Medici.com 71 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Fond ZO RS

29. septembar 2015.

Riječ urednika Posivjeli oblaci Suncu kofer pakuju, Srca biju tiho, čuju se sve tiše, Strasti u grudima više ne poskakuju, Vlažna jesen šeta, ljeta nema više. Poput neprimjetne sjene iza leđa, tiho poput sazrijevanja ploda, smjelo poput nadošle planinske rijeke, grandiozno kao paun u velikom vrtu, u sivom ogrtaču od čestica vode, skrojenog vještim rukama prirodnih procesa, sa uvenulim izrazom na drveću i mrtvom lišću, na točkovima vremena, u naše živote ušetala se jesen. Koliko genijalnog je u njoj samoj, zar ne? Niko kao jesen ne može istovremeno nositi u sebi toliko melanholije, sivila i hladnoće, a opet isto tako prirodu u punoj dominaciji ofarbati do halucinogenog nivoa poput slika Van Gogha. I dok kroz snopove izblijedjele svjetlosti odjekuju palete njenih predivnih boja, miris zimnice vrijednih domaćina mami i raduje, ne ostavljajući nas ravnodušnima. Pa iako je jesen dosadna, siva i maglovita, ponekad je ljepša nego i sama stvarnost i podnosi se sa mnogo manje muke. Zato smo tu gdje jesmo, zaglavljeni u svojoj svjesnosti, vrteći se u začaranom krugu života, nesumnjivo ogrezli u prolaznosti, dok nas sam život poziva da pobjeđujemo, trajemo i ostajemo dosljedni svojim ciljevima. Jesen je poznata kao period brojnih stručno naučnih skupova iz oblasti medicine. I „Medici.com“, na pragu 71. broja, njišući se na granama svog visokog stabla, imao je čast da prisustvuje na nekoliko takvih skupova, o čemu vam donosimo pregršt novih informacija. Djeca su naše najveće i najneprocjenjivije bogatstvo, jedino vrijedno istinskog divljenja, i upravo u tom svijetlu je u Republici Srpskoj obilježena Dječja nedjelja, tokom koje je poručeno da samo srećna djeca postaju srećni ljudi. Zato čuvajmo djecu, njegujmo i milujmo njihov baršunasti svijet, jer on je nevin i kao takav božanski oplemenjuje i vraća nadu u ozdravljenje čovječanstva od modernih pošasti. Dobrota je vrhunska ljudska vrlina koje danas manjka u svim modernim društvima, ali, ukoliko je posjedujemo, dužnost nam je i potreba, kako moralna, tako i društvena da štitimo, volimo i pomažemo slabije od sebe, ugrožene i bolesne. Na ovakav obrazac i model plemenitog ponašanja, kojim se čuva dignitet i dostojanstvo bolesnih i nemoćnih, ukazano je na obilježavanju Svjetskog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci. Pred zakonima smo svi jednaki, nevažno za boju kože, rasu, naciju, jezik ili danas sve popularnije političko pripadanje. Zakoni moraju da štite kako same ljekare, sva zdravstvena lica i ustanove, tako i same pacijente. Samo na taj način se obezbjeđuje pravilno funkcionisanje zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite građana. Uvažavajući i poštujući zakone, vrijeme nam prolazi. Pred vratima smo novog vremenskog ciklusa. Vaš „Medici.com“ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Svjetski dan srca

Replantacija šake

Doc. dr Predrag Perić, VMA

Sajber nož

Temporalni arteritis

Banja Vrućica, Teslić

Hiperbarična medicina

Dr sc. med. Snežana Bašić

Ganoderma lucidum

Prim. dr Vesna Jovanović

Nova energija LK Srbije

EAGEN

Stomačna mikroflora

NMK

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, doc. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

72. broj izlazi u decembru 2015. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R A V S T V O

Dignity in Mental Health

entralna manifestacija obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, u Republici Srpskoj je održana u Administrativnom centru, u zgradi Vlade Republike Srpske, slijedeći ovogodišnju glavnu temu Svjetske zdravstvene organzacije i Svjetske federacije mentalnog zdravlja (World Federation of Mental Health) nazvanu „Dostojanstvo u mentalnom zdravlju“ („Dignity in Mental Health“). Svečanost koju je organizovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske su svojim prisustvom uveličale visoke zvanice na čelu sa ministrom dr Draganom Bogdanićem i pomoćnikom ministra prim. dr Milanom Latinovićem. Tu su bili nacionalni koordinator za mentalno zdravlje Republike Srpske mr sc. dr Biljana Lakić, predstavnici ustanova mentalnog zdravlja i socijalne zaštite iz Banjaluke i nekoliko drugih gradova, kao i predstavnici Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini i drugih javnih ustanova, nevladinih organizacija te pojedinci koji su blisko vezani ili podržavaju osobe sa mentalnim poremećajima u Banjaluci i Republici Srpskoj. Među zvanicama, kao posebnost obilježavanju ovog zna8

Dostojanstveno na Svjetskom danu mentalnog zdravlja

Z D R A V S T V O

čajnog datuma u kalendaru mentalnog zdravlja, bili su i članovi korisničkog udruženja „Zajedno“ iz Banjaluke, koji su u partnerstvu sa Ministarstvom bili organizatori dijela predviđenog programa za prisutne profesionalce, korisnike usluga mentalnog zdravlja i članove njihovih porodica te ostale goste ove svečanosti. Vlada Republike Srpske je kao pravi domaćin ponovo ugostila osobe sa mentalnim poremećajima, što je potvrda borbe protiv stigme duševne bolesti na najvišem nivou. Prigodnim pozdravima ministar zdravlja i socijalne zaštite, predstavnici UG „Zajedno“, Projekta mentalnog zdravlja u BiH, Klinike za psihijatriju UKC Republike Srpske i Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Banjaluka su podsjetili na značaj mentalnog zdravlja u sveukupnom integritetu i zdravlju svakog pojedinca, ali i naglasili potrebu stalne brige za osobe koje imaju men-

talne poremećaje, kao i da je očuvanje njihovog dostojanstva dio brige o njihovom sveukupnom zdravlju, sa glavnim zadatkom svih nas da brinemo o svakom pojedincu kao posebnoj vrijednosti koju imamo. S druge strane, istaknuto je da i svaka osoba sa mentalnim poremećajima mora istinski i uvijek biti ravnopravna sa svakim drugim članom društva i zajednice u kojoj živi. U sklopu današnje manifestacije prikazani su rezultati dosadašnjeg napretka u reformi mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj i BiH (mr sc. dr Biljana Lakić) i približene željene poruke Svjetske federacije mentalnog zdravlja koje su isprepletene s ovogodišnjim motom Svjetskog dana mentalnog zdravlja (prim. dr Joka Blagovčanin-Simić). Svečani dio programa organizovalo je UG „Zajedno“ iz Banjaluke i kroz igrokaz studenata medicine banjalučkog Medicinskog fakulteta i veoma do-

bro osmišljen i organizovan program u kome su se smjenjivali pjesma, ples, gluma i proza, svi prisutni su zaista osjetili i pokazali ne samo podršku, već i povezanost sa članovima UG „Zajedno“, njihovim prijateljima, sadašnjim i bivšim gimnazijalcima, glumcima, studentima i prijateljima. Spontano i van protokola su se brojne zvanice, među kojima i ministar zdravlja i socijalne zaštite, pridružili korisnicima i njihovim prijateljima i bili dio izvođača programa. Time je na pravi, istinski način pokazano da u Republici Srpskoj postoji trajno opredjeljenje ka destigmatizaciji osoba sa mentalnim poremećajima i onih koji im pomažu i brinu za njih, ali, isto tako, i da je dostojanstvo u mentalnom zdravlju jedno od opredjeljenja svih nas, na čemu se istrajava. Pripremio: Dr Goran Račetović, spec. psihijatrije, Dom zdravlja Prijedor - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja

Z D R A V S T V O

od simboličnim nazivom „Zajedno za društvo zdravlja“, slovenačka vlada je pripremila Prijedlog rezolucije o nacionalnom planu zdravstvene zaštite do 2025. godine o čemu se ovih dana vodi javna rasprava. U raspravu se uključio i slovenački Zavod za zdravstveno osiguranje (Zavod), koji je predlagaču najznačajnijeg razvojnog dokumenta u oblasti zdravstva uputio svoje mišljenje o ponuđenom dokumentu, uz niz konkretnih prijedloga i zahtjev da javna rasprava bude produžena za najmanje dva mjeseca kako bi postojeće stanje u zdravstvu bilo detaljnije analizirano i kako bi svoje mišljenje o razvojnom putu slovenačkog zdravstva mogli da daju svi koji mogu da doprinesu definisanju najboljih rješenja. Šta će od prijedloga slovenačkog zavoda biti prihvaćeno, ostaje da se vidi, ali, s obzirom na lidersku poziciju slovenačkog zavoda među regionalnim zavodima i fondovima zdravstvenog osiguranja, čitaocima časopisa „Medici.coma“ prenosimo dio njihovih prijedloga. U prvom redu, u svom mišljenju na tekst predložene rezolucije, slovenački zavod ističe kao pozitivno podudarnost nekih predloženih ciljeva u rezoluciji s ciljevima iz strateškog razvojnog plana Zavoda koji se odnose na mogućnosti poboljšanja finansijske situacije u zdravstvu, zatim na mogućnosti poboljšanja u oblasti prava u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja i na mogućnosti u oblasti kontrole i upravljanja troškovima zdravstvene zaštite. U vezi s tim Zavod ističe da je dobro što se i rezolucijom planira da se poboljšanje finansijske situacije, između ostalog, postigne obezbjeđenjem solidarnosti, ali i pravičnosti kod plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na način da se prošire osnovi za obračun i plaćanje doprinosa, da se smanje razlike kod osnovica i stopa doprinosa, da se poveća odgovornost za redovno plaćanje obaveza i da se pronađu novi izvori prihoda dodatnim oporezivanjem duvana, alkohola i svih drugih proizvoda koji štete zdravlju. U vezi s ciljevima koji se tiču paketa prava u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, Zavod navodi da je dobro što se i rezolucijom naglašavaju načela univerzalnosti prava i jednakosti 10

Slovenija planira razvojni put zdravstva do 2025. godine

Slovenački Zavod za zdravstveno osiguranje traži veću autonomiju

Biljana RodićObradović, izvršni direktor Sektora za planiranje, analiziranje i razvoj zdravstvenog osiguranja

u pogledu njihove dostupnosti u okviru kvalitetnog i svima dostupnog javnog zdravstva. Takođe, Zavod naglašava da je dobro i to da se paket prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja prilagođava potrebama stanovništva, ali pri tom naglašavaju da je potrebno uvesti sistem vrednovanja zdravstvenih tehnologija koji bi bio osnov za sve izmjene u paketu prava koja se finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

koji bi omogućio donošenje racionalnih odluka o uvođenju novih i isključivanju zastarjelih tehnologija. U okviru odgovora na to kako je moguće bolje upravljati troškovima u zdravstvu naglašena je i potreba nadgradnje obračunskih modela i modela plaćanja zdravstvene usluge, koji bi uključivali vrednovanje efikasnosti i kvaliteta. Slovenački zavod smatra da je donošenje nove rezolucije neophodno jer

umjesto dosadašnje prakse arbitriranja. Za ovu oblast Zavod ističe i potrebu uspostavljanja veće odgovornosti za vlastito zdravlje te povećanje zdravstvene „pismenosti“, posebno među ranjivim grupama stanovništva. Kod treće oblasti, koja se odnosi na kontrolu, odnosno racionalizaciju troškova, među mjerama koje tome mogu da doprinesu Zavod posebno ističe da je dobro što je u rezoluciji naglašena potreba preusmjeravanja troškova na promociju zdravlja i prevenciju bolesti i ponovo naglašavaju potrebu uvođenja transparentnog nacionalnog sistema vrednovanja zdravstvenih tehnologija

su promjene u zdravstvu više nego potrebne, a za sadašnju lošu situaciju u zdravstvu uzroke vide u tome što su važećim sistemskim zakonima problemi tretirani samo parcijalno i što ranija rezolucija nije realizovana u svim tačkama. Novu rezoluciju Zavod vidi kao temeljni državni dokument za cjelovitu reformu zdravstvenog sistema i za ocjenu rada svih resora na svim nivoima i polazeći od toga predlagaču je saopšteno da ponuđeni tekst ne može da odgovori tim ciljevima jer nisu dati odgovori na ključne slabosti postojećeg uređenja, a ni odgovori na sva pitanja budućeg uređenja zdravstvenog siste-

Milojka Kolar-Celarc, ministarka zdravlja Slovenije i Samo Fakin, direktor ZZZS, (preuzeto iz slovenskenovice.si)

Z D R A V S T V O

ma. Zbog toga je i traženo produženje trajanja javne rasprave kako bi se došlo do boljeg dokumenta koji će ponuditi cjelovita rješenja. Sam Zavod predlagaču je uputio niz interesantnih prijedloga. U oblasti javnog zdravlja, konkretno kod promocije zdravlja i prevencije bolesti, Zavod je predložio da se uredi oblast profesionalnih bolesti i da se razmotri mogućnost uvođenja diferenciranih stopa za osiguranje od povreda na radu i od profesionalnih oboljenja. Kod mjera koje se odnose na optimizaciju zdravstvene zaštite, Zavod je predložio da se rezolucijom planira obavezno propisivanje lijekova prema generičkom nazivu, a za oblast koja se odnosi na uspješnost rukovođenja zdravstvenim sistemom predložio je da se rezolucija dopuni s čak dvanaest novih mjera. Između ostalog, traže da se rezolucija dopuni elementima na osnovu kojih bi se znalo koje će se djelatnosti razvijati na svim a koje samo na određenim nivoima, odnosno da se označe specifične potrebe i mogućnosti razvoja pojedinih oblasti zdravstvene zaštite. Dalje, predlažu da bude definisana uloga pojedinih institucija u zdravstvenom sistemu i da se rezolucijom planiraju aktivnosti koje će doprinijeti efikasnijoj podjeli rada između različitih nivoa zdravstvene zaštite i različitih medicinskih djelatnosti. Kao podrška navedenim aktivnostima, predložene su i mjere koje bi trebalo da doprinesu unapređenju informacionog sistema u zdravstvu, s naglaskom na objedinjavanju informacionih i komunikacionih tehnologija i na kompjuterizaciji unutrašnjih procesa u ustanovama koje pružaju zdravstvene usluge. Najviše primjedbi Zavod ima na to što rezolucijom nije adekvatno obuhvaćena oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja, uprkos činjenici da se najveći dio troškova zdravstvene zaštite finansira iz tog izvora, kao i na to što se teži ka smanjenju autonomije Zavoda. Na ovo posljednje su posebno ogorčeni i navode da autonomiju Zavoda ne samo da treba sačuvati, već i ojačati, uz adekvatne nadležnosti i odgovornosti, rukovodeći se primjerom organizovanja osigura-

vajućih društava u Austriji i Njemačkoj. Nezadovoljstvo onim što je u rezoluciji predloženo za oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja ide do te mjere da je za gubitke u poslovanju, koji se iskazuju još od 2008. godine, Zavod otvoreno okrivio smanjenje njegove nadležnosti i autonomije. U vezi s tim, svoje prijedloge Zavod bazira na logici „mi plaćamo, pa prema tome, morate da nas pitate za mišljenje kada donosite odluke koje utiču na naše troškove“. Pozivajući se na ovaj argument, Zavod traži da u rezoluciji bude napisano da su zakonodavna i izvršna vlast obavezne da u planiranju mjera i aktivnosti na svim nivoima i u svim oblastima obezbijede procjenu uticaja na sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i da obavezno traže mišljenje Zavoda za zdravstveno osiguranje o finansijskim posljedicama planiranih politika i mjera. U tom kontekstu, Zavod traži i veću ulogu kod planiranja mreže javne zdravstvene službe, naročito u pogledu njenog širenja ili proširenja djelatnosti zdravstvene ustanove koja je već obuhvaćena mrežom, takođe rukovođen uticajem na troškove zdravstvene zaštite. Interesantan je i prijedlog kojim Zavod traži veća ovlašćenja u pogledu kontrole i nadzora u smislu da ima ovlašćenja prekršajnog organa i inspekcijskog nadzora u okviru svog djelokruga. Inače, slovenački Zavod za zdravstveno osiguranje ideje najčešće crpi analizirajući praksu razvijenih evropskih zemalja, prije svega Austrije i Njemačke, koje su takođe sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja uredile prema Bizmarkovom modelu. Pri tome, bez kompleksa prihvataju i dobre ideje iz regiona, uglavnom u okviru regionalnih sastanaka koji se organizuju svake godine. Dokaz tome je i težnja ka generičkom propisivanju lijekova. Što se tiče konkretnih prijedloga na Rezoluciju, moguće je da šansu da budu prihvaćeni povećava činjenica da je ministrica zdravlja Slovenije po struci diplomirani ekonomista. UKC LJubljana

Sporazum o korištenju podataka matičnih knjiga

Bolja kontrola osiguranika

inistarka uprave i lokalne samouprave RS Lejla Rešić i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Darko Tomaš potpisali su Sporazum o korištenju podataka iz Centralne baze drugog primjerka matičnih knjiga, zahvaljujući kojem će Fond ubuduće ostvariti bolju kontrolu svih korisnika, odnosno kontrolu matičnih knjiga umrlih. Na ovaj način trebalo bi da se spriječe sve moguće malverzacije u zdravstvenom sistemu kada su u pitanju podaci korisnika zdravstvenih usluga, ali i da se obezbijede dodatne uštede. Direktor FZO RS Darko Tomaš istakao je da će Fond biti u mogućnosti da sa Ministarstvom uprave razmjenjuje podatke iz matične evidencije o umrlim licima i na taj način ažurira svoju evidenciju osiguranih lica. “Ti podaci su nam posebno važni na kraju kalendarske godine, kada utvrđujemo broj osiguranih lica i na osnovu toga planiramo sredstva za domove zdravlja u Republici Srpskoj”, objasnio je Tomaš. Ministarka uprave i lokalne samouprave Lejla Rešić podsjetila je da je ovo Ministarstvo prije dvije godine isti sporazum potpisalo i sa Fondom penzijskoinvalidskog osiguranja RS. ‘’Osnovna ideja je da našim korisnicima obezbijedimo najbolje i najbrže moguće servise i pružimo im kompletan uvid u matične knjige umrlih”, rekla je ministarka Rešić. Potpisivanju sporazuma prisustvovao je i direktor Fonda PIO Mladen Milić, koji je rekao da je ovaj fond u protekle tri godine, koliko koristi podatke Ministarstva, uštedio nekoliko desetina miliona KM. “Sporazum je na snazi dvije godine, a prije toga smo imali godinu dana testiranja saradnje. Za to vrijeme smo pravovremeno obustavili isplatu 110.000 pojedinačnih penzija za korisnike koji su preminuli i na taj način ostavili najmanje 20 miliona KM u budžetu Fonda i budžetu Srpske”, poručio je Milić. Prema njegovim riječima, u prosjeku se u matičnu knjigu umrlih mjesečno upiše oko 1.000 do 1.100 građana Republike Srpske.

Z D R A V S T V O

Nova internet stranica Fonda

Provjera osiguranja putem interneta

Bolnička lista i lista lijekova u domovima zdravlja

Promjene na listama lijekova

siguranim licima Fonda zdravstvenog osiguranja RS za vrijeme bolničkog liječenja biće dostupno devet novih lijekova koji su uvršteni na Osnovnu bolničku listu lijekova i to za liječenje bolesti srca, respiratornih oboljenja, hormoni hipofize te antikoagulansi, antibakterijski lijekovi, psihoanaleptici i antiprotozoici. Lijekovi će u bolnicama biti dostupni nakon što se sprovede procedura javne nabavke ovih lijekova. Inače, revidiranu osnovnu bolničku listu lijekova usvojio je Upravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja RS na prijedlog komisije koju su činili predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Univerzitetskog kliničkog centra RS Banjaluka i Fonda. Među novim lijekovima na bolničkoj listi se nalaze i oni koje su osiguranici do sada često kupovali sami pa naknadno refundirali troškove, poput lijeka Kofein-citrat kojeg koriste prijevremeno rođene bebe. Pored uvođenja novih lijekova, sa liste su povučeni određeni dozni oblici lijekova jer ih više nije moguće nabaviti na tržištu, ali se na listi i dalje nalaze isti lijekovi, samo u onim dozama koje se još proizvode i koje su dostupne na tržištu. Lista je formirana nakon detaljne analize dosadašnje liste, uz uvažavanje terapijskih protokola i indikacija. Na osnovu toga, na listu su uvršteni novi lijekovi: dipiridamol (antikoagulans), alprostadil i ibuprofen (terapije za bolesti srca), dezmopresin (hormoni hipo12

fize), kolistin i linezolid (antibiotici), kofein citrat (psihoanaleptici), primetamin (antiprotozoici) te esencijalni fosfolipidi (lijekovi za respiratorni sistem). Upravni odbor FZO RS donio je i odluku o izmjenama i dopunama Liste lijekova za ambulante porodične medicine i domove zdravlja, kojom su sa Liste brisana četiri, a uvedena tri nova lijeka. Na Listi lijekova više se ne nalaze Bacitracin+neomicin, prašak u raspršivaču, sprej za kožu – prašak od 200 g, jer ga već duže vrijeme nema na tržištu u tom obliku i dozi, a na prijedlog zdravstvenih ustanova sa Liste je brisan i ovaj lijek u obliku masti. Na Listi je i dalje zadržan isti lijek, u istom obliku, ali u drugačijoj dozi, a Lista je dopunjena i ovim lijekom u obliku praška (bez raspršivača). Sa liste je brisan i lijek Betametazon, suspenzija za injekciju 7mg/ml, s obzirom na to da se na Listi nalaze još dva kortikosteroida za sistemsku primjenu koji imaju istu ili sličnu indikaciju, ali su dostupniji na tržištu i imaju nižu cijenu (deksametazon i metilprednizolon). Pored navedena tri lijeka, sa Liste su brisane i kapi za oči Ciprofloksacin, a umjesto njih na Listi se sada nalaze Deksametazon+neomicin kapi za uši i oči u obliku rastvora i u pakovanju od 10 mililitara. Lista lijekova koja je obavezna za ambulante porodične medicine i domove zdravlja, još je dopunjena i Paracetamol sirupom od 120 mg/5 ml.

sigurana lica Fonda zdravstvenog osiguranja RS putem internet stranice Fonda od sada mogu da provjere svoj status osiguranja, tj. da li mogu da ovjere zdravstvenu knjižicu, kao i da provjere kada su i u kojoj zdravstvenoj ustanovi zakazani za magnetnu rezonancu ili kompjuterizovanu tomografiju. Ove novine, kao i android aplikacija, omogućene su zahvaljujući novoj internet stranici FZO RS, koja pored modernijeg dizajna omogućava korisnicima da na jednostavniji način saznaju sve o zdravstvenom osiguranju, pravima osiguranika i svim drugim značajnijim aktivnostima Fonda.

Novina je i da će Fond ubuduće osim tradicionalnih medija i internet stranice, javnost informisati i putem društvenih mreža - Fejsbuka i Tvitera. «Cilj nam je da maksimalno približimo našu instituciju građanima, kao i medijima, prvenstveno poboljšanjem informisanosti o zdravstvenom osiguranju i pravima osiguranih lica. Namjera je, takođe, i da olakšamo rad predstavnicima sedme sile, te da dodatno unaprijedimo transparentnost i da budemo na raspolaganju svim našim korisnicima», kaže Nikolina Dušanić, rukovodilac Službe za odnose s javnošću. Kao i do sada, na internet stranici su dostupne sve najznačajnije informacije iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a, između ostalog, sada je dostupan sadržaj i na engleskom jeziku. Pored pomenutih ‘’E servisa’’ – provjera statusa osiguranja i zakazanog termina za MR i CT, FZO će u narednom periodu korisnicima internet stranice omogućiti korišćenje i drugih elektronskih servisa. Inače, na internet stranici su dostupi pravilnici Fonda, liste lijekova koje finansira FZO, cjenovnici zdravstvenih usluga i medicinskih sredstava, prava osiguranih lica, procedure ostvarivanja prava, spiskovi ustanova sa kojima FZO ima ugovore, javni pozivi, tenderi, najnovije vijesti, kontakt telefoni i drugo. Web stranica Fonda je dostupna na adresi: www.zdravstvo-srpske.org.

Z D R A V S T V O

rema podacima iz finansijskih izvještaja u prvom polugodištu ove godine javne zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj su ostvarile ukupan prihod u iznosu od oko 214,5 miliona KM, dok je ukupan rashod iznosio oko 233,3 miliona KM. U odnosu na isti period prošle godine, prihodi su povećani za 4,72%, a rashodi za 2,75%. Neto gubitak u poslovanju zdravstvenih ustanova u ovom periodu iznosio je oko 21,8 miliona KM i manji je za 15,54% od iskazanog gubitka u istom periodu prošle godine. S druge strane, neto dobit ovog obračunskog perioda iznosi oko 2,9 miliona KM, što je za 30,35% manje od dobiti iz istog obračunskog perioda prošle godine. U strukturi prihoda zdravstvenih ustanova s najvećim procentom su zastupljeni prihodi ostvareni po osnovu ugovora s Fondom zdravstvenog osiguranja (81,65%). Prihodi od participacije su zastupljeni sa 3,41%, a prihodi od komercijalne prodaje usluga sa 5,58%. U ukupnim prihodima domova zdravlja, novac koji su dobili iz budžeta lokalnih zajednica, koje su osnivači domova zdravlja, učestvuje sa svega 1,58%. Od ukupno 54 doma zdravlja, u prvom polugodištu ove godine, pozitivan finansijski rezultat imalo ih je 16, isto koliko i prošle godine. Bez gubitka su poslovali domovi zdravlja u Bijeljini, Prijedoru, Doboju, Tesliću, Mrkonjić Gradu, Čelincu, Bratuncu, Šekovićima, Krupi na Uni, Zvorniku, Srpcu, Kotor Varošu, Laktašima, Palama, Banjaluci i Driniću. Kad je riječ o bolnicama, neto dobit ostvarila je samo bolnica u Zvorniku, dok je od ukupno sedam specijalizovanih ustanova pozitivno poslovalo njih pet. Prema evidenciji zdravstvenih ustanova, računajući na osnovu časova rada, u prvom polugodištu ove godine u javnim zdravstvenim ustanovama bilo je ukupno 13.343 zaposlenih radnika, što je približno na istom nivou kao i proš-

Poslovanje zdravstvenih ustanova u RS za šest mjeseci 2015.

Gubitak manji od prošlogodišnjeg za 15,5 odsto

Bolnica Zvornik jedina među bolnicama poslovala bez gubitka

le godine. Međutim, kada se posmatra prema grupama zdravstvenih ustanova, vidi se da je broj zaposlenih u domovima zdravlja smanjen za 1,38%, dok je u bolnicama broj zaposlenih povećan za 0,70%, a u specijalizovanim ustanovama za 2,15%. Za isplatu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda zaposlenih u javnim zdravstvenim ustanovama u prvom polugodištu ove godine isplaćeno je ukupno oko 144,5 miliona KM, što je za oko 1% više nego u istom periodu prošle godine. Na zarade zaposlenih u domovima zdravlja odnosi se 39,6%, u bolnicama 48,4%, a u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama 12% ukupne sume isplaćene za zarade u svim javnim zdravstvenim ustanovama.

Struktura prihoda zdravstvenih ustanova

Prosječna mjesečna bruto plata po zaposlenom u javnim zdravstvenim ustanovama je iznosila 1.805,07 KM i veća je u odnosu na isti period prošle godine za nešto manje od jedan odsto. Najveće prosječne mjesečne bruto plate su u bolnicama (1.849,69 KM), dok su prosječne bruto plate zaposlenih u domovima zdravlja iznosile 1.756,95 KM, a u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama 1.792,61 KM. U ukupnim rashodima zdravstvenih ustanova, rashodi za plate zaposlenih učestvuju sa 61,94%, s tim da je taj procenat u domovima zdravlja (76%) i specijalizovanim ustanovama (62,8%) veći, a u bolnicama manji od prosjeka (53,6%).

DOMOVI ZDRAVLJA

BOLNICE

I-VI 2014.

I-VI 2015.

I-VI 2014.

I-VI 2015.

SPECIJALIZOVANE USTANOVE I-VI 2014. I-VI 2015.

Prihodi po ugovoru sa FZO RS

83,15

82,97

83,28

83,37

71,73

Prihodi od opštine

1,58

1,15

0,19

0,02

0,00

Prihodi od participacije

4,83

5,05

4,90

2,68

Prihodi od prodaje usluga

3,82

4,37

3,04

3,32

Prihod od donacija

1,27

1,28

5,34

Ostali prihodi

5,35

5,18

3,26

Ukupno

100

Struktura prihoda (%)

SVEUKUPNO I-VI 2014.

I-VI 2015.

71,31

81,70

81,65

0,23

0,66

0,43

1,86

2,13

4,47

3,41

17,72

17,82

5,27

5,58

7,03

1,94

3,73

3,44

4,65

3,58

6,75

4,78

4,47

4,28

100

Z D R A V S T V O

Obilježen Svjetski dan srca, 29. septembar

ovodom Svjetskog dana srca, organizovanog u saradnji Fondacije “Zdravlje i srce”, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i domova zdravlja u Republici Srpskoj, za sve zainteresovane građane 29. septembra je organizovano besplatno mjerenje faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Tema ovogodišnjeg svjetskog dana je „Zdravo srce za svakoga, svugdje“, što podrazumijeva da se stvaranjem okruženja za razvoj zdravih navika za srce omogućuje donošenje pravilnih izbora koji će smanjiti rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Prema riječima pomoćnika ministra zdravlja i socijalne zaštite Milana Latinovića, u Republici Srpskoj svakodnevno se desi šest do sedam infarkta miokarda. „Najčešće obolijevaju muškarci stariji od 55 godina i žene starije od 65 godina. Pored nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti i pušenja, faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su povišeni krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi,“ rekao je dr Latinović. On je dodao da Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u planovima i programima provodi aktivnosti u više pravaca. „Naši pravci kretanja su prevencija, rana dijagnostika i liječenje. Ministarstvo podržava nekoliko programa prevencije kroz zdravstvene ustanove koji se, prije svega, odnose na utvrđivanje faktora rizika koji doprinose pojavi kardiovaskularnih bolesti. Takođe, podržavamo i programe o ranom učenju o zdravim stilovima života,“ rekao je dr Latinović. Prof. dr Duško Vulić, nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih

Zdravo srce za svakoga, svugdje

Centralna manifestacija obilježavanja “Svjetskog dana srca” u Banjaluci, u saradnji sa Domom zdravlja Banjaluka

bolesti u Republici Srpskoj, je istakao da prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srpskoj od posljedica kardiovaskularnih bolesti godišnje umre oko 14 hiljada ljudi. „Prema podacima Instituta za javno zdravstvo, oko 15 odsto stanovništa

“Tako se desi da pacijenti već od 40-45 godina, pa i prije 40. godine, imaju neku kardiovaskularnu bolest, infarkt miokarda, što je uvod u dalje kardiovaskularne bolesti. Ta granica se pomjera,” naglasila je dr Nevena Todorović, pomoćnik direktora Doma zdravlja.

obolijeva od kardiovaskularnih bolesti, a sve više je pacijenata koji su u trećoj i četvrtoj deceniji. Upravo zbog toga nam je važna današnja akcija protiv hroničnih nezaraznih bolesti kako bismo animirali građane da na vrijeme odu na pregled i provode mjere prevencije. Naš cilj je da do 2025. godine smanjimo za 25 odsto prijevremeno umiranje od kardiovaskularnih bolesti,“ rekao je dr Vulić. Posebno zabrinjava to što sve češće obolijevaju mlađi, radno aktivni i na oko potpuno zdravi ljudi. Podjednako su ugroženi i žene i muškarci.

Tamara Kovačević-Preradović, načelnik Klinike za kardiovaskularne bolesti Univerzitetsko kliničkog centra Republike Srpske, rekla je da je Tim interventnih kardiologa i kompletnog medicinskog osoblja klinike, uz podršku menadžmenta, obezbijedio liječenje 24 časa, svih sedam dana u nedjelji. „Svi pacijenati koji dođu sa akutnim infarktom miokarda uvode se u salu za kateterizaciju, odnosno na otvaranje krvne žile, što je najsavremeniji način liječenja ovih pacijenata,“ rekla je dr Kovačević-Preradović. M.C.

Z D R A V S T V O

Dom zdravlja Bijeljina Povodom Svjetskog dana srca, stanovnici Bijeljine su imali mogućnost da besplatno kontrolišu svoje zdravlje na punktovima u gradu. Ono što je novina ove godine je to što su preventivne preglede obavljali medicinsko osoblje Doma zdravlja Bijeljina i stručnjaci HISPA centra, međunarodnog udruženja centara za hipertenziju i prevenciju infarkta KVB (kardiovaskularne bolesti) su najveći ubica na svijetu. Odgovorne su za preranu smrt 17,3 miliona ljudi svake godine i do 2030. očekuje se da taj broj naraste do 23 milliona. Međutim, nastanak većine KVB-a se može spriječiti ili odgoditi uticajem na faktore rizika kao što su pušenje, nezdrava dijeta i nedostatak fizičke aktivnosti. Prečesto društvo okrivljuje pojedince zbog njihovih kardiovaskularnih oboljenja: zato što pušiš, zato što jedeš i piješ previše, ne vježbaš! Ali okruženje u kojem živimo može uticati na našu sposobnost da odaberemo pravilne izbore navika za zdravo srce.

i šloga, koje finkcioniše u četiri različite zemlje a nalazi se i u okviru Doma zdravlja Bijeljina. Doc. dr Zlatko Maksimović, direktor Doma zdravlja Bijeljina, je istakao da u odnosu na prošlu, ove godine preventivni pregledi organizuju se u saradnji sa doc. dr Nebojšom Tasićem sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, načelnik Centra za hipertenziju i prevenciju infarkta i šloga i predsednik udruženja HISPA.

„Mi hoćemo da ukažemo da srce nije mitski organ, već onaj bez koga ne možemo da živimo. U celom regionu kako u Srbiji, tako i ovde u Republici Srpskoj, svaki drugi stanovnik umire od infarkta i šloga. U pitanju je jedna globalna epidemija, jedna strašna pošast protiv koje možemo i moramo da se borimo. Iako je fokus ljudi da se jave lekaru tek kada se jave simptomi, znači kada imaju bol u grudima, glavobolju, nesvesticu ili povišen krvni pritisak, ono što je pokazano da se infarkt i šlog mogu sprečiti. Kako? U pitanju je jedna agresivna kontrola faktora rizika. Upravo u ovom trenutku, ovde iza nas, u jednoj sjajnoj organizaciji, pored preventivnih pregleda izračunava se i kardiovaskularni rizik svakog pojedinca i gleda se pod kojim je on rizikom za infarkt i šlog. One osobe koje su pod veoma visokim rizikom, dolaze u HISPA centar u Domu zdravlja Bijeljina i ulaze u poseban program koji obuhvata ne samo lekove i izvanrednu dijagnostiku, već i nefarmakološku terapiju,“ rekao je doc. dr Nebojša Tasić.

Izbori navika za zdravo srce

Mnogi pojedinci su “zarobljeni” u okolini u kojoj žive • Nedostatak zelenih površina i bezbjednih staza za vožnju bicikla; • Nezdrava ishrana u školama i na radnim mjestima; • Nadmoćnne reklame i dostupnost cigareta, alkohola i brze hrane; • Izloženost pasivnom pušenju, zagađenost vazduha. Sve ovo smanjuje sposobnost za donošenje pravilnih izbora za zdravo srce 15

Z D R A V S T V O

Poboljšajte ishranu u svom domaćinstvu • Ograničite količinu prerađene hrane koja često sadrži više šećera, masti i soli • Jedite više voća i povrća • Zamijenite slatkiše svježim voćem koje je zdravije

Učenici Ekonomske škole iz Banjaluke, proslavili su Svjetski dan srca. Napravljene selfije sa temom zdravog srca podjelili su sa svijetom putem društvenih mreža.

Zabranite pušenje u Vašoj kući • Kuća u kojoj se ne puši obezbjeđuje zdraviju sredinu Vama, djeci i svim ukućanima • Prestanak pušenja je divan uzor ponašanja Vašoj djeci Pasivno pušenje je uzrok smrti kod više od 600.000 nepušača svake godine, uključujući i djecu

Prepoznajte Vaš rizik za KVB, prisutan u Vašoj porodici • Posjetite zdravstvenu ustanovu gdje Vam mogu izmjeriti krvni pritisak, nivo holesterola i glukoze u krvi, težinu i BMI • Kad se upoznate sa KVB rizicima, kojima su izloženi članovi porodice, napravite plan da poboljšate zdravlje srca – uz savjet ljekara, koji Vam može obezbijediti potrebne informacije • Naučite izračunati težinu faktora rizika za svoje srce

Naučite koji su znakovi i simptomi KVB-a i moždanog udara • Preko 70% hitnih stanja u vezi sa srcem i disanjem se dešava u kućnim uslovima kad su prisutni članovi porodice, koji mogu pomoći ugroženom • Razgovarajte sa zdravstvenim radnicima o mogućnostima za kurseve iz oblasti kardiopulmonalnog oživljavanja, kako biste lakše pomogli svojim najbližim; • Ako sumnjate da se nekom u Vašem okruženju dešava infarkt srca ili moždani udar, hitno potražite medicinsku pomoć. 16

Učestvujte U šetnjama, trčanju, sportskim događajima, koncertima, javnim raspravama i skrininzima.

•

• • • •

Ohrabrite svoju djecu da budu fizički aktivna Na osnovu podataka SZO-a, djeca starosti od 5 do 17 godina trebalo bi da dnevno imaju 60 minuta umjerene do intenzivnije fizičke aktivnosti; Budite fizički aktivni zajedno sa svojom djecom, hodajući ili vozerći bicikl do škole; Zapamtite, ne uzima se u obzir samo sportska aktivnost, već i ples, šetnja ili rad na kućnim poslovima; Ograničite gledanje televizije ili rad na računaru na ne više od dva sata dnevno; Uključite se u kampanje kojima se od vlasti traži više zelenih površina i igrališta za djecu.

Budite aktivniji! • Nikad nije kasno započeti! Počnite sa lakšim vježbama te postepeno pojačavajte njihov intenzitet, stremeći ka cilju od 150 min. sedmično umjerenih do intenzivnijih vježbi; • Uvijek se savjetujte sa svojim doktorom prije nego što počnete sa svojim programom vježbi; • I uslučaju da imate otežanju sposobnost da sprovodite fizičku aktivnost, sprovodite je koliko možete, malo je bolje nego nikako.

žu da potrošite više kalorija održavajući tjelesnu težinu. Probajte sa hodanjem uz stepenice, penjanjem na uzvisine. O Svjetskoj federaciji za srce Svjetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv razvoja KV bolesti i moždanih udara, sa fokusom na zemlje sa malim ili nedovoljnim prihodima. Ovo radimo preko zajednice sa više od 200 organizacija članica, što donosi snagu zajedničkog djelovanja medicinskih udruženja i fondacija za srce u više od 100 zemalja. Udružili smo se oko napora SZO-a da se smanji mortalitet od KVB-a do 2025. godine za 25%. Kroz naše zajedničke napore možemo pomoći ljudima širom svijeta da žive zdravije i duže živote. O Fondaciji “Zdravlje i srce” Fondacija “Zdravlje i srce” podržava sve aktivnosti koje se preduzimaju na poboljšanju narodnog zdravlja, a posebno u vezi s kvalitetom života i prevencijom kardiovaskularnih oboljenja. Punopravni je član European Heart Network (Evropske mreže za srce) i World Heart Federation (Svjetske federacije za srce) koje povezuju medicinske organizacije širom svijeta sarađujući sa svjetskim kompanijama (partnerima i generalnim sponzorima).

Za sve informacije obratite se na naš sajt: www.zdravljeisrce.com e-mail: info@zdravljeisrce.com telefon: 051/301236 fax 051/241246 • Aerobne vježbe su posebno dobre ili nam pišite na adresu: za Vaše zdravlje - brzi hod, trčanje, 78000 Banja Luka plivanje, vožnja bicikla; Marka Lipovca 1b • Vježbe za mišiće,Vam takođe poma- Republika Srpska, BiH

Najbolji načini za sprovođenje fizičke aktivnosti

Z D R A V S T V O

ovodom obilježavanja Dječje nedjelje u Republici Srpskoj, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić, ministar prosvjete i kulture Dane Malešević i ministar porodice, omladine i sporta Jasmina Davidović održali su petog oktobra pres konferenciju sa koje je poslana osnovna poruka Dječje nedjelje da su jedino srećna djeca, srećni ljudi. Ministri su ovom prilikom potpisali Protokol o saradnji u oblasti unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj, čemu su prisustvovali i predstavnici Kancelarije UNICEF-a u Bosni i Hercegovini. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić je rekao da su zdrav i dobar početak osnova svakog uspjeha te da je Ministarstvu cilj da taj početak omoguće svakom djetetu rođenom u Republici Srpskoj. Potpisivanjem ovog protokola ministri su se dogovorili da će zajedničkim, koordinisanim djelovanjem unapređivati rani rast i razvoj djece u Republici Srpskoj, sa posebnim fokusom na marginalizovane grupe. Imenovan je tim za koordinaciju aktivnosti koji čine predstavnici ova tri mi-

Dječja nedjelja u Republici Srpskoj

Srećna djeca - srećni ljudi

nistarstva i koji će najkasnije do kraja godine pripremiti program sa definisanim ciljevima i aktivnostima, zasnovanim na integrisanom pristupu u sektoru obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i porodice.

Posjeta trojkama U okviru programa obilježavanja Dječje nedjelje, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić, sa svojim saradnicima, posjetio je porodicu Vulin iz Kuljana, u kojoj su rođene trojke. „Dobiti trojke je velika radost, ali i velika obaveza koja zahtijeva veliki trud. Mi ovim porodicama dugujemo zahvalnost, jer daju veliki doprinos očuvanju društva. Mi ćemo, kao Vlada Republike Srpske, činiti sve da podržimo ove porodice ne samo danas i ne samo tokom Dječje nedjelje, već kada im god im to bude potrebno,“ rekao je ministar Bogdanić prilikom današnje posjete. Vlada Republike Srpske čini sve da podstakne rađanje djece u Republici Srpskoj, prije svega kroz isplatu dodataka, ali i kroz dužinu trajanja porodiljskih bolovanja koje Vlada refundira poslodavcima. To i dalje sigurno nije dovoljno s obzirom na to da su potrebe sve veće, ali, nadam se da ćemo uspjeti da dobijemo dodatna sredstva iz akciza na proizvode koji štete zdravlju ljudi i da ćemo dio tih sredstava usmjeriti i za majke i za djecu,“ rekao je ministar Bogdanić. On je dodao da se nada da će porodica Vulin, koja odgaja trojke, biti primjer drugima i podstaknuti mlade ljude da ostvare potomstvo kako bi Republika Srpska imala budućnost. Porodica Vulin se zahvalila na posjeti te sa ministrom podijelila svoja iskustva u formiranju porodice i novim životnim ulogama. „Relja, Nenad i Olivera su dobra i mirna djeca i nisu previše zahtjevni. Supruga uskoro počinje da radi, jer joj se završava porodiljsko odsustvo, a djeca bi trebalo da krenu u jaslice, što će nam sigurno malo olakšati brigu o njima,” rekao je otac trojki Lazar Vulin.

„Ovo je veliki projekat koji će zajedno implementirati tri ministarstva, a sve u cilju boljeg života naše djece. Suština ovog protokola je da sve ustanove poput zdravstvenih, školskih, kao i centri za socijalni rad zajedničkim radom povedu više računa o rastu i razvoju djece od rođenja do šeste godine života,“ rekla je Jasmina Davidović, ministar porodice, omladine i sporta Republike Srpske. Dane Malešević, ministar prosvjete i culture, naglasio je da sve institucije zajedno moraju voditi posebnu brigu o ranom učenju, rastu i razvoju djece u Republici Srpskoj. „Ministarstvo prosvjete i kulture ulaže posebne napore kako bi se omogućio što kvalitetniji rad sa predškolskom djecom, ali i preduzima mjere da se poveća obuhvat djece sa predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem u Republici Srpskoj, sa kojim trenutno nismo zadovoljni, jer je svega 14,5 odsto, odnosno 8500, djece obuhvaćeno ovim obrazovanjem,“ rekao je ministar Malešević. Zamjenik predstavnika UNICEF-a u BiH Ana Riati čestitala je ministrima na potpisanom Protokolu, rekavši da je to najbolji način da se počne obilježavanje Dječje nedjelje, posebno imajući u vidu da je sadržaj ovog protokola u saglasnosti sa globalnim razvojim ciljevima. „Djelujući globalno, ali i lokalno, UNICEF je kroz brojna naučna istraživanja i dosadašnja iskustva dokazao da je investicija u rani rast i razvoj djeteta efikasna ne samo za ishranu, edukaciju i zdravlje djece, već i za razvoj porodice i društvo u cjelini,“ rekla je Ana Riati. N.A.

periodu od 14. do 21. septembra obilježena je Nedjelja borbe protiv tuberkuloze. Cilj obilježavanja je podizanje svijesti stanovništva o tuberkulozi kao zaraznoj bolesti koja i dalje predstavlja zdravstveni problem u većem dijelu svijeta, te o značaju prevencije i pravovremenog liječenja ove bolesti. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), svake godine se u svijetu registruje oko devet miliona novih slučajeva oboljelih od tuberkuloze. Tuberkuloza uzrokuje smrt skoro 1,5 miliona ljudi godišnje, uglavnom u zemljama u razvoju. Prema istim podacima, procjenjuje se da je konstantno jedna trećina od ukupnog broja oboljelih od tuberkuloze, tj. oko 3 miliona osoba, neprepoznata (nemaju utvrđenu dijagnozu, ne liječe se ili nisu zvanično registrovani od strane nacionalnih TB programa). Ove osobe nastavljaju da šire bolest u svojoj sredini, ili umiru od posljedica tuberkuloze. Takođe, gotovo pola miliona osoba u svijetu boluje od tuberkuloze koja je otporna na liječenje tuberkulostaticima, a procjenjuje se da su tri četvrtine ovih pacijenata bez adekvatne dijagnoze i terapije. Sa druge strane, 37 miliona života je spašeno u periodu od 2000. do 2013. godine zahvaljujući efikasnoj prevenciji i pravovremenom liječenju oboljelih od tuberkuloze. Nosilac aktivnosti obilježavanja Nedjelje borbe protiv tuberkuloze je Crveni krst Republike Srpske, u saradnji sa ljekarima i ostalim medicinskim radnicima zdravstvenih ustanova Republike Srpske. Tuberkuloza je zarazna bakterijska bolest uzrokovana bacilom tuberkuloze (Micobacterium tuberculosis) koji najčešće zahvata pluća. Prenosi se putem kapljica iz grla i pluća osoba koje imaju aktivno oboljenje respiratornih organa uzrokovano ovim bacilom. Kod zdravih ljudi, infekcija bacilom tuberkuloze često ne izaziva nikakve simptome, jer se imuni sistem čovjeka aktivira da “zaustavi” bakteriju. Simptomi aktivne tuberkuloze pluća su: • kašalj (rjeđe sa ispljuvkom ili krvlju), • bol u grudima, • slabost, • gubitak tjelesne težine, • povišena temperatura, • noćno znojenje. Od tuberkuloze najčešće obolijevaju osobe u direktnom kontaktu sa oboljelim, osobe koje žive u kolektivnim i alterna-

Z D R A V S T V O

JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Nedjelja borbe protiv tuberkuloze Pripremila: dr Jela Aćimović, Služba za epidemiologiju

tivnim smještajima sa lošim higijenskim uslovima života, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, djeca i starije osobe, te osobe sa oslabljenim imunim sistemom. Zavisnost o alkoholu i/ili drogama, pušenje, šećerna bolest, maligne bolesti, hronična bubrežna bolest, dugotrajna imunosupresivna terapija, transplantacija organa ili postojanje infekcije HIV-om povećavaju rizik obolijevanja od tuberkuloze. Tuberkuloza je danas izlječiva bolest. Za liječenje tuberkuloze koriste se antibiotici (tuberkulostatici), u periodu od šest mjeseci. U cilju borbe protiv tuberkuloze, Republika Srpska provodi aktivnosti u skladu sa Politikom unapređivanja zdravlja stanovništva u Republici Srpskoj do 2020. godine (u daljem tekstu: Politika). Ovim dokumentom je definisano da se bolja kontrola tuberkuloze obezbjeđuje kroz osiguravanja dostupnosti zdravstvenih usluga i intervencija, zasnovanih na dokazima, osjetljivim grupama stanovništva. U skladu sa Politikom, pripremljen je i, Odlukom Vlade Republike Srpske, usvojen Program kontrole tuberkuloze u Republici Srpskoj od 2013. do 2017. godine (u daljem tekstu: Program). Program predstavlja dokument kojim se navode aktivnosti i smjernice u cilju smanjenja broja novooboljelih od tuberkuloze u Republici Srpskoj a pripremljen je u skladu sa preporukama SZO. Kontrola tuberkuloze u Republici Srpskoj obavlja se kroz rad zdravstvenih ustanova, te kroz aktivnosti Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Podrška ovim aktivnostima, sa ciljem daljeg unapređenja dijagnostike, terapije, kao i nadzora nad tuberkulozom, obavlja se u saradnji sa projektom “Jačanje DOTS u Bosni i Hercegovini i unapređenje programa borbe protiv tuberkuloze, uključujući tuberkulozu otpornu na više lijekova i kontrolu infekcije” koji se finansira iz sredstava

Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije. Prema podacima koje je za prethodnu godinu prikupio Institut za javno zdravstvo, u Republici Srpskoj su u toku 2014. godine prijavljene 382 osobe oboljele od tuberkuloze, prema čemu incidencija tuberkuloze iznosi 27.3 na 100.000 stanovnika. U 2013. godini, IZJZ-u je prijavljeno 440 oboljelih od tuberkuloze.

Klinika za plućne bolesti UKC RS

Posjeta CK Banjaluka Već tradicionalno Gradska organizacija Crvenog krsta Banjaluka je nosilac aktivnosti obilježavanja nedjelje borbe protiv tuberkuloze u saradnji sa zdravstvenim radnicima. Tim povodom je posjetila Kliniku za plućne bolesti UKC RS. “Pored nedjelje Crvenog krsta to je jedna od značajnijih aktivnosti naše organizacije i mi smo tim povodom posjetili Kliniku za plućne bolesti i oboljele od tuberkuloze koji se liječe ovdje. Donijeli smo voća, higijenskih potrepština za pacijente za oboljele od tuberkuloze koji su ovdje na liječenju“, rekla je Željkica Ilić, sekretar Gradske organizacije Crvenog krsta Banjaluka. Prema riječima načelnika prof. dr sc. med. Marinka Vučića Klinika za plućne bolesti UKC RS je krovna institucija, najstručnija, najopremljenija Klinika za plućne bolesti u Republici Srpskoj u kojoj se radi komplatna bronhologija. U Klinici za plućne bolesti UKC RS na godišnjem nivou uspješno se liječi oko 200 oboljelih od tuberkuloze. 19

Z D R A V S T V O

eplantacija je operativni zahvat koji predstavlja prišivanje amputiranog dijela tijela. To je jedna sofisticirana operacija koja podrazumijeva korištenje mikroskopa ili uvećavajućih lupa i posebnog mikroinstrumentarijuma. Jedna od najbitnjih stvari prije samog procesa replantacije je čuvanje i transport amputiranih dijelova. Amputirani dio je najbolje uviti u gazu, potom staviti u najlon kesu i posudu sa vodom temperature +4°C. Smatra se da su na toj temperaturi najmanji destruktivni procesi u devaskularizovanim dijelovima, a da pri tome ne dođe do oštećenja ćelijske membrane zbog smrzavanja. Vrlo bitno je i vrijeme od momenta amputacije do momenta replantacije. Ako su u pitanju podlaktica ili potkoljenica onda je to period od šest sati do uspostavljanja ponovne vaskularizacije, dok je za šaku i prste taj period nešto duži ali u uslovima hladne ishemije na +4°C. U Univerzitetskoj bolnici u Foči je po prvi put urađena uspješna replantacija lijeve šake mladiću iz Rogatice koji je amputacionu povredu zadobio radeći na cirkularu. Pacijent je nakon sat i po od povrede prebačen na Odjeljenje za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i odmah je započet proces replantacije. Amputacija je bila na nivou centralnog dijela dlana (slike). Prvo smo uspjeli da na amputiranom dijelu u vrlo kratkom vremenskom periodu nađemo sve tri zajedničke digitalne dlanske arterije i spoljašnju dlansku digitalnu arteriju za

Replantacija šake u Univerzitetskoj bolnici Foča

Doc. dr Dražan Erić, plastični hirurg, Univerzitetska bolnica u Foči

Aleksandru Radoviću (23) iz Rogatice. je 8. septembra, dok je radio na cirkularu, nakon trenutka nepažnje, mašina odsjekla pola šake sa prstima, a ljekari su na vrijeme uspjeli da sašiju krvne sudove, rekonstruišu koštane i mekotkivne strukture i tako mu spasu ruku. „Zahvalio bih se dr Eriću i svim lekarima, i mislim da tek sada znam šta je život i koliko ga treba ceniti. Bio je dovoljan trenutak nepažnje da mi cir-

posle operacije vratio mi se osmeh na lice“, kaže Aleksandar. „Pacijentu koji je zadobio amputacionu povredu leve šake, naš tim lekara uspeo je u optimalnom roku da sašije krvne sudove koji su manji od 1 milimetar i ponovo uspostavi cirkulaciju u prstima te rekonstruiše sve koštane i mekotkivne structure. Pacijent se dobro oseća, prsti i šaka imaju normalnu cirkulaciju i mladić neće ostati invalid. Ovo je veliki poduhvat za našu usta-

kular odseče ruku, a potom je usledio dramatičan put do Foče. Bolovi su bili neizdrživi, bio sam slomljen, ali mi je pomisao na dete, koje uskoro treba da mi se rodi, dala snagu da izdržim. Bio sam u šoku i polusvesnom stanju, a

novu i celu Republiku Srpsku, jer smo pokazali da se i ovako složeni mikrohirurški zahvati mogu raditi i kod nas. Zahvalio bih se celom timu bez kojeg ne bih uspeo da izvedem uspešno ovako složenu operaciju“, rekao je dr Erić.

kažiprst. Na dorzalnoj strani lijeve šake smo uspjeli da nađemo tri dorzalne vene, a iste krvne sudove smo pronašli i na amputacionom bataljku lijeve šake. Nakon fiksacije kostiju s Kurschnerovim iglama sa minimalnim skraćenjem krvnih sudova zbog njihovog nagnječenja, uspjeli smo napraviti sedam mikrovaskularnih anastomoza sa koncem Prolen 8-0 bez venskih graftova. Nakon što smo uspostavili cirkulaciju u prstima, posvetili smo se rekonstrukciji tetiva,

zajedničkih digitalnih nerava, lumbrikalnih i interosealnih mišića. Ranu smo uspjeli da zatvorimo direktno bez korišćenja režnjeva. Operacija je trajala četiri sata, a replantacioni tim su sačinjavali: doc. dr Dražan Erić, plastični hirurg, doc. dr Maksim Kovačevič, ortoped, doc. dr Milivoje Dostić, anesteziolog, dr Ivana Popadić, specijalizant ortopedije, dr Jelena Andan, klinički ljekar, instrumentarke Rada Kunarac i Zorica Drakul te anestetičar Nikola Petrović.

Vijesti iz UKC RS

Z D R A V S T V O

im ljekara iz Klinike za plastičnorekonstruktivnu hirurgiju i Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju UKC RS, zajedno sa timom ljekara iz VMA Beograd, je po prvi put izveo složeni operativni zahvat, tj. rekonstrukciju donje vilice fibularnim režnjem. Riječ je o operaciji rekonstrukcije defekta donje vilice nakon odstranjenja uznapredovalog tumora koštanog tkiva donje vilice – mandibule. Rekonstrukcija se obavlja mikrohirurškim transferom koštanog vaskularizovanog režnja sa potkoljenice – fibularni režanj, pri čemu se sa koštanim vaskularizovanim tkivom rekonstruiše, tj. pravi nova donja vilica. Ova operacija predstavlja najkompleksniji operativni zahvat iz oblasti mikrovaskularne rekonstruktivne hirurgije koja se po prvi put radi na prostorima Bosne i Hercegovine. S obzirom na složenost operativnog zahvata, osim izuzetne stručnosti, potreban je i timski rad sa uvježbanim i pripremljenim stručnim medicinskim osobljem različitih specijalnosti koje učestvuje u obavljanju ovog komplikovanog operativnog zahvata. Moguća neželjena komplikacija je nekroza režnja, ali i sve rane postoperativne komplikacije, npr. infekcija, 22

Urađen složeni operativni zahvat u UKC RS

Rekonstrukcija donje vilice fibularnim režnjem

krvarenje, neadekvatan postoperativni ožiljak itd. Izvođenje ovog složenog operativnog zahvata je od izuzetne važnosti za

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske jer na taj način postaje jedna od nekoliko zdravstvenih ustanova u regionu koje se bave mikrohirurgi-

Vijesti iz UKC RS

Z D R A V S T V O

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 18. septembra 2015. godine uspješno je urađena 19. transplantacija bubrega. Prva transplantacija urađena je prije više od četiri godine u UKC RS uz pomoć tima iz Vojnomedicinske akademije koji sve vrijeme učestvuje u procesu edukacije našeg kadra. Do sada su sve transplantacije prošle bez komplikacija. Transplantirani pacijent je S.B. (1985), a donor otac S.M. (1960). Kompletnu preoperativnu pripremu pacijenata uradili su naši ljekari sa Odjeljenja nefrologije, Klinike za unutrašnje bolesti UKC-a. U pripremi transplantacije korištena je tehnika za razmjenu nalaza putem video-konferencije sa Vojnomedicinskom akademijom u Beogradu, što podrazumijeva zajedničko razmatranje medicinske dokumentacije i donošenje odluke o samom izvođenju procedure. Tim za transplantaciju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske: pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove dr Slobodan Hajder; doc. dr sc. med. Milorad Grujičić, šef transplantacionog tima UKC jom i u kojima postoje mogućnosti za obavljanje ovog operativnog zahvata. Značaj za pacijente UKC RS se ogleda u tome da se neće upućivati u druge zdravstvene centre u regionu kako bi bili podvrgnuti ovim složenim operativnim zahvatima. Složeni operativni zahvat izveli su: prof. dr Marijan Novaković, specijalista plastično-rekonstruktivne i estetske hirurgije iz VMA Beograd; prof. dr Nebojša Jović, maksilofacijalni hirurg iz VMA Beograd, načelnik Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju; dr Nikola Baroš, specijalista plastičnorekonstruktivne hirurgije; dr Nikola Ostojić, specijalista plastično-rekonstruktivne hirurgije iz VMA Beograd; dr Miljan Petković, specijalizant plastično- rekonstruktivne hirurgije, načelnik Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju; dr Marinko Karalić, specijalista maksilofacijalne hirurgije; dr Zorica Novaković, specijalista otorinolaringolog; dr Gospava Majstorović, specijalista anesteziolog; dr Dragan Sandić, specijalizant anestezije; Dragan Radusinović, anestetetičar, te instrumentari Radmila Mandić, Darinka Bosić, Varnava Gavrić, Arnela Marjanović i Davor Dragušić.

19. transplantacija bubrega

RS; doc. dr sc. med. Milan Žigić, šef dijela hirurškog tima za transplantaciju i načelnik Klinike za urologiju; dr Dušan Todić, specijalista urolog; mr sc. med. Novak Vasić, vaskularni hirurg i načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju; doc. dr sc. med. Branislav Gašić, specijalista nefrolog i načelnik Klinike za unutrašnje bolesti; dr Dragan Milošević, specijalista anesteziolog, i dr Predrag Berić, specijalista anesteziolog. Uz šefove transplantacionog tima su učestvovali i anestetičari Ljubinka Dvorančić i Jelena Pušac, instrumen-

tarke: Danijela Tanasić, Dragica Kovačević, Dijana Vranješ, Maja Karalić i Rada Španjić, medicinske sestre: Sanja Marjanović, Dragana Joldžić, Radmila Radaković, Milica Ćorić. Tim za transplantaciju sa Vojnomedicinske akademije Beograd čine: prof. dr sc. med. Novak Milović, šef transplantaciong tima VMA; doc. dr sc. med. Aleksandar Tomić, šef vaskularne hirurgije VMA; prof. dr sc. med. Neven Vavić, šef Centra za transplantaciju VMA i Vesna Kapetanić, instrumentarka. N.Š. 23

Z D R A V S T V O

vođenje metoda stereotaksne radiohirurgije u neurohirurgiju, u koje spada i Virtuelni (sajber) nož (eng. CyberKnife), kao i njihov munjevit razvoj tokom poslednjih 10 godina, iz korena je promenilo strategije lečenja metastatske bolesti i vaskularnih malformacija CNS-a i kičmenog stuba, recidivantnih meningeoma i benignih tumora živaca zadnje lobanjske jame, tumora lobanjske baze, kao i nekih funkcionalnih bolesti (trigeminalna neuralgija) koje su ranije zahtevale isključivo operativno neurohirurško lečenje. Stereotaksna radiohirurgija je omogućila pacijentima kratkotrajno neinvazivno ambulantno lečenje, uz značajno duže preživljavanje ili izlečenje, kao i drastično smanjenje ukupnih troškova lečenja i evidentno poboljšanje ukupnog kvaliteta života tokom lečenja. Iz ugla stereotaksne radiohirurgije više ne postoje radiosenzitivne i radiorezistentne solitarne ili multiple metastaze u mozgu (porekla sarkoma, melanoma i karcinoma bubrega), jer su kod stereotaksne radiohirurgije svi cerebralni i spinalni metastatski tumori identično radiosenzitivni, sa identičnim srednjim vremenom preživljavanja od oko dve godine. Takođe, konvencionalno preventivno ili postoperativno zračenje celog mozga sa ukupnom (totalnom) dozom (TD) 20-30 Gy u 10 frakcija nakon operacije solitarnih metastaza (eng. whole brain radiation therapy, WBRT) se generalno sve više napušta, ili je potpuno napušteno, naročito kod „radiorezistentnih“ malignih tumora jer je sve više dokaza koji jasno ukazuju da nema značajnijeg efekta na srednje ukupno preživljavanje i vreme preživljavanja do ponovne pojave bolesti. Nasuprot tome, sve je više dokaza relevantnih prospektivnih kontrolisanih studija koje nedvosmisleno ukazuju na signifikantnu korist primene stereotaksne radiohirurgije u pomenute svrhe. Pri tome, naročito se ističe primena Virtuelnog noža u „sterilizaciji“ postoperativnog ležišta čak i parcijalno resecirane mass-lezijske cerebralne metastaze,

Virtuelni (sajber) nož u neurohirurgiji Autori: Doc. dr sc. med. Predrag Perić, specijalista neurohirurgije, Klinika za neurohirurgiju, VMA, Beograd, Srbija; Dr med. Stelios Kouvaris, IATROPOLIS Medical Group, Atina, Grčka

Plan radiohirurške intervencije uz izgled višestrukih zračnih snopova koji se projektuju iz velikog broja različitih upadnih uglova i pravaca, kojim Virtuelni nož „gađa i pogađa“ patološku promenu sa različitih strana.

bilo da je ona solitarna ili deo multiple cerebralne metastatske bolesti, kod koje se postoperativno Virtuelnim nožem tretiraju i preostale neoperaisane metastatske lezije. Uloga i mesto radiacione terapije (RT) u lečenju tumora mozga i baze lobanje, kičmenog stuba i kičmene moždine vrlo dobro je poznata. Međutim, osnovni nedostatak konvencionalne konformalne RT sa spoljašnjim izvorom zračenja je nemogućnost precizne primene optimalne doze zračenja kojom bi se ozračila patološka promena u blizini radiosenzitivnih atomskih struktura kao što su optički nervi, očne jabučice ili kičmena moždina. Posledično, niska tolerancija ovih anatomskih struktura značajno ograniča-

va stvarnu efektivnu terapijsku dozu zračenja, smanjujući je u graničnim delovima lezije do suboptimalnog nivoa. Ako bi optimalna terapijska doza zračenja mogla da se mnogo preciznije aplikuje na celokupni volumen lezije, verovatnoća uspešnije kontrole tumora se značajno višestruko povećava, uz istovremeno smanjenje rizika od jatrogenog radijacionog oštećenja radiosenzitivnih anatomskih struktura. Suština i filozofija primene i funkcionisanja Virtuelnog noža je upravo u tome – vrlo precizno i koncentrisano ozračivanje celokupne zapremine patološke promene uz maksimalnu poštedu, odnosno zaobilaženje zdravih struktura. U tehničkom smislu, Virtuelni nož predstavlja robotizovani sistem koga

Z D R A V S T V O

čine linearni akcelerator na robotičkoj zglobnoj ruci, koji bez kontakta sa telom pacijenta, ali uz odgovarajući navigacioni sistem, milimetarski precizno i fokusirano vrši visokodozno ozračivanje celokupne zapremine ciljane patološke promene iz različitih uglova i pravaca. Navigacioni sistem u realnom vremenu i realnom trodimenzionom sistemu u svakom trenutku kontroliše položaj i pokrete pacijenta, uz istovremenu korekciju položaja i putanje izvora zračenja, odnosno zračnog snopa u odnosu na zadati plan. Robotička ruka omogućava pokretanje linearnog akceleratora odnosno izvora zračenja u 6 pravaca, uz njegovo istovremeno rotaciono kretanje od 3600, tako da svi delovi kraniospinalne osovine postaju dostupni za tretiranje, sa kliničkom preciznošću i tačnošću pogađanja zadatog cilja manjom od 1 mm. S obzirom na to da je metoda neinvazivna, naziv „nož“ je samo simboličan i upućuje na visoku preciznost kojim radioterapijski zrak Virtuelnog noža pogađa metu uz poštedu okolnog zdravog tkiva, slično hirurškom nožu koji prilikom reza

na celokupnoj zapremini ciljanog patološkog tkiva. Dodatna preciznost celog sistema se pri tretiranju endokranijalnih lezija, lezija lobanjske baze, kraniocervikalnog prelaza i vratnog dela kičmenog stuba postiže imobilizacionom maskom kao i kod konvencionalne RT. Međutim, kod tretiranja lezija torakalne, lumbalne i sakralne kičme dodatna preciznost se postiže prethodnim potkožnim implantiranjem u lokalnoj anesteziji a pod kontrolom CT-a specijalnih zlatnih vodiča ili markera (eng. fiducial markers) u blizini lezije, odnosno koštanih struktura kičmenog stuba koji su od interesa. In-vivo položaj implantiranih markera sve vreme prati navigacioni sistem Virtuelnog noža tokom njegovog rada u ozračivanju lezije, pri čemu kompjuterski sistem istovremeno koriguje pravac i ugao zračnog snopa, zavisno od aktuelnog položaja dela kičmenog stuba u kome se lezija nalazi, a koji se može minimalno ali značajno promeniti zbog nehotičnog, nevoljnog ili respiratornog pomeranja pacijenta. Priprema pacijenata za tretman Virtuelnim nožem po-

oštro i precizno razdvaja bolesno od zdravog tkiva. Totalna doza zračenja kojom se u obliku višestrukih zračnih snopova različitih prečnika i iz velikog broja različitih upadnih uglova i pravaca „gađa“ patološka promena u jednoj ili ređe nekoliko (3-5) frakcija, odnosno terapijskih seansi, iznosi 15-20 Gy za dobroćudne tumore, vaskularne malformacije ili trigeminalnu neuralgiju, odnosno 30 Gy za maligne tumore. U odnosu na kurativnu konvencionalnu konformalnu RT, kod koje TD za maligne tumore iznosi 40-60 Gy podeljeno u 20-30 frakcija od 2 Gy dnevno, TD kod Virtuelnog noža je duplo manja ali je njena efektivnost višestruko veća jer je precizno i koncentrisano isporuče-

drazumeva standardizovane MRI i CT preglede glave ili dela kičmenog stuba u samom CyberKnife centru, ponekad kod spinalnih lezija i PET/CT pregled, što je osnovno za pravljenje fuzionisanog trodimenzionalnog plana terapije. Celokupni postupak pripreme i lečenja pacijenata Virtuelnim nožem se obavlja ambulatno, unutar dva do maksimalno pet dana u prijatnoj i opuštajućoj atmosferi koja nedvosmisleno dodatno doprinosi smanjenju anksioznosti pacijenta i boljem ukupnom ishodu lečenja. Pored neurohirurgije, Virtuelni nož ima značajnu primenu u lečenju tumora pluća i grudnog koša, kao i tumora zglobova, karlice, jetre, pankreasa i prostate.

IATROPOLIS Medical Group iz Atine je jedinstveni privatni medicinski centar koji spaja neinvazivnu modernu metodu lečenja raka koristeći vrhunsku tehnologiju. Medicinski centar je osnovan 1986. godine u Atini, gde je po prvi put uvedena upotreba MRI skenera koji je mnogo godina bio jedini u Atini. Medicinski centar IATROPOLIS Medical Group koristi najnovije metode lečenja radijacijom kao što su tomoterapija (TomoTherapy) koja predstavlja novu tehnologiju u zbrinjavanju pacijenata. TomoTherapy sistem omogućuje da se, kao nikada do sada, precizno „gađaju“ obolela tkiva i da se količina zračenja koja dopire do zdravih delova smanji na minimum. U uređaju je iskombinovano više postojećih tehnologija kako bi se omogućilo da tehničari koji obavljaju zračenje mogu precizno da odrede položaj tumora i da u realnom vremenu na monitoru imaju njegovu sliku. Sistem „sočiva“ za usmeravanje zračenja je tako projektovan da se zraci mogu vrlo precizno usmeravati, ali i određivati njihov intenzitet. Medicinski centar IATROPOLIS Medical Group je jedini u Grčkoj koji koristi najnoviji model Cyber noža kompanije ACCURAY. Naša klinika nudi savremene uslove za lečenje pacijenata kao i pristupačne cene. Naša misija je da dosledno i uporno radimo na postizanju rezultata. Cilj nam je da budemo referentna grupa medicinskih kompanija u dijagnozi i neinvazivnom tretmanu - lečenja raka. Rezultate ostvarujemo pomoću stalne edukacije i obuke našeg kliničkog osoblja i zdravstvenih radnika koji se stalno stručno usavršavaju. IATROPOLIS Medical Group opremljena je sa najmodernijom medicnskom tehnologijom, akreditovana prema međunarodnim standardima (sertifikat ISO 9001-2008) pruža vrhunske medicinske usluge. IATROPOLIS Medical Group, Atina Tel: +30 210 67 96 000 Fax: +30 210 67 96 264 Mob: +30 6981 32 84 34 Email: info@magnitiki.gr http://iatropoli.gr

Z D R A V S T V O

vo oboljenje se manifestuje naglo nastalim generalizovanim kožnim promjenama koje su tipa eritematoznih makula, makulopapula ili plakova simetričnog rasporeda. Najčešće neželjene reakcije na lijek počinju kožnim manifestacijama kao jedinim promjenama ili se javljaju u sklopu sistemskih poremećaja. Gledano morfološki, ove kožne reakcije mogu biti egzantematične, tipa eritema multiforme, urtikarijalne, bulozne ili pustulozne. Najčešći makulozni ili makulopapulozni egzantem čini 40%, urtikarija i angioedem 37%, fiksni egzantem 6%, multiformni eritem i toksična nekroliza epiderma 5%, kožnih neželjenih reakcija na lijek. Učestalost kožnih neželjenih reakcija na lijek nije poznata, naročito kada su u pitanju blaže forme bolesti (makulopapulozni egzantem) koje se mogu pogrešno interpretirati kao autoimune i virusne ospe.

Egzantemi

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

svraba. Sluznice obično nisu zahvaćene. Najčešći oblici egzantema su: Skarlatiniformni egzantem sa eritematoznim makulama bez polja zdrave kože, morbiliformni egzantem sa eritematoznim makulama koje se slivaju, ali ostavljaju polja zdrave kože, rozeoliformni egzantem sa blijedoružičastim makulama dijametra jedan cm, makulopapulozni egzantem sa eritematoznim papulama koje se mogu spajati i obrazovati eritematozne plakove. Kožne promjene spontano regrediraju tokom 7-14 dana, postepeno blijede ili dobijaju braonkasto-crvenu boju sa ili bez deskvamacije. Egzantem koji je praćen poremeća-

rat i izazivaju ovaj vid reakcije. Lijekovi koji izazivaju ovakve egzanteme su aromatični antikonvulzivi, sulfonamdi, dapson, alopurinol i minociklin. Egzantem, uz jače izražene kožne promjene, može biti praćen groznicom, malaksalošću, limfadenopatijom, hepatitisom, atipičnom limfocitozom i eozinofilijom. Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljne anamneze o vrsti, vremenu uzimanja, dozi lijeka, pojavi kožne reakcije, prethodnim reakcijama na primjenu istog lijeka. Laboratorijska ispitivanja čini kompletna krvna slika, analiza urina, testovi ispitivanja jetrene i bubrežne funkcije. In vivo testovi koji se koriste u

Alergija na sunce

Nastanak neželjenih kožnih reakcija na lijek zavisi od oboljelog (pol, starost, atopijska konstitucija, imunološki status), postojanja drugog oboljenja (HIV, infekcija Epstein-Barr-ovim, citomegalo virusom), genetskih faktora (svaka jedinka ima gotovo jedinstven spektar enzima koji mogu uticati na metabolisanje lijeka) i osobina lijeka (doza, način primjene, broj lijekova i njihove interakcije). Konkomitantna infektivna mononukleoza i upotreba ampicilina povećava rizik od nastanka egzantema na 69% kod odraslih i 100% kod djece. Najčešći lijekovi koji uzrokuju egzanteme su ampicilin, penicilin, fenilbutazon i dugi pirazoloni, sulfonamidi, fenitoin, karbamazepin, zlato i gentamicin. Patogeneza u većini slučajeva nije jasna, ali se smatra da u nastanku egzantema ulogu igraju neimunološki (pseudoalergijska reakcija - neimunološka degranulacija bazofila i mastocita, metabolički poremećaji) i imunološki (ćelijski posredovane imunološke reakcije) mehanizmi. Jednu do tri nedjelje po uvođenju lijeka nastaje ospa na trupu sa simetričnim širenjem prema periferiji, uz osjećaj 26

jem opšteg stanja i zahvatanjem unutrašnjih organa (limfni čvorovi, jetra, bubrezi, CNS) predstavlja hipersenzitivni sindrom. Nastaje obično pri prvoj upotrebi lijeka, od jedne do šest sedmica od početka njegove primjene. U toku metabolisanja lijeka stvaraju se toksični metaboliti koji pokreću imunološki apa-

Alergija na pencilin

otkrivanju uzročnog lijeka su patch test i scratch test (iako njihova specifičnost i senzitivnost nije potpuno jasna). In vitro test koji se može koristiti je test transformacije limfoblasta. Liječenje je u domenu dermatovenerologa.

Z D R A V S T V O

emporalni arteritis je stanje u kome dolazi do upale temporalnih arterija. Drugo ime za ovo stanje je i arteritis džinovskih ćelija. Iako se stanje obično javlja u temporalnim arterijama, isto upalno stanje se može javiti u bilo kojoj srednjoj ili velikoj arteriji u tijelu. Stanje se češće javlja kod starijih od 60 godina i četiri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Pravi uzrok oboljenja još se ne zna iako se smatra da se radi o autoimunoj bolesti. Zbog mogućih teških komplikacija do kojih može doći kod oboljelih neophodno je što prije pomisliti na ovu bolest te čak i prije postavljanja definitivne dijagnoze započeti odgovarajući tretman. Najčešći simptomi temporalnog arteritisa su poremećaji u vidu, iznenadni i konstantni gubitak vida u jednom oku, pad kapka, kao i nespecifični simptomi i to prekomjerno znojenje, glavobolja, umor i slabost, bolovi u mišićima, bolovi u donjoj vilici. Upala oftalmičke arterije u sklopu Hortonove bolesti može da dovede do ishemijske optičke neuropatije i posljedičnog gubitka vida na tome oku. Pravovremenom dijagnozom i terapijom se može spriječiti gubitak vida zbog čega se stanje i smatra hitnim. Nijedan od nabrojanih simptoma nije u potpunosti specifičan za ovo obolje-

Temporalni arteritis (Hortonova bolest)

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

nje, pa je za dijagnozu potrebno uraditi i druge nalaze. Pacijenti obično imaju jako povišenu sedimentaciju kao i povišene vrijednosti C reaktivnog proteina. Iako su laboratorijski testovi od pomoći, prava dijagnoza se dobija tek nakon biopsije arterije za koju se sumnja da je zahvaćena. Obično se uzima uzorak temporalne arterije iz koga se patohistološkom analizom može dokazati upala. CT i MRI su obično od ograničene koristi. Oboljenje se ne može izliječiti u pravom smislu zbog čega je cilj tretmana da se minimizuje oštećenje tkiva nastalo kao posljedica neodgovarajuće opskrbe krvlju zahvaćenih organa. Ako se sumnja na temporalni arteritis sa tretmanom se mora početi odmah, makar i u odsustvu definitivne dijagnoze. S oftalmološke strane, gubitak vida na jednom oku treba da bude znak za uzbunu da se započne s liječenjem da

ne bi došlo do iznenadnog i nepovratnog gubitka vida i na drugom oku. Osnovu terapije predstavljaju kortikosteroidi kojima se suprimira upalni proces. Ispočetka se daju visoke doze prednizolona (1 mg/kg/dnevno) koje se nakon 2 - 4 sedmice počinju smanjivati. Kortikosteroidi se obično daju tokom 9 - 12 mjeseci, pri čemu se doza polako smanjuje. Komplikacije se mogu javiti kao rezultat same bolesti ili terapije kortikosteroidima. Sama bolest može dovesti do upale drugih krvnih sudova u tijelu, razvoja aneurizmi, gubitka vida, slabosti očnih mišića, sljepila, moždanog udara pa i smrti. Kortikosteroidi sa svoje strane takođe mogu imati neželjene efekte koji mogu uključivati porast vrijednosti šećera u krvi, pad imuniteta, stvaranje i ubrzano napredovanje katarakte kao i stanjenje kože.

pecijalista medicinske psihologije Anita Mitrović iz UKC RS ide u korak sa svjetskim standardima edukacije. „Imam 30 godina. Nisam zaposlena, nisam udata i ne znam šta da radim sa sobom. Ponekad poželim da nisam živa... Imam 29 godina, alkohol pijem od 18. godine. Kradem! Od 16. godine uzimam i narkotike. Ne znam šta da radim sa sobom...Imam 40 godina. Majka sam dvoje djece. Živim sa muževim roditeljima. Ni ja ni muž ne radimo. Gdje je tu život?...“ Ovo su samo neke od priča sa kojima se specijalista medicinske psihologije Anita Mitrović susreće svakodnevno. Ona za sve njih ima strpljenje, želi im pomoći i zna kako im može pomoći. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske nadaleko je poznat po svojim stručnim kadrovima koji znanja stiču u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Republike Srpske, i inostranstvu. Sticanjem znanja kroz specijalizacije, redovne i vanredne edukacije, seminare doprinose sve većoj kadrovskoj osposobljenosti zdravstvenog sektora u Republici Srpskoj, a sve u cilju pružanja što bolje zdravstvene njege pacijentima. Najsvježiji primjer školovanog kadra je specijalista medicinske psihologije Anita Mitrović, zaposlena u Klinici za psihijatriju UKC RS, koja je nedavno svom zvanju dodala još jednu titulu, odnosno završila je šestogodišnje školovanje i stekla zvanje transakcioni analitičar –psihoterapeut. „Kao profesionalac i radnik ove ustanove u obavezi sam da kontinuirano unapređujem svoja znanja i vještine“, kaže Mitrovićeva. Do ideje da krene na edukaciju iz transakcione analize došla je svjesno prateći svjetske standarde i analizirajući stanje u društvu. Transakciona analiza je teorija ličnosti i teorija komunikacije koju je krajem pedesetih godina ustanovio američki psihijatar Erik Bern (Eric Berne, 1910 - 1970). Transakciona analiza je u početku korištena isključivo kao sistematska psihoterapija, a danas se koristi u individualnom, grupnom i porodičnom tretmanu. Psihološke i komunikacijske tehnike koje su nastale u okviru transakcionoanalitičke psihoterapije prihvaćene su i u drugim oblastima u kojima postoji intenzivan rad sa ljudima tako da, nakon obogaćenja ovih tehnika, danas postoje četiri specijalizacije u okviru transakcione analize i četiri vrste diploma: psihoterapija, savjetovanje, pedagogija i menadžment.

Z D R A V S T V O

Transakciona analiza u službi pacijenata Anita Mitrović, specijalista medicinske psihologije, UKC RS

Psihoterapijska primjena transakcione analize podrazumijeva rad sa ljudima čije su smetnje definisane kao mentalni poremećaji i koje su obuhvaćene savremenom psihijatrijskom klasifikacijom bolesti (ICD-10, DSM-IV). Upravo ovaj modalitet transakcione analize se primijenjuje u ambulantama Klinike za psihijatriju UKC RS. Kapacitet za participaciju u psihoterapijskom radu procjenjuje psihoterapeut. Neki od ključnih pojmova u transakcionoj analizi su: ego stanja, igre i skript (ili životni plan). Po njemu postoje tri osnovna ego stanja svake ličnosti, a to su roditelj, odrasli i dijete. Tako, ego stanje roditelja nameće zabrane, kontroliše i vrlo je direktivno. Kada je u tom ego stanju, osoba je stroga, ozbiljna i daleko uperenog pogleda. Ego stanje djeteta karakterišu dinamičnost, spontanost, radoznalost i inicijativa. Ego stanje odraslog povezuje dva prethodna - odgovorno je za održavanje kontakta sa realnošću, prikuplja i obrađuje informacije, procjenjuje, predviđa. Ovo stanje je važno za svakodnevni život i toleranciju različitih frustracija”, ističe Mitrovićeva. Dodaje da se u praksi transakciona analiza pokazala kao vrlo popularna jer

njeni koncepti pomalo liče na psihoanalitičke, ali su mnogo jednostavniji, lako ih je razumjeti te su usmjereni više na aktuelna događanja nego na preispitivanje prošlosti. Sjajan je izbor za osobe koje imaju problema u komunikaciji i interakciji sa drugima, kao i sve one koji žele da poboljšaju svoje odnose sa porodicom, okolinom, saradnicima i sobom samima. Dodatni faktor koji utiče na primjenjivost transakcione analize jeste činjenica da je ona ugovorna terapija i da klijent aktivno participira u definisanju i ostvarivanju svojih ciljeva. „Nažalost živimo u zoni preživljavanja i problemi u mentalnom zdravlju su u stalnom porastu, a profesionalni resursi su nedovoljno osnaženi“, ističe Mitrovićeva. „Roditelji često ni sami ne mogu da se izbore sa svim životnim nedaćama pa i nesvjesno zaboravljaju da je zdrava porodica prvi osnov za normalno odrastanje i kasnije usmjeravanje, tako da je evidentno da i roditeljima kao i mladima treba pomoć, odnosno neko ko će ih usmjeriti u željenom pravcu. Upravo to je ono čemu sam posvetila najviše pažnje tokom šestogodišnjeg školovanja za psihoterapeuta”, pojašnjava ona. Gospođa Mitrović je prethodno završila četvorogodišnje školovanje za psihologa na Banjalučkom univerzitetu, a onda i specijalizaciju u Beogradu i Banjaluci sa koje se vratila sa titulom specijaliste medicinske psihologije. „Veliku podršku imam u svojoj porodici, kćerki i suprugu. Pristali su da se odreknu dosta toga kako bih ja mogla završiti školovanje i hvala im na nesebičnoj podršci“, ističe Anita Mitrović. Tek usputno pominje da je bilo ponuda da radi u Srbiji i Crnoj Gori, ali trenutno želi da stečeno znanje primijeni u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i bude što više na usluzi pacijentima u Republici Srpskoj. 29

Z D R A V S T V O

Psihosocijalna podrška pacijentima sa dijabetesom tip II

Iskustva iz Zavoda „Dr Miroslav Zotović“

deja o povezanosti duha i tijela je prisutna od samog nastanka ljudske misli i razvoja medicine. Kroz istoriju je ova ideja bila više ili manje popularana. Danas je opšteprihvaćeno i naučno potvrđeno gledište da mentalna stanja, kao što je depresija, mogu uticati na zdravstveno stanje, međutim, i loš fizički status može povećati šanse za nastanak mentalnih problema. Veća prisutnost depresije kod dijabetičara je poznata već dvjestotinak godina. Čak je jedno vrijeme vladalo mišljenje da depersija uzrokuje dijabetes. Međutim, ovaj stav je godinama bio zanemaren da bi se posljednjih godina razvio interes i porastao broj istraživanja koja ispituju odnos dijabetesa i depresije (Peyrot, Ismail, Pouwer, 2010). Ispitivanje ovog odnosa je značajno jer epidemiološki podaci (Stanković, Jašović-Gašić, 2010) pokazuju da će se broj osoba oboljelih od dijabetesa skoro udvostručiti, sa 2,8% , 2000. godine na 4,4%, 2030. Povezivanje psihijatrije sa drugim medicinskim disciplinama, kao i razvoj konsultativne psihijatrije i psihologije, doprinijeli su većem proučavanju emocionalnih i drugih psihološko-psihijatrijskih problema vezanih za nastanak, tok, ishod, kao i terapiju somatskih bolesti. Komorbiditet kod bolesnika sa dijabetesom ili depresijom kao primarnim poremećajem je u fokusu mnogobrojnih istraživanja koja se bave prevalencijom depresije kod bolesnika sa dijabetesom, odnosom između depresije i insulinske rezistencije, hiperglikemije i komplikacija dijabetesa, faktorima rizika od nastanka dijabetesa kod bolesnika sa depresijom, kao i uticajem depresije na mortalitet kod bolesnika sa dijabetesom. Prema rezulatima studije presjeka (Dus-Munshi i saradnici, 2007) koja je obuhvatila više od 8 000 osoba starosti 16–74 godine, osobe sa dijabetesom, bez obzira na podtip bolesti imaju 1,5 puta veći rizik od razvoja mentalnih poremećaja, a posebno anksioznosti i depresije, nezavisno od 30

Mr Dijana Đurić, psiholog

godina života, pola, etničke pripadnosti i socioekonomskog statusa. Mentalni poremećaji povezani su sa lošim kvalitetom života, odsustvovanjem s posla i suboptimalnim pridržavanjem terapije i dijetalnog načina ishrane. U metaanalizi (Gavard i saradnici, 1993), koja je obuhvatila 20 istraživanja, prosječna prevalencija depresije kod bolesnika sa dijabetesom na osnovu strukturisanog dijagnostičkog intervjua bila je 14,0% (8,5–27,3%) u kontrolisanim studijama i 15,4% (11,0-19,9%) u nekontrolisanim studijama, što ukazuje na tri puta veću prevalenciju depresije u ovoj populaciji bolesnika, u odnosu na opštu populaciju. U istraživanjima u kojima su korišćeni psihometrijski instrumenti, prosječna stopa klinički značajne depresivne simptomatologije kod bolesnika sa dijabetesom bila je 32,4%. Stopa depresije dvostruko je veća kod bolesnika sa dijagnozom dijabetesa u odnosu na opštu populaciju, sa značajno većom učestalošču kod žena, prema rezultatima metaanalize koja je uključila 42 studije sa ukupno 21 351 ispitanikom (Brown i saradnici, 2006). Međutim, rezultati populacione studije 11 nisu potvrdili postojanje veće incidencije depresije kod bolesnika sa DMT2 u odnosu na bolesnike bez DMT2. Brojna druga istraživanja su pokazala različite rezultate, tako da su prema nekim autorima prediktori depresije bili niska socijalna podrška, duže trajanje dijabetesa, fizička neaktivnost, nezaposlenost i prisustvo drugih hroničnih bolesti, osim dijabetesa. Rezultati nekih drugih studija su pokazali su da žene i mlađe osobe imaju veći rizik od nastanka depresije, kao i da je neuropatija značajan faktor koji doprinosi razvoju depresije, ali ne i druga komorbidna stanja. Prema nekim autorima, depresija kod pacijenta sa dijabetesom nije povezana niti sa socioekonomskim statusom ni sa stilom života niti hereditarnim faktorima.

Većina veza su korelacijskog tipa i nije potvrđen kauzalni odnos između dijabetesa i depresije. Međutim, ostaje činjenica da određena povezanost postoji i da se ne smije zanemariti zbog dobrobiti pacijenata. Za razumijevanje ovog problema moramo razumjeti šta nastanak hroničnog oboljenja može značiti za pojedinca. Prije svega, saznanje o bolesti dovodi u pitanje čitav dotadašnji način života određene osobe te je potrebno vrijeme da pojedinac prihvati, prije svega, činjenicu da više nije zdrava osoba, da ima hronično oboljenje koje zahtijeva kontinurano praćenje i tretman i da se adaptira na novonastalu situaciju. Način na koji će osoba prihvatiti oboljenje zavisi od osobina ličnosti, životnog stila, prethodnih iskustava sa bolestima i stavovima o bolesnim osobama. Način na koji će se nositi s tim zavisi od usvojenih strategija nošenja sa stresom i odbrambenih mehanizama koje koristi. Međutim, bez obzira na dominantne karakteristike u navedenim osbinama postoji nekoliko faza u adaptaciji koje svaka osoba u većoj ili manjoj mjeri prolazi. Period adaptacije na situaciju i život sa oboljenjem nije statičan koncept i uključuje nekoliko faza koje se preklapaju i fluktuiraju. Faza šoka i nevjerice zbog spoznaje o činjenici hroničnog oboljenja. Kako dijabetes nije oboljenje koje u početku ne ostavlja trajnije posljedice već se problemi javljaju postepeno, u prvim fazama ove reakcije ne moraju biti intenzivne, pogotovu što većina pacijenta sa DMT 2 u početku bude na oralnim hipoglikemicima. U ovoj fazi je bitno da ljekar pacijentu detaljno objasni potrebu za ozbiljnim shvatanjem oboljenja i eventualniom podsljedicama. Prelazak na inzulin za veliki broj pacijenata predstavlja teže iskustvo jer tek tada imaju osjećaj da su stvarno bolesni. Ovo pored praktičnih poteškoća (potreba za konstantnim davanjem injekcija) ima i značajnije socijalne konotacije,

Z D R A V S T V O

fazama. U radu se primjenjuje multidisciplinarni i timski pristup, gdje i služba za psihosocijalnu podršku ima značajnu ulogu jer u planiranju medicinskog tretmana treba uzeti u obzir neke od činjenica iz psihosocijalne anamneze da bismo bolje mogli razumjeti ličnost pacijenta i njegove rekacije na samu bolest i njen tok. Sa pacijentima se radi individualno i u grupi za psihosocijalnu podršku. U individualnom radu se uzimaju bolest se više ne može sakriti i osoba u obzir: postaje stigmatizovana u svom okruženju, što često može rezultirati povlačeOsobine ličnosti: njem iz socijalnih situacija i smanjenjem Strategije za prevazilaženje stresa socijalnih kontakata. U sljedećim faza- ili coping - načini koje osoba koristi u ma bolesti, kad se javljaju posljedice nošenju sa stresnim situacijama - mogu kao polineuropatija, retinopatija i drugi biti orijentisane ka problemu, izbjegaproblemi, poteškoće postaju sve veće. vajuće ili emocionalne. Osobe koje priPacijent nije siguran u kom će pravcu mjenjuju fokusiranje na problem mogu teći bolest i koje će biti posljedice, a biti „naporne“ kao pacijenti i teško prismanjenje fizičke/senzorne sposobno- hvaćaju da ne mogu kontrolisati stanje i ishod bolesti, sklone su negiranju i sti je sve očitije i teže. U svim ovim fazama se isprepli- minimalizovanju problema, postavljaju ću anksiozna i depresivna stanja. Ank- puno pitanja i kroz aktivnost smanjuju sioznost se javlja usljed prepoznava- anksioznost. Međutim, u situacijama nja značajnosti bolesti i problema koje kad ne mogu kontrolisati situaciju mogu ona sa sobom nosi te straha od neiz- ući u depresivne faze. Osobe koje izbjegavaju problem su poslušnije kao pacivjesnosti. Depresija vrlo često predstavlja nor- jenti, međutim, kroz izbjegavanje mogu malan dio procesa tugovanja usljed uvi- zanemariti osnovne zahtjeve liječenja. đanja gubitka fizičke/senzorne sposob- Istraživanja su pokazala da korištenje nosti i ograničavanja socijalnih moguć- adekvatnih coping strategija doprinosi psihološkoj adaptaciji na onesposobljenosti i aktivnosti. U toku ovog procesa pacijenti mogu nje. Problem fokusiran coping je idenreagovati na različite načine. Vrlo često tifikovan kao najjači prediktor psihoje poricanje kao pokušaj da se mobilišu socijalne prilagođenosti i zadovoljstva psihološke odbrane da bi se zaštitilo od životom, ali i emocionalno/socijalno fokusirani coping takođe daje statistički bolonog uviđanja nastalog stanja. Internalizovani bijes, reakcija prema značajne, pozitivne efekte u adaptaciji sebi usmjerene ozlojeđenosti, povezane na bolest i onesposobljenje. sa osjećajem krivice i samookrivljavaMehanizmi odbrane su nesvjesni nja ili eksternalizovana hostilnost, re- procesi koji služe egu u smanjenju ankakcija ljutnje usmjerene na druge, kao sioznosti kroz iskrivljavanje ili poricavid osvete protiv nametnutih fizičkih nje određene internalne ili eksternalne ograničenja. realnosti. Mogu biti adaptivni, oni koji Sve ove reakcije se mogu javiti i omogućuju pojednicu adekvatno, zrelo kad pacijent dođe u fazu racionalnog psihosocijalno funkcionisanje i malaprihvatanja oboljenja i njegovih impli- daptivni, koji zapravo ometaju osobu kacija i prilagođavanja koje predstavlja u prilagođavanju socijalnom okruženju. afektivnu internalizaciju funkcionalnih Kod lica s bolešću ili onesposobljenjem posljedica onesposobljenja sa bihevi- pomažu u nastojanjima da se nose sa oralnom adaptacijom na novu životnu poteškoćama i eventualnim posljedicama bolesti. Uspješna adaptacija se situaciju. Psihološke reakcije, koje doživaljava gleda kao mogućnost da osoba prihvati osoba sa onesposobljenjem u različitim svoja ograničenja i minimalizuje malafazama, zahtijevaju i različite strategije daptivne odbrane. intervencije, prilagođene trenutnim poŽivotni stil – kao što sam naziv gotrebama pojedinca i imaju pozitivan efe- vori, predstavlja stavove, ideje i ciljeve kat na trajanje i intenzitet pojedinih faza. koje pojedinac ima i kojima prilagođava U ZZR “Dr Miroslav Zotović” se su- svoje aktivnosti i životni plan. I ukoliko srećemo sa pacijentima u svim ovim zdravstveno stanje i tok bolesti naruša-

vaju ovaj koncept, ponuditi alternativne mogućnosti za zadovoljavanje ciljeva ili čak nove ciljeve. Ovo je posebno značajno kad bolest dovede do trajnog oštećenja, dijabetesno stopalo, sljepilo ili čak amputacija. Stepen oboljenja, odnosno priroda i težina oštećenja; kao što je prethodno navedeno dijabetes ima svoj tok i može doći do značajnijih oštećenja, tako da se u različitim fazama pacijentov doživljaj bolesti mijenja, a tako i samog sebe. Rad sa pacijentom treba, naravno, uključujući prethodno navedene osobine ličnosti, prilagoditi aktuelnom stanju i sposobnostima pacijenta, ali i anticipaciji toka i ishoda bolesti. U ovom dijelu je značajno da pacijent ima mogućnost da proradi svoje strahove i brige vezane za bolest. Starost osobe; u različitim životnim razdobljima, čovjek ima i različite ciljeve, potrebe i životne zadatke. Sa starenjem opada fizička sposobnost, što predstavlja dodatni problem u rehabilitaciji, međutim, sve je manji broj životnih zadataka i ciljeva, što donekle olakšava psihološku adaptaciju na ograničenja koja bolest nosi sa sobom, odnosno bolest može biti samo jedan od faktora opšteg stanja koje se odražava na psihosocijalno funkcionisanje. Vremenska dimenzija; vrijeme proteklo od saopštavanja dijagnoze, nastanka onesposobljenja, igra značajnu ulogu. Od pacijenta ne možemo očekivati da se automatski adaptira na nove uslove života uzrokovane oboljenjem. Potrebno je da se prođu određene faze i određena emocionalna stanja kao i nađu alternativni bihevioralni modeli da bi došlo do prihvatanja novonastale situacije. Porodični status; podrška porodice se u brojnim istraživanjima pokazala kao značajan faktor u liječenju i adaptaciji na bolest. Međutim, bolest i gubitak sposobnosti mogu dovesti i do promjena u životnim ulogama te je i u tom smislu potrebno raditi kako sa pacijentom, tako i sa članovima porodice. Profesionalni i socioekonomski uslovi života; ovo je posebno značaj-

Z D R A V S T V O

no pitanje u našim društvenim uslovima, gdje je velika stopa nezaposlenosti, troškovi liječenja visoki, a prihodi minimalni. Osobe koje imaju relativnu materijalnu sigurnost imaju i veće mogućnosti za liječenje kao i za izgradnju novih životnih navika i alternativnih modela ponašanja. Profesije koje zahtijevaju manju fizičku sposobnost omogućuju duži radni vijek pojedinca i time održanje psihičke stabilnosti, jer se značajnije ne mijenja ekonomski status pojedinca, a time i njegove porodice. Rad u grupi je nastao iz saznanja da pacijenti, bez obzira na povjerenje koje imaju u zdravstveno osoblje, više vjeruju iskustvima onih koji su prošli ili prolaze slično i lakše prihvataju njihove savjete. Grupa omogućuje da pacijenti koje vode psiholog i socijalni radnik u sigurnoj i podržavajućoj atmosferi razmjenjuju iskustva. Funkcije grupe su: Psihološka pomoć - rad na emocijama i prihvatanju bolesti, promjena životnih ciljeva i uloga, suočavanje sa stigmom i predrasudama; Socijalna podrška - spoznaja da su sva osjećanja prihvatljiva i da drugi prolaze ili su prolazili slično, motivacija za liječenje i prihvatanje neophodnosti određenih procedura te pružanje pozitivnih modela za identifikaciju. Pored toga što grupa ima moć da kontejnira određena osjećanja značajno je i što pacijenti jedni pred drugima imaju veći kredibilitet da upozore na neka neadekvatna ponašanja i reakcije. Edukativni karakter - voditelji grupe imaju mogućnost da edukuju i usmjeravaju veći broj pacijenata, a sami pacijenti imaju mogućnost da međusobno diskutuju, razmjenjuju iskustva i konkretne savjete za prevazilaženje određenih problema. Bez obzira na uslove rada, broj i stručni profil osoblja, bitno je u radu sa pacijentima imati u vidu da svaki čovjek dolazi sa određenim osobinama ličnosti, uvjerenjima i stavovima iz različitih porodičnih i socioekonomskih uslova te je poželjno za svakog pacijenta pronaći individualni pristup koji će mu pomoći u adaptaciji na bolest ili onesposobljenje. Literatura: Barker, G.R. (1977). Adjustment to Physical Handicap and illness: a Survey of the Social Psychology of Physique and Disability, Melwood, New York, Bishop M. (2005). Quality of life and psychosocial adaptation to chronic illness and acquired disability: a conceptual and theoretical synthesis Journal of Rehabi32

litation, April-June, 2005 Brown LC, Majumdar SM, Newman SC, Johnson JA. Type 2 diabetes does not increase risk of depressin. CMAJ 2006; 175: 42–6. Bukelić J. (2000). Socijalna psihijatrija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd Darlene A. G. Groomes (2002):The Relationships Among the Stress Appraisal Process, Coping Disposition, and Level of Acceptance of Disability, Ohio University Das-Munshi J, Stewart R, Ismail K, Bebbington PE, Jenkins R, Prince MJ.(2007) Diabetes, common mental disorders, and disability:findings from the UK National Psychiatric Morbidity Survey, Psychosom Med 2007; 69(6): 543–50. Gavard JA, Lustman PJ, Clouse RE. Prevalence of depressionin adults. Diabetes Care 1993; 16(8):1167–78. Mezuk, B., Eaton W.W., Hill Golden, Ding Y. (2008) The Influence of Educational Attainmenton Depression and Risk of Type 2 Diabetes American Journal of Public Health | August 2008, Vol 98, No. 8 Lazarus R.S. (1986), Psychological stress and coping process, New York Lightsey, O.R.Jr. (1996). What lads to wellness?The role of psychological resources in well-being, The Counseling Psychologist, 24,4, 589-735 Mactavish, J., Iwasaki, Y. (2005). Exploring perspectives of individuals with disabilities on stress-coping, Journal of Rehabilitation, Jan-March, 2005 Nouwen A., Winkley K., Twisk J., Lloyd C. E. (2007), Recent Advances in Understanding Depression in Adults with Dabetes, Current Diabetes Reports 7; 114-122 Peyrot M., Ismail K., Pouwer F. (2010), Depression in Type 2 diabetes mellitus as a risk factor for the onsetof depression: a systematic review and meta-analysis Diabetologia 53:2480–2486 Snyder C.R., Lopez Shane J. (2005),Handbook of Positive Psychology, Oxford University press US StankovićŽ, Jašović-Gašić M. (2010), Komorbiditet depresije i dijabetesa tipa 2 – faktori rizika i klinički značaj, Vojnosanit Pregled, 67(6): 493–500. StankovićŽ, Jašović-Gašić M., Zamaklar M. (2011); Psycho-social and Clinical Variables Associated with Depression in Patients with type 2 Diabetes, Psychiatria Danubina, 2011; Vol. 23, No. 1, pp 34–44, Medicinska naklada - Zagreb, Croatia Vash, C.L., Crewe N.M.(2010), Psihologija invaliditeta, Naklada slap, Zagreb

apaljenje sinusa ili sinusitus je zapaljenje sluzokože koja oblaže sinuse, a nastaje kao posljedica prehlade, zapaljenja ždrijela ili alergije. Po simptomima i dužini trajanja može biti: akutni, hronični i recidivirajući sinusitis. • Akutni, čiji simptomi traju kraće od tri dana; • Hronični sinusitis, koji obično traje najmanje tri do osam nedjelja, a može se nastaviti tokom više mjeseci ili čak godina; • Recidivirajući sinusitis, nekoliko akutnih napada tokom godine. Akutni sinusitis najćešće nastaje kao posljedica prehlada ili alergija, koje stvaraju preduslove za nastanak infekcija. Uzročnici su bakterije (pneumokok, streptokok, Moraxalla catarrhalis i Haemophilius influenzae) virusi, rijetko gljivice. Liječenje akutnog sinusitisa zavisi od uzroka. U većini slučajeva, samoliječenje je sasvim dovoljno. Međutim, uporni sinusitis može dovesti do ozbiljnih infekcija i drugih komplikacija. Hronični sinusitis se može razviti kao posljedica često ponavljanih akutnih zapaljenja sinusa, pogotovo ako nisu propisno liječeni. Osobe koje su sklone alergijama (astma, peludne hunjavice) zbog sklonosti nerijetkim akutnim zapaljenjima sinusa vrlo često obolijevaju od hroničnog sinusitisa. Lokalni faktori koji pogoduju razvoju hroničnog sinusitisa mogu biti devijacija nosnog septuma, nosni polipi, deformacija nosa i nosnih kostiju, upala zuba gornje vilice. Opšti faktori koji stvaraju sklonost ovoj bolesti su neke hronične bolesti koje smanjuju otpornost orgsnizma prema infekcijama (HIV infekcija, cistična fibroza kao i neke druge teže bolesti). Simptomi se značajno ne razlikuju, osim dužine trajanja, a kod nekih osoba se nikada potpuno ne povlače. U određenim situacijama se čak i pogoršavaju. Simptomi su: • neprohodan i konstantno začepljen nos • pojačan i gust sekret • osjećaj pritiska i bol u predjelu zahvaćenog sinusa te može biti prisutna glavobolja, najčešće jutarnja, kao i povišena temperatura • veoma snažan osjećaj bola i nelagodnog bola u vratu i uhu • neugodna zubobolja • pojačano suzenje očiju • opšti umor, iznurenost i malaksalost Dijagnoza U svojoj početnoj fazi akutno zapaljenje sinusa dosta se teško dijagnostikuje jer

Zapaljenje sinusa – sinusitis tegobe podsjećaju na one koje su karakteristične za najobičniju prehladu. S obzirom na to da sezona prehlada i gripa uskoro stiže, osobe koje su sklone sinusitisu naročito moraju da vode računa o prevenciji kako bi se spriječile tegobe i pojavu ovih simptoma. Naime, sva četiri para sinusnih šupljina sastoje se iz otvora spojenih s nosnim prolazima i nosnicama, a obloženi su sluznicom koja se dalje nastavlja na nosne prolaze. Zbog toga, faktori koji uzrokuju zapaljenje i otečenost sluznice nosa, kao što se dešava u slučaju alergija ili prehlade, direktno utiču na funkciju i prohodnost sinusa. Problem mogu izazvati i polipi u nosu s obzirom na to da ometaju prolaz vazduha i sekreciju sluzi. Zapaljenje sinusa i glavobolja gotovo uvijek idu zajedno i javljaju se kada otečena sluznica nosa zatvori sinusni otvor i tako spriječi ventilaciju i izjednjačavanje pritiska u nosu i sinusima. Takođe, sluz koja u normalnim uslovima služi za održavanje vlažnosti sluznice i predstavlja zaštitu

Potrebno je sinusitis razlikovati od prehlade jer se i principi liječenja razlikuju. Sinusitis obično traje duže i uzrokuje više simptoma nego obična prehlada. Potrebno je: • odrediti je li uzrok navedenih simptoma sinusitis • da li je li stanje akutno ili hronično • utvrditi uzrok zapaljenja i identifikovati uzročnika infekcije • utvrditi tačno mjesto zapaljenja, odnosno koji od sinusa je zahvaćen zapaljenjem. Liječenje Akutni sinusitis se uglavnom liječi lijekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju zapaljenje i liječe infekciju, a to su: • kapi za nos koje smanjuju otečenost sluznice i osjećaj začepljenosti, olakšavaju disanje na nos • antibiotici za liječenje bakterijske infekcije • sredstva za smanjenje bolova

Z D R A V S T V O

idni sprejevi za nos kako bi se smanjilo zapaljenje i otečenost sluznice. • Hirurška intervencija praktikuje se kada lijekovi nemaju efikasnost, odnosno kada postoje komplikacije ili strukturni deformiteti (devijacija nosnog septuma, polipi) koji onemogućavaju ili otežavaju liječenje. Prevencija Često je nemoguće spriječiti nastanak akutnog sinusitisa isto kao što je nemoguće izbjeći svaku prehladu ili bakterijsku infekciju, ali je moguće određenim i na vrijeme preduzetim postupcima, smanjiti težinu i ponavljanje zapaljenja te spriječiti nastanak hroničnog oštećenja sluznice, odnosno hroničnog sinusitisa.

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Savjeti • Vlažiti prostorije naročito ukoliko se koristi centralno grijanje; • Filteri koji se nalaze u uređajima za grijanje ili hlađenje te u klima-uređajima pomažu u odstranjivanju alergena iz vazduha; • Klima-uređaji omogućavaju podjednake temperature; • Izbjegavati dim cigareta i zadimljenje prostorije; • Izbjegavati sve iritanse koji izazivaju curenje nosa, peckanje u očima • alergijske bolesti adekvatno liječiti; • Izbjegavati učestalo konzumiranje alkoholnih pića; • Važno je što ranije započeti pravilno liječenje prehlade i gripe i svake druge infekcije disajnog sistema; • Rizičnim grupama (starije osobe, djeca, hronični bolesnici) preporučuje se vakcinisanje protiv gripe; • Pravilna ishrana, koja uključuje što više voća i povrća, organizmu povećava otpornost. Prognoza Sinusitis je uglavnom bezopasan i uspješno se liječi. U rijetkim slučajevima, ipak, može biti ozbiljnija bolest koja smanjuje kvalitet života oboljeloj osobi. Veoma rijetke komplikacije sinusitisa mogu proizvesti dodatne simptome koji teško ugrožavaju zdravlje ili čak život bolesnika.

od bakterija u slučaju sinusitisa zaostaje i • Hronični sinusitis obično je rezultat oštećenja sluznice koje je posljedica stvara pritisak izazivajući neugodnu bol. Sinusitis se dijagnostikuje na osnovu neliječenog ili neodgovarajućeg lijesimptoma bolesnika, odnosno fizikalnog čenju akutnog sinusitisa. pregleda, laboratorijskih nalaza, rend- • Simptomatska terapija je ista kao i genskih snimaka sinusa, endoskopskog u liječenju akutnog sinusitisa (kapi pregleda sinusa ili napravljene MRI (maza nos, inhalacije, ovlaživači sluznignetske rezonance) ili CT-a (magnetske ce u spreju). tomografije). • Ponekad se preporučuju kortikostero-

• • • •

Komplikacije Komplikacije koje mogu da se dogode hronični sinusitis širenje infekcije na kosti lica (osteomijelitis) širenje infekcije na mozak (meningitis) formiranje apscesa. 33

Z D R A V S T V O

alo je onih koji nisu čuli za koenzim Q10. Usvojena su izvjesna saznanja o ovoj supstanci koja se stvara u ljudskom organizmu. Većina zna da se radi o antioksidantu koji organizam štiti od slobodnih radikala. Insistira se i na njegovoj sposobnosti da preko kozmetičkih preparata usporava proces starenja kože i organizma. Ali kako koenzim Q10 djeluje i koliki je njegov značaj za organizam čovjeka? Koenzim Q10 Koenzim Q10 je složen molekul koji pripada grupi ubihinona, tj. koenzima Q. Sam naziv “ubihinon” odnosi se na veliku prisutnost ovih jedinjenja u živim organizmima (potiče od latinske riječi ubiquitarius, što znači „svuda prisutan”) i na njihovu hemijsku strukturu, koja sadrži funkcionalnu grupu benzohinon. Poznato je 10 supstanci koje se označavaju kao koenzim Qs, ali u ljudskom organizmu je prisutan koenzim Q koji sadrži 10 izoprenilnih podjedinica i zbog toga se naziva koenzim Q10. U nazivu Q se odnosi na hinonsku (eng. quinone) hemijsku grupu. Struk-

Koenzim Q10

Vanja Kondić, master biohemije

Q10 uključuje u lipoproteine niske (LDL) i vrlo niske gustine (VLDL) te otpušta u krv, slično vitaminu E. U jednom istraživanju kojim se nastojala objasniti farmakokinetika pokazalo se da nakon uzimanja jedne peroralne doze od 100 mg, najviša vrijednost u plazmi od 1 μg/ml postiže se između 5 i 10 sati nakon ingestije. Kada se doza od 100 mg primijeni tri puta na dan u pravilnim intervalima postiže se stabilno stanje serumske količine koja iznosi 5,4 μg/ml, nakon četiri dana kontinuiranog uzimanja. Kada se uzima peroralnim putem, koenzim Q10 ima spori klirens, s poluvijekom eliminacije od prosječno 34 sata. Ljudski organizam prirodno proizvodi koenzim Q10. Njegova vrijednost je najveća između dvadesete i tridesete, a nakon četrdesete godine života vrijednosti koenzima Q10 naglo opadaju, da bi po-

mnogih organela, zastupljenost se razlikuje od organele do organele. Nalazi se u membrani endoplazmatskog retikuluma, Goldžijevog aparata, peroksizomima, lizozomima i najviše u unutrašnjoj membrani mitohondrija (40-50%), upravo zbog njegove temeljne uloge u bioenergetici mitohondrija, tj. u proizvodnji ATP-a. Tkiva kojima je potrebna veća količina energije, kao što su srce, jetra, bubrezi i skeletni mišići, sadrže relativno velike količine koenzima Q10, dok se manje količine nalaze u plućima. Osnovna hemijska karakteristika koenzima Q10, koja je odgovorna za njegove brojne funkcije, je sposobnost da postoji u tri različita redoks stanja: 1. Potpuno oksidovan ubihinon; 2. Semihinon – slobodni radikalski oblik; 3. Potpuno redukovani ubihinol.

slije šezdesete godine njegova vrijednost iznosila manje od 10% od maksimalne vrijednosti. Nadoknada može dovesti do značajnih promjena u ljudskom zdravlju, naročito nakon tridesete godine života. Brojne studije su pokazale da čak 75% ljudi ima deficit koenzima Q10. Starenje, kao neizbježan proces, nije jedini razlog zbog koga treba uzimati koenzim Q10 kao dodatak ishrani. Izloženost toksinima i zagađenjima iz životne i radne sredine dovodi do ozbiljnog oksidativnog stresa, uzrokovanog slobodnim radikalima, koji mogu da se neutrališu uz pomoć koenzima Q10. Nedostatak koenzima Q10 dovodi do većih oštećenja na ćelijama tkiva, koja nastaju dejstvom slobodnih radikala. U ćeliji je koenzim Q10 smješten u sredini fosfolipidnog sloja membrana

Koenzim Q10 i stvaranje energije u organizmu Normalne vrijednosti koenzima Q10 u plazmi su 0,30 – 3,84 μg/mL. Srce, jetra, bubreg i pankreas su organi koji ga sadrže u najvećoj koncentraciji. On omogućava nastanak energije u ćelijama tih organa, pa njihova sposobnost da obavljaju svoje fiziološke funkcije zavisi od dovoljne količine koenzima Q10. Koenzim Q10 je esencijalan u energetskom metabolizmu čovjeka. U ćelijama se nalazi u mitohondrijama, mada je njegovo prisustvo dokazano i u drugim dijelovima ćelije. Prevođenje energije iz ugljenih hidrata i masti do adenozin-trifosfata (ATP), jedinjenja koje u ćeliji služi kao depo energije, zahtijeva prisustvo koenzima Q10 u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Koenzim Q10 prima elek-

Opadanje biosinteze koenzima Q10 sa starenjem

turno je sličan vitaminu K, ali ne spada u vitamine jer se sintetiše u organizmu čovjeka. Nastaje u svim tkivima iz aminokiselina tirozina i fenilalanina te iz acetil-CoA, a za uspješnost sinteze potrebni su i neki vitamini (C, B6, B12, riboflavin, folna kiselina, nikotinamid i pantotenska kiselina) te neki elementi u tragovima. Njegov poluživot u tkivima iznosi između 50 i 125 sati. Koenzim Q10 se sporo apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta, vjerovatno zbog velike molekulske mase i zbog toga što nije rastvorljiv u vodi. Apsorbuje se istim procesima kao i lipidi. Proces uključuje izlučivanje enzima pankreasa i žuči u tanko crijevo koji pomažu u emulzifikaciji i stvaranju micela, što je potrebno za apsorpciju lipofilnih supstanci. Hrana i prisutnost lipida pojačavaju apsorpciju koenzima Q10, koji se redukuje u ubihinol nakon apsorpcije ili tokom nje. Nakon apsorpcije, koenzim Q10 se uključuje u hilomikrone i transportuje preko limfnog sistema u krv. U jetri se koenzim 34

Z D R A V S T V O

malnu funkciju jer se tada biomolekuli i sami prevode u slobodne radikale. Kako su mitohondrije organele u kojima se sintetiše ATP, one su zbog elektron transportnog lanca “pune” elektrona koji mogu da se “isključe” iz elektron transportnog lanca, reaguju sa kiseonikom i stvore superoksid radikal i dalje hidroksil radikal. Koenzim Q10 štiti stabilnost ćelijskih membrana zbog svoje sposobnosti da prima i otpušta elektrone. Njegov položaj na membrani je od izuzetne važnosti, jer da ga tamo nema hidroksil i superoksid radikali, stvoreni u membrane, bi brzo reagovali sa susjednim lipidima i proteinima, te ih time oštetili. Takođe, koenzim Q10 štiti i DNK od oksidativnog oštećenja slobodnim radikalima, a ima i ulogu u sprečavanju oštećenja kože UV zračenjem. Sposoban je da regeneriše druge antioksidante, kao npr. vitamin E i vitamin C. Sa vitaminom E (tokoferolom) sprečava lipidnu peroksidaciju u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Bez Antioksidativno djelovanje koen- koenzima Q10, tokoferol bi se jako spozima Q10 ro regenerisao. Koenzim Q10 je jedini endogeno sintetisan liposolubilni antioksidant, prisuPozitivno djelovanje koenzima tan u svim membranama, koji po koli- Q10 na kardiovaskularne bolesti Brojne su tegobe i bolesti kod kojih čini i efikasnosti prevazilazi ostale antioksidante. Već je dobro poznato da su koenzim Q10 može biti od koristi, međuantioksidanti supstance koje neutrališu tim, najviše je istraživanja rađeno o ulozi slobodne radikale. A slobodni radikali koenzima Q10 kod prevencije i potporsu supstance koje sadrže jedan ili više ne terapije bolesti srca i krvnih sudova. nesparenih elektrona, koji ih čine ne- U literaturi se spominje djelovanje kod stabilnim. Zbog svoje nestabilnosti oni povišenog krvnog pritiska, kardiomiopanapadaju biomolecule, oduzimajući im tija, angine pectoris te prevencije infarkta elektron, pri čemu ometaju njihovu nor- miokarda. Najznačajnije djelovanje koen-

trone od enzimskog kompleksa I i II, i predaje ih enzimskom kompleksu III. Kada neka supstanca prima elektrone, kažemo da se redukovala, a kada otpušta elektrone, kažemo da se oksidovala. Kao što je već spomenuto, koenzim Q10 se pri tom mijenja iz oksidovanog u redukovani oblik, i obrnuto. Kao dio mitohondrijskog elektron transportnog lanca, koenzim Q10 prima elektrone stvorene tokom metabolizma masnih kiselina i glukoze te ih tada prenosi na akceptore elektrona, pri čemu se stvara ATP. Prenos elektrona rezultira prenosom protona izvan membrane čime se stvara gradijent protona na membrani. Energiju koja se otpušta prilikom vraćanja protona iz međumembranskog prostora koristi enzim ATP sintaza za stvaranje ATP-a. Suplementacija koenzima Q10 omogućava adekvatnu proizvodnju ATP-a, a time i stvaranje dovoljne količine energije.

Redoks stanja koenzima Q10

Elektron transportni lanac u mitohondrijama i proizvodnja ATP-a

zima Q10 na kardiovaskularno zdravlje temelji se na antioksidativnom djelovanju. Istraživanja pokazuju da koenzim Q10 može pomoći u sprečavanju nastanka ateroskleroze zbog njegove uloge kao antioksidanta. Naime, oksidacija lipoproteina niske gustine (LDL) ima bitnu ulogu u patogenezi ateroskleroze, koja vodi ka srčanom udaru, ishemijskom moždanom udaru i zatajenju srca. Redukovani oblik koenzima Q10 inhibira oksidaciju LDLa zajedno sa α-tokoferolom (vitaminom E). Prilikom djelovanja α-tokoferola kao antioksidanta, on se oksiduje, čime nastaje α-tokoferoksil radikal. Tada koenzim Q10 redukuje α-tokoferoksil radikal, čime se α-tokoferol regeneriše. Kada antioksidanti, kao što su koenzim Q10 i vitamin C, nisu prisutni, α-tokoferol se ne može regenerisati te se ni oksidacija LDL-a ne sprečava. Istraživanja pokazuju da koenzim Q10 u visokim farmakološkim dozama značajno inhibira stvaranje aterosklerotičnih lezija, dok se kombinacija α-tokoferola i koenzima Q10 pokazala još uspješnijom u smislu inhibicije ateroskleroze. Vrlo je zanimljiva potencijalna uloga koenzima Q10 uz terapiju statinima. Naime, i holesterol i koenzim Q10 nastaju u istom metaboličkom putu mevalonata koji može biti inhibiran uz pomoć statina, a time dolazi i do sniženja sinteze koenzima Q10. Nekoliko istraživanja je pokazalo da dolazi do sniženja količine koenzima Q10 kod terapije statinima. Poznata nuspojava terapije statinima je pojava miopatija, a moguć uzrok je upravo snižena količina koenzima Q10. Koenzim Q10 i hipertenzija U nekoliko istraživanja koenzim Q10 je korišten u svrhu sniženja visokog krvnog pritiska sa pozitivnim rezultatima. Tačan mehanizam djelovanja u toj indikaciji još nije poznat, ali postoji hipoteza da koenzim Q10 smanjuje periferni otpor tako što „zadržava“ azot-oksid. Poznato je da azot-oksid širi krvne sudove i povećava dotok krvi u sve organe i ćelije. Kod nekih oblika hipertenzije dolazi do pretjerane produkcije superoksid radikala koji inaktiviraju azot-oksid. Zbog toga koenzim Q10 kao snažan antioksidant sprečava inaktivaciju azot-oksida. Drugo djelovanje koenzima Q10 odnosi se na podsticanje produkcije prostaciklina – snažnog vazodilatatora i inhibitora sljepljivanja trombocita. Doze koje su se pokazale uspješne bile su u rasponu od 100 do 120 mg dnevno. Pokazalo se i da kombinacija koenzima Q10 i vitamina E ima veći efekat u liječenju hipertenzije. 35

Z D R A V S T V O

Koenzim Q10 protiv bora i starenja Koenzim Q10 je našao široku primjenu u kozmetici. Smatra se da tokom godina na kožu djeluju brojni unutrašnji i spoljašnji nepovoljni faktori, koji dovode do njenog starenja. Naučnici smatraju da u organizmu dolazi do značajnog pada antioksidativne odbrane zbog smanjenja koncentracije raznih antioksidanata. Iz tog razloga određeni broj kozmetičkih preparata sadrži kombinaciju raznih antioksidanata, kao što su vitamini E, C i koenzim Q10. Za njih se vjeruje da štite ćelijske membrane od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, zbog čega i nastaje „anti-aging” efekat. Pošto koenzim Q10 ima prirodno žutu do narandžasto-žutu boju, kreme i losioni koji sadrže koenzim Q10 su blago žute. Prema tome, boja proizvoda može ukazati da li su u proizvodu zastupljene ili nisu zastupljene značajnije količine ovog koenzima. Takođe, ukoliko je koenzim Q10 u proizvodu prisutan u obliku lipozoma (obično fosfolipidna nanoemulzija sa dodatkom vitamina E u količini od 10%) tada ima veću stabilnost i veća je njegova aktivnost, jer je lakše prodiranje u kožu. Ali s obzirom na to da su ovi proizvodi na tržištu prisutni relativno kratko, rano je da se govori o njihovom uspješnom djelovanju. Nedostatak i izvori koenzima Q10 Normalna biosinteza i raznovrsna prehrana pružaju dovoljne količine koenzima Q10 kod zdravih osoba. Međutim, nedostatak ovog koenzima može biti usljed nedovoljnog unosa hranom, poremećaja u biosintezi te povećane upotre36

be koenzima (stres). S obzirom na to da je koenzim Q10 potreban za proizvodnju energije, njegov nedostatak može uzrokovati fizički umor, a takođe i poteškoće u koncentraciji i pamćenju te promjene raspoloženja. Takođe, nedostatak koenzima Q10 može rezultirati i glavoboljama te bolovima u zglobovima i mišićima. Poznato je da količina koenzima Q10 opada s godinama, a slab imunitet se takođe

povezuje s nedostatkom ovog koenzima. Smanjena koncentracija koenzima Q10 je zabilježena u oboljelih od određenih bolesti, kao što su šećerna bolest, karcinom, kongestivno zatajenje srca, zapaljenje desni, pretilost, hipertenzija, mišićna distrofija te neurodegenerativne bolesti. Takođe, neki lijekovi mogu uzrokovati nedostatak koenzima Q10. Statini mogu smanjiti količinu koenzima Q10 u organizmu, čak i do 40%, zbog sličnosti puteva biosinteze ovog koenzima i holesterola. Koenzim Q10 se može naći i u hrani, posebno onoj životinjskog porijekla. Bogati izvori koenzima Q10 su meso, perad, posebno srce i jetra, te riba, posebno pastrmka, skuša i sardine. Drugi relativno bogati izvori ovog koenzima su sojino i repičino ulje te orašasti plodovi. Od povrća najbogatiji izvori su peršun, brokula, kelj i špinat, ali ga znatno manje ima nego u mesu. Uopšte, povrće, voće (osim avokada), jaja i mliječni proizvodi se ne smatraju bogatim izvorima ovog koenzima. Između 14 i 32% koenzima Q10 se gubi tokom prženja, a kuvanjem povrća i jaja količine koenzima Q10 se ne mijenjaju. Preporučuje se uzimanje koenzima Q10 uz obroke, poželjno s nešto višim udjelom masti, radi bolje apsorpcije.

Prehrambeni aditivi i zdravlje

Z D R A V S T V O

Pripremio: Vladimir Beronja, student, Medicinski fakultet Beograd

rehrambenim aditivima smatraju se materije poznatoga hemijskoga sastava koje se ne konzumiraju kao hrana niti su tipičan sastojak hrane, bez obzira na prehrambenu vrijednost, a dodaju se hrani u svrhu poboljšanja tehnološkog učinka i održavanja senzorskih svojstava. Aditivi se dodaju hrani u postupku proizvodnje, tokom pripreme, obrade, prerade, oblikovanja, pakovanja, transporta i čuvanja. Moderna proizvodnja hrane ne može se zamisliti bez dodavanja aditiva, pod tačno utvrđenim uslovima s tačno utvrđenim razlogom. Količine koje se koriste za postizanje tehnološkog učinka mjere se u miligramima, a samo nekoliko aditiva dodaje se u hranu u gramskim količinama. Aditivi koji su nakon dodavanja postigli svoj tehnološki ili senzorski učinak, nisu se razgradili već postaju sastavni dijelovi te hrane. Radi lakše identifikacije uvedeno je označavanje aditiva sa brojem E (sistem za označavanje aditiva od strane EC ((en)) kojeg je prihvatio veći broj zemalja). Ako aditiv ima broj E to podrazumijeva da je prošao određenu procesuru provjere zdravstvene ispravnosti. Međutim, bez obzira na provjeru i označavanje veliki broj aditiva je štetan po ljudsko zdravlje ako se uzima u količina-

ma većim od dnevno dozvoljenih (ADI). Kada se dodaju hrani, aditivi na deklaraciji proizvoda moraju biti označeni nazivom kategorije, koja je ujedno i tehnološka svrha upotrebe aditiva, iza kojega slijedi njihov speciﬁčni hemijski naziv ili E broj. Aditivi i njihove mješavine mogu se dodavati hrani uz sljedeće uslove: da su toksikološki evaluirani, da je njihova upotreba tehnološki opravdana, osim ako se konačni učinak ne može postići načinima koji su ekonomski i tehnološki primjenjiviji, da se dodaju hrani u količinama dopuštenim posebnim propisima, da se njihovim dodavanjem potrošač ne dovodi u zabludu u pogledu prave prirode, sastojaka ili prehrambene vrijednosti hrane, da bitno ne utiču na prirodno svojstveni okus i miris hrane kojoj su dodati, osim ako im to nije posebna namjena, da se njihovim miješanjem i dodavanjem hrani ne stvaraju toksične tvari (produkti) tokom prerade, čuvanja i upotrebe. Dozvoljeni aditivi u prehrani mogu se podijeliti prema različitim kriterijumima kao što su porijeklo, funkcionalna svojstva, nivo štetnosti po zdravlje, energetska vrijednost i biološka aktivnost. Aditivi prema porijeklu Neki aditivi ili aditivima slične tvari

su prirodnog porijekla, kao što je vitamin C, beta karoten, pektin, enzimi, karagenan, neke arome i sl. Druga grupa aditva su sintetizovani hemijski spojevi tačno poznatog sastava. Prema porijeklu aditivi mogu biti sintetski ili prirodni. Aditivi prirodnog porijekla mogu biti: biljni, životinjski, aditivi iz mikroorganizama i mineralni aditivi. Kad su u pitanju sintetski aditivi oni mogu biti proizvedeni klasičnom hemijskom sintezom od jednostavnih organskih i neorganskih spojeva: natrijev-hidrokarbonat (soda bb), mravlja kiselina, sirćetna kiselina. • Aditivi animalnog porijekla su, na primjer: životinjski želatin, holna kiselina, žučni ekstrakt, mono i digliceridi, aminokiseline (asparginska, cistein, cistin). • Aditivi biljnog porijekla su, na primjer: guar guma, sjemenke rogača, metil-celuloza, pektin, tragakanat guma, agar, alginska kiselina, karagenan i sl. • Aditivi mineralnog porijekla su, na primjer: kalcijum-karbonat, kalcijum-fosfat, kalcijum-sulfat, željezo-fosfat, jod, magnezijum-hlorid, magnezijum-oksid, magnezijumfosfati itd. Međutim, ova podjela je prilično uopštena. Tako se neki aditivi dobijaju sintezom spojeva koji su prirodnog porijekla. Na primjer, sirćetna kiselina može se dobiti iz alkohola oksidacijom, a alkohol je prethodno dobijen alkoholnom fermentacijom iz voća. Neki aditivi mogu biti i biljnog i animalnog porijekla, a istog su hemijskog sastava (glicerol). Aditivi prema namjeni • konzervansi (sprečavanje od kvarenja) • stabilizatori • boje (prirodne ili vještačke, sintetske) • emulgatori • zgušnjivači • zaslađivači (saharin, ciklamati) • antioksidansi, sprečavanje oksidacije: (limunska i askorbinska kiselina) • aromati (prirodni, prirodnoidentični i vještačke arome) 37

Z D R A V S T V O

• želerati (želatin, agar-agar, lecitin, pektin) • sprečavanje zgrušnjavanja (soda bikarbona) • ostali aditivi, pomoćna sredstva u procesu proizvodnje: za sprečavanje pjenušanja, bistrenje, filtraciju, brže smrzavanje, imobilizaciju enzima, vezivanje, podmazivanje, postizanje klizavosti, tretiranje brašna i kao nosači za rastvaranje i ekstrakciju, modifikatori kristalizacije masti, katalizatori, gasovi i drugo. Antioksidansi su materije koje sprečavaju ili usporavaju oksidaciju hrane u kontaktu sa vazduhom (da ne pocrni i ne užegne). One neposredno sprečavaju stvaranje peroksida, odnosno razaraju ga kada se stvori. Označeni su slovom E i brojevima od 300 do 321. Ako se upotrebljava vitamin C (E 300) nema štetnog djelovanja. Manje su štetni tzv. galati (E 310 do 312). Oni kod osjetljivih mogu izazvati glavobolju, kožne iritacije, umor ili obamrlost. Sadrže ih supa u kocki, žvakaće gume, sladoledi i sl. Mnogi od njih mogu da izazovu i alergijsku reakciju (E 310, E 320 i E 321). Protektivno (zaštitno) dejstvo postoji kod većeg broja namirnica, prije svega, kod antioksidanasa. Najnovija naučna istraživanja (iako još nedovršena), utvrđuju određene vrste namirnica u kojima se oni nalaze: • leguminozno povrće (pasulj), • lukovičasto povrće (bijeli luk), • korjenasto povrće (šargarepa, selen), • kupusnjače (kupus, brokoli), • plodovito povrće (bundeva, tikve), • samoniklo bilje (čičak), • drugo povrće bogato beta karotinom (artičoka) i vitamin C; • riba (naročito iz čistih voda), • zeleni čaj (sadrži najveću količinu antioksidanasa), • laneno ulje, maslinovo ulje, • crno vino. Boje Bojama se boje namirnice, jela i proizvodi. One mogu biti razne prirodne organske i vještačke (sintetske). Ozna-

Zakonska regulativa Upotreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača, već su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtjevi zakonski regulisani. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva. JECFA donosi hemijske specifikacije i vrši procjene zdravstvene bezbjednosti aditiva, na osnovu kojih Komisija “Codex Allimentarius”, preko svog komiteta CCFAC, donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Te standarde i preporuke zemlje članice UN-a ugrađuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva usklađena regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva koji se koriste za označavanje aditiva u Evropi. U Srbiji, proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća) aditiva, pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva u namirnicama regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtjevima za aditive i njihove mješavine (“Sl. list SCG”, br. 56/2003), a taj pravilnik je usaglašen sa direktivama EU. Ko kontroliše kvalitet i sadržaj aditiva u prehrambenim proizvodima? Niko namjerno ne truje potrošače, kako se to ponekad prikazuje u medijima, već proizvođači žele da naprave proizvod koji bi bio što konkurentniji. Kontrolu vrše tržišna i sanitarna inspekcija i ovlašćene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica. Kod nas postoje problemi vezani za kontrolu aditiva, kao što su nedostatak jedinstvene metodologije, tehnička opremljenost pojedinih laboratorija, nedostatak kadra itd. U Evropi se mnogo veća odgovornost prepušta samim proizvođačima, ali ako se pokaže da nisu poštovali propise, sankcije su stroge, a udruženja potrošača su veoma aktivna i to objavljuju u medijima. Bezopasni dodaci E-100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 239, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401,ž402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, 490. Sumnjive materije E-125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 477. Opasni dodaci E-102, 110, 120, 124. a. b. c. d. e. f. g. h. i.

Štetni dodaci za zdravlje smetnje crijeva: E-220, 221, 224, 232. smetnje probave: E-338. 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465, 466 ,407. kožna oboljenja : E-230, 231, 232, 233. uništava vitamin B12: E-200 povisuje holesterol: E-320, 321. nadražuje nerve: E-311, 312. zapaljenje usne šupljine: E-330 kancerogeni: E-131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239. PAŽNJA! E-123, zabranjen je u SAD.

čavaju se slovom E (od broja 100 d0 199). Većina tih supstanci nije štetna, ali su sporne tzv. aminoazo boje koje su označene pod brojevima: E 102, E 110, E 122 do 124, E 127 do 129 i 151. Kod osjetljivih osoba mogu dovesti do osipa, suznih očiju, nakupljanja vode u tkivu i astme. Nalaze se najčešće u slatkišima, siru i margarinu. Dozvoljena je upotre38

ba boja samo ako su određene propisima, jer najveći broj vještačkih boja čine aminoazo boje, koje imaju kancerogeno dejstvo. Vještačke boje i razređivači koji se koriste za bojenje životnih namirnica, smiju da sadrže najviše: arsena (As) do 5 mg/kg, žive (Hg) do 0,05 mg/kg, selena (Se) do 0,05 mg/kg, olovo (Pl) do 20 mg/kg i kadmijuma (Cd) do 0,05 mg/kg.

Z D R A V S T V O

izaziva alergiju, kod osjetljivih osoba lupanje srca ili migrenu.

Dozvoljene prirodne boje su: hlorofil (zelena), ksantofil i kurkumin (narandžasta), riboflamin, karotin i anato ekstrakti (žuta), antocijan (crveno-plava), kosenila i betalaini (crvena), kantaksantin (tamnoljubičast), karamel amonijačnosulfitni (smeđ), karamel obični (smeđ), karamel amonijačni (tamnosmeđ). Prirodne boje su bezopasne po zdravlje ljudi, jer potiču iz prirodnih izvora (npr. cvekla, šargarepa, bundeva, kajsija, jagode, borovnica…) Dozvoljene vještačke boje su: kinoftalon-disulfonska kiselina (natrijumova so), indigo-5,5-disulfonska kiselina (dinatrijumova so) i dr. Osjetljive osobe (potrošači) mogu da reaguju alergijom, ekcemom, glavoboljom ili koprivnjačom. Konzervansi se dodaju hrani u malim količinama u cilju sprečavanja ili usporavanja razmnožavanja mikroorganizama, tj. produžetka trajnosti proizvoda i bitno ne utiču na organoleptička svojstva. Prirodni konzervansi su: kuhinjska so, morska so, šećeri i organske kiseline (jabučna, vinska, mliječna i limunska). Hemijski konzervansi su određena sintetička jedinjenja koja sprečavaju kvarenje prehrambenih namirnica i produžavaju im rok upotrebe. Oni se dodaju u Pravilnikom određenim količinama (tada su neškodljive). Za svako jedinjenje je određena i dnevna količina (u mg) po kilogramu težine čovjeka koja se smije unositi. Konzervansi su obilježeni slo-

vom E i brojevima od 200 do 299. U domaćinstvu, od hemijskih konzervansa, za pripremu zimnice najčešće se koristi natrijum-benzoat (E 211), u prodaji se nalazi pod imenom konzervans. To je so benzoeve kiseline koja je inače prirodni sastojak mnogih biljaka (brusnice, kupine, maline, ribizle). Može da smeta osjetljivim osobama i u minimalnim količinama. Pretjerana upotreba daje namirnicama „paleći” ukus. Konzervansi na pozitivnoj listi su: sumpor-dioksid (koristi se za sirove voćne sokove, voćne poluprerađevine i sok od paradajza), benzojeva kiselina, natrijum-propionat (sredstvo protiv pljesnivosti hljeba), kalcijum-acetat, nizin, sorbinska kiselina, mravlja kiselina (u voćnim sokovima) i pimaricin konzervans-fungicid. Zabranjeni i kancerogeni konzervansi su: E 249, E 250, E 251 i E 252. Emulgatori se koriste za povezivanje dvije ili više mješavina (sastojaka) koje se međusobno ne mogu miješati (npr. masnoća i voda u majonezu i kremovima). Označeni su slovom E i brojevima od 322 do 452. Najčešći je lecitin E 322, prirodni sastojak koji se dobija od žumanca. Neki emulgatori, poput karagena E 407, mogu poremetiti probavu. Zgušnjivači (sredstva za zgušnjavanje) koriste se za zgušnjavanje vodenastih mješavina. Oni čine želee i pudinge kremastijim. Označeni su slovom E i brojevima 453 do 619. Relativno su bezazleni. Najčešće se dobijaju od kukuruza i krompirovog skroba. Njihovo pretjerano konzumiranje može izazvati proliv. Pojačivači ukusa (aromati) upotrebljavaju se da bi namirnicama ili hrani dali intenzivniji ukus. Označeni su slovom E i brojevima 620 nadalje. Glutamat (E 620) kod celijačnih bolesnika

Toksični ili ne? Činjenica je da postoje aditivi koji su toksični kada se posmatraju izvučeni iz konteksta. Na primer, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamjenljivi konzervansi za proizvode od mesa, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje produkuju veoma opasne toksine (Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i dr.). Njihova akutna toksičnost je eliminisana načinom njihove upotrebe, jer se oni mogu puštati u promet samo kao homogena mješavina sa kuhinjskom solju koja sadrži 0,5-0,6% nitrita, tako da nije moguće, ni namjerno ni slučajno, zbog slanoće proizvoda, unijeti toksičnu količinu nitrita. Činjenica je da postoji mogućnost formiranja kancerogenih nitrozamina, ali se smatra da mnogo veće količine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se unose povrćem, vodom ili vazduhom. Formiranje nitrozamina može se spriječiti dodatkom askorbinske kiseline (vitamin C). Specifična preosjetljivost na pojedine aditive ne može uvijek da se predvidi. Pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive. Na primjer, kod ljudi sa bronhijalnom astmom ili nekim opstruktivnim disajnim problemima konzervansi sulfiti mogu da pogoršaju stanje ili provociraju astmatični napad. Pojedine osobe mogu da budu preosjetljive na pojačivače arome – glutaminate, ili na neke vještačke boje (npr. tartrazin). Tanka crvena linija između nužnosti i opravdanosti upotrebe aditiva nije uvijek jasno iscrtana, jer kada zdravlje nije ugroženo, tada je tehnološka nužnost u najvećem broju slučajeva stvar proizvođača hrane i nije razlog za zabranu upotrebe aditiva u nekoj hrani. Sve većim brojem novih proizvoda, natjecanjem na tržištu, proizvođači hrane ponekad koriste aditive ne samo zbog tehnoloških potreba, nego i zbog razlikovanja, nuđenja, zarade, što je upravo suprotno osnovnim načelima upotrebe aditiva u hrani. Aditivi koji se veoma često koriste u izradi proizvoda od mesa i topljenih sireva, kao što su natrijum i kalijum-trifostati i tripolifostati mogu da izazovu određene gastro-intestinalne probleme jer blokiraju brojne enzime u crijevnom traktu. Takođe je utvrđeno da kalijumbromat, koji se inače koristi u pekarstvu, može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i mnoge druge tegobe. 39

Z D R A V S T V O

Porodični raspored – poredak ljubavi

Slatkiši

latkiši imaju veoma bitnu ulogu u svakodnevnoj ishrani, a time i u životu. Ne samo što većina ljudi voli slatkiše, već su oni i u jezičkim metaforama dobili svoje posebno mesto i asociraju na nešto lepo, pa se slatkišima nazivaju i neke stvari koje nemaju veze sa slatkim ukusom, ali imaju veze s drugim slatkim situacijama u životu, podsećajući nas na nešto fino i ugodno, na zadovoljstvo, nagradu, umetnost, detinjstvo, utehu, mamu, sreću, ljubav, jedinstvo, seks... Jeste li imali sreću da prisustvujete rađanju deteta i doživite onaj trenutak neposredno posle porođaja, kada majka, do sekunde pre toga mučena neopisivim bolovima, ugleda svoje novorođenče i uzme ga u naručje... S njenog lica nestaju svi tragovi porođajnih muka kao da ih nije ni bilo i ono se preobražava u najsrećnije lice, božanski lepo, blaženo... ispunjeno zahvalnošću, jer sve je prošlo i završilo se – srećno. Takozvani hormoni sreće i njihovi transmiteri (endorfini, oksitocin, serotonin, dopamin...) igraju se jurke i razdragano ispunjavaju telo majke, koje podrhtava od sreće kao pri orgazmu. Zanimljivo je da se neposredno posle (po)rođaja i pri orgazmu odvijaju procesi koji u mozgu oslobađaju depoe tih neuropeptida koji se, uglavnom putem krvi, munjevitom brzinom šire po celom organizmu i tako omogućavaju doživljaj

Vlado Ilić, profesor, pedagog, psihološki savetnik i porodični terapeut

seksualnog vrhunca. Ali već i prilikom poljupca ili drugih pozitivnih doživljaja, kakvo je, na primer, osvajanje medalje u sportu ili uspeh u školi ili na poslu, možemo da osetimo delić tog srećnog stanja. Njihovu simulaciju može da izazove i konzumiranje crnog vina ili crne čokolade, ljute paprike, banane – i, vrlo često, nekih slatkiša... Prvi ukus koji po prirodi stvari svako novorođenče oseti posle rađanja jeste sladak. Kao da se priroda postarala da nam taj najčešće bolni proces i nimalo jednostavan dolazak na svet zasladi slatkoćom majčinog mleka. U mnogim konzervativnim porodilištima, u kojima

supstanci neophodnih za učvršćivanje zdravog imunološkog sistema deteta. I povrh svega – majčino mleko je slatko. Konzumiranjem slatkiša podsvesno se kasnije u životu sećamo tih lepih blaženih trenutaka zadovoljstva i povezanosti dok smo se dojili tim slatkim eliksirom života. „Žeđ“ za slatkišima je elementarna. Ali ako je ona neugasiva, to jasno govori da je došlo do nedostatka koji pokušava da se nadoknadi preteranim konzumiranjem slatkiša, to jest šećera. Tu činjenicu na vrlo perfidan način zloupotrebljava industrija proizvoda koji se koriste u ishrani – ovde namerno ne

i dalje osoblje odmah posle porađanja uzima majci novorođenu bebu – da se „majka odmori“ – pa je peru, povijaju, daju fluor, vitamin K, eventualno je i vakcinišu, da bi, posle svega, beba dobila zašećerenu vodu ili čaj kako bi se smirila i prestala da plače. I tako se beba sita i uspavana vraća majci. U međuvremenu je majci nadošlo mleko, ali sita beba ne želi da se „muči“ kad je mnogo lakše cuclati iz flašice, a osim toga i sita je, tako da mastitis postaje neizbežan i, nažalost, sastavni deo početka dojenja kod većine porodilja. Dojenje je veoma jak emocionalni doživljaj – kako za majku, tako i za dete. Dojenjem se na idealan način uspostavlja i jača veza deteta s majkom i to predstavlja osnovni preduslov za razvoj zdrave ličnosti. Osim toga, dete majčinim mlekom dobija sve supstance bitne za dobar rast i razvoj. U prvom podoju majčino mleko je puno jedinstvenih

upotrebljavam zvanični naziv „industrija hrane“ – jer to što nam ta industrija servira na trpezu sve je dalje od svog naziva i sve manje ima veze s hranom koja bi trebalo da nam produži život. Šećer koji se u svojoj izvornoj formi obilato nalazi i u voću i povrću, usled svoje povezanosti s vitamnima, enzimima i drugim vitalnim i hranljivim materijama i te kako je zdrav i neophodan našem organizmu. Utoliko manje sme da se upoređuje, a kamoli zamenjuje rafinisanim industrijskim šećerom, koji ne samo što gotovo uopšte ne sadrži ni hranljive ni vitalne materije, nego mnogi proizvođači ubacuju u industrijski šećer, koji većina domaćinstava svrstava u osnovne namirnice, i hemijske dodatke poput aspartama – kako bi zavarali potrošače da je njihov šećer slađi! Ionako zdravstveno diskutabilan, šećer na takav način postaje, blago rečeno, još problematičnija namirnica. Takav

Z D R A V S T V O

šećer ubacuje se u gotovo sve proizvode savremene industrije hrane. Jedini razlog za to je maksimiranje profita, nauštrb zdravlja većine stanovništva. Ali narušeno zdravlje očito da nikoga više ne zabrinjava: imamo dobro razvijenu farmaceutsku industriju koja nam nudi već davno gotove modele za „ozdravljenje“ uz pomoć svojih skupih proizvoda i programa, a sve to opet vrlo često plaća zdravstveno osiguranje. Ovde se susrećemo s klasičnim primerom izopačenosti savremenog društva. Umesto da odgovornost za posledice nezdrave ishrane snose profiteri koji su ih i prouzrokovali, odgovornost se usled nedovoljne informisanosti pomešane s nebrigom i korumpiranošću nekih političara – počev od SAD, preko Evropske unije, Svetske zdravstvene organizacije, do malih zemalja poput naše – posredstvom socijalnog osiguranja prebacuje na široku društvenu zajednicu i tako ukrug. Institucije zdravstvenog osiguranja vrlo brzo su poklekle pod teretom troškova nastalih zbog lečenja takozvanih savremenih bolesti, kao što je dijabetes i mnoge druge, počevši od SAD, preko zemalja Evropske unije, a i

kod nas je sve više prisutna činjenica da su kase osiguravajućih društava sve praznije pa stoga imaju i sve manje mogućnosti da plaćaju skupa lečenja, što opet dovodi do polarizacije u samom društvu. Ono što je doskora bilo osnovno blago i pravo svakog čoveka, a to je pravo na zdrav život, sve više postaje privilegija onih koji imaju dovoljno novca da sebi priušte dobrog lekara ili, još bolje, već preventivno kvalitetnu hranu bez pesticida, herbicida, antibiotika, anabolika, veštačkih aroma, pojačivača ukusa itd. itd. Ali možda nam upravo ta ekstremna izopačenost može pomoći da se brže vratimo pravim vrednostima i ekološki proizvedenim domaćim namirnicama, bez korišćenja već pomenutih otrovnih materija koje ne bi smele da se nalaze u hrani. Vrlo često se nedostatak ljubavi lakše podnosi konzumiranjem slatkiša. Kada neko pretera s unošenjem šećera ili druge hrane, pa se ugoji jer jede za dvoje, troje ili više njih, kao alopatski izlaz iz takve situacije najčešće se preporučuje dijeta, zar ne? Izbaci ovo, izbaci ono... Neko puši pa mu se

Edukanti i terapeuti

preporučuje da prestane da puši, ili što god. Koliko uspeva takav metod? Slabo uspeva. Pa ipak, stalno se preporučuje. Imamo čitav lanac takozvanih dijetalnih proizvoda. Koristi od njih imaju pre svega kompanije koje ih proizvode. A zašto metod ne uspeva? Kad neko previše jede, radi to ili zbog pojačivača ukusa i lažnih transmitera koji od nas traže unošenje određenih proizvoda na koje nas je namamila industrija hrane, ili postoji tema nedostatka zbog koje to radi; a najčešće jedno ide s drugim. Često se pokazuje da je uzrok tome, na primer, nerođeni, možda abortirani ili rano umrli brat ili sestra, ili nam nedostaje neko iz ranijih generacija, čiji nedostatak nesvesno osećamo. U vezanosti za njih oseća se i nedostatak njihove životne energije, koji se često kompenzuje preteranim konzumiranjem slatkiša i druge hrane i tako se „hrane“ ta braća ili sestre, ili neka druga osoba iz prošlosti s kojom smo energetski upleteni. Konzumirajući previše hrane ili slatkiša, ta osoba radi na svojoj temi, pokušavajući da je na takav način bukvalno „sažvaće“. I ako se takvoj osobi zabrani da jede, ili na primer puši, oduzimamo joj mogućnost da kolikotoliko sama izađe na kraj sa svojom temom. To, naravno, nije rešenje, ali svakako je bolja i gojaznost usled preteranog unošenja šećera i hrane u organizam, negoli samoubistvo zbog neobrađene teme odbačenosti, nedostatka ili neostvarene ljubavi. To nije idealno, ali i na takav način doprinosi se prevazilaženju i „obradi“ teme nedostatka ljubavi. Naravno da nam poredak ljubavi pruža mnogo adekvatniji način za prevazilaženje tematike nedostatka, to jest nedostatka ljubavi, bilo da je to nešto aktuelno, da ne kažem i akutno, ili pak leži daleko u transgeneracijskoj prošlosti... Više o ovoj temi možete čuti, vidjeti i osjetiti na narednom seminaru (radionici) Poredak ljubavi, terapeuta Vlade Ilića 30. oktobra 2015 - 1. novembra 2015. koja će se održati u Banjaluci, Gundulićeva 33 V sprat (prostorije ATVAlternativna televizija). Informacije. tel: +387 6611190 e-mail: poredakljubavi.bl@gmail.com Aktivnosti poretka ljubavi u BiH i svijetu mogu se pratiti na: www.facebook.com/poredak.banjaluka; www.youtube.com/user/ PorodicniRaspored; www.orderoflove.com

Z D R A V S T V O

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji Sonata

Entuzijazam ljudi od struke Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica udruženja

Edukacija u oblasti mentalnog zdravlja

omoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u Resoru za zdravstvenu zaštitu Milan Latinović održao je uvodno predavanje u okviru dvodnevne edukacije o provođenju antistigma-programa u oblasti mentalnog zdravlja, posvećenog postojećem stanju i provedenim aktivnostima Ministarstva u ovoj oblasti. Edukacija koja se održava u Hotelu ‘’Jelena’’ u Banjaluci, namijenjena je predstavnicima službi za zaštitu mentalnog zdravlja, službi porodične medicine, članovima lokalne radne grupe za borbu protiv stigme te predstavnicima korisničkih udruženja. ‘’Naš cilj je da, u narednom periodu, sa svim aktivnostima radimo na podizanju nivoa razumijevanja mentalno oboljelih u društvu, kao da i učinimo kako bi odnos društva prema njima bio kvalitetniji. S razgovorom o problemima ljudi koji imaju mentalne bolesti te učešćem različitih profesija i ljudi iz oblasti zdravstva, obrazovanja, medija i društvenih zajednica može se podići razumijevanje ovih pacijenata na viši nivo. Veoma je značajno to što na edukacijama učestvuju i korisnici Udruženja za podršku porodicama, licima i zajednici u mentalnom zdravlju «Zajedno», odnosno osobe sa problemima u mentalnom zdravlju. Resorno ministarstvo duži niz godina provodi reformu mentalnog zdravlja s ciljem deinstitucionalizacije, odnosno da što manje mentalno oboljelih lica leži u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, već da svoje potrebe rješavaju unutar jedinica lokalne samouprave. Sa tim ciljem uspostavljeni su centri za zaštitu mentalnog zdravlja sa multidisciplinarnim timovima koji rade na tome. U pitanju je kontinuiran proces koji traje oko 10 godina i sigurno će biti nastavljen. U tom procesu postoji stalna podrška Svjetske zdravstvene organizacije te švajcarske vlade koji su obezbijedili određena finansijska sredstva i podršku za programe unapređenja mentalnog zdravlja u BiH’’, rekao je Latinović. N.A.

etnaest godina postojanja i rada Udruženja „Sonata“ Trebinje je jubilej koji obilježavamo početkom oktobra i u sljedećem broju časopisa „Medici.com“ predstavićemo presjek rada udruženja. Entuzijazam nekoliko profesionalaca i ljudi od struke doveo je udruženje do savršenstva. Jedan od njih je prim. dr Dragan Sorajić – humanista, podstrekač, dobar ljekar, suosnivač udruženja i koji je sa nama od osnivanja pa sve do sada, što obećava i nastavak rada udruženja.

Rođen je u Trebinju 1952. godine, specijalista neuropsihijatrije, načelnik Odjeljenja NP i direktor DZ Trebinje, a od 2000. menadžer i osnivač CMZ-a i od te godine, od osnivanja, je zastupnik Udruženja „Sonata“ Trebinje. Do sada je izdao pet knjiga koje su posvećene: osoblju, porodici, bolesnicima i njihovim porodicama, a još dvije su u pripremi. Radovi, saopštenja, publicistika, predstavljanja i edukativne radionice, samo su dio njegovog bogatog rada u udruženju i šire. Zagovarači smo dnevnog centra i psihijatrijske bolnice kao azilantski centar sa resursnim radionicama. O ovim i sličnim programima i namjerama upoznata je i lokalna uprava u čemu nam svesrdno pomažu. To su gradonačelnik Slavko Vučurević i predsjednik Grada: dr Slobodan Prtilo. A da udruženje radi i okuplja članove, prati sva kulturna dešavanja u Trebinju, govore riječi Nataše Stanić koja je izdala dvije knjige i sada roman u pripremi. Kaže da joj „Sonata“ uliva veliku sigurnost.

Ona je na ljetnim svečanostima Dani ruske književnosti – govorila svoje stihove koje je napisala u Puškinu. Dani fotografije, Festival festivala, Dučićeve večeri poezije, Čas istorije, izložba slika Ristićeve u muzeju, gdje je takođe čitala svoje pjesme. Festival mediteranskog filma Gavrilo Princip ponovo u Beču je manifestacija na kojoj je sa svojim pjesmama oduševila publiku. Svi ti nastupi joj daju volju i želju za daljim radom. Rođena je 1971. god. u Trebinju. Piše poeziju i prozu. Svoje radove objavljuje u raznim časopisima tako da je i knjigu „Sonatini snovi“ izdala preko Udruženja „Sonata“ čiji je član od 2011. godine. Ovo je samo djelić rada i entuzijazma naših članova. Svi oni kojima je potreban ovakav vid saradnje i druženja u Udruženju „Sonata“, a neće da se pridruže, oni i prave izgrede u društvu, psihoterapija koju vodi stručno lice u udruženju potrebna je skoro svakom drugom građaninu, a mnogi od toga zaziru. Stigma je osnovni problem. Idemo s voljom i nadom u bolje sutra.

Z D R A V S T V O

ТЕМЕ КОНГРЕСА ● Превенција масовних незаразних болести ● Дијагностика и третман акутних стања ● Нове дијагностичке и терапијске процедуре ● Репродуктивно здравље ● Слободне теме

Z D R A V S T V O

ZTC „Banja Vrućica“ instalirao hiperbaričnu komoru

Hiperbarična medicina HBO

Hotelu „Hercegovina“ ZTC „Banja Vrućica“ u junu 2015. godine, instalirana je jednomjesna hiperbarična komora. Hiperbarična medicina je relativno mlada grana koja se zasniva se na prirodnom lijeku – čistom medicinskom kiseoniku. Koristi se kao osnovna ili kao dodatna terapija u slučajevima kada je došlo do deficita u transportu kiseonika. Čist, 100% kiseonik, pod pritiskom većim od jedne Atmosphere, u hiperbaričnoj komori omogućava da se u krvi prikuplja i do dvadeset puta više kiseonika i zbog toga je ovo je jedna od metoda koja se koristi u liječenju mnogih bolesti kao što su: dijabetes, polineuropatije, psorijaze, nakon moždanog i srčanog infarkta.... Efekti su u zavisnosti od stepena oboljenja brzo vidljivi, posebno kod pacijenata koji boluju od dijabetesa, kod kojih su uznapredovale komplikacije. Ova procedura se preporučuje i zdravim osobama kako bi sačuvale mladalački izgled, vitalnost i unapredile svoje zdravlje. Istorijat hiperbarične medicine Za početak savremene hiperbarične medicine uzima se 1937. godina, kada su Benke i Shaw počeli da koriste hiper-baričnu komoru za tretiranje dekompresijske bolesti. Od 1955. godine počelo se s korištenjem hiperbarične oksigenacije i za druge bolesti pored

dekompresijske. Te godine Churchill i Davidson počeli su da koriste oksigenu terapiju za liječenje rana koje su nastale kod bolesnika oboljelih od karcinoma, a bili su liječeni radioterapijom. U Holandiji 1956. godine Boerema je izveo prvu operaciju na srcu u hiperbaričnoj komori. U Evropi se upotrebljava hiperbarični kiseonik u kliničkoj medicini posljednjih 30 godina. Postoje dvije osnovne vrste hiperbaričnih komora: jednomjesne i višemjesne. Jednomjesne hiperbarične komore namijenjene su za liječenje jedne osobe u ležećem, polusjedećem ili sjedećem položaju. Sastoje se od tijela komore i prateće opreme (kiseoničke instalacije, komandnog pulta, monitoringa za praćenje vitalnih parametara bolesnika i fizičkih parametara sredine u komori i barosali). Unutrašnju sredinu komore čini 100% kiseonik pod povišenim pritiskom. Ljekar prati bolesnika izvan komore i sa njim komunicira vizuelno preko staklenih površina i interfonske veze. U ovim komorama liječenje se obavlja na pritisku sredine do 3 bara. Višemjesne hiperbarične komore namijenjene su za istovremeno liječenje dvije ili više osoba. Unutrašnju sredinu ovih komora ispunjava vazduh pod povišenim pritiskom, a pacijent 100% kiseonik pod povišenim pritiskom dobija preko kiseoničke maske

za lice ili specijalnog skafandera. U toku liječenja u ovim komorama uz bolesnika je obavezno prisutan ljekar ili medicinski tehničar, a liječenje se obavlja na pritisku sredine do 6 bara.

Dr Draženko Vuković, internista-kardiolog

Dejstvo HBO: - Difuzno povećava količinu kiseonika u ćelijama na račun rastvorenog kiseonika u plazmi, čime se koriguje hipoksija i smanjuje zapaljenjska reakcija tkiva; -Poboljšava cirkulaciju krvi, poboljšanjem reologijskih svojstava (smanjuje viskoznost plazme, povećava elastičnost membrane eritrocita, smanjuje agregaciju trombocita i leukocita) i ubrzanjem neoangiogeneze (stvaranje novih mreža krvnih kapilara); - Dovodi do smanjenja obima i brže rastvorljivosti, a time i bržeg odstranjenja gasnih mjehurića iz organizma (što je od izuzetne važnosti kod dekompresijske bolesti ronilaca i gasne embolije); - Povećava odbrambene sposobnosti organizma (povećava fagocitnu sposobnost leukocita) i ima direktno bakteriostatsko i baktericidno djelovanje najviše izraženo kod anaeroba; - Potencira djelovanje određenih antibiotika, hemoterapeutika, diuretika, antiaritmika i citostatika; - Podiže nivo antioksidacione obrane organizma, čime usporava procese starenja ćelija; 45

Z D R A V S T V O

- Ima snažan antiedematozni učinak, normalizuje energetske i metaboličke procese u ćeliji; - Povećava osjetljivost malignih ćelija na jonizujuće zračenje i smanjuje nus efekte zračenja; - Aktivira hipoksijom narušene biosintetske i regeneracione procese te tako omogućava zarastanje hroničnih rana; - Ubrzava regeneraciju nervnog tkiva, poboljšava nervnu provodljivost i smanjuje spazam; - Poboljšava psihofizičku kondiciju, oslobađa od hroničnog zamora i djeluje antistresno. Indikacije za HBO Hitna stanja: Ronilačka bolest (dekompresiona vazdušna embolija), trovanje ugljen-monoksidom, dimovima i parama, kraš sindrom i blast povrede, infekcije mekih tkiva i anaerobne infekcije, naglo nastala gluvoća i sljepilo i Belova pareza. Hirurške bolesti: Gasna gangrena, masivni gubitak krvi, teške povrede sa poremećajem cirkulacije, Burgerova bolest, Raynaudova bolest, sporozarastajuće rane, ugroženi kožni režnjevi, opekotine, promrzline i smrzotine, aseptična nekroza kuka, nezarastajući prelomi kostiju, radijacijom izazvana oštećenja tkiva, venski i arterijski ulkusi, akutno i hronično gnojenje kostiju. 46

Internističke bolesti: Akutno reumatsko zapaljenje zglobova, srčani infarkt nakon akutne faze, čir na želucu i dvanaestopalačnom crijevu, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, šećerna bolest sa komplikacijama, dijabetesno stopalo i dijabetesna gangrena, vaskularni sterilitet i impotencija, hepatitis i ciroza jetre, staračka demencija, herpes simpleks i herpes zoster. Neurološke bolesti: Vrtoglavice, glavobolje, migrene, polineuropatije, sindrom kranijalnih nerava (n. trigeminus i n. facialis), moždani infarkt nakon akutne faze, multipla skleroza,

moždana paraliza i mehaničke povrede mozga i kičmene moždine, moždani apscesi, Parkinsonova bolest, autizam. ORL bolesti: Neuralgija trigeminusa, vestibularni poremećaji i iznenadna gluvoća. Očne bolesti: Začepljenje i tromboza centralne vene mrežnjače, dijabetična retinopatija, iznenadno sljepilo i glaukom otvorenog ugla. Kožne bolesti: Akutna psorijaza. Kontraindikacije za HBO su rijetke i dijele se na apsolutne i relativne. Apsolutne kontraindikacije su: Neliječeni pneumotoraks, neliječeni metastatski malignitet, kardiogeni šok, bolesti pluća (kaverna, apsces), anamnestički podaci o preosjetljivosti na kiseonik i o komplikacijama u toku ranijeg liječenja HBO, urođena sferocitoza, upotreba određenih lijekova. Relativne kontraindikacije su: Strah od zatvorenog prostora, epilepsija, teži oblici hipertenzivne bolesti, infekcije gornjeg respiratornog trakta, teži oblici narušene prohodljivosti Eustahijeve tube, nosnih kanala i sinusa, opstruktivne bolesti pluća, stanja poslije operativnih zahvata na grudnom košu, trudnoća starija od tri mjeseca, maligne bolesti. U posljednje vrijeme sve više se otvaraju nova polja moguće primjene HBOT-a. Razvoj molekularne medicine stvorio je nove prostore u tretmanima određenih bolesti gdje HBOT može imati svoje mjesto. U korak sa novim medicinskim saznanjima, određivanjem pravih indikacija, primjenom korektnih doza kiseonika, kao i vremena ekspozicije, napredak će biti evidentan i može se zaključiti da je HBOT našla svoje mjesto u savremenoj medicini.

F A R M A C I J A

epresija je jedan od najvažnijih javnozdravstvenih problema savremenog svijeta. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, u ukupnoj populaciji, depresija je četvrti najvažniji zdravstveni problem. U svijetu postoji trend porasta broja oboljelih, a predviđanja su da će do 2020. god. depresija biti drugi najvažniji zdravstveni problem, a posmatrajući samo žensku populaciju, zdravstveni problem broj jedan. Depresija se može javiti od djetinjstva pa sve do starije dobi, a često je udružena kako sa drugim psihijatrijskim bolestima, tako i sa hroničnim internističkim oboljenjima. Anksiozne simptome ima 90% pacijenata oboljelih od depresije, a 50% pacijenata zadovoljava kriterije za dijagnozu anksioznog poremećaja. Učestalost depresija kod oosoba sa dijabetesom je između 30 i 40%. Prema epidemiološkim podacima oko 15% depresivnih pacijenata počini suicid, pa možemo reći da depresija kao bolest značajno utiče na smrtnost ne samo zbog suicida, nego i zbog uticaja na ishod liječenja somatskih bolesti. Sa socioekonomskog stajališta, depresija utiče na povećanje stope odsustva s posla, te na povećanje troškova liječenja osoba koje pored nekog oboljenja imaju i depresivni poremećaj. Depresija podrazumijeva širok spektar mentalno zdravstvenih problema koje karakterizira odsutnost pozitivnog afekta (gubitak interesa i zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima i iskustvima), sniženo raspoloženje i cijeli spektar pridruženih emocionalnih, kognitivnih, fizičkih i bihevioralnih simptoma. Uzimajući u obzir raznoliku kliničku sliku, nepredvidiv tok i nerazjašnjenu patofiziologiju, liječenje depresije predstavlja dugotrajan i mukotrpan zadatak. Farmakoterapija predstavlja kamen temeljac u liječenju depresije, a pri izboru antidepresiva treba uzeti u obzir težinu kliničke slike, individualne karakteristike pacijenta te prisustvo komorbiditeta. Selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SIPS) su po efikasnosti slični lijekovi, a njihove razlike se ogledaju u podnošljivosti , sigurnosnom profilu i spektru indikacija, što treba uzeti u obzir pri odabiru optimalne terapije svakog pojedinog bolesnika i njegove kliničke slike. Dipresan® (paroksetin) je inhibitor ponovne pohrane serotonina, a njegova primjena dovodi do povišenja koncentracije serotonina u pojedinim regijama mozga, što dovodi do poboljšanja simptoma depresije, 50

Javnozdravstveni značaj depresije

Dipresan - najširi spektar anksioznodepresivnih poremećaja ®

poboljšava raspoloženje i voljno-nagonske funkcije, uravnotežuje psiho – motorne funkcije, spavanje, apetit i vegetativne funkcije, smanjuje tjeskobu i strah. Dipresan® ima širok spektar indikacija koje uključuju: veliku depresivnu epizodu, opsesivnokompulzivni poremećaj, panični poremećaj sa agorafobijom ili bez nje, socijalno-anksiozni poremećaj/socijalna fobija, generalizovani poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Kod pacijenata sa PTSPom, Dipresan® poboljšava simptome kao što su ponovno preživljavanje događaja, izbjegavanje, emotivna obamrlost, hiperbudnost, socijalno

uključivanje i prateće simptome depresije kao komorbiditeta. Dipresan je lijek izbora u liječenju anksioznodepresivnih poremećaja kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Literatura:

Abdulah Kučukalić, Alma Bravo-Mehmedbašić, Alma Džubur-Kulenović, VODIČ ZA LIJEČENJE DEPRESIVNIH POREMEĆAJA, Institut za naučnoistraživački rad i razvoj Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo 2007. Vera Folnegović-Šmalc, Petra Folnegović-Grošić, Neven Henigsberg, Oliver Kozumplik, Gordan Makarić et. al., Farmakoterapija depresija, MEDICUS 2004. Vol. 13, No. 1, 31 – 39. Stručni tim za medicinsku podršku „Bosnalijek“ d.d

Do 2020. godine depresija će biti na drugom mjestu po broju oboljelih

Povodom obilježavanja 10. oktobra, Svjetskog dana mentalnog zdravlja, 8. oktobra o.g. su, uz podršku kompanije „Bosnalijek” d.d., u JZNU Dom zdravlja Tuzla održana stručna predavanja na teme “Dostojanstvo u mentalnom zdravlju”, predavač dr. sc. Aida Šehanović; “Inkluzivni pristup u Centru za mentalno zdravlje”, predavač Samija Altumbabić, dipl. soc. radnik i „Značaj Dipresana® u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“, predavač dr. Edina Teskeredžić. Mentalno zdravlje sastavni je dio općeg zdravlja čovjeka. Ukoliko mentalno zdravlje ljudi nije dobro, ni opće zdravlje neće biti, poruka je sa ovih stručnih predavanja. „Nastojimo podići svijest stanovništva da je mentalno zdravlje stub jednog zdravog čovjeka, jednog zdravog stila života, da se podigne zdravstvena svijest o očuvanju mentalnog zdravlja, a naravno i sprječavanju mentalnih poremećaja kroz primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju“, kazala je dr. sc. Aida Šehanović, spec. neuropsihijatar, u Poliklinici za neuropsihijatrijske bolesti Centra za mentalno zdravlje.

Prevencija mentalnih poremećaja je moguća kroz etape, ovisno u kojoj fazi se nalazi pojedinac. Nažalost, u BiH, pa i u Evropi, još uvijek su prisutne brojne stigme kada je u pitanju mentalno zdravlje, zbog čega je uloga Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Tuzla daleko veća. Inkluzija pacijenata je od izuzetne važnosti za oporavak svakog oboljelog pojedinca. „Ono što je problem u inkluziji sa kojom se susrećemo je stigma, odnosno negativan stav o takvim ljudima. Naravno da im treba pružiti podršku, jer kada kažemo inkluzija to je uključenje, prihvatanje. Oni se lakše nose sa svojom bolešću, kvalitetniji im je život“, kazala je Samija Altumbabić, dipl. socijalni radnik u Centru za mentalno zdravlje. „Izuzetna nam je čast da smo i ove godine u sklopu obilježavanja Dana mentalnog zdravlja sponzori i učesnici ovoga skupa i vjerujem da će kroz ove vrste skupova, edukacije i predavanja svim našim ljekrima određene analize i sami pregledi biti jednostavniji“, istakao je Nedim Pirić, direktor Regije III kompanije “Bosnalijek” d.d.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

tres, hronična iscrpljenost, slab imunološki odgovor, alergije, astma, autoimune bolesti i maligniteti, postali su, nažalost, naša svakodnevica. Uzroci mogu biti različiti, a mnogi se još ispituju. Savremena medicina često nema leka iako neprestano nastoji da nađe novo rešenje. Stari Kinezi i Japanci, međutim, od davnina poznaju jedan lek iz prirode: gljivu do koje nisu lako dolazili. Nazivali su je još i gljiva besmrtnosti, nebeska gljiva, gljiva sreće, a botaničko ime joj je Ganoderma lucidum. Preparati na bazi gljive Ganoderma lucidum nisu nepoznati našoj stručnoj, a ni opštoj javnosti. Za Immuno-G se može reći da je preparat koji je na ovim prostorima jedinstven po tehnologiji izrade. Naime, Immuno-G se proizvodi po patentiranoj japanskoj tehnologiji na koju proizvođač „Natura Pharma” ima ekskluzivno pravo za Evropu. Preparat se proizvodi iz kombinacije osam medicinskih sojeva Ganoderme lucidum, za koje je u kliničkim studijama dokazana efikasnost i dejstvo na imunitet čoveka, cirkulaciju, protivzapaljenjski efekat i druga dejstva. U sastav ImmunoG ulaze ne samo delovi gljive, već spore i njene tzv. ekstracelularne izlučevine, koje su izuzetno bogate enzimima, ß-glukanima i triterpenima, što je presudno za optimalno dejstvo, za razliku od proizvoda koji sadrže samo fruit telo gljive i posledično imaju manji spektar različitih blagotvornih efekata na organizam. Sve navedeno obezbeđuje da Immuno-G sadrži veliki broj različitih aktivnih sastojaka kao i njihov optimalni sadržaj u svakoj kapsuli i odsustvo toksičnosti. Sirovina je u potpunosti evropskog porekla, proizvedena i kapsulirana po GMP standardu u Evropskoj uniji. Materijal koji se koristi za uzgoj gljive kao supstrat, proizveden je po EU EKO standardima u organskoj proizvodnji, takođe u Evropskoj uniji. Svaka serija sirovine i gotovog proizvoda kontroliše se u skladu sa propisima EU i Ministarstva zdravlja Slovenije. Klinička istraživanja pokazala su da Ganoderma lucidum, a pre svega njene puknute spore i ekstracelularne izlučevine, imaju imunomodulatorni, antialergijski, antioksidantni, antitumorski, antivirusni, antihipertenzivni i hepatoprotektivni efekat. U kapsulama preparata Immuno G detektovano je preko 200 triterpenoida (ganoderični, ganoderinski, ganolucidni) koji su pokazali jaku antihepatotoksičnu aktivnost u galaktozaminom indukovanom citotoksičnom testu sa uzgajanim hepatocitima pacova. Japanski stručnjaci, koji se bave istraživanjem ove gljive, došli su do rezultata da frakcija triterpenoida 52

Natura Farma

Ganoderma lucidum

- riznica lekovitih sastojaka

Dr sc. med. Snežana Bašić

Ganoderma lucidum može biti korisna u tretmanu benigne hiperplazije prostate. Takođe su objavljena istraživanja koja pokazuju da antitumorske i antimetastatičke aktivnosti frakcije triterpenoida Ganoderma lucidum potiču od inhibicije tumorom indukovane angiogeneze. Frakcija triterpenoida (100 i 200 mg/kg) Ganoderma lucidum puknutih spora i izlučevina inhibirala je rast primarnog čvrstog tumora u slezini, metastazu jetre i rast sekundarnog metastatskog tumora u jetri kod miševa s implantiranim intraslezinskim Lewisovim karcinomom pluća (LLC). Aktivacijom makrofaga, NK ćelija i citotoksičnih T limfocita, koji izlučivanjem interferona gama i TNF alfa dovode do apoptoze tumorskih ćelija, pokazuju direktan antitumorski efekat. Kod pacijenata na hemo i zračnoj terapiji zabeleženo je značajno sma-

vaju nastanak alergijskih reakcija. Poslednjih godina mnogo je pažnje usmereno na ispitivanja farmakoloških efekata polisaharida iz Ganoderme lucidum. Studije su pokazale da su najaktivniji imunomodulatorni polisaharidi glukani rastvorljivi u vodi (β-1-3-D i β-1-6-D). Polisaharidi deluju na imuni sistem tako što aktiviraju uspavane makrofage, povećavaju proizvodnju citokina i indukuju apoptozu. Jedan od najstarijih poznatih proteina izolovanih iz Ganoderma lucidum jeste LZ-8, odgovoran za inhibiciju virusne replikacije, pa je potencijalni kandidat za suzbijanje virusa Herpes simplex. DECA I IMMUNO-G Stručni tim Farmaceutskog fakulteta u Beogradu je ocenio da je preparat Immuno-G 100 bezbedan za primenu kod dece od najranijih dana, tj. 0-12

njenje neželjenih efekata, poput gubitka apetita, opšte slabosti, supresije koštane srži i rizika od infekcija, uz upotrebu GLPSP (Ganoderma Lucidum Polysaharido Peptida). Male doze GLPSP (1,5g dnevno) dovode do smanjenja rezistencije tumora na citostatike. Klinički je dokazana njihova antihipertenzivna i hipoholesterolemična aktivnost, kao i antiagregativni efekat na trombocite, čime im se daje na značaju kada su u pitanju prevencija i lečenje kardiovaskularnih bolesti. Triterpeni su nosioci i antihistaminske aktivnosti. Stabilizacijom membrane mastocita sprečavaju njihovo prskanje i izlazak histamina, pa samim tim spreča-

godina. Doziranjem 1-3 kapsule dnevno kod dece se postižu odlični rezultati u pripremi organizma za nadolazeću sezonu gripa i prehlada. ODRASLI I IMMUNO-G Immuno-G 500 se preporučuje odraslim osobama koje su podvrgnute hemoterapiji i zračenju, koje boluju od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, koje su sklone upalama i alergijama, hronično umornim i osobama koje pate od nesanice, kao i bilo kojoj zdravoj osobi koja želi da održi svoje dobro zdravlje i vitalnost. Više informacija o samom preparatu i kliničkim studijama koje su ispitivale efekte aktivnih sastojaka Ganoderme lucidum možete naći na sajtu: http://naturaf.com/.

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Bojo Pejčinović, “Jedinstven spoj – Pčela i poezija”

Med i zdravlje Pripremio: Bojan Broćilović

životinjskog porijekla: jetra, žuč, med i vosak. Stari Iranci su već znali da liječe ljude od zmijskih ujeda. Veliki Homer, tvorac besmrtnih djela Ilijade i Odiseje, u IX vijeku prije naše ere opjevao je ljekovita svojstva meda. Otac matematike Pitagora u svojim djelima o medicini takođe je poklanjao veliku pažnju ljekovitim svojstvima meda. Znameniti filozof, tvorac atomističke teorije Demokrit uvijek je u ishrani upotrebljavao med i smatrao da posjeduje izuzetna zdravstveno-preventivna i podmlađivačka svojstva. Genijalni drevni filozof i istraživač prirode Aristotel, nazvan “Suncem drevnog pčelarstva”, tvrdio je da je med u stanju da čovjeku produži život i da ima neka specijalna svojstva koja veoma blagotvorno djeluju na čovječji organizam. Aristotel nije proučavao samo biologiju pčelinjih porodica, već je razradio i metode praktičnog pčelarstva, pošto su u drevnoj Grčkoj i drugim zemljama u to vrijeme proizvodi pčelarstva igrali izvanredno važnu ulogu. Tada med nije bio samo jedinstveni slatki proizvod u ishrani,

prirodi kao univerzalnom svijetu, postoji na stotine malih svjetova, a upravo jedan od njih je pčelinji, tako intiman i topao. U taj mali mikrokosmos zujanja i brujanja, prikupljanja ljekovitog polena i nektara iz kojeg izvire život, naš učitelj Bojo (Bojo Pejčinović iz priče “Jedinstven spoj – Pčela i poezija”, nastavak iz časopisa “Medici.com” br. 70) pjeva nam, recituje i zbori o pčeli, zdravlju i istoriji, o medu (“Pčele i medicina” autor Naum Petrovič Jojriš). Prema podacima sačuvanim u spomenicima prastarih kultura, u najstarija vremena i kod svih naroda, ljudskom zdravlju pridavan je izuzetno važan značaj medu. Tako je gotovo cijeli prastari spomenik egipatske medicine — Eber-sov papirus “Knjiga o spravljanju lekova za sve delove tela (čovečjeg)”, napisan prije više od 3.500 godina, posvećen predohrani (prevenciji) od bolesti i čuvanju zdravlja. U ovom rukopisnom medicinskom spomeniku posvećeno je mnogo radova pčelinjem medu i njegovim zdravstveno-preventivnim svojstvima. I na požutjelim stranicama viševjekovnih kineskih rukopisa mogu se naći mudre izreke o zdravlju i značaju medicine, o važnim ljekovitim svojstvima meda. U knjizi pod naslovom ‘’Opis biljaka i trava boga plodnosti’’ daje se sljedeća karakteristika o pčelinjem medu: ‘’Med . .. leči sve unutrašnje organe! Vraća snagu, snižava temperaturu... duža upotreba snaži volju, doprinosi lakoći tela, čuva mladost, produžuje životni vek.” Drevni Indijci široko su primjenjivali u ljekovite svrhe inhalaciju lijekova, pijavice, ventuze, puštanje krvi i med. U poznatim Manu zakonima govori se o vještini proPČELA I CVIJET Nikad i nigdje Pčele bez cvijeta Nikad i nigdje Cvijeta bez pčele Tog jedinstvenog I nerazdvojnog svijeta Eto cvjetnog početka Svijeta pčele i cvijeta

dužavanja čovječjeg života do 500 godina i više pomoću ljekovitih napitaka meda i mlijeka. Stari Indijci smatrali su da med nema samo ljekovita i okrepljujuća svojstva, već i podobnost da čovjeku pruži zadovoljstvo i da mu čak sačuva i mladost. U drevnom Iranu med se takođe nalazio na spisku cijenjenih ljekovitih sredstava. Tako u zbirci vjerskih pravila Avesti - zborniku himni, religioznih tekstova sastavljenih tokom mnogih vijekova (IX v. prije naše ere do III v. naše ere) preventivi se pridavao izuzetan značaj. Ljekaru se nalagalo: „Iščupaj bolest pre nego što te se dotakne.” U zbirci religioznih pravila prije svega se preporučuju sredstva Ako bi nekad nestalo Pčelice ili cvijeta Ako bi nekad nestalo Cvijeta ili pčele Tog jedinstvenog I nerazdvojnog svijeta Eto kobnog završetka Svijeta pčele i cvijeta A neko dodaje „Rekao bih i čovjeka»

Bojo Pejčinović

DUGOVJEČNOST Biće dugovječniji I daleko srećniji Današnji svijet Kad svih šest Proizvoda pčela Budu medikamenti I redovni lijek

Bojo Pejčinović

nego i rijedak proizvod koji se prinosio bogovima na žrtvu. Njega su stavljali i kraj mrtvih u grobnicama, jer su smatrali da je najbolja hrana za umrle. Hipokrat, istaknuti naučnik, ljekar, mislilac i reformator drevne medicine, široko i uspješno je primjenjivao med kod mnogih oboljenja i lično ga upotrebljavao u ishrani. Pravilno je ukazivao da je “med 55

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

sa drugom hranom veoma hranljiv i da daje dobru boju licu”. Grčki ljekar Dioskorid, nazvan ocem farmakognozije, smatrao je da se med može uspješno primijeniti u liječenju nekih oboljenja crijeva, inficiranih rana i čireva. Rimski ljekar Klaudije Galen bio je takođe uvjeren da je med sredstvo sa raznovrsnim ljekovitim svojstvima. Preporučivao je liječenje medom kod raznih trovanja, a naročito kod nome (vodenog raka) koji se najčešće javlja kod djece. Plinije Stariji pisao je da med u smješi sa ribljim uljem ima ljekovita svojstva, a osobito pri liječenju rana i čireva. Aleksandar Tralijski primjenjivao je med kao purgativno sredstvo, a takođe i kod bolesti disajnih organa, jetre i bubrega. Tridesetih godina XII vijeka napisana je na grčkom jeziku rasprava “Alima-Mazi” u čijem je poglavlju “Higijena ishrane” pčelinjem medu posvećeno dosta stranica. Autor ove originalne knjige jeste prva ruska žena ljekar Evproksija-Zoja, kćerka velikog kneza Mstislava Vladimiroviča i unuka Vladimira Monomaha, u narodu nazvana Dobročiniteljka. Naučnik-istoričar N. M. Loparev, otkrivši u biblioteci Lorenca Medičija u Firenci (Italija) ovu medicinsku raspravu, napisao je: “U to doba, kada je savremeni kulturni Zapad još tonuo u magli neznanja, na dvoru carske Vizantije ruska žena već ozbiljno misli o čovečjem zdravlju, piše uputstva o higijeni, ostavlja potomstvu svoja zapažanja . ..” U starim ruskim zdravstvenim knjigama u rukopisu ima desetak recepata u čiji sastav ulazi i med kome se daje sljedeća definicija: “Med je sok od nebeske rose, koji pčele sakupljaju sa mirisnih cvetova kada je lepo vreme i zbog toga ima veliku moć te kao takav služi za lečenje mnogih bolesti ...” Najnovija naučna istraživanja pokazala su da drevni ljekari i filozofi nisu bez razloga visoko cijenili pčelinji med, smatrajući ga “dijetom dugovečnosti”. Sada, pak, na osnovu laboratorijskih ispitivanja, eksperimentalnih podataka i kliničkih posmatranja može se smatrati utvrđenim da ljekar, propisujući bolesniku med, samim tim nudi recept sa više od 100 najrazličitijih i za organizam veoma važnih kom ponenata: glukozu, voćni šećer, fermente, organske kiseline, mineralne supstancije, mikroelemente, vitamine, hormone, antibiotske i druge veoma dragocjene ljekovite materije. Možemo se diviti tome kako je tako mali insekt - pčela u stanju da proizvodi ovako dragocjen i koristan proizvod, kazao je učitelj Bojo. 56

Zeleni kašasti sok – “Green smoothie”

V Priprema: Jelena Broćilović

ećina nutricionista složiće se da je doručak najvažniji dnevni obrok i da je redovno doručkovanje poželjna prehrambena navika. Nakon 8-10 sati posta, organizam je ujutro u prvom stadijumu gladovanja. Kako bismo pokrenuli metabolizam i mozgu osigurali potrebnu energiju, prvi dnevni obrok ne bi trebalo da predugo odgađamo. Velikom broju osoba je za preskakanje prvog dnevnog obroka najčešći izgovor nedostatak vremena. Većini nas jutro baš i nije najomiljeniji deo dana.

preskakanje doručka dovodi do velike gladi sredinom dana, a samim time i čestog konzumiranja povelike količine hrane koja se obično svodi na slatku grickalicu ili pecivo. Rešenje za zdrav i ukusan doručak, koji je uz to i jednostavan za pripremu, je zeleni kašasti sok ili kako ga u svetu zovu “green smoothie”. Prednosti zelenih kašastih sokova: 1. Zeleni kašasti sokovi sadrže hlorofil - čudesnu molekulu koja biljkama daje zelenu boju i uz koju se odvi-

Rano ustajanje, žurba na posao, spremanje dece za vrtić, školu i u svim tim obavezama misliti i na doručak je zaista nemoguća misija. Preskakanje doručka se može mnogima činiti kao idealan način za gubljenje telesne težine. Međutim,

ja proces fotosinteze. Po strukturi je sličan hemoglobinu, crvenom pigmentu ljudske krvi, ali, za razliku od njega, hlorofil sadrži magnezij. S razlogom ga nazivaju i eliksirom mladosti i života jer pomaže u iz-

PRIRODA I

4. 5.

gradnji i obnovi crvenih krvnih ćelija, alkalizuje organizam, pomaže u borbi protiv infekcija, ima snažan protivupalni učinak, antioksidativno delovanje, zaceljuje rane, uklanja neugodan zadah, poboljšava probavu, uklanja teške metale iz organizma, ima antiseptičko delovanje... Zeleni kašasti sokovi doprinose alkalizovanju i detoksikaciji organizma zbog sadržaja hlorofila koji smanjuje kiselost organizma, čini krv alkalizovanom i doprinosi uklanjanju teških metala iz organizma jer na sebe veže teške metale. Zeleni kašasti sokovi su veoma hranjivi, sadrže sve potrebne nutrijente za naš organizam jer se namirnice ne obrađuju termički. Priprema je jednostavna i brza. Zelenim kašastim sokovima unosimo veću količinu voća i povrća nego kada ih jedemo zasebno. Prednost zelenih kašastih sokova je probavljivost jer se usitnjavanjem zelenog povrća i voća u blenderu razbijaju opne biljnih ćelija te se tako poboljšavaju apsorpcija hranjivih sastojaka i njihova probavljivost. Zeleni kašasti sokovi doprinose regulaciji holesterola zahvaljujući sadržaju topivih vlakana. Ta vlakna vežu na sebe holesterol i izbacuju ga iz organizma, što dovodi do smanjenja nivoa holesterola u krvi. Zeleni kašasti sokovi sadrže celulozna vlakna koja stimulišu bolji rad creva, osiguravaju njihovo redovno pražnjenje te su odličan prirodni laksativ. Zeleni kašasti sokovi pomažu u regulaciji telesne težine jer daju dugotrajan osjećaj zasićenosti. To sprečava potrebe organizma za prekomernom konzumacijom druge hrane. Ujedno, ti sokovi ubrzavaju metabolizam te telo pune energijom. Zeleni kašasti sokovi sadrže zeleno lisnato povrće koje je bogat izvor hlorofila, vlakana, minerala, antioksidansa. Pomažu u regulaciji krvnog pritiska, šećera i holesterola, štite organizam od kancerogenih materija, pomažu kod osteoporoze, poboljšavaju probavu i jačaju imunološki sistem.

Važne smernice pri pripremi zelenih kašastih sokova: Već odavno znamo da kombinovanje voća i povrća nije zdravo zato što većina povrća sadrži skrob koji je teže probavljiv, ali izuzetak kod ovog pravila je ze-

leno lisnato povrće koje u sebi ne sadrži skrob pa se može kombinovati s voćem i ostalom hranom. Upravo to zeleno povrće potiče stvaranje probavnih enzima i pomaže kod alkalizovanja organizma. Pri pripremi kašastih sokova, preporučuje se zeleno lisnato povrće menjati svaki dan, budući da ono u sebi sadrži alkaloide. Za početak je najbolje krenuti sa 60 posto organskog voća te 40 posto organskog zelenog povrća. Od zelenog lisnatog povrća preporučuje se koristiti blitvu, spanać, kelj, zelenu salatu, radič, matovilac, peršun. Pri odabiru voća, osnovu soka mogu činiti banana ili mango te im se potom dodaje sezonsko organsko voće zavisno o godišnjem dobu. Zimi se mogu dodati narandže koje su odličan izvor vitamina C, folne kiseline i vlakana, kruške ili jabuke, dok leti posebno preporučujem bobičasto voće koje je odličan izvor antioksidansa.

Z D R AV L J E

Pink frape sa kupusom • 3-4 čaše zelenog kupusa, narezanog na kocke • 1 1/2 banana • 1 čaša jagoda (svežih ili smrznutih) • 1/2 čaše malina (svežih ili smrznutih) • 1-2 kašike javorovog, agava sirupa ili meda • 2 kockice leda • 1 1/2 čaše vode

Recepti

• • • • Frape od borovnica i salate • 1 mala glavica salate, narezana na kocke • 1 zrela banana • 1 čaša borovnica, svježih ili smrznutih • 1/2 čaše manga • 1 1/2 čaše vode • Po potrebi neki prirodni zaslađivač (med, javorov sirup, urme,..)

• • • • • • •

Čokoladni frape sa spanaćem 1 velika banana 150 - 200 g svježeg spanaća 2 datule, bez koštica 1 čaša borovnica 1 kašika kakaa u prahu 5 kockica leda 1 1/2 čaše vode

• • • •

Čokoladni smoothie sa kupusom 1-2 čaše kupusa 1/2 čaše badema 7 datula bez koštica 1 kašika javorovog sirupa ili nekog drugog prirodnog zaslađivača 1 1/2 kašike kakaa u prahu 1 čaša vode 7 kockica leda 1 banana

Ništa ne sme biti izgovor za naše zdravlje, naročito jer je priprema ovakvog doručka prejednostavna, a on je izvanredno ukusan i, što je najvažnije, izuzetno zdrav. “Što duže živim, sve se više divim prirodi. Kad za vreme svojih jutarnjih šetnji po prirodi naiđem na jelena, vevericu ili bilo koju drugu životinju, ukočim se i “upijam ih očima”tako oduševljeno kao da mi ništa drugo nije važno. Osećam da postoji nešto vrlo tajanstveno u životinjama, drveću, cveću, a posebno u suncu. Kada pogledam sunce, zahvalna sam što je njegova svetlost besplatna i jednako dostupna svima.” Victoria Boutenko IZVOR većeg dela teksta knjiga “Zeleno za zdravlje” Victoria Boutenko Link na kojem možete preuzeti knjigu: http://prirodnamedicina.org/knjige/V. Boutenko--Zeleno_za_zdravlje.pdf

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

rži b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

si a l uk

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

lorofil predstavlja zeleni pigment koji je odgovoran za proces fotosinteze u hloroplastima biljaka. Ovim procesom biljke, uz prisustvo Sunčeve energije, vrše pretvaranje ugljendioksida i vode u prosti šećer, glukozu, uz oslobađanje kiseonika. Postoji više vrsta hlorofila: • Hlorofil a koji je odgovoran za proces fotosinteze i sadrže ga zelene biljke • Hlorofil b se nalazi u višim biljkama i zelenim algama • Hlorofil c sadrže mrke alge • Hlorofil d sadrže crvene alge Molekuli hlorofila b,c i d se transformišu u hlorofil, a i onda ispoljavaju dejstvo tako da predstavljaju sekundarne fotosintetske pigmente. Hlorofil, hemoglobin i vitamin B12 imaju sličnu hemijsku strukturu, ali im se funkcije bitno razlikuju. Molekul hlorofila je sačinjen od:

• porfirinskog prstena u čijem centru je atom magnezijuma • fitolnog lanca u vidu lipofilnog produžetka kojim se molekul pričvršćuje za tilakoidnu membranu Na tilakoidnim membranama se pigmenti vezuju za proteine i grade makromolekulske komplekse fotosistem I i fotosistem II. Funkcija fotosistema se svodi na proces apsorpcije svetlosne energije koja se zatim, pomoću elektrotransportnog lanca, prenosi do reakcionog centra pri čemu dolazi do oslobađanja energije koja se upotrebljava za emitovanje protona u lumen tilakoida. To pokreće sintezu ATP i redukciju NADP te oksidaciju vode do molekulskog kiseonika. Zbog ovih osobina hlorofila on se primenjuje kao sredstvo za brže zarastanje rana i obnovu oštećenih tkiva. Hlorofil stimuliše proliferaciju B i T limfocita i makrofaga te deluje antimikrobno, posebno protiv anaerobnih bakterija (streptokoka, stafilokoka, gonokoka), hlamidije i mikoplazmi. Hlorofil povećava alkalnost organizma neutrališući kisele supstance i na taj

Hlorofil

Mr ph. Anica Crkvenčić

PRIRODA I

Z D R AV L J E

način utiče na detoksikaciju. Preterana kiselost posle dužeg vremena može dovesti do sledećih oboljenja: 1. Digestivni trakt: gastritis, poremećaj crevne flore, nadutost, opstipacija 2. Koštanomišićni sistem: giht, bolovi u zglobovima, hronični i akutni, osteoporoza, artritis; 3. Kardiovaskularni sistem: povišen pritisak, ateroskleroza, vrtoglavica, migrena; 4. Opšte stanje: ciste, tumori, gljivična oboljenja, depresija, nervoza, gubitak kose, neurodermatitis, akne.

5. 6. 7. 8.

posledica delovanja povišenih temperatura, hemikalija i zračenja; 9. Za tretman gastritisa, ulkusa, infekcija Helicobacter-om pylori, pogotovo kod sojeva rezistentnih na konvencionalnu terapiju; 10. Za tretman ulceroznog kolitisa, fistula; 11. Za sprečavanje nadutosti i smanjenje broja anaerobnih bakterija u kolonu; 12. Za tretman kandidijaze. Primena hlorofila: Za ispiranje usne duplje kod infek- 13. Preparati hlorofila su dostupni u vidu tečnog ekstrakta i praha koji se cija desni i zubnog kanala, afti kao upotrebljava za izradu napitka. i za kontrolu zadaha; Za tretman sinusitisa; Za tretman opekotina nastalih kao

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ajjednostavniji odgovor na ovo pitanje bio bi: Valja vježbati tako da se ostvare konkretni ciljevi vježbanja za svakog čovjeka. Koji su to razlozi i kako se oni utvrđuju? Opšti ciljevi za odraslo stanovništvo i za svakog čovjeka posebno uglavnom su: regulacija težine i potkožnog masnog tkiva, povećanje mišićne mase, repetitivne snage, fleksibilnosti i funkcionalnih sposobnosti, posebno u vidu odgovarajućeg nivoa aerobne izdržljivosti. Ti ciljevi se određuju i postavljaju tako da se podaci o mjerenju navedenih obilježja za svakog čovjeka uporede s normama ili kriterijumima navedenima u tabelama tjelesne kompozicije muškaraca i žena s obzirom na godine starosti (tabele će biti objavljene u jednom od narednih brojeva časopisa). Svako treba izračunati razlike između ličnog stanja u navedenim obilježjima i poželjnih vrijednosti. Što su razlike veće, to će biti potrebno uložiti više vremena i napora da bi se smanjile. Ako su podaci o aktuelnom stanju u nekim karakteristikama ili sposobnostima udaljeni od idealnog ili izvrsnog stanja, bilo bi dobro da početnik za cilj odabere najprije prosječne poželjne vrijednosti, a ne idealne. Tek kada se postignu prosječna poželjna stanja, za cilj bi trebalo da se postave izvrsna stanja, dakle, ona najbolja i ta stanja dalje zadržavati. Primjera radi, ako je neko težak 90 kg, a idealno bi prema tabelama trebalo da teži 54 kg, ne treba pothranjivati iluzije kako će se takav cilj brzo ostvariti. Zato je, zbog motivisanja aktivnosti, bolje za cilj uzeti prosječnu vrijednost, recimo 70 kg, što znači da najprije treba postepeno ostvariti taj (među) cilj. Tako u određivanju cilja treba postupiti sa svakom tjelesnom karakteristikom ili sposobnošću. To posebno zbog toga što brze promjene nisu prirodne i mogu biti opasne za zdravlje! Kada je riječ o tome kako vježbati, treba reći da je najvažnije dobro organizovati i provesti jednokratno vježbanje. Za odraslo stanovništvo idealno vježbanje traje 60 minuta. U prvih pet do 10 minuta treba ‘’zagrijati’’ organizam, tj. pripremiti ga za veće napore. Bilo bi potpuno pogrešno već u prvim minutama vježbati punim intenzitetom. Smatra se da je organizam ‘’zagrijan’’ za glavni A dio časa, odnosno za aerobni dio časa, kada se dostigne bar 2/3 vrijednosti pulsa koji mora biti u glavnom A dijelu časa. Tu vrijednost treba prethodno izračunati prema formuli koja je navedena u tekstu ‘’Koliko vježbati’’. Tada treba preći na glavni A dio časa u trajanju od 25 do 35 minuta, kada puls treba stalno biti 60

Sportska rekreacija

Kako vježbati

Doc. dr Radomir Zrnić Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka Email: sportzabl@ blic.net Mtel: + 387 65 54 24 74

na određenom nivou. Taj dio časa treba omogućiti povećanje funkcionalnih sposobnosti, odnosno aerobne izdržljivosti, redukciju viška masnog tkiva, a time i redukciju težine. Dobro je tokom vježbanja pulsmetrom kontrolisati poželjnu vrijednost pulsa, pa ako je manja – povećati intenzitet, a ako je veća – smanjiti intenzitet. Iza toga slijedi glavni B dio časa u trajanju od 10 do 15 minuta. Taj dio časa treba posvetiti oblikovanju mišićne mase pomoću raznih oblika vježbi za razvoj repetitivne snage i to tako da se u serijama od 5 do 10 puta ‘’obrade’’ gornji i donji ekstremiteti, trbušna i leđna muskulatura. Kraj časa, od 5 do 10 minuta, treba posvetiti, istezanjima i vježbama za pokretljivost zglobova, a korisno je na kraju napraviti i samomasažu prema posebnim uputstvima. To bi bila, uslovno rečeno, idealna struktura jednoga časa vježbanja kojim se postižu svi navedeni ciljevi vježbanja. Međutim, potrebno je upozoriti i na još neke momente vezane uz odgovor na pitanje o tome kako vježbati. Jedan od važnih savjeta je da obuća i odjeća za vježbanje moraju biti udobne. Patike moraju biti dovoljno savitljive i mekane, pogotovu ako se kao aktivnost odaberu hodanje ili trčanje, a odjeća mora biti od prirodnih, a ne od sintetičkih materijala te dovoljno prostrana. Uvijek treba nastojati da se nakon vježbanja posveti pažnja ličnoj higijeni, naročito tuširanju, koje bi trebalo da bude ne samo sastavni dio vježbanja, nego i svojevrsni užitak. Često se postavlja pitanje u koje doba dana vježbati. To zavisi od brojnih čini-

laca. U svijetu, gdje radno vrijeme počinje u devet časova, mnogi vježbanje obave prije odlaska na posao. Naime, neka ispitivanja su pokazala kako čovjek tada na posao dolazi potpuno relaksiran, smiren, s povećanom mogućnošću mobilizacije energije. Drugima možda odgovara da vježaju nakon rada, što takođe može biti dobro. Naravno, i tu su ispitivanja pokazala da vježbanje ima djelotvoran uticaj na smanjenje napetosti i uspostavljanje psihičke ravnoteže koja se naruši tokom dnevnih radnih obaveza. U svakom slučaju, nije preporučljivo vježbati odmah nakon obroka, već jedan do dva sata nakon jela, iz sasvim fizioloških razloga. Još jednom podsjećamo kako je važno vježbati svaki dan. Kada se takva navika jednom stekne, tada sigurno počinje nov, kvalitetan život, koji čovjeku osigurava da breme starenja gotovo i ne osjeća. Čovjek postaje srećniji, smireniji, a svoje prirodne potencijale može koristiti vrlo efikasno do duboke starosti, lakše se noseći s obavezama i zadacima svakodnevice. Ne treba zaboraviti da vježbajući, uz sve konkretne ciljeve vježbanja, treba doći u stanje zadovoljstva koje sam čin vježbanja ima za čovjeka. Treba puno napora da se čovjek dovede u stanje u kojem već i sama pomisao na vježbanje, kao i na dobru hranu ili na koje druge životne radosti, predstavlja zadovoljstvo. Tom cilju suprotstavljaće se brojni problemi u porodici, na radnom mjestu, lični problemi, umor, pa treba biti vrlo uporan i neumoljiv kako ti i slični dnevni problemi ne bi spriječili potrebu i odlučnost za vježbanje, naravno, prije svega u interesu ličnog zdravlja čovjeka.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

vantna medicina je simbioza holističkog, tj. celovitog pristupa lečenju čoveka potpomognuta modernom tehnologijom, objedinjenje energetske i moderne, komplementarnih i alternativnih grana medicine. Ubrzanim razvojem moderne, pre svega kompjuterske tehnologije, postaje sve pristupačnija i ima sve više pristalica i u zvaničnoj medicini. Razvoj moderne fizike je čovečanstvo doveo do saznanja da je suština života i svega što nas okružuje energija. Na korigovanju energetskih tokova u organizmu zasniva se novi medicinski pristup pod nazivom kvantna medicina. Svaka ćelija predstavlja elektromagnetnu jedinicu koja šalje elektromagnetne talase koji su rezultat biohemijskih procesa u njoj. Kada se normalno elektromagnetno polje u ćelijama poremeti menjaju se i biohemijski procesi, što dovodi do raznih oboljenja. Promene prvo nastaju u elektromagnetnoj aktivnosti i na bioenergetskom nivou, a potom dolazi i do vidljivih organskih promena , do bolesti. Holistički pristup lečenju posmatra čoveka i život, a samim tim i zdravstvene probleme kao splet energetskih oblika i vibracija, koji su opet u stalnoj promeni i dinamičkom (dis)balansu. Kvantni pristup lečenju se zasniva na činjenici da je svaki živi organizam izvor elektromagnetnog zračenja. Dijagnoza se zasniva na činjenici da zdravi organi ili delovi tela šalju zdrave vibracije (frekvencije), za razliku od bolesnih izobličenih talasa. Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas smo u mogućnosti da merimo te vibracije, a zatim da ih terapeutski korigujemo, lečimo. Stimulusi, elektromagnetni im-

Medicina 21. veka

Kvantna medicina

pulsi, frekvencije, koji se šalju u telo u toku terapije zapravo stimulišu telo na samoizlečenje. Često ove moderne tehnike lečenja zovemo medicinom 21. veka. Međutim, već hiljadama godina su poznata znanja i veštine zdravog života, preventive i lečenja u sklopu tradicionalne kineske medicine (akupunktura, herbalistika, tai-chi, chi gong), indijske ajurvede, joge, aromaterapije, kristaloterapi-

Kvantna medicina je jedan fokusirani set terapijskih i dijagnostičkih metoda koji se temelje na interakcijama niskoenergetskih (kvantnih) doza ekološki čistih elektromagnetnih zračenja sa informatičko-energetskim strukturama organizma. Cilj kvantne medicine je obnavljanje homeostaze na informacionom, energetskom i somatskom (strukturnom) nivou. Suština (bit) kvantne dijagnostike je pronalazak uzroka promena u organizmu s ciljem preporuka za pravilnu metodu oporavka, a bit kvantne terapije je podsticanje vlastite vitalne energije za samooporavak organizma pomoću delovanja prirodnog zračenja male snage na koje je čovek navikao tokom evolucije. Svrha kvantne medicine je vrlo plemenita: ne lečiti bolest, već harmonizovati odnos “čovek - priroda” pomoću prirodnih metoda i načina. Kvantna medicina predstavlja hrabar pokušaj da se živi organizam vrati u normalni prirodni elektromagnetni sistem u kojem se i pojavio život na Zemlji i iz kojeg je savremeni čovek bio tragično

Doktorka Radojka Prelević radi kao lekar kvantne medicine u Mančesteru, gde živi 25 godina, ali u Beogradu ima ordinaciju “Quantum One”, gde prima pacijente jednom mesečno. Aktivan je član Kraljevskog društva lekara Velike Britanije, član je Britanskog udruženja alternativne medicine, član je Kineskog medicinskog instituta u Londonu (završila i akupunkturu), Britanskog udruženja energetske medicine, a budući da poslednjih godina radi i u Beogradu, član je Srpske lekarske komore, Udruženja akupunkture i Kvantne medicine pri Srpskom lekarskom društvu.

i brutalno izvađen zahvaljujući izmišljenim generisanim tehnološkim uslovima moderne civilizacije. Istočna medicina kaže da se svaka jedinica Svemira (od najsitnije čestice do zvezdanog diva) neće razboleti i, štaviše, umreti dok se njeni informaciono-energetski procesi koji se u njoj razvijaju nalaze u strogom skladu sa sličnim procesima koji se odvijaju u svemiru. U današnje vreme traje zapanjujuća tehnološka eksplozija, što je rezultovalo pojavom većeg broja visokotehnoloških izuma: mobitela, televizora, računara, radarskih sistema, automobila, itd. Sva ta čuda su učinila naš život zaista čarobnim i prisilila nas da zaboravimo da magnetno polje, koje samo po sebi grubo, narušava normalnu elektromagnetnu okolinu našeg doma i direktno utiče na naš imuni sistem koji se tokom biološke evolucije nikada pre nije suočio s takvom količinom elektromagnetnih faktora i stoga ne zna kako treba reagovati! Imunološkom sistemu je potrebno duže vremena da bi se navikao na pojavu novog faktora i

je, terapije zvukom, plesom, travarstvo raznih kultura…itd. Sve ove metode posmatraju čoveka kao sklad ili nesklad tela, uma, duše i okoline; znači kao celinu. Razvojem elektronike, kibernetike i kompjuterske tehnologije ova hiljadugodišnja znanja dobijaju potvrdu i u zvaničnoj nauci, a to je činjenica da je naše telo u suštini kondenzovana energija koja se brzo kreće na bezbroj različitih vibracija. Ako znamo da ih detektujemo i razumemo, znaćemo i da prepoznamo “pravilne informacije od izmenjenih informacija” i da njihovim korigovanjem dovedemo telo u stanje ekvilibrijuma - biološkog zdravlja. Ponovnim uspostavljanjem “međusobne komunikacije” među ćelijama za vreme terapeutske procedure mi zapravo započinjemo “proces izlečenja”. U knjizi “Vibratorna medicina” dr Richard Gerber objašnjava da: ”Ajnštajnova teorija primenjena na vibratornu teoriju ljudska bića vidi kao mrežu kompleksnih energetskih polja koja reaguju sa fizičko-ćelijskim sistemom. Saznanja da je sva materija energija u neprekidnom kretanju, temelj je shvatanja da ljudska bića posmatramo kao energetske dinamičke sisteme. Dakle, osim anatomsko-morfološke strukture organizma koju vidimo očima, postoji i tzv. elektromagnetni kostur čoveka kroz koji cirkulišu elektromagnetni talasi stvarajući vlastito koherentno polje čoveka.

naučio da pravilno reaguje. I zato svu ovu situaciju neuro-imuno-endokrini kompleks organizam usvaja kao kontinuirani stres koji je postao norma našeg života! Stanje stalnog napona brzo dovodi bilo koji sistem organizma do stanja kompletne potrošnje. Međutim, imuni sistem ne sme odmah koristiti sve svoje (ponekad i zadnje!) resurse, jer treba imati i zalihe “za crne dane”. Uz pomoć kvantne terapije, tretman za tretmanom, korak po korak, organizam obnavlja svoju jedinstvenu univerzalnu prirodnu apoteku, svoj ogromni borbeni potencijal, svoju sposobnost za popravku i samoizlečenje! Kvantna terapija blagotvorno deluje na somatske (telesne, materijalne), strukture organizma: aktivira tonus imunog sistema, stimuliše procese mikrocirkulacije, normalizuje metabolizam, snižava nivo endogene intoksikacije i otklanja stres. Ako uz to bolesnik koristi lekovite i energetske prirodne preparate stare Istočne medicine do kompletnog isceljivanja dolazi brže, efikasnije i lakše....

PRIRODA I

Baza podataka sadrži 330.000 informacija koje su raspoređene u 222 kategorije. Klasifikacija je napravjena radi preglednosti i sistematizacije u radu; npr. jedna kategorija sadrži sve kosti u našem telu, druga kategorija sadrži mišiće itd. Ali iskusan lekar može da koristi svoje znanje i kombinuje u svom radu bilo koju kategoriju kada sumnja da je potrebno odvojiti problem u nekom organu, delu tela ili tkivu, npr. Ako je problem lociran na zglobu kolena, može se tražiti informacija koja se odnosi na kosti, na mišiće, na zglobnu kapsulu, na ligamente, tetive, krvne sudove, nervna vlakna, itd. koji imaju u tom kolenu značaja da budu pregledani. Ako se posumnja da je u pitanju infekcija, lekar može da traži u kategorijima patoloških bakterija, virusa, parazita itd…koje nude ukupno za pretragu bazu od 11.500 bakterija ili pak 780 parazita, oko 2.800 virusa, 424 kancer markera, nešto manje od 5000 enzima, više od 780 hormona. Kod odabiranja adekvatne terapije na raspolaganju su svi farmaceutski registrovani preparati, lekovi po generičkom nazivu klasifikovani, a isto tako i herbalna medicina, kineska, indijska, japanska, tibetanska, homeopatska ili bilo koja druga vrsta priznate herbalne terapije koja se može koristiti u procesu izlečenja. Naš sistem e-lybra spada u najsavremenije aparate iz ove oblasti u svetu. - potpuno kompjuterizovan sa velikom bazom podataka, - potpuno automatsko skeniranje celog tela, - prikaz detaljnih podataka, sa preko 330.000 informacija koje prikazuju stanje u kojem se može nalaziti vaše telo, - može da otkrije preko 11.500 bakterija, nekoliko stotina parazita i hiljade virusa, 424 tumor m arkera... Već 25 godina postojimo na tržištu Engleske i 48 zemalja širom sveta kao vodeći u oblasti kvantne medicine.

R&B Healthwise Ltd, UK - Zvanični distributer za Balkan dr.rada@btconnect.com; T:+447966016586; 1625533559 Vršimo obuku (edukaciju lekara) za rad sa e-lybra uz izdavanje sertifikata validnog u svim evropskim zemljama

Z D R AV L J E

Prednosti kvantne medicine 1. Neinvazivna metoda 2. Bez štetnog delovanja na ljudski organizam 3. Primenjiva individualno bez kontraindikacija prema starosnoj dobi ili polu 4. Visoki stepen sigurnosti 5. Izbegnuta mogućnost “greške terapeuta” jer je potpuno kompjuterizovana visoko precizna tehnologija 6. Automatsko beleženje svih analiziranih podataka i terapeutskih parametara 7. Neograničene mogućnosti primene u terapijske svrhe

Ordinacija “Quantum One” Novi Beograd Milutina Milankovica 1 lokal 31 quantumone1@gmail.com info@quantumone.net www.quantumone.net +381-11- 6144-714 +381-60-47-55-714 mob +381-65-47-55-714 mob 63

ZDRAVSTVO - SRBIJA

ada je 25.3.2015. od svojih kolega izabarana za direktora Lekarske komore Srbije, prim. dr Vesna Jovanović u beogradskoj štampi je dočekana kao “nova energija LKS”sasvim u skladu sa njenom više nego uspešnom biografijom u kojoj je mnogo posebnosti. Rođena 16. februara 1965. godine u Smederevu, u osnovnu školu u Maloj Krsni je pošla dve godine ranije od svojih vršnjaka, gimnaziju je pohađala prvo u Beogradu, a onda je kao trinaestogodišnja devojčica, ne izdrazavši pritisak podstanarskog života, nastavila u Požarevcu, gde je i maturirala. Sa samo 17 godina, kao najmlađi student, upisala je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Na predavanja je svakodnevno putovala iz Požarevca, udala se na drugoj godini studija i rodila kćerku Jelenu te stigla da diplomira 1989. godine. Prvo zaposlenje dr Jovanović je dobila, odmah posle diplomiranja, u požarevačkoj bolnici, gde je 24. septembra ove godine, sa suzama radosnicama, primila pismeno priznanje za veliki doprinos lokalnom zdravstvu, na proslavi 184. godisnjice ove bolnice. Po zaposlenju rađa sina Svetozara i odmah započinje specijalističke studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je 1999. položila specijalistički ispit iz ortopedske hirurgije sa traumatologijom i zaposlila se u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti “Banjica”. I danas je tamo, kao jedna od samo devet žena u Srbiji sa zvanjem ortopeda. “Uvek sam imala želju da uradim nešto što drugi ne čine, da pokažem da to mogu. Tako sam i upisala ortopediju koja se uvek smatrala muškim zanimanjem“ – kaže dr Vesna Jovanović. U želji za usavršavanjem, 2008. posle master studija na Megatrend Univerzitetu, stiče titulu diplomiranog ekonomiste za zdravstveni menadžment. Iste godine, na Medicinskom fakultetu u Beogradu, upisuje akademske specijalističke studije, a februara 2011. odbranila je specijalistički rad “Produženje ekstremiteta kod dece metodom po Ilizarovu”. U Russian Ilizarov Scientic Centre u Kurganu 2007. je bila na usavršavanju i dobila licencu za bavljenje tom specifičnom metodom. Zvanje primarijusa dodeljeno joj je u junu 2010. godine. Član je brojnih stručnih 64

Intervju s prim. dr Vesnom Jovanović, direktorkom LKS

Nova energija Lekarske komore Srbije Pripremila: Vesna Jovanović, publicista, saradnik časopisa “Medici.com”

udruženja (STA, SOTA) a od 2007. upisana je u Registar sudskih veštaka. I kao da sve to nije dovoljno, u slobodno vreme bavi se poljoprivredom na gazdinstvu u porodičnoj kući u Maloj Krsni, gde je krajem ovoga leta proslavila još jednu veliku radost – rođenje unuka Pavla. Takva energija omogućila je da joj kolege poveruju kada je u pristupnoj besedi, kao novoizabrani direktor LKS, obećala da će ispuniti “sve što je u njenoj moći kako bi se osetilo poboljšanje u položaju lekara, a samim tim i pacijenata, iako, naravno, ne postoji čarobni štapić kojim bi se to desilo preko noći”. Kada je 25. marta ove godine, na Skupštini LKS , izabrana za direktora ove značajne institucije prim. dr Vesna Jovanović je dobro znala šta je čeka i potpuno je bila spremna da se uhvati u koštac s problemima sa kojima je suočeno zdravstvo . Uz brojne obaveze koje ima u svojoj matičnoj kući -Institutu za ortopedeskohirurške bolesti “Banjica”, gde radi kao ortoped-traumatolog, uz sudska veštačenja kojima se dugi niz godina bavi, ona

je svih ovih devet godina od obnavljanja Lekarske komore Srbije u njoj bila aktivna - kao delegat Skupstine Komore, pa kao predsednik Nadzornog odbora Regionalne lekarske komore Beograda, a od izbora 2014. do dolaska na čelo institucije i kao član UO. Voljna da iskoristi to svoje iskustvo, za naš časopis kaže: “Želim da dam doprinos jednoj od najvažnijih institucija za lekare u našoj zemlji. Lekarskoj komori Srbije se obraćaju svi lekari za pomoć, stručni, pravni ili neki drugi savet. Velika je to obaveza za nas sve. Suština je da obezbedimo partnerski odnos sa institucijama od značaja koje bi bile u mogućnosti da nam pomognu da ono što dogovorimo unutar Komore sprovedemo. To mi je i bio primarni motiv da se kandidujem za ovo mesto”. Prvi pomaci se već vide u uspešnim pokušajima da se uspostave dobri odnosi sa Ministarstvom zdravlja Srbije, sa skupštinskim Odborom za zdravlje i porodicu, sa sindikatima, medicinskim fakultetima, svim regulatornim telima. Suština je, objašnjava direktorka LKS, da se prepozna važnost pozicioniranja Komore i statusa lekara i da se obezbedi da budu prihvaćene neke inicijative ove institucije na dobrobit ne samo lekara, već i celog zdravstvenog sistema. Čini joj se, kaže, “veoma bitnim da smo već uspeli da pronađemo zajednički jezik sa Ministarstvom zdravlja Srbije”. A nije to bilo lako. Dr Jovanović podseća da su u periodu posle Drugog svetskog rata komore zabranjene dekretom tadašnjih vlasti, a sve ingerencije u vezi sa lekarstvom je preuzelo Srpsko lekarsko društvo (SLD). “Zbog toga je sada bilo neophodno pronaći način da se postojeće nesuglasice

Z D R AV S T V O - S R B I J A

prevaziđu i da se ostvaruju sve uspešniji kontakti sa SLD” – istiće prim. dr Vesna Jovanović i podseća da je Zakonom o komorama zdravstvenih radnika iz 2005. trebalo da neke ingerencije SLD postepeno pređu u nadležnost Komore kako je svuda u svetu. “Duboko cenim tradiciju SLD, njegove osnivače i značaj, naročito u periodu kada komore nisu postojale i kada je Društvo bilo bastion lekarstva i stručnog rada lekara. Zalagaću se sada da neke aktivnosti, između ostalog dodelu stručnog zvanja primarijus, mogu po zakonu da obavljaju i komore te u nekom periodu da ove aktivnosti budu dvojne. Pošto je svaki lekar sa licencom obavezan da plaća članarinu LKS trebalo bi da bude u mogućnosti da tu stiče i stručna unapređenja i zvanja”, ističe dr Jovanović. To nas dovodi do teme, ovih dana veoma prisutne u javnosti Srbije, relicenciranja lekara. “Ove godine ističe prvi period važenja licenci od sedam godina i predstoji obiman posao relicenciranja za 32.800 u LKS registrovanih lekara. Nažalost, procenjujemo da 10 do 15 odsto lekara neće moći da ispuni uslove za obnovu licence iako je, kada je reč o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji (KME) Komora u prethodnim godinama podržavala jedan broj programa besplatnih za članstvo i upozoravala na potrebu prikupljanja KME bodova”, rekla nam je prim. dr Vesna Jovanović. Prema njenim rečima, trenutno se u saradnji sa svim ostalim zdravstvenim komorama i Ministarstvom zdravlja Srbije traži način da se situacija prevaziđe “radom na izmeni postojećeg Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora koji donosi ministar”. “Nikako se ne sme dopustiti da toliki broj ljudi ne može samostalno da obavlja posao. U dogovoru sa Zdravstvenim savetom i Ministarstvom zdravlja traži se rešenje koje bi bilo ne samo u materijal-

nom, nego i u stručnom smislu na dobrobit lekara čije interese LKS štiti”- ističe direktorka LKS i pojašnjava: ”U veoma kratkom periodu koji nam je ostao pokušaćemo da svakom pojedinačnom lekaru omogućimo da besplatno dođe do bodova elektronskim putem, na osnovu ON LINE edukacija i upitnika. Pronađen je način da, kao i do sada, podržimo neke stručne skupove kako bismo omogućili lekarima da ostvare bodove, da saznaju nešto novo. I to besplatno”. Uz omogućavanje stručnog usavršavanja LKS mora i da štiti lekare, da se zalaže da im se obezbede dobri uslovi za rad, da brani njihove profesionalne interese, ali i materijalni aspekt, bolju poziciju u društvu. “Ne smemo da dopustimo da opstaje loša slika o lekarima, naravno o onima koji se nisu ogrešili o profesiju. Insistiraću na uvođenju protokola lečenja. Samo će na taj način moći tačno da se razjasni šta je lekarska greška, a šta nije. Ukoliko postoji protokol i lekar ga u potpunosti poštuje onda je bilo kakva nesreća koja je zadesila pacijenta pitanje nečeg drugog, a ne lekarske greške. Protokoli bi bili značajni ne samo za lekare kojima bi olakšali rad, nego i za pacijente. Vodiči dobre kliničke prakse su nesporno značajni, ali su to preporuke, a ne obavezujući stavovi struke”- kaže dr Jovanović. Po mišljenju direktorke LKS dr Vesne Jovanović, Komora mora biti dobro “medijski pozicionirana” kako bi se stvarala prava slika o situaciji u lekarstvu.

“Sudovi časti koji su, po zakonu u okviru LKS, vrlo ozbiljna i respektabilna institucija. Od kada su nastali 2009. do danas procesuirana su 792 predmeta, a trajno su oduzete tri licence. Ukoliko je lekar osuđen za teško delo protiv zdravlja ljudi u redovnom krivičnom postupku, građanski sud nalaže sudovima časti da mu u tom slučaju trajno oduzmu licencu. Za neka lakša dela u odnosima lekar-pacijent licenca se oduzima na šest meseci do godinu dana. U medijima je stvorena lažna slika da sudovi časti samo štite lekare ”- ocenjuje naša sagovornica. Prim. dr Vesna Jovanović ističe da je donošenje Etičkog kodeksa Komori poverila država Srbija i da je važeći dobar. “Ali, u međuvremenu se menjalo zakonodavstvo iz oblasti građansko-pravne materije i Kodeks mora tome da se prilagodi. To je na Lekarskoj komori”- ističe dr Jovanović, ali podseća i na nemile a učestale napade na lekare na radnom mestu koji bi, kako kaže, trebalo da budu tretirani drugačije, a ne kao “kafanska tuča” kada je samom napadnutom lekaru ostavljeno da se bori za zaštitu svojih prava i očuvanja sopstvenog ugleda i časti. “U svim zemljama u okruženju je na snazi Zakon o lekarstvu. Iako LKS nije zakonodavno telo , rađeni su obimni elaborati u vezi sa Zakonom o lekarstvu koje planiramo da prezentujemo Ministrastvu i ministru zdravlja, da sa njima nađemo zajednički jezik i ustanovimo koliko je to zaista značajno”- rekla nam je sagovornica. Status lekara se svakako ogleda i u materijalnom položaju lekara. Podaci pokazuju da naši lekari, zbog kretanja radne snage na tržištu Evrope i potreba pojedinih zemalja, boljih plata i uslova, sve češće odlaze u Nemačku, Norvešku, Sloveniju i druge zemlje. Sagovornica nam iznosi podatak da je prošle godine LKS izdala 947 GOOD STANDING sertifikata. “Trudiću se da Komora bude kao roditelj, da napravimo adresare naših lekara u dijaspori, da održavamo kontakt sa njima, a da ovde u zemlji lekar bude siguran da će u nekoj kriznoj situaciji Komora stati iza njega. Naravno, ako nije počinio krivično delo. Svaki lekar širom Srbije mora imati osećaj da je zaštićen institucijom čiji je član. Istovremeno, mi svi ćemo se truditi da se status lekara popravi, a sve na dobrobit zdravstvenog sistema i pacijenata zbog kojih smo tu. Posao koji nam je poverila Vlada Srbije ćemo, uverena sam, i dalje dobro obavljati, a to je: čuvanje baze podataka, izdavanje dozvola za rad, licenciranje, kao i sve ostalo” - zaključila je prim. dr Vesna Jovanović , direktorka LKS u razgovoru za naš časopis. 65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ajnovija saznanja u vezi sa ulogom i značajem stomačne mikroflore (mikrobiota) bila je tema skupa 12. septembra 2015. na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je okupio više od 100 domaćih i stranih stručnjaka iz oblasti gastroenterologije. Skup je održan u organizaciji EAGEN (Evropske asocijacije za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju) i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a uz podršku Instituta „Lallemand Rosell“ iz Francuske. Podršku skupu dali su i Udruženje gastroenterologa Srbije, kao i Gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva. Tehnički organizator bila je kompanija „Ivančić i sinovi“, vodeći proizvođač probiotika u Srbiji i regionu. Prof dr Tomica Milosavljević, predsednik EAGEN (Evropske asocijacije za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju) govorio je o značaju kontinuirane edukacije gastroenterologa u Evropi, sa ciljem unapređenja i ujednačavanja visokih standarda prevencije i lečenja bolesti organa za varenje hrane. EAGEN je jedna od sestrinskih organizacija - osnivača Ujedinjene evropske gastroenterologije (UEG) sa višedecenijskom tradicijom organizovanja postdiplomskih edukativnih kurseva širom Evrope i mediteranskog regiona – ove godine kursevi iz različitih oblasti gastroenterologije, endoskopije i nutricije se održavaju, pored Beograda, i u Rimu, Berlinu, Kijevu, Petrogradu, Opatiji, Roterdamu, Portugalu. Oblast gastrointestinalne mikrobiote poslednjih desetak godina doživljava renesansu interesovanja stručnjaka različitih profila. Dokazana je veza promena crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma. Izgleda da je veliki značaj u nastajanju bolesti digestivnog sistema, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i nekih malignih bolesti, kao što je rak debelog creva. Postoji veoma važna dvosmerna komunikacija, interakcija između mozga i digestivnog sistema, u kojoj bakterije i te kako učestvuju. O svojim iskustvima u radu govorio je i prof dr Peter Malfertheiner, direktor Klinike za gastroenterologiju Univerziteta u Magdeburgu - Nemačka i rukovodilac edukativnih programa EAGEN. Kad se rodimo prirodnim putem, nasledimo oko 40% crevne mikrobiote, dok je sastav potpuno različit kad se rodimo carskim rezom i kod te dece je veća verovatnoća za nastajanje alergija i ekcema tokom života. Kasnije, sastav bakterija i njihova raznovrsnost menjaju se sa sta66

EAGEN stručni skup (Evropska asocijacija za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju)

Stomačna mikroflora (mikrobiota)

renjem, načinom ishrane, uzimanjem lekova. Značaj mikrobiote je veliki u varenju hrane i apsorpciji korisnih materija, ali i u formiranju odbrambenog sistema. Antibiotici su spasli milione ljudskih života, od četrdesetih godina prošlog veka, ali utiču značajno na menjanje crevne mikrobiote. Poslednja decenija je u znaku raširene upotrebe probiotskih preparata u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Dvadesetprvi vek biće sigurno u znaku stabilne i očuvane crevne mikrobiote kao jednog od presudno važnih kriterijuma digestivnog zdravlja – pored efikasnog varenja, odsustva bolesti organa za varenje, efektivnog odbrambenog sistema i subjektivnog osećaja blagostanja. O značaju i kvalitetu probiotika govorila je Isabelle Champie, direktorka marketinga i prodaje Instituta „Lallemand Rosell“: „Institut ’Lallemand Rosell’ bavi se proizvodnjom i istraživanjem probiotskih bakterija više od 80 godina. Svaki probiotski soj Instituta ‘Lallemand Rosell’ registrovan je u Pasterovom institutu u Parizu. Stalnim kontrolama u

procesu proizvodnje sprečava se eventualna pojava mutacija, kao i prisustvo rezistencije na antibiotike. Institut radi analizu na više od 340 poznatih gena, odgovornih za ovaj tip rezistencije, što je jedinstveno u svetu. Pažljivom selekcijom sojeva omogućena je međusobna kompatibilnost i efikasnost. Tehnološkim postupkom mikrokapsuliranja omogućeno je da probiotske bakterije očuvaju vitalnost i efikasnost odmah nakon unosa u organizam.” Kompanija “Ivančić i sinovi” već 13 godina uspešno sarađuje sa Institutom “Lallemand Rosell” i u proizvodnji svojih probiotskih preparata koristi upravo sojeve ovog instituta. Kvalitet proizvoda, efikasnost i podrška stručne javnosti doveli su do toga da su probiotici kompanije “Ivančić i sinovi” preparati kojima se najviše veruje. Poverenje u probiotike ovih proizvođača krunisano je prestižnom nagradom “Najbolje iz Srbije” 2014. u kategoriji farmaceutskih proizvoda proizvedenih u našoj zemlji. “Medici.com”

Z D R AV S T V O - S R B I J A

va godina je počela veoma radno za Komoru biohemičara Srbije (KBS), sedam godina od dodele prvih licenci, osim započinjanja postupka relicenciranja, intenzivirao se i rad na dopuni i izmeni zakonskih akata koji regulišu oblast zdravstvene zaštite i rad komora zdravstvenih radnika. Za većinu članova KBS u martu i maju ove godine je sproveden postupak relicenciranja. KBS je do sredine 2015. godine ukupno licencirala 872 biohemičara, od tog broja danas ima 726 aktivnih članova i to ogranak Beograd 410, ogranak Vojvodina 148 i ogranak Niš 168 članova. Preostali broj od 146 članova nije trenutno aktivan zbog statusa mirovanja, penzionisanja, ili kao novoupisani nisu još počeli da rade i nalaze se u dobrovoljnom članstvu. Veoma je bitno da je najveći broj biohemičara uspešno završio prvi licencni period i da je manje od 2% dobilo Rešenje o odbijanju zahteva zbog neispunjenosti uslova za relicenciranje.

Komora biohemičara Srbije

Predsednik Skupštine KBS prim. dr sc. Zorica Šumarac otvara svečanu sednicu

Radni sastanci ministra zdravlja RS ass. dr Zlatibora Lončara sa direktorima komora zdravstvenih radnika re-

Jedan broj biohemičara koji nisu ispunili uslove za relicenciranje su penzioneri, a kolege koje su radno aktivne, a nisu

Početak novog licencnog perioda se najbolje snašle u prvim licencnim godinama, su već započele nadoknadu nedostajućih bodova i ukoliko im je nedostajao manji broj bodova već su ponovo stekli uslove za licencu. Promene zakonskih akata koji regulišu proces relicenciranja će uskoro jasnije definisati obnavljanje licence i članovima Komore kojima nedostaje više od 24 boda u toku licencnog perioda.

Prof. dr Nataša Bogavac-Stanojević pozdravlja skup

Mr sc. med. dr Slavica Cimbaljević, direktorka Komore biohemičara Srbije

zultirali su formiranjem Radne grupe za izmenu i dopunu Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika. U proteklim mesecima Radna grupa, sastavljena od predstavnika komora zdravstvenih radnika, koordinirana prof. dr Berislavom Vekićem, državnim sekretarom Ministarstva zdravlja RS, je intenzivno

Prof. dr Nada Majkić-Singh i direktorka KBS mr sc. med. dr Slavica Cimbaljević prilikom uručenja zahvalnice

radila na izmenama navedenog pravilnika. Predlog izmena pravilnika je prezentovan na 25. sednici Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, gde je naišao na podršku i upućen u dalju zakonsku proceduru te se uskoro očekuje njegova primena u praksi. Podelili smo već sa čitaocima časopisa „Medici.com“ utiske sa dodele licenci članovima KBS ogranka Vojvodina i ogranka Niš, a svečano uručenje licenci za 145 relicenciranih članova ogranka Beograd je bilo 4. 6. 2015. godine. Svečanu sednicu je otvorila 67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Prvi predsednik Skupštine KBS prof. dr Nada Majkić-Singh, direktorka LKS prim. dr Vesna Jovanović, direktorka KBS mr sc. med. dr Slavica Cimbaljević, direktorka FKS mr sc. Svetlana Stojkov, prvi direktor KBS prim. dr Velibor Canić, predsednik Skupštine KBS prim. dr sc. Zorica Šumarac

predsednica Skupštine Komore biohemičara Srbije prim. dr sc. Zorica Šumarac pozdravljajući sve prisutne članove KBS i ugledne goste i podsećajući nas na osnivanje komore i dodelu prvih licenci. Ceneći izuzetan doprinos stručnom unapređenju medicinske biohemije prof. dr Nadi Majkić-Singh je 31. 3. 2008. godine, tadašnji ministar zdravlja RS uručio licencu sa rednim brojem I-001.

Profesorka Majkić-Singh je kao prvi predsednik Skupštine KBS svih ovih godina ulagala veliku energiju, znanje i iskustvo u unapređenje rada komore i biohemijske struke. Zahvalnost na tome članovi KBS su izrazili uručivanjem zahvalnice i vezivanjem licence sa rednim brojem I-001 za ime prof. dr Nada Majkić-Singh. Prof. dr Nada Majkić-Singh, izvršna direktorka Društva medicinskih biohemičara Srbije (DMBS), koje je 15. maja 2015. godine svečano obeležilo

Članovi KBS iz Šumadijskog okruga - Kragujevac u razgovoru sa direktorom Komore KBS

60-godišnjicu svog postojanja, je pozdravila prisutne i čestitala im na relicenciranju. U organizaciji Društva je do sada održano ukupno 19 kongresa i 20 seminara iz oblasti kontinuirane medicinske edukacije što je dalo veliki doprinos u kontinuiranoj edukaciji biohemičara i uspešnom relicenciranju. Saradnja DMBS i KBS će se nastaviti i u narednom periodu, jer imaju isti cilj da okupljaju medicinske i kliničke biohemičare radi unapređivanja i razvijanja svih grana medicinske biohemije u zdravstvenoj delatnosti. Prisustvo i obraćanje prof. dr Nataše Bogavac-Stanojević sa Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je bio još jedan dokaz da su naši fakulteti uz biohemičare i po završetku studija i specijalizacija i to je velika motivacija za sve članove KBS da nastave usavršavanja i stiču nova znanja. Kao vid stalne saradnje i pružanja podrške našoj komori sa nama su tog dana bili i direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) prim. dr Vesna Jovanović, direktorka Farmaceutske komore Srbije (FKS) mr sc. Svetlana Stojkov i predstavnica Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (KMSZTS) viša med. sestra Dušica Biočanin. U obraćanju skupu prim. dr Vesna Jovanović je izrazila zadovoljstvo vezano za dosadašnju saradnju LKS i KBS, najavljujući nove zajedničke aktivnosti. Nastavak uručivanja licenci je organizovan 12. 6. 2015. godine u Kragujevcu kao sedištu Šumadijskog okruga koji je jedan od većih okruga ogranka Beograd. Direktorka KBS je posetila Službu za laboratorijsku dijagnostiku Kliničkog centra Kragujevac i sa biohemičarima iz okruga održala radni sastanak na kome su razmatrana aktuelna pitanja i uručene licence. KBS se zahvaljuje svim svojim članovima na saradnji tokom procesa relicenciranja i nadamo se da ćemo biti još uspešniji u novom licencnom periodu. Aktivnosti se nastavljaju, pri kraju je relicenciranje nove grupe biohemičara kojima licence ističu krajem ove godine, a slede i nova relicenciranja tokom čitave naredne godine. KBS, kao jedna od potpisnica Memoranduma o saradnji učesnika zdravstvenog sistema Srbije, će u narednom periodu sa ostalim potpisnicama raditi na unapređenju funkcionisanja zdravstvenog sistema naše zemlje i, naravno, rada komora zdravstvnih radnika.

mbrozija (lat. Ambrosia artemisifolia) je korov, jedan od najpoznatijih, jedna od 24 vrste, ali i najopasnija od svih alergenih biljaka na svetu. Jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m. Koren je vretenast, stablo uspravno sa zelenkastim grubim dlačicama, sa listovima jajolikog oblika. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa. Niče od sredine aprila, a cveta od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva. Polen izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno, ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjeg respiratornog trakta i tako stvara velike alergijske probleme. Osim respiratornih tegoba, dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom, naročito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata a ređe pirinač i kukuruz. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% populacije. Samo jedna biljka proizvodi od jedan do osam miliona polenovih zrna, a kod oseljivih osoba osam do 20 zrna u jednom metru kubnom vazduha izaziva jake alergijske reakcije. U polenu ambrozije dokazana su 52 alergijska jedinjenja od kojih je šest posebno potentno i opasno i za ljude i za životinje. Nije evropska biljka. Doneta je iz Amerike krajem 19.veka sa kontaminiranim semenom i od tada se nezadrživo i brzo širi Evropom. Prvenstveno nastanjuje neuređeno i zapušteno zemljište, a najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena. Ako se ne kosi nisko izraste ponovo u roku od 20 dana. Prvi put kod nas je primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine. Po podacima iz 2006. u Beogradu je u pojedinim letnjim danima izmereno do 400 polenskih zrna u jednom metru kubnom vazduha. Još se ne zna zašto ljudski organizam tako snažno alergijski reaguje na polen ovog jednogodišnjeg korova. Pošto raste svuda, odgovor na pitanje “ko treba da je uništava” veoma je jednostavan SVI MI. Ne postoje zvanični podaci, a procenjuje se da je oko 70 hiljada Beograđana alergično na polen ambrozije i da svaki osmi čovek na svetu i svaki peti stanovnik naše zemlje ima alergiju na ambroziju.

Ambrozija Dr sc. med. Darko Knežević, spec. pulmolog-alergolog

Koncentracija polena u vazduhu meri se na Novom Beogradu i na Zvezdari. Prema podacima Agencije, veću koncentraciju imaju Novobeograđani nego stanovnici iz centra, najverovatnije zbog vetrova koji dolaze iz Vojvodine. Najveća koncentracija polena je ujutro i pre podne pa tada nije preporučljivo provetravati stan. Kiša spira polen pa mnogi alergičari tokom kišnih dana osete olakšanje. Nakon boravka napolju, predlaže se pranje ruku, tuširanje sa pranjem kose. Kućne ljubimce obavezno četkati, jer je njihova dlaka odličan sakupljač polena. Najčešći simptomi preosetljivosti su: intenzivan svrab i crvenilo očiju, suzenje, otečeni kapci, svrab u nosu, učestalo kijanje, obilna nosna sekrecija, glavobolja, kašalj, osećaj teskobe u grudima, otežano disanje sa šištanjem i sviranjem. Tri su osnovne bolesti: 1. Alergijski konjunktivitis 2. Alergijski rinosinuzitis sa ili bez nosne polipoze 3. Alergijska bronhijalna astma Dugotrajni alergijski rinitis je faktor rizika za nastanak astme pa se često de-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

šava da bolesnik primeti da nema samo kijanje, svrab nosa, već kašalj, teskoge i nelagodnost pri disanju sa sviranjem u grudima. Obavezno je lečenje kako se bolest ne bi pogoršala i to ne samoinicijativno već pod kontrolom lekara. Uništavanje ambrozije je osnova prevencije. Ako raste pojedinačno, treba je iščupati sa korenom. Za veće površine preporučuje se nisko košenje i to pre cvetanja. Preporučuju se edukativni seminari za obolele. Istina je, ambrozija se dobro “naoružala” i proširila i sve više osvaja i ugrožava naš životni i radni proctor, a na nama je da joj se odlučno suprotstavimo i to svim raspoloživim snagama u interesu zdravlja svih nas. Kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da je alergija uzrok bolesti, mora se uraditi alergološka obrada: 1. Anamneza mora biti detaljna, lična i porodična; 2. Klinički pregled. Često konsultacija sa spec. ORL, dermatologom, okulistom; 3. PRICK kožni alergo-test; 4. Bris sluznice nosa na eozinofile; 5. Hematološko-imunološka obrada, određivanje ukupnog i ukupnog specifičnog IgE, ECP; 6. Spirometrija, bronhodilatatorni test, test specifičnog i nespecifičnog traheobronhijalnog hiperreaktiviteta. U lečenju se koriste: 1. Antihistaminici, tablete i sprej za nazalnu primenu; 2. Kortikosteroidni nazalni sprejevi; 3. Nazalni sprej i to kombinacija antihistaminika i kortikosteroida; 4. Sprej za nos koji na sluznici nosa formira zaštitni gel koji “hvata” zrnca polena; 5. Kortikosteroidni bronhijalni inhalerdisk kao monoterapija ili u kombinaciji sa bronhodilatatorima; 6. Antiholinergici; 7. Blokatori antileukotrienskih receptora; 8. Lokalni nazalni dekongestivi u kratkoj primeni; 9. Specifična imunoterapija - hiposenzibilizacija. Na kraju, sa velikim zadovoljstvom želim navesti da medicinska ustanova u kojoj ja radim, a to je Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Preševska br. 35 u Beogradu, je ustanova u kojoj se može uspešno lečiti respiratorna polenoza sa kompletnom dijagnostikom i edukativnim radom. 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

emoroidi su normalna anatomska struktura, u stvari to su fibrovaskularni jastučići analnog kanala. Postoje dva tipa hemoroida u odnosu na njihovu lokalizaciju i to: spoljašnji i unutrašnji. Unutrašnji hemoroidi nastaju u gornjem delu analnog kanala iznad zupčaste linije. Mehanizam nastanka Tačan uzrok nastanka uvećanja hemoroida je nepoznat. Uspravan položaj kod čoveka višestruko povećava pritisak u rektalnim venama, što ponekad izaziva njihovo uvećanje. Ostali faktori koji mogu uticati na njihov nastanak su hronična konstipacija ili dijareja, trudnoća, nasledni faktori, poremećena crevna funkcija zbog prekomerne upotrebe laksativa ili klizmi, napinjanje tokom pražnjenja i svakodnevno dugotrajno zadržavanje (npr. čitanje) na wc šolji. Vene se dilatiraju, zidovi postaju tanki i krvare, a ako se rastezanje i pritisak nastave, oslabljene vene prolabiraju napolje. Simptomi Krvarenje i ispadanje tokom defekacije su najčešći simptomi, a ako ispadnu napolje, bez mogućnosti repozicije, unutrašnji hemoroidi mogu izazvati jake bolove. Anatomija i klasifikacija Unutrašnji hemoroidi su pozicionirani na 3, 7 i 11 časova u analnom kanalu, kada je pacijent u ginekološkom položaju. Stepen hemoroida se određuje anamnestički i fizikalnim pregledom. Postoje sledeći stepeni:

Hemoroidi – THD metoda Ass. dr Miljan Ćeranić, IV odeljenje za kolorektalnu i pelvičnu onkološku hirurgiju i hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, konsultant u privatnoj Opštoj bolnici Medical Centar

Slika 3. Gradus II – ispadaju napolje pri defekaciji, ali se sami vraćaju

Slika 4. Gradus III – ispadaju napolje pri defekaciji, ali pacijent mora sam da ih reponira unutra

Slika 5. Gradus IV – stalno su napolju, ne mogu da se vrate unutra, a mogu se i uklještiti

Hemoroidi I i II stepena se obično uspešno tretiraju konzervativno dok hemoroidi III i IV stepena zahtevaju hirurški tretman.

Slika 1. Položaj hemoroida Slika 2. Gradus I – krvarenje bez prolapsa

Lečenje Blagi simptomi (samo krvarenje i/ili ispadanje hemoroida koji se spontano vraćaju) se mogu smiriti promenom načina ishrane kao i upotrebom pomoćnih sredstava. Potrebno je da stolica ne bude tvrda a ni prolivasta, što se može postići povećanim unosom namirnica sa većom količinom vlaknastih materija (voće, povrće, hleb i cerealije) povećanim unosom tečnosti (2 - 2,5 litra dnevno) i upotrebom preparata plantago ovata. Treba izbegavati konzumiranje kafe, žestokih pića, začinjenih i ljutih je-

la. Novije kliničke studije su pokazale da se upotrebom preparata flavonoida (najpoznatiji je diosmin – Phlebodia, koji deluju antiinflamatorno, antiedematozno i venotonički) uz dodatak plantago ovata i pridržavanjem pomenutih dijetetskih mera veoma efikasno mogu tretirati hemorodi I i II stepena. Plasiranje elastičnih ligatura – Deluje efektivno kod unutrašnjih hemoroida koji prolabiraju u lumen, uz defekaciju (gradus I i II i u nekim uslovima gradus III). Mala elastična ligatura se plasira preko hemoroida prekidajući snabdevanje krvlju. Hemoroid i ligatura otpadaju napolje posle nekoliko dana i rana obično zarasta za nedelju ili dve. Ova procedura ponekad izaziva blagu neprijatnost i krvarenje. Infracrvena koagulacija – Infracrveni fotokoagulator proizvodi infracrveno zračenje koje koaguliše tkivne proteine i isušuje vodu iz ćelija. Uradi se anoskopija i infracrveni koagulator se aplikuje u vrh svakog hemoroida. Primenjuje se kod hemoroida gr. I – II. Hirurški tretman Hemoroidektomija - hirurška procedura pri kojoj se otklanjaju hemoroidi. Indikacije za hirurški tretman su: (1) stalno tromboziranje (2) ako tretman elastičnim ligaturama ne daje zadovoljavajući rezultat (3) prolabirani hemoroidi su uklješteni i ne mogu se reponirati (4) postoji stalno krvarenje uz izraženu anemiju. Hemoroidektomija je hirurška procedura pri kojoj se otklanja hemorodalno tkivo sa mukozom i delom kože koje izaziva prolabiranje i krvarenje. Ova procedura se izvodi u uslovima anestezije i zahteva hospitalizaciju. Postoji otvorena metoda (MilliganMorgan) koja se češće primenjuje u Evropi pri kojoj se defekti na mukozi, koji nastaju posle hemoroidekto-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

mije, ostavljaju neušiveni i zatvorena (Ferguson) koja se češće primenjuje u SAD i pri kojoj se defekti na mukozi ušivaju. Veoma važno je odabrati pravi metod u odnosu na stepen hemoroida. Hemorodektomijom Ligasure-om se mogu tretirati svi stepeni hemoroida.

rija (potiču od arterije rectalis sup.) na 2-3 cm iznad zupčaste linije. Kada se Dopler-om identifikuju završne grančice arterije rektalis superior postavlja se šav kojim se smanjuje dotok krvi u hemoroide. Ako postoji prolaps mukoze, prolabirana mukoza se podiže i suturira (sa poslednjim šavom na minimalnoj udaljenosti od 5 mm od zupčaste lini-

Najsavremeniji način lečenja Prema preporuci Američkog udruženja za kolorektalnu hirurgiju hemoroidi II i III stepena kao i hemoroidi IV stepena koji nemaju fibrozne jastučiće i kožne priveske (koji se mogu odstraniti samo hirurškim sečenjem) mogu se veoma uspešno tretirati THD metodom. Transanalna hemoroidalna dearterijalizacija (THD) Uvod Ova hirurška tehnika je razvijena u Japanu. Morinaga i sar. 1995. god. su prvi prikazali ovu hiruršku tehniku kojom se tretiraju unutrašnji hemoroidi pri

je) vraćajući na taj način hemoroidalne jastučiće na mesto. Ovo je drugačiji pristup u odnosu na tradicionalnu hemoroidektomiju kojom se vrši sečenje hemoroidalnog jastučića. Kod THD procedure se sečenje sluznice i hemoroida ne vrši. Zbog položaja šavova koji se postavljaju iza zupčaste linije postoperativni bol je minimalan.

Postoperativni tok Posle operacije preporučuje se dijeta sa puno vlakana uz minimum dva litra tečnosti. Ova procedura se izvodi kao jednodnevna i nakon nekoliko sati pacijent ide kući. Normalnim aktivnostima pacijent može da se vrati nakon 5-6 dana. Potrebno je da se regija na kojoj je rađena intervenkojoj se ne seče sluznica. Del Monte cija vrati u normalu nakon nekoliko i saradnici su kasnije unapredili ovu meseci. Srbija. tehniku uvodeći transanalnu hemoroidalnu dearterizaciju. THD pripada grupi Postoperativne komplikacije Ova procedura je praćena miniminimalno invazivnih procedura jer se ne seče sluznica i ne uklanja hemoro- malnim komplikacijama i bol nakon operacije je značajno manji nego naidalno tkivo. kon izvođenja “klasične hemoroidektomije”. Krvarenje, otežano mokrenje, Procedura Pri izvođenju ove procedure koristi pojava hematoma kao i tromboza su se specijalno razvijen anoskop koji se najčešće komplikacije koje prate ovu kombinuje sa Doppler-ovom sondom a proceduru. u cilju identifikacije hemoroidalnih arte-

Ministarstvo zdravlja Srbije

Ostaju neophodni lekari

U penziju će otići samo oni lekari za koje se utvrdi da nema potrebe za njihovim ostankom, dok će zdravstveni radnici čije su specijalizacije deficitarne ostati deo zdravstvenog sistema, izjavio je 12. oktobra državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić. “Ministarstvo odgovorno pristupa procesu racionalizacije i želja nam je da nijednim postupkom ne ugrozimo funkcionisanje zdravstvenog sistema», rekao je Vekić za Tanjug i dodao da je namera da se pre svega smanji broj nemedicinskog osoblja. On je istakao i da su u Ministarstvo stigli spiskovi zaposlenih, koji su pokazali da je veliki broj onih koji ispunjavaju uslove za penziju, ali i da je više od deset specijalističkih službi deficitarno kadrovima, pre svih pedijatrija, ane-

steziologija i nekoliko hirurških grana. Prema njegovim rečima, samo kada je reč o pedijatriji, više od 65 odsto lekara je u starosnoj dobi između 55 i 65 godina. «U proteklih godinu i po dana prirodnim odlivom izgubili smo više od 4.500 zdravstvenih radnika, ali smo, radeći na podmlađivanju, zaposlili 1.951 zdravstvenog radnika, od toga 834 lekara. Prošle godine odobreno je više od 1.600 specijalizacija, dok bi, prema očekivanjima, ove godine trebalo da bude ukupno odobreno više od 1.500 specijalizacija, naveo je državni sekretar. Kad je reč o nemedicinskom osoblju, Vekić je precizirao da se prirodnim odlivom za poslednjih godinu dana smanjio broj tog osoblja za svega 1,5 odsto. «Naš cilj je da racionalizaciju provedemo upravo kroz prirodni odliv, kroz novu sistematizaciju i proglašavanjem tehnoloških viškova određene nemedicinske struke», zaključio je Vekić. 71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

vaka pacijentkinja je svesna da nijedna dojka neće zadržati svoj prvobinti oblik koji je imala po ugradnji implanta, već da će se vremenom njihova konstitucija modifikovati. Svaka žena koja se odluči na ovaj korak zna da je potrebno nešto uraditi po tom pitanju nakon određenog vremenskog perioda, odnosno određenje fiziološke promene grudi. Baš u ovome se ogleda problem grudnih implantata koji zađu u pozne godine. Savremeni grudni implanti daleko otporniji Međutim, treba napomenuti da su grudni implanti intertne strukture kojima nije potrebno neko posebno održavanje, odnosno, današnji grudni implanti i nakon pucanja ovojnice zadržavaju svoj prvobitni oblik, stoga je veoma teško utvrditi njihovo stanje fizikalnim pregledom. Takođe, ruptura onosno curenje implanta ne stvara nikakve zdravstvene komplikacije, već se ogleda u izgledu grudi ili u osećaju ,,pod rukom”. Ukoliko pacijentkinje primete problem ovakve prirode, treba što pre da nam se jave i da odrade ultrazvučni ili MRI pregled dojki pomoću kojeg ćemo znati šta se dešava sa implantima i tkivom oko njih.

Problem grudnih implanta u poznim godinama

Prof. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

trčanja, odbojka, borilački sportovi ili rukomet – aktivnosti u kojima se vrši nesvakidašnji pritisak na dojke. Savremeni grudni implanti imaju doživotnu garanciju, međutim, implanti koji su proizvedeni pre 15-20 godina svakako da pokazuju znakove starenja. Naime, oni postaju slabiji na određenim mestima, gube svoj prvobitni oblik, položaj i imaju tendenciju rupture. Svako od pomenutih mogućih stanja iziskuje pregled kod vašeg hirurga i neophodnu

izgled vaših grudi. Pri korekciji dojki je takođe moguće uraditi i još neke druge estetske zahvate istovremeno, kako bi se efikasnost vremena oporavka povećala, tj. kako bi što pre korigovali svoje estetske nedostatke u što kraćem vremenskom periodu. Lepota je nadređena svakom problemu Prirodno, jedan deo pacijentkinja izgubi samopouzdanje u slučaju mo-

Uzroci nastanka mogućih problema Ukoliko nije nanesen ogroman pritisak ili jači udarac na njih, implanti mogu da traju dugi niz godina. Pod ovim se ne misli na plivanje, ronjenje, teretanu ili druge aktivnosti, kao što je letenje, na primer. Situacije koje nisu dobre za implante su svakako skakanje, duga

odluku u rešavanju pomenutih estetskih difikacije grudnih implanta, pa se odnelagodnosti. luče da ni ne stavljaju nove implante, međutim, skoro sve one se brzo preNovo rešenje za vaše grudi domisle jer su navikle da vide sebe Ukoliko dođe do slučaja da je ne- gracioznim, sa velikim grudima. Reophodno da se grudni implant menja dovni pregledi i saradnja sa vašim novim, daleko savremenijim implantom, hirurgom, odnosno poverenje koje se koji je otporniji na fizička oštećenja, tada gradi u situacijima kao što je ova, je je novi implant daleko čvršći i obično je zapravo prvi korak ka pravoj i najveći od prethodnog, mada to zavisi od boljoj odluci za vaš izgled i zdravlje, želje pacijentkinje. Pri menjanju grud- nezavisno od mogućnosti da imate nih implanta otklanja se stara kapsu- implante stare i do 20 godina. Osim toga, novi anatomski implanla i menja se pozicija novog implanta. Neretko se radi i augmentacija grudi, ti omogućavaju daleko lepši i potpuniji smanjivanje areola dojki, repozicionira- izgled koji može da traje i do 30 godina nje masnog tkiva i mnogi drugi zahva- u budućnosti i koji je daleko otporniji ti koji imaju direktan uticaj na estetski na potencijalna oštećenja. 72

Z D R AV S T V O - S R B I J A

amfiteatru Vojnomedicinske akademije održan je simpozijum na temu „Klinička patologija u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji”. Organizatori tog skupa bili su Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i Vojnomedicinska akademija. Simpozijumu su prisustvovali predsednik Srpskog lekarskog društva akademik Radoje Čolović, predsednik Akademije medicinskih nauka SLD-a prof. dr Pavle Milenković, dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu pukovnik prof. dr Nebojša Jović, članovi Akademije medicinskih nauka i pripadnici VMA. Stručni skup otvorio je zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Zoran Šegrt. On je naglasio da je kontinuirana medicinska edukacija važan faktor u kondicioniranju znanja i veština u svim profesijama, naročito u onim koje su direktno ili indirektno uključene u spasavanje ili poboljšavanje kvaliteta života svih koji se svakodnevno javljaju u VMA za pomoć. - Siguran sam da će ovaj simpozijum, kroz prezentaciju novina u oblasti kliničke patologije, skrenuti pažnju na ovu značajnu medicinsku oblast, neophodnu svakom lekaru praktičaru, i dodatno osvetliti pojedine aspekte dijagnostike i lečenja, koji mogu presudno uticati kako na kvalitet, tako i na ishod lečenja. Prepoznavanje značaja ove oblasti i ulaganje u nju predstavlja neminovnost i potreba su savremene medicinske prakse - istakao je pukovnik prof. dr Šegrt. Zastupnik načelnika VMA je na kraju rekao kako je VMA jedno od idealnih mesta na kome kontinuirana medicinska edukacija ima svoje duboke, višedecenijske korene te da je ona „mesto gde se kontinuirana edukacija stvara i sprovodi”. Skup je potom pozdravio predsednik Akademije medicinskih nauka SLD-a prof. dr Pavle Milenković. On je rekao da Akademija posebnu pažnju posvećuje kontinuiranoj medicinskoj edukaciji i da je klinička patologija prisutna na svim sastancima AMN SLD-a, ali da do sada nikada nije bila na ovakav način organizovana. Profesor Milenković je na kraju svog obraćanja dodelio dve zahvalnice - jednu pukovniku prof. dr Nebojši Joviću, dekanu Medicinskog fakulteta VMA, kome je ujedno uručio 74

Simpozijum, VMA, Beograd, 9. oktobar

Klinička patologija

i povelju o izboru u zvanje redovnog člana AMN SLD-a, a drugu operativnom organizatoru tog skupa prof. dr Jovanu Dimitrijeviću, redovnom članu Akademije medicinskih nauka SLD-a. Profesor dr Dimitrijević održao je potom uvodno predavanje o kliničkoj patologiji u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji, a 20 primeraka svoje knjige „Klinička patologija” poklonio je kadetima Medicinskog fakulteta VMA. On je istakao da je oblast kliničke patologije nastala saradnjom

kliničara i patologa, a o tome kolika je važnost patologije u dijagnostikovanju bolesti i kliničkom radu govorili su lekari Vojnomedicinske akademije, Kliničkog centra Srbije i Kliničkog centra Vojvodine - pukovnici prof. dr Nebojša Jović, prof. dr Dragan Mikić, prof. dr Đoko Maksić, potpukovnik prof. dr Boban Đorđević, prof. dr Zvonko Magić, prof. dr Sonja Radaković, prof. dr Snežana Cerović, prof. dr Dragan Dankuc i prof. dr Marjan Micev.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Međunarodna razmena

Poseta studenata

klinika VMA pukovnik prof. dr Đoko Maksić, u Domu omladine u Beogradu, govorio je o transplantaciji organa u Srbiji.

Uspeh VMA

Bolnička nutricija Na 37. kongresu Evropskog udruženja za kliničku nutriciju i metabolizam, koji je održan od 5. do 8. septembra 2015. godine u Lisabonu (Portugal), Vojnomedicinsku akademiju, u svojstvu predavača po pozivu, predstavljala je dr Marina Panišić, kao i dr Mihailo Bezmarević sa Klinike za opštu hirurgiju.

Petoro studenata završnih godina visokih strukovnih medicinskih škola iz Švajcarske i Švedske započelo je 7. oktobra posetu Vojnomedicinskoj akademiji. Goste su dočekali načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA pukovnik dr Miroslav Broćić i glavni medicinski tehničar VMA Verica Milovanović koji su prisutnima ukratko predstavili način rada i funkcionisanja vojne zdravstvene ustanove koju će imati priliku da upoznaju u narednim danima tokom obilaska organizacionih celina. Tradicionalna međunarodna razmena studenata realizuje se na godišnjem nivou pod rukovodstvom Evropske mreže visokih medicinskih škola (European Nursing Module Network - ENM). Vojnomedicinska akademija, kao nastavna baza za stručnu praksu visokih strukovnih medicinskih škola Republike Srbije, članica je ENM-a i aktivan učesnik ove međunarodne organizacije.

Tribine

Donacije organa Evropski dan donacije i transplantacije organa obeležen je na Vojnomedicinskoj akademiji 9. oktobra 2015. godine. Na skupu namenjenom unapređenju programa donacije organa i tkiva i podizanja svesti građana u našoj zemlji bilo je reči o mestu i ulozi VMA u razvoju transplantacione medicine u Srbiji, o značaju donacije organa, o ulozi anesteziologa-intenzivista kao i dostignućima Centra za transplantaciju organa VMA. Nakon predavanja svim klasama kadeta Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu, kao i svim zainteresovanima omogućeno je potpisivanje donorskih kartica. Istim povodom, u organizaciji Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije, održana je tribina na kojoj su učestvovati lekari VMA. Načelnik Centra za transplantaciju solidnih organa VMA pukovnik mr sc. med. Neven Vavić održao je predavanje „Od dijalize do transplantacije bubrega - šta je važno znati“ u maloj sali Kolarčeve zadužbine, a načelnik Grupe internih

U radu kongresa, koji je u organizovalo Evropsko udruženje za kliničku nutriciju (ESPEN), aktivno je učestvovalo 3500 lekara, farmaceuta i dijetetičara. Osim naučnih simpozijuma, edukativnih sesija i poster prezentacija radova, bila su organizovana i multidisciplinarna predavanja koja su obrađivala uža područja primene kliničke ishrane. ESPEN unazad 35 godina održava svoje redovne kongrese, koji predstavljaju najznačajniji svetski skup u oblasti kliničke ishrane. Do sada je VMA već četiri puta učestvovala sa stručnim radovima. Sesija sa predavanjem dr Panišić proglašena je za najbolju na ovogodišnjem kongresu, a ujedno je izabrana među deset vodećih predavača ESPEN-a. U radu kongresa je učestvovao i dr Bezmarević sa dva postera od kojih je prvi rad i nagrađen.

Neurolozi VMA

Adriatic Neurology forum Stručni tim Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije učestvovao je na 15. Adriatic Neurology forumu, održanom od 16. do 20. septembra 2015. godine u Opatiji. Neurolozi VMA, predvođeni načelnikom Grupe neuropsihijatrijskih klinika VMA pukovnikom prof. dr Rankom Raičevićem koji je ujedno bio i koorganizator događaja, dali su stručni doprinos ovom značajnom skupu oralnim prezentacijama u oblasti moždanog udara i multiple

skleroze, a značajno učešće imali su i lekari na specijalizaciji. Tradicionalni sastanak neurologa okuplja veliki broj eminentnih predavača iz regiona i inostranstva, a ovogodišnja predavanja obuhvatila su oblasti epilepsije, poremećaja kretanja, demencije i multiple skleroze sa prikazom najnovijih dijagnostičkih i terapijskih pristupa.

Priprema 4. PEKVM

Kongres vojne medicine Delegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije, u sastavu predsedavajućeg Panevropske radne grupe Međunarodnog komiteta vojne medicine (International Committee of Military Medicine - ICMM) pukovnika prof. dr Nebojše Jovića i sekretara Panevropske radne grupe prof. dr Slavice Vučinić, bila je u službenoj poseti Upravi za vojno zdravstvo Republike Francuske u periodu od 6. do 7. oktobra 2015. godine. Domaćin srpskoj delegaciji bio je načelnik Uprave za vojno zdravstvo Republike Francuske general-major Patrik Godar (Patrick Godart). Cilj sastanka bio je razvoj bilateralne saradnje u oblasti vojnog zdravstva i priprema 4. panevropskog kongresa vojne medicine (4. PEKVM) koji će biti održan od 23. do 26. maja 2016. godine u Parizu u organizaciji ICMM i Ministarstva odbrane Republike Francuske.

Glavne teme kongresa, koji će biti jedan od najznačajnijih skupova vojne medicine na svetu u 2016. godini, biće etičke dileme i humanitarno pravo u operacijama, urgentno zbrinjavanje povređenih u ratnim dejstvima i reedukacija i rehabilitacija povređenih u ratnim dejstvima. Pored ovih tema na okruglim stolovima biće reči i o saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama, pre svega za Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, kao i nevladinim organizacijama. Delegacija MO Republike Srbije predložila je dodatne teme za okrugle stolove kao i predavače po pozivu. Iskustva u organizaciji 3. panevropskog kongresa vojne medicine, održanog u Beogradu 2014. godine, pokazala su se kao dragocena, a praktična rešenja koja je srpska delegacija ponudila prihvaćena su s odobravanjem i zahvalnošću. Tokom posete srpska delegacija obišla je i Vojnu školu u Val de Grasu u kojoj će biti održan D. L. 4. panevropski kongres vojne medicine. 75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicina i pravo

Odgovornost zdravstvene ustanove

akonom o obligacionim odnosima (“Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ”, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99), član 170, utvrđena je odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica (zdravstvenih ustanova) prema trećem. Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno. Odredbom stava 1. ovog člana ne dira se u pravila o odgovornosti za štetu koja potiče od opasne stvari ili opasne delatnosti.

Ljubiša Živadinović, advokat

a odredbama člana 171. uređeno je, Odredbe prethodnog člana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom. Lice koje je oštećeniku naknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa. To pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete. U citiranim odredbama zakona radi se o odgovornosti pravnog lica za štetne radnje drugoga, odnosno obavezi pravnog lica (zdravstvene ustanove) kao subjekta u određenom odnosu (ugovorni sa pacijentom) da naknadi štetu koju prouzrokuje drugi subjekat – zaposleni, s kojim prav-

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

no lice stoji u određenom radno-pravnom odnosu. Zaposleni ne naknađuje štetu trećem licu iako je svojim radnjama (činjenjem ili nečinjenjem - propuštanjem) u radu ili u vezi s radom istu prouzrokovao (izuzetak ako je štetnu radnju prouzrokavao namerno) već drugo lice – pravno lice. Štetan događaj je radnja iz koje nastane šteta, ako je delo učinjeno na radu ili u vezi sa radom, odnosno šteta pričinjena na radnom mestu i u okviru vršenja radnih zadataka. U navedenim slučajevima pravno lice odgovara zbog toga, jer je zaposlenom - radno angažovanom omogućilo da nastupa u njeno ime, odnosno za njen račun. Zbog te mogućnosti, koju je ono stvorilo, mora snositi rizik za postupke svojih zaposlenih. Veza sa radom ne postoji, ako radnik učini delo na putu za radno mesto.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Šteta koju radnik prouzrokuje svojim motornim vozilom, vozeći se do radnog mesta, nije šteta za koju bi odgovarala radna organizacija. Na putu za radno mesto radnik još ne nastupa u funkciji radnika. Pravno lice odgovara bez obzira na to da li snosi krivicu za neke okolnosti u vezi s njenim radnikom, ne može se osloboditi od odgovornosti i ako bi se dokazalo da je učinilo sve da šteta ne bi nastala: zaposlenog je uputilo u posao, vršilo kontrolu (stručni nadzor) nad njim, izabralo je pravo lice, rad pravilno organizovalo i sl. Odgovornost za postupke zaposlenih je objektivna. Objektivna je odgovornost što je pravno lice stvorilo vezu između sebe i zaposlenog, što je za određeni rad odredilo zaposlenog kao svoju produženu ruku. Međutim, zakon kaže da se pravno lice može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže da je zaposleni postupio onako kako je trebalo da postupi. Ako je lekar pogrešno lečio i svojim nesvesnim postupkom pričinio štetu pacijentu, zdravstvena organizacija će odgovarati: njena odgovornost za radnje lekara je objektivna (vidi Milošević, Pravni život 1967, IV, 4 i Odvjetnik 1968, 137). Odgovornost za pogrešno lečenje, kao odgovornost za štetni događaj koji je prouzrokovao lekar treba, međutim, tek utvrditi. Ustanoviti treba, da li je lekar prekoračio zdravstvene standarde koji se traže za zdravstvenu ustanovu. Ako je te zdravstvene standarde povredio, njegova radnja predstavlja skrivljeno delo. U tom slučaju, može on barem regresno odgovarati. Zaposleni po posebnim pravilima (gore citirani član 171) regresno odgovara pravnom licu kojem je prouzrokovao štetu. Izuzetno, međutim zaposleni odgovara i neposredno. On odgovara ako je delo učinio namerno i nije potrebno da to delo ima karakter krivičnog dela. Primer sudske prakse Odgovornost zdravstvene ustanove, naknada štete - iz obrazloženja presude “Pobijanom presudom obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to na ime naknade za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 1.000.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove iznos od 300.000,00 dinara i na ime naknade za pretrpljeni strah iznos od 300.000,00 dinara, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 651.227,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih pa do traženih iznosa i to preko dosuđenog iznosa od 1.000.000,00 dinara do traženih 5.000.000,00 dinara, na ime

naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, preko dosuđenog iznosa od 300.000,00 dinara do traženih 1.000.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove i preko dosuđenog iznosa od 300.000,00 dinara do traženih 500.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljeni strah, preko dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara do traženih 150.000,00 dinara, kao i zahtev za naknadu na ime naruženosti u iznosu od 2.000.000,00 dinara. Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu u delu odluke kojim je usvojen tužbeni zahtev zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i zbog odluke o troškovima parničnog postupka. Žalba tuženog je delimično osnovana. Prema utvrđenju prvostepenog suda dana ........ godine, tužilac (.....) je dana ....... godine na K. za m. h., I. za h., K. C. V., N. S., podvrgnut operativnom zahvatu odstranjivanja masnog tkiva sa vrata, a zahvat je izveo dr M. I. Utvrđeno je da je neposredno nakon buđenja iz anestezije kod tužioca došlo do laringospazma i otežanog gutanja te konstatovana nepokretnost jezika obostrano (glosoplegija), da bi tužilac prvog postoperativnog dana, .......... godine ušao u delirantno stanje iz kojeg je izašao posle dva dana. Prvostepeni sud je utvrdio da je dana ........ godine kod tužioca neurološki potvrđena glosoplegija, sa kompletnom protruzijom jezika i smetnjama pri govoru i gutanju, do čega je došlo u toku hirurške intervencije, direktnim oštećenjem nerava koji inervišu mišiće desne polovine jezika, pri čemu se ni direktno presecanje nerava ne može u potpunosti isključiti. U prvostepenom postupku je utvrđeno da tužilac nije bio upoznat sa komplikacijama koje prate hirurške zahvate u predelu regije vrata za koje je, prema pravilima struke, trebalo da da svoju saglasnost. Navedeno oštećenje je za posledicu imalo umanjenje životne aktivnosti od 15%, koje se ogleda o otežanom žvakanju i gutanju hrane, kao i poremećaju govora, što sa duševnim patnjama zbog otežane komunikacije sa okolinom, umanjene profesionalne funkcionalnosti i otežane funkcije govora i ishrane predstavlja umanjenje životne aktivnosti od 20%. Utvrđeno je da je, neposredno nakon operacije, tužilac trpeo bolove jakog intenziteta u trajanju od 3-4 dana, koji bolovi su postepeno slabili tokom narednih dana, da bi fizički bolovi slabog intenziteta bili prisutni do šest meseci nakon hirurške intervencije. Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilac je neposredno nakon operativnog zahvata sve do narednog jutra ispoljavao znake i simptome moždanog sindroma te trpeo primarni strah jakog intenziteta usled doživljaja egzistencijalne ugroženosti, nakon čega je trpeo sekundarni strah jakog intenziteta, sve do otpusta iz bolnice ........ godine, a zatim sekundarni strah srednjeg do jakog intenziteta sve

do zarastanja rana i delimičnog uspostavljanja mogućnosti pijenja i ishrane. Naredne dve godine tužilac trpi stalni strah i zabrinutost za ishod svog oporavka, koja se povremeno javljala i tokom treće godine lečenja, u kom periodu je evidentiran anksiozno-depresivni sindrom, kao poremećaj prilagođavanja na stres. U prvostepenom postupku je utvrđeno da svako zapadanje hrane u dušnik prilikom jela kod tužioca dovodi do pojave primarnog straha jakog intenziteta u trajanju od nekoliko minuta. Utvrđeno je da kod tužioca, zbog posledica predmetnog štetnog događaja, nije nastupila naruženost. Navedeno činjenično stanje prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio, bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, ali uz delimično pogrešnu primenu materijalnog prava. Kontrolišući ocenu dokaza, u konkretnom slučaju ovaj sud ne nalazi bilo kakvu sumnju u istinitost činjenica koje je utvrdio prvostepeni sud po svom slobodnom uverenju te smatra da je, suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, saglasno odredbama člana 7, 8 i 221 ZPP-a. Prvostepeni sud je, nasuprot žalbenim navodima, oslanjajući se prevashodno na nalaz i mišljenje komisije lekara-veštaka VMA, B., a rukovodeći se postojanjem uzročno-posledične veze, kao i činjenicom da tužilac pre predmetnog operativnog zahvata nije bio upoznat sa komplikacijama koje prate hirurške zahvate u predelu regije vrata za koje je prema pravilima struke trebalo da da svoju saglasnost, pravilno zaključio da je predmetno oštećenje nerva upravo u uzročnoposledičnoj vezi sa delovanjem medicinskog osoblja koje je izvodilo hirurški zahvat (tzv. lekarska greška), zbog čega u konkretnom slučaju postoji odgovornost tuženog, u smislu odredbi člana 170 i člana 171 ZOO. U prilog iznetom govori i činjenica da tuženi tokom postupka, u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja, nije pružio nijedan valjan dokaz u smislu odredbe člana 223 stav 3 ZPP-a kojim bi ukazao da je preduzeo sve potrebne mere radi prevencije i smanjenja rizika moguće štete. Međutim, osnovani su navodi žalbe tuženog da je prvostepeni sud u delu odluke o visini dosuđene novčane naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti pogrešno primenio odredbe člana 200 stav 2 ZOO i člana 224 ZPP-a te previsoko odmerio novčanu naknadu za ovaj vid nematerijalne štete, pa je stoga ovaj sud, u skladu sa kriterijumima iz člana 200 ZOO, vodeći računa o značaju povređenog dobra i polazeći od svrhe i cilja kojem služi naknada nematerijalne štete, u smislu odredbe člana 200 stav 2 ZOO, a posebno imajući u vidu procenat umanjenja životne aktivnosti tužioca, delimično preinačio prvostepenu presudu u delu odluke kojom je tužbeni zahtev usvojen, tako što 77

Z D R AV S T V O - S R B I J A

je tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti dosudio iznos od 600.000,00 dinara, umesto dosuđenih 1.000.000,00 dinara. Oslanjajući se prevashodno na nalaze i mišljenja veštaka, koje nalaze je ocenio kao detaljne i jasne, date u skladu sa pravilima nauke i struke, polazeći od svrhe i cilja kojem služi naknada nematerijalne štete, u smislu odredbe člana 200 stav 2 ZOO, a posebno imajući u vidu intenzitet pretrpljenih bolova i straha, prvostepeni sud je, nasuprot žalbenim navodima, pravilno odmerio visinu iznosa naknade nematerijalne štete za navedene vidove nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 200 stav 1 ZOO. Imajući u vidu da se u sporovima za naknadu nematerijalne štete stranci koja uspe u sporu dosuđuje celokupan iznos naknade troškova postupka, prema visini dosuđene naknade, čime se delimično odstupa od odredbe člana 149 ZPP-a, a da preinačenje pobijane presude nije bilo od uticaja na visinu troškova parničnog postupka, budući da su isti, nasuprot žalbenim navodima tuženog, prvostepenom presudom odmereni i obrazloženi u skladu sa važećom advokatskom i taksenom tarifo, ovaj sud, shodno odredbi člana 161 stav 2 ZPP-a, nije preinačio odluku o troškovima parničnog postupka. Saglasno odredbama člana 159 stav 1 i člana 161 stav 2 ZPP-a, odnosno sa uspehom tuženog u žalbenom postupku, a saglasno važećoj tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i taksenoj tarifi, kao i odredbama člana 149 i člana 150 ZPP-a, ovaj sud je obavezao tužioca da tuženom nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 29.800,00 dinara i to na ime sastava žalbe iznos od 12.000,00 dinara i na ime takse na žalbu iznos od 17.800,00 dinara. S obzirom na sve navedeno, Apelacioni sud je, shodno odredbi člana 375 i člana 380 stav 1 tačka 4 ZPP-a, odlučio kao u izreci.” (Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 2216/13 od 20.6.2013. godine, presuda doneta u veću kojim je predsedavao sudija Petar Jovanović)

Borba protiv tuberkuloze

Barselonska deklaracija

inistar zdravlja u Vladi Republike Srbije ass. dr Zlatibor Lončar i poslanik Dušan Milisavljević potpisali su 22. septembra 2015. godine Barselonsku deklaraciju, čime je Srbija pristupila globalnoj inicijativi za efikasniju borbu protiv tuberkuloze, koja godišnje odnese oko 1,5 miliona ljudskih života. “Prošle godine u Srbiji je od tuberkuloze obolelo više od 1.000 ljudi i ovo je jedan od načina da podignemo svest i uključimo sve one koji se bave tuberkulozom, od onih koji dijagnostikuju i leče do onih koji proizvode lekove, da konačno zadamo udarac toj bolesti i da je više nema“, rekao je ministar Lončar, napominjući da

Ministarstvo podržava akciju, jer želi da se podigne svest da sa tuberkulozom još nismo završili. Jedan od načina kako da se ta svest podigne, prema njegovim rečima, upravo je i pridruživanje ovakvoj inicijativi, jer ona nema veze sa politikom, već je usko stručna i može samo da donese boljitak generacijama koje dolaze. Barselonska deklaracija je inicijativa poslanika Evropskog parlamenta Nika Herberta i ministra zdravlja Južnoafričke Republike, a do sada ju je potpisalo više od 580 poslanika iz 95 zemalja. Kod nas je promoviše poslanik Dušan Milisavljević, koji je rekao da je Deklaracija prva ovakva inicijativa zabeležena u svetu, u kojoj su se političari različitih zemalja i stranaka uključili u jedinstven tim u borbi protiv jako opasne bolesti. On je dodao da je veoma zadovoljan što su Ministarstvo zdravlja i resorni ministar stali iza Deklaracije, jer je veoma važno da Srbija pokaže zrelost prema građanima i nastupi u borbi protiv tuberkuloze.

Hotel ”Palisad”, Zlatibor, Srbija 29. oktobar-1. novembar 2015. www.uksrb.org

XX KONGRES UDRUŽENJA KARDIOLOGA SRBIJE sa međunarodnim učešćem

Organizator Kongresa Udruženje kardiologa Srbije

Tehnički sekretarijat kongresa Udruženje kardiologa Srbije e mail: perisic.zoran@me.com, branko.beleslin@gmail.com, Tehnički organizator kongresa Rubicon travel, Beograd Telefoni: +381 11 3981 411, +381 11 41 41 511 www.rubicontravel.rs email: kongresi@rubicontravel.rs www.rubicontravel.rs

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Preuzeto iz:

Broj 78, godina VII, oktobar 2015.

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Preuzeto iz:

Broj 78, godina VII, oktobar 2015.

ZZDDRRAA VV S TS VT OV O - C-R N SA R BGIOJ R AA

Projekat “HLA tipizacija i HLA laboratorija u Crnoj Gori”

Grant Kliničkom centru Crne Gore

inistarstvo nauke i Ministarstvo zdravlja su 5. oktobra 2015. godine potpisali Ugovor o dodjeli naučnoistraživačkog granta sa Kliničkim centrom Crne Gore za projekat “HLA tipizacija i HLA laboratorija u Crnoj Gori” (HLA-MNE) nakon uspješno završenog pregovaračkog procesa u okviru II konkursa za dodjelu velikih istraživačkih grantova. Ovaj grant se se finansira kroz Projekat HERIC/INVO „Visoko obrazovanje i istraživanje za inovacije i konkurentnost“ u vrijednosti od 315 000 evra, dok će Ministarstvo zdravlja sufinansirati nabavku opreme u vrijednosti od 150 000 evra. Ugovor za dodjelu granta u ime Ministarstva nauke potpisala je ministarka nauke prof. dr Sanja Vlahović, u ime Ministarstva zdravlja ministar prof. dr sc. Budimir Šegrt, a u ime Kliničkog centra Crne Gore direktor prof. dr sc. Ranko Lazović i rukovodilac projekta prof. dr sc. Marina Ratković. Ministarstvo nauke, kroz Projekat INVO, dodijelilo je osam grantova ukupne vrijednosti 2,66 miliona evra usmjerenih na podizanje kapaciteta naučnoistraživačkih ustanova i saradnju sa privrednim sektorom. HLA tipizaciju u Crnoj Gori do sada nije bilo moguće izvesti zbog nepostojanja adekvatne laboratorijske opreme, kao i medicinskog kadra obučenog za njeno izvođenje. Cilj Projekta HLA - MNE se sastoji u formiranju nacionalne laboratorije za HLA tipizaciju, gdje će biti omogućeno otkrivanje sistema humanih leukocitnih antigena koji se označava kao HLA dijagnostika. Značaj otkrivanja HLA antigena i formiranje nacionalne laboratorije za HLA tipizaciju sastoji se u sljedećem: 1. Značaj HLA tipizacije u populacionoj genetici. Otkrivanje HLA antigena tipičnih za našu populaciju, što obezbjeđuje planiranje ispitivanja nasljednih bolesti. 2. Klinički značaj HLA tipizacije u svakodnevnoj kliničkoj praksi: - Primjena u svakodnevnoj dijagnostici različitih autoimunih oboljenja - Otkrivanje predispozicije (sklonosti) za razvoj malignih bolesti, infektivnih oboljenja

- Najadekvatniji farmakogenetski značaj u izboru najadekvatnije terapije za liječenje autoimunih i malignih oboljenja. 3. Primjena u transplantacionoj medicini. Neophodnost HLA tipizacije u transplantacionoj medicini kako za preveniranje odbacivanja transplantiranih ćelija, tkiva i organa, tako i u planiranju adekvatnih imunoloških protokola u pred i posttransplantacionom periodu liječenja pacijenata. 4. Značaj u formiranju registra nesrodnih donora za transplantaciju matičnih ćelija u liječenju različitih oboljenja. 5. Korelacija sa endemski prisutnim bolestima i oboljenjima u Crnoj Gori. PODSJEĆANJE: Ministarstvo nauke je krajem decembra prošle godine oglasilo rezultate II konkursa za dodjelu velikih istraživačkih grantova u ukupnoj vrijednosti do 1,27 miliona evra, koji se realizuje kroz Projekat HERIC/INVO „Viso-

ko obrazovanje i istraživanje za inovacije i konkurentnost“. Ministarstvu nauke su za finansiranje preporučena četiri projekta od kojih su dva iz Kliničkog centra. Grant za Projekat “Razvoj, validacija i primjena telemedicinskog sistema TELEMONTEKG (TM EKG) za brzu dijagnostiku bolesti srca u Crnoj Gori“, rukovodioca prof. dr Vesne Miranović dodijeljen je u iznosu od 315 000 evra i njegova realizacija je otpočela 1 juna. 2015. godine. Oba projekta će se realizovati u perioM.C. du od dvije godine.

Vodič za praćenje propisivanja lijekova Ministarstvo zdravlja je, u cilju realizacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strukturnih reformi u zdravstvenom sistemu (2015-2017. godine), usvojenih na sjednici Vlade, 30. 07. 2015.godine, donijelo Vodič za vršenje redovnih analiza u praćenju propisivanja ljekova. Osnovni cilj praćenja potrošnje ljekova jeste sagledavanje kvantiteta (količine) i kvaliteta (vrste) ljekova koji se koriste u određenoj sredini. Cilj je, takođe i upoređenje sa patologijom (prisustvo određene bolesti) za koju se ti ljekovi propisuju, zatim prihvaćenim farmakoterapijskim i farmakoekonomskim smjernicama i vodičima radi njene optimalizacije i upotrebom ljekova u drugim sredinama. Potrošnja ljekova se može pratiti na nivou: bolničkog odjeljenja, bolnice, doma zdravlja, kliničkog centra, grada ili opštine, regije , cijele države, na nivou više država. Analiza upotrebe ljekova, kako sa aspekta praćenja potrošnje ljekova tako i sa aspekta analize odnosa propisivanih ljekova, indikacija i doza, značajna je kako za zdravlje pacijenata tako i za edukaciju ljekara, farmaceuta i svih koji se bave politikom ljekova ili o njoj odlučuju. Praćenje upotrebe ljekova doprinosi sagledavanju farmakoterapijske prakse jedne sredine i utvrđivanju faktora koji utiču na upotrebu. Kako su raspoloživa sredstva za finansiranje lijekova, ali i za zdravstvenu zaštitu uopšte, ograničena, neophodna je procjena praćenja propisivanja lijekova, ne samo sa tradicionalnog aspekta efikasnosti, sigurnosti i kvaliteta, već i sa aspekta ekonomske isptalitivosti.. 83

GODINA VII BROJ 65. OKTOBAR 2015.

N M K

Uvod Saobraćajni traumatizam predstavlja jedan od vodećih epidemioloških problema u razvijenim i zemljama u razvoju. Procjenjuje se da u saobraćajnim nezgodama u svijetu dnevno izgubi život u prosjeku 1308 osoba [1]. Od približno 54 miliona ljudi koji godišnje umru u svijetu, broj poginulih u saobraćajnim nezgodama je 1,17 miliona (2,17%), što čini trećinu smrtno nastradalih osoba u svim oblicima povreda u svijetu i dvostruko je veći od žrtava rata. Među vodećim uzročnicima smrtnosti, saobraćajne nezgode se nalaze na osmom mjestu u grupi razvijenih zemalja i na desetom mjestu u grupi zemalja u razvoju, s tim da je apsolutni broj poginulih sedam puta veći u grupi zemalja u razvoju [2]. U Evropi godišnje u saobraćajnim nezgodama pogine oko 120 000 osoba, a teže ili lakše bude povrijeđeno oko 2,5 miliona ljudi [3]. Materijal i metode Istraživanje je retrogradno i odnosi se na period od 1.12.2014. god. do 31.5.2015. god. Ono obuhvata sve saobraćajne nezgode koje su se dogodile na teritoriji grada Banjaluke, a na koje je pozvana Služba hitne medicinske pomoći JZU Doma zdravlja Banjaluka u tom istom periodu. U toku istraživanja korišteni su podaci dispečerskih i protokola mobilnih medicinskih ekipa ME I,II i III Službe hitne medicinske pomoći JZU Doma zdravlja Banjaluka za period od 1.12.2014. god. do 31.5.2015. god. Rezultati su prikazani tabelarno, gdje su saobraćajne nezgode navedene po vremenu i mjesecu u godini, onda kad su se desile. Takođe su navedene saobraćajne nezgode koje su, kao posljedicu, imale smrtni ishod učesnika u saobraćaju. Učesnici u saobraćaju, u ovom slučaju pacijenti kojima je mobilna medicinska ekipa SHMP-a pružila medicinsku pomoć, prikazani su tabelarno, zavisno o polu, starosti i smrtnom ishodu saobraćajne nezgode. Rezultati Analizirano je ukupno 155 saobraćajnih nezgoda koje su se desile u periodu od šest mjeseci na teritoriji koju pokriva Služba hitne medicinske pomoći JZU Doma zdravlja Banjaluka. Najveći broj saobraćajnih nezgoda se desio u decembru 2014. god. i maju 2015. god. svaki po 33 što čini, pojedinačno za oba mjeseca, 21,29% od svih saobraćajnih nezgoda u toku šest mjeseci. Zatim slijede februar sa 27 nezgoda (17,42 %), april sa 25 (16,13%), januar sa 20 (12,9%) i mart sa 17 (11%). 86

Saobraćajni traumatizam u Službi hitne medicinske pomoći Dr Gordana Radanović, specijalizant porodične medicine, DZ Prijedor

Apstrakt Saobraćajni traumatizam predstavlja jedan od vodećih epidemioloških problema kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Saobraćajni traumatizam se javlja kao direktna posljedica saobraćajnih nezgoda, uzrokovanih najčešće djelovanjem ljudskog faktora, u smislu neadekvatnog reagovanja i djelovanja učesnika u saobraćaju. Pri tome, kao najteža posljedica javlja se trauma, odnosno politrauma, koja najčešće uzrokuje smrtni ishod učesnika u saobraćaju. Ciljevi istraživanja: - Incidenca saobraćajnih nezgoda u toku šest mjeseci na teritoriji grada Banjaluke; - Incidenca saobraćajnih nezgoda u odnosu na doba dana i doba godine u toku šest mjeseci; - Incidenca zastupljenosti učesnika u saobraćaju zavisno od pola i starosne dobi; - Incidenca politraume i smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama u istom periodu. Ključne riječi Saobraćajni traumatizam, saobraćajna nezgoda, politrauma.

Doba dana kad je došlo do saobraćajne nezgode je podijeljeno na sljedeći način: od 00.00 do 06.00 sati desila se 21 nezgoda (13,55% od ukupnog broja nezgoda), od 06.00 do 12.00 sati 29 nezgoda (18,71%), od 12.00 do 18.00 sati 64 (41,29%) i od 18.00 do 00.00 sati 41 (26,45%). Ukupan broj učesnika u saobraćajnim nezgodama, u ovom slučaju, je 239, od toga 171 osoba muškog pola, što čini 71,55% od ukupnog broja pacijenata. Osoba ženskog pola bilo je 68, tj. 28,45% od ukupnog broja. Kad je u pitanju starosna dob, u pojedinim slučajevima nije bilo moguće dobiti tu vrstu podataka zbog stanja pacijenta, odnosno, pacijent je zatečen mrtav i nije

bilo osobe koja bi mogla dati te podatke. Isti slučaj je i sa pacijentima koji su zatečeni bez svijesti. Podaci su dobijeni za 232 pacijenata, pa je prema tome i vršeno računanje. Starosna dob pacijenta je podijeljena na dekade na sljedeći način: od 0 do 12 god. bila su 4 pacijenta (1,72% od 232 pacijenta), od 13 do 20 god. 42 pacijenta (18,1%), od 21 do 30 god. 51 (22%), od 31 do 40 god. 48 (20,69%), od 41 do 50 god. 25 (10,78%), od 51 do 60 god. 29 (12,5%), od 61 do 75 god. 18 (7,76%) i pacijenata starijih od 75 god. bilo je 15 (6,47%). Saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom bilo je 8 (5,16% od ukupnog broja nezgoda). U tim nezgodama je smrtno

Tabela 1. Incidenca saobraćajnih nezgoda po mjesecima

Decembar 2014.

Januar 2015.

Februar 2015.

Mart 2015.

April 2015.

Maj 2015.

Ukupan broj saobraćajnih nezgoda

33 (21,29 %)

20 (12,9 %)

27 (17,42 %)

17 (11 %)

25 (16,13 %)

33 (21,29 %)

155 (100 %)

Tabela 2. Incidenca saobraćajnih nezgoda zavisno od doba dana nastanka

00.00-06.00 časova

06.00-12.00 časova

12.00-18.00 časova

18.00-00.00

21 (13,55 %)

29 (18,71 %)

64 (41,29 %)

41 (26,45 %)

N M K Tabela 3. Broj učesnika u saobraćajnim nezgodama (pacijenata) podijeljenih po polu

Muškarci

Žene

Ukupan broj pacijenata

171 (71,55 %)

68 (28,45 %)

239 (100 %)

Tabela 4. Starosna dob učesnika u saobraćajnim nezgodama (pacijenata)

0-12 13-20 godina godina

21-30 godina

31-40 godina

41-50 godina

51-60 godina

61-75 godina

Preko 75 godina

Ukupan broj pacijenata

4 42 (1,7%) (18,1%)

51 (22%)

48 (20,7%)

25 (10,8%)

29 (12,5%)

18 (7,8%)

15 (6,5%)

232 (100 %)

Tabela 5. Saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom učesnika u saobraćaju

Ukupan broj saobr. nezgoda sa smrtnim ishodom

Ukupan broj preminulih osoba

8 10 (5,16 % od uk.br. saobr. (4,18 % od uk.br. nezgoda) učesnika u saobr.)

stradalo deset osoba (4,18% od ukupnog broja pacijenata), od toga osam muškaraca (3,35%) i dvije žene (0,84%). Kada se računa postotak zastupljenosti pola u smrtnim ishodima, muškarci čine 80%, a žene 20%. Zaključak Ovo istraživanje je pokazalo da se veliki broj saobraćajnih nezgoda dešava u zimskim uslovima, kao i u kasno proljeće, što navodi na zaključak da neprilagođena vožnja, u kombinaciji sa vremenskim uslovima, vodi javljanju greške koju čini ljudski faktor. Neprilagođena brzina, rizični manevri, neprilagođenost frekventnosti saobraćaja vremenskim uslovima i dobu dana, neiskustvo u vožnji, smanjena reaktivnost vozača zbog vožnje pod uticajem alkohola, opojnih supstanci i premora predstavljaju najčešće

Osobe muškog pola

Osobe ženskog pola

8 -3,35 % od uk.br. učesnika u saobr. -80 % od uk.br. preminulih osoba

2 -0,84 % od uk.br. učesnika u saobr. -20 % od uk.br. preminulih osoba

uzroke nastajanja saobraćajnih nesreća. Neispravnost vozila i/ili puta se rjeđe javljaju kao uzrok. Učesnici u saobraćaju su najčešće mlađe dobi, muškog pola, radno sposobno stanovništvo. Posljedice saobraćajne nezgode su povrede, lakše ili teže, materijalni gubici, smanjenje ili gubitak radne sposobnosti, politrauma i kao najteža gubitak života. Kao uzrok smrti kod učesnika u saobraćaju javlja se politrauma koja predstavlja problem na globalnom nivou, bez obzira na stepen razvijenosti zdravstvene zaštite. Literatura The World Health Report 1999. Geneva:WHO; 1999. Li T. Xia Q. Li L, Li C. The trend of injury epidemic in Ningxia. Chin .J Prey Med 2002:36(5):327-9.

WHO. Regional office for Europe. Traffic accidents [cited 2003. April 07]. Available from: URL: http/r. www.who. dklmain/who/progs/whd/ factsheets/200203 19_2. Stevović DM, Dragović M, editors. Hirurgija za studente i lekare. Beograd: Savremena administracija; 2000.p.168-74. Urgentna stanja u opštoj medicini. Stručni informator. Beograd: Panfarma; 2001.p.18-22. Kroupa J. Definition of „polytrauma“ and „polytraumatism“.US National Library of Health, National Institutes of Health, 1990; Available from: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/ pubmed/2239047 Banjac N, Kovačević D. Urgentna medicina.Vodič za ljekare, Banja Luka,2011.p.162-6. Vujović S. Prelomi. ZC Aranđelovac, Centar za KME; Available from: http/ www.kme.zcarandjelovac.org.rs/files/.../imobilizacija.ppt Banović M. Traumatologija koštano-zglobnog sistema. Beograd:Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1998. Campbell JE, editor. International Trauma Life Support For Prehospital Care Providers, 6th Edition. New Jersey: Pearson Education, Inc.; 2008. p.20-1. Saobraćajna nezgoda, Kategorija Saobraćaj, Wikipedija, 2015; Available from: http://sr.wikipedia.org/wiki Đurić P, Miladinov-Mikov M. Epidemiološke karakteristike saobraćajnog traumatizma u AP Vojvodini. Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad; Available from: http://www.doiserbia. nb.rs/img/doi/0025-8105/2009/002581050902017D.pdf Pape HC, Peitzman AB, Schwab CW, Giannoudis PV, editors. Damage Control Management in the Polytrauma Patient. New York: Springer, 2010.p.38.

Road traffic traumatism and Emergency service response and treatment Gordana Radanović, MD, Family medicine resident, Health Clinic Prijedor

Abstract Road traffic traumatism is one of the leading epidemiological problems in developed countries, as well as in the developing ones. Road traffic injuries are direct consequences of car accidents, caused by human factor in majority of cases, in the way of inadequate response to the situation at hand. The most sever consequence is trauma, that is polytrauma, which is the cause for lethality of participants in traffic. Key words Road traffic traumatism, car accident, polytrauma. 87

траума настаје када количина предате енергије ткиву премаши способност тог ткива да прими, расподели и апсорбује предату енергију. Концепција савремене ургентне медицине налаже да екипа која на месту повређивања започиње збрињавање повређеног, поступа према јединственој дијагностичко-терапијској доктрини, тако да је свака следећа фаза до коначног излечења само логичан медицински наставак претходне фазе. Општи предуслови за адекватно збрињавање повређених: • Увежбаност тима за збрињавање трауме у свим временским и просторним условима; • Познавање опреме која се користи; • Одржавање возила хитне медицинске помоћи тако да је увек спремно за интервенцију; • Постојање планова и процедура за рад у ванредним ситуацијама и масовним несрећама; • Адекватан пријем позива; • Познавање најбржег пута (који не мора бити најближи!) до места догађаја; • Правилна процена места догађаја како би се препознале опасности и механизам повреде; • Правилна процена ситуација у којима се збрињавање може извршити самостално, а када је потребно, позвати додатну помоћ; • Правилна процена тренутка приступа повређеном, као и када напустити место догађаја; • Адекватан приступ пацијенту, која питања поставити повређеном, које поступке предузети, када их предузети и како их извести брзо и исправно; • Познавање најбржег и најадекватнијег пута до регионалне болнице; • Збрињавање повређеног врши се на месту повређивања, као и током транспорта у специфичним условима. Због тога се преглед и третман повређених мора вршити по одређеном редоследу на основу утврђених процедура.

А. Шијачки, А. Лешић, С. Сараволац

тРАУМА

е. опрему за одржавање дисајног пута отвореним и самоширећи реанимациони балон са маскама ф. боцу са кисеоником г. аспиратор х. ручну радио-станицу

6. отварање венског пута (обично два континуирана венска пута) 7. надокнада волумена 8. имобилизација повређених екстремитета 9. аналгезија 10. брз, адекаватан и удобнији транспорт у одговарајућем транспортном положају 11. транспорт у одговарајућу болницу 1). Примарни траума преглед (ПтП) – сврха је откривање и збрињавање стања која животно угрожавају повређеног и доношење одлуке о брзини транспорта. ПТП се састоји од 3 дела: процене места догађаја, почетне процене повређеног и брзог траума прегледа или циљаног траума прегледа. ПТП не би требало да траје дуже од 2 минута и сме се прекинути само: 1. у случају опструкције дисајног пута када се не може решити основним поступцима, 2. у случају срчаног застоја, 3. у случају када претходно сигурно место догађаја постане несигурно.

1. имобилизација врата код повреде или сумње на повреду вратне кичме 2. обезбедити проходност дисајног пута 3. обезбедити адекватно дисање 4. оксигенотерапија 5. хемостаза

3. Повређеном увек прићи спреда („лицем у лице“). 4. Прво имобилисати врат повређеног сопственим рукама, а тек онда му се обратити. Привремену имобилизацију врата препустити другом члану тима, пазећи да у сваком тренутку нечије руке имобилишу врат повређеног. 5. Једном започет примарни преглед сме се прекинути само у случају: опструкције дисајног пута коју члан тима не може да реши и срчаног застоја и/или застоја дисања. 6. Након процене дисајног пута (А – Airway) и дисања (Б – Breathing), члану тима који је адекватно оспособљен дати упутства за вентилацију повређеног (100% кисеоник на маску са резервоаром, асистирано дисање, постављање тубуса итд.). 7. Хипервентилирати повређеног са повредом главе само ако постоје знаци мождане хернијације (дилатација ипсилатералне или обе зенице, поремећена свест, контралатерална хемипареза, Cushing-ов рефлекс). Обратити пажњу на присутност децеребрирајућег и декортикујућег положаја тела. 8. Неопходне поступке (интубација, декомпресија тензионог пнеумоторакса, увођење и.в. каниле итд.) код повређеног у критичном стању треба учинити након завршетка почетне процене повређеног (по могућству током транспорта). 9. Повређеног са нестабилном карлицом и/или преломом фемура не окретати на бок. 10. SAMPLE податке узети и забележити што је пре могуће. 11. Повређену трудницу (> 5 месеци трудноће) транспортовати на дугој имобилизационој дасци, благо нагнутој на леву страну (300). 12. Када околности допусте, што пре обавестити болницу у коју се транспортује повређени о стању повређеног, предузетим мерама и очекиваном времену доласка у болницу. У току збрињавања поштовати следећа правила и редослед:

а. личну заштитну опрему б. траума торбу ц. дугу даску за имобилизацију са комплетном опремом д. оковратнике за имобилизацију вратног дела кичменог стуба одговарајућих величина

ПРИНЦИПИ 1. Не прилазите повређеном док не извршите процену места догађаја. 2. На место догађаја понети: N M K p r e p o r u k e

S – оток (Sweeling)

TIC: т – слабост (Tenderness) I – нестабилност (Instability) C – крепитације (Crepitation)

3. Грудни кош: DCAP–BTLS–TIC • гледај – парадоксални покрети зида грудног коша, нестабилност зида грудног коша, истовремено подизање и спуштање грудног коша на обе стране • осети – крепитације, поткожни емфизем, преломи, нестабилни сегмент • слушај (аускултуј) плућа („wheezing“, ослабљени звук, пнеумо/хематоторакс); срце (тихи срчани тонови – тампонада срца) • перкутуј – код неједнаког аускултаторног налаза лево и десно 4. трбух: DCAP–BTLS • тупе повреде или пенетрантне ране • палпирати сва четири квадранта трбуха • дистендираност, дефанс, бол у трбуху 5. Карлица: DCAP–BTLS–TIC притисак дланом на симфизу, а затим обострани притисак на кристе илијаке према унутра (у случају бола и/или нестабилности приликом палпације симфизе, не радите притисак на кристе илијаке) 6. Ноге: крепитације, бол, деформитети, отворени преломи, моторика и осећај 7. Руке: крепитације, бол, деформитети, отворени преломи, моторика и осећај 8. Леђа: прегледати пре постављања повређеног на дугу даску за имобилизацију SAMPLE брза анамнеза: узете податке у зависности од ситуације и записати што пре Витални знаци код критично повређеног установљавају се у возилу ако је затечен у возилу. IIIб. Циљани траума преглед се обавља након процене места догађаја и почетне процене повређеног у случајевима када не постоји општи механизам повреде и када су налази почетне процене нормални. У свим осталим ситуацијама треба извести брзи траума преглед. На основу механизма настанка повреде и података прикупљених почетном проценом повређеног и брзим траума прегледом, поставити индикацију за најургентнији транспорт. 2). Секундарни траума преглед и стабилизација повређеног – Оптимално време за преглед и примену мера стабилизације је до 10 минута. Airway (дисајни пут): контрола пролазности дисајног пута и заштита вратне кичме. Процена: 1. разговарај (провера стања свести) 2. гледај (траума главе, врата и лица, понашање повређеног) 3. слушај (аускултацијом, начин и тип дисања)

v После прегледа врата поставити оковратник за имобилизацију.

1. Глава: DCAP–BTLS–TIC  присуство „ракунових очију“  присуство крви или серозне течности у носу и/или ушима  прегледати усну дупљу и проходност дисајног пута 2. Врат: DCAP–BTLS–TIC  положај душника (да ли је трахеја померена у страну)  вратне вене (да ли су вратне вене набрекле)

P– пенетрантна повреда (Penetration)

Приликом прегледа треба обратити пажњу на: BTLS DCAP D – деформитет (Deformities) B – опекотина (Бурн) C – контузија (Contusion) т – болна осетљивост (Tenderness) А – абразија (Abrasions) L – лацерација (Laceration)

L – (Last meal) – последњи оброк – многи трауматизовани пацијенти захтевају хитну хируршку интервенцију па је важно знати да ли су јели или пили у последњих 6 сати до повреде Е – (Events) – догађаји који су довели до повређивања

Поступке извршити следећим редом: I. Процена места догађаја • Употребити личну заштитну опрему (рукавице обавезно, по потреби заштитна маска и наочаре) • Утврдити да ли је место догађаја сигурно (употребите чуло вида, слуха, мириса) • Утврдити број повређених • Проценити механизам настанка повреде (општи или фокусиран, потенцијално опасан по живот) • Проценити да ли је потребна додатна опрема и/или помоћ II. Почетна процена повређеног изводи се у сврху препознавања стања која непосредно угрожавају живот (процена нивоа свести; поступак процене А – дисајног пута, Б – дисања и Ц – циркулације) • Повређеном увек треба прићи са предње стране („лицем у лице“ или од ногу ако је у лежећем положају) • Током прилажења, треба стећи општи утисак о повређеном (изглед, старост, пол, положај, активност, видљива крварења, боја коже, начин дисања...) • Рукама имобилисати врат повређеног. Проценити стање свести: разговарати са повређеним, применити АВПУ скалу (поједностављен ГКС) за процену менталног статуса/повреде мозга. Напомена – АВПУ скала: А (alert) будан, потпуно свестан, оријентисан V – (reaction on verbal stimulation) реагује на глас, али није потпуно свестан, конфузан P – (reaction on painful stimulation) без свести, реагује на болне дражи U – (unresponsive) без свести, не реагује на болне дражи, нема рефлекса кашља и повраћања Airway (дисајни пут): утврдити да ли је дисајни пут отворен. У случају опструкције дисајног пута која се не може решити основним поступцима (подигни браду – забаци главу и троструки хват када не постоји сумња на повреде вратног дела кичме), приступити дефинитивном обезбеђењу дисајног пута неким од могућих средстава (ЕТИ, ЛМА, ургентна коникотомија). Breathing (дисање): утврдити фреквенцу и квалитет дисања (РФ <8 захтева асистирану вентилацију!). Ако је фреквенца дисања нормална, применити О2 на маску полуотвореног типа 15 л/ минути. Circulation (циркулација): проверити периферни пулс над а. радиалис (уколико је присутан, систолни притисак је виши од 80 mmHg). Ако је он одсутан, проверити каротидни пулс (присутан каротидни пулс – систолни притисак ≈ 60 mmHg). Одредити фреквенцу и квалитет пулса, боју, влажност и температуру коже, да ли су присутна видљива обилна крварења, одмах зауставити већа крварења. Према утврђеном механизму повреде и резултатима примарног траума прегледа, одлучити се за брзи траума преглед или циљани траума преглед. IIIа Брзи траума преглед (брз преглед „од главе до пете“): утврђује се постојање свих по живот опасних повреда. Почиње гледањем и пипањем главе и врата, прегледом вратних вена и положаја трахеје. После прегледа врата, имобилисати вратну кичму. Открити грудни кош, прегледати да ли има видљивих повреда уз комплетну палпацију грудног коша. Открити трбух, погледати да ли има видљивих повреда уз комплетну палпацију трбуха. Проверити карлицу умереним притискањем прво на симфизу (уколико не постоји болна осетљивост и/или нестабилност), обухватити је рукама са обе стране и притиснути према унутра. Прегледати ноге и руке „клик-клак” техником. Проверити да ли повређени може да помера прсте руку и ногу, да ли осећа додир или штипање. Повређеног треба пребацити на транспортно средство, притом му прегледати леђа. Ако има нестабилну карлицу и/или обострани прелом натколенице, обавезно користити технику подизања или употребити уздужно расклопива носила. Док се изводи примарни траума преглед (почетна процена, брзи траума преглед или циљани преглед), треба узимати SAMPLE податке: S – (Symptoms) – симптоми А – (Alergic) – алергија на лекове или неке друге материје М – (Medicaments) – да ли користи неке лекове, које и зашто P – (Past history) – раније хируршке интервенције и подаци о болестима од којих се лечи и/или болује

N M K p r e p o r u k e

4. осети (дах дисања) Одговарајуће мере: 1. одржавање пролазности дисајног пута: - механичко чишћење дисајног пута, сукција - анатомска позиција „потисни чело – подигни браду” или „повлачење вилице напред” код сумње на повреду цервикалне кичме - орофарингеални/назофарингеални тубус, маска за лице 2. обезбеђивање дисајног пута: - ендотрахеални тубус, ларингеална маска, инвазивне технике (ургентна коникотомија) Приоритети за обезбеђивање дисајног пута: 1. повређени без свести (ГКС ≤ 8 – краниоцеребралне повреде) 2. тешка максилофацијална траума 3. повреде ларинкса и трахеје: фрактура, трансекција (ризик од опструкције) 4. повреде врата: крварење у мека ткива врата (ризик од опструкције) 5. опекотине лица (превентивно) 6. повреде цервикалне кичме/кичмене мождине 7. торакалне повреде Индикације за дефинитивно збрињавање дисајног пута су: 1. апнеа 2. акутна респираторна инсуфицијенција РФ ≥ 35 или РФ ≤ 8 3. протекција дисајних путева од аспирације 4. компромитован дисајни пут (опструкција): максилофацијалне повреде, крварење у мека ткива врата 5. профилактичка (код опекотина) 6. неуспешно претходно одржавање дисајних путева (анатомска позиција, орофарингеални тубус, маска за лице) 7. потреба механичке вентилације Breathing (дисање): контрола дисања уз несметан приступ грудном кошу. Процена: 1. гледај (подизање грудног коша, боја коже) 2. слушај (начин, тип, фреквенца дисања) 3. осети (дах дисања) техника контроле: Уочити три трауматска стања која најчешће компромитују вентилацију: тензиони пнеумоторакс, отворени пнеумоторакс и покретни трауматски капак са контузијом плућа. тренутна елиминација основних узрока компромитујуће вентилације: - пункциона торакостома широким иглама (тензиони пнеумоторакс) - обтурациони завој (отворени пнеумоторакс) - положајна или фластерска стабилизација (покретни трауматски капак) Одговарајуће мере: - оксигенотерапија/артефицијелна вентилација - оксигенотерапија: маска за лице полуотвореног типа са 100% О2 - маска-самоширећи реанимациони балон вентилација са 100% О2 Circulation (циркулација): контрола стања циркулације уз заустављање приступачног крварења. Процена: 1. уочи (место крварења, боја коже, капиларно пуњење) 2. осети (квалитет, фреквенца и регуларност пулса и оријентација о вредности систолног крвног притиска) - палпабилан пулс на радијалној артерији = систолни крвни притисак >80 mmHg - палпабилан пулс на феморалној артерији = систолни крвни притисак >80 mmHg - палпабилан пулс на каротидној артерији = систолни крвни притисак >60 mmHg Одговарајуће мере: - заустављање приступачног крварења - мере аутотрансфузије (положај, пнеуматске удлаге)

Најважнија мера: заустављање односно контрола приступачног спољашњег крварења. Методе: - дигитална компресија на оштећени крвни суд - постављање компресивног завоја на рану која активно крвари (тампонада) - постављање пеана на крвни суд - Есмархова повеска (код размрскавајућих високих трауматских ампутација екстремитета) потом: - аутотрансфузија постављањем повређеног у адекватан положај - имобилизација - надокнада циркулаторног волумена кристалоидима до постизања „контролисане хипотензије“ како би се артеријски притисак одржавао у вредностима 100-110 mmHg до дефинитивне хемостазе (две периферне и.в. линије) - специфични поступци за неке облике унутрашњег крварења су: - евакуациона перикардиоцентеза - тампонада носа - Фолеy урин-катетер интраректално Обезбеђивање венског приступа: - периферна венска канулација (12-14 Г, две венске линије) - супституција циркулаторног волумена иницијалним болусом 1000-2000 мл, а затим у зависности од одговора: • рапидни одговор – хемодинамска стабилизација (нема активног крварења) • транзиторни одговор – иницијално добар одговор који нестаје (умерено активно крварење) • нема одговора (активно крварење) – апсолутна индикација за хитну хируршку интервенцију и најургентнији транспорт Disability (свест): контрола стања свести, реакција зеница на светлост, груб неуролошки преглед, израчунавање вредности ГКС. Exposure (изложеност): несметан приступ свим регијама повређеног и преглед сваког дела тела „од главе до пете” (комплетно скинути одећу са повређеног). 3). транспорт тешко повређеног у најближу болницу која је организационо, кадровски и са опремом способна да адекватно збрине повређеног – оптимално време 30 минута. Поступци у току транспорта: - стална контрола вентилације - стална контрола кардиоциркулаторног система (континуирани ЕКГ мониторинг, мерење крвног притиска, контрола хемостазе и адекватна надокнада циркулаторног волумена). 5). Контролни преглед извршити сваки пут када наступи промена стања повређеног, као и након сваког извршеног поступка и/или померања повређеног. Код критично повређених се изводи и бележи сваких 5 минута, а код повређених који су у стабилном стању сваких 15 минута. хИПОВОЛЕМИЈСКИ ШОК Шок је генерализовано попуштање периферне циркулације са перфузијом недовољном за физиолошку функцију ћелије. Узрок хиповолемијског шока је смањен „прелоуд” због обилне хеморагије и губитка течности. БЛАГИ ШОК (акутни губитак до 20% циркулаторног волумена) - повређени има осећај хладноће и жеђи, кожа је хладна, бледа и влажна, перзистира тахикардија, постурална хипотензија, вратне вене су колабиране. МОДЕРИРАНИ ШОК (акутни губитак 20%–40% циркулаторног волумена) - повређени има изражен осећај жеђи, кожа је хладна, бледа и влажна, филиформни периферни пулс, хипотензија и у лежећем положају, вратне вене су колабиране, олигурија. тЕШКИ ШОК (акутни губитак преко 40% циркулаторног волумена) - повређени је агитиран, конфузан, кожа је хладна, бледа и влажна, периферни пулс се не палпира, хипотензија, вратне вене су колабиране, дисање убрзано и дубоко, анурија. Основни принцип збрињавања хиповолемијског шока у прехоспиталном периоду је да се задржи ткивна оксигенација и врати притисак на нормалну вредност.

N M K

p r e p o r u k e

Ако су обе зенице проширене и нереактивне на светло, сумњати на повреду можданог стабла. Ако су зенице проширене али реагују на светло, повреда је најчешће још увек реверзибилна, зато повређеног најургентније треба транспортовати у примерен траума центар.

Battle-ов знак Ракунове очи модрица иза ува (сумња на прелом базе лубање) (сумња на прелом базе лобање) зенице:

Оцењивање спиналних повреда обухвата процену моторне и сензорне функције, присуство бола. Примарни циљ интервенције је препознавање индикација за имобилизацију, а не клиничко искључивање повреда кичме. Клиничка слика: спазам паравертебралне мускулатуре, бол, бол при перкусији. Код неуролошког дефицита постоји испад грубе моторне снаге (пареза или парализа), испад сензибилитета (хипестезија од дрматома на коме је повреда медуле), снижени рефлекси. Индикације за имобилизацију кичменог стуба: 1. Измењено стање свести 2. Бол у пределу кичме (обухвата бол у миру, бол при прегледу или локализовани бол) и деформацију и дефанс у пределу кичменог стуба. 3. Неуролошки дефицит или тегобе које обухватају парализу, делимичну парализу, слабост, утрнулост, пецкање или мравињање и неурогени спинални шок испод нивоа повреде. 4. Анатомска деформација кичменог стуба. 5. Повреде које чине пацијента непоузданим – веома болне или крвареће повреде које спречавају пацијента да да поуздане одговоре приликом узимања анамнезе. 6. Немогућност комуникације. 7. Механизам повређивања. збрињавање: Код сумње на повреду кичме, уз што мање померање повређеног прво извршити имобилизацију вратног дела кичме, а потом поставити повређеног на дугу имобилизациону даску у неутралном опруженом положају и додатним фиксаторима учврстити главу, грудни кош и екстремитете. Напомена: Померање главе пацијента у неутрални опружени положај одмах прекинути у случају појаве спазма вратних мишића, појачаног бола, почетка или појачања неуролошког дефицита као што је утрнулост или губитак моторне активности или поремећај дисајног пута или вентилације.

А. Лешић, А. Шијачки, С. Сараволац

тРАУМА КИЧМЕНОГ СтУБА

збрињавање: 1. Осигурати проходност дисајног пута и омогућити добру оксигенацију (кисеоник високог протока преко маске са резервоаром). Пулсокиметром пратити сатурацију крви – одржавати је изнад 95%. Одржавати добру вентилацију (не хипервентилацију) с високопроточним кисеоником вештачким дисањем (10-12 удаха у минути). 2. Прво имобилисати вратни део кичме а потом поставити повређеног на дугу имобилизациону даску и додатним фиксаторима учврстити главу, грудни кош и екстремитете. 3. Отворити континуирану венску линију и у циљу заштите мождане перфузије одржавати систолни крвни притисак на минимум 90-100 mmHg са кристалоидним физиолошким раствором. 4. Стално пратити виталне функције, на сваких 5 минута записивати опажања и виталне знаке. Повређени са повредом мозга и ГКС (видети у поглављу Неурологија) од 8 и мање мора бити разматран за интубацију.

Проширена и реактивна зеница на једној страни може бити рани знак повећања интракранијалног притиска. Екстремитети: Декортикациони став (руке пресавијене у лактовима, ноге испружене) и децеребрациони став (руке и ноге испружене) су знаци тешке повреде мозга. Децеребрирани став је теже стање и обично указује на уклештење мозга – индикација за хипервентилацију! Млитава парализа указује на повреду кичмене мождине. Веома су битни SAMPLE подаци.

5. мониторинг фрекв. респирација пулса, ТА 6. фармаколошка потпора миокарда 7. аналгезија 8. брз и поштедан транспорт у адекватном положају

Циљ терапије је контролисана хипотензија 100-110 mmHg, и одржавање фреквенце пулса испод 100 у минути Принципи код надокнаде волумена: 1. изабрати адекватно место за постављање интравенске каниле, поставити две континуиране периферне и.в. линије (у случају екстремно ниског артеријског крвног притиска и колабираних вена, када је најнеопходније предузети надокнаду волумена, извршити канулацију централне вене) 2. избор течности - изотонични балансирани кристалоидни раствори (рингер лактат) – 1. избор - 0,9% NaCl раствор – алтернативни 1. избор - хипертонични слани раствори – алтернативни 2. избор ПОВРЕДА ГЛАВЕ Код сваке повреде главе поступати као да је дошло и до повреде и вратног дела кичменог стуба. Почетна процена: изводи се у сврху препознавања стања која непосредно угрожавају живот повређеног (процена нивоа свести – АВПУ скала, поступак процене А – дисајног пута, Б – дисања и Ц – циркулације) Код поремећаја стања свести прегледати симетричност зеница и реакцију на светлост. Разлику већу од 1 мм сматрати знатним патолошким знаком. Секундарна процена: Проверити постојање цереброспиналне течности у носу и ушима, слабости или парализе. “Знаци латерализације“ су индикативни за повреду мозга, а билатерални неуролошки дефицит, као параплегија, указује на спиналну повреду. Симптоми акутног епидуралног хематома укључују претходну повреду главе са губитком свести после чега често следи период у којем је пацијент свестан и сувисао („луцидни интервал“). Након неколико минута до неколико сати развијају се знаци пораста интракранијалног притиска (повраћање, главобоља, поремећај свести), долази до губитка свести, развија се парализа на страни тела супротној од стране повреде главе (види ранији одломак о синдрому уклештења мозга). Често се јавља проширена и укочена зеница (без одговора на јако осветљење) на страни повреде. Симптоми акутног субдуралног хематома – главобоља, поремећаји свести и жаришни неуролошки испади (нпр. слабост једног екстемитета или једне стране тела, неразумљив говор). Симптоми интрацеребралног хематома зависе од подручја која су повређена и од степена повреде – поремећаји свести, главобоља и повраћање. Правило – свим стањима смањеног нивоа свести треба одредити ниво глукозе у крви.

1. обезбедити дисање 2. адекватна оксигенација са 100% О2 3. контрола хеморагије 4. адекватна надокнада волумена

N M K p r e p o r u k e

тЕНзИОНИ ПНЕУМОтОРАКС Клиничка слика: диспнеа, брзо и плитко дисање, изражени респираторни дистрес, дистензија вена врата, хипоксија (пад СаО2), цијаноза, хипотензија и девијација трахеје. Аускултаторан налаз: ослабљено до нечујно дисање уз перкуторну хиперсонорност. Почетна процена – поступак АБЦ • Смањити притисак у плеуралној шупљини пункцијом помоћу широке игле. Декомпресија иглом је привремена мера која се примењује до дефинитивног збрињавања. Индикације за декомпресију иглом су: погоршање респираторног distress-а или отежана вентилација кисеоничком маском, ослабљен или непостојећи дисајни шум, погоршање дисајног статуса на страни супротној од повреде, декомпензовани шок (систолни крвни притисак < 90 mmHg) 1. Обезбедити проходност дисајних путева. 2. Дати кисеоник са великим протоком. 3. Извршити торакоцентезу. 4. Отворити континуирану венску линију. 5. У одговарајућем положају, уз мониторинг виталних функција брз транспорт у адекватну болницу. 6. Обавестити болницу.

ОтВОРЕНИ ПНЕУМОтОРАКС Клиничка слика: бол на страни повреде, диспнеа, тахипнеа, плитко дисање, шиштећи звук из ране, анксиозност, нагли развој респираторног дистреса, цијаноза. Почетна процена – поступак АБЦ. 1. Осигурати проходност дисајног пута. 2. Што пре затворити рану на грудном кошу било којим доступним средством (електродом дефибрилатора, вазелинском газом, гуменом рукавицом или пластичним омотом). Стављање непропусног оклузивног завоја може довести до развоја тензионог пнеумоторакса. Због тога треба залепити непропусни материјал на три стране, а четврту страну оставити слободну; тиме се прави једносмеран залистак – ваздух може да изађе али не може да уђе у грудни кош. 3. Оксигенотерапија. 4. Отворити континуирану венску линију. 5. Пулсним оксиметром пратити SpO2. 6. У адекватном положају, уз мониторинг виталних параметара, извршити транспорт. 7. Током транспорта, обавестити болницу.

Код сваке повреде доњих ребара са леве стране треба узети у обзир могућност повреде слезине и дијафрагме, а са десне стране јетре и дијафрагме.

5. надокнада изгубљеног волумена 6. аналгезија 7. брз и поштедан транспорт у одговарајућу болницу 8. у случају индикације – ендотрахеална интубација и механичка вентилација

ПРОтОКОЛ ЧУВАњА АМПУтАтА  неопходно је да ампутат (без чишћења на терену) буде умотан у стерилну газу, потом у кесу која се потапа у физиолошки раствор са ледом да би се постигла температура до 4°С, чиме се добија у времену, јер мишићи подлежу мионекрози после 12 сати хладне исхемије (а већ после 6 сати топле исхемије). Због тога је потребно да се врши дозирано хлађење ампутираног дела, чиме се продужава толеранција на недостатак циркулације (хлађењем се смањује потреба ца кисеником);  екстремитет на коме се десила ампутација превити стерилном газом, уз претходно заустављање крварења стерилном газом, без великог чишћења и без директног хватања крвних судова;  отворити две континуиране венске линије кроз које давати физиолошки раствор или Хартманов раствор;  праћење виталних параметара уз примену терапије против бола и шока;  транспорт повређеног у адекватну болничку установу уз најаву дежурној екипи о очекиваном времену стизања у пријемну амбуланту са повређеним, начину повређивања, предузетим мерама чувања ампутата и виталним параметрима.

тРАУМАтСКЕ АМПУтАЦИЈЕ трауматске ампутације и реимплантације – комплетно или инкомплетно одвајање (>50% циркуференције екстремитета) екстремитета или неког другог дела тела када је циркулација иреверзибилно оштећена. Одвојени део тела се зове ампутат, а назива се и реимплантат уколико постоји могућност да се поново успостави континуитет – реплантација екстремитета. Циљ лечења: реплантација (макрореплантација изнад ручног или скочног зглоба и микрореплантација испод – дистално од ручног зглоба када се мора применити микрохируршка техника). Микрореплантације се врше само на микрохирургији Ургентног центра, где треба упутити пацијента. Апсолутне индикације: све ампутације у деце, палац, више од 2 ампутирана прста, ампутација подлактице и шаке на нивоу ручног зглоба.

тРАУМА АБДОМЕНА Степен сумње на повреду мора бити базиран на механизму повређивања и физикалном налазу. Индикатор масивног интраабдоминалног крварења је развој и присуство шока необјашњивог узрока. Процена мора да обухвати: - инспекцију – тражити знаке дистензије, контузије, абразије, пенетрације, евисцерације, присуство забодених предмета или очигледног крварења. - палпацију – тражити знаке дефанса трбушног зида или проналажење болне осетљивости у палпираној регији. Спонтана одбрана, ригидитет и/или ребоунд ефекат могу бити изазвани модрицама, огуљотинама или крварењем. Дубока палпација повређеног абдомена се мора избећи због могућности повећања постојећег крварења. третман 1. Пратити све животно угрожавајуће факторе идентификоване приликом примарног прегледа. 2. Спровести терапију против шока, укључујући високе дозе кисеоника. 3. Брзо транспортовати пацијента до најближег одговарајућег места стручног збрињавања. 4. Интравенски применити терапију кристалоидним растворима до транспорта у болницу. 5. Хируршка интервенција остаје кључна потреба, време не треба да буде изгубљено у покушају утврђивања тачних детаља повреде. Евисцерација – Не покушавати да се врати протрудирани садржај назад у трбушну дупљу. Абдоминални садржај се мора покрити стерилном газом, наквашеном физиолошким раствором.

1. одржавање проходности дисајног пута 2. оксигенотерапија 3. затварање отвореног пнеумоторакса 4. декомпресија тензионог пнеумоторакса

Клиничка слика: отежано, плитко и убрзано дисање, бол у грудима и искашљавање крви, супкутани емфизем, појава цијанозе, набрекле вратне вене, померање трахеје у страну, асиметрични покрети грудног коша, укључујући парадоксалне покрете, модрице на зиду грудног коша, отворене ране и развој шока. Почетна процена се изводи у сврху препознавања стања која непосредно угрожавају живот (процена нивоа свести). Поступак процене: А – дисајног пута, Б – дисања и Ц – циркулације. третман:

А. Шијачки, А Лешић, С. Сараволац

тРАУМА ГРУДНОГ КОША

N M K p r e p o r u k e

Упозорење: • Примењивати споро до престанка бола. • Може узроковати респираторну депресију, пад ТА код хиповолемичних болесника. • У случају појаве брадикардије са хипотензијом, дати атропин у дози од 0,5 мг до максимално 2 мг и.в. Налоксон дати само ако постоји респираторна депресија/arrest, зато што антагонизује и аналгетски ефекат морфина. Дозирање: • Иницијална доза 4 до 6 мг и.в. (у току 1 до 5 мин.), сваких 10 до 15 мин. понављати дозу, зависно од јачине бола, до максималне дозе од 1 мг/кг за 24 сата. Ампула од 1 мл садржи 20 мг морфин хлорида, безбедније је дозу од 4 мг (0,2 мл) разблажити у шприцу од 10 мл глукозе или физиолошког NaCl. Контраиндикације: • Хипотензија због хиповолемије. • Актуелна бронхијална астма. • Респираторна инсуфицијенција. • Траума главе (повећан интракранијални притисак) и алергија. Фентанил Индикације: (као за морфин) Бол изазван траумом, осим трауме главе и кичменог стуба Дејство: синтетички опиоидни аналгетик, 50-100 пута јачи од морфина али краћег трајања и израженијих нежељених реакција (респираторна депресија). Упозорење: • Може узроковати успорено дисање до престанка дисања (код брзе и.в. примене). • Може узроковати брадикардију, пад ТА, миозу. Брадикардија се може ублажити давањем атропина у дози од 0,5 до 1-2 мг и.в. У случају респираторне депресије, применити налоксон (Narcane). Контраиндикације: • Хипотензија због хиповолемије. • Актуелна бронхијална астма. • Респираторна инсуфицијенција. • Траума главе (повећан интракранијални притисак) и алергија. Иницијална доза: • 0,025-0,1 мг (четвртина до целе ампуле од 2 мл), споро и.в. (3-5 мин.) до обезбољавања. Делује после 60 секунди до 30-60 мин. Амп. 2 мл: 0,05 мг у 1 мл. трамадол Дејство: Синтетски опиоидни аналгетик, лек избора за купирање јаких бола. Има јак централни аналгетски ефекат. Разликује се од природних опиоидних аналгетика јер су депресивна деловања на респираторни центар и утицај на кардиоваскуларни систем слабије изражени. Индикације: • Бол чија нумеричка категоријална скала болова је од 7 до 9 бодова. Упозорење: • Најчешће нуспојаве су мучнина и повраћање. Препорука је да се после инјекције трамадола и.в. путем апликује метолоклопрамид 10 мг у 1 мл. Дозирање: • Иницијална доза 50 до 100 мг и.в. (у току 1 до 5 минута) • Понављати дозу сваких 10 до 15 минута, максимално 250 мг за први сат зависно од јачине бола, до максималне дозе од 400 мг на дан. Ампула од 1 мл садржи 50 мг трамадола. Ампула од 2 мл садржи 100 мг трамадола. Контраиндикације: • алергија на лек • траума главе (повећан интракранијални притисак, кома) • акутно тровање алкохолом, опоидима, хинотицима и МАО инхибиторима, актуелна бронхијална астма,

С. Сараволац, К. Јакшић-Хорват, С. Холцер-Вукелић Бол настао због трауме је неугодан, индивидуалан осећајни доживљај повезан са стварним оштећењем ткива. Нумеричка категоријална скала бола је од 0 до 10 бодова: - без бола: 0 бодова; - благ бол: 1 до 4 бодова; - умерено јак бол: 5 до 6 бодова; - јак бол: од 7 до 9 бодова; - најјачи бол: 10 бодова. За аналгезију се користи интравенски пут који је сигуран, ефикасан, брз и једноставан за убризгавања аналгетика. Пре примене аналгетика морају се стабилизовати виталне функције! Морфин-хлорид Индикације: • Бол изазван траумом, осим трауме главе и кичменог стуба. Дејство: има јак централни аналгетски и анксиолитички ефекат.

тЕРАПИЈА БОЛА

Слика 39 - Тријажни алгоритми за збрињавање већег броја оболелих

Тријажни системи који се користе у условима масовних несрећа морају омогућити брзо препознавање, без потребе детаљног прегледа, оних особа које ће имати највећу корист од раног збрињавања и брзог транспорта у болницу. ПРИМАРНА тРИЈАЖА Данас се за примарну тријажу у случају масовне несреће са већим бројем повређених на мањем простору користи метода START тријаже – „Simple Triage & Rapid Treatment“, а у случају великог броја повређених на великом простору користи се поступак „Care Fligh“ тријаже. START тријажа најпре разврстава повређене особе у 4 тријажне категорије: црвену, жуту, зелену и црну. Категорија црвени (И) – повређени којима је угрожен живот, захтевају минимално време и опрему за збрињавање и имају добру прогнозу. Категорија жути (II) – повређени који су довољно стабилни да не захтевају неодложно збрињавање у циљу спасавања живота или екстремитета, односно могу чекати хируршку или медицинску интервенцију 2–4 сата. Категорија зелени (III) – лакше повређени који могу чекати хируршко или медицинско збрињавање дуже од 4 сата. Категорија црни (IV) – мртве особе или оне које још показују знакове живота, али су њихове повреде тешке и имају апсолутно лошу прогнозу.

А. Шијачки, С. Сараволац

тРИЈАЖА ВЕЋЕГ БРОЈА ПОВРЕЂЕНИх

N M K p r e p o r u k e

94 Проф. др Ана Шијачки Клинички центар Србије, Клиника за хирургију

Прим. др сц. мед. Синиша Сараволац Завод за ХМП Нови Сад

Др Бранислав Ничић Завод за ХМП Ниш

Проф. др Марина Николић-Ђуровић Клинички центар Србије, Клиника за ендокринологију

Прим. др Корнелија Јакшић Хорват СХМП Суботица

Проф. др Весна Бумбаширевић Клинички центар Србије, Клиника за анестезију

Доц. др Милан Апостоловић Специјална ортопедска болница Бањица

Чланови Радне групе:

Прим. др Милованка Јанчев Градски завод за ХМП Београд

Секретар:

Доц. др Владан Вукчевић Клинички центар Србије, Клиника за кардиологију

Руководилац:

РАДНА ГРУПА зА ИзРАДУ ВОДИЧА

Одабрана поглавља Водича добре клиничке праксе за прехоспитално дијагностиковање и лечење прехоспиталних хитних стања у медицини треба да омогуће лакше постављање дијагнозе и доношење одлуке о адекватном третману на примарном нивоу здравствене заштите. Препоруке се заснивају на општеприхваћеним принципима о начину и поступку, који је одговарајући код највећег броја пацијената и у најчешћим околностима. Читаоцу се саветује да пре употребе било ког лека провери информације о производу (проспект лека из оригиналног паковања) због могућих промена и нових информација о дозама и контраиндикацијама лека.

ВОДИЧ ДОБРЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ зА ПРЕхОСПИтАЛНО ДИЈАГНОСтИКОВАњЕ И ЛЕЧЕњЕ хИтНИх СтАњА У МЕДИЦИНИ

• глобална респираторна инсуфицијенција, Препарати: Тродон 50 – ампула од 1 мл садржи 50 мг трамадола. Тродон 100 – ампула од 2 мл садржи 100 мг трамадола. Метамизол Дејство: Неопијатни аналгетик, лек избора за купирање јаких и умерено јаких болова (аналгетички потенцијал 40% од морфијума). Индикације: • Бол чија је нумеричка категоријална скала бола од 5 до 8 бодова. Упозорење: • Код брзог убризгавања постоји могућност наглог снижавања крвног притиска, као и појава мучнине и повраћање. Дозирање: • Иницијална доза 2,5 грама и.в. (у току 1 до 5 минута). • Максимална доза 5 грама на дан. Контраиндикације: • алергија на лек Препарати: новалгетол, баралгин М, аналгин ампула од 5 мл садржи 2,5 грама метамизола Кетеролак Дејство: Неопијатан аналгетик, у групи је нестероидних антиинфламаторних лекова за купирање умерено јаких и јаких бола. Индикације: • Бол чија је нумеричка категоријална скала бола од 5 до 7 бодова. Упозорење: • Примена може довести до поремећаја времена крварења. Дозирање: • Иницијална доза 30 мг и.в. (у току 1 до 5 минута). • Максимална доза 90 мг на дан. Контраиндикације: • алергија на лек • манифестни или могући извори крварења (крварење у ЦНС-у, повреде слезине или јетре) • хиповолемија • трудноћа Препарати: Зодол ампула од 1 мл садржи 30 мг кетеролака. Диклофенак натријум Дејство: Неопијатан аналгетик, у групи је нестероидних антиинхламаторних лекова за купирање благих болова. Индикације: • Бол чија је нумеричка категоријална скала бола од 1 до 4 бода. Упозорење: • Примена може довести до гастричне хеморагије. Дозирање: • Иницијална доза 75 мг ИМ (дубоко ИМ). • Максимална доза 150 мг на дан. Контраиндикације: • алергија на лек • пептички улкус Препарати: диклофен, диклофенак ампула од 3 мл садржи 75 мг диколфенак натријума N M K p r e p o r u k e

N MNKM -K s -t rpur či nk ia zs kkunpj oi gv ei

Sto godina prve ortopedije u Banjaluci (1915–2015) Bojan Stojnić: Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju «Dr Miroslav Zotović» Banjaluka

Trodnevni naučni skup VI balkanski kongres artroskopije, sportske traumatologije i hirurgije koljena, koji je održan od 1-3. oktobra ove godine u Banjaluci odvijao se u u duhu obilježavanja 100 godina od osnivanja prve banjalučke ortopedije u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju «Dr Miroslav Zotović“. Ovaj veliki jubilej obilježen je izdavanjem monografije i priređivanjem izložbe arhivskih dokumenata pod nazivom „Sto godina prve ortopedije u Banjaluci (1915–2015)“. Autor monografije i izložbe je mr Bojan Stojnić, arhivski savjetnik i direktor Arhiva Republike Srpske.

ve, 2015. godine Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju «Dr Miroslav Zotović» u Banjaluci slavi sto godina svoga postojanja i rada, što obilježavamo izdavanjem ove kratke istorije i priređivanjem izložbe arhivskih dokumenata. Osnivanje Zavoda omogućeno je postojanjem novoizgrađene monumentalne zgrade dječjeg sirotišta u samostanu Trapista u Delibašinom selu kod Banjaluke i postojanjem samostanske ambulante sa malom rezervnom apotekom u kojoj je, kao ljekar i apotekar, za vrijeme austrougarske vladavine radio Štefan Gaber (1841– 1917), nazvan u samostanu otac Bernardinus (Stephan Gaber o. Bernardinus), koji je lokalno stanovništvo liječio besplatno, dajući bolesnicima lijekove i zavoje «sve za sevap». Značajniju ulogu u osnivanju Zavoda imao je početak Prvog svjetskog rata i veliki broj invalida koje je on proizveo, a za koje je austrougarska vojna vlast uspostavila Ortopedski zavod 1915. Od osnivanja, pod imenom Ortopedski zavod «Marija Zvijezda», Zavod je više puta mijenjao nazive i djelovao u više različitih društvenopolitičkih i državnopravnih okvira do današnjeg Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju «Dr Miroslav Zotović» u 96

Banjaluci. Pod krovom ovog zavoda nastala je 1915. «rezervna bolnica carskog i kraljevskog vojnog zapovjedništva u Sarajevu», odnosno Ortopedski zavod «Marija Zvijezda» (K. u. k. Reservespital Banjaluka, Orthopädische Anstalt «Mariastern”), koji je sa neznatnim prekidima opstao do danas, a uz koji su, neposredno i nešto dalje, nastali brojni novi objekti i odjeljenja, službe, ambulante, kabineti i laboratorije, a malo dalje, u Slatini, banja i kupatila. Najprije je liječio

austrougarske ranjene vojnike, a poslije njih invalide iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, socijalističke Jugoslavije, a danas, zahvaljujući svojoj stručnosti i opremljenosti, liječi i oporavlja, kroz proces sveobuhvatne medicinske rehabilitacije i ortopedske hirurgije, sve one koji imaju potrebu za zdravstvenom pomoći ne samo iz Republike Srpske, već i iz šire okoline. Zahvaljujući prvenstveno stručnosti ljekara iz austrougarskog i jugoslovenskog vremena, a posebno danas,

N M K K

-- ps rt ir kuačzn ik ns j ki gu ep o v i

ISPOR Bosna i Hercegovina

Istraživanje ishoda terapeutskih i dijagnostičkih sredstava

U u Republici Srpskoj, Zavod je stalno uspješno liječio bolesnike. Moglo bi se reći da je Zavod poslije Drugog svjetskog rata, u socijalističkoj Jugoslaviji, zahvaljujući prvenstveno brizi banjalučke lokalne vlasti i djelujući pod nazivom Zavod za medicinsku rehabilitaciju u Delibašinom selu, dobio sve oblike i karakteristike značajne medicinske ustanove, i po objektu koji je skoro iznova dograđivan, uređivan i organizovan, i po medicinskom osoblju, koje se neprestano profesionalno osposobljavalo i usavršavalo. Danas je ovaj zavod u Republici Srpskoj u «zlatnom razdoblju» u odnosu na ranija vremena ne samo po izgledu svodova, već posebno po liječenju bolesnika, počevši od novorođenčadi do staraca, koji sa velikom nadom i očekivanjem dolaze ljekarima pod svodovima ovog «medicinskog ljetnikovca» banjalučkog zdravstva. M.C.

druženje za farmakoekonomiku i istraživanje ishoda Bosne i Hercegovine, ISPOR BH, u septembru je objavilo novo izdanje koje će doprinijeti boljem i naprednijem razumijevanju farmakoekomskih principa. Knjiga pod naslovom „Istraživanje ishoda terapeutskih i dijagnostičkih sredstava“, originalnog naslova „Therapeutic and diagnsotic devices outcomes research“ prevedena je na jezike naroda Bosne i Hercegovine i predstavlja nastavak aktivnosti ISPOR BH na polju povećanja stručne literature iz oblasti farmakoekonomike, zdravstvene ekonomike i procjene zdravstvenih tehnologija. Uvrštavanje farmakoekonomskih analiza, kao dijela dokumentacije koja se prilaže uz zahtjev za finansiranje lijekova i njihovo uvrštavanje na pozitivne liste zavoda/fondova zdravstvenog osiguranja, potvrda je da su u Bosni i Hercegovini napravljeni određeni pomaci na ovom polju. U svim zdravstvenim sistemima, pa tako i kod nas, finansiranje zdravstvenih programa je ograničeno raspoloživim sredstvima, a najčešće istican problem je finansiranje lijekova, te se zbog toga traže dokazi o njihovoj efektivnosti i troškovnoj isplativosti. Medicinska sredstva, za koja se izdvajaju velika sredstva, još uvijek nisu u fokusu, ali je za očekivati da će u skoroj budućnosti biti, što je trend u svim razvijenim sistemima zdravstva. Procjena troškovne efektivnosti i ishoda vezanih za medicinska sredstva, koja uključuju terapijska i dijagnostička sredstva odnosno uređaje, sve više će dobivati na značaju s obzirom na ograničenost raspoloživih sredstava, potražnju i ponudu na tržištu. Metodološki aspekti, nedoumice i primjeri, upravo su navedeni i opisani u ovom izdanju koje je priredila grupa urednika, pri čemu želimo istaknuti da je ISPOR Bosna i Hercegovina, ponovo vodeći u regiji kada je u pitanju približavanje tematike vezane

za procjene zdravstvenih tehnologija, nudeći dostpunu literaturu na jezicima naroda Bosne i Hercegovine svim zainteresovanim akterima kojih se ova problematika tiče. Autori bh. izadanja su: Tarik Čatić, Begler Begović, Amer Bajramović, Igor Martinović, Rasim Jusufović i Tanja Savanović. Nadamo se da će i ovo izdanje ISPOR BH naći svoje mjesto kao i prethodno, te da će poslužiti kao kvalitetan izvor informacija ili uputa za dalje pretraživanje literature, kako stručnjacima i studentima u Bosni i Hercegovini, tako i u široj regiji, odnosno govornom području. Knjiga se može naručiti putem narudžbenice dostupne na internet stranici ISPOR BH. ISPOR BH također nudi mogućnost besplatnog pohađanja 5 prevedenih modula koje obrađuju osnove farmakoekonomike, a kojima se može pristupiti putem stranice www.farmakoekomika.ba T.C.

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske organizovalo je 11. septembra 2015. godine okrugli sto na temu prevencije dijabetesa sa kojeg je poručeno da je edukacija pacijenata najvažnija u samom terapijskom pristupu te da je dobro edukovani pacijent najbolji ljekar samom sebi. Prema podacima nacionalnog koordinatora za prevenciju dijabetesa, prof. dr Snježane Popović-Pejičić u Republici Srpskoj trenutno ima oko 90.000 oboljelih od dijabetesa. Ona je naglasila da je, prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, najčešća starosna dob oboljelih od dijabetesa tipa dva 60 do 70 godina života. Od dijabetesa tipa jedan obolijevaju osobe mlađe od 35 godina. «Ako znamo da oboljeli od dijabetesa tipa dva imaju simptomatski tok bolesti i da na jednog oboljelog dolazi još jedan neotkriveni slučaj, to znači da je broj oboljelih sigurno daleko veći. Dijabetes je postao pandemija te je najvažniji dio prevencije edukacija cijele populacije, koja bi trebalo da počne još u predškolskoj dobi. Dijabetes tipa jedan ne može se prevenirati, ali može veoma dobro biti kontrolisan adekvatnom ishranom, fizičkom aktivnošću i insulinskom terapijom», rekla je prof. dr Pejičić. Specijalista u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju «Dr Miroslav Zotović» dr Snježana Novaković-Bursać rekla je da je više od 70 odsto amputacija u Republici Srpskoj uzrokovano dijabetesom. „Suština prevencije je redovan pregled. Svi pacijenti trebalo bi da pregledaju svoja stopala. Moraju biti svjesni da

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Okrugli sto

Edukacija u prevenciji dijabetesa

često izgube osjećaj i da se onda moraju adaptirati na te promjene u smislu da koriste druga čula poput vida i dodira kako bi na vrijeme otkrili promjene. Takođe, potrebno je da znaju da probleme na stopalima ne pokušavaju da riješe sami,“ istakla je dr Bursać. Sanja Bajić, predstavnica Udruženja roditelja djece oboljele od dijabetesa u Republici Srpskoj, rekla je da se članovi ovog udruženja zajedno sa Klinikom za dječje bolesti UKC RS često okupljaju zbog dodatne edukcije. „To su edukacije vezane za prevenciju i tretman, posebno kod djece koja

imaju problem sa ishranom i regulacijom šećera u krvi, a kako bi ih sačuvali od hronočnih komplikacija. To je izuzetno značajno za roditelje koji najčešće jedino na taj način dobijaju informacije o ovoj bolesti,“ saopštila je Sanja Bajić. Nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u Republici Srpskoj prof. dr Duško Vulić zaključio je da dijabetes i kardiovaskularne bolesti spadaju u hronične nezarazne bolesti koje zajedno sa malignim bolestima predstavljaju najveći teret zdravstvenom sistemu u cijelom svijetu, pa N.A. tako i u Republici Srpskoj.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Banjaluka, septembar 2015.

periodu od 17. do 19.9.2015. godine u Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske odrzan je II Simpozijum o bolestima zavisnosti Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su generalni direktor UKC Republike Srpske Mirko Stanetić; ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović. Organizatori simpozijuma su bili Klinika za psihijatriju UKC Republike Srpske, Udruženje alkohologa i drugih stručnjaka za bolesti zavisnosti Bosne i Hercegovine, Udruženje psihijatara Bosne i Hercegovine, Udruženje psihijatara Republike Srpske, Udruženje mladih psihijatara i specijalizanata psihijatrije Bosne i Hercegovine

Promocija knjige

U toku plenarnih predavanja na simpozijumu je promovisana i knjigaudžbenik:”Razvoj aktivnosti na prevenciji, lečenju edukaciji i istraživanju bolesti zavisnosti u zemljama Balkana“, čiji izdavač je Medicinski fakultet 100

II simpozijum o bolestima zavisnosti BiH Pripremila: Doc. dr sc. med. Nera Zivlak-Radulović

i Klub liječenih alkoholičara Grada Banjaluka. Predsjednik Organizacionog odbora je bila doc. dr sc. med. Nera Zivlak-Radulović. Tema simpozijuma „Aktuelnosti i savremeni pristupi u tretmanu bolesti zavisnosti i komorbidnih oboljenja u regionu“ nastala je kao posljedica činjenice da su posljednjih godina rjeđe klasične kliničke slike bolesti zavisnosti, a sve češće se sreću miješani oblici zavisnosti, politoksikomanije i komorbidna oboljenja. Kao što smo ranijih godina adekvatno odgovorili na u Beogradu. Urednik ove knjige je prof. dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar - šef Katedre za specijalističku nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji inače koordinira djelovanje Radne grupe Ministarstva zdravlja Srbije za edukaciju lekara i zdravstvenih radnika u oblasti bolesti zavisnosti, a knjiga je posvećana plejadi aktivista koji se bave tretmanom bolesti zavisnosti u regionu u poslijeratnom periodu. U knjizi je opisan i rad našeg odjeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju UKC Republike Srpske. „Ovde su takođe prikazane brojne aktivnosti ustanova, stručnjaka, volontera, lečenih zavisnika, kao i društva u celini tokom XX i početkom XXI vijeka u oblasti bolesti zavisnosti“, kaže prof. Dimitrijević i dodaje da „njen sadržaj ispisuje više od 130 autora. U višegodiš-

njem periodu prikupljeni su njihovi radovi. Mnogi od pominjanih autora nisu više među živima, ali su zato njihov doprinos i značaj zabeleženi u ovoj knjizi, koja ima i monografskih elemenata“. Prof. Dimitrijević podsjeća da su posebno od 2000. godine značajan doprinos dali i stručnjaci mlađe generacije, koji su na temeljima postignutog razvijali metode multidisciplinarnog pristupa bolestima zavisnosti. Naročito je obrađen period u nekadašnjoj Jugoslaviji, koji je karakterisan čvrstom i kontinuiranom saradnjom ustanova i stručnjaka iz tog vremena. Značajno je i to, nastavlja dalje urednik izdanja prof. dr Ivan Dimitrijević da su se u pisanju ovog specifičnog istorijata aktivnosti odazvale i angažovale kolege iz BiH, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Srbije. Odlukom Veća za specijalističku nastavu Medicinskog fakulteta univerziteta u Beogradu ova publikacija štampana 2015. godine, odobrena je kao udžbenik za postdiplomsko usavršavanje lekara. Knjiga se može poručiti na adresu: dr.ivan54@yahoo.com; +381 63 23 95 65 (cijena: 25 evra)

N M K

terapijske zahtjeve klasičnih kliničkih slika bolesti zavisnosti, sada treba da budemo spremni da odgovorimo i na složenije i komplikovanije kliničke slike. Želimo da razmijenimo iskustva sa kolegama iz regiona u cilju podizanja nivoa znanja stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja i područja savremenih bolesti zavisnosti. Simpozijumu je prisustvovalo 130 profesionalaca (psihijatara, psihologa i socijalnih radnika). Učešće različitih struka je u skladu sa multidisicplinarnim pristupom ovim bolestima. Profesionalci su bili iz svih dijelova Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore. U toku simpozijuma su održane i dvije skupštine udruženja. Prvu skupštinu je održalo Udruženje alkohologa i drugih stručnjaka za bolesti zavisnosti Bosne i Hercegovine, čiji predsjednik je doc. dr sc. med. Nera Zivlak-Radulović. Drugu skupštinu je održala predsjednica Udruženja psihijatara Republike Srpske mr sc. med. dr Mirjana Mišković. Teme koje su prezentovane tokom ovog skupa bile su podijeljene u tri dijela. Prvi dio, nakon uvodnog i plenarnih predavanja koje su držali eminentni stručnjaci iz regiona, je bio namijenjen tretmanu alkoholom uzrokovanih poremećaja. Drugi dio je bio namijenjen tre-

tmanu osoba zavisnih od drugih psihoaktivnih supstanci (opijati, kanabinoidi, halucinogeni) s posebnim osvrtom na nove psihoaktivne supstance. Treći dio simpozijuma je bio namijenjen izazovima XXI vijeka, tj. pojavi novih oblika nehemijskih zavisnosti kao što je zavisnost od interneta i kocke. Ovaj simpozijum sa međunarodnim učešćem samo je jedan od vidova saradnje koju smo ostvarili sa kolegama iz zemalja u regionu. Prošle godine u Banjaluci smo potpisali Međunarodni memorandum o razumijevanju i saradnji sa kolegama iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Federacije Bosne i Hercegovine.

Suicidološki simpozijum u Rimu

ve godine započelo se sa od ranije zamišljenom idejom održavanja specijalizovanog stručnog događaja koji bi obrađivao aktuelnosti iz suicidologije. Inicijator održavanja ovog događaja bio je profesor Marco Sarchiapone, predsjedavajući Sekcije za suicidologiju Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Section of Suicidology and Suicide Behaviour). Simpozijum sa međunarodnim učešćem, nazvan Prvi rimski suicidološki forum (1st Roman Forum on Suicide), održan je u periodu 17 18. septembra 2015. godine, uz prisustvo oko 200 predavača i učesnika iz dvadesetak evropskih zemalja i SAD, ali i značajan broj studenata medicine ili doktorskih studija iz Italije i Slovenije, a na simpozijumu je učestvovalo i dvadesetak psihijatara iz Bosne i Hercegovine (Prijedor, Sarajevo i Banjaluka). Kroz dvodnevni rad, koncipiran u tri velike sesije koje su pratile sucidalnost

s t r u č n i

s k u p o v i

i suicidalno ponašanje te tretman suicidalnosti u različitim životnim ciklusima (djeca i mladi, odrasli i osobe starije životne dobi), u svakoj sesiji su iznesena znanja i činjenice iz aktuelnih istraživanja i literature, uz prezentacije studija slučajeva iz prakse u različitim sredinama i socijalnim miljeima, sa pratećim ekspertskim diskusijama. Tokom simpozijuma prikazana su i istraživanja iz različitih evropskih zemalja i SAD kroz dvije poster sesije. Na zavšetku ovog skupa doneseni su zaključci vezani za dalje umrežavanje i međusobno što bolju povezanost evropskih zemalja u smjeru rane detekcije suicidalnih ponašanja i prevencije suicida. Simpozijum je održan u neformalnom prostoru Međunarodne ženske kuće (Consorzio Casa Internazionale Delle Donne), u živopisnoj rimskoj četvrti Trastevere, uz podršku Evropske (EPA) i Svjetske (WPA) psihijatrijske asocijacije, te Nacionalnog instituta za zdravlje migranata i siromašnih osoba (Istituto Nazionale per la promozione della salute della popolazioni Migranti e per il constrasto delle malllatie della Poverta). Ovu inicijativu EPA Sekcije pozdravila je i svojim prisustvom uveličala i profesorka Silvana Galderisi, naredna predsjednica Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA President Elect), koja je naglasila da je ova sekcija najbrojnija (oko 120 članova) i najaktivnija unutar najveće asocijacije evropskih psihijatara. I pored kratkog boravka u “vječnom gradu”, metropoli izmiješanih istorijskih i civilizacijskih epoha, učesnici simpozijuma imali su priliku da osjete vibrantni ritam ovog impresivnog grada bilo kroz čuvene trgove antičkog Rima na poznatim istorijskim lokacijama, ili u vrevi centra grada koji kao da nikada ne spava. S druge strane, opušteno druženje participanata na kraju prvog radnog dana na italijanskoj večeri u jednoj od tipičnih rimskih picerija omogućilo je i da se međusobno bolje upoznaju i nastave buduću saradnju. Pripremio: Dr Goran Račetović, spec. psihijatrije, Dom zdravlja (CZMZ) Prijedor, Član EPA Section of Suicide and Suicidal Behaviour

101

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Jahorina, septembar 2015.

Treći balkanski radiološki kongres u RS N

a olimpijskoj ljepotici, planini Jahorini, u prelijepom Hotelu “Termag” od 18. do 20. septembra ove godine održan je “Treći balkanski radiološki kongres u Republici Srpskoj sa međunarodnim učešćem”. Skup je organizovalo Udruženje medicinskih radiologa i

diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske. Udruženje koje egzistira od 24.3.2012. godine, kada je održana osnivačka skupština u Univerziteteskoj bolnici Foča, za kratno vrijeme postalo je prepoznatljivo na prostorima bivše Jugoslavije. Svečano otvaranje je započeto govorima domaćih i stranih zvanica te nastavljeno s predavanjem prof. dr Siniše Ristića sa

Medicinskog fakulteta Foča, Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Ristić je predavanjem “Mogućnost korištenja radiologije u skrining programima” završio prvi dan kongresa. Predstavljeno je osamnaest izuzetno interesantnih i korisnih radova. Stručni dio kongresa je otvorio mr Emir Dizdarević, direktor Državne regulatorne agencije za radijacionu i nuklearnu be-

druženje radiologa Republike Srpske je 11.9.2015. godine, u sali za seminare Zavoda za kliničku radiologiju UKC RS, organizovalo trening iz dijagnostike jetre. Na samom početku prisutne je pozdravio načelnik Zavoda doc. dr sc. med. Saša Vujnović, nakon čega je Zvjezdan Skopljak dr med., predstavnik kompanije „Bayer“ d.o.o. Sarajevo, održao predavanje na temu „Primovist – Value studija“. Predavanje je bilo fokusirano na upotrebnu vrijednost Primovista, invazivne i neinvazivne tehnike koje se koriste u dijagnostici jetre, te primarne i

Zavod za kliničku radiologiju UKC RS

Trening iz dijagnostike jetre sekundarne ciljeve kod primjene ovog kontrastnog sredstva među kojima su daleko manja promjena plana operativnog zahvata, pa čak i u potpunosti izbjegnut operativni zahvat. Dr Skopljak takođe je naglasio bezbjednost upotre-

be i dijagnostičku pouzdanost Primovista pri detekciji jetrenih tumora. Nakon toga uslijedilo je predavanje doc. dr sc. med. Petra Popovića iz UKC Ljubljana na 102

N M K

zbjednost BiH. S obzirom na međunarodni karakter kongresa, uz prisustvo brojnih stranih i domaćih predavača, ovo je bila dragocjena prilika za afirmaciju radiologije, kao i za podsticanje stručne i naučne saradnje u regionu, a i šire. Kvalitetni predavači, te odlični radovi, smjenjivali su se jedan za drugim. Nabrojaćemo samo neke od radova: Radiologija sutrašnjice, Kvantitet ili kvalitet, Perfuziona scintigrafija miokarda, MRI pankreasa, Kontrastne nefropatije, Biopsija jetre praćena CT-om, Diagnostic imaging in lung cancer, Metastaze kostiju - radioterapija, Current management of sacral chordoma case report, MR urography in children, Biopsija torakalnih organa pod kontrolom CT-a. Najveću pažnju zasigurno je dobio rad “MR Mumije”, koji je prezentovao Igor Fućkan iz Kliničkog zavoda za dijagnostičku i intervencijsku radiologiju, Klinička bolnica “Dubrava” Zagreb. Oni su uz pomoć Arheolškog muzeja iz Zagreba dobili na korištenje pet mumija na kojima su vršili istraživanja za rad prezentovan na ovom kongresu. Snimljena je nerehidrirana mumija na uređaju za magnetsku rezonanciju, što je drugi takav opisan slučaj u svijetu. Naime, u sklopu egipatske zbirke Arheološkog muzeja, koja je nastala u 19. vijeku, čuva se pet egipatskih mumija. Među njima je i tajanstvena Karaset, koja je

u stalnoj postavci muzeja izložena u drvenom antropomorfnom sarkofagu. Karaset je mumija koja potiče iz zbirke Franza Kollera, oficira austrougarske vojske, ali i strastvenog kolekcionara. Koller je egipatske starine kupio u Napulju, ali ne znamo ni kako su dospjele u Italiju ni iz kojeg su dijela Egipta. Jedna nesvakidašnja i jako zanimljiva tema. Učesnici kongresa su imali priliku da razmijene mišljenja i prikažu novija

s t r u č n i

s k u p o v i

dostignuća, usmjerena na unapređenje radiologije na Balkanskom poluostrvu. Ovaj značajan medicinski skup pružio je jedinstvenu mogućnost da se okupe vodeća imena iz svijeta radiologije na jednom mjestu te čuju i razmijene predavanja odabranih domaćih i inostranih predavača. U toku kongresa održana je i izložba medicinske opreme i potrošnog materijala za radiologiju. Kao i ranijih godina, veliki broj prisutnih, kao i iskazan veliki interes za kongres, ukazuje na značaj odžavanja ovakvih skupova u našoj zemlji. Nakon radnog dijela, organizovan je ručak u kompleksu Sportsko-rekreativnog centra “Brus” na Trebeviću. Svi učesnici ovog dvodnevog skupa sa sobom nose jedno nezaboravno iskustvo i sjećanje na divne momente provedene na prelijepoj planini Jahorini te Hotelu “Termag” koji plijeni svojim enterijerom i eksterijerom. Ono što smo zapazili i što želimo posebno da istaknemo, jeste da je ovaj naučni skup znalački i profesionalno organizovan. Predvodio ga je gospodin Dejan Pavlović, mladi čovek široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja. Manirima iskusnog lidera, s´poštovanjem i domaćinski, dočekivao je i ispraćao učesnike kongresa i ostavio utisak dubokog respekta svih i svega vezanog za ovaj događaj. M.C.

temu „Uloga radiologije u dijagnostici i tretmanu hepatocelularnog karcinoma“. Doc. dr sc. med. Popović je govorio o ulozi radioloških imidžing metoda, smjernicama AASLD-a, poređenju tehnika kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance, o njihovim protokolima, dijagnostičkim izazovima kod detekcije hepatocelularnog karcinoma te o važnosti postojanja multidisciplinarnog pristupa i tima kojeg čine gastroenterolog, radiolog, hirurg i onkolog. Načelnik Zavoda doc. dr sc. med. Saša Vujnović je održao predavanje na temu „Budućnost radiologije, kvantitet ili kvalitet? Primjer Primovista“. Tokom predavanja, analiziran je razvojni put radiologije u posljednjih nekoliko decenija i kompleksnost njene uloge u savremenoj medicini. Uprkos tome što, prema svjetskim pokazateljima, predstavlja jednu od najvažnijih grana medicine, radiologija je suočena sa brojnim izazovima ne samo unutar struke, nego i u komunikaciji sa ostalim medicinskim disciplinama, ali i pacijentima. S jedne strane, radiolog je suočen sa rapidnim promjenama rad-

nog okruženja – tehnološkim napretkom opreme, kontinuiranim uvođenjem novih dijagnostičkih i interventnih procedura, novim informacionim tehnologijama, povećanim protokom pacijenata, neophodnošću da se odgovori na sve složenija pitanja ostalih specijalista. S druge strane, usljed postojećeg sistema plaćanja pregleda, ali i globalnih medicinskih i socioekonomskih trendova (teleradiologija, aukcijski sajtovi za očitanje nalaza), dolazi do pada cijena pregleda i depersonalizacije uloge radiologa, što neminovno dovodi do degradacije struke. Da bi radiologija sačuvala značaj i nivo koji je vremenom dostigla, mora djelovati proaktivnije na više planova. Radiolog mora biti dostupniji za komunikaciju sa drugim ljekarima i sa pacijentima; zbog superiornih tehnoloških znanja koja posjeduje, on mora imati glavnu ulogu u određivanju optimalnog algoritma radioloških procedura za svako postavljeno kliničko pitanje. Nakon ciklusa predavanja, održana je praktična sesija pod nazivom „Kon-

trastne pretrage jetre“ u MRI odjeljenju Zavoda za kliničku radiologiju. Moderator radionice bio je doc. dr sc. med. Petar Popović, a aplikator Andrej Sirnik, inženjer radiologije. Prvo je na MR aparatu od 3 T izvršena optimizacija protokola za pregled abdomena i karlice te sekvenci za pankreas i MR pregled rektuma u visokoj rezoluciji. Praktični rad je nastavljen na MR aparatu od 1,5 T, gdje je poboljšan protokol za pregled karlice, uvedena difuziona sekvenca za MR grudnog koša te korigovane sekvence za MR preglede tankog crijeva (enterografija) i debelog crijeva (kolonografija).

103

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

VI kongres lekara opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem

Konsultacije u opštoj medicini

a Topčideru u Kongresnoj sali Doma garde u Beogradu od 24. do 27. septembra 2015. godine održan je VI kongres lekara opšte medicine sa međunarodnim učešćem. Na skupu je učestvovalo oko 400 lekara iz Republike Srbije i zemalja jugoistočne Evrope. Organizator kongresa bila je Sekcija opšte medicine SLD-a. Svečano otvaranje uveličali su akademik dr Radoje Čolović, predsednik SLDa; prim. dr Vesna Jovanović, direktorka LKS; predstavnik Gradskog sekretarijata za zdravlje grada Beograda, prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik Asocijacije lekara opšte/porodične medicine JIE, kao imnogi drugi iz Srbije i susednih zemalja. 104

Glavne teme skupa bile su „Konsultacije u opštoj medicini“ i „Partnerski odnos lekar-pacijent“. Na Kongresu je bilo preko 30 sati predavanja, radionica, okruglih stolova i stručnih diskusija. U okviru pretkongresnih aktivnosti svim učesnicima pružena je prilika da rešavaju test i provere svoje znanje, ovoga puta iz komunikacija. Test je posebno akreditovan kod Zdravstvenog saveta Republike Srbije sa pet bodova za učesnike kongresa. Čast da svojim predavanjem otvori kongres, ove godine je pripala prim. dr Vesni Janjušević sa temom „Vođenje konsultacije u ordinaciji opšte medicine“. Dr Janjušević je uspela da skrene

pažnju svih učesnika na važnu ulogu koju ima lekar opšte medicine u vođenju konsultacija. Prim. mr sc. dr Miloranka Petrov-Kiurski prikazala je istraživanje na temu “Nasilje/zlostavljanje nad lekarima u opštoj medicini“. Na kongresu je bilo reči i o obimu i granicama lečenja u opštoj medicini, kao i o odnosu prema pacijentima koji boluju od dijabetesa, reumatoidnog artritisa, kardioloških, gastroenteroloških i drugih oboljenja. Opšta medicina, kao disciplina velikog obima, sa širokim rasponom stanja koja spadaju u njenu nadležnost, suočena je sa brojnim izazovima. Zahteva izuzetno veliko znanje i profesionalnost

N M K

i suočava nas sa brojnim rizicima. Zato se na kongresu najviše govorilo o konsultacijama u opštoj medicini i partnerskom odnosu lekar - pacijent. Veštine konsultacije, rad u grupi i različiti oblici učenja razlikuju se u opštoj medicini u odnosu na ostale kliničke specijalnosti. Organizovana nastava u opštoj medicini zasnovana je na specifičnoj metodologiji, osobenoj tehnici evaluacije koje mogu uključiti pacijenta sa svim posledicama po njegovo zdravstveno stanje. Zbog svega ovoga, kao i posebnih znanja i veština koje izdvajaju opštu medicinu od drugih kliničkih grana, nameće se zahtev za razvijanjem posebnih veština edukacija, koje su potrebne za učenje u opštoj medicini u skladu sa principima evropskih standarda. Savremeni principi vođenja konsultacije, u skladu

nužno potreban temelj za sve postupke zbrinjavanja pacijenta i dokazano je da je povezana sa njegovim zadovoljstvom, osposobljenošću, saradnjom u lečenju i ishodom lečenja. U toku našeg druženja na kongresu, svi prisutni su imali jedinstvenu priliku da čuju odlična predavanja naših kolega iz zemlje i inostranstva. To su bila predavanja koja su nas podsticala na diskusiju i želju za iznalaženjem rešenja „kako da popravimo i unapredimo rad u opštoj medicini“. Nažalost, vremenska ograničenja nam nisu dozvolila da istaknemo sve naše probleme u radu, ali smo, ipak, zahvaljujući kompetencijama naših predavača, dobili neka uputstva, a što je još važnije, snagu i volju da se borimo i dalje u interesu struke i naše opšte medicine. Generacije koje dolaze sve manje žele da rade posao lekara opšte medi-

sa kompetencijama lekara opšte medicine, zasnivaju se na uključivanju pacijenta u konsultaciju. Bolesnik se nalazi u središtu zdravstvene zaštite i njegova uloga je mnogo aktivnija nego ranije. Način vođenja konsultacije sadrži dve važne razlike u odnosu na raniji koncept. Tradicionalni koncept je bio usmeren prema lekaru, paternalistički način komunikacije koju je vodio lekar - on je organizator konsultacije i usmeravao je prema dijagnostičkom problemu postavljanjem zatvorenih pitanja. Konsultacija koja je usmerena na bolesnika ne bavi se dijagnozom nego problemom koji obrađuje u kontekstu bolesnika, njegove fiziološke, psihološke i sociološke okolnosti. Novi princip uključuje bolesnika koji u konsultaciji saodlučuje. Bez obzira na to što se pri konsultaciji treba držati preporučene strukture i koristiti naučene veštine kako bismo stigli do određenog cilja, svaka osoba u procesu sporazumevanja zadržava i individualnost i lični stil. Dobro vođena konsultacija je

cine - specijaliste opšte medicine, čuli smo zašto, pre svega što je to težak i odgovoran posao. Trebalo bi da naučimo „kako da se osećamo dobro kao lekari opšte medicine“. Taj savet smo dobili na odličnom predavanju prim. dr Nevenke Dimitrijević i prim. sc. dr Zlatke Markov. Jedno je sigurno, svi smo prepoznali sebe u bar nekom segmentu održanih predavanja i, nadam se, poneli neko novo iskustvo važno za naš rad. „I na kraju, da konstatujem, družili smo se, malo se relaksirali - zabavljali, razmenili iskustva, mnogo novih saznanja smo usvojili i zasigurno se osećamo bogatiji i jači kao lekari opšte medicine“, istakla je prim. dr Mirjana Mojković, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva i predsednica Organizacionog odbora kongresa. Organizovanje kongresa ove godine nije bilo lako, ali je uspešno obavljeno uz pomoić veoma malog broja ljudi. Nadam se, da će već sledeće godine, u godini jubileja 50 godina postojanja i rada sek-

s t r u č n i

s k u p o v i

Godišnja nagrada “Dr Dane Žigić” Komisija za dodelu Godišnje nagrade ‘’Dr Dane Žigić’’ donela je odluku da se nagrada za 2014. godinu dodeli prim. dr Slavoljubu Živanoviću. Na sastanku predsedništva Sekcije opšte medicine, održane aprila 2015. godine, razmatrani su prispeli predlozi za dodelu nagrade. Komisija je jednoglasno usvojila predlog da nagradu ponese prim. dr Slavoljub Živanović za veliki doprinos u radu Sekcije i organizaciji naših skupova. Reč je o najvišoj nagradi koju Sekcija opšte medicine Srbije svake godine dodeljuje jednom lekaru opšte medicine za ostvarene rezultate u oblasti stručnog rada, naučnog istraživanja, medicinske nauke i prakse. cije opšte medicine SLD-a, kongres biti sadržajniji, istakla je dr Mojković. Vidimo se na VII kongresu lekara OM 2016. god. na Zlatiboru u Hotelu „Mona“.

105

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

X dani porodične medicine RS

Zdravlje za sve generacije

Tesliću, u Hotelu „Kardial“, od 2. do 4.10.2015. održana je jubilarna konferencija „X dani porodične medicine RS sa međunarodnim učešćem“ pod motom „Zdravlje za sve generacije“. Skupu je prisustvovalo oko 400 doktora porodične medicine iz Republike Srpske, Federacije BiH, Republike Srbije, i SAD. Cilj konferencije je bio da se putem kontinurane medicinske edukacije (KME) unaprijedi znanje iz različitih oblasti kliničkog rada kako bi se doktori porodične medicine mogli kompetentno baviti svakodnevnim izazovima u praksi. Obrađene su brojne stručne teme u usvojene nove smjernice za liječenje, prije svega, masovnih nezaraznih bolesti koje predstavljaju vodeći zdravstveno-ekonomski problem. Takođe, razmatrane su teme kao što su organizacija i finansiranje porodične medicine. Fokus konferencije je bio na usvajanju manuelnih vještina putem interaktivnih radionica kao što su obrada rana, škola teledermatologije i druge. Predstavljeni su i najbolji specijalizantski projekti sa katedri Medicinskog fakulteta Foča i Banjaluka.

U okviru konfencije je održan okrugli sto na temu: Specijalizacija porodične medicine „Izazovi za budućnost“, na kojem je zaključeno da treba što hitnije uraditi strukturalnu promjenu programa kao i vremenskog okvira specijalizacije sa elementima dijagnostičkih programa koji bi omogućili da se budući specijalista kredibilno nosi sa izazovima u zdravstvenom sistemu. 106

Dr sc. med. Draško Kuprešak

U uvodnom obraćanju predsjednik Udruženja doktora porodične medicine RS dr sc. med. Draško Kuprešak dao je presjek razvoja porodične medicine RS i rada Udruženja te je naglasio da su ovo veoma turbulentna vremena i da su potrebne odgovarajuće sistemske promjene kako bi porodična medicina zaživjela u praksi u punom kapacitetu na dobrobit svih, prije svega korisnika, ali i zdravstvenih profesionalaca. „Ovo je naša jubilarna deseta konferencija i moram priznati da smo se propisno namučili da je organizujemo kao nikad do sada. To govori o težini trenutka u kojem jesmo kada je u pitanju KME i njeno organizovanje i finansiranje. Put koji smo prešli od 2006. godine pa do danas, ili da još sat vratimo unazad na davnu 1998. godinu i prve korake u vidu implementacije modula porodične medicine koji su realizovani u Čelincu, a zatim Trebinju i Laktašima pa sve do jezgrovitog kurikuluma za dodatnu edukaciju poznatog kao PAT program te formiranja katedri porodične medicine na Medicinskim fakultetima u Banjaluci i Foči. Nakon deset godina kao imperativ se nameće pitanje da li smo uradili dovoljno i da li smo još na pravom putu? Generalna ocjena bi bila da je mno-

go urađeno, posebno u pogledu poboljšavanja uslova rad i edukacije kadra, ali da ostaje žal da je bilo moguće uraditi i više te da su nam preostali suštinski procesi koji zahtijevaju pravu mjeru, vrijeme i istrajnost. Stoga se otvaraju logična pitanja kao što su strukturalna promjena programa specijalizacije i promjena karaktera doma zdravlja u nadi da se dođe do što efikasnijeg rješenja. Druge, ne manje važne teme su privatizacija PZZ-a i otvoreno pitanje da ili ne. Ako je odgovor da, pod kojim uslovima i na koji način. Ako je odgovor ne, onda predlažemo da zajednički radimo na unapređenju javnog sektora u smislu depolitizacije i profesionalizacije. Pomalo smo umorni od stalnih udara politike koja, nažalost, u svojoj esenciji ima proizvoljnost i nedostatak vrijednosnog sistema. Naša ideja je da se dođe do pravih rješenja kako bismo se mogli uhvatiti u koštac sa problemima nedostatka resursa i ovo malo podijeliti na pravičan način. Zbog toga zastupamo pristup da se na pozicije rukovodilaca zdravstvenih ustanova na svim nivoima dolazi sa planovima, a da se na njima zadržava rezultatima. Sve ostalo je improvizacija. Što se tiče samih aktivnosti koje je provelo udruženje, fokus je bio na unapređenju organizacione strukture i intencije da se što više približimo svakom našem članu bez obzira na mjesto rada. U posljednjih deset godina udruženje je organizovalo pedesetak radionica po cijeloj Republici Srpskoj na godišnjem nivou u želji da se obezbijedi dostupnost edukativnim sadržajima svim našim članovima. Aktivno smo učestvovali na izradi dijagnostičko-terapijskih vodiča i akreditacionih standarda. Takođe smo uzeli učešće u brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima. Samostalno smo realizovali tri projekta od kojih je jedan u saradnji sa Fondom zdravstvenog osiguranja i tretirao je narastajući problem u kontekstu

N M K

rasta troškova za lijekove kroz prizmu farmakoekonomije. Na kraju, kao kruna minulog rada, postali smo punopravni član Wonce početkom 2011. godine među 197 međunarodnih asocijacija. Imali smo nesebičnu pomoć struktura - institucija zdravstvenog sistema, a posebno Minisarstva zdravlja i socijalne zaštite, Fonda zdravstvenog osiguranja, Agencije za sertifikaciju, Agencije za lijekove, naših kolega iz Društva doktora, specijalističkih udruženja, kao i medija. Nadam se da ćemo ovom jubilarnom konferencijom otvoriti novo

Dr Radojka Perić

poglavlje u nastojanjima da hrabrije idemo u susret problemima i da ih brže i efikasnije rješavamo kako bismo sačuvali dostignuti nivo i obezbijedili nova poboljšanja“, istakao je dr Kuprešak. Ministar zdravalja i socijalne zaštite RS dr Dragan Bogdanić je naglasio da će Ministarstvo zdravlja i dalje podržavati ovaj projekat koji je od izuzetne važnosti za kompletan zdravstveni sistem i da će u saradnji sa udruženjem otvarati fundamentalna pitanja koja su od obostranog interesa. Predsjednik Društva doktora RS prof. dr Siniša Miljković je naglasio da ovo društvo treba da objedini rad svih specijalističkih udruženja i da je prije svega važno razmotriti pitanje generičkog načina propisivanja lijekova

s t r u č n i

s k u p o v i

kao i organizacije i finansiranja programa KME-a. Na ceremoniji otvaranja uručene su i prigodne nagrade za podršku u radu udruženja i promociji vrijednosti porodične medicine. Zahvalnicu udruženja za objektivno informisanje su dobili mediji: „Medici.com“ i „Press“, a za profesionalizam i uspješnu saradnju u realizaciji konferencija i projekata pravni subjekti ZTC „Banja Vrućica“ i štamparija „Point“. Takođe, za nesebičan lični doprinos i podršku u radu udruženja nagradu su dobili dr Saša Urošević, dr Gordan Pašalić i dr Jadranko Buzadžija. Najviša nagrada udruženja plaketa za energiju i posvećenost razvoju udruženja i afirmaciju porodične medicine RS uručena je dr sc. med. Drašku KuM.C. prešaku.

Sastanak sa ministrom

Dr Jadranko Buzadžija

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sastao se sa predstavicima Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske sa kojim je razgovarao o aktuelnoj problematici u domenu primarne zdravstvene zaštite. Predstavnici Udruženja smatraju da uvođenje sistema propisivanja lijekova po internacionalnom nezaštićenom nazivu nije ostvarilo željene efekte u radu sa pacijentima jer se susreću sa problemom nemogućnosti adekvatnog praćenja liječenja pacijenta i njihovog terapijskog učinka. Takođe, oni smatraju da su sa ovim načinom rada uskraćeni za podatke o tome kakav je terapijski efekat lijeka iz iste grupe postignut kod pacijenta. Na sastanku je razgovarano i o produženju programa specijalizacije za porodičnu medicinu koja bi po mišljenju predstavnika Udruženja trebalo da traje četiri akademske godine, kako bi se dostigao planirani cilj Strategije primarne zdravstvene zaštite da se 70 odsto usluga zbrinjavanja pacijenata završi na nivou doktora porodične medicine.

Dr Momir Pušac

107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

U Banjaluci 2. i 3.oktobra održan 8. simpozijum o bolestima štitne žlijezde

Doc. dr Momčilo Biuković, predsjednik Organizacionog odbora simpozijuma, je s neskrivenim zadovoljstvom istakao da će i na ovom simpozijumu stručnjaci različitih specijalnostii iz Beograda, Novog Sada i Banjaluke razmijeniti iskustva i informacije o najnovijim dostignućima vezanim za dijagnostiku i liječenje strume nodose.

Razmjena iskustava u liječenju nodozne strume

Dvodnevno sučeljavanje stavova patologa, hirurga, endokrinologa i nuklearaca omogućilo je uvid u sposobnost savremene medicine na suzbijanju bolesti štitne žlijezde Pripremila: Željka Grabež-Biuković

etrospektivnim prikazom tema i učesnika sa ranijih skupova započeo je 8. simpozijum o bolestima štitno žlijezde, ove godine posvećen nodoznoj strumi. Pokrovitelj simpozijuma, kojeg od 2001. godine organizuju Centar za štitnu žlijezdu Banjaluka i Udruženje tireologa Republike Srpske, bila je Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. Dvodnevno sučeljavanje stavova patologa, hirurga, endokrinologa i nuklearaca o ovoj nekad vrlo čestoj bolesti štitne žlijezde pružilo je uvid u mogućnosti savremene medicine na njenom suzbijanju. Znanja i iskustva predavača, žive diskusije i ugodno druženje glavna su karakteristika ovog tradicionalnog okupljanja.

Radno predsjedništvo: Mirsad Malohodžić iz Tuzle, Snježana Popović-Pejičić iz Banjaluke i Ivan Paunović iz Beograda.

Iskusan predavač i dobar moderator diskusija: Marija Havelka iz Beograda

Na ovogodišnjem simpozijumu predavanja su održali profesori sa Instituta za patologiju MFU u Beogradu: Marija Havelka je govorila o histološkim karakteristikama nodusa u štitastoj žlezdi, a Svetislav Tatić o citološko histološkim karakteristikama nodusa. Ovom prilikom prezentovani su i zanimljivi radovi stručnjaka Centra za endokrinu hirurgiju KC Srbije MFU u Beogradu: Ivan Paunović je govorio o hirurškom lečenju karcinoma štitaste žlezde , Aleksandar Diklić 108

o dijagnostici i hirurškom lečenju nodozne strume, a Vladan Živaljević o strumi (mikro)nodose. Zapažena su predavanja ljekara različitih specijalnosti iz Univerzitetsko kliničkog centra RS: Slavko Grbić predstavio je novi operativni pristup u liječenju ove bolesti, Ljiljana Tadić-Latinović - Betezda sistem za interpretaciju citopatologije štitne žlijezde, Ivana Pavković - medularni karcinom štitne žlijezde. Terapeutske efekte primjene J-131 kod bolesnika sa toksičnim adenomom prikazao je Dragi Stanimirović iz Zavoda za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde. O jednodnevnoj hirurgiji štitaste žlez-

de kod pacijenata sa nodoznom strumom govorio je Rastko Živić iz KBC “Dragiša Mišović“ iz Beograda, a petogodišnje iskustvo u minimalno invazivnoj video-asistiranoj tireidektomiji prikazao je Dejan Ilinčić sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice. Ljekari Centra za štitnu žlijezdu Banjaluka prezentovali su dva rada: Gostimir Mikač - citološku analizu cista tireoglosnog kanala, a Dušan Biuković - Uticaj TSH na ishod trudnoće. Interesantnim prikazom Mile Ignjatovića sa VMA iz Beograda o postojanju bolesti štitne žlijezde kroz istoriju, zabilježene u umjetničkim ostvarenjima, završen je radni dio ovogodišnjeg simpozijuma.

rodnevni rad Šestog balkanskog kongresa artroskopije, sportske traumatologije i hirurgije koljena sa međunarodnim učešćem, koji je u vremenu od 1-3. oktobra ove godine održan u Banjaluci, ostaviće duboki trag u stogodišnjoj istoriji sadašnjeg Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’.To je potvrda nastojanju ove referentne zdravstvene ustanove u BiH, da ne izgubi korak sa savremenim znanjem i tehnologijama. Dostojna takvoj tradiciji i na ovom naučnostručnom skupu, posredstvom devet sesija i dva okrugla stola, predstavljeni su radovi iz 14 evropskih zemalja. Jubilej je pratila izložba arhivskih dokumenata pod nazivom: ‘’Sto godina prve ortopedije u Banjaluci (1915-2015)’’ kao i izdanje istoimene monografije, autora mr Bojana Stojnića, aktuelnog direktora Arhiva RS. Primjereno opštedruštvenom značaju, kongres je otvorio predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, naglasivši da su uspjesi Zavoda ‘’Zotović’’ rezultat volje svih zaposlenih da rade na njegovom razvoju i usavršavanju. U ime Organizacionog odbora učesnike i goste je pozdravio prim. dr Slavko Manojlović, predsjednik Udruženja ortopeda i traumatologa BiH. Svoje utiske o ovakvom vidu okupljanja poznatih imena nauke i struke za ‘’Medici.com’’ iznijeli su i neki od njih. Prof. dr Nikola Čičak - Specijalna bolnica za ortopediju i traumatologiju u Krapinskim Toplicama, Republika Hrvatska: ‘’Učestvovao sam i u radu prethodnih kongresa. Zašto? Zato, jer svaki sastanak kolega donosi neku novost i da ste najiskusniji možete od početnika naučiti nešto što vam je možda promaklo, ili će vas potaknuti na razmišljanje, bez obzira na to ko su sudionici tog kongresa ili simpozija. Mi iskusniji nastojimo sazna-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

VI balkanski kongres artroskopije, sportske traumatologije i hirurgije koljena

Put ka institucionalnoj saradnji

nja i iskustva, stečena godinama, prenijeti na mlađe. Kada imate punu dvoranu - vi kao predavač imate osjećaj obaveze da budete maksimalno profesionalno korektni. Organizacija ovakvog skupa, stoga sve moje pohvale prim. dr Slavku Manojloviću i njegovom timu, zahtijeva vrijeme, trud i koordiniran timski rad’’, kaže prof. dr Čičak, uz simpatičnu opasku: ‘’Kada sam došao u hotelsku sobu dočekala me je akreditacija i torbica sa ‘suvenirskim sitnicama’ koje danas na Zapadu nećete dobiti. Bio sam nedavno na kongresu u Milanu, sve prazno - suho. Tamo važi princip: plati i dobit ćeš’’.

Prim. dr Slavko Manojlović

Prof. dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti ‘’Banjica’’ u Beogradu - Republika Srbija: ‘’To je najveća ortopedska kuća u regionu. Raspolaže sa 550 kreveta, obuhvata sve patologije i bavi se svakom vrstom ortopedije. Danas pokušavamo da obnovimo srušene mostove saradnje sa prijateljskim kućama. ‘Banjica’ se na tim osnovama razvija, jer prijateljske veze među ortopedima nikad nisu prestajale da postoje. One su se samo institucionalno gasile. Zahvaljujući Zavodu ‘Zotović’ iz Banjaluke počinju da se uspostavljaju stare izgubljene veze u regionu. Institut ‘Banjica’ ima već potpisane ugovore sa slovenačkom ortopedskom kućom o razmeni svih mogućih sadržaja. Viđamo se na svetskim, a danas i na regionalnim kongresima. U odnosu na svetske tokove ne možemo reći da smo u vrhu, ali je istina da ih pratimo i da nismo izgubili priključak. Artroskopska, artoplastična i hirurgija traume su na najvišem nivou, mereno svetskim standardima. Ono što nam nedostaje je prisustvo u svetskim udruženjima u meri u kojoj bismo to zaslužili, odnosno koliko smo bili prisutni i prepoznatljivi nekada. Polako, i to se

109

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

vraća. Kvalitet se prepoznaje i mislim da ćemo čak i institucionalno biti u vrhu’’, optimistički zaključuje prof. dr Zoran Baščarević. Prof. dr Miroslav Milankov - Klinika za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine: ‘’Balkanski kongres ustanovljen je prije šest godina kada se jedna mala grupa sastala u Sofiji (Bugarska) i pokrenula ideju o saradnji. Pred učesnicima je veliki zadatak, ne samo da izlože svoja znanja i iskustva, nego i da uspostave kontakte. Postoji samo zdrava konkurencija koja daje rezultat, boljitak i uspeh za sve. Ukoliko budemo zatvoreni u svoje male sredine rezultata neće biti ni za koga. Mislim da je za sada Zavod ‘Zotović’ jedan od najjačih kohezionih faktora na ovim terenima, koji privlači sve ostale klinike i lekare na saradnju’’, u apelacionom tonu kaže prof. dr Milankov. Ohrabruje činjenica da je na pomenutom kongresu radove predstavio zavidan broj učesnika mlađe generacije. Otuda i pitanje našim eminentnim sagovorncima: Kako danas motivisati mlade za ovu granu medicine, odnosno naučnoistraživački rad? Prof. dr Nikola Čičak: Svake druge godine organizujemo simpozij u Zagrebu. Kad šaljemo obavijest za prijavljivanje radova, javi nam se mali broj liječnika. Ali iz ustanove ‘’Zotović’’ uvijek stigne nekoliko radova, i to veoma ozbiljnih. Za razliku od ostalih dijelova BiH, moram pohvaliti Banjaluku kao centar izvrsnosti, pogotovo, u artroplastici i artroskopiji. Sarajevo nije na onom nivou na kojem bi trebalo biti, Mostar se drži dobro, a Tuzla je jaka u kardiologiji. Danas morate imati zadovoljnog čovjeka da bi se bavio znanošću. Ako mladi ljudi u početku nemaju podršku starijih kolega, oni u jednom trenutku prestaju raditi. Ali onaj koji u sebi ima žara i volju niko ga u tome ne može spriječiti. Ako nemate novaca, ne 110

možete se ozbiljno baviti znanošću. Država se tu mora uključiti. Bio sam godinama u projektu koji je financiralo Ministarstvo nauke. Kupio sam 16 ovaca na kojima sam vršio eksperimente. Bio sam bogat čovjek jer su mnogi od mojih studenata, zahvaljujući ovom projektu, doktorirali. S druge strane, mladi ljudi trebaju odlaziti na ovakve kongrese. Nažalost, ne mogu ih plaćati, a stariji mlađima baš ne daju

tako lako da idu na takve skupove. Ali ako je prihvaćen rad mlađeg kolege, on mora otići. To je način kako ih stimulirati, mada se društvo, što se tiče znanosti, malo uključuje. Sve je važnije od nje, a ona je generator napretka u svakom području. Danas morate pratiti i nove tehnologije i tu je na liječniku velika odgovornost. Pacijenta to ne zanima. Njemu je bitan rezultat. S druge strane, današnji doktorati su arhaični. Često je to samo forma da biste napredovali u akademskom zvanju. Imate danas mnogo onih koji su doktorirali, a nisu svojim radom doprinijeli nauci, nisu dali ništa svjetski novo. Bolje bi bilo da objave rad u nekom indeksiranom medicinskom časopisu nego da pripremaju doktorat, komentar je prof. dr Nikole Čička, uglednog specijaliste ortopedije iz Hrvatske.

Prim. dr Slavko Manojlović, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’ Banjaluka: - U ovoj zdravstvenoj ustanovi edukacija je broj jedan i to ne samo ljekara, već i ostalih zdravstvenih radnika. Mnogo se forsira uža specijalizacija. Značajna sredstva iz budžeta Zavoda se troše za to. Mi smo siromašna zemlja, ali smatram da svaki od naših građana treba da dobije kvalitetnu operaciju, kao npr. jedan Amerikanac, jer se sa njima najčešće u svijetu porede. Prof. dr Zoran Baščarević: - ’’Banjica’’ školuje hirurge od 1961. godine, otkada je i osnovana. Svi mi sebe, čak i kad odemo u penziju, smatramo banjičkom decom. Mi smo institut i stimulišemo mlade lekare tako što im ne stavljamo u ruke odluku o tome da li nešto hoće ili neće, nego im kažemo:’’Kada ste ušli na kapiju ove ustanove pročitali ste da piše institut’’. Vaša je obaveza da se usavršavate, jer za veliko ime, koje stoji ispred vašeg, gde god se pojavili, zaslužni su neki drugi ljudi. Znate, zve-

zdane visine dosegli smo popevši se na ramena svojih učitelja. Prof. dr Miroslav Milankov: - Ljudi moraju da imaju terač na srcu, da budu igrači koji žele da pobeđuju i koji ne priznaju poraz. U svakoj generaciji mladih imate takvih. U ovim sublimiranim porukama iskusnih kolega mlađima vidljivi su putokazi napretka u svakoj grani medicine. Oni su utkani u sto godina stare temelje davne banjalučke ortopedije koje s ponosom danas baštine i njeguju generacije zaposlenih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’ Banjaluka. Redakcija časopisa ‘’Medici. com’’ zbog toga je takođe ponosna na svoju saradnju, dostojnu njenoj tradiciji u liderstvu zdravstvenih ustanova. Pripremila Anđa S. Ilić

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženja kardiologa Republike Srpske

Odabrane teme iz kardiologije

Trebinju je 3.10.2015. godine održan stručni sastanak Udruženja kardiologa Republike Srpske pod nazivom «Odabrane teme iz kardiologije». Stručnom sastanku je prisustvovao i ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srske dr Dragan Bogdanić, član UO Udruženja kardiologa Republike Sprske. On je prisutne upoznao sa aktivnostima koje provodi Ministarstvo zdravlja sa ciljem unapređenja kardiovaskularnog zdravlja stanovništva, između ostalog i proširenjem kapaciteta UKC Republike Sprske radi lakšeg i kvalitetnijeg pružanja zdravstvenih usluga. Prisutne je pozdravila i stručni sastanak otvorila doc. dr Tamara Kovačević-Preradović, podpredsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske i načelnica Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Repblike Srpske. Akademik Vladimir Kanjuh održao je uvodno predavanje pod nazivom «Evolucione nesavršenosti homo sapiensa značajne za kardiologiju». Nakon toga uslijedila su predavanja eminentnih stručnjaka kardiologije Republike Srpske sa posebnim akcentom na teme od značaja za svakodnevnu kliničku praksu iz najvažnijih oblasti kardiologije. Prof. dr Duško Vulić održao je predavanje «Dijabetes i kardiovaskularne bolesti», potom prof. dr Aleksandar Lazarević sa temom «NSTEMI - nove preporuke». Dr Dijana Trninić govorila je o «Indikacijama za stres ehokardiografiju», a ispred domaćina, Opšte bolnice Trebinje, dr Aleksandar Radanović iznio je nova saznanja na temu “Atrijalne fibrilacije sa posebnim osvrtom na nove oralne antikoagulantne lijekove”. Stručni sastanak je završen predavanjem doc. dr Tamare Kovačević-Preradović o indikacijama za uvođenje Irbesartana u terapiji arterijske hipertenzije, posebno kod pacijenata sa dijabetesom melitusom tip 2 i posljedičnim oštećenjem bubrega. Sastanak su podržale farmaceutske kuće “Hemofarm”, kao partner Udruženja kardiologa RS, i “Bosnalijek” i “Krka”. T. K.

112

N M K

Vijesti iz UKC Tuzla

- I sNt Fr Ou čVnI Ji E sS kT Iu p o v i

niverzitetski klinički centar (UKC) Tuzla je u 2014. i 2015. godini uspostavio program pružanja usluga iz oblasti endovaskularnih neurointervencija kao prvi i do sada jedini ovakve vrste u Bosni i Hercegovini, čime je na ovaj način uspješno liječeno preko 100 pacijenata iz Bosne i Hercegovine. Ove vrste usluga podrazumijevaju koilovanje i stentiranje aneurizmi kao i arteriovenskih malformacija na krvnim sudovima mozga. Realizacija ovog projekta, koji je sasvim sigurno jedan od najvažnijih projekata u zdravstvu Bosne i Hercegovine u posljednjih dvadeset godina, rezultat je kontinuiranog napora Klinike za neurohirurgiju koja u kolaboraciji sa Klinikom za radiologiju i Klinikom za anesteziologiju i reanimatologiju UKC Tuzla radi na uspostavljanju kriterija izvrsnosti u pružanju zdravstvenih usluga. Godine internacionalnih edukacija na prestižnim klinikama Sjedinjenih Američkih Država, Njemačke i Francuske realizirane su posredstvom prestižnih internacionalnih fondacija čiji su višegodišnji stipendisti ljekari Klinike za neurohirurgiju (Njemački akademski servis za razmjenu – DAAD, Američko udruženje neurohirurga – AANS kao i Francusko udruženje neurohirurga). Pružanjem usluga iz oblasti endovaskularnih neurointervencija UKC Tuzla se pozicionirao u regiji među vodeće u ovoj oblasti pružajući pacijentima najsavremeniji način liječenja cerebrovaskular-

Univerzitetski klinički centar Tuzla

Endovaskularne neurointervencije

nih bolesti i moždanih udara smanjujući smrtnost i trajni invaliditet ovih pacijenata kao i dužinu i troškove liječenja. Pacijenti sa bolestima krvnih sudova mozga ranije su odlazili u inostranstvo, čime je odlazio i novac iz BiH, dok neki pacijenti zbog hitnosti ili finansijskih ograničenja nisu bili u mogućnosti realizovati ovu vrstu liječenja. Na osnovu komparativne analize cijena između naše i ustanova u inostranstvu, evidentno je da su cijene ponuđene od strane UKC Tuzla značajno (često i višestruko) niže, čime su postignute značajne uštede u našem zdravstvenom sistemu.

Deset godina časopisa

Pedijatrija danas

rvi broj “Pedijatrije danas”, časopisa JZU UKC Tuzla, objavljen je 2005. godine. Časopis objavljuje recenzirane članke iz sljedećih pedijatrijskih područja: alergologije, kardiologije, dermatologije, endokrinologije, epidemiologije, gastroenterologije, rasta i razvoja, hematologije, imunologije, zaraznih bolesti, intenzivne njege, medicinske genetike, metaboličkih bolesti, neonatologije, nefrologije, neuropedijatrije, prehrane, onkologije, oftalmologije, ortopedije, otorinolaringologije, psihologije, preven114

tivne i socijalne pedijatrije, pulmologije i urologije. Pedijatrija danas objavljuje komentare na objavljene radove, pisma uredniku, recenzije knjiga, društvene vijesti iz područja pedijatrije i druge informacije iz pedijatrije i adolescentske medicine. Osim toga, časopis je organizator naučno-stručnih sastanaka pe-

Klinika za neurohirurgiju, u saradnji sa drugi klinikama UKC Tuzla, nastoji primjenjivati savremena dostignuća uz stručno i naučno promoviranje struke i obrazovanje novih kadrova sa zadatkom pružanja kvalitetne zdravstvene zaštite bolesnicima kojima je potrebno neurohirurško liječenje. Klinika je nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli u sklopu čijeg rada se redovno obrazuju novi naraštaji studenata medicine i visoke zdravstvene škole koji se podučavaju temeljima neurohirurgije, jedne od najkompliciranijih oblasti meM.C. dicine. dijatara regiona sjeveroistočne Bosne i Hercegovine u cilju razmjene znanja i iskustava, stečenih u radu sa djecom i adolescentima. Od 2011. godine online verzija časopisa “Paediatrics Today” (ISSN 18402968) se objavljuje na engleskom jeziku, a od 2013. godine i printana verzija (ISSN 1840-0914) izlazi isključivo na engleskom jeziku. Časpis je indeksiran u više indeksnih baza. Glavni i odgovorni urednik časopisa je akademik M.C. Husref Tahirović.

Vijesti iz UKC Tuzla

INFO VIJESTI

jesnik UKC je informativni list Ustanove koji u kontinuitetu izlazi od 1995. godine i predstavlja svojevrstan arhiv događaja, ljudi i promjena koje su se dešavale u Ustanovi. Na stotine informacija govore o rastu i razvoju Ustanove, uvođenju novih metoda, napredovanju i edukaciji kadrova te posjetama stručnjaka i uglednika iz svih sfera života. Prvi broj informativnog lista JZU UKC Tuzla pod nazivom Bilten objavljen je u septembru 1995. godine na osam stranica. Glavni i odgovorni urednik Biltena bila je Nermina Durmić Kahrović, a urednik fotografije bio je Abdurahman Danko Karaosmanović. U majskom i septembarskom broju Biltena objavljenih u 1997. godini, uz obilje informacija koje su donosile novine, za fotografije se pobrinuo fotograf Eldar Azapagić. Od decembra 1997. godine do decembra 1999. godine urednička dužnost bila je povjerena iskusnom tuzlanskom

Jubilej - 20 godina kontinuiteta

Vjesnik UKC Tuzla novinaru Pašagi Duriću, a obaveza da obezbijedi adekvatne fortografije i ilustruje događaje fotografu Eldaru Šehiću. U novembru 1999. godine redakciji Biltena pridružila se Amra Odobašić,

diplomirani žurnalista, koja je od broja 23, objavljenog u februaru 2000. godine, preuzela uredničke obaveze. Kontinuitet izlaženja, sadržajnost i cilj da informiše u potpunosti su ispunjeni. U januaru 2003. godine, Bilten mijenja ime u Zdravstvene novine i s modernijim pristupom i koncepcijom postaje prepoznatljiv list i izvan naše ustanove, predstavljajući dobru arhivsku građu o razvoju zdravstva na ovim prostorima. Zdravstvene novine novog urednika dobile su u 2005. godini, kada je za urednika imenovana Azra Kunosić, a 2006. godine mijenjaju ime u Vjesnik UKC. Za glavnog urednika jula 2008. godine imenovana je Amra Odobašić. Od avgusta 2010. godine Vjesnik UKC Tuzla je u formi elektronskog glasila i objavljuje se mjesečno na web sajtu Ustanove. Danas ga uređuju Ersija Aščerić-Mujedinović, Eldar Šehić i Lejla Brkić. M.C.

Visoka Medicinska Škola Zdravstva Doboj Visoka Medicinska Škola Zdravstva Doboj osnovana je Odlukom Vlade Republike Srpske 13. jula 2015.godine. Cilj osnivanja je bio da obrazuje kadrove visoke stručne spreme za rad u oblasti zdravstva, sestrinstva, fizioterapije i radne terapije, sanitarnog inženjerstva i laboratorijsko-medicinskog inženjerstva. Prema standardima Svjetske zdravstvene organizacije i Evropske zajednice, na svim nivoima zdravstvene zaštite, postoji preporuka da su, pored ljekara, neophodni profesionalci sa najmanje trogodišnjim obrazovanjem usmjerenim ka postizanju specifičnih kompetencija, a sve u cilju poboljšavanja cjelokupnog zdravstvenog sistema. Visok nivo akademskog obrazovanja i ostala dostignuća zaposlenih iz oblasti medicinskozdravstvenog i sanitarnog inženjerstva, obezbijedili su da se Visoka medicinska škola Doboj bude veoma visoko pozicionirana među poznatim institucijama ove vrste u okruženju. Kontakt telefoni: +387 66 779 863 +387 53 961 620 Email: studentska.sluzba@vmsz.eu http://vmsz.eu/kontakt/

115

INFO VIJESTI

rojekat (ljetni kamp) pod nazivom „Škola života 2015“ je namijenjen djeci Republike Srpske, oboljeloj od šećerne bolesti tipa 1. Kamp je održan u organizaciji Udruženja djece oboljele od šećerne bolesti tip 1 „Odrasli za djecu Republike Srpske“ u Tesliću u periodu od 18. do 22.8.2015. godine. Finansijsku podršku ovom projektu pružilo je Ministarstvo zdravlja Republike Srpske,

Univerzitetski Klinički centar Republike Srpske i drugi donatori. Trideset i troje djece i adolescenata iz Republike Srpske, uzrasta od devet do osamnaest godina, su bili polaznici kampa. Osim iz banjalučke regije, učesnici su bila djeca iz Istočnog Sarajeva, Foče, Bijeljine i Doboja. I ove godine, kao i prethodnih, vladalo je veliko interesovanje za ovaj vid edukacije. Boravak u ljetnom kampu je veoma značajan za nastavak kontinuirane edukacije radi prihvatanja i boljeg razumijevanja same bolesti. Kamp je posjetio ministar zdravlja Republike Srpske dr Dragan Bogdanić te se sa svakim polaznikom upoznao. Takođe, pružio je podršku djeci u njihovim nastojanjima da uspješno savladaju sve obaveze u vezi sa dijabetesom te im poručio da se bave sportom što češće u svakodnevnom životu. Stručni tim za rad sa djecom u kampu su sačinjavala su tri pedijatra-endokrinologa iz UKC RS iz Klinike za dječje bolesti, prim doc. dr Gordana BukaraRadujković, dr Vesna Miljković i dr Draženka Subotić, pedijatar-endokrinolog iz bijeljinske bolnice. U radu sa djecom aktivno je učestvovala i profesorka psiholo116

Udruženje „Odrasli za djecu“

Škola života 2015 Pripremila: Prim. doc. dr sc. med. Gordana Bukara-Radujković, pedijatar-endokrinolog, predsjednik Udruženja „Odrasli za djecu RS“

gije prof. dr Nada Letić, koja je aktivno i kontinuirano imala radionice sa djecom oboljelom od dijabetesa. Dvije iskusne medicinske sestre, edukatori Snježana Gavranović i Bosa Jagodić iz UKC RS su tokom 24h nadzirale glikemije djece sa dijabetesom i učestvovale u edukaciji. U radu sa djecom je svakodnevno bio angažovan i profesor fizičkog vaspitanja koji je organizovao i sprovodio stručno fizičke aktivnosti sa djecom tokom dana od jutarnje gimnastike i šetnje kroz šumu te igranja sa loptom na terenima i kuglanja u večernjim satima. Dnevne aktivnosti u kampu su započinjale buđenjem u 07:00 časova, mjerenjem nivoa šećera u krvi, koje su sprovodile medicinske sestre uz pomoć starije djece koja su se prethodnog dana dobrovoljno prijavljivala za te aktivnosti. Nakon toga je slijedio razgovor o dozi jutarnjeg preprandijalnog insulina, što je uveliko zavisilo od planiranih fizičkih aktivnosti. Na raspolaganju je bila mogućnost šetnje u šumi i gimnastika. Za planiranu šetnju šumom i gimnastiku smanjivali smo doze insulina i do 50%. Razgovor i diskusija o planiranoj dozi insulina učinjena je prije svakog glavnog obroka i pred spavanje. Veliki značaj smo posvetili održava-

nju normoglikemije tokom fizičke aktivnosti. Izuzetno je važno da tokom fizičke aktivnosti djeca redovno uzimaju dodatne ugljikohidrate i da nemaju značajne hipoglikemije. Od 10:00h do 12:00h je svakodnevo sprovođena edukacija u vidu radionica u prostorijama Hotela “Kardijal”. Ove godine smo održavali radionice o dijabetesu, hipoglikemiji, računanju ugljikohidrata te radionice učenja engleskog jezika. Poslije ručka je održavana radionica sa psihologom. Nova prijateljstva su nešto što će djeca zauvijek pamtiti, kao i znanja o dijabetesu koja su usvojila tokom boravka u kampu. Osnovni cilj projekta je psihosocijalna integracija djece oboljele od šećerne bolesti i njihova edukacija u vještinama samobrige, samokontrole i samoliječenja koji je u potpunosti ostvaren. „Ljetna škola života 2015“ je uspjela da pripremi djecu i adolescente oboljele od šećerne bolesti za samostalan život, posebno u situacijama pojačane fizičke aktivnosti i primjeni insulinske pumpe. Veliko hvala Univerzitetskom Kliničkom centru Republike Srpske i drugim donatorima za podršku kampu „Škola života 2015“ djece oboljele od šećerne bolesti.

INFO VIJESTI

U Banjaluci

Roditeljska kuća “Iskra“

Svjetski dan stomičara

Hiljadu priča - jedan glas

vjetski dan stomičara se obilježava svake godine početkom oktobra, a cilj obilježavanja pomenutog dana je razbijanje predrasuda o pacijentima sa stomom. Ovogodišnji moto Svjetskog dana stomičara je „Hiljadu priča - jedan glas”. Dana 28.9.2015. godine, Udruženje pacijenata sa stomom je postavilo štand ispred Robne kuće „Boska“, na kojem su svi zainteresovani građani imali priliku da se u u periodu od 10:00 do 16:00 časova upoznaju sa sadržajem brošura o ovom zdravstvenom problemu i porazgovaraju sa zdravstvenim radnicima. Medicinsko osoblje UKC RS i ovaj put je dalo svoju podršku Udruženju te tom prilikom ukazalo svim zainteresovanim građanima na poteškoće pacijenata sa stomom i skrenulo pažnju javnosti na važnost preventivnih pregleda kako bi se spriječila pojava bolesti. Stoma je hirurški izveden otvor na površini stomaka, a postoje tri vrste stoma u narodu poznatih kao “kesa na stomaku”, a to su: ileostoma, kolostoma i urostoma. Kolostoma nastaje kada se otvoreni kraj debelog crijeva izvuče na površinu stomaka i tu se fiksira kako bi se formirao novi otvor za izbacivanje sadržaja iz crijeva. Zavisno od vremena trajanja može biti privremena ili stalna. Urostoma se formira kada je neophodno preusmjeriti tok urina iz bešike na neki drugi način. Ileostoma nastaje kada se zdravi dio tankog crijeva izvede na površinu stomaka gdje se fiksira i na taj način formira otvor za eliminisanje sadržaja. Najčešći uzroci za ugradnju stome su: rak debelog crijeva, urođene mane i teške povrede. Karcinom debelog crijeva predstavlja veliki zdravstveni problem ne samo kod nas, nego i u svijetu. To je bolest koja je potpuno izlječiva ako se otkrije na vrijeme i u pravom trenutku uradi operativni zahvat. Važno je znati da je od trenutka začeća polipa do njegove maligne aliteracije potrebno proći deset godina, a ta faza bolesti je bez ikakvih simptoma. U toj fazi je veoma važan preventivni pregled kako bi se uradio operativni zahvat kod pacijenta. Prevencija ove bolesti je veoma bitna i zavisi od pojedinca, tj. od načina života kojim živi, da li se bavi fizičkom aktivnošću, da li ima drugih oboljenja. Osim toga, važno je da ljudi koji nemaju tegoba, a imaju više od pedeset godina, idu na preventivni pregled - kolonoskopiju. Oko 30% smrti koje se dovode u vezu sa rakom podvode se pod pet faktora rizika, a to su: povećanje tjelesne mase, nedovoljan unos voća i povrća, nedovoljna tjelesna aktivnost, konzumiranje duvana i alkohola.

redsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i predstavnik Udruženja roditelja djece oboljele od malignih bolesti „Iskra“ Rada Vještica položili su 10. septembra 2015. godine kamen temeljac za izgradnju Roditeljske kuće “Iskra“ za djecu oboljelu od malignih bolesti. Kamen temeljac postavljen je u krugu Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske na lokaciji Paprikovac u Banjaluci, a za izgradnju kuće obezbijeđeno je 850.000 KM u akciji koja je realizovana zahvaljujući podršci predsjednika Republike Srpske. Kuća će

ječenje u Banjaluku. Predsjednik Udruženja roditelja djece oboljele od malignih bolesti „Iskra“ Banjaluka Rada Vještica zahvalila je svima koji su pomogli da dođe do izgradnje ovog objekta, naglašavajući da o značaju kuće najbolje znaju roditelji i mališani koji dolaze na liječenje. Šef Odjeljenja dječje hematoonkologije prof. dr Jelica Predojević-Samardžić rekla je da će se ovim činom Univerzitetski klinički centar RS pridružiti grupi savremenih evropskih bolnica, koje odavno u svojoj praksi imaju

imati oko 500 kvadrata, sedam apartmana za boravak roditelja i sve potrebne kućne sadržaje kao i ostale sadržaje koji će obezbijediti stručnu medicinsku i psihološku pomoć tokom procesa liječenja njihove djece. Ona treba da bude dio integrisanog sistema u zdravstvu, a Univerzitetski klinički centar Republike Srpske ovim nesumnjivo dobija novi sadržaj, novu dimenziju. U izjavi novinarima nakon polaganja kamena temeljca predsjednik Dodik je naglasio da društvo mora da nastavi sa svojom humanom odgovornošću prema roditeljima koji dođu u jednu ovako tešku situaciju. Istakao je da je gradnja Roditeljske kuće bila neophodna za sve roditelje koji iz drugih gradova dovode svoju djecu na li-

pomoć civilnog sektora. Prema njenim riječima, Roditeljska kuća biće važna psihološka, ali i ekonomska podrška porodicama oboljele djece, jer se trenutno liječi oko 35 do 40 mališana. Generalni direktor Univerzitetsko kliničkog centra Republike Srpske Mirko Stanetić poručio je da će Roditeljska kuća omogućiti proširenje sadržaja koje sada pruža ova zdravstvena ustanova. Pojasnio je da UKC RS trenutno ima najbolje Odjeljenje dječje hematoonkologije, koje je upotpunjeno laboratorijom i Centrom za radioterapiju. Nedostaje da se dosegnu i svi izazovi u hirurškom liječenju ovakvih pacijenata. Ovakve humane akcije znače život, ljudskost i sve ono što je dobro u društvu.

117

INFO VIJESTI

Medicinski fakultet

Dobrodošlica brucošima

Ministar Dragan Bogdanić obratio se studentima Medicinskog fakulteta u Banjaluci povodom početka akademske godine poželivši im dobrodošlicu, ali i poručivši da je pred njima težak put. „Na tom putu ne zaboravite zbog čega ste odlučili da ponesete bijele mantile i ne očekujte lovorike. Iz iskustva vam mogu reći da vas očekuju neprospavane noći, naporne vježbe, teški ispiti i još teža iskušenja susreta sa ljudskom patnjom“, naglasio je ministar. „U prvom uspisnom roku upisali smo sedamdeset kandidata po rang-listi i deset koji su strani državljani. Vlada Republike Srpske je u međuvremenu donijela odluku da se lista proširi za još pedeset kandidata. Ove kao i prethodnih godina imamo izvanredne kandidate sa vrlo visokim uspjehom u srednjoj školi i svi su sa visokim uspjehom položili prijemni ispit“, naglasio je prof. Milan Skrobić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci. Predsjednik Saveza studenata Medicinskog fakulteta Radomir Jerić poručio je da su prvi utisci studentima uvijek lijepi i da se nada da će to zadovoljstvo zadržati i tokom studiranja. „Svi mi koji smo upisali Medicinski fakultet, kada dođemo pred kraj studija, shvatimo da nije bilo uzaludno i da se sav trud isplatio“, poručio je Jerić.

Prijedor, 6.10.2015.

Lica s invaliditetom

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić, sa svojim saradnicima, posjetio je Dom 118

za lica sa invaliditetom u Prijedoru. „Ova ustanova pruža usluge na visokom nivou i ne zaostaje za bilo kojom ustanovom ovog tipa u okruženju i šire. Prijatno sam iznenađen veoma dobrim uslovima u ovoj specifičnoj ustanovi koja se bavi možda najtežim poslom u oblasti socijalne zaštite, a to je briga o osobama koje su imale nesreću da ih je priroda uskratila za mnogo toga”, rekao je prilikom današnje posjete ministar Dragan Bogdanić. Direktor Doma za lica sa invaliditetom Prijedor Rajko Drinić rekao je da je Dom rekonstruisan, zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. „Spavaonice koje sada imamo su predviđene za četiri korisnika ili manje, a ne za 20, kako je bilo ranije. Takođe, sada imamo dva plastenika i planiramo još dva za rad korisnika u skladu sa njihovim sposobnostima”, rekao je Drinić. Dom za lica sa invaliditetom u Prijedoru ima 202 štićenika iz Republike Srpske, Federacije BiH, Republike Hrvatske i Crne Gore, uzrasta od tri do 77 godina.

Svjetski dan starih

Ministar u Prijedoru

Povodom Svjetskog dana starih, koji se svake godine obilježava prvog oktobra, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić posjetio je korisnike usluga Doma za starija lica u Prijedoru. „Drago mi je da se zadovoljstvo stanara u ovom domu povećava, što je svakako zasluga menadžmenta, ali i zaposlenih u ovoj ustanovi. Značajno je i što je Dom razvio i pruža uslugu dnevnog zbrinjavanja korisnika koju koriste starija lica iz grada. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite nastoji da kroz svoj rad unaprijedi kvalitet usluga u domovima za stara lica, kao i da obezbijedi nove usluge u skladu sa standardima zemalja u regionu. „U posljednjih sedam godina u Dom za starija lica Prijedor uložili smo više od tri miliona maraka kako bi boravak korisnika u ovoj ustanovi bio što ugodniji i sadržajniji“, rekao je Bogdanić. On je napomenuo da je obaveza cjelokupnog društva i Ministarstva da se ljudima koji su u trećoj životnoj dobi obezbijedi kvalitetan i sadržajan život.

Dom zdravlja Doboj

Radna posjeta

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić posjetio je Dom zdravlja Doboj, gdje se sastao sa direktorom ove zdravstvene ustanove Radoslavom Nikolićem. Na sastanku je razgovarano o poslovanju ove zdravstvene ustanove, gdje je ministar upoznat i sa problemom da određeni broj doktora i medicinskih sestara iz Službe porodične medicine odlazi u privatne zdravstvene ustanove. Tim povodom Bogdanić je napomenuo da je nedavno razgovarao sa predstavnicima Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske koji već imaju određene prijedloge kako da se model porodične medicine u budućnosti izmijeni i unaprijedi. Tokom radne posjete, ministar je obišao prostorije Doma zdravlja Doboj i izrazio zadovoljstvo činjenicom da su građevinski radovi na ovom objektu u završnoj fazi. „Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je pomoglo u opremanju područnih ambulanti u Osječanima i Donjoj Paklenici i doniralo opremu za Službu hitne pomoći i laboratoriju. Svakako, i u narednom periodu ćemo podržavati rad ove zdravstvene ustanove“, rekao je Dragan Bogdanić. Tokom posjete Doboju, ministar je posjetio i Specijalističku hiruršku ordinaciju „Panmedik“, gdje se upoznao s radom zdravstvenih radnika u ovoj ustanovi.

Edukacija

Upravljanje hemikalijama Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Privredna komora Republike Srpske organizovali su osmog septembra ove godine seminar na temu “Upravljanje hemikalijama u skladu sa važećom regulativom u Republici Srpskoj” s ciljem da se privrednicima prenesu znanja i obaveze koje proističu iz važeće regulative, odnosno Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidima.

INFO VIJESTI

Revizija je provedena u skladu sa međunarodnim standardima i smjernicama Svjetske banke, a podrazumijevala je pregled izvora sredstava, korišćenja sredstava, bilansa stanja, namjenskog računa, kreditnog računa, izvještaja o namjenskom povlačenju sredstava sa računa i izvještaja lokalnih bankovnih računa.

Viši stručni saradnik za hemikalije pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Nina Pajović rekla je da Ministarstvo redovno prati obaveze koje propisuje Evropska unija te pokušava da nađe mjeru između tih obaveza i mogućnosti domaćih privrednika. “Svakodnevno smo okruženi hemikalijama i zato je značajno da privrednici, regulator i korisnici vode računa da hemikalije koriste na adekvatan način kako bi bio maksimalno iskorišten svaki njihov pozitivan efekat, ali i da se zaštitimo mi, naši potomci i životna sredina”, rekla je Pajovićeva. Direktor Privredne komore Republike Srpske Dragica Ristić istakla je da su posljedice neadekvatnog upravljanja hemikalijama dalekosežne. „Važno je da privredna društva ne samo ona koja proizvode, već i ona koja koriste hemikalije, imaju saznanja o regulativi iz ove oblasti, kako s aspekta poštovanja, tako i uticaja na zdravlje i životnu sredinu“, rekla je Ristićeva. Predstavnica privrednika Dragana Smiljanić iz kompanije “Alumina” istakla je da ovo preduzeće pridaje veliki značaj regulativi iz ove oblasti, kako domaćoj, tako i iz EU, jer je riječ o kompaniji koja je jedan od najvećih proizvođača hemijskih proizvoda, ali i jedan od najvećih uvoznika hemikalija.

Revizorska kuća „Deloitte“

Pozitivno mišljenje

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dobilo je pozitivno mišljenje od revizorske kuće „Deloitte“ (Diloit) d.o.o. iz Sarajeva nakon izvršene revizije finansijskih izvještaja i tokova novca u realizaciji aktivnosti projekata „Jačanje zdravstvenog sektora“ i „Podrška mrežama socijalne sigurnosti i zapošljavanja“. U mišljenju je navedeno da projektni finansijski izvještaji ispravno predstavljaju po svim materijalnim aspektima, finansijsku poziciju projekata na dan 31.12.2014. godine, kao i sredstava primljenih i isplaćenih tokom 2014. godine. Dalje se navodi da tokom izvršavanja revizije nije uočeno ništa što bi imalo uticaja na revizorsko mišljenje ili bi iziskivalo bilo kakve komentare ili preporuke.

Službi intenzivne medicine UKC

Humani gest

Kao znak zahvalnosti za liječenje i njegu njihove majke, porodica Petrović donirala je dva namjenska kreveta za intenzivnu njegu Službi intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS. Osoblje SIM-a je impresionirano ovako plemenitom idejom, humanim gestom i ljudskom podrškom. Dr Jadranka Vidović je naglasila da je ovaj gest izazvao opšte zadovoljstvo osoblja i pacijenata SIM-a koji su ovoj porodici beskrajno zahvalni jer, kako kažu, danas rijetko ko razmišlja na ovaj način. Kreveti, čija vrijednost iznosi 4422,60 evra, su dopremljeni 31.8. 2015. godine i u upotrebi su. Naime, pacijentkinja Cvijeta Petrović primljena je u Službu intenzivne medicine UKC RS u veoma kritičnom stanju sa sindromom Guillain-Barré (neurološki poremećaj u kome imunološki sistem napada sopstvena tkiva perifernog nervnog sistema, što stvara naglo pogoršanje mišićne slabosti), paralizom nogu, djelimičnom paralizom gornjih ekstremiteta i lošim disanjem, što je zahtijevalo ozbiljan pristup i tretman kao i respiratornu podršku.

U posjeti Klinici za KVB

Prof. dr Goran Milašinović Pejsmejker centar Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC RS posjetio je prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije. Riječ je o dugogodišnjoj uspješnoj saradnji između ove dvije zdravstvene ustanove, a prof. dr Goran Milašinović je ovom prilikom bio u funkciji supervizora za implantaciju CRT-d aprata. Tim iz Pejsmejker centra, uz prof. dr Gorana Milašinovića, je uradio pet zahvata na pacijentima kojima je ova metoda bila indikovana. CRT-d aparat je tako koncipiran da prepozna sve poremećaje kod pacijenta, služi kao terapija prilikom srčanog popuštanja, ali istovremeno za liječenje malignih poremećaja srčanog ritma. Indikacije za ugradnju ovih komplikovanih srčanih sistema su popuštanje srčanog statusa, aritmija srca, srčane slabosti, isuficijencije rada lijeve i desne srčane komore, a intervencija se može izvesti kod 20% pacijenata koji imaju ovaj zdravstveni problem. Operativni zahvat može da bude komplikovan jer je anatomija bolesnog srca izmijenjena i postavljanje elektroda može da bude komplikovano. Kod pacijenata kod kojih se ne može primijeniti ova metoda traži se drugo rješenje ili se, u krajnjem slučaju, radi transplantacija srca. Prof. dr sc. med. Goran Milašinović, pored toga što je izuzetan ljekar, je i pisac koji se bavi tom vrstom umjetnosti već više od 25 godina. Nedavno je objavio zbirku priča pod naslovom „Lekari”. Pored ovog književnog ostvarenja, objavio je zbirku pjesama ‘’Neistraženi bolovi’’, epistolarni roman ‘’Voltin luk’’ i romane ‘’Heraklov greh’’, ‘’Posmtrač mora’’, ‘’Camera obscura’’, ‘’Apsint’’, ‘’Maske Sofije de Montenj’’, ‘’Trougao, kvadrat’’ i ‘’Rascepi’’. N.Š.

119

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Čulo ukusa

Aforizmi Nikada mi nije bilo jasno šta znači kada kažu da je načelnik klinike uhvatio medicinsku sestru na spavanju. *** Bolnice oduvijek prate bolesti i besparica. Neke bolesti su nestale, ali besparica još nema ni lijeka niti vakcine. *** Nema bolesnika koga on nije u stanju da operiše, ali on nije kriv što teški bolesnici nisu u stanju da prežive. *** Da babice odmah poslije poroda ne zašivaju žene, možda bi se koje razočarano novorođenče vratilo natrag. *** Čak i kad bi bolnice besplatno dobijale meso, teško da bi ono stiglo do svakog bolesnika. *** Na direktora bolnice nema pritužbi od kada je naredio osoblju da ne smiju nikome kazati ono što im on govori. *** Dok se na ratištima, gdje ne treba, prolijeva krv, u bolnici je nema gdje bi trebalo da je bude. *** Medicinske sestre najviše trče oko teških bolesnika, pa su neki tražili da i oni budu teški. *** On je imao svega, ali je izgubio život. Hvala ti Bože, što nemam ništa. *** Neka se sve više iz porodilišta čuje plač, ali ne medicinskog osoblja, nego beba. *** Ako u bolnicu dođete sa više bolesti, doktori će vam izliječiti one od kojih svakako ne biste umrli. *** On se očešao o državnu kasu. I svrab je bolest. *** Od kada je čuo da su neki ispustili dušu, uvijek čvrsto stegne kad ima nešto u rukama. *** On je poznati hirurg. Operisao je dosta velikih ljudi, neki su bili i preko dva metra. *** Gubimo zdravlje na planinama, po morima, livadama i njivama, a tražimo ga u bolnicama. *** Bolesnici koji hrču treba da plaćaju uvećani PDV. *** Bolnica bi pucala od zdravlja da u nju ne dolaze samo bolesni ljudi.

Jedna dama je čula da postoje mnoga čula. Ne znam kakva je čula dama osjetila, ali neka joj je. Ja sam čuo (samo na jedno uvo) da postoji i ovo čulo, čulo ne(ukusa). Kako se modernizuju sredstva informisanja, tako se množe i ovakva čula. Nekada nije lako razlikovati čulo ukusa od čula neukusa. Valjda zato na televiziji čike neukusno pričaju o kojekakvim problemima koje mi niti vidimo niti osjećamo čulima za probleme. A može biti i da kod svakoga nije podjednako razvijeno i to čulo. Ili su razna čula kod jedog istog čovjeka različito razvijena. U ovo vjerujem tim više što se o njemu ne može čuti na televiziji niti pročitati u štampi. Čuo sam da sve čega tamo nema, treba mu vjerovati. Jedan šmokljo ima lijepu ženu da je požele i oni s ukusom i oni bez ukusa. Da li on ima razvijeno čulo ukusa za ljepotu na račun, npr. čula vida? Odlično sam pogodio! Nosi jarac naočare sa staklima dva cantimetra debelim. E, pa zar naivku ne bi bilo bolje da je smanjio čulo za ljepotu, a s tim i debljinu stakala u naočarima? Naočari ga neće varati sve dok im se ne promijeni dioptrija na očima, a lijepa mlada žena hoće. Valjda i ona ima ukusa, iako nije imala sreće. De gustibus non diskutantum – o ukusima ne treba diskutovati, pročitao sam davno, pa se toga i ne pridržavam. Kad gledam kako neki žderu siguran sam da im je ukus pomjeren u stranu. Čuje se i ovo: Vidi kako kusa onaj bez ukusa!. Ekonomska kriza u svijetu, udarila je repom i po nama. Nije nas tjelesno povrijedila, ali nam je nanijela najveću štetu u ukusima. Zato pričamo bez ukusa, krademo i bez mjere i bez ukusa, grabimo i šakom i kapom, čak i kad su nam prsti ukočeni, a na glavi nemamo ni kape ni šešira. Nemamo ukusa ni kada su stanovi u pitanju. Neki imaju po deset stanova, a neki nijedan. I kada su žene u pitanju i tu pregonimo, čak i kada ne možemo. Velika je razlika između žena koje vodamo ulicama. Jedne su stare i debele, druge loše odjevene i bez nove frizure. Ima i onih koje na sebe navlače odjeću koja tri puta više vrijedi nego one čitave. Okrenuo bih se ja prema takvima, ali sigurno kasnim kad su se tako nakitile. Ima ih koje na sebi imaju više zlata nego što se nalazi u trezorima naših sirmašnih banaka. Čulo ukusa se promijenilo i kod nekih poslanika pa kad diskutuju sve bazdi iz njih. Takvi i kad jedu, ostave ukus negdje zaturen u poslaničkoj klupi pa žderu ono najskuplje i piju viski, jer im uvijek, ali slučajno, plaća neko drugi.

Šale Pregledao baku kardiolog i ona potura bolničaru nalaz, a pita: - Šta znači ovo da mi srce preskače? - Vjerovatno, baba, da si onome koji te je pregledao prije kardiologa nešto dala, a njega preskočila – odgovori bolničar šeretski. --Pošla svekrva u bolnicu pa se s vrata obraća snahi: - Ako ja umrem u bolnici, hoćete li me dovesti kući i sahraniti u našem groblju? - Vrlo rado, tvoje je samo da umreš – odgovori snaha kao iz topa. --- Bako, koje bi jelo željela da ti spremimo – pita sestra bolesnicu.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

- Koje god hoćeš, kćeri, samo nemoj ono što je moj pokojnik jeo dok je ovdje ležao – odgovori baba ozbiljno. --Žena zaustavlja na ulici jednog momka i pita ga ima li dugo odavde do bolnice. On odgovori: - Zavisi, ako si pošla kao zdrava, pa i nema... --- Imaš šećernu bolest – reče doktor starcu. - Znao sam doktore da će do toga doći. Još kad sam se oženio ona moja mi je govorila „šećeru moj“... --Zamolila baka da joj sestra nazove djeda kod kuće. Kad je ona okrenula broj mobilnog javio se ženski glas. Pošto je to saopštila baki, ova će kratko: - Crko dabogda, a oboje znamo da ništa ne može... --Bolesnica se žali sestri da se ne osjeća dobro. - Ni ja, majko, javiše da ni danas neće biti plata odgovori neraspoložena sestra. --U porodilištu babica pita trudnicu: - Jesi li imala pobačaja? Ova sasvim ubjedljivo odgovori: - Zvanično, nisam ni jedan... --Bolesnica koja zanovijeta od prvog dana dolaska u bolnicu, poslije operacije govori doktoru: - Doktore, vi ste meni izvadili desni bubreg, a mene sada boli lijevi... - Ne brinite, izvadiću ja i lijevi – nasmija se doktor i ode. --Otišao otac da vidi bebu i moli babicu da je donese do prozora. Kad je babica pokazala bebu, on će zaprepašteno: - Pa ona je potpuno crna! - Da – snađe se babica – u momentu kada se supruga porađala u cijeloj bolnici je nestalo struje. Kad je muž otišao, porodilja zove babicu u gura joj u ruke veliku čokoladu. --Dolazi sin iz škole i srećan govori ocu kako je danas na sva pitanja učiteljici odgovorio pozitivno. - A šta te pitala, drago tatino? - Pitala me da li tata švrlja i rekao sam da. Onda je pitala da li se mama ljuti i takođe sam pozitivno odgovorio. Na kraju je pitala da li je tata nekada sam kod kuće i hoću li je obavijestiti o tome pa sam i tu odgovorio pozitivno. --Dolazi djed u posjetu babi u bolnici i pita doktora da li je bila dobra njegova baba. - Jest - reče doktor zadovoljan. - E, onda je, doktore, zadržite kod sebe, jer kod mene nije.

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 23. 10. 2015 - 21. 12. 2015.

Uređuje i piše: Snežana Despot-Vuletić

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE boravi u sazviježđu Škorpiona od 23.10 - 21.11. a u sazviježđu Strijelca od 22.11 - 21.12. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Ribe do znaka Bik. MERKUR se kreće direktno i brzo kroz četiri znaka. Vagu napušta 2. novembra, u Škorpiji je od 3-20. novembra, u Strijelcu od 21. novembra do 10. decembra i u znaku Jarac od 11. decembra do 2. januara 2016. godine. VENERA je u svom uobičajenom ritmu kretanja i putuje kroz tri znaka. U znaku Djevica je do 8. novembra, potom prolazi kroz Vagu, čiji je vladar od 9. novembra do 5. decembra, a od 6 - 30. decembra boravi u znaku Škorpija. MARS je u znaku Djevica do 12. novembra, a u Vagi od 13. novembra do kraja godine. JUPITER se direktno kreće znakom Djevica od 15-22. stepena. SATURN je definitivno prešao u znak Strijelac i kreće se od 2-9. stepena. URAN koji je u Ovnu već pet godina i ovom periodu je u retrogradnom kretanju od 18-16. stepena. I NEPTUN, koji je već četiri godine u znaku Ribe, retrogradan je do 19. novembra, a direktan hod započinje sa 7. stepena. PLUTON je direktan i kreće se od 13-14. stepena Jarca. Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Škorpija i Strijelac. Brze planete Merkur i Venera se kreću uobičajenim ritmom, a spore planete Jupiter i Saturn zauzele su svoje pozicije u novim znacima i svi skupa nastoje da pošalju svoju energiju u skladu sa svojom osnovnom prirodom, ali modifikovanom kroz znakove kojima se kreću.Venera će se naći u Vagi, znaku svog sjedišta, od 9. novembra do 5. decembra sa porukama ljubavi prema lijepom i estetskom, prema zajedništvu i partnerstvu, prema diplomatskom načinu rješavanja situacija. Dok bude prolazila kroz znak Škorpija, pokazaće snagu strasti i magnetičnosti. Jupiter će u Djevici svoju filozofsku širinu morati sputati u realne i praktične okvire, a strogi Saturn boravkom u Strijelcu će nastojati da postavi ograničenja i čvrste principe djelovanja u međunarodnim odnosima, u poslovima uvoza-izvoza, kao i u obrazovanju. Koliko će koga dotaći energije planeta zavisi od ličnog horoskopa.

OVAN 20. 3 - 20. 4

Do 12. novembra Mars se kreće kroz prirodno 6. polje horoskopa i uslovljava prevelike poslovne obaveze, iscrpljivanje na radnom mjestu, što za posljedicu može imati osjetljivo zdravlje, naročito pojavu glavobolje, a mogući su i neki upalni procesi. Ostatak perioda do nove godine pažnju usmjerite na partnerske i bračne odnose. S obzirom na to da se Mars susreće sa Venerom dva puta, jednom u Djevici, drugi put u Vagi, ovo je i važan period za ljubav, biće mnogo strasti i očekivanja, a kvalitet veze zavisiće od dubine razumijevanja. Ako vaš lični horoskop na to ukazuje, u novembru i decembru, bubrezi će biti osjetljiviji i moguća je pojava upalnih procesa.

BIK 21. 4 - 20. 5

U ovom periodu žiža interesovanja brzo se mijenja. Početkom ovog perioda najviše pažnje biće usmjereno na djecu, ili ako ste karijerno orijentisani na nastupe na sceni. Slijedi usmjerenje na svakodnevne poslovne aktivnosti i u decembru na odnose s drugim ljudima. Tokom novembra, moguća je ljubavna veza na radnom mjestu, a ako niste zadovoljni naklonošću radnog kolege moguće je da ćete otvoreno, čak i netaktično, pokazati svoje nezadovoljstvo. Tokom novembra moguća je osjetljivost probavnog trakta i kože, a u decembru obratite pažnju na zdravlje mjehura i reproduktivnih organa. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Vaš vladar, planeta Merkur, opet se brzo kreće i nameće mnoštvo različitih interesovanja, što je u skladu sa vašom osnovnom prirodom da sve želite da saznate, vidite i čujete. Krajem oktobra moguća je povećana nervoza, a ukoliko želite uspješno okončati pregovore obuzdajte brzopletost i ne ulazite u rasprave. Novembar donosi veliku aktivnost na poslu i poslovna putovanja. Ako je vaš horoskop tome sklon, mogući su problemi sa disajnim organima. Povećan optimizam početkom decembra stavite u realne okvire tokom ostatka mjeseca. Budite oprezni u saobraćaju tokom novembra i decembra, mogući kvarovi na automobilu. RAK - 21. 6 - 22. 7. Dobar aspekt vašeg Sunca sa Jupiterom iz Djevice razvija društvene ambicije i

122

stvara mogućnosti za profesionalni uspjeh, uz finansijska poboljšanja. Ovo je dobar aspekt za putovanja, učenje i dobre odnose s rodbinom, naročito s braćom i sestrama. Utiče i na poboljšanje zdravstvene situacije. S druge strane, kretanje Saturna u aspektu sa vašim Suncem zahtijeva sposobnost prilagođavanja, što vama nije nimalo lako, jer želite sad i odmah i po svome. Moguće su situacije u kojima ste izloženi povećanom naporu u obavljanju poslova, što vas dodatno iscrpljuje i fizički i psihički. Uticaji će biti pomiješani, a šta će prevladati, zavisi od vašeg ličnog horoskopa. LAV - 23. 7 - 23. 8. Tokom novembra Sunce u tranzitu unosi dobru atmosferu i optimizam u dom. Lijep period za porodične odnose, a tokom decembra očekuje vas mnogo više izlazaka i zabave. Saturn u dobrom aspektu sa Suncem doprinosi istrajnosti i neumornosti. Podrška dolazi od starijih osoba. Poboljšanje zdravlja. Tranzit Jupitera kroz polje novca garancija je da nećete ostati bez njega, iako se neće ostvariti sve vaše želje i dobici će biti skromniji nego što ste očekivali. Povećani troškovi koji su počeli krajem septembra traju do prvih dana novembra. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Za rođene u znaku Djevica ovo je period za velika postignuća. Prisustvo Sjevernog Mjesečevog čvora u Djevici od oktobra uticaće na sticanje novih iskustava, a doprinosi i dobrom zdravlju i uspjesima na poslu. Uz istovremeno prisustvo planete blagostanja Jupitera u vašem znaku, nema sumnje da se pred vama otvaraju novi vidici i novi projekti u životu. Aspekt je povoljan za poslovne poduhvate, zaradu, putovanja, odlazak u inostranstvo. Dobro zdravlje podržaće vaše aktivnosti. Odbacite sumnje i vjerujte u sebe. Od sredine novembra ulagaćete energiju da zaradite više, ali zbog neplaniranih troškova za sada nema štednje.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere ukazuje da ste do prve dekade novembra zabrinuti u vezi s problemima u ljubavi i da su zbog toga moguća depresivna stanja. Situacija se mijenja od 9.11 - 5.12. Period je izuzetno povoljan za postizanje zadovoljstva životom, period sreće i dobrog raspoloženja. Život se čini lagodan. Odlazak u kupovinu garderobe, šminke i nakita. Želite privući pažnju svojim stilom i elegancijom. Dobro zdravlje. Moguć ulazak u ljubavnu vezu ili učvršćenje postojeće. U decembru odličan period za finansije. Ne pretjerujte sa slatkišima i delikatesima. Povećan apetit za posljedicu ima povećanje kilograma.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

U periodu pred vama moguće je upoznavanje novih prijatelja. Sunce će u dužem periodu primati povoljan uticaj od Jupitera koji doprinosi opštem dobrom zdravlju. Sa Saturnom u polju novca moguće je da izdaci postanu veći od prihoda te je potrebno preduzeti mjere štednje. Priliv novca obezbijediće povoljan aspekt Jupitera, kako biste se uspješno borili sa finansijskim problemima. Ne upuštajte se u ilegalne poslove, jer možete imati samo finansijske troškove. Tokom decembra Venera u vašem znaku pojačava strasti, donosi ljubav, zadovoljstvo, novac i sreću. Marsov tranzit ukazuje na moguća psihička uznemirenja i nesanicu.

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Nadam se da ste počeli koristiti povoljan uticaj Jupitera u prirodnom zenitu vašeg horoskopa i da ste energiju usmjerili na postizanje zacrtanih ciljeva i vidljivih rezultata. U ovom periodu se postiže prosperitet na profesionalnom planu, rade se veliki projekti, a moguće je i postizanje velike popularnosti. Ako su vam natalnim pozicijama planeta obećane ove pogodnosti, uspjeh je zagarantovan. Saturn u prvom polju usmjerava vas na odgovornost prema sopstvenim potrebama i rješavanje dugo odlaganih stvari. Daće vam lekcije iz strpljenja i odgovornosti kako prema sebi, tako i prema drugima. Ovo može biti težak period kada je u pitanju zdravlje, jer nivo energije pada, naročito rođenima od 25.11 - 2.12. kada prelazi preko natalne pozicije Sunca.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Sa Saturnom u tranzitu kroz prirodno 12. polje ovo je na duže staze period osamljivanja i prinudne izolacije. Dobro je za posvećivanje duhovnosti i molitvi kako bi se slomili nepovoljni uticaji tranzita. Brzo i direktno kretanje može izazvati blaže zdravstvene tegobe, kao i periode neraspoloženja, strahova ili depresija. Venera i Mars boravkom u znaku Vaga, od 13. novembra do 5. decembra, u vašem prirodnom polju statusa i životnog cilja, daju dobar period za zaradu. U ljubavi je potrebno razumijevanje partnera. U suprotnom, mogući sukobi i borba da se održi postignuti status. Ako je vaš horoskop dobar Mars može inicirati početak novog posla.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Napet aspekt vladara Urana sa Plutonom ukazuje na snagu i volju, kao i mogućnost uticaja na druge ljude, ukoliko pravilno koristite energiju. U suprotnom, ovo može biti period krize, povreda, upadanje u opasne situacije, kao i opasnost od pljačke. Od polovine novembra moguće je putovanje u inostranstvo, kao i poslovi sa strancima. Uspjeh na fakultetu. Jupiter u 8. polju daje veliku zaštitu u opasnim situacijama. Dobar aspekt za novac i nasljedstva. S Uranom u 3. i Marsom u 9. polju potreban je dodatni oprez na putu, u saobraćaju.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Do kraja novembra povoljan aspekt Jupitera sa Plutonom utiče na dalekosežna nastojanja, izražena je želja za uspjehom i dokazivanjem. Sjajan talenat za organizaciju omogućava postizanje velikog uspjeha na materijalnom planu. Aspekt Jupitera ukazuje da treba da obratite pažnju na ugovore koje sklapate i dobro pročitajte sve odredbe. Saturn u polju statusa pojačava ambiciju, poslovne sposobnosti i istrajnost kao i nepokolebljivost kada je u pitanju ostvarenje zacrtanog cilja. Jedina prepreka na putu uspjeha je strah od neuspjeha. Ne preuzimajte na sebe krivicu drugih ljudi. Napetost na emotivnom planu. Za dobro zdravlje morate imati adekvatnu ishranu, bez pretjerivanja u jelu i piću. Decembar je rezervisan za srećne trenutke, za ljubav, društvenost i popularnost.

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

67 71

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA