čiju radnu biografiju karakterišu i rukovodne funkcije: direktor nekadašnjeg Instituta za endokrinologiju u Beogradu. Ipak, čini nam se da mu je bliža akademska karijera koja počinje negdje 1991. godine. Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izabran je 1999. godine. Istraživački i edukacioni rad u oblasti šećerne bolesti manifestuje i učešćem u brojnim projektima od kojih su neki bili i sa evropskim partnerima. Među njima akademik Lalić posebno izdvaja onaj koji im je omogućio veliki tehnološki iskorak, a realizovan je u saradnji sa 20 centara zemalja Evrop26

ske unije. Unazad deset godina posvetio se javnom zdravlju, odnosno organizaciji zdravstvene zaštite građana Srbije koji su oboljeli od šećerne bolesti (predsjednik je u Srbiji Republičke komisije za dijabetes). Trenutno je kordinator za dijabetes Ministarstva zdravlja Srbije. Podsjeća da od 2002. godine učestvuje u projektima RS koji su bili usmjereni na poboljšanje dijabetološke zaštite. Uvek sam tome pristupao kao još jednom izazovu, posebno sa stanovišta da smo jedan kulturno-nacionalni prostor i da ono što se primenjuje u Srbiji treba da bude primenjeno i ovde, otkriva nam u ovom razgovoru za ‘’Medici. com’’ akademik Lalić. Medici.com Kako onda iz Vašeg profesionalnog ugla vidite realizaciju Projekta ‘’Dijabetes melitus u RS’’? Ogromna je prednost tog projekta, čak u nekim segmentima koji nisu primenjeni u Srbiji. To je uniformnost njegove strukture, odnosno niz programa koji su rađeni po jedinstvenoj metodologiji.To je omogućulo da se u podjednakoj meri uvede savremena dijabetološka zaštita u celoj RS, a s druge strane da se sve to prati i evaluira. Poznato je da je RS krenula od niskog stepena razvoja ovog vida zdravstvene zaštite. Ovaj program je obezbedio da se uradi moderna konstrukcija koja pacijentima pruža uniformnu zaštitu bez obzira na to u kojem delu RS oni žive.Uz to i stalnu evaluaciju.

Da li se to pruža ili ne? Mislim da je vrlo važno da se ne napusti ta orijentacija ka jednom strukturisanom i intenzivnom pristupu. Jer, mnoge studije su pokazale da je taj intenzivni pristup lekara (lekarskih timova) prema pacijentima osnova uspešnog lečenja šećerne bolesti. Nije više pitanje do koje se mere koriste najsavremenija terapijska sredstva, nego je pitanje orijentacije jednom intenzivnom pristupu ka ostvarenju terapijskih ciljeva. Medici.com Poznato je da su u Srbiji formirani vodiči dobre kliničke prakse za dijabetes tipa dva kao i za njegovu prevenciju. Tu ste se, takođe, mnogo angažovali. Koja je vremenska distanca i šta je to određuje da oni moraju biti inovirani? U razvijenim zemljama sa dobrim sistemom monitoringa i evaluacije uz činjenicu da postoji brza promena stavova , preporuka i sl. posebno u dijabetologiji, smatra se da je neki period od 4-5 godina optimalan da se obnove ti vodiči. Nažalost, u zemljama kao što su naše taj proces zavisi od finansijskih sredstava koja obično nisu predviđena u redovnom budžetu za zdravstvenu zaštitu. To onda postaje pitanje neke pomoći izvana i to dosta limitira njihovo inoviranje. Uspeli smo u Srbiji da tek nakon 10 godina obnovimo vodič. Mislim da je u RS nešto delimično urađeno i brže. Činjenica je da bi u zdravstvenom sistemu ti vodiči morali biti shvaćeni. Oni

Z D R A V S T V O

nisu obavezujuće merilo od kojeg se ne sme odstupiti, ali se mora znati zašto se kod konkretnog pacijenta od njih odstupa. Vodiči vrlo često ne predviđaju sve situacije, ali određuju kako tipično postupati u tipičnim situacijama. To je bitno ne samo za uspešno lečenje, nego i za organizaciju zdravstvenog sistema. Tim putem se ostvaruju značajne uštede u zdravstvenoj zaštiti stanovništva. Medici.com Još je prisutna tendencija rasta broja oboljelih od šećerne bolesti u svijetu, kao i u našim nacionalnim okvirima. Šta je po Vašem mišljenju uzrok tome? To se još, nažalost, ne zna. Pretpostavlja se da se uzrok nalazi u tranziciji, globalizaciji koja dovodi do zanemarivanja principa pravilne ishrane i adekvatnog kretanja. Sve to u okolnostima stresnih situacija kod osoba koje su sklone dijabetesu dovodi do ispoljavanja bolesti. Međutim, veći problem od toga su njegove komplikacije. Dijabetes uzrokuje invaliditet koji može da kompromituje čak privrednu delatnost jedne zemlje. Ujedinjene nacije su zaključile da je ovo oboljenje prepreka ostvarenju milenijumskih ciljeva čovečanstva, jer od njega obolevaju ne samo starije osobe, već i mlađe u punoj radnoj snazi. Zbog toga to nije samo podmukla bolest, već ima veliki negativni značaj za društvo. Medici.com Okrenimo sada priču u pravcu savremene terapije dijabetesa. Dijabetes je ne samo bolest čiji se osnovni oblici znaju i na osnovu njih se dijagnostikuje, nego je to bolest koja se onda i kasnije razvija. Svaka od tih faza nosi sa sobom određene specifičnosti različite od prethodne faze. I to iziskuje

upotrebu novih lekova, odnosno njihovu kombinaciju. Nemoguće je definisati nekoliko lekova koji bi se mogli zamenjivati i na taj način završiti posao. Zbog toga je potrebno da terapija dijabetesa bude individualizovana ne samo što govorimo da tako treba da bude u celoj medicini, nego zbog toga što je dijabetes zasnovan na patofiziološkim mehanizmima, odnosno mehanizmima nastanka bolesti. Pacijent sa trajanjem bolesti u prvih pet godina nema potrebe za istim lekovima kao onaj kod kojeg dijabetes traje 15-20 godina. Naglašavam da su to vrlo različiti lekovi. Zato lekari, dijabetesni timovi moraju imati na raspolaganju različite grupe lekova koje onda mogu kombinovati da bi efikasno lečili takve bolesnike. To je obično teško predočiti onima koji nisu u ovoj oblasti, a takođe i finansijskim vlastima, onima koji određuju budžetsku politiku, jer se postavlja pitanje: Pa dobro zašto toliko lekova? Često se misli da je to rezultat hiperaktivnosti farmaceutske industrije, Naravno, to se ne može isključiti. Ali treba znati, i upamtiti, da iza svega toga postoji priroda bolesti koja je takva da je zaista još mnogo toga nerešeno i da su potrebne individualne kombinacije jednog spektra lekova kojima treba da raspolaže lekar. Ako takvu situaciju učinite suviše restriktivnom onda će lečenje definitivno biti kod velikog broja pacijenata neuspešno. Ne postoje za dijabetes lekovi minimuma, a za ostalo posle toga nadogradnja. U suštini, za sada postoje samo lekovi koji mogu pomoći u ovoj ili onoj fazi bolesti i terapeut-lekar se odlučuje šta mu je prioritet. Naravno, govorimo o savesnim lekarima i ispravnom radu. Isključujem zloupotrebe. Ali, ako one postoje, ako ima polipragmazije forsiranja određenih produkata farmaceutske industrije onda to već nije medicina, nego nešto drugo.

Medici.com To sve zahtijeva kontinuiranu edukaciju dijabetologa. Jeste. To je osnova savremene medicine, posebno u oblastima koje su izuzetno propulzivne u smislu da je veoma mnogo novih saznanja. Ona nisu možda strateška ali su važna teoretski i praktično i koja dolaze svakih godinu-dve. U oblasti dijabetologije u Srbiji smo 2006. godine primenili neke četiri preporuke koje su se fundamentalno razlikovale. To su stvari koje lekari moraju saznati i to na pravi način. Ne moraju znati put kako se do toga došlo niti ostavljeni sami sebi da kopaju. Ali, zato je tu tercijarni nivo zdravstvene zaštite, kao akademska sredina da im omogućimo brzi prenos znanja posredstvom različitih kurseva kontinuirane medicinske edukacije, simpozijuma, kongresa i sl. kaže akademik prof. dr Nebojša Lalić koji je na simpozijumu u Banjaluci sa međunarodnim učešćem, održanom od 26-27. juna ove godine radnog naslova: Dijabetes, gojaznost i metabolički sindrom govorio o inkretinskoj terapiji u dijabetesu. U okviru pratećeg simpozijuma njegovo izlaganje je bilo o GLP-1 receptoru agonistu u terapijskom algoritmu liječenja DM tipa 2. Podsjetimo, akademik Lalić radi na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije u Beogradu i redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u ovom gradu kao i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pomenuti simpozijum je organizovalo Udruženje endokrinologa i dijabetologa RS i Centar za dijabetes sa endokrinologijom Univerzitetske bolnice Kliničkog centra Banjaluka. Anđa S. Ilić

Z D R A V S T V O

ala opština na obali rijeke Vrbanje obgrlila korito s obje njene strane, prostirući se velikom dužinom uz predivne predjele ukrašene brdima prekrivenim šumom, čije grane i vrhove njišu topli ljetni vjetrovi. Ekipa časopisa ‘’Medici.com’’, imala je čast da dođe u posjetu ovoj gostoljubivoj opštini, vidi, dobije impresije i razgovara sa prvim čovjekom Doma zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac, gospodinom dr sc. med. Draškom Kuprešakom, specijalistom porodične medicine.

Predstavljamo: JZU Dom zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac

Razgovor sa direktorom dr Draškom Kuprešakom Pripremio: Bojan Broćilović

Gospodine Kuprešak, možete li nam reći nekoliko riječi o istorijatu i nastanku Doma zdravlja Čelinac? Dom zdravlja Čelinac osnovan je 1975. godine. Ove godine slavimo značaj datum, jubilej od 40 godina postojanja. Od začetka do današnjeg dana Dom zdravlja je prolazio različite faze u svom razvoju. U početku je funkcionisao kao mala seoska ambulanta da bi zatim, kako se povećavao broj stanovnika i naseljavanjem potreba za zdravstvenom zaštitom rasla. Danas je to moderan i savremeno opremljen dom zdravlja koji funkcioniše na 1640m2 (centralna zgrada) i pruža primarnu zdravstvenu zaštitu za oko 16.800 stanovnika opštine Čelinac na 362 km2. Pored centralne zgrade u sastav Doma zdravlja ulaze još tri područne ambulante, smještene u naseljima Ukrini, Branešcima i Jošavki. Kako danas funkcioniše Dom zdravlja u Čelincu? U mnogočemu opremljeniji i funkcionalniji, Dom zdravlja je suštinski koncipiran na modelu porodične medicine. Ono što je bitno za napomenuti jeste to

Dr Draško Kuprešak rođen je 8. oktobra 1966. godine. Osnovnu, srednju medicinsku školu i Medicinski fakultet (1996) završio je u Banjaluci. Zaposlen u Domu zdravlja Čelinac od juna 1996. sa prekidom 2006-2010. Obavljao je funkciju pomoćnika direktora i predsjednika Upravnog odbora Doma zdravlja Čelinac u periodu 2002-2006. Radio je u Agenciji za akreditaciju i unapređewe kvaliteta zdravstvene zaštite RS, koja je bila u sastavu Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS na poslovima šefa sektora za standardizaciju u periodu 2006-2010. god. Završio je specijalizaciju porodične medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci u periodu 1999-2002. godine, Trening trenera iz oblasti zdravstva SZO 1998. godine, Upravljanje kvalitetom u zdravstvu 2002. godine, Edukaciju edukatora iz oblasti kvaliteta u zdravstvu 2002. godine, Edukaciju edukatora iz porodične medicine TOT-Quins Univerzitet Kanada 2003. god. Na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment u Banjaluci u periodu 20082010. godine završio post diplomski studij iz oblasti menadžmenta u zdravstvu. Odbranio magistarsku tezu u februaru 2011. godine na temu «Upravljanje akreditacijom timova porodične medicine u funkciji unapređenja kvaliteta zdavstvene zaštite». Na Univerzitetu u Beogradu - Poslovna ekonomija i menadžment 22. aprila 2014. godine odbranio doktorsku tezu iz oblasti menadžmenta u zdravstvu na temu: «Razvoj modela upravljanja timom porodične medicine u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite». Predsjednik je Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske od 2006. godine, član Evropskog borda doktora porodične medicine ispred entiteta Republike Srpske od 2006. i član borda Global femily doctor od 2011. god. Učesnik je u brojnim projektima od republičkog do međunarodnog značaja.

da je Dom zdravlja Čelinac prema odluci Vlade RS iz 1998. godine bio proglašen za pilot područje za implementaciju projekta porodične medicine. Projekat koji je realizovala Svjetska zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS je 28

obuhvatio dvije komponente: edukaciju i opremanje timova porodične medicine. Dakle istorijat, odnosno prvi koraci porodične medicine kakav se danas primjenjuje na cijeloj teritoriiji Republike Srpske je načinjen u Domu zdravlja Čelinac.

Z D R A V S T V O

Za pohvalu je postojanje mnoštva preventivnih programa ovoga centra koji se sastoje u analizama, procjenama, savjetima, a čija su ciljna grupa tinejdžeri i adolescenti koji su u riziku od usvajanja pogrešnih navika. Pored navedenog, tu su još službe dijagnostike koje uključuju RTG dijagnostiku i UZV, laboratoriju, dobro opremljena služba stomatologije, te SHP koja je znatno unaprjeđena i modernizovana kao i služba za higijenskoepidemiološke poslove. Pored nabrojanih tu su i, nimalo manje važne, služba za održavanje čistoće i higijene, služba za transport, administrativno i tehničko osoblje koje se stavlja u funkciju misije doma zdravlja. Možete li povući paralelu između vremena nastajanja modela porodične medicine i dosadašnjih iskustava sa tim modelom? Od tog trenutka pa do danas desile su se krupne i značajne promjene u zdravstvenom sistemu RS u kojim se Dom zdravlja Čelinac prilagođavao novonastalim okolnostima. One su se ogledale u uvođenju specjalizacije iz porodične medicine, novom načinu ugovaranja FZO RS, novim standardima i normativima pa do uvođenja akreditacionog programa i sertifikacije. Danas Dom zdravlja ima 8 registrovanih timova porodične medicine. Od toga 5 timova radi u centralnoj zgradi, gdje pružaju zdravstvenu zaštitu za registrovane stanovnike u rasponu od 1500 do 2500 stanovnika. Ostala tri tima koja rade na terenu organizaciono su prilagođena uslovima rada i broju stanovnika. Kao primjer izdvojio bih tim 7 u Ukrini koji pruža usluge zdravstvene zaštite za oko 2400 stanovnika koji ima popratnu laboratoriju i uslove prilagođene savremenim metodama zdravstvene zaštite. Suština ovakve organizacije jeste decentralizacija i približavanje usluga porodične medicine stanovništvu, što je i osnovna ideja promjena. Dakle, definisan je standard opreme i usluga koje su neophodne da se većina zdravstvenih problema stanovništva pokuša riješiti što bliže mjestu življenja. Ono što je eksplicitni napredak u razvoju jeste da i u seoskim područjima egzistiraju timovi porodične medicine sa opremom (EKG, spirometar, mini-lab, inhalator i dr) koja je neophodna za proklamovani model rada. Koncept i ideja pružanja zdravstvene zaštite kroz model porodične medicine je da se poentira na progra-

mima prevencije, jer za ovako siromašna društva i opštine među koje spada i opština Čelinac, prevencija je jedna od ključnih strategija koja obezbjeđuje da se što manje, uslovno rečeno, troše oskudna sredstva koja se izdvajaju za zdravstvenu zaštitu i da se više ulaže u poboljšanje stila života, kroz aspekte zdravog načina života, unapređenja zdravstvenih potencijala do skrining pregleda koji su u funkciji ranog detektovanja zdravstvenih problema i njihovog optimalnog liječenja. Generalno, porodična medicina je donijela određene pomake u smislu kvalitetnijeg sagledavanja zdravstvene problematike i kontinuiteta. Nekako sam razmišljanja da smo uspostavili temelje i ozidali kuću ali da nas čekaju finiji radovi koji zahtijevaju sistematičan pristup kako bismo dostigli proklamovane ciljeve. Moj osjećaj je da nismo uspjeli da na najracionalniji način eksploatišemo vrijednosti ovog modela i da smo u njegovom razvoju negdje na pola puta. Kakva je unutrašnja organizacija Doma zdravlja? Dom zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac je ogranizovan kao i većina domova zdravlja u RS. U okviru Doma zdravlja Čelinac postoji 10 organizovanih službi koje su međusobno povezane i funkcionišu kao cjelina. Porodična medicina je baza, temelj organizacije, ali tu su i ostale službe i podsistemi koji doprinose u pružanju sveobuhvatne zdravstvene zaštite primarnog nivoa. Tu su prije svega pedijatrija i ginekologija koje zaokružuju segmente zdravstvene zaštite djece i žena, Centar za mentalno zdravlje koji pruža usluge liječenja mentalnih oboljenja za stanovnike opštine Čelinac.

Koliki je broj zaposlenih? Kada je riječ o broju zaposlenih u Domu zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac, trenutno ih ima 68. Obrazovna struktura je definisana standardima i normativima u zdravstvu i obuhvata 14 doktora medicine, od kojih je 9 specijalista, 5 doktora opšte medicine, 35 medicinskih tehničara, 5 stomatologa, 14-tak osoba iz admistratitivne službe i službe održavanja. Radi se o kolektivu koji karakteriše i ta činjenica da je većina uposlenika ženskog pola i srednjeg životnog doba. Ova kadrovska struktura je naslijeđena i nije optimalna gledajući iz ugla potreba i finansiranja zdravstvene zaštite. Zbog toga ćemo u narednom periodu morati voditi brigu o kompentencijama i planskom razvoju kadrova svih profila kako bismo stvorili pretpostavke za efkasniju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Da li Dom zdravlja angažuje neke druge ljekare, specijaliste iz pojedinih oblasti za obavljanje određenih pregleda i sl.? Pored osnovne organizacione strukture u radnim procesima su uključeni i specijalisti konsultanti različitih grana koji su stručna logistika porodičnoj medicini u pružanju primarne zdravstvene zaštite. Tu prije svega mislim na konsultante iz oblasti ortopedije, interne medicine, dermatologije, fizikalne medicine i druge koji imaju za cilj da pomognu porodičnoj medicini da većinu zdravstvenih problema rješava u prethospitalnoj fazi. Na ovaj način se izlazi u susret pacijentima jer većina specijalista dolazi u dom zdravlja i na licu mjesta obavlja svoje preglede. Ovaj koncept rada koji su podržali Fond zdravstvenog osiguranja i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je omogućio smanjenje nepotrebnih hospitalizacijia i pove29

Z D R A V S T V O

ćao broj pravovremenih upućivanja sa dobro pripremljenim pacijentima, čime se izbjegavaju dodatni troškovi dijagnostike i ponavljanje nalaza. Na kojem modelu ste zasnovali oblik rukovođenja Domom zdravlja i kakvi su vam ciljevi? Kada je u pitanju rukovođenje Domom zdravlja, ja sam u svom četvorogodišnjem mandatu obuhvatio niz aktivnosti koje imaju za cilj stvaranje takve organizacione strukture i radnih procesa koji će omogućiti unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i zadovoljenje zdravstvenih potreba pacijenata u najširem smislu. Tu prije svega mislim na uspostavljanje drugačije kulture komunikacije i rukovođenja, kako bismo stvorili pozitivnu atmosferu i motivisali radnike da pružaju najbolju moguću uslugu. Naravno, sve procese ćemo dobro definisati u smislu opisa i obima kako bismo kroz prizmu pojedinačne odgovornosti za urađeno uspostavili drugačiji sistem funkcionisanja. Nama je cilj da iznutra poguramo razvoj sistema, a kako to drugačije uraditi već kroz pozitivne primjere i nagrade za dobre rezultate. One mogu biti od novčanih do društveno prihvatljivih. Stimulisaćemo učenje i individualni profesionalni razvoj jer bez takvog pristupa ne vidimo perspektivu razvoja doma zdravlja.Važan aspekt je dobra saradnja sa institucijama zdravstvenog sistema, prije svega mislim na Ministarstvo zdravlja i Fond kao i lokalnu upravu. Cilj nam je da se lokalna uprava više uključi u rješavanje zdravstvene problematike koja je bazirana na evropskoj povelji i koja ima građanina/korisnika u centru dešavanja. Ovo je možda pretenciozno za trenutak u kojem smo kada je u pitanju društvena svijest i ekonomski razvoj, ali u date procese moramo zagaziti krupnim koracima. Zbog toga planiramo kandidovati niz projekata prema Skupštini koji bi bili esencijalni i koji bi okupili najširi front da prevaziđeno neka loša rješenja, a koja su od vitalnog značaja za zajednicu. Ovo govorim u smislu normativnih ograničenja koja su limitirajuća za malu sredinu, a tu posebno mislim na funkcionisanje službe hitne pomoći. Takođe planiramo vršiti istraživanja o zdravstvenim potrebama kako bismo prilagodili naše usluge korisnicima. Plan nam je da uključimo nevladin sektor, da organizujemo okrugle stolove i forume i kroz taj model uključimo ove interesne grupacije da nam ukažu na potencijalne probleme i moguća rješenja. Ovo 30

su krupne i strateške stvari na kojima ćemo insistirati u narednom periodu. Kakvom opremom i prostorom raspolaže Dom zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac? Što se tiče opreme i infrastrukture, Dom zdravlja Čelinac je pretrpio jedno značajno unapređenje i poboljšanje unazad 10 godina kroz različite aranžmane. Naime, Vlada Republike Srpske, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite i lokalnom zajednicom, je rekonstruisala centralnu zgradu Doma zdravlja u prostornom smislu kao i neke područne ambulante. Dobili smo jednu modernu zgradu koja je, uslovno rečeno, funkcionalnija nego ranije. Time su stvorene pretpostavke za veće zadovoljstvo pacijenata ali i zaposlenih. Nisam zadovoljan činjenicom da su se neke službe u prostornom smislu bolje pozicionirale nego porodična medicina, ali pred nama je period da te propuste rješavamo. Ono što je krupan problem je zastarjelost opreme (UZV aparata i neke laboratorijske opreme) i nedostatak vozila i kancelarijskog namještaja. To će nam biti prioriteti u traženju dugoročnih rješenja. Koje su to novine koje trenutno uvodite u dosadašnji oblik organizovanja? Programom rada smo definisali niz mjera koje idu za tim da se unaprijede uslovi rada, procesi i ishodi zdravstvene zaštite. Pri tome mjere smo prilagodili potrebama i trenutnoj situaciji. One se djele na kratkoročne i dugoročne sa ciljem da se stvori jedan održiv sistem kako u ekonomskom, tako i u kliničkom smislu. Prije svega one obuhvataju aktivnosti na poboljšanju uslova rada za

pojedine službe kao što su pedijatrija, ginekologija, porodična medicina, loboratorija, služba hitne pomoći i druge. I veći dio mjera smo realizovali u prvom kvartalu sopstvenim snagama i uz pomoć donacija naših partnera kako farmaceutskih kompanija, tako i lokalne uprave. Kada su u pitanju procesi, fokus smo stavili na ustroj rada službe hitne pomoći, porodične medicine i službe dijagnostike. Naime, uveli smo trobrigadni model rada radnih timova u službi čime su stvorene pretpostavke za efikasniji rad. Jasno su definisani radni timovi i potenciran timski rad. Takođe, napravljen je veliki iskorak za zbrinjavanje hitnih slučajeva prvog reda. Dosadašnja praksa da na takve slučajeve izlazi vozač unaprijedili smo s novinom da sada kompletan radni tim izlazi na lice mjesta. To je donijelo zadovoljstvo u zajednicu. S obzirom na limitiranosr finansijskih sredstava za službu hitne pomoći mi smo uz velike napore zaposlenih ustrojili model rezervnih timova koji mijenjaju ekipu koja je na terenu. Nadam se da ćemo u narednom periodu u saradnji sa ostalim faktorima, prije svega sa lokalnom zajednicom, doći do sistemskog rješenja jer ovo smatramo esencijalnim za zajednicu. Uvedena je druga smjena za timove porodične medicine čime smo obezbijedili dostupnost korisnicima zdavstvene zaštite koji nisu u mogućnosti da dolaze na preglede u jutarnjim časovima. Po pitanju laboratorije, pored poboljšanja uslova za prijem i rad tehničara, omogućili smo i dostavljanje nalaza putem e-maila, a plan je da se uvede model zakazivanja pregleda kako bi se prevazišao problem gužvi koji je prisutan. Poboljšani su uslovi u pedijatrijskoj ambulanti jer smo smatrali da moramo stvoriti ugodniji ambijent

Z D R A V S T V O

kako bi naši najmlađi što bezbolnije i bez straha dolazili kod ljekara. Rađeno je i na poboljšanjiima uslova za rad sa ženskom populacijom. Stvorene su pretpostavke da se obezbijedi privatnost i klinička efikasnost. U fazi smo formiranja lokalnog centra za KME gdje će se svakodnevno realizovati programi za sve profile radnika kako bismo obezbijedili permanentni napredak jer su promjene u medicini brze, da nekažemo dramatične, da moramo uhvatili korak s njima kako bismo bili na fonu kvaliteta. Na pravno regulacionom aspektu smo dosta uradili da uredimo okvire za funkcionisanje. Na nedavno održanom upravnom odboru prilagodili smo neke akte našim ciljevima. U tom kontekstu smo usvojili niz važnih dokumenata od pravilnika o specijalizaciji do odluka o donacijama kako bismo sve procese učini transparentnim. Kao važnu činjenicu želim istaći da smo kada je u pitanju stomatološka zaštita napravili iskorak koji se ogleda u otvaranju ambulante u ruralnoj sredini. Naime, približili smo usluge ove službe stanovnicima Ukrine i Branešaca gdje gravitira oko 3 do 4 hiljade stanovnika. Statistike korištenja usluga ove ambulante ukazuju da je to bilo potrebno. Raritet je da smo ovu ideju realizovali sopstvenim snagama, s tim da je u saradnji sa lokalnom zajednicom obezbijeđen prostor. Na ovaj način smo demonstrirali zajedničku brigu za stanovništvo. Da li Dom zdravlja i u kojoj mjeri koristi informacione tehnologije? Što se tiče informatičkog sistema u PZZ u zadnjih deset godina se krenulo s modernizacijom i unapređenjem ovog aspekta u radu porodične medicine, ali i ostalih službi. On se ogleda kroz uvo-

đenje elektronskog kartona i recepta. U početku je bilo strahova nekad opravdanih, a nekada ne, pošto postoji nizak nivo informatičke pismenosti koja je svojstvena našem društvu. Međutim, u posljednje vrijeme postoji znatan progres. Ono što je generalno problem je unutrašnja mreža i održavanje sistema za male domove zdravlja koji nemaju profesionalne uposlenike za ovu oblast. Mi pokušavamo da razvijemo jedan racionalan model funkcionisanja informatičkog sistema koji bi bio u službi zdravstvenih radnika. Naš lokalni sistem čine 42 računara isto toliko štampača, dva servera koji nam služe za evidenciju zdravstvenih usluga, izvještavanje prema različitim nivoima vlasti kao i za finansijsko poslovanje. Starost računara i njihove trenutne performanse nisu na baš zavidnom nivou. Takođe, istakao bih problem održavanja opreme koja je dosta zahtjevna. Proteklih mjeseci smo izvršili analizu trenutnog stanja i napravili plan kako ćemo do nove godine uspostaviti operativniji sistem koji će imati dobru tehničku podršku da bi smo sve kvarove rješavali u kratkom roku kako ne bismo ugrožavali funkcionisanje pružanja usluga. Istakao bih da smo među prvima primijenili novi program za porodičnu medicinu. Nakon izvjesnog vremena pojavili su se određeni problemi koji se rješavaju u hodu, a odnose se na brzinu, sigurnost podataka i dr. Sistemske probleme ćemo rješavati u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite, posebno u segmentu bezbjednosti i čuvanja baze podataka koji su vlasništvo domova zdravlja. Ovo je krucijalno pitanje na koje treba dati odgovor u budućnosti. Naš stav je da bi jedinstven i integrisan informatički

sistem bio odgovor na savremene izazove i da bi omogućio pravovremenu evidenciju, smanjio troškove i dao dobru osnovu za sveobuhvatne analize u realnom vremenu.

JZU Dom zdravlja “Sveti vračevi” Vidovdanska 5 78240 Čelinac Republika Srpska Bosna i Hercegovina Telefon: +387 51 551-044 Faks: +387 51 555-260 dzcelinac@teol.net http://www.dzcelinac.org

Koji su dugoročni planovi? Na ovim prostorima zbog turbulentnosti i visokog stepena uticaja politike teško možemo govoriti o dugoročnim planovima. Ono što svakako jeste cilj za koji je potrebno duže vrijeme je ostvarivanje dublje saradnje sa Skupštinom opštine, zatim nevladinim sektorom, policijom, Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad u cilju uključenja šire zajednice u rješavanje zdravstvene problematike. U tom kontekstu ćemo biti veoma aktivni u koncipiranju određenih projekata koji bi trebalo da olakšavaju rješavanje konkretnih problema za koje procijenimo da postoje ograničenja u bilo kojem pogledu. Tendencija je da u duhu povelje o lokalnoj upravi korisnik, u ovom slučaju pacijent, bude u centru dešavanja bez obzira na to koliko to zvučalo pretenciozno. Naravno, ideja nam je da obezbijedimo sistem u kojem će se i zdravstveni profesionalci osjećati sigurno i zadovoljno jer kvalitet ima dvije strane medalje. Tragaćemo za rješenjima gdje ćemo omogućiti stalni profesionalni razvoj, model nagrađivanja za kvalitetan rad, timski rad do razvoja objektivnih pokazatelja rada. U konačnici želja je da se istraže potrebe pacijenata i stanovnika da se rade kvalitetne analize zdravstvenog stanja stanovnika opštine kako bismo dolazili do najboljih politika. Takođe, unapređenje komunikacije s javnošću i predstavljanje rezultata rada doma zdravlja biće jedan od imperativa. Naravno, u kontekstu ekonomskih odnosa potpuno smo svjesni težine trenutka i da strategija opstanka i razvoja mora biti bazirana na uvažavanju svih faktora. 31

Z D R A V S T V O

ojaznost odavno nije samo estetski, nego ozbiljni zdravstveni problem. Na listi je oboljenja Svjetske zdravstvene organizacije. Upravo tu započinjemo priču sa akademikom prof. dr Draganom Micićem koji je, osim redovnog članstva u SANU, odnedavno i član Akademije nauka i umjetnosti RS. Profesor interne medicine, specijalista endokrinologije, aktuelni direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, naš meritorni sagovornik i podpredsjednik Evropske asocijacije za pručavanje gojaznosti za Južnu Evropu čije područje djelovanja uključuje: Srbiju, BiH, Bugarsku, Grčku, Tursku, Maltu, Italiju, Španiju i Portugaliju. - Sa ovih pozicija imam dosta dobar uvid u trenutno stanje prevencije i epidemije gojaznosti kao i u neke terapijske modele koji se praktikuju. Inače sam redovni učesnik evropskih kongresa o gojaznosti. Jedan takav, pre mesec i po dana, održan je u Pragu, gde sam govorio o primeni lekova u lečenju gojaznosti. O istoj temi sam izlagao i na ovogodišnjem junskom simpozijumu u Banjaluci, kaže prof. dr Micić sa kojim nastavljamo razgovor o našoj temi iz naslova: ‘’Primjena lijekova u terapiji gojaznosti – sadašnje stanje’’. - Tu postoji ove godine mnogo novina, s obzirom na to da su se na tržištu pojavila dva nova leka. Jedan je ‘’Saxenda’’. To je preparat kompanije ‘’Novo Nordisk’’ koji predstavlja injektabilni preparat. Koristi se za lečenje gojaznosti u dozi od tri miligrama i registrovan je za sve zemlje Evropske unije. Nije se još pojavio na tržištu, ali je dobio registraciju. Drugi preparat, koji je takođe registrovan i za kojeg se očekuje distribucija po Evropi zove se ‘’Mysimba’’ i predstavlja kombinaciju naltreksona i bupropionata. Preparat je u obliku tablete i prvo je registrovan u SAD, a onda i u Evropi. Očekuje se da će se primenom ova dva preparata značajno unaprediti naše terapijske mogućnosti. Do sada smo imali samo lek ‘’Oristat’’ farmaceutske kompanije ‘’Roš’’ iz Švajcarske, koji je prvi put registrovan 1999. godine na tržištu Evrope, a 2007. i u SAD. Sada imamo dve nove terapijske opcije. Osim toga, u Americi su registrovana još dva oralna preparata:’’Lorcaserin’’ i tzv. ‘’Qsymia’’ koja predstavlja kombinaciju fentermina i topiramata koji mogu, takođe, dati vrlo dobre rezultate u lečenju gojaznosti. Nažalost, oni nisu dobili odobrenje Evropske agencije za lekove, tako da ih nema na tržištu Evrope. U vezi s ovim pobrojanim preparatima, očekuje 32

Razgovor sa akademikom prof. dr Draganom Micićem, podpredsjednikom Evropske asocijacije za proučavanje gojaznosti za Južnu Evropu

Primjena lijekova u terapiji gojaznosti sadašnje stanje Medici.com Da li to može izazvati zavisnost od ovog lijeka? - Ovaj lek se inače, koristi za lečenje zavisnosti od opijata. Ne bi trebalo da stvara zavisnost, već naprotiv obrnuto. Medici.com Primjenu lijekova prate i neželjeni efekti. - Da, svaki od ovih lekova ih ima. Na sreću, oni nisu tako opasni, više su neprijatni, što znači da mogu biti u domenu gastrointenstinalnih pojava, opstipacije, dijareje, gađenja, povraćanja. Njihova kontinuirana upotreba dovodi do opadanja ovih neželjenih efekata. Ali, želim da naglasim da suština lečenja gojaznosti nije u primeni lekova. Oni su samo jedan pomoćni terapijski agens za bolesnika. Suština je u promeni životnog stila i to je osnovni - elementarni pristup, insistiranje na redukovanju unosa kalorija i povećanju obima fizičke aktivnosti. Svaki dan radim sa gojaznim bolesnicima. Kažu mi: ‘’Doktore, ne jedem ništa ali ne mrdam sa težinom’’. Kad ih pitate: ‘’Da li se krećete’’?, odgovor je ne. A ono je ključno, jer se tako troše unete kalorije. Zato je naš terapijski savet vrlo jednostavan: 10-15 minuta šetnje bržim hodom (to je hod koji treba da vas lako oznoji), jer gojazne osobe najčešće imaju problema s krvnim pritiskom, lipidima, dijabetesom.To mora da se radi postepeno, da se bolesnik istrenira, ali svakog dana.

se da će sada svi naši terapijski napori u pokušaju da zaustavimo epidemiju gojaznosti biti efikasniji i da će za nekoliko godina više od 50% lekova koji se budu koristili za lečenje gojaznosti biti kombinacija različitih terapijskih pristupa i mehanizama, jer se misli da jedan mehanizam očigledno ne može da zadovolji celu priču. Meni se veoma dopada ovaj drugi preparat koji se pojavio, a može se dovesti u vezu sa našim hedonizmom. Pokazano je da mi vrlo brzo postižemo energetsku homeostazu, odnosno kad nešto potrošimo, odmah to nadoknadimo kroz hranu. Kad ne bi bilo gojenja to bi bilo sasvim u redu. Međutim, postoji jedan deo našeg hedonizma (uživanja u hrani) i mi ne prestajemo da je unosimo i onda kada nadoknadimo energetski gubitak, nego nastavljamo da jedemo i pravimo suvišak energije koja se deponuje u vidu masnih naslaga na periferiji. I to nas čini gojaznim. To sve zavisi od endogenih opijata i ovaj preparat koristi jedan njihov blokator. To je lek koji se zove ‘’Naltrekson’’ koji treba da blokira taj opijatni put. Medici.com Za koliko vremena se mogu na taj Da uprostim priču. Pod znakom navoda to bi bio pokušaj da se blokira taj naš način ‘’istopiti’’ kilogrami? - Zavisi sve od toga koliko je bolehedonistički mehanizam kojim unosimo suviše hrane, odnosno da se jednostavno snik ugrožen. Imate slučajeva kada jako brzo treba da smanjite telesnu težinu zaustavimo na vreme.

Z D R A V S T V O

(kriza - hipertenzija, dijabetes). Onda se pristupa tzv. likvidnoj dijeti koja je sa onim šejkovima. To su nadoknade u hrani koja sadrži određen broj kalorija. Iskustva su pokazala da se tako najbrže postiže gubitak telesne težine. Međutim, tu se javlja efekat sunđera - tamo gde je vrlo brzo izgubite, brzo je i vratite, zbog toga što se uglavnom gubi telesna voda. Mi insistiramo da taj gubitak iznosi 5% od početne telesne težine u vremenu od tri meseca. Znači, ako neko ima 100 kg, to je onda 5kg za tri meseca, odnosno na mesečnom nivou je 1,5 kg. Nije lako gubiti na telesnoj težini, ali za godinu dana, na ovaj način, postižete neku pristojnu težinu. Ponavljam, ne potenciramo naglo gu-

nemaju vremena da se bave decom i njihovim užinama. Obično im daju novac da kupe nešto kad pođu u školu. A okolo škole je buljuk tih prodavnica sa visokokaloričnom hranom (boca bezalkoholnog pića sa mnogo šećera, plus neki hamburger. To je energetska bomba. Detetu je to sve ukusno, ali nije nimalo zdravo. Sada je neki pokušaj da se u škole vrate užine koje će kontrolisati nutricionisti, kako bi im dali tačnije ono što im nedostaje, odnosno šta treba da pojedu u toku dana, a da to ne bude kalorijska bomba. Biće neophodne zakonske mere kako bismo ponovo u škole vratili funkciju nekadašnjih školskih kuhinja. Ceo svet pokušava isto.

Medici.com bljenje, nego postepeno - progresivno, Svjedoci smo jako agresivnih rejer će to rezultovati značajnim smanjenjem rizika za hipertenziju, pojavu klama o kojekakvim dijetama za gojazne osobe. Šta biste poručili pošećerne bolesti i sl. tencijalnim kupcima ovakvih usluga? - Ima mnogo takvih preparata i čeMedici.com U kojem uzrastu bi trebalo zapo- sto me sami bolesnici pitaju šta mislim četi s podučavanjem o zdravim život- o njima? Naš bivši predsedenik Evropske asocijacije uradio je jednu studiju nim navikama? - Vrlo rano. Stav je da su gojazna gde je testirao više od 50 takvih redeca budući gojazni odrasli bolesnici. klamiranih preparata za mršavljenje. Stoga su deca glavni aspekt naše pa- Nijedan od njih nije prošao test kojim žnje ne samo ovde, već i na evropskom se dokazuje dejstvo u te svrhe. Znate, nivou, jer se smatra da ćemo njiho- u medicini, kad ispitujemo nešto, uvek vom pravilnom edukacijom uspeti da radimo sa placebom na godinu-dve dasprečimo gojaznost kod budućih ge- na, uz praćenje, i onda se evaluiraju neracija. Na osnovu sadašnjeg stanja efekti. Ovi svi preparati nemaju tu vrstu prognoze su da će naredne generaci- ispitivanja. Bukvalno, nijedan nije meje živeti kraće od svojih roditelja zbog dicinski ispitan kako se to zahteva od pojave niza bolesti, čiji je uzrok goja- nekog leka za lečenje gojaznosti. Oni znost. Današnja deca su jako prijemči- svi nose oznaku - pomoćni dijetetski va populacija za razne reklame koje su preparat. Jedino što je ispitano da niuglavnom vezane za visokokalorijske su toksični, to jest opasni za primenu unose hrane. To mora da se ograniči, kod ljudi. Međutim, pravo delovanje, ti odnosno da se propiše zakonom ka- fantastični gubici telesne težine o koko to može da se radi i koliko. Drugi jima se priča, nije medicinski proverenegativni uticaj je što danas roditelji no. Ima tu još jedan fenomen koji ne

možete racionalno definisati. Bolesnici vole da to bude prirodno, da ne bude lek. Kad mu propišete lek on pita: ‘’Doktore, da li je to hemija?’’, ja to ne bih uzimao ja bih radije ‘’kitove zube’’, ‘’kaktuse’’ i sl. Sve je moguće što se reklamira, samo ne ono što doktor kaže. Onda ja pitam: ‘’Da li ja vama ličim na Lukreciju Bordžiju, da li mislite da bih vas svesno trovao sa nekim lekom? Čitate na Internetu reklame ili bilo gde uzimate i nemate nikakavu proveru iza toga, a ja vam preporučujem ono što je prošlo stroge medicinske uzuse, slikovito opisuje ovaj mentalni ‘šraf’ naših građana’’, kaže prof. dr Micić, uz nadu da će vrijeme verovatno promeniti i takva razmišljanja. Medici.com Rekli ste na početku da je gojaznost povezana i sa seksualnom aktivnošću. - Kod gojaznih mladih ljudi, koji najčešće dolaze zbog pitanja reprodukcije (oni koji ne mogu ostvariti potomstvo) proveli smo anketu. Niko od njih ne meri svoju telesnu težinu. I Danci su radili anketu među svojim policajcima. Smanjenjem telesne težine strahovito skače broj spermatozoida. To je vrlo jednostavno što savetujete supružniku. Isto je i sa gojaznim ženama, koje imaju problema sa začećem. Tu se može pojaviti i inzulinska rezistencija koja može uzrokovati policističnost jajnika. Redukcijom telesne težine možete da korigujete mnogo tih fenomena. Medici.com Zašto je opet broj gojaznih osoba u porastu? - Nismo našli adekvatan terapijski model koji bi to mogao da zaustavi. Zakazale su prevencija i terapija. Svi su svesni toga i sad se pokreće inicijativa u Evropi. Naime, mi smo pre pet godina potpisali Evropsku povelju o borbi protiv gojaznosti. Svi ministri država evropskih zemalja, uključujući i Srbiju, su je potpisali i time obavezali svoje vlade da će učestvovati u toj borbi. Očigledno nismo imali rezultate. Zbog toga se razmišlja da se na temelju novih saznanja ponovo upute apeli vladama. Moramo da imamo političku podršku. Iza ovoga mora da stane društvo i relevantna ministarstva kako bismo sinhronizovali akciju, rezimira akademik prof. dr Dragan Micić iz svog bogatog naučnog i stručnog miljea savremenog pogleda na problem gojaznosti. Anđa S. Ilić

Z D R A V S T V O

iječ andropauza je grčkog porijekla gdje riječ „andros“ znači muškarac a „pausis“ kraj te je analogna pojmu „menopauza“ („menses“ znači mjesečnica). Oko 30% do 40% svih muškaraca u dobi od 45 do 55 godina ulaze u andropauzu. To nije kriza srednjih godina, kako se često pogrešno označava. Kriza srednjih godina je usko vezana sa emocijama: kada djeca napuštaju roditeljsku kuću (školovanje, udaja ili ženidba), smrt roditelja, prijatelji doživljavaju razne bolesti (srčane i moždane napade), stres postaje neizdrživ. Kriza srednjih godina najčešće se dešava između 35. i 45. godine. Andropauza je hormonsko stanje koje inače može imati posljedice na emocionalnom planu, ali emocije nisu njen uzrok. Andropauza i ženska menopauza su u mnogočemu slične, osim što se o ženskoj menopauzi mnogo više govori dok se o andropauzi dugo vremena nije smjelo ni pisnuti. Najvjerovatnije zbog uvjerenja da njome muškarac gubi na svojoj muškosti. Tokom starenja muškarci proizvode sve manje androgena i sve promjene koje se dešavaju starenjem muškaraca povezane su sa smanjenim lučenjem testosterona. Manja količina testosterona uslovljava slabljenje mišića i kostiju što je jedna od glavnih karakteristika andropauze. Testosteron ima jak uticaj na metabolizam i igra važnu ulogu u sprečavanju dijabetesa. Niski nivo testosterona kod starijih muškaraca utiče na pojavu arteroskleroze što objašnjava pojavu srčanih komplikacija kod muškaraca.

Simptomi andropauze 1. Urinarne i seksualne promjene 2. Opšte promjene Urinarno-seksualne promjene ogledaju se u: • opadanju želje za održavanjem dotad aktivnog seksualnog života • smanjenju potencije praćene teškoćama u postizanju erekcije • problemu tokom ejakulacije • rjeđe jutarnje erekcije • urinarnim problemima kao što je češća potreba za uriniranjem, posebno noću • teškoćama prlikom uriniranja, slab mlaz mokaće i inkontinencija Opšte promjene ogledaju se u: • smanjenoj plodnosti • stanju iscrpljenosti 36

Andropauza

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

• bezvoljnosti, razdražljivosti, napetosti, nesanici, depresiji • nervozi, gubitku koštane mase, bolovima u mišićima i zglobovima • bolovima u leđima i kostima • srčanoj aritmiji, stresu, ljutnji, zaboravnosti, zbunjenosti • povećanoj tjelesnoj težini • gubitku kose, pojavi bora • neki muškarci postaju produhovljeni, ljubazniji, osjećajniji, materinskiji

Kako živjeti sa andropauzom Muškarci teže nego žene doživljaju svoje nedostatke i slabljenje muške energije zbog čega o tome ne žele govoriti. A upravo je razgovor jedan od najvažnijih i najdjelotvornijih načina prevazilaženja teškoća što ih andropauza donosi sa sobom. Razgovarati se može sa ljekarom, prijateljima, partnerom a najbolje je razgovarati sa svima. Preporuka • redovno se baviti sportom (trčanje, vježbe), • mentalna aktivnost (ispunjavati ukrštene riječi, čitanje) • druženje i razgovor sa dragim prijateljima, • pravilna i uravnotežena ishrana, • smanjen unos alkohola, • prestanak pušenja.

Liječenje andropauze Uspostavljanje koncentracije testosterona na nivo tridesetih ili četrdesetih godina pokazalo je statistički značajne pozitivne efekte pri simptomima starenja. Supstituciono (zamjensko) liječenje testosteronom cijelo tijelo osvježi s ob-

zirom na to da povećava mišićnu masu, smanjuje masne naslage i vraća snagu mišićima, smanjuje pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Na raspolaganju su različiti oblici sintetskog testosterona. Zbog mogućnosti poremećaja funkcije jetre, kratkotrajnog djelovanja i osciliranja nivoa testosterona, oralni oblik nije pogodan te se koristi ampulirani oblik koji omogućava konstantnu koncentraciju hormona. Moguće je i dnevno nanošenje testosterona u obliku gela na kožu, a često se koriste i flasteri za kožu koji izlučuju sintetski testosteron. Kod nekih pacijenata može se na mjestu aplikacije pojaviti nadraženost kože. Već su pripremljeni novi lijekovi koji sadrže prirodne oblike testosterona sa manje sporednih efekata. Efekti supstitucionog liječenja nisu odmah vidljivi nego tek nakon nekoliko sedmica. Kontraidikacije za upotrebu preparata testosterona su • muškarci sa normalnim vrijednostima testosterona • preosjetljivost na aktivnu supstancu • muškarci sa rakom dojke • sumnjom i dokazanim rakom prostate • muškarci koji imaju noćne prekide disanja Mjere opreza • muškarci sa oslabljenom funkcijom srca, jetre i bubrega Neželjeni efekti Suptituciono liječenje testosteronom može imati i neželjene efekte kao što su • prečesta i preduga erekcija • mučnina i povraćanje • crvenilo kože • otok zglobova • čak i povećana dlakavost spolne partnerke • rast grudi (enzimi aromataze mogu muški spolni hormon pretvoriti u ženski) • pojava edema • promjene na jetri • kardiovaskularni problemi • noćni prekid disanja • benigno povećanje prostate Sve ove komplikacije su izuzetno rijetke ukoliko se liječenje provodi pod strogom kontrolom ljekara.

snovne funkcije jajnika su stvaranje polnih hormona i zrelih jajnih ćelija. Određivanje polnih hormona i gonadotropina hipofize u krvi omogućava procenu funkcije jajnika kao i svih poremećaja koji iz toga proizlaze, ali ti hormoni ne odražavaju aktivnost folikula unutar jajnika čija je funkcija neophodna da bi se održala ovulacija ili plodnost. Broj malih folikula u jajnicima određuje vek reproduktivnog života i vreme kada će nastupiti menopauza. U tome veoma značajnu ulogu ima upravo Anti Müllerian hormone - AMH. Anti Müllerian hormon - AMH je dimerni glikoproteinski hormon iz porodice transformišućeg faktora rasta (TGF). Produkuju ga Sertolijeve ćelije kod muškaraca i ovarijalne granuloza ćelije kod žena. Ima presudnu ulogu u razvoju muških polnih organa tako što sprečava u embrionalnoj fazi razvoj Milerovih kanala iz kojih nastaju ženski polni organi. Zbog razlika u koncentracijama AMH kod muškaraca i žena, kao i zbog njegove specifičnosti za Sertolijeve i granuloza ćelije, merenje koncentracije AMH je odličan parametar za procenu funkcije gonada, procenu plodnosti kao i upotrebu AMH kao tumor markera gonada. Serumska koncentracija AMH kod muškaraca do 2. godine života je povišena, a zatim progresivno opada sve do puberteta, kada postoji značajan pad. AMH se kod žena može određivati od rođenja, pri čemu dostiže pik u dvadestim godinama, pa sve do menopauze kada postaje nedetektabilan. Nivo AMH se može odrediti u krvi i njegova koncentracija je proporcionalna broju malih antralnih folikula. S obzirom na to da se AMH produkuje konstantno u granuloza ćelijama malih folikula za vreme menstrualnog ciklusa on je superioran kao marker ovarijalne rezerve u odnosu na epizodično oslobađanje gonadotropina i ovarijalnih steroida a, s druge strane, na koncentraciju AMH ne utiče trudnoća kao ni upotreba kontraceptiva. Određivanje AMH je bitno za proces IVF-a, tj. medicinski potpomognute oplodnje, jer se iz njegove koncentracije može proceniti pad rezervi primordijalnih folikula u kasnim reproduktivnim godinama i ukazuje na pacijentkinje koje pripadaju rizičnoj grupi za hiperstimulaciju jajnika. Niske vrednosti AMH ukazuju na veću mogućnost za neuspešni proces vantelesne oplodnje, ali ne ukazuju na nemogućnost začeća. Smanjenje koncentracije AMH se uočava pre povišenja nivoa FSH, pa

Z D R A V S T V O

Anti Müllerian hormon - AMH

Mr ph. Danijela Lukić, med. biohemičar

je iz tog razloga AMH raniji pokazatelj oslabljene ovarijalne rezerve. Sindrom policističnih jajnika (POCS) može povećati nivo serumskog AMH zbog prisustva velikog broja malih folikula. Kod ovih pacijentkinja koncentracija AMH može biti 2 do 5 puta veća nego normalne referenetne vrednosti koje odgovaraju dobi pacijentkinje. Tako visoki nivoi mogu da ukažu na anovulatorne i iregularne cikluse.

Faktori koji utiču na smanjenje koncentracije AMH su: gojaznost, terapija gonadotropinima, starost, hirurško odstranjenje jajnika, hemoterapija i zračenje. Serumske koncentracije AMH su povećane kod nekih tumora ovarijalnih granuloza ćelija. AMH, u kombinaciji sa testovima kao što su Inhibin A i B, estradiol i CA-125, može biti veoma koristan za dijagnostiku i praćenje ovih pacijenata.

Z D R A V S T V O

ojačan interes za pozitivno djelovanje omega masnih kiselina na zdravlje započeo je 70-ih godina prošloga vijeka, a uglavnom je pokrenut istraživanjima danskih naučnika Banga, Dyerbera i Nielsena, koji su otkrili da Eskimi s Grenlanda imaju nisku učestalost kardiovaskularnih bolesti uprkos prehrani koja sadrži velike količine i zasićenih masnih kiselina i holesterola. Ovaj fenomen objašnjen je visokim prehrambenim unosom dugolančanih omega-3 masnih kiselina iz ribe i drugih plodova mora. Navedena istraživanja pokrenula su nova istraživanja o značaju omega masnih kiselina za organizam čovjeka. Esencijalne masne kiseline Omega-3 masne kiseline i omega-6 masne kiseline (nezasićene masne kiseline) spadaju u grupu esencijalnih masnih kiselina. Omega (ω) je oznaka koliko se daleko od posljednjeg ugljenikovog atoma nalazi dvostruka veza između dva ugljenikova atoma. Esencijalne masne kiseline ne mogu se sintetisati u organizmu pa ih je potrebno unositi hranom. Naime, ljudsko tijelo ne može stvoriti dvostruke veze između ugljenikovih atoma u masnim kiselinama prije devetog ugljenikovog atoma, pa se masne kiseline s dvostrukim vezama na trećem i šestom atomu smatraju esencijalnim. Tridesetih godina dvadesetog vijeka, kada su otkrivene esencijalne masne kiseline, počele su se nazivati vitamin F, kako bi se uporedile sa vitaminima koje organizam takođe sam ne stvara, već se moraju unositi hranom. Danas je termin “vitamin F” odbačen jer u klasičnom smislu masne kiseline nisu vitamini. Ljudskom organizmu neophodne su dvije nezasićene masne kiseline: linolna i alfa-linolenska. Linolna je omega-6, a alfa-linolenska omega-3 nezasićena masna kiselina. Enzimskim reakcijama u organizmu one se prevode u višestruko nezasićene masne kiseline (NMK) dužih lanaca (dolazi do uvođenja novih dvostrukih veza), poput arahidonske kiseline, eikozapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA). Kada linolna (omega-6) masna kiselina “uđe” u ćeliju, od nje se stvara arahidonska kiselina, a od alfa-linolenske kiseline (omega-3) stvara se eikozapentaenska kiselina (EPA). Od nje u metaboličkim procesima nastaje dokozaheksaenska kiselina (DHA). To su derivati omega-3 i omega-6 masne kiseline. Enzimi potrebni da bi se ti pro38

Esencijalne masne kiseline

Omega-3 i omega-6 masne kiseline cesi odvijali slabo su aktivni u nekim tkivima. Tipičan primjer za to je enzim Δ6-desaturaza. Stoga dolazi do manjka kiselina EPA i DHA. Prema preporuci zdravstvenih organizacija, osim linolne i alfa-linolenske kiseline, esencijalnim kiselinama smatramo i dvije omega-3 kiseline: EPA (eikozapentaenska kiselina) i DHA (dokozaheksaenska kiselina). Vanja Kondić, master biohemije

Esencijalne masne kiseline

Prikaz metabolizma omega-6 i omega-3 masnih kiselina

Navedene masne kiseline imaju presudnu ulogu za zdravlje čovjeka jer su važne za sintezu eikosanoida. Eikosanoidi su supstance slične hormonima, stvaraju se iz esencijalnih masnih

kiselina. Njihovo djelovanje je kratkotrajno i proizvodi ih svaka ćelija organizma, a ne žlijezda, kao što je to slučaj s endokrinim hormonima. U eikosanoide ubrajamo prostaglandine, tromboksane, leukotriene i lipoksine. Tromboksani se sintetišu u trombocitima i pri otpuštanju indukuju vazokonstrikciju i agregaciju trombocita. Prostaglandini se sintetišu u zidovima krvnih sudova i inhibiraju agregaciju trombocita. Leukotrieni i lipoksini regulišu upalne odgovore i reakcije hipersenzitivnosti (npr. astma). Do posljednje četvrtine XX vijeka jako malo se znalo o ovim hormonima jer ih je bilo vrlo teško izolovati iz organizma. Danas ih je poznato preko sto, a dijele se u dvije glavne grupe, na uslovno “dobre” i uslovno “loše” eikosanoide. Prilikom složenog stvaranja raznih vrsta eikosanoida posebno su značajni enzimi Δ6-desaturaza i Δ5-desaturaza. Enzim Δ6-desaturaza učestvuje u metabolizmu i omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Tako učestvuje u prevođenju linolne kiseline (omega-6) u njen aktivni oblik arahidonsku kiselinu iz koje daljim prevođenjima nastaju i “dobri” i “loši” eikosanoidi. Takođe, učestvuje u prevođenju alfa-linolenske kiseline u eikozapentaensku kiselinu (EPA) koja dalje prelazi u dokozaheksaensku kiselinu (DHA), iz koje daljim metabolizmom nastaje još jedna grupa “dobrih” eikosanoida. Bez tog enzima uopšte nema stvaranja eikosanoida, što znači da nema ni ispravnog funkcionisanja organizma. Osim navedenog, neophodno je spomenuti da velika potrošnja tog enzima na samo jedan metabolizam od ove dvije omega masne kiseline znatno remeti ravnotežu stvaranja eikosanoida. Funkcija navedenog enzima uspostavlja se nakon šestog mjeseca života djeteta. Zato je vrlo važno da majke doje djecu bar šest mjeseci, jer je majčino mlijeko vrlo bogato s derivatima masnih kiselina, koja se ne može stvoriti

Z D R A V S T V O

u djetetovom organizmu. To je jedan od razloga boljeg zdravlja dojene djece. Aktivnost enzima, nažalost, smanjuje se prirodnim starenjem. Takođe, tu aktivnost smanjuje i visoka količina hormona insulina i niska količina hormona glukagona, što zavisi od načina i sadržaja prehrane. To se, naime, događa kod prehrane prebogate ugljenim hidratima (posebno onim koji naglo podižu količinu šećera u krvi) i presiromašne bjelančevinama te kod prehrane bogate zasićenim i trans-masnim kiselinama. Današnja spoznaja o korisnosti omega-3 masnih kiselina dovodi ljude u zabludu, koji uzimanjem većih količina omega-3 masnih kiselina, u organizmu potroše enzim Δ6-desaturazu za njen metabolizam, čime smanjuju njegovo djelovanje na metabolizam omega-6 masne kiseline, a time i stvaranje drugih neophodnih grupa eikosanoida. Aktivnost enzima smanjuje se i pojavom bolesti, a naročito virusnih infekcija te stresom, odnosno hormonima vezanim za stres (adrenalinom, kortizolom). Zato je dobro u svim poremećenim ravnotežnim stanjima hormona uzimati omega-6 i omega-3 masne kiseline kao suplement, u nekom kraćem vremenu, kako se ne bi zaustavili metabolički procesi. Nakon takve inicijalne faze dodatnog uzimanja, njihov unos treba smanjivati, a više pažnje obratiti na proces djelovanja drugog značajnog enzima - Δ5- desaturaze, kod kojeg se od arahidonske kiseline stvaraju “štetni” eikosanoidi. Za uspješnu kontrolu stvaranja arahidonske kiseline i stvaranja “štetnih” eikosanoida važno je smanjiti količinu i aktivnost enzima Δ5- desaturaze. Hormon insulin aktivira taj enzim, a njegov antagonist glukagon je inhibira. Sasvim je jasno da trajno stanje povišenog insulina (hiperinsulinemija) te trenutna stanja previsokog insulina nakon neadekvatno obilnih obroka (što zavisi od sadržaja i količine konzumirane hrane) pogoduju aktiviranju enzima Δ5-desaturaze i povećanom stvaranju “štetnih” eikosanoida. Međutim, enzim Δ5- desaturaza djeluje i na stvaranje EPA masne kiseline. To djelovanje enzima od presudnog je značaja, jer dodatnim unosom EPA masnih kiselina, organizam reaguje tako da registruje dovoljnu količinu EPA u organizmu, čime djeluje na smanjenje aktivnosti enzima, a time i na smanjenje stvaranja “štetnih” eikosanoida. Time je objašnjena izuzetno korisna uloga konzumiranih EPA u oču-

vanju metaboličke ravnoteže organizma i očuvanju ljudskog zdravlja. Na osnovu datih objašnjenja, jasno je kako je djelovanje omega masnih kiselina presudno za razvoj različitih vrsta akutnih, ali još više za razvoj hroničnih bolesti. Dobri eikosanoidi djeluju protiv upala i rastvaraju krvne ugruške, dok loši izazivaju upale i zgrušavanje krvi, što je potrebno radi zaštite od povreda, ali je bitno da obje grupe djeluju u ravnoteži. Međutim, problem nastaje kada loši eikosanoidi prevladaju nad dobrima, jer tada se normalni upalni procesi pretvaraju u hronične upale, dolazi do srčanih, nervnih i drugih hroničnih bolesti. To se događa kada kroz prehranu unosimo više omega-6 nego omega-3 masnih kiselina. One konkurišu istim metaboličkim putevima, jer koriste isti enzim Δ6-desaturazu, pa tako pretjerani unos omega-6 masnih kiselina dovodi do nedostatka omega-3 masnih kiselina i dobrih eikosanoida. U prošlosti, dok su ljudi jeli raznovrsnu hranu, dobijali su dovoljno EPA i DHA iz ribe, a omjer omega-6 i omega-3 masnih kiselina bio je pravilan, 1:1, dakle, dobijali su jednaku količinu jedne i druge. Ali u drugoj polovini XX vijeka značajno se povećala konzumacija biljnih ulja i žitarica, pa je taj omjer danas 20:1, tj. hranom se unosi dvadeset puta više omega-6 nego omega-3 masnih kiselina. Omega-6 i omega-3 masne kiseline, preko loših i dobrih eikosanoida, imaju suprotne funkcije. Nedostatak omega-3 masne kiseline u namirnicama te pretjerani unos omega-6 iz žitarica i biljnih ulja, dovodi do prevladavanja loših eikosanoida i stvaranja hroničnih upalnih procesa. Pravilan omjer između omega-3 i omega-6 masnih kiselina je važan i za srce i krvne sudove, za opšte fizičko i psihičko zdravlje i imunitet. Značaj omega-3 masnih kiselina za organizam Omega-3 masne kiseline neizmjerno su važne za ljudski mozak. Od svih organa u ljudskom tijelu, mozak sadrži najviše masti. Gotovo 2/3 mozga čine masti. Ključne masne kiseline za rast i razvoj mozga su arahidonska kiselina i DHA. Naime, DHA je dominantna gradivna struktura mozga. Osim što ima važnu ulogu u izgradnji sinaptičkih komunikacijskih centara u mozgu, DHA povećava količinu i dva važna neurotransmitera: serotonina, zaslužnog za dobro raspoloženje, te acetilholina bitnog za proces pamćenja. Smanjenje

količine DHA u mozgu povezano je sa slabljenjem kognitivnih funkcija zbog starenja, kao i s početkom razvoja Alzheimer-ove bolesti. S druge strane, povišenim unosom DHA prehranom mogu se poboljšati sposobnosti učenja s obzirom na to da je manjak esencijalnih masnih kiselina povezan s teškoćama u učenju. U časopisu Journal of Clinical Psychiatry 2007. godine objavljeni su rezultati istraživanja o uticaju uzimanja dodatnih omega-3 masnih kiselina na simptome depresije. Naučnici su zaključili da omega-3 masne kiseline imaju značajno antidepresivno djelovanje. Suplementacija omega-3 masnim kiselinama značajno je popravila simptome bolesnika sa jasno postavljenom dijagnozom depresije i simptome bolesnika sa bipolarnim poremećajima. Rezultati eksperimenta u kom je potvrđen uticaj esencijalnih masnih kiselina na raspoloženje objavljeni su i u časopisu Neuroscience Letters. U eksperimentu je učestvovalo 55 zdravih odraslih osoba koje su dva puta vodile 24-časovne dnevnike unosa hrane. S obzirom na unos EPA i DHA osobe su podijeljene u tri grupe: nizak unos (0-20 mg/dan), srednji unos (25-70 mg/dan) i visok unos EPA i DHA (80-1600 mg/dan). Magnetnom rezonancom otkrivena je pozitivna veza između povećanog unosa ove dvije masne kiseline i volumena sive mase i to onih područja koja su odgovorna za raspoloženje. Naučnici smatraju da povećan unos EPA i DHA ima pozitivno djelovanje na raspoloženje, ali i pamćenje. Za procese pamćenja i učenja izuzetno su važni završeci neurona bogati s DHA koji omogućavaju dobru komunikaciju između ćelija mozga. Ugradnjom DHA u fosfolipide sinapsi ćelija mozga povećava se proizvodnja acetilholina ili se povećava aktivnost acetilholinskih receptora. U metabolički najaktivnijim dijelovima mozga prisutne su visoke koncentracije DHA. U časopisu Neurology 2004. godine objavljena su istraživanja koja su ukazala na važnu ulogu omega-3 masnih kiselina u održavanju adekvatne funkcije mozga odrasle populacije. U istraživanju je učestvovalo 1613 osoba dobi između 45 i 70 godina. Prehrambene navike osoba analizirane su putem upitnika prehrane koji su sami ispunjavali, a pet godina praćene su i njihove kognitivne sposobnosti – pamćenje, psihomotorika i ukupna kognitivna funkcija. Nakon što su u obzir uzeti faktori rizika poput 39

Z D R A V S T V O

dobi, edukacije, pušenja, konzumacije alkohola i unosa energije, rezultati su pokazali da je kod odrasle populacije unos omega-3 masnih kiselina obrnuto proporcionalan riziku od slabljenja kognitivnih funkcija, dok je unos zasićenih masnih kiselina proporcionalan navedenom riziku. Starenjem se smanjuje koncentracija esencijalnih masnih kiselina u tkivu, kao i sposobnost prevođenja alfa-linolenske kiseline u DHA. S obzirom na to da brojni eksperimenti pokazuju da povećane količine DHA u mozgu umanjuju smanjenje kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem, te rizik od Alzheimer-ove bolesti, može se zaključiti da je optimalni unos omega-3 masnih kiselina važan za očuvanje kognitivnih funkcija i sposobnosti pamćenja te da može odgoditi nastanak neurodegenerativnih bolesti. Adekvatan unos omega-3 masnih kiselina važan je za zdravo odvijanje trudnoće. Naime, pokazalo se da struktura mozga fetusa zavisi od majčine prehrane tokom trudnoće, što znači da je adekvatan unos omega-3 masnih kiselina od ključne važnosti ne samo za zdravlje buduće majke, već i za mentalni razvoj djeteta. U prilog tome govore i rezultati eksperimenata objavljenih u časopisu Epidemiology kojim su naučnici nastojali utvrditi vezu između majčinog unosa ribe tokom trudnoće te ranog razvoja govora i komunikacijskih vještina kod djece rođene u Britaniji između 1991. i 1992. godine. Rezultati su pokazali da se unos ribe u organizam tokom trudnoće, i djeteta postnatalno, može povezati sa boljim rezultatima u razvoju djece. Takođe, druga istraživanja su pokazala da djeca čije su majke unosile dovoljne količine esencijalnih masnih kiselina pokazuju bolje mentalne i psihomotorne sposobnosti te da je koordinacija očiju i ruku djece u dobi od četiri godine bolja u poređenju sa djecom čije majke nisu unosile dovoljne količine esencijalnih masnih kiselina. Omega-3 masne kiseline imaju pozitivno djelovanje i na samu trudnoću. Poznato je da žene sa nižom količinom ovih masnih kiselina imaju veći rizik za prijevremeni porod. Naučna istraživanja su pokazala da omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od preeklampsije i postporođajne depresije. I dojilje treba da paze na adekvatan unos omega-3 masnih kiselina, s obzirom na to da majčino mlijeko sadrži DHA, a utvrđena je direktna veza između DHA u majčinom mlijeku i ne40

urološkog razvoja dojenčeta. Jasno je da nutritivni kvalitet majčinog mlijeka, a posljedično i sadržaj DHA, zavise od nutritivnog statusa dojilje. Uzevši sve u obzir, preporučljivo je da trudnice i dojilje unose minimalno 2,6 g omega-3 masnih kiselina, 100-300 mg DHA dnevno da zadovolje potrebe fetusa, odnosno dojenčeta. Iako se omega-3 masne kiseline često smatraju kao univerzalno prirodno sredstvo za prevenciju i kao terapija u liječenju srčanih bolesti, njihovo primarno djelovanje je usmjereno na snižavanje količine triglicerida u krvi, dok je uticaj na količinu holesterola mali. Istraživanja pokazuju da dodatak 4 g EPA na dan može smanjiti količinu triglicerida 23% kod osoba s blagom hiperlipidemijom. Već dodatkom 1 g DHA na dan samostalno ili u kombinaciji s EPA kod osoba s hipertrigliceridemijom postiže se slično smanjenje triglicerida u krvi (22%). Omega-3 masne kiseline imaju važnu ulogu i u regulaciji krvnog pritiska, a takvo djelovanje vjerovatno je posredovano djelovanjem na ravnotežu vazokonstriktivnih prostaglandina i podsticanjem sinteze vazodilatatornih prostaciklina. U tom smislu DHA se pokazao djelotvornijm od EPA. Studija Morija i saradnika ukazala je na znatno sniženje sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska u pretilih osoba koje su primale 4 g pročišćenog DHA. Omega-3 indeks Organizam može imati koristi od unosa omega-3 masnih kiselina samo ako one zaista završe u tkivima, a to zavisi i od unosa omega-6 masnih kiselina, kao i od bioraspoloživosti prehram-

benih izvora omega-3 masnih kiselina. O toj problematici govori i pojam „omega-3 indeks“ koji je u naučnu terminologiju uveden prije nekoliko godina, a predstavlja sadržaj EPA+DHA u eritrocitima, izražen kao postotak od ukupnih masnih kiselina. Naučnici su zaključili da se unosom 1000 mg EPA+DHA postiže adekvatno zasićenje u tkivima, odnosno omega-3 indeks koji iznosi 11. Urađeni su eksperimenti kojima je potvrđeno da omega-3 indeks kod jedne osobe može da pokaže koliki je rizik od kardiovaskularnih bolesti. Autori rada objavljenog u časopisu Preventive Medicine na osnovu dobijenih rezultata zaključuju da je omega-3 indeks obrnuto proporcionalan riziku od kardiovaskularnih bolesti te da može biti pokazatelj rizika od kardiovaskularnih bolesti. Pri tome je omega-3 indeks ≥8% povezan s najnižim rizikom, odnosno najboljim kardioprotektivnim djelovanjem omega-3 masnih kiselina, dok je indeks ≤4% povezan s najslabijim kardioprotektivnim djelovanjem. Osobe s omega-3 indeksom manjim od 4 za 10% su ugroženije od onih s indeksom većim od 8,5. Prirodni izvori esencijalnih masnih kiselina Najbolji izvor omega-3 masnih kiselina u ishrani su plave ribe dubokih voda, kao što su tuna, losos, sardina, skuša, haringa, pa i pastrmka. Izgleda da su masne morske ribe, kao što su losos i tuna, posebno bogati i relativno pristupačni izvori eikozapentaenske kiseline (EPA) i dokozaheksaenske kiseline (DHA). Biljni plodovi (uključujući orašaste plodove, sjemenke, orah i lan) i biljna ulja takođe su vrlo dobar izvor

Z D R A V S T V O

omega-3 masnih kiselina. Glavna omega-3 masna kiselina prisutna u njima je alfa-linolenska kiselina. Međutim, ona se mora prevesti u svoje dugolančane derivate, eikozapentaensku (EPA) i dokozaheksaensku kiselinu (DHA) kako bi bila korisnija za organizam. Jedna kašika lanenog sjemena (15 ml) sadrži 6,6 g esencijalnih masnih kiselina, 30 g samljevenog sjemena lana daje oko 3,2 g. Sjeme mora biti samljeveno, da bi organizam mogao da ga dobro iskoristi. 30 g oraha obezbjeđuje skoro 2 g alfa-linolenske kiseline. Jedna šolja sojinog mlijeka sadrži oko 0,4 g, dok 200 g kuvanog sojinog sjemena obezbjeđuje 1 g alfa- linolenske kiseline. Zeleno lisnato povrće – špinat, kupus, brokoli, zelena salata sadrže nizak procenat omega-3. Međutim, jedna šolja barenog špinata zadovoljava dnevnu potrebu za masnim kiselinama. Za većinu ljudi, riba i lan nisu obavezan segment svakodnevne ishrane. Zbog toga su brojni proizvođači hrane posljednjih godina počeli da obogaćuju namirnice sintetičkim omega-3 masnim kiselinama. Međutim, oni ne mogu biti adekvatna zamjena za prirodne izvore omega-3 masnih kiselina. Američka agencija za hranu i lijekove (FDA)

preporučuje da se omega-3 masne kiseline unose prije svega iz namirnica porijeklom iz mora. Idealna opcija je da unosite omega-3 masne kiseline obrocima morske ribe (dva puta nedjeljno) a da unos suplemenata bude sveden na razumnu mjeru (ne više od 2 g dnevno). Za očekivati je da budućnost donosi još niz eksperimenata o pozitivnoj vezi između omega-3 masnih kiselina i funkcija mozga. Vjerovatno nas očekuju i mnoga nova saznanja o blagotvornosti ovih masnih kiselina. Do tada, bez obzira na svoju životnu dob, osigurajte svom organizmu dovoljno omega-3 masnih kiselina.

Z D R A V S T V O

otalgia paresthetica (NP) je senzorni neuropatski poremećaj, koji se najčešće manifestuje na koži leđa, unilateralno i infraskapularno. Kao prva senzacija javlja se blago peckanje i pruritus. NP takođe može biti praćena bolom, pečenjem, hiperosjetljivošću. Na koži obično nema promjena, ali može biti vidljiv manji ovalni hiperpigmentovani ili blijedoružičasti plak, jasno ograničen, bez induracije, na regiji leđa. Plak je veličine oko 3-10cm. NP najčešće prelazi u hronično stanje sa periodima povremene remisije i egzarcebracije, ali nije životno ugrožavajuća. Etiologija nastanka NP-a nije poznata, ali navode se dva moguća mehanizma nastanka: 1) povećana senzorna osjetljivost pogođenog dijela kože, 2) neuropatija zbog cerviko-torakalnog degenerativnog oštećenja (oštećenja diskusa) ili direktnog nervnog oštećenja. U etiologiji nastanka spominje se i naslijeđe (npr. Sipple syndrom), pojačana dermalna inervacija i viscerokutani refleksni mehanizmi. Histopatalogija u regiji kože, gdje je prisutna osjetljivost, uglavnom pokazuje znake

Notalgia paresthetica

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

inflamatorne hiperpigmentacije, u nekim slučajevima nađeni su depoziti amiloida, ali najvjerovatnije da su sekundarnog tipa kao posljedica hroničnog svraba i češanja. S obzirom na to da može nastati kao posljedica ranije povrede kičme ili zbog degenerativnog oštećenja cervikotorakalnog dijela kičme, potrebno je pregledati kičmu. Sekundarne promjene na koži su najčešće u vidu lihenifikacije, ekskorijacija, ekcema, kseroze ili sek. bakterijske infekcije. Može biti udružena sa blagim senzornim manifestacijama po tipu blagog dodira, vibracije ili bockanja. Može da bude udružena i sa mišićnim spazmom.

brahioradijalni pruritus, ujed artropoda, atopijski dermatitis, herpes zoster, kserozu, fixed drug eruptions... Laboratorijske pretrage podrazumijevaju da se isključe ostale bolesti praćene pruritusom i u slučaju intenziviranja bola ili mišićnog spazma RTG snimanje kičmenog stuba ili MRI, kako bi se isključilo degenerativno oboljenje. Kod prve pojave NP-a kod bolesnika važno je uzeti detaljnu anamnezu o istoriji osteoartritisa, prethodne traume vrata, saobraćajnih nezgoda, ranijih povreda kičmenog stuba, cervikalne bolesti diska ili maligniteta. Kod NP-a nema određenog efikasnog lijeka. Kao mogući terapijski izbor

Notalgia paresthetica najčešće ostane nedijagnostikovana, jer nema promjena na koži, već su tegobe isključivo subjektivnog tipa. Bolest se javlja kod svih rasnih grupa i češća je kod starije populacije od 40-80 godina. NP se javlja kod oba pola, sa malo manjom predominacijom kod ženskog. Diferencijalno dijagnostički treba obratiti pažnju na: kontaktni dermatitis,

dolaze u obzir kreme na bazi kapsaicina, topikalne anestetičke kreme (pramoxin, lidokain), topikalni steroidi, topikalne kreme koje hlade na bazi mentola, eukaliptusa i sl. Mogu po potrebi da se uključe i oralni nesteroidni antiinflamatorni lijekovi ili oralni miorelaksansi. Takođe može kod perzistiranja tegoba da se uključi i fizikalna terapija (TENS) kao i akupunktura.

Brahioradijalni pruritus

Neuropatski pruritus (svrab) povezan je s patološkim procesom koji može da se pojavi na bilo kojoj tački duž aferentnog toka nervnog sistema, a mogu da ga prouzrokuju povrede perifernog nervnog sistema. Etiopatogeneza: Mogu da ga prouzrokuju povrede perifernog nervnog sistema, kao što je slučaj kod postherpetične neuropatije, brahioradijalni pruritus i notalgija parestetika. Kliničke osobenosti: Mnoge kliničke osobine neuropatskog svraba slične su osobinama neuropatskog bola. Bolesnici se žale na svrab udružen sa žarenjem, probadanjem i jakim bolom. Brahioradijalni pruritus: Predstavlja intenzivan svrab koji se najčečće javlja između ramena i lakta jedne ili obe ruke. To je zagonetno stanje sa kontroverznim uzrocima; neki autori smatraju da je brahioradijalni pruritus fotodermatoza, dok ga drugi smatraju posledicom kompresije cervikalnih nervnih korenova. Notalgija parestetika: Ovo je posebna mononeuropatija koja zahvata kožu iznad ili u blizini skapule. Oboleli se žale na svrab gornjeg i središnjeg dela leđa. Lečenje: Obično je teško, dok Capsaicin i lokalni analgetici predstavljaju terapiju izbora. Zaključak: Brahioradijalni pruritus i notalgija parestetika su patološka stanja koja često nisu prepoznata i zbog toga je veoma važno uzeti detaljnu istoriju bolesti i izvršiti detaljan klinički pregled radi prepoznavanja simptoma i primene odgovarajućih terapijskih opcija. J Berny-Moreno

Notalgia paraesthetica

U Veterinarski institut Republike Srpske ”Dr Vaso Butozan” obavlja redovne poslove dijagnostike zaraznih bolesti i zoonoza, mikrobiološke i hemijske analize hrane, vode i hrane za životinje, utvrđivanje prisustva rezidua teških metala, mikotoksina, antibiotika, pesticida i drugih štetnih materija u hrani i hrani za životinje. Godišnje se u ovom institutu obradi preko 250.000 uzoraka sa preko 200 različitih metoda od kojih je 86 akreditovano sa napomenom da su akreditovane sve one metode koje su od posebnog značaja u smislu postavljanja dijagnoze ili utvrđivanja usklađenosti određenih proizvoda sa pozitivnim propisima. Veterinarski institut ima intenzivnu saradnju sa renomiranim institucijama u okruženju, Evropi i svijetu. Pored redovnih poslova, Institut učestvuje i u domaćim i međunarodnim projektima koji su od značaja za Republiku Srpsku i region. Takvi projekti su npr. Provjera efikasnosti oralne vakcinacije na opaku zoonozu – bjesnilo, suzbijanje bolesti pčela, utvrđivanje virusa klasične kuge svinja, suzbijanje bruceloze i mnogih drugih oboljenja. Ovdje predstavljamo najnoviji međunarodni projekat koji se odnosi na utvrđivanje prisustva određenih vektora na našem prostoru, koji mogu biti nosioci ili prenosioci opakih zaraznih bolesti.

Z D R A V S T V O

JU Veterinarski institut Republike Srpske ”Dr Vaso Butozan”

VektorNet projekat

Pripremio: prof. dr Drago N. Nedić

bijedi ad hoc naučnostručne preporuke vezane za nadzor nad vektorima i vektorskim zaraznim bolestima kod ljudi i životinja. Očekivani rezultat projekta je da se podigne opšta spremnost i stručnih i odgovornih organizacija (ljekari, biolozi i veterinari) na potencijalno masovniju pojavu vektorskih bolesti u Evropskoj uniji. U sklopu ovog projekta se trenutno u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini sprovodi aktivni nadzor nad geografskom distribucijom invazivnih komaraca i utvrđivanjem broja vrsta značajnih za medicinsku i veterinarsku epidemiologiju. Od značaja su sljedeće vrste: Aedes albopictus, Aedes aegypti, Aedes atropalpus, Aedes japonicus i Aedes triseratus. Prema instrukcijama agencije ECDC, pravovremena detekcija ovih vrsta u smislu mapiranja habitata je ključna za kasniju kontrolu i sprečavanje širenja kako insekata, tako i transmisije patogena vektorskih bolesti.

Aedes japonicus (http://homeorchard.ucanr.edu)

Aedes (Ochlerotatus) triseratus (http://www.uniprot.org)

VektorNet projekat u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini VectorNet je naziv internacionalnog projekta koji su pokrenule 2014. godine evropske agencije European Food Safety Authority (EFSA) i European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC). Strategija je postavljena na nekoliko godina i ima za cilj da se utvrdi geografska distribucija svih vektora – u prvom redu insekata, posebno invazivnih za čovjeka, i insekata koji prenose bakterijske i virusne bolesti životinja i čovjeka. Ovaj projekat je zasnovan na sakupljanju podataka o vektorima i vektor prenosivim patogenima koji su u uskoj vezi sa javnim zdravljem. ECDC i EFSA su formirali javno dostupnu bazu podataka o prisustvu i distribuciji vektora i patogena u Evropi i Mediteranskom području. Mreža institucija u koje spadaju instituti, laboratorije i agencije entomologa, veterinara i epidemiologa je formirana već u prethodnom VBORNET projektu. Jedan od ciljeva VectorNet projekta je da obez-

Aedes albopictus (http://citybugs.tamu.edu)

Aedes aegypti (http://www.entnemdept.ufl.edu)

Aedes atropalpus (http://www.invasive.org)

Praćenje pojedinih vektora ovih bolesti je od izuzetne važnosti za epidemiološka istraživanja i od javnog značaja. Klimatske promjene drastično utiču na pojavljivanje vektorskih bolesti te smo posljednjih godina svjedoci širenja ovih bolesti na ona područja za koja su ove bolesti bile egzotične. Komarci iz roda Culex su vektori za uzročnike sljedećih oboljenja ljudi: • groznicu zapadnog Nila; • japanski encefalitis i • limfatičnu filarijazu. Komarci iz roda Aedes prenose uzročnike: • denge; • čikunguje; • žute groznice i • groznice doline Rifta. Vrste komaraca iz roda Anopheles prenose malariju u Africi i značajni su za epidemiološki kontekst zaraze. Ove bolesti se ne pojavljuju na području Balkanskog poluostrva. Rizik od infekcije u slučaju: masovnog kretanja ljudi, transporta životinja i roba. Sva tri roda ovih 43

Z D R A V S T V O

komaraca su identifikovana u našoj zemlji te su teoretski ispunjeni uslovi širenja ovih zaraznih bolesti. Posljednjih godina dosta se čitalo i pisalo o groznici zapadnog Nila na Balkanskom poluostrvu (ECDC, Mission Report 2010). Uzročnik bolesti je virus iz roda flavivirus. Mogu da obole ptice i domaće životinje, a bolest spada u zoonoze. Klinički se opisuje simptomima zapaljenja mozga i moždanica: glavobolje, mučnine, povraćanje, hipertermija, u težim slučajevima paralize. Kod 15% pacijenata kod kojih se razviju nervni simptomi bolesti dolazi do smrti. Glavni rezervoar virusa su ptice, dok su u ciklus transmisije uključeni konji. U cilju nadzora virusnih infekcija vršeno je nekoliko aktivnosti koje su sprovodili Veterinarski institut Republike Srpske „Dr Vaso Butozan“ Banjaluka i Veterinarski fakultet u Sarajevu u proteklih nekoliko godina. Serološki nije dokazano prisustvo groznice zapadnog Nila (J. Marić, nepublikovani podaci) kod konja, dok su skoro opisani prvi slučajevi ove bolesti kod ljudi u Tuzli (Ahmetagić i sar. 2015). Nadzor nad komarcima u Bosni i Hercegovini u Projektu VectorNet Oskudni entomološki podaci su glavni razlog da se ove godine, od 21. Juna, pokrene Projekat VectorNet pod pokroviteljstvom agencije EFSA u Bosni i Hercegovini. Učesnici projekta su JU Veterinarski institut Rebulike Srpske „Dr Vaso Butozan“ Banjaluka, Veterinarski fakultet u Sarajevu i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Kordinator projekta u Republici Srpskoj je dr Violeta Santrač, dok je za realizaciju u FBiH odgovorna prof. dr Almedina Zuko. Aktivnosti projekta podrazumijevaju terenski rad, skupljanje komaraca i entomološku determinaciju vrsta s ciljem da se utvrdi prisustvo visoko invazivnih vrsta npr. Aedes albopictus (azijski tigrasti komarac). Prisustvo ovog komarca moglo se očekivati na ovoj teritoriji, jer je ova vrsta dokazana i u Crnoj Gori (Pajović i sar. 2013). Prikupljeni podaci iz Bosne i Hercegovine se redovno šalju u centralni softver VectorNet-a, na osnovu čega se dizajnira mapa distribucije i širenja pojedinih vrsta komaraca – eng. mosquito map. VectorNet projekat nema samo za cilj detekciju invazivnih vrsta komaraca, što je prioritet, već i utvrđivanje brojnosti komaraca i određivanje distribucije vrsta na pojedinim lokalitetima BiH. Terenski rad u Republici Srpskoj podrazumijeva da se u vremenskom roku od tri mjeseca (jun, jul, avgust) postave EVS, BG sentinel 44

Raširenost Aedes albopictusa u Evropi (ECDS – EFSA, 2015)

i NS klopke za adulte, kao i ovopozicione klopke u pogranična područja sa Hrvatskom i Crnom Gorom, jer se smatra da je Aedes albopictus potencijalno nastanjen upravo u ovim regionima. Neka područja od interesa u BiH su: Neum, Bileća, Višegrad, Sarajevo, Livno, Tomislavgrad, Bihać, Banjaluka, Velika Kladuša, Prijedor, Bijeljina, Derventa itd. Preliminarni podaci govore, da postoji izvjesna razlika rasprostranjenosti pojedinih vrsta između različitih dijelova BiH, sa napomenom da se broj komaraca povećava u plavnim i nizijskim područjima.

Postavljena EVS klopka u pograničnom području Velika Kladuše

Pored obuke u terenskom radu, pojedini zaposleni JU Veterinarskog instituta Republike Srpske i Veterinarskog fakulteta u Sarajevu su prošli obuku za determinaciju vrste komaraca, što je bilo od velikog značaja prilikom obrade prikupljenih uzoraka. Stečena znanja mogu imati i veći značaj, posebno u kontroli efikasnosti mjera suzbijanja komaraca - dezinsekcije u određenoj sezoni. U EU je praksa da entomolozi i DDD služba zajedno rade na problematici suzbijanja komaraca u područjima na kojima je ustanovljena veća brojnost komaraca. Prvenstveno svako tretiranje mora da se izvrši u optimalnom vremenskom roku i

uslovima spoljašnje sredine. Posljednjih godina je sve veći problem rezistencija komaraca na pojedine insekticide, što je dodatni razlog da se planira i radi kontrola efikasnosti tretmana. Na osnovu preliminarnih rezultata utvrđeno je da na području pojedinih opština RS i BiH postoji povećana brojnost komaraca iz roda Aedes (barski komarci). Podaci u nizijskim opštinama u Posavini – Gradiška i Srbac, su pokazali da brojnost adulta u klopkama prevazilazi „kriterijume“ brojnosti populacije na nekom području. Razlog za to je specifičan habitat koji odgovora razvoju komaraca i povećana vlažnost terena uz uži pojas korita rijeke Save. To znači da ove kritične zone moraju biti tretirane insekticidima. Na kraju, jedan od važnih koraka u ovom projektu je da će određene vrste komaraca - Culex biti dalje ispitivane na prisustvo flavivirusa – uzročnika groznice zapadnog Nila primjenom molekularnih metoda detekcije dijela genoma virusa. Određivanje vektora u kojima se nalazi virus će biti od opšteg epidemiološkog značaja za javno zdravlje i veterinarsku medicinu. Slična ispitivanja u Bosni i Hercegovini nisu rađena te će svi dobijeni podaci biti izuzetno značajni. Politika kvaliteta JU Veterinarskog instituta Republike Srpske „Dr Vaso Butozan“ Banjaluka je postavljena na naučnostručnim postulatima i u skladu s tim i materijalnim mogućnostima Institut će da nastavi nadzor nad komarcima na teritoriji Republike Srpske. Više o Projektu VectorNet može se pročitati na linku (http://ecdc.europa. eu/), na kome se mogu naći svi aktuelni podaci o epidemiologiji i distrubuciji invazivnih komaraca za čovjeka i životinje. Pripremili: Ivona Subić, Oliver Stevanović, mr Jelena Marić, dr Violeta Santrač, prof. dr Drago N. Nedić

Z D R A V S T V O

Poredak ljubavi

Promijenio mi je život Piše: Vlado ilić

ožete li zamisliti situaciju u kojoj Vaš problem nestaje? Situaciju u kojoj Vi život više ne posmatrate kao opterećenje, već ga živite punim plućima? Zamislite situaciju u kojoj više nemate stres prouzrokovan lošim porodičnim odnosima, nezdravim radnim okruženjem, nedostatkom novca, lošim zdravljem... I možete li sada zamisliti da ovo o čemu Vam pričamo nije bajka, nije fikcija. Ovo je stvarnost koja nosi naziv Poredak ljubavi. Riječ je o seminarima poretka ljubavi koji se svaka tri mjeseca održavaju i u Banjaluci. Seminar vodi gospodin Vlado Ilić, terapeut i senior-edukator, po izvornoj metodi Berta Helingera. On već dugi niz godina ovom radionicom unosi radost i iscjeljenje u živote drugih. Poredak ljubavi doprinosi tome da izliječite blokade, strahove, probleme u porodičnim, prijateljskim i poslovnim odnosima, tome da otkrijete uzrok konflikata, nedostatka novca, ljubavi, samopouzdanja itd. te da Vas usmjeri na put iscjeljenja. Kroz rad u grupama, Vi sami diktirate temu ili problem koji želite razriješiti, zadržavajući pri tome privatnost koliko Vam je potrebno jer, osim terapeuta, niko drugi ne mora da zna u čemu se taj problem ogleda. Poredak, ili kako se još naziva Porodični raspored, koga je razvio njemački filozof, pedagog i psihoterapeut Bert Helinger 80-ih godina 20. vijeka, danas je svjetski priznata metoda tradicionalne medicine, koju su priznala i Ministarstva zdravlja Srbije i Crne Gore. Drugim riječima, priznale su je oficijelne institucije kao visokodjelotvornu metodu psihofizičkog iscjeljenja. Zasnovan je na shvatanju da na naš današnji život utiču energije naših predaka te ukoliko je došlo do bilo kakvog energetskog zastoja našeg porodičnog stabla u prošlosti, danas se to ispoljava kroz konflikt sa članovima porodice, bolest, ljutnju, anksioznost, strah itd. Ako je nekad u prošlosti došlo do enegetskog „zakrčenja“ usljed abortusa, ubistava, zanemarivanja bilo kojeg člana porodice, kome je time oduzeta 46

pripadnost, neuzvraćene ljubavi itd. to se danas odražava na Vas, Vaše zdravlje, odgoj, stavove. Riječ je o metodi koja efikasnim iscjeliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog verbalnog terapeutskog rada, omogućavajući nam da se sagleda kako

naša lična i porodična prošlost, gubici i isključenja članova porodice, nerazriješeni konflikti, umreženost u porodičnu dinamiku i neosvješteni energetski “čvorovi” kroz generacije otežavaju, pa i blokiraju odnose sa važnim osobama (djecom, partnerom, roditeljima, prijate-

Z D R A V S T V O

ljima, kolegama na poslu), a često utiču i na zdravlje i profesionalnu uspješnost. Način rada Ono po čemu se ovaj terapeutski pristup odvaja od svih drugih jeste činjenica da se tu dešava energija polja koja čini da se događaju naizgled nestvarne stvari. Tokom Vašeg rada, Vi među drugim učesnicima, birate onoga ko će predstavljati Vas, Vašeg oca, majku, problem, bolest itd. Ono što je fascinantno, jeste da se uskoro odabrani predstavnici, koji pri tome niti poznaju Vas, niti problem niti ulogu koju sami igraju, počnu ponašati u skladu sa Vašim pitanjem, ili počnu igrati odnos Vas i Vaše majke ili oca, na primjer. Ponekad se dešava čak i da izgovaraju rečenice koje su izgovorili Vaš otac ili majka ili neko od predaka. „Igra“ koju ti predstavnici zaigraju daće Vam informacije o tačnim događajima koji su doveli do pomenutog energetskog „čvora“. A kad ga spoznate, kad on izađe na vidjelo, „čvor“ nestaje, a energija koja je do tada bila u zastoju nastavlja da teče. Pa tako, možda spoznate zašto imate takav odnos prema novcu kakav imate, šta je krivo za konflikt Vas i člana porodice ili da li je preporučena operacija najbolje rješenje za bolest. Za kraj, ma koliko metod Poredak ljubavi, možda, zvučao apstraktno, mnogi ljudi o njemu pričaju sa nevjerovatnim oduševljenjem, a rečenica „promijenio mi je život“ prisutna je u svakome ko je probao. Možda je vrijeme da probate i Vi! Aktivnosti Poretka ljubavi u BiH i svijetu možete saznati na www.orderoflove.com • na FB profile poretka ljubavi banjaluka: www.facebook.com/poredak.banjaluka • te na YouTube poredak ljubavi vlada ilic. Seminar - radionica poretka ljubavi u Banjaluci, koju vodi Vlado Ilić održaće se: • Uvodno predavanje: tema: „Autoimune bolesti i poredak ljubavi“ u petak 30.oktobar u 18h-21h • Seminar (radionica) 31 . oktobra i 1.novembra 2015, od 10 do 19 h • Mjesto održavanja: Gundulićeva 33 V sprat (prostorije ATV- Alternativna televizija) • Kontakt osoba: Jadranka Stojanović telefon: +387 66 111 900 • poredakljubavi.bl@gmail.com

Poredak ljubavi

Autoimunološke bolesti

ada dečja Duša izabere roditelje za dolazak na svet, izabrala je istovremeno ne samo njihovu sudbinu i sve ono što je transgeneracijski utisnuto u njihovu genetsku strukturu, nego i zavičaj, narod, državu, kontinent, planetu... Na svet dolazimo s već utisnutim obrascem ponašanja, zapravo projekcijom strategije ponašanja koja uveliko određuje naš životni tok. Potisnute transgeneracijske traume ponekad „spavaju“ i po nekoliko generacija dok se ne aktivira njihov okidač, a onda nam izgleda kao da na trenutke živimo nečiji tuđi život – na primer, život nekog pretka koji nije imao pravo da se ostvari u životu, u ljubavi, ili je isključen, možda ubijen. To se zove UPLETENOST. Transgeneracijski potisnuti bes, agresija ili ubilačka energija sve češće se pokazuju kroz autoimunološke bolesti, koje svoje uporište nalaze u sinergijskom dejstvu načina života kojim živimo, kako hodamo, kako se hranimo, odevamo, šta i kako mislimo, kako volimo itd. Potisnuti bes, ljutnja, agresija, ubilačka energija –umesto prema drugima okreću se prema sebi i dovode do tananog samoubijanja „na rate“ uz pomoć autoimunoloških bolesti. „Potiskivanje svih svojih životnih impulsa, reakcija i odgovora na život predstavlja nešto čega sami oboleli gotovo da uopšte nisu svesni. A ako počnu da stiču svest o tome, ponekad dolazi do natkompenzacija i pogotovo demonstrativne gladi za životom. Krutost i zadrte predstave su kontrast sklonosti da se svima učini po volji. Pritom pacijenti zanemaruju vlastite potrebe, što ih iznutra dovodi do besa. Mahom nesposobni da se nametnu i izraze agresivnost, oni je okreću prema unutra, protiv sebe samih. I sa stanovišta školske medicine autoimunološke bolesti su agresivnost koja je usmerena prema samom sebi, a to objašnjava i nedostatak energije. Tipične rečenice tokom terapije su: “’Za mene su živeli drugi’, ’Moj brak je bio

Vlado Ilić, profesor, pedagog, psihološki savetnik i porodični terapeut

samo žrtvovanje’, ’Uvek sam se samo potčinjavala drugima’, ’Nikada nisam sebi dopuštao nijednu slabost’, ili ’Toliko sam se udaljila od sebe’” (dr med. Ridiger Dalke, Bolest kao govor duše). Bitan okidač za razvoj autoimunoloških bolesti su i vakcine – kroz preteranu stimulaciju imunološkog sistema doprinose hipersenzibilnosti i time hiperreakciji imunološkog sistema – kao i dodatne supstance koje se nalaze u njima (poput žive, skvalena, aluminijuma itd.). Autoimune bolesti su brojni poremećaji koji nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene ili, najkraće rečeno, radi se o bolestima kod kojih sam organizam napada sopstvene ćelije. Ove bolesti se najčešće javljaju kod pacijenata sa genetskom predispozicijom, izazvanom brojnim egzogenim i endogenim faktorima. Bilo koji poremećaj u radu imunskog sistema ima za posledicu slabost tog sistema, koja dovodi do različitih poremećaja, koji mogu biti od lakih alergijskih do teških imunoloških bolesti, različitih imunoloških deficijencija i tumora. To potvrđuju mnogobrjne naučne studije. Istraživači američkog univerziteta u Mičigenu u nedavno objavljenoj studiji (februar 2015) dokazali su da je preopterećenost organizma živom jedan od glavnih činilaca rizika za nastajanja autoimunoloških bolesti (prof. Emili Somers). Pritom preopterećenost živom nastaje bilo direktno vakcinisanjem, bilo indirektno, živom koja se nalazi u lancu ishrane, vakcinisanjem životinja čije se meso i proizvodi koriste u ishrani (poput mlečnih proizvoda, jaja itd.), ali i zagađenjem životne sredine i time vazduha i vode za piće. Još 2003. godine u časopisu Journal of Autoimmunity objavljen je rezultat naučne studije po kojoj je skvalen (or47

Z D R A V S T V O

gansko jedinjenje koje se dodaje vakcinama) jedan od bitnih okidača za buđenje već postojeće genetske strukture autoimunološke reakcije, kao što je, na primer, Lupus eritematodes. Dobro poznati dodatak, koji se nalazi ne samo u vakcinama i lancu ishrane, nego usled zagađenosti životne okoline i u hrani životinjskog porekla, a sve više i u voću, povrću, vodi i vazduhu, jeste aluminijum, čija se potencirana koncentracija sreće kod obolelih od Alchajmerove bolesti, ALS (amiotrofne lateralne skleroze), autizma itd. „Preterani nadražaji imunološkog sistema u ranoj fazi života (dakle, kod male dece) kao, na primer, vakcinisanjem, mogu da rezultiraju trajnim oštećenjima mozga i imunološkog sistema“ (dr Tomljenović i dr Shaw). Ovi naučnici u svojoj studiji govore da vakcine koje imaju više od dve dodatne supstance mogu da zbune imunološki sistem i blokiraju prirodnu zaštitu organizma od autoimunoloških reakcija. Već godinama je poznata i specijalna grupa autoimunoloških bolesti koje se javljaju kao posledica vakcinisanja, pod zajedničkim nazivom ASIA (Autoimmun-Syndrom indukovan adjuvantima – adjuvanti su dodaci vakcinama). Ali ne samo dodaci, nego i same vakcine bitni su činioci koji željenom reakcijom za aktiviranje imunološkog sistema utiču na hiperreakciju imunološkog sistema i tako aktiviraju autoimunološke bolesti. Na engleskom govornom području postoji i neologizam, takozvani postvaccination autoimmune diseases, kojim se obuhvataju autoimunološke bolesti nastale kao posledica vakcinacije i njenog dejstva na aktiviranje imunološkog sistema. Tu se ubrajaju bolesti poput sistemskog lupusa eritematodesa, reumatoidnog artritisa, upalne miopatije, multiple skleroze, sindroma Guillain-Barré, dijabetesa tipa 1, vaskulitisa (upalnih autoimunoloških procesa u krvnim sudovima)... U stručnom časopisu Vaccine 2005. 48

Bert Hellinger i Vlado Ilić

godine objavljena je studija kojom se dokazuje veza između viralnih vakcinacija i nastajanja autoimunoloških bolesti, kao što su, na primer, artropatija, neuralgične interferencije ili trombocitopenija. Poredak ljubavi je jedan od zvaničnih metoda tradicionalne medicine, ali za mene je to mnogo više, za mene je poredak ljubavi pogled na svet u nama i oko nas i način života i ophođenja prema životu. Njegovu osnovu možemo naći u pet stubova zdravlja koje je postavio još Hipokrat, a o kojima se danas vodi tako malo računa. Svaka krizna situacija, svaki simptom ili bolest, pa prema tome i autoimunološka bolest, nova su prilika da zastanemo i suočimo se s porukom koju oni nose, suočimo se sa sobom i sopstvenom matricom ponašanja. Neke matrice ponašanja toliko duboko su utisnute da ih teško možemo promeniti, ali između ostalog i uz pomoć energetskog rada u polju poretka ljubavi (kada, na primer, na seminaru izađe na videlo sve što je uzrokovalo njihov nastanak, pa tako dobijemo uvid u njihov uzrok)

nalaze; zatim koju kozmetiku koristimo, da li onu nastalu hemijskom preradom derivata nafte, ili kozmetiku od prirodnih sirovina, od biljaka odgajanih u skladu s prirodom, uz uvažavanje njihove suštine; zatim kako i čime se odevamo, odevamo li na sebe tkanine od prirodnih vlakana ili derivata nafte, kako su nastala ta prirodna vlakna, jesu li dobijena sa plantaža tretiranih najotrovnijim hemikalijama u svrhu što većeg prinosa, pa time i profita (zbog čega se zemlja iz koje su iznikle pretvara u pustinju); kako se ophodimo prema najbližima, kako komuniciramo, kako volimo, koliko vremena kvalitetno provodimo s nama najbližima, u našim porodicama... itd. itd. Sve to neposredno utiče na stanje sveta u kojem se nalazimo, a konkretno u ovom slučaju i na to da li ćemo svojim ignorantskim ponašanjem i dalje rasipati vlastite resurse, kao i resurse naše okoline, rasipati energiju, pa tako neposredno uticati na uništenje naše prirodne životne sredine, s već pripremljenim izgovorom i suludom idejom da ionako nista ne možemo da promenimoi! A ko to može ako ne mi?!

integracijom svega dotad isključenog možemo da doprinesemo njihovoj transformaciji, a često i isceljenju. Bitno je da se pozabavimo i mogućim uzrocima bolesti u našem životu ovde i sada i zapitamo se šta je to što u svakodnevnom životu možemo da promenimo u svom ophođenju prema sebi, prema svojim najbližima, prema okolini, prema načinu kako hodamo, kako i šta mislimo, kako se hranimo i šta pijemo, jedemo li zdravu hranu ili se trujemo namirnicama iz velikih sistema, hranom kontaminiranom različitim pesticidima, herbicidima, anabolicima, antibioticima, pojačivačima ukusa i drugim otrovima, pa čak i zakonom dozvoljenim dodacima hrani koji u njoj ne bi smeli da se

Većina teorija o čoveku i dalje ga ne posmatra kao duhovno biće. Previđa čak i osnovne elemente – da smo svi mi ljudska bića s potrebom da budemo voljeni i da nas drugi vide. U osnovi mi težimo da ponovo pronađemo onaj osećaj koji smo nekada doživeli sa svojom majkom. Ona nam je pružala ljubav i sigurnost da se ne osećamo ostavljenim i da znamo da imamo nekoga ko brine o nama – i kada smo gladni i u svim drugim prilikama. Takva majčinska briga trebalo bi da bude ugrađena i u način našeg poslovanja, da bismo sačuvali neophodne resurse koje nam je dala priroda. Kao ljudska bića mi imamo odgovornost i svojim ponašanjem ne bi trebalo da ugrožavamo druge ljude

Sa seminara u Los Anđelosu, 23. juni 2015.

Z D R A V S T V O

– ni sadašnje, a ni buduće generacije. Čak je i prvobitni zadatak ekonomije bio zamišljen da služi čovečanstvu i ispunjava potrebe ljudi, a ne da čovečanstvo služi ekonomiji. Ali kada su naši osnovni elementi, kao što su voda, vazduh i zemlja zagađeni, koje to potrebe treba da budu zadovoljene?! Nažalost, samo mali broj ljudi u stanju je da vidi šta se događa iza kulisa, jer većina ljudi veruje da se svetski moćnici i zakonodavci dobro brinu o njima, imaju poverenja u zakonske uredbe (na primer, o hrani) i u njihovu postojanost, kao i da se zakoni donose u interesu potrošača. Ako pogledamo iza kulisa shvatićemo da je u žarištu zakona pre svega zaštita interesa velikih prehrambenih lanaca, a ne interesa potrošača. Navodni sanitarni razlozi koriste se za izbacivanje svega što je ostalo živo u hrani. Ako dozvolimo da se tako nastavi, nama (kao majkama i očevima) uskoro neće biti dozvoljeno da kuvamo za sopstvenu decu, jer je mnogo bezbednije da se, na primer, jede u Mekdonaldsu ili drugim sličnim lancima u kojima se prodaje hrana koja to odavno nije. Kako izaći iz tog začaranog kruga? Kako ponovo uspostaviti ravnotežu između duha i materije? Kako u poplavi informacija iskristalisati onu pravu. Kako prevazići strah koji je najbolji prijatelj svih medijskih kampanja i manipulacija? Treba li se pretvoriti u nepopravljivog večitog skeptika? Jednu mogućnost izlaska iz tog kruga i čvrst oslonac pruža, svakako, jačanje porodice, tog osnovnog izvora naše energije i snage. Kada na takav način povratimo poverenje u sebe i pouzdanje i sigurnost u ljubav koja od naših predaka preko naših roditelja teče ka nama, nećemo morati grčevito da tražimo kompenzacije spolja u trenutnom bleštavilu veštačkog svetla. Kada se okrenemo ka sebi i tu ponovo otkrijemo sva bogatstva koja su u nama i povezanost sa svime što nas okružuje, nećemo više biti tako lak plen PR-kampanja konzumentskog društva u kojem živimo... Narušeno zdravlje očito da više nikoga ne zabrinjava: imamo dobro razvijenu farmaceutsku industriju koja nam nudi već odavno gotove modele za „ozdravljenje“ uz pomoć njenih skupih proizvoda i programa, a sve to vrlo često plaća zdravstveno osiguranje. Ovde se susrećemo s klasičnim primerom izopačenosti savremenog društva. Umesto da odgovornost za posledice

nezdrave ishrane snose profiteri koji su ih i prouzrokovali, odgovornost se usled nedovoljne informisanosti pomešane s nebrigom i korumpiranošću nekih političara – počevši od SAD, preko Evropske unije, Svetske zdravstvene organizacije, do malih zemalja poput naše – posredstvom socijalnog osiguranja, prebacuje na široku društvenu zajednicu i tako ukrug. Institucije zdravstvenog osiguranja vrlo brzo su poklekle pod teretom troškova nastalih lečenjem takozvanih savremenih bolesti kao što su autoimunološke i kardiovaskularne bolesti, dijabetes i mnoge druge. Počevši od SAD, preko zemalja Evropske unije, a i kod nas, sve više je prisutna činjenica da su kase osiguravajućih društava sve praznije pa

stoga imaju i sve manje mogućnosti da plate skupa lečenja, što opet dovodi do polarizacije u društvu. Ono što je doskora bilo osnovno blago i pravo svakog čoveka, a to je pravo na zdrav život, sve više postaje privilegija onih koji imaju dovoljno novca da sebi priušte dobrog lekara ili, još bolje, već preventivno kvalitetnu hranu bez pesticida, herbicida, antibiotika, anabolika, veštačkih aroma, pojačivača ukusa itd. Ali možda upravo ta ekstremna izopačenost može da nam pomogne da se brže vratimo pravim vrednostima i ekološki proizvedenim domaćim namirnicama, bez korišćenja već pomenutih otrovnih materija koje ne bi ni smele da se nalaze u hrani... Ratna industrija, Monsanto, Nestle, Unilever, Mekdonalds... nisu nastali tek tako. Svi smo mi na svoju sopstvenu štetu doprineli njihovom strelovitom uspehu i napretku. Da nisu oni možda svojevrsni prosvetitelji Novog doba? Možda ćemo upravo uz njihovu pomoć uspeti da se otrgnemo iz učmalosti, probudimo iz dugogodišnjeg sna i konačno smognemo hrabrosti da više ne iščekujemo spas i spasitelja spolja, nego ga najzad nađemo tamo gde on zapravo jeste – u nama samima. Onda ćemo konačno, umesto manipulativne ideje o slobodi kao prividnom izboru nekog od proizvoda koje nam nudi dehumanizovani globalni korporativni sistem, moći samoodgovorno da se odlučimo za ono što nam istinski odgovara.

Sledeći seminari (radionice) u 2015.godini: Beograd: 04–06. septembar 16–18. oktobar 27–29. novembar Novi Sad: 21–23. septembar 30. novembar – 02. decembar Kragujevac: 19–20. oktobar Podgorica: 11–13. septembar 23–25. oktobar 04–06. decembar Bar: 26–28. oktobar 07–09. decembar Zagreb: 25–27. septembar 06–08. novembar Dubrovnik: 11–13. decembar, Banjaluka: 30. oktobar – 01. novembar Toronto: 20–22. novembar Kijevo, Ukrajina: 02–04. oktobra www.orderoflove.com www.facebook.com/poredakljubavi 49

Z D R A V S T V O

amo starenje dovodi do veće učestalosti problema vezanih sa očima. Do 65. godine života oko 30% ljudi već ima određene probleme s očima. Zbog toga je važno da se zdravlje očiju redovno kontroliše kako bi se na vrijeme utvrdila stanja i bolesti koje mogu dovesti do djelimičnog ili potpunog gubitka vida. Nažalost, mnogi ljudi uopšte nisu svjesni da i oči mogu da budu bolesne i sam vid uzimaju kao nešto što se podrazumijeva. Neke bolesti oka kao što je, na primjer glaukom, u samom početku i nemaju nikakvih simptoma. Ranim otkrivanjem bolesti oka se može spriječiti da dođe do ozbiljnih posljedica po vid. Katarakta (mrena) predstavlja gubitak providnosti prirodnog sočiva. Sočivo se obično polako zamagljuje

dok ne postane u potpunosti neprovidno i bijelo. Ovo stanje se zove sazrela katarakta. Katarakta je obično prouzrokovana starenjem iako njenom nastanku mogu doprinijeti i nezdrav način života, bolesti. Katarakta se liječi operacijom, tako što se zamućeno sočivo izvadi iz oka i umjesto njega ugradi plastično koje zamjenjuje prirodno. Hirurgija katarakte je najčešći hirurški zahvat i posljednjih dvadesetak godina je doživjela veliki napredak sa izumom fakoemulzifikacije. Glaukom je bolest oka gdje dolazi do oštećenja očnog živca, često bez upozoravajućih simptoma. Nakon šezdesete godine života, glaukom se javlja u više od 2% ljudi. Očni živac se može uporediti sa kablom punim žica koje provode vidnu informaciju prema mozgu. Povišenje je obično prouzrokovano otežanim isticanjem očne vodice iz oka, a u manjem procentu slučajeva povećanom proizvodnjom očne vodice. Gubitkom vlakana u očnom živcu dolazi do stavaranja slijepih mrlja u vidnom polju. Te slijepe mrlje 50

Starenje oka

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

se zovu skotomi i mogu se dokazati i kvantifikovati uz pomoć pregleda koji se zove vidno polje. Takođe, fotografije očnog živca i mjerenje debljine retine oko samog očnog živca mogu da budu od pomoći da se glaukom otkrije na vrijeme. Veoma često glaukom je povezan sa povišenjem očnog pritiska, iako se ne radi o dva ista stanja. Gubitak u vidnom polju pacijent može da primijeti tek kada dođe do velikog gubitka vidnog polja, kada ostane sačuvan samo centralni vid ili, u još uznapredvalijim slučajevima, ostatak vida sa sljepoočne strane. Tubarni vid je stanje kada pacijent vidi samo ono u šta gleda, a da je potpuno slijep na periferiji vidnog polja. Zbog toga je veoma važno, uz pomoć aparata, precizno izmjeriti čitavo vidno polje i na taj način na vrijeme dijagnostikovati i liječiti glaukom. Degeneracija makule, vezana uz dob ili pojednostaljeno makularna degeneracija, je vodeći uzrok slabog vida u ljudi starijih od 60 godina. Bolest dovodi do smanjenja centralne vidne oštrine i smeta pacijentu da jasno vidi da vozi, čita i upražnjava druge aktivnosti koje su povezane sa jasnim i izoštrenim vidom. Pravovre-

meni tretman makularne degneracije omogućava da se sačuva centralni vid. Iz ovoga je takođe jasno da se makularna degneracija može dijagnostifikovati u ranoj fazi isključivo pregledom oftalmologa. Sam oftalmolog može da traži da se urade i drugi pregledi kao što je fluoresceinska angiografija (FAG) ili OCT makule da bi se odredilo o kakvoj formi makularne degeneracije se radi. Doskora je jedini tretman koji je bio moguć da se tretira makularna de-

generacija bio laser. Od prije nekoliko godina u upotrebi su inhibitori angiogeneze koji se ubrizgavaju u oko i dovode do sušenja neovaskularnih membrana u vlažnom obliku degeneracije makule.

Z D R A V S T V O

tigmatizacija osoba s mentalnim poremećajima, kao negativno obilježavanje, marginalizacija ili izbjegavanje od okoline zato što imaju mentalni poremećaj temelji se na unaprijed formiranim negativnim stavovima - predrasudama. Stigma oduzima ljudima dostojanstvo i onemogućava njihovo puno uključivanje u društvo. Najizraženija je prema osobama koje imaju teža duševna oboljenja sa hroničnim tokom (psihotični poremećaji, a naročito shizofrenija) i prisutna je u svim društvima od početka civilizacije. Tanka je granica između stigmatizacije i diskriminacije. U našoj zemlji je u sklopu reformskih procesa u sistemu zaštite mentalnog zdravlja poseban akcenat stavljen na borbi protiv stigma, a u posljednjih pet godina je Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini (koji se provodi uz podršku Vlade Švajcarske i strateško vodstvo entitetskih ministarstava zdravlja) je kao posebnu komponentu uvrstio borbu protiv stigme vezane za duševnu bolest i redukciju diskriminacije usmjerene prema osobama sa mentalnim poremećajima, naročito onima sa teškim duševnim oboljenjima, iako sve komponente ovog značajnog projekta kao krajnji cilj imaju osnaživanje i stalnu, kvalitetnu podršku oboljelima od shizofrenije i srodnih oboljenja. U Fazi I (2010-2014) to je ostvarivano kroz podsticanje i podržavanje osnivanja udruženja korisnika u petnaestak gradova u BiH i dodjele malih grantova za njihovu promociju u lokalnim zajednicama i međusobnu povezanost između njih, ali i javnih ustanova i profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja sa njima. Faza II Projekta mentalnog zdravlja u BiH, koja traje u naredne četiri godine (2014-2018) se fokusirala na dalje osnaživanje korisnika usluga zaštite mentalnog zdravlja i preuzimanje aktivnije uloge u borbi protiv stigme duševne bolesti i sprečavanju diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima izradom antistigma programa i programa socijalne inkluzije, kojima kao glavni ishod, treba da se postigne smanjenje diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima na nivou zajednice. Kao važna aktivnost prepoznata od strane Projekta mentalnog zdravlja u BiH usmjeren je rad u više pravaca: u pripremnom periodu na izradu Nacrta Vodiča za antistigma programe u oblasti mentalnog zdravlja, kada je formirana ekspertna grupa od stra52

Antistigma programi u oblasti mentalnog zdravlja

ne nadležnih entitetskih ministarstava zdravlja, imenovanih deset članova iz reda korisnika (najaktivnija korisnička udruženja u oba entiteta), kreatora zdravstvenih politika (pomoćnici entitetskih ministara zdravlja), korisnika profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja (psihijatri), predstavnika entitetskih Zavoda za javno zdravstvo i komunikologa/medijskih profesionalaca, koji su

u datom vremenskom periodu načinili Nacrt Vodiča za provođenje antistigma programa, kao prvog dokumenta ove vrste u našoj zemlji. Pored toga, dio članova ove radne grupe je obavio kvalitativno istraživanje, tj. procjenu potreba za provođenjem specifičnih antistigma programa u odabranim lokalnim zajednicama u Bosni i Hercegovini. Temeljeno na ranije utvrđenim procje-

Z D R A V S T V O

nama koje su obavili lider ove komponente projekta (dr Amra Delić) i njeni saradnici u svim zajednicama koje imaju korisnička udruženja, a slijedeći preporuke stručnog švajcarskog konsultanta, čuvenog profesora Normana Sartoriusa (sa kojim je ekspertna grupa imala dva konsultativna sastanka) o potrebi provođenja budućih antistigma programa u nekoliko lokalnih zajednica, kvalitativno istraživanje za potrebe Radne grupe obavljeno je sa članovima korisničkih udruženja i njihovim porodicama u pet gradova: Banjaluka, Zvornik, Sarajevo, Mostar i Tuzla. U toku narednih godinu dana pilot antistigma programi biće provedeni u Banjaluci i Sarajevu. Uz podršku entitetskih ministarstava zdravlja, ali i uz uvažavanje želja i prijedloga korisničkih udruženja, u ova dva grada imenovani su članovi Lokalne radne grupe za sačinjavanje i provođenje antistigma programa, koji u svom sastavu imaju sve relevantne osobe iz javnog, NVO sektora i miljea medija i kulture, a u smjeru sačinjavanja kvalitetnog programa koji bi bio proveden u Banjaluci i Sarajevu tokom 2015/2016. godine. Lokalne radne grupe su u junu održale sastanke i odredile podgrupe za sačinjavanje antistigma programa u Banjaluci i Sarajevu, gdje su važnu ulogu preuzeli korisnici iz lokalnih korisničkih udruženja. Nakon edukacije članova lokalnih radnih grupa, planirane za kraj avgusta, korisnička udruženja će aplikovati sa svojim programima za grantove Projekta mentalnog zdravlja u BiH za provođenje specifičnih antistigma programa u svojim zajednicama, a planirano je da početak tih programa bude na Svjetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobra. Time će se dati direktan doprinos obilježavanju ovog značajnog datuma u mentalnom zdravlju, koji ove godine ima moto Dignitet u mentalnom zdravlju. Sve aktivnosti koje su provedene, a naročito one koje slijede, izrazito motivišu članove korisničkih udruženja da svoja dosadašnja, veoma impresivna, postignuća prikažu i približe svima u zajednicama u kojima žive i daju svoj pun doprinos njihovom razvoju, jer ne treba nikada zaboraviti da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Pripremio: dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, vođa Radne grupe za izradu Nacrta Vodiča za provođenje antistigma programa

Socijalna inkluzija u mentalnom zdravlju

okviru implementacije Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini koji sprovodi Asocijacija XY u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Ministarstvom zdravstva Federacije Bosne i Hercegovine, a koji je finansirala Vlada Švajcarske, raspisan je Interni poziv udruženjima korisnika usluga mentalnog zdravlja za finansiranje/sufinansiranje Projekata socijalne inkluzije u oblasti mentalnog zdravlja u 2015/2016. godini za sljedeće zajednice: Brčko, Doboj, Ilidža, Ključ, Mostar, Mrkonjić Grad, Prijedor, Sanski Most, Srebrenica, Trebinje, Tuzla, Zenica i Zvornik. Jedan od krajnjih ishoda Projekta mentalnog zdravlja u BiH u okviru komponente 3 jeste smanjena diskriminacija prema osobama sa mentalnim poremećajima na nivou zajednice. Fokus intervencije u borbi protiv stigme i diskriminacije je uspostavljanje dugoročno održivih mehanizama koji će doprinijeti smanjenju diskriminacije usmjerene prema ovim osobama i pružanju jednakih prilika za sve. To uključuje: a) kreiranje i provođenje održivih antistigma programa i aktivnosti na nivou zajednice; b) jačanje kapaciteta korisničkih udruženja za uspostavljanje partnerstva; i c) povećanje nivoa socijalne inkluzije korisnika usluga mentalnog zdravlja osiguranjem sistemske podrške njihovim inicijativama. Očekuje se da će na individualnom planu aktivna participacija doprinijeti povećanju nivoa opšte funkcionalnosti, oporavku i reintegraciji osoba s mentalnim poremećajima, što bi naposlijetku trebalo da rezultuje smanjenjem stigme i nejednakosti te poboljšanjem kvaliteta života korisnika i njihovih porodica. Istovremeno, proaktivna uloga svih aktera u zajednici, uključujući i profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja, treba da doprinese poboljšanju kvaliteta usluga za vulnerabilne i rodno specifične grupe, kroz socijalnoinkluzivnu praksu i na oporavak orijentisan pristup, uz monitoring i evaluaciju efikasnosti provedenih programa. Planirano je da spomenuti ishod bude ostvaren kroz sljedeća dva direktna rezultata: a) Provedeni rodno-senzitivni antistigma programi u zajednici, usmjereni prema specifičnim populacionim grupama; b) Povećani kapaciteti korisničkih udruženja za partnerstva u zajednici i podršku socijalnoj

inkluziji osoba sa mentalnim poremećajima. U okviru rezultata koji se odnosi na povećanje kapaciteta korisničkih udruženja za partnerstva u zajednici i podršku socijalnoj inkluziji osoba sa mentalnim poremećajima, Projekat mentalnog zdravlja u BiH će podržati osnaživanje korisnika u smislu da vjeruju u svoje potencijale i da imaju mogućnost da ostvare svoje socijalne uloge i potrebe aktivnim učešćem u kreiranju, provođenju i evaluaciji intervencija socijalne inkluzije. Entitetska ministarstva zdravlja su imenovala članove ekspertne grupe za izradu Nacrta priručnika za intervencije socijalne inkluzije korisnika usluga mentalnog zdravlja prema principima kolaborativne prakse te je on sačinjen u martu 2015. godine i na osnovu kojeg su provedene dvije regionalne edukacije o intervencijama socijalne inkluzije u mentalnom zdravlju, na kojima su zajednički učestvovali predstavnici korisničkih udruženja i predstavnici službi za zaštitu mentalnog zdravlja (iz centara za zaštitu mentalnog zdravlja i psihijatrijskih klinika/odjeljenja/bolnica). Nakon provedenih edukacija i senzibilisanja relevantnih službi i organizacija u zajednici za uspostavljanje ravnopravnog partnerstva kroz intra- i intersektorsku saradnju, Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini raspisao je Interni poziv za finansiranje/sufinansiranje projekata socijalne inkluzije u oblasti mentalnog zdravlja u periodu oktobar 2015 - oktobar 2016. godine. Preporučeno je da projektni prijedlozi budu usklađeni sa prethodno procijenjenim potrebama i identifikovanim prioritetima u okviru fokus grupa održanih u oktobru/ novembru 2014. godine te da reflektuju praktičnu primjenu znanja stečenih tokom edukacije provedene u junu 2015. godine. Alokacija grantova je namijenjena udruženjima korisnika usluga mentalnog zdravlja koji imaju teže mentalne poremećaje, a koja sarađuju sa Projektom mentalnog zdravlja u BiH u okviru Faze II (1. mart 2014 - 28. februar 2018. godine). U Bosni i Hercegovini će u tekućoj projektnoj godini biti dodijeljeno ukupno pet manjih grantova za 2015. godinu za projekte iz oblasti intervencija socijalne inkluzije. Pripremila: Tanja Bajić, Projekat mentalnog zdravlja u BiH

Z D R A V S T V O

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“

ezavisno življenje i uključenost u zajednicu je jedan od ciljeva našeg udruženja, a koliko u ovome uspijevamo govore mnogi primjeri naših članova, a i razne edukacije kao “Monitoring ljudskih prava osoba sa invaliditetom”, koji je održan u junu a nastavlja se u septembru. Organizator je MYRIGHT BiH u saradnji sa Koalicijom invalidnih osoba Istočne Hercegovine čiji smo partneri, što prikazujemo i fotografijom.

Nezavisno življenje i uključenost u zajednicu Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica udruženja

Pored edukativnih radionica i psihoterapije veliki značaj imaju kreativne radionice. Motiv je postaviti sebi pitanje i razmisliti koliko odstupamo od svojih punih potencijala? Treba promijeniti sliku o sebi i osloboditi snažnu kreativnu energiju koja je u vama. Pustite mašti na volju i siguran je uspjeh i zadovoljstvo sopstvenim radom.

Tako se naša samouka kreatorka Jasminka okušala u brojnim tehnikama. U junu, uz pomoć članova “Sonate”, uspjela je organizovati samostalnu izložbu svojih radova. To daje pozitivnu sliku i ostalim članovima da prema svojim sposobnostima učine korak dalje.

Da su druženja i izleti neophodni za uspjeh udruženja govore i ove fotografije sa dva organizovana izleta: 1. Posjeta Mostaru, Stocu, Buni, Čapljini, Međugorju, Žitomisliću i obilazak džamija, crkava, manastira, starog mosta i ostalih znamenitosti; 2. Manastiru Tvrdoš, Mrkonjiću, manastiru Zavala i pećini Vjetrenici.

Napravili smo kraću ljetnu pauzu, a sada nastavljamo rad sa većim entuzijazmom. Imati ciljeve i preuzimati rizike uvijek je lična odluka, a za odluke i promjene nikada nije kasno. Odlučite sami.

Z D R A V S T V O

nternet nudi i preplavljen je besplatnim testovima za ispitivanje inteligencije: “Koliki je Vaš IQ? Besplatan test! Ovim IQ testom možete potpuno besplatno utvrditi koji IQ imate. Za kompletan test, biće Vam potrebno svega 20-tak minuta. Rezultat ovog IQ testa ćete znati odmah! To možete uraditi klikom na link...” Nude se gotove analize IQ, kao i testovi ličnosti do kojih se dolazi klikom “Pogledaj svoj rezultat”!? Da li je to baš tako i šta pokazuju takvi rezultati! Iako je potvrđeno da koeficijent IQ sam za sebe ne igra značajnu ulogu i nisko korelira sa uspjehom u životu nekim pojedincima je jako važno da testiraju svoju inteligenciju i radije se odlučuju za testiranje i samoanlizu iz kutka svoje sobe i zaklonjeni lažnom sigurnošću ekrana ili lažnog identiteta. Da li ste prilikom dobijanja internet-rezultata ostavili podatke o svom pravom ili „lažnom “ identitetu, koja važnost! Svakako i niste donijeli ozbiljnu odluku da preispitate sebe i neka svoja uvjerenja. Iako često i sami znate da zbog pogrešnih ili nedovoljno osviješćenih uvjerenja koračate kroz život ne ostavarujući svoj potpuni potencijal, nego ste ostali negdje „zakočeni“ ili blokirani. Za uspjeh i sreću u životu nije dovoljno imati samo visok IQ, već i istrajnost i motivaciju za ostvarivanje svojih životnih ciljeva. Da li postoje predrasude o psihologiji i psihološkom testiranju? Zašto se pojedinci rijetko odlučuju za psihološko testiranje sa psihologom? Zašto je to tako, ako se psihološkim testiranjem bavi osoba stručna i obučena za psihološka testiranja i osoba koja bi trebalo da posjeduje i ljudske kvalitete kao i etički pristup? Psiholog treba da zna da je preko puta njega čovjek sa istim i sličnim problemima: problemima življenja, na životnim prekretnicama i sa raznim problemima vezani za rad, problemima vezanim za socijalne odnose ili lični problemi psihičke prirode: različite lične potrebe koje nisu zadovoljene, potreba za prihvatanjem, za rastom, različita negativna osjećanja (nezadovoljstvo, nesigurnost, strahovi, pesimizam) borba sa bolešću... Problemi sa djecom, loši bračni odnosi, razvod, loše funkcionisanje porodice... Puno je realnih životnih situacija koje život postavlja pred čovjeka svakodnevno. Većinu problema rješava svako na svoj način i raspolaže sa ličnim resursima za njihovim prevazilaženjem. 56

Predrasude o psihologiji i psihološkom testiranju

Vida Lazarević, dipl. psiholog

Ali, ponekad, ako imate dilemu ili zastoj u ostvarenju svojih potencijala možete konsultovati psihologa. Ne plašite se i ne treba da imate predrasude o odlasku psihologu ili odlasku u psihološko savjetovalište. Predrasude postoje kada se na osnovu malog broja neprovjerenih informacija donosi uopšteni zaključak. Prva predrasuda je strah da se posjete psihologu ne shvate u negativnom kontekstu ili generalno strah od nekoga “ko više zna o nama, od nas samih. Vrhunska je mudrost spoznaja i kako kaže Njegoš i vječita istina: „Sa svake strane pogledaj čovjeka, kako hoćeš sudi o čovjeku tajna čojku, čovjek je najveća!“ Psiholozi ne žure sa davanjem zaključaka o drugom čovjeku. Predrasuda: Nekada ljudi dolaze kod psihologa sa očekivanjem da će im psiholog dati gotovo rješenje za njihov problem. Psiholog ne daje gotova rješenja. Prvo, jer u životu ne postoje jednostavna, tačna rješenja a i zato jer je clj psihologa da sam čovjek uvidi, osvijesti svoje razloge i osjećanja za i protiv i da lakše donese odluku za koju snosi odgovornost. Predrasuda: Psihologija je samo razmišljanje i filozofiranje o ljudskoj psihi. Psihologija je nauka o psihičkim procesima i ponašanju i nastoji odgovoriti na razna pitanja o tome kako mislimo, osjećamo i reagujemo. Kao i druge nauke, zahtijeva logičan i pristup, jasnu metodologiju, objektivnost, mogućnost kontrole i provjere, kako bi spoznaja i rezultati bili primjenjivi u praksi. Predrasuda: Psiholozi nemaju vlastitih teškoća (ili ako imaju mogu ih lako riješiti). Kao da tvrdimo kako se, naprimjer, ljekar ne može razboljeti. Ponekad nije jednostavno samom sebi pomoći zbog neobjektivnosti ili zatvaranja očiju pred problemom, osobito ako je težak i bolan. Psiholozi nisu u tome iznimka, te nije neobično ako psiholog konsultuje svog kolegu, ali pretpostavka je da bi trebalo, koristeći stečena znanja i iskustava, da lakše prevazilazi vlasti-

te poteškoće. Predrasuda: Psiholog će riješiti sve vaše pobleme. Zabluda! Psiholog može puno pomoći, ali ćete probleme na kraju, ipak, morati sami riješiti. Potrebna je vaša motivacija, aktivna saradnja i preuzimanje odgovornosti za vlastite postupke. Ljudi koji dolaze na savetovanje vjeruju u promjenu i žele da poprave ili isprave svoje reakcije. Shvatajući i razumijevajući logiku koju osoba zastupa u određenoj situaciji, mi razumijemo i samu emocionalnu reakciju. Kada osoba promijeni svoju logiku, ona će promijeniti i emocionalnu reakciju. Zadatak psihologa je upravo da u tome pomogne. Kako ljudi mogu promijeniti svoja osnovna uvjerenja o sebi, drugima i svijetu, onda mogu promijeniti i svoj životni scenario.

Život je prirodni ciklus. Kao što se smjenjuju godišnja doba, tako se smjenjuju i faze u životu. Zapitajmo se da li u svakoj fazi života možemo učiniti nešto za sebe? Druga važna stvar je da je u svakoj fazi života najvažnije biti ono što je najteže - biti čovjek. Ako se zamislimo i pogledamo iz drugog ugla, shvatićemo da to i nije toliko teško. Život svaki dan i u svakom trenutku daje mogućnost izbora, a izbori su uvijek na nama. Možemo se samoopravdavati okolnostima, ali nisu uvijek okolnosti prepreka da se napravi ispravan izbor. Odlazak psihologu - ili u psihološko savjetovalište - je susret sa čovjekom. Imajte na umu da psiholog nije osoba koja zna o vama više nego vi o sebi, ali da psihološko testiranje i razgovor sa

Z D R A V S T V O

psihologom može otvoriti neke skrivene kutke i osvijestiti neke dileme. Važno je da uvijek tražite povratnu informaciju bez obzira na kakvom psihološkom testiranju ste bili (procedura prilikom zapošljavanja ili odlazak u savjetovalište) jer ćete uvijek, u razgovoru sa drugima, saznati još nešto više o sebi. Razgovor je razmjena poruka između dvije osobe. Na osnovu komunikacije mi zaključujemo o unutrašnjim stanjima osobe, o njenoj unutrašnjoj logici. Razmišljajući o tajnosti ljudske duše čovjeka koji ima problem, krizu ili se nalazi na životnoj prekretnici odlazak u psihološko savjetovalište i sama osoba savjetnik/psiholog nikako ne bi trebalo da bude osoba koja vrednuje, osuđuje, nameće svoje mišljenje i stavove ili odlučuje umjesto klijenta. Otkrivanje lične istine je osnovni put koji vodi razrješenju individualnih poteškoća ljudi. Psihološki testovi su posebna vrsta testova, kreiranih da na pouzdan način mjere određenu pojavu. Za razliku od navodno psiholoških testova koje možemo pronaći u štampi, prave psihološke testove može da zadaje i tumači samo psiholog i postoje pravila i standardi po kojima se oni tumače. Testovima se veoma pouzdano može procjenjivati inteligencija djece i odraslih, zatim crte ličnosti ili postojanje nekog ozbiljnijeg mentalnog poremećaja. Postoje i projektivni testovi koji mogu dati uvid u nesvjesnu dinamiku i motive osobe. Psihološko testiranje može obaviti svaki diplomirani psiholog, koji je stručno osposobljeniji za to. Odlazak psihologu i prolazak kroz proceduru psihološkog testiranja može biti putokaz da se shvati logika svojih osjećaja i ponašanja. Predrasude su pogrešne i netačne! Iz nepoznavanja stvari ljudi donose pogrešne zaključke i održavaju predrasude koje su pogrešne i netačne. Štetu od predrasuda imaju najviše oni sami. Neke stvari koje bi vrlo brzo razriješili i sebi pomogli oni dugo čuvaju u sebi i čine tako još gore jer pate i troše psihičku energiju na zadržavanje problema umjesto da ga razriješe i energiju koriste za rast i napredak i za kvalitetniji život.

Simpozijum, Banjaluka, 15.6.2015.

Očuvanje mentalnog zdravlja u zajednici

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, zajedno sa Društvom psihologa Republike Srpske, Republičkim pedagoškim zavodom i uz podršku UNICEFa, organizovalo je u Banjaluci simpozijum na temu „Očuvanje mentalnog zdravlja u zajednici nakon prirodnih katastrofa. Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović rekao je da je broj onih koji se javljaju u centre za mentalno zdravlje povećan, posebno u poplavljenim sredinama kao što su Doboj, Šamac, Bijeljina i druge. „Postoje različite faze reakcija na katastrofalna dešavanja, od prvobitne kada se čovjek bavi pitanjem preživljavanja i stvaranja osnovnih uslova za život, do faze kada postaju aktuelna pitanja koja se odnose na mentalno zdravlje“, rekao je Milan Latinović. On je napomenuo da su poplave za građane bile traumatičan događaj te da je njima direktno ili indirektno pogođeno oko 900.000 građana Republike Srpske.

„Broj ljudi u Republici Srpskoj koji traže psihološku pomoć posljednjih pet godina je povećan, a posebno u proteklih godinu dana nakon katastrofalnih poplava. Upravo zato je neophodno imati akcioni plan psihološke pomoći građanima u slučaju katastrofa koji je u pripremi“ rekao je Latinović. Predsjednica Društva psihologa Republike Srpske Dijana Đurić je istakla da se ljudi često javljaju zbog somatskih tegoba, odnosno postojanja fizičke boli koja je uzrokovana traumatskim iskustvom i psihološkim stanjem. „Građani treba da potraže pomoć stručnog lica ako primijete da duži period imaju problema sa snom, da imaju košmare, nizak prag tolerancije, potrebu za osamljivanjem i slično. Pomoć mogu potražiti u centrima za mentalno zdravlje“, rekla je Đurićeva. Direktor Republičkog pedagoškog zavoda Predrag Damjanović je rekao da su psiholozi u svim školama i opštinama koje su bile poplavljene bili u obavezi da pruže psihološku pomoć te da rade na otklanjaju stresa i eventualnih posljedica kod učenika. N.A.

Z D R A V S T V O

okviru ovog pitanja su tri bitna potpitanja. Prvo se odnosi na intenzitet, tj. kolikim naporom treba vježbati. Drugo se odnosi na trajanje vježbanja, tj. koliko dugo jednokratno vježbati, a treće na intervale, tj. koliko puta vježbanje ponavljati u nekom razdoblju. Evo najkraćih odgovora na postavljena pitanja. Što se tiče intenziteta vježbanja, vrijedi pravilo da će organizam biti na ‘’istom nivou’’ ako su podražaji vježbanja stalno isti, a da će funkcije propadati ako su podražaji ispod određenog nivoa, a pogotovo ako se ne vježba. Da bi nastale pozitivne promjene pod uticajem vježbanja, podražaji moraju biti veći od uobičajenih, oni moraju biti dovoljni da izazivaju procese prilagođavanja (adaptacije) organizma naporu. Zašto je to tako? Odgovor je manje-više poznat, a leži u osnovnom biološkom zakonu prema kojem samo funkcija omogućuje funkcionisanje. To znači da će, ako organizam i svi njegovi organi optimalno funkcionišu, organizam biti u optimalnom stanju, a ako organi ne rade, funkcije će propadati. Vježbanjem se omogućuje promjena stanja i te promjene valja izazivati sve dok se ne postigne optimalno stanje. Šta je optimalno stanje, a šta loše ili prosječno, može se utvrditi na osnovu tabelarnih prikaza na narednim stranicama. Osnovna poruka ovih nekoliko misli o intenzitetu bila bi da postepenim povećanjem opterećenja treba dovesti organizam u optimalno stanje. Da je to moguće, nema nikakve sumnje, zbog navedene osnovne biološke zakonitosti prema kojoj organizam ima svojstvo prilagođavanja. Naravno, organizam se može prilagoditi i na život s najnižim nivoom funkcionisanja, ali je to za čovjeka pogubno. Druga poruka je da nije dovoljno samo vježbati, već da treba vježbati optimalnim intenzitetom, koji garantuje prilagođavanje naporu. Mnogi ljudi, npr. hodaju ili trče, plivaju ili voze bicikl, a da ne znaju kolikim naporom, kolikim intenzitetom treba te aktivnosti provoditi. To nije loše, ali bi bilo bolje da se te aktivnosti odvijaju na osnovu nekog plana, jer i pretjerani napor može biti štetan, kao i onaj vrlo niskog intenziteta. Osim toga, ako je intenzitet stalno isti organizam će biti na stalno ‘’istom nivou’’ i nema željenih promjena. Zaista se događa da mnogi ljudi vježbaju a ne doživljvaju željene promjene, a to upravo zbog toga što ne vježbaju na osnovu unaprijed utvrđenih veličina opterećenja. Evo primjera plana intenziteta vjež58

Sportska rekreacija

Koliko vježbati?

Doc. dr Radomir Zrnić Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka Email: sportzabl@ blic.net Mtel: + 387 65 54 24 74

Tabela 1. Maksimalna srčana frekvencija i norme srčanog rada (od 18. do 60. god.)

God 18 19 20 21 22 23 24 25 30 35 41 45 50 55 60

banja kada je riječ o potrebi povećanja funkcionalnih sposobnosti. Taj način je predložio Karvonen, a sastoji se od četiri međuzavisne operacije koje uzimaju u obzir godine života i puls u mirovanju. Svako sebi može izračunati poželjan intenzitet vježbanja na ovaj način: 1. Od maksimalnog pulsa (220 otkucaja u minuti) oduzeti godine života; 2. Od razultata dobijenog pod 1. oduzme se puls u mirovanju; 3. Izračunati traženi postotak rezultata dobijenog pod 2. to je onaj postotak koji je adekvatan subjektu za koga se izrađuje program. (Smatra se da početnici treba da započnu vježbanje sa 60% od optimuma, a taj postotak se dobije operacijom navedenom pod 3. Ako je nekom subjektu puls u mirovanju stalno isti u toku sedmice, onda se preporučuje opterećenje povećati za 5% i tako stalno sve dok se ne postigne nivo od 85% rezultata navedenog pod 2. 4. Završna operacija ovog načina je da se rezultatu dobijenom pod 3. doda vrijednost pulsa u mirovanju. Konačni rezultat ove operacije je vrijednost pulsa koju bi trebalo da postigne konkretni subjekat na početku glavnog A dijela časa vježbanja i zadrži na istom nivou, najbolje 25-35 minuta. Pogledajmo primjer. Neka je odrasla osoba stara 40 godina i neka ima vri-

Norme srčanog rada pri opterećenju (otkucaja u minuti)

Max. srč. frekvencija (otkucaja u minuti) 202 201 200 199 198 197 196 195 190 185 180 175 170 165 160

Prema: Egger, g. i N. Champion

jednost pulsa u mirovanju 85. Intenzitet vježbanja za ovu osobu u glavnom A dijelu časa bio bi: 1. 220 – 40 = 180 2. 180 – 85 = 95 3. 60% rezultata pod 2. = 57 4. 57 + 85 = 142 Osoba treba u glavnom (A) dijelu časa vježbati tako da joj puls bude 142 otkucaja, što se može mjeriti tempom odgovarajuće muzike ili pomoću pristupačnog pulsmetra. Navedeni način je jedan od preciznijih načina za izračunavanje intenziteta vježbanja. Stručnjaci su se, međutim, pobrinuli da naprave gotove tabele frekvencije tokom vježbanja. Takav primjer dat je u tabeli br.1, uz napomenu da su frekvencije u njoj uglavnom manje zahtjevne od prethodno navedenog izračunavanja. Predlažemo da se koristi prvi način, tj. neka svako sebi izračuna kojim intenzitetom će vježbati na pojedinom času. To preporučujemo iz razloga što su u tabeli nevedene prosječne vrijednosti pulsa za određene godine, a individualno izračunavanje prema prethodno navedenoj formuli egzaktno je i odnosi se na konkretnu osobu i njeno stvarno stanje. Možda neće biti suvišno podsjetiti na to da treba vrlo pažljivo i što tačnije izmjeriti lični puls u mirovanju. To je dobro učiniti ujutro, u sjedećem položaju nakon ustajanja i mjeriti 2-3 dana uzastopno, a kao lični puls uzeti prosječu-

60% 121 121 120 119 119 118 118 117 114 111 108 105 102 99 96

65% 131 131 130 129 129 128 127 127 124 120 117 114 11 107 104

70% 141 141 140 139 139 138 137 137 133 130 126 123 119 116 112

75% 152 151 150 149 149 148 147 146 143 139 135 131 128 124 120

80% 162 161 160 159 158 158 157 156 152 149 148 140 136 132 128

85% 172 171 170 169 168 167 167 266 162 157 153 149 145 140 136

Z D R A V S T V O

nu vrijednost pulsa mjerenu tokom dva do tri dana. Ako je pri ruci pulsmetar, taj postupak postaje još jednostavniji, vrijednost srčane frekvencije jednostavno treba pročitati na pulsmetru. Inače, treba kažiprstom i srednjim prstom jedne ruke napipati karotidnu venu na vratu i pomoću sata koji mjeri sekunde izbrojiti broj otkucaja u 10 sekundi i to pomnožiti sa 6. Rezultat je puls u jednoj minuti u mirovanju. Na isti način valja mjeriti puls i prilikom vježbanja, s time da se tada (ako nema pulsmetra) puls može mjeriti 6 sekundi, pa taj broj pomnožiti sa 10, što opet daje vrijednost pulsa u jednoj minuti pri naporu. Ako je dostignuta vrijednost srčane frekvencije koja je ranije utvrđena prema navedenoj formuli, treba nastaviti s vježbanjem istim intenzitetom. Ako željena vrijednost pulsa nije postignuta,

treba povećati napor vježbanja. Konačno, ako je vrijednost veća, onda treba smanjiti intenzitet. Ukoliko je vrijednost pulsa u mirovanju tokom sedam dana stalno ista, onda treba povećati intenzitet vježbanja za 5%, što će dati novu vrijednost pulsa pri naporu. Za naš primjer to bi značilo: 1. 220 – 40 = 180 2. 180 – 85 = 95 3. 65% od 95 = 61,75 4. 61,75 + 85 = 146,75 = 147 Tako treba povećavati intenzitet sve do 85%, što je granica optimalnog stanja orgnizma i to stanje treba dalje uporno i sistematski održavati. Toliko o tome koliko treba vježbati kada je riječ o funkcionalnim sposobnostima, tj. intenzitetu vježbanja koji osigurava visok nivo funkcionalnih sposobnosti. Na sličan način treba utvrditi nivo intenziteta vjež-

banja kada je riječ o repetitivnoj snazi i fleksibilnosti. Razvoj funkcionalnih sposobnosti istovremeno će uticati na redukciju masnog tkiva uz odgovarajuću ishranu. Izuzetno je važno postepeni pad pulsa u mirovanju stalno pratiti, jer je opravdano očekivati da će vježbanje, koje se provodi po navedenim načelima, dovesti do postepenog smirivanja pulsa u mirovanju, što je ključni podatak o stanju funkcionalnih sposobnosti. Na isti način treba raditi kada je riječ o količini rada sa svrhom povećanja mišićne mase, odnosno repetitivne snage, i povećanja pokretljivosti zglobova, odnosno fleksibilnosti. Na svakom času vježbanja, uz aerobnu aktivnost kojoj je, kao što je rečeno, svrha povećanje funkcionalnih aktivnosti (tj. bolja funkcija disajnog i srčano-krvožilnog sistema) i smanjenje suvišnog masnog tkiva, potrebna je i određena količina rada za oblikovanje mišićne mase i povećanje pokretljivosti zglobova. Konkretno, radi povećanja repetitivne snage i oblikovanja mišićne mase treba na svakom času vježbanja nakon programa za razvoj funkcionalnih sposobnosti, u drugom, tzv. B dijelu časa posvetiti od 10 do 15 minuta vježbama repetitivne snage. Za svaki dio tijela (ruke, grudi, leđa, trup, noge) izvesti 5 do 10 pokreta, kojima bi trebalo da bude obrađeno čitavo tijelo. Otpori tokom vježbanja mogu se postepeno povećavati pomoću odgovarajućih utega ili povećanjem otpora vlastitim tijelom. Što se fleksibilnosti tiče, taj cilj treba ostvarivati i u glavnom A i u glavnom B dijelu časa. To je moguće posebno u slučaju, ako se primjenjuje aerobik kao sistem vježbanja, iako i u svaku drugu aktivnost treba i moguće je uključiti vježbe kojima se povećavaju amplitude gibanja u zglobovima, vodeći računa da ti pokreti nikada ne smiju biti bolni. Što se tiče odgovora na pitanje koliko puta sedmično vježbati i koliko jednokratno vježbanje treba trajati, odgovor je sa naučne strane vrlo jednostavan: Treba vježbati svaki dan jedan sat. Ako bi se tražio ustupak tom stavu, onda bi on glasio da se nikad ne bi smjelo vježbati manje od 3 puta sedmično i to svaki drugi dan po jedan sat. Najčešće ljudi kažu kako nemaju vremena za vježbanje. Tvrdimo da je to isto kao kada bi neko rekao da nema vremena jesti, samo s tom razlikom što se posljedice nekretanja pojavljuju i osjećaju nešto kasnije. Poruka u vezi s tim je: svaki čovjek bi morao naći vremena da svaki dan vježba, a to ljudi civilizovanog svijeta sve više rade, svjesni tegoba koje može prouzrokova59

Z D R A V S T V O

ti neaktivnost/nekretanje. Svako bi morao biti svjestan da nema ništa važnije u životu od zadovoljenja tzv. bioloških potreba čovjeka, u koje se, uz kretanje – vježbanje, ubrajaju još i potreba za kiseonikom, snom, tekućinom i hranom. Tom stavu dnevno se opiru brojni problemi civilizovanog svijeta i lako se odati čarima ljenčarenja. Često se vježbanju opiru i objektivne teškoće druge prirode, kao što je nedostatak objekata ili njihova udaljenost od mjesta stanovanja, nedostatak istomišljenika, odnosno onih koji bi željeli da se bave istim sportom itd. Sve to, ipak, ne bi trebalo da bude razlog da se ne vježba. Zahvaljujući novim tehnološkim i tehničkim dostignućima, kao što su sobni bicikl, pokretni sagovi, video-sredstva i drugo, svako danas može vježbati i u vlastitom stanu te tako podmiriti sve navedene potrebe. U stvari, čini se kako je činjenica da li neko vježba ili ne vježba, nevježbanje ili vježbanje, više stvar lične kulture ili nekulture, odnosno razvijene ili nerazvijene svijesti o potrebi vježbanja, a ne nekih drugih materijalnih činilaca. Važno je odgovoriti na pitanje: Zašto je potrebna tolika količina vježbanja. Zato što samo svakodnevno redovno vježbanje, prema navedenim uputstvima, osigurava optimalno funkcionisanje organizma, kao i u slučaju podmirenja stalnih bioloških potreba, koje se isto zadovoljavaju redovno. O vježbanju treba razmišljati, jednostavno, kao o ishrani: treba redovno jesti dovoljne količine hrane (ne prevelike ni premalene) i uzimati sve organizmu potrebne sastojke. I u redovnom vježbanju moraju biti zastupljeni svi potrebni ‘’sastojci’’, a to znači vježbe za: razvoj funkcionalnih sposobnosti, redukciju masnog tkiva, oblikovanje mišićne mase, razvoj repetitivne snage i povećanje pokretljivosti zglobova. Čitav ‘’menú’’ se ne može apsolvirati u roku od nekoliko minuta, već za to treba vremena, najbolje čitav jedan sat. Taj je stav ujedno i odgovor svim laičkim sistemima po kojima je za vježbanje dovoljno 15, 20 ili 30 minuta. Vrijeme od 20 do 30 minuta dovoljno je samo za ostvarenje jednog od ciljeva zdravstvenih programa vježbanja, dakle, dovoljno je ili samo za razvoj snage i fleksibilnosti ili samo za razvoj aerobnih i sličnih funkcionalnih sposobnosti. A ciljeve zdravstvenih programa vježbanja treba odvajati, jer svako jednokratno vježbanje ima svoju zakonitu krivulju opterećenja i odvijanja, koja se mora poštovati ako se žele izbjeći loše posljedice. Zato je potrebno odgovoriti još i na pitanje kako vježbati. U sljedećem broju!!! 60

28. juli - Svjetski dan borbe protiv hepatitisa

Spriječi hepatitis, djeluj sada: testiraj se, zatraži liječenje

vjetski dan borbe protiv hepatitisa se već dvanaestu godinu za redom obilježava 28. jula u cijelom svijetu, pa tako i u Republici Srpskoj, kao dio globalne kampanje koju provodi Svjetska zdravstvena organizacija s ciljem povećanja svijesti o virusnim hepatitisima i ukazivanju na važnost pravovremenog otkrivanja i liječenja hepatitisa. Ove godine, svjetski dan borbe protiv hepatitisa se obilježava pod motom: „Spriječi hepatitis, djeluj sada: testiraj se, zatraži liječenje“. Virusni hepatitis je upalna bolest jetre uzrokovana virusima koji imaju sklonost da napadaju tkivo jetre. Najčešći uzročnici su virusi hepatitisa A, B, C, D, E, ali i drugi, kao što su virusi parotitisa, rubele, morbila, Epštajn-Barov i citomegalo virus. Od posljedica virusnih hepatitisa godišnje u svijetu umre oko milion ljudi, što čini 2,7% svih smrtnih ishoda. Smatra se da je 57% ciroza i 78% primarnih tumora jetre prouzrokovano virusima hepatitisa B i C, koji su istovremeno i najopasniji. Aktivnosti i mjere kojima se obezbjeđuje okvir za prevenciju širenja ovog oboljenja u Republici Srpskoj definisane su zakonskim aktima i Politikom unapređivanja zdravlja stanovništva u Republici Srpskoj do 2020. godine, Programom mjera za sprečavanje i suzbijanje, eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti na teritoriji Republike Srpske u 2015. godini te Strategijom sigurne krvi u Republici Srpskoj do 2015. godine. Hepatitis A se širi bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, rjeđe putem zaražene hrane i vode i seksualnim kontaktom. Najčešće obolijevaju djeca školskog i predškolskog uzrasta. U prevenciji ovog oboljenja najveći značaj ima održavanje higijene i obezbjeđivanje higijenski ispravne vode za piće. Zarazna žutica A prethodnih nekoliko godina je imala trend opadanja u Republici Srpskoj. U 2012. broj oboljelih bio je 28, u 2013. prijavljeno je 16, a 2014. godini prijavljeno je 17 oboljelih. U prvoj polovini ove godine trend smanjenja obolijevanja od hepatitisa A se nastavlja, prijavljeno je ukupno pet oboljelih. Hepatitis B (HBV) je jedna od najčešćih virusnih infekcija na svijetu. Prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije, virusom hepatitisa B zaraženo je oko 2 milijarde ljudi. Više od 350 miliona ljudi ima hronični hepatitis B, a njih oko 600 000 godišnje umre od posljedica ove hronične infekcije. Virus hepatitisa B je veoma kontagiozan, čak 50 100 puta je infektivniji od HIV-a. Može se prenijeti sa majke na dijete tokom porođaja, prilikom nezaštićenog seksualnog odnosa, direktnim krvnim kontaktom ukoliko se dijeli igla, brijač, pribor za nokte ili četkica za zube. Značajne mjere prevencije predstavljaju: kontrola trudnica u posljednjem trimestru trudnoće na zaraženost hepatitisom B, sistematska vakcinacija djece,

zdravstvenih radnika i drugih osoba koje su posebno izložene riziku (korisnici droga, štićenici specijalnih ustanova, osobe na hemodijalizi, seksualni partneri osoba sa hepatitisom B). U 2013. u Republici Srpskoj je registrovano 79 oboljelih od hepatitis B virusne infekcije, a u prošloj godini 54. Za prvih šest mjeseci 2015. prijavljeno je osam oboljelih od hepatitis B virusne infekcije. Osnovna mjera prevencije hepatitisa B je vakcinacija. U Republici Srpskoj od 2001 godine uvedena je vakcinacija protiv hepatitisa B prema obaveznom kalendaru imunizacije. Vakcina se daje djeci na rođenju, sa mjesec dana i šest mjeseci starosti. Obavezna vakcinacija protiv hepatitisa B provodi se kod svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica u zdravstvenim ustanovama, uključujući učenike i studente zdravstveno obrazovne struke, koji u obavljanju svojih poslova dolaze u kontakt sa infektivnim materijalom. Hepatitis C (HCV) se često naziva „tihom bolešću“ jer manje od 5% pacijenata se javlja neposredno po sticanju infekcije. Kod manjeg broja pacijenata (oko 15 - 30%) virus će se „eliminisati“, a kod oko 70 - 85% pacijenata razviće se hronični hepatitis. Tok hronične bolesti je različit, ali trećina pacijenata sa hroničnim hepatitisom će razviti ozbiljno oboljenje jetre u periodu od 15 do 25 godina nakon infekcije. Svjetska zdravstvena organizacija procjenjuje da preko 170 miliona ljudi u svijetu živi sa hepatitisom C. U 2012. godini u Republici Srpskoj ova infekcija je registrovana kod 49 osoba, u 2013. kod 37 osoba, a u 2014. registrovano je 47 novootkrivenih bolesnika sa hroničnim hepatitisom C. U prvih šest mjeseci ove godine registrovano je 15 novootkrivenih pacijenata sa hepatitisom C. Virus hepatitisa C se prenosi putem krvi, rjeđe seksualnim kontaktom i sa majke na dijete u toku trudnoće. HIV infekcija povećava stepen rizika za transmisiju hepatitisa C seksualnim kontaktom i sa majke na dijete u toku trudnoće. Transmisija putem krvi podrazumijeva transfuziju zaražene krvi i krvnih produkata, kao i korištenje nesterilnog pribora i opreme prilikom intervencija na koži i sluznicama. Poseban problem su koinfekcije sa ovim virusima kod kojih je češća ciroza jetre i hepatocelularni karcinom, uz kompleksniji terapijski pristup. Procjenjuje se da u svijetu 12 miliona ljudi ima koinfekciju HIV/ HCV, oko 4 miliona koinfekciju HIV/HBV, oko milion bolesnika koinfekciju HBV/HCV, a HIV/HCV/HBV oko pola miliona bolesnika. U prevenciji ovog oboljenja od posebnog značaja je prepoznavanje sopstvenog rizika od hepatitisa C, kao i prevencija ove infekcije među korisnicima droga, njihovim uvođenjem u programe liječenja zavisnosti, odnosno obezbjeđivanje sterilnih šprica i igala. N.A.

F A R M A C I J A

Međunarodna potvrda efikasnosti i sigurnosti

“Bosnalijekovog” proizvoda

a “Bosnalijekovom” satelit simpoziju, predsjednik Gastroenterološkog naučnog društva Rusije profesor doktor Leonid Lazebnik je održao izlaganje na temu „Uloga Enterofuryla u eradikaciji Helicobacter pylori“. Ugledni ruski profesor Lazebnik je kroz svoje izlaganje prisutne stručnjake detaljno upoznao sa svojim iskustvima liječenja Helicobacter pylori s Enterofurylom. “Mi u Rusiji imamo pozitivna iskustva sa Enterofurylom i njegov učinak je potvrđen. Stoga je naša nacionalna preporuka za liječenje Helicobacter pylori Enterofuryl, koji koristimo širom naše zemlje”, rekao je između ostalog uvaženi prof. dr. Lazebnik. Profesor Lazebnik je u susretu sa medijima istakao zadovoljstvo u radu sa najvećom bh. farmaceutskom kompanijom “Bosnalijek” te dodao: “Razgovarao sam sa direktorom ‘Bosnalijeka’ o mogućnostima organizacije internacionalnog konzilija za Enterofuryl, jer Helicobacter pylori nije pokazao rezistenciju na ovaj lijek.” 62

“Bosnalijekov” satelit simpozij na temu „Uloga Enterofuryla u eradikaciji Helicobacter pylori“ održan je u sklopu 5.kongresa gastroenterologa i hepatologa BiH u Mostaru, 13. juna 2015. godine. U cilju pružanja kontinuirane podrške značajnim stručnim skupovima, “Bosnalijek” je bio srebrni sponzor Petog kongresa gastroenterologa i hepatologa BiH s međunarodnim učešćem, Prof. Leonid Lazebnik i Nedim Uzunović, direktor “Bosnalijeka”

koji se održao u Mostaru u periodu od 11. do 14. juna 2015. godine. Prof. dr. Lazebnik je ugledni ruski profesor sa Moskovskog državnog univerziteta za medicinu i prevenciju, doktor medicinskih nauka, šef Odjela za terapiju, prevenciju i gerijatriju i predsjednik Gastroenterološkog naučnog društva Rusije. Na Kongresu su bile zastupljene teme iz svih oblasti gastroenterologije i hepatologije, te pripadajućih dijelova radiologije i endoskopije, s posebnim osvrtom na svjetske novitete. Osim stručnjaka iz Bosne i Hercegovine kongres je okupio i vrhunske stručnjake iz regije i cijelog svijeta, što je bila odlična prilika za razmjenu iskustava i ideja i uspostavljanje saradnje kako u praktičnom, tako i u naučnom smislu. Više informacija o “Bosnalijeku” dostupno je na web stranici: www.bosnalijek.ba.

ijabetička nefropatija je hronična mikrovaskularna komplikacija dijabetesa melitusa i predstavlja vodeći uzrok terminalne bubrežne bolesti u razvijenim zemljama. Tačan patofiziološki mehanizam nastanka dijabetičke nefropatije nije definisan, a najčešće se spominju interakcija topivih faktora (faktor rasta, angiotenzin II, endotelin i produkti uznapredovale glikozilacije), hemodinamskih faktora u bubrežnoj mikrocirkulaciji i strukturnih promjena u glomerulu bubrega. Klinički se dijabetička nefropatija definiše izlučivanjem albumina urinom u količini od 300 mg na dan (mikroalbuminurija) sa ili bez povećanih vrijednosti kreatinina u serumu. Kumulativna incidenca mikroalbuminurije kod osoba sa dijabetesom melitusom tip 1 kod 30-godišnjeg trajanja bolesti iznosi 40%, a kumulativna incidenca mikroalbuminurije kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 kod 10-godišnjeg trajanja bolesti je približno 20-25%. Albuminurija je predskazatelj pogoršanja bubrežne funkcije, a ujedno i neovisni faktor rizika sveukupne smrtnosti i neželjenih kardiovaskularnih događaja, uključujući infarkt miokarda, cerebrovaskularni inzult, ishemijsku bolest srca te perifernu arterijsku bolest. Faktori koji doprinose nastanku dijabetičke nefropatije su: vrijednost glukoze u krvi i trajanje dijabetesa; hipertenzija, povišene vrijednosti holesterola i triglicerida, pušenje, genetska predispozicija itd. Osnova prevencije nastanka ili bar odlaganja pojave dijabetičke nefropatije je dobra regulacija šećerne bolesti. Kliničkim studijama je dokazano da poboljšanje regulacije šećerne bolesti smanjuje učestalost mikroalbuminurije za 39% i klinički manifestne dijabetičke nefropatije za 54%. Preporuke iz kliničkih vodiča za dijabetes su da se svim novootkrivenim pacijentima sa dijabetes melitusom, kod postavljanja dijagnoze odredi koncentracija albumina u urinu i koncentracija kreatinina u serumu, a zatim redovno, svake godine, pratiti ove parametre u svrhu ranog otkrivanja mikroalbuminurije. Intenzivnom terapijom se treba nastojati postići dobra kontrola glikemije, a vrijednosti HbA1c ne bi trebale prelaziti 7%. Vrijednosti krvnog pritiska treba održavati na vrijednostima manjim od 140 mmHg za sistolni pritisak i vrijednostima manjim od 90 mmHg za dijastolni pritisak. Izbor lijeka iz skupine antihipertenziva treba biti prilagođen in-

F A R M A C I J A

Kod pacijenata sa dijabetičkom nefropatijom

Prednosti primjene losartana (Tenlop®) dividualno svakom pacijentu s obzirom na komorbiditet i očuvanost bubrežne funkcije, a lijek prvog izbora je iz grupe ACE inhibitora i antagonista angiotenzin II receptora. Prednosti primjene losartana (antagonista angiotenzin II receptora) kod ove grupe pacijenata dokazana je u nekoliko kliničkih studija. U studiji koja je ispitivala efekte losartana na renalne i kardiovaskularne ishode kod pacijenata sa dijabetesom melitusom tip 2 i nefropatijom, losartan je smanjio incidencu udvostručavanja koncentracije kreatinina u serumu za 25%, rizik od nastanka terminalne faze bubrežnog zatajenja za 28% i rizik od nastanka terminalnog bubrežnog zatajenja ili smrtnog ishoda za 20%. Količina izlučivanja proteina putem urina smanjena je za 35% kod pacijenata koji su u terapiji uzimali losartan. U toku ove studije pozitivnim djelovanjem losartana na navedene parametre bubrežne funkcije produženo je vrijeme do potrebe za hemodijalizom ili transplantacijom bubrega za dvije godine, a takođe smanjen je i rizik od prve hospitalizacije zbog srčanog popuštanja za 32%. Tenlop® (losartan) spada u grupu lijekova antagonista angiotenzin II receptora, a namijenjen je liječenju hipertenzije, smanjenju rizika od nastanka moždanog udara kod pacijenata sa hipertenzijom i hipertrofijom lijeve srčane komore i liječenju nefropatije kod oboljelih od hipertenzije i dijabetesa melitusa tipa 2.

Tenlop® efikasno snižava vrijednosti krvnog pritiska i predstavlja idealnu terapijsku alternativu kod pacijenata koji zbog kašlja ne mogu uzimati lijekove iz grupe ACE inhibitora. Za razliku od drugih antagonista angiotenzin II receptora Tenlop® pokazuje protuupalna i antiagregacijska djelovanja te pokazuje pozitivan učinak na erektilnu disfunkciju kod muškaraca. Fiksna kombinacija losartana i hidrohlortiazida (Tenlop H®) predstavlja logičan terapijski izbor kod pacijenata sa srednje teškim i teškim oblikom hipertenzije, ili kod pacijenata čija hipertenzija zahtijeva kombinovanu terapiju. Tenlop® i Tenlop H® obezbjeđuju 24-satnu kontrolu krvnog pritiska, ispoljavaju kardioprotektivni i renoprotektivni učinak, pozitivno djeluju na metabolizam mokraće i imaju odličan sigurnosni profil. Stručni tim za medicinsku podršku ‘’Bosnalijek’’ d.d.

Literatura:

Interna medicina,Božidar Vrhovac i saradnici, Medicinska biblioteka, Zagreb 2003 (str. 1264 – 1284) Vodič za dijabetes DIABETES MELLITUS 2008. god., Snježana Popović-Pejičić , Bećir Heljić, dostupno na www.akaz.ba Dijabetička nefropatija: dijagnostika, prevencija i liječenje Josipa Josipović, Dajana Katičić, Draško Pavlović, Medix ,Listopad/Studeni 2013 god. XIX, Br. 107/108, www.medix.com.hr Effects of Losartan on Renal and Cardiovascular Outcomes in Patients with Type 2 Diabetes and Nephropathy, Barry M. Brenner, M.D., Mark E. Cooper, M.D., Ph.D., Dick de Zeeuw et al, N Engl J Med 2001; 345:861-869September 20, 2001.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

vantna medicina je simbioza holističkog, tj. celovitog pristupa lečenju čoveka potpomognuta modernom tehnologijom, objedinjenje energetske i moderne, komplementarnih i alternativnih grana medicine. Ubrzanim razvojem moderne, pre svega kompjuterske tehnologije, postaje sve pristupačnija i ima sve više pristalica i u zvaničnoj medicini. Razvoj moderne fizike je čovečanstvo doveo do saznanja da je suština života i svega što nas okružuje energija. Na korigovanju energetskih tokova u organizmu zasniva se novi medicinski pristup pod nazivom kvantna medicina. Svaka ćelija predstavlja elektromagnetnu jedinicu koja šalje elektromagnetne talase koji su rezultat biohemijskih procesa u njoj. Kada se normalno elektromagnetno polje u ćelijama poremeti menjaju se i biohemijski procesi, što dovodi do raznih oboljenja. Promene prvo nastaju u elektromagnetnoj aktivnosti i na bioenergetskom nivou, a potom dolazi i do vidljivih organskih promena , do bolesti. Holistički pristup lečenju posmatra čoveka i život, a samim tim i zdravstvene probleme kao splet energetskih oblika i vibracija, koji su opet u stalnoj promeni i dinamičkom (dis)balansu. Kvantni pristup lečenju se zasniva na činjenici da je svaki živi organizam izvor elektromagnetnog zračenja. Dijagnoza se zasniva na činjenici da zdravi organi ili delovi tela šalju zdrave vibracije (frekvencije), za razliku od bolesnih izobličenih talasa. Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas smo u mogućnosti da merimo te vibracije, a zatim da ih terapeutski korigujemo, lečimo. Stimulusi, elektromagnetni impulsi, frekvencije, koji se šalju u telo u toku terapije zapravo stimulišu telo na samoizlečenje. Često ove moderne tehnike lečenja zovemo medicinom 21. veka. Međutim, već hiljadama godina su poznata znanja i veštine zdravog života, preventive i lečenja u sklopu tradicionalne kineske medicine (akupunktura, herbalistika, tai-chi, chi gong), indijske ajurvede, joge, aromaterapije, kristaloterapije, terapije zvukom, plesom, travarstvo raznih kultura…itd. Sve ove metode posmatraju čoveka kao sklad ili nesklad tela, uma, duše i okoline; znači kao celinu. Razvojem elektronike, kibernetike i kompjuterske tehnologije ova hiljadugodišnja znanja dobijaju potvrdu i u zvaničnoj nauci, a to je činjenica da je naše telo u suštini kondenzovana 64

Medicina 21. veka

Kvantna medicina

Među poznatim zagovornicima i istraživačima kvantnog polja u odnosu na ljudsko telo su: Rupert Sheldrake, Robert Beck, Dietmar Cimbal, Rainer Viehueger, Reinhold Voll, James Oschman, i Bruce Lipton; fizičari poput profesora Amit Gosvami, dr Peter Marcer, dr Ervin Laszlo, i bivši astronaut Edgar Mičel dr; medicinski obučeni vizionari poput dr Deepak Chopra i dr Larri Dossei; i vodeći istraživači kao što su Peter Fraser, Victor Sims i mnogi drugi. Ljudska bića su formirana od ćelija, misli, emocija, osećanja, energije i svesti. Sve je to holistički povezano u koreografiji da formira funkcionalnu osobu. Da bi otkrili šta to čudesno povezuje i usmerava mnoge aspekte našeg bića, neophodno je da gledamo dalje od granica konvencionalne biologije i hemije. Moramo uzeti u obzir ljudsku biofield (ili energetsko polje), a prihvatiti obe teorije - drevnu mudrost isceljenja i ozdravljenja kao i “Cutting Edge” fiziku. Nauka o bio-field (bioloskom ili bio- polju)je još uvek nepoznata u konvencionalnim akademskim krugovima i široj javnosti, ali za one otvorenih pogleda, za one dalekovide osobe koje su otvorene prema novijim aspektima i naučinm dostignućima da ono što dolazi sledeće i u biologiji i medicini, i prihvate, to je uzbudljivo , to je put za istraživanja. To obećava revoluciju u medicini u narednih nekoliko decenija, to je dovelo do potpuno novog pristupa u kliničkoj praksi, što će je učiniti neinvazivnom, efikasnom, i humanom.

Doktorka Radojka Prelević radi kao lekar kvantne medicine u Mančesteru, gde živi 25 godina, ali u Beogradu ima ordinaciju “Quantum One”, gde prima pacijente jednom mesečno. Aktivan je član Kraljevskog društva lekara Velike Britanije, član je Britanskog udruženja alternativne medicine, član je Kineskog medicinskog instituta u Londonu (završila i akupunkturu), Britanskog udruženja energetske medicine, a budući da poslednjih godina radi i u Beogradu, član je Srpske lekarske komore, Udruženja akupunkture i Kvantne medicine pri Srpskom lekarskom društvu.

energija koja se brzo kreće na bezbroj različitih vibracija. Ako znamo da ih detektujemo i razumemo, znaćemo i da prepoznamo “pravilne informacije od izmenjenih informacija” i da njihovim korigovanjem dovedemo telo u stanje ekvilibrijuma - biološkog zdravlja. Ponovnim uspostavljanjem “međusobne komunikacije” među ćelijama za vreme terapeutske procedure mi zapravo započinjemo “proces izlečenja”. U knjizi “Vibratorna medicina” dr Richard Gerber objašnjava da: ”Ajnštajnova teorija primenjena na vibratornu teoriju ljudska bića vidi kao mrežu kompleksnih energetskih polja koja reaguju sa fizičko-ćelijskim sistemom. Saznanja da je sva materija energija u neprekidnom kretanju, temelj je shvatanja da ljudska bića posmatramo kao energetske dinamičke sisteme. Dakle, osim anatomsko-morfološke strukture organizma koju vidimo očima, postoji i tzv. elektromagnetni kostur čoveka kroz koji cirkulišu elektromagnetni talasi stvarajući vlastito koherentno polje čoveka. Biorezonantna terapija je područje energetske medicine ili Kvantne medicine. Dijagnostika i terapija se radi istovremeno, u momentu kad se detektuju elektromagnetske frekvencije to su u stvari informacije prikupljene iz organizma. Biorezonantna terapija koristi elektromagnetske frekvencijske

obrasce prikupljene iz tela koje analizira, i ispravlja ako su izmenjene s ciljem da organizam vratimo u stanje bioloskog balansa. Ljudski organizam emituje elektromagnetske talase. Ti su talasi odraz biohemijskih procesa koji se odvijaju u telu. Osim fizioloških (zdravih) ferkvencija postoje i one patološke (bolesne) uzrokovane raznim toksinima, povredama, infekcijama…

PRIRODA I

Baza podataka sadrži 330.000 informacija koje su raspoređene u 222 kategorije. Klasifikacija je napravjena radi preglednosti i sistematizacije u radu; npr. jedna kategorija sadrži sve kosti u našem telu, druga kategorija sadrži mišiće itd. Ali iskusan lekar može da koristi svoje znanje i kombinuje u svom radu bilo koju kategoriju kada sumnja da je potrebno odvojiti problem u nekom organu, delu tela ili tkivu, npr. Ako je problem lociran na zglobu kolena, može se tražiti informacija koja se odnosi na kosti, na mišiće, na zglobnu kapsulu, na ligamente, tetive, krvne sudove, nervna vlakna, itd. koji imaju u tom kolenu značaja da budu pregledani. Ako se posumnja da je u pitanju infekcija, lekar može da traži u kategorijima patoloških bakterija, virusa, parazita itd…koje nude ukupno za pretragu bazu od 11.500 bakterija ili pak 780 parazita, oko 2.800 virusa, 424 kancer markera, nešto manje od 5000 enzima, više od 780 hormona. Kod odabiranja adekvatne terapije na raspolaganju su svi farmaceutski registrovani preparati, lekovi po generičkom nazivu klasifikovani, a isto tako i herbalna medicina, kineska, indijska, japanska, tibetanska, homeopatska ili bilo koja druga vrsta priznate herbalne terapije koja se može koristiti u procesu izlečenja. Naš sistem e-lybra spada u najsavremenije aparate iz ove oblasti u svetu. - potpuno kompjuterizovan sa velikom bazom podataka, - potpuno automatsko skeniranje celog tela, - prikaz detaljnih podataka, sa preko 330.000 informacija koje prikazuju stanje u kojem se može nalaziti vaše telo, - može da otkrije preko 11.500 bakterija, nekoliko stotina parazita i hiljade virusa, 424 tumor m arkera... Već 25 godina postojimo na tržištu Engleske i 48 zemalja širom sveta kao vodeći u oblasti kvantne medicine.

R&B Healthwise Ltd, UK - Zvanični distributer za Balkan dr.rada@btconnect.com; T:+447966016586; 1625533559 Vršimo obuku (edukaciju lekara) za rad sa e-lybra uz izdavanje sertifikata validnog u svim evropskim zemljama

Z D R AV L J E

Prednosti kvantne medicine 1. Neinvazivna metoda 2. Bez štetnog delovanja na ljudski organizam 3. Primenjiva individualno bez kontraindikacija prema starosnoj dobi ili polu 4. Visoki stepen sigurnosti 5. Izbegnuta mogućnost “greške terapeuta” jer je potpuno kompjuterizovana visoko precizna tehnologija 6. Automatsko beleženje svih analiziranih podataka i terapeutskih parametara 7. Neograničene mogućnosti primene u terapijske svrhe

Ordinacija “Quantum One” Novi Beograd Milutina Milankovica 1 lokal 31 quantumone1@gmail.com info@quantumone.net www.quantumone.net +381-11- 6144-714 +381-60-47-55-714 mob +381-65-47-55-714 mob 65

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Jedinstven spoj – Pčela i poezija

Bojo Pejčinović

Sve na svijetu Raskošna priroda je dala I cvijet i čovjeka i pčelu Našeg prvog ljekara.

svom čuvenom djelu „Pohvala ludosti“ Erazmo Roterdamski, poznati srednjovjekovni humanista, kaže: „Niti jedno umjetničko djelo čovjeka nije ravno onom kojeg načini sama priroda...“. Priroda? Ta nečujna snaga, oko nas, u nama, između nas, topla i hladna... Ta tajanstvena i neodgonetnuta spona između smisla i beskonačja, početka i kraja, forme i umjetnosti, spona između rađanja i umiranja, života i smrti. Kao najgrandiozniji umjetnik, priroda je Tvorac koji daje i uzima, oduševljava i udiše, krije i razotkriva suštinu našeg postanja ostavljajući nas bez riječi. Sam čovjek je njen najsloženiji umjetnički potomak, tj. umjetničko djelo, već samim tim što mu je podarena svijest. Uz pomoć nje on razlučuje dobro i zlo, zauzima stav i određuje se prema drugim živim stvorenjima, kao i svim prirodnim procesima i pojavama. Kao istaknuti i uvaženi potomak velikog genija Majke Prirode, u sprezi sa njenim zakonima, i sam čovjek je postao umjetnik koji zapaža i osjeća posebnim okom, slikajući kistovima i riječima.

Pejčinović pjeva srcem... Iz pjesama u rukopisnoj zbirci „Pčela leti zuji šumi bruji” prosto izbija ljubav prema prirodi, a naročito prema najvrjednijim stvorenjima u toj prirodi. Između njega i prirode zaista nema posrednika. Pjesma i pjesnik su stopljeni s prirodom, oni dišu jednim plućima i jednom dušom.

Ranko M. Pavlović, književnik

I složićete se, biti umjetnik, koji otkriva i uobličava neopipljivo i duboko u suštinsku formu, ravno je najvišem božanstvu. Zato se takvim ljudima, sa istaknutom sposobnošću i sviješću, klanjamo kao bićima od posebne vrijednosti i aure. Velika je čast i zadovoljstvo ovog medija što može kroz svoje redove da piše o takvom čovjeku, čije ime je Bojo Pejčinović. Ovaj šarmantni i hrabri starac, gospodin, u svojoj 86. godini života i dalje diše i prožima prirodu punim plućima, klanjajući se beskompromisno O medu je Bojo napisao stihove: Dobro je znao drevni svijet Dobra hrana pravi je lijek Med koji pčela Iz prirode spravlja Izvrsna je hrana Izvor je radosti i zdravlja Svaki med ima ukus Miris i boju Na medonosnu biljku – Na mednu majku svoju Med i mlijeko Ambrozija zvana Bogovima na Olimpu Bili su omiljena hrana

Bojo Pejčinović je rođen 1930. godine u selu Miloševci, opština Klašnice, a sada Laktaši - živi u Banjaluci. Završio je Učiteljsku i Višu pedagošku školu. Diplomirao je na Prirodnomatematičkom fakultetu. Kao učitelj i nastavnik radio je na srbačkoj i prnjavorskoj, a kao profesor na laktaškoj i banjalučkoj opštini. Pojavljivao se u pedagoškoj i pčelarskoj literaturi. Duže vremena njegov priručnik „Savjetnik i vodič - radovi na pčelinjaku po mjesecima” koristili su pčelari banjalučke regije; štampao u listu „Zadrugar” Sarajevo. Bio je sekretar i predsjednik Društva pčelara Banjaluka i član SPOJA (Saveza pčelarskih organizacija Jugoslavije). Kao najbolje organizovano društvo pčelara na delegatskom principu Jugoslavije dobilo je 1979. godine nagradu - diplomu. Njegova pjesma „Krajine” nagrađena je 1992. godine na konkursu za Krajine. Prve zbirke pjesama su: „Pismo prvaku”, „Stihovi i strofe o pčeli” i „Mojoj Župi u pohode”, a za štampanje su priređene zbirke: „Bajkovita prošlost”, „Pamti se ona”, „Izabrane pjesme” i „Moje omiljene pjesme” Posebno je poznat po preparatu „Medpropol” (med-propolis-polen) za brzo ﬁzičko i psihičko jačanje organizma i kao lijeka za brojne bolesti.

PRIRODA I

njenoj snazi i nedokučivosti. U prirodi kao univerzalnom svijetu, postoji na stotine malih svijetova, a upravo je jedan od njih pčelinji, tako intiman i topao. U taj mali mikrokosmos zujanja i brujanja, prikupljanja ljekovitog polena i nektara iz kojeg izvire život, Bojo je strastveni zaljubljenik, kroz koji otkriva vlastitu slobodu, leteći na svojim krilima uma kroz lavirinte stvaralaštva. Pčele su za njega otkrovenje koje nema granice, van okova razuma i svemira, dokaz da velika inteligencija malih stvorenja u velikim i organizovanim rojevima može da mijenja prirodu i utiče na svijet, a samim tim i na ljude. Iskrena i nesebična posvećenost pčelama rezultirala je dugovječnom životu Boje i njegove porodice, koji poučen svojim životnim iskustvom tvrdi, da vječna tajna zdravog i dugovječnog života leži u ljubavi prema samoj prirodi od koje smo načinjeni, a samim tim u ljubavi prema pčelama, proizvodnji i konzumiranju njihovog neprocjenjivog blaga, a to je med. Bojo ima običaj za sebe da kaže da ne pčelari, mada je stari poznati pčelar, i da nije pjesnik, iako ima na stotine napisanih pjesama o pčelama, već tvrdi da se svojim tehnikama stvaralaštva igra sa pčelama i pjesmama, kao dijete igračkama ili krpicama. „Ja pjevam, jer riječi nadiru, naviru, zbore, grgore, žubore, grome, iz srca i duše izviru i ne daju da spavam na miru”, Bojine su iskrene riječi.

Najviši ideal čovjeka je biti slobodan i neuhvatljiv poput ptice ili pčele u letu, a Bojo Pejčinović je nesporno kroz svoju istinsku ljubav prema pčelarstvu i poeziji koju je stvarao i vajao „igrajući” se pčelama, taj ideal dosegnuo. U literaturi je o pčeli napisano mnogo knjiga, ali zbirke pjesama namijenjene isključivo pčeli i pčelarima, čiji je autor Bojo Pejčinović, je jedinstven primjer u našoj poeziji. Pčele sa plavetnoga neba Šire dvore bijele I nas sa cvjetne zemlje U sneno nebo sele Pčele visoko lete Pred pčelinjak slete I opet u nebo uzlete

Ljubav autora Zbirke pjesama prema prirodi, pčeli i njegova dugogodišnja strastvena pčelarska praksa, omogućili su mu da znalački obuhvati mnoge pčelinje i pčelarske sadržaje i da ih nadahnuto i prefinjeno uobliči u Zbirku pjesama o pčeli i priručnik „Radovi na pčelinjaku po mjesecima” namijenjeni unapređenju pčelarske proizvodnje i sve većoj primjeni pčelinjih proizvoda, kao hrane i lijeka, kao apimedicine. Gospodin Bojo i njegova supruga Jelena, takođe po profesiji prosvjetar,

Z D R AV L J E

Zahvaljujući svome izuzetnom sastavu, od davnina se smatra svetom hranom i jednim od najvažnijih prirodnih lijekova za liječenje širokog spektra bolesti. U grobnici faraona Tutankamona pronađene su posude s još jestivim medom stare preko 3000 godina. Za vrijeme ratova Grci i Rimljani su koristili med kao sredstvo za jačanje i liječenje organizma te brže zacjeljivanje rana. Med se koristio i u religiozne svrhe kod štovanja bogova, za balzamiranje preminulih, a dugo u povijesti upotrebljavao ga je isključivo bogati sloj društva jer je bio skup. Za dobivanje ove zlatne guste tekućine zaslužne su pčele, koje procesom pretvaranja slatkog cvjetnog nektara proizvode med raznih boja, okusa, mirisa i sastava. ed je jedinstven proizvod prirode. obavljali su prosvetiteljsku misiju za svoj narod, škole, učenike, ljude od kojih su danas neki poznati stručnjaci, naučnici i uspješni političari. Bračni par Pejčinović su prije svega porodični ljudi i sa ponosom ističu srećan život, sa posebnim zadovoljstvom kroz uspjeh svoje djece, kćerke Dubravke, danas poslovne žene u Sloveniji, i sina Miroslava, uspješnog stručnjaka u Americi, te unučad koja su im uz pčele i poeziju pravi ovozemaljski životni propolis.

Sve na svijetu Raskošna priroda je dala I cvijet i čovjeka i pčelu Našeg prvog ljekara Sa mirisnih cvjetova Ona neumorno bere „Nebesku rosu” Nektar i cvjetni prah Košnicu laboratoriju Pčele krasi danonoćni rad „Darovi pčele” čarobni Recepti tajni Sa stotinama blagotvornih Komponenata i tvari Enzima aktina Vitamina i drugih eliksira O njihovoj ljekovitosti I „dijetalnoj dugovječnosti” Govore drevni umovi Narodno predanje A danas imaju naučno I medicinsko priznanje 67

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Naučnici potvrdili: Čovek je glavni krivac za masovno izumiranje pčela Alarmantno nestajanje populacija pčela u Americi i Evropi predstavlja potencijalnu ekološku apokalipsu, katastrofu okoline koja može uništiti hranidbeni lanac i uništiti čovječanstvo. Ajnštajn je jednom prilikom rekao: „Ako bi pčele nestale sa lica zemlje, onda bi ljudi imali samo još četiri godine života. Ako nema pčela, nema više oprašivanja, nema biljaka, nema ljudi“. Ova poznata rečenica još više dobija na značaju danas kada već više od decenije bolest, poznata kao kolaps kolonije, uništava pčelnja društva širom sveta. Novi članak koji je objavio biolog životne sredine na Harvardu Chensheng Lu u saradnji sa kolegama iz Biltena insektologije, potvrđuje da košnice koje su izložene neonikotinoidima imaju veću verovatnoću da dožive kolaps kolonije od onih košnica koje nisu izložene pomenutim insekticidima. Simptomi ovog poremećaja obuhvataju nepredvidivo ponašanje pčela, a jedno takvo je da pčele ‘beže’ iz svojih košnica zimi i nikada se više ne vrate. Ovakvo ponašanje je izazavano pesticidima koji ometaju aktivnost neurotransmitera u mozgu pčele.

Med kao hrana i lijek Med je čarobni proizvod pčele Pčela posisa ono najvrijednije iz biljke Zato na zemlji i nebu ništa nije ravno medu “Nauka i medicinska praksa dokazali su da su svi pčelnji proizvodi i hrana i lijek, jer pored hranjive vrijednosti imaju antimikrobno, hormonsko i regenerativno dejstvo. Na IX Kongresu pčelara Jugoslavije 1979. godine zaključeno je: Pojava novih preparata od pčelnjih proizvoda je poželjna i opravdana, Glavna karakteristika mog “MEDPROPOLA” je da nadoknađuje deficitarne materije u organizmu, poboljšava metabolizam, samim tim povećava psihičku i fizičku otpornost organizma” kazao je gospodin Pejčinović. I na kraju, Čika Bojo ima posebnu želju i poruku da se u njegovoj Župi svake godine organizuje Međunarodni skup „Priroda, zdravlje i pčela” na kojem bi trebalo da učestvuju ugledni stručnjaci i stvaroci kao i predstavnici vlasti, institucija, s namjerom da se zaštiti priroda, očuva pčela i unaprijedi zdravlje. Pozivamo ugledne ljude, stručnjake i predstavnike vlasti u Republici Srpskoj da podrže ovaj fantastičan prijedlog! (autor teksta) Pripremio: Bojan Broćilović

Osvježi cvijeт Oče prirode snene Njenih čuda i tajni Sve ns opameti Da je predamo čednu Današnjim i budućim Generacijama mladim

Melem za hemoroide je preparat koji garantno, trajno iscjeljuje hemoroide nakon 21 terapije.

Čiji nehati ovdje brode I sve nas i prirodu Smrtnom smaku vode To smo ja i ti i svi mi

Melem svojim prirodnim biljnim ekstraktima, koji imaju protivupalno, anestetičko i antiseptičko djelovanje, iscjeljuje hemoroide i jača okolno tkivo.

O naša nečista savjesti Najveće zagađenje prirode Gdje su kultura i savjesti Dragulji i melemi čistog I svježog vazduha i vode Da li će naše pčelice I u buduće da se roje Svijete osvjesti se Razgali i spasi svijet Čovječe urazumi se Obnavljaj prirodu Osvježi cvijet 68

ičoka (Helianthus tuberosus,lat) Jerusaleme artichoke (eng), topinambur (nem), patata (špan), girasole terra (ital), divlji ili slatki krompir (srp). Čičoka je slična suncokretu, ima lep žut cvet, a stabljika može da naraste i preko dva metra. Često raste uz reke i potoke, a neretko je ukras u vrtovima. Čičoka je višegodišnja biljka koja se razmnožava krtolama. Krtole su joj vretenaste i izdužene, za razliku od krompira umesto skroba sadrže inulin, svakako najznačajniji nutricionistički plus ovog povrća. Inulin je polisaharid koji sadrži fruktozu. On je i probiotik koji podstiče ra-

Mogu ga koristiti sva lica bez ikakvog vremensnokog ili starosnog ograničavanja. Dosadašnja višedecenijska praksa pokazala je stopostotno iscjeljenje, bez ožiljaka i bilo kakvih neželjenih posljedica.

Ima odobren patent i žig.

Miše Stupara 6, Banja Luka. Kontakt telefon: +387 51 257 036; +387 51 257 038

PRIRODA I

zvoj korisnih bakterija u crevima. Ove bakterije uništavaju štetne mikroorganizme crevne flore kao što su salmonela, ešerihija koli, kandida i sl. čime se sprečavaju crevne infekcije, poboljšava apsorpcija minerala (naročito Ca, Mg i Fe), jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Takođe, inulin obnavlja crevnu floru kod uzimanja antibiotika, normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi i postepeno smanjuje masne naslage. Čičoka je, zbog inulina, vrlo dobra i korisna za dijabetičare. Slično krompiru, čičoka je bogat izvor kalijuma, kalcijuma, gvožđa, vitamina C, folne kiseline i vitamina B1 i B2, vitamina D i provitamina A (betakarotin). Izuzetno je bogata kalijumom, koji je važan za kontrolu krvnog pritiska, pravilan rad mišića i srca, regulaciju vode u organizmu i prenosa nervnih impulsa i fosfora, koji obezbeđuje čvrstinu zubima i kostima. Samo pola šolje sveže čičoke zadovoljiće 20 odsto dnevnih potreba za kalijumom. Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne proizvodi. U današnje vreme, kada su uveliko rasprostranjene brojne alergije na hra-

va biljna mleka su izuzetno zdrava, hranljiva i ukusna. Ova mleka doprinose jačanju i kostiju i celokupnog organizma. Za razliku od životinjskih mleka čije hranljive materije naš organizam može da apsorbuje samo do 25%, hranljivi sastojci iz biljnih mleka mogu da se apsorbuju u potpunosti. Ovi napici predstavljaju namirnice koje rado konzumiraju ljudi svih uzrasta, a posebno su popularni među decom. I ono što je takođe od velike važnosti, brzo i lako se spremaju. Susamovo mleko Susam je jedna od namirnica koja sadrži najviše kalcijuma. Jedna šolja integralnog susama (koliko vam je potrebno za litru susamovog mleka) sadrži 140% dnevnih potreba za kalcijumom, uz to sadrži i svu dnevnu količinu gvožđa (ali je za apsorpciju gvožđa neophodan vitamin C, koji susam ne sadrži). • Sastojci: 1 velika šolja susama (oko 200g) 1 l vode po potrebi staviti zaslađivač s obzirom na to da je susamovo mleko malo gorkastog ukusa (med, javorov sirup, urme,…)

Z D R AV L J E

Moćna biljka

Čičoka nu, čičoka dolazi kao melem za poboljšanje zdravlja i vitalnosti. Uz to je vrlo korisna za smanjenje visokog krvnog pritiska, kardio oboljenja, anemije, osteoporoze, dijabetesa, a preporučuje se i kao prevencija za navedene bolesti. Ovo neobično povrće ima veoma nisku kalorijsku vrednost. Na 100 grama, čičoka sadrži samo 73 kalorije, što je čini idealnom u borbi protiv viška kilograma. Čičoka može da se koristi kuvana, pečena i u svežem stanju, iako bi najbolje bilo da je koristite sirovu, tanko narendanu i začinjenu kao salatu u koju možete dodati i drugo povrće. Može da se koristiti i kao dodatak drugim jelima, kao što su kuvani ili pečeni krompir. Čorba od čičoke Potrebno je: 4 krtole čičoke, 2 šar-

Priprema: Jelena Broćilović

garepe, koren peršuna sa listom, 150 g kuvanog krompira, kašika bezglutenskog brašna, 3 kašike maslinovog ulja, so. Priprema: Iseckajte šargarepu i peršun na kockice, propržite ih na maslinovom ulju, pa kad porumene dodajte brašno i litar posoljene vode. U međuvremenu oljuštite čičoku, isecite na kockice i dodajte je ostalom povrću. Kada čičoka omekša, dodajte krompir isečen na kocke, promešajte i ukrasite seckanim lišćem peršuna. Salata od čičoke Potrebno je: 0,5 kg jabuka, 0,5 kg čičoke, sok od jedne pomorandže, maslinovo ulje Priprema: Oljuštite jabuke i čičoke, pa ih izrendajte. Prelijte sokom od pomorandže i kašikom maslinovog ulja. Sve dobro izmešajte.

Biljno mleko za zdrav život

• Priprema: Preko noći potopiti susamovo seme. Vodu od namakanja baciti. Susam sa malo vode samleti u blenderu, a onda postepeno dodavati preostalu vodu. Po ukusu i želji dodati malo vani-

le, meda ili nekog drugog zaslađivača (malteksa, suvog voća ili bananu…) Sve izmiksati i procediti kroz vrećicu za mleko ili gazu. Zrno susama je izvor mnogih vrsta vitamina B koji su od velikog znača69

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ja za zdravlje crvenih krvnih zrnaca, energije i metabolizma. Takođe sadrži i brojne zdrave minerale uključujući kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, cink, bakar i selenijum. Svi ovi minerali podržavaju zdravlje kostiju, razvoj crvenih krvnih zrnaca, jačaju imuni system i održavaju balans tečnosti u organizmu. Energetski sadržaj 100 g osušenih semenki susama iznosi 573 kcal / 2397 kJ. Od toga 49,7% masti, 23,5% ugljikohidrata, 17,7% proteina.

nu kožu lica nanesite na 10-15 minuta, zatim isperite vodom ili obrišite salvetom. Vaša koža će vam biti zahvalna. Mleko dobijeno iz badema je odlična alternativa kravljem mleku, jer u svom sastavu ne sadrži holesterol, a sastoji se od 20% proteina. Vitamina E u bademovom mleku ima više nego u spanaću, koji je inače izvor magnezijuma. Sem toga, ovo mleko je izvor fosfora, koji nam je toliko potreban za zube i kosti. U njemu ima četiri puta više kalcijuma nego u kravljem mleku, 370 mg kalcijuma na 100 g proizvoda! Da ne zaboravimo i kalijum, cink, bakar, gvožđe, grupu B vitamina i mangan. Čaša bademovog mleka sadrži 50% preporučenog dnevnog unosa vitamina E – antioksidansa, koji smanjuje rast slobodnih radikala. “Čokoladno mleko”

Bademovo mleko

1 šolja badema, 3-4 šolje hladne vode, 1 kašika malteksa, meda ili suvog voća • Priprema: Trebaće vam sirovi badem, koji možete naći u prodavnicama zdrave hrane, voda, cediljka, blender (poželjno malo jači) i po želji neki prirodni zaslađivač (banane, urme…) Potopiti badem u vodu preko noći, kako bi omekšao i natopio se, a u isto vreme započeo proces klijanja koji oslobađa korisne enzime u semenu i izbacuje u isto vreme inhibitore enzima koji postoje u njemu.. Ujutro vodu prosuti. U posudu sa bademom sipati čistu (poželjno flaširanu ili filtriranu) vodu, 3-4 čaše. Posle mešati u blenderu (2-3 minuta). Mleko procediti kroz cediljku i sipati u staklenu ambalažu. Rok trajanja u frižideru do tri dana. Čašu mleka možete zasladiti sa malo meda ili dodati cimeta, kakaoa ili vanile. Stvar vašeg ukusa. Pulpu, koja je ostala posle ceđenja nemojte bacati. Sa njom možete pripremiti marcipan kolač, krekere, dodati ga u musli, ili osušiti i dobiti bademovo brašno. Od pulpe možete napraviti odlične hidratantne maske za lice ako dodate malo pavlake i meda. Na očišće70

• Sastojci: – 1 šolja oraha ili badema – 2 supene kašike agave sirupa ili meda – 4 urme – 3 supene kašike mlevenog rogača – 1 štapić vanile – 250 ml vode • Priprema: Orahe oprati u tri vode i potopiti dva sata u vodi. Nakon toga sve sastojke staviti u blender i blendati jedan minut. Procediti kroz gazu. Sve što ostane na gazi koristiti za razne druge šejkove. Mleko može stajati tri dana u frižideru. Kokosovo mleko

• Sastojci: 200g kokosa ili kokosovog brašna pola litre vode 1 kašičica meda • Priprema: U vodu sipati kokosovo brašno i ostaviti ga da odstoji jedan sat. Smesu sipati u blender i izmiksati. Procediti kroz gazu i zasladiti medom.

Mleko od pšenice

• Sastojci: 1 šolja klica pšenice 4 šolje vode pola šolje suvog grožđa odstajalog u vodi • Priprema: Samleti u blenderu pšenične klice sa vodom 2 minuta pa procediti kroz gustu cediljku. Vratiti u blender, dodati suvo grožđe pa izmiksati. Po ukusu zasladiti medom. Mleko od indijskog oraha • Sastojci: – 1 šolja sirovog indijskog oraha ili bilo kog drugog – malo cimeta po želji – zaslađivači po želji (urme, med ili agave sirup) – 400 ml šolje vode

• Priprema: Indijski orah oprati u tri vode i potopiti dva sata u vodi. Nakon toga sve sastojke staviti u blender i blendati jedan minut. Procediti kroz gazu. Sve što ostane na gazi koristiti za razne druge šejkove. Mleko može stajati tri dana u frižideru. Dakle, kao što vidite, korist od biljnog mleka je neprocenjiva, jer ono sadrži mnogo hranljivih materija, koje su od suštinskog značaja za održavanje zdravlja i vitalnosti našeg organizma. Izuzetno je zdravo i korisno. Ne sadrži holesterol i bogato je vitaminima i mikroelementima koji su, tako rastvoreni, lako dostupni našem organizmu. Dobro je za dijabetičare, hipertenzičare, srčane bolesnike i anemične osobe, a naročito za one koji imaju alergiju na alfa laktoalbumin, beta laktoglobulin ili kazein iz kravljeg mleka. Prijatnog su ukusa i ublažavaju tegobe kod gorušice i čira na želucu. Sadrže manje masti, a više vitamina B grupe i gvožđa od kravljeg mleka. Priprema: Jelena Broćilović

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Vrbovica

rbovica je biljka koja pripada familiji Onagraceae, a u vidu različitih varijeteta je široko rasprostranjena na svim kontinentima i koristi se od davnina za tretman oboljenja prostate i mokraćnih puteva. Poslednjih trideset godina je došlo do prave ekspanzije primene vrbovice. Studije vršene tokom 2003. Godine, koje su obuhvatile primenu više vrsta vrbovice, su dokazale da polifenoli iz ove biljke povoljno utiču na benignu hiperplaziju prostate, infekcije mokraćnih puteva i inkontinenciju.

Postoji mnogo lekovitih vrsta vrbovice: • Ružičasta vrbovica - Epilobium roseum • Sitnocvetna vrbovica -Epilobium parviflorum • Planinska vrbovica - Epilobium montanum • Tamnozelena vrbovica - Epilobium obscurum • Lancetasta vrbovica - Epilobium lanzeolatum • Močvarna vrbovica - Epilobium palustra i dr. Na našem području se najčešće upotrebljava planinska ili šumska vrbovica. Prirodno stanište ove biljke su šumske čistine u zimzelenim i listopadnim šumama, posebno nakon krčenja šume ili požara. Stabljika je nerazgranata, dužine oko 1m, listovi su izduženi, jajastog oblika i na vrhu zašiljeni. Cvetovi su sačinjeni od četiri latice, čija boja varira od bele do ružičaste i ljubi72

Mr ph. Anica Crkvenčić

časte. Upotrebljava se herba biljke koja se suši na toplom prozračnom mestu u hladovini. Posle sušenja se usitnjava i pakuje u platnene vrećice ili staklene posude. Upotrebljava se u vidu čajnih mešavina u kombinaciji sa listom koprive, kantarionom, kamilicom, iđirotom ili za izradu tinktura. Aktivne supstance su flavonoidi kvercetin, miricetin,sitosterol, vitamin C i karotenoidi.

Vrbovica se upotrebljava za tretman: • Upalnih stanja prostate, bubrega i mokraćnih puteva • Infekcija uzrokovanih E.coli, Klebsielom, Proteusom • Iritabilnog kolona • Inkontinencije • Rektalnog krvarenja • Benigne hiperplazije prostate • Dijareje

ZDRAVSTVO - SRBIJA

56. godišnja konferencija Generalne skupštine Evropske asocijacije veledrogerija sa potpunim asortimanom (GIRP)

eograd je bio domaćin 56. godišnje konferencije Generalne skupštine Evropske asocijacije veledrogerija sa potpunim asortimanom (GIRP), 8. i 9. juna ove godine. Na značajnom skupu u organizaciji GIRP-a, a uz aktivnu podršku Privredne komore Srbije (PKS) i Grupacije veledrogerija PKS okupili su se predstavnici institucija, domaćih i stranih proizvođača lekova i veledrogerijskih udruženja iz Evrope. Srpsko farmaceutsko tržište nije dovoljno razvijeno, ali je dobro regulisano i procenjuje se da je prošle godine vredelo 640 miliona evra. Kako bi bezbedni i sigurni lekovi bili dostupni krajnjim korisnicima važno je pratiti evropsku regulativu u toj oblasti, istaknuto je na otvaranju 56. godišnje konferencije Generalne skupštine Evropske asocijacije veledrogerija sa potpunim asortimanom (GIRP), koja se prvi put održava u Beogradu. U ime zemlje domaćina učesnicima su se obratili ministar privrede Željko Sertić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Pozdravljajući učesnike skupa Željko Sertić, ministar privrede Srbije, naglasio je da država nastoji da pomogne razvoj i efikasno poslovanje farmaceutske industrije i podsetio da je Srbija imala velike gigante te da je jedan od najvećih bila “Galenika” koja još nije našla svog vlasnika. Ministar je poručio da je vlada spremna da razgovara sa inostranim partnerima koji bi pomogli obnavljanje i nastavak proizvodnje u toj kompaniji. “Srbija danas za zdravstvo, u skladu sa svojim mogućnostima, izdvaja 277 evra po stanovniku, odnosno šest odsto BDP-a – značajno manje od zemalja EU. Sa reformama koje sprovodimo, podržanim procesom evropskih integracija, investicije u zdravstvo će se povećavati i efikasnije koristiti, zdravstveni sistem će modernizovati sa konačnim ciljem da zdravlje ljudi bude bolje”, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS). 74

Beograd okupio evropsku farmaceutsku elitu

“U tom procesu, važnu ulogu ima tržište farmaceutskih proizvoda, koje je jedno od najprofitabilnijih, najrizičnijih i najregulisanijih tržišta na svetskom nivou, kao i veledrogerije, koje treba da obezbede sigurno, kontinuirao, rentabilno i brzo snabdevanje kvalitetnim medicinskim proizvodima”, naglasio je Čadež.

Ministar Sertić u ime vlade primio donaciju GIRP-a od 10.000 EUR Ministar privrede Željko Sertić primio je, u ime Vlade Srbije, donaciju Evropske asocijacije veledrogerija (GIRP) u iznosu od 10.000 evra, namenjenu za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Ministar je, u ime Vlade Srbije, uručio predsedniku Generalne skupštine GIRP-a Reneu Ženiu zahvalnicu za ovaj gest. Predsednik Ženiu je ispred te organizacije simbolično uručio ček Sertiću, a novac, 10.000 evra, već je uplaćen na račun Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.

Predsednik PKS je objasnio da se srpsko tržište farmaceutskih proizvoda, posle velikog uspona od 2004. do 2008. godine, kada je tri puta povećano, u poslednjih pet godina stabilizovalo i zadržava na istom niovu. Čak 75 odsto tog tržišta snabdeva 15 najvećih veledrogerija – članica PKS, odnosno naše grupacije veledrogerija. Svi članovi grupacije ispunjavaju stroge zahteve propisane Pravilnikom o uslovima za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava, smernice Dobre prakse u distribuciji lekova, kao i implementirane ISO standarde kvaliteta u poslovanju, dodao je Čadež. Miomir Nikolić, predsednik Grupacije veledrogerija PKS, je rekao da Srbija iako nije uključena u Evropski sistem verifikacije lekova, mehanizmima lepljenja kontrolnih markica, etiketiranjem i praćenjem lekova po broju serije, sprečava prisustvo falsifikovanih lekova u legalnim tokovima snabdevanja. U pogledu kvaliteta lekova, srpska regulatorna tela obezbeđuju da svi lekovi koji se prodaju u Srbiji moraju zadovoljiti iste standarde koji postoje u zemljama EU. Srpske veledrogerije su odgovorne za asortiman, planirani odgovor na tražnju, obeležavanje lekova, povlačenje serija ili upravljanje odlaganjem medicinskog otpada. Veledrogerije tako-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

đe štite lanac snabdevanja i distribucije od prometa falsifikovanim lekovima. U 2014. godini prosečna cena refundiranih lekova bila je 2,6 evra, dok je u januaru prvi put sproveden i centralni tender za nabavku lekova. Tri najveće veleprodaje – članice Grupacije PKS prošle godine ostvarile su promet približno 530 miliona evra. Pouzdan su partner zdravstvenom sistemu Srbije i istovremeno veledrogerije su najisplativiji model distribucije, jer način isporuke ostvaruje značajne uštede u troškovima za bolnice i državne apoteke, istakao je predsednik grupacije. Svaki dodatni uticaj na smanjenje prihoda i marži veledrogerija mogao bi da ugrozi sposobnost veledrogerija da se obezbedi kvalitet usluge snabdevanja. Kvalitet i frekventnost isporučenih lekova su isti i za jeftinije i za skuplje lekove, samim tim troškovi su isti, ali marže nisu. Jedino pun asortiman može da obezebedi održivost poslovanja veledrogerija. Nažalost, to mnogi ne razumeju, ni institucije ni proizvođači, mnogi žele direktnu distribuciju visokofrekvetnih i skupih lekova i jedna od osnovnih uloga GIRP-a je da ukaže na značaj i snagu veledrogerija sa potpunim asortimanom, kada je reč o obezbeđivanju bezbednog i kontinuiranog snabdevanja lekovima pacijenata u Evropi, kazao je Miomir Nikolić, predsednik Grupacije veledrogerija PKS u daljem izlaganju. Nikolić je takođe naveo i neka od nedavnih dostignuća Grupacije veledrogerija PKS. Na kraju 2012. godine, Vlada Srbije je reagovala na krizu likvidnosti koju je istakla grupacija i prihvatila je akumulirane dugove u zdravstvu zbog višebudžetskih rashoda koji su pretvoreni u javni dug, koji će biti vraćen u trogodišnjem periodu. Od tada, uslovi plaćanja iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) su poboljšani, sa 150 dana u 2013. na 90 dana u 2015. godini. Iako su isplate iz RFZO od tada redovne i blagovremene, dugovi zdravstvenih ustanova su ponovo u porastu. Ovo ukazuje na to da je neophodna reforma finansiranja zdravstvenog sistema.

Grupacija je prepoznala nužnost uvođenja centralizovane nabavke lekova sa svim prednostima i nedostacima i podržala tender i sarađivala sa svim zainteresovanim stranama. U Srbiji nije samo farmaceutska legislativa podložna čestim promenama. Srpska grupacija veledrogerija pruža aktivan doprinos u izradi propisa uz punu podršku Privredne komore i industrije Srbije, naglasio je predsednik grupacije. Učesnike konferencije na otvaranju je pozdravio i Rene Ženi, predsednik GIRP-a, koji je i predstavio tu asocijaciju evropskih veledrogerija. GIRP je međunarodna neprofitna organizacija sa sedištem u Briselu, koja okuplja veledrogerije sa potpunim asortimanom. Broji 37 punopravnih članova, od čega 26 nacionalnih udruženja evropskih zemalja, okuplja više od 750 veledrogerija, koje posluju u 32 evropske zemlje. GIRP promoviše ulogu veledrogerija u unapređenju i očuvanju javnog zdravlja i brani zajednički definisanu politiku za obezbeđivanje bezbednog i kontinuiranog snabdevanja lekovima za sve pacijente u Evropi. Ima, takođe, važnu ulogu prilikom kreiranja zakonodavnih i regulatornih politika koje imaju direktan uticaj na poslovanje veledrogerija. Zastupa interese svojih članica pred najvišim organima Evropske unije. Grupacija veledrogerija PKS primljena je u GIRP 2011. godine kao punopravna članica, što znači s pravom glasa. To je bio veliki uspeh, jer je organizacija u svom statutu izmenila kriterijume za prijem novih članova, čime je Srbiji, zemlji koja nije članica EU, omogućeno punopravno članstvo. Prvog dana konferencije održan je panel zemlje domaćina pod nazivom “Šta je na radaru srpskih farmaceutskih lanaca snabdevanja“. Delegat Grupacije veledrogerija PKS u GIRP-u Lovorka Nikolić dala je prikaz farmaceutskog tržišta Srbije i govorila o izazovima sa kojima se svi učesnici u lancu susreću. U svom izlaganju navela je da je u protekle dve godine došlo do značajnih promena u postup-

cima nabavke lekova kada su apoteke i bolnice u pitanju, kao i da su troškovi zdravstvene zaštite u Srbiji među najnižim u Evropi. Tokom dva dana trajanja skupa učesnici godišnje skupštine GIRP-a razmatrali su modele optimizacije zdravstvene zaštite, efektivno upravljanje lancem snabdevanja, nove trendove na farmaceutskom tržištu, razvoj privatnih apoteka, kontrolu na tržištu, kao i druge aktuelne teme. Zdravstvo duguje milijarde za lekove Zdravstvene ustanove u Srbiji trenutno duguju veledrogerijama 3,2 millijarde dinara i veledrogerije su zbog toga prinuđene da uzimaju kredite kako bi platile proizvođačima i obezbedile funkcionisanje, izjavio je predsednik Grupacije veledrogerija PKS Miomir Nikolić. “Fabrike od nas traže bankarske garancije i redovnost plaćanja. Čim ne platimo one zaustavljaju snabdevanje i to je nešto što ugovorima regulišemo. Mi njima plaćamo na 60 dana, zdravstveni fond redovno plaća ustanovama na 90 dana, a ustanove, kada dobiju novac, prvo isplate plate”, rekao je Nikolić novinarima na konferenciji GIRP-a, Evropske asocijacije veledrogerija. On je podsetio da je plaćanje uslov redovnog snabdevanja, planiranja i predvidivosti i da situacija nastala sa javnim dugom 2012. godine, ne sme da se ponovi. Mi ne želimo da zdravstvene ustanove potroše više nego štoje predviđeno budžetom, već treba da budu racionalne u trošenju sredstava koja im je fond poverio, zaključio je Nikolić, i dodao da građani ne treba da brinu jer će lekova uvek biti i veledrogerije čine sve kako bi se obezbedio kontinuitet u snabdevanju. M.C.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

mamo odlične lekare, jedini ograničavajući faktor je oprema - ocena je svetskog pulmologa. Vodeći svetski pulmolozi razmenili su iskustva na stručnom sastanku, koji je održan 25. i 26. jula u Beogradu, o novim metodama u lečenju karcinoma pluća i hroničnoj opstrukcijskoj bolesti pluća. Međunarodni skup “Novine u interventnoj pulmologiji” organizovali su Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije (KCS) i Respiratorno udruženje Srbije.

Sastanak je otvorila prof. dr sc. Dragana Jovanović, pulmolog, predsednica Respiratornog udruženja Srbije i direktorka Klinike za plućne bolesti KCS, koja je i programski direktor ovog međunarodno izuzetno značajnog skupa u stručnim krugovima. Radom stručnog sastanka rukovodio je i prof. dr Atul C.Mehta iz Klivlenda (SAD), jedan od svetskih interventnih pulmologa.

Predavači su bili vrhunski stručnjaci, vodeći evropski i srpski pulmolozi, koji su razmenili svoja iskustva i stavove s ciljem da učesnike upoznaju sa novinama i savremenim tendencijama u dijagnostici i terapiji tri bolesti (karcinoma bronha, HOPB i sarkoidoze). Neprocenjive informacije o aktuelnoj problematici u interventnoj pulmologiji su se posle teorijskog dela nastavila oba dana, na praktičnom delu sastanka u Odeljenju bronhoskopije Klinike za pulmologiju KCS, gde su učesnici imali prilike da znanja, posle teorijskog predavanja, praktično primene na modelima: transbronhijalnu iglenu biopsiju (TBNA), endobronhijalni ultrazvuk (EBUS) i plasiranje endobronhijalnih proteza za lečenje emfizema (COIL). 76

Vrhunski pulmolozi razmenili znanja

Novine u interventnoj pulmologiji

Respiratorna oboljenja se ubrajaju u četiri vodeća zdravstvena problema, a poslednjih godina interventna pulmologija zauzima sve značajnije mesto u terapijskim postupcima kako kod karcinoma tako i u hroničnoj opstrukcijskoj bolesti pluća. Prof. dr sc. Dragana Jovanović, pulmolog, predsednica Respiratornog udruženja Srbije i direktorka Klinike za plućne bolesti KCS, rekla je da oko 20 odsto populacije, i u svetu i kod nas, boluje od astme, dok plućni karcinom odnosi najviše života među muškarcima. Ona je napomenula da je važno vreme ih dijagnostikovati bolest, kako bi se pacijentima omogućio bolji kvalitet života. “Važna su stručna obučavanja, treninzi, konstantna edukacija i ovo je prilika za lekare iz Srbije da čuju najnovija saznanja o različitim interventnim metodama u pulmologiji”, objasnila je Jovanović. Spasoje Popević, šef Kabineta za interventnu pulmologiju Klinike za plućne bolesti KCS rekao je da je skup je zaista protekao sjajno jer su bila sva imena svetske i evropske interventne pulmologije. ”Pre svega smo počastvovani prisustvom prof. Mehte, jednog od doajena interventne pulmologije u svetu, koji nas je naučio mnogočemu. Imali smo priliku da čujemo iz prve ruke iskustvo čoveka koji se time bavi više od 30 godina i, ono što je najvažnije, vežbali smo zajedno sa njim tehnike na modelima i stekli smo nove veštine”, dodao je Popević. Semra Bilaceroglu, docent na pulmologiji, koja radi u bolnici u Izmiru u Turskoj, ali i buduća predsednica Evropskog udruženja bronhologije i interventne pulmologije, rekla je da je već treći put u

Beogradu na stručnom sastanku i da se svaki put raduje susretima s kolegama. “Smatram da ste, iz onoga što sam videla u bolnici, zaista ustanova na visokokvalitetnom nivou, tako da vrhunski pulmolozi mogu ovde da praktično urade sve bitne procedure”, rekla je Bilaceroglu. Prof. dr Atul C. Mehta iz Klivlenda (SAD), jedan od najznačajnijih svetskih interventnih pulmologa, izjavio je: “Imate odlične lekare i odlično su obučeni. Ono što ih ograničava u radu je oprema za bronhoskopiju i interventnu pulmologiju koja je skupa. To je jedini ograničavajući faktor u Srbiji”, rekao je Mehta. Konkretno, kod najtežih bolesti, kod karcinoma pluća, veoma je bitno znati koliko je bolest proširena i na koji način se širi. “Cela bronhoskopija i interventna pulmologija je proces neprekidnog učenja. Idemo u korak sa savremenim tehnologijama i u centru pažnje nam je pacijent i njegove potrebe. Ta metoda endobronhijalni ultrazvuk jeste skupa, ali Klinički centar bi morao da je ima jer je glavni tercijarni centar glavni za celu Srbiju”, rekao je Popević i objasnio da endobronhijalni ultrazvuk pomaže lekarima da se u toku jedne intervencije, bronhoskopije, uradi ultrazvučni pregled disajnih puteva i okoline disajnih puteva i da se sa svih sumnjivih limfnih žljezda uzme biopsija. “Na taj način, vrlo precizno, histološki lekari odrede proširenost i stadijum bolesti u cilju donošenja odluka o ispravnom lečenju pacijenta”, rekao je Spasoje Popević, šef Kabineta za interventnu pulmologiju Klinike za plućne bolesti KCS. B.L.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U prevenciji plućne embolije

Novi iskorak

amfiteatru Vojnomedicinske akademije je obeležen Dan Sanitetske službe. Skupu su prisustvovali ministri odbrane i zdravstva Bratislav Gašić i Zlatibor Lončar te načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković sa saradnicima, zaposleni u vojnom zdravstvu i gosti. Obraćajući se prisutnima, ministar odbrane Bratislav Gašić je istakao da Srbija i njena vojska imaju razloga da budu ponosne na svoje vojno zdravstvo i njegovu tradiciju. - Naš narod gaji posebno poštovanje prema vojnom zdravstvu i lekarima koji, svojim profesionalizmom i posvećenošću, oduvek ulivaju dodatnu sigurnost i poverenje. Ono je građeno kroz istoriju u kojoj su vojni lekari i medicinsko osoblje u punoj meri podelili sa svojim narodom tegobnu sudbinu i ratne strahote, rekao je minister, napominjući da su kadeti i kadetkinje Medicinskog fakulteta VMA, čija će prva klasa biti promovisana ovog septembra, garant da će se dobra tradicija nastaviti i u budućnosti. Zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić istakao je da su od prvog dana srpski vojni lekari, medicinski tehničari i bolničari bili uz vojsku i narod, a da su godine rata neretko proveli na prvim borbenim linijama, pružajući pomoć ranjenicima. On je napomenuo da su za današnji ugled koji vojno zdravstvo uživa u zemlji i svetu zaslužni zaposleni u ambulantama, vojnim bolnicama, vojnomedicinskim centrima i na VMA. Pečat celoj službi, prema njegovim rečima, daje VMA koja je već godinama prepoznata kao regionalni lider u oblasti zdravstva. Povodom Dana Sanitetske službe 78

VMA, Beograd, 30. 7. 2015.

Obeležen Dan Sanitetske službe

Ugradnja trolumenskog centralnog venskog katetera sa vena kava filterom u cilju prevencije plućne tromboembolije kod visokorizičnih pacijenata obavljena je 25. juna 2015. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Klinici za anesteziologiju i intenzivnu terapiju i Institutu za radiologiju VMA. Plućna tromboembolija (PTE) je vodeći uzrok smrti u bolničkim uslovima. Prevencija plućne embolije, pored direktnog smanjenja smrtnosti, značajno smanjuje i mogućnost dobijanja teške invalidnosti, što je još jedna od potencijalnih posledica PTE.

Pored pozitivnih efekata primene ove metode koji se odnose na zdravlje i kvalitet lečenja pacijenata, prevencija PTE dovodi do značajnih novčanih ušteda koje se ogledaju u smanjenju troškova dijagnostifikovanja i lečenja, dužini bolničkog lečenja te smanjenju utroška skupih medikamenata, čija primena može dovesti do novih komplikacija. Navedena intervencija je danas prvi put izvedena na VMA i u regionu, čime Vojnomedicinska akademija nastavlja sa tradicijom praćenja i primene novih tehnologija u interventnoj medicini.

20. kongres BKVM-a ministar odbrane uručio je zahvalnicu Desimiru Jašareviću za donaciju medicinske opreme Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i plaketu ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, u znak poštovanja i uspešne saradnje. Četvrtu godinu zaredom, Uprava za vojno zdravstvo dodelila je priznanje za autorski poduhvat godine u oblasti medicinskih nauka vojnom službeniku prof. dr Saši Vasilijiću iz Instituta za medicinska istraživanja VMA za delo “Tolerogene dendritske ćelije”. Za Dan Sanitetske službe određen je 30. jul, kada je 1839. godine, Ukazom Namesništva, dr Emerih Lindenmajer postao prvi zakonski i ukazno postavljeni načelnik Srpskog vojnog saniteta.

Nagrada za dr Miroslava Dinića

U Solunu, Grčka, je od 8. do 11. juna 2015. godine održan 20. kongres Balkanskog komiteta vojne medicine (BKVM). U radu kongresa učestvovali su predstavnici vojne medicine šest država članica BKVM-a (Albanija, Bugarska, Grčka, Rumunija, Srbija i Turska) koji su predstavili 250 radova, 140 usmenih izlaganja i 110 poster prezentacija. Srpsku delegaciju, koja je imala 20 članova, predvodio je zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Dragan Dinčić. Glavna tema kongresa bila je ‘’Dvadeset godina BKVM-a. Prošlost, sadaš-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

njost, budućnost’’. Tokom naučnog dela kongresa održana su i dva okrugla stola na temu ‘’Uzroci sekundarne hipertenzije među mlađim predstavnicima oružanih snaga’’ i ‘’Glavne zoonoze, pretnja javnom zdravlju’’. Na sastanku šefova vojnomedicinskih službi zemalja BKVM-a i načelnika vojnomedicinskih akademija BKVM-a, koji se peti put po redu održava tokom zasedanja kongresa, glavna tema bila je preventivna medicina. U skladu sa pravilima rada kongresa iz svake zemlje bude nagrađen po jedan najbolji rad iz usmenih i poster prezentacija. Kao autor najboljeg rada srpske delegacije proglašen je potpukovnik dr Miroslav Dinić iz Klinike za kožne i polne bolesti VMA, a postera major dr Aleksandar Atanasković iz Klinike za opštu hirurgiju VMA. Balkanski komitet vojne medicine osnovan je 1995. godine s ciljem produbljivanja regionalne povezanosti i unapređenja stručne saradnje u oblasti vojne medicine, preventivne medicine, zbrinjavanja u uslovima elementarnih nepogoda, mentalnog zdravlja, zdravstvene nege, veterine, kliničkih studija i obrazovanja u oblasti vojnog zdravstva. Kongresi se održavaju svake godine i imaju veliki odjek u stručnim krugovima, a najbolji radovi sa ovih skupova budu objavljeni u časopisu BKVM.

Kongres Evropskog udruženja anesteziologa

Euroanaesthesia 2015

Na kongresu Evropskog udruženja anesteziologa (European Society of Anaesthesiology - ESA) ‘’Euroanaesthesia 2015’’, održanom od 29. maja do 2. juna 2015. godine u Berlinu, SR Nemačka, Vojnomedicinsku akademiju je predstavljala doc. dr Vojislava Nešković iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. Program ovog značajnog stručnog skupa koji je proslavio deset godina rada i okupio preko 6000 anesteziologa iz Evrope i sveta, obuhvatio

je sve aspekte anestezije, perioperativne medicine, intenzivnog lečenja, terapije bola i urgentne medicine sa posebnim naglaskom na anesteziji u rizičnim situacijama, menadžmentu disajnih puteva i bezbednosti pacijenata. Osim u stručnom radu kongresa, učešće doc. Neškovićeve odnosilo se na sastanak članova Komiteta nacionalnih udruženja anesteziologa (National Anaesthesiologists Societies Committee) kao i sastanak članova Programa razmene (Trainee exchange program) namenjenog selekciji najboljih kandidata i njihovog upućivanja na tromesečna usavršavanja u evropske edukativne centre. U standardni program Evropskog udruženja anesteziologa uveden je i dvonedeljni kurs edukacije instruktora u anesteziji pod nazivom ‘’Teach the Teachers’’ koji je ove godine održan u Mehelenu, Kraljevina Belgija, a docentkinja Nešković je učestvovala kao gostujući predavač i koordinator naučnog programa.

Uručeni dermoskopi VMA

Donacija

Posjeta VMA

Ministar odbrane Iraka Ministar odbrane Iraka Kaled Jasin al Obeidi, koji predvodi iračku delegaciju tokom posete Sedmom međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme ‘’Partner 2015’’, posetio je 24. juna 2015. godine Vojnomedinsku akademiju. Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Zoran Šegrt pozdravio je iračku delegaciju i rekao da je za Vojnomedicinsku akademiju velika čast što ima priliku da ugosti ovako visoku delegaciju prijateljske zemlje. Predstavio je ukratko organizaciju rada VMA, kao i rezultate u oblasti lečenja, naučnoistraživačkog rada i obrazovanja, posebno Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu. Ministar Al Obeidi rekao je da svi u delegaciji, uključujući i njega lično, znaju za Vojnomedicinsku akademiju, njene kapacitete i da su uvereni u velike mogućnosti ove zdravstvene ustanove. Nada se da će uslediti konkretna saradnja u oblasti vojnog zdravstva koja ima potencijala da postane jedan od bitnijih aspekata prijateljske saradnje dve zemlje.

VMA, 29. jun 2015. godine

Delegacija Afričke unije

Donacija Vojnomedicinskoj akademiji koju u okviru nacionalne kampanje za rano otkrivanje raka kože “Pregled za sve’’ sprovode kompanije ‘’Eucerin Srbija’’ i Fond B92 uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, 27. jula 2015. godine uručena je na Vojnomedicinskoj akademiji. Zastupnik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Zoran Šegrt izrazio je zadovoljstvo što je VMA deo ovog izuzetno značajnog nacionalnog programa Ministarstva zdravlja koji će nesumnjivo doprineti smanjenju broja kasno dijagnostikovanih melanoma. Istakao je da VMA svake godine organizuje preventivne preglede za građanstvo u cilju ranog otkrivanja raka kože i podizanja svesti građana o značaju pregleda lekara i samopregleda kože, kao i da se doprinos VMA ogleda i u tome što su lekari Klinike za kožne i polne bolesti VMA kao članovi stručnog tima ovog nacionalnog programa učesnici kreiranja kampanje i edukacije dermatologa širom Srbije. Zahvalio se predstavnicama kompanije ‘’Eucerin Srbija’’ Nadi Miletić-Nevajda i Fonda B92 Sandri Pajović zbog vredne donirane opreme, četiri ručna i jednog digitalnog dermoskopa, koji će omogućiti preglede za još veći broj građana u cilju pravovremenog dijagnostifikovanja jednog od najzloćudnijih oblika tumora kože.

Delegacija Komisije Afričke unije, na čelu sa predsedavajućom Nkosazanom Dlamini-Zumom, koja je boravila u službenoj poseti Republici Srbiji, posetila je Vojnomedicinsku akademiju. Cilj posete bio je upoznavanje sa kapacitetima VMA, posebno u oblasti obuke i obrazovanja medicinskog osoblja, iskustvima iz učešća sanitetskih timova u mirovnim operacijama u Africi i lečenja ratnih povreda. Goste je pozdravio načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA pukovnik dr Miroslav Broćić sa saradnicima i ukratko predstavio rad Vojnomedicinske akademije, kao i školovanje na Medicinskom fakultetu VMA Univerziteta odbrane u Beogradu. Takođe, predstavljen je rad Trening centra Sanitetske službe VMA, a lekari koji su učestvovali u multinacionalnoj operaciji u Čadu i Centralnoafričkoj Republici (MINURCAT) preneli su svoja iskustva i izazove sa kojima su se susretali tokom svog angažovanja. 79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

У славу живота...

Програм “Светиња мајчинства’’ У Београду је 3. јуна 2015. године, у организацији Српског лекарског друштва и Центра националне славе из Краснојарска у Руској Федерацији, организована презентација Проројекат ‘’Ти ниси сама’’ грама „Светиња мајчинства“ и Пројекта ‘’Ти ниси сама’’. реализује се у Руској Федерацији од 2007. године и има за циљ повећање наталитета, враћање породичних вредности и Сибиру, разрадила је 2006. демо- ница одустане од абортуса након побољшање статуса породица са више деце. Идеја о формирању графски програм ‘’Светиња мај- разговора са гинекологом и психоПрограма ‘’Светиња мајчинства’’ чинства’’. Циљ је био да се фор- логом. Разговор се води о зачећу и Пројекта ‘’Ти ниси сама’’ настамира друштвена свест о важности плода, трудноћи, рађању деце, жила је када је група одговорних љупородице, мајчинства, очинства и воту, о свакодневним проблемима, ди, патриота и ентузијаста, схваподмлатка, као о највећим вред- пословима и обавезама. У току тила да демографска будућност ностима у друштву. Зацртано је да разговора се разјашњавају разлози Русије није сјајна. Идеја је потејачање породице треба да постане за прекид трудноће и разјашњава основна стратегија руског народа. њихова важност за садашње сокла од мајки и очева, а нарочито У оквиру програма се при- матско и ментално здравље трудод младих жена које су се нашле у тешкој животној ситуацији, од нице и утицај на односе у поропородица са више деце, од оних дици или заједници у којој живе који се свакодневно сусрећу и са партнери. У току разговора се не срећом и са проблемима, од учиврши вербални нити било какав други притисак на трудницу да теља и од лекара, као и од свих одустане од абортуса. оних који не замишљају себе без Пројекат ‘’Ти ниси сама’’ је поРусије, а Русију без солидарних, чео да се реализује 2007. године у здравих и срећних људи. Гинеколошко-акушерској болници Наиме, Светска здравствена у граду Краснојарску. У оквиру организација процењује да ће у Русији 2050. године живети око пројекта, поред прегледа и консултације гинеколога, труднице 115 милиона становника, а прокоје су имале намеру да прекину цене Института за социјалнопотрудноћу, пре абортуса су обављалитичка испитивања Руске акаделе разговор са психологом током мије наука су још песимистичније: у Русији ће 2050. године живекога би се испоставило да су разти само 83 милиона људи. Поролози који су навели жену да оддица, као главни извор прираста лучи да прекине трудноћу, првенствено психолошке (емоционалне) становништва, сада је у Русији у природе. Непланирана трудноћа је тешком стању: скоро 80% бракомењује метод рада психолога са за већину жена стресогени фактор, ва се разведе, више од 30% деце Детаљ са скупа... се рађа у некомплетним породи- Предстваљање програма будућим мајкама, а у склопу кон- а у стању стреса веома је тешко султације и прегледа гинеколога. донети рационалну, праву одлуку. цама, око 30% омладине живи у заједници са родитељима. Само Суштина Пројекта ‘’Ти ниси са- После разговора, 15-20% жена је 5% породица има више (од двоје?) ма’’ се састоји у томе да се труд- било спремно да промени своју деце. Више од 60% трудница преницама које желе да прекину труд- одлуку.Од 1. јула 2009.године у ноћу, поред разговора са гинеко- Краснојарску је свака жена која је кине трудноћу. У Русији се изврлогом и гинеколошког прегледа, хтела да изврши аборус имала пре ши осам пута више абортуса непонуди и обезбеди и разговор са тога разговор са психологом. На го у САД, десет пута више него психологом, пре него што се из- инициативу Центра националне у Енглеској и Америци, а 20 пуврши абортус. Наиме, код једног славе и Главне управе за здравље, та више него у Холандији. Разлог броја жена разлози за прекид труд- заједно са Институтом за психолоза то је лош систем вредности у ноће су субјективни и последица гију и педагодију развојног доба друштву и жеља за хедонизмом, а су стреса, интерперсоналног кон- и Краснојарским државним медито може да доведе до друштвене фликта или неког другог неприме- цинским факултетом, је извршекатастрофе. Због свега наведеног, друштвереног или небитног догађаја. На на додатна едукација психолога на организација ‘’Центар нациооснову искустава у примени овог на тему ‘’Консултације пре аборналне славе’’ из Краснојарска у програма у Русији, 10-15% труд- туса’’. Израђено је методолошко

Z D R AV S T V O - S R B I J A

упутство за гинекологе-акушере и психологе. Програм ‘’Ти ниси сама’’ се примењује и у другим рејонима Русије (Волгоград, Орел, Рјазањ, Саранск). Галина Игоревна-Шевцова, активиста Центра националне славе, историчарка из Москве и генерал у пензији доц. др Вељко Тодоровић, почасни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва из Београда и некадашњи начелник Управве за војно здравство МО Србије, на основу позитивних искустава у раду програма ‘’Светиња мајчинства’’ и Пројекта ‘’Ти ниси сама’’, а имајући у виду неповољну демографску ситуацију у Србији, покренули су иницијативу да се изврши презентација програма у Србији. После вишемесечних припрема, у Београду је 3. јуна у Српском лекарском друштву представљен Програм ‘’Светиња мајчинства’’. Нагласак је био на Пројекту ‘’Ти ниси сама’’. Иако је планирано да то буде презентација програма, сусрет се претворио у праву конференцију. Са рефератима о демографији су наступили познати истраживачи, професори и водећи лекари. Професор др Недељко Радловић, генерални секретар Српског лекарског друштва, је отворио конференцију, нагласио значај састанка и неопходност да се озбиљно размотри могућност примене руског искуства психолошке помоћи женама које се налазе у кризној ситуацији и дилеми да ли да роде зачето дете. Српско лекарско друштво је јединствено у ставу да ову акцију треба подржати, али је веома важно да програм буде подржан од државних органа. Генерал у пензији др Вељко Тодоровић је указао на значај спровођења оваквог програма у нашој земљи, с обзиром на демографско стање нашег народа, захваливши руским пријатељима на подршци коју желе да нам пруже у оквиру тога и истакао да верује да ће исти наићи на одобравање представника струке, али и свих јавних делатника и државе у целини.

Галина Игоревна-Шевцова је историчарка из Москве. Бави се изучавањем српско-руских односа на почетку двадесетог века, о чему је написала неколико монографија, од којих је једна преведена и код нас (Руски хуманитарни поход на Балкан 1912-1913), а објавила је и више стручних радова на ту тему. Велики је пријатељ Србије. Са групом наших историчара медицине у склопу историје Српског војног санитета, писала је руским медицинским и хуманиратним мисијама у Србији у току Балканских ратова и Првог светског рата. Као члан Друштва националне славе из Москве, Галина Шевцова повремено борави у Београду и учествује у заједничким састанцима српских и руских историчара. Потпредседник Фонда Андреја Првозваног и Центра националне славе Андреј Коченов је представио рад Фонда и Програм ‘’Светиња материнства’’ истакавши колики је значај мобилизације друштва, интелектуалаца, уметника, цркве, али и државе, у спровођењу програма. Руководилац Методолошког центра за пружање психолошке помоћи женама у Краснојарску Лариса Макшурова је детаљно представила рад Пројекта ‘’Ти ниси сама’’. Професорка Мирјана Рашевић из Београда је представила демографску слику савремене Србије која је, по њеним речима, слична као у Русији: Становништво стари, жене рађају први пут у касним годинама, честе су породице са једним дететом, а према најоптимистичкијим прогнозама повећање наталитета се не може очекивати у блиској будућности. Она је закључила да је нео-

Галина Шевцова на Симпозијуму о Српском војном санитету у Балканским ратовима, Војномедицинска академија, Београд, септембар 2012. године

пходно применити Програм ‘’Светиња мајчинства’’ у Србији. Изузетну пажњу изазвало је излагање професора др Елизабете Ристановић, која је са тугом говорила да савремено друштво не прихвата чињеницу да људски живот почиње моментом зачећа и да је абортус, у ствари, убиство. Поштовати живот, значи или стварати га, или помагати онима који га стварају. То је и наша морална обавеза да вратимо дуг животу који смо сами добили, рекла је проф. Ристановић. Истакла је значај рађања, гајења и васпитавања деце за просперитет породице као основне ћелије друштва, али и за напредак друштва у целини. Без деце је мртва земља, мртав народ и храмови Господњи! А да би било више деце, морамо помоћи и лучом знања и спознаје просветлити жену, мајку, подржати је и показати да није сама, казала је професорка Ристановић, нагласивши да жену треба поштовати као творца новог живота, али да је истовремено свакој жени потребно пружити прилику да пође путем ума, науке и открића, ако је за тај пут способна, пратити способности жена и подржати их у ономе у чему су најбоље, омогућујући им да се изборе за своје место у друштву не празном и вештачком статистиком квота, већ својим истинским вредностима. Интересовање за овај скуп је било велико. Било је много питања. Када је саопштено да је у току примене овог пројекта у два града (Краснојарску и Новосибирску), који имају по милион становника и

И очеви морају преузети своју одговорност за будућност отаџбине и своје деце. . . Акција „Oчеви Русије за многодетну породицу“, коју је прошле године организовао Фонд Андреја Првозваног (ФАП), Центар националне славе (ЦНС), сверуски програм „Светост материнства“ и сибирски клуб мотоциклиста Димитрија Донског чији је руководилац Андреј Јурјевич Коченов у дому-интернату за децу инвалиде у Кургану. Фото Вера Талајева. 81

Z D R AV S T V O - S R B I J A

у седам региона Русије, у временском периоду од осам година, рођено 10.406 деце из трудноћа где је било планирано да се уради абортус, односно да је сачувано толико дечјих живота, салом се проломио аплауз. У садржајној, аргументованој и аналитичкој дискусији,било је разних мишљења, али су се сви сложили да је састанак веома важан и конструктиван и да Пројекат ‘’Ти ниси сама’’ треба подржати. Професор Радловић је закључио да је важно озбиљно размотрити овај програм и да треба пронаћи могућности да се он примени и у Србији. На крају састанка су усвојени следећи закључци: 1. Постоји неповољан тренд демографског кретања у Србији. Веома је значајно да тај тренд у најскорије време буде позитиван ради јачања људских ресурса, привреде, одбране, просперитета и будућности земље. 2. Државне институције, стручне организације, лекари, јавне личности, али и сваки појединац, треба да се више ангажују да се подржи и помогне породица као основна ћелија друштва. Један од начина је и да се смањи број прекида трудноће за које не постоји јасна и изразита медицинска индикација. При томе треба увек поштовати мишљење жене-труднице, али јој стручним саветима гинеколога и психолога треба помоћи да донесе правилну одлуку. 3. Подржава се методологија рада Центра националне славе и његов програм ‘’Ти ниси сама’’. Треба размотрити начине примене тог програма у Србији. 4. Струковне организације гинеколога и психолога ће сачинити методологију рада и план активности да се Програм ‘’Ти ниси сама’’ (примени) имплементира у Републици Србији. Предлаже се да носилац ове активности буде Секција за гинекологију и акушерство Српског лекарског друштва. Међу нашим гинеколозима, психолозима, педијатрима, лекарима свих профила и специјалности, као и јавним личностима, постоји велики број оних који подржавају идеју да програм практично заживи и у Србији. У неким медицинским установама се одраније ради по сличној методологији. 82

Био би успех ако се, макар у неким случајевима, након разговора са гинекологом и психологом и анализе разлога за прекид трудноће, жена одлучи да очува трудноћу и роди дете. Акција би имала не само поруку да се рађа више деце, него би се тиме показала брига за ментално и соматско здравље жена у једној веома осетљивој фази живота као што је трудноћа. Током стручног скупа приказана је и изложба фотографија о раду Програма ‘’Светиња мајчинства’’ из Краснојарска. Скуп је завршен наступом познате драмске уметнице Иване Жигон,председнице Друштва српско-руског пријатељства. Она је 1999.године у Србији била проглашена за ‘’Жену године’’, а њена друштвена активност је названа ‘’Подвигом године’’ у Србији. Она

Андреј Јурјевич Коченов и Ивана Жигон

је 2005. године добила Међународну награду ‘’Андреј Првозвани’’ за личну храброст у борби за људска права и очување духовних веза братских народа Србије, Црне Горе и Русије. Уз надахнути и емотивни говор, она је отпевала две дечје успаванке. После скупа је организован сусрет студената београдског Медицинског факултета и београдских бајкера са председником Клуба сибирских мотоциклиста ‘’Димитрије Донски’’ Андрејем Јурјевичем Коченовим. Имајући у виду значај овог грандиозног пројекта редакција часпописа ‘’Медици.цом’’ ће да прати активности у његовом спровођењу, а представници Фондације изразили су спремност да ову иницијативу покрену и у Републици Српској.

Будући да је изазвало изузетну пажњу гостију из Руске Федерације, као и свих присутних учесника ‘’Медици.цом’’ преноси делове из излагања проф. др Елизабете Ристановић на промоцији програма ‘’Ти ниси сама’’. ....Драги пријатељи, век у коме живимо, као и онај прошли 20. век, донели су нам многе проналаске, много доброга, осветлили многе видике, а чудо живота објашњено је на основном - молекуларном нивоу као и сви физиолошки процеси. Али пошто су добро и зло изгледа полуге света које га држе у равнотежи, уз све те напретке, као слика у огледалу развијала се и све већа деструктивност. Друштвене и хуманистичке науке губиле су корак са природним и технолошким, што је водило нужној дехуманизацији човечанства. Научници и политичке елите почеле су да се играју богова, а људски род почео је да се поиграва самим собом. Основна питања нашег сложеног психолошког бића доведена су до тачке губљења идентитета и растакања у ништавилу. А један од начина којим се пориче вечна светиња живота јесте – абортус, данас озакоњено право жене, које се врло често погрешно сматра и одразом женске слободе и правом располагања сопственим телом и одлукама. Али, је ли то истинска слобода или робовање ставовима јавног мнења које у општој моралној хипокризији данашњег света иде дотле да слободом сматра чак и неприродну и недопустиву продају биолошког плода и порода. Но, моје је да се држим јези-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ка струке и науке и кажем да наука данас потврђује оно што је црква сведочила од памтивека, чињеницу да је од самог зачећа човек – истинско људско биће и да, без обзира на то да ли га убијамо у зачећу, петом месецу, педесетој или деведесетој години – убијамо истог човека. Дакле, ембрион у утроби није проста израслина организма: у њему је човек са свим својствима која га чине човеком. То је нови живот коме, поред биолошке, дугујемо и етичку заштиту. И зашто онда закони који наводно штите људско достојанство и слободне изборе људи од рођења, не признају и поништавају иста та права нерођеној деци, претварајући материнску утробу, радионицу живота, у мртвачницу лишавајући новозачето дете права на рођење, на радост и светлост живота? Знају ли ово будуће мајке? Колика је одговорност друштва, науке, цркве, медија, свих нас заједно, да их о свему томе информишемо и да подржимо жене, које су упркос томе што све знају и осећају, врло често саме и слабе, без подршке породице, партнера, друштва, у тешком емотивном стању, принуђене да се одлуче за корак који оставља психичку и физичку трауму и рану непреболну за цео будући живот. Без деце је мртва земља, мртав народ и храмови Господњи! А да би било више деце, морамо помоћи и лучом знања и спознаје просветлити жену, мајку, подржати је и показати јој да није сама. Суров и егзактан језик бројки упозорова да ће наша Србија престати да постоји уколико се настави ова тенденција пораста броја абортуса. Зато морамо кренути у озбиљну националну мисију просветитељства и истинске помоћи, пре свега, женама које се налазе у кризној ситуацији или се можда овог трена двоуме по питању абортуса. Помозимо нерођеној деци да преживе, дајмо им право на будућност. Потрудимо се да сазнамо какав је то проблем који мучи жену, а онда покушајмо да јој помогнемо да тај проблем и реши, пружајући јој правну, психолошку, социјалну, ако је потребно и материјалну помоћ. Ето најсветијег задатка и националне обавезе за све нас као стручњаке, доносиоце одлука, грађане, као људе. Није по-

требно да у тим тренуцима жени говоримо китњасте речи о греху или о животу који се зачео у њој - довољно је да јој упутимо топлу људску реч подршке и охрабрења - да јој обећамо да неће остати сама и да ћемо је подржати уколико јој буду потребне пелене, одећа за дете или нека друга врста помоћи. Подржимо жене и мајке, јер оне су темељ породичне целовитости и снаге, а тиме и неурони снаге читавог једног друштва. А како та подршка треба да изгледа у пракси? Жени се мора омогућити да ради, да се креативно развија, ствара и одлучује, али и да ствара услове да постане мајка у годинама које су за материнство најбоље. Ниједна жена од каријере не би смела да буде спречена у даљим стручним и професионалним успесима зато што жели да рађа децу, већ би због тога требало да буде додатно награђена, како би лакше спојила обе животне мисије. Сва права која се односе на материнство требало би да буду религиозно поштована. Драги пријатељи, слика жене за коју би, ми, људи двадесет и првога века, требало да се духовно боримо не сме бити ни «лукава заводница Ева» нити «Марија - проста родиља», како нас учи вековна дихотомија, која је и данас основа и мушке и женске психопатологије и разапетости између две супротности, већ мајка и умна жена истовремено, спој «заводнице» која не доноси смрт и родиље која доноси живот и љубав, основа људског дома, али и мудрости друштвеног и јавног живота. Међутим, жена мора бити и више од тога јер је она творац новог живота и стваралачка снага, свеобухватна као лик богиње Деметре или богиње пролећа и рађања Весне. Управо тај женски принцип и јесте принцип филозофије и најдубље мистике, духовности и вере - писао је још Павел Евдокимов, а Лао Це је тврдио да је женска снага - снага благе воде која топи најтврђи камен. Потребно је свакој жени пружити прилику да пође путем ума, науке и открића, ако је за тај пут способна, пратити способности жена и подржати их у ономе у чему су најбоље, омогућујући им да

Загрљај са сином Сергејом, из кога као пламен избија срећа, задовољство и топлина

се изборе за своје место у друштву не празном и вештачком статистиком квота, већ својим истинским вредностима, као што су то учиниле Марија Кири, Милева Марић (Ајнштајн), храбра и верујућа Јованка Орлеанка, Валентина Терешкова, Марина Цветајева и многе друге. Жену која не жели да ради ништа друго до да гаји децу требало би такође високо поштовати јер, не постоји «цена» којом може да се плати рад и мисија на «стварању» бића подизањем и васпитањем деце. А будућа судбина деце, изнад свега, мајчино је дело. Иако за овај посао, нажалост, жене не примају никакву плату, он ипак спада у ред најплаћенијих послова, јер се љубављу деце награђује. А свако дете је непроцењиво вредно, јер оно је Божје створење. Чувајмо их! Живела деца, живеле мајке, живели ствараоци! Хвала на пажњи! Medici.com

Z D R AV S T V O - S R B I J A

remenske (ne)prilike u kojima živimo i radimo mogu biti početni uslov za pojavu zaraznih bolesti, njihovo lako prenošenje i eventualno prerastanje u epidemiju širih razmera. Više od svih drugih bolesti one remete svakodnevni život, zahtevaju izolaciju, skupo lečenje, ostavljaju ozbiljna oštećenja pojedinih organa, mogu biti razlog invalidititeta, a i smrtnog ishoda. Medicinska i druge nauke dobro su proučile mere zaštite, a odatle je država odredila koje se mere preduzimaju u njihovom suzbijanju. U Republici Srbiji više zakonskih i podzakonskih akata regulišu mere i postupke u cilju suzbijanja pojave zaraznih bolesti, ali i odgovornost (i prekršajnu i krivičnu) za propisano nepostupanje. Osvrnuću se samo na Zakon o zaštiti sta-

Medicina i pravo

Odgovornost za nepostupanje po propisima za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti

Ljubiša Živadinović, advokat

novništva od zaraznih bolesti (“Službeni glasnik RS”, br. 125/2004) i Krivični zakonik (“Službeni glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014) Republike Srbije. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređuje se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, određuju se zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva i čije je sprečavanje i suzbijanje od opšteg interesa, mere za zaštitu stanovništva od tih bolesti i način njihovog sprovođenja. Zakonom je propisano da su zdravstvene ustanove, druga pravna lica, drugi oblici obavlja-

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

nja zdravstvene delatnosti i drugi preduzetnici, zdravstveni radnici i građani dužni da sprovode mere propisane ovim zakonom i postupe po izvršnom rešenju sanitarnog inspektora radi zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, u rokovima, pod uslovima i na način određen tim rešenjem. Zatim, da su zdravstvene ustanove, druga pravna lica i drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti, koji u vršenju zdravstvene delatnosti otkriju zaraznu bolest, dužni da preduzmu propisane mere za sprečavanje širenja i suzbijanja te zarazne bolesti i druge mere koje priroda bolesti zahteva, kao i da pouče obolele i druga lica iz njihove okoline

Z D R AV S T V O - S R B I J A

o načinu zaštite od te zarazne bolesti. Zaštita stanovništva od zaraznih bolesti vrši se sprovođenjem opštih, posebnih, vanrednih i drugih mera. S aspekta pružalaca zdravstvenih usluga bitne su posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, jer njih neposredno organizuju i sprovode zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici, drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti i druga pravna lica koja mogu obavljati zdravstvenu delatnost za svoje zaposlene, i to: 1) postavljanje dijagnoze zarazne bolesti 2) laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja uzročnika zaraznih bolesti 3) prijavljivanje 4) epidemiološko ispitivanje 5) zdravstveno vaspitanje 6) prevoz, izolacija i lečenje lica obolelih od zaraznih bolesti 7) karantin i zdravstveni nadzor 8) zdravstveni pregledi određenih kategorija zaposlenih, drugih lica i kliconoša 9) imunizacija i hemioprofilaksa 10) dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija po epidemiološkim indikacijama i druge posebne mere, u skladu sa zakonom. Za nepostupanje po zdravstvenim propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti ili se ne organizuju i ne sprovodu posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, može se izreći novčana ili zatvorska kazna. Zarazne bolesti našle su svoje mesto i u sistemu krivičnopravne zaštite. U grupaciji krivičnih dela protiv zdravlja ljudi krivični zakonik članom 248. reguliše nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije. Naime, ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Ovo delo se izvršava pasivnom radnjom – nepostupanje po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje ili sprečavanje epidemije zarazne bolesti. Pod sprečavanjem se podrazumeva nepreduzimanje preventivnih mera da do epidemije ne dođe, a suzbijanjem podrazumeva da se epidemija pojavila i da je proglašena od nadležnog organa.

Музика као амалгам

Видовдански концерт у Варошкој болници Припремила: Др Славица Жижић-Борјановић

екциja за уметност, културу и хуманизам Српског лекарског друштва је 28. јуна 2015. Године, на Видовдан, одржала целовечерњи концерт у згради Варошке болнице. Овај по свему изванредан концерт обележио је на свечани начин Дан оснивања Стоматолошког факултета у Београду 1948. године. Био је то ватромет композиција неких од најпознатијих музичких стваралаца света. Најпре смо чули дела Баха, а затим су се ређали Шопен, Моца-

рт, Чајковски, породица Штраус, Дебиси, а у завршници концерта изведена су два марша, Радецки и Марш на Дрину. Програм је завршен српским колом Пашона. Диригент и председник Секције, професор музике Живојин Симоновић окупио је групу ентузијаста музичара којима се на сваком концерту придруже гостујући додајући свако камичак у ову несвакидашњу музичку грађевину, концерте који све јаче освајају срца нас публике. Као што је СЛД при оснивању имало малобројне лекаре осниваче од којих и зубног лекара Илију Ранимира, Стоматолошки факултет у Београду своје пионире осниваче, међу којима и др Атанасија Пуљу, Секција од малог броја чланова прераста све више у незаобилазног драгоценог учесника наших лекарских светковина. То је још једна особитост великог лекарског еснафа, Српског лекарског друштва, које траје већ други век. Доказујемо да су наука и уметност никле из једног корена човековог стваралаштва у којем музика заузима значајно место и успева да нотама повеже цео свет. Тако је било и овог Видовдана!

Hotel ”Palisad”, Zlatibor, Srbija 29. oktobar-1. novembar 2015. www.uksrb.org

XX KONGRES UDRUŽENJA KARDIOLOGA SRBIJE sa međunarodnim učešćem

Organizator Kongresa Udruženje kardiologa Srbije

Tehnički sekretarijat kongresa Udruženje kardiologa Srbije e mail: perisic.zoran@me.com, branko.beleslin@gmail.com, Tehnički organizator kongresa Rubicon travel, Beograd Telefoni: +381 11 3981 411, +381 11 41 41 511 www.rubicontravel.rs email: kongresi@rubicontravel.rs www.rubicontravel.rs

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Intervju

Estetska hirurgija E

stetska hirurgija je stara koliko i čovek. Ljudi su oduvek želeli da izgledaju lepše, a savremene tehnike omogućavaju im da to i ostvare. To je umetnost koja ne mora uvek biti vezana sa savršenom lepotom - svaki pacijent je posebna osoba, kojoj ja tako i pristupam i predlažem najbolja rešenja. Najmanje je važno, da tako kažem, prodati operaciju. Mnogo je važnije da posle operacije imate veoma zadovoljnog pacijenta – za časopis „Medici.com“ priča prof. dr Borko Đorđević, plastični hirurg. Ako se za nekoga može reći da je ostvario “američki san”, onda je to dr Borko Đorđević. Britanski BBC ga je svrstao među deset najpoznatijih i najuspešnijih plastičnih hirurga u svetu. Prof. Đorđević je jedan od najpoznatijih plastičnih hirurga u SAD i svetu, a njegovi pacijenti su najistaknutije javne ličnosti Amerike. U znak priznanja za njegov doprinos razvoju Amerike, Palm Springs, u kome inače imaju kuće najbogatiji ljudi sveta, podario mu je spomen-zvezdu na pločniku grada. Školovan je na Univerzitetu u Beogradu, gde je stekao titulu doktora medicinskih nauka. Specijalizirao je opštu hirurgiju u bolnici Mountainside Hospital u Nju Džerziju i Diplomskoj bolnici (The Graduate Hospital) Univerziteta Pensilvanija u Filadelfiji, Pensilvanija. Takođe, dr Borko Đorđević specijalizirao je na Odeljenju za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, hirurgiju šake i genitalija i estetsku hirurgiju na državnom Univerzitetu u Ohaju – pridružena bolnica Riverside Methodist Hospital u Kolumbusu, Ohajo. 88

Hirurg srpskog porekla dr Borko Đorđević, koji je višedecenijsku karijeru izgradio u Americi ulepšavajući holivudske zvezde poput Džoan Kolins, Beti Ford, Eltona Džona, Larija Kinga... Danas najviše vremena provodi u Igalu, gde ima privatnu bolnicu. Paradoksalno zvuči, ali osobe koje su prirodno lepe najranije se podvrgavaju estetskim korekcijama. I to su uglavnom žene. Ove osobe vrlo teško podnose starenje, a način prilagođavanja godinama, praćen je posebnim psihičkim stanjem. Te osobe su vrlo osetljive i kada primete da gube popularnost i moć, koju su do tada posedovale, osećaju se vrlo razočarano i izgube potpuno samopouzdanje. Upravo na ovaj način, kroz estetsku hirurgiju, one teže da povrate svoj izgled, a sa tim i sve ostalo što se baziralo na njemu: popularnost, uspeh, samopouzdanje. Druga kategorija žena je ona koja doživi bračni i porodični debakl u 6. deceniji života i tada biva primorana da potraži novi život. U Americi se prosečan životni vek povećao sa prosečnim životom od oko 80 godina. Žene žive duže od muškaraca, tako da su čak i sa 60 godina u mogućnosti da stupe u nove bračne veze. Trend je i da žene imaju iza sebe po 2 do 3 braka i zato im je potrebno estetsko podmlađivanje. - Za razliku od Amerikanki, koje su sklone da isprobaju sve u plastičnoj hirurgiji, naše žene ne idu u ekstreme. One uglavnom žele da smanje nos ili da povećaju grudi. Zapravo, velike grudi su im najveći fetiš i jedino su tu sklone preterivanju - priča prof. Đorđević.

Dok je ženama najvažniji izgled grudi, muškarci najčešće skidaju salo sa stomaka. - Mlađi muškarci dolaze da bi povećali obim grudi ako su previše mršavi i sitni, ili da bi skinuli salo ako su puniji. Ipak, češći pacijenti su biznismeni u zrelim godinama koji dolaze da zategnu očne kapke i da se podmlade - otkriva naš sagovornik. Podmlađivanje ovaj “srpski mađioničar” izvodi bez noža i veštačkih materijala. Zahvat se radi pod lokalnom anestezijom, a pacijenti se puštaju kući već posle jednog dana. - Radi se o novoj i neinvazivnoj metodi koja promoviše rad s matičnim ćelijama dobijenim iz masnog tkiva. Njihovim ubrizgavanjem formiraju se ćelije koje imaju mogućnost stvaranja novog tena i na revolucionaran način podmlađuju staro tkivo - bez noža - priča prof. Đorđević. Na prvom mestu, dr Borko B. Đorđević je posvećen komunikaciji sa svojim pacijentima da bi razumeo njihove ciljeve i želje vezane za operaciju. Uveren je da je važno brinuti se kako za psihičko, tako i za fizičko stanje pacijenta. «Pre operacije mora se razmotriti osnovna motivacija pacijenta,» pojašnjava dr Đorđević.

Mediteranski hirurški centar za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju - Igalo, Crna Gora DOBRODOŠLI U AMERICAN AESTHETIC SURGERY CENTER PROCEDURE: Dermapen Fejslifting Liposukcija Operacija nosa Zatezanje stomaka Hemijski piling Uvećanje grudi Nakon lečenja od gojaznosti Botox Silikoni American Aesthetic Surgery Center Sava Ilica 5, Igalo, CG Tel. +38231332770 Fax, +382 31 332771 Mob. +382 69 043 333 www.mediteranskihiruskicentar.com

ZD ZR DARVAS V TV SO T V- O C R-N SA RGBOI RJ A

Ministarstvo zdravlja CG

a Sjednici Vlade, održanoj 30. 7. 2015. godine usvojen je dokument Strukturne reforme u zdravstvenom sistemu sa Akcionim planom za njihovu realizaciju 2015-2017. godine. Ministarstvo zdravlja je, u cilju sagledavanja stanja cjelokupnog zdravstvenog sistema, izvršilo analizu svih faktora i pokazatelja koji usmjeravaju zdravstveni sistem, kako bi identifikovalo ključne i prioritetne oblasti, koje bi mogle biti osnov za smanjenje potrošnje i mogućnosti njegove finansijske održivosti i daljeg razvoja. Upravo ova analiza dala je smjernice za unapređenje sistema, koje su obuhvaćene u strukturnim reformama, čiji je cilj prevazilaženje postojećih prepoznatih slabosti i dogradnja sistema po naučnim i tehnološkim zahtjevima, a sve u cilju uspostavljanja finansijski održivog zdravstvenog sistema sa uštedama u funkciji efikasnosti pružanja odgovarajućeg kvaliteta zdavstvenih usluga i većoj bezbjednosti pacijenta. Kako zdravstveni sistem nije statična kategorija i njegova finansijska održivost se ne može isplanirati niti u potpunosti predvidjeti, a imajući na umu da zdravlje nije besplatan resurs i ne može se održavati bez izlaganja troškovima, prepoznata je potreba za uvođenjem strukturnih promjena u onim oblastima koje predstavljaju prioritetna područja djelovanja. U poređenju sa stanjem s početka tranzicije, strukturne reforme treba da doprinesu da sistem zdravstva bude centralizovaniji, bolje finansiran i uopšte, efikasniji. U pogledu funkcionisanja i koordinacije nivoa zdravstvene zaštite, planira se permanentna edukacija medicinskog kadra na svim nivoima zdravstvene zaštite, smanjenje bolničkog posteljnog fonda kroz prenamjenu bolničke infrastrukture i definisanje osnovnog paketa usluga koji se građanima nudi na godišnjem nivou. Ovim se želi postići unapređenje zdravstvene usluge u bolnicama, smanjenje broja nepotrebnog upućivanja pacijenata na tercijarni nivo zdravstvene zaštite i ušteda finansijskih sredstava. Kako bi se prevazišao problem postojeće neravnomjerne iskorišćenosti kadrovskih kapaciteta, koji je za posljedicu imao problem u listama čekanja, strukturna reforma predviđa mjeru preraspodjele radnog vremena, veći broj i kompetencije doktora na primarnom nivou zdravstvene zaštite, koji će za posljedicu imati rasterećenje sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, smanjenje broja zdravstvenih usluga kurativne medicine, koji su najskuplji vid medicinskih

Strukturne reforme u zdravstvenom sistemu

Prof. dr Budimir Šegrt, ministar zdravlja Crne Gore

usluga, i ujednačenost kvaliteta pruženih medicinskih usluga pacijentima. U cilju racionalizacije troškova na ime privremene spriječenosti za rad (pravo na bolovanje), čija je tendencija porasta utvrđena izvršenom Analizom stanja, predviđene su aktivnosti u cilju normativnog uređenja ove oblasti, na način što će se jačati lična odgovornost doktora u postupku ocjene i primjene kriterijuma kojima se utvrđuje osnov za privremene spriječenosti za rad, kao i u pogledu vremenskog trajanja izdatog bolovanja. Najnovijim reformama nastoji se obuzdati rast troškova za lijekove koji, uz troškove za specijalističku zaštitu, čine najbrže rastuću stavku zdravstvene potrošnje. Najvažnija pojedinačna mjera je uvođenje restriktivnije liste lijekova, koji se mogu dobiti bez plaćanja participacije i uključivanje većeg broja generičkih lijekova na tu listu. Analizom stanja u farmaceutskom sektoru utvrđeno je da su lijekovi koji se izdaju na teret sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje ekonomski neisplativi, a u ovom dokumentu su date jasne i konkretne mjere u cilju poboljšanja farmaceutske regulative,

regulative tržišta lijekovima i revidiranja Osnovne i Dopunske liste lijekova, kao i očekivanim efektima finansijske uštede kroz racionalizaciju potrošnje. Prepoznata je potreba obezbjeđenja dodatnih izvora finansiranja kroz uvođenje izdvajanja određenog procenta iz koncesione naknade i naknade iz akciznih proizvoda za zdravstveni dio, jer se korišćenjem dobara, koja su predmet koncesija i akciza, ograničava upotreba određenih prirodnih dobara, što može imati negativan uticaj na zdravlje stanovništva. U tom smislu se planiraju inicijative za izmjenu zakonodavstva koje bi predstavljale osnov za sticanje dodatnih izvora prihoda za zdravstveni sistem. U dokumentu su sadržane mjere za redukciju bolničkih kapaciteta, njihovu prenamjenu i razdvajanje u smislu obrade hroničnih zdravstvenih problema, dugotrajne njege i palijativne njege, kojima će se doprinijeti racionalnoj upotrebi bolničkih kapaciteta, boljoj i efikasnijoj bolničkoj zaštiti. Na ovaj način će se finasirati usluge zdravstvene zaštite a ne bolničkih kapaciteta, kako je to bio slučaj do sada.

ZZDDRRAA VV S TS VT OV O - C-R N SA R BGIOJ R AA

U pogledu tehničkih poslova koji su u funkciji pružanja zdravstvenih usluga građanima, analizom je identifikovana visoka zastupljenost administrativnog i tehničkog osoblja u zdravstvenim ustanovama, što predstavlja izvor velike i neracionalne potrošnje. Strukturnom reformom će se ovo riješiti kroz privatno-javno partnerstvo i povjeravanje ovih poslova profesionalnim agencijama, uz pravovremeno regulisanje statusa ovog nemedicinskog kadra. Planiraju se dalje aktivnosti u pogledu standardizacije i akreditacije zdravstvenih ustanova za unapređenje procedura, kriterijuma i standarda zdravstvenog sistema, koje će ojačati povjerenje građana u kvalitet pružanja zdravstvenih usluga. Strukturne reforme predviđaju uspostavljanje centralizovanog i kontrolisanog zdravstvenog menadžmenta kroz sprovođenje potrebnih edukacija, neophodnih za jačanje upravljačkih znanja i vještina, u uslovima smanjenog priliva novca. Biće stavljen akcenat na edukaciju kadra, kao obavezu zdravstvene ustanove da obezbijedi uslove za odvijanje kontinuirane medicinske edukacije po adekvatnim programima, a uz blagovremeno obezbjeđenje novog, stručnog kadra i pojačanu edukatvnu ulogu KC CG. Kada je u pitanju preraspodjela radnog vremena, predložena mjera za uvođenje smjenskog rada na sekundarnom i tercijarnom nivou treba da za rezultat ima dostupnu specijalističku zdravstvenu zaštitu i smanjenje lista čekanja. Planira se dalje razrađivanje i uspostavljanje jedinstvenog IT sistema, kroz preduzimanje mjera na njegovom unapređenju, u okviru kojeg će se obezbijediti potrebni podaci za praćenje i analizu ekonomsko-finansijskog poslovanja. Uvođenjem plaćanja prema dijagnostičkim grupama DRG, kao indikatora za kontrolu potrošnje, staviće se akcenat na ostvarenje višeg nivoa konkurentnosti u zdravstvenom sistemu, tako da se bolnicama pruži mogućnost da dio finansijskih viškova reinvestiraju u poboljšanje usluga koje pružaju. Sve ove aktivnosti na sprovođenju strukturnih reformi zdravstvenog sistema razrađene su u Akcionom planu, sa definisanim nosiocima za realizaciju aktivnosti i rokovima izvršenja i implementacije. Obaveza je da se o realizaciji neophodnih mjera Vladi blagovremeno dostavlja informacija, radi praćenja i uvida u stepen napretka na poboljšanju održivosti zdravstvenog sistema. PR služba Ministarstva zdravlja

Beograd, 22. jul, 2015.

Saradnja u oblasti javnog zdravlja

oc. dr Boban Mugoša, direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore, i prim. dr sc. med. Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, potpisali su u Beogradu sporazum o saradnji u oblasti javnog zdravlja. Sporazum je potpisan u prisustvu Čedomira Fuštića, ministra savjetnika u Ambasadi Crne Gore u Beogradu, i dr Vesne Knjeginjić, pomoćnice ministra zdravlja Republike Srbije. Direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore doc. dr Boban Mugoša istakao je da sporazum predstavlja formalni okvir koji će omogućiti da se zajedničkim radom i u evropskim okvirima unaprijede aktivnosti na dobrobit naroda. Ministar savjetnik u Ambasadi Crne Gore u Beogradu Čedomir Fuštić ocijenio je da je u ukupnoj bilateralnoj saradnji Srbije i Crne Gore zdravstvena saradnja jedna od najvažnijih. Pomoćnica ministra zdravlja Republike Srbije dr Vesna Knjeginjić naglasila je da je Institut za javno zdravlje Srbije lider u oblasti javnog zdravlja i da se Ministarstvo zdravlja veoma oslanja na rad te institucije. Sporazum o saradnji u oblasti javnog zdravlja, koji su potpisali direktori Instituta za javno zdravlje Crne Gore i Instituta za javno zdravlje Srbije, predviđa saradnju stručnih timova nacionalnih instituta, razmjenu iskustava i jačanje kapaciteta, posebno u oblastima promocije zdravlja, prevencije i kontrole nezaraznih i zaraznih bolesti, kao i zaštite životne sredine. Specifične oblasti saradnje činiće zajedničke aktivnosti na jačanju regionalne saradnje i učešće u međunarodnim projektima.

Ministar Šegrt razgovarao sa dr Marit Koki

inistar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt, sa saradnicima, 29.7.2015. godine primio je direktorku Evropskog centra za kontrolu zaraznih bolesti (ECDC) dr Marit Koki, sa saradnicima. Ministarstvo zdravlja, u okviru pregovora sa Evropskom komisijom za poglavlje 28, kako je kazao ministar Šegrt, ima dobru saradnju sa ECDC-om, koji ispred Evropske komisije vodi pregovore oko nadzora nad zaraznim bolestima. On je upoznao dr Koki sa planiranim aktivnostima Ministarstva zdravlja na poboljšanju kvaliteta i efikasnosti zdravstvenog sistema, prvenstveno izradom Programa strukturnih reformi u zdravstvu. Dr Koki je izrazila zadovoljstvo dosadašnjom saradnjim sa crnogorskim zdravstvenim institucijama i dala podršku planiranim projektima, posebno onima koji se odnose na jačanje javnog zdravlja. Na sastanku je bilo riječi i o planiranim aktivnostima koje imaju za cilj usvajanje Akcionog plana za zarazne bolesti, koji će biti osnova za aktivnosti Ministarstva zdravlja u kontroli i nadzoru nad zaraznim bolestima. Dogovoreno je da se utvrde prioriteti koji će omogućiti adekvatan nadzor nad zaraznim bolestima u Crnoj Gori, a istovremeno u odgovarajućem roku ispuniti obaveze iz poglavlja 28, koje se odnose na nadzor nad zaraznim bolestima. Medical cg

GODINA VII BROJ 64. AVGUST 2015.

N M K

arcinom grlića materice je jedan od vodećih uzroka smrti za žene u zemljama u razvoju, ali se u potpunosti može spriječiti ako se prekancerozne lezije identifikuju i tretiraju na vrijeme [1]. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) karcinom grlića materice je treći najčešći karcinom kod žena širom svijeta (15%) i drugi najčešći u zemljama u razvoju. Prema njihovim podacima svake godine bude identifikovano 530 000 žena sa dijagnozom ove bolesti, a 275 000 ih umre od nje. U zapadnim zemljama incidencija i smrtnost su se znatno smanjile tokom nekoliko posljednjih decenija, dok u zemljama u razvoju postoji blagi porast smrtnosti, to je vjerovatno zbog nedostatka sкrininga i većeg uticaja kofaktora u tim zemljama. Cervikalni sкrining baziran na citologiji je bio ključna metoda u smanjivanju učestalosti i smrtnosti od ove bolesti u zemljama sa visokom stopom pokrivenosti skriningom. Jedna od najčešćih abnormalnosti utvrđena citološkom metodom kod asimptomatskih žena je bila ASC-US (atipične skvamozne ćelije neodređenog značaja) [2]. Iako je sistemski skrining program koji se bazira na klasičnoj citologiji značajan za smanjenje smrtnosti uzrokovane karcinomom grlića materice, on ima i neka ograničenja: loša osjetljivost grlića materice na citologiju, slabo prihvatanje u nekim zajednicama, nedostupnost u zemljama trećeg svijeta. Zbog toga se pronalaze i uvode nove metode prevencije, a najznačajnija je HPV vakcina [3]. HPV infekcija Klinički, epidemiološki i molekularni podaci povezuju HPV infekciju kao glavni faktor nastanka karcinoma grlića materice. HPV infekcija je veoma česta polno prenosiva infekcija i većina tipova ne uzrokuje cervikalnu intraepitelnu neoplaziju (CIN) [4]. Poznato je oko 200 genotipova HPVa, od toga je 40 pronađeno u anogenitalnoj sluznici. Od tih 40 genotipova, 18 je definisano kao visokorizični onkogeni tipovi koji su povezani sa progresijom u invazivni karcinom grlića materice. HPV16 i HPV18 su najčešći onkogeni HPV tipovi povezani sa karcinomom grlića materice i čine oko 70% svih skvamoznih karcinoma i oko 85% svih adenokarcinoma [5]. Potrebno je dugo razdoblje latencije (10-15 godina) između HPV infekcije i pojave karcinoma [6]. Dokazi pokazuju da je većina seksualno aktivnih žena izložena infekciji od ovog virusa u nekom periodu svog života. Pad prevalencije se javlja povećanjem starosti, vjerovatno kao rezultat adaptivnog imunološkog odgovora protiv virusa [7]. Faktori rizika za HPV infekciju i ra94

Faktori rizika, metode skrininga i poređenje njihove efikasnosti za rano otkrivanje karcinoma grlića materice Snježana Šipka1, Jadranka Pešević-Pajčin2

Student II ciklusa studija, Medicinski fakultet Banjaluka, Univerzitet u Banjauci, Bosna i Hercegovina 2 JZU Dom zdravlja “Dr Mladen Stojanović” Laktaši, Bosna i Hercegovina

Sažetak: Karcinom grlića materice je jedan od vodećih uzroka smrti za žene u zemljama u razvoju, ali se u potpunosti može spriječiti ako se prekancerozne lezije identifikuju i tretiraju na vrijeme. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) karcinom grlića materice je treći najčešći karcinom kod žena širom svijeta (15%) i drugi najčešći u zemljama u razvoju. Prema njihovim podacima svake godine bude identifikovano 530 000 žena sa dijagnozom ove bolesti, a 275 000 ih umre od nje. Cervikalni skrining baziran na citologiji je bio ključna metoda u smanjivanju učestalosti i smrtnosti od ove bolesti u zemljama sa visokom stopom pokrivenosti skriningom. Stopa karcinoma grlića materice je drastično smanjena u zemljama koje imaju jasno definisane programe prevencije, ali većina zemalja u razvoju još nema programe skrininga, pa je u ovim zemljama smrtnost od karcinoma grlića materice još jako velika. Ključne riječi: skrining, karcinom grlića materice, HPV infekcija, HPV DNK test, Papa test.

zvoj karcinoma grlića materice Proces razvoja karcinoma grlića materice je veoma složen i predstavlja kombinaciju uticaja sredine, virusnih i drugih faktora, koji zajedno povećavaju rizik od napredovanja bolesti [4]. Najčešći faktori za razvoj HPV infekcije i cervikalne intraepitelne neoplazije su: rano stupanje u seksualne odnose, broj seksualnih partnera, pušenje i druge polno prenosive bolesti [7]. Široko je rasprostranjeno da na infekciju HPV-om djeluju i drugi faktori kao što su: uticaj sredine, traume grlića materice, druge polno prenosive bolesti, koinfekcija HIV-om, faktori domaćina uključujući hormone, predispoziciju i imunološki odgovor, upotreba oralne kontracepcije i porodična situacija [6]. U mnogim istraživanjima kao najčešći faktori koji su povezani sa povećanim rizikom od incidenta HPV-om pominju se ukupan broj seksualnih partnera, pet ili više partnera tokom života, neudati status i prethodno abnormalni nalazi Papa testa [8]. HPV DNK test kao metoda skrininga Nasumično kontrolisana studija u Italiji je pokazala značajan pad invazivnog karcinoma grlića materice kod žena sa HPV

testiranjem u odnosu na testiranje Papa testom, kao samostalnom metodom [4]. Dokazano je da je HPV testiranje osjetljivije od citološke metode (Papa test) za otkrivanje CIN3. Iz tog razloga je potrebno uvrstiti HPV test kao glavnu metodu skrininga. [9, 10]. U studiji u kojoj je učestvovalo 22 595 žena, cilj je bio da se procijene dugoročne vrijednosti HPV testa. U ovoj studiji je dokazano da klinička HPV DNK detekcija u jednom vremenskom trenutku predviđa rizik od karcinoma grlića materice za više od 15 godina i identifikuje ne samo žene koje imaju prevalenciju za CIN3, već i one kod kojih HPV infekcija perzistira i u budućnosti će se razviti u bolest [11]. Citologija kao metoda izbora za skrining karcinoma grlića materice Tokom posljednjih 50 godina skrining program temeljen na citološkim testovima značajno je smanjio morbiditet i mortalitet od karcinoma grlića materice [4]. Nove smjernice skrininga su nedavno uvedene, ali do sada u većini zemalja je obavljan samo citološki test na 2-3 godine i ovaj metod je prihvaćen kao standard [5]. Cilj istraživanja koje je provedeno u Africi je bio da

N M K

se identifikuju faktori koji utiču na usklađenost kliničke prakse i smjernica za Papa test među zdravstvenim radnicima. Ovo je bio prvi sistematski pregled koji opisuje faktore koji utiču na poštovanje smjernica za Papa test, kao skrining metodu, među zdravstvenim radnicima u Africi. Čak i među stručnjacima sa znanjem o važnosti Papa testa, većina ih nikada nije uradila ovaj test. Ova studija je pokazala da Africi hitno treba način za uspješnu strategiju za poboljšavanje poštovanja kliničke prakse, jer imaju jako visoku incidenciju uznapredovalog karcinoma grlića materice [12]. Poređenje efikasnosti, osjetljivosti i specifičnosti HPV testa i klasične citologije U mnogim istraživanjima je poređena efikasnost, osjetljivost i specifičnost HPV testa sa klasičnom citologijom [11]. Preporuke za skrining objavljene 2012. godine od strane USPSTF i partnerstva između ASC, ASCCP i ASCP ne podržavaju više jednogodišnji citološki test, već preporučuju testiranje na 3 do 5 godina, sa uključivanjem HPV testiranja kod osoba visokog rizika od HPV infekcije [4]. HPV test pruža veću sigurnost protiv CIN3 i karcinoma grlića materice, nego Papa test. Zbog toga se može koristiti kao metod prevencije kod zdravih žena, dok je Papa test koristan kao sekundarni dijagnostički test za identifikaciju HPV pozitivnosti kod žena u neposrednoj opasnosti od CIN3 [13]. Lažno pozitivni rezultati citologije su doveli do razvoja i usavršavanja HPV testova, sa većom osjetljivošću i nešto manjom specifičnošću [5]. U randomiziranoj studiji u Švedskoj je poređena efikasnost HPV DNK testiranja sa citološkom trijažom. Osjetljivost HPV testa za otkrivanje CIN3+ je iznosila 96%, dok je osjetljivost citologije bila 74%. U ovoj studiji smo otkrili da se strategija skrininga karcinoma grlića materice treba sastojati od primarnog HPV testa, nakon čega slijedi citološki skrining za uporne HPV tip-specifične infekcije [14]. U istraživanju koje je provedeno u Finskoj, upoređivali su starosno-specifičnu djelotvornost primarnog HPV DNK testa sa konvencionalnim citološkim testom u organizovanoj populaciji. Ovom studijom se došlo do zaključka da je primarni HPV test sa citološkom trijažom osjetljiviji od konvencionalne citologije, među ženama od 35 godina i starijima [15]. U nasumično kontrolisanoj studiji u Italiji, cilj je bio da se uporedi efikasnost HPV testa u odnosu na konvencionalnu citologiju. Na temelju dobijenih podataka procijenili smo da u poređenju sa konvencionalnom citologijom, za žene od 35 do 60 godina starosti, HPV testiranjem se ostva-

ruje znatno veća osjetljivost u odnosu na konvencionalnu citologiju [16]. Ostale metode skrininga (VIA i VILI) Novije niske cijene tehnika, kao što su VIA (vizuelni pregled sa sirćetnom kiselinom) i VILI (vizuelni pregled sa Lugolovim rastvorom) su razvijene i postoji sve više dokaza da ove metode imaju karakteristike kao citološki test. U poređenju sa Papa testom VIA ima veći problem sa lažno pozitivnim rezultatima, međutim, VIA je jednostavnija, jeftinija, ne zahtijeva laboratorijske uslove i omogućava ženama da odmah dobiju rezultate, izuzev kod VIA pozitivnih lezija, ovakav nalaz zahtijeva dalju procjenu [17]. Istraživanja su potvrdila da je osjetljivost VIA metode slična onoj sa citologijom, ali je puno manje specifična za identifikaciju žena sa visokim stepenom karcinoma grlića materice i skvamoznih intraepitelnih lezija. VIA je pokazala osjetljivost od 79% i interval pouzdanosti od 83% te specifičnost od 85% [1]. HPV vakcina kao prevencija HPV infekcije Na osnovu dokaza o povezanosti HPV infekcije i pojave karcinoma grlića materice, pojavili su se novi pristupi u prevenciji, uključujući vakcinaciju kao metodu primarne prevencije HPV infekcije kod mlađih žena. Najpoznatije dvije vrste vakcina su Gardasil i Cervarix. Obe vakcine djeluju na HPV16 i HPV18 genotipove, koji uzrokuju oko 70% cervikalnih karcinoma u svijetu. Kada se apliciraju sve tri doze u pravo vrijeme, obje HPV vakcine su pokazale bolju efikasnost za sprečavanje HPV infekcije i prekanceroznih lezija (CIN2 i CIN3) i do 90%. HPV testiranje ne treba raditi kao skrining prije apliciranja vakcine [13]. Trenutne HPV vakcine su profilaktičke i one sprečavaju infekciju HPV-om, kada organizam dođe u kontakt sa ovim virusom [3]. Istraživanjem koje je sprovedeno u SAD su utvrdili da vakcinacija kod žena u dobi od 12 godina može biti iplativa u odnosu na dosadašnju praksu, koja se sastoji od skrininga grlića materice, koji počinje u 21. godini starosti. Ova preporuka ima za cilj da se vakcinisanje obavi prije seksualne aktivnosti, tj. prije kontakta sa HPV-om [18]. Preporuke za primarni skrining WHO je uvela karcinom grlića materice kao prvi karcinom koji je u potpunosti uzrokovan infekcijom. Stopa karcinoma grlića materice je drastično smanjena u zemljama koje imaju programe prevencije i ranog otkrivanja, ali većina zemalja u razvoju još nema nacionalne programe skrininga [3]. U Švedskoj postoji veoma dobar program

koji se bazira na primarnom HPV DNK testu, nakon čega slijedi citološki test za uporne HPV tip-specifične infekcije [14]. Nacionalni institut za karcinom u Kolumbiji je izdao smjernice koje se baziraju na 1-1-3 citološkoj strategiji (dva uzastopna negativna brisa, svake tri godine) [4]. U Finskoj postoji dobro organizovan nacionalni program koji se bazira na upotrebi HPV testa sa citološkom trijažom kao primarnom metodom skrininga za karcinom grlića materice [15]. U Koreji je stvaranje nacionalnog programa tek u začetku. Godišnji Papa test se preporučuje za žene od 20 do 70 godina [19]. U SAD postoji dobro organizovan nacionalni program. Trenutne smjernice preporučuju da se skrining obavlja u dobi od 21 godine starosti ili tri godine nakon prvog seksualnog odnosa, na svake tri godine, uz uključivanje HPV testiranja kod žena visokog rizika od infekcije. Uključivanje HPV vakcine kao primarne profilakse kod mlađih žena i zadržavanje skrininga kod starijih će pokazati maksimalnu korist za zdravlje populacije [3]. Zaključak Na osnovu pregledane literature i činjenica do kojih se došlo u mnogim istraživanjima, možemo zaključiti da je za pojavu karcinom grlića materice u najvećoj mjeri odgovoran HPV. Ova konstatacija je potakla mnoga nova istraživanja, čiji cilj je bio da se pronađe način kako bi se spriječila infekcija HPV-om. Takođe možemo zaključiti da se karcinom u velikoj mjeri može spriječiti i izliječiti ukoliko se prekancerozne promjene otkriju na vrijeme, a to se postiže kvalitetnim i pravovremenim skriningom. Literatura:

1. Ibrahim A, Rasch V, Pukkala E and Aro R. A, Cervical cancer risk factors and feasibility of visual inspection with acetic acid screening in Sudan, Journal of Women’s Health, 2011; 3:117-122. 2. Ibanez R, Moreno-Crespi J, Sars M et al., Prediction of cervical intraepithelial neoplasia grade 2+ (CIN2+) using HPV DNA testing after a diagnosis of atypical squamous cell of undetermined significance (ASC-US) in Catalonia, Spain, BMC Infections Diseases, 2012;12-25. 3. Khadem Ghaebi N, Meshkat Z, Preventive and Therapeutic Vaccines against Human Papillomaviruses Associated Cervical Cancers, Iranian Journal of Basic Medical Sciences, 2011; 15(1): 585-601. 4. Peralta-Zaragoza O, Deas J, Gomez-Cerou C et all., HPV-Based Screening, Triage, Treatment, and Followup Strategies in the Management of Cervical Intraepithelial Neoplasia, Obstetrics and Gynecology International, Hindawi Publishing Corporation, Volume 2013 (2013), Article ID 912780, 15 pages. 5. Hoste G, Vossaert K i W.A.J. Poppe, The Clinical Role of HPV Testing in Primary and Secondary Cervical Cancer Screening, Obstetrics and Ginecology International, Volume 2013 (2013), Article ID 610373, 7 pages.

N M K

6. Alhamany Z, El Mzibri M, Kharbach A et all., Prevalence of human papillomavirus genotype among Moroccan women during a local screening program, J Infect Dev Ctries, 2010; 4(11): 732-739. 7. Allyrio Aranjo de Medeiros Fernandes T, Vasconcellos de Meissner R, Freire Bezerra L et all., Human Papillomavirus Infection in women attended at a cervical cancer screening service in Natal, Brazil, Brazilian Journal of Microbiology, 2008; 39:573-578. 8. F. Rosich A, E. Burke A, P. Viscidi R et all., Contributions of recent and past sexual partnerships on incident human papillomavirus detection: acquisition and reactivation in older women, National Institut of Health, Cancer Res, 2012; 72(3): 6183-6190. 9. DC Rijkaart, Berkhof J, FJ van Kemenade et all., HPV DNA testing in population-based cervical screening (VUSA-Screen study): results and implications (VUSAScreen studija): rezultati i posljedice, British Journal of Cancer, 2012; 106, 957-981. 10. Schiffman M, G. Glass A, Wentzensen N et all., A Long-Term Prospective Study of Type-Specific Human Papillomavirus Infection and Risk of Cervical Neoplasia among 20,000 Women in the Portland

Kaiser Cohort Study, National Institut of Health, 2011; 20(7): 1398-1409. 11. E. Castle P, Fetterman B, Akhtar I et all., Age-Appropriate Use of Human Papillomavirus Vaccines in the U.S., National Institut of Health, Ginecol Oncol, 2009; 114(2): 365-369. 12. Asonganyi E, Vaghasia M, Rodrigues C et all., Factors Affecting Compliance with Clinical Practice Guidelines for Pap Smear Screening among Healthcare Providers in Africa: Systematic Review and Meta-Summary of 2045 Individuals, University of Hong Kong, Plos One, 2013; 8(9). 13. E. Castle P, G Glass A, B. Rush B, Clinical Human Papillomavirus Detection Forecasts Cervical Cancer Risk in Women Over 18 Years of Follow-Up, Journal of Clinical Oncology, 2012; 30(25): 3025-3044. 14. Naucler P, Ryd W, Tornberg S et all., Efficacy of HPV DNA Testing With Cytology Triage and/or Repeat HPV DNA Testing in Primary Cervical Cancer Screening, Oxford University Press, J. Natl Cancer Institut, 2009;l101(2): 88-99. 15. Leinonen M, Nieminen P, Kotaniemi-Talonen L et all., Age-Specific Evaluation of Primary Human Papilloma-

virus Screening vs Conventional Cytology in a Randomized Setting, J. Natl Cancer Institute, Oxford University Press, 2009; 101(23): 1612-1623. 16. Fang-Hui Z, K. Lewkovitz A, Chen F et all., Pooled Analysis of a Self-Sampling HPV DNA Test as a Cervical Cancer Primary Screening Method , Oxford University Press, 2012; 104(3): 178-188. 17. Were E., Nyaberi Z., Buziba N., Perceptions of risk and barriers to cervical cancer screening at Moi Teaching and Referral Hospital (MTRH), Eldoret, Kenya, African Health Sciences, 2011; 11(1): 58-64. 18. P. Armstrong E, Prophylaxis of Cervical Cancer and Related Cervical Disease: A Review of the CostEffectiveness of Vaccination Against Oncogenic HPV Types, Journal of Managed Care Pharmacy, 2010; 16(3): 217-230. 19. Kwan Lee J, Hwa Hong J, Kang S et al., Practice guidelines for the early detection of cervical cancer in Korea: Korean Society of Gynecologic Oncology and the Korean Society for Cytopathology 2012 edition, Journal of Ginecologic Oncology, 2013; 24(2): 186-203.

Awareness Raising and Education of Women about the Importance of Screening, Prevention and Early Detection of HPV Infection and Cervical Cancer Snježana Šipka1, Jadranka Pešević-Pajčin2

Student of Second Cycle of Studies, School of Medicine Banjaluka of the University of Banjaluka, Bosnia and Herzegovina, 2 Health Centre dr Mladen Stojanović Laktaši, Bosnia and Herzegovina

Summary: Cervical cancer is one of the leading causes of death of women in developing countries, but it can be completely prevented if precancerous lesions are identified and treated in time. According to the World Health Organization (WHO), the cervical cancer is the third most common cancer in women worldwide (15%) and the second most common in developing countries. According to the WHO data every year there are 530,000 women identified and diagnosed with this disease and 275 000 of them die from it. Cervical screening based on the cytology is a key method in reducing the incidence and mortality from this disease in countries with high rates of infection screening coverage. The cervical cancer rate is dramatically reduced in the countries that runthe screening program, but in the most of the developing countries there are still no screening programs, therefore in these countries the mortality rate from cancer of the cervix uterii still very large. Keywords: screening, cervical cancer, HPV infection, HPV DNA test, Pap test.

vo je jedna od prvih knjiga iz psihijatrije na srpskom jeziku koja je objavljena kao e-book na Internetu kod nas i nosi naslov: Uvod u socijalnu psihijatriju - teorijske osnove i praktična primena (Psihosocijalni pristup duševno obolelom čoveku). Knjiga sadrži veliki broj poglavlja, ukupno dvanaest delova i 20 poglavlja sa više naslova i podnaslova, u kojoj je obuhvaćeno skoro sve u vezi sa socijalnom psihjatrijom kod nas i u svetu. Ova knjiga je proistekla iz dugogodišnjeg rada autora kao profesora pshijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i dugogodišnjeg rada i iskustva u prestižnom Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Autor knjige je bio predavač iz socijalne psihijatrije na Medicinskom fakultetu i višegodišnji rukovodilac magisterijuma iz socijalne psihijatrije na fakultetu. Svoje pozitivno mišljenje o knjizi dali su akademik prof. dr Dušan Kecamović iz Sidneja u Australiji i prof. Norman Satrorius iz Ženeve koji je bio dugogodišnji direktor Odeljenja za mentalno zdravlje Svetske zdravstvene organizacije i predsednik Svetskog udruženja psihijatara. Na kraju knjige data je iscrpna literatura za one koji se više interesuju za ovaj deo psihijatrije. Isto tako, autor ove monumentalne knjige koristio je mnogobrojna iskustva drugih autora iz sveta i zemlje na čemu im se autor posebno zahvaljuje sa nadom da ih je korektno interpretirao i citirao. Knjigu su u rukopisu pažljivo pročitali dr Snežana Đorđević iz Psihijatrijske bolnice u Kovinu i magistar dr Ivica Mladenović sa Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Kao što i sam naslov govori, u prvom delu knjige dato je veoma opširno i iscrpno poglavlje iz socijalne psihijatrije kao posebne oblasti kliničke psihijatrije i javnog zdravlja. Isto tako, pažnju privlači i poglavlje o primeni epidemiološkog metoda u psihijatriji. U okviru ovog poglavlja dati su važniji epidemiološki podaci o raširenosti mentalnih poremećaja u Srbiji. Ovo poglavlje sa više naslova i podnaslova sadrži sve važnije epidemiološke parametre koji su značajni za psihijatriju i detaljan prikaz primena ovog metoda u kliničkim studijama. Vredno je pažnje i poglavlje o različitim oblicima tretmana i pojedinih socijalno-psihijatrij-

N M K

p r i k a z

k n j i g e

Teorijske osnove i praktična primena (Psihosocijalni pristup duševno obolelom čoveku)

Uvod u socijalnu psihijatriju Prof. dr Marko Munjiza

Izvod iz knjige

POGOVOR - pogled unapred

skih terapijskih metoda u savremenoj psihijatriji. Posebno je zanimljivo poglavlje o prvim načinima uspostavljanja kontakta sa psihijatrijskim pacijentom kroz prvi intervju i timski rad u psihijatriji. Takođe je zanimljivo poglavlje o metodama evaluacije tretmana u današnjoj psihijatriji u kome se nalaze i podnaslovi koji se odnose na ekonomske troškove različitih oblika tretmana u psihijatriji. Tu su i poglavlja koja se odnose na organizaciju psihijatrijske službe, zatim osvrt na sociologiju mentalnih poremećaja, rehabilitaciju u psihijatriji i psihosocijalne posledice mentalnih poremećaja. Našu pažnju privači i poglavlje u obliku epiloga, sinteze sa autorovim viđenjem budućnosti psihijatrije i pogovora na kraju knjige.

Mi radimo u vremenu u kome je biološka psihijatrija na vrhuncu. Nove imidžing tehnike nude opčinjavajući pogled na strukturu i rad živog mozga. Broj poznatih receptora u kortikalnim neuronima povećava se geometrijskom progresijom i mi počinjemo da naslućujemo složenost njihovih međusobnih odnosa. Osećaj uzbuđenja i otkrića koja su na dohvat ruke, a koje su izazvali naučni prodori ukratko opisuje izjava Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje SAD da je ovo „Decenija mozga”. Istovremeno, istraživanja u molekularnoj genetici dobila su nekoliko Nobelovih nagrada za medicinu. Nedavno su se pojavile dve tvrdnje o genu vezanom za shizofreniju i, mada nisu potkrepljene, Nobelova nagrada za psihijatriju nije više tako daleka mogućnost. Socijalna psihijatrija nema glamur novih mašina niti novih prodora u osnovnoj nauci. U njoj je napredak spor ali stalan, u okviru njene središnje teme: istraživanja odnosa između pacijenta i njegovog društvenog okruženja. Značajan problem u ovom pregnuću jeste razumevanje odnosa među ljudima i načina na koje ovi odnosi mogu da utiču na psihijatrijska stanja. To ne isključuje prihvatanje biološke osnove za neka od stanja koja se istražuju. Na našu veliku žalost, postoji težnja ka polarizaciji u psihijatriji, s ljudima koji zauzimaju krajnje oprečne stavove i poriču svaku valjanost idejama onih koje vide kao svoje protivnike. Između socijalne i biološke psihijatrije može se videti približavanje, ali ono zahteva otvorenost uma kod pripadnika obe škole, jer oni moraju da rade zajedno da bi pronašli zajednički jezik. To nije samo stvar komunikacije: potrebno je razviti koncepte koji povezuju pojave na biološkom nivou sa pojavama na socijalnom nivou. U prošlosti je mnogo korišćen termin „pobuđenosti“ (arousal) kako bi obavljao ovu funkciju, ali njime nisu bili 97

N M K

p r i k a z

k n j i g e

zadovoljni ni psihofiziolozi ni socijalni psihijatri. Potrebno je razviti mnogo više termina koji govore o procesima koji povezuju biohemijsko i fiziološko sa psihološkim. U okviru socijalne psihijatrije tehnike merenja su se znatno poboljšale. Oblasti koje su se u početku pojednostavljeno razmatrale, poput krupnih životnih događaja, danas su visoko sofisticirane. Počinje ocrtavanje obrisa međusobnih odnosa između mera različitih vidova društvenog okruženja, npr. životnih događaja, i iskazanih emocija rođaka. Svakako nije teško shvatiti složene društvene sisteme koji okružuju jedinku. Pravac i snaga nekih socijalnih vektora koji rade u ovim društvenim sistemima predmet su istraživanja koja podrazumevaju socijalne intervencije, kao što su Newpin za depresiju i rad s porodicom shizofrenog pacijenta. Ova istraživanja nisu samo produbila naše teorijsko shvatanje društvenih sila koje utiču na jedinku, nego su dovela i do novih psihosocijalnih tretmana. To je očigledno oblast socijalne psihijatrije koja najviše obećava, koja će u budućnosti verovatno dati još klinički korisnih rezultata. Prošli XX vek bio je osoben po do tada neviđenim masovnim pokretima ljudi. Značajne promene kako u istočnoj, tako i u zapadnoj Evropi, svakako će uvećati ove migratorne zamahe. Rast broja psihijatrijskih bolesti koji izgleda kao neumitni saputnik ovakvih migracija i dalje ostaje neobjašnjiv. Biološki orijentisani psihijatri odgovor traže u fizičkom okruženju, ali je tu još dosta prostora za socijalne psihijatre koji koriste epidemiološke podatke i tehnike individualnog intervjua i oslanjaju se na uvide koje je dala transkulturna psihijatrija. Moguće koristi su smanjenje broja oboljevanja, poboljšanje usluga i, možda, čak i slutnje o etiologiji shizofrenije. Kombinacija epidemioloških istraživanja i dubinskog intervjua postigla je u prošlosti vredne rezultate, kao što se moglo videti u većini radova predstavljenih u ovoj knjizi. Oni će i dalje biti glavno tehničko oruđe socijalne psihijatrije, mada se može očekivati dalje poboljšanje dizajna istraživanja psihosocijalnih tretmana. Ironija je sudbine da dok se na zapadu porodice smanjuju do tačke nestanka, ipak postoji rastuća svest o značaju društvene podrške održavanju duševnog zdravlja. Globalni koncept društvene podrške nije naročito koristan: istraživanja u ovoj oblasti već su otkrila krupne razlike između potreba za podrškom i kod dugoročnih shizofrenih pacijenata smešteni u prirode podrške kod zdravih ljudi i onih koji su u ustanovi. Potrebne su detaljne analize o razmenama između ljudi koji održavaju duševno zdravlje i sprečavaju psihijatrijsku bolest. To će socijalnu psihijatriju približiti individualnoj psihologiji i dinamici međuljudskih odnosa. 98

Na početku knjige utvrdili smo razvitak socijalne psihijatrije i pokazali da su njeni počeci bili tesno isprepletani sa pokretom terapijske zajednice i sa psihoterapijom. Ova veza, iako se njen intenzitet tokom godina menja, ostaje nedirnuta. U budućnosti će ona možda biti osnov za plodnu saradnju, vodeći ka dubljem razumevanju onoga što se događa među ljudima tokom lečenja obolelog uma. Koji su noviji pogledi na sociodinamički doprinos psihijatriji danas? Sam naslov ukazuje na dvosmernost pristupa. Jedan pristup je kako sociodinamika utiče na psihijatriju, a drugi kako psihijatrija utiče na sociodinamiku*. U prvom pristupu neizbežno je spoznati sva zbivanja u društvu, koja se odražavaju na psihijatriju. Naravno, to podrazumeva analizu odnosa podređenosti psihijatrije kao složene ustanove raznovrsnim socijalnim uticajima. Ovde se uključuju svi oblici ekonomskog, političkog, zakonskog, javnog delovanja na psihijatriju, koji se odražavaju na sve aktivne učesnike u psihijatriji. To su svi neposredni učesnici u lečenju i staranju za psihijatrijske pacijente, posebno psihijatri, i psihijatrijski bolesnici. Na ovo se nadovezuju posredni učesnici u psihijatriji, na primer administrativno osoblje i razni oblici uprava, povezujući psihijatriju sa administrativnom i zakonskom strukturom društva. Na drugoj strani se nadovezuju svi ljudi koji su neposredno ili posredno povezani sa psihijatrijskim pacijentom u socijalnoj sredini, pri čemu se naročito mora uzeti u obzir porodica, radna organizacija, škola, pa i policija. Pošto prvi i drugi pristup predstavljaju neizbežnu uzajamnu uslovljenost, povratnu spregu sa veoma različitim efektima, teško je postaviti jasno određenje kako psihijatrija, kao proizvod određenog društva utiče na društvo u celini, ali unutar sopstvenih sistema funkcionisanja, lečenja i staranja za psihijatrijske pacijente neizbežno koristi sociodinamiku i preobraća je u savremena dostignuća, koja se mogu smatrati razvojem ili napredovanjem. Razvoj i napredovanje psihijatrije se po našem mišljenju poklapa sa onim što se u tom društvu smatra razvojem ili napredovanjem uopšte. Razvoj psihijatrije se povezuje sa obavezom društva da se stara za zdravlje svojih građana, naročito tamo gde je društve* Ovo poglavlje, na izvestan način predstavlja rezime teksta u celoj knjizi, urađeno je na osnovu ličnog iskustva autora i brojnih predavanja, radova i studija prof. Tomislava Sedmaka. Najviše je korišćeno jedno od njegovih predavanja na tradicionalnom simpozijumu “Ljudi govore”. Ovaj članak je i njegov autorski tekst povodom njegovog 50-godišnjeg rada u psihijatriji. I ovom prilikom najsrdačnije se zahvaljujemo prof. Tomislavu Sedmaku.

no staranje za zdravlje preraslo u socijalnu medicinu. Međutim, sigurno je da su i sama psihijatrija sa svim svojim učesnicima u lečenju i svi potencijalni psihijatrijski pacijenti zajedno obezbedili opravdanost tog razvoja. Ipak, jedan od ključnih osnova za teorijski i praktični razvoj psihijatrije je u stvari sve bogatije i maštovitije tumačenje čoveka, njegovog zdravlja, funkcionisanja uz neprekidno pretpostavljanje nekog imaginarnog, idealnog, zdravog čoveka, koga će pre svega napraviti društvo, a zatim će psihijatrija napraviti takvog čoveka od psihijatrijskog pacijenta. Sigurno je da su i praktičari doprineli razvoju psihijatrije, čak i bez jasnog teorijskog plana ili temelja, pokušavajući da reše teškoće koje nisu mogli da reše dotadašnjim praktičnim delovanjem, ili novonastale teškoće koje su proizilazile iz samog razvoja psihijatrije, ili proizvodeći teškoće širenjem svoga delovanja. Jedan od takvih poduhvata je i socijalna psihijatrija, koja je svoj prapočetak imala u vojnoj psihijatrijskoj bolnici i zatim u terapijskoj zajednici za poboljšanje prilagođenosti nedovoljno socijalizovanih ratnih veterana, pa nadalje za korigovanje ponašanja neprilagođenih. Na toj osnovi je došlo do preusmerenja psihijatrije na ponašanje. Iz nepoznatog razloga nastupila je revolucija u psihijatriji, što je podrazumevalo razračunavanje pa i uništenje ranije postojećeg u psihijatriji, što i nije bilo tako teško. Jer ni dan danas psihijatrija nije u stanju da se odredi prema bolesti kao medicinskom, socijalnom pojmu i pojavi. Zavisno od dogovora vrhunskih stručnjaka, često se iz terminologije potpuno isključuje termin bolest, a koristi se na primer „reakcija“ ili „poremećaj“. U psihijatriji se medicinski model lečenja pojavljuje kao socijalno-stručni hijerarhijski sistem odnosa kome je naročito socijalna psihijatrija zamerala tu hijerarhiju. Druga varijanta medicinskog modela se pojavljuje poslednjih decenija kroz primenu lekova, koji se smatraju efikasnim i čija efikasnost potvrđuje postojanje određenog poremećaja. Korisno je napomenuti da je revolucija socijalne psihijatrije htela da isključi i biološku komponentu u pristupanju psihijatrijskom pacijentu, tvrdeći da je ponašanje socijalno uslovljeno, te da se uzroci poremećenog ponašanja nalaze u društvu. S jedne strane taj revolucionarni model je hteo da iskoreni psihijatrijske poremećaje, ili pacijente time što zahteva promenu društva i porodice, koji ih proizvode, a s druge strane za korekciju ponašanja nisu potrebni lekovi. Isključenje hijerarhije medicinskog modela bilo je podsticano jakim napadima na psihijatre – lekare u celini i podrivano tezama da svako može biti terapeut, posebno da članovi terapijske zajednice mogu jedan

N M K

drugog da leče. Na ovaj način sociodinamika je veoma ugrozila jasnoću granica psihijatrije, kao što je ugrozila i jasnoću uloga svih stručnjaka koji učestvuju u lečenju i staranju za psihijatrijske pacijente. Po svojoj preteranoj usmerenosti na opšte socijalno funkcionisanje, socijalna psihijatrija je zajedno sa drugim komponentama koje proizilaze iz delovanja psihijatara prilično podstakla baš ono svojstvo koje je htela da osujeti, a to je psihijatrijska omnipotencija. I bez zadovoljavajućeg uporišta za svoje delovanje kada je u pitanju bolest, psihijatri su postali ubeđeni da su merodavni za određenje zdravlja, kao i za određene postupke u sferi sociodinamike za koje tvrde da obezbeđuje zdravlje (kao što je na primer nadzor nad roditeljima, učešće u razvodu i dodela dece, pa i oduzimanje dece). Poslednjih godina su u modi izjašnjavanja psihijatara o složenim društvenim i masovnim pojavama, kao što je na primer etiologija zla ili nasilja. Poslednja ekspanzivna aktivnost o kojoj se govori, bila bi psihijatrijsko procenjivanje, pa možda i veštačenje psihičkog stanja potencijalnih i aktuelnih političkih vođa. Pri tome se zaboravlja da u lancu dijagnostikovanja, ili etiketiranja psihijatri ne mogu imati ni jedinstvenu ni dominantnu poziciju. U određenju poremećaja ili bolesti učestvuje sam čovek sopstvenom procenom, socijalna sredina koja koristi laičko poređenje u grupi i pojedinačno, pa tek onda psihijatar, i to ne po sopstvenom određenju već samo u okviru raznih oblika psihijatrijske službe, na traženje zakonom određenih društvenih ustanova. Ali, jedan od osnova po kome je psihijatrija prešla svoje medicinske granice i izašla iz psihijatrijskih ustanova je prevencija, staranje za zdravoga da ne postane bolestan, traženje bolesnih elemenata kod zdravih, traženje bolesnog među zdravima, intervenisanje tj. lečenje što ranije. Po istom sistemu prevencije, sekundarne i tercijarne, psihijatrija nastavlja da se stara čak i za ranije bolesnog pa poboljšanog odlaženjem u kuću ili na radno mesto da bi se proverilo zdravlje pacijenta. Nije jasno kada će ovo staranje za zdravlje manje zdravoga ili ranije bolesnog da preraste u nekorisno ili štetno kontrolisanje, što se može shvatiti kao posebni oblik društvenog nadzora nad socijalno manje podobnima. Teza o etiologiji poremećenog ponašanja donosi sobom dva smera razmatranja. U oba slučaja se zaključuje da je socijalna sredina uzrok i objašnjenje poremećenog ponašanja pojedinca, o bilo kojoj sredini da se radi. Ovo je bilo prilično jednostavno uklopiti u revolucionarno obračunavanje sa psihijatrijom i posebno sa psihijatrijskim bolnicama. Nalazeći se u bolesnoj sredini, razvija se ili se održava poremećeno ponašanje i ne može se postići poboljšanje.

Zbog toga treba uništiti psihijatrijske bolnice kao legla bolesnog delovanja na ponašanje prisutnih. Oslanjajući se na psihološke, ali i političke razloge, započela je velika epidemija deinstitucionalizacije, tj. ubrzanog, čak nasilnog otpuštanja i smanjenja broja pacijenata po psihijatrijskim bolnicama. Na drugoj strani nastaje ideološki paradoks. Poremećeno ponašanje člana porodice ili bilo koje druge socijalne sredine nastaje pod uticajem te sredine, i može se smatrati nepovoljnim. Jednostavno vraćanje u tu sredinu predstavlja mogućnost za ponovno pogoršanje ponašanja. Jedina logička mogućnost je da se pristupi lečenju te sredine, i posebno te porodice. Stoga se zaista može reći da je porodična terapija veoma blizu etiološkog shvatanja u socijalnoj psihijatriji. Naravno, ne treba zapostaviti ni psihoanalitičko sagledavanje porodičnih odnosa, koje se pretače i u teoriju uloga i etiketiranja, i u održavanje određenih nepovoljnih odnosa bez obzira na životno doba članova porodice. Naime u porodičnoj terapiji se ostvaruje uvid u primarnu etiologiju poremećenih odnosa među članovima i sledstvenog ponašanja pojedinca, ili odnosa među članovima koje tokom tretmana treba poboljšati. Ovakav pristup porodici psihijatrijskog pacijenta smanjio je sukob koji je ranije postojao između psihijatara i zdravih članova porodice, koje su ranije psihijatri optuživali za bolest pacijenta. Od posebnog značaja je razvijanje sistemskog pristupa u sagledavanju i otklanjanju patologije ili disfunkcionalnosti porodice, u kome se posebno obrađuju sistemi povratnih sprega, uzajamnost uticaja među članovima, izrazita orijentacija na ponašanje u celini i na komunikacije. I pored toga što se koristi termin „identifikovani pacijent“, uspeva se sa postavkom da je u stvari cela porodica bolesna, tj. disfunkcionalna, pa se sa punim teorijskim, sada već praktičnim potvrdama traži i menjanje zdravih članova. Ipak, psihijatar ovde ulazi u sistem sa članovima koji su veoma dobro uhodani u svojim ulogama, od kojih se teško odustaje te lečenje zahteva remećenje postojećih odnosa i uspostavljanje novih, što se čini kako kroz neutralno tumačenje i korigovanje, ili kroz primenu dijade ili triangluacije, aktivnim uključenjem u odnos da bi se on promenio. Očigledno je da se porodičnom terapijom ostvaruje drugačija raspodela odgovornosti u lečenju više nego bilo kojim oblikom individualnog tretmana, jer se to prenosi ne samo na identifikovanog pacijenta, već i na sve članove porodice. Nepovoljna strana porodične terapije je što se na ovaj način takođe povećava broj psihijatrijskih korisnika, za koje nije jednostavno reći da su bolesni, pa i da su poremećeni, jer oni to mogu odbijati. Terapijsko delovanje na porodicu je dobilo dodatno zna-

p r i k a z

k n j i g e

čenje dokazima da odnosi u porodici prema članu koji je već psihijatrijski bolestan tokom lečenja, a naročito posle povratka u porodicu u remisiji, nepovoljno ili povoljno utiču na održavanje uspostavljene remisije. Preterano emotivno ispoljavanje, bilo da se može smatrati pozitivnim, kao brižnost, ili negativnim, kao ljutnja, izazivaju pogoršanje, a umereni emotivni odnosi doprinose održavanju remisije. Kao što je veliki broj porodica odbacivao i nepovoljno reagovao na okrivljavanje za bolest jednog člana porodice, čak i na politiku otpuštanja psihijatrijskih pacijenata iz bolnice i vraćanja u porodicu, posebno u Italiji, tako su isto mnogi članovi porodice reagovali na tvrđenje da su zbog svojih emocija oni krivi za bolest člana svoje porodice. Međutim, porodice koje prihvataju saradnju za terapijsko prilagođavanje emotivnih ekspresija delovanjem psihijatara, doprinose održavanju dostignutog poboljšanja svojih članova. U svojoj ekspanziji i sveobuhvatnosti socijalna psihijatrija je ne samo zakucala na vrata, već je ušla u kuću pacijenta i njegove porodice. Na taj način se potvrđuje brojnost psihijatrijskih pacijenata u opštoj populaciji, što ukazuje da se psihijatrija prepliće sa radom porodičnog lekara pa i sa radom gerijatrijskih službi. Neophodno je posebno prilagođavanje za ulazak u kuću i porodicu pacijenta, koji najčešće odbija psihijatrijsko lečenje i odbija da dođe u psihijatrijsku ustanovu. Srećom, najčešće se radi o pasivnom psihotičnom otporu, koji se prepliće sa pasivnošću i strahovima, te sve to ne otežava uspostavljanje primarne komunikacije pa postupno i prave terapijske alijanse. I ovde se u velikoj meri deluje u smislu preuzimanja odgovornosti članova porodice i samog pacijenta da bi lečenje bilo uspešno. Uspešnost lečenja se potvrđuje ne samo ublažavanjem simptoma, već i izlaskom pacijenta iz psihotične izolacije i započinjanjem lečenja u psihijatrijskoj ustanovi. Socijalna psihijatrija je nastala u vreme kada su farmakološke mogućnosti za lečenje psihijatrijskih bolesti bile minimalne. Preterana upotreba elektrošok terapije bez dovoljno potvrde u opravdanost baš kod shizofrenih bolesnika koji su predstavljali ogromnu većinu psihijatrijske populacije u bolnicama, bila je isturena meta napada na nehumanost psihijatrije u celini, pored pratećih napada na uništavanje ličnosti aziliranih pacijenata, na osujećenje prava na slobodan život i izbor. Farmakološka revolucija je u velikoj meri nametnula novu zabludu da će lekovi postići potpunu efikasnost kada se postigne dijagnostičko savršenstvo i kada se daju efikasne, često visoke doze psihofarmaka, koje pouzdano izazivaju i veoma nepovoljne efekte. Sada se zna da intenzivna farmakoterapija može 99

N M K

p r i k a z

k n j i g e

izazvati i trajna oštećenja čija vidljivost kod hroničnih i dugo lečenih psihotičnih pacijenata ne opravdavaju niti isključivo oslanjanje psihijatara na visoke doze niti preterani optimizam da će lekovi potvrditi medicinski - biološki model psihijatrijske bolesti i lečenja. U nekim slučajevima se jasno zapaža spoj aziliranog, autističnog psihotičnog pacijenta, sa prisutnim vidljivim znacima poznih diskinezija. Socijalna psihijatrija je zaista ostvarila viši nivo humanizacije u psihijatriji, tražeći od svakog učesnika u lečenju veće lično angažovanje, u vremenu i prostoru, kao i uz prateću zainteresovanost za psihijatrijskog pacijenta. Udaljavajući se od dijagnostičkog pristupa, što je takođe ubedljivo prisutno u psihodinamskim dostignućima psihijatrije, socijalna psihijatrija je usmerila pažnju ne samo na otklanjanje simptoma, već i na podržavanje i razvijanje zdravog dela ličnosti. Na ovim osnovama se sve ubedljivije strukturisala činjenica da je terapeut terapijsko sredstvo, koji sebe dozira u lečenju svakog psihijatrijskog pacijenta. Iako je počela sa parolama „svi smo mi terapeuti“ u čemu je bilo preterivanja, socijalna psihijatrija je veoma brzo shvatila i prihvatila da je neophodna intenzivna edukacija profila svih učesnika u lečenju pacijenata, pa čak uspostavila most sa psihoanalitičkim konceptom samospoznaje koji je neophodan da bi terapeut svesno i slobodno, odmereno i celishodno određivao svoje terapijsko delovanje. To su bile optimalne osnove na kojima je počela strukturacija terapijske zajednice kao načina organizovanja života na psihijatrijskim odeljenjima. Visoko postavljeni ideali: demokratičnost, ravnopravnost, permisivnost, zajedništvo se nisu mogli ostvariti naročito kada se radilo o više poremećenim psihijatrijskim pacijentima, iako je stalno prisutna konfrontacija doprinosila sticanju socijalnog uvida u štetne posledice nepovoljnog ponašanja i korekciji radi daljeg pripadanja grupi. Konačni efekat je ipak u tome da je uključivanje pacijenta u funkcionisanje odeljenja srazmerno njegovom zdravstvenom stanju, tj. psihosocijalnoj očuvanosti i kritičnosti, i pored toga što je potvrđeno da mora postojati stručni, socijalni i administrativni autoritet sa pratećom odgovornošću, što samo povećava obavezu psihijatara da se angažuju u neposrednom kontaktu sa pacijentima. Na osnovu ovih spoznaja je kroz uticaje socijalne psihijatrije došlo do ubedljivog širenja svih oblika grupnog rada. Praktično na mnogim odeljenjima na kojima stanje pacijenata nije dopuštalo razvijanje terapijske zajednice u formalnom smislu, uvedeni su sastanci velikih grupa za razne populacije pacijenata. Struktura i sadržaji sastanaka velikih grupa zavise od pacijenata i od vođe 100

sastanka, od njegove stručnosti i strukture ličnosti. Svuda na odeljenjima gde postoje sastanci velikih grupa koje su najpogodnije za manja odeljenja sa 20-40 pacijenata, mnogo lakše se organizuju svi drugi oblici grupnih aktivnosti, uključujući visoko specijalizovane male terapijske grupe u kojima se mogu primeniti dinamsko-psihoanalitička znanja, kognitivno-bihevioralni pristup, pa i psihodrama u skladu sa sastavom grupe. Psihofarmaka uspešno otklanjaju takozvane pozitivne simptome shizofrenih bolesnika kao i afektivne simptome manično-depresivnih bolesnika. Međutim, time se ne ostvaruje zadovoljavajući nivo funkcionisanja bolesnika, te se neizbežno nameće zahtev za aktiviranjem potencijala za potpuniji oporavak. Zbog toga se svako lečenje mora shvatiti kao smanjenje bolesti i poboljšanje aktivnosti koji su u recipročnom odnosu. I taj deo poboljšanja aktivnosti, koji se zaista oslanja na zdrave snage ili na zdravi deo ličnosti spada u nadležnost socijalno psihijatrijskih metoda i delimično se poklapaju sa ranijim konceptom rehabilitacije. Pošto se pokazalo da je jedna od najštetnijih posledica praktične primene koncepata socijalne psihijatrije nasilno i prevremeno otpuštanje bolesnika iz psihijatrijskih bolnica u spoljnu sredinu bez ikakve pripreme, postavio se zahtev za obezbeđenjem raznovrsnih oblika preuzimanja primerenog staranja posle otpusta. Zato su svi oblici pripreme pacijenata za vraćanje u socijalnu sredinu zaista potvrda socijalne psihijatrije, kako za akutno tako i za hronično bolesne, uključujući otvorenost psihijatrijskih odeljenja za posete, primena slobodnih šetnji i vikenda tokom bolničkog lečenja, nastavak lečenja u dnevnoj bolnici i/ili u dispanzeru, obezbeđenje kuća i domova za stanovanje za mali broj pacijenata o kojima se stara određeno osoblje, obezbeđenje mogućnosti da se koristi očuvani životni i radni potencijal. Treba ukazati na najveće probleme koje treba rešiti da bi se ostvarila prikladna pomoć otpuštenom psihijatrijskom pacijentu; pošto je on veoma oštećen u profesionalnom – radnom delovanju, u stambenom obezbeđivanju i rekreativnom organizovanju u vremenu. I pored sve dobronamernosti za održavanje psihijatrijskog pacijenta u socijalnoj sredini obavezni smo da obraćamo pažnju na 1. mogućnost povređivanja sebe i drugih (opasnost da pacijent povredi sebe i druge premda nije veći nego u opštoj populaciji ipak postoji rizik u određenoj meri), 2. nepredvidljivost ponašanja i mogućnost pogoršanja što uvek zahteva brzu i prikladnu intervenciju psihijatra, 3. smetnje u staranju pacijenta o sebi, ne upuštajući se u to da li se radi o oštećenju koje je uslovljeno bolešću, slaboj motivaciji za poboljšanje tog staranja ili o hroničnoj navici, koja se teško

otklanja, 4. odsustvo uvida, tj. nesposobnost procenjivanja ne samo sopstvene oštećenosti, već i sopstvenih sposobnosti. 5. Od posebnog značaja za dalje održavanje opravdanog vraćanja psihijatrijskog pacijenta u socijalnu sredinu je naš uvid u nedovoljnu spremnost socijalne sredine i opšte javnosti da prihvati i doprinese održavanju otpuštenog pacijenta u socijalnoj sredini. Treba naglasiti da postoji rizik od pogoršanja stanja pacijenta koji je u fazi oporavljanja ili u stanju uravnoteženosti u kome je maksimalno učešće psihijatra ili nekog drugog terapeuta. Rizik se sastoji u postavljanju zahteva koje pacijent ne može da ispuni, te se javlja strah ili pokušaj sa mogućim neuspehom, što izrazito doprinosi dezintegrišućem i regresivnom pogoršanju, koje treba lečiti. Naravno, ovde se nazire opasnost da i psihijatar i pacijent odustanu od novih napora za poboljšanje postojećeg stanja, za mirenje sa postojećim stanjem do koga je pacijent takoreći spontano došao. U ovom procesu pripremanja za socijalnu sredinu sve više se primenjuju metode učenja ponašanja i socijalnih veština čijim izvođenjem se obezbeđuje održavanje ovih pacijenata pa i obogaćenje života u celini. Potvrdu opravdanosti socijalne psihijatrije pružaju brojni programi, istraživanja i stručni radovi o psihosocijalnom tretmanu shizofrenih pacijenata. Zbog nedovoljne spremnosti socijalne sredine da prihvati psihijatrijskog pacijenta, obavezni smo da posebno pazimo na nepredvidljivost ponašanja i moguće nasilje nad drugima, što je uvek praćeno dramatičnim prikazima u masovnim medijima, iako dosadašnja istraživanja ukazuju da psihijatrijski pacijenti učestvuju u takvim aktima srazmerno u istom broju kao i zvanično zdravi. Zato je moralo doći do uspostavljanja „maximum security hospitals“ u kojima se leče, pa i čuvaju psihijatrijski bolesnici koji su opasni po drugoga, i u kojima je osoblje pod stalnim rizikom, koji se otklanja visokom stručnošću i sistematičnošću u tretmanu. Primer ovakvih odeljenja su odeljenja na forenzičkoj psihijatriji i u zatvorskim bolnicama. Ovakve bolnice imaju veliku ulogu u otvaranju psihijatrijskih odeljenja i bolnica i davanju veće slobode drugim bolesnicima kao i u ispunjavanju društvene zaštite potencijalno ugroženih ponašanjem nasilnih bolesnika. Za takve bolesnike je neophodno obezbediti sve prateće pravne preduslove za ostvarivanje prisilnog lečenja, koje predstavlja spoj penalnog postupka i prava na lečenje svakog bolesnika, tj. obaveze društva i psihijatara da leče i ovakve bolesnike. Međutim, ostaje onaj nerešivi problem šta raditi sa ovakvim bolesnikom posle izdržane pravno određene kazne. Ne samo po principima prava na slobodu, već i po principima socijalne psihijatrije i ovi pacijenti bi mogli biti

N M K

otpušteni kad bi se mogla ostvariti garancija da više neće činiti nasilna dela, što treba da garantuju psihijatri. Jer, kad se u ovakvim slučajevima dogodi recidiv nasilja, društvo optužuje psihijatre i psihijatriju, iako je ono nametnulo pravo procene prema toku lečenja i postojećem stanju. A zna se da nauka nije dala posebne rezultate u predviđanju ponašanja ljudi uopšte. U razmatranju opravdanosti lečenja socijalna psihijatrija se našla u ćorsokaku. S jedne strane, svojim ulaskom u mnoge oblasti socijalnog života, stručnjaci u socijalnoj psihijatriji su u mogućnosti da otkriju i zapaze veoma rane znake psihijatrijske bolesti. Oslanjajući se na verovatnu pretpostavku da svaku bolest treba lečiti što pre i u što ranijoj fazi ispoljenosti, trebalo bi odmah pristupiti lečenju ovako otkrivenog bolesnika. Teškoće nastaju kada ovako otkriveni bolesnik odbija bilo kakvu intervenciju ili lečenje, bilo što se smatra zdravim, bilo što se nada da će bolest sama proći ili što se boji psihijatrijske terapije i stigme. I tu socijalna psihijatrija postaje nemoćna, iako bi lečenje sa velikom verovatnoćom otklonilo prateće strahove, dezintegraciju, subjektivno osećanje ugroženosti, ideje odnosa i depresiju. Za sada je u praksi iskoristljiva samo kod alkoholičara indirektna prisila na lečenje razvodom ili otpuštanjem sa bolničkog lečenja, što se ne može primeniti kod drugih psihijatrijskih poremećaja. Produbljujući svoje delovanje u socijalnoj sredini uz proširenje oblasti psihijatrijski prebojenih istraživanja, socijalna psihijatrija je manje zaokupljena etiološkim faktorima psihijatrijskih bolesti koji su moguće delovali u dalekoj prošlosti čoveka. Vraćajući se svojoj osnovnoj postavci o istovremenosti delovanja patogenog uzroka i nastanka psihijatrijske bolesti, po principu ovde i sada, socijalna psihijatrija je počela da istražuje delovanje socijalno ili interpersonalno uslovljenih trauma, ili životnih događaja, koji su vrlo često neizbežni. Na ovaj način je socijalna psihijatrija posebno zagazila u domen depresije, u procenu vulnerabilnosi, mogućeg nastanka, terapijskog pristupa, ali i prevencije, kada je verovatnoća za traumu i gubitak i pojavu depresije velika. Naravno, i ovde je neizbežno suočavanje sa isključivim kliničarima koji zahtevaju da se tugovanje nikako ne može izjednačiti sa bolešću depresije. Ovakvo psihijatrijsko odbacivanje tugovanja iz kategorije bolesti moguće doprinosi daljem pogoršanju pa i raznim oblicima umiranja, i suicida. U uslovima očekivanja moguće depresije kao i kada nastane zbog gubitka, socijalna psihijatrija može organizovati staranje za takvog čoveka i u njegovom domu, podsticanje i obezbeđenje odgovarajućeg tretmana, kao i organizovano podržavanje socijalne podrške, što u velikoj meri podstiče prevazilaženje

tuge i prilagođavanje novim uslovima života. Više radi obuhvatnosti, mada se i izvesni oblici ovakvog tretmana primenjuju i u nas u lečenju alkoholizma, treba pomenuti veoma angažovani oblik podsticanja socijalnog tretmana i podrške ugroženog pojedinca, je primena socijalne mreže, tj. nertvork terapije, kako je koristi Pek. Pojedinac i porodica koji imaju određeni psihijatrijski ili interpersonalni ili psihosocijalni problem, pozovu sve ljude koji su po bilo kojoj osnovi zainteresovani za njih. Onda se u prisustvu terapeuta odvija obuhvatnija analiza i diskusija sa oblikovanjem ciljeva i zadataka koje preuzimaju učesnici. Posle dogovorenog vremena se svi učesnici ponovo skupljaju i ocenjuju rezultate. Kroz značajno iskazivanje zainteresovanosti ljudi i osećanje prihvaćenosti i pripadanja, kao i kroz ciljanu angažovanost određenih, ugroženom se vraća nada i snaga da istraje u svojoj borbi za život i zdravo socijalno funkcionisanje uz poboljšanje interpersonalnih odnosa. Jedno od značajnih sociodinamskih dostignuća koje se ne odnosi neposredno na psihijatrijskog pacijenta, a odnosi se na stručne interpersonalne odnose i saradnju jeste timski rad. Niti su psihijatri pripremljeni, niti je moguće da psihijatar i klasična psihijatrija obuhvate sve oblasti u kojima treba intervenisati da bi se ostvarilo lečenje i vraćanje u socijalnu sredinu, staranje i održavanje pacijenta u socijalnoj sredini. Postupnim razgraničenjem delatnosti i odgovornosti članova tima, uz konačnu odgovornost psihijatra za lečenje i život bolesnika, timski rad je omogućio ostvarenje ciljeva lečenja, kao i izlaženje u susret njegovim terapijski korisnim potrebama. Uspešna razmena korisnih informacija, kvalitet usmerenja, preuzimanje lične odgovornosti i ispoljavanje inicijative, kao i uzajamna dopuna u staranju za svakog pacijenta, potvrdili su iskoristljivost timskog rada, saradnje raznih stručnjaka i podršku principima socijalne psihijatrije. Namera ove knjige je da vas podrži u vašoj ulozi, bilo da je u pitanju planiranje, pružanje ili korišćenje usluga zaštite mentalnog zdravlja, tako što će vam pružiti opšti radni okvir i ponuditi mnoštvo različitih ideja koje se zasnivaju na najboljem dostupnom materijalu iz oblasti etike, dokaza i kliničkog iskustva. Želja nam je da naša vizija ispravi mnoge dosadašnje nedostatke koji su opisani u ovoj knjizi. Namera nam je da predvidimo viziju bolje zaštite mentalnog zdravlja koji je u isto vreme i ambiciozan i realističan. Nažalost, svedoci smo činjenice da i danas postoji neverovatna razlika između broja ljudi koji pate od mentalnih poremećaja i broja ljudi koji dobijaju bilo kakav tretman od tih poremećaja. Ovaj propust u pružanju tretmana sreće se i u najbogatijim zemlja-

p r i k a z

k n j i g e

ma gde trećina ljudi sa shizofrenijom koja izaziva najveću onesposobljenost i oko dve trećine sa anksioznošću i depresijom ne dobijaju nikakav tretman. Ova saznanja izazivaju brojne posledice. Ovo pored ostalog ukazuje na činjenicu da većina zemalja za sada jednostavno nema kapaciteta da u potpunosti odgovori na tako veliki izazov kao što je pružanje tretmana i zaštite ljudi sa psihijatrijskim poremećajima. Drugi je iznenađujući podatak da, na primer, u SAD oko 10% ukupne populacije nema većih psihijatrijskih poremećaja, a ipak dobijaju psihijatrijski tretman, najčešće lekove. Ovaj paradoks verovatno nastaje zbog toga što psihijatrijske službe nisu dovoljne svima kojima su one potrebne, a farmaceutske kompanije vrše veliki pritisak da se stvore optimalni uslovi za prodaju njihovih lekova. Uravnotežen model zaštite često puta dovodi pacijente u dilemu da li da je potraže u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ili direktno kod specijalista za mentalno zdravlje? Ovde bi trebao veći oprez jer mnoge službe nisu dobro pripremljene sa adekvatnom evaluacijom naročito u zemljama u razvoju. Ovde su i danas potrebna istraživanja koja su usmerena na praktične probleme i da pomognemo da pojedini modeli budu prilagođeni okolnostima u lokalnoj sredini. Ovde je potrebno da napravimo zbirku opcija koje se oslanjaju na: individualno upravljanje sobom, zaštitu koju pruža porodica, tretman koji pruža bilo kakav zdravstveni ili socijalni izvor podrške koji je dostupan na lokalnom nivou, volonteri, laici i socijalna mreža, verske zajednice, nevladin sektor, dobrotvorna udruženja i drugo u kombinaciji sa podučavanjem, savetovanjem i direktnom zaštitom primarne i sekundarne (specijalizovane) zdravstvene zaštite tamo gde ona postoji. Nema sumnje da se i danas srećemo sa brojnim preprekama i izazovima u vezi sa poboljšanjem mentalnog zdravlja. Njih smo ranije prikazali u obliku tabele. Kao najčešći oblici ovih prepreka i izazova su: nedovoljno finansiranje službi za mentalno zdravlje, koncentracija resursa namenjenih službama za mentalno zdravlje u velikim gradovima ili pored njih i u velikim institucijama, složena priroda efikasne integracije zaštite mentalnog zdravlja u službama primarne zdravstvene zaštite, mali broj i nedovoljno različitih profila zdravstvenih radnika koji se edukuju i rade u službama za mentalno zdravlje, nedostatak veština i iskustva za zaštitu mentalnog zdravlja kod ljudi koji se nalaze na čelu ovih službi i usitnjenost grupa koje zastupaju interese zaštite mentalnog zdravlja (Tornikroft, G. i Tansela, M., 2011, 204-205). Sve ovo pored ostalog dovodi do veće stigmatizacije i diskriminacije obolelih, njihovih porodica i profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja. 101

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

IV konferencija Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope

Savremeni izazovi u porodičnoj medicini

Prof. dr Igor Svab

ankarjev dom u Ljubljani bio je domaćin IV konferencije Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope u periodu od 4 – 6. juna 2015. god.u organizaciji Udruženja doktora porodične medicine Slovenije, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Slovenije gospodina Boruta Pahora. Moto konferencije bio je “Modern challenges in Family Medicine” (Savremeni izazovi u porodičnoj medicini). Na skupu je bilo bilo prisutno oko 900 lekara iz: Albanije, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne

Gore, Danske, Holandije, Hrvatske, Italije, Makedonije, Rumunije, Srbije, Turske i zemlje domaćina, Slovenije. Svečanom otvaranju konferencije u Linhartovoj dvorani prethodila je grupa Filipa Pirana čiji nastup je oduševio sve prisutne, a skupu se obratila ministarka zdravstva Republike Slovenije gospođa Milojka Kolar-Celarec, koja je između ostalog istakla: ”Vlada Republike Slovenije kao ključnu potrebu postavila je zdravstvene reforme i zdravstvenu strategiju do leta 2015, sa priorite102

Prim. dr Ljubin Šukriev

tom u razvoju primarnog zdravstva, a to područje je jedno od mojih ključnih prioriteta. Slovenija ima 0,6 lekara na 1000 pacijenata, a ovo je u uporedbi sa ostalim državama OECD-a najniži nivo. Raduje me što će do leta 2018. god. Još 314 lekara završiti specijalizaciju porodične medicine”, istakla je ministarka zdravstva Slovenije, I dodala: “Konferencija je mesto za usvajanje novih znanja, razmenu mišljenja u radu i iskoristite to najbolje. Želim vam uspešnu saradnju i uživajte u gostoprimstvu i lepoti Ljubljane”. Skup je pozdravio i prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, koji je u svom obraćanju između ostalog rekao: ”Konferencija u Ljubljani neka bude mesto za razmenu naših iskustava i za međusobnu saradnju, da poštujemo i približimo naše različitosti, a sve sa jedinstvenim ciljem poboljšanja statusa i rejtinga porodičnog lekara, kao i jačanje i razvijanje opšte/porodične medicine u regionu i zauzimanje onog mesta koje joj pripada i koje zaslužuje u društvu.” Besedu za našeg prerano preminulog profesora, druga i prijatelja prof. dr

Janka Kersnika održao je prof. dr Igor Svab, koji je prezentovao poslednju napisanu prezentaciju prof. dr Kersnika ”Savremeni izazovi u opštoj/porodičnoj medicini”. Radni deo konferencije odvijao se u nekoliko sala sa brojnim usnim i poster prezentacijama, radionicama, simpozijumima, podeljenim u tematske celine: ”Savremene epidemije”; ”Savremene tehnologije”; ”Palijativno zbrinjavanje”; Starenje” i “Slobodne teme”. Među predavačima bili su : Dr John Broderson iz Danske sa temom ”Quaternary Prevention”, Doing more good than harm (Radi mnogo bolje nego li štetno) i prof. dr Leo Pas iz Belgije sa temom “Family violence challenges to the society and the family physician”(Porodično nasilje izazov za društvo i porodične lekare) koji su svojim prezentacijama fokusirali mesto i ulogu porodičnog lekara. Docent dr Tonka Poplas iz Slovenije predstavila je ”Family Medicine Model Practices Comprehensive Patients Care” (Model porodične medicinske prakse - ukupno zbrinjavanje pacijenata), naglasivši da je ovaj model počeo s primenom 2011. god. uz podršku Ministarstva zdravstva koji uvodi nov koncept u obla-

N M K

Dr Dean Klančič

stima standardnih ljudskih resursa (postojeći tim, visoka diplomirana sestra), radne kompetencije (upotreba protokola za tretman hroničnih bolesnika, dugotrajno i dobro definisanje preventivnih skrininga, da se uvedu registri za hronične bolesnike i ispunjavanje indikatora za kvalitet i rad na menadžmentu hroničnih bolesnika. Pilot studija počela je s primenom u martu 2015, a finansirana je iz norveškog granta. Prof. dr Danica Rotar-Pavličič iz Slovenije predstavila se sa ”The challenges of palliative care at the primary level” (Izazovi palijativnog zbrinjavanja na primarnom nivou), koja je naglasila da do 2050 god. očekuje da se broj stanovništva iznad 80 godina duplira od 4,7% na 11,3% u više od 27 zemalja članica EU i od 3,9% na 9,1% u zemljama OECD-a. Palijativno zbrinjavanje je različito u zemljama EU. U nekim zemljama se ono organizuje uz pomoć timova lekara i patronažne sestre, u drugim imaju timove za palijativno zbrinjavanje, koji rade u saradnji sa lekarima opšte prakse i drugim profesionalcima, a u nekim zemljama su organizovani stacionarni smještaji organizovani za palijativni pristup.

s t r u č n i

s k u p o v i

Doc. dr Katarina Stavrić iz Makedonije predstavila je “Genetics and family medicine” (Genetika i porodična medicina ) ističući da porodični lekari imaju ključnu ulogu u identifikaciji pacijenata i porodice koji će imati benefite od budućih upućivanja ka službama koje se bave genetikom. U posdiplomsko učenje treba naknadno da se uključi bazična klinička genetika. Prof. dr Ljubomir Kirov iz Bugarske predstavio se sa ”Modern approach to chronic diseases” (Savremeno približavanje ka hroničnim bolestima) koji je između ostalog rekao da će se aktivnosti u prevenciji hroničnih bolesti odvijati modernim pristupom preko aktivnosti zdravstvene promocije, rane detekcije i blagovremenog pristupa u uspešnom i efektivnom tretmanu. U okviru konferencije svoju sesiju su imali predstavnici pokreta “Vasco de Ga-

Dr Kiril Soleski i dr Filip Lokvenec, predstavnici ovog pokreta iz Makedonije održali su radionicu povezanu sa modernim predizvicima mladih porodičnih lekara Jugoistočne Evrope. Radionica je bila mesto gde su mladi lekari iz više zemalja imali mogućnost da razmene međusobne predizvike sa kojima se suočavaju u sopstvenim zemljama ali, u isto vreme diskutovalo se i o predlozima za njihovo rešavanje. Radni deo konferencije završio je 6.6.2015. god. u 17,30 časova, a posle toga je upriličeno zatvaranje muzičkom tačkom “Kamerata Medika”, koje je bilo zadovoljstvo slušati. Prisutnima su se obratili predsednik OO dr Dean Klančič, predsednica NO prof. dr Mateja Bulc, predsednica Udruženja doktora porodične medicine Slovenije prof. dr Danica Rotar-Pavličič. Predsednik Asocijacije dr Šukrijev je rekao: ”Kao što sve ima svoj kraj, tako

ma” (Vasco de Gama Movement,VdGM). To je radna mreža specijalizanata i mladih porodičnih lekara u okviru Evropske organizacije porodičnih lekara (Wonca Europe). Ovaj pokret danas ima predstavnike u 32 zemlje Evrope, među kojima i Makedonije.

se i naša Četvrta konferencija privela kraju. I šta reći na kraju? Konferencija je ispunila očekivanja i iskreno rečeno trebamo biti zadovoljni. Ponosan sam što je organizacijski bila besprekorno organizovana i sve je teklo u najboljem redu. U edukativnom pogledu zadovoljili su se svačiji ukusi zbog raznolikosti tema, a pozvani predavači sa svojim prezentacijama dali su pun doprinos u edukaciji porodičnog lekara. Hvala našim domaćinima i organizatorima na uspešno organizovanoj konferenciji.” Sledeća, Peta konferencija Asocijacije 2017. god. biće održana u Budvi, Crna Gora, u organizaciji Udruženja doktora opšte/porodične medicine Crne Gore. Rastali li smo se sa ubeđenjem da ćemo se videti na sledećim dešavanjima u organizaciji Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope. Pripremio: prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik A OM/PM JIE

103

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srpske, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u periodu od 4 - 7.6.2015.godine u Hotelu ‘’Monument’’ na Kozari, održan je XIII simpozijum medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Svečanom otvaranju simpozijuma je prisustvovalo 200 medicinskih sestara iz zdravstvenih ustanova Republike Srpske, kao i medicinskih sestara iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Norveške. Svečanom otvaranju su prisustvovali direktor UBKC Banjaluka prof. dr Mirko Stanetić, pomoćnik direktora UBKC BL za zdravstvenu njegu Slađana Vranješ, Visoka medicinska škola Prijedor - Stanić dr Slobodan, predstavnik Strukovnog sindikata medicinskih sestara - Ranko Palačković, predstavnica Projekta ‘’Jačanje sestrinstva u BiH’’ - g-đa Emira Dropić, UINARS Srbije Gordana Dragošev, Branka Mirić - Norveška, SZRRS Loznica - Radenka Ćiraković, Udruženje Sestrinstvo KC Srbije - Slobodanka Zelić, Zorica Jovanović, Jadranka Noveski predstavnici strukovnih asocijacija Slovenije - Andreja Kvas, Ruža Pendel-Mikuš, Blanka Pust, Munira Pejić, Andreja Zupanec, Zoran Bradaš, Živko Stojčić - Hrvatska, Ekrem Kevrić - FBiH, Spomenka Vernački - Vrbas, Srbija, Zoran Ilić, psihoterapeut i kouč, kao predstavnici zdravstvenih ustanova Republike Srpske i dr. Tema koja je obrađena kroz plenarnu tematiku je: ‘’Tajne uspješne komunikacije - kako lakše da dobijemo ono što želimo uz očuvanje dobrog odnosa’’. Predavač je bio dr Zoran Ilić, koji je u planiranom vremenu održao zanimljivu i korisnu radionicu sa učesnicima, koji su mogli na praktičnom primjeru vidjeti tajne uspješne komunikacije. U toku simpozijuma je naš sponzor ‘’Eurosan’’ Banjaluka održao prezentaciju svojih proizvoda i prikazao nam novosti u svojoj bogatoj paleti proizvoda za održavanje higijene u zdravstvenim ustanovama. Učesnici ovog skupa su pokazali veliko interesovanje za njihove proizvode. Kompanija ‘’NovoNordisk’’ koja dugi niz godina podražava rad UMSTIB RS je za učesnike simpozijuma pripremila predavanje na temu: ‘’Insulin i HbA1c kao parameter dobre kontrole dijabetesa’’, predavač je bila dr Valentina Soldat-Stanković. 104

Hotel ‘’Monument’’ na Kozari

XIII simpozijum UMSTIB RS sa međunarodnim učešćem

Na kraju akltivnosti koje su imali naši sponzori predsjednica UMSTIB RS im je uručila zahvalnice. Kroz usmenu i poster prezentaciju izložena su 72 rada, čiji su auto-

ri medicinske sestre, tehničari i babice koje su istraživanjem iznijele primjere i iskustva iz prakse. Radovi su bili kvalitetno napisani, prezentovani,iz godine u godinu su sve kvalitetniji. UMSTIB Republike Srpske tradicionalno organizuje veliko okupljanje impresivnog broja priznatih stručnjaka u svijetu sestrinske njege. Simpozujum je mjesto gdje su se razmijenila strukovna i naučna iskustva. U ovoj godini je nastavljen pozitivan trend da je značajan broj učesnika sebi obezbijedio donaciju za učešće na simpozijumu i novčane transakcije su obavljane žiralno, što olakšava rad organizacionog odbora. Kao organizacioni odbor smo zaključili a i anketom koju smo obavili sa učesnicima potvrdili da je i ovaj put simpozijum bio dobro organizovan. Učesnici simpozijuma su nakon diskusije jednoglasno usvojili zaključke XIII simpozijuma koji će po njihovoj odluci biti proslijeđeni na relevantne adrese. Zaključci XIII simpozijuma UMSTIB RS sa međunarodnim učešćem:

N M K

1. Medicinske sestre čine najveću grupu zdravstvenih radnika, dobro obrazovana i motivisana sestra poboljšava ishod liječenja; 2. Neophodno je uraditi standardizaciju početnog obrazovanja medicinskih sestara; 3. Urediti zakonom sestrinsku profesiju /Zakon o sestrinskoj djelatnosti, Komora medicinskih setara neophodna/ Sestrinske asocijacije i asocijacije drugih zdravstvenih profesionalaca će raditi u skladu sa statutima i svojim ciljevima; 4. Da bi se ostvario profesionalni razvoj potrebno je zagovarati cjeloživotno učenje; 5. Promovisati profesiju u skladu sa promjenama u svijetu s kojima se suočavamo i mogućnostima koje nam se nude; 6. Obrazovanje uskladiti sa Direktivom EU 2005/36 /13 koja se odnosi na regulisanje profesije i obrazovanje, posebno segment predavača, fond sati teorije i prakse; 7. U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS neophodan je Sektor za zdravstvene profesionalce koji će se baviti problemima u svojim profesijama /Sestre - sestrama, laboranti - laborantima, fizioterapeuti - fizioterapeutima, sanitarci - sanitarcima itd; 8. Planirati sestrinsku radnu snagu i onemogućiti brze prekvalifikacije i ugrožavanje sestrinske profesije kroz iste;

9. Medicinske sestre su snaga koja nosi promjene i zdravstvena njega je efikasna, djelotvorna i isplativa; 10. Od Sindikata tražimo da uspostavi bolje sindikalno predstavljanje i zaštitu kod poslodavaca i kreatora zakona u skladu sa svojim ovlaštenjima. Sljdeći simpozijum će biti održan od 2.6. do 5.6.2015. godine, mjesto će biti naknadno saopšteno. Slogan sljedećeg XIV simpozijuma je: Ne imitirajmo druge, nađimo sami sebe i budimo ono što jesmo !!! Tema predviđena za plenarnu tematiku je: 1. Kontinuirani profesionalni razvoj i razvoj karijere medicinske sestre izmijenjena uloga medicinske sestre; 2. Planiranje radne snage i optimiziranje sestrinskih vještina, pacijentova sigurnost; 3. Pozitivno radno okruženje. Pomoć i podršku u organizaciji XIII simpozijuma su pružili: NovoNordisk, Eurosan Banjaluka, PRO SES, grad Banjaluka, grad Prijedor, Univerzitet Apeiron Banjaluka, ZZFMR „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka, Banjalučka pivara, SKY agencija, Guideline-travel agency, Art print Banjaluka, Hotel Monument Kozara. Mr sc. Živana Vuković-Kostić

s t r u č n i

s k u p o v i

Kancerološka sekcija SLD i Sekcija sestara u onkologiji UMSTBS organizuju

52. Kancerološku nedelju i

29. Simpozijum

medicinskih sestara – tehničara onkoloških institucija Republike Srbije

27-28. novembar 2015. godine Sava Centar, Beograd 28. novembar 2015. godine

www.sld-rs.org

105

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

IV simpozijum o bolestima zavisnosti sa međunarodnim učešćem

Multisektorski odgovor na bolesti zavisnosti

periodu od 10. do 11. juna 2015. godine u Banjaluci je održan 4. simpozijum o bolestima zavisnosti sa međunarodnim učešćem „Multisektorski odgovor na bolesti zavisnosti“ na temu „Izazovi u tretmanu zavisnosti u savremenom društvu“, u organizaciji Udruženja građana „Viktorija“ i Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske. Simpozijum su otvorile predsjedavajuća Vijeća naroda Republike Srpske prof. Nada Tešanović i izvršna direktorka UG „Viktorija“ Sanja Stanić. Ispred Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske, skupu se obratio dr Milan Latinović kao predsjednik komisije.

ovodom obilježavanja 26. juna međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga u zgradi Vlade Republike Srpske održana je zajednička konferencija za novinare Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske i Udruženja građana „Viktorija“. Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u Resoru za zdravstvenu zaštitu dr Milan Latinović je naveo da je prošle godine rađeno na izradi Nacrta strategije nadzora nad opojnim drogama i suzbijanju zloupotrebe opojnih droga u Republici Srpskoj za period 2015. do 2020. godine, koji bi uskoro trebalo da bude upućen prema Narodnoj skupštini Republike Srpske. „Takođe, ove godine je planirano da se u saradnji tri ministarstva, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva prosvjete i kulture napravi mreža timova koji će, koristeći sred106

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga stva za brzu detekciju prisustva droge, obilaziti škole i u nenajavljenim posjetama i kontrolisati eventualno prisustvo opojnih droga“, rekao je Latinović. On je dodao da su kroz određene programske sadržaje i redovno obrazovanje u okviru predmeta biologije i razredne nastave uvedene teme prilago-

đene uzrastu djece kako bi ih u najranijem uzrastu upoznali o štetnom dejstvu opojnih droga na organizam. Član Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga u Republici Srpskoj, u ime Ministarstva unutrašnjih poslova, Ilija Plavša rekao je da se Ministarstvo unutrašnjih poslova Republi-

N M K

slav Sedmak, prof. dr Petar Nastasić, dr Periša Simonović, dr Andrej Kastelic, dr Nuša Šegrec, prof. dr sc. Sanja Radetić-Lovrić, dr. Jasmin Softić kao i mnogi drugi. Učesnici ovog skupa su bili iz zdravstvenih, socijalnih i obrazovnih ustanova kao i predstavnici nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske. Na simpozijumu učestvovali i učenici prvog razreda Osnovne škole „Dositej Obradović“ iz Banjaluke koji su na slikovit način prezentovali zdrave životne stilove i vrijednosti, čija promocija treba da bude ključna u razvoju preventivnih

s t r u č n i

s k u p o v i

programa koji se bave zavisnostima od psihoaktivnih supstanci. S.S.

Na simpozijumu su kroz tri tematske sesije i jedan okrugli sto obrađeni najaktuelniji problemi i prezentovana dostignuća i najbolje prakse iz oblasti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, zavisnosti od alkohola, preventivni programi kao psihoterapijski modaliteti u radu sa zavisnicima. Pored tema kao što su opioidna supstitucijska terapija, rad sa heroinskim zavisnikom nakon detoksikacije, izazovi i mogućnosti u terapijskom pristupu adolescentnim zavisnicima, partnerstvo s pacijentima kroz kliničke smjernice i vodiče, ove godine značajna pažnja je posvećena prevenciji zavisnosti. Predavači su i ovog puta bili najeminentniji stručnjaci. prof. dr Tomi-

ke Srpske nalazi u središtu borbe protiv zloupotrebe droga. On je naveo da MUP tokom jedne kalendarske godine provede petnaestak operativnih akcija međunarodnog i regionalnog karaktera na razbijanju organizovanih kriminalnih grupa. Plavša je napomenuo da MUP ima koordinirajuću ulogu u Komisiji za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga u Re-

publici Srpskoj te da ovo Ministarstvo, u saradnji sa ostalim ustanovama, prati pojavu novih vrsta droga i da je u tom smislu uputilo inicijativu mjerodavnim tijelima na nivou BiH da se izmijene liste dopune opojnih droga. Predstavnik nevladinog sektora u Komisiji za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga u Republici Srpskoj i predsjednik Udruženja građana “Vikto-

rija” Sanja Stanić istakla je da je značajna uloga partnerskog odnosa između nevladinih organizacija i institucija kroz dugoročne projektne aktivnosti. Ona je navela da je u kontinuitetu od 2007. godine provedeno niz aktivnosti i edukacija, naglasivši značajnu ulogu nevladinih organizacija u izradi strateških dokumenata. Na osnovu prijava liječenih zavisnika u Republici Srpskoj, zaključno sa 31.12.2014. godine, registrovano je ukupno 385 liječenih zavisnika. Među liječenim zavisnicima u Republici Srpskoj najzastupljeniji su heroinski zavisnici (88,4%) te je nakon heroina kanabis najčešća korištena primarna droga za korisnike koji su ušli u specijalizovani tretman liječenja. Heroinski zavisnici u RS su u prosjeku počeli sa konzumiranjem bilo kojeg opojnog sredstva sa 16 godina, a prvo uzimanje heroina sa javilo u prosjeku sa 19 godina starosti. N.A.

107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

tina (Grčka) je bila domaćin 12th World Congress of Biological Psychiatry, koji je održan u periodu 14 – 18. juna 2015. godine, okupivši preko 1800 učesnika iz 80 zemalja u veleljepnom Kongresnom centru Megaron. Na ovogodišnjem kongresu su u naučnom programu predstavljena najnovija istraživanja iz svih dijelova svijeta koja se odnose na nova saznanja iz biološke psihijatrije, kroz preko 150 različitih sesija (plenarna predavanja, okrugli sto, simpozijumi, radionice, poster sesije, oralne prezentacije, debate), a poseban interes izazvalo je sedam sesija koje su se odnosile na nove tretmanske smjernice za najučestalija psihijatrijska oboljenja. Organizovani su i pretkongresni simpozijum te posebne sesije za stipendiste edukativnog granta kongresa iz reda mladih kolega iz desetak zemalja, koji su prezentovali svoja

12th World Congress of Biological Psychiatry

Svjetski kongres biološke psihijatrije istraživanja. Ove godine su uručene i nagrade za izuzetne doprinose i rad na polju biološke psihijatrije i neuronauka: prof. J. Rybakowski - Poljska (za životno djelo); prof. R. Lanzenberger - Austrija (za naučnoistraživački rad); prof. E. Mohandas - Indija i prof. B. Taneli - Turska (za izvrsnost u mentorstvu); prof. Ph. Courtet - Francuska i prof. K. Fountoulakis - Grčka (za izvrsnost u edukaciji); prof. H. Grunze - V. Britanija (za publicistički rad). Organizator ovog kongresa je World Federation of Societies of Biological Psychiatry, asocijacija koja je u posljednjih 40 godina postala najzna-

čajnija iz oblasti biološke psihijatrije, a okuplja 63 nacionalna biopsihijatrijska udruženja i individualne članove iz preko 70 zemalja. Ova asocijacija je kreator svih važećih vodiča za savremeni biološki tretman psihijatrijskih oboljenja i redovno ih dopunjava u skladu sa savremenim istraživanjima iz ove oblasti. Na ovogodišnjem kongresu u Atini učestvovalo je tridesetak psihijatara iz Bosne i Hercegovine, sa nekoliko radova. Naredni, 13. svjetski kongres biološke psihijatrije biće održan sredinom 2017. godine u danskoj prijestonici, Kopenhagenu. Pripremio: dr Goran Račetović, Dom zdravlja Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

St. Catherine’s koledž u Oxfordu

ECNP škola neuropsihofarmakologije

periodu od 5. do 10. jula 2015. godine u St. Catherine’s koledžu u Oxfordu, pod pokroviteljstvom ECNP (European College of Neuropsychopharmacology), održana je sada već tradicionalna škola neuropsihofarmakologije. Za učešće u ovoj školi selektovano je 46 mladih psihijatara iz dvadeset i šest zemalja Evrope. Jedina učesnica iz BiH bila je dr Višnja Banjac, psihijatar Klinike za psihijatriju, UBKC Banjaluka. Škola je bila organizovana po principu interaktivnih predavanja i radionica sa 108

prikazima slučajeva. Predavači su bili renomirani stručnjaci iz oblasti psihijatrije: prof. Guy Goodwin (predsjednik ECNP-a), Pol Morrison, Hamish McAllister-Williams, Philippe Nuss, Henricus G. Ruhe, Celso Arango, Christer Allgulander, Michel Bourin, Andrea Cipriani i Gerard R. Dawson. Cilj škole je bio da pruži najnovije informacije o farmakoterapiji različitih psihijatrijskih modaliteta: anksiozni poremećaji, shizofrenija, depresivni i bipolarni poremećaji. Ova škola je samo jedna u nizu, pored različitih seminara i škola, koje organizuje ECNP asocijacija u cilju edukacije mladih stručnjaka iz oblasti neuronauka. Pored ovog zvaničnog dijela, organizatori su omogućili prijatan boravak i obilazak znamenitosti Oxforda. Univerzitet u Oxfordu je najstariji univer-

zitet na engleskom govornom području i jedan od najprestižnijih univerziteta na svijetu, a poznat je i kao “city of dreaming spires”, što najbolje opisuje harmoniju arhitekture i tornjeva oxfordskih škola. Pripremila: dr Višnja Banjac

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Savremena psihofarmakologija

Mostarska psihijatrijska subota

vanaestu godinu tradicionalnog simpozijuma Mostarska psihijatrijska subota, održanog u Hotelu ERO 6. juna 2015. godine obilježila je tema Savremena psihofarmakologija: temelj liječenja osoba sa duševnim smetnjama. Ovogodišnji simpozijum bio je, kao i svih ranijih godina, praćen velikom zainteresovanošću za najavljeni Naučni program, u kome je učešće uzelo 13 predavača iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, a preko 160 učesnika iz naše zemlje i Slovenije su imali i aktivno učešće u stručnim diskusijama nakon sesija, koje su obradile različite oblasti iz psihijatrije (dječja i adoloscentna, psihogerijatrija, forenzička psihijatrija, psihotični i poremećaji raspoloženja, adiktologija i druge), ističući aktuelna saznanja o značaju psihofarmakoterapijskog - bio-

loškog pristupa u liječenju psihijatrijskih poremećaja i oboljenja, kao temelja za kvalitetan oporavak i uključivanje naših korisnika u druge vrste tretmana. Istaknuto je da je kompletan oporavak osoba sa duševnim smetnjama moguć korištenjem individualizovanih pristupa korištenjem kombinovanih terapijskih pristupa u skladu sa konceptima bio psiho-socijalnog modela, kao modernog i na dokazima zasnovanog pristupa u tretmanu mentalnih poremećaja. Organizatori ovog stručnog psihijatrijskog događaja prvog reda u našoj zemlji bili su Klinika za psihijatriju SKB Mostar i Medicinski fakultet Univerziteta Mostar (Katedra za psihijatriju), uz koorganizaciju Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini. Podršku “Mostarskoj psihijatrijskoj suboti” kao i ranijih godina daje i Liječnička komora Hercegovačko-neretvanske županije, čije su sertifikate o učešću sa KME bodovima dobili svi predavači i učesnici. Pripremio: dr Goran Račetović, generalni sekretar UPuBiH

109

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

niverzitetska bolnica Foča kao nastavna baza Medicinskog fakulteta, Asocijacija hirurga Republike Srpske, Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva bili su organizatori ovog tradicionalnog i veoma značajnog hirurškog skupa koji okuplja hirurge iz gotovo svih zdravstvenih ustanova sa prostora Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH. Nakon pozdravnih riječi direktora Univerzitetske bolnice prof. Veljka Marića, dekana Medicinskog fakulteta prof. Milana Kulića, načelnika opštine Foča gospodina Radisava Mašića i predsjednika Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva prof. Nebojše Stankovića, minutom ćutanja odata je počast nedavno preminulom hirurgu i akademiku prof. Nenadu Obradoviću iz Novog Sada o čijem je životnom putu i radu govorio prof. Svetolik Avramov. Sastanak je u potpunosti ispunio očekivanja kako brojem učesnika, tako

Foča 18 – 20. jun 2015. godine

Simpozijum, Medicinski fakultet u Foči

amfitetatru Medicinskog fakulteta u Foči 26. 06. 2015. godine održan je Simpozijum Društva doktora medicine podružnica Foča, sa odabranim temama iz nefrologije pod nazivom ,,Hronične bolesti bubrega u Republici Srpskoj’’. Simpozijumu su, pored doktora iz regije Foča, Višegrad, Rudo, Rogatica, Čajniče, prisustvovali i gosti iz Beograda, Banja Luke, Šamca, Bijeljine, Zvornika, Trebinja, Istočnog Sarajeva. Načelnik odjeljenja nefrologije Univerzitetske bolnice Klinički Centar Banja Luka Vlastimir Vlatković rekao je da se bubrežna bolest, zbog nedostatka simptoma, uglavnom otkriva tek u poodmaklom stadijumu, kada jedino preostaju transplantacija bubrega ili dijaliza. Za razliku od zemalja u okruženju, Republika Srpska ima većinom privatizovane centre za hemodijalizu. Jedanaest hemodijaliznih centara, od kojih je devet u javno-privatnom vlasništvu, a dva u sastavu bolnica u Foči i Trebinju, pružaju savremene usluge i terapijske poduhvate. Profesor Medicinskog fakulteta Ljubica Đukanović istakla je da u ranom otkrivanju bubrežnih bolesti veliku ulogu ima primarna zdravstvena zaštita, te navela koji su zadaci porodičnih ljekara: ,,Glavno je da spriječi da se razvije bolest bubrega, a to se postiže regulacijom šećera u krvi i pritiska. Šećer mora da bude za starije do sedam, za mlađe i manji, a pritisak 130/80. Drugi zadatak je da redovno provjerava da li se razvila neka bolest bubrega’’, rekla je Đukanovićeva. Republika Srpska se nalazi na geografskom području koje ima povećani ri110

8. simpozijum hirurga Srbije i Republike Srpske sa međunarodnim učešćem

Hronične bolesti bubrega u RS zik za nastanak bubrežnih bolesti na šta su upozorili ljekari, pa se kao jedini način prevencije preporučuju zdrav način života – pravilna i raznovrsna ishrana, dovoljno kretanja, redovna kontrola krvnog pritiska, dijabetesa, i najmanje jedna kontrola krvne slike i urina godišnje. Cilj sastanka bio je da se predstavi problem hroničnih bolesti bubrega u Republici Srpskoj, kao i metode liječenja terminalne bubrežne slabosti u RS. Nefrologija u RS je posljednjih godina doživjela značajan uspjeh što je krunisano početkom transplantacija u Banja Luci. Jedan od čestih uzročnika bubrežnih bolesti kod stanovništva u RS je endemska nefropatija, predmet brojnih medicinskih istraživanja. Jedno od istraživanja uradio je i Medicinski fakultet u Foči. ,,Misteriozno je što se dugo vremena razlog same bolesti nije znao. Danas se

bolest vezuje za intoksikaciju takozvanom aristolohijskom kiselinom i ja se nadam da će Medicinski fakultet zajedno sa kolegama u Bijeljini nastaviti rad na istraživanju endemske nefopatije’’, rekla je asistent Fakuleta i nefrolog mr sc. med. Marijana Kovačević. Na simpozijumu je istaknuta odlična saradnja UB KC Banja Luka i UB Foča. Predstavljen je doprinos Medicinskog fakulteta Foča istraživanjima endemske nefropatije , pokrenutim od strane uvažene prof. Đukanovič iz Beograda. U istraživanjima su učestvovali asistenti i studenti Medicinskog fakulteta Foča, doktori i medicinski tehničari UB Foča i DZ Bijeljina i IDC Bijeljina. Nakon sastanka nastavljeno je druženje kolega na svečanoj večeri, a zatim naredni dan u Rafting centru Bastasi. PR: Nataša Pavlović

N M K

i kvalitetnim stručnim programom koji je počeo izlaganjem našeg gosta iz Miškolca dr Janosa Besille, predsjednika Udruženja za laparoskopsku hirurgiju Mađarske, koji nam je prikazao izvanredne rezultate mađarskih hirurga u liječenju oboljenja debelog crijeva ovom savremenom metodom. Zatim su uslijedila izuzetna predavanja vodećih stručnjaka u oblasti urgentne i onkološke hirurgije i to prof. Žarka Lauševića iz Urgentnog centra Srbije o savre-

adovoljstvo nam je bilo što smo imali priliku učestvovati u radu 25th Regional Congress of the International Society Of Blood Transfusion (ISBT) koji je održan u periodu od 27. juna – 1. jula 2015. godine u Londonu u prelijepom ambijentu Excel Exibition Centre. Svake godine ovo internacionalno udruženje za transfuzijsku medicinu (ISBT) privlači veliki broj učesnika pa je tako i ove godine kroz impozantne enterijere ExCell-a učešće u kongresnim sesijama uzelo preko 3720 stručnjaka iz više od 104 zemlje iz cijelog svijeta. Internacionalno udruženje za transfuzijsku medicinu (ISBT) je naučno društvo osnovano 1935. godine. Od tada je ISBT postalo internacionalno društvo koje okuplja stručnjake transfuzijske medicine iz cijelog svijeta. Stručnjaci iz preko 120 država razmjenjuju svoja iskustva jer samo moć znanja može poboljšati sigurnost transfuzijske medicine širom svijeta. Najvažnija aktivnost ISBT-a je promovisanje nauke i edukacije u vezi s krvlju, krvnim ćelijama i transplantacijom. 25. kongres ISBT-a je akreditovan od strane Evropskog akreditacionog savjeta za kontinuiranu medicinsku edukaciju (EECCME) koji funkcioniše kao institucija Evropskog saveza medicinskih stručnjaka (UEMS). Na ceremoniji svečanog otvaranja kongresa, skupu se srdačno obratio predsjednik kongresa Martin Bruce i poželio dobrodošlicu svim učesnicima te istakao da stručnjaci iz cijelog svijeta imaju jedinstvenu priliku prisustvovati fantastičnom i angažovanom kongresu. 25. regionalni kongres ISBT-a se odvijao zajedno sa

s t r u č n i

s k u p o v i

prikazao rezultate liječenja kolorektalnih metastaza u jetri. Na kraju je dr Nenad Lalović, hirurg iz Univerzitetske bolnice u Foči, na jedan savremen način prikazao rezultate u liječenju komplikacija nastalih kao posljedica dehiscencije kolorektalne anastomoze. Diskusija je na kraju bila rezultat kvalitetnih predavanja i predavača i uključili su se vodeći stručnjaci u ovoj oblasti iz Beograda, Novog Sada, Tuzle, Banjaluke, Bijeljine i Foče. Simpozijum već tradicionalno pored stručnog ima i vanstručni dio koji je prepoznatljiv u organizaciji ovog sastanka u Foči i sastoji se zajedničkog okupljanja i druženja u restoranu “MonteCristo” i večere za sve učesnike, a zatim i rafting rijekom Tarom nakon čega su se učesnici 8. simpozijuma vratili redovnim poslovima u svojim zdravstvenim centrima.

menom liječenju akutnog pankreatitisa, prof. Siniše Maksimovića iz Opšte bolnice Bijeljina koji je govorio o liječenju malignih oboljenja dojke. Prof. Dejan Ivanov iz Kliničkog centra Vojvodine prikazao je rezultate liječenja karcinoma gušterače, dok je prof. Jovan Ćulum iz Banjaluke govorio u ekstenzivnoj hirurgiji želuca i rezultatima koji su veoma impresivni. Dr sc. med. Blagoje Đukanović iz KBC Bežanijska kosa je na vrlo savremen način

Pripremio: dr sc. med. Radmil Marić

ExCeL Exhibition Centre London

25. regionalni kongres transfuziologa

33. godišnjom konferencijom Britanskog društva za transfuzijsku medicinu. Predsjednik kongresa se posebno zahvalio Naučnom odboru koji je pregledao preko 1200 primljenih sažetaka i uspio da priušti izvanredan i raznolik naučni program. Prvi dan kongresnih aktivnosti je počeo sa SHOT simpozijumom na temu hemovigilance, a zatim je uslijedio jednodnevni edukativni program ISBT akademije. Glavni naučni program je obuhvatao devet plenarnih predavanja eminentnih stručnjaka, 186 usmenih prezentacija podijeljenih u osam sesija koje su se odvijale

Dr Veselka Ćejić, dr Biljana Jukić i dr Gordana Guzijan

paralelno u 16 sala ExCell- CENTRE i 855 poster prezentacija koje su bile usmjerene na najvažnije teme u transfuzijskoj medicini: donatori, doniranje i menandžment, imunobiologija krvnih ćelija, neželjeni događaji, celularna terapija i klinička transfuzija. U toku kongresa poznate svjetske firme u oblasti transfuzijske medicine su organizovale simpozijume na kojima su prezentovali najnovija dostignuća u svojoj proizvodnji (Roche, Terumo, Bio-Rad, Diasorin, Diagast, Lmb Technologie GmbH i dr.). ,,Edukativni program je izuzetno informativan, naučni program je uzbudljiv, izložbe su inovativne, a društvene aktivnosti nam daju mogućnost za međusobnu interakciju i priliku da naučimo jedni od drugih”, istakao je predsjednik ISBT-a Celso Bianco. Aktivno učešće i ove godine na 25. kongresu ISBT-a imala su dva transfuziologa iz Republike Srpske koja su svoje radove prezentovala u obliku poster prezentacija i to: prim. mr sc. dr med. Gordana Guzijan sa temom: Distribution of Clinically Relevant Erythrocyte Antigens Among Blood Donors of the Republic of Srpska i dr Veselka Ćejić spec.transfuziologije sa temom: The Number and Types of Transfusion Reactions at the Institute for Transfusion Medicine Banjaluka From 2009 to 2015. Naredni 26th Regional Congress of the ISBT, Bali, Indonesia, 14-16.11.2015. godine i 34th International Congress of the Isbt, Dubai, United Arab Emirates. Pripremila: dr Veselka Ćejić, predsjednica Udruženja transfuziologa Republike Srpske

111

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

U organizaciji Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, Simpozijum sa međunarodnim učešćem

Dijabetes, gojaznost i metabolički sindrom Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, primarijus, spec.internista-endokrinolog Predsjednca Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

druženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske organizovalo je od 26-27.6.2015. godine u Banjaluci simpozijum sa međunarodnim učešćem „Dijabetes, gojaznost i metabolički sindrom“. Simpozijum je imao međunarodni karakter i u njegovom radu, osim predavača iz Republike Srpske, uzeli su učešće i eminentni stručnjaci iz Republike Srbije. Predavači na simpozijumu su bili uvaženi profesori iz Republike Srbije: akademik Nebojša M. Lalić, akademik Dragan Micić, prof. dr Dragan Zdravković, prof. dr Katarina Lalić, prof. dr Aleksandra Jotić i prim. doc. dr Snežana Polovina. Iz Republike Srpske predavači su bili članovi Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske: Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, internista-endokrinolog; doc. dr Gordana Bukara- Radujković, pedijatar-endokrinolog; doc. dr Aleksandra Grbić, internista-endokrinolog; mr sc. dr Milena Brkić, internista-endokrinolog; prim. dr Mladen Blagojević, internista-enodokrinolog; dr Valentina Soldat-Stanković, internistaendokrinolog. Iz JZU Dom zdravlja Banjaluka - Katedra porodične medicine predavač je bila doc.dr Kosana Stanetić , specijalista opšte i porodične medicine. Simpozijum je bio interdisciplinarnog karaktera i namijenjen je endokrinolozima (internistima i pedijatrima), kardiolozima, nefrolozima, neurolozima, okulistima, specijalistima fizikalne medicine i rehabilitacije, specijalistima porodične medicine, kao i spec. drugih grana medicine koji se bave komplikacijama dijabetesa. Simpozijum je otvoren u svečanoj atmosferi 26.6.2015. god. u konferencijskoj sali Hotela “Vidović“. Prilikom otvaranja ovog skupa učesnicima su se obratili ispred Univerzitetske bolnice Kli112

nički centar Banjaluka prof. dr Zvezdana Rajkovača, direktor za medicinska pitanja UBKC Banjaluka; ispred Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof.dr Zoran Vujković, prodekan za nastavu; ispred Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Alen Šeranić, viši stručni saradnik MZSZ, koordinator projekta “ Diabetes mellitus u Republici Srpskoj“. Prisutne je pozdravio i zahvalio se na učešću u radu simpozijuma i predsjednik Upravnog odbora Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske prim.dr Mladen Blagojević i predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske prof. dr Snježana Popović-Pejičić. Nakon svečanog otvaranja uslijedio je stručni program simpozijuma. Stručnim programom bile su obuhvaćene najaktuelnije teme iz dijabetologije, gojaznosti i metaboličkog sindroma, a odvijao se u četiri sesije. Prva sesija je bila posvećena No-

vinama i dilemama u dijabetesu i izazvala je veliko interesovanje prisutnih. Sesijom su predsjedavali akademik Nebojša M. Lalić i prof. dr Snježana Popović-Pejičić. U okviru prve sesije predstavljene su aktuelnosti u terapiji dijabetesa. Prof. dr Snježana Popović-Pejičić predstavila je “Nove preporuke ADA/EASD 2015. u liječenju dijabetesa tipa 2”, akademik Nebojša M. Lalić “Inkretinsku terapiju u dijabetesu”, prof. dr Aleksandra Jotić „Terapiju dijabetesa u trudnoći“ i prof. dr Katarina Lalić „Kardiovaskularni rizik u dijabetesu“. Drugom sesijom koja je bila posvećena Gojaznosti i metaboličkom sindromu predsjedavali su akademik Dragan Micić i prim. doc. dr Kosana Stanetić. Ova veoma zanimljiva sesija je obuhvatila: “Terapiju gojaznosti: sadašnje stanje“ o kojoj je govorio akademik Dragan Micić i “Barijatrijsku hirurgiju u terapiji gojaznosti“ koju je predstavila doc. dr Snežana Polovina.

N M K

Povezanost između metaboličkog sindroma, gojaznosti i depresije predstavila je prof. dr Snježana Popović-Pejičić, a o mogućnosti prevencije gojaznosti govorila je prim. doc. dr Kosana Stanetić. Trećom sesijom Gojaznost i dijabetes u djece predsjedavili su prof. dr Dragan Zdravković i doc. dr Gordana Bukara-Radujković. Prof. dr Dragan Zdravković je predstavio temu “Gojaznost kod dece: dijagnostika i klinički oblici“ a doc. dr Gordana Bukara-Radujković govorila je o “Gojaznosti i insulinskoj rezistenciji kod djece i adolescenata”. Četvrtom sesijom Mikrovaskularne i neuropatske komplikacije u dijabetesu predsjedavali su prim. doc. dr Aleksandra Grbić i prim. dr Mladen Blagojević. Veoma interesantno je bilo predavanje “Patogeneza mikrovaskularnih komplikacija” koje je održao prim. dr Mladen Blagojević. O mogućnosti prevencije dijabetesne retinopatije i nefropatije govorila je doc. dr Aleksandra Grbić, a o mogućnosti prevencije dijabetesne neuropatije govorila je mr sc. dr Milena Brkić. Nakon sesija uslijedila je veoma plodonosna diskusija. Opšti zaključak je da je simpozijum u potpunosti ispunio svoja očekivanja. Skup je bodovala Komisija za kontinuiranu medicinsku edukaciju Komore doktora medicine Republike Srpske sa 9 bodova za predvače i 5 bodova za učesnike skupa. Simpozijum je izazvao veliko interesovanje ljekara svih specijalnosti koji se bave dijabetesom i komplikacijama u Republici Srpskoj. Bilo je akreditovano 165 učesnika. Veliku zahvalnost dugujemo cijenjenim profesorima iz Republike Srbije na angažmanu u realizaciji ovog skupa. Višegodišnja stručna i naučna saradnja na polju dijabetologije i endokrinologije između Republike Srpske i Republike Srbije pomogla je u ostvarivanju ideje za organizaciju ovog simpozijuma. Ova podrška se ogleda i u činjenici da su se i ovom prilikom u velikom broju odazvali našem pozivu da svojim učešćem doprinesu kvalitetu našeg simpozijuma. Međunarodni karakter simpozijuma predstavlja dodatno bogatstvo i vjerujemo da će ovaj skup biti snažan podsticaj za dalji razvoj dijabetologije i endokrinologije u Republici Srpskoj te doprinijeti unapređenju našeg svakodnevnog rada i kvaliteta života naših pacijenata.

s t r u č n i

s k u p o v i

Okrugli sto, Banjaluka 10.7.2015.

O prevenciji i ranom otkrivanju dijabetesa

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske organizovalo je okrugli sto o prevenciji i ranom otkrivanju dijabetesa u kojem su učestvovali predstavnici zdravstvenih ustanova, strukovnih udruženja i drugih organizacija, udruženja osoba oboljelih od dijabetesa iz Republike Srpske te predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja, Instituta za javno zdravstvo, medicinskih fakulteta i međunarodnih organizacija koji obavljaju aktivnosti na polju dijabetološke zaštite u Republici Srpskoj. Samo neke od tema okruglog stola bile su programi prevencije i ranog otkrivanja dijabetesa u Republici Srpskoj, prevencija i rano otkrivanje gestacionog dijabetesa te prevencija i rano otkrivanje dijabetesa kod djece i adolescenata.

zdravstveno promotivnih i vaspitnih aktivnosti“, rekla je dr Lolić. Ona je napomenula da Institut za javno zdravstvo Republike Srpske provodi projekat «Vrtići - prijatelji zdrave ishrane» koji pomaže u realizaciji ovih aktivnosti te da se Politikom unapređenja zdravlja stanovništva do 2020. godine akcenat stavlja na važnost multisektorskog rada u prevenciji faktora rizika. „Glavni uzroci dijabetesa tipa dva su gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, a na sve ove faktore se može preventivno djelovati promjenom stila života, zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću, rekla je nacionalni koordinator za kontrolu šećerne bolesti u Republici Srpskoj Snježana Popović-Pejičić. Ona je dodala da je zabrinjavajuća činjenica da se dijabetes tip dva, od kojeg uglavnom obolijevaju stariji od 40 godina, sve češće javlja i kod djece i adolescenata zbog neadekvatne ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. Prema riječima pedijatra-endokrinologa Klinike za dječje bolesti Univerzitetske bolnice Klinički centar Banjaluka Gordane Bukara-Radujković prevencija dijebetesa počinje još od trudnoće majke koja mora biti upoznata sa pravilnom ishranom i pravilnim čuvanjem i održavanjem trudnoće.

Prema riječima pomoćnika ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Amele Lolić svaka deseta osoba u svijetu boluje od dijabetesa, a pretpostavlja se da je ista situacija i u Republici Srpskoj. „Nažalost, ne očekujemo smanjenje ovog broja, jer svi trendovi i procjene govore da će biti dobro ako se održi ovaj nivo. Ipak, aktivno radimo sa svim nadležnim institucijama na prevenciji dijebetesa i mogu reći da su rezultati već vidljivi, posebno kod djece do pet godina, gdje je uočen prepolovljen broj preuhranjene djece nakon preduzimanja

„Ono što Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske već godinama provodi je Projekat promocije dojenja koje je u prvih 4-6 mjeseci života djeteta vrlo važno za prvenciju dijabetesa tip jedan. Takođe, jako je bitno što kasnije uvoditi kravlje mlijeko u ishranu kod dojenčeta“, rekla je dr Bukara-Radujković. Ona je dodala da je za prevenciju dijabetesa kod djece neophodno i redovno vakcinisanje djece, korektna upotreba antibiotika, ali i stalna kontrola u okviru sistematskih pregleda u vrtićima i školama.

113

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji SANU i Kliničkog centra Srbije, vodeći svetski kardiolozi bili su učesnici dvodnevnog Simpozijuma o inovacijama u kardiovaskularnoj interventnoj medicini na temu: Patogeneza, dijagnostika i lečenje kompleksnih aterosklerotskih lezija račvi koronarnih arterija Beogradski simpozijum, koji je održan 3. i 4. jula ove godine, okupio je oko tri stotine kardiologa iz Srbije, regiona i sveta da prate predavanja koja su održali vodeći svetski i naši stručnjaci: prof. Ferald Verner iz Kliničkog centra u Dermštatu, Nemačka (direktor Klinike za kardiologiju i urgentnu medicinu); dr Iv Luvard, interventni kardiolog (Institut Žak Kortije Pariz, Francuska), prof. Suno Nakamura (Univerzitet Kumamoto, direktor kardiovaskularnog centra, Bolnica Novi Tokio, Čiba, Japan), prof. Dejvid Tagart sa Univerzitata u Oksfordu (kardiovaskularni hirurg, Bolnica Džon Redklif, Oksford, Velika Britanija), prof. Jens Flenšted Lasen (interventni kardiolog i direktor prehospitalne urgentne kardiologije, Univerzitetska bolnica u Kopenhagenu, Danska), prof. Saško Kedev (Medicinski fakultet

Najbolji kardiolozi sveta na simpozijumu u Beogradu

Inovacije u KV interventnoj medicini

Akademik Vladimir Kanjuh

Univerziteta u Skoplju, direktor Klinike za kardiologiju u Univerzitetskoj bolnici Skoplje, Makedonija), prof. Interne medicine Maja Stroci (načelnik Zavoda za bolesti zalizaka urođenih srčanih mana, Kliničko bolnički centar Zagreb, Hrvatska). O inovacijama u interventnoj kardiovaskularnoj medicini Srbije govorili su akademik Vladimir Kanjuh (Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Srbija), prof. dr Goran Stanković (Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija), dr Vladan Vukčević (Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija) i prof. Niroslav Živković (Fakultet inženjerskih nauka, Kragujevac, Srbija). Osim edukativnog, skup je imao i praktični deo koji se odvijao u hirurškim salama Kliničkog centra Srbije gde je obavljeno preko deset kompleksnih intervencija na hronično zapušenim arterijama, ili na mestu njihovog račvanja, što se smatra najtežim stanjima na koronar114

nim krvnim sudovima. Svetskim stručnjacima u operacionim salama asistirali su naši interventni kardiolozi koji su se obučavali za rad s najtežim pacijentima. Po rečima prof. dr Gorana Stankovića, jednog od organizatora ovog skupa, u interventnoj kardiologiji se za godinu dana mnogo šta promeni: „Naprave se savitljive žice kojima prolazimo kroz krvne sudove, tanji ili uži baloni kojima širimo arterije, ali nije dovoljno da se samo savlada tehnika, nego i da se razume način na koji najpriznatiji svetski interventni kardiolozi razmišljaju i rešavaju problem na koronarnim sudovima“. Intervencije koje su u operacionim salama izvodili vodeći stručnjaci iz sveta uz asistenciju srpskih interventnih kardiologa, bile su snimane i putem videobima, projektovane u nekoliko sala u kojima su ih pratili brojni kardiolozi iz Srbije i inostranstva. Na konferenciji za štampu koja je održana po završetku simpozijuma, domaćin i jedan od organizatora skupa prof. dr Arsen Ristić, direktor Klinike za karSimpozijum koji je održan u Beogradu u organizaciji akademika Vladimira Kanjuha (SANU) predsednika Organizacionog odbora, prof. Petra Seferovića (dopisnog člana SANU), prof. Gorana Stankovića, prof. Aleksandra N. Neškovića i prof. Arsena Ristića, usledio je samo mesec dana nakon evropskog skupa u Parizu koji se bavio istom tematikom. Predsednik Evropskog kluba za lečenje zapušenja na račvama koronarnih arterija profesor Goran Stanković je glavni gostujući urednik posebne publikacije u kojoj je za doktore sabrano 45 radova od 150 autora iz celog sveta. On je istakao da je ideja da se na ovo publikacijom usaglase stavovi stručnjaka u svim kardiološkim centrima.

diologiju KC Srbije, istakao je uspešnost obavljenih intervencija na pacijentima i tom prilikom se zahvalio cenjenim gostima koji su brojnim kolegama omogućili da teoretski i praktično steknu uvid u najnovija dostignuća iz oblasti kardiovaskularne interventne medicine. S druge

Prof. dr Smiljko Ristić

strane, učesnici ovog skupa su se pojedinačno u svojim izjavama za novinare zahvalili domaćinima na gostoprimstvu i izrazili nadu da će ovde stečena znanja i iskustva biti uspešno primenjivana u srpskom zdravstvu. U svom obračanju novinarima prof. dr Smiljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, je istakao da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji u veoma visokom procentu, čak 57 odsto, i izrazio nadu da će se liste čekanja na hirurške intervencije što pre smanjiti, a to je prema rečima dr Ristića jedino moguće kada se osposobi što više naših lekara, nabavi savremena oprema i uporedo edukuje stanovništvo. Dr Ristić se ovom prilikom zahvalio svim učesnicima simpozijuma na doprinosu razvoju medicine u Srbiji. Pripremio: Marko Radoš

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje doktora porodične medicine RS Poštovani saradnici Organizatori: • Udruženje alkohologa i stručnjaka zadruge zavisnosti u BiH • Klinika za psihijatriju Banjaluka • Udruženje/Udruga psihijatara u BiH Suorganizatori: • Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske • Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske • Udruženje psihijatara Republike Srpske • Udruženje specijalizanata psihijatrije i mladih psihijatara/neuropsihijatara u BiH • Klub liječenih alkoholičara Grada Banjaluka

„Aktuelnosti i savremeni pristupi u tretmanu bolesti zavisnosti i komorbidnih oboljenja u regionu“

Banjaluka, 17-19. 09. 2015. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske i Hotel „Bosna“

organizuje

X dani porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem POD NAZIVOM

“Zdravlje za sve generacije” 02 -04.10.2015, Hotel Kardial Teslić Teme:

1. Najčešći dermatološki problem-teledermatologija 2. Informatizacija PZZ izazovi za budućnost 3. Organizacija, finasiranje i kvalitet u porodičnoj medicini 4. Menadžment masovnih nezaraznih oboljenja 5. Sve relevantne teme za porodičnu medicinu Tel +387 65 380 631: Fax +387 51 436060 E-mail: porodicnamedicina@gmail.com; ajosavka@teol.net

www.porodicnamedicina.com

Under auspicies:

Serbian Neurocardiological Society, SNCS Serbian Autonomic Society – SAS

International Society for Holter and Noninvasive electrocardiology, ISHNE

115

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

ТЕМЕ КОНГРЕСА ● Превенција масовних незаразних болести ● Дијагностика и третман акутних стања ● Нове дијагностичке и терапијске процедуре ● Репродуктивно здравље ● Слободне теме

116

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

117

N M K

- I sNt Fr Ou čVnI Ji E sS kT Iu p o v i

okom prošle godine na Odjeljenju dječije hirurgije Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla uvedena je nova procedura endoskopskog liječenja vezikoureteralnog refluksa. Ovu minimalno invazivnu terapijsku metodu

Liječenje vezikoureteralnog refluksa

operativni tim Odjeljenja za dječiju hirurgiju od početka 2015. godine sprovodi samostalno i do sada su je primijenili kod 12 pacijenta pedijatrijske urologije. Prema riječima dr. Amira Halilbašića, dječijeg hirurga Klinike za dječije bolesti, vezikoureteralni refluks se javlja kad se otvor uretera koji se nalazi na spoju uretera i mokraćne bešike ne zatvara adekvatno. Ovaj deformitet uzrokuje retrogradni tok urina iz bešike ka ureterima i kasnije do bubrega, ovisno o stepenu vezikoureteralnog refluksa. “Mnoga djeca imaju vezikoureteralni refluks bez udruženosti sa infekcijom urinarnog trakta, a pošto se invazivne dijagnostičke metode provode samo kada je to klinički indicirano, prava incidenca vezikoureteralnog refluksa nije poznata. Procjenjuje se da od 0,4% do 1,8% djece u svijetu ima vezikoureteralni refluks. Među dojenčadi kod koje je prenatalno ultrasonografski dijagnostikovana hidronefroza, oko jedne trećine ima i vezikoureteralni refluks”, kaže dr. Halilbašić. On takođe ističe da se kod većine djece sa vezikoureteralnim refluksom može javiti postepeno poboljšanje, ali što je stepen vezikoureteralnog refluksa veći, manja je vjerovatnoća za spontano povlačenje. Posljedice vezikoureteralnog refluksa mogu biti vrlo ozbiljne. Može doći do infekcije bubrega ukoliko dijete ima urinarnu infekciju, pa se inficirani urin vraća u bubrege. Ovakve infekcije mogu dovesti do stvaranja ožiljka na bubregu, ali i njegovog oštećenja, te mogu uzrokovati smanjenje bubrežne funkcije, kao i visok krvni pritisak kasnije u životu. “Postavljanje dijagnoze febrilnih infekcija urinarnog trakta može biti teško iz više

razloga. Djeca obično dolaze do ljekara sa nespecifičnim znacima i simptomima. Infekcija kod dojenčati se može manifestovati slabijim napredovanjem, sa ili bez temperature. Ostali znaci uključuju povraćanje, dijareju, anoreksiju i letargiju. Starija djeca se mogu žaliti na abdominalne bolove i smetnje pri mokrenju. Pijelonefritis kod mlađe djece češće se manifestuje kao neodređen abdominalni bol u odnosu na lumbalni bol koji se javlja kod starijih pacijenata. Ponekad se susrećemo i sa djecom sa uznapredovalom refluksnom nefropatijom koja se manifestuje glavoboljom ili kongestivnim popuštanjem srca zbog neliječene hipertenzije ili čak sa uremijskim sindromom zbog renalne insuficijencije”, pojašnjava dr. Halilbašić. U liječenju vezikoureteralnog refluksa postoje tri opcije, to su antibiotsko profilaktičko liječenje, operativno i endoskopsko liječenje. “U posljednje vrijeme u rješavanju vezikoureteralnog refluksa najviše je zastupljen endoskopski tretman. Ovo je savremen, bezbjedan i efikasan način liječenja vezikoureteralnog refluksa. Izvodi se endoskopski, pomoću cistoskopa, pri čemu se gel ubrizgava gdje ureter ulazi u mokraćnu bešiku, što sprečava povratak urina u ureter i bubrege. Time se stvara izbočina koja ne dozvoljava retrogradni tok urina u ureter. Nakon izvjesnog vremena, novo tkivo se formira oko gela obezbjeđujući dugoročne rezultate”, kaže dr. Amir Halilbašić. Prepoznate prednosti endoskopskog tretmana uključuju kraće vrijeme liječenja, manji hirurški morbiditet, uporedive stope uspjeha i očuvanje opcije eventualnog otvorenog hirurškog tretmana.

118

Endoskopski tretman

oktor Milomir Ninković, jedan od najuglednijih i najboljih plastičnih i rekonstruktivnih hirurga u svijetu u Univerzitetskoj bolnici u Foči izveo je 20. jula ove godime jednu od nasjloženijih operacija tumora podlaktice i dvadesetogodišnjeg Milorada Sajića iz Sremske Mitrovice oslobodio ove teške anomalije. Mitrovčanin Milorad Sajić rođen je sa izraslinom na podlaktici. S godinama došlo je do komplikacija iz kojih se na kraju kod mladića razvio tumor. Više puta je operisan širom zdravstvenih ustanova u Srbiji, ali bolest nije jenjavala. Saznao je za doktora Ninkovića, koji je već duže vrijeme direktor najveće evropske klinike za plastičnu hirurgiju u Minhenu i dogovorili su se da operativni zahvat bude izveden u Univerzitetskoj bolnici Foča, sa čijim rukovodstvom i hirurzima doktor Ninković godinama uspješno sarađuje. Mladić nam je prije operacije ispričao da je njegova borba sa anomalijom trajala više od petnaest godina. - Imam i bolove, počelo je da najeda i mišiće i kosti, čuo sam se sa profesorom Ninkovićem, on mi je rekao da dođem ovde i da se to završi. Pet puta mi je ovo operisano, ali nije prestajalo -ispričao je Sajić.

iječenje malignih i nemalignih hematoloških oboljenja, primjenom autologne i alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze u UKC Tuzla se provodi od 2004. godine. Od tada do danas na Klinici za onkologiju, hematologiju i radioterapiju UKC Tuzla ukupno je urađeno 100 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Rezultati Tima za transplantaciju matičnih ćelija Klinike za onkologiju, hematologiju i radioterapiju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla bili su povod za konferenciju za novinare. Tokom svog obraćanja novinarima, direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, doc. dr. Nešad Hotić je istakao da je transplantacijska medicina jedan od strateških ciljeva Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla. “U UKC Tuzla od 2004. godine primjenom autologne i alogene transplantacije matične ćelije hematopoeze provodi se liječenje malignih i nemalignih hematoloških oboljenja. Do sada je ukupno urađeno 100 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze, od čega je najveći broj ovih transplantacija urađen u posljednje dvije i po godine. U 2013. godini urađeno je 17, u 2014. godini 20,

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

Univerzitetska bolnica u Foči

Odstranjen tumor podlaktice Svjetski poznati hirurg Milomir Ninković dvadesetogodišnjem mladiću uspješno odstranio tumor podlaktice.

Zajedno sa fočanskim hirurzima više od tri sata doktor Ninković odstranjivao je tumor podlaktice mladiću iz Srbije u učinio da njegova petnaestogopdišnja borba konačno prestane. Kaže da se radi o složenom operativnom zahvatu. Nada se i očekuje brz oporavak pacijenta. -Sve je prošlo u najboljem redu, pacijent se osjeća jako dobro, iako je to bio dosta komplikovan slučaj jer je već pokušavano da se odstrani taj urođeni hemangiom koji je naš pacijent imao na podlaktici. Bukvalno se prostirao od lakta kompletno do šake, između mišića do kostiju, imao je ogromni volumen, ali je operacija prošla bez ikakvih problema ispričao je Ninković. Ninković dodaje da nije čest slučaj da se pacijenti iz Srbije operišu u bolnicama u Srpskoj i ističe da je fočanska bolnica jedna od rijetkih koja za to ima uslove. -Ovo su rijetki slučajevi, urođene anomalije koje godinama traju, ne bu-

du tretirane, a gdje morate da izolujete krvne sudove, mišiće, nerve odstranite cijelu tumorsku masu, a da sačuvate funkciju tog ekstremiteta. To je ujedno i prilika ovim mladim kolegama da vide nešto novo, da se dodatno usavrše u oblasti rekonstruktivne i plastične hirurgije - rekao je Ninković. Rekonstruktivni hirurg Univerzitetske bolnice Foča Dražen Erić, koji je prisustvovao operaciji, kaže da su ovakvi za-

a tokom 2015. godine 10 transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Kako bi ostvarili ove rezultate i osigurali proces većeg broja transplantacija matičnih ćelija, prošle godine smo otvorili dvije nove izolacione sobe, čime smo proširili postojeće kapacitete”, rekao je doc. dr. Hotić.

Pres konferencija UKC Tuzla, 9 7.2015.

Pomoćnik direktora za medicinske poslove, prof. dr. Fahrija Skokić, ovom prilikom je rekla da autologne i alogene transplantacije predstavljaju najsofisticiraniji modalitet liječenja hematoloških oboljenja, u čiji proces je uključen veliki broj zdravstvenog kadra. “Transplantacija matične ćelije hematopoeze je visokosofisticirani modalitet liječenja koji može do-

vesti do izliječenja brojnih hematoloških i nehematoloških, malignih i nemalignih oboljenja, a radi se jedino u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla”, rekla je prof. dr. Skokić i istakla veliko zadovoljstvo što je izvršena edukacija i osposobljavanje još tri ljekara Klinike za onkologiju, hematologiju i radioterapiju za transplantacije matičnih ćelija hematopoeze.

100 transplantacija matičnih ćelija

hvati u RS veoma rijetki. - Saradnja sa doktorom Ninkovićem doprinosi mnogo bolnici u Foči i cjelokupnom zdravstvenom sistemu RS - istakao je Erić. Direktor Univerzitetske bolnice u Foči Veljko Marić kaže da je ova ustanova godinama unazad prepoznatljiva po rekonstruktivnoj i plastičnoj hirurgiji. Zahvalni smo doktoru Ninkoviću na saradnji, a ponosni što baš u Foču na operacije dolaze pacijenti ne samo iz RS i Federacije, već sve više i iz srbijanskih gradova i opština. Nadamo se lijepom i brzom oporavku mladića koji će, nadamo se, pamtiti doktora Ninkovića i njegov tim, Foču i ovu malu bolnicu, koja već ima 120 godina - rekao je Marić. Doktor Ninković prvi rijedak operativni zahvat u Univerzitetskoj bolnici u Foči izveo je prije četiri godine. Tada je dvanaestogodišnjem dječaku Borisu Tomiću iz Istočnog Sarajeva, koji je igrajući se petardom, doživio jaku povredu ruke u kojoj su mu oštećena dva prsta, kažiprst i palac, rekonstruktivnim zahvatom vratio prstiće i uljepšao mu djetinjstvo. Ninković je poznat i po tome što je liječio i bivšeg hrvatskog predsjednika Ivu Josipovića, pa ne čudi povjerenje i RS i Srbije i cijelog svijeta u ruke i u znanje ovog uglednog hirurga. Šef Tima za transplantacije matičnim ćelijama, doc. dr. Aida ArnautovićĆustović novinarima je predočila problem nepostojanja nacionalnog registra dobrovoljnih darivatelja koštane srži. Prema njenim riječima iako Univerzitetski klinički centar Tuzla ima ispunjene uslove potrebne za primjenu autologne i alogene transplantacije matičnih ćelija, ne radi alogene transplantacije matičnih ćelija. Razlog tome je što pacijenti koji nemaju nesrodnog podudarnog darivatelja koštane srži moraju ići u centre izvan granica naše zemlje. “Alogena transplantacija urađena izvan granica naše zemlje košta 250 000 eura, a kod nas 80 000 KM. Kada bi imali nacionalni registar dobrovoljnih darivatelja koštane srži mogli bi biti članovi internacionalnih, evropskih i svjetskih registara što bi nam omogućilo da dođemo do matičnih ćelija potrebnih za naše pacijente”, rekla je doc. dr. Ćustović. Konferenciji za novinare prisustvovala je i prim. dr. Slavica Mott-Divković, načelnica Poliklinike za transfuziologiju, koja je prisutnima pojasnila ulogu i značaj transfuziologa u obavljanju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. 119

INFO VIJESTI

Institut za KVB Vojvodine

Nastavak uspješne saradnje

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Darko Tomaš posjetili su 17. juna 2015. godine Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvo-

dine u Sremskoj Kamenici, gdje su sa rukovodstvom ove ustanove razgovarali o nastavku uspješne saradnje. „Građani Republike Srpske imaju veliki interes da se i dalje uspješno liječe u ovoj renomiranoj bolnici za liječenje bolesti srca i krvnih sudova. Cilj naše posjete je nastavak uspješne saradnje i njeno intenziviranje u budućnosti“ rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić. Prema njegovim riječima, invazivna kardiologija se uspješno radi u Republici Srpskoj, a do kraja godine trebalo bi da krenu sa radom još dvije sale, što bi zadovoljilo potrebe stanovništva. „Potpuni uspjeh bi bio, u doglednoj budućnosti, otvaranje još jedne sale na prostoru Hercegovine, moguće u Foči, čime bi teritorija Republike Srpske bila u potpunosti pokrivena sa uspješnim i brzim zbrinjavanjem

kardiovaskularnih bolesnika“, rekao je ministar Bogdanić. On je dodao da postoji inicijativa da se u Republici Srpskoj razvije i kardiovaskularna hirurgija koja bi bila smještena u prostoru UB Kliničkog centra Banjaluka, ali da će do tada Republici Srpskoj biti potrebna pomoć i podrška Instituta za KVBV u Sremskoj Kamenici. Međudržavni ugovor i uspješna saradnja Instituta za KVB Vojvodine, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Fonda zdravstvenog osiguranja traje već devet godina. „Od 2007. godine do danas uspešno je operisano skoro 600 najtežih kardiovaskularnih bolesnika iz Republike Srpske. Postoji mogućnost da podignemo tu saradnju na još viši nivo, da povećamo broj pacijenata koji će biti lečeni kod nas u bolnici, kao i da omogućimo edukaciju lekarima iz Republike Srpske, kako bi što uspešnije medicinski zbrinjavali pacijente koji žive na teritoriji Srpske“, rekao je direktor IKVBV doc. dr Aleksandar Redžek. U prezentaciji rada IKVBV, on je istakao da su ljekari ovog Instituta za tri decenije uradili više od 32 hiljade operacija na otvorenom srcu, a samo prošle godine taj broj je iznosio 1152 hirurški zbrinutih najtežih srčanih bolesnika. N.A.

Univerzitetska bolnica Klinički centar Banjaluka

Inostrani studenti na praksi

rema riječima Alme Savić, nacionalnog koordinatora za razmjene studenata medicine RS, postoje dvije vrste razmjena, bilateralne, gdje naš student ide u određenu zemlju, a inostrani dolazi kod nas, kao i unilateralne, gdje naš student odlazi u drugu zemlju, bez zamjene. Svake godine se dočeka od 20 do 30 studenata iz raznih zemalja, koji borave kod nas mjesec dana i obavljaju dogovorenu praksu u željenim organizacionim jedinicama Univerzitetske bolnice Klinički centar Banjaluka.

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

Zahvaljujući dobroj saradnji SaMSICa sa Medicinskim fakultetom Banjaluka i UBKC Banjaluka, studentima koji dolaze kod nas obezbijeđena je praksa u trajanju od četiri sedmice na željenim odjeljenjima kao i ishrana u restoranu. Ove godine, tokom jula i avgusta, posjetilo nas je 19 studenata iz raznih zemalja: Grčke, Turske, Bugarske, Brazila, Poljske, Italije, Španije i Njemačke. Komitet za međunarodnu razmjenu studenata medicine RS (Srpska Medical Students’ International Committee), koji postoji od 1998. godine (SaMSIC) je član, zajedno sa još 116 država, Svjetske federacije studenata medicine (IFMSA) koja je nezavisna, nevladina i nepolitička organizacija studenata medicine, udruženih širom svijeta, bazirana na altruizmu, humanosti i volonterizmu. Student iz Turske Tolga Ersöz podijelio je sa nama svoje impresije. On obavlja praksu u Zavodu za patologiju, pod mentorstvom dr Ilije Baroša, tek nekoliko dana, a kako kaže, za veoma kratak period naučio je mnogo toga iz ove oblasti, posebno kada su u pitanju mikroskopski i makroskopski pregledi patoloških uzoraka. Za svoga mentora ima samo riječi hvale: „Veoma sam ponosan što sam ovdje i što radim sa kvalifikovanim doktorom. On je i više od doktora. Iznad svega je human čovjek. Ovo će zasigurno biti jedni od najedukativnijih i najzabavnijih dana u mom životu. Želim da zahvalim svima koji su dio njih. Hvala dr Barošu, hvala Kliničkom centru, hvala Banjaluci“. Student treće godine medicine sa Medicinskog univerziteta u Varni, Bugarska, Petar Shalev, obavlja praksu u Jedinici intenzivne medicine pod mentorstvom prof. dr sc. med. Peđe Kovačevića. Petar je istakao da je bio pomalo nervozan prije svog dolaska, s obzirom na to da nije imao iskustva i potrebno znanje iz ove oblasti medicine. Izuzetno je zadovoljan obavljanjem svoje prakse u Univerzitetskoj bolnici Klinički centar Banjaluka, posebno otvorenošću osoblja i njihovom spremnošću da pomognu. Prema njegovim riječima, osoblje studentima koji su na praksi daje detaljna objašnjenja, što im pomaže u sticanju i unapređenju iskustva. Petar tvrdi da će i pored svog skromnog početnog nivoa znanja iz oblasti intenzivne medicine uskoro biti u mogućnosti da samostalno obavlja neke od procedura, što ne bi uspio bez pomoći svog mentora prof. dr sc. med. Peđe Kovačevića. Sa Univerziteta u Banjaluci 25 studenata je otišlo na razmjenu u iste zemlje, uključujući Rusiju, Portugal i Austriju.

Omiljeni likovi iz crtanih filmova

Nataša Rogić, psiholog i slikar

ataša Rogić je po struci diplomirani psiholog, oslikava zidove Klinike za dječje bolesti i Klinike za dječju hirurgiju te na taj način uljepšava boravak u bolnici našim najmlađim pacijentima. Naime, Nataša Rogić je rođena 1984. u Banjaluci, a slikarstvom se bavi aktivno od 15. godine. Pored toga, bavi se pisanjem i trenutno priprema jednu dječju slikovnicu. S obzirom na činjenicu da nema stalno zaposlenje, svoje slobodno vrijeme i raskošni slikarski talenat željela je da pokloni onima za koje to ima najveće značenje, našim najmlađim pacijentima. Kako kaže, ovo je njen poklon Univerzitetskoj bolnici Klinički centar Banjaluka jer želi da naslikani omiljeni likovi iz crtanih filmova izmame još ljepše osmijehe na lica naših mališana. Navodi da je nekoliko puta bila u posjeti u ovim klinikama te da su joj se zidovi učinili pusti, bez ijedne slike

ili bilo čega što bi djeci uljepšalo boravak u bolnici. Jednom prilikom, dok je oslikavala zid, jedna djevojčica je zamolila doktore da je puste da izađe iz sobe kako bi vidjela šta je naslikano, a oduševljenje na njenom licu je dovoljan motiv da svaka naredna slika bude još bolja. Za sliku koju čini jedan lik iz crtanog filma treba nekih sat vremena, dok one malo komplikovanije zahtijevaju više vremena i truda. Takođe, planira da oslika stepenište između prvog i drugog sprata i dodala je da bi svaka čekaonica trebalo da ima desetak slika živih boja i sa prepoznatljivim likovima. Pored oslikavanja zidova, radi slike na platnu sa uljem i akrilom. U ime zaposlenih u Univerzitetskoj bolnici Klinički centar Banjaluka želimo da se zahvalimo Nataši Rogić što je udahnula svojim talentom živost u zidove te time uljepšala prostor u kojem borave naši najmlađi pacijenti.

121

N M K

- I sNt Fr Ou čVnI Ji E sS kT Iu p o v i

UB KC Banjaluka, 24.6. 2015.

Posjeta predstavnika IAEA i WHO

Univerzitetsku bolnicu Klinički centar Banjaluka posjetili su predstavnici IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) i WHO (Svjetska zdravstvena organizacija). Prije obilaska organizacionih jedinica UBKC Banjaluka održan je sastanak sa poslovodstvom i načelnicima klinika na kojem je predstavljen rad i funkcionisanje naše ustanove.

Prilikom posjete našoj ustanovi, predstavnici IAEA i WHO obišli su Kliniku za opštu i abdominalnu hirurgiju, Kliniku za urologiju, Kliniku za anesteziju i intenzivno liječenje, operacionu urološku salu, Kliniku za ginekologiju i akušerstvo, Kliniku za dječje bolesti, Kliniku za onkologiju i Zavod za laboratorijsku dijagnostiku itd. Cilj njihove posjete je procjena kapaciteta i potreba iz oblasti liječenja onkoloških pacijenata. Posjetu UBKC Banjaluka su ocijenili uspješnom te naglasili da imamo zadovoljavajuće kapacitete za liječenje onkoloških pacijenata.

Modernizacija bolnica u BiH

Konsultanti iz Koreje

Dana 23. juna 2015. godine, Univerzitetsku bolnicu Klinički centar Banjaluka posjetila je delegacija konsultanata za evaluaciju Projekta „Modernizacija bolnica u Bosni i Hercegovini – Faza I“ koji je završen 2007. i Projekta 122

„Modernizacija bolnica u Bosni i Hercegovini – Faza II“ koji je završen 2011. godine. Svrha njihove posjete je bila identifikovanje dobre prakse i davanje preporuka za buduće intervencije Vlade Republike Koreje (EDCF – Fond za ekonomsko-razvojnu saradnju). Članovi delegacije evaluatora su bili gđa Lee Young Sin (Prime Core), gđa Kim Ha Neul (Prime Core), gđa Anja Ademi (lokalni konsultant) i gospodin Jeong Woongcheol (EDCF). Tokom sastanka sa menadžmentom UBKC Banjaluka i načelnicima koji rukovode organizacionim jedinicama u kojima je instalirana oprema nabavljena implementiranjem ovih projekata, članovima delegacije prikazana je power point prezentacija u kojoj su predočene informacije o najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj uključujući organizacionu šemu, organizacione jedinice, statističke podatke o iskorištenosti kapaciteta, broju pruženih usluga, obavljenih procedura itd. Posebno je naglašen značaj upotrebe moderne medicinske opreme koja je nabavljena kroz ove projekte i koja predstavlja značajan iskorak u funkcionisanju Univerzitetske bolnice Klinički centar Banjaluka. Nakon radnog dijela sastanka uslijedio je obilazak Zavoda za kliničku radiologiju, Klinike za kardiovaskularne bolesti, Klinike za neurologiju, Klinike za unutrašnje bolesti i Klinike za onkologiju. U ovim organizacionim jedinicama instalirana je kapitalna oprema poput 3.0 Tesla MR aparata, 64-slajsnog CT-skenera, monitoring sistema u Koronarnoj jedinici i Pacemaker centru, Sale za kateterizaciju srca, monitoring sistema u Jedinici za moždani udar, kao i ultrazvučni aparati. Upriličen je i obilazak dijela objekta Južno krilo čija izgradnja je segment implementacije projekta „Modernizacija bolnica u BiH – Faza III“. Članovi korejske delegacije su izrazili zadovoljstvo saradnjom zaposlenih u našoj ustanovi, velikom pažnjom koja se posvećuje održavanju i servisiranju opreme, a posebno činjenicom da su svi aparati i dalje u funkciji.

Dom zdravlja Srbac

Pozitivno poslovanje Dom zdravlja iz Srpca dobio je pozitivan revizorski izvještaj za 2014. godinu nakon revizije koja je izvršena u junu i julu ove godine, a uspjeh je zaokružen pozitivnim poslovanjem za prvih šest mjeseci ove godine u iznosu od oko 20 hiljada KM i smanjenjem ukupnog duga ustanove za oko 200.000 KM. Reviziju poslovanja je izvršio nezavisni revizor, a u skladu sa Zakonom o reviziji RS. Nakon izvršene kontrole, dobijeno je pozitivno mišljenje o poslovanju u kontrolisanom periodu bez značajnih primjedbi, čime smo se svrstali u red rijetkih javnih ustanova u RS koje su dobile pozitivan revizorski izvještaj. Upravni odbor JZU DZ Srbac je na sjednici održanoj 30.7.2015. godine usvojio izvještaj direktora o pozitivnom poslovanju za prvo polugodište, a posebno je značajno što je ustanova u istom periodu vlastitim sredstvima izmirila zaostale obaveze iz 2012. godine za neisplaćene plate i doprinose u iznosu od oko 250.000 KM. Nabavljena je i značajna količina nove opreme (kombi vozilo za hemodijalizne pacijente, laboratorijski biohemijski aparat). U odnosu na naslijeđeni dug od oko 1,5 milion KM, koji datira iz decembra 2012. godine, zaključno sa 30.6.2015. godine, ukupan dug ustanove je umanjen za oko pola miliona KM. Direktor DZ dr Saša Jovičić prezentovao je pozitivno poslovanje ministru zdravlja i socijalne zaštite RS Draganu Bogdaniću, koji je obećao podršku u narednim aktivnostima i projektima koje bi zajedno provodili Ministarstvo, opština Srbac i JZU Dom zdravlja Srbac. Dejan Mitraković, Službenik za informisanje

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Slabine

Aforizmi Niko kao mi. Naši se ljekari uče na našim ljudima kako da liječe strance. *** Sekretarica ministra za zdravlje nije smjela da jauče na porođaju, jer je ministar tih dana govorio sve najbolje o našem zdravstvu. *** Naša bolnica ispunjava želje bolesnicima. Mogu iz nje da pobjegnu kad god hoće. *** Primljen jedan opozicionar u bolnicu pa udario drvljem i kamenjem po direktoru, doktorima, osoblju. Jedino, kaže, mrtvačnica dobro radi. *** Kod nas se rijetko rađaju dvojke i trojke, jer se majke plaše da bi država odmah jedno uzela sebi za porez. *** Prema bolničkom jelovniku, meso je ili štetno po zdravlje ili je jako skupo. *** Kako njemu onako malokrvnom da u krv uđe tolika pohlepa? *** Jednog skupštinskog poslanika primili na liječenje u pedijatriju. Od početka mandata ponaša se kao dijete. *** Kako da razumijem vijest da je šef klinike uhvatio sestru na spavanju? *** U životu se nije namučio. Najteže što je podigao bile su ženske noge. *** Kada se bude nagrađivalo po učinku, babice će u rađaonama jaukati što nema porodilja. *** Danas je medicina uznapredovala. Ode djevojka u bolnicu da operiše slijepo crijevo, a vrati se kući s djetetom. *** Pušači su srebroljupci. Više kukaju što su poskupjele cigarete nego što se truju. *** Jedan starac nije htio da mu traže mjesto u bolnici. Kaže: “Što bih ja čekao mjesto u bolnici kad mene čeka mjesto u groblju“. *** Transfuzija mu je spasila život. Ali, pošto je krv uzeta od opozicionara, on sve najgore govorio o zdravstvu. *** Svako u bolnici traži zdravlje, a zdravlje je skupo i zato bolnice loše posluju.

I muškrci i žene imaju svoje slabine i slabosti. Razlika je što muškarci na ženskim slabinama pokazuju svoje slabosti, a žene sa svojim slabinama prikrivaju slabosti. Udarite li nekoga po slabinama, jaukaće. Ako to činite po slabostima, on će da uzvraća vikom i drekom. Ljekari prije podne bolesnima liječe slabine. Satiričari i prije i poslije podne (kad nisu zauzeti pijenjem u kafani) društvu liječe slabosti. Ako se, kao u ovom našem slučaju, ljekar bavi humorom i satirom, on prije podne narodu liječi slabine, a poslije podne slabosti. Za prvo mu trebaju lijekovi, a za drugo se može koristiti i vlastita žuč. Slabine su osjetljive na hladnoću i trebalo bi ih nositi samo u julu i avgustu ove 2015. kada je temperatura bila do 40 stepeni Celzijusovih. No, pošto među nama ima zaboravnih, ne preporučuje se odvajanje od slabina, tim više što se od slabosti ne možemo odvojiti. U predjelu slabina se nalaze bubrezi. I kod najljenjih osoba, bubrezi rade bez prekida. Ne samo danonoćno već čak i na novogodišnje i prvomajske praznike, u dane slave, na dan državnosti i druge svece. A šta bubrezi rade u tim slabinama i zašto baš tu, ne znaju ni obavještajne službe. Ko zna šta se još krije u tim slabinama i sve što mogu da učinim za vas jeste da vam savjetujem da se što više klonite slabina. Vama savjetujem, a sebi ne mogu da sudim. Kako bih mogao biti ravnodušan kad vidim lijepe, bakarne boje kod mlade žene, glatke nabrekle ženske slabine. Moje slabosti tada porastu i utrostruče se, pa ne samo što ne znam šta radim nego ni šta mislim. Neki muškarci ženama masiraju slabine. Oni nisu svjesni da na taj način mogu da zakače bubrege i ko će prečišćavati krv i sklanjati otrove i usmjeravati ih u pravcu mokraćne bešike. Zato, treba mnogo pažnje posvetiti slabinama. Da ja nisam tako činio ne bih ovoliko razotkrio svoje slabosti. Ako i u našoj Skupštini usvoje zakon o jednopolnim brakovima, cijena slabinama će naglo skočiti. Ovako, hvala Bogu, naši muškarci slobodno šetkaju sa svojim slabinama i slabostima.

Šale Bolesnica zove sestru i pita je kako se piju lijekovi. Lako – upada drugi bolesnik – staviš u usta i zaliješ vodom. --- Doktore, šta si mi operisao? - Slijepo crijevo – odgovara ljekar. - E, ako je bilo slijepo neka si ga izvadio. A i primijetila sam ja da sve slabije vidim... --Bolničar koji voli da se šali, govori servirki: - Ovome ne daj da večera, jer onaj drugi sutra ide na operaciju.. --Pita jedan građanin drugoga: - Je li u bolnici štrajkuju kada ne rade dva dana? - Ne, brate. Juče nisu bili primili platu i nisu radili, a danas su je primili pa se čašćavaju doručkom. --- Direktore, šta da radimo ako je neki bolesnik težak, a nema zdravstveno osiguranje – pita mladi ljekar. - Obavezno ga odmah primiti, ali prije toga obezbjediti ko će da plati liječenje – reče iskusni rukovodilac.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--- Da smo usmjerili sredstva za izgradnju novog groblja u modernizaciju zdravstvene službe, groblje nam ne bi ni trebalo. --Hirurg govori operisanom pacijentu da mu je izvadio metar crijeva i polovinu jetre, a ovaj će: - Vala, i neka si, doktore, samo ako si potrefio na ono što nije valjalo... --Zadovoljan sestrinskom njegom, pacijent na polasku govori sestri: - Svaka ti čast, sestro, na onome što si uradila za mene. Da imam pet maraka, dao bih ti ih od srca. --Iz kabineta jedne političke stranke zovu bolnicu i pitaju: - Naš predsjednik je uspješno liječen kod vas, a nas interesuje šta vam je najviše potrebno da učinimo za vas? Kad ovaj odgovori: - Najpotrebnije su nam plate – telefonska veza se prekinu. --Pita bolesnik drugog bolesnika: - Šta znači ovoliko meso za ručak, kao nikada? - Direktor je član Udruženja lovaca, a juče je bilo otvaranje lova na zečeve... --Trudnica pred sami porođaj pita babicu može li da se porodi ako nije zdravstveno osigurana. -Može –govori joj babica – ali samo ispred porodilišta.. --Na zasjedanju Skupštine jedan poslanik, koji inače pjeni dok diskutuje, ublažio riječi pa ne bi se reklo da je onaj nekadašnji. Na pitanje jednog od prisutnih šta mu to najednom znači, neko odgovori: - Operisao žučnu kesu pa nema gorčine u rezervi. --Jedan biznismen uplatio, mimo reda i potrebe, da mu daju infuziju. Kad je infuzija istekla, zove sestru da isključi. Sestra odmah ne dolazi, a on se dere: - Isključite je, sestro, ja sam je platio! - Da, ali je jedna cijena da se uključi, a duplo veća da se isključi –nasmija se sestra. --Došao poslanik na psihijatriju i pita psihijatra u koju bi stranku bilo najbolje da pređe. Psihijatar ga gleda neko vrijeme, pa će: - Svejedno je, gospodine, niti će izgubiti ona iz koje idete niti će dobiti ona u koju dođete. --Servirka dijeli večeru i stavlja tanjir pred jednog bolesnika. On joj odgovara da sutra ide na operaciju i da neće večerati. Jedan drugi bolesnik, neko spadalo, će ne to: - Jedi, ludo, možda ti je to posljednja večera...

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 23. 8. 2015 - 22. 10. 2015.

Uređuje i piše: Snežana Despot-Vuletić

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE boravi u sazviježđu DJEVICE od 23.8-22.9, a u sazviježđu VAGE od 23.9-22.10. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Strijelac do znaka Ribe. MERKUR 27.8.iz znaka Djevica seli u znak Vaga u kojem će se zadržati do 2.11. Od 18.9 – 10.10. nalaziće se u retrogradnom kretanju. Ostatak vremena do 22.10. u direktnom kretanju stiže do 13. stepena Vage. VENERA i dalje u znaku Lava. Retrogradno kretanje završava 6.9. na 14. stepenu i okreće u direktan hod sve do 8.10. kada završava svoj četvoromjesečni boravak u znaku Lav. Ostatak oktobra nalazi se u znaku Djevice. MARS je od 8. avgusta u sazviježđu Lava do 25.9. kada prelazi u znak Djevice. JUPITER se nakon godinu dana boravka u znaku Lava uselio u znak Djevice od 11.avgusta. Do 22.10. preći će put do 14. stepena znaka Djevice. SATURN će 18.9.definitivno iz Škorpije preći u Strijelca gdje ostaje do decembra 2017. godine. U ovom periodu prelazi prva tri stepena znaka. URAN je u Ovnu u retrogradnom kretanju od 20-18. stepena. I NEPTUN u Ribama retrogradan je cijeli period, od 8-7. stepena. PLUTON je retrogradan do 24.9, od 13-12. stepena Jarca. Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga. Najznačajniji događaji ovog perioda su ulazak Jupitera u znak Djevice od 11.avgusta na period od godinu dana i Saturna u znak Strijelac 20.septembra na period od dvije godine. Jupiter kao benefit, uvećava i širi sve čega se dotakne, upravlja bogatstvom, velikim poslovima, optimizmom i prosperitetom i može se reći da je za Djevice izuzetno povoljan period. Planeta Saturn upravlja ambicijom, disciplinom i odgovornošću, ali i ograničenjima. Boravak u znaku Strijelca prisiliće pripadnike znaka na valjano korišćenje vremena, na strpljenje, ali može izazvati i pomanjkanje sigurnosti i probleme u nekom segmentu života, sve spram ličnog horoskopa. Za uspjeh i jednog i drugog potrebno je odlučno srce. Samo odlučno srce, kada se suoči sa izazovom, traži rješenje, a neodlučno traži izlaz. Okolnosti su rijetko kad savršene. Ako imate viziju, slijedite je.

OVAN 20. 3 - 20. 4

Do kraja septembra puni ste snage i energije koje obezbjeđuje boravak Marsa u Lavu. Impulsivnost treba držati pod kontrolom. Najveće aktivnosti su na ljubavnom planu. Ako nešto nije štimalo, nastojaćete popraviti. Vitalnost se povećava svakim danom sve više. Poslovni segment već od avgusta ima podršku Jupitera i sasvim je sigurno da slijede poboljšanja u periodu pred vama. Oni koji su zaposleni mogu dobiti bolje uslove rada ili uvećati vrijednost svog rada, a nezaposleni mogu lakše doći do posla. U periodu pred vama, počev od druge polovine septembra, ulaskom Saturna u Strijelca, neke od vas će nužnost natjerati da potražite posao u inostranstvu.

BIK 21. 4 - 20. 5

Vaš vladar znaka, planeta Venera, utiče na harmonične odnose sa članovima porodice. Ako je bilo problema, situacija se smiruje. Moguće su odluke vezane za uređenje doma, kupovinu novog namještaja, krečenje ili bilo koje uređenje. Mogućnost dobijanja vrijednog poklona. Cijeli ovaj period je jako povoljan za vas. Otvoriće se neke nove mogućnosti ili možete započeti neke procese ispočetka. Osjećaćete se spremni za dokazivanje i uspjeh. I finansijska situacija biće zadovoljavajuća. Vitalnost i zdravlje jačaju od druge polovine septembra. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Vaš vladar, planeta Merkur, ima duže zadržavanje u vazdušnom znaku Vage i pravi harmoničan aspekt prema vašem Suncu. Vaše misli „krojiće“ praktična rješenja, a vaše riječi će na prijatan i diplomatski način postizati dogovore. Na šarmantan i dopadljiv način uspijevaćete da se predstavite u najboljem svjetlu. Saturn će narediti odgovorniji odnos u partnerstvu. Ukoliko ne prihvatite obaveze koje morate, vjerovatno ćete biti suočeni sa teškim odlukama koje treba donijeti. Zato olakšanje stiže kroz uticaj Jupitera koji vam može pomoći da riješite stambeno pitanje. RAK - 21. 6 - 22. 7. Tranzit Venere kroz vašu kuću novca donosi odličan period za finansije, a najviše onima koji se bave poslom u simbolici Venere, tj. poslovima u vezi s ljepotom, umjetnošću, muzikom i sl. Uticaj Jupi-

126

tera ogleda se na povećanje komunikativnosti, putovanja i poboljšanje odnosa u neposrednom okruženju. Pod uticajem Saturna u narednom periodu morate biti odgovorniji prema sebi i svom zdravlju. Rakovima je najpreča njihova porodica, pa često zanemare sebe, jer ne pretekne ni vremena ni novca da se bave sobom. Savjetujem da u narednim mjesecima obratite pažnju i na sebe, naročito ukoliko imate neke zdravstvene tegobe. Sklonost povećanju težine. LAV - 23. 7 - 23. 8. Sa Venerom u vašem znaku i u narednom periodu očekuju vas lijepe i povoljne stvari. Život vam je lagodan, srećni ste, dobro raspoloženi, lijepo izgledate i nastavite da uživate dok traje ovaj tranzit. Ovaj aspekt povoljno utiče i na zdravlje, a i na ljubav. Šarmom možete riješiti gotovo sve probleme. Jupiter se preselio u vaše polje novca te na finansijskom planu nudi mogućnost povećanja i rasta. U narednom periodu moguće je povećanje obaveza prema djeci, pomaganja u rješavanju nekih važnih stvari. Oni koji imaju odraslu djecu mogu osjećati usamljenost, jer su djeca odrasla i otišla dalje svojim putem (studiranje u drugom gradu ili državi, udaja i sl.) DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Za rođene u znaku Djevice narednih godinu dana, počev od 11.avgusta, slijedi poboljšanje i rast na mnogim životnim poljima koje će obezbijediti prisustvo Jupitera u njihovom znaku. Djevice vjeruju da sopstveni napredak i bolje uslove života mogu ostvariti samo kroz rad i izvršavanje svakodnevnih obaveza. U periodu pred vama imaćete više vjere i entuzijazma i stremiti višim ciljevima. Svakoga dana recite sebi šta želite u životu kao da već to imate. Od 18. septembra, Djevice rođene od 24-27.avgusta mogu biti zdravstveno osjetljivije. Od kraja septembra i tokom novembra nivo energije raste, ali čuvajte se povreda.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Dugotrajan tranzit Merkura u vašem znaku popravlja vam raspoloženje, utiče na sposobnost razgovora i dogovora, na sklonost mudrovanju. Odličan period za pregovore, trgovanje, učenje. Venera će vam omogućiti buran društveni život i dobre kontakte sa prijateljima ili osobama istog ili sličnog interesovanja. Možete očekivati pomoć od kumova. Povoljan period za tajne poslove nudi tranzit Jupitera. Izlaskom Saturna iz vašeg polja finansija smanjuje se pritisak koji ste osjećali već duže vrijeme. U narednom periodu moguće krizne situacije s rodbinom. Oprez u saobraćaju, na putovanju mogući kvarovi automobila ili nezgode.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Vaš vladar Mars inicira tokom septembra povećanu aktivnost u pogledu statusa i trošenje energije na ostvarenje profesionalnog cilja. Mogućnost početka novog posla, a ako imate teške aspekte mogući su sukobi sa nadređenima. Tranzit Jupitera kroz vaše 11. polje nekima će donijeti novčanu pomoć od prijatelja, a nekima od karijere. Mladima dobitak djeteta, a starijim povoljan trenutak za odlazak u penziju. U oktobru zaposlenim moguće povećanje finansija od karijere, ali i neki sukobi s prijateljima. Ulaskom Saturna u Strijelca i vaše polje fi-

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036 nansija, potrebno je u narednom periodu održati ravnotežu između prihoda i rashoda.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter, vaš vladar, ulaskom u znak Djevice, utiče na povećanje svakodnevnih obaveza i odgovornosti, što će donekle ograničiti vašu potrebu za slobodom. U narednom periodu nalaziće se u zenitu vašeg horoskopa i uticaće povoljno na prosperitet vašeg posla i karijere. Postizanje novca, dobijanje visokog položaja ili postizanje slave, karakteristike su ovog tranzita. Ulazak Saturna u vaš znak od 19. septembra može uticati da se osjećate umorni, da vam je imunitet slabiji, naročito rođenim 23-25. novembra. S druge strane, ovaj tranzit daje izdržljivost i upornost, što može donijeti nešto dobro. Sve zavisi od vašeg ličnog horoskopa i aspekata.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Sve do pred kraj septembra je period kada morate racionalno raspoređivati novac, jer ste ga potrošili u prethodnom periodu više nego što ste planirali. U narednih godinu dana Jupiter će boraviti u vašem 9. polju i već od avgusta pruža mogućnost za odlazak u inostranstvo bilo turistički ili kao mogućnost za studiranje ili preseljenja. U biznisu ovaj tranzit je povoljan za poslove uvoza-izvoza, veletrgovine, izdavaštva i sl. Tranzit Venere ukazuje na finansijske pogodnosti bračnom partneru. Žene u ovom periodu mogu imati zdravstvene poteškoće sa reproduktivnim organima, naročito sa jajnicima. Moguće operacije.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Sa Venerom u vašem polju partnerstva, onima koji su u braku donosi dobre odnose sa partnerom, a slobodnima mogućnost da upoznaju bračnog druga, a kod postojećih veza moguće je vjenčanje. Period dobrih poslovnih odnosa i izražen javni život. Tranzit Jupitera kroz vaše 8.polje donosi veliku zaštitu. Dobar je aspekt za novac i nasljedstva. U slučaju operacija, daje zaštitu na operacionom stolu. Tranzit Saturna može umanjiti priliv novca. Mogući neki problemi s prijateljima koji utiču na vas. Uran u dobrom aspektu sa Suncem daje inspiraciju i nove ideje koje mogu napraviti povoljan preokret. Oprezno u saobraćaju i bez brze vožnje.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Tokom avgusta Jupiter je promijenio znak u kome boravi i partnerstva postaju prioritet. Za neke će to značiti ulazak u brak, a onima koji su poslovno orijentisani donosi popularnost u javnom životu. Odličan period za partnerske poslove u koje treba ući, jer će biti korisno. Poslovni partneri mogu biti i stranci. Dug tranzit Venere u Lavu, Ribama donosi dobru situaciju na poslu i zaštitu na polju zdravlja. Ako je Venera u ličnom horoskopu ugrožena mogući problemi sa dijabetesom, bubrezima ili kožom. Saturn tranzitom kroz 10. polje nudi dvije krajnosti: vrhunsku moć i visok položaj ili velike poteškoće na poslu i lako gubljenje položaja, a kako će se manifestovati zavisi od ličnog horoskopa.

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

67 70

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA