Medici.com 73 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Poliklinika UKC RS

Riječ urednika Tumarajući kroz žilu materije poput krvi u tijelu čovjeka, u zanosnom treptaju raskošnih ljepota i smrtnosti svega što se rodi, na krilima beskonačnog čuđenja, šetajući po stazama nade i beznađa, odigrava se taj nikad odgonetnuti teatar čovječanstva. Darvinovom olovkom ispisan scenario kao remek-djelo božanskih majstora. I glumci i publika, svi su jedno i svi zajedno u istom ringu, na istim daskama ludila, u borbi za spasenje smisla u centrifugalnom vrtlogu sudbine. Sve što stane u jedan mali život zemaljskog čovjeka na prvi pogled može da se sabije u nekoliko pisanih redova. Ko smo, šta smo, gdje smo, čemu služimo i koja nam je svrha. Međutim, život je kao barka, ponekad očuvana i graciozna, ponekad okrnjena i dotrajala, njišući se na nemirnom i nepredvidivom okeanu koji nas na svojim talasima odnosi u nepoznata i udaljena mjesta. Tako i biva, rađamo se, odlazimo i vraćamo se, sanjamo snove i živimo javu, umiremo i nestajemo. Ljepota življenja ogleda se u činjenici što i kada napustimo ovaj svijet, ipak, ostajemo u srcima onih koji su nam dali da svoje emotivno korijenje posadimo kod njih. Dok je živ, čovjek mora znati zašto živi, mora imati nekakav cilj i stazu po kojoj hoda, u suprotnom, život ga može odvesti u dokolicu, što rezultuje urotama iluzije o iščekivanju boljeg života. Iz svake nesreće čovjek se najbolje spasava sam, a tada najbolje nauči da cijeni život, sebe i druge. Ponekad, a i vrlo često, je zaista teško prihvatiti činjenicu munjevitosti vremena. Između posljednje realizacije i novoga cilja ne stignemo ni da se saberemo, a već smo tu na pragu novog početka, ponekad zatečeni i dezorijentisani, ali i prizvani sviješću, zahvaljujući kojoj smo odgovorni prema svojim zadacima. Novogodišnje trenutke s porodicom i prazničnu euforiju sa najbližim prijateljima smo već ostavili iza sebe u kutiju sjećanja, tanjih novčanika i većeg obima struka. Bilo je lijepo dok je trajalo, jer smo i zaslužili, baterije smo napunili i sad opet možemo da radimo, vodeći računa o svom tijelu i zdravlju uopšte. Činjenica je da živimo u materijalističkom vremenu potrošačkog društva, kada je svaki dan prožet neizvjesnošću i težinom svakodnevice, što nerijetko izaziva stres u našem tijelu i negativno se reflektuje na naše zdravlje, ali uz vlastitu samokontrolu i posvećenost sebi i svojoj psihi, svaka prepreka je savladiva. Kada smo napeti šetajmo, hodajmo parkovima, čitajmo omiljenu knjigu, pišimo pjesme, trčimo, vozimo bicikl, meditirajmo. Važno je detoksikovati kako tijelo, tako i um, jer ponekad sva težina i stres dolaze iz samog uma. I ‘’Medici.com’’, zakoračivši hrabro u Novu 2016. godinu, u februarskom dvorištu se našao pred novim izazovima i zahtjevima, udišući život novim idejama i planovima, ispunjavajući svoje snove pred stvaranjem i brušenjem kamena budućnosti. Ovaj, 73. po redu, i prvi ovogodišnji broj našeg i vašeg pisanog medija, dolazi sa pregršt novih tema, kongresa, simpozijuma i konferencija. Takođe, kao značajna novina, već na početku godine, jeste izgradnja novih objekata i ugradnja najsavremenije medicinske opreme u Zdravstene Ustanove. Naime, dana 8.1.2016. godine svečano je otvorena Poliklinika Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske – Južno krilo, novoigrađeni objekat koji će se u konačnici prostirati na 18.000 kvadratnih metara, što predstavlja prekretnicu u pružanju medicinskih usluga pacijentima Republike Srpske pa i cijele BiH. Vaš „Medici.com“ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Otvoreno Južno krilo

FZO RS

General Electric Healthcare u RS

U funkciji PET/CT

Hipertenzivna retinopatija

Prof. dr Aleksandar Milić

Mentalno zdravlje

Predstavljamo:

ZU SC “Dr Brkić“

“Dr Vukan Čupić” Novi Beograd

Institut za majku i dete

Prof. dr Milena Božić

Hepatitis B u trudnoći NMK skupovi XII dani Banje Vrućice

108

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, doc. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

74. broj izlazi u aprilu 2016. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Svečano otvaranje Poliklinike UKC RS

Južno krilo

ana 8.1.2016. godine svečano je otvorena Poliklinika Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske – Južno krilo, novoigrađeni objekat koji će se u konačnici prostirati na 18.000 metara kvadratnih. Svečanosti su prisustvovali predsjednik RS Milorad Dodik, ambasador Republike Koreje Su Hjung Von, premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS Dragan Bogdanić, generalni direktor UKC RS Mirko Stanetić, ministri u Vladi Republike Srpske i predstavnici Narodne skupštine Republike Srpske te brojne druge visoke zvanice. Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da je izgradnja Južnog krila preduslov za kompletnu rekonstrukciju Univerzitetskog kliničkog centra RS, koja bi trebalo da bude završena u naredne dvije godine te naglasio da je Južno krilo svečano otvoreno baš 8. januara, kao dar Republici Srpskoj za rođendan. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić poručio je da će Južno krilo potpuno izmijeniti način pružanja usluga zdravstvene zaštite u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. „Bio je ovo veliki poduhvat za sve koji su vjerovali u njega i na njemu godinama radili. Riječ je o trenutno najvećem novom objektu u zdravstvu Republike Srpske, opremljenom savremenom medicinskom opremom, koja parira najboljim medicinskim centrima u

regionu“, poručio je Bogdanić. Završetak Južnog krila Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske predstavlja prekretnicu u pružanju medicinske usluge pacijentima iz cijele Re-

bolničkom liječenju. Pored ambulantnospecijalističkih pregleda, dijagnostičkih i terapijskih procedura, u ovom prostoru će biti pružane usluge jednodnevnih operativnih procedura te njega i terapi-

publike Srpske. Otvaranjem vrata ovog ambulantno-polikliničkog dijela UKC RS po prvi put je omogućeno da se pacijenti koji dolaze na specijalističke preglede u Univerzitetski klinički centar Republike Srpske ne miješaju sa onima na

ja bolesnika kroz dnevnu bolnicu. Osim navedenog, u Južnom krilu se već od 2010. godine pružaju usluge iz oblasti radioterapije u Centru za radioterapiju, izgrađenom i opremljenom po principu privatno-javnog partnerstva. Prednosti ovakvog koncepta, na čiju se realizaciju čeka od 80-tih godina prošlog vijeka, su višestruke: smanjiće se gužve i čekanja pacijenata na preglede, neće biti miješanja ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata što će olakšati rad i poboljšati kontrolu intrahospitalnih infekcija, osoblju i pacijentima na raspolaganju će biti najsavremenija medicinska oprema i standardizovani ambulantni namještaj i, što je pacijentima izuzetno važno, biće u mogućnosti da dijagnostičko-terapeutske ambulantne procedure dobiju na jednom mjestu. Potrebno je istaći da je medicinsko osoblje UKC RS prošlo neophodnu edukaciju za rad sa novim tehnologijama, kao i za uvođenje novih medicinskih usluga i procedura. N.A.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Obilazak novootvorenih ambulanti

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, zajedno sa rukovodstvom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i predstavnicima kompanije GE (General Electric), obišao je novootvorene klinike u okviru Južnog krila UKC RS. Obišli su novootvorene ambulante/kabinete u Poliklinici UKC RS, gdje ih je Tim za implementaciju Projekta „Faza III modernizacije bolnica u BiH“, kao najodgovornije tijelo, upoznao sa detaljima realizacije ovog projekta. Tokom posjete, rukovodstvo UKC RS i ministar uvjerili su se da su u novom prostoru sa radom već počele ambulante i kabineti Klinike za kardiovaskularne bolesti, Klinike za unutrašnje bolesti, Klinike za neurologiju, Klinike za onkologiju, kao i Klinike za bolesti uha, grla i nosa i Klinike za očne bolesti te Zavod za laboratorijsku dijagnostiku, kao i suteren objekta gdje se planira početak preseljenja Zavoda za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde. Načelnici klinika i zavoda izvijestili su rukovodstvo i ministra o trenutnom stanju i upoznali ga sa prednostima nove sofisticirane medicinske opreme, koja im je sada na raspolaganju. Tokom obilaska svih prostorija ministar i članovi rukovodstva UKC RS razgovarali su sa zdravstvenim radnicima i pacijentima koji su izrazili zadovoljstvo novim uslovima rada i pruženim uslugama u Poliklinici UKC RS.

Južno krilo UKC RS obuhvata: Zavod za nuklearnu medicinu, Zavod za laboratorijsku dijagnostiku, Kliniku za unutrašnje bolesti - specijalističke ambulante i kabinete, urgentni blok, Kliniku za onkologiju - specijalističke ambulante, Kliniku za očne bolesti - specijalističke ambulante i kabinete, Kliniku za neurologiju - specijalističke ambulante i kabinete, Kliniku za kardiovaskularne bolesti - dvije sale za interventnu kardiologiju, sala za elektrofiziologiju srca, sepcijalističke ambulante i kabinete, kao i Kliniku za bolesti uha, grla i nosa – specijalističke ambulante i kabinete. Iako je ideja o odvajanju polikliničkog dijela UKC RS postojala i kod same izgradnje UKC RS, ona, nažalost, tada nije realizovana. Zbog toga je 2008. godine donesena odluka o usvajanju Projektnog programa za reprogramiranje i reprojektovanje tadašnjeg Kliničkog centra Banjaluka. Prema usvojenom Projektnom programu, idejnom rješenju i tehnološkom projektu druge faze izgradnje Kliničkog centra, planiranog Južnog krila kao dijela u sklopu Centralnog medicinskog bloka, započeta je realizacija tek 2009. godne, izmjenom regulacionog plana. Zahvaljujući naporima Vlade Republike Srpske i zaključku o neophodnosti kreditnog zaduženja kod Vlade Republike Koreje za realizaciju projekta izgradnje i opremanja Južnog krila 2010. godine, dvije godine kasnije, potpisan je sporazum kojim su definisani svi okviri i procedure za realizaciju projekta i vrlo povoljnog kreditnog zaduženja. Riječ je o Projektu „Faza III modernizacije bolnica u BiH“ koji je realizovan putem kredita Eksim banke Koreje. Ukupna vrijednost projekta iznosi oko 30 miliona dolara, od čega je 25 miliona namijenjeno za izgradnju i opremanje Južnog krila a 5 miliona je izdvojeno za ostale bolnice. Iza Projekta Južnog krila UKC RS od prvog dana čvrsto je stajala Vlada RS i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, a njegova realizacija ne bi bila moguća bez posvećenosti menadžmenta i službi UKC RS koje su radile i još rade na rekonstrukciji UKC RS, kao i timova za implementaciju „Projekta modernizacije bolnica u BiH“. Ipak, najveći benefit od Južnog krila imaće građani Republike Srpske, jer je riječ o reprezentativnom objektu sa najsavremenijom medicinskom opremom, koji će omogućiti podizanje kvaliteta i standarda u pružanju zdravstvenih usluga. N.A. 9

Z D R A V S T V O

rajem prošle godine Upravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, uz finansijski, usvojio je i godišnji plan rada Fonda za 2016. godinu. Na oba plana, i finansijski i plan rada, Vlada Republike Srpske je dala saglasnost. Godišnjim planom rada su obuhvaćene aktivnosti koje bi trebalo da budu realizovane u okviru četiri strateška cilja koji se odnose na postizanje finansijske stabilnosti, razvijanje mehanizama koji će podstaći racionalizaciju troškova, doprinos poboljšanju dostupnosti zdravstvene zaštite i na organizaciono i kadrovsko jačanje kapaciteta Fonda. Ključni problemi u vezi s funkcionisanjem obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnose se na prihode i troškove, odnosno na njihovu neravnotežu. Kada je riječ o prihodima, Fond nema konkretnih nadležnosti te su planirane aktivnosti mahom fokusirane na kontrolu i upravljanje troškovima. Između ostalog, za ovu godinu je planirano da bude urađena revizija cijena ortopedskih pomagala i drugih medicinskih sredstava, što će biti osnov za izradu novog cjenovnika medicinskih sredstava čije je donošenje takođe planirano u ovoj godini. Planirano je i donošenje novog cjenovnika zdravstvenih usluga kojim bi, na osnovu nove metodologije izračunavanja, trebalo da budu postignute realnije cijene i izvršene neophodne promjene i usaglašavanja kod strukture i naziva zdravstvenih usluga. U ovoj godini je planirano da bude urađena analiza uticaja modela plaćanja na strateške ciljeve, posebno na ukupne troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja. U obaveznom zdravstvenom osiguranju se, naime, već pet godina, umjesto ranije dominantno zastupljenog budžetskog modela, primjenjuju tri nova modela - plaćanje po DRG-u, zatim tzv. model 2 koji predstavlja verziju plaćanja po usluzi, ali na osnovu relativne vrijednosti boda koja proizlazi iz definisanog budžeta i obima izvršenih usluga i njihovih cijena te plaćanje prema cijeni usluge, ili tzv. model 3. Najveći rizik po troškove ima model 3, međutim, i drugi modeli su interesantni, npr. zbog uticaja na „hi10

Godišnji plan rada FZO RS za 2016. godinu

Planirane aktivnosti podloga za značajnija unapređenja

Biljana RodićObradović, izvršni direktor Sektora za planiranje, analiziranje i razvoj zdravstvenog osiguranja

perprodukciju“ zahtjeva da u cjenovnik budu uvrštene nove usluge, ili zbog problema šifrovanja usluga. U vezi s tim, planom rada Fonda za ovu godinu je planirana i izrada WEB aplikacije za evidenciju usluga po DRG sistemu, koja će omogućiti stalni uvid u unesene podatke, integraciju ovih sa podacima o izvršenim uslugama koje se plaćaju po drugim modelima te, shodno tome, smanjiti broj neusaglašenih mjesečnih izvještaja. U okviru aktivnosti koje se odnose na smanjenje troškova i njihovu efikasniju kontrolu, planirano je da bude kreirana i WEB aplikacija za generisanje i kontrolu narudžbenica za insuline, kojom će se izvršiti automatizacija procesa formiranja narudžbenice i potpuna kontrola naručenih i isporučenih lijekova. Među važnijim aktivnostima, nalazi se i planirana revizija statusa osiguranih lica, kojom će, prije svega, biti obuhvaćena provjera svih podataka

koji se odnose na status osiguranog člana uže i šire porodice. Opravdanost planiranja ove aktivnosti potvrđuje činjenica da je, u poređenju s drugim zemljama u regionu, odnos broja nosilaca osiguranja i osiguranih lica kod nas nepovoljniji, naročito kod pojedinih kategorija. Kad je riječ o prihodima, s obzirom na ograničenu nadležnost, Fond je i za ovu godinu planirao da raznim inicijativama prema nadležnim institucijama

Z D R A V S T V O

utiče na prevazilaženje problema. U tu svrhu planirano je da bude urađeno nekoliko uporednih analiza kako bi se na bazi iskustva drugih zemalja sugerisala optimalna rješenja za naše uslove. Pored ostalog, tim analizama će biti obuhvaćena struktura osiguranika, osnovice i stope doprinosa i politike koje zagovaraju u regionu u vezi s ravnomjernijom podjelom rizika zdravstvenog osiguranja i povećanjem prihoda. Godišnjim planom rada Fonda planirane su i aktivnosti koje bi trebalo da stimulišu veću efikasnost kod pružanja zdravstvenih usluga. U vezi s tim, planiran je nastavak aktivnosti na razvijanju indikatora za praćenje i ocjenu efikasnosti i kvaliteta rada pružalaca usluga, što bi u konačnici trebalo da dovede do unapređenja modela plaćanja i to tako da se obezbijedi finansijska stimulacija za veću efikasnost i bolji kvalitet usluge. S obzirom na značaj koji se u zemljama Evropske unije pridaje tzv. procjeni zdravstvenih tehnologija, odnosno odlukama na bazi dokaza, planom rada Fonda je predviđeno da bude urađena uporedna analiza prakse evropskih zemalja iz koje bi trebalo da proistekne inicijativa za primjenu ove prakse i kod nas. Naime, ni najbogatije zemlje nisu lišene problema neusklađenosti prihoda i troškova i zato su razvile ovaj metod koji im omogućava da u zdravstveni sistem uvode samo ono što je neophodno, dokazano pouzdano i bolje u odnosu na postojeće. Planom rada Fonda obuhvaćene su i aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu daljem poboljšanju dostupnosti zdravstvenih usluga. U vezi s tim planirano je da se analizira dostupnost zdravstvenih usluga, posebno u ruralnim područjima, kao i da se dodatno unaprijedi dostupnost informacija. Konkretno, planirani su informativni sastanci s udruženjima pacijenata i drugim udruženjima građana te proširenje sadržaja WEB aplikacije koja je namijenjena osiguranicima. Planom je takođe apostrofirana i dostupnost preventivne zdravstvene zaštite, između ostalog i radi strateških opredjeljenja u vezi sa realokacijom troškova. U tom segmentu planirano je da u ovoj godini budu urađene uporedne analize radi identifikovanja najboljih primjera organizovanja prevencije, načina plaćanja, a naročito finansijskog stimulisanja ovog vida zdravstvene zaštite.

Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI) za 2015. godinu

Holandija najbolja, Crna Gora najlošija, BiH izostavljena

vedska kompanija „Health Consumer Powerhouse Ltd.“ (HCP) nedavno je objavila rezultate ocjenjivanja evropskih zdravstvenih sistema za 2015. godinu. Istraživanjem je obuhvaćeno 35 evropskih zemalja, a ocjenjivanje zdravstvenih sistema je rađeno na bazi 48 indikatora grupisanih u šest oblasti. Najbolje ocijenjeni zdravstveni sistem i ove godine je holandski, koji je dodatno napredovao i sa 916 osvojenih bodova se približio maksimalnom broju 1000. Iza Holandije je sedam evropskih zemalja koje su osvojile više od 800 bodova. To su Švajcarska, Norveška, Finska, Belgija, Luksemburg, Njemačka i Island. Od bivših jugoslovenskih republika, najbolje je rangirana Slovenija, koja je u odnosu na 2014. godinu napredovala za pet mjesta, tako da je prošle godine

zauzela petnaestu poziciju. Odmah iza Slovenije je Hrvatska koja je u odnosu na prethodno rangiranje napredovala za osam mjesta. Makedonija, koja je u 2014. godini bila najbolje rangirana zemlja u regionu, pala je za jedno mjesto i nalazi se na sedamnaestom mjestu. Srbija je napredovala sa 34. na 30. mjesto, dok je Crna Gora sa osvojenih 484 poena zauzela posljednje mjesto na EHCI listi. U 2014. godini BiH zdravstvo se prvi put našlo na EHCI listi zauzevši posljednje mjesto, prvenstveno zbog nedostupnih podataka. Taj razlog je presudio da se u 2015. godini BiH uopšte ni ne rangira. Međutim, i ove godine u završnom tekstu je naveden nekorektan komentar prema kome se odgovornost pripusuje Republici Srpskoj. Naime, švedska kompanija navodi da „Republika Srpska sa svojim nezvaničnim glavnim gradom Banjalukom, ima kontrolu nad skoro polovinom zemlje, zbog čega je za federalnu vladu u Sarajevu teško da uopšte ima neki veliki uticaj.“ Istraživanje švedske kompanije HCP se sprovodi od 2005. godine i predstavlja vodeće poređenje za procjenu funkcionisanja nacionalnih sistema zdravstvene zaštite. Izvještaj za 2015. godinu dostupan je na sajtu www.healthpowerhouse.com

Rangiranje po oblastima Oblast

Najbolje rangirane zemlje

Prava pacijenata i informisanost

Holandija, Norveška

Dostupnost zdravstvene zaštite

Belgija, Švajcarska

Rezultati/ishodi

Island, Holandija, Norveška

Obim/opseg zdravstvenih usluga

Finska, Holandija, Švedska

Prevencija

Norveška

Farmaceutika (lijekovi)

Finska, Njemačka, Irska, Holandija, Velika Britanija

Z D R A V S T V O

Lista lijekova koji se izdaju na recept

Upravni odbor FZO RS

Osiguranicima dostupna 44 nova lijeka

Lista lijekova sa posebnim načinom nabavke

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja RS krajem prošle godine usvojio je Listu lijekova sa posebnim načinom nabavke na kojoj se nalaze svi oni lijekovi koje nabavlja Fond, a koji su se do sada dijelom nalazili na Bolničkoj listi ili su se nabavljali u sklopu projekata, lijekovi koji su bili predmet pojedinačnih nabavki, kao i novi lijekovi. Sastavni dio ove liste su i biološki lijekovi koji su se do sada nalazili na posebnoj Listi bioloških lijekova FZO RS, koja je donošenjem ove liste stavljena van snage. Na Listu lijekova sa posebnim načinom nabavke uvršteni su i lijekovi za liječenje renalnog karcinoma, multiple skleroze, akutnog odbacivanja organa, ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, karcinoma dojke i drugi. Lista je formirana imajući u vidu potrebe liječenja oboljelih od pojedinih teških oboljenja i kreirana je po uzoru na slične liste u regionu poput Liste C – lijekovi sa posebnim režimom izdavanja u Srbiji. Lijekove sa ove liste FZO će nabavljati u skladu sa finansijskim mogućnostima i za određen broj pacijenata kojima su ovi lijekovi neophodni.

d ove godine osiguranicima Fonda zdravstvenog osiguranja RS dostupna su 44 nova lijeka komercijalnih naziva na Listi lijekova koji se izdaju na recept. Riječ je o lijekovima za dijabetes tipa 2, transplantaciju, Parkinsonovu bolest, šizofreniju, bolesti ovisnosti, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, Kronovu bolest, prevenciju moždanog udara te hipertenziju. Na Listu A su uvrštena tri generička lijeka, koja su zastupljena sa ukupno 26 komercijalnih naziva, dok se na Listi B sada nalazi pet novih generičkih lijekova, odnosno 18 komercijalnih. Za referentne lijekove sa Liste A osiguranici plaćaju samo participaciju, ukoliko nisu oslobođeni plaćanja te obaveze, dok za lijekove sa Liste B sva osigurana lica plaćaju 50% cijene lijeka. Podsjećamo da je prošle godine FZO u dva navrata proširivao Listu lijekova koji se izdaju na recept, te je tada osiguranicima obezbjeđeno preko 30 novih lijekova na recept i to za liječenje hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, za kožne bolesti, za liječenje kardiovaskularnih bolesti, za hroničnu vensku insuficijenciju, za genitourinarni sistem, kao i lijekovi za nervni sistem, povišen krvni pritisak i drugi.

FZO RS, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS, nastoji da u kontinuitetu proširuje Listu lijekova kako bi osiguranici izdvajali što manje novca za lijekove koji su im neophodni. To je omogućeno, prije svega, zahvaljujući snižavanju cijena pojedinih lijekova u proteklim godinama. Ljekari porodične medicine na receptu propisuju generičke nazive lijekova, dok su u apoteci obavezni da osiguraniku objasne koji je lijek referentan, odnosno kojeg u potpunosti finansira Fond i za koji neće morati da plaćaju doplatu. Ukoliko osiguranik insistira na skupljem lijeku (istog sastava, doze i oblika), određenog proizvođača, u apoteci su mu dužni objasniti da će za taj lijek platiti, pored participacije, i doplatu, tj. razliku u cijeni u odnosu na referentni lijek. Na godišnjem nivou za lijekove koji se izdaju na recept izdvaja se oko 60 miliona KM. Međutim, pored ovih lijekova, osiguranicima su dostupni i lijekovi sa bolničke liste lijekova, liste lijekova domova zdravlja, te liste sa posebnim načinom nabavke na kojoj se nalaze skupi lijekovi koje nabavlja FZO za pojedina teška oboljenja.

Z D R A V S T V O

siguranicima Fonda zdravstvenog Ugovorena nova usluga iz osiguranja RS koji su oboljeli od tumora na mozgu ubuduće će biti dostupna najsavremenija metoda liječenja pomoću gama noža i to u Kliničkom centru Srbije. Budući da se radi o oboljelima od malignih bolesti koji ne plaćaju participaciju, za ovu uslugu osiguranici iz RS u Srbiji neće plaćati ništa, a dogovorena cijena usluge koju će plaćati FZO RS iznosi 3.000 evra za jednog osiguranika. FZO RS ima dugogodišnju saradnju sa Kliničkim centrom Srbije u okviru kojeg je nedavno počeo sa radom Nacionalni gama centar te je saradnja proširena i za novu uslugu liječenja gama nožem onkoloških pacijenata sa tumorom i metastazama na mozgu. Do sada su osiguranici iz Republike Srpske na gama nož upućivani u Tursku, a omogućavanje liječenja ovom procedurom u Srbiji ima višestruke prednosti kako za pacijente koji više ne moraju Na gama nož, koji se smatra zlatda putuju u Tursku, tako i za Fond jer je dogovorena povoljnija cijena od one nim standardom u liječenju tumora mozga, upućuju se uglavnom oni naju Turskoj.

Gama nož u Srbiji dostupan i pacijentima iz Srpske

Novi način upućivanja na KSZ

Pacijenti sami biraju specijaliste

sigurana lica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od ove godine usluge konsultativno-specijalističke zdravstvene zaštite (KSZ) mogu da koriste u zdravstvenoj ustanovi koju sami izaberu. Jedini uslov je da je riječ o javnoj ili privatnoj ustanovi koja ima potpisan ugovor sa Fondom za pružanje KSZ usluga te da osiguranik ima uputnicu porodičnog ljekara. Takođe, pacijenti nisu više ni geografski ograničeni u izboru ustanove, što znači da pacijent iz jedne opštine ili grada može usluge specijaliste da koristi i u zdravstvenoj ustanovi u drugom gradu ili opštini. Dakle, pacijenti mogu slobodno da biraju između svih državnih i privatnih zdravstvenih ustanova koje zaključe ugovor sa Fondom za pružanje određenih specijalističkih usluga. Sa privatnim sektorom Fond će zaključiti ugovore za sljedeće specijalistič-

KC Srbije

ke djelatnosti: interna medicina, opšta hirurgija, pneumoftiziologija, ORL, ortopedija, dermatovenerologija, kardiologija, oftalmologija i onkologija. Ugovor će, za sada, biti potpisan sa 41 privatnom zdravstvenom ustanovom i svim bolnicama i UKC-om RS. Za djelatnosti koje neće ugovoriti privatne ustanove, pacijenti mogu birati u kojoj javnoj ustanovi, tj. bolnici ili UKC, žele da obave pregled, bez obzira na to gdje žive. Na uputnicama koje izdaje porodični ljekar neće biti naznačen naziv usta-

teži pacijenti sa tumorom i metastazama na mjestima u mozgu do kojih je nemoguće bezbjedno doći na drugi način izuzev gama nožem. Riječ je o bezbolnoj metodi liječenja gama zracima koji se precizno, bez otvaranja lobanje, usmjeravaju ka tumoru ili drugoj promjeni na mozgu i ne oštećuju okolno, zdravo tkivo. I ovaj primjer je potvrda da Fond, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite, nastoji da osiguranicima učini dostupnim najsavremenije metode liječenja, prvenstveno u Republici Srpskoj, ali i u drugim zemljama kada je to neophodno.

nove, već će se samo navoditi kojem specijalisti se upućuje pacijent, npr. oftalmologu, kardiologu i dr. Sa uputnicom osiguranik može da se javi u bilo koju ustanovu koja ima ugovor sa Fondom za pružanje usluga iz te specijalističke djelatnosti. O ovoj novini su upoznate sve zdravstvene ustanove, kojima su dostavljeni i spiskovi ustanova sa kojima će FZO potpisati ugovore za KSZ. Spisak ustanova dostupan je i na sajtu Fonda. Podsjećamo da su pacijenti do sada mogli dobiti uputnicu samo za onog ljekara specijalistu koji je konsultant njihovom porodičnom doktoru za određenu specijalističku oblast, odnosno nisu imali pravo izbora specijaliste. Ova novina je omogućena zahvaljujući promjeni u načinu plaćanja specijalističkih usluga, koje se više neće plaćati paušalno kao do sada, već prema tzv. modelu 2 koji predstavlja plaćanje po usluzi, ali u okviru definisanog budžeta, što znači da će se svakog mjeseca izračunavati relativna vrijednost boda i to tako što će se planirani budžet na mjesečnom nivou dijeliti s brojem pruženih usluga. Ovaj model plaćanja onemogućava prekoračenje troškova, što je interes Fonda, a s druge strane pravedniju raspodjelu novca, što je interes onih zdravstvenih ustanova koje rade više. 13

Z D R A V S T V O

rojekat Modernizacija bolnica u Bosni i Hercegovini - Faza 3 značajno doprinosi uspješnom nastavaku realizacije strateškog cilja Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a koji je usmjeren ka modernizaciji zdravstvenih ustanova, izgradnjom savremenih objekata zdravstvenih ustanova, njihovim opremanjem novim medicinskim tehnologijama i edukacijom zdravstvenih radnika za pružanje novih medicinskih usluga. U prethodne dvije faze Projekta Modernizacija bolnica u BiH, prioritet je bila nabavka najpotrebnije savremene medicinske opreme za sve bolnice u Republici Srpskoj. U Fazi 3, kroz projekat je izgrađen objekat dijela Južnog krila Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske (površina oko 6000 m²), koji se odlikuje savremenim arhitektonskim rješenjima i savremenim sistemima upravljanja koji obezbjeđuju pretpostavke za uspostavljanje savremene zdravstvene ustanove po najvišim standardima koji su prisutni u zdravstvenim ustanovama u razvijenim evropskim državama. Ipak, najnaprednija tehnološka dostignuća nalaze se u medicinskoj opremi koja je nabavljena kroz Projekat Faza 3. Vodeća kompanija koja je proizvela i isporučila medicinsku opremu je General Electric Healthcare (GE), jedan od najpoznatijih svjetskih proizvođača. Sve bolničke zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj imaju dugogodišnje iskustvo u korištenju medicinske opreme proizvođača GE, koje posjeduju kvalitet, performanse, a njihovo održavanje i servisiranje u prethodnom periodu garancija su da će nova medicinska oprema biti od neprocjenjive vrijednosti i doprinijeti uspješnom dijagnostikovanju i liječenju najsloženijih i najtežih bolesti i zdravstvenih stanja građana Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Projekat Modernizacija bolnica u BiH - Faza 3 finansiran je kroz kreditni aranžman sa Uvozno-izvoznom bankom Koreje. Ukupna vrijednost kredita iznosi oko 30 miliona US$, kamatna stopa 0,2% na godišnjem nivou, grejs period 10 godina, rok otplate 30 godina, kvalifikovana zemlja porijekla firmi za učešće u realizaciji projekta je Republika Koreja. Ugovor je potpisan između Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republi-

Najnovije tehnologije u zdravstvenim ustanovama Republike Srpske

General Electric Healthcare (GE) u RS

Posjeta MZSZ RS delegacije Samsung&Namhung Consortium i predstavnika kompanije GE, novembar 2013.godine

ski prostor koji je zahtijevao posebna građevinska rješenja da bi bio adekvatan za ovu medicinsku djelatnost. Opremanjem novom medicinskom opremom ovaj zavod postaje lider nuklearne medicine u regionu. Kompanija GE isporučila je kroz projekat dva vrlo važna medicinska aparata: PET/CT (DISCOVERY

Južno krilo iz potpisanog ugovora iznose oko 24.000.000 US$, a ostatak sredstava u iznosu od oko 5.000.000 US$ utrošen je za nabavku medicinske opreme za druge bolnice Republike Srpske („Zotović“, Bijeljina, Prijedor, Gradiška, Istočno Sarajevo). Zavod za nuklearnu medicinu, izgradnjom Južnog krila, dobija namjen-

PET/CT 610) i SPECT/CT (OPTIMA NM/ CT 640). Medicinski aparati ovakvih tehničkih karakteristika, dijagnostičkih mogućnosti i namjene ne postoje u Republici Srpskoj niti bližem okruženju. Ove nove tehnologije, uz edukovan kadar, omogućuju UKC RS iskorak u primjenu savremenih medicinskih procedura i dostignuća.

SPECT/CT (OPTIMA NM/ CT 640)

CATH LAB for Interventional Cardiology with IVUS Innova IGS 520

ke Srpske i Samsung C&T Namhung Consortium u decembru 2012. godine. Kapitalna medicinska oprema koja je predmet projekta je proizvedena u kompaniji General Electric Healthcare, koja je partner glavnom ugovaraču Samsung C&T Namhung Consortium. Sveukupne finansije utrošene za realizaciju Projekta

Z D R A V S T V O PET/CT (DISCOVERY PET/ CT 610)

Klinika za kardiovaskularne bolesti u Južnom krilu dobila je prostorije za nove dijagnostičke procedure i liječenje. Nabavljeni su savremeni ultrazvučni aparati, savremena medicinska oprema za testove opterećenja i monitoring srčanih

zu, pouzdanu i sigurnu dijagnostiku kod pacijenata svig starosnih grupa. Nabavljena medicinska oprema je vrlo značajan preduslov za razvoj savremene zdravstvene ustanove. Edukacija zdravstvenih radnika u korištenju dijagnostičkih i terapijskih mogućnosti nabavljene opreme je kontinuiran zadatak i proces za svaku zdravstvenu ustanovu. Održavanje i servisiranje sofisticirane medicinske opreme zahtijeva savremen servis medicinske opreme sa stručnjacima i serviserima usko specijalizovanim za svaku vrstu aparata. Kompanija Ge-

dernizacija bolnica u BiH“ nabavljeni su aparati magnetne rezonance (MRA) i aparati kompjuterizovane tomografije (CT), kojima su opremljene bolnice Republike Srpske. Ovim aparatima su naše ustanove uvrstene u red bolje opreOpen MR system for extremity and spine (Signa Ovation) JZU Zavod „Dr Miroslav Zotović“Banjaluka

aktivnosti i kapaciteta srčanog mišića. Od najvećeg značaja na ovoj klinici svakako je novi prostor za interventnu kardiologiju koji je opremljen sa dvije nove laboratorije za interventnu kardiologiju: sala za interventnu kardiologiju (CATH LAB for Interventional Cardiology with IVUS - Innova IGS 520) i sala za elektrofiziologiju srca (CATH LAB for Invasive Cardiology Electrophysiology - Innova IGS 520). Uspostavljena je i treća sala u koju je premještena laboratorija za interventnu kardiologiju koja je nabavljena kroz Fazu 1, prije osam godina, u kojoj je prethodnih godina urađeno preko deset (10) hiljada intervencija. Kroz projekat Faza 3, nabavljena je i jedna laboratorija za interventnu kardiologiju (CATH LAB for Interventional Cardiology with IVUS Innova IGS 520) i uspostavljena sala za interventnu kardiologiju u JZU Bolnica „Sveti Vračevi“ Bijeljina. Kroz projekte Faza 1 i Faza 2 „Mo-

mljenih zdravstvenih ustanova u rangu ustanova iz zemalja sa razvijenim zdravstvenim sistemima. Kroz projekat Faza 3 nabavljen je aparat za magnetnu rezonancu, model otvorenog tipa. Aparat ovakvih karakteristika i mogućnosti jedini je u Bosni i Hercegovini te će predstavljati značajan dijagnostički iskorak kako za građane Republike Srpske, tako i cijele Bosne i Hercegovine. Novi MRA-a otvoreni, jedini ove vrste u regionu smješten je u JZU Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Banjaluka. Kroz projekte Faza 1, Faza 2 i Faza 3 Modernizacija bolnica u BiH nabavljen je značajan broj ultrazvučnih aparata različitih modela i za sve organe i sisteme čovječjeg tijela. Kompanija General Electric Healthcare je posebno prepoznatljiva po proizvodnji savremenih ultrazvučnih aparata koji omogućavaju svim bolničkim zdravstvenim ustanovama br-

neral Electric Healthcare ima svog generalnog zastupnika i servisera u Bosni i Hercegovini, firmu Medical d.o.o, Mostar, u kojoj rade iskusni i dobro obučeni serviseri, a koja koristi stručnu i tehničku podršku razvijene mreže brzih servisa iz zemalja u okruženju (Srbija, Hrvatska, Mađarska, Poljska i druge). Tim interventnih kadiologa u JZU Bolnica Bijeljina

Medici.com

Z D R A V S T V O

ijek za maligne bolesti, kao što je poznato, još nije pronađen, ali je dijagnostika malignih bolesti značajno napredovala. Revolucionarno otkriće na tom polju za sada sigurno predstavlja PET/CT aparat koji pripada oblasti nuklearne medicine. Njegova vrhunska tehnologija omogućava veću preciznost u razlikovanju benignih i malignih tumora. S ovom dijagnostičkom metodom može se odrediti stepen proširenosti maligne bolesti, otkriti njen recidiv, procijeniti efekti onkološkog tretmana, a u određenim slučajevima i nepoznato mjesto primarnog tumora. Donedavno ova vrsta zdravstvene usluge nije bila dostupna građanima RS, zbog čega su je onkološki bolesnici skupo plaćali u inostranim zdravstvenim ustanovama. Ali upravo kada čitaoci budu prelistavali ovaj broj časopisa ‘’Medici.com’’ u Zavodu za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde UKC Republike Srpske pomoću vlastitog PET/CT aparata uradiće dijagnostičke pretrage prvim pacijentima. Na temelju toga upriličili smo razgovor sa dr Dragim Stanimirovićem, načelnikom pomenutog zavoda koji broji 35 radnika, među kojima je 12 ljekara, od kojih je njih osam specijalista nuklearne medicine. Osim toga, ova zdravstvena ustanova ima i tri specijalizanta iz oblasti nuklearne medicine, kao i jednu doktoricu koja je na specijalizaciji iz radiologije, s namjerom da dugotrajno radi na očitavanju PET/CT nalaza. Medici.com Šta se krije iza skraćenice PET/ CT? -PET označava pozitronsku emisionu tomografiju, a CT je već poznat u široj javnosti - to je kompjuterizovana tomografija. PET je klasičan nuklearno medicinski aparat koji radi na principu radiofarmaka koji se intravenozno ubrizgava pacijentu i tada se prati metabolički put nekog organa. Onkološkim bolesnicima ubrizgavamo radioaktivni

Zavod za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde UKC Republike Srpske Banjaluka

U funkciji PET/CT aparat

Bad Berka, Njemačka, dr D. Stanimirović sa prof. Baumom i prof. Rajkovača

FDG, analog glukoze (šećer) koja se najviše nakuplja u ćelijama koje su metabolički najaktivnije, a to su maligne. Snimanje traje oko 15 minuta. Njegova prednost u odnosu na dosadašnje aparate je što jednim pregledom možemo dobiti morfološki i funkcionalni prikaz pojedinih organa. PET/ CT je najosjetljivija, slikovna neinvazivna metoda koja omogućava uvid u zbivanja na nivou tumorske ćelije, daje preciznu anatom-

sku lokalizaciju patološke akumulacije radioaktivne glukoze. Sinteza ova dva slikovna prikaza čini pretragu vrlo senzitivnom i specifičnom u otkrivanju malignih promjena. Četiri sata prije snimanja pacijent ne smije ništa jesti. Potom mu se kontroliše nivo šećera u krvi i ako je u okvirima normalnih vrijednosti pacijent se smiješta u posebnu sobu u kojoj mu se venozno daje radioaktivna glukoza. Nakon toga treba mirno ležati jedan sat koliko je potrebno da radioaktivna glukoza uđe u ćelije. U cilju što boljeg kvaliteta slike i interpretabilnosti nalaza pacijent treba da bude opušten, da ne govori ili se napreže bilo kojom fizičkom aktivnošću. Ovo iz razloga da ne bi došlo do neuobičajenog rasporeda glukoze u organizmu. Nakon pregleda pacijent ostaje na klinici otprilike još pola sata, koliko je potrebno da se pregledaju urađeni snimci i razmotre potrebe uzimanja dodatnih. Nalaz se čeka otprilike 5-7 dana, a u njegovom očitivanju učestvuju specijalista nuklearne medicine i radiolog. Odlučeno je

Z D R A V S T V O

da jednom sedmično vršimo preglede (srijedom) a selekciju pacijenata vršiće Konzilijum UKC Republike Srpske koji broji 5 članova - ugledne doktore specijaliste iz onkologije, hematologije, radiologije, pneumoftiziologije i nuklearne medicine.Treba istaći da radioaktivnu glukozu (vrlo skup preparat) moramo uvoziti, s obzirom na to da se proizvodi u ciklotronskom postrojenju kakvo u BiH nemamo, a ona je uz ovaj aparat osnovni supstrat pretrage i pošto se za 110 minuta raspadne polovina njene početne aktivnosti, neophodna je brza dostava i detaljna priprema u Zavodu. Stoga je bitna saradnja pacijenata i medicinskog osoblja u cilju poštovanja zakazanih vremenskih termina, nije uz ove detalje zaboravio da naglasi dr Stanimirović. Medici.com Velika je obaveza i odgovornost medicinskog osoblja Zavoda za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde UKC Republike Srpske u vezi s načinom upotrebe ovog aparata čija je tržišna vrijednost 4,5 miliona KM. U tom kontekstu ključna je edukacija. -U okviru Projekta “Koreja 3”, putem kojeg je kreditnim sredstvima finansirana izgradnja objekata u Južnom krilu UKC Republike Srpske, omogućena je i edukacija medicinskog osoblja u Seulu (Južna Koreja). Iz Zavoda za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde učestvovalo je osam zaposlenih, četiri ljekara, dvije medicinske sestre, radiofarmaceut i fizičar, podijeljenih u dvije grupe. U toku naše edukacije imali smo priliku da se uz stručnu superviziju naših domaćina upoznamo s različitim aspektima PET/CT-a. Obuka je bila u vrhunskoj privatnoj bolnici u sklopu Univerziteta ‘’Yonsei’’ koja ima 9000 zaposlenih i pet ovakvih aparata pomoću kojih može dnevno pružiti tu vrstu zdravstvene usluge za oko 120 pacijenata. Treba reći da se unazad deset godina medicinsko osoblje iz

Zavoda obučavalo i u nekim evropskim centrima. Lično sam bio četiri mjeseca u Innsbrucku, u Austriji, na obuci iz nuklearne medicine, u Njemačkoj, Mađarskoj, Londonu. Zahvaljujući saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju čije je sjedište u Beču, i ostali iz reda zaposlenih u Zavodu bili su, takođe, na obuci u poznatijim kako evropskim, tako i regionalnim centrima. Ponosni smo što ćemo sada i mi moći da radimo ovako visoko sofisticiranu pretragu, kaže dr Stanimirović i podsjeća -Ova dijagnostička metoda može se, osim onkoloških bolesnika gdje je zastupljena sa 90%, primijeniti i kod kardioloških bolesnika jer se smatra da je PET/ CT zlatni standard za procjenu vijabilnog tkiva ćelija miokarda koje su dostatne za izvođenje operativnog zahvata kao jednog od načina vraćanja funkcije bolesnom srcu. Druga indikacija za ovu vrstu pretrage mogu da budu vaskulitisi (zapaljenjske bolesti krvnih sudova). Međutim, koliko god ovaj aparat ima visoku senzitivnost nekad nije dovoljno specifičan i stoga je važno da ga stavimo u kontekst ostalih radioloških pretraga, prvenstveno CT-a i MR-a, i da nađenu promjenu uporedimo na svim postojećim modalitetima kako bismo na taj način popravili samu specifičnost pretrage. Zapaljenjske promjene se takođe mogu pojaviti nakon operacije, radio i hemiote-

Dr S. Stanković, dr D. Stanimirović sa prof. Edmundom Kimom i dvije mlađe koleginice iz Bangladeša i Filipina

Osoblje Odjeljenja nuklearne medicine u Severance Hospital Yonsei University

rapije i nakupljati apliciranu radioaktivnu glukozu i tako dati lažno pozitivan nalaz. Medici.com Sa novom opremom i prostorom, Zavod za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde UKC Republike Srpske Banjaluka nastavlja putem uspješne tradicije, koja je u javnosti skromno predstavljana, ali i sporadično. U narednim godinama vjerovatno će ta slika izgledati drugačije u okvirima postignutih rezultata. -Nuklearna medicina postoji u Banjaluci od 1972. godine zahvaljujući prof. dr Iliji Zuboviću. Danas stavljanjem u funkciju Južnog krila UKC Republike Srpske Zavod se jednim dijelom preselio u nove prostorije, bogatiji za PET-CT aparat, ali i SPEKT-CT-om koji omogućava očitavanje nalaza u trodimenzionalnoj tehnici. Osim toga, kaže aktuelni načelnik dr Dragi Stanimirović, iz naziva se vidi da su i bolesti štitne žlijezde dio naše djelatnosti. U toku godine više od 25 000 pacijenata zatraži ovdje uslugu u vezi sa štitnom žlijezdom. Radimo u dvije smjene od 7h -19h. U novim prostorijama biće bolja organizacija, na opšte zadovoljstvo i pacijenata i medicinskog osoblja, jer prvi put Zavod sada ima vlastiti prostor kojeg smo sami projektovali. U sklopu naše ustanove funkcioniše i terapeutska soba namijenjena bolesncima nakon operacije karcinoma štitne zlijezde. Ovaj odjel će za sada ostati na staroj lokaciji, jer prostor za terapijsku nuklearnu medicinu očekujemo u Centralnom medicinskom bloku UKC Republike Srpske i biće završen za tri godine. U tom dijelu Zavod će imati terapijski blok sa šest soba što otvara mogućnost da se prema svjetskim standardima nuklearna medicina, osim dijagnostike, pokaže i dokaže i na terapijskom polju. Priredila Anđa S. Ilić

Z D R A V S T V O

ušenje duvana je značajna pretnja zdravlju i vodeći faktor rizika za veliki broj nezaraznih bolesti. Duvanski dim ubija šest miliona ljudi svake godine i povećava rizik nastanka bolesti srca, infarkta i moždanog udara, oboljenja disajnih puteva, raka pluća i drugih malignih bolesti. U cilju mobilisanja pojedinaca i zajednice za aktivan odnos u suzbijanju problema izazvanih pušenjem i izloženosti duvanskom dimu, svake godine se tradicionalno 31. januara obeležava Nacionalni dan borbe protiv pušenja. U Srbiji ove godine taj značajan datum iz kalendara zdravlja se obeležava pod sloganom “Svaka cigareta smeta”. Aktivnosti sprovedene tokom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima 2015. godine treba da ukažu stručnoj i široj javnosti na potrebu dosledne primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i njegovog unapređenja kako bi se uvela potpuna zabrana pušenja bez izuzetaka, uključujući i sve ugostiteljske objekte. U okviru obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima potrebno je skrenuti pažnju javnosti na upotrebu elektronskih cigareta koje predstavljaju nov izazov u kontroli duvana. Potreba unapređenja postojeće zakonske regulative proističe iz činjenice da ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu. Odvojeni prostor za pušače i nepušače kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kada imaju svoju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu. Pored toga, izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu. Nijedna naučna studija nije utvrdila negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Istraživanja su pokazala da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje ugostiteljskih objekata i svuda su dobro prihvaćeni nakon što se usvoje i primene. Izloženost duvanskom dimu u zagađenom radnom i javnom prostoru i kod nepušača može da izazove mnoge maligne bolesti, bolesti srca ili bolesti pluća. Efikasna zaštita od izloženosti duvanskom dimu zahteva njegovu potpunu eliminaciju, jer samo okruženje 100% bez duvanskog dima može da zaštiti ljude od štetnog dejstva sastojaka duvanskog dima. 18

31. januar 2015. - Obilježen Nacionalni dan borbe protiv pušenja

Svaka cigareta smeta

Alen Šeranić i Darko Marković

Duvanski dim sadrži nekoliko hiljada različitih supstanci, a najštetnije među njima su nikotin, katran, iritansi i ugljen-monoksid. Ove supstance izrazito štetno deluju na ljudski organizam i dovode do brojnih poremećaja, od povećanja nastanka rizika bolesti srca i krvnih sudova, kancera pluća, grkljana, ždrela, usne šupljine i pankreasa do hronične opstruktivne bolesti pluća i pojave astme. Takođe, pušenje znatno utiče na sve veću pojavu steriliteta, naročito kod ženske populacije.

Za godinu, pušeći po kutiju cigareta, pušač potroši porodično ljetovanje “U Republici Srpskoj puši oko 31 odsto stanovništva. Među pušačima je više muškaraca nego žena, dok je među školarcima od 13 do 15 godina čak 7,9 odsto onih koji puše”, izjavio je Alen Šeranić, viši stručni saradnik u resoru za javno zdravstvo Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS. Ministarstvo zdravlja povodom 31. januara, kada se tradicionalno obilježava Nacionalni dan borbe protiv pušenja, organizovalo je konferenciju za novinare.

Podaci Svetske banke (SB) o prevalenciji pušenja. Navodi se % pušača za muškrace i žene (u zagradi) starijih od 15 godina u periodu od 2011. do 2015. godine. Bosna i Hercegovina 49 (31); Srbija 46 (40); Hrvatska 39 (32); Slovenija 24 (19). [Za Makedoniju i Crnu Goru SB nema podataka.] Ostale zemlje imaju raznoliku prevalenciju. Ovde su prikazane zemlje s najvišom prevlencijom, nama susedne zemlje i neke zemlje s niskom prevalencijom pušača. Indonezija 72 (4); Jordan 64 (10); Ruska Federacija 60 (22); Grčka 54 (39); Kuba 53 (26). Albanija 52 (10); Bugarska 45 (30); Rumunija 40 (23); Mađarska 35 (27); Austrija 37 (38); Italija 29 (20). Etiopija 9 (1); Gana 12 (1); Ekvador 15 (4); Niger 16 (0); Nigeria 16 (1); Kolumbija 17 (7); Uganda 18 (3); Australija 18 (15); SAD 21 (20); Iran 23 (1); Velika Britanija 22 (25); Švedska 22 (23); Švajcarska 28 (21).

ZIPA PHOTO/Borislav Zdrinja

Z D R A V S T V O

Šeranić i Darko Marković, nacionalni koordinator za kontrolu duvana u RS, na konferenciju su donijeli korpu sa voćem i povrćem kako bi pokazali koliko vitamina i minerala je moguće kupiti za 4 KM, koliko košta prosječna kutija cigareta. Marković je istakao da osim zdravstvenog postoji i ekonomski negativni uticaj, navodeći da pušač koji puši kutiju cigareta dnevno, po prosječnoj cijeni, za godinu dana ispuši 1.440 KM, dok za isti iznos četveročlana porodica sebi može priuštiti sedmodnevno ljetovanje. «Udisanjem sagorijevanja jedne cigarete stvara se do 4.000 do 4.500 hemijskih spojeva koji oštećuju ljudsko zdravlje. Od tih spojeva dokazano je da je 40 kancerogeno», kazao je Marković i dodao da je pušenje u 80 posto slučajeva uzročnik nastanka karcinoma pluća. Najpoznatiji kancerogeni spojevi su nikotin, katran i ugljen-monoksid. «Nikotin ima isto dejstvo na ćelije u ljudskom mozgu kao heroin i izaziva bolest zavisnosti», istakao je Marković. Britanija protjeruje cigarete iz vozila u kojima su djeca! Velika Britanija je odlučila da zabrani odraslima da puše u automobilu ako voze djecu. Zakon će stupiti na snagu 1. oktobra, a stručnjaci ističu da je riječ o najznačajnijoj odluci koja se odnosi na poboljšanje zdravlja stanovnika te države još od uvođenja zabrane pušenja na javnim mjestima. Zabrana treba da doprinese da djeca budu zaštićena od takozvanog pasivnog pušenja u automobilu, a primjenjivaće se na sva vozila koja su “djelimično ili potpuno zatvorena krovnim prekrivačem”. Svaka odrasla osoba koja se od 1. oktobra zatekne sa zapaljenom cigaretom u automobilu u kome se voze mlađi od 18 godina, moraće da plati kaznu od 50 funti (oko 68 evra). Studenti ukazali na štetnost pušenja Mjerenjem krvnog pritiska i šećera u krvi te dijeljenjem promotivnog materijala na Trgu Krajine u Banjaluci studenti Medicinskog fakulteta obilježili su Nacionalni dan borbe protiv duvanskog dima. “Kako bismo ukazali na pogubnost pušenja napravili smo i izložbu fotografija organa koji stradaju od pušenja”, rekao je predsjednik Saveza studenata Medicinskog fakulteta Radomir Jerkić. “Ne postoji organ u tijelu koji nije pogođen duvanskim dimom, od krvnih sudova, srca, pluća, grla, materice, preko kostiju, pa do kože”, kaže Jerkić.

Istorijat Pokreta S

tudenti medicine Jugoslavije, predvođeni Sekcijom za borbu protiv pušenja među omladinom koja je osnovana na Medicinskom fakultetu u Tuzli, osnovali su Pokret za smanjenje i prevenciju pušenja duvana. Dan borbe protiv pušenja, 31. januar, koji je nastao ranih 80-ih godina prošlog veka, čak nekoliko godina pre uvođenja 31. maja, Internaciolannog dana nepušenja Svetske zdravstvene otrganizacije (World No Tobacco Day), još se u većini bivših jugoslovenskih republika i danas poštuje. Namera je da se širenjem saznanja o štetnosti pušenja, načinima prekida pušenja i metodama uticaja na mlade doprinese da nam narod bude zdraviji i dugovečniji. Tako, pored mera koje preduzimaju državni organi (oporezivanje cigareta, kontrola poštovanja zakonskih odredbi o pušenju na javnim mestima i zabrana reklamiranja cigareta), edukacija stanovništva vodi nastanku novog kulturnog odnosa prema štetnoj upotrebi duvana. Aktivnost studenata „Po jedan ili dva studenta su nekoliko dana pre 31. jauara putovali iz Tuzle u gradove koji su imali medicinski fakultet da sa lokalnim studentima nastupaju na radiju, da po gradu lepe plakate, drže predavanja/razgovore u školama i sl.

Za ta putovanja tražili su i redovno imali pristanak Uprave Jugoslovenkih železnica i JAT-a da dobiju besplatne karte, a od hotela su, takođe besplatno, dobijali prenoćište za jednu ili dve noći. Ostali studenti medicine iz Tuzle, koji su putovali svojim kućama za raspust, nosili su naše plakate i postavljali ih na javna mesta. Povremeno su studenti davali kratak oglas na Televiziji Sarajevo o pušenju, ali je besplatno oglašavanje brzo izostavljeno. Setili smo se i drugih načina za uticaj na decu. Štampali smo hiljade kazala za označavanje stranice u knjizi s kratkim tekstom o pušenju. Ta kazala smo davali školskim bibliotekama da ih predaju deci kada podižu knjige. Štampali smo i brojne letke koje su sportski piloti bacali iz aviona na okolna mesta, sve do Doboja. Pored distribucije više hiljada plakata po čitavoj zemlji, studenti su desetak dana pre 31. januara organizovali konferenciju za novinare, gde su ukazivali na štete od pušenja i navodili metode odvikavanja od pušenja. Kada bi nam nestalo novca za štampanje propagandnih materijala, ustupao sam Fakultetu svoje honorare koje sam zarađivao od tvornica lekova pišući farmakološka mišljenja o lekovima koja su dostavljana Saveznoj komisiji za registrovanje lekova u Beogradu“, priča nam sa zadovoljstvom, prof. dr Rajko Igić, jedan od incijatora i kreatora rađanja kampanje protiv pušenja. „U Americi i Engleskoj je krajem šezdesetih godina prošlog veka otpočela intenzivna kampanja u borbi protiv pušenja. Lekari su među prvima ostavljali duvan, a državne službe u SAD su, da bi zaštitile svoje građane, počele primenjivati sve efikasnije mere za smanjenje potrošnje cigareta: Povećana je taksa za cigrete i zakoni koji regulišu pušenje na javnim mestima su rigorozno poštovani. Danas u Americi puši nešto manje od 21% stanovnika. Broj mladih koji puše duvan je još veći od ostale populacije. Interesantno je da se procent pušača jugoslovenskih useljenika nakon dužeg boravka u Americi naglo smanjuje i da vremenom postaje identičan s procentom Amerikanaca - pušača“, kazao je prof. Igić. 19

Z D R A V S T V O

vjetski dan borbe protiv raka obilježava se svakog 4. februara, kako bi se podigla svijest o prevenciji, dijagnostikovanju i mogućnosti liječenja raka. Ovo je prilika da se poveća opšte znanje o malignim bolestima te motivišu građani na odlazak na preventivne preglede u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja. Slogan Svjetskog dana borbe protiv raka, u periodu od 2016. do 2018. godine, je “Mi možemo. Ja mogu”. Ovim sloganom će Svjetski dan borbe protiv raka u narednom periodu dati priliku zajednicama i pojedincu da pokažu šta se sve može preduzeti u cilju smanjenja globalnog opterećenja od raka. Svjetski dan borbe protiv raka je jedinstvena prilika da se istakne činjenica da svi imaju mogućnost i sposobnost da preduzmu različite aktivnosti kako bi se smanjio uticaj malignih bolesti na pojedince, porodice i zajednice. Maligne bolesti predstavljaju danas značajan javnozdravstveni problem budući da ne predstavljaju isključivo zdravstveni problem oboljelih pojedinaca, već imaju veliki uticaj na širi društveni i ekonomski razvoj. Rak je jedan od vodećih uzroka smrti u svijetu. Prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske maligne bolesti predstavljaju značajan uzrok obolijevanja i smrtnosti stanovništva u Republici Srpskoj. Novootkriveni slučajevi malignih bolesti se prate putem Registra malignih bolesti koji je uspostavljen 2001. godine. Broj novootkrivenih slučajeva u 2013. godini od malignih bolesti je značajno veći kod muškog (3.058) u odnosu na ženski pol (2.656) sa stopom incidence kod muškog pola 222 na 100.000 stanovnika, a kod žena 181. Broj umrlih od malignih bolesti je takođe veći kod muškog u odnosu na ženski pol. Od oko 50 odsto novootkrivenih slučajeva malignih tumora kod muškaraca u 2013. godini najzastupljeniji su tumori dušnika, bronhija i pluća, zatim kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike i želuca. Pet najčešćih tumora kod žena su rak dojke, grlića materice, kolona i rektuma, dušnika, bronhija i pluća i tijela materice. Vlada Republike Srpske je 2012. godine usvojila Politiku unapređivanja zdravlja stanovništva Republike Srpske do 2020. godine. Jedan od ciljeva navedene Politike je kontrola nezaraznih i zaraznih bolesti i unapređivanje zdravstvene bezbjednosti. Kontrola nezaraznih i zaraznih bolesti i unapređivanje 20

Obilježen Svjetski dan borbe protiv raka

„Mi možemo. Ja mogu“

zdravstvene bezbjednosti intenziviraće se posredstvom jačanja zdravstvenog sistema, kreiranjem primarne zdravstvene zaštite koja upravlja rizicima za nezarazne bolesti, rano otkriva i tretira maligne bolesti i pruža integrisanu zdravstvenu zaštitu. U Republici Srpskoj Program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti koji je donijelo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, se sprovodi od početka 2004. godine u svim domovima zdravlja, s ciljem smanjenja smrtnosti, obolijevanja i invalidnosti od vodećih nezaraznih bolesti, među kojima značajno mjesto zauzimaju maligne bolesti. Maligne bolesti čije je rano otkrivanje predviđeno ovim programom su: rak dojke, rak grlića materice, rak debelog crijeva i rak prostate. Program uključuje Zdrav način života je najbolja prevencija raka

obavezno upućivanje žena od 25 do 60 godina života na obavljanje PAPA nalaza jednom u tri godine, obavljanje mamografije kod žena od 50 do 70 godina života jednom u dvije godine i test na okultno krvarenje za stanovništvo iznad 50 godina života jednom u dvije godine. Ovi preventivni pregledi omogućavaju da se bolest otkrije u ranoj fazi u kojoj je liječenje najuspješnije. Podsjetimo se na današnji dan da usvajanjem zdravih životnih navika, vezanih za pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, izbjegavanje konzumiranja alkohola i duvanskih proizvoda, zaštitu od infekcija koje prouzrokuju rak, izbjegavanje pretjeranog izlaganja suncu te odlazak na preventivne preglede možemo uticati na prevenciju malignih bolesti, njihovo rano otkrivanje i pravovremeno liječenje. N.A.

Z D R A V S T V O

Preuzeto iz: KOD-a, časopis Komore doktora medicine RS, broj 38, GODINA XIV, 2015.

večanom skupštinom, održanom Svečana skupština Komore doktora medicine Republike Srpske 26. novembra 2015. godine u Banskom dvoru u Banjaluci, obilježeno je četrnaest godina postojanja i rada Komore doktora medicine Republike Srpske. Svečanosti su prisustvovali i brojni gosti među kojima i konzul Republike Srbije Vladimir Nikolić, predsjednica Lekarske komore Srbije prim. dr Vesna Jovanović, predstavnik Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS dr Ljiljana Ivanče- Povodom obilježavanja godišnjice, dodijeljena su priznanja istaknutim članovima Komore. Najviše priznanje Veliki vić. Svi prisutni su minutom šutnje odali pečat dodijeljeno je mr sc. med. Gordani Kecman-Malčić iz UKC Banjaluka počast preminulim kolegama u protekloj godini među kojima je, uočava se, sve više onih u srednjoj pa čak i mlađoj životnoj dobi, što posebno zabrinjava. Posljedica je to, između ostalog, vrlo zahtjevne profesije u kojoj su svakodnevno izloženi psihičkim i fizičkim naporima. Komora je osnovana 2001. godine kao Zdravstvena komora RS, koja se ubrzo razdvojila na tri samostalne komore (doktora medicine, stomatologa i farmaceuta) radi lakšeg funkcionisanja na organizacionom i stručnom planu. I ove, kao i ranijih godina, na skupštini je upriličeno interesantno predavanje na aktuelnu temu. Problem osiguranja od ljekarske greške prezentovao Prof. dr Nebojša Jovanić, je poznati stručnjak za ovu oblast ad- predsjednik Komore doktora medicine RS vokat Josip Mađarić iz Hrvatske. On je poredio evropske i američke propise te poštovanja protokola liječenja koji su od su: godišnja skupština Njemačke ljekarske komore, redovni sastanak komora iskustva Hrvatske liječničke komore na velike koristi u zaštiti ljekara. zaštiti ljekara u procesima dokazivanja Predsjednik Komore prof. dr Neboj- Centralne i Jugoistočne Evrope, te spe(eventualne) krivice ljekara. Istakao je i ša Jovanić se u nastavku skupa osvrnuo cijalizovanim simpozijumima. Vođenje i potrebu obaveznog osiguranja, prvenna dosadašnji rad komore, istakavši ak- ažuriranje Registra doktora medicine, izstveno kolektivnog, koje smanjuje troštivnosti provedene u prošloj godini kada davanje licenci za rad i nadzor nad prokove osiguranja kao i neophodnost presu predstavnici Komore učestvovali na vođenjem kontinuirane medicinske eduznačajnim evropskim skupovima kao što kacije redovno su obavljani. Predsjednik ciznog vođenja dokumentacije i strogog 22

Četrnaest godina Komore

Z D R A V S T V O Advokat Josip Mađarić, stručnjak za oblast osiguranja od ljekarske greške

je izrazio zabrinutost u pogledu provođenja kontinuirane medicinske edukacije, jer se u posljednje tri godine bilježi pad održavanja bodovanih stručnih skupova. Navodi da je u 2012. godini održano 216 edukativnih skupova i izdato 15 300 sertifikata, a u 2015. održano je 112 skupova i izdato 7200 sertifikata.

U padu je i broj novolicenciranih ljekara, kao i onih sa završenim specijalizacijama. Neophodna je stoga, apeluje predsjednik Jovanić, sinhronizovana aktivnost medicinskih fakulteta, Ministarstva, Komore i zdravstvenih ustanova, usmjerena ka povećanom upisu, obrazovanju i specijalističkom usavršavanju Prim. dr Vesna Jovanović, predsjednik Lekarske komore Srbije

kadrova, kako se za koju godinu ne bi pojavio ogroman manjak stručnog kadra.

Veliki pečat

Prim. dr Gordana Kecman-Malčić je rođena 1954. u Jajcu. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu diplomirala 1979. godine. Krajem 1979. počela da radi kao asistent na predmetu biohemija na Medicinskom fakultetu u Banjaluci. Od 1981. do 1983. završila postdiplomski studij iz onkologije na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. To je bilo prvo zvanično školovanje iz onkologije na prostoru bivše Jugoslavije. Specijalizaciju iz interne medicine zavšila u Zagrebu 1987. godine. Od 1990. zaposlena u Kliničkom centru Banjaluka, koji je kasnije prerastao u Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Danas radi na Klinici za onkologiju i šef je Dnevne onkološke bolnice. Član je ESMO (Evropska asocijacija medicinskih onkologa) i Evropske grupe za karcinom dojke u BiH i ekspertni je konsultant u državama bivše Jugoslavije za neke rijetke tumore. Godine 1998. dobila je titulu primarijusa, a 2013. godine dobitnik je ordena krsta milosrđa.

Priznanja istaknutim članovima Komore Povodom obilježavanja godišnjice Komore dodijeljena su priznanja istaknutim članovima. Najviše priznanje komore Veliki pečat dodijeljeno je prim. dr Gordani Kecman-Malčić iz UKC Banjaluka. To je nagrada za dugogodišnji naučni i stručni rad kojom se nastavljaju tradicija i vrijednosti struke. Hipokratovo priznanje - nagradu za životno djelo, za vrhunske rezultate postignute tokom dugogodišnjeg rada, dobili su prof. dr Milan Arbutina iz UKC Banjaluka i doc. dr Radmil Marić iz UB Foča. 23

Z D R A V S T V O

Hipokratovo priznanje

Prof. dr Milan Arbutina je rođen 1947. godine u Banjaluci. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1970. godine. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije i postdiplomske studije iz neurologije završio je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Od 1972. zaposlen je na Neurološkoj klinici UKC Banjaluka. Na mjestu načelnika klinike radio je od 1993. godine pa sve do penzionisanja. Magistar medicinskih nauka postao je 1999. godine, a 2000. godine je odbranio doktorsku disertaciju na Medicinskom fakultetu u Banjaluci, gdje je i izabran je u zvanje docenta na Katedri za neurologiju 2001. godine. Izabran je za predsjednika Udruženja neurologa Republike Srpske 1998. godine. Pod njegovim nadzorom osnovana je prva jedinica za moždani udar u Bosni i Hercegovini. Nagrade za naučnoistraživački rad dobili su: prof. dr Gordana Stefanovski iz Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’, doc. dr Kosana Stanetić iz DZ Banjaluka, doc. dr Gordana Bukara-Radujković iz UKC Banjaluka i doc. dr Dražan Erić iz UB Foča. Nagrade za unapređenje primarne zdravstvene zaštite dobili su: mr sc. med. Radojka Bijelić iz DZ Banjaluka, prim. mr sc. med. Milan Lazić iz DZ Prijedor, dr Radmila Kapetanov iz DZ Foča, prim. dr Samojko Petrić iz DZ Sokolac, dr Milena Brkić iz DZ Doboj, dr Dragan Elek iz DZ Modriča, dr Stanija Jovičić iz DZ Bijeljina, dr Bojana Grbić iz DZ Gradiška, prim. dr Biljana Ilić iz DZ Gradiška, dr Mira Ivanović iz DZ Trebinje, dr Goran Lončarević iz DZ Višegrad, dr Ranka Kalinić iz DZ Banjaluka. Nagrade za doprinos u organizaciji zdravstvene službe dobili su: prim. dr Snežana Mališ iz UB Foča, prim. dr Stanka Petrović-Časar iz JZU bolnica Bijeljina, prim. dr Mirjana Čađo iz UKC Banjaluka, prim. dr Milutin Đilas iz JZU bolnica Gradiška, prim. dr Slavko Manojlović iz ZFMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’, prim. dr Nevenka Jovičić iz ZFMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’, prim. dr Mladen Blagojević iz JZU bolnica Bijeljina, prim. dr 24

Doc. dr Radmil Marić je specijalista opšte hirurgije i subspecijalista vaskularne hirurgije, zaposlen u Univerzitetskoj bolnici u Foči, gdje je i rođen 1963. godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Sarajevu 1989. godine, a specijalizaciju iz opšte hirurgije na VMA u Beogradu završio je 1998. godine. Subspecijalizaciju iz vaskularne hirurgije završio na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2008. gdje je i magistrirao 2009. godine. Doktorirao je 2012. na Medicinskom fakultetu u Foči gdje, počev od 2013. godine, radi kao docent. Načelnik je Centra za hirurgiju.

Mirjana Todorović iz Opšte bolnice Brčko, dr Đorđo Kljajić iz JZU bolnica Nevesinje, dr Vesna Kovačević DZ Gradiška, prim. dr Slobodanka Šormaz-Trebovac iz JZU bolnica Prijedor. Ljekari sa najboljom prosječnom ocjenom tokom studija medicine dobili su novčane nagrade: Brankica Kreća sa prosječnom ocjenom 9,57 na Medicinskom fakultetu u Banjaluci i dr Milada Simeunović sa prosječnom ocjenom 9,53 na Medicinskom fakultetu u Foči. Dodijeljene su i dvije povelje. Povelju za izuzetne rezultate na unapređenju medicinske nauke i struke kao i ostvarivanju ciljeva Komore dobila je prim. dr Štefica Savić iz UB Foča. Povelju za izuzetne rezultate na unapređenju medicinske nauke i struke dobila je prof. dr Dragana Janić iz UDK Beograd.

a nedavno održanom 22. ZEVA simpozijumu u Tirani predstavnik Njemačke savezne komore dr Ramin Parsa Parsi, održao je interesantno predavanje kojim je pokrenuo niz pitanja na koja u budućnosti treba odgovoriti. Radi se o potpuno novim izazovima koji su nastali kao posljedica revolucionarnih pomaka u telekomunikacijama. I naši doktori se skoro svakodnevno u praksi susreću sa problemima koji nastaju korištenjem novih tehnologija, tako da i naša zdravstvena javnost treba da bude upoznata sa nastojanjima Evropske unije da se taj segment zakonski reguliše. Pokušaću sažeto prenijeti osnovne ideje sa tog predavanja. Šta je u stvari mZdravlje (mobilno zdravlje)? To je jedan potpuno nov pojam koji se temelji na mobilnim tehnologijama, a koji predstavlja podsegment eZdravlja, tako da praktično eZdravlje projekti predstavljaju okosnicu mZdravlje projekata. Prema definiciji SZO to su: Medicinska i javnozdravstvena praksa podržana putem mobilnih uređaja, kao što što su mobilni telefoni, uređaji za praćenje bolesnika, lični digitalni asistenti i drugi bežični uređaji. (WHO Global Observatory for eHealth series - Vol. 3 2011). Generalno, pojam uključuje mjerenja ili davanja medicinskih, fizioloških podataka o načinu života, aktivnostima ili podataka o okolini putem mobilnih telefona, tableta, računara itd. Kakva je to tehnologija? U posljednjih deset godina svjedoci smo naglog razvoja mobilne telefonije u svijetu. Ona omogućava komunikaciju u pokretu i realnom vremenu bez obzira na vrijeme i mjesto. Razvijene ze mlje su samo slijedile svoj tehnološki razvoj, a u nerazvijenim zemljama preskočene su linijske tehnologije i odmah se prešlo na mobilne tehnologije, tako da su mobilni telefoni postali masovno dostupni u mnogim zemljama u razvoju. Upravo zbog te masovnosti u mnogim zemljama, a posebno u zemljama u razvoju, broj mobilnih pretplatnika je prevazišao broj pretplatnika u linijskoj mreži i zbog toga su smanjeni troškovi mobilnih telefona. Mobilna telefonija omogućava dvosmjernu komunikaciju u udaljenim područjima u svakom trenutku, ako je to potrebno. Svakim danom raste i broj dostupnih aplikacija za smartphone. Procjenjuje se da će 500 miliona pacijenata koristiti takve aplikacije do kraja 2015. godine.

Preuzeto iz: KOD-a, časopis Komore doktora medicine RS, broj 38, GODINA XIV, 2015.

Koji su motivi za razvoj mZdravlja? mZdravlje u Evropi Motivi za razvoj mZdravlja su potpuno jasni, posebno u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, koje u zdravstvenim sistemima imaju mnoštvo problema. Te zemlje imaju visoku stopu rasta stanovništva, veliki procenat seoskog stanovništva, koje živi u udaljenim krajevima, mali broj zdravstvenih radnika, ograničena finansijska sredstva i ograničenu infrastrukturu u zdravstvenom sistemu. Sistem nudi pojedincima koji se nalaze na udaljenim lokacijama korištenje određenih zdravstvenih usluga što može bitno poboljšati način živo- koriste mobilne uređaje za pristup pacita. Istovremeno, sistem može prikupljati jentima, bazama podataka i zdravstvepodatke o bolestima i javnozdravstvenim nim resursima. problemima. Zdravstvo i mZdravlje u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju? Koja je svrha mZdravlja? U zemljama sa niskim i srednjim doSvrha mZdravlja je u pružanju određenih informacija koje mogu bitno uti- hotkom, zdravstveni sistemi su suočeni cati na stil života, odnosno promjenu sa mnogim ograničenjima. U tim zemljaodređenih loših navika. Senzori mobilnih ma trenutni problemi su toliko ozbiljni uređaja mogu prikupljati podatke o spa da u mnogim slučajevima nisu dovoljni vanju, broju otkucaja srca, visini krvnog samo ljudski resursi, nego je potrebno pritiska, visini šećera u krvi; mogu mje- koristiti i sva druga sredstva kao i moriti kalorijski unos, potrošnju alkohola i bilne aplikacije za poboljšanje zdravlja duvana itd. Fitnes aplikacije registruju stanovništva. vježbe i potiču na vježbanje. Ovi uređaji mogu biti izvor zdravstvenih informacija Zašto uopšte razgovaramo o svevezanih za život u određenom područ- mu ovome sada? ju: zagađenost vazduha, visina buke, UV Radi se o tehnološkim inovacijama zračenja, količine alergena itd. i u ovom trenutku oko 85 odsto svjetKada je u pitanju korištenje mZdravlja skog stanovništva je pokriveno komeru medicinske svrhe, moguće je povećati cijalnim bežičnim signalom. Već sada u motivaciju pacijenata i svijest o zdrav svijetu postoji 100.000 mZdravlje aplistvenim pitanjima. Moguće je, takođe, kacija, a svaki mjesec se pojavljuje na proširiti dijagnostiku i liječenje. tržištu dodatnih 1000 aplikacija. Uz to U mobilne uređaje mogu se ugraditi postoji veliki afinitet stanovništva prema programi kojima se prikuplja velika ko- mobilnim tehnologijama i taj afinitet se ličina podataka, bilo da se oni prikuplja- mora iskoristiti. ju preko senzora elektronskih uređaja ili Kako zakonski sve ovo regulisati? se unose od strane korisnika. Moguće je Na svjetskom nivou ne postoje propraćenje bolesnika, postavljanje dijagnoza, rana dijagnostika, rehabilitacija, odre- pisi koji regulišu ovu problematiku po đivanje vremena ovulacije, podsjećanje pitanju organizacije i bezbjednosti. Zakona vakcinacije, promocija javnog zdravlja, nodavstvo Evropske unije koje se odnosi usklađivanje liječenja, konsultacija izme- na ovu problematiku trenutno je u fazi đu pojedinih medicinskih stručnjaka itd. revizije. U aprilu 2014. godine objavljeMoguće je poboljšati i kontinuiranu me- na je tzv. Zelena knjiga Evropske unije o dicinsku edukaciju zdravstvenog osoblja. mobilnom zdravlju. Javna rasprava je trajala od aprila do jula 2014. i nacrt Zdravstvo i mZdravlje u razvije- smjernica očekuje se krajem 2015. godine. Trenutno nema pravila koja uređuju nim zemljama? U razvijenim zemljama, a posebno kriterijume između uređaja koji mijenjau SAD i EU mnogi bolesnici već sada ju stil života i medicinskih uređaja. Za koriste svoje mobilne telefone i tablete sada je sve na proizvođaču koji treba za pristup zdravstvenim podacima i za da označi namjenu proizvoda. Da se ne traženje zdravstvenih usluga. Broj apli- bi desilo da programeri bez ičije saglakacija mZdravlja značajno je porastao snosti mogu mijenjati svrhu korištenja posljednjih godina. U razvijenim zemlja- podataka u EU za sada postoji direktiva ma doktori i medicinske sestre masovno da se podaci za mZdravlje ne mogu da-

Z D R A V S T V O

Mobilne tehnologije u funkciji zdravlja lje obrađivati i pohranjivati u komercijalne svrhe bez saglasnosti korisnika, jer korisnici vrlo često nisu ni svjesni vrste prikupljenih podataka.

Prof. dr Nebojša Jovanić

Zaključak: 1. Mada mZdravlje ima ogroman potencijal za dopunu tradicionalnog zdravstva i prikupljanje istraživačkih podataka ne smije se koristiti kao zamjena direktnog kontakta s doktorom. 2. Potrebno je, što je moguće prije, zakonski regulisati mZdravlje za sve što zahtijeva medicinsku stručnost, odgo vornost i nadoknadu doktoru kada koristi mZdravlje. 3. U ovom slučajevima aplikacije i uređaji moraju biti tretirani kao da se radi o medicinskim uređajima. 4. Ne treba pretjerivati i/ili neprimjereno koristiti mZdravlje, nego je potrebno redovno raditi procjenu efikasnosti i sigurnosti te na osnovu toga razviti nove programe za poboljšanje interoperabilnosti, pouzdanosti, funkcionalnosti i sigurnosti. 5. Pošto postoji problem sigurnosti i sekundarne upotrebe dobijenih po dataka, potrebno je uvesti mjere za zaštitu korisničkih podataka tako da svi podaci moraju biti zaštićeni i u svakom pojedinačnom slučaju mora se dobiti saglasnost prije bilo kakvog otkrivanja podataka trećim osobama. 6. Treba insistirati na utvrđivanju jasne razlike između informacija koje su vezane za stil života i tipičnih medicinskih informacija. 7. Još ne postoje analize koje bi govorile o efikasnosti i isplativosti ovog sistema.

Z D R A V S T V O

erioralni dermatitis predstavlja relativno čestu dermatozu na licu kod žena i dece, koja se manifestuje sitnim papulama i pustulama, obično u perioralnoj regiji. Kožne promene mogu biti prisutne i na koži periorbitalne i perinazalne regije. Prvi put je opisan 1957. godine kao seboroid uzrokovan suncem, a kao poseban entitet se spominje 1964. godine. Ovo nameće pitanje da li je ova dermatoza postojala i pre, ali nije bila spominjana ili je izlaganje nekim rizičnim faktorima pedesetih godina prošlog veka provociralo peroralni dermatitis u predisponiranih osoba. Perioralni dermatitis se primarno javlja kod dece oba pola, uzrasta od šest meseci do šesnaest godina, kao i kod žena od sedamnaest do četrdeset pet godina života. Sve rase su zahvaćene. Ovo je možda odraz široke upotrebe potentnih fluorisanih topikalnih kortikosteroidnih preparata na kožu lica pre uočavanja njihovih sporednih efekata.

Pojedini mikroorganizmi se dovode u vezu sa obolevanjem od ove dermatoze, iako ne postoje dokazi da mogu biti identifikovani kao kauzalni uzročnici. Smatra se da topikalni steroidi pokreću patogene promene u bakterijama, koje potom dovode do obolevanja, ili da je peroralni dermatitis stanje koje pospešuje same bakterije. Slično tome se objašnjava i povećana gustina parazita Demodex folliculorum po pilosebacealnoj jedinici, s obzirom na to da se njihov broj uvećava nakon primene steroida. Prisustvo atopije se takođe smatra važnim faktorom u etiopatogenezi ovog oboljenja. Oko 14% pedijatrijskih peroralnih dermatitisa ima i atopski dermatitis, a 55% ima pozitivnu porodičnu anamnezu atopije. Dok atopija može biti predisponirajući faktor za ovo oboljenje, takođe je vrlo verovatno da pacijenti sa atopijom znatno češće koriste kortikosteroidne preparate, što rezultuje pojavom kožnih promena. 26

Dermatitis perioralis

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

Primena sredstava za negu i ukrašavanje kože lica mogu biti u vezi sa pojavom obolevanja, naročito kod žena. Pacijenti koji koriste ovlaživače i noćne kreme imaju trinaest puta veću mogućnost da obole, nego osobe koje ne koriste kozmetiku. Pretpostavlja se da fluorisane zubne paste i sredstva za izbeljivanje zuba mogu biti moćni uzročnici peroralnog dermatitisa. Uticaj hormona kao faktora koji bi objasnio pojavu ovog oboljenja kod žena nije naučno opravdan, s obzirom na to da primena oralnih kontraceptiva i promene koje se javljaju tokom menstrualnog ciklusa ne izazivaju pojavu promena karakterističnih za ovo stanje. Perioralni dermatitis je inflamatorna erupcija na licu, koja je predstavljena sitnim monomorfnim, boje kože, do eritematoznim papulama, vezikulama i pustulama, najčešće oko usana i u nekim slučajevima perinazalno, glabelarno i periokularno. Regija kože neposredno uz vermilion usana nije zahvaćena. Peroralni dermatitis u dečjoj dobi ima određene karakteristike. Kod oko 26% dece nema promene na karakterističnoj perioralnoj lokalizaciji. Pro-

mene mogu biti prisutne na ekstremitetima i trupu. Takođe se opisuju i varijante kao što su: - granulomatozni periorificijalni dermatitis (GPOD), - odnosno facijalna afro-karipska erupcija kod dece (FACE) koja se manifestuje monomorfnim papulama periokularne, perinazalne i periorbitalne regije kod dece sa tamnom i crnom kožom, koja obično spontano iščezava.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike; u retkim slučajevima je potrebna patohistološka slika. Dijagnostički su korisni i epikutani testovi. Lečenje je u domenu dermatovenerologa.

Z D R A V S T V O

Da li smo svi pod stresom i zašto je to tako?

am naslov STRES u novinama ili najavi TV-emisije će izazvati pažnju većine ljudi koji će na neki način tražiti gotova rješenja kako ga prevazići. Kao da su zaboravili da je priroda stresu, odnosno reakcijama u organizmu koje se tom prilikom odigravaju, dodijelila veoma važnu ulogu koja je neophodna za preživljavanje. Stres je odgovor organizma na zahtjeve koji se pred njega postavljaju. Stres je svaki zahtjev za novim prilagođavanjem koji sredina postavlja organizmu. Stres je život, a život ne daje gotova rješenja i svako ponašanje je sa svrhom! Čovjek današnjice reaguje na opasnost kao i pećinski čovjek. Međutim, događanja koja su prijetila pećinskom čovjeku i čovjeku današnjice nisu ista. Čovjek današnjice se nervira oko gužve u saobraćaju, dugih redova, zahtjevnog šefa, postavljanja ciljeva kako da bude bolji, uspješniji, bogatiji. Stavke koje podrazumijevaju opstanak za savremenog čovjeka su stavke koje život znače! Upravo zbog toga, osujećenje bilo koje od tih stavki čovjek doživljava kao opasnost po njegovu egzistenciju, kao što je nekad davno daleki predak doživljavao napad druge životinje. Znači, većina stesnih reakcija je rezultat: pripisivanja neadekvatnog značenja i neadekvatnog vrednovanja događaja, kao i otpisivanja svojih sposobnosti adaptacije. Gdje ljudi griješe kada se nađu u stresnoj situaciji? Koji su to neproduktivni načini reagovanja?

• Prvo se propusti da se usredsredi pažnja na uzrok stresu. Da li uzrok stresa leži u porodici, na poslu ili negdje drugdje...? • Da li je problem lični ili uključuje i druge ljude? • Odlaganje rješavanja problema. Razmišljanje i vjerovanje da će problem vremenom nestati je neproduktivan način koji ima za ishod da se problem obično uveća i dodatno zakomplikuje. • Bijeg od problema. Bijeg se može manifestovati kroz unošenje ogromnih količina hrane, cigareta i sl. Nekada bijeg od problema može biti optuživanje drugih da su izazvali stres i na taj način se odgovornost prebacuje na druge, “drugi su krivi”, i na taj način se izbjegava lična odgovornost. • Briga. Briga nije najbolji način za prevazilaženje problema. Mnogo je korisnije konstruktivno razmišljati: sagledati činjenice, potražiti alternative, djelovati, nego samo sjediti i brinuti... • “Peći se na tihoj vatri” – to je ona grupa ljudi koji se uporno samooptužuju i samosažaljevaju misleći da su oni krivi za sve. • Najčešće ljudi reaguju emotivno i bespomoćno ne razmišljući i sekiraju se umjesto da stupe u akciju. “Naučena bespomocnost” - ljudi su bespomoćni ne samo kada nisu u stanju da realno prevaziđu stres, već i u slučajevima kada su pogrešno vjerovali da je stresna situacija nepremostiva! Preporuka: Nismo uvijek u mogućnosti da spriječimo dejstvo uzroka stresa, ali možemo promijeniti svoju reakciju. Ukoliko je uzrok stresa na poslu unaprijedite poslovno ponašanje i komunikaciju. Naučite konstruktivne načine rješavanja konflikta, učite da budete emocionalno inteligentniji, radite na sebi i kontinuirano učite. Radnik budućnosti je učesnik u stalnim promjenama, otvoren za kontinuirano učenje tokom cijele karijere.

Vida Lazarević, dipl. psiholog

Životne krize prihvatati kao izazov i šansu, a ne kao strah i strepnju. Često su krize i problemi prikriveni blagoslov i prekretnica za novi početak, usvajanje novog načina rada, prilika da se nauče nove stvari i sl. Život je poklon koji treba primiti s radošću. Da li ćete na budućnost gledati sa strepnjom ili uzbuđenjem, odlučite sami! Svako je odgovoran za sebe. Oslobodite se napetosti i stresa uz praktične savjete: Detoks uma Oslobađanje uma od crnih misli i stresa jednako je bitno, ako ne i bitnije od tjelesnog stanja osobe, odnosno pročišćivanja organizma. Ljudima su tokom ovog razdoblja na pameti obaveze, posao, novi izazovi, karijera, problemi… Predstavljamo vam savjete kako možete osloboditi svoj um od stresa i napetosti.

Sat vremena samo za Vas - Koliko god nam se činilo da je dan prekratak i da nemamo vremena ni za što osim za izvršavanje obaveza i ispunjavanje različitih zadataka, to zapravo i nije tačno. Jedan dan se sastoji od 24 sata, što znači da je sigurno kako smo u mogućnosti pronaći barem sat vremena za sebe i svoje misli. Najjednostavniji način za to je da nakon napornog dana obučete najdražu trenirku ili pidžamu, zavučete se pod ćebe i pustite sebi omiljenu pjesmu. Na taj način ćete se opustiti, niko vam neće postavljati brojna pitanja niti će vas zamarati o svojim problemima. Ipak, postoje i drugi nači27

Z D R A V S T V O

ni da se relaksirate poput, na primjer, vježbi za tijelo. Šetajte, trčite, razgibajte se - Često se desi da na spomen riječi kao što su «teretana» ili «vježbanje» mnogima padne mrak na oči. Treba biti svjestan da vježbe i razgibavanje ne moraju nužno biti povezani s mukotrpnim treninzima i znojem. Ponekad je dovoljno sat vremena šetnje najbližim parkom ili pola sata trčanja ulicama. Kretanje pomaže u oslobađanju napetosti i stresa. Puno ljudi kaže kako se ne bave sportom i ne vježbaju radi fizičkog izgleda već zbog toga što se nakon određenog vremena provedenog u prirodi osjećaju bolje i spremni su za nove izazove. Ako smatrate kako bi vam ovo uistinu oduzelo previše vremena, jedan od načina za razgibati se i opustiti vaše mišiće jeste dolaziti pješke na posao. Slušalice u ušima, najdraža melodija, prirodno okruženje… Probajte; ništa ne možete izgubiti!

Provedite veče uz omiljenu knjigu ili film - Stručnjaci definitivno nisu pogriješili kada kažu da se ljudi vole opustiti uz televiziju ili najnovije štivo koji publici pomažu da pobjegnu od realnosti i uđu u tuđi svijet ljubavi, avanture, istraga i raznih drugih zapleta. Ponekad su nas protagonisti određenog djela u stanju oraspoložiti svojim gestovima, ponašanjem i razmišljanjima pa nam 28

tako poprave cijeli dan. Gledajući tvsorijaza je hronično oboljenje kože seriju i čitajući novo poglavlje knjige za koju je tipična pojava crvenila i zaboravljamo na stvarnost i prepuštazadebljanja kože koje su prekrivemo se osjećaju razbibrige. ne srebrenkastim, bijelim, mekinjastim i suvim ljuskama. Promjene najčešće nastaju na laktovima, koljenima, vlasištu, na trupu, ali se mogu pojaviti i na bilo kojem dijelu tijela. Kod zdrave kože ćelije rastu postepeno i oljušte se otprilike svake četiri nedjelje. Nove ćelije kože rastu kako bi zamijenile spoljašnje slojeve kože pošto se ove ljušte. Međutim, kod psorijaze nove ćelije kože brzo kreću prema površini u razmacima kraćim od sedam dana gdje grade i formiraju debele nabore na koži. Psorijaza nije zarazna bolest. To je hronična, doživotna bolest koja se može Jedite zdravu i laganu hranu - kontrolisati liječenjem. Relativno je čeNakon prazničnih kaloričnih obroka i sta i njome je pogođeno oko 1-2% ljudi. jela poput sarmi, kolača, ruske salate, Najčešće se javlja kod odraslih, mada vrijeme je za hranu s manje kalorija i se može javiti i kod djece i tinejdžera. masnoća. Osjećaćete se lakše i svježiOva bolest nije toliko ozbiljna da bi je nakon pojedene cezar-salate ili gu- izazvala veće zdravstvene smetnje, nego ste supe. Namirnice koje konzumiramo je, u prvom redu, estetski problem. Zbog odražavaju se na naše raspoloženje, a toga mnogi oboljeli, posebno tinejdžeri, time i motivaciju za daljim aktivnostima. izbjegavaju plivanje i druge situacije u Odbacite gazirana pića, “teške” obroke kojima bi se mogli primijetiti ovi slojevi na koži. Međutim, postoje mnoge vrste lijei pretjeranu količinu slatkiša. čenja koji psorijazu drže pod kontrolom. Meditirajte - Probudite se 15 miUzroci nastanka psorijaze nuta ranije, smjestite se na vama najUzrok nastanka psorijaze još do daugodnije i najdraže mjesto u domu i započnite jutro s meditiranjem. Na ovaj nas nije u potpunosti poznat. Vjeruje se da je ona posljedica sprenačin ćete se opustiti i bićete spremni za novi radni dan. Razbistrite i posloži- ge gena i određenih „okidača“ iz okote misli prije posla i dnevnih obaveza. line. T-limfociti, koji uobičajeno putuju Meditacija ne oduzima puno vremena, organizmom i identifikuju strane supstance kao što su virusi i bakterije, poa znači mnogo. činju napadati zdrave ćelije kože greškom, kao da je riječ o infekciji. T-ćelije uzrokuju pretjeran imunološki odgovor, što za posljedicu ima proširenje krvnih sudova u koži i povećanje ostalih bijelih krvnih zrnaca koji mogu ući u vanjski sloj kože. Ove promjene omogućavaju povećanu proizvodnju zdravih ćelija kože i povećanim brojem T-ćelija i drugih bijelih krvnih zrnaca. Na taj način ciklus izmjene kože traje nekoliko dana umjesto nekoliko sedmica. Mrtva koža i bijela krvna zrnca stvaraju debele, ljuskaste mrlje na površini kože i to se obično ne zaustavlja, osim ako liječenje prekine ciklus. Faktori rizika Psorijaza obično počinje ili se pogoršava pod uticajem sljedećih faktora: • naslijeđe • pad imuniteta • infekcije, kao što su infekcije grla ili kožne infekcije

Z D R A V S T V O

Psorijaza i ishrana

• ozljede kože, kao što su posjekotine ili ogrebotine, ujedi insekata ili teške opekotine • stres • hladno vrijeme • suva koža • pušenje (posebno kod žena postoji veća vjerovatnoća da se dobije psorijaza ili pogorša trenutna situacija već postojeće psorijaze) • alkohol • određeni lijekovi, uključujući litijum (koji se koristi kod bipolarnih poremećaja), lijekovi za liječenje visokog krvnog pritiska, kao što su beta blokatori, lijekovi protiv malarije, jodidi, NSAIL Simptomi psorijaze Znaci i simptomi psorijaze mogu varirati od osobe do osobe, ali obično uključuje neke od ovih simptoma: • crvene mrlje na koži prekrivene srebrnim ljuskicama • suva, ispucala koža koja može krvariti • svrbež, peckanje ili bol • tanki i oštećeni nokti, skloni pucanju i listanju • natečeni i ukočeni zglobovi (psorijatični artritis)

Ishrana Nema naučnih dokaza da bi samo specijalni način ishrane sam za sebe mogao da djeluje na psorijazu, ali postoje mnogi pojedinačni slučajevi kada je došlo do povlačenja promjena na koži sa promjenom ishrane. Univerzalni savjet u vezi s hranom ne postoji, ali činjenica da zdrava i izbalansirana ishrana povoljno utiče na opšte zdravlje ide u prilog potrebi uvođenja novog načina ishrane kod oboljelih od psorijaze. Prehrana kod psorijaze treba da bude raznovrsna, izbalansirana sa adekvatnim unosom žitarica, svježeg voća i povrća, sa niskim sadržajem masti i izbjegavati hranu koja bi je mogla pogoršati. Poželjno je da namirnice budu ekološke ili domaće uzgojene.

Korisne namirnice Povrće Treba jesti sirovo, najbolje kao salate. Dobar izvor su šargarepa, repa, korijen celera kao i zeleniš (spanać, peršun, zelena salata, kupus i to u svim oblicima). Povrće blagotvorno djeluje na zdravlje i pomaže oporavku oštećene kože. IzvanSimptomi psorijaze se pojavljuju pe- redna je i bundeva koja se može jesti riodično i obično nestaju čak i bez lije- kuvana i parena, a meso je bolje zamičenja, a zatim se obično opet vraćaju. jeniti pečenim krompirom. Ova neugodna, ali ne i fatalna bolest ne mora biti bauk. Tretiranje psoriTečnost jaze mora početi promjenom nezdravih Povećan unos tečnosti je veoma vanavika i njegom organizma kako iznutra, tako i spolja. Ta njega se ogleda u održavanju vanjske higijene, odgovarajuće ishrane, kontrole stresa,umjereno izlaganje organizma sunčevim zracima i morskoj vodi. Psorijaza se ne može nikada u potpunosti izliječiti i liječenje je simptomatsko. Cilj tretmana je ublažavanje simptoma, poput zadebljane, ljuskave kože sklone crvenilu te sprečavanje rasta kožnih ćelija.

žan za liječenje psorijaze. Potrebno je dnevno piti litar i po čiste vode. Preporučuju se i svježi voćni sokovi bez šećera. Sok od paradajza nije dozvoljen.

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Ribe Losos, sardine, pastrmka, tuna i skuša sadrže omega-3 masne kiseline. Šargarepa, kajsija, mango i zeleno lisnato povrće su bogati beta karotenom, koji se u tijelu pretvara u vitamin A, bitan za zdravu kožu. Istraživanja su pokazala da ljudi koji unose puno ovih namirnica imaju mnogo manji rizik za obolijevanje od psorijaze, zahvaljujući vitaminu C, beta karotenu i drugim antioksidansima koji jačaju imunološki sistem. Sjemenke lana, suncokreta i susama su takođe bogat izvor omega-3 masnih kiselina. Brazilski orah je bogat izvor selena, važan za stvaranje enzima glutamin peroksidaze koji sprečava formiranje određenih supstanci koje mogu pogoršati psorijazu. Cerealije, crni hljeb i ekstrakti kvasca, koji su bogati folnom kiselinom i vitaminima B kompleksa, mogu korigovati nedostatak ovih vitamina koji se nalazi kod nekih psorijatičara. Brokuli, kupus i ostalo povrće zelenih listova bogato je folatima, prirodnim oblikom folne kiseline, vaznim za izgled kože. Hrana koju treba izbjegavati Crvena mesa i mliječne proizvode treba jesti umjereno ali sa nižim sadržajem masti. Izbjegavati prerađevine od mesa, turšiju, proizvode bazirane na čokoladi. Alkohol je poznat kao faktor koji može pogoršati psorijatične promjene i to putem oslobađanja histamina. Izbjegavanje začina (biber, anis, cimet), sirćeta, kečapa, majoneza kao i citrusnog voća i proizvode od njega (marmelade, đuseve, biter lemon…). Klinička slika psorijaze kod gojaznih ljudi je teža, a odgovor na terapiju lošiji te je od velikog značaja održavanje tjelesne težine. Mediteranska prehrana je najbolji izbor kod psorijaze. 29

Z D R A V S T V O

ipertenzivna retinopatija predstavlja čitav niz promjena i oštećenja na retini, uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom. Pacijenti obično nemaju simptoma sve dok stanje ne uznapreduje. Mogući znaci i simptomi obuhvataju smanjenje vidne oštrine, edem pojedinih dijelova oka, prepunjenost krvnih sudova retine kao i dvoslike praćene glavoboljom. Visok krvni pritisak ili hipertenzija je sveprisutni zdravstveni problem koji, ako se ne liječi i ne drži pod kontrolom, može imati mnogobrojne komplikacije uključujući i one koje se javljaju na očima. Hipertenzivna retinopatija se obično javlja ako je krvni pritisak duže vremena neregulisan. Sama hipertenzija se češće javlja kod ljudi koji nisu dovoljno fizički aktivni, kod gojaznih i ljudi koji uzimaju u ishrani suviše soli, a nekada i kao posljedica stresa. U nekim porodicama je češća pojava povišenog krvnog pritiska. Otprilike 1/3 odraslih ima neki oblik arterijske hipertenzije. Faktori rizika za razvoj hipertenzivne retinopatije su dugotrajuća neregulisana hipertenzija, oboljenja srca, ateroskleroza, dijabetes, pušenje, visok nivo holestrola u krvi, gojaznost, nezdrava ishrana i zloupotreba alkohola. Dijagnoza se postavlja uz pomoć oftalmoskopije, tj. pregleda očnog dna.

Hipertenzivna retinopatija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Ovim pregledom može da se utvrdi da li postoje promjene na krvnim sudovima i na samoj retini povezene sa visokim krvnim pritiskom. Pregled se radi nakon širenja zjenica. Fluoresceinska angiografija (FAG) i OCT su od pomoći da se utvrdi obim oštećenja i propusnosti krvnih sudova oka, kao i da bi se odredio modalitet tretmana komplikacija na očima. Stanje se klasifikuje u četiri stadijuma prema Keith–Wagener–Barker-ovom sistemu klasifikacije. U prvom stepenu postoji blago stanjenje retinalnih aretija, u drugom stepenu javlja se još i utiskanje arterija u vene, dok u trećem stadijumu, uz ove promjene, postoji otok retine, mikroaneurizme, cotton wool polja (bjeličaste promjene u retini) kao i intraretinalna krvarenja. Četvrti stepen ima sve znakove trećeg, uz prisustvo otoka očnog živca i makule. Komplikacije hipertenzivne retinopatije su mnogobrojne. Najčešće su: • Ishemička optička retinopatija, gdje dolazi do prestanka normalne cirkulacije u očnom živcu i samim tim oštećenje vida;

• Okluzija (začepljenje) retinalne arterije, gdje dolazi prekida cirkulacije u retinalnim krvnim sudovima i posljedičnog gubitka vida; • Okluzija (tromboza) vena retine - ishemija sloja nervnih vlakana retine, što se vidi kao cotton wool spots. Kako mnogi pacijenti ne znaju ili ne pridaju značaj hipertenziji, pojava komplikacija na očima je obično znak za uzbunu da se hipertenzija ozbiljno shvati. Tretman se sastoji u kontroli i sniženju povišenog krvnog pritiska, što je domen interniste, dok same komplikacije na očima budu liječene na različite načine. Najčešći tretman promjena na očima se sastoji u korišćenju retinalnog lasera kao i davanju inhibitora angiogeneze unutar staklastog tijela. Pomenutim tretmanima se obično uspijeva kontrolisati i stabilizovati šteta na retini i krvnim sudovima oka, prouzrokovana dugogodišnjom neregulisanom hipertenzijom. I na kraju se mora istaći važnost prevencije komplikacija visokog krvnog pritiska pravilnom i pravovremenom korekcijom hipertenzije.

Z D R A V S T V O

aziv ciroza jetre dolazi od grčke riječi KIROS – žuto-crvena boja. Ciroza jetre označava gušenje parenhimnih elemenata vezivnog tkiva s obzirom na to da se zna da cijeli organ mora biti protkan parenhimnim tkivom. To je oboljenje hroničnog toka u kome se istovremeno odigravaju tri procesa, a četvrti je njihova posljedica. Prvi proces je nekroza hepatocita, drugi je regeneracija, treći je stvaranje fibroznih traka i četvrti je poremećaj cirkulacije.

Etiologija Ciroza jetre nastaje kao posljedica akutnog virusnog hepatitisa i hroničnog alkoholizma i ako uz sve to postoji hipoproteinska ishrana. Ciroza jetre može biti i idiopatskog tipa. Najčešći primjeri su kod trovanja, kod dekompenzovanih srčanih mana, kod pothranjenosti, kod proteinskog deficita i kod dejstva hemijskih otrova.

Klinička slika Vidni su znaci insuficijencije hepatocita. Javlja se žutica, endokrini i neurofiziološki poremećaji - stanje kome. Poremećena cirkulacija se javlja u vidu portne hipertenzije i uvećane slezine. Uz ove poremećaje, značajno je spomenuti i proširenje vena na abdominalnom zidu. Gotovo u većini slučajeva cirozu jetre prati gađenje, muka, povraćanje, gubitak apetita, gubitak tjelesne težine, učestale stolice, žuti kolorit, edemi, ascites i hipoalbuminemija. Bolest protiče u dva stadijuma: Kompenzovani - postoje znaci bolesti, ali još nema ascitesa niti znatnije poremećene funkcije jetre. Ishrana u 32

Ciroza jetre

Osnovne karakteristike i dijetetski režim Pripremila: Nataša B. Lakić, strukovni nutricionista-dijetetičar

ovom stadijumu mora biti hiperkalorijska i hiperproteinska zbog obnavljanja jetrinog parenhima. Dekompenzovani - dolazi do pojave svih znakova bolesti i klinička slika postaje jasnija. Ishrana mora biti neslana. Osim u slučajevima kad dođe do povlačenja ascitesa i edema, onda može malo soli. Ako postoje znaci hepatične kome ili krvarenja iz proširenih vena, tada se daje hipoproteinska dijeta.

Komplikacije ciroze jetre Komplikacije ciroze jetre su akutna digestivna krvarenja, česte infekcije koje nastaju kao posljedica smanjenja detoksikacionih osobina jetre, smanje-

na odbrambena moć cijelog organizma, pad imuniteta i karcinom jetre.

Terapijske mjere Osnovu terapijskih mjera čini odmaranje, eliminacija alkohola, pravilna ishrana. Današnja shvatanja, vezano za ovu bolest, u pogledu pravilne ishrane svode se na ishranu bogatu energetskim materijama, proteinima, mineralnim solima i sa malo manje masti.

Dijetetski režim I grupa namirnica - hljeb i žitarice Preporučuje se dvopek, hljeb koji je

Z D R A V S T V O

odstojao nekoliko dana, crni hljeb, piriVI grupa namirnica - voće nač i tjestenine, rezanci, griz. Nije preDozvoljeno je svježe, sočno voće, poručljivo konzumirati bijeli hljeb, vruća sokovi, kompoti od voća bez šećera, tijesta sa kvascem i sa dosta kreme. pirei od voća. Dobro zrelo i oljušteno voće, voćni želei. II grupa namirnica - mlijeko i mliječni proizvodi VII grupa namirnica - šećer i šeDozvoljeno je obrano mlijeko, mla- ćerni koncentrati U ishranu uvesti med. Dozvoljeni di neslani sirevi, kiselo-mliječni napici. Nije preporučljiva upotreba mlijeka su prirodni džemovi, koh od griza, bisa većim procentom mliječne masti, skviti, nemasni keksi, pirinač na mlijezrelih fermentisanih sireva, kajmaka i ku, slatki griz. slanih sireva. Napici: Blagi čajevi i prirodni soIII grupa namirnica - meso, ri- kovi. ba i jaja Dozvoljena su mršava mesa, teleZačini: Dozvoljeni su blagi začini, tina, srednje masna junetina, živinsko uglavnom biljnog porijekla. U ishrani koristiti limunov sok umjemeso bez kožice. Jaja se preporučuju meko kuvana ili poširana bez dodatka sto sirćetne kiseline i muškatni oraščić. Izbjegavati zaprške, ljute začinske pakuhinjske soli. Izbjegavati ishranu koja sadrži ma- prike, ostale ljute i agresivne začine. sna mesa kao što je svinjsko. Takođe izbjegavati iznutrice, dimljeno, mesa Ritam ishrane pržena u dubokoj masnoći i masnu ri4-5 manjih obroka dnevno. bu, tvrdo kuvana i pečena jaja, tovljene Jesti uvijek u isto vrijeme - po moguske i patke, pohovana mesa, guščiju gućnosti. Hrana treba da bude umjerene temjetru, morsku ribu. perature, svježe spremljena sa namirIV grupa namirnica - masti i ulja nicama koje su termički obrađene u Preporučuju se biljna ulja. Izbjegavati u ishrani masti životinjskog porijekla. Preporučuje se neslani maslac.

vodi, vodenoj pari ili dinstanjem u sopstvenom soku. Izbjegavati prženje u dubokoj masnoći, hranu sa dosta safta, „fast food“ način ishrane, podgrijana jela. Ne preporučuju se slana jela. Primjer bolničkog jelovnika kod ciroze jetre Doručak: Obrano mlijeko, mladi sir, dvopek Užina I: Jogurt ili blagi čaj i nemasni keks Ručak: Kuvana piletina bez kožice, kuvani pirinač i kuvana mrkva u tragovima, nemasna supa sa tjesteninom bez jaja Užina II: Pečena jabuka Večera: Jogurt ili mlijeko, tjestenina bez jaja sa mladim sirom

V grupa namirnica - povrće Dozvoljeno: krompir, šargarepa, karfiol, spanać, tikvice, blitva, paradajz. Ne preporučuje se povrće sa dosta celuloze, kisele i slane salate, mahunarke.

Z D R A V S T V O

(II dio)

Isceljivanje i razvoj ženstvenosti

rvi korak ka svojim ženskim korenima je u ljubavi prema sebi i prihvatanju sebe onakvom kakva jeste. Opšte je rasprostranjeno mišljenje da je egoistično voleti sebe. Jedno od elementarnih dostignuća poretka ljubavi je mogućnost da ponovo naučimo da volimo sebe – sa svim što nam pripada – svoje lepe i one manje lepe strane, ono na šta smo ponosni, ali i ono što nam smeta i sa čim ne želimo da se suočimo. Tek kada zavolimo sebe možemo voleti i drugog i prepustiti se da nas i drugi vole, takve kakvi jesmo i kako sebe spoznajemo i volimo. A to se najbolje uči u primarnoj porodici. Ako smo tu lekciju života propustili, ili za to nismo imali prilike, poredak ljubavi pruža nam jednostavne alatke za to.

Vredno blago

Vlado Ilić, profesor, pedagog porodični terapeut, senior edukator i supervizor porodičnog rasporeda po Bertu Helingeru

Materica je središte ženske seksualnosti, njen najvažniji organ. Uprkos tome žene su vrlo često začuđene što njihova materica uopšte ima veze s njihovom seksualnošću. Još više je poražavajuća činjenica da se svakoj trećoj ženi operativno uklanja njena materica, najčešće pod izgovorom preventive raka (grlića) materice, a medijskim nastupom holivudske zvezde Anđeline Džoli izgleda da Seksualnost, rađanje i se pod istim paravanom tobožnje preroditeljsvo vencije priprema nova profitabilna ekonomska grana koja će živeti od činjenice Seksualnost je i opasna. Roditelji da se ide i u pravcu tzv. preventivnog od- znaju da trudnoća i rađanje predstav-

Razvoj ženstvenosti Ženstvenost se ne može dostići vežbom ili sagraditi, ženstvenost je stanje koje se živi i u kojem se uživa. Možda zvuči paradoksalno, ali što se žena više trudi da nešto uradi za svoju ženstvenost, sve više se udaljava od nje. Jednostavno, nije moguće da se ženstvenost izrodi iz muškosti i po muškim principima. Tu ne pomažu razgovori ni predstave ili racionalna imaginacija, a još manje divlji ekstatični pokreti ili očaravajuće tehnike i teorije. Ženstvenost se najbolje razvija u miru i tišini, u meditaciji i doslednom isceljivanju ženske seksualnosti, u povezanosti i dobrom odnosu sa svojom majkom, u nežnosti i mekoći i konačno u predanosti i spajanju s njenom suprotnošću, s muškarcem koji čvrsto stoji u svojoj muškoj seksualnosti. Na putu ka korenima i isceljenju svoje ženske seksualnosti, žena se prepušta i spoznaje nove dimenzije svoje seksualnosti i svoga bića. Pritom veoma bitnu ulogu igra ljubav prema svom telu i prihvatanje svog tela, onakvog kakvo jeste, ljubav prema svojoj koži, licu, a pre svega ljubav prema svim delovima ženskog tela koji su oličenje ženstvenosti, prema dojkama, ali i prema kukovima, genitalnim i reproduktivnim organima, ljubav prema centralnom ženskom organu, prema materici. 34

secanja dojki – sledećeg među najvažnijim organima ženstvenosti, majčinstva i ženske seksualnosti i to uz burne ovacije mnogih feminističkih društava. Ako ništa drugo, ovo nam jasno govori u kakvom zabrinjavajućem stanju se nalaze ženstvenost i ženska seksualnost. Jedan od važnijih zadataka u pravcu jačanja potencijala ženske seksualnosti bio bi bolji odnos prema donjem delu tela, prema stomaku, bolje rečeno donjem delu stomaka i njegovom centralnom delu – materici, da se materica isceli od starih rana i kolektivnog opterećenja, kako bi se to dragoceno blago ponovo moglo osećati, koristiti i živeti kao izvor osećanja i izvor života.

ljaju iskustva na ivici života i smrti, iskustva koja ženu mogu da koštaju života, ranije doduše mnogo češće, ali i danas. Dakle, i u ovom pogledu se seksualnost, to jest njena posledica, događa oči u oči sa smrću. Seksualni čin je u tom najdubljem smislu zapravo moguć tek onda kada postanemo svesni njegove povezanosti sa smrću. Ona je uvek usredsređena na kraj, pa prema tome i na kraj ovog odnosa. Kroz spoznaju da sa smrću i njemu dolazi kraj, odnos postaje intenzivniji. Ako se par, znajući to, svesno preda ljubavi i prepusti seksualnom činu, rezultat može biti nešto što će nadživeti njih i njihovu vezu. To seksualnosti daje

Z D R A V S T V O

je, a ne nekakvog ideala koji propagiraju medijski moguli. Time je svesna i svoje seksualnosti i spremna za ljubav muškarca. Ženska energija privlači mušku energiju… Samo takva ona ima šanse da poput svojevrsnog magneta privuče muškarca u punoj seksualnoj snazi i da tako spojeni prevaziđu i ukroćenost i prigušenost seksualne energije takozvanog savremenog doba. njenu veličinu, a samim tim, naravno, i rođenju. Odlukom da rodi dete (buduća) majka se jasno i nedvosmisleno odlučuje za život i ženstvenost u svom izvornom obliku, kao i njena majka pre nje i njena majka pre nje, kao pramajka i time i pražena. Istovremeno se u trenucima rađanja nalazi na tananoj niti između života i smrti, spremna čak da sopstvenim životom plati život svog deteta.

Pridajemo li uopšte dovoljan značaj samom činu rođenja svog deteta? Čin (po)rađanja jedan je od najbitnijih trenutaka u životu. Kako za majku tako i za dete. Čini mi se da se tome ne posvećuje dovoljno pažnje i da se odgovornost za tako bitno dešavanje olako predaje i prepušta drugima. Za porođaj je neophodna priprema, i fizička i mentalna. Počev od informisanja o psihofiziološkim procesima tokom trudnoće i porođaja, telesnim vežbama, vežbama disanja i opuštanja, vežbama joge, intimne masaže, pre svega masaže međice, o načinu ishrane, odnosu prema sebi i svojoj okolini itd. itd.

Integrat Patrijarhalna nečovečnost povezana je i sa činjenicom da se u pojmu oca vidi samo otac, ali ne i njegova ljudskost, humanost, ona zapravo i ne postoji. Isto tako je i za pojam žene u današnjem svetu vezana samo žena kao objekat, bez ičega ljudskog, humanog u sebi. Gledano s tog stanovišta, postaje nam jasno da je takozvano humanističko doba dosad najnehumanije poznato doba. To ne znači da bi sada ponovo trebalo da se uspostavi matrijarhalni društveni poredak; bio bi to korak unazad, vraćanje na staro, ono davno prošlo. Napredak bi bio u integraciji svih dosadašnjih iskustava i spoznaja u cilju stvaranja nečeg novog, ali, za razli-

ku od dosadašnje prakse, ne na zgarištima, nego na temeljima dosadašnjeg, dakle, starog. To bi istovremeno značilo da muškarac mora da se oprosti od ideje da je sve u njegovom vlasništvu, da poseduje čak i ženu i dete, to jest decu. Time bi se mogao stvoriti prostor za potpuno drugačije doba, doba u kojem ne gospodare ni majka ni otac, nego i majka i otac poštuju čoveka u majci – ženi i čoveka u ocu – muškarcu, pa time i čovečnost, ljudskost uopšte. To bi značilo otvaranje mogućnosti da nakon prelaska matrijarhata u patrijarhat doprinesemo prelasku patrijarhata u svojevrsni „integrat“, u kojem ne bi dominirali ni majka ni otac, ni žena ni muškarac, nego bi bio uspostavljen novi poredak zasnovan na ljubavi, zajedništvu i obostranom poštovanju – ne na uniformnosti, nego s otvorenom mogućnošću rasta upravo na osnovu različitosti. Različitosti pri kojoj muškarac ponovo dobija svoju adekvatnu ulogu, a time i žena dobija svoju adekvatnu ulogu. Za to je od presudnog značaja povezanost žene sa svojom majkom. U povezanosti sa svojom majkom i primanju svoje majke i svega što njoj pripada takvog kakvo jeste, bez otpora i želje da se preuzme majčina patnja ili sudbina, nego da se se ona, kao i sudbina svih majki koje stoje u tom nesagledivo dugom lancu majki, primi takva kakva jeste dozvoljavajući da tako ponovo poteče od iskona ženska energija i s njome ženska seksualnost u svoj svojoj snazi i lepoti. Kada uspostavi pravilan odnos sa svojom majkom, odnos u kojem majku više ne oseća kao svoje dete kojem mora pomagati, ili suparnicu i rivalku, konkurentkinju – nego uspostavlja pravi poredak u kojem je majka majka, a kćerka kćerka. Onda u leđima može da oseti žensku energiju i da zrači energijom žene a ne deteta. Voli sebe takvu kakva jeste i voli svoje telo, obline i ženstvenost svoga tela, takvog kakvo jeste. U partnerima se više ne traže igračke za decu, ne traže se očevi ili deca. Žena postaje svesna sebe i svoje lepote i lepote svoga ženskog tela takvog kakvo

Poredak ljubavi Tvorac ove sistemske i porodične terapije, priznate i cenjene u celom svetu pod nazivom Order of Love (www.orderoflove. com), jeste Bert Helinger, nemački filozof, teolog i pedagog. Odlukom Ministarstva zdravlja Republike Srbije od decembra 2007. godine, porodični raspored ozvaničen je kao metod tradicionalne medicine. Uvodna predavanja i seminari održavaju se i u Banjaluci, Republika Srpska. Seminar i radionice vodi Vlado Ilić, ovlašćeni instruktor porodičnog rasporeda po Bertu Helingeru,

Rođenje je usko vezano za seksualnost, a seksualnost opet za život i smrt

Aktivnosti poretka ljubavi u Banjaluci možete pratiti i učestvovati na seminarima: 22–24. April 22–24. Jul 28– 30. oktobar Mesto održavanja: Gundulićeva 33, zgrada ATV-a, 5. sprat, Banjaluka www.facebook.com/ poredak.banjaluka E-mail: poredakljubavi.bl@gmail.com Telefon: +387 66 111 900 Aktivnosti poretka ljubavi u regionu i svijetu mogu se pratiti i na: www.youtube.com/user/ Porodični raspored te www.orderoflove.com 35

ovjek (u skladu sa uzrastom, psihosocijalnim profilom) – akter svih događanja u društvenoj, prirodnoj, tehničkoj, kulturološkoj... sferi življenja. Opšta težnja – unaprijediti društvenu i prirodnu sredinu koju može sačuvati i oplemeniti samo zdrav, sposoban, dobronamjeran i kreativan čovjek. Sva težnja društva usmjerena je u pravcu stvaranja, formiranja zdravog, civilizovanog, sposobnog i kreativnog čovjeka koji je produkt brojnih prirodnih i društvenih faktora. Osnova mentalnog zdravlja su zdravi stilovi življenja u djetinjstvu, mladalaštvu i odrasloj dobi. Po poznatoj definiciji Svjetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje nije samo odsustvo bolesti i oronulosti, nego nivo blagostanja (uravnoteženosti, normalnosti, funkcionalnosti ...) kojeg čine intelektualna efikasnost, socijalna prilagođenost (adaptivnost), emocionalna stabilnost i biološko-reproduktivna sposobnost. Intelektualnu efikasnost podrazumijeva: uspješno opažanje - procjena i prihvatanje stvarnosti i prirode; opažanje i procjena događanja, stanja, zbivanja, situacija; uspješno posmatranje, opažanje, procjenu i prihvatanje sebe i drugih ljudi; stalnu svježinu opažanja, procjenjivanja; usredsređenost (usmjerenost) na zadatke; usredsređenost (usmjerenost) na probleme; bezgranične vidike (horizonte); radoznalost; samoinicijativnost; kreativnost i stvaralaštvo; realistično rasuđivanje; zaključivanje – objektivnost; otvorenost ka novim iskustvima; samokritičnost – procjena sopstvenih grešaka; realističnost – procjenu sopstvenih sposobnosti; kritičnost – sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog; praktičnost – primjenu znanja i iskustva u svakodnevnim, ponovljenim i novim situacijama. Socijalna adekvatnost – adaptivnost podrazumijeva: dobronamjerno i uspješno opažanje, procjenu, vrednovanje i, uslovno, prihvatanje drugih (socijalna inteligencija); socijalna osjećanja; saosjećanje sa drugima – socijalnu prodornost i nenametljivost; komunikativnost; socijaliziranost; interaktivnost; kritičku adaptiranost; nezavisnost od loših kulturoloških i socijalnih pojava, procesa i uticaja loših osobina drugih (ljudi); samostalnost, nezavisnost, individualnost i identitet (relativna stabilnost i nepromjenjivost); spontanost – jednostavnost i prirodnost (odraz sigurnosti i samopouzdanja ličnosti, što uslovljava spontanost i sigurnost u komunikacija-

Z D R A V S T V O

Psihološki aspekti mentalnog zdravlja

ma i interakciji sa drugima); prihvatanje sebe i drugih, što je uslovljeno sopstvenim i međusobnim poznavanjem; etičnost – realno opažanje, procjena, vrednovanje i prihvatanje moralnih vrijednosti, odnosno etičkih defektnosti; pravilan odnos prema progresivnim idejama, vizijama i procesima razvoja društva; tolerantnost; demokratičnost; dopustivost; principijelnost i kritičnost, poštovanje i uvažavanje mišljenja drugih; preduzimljivost; ekspanzivnost; komunikativnost; kooperativnost; tačnost i odgovornost; usaglašenost ličnih potreba sa potrebama drugih; adaptivnost socijalnim i drugim životnim promjenama; adekvatan socijalni status; spremnost za pomaganje drugima, traženje i prihvatanje pomoći drugih; prihvatanje i realizaciju radnih obaveza – aktivitet; radinost; marljivost; pedantnost; odgovornost; odsustvo lijenosti i pasivnosti; sposobnost za rad, ljubav, igru i obožavanje; smisao za dobronamjeran humor i šalu; psihosocijalnu vedrinu; optimistično “zračenje” i reagovanje; sklonost i sposobnost čovjeka da voli i da bude voljen; nesebičnost; Emocionalna stabilnost podrazumijeva: emocionalnu otpornost; dosljed-

Prof. dr sc. med. Aleksandar Milić, psiholog

nost i situacionu adaptivnost; sigurnost; samopouzdanje; sigurnost i pouzdanje u druge; nepovredivost, neranjivost; odsustvo anksioznosti; odsustvo drugih emocionalnih patoloških tendenca (afekata, mržnje; hostilnosti...); saosjećajnost i emocionalnu toplinu; frustracionu toleranciju; otpornost i nepovredivost u stresnim situacijama; posjedovanje zrele i neinfantilne savjesti; upravljanje svojim moralnim i nagonskim zahtjevima; odsustvo sklonosti strahu, osjećanju krivice i malodušnosti; odsustvo sklonosti sadizmu; sklonost moralizmu; izraženu potrebu za duhovnim mirom, duhovnim osloncima i duhovnim vođenjem, običajima i vrijednostima; potrebu za duhovnom ravnotežom; sposobnost vladanja emocijama, njihovo kanalisanje i kontrolu; sposobnost kontrolisanja i kanalisanja i redukovanja - neutralisanja (prigušivanja) svojih konflikata; odsustvo naivnosti i sugestibilnosti; odsustvo ekstremnog karijerizma i avanturizma; odsustvo simptoma mentalnih poremećaja. Biološko-reproduktivna zrelost podrazumijeva: fizičku sposobnost i tjelesno zdravlje; fizičku snagu, istrajnost, izdržljivost i efikasnost; orijentaciju zdravoj reproduktivnosti; optimalnu orijentaciju zdravoj seksualnosti; orijentaciju sposobnosti za brak; optimalnu orijentaciju za roditeljstvo; orijentaciju za starateljstvo; sposobnost za rad; radnu efikasnost i produktivnost; sposobnost radnog predviđanja i planiranja; životno planiranje i življenje; sposobnost definisanja cilja i smisla života; organizaciju i kontrolu skripta reagovanja i ponašanja; organizaciju i kontrolu zdravog stila življenja; osjetljivost i stalnu podložnost sticanju novog iskustva; težnju sopstvenim boljim promjenama. Simptomi i znakovi poremećaja mentalnog zdravlja podrazumijevaju: somatizaciju (glavobolja, bolovi u stomaku, povraćanje, mučnina, gađenje, enureza, poremećaj defeciranja…); pasivizaciju (dosađivanje, ljenčarenje, pospanost, otpori, neposlušnost…); agre37

Z D R A V S T V O

sivnost (ljutnja, gnjev, mržnja, svađe, fizičke, verbalne i psihičke povrede, rušenje i demoliranje, vršnjačko nasilje, seksualne provokacije i nasilja, nasilje u porodici…); loše navike ( gubitak radnih navika, teško buđenje i spremanje, kašnjenje, krađe, provale, otmice, pušenje, pijenje, upotreba droga, seksualne nastranosti, igre na sreću – kockanje…); emocionalna nezrelost i labilnost (neraspoloženja, tugovanja, strepnje i strahovi, depresivnost, plač…); Psihičko blagostanje (uravnoteženost, prilagođenost, homeostaza...) podrazumijeva optimalan nivo zadovoljenja ljudskih potreba – egzistencijalnih (primarnih, bioloških...), socijalnih, emocionalnih... Mentalno zdravlje, zbog promjenjljivosti pod uticajem različitih faktora – familio-genetskih, socijalnih, hronoloških i aktiviteta ličnosti je u stalnoj promjeni kojeg upravo modeluju specifični faktori iz spektra uticaja socijalne zajednice (porodice, škole, medija, vršnjaka ...), odrastanja i stila življenja, a posebno aktiviteta ličnosti koji značajno utiče na razvoj sposobnosti (fizičkih, mentalnih, senzornih, psihomotornih, slike o sebi, samopouzdanja i životne preduzimljivosti i organizovanosti. Nepovoljni faktori prethodno navedenih uticaja uslovljavaju poremećaje u odrastanju i formiranju ličnosti. U osnovi poremećaja mentalnog zdravlja su poremećaji zdravog stila življenja i nedostatak aktiviteta i zdravih navika. Refleksije poremećaja stila življenja su poremećaji mentalnog zdravlja - prilagođenosti, funkcionalnosti, etičnosti, socijalizacije (sticanje znanja, vještina i navika i permanentnog osposobljavanja za život putem internalizacije – pounutrenja poželjnih shvatanja, stavova i navika i eksternalizacije - poispoljenja nepoželjnih shvatanja, stavova i navika...). Sve su učestalije potrebe ljudi za pomoć u životnom funkcionisanju (u djetinjstvu, mladalaštvu, zreloj dobi i kasnije ...). Simptomi i znakovi potreba psihološke pomoći su: • somatizacija (glavobolja, bolovi u stomaku, povraćanje, mučnina, gađenje, enureza, poremećaj defeciranja…); • pasivizacija (dosađivanje, ljenčarenje, pospanost, otpori, neposlušnost…); • agresivnost (ljutnja, gnjev, mržnja, svađe, fizičke, verbalne i psihičke povrede, rušenje i demoliranje, vrš38

njačko nasilje, seksualne provokacije i nasilje, nasilje u porodici…); loše navike (gubitak radnih navika, teško buđenje i spremanje, kašnjenje, krađe, provale, otmice, pušenje, pijenje, upotreba droga, seksualne nastranosti, igre na sreću - kockanje, … ); emocionalna nezrelost i labilnost (neraspoloženja, tugovanja, strepnje i strahovi, depresivnost, plač..); intelektualna neefikasnost (teškoće u učenju, dekoncentracija, otežano pamćenje, mišljelje i zaključivanje...); reaktivni poremećaji (iritabilnost, svadljivost, konflikti, prijetnje, samopovređivanje...); adaptivni poremećaji (asocijalnost, povučenost, osamljenost, izolacija, nekomunikativnost...); interni i eksterni konflikti (u porodici, braku, na radnom i javnom mjestu...); poremećaji bračnih i porodičnih odnosa; ostali simptomi neurotičnosti i ostali psihotični poremećaji.

njanja psihičkih tegoba i psihosocijalnog osnaženja, potrebna je psihološka • pomoć. Psihološka pomoć i savjetovalište podrazumijevaju konsultacije, dijagnostiku i psihološku pomoć u prevladavanju simptoma i znakova psihičih opterećenja, psihičke i socijalne adaptacije, unapređenje privatne i po• slovne uspješnosti i promjenu neželjenih stanja. • U okviru psihološke pomoći vrši se: 1. Psihodijagnostika simptoma, znakova, dimenzija i učestalosti psihičkih smetnji; 2. Identifikuje se etiologija – uzročnost • tegoba koje su povezane sa rizikofaktorima u odrastanju – češće sa traumatizacijom; • 3. Identifikuju se refleksije (posljedice) na ukupnu funkcionalnost ličnosti; 4. Prognoziraju se učinci psihotera• pije na psihički status (promjene u psihosocijalnom funkcionisanju); 5. Psihoterapija koja podrazumijeva • promjene primjenom integrisanih psihoterapijskih metoda, postupa• ka i tehnika, prilagođenih svakoj osobi prema njenoj strukturi ličU okviru zaštite i unapređenja mennosti i simptomatologiji psihičkih talnog zdravlja i neutralizacije i otklategoba.

PsiMedica je “Evropski centar psiholoških i forenzičkih istraživanja i zaštite mentalnog zdravlja“, sa sjedištem u Banja Luci, u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini. • forenzička i druga psihološka vještačenja; Usluge i djalatnosti PsiMedica: • psihofiziološka ispitivanja primjenom • psihodijagnostika; • psihoterapija (djece, mladih i odraslih); poligrafa. • psihološko savjetovalište; • profesionalna orijentacija, resocijalizacija • bračno savjetovalište; i rehabilitacija; • mobing - dijagnostika i psihoterapija; • stručna saradnja sa drugim parterima zaštite • psihofiziološko-poligrafsko testiranje/ mentalnog zdravlja (školama, porodicama, ispitivanje i profiliranje; službama socijalnog rada, policijom, pravosuđem, udruženjima građana...) te • preventivni i savjetodavni rad sa djecom i • rad na istraživačkim projektima... maloljetnicima; PsiMedica vrši konsalting usluge za kompanije (psihološka podrška i profiliranje zaposlenih); Online psihoterapija – psihološko savjetovanje i psihoterapija putem SKYPE-a. Edukacija- PsiMedica organizuje individualni i grupni savjetodavni rad (radionice) sa roditeljima i psihološke radionice sa djecom i maloljetnicima. Diskrecija - Sve što klijent saopšti, u toku dijagnostičkog postupka i psihoterapijskih seansi, predstavlja profesionalnu tajnu. PsiMedica • Banjaluka, Branka Ćopića br 15 Tel./Fax: ++387 (0)51 439-341 • Mobilni: ++387 (0)65 522-340 E-mail: aco.milic@gmail.com • Skype: aco.MILIC2 • http://psimedica.org/

Z D R A V S T V O

Psihosocijalna podrska u Bosni i Hercegovini

U radu i druženju potražite spas Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja „Sonata“

okviru Projekta „Psihosocijalna podrska u Bosni i Hercegovini“, koji ima za cilj implementaciju programa osnaživanja udruženja korisnika usluga mentalnog zdravlja, TPO fondacija podržava rad saradnika u 15 udruženja u Bosni i Hercegovini. Jedno od podržavanih udruženja je „Sonata“ iz Trebinja, koja je u prošloj godini organizovala brojne aktivnosti i edukacije, u kojima su učestvovali korisnici i članovi njihovih porodica, mladi, volonteri i stručno osoblje udruženja. Lijepo uređene prostorije i dvorište su uslov za ugodan rad, druženje i opuštanje članova i stručnog osoblja, sve to postižemo vlastitim radom i idejama za nešto bolje i sadržajnije. Organizovane su i prodajne izložbe za božićne i novogodišnje praznike. Prihod sa prodajnih izložbi koristimo za nabavku materijala za rad u rekreativnim i edukativnim radionicama, a dio ide članovima koji učestvuju u izradi predmeta. Dosadašnja aktivnost ogledala se u bogatoj, sadržajnoj, uspješnoj, humanoj, rekreativnoj akciji „Sonate“. Teška finansijska kriza ogledala se na svakom mjestu, ali nam to upravo

daje volju i snagu da se okupljamo i vrijedno radimo. Decembarska aktivnost volontera i članova udruženja kao i njihovih porodica bila je veoma uspješna, napravili smo više od stotinu aranžmana za novogodišnje i božićne praznike kao što su ukrasi za stolove kako za domaćinstva, tako i za restorane i kafane. Svi su otkupljeni, tako je ekonomsko-socijalni status donekle ublažen u

tim porodicama. Marljivi i vrijedni članovi su izradili i čestitke na sajtu „Sonate“ i poslali na sve NVO ustanove, pojedince, donatore, medije i sve saradnike.

U saradnji sa GOCK Trebinje podijeljeni su i paketi hrane i higijene za članove udruženja, a za najmlađe i paketići i to u saradnji sa Klubom mladih GOCK Trebinje. Otvoreni smo za saradnju i prijem novih članova, volontera i saradnika. Dođite da se družimo, uživamo i radimo. Samo uz rad, opuštanje i druženje možemo prevazići mnoge poteškoće. U radu je spas. 39

Z D R A V S T V O

Održan prvi ciklus edukacije za ljekare - (neuro)psihijatre

Kognitivno-bihevioralna terapija

okviru Projekta Kognitivno-bihevioralne tehnike – potreba i primjena, koji provodi Udruženje specijalizanata i mladih psihijatara/neuropsihijatara i Partnersko udruženje „Domino“ održan je prvi ciklus edukacije iz ove oblasti. Edukacija je održana početkom decembra 2015. godine u Banjaluci, uz učešće od preko 30 psihijatara iz centara za mentalno zdravlje iz cijele Bosne i Hercegovine. Ova aktivnost provodi se kroz Projekat mentalnog zdravlja, kojeg implementira Asocijacija XY a podržava Vlada Švicarske, u okviru ishoda 2 gdje se podržava jačanje kompetencija i vještina multidisciplinarnih timova za pružanje kvalitetnijih usluga u centrima za mentalno zdravlje u BiH kroz dodatne obuke u saradnji sa profesionalnim udruženjima. Na edukaciji učesnici su imali priliku da sa licenciranim trenerima prođu i praktično vježbaju određene tehnike, koje od njih zahtijeva aktivno učešće u smislu praktične primjene. Pored edukacije, svim učesnicima će biti dostupno i supervizijsko praćenje. Primarni cilj ovog projekta je unaprijeđena funkcionalnost i smanjenje intenziteta simptoma kod korisnika usluga CMZova pružanjem adekvatnije profesionalne pomoći korištenjem kognitivno-bihevioralnih tehnika, koje bi obezbijedili educirani profesionalci. Educirani profesionalci će tehnike naučene tokom ovog projekta primijeniti u svojim matičnim kućama i na taj način ojačati i poboljšati kvalitet života korisnika usluga u CMZ-ovima. Predviđeno vrijeme trajanja projekta je od oktobra 2015. do aprila 2017. godine. U sklopu realizacije projekta plani-

rano je izvođenje tri dvodnevne radionice i jedna jednodnevna završna radionica sa sedam tematskih oblasti. Ovaj projekat je podržan kroz shemu grantova za profesionalna udruženja u okviru ishoda 2 Projekta mentalnog zdravlja.

Podrška primjeni koordinirane brige u mentalnom zdravlju

Pregled aktivnosti u 2015. Jedan od očekivanih ishoda Projekta mentalnog zdravlja u BiH služi poboljšanju kvaliteta usluga koje su pružene osobama sa mentalnim poremećajima i onima kod kojih postoji rizik od razvoja problema i poremećaja mentalnog zdravlja. Pristup koordinirane brige predstavljen je u Fazi I Projekta mentalnog zdravlja u BiH kao nova usluga namijenjena za najosjetljivije grupe korisnika – osobe sa teškim mentalnim poremećajima i višestrukim potrebama. Projekat je u Fazi II nastavio da podržava dalju integraciju i održivost ove usluge u svakodnevnoj praksi centara za mentalno zdravlje kroz praćenje primjene (follow up) i podršku primjene ove intervencije na radnom mjestu. U 2015. godini, u okviru koordinirane brige, urađen je niz aktivnosti kako bi se

dodatno podržala njena primjena. Dodatna edukacija za novootvorene centre za mentalno zdravlje i profesionalce koji nisu prošli edukaciju iz koordinirane brige održana je u maju 2015. godine. U periodu od juna do septembra 2015. godine supervizori su posjetili 21 centar za mentalno zdravlje u okviru podrške primjeni koordinirane brige na radnom mjestu. Takođe, pripremljen je i radni materijal sa najboljim praksama primjene koordinirane brige u kojem su predstavljeni prikazi slučajeva iz 19 centara za mentalno zdravlje koji su prikupljeni u toku prvog ciklusa edukativno-supervizijskih radionica. U septembru 2015. godine počeo je i drugi ciklus edukativno-supervizijskih radionica iz koordinirane brige. Do kraja decembra 2015. godine je održano deset dvodnevnih radionica i to u Konjicu, Trebinju, Bihaću, Tesliću, Lukavcu, Zenici, Vitezu, Sarajevu i dva puta u Bijeljini. Do kraja februara 2016. godine, u okviru ovog ciklusa, biće održane još tri radionice i to u Sarajevu i dvije u Banjaluci. Na radionicama su predstavljeni rezultati evaluacije primjene koordinirane brige u centrima za mentalno zdravlje u BiH za 2014. godinu, a u supervizijskom dijelu centri za mentalno zdravlje prezentirali su svoje prikaze slučaja iz koordinirane brige. Pored redovnih supervizijskih aktivnosti, prof. dr. med. sc. Esmina Avdibegović i mr.sc. Nadežda Savjak, u svojstvu edukatorica, držale su predavanje na temu „Oporavak u koordiniranoj brizi“. Na svakoj radionici učesnici su imali priliku čuti i primjer dobre prakse primjene koordinirane brige i mentalnog zdravlja u zajednici koji su prezentirali profesionalci Centra za mentalno zdravlje iz Zenice. Do sada je na II ciklusu edukativnosupervizijskih radionica iz koordinirane brige prisustvovalo preko 250 učesnika, članova multidisciplinarnih timova centara za mentalno zdravlje. Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini podržava Vlada Švicarske a implementira Asocijacija XY

Z D R A V S T V O

dravstvena ustanova SC „Dr Brkić“, svoju uspešnu priču privatne medicinske prakse, počinje još 2006. godine u svom prvom sedištu, u Ulici Vojvode Mišića br. 9 u Doboju. Kao jedan od najmodernije opremljenih dijagnostičkih centara, svoje prve poslovne korake korača kao Specijalistička

ambulanta za kompjuterizovanu tomografiju sa najsavremenijim dijagnostičkim metodama i opremom (magnetna rezonanca, CT skener (spiralni), kolor dopler ultrazvučni aparat, rendgen, ortopan, stomatološki intraoralni rendgen, kardiološki ultrazvuk, holter – EKG, hol-

ter – krvnog pritiska…). I sve tako do paklenog 15. maja 2014. godine, kada je reka Bosna, izlivši iz svojih skuta na grad Doboj mračnu količinu vode, poharala i opustošila skoro sve! Specijalistička ambulanta “Dr Brkić” potpuno je devastirana i sva oprema uništena. Nad takvim prizorom, kada u samo nekoliko sati voda proguta godine čovekovoga rada i stvaranja, kad u nepovrat odnese ono što je bilo egzistencija cele porodice, ono u šta se uloži svaki atom bića čoveka - pregaoca, najčešće se klone duhom. Dušu poplavi beznađe, baš kao i vode koje poharaše Doboj. No, dr Jovica Brkić, specijalista radiologije, vlasnik Specijalističke ambulante “Dr Brkić” i ordinirajući lekar, ne samo što se nije dao takvim osećajima, već se k’o ptica Feniks, podigao iz sopstvenog pepela. Legenda kaže da iz pepela izranja mladi 42

Predstavljamo:

ZU Specijalistički centar “Dr Brkić“ Piše: Vera Pušac

Dr Jovica Brkić, specijalista radiologije

Feniks, da svoj pepeo pretvara u jaje iz kojeg se rađa novi život, novi Feniks… Da, za nepunih sedam meseci, na novoj lokaciji, niče novi i veći centar, sada pod nazivom ZDRAVSTVENA USTANOVA SPECIJALISTIČKI CENTAR “Dr BRKIĆ”, koji počinje sa radom već 5. decembra 2014. godine. Prostire se na oko 650 metara kvadratnih i smešten je u Rudanci, pored magistralnog puta M17, na adresi Bukovica Mala bb, prostor bivše “Nove Forme”. “Cilj izgradnje jednog ovakvog specijalističkog centra jeste da za grad Doboj, opštinu i regiju, napravimo jednu zdrav-

stvenu ustanovu u kojoj će se dobar dio zdravstvenih usluga i dijagnostičkih procedura obaviti na jednom mjestu, jer pravovremena i tačna dijagnoza je zapravo sprečavanje razvoja bolesti”, rekao nam je dr Brkić i naglasio da je za novi centar nabavljena nova, savremena dijagnostička oprema i tehnika. ZU SC “Dr Brkić”, pacijentima nudi veliki dijapazon usluga primarne zdravstvene zaštite. To su RADIOLOŠKE, LABORATORIJSKE te usluge PORODIČNE MEDICINE koje su ugovorene sa Fondom zdravstvene zaštite RS. Pacijentima su na raspolaganju i FIZIJATRIJSKE USLUGE te konsultantske usluge vrhunskih stručnjaka iz - pulmologije, kardiologije, neuropsihijatrije, interne medicine, ginekologije, dermatovenerologije, ORL te nuklearne medicine. Radiologija, kao dijagnostička metoda u medicini, pre svega, podrazumeva snimanje uz pomoć rendgenskih zraka. No, radiologija podrazumeva i ultrazvuk, magnetnu rezonancu, CT… To su tzv. imidžing metode-dijagnostika. Pojava kompjuterske tehnologije i era tzv. neinvazivne -neagresivne medicinske dijagnostike, učinili su napredak medicine ravan njenom napretku kroz čitavu medicinsku istoriju. Ta revolucija oličena je u nizu tehnoloških, vrlo sofisticiranih metoda koje pružaju sve du-

Z D R A V S T V O

a omogućava detekciju promjena manjih od 10 milimetara. Njome se mogu otkriti tumori, polipi, krvarenja, upalne bolesti crijeva, divertikuloza... Kompjuterizovana tomografija sa 64-slajsnim CT skenerom je najčešće indikovana kod sumnje na tumor ili lokalizovanu infekciju (apsces), kod sumnje na trombozu krvnog suda, aneurizmu, krvarenje, traume i sumnje na unutrašnje krvarenje…”, kazao je dr Brkić i dodao

blji i detaljniji uvid u ljudsko telo i sve preciznije podatke o njegovim patološkim stanjima. Kompjuterska tehnologija omogućava posebnu anatomsku vizuelizaciju, tzv. anatomiju preseka. Ova tehnika je zastupljena u svim uređajima za medicinsko slikanje, pri čemu se kombinacijom različitih ravni preseka dobija trodimenzionalni uvid u lokaciju i izgled obolelog dela organa ili tkiva. Medicinski imidžing, kakav danas poznajemo, datira još od otkrića X-zraka, pa sve do današnjih najsavremenijih tehnika koje su sposobne da prikažu i metabolička stanja organskih tkiva. “I naš centar raspolaže savremenom dijagnostičkom opremom za uspostavljanje rane i korektne dijagnoze. Tu je veoma moćni 64-SLAJSNI CTSKENER kojim se vrši multidetektor-

ska (ili multi-slajsna) kompjuterizovana tomografija, koja daje veoma detaljne i precizne prikaze mekih tkiva, krvnih sudova i kostiju glave, vrata, grudnog koša, abdomena, karlice, gornjih i donjih ekstremiteta...Omogućava kompletan i neinvazivan pregled krvnih sudova (angiografiju) u trajanju od samo nekoliko sekundi, kao i koronarografiju koja je neophodna u dijagnostici srčanih oboljenja - prije svega bolesti koronarnih krvnih sudova, pa u nekim slučajevima može adekvatno da zamijeni invazivnu koronarografiju. U dijagnostikovanju bolesti digestivnog trakta, neinvazivna CT kolonografija (virtuelna kolonoskopija) može da zamijeni invazivnu kolonoskopiju koja je kod nekih pacijenata kontraindikovana. To je komforna i brza metoda koja ne zahtijeva sedaciju,

da se u centru koristi i MAGNETNA REZONANCA, aparat sa jačinom magnetnog polja od 1,5T (Tesla) pomoću kojeg lekari mogu prilično jasno da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma te da dobiju jasan uvid u

Z D R A V S T V O

oštećenja, tumore, anomalije…Tu je i klasičan RENDGEN, zatim ULTRAZVUK – kojim se radi i ultrazvuk srca i transkranijalni dopler kojim se meri brzina protoka krvi kroz krvne žile mozga. Radi se i ORTOPAN (snimak vilice) te MAMOGRAFIJA. Dr Brkić naglašava da su monitori koje koristi u svom centru jake rezolucije, 3 megapiksela i rađeni su samo za medicinsku dijagnostiku. No, evropski standard za očitavanje mamografskih snimaka je monitor od 5 megapiksela, koje će dr Brkić uskoro da nabavi, idući tako u korak sa evropskim standardima, a sve u želji da pacijentima pruži pravovremenu i što precizniju dijagnozu. U LABORATORIJI ZU SC “Dr Brkić”, radi se kompletna biohemijska i hematološka analiza, hormonski testovi i tumor marker. Radi se i alergo-testiranje putem krvi na dve vrste alergena - inhalatorne i alergene iz hrane. PORODIČNA MEDICINA je mesto prvog kontakta pacijenta sa sistemom zdravstvene zaštite. Od samog početka rada, u ovoj zdravstvenoj ustanovi, u dve ambulante, dva tima porodične medicine, pacijentima pružaju usluge iz svoje oblasti i pokrivaju prostor delovanja od 08-20h. Od juna prošle, 2015. godine, počelo je sa radom i Odeljenje FIZIKALNE TERAPIJE, koje privatno pruža usluge pregleda fizijatra i primenu preporučene fizikalne terapije: primena magneta, dd-struja, if- struja,

terapije galvanskim strujama, ultrazvučne terapije i kineziterapije. Osim toga, pružaju se usluge manuelne i toplotne masaže uz pomoć ceragem kreveta za masažu. U ovom odeljenju, pored drugih neophodnih aparata, nalazi se i aparat OSTEOCORE, na kojem se radi osteodenzitometrija, DEXA (metoda merenja gustine koštane mase X-zracima), a koja predstavlja “zlatni standard” za dijagnozu osteoporoze. U novom, modernom ambijentu ZU SC “Dr Brkić”, pacijenti mogu da dobiju najkompletnije usluge na jednom mestu. “Kada pacijent prvi put dođe u našu ustanovu, dobije svoj ID broj pod kojim su zavedeni njegovi lični podaci, svi dijagnostički nalazi, sve slike i snimci urađeni u našoj ustanovi. To čini njegovu elektronsku medicinsku arhivu i samo klikom na taj ID broj, podižemo elektronsku arhivu i koristimo, prije svega za upoređivanje, što je veoma važno kod praćenja toka određenih bolesti. Ubrzani razvoj tehnike i tehnologije neumitno tjera na ubrzani razvoj i radiologije. Trudimo se da sve novo što se pojavi na

tržištu iz oblasti digitalizacije što pre nabavimo, da usvojimo i naučimo da sa tim radimo. Moderna tehnologija omogućila je izradu posebnih dijagnostičkih monitora sa jakom rezolucijom, što daje mogućnost za što bolju interpretaciju slike i, naravno, precizniju dijagnozu. Dalje, novi hard-diskovi, koje i mi imamo, izrazito su velikog kapaciteta i imaju mogućnost arhiviranja velikog broja slika, a da se ne mora vršiti njihova kompresija, s obzirom na to da one pri arhiviranju troše mnogo memorije. Ne mogu a da ne pomenem i teleradiologiju, koju je takođe omugućio tehnološki razvoj, a koju i mi koristimo u želji da nalazi i dijagnoze naših pacijenata budu što korektniji i precizniji. Radi se o mogućnosti da dijagnostičke rendgenske slike putem digitalne tehnologije prosledimo u druge centre na

velikoj udaljenosti na interpretaciju te tako možemo da napravimo konzilijum on-lajn, što mi i činimo sa timom doktora iz Beograda”, sa zadovoljstvom govori dr Brkić i ne skriva da je veliki zaljubljenik u savremenu tehniku i tehnologiju i da strasno prati zbivanja na tom polju.

Ova ZU je u želji da pacijentima omogući što širi dijapazon zdravstvenih usluga, organizovala i konsultantske preglede vrsnih stručnjaka iz svojih oblasti. Pulmološke probleme pacijenata ordinira dr Neđo Mitrović, kardiološke dr Larisa Vasiljević, neuropsihijatrijske dr Milovan Savić, internističke dr Aleksandra Plivčević, ginekološke prim. dr Zlatan Marković, dermatovenerološke dr Nermina Hadžigrahić, ORL probleme dr Željko Simić, probleme štitne žlezde - specijalista nuklearne medicine dr Nenad Laketić iz Centra za štitnu žlezdu “Čigota” Zlatibor, a pregled arterija glave i vrata (TCCD transkranijalni dopler, dopler karotidnih arterija) radi prof. dr Zdenka Krivokuća. U želji da ugodi pacijentima i omogući da na jednom mestu dobiju što potpuniju i sveobuhvatniju uslugu, ova ustanova je na samom ulazu u centar smestila i apoteku. Tako pacijenti svoje potrebe za medikamentima mogu da podmire u apotekarskoj jedinici “Tilija”,u kojoj se lekovi mogu izdavati i na recept. ZU SC “Dr Brkić” i njen vlasnik dr Jovica Brkić, svojom ozbiljnošću i odgovornom komunikacijom sa svojim pacijentima i saradnicima, izgradili su imidž kojem se može verovati i u čiju poslovnost se može pouzdati. Tome doprinosi dobra organizacija i zreli poslovni potezi, koji su evidentno, svojstveni dr Brkiću, čoveku vanredne snage i energije koju ne štedi.

F A R M A C I J A

arelto® (rivaroxaban) je u Bosni i Hercegovini registrovan i odobren u pet različitih indikacija. • Xarelto® je dostupan na našem tržištu u zadnjih pet godina (od marta 2009. godine). • U odnosu na druge nove oralne antikoagulanse Xarelto® štiti pacijente od venske i arterijske tromboembolije. • Koriste ga milioni pacijenata širom svijeta. • Kada bude završen klinički razvojni program Xarelto® će uključivati više od 100.000 pacijenata, a to ga čini najispitivanijim novim oralnim antikoagulansom u svijetu. Šta je Xarelto®? Xarelto® je vrlo efikasan novi oralni antikoagulans (NOAK) razvijen za prevenciju i liječenje krvnih ugrušaka. Xarelto® je oralni selektivni direktni inhibitor faktora Xa koji se nalazi u središtu procesa zgrušavanja krvi. Jednostavna zaštita ... Novi oralni antikoagulans kao što je Xarelto® prevazilazi ograničenja koja su imali stariji oralni antikoagulansi (antagonisti vitamina K). Prednosti Xarelto® uključuju oralnu primjenu, predvidivu antikoagulaciju (bez potrebe za rutinskim praćenjem koagulacije), fiksno doziranje, nizak rizik interakcije sa drugim lijekovima i hranom1. … Za više pacijenata Xarelto® se u odnosu na druge nove oralne antikoagulanse, preko svojih odobrenih indikacija, koristi za liječenje i prevenciju venskih i arterijskih tromboembolijskih događaja. Danas je Xarelto® odobren u preko 125 zemalja širom svijeta. Xarelto® - odobrene terapijske indikacije: • Prevencija venske tromboembolije (VTE) kod odraslih pacijenata koji su izloženi elektivnom hirurškom zahvatu zamjene kuka ili koljena. • Prevencija inzulta i sistemske embolije kod odraslih pacijenata sa nevalvularnom fibrilacijom atrija, sa jednim ili više faktora rizika, kao što su kongestivno zatajenje srca, hipertenzija, starost ≥ 75 godina, diabetes mellitus, raniji inzult ili prolazni ishemijski atak. • Tretman duboke venske tromboze (DVT) i plućne embolije (PE) te prevencija rekurentne DVT i PE kod odraslih osoba. • Xarelto ® istovremeno primijenjen samo sa acetilsalicilnom kiselinom (ASA) ili sa acetilsalicilnom kiselinom uz dodatak klopidogrela indiciran je za prevenciju aterotrombotskih događaja kod odraslih pacijenata nakon akutnog koronarnog sindroma (ACS) sa povećanim srčanim biomarkerima. Način primjene: Xarelto® se uzima oralno. Tabletu treba uzeti sa hranom. Za pacijente koji ne mogu progutati cijelu tabletu, tableta lijeka Xarelto se može zdrobiti i pomiješati sa vodom ili kašom od jabuke neposredno prije primjene i primijeniti oralno. Nakon primjene zdrobljenih film 46

Novost

Xarelto (rivaroxaban) ®

Od 1. januara 2016. godine Xarelto® (rivaroxaban) je na B listi lijekova FZO Republike Srpske u indikaciji: Primarna i sekundarna prevencija ishemijskog moždanog udara kod pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom

tableta lijeka Xarelto 15 mg ili 20 mg, za dozom treba odmah uslijediti hrana. Zdrobljena tableta lijeka Xarelto se također može dati kroz želučanu sondu nakon potvrde da je sonda ispravno postavljena u želudac. Zdrobljena tableta se putem želučane sonde mora primijeniti u maloj količini vode, nakon čega se sonda treba isprati sa vodom. Nakon primjene zdrobljenih film tableta lijeka Xarelto 15 mg ili 20 mg, za dozom treba odmah uslijediti enteralna prehrana. Posebna upozorenja i mjere opreza: Preporučuje se kliničko praćenje u skladu sa praksom antikoagulacije tokom perioda liječenja. Rizik od krvarenja: Kao i sa drugim antikoagulantima, pacijenti koji uzimaju lijek Xarelto se moraju pažljivo pratiti na znakove krvarenja. Preporučuje se da se koristi sa oprezom u stanjima sa povećanim rizikom od krvarenja. Primjena lijeka Xarelto se mora prekinuti ukoliko se pojavi teško krvarenje. U kliničkim ispitivanjima, krvarenja iz sluznice (tj. epistaksa, krvarenje desni, gastrointestinalno i genitourinarno krvarenje) i anemija su zabilježeni češće tokom dugotrajnog liječenja sa rivaroksabanom u poređenju sa liječenjem sa antagonistima vitamina K (VKA). Stoga, pored odgovarajućeg kliničkog praćenja, laboratorijsko određivanje hemoglobina/hematokrita može biti od značaja za otkrivanje okultnog krvarenja, ukoliko se procijeni potrebnim. Nekoliko podgrupa pacijenata imaju povećani rizik od krvarenja. Ovi pacijenti se moraju pažljivo pratiti na znakove i simptome komplikacija krvarenja i anemije nakon početka liječenja. Pri svakom neobjašnjivom padu hemoglobina ili krvnog pritiska mora se potražiti mjesto krvarenja. Interakcija sa drugim lijekovima: Primjena lijeka Xarelto se ne preporučuje kod pacijenata koji istovremeno sistemski uzimaju azolne antimikotike (kao što su ketokonazol, itrakonazol, vorikonazol i posakonazol) ili inhibitore HIV proteaze (npr. ritonavir). Ove aktivne supstance su jaki inhibitori oba enzima i CYP3A4 i P-gp i stoga mogu povećati koncentracije rivaroksabana u plazmi do klinički značajnog stepena (2,6 puta u prosjeku), što može dovesti do povećanog rizika od krvarenja. Potrebno je obratiti pažnju ukoliko se pacijenti istovremeno liječe sa lijekovima koji utječu na hemostazu, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lijekovi (NSAIDs), acetilsalicilna kiselina i inhibitori agregacije trombocita.

Za pacijente koji imaju rizik od ulcerozne gastrointestinalne bolesti može se razmotriti odgovarajuće profilaktičko liječenje. Pacijenti sa vještačkim valvulama: Sigurnost i učinkovitost lijeka Xarelto nisu ispitivani kod pacijenata sa vještačkim srčanim valvulama; stoga, nema podataka koji podržavaju da lijek Xarelto 20 mg (15 mg kod pacijenata sa umjerenim ili teškim oštećenjem funkcije bubrega) pruža odgovarajuću antikoagulaciju kod ove populacije pacijenata. Liječenje sa lijekom Xarelto se ne preporučuje kod ovih pacijenata. Neželjeni efekti: Česti neželjeni efekti: Anemija, vrtoglavica, glavobolja, krvarenje u oku (uključujući krvarenje u konjunktivu), hipotenzija, hematom, epistaksa, hemoptiza, gingivalno krvarenje, krvarenje u gastrointestinalnom traktu (uključujući rektalno krvarenje), gastrointestinalni i abdominalni bol, dispepsija, nauzeja, konstipacija, dijareja, povraćanje, pruritus (uključujući manje česte slučajeve generaliziranog pruritusa), osip, ekhimoza, kožno i potkožno krvarenje, bol u ekstremitetima, krvarenje u urogenitalni trakt (uključujući hematuriju i menoragiju), oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećani kreatinin u krvi, povećanu ureu u krvi), vrućica, periferni edemi, smanjena opšta snaga i energija (uključujući umor i asteniju), povećane transaminaze, postproceduralno krvarenje (uključujući postoperativnu anemiju i krvarenje iz rane), kontuzija, sekrecija iz rane. Manje česti neželjeni efekti: Trombocitemija (uključujući povećani broj trombocita), alergijska reakcija, alergijski dermatitis, cerebralno i intrakranijalno krvarenje, sinkopa, tahikardija, suha usta, abnormalna funkcija jetre, urtikarija, hemartroza, loše osjećanje (uključujući malaksalost), povećani bilirubin, povećana alkalna fosfataza u krvi, povećani LDH, povećana lipaza, povećana amilaza, povećani GGT1. Nosilac dozvole za stavljanje gotovog lijeka u promet ‘’Bayer’’ d.o.o. Sarajevo Trg solidarnosti 2a, Sarajevo Broj i datum rješenja o dozvoli za stavljanje gotovog lijeka u promet: Xarelto 15 mg: 04-07.1-1081/12 od 27.4.2012. Xarelto 20 mg: 04-07.1-8525/11 od 27.4.2012. Reference: 1. SPC Xarelto® 15 mg film tablete, Xarelto® 20 mg film tablete

* Sekundarna prevencija moždanog udara prema preporuci neurologa iz Jedinice za moždani udar. Primarna prevencija ishemijskog moždanog udara kod pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom, prema preporuci kardiologa-aritmologa.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ene su krvni sudovi koji sakupljaju krv iz perifernih delova organizma i vraćaju je prema srcu. To podrazumeva kretanje krvi nasuprot sile teže, što dovodi do poremećaja venske cirkulacije. Pri pomisli na proširene vene prvo na um pada narušen izgled nogu, vidljiva mreža kapilara, tamne fleke i hematomi, neestetske izbočine na površini kože, a često se potiskuje da mogu predstavljati ozbiljan pa i po život opasan problem. Venski krvotok predstavlja splet dubokih i površinskih vena. Duboke vene su smeštene između mišića čijim kontrakcijama (mišićno-venska pumpa) se omogućuje kretanje krvi ka srcu. Proširene vene nastaju usled oštećenja venskih zalistaka, najčešće zbog urođene osetljive strukture zalistaka ili prisutnosti faktora rizika: • Trudnoća • Primena oralne kontracepcije • Pretilost • Dugo stajanje ili sedenje • Dugotrajna upotreba obuće sa visokom petom. Trudnoća menja hormonski status žene i izaziva smanjenu elastičnost venskog zida, povećava pritisak u venama što dovodi do proširenja i nastanka varikoziteta. Isti efekat izazivaju i oralni kontaceptivi utičući na hormonski status. Pretilost usled nakupljanja masnog tkiva otežava protok u venskim krvnim sudovima. Obuća sa visokom petom narušava biostatičke odnose, što utiče na tonus mišića potkolenice i smanjuje funkciju „mišićne pumpe“. Dugo stajanje i sedenje isključuje pozitivno dejstvo „mišićne pumpe“. Oko 30% populacije starije od 25 godina već ima problema sa venskom cirkulacijom i učestalost poremećaja je četiri puta veća kod ženske populacije. Osnovni simptomi su: • Bolovi u potkolenicama • Osećaj umora i težine • Peckanje • Svrab i otok. Simptomi se pogoršavaju sa porastom temperatura i povlače se uglavnom posle dužeg mirovanja u ležećem položaju. Komplikacije kod proširenih vena se mogu javiti kod uznapredovale bolesti i najčešće se manifestuju kao upalni procesi (tromboflebitis), postrombotski sindrom (hronična venska insuficijencija), spontano krvarenje i flebotromboza (stvaranje krvnog ugruška u dubokim venama). Vremenom, zbog usporene cirkulacije, dolazi do promena na koži, koja zbog slabe ishranjenosti postaje isušena, hrapava, dobija smeđu boju, a kapilari postaju propustljiviji. 50

Fitoterapija poremećaja cirkulacije

Mr ph. Anica Crkvenčić

Kod utvrđenih genetskih predispozicija ili pojavom prvih znakova oboljenja neophodno je sprovesti mere prevencije koje obuhvataju: • Izbegavanje profesija koje podrazumevaju dugo stajanje ili sedenje • Zdravu ishranu bogatu vlaknima i održavanje normalne telesne težine • Umerene fizičke aktivnosti u cilju pokretanja mišićne pumpe (hodanje, plivanje i dr.) • Izbegavanje toplih kupki i sunčanja

Ruta Graveolens

Ukoliko je potrebno može se sprovesti kompresivna terapija elastičnim zavojima i čarapama. Preporučuje se i upotreba peroralnih i dermatoloških fitopreparata kao dopuna standardnim metodama lečenja. Najčešće se upotrebljavaju ekstrakti divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), rute (Ruta graveolens), vinove loze (Vitis vinifera) i nevena (Calendula officinalis). Ekstrakt divljeg kestena sadrži triterpenski saponin escin koji predstavlja smesu više

srodnih glukozida. Aglikon je protoescigenin, a glukonsku komponentu čine šećeri glukoza, galaktoza ili ksiloza. Escin ispoljava antiinflamatorno, antiedematozno i venotonično delovanje, a u kombinaciji sa rutozidom smanjuje propustljivost i perforaciju kapilara. Escin indukuje sintezu endotelnog azot-oksida i prostaglandina F-2 alpha. Takođe deluje kao antagonist histamina i sprečava razlaganje mukopolisaharida. Bitno je pomenuti da escin u peroralnim preparatima može iritirati želudačnu sluznicu, a u većim dozama kod dugotrajne upotrebe može negativno delovati na bubrežne i jetrene funkcije te se preporučuje upotreba dermatoloških preparata. Najčešće peroralno upotrebljavani fitopreparati sadrže rutin koji predstavlja glukozid flavonola kvercetina i disaharida rutinoze. Rutin ispoljava izrazito antioksidativno delovanje, a in vitro je dokazano inhibitorno delovanje na angiogenezu tako da se ispituje njegovo antikancerogeno delovanje. Rutin i rutozidi deluju antiagregacijski, antiinflamatorno, smanjuju permeabilnost kapilara i utiču na jačanje zidova venskih krvnih sudova tako da se koriste u tretmanu poremećaja venske cirkulacije i lečenju hemoroida.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

teroskleroza je najčešće oštećenje arterija koje se karakteriše lokalnim zadebljanjem intime, koje se sastoji od umnoženih i izmijenjenih glatkih mišićnih ćelija, makrofaga, lipida iz serumskih lipoproteina nakupljenih u ćelijama i izvan njih te umnoženog veziva . Ovo je složen proces multifaktorijelne etiologije, a manifestuje se kao ishemijska bolest srca, ishemijska bolest mozga i periferna arterijska bolest, koji predstavljaju najčešći uzrok obolijevanja i umiranja u razvijenim zemljama svijeta. Proces ateroskleroze započinje već u djetinjstvu, sporo napreduje, a njene kliničke manifestacije se obično pojavljuju u srednjoj ili starijoj životnoj dobi. Danas je dokazan uticaj mnogih faktora rizika na razvoj ateroskleroze.(1) Iako u patogenezi ateroskleroze učestvuje veliki broj faktora rizika i dalje centralnu ulogu u nastajanju aterosklerotskog procesa ima poremećaj lipida. U mnogim istraživanjima je dokazana povezanost povećane koncentracije ukupnog holesterola, lipoproteina male gustine LDL (Low Density Lipoprotein ) te smanjenog nivoa lipoproteina velike gustine HDL (High Density Lipoprotein ) sa povećanom učestalošću ateroskleroze.(2) Brojne studije su pokazale da je ključna uloga u procesu ateroskleroze upravo uloga lipida te da je rizik od nastajanja kardiovaskularnih bolesti (KVB) značajno manji ukoliko je koncentracija LDL holesterola niža od 4,2 mmol/l, čak i ako su prisutni ostali faktori rizika.(3) Povišena koncentracija triglicerida je važna u procesu aterogeneze zbog toga što je povezana sa LDL-om i HDL-om na način da potiču aterosklerozu. Mali gusti LDL pojavljuju se u plazmi kada je nivo triglicerida iznad 1,4 mmol/l. (4) Takođe, visoke vrijednosti triglicerida praćene su niskim vrijednostima HDL-a i nastankom ateroskleroze. Dokazano je da povećanje nivoa triglicerida, kao i nizak nivo HDL-a predstavlja nezavisan faktor za nastanak aterosklerotskog procesa. Povećanjem triglicerida za 1 mmmol/l povećava se i rizik za nastanak ishemijske bolesti srca i to kod muškaraca za 15%, a kod žena za čak 37%. Za napredovanje procesa ateroskleroze važna je umjerena hipertrigliceridemija u rasponu od 2 do 5 mmol/l. Hronična hiperlipidemija, hipertenzija, pušenje, dijabetes, povišen nivo homocisteina u krvi, infektivni agensi, mogu da izmijene normalni, fiziološki model ponašanja endotela (5). 52

Značaj primjene prirodnih preparata kod poboljšanja nivoa masnoća u krvi

Save oil® Prirodni preparat u primarnoj i sekundarnoj prevenciji ateroskleroze

Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, primarijus spec. internista-endokrinolog, predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Hiperlipidemija je vrlo česta bolest u današnje doba. Na osnovu rezultata velikih epidemioloških studija znamo da je nakon hipertenzije i pušenja treći najvažniji faktor rizika za nastanak KVB-a. S obzirom na to da proces ateroskleroze započinje u ranom životnom dobu posebnu pažnju treba posvetiti njenoj prevenciji kroz adekvatnu regulaciju lipida u krvi. Danas se hiperlipidemija liječi kada se pojavi kao primarna ili kao sekundarna hiperlipidemija u sklopu prevencije KVB-a. Hiperlipidemiju treba liječiti kod svih osoba koje su imale kardiovaskularni morbiditet (npr. infarkt miokarda , angina pectoris ) kod dijabetičara bez obzira na to imaju li koronarnu bolest ili ne, kao i kod osoba koje imaju cerebrovaskularnu te perifernu arterijsku bolest . Studije su pokazale da liječenje hiperlipidemije za 40% smanjuje rizik za recidiv kardiovaskularne bolesti . Veliki dio populacije ima povišen holesterol u krvi, a nema dokazanu koronarnu bolest kao ni drugu komplikaciju aterosklerotske bolesti. Istraživanja su pokazala da i kod takvih osoba treba primijeniti terapiju u smislu primarne prevencije, što može rezultirati kvalitetnijim životom bez ispoljavanja KVB-a. Na taj način u ranoj fazi se prevenira razvoj komplikacija. Ukoliko osoba, osim povišenog holesterola, nema drugih rizičnih činilaca, procjenjuje se ukupni desetogodišnji kardiovaskularni rizik, tzv. EURO SCORE, koji na osnovu desetogodišnjih istraživanja sadrži kalkulaciju rizika za razvoj fatalnih ili nefatalnih kardiovaskularnih komplikacija. Rizični činioci u primarnoj prevenciji su dob, pol, nivo holesterola , hipertenzija i pušenje. Za sekundarnu prevenciju preporuke su da liječimo svakog bolesnika koji ima ukupni holesterol viši od 4,5 mmol/L i svakog bolesnika koji ima

LDL holesterol viši od 2,5 mmol/l . U posljednjih nekoliko godina su objavljene studije u kojima je opisano kako smanjenje LDL holesterola na nivo 1,6-1,8 mmol/L ima dodatne povoljne učinke kod dijabetičara koji imaju pridruženu KVB ili CVB. Što se tiče HDL holesterola , poželjno je da bude oko 1 mmol/L za muškarce, odnosno 1,1-1,3 mmmol/L za žene. Treba liječiti tako da se smanji LDL holesterol i održava visok nivo HDL holesterola, tj. da se ne kompromituje njegov zaštitni učinak. U posljednjih nekoliko decenija došlo je do značajnog porasta obolijevanja i smrtnosti od KVB-a, od kojih su svakako najznačajniji infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult. Upravo zbog toga, savremena medicina svoju pažnju usmjerava ka mjerama koje se sprovode kod zdravih ljudi s ciljem da se spriječi nastanak KVB-a (primarna prevencija ). Osnovna mjera koja se prvo primjenjuje u liječenju hiperlipoproteinemije jeste dijetetski režim ishrane i povećanje fizičke aktivnosti. Najvažnije je promijeniti način ishrane, održavati poželjni nivo fizičke aktivnosti, postići poželjni nivo tjelesne težine, ograničiti unos alkohola i obavezno prestati s pušenjem. Ukoliko se ovim mjerama ne postignu preporučene ciljne vrijednosti lipidnih parametara neophodno je uvesti medikamentoznu terapiju . Od lijekova danas se najviše koriste statini i derivati fibrične kiseline. Međutim, kod njihove primjene mogući su neželjeni efekti kao što su rabdomioliza (razgradnja mišićnih ćelija ) oštećenje jetre, smetnje sa varenjem. Iz svega navedenog postoji jasna potreba za razvojem prirodnog i efikasnog lijeka u borbi protiv ateroskleroze. Moguće rješenje leži u povećanom unosu omega-3 masnih kiselina putem komercijalno dostupnih dodataka ishrani.

PRIRODA I

Literatura:

1. Savić T,Janković D.Poremećaj metabolizma lipida i ateroskleroza .Lipidologija u svakoj ambulanti .2004;1:7-14 2. Newton KM,Lacroix AZ ,Buist DSM.Overview of Risk Factors for Cardiovascular Disease, In: Goldman MB,Hatch 8eds.) Women and Health .ed. San Diego:Academic Press 2000,p.757-70 3. Guz De Backer (Chairperson ) ,et al.European gudllines on cardiovascular disease prevention in clinical practise.Thirt Joint Task Force of European and other Societes on Cardiovascular Disease Prevention in Clinical practice.Eur Heart J 2003;24 :1601-10 4. Savić T, Đinđić B, Bojanić V, Janković R, Damjanović G . Anti-inflamatory eddect of statins therapy in patients with coronary disease and diabetes mellitus type 2.Facta Universitatis 2005;12 (3):134-9. 5. Anderson TJ.Assesment and treatment of endothelial dysfunction in humans. J Am Coll Cardiol.,1999:34;631-8 6. Hang Wang, Zhi-ming Fu , Chun-chao Han. The potential Application of Marine Bioactives Against Diabees and Obesity.American Journal of Marine Scinece ,2014 m Vol.2.No.1,1-8 7. Roxanda Bunea M.D.,Khassan El Farrah M.D.,M. Sc.,Luisa Deutsch M.D.,M.Sc.Evaluation of Effects of Neptune Krill Oil on the Clinical Course of Hyperlipidemia . Altern Med Rev 2004; 9(4) :420-428 8. Tandy S,Chung RW, Wat E, et al.Dietary krill oil supplementation reduces hepatic steatosis, glycemia, and hypercholesterolemia in high-fatfed mice. J Agric Food Chemistry .57:93399345,2009 9. Deutch L.Evaluation of the effect of Neptune krill oil on chronic inflamation and arthritic symptoms. Journal of the American College of Nutrition ,26;39-48,2007 10. Gigliotti JC ,Davenport MP ,Beamer SK et al.Extraction and characterisation of lipids from Antarctic krill (Euphasia superba ) Food Chemistry,125:1028-1036,2011.

„Save Oil“ Omega-3 masne kiseline predstavljaju jedno od najsnažnijih sredstava u borbi protiv lipidskih poremećaja i time i kardiovaskularnih bolesti. Dokazano je da imaju benefit u smanjivanju mortaliteta od KVB-a, putem smanjenja nivoa triglicerida, porasta HDL holesterola kao i antiinflamatornim djelovanjem. Spadaju u esencijalne masne kiseline koje se ne mogu stvarati u organizmu i mogu značajno doprinijeti poboljšanju nivoa masnoća u krvi (holesterola i triglicerida) kao važnim faktorima rizika za aterosklerozu. Omega -3 masne kiseline svoje povoljno dejstvo ostvaruju putem učvršćivanja zidova ćelija i putem smanjenja opšteg zapaljenjskog stanja organizma.(7) Dokazano je da nisu svi dodaci hrani koji sadrže omega-3 masne kiseline podjednako efikasni. „Save Oil“ se dobija iz antarktičkih račića Euphasia superba i sadrži kombinaciju: Omega -3 masnih kiselina, fosfolipida i astaksantina. Ono što razlikuje „Save Oil“ od drugih proizvoda koji sadrže omega-3 masne kiseline je značajan dio dugačkog lanca Omega-3 masnih kiselina u fosfolipidnoj formi, rastvorljivih u vodi, što omogućuje njihovu bolju apsorpciju i iskoristivost.(8) U sastavu „Save Oil“ caps. nalazi se i astaksantin, veoma važan antioksidans, koji ljudi ne mogu sintetisati, već ga moraju unositi hranom, odnosno suplementima . On igra ključnu ulogu kao najjači antioksidans među karotenoidima i jači je 500 puta od vitamina E . Ima značajan efekat na kardiovaskularni oksidativni stres i inflamaciju, a uočen je i neuroprotektivni učinak astaksantina. Istraživanja japanskih naučnika su pokazala da je upotrebom astaksantina 70% ćelija mozga bilo zašti-

Z D R AV L J E

ćeno od oštećenja . Ovaj antioksidans uklanja slobodne radikale i ima čak 54 puta bolju zaštitu organizma u poređenju sa ribljim uljem.(9) „Save oil“ pokazuje značajnu prednost u odnosu na ostale omega-3 masne kiseline upravo zbog sadržaja fosfolipidnog oblika ovih kiselina, koji su rastvorljivi u vodi i sadržani u ulju antarktičkih račića, s obzirom na to da se za 50% bolje resorbuju iz crijeva i ima bolju dostupnost u krvi. Dosadašnje kliničke studije jasno su pokazale da primjena 1-2 g ovog ulja dnevno smanjuje nivo lošeg holesterola (LDL) za 36% dok povećava nivo dobrog holesterola (HDL) za čak 43% uz istovremeno sniženje i triglicerida. Prema istraživanjima ljekara „Mayo“ klinike, SAD, publikovanom u novembru 2013. godine, dokazano je da Omega-3 masne kiseline imaju benefit u smanjivanju mortaliteta nastalih kao posljedica KVB-a , zbog smanjivanja nivoa triglicerida, porasta HDL holesterola, kao i antiinflamatornog djelovanja. Začajno smanjuju povišen krvni pritisak, kao i rizik za razvoj kardiovaskularnog incidenta. Nova istraživanja pokazala su benefit i u liječenju reumatoidnog artritisa.(10) Posebno treba istaći da fosfolipidni oblik ovih masnih kiselina prolazi krvno-moždanu barijeru i ima povoljan efekat i na moždanu cirkulaciju te prevenciju CVI i demencije. Ovakav jedinstven hemijski sastav ulja antarktičkih račića ga značajno razlikuje od ribljeg ulja i drugih dijetetskih suplemenata koji sadrže omega -3 masne kiseline.(11) Važno je naglasiti da se radi o potpuno prirodnom preparatu i da nisu zabilježeni ozbiljni neželjeni efekti u studijama u kojima je ispitivano njegovo dejstvo ukoliko se konzumira u preporučenoj dozi.

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRIRODA I

e možete zamisliti obrok bez hleba? Uživate u obilasku lokalnih pekara i poslastičarnica? Redovno jedete testeninu i pizzu? Sve bi to bilo dobro da nema jedne sitnice. Prehrambena industrija danas za sve to koristi belo brašno. Zašto je to ozbiljan problem? Beli hleb ima visoku kalorijsku, a nisku nutritivnu vrednost pa ga treba izbegavati ili jesti u malim količinama. Jedno veće parče belog hleba (100 grama), ima i do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije. Osobe koje imaju problem sa viškom kilograma na ovaj način upropastiće svaki pokušaj da oslabe. Beli hleb, odnosno hleb od pšeničnog brašna tip 400 ili 500 ima visoku glikemijsku vrednost i pun je soli pa se ne preporučuje ljudima koji su skloni dijabetesu i koji boluju od hipertenzije. Nekoliko bitnih činjenica o belom hlebu: • Veće parče hleba (100 grama) ima do 250 kalorija pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije • Parče hleba sadrži oko 1,2 grama kuhinjske soli, a preporučeni dnevni unos soli je pet grama (sa četiri veća parčeta hleba unosimo preporučeni dnevni unos kuhinjske soli) • 80-85% ukupne proizvodnje i potrošnje hleba čini beli hleb “sava” od brašna tipa 500 • 100 kg hleba po stanovniku se pojede godišnje u Srbiji, to je tri puta više od proseka u Evropi Da li vam se i dalje jede hleb za sva tri obroka? Nutritivna vrednost hleba zavisi od stepena prerade pa ako je potpuno prerađen, što su tip 400 ili 500, najvrednije materije iz zrna su, praktično, bačene. Da ne bismo dalje pisali o svim štetnostima belog brašna – “bele smrti”, bićemo praktični i navešćemo u ovom tekstu odlične zamene za hleb, tj. fenomenalno zdrave verzije hleba.

Z D R AV L J E

Belo brašno – „bela smrt“ • 3 kašike kisele vode • 1 kašika maslinovog ulja, bundevinog ulja ili svinjske masti *Priprema* 1. Jaje viljuškom umutiti, dodati so, kiselu vodu i ulje. Zatim polako umešati samlevene semenke. 2. Veću šolju ili keramičku posudu namazati maslacem i sipati smesu. Pazite da šolja bude dovoljno velika jer će hlebić da naraste.

3. Ubacite na 4 minuta na najjače u mikrotalasnu i hleb je gotov.

Tortilje od karfiola • • • • •

¾ glavice od karfiola 2 jaja ¼ šoljice usitnjenog peršuna sok pola limete so i biber po ukusu *Priprema*

Hleb bez brašna za 4 minuta • 1 jaje • 80 g brašna od semenki (susam, 1. Zagrejte rernu na 200 stepeni. Pleh lan, suncokret i bundevine semenke) obložite papirom za pečenje. • (brašno od semenki se može napra- 2. Cvetove karfiola usitnite i zatim viti tako što će se semenke samleti sameljite u blenderu.Trebalo bi da u električnom mikseru) dobijete oko dve šolje usitnjenog • kašičica praška za pecivo i so karfiola.

Priprema: Jelena Broćilović

3. Karfiol stavite u činiju i zagrejte u mikrotalasnoj rerni 2 minuta, zatim izvadite, promešajte i ponovo zagrevajte 2 minuta. Karfiol zatim stavite u gustu gazu ili tanju krpu i iscedite višak tečnosti. S obzirom na to da je karfiol veoma topao, preporučujemo da nosite kuhinjske rukavice dok ovo radite. 4. U posudi srednje veličine umutite jaja, dodajte karfiol, peršun, sok limete, so i biber. Sve dobro promešajte. Oblikujte šest tortljia i poređajte u pleh za pečenje. 5. 5. Pecite tortilje 10 minuta, zatim ih izvadite iz rerne, okrenite i vratie u rernu da se peku još 5-7 minuta. 6. 6. Zagrejte tiganj s nelepljivim dnom i u njemu blago propžite pečene tortilje (oko 1-2 minuta sa svake strane) dok ne porumene.

Kukuruzni krekeri sa semenkama • • • • • • •

2dl (130 g) kukuruznog brašna 1/2dl (30 g) lanenih semenki 1/2dl (35 g) susama 3/4dl (50 g) semenki suncokreta 50 ml maslinovog ulja 250 ml proključale vode morska so za posipanje

*Priprema* 1. Zagrejte pećnicu na 150°C. Sve suve sastojke ubacite u činiju. Dodajte maslinovo ulje, a zatim malo varjačom izmešajte da se sve spoji. 2. Uspite vodu koja je tek proključala i varjačom izmešajte. Izgledaće poput palente i na početku će delovati pomalo tečno, ali dok pripremite papir za rastanjivanje testa, oklagiju i ostalo, smesa će se malčice stegnuti. Dakle, ne očekujte teksturu testa, ne može se mesiti rukama i razvući će se u tanki list bez problema. 3. Na radnu površinu stavite list papira za pečenje koji bi manje-više trebalo da bude veličine pleha. Na 55

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

3. U žumanjke umutite sir i dobro promešajte da se sve sjedini. Ako želite, ubacite i malo praška za pecivo (takva struktura čini oopsie da više podseća na hleb). 4. Pažljivo umešajte ulupane belanjke u smesu od žumanjaka i sira. Potrudite se da to radite nežno kako belanca ne bi spala. 5. Stavite šest većih ili osam manjih veknica oopsie hleba na tepsiju. sredinu prenesite polovinu smese 6. Pecite na sredini rerne na 150° C i prekrijte drugim papirom. Ruka(300° F) oko 25 minuta – dok ne ma ovlaš pritisnite da se formira dobiju zlatnu boju. disk, a zatim oklagijom preko gornjeg papira rastanjite testo najviše što možete. Malo-pomalo, videćete da se fino i lako rastanjuje tako da prekrije čitav list. 4. Sklonite gornji papir (iskoristite ga za naredno razvijanje) i prenesite sve zajedno u pleh podvlačeći ruke ispod papira (ukoliko nemate još jedan par ruku da pripomogne). Ne brinite što ćete već videti pukotine na rastanjenom testu, ono će ionako kasnije popucati. Pospite solju i ostavite sa strane. Oopsie možete da koristite kao 5. Stavite plehove u zagrijanu pećnicu i pecite ih oko 40-45 minu- osnovu za sendvič ili kao zemičku, leta uz uključen ventilator. Počnite pinjicu za hamburger ili pljeskavicu. Tada proveravate da li je pečeno već kođe, pre nego što ih stavite u rernu, nakon 30 minuta, jer se jačine peć- možete ih posuti raznim semekama ponica značajno razlikuju. Znaćete da put susama, maka, suncokretovih sesu gotovi najpre po mirisu, a zatim menki… Jedan veliki oopsie može poi po boji (biće blago rumeni i suvi). služiti za rolat ako ga premažete s pa6. Izvucite iz rerne, ostavite da se mal- vlakom i bobicama pa urolate. Pustite čice prohlade i to je to. mašti na volju i uživajte.

Oopsie hleb bez ugljenih hidrata je vrlo popularan u dijetama s niskim udelom ugljenih hidrata. Osim toga, odličan je za sve koji se ne mogu odvojiti od hleba, a žele da smanje kilograme. S obzirom na to da ima minimalni udeo ugljenih hidrata (0,8 g po komadu), možemo ga slobodno predstaviti kao hleb bez ugljenih hidrata. Sastojci: • 3 jaja • 100 grama krem sira (Philadelphia ili ABC) • malo soli • 1 g praška za pecivo Priprema: 1. Odvojite belance od žumanceta u dve posude 2. Ulupajte belanca sa malo soli u veoma čvrstu penu 56

Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na beli hleb i peciva, savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz. Kako bismo sačuvali svoje zdravlje, vratimo se nekadašnjim proverenim celovitim zrnima žitarica i orašastim plodovima i mnoge bolesti će zaobići naša vrata. Upotreba integralnih žitarica u ishrani pruža mogućnost za pripremu veoma širokog asortimana jela, tako da samo treba pustiti mašti na volju. U nedostatku ideja postoji i ogromna količina proverenih recepata kao odlične zamene za belo brašno – “belu smrt”.

Karfiol je namirnica koja se može pripremati na bezbroj načina, a ne sadrži gotovo nikakve masnoće. Ima vrlo malo ugljenih hidrata i kalorija pa je zato idealna zamena za krompir. Skuvajte ga i pripremite kao krompir i pretvorite u pire. Isto tako, kuvani karfiol, začinjen sa malo soli, bibera, maslinovog ulja i sirćeta, postaje najukusnija salata koju možete jesti i samu. Možete izrendati karfiol, malo obariti i imate odličnu zamenu za rižu. Testenina je mnogima glavni deo brzinskog obroka koji se može pripremiti za svega pola sata. Ali, iako je vrlo ukusan dodatak jelima, testo nije prijatelj vaše linije, posebno ako planirate da izgubite pokoji kilogram viška. Jednostavno, testeninu zamenite, na primer, špagetama od tikvica. Nabaviti proizvode od belog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mame vas beli hleb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i testenina. Međutim, čini se da nismo ni izdaleka svesni da je belo brašno jednako nezdravo kao i rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakve pozitivne prehrambene koristi. I proizvodi od belog brašna, pojačani vitaminima, nisu puno bolji.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

olest je stara koliko i život na zemlji. Kroz istoriju, medicina i njega su bile od ogromnog značaja za razvoj mnogih civilizacija, od starih Egipćana sa jednim od najrazvijenijih medicinskih sistema i najzdravijim narodom do Vavilonaca koje uvode koncept dijagnoze, prognoze i medicinskog pregleda. Sva društva imaju vjerovanja koja pružaju objašnjenja za rođenje, smrt i bolesti, koje su pripisivane vještičarenju, demonima, nepovoljnim astralnim uticajima ili volji bogova. Persijska medicina Persijska medicina, kao i starojevrejska, bazirala se na čistoći i higijeni isključivo sa religijskog stanovišta. U avestama, persijskim svetim kniga-

Drevna medicina

Dr Sanela Burgić

Faravahar ili ljudski duh koji utjelovljuje silu dobra i zla

ma, nalaze se brojni higijenskii propisi zasnovani na Zaratustrinom dualizmu, borbe dobra (bog Ormuzd) i zla (bog Ahriman), tj. borbe nečistoće (bolest) i čistoće (izlječenje). Medicinom su se bavili sveštenici, kojima su u kasnijem periodu bili potčinjeni hirurzi. Velika pažnja je posvećivana tjelesnoj i duhovnoj čistoći, ispravnosti vode za piće, lokacijama groblja i izolaciji leproznih bolesnika. Indijska medicina Staroindijska medicina nastala je oko 15. vijeka p.n.e i razvijala se do oko 1. vijeka p.n.e. kada se pomiješala sa grčko-arapskom medicinom. Najranija faza (15 – 5. vijek p.n.e.) naziva se vedska, prema svetim knigama vedama, u kojima je sadržano cjelokupno znanje. Vede su najstarije svete staroindijske

Atarvaveda

knjige i najstariji hinduistički sveti tekstovi (poezija, filozofski dijalozi, mitovi i ritualni napjevi) koje su sastavili Arijevci prije oko 3.500 godina. Dijele se na četiri knjige, poznate kao „knjige znanja”, a to su Rigveda (svete himne posvećene božanstvima), Jađurveda (molitve i žrtveni obredi koje su izvodili sveštenici), Samaveda (pjesme) i Atarvaveda (magični napjevi i formule). Prema vedama, bolesti su uzrokovane demonima, a koncept liječenja se zasniva na mistično-religiozim radnjama praćenim tipičnim inkantacijama koje su obavljali sveštenici ljekari. U 11. vijeku p.n.e. sveštenici napuštaju medicinu i njome se bave „obični ljudi“. Liječenje bolesti postaje manje značajno, a mnogo pažnje se posvećuje higijeni sa posebnim osvrtom na obavezno pranje ruku prije i poslije jela, nakon dodira mrtvaca, nečistih predmeta i nečistih dijelova tijela. Žene su se obavezno kupale nakon menstruacije i nakon poroda, zabranjivano je uživanje pojedinih jela, a alkohol je strogo zabranjen. Sveti hindu tekst

Rekonstrukcija nosa u drevnoj Indiji

Atarvaveda, iz ranog gvozdenog doba (oko 1000. godine p.n.e.), je prvi indijski tekst koji se bavio medicinom baziranom na konceptu egzorcizma i magije, a koja je sadržavala i biljne recepte za razna oboljenja (npr. liječenje gube lišajem ili ujeda zmije pojanjem). Upotreba biljaka u liječenju oboljenja kasnije je predstavljala veliki dio Ajurvede. U postvedskoj Indiji pojavljuje se tradicionalna medicina ajurveda, koja znači „kompletno znanje za dug život“. Zasniva se na pet elemenata (zemlja, voda, vatra, vazduh i etar) koji probavnim procesima organizma prelaze u sedam osnovnih supstanci dhatusa (plazma, krv, mišići, masno tkivo, kosti, koštana srž i sjemena tečnost) i

tri energetska principa dosha (vazduh, žuč i sluz). Grčka medicina će kasnije razviti sličnu teoriju, zasnovanu na četiri humoralna faktora (krv, žuta žuč, crna žuč i sluz). Prema ajurvedi, bolest je rezultat neravnoteže u organizmu. Klasična ajurveda obuhvata internu medicinu, psihijatriju, otorinolaringologiju, oftalmologiju, hirurgiju, toksikologiju, gerijatriju, eugeniku i afrodizijake, uz veoma razvijenu dijagnostiku (osim auskultacije i palpacije upotrebljavaju i čulo ukusa i mirisa). Koncept liječenja se zasniva na upotrebi raznih supstanci poput sredstava za čišćenje, znojenje, povraćanje, kijanje, inhalaciju, ljekovite kupke kojima odstranjuje višak doše i tijelo vraća u stanje ravnoteže. Pisana svjedočanstva o ajurvedskoj medicini ostala su zabilježena u tri velika djela (tri samhite). Prvu knjigu o unutrašnjim bolestima, napisao je Atrej (čija djela nisu sačuvana, ali se on spominje kao prvi veliki učitelj ajurvede), Sušruta, knjigu o hirurgiji, a treću kašmirski ljekar Ćaraka. Mahariši Sušruta (oko 500. godine p.n.e.), jedan od osnivača ajurvedske medicine i hirurg, u tekstu Sušruta samhita je identifikovao 1120 oboljenja, listu od 760 medicinskih ljekovitih supstanci i hirurški instrumentarij (20 oštrih – noževi, makaze, igle, pile i 101 tupih - pincete, tube, poluge, kuke i sonde). Tekst sadrži opis ekstrakcije zuba, namještanje polomljenih kostiju, operacije ileusa, fistula rektuma te rekonstrukcije nosa pa se Sušruta smatra i prvim plastičnim hirurgom. Rekontrukcija nosa je bila veoma važan operativni zahvat u drevnoj Indiji jer se preljuba kažnjavala amputacijom nosa. Vršio je i operacije mrene kao i magnet za vađenje metalnih stranih predmeta iz oka. Vino je koristio kao anestetik. U toku liječenja poseban značaj je pridavao čistoći i zaustavljanju krvarenja prilikom operacija pa je često vršio i podvezivanje krvnih sudova. Ćaraka (oko 200. godine n.e.) je prepoznao značaj prevencije bolesti. Prvi je ljekar koji je predstavio koncept digestije, metabolizma i imuniteta. Poznavao je osnove genetike te determinirajuće faktore pola kao i uzroke ge-

PRIRODA I

netskih anomalija. Proučavao je anatomiju ljudskog organizma, uz vjerovanje da je srce jedna šupljina povezana sa 13 glavnih krvnih sudova sa ostatkom organizma uz postojanje bezbroj manjih krvnih sudova koji su imali nutritivnu funkciju ali i ulogu u otklanjanju otpadnih podukata organizma. Prema Ćaraki, opstrukcija nekog od glavnih sudova je vodila oboljenju ili deformitetu tijela. Kineska medicina Razvoj kineske medicine počinje oko 5000. godine p.n.e. zaslugom legendarnih kineskih careva. Šen Nung (2838. godine p.n.e.) smatra se ocem kineske medicine. Najstariji kineski pisani medicinski tekst Nei-King datira oko 2500. godine p.n.e. i djelo je cara Huang-Tia ( Žuti car). Starokineska medicina zasnivala se na kineskoj filozofiji o jedinstvu makro i mikro kosmosa kojim upravljaju jang - aktivni, muški princip i jin - pasivni, ženski princip. Po njima prevaga janga je znak zdravlja, a jina bolesti te se i terapija bazirala na jačanju janga upotrebom želatina kod krvarenja, preparata željeza kod anemija, opijuma kao narkotika, udisanje živinih para kod sifilisa, masaža i akupunkture (stvaranje sitnih rupica u tijelu brojnim ubodima pri čemu se formiraju kanalići preko kojih se iz organizma ispušta nezdrav vazduh). U kineskoj medicini, kao i u filozofiji, broj 5 ima posebno značenje te tako postoji pet glavnih organa (srce, pluća, bubrezi, jetra i slezena), pet sporednih organa (žučna kesica, tanko crijevo, želudac, debelo crijevo i mokraćna bešika), pet ukusa, pet boja, antipatije i simpatije među organima (jetra je majka srca, želudac je sin srca, bubreg neprijatelj srca i sl.). U dijagnostici najveći značaj su imali pregled kože, oka, jezika, tjelesnih izlučevina i pulsa. Određivali su puls na 11 različitih mjesta na tijelu, a poznavali i oko 200 različitih manifestacija pulsnog talasa. Kinezi su pronašli prvu metodu variolizacije (neku vrstu vakcinacije), koju su izvodili tako što su pamučnu vatu kvasili gnojem iz pustula oboljelog, a potom je stavljali u nos zdrave osobe ili sasušeni gnoj uduvavali u nos. Nisu se bavili hirurgijom, osim ekstenzije kostiju kod preloma i kastracije mladića, stvarajući evnuhe za potrebe carskih dvorova.

velikim uticajem medicine Egipta i Mesopotamije. Najstariji pisani dokument koji sadrži medicinska znanja tog doba su Homerove Ilijada i Odiseja sa opisom oko 140 rana i metoda njihovog liječenja. U Grčkoj bogovi su imali veliki ulogu u zdravlju ljudi. Hramovi/svetilišta, posvećeni bogu iscjeljitelju Asklepiju (grčki Ἀσκληπιεῖον - pjevati), poznati i kao asklepion, djelovali su kao centri za medicinski savjet, prognozu i liječenje. Nakon rituala pročišćavanja, posta, žrtvovanja i meditacije, pacijenti su provodili noć u hramu i uvodili se u indukovano stanje sna (enkoimesis) u kojem bi primali savjete od božanstva ili liječeni hirurgijom. Najveći broj ovih hramova, preteča današnjih modernih spa centara, bili su smješteni u udaljenim i prelijepim krajevima kao što je Epidauros u Grčkoj i Pergamon u sjeverozapadnoj Turskoj. Bogu Asklepiju su prinošene žrtve. Iskopavanja asklepiona su otkrila i ostatke žrtvovanja dijelova oboljelih ili povrijeđenih dijelova tijela. Do 6. vijeka p.n.e. medicina je imala religijsko-magijske osnove kao i kod ostalih drevnih naroda, međutim, nakon toga dolazi do preokreta u razvoju grčke medicine koja postaje empirijsko-racionalna.

Prve poznate grčke škole medicine otvorene su u Knidi (700. godina p.n.e.) i Kosu, u kojoj su se školovali ljekari-nesveštenici. Škola u Knidu je posmatrala čovjeka anatomski sa težištem na dijagnostiku i lokalizaciju bolesti te primjenu lokalne terapije. Alkmaeon, autor prvog anatomskog djela, radio je u ovoj školi u kojoj je uspostavljena praksa posmatranja pacijenata. Otkrio je vidni živac i Eustahijevu tubu, te prvi utvrdio da je mozak centar pamćenja. Škola u Kosu gledala je organizam čovjeka kao cjelinu sa posebnim akcentom na fiziološke funkcije. Njen najpoznatiji učenik je grčki Grčka medicina Razvoj drevne grčke medicine po- ljekar Hipokrat (460-370. p.n.e.), „otac činje oko 3000. p.n.e., a nastaje pod medicine“, koji je postavio temelje ra-

Z D R AV L J E

Bog medicine Asklepije, predstavljen sa štapom oko kojeg je omotana zmija

Higija, jedna od četiri kćerke Asklepija, boginja zdravlja i zaštitnica apotekara

cionalnog pristupa medicini. Hipokrat je možda bio prvi koji je klasifikovao oboljenje kao akutno, hronično, endemsko i epidemijsko te koristio termine kao što su egzacerbacija, relaps, kriza, paroksizam, rekonvalescencija i sl. Smatra se da je napisao veliki broj djela iz oblasti medicine, koja su kasnije sabrana u jedno djelo pod nazivom Corpus hippocraticum (zbirka oko 60 sačuvanih medicinskih djela, većinom napisanih između 430. p.n.e i 200. godine, a najpoznatije djelo je Hipokratova zakletva). Hipokrat je razvio humoralnu teoriju (po uzoru na ajurvedu) po kojoj je ljudski organizam ispunjen sa četiri supstance (žuta žuč, crna žuč, sluz i krv) koje treba da su u ravnoteži u cilju održavanja zdravlja. Opisao je brojne simptome koji i danas nose njegovo ime: succusio Hippcraticus, digiti Hippocratici, facies Hippocratica. Terapija je individualizovana, zasnivala se na primjeni biljnih lijekova, dijetoterapiji, upotrebi diuretičkih i laksativnih sredstava, sredstava za znojenje i povraćanje, kupkama, venesekciji i sl. Venesekcija ili puštanje „loše“ krvi je započelo sa Sumercima i Egipćanima, a nastavilo i kod starih Grka. Po njihovom vjerovanju, pacijenti sa groznicom ili nekim drugim 59

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

oboljenjem su imali previše krvi te u cilju ponovnog postizanja ravnoteže, ljekari su rezali vene i puštali lošu, bolesnu krv, a u često su u tu svrhu koristili i pijavice. Stari grčki ljekari su vjerovali u lutajuću matericu kao posebno biće sa sopstvenim umom. Prema zapisima Platona i Hipokrata, lutanje materice po organizmu žena u celibatu je uzrokovalo napade histerije, gušenja i grčenja tijela. Prevencija je podrazumijevala udaju u veoma mladoj dobi i rađanje što više djece, a liječenje masažom (u cilju vraćanja lutajuće materice u prvobitni položaj), tople kupke ili kađenje glave bolesnice sumporom uz istovremeno utrljavanje mirisnog losiona između butina što bi lutajuću matericu primamilo i vratilo u njen položaj.

Aleksandrijske škole, doprinijeli su razvoju hirurgije i farmakologije. Ljekar Glaucko Tarencio (1. vijek p.n.e.), predstavnik empirističke škole u Aleksandriji, smatra se prethodnikom medicine utemeljene na dokazima.

Hipokratova zakletva

Herofil od Halkidona (325-280. p.n.e.), pristalica Hipokratove humoralne teorije i osnivač prave anatomije, radio je na Medicinskom fakultetu u Aleksandriji. Izveo je prve sekcije na ljudskim leševima. Proučavao je sve organe, jasno praveći razliku između arterija i vena, ističući da arterije pulsiraju, a vene ne. Dao je dopinos i nauci o pulsu opisujući četiri kvaliteta pulsa - širinu, jačinu, brzinu i ritam. Mozak je smatrao središtem nerava i nosiocem duše. Opisao je strukture koje naziva moždane ovojnice, horoidni pleksus i četri moždane komore. Zajedno sa savremenikom Erazistratom proučavao je ulogu vena i nerava mapirajući njihov tok kroz tijelo. Erazistrat, (310-250. godine p.n.e.) takođe veliki anatom, opisao je vidni i slušni živac, žučne kanale, portalnu cirkulaciju i sl. Za razliku od Herafila, odbacio je Hipokratovu humoralnu teoriju i tvrdio da su važniji solidni - čvrsti dijelovi tijela, nervi, arterije i vene. Herofil i Erazistrat, kao najpoznatiji predstavnici 60

Rimska medicina Rimljani su imali veliki uticaj na razvoj javnog zdravstva gradeći puteve, akvadukte i vodovodne i kanalizacione sisteme. Ujedno su i prva civilizacija koja je uvela program javnog zdravlja za sve, bez obzira na socijalni status. Takođe su izumili brojne hirurške instrumente (forceps, skalpeli, sonde, pincete, kuke, specijalni noževi, dvojni instrumenti...) Za razliku od ostalih civilizacija starog svijeta vjerovali su da bolest ima prirodan uzrok te da je rezultat loše vode ili neadekvatnog kanalizacionog sistema. Za njih se vezuje i premisa: „U zdravom tijelu i zdrav duh“. Vježbanje i lična higijena su bile od velikog značaja. Rimljani su poznavali zdravstvene vrijednosti mineralnih i toplih voda te su izgradili niz banja, javnih kupatila i javnih toaleta. Isušivali su močvare u okolini Rima te riješili problem malarije. Prema rimskom zdravstveno-sanitarnom zakonodavstvu, držanje mrtvaca u kući ili sahrana unutar zidina grada je bila zabranjena, javne kuće su bile van grada, a prostitutke, kao i životne namirnice, su bile pod nadzorom. U 7. vijeku p.n.e. Pomplije je izdao Lex regia, medicinski zakon, po kojem svakoj ženi koja umre na kraju trudnoće se mora otvoriti trbuh i izvaditi bebu. U 6. vijeku p.n.e. donijet je zakon o zabrani pobačaja. Prvi rimski ljekari su bili robovi grčki ljekari porijeklom sa osvojenih teritorija, sa niskim socijalnim statusom. U slučaju smrti pacijenta, kazna je bila deportacija ili smrtna kazna. Tek 46. godine p.n.e. Julije Cezar im je dao građanska prava te im je i ugled rastao. Ugled grčkih ljekara je porastao dolaskom Asklepija, koji je sa svojim učenicima utemeljivač metodičke škole bazirane na solidarnoj patologiji, tj. da je bolest uzrok poremećaja tonusa dijelova tijela, a liječe-

nje se sprovodilo po principu „suprotno suprotnim“. Celzus ( 1. vijek n.e.) je napisao prvo djelo na latisnkom jeziku „De re medica“, kao i enciklopediju „Artes“ u kojoj je između ostalog obrađena medicina, te opisana četiri glavna simptoma zapaljenja tumor, rubor, calor i dolor kao i metod litotomije „sectio Celsiana“ - incizija na perineumu iznad collum vesicae. Dioskorid (sredina 1. vijeka n.e.) je autor apotekarskog priručnika „De materia medica“, cjelokupnog farmakološkog priručnika starog vijeka. Galen (129 – 217. godine n.e.) je takođe bio jedan od najvećih hirurga, anatoma i fiziologa starog svijeta. Vršio je brojne operativne zahvate uključujući i operacije na očima i mozgu. Uspješno je operisao kataraktu plasirajući iglu iza sočiva, a takođe je opisao metod preoperativne pripreme hirurškog polja u cilju izbjegavanja eventualne kontaminacije. Prvi je opisao glasne žice i dokazao da glas nastaje u grlu, a ne u srcu kako je do tada smatrano. Njegovo najpoznatije djelo je medicinski udžbenik „Ars parva“ u kojem je opisana patologija raznih oboljenja uz odgovarajući terapiju. Uveo je i eksperiment kao metod proučavanja patoloških i fizioloških procesa. Takođe je bio veliki pristalica Hipokratove humoralne teorije. Naslijeđe drevne medicine Nakon pada Zapadnog rimskog carstva i početka ranog srednjeg vijeka, grčka tradicija medicine je u padu u zapadnoj Evropi iako se nastavila nesmetano razvijati u Istočnom rimskom carstvu. Nakon 750. godine, Arapi su preveli drevne medicinske tekstove na arapski jezik, a njihovi ljekari se počinju baviti značajnim medicinskim istraživanjima. Istaknuti islamski medicinski pioniri uključuju eruditu Avicenu, koji se zajedno sa Imhotepom i Hipokratom, takođe naziva “ocem medicine”. On je napisao „Kanon medicine“ koji se smatra jednom od najpoznatijih knjiga u istoriji medicine.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

a listi evropskih zdravstvenih sistema u ovogodišnjem izveštaju EHCI – Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa Srbija zauzima 30. poziciju, što predstavlja napredak u odnosu na 33. mesto koje je zauzimala 2014. godine. Srbija je ostvarila 81 bod više nego prošle godine što, prema rečima ocenjivača iz EHCI, predstavlja najveći pomak koji je do sada ostvarila ijedna država u Evropi. Ovakav uspeh uglavnom je rezultat smanjenja smrtnosti novorođenčadi i boljeg pristupa uslugama zdravstvene zaštite. EHCI analizira nacionalne zdravstvene sisteme na osnovu 48 indikatora, koji uključuju oblasti kao što su prava i obaveštenost pacijenata, pristup zdravstvenoj zaštiti, ishodi lečenja, obim i područje usluga, prevencija i korišćenje farmaceutskih proizvoda, a Srbija je do prošle godine u ovom istraživanju ocenjivana kao poslednjeplasirana država u Evropi. Osam zemalja, sve iz zapadne Evrope, osvojile su više od 800 od maksimalnih 1.000 bodova. Iza njih na lestvici sa nešto manje bodova našle su se druge četiri razvijene zemlje (Danska, Švedska, Francuska i Austrija), koje iz različitih razloga “nisu u potpunosti dostigle ovakav rezultat”. Prva na listi od zemalja iz centralno-istočne Evrope je Češka koja trenutno zaostaje iza Austrije za samo 14 poena. Holandija je i dalje zemlja koja ima najbolji sistem zdravstvene zaštite u Evropi i jedina zemlja koja je prvi put za dosadašnjih 11 godina merenja ovog indeksa osvojila više od 900 poena. Sistemi zdravstvene zaštite u Evropi pokazuju konstantno poboljšanje, uprkos signalima upozorenja usled strogih mera štednje u uslovima finansijske krize, starenja stanovništva i migrantske krize. Stope preživljavanja u slučajevima srča-

Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI)

Srbija zauzima 30. poziciju

O Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu (EHCI) Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI), koji predstavlja nezavisno praćenje sistema zdravstvene zaštite u 35 zemalja, objavio je svoje deveto izdanje 26. januara 2016. Od 2006. godine ovo upoređivanje ključnih vrednosti u okviru zdravstvene zaštite, sa stanovišta pacijenta i korisnika usluga, unapredilo je shvatanje evropskog zdravstvenog sistema, osnažilo pacijente u pogledu njihovih prava i doprinelo otklanjanju slabosti. EHCI, kao i veliki broj studija posvećenih specifičnim oboljenjima koje je sprovela kompanija Health Consumer Powerhouse (HCP) Ltd., utvrdio je standarde koje jedan moderan i funkcionalan zdravstveni sistem može i treba da ostvaruje. Izveštaj EHCI dostupan je na sajtu www.healthpowerhouse.com

nih oboljenja, moždanog udara i kancera su u porastu. Stopa smrtnosti novorođenčadi, koja je možda najtransparentniji pojedinačni indikator, nastavlja da se smanjuje. Ovo je glavni zaključak Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) za 2015. godinu, koji je danas objavila kompanija Health Consumer Powerhouse (HCP) Ltd. a koji se sprovodi od 2005. godine i predstavlja vodeće poređenje za procenu funkcionisanja nacionalnih sistema zdravstvene zaštite u 35 zemalja. Neke glavne napomene uz EHCI izveštaj za 2015. godinu: • U EHCI izveštaju za 2006. godinu Francuska je bila najbolje rangirana zemlja sa 768 od maksimalnih 1.000 bodova. U EHCI izveštaju za 2015. godinu, isti rezultat bi doneo tek 13. poziciju na listi od 35 zemalja. Najbolji sistem zdravstvene zaštite pre deset godina danas je postao evropski prosek! • Zdravstveni sistemi na bazi socijalnog osiguranja, uz veliki broj osiguravajućih društava koja su nezavisne organizacije od pružalaca zdravstvene zaštite, nazivaju se Bizmark sistemi. Postoje takođe sistemi gde se finansiranje i pružanje usluga obezbeđuje u okviru

jedne, integrisane organizacije (Beveridž sistemi). EHCI smatra da, generalno, zemlje koje imaju Bizmarkov model zdravstvenog sistema, kao što su Holandija, Belgija, Nemačka i Francuska pružaju bolju zdravstvenu zaštitu. • Kao što je već navedeno, uprkos finansijskoj krizi, evropski sistem zdravstvene zaštite postaje sve bolji. Treba dodati i važno objašnjenje da se troškovi lekova smanjuju usled prelaska sa patentiranih na generičke lekove bez ikakvih negativnih efekata identifikovanih u EHCI istraživanju. • Učenje od uspešnih suseda bi mogao biti dobar recept. Finska može da posluži kao primer za rešavanje problema dugih lista čekanja, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM) za primenu elektronskih servisa, pribaltičke zemlje kako je moguće unapređivati zdravstveni sistem i u uslovima žestoke finansijske krize, a Holandija kako i dalje razvijati već izuzetno funkcionalan sistem prilagođen korisniku. I negativna iskustva mogu biti dragocena: ne sledite švedski model parališućih listi čekanja, ili primer Mađarske i Poljske čiji zdravstveni sistemi beleže pogoršanje, ili primer Italije sa nekontrolisanom “regionalizacijom”. M.C.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Univerzitetska dečja klinika, Beograd, 5.1.2016.

rofesor Dmitrij Popkov, šef Neuroortopedije u “Ilizarov” centru u Kurganu, operisao je 4. januara u Univerzitetskoj dečjoj klinici u “Tiršovoj”, u Beogradu, dvoje dece s teškim urođenim anomalijama, a jednom detetu je uradio biopsiju kako bi se utvrdilo od čega boluje. Čuveni hirurg iz Rusije u Tiršovu je došao o trošku budžetskog fonda, a pregledao je još 14 pacijenata da bi napravio dalji plan njihovog lečenja. Zbog urođenog deformiteta desne noge, koja mu je bila kraća, i stopala Marko je već imao 16 operacija. Prvu intervenciju - još sa 14 meseci. Dva puta je na operaciju išao u Rusiju, što je njegovu porodicu koštalo više od 30.000 evra, zbog čega su morali da uzmu kredit. Bolovi su od danas prošlost - poslednja operacija je uspešno završena i Marko će uskoro konačno hodati bez pomoći i pomagala. Marko Mančić (16) iz Zaječara je 4. januara ove godine operisan poslednji put. Zahvalio se doktoru Dmitriju Popkovu, Siniši Dučiću i Ministarstvu. “Njegovi drugari su igrali fudbal, skakali, a on je sve to morao da gleda. Imao je detinjstvo u krevetu, ali on je veselo dete. Sad je prvi razred srednje, biće uspešan kuvar, nadam se, moći će da hoda, stoji, da živi normalno svoj život”, kaže Markova mama Danijela Mančić.

Ruski neuroortoped pomaže mališanima u “Tiršovoj”

Prvim rendgenskim snimcima, posle operacije, zadovoljni su i ruski stručnjak i srpski ortopedi. “Pomažemo u svim komplikovanim slučajevima. Neke, posebno u početku, nije moguće ovde rešiti. Ti pacijenti će dolaziti u Rusiju i neće imati samo ortopedski tretman po Ilizarovu, već će se primeniti i savremene metode ugradnje odgovarajućih bioaktivnih materijala», ističe prof. dr Dmitrij Popkov iz centra «Ilizarov» u Rusiji. Doktor Siniša Dučić, načelnik Ortopedije u Dečjoj klinici u Tiršovoj, ističe da je ideja da najteži pacijenti budu lečeni u Srbiji i da im pomogne doktor koji je najbolji u toj oblasti, a da jedan deo bude lečen u Kurganu. Druga ideja, kako kaže,

Memorandum o saradnji

Privatna praksa

inistar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je 3. marta 2016. sa predstavnicima Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije Memorandum o saradnji, rekavši da je neophodno napraviti jedinstven registar kao i da će se, u najkraćem vremenskom periodu, sklapati ugovori sa oftalmološkim i ginekološkim klinikama.

Dr Siniša Dučić i prof. Dmitrij Popkov

“Dali smo nalog Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da uputi poziv očnim klinikama koje rade operacije katarakte, kao i ginekološkim klinikama koje rade vantelesnu oplodnju. To su prve dve oblasti koje će biti uključene na Fond, a onda ćemo nastaviti tamo gde imamo liste čekanja, a gde može da odgovori privatni sektor”, rekao je Lončar. Prema njegovim rečima, cilj je da pacijentima bude bolje, a da oni koji rade u privatnim ili državnim zdravstvenim ustanovama imaju što bolje uslove za rad. Navodeći da smo na dobrom putu, on je na sastanku sa predstavnicima Asocijacije rekao da neće biti raznih ad hok rešenja i favorizovanja stranih velikih sistema jer su brojni primeri gde

jeste edukacija srpskih mladih stručnjaka, koju će omogućiti profesor Popkov. Čuveni ruski neuroortoped u Tiršovoj je operisao još jedno dete koje ima tešku urođenu retku bolest, kod jednog deteta urađena je biopsija kostiju, kako bi se ustanovilo od čega boluje, a pregledao je još četrnaestoro dece koja imaju ortopedske probleme. -Saradnja «Tiršove” i našeg centra u Kurganu,obostrano je važna zbog svih komplikacija koje mogu da nastanu kada je reč o dečjoj ortopediji - smatra dr Dmitrij Popkov. - Lično zahvaljujem ministru Zlatiboru Lončaru što je prepoznao značaj ove saradnje, jer samo na ovaj način dečja ortopedija može da napreduje, kazao je prof. Popkov.

je takva praksa bila pogubna. “Trudićemo se da u svim oblastima dajemo prednost domaćem privatnom sektoru ukoliko to odgovara zadatim kriterijumima i standardima», rekao je Lončar. Ministar je podsetio da je saradnja sa Asocijacijom počela pre nešto više od godinu dana, a da je danas napravljen presek šta je sve urađeno. Podsećajući da je traženo da se naprave lične karte kako bi se znalo koliko tačno ima privatnih ordinacija, ko ulazi u konkurenciju i sa kim bi se sklapali ugovori, on je istakao da je utvrđeno da ima više od 1.300 privatnih ordinacija, ali da je problem u tome što ne postoji jedinstven registar. 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

erovatno nema osobe ne samo iz Beograda, Srbije, već iz šireg regiona koja nije čula za Institut za majku i dete. Iz vremena bivše Jugoslavije, mnogo toga se promenilo, ali je ova jedinstvena zdravstvena ustanova ostala dosledna svojoj misiji, bila i ostala rasadnik znanja i krupnim koracima išla i ide napred. Ovde počinje i dalje traje priča o posvećenosti, stručnosti i ljubavi prema majci i detetu još pre rođenja, po rođenju, odrastanju i tokom detinjstva, jednom rečju o ljubavi prema životu. Namera nam je da u nekoliko narednih brojeva predstavimo Institut u celini i njegove organizacione jedinice. Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” u Novom Beogradu, ili po kraćem nazivu poznat među kolegama i pacijentima, posebno njihovim roditeljima, kao Institut za majku i dete, ili Bolnica „Vukan Čupić” po mnogo čemu je jedinstvena zdravstvena ustanova na prostoru jugoistočne Evrope (šira regija bivše SFRJ). Institut je najveća dečja bolnica u regionu i referentna ustanova za zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine u Srbiji. Njena jedinstvenost je u tome što se pod jednim krovom nalaze visoko specijalizovane stručne službe za planiranje rađanja zdravog potomstva, rano otkrivanje ploda sa urođenim anomalijama, genetička ispitivanja pre i posle rođenja, skriningom novorođene dece i na kraju kompletnim timskim lečenjem dece od svih urođenih anomalija, oboljenja i povreda.

Institut za majku i dete - N. Beograd

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“ Novi Beograd

Institut za majku i dete Pripremili: Prof. dr Lj. Vujotić i Radenko-Rade Karalić Fotografije: Momir-Moša Marušić

Dr Radoje Simić, direktor i dr Vladislav Vukomanović, zamenik direktora

Institut je osnovan davne 1950. godine. Ime nosi po pedijatru prof. dr Vukanu Čupiću, jednom od dugogodišnjih direktora iz prvog perioda razvoja ustanove. Njegove organizacione sposobnosti u oblasti socijalne pedijatrije i vizionarstvo u razvoju zdravstvene zaštite žena, dece i omladine ugrađeno je ne samo u Institut, nego u mnoge dečje bolnice, odeljenja i dispanzere u faktički svim novostvorenim državama na prostorima bivše Jugoslavije. Od samog osnivanja Instituta u koncept razvijanja njegovih delatnosti, pored fokusiranosti na bolesno dete, je bio ugrađen i program razvoja preventivnih aktivnosti s ciljem rađanja zdravog deteta i ranog okrivanja bolesti. Pre oko 30 godina uveden je program ranog otkrivanja smanjene funkcije štitaste žlezde i urođene metaboličke bolesti, fenil ketonurije, kod sve novođene dece centralnog dela Srbije i Kosova i Metohije. Paralelno su se razvijale genetičke analize iz uzoraka plodove vode i krvi pupčanika. Kroz rad Genetičkog savetovališta budući roditelji dobijaju savete i upućuju se na ispitivanja u cilju rađanja dece bez urođenih anomalija i bolesti. U poslednjoj deceniji budući roditelji su dobili sigurnost radom Konzilijuma

ginekologa, pedijatara, dečjih hirurga, genetičara i drugih specijalista u Institutu i kolega ginekologa iz GAK „Narodni front” iz Beograda u isključivanju ili dijagnostikovanju fetalnih malformacija. Kada se, ipak, rodi dete sa vidljivom, ili kasnije otkrivenom anomalijom i oboljenjem, timskim radom se otkriva uzrok i primenjuje odgovarjući lek ili operacija. S obzirom na to da je Institut jedan od referentnih centara za retke bolesti kod dece u Srbiji za postavljanje nekih dijagnoza neophodno je slanje uzoraka u centralizovane laboratorije u Evropi ili SAD. Ako je neophodno, konzilijarnom odlukom se deca sa veoma retkim anomalijama i oboljenjima upućuju preko RFZO i budžetskog fonda na lečenje u inostrantstvo. Ali, ne tako retko, deca iz zemalja u okruženju (sa zdravstvenim fondovima Republika Srpske i Crne Gore postoje potpisani ugovori) dolaze na lečenje ili retkih i teških bolesti ili zbog primene određenog vida lečenja (visokospecijalizovano, minimalno invazivno). Ako hoćemo kroz brojke da ukratko prikažemo rad Instituta onda oko 900 stalno zaposlenih i dodatnih 10% na određeno vreme (oko 200 lekara i visokoobrazovanog osoblja i oko 550

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dr Radoje Simić, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, direktor Instituta

Posle rođenja 1961. nadomak Drine, podno Soko grada, u Gračanici, kao dete graditelja hidrocentrala proputovao je Srbijom. Nakon završene gimnazije u Šapcu upisao se na Medicinski fakultet u Beogradu. Kao odličnom studentu i stipendisti SANU nije mu bilo teško da dobije posao i pre završetka obaveznog lekarskog staža. Od 1988. godine zaposlen je u Klinici za dečju hirurgiju Instituta. Po završetku specijalizacije iz dečje hirurgije, vrlo brzo postaje načelnik Odeljenja plastične i rekonstruktivne hirurgije i opekotina. Od 2001. godine je direktor klinike, a od 2007. godine pomoćnik direktora Instituta. Avgusta 2014. god. postavljen je za vršioca dužnosti direktora Instituta. Primetno je brzo stručno osposobljavanje i postepeno napredovanje u rukovođenju. Usavršavao se u Japanu, gde je boravio tri puta. Tamo je sticao dodatna znanja iz oblasti kraniofacijalne hirurgije i vaskularnih anomalija. Na tokijskom univerzitetu bio je pozvan da održi pozivno predavanje sa odabranim temama iz dečje plastične hirurgije. Svoja znanja nesebično prenosi na studente i mlade lekare. U izboru je u nastavno zvanje docenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Prošle godine po izboru medija (Stubio B) i Skupštine Grada Beograda proglašen je Najbeograđaninom. Supruga, profesor kliničke farmakologije u VMA, stariji sin filozof i mlađi sin, osnovac i po svojoj želji možda budući hirurg, su siguran oslonac u postizanju svih obaveza i uspešnom radu.

Samo iz ovih brojčanih pokazatelja vidi se da Institut radi kao jedna fabrika ili hram zdravlja gde oboleli dobijaju telesni i duševni oporavak. Svetski trendovi savremene medicine, primena konzervativnog i minimalno invazivnog, umesto agresivnog i operativnog lečenja, uspešno se primenjuju u Institutu u brojnim oblastima. Ovo uključuje i jednodnevno lečenje kroz dnevne bolnice umesto višednevne hospitalizacije. U Institutu postoje četiri dnevne bolnice (opšta pedijatrijska, hematološka, dečja hirurška i ginekološka). Od minimalno invazivnih (neoperativnih) procedura primenjuju se: u interventnoj kardiologiji (dilatiranje stenotičnih krvnih sudova, zatvaranje otvora srčane pregrede između pretkomora i komora i DAP, embolizacija patoloških krvnih sudova), u pulmologiji i ORL (endoskopska dijagnostika i vađenje stranih tela iz disajnih puteva i jednjaka, endoskopsko lečenje laserom), u gastroenterologiji (endoskopska dijagnostika, biopsija i lečenje krvarenja i polipa), u plastičnoj hirurgiji (sklerozacije limfatičnih malformacija, laser za kožne vaskularne lezije, konzervativno lečenje hemangioma), u urologiji (endoskopska dijagnostika sa naglaskom na lasersko razbijanje kamena u mokraćnim kanalima), laparoskopska i torakoskopska dečja hirurgija i ginekološko laparoskopsko lečenje tumora i cista jajnika kod devojčica. U Instititu se dijagnostikuju citološki i genetički hematološki maligniteti i leči najveći broj dece sa leukemijama. Samo u ovoj ustanovi u Srbiji se kod dece primenjuje transplantacija koštane srži. Jedinstvenost u brizi za najteže bolesnike sa malignim bolestima je iz-

Dr Simić i R. Karalić – pozdrav dobrodošlice

Dr Radoje Simić, Marija Legetić - glavna sestra Odeljenja plastične hirurgije i otac deteta

gradnja prve, i u krugu bolnice smeštene „roditeljske kuće”. U osam apartmana borave deca sa malignim bolestima i njihovi roditelji u vreme kada dobijaju produženu hemioterapiju. Velikim materijalnim ulaganjima iz kredita Evropske investicione banke, sredstvima Ministarstva zdravlja i Grada Beograda u poslednjih 15 godina u Institutu su urađene građevinske rekonstrukcije, nadogradnja i opremanje zgrade od 14 spratova. Velike investicije su dolazile i od ambasada stranih zemalja (Kina, SAD, Japan, Norveška i druge), nacionalnih i multinacionalnih kompanija i porodica (Ognjanović i drugi). U trenutku pisanja reportaže o najvećoj dečjoj bolnici našli smo se usred velikog gradilišta. Rekonstruiše

medicinskih sestara, tehničara i laboranata) omogućava pregled oko 220 000 dece i zbrine kroz bolničko lečenje oko 21 000 bolesnika godišnje. U toku jedne godine uradi se oko 8000 operacija i intervencija. 65

Vijesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

se ceo jedan sprat i hodnici novčanim sredstvima (deo od milion dolara) koji je testamentom namenio bračni par Trifunović iz Kanade. (Ovom donacijom nabavljena je veoma sofisticirana medicinska oprema a planirane su i druge rekonstrukcije). Sredstvima Ministarstva zdravlja nedavno je rekonstruisano Odeljenje hematoonkologije, a trenutno se rekonstruišu mokri čvorovi najstarijeg dela zgrade, dok se sopstvenim sredstvima menja izgled prostora ispred amfiteatra i ambulanti. Koliko god se rukovodstvo trudilo da obezbedi dobre tehničke i tehnološke uslove za savremen i kvalitetan rad stručnjaka postoji još veća opšta i lična tendencija za stalnim stručnim i naučnim usavršavanjem. Od osnivanja ustanove mladi lekari željni znanja su iz prestižnih svetskih dečjih bolnica donosili najnovija medicinska dostignuća i primenjivali ih kod nas. Ovaj naglašeni pristup internacionalne edukacije je delom uticao na manju zastupljenost u nastavnom kadru. Institut, kao centar obrazovanja, je baza za studente medicine Univerziteta u Beogradu iz oblasti pedijatrije i dečje hirurgije, kao i studente visokih medicinskih škola i đaka srednjih medicinskih škola. Iz mnogih oblasti medicine školuju se stručnjaci kroz poslediplomsku nastavu. Koliko se oduvek razmišljalo o edukaciji lekara služi podatak o kontinuiranom 48-godišnjem trajanju višednevnih predavanja sa nazivom „Akutelnosti u pedijatriji”. Poslednjih 36 godina najnovija saznanja, prikazana kroz predavanja, seminare i radionice, pretočena su u knjigu. Uspešnosti u radu ove ustanove, pored dobrih uslova za boravak dece i njihovih majki, najsavremenije opreme za dijagnostiku i lečenje, doprinose pre svega svi zaposleni. Ljubaznost, stručna, topla i umirujuća reč, dobri među-

Novine na Klinici za kardiologiju

ljudski odnosi i veoma razvijen multidisciplinarni rad krase ovu bolnicu. Veoma obrazovane i specijalizovane medicinske sestre i tehničari su jaka karika u lancu koji se zove timski rad. I na kraju, bez isticanja pojedinačne stručnosti lekara i odeljenja naglašavamo samo ono što se ekskluzivno radi u Institutu, a jedinstveno je u srpskoj i dobrim delom u zdrastvenoj zaštiti u regionu: genetička i histopatološka dijagnostika, otkrivanje i lečenje retkih metaboličkih, neuro-metaboličkih bolesti i cistične fibroze, video-EEG za kontinuirano praćenje bolesnika sa epilepsijom, transplantacija koštane srži, endoskopske intervencije (lasersko razbijanje kamena u mokraćnim kanalima, fleksibilni endoskopski laser u ORL, interventna kardiologija, pulmologija i gastroenterologija), laparoskopsko lečenje ginekoloških tumora u dečjem uzrastu i mnoge druge procedure. Zbog obimnosti, raznovrsnosti i značaja ove jedinstvene zdravstvene ustanove, koja pokriva sve oblasti medicine dečjeg uzrasta, u narednim brojevima časopisa “Medici.com”, predstavljaćemo njene organizacione jedinice, istaknute stručnjake i stručne timove, kao i najnovija dostignuća u svim oblastima medicine. Na ovaj način ćemo upoznati brojne čitaoce časopisa “Medici.com”, koji se osim u Srbiji, čita i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, sa mogućnostima savremenog lečenja majke i deteta i time doprineti boljoj obaveštenosti i unapređenju saradnje te razmeni iskustava između medicinskih stručnjaka i zdravstvenih ustanova iz svih oblasti pedijatrijske medicine. Priča o Institutu tek počinje.

a Klinici za kardiologiju Vojnomedicinske akademije18. januara 2016. godine ugrađen je prvi implantabilni monitor srčane funkcije REVEAL LINQ, kojim će moći da se snima i prati srčani rad pacijenta u trajanju do tri godine. Ovo je od velikog značaja za pacijente sa povremenim sinkopalnim stanjima, krizama svesti, kod kojih klasičan Holter monitoring srčanog ritma nije bio u mogućnosti da prepozna aktuelne poremećaje u ritmu i sprovođenju. Na ovaj način moguće je

Dr Ognjen Gudelj i prof. dr Goran Milašinović

Kontakt: Telefon: +381 (0) 11 3108 108 Fax: +381 (0) 11 2697 232 E-mail: info@imd.org.rs http://www.imd.org.rs Dr Radoje Simić i dr Vladislav Vukomanović, u razgovoru sa R. Karalićem

pouzdano uspostaviti dijagnozu kardijalnih sinkopa radi odgovarajućeg praćenja i lečenja takvih pacijenata. Osim praćenja sinkopalnih stanja, ovaj uređaj prati i detektuje maligne poremećaje srčanog ritma. Intervencija je urađena pripadniku Vojske Srbije krajem prošle godine koji se dobro oseća, a ceo postupak se prati i za sada daje dobre rezultate. Veliku pomoć u usvajanju nove kardiološke procedure pružili su najeminentniji stručnjaci iz aritmologije iz zemlje i inostranstva: direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije prof. dr Goran Milašinović, direktor “Velej“ bolnice u Nju Džerziju prof. dr Sanit Mital (Suneet Mittal), kao i predstavnici „Medtronika“.

Na ovaj način, perspektivno, uz adekvatno stručno i tehničko usavršavanje, Klinika za kardiologiju intenzivno radi na tome da postane referentni centar Jugoistočne Evrope za dijagnozu i praćenje kardijalnih sinkopa. 66

Vijesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

hvalio je pukovnik prof. dr Zoran Šegrt. On je rekao da je HIV/AIDS globalno prisutan problem koji je VMA na vreme prepoznala. Problem je, prema njegovim rečima, za nas još značajniji jer su pripadnici Vojske Srbije sve prisutniji u mirovnim operacijama širom sveta, a od 2014. godine su predstavnici vojnog zdravstva i ključni nosioci medicinskog zbrinjavanja u Centralnoafričkoj Republici u kojoj je bolnica nivoa 2 kompletno pod jurisdikcijom Vojske Srbije. „Rezultate koje smo do sada postigli kroz ovaj program tokom poslednjih osam godina su evidentni i ja se nadam

Američka donacija

Saradnja sa SAD da ćemo s ovim programom i dalje nastaviti, a gotovo sam siguran da ćemo našu saradnju proširiti i na ostala polja medicinske saradnje tokom naredne godine”, istakao je pukovnik prof. dr Šegrt. Američki ambasador Majkl Kirbi prisustvovao je i promociji knjige „Polno prenosive infekcije i vojna populacija”, koja je štampana iz sredstava prethodne donacije. Monografija je delo grupe autora sa Medicinskog fakulteta VMA i Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a urednica izdanja je prof. dr Vesna Šuljagić, načelnica Odseka za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA.

a Vojnomedicinskoj akademiji 10. misijama širom sveta, a srpski doprinos decembra 2015. godine, u prisu- tim misijama bio još bolji i dragoceniji. stvu američkog ambasadora MajNa još jednoj vrednoj donaciji zakla Kirbija i zastupnika načelnika VMA pukovnika prof. dr Zorana Šegrta, potpisan je aneks ugovora o donaciji u vrednosti od 90.000 američkih dolara. Ameastupnik načelnika Vojnomedicinske akarička donacija VMA se sastoji u opremi za primarnu prevenciju HIV/AIDS i drugih demije pukovnik prof. dr Zoran Šegrt priseksualno prenosivih bolesti, u materijalu mio je 16. 12. 2015. delegaciju SAD na čelu za obuku srpskih lekara, brzim testovima sa komandantom Nacionalne garde (NG) Ohaja na seksualno prenosive bolesti i drugoj general-majorom Markom Bartmanom. Tema opremi namenjenoj podizanju svesti o sastanka sa američkom delegacijom, koja se HIV/AIDS u srpskoj vojsci. Inače, reč je nalazi u višednevnoj poseti našoj zemlji, bio globalnoj inicijativi u okviru koje vlada la je unapređenje vojnomedicinske saradnje SAD sarađuje sa vojskama širom sveta u okviru Programa državnog partnerstva sa kako bi se podigla svest o tim bolestima NG Ohaja, koji su obe strane ocenile kao vei ojačali kapaciteti za njihovu prevenciju, oma uspešan. negu i lečenje. Pukovnik Šegrt upoznao je sagovornika sa delokrugom rada i načinom funkcionisanja VojnomedicinAmbasador Kirbi je rekao da je pro- ske akademije. Izrazio je zadovoljstvo što uvaženi gost, u okviru posete Srbiji, dolazi i u ovu instituciju, gram pokrenut 2006. godine i da su od imajući u vidu kvalitet i značaj bilateralne saradnje na planu vojne medicine. Rekao je da se nada da će i tada Ministarstvo odbrane i VMA primili ovaj susret biti još jedna kockica u zidu dalje nadgradnje dobre saradnje. General Bartman je izrazio zakroz donacije američke vlade opremu u dovoljstvo što se tokom svog trećeg boravka u Srbiji nalazi na VMA i potvrdio važnost saradnje u oblasti vrednosti većoj od 900.000 dolara. Kirbi vojnog zdravstva za američku stranu. je naglasio da vlada SAD ima dugu traTokom sastanka predstavljeni su budući planovi zajedničkog medicinskog angažovanja u vojnim veždiciju saradnje sa Vojskom Srbije i VMA bama, a bilo je reči i o učešću srpskih predstavnika u mirovnim misijama pod mandatom Ujedinjenih te da američka vlada, Evropska unija i nacija i Evropske unije. Ujedinjene nacije sve više rade kako bi Gosti su imali priliku da obiđu klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju i urgentnu internu medicinu, Srbija povećala svoje učešće u mirovnim Operacioni blok sa centralnom sterilizacijom, kao i Institut za radiologiju.

Komandant NG Ohaja na VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

elegacija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koju predvodi šef Komiteta za saradnju sa Republikom Srbijom general Vahid Al Zaki, posetila je Vojnomedicinsku akademiju (VMA). Cilj posete bio je upoznavanje sa kapacitetima institucije, posebno vezano za obuku i usavršavanje medicinskog osoblja u oblasti ratne medicine i vanrednim situacijama. Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Zoran Šegrt upoznao je sagovornike sa osnovnim oblastima delovanja VMA kao vojnozdravstvene, obrazovne i naučnoistraživačke institucije i preneo očekivanja da će kroz razgovor doći do tema od zajedničkog interesovanja i interesa za buduću saradnju u oblasti vojne medicine. Naglasio je da je VMA posebno poznata po ratnoj medicini za koju se organizuju uspešni kursevi za domaće i strane polaznike jer osoblje VMA ima kliničkog iskustva, kao i dobar potencijal naučnonastavne baze za takvu vrstu edukacije. Dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu pukovnik prof. dr Nebojša Jović i načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA pukovnik dr Miroslav

Vijesti iz VMA

U poseti VMA, 24. 12. 2015.

Ujedinjeni Arapski Emirati

VMA, Beograd, 11. decembar 2015. godine

Stručni skup anesteziologa

radicionalni skup anesteziologa, u organizaciji Sekcije za anesteziologiju, intenzivno lečenje i terapiju bola Srpskog lekarskog društva (SLD) i Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju Vojnomedicinske akademije, održan je na VMA. Dobrodošlicu prisutnima poželeo je zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. 68

Broćić predstavili su program osnovnih, specijalističkih i doktorskih studija na Fakultetu, odnosno kurseve koji se organizuju u Trening centru za sanitetsko osoblje VMA. General Al Zaki preneo je zadovoljstvo zbog prijema na VMA koja je poznata kao jedna od najboljih bolnica u Evropi. Rekao

je da su zainteresovani da nauče nešto iz ovog dobro organizovanog sistema za sticanje znanja i iskustva u oblasti medicine, ali i za podučavanje drugih na stručne teme. Istakao je da će sledeći korak u uspostavljanju dalje saradnje biti ekspertski sastanak kako bi se definisali konkretni pravci i oblasti delovanja.

dr Zoran Šegrt i istakao da posebnu čast predstavlja činjenica da se ovakvi skupovi već treću deceniju održavaju na VMA, zdravstvenoj, obrazovnoj i naučnoistraživačkoj ustanovi koja je kao takva prepoznata kako u regionu, tako i u svetu. Rekao je da je anesteziologija kao grana medicine jedna od odrednica koje su nosile VMA tokom 172 godine duge tradicije postojanja i funkcionisanja i da njeni anesteziolozi u saradnji sa kolegama drugih specijalnosti, pored svakodnevnog rada u matičnoj kući, veoma uspešno obavljaju svoju humanu misiju u sastavu lake poljske bolnice nivoa 2 Vojske Srbije u Centralnoafričkoj Republici i drugim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Prema rečima profesora Šegrta, dobra anestezija je jedan od ključnih razloga zbog kojeg operativno lečenje i postoperativni tretman imaju dobar finalni proizvod - izlečenog i zadovoljnog čoveka. Načelnik Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA pukovnik doc. dr Milić Veljović rekao je da svakoj generaciji pripadne obaveza da nastavi tamo gde su prethodne stale i da je velika čast što se tradicionalni sastanci anesteziologa održavaju na VMA. Tokom otvaranja skupa govorila je i predsednica Sekcije za anesteziologiju, intenzivno lečenje i

terapiju bola SLD-a prof. dr Nevena Kalezić iz Kliničkog centra Srbije podsetivši prisutne na prethodne generacije anesteziologa koji su postavili visoke kriterijume po pitanju kvaliteta stručnih sastanaka, naučnog doprinosa struci i saradnje sa udruženjima intenzivne medicine i istakla odgovornost da takva tradicija bude nastavljena. Ovom prilikom dodeljena su i godišnja priznanja SLD-a. Dobitnici zahvalnica su anesteziolozi prim. dr Branislava Pujić iz Kliničkog centra Vojvodine, dr Bojan Bagi iz Opšte bolnice Subotica i dr Radomir Mitić iz Opšte bolnice Leskovac. Diploma SLD-a dodeljena je prim. dr Mirjani Kendrišić iz Opšte bolnice Sremska Mitrovica, a plaketa - priznanje za značajan doprinos u ostvarivanju ciljeva i zadataka SLD-a pripala je dr Dušanki Janjević iz KC Vojvodine. Povelje, najviša priznanja za izuzetne rezultate u dužem vremenskom periodu uz unapređenje medicinske struke i nauke, dobili su prof. dr Nevena Kalezić i redovni profesor u penziji prof. dr Zoran Slavković. Stručni deo sastanka obuhvatio je predavanja o aktuelnim temama iz anesteziologije i intenzivne terapije poput terapije bola, preoperativne i postoperativne nege i procene kvaliteta anestezije, kao i prikaze slučajeva iz svakodnevne medicinske prakse.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ransplantacija kose je operativni zahvat u kome se presađuju pojedinačne folikule dlake. Ove folikule se uzimaju sa tzv. donor-oblasti tela i presađuju na neophodno mesto. Ovo najčešće podrazumeva presađivanje kose na glavi, nekad i u oblasti obrva. Transplantacija kose se primarno koristi da bi se suzbila ćelavost muškaraca. U ovoj minimalno invazivnoj proceduri presađivanja kose transplanti sa folikulama dlaka, koje su genetski otporne na određene viruse koji izazivanju ćelavost, se prenose na teme glave. Često se ovo izvodi i na regiji brade, grudi ili u prikrivanju nekih ožiljaka. Preoperativna procedura i planiranje Već nakon prvih konsultacija hirurg, koji analizira teme pacijenta, daje mu do znanja šta može da očekuje i predlaže najbolji pristup rešavanju ovog problema. Hirurg takođe određuje da li će biti neophodna jedna ili više sesija presađivanja kose i šta je realno da pacijent očekuje nakon transplantacije kose. Preoperativnom poliskopijom pomaže da se odredi gustina kose i na osnovu toga se određuje presađivanje kose na neophodno mesto. Nekoliko dana pre transplantacije kose, pacijentu je zabranjeno uzimanje lekova koji mogu da rezultuju prekomernim krvarenjem i slabim primanjem novopresađene kose. Takođe, alkohol i konzumiranje cigareta mogu da dovedu do već pomenute neželjene pojave. Postoperativni antibiotici se obično prepisuju s ciljem sprečavanja infekcije rane ili dlake. Oblast uzimanja kose Uzimanje kose se obično vrši na delovima glave gde je ima najviše. To je obično oblast potiljka. Takođe, ovo može da podrazumeva i neke druge delove tela gde je koren dlake veoma zdrav i gde je ima u izobilju. Na primer, ako pacijent ima dovoljno dlaka na grudima, one mogu biti presađene na glavu ili čak na oblast obrva. Bol Proces transplantacije je bezbolan i vrši se pri dejstvu slabijeg sedativa ili u lokalnoj anesteziji čije dejstvo traje nekoliko sati (opciono). Apliciranje ovih medikamenata se vrši u zavisnosti od površine sa koje su uzorci uzeti, odnosno transplantovani. Prethodno, kosa se opere posebnim šamponom, potom se tretira antibakterijskom supstancom, kako bi se u potpunosti izbegle infekcije, a samim tim i dodatne komplikacije. 70

Procedure transplantacije kose

Prof. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

Metode uzimanja kose Postoji nekoliko različitih metoda za presađivanje folikula dlake. U zavisnosti od oblasti preuzimanja dlaka, veoma je bitno da se vodi računa o tome da se ne ošteti koren dlake. Folikule dlake rastu pod određenim uglom naspram površine kože, što znači da, u zavisnosti od metode presađivanja kose, dlaka mora biti veoma pažljivo izvađena pod odgovarajućim uglom kako bi se izbegla eventualna oštećenja korena dlake. Dve glavne, savremene tehnike vađenja kose: strip tehnika presađivanja dlake i folikularno presađivanje dlake. Strip tehnika presađivanja korena dlake je najčešće korišćen metod za presađivanje kose u skorijoj prošlosti, ali zbog brojnih nedostataka više se ne koristi. Najpouzdanija tehnika S obzirom na to da su se hirurške tehnike transplantacije kose menjale u poslednjih tridesetak godina, danas je najprominentnija FUE tehnika. Ova tehnika daje najpoželjnije rezultate s obzirom na to da ona ne stvara velike graftove od 5-6 dlaka u prednjoj liniji kose kao što je slučaj sa starijim tehnikama presađivanja kose. FUE tehnika ne stvara nikakve ožiljke, niti izveštačen izgled. U ovoj proceduri dlake ne rastu pod različitim uglovima itd. Osim toga, daleko je brža i pouzdanija tehnika presađivanja kose. PRE

Vrste transplantacije kose Način na koji će se vršiti presađivanje kose zavisi od potreba i želja pacijenata. Ako pacijent ima tzv. androgenetsku alopeciju, odnosno ako mu je neophodna transplantacija kose sa ciljem otklanjanja znakova nasledne ćelavosti ili transplantacija kose s ciljem korekcije obrva ili, pak, presađivanje kose s ciljem korigovanja zalizaka i čela. U skladu sa pomenutim, vrši se uzimanje uzoraka koji se apliciraju na željeno mesto. Postoperativna nega Nakon operacije pacijent mora da vodi računa o oblačenju. Ne bi trebalo da se oblast na kojoj je transplantacija urađena znoji, odnosno neophodna je cirkulacija krvi i tečnosti na pomenutom mestu. Osetljiva oblast mora da bude zaštićena od sunca i šamponiranje kose bi trebalo da bude već drugog dana nakon operacije. Šamponiranje kose je veoma bitno jer se ovim izbegava svrab kojim se, opet, stvara dodatni rizik za ponovni gubitak kose nakon veoma kratkog perioda posle operacije. Šok S obzirom na to da je presađena kosa doživela šok transplantacijom, ona bi trebalo da opadne u roku od desetak dana nakon operacije. Nova kosa bi trebalo da počne sa rastom već nakon dva meseca i u narednih 6-9 meseci će postati podjednako debela i čvrsta kao i ostale dlake. POSLE

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Alergija na venome insekata (pčela, osa, stršljen)

trovi insekata kompleksnog su sastava, a pojedine komponente imaju različita dejstva. Biogeni amini i hijaluronidaze dovode do vazodilatacije i pojačane permeabilnosti krvnih sudova te su odgovorni za lokalne nealergijske reakcije. Bazični peptidi i fosfolipaze uzrokuju sistemske toksične reakcije. Alergijske unakrsne reakcije moguće su između otrova stršljena i osa. Najopasniji su ubodi na vratu i glavi, posebno na licu i oko usana, jer su ti delovi tela jako prokrvljeni pa otrov brzo dospeva u sistemsku cirkulaciju. Pčela napada samo kada je ugrožena, pri tome gubi žaoku i ugine. Osa, kao i pčela, bode samo u odbrani. Stršljen napada retko i to u samoodbrani ili kada brani svoje gnezdo. Kod uboda pčele treba žaoku sastrugati sa kože. Prilikom vađenja ne pokušavati uhvatiti žaoku pincetom ili vrhovima prstiju jer tako istiskujemo ostatak otrova žaoke u kožu. Žaoka na vrhu ima „kao neku vrstu kukice“, slično udici, tako da kod uboda ostaje u koži. Ose imaju glatku žaoku koja ne ostaje u koži. Kada „misle“ da im preti opasnost ispuštaju feromone koji aktiviraju i druge ose da napadnu. Učestalost alergijskih reakcija na venome insekata javlja se kod 0,4 - 1,2% populacije. Otrovi pčele i stršljena najpotentniji su u proleće. Alergijske reakcije na venome insekata javljaju se i kod osoba koje nemaju atopijsku konstituciju. Otrovi ovih opnokrilaca sadrže: • fosfolipaze, • hijaluronidaze, • fosfataze, • amine - histamin, • peptide, • kinine. Na mestu uboda izazivaju lokalnu reakciju zbog proinflamatornog i vazoaktivnog dejstva, a proteinske komponente otrova mogu uzrokovati IgE senzibilizaciju. Korisni saveti: • Ne nositi odeću intenzivnih boja jer privlače insekte kao i jaki parfemi i dezodoransi. • U kući ili stanu ne uzgajati biljke intenzivnih mirisa.

• U blizini insekata ne izvoditi nagle pokrete. • Izbegavati branje cveća i kupljenje otpalog voća. • Ne ići sam u prirodu (šetnja, rekreacija ili poljoprivredni poslovi). • Česti su ubodi na pijaci prilikom kupovine voća (grožđe, breskve, lubenice). • Nositi sa sobom autoinjektor adrenalina. Anafilaksa je klinički sindrom koji se odvija po prvom tipu alergijske reakcije, koja je najteža i potencijalno letalna manifestacija alergijske bolesti. Predstavlja normovolemijski šok sa cirkulatornim kolapsom, radi velikog oslobađanja medijatora iz mastocita i bazofilnih leukocita. Nastaje naglo i vitalno ugrožava pacijenta. Oslobađaju se brojni medijatori, primarni ili preformisani (histamin, eozinofilni i neutrofilni hemotaksijski faktori, serotonin) te sekundarni - novonastali medijatori, produkti fosfolipida ćelijske mebrane degranulisanog mastocita i bazofila. Pokreće se ciklus kaskade arahidonske kiseline i formiraju se sekundarni, vrlo potentni proinflamatorni - alergijski medijatori (leukotrieni, prostaglandini, prostaciklini, tromboksani i faktor aktivacije trombocita).

U anafilaktičkom šoku patofiziološki imamo: • kijanje, otok nazalne sluznice, promuklost, suzenje očiju; • edem larinksa i donjih disajnih puteva; • pogoršanje bronhospazma - bronhijalne astme; • respiratorni arest; • ozbiljni poremećaj kardiovaskularnog sistema, hipotenzija, poremećaj srčanog ritma, vazodilatacija, šok; • disfagija sa mučninom i povraćanjem; • abdominalne bolove; • urinarnu inkontinenciju; • angioedem sa generalizovanom urtikarijom.

Dr sc. med. Darko Knežević, spec. pulmolog-alergolog Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu Odeljenje alergologije i kliničke imunologije

Prema američkim podacima, fatalna anafilaksa najčešće se javlja na penicilinske antibiotike, jodna kontrastna sredstva, a na trećem mestu na venome insekata. Patofiziološki mehanizmi anafilaksije mogu biti različiti, a terapija prilagođena kliničkoj slici i simptomatologiji. Terapija je kompleksna, urgentna i mnogo puta dramatična i za najiskusnije anesteziologe, kardiologe, alergologe, pulmologe. Lečenje U svakom terapijskom modalitetu kao prva pomoć na terenu odmah ordinirati Epinephrine amp. u vodenom rastvoru 1:1000, a inicijalna doza ne sme biti manja od 0,5 ml. Daje se subkutano sa preporukom davanja u lateralnu stranu bedra. Koristiti povesku ako je ubod venoma u ekstremitet. Pokušati obezbediti intravenski put i ako se uspe (hipovolemija, “prazne vene“) uključiti infuzione rastvore. Potrebna je oksigenoterapija u velikim protočnim dozama kiseonika. Antihistaminici, blokatori histaminskih H1 receptora imaju svoje mesto u lečenju anafilaksije. Kortikosteroidi ne ispoljavaju brzo dejstvo i zato nisu lekovi prvog reda hitnosti, ali ih treba dati odmah zbog prevencije kasnijih manifestacija. Takvog pacijenta hitno uputiti i hospitalizovati u visokospecijalizovanu medicinsku ustanovu. Bolesnici sa dokazanom anafilaksom na venome insekata treba da nose sa sobom Epi Pen ili ANA kit za samostalno davanje epinefrina. Subkutana - parenteralna specifična imunoterapija na venome insekata daje zadovoljavajuće i ohrabrujuće rezultate uz sve mere opreza od mogućih ozbiljnih komplikacija. Potrebna je prethodna hematološko-alergološka obrada sa određivanjem ukupnog titra specifičnog IgE, a navedeno radimo u Alergološkom laboratorijumu, Instituta “Torlak” u Beogradu, koji uz navedeno proizvodi depoalergene za parenteralnu imunoterapiju, a terapija traje od 3-5 godina. Imunoterapija se daje samo u visokospecijalizovanim medicinskim ustanovama, koje su osposobljene za dijagnostiku, lečenje i zbrinjavanje mogućih opasnih komplikacija same terapije. 71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

esto se u svakodnevnoj komunikaciji i žargonu čuje „u depresiji sam“. Obično se time objašnjava stanje tuge, žalosti, neraspoloženja kao rezultat izloženosti svakodnevnim stresorima. U stručnoj javnosti, time se opisuje poremećaj raspoloženja u sklopu simptoma nekih mentalnih poremećaja, ili je to klinički entitet depresije. Po proceni stručnjaka, smatra se da je depresija bolest savremenog čoveka, druga po redu, posle bolesti krvnih sudova. Osim na pacijenta, reflektuje se i na njegove najbliže, okolinu, ometajući kako lično, tako i radno, socijalno funkcionisanje. Češća je kod žena, javlja se u svim starosnim dobima. Pratilac je mentalnih poremećaja u svim bolestima zavisnosti, organskim oštećenjima mozga. Skoro je uvek prisutna kod somatskih, telesnih bolesti, posebno hroničnih, koje dugo traju a prognostički su neizvesne. Prema SZO, depresija je mentalni poremećaj koji je predstavljen depresivnim raspoloženjem, gubitkom interesovanja ili zadovoljstva, osećanjem krivice sa niskim samopoštovanjem, nesanicom ili gubitkom apetita, nedostatkom energije i slabom koncentracijom. Ovi problemi mogu dovesti do suštinskog poremećaja u sposobnosti pojedinca da vodi računa o svojim svakodnevnim aktivnostima. Osnovni simptomi depresije su: • depresivno raspoloženje • gubitak interesa i nedostatak zadovoljstva • gubitak energije i osećanje hroničnog umora Drugi simptomi depresije su: • oštećena, smanjena koncentracija i pažnja • smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje • osećanje krivice i osećanje beznadežnosti • sumorne i pesimističke misli o budućnosti • planovi za budućnost su uz anticipaciju beznađa, besmislenosti života • poremećaj spavanja • smanjenje ili gubitak apetita - nekada je apetit naglo pojačan. Ideja o samopovređivanju ili samoubistvu, kao ozbiljan činilac u lečenju i prognozi. Depresije se dele na: blagu (manje simptoma, gde je lako umanjena funkcionalnost), umerenu (najmanje dva tipična i još tri simptoma, umerenu društvenu funkcionalnost) i tešku 72

Psihijatrija u funkciji života

Živeti sa depresijom

Dr Ljiljana Simić, psihijatar Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” Beograd

(sa tri specifična i najmanje još četiri simptoma,ograničene lične i radne funkcionalnosti). Teške depresivne epizode mogu biti bez psihotičnih simptoma i sa psihotičnim simptomima –sumanutim idejama, halucinacijama, psihomotorne ukočenosti do nivoa stupora. U svakodnevnom životu svih nas, osetili smo žalost - tugu, osećanje kao reakciju na gubitak bliske osobe,ili izazvano razočarenjem, neuspehom. Smatra se normalnim ispoljavanje tužnog osećanja koje po jačini i trajanju odgovara gubitku. Normalna žalost je samo ograničena po trajanju i tokom vreme-

na se povlači i prestaje - „vreme sve leči“. Ukoliko je tugovanje intenzivno, dugog trajanja, postepeno se pretvara u patološko stanje, depresiju. Osnovno osećanje kod obolelih je neraspoloženje, bez vidljivog razloga, dugog trajanja, sami su svesni svoje bolesti i imaju dobar uvid u svoje stanje. Karakterističan je izgled depresivne osobe: tužnog lica, pogurenog tela, us-

porenih pokreta, sa vidnim odsustvom brige za sebe, starijeg lika, lako zaplače, povučen i, uz izbegavanje kontakta, potpuno okupiran svojim neraspoloženjem. U nekim slučajevima moguće je i da osećaju nemir, stalno su u pokretu, krše ruke, neprekidno govoreći o svom neraspoloženju i beznadežnosti. Razmišljanja depresivne osobe su pesimistička,sa ličnim doživljajem odbačenosti, gubitkom emocija, bez perspektive izlečenja. U većini slučajeva pamćenje je kompromitovano, što potencira nesposobnost za rad, društvenu neaktivnost, odsustvo donošenja bilo kakvih odluka, uspostavljanje pasivno zavisnih odnosa, izbegavanje odgovornosti i obaveza. Osećanje krivice i samooptuživanje su sve intenzivniji kako depresija traje, pa pacijent oseća da zaslužuje kaznu i patnju. Nesanica je problem svih obolelih od depresije. Veoma retki su oni koji pate od preteranog spavanja. Poznato je da se kod depresije teško zaspi, česta su buđenja, praćena košmarima, rana jutarnja buđenja, praćena osećanjem umora, nenaspavanosti, nemira, razdražljivosti. Polimorfne somatske tegobe prate ovo oboljenje, najčešće gubitak apetita, pad telesne težine, digestivni problemi, a česte su i glavobolje, malaksalost, odsustvo želje, pad nagona. Među mentalnim poremećajima, depresija je bolest kod koje je naveći rizik od samoubistva, pa procena ovog rizika određuje i način lečenja. Od velike važnosti je terapijski savez pacijenta i terapeuta, zasnovan na uzajamnom dogovoru, poverenju, slaganju oko lečenja. Početak oboljenja nosi bezvolj-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nost, prepuštanje i odsustvo snage da se išta promeni. Kako lečenje napreduje, pacijent oseća subjektivno poboljšanje, dobija „energiju“ ali i bolji uvid u svoje stanje. To nosi dodatnu opasnost, jer su suicidi najčešći u fazi oporavka, kada upravo dobar odgovor na terapiju, poboljšanje na kognitivnom planu, pacijenta uvede u realizaciju suicida. Analizirajući uzroke nastanka depresije navodimo poremećaj neurotransmisije - prenošenje nervnih signala putem određenih hemijskih supstanci, prvenstveno serotonina. Shodno ovome, lečenje depresije se postiže upotrebom brojnih antidepresiva, čiji izbor zavisi od simptoma i kliničke slike. Od značaja je, osim izbora, doza antidepresiva, trajanje terapije i komplijansa (saradnja pacijenta i praćenja preporuka terapije). Lečenje depresije farmakoterapijom ima svoju trajnost: akutna faza bolesti, sa trajanjem najčešće 6-12 nedelja; produženo lečenje, prevencija recidiva narednih šest meseci po uspostavljanju remisije i faza održavanja oporavka u cilju prevencije nastanka pogoršanja bolesti naredne dve godine od oporavka. Uz navedeno, saveti obolelima idu u smeru mobilisanja ličnih snaga, motivacije i angažovanja na slobodnom vremenu, u smislu fizičke aktivnosti i vežbanja, korekcija ishrane, korišćenje dnevnog svetla za aktivnosti, masaže, joge, muzikoterapija, aromaterapija, meditacija, relaksacija... Živeti sa ovako kompleksnom bolešću, koja nosi hipoenergizam, pad u životnim potrebama, htenjima, socijalnu restrikciju, zahtevaju i veliku angažovanost bližnjih, bez čijeg aktivnog učestvovanja, podrške, razumevanja, strpljenja, se teško pobeđuje u ovoj borbi. Puno ljubavi i ljudske topline leči na svoj način, motiviše i hrabri na putu lečenja i izlečenja. Depresija nije slabost, nije trend, stil ponašanja ni lični izbor. To je realna patnja koja se pravim izborom lečenja, uz veliku podršku psihijatra, može kontrolisati i uz nju dostojanstveno živeti. Ponavljamo na kraju, lek nije jedini koji leči. Senzitivnost i osetljivost ljudske duše traži kompleksniji pristup, empatiju - saosećanje, pomoć porodice, prijatelja, kolega, jer se zadovoljstvom na svakom planu, uz farmakoterapiju, leče svi mentalni poremećaji. 73

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Značaj ishrane u infertilitetu i trudnoći

Saveti za buduće mame i tate

Prof dr Vesna Dimitrijević Srećković Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije

ajplodniji ste pet dana pre i jedan dan posle ovulacije. Kada obrišete vaginalni predeo papirom ako je sekret rastegljiv i liči na belance, povoljno je vreme da zatrudnite. Preterana mršavost je čest uzrok neplodnosti kod žena. Bez dovoljno masti u organizmu mogu vam izostati normalne ovulacije i vaša materica može biti nesposobna da prihvati usadjivanje oplodjene jajne ćelije. Dodajte vašoj ishrani više belančevina, namirnica od celog zrna i korisnih mononezasićenih masnoća iz maslinovog ulja. Ako pokušavate da zatrudnite izbeZnačajni suplementi za pravljenje gavajte aspirin ili ibuprofen jer ovi antiin- bebe: flamatorni lekovi mogu ometati ovulaciSvakog dana uzimajte 30 mg cinka ju i sprečiti da se oplodjena jajna ćelija jer ovaj mineral povećava nivo testostepriljubi za zid vaše materice. rona, broj spermatozoida i daje spermatozoidima dodatnu pokretljivost. Pošto cink ometa apsorpciju bakra u vašem Saveti za buduće tate: Odrecite se seksa nekoliko dana pre organizmu, takodje uzimajte 2 mg bakra nego što je ovulacija vaše žene, da bi bio dnevno sve dok uzimate cink. maksimalan broj spermatozoida spreZaštitite spermatozoide antioksidanmnih za oplodnju. sima u obliku vitamina C i vitamina E. Nosite komfornu odeću, bokseri- Antioksidantni vitamin C i E štite spermace, izbegavajte uske farmerke, jer uska tozoide zaustavljanjem slobodnih radikaodeća zadržava toplotu a previše toplo- la. Ako uzimate antikoagulantnu terapiju te smanjuje broj zdravih spermatozoida konsultujte se sa lekarom pre uzimanja vitamina E. koje proizvode testisi. Ako je potrebno da smršate, trebalo bi da vaša želja za trudnoćom bude prava motivacija. Masnoća u telu može proizvoditi estrogen ali previše estrogena može narušiti vašu sposobnost da zatrudnite. Ne preterujte sa fizičkim opterećenjem. Vežbanje duže od jednog sata na dan može ometati ovulaciju i ovaj problem često imaju žene koje se bave sportom i balerine. Smanjite svaki stres jer stresni poslovi mogu otežati da zatrudnite. Od lekova izbegavajte antihistaminike i decongestive koji deluju i na cervikalnu sluz koja je potrebna jer pomaže spermatozoidima da dopru do jajne ćelije. 74

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Uzimajte selen jer su istraživanja pokazala da su muškarci koji su uzimali selen u dozi od 100 mikrograma dnevno u toku tri meseca značajno povećali pokretljivost spermatozoida. Probajte piknogentol iz kore bora koji je moćan antioksidans i može poboljšati efikasnost spermatozoida kod muškaraca sa problemom neplodnosti. Jedno istraživanje je pokazalo da je uzimanje piknogentola u dozi 200 mg dnevno tokom tri meseca značajno poboljšalo kvalitet i funkciju spermatozoida. Svakodnevno uzimanje ulja semena lana, koje je odličan izvor esencijalnih masnih kiselina može pomoći da se spermatozoidi održavaju zdravim. Pušenje ne samo da smenjuje plodnost kod oba pola već takodje povećava rizik od spontanog abortusa. Broj zdravih jajnih ćelija nestaje brže kod žena pušača nego kod nepušača. Kod muškaraca pušača broj spermatozoida opada i postoji više oštećenih spermatozoida.

Izbegavajte alkohol jer kod muškaraca alkohol može uticati na slabljenje ejakulacije. Izbegavanje kafe može pomoći da se poveća plodnost kod oba pola. Neka istraživanja govore da kofein negativno utiče na plodnost i da može da izazove pobačaj. Prema toj teoriji, kofein može da remeti ovulaciju tako što izaziva hormonske promene. Kofein sužava krvne sudove, čime usporava dotok krvi do materice, što teorijski može da oteža spuštanje jajne ćelije do materice. To takodje povećava rizik od insulinske rezistencije koja može da poremeti ovulaciju. Drugo istraživanje je pokazalo da manje od tri šolje kafe dnevno (300 mg kofeina) ne bi trebalo dad a utiče na plodnost žene. Za muškarce važi obrnuto i Brazilski naučnici su otkrili da kofein čini spermatozoide pokretnijim.

U čemu roditelji greše kad je u pitanju razvoj dece u najranijem uzrastu

Bebu ne treba požurivati

M Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

otorika deteta je individualna i diktira tempo svih radnji od sedenja do hodanja i nizu poromena koje ljudsko telo trpi tokom života, transformacije u prvih godinu dana, bez premca su po brzini i intenzitetu. Kad prva beba dođe u porodicu, bake, deke, tetke, ujaci – svi imaju svoje iskustvo, a zbunjeni roditelji ne znaju koga da slušaju. U strahu da ne pogreše, dete preterano zaštićuju. Šteta od takvog ponašanja veća je nego korist. Problemi se, u najvećem broju slučajeva, brzo rešavaju, ali ako se zapuste pojavljuju se deformiteti, koje nije

ce ne prohoda sa godinu i ne sedi sa šest meseci.

lako otkloniti, upozorava dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Sokobanjskoj ulici. Greška je i preterano forsiranje koje treba da „pogura“ dete: da sedi, prohoda, progovori... -Važno pravilo, tokom prve godine života zdravog deteta, je da se sledi njegova individualna motorika – ističe dr Sekulić. –Kao što nismo svi iste visine, težine, boje očiju, tako nam je i motorika individualna. Zato većina de-

pod potkolenice postaviti urolani peškirić kako bi stopalica bila u vazduhu.

Spavanje Beba ne treba da spava na stomaku. Pre svega zbog rizika od gušenja, ali i deformacije stopala, usled njihovog neadekvatnog položaja. Najpravilnije je spavanje na boku; ako dete zabacuje glavicu, valja podmetnuti peškir na potiljak, da mu povuče glavicu unapred. Strane često menjati, jer do novorođenčeta sve (miris, dodir, zvuk, slika) treba da stiže i sleva, i zdesna. Starijoj deci, naviknutoj da spavaju na stomaku,

Uzimanje u naručje Tokom provog tromesečja, a neretko i kasnije, u strahu od povrede, beba se podiže u naručje u pasivnom položaju, tako što joj se stavlja ruka ispod glave. To nije dobro. Dete treba uzimati i preko bebinog boka polako, tako da ona angažuje bočne mišiće i jača ih. Nošenje Bebu nositi od sebe, tako da se 75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

leđima oslanja o osobu koja je drži. U suprotnom, sužava joj se vidno polje. U pravilnom položaju, ona aktivira svoje mišiće, a i ručice su joj slobodne. U naručju, beba sme da se uspravlja maltene od rođenja, sa mesec dana svakako, uz uslov da joj se glavica pridržava rukom.

barem ogradicu, da bi se postepeno Dubak uspravljalo. Pokazalo se da su deca U pojedinim zemljama zabranjena koja su puzala, sposobnija za sport i je proizvodnja dupkova – kaže dr Sespretnija u svim složenim motornim kulić. – Oni nisu dobri, jer dete nema adekvatan oslonac na karlicu niti na stoaktivnostima.

Budno – na stomak -Greška je što roditelji dvo i tromesečnu bebu ne stavljaju na stomak kada je budna. Položaj na stomaku, važan je naročito u drugom tromesečju, jer bebe, jačanjem leđnih mišića, uspostavljaju bolju kontrolu trupa i pripremaju se za sedeći položaj. Sedenje Većina dece sa šest meseci može da sedi što se tiče stanja kukova, ali ne i što se tiče stabilnosti, razvijenosti mišića trupa. Podmetnu mu jasatuke sa svih strana, a kad se oni sklone, dete pada glavom napred. Ovakvo, pasivno sedenje uzrok je kasnijim češćim deformitetima i bolovima u leđima. Mnogo je važnije forsirati bočni sedeći položaj u kome se dete sa četiripet meseci najpre oslanja na podlakticu, zatim na šaku i drugom ručicom se igra. Tako jača i bočne mišiće leđa i iz tog položaja samo se diže u sedeći.

Hodanje Veliki problemi mogu da nastanu kad roditelji uče decu da hodaju. Normalno je da zdrava deca prohodaju između 11. i 18. meseca. Velika greška je terati dete da to učini pre nego što mu je vreme. Roditelji često vuku decu između sebe, pa ona nemaju nikakvu reakciju da se zaštite – kaže dr Sekulić. – Padaju pravo na lice, pošto nisu navikla da pružaju ruke. Rizikuju se deformiteti stopala i kolena. Kengur Kengur je nužno zlo, jer dete u njemu visi, nema adekvatni oslonac na karlicu. Mališana u kenguru uvek treba poridržavati kao kad se nosi u naručju. Ovo pomagalo valja koristiti u najmanoj mogućoj meri. Za dužu šetnju, neprikladan je i naročito, ga ne treba upotebljavati, dok beba ne navrši šest meseci. Pre tog uzrasta, marama je funkcionalnija.

pala. Ne uči se pravilno da hoda nego se odguruje, često samo prstićima, jer mu stopala ne dosežu do poda. Kad izađu iz dupka deca nastavljaju da hodaju na prstima i razvijaju pogrešne šeme, a veoma ih je teško „razbiti“ i razviti pravilan hod. Dubak može da dovede i do problema s kičmom.

Igračke Kako dete sazreva, poželjno je do dobije loptice ili kockice, primerene veličini njegove šake. Posle trećeg meseca, beba treba postepeno da otvara šake, da se oslanja na njih, zato igračke treba da imaju otvore, ili da mogu da se pritiskaju. To će bebi omogućiti da razvija pritisak i takozvani pincetni hvat, palcem i kažiprstom.

Kičma kao kifla Puzanje Veliki broj dece ovu veoma važnu fazu potpuno preskoči, ali ne zato što neće, nego nema priliku – kaže dr Sekulić. – U drugom-trećem tromesečju dete se najbolje oseća na tvrdoj podlozi, na podu. Treba staviti ćebe, ili 76

ZAPOSTAVLJENO dete ima usporen motorni razvoj dok forsiranje često prouzrokuje deformitete. Prerano sedenje dovodi do kifotičnog držanja leđa i problema sa promenama na kičmenom stubu. Rano stajanje i hod može da stvori brojne deformitete na stopalima, kolenima... Forsiranje samo jedne ruke, ima brojne posledice. Mozak se u tom uzrastu veoma brzo razvija. Ukoliko postoji i minimalna patofiziološka osnova, stvorena tokom trudnoće ali i porođaja, dete će neminovno ići linijom manjeg otpora. Ako mu je, recimo, lakše da nešto uradi jednom rukom, to će i učiniti. Usled toga, razlike između leve i desne strane tela vremenom će se povećavati, što će, s godinama, stvarati sve veće probleme – zaključuje dr Aleksandra Sekulić.

Projekat razvoja zdravstva Srbije

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Racionalna upotreba antibiotika

ezistencija bakterija na antimikrobne lekove je globalni problem koji sve više zaokuplja pažnju stručnjaka. Poslednjih godina se u Evropi, a i u Srbiji, povećava broj pacijenata koji su inficirani bakterijama otpornim na antibiotike, a rezistencija na antimikrobne lekove je velika pretnja javnom zdravlju. Broj smrtnih ishoda u Evropi zbog infekcija multirezistentnim bakterijama veći je za oko 25 000 godišnje, a troškovi za 15 milijardi evra. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo je kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika, sprovođenje niza mera i aktivnosti, kako bi se sačuvala efikasnost antibiotika, smanjila antimikrobna rezistencija, sprečilo neželjeno produženje trajanja bolesti, smanjili rizici od smrtnog ishoda i smanjili ukupni zdravstveni troškovi za lečenje. U okviru kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika u Beogradu je od 28-29. januara 2016. godine u Klubu poslanika održana dvodnevna radionica o racionalnoj upotrebi antibiotika koju je Ministarstvo zdravlja organizovalo s ciljem da se dobiju smernice za izradu Nacionalne strategije kontrole upotrebe antibiotika i antimikrobne rezistencije od stručnjaka koji se susreću sa ovim problemom u svakodnevnoj praksi. Skup je otvorio državni sekretar prof. dr Berislav Vekić koji je izneo podatke o potrošnji antibiotika u Srbiji: 2015. godine potrošeno je 5 140 000 kutija antibiotika, svaki dan u Srbiji na 1000 stanovnika 29 uzima antibiotike. „To nas svrstava u grupu zemalja koje izrazito neracionalno koriste antibiotike“, rekao je prof. Vekić i istakao da je upravo zbog toga Ministarstvo zdravlja 18. novembra prošle godine pokrenulo kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika i najavilo izradu nacionalne strategije i akcionog plana o racionalnoj upotrebi antibiotika u skladu sa Strateškim akcionim planom Svetske zdravstvene organizacije za rezistenciju na antibiotike za Evropu, izradu novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za upotrebu antibiotika, jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za etiološku dijagnozu bolničkih infekcija. Učesnike je pozdravila i dr Miljana Grbić, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu.

Ova radionica je bila prilika za razmenu mišljenja među eminentnim stručnjacima različitih specijalnosti tercijarne zdravstvene zaštite iz kliničkih centara i instituta za javno zdravlje iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, kliničkobolničkih centara i drugih partnerskih institucija, uz učešće međunarodnih predavača iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC) i Fonda zdravstvenog osiguranja Slovenije. Ministarstvo zdravlja se pokretanjem kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika priključuje globalnim naporima za smanjenje antimikrobne rezistencije, posebno u evropskim državama. Visok nivo rezistencije zabeležen je kod svih ispitivanih vrsta bakterija u Srbiji, slično kao i u zemljama južne i istočne Evrope. Slično, prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama. Borba protiv otpornosti na antibiotike predstavlja visok prioritet za Svetsku zdravstvenu organizaciju. SZO podržava države članice da izrade sopstvene nacionalne akcione planove za rešavanje otpornosti na

antibiotike u skladu sa ciljevima globalnog plana. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC) pokrenuo je 2008. godine evropsku inicijativu za obeležavanje 18. novembra, Evropskog dana posvećenog racionalnoj upotrebi antibiotika, s ciljem da se obezbedi platforma i podrška za nacionalne kampanje za racionalnu potrošnju antibiotika. Inicijativu je podržalo preko 40 zemalja Evrope i sveta, uključujuću SAD, Kanadu i Australiju. Poslednjih godina, upotreba antibiotika u Republici Sloveniji je značajno smanjena te je primer iz prakse Slovenije izuzetno koristan i zanimljiv. Dvodnevna radionica o racionalnoj upotrebi antibiotika je nastavak aktivnosti u okviru kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika, nakon uspešno održanog stručnog sastanka 18. novembra 2015. godine i formirane posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja. Aktivnosti kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika realizuju se u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ (DPRZS) Ministarstva zdravlja, koji se finansira iz kredita Svetske banke.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

aboratorijska medicina se kontinuirano razvija zahvaljujući novim medicinskim saznanjima i razvoju analitičke metodologije. Za objektivno tumačenje laboratorijskih nalaza moraju se uzeti u obzir svi biološki i metabolički činioci koji utiču na njihovu promenljivost. Standardizacija uslova po principima dobre laboratorijske prakse GLP (good laboratory practice) za njihovo određivanje umanjuje mogućnost delovanja različitih faktora. Principi dobre laboratorijske prakse osiguravaju se primenom sistema menadžmenta kvalitetom (TQM). Sistem kvaliteta se ostvaruje poštujući principe usmerenosti na: • korisnike - lekare i pacijente, • pružanjem kvalitetne i pravovremene usluge, • informisanjem i usavršavanjem, • praćenjem razvoja kliničko-biohemijske dijagnostike, • uvođenjem savremenih i efikasnih metoda ispitivanja, • racionalnom laboratorijskom dijagnostikom, • tačnim • i pravovremenim nalazima. Tim povodom u Novom Sadu je održan domaći kurs I kategorije sa temom: Klinički značaj preanalitičkih faktora u laboratorijskoj medicini u organizaciji Zavoda za zdravstvenu zastitu studenata. Organizatori kursa su bili direktor Zavoda prof. dr Veselin Dickov i načelnik laboratorijske dijagnostike prim. dr sc. Med. Dragana Pap. Kurs je je akreditovao Zdravstveni savet Srbije, a pokrovitelji skupa bili su kompanija Mindray, firma Pro Media, Vicor, Superlab i Hemofarm. Navedeni kurs I kategorije je održan 12.12.2015. god. u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, Ulica dr Sime Miloševića 6 u Svečanoj sali Zavoda za KME.

Preanalitički faktori: „STATE OF THE ART“

Laboratorijska medicina

Prim. dr sc. med. Dragana Pap, specijalista kliničke biohemije, predsednik ogranka Komore biohemičara Srbije u Vojvodini

Predavači su bili prof. dr Veselin Dickov, prim. dr sc. Zorica Šumarac, prim. dr sc med. Dragana Pap, prim. dr Velibor Canić, prim. dr sc. Emina Čolak, prim. dr sc med. Slobodan Jovanović. Kursu je prisustvovalo oko 205 učesnika iz cele Vojvodine, centralne i južne Srbije, Republike Srpske i BiH tako da je poprimio karakter međunarodnog skupa. Profil slušalaca koji su prisustvovali su bili medicinski biohemičari, lekari, farmaceuti, medicinske sestre, laboratorijski tehničari, zdravstveni tehničari.

probleme koji su vezani za preanalitičku fazu laboratorijskog rada. Učesnici seminara su stekli stručna znanja i veštine o standardima dobre laboratorijske prakse koji se odnose na poznavanje svih neophodnih segmenata za dobar kvalitet i validnost laboratorijskog nalaza. Teme su ukazale na važnost preanalitičkih faktora u biohemijskoj laboratorijskoj dijagnostici kod odraslih i kod dece. Ovaj segment dijagnostike bio je u ranijim vremenima dosta zapostavljen u odnosu na druge (analitički i posta-

Skup je otvorio i predstavnik kompanije Mindray za istočnu Evropu u oblasti IVD (in vitro diagnostics) generalni menadžer kompanije Mike Deng. Tokom seminara učesnici su se upoznali sa svim faktorima koji mogu uticati na laboratorijske analize i cilj je bio da se ukaže na najčešće praktične greške i

nalitički) zbog nemogućnosti pre svega automatizacije, što je imalo za posledicu rezultat da od svih grešaka u preanalitičkom, analitičkom i postanalitičkom delu rada u ovom segmentu preanalitike nastaje više od 2/3 laboratorijskih grešaka. Ovo je rezultat ispitivanja najeminentnijih stručnjaka na ovom polju u današnje vreme (Lippi, Plebani i dr.). Tu, pored pripreme pacijenta, važnu ulogu igraju mnogi faktori vezani za uzimanje i obradu materijala, stanje pacijenta u tom momentu (lekovi, vreme uzimanja uzorka i dr.) Kurs je bio osmišljen kao izlaganje ove problematike sa pitanjima na početku i na kraju kursa sa mogućnošću interaktivne diskusije tokom celog trajanja. Prof. dr Veselin Dickov je održao predavanje na temu: Unapređenje zdravstvenog menadžmenta u Srbiji primenom TQM: ciljevi i preporuke sa veoma efikasnim smernicama kontrolinga, efektivnosti, efikasnosti i ekonomičnosti u sistemu zdravstvene zaštite.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

GLP, sertifikacija, akreditacija: klasifikacija, definicije i klinički značaj, Biološki i interferirajući faktori u laboratorijskoj dijagnostici i Preporuke za kritične vrednosti laboratorijskih rezultata kod odraslih, dece i kod neonatusa su bile teme koje je izložila prim. dr sc. med. Dragana Pap sa veoma interesantnim podacima koji su se odnosili na upoznavanje učesnika sa značajem akreditacije i primenom dobre laboratorijske prakse kao osnove stalnog unapređenja kvaliteta rada u zdravstvenoj zaštiti; značaj uticaja preanalitičkih faktora na validnost laboratorijskih rezultata, kao i o kliničkom značaju kritičnih vrednosti laboratorijskih rezultata kod odraslih, dece i novorođenčadi. Pored bolesti koja je najčešći uzročnik promene laboratorijskih nalaza na biohemijski sastav raznih telesnih tečnosti (serum, plazma, likvor, urin i drugo) utiču mnogobrojni faktori. Po vremenu mogu biti preanalitički, analitički, postanalitički, a po svojoj prirodi su biološki (fiziološki faktori) i metodološki, tj.interferirajući faktori koji podrazumevaju postupak uzimanja krvi, čuvanje, obradu uzorka, analitičku metodu, uticaj spoljnih faktora, kontrolu kvaliteta rada i način izdavanja laboratorijskih nalaza. Biološki faktori koji dovode do «in vivo» promena analita koje treba odrediti ne zavise od metode koja se koristi za njihovo određivanje. Mogu da budu nepromenljivi (ne mogu da se izbegnu) i promenljivi (uticaji koji variraju). Nepromenljivi biološki faktori su: • pol, • starost • rasa • trudnoća, • nasledni faktori. Promenljivi biološki faktori obuhvataju uticaje vezane za: • ishranu, • gladovanje, • fizičku aktivnost, • visinsku razliku, • unošenje alkohola, kofeina, • pušenje, • telesnu težinu, • mišićnu masu, • položaj tela, • klimatske uslove, • dnevne ritmove itd. Interferirajući faktori koji utiču na rezultat posle uzimanja uzorka mogu biti unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnji faktori su: hemoliza koja menja koncentraciju ili aktivnost samog analita, interferiraju sa određiva-

njem analita (hemoliza, ikterus, lipemija) dicine – EBM u kliničkoj laboratorijili potiču iz antikoagulansa, lekova koji skoj praksi. se koriste u terapiji, infuzionih rastvora i supstanci koje su unete spolja kao što su deterdženti, bakterije, kvasci i antitela. Prim. dr sc. Zorica Šumarac dala je veoma značajne podatke vezane za Klinički značaj preanalitike u laboratorijskoj dijagnostici i Kontrolu kvaliteta preanalitičke faze i upoznala učesnike sa procedurama i unapređenjem kvaliteta preanalitičke faze laboratorijske dijagnostike. Interferencija i važnost uticaja lekova na biohemijske analize u preanalitičkoj fazi i Smernice za problem referentnih vrednosti u dečjem uzrastu predavao je prim. dr sc. Slobodan Jovanović sa preporukama za upravljanje interferencijama i primeni kliničkih smernica za definisanje referentnih vrednosti i uticaja lekova na laboratorijska određivanja. U toku radionice na kursu članovi su Standardizacija uzimanja dijagno- razmenjivali iskustva i ideje, predstavističkih uzoraka za sprečavanje interfe- li nove pristupe složenim problemima i rencija i Značaj hemolize in vivo i in vitro prodiskutovali moguća rešenja svih proza validnost kliničkih rezultata i Značaj blema sa kojima se susreću biohemičari lipemije i ikterusa na validnost labora- u Vojvodini, širom Srbije, kao i u Reputorijskih analiza na veoma inventivan i blici Srpskoj. praktičan način obrazložila je prim. dr Kolege su konsultovale predavače o sc. Emina Čolak. pitanjima vezanim za standarde i metodologiju rada za laboratorijsku dijagnostiku, nomenklaturu usluga za primarnu, sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu, standardima vezanim za analize koje se rade u svim laboratorijama na svim nivoima zdravstvene zaštite, normama kvaliteta i načinu da se podigne nivo kvaliteta zdravstvene zaštite, o akreditaciji i sertifikaciji medicinskih Značaj racionalne laboratorijske di- laboratorija. jagnostike u preanalitičkoj fazi i Hitna Domaći kurs I kategorije je ocenjen stanja u pedijatrijskoj laboratorijskoj di- kao veoma edukativan, koristan i prakjagnostici teme su koje je izlagao prim. tičnog značaja u stručnom pogledu i dodr Velibor Canić sa praktičnim smerni- govoreno je da sva predavanja budu na cama po principu evidence based me- sajtu DMBS.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

едно од интригантних питања у здравству у последњих неколико година је питање о другом лекарском мишљењу. Ово питање се не тиче само односа пацијента и лекара, оно суштински утиче на степен остваривања права пацијента у здравству. Док је лекар био «Бог у белом» питање другог стручног мишљења није постојало. Касније је оно третирано као ванредни уступак или услуга пацијенту коју је лекар могао, али није морао пружити. Данас је друго лекарско мишљење законом загарантовано право пацијента. Законом о правима пацијената („Сл. гласник РС“, бр.45/2013), члан 13. је прописано:

Медицина и право

Право пацијента на друго лекарско мишљење

Љубиша Живадиновић, адвокат

„Пацијент има право да од доктора медицине, односно доктора стоматологије, који није директно учествовао у пружању здравствене услуге, затражи друго стручно мишљење о стању свога здравља”. Ово право пацијент остварује на лични захтев. Овај закон се може посматрати из аспекта пацијента, аспекта лекара и са аспекта здравства, односно друштва у целини. Са аспекта остваривања права пацијената овај закон сигурно представља велики корак напред. Пацијент није више огра-

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

ничен на мишљење једног лекара или чак једне институције, него има могућност добијања више мишљења о својој дијагнози или лечењу. Сасвим је логично да ће остваривањем тог права у многим случајевима бити постигнуто то да ће се поставити нова, тачнија дијагноза или боља терапија и пацијент ће од другог лекарског мишљења имати директну корист за своје здравље. Чак и кад друго мишљење не доведе до промене дијагнозе или терапије, успех је постигнут самом чињеницом да је једно или друго провере-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

но те да пацијент може с пуним поверењем наставити с лечењем или дијагностиком. Институција другог лекарског мишљења укида често присутан осећај страха или изгубљености и пацијенту враћа осећај контроле над својим животом и здрављем. Како остваривање ових права пацијента изгледа са аспекта лекара? Како на ово гледа лекар који је пружио прво мишљење и како гледа лекар који пружа друго мишљење? Др Мирослав Штрбац је лекар који често даје и једно и друго мишљење и он нема ништа друго осим речи похвале ради постојања Закона о заштити права пацијената, а опсежан текст о другом лекарском мишљењу из своје области, патологије, је објавио на интернету. Др Штрбац каже: Најтежа дијагноза је погрешна дијагноза, најскупље лечење је погрешно лечење, а најефикаснији лек је друго мишљење. Он сматра да је у ствари најбоље и за лекара и за пацијента да се оба потруде да се што пре дође до другог, па ако треба и трећег мишљења. Зашто? Када пацијент захтева друго мишљење обично постоји разлог. Могуће је да се ради о томе да лечење не иде очекиваним позитивним током, али је могуће и да је то субјективни осећај пацијента који нема никакво реално утемељење. Ако лекар који је дао прво мишљење покаже отпор према пацијентовом легитимном захтеву у било којој форми, пацијент ће тек тада постати сумњичав. То је тренутак када се пацијент може окренути против свог лекара, а касније може доћи и до спора у коме ће он имати два јака аргумента против лекара: први је то што лечење или дијагноза нису тачни, а други је то што је дошло до одлагања постављања тачне дијагнозе или почетка терапије, а за последице може окривити лекара. Зато је најбоље да чим лекар уочи одлучност код пацијента у његовом захтеву за другим мишљењем да му сам помогне у остваривању тог циља. Овакав приступ је сигурно најпоштенији јер лекар неће ради своје сујете ускратити пацијенту бољу дијагнозу или терапију. Пацијент ће то истог тренутка схватити и његов однос према свом

лекару ће се променити у позитивном смислу. Нема ништа лоше ни у томе да лекар сам призна да има сумњи око дијагнозе или терапије, то је људски, и пацијент ће то тако и схватити. Доктор Штрбац каже да је пацијенте увек подржавао у њиховом захтеву за другим мишљењем. У великом броју случајева је давао пацијентима информације о томе који се лекар у Србији, или у некој од светских установа, бави тим проблемом и касније се ангажовао да пацијент што пре дође до другог мишљења. У том процесу, у једном броју случајева, пацијент може обновити поверење према лекару и чак одлучити да не тражи друго мишљење. Друго лекарско мишљење са аспекта здравства, односно друштва у целини Свако друштво тежи да цивилизацијске домете што пре преведе у законске норме уколико су они корисни за појединца и друштво. Корист од другог мишљења по здравље пацијента се директно преводи и у корист за друштво. Друштво има очигледне финансијске користи од правовремене и тачне дијагнозе и брзог и циљаног лечења, краћег боловања итд. и то није ни потребно елаборирати, а на здравственим и финансијским стручњацима је да то изразе у бројкама и статистикама. На пацијентима је да своја права траже, а на нама правницима да обезбедимо разумевање и глатку комуникацију у остваривању права свих, а на основу постојећих позитивних закона. Пример Пацијенткињи је постављена патохистолошка дијагноза малигног тумора дојке. Тумор је класификован као тзв. дуктални инвазивни карцином. Дијагноза је поставио општи патолог који је у установи где ради задужен за дијагностику целокупног материјала. То подразумева да тај патолог има ширину, али не и довољну дубину знања из поједине области. Дијагноза коју је поставио одговара најчешћем, класичном карциному дојке. Ради се о младој жени која се интересује за могућност поштедне операције, тј. операције одстрањења тумора и дела

дојке око тумора са остављањем, поштедом, осталог дела дојке. Пацијенткиња ради добијања другог лекарског мишљења захтева и добија патохистолошки материјал. Овај материјал има третман медицинске документације и он се чува у установи где је операција извршена. Према Закону: ”Надлежни здравствени радник дужан је да уредно води медицинску документацију....”, а ”Пацијент има право увида у своју медицинску документацију.” Пацијенткиња узима материјал, односи га код стручњака који се специјализовао за туморе дојке ради другог мишљења. Друго мишљење гласи да се ради о једном другом тумору, тзв. тубуларном карциному који је чак и нешто мање опасан од дукталног, али тај тумор има незгодну особину да настаје истовремено на више места у дојци. Ради тога се не препоручује поштедна операција. Извршено је одстрањење целе дојке и у њој је заиста нађено још неколико ситних туморских жаришта. Шта би се десило да пацијенткиња није тражила и добила друго мишљење? Била би подвргнута другој операцији ради рецидива, здравство би утрошило више средстава на две операције и тешке последице одложеног лечења, метастазе, а при томе би кривац био патолог. Међутим, то се, на срећу, није десило, десило се нешто потпуно супротно: пацијенткиња је тражила друго мишљење, патолог је издао материјал, до последице није дошло и он је потпуно миран, за патолога који је дао друго мишљење је био дан као и обично. Здравство је уштедело, а друштво добило једног задовољнијег и здравијег члана. 81

Z D R AV S T V O - S R B I J A

уби су чудна творевина људског организма. Зуб није човекова посебност. Имају их и животиње и предели и предмети и алати. Зубобоља је појам напасти која живот не односи, али га јако загорчава. И нико на њу није имун! Са зубима је као и са здрављем уопште. Човек их учи ценити тек онда када их је делимично или сасвим изгубио. Зуби се често помињу у свакодневном животу па се каже: Зуб времена, имати неког на зубу, показати некоме зубе, борити се зубима и ноктима, поломити зубе на нечему, стиснути зубе, не обелети зубе, држати језик за зубима, рећи неком у зубе… Зуби су одавно у српским народним пословицама и загонеткама: „Ко сваки дан добра чини а сам себе труди и мучи”. „Наврх дубока језера пунан низ бисера”. „Уђе курјак у тор, овцу ухвати па кост изједе, а меса се не дотаче”- („црв” у зубу) Уз народне ево и изреке из „Здравља” 1907. године: „Лечење желуца почиње од зуба” (проф. Евалд). Упркос значају зуба за човеков живот, прошли су векови док се од примитивних лекова и „излечитеља” (код нас били познати бербери и зубовађе) није развила посебна медицинска дисциплина – зубно лекарство (тешко изборило своје место под сунцем). „Између два светска рата стоматолошку службу у Београду, Србији и Југославији обављају доктори медицине, специјалисти за болести уста и зуба, поред одређеног броја зубних лекара који су завршили стоматолошке факултете у Европи и Америци”, пише проф. др Вера Гавриловић. Зачетник зубног лекарства и један од главних заговорника оснивања Стоматолошког факултета у Београду (основан на Видовдан 1948. године) био је др Атанасије Пуљo (1878–1944) мада је раније умро. Самопрегорним радом за време Балканских ратова заузео је пионирско место у развоју наше стоматологије. На зиду његове породичне куће у Београду (Трг Славија) пред којом је и погинуо 1944. (данас је у њој ресторан брзе хране) постављена је спомен-плоча (2001), највише тру82

О зубима и зубном лекарству

Пут до модерне зубне ординације

„Зараза против заборава не мора, дакле, бити смртоносна ако се у борби против ње уложи предачка упорност и заборави на личну корист”, каже проф. др Брана Димитријевић.

дом Бране Димитријевића, доскорашњег професора Стоматолошког факултета (проминуо је светом јула 2015) који је покретач и реализатор. Димитријевић је написао: „За српско зубно лекарство Пуљо беше исто што и Гогољ за сву потоњу руску књижевност”. Проф. др Вера Гавриловић, проф. др Антоније Шкокљев, проф. др Брана Димитријевић, др сц. мед. Будимир Павловић, проф. др Јован Максимовић... отргли су од заборава оно најзначајније из историје стоматологије у нас. Стоматолошка секција Српског лекарског друштва основана је 1933. године а међу оснивачима овог еснафског удружења 1872. био је и зубни лекaр Илија Ранимир. Зубно лекарство нагло се развило у другој половини двадесетог века. Велики технолошки напредак је време када је зубну столицу на ножни погон (1871) заменила она на електрични (1938) олакшавши лекарима у значајној мери посао који се и данас махом обавља стојећи. Са много муке мењала се и човекова свест о значају зуба и могућности очувања здравља уста и зуба. Дуго је превладавало

мишљење да су зуби одређеног века трајања и да је неминовно њихово губљење! Данас савремена научна знања из области стоматологије и велики напредак технике омогућавају људима да много дуже сачувају своје зубе или их делимично или потпуно замене новим облицима (крунама, мостовима, тоталним протезама…). Како одржавати здравље уста и зуба, како их контролисати, лечити и зубе надоместити, питања су која се често чују, а одговори се и данас најчешће траже кад зуби заболe и направе проблем који не трпи одлагање. Зато смо одлучили да разговарамо са зубним лекаром одмах, седећи у зубарској столици. Зубарска столица с краја 19. и почетка 20. века. Пронађена је на једном београдском тавану и поклон је породице проф. др Радомира Ђорђевића тадашњем музеју Српског лекарског друштва. У њему је више деценија радио др сц. мед. Будимир Павловић (1929– 2015) и столицу чувао на ударном месту. Припремила: др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

азговарамо са доктором стоматологије Дејаном Апостоловићем који двадесет три године ради у приватној пракси. Хвала Вам што сте ме изабрали за саговорника на тему Пацијент и лекар, јер то су две најбитније карике у ланцу здравствене заштите од којих све почиње и све се завршава. Нема великог напретка медицинских наука и технологије ако занемаримо тај однос који је основ успешног лечења. А почетак и основа свега је поверење, које као да се све више губи и бледи уступајући место ригидним правним и медицинским прописима и папирологији. Све имамо мање времена једни за друге, тако да и лекари имају све мање времена за пацијенте и њихове сложене проблеме, јер свака болест доводи до низа промена код људи и захтева пуно професионалног и људског ангажовања. Зубна преграда је граница између унутрашњег и спољашњег, гласног и безгласног, последња препрека самоконтроли. Шта је најважније у односу зубни лекар – пацијент да би он стекао потпуно поверење? Водећи 23 године приватну стоматолошку ординацију, у којој ради више лекара, схватио сам да све почиње од првог контакта и правилног приступа још у чекаоници. Пацијенту прија да ступи у здравствену установу која одише позитивном енергијом и пријатношћу. За такву атмосферу су неопходни ангажовање и труд запослених. Неопходно је да се пацијенту приступа са уважавањем и поштовањем, да би се он осетио као личност, а не као објекат над којим ће се извршити нека интервенција. Да пацијент слободном вољом изрази жељу који од лекара ће му пружити помоћ и водити га до излечења. Тај први контакт је основ за успешно лечење, а то је и од велике помоћи лекару који мора професионално да обави своју дужност. Вештина лекара је да процени сваког пацијента и прилагоди свој приступ његовој личности и тренутном стању.

Z D R AV S T V O - S R B I J A Др Дејан Апостоловић

Зубно лекарство – спој знања и вештине а помало и уметности

Из прве руке: Пацијент и лекар Страх од зубног лекара је прилично раширен. Како га сузбити? Нажалост, деценијама раније код стоматолога се одлазило само у ситуацијама кад имате озбиљан проблем или кад више не можете да трпите бол. Тада ни наше интервенције не могу да буду пријатне. Пацијенти у таквом стању су измучени боловима, у посебном су психичком стању, и код њих се развија осећај непријатности посете код стоматолога. А онда то преносе и на своје ближње и децу. Сада се то полако мења, али, поред нашег труда, неопходно је и квалитетније друштвено ангажовање у правцу превенције и правил-

не едукације становништва, јер се тако избегавају тешка стања и непријатне интервенције. Како Ви успевате да опустите пацијенте на зубарској столици? Прво је неопходно да пацијента уверите да какав год да је његов проблем није нерешив и да ништа није страшно. Лекар мора да буде смирен и улива поверење пацијенту. И код сложених интервенција и кад не иде све једноставно, пацијент не сме да осети нервозу и несигурност код лекара. Веома је битно да се са пацијентом нашалите и поведете разговор о неким обичним животним стварима или констатујете 83

Z D R AV S T V O - S R B I J A

неке позитивне промене на њему у односу на претходни долазак. Будите спремни да саслушате његове приватне проблеме и дате му савет и охрабрење. Научио сам да сваки пацијент захтева и очекује пажњу и поштовање. То важи за све, од деце до најстаријих. Ако то испоштује, лекару се онда отварају врата кроз која он може да уђе и помогне. Особе са хендикепом су специфичне у погледу сарадње? Пацијенти са хендикепом захтевају посебан приступ. Али исто тако и рад са њима ме посебно надахњује и испуњава. Ја сам имао изузетно позитивна искуства у њиховом лечењу и пружању помоћи. Њихова захвалност је неупоредиво већа и вреднија од оног што ми њима пружамо. Да ли Вам се дешавало да Вас пацијент напусти и зашто? Свакако. Једноставно, као што има пацијената који вас прате деценијама и мисле да сте најбољи има и оних који нису задовољни вама и вашим радом. Морамо уважити и став пацијента да нису задовољни или да су чак разочарани, јер однос пацијент - лекар је веома специфичан. Пацијент очекује много од нас, а ми не будемо увек способни и спремни да му оправдамо то очекивање. Не заборавимо да су и лекари само људи са свим својим манама и слабостима. Искрено ми је жао што нисам увек успео да испуним очекивања својих пацијената. Много је лакше добити новог пацијента него сачувати старог. 84

Шта значи бити добар пацијент на зубарској столици? За моје 23 године приватне праксе, са преко 4500 пацијената, ја нисам срео лошег пацијента. Било је можда неких случајева неваспитаног понашања и покушаја дрског наступа, али све се завршило на нивоу прегледа јер ја нисам желео да радим ако није постојао основ за стварање поверења и уважавања. Реакције и расположења пацијента су веома различите, што је нормално с обзиром на то да је болестан човек или човек са здравственим проблемом у специфичном стању и расположењу. Наша обавеза је да то прихватимо и покушамо да му олакшамо боравак у ординацији. Јер као што ми морамо да поштујемо пацијента, ред је да и они нас поштују да би могло уопште да се приступи изградњи поверења и успешног лечења. Уверена сам да јако волите своју професију. Ако волиш оно што радиш, онда радиш оно што волиш. Мислим да је то највећа срећа за сваког човека. То је Божја награда и дар. То пацијенти најбоље осете, а ви сте онда награђени позитивном реакцијом коју вам они узврате. То је као уметност. Највећа награда за уложени труд. То је као музика која је увек присутна у мојој ординацији а и ја веома често певушим док радим. Без љубави према послу тешко је превазићи све изазове које носи наш рад а поготово рад са људима. Разговор водила: др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

здавачка кућа Elsevier/ Academic Press је децембра 2015. објавила књигу Anaerobiosis and Stemness–An Evolutionary Paradigm аутора Зорана Ивановића и Mарије ВлашкиLafarge. На 326 страна аутори су образложили концепт Еволуционе парадигме матичних ћелија, који полази од чињенице да се матична ћелија понаша као једноћелијски анаеробни/факултативно аеробни еукариот и да се самообнавља у условима анаеробиозе а диференцира када је кисеоник доступан. Самообнова ћелије није ништа друго него најједноставнија симетрична ћелијска деоба која је била једини начин размоножавања првих еукариота насталих пре више од две милијарде година у анаеробним условима, док диференцијација у ствари представља „стављање у погон“ молекуларних механизама који су се акумулирали током еволуције у процесу прилагођавања средини у којој се углавном повећавала концентрација кисеоника. Ови механизми доводе најпре код примитивних протиста до комплексног животног циклуса чија особина је да увек задржава способност повратка на недиференцирану ћелијску форму која се самообнавља и тако продужава врсту. На тај начин су основне особине „матичности“ препознате као сачувани еволуциони функционални архетипови првих еукариота. Такође, аутори износе уверљиве аргументе да један број метаболичких и функционалних карактеристика, традиционално сматраних специфичним за канцерску ћелију, у ствари произлази из димензије „матичности“ коју канцер поседује. Овај концепт, заснован на неколико десетина радова које је објавила Ивановићева лабораторија као и на радовима других аутора, је први пут артикулисан у Ивановићевом ауторском чланку објављеном 2009. године у Journal of Cellular Physiology. На тај концепт су „ослоњени“ сви транслациони пројекти Ивановићеве лабораторије, који се могу поделити у две групе: прву, у којој се анаеробна својства матичних ћелија експлоатишу у циљу њиховог умножавања ex vivо или за њихово „кондицио-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

нирање“ пре трансплантације у исхемичну зону, и другу, у којој се на бази принципа „ћелијске хибернације“, који је открила Ивановићева екипа, развијају методе за конзервацију ћелија и ткива у хипотермији. Резултат овог транслационог истраживања ослоњеног на аутохтони фундаментални концепт је и настанак култура које при атмосферској концентрацији кисеоника индукују „хипоксични“ одговор ћелија, коришћених за два успешна клиничка есеја заснована на трансплантацији матичних ћелија хематопоезе после њихове експанзије ex vivo и више перспективних предклиничких студија на анималним моделима. Ћелијског биолога Зорана Ивановића, лекара специјалисту за трансфузију и ћелијску терапију, упознали смо на страницама часописа Medicicom преко интервјуа, прилога о матичним ћелијама те књижевног стваралаштва. Доктор Ивановић који ради у Бордоу (Француска) као научни директор Француске установе за

Нова књига о матичним ћелијама

крв за регионе Аквитанија и Лимузен и шеф Лабораторије за истраживање и развој у области ћелијског инжењеринга, је «adjunct professor» Универзитета у Луксембургу и «visiting professor» Медицинског факултета Универзитета у Нишу. Најмлађи је међу редовним члановима Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Овај научник поседује дар за више грана уметности, а нама је, уз научну књигу, за Нову 2016. подарио и своју кратку причу „Снешко Белић” богатећи садржај мозаика медицинских комуникација Medici.com! Као сваки добар учитељ несебично преноси знање на млађе колеге и радује се њиховом напретку у науци. Коаутор књиге, молекуларни биолог и доктор биолошких наука Марија Влашки-Lafarge учила је у Бордоу код доктора Ивановића и успешно одбранила своју докторску тезу о директној регулаторној улози ниске концентрације кисеоника на нивоу примитивних прогенитора еритропое-

Зоран Ивановић и Марија Влашки-Lafarge

зе. Марија ради као истраживач у екипи доктора Ивановића где руководи пројектом ћелијске хибернације. Честитамо им на успеху у науци и захваљујемо на чињеници да тренутке радости желе да поделе са нама на страницама часописа Medici.com. Цео свет је једна велика научна породица. То и ова најновија књига о матичним ћелијама издавача Elsevier доказује. http://store.elsevier.com/Anaerobiosis-and-Stemness/Zoran-Ivanovic/isbn-9780128005408/ Припремила: др Славица Жижић-Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

нсамбл народних игара и песама Србије „Коло“ направио је корак, искорак посебне врсте у концертној сезони која је иза нас. Одлучио је да један концерт посвети Светском дану борбе против аутизма и на посебан начин додирнуо проблем бриге о особама ометеним у развоју. На дан посвећен аутизму сцена је била осветљена плавим светлом по заједничкој, универзалној замисли а особама ометеним у развоју међу којима су већином биле оне са Дауновим синдромом уступио је и место на сцени. Њихова фолклорна секција играла је у колу са националним ансамблом. Ретке су прилике да се различити ухвате за руке и играју на исте тактове - живе на сцени у истом тренутку. Зато поново пишемо о ансамблу „Коло“ у часопису медицинских комуникација.

Др Славка Морић-Петровић

Проблем аутизма је раширен у целом свету, а Даунов синдром најчешћа, најдуже проучавана и најбоље упозната хромозомска аберација. Постојано се јавља и то више од једног на 1000 рођене деце. Има издвојене клиничке карактеристике записане у генима, узроковане вишком 21. пара хромозома. Та постојаност ових клиничких ентитета и раширеност многих других обољења која доводе до поремећаја у развоју указује да их морамо заједно и решавати. Некада давно, мало после оснивања Института за ментално здравље у Београду (1963), професорка Славка Морић-Петровић осмелила се да оснује прву генетичку лабораторију. Била је одважна, а срећа помаже храбри86

Окренуте врелу живота и игри радости

Даме отвореног ума

Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

ма. Одмах је успоставила сарадњу са колегама из земље, формирала уже и шире истраживачке тимове. Јер, познато је да свака успешна акција мора имати и локомотиву и вагоне. Тако најбоље успева да граби напред! Искуство врхунског психијатра отворило јој је врата потпуног успеха. Несебичност у педагошком раду омогућила је сјајну сарадњу са младим колегама на генетичким проблемима и њихово напредовање у струци и науци уз њену подршку и благослов. У раду је налазила велико задовољство, а у осмеху родитеља и деце изазoв и подстрек да ради даље. Открива шифре живота и узроке дисхармоније. Оснивала је и почињала ново, увек радознала и детиње упитана. Осећала је да ради нешто што ће и после ње да живи, да траје. С друге стране имамо госпођу Олгу Сковран, оснивача и првог директора „Кола“. Она је оснивала фундус ношњи па их зато у данашњој ризници има 12 000! Оне су сведоци прошлог времена, експонати за изложбу, али и сценска одећа. Ношње су као посебни генeтички записи. Оне су наше колективно памћење. Има их са свих страна ширег географског простора. Истовремено су и особите, знак препознавања, али и заједнички језик. То колективно памћење се преноси па је лако и реаговати на њихову појаву на сцени. Оне су наше заједничко, универзално богатство. И зато у њима треба играти, показивати их и користити у најхуманије сврхе. Коло као игра појам је једнакости на сцени, нема ни почетак ни крај и прожимање је добрих вибрација. И госпођа Сковран је својим сјајним педагошким приступом успела да се сроди са ансамблом који је стварала, мотивише и остави дубоки траг. Допуштала је машти слободу и

Олгa Сковран

предлагала пројекте који се данас следе. Попут ментора који не престаје да бодри и усмерава и онда када више није ту! Наука и уметност никле су из истог корена. Имају универзални језик, нису омеђене границама. Дужне су да подједнако помажу људима унапређујући и оплемењујући њихов живот. Зато и пишемо о „Колу“ које чува колективно памћење, оригиналне кореографије високе уметничке вредности, али допушта и искораке у ново. Јер игра је универзална, језик који сви разумеју, настала је давно, човекова је исконска потреба и треба је на најплеменити начин искористити. Потребно је зато повезивати, чинити нове кораке и искораке. Чинити тако да сутра кад треба да објаснимо своје заједничке а нове успехе мирне душе и кратко кажемо: Следили смо трагове наших учитеља. Беше нам стало! Као и двема дамама посебног сензибилитета и отвореног духа, спремним на велике изазове.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Ансамбл «Коло» - Кад игра постане лек

Нови фолклор Соња Ћирић

лга Сковран, оснивач и ненадмашени руководилац нашег најбољег фолклорног ансамбла «Коло», при његовом оснивању истакла је задатак да на сцени приказује традиционалну народну игру развијајући је у смислу и складу са савременим захтевима сценске уметности те да традиционална игра проговори новим, свежим уметничким језиком – да споји прошлост са садашњошћу. Са актуелним концептом насловљеним «ТрадицијаНова», «Коло» настоји да то и даље ради.

Ансамбл «Коло» је установа културе од националног значаја која чува, негује и представља нашу традицију кроз обичаје и уметност народне игре, песме и музике. Све остале информације из личне карте «Кола», да га је основала Влада Републике Србије 1948. године, да је гостовало на свим континентима у најпрестижнијим салама света и слично, налазе се на интернету. За овај текст је важан нови почетак овог ансамбла. «Коло» је концертом у простору где га се не би очекивало, у београдском Белекспо центру, 1.

октобра представило концепцију «ТрадицијаНова» и почело истоимену сезону, засновану на, као што само име каже, старом на нов начин. Владимир Декић, в.д. директора «Кола», каже да то није никакав њихов изум, да су само следили и реализовали оно што је саветовала Олга Сковран, оснивач и ненадмашени руководилац «Кола». По њој, задаци «Кола» су: «Да на сцени приказује традиционалну народну игру развијајући је у смислу и складу са савременим захтевима сценске уметности те да традиционална игра проговори новим, свежим уметничким језиком – да споји прошлост са садашњошћу.» ОТМЕНОСТ ИГРЕ: У том смислу тај, као и остали концерти у текућој сезони, имао је елементе који су указивали на циљ «ТрадицијеНове»: Почео је препознатљивим кореографијама «Кола», наставио се вокално-инструменталним делом који је јавности представио готово непознату чињеницу да су играчи «Кола» уједно и певачи – што је куриозитет за овакву врсту ансамбала, а завршио се савременим делима и новим кореографијама у традиционалном духу. «Хтели смо да одговоримо на питање 87

Z D R AV S T V O - S R B I J A

шта је традиција данас и, представљајући је на нов начин, покажемо како је ми доживљавамо и схватамо», каже Владимир Декић. «Желимо да, на пример, играјући Калач игре из Призрена у оригиналним костимима из 19. века, откријемо шта нам недостаје од људи који су их играли. Можда је то њихово достојанство, господство? Можда ће нам, док их сада представљамо, постати јасно где се изгубило то старо, некадашње достојанство и отменост.» Први корак «Кола» оваквом приступу традицији била је сарадња са младом кантауторком Аном Ћурчин, односно њена обрада традиционалне песме Ластавице, ласто и објављивање спота у режији Николе Љуце у којој су учествовали и уметници ансамбла «Коло». «Намера нам је била да укључивањем у наш рад младих реномираних уметника из других области покажемо да традиционално никако није исто што и старомодно», наводи Владимир Декић. Овај став доказују и два савремена дела писана за симфонијски оркестар, Српска фантазија Александра Седлара и Балканска симфонијска игра број 2 Константина Благојевића, уврштена у програм «Кола». Заснована на традиционалној музици, са јасним цитатима, била су основа Бојани Робинсон, односно Велимиру Аговском и Горану Митровићу, да по њима ураде кореографије и савремени покрет споје са традиционалним. «У овим нумерама учествују они исти играчи који на почетку програма играју Моравац и Руменку у традиционалној ношњи, с тим што због савремене кореографије и костима делују као чланови неке модерне денс-компаније.» Декић подсећа да су и кореографије Олге Сковран из времена почетака «Кола» игране уз симфонијски оркестар. «Нисмо ми ништа измислили, само смо оно што у нашем ансамблу постоји од оснивања транспоновали у 21. век», каже Декић и за ову годину најављује целовечерњи концерт са Уметничким ансамблом Министарства одбране «Станислав Бинички». ВИШЕ ОД ТРОКОРАКА: Дизајн светла је нов, побољшан 88

је и квалитет звука. «Нема разлога да не искористимо предности 21. века и на тај начин истакнемо традицију», каже Владимир Декић. Новост су и видео-најаве за кореографије, испричана је прича о ономе шта се и зашто игра. Олга Димитријевић, млада и награђивана драматуршкиња, ауторка је сценарија, а Никола Љуца је редитељ уз низ сјајних глумаца. «Причама, рецимо, о костиму, обичају или о неком карактеристичном детаљу приближили смо публици оно што виде на сцени. Судећи по реакцијама, испоставило се да је таква врста едукације добар начин да се традиција приближи компјутерској генерацији», објашњава Владимир Декић. «Такође, намера нам је била да умрежавањем уметнос-

ти – драмске, филмске, фотографије, графичког дизајна – истакнемо специфичну тежину ‘Кола’, да истакнемо његову вредност и различитост. Мислим да оваквим потезима доказујемо професионализам. Наиме,’Коло’ није професионални ансамбл зато што његови чланови примају плату, него зато што едукују себе и друге, зато што су свесни да никада неће знати довољно о ономе чиме се баве. Зато смо имали радионице савременог плеса, зато ћемо ускоро покренути и драмску радионицу коју ће водити Вања Ејдус, глумица Народног позоришта, као и часове класичног балета које ће држати Марија Јанковић-Шеховић, солисткиња Балета Народног позоришта. Ми не можемо и не треба да мењамо старе кореографије, то су нечија ауторска дела, али зато можемо да унапређујемо своје умеће. Јер, није довољно знати само трокорак. Хтео сам да то што ми баштинимо, а што показујемо на концертима, доведемо на ниво који никад више неће моћи да се уруши, да садржај који показујемо буде квалитет који репрезентује и нас и баштину.» Откако је основано, «Коло» има 140 реализованих кореографија. На програму садашњег ансамбла нису све са тог списка, али јесу игре свих народа и националних мањина које живе у Србији и то «без обзира на актуелно политичко или јавно расположење према неком од тих народа», каже Декић. «На то нас обавезује и назив наше установе, ми смо Ансамбл народних игара и песама Србије, ми нисмо ‘српски ансамбл’. Дакле, ми имамо обавезу да представљамо и мађарске игре из околине Суботице, румунске игре из Баната, свадбене обичаје из села Коретиште (околина Гњилана), циганску игру из Војводине... Кореографије које чувамо и приказујемо нису резултат географије, него историје. Такође, оне су власништво нашег ансамбла и ми имамо право да их играмо без обзира на то да ли се то некоме свиђа или не.» МУЗЕЈ ПЛЕСА И ПЕСМЕ: Од четири професионална фолклорна ансамбла у бившој Југославији – а то су били «Ладо» из Хрватске, «Танец» из Македоније,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

«Шота» са Косова и «Коло» из Србије – једино су на програму «Кола» биле игре из целе земље. Зато је «Коло» било претходница Титовим великим државним посетама, како би становници чија ће земља угостити Тита стекли слику о Југославији. «Коло» је стварало културну дипломатију, а по свету је представљано као Југословенски народни балет. «Наше кореографије са еx-YU простора су историјски документ, а сад мало ко зна за њих. Као што се не зна да их ми имамо. Планирамо да организујемо концерт са таквим програмом. Ми смо музеј народних игара и песама и дужност нам је да оно што чувамо учинимо свима доступним.» Део тог музеја је и 12 000 елемената костима, аутентичних и старих. Велики број ношњи је из 19. века, али и поред времешности и патине, њихова израда и ручни рад не остају непримећени на сцени. Однедавно «Коло» сарађује са Етнографским музејом како би, уз стручну помоћ, боље сачувало своје музејски вредне костиме и то знање прилагођава својим потребама. «Испоставило се да ношње које се користе захтевају другачију конзервацију и репарацију од ношњи које су музејски експонати, па смо тај проблем решили обуком наше главне гардероберке Јелене Бојовић, од чега ће корист имати не само ‘Коло’, већ и Етнографски музеј. Чување ношњи је пример професионализма. Нисмо ми професионални ансамбл само зато што нам иде стаж, као што се мисли, већ управо због свега оног што радимо док не изађемо на сцену. Новца има онолико колико га има, али га треба увећавањем знања боље искористити», прича Декић и додаје да је Министарство културе и информисања имало разумевања и пружило подршку новој концепцији «Кола», што је свакако допринело њиховом овогодишњем узлету. Прошле године су одржали 25 целовечерњих концерата и 24 пута наступали у програмима других организатора па и државног протокола. «Продали смо све, до последње, улазнице за сваки концерт. Инсистирам на речи продали, зато што ниједну нисмо поклонили», наглашава Декић.

ПЛАНОВИ: «Коло» има 50 играча, 13 чланова оркестра и још 11 запослених у техничком сектору и администрацији. «Мало нас је», каже Декић. «Ансамбл је жива ствар, повреде су честе, а ни године нас не штеде. Тело играча је истрошено у педесетој, црнобели циклус фотографија Јелене Јанковић одлично открива сав напор њиховог посла. Шта мислите, да је играчу народне игре довољно да обуче јелек, насмеши се и заигра на сцени? Ми смо стар ансамбл. Наши играчи имају бенефицирани радни стаж, али дупло мањи од балетских. Требало би да држава реши ту неправду и омогући достојанствен одлазак у пензију и активнију флуктуацију уметника. Анђелка Петровић, Ива Станковић, Јанко Димитријевић и Бојан Димитријевић су бренд-амбасадори ‘Кола’. Они су млади, образовани људи, усавршавају се, имају потребу да улажу свој таленат и личност за добро ансамбла и ван сцене су за узор.»

У плану за 2016. годину недвосмислено је истакнут сусрет «Кола» и «Лада», ансамбла из Хрватске, први пут после 26 година. Заказана су два заједничка концерта: 8. априла у београдском Народном позоришту и недељу дана касније у загребачком Хрватском народном казалишту. «То је велика ствар», истиче Владимир Декић. «Са македонским ‘Танецом’ имамо вишегодишњу континуирану сарадњу, најновији заједнички концерт одржан је почетком децембра, али са ‘Ладом’ нисмо сарађивали од 1989. године. Сад се створило више објективних и субјективних повољних околности, поменућу само да је на чело ‘Лада’ дошао млад, способан човек Крешимир Дабо и да је између нас остварено обострано разумевање. Увелико се припремамо за те концерте, желимо да садржај и квалитет нашег наступа прати и све остало чиме треба да се представимо. Мислим да ће тај догађај обележити целу годину. Ми немамо много ансамбала од којих можемо да добијемо примере добре праксе. На њихову препоруку, аплицирали смо као партнери на једном пројекту програма ‹›Креативна Европа››. Различитост је оно што ће нас издвојити у маси глобализма, а та различитост је лако уочљива у традицији коју, да бисмо је што више распространили, треба да приближимо новој публици.» Извор текста је: недељник ‹›Време››. Текст је објављен у броју 137 од 21. јануара 2016. године, аутор Соња Ћирић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ad smo bili u osnovnoj školi imali smo naš đački list koji se zvao „Vesela sveska“. Neki razred kasnije, kako smo rasli i napredovali, „Veselu svesku“ zamenio je „Kekec“. Uh, „Kekec“ je bio prava stvar. Za razliku od „Vesele sveske“ u kojoj su, početkom sedamdesetih, ilustracije bile možda previše stilizivane za dečje oko, „Kekec“ je bio ilustrovan baš po mome ukusu. Kad sam bio prvi razred, od „Vesele sveske“ mi se dopadao više „Mikijev almanah“. Ali, do njega se dolazilo jako retko. U to doba deca nisu bila izložena tolikoj količini informacija kao danas. Svaka „Vesela sveska“ se proučavala na stotine puta, svaka priča, svaki crtež. Isto je važilo i za „Mikijev almanah“. Što se mene lično tiče, ništa se nije moglo meriti sa „Kekecom“, pa ni „Politikin zabavnik“ koji je rado kupovan od strane mojih roditelja i koji su čitali svi u kući, staro i mlado. „Zabavnik“ sam voleo jer je u sebi sadržavao „komletan strip“, ali mi je „Kekec“, ipak, bio nekako draži. „Kekec“, zabavnik za mlade od 7 do 77 godina. Početkom sedamdesetih u „Kekecu“ su se počeli objavljivati kratki stripovi o Štrumpfovima, ali su se oni drugačije zvali, nikako ne mogu da se setim kako. Čini mi se nešto kao „Šumski ljudi“ ili „Narod iz šume“? Znam da sam zapazio oblik lišća, rastinja u kome su živeli, pa sam ih u prirodi uvek tražio kad vidim takvo rastinje. Kad sam jednoga dana, na stepeništu koje je vodilo na tavan i u podrum stare škole gde smo živeli, našao gomilu starijih brojeva „Kekeca“ iz pedesetih godina, mome oduševljenju nije bilo kraja: tada sam otkrio princa Valijanta, Taličnog Tomu, Buma i Bima, Mazu i Lunju... Ilustrovani porozni papir je bio povukao vlagu pa sam ga sušio na suncu iza škole... I ne sećam se kada sam pogubio i zaboravio tu kolekciju koju sam tada čuvao kao da je najdragocenija stvar na svetu. Ti listovi su bili veoma važni za razvoj mašte i sticanje slike o dalekom svetu. Istina, televizija je već postojala i gledalo se sve što je emitovano na tada samo jednom kanalu, Ali ti listovi, osobito „Kekec“, razgledao se bez obzira na doba dana a često i noći. E sad, mogao bih da nastavim o raznim stripovima koji su usledili, o Mirku i Slavku u ediciji „Nikad robom“... Sećam se da mi nismo shvatali da se radi o „robu“ nego smo mislili da se radi o „robi“ pa smo tako i akcentovali: umesto da kažemo „robom“ sa kratkim drugim „o“, govorili smo „roboom“... 90

Sneško Belić Zoran B. Ivanović

U stvari, setio sam se tih listova jer vidim da, za razliku od Bordoa, svuda pada sneg. I taj sneg me je podsetio na Sneška Belića. Pisao sam već o sankanju i sankama, ali ne bih rekao da sam pisao o Snešku Beliću. Čim bi pao sneg, bilo je potrebno praviti Sneška Belića po svaku cenu. Naravno, suvi sneg nije dozvoljavao da se navaljaju krupni „cilindri“ od kojih se sastojao Sneškov trup i glava. Ali pokušavalo se nešto uraditi na silu – naravno bez velikog uspeha. Mislim da sam sam već tada, na primeru Sneška Belića, naučio da priroda ne dozvoljava nasilje nad sobom i da će ti dati ono što od nje tražiš samo ako se uskladiš s njom. To saznanje da moraš biti „u fazi s prirodom“ ako hoćeš da ti ona otkrije neku svoju tajnu i da te nagradi sam učvrstio kroz naučni rad duži od dve i po decenije. Znači, nema Sneška Belića dok ne ojuži malo da sneg postane lepljiv i da se dozvoli valjati u goleme grudve i cilindre. I kad bi se taj dan dočekao, pravio se Sneško Belić. U stvari, pravio ga je moj otac, jer ja

nisam imao snage da valjam tako velike grudve i da ih dižem jednu na drugu do visine rasta odraslog čoveka. E sad dolazi uticaj ilustrovanih listova: uvek sam insistirao da Sneško odgovara „modelu“, bolje reći stereotipu nametnutom preko ilustrovanih listova. Doduše, pravio sam kompromise, ako nije bilo vangle da mu se stavi na glavu, pristajao sam na „šešir“ konstruisan od konzerve za marmeladu i oboda od kartona, oči i usta su pravljena od ugaraka. Sneško je obavezno morao da se smeje – metla je mogla da bude i brezova... Ali jedan detalj nije mogao da se improvizuje: nos je morao da bude od mrkve. Mislim da sam bio prvi rezred kad sam oplakao zbog Sneška Belića. Otac je sve napravio majstorski, ali sam ja hteo nos od mrkve! E, a mrkve nije bilo. Mene je spopao neki kapric i stao sam da se durim i da zakeram. Otac je najpre izvajao nos od snega, ali ja ni da čujem. Onda je nos napravio od iverke... Ja sam samo jecao i na kraju proplakao. Onda je tata uzeo i jednostavno srušio Sneška. Kaže „Da bar ima zašto da plačeš!“. I ja sam celu noć jecao, tiho plakao i gledao napolje u mrak gde je bio srušeni Sneško Belić. Zaspao sam pred zoru i, naravno, spavao duže ujutru da nadoknadim neprospavanu noć. A i bio je raspust. Kad sam konačno otvorio oči video sam napolju ponovo podignutog Sneška Belića sa nosom izvajanim od snega polivenog alevom paprikom. Istog trenutka shvatio sam koliko se otac trudio da mi udovolji, a koliko sam ja bio raskalašan i obesan. Bilo me je stid. Izašao sam napolje i igrao se pored Sneška koji je bio veoma velik i lepši od bilo koga Sneška iz „Kekeca“ i „Politikinog zabavnika“. Tati nisam smeo da pogledam u oči nekoliko dana. A i dan-danas mi je žao što sam se tako poneo. U tom uzrastu nisam bio svestan, ali sam kasnije shvatio da sam tada prvi put (što će se desiti još mnogo puta) osetio na svojoj koži moć manipulacije medijima.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Iz Ministarstva zdravlja Crne Gore

Unapređenje racionalne farmakoterapije

Posjeta Regionalnoj kancelariji SZO-a za Evropu

M M

inistarstvo zdravlja prepoznalo je unapredenje racionalne farmakoterapije kroz redovne analize potrošnje i pracenje bezbjednosti ljekova, kao prioritet i preduslov za poboljšanje zdravlja stanovništva, obezbjedenje kvaliteta zdravstvene zaštite i ogranicenje troškova u zdravstvu. Dosadašnja praksa pokazala je da je, u cilju podizanja svijesti i unapredenja znanja, kao i podsticanja racionalnog korišcenja ljekova, potrebna edukacija i tehnicka pomoc zdravstvenim radnicima na bolnickom i na nivou primarne zdravstvene zaštite. Zbog potrebe za sagledavanjem farmakoterapijske prakse u zdravstvenim ustanovama i utvrdivanja faktora koji uticu na neracionalnu potrošnju ljekova, u skladu sa regulativom u Crnoj Gori, a shodno Akcionom planu Ministarstva zdravlja, Agencija za ljekove i medicinska sredstva sprovodi Projekat obuke zdravstvenih radnika za pracenje potrošnje i bezbjednosti ljekova u zdravstvenim ustanovama. Projekat se temelji na važecoj legislativi, Master planu razvoja zdravstvenog sistema, Nacionalnom planu za racionalno korišcenje ljekova, Strukturnim reformama u zdravstvenom sistemu sa Akcionim planom za period 2015-2017. godine, usvojenim smjernicama Ministarstva zdravlja o sprovodenju redovnih analiza po92

trošnje ljekova i pracenja bezbjednosti ljekova, namijenjenih zdravstvenim ustanovama. Kontinuiranom edukacijom zdravstveni radnici uputice se kako i na koji nacin da prate potrošnju ljekova, koja bi u kombinaciji sa nadzorom nad potrošnjom, pružanjem povratnih informacija iz institucija sistema i dovela do što racionalnije upotrebe limitiranih resursa za ljekove. Agencija za ljekove i medicinska sredstva pripremila je module za dvije vrste edukacija, u oblasti potrošnje i bezbijednosti ljekova koje ce, kroz radionice u obliku prezentacija i prakticnog rada, biti predstavljene zdravstvenim radnicima u Crnoj Gori. Prema programu Projekta predvideno je da se održi osam radionica. Do sada su održane dvije za imenovane osobe za pracenje potrošnje i farmakovigilance iz crnogorskih zdravstvenih ustanova. Ostale radionice bice održane prema rasporedu aktivnosti Projekta obuke zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama, s tim da ce se posljednja radionica, predvidena za kraj aprila 2016. godine, održati u Agenciji za ljekove i medicinska sredstva, kada ce se evaluirati prethodne aktivnosti i izvršiti eventualne dopune edukacije iz ove oblasti za imenovane odgovorne osobe.

inistar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt, sa saradnicima, boravio je 18. januara 2016. godine u posjeti Regionalnoj kancelariji Svjetske zdravstvene organizacija za Evropu u Kopenhagenu, Danska. Ministar Šegrt i regionalna direktorka Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu gospoda Žužana Jakab, ovom prilikom, potpisali su Dvogodišnji sporazum o saradnji izmedu Ministarstva zdravlja Crne Gore i Regionalne kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu za 2016-2017. godinu (BCA). Sporazum za period 2016–2017. godine uskladen je sa “Dvanaestim opštim programom rada SZO za period 2014–2019. godine”, formulisanim na osnovu iskustava stecenih tokom “Jedanaestog opšteg programa rada”. Njima se definiše visok stepen strateške vizije rada SZO-a, postavljaju se prioriteti i odreduje se opšti pravac za ovaj šestogodišnji period, pocev od januara 2014. godine. Ovaj program obuhvata tri najznacajnije komponente reforme SZOa: programe i prioritete, upravljanje i rukovodenje. Potpisivanje Sporazuma znacajno je za Crnu Goru jer na ovaj nacin dobijamo podršku realizaciji nacionalnih zdravstvenih politika i planova, a narocito Nacionalnog master plana za razvoj sektora zdravstva u periodu 2015-2020. godine kao i Strukturnih reformi u zdravstvenom sektoru sa Akcionim planom za period 2015-2017. godine. Sporazum je uskladen i sa Ciljevima održivog razvoja i bice podrška implementaciji Okvira za razvojnu pomoc Ujedinjenih nacija (UNDAF) za period 2016-2020. godine. Ministar Šegrt je sa direktorkom Jakab razgovarao o saradnji izmedu Ministarstva zdravlja Crne Gore i Regionalne kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu i kroz prezentaciju je predstavljen zdravstveni sistem Crne Gore. Takode, održani su i odvojeni sastanci sa direktorima pojedinih divizija i njihovim timovima (dr Claudia Stein, dr Gauden Galea kao i sa timovima dr Nedreta Emiroglua i dr Hansa Klugea), tokom kojih je razgovarano o viziji razvoja zdravstva (Master plan) iz perspektive Evropske politike “Health 2020”, integrisanom pružanju usluga, razvijanju ljudskih resursa kao važne pretpostavke obezbjedivanja kvalitetne zdravstvene zaštite, kao i o znacaju multisektorske saradnje za unaprjedenje zdravlja i osnivanju Nacionalnog savjeta za hronicne nezarazne bolesti. Uz to, bilo je rijeci i o saradnji sa drugim agencijama, kao što su Svjetska banka, UN sistem, kroz UNDAF program, kao i nacinu na koji ovaj program doprinosi ostvarivanju ciljeva iz Master plana. Na sastanku bilo je rijeci i o regionalnoj saradnji, kroz Zdravstvenu mrežu Jugoistocne Evrope (SEEHN), Projektu saradnje malih zemalja, Uniji zemalja Mediterana, IPA programiranju i reformi sektora zdravstva.

inistar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt, sa saradnicima, boravio je pocetkom februara u radnoj posjeti opštinama Gusinje, Plav, Andrijevica, Murino, Berane, Petnjica i Rožaje. Tom prilikom, ministar Šegrt obišao je zdravstvene ustanove u ovim sjevernim opštinama i razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave i menadžmentima bolnica i domova zdravlja o funkcionisanju zdravstvenog sistema i unaprjedenju zdravstvene zaštite stanovnika sa ovog podrucja. Ministar zdravlja sa saradnicima je 2. februara posjetio zdravstvenu stanicu u Petnjici. Na sastanku sa predsjednikom opštine Samirom Agovicem ministar se upoznao sa potrebama koje Petnjica ima na polju unaprjedenja zdrastvene zaštite i spremnosti lokalne samouprave da Ministarstvu zdravlja bude dobar partner. “Imajuci u vidu okolnosti i ekonomsku situaciju u državi, mi smo jako zadovoljni sa dosadašnjim kvalitetom zdrastvene zaštite, koji treba dodatno unaprjedivati i ta usluga treba da prati potrebe koje Petnjica ima. Za to imamo praksu u drugim CG opštinama sa slicnim kapacitetima ciji organizacioni nivo zdrastvenih ustanova želimo da uspostavimo u našoj opštini. Poslije Vaše prve posjete imamo znatno bolju situaciju, jer imamo doktore u dvije smjene i jednog tehnicara koji gradanima pružaju usluge”, rekao je Agovic. Istaknuta je dosadašnja pomoc dijaspore. Potrebno je uraditi još na uspostavljanju odgovarajuceg organizacionog modela, što je lokalnoj samoupravi cilj, da bi se obezbijedila 24h zdravstvena zaštita i prisustvo ljekara u Petnjici. Ovo što sam vidio danas je pristojno, bolje nego ono što je prije bilo. Ovdje ce, kroz projekat ener-

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

Radna posjeta sjeveru Crne Gore

getske efikasnosti, u ovoj godini biti uloženo 45.000 evra što znaci da cemo znacajno poboljšati infrastrukturu, što znaci da pacijenti ne moraju ici na drugo mjesto da se lijece”, rekao je Šegrt. Ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt, sa saradnicima, generalnom direktorkom Direktorata za ekonomiku u zdravstvu Mirjanom Pešaljc i portparolom Ministarstva zdravlja Tatja-

nom Boljevic, je boravio u radnoj posjeti opštini Rožaje. Ovom prilikom ministar Šegrt obišao je i Dom zdravlja u Rožajama te se sastao sa direktorom ove ustanove dr Hajranom Kalacem, predstavnicima lokalne samouprave i menadžmentom Doma zdravlja. Razgovarali su o funkcionisanju zdravstvenog sistema i unaprjedenju zdravstvene zaštite stanovnika sa ovog podrucja. Sastanku su, osim predstavnika Doma zdravlja na celu sa dr Hajranom Kalacem, prisustvovali i predsjednik Opštine Rožaje gospodin Ejup Nurkovic, kao i potpredsjednik Opštine Mirsad Azemovic. Kako je ministar Šegrt izjavio za RT CG, ove posjete bice ucestalije u narednom periodu sa tendencijom da se poboljša komunikacija izmedu zdravstvenih ustanova i Ministarstva, a samim tim i usluge pacijentima, što ce za cilj imati unaprjedenje zdrastvenog sistema. M.C.

GODINA VII BROJ 67. FEBRUAR 2016.

N M K

Intervju: Aleksandar Tomić, fizičar, astronom, biomedicinski inženjer, profesor

Istraživanja u detekciji karcinoma (2) Šta sadrže digitalna fotografija kože i softver Zašto je dr Jošiaki Omura oslovio A. S. Tomića sa „wizard”

prvom delu intervjua razgovor smo počeli pitanjem kako definišete vaš softverski izum i njegovu primenu u dijagnostici kancera. Možete li reći nešto više o mogućnostima koje bi Vaše inovacije mogle uneti u praksu, za dobro pacijenata? Odgovor je DA, već sada imamo rešeno sedam primena: detekcija melanoma i drugih kancera kože već u najranijoj fazi, identifikaciju kancera kolona u kolonoskopiji (pomoću dodatka postojećem softveru) ili posebnim snimanjem spolja u cilju utvrđivanja potrebe za kolonoskopijom, detekciju kancera usta (jezika) i cista u korenima zuba, promena u funkciji tiroidne žlezde, identifikacija kancera u glavi ili kao potvrda neophodnosti snimanja glave skenerom, prepoznavanja epilepsije i provera efikasnosti lekova, kao i identifikacije tipa delovanja lekova u homeopatskoj praksi. Još radimo na razvoju detekcije kancera reproduktivnih organa žena i kancera prostate kod muškaraca. Očekujemo da već ove godine budu u upotrebi tri ili četiri od sedam navedenih aplikacija. Krajem godine mogli bismo se primaći dovoljno blizu našem krajnjem cilju – prepoznavanju prirodnih supstanci koje imaju antikarcinogena dejstva. To bi bila kruna svih mojih istraživanja, ne samo u oblasti biomedicinskog inženjeringa. Ako su sve funkcije efikasne i pouzdane kako očekujete, kakve će biti cene? Odgovor verovatno niko od čitalaca neće nazvati očekivanim. Ponudićemo pacijentima da sami obave snimanja (za veliku većinu navedenih primena) po detaljnom uputstvu, koje se lako realizuje digitalnim kamerama određenog tipa. Može i nešto lošije, ali upotrebljivo snimanje najnovijim mobilnim telefonima. Digitalni zapis se šalje na određenu e-mail adresu servera i za sekundu se dobija protokol nalaza. Plaćanje će biti karticom, najverovatnije 10 centi ili 10 dinara. Nalaz će 96

imati status najverovatnije tačne dijagnoze sa kojom se ide kod odgovarajućeg specijaliste, da proveri – dokaže dijagnozu i primeni lečenje. Dakle, ne sopstveno lečenje po nalazu nego ozbiljan razlog da se obavi potreban pregled na vreme. Nalaz će sadržati i podatak o fazi razvoja bolesti, dakle i intervala vremena unutar kojeg bi trebalo da bude realizovan pregled u zdravstvenoj ustanovi.

jana. Takva nova aplikacija mi je omogućila da mnogo kasnije, 2008. godine dođem do rešenja prikazanih u knjizi KVANTNA MEDICINA. U kompjuterskom softveru možete koristiti bukvalno sve moguće matematičke operacije, pa tako oblikovati sve što poželite. To sam učinio u izradi softvera za sve što je u vezi sa kožom i, generalno, zdravljem ili bolešću.

Dr R. Levine je najavio na TV-u Torontu avgusta 2015. VIII ECIM u Torontu. Naveo je domete VII ECIM konferencije održane u Beogradu oktobra 2014. god. Ovo je snimak sa demonstracije metoda A.Tomića i komentarom dr R. Levine-a.

Možete li oceniti doprinos savremene tehnologije, posebno kompjuterske, u Vašem rešenju problema? Imao sam sreću da pripadam prvoj generaciji studenata u Jugoslaviji koja je imala priliku da već 1973. godine ovlada izradom sopstvenih softverskih rešenja na IBM 16. Samo deset godina kasnije objavljen mi je rad koji je nosio tada neverovatnih 3,6 poena, a koji predstavlja prvu u svetu uspešnu primenu lagranžijana na atome, umesto hamiltoni-

Po Vašoj biografiji 37 godina bili ste u punom radnom odnosu u opservatoriji pa u gimnazijama. Kako ste u već ozbiljne poslove ugradili vreme za paralelan uspešan naučni rad? Bio sam prinuđen na takav način bavljenja istraživanjem, jer nisam hteo da radim bilo šta. Sa dve fakultetske diplome u startu sam imao mnogo ponuda iz raznih instituta. Ali kada sam pitao šta ću da radim, ponuđeno nisam mogao prihvatiti. Sve to je

N M K

bilo pre drugog diplomiranja, tako sam izabran na konkursu sa nekoliko veoma jakih kandidata pre polaganja poslednjeg ispita iz astrofizike. Imao sam potrebne uslove za istraživački rad u Narodnoj opsertvatoriji na Kalemegdanu. Mogao sam raditi, uz druge poslove, i na razvoju (kasnije se ispostavilo prve kompletne teorije) astrofotografije i snimanja Sunca za istraživanja po mojem planu magistarskog rada, jedva prihvaćenog od mentora. Taj rad je uneo dugačak niz inovacija i doprinosa nauci. Deo toga je takođe ugrađen u KVANTNU MEDICINU, gde igra veoma važne uloge. Bio sam prinuđen da biram između nezanimljivih istraživanja sa mirnim životom, ili sa dvostrukim radnim obavezama. Izabrao sam rad u nastavi, gde posle četiri godine dobar profesor ima 25% slobodnog vremena kojem, ako doda još toliko, ostvaruje drugo (prosečno efektivno)

radno vreme u istraživanjima. U kontaktima sa mnogim istraživačima i 31 godinu dugim, takođe, povremenim konsultacijama sa fizičarom akademikom Zvonkom Marićem i oko 10 godina sa akademikom Veljkom Vujičićem, postigao sam za 43 godine sve planirano. Profesor Marić je bio moja (njegove reči) „istraživačka savest”, za što sam mu beskrajno zahvalan. Žao mi je što nije doživeo da vidi šta je sve urađeno, mislim da bi se više tome radovao nego ja. Elektromagnetna zračenja i biološki sistemi – šta bi ste nam rekli o njihovim dosta prisutnim primenama u medicinskoj praksi? Veoma su rasprostranjene različite primene elektromagnetnih zračenja u medicinske svrhe. Nisu sve optimalne, niti sve pogrešne, a neke jesu optimizirane. Magneti su

najbliže onome što je dovoljno za popravke zdravlja. Za neke uređaje sam našao dokaze o ispravnosti i lekovitom dejstvu i izdao ateste. Za neke veoma popularne našao sam niz pogrešnih tumačenja i tvrdnji. Najviše sam ponosan što sam pronašao potvrdu ispravnosti primene bioptron lampe, kao veoma kompleksnu repliku analognu onom što sam saznao radeći na diplomskom radu iz fizike (oblast hladna magnetnoaktivna plazma). Raduje me što su dva naša inženjera, moji prijatelji, uradila primenljive na održavanje zdravlja adaptirane verzije Teslinog transformatora. Jednom od njih sam radio atest. Ako se osvrnem i pažljivo analiziram, ništa od onog što sam studirao na dva fakulteta nije bilo suvišno. Naprotiv, zajedno je neophodno za realizovana otkrića. Razgovor vodio: Zoran Radenković

Kvantna medicina bio-molekularne fizičke osnove Novembra 2015. godine izašla je iz štampe knjiga “KVANTNA MEDICINA – biomolekularne fizičke osnove“, autora Aleksandra S. TOMIĆA, pri čijem pisanju autor nije imao uzor. Sadrži rezultate iz jedne od osam naučnih oblasti neprekidnih istraživanja autora u periodu 43 godine. Istraživačka ideja vodilja bila je pronaći zajedničko svemu materijalnom što postoji u kosmosu. U tome je tražen ključ razumevanja složenih sistema, kao što je naše telo. I nađen je ... Kompletiranjem poslednjeg ciklusa istraživanja knjiga „FRAKTALOST, HIJERARHIJA, KVANTOVANJE“, 8 samostalnih studijskih celina, spremna je za objavljivanje. Knjiga koja se nudi je izdvojena jedinica iz pomenute knjige, prilagođena maksimalno edukaciji lekara i srodnih struka, za razumevanje alternativnih medicinskih primena. Njen sadržaj 7 godina autor predaje u Srpskom lekarskom društvu, u sekciji „Quanttes“. Autor je siguran da će čitaoci uživati u lepotama tajni koje su otkrili o funkcionisanju živih bića. Knjige se mogu naručiti - pozivom, SMS-om, Skype-om ili Viberom, na mob. +381 (0)60 7363 677, ili mejlom: promozisbg@gmail.com Cena knjige: u dinarima – neto 1.500 dinara + troškovi dostave, u eurima – 15 eur + troškovi dostave Sadržaj: 1. Molekulske veze u živom organizmu ...................................................................................................................................... 11 2. Tečni kristali – osnovna forma biomolekula .......................................................................................................................... 15 3. Membrana ćelije ....................................................................................................................................................................... 29 4. Kvantno i „kvantno“ u tkivu živog organizma ..................................................................................................................... 41 5. Unos energije u ćeliju - osnovni mehanizmi .......................................................................................................................... 53 6. Informaciono energetske osobine biomolekula . .................................................................................................................... 67 7. Sunčev sistem kao eko–sistem ................................................................................................................................................. 91 8. Sunčeva aktivnost ................................................................................................................................................................... 109 9. Uticaj E-M zračenja na biomolekularne sisteme ................................................................................................................ 126 10. Mehanizam percepcije vremena . .......................................................................................................................................... 147 97

N M K

olesti jetre u trudnoći su najčešće virusne etiologije. Kod više od 50% ikteričnih trudnica otkriva se neko od virusnih oboljenja jetre. Bolesti jetre uzrokovane virusom hepatitisa B (HBV) mogu biti prisutne i pre trudnoće (hronični hepatitis, ciroza jetre) ali mogu nastati u toku trudnoće (akutni hepatitis). Uticaj HBV-a na ishod trudnoće i fetus/ novorođenče s jedne strane i uticaj trudnoće na HBV s druge strane zavisi od niza faktora. Transmisija HBV-a od majke na bebu je najčešće perinatalna (pred kraj trudnoće ili u toku porođaja), a retko transplacentralna (intrauterina). Perinatalna HBV transmisija je odgovorna za većinu slučajeva hronične HBV infekcije u svetu. Nije dokazan teratogeni efekat HBV-a na fetus. Prenošenje HBV-a od majke na bebu je često kod trudnica sa visokim nivoom viremije (HBV DNK≥108 kopija/mL) i HBeAg pozitivnošću. Utvrđeno je da je visok nivo viremije bitniji od HBeAg pozitvnošću. Oko 5-10% beba rođenih od HBsAg pozitivnih majki, i pored adekvatne primene aktivno/ pasivne (hepatitis B imunoglobulin+hepatitis B vakcina) profilakse, ne bude zaštićeno od HBV infekcije. Zato se u novije vreme kod trudnica sa visokim nivoom viremije u serumu primenjuju antivirusni (antiHBV) lekovi kao dodatna zaštita od perinatalne HBV infekcije. Izbor antiHBV terapije zavisi od: antivirusne efikasnosti, rizika od rezistencije, podataka o bezbednosti i kategorije leka u trudnoći prema FDA (Ministarstvo za hranu i lekove, SAD). Prema FDA klasifikaciji primene lekova u trudnoći tenofovir i telbivudin pripadaju klasi B, a lamivudin, adefovir i entecavir klasi C. Adefovir i entecavir se ne preporučuju, a interferon je kontraindikovan u lečenju hepatitisa B u trudnoći. Najčešće su primenjivana tri leka u lečenju trudnica sa hepatitisom B: lamivudin, telbivudin i tenofovir. Iako teratogeni efekat antivirusnih lekova (analoga nukleo(t)zida) nije dokazan njihova primena se izbegava u prvim mesecima trudnoće. Još nema nijednog antivirusniog leka odbrenoga od strane FDA za lečenje hepatitisa B u trudnoći. Uz to, nema ni čvrstog konsenzusa da se u trećem trimestru trudnoće kod trudnica sa visokim stepenom viremije obavezno primenjuju antivirusni lekovi kao dodatna mera uz imunoprofilaksu (HBIG+HB vakcina) u sprečavanju prenošenja HBV-a od majke na bebu. Rutinsko testiranje svih trudnica na HBsAg u prvom trimestru trudnoće je bitno i za majku i za bebu. Indikacija za primenu antivirusne (antiHBV) terapije može biti u cilju lečenja bolesti jetre majke ili lečenja majke u cilju sprečavanja prenošenja virusa od majke na bebu. Prenošenje HBV-a od majke na bebu je jasno povezano sa nivoom viremije trudnice. Lečenje trudnica analozima nukleo(t)zida u odmakloj trudnoći u trajanju 68 nedelja pre i 4 nedelje posle porođaja, treba da se razmotri kod: 98

Prezentovano na V kongresu Srpskog udruženja za antimikrobnu terapiju i III kongresu infektologa Srbije, oktobra 2015. godine u Beogradu

Izbor antivirusne terapije za lečenje hepatitisa B u trudnoći Prof. dr Milena Božić, infektolog i pedijatar

a) visokoviremičnih majki (HBV DNK≥108 k/mL) i HBeAg pozitivnih b) kod prethodno rođene dece sa perinatanom HBV infekcijom Lamivudin se pokazao bezbednim u primeni tokom cele trudnoće, ali mu je loša osobina česta pojava antivirusne rezistencije. Za primenu telbuvudina u lečenju hepatitisa B u trudnoći ima znatno manje podataka u odnosu na primenu lamivudina i tenofovira. HBV vodiči i AASLD i EASL (i Američko i Evropsko udruženje za proučavanje bolesti njetre) daju prioritet tenofoviru u lečenju trudnica sa hepatitsom B iz sledećih razloga: Prema klasifikaciji FDA pripada klasi B, bezbednost mu je dobro proučena, nije dokazan porast urođenih mana u odnosu na opštu populaciju, dobro ga podnose trudnice, moćne je antivirusne efikasnosti i sa niskim je stepenom antivirusne rezistencije što omogućava, ukoliko je potrebno, da se nastavi s lečenjem majke i posle porođaja.

Ako se trudnice sa hroničnim hepatitisom B u „imunotolerantnoj fazi“ leče antivirusnom terapijom postoji rizik, posle prekida terapija u postpartalnom periodu, od prelaska inaktivne u aktivnu fazu bolesti. Ovo ukazuje da je neophodno praćenje bolesti jetre majke i posle porođaja. Dojenje beba, koje su primile HBV profilaksu, nije kontraindikovano (CDC, Centar za kontrolu bolesti). Međutim, dojenje beba čije majke primaju antivirusnu terapiju (tenofovir, lamivudin) se ne preporučuje ili se preproučuje s velikim oprezom iako je količina ovih lekova u majčinom mleku mala, a doze koje beba može da adsorbuje zanemarljive u poređenju sa standardnim oralnim dozoma lekova. Bebe rođene od HBsAg pozitivnih majki, koje su primile kompletnu imunoprofilaksu (HBIG+HB vakcinu) treba testirati na HBsAg i antiHBs antitela posle 9 do 12 meseci od rođenja (ili 1-2 meseca posle primanja poslednje doze HB vakcine).

Prednost i mane antiHBV lekova u trudnoći APRSC (2013) Antivirusni FDA Defekt na rođenju/ Lek Kategorija živorođenčad u trudnoći izložena u I trimestru %* (n/N)

Defekt na rođenju/ Prednost/mane upotrebe u trudnoći živorođenčad izložena u II/III trimestru, % (n/N)

Adefovir

0 (0/48)

0/0

Ne preporučuje se

Entecavir

0 (2/55)

0 (0/2)

Ne preporučuje se

Lamivudin * C

3.1 (136/4360)

2.8 (198/6989)

Bezbedan u celoj trudnoći, nije prvi lek u vodičima, visoka stopa rezistencije

Telbivudin

0 (0/10)

0 (0/14)

+ podaci o bezbednosti, klasa B, manje podataka nego za LAM ili TNF, nije prvi lek u vodičima

Tenofovir**

2.3 (46/1982)

2.1 (20/959)

Obimni podaci o bezbednosti kod čoveka, klasa B, mala stopa rezistencije

FDA, US Food and Drug Administration; Tenefovir ** defekt na rođenju isti kao u opštoj populaciji *Prevalencija urođenih mana saopštenih u prvom trimestru izloženosti leku (APRSC-antiretroviral in pregnancy registry reported birth defects)

arcinom dojke je najčešći maligni tumor kod žena [1]. Etiologija karcinoma dojke je za sada nepoznata, najčešće obolijevaju žene starije od 50 godina života [2]. Incidenca karcinoma dojke je u blagom porastu, povećanje iznosi u prosjeku za 2% godišnje za ukupnu populaciju. Dojke ili mliječne žlijezde su najveće parne kožne žlijezde čija je osnovna uloga lučenje mlijeka koje omogućava ishranu odojčeta. Osjetljive su na hormonalne uticaje pa su zbog toga i sklone patološkim promjenama. Razvoj dojke počinje u pubertetu, potpuni razvoj doživljava u trudnoći, a zatim prelazi u fazu tzv. ‘’senilne involucije’’ [3]. Bolesti dojke se dijele na netumorske i tumorske. Netumorske bolesti dojke su: 1. Upalne promjene: telitis (upala bradavice), areolitis (upala areole), intertrigo (ekcem submamarnog sulkusa), mastitis (upala mliječne žlijezde) koji se javlja najčešće u prve dvije nedjelje nakon poroda, apsces (lokalizovana gnojna upala), karbunkul (gnojna infekcija kože i potkožnog tkiva dojke sa brojnim gnojnim čepovima) i rijetko tuberkuloza, sifilis i aktinomikoza. 2. Displazije - najčešća i najvažnija je fibrocistična bolest dojke. To je najčešći razlog zbog kojeg se pacijentkinja javlja ljekaru, a navodi se kao predispozicija za karcinom dojke. U pitanju je bujanje vezivnog tkiva, fibroza ili ćelija mliječne žlijezde (epitelijalne hiperplazije). Kao glavni uzrok za nastajanje promjena je uticaj hormona: estrogen, progesteron i prolaktin. 3. Poremećaj razvoja: amastija (nedostatak dojke), mikromastija (male dojke), makromastija (velike dojke), polimastija (prekobrojne dojke), atelija (nedostatak bradavice), politelija (prekobrojne bradavice) i mikrotelija (sitne uvučene bradavice). 4. Poremećaj funkcije: galaktoreja (izlučivanje mlijeka van doba dojenja), secernirajuća dojka, krvareća dojka, mastodinija (bolna dojka), produženo dojenje, preobilne količine mlijeka, neizdašnost dojki i spontano oticanje mlijeka. 5. Regresivne promjene: atrofija (‘’smežurane dojke’’), distrofija (pretvaranje tkiva u masno tkivo, sluz ili stvaranje kalcifikata) i steatonekroza (kalcifikovana formacija u masnom tkivu dojke koja se manifestuje palpatorno kao tvrd, ponekad i bolan čvor u dojci). Tumorske bolesti dojke: 1. Benigni tumori: najčešći je fibroadenom (obično kod mladih žena), zatim papilom (bujanje u mliječnom kanalu koje dovodi

N M K

Značaj rizikofaktora kod karcinoma dojke Gordana Radanović1, Aleksandra Stupar-Radić1, Verica Petrović2i3 1 JZU Dom zdravlja Prijedor, Bosna i Hercegovina JZU Dom zdravlja Banjaluka, Bosna i Hercegovina 3 Medicinski fakultet Banjaluka, Bosna i Hercegovina 2

APSTRAKT Uvod: U faktore rizika za razvoj karcinoma dojke ubrajaju se faktori koje ne možemo promijeniti (pol, godine, pozitivna porodična anamneza, rasa i porijeklo, pojedina stanja dojke - lezije, menstrualni ciklus i često izlaganje radioterapiji) i faktori na koje možemo uticati (broj poroda, upotreba kontraceptivnih pilula, postmenopauzna terapija, konzumacija alkohola, povrede dojke, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti). Ciljevi istraživanja: Utvrditi prevalencu prisustva karcinoma dojke u urbanoj i ruralnoj populaciji, utvrditi prevalencu pojedinih faktora rizika kod pacijenata sa karcinomom dojke Materijali i metode: Istraživanje je prospektivno i sprovedeno je u periodu od 1.1. do 31.5. 2013. godine u Domu zdravlja Prijedor. U istraživanje su uključeni svi pacijenti sa dokazanim karcinomom dojke iz ukupno osam timova ambulante porodične medicine, četiri tima iz ruralne i četiri tima iz urbane sredine. Iz registara malignih bolesti pozivani su pacijenti sa dokazanim karcinomom dojke i sprovedena je anketa putem anketnog upitnika. Anketni upitnik sadržavao je, pored opštih podataka pacijenta, pitanja o svim navedenim faktorima rizika. Prije anketiranja pacijenata dobijena je njihova saglasnost o korištenju podataka u svrhe istraživanja. Rezultati: Rezultati ovog rada su obrađeni i prikazani tabelarno. KLJUČNE RIJEČI Faktori rizika, karcinom dojke.

do krvarenja koja su prisutna u čak polovini slučajeva krvarećih iscjedaka iz bradavice), fibrom, hemangiom, neurinom i filoidni tumori. 2. Maligni tumori se dijele u dvije grupe: tumori epitelnog porijekla (karcinomi) koji čine najveću grupu i tumori vezivnog tkiva (sarkomi). Za karcinom dojke se okrivljuju mnogi faktori rizika, ali se nijedan ne može zasigurno povezati sa nastankom karcinoma. Većina bolesnica sa karcinomom dojke, njih oko 70%, nemaju u anamnezi poznate faktore rizika. Faktori rizika za karcinom dojke su često međusobno isprepleteni. Materijal i metode Istraživanje je prospektivno i sprovedeno je u Domu zdravlja Prijedor u periodu od 1.1. do 31.5.2013. godine. U istraživanje je uključeno osam timova porodične medicine Doma zdravlja Prijedor pri čemu su ti timovi izabrani metodom slučajnog uzorka. Kriterijum koji je korišten jeste da četiri tima budu iz urbane, a četiri iz ruralne sredine. Ukupan broj registrovanih pacijenata iz

svih osam timova je 14 915. Ukupan broj pacijenata starijih od 16 godina je 12 707. Iz registara malignih bolesti navedenih timova pozivani su pacijenti sa dijagnostički dokazanim karcinomom dojke. Takvih pacijenata je bilo 45. Oni su anketirani putem anketnog upitnika koji je sadržavao pitanja o prisutnim faktorima rizika za razvoj karcinoma dojke. Pacijenti su razvrstani u starosne grupe na sljedeći način: Prva grupa do 45 godina života, druga od 45 -55 godina, treća od 55 - 65 godina i četvrta preko 65 godina života. Stepen uhranjenosti smo procjenjivali određivanjem body mass indexa (BMI). Prema World Health Organization (WHO), normalna tjelesna masa za odraslu populaciju je kada je vrijednost BMI između 18,5 i 24,9 kg/m². Za postizanje optimalnog zdravlja, vrijednost BMI bi trebalo da bude između 21 i 23 kg/m². Osobe koje imaju BMI od 25 do 29,9 kg/m² imaju povećanu tjelesnu masu i povišen rizik od komorbiditeta. Osobe sa BMI ≥ 30 kg/m² su gojazne osobe i imaju umjeren do visok rizik od komorbiditeta. 99

N M K

Rezultati Analizirano je ukupno 14 915 pacijenata, od kojih 7115 pripada urbanim, a 7800 ruralnim timovima porodične medicine. Ukupan broj pacijenata starijih od 16 godina je 12 707. Ukupan broj oboljelih od karcinoma dojke je 45 (33 ispitanika su iz urbane, a 12 iz ruralne sredine). Broj oboljelih u odnosu na ukupan broj registrovanih osoba starijih od 16 godina je 0,35%. Od ukupnog broja oboljelih, broj oboljelih u urbanoj sredini je 73,33%, a u ruralnoj 26,66% (Tabela br.1). Ispitanici su razvrstani u starosne grupe. U prvoj grupi je bio jedan ispitanik (2,22%), u drugoj grupi devet ispitanika (20%), u trećoj 19 (42,22%) i u četvrtoj grupi 16 ispitanika ili 35,55% (Tabela br.2). Od 45 ispitanika, njih 43 su bile žene i dva muškarca, što znači da udio muškaraca oboljelih od karcinoma dojke u našem istraživanju iznosi 4,44%, a žena 95,55% (Tabela br.3). Pozitivna porodična anamneza kao faktor rizika prisutna je kod 18 ispitanika, što čini 40% od ukupnog broja oboljelih, dok kod 27 oboljelih (60%) nije potvrđena. Benigna stanja dojke su potvrđena kod 25 ispitanika, tj. 55,55%, a nisu potvrđena kod 20 ispitanika (44,44%). Broj ispitanica koje su u generativnom dobu, tj. menstrualnom periodu, oboljele od karcinoma dojke je devet, što čini 20,93%, a broj žena koje nisu u generativnom dobu je 34 (79,07%). Izloženost radioterapiji nađena je kod 13 ispitanika, tj. 28,88%, a njih 32 (71,11%) nisu bili izloženi radioterapiji. Žene koje su rađale, a koje su oboljele od karcinoma, čine 90,69% ili 39 žena, a četiri žene nisu rađale, što čini 9,3%. Upotreba kontraceptivnih pilula kao faktor rizika se javlja kod sedam žena ili 16,28% anketiranih žena. Žene koje nisu koristile kontraceptivne pilule čine 83,72% (36 žena). Postmenopauznu hormonalnu terapiju nije koristila nijedna žena (0%). Pet ispitanika (11,11%) je dnevno konzumiralo više od jedne čašice alkohola, a njih 40 (88,88 %) nije konzumiralo više od jedne čašice alkohola dnevno. Od ukupnog broja ispiTabela 1. Prevalencu prisustva karcinoma dojke u urbanoj i ruralnoj populaciji/Prevalence of breast cancer in urban and rural population

Tabela 2. Dob kao faktor rizika za nastanak karcinoma dojke/Age as a risk factor

Ukupan broj oboljelih/Total number of patients with cancer

Do 45 godina starosti/ Up to 45 years of age

45-55 godina starosti/ Age between 45 and 55

55-65 godina starosti/ Age between 55 and 65

Preko 65 godina starosti/ Over 65 years of age

45 (100 %)

1 (2,22 %)

9 (20 %)

19 (42,22 %)

16 (35,55 %)

Tabela 3. Pol kao faktor rizika za nastanak karcinoma dojke/Gender as a risk factor

Ukupan broj oboljelih/ Total number of patients with cancer

Žene/Female

Muškarci/ Male

55-65 godina starosti/ Age between 55 and 65

Preko 65 godina starosti/ Over 65 years of age

45 (100 %)

43 (95,55 %)

2 (4,45 %)

19 (42,22 %)

16 (35,55 %)

Tabela 4. Prevalenca pojedinih faktora rizika kod pacijenata sa karcinomom dojke/ Prevalence of breast cancer risk factors

Pozitivno od ukupnog broja oboljelih/Positive answer

Negativno od ukupnog broja oboljelih/Negative answer

Pozitivna porodična anamneza/Positive family history

18 (40 %)

27 (60 %)

Benigna stanja dojke/Benign breast conditions

25 (55,55 %)

20 (44,44 %)

Menstrualni period/Menstrual period

9 (20,93 %)

34 (79,07 %)

Radioterapija/X-ray therapy

13 (28,88 %)

32 (71,11 %)

Porodi/Child birth

39 (90,69 %)

4 (9,30 %)

Korištenje kontraceptivnih pilula/Use of contaceptive pills

7 (16,28 %)

36 (83,72 %)

Postmenopauzalna terapija/Postmenopausal therapy

0 (0 %)

43 (100 %)

Konzumacija alkohola/Alcohol use

5 (11,11 %)

40 (88,88 %)

Gojaznost/Obesity

18 (40 %)

27 (60 %)

Fizička aktivnost/Physical activity

14 (31,11 %)

31 (68,88 %)

Povrede dojke/Breast trauma

4 (8,88 %)

41 (91,11 %)

tanika, gojaznost kao faktor rizika prisutna je kod njih 18 ili 40%, a nije prisutna kod njih 27 (60%). Fizički aktivno je 14 ispitanika ili 31,11%, a nije fizički aktivno njih 31 (68,88%). Ranije povrede dojke utvrđene su kod četiri ispitanika ili 8,88%, a kod 41 ispitanika (91,11%) povrede dojke nisu potvrđene (Tabela br. 4). Zaključak 1. Prema našem istraživanju veći broj oboljelih od karcinoma dojke je iz urbane sredine. Potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdili razlozi postojanja značajne razlike u prevalenci karcinoma

Ukupan broj/ Total number of patients

Urbana sredina/ Urban area

Ruralna sredina/ Rural area

Broj ispitanih pacijenata/Total number of patients

14 915

7115

7800

Broj ispitanika starijih od 16 godina/Patients over 16 years of age

12 707

6150

6557

Broj oboljelih pacijenata/Patients with cancer

45 ( 0, 35%)

33 (73,33 %)

12 (26,66%)

100

dojke između urbane i ruralne sredine kod naših ispitanika. 2. Naše istraživanje je pokazalo da su pozitivna porodična anamneza, benigna stanja dojke i gojaznost faktori rizika koji su prisutni kod većine oboljelih pacijenata, što je u skladu sa rezultatima istraživanja u svijetu. 3. U našem istraživanju, odsustvo fizičke aktivnosti se pokazalo kao značajan faktor rizika kod obolijevanja od karcinoma dojke. 4. Faktor rizika, kao što je menstrualni period, izlaganje radioterapiji, upotreba kontraceptivnih pilula i postmenopauzalne hormonalne terapije, konzumacija alkohola i povrede dojke nisu se pokazali kao faktori rizika od velikog značaja. Literatura

1. Gyton H. Textbook of Medical Physiology, 11th Edition, S1038-1041. 2. Stevović DM, Dragović M, editors. Hirurgija za studente i lekare. Beograd: Savremena administracija; 2000.p. 272-81. 3. Karelović D. Pilot projekat-Rak dojke-CARNET PROJECT. Medicinski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2000, URL: http:// www.kbsplit.hr/rakdojke 4. American Cancer Society. Detailed Guide: Breast Cancer.

N M K 2009. 5. Centers for Disease Control and Prevention. National Breast and Cervical Cancer Early Detection Program, 2009. URL: www.cdc.gov/cancer/nbccedp-about.htm. 6. Who.int; 2013. Available from http://www.who.int/gho/ncd/ risk_factors/bmi_text/en/ 7. American Cancer Society. Cancer Facts and Figures 2013. Atlanta, Ga: American Cancer Society, 2013. 8. Mušanović M, Đapo M, editors. Rana detekcija raka dojke. Sarajevo: Ministarstvo zdravstva Kantona Sarajevo, Zavod zdravstvenog osiguranja Kantona Sarajevo; 2009. 9. Ristić J, Mladenović M. Uticaj faktora rizika na bolesti dojke (karcinom dojke). Timočki medicinski glasnik 2010; Available from http://www.tmg.org.rs/v353405.htm 10. Lichtenstein AH, Appel LJ, Brands M, et al. Diet and lifestyle recommendations revision 2006. A scientific statement from the American Heart Association Nutrition Committee. Circulation 2006; 114:82–96. 11. Smith RA, Caleffi M, Albert US, Chen TH, Duffy SW, Franceschi D, Nystrom L. Breast Cancer in Limited-Resource Countries: Early Detection and Access to Care. The Breast Journal 2006; 12:pS16-S26. 12. Department of Social and Preventive Medicine, University of Queensland, Brisbane, Australia. Int J Cancer. 2002 Jul 20; 100(3):375-8. 13. Zheng W, Shu XO, Tang Gao Y, McLaughlin JK, Chow WH and Blot WJ. Occupational physical activity and the incidence of cancer of the breast, corpus uteri, and ovary in Shanghai. Int J Cancer 1993; 11(71):3620-4. 14. Kushi LH, Byers T, Doyle C, Bandera EV, McCullough M, Gansler T, Andrews KS, and Thun MJ. American Cancer Society Guidelines on Nutrition and Physical Activity for Cancer Prevention: Reducing the Risk of Cancer With Healthy Food Choices and Physical Activity. CA: A Cancer J Clin 2006; 5(56):254-81.

ABSTRACT Introduction: Risk factors for developing breast cancer are the factors that we can not change (gender, age, positive family history, race and origin, some conditions of breast like lesions, menstrual cycle and often exposure to radiotherapy) and the factors we can affect (number of child births, use of contraceptives, postmenopausal therapy, alcohol consumption, injuries of breast, obesity and lack of physical activity). Research goals: Determine the prevalence of the presence of the breast cancer in urban and rural population, determine the prevalence of the risk factors in patients with breast cancer Materials and Methods: The study was conducted prospectively and in the period from 01.01. and 31.05.2013. at the Health Clinic Prijedor. The study included all patient with diagnosed breast cancer from a total of eight teams of family medicine, four teams fro rural areas and four teams from urban environment. Patients registered at the Register of malignancies were invited in and the survey was conducted using the questionnaire. The questionnaire contained, in addition to the general patient data, also the questions on all the above mentioned risk factors. Before interviewing the patients, we obtained the consent of the patients in order to use the data for research purposes. Results: The results of this research will be analyzed and presented in tabular form. Key words: Risk factors, breast cancer.

O hipertenziji belog mantila i maskiranoj hipertenziji:

Visina krvnog pritiska u ordinaciji lekara ne daje uvek pravu sliku

ko pacijent u doktorskoj ordinaciji ima normalan krvni pritisak, nedavno sprovedeno istraživanje (J Am Coll Cardiol) *ukazuje da to nije jasan pokazatelj koliki je njegov faktor kardiovaskularnog rizika. U toj studiji, sprovedenoj na 3.027 pacijenata, ispitivan je ishod dva oblika povišenog pritiska, hipertenzija belog mantila i maskirana hipertenzija. Hipertenzija belog mantila ili white coat hypertension dešava se kada je pritisak pacijenta u ordinaciji lekara povišen, a kod kuće je normalan. Nasuprot tome, maskirana hipertenzija se dešava kada visok pritisak pacijenta kod kuće u ordinaciji biva normalan. Zato se postavlja pitanje da li pacijente s te dve vrste hipertenzije treba tretirati antihipertenzivnim lekovima kao one koji imaju standardno visok krvni pritisak. Da bi odgovorili na to pitnje istraživači su analizirali podatke dobijene u Dallas Heart Study. Pacijentima koji su praćeni devet godina meren je krvni pritisak u ordinciji i kod kuće. To istraživanje su obavile grupe specijalizanata prilikom obuke o značaju faktora rizika za srčane bolesti. Praćen je način života pacijenata i vršena su dodatna ispitivanja (MRI - magnetic resonance imaging, odnos albumina i kreatinina u mokraći te cisteina C) da se ustanovi funkcija organa i opšte stanje učesnika u studiji. Nađeno je da je 18% pacijenata imalo maskiranu hipertenziju, a 3% hipertenziju belog mantila. U oba stanja pacijenti su imali lošiju funkciju nekih organa i veći rizik za srčane poremećaje (uključujući i smrtni ishod) nego pacijenti kojima je krvni pritisak normalan. Rizik za kardiovaskularne bio je dvostruko veći nego kod pacijenata s normalnim krvnim pritiskom. Autori smatraju da ovi nalazi ukazuju da merenje krvnog pritiska kod kuće poboljšava dijagnozu i lečenje hipertenzije. Proizlazi da merenje krvnog pritiska u ordinaciji ne daje pravilnu sliku o krvnom pritisku pacijenata kod kojih se krvni pritisak u toku dana menja. Zato merenje pritiska i kod kuće i u ordinaciji koriguje dijagnozu hipertenzije, omogućava bolje lečenje i smanjuje kardiovaskularni rizik. R. Igić

* Tientcheu D, Ayers C, Das SR, McGuire DK, de Lemos JA, Khera A, Kaplan N, Victor R, Vongpatanasin W. Target organ complications and cardiovascular events associated with masked hypertension and white-coat hypertension: Analysis from the Dallas Heart Study. J Am Coll Cardiol 2015;66:2159-69. doi: 10.1016/j.jacc.2015.09.007.

101

N M K

Iz Mayo Clinic Proceedings

Telegramske vesti (78%) i neurohirurga (77%) prima novac od medicinskih tvornica, a najmanje je patologa (9%) na spisku tih primalaca. Ovakvi podaci će pomoći da se sagledava tzv. konflikt interesa koje objavljuje sve veći broj biomedicinskih časopisa.

I Tyson i sar. (Mayo Clin Proc 2016;91:1016) su ustanovili da je incidenca radikalnih prostatektomija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u periodu od 1998. do 2011. godine stabilna, ali je nakon uvođenja laparoskopske prostatektomije (2000. godine) i robotske prostatektomije (2008) došlo do velike promene operativne tehnike radikalne prostatektomije (RP). U tom periodu je za 70% smanjen broj otvorenih RP, od 1424/milion muškaraca na 435/milion muškraca. U 18% bolnica otvorene RP su ukunute, a minimalno invazivne radikalne prostatektomije (laparoskopske i robotske) se danas vrše u skoro 1000 bolnica SAD. Dakle, brza ekspanzija upotrebe minimalno invazivne radikalne prostatektomije redukovala je upotrebu otvorene radikalne prostatektomije. Autori nisu pretraživali zastupljenost aktivnog praćenja raka prostate ni koliko je često primenjivana usavršena radijaciona terapija. Njihova je studija usmerena samo na hirurške zahvate. II PSA (prostate-specific antigen) je osetljiv, ali nije specifičan test za otkrivnje karcinoma prostate, naročito kada je nivo umereno povećan (između 4 i 10 ng/ml). Lavallee i sar. (Mayo Clin Proc 2016;91:1722) ustanovili su da ponovljeno testiranje PSA, ako je isti povećan, dovodi do smanjenjenog broja biopsija prostate i dijagnoze karcinoma. Zato kod muškarca s povišenim PSA treba ponoviti PSA test pre nego što bude urađena biopsija. III O tome koliko medicinska industrija plaća lekarima i bolnicama u SAD (prema zahtevu države - Affordable Care Act) priređena je epidemiološka analiza podataka (Marshall i sar. Mayo Clin Proc 2016:91:8496). Najviše kardiovskularnih specijalista 102

IV Primena blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) je kod pacijenata koji nisu imali dekompenzaciju srca jednako efikasna i sigurna kao kod primene ACE inhibitora, ali ARB imaju prednost zbog bolje tolerancije, zaključili su Banglore i sar. (Myo Clin Proc 2016:91;51-60) na osnovu meta-analize randomiziranih istraživanja koja su registrovana u Pub-Med, EMBASE i Cochrane Central Register of Controlled Trials (od 1980. do aprila 2015 . godine). V Časopis Mayo Clinic Proceedings slavi 90-godišnjicu (Lanier WL, glavni urednik, Mayo Clin Proc 2016:91;3-9). Mayo klinika je 2014. godine proslavila 150-godišnjicu osnivanja. Dr William Worrall Mayo i njegova dva sina (oba su lekari) otpočeli su zajedničku medicinsku praksu u Ročesteru, Minesota. Oni su vremenom dodavali partnere i načinili model grupne lekarske prakse (integrated group practice). Lekari su međusobno sarađivali, jedni drugima delili stručne informacije, vršili medicinska istraživanja i edukovali se. Najbolji lekari i naučnici su pozivani na njihovu kliniku da ih podučavaju, prenose iskustva i nova saznanja. U jednom danu je svake nedelje održavan sastanak na kome su prikazivani slučajevi kod bolesnika. Kasnije (1919. godine) su izdavali The Clinic Bulletin of the Mayo Clinic da bi od 1926. počeo izlaziti Mayo Clinical Proceedings. Te godine je u toj instituciji radilo 100 lekara, raspolagali su bolnicom sa 650 kreveta u kojoj je lečeno 9000 pacijenata godišnje. Reogranizacija časopisa je izvršena 1964. godine. Do danas je bilo sedam glavnih urednika. Od 2011. godine ELSEVIER je postao izdavač časopisa. Impakt časopisa danas je 6,262, a on je jednaesti među 154 opštih/internističkih časopisa. Tiraž mu je 127.000. To je treći naveći tiraž od svih biomedicinskih časopisa u svetu. R. Igić

Vojnik u Somboru Svima koji su služili vojsku u Somboru

Bio sam vojnik u Somboru Bilo je baš svega navolju. Ostade samo uspomena Na ta srećna vremena. Pevaj o divnim satima, Žali za starim danima; U Somboru, u Somboru! Služio sam u Domu JNA· Pet meseci i pet dana. Čekao sam da prođe rok I brojao baš sve dane. A kada zemlja dožive šok, Videh da žurba nanosi rane. Pevaj o divnim satima, Žali za starim danima; U Somboru, u Somboru! Čikago, 31. decembar 2015. godine, Rajko Igić

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

103

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

СЕДМИ КОНГРЕС ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ СРБИЈЕ СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ

Златибор, Хотел Мона,

29. септембaр - 2. октобар 2016.

Медицина у XXI веку

Теме:

Кардиометаболички синдром Малигне болести Деменције Слободне теме Пријем сажетака до 30.04.2016. искључиво преко сајта www.opstamedicina.org на електронском обрасцу.

Тел. +381 11 3234 450 sld@bvcom.net; ompm@bvcom.net www.sld-rs.org; www.opstamedicina.org 106

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Дани опште медицине лекара Србије Београд, Дом Војске Србије, ул. Браће Југовића бр. 19

2.и 3. април 2016. год. Субота, 2.4.2016. КУРС

„Стари у амбуланти лекара опште медицине“ Недеља, 3.4.2016. Тест

„Вођење пацијената са срчаном инсуфицијенцијом у амбуламти лекара опште медицине“ Симпозијум

„Време је важан ресурс у животу човека, како ефикасно управљати њиме?“ (13,00 – 19,00 часова) www.opstamedicina.org www.sld-rs.org

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske Tel./fax. 051 354-855 Е-mail:umsit-bl@teol.net E-mail: umsit-banja luka@teol.net

II KONGRES UDRUŽENJA MEDICINSKIH SESTARA, TEHNIČARA I BABICA REPUBLIKE SRPSKE XIV SIMPOZIJUM MEDICINSKIH SESTARA TEHNIČARA I BABICA REPUBLIKE SRPSKE

sa međunarodnim učešćem

“Poštuj sebe i drugi će te poštovati.” POKROVITELJ PREDSJEDNIK REPUBLIKE SRPSKE MINISTARSTVO ZDRAVLJA I SOCIJALNE ZAŠTITE REPUBLIKE SRPSKE

02.06.-05.06.2016.

Kulturni centar „Banski dvor“ Banja Luka 107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

XII dani Banje Vrućice

roz sveukupno trajanje čovek koristi darove majke zemlje, a posebno lekovite. Kada prepoznamo lekovite darove, usaglasimo ih sa znanjima savremene medicine te tome dodamo lični napor ka dugotrajnom i kvalitetnom životu, dobijemo BANJU VRUĆICU! Život joj udahnjuje izvor termalne vode čiju su lekovitost cenili i naši preci, a savremena medicina iskoristila za le-

sti, pre svega kardiologa i fizijatara te poslovnih saradnika, u cilju unapređenja banjskog lečenja postala je dobra formula za uspešno delovanje ovog zdravstveno-turističkog kompleksa. O onome što se u njemu postiglo u prošloj godini i o budućim planovima govorio je gospodin Aleksandar Radošević, generalni direktor ZTC-a „Banja Vrućica“: „Još jedna uspješna godina zabilježena je u ZTC-u „Banja Vrućica“. U 2015. u ovom turističkom kompleksu zabilježeno je više od 200.000 noćenja što je najbolji rezultat u posljednjih 25 godina. Sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da smo i ovoga puta ne samo ispunili, nego i premašili poslovni plan. Rekordan broj noćenja dokaz je kvaliteta usluga koje pružamo i veoma smo zahvalni svim našim gostima koji su taj kvalitet i prepoznali. Od navede-

čenje i tela i duše čovekove. Prirodne lepote, obilje hipertermalne mineralne vode i savremeni smeštajni objekti, čine Banju Vrućicu najvećim i najlepšim zdravstveno-turističkim centrom u BiH. Kao uspešni organizatori brojnih skupova uprava i menadžment ovoga centra, vođeni manirima dobrih domaćina i uspešnih privrednika, osmislili su „Dane Banje Vrućice“, već tradicionalnu manifestaciju, koja je 12. i 13. decembra, u hotelu „Kardial“, održana po dvanaesti put. Okupljanje lekara raznih specijalno-

nog broja noćenja 65% čine domaći, a 35% gosti iz inostranstva. Najveći broj stranih gostiju i ove godine dolazi iz Srbije, Hrvatske i Slovenije a najveći porast ino-gostiju zabilježili su gosti iz Njemačke“. Gospodin Radošević je naglasio da je u protekloj godini u Banji Vrućici ostvareno i nekoliko značajnih investicija. Pored renoviranja hotela „Hercegovina“ početkom godine, nedavno je završena i investicija izgradnje podzemnog koridora dužine 115 m između hotela „Kardial“ i „Posavina“ te su tako sada

108

Piše: Vera Pušac

svi hoteli povezani podzemnim koridorom sa centralnim terapijskim blokom. „Ova investicija, zajedno sa izgradnjom trga ispred hotela ‘Posavina’, iznosila je oko 650.000 KM i finansirana je vlastitim sredstvima. Njenim završetkom stvoreni su uslovi nesmetane zdravstvene rehabilitacije i tokom zimskog perioda, jer gosti ne moraju izlaziti na hladan vazduh kada idu na terapije. Sam trg dodatno je uljepšao prostor ispred hotela i već je postao popularan među posjetiocima“, kazao je direktor Radošević i dodao: „Mi se ovdje nećemo zaustaviti! Nastavljamo dalje! Ovaj rezultat od 200 000 noćenja nas neće zadovoljiti. Postavljamo sebi novi cilj, a to je 250 000 noćenja. Vjerujem da ćemo u srednjoročnom periodu i taj cilj da dostignemo. Za to je potrebno da se stvore neki dodatni preduslovi… Ali imamo već neke razvojne projekte u tom smislu i siguran sam da ćemo uspjeti“, na kraju svog obraćanja prisutnima izjavio je direktor Radošević. Zdravstveno-rehabilitacionom programu u Banji posvećena je velika pažnja. Termomineralna voda kao najvažniji prirodni resurs, geografski položaj i klima, uređeni kompleks, izgrađeni kapaciteti, kao i ljudski faktor, doprineli su da Banja danas pruža širok spektar zdravstvenih usluga. „Banja Vrućica ima stogodišnju tradiciju prevencije, liječenja i rehabilitacije kardiovaskularnih, reumatoloških i neuroloških oboljenja i bolesnika posle povrede lokomotornog sistema. ‘Banja za vaše srce’, kako je u narodu poznata već čitav jedan vijek, kadrovski je a i opremom potpuno opremljena za liječenje i rehabilitaciju navedenih oboljenja. Svake godine nastojimo da uvedemo neku novu proceduru, da renoviramo neki od objekata, da nabavimo nešto od opreme. I ove godine smo ostali vjerni tom trendu. Instalirali smo hiperbaričnu komoru, rusku saunu, opremili smo slanu sobu, stomatološku ordinaciju. U našem kompleksu otvorene su i apoteka i oftalmološka ambulanta. Primili smo nove ljekare, terapeute, uveli nove terapeutske procedure... Potpisali smo sporazum o naučnostručnoj i poslovnoj

N M K

saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjaluci, čime ZTC „Banja Vrućica“ postaje naučnonastavna baza Medicinskog fakulteta. Na ovaj način studenti medicine će imati priliku da se bliže upoznaju sa našim djelovanjem kao i našim značajem za zdravstveni sistem Republike Srpske. S druge strane, naša ustanova dobiće stručnu pomoć Medicinskog fakulteta prilikom kreiranja naučnih radova o medicinskim procedurama u Banji Vrućici“, obraćajući se

gostima, naglasio je dr Draženko Vuković, izvršni direktor za zdravstvo ZTC „Banja Vrućica“. „Dani Banje Vrućice“ okupili su preko 200 gostiju iz Republike Srpske, Federacije BiH i Srbije. Bili su tu zdravstveni i turistički radnici, predstavnici državnih institucija te predstavnici medija. Program stručnih predavanja od-

vijao se u dve sekcije - Kardiovaskularna sekcija i Sekcija fizijatara i neurologa.To je bila prilika da se čuje 15 vrsnih stručnjaka te da se na jednom mestu, multidisciplinarno, razmeni i unapredi znanje i ojača struka. „Dani Banje Vrućice“, vrlo sadržajna, sveobuhvatna i bogata manifestacija, svake godine iznova uverava, da Banja ide u korak sa savremenim dijagnostičkim i terapijskim dostignućima i da se pod „krovom“ ovog zdravstve-

no-turističkog kompleksa, uvek okupe priznati stručnjaci iz oblasti medicine, jer napori i ulaganja u infrastrukturne projekte i savremenu medicinsku opremu, bez osnaživanja struke, zasigurno ne može da da željene rezultate. Generalni sponzor ovogodišnjih susreta bila je kompanija „Hemofarm“, a sponzor kompanija „Bayer“.

s t r u č n i

s k u p o v i

Program stručnih predavanja Kardiovaskularna sekcija na manifestaciji XII dani Banje Vrućice 1. Akademik prof. dr Miodrag Ostojić - “NSTEMI - AKS”, preporuke Evropskog udruženja kardiologa 2. Dr Bojan Stanetić - „NSTEMI“ - prikaz slučaja. 3. Prof. dr Aleksandar Lazarević - “Bolesti perikarda”, preporuke Evropskog udruženja kardiologa. 4. Dr Željko Dević - „Bolesti perikarda“, prikaz slučaja. 5. Doc. dr Tamara Kovačević-Preradović “Plućna hipertenzija”, preporuke Evropskog udruženja kardiologa. 6. Dr Jelena Jovanić - „Plućna hipertenzija“, prikaz slučaja. predavanje 7. Sponzorisano kompanije”Hemofarm” 8. Dr Dijana Trninić - “Infektivni endokarditis”, preporuke Evropskog udruženja kardiologa. 9. Dr Marina Majkić - „Infektivni endokarditis“, prikaz slučaja. 10. Dr Sanja Stojkovićić asist. mr sc. dr Dragan Unčanin - “Ventrikularne aritmije i iznenadna srčana smrt”, preporuke Evropskog udruženja kardiologa. 11. Dr Siniša Kovačević - „Ventrikularne aritmije“, prikaz slučaja. 12. Prof. dr Duško Vulić - “Diabetes mellitus i kardiovaskularne bolesti”. Sekcija fizijatara i neurologa XII dani Banje Vrućice 1. Prim. dr Jelena Bogdanić, fizijatar, ZTC „Banja Vrućica” - „Problematika lumbalnog bolnog sindroma, njegova dijagnostika i liječenje” 2. dr Jovica Brkić, radiolog , Zdravstvena ustanova “Dr Brkić”, Doboj i dr Nebojša Radojčić, radiolog, OB „Sv. Apostol Luka“ Doboj “Radiološki modaliteti u dijagnostici lumbalnog bolnog sindroma” 3. Prim. mr sc. med. Zoran Vukojević, neurolog, KBC Banjaluka - “Savremena terapija lumbalnogbolnog sindroma”. 109

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Banji Vrućici kod Teslića, od 12 - 15.11.2015. godine, održan je 4. kongres doktora medicine RS sa međunarodnim učešćem. Tematske cjeline ovogodišnjeg kongresa bile su: prevencija masovnih nezaraznih bolesti, dijagnostika i tretman akutnih stanja, nove dijagnostičke i terapijske procedure, reproduktivno zdravlje i slobodne teme. Novina na ovom kongresu je da su radovi u cjelini kategorisani kao naučni, stručni, revijalni prikaz slučaja... i biće bodovani za napredovanje na medicinskim fakultetima u RS. Za kongres je prijavljeno 186 radova, od čega je prihvaćeno 180. Prezentovano je 180 radova, 95 usmenih i 85 poster prezentacija. Kongresu je prisustvovalo preko 350 učesnika. Zavod za transfuzijsku medicinu RS učestvovao je sa šest radova: četiri iz STM Bijeljina, jedan iz STM Gradiška i jedan iz STM Prijedor, što je zapaženo i javno pohvaljeno od organizatora i stručne komisije Naučnog odbora.

Učešće transfuziologa RS na 4. kongresu doktora medicine RS

Najbolje ocijenjena poster prezentacija

Teme naših izloženih radova su: 1. ”Oralna antikoagulantna terapija - koliko dugo?” 2. ”Značaj identifikacije antieritrocitnih antitijela, prikaz slučajeva” 3. ”Davalaštvo krvi u STM Bijeljina u periodu od 2011 - 2014. godine” 4. ”Racionalna primjena zamrznute svježe plazme u OB Bijeljina, uloga kliničkog transfuziologa” 5. ”Karcinomi želuca i debelog crijeva i krvna grupa” 6. “Krv kao nezamjenjiv lijek, do kada i koliko - prikaz slučajeva” Prim. dr Snežana Gegić

110

Sa zadovoljstvom i ponosom ističemo da je prim. dr Snežana Gegić osvojila 1. mjesto, čija je poster prezentacija ocijenjena kao najbolja. Kongres je tradicionalno multidisciplinaran i prilika da se učešćem pokaže značaj transfuzijske medicine u zdravstvenom sistemu svake zemlje pa i Republike Srpske, značaj i uloga kliničkog transfuziologa i prezentuje naša ustanova - ZZTM RS. ZZTM RS tradicionalno učestvuje na evropskim i svjetskim skupovima iz oblasti transfuzijske medicine, ali ističemo značaj učešća na domaćim skupovima, prvenstveno na kongresu doktora medicine RS. Naš kongres je prilika da se upoznamo sa kolegama raznih specijalnosti, razmijenimo znanja i iskustva i to primijenimo u budućoj praksi. Sve tematske cjeline su nam veoma interesantne, jer tako pratimo nove trendove, dijagnostičke i terapijske procedure i na tom osnovu planiramo našu djelatnost.

Transfuzijska medicina je multidisciplinarna i ima veliki značaj u smislu imunoserološke dijagnostike, hemoterapije komponentama krvi i učešća kliničkog transfuziologa u liječenju pacijenata. Ovo je prilika da iskažemo zahvalnost i čestitke kolegama iz Organizacionog odbora kongresa na dobroj organizaciji, ozbiljnom pristupu i visokom stručnom nivou ovogodišnjeg skupa. Zbog svega navedenog mi ćemo i dalje naše stručne radove prezentovati na svakom našem kongresu i dati svaki drugi doprinos za njegovo redovno organizovanje. Radujemo se narednom kongresu! Pripremila: dr Veselka Ćejić, predsjednica Udruženja transfuziologa RS

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

5. kongres Hrvatske udruge medicinskih sestara

Sestrinstvo bez granica

Opatiji je od 9. do 11.10.2015. godine održan 5. kongres Hrvatske udruge medicinskih sestara. Moto ovog skupa je bio “Sestrinstvo bez granica”. U toku kongresa članice HUMS-a su organizovale vlastite simpozijume, određena područja sestrinstva koja su u fokusu interesa medicinskih sestara današnjice su bila obrađena kroz plenarna predavanja i diskusije. U okviru kongresa je održan regionalni susret ICN predstavnika zemalja srednje, južne i jugoistočne Evrope kojem je prisustvovala predsjednica ICN-a dr Judith Shamian i član borda direktora ICN-a gospodin Petar Požun. Nacionalna udruženja koja su prisustvovala na summitu su: • Hrvatska udruga medicinskih sestara, • Savez udruženja zdravstvenih radnika Srbije, • Zveza društev medicinskih sestre, babicin zdravstveni tehnikov Slovenije - Zbornica zdravstven in babiške nege, • Nacionalno udruženje medicinskih sestara i babica Crne Gore, • Združenje na medicinski sestri, tehničari i akušerki na Makedoniji. U statusu službenog posmatrača

prisustvovale su predstavnice Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske. Predstavnici nacionalnih udruženja članica ICN-a i predstavnici službenog posmatrača 10 oktobra 2015. godine prihvatili su izjavu koja je upućena njihovim vladama. Mi medicinske sestre i primalje iz regije 3 uočile smo dosta sličnosti u području edukacije, kompetencija, zapošljavanja i radnih uslova u kojima radimo, a naši pacijenti imaju jednaka ljudska prava dio kojih je i dostupna, sigurna zdravstvena zaštita u skladu sa njihovim potrebama.

U velikom interesu zaštite pacijenata kojima želimo pružiti stručnu, savremenu i kvalitetnu zdravstvenu njegu, želimo uputiti vlade na to, da učine sve što je u njihovoj nadležnosti i odgovornosti da se medicinske sestre i primalje, odgovorne za zdravstvenu njegu, obrazuju na visokoj razini fakulteta kroz programe koji su usklađeni sa EU direktivama. Da se medicinskim sestrama i primaljama koje su obrazovane na nivou strukovnih srednjih škola omogući usvajanje novih znanja kako bi postigle nivo fakultetskog obrazovanja koje može biti ostvareno kroz “bridging programe” u okviru visokoškolskih javnih institucija. Pozivamo vlade da pronađu sredstva unutar državnih fondova ili fondova EU zajednice koji mogu pružiti financijsku podršku za realizaciju ovih programa. Pozivamo državne službenike da pojačaju svoje napore za prihvaćanje zakona o sestrinstvu i primaljstvu regulacije sestrinske i primaljske profesije. Javnost želimo upozoriti na to da je za odgovoran ulazak u sestrinsku i primaljsku profesiju nužna emocionalna zrelost pojedinca, zbog toga je po našem mišljenju neetični odnos prema mladoj generaciji, ali i prema pacijentima, ulazak u kliničku praksu prije 18 godina. U postizanju ovih ciljeva koji su u interesu građana i struke sestrinske i primaljske njege, kao nacionalni predstavnici udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica članica ICN-a želimo aktivno 111

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

učestvovati i nudimo Vam pomoć naših resursa i ekspertize, te stručna znanja i obavezujemo se da ćemo motivisati naše članove i članice za postizanje navedenih ciljeva, piše u deklaraciji. Nakon održanog kongresa predstavnici Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske imali su bilateralni razgovor sa predsjednicom ICN-a dr Judith Shamian i magistrom Petrom Požunom, članom borda direktora. Razgovoralo se o načinu organizovanja medicinskih sestara i babica u Republici Srpskoj, dosadašnjem radu udruženja, programskim ciljevima i zadacima, obrazovanju medicinskih sestara i babica, usklađenosti sa EU direktivama i drugim važnim pitanjima za sestrinsku i primaljsku njegu. Zajedničko svim zemljama je da zdravstvo treba uzeti u obzir velike promjene u društvu, veliki broj hroničnih bolesnika koji imaju više poteškoća u isto vrijeme, starija populacija koja se ne može osloniti na porodicu zbog zauzetosti, već se sve više oslanjaju na stručnu pomoć medicinskih sestara. Standardi i normativi u razvijenim zemljama ukazuju na potrebu za dodatnim osobljem u zdravstvenom sektoru, u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama rade visokokvalifikovane medicinske sestre i babice. Ukazano nam je na iskustva koja su imale zemlje u tranziciji, probleme sa kojima su se suočavali i sa kojima se još suočavaju. Razgovor koji smo imali sa predsjednicom ICN-a dr Judith Shamian je bio istorijski i izuzetno značajan, zbog toga što medicinske sestre Republike Srpske, BiH, nisu članice međunarodne sestrinske asocijacije, a predsjednica ICN-a koja predsjedava 16 miliona sestara svijeta je odvojila svoje vrijeme i razgovarala o sestrinskim problemima u Republici Srpskoj. U toku bilateralnog razgovora dobili smo niz korisnih informacija, savjeta i prepoznali iskrenu želju predsjednice i borda direktora da nam pomognu u rješavanju sestrinskih problema. S nadom da će medicinske sestre i babice Republike Srpske jednog dana biti dio velike sestrinske porodice uklapa se u poruku koju smo dobili od predsjednice dr Judith Shamian: “No health without a workforce, No workforce without nurses and midwive”. Naš moto je: ”Nema zdravlja bez medicinskih sestara i babica.” Mr sc. Živana Vuković-Kostić

112

Beč, Naučna konferencija

Prevencija i tretman bolesti zavisnosti Pripremila: dr Višnja Banjac, psihijatar, Klinika za psihijatriju

periodu od 8.12. do 10.12.2015. godine u Beču je, pod pokroviteljstvom UNODC (Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala) održana Naučna konferencija o prevenciji i tretmanskim opcijama vezanim za bolesti zavisnosti, odnosno zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Glavni cilj ove konferencije je bio promocija novih tretmanskih opcija baziranih na naučnim dokazima. Inače, UNODC je globalni lider u borbi protiv nezakonitog prometa drogom i međunarodnog kriminala. Kancelarija je osnovana 1997. godine spajanjem Programa UN za kontrolu droge (United Nations Drug Control Programme) i Centra za sprečavanje međunarodnog kriminala (Centre for International Crime Prevention) i funkcioniše u cijelom svijetu kroz ekstenzivnu mrežu kancelarija u državama članicama. Na konferenciji su bili prisutni predstavnici 84 zemlje svijeta, a ispred Bosne i Hercegovine su učestvovali dr Višnja Banjac, psihijatar Klinike za psihijatriju, i Ognjen Zekić, šef Odsjeka za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga pri Ministarstvu bezbjednosti Bosne i Hercegovine. Na globalnom nivou, UNODC procenjuje da je između 149 i 272 miliona ljudi, ili 3,3% do 6,1% stanovništva starosti 15-64 godine koristilo ilegalne supstance bar jednom u prethodnoj godini. Stope prevalencije kod upotrebe droga su generalno ostale stabilne tokom posljednje decenije. Najmanje 85 miliona odraslih Evropljana je koristilo nedopuštene droge u nekom trenutku u svom životu, što predstavlja oko četvrtinu odrasle populacije u Evropi. Većina zemalja izvještava o upotrebi kanabisa (77 miliona), dok su procjene o upotrebi drugih vrsta droga tokom života mnogo niže: 14,5 miliona za kokain, 12,7 miliona za

amfetamine i 11,4 miliona za ekstazi. Heroin je glavni opijat koji se koristi u Evropi. Prevalencija opijata (uglavnom heroin) u Evropi se procjenjuje na 0,6% stanovništva starosti 15-64 godine, ili između 3,1 i 3,5 miliona ljudi. Kanabis predstavlja drogu koja je najčešći glavni razlog prvom pristupanju liječenju zavisnosti o drogama u Evropi. Upotreba kanabisa može biti u rasponu od povremene do redovne i zavisničke upotrebe. Upotreba kanabisa 20 ili više dana u prethodnom mjesecu smatra se dnevnom ili skoro svakodnevnom upotrebom. Na temelju istraživanja opšeg stanovništva procjenjuje se da gotovo 1% odraslih Evropljana čini dnevne ili skoro svakodnevne konzumente kanabisa. U pogledu novih psihoaktivnih supstanci tzv. legal highs, iako se čini da je, ukupno gledajući, upotreba novih psihoaktivnih tvari ograničena, brzina pojavljivanja novih droga nije u opadanju. Izvještaji podneseni u sistem ranog upozoravanja Evropske unije pokazuju da se na evropskom tržištu još povećava i količina i raznolikost novih psihoaktivnih supstanci. U 2014. godini prvi put je otkrivena 101 nova psihoaktivna supstanca i zanimljivo je napomenuti da nove droge koje dolaze na tržište, uglavnom sintetski kanabinoidi, stimulansi, halucinogeni i opioidi, oponašaju postojeće tvari. Uprkos poboljšanjima u praćenju akutnih šteta povezanih s upotrebom droga, ograničene mogućnosti u tom području i dalje ograničavaju naše uvide u javnozdravstvene posljedice povezane ne samo s novim psihoaktivnim tvarima, nego i uopšteno s obrascima savremene konzumacije droga. Inače, konferencija je predstavljala uvod u predstojeći UNGASS (The UN General Assembly Special Session on drugs) koji će biti održan u Njujorku u aprilu 2016. godine.

N M K

Parizu je 10.1.2016. godine održan sastanak eksperata Američkog i Evropskog udruženja hepatologa, na kojem se raspravljalo o novim smjernicama u terapiji hroničnog hepatitisa C. Doba upotrebe interferona u tretmanu hroničnog hepatitisa C je na izmaku i ustupa prostor direktnim antivirusnim lijekovima koji djeluju u kombinaciji, na različite faze ciklusa u razvoju virusa. Njihova superiornost se ogleda u postizanju visokih stopa eliminacije HCV-a na kraju liječenja i uspostavljanju stabilnog virusološkog odgovora (SVO) u liječenju hroničnog hepatitisa C. Do 2011. godine liječenje bolesnika s hroničnim hepatitisom C provodilo se kombinacijom pegiliranog interferona alfa i ribavirina (dvojna terapija) tokom 24 ili 48 nedjelja. Navedenim liječenjem bolesnici s HCV genotipom 1 razvili su stabilni SVO oko 40-50%. Više stope SVO-a postizale su se kod bolesnika s HCV genotipom 2, 3, 5 i 6, a vrijednosti između postignute su kod genotipa 4. U 2011. godini registrovani su lijekovi boceprevir i telalprevir za peroralnu terapiju, inhibitori proteaze prve generacije, za liječenje HCV genotipa 1 u kombinaciji s pegiliranim interferonom alfa i ribavirinom (trojna terapija). Navedenom trojnom terapijom, u odnosu na dvojnu terapiju, postignut je SVO kod 65-75% bolesnika s hroničnim hepatitisom C. U 2014. godini u Evropskoj uniji odobreni su inhibitori proteaze druge generacije za peroralnu primjenu, sofosbuvir, simeprevir i daklatasvir, a kasnije još i sofosbuvir+ledipasvir, da-

s t r u č n i

s k u p o v i

Stručni sastanak eksperata Američkog i Evropskog udruženja hepatologa u Parizu

Nove smjernice u terapiji hroničnog hepatitisa C sabuvir te ombitasvir+ paritaprevir+ ritonavir, za različite HCV genotipove. Navedeni lijekovi imaju visoku kliničku djelotvornost (SVO od 80-95%), sigurnost, ali i visoku cijenu. Danas postoje protokoli liječenja bolesnika s hroničnim hepatitisom C koji sadrže interferon i protokoli liječenja koji ne sadrže interferon. Literaturni podaci ukazuju na superiornost liječenja kombinacija dva ili više inhibitora proteaze u usporedbi s primjenom jednog inhibitora proteaza, kao i na manju učestalost u pojavnosti nusefekata. Cilj liječenja je eradicirati HCV infekciju kako bi se prevenirale komplikacije bolesti jetre i ekstrahepatalne bolesti povezane s HCV-om, uključujući fibrozu, cirozu, dekompenzaciju ciroze jetre, hepatocelularni karcinom (HCC) i smrt. U bolesnika s napredovalom

fibrozom i cirozom, eradikacija HCVa smanjuje stopu dekompenzacije te smanjuje, ali ne uklanja u potpunosti, rizik od HCC-a. Kod takvih bolesnika nadzor na HCC treba da se nastavi. U bolesnika s dekompenzovanom cirozom, eradikacija HCV-a smanjuje potrebu za transplantacijom jetre. Prema najnovijim evropskim smjernicama iz 2015. godine na listu lijekova koji se primjenjuju uz: ribavirin, interferon alfa-2b, peginterferon alfa-2a i alfa-2b treba staviti inhibitore proteaze druge generacije, saglasno odobrenim indikacijama. Doc. dr sc. Antonija Verhaz, načelnica Klinike za infektivne bolesti

113

N M K

s t r u č n i

organizaciji Klinike za hirurgiju UKC Tuzla, a u saradnji sa Kliničkim bolničkim centrom Zagreb, u Tuzli je održan Prvi simpozij o liječenju karcinoma jednjaka. Simpozij je namijenjen specijalistima hirurgije, onkologije, gastroenterologije i anesteziologije, s ciljem razmjene iskustava iz oblasti karcinoma jednjaka, ali i s namjerom da se kroz ovaj vid prezentacije stručnih znanja vrši kontinuirana edukacija. Prema riječima načelnika Klinike za hirurgiju UKC Tuzla prof. dr. Zijaha Rifatbegovića karcinom jednjaka po svojoj specifičnosti je vrlo značajan u dijagnostici i tretmanu, naročito kod hirurškog pristupa. Profesor Rifatbegović je ovom prilikom istakao da je Klinika za hirurgiju UKC Tuzla i do sada bilježila respektabilne rezultate u ovoj oblasti, ali da usvajanjem novih znanja žele unaprijediti dosadašnji rad. „Cilj nam je da postanemo lider u ovoj patologiji koja se u BiH ne radi onim kapacitetom koliko bi bolji pristup i dijagnostika, te selekcija pacijenata, to dozvolili. Rano otkrivanje bolesti jednjaka i blagovremen hirurški tretman rezultirali bi boljom strategijom liječenja naših pacijenata. Na godišnjem nivou mi na Klinici za hirurgiju UKC Tuzla imamo između 15 i 20 pacijenata sa resektabilnim procesom na jednjaku“, istakao je prof. dr. Rifatbegović. Teme koje su prezentovane na Simpoziju su bile: Endoskopska dijagnostika i terapija karcinoma jednjaka, Kirurgija karcinoma jednjaka i ezofagogastričnog prijelaza, Anestezija i perioperacijski postupak u kirurgiji karcinoma jednjaka i Onkološko liječenje karcinoma jednjaka

eseti tuzlanski neurološki susreti posvećeni Mostaru i mostarskoj neurologiji održani su 12. decembra 2015. godine u Dramar centru u Tuzli, pod pokroviteljstvom Akademije medicinskih nauka Bosne i Hercegovine, a u organizaciji Klinike za neurologiju UKC Tuzla, Udruženja neurologa Tuzlanskog kantona i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli. Prof. dr. Osman Sinanović, načelnik Klinike za neurologiju i predsjednik organizacionog odbora, istakao je da su susreti bili prilika za sticanje novih znanja, ali i prilika za razmjenu iskustava u novim pristupima u dijagnostici i liječenju. Prema riječima doc. dr. Mirjane Vidović, na Desetim neurološkim susretima prezentovane su teme o epilepsiji, moždanom udaru, multiploj sklerozi i psihofarmakoterapiji u liječenju neuroloških bolesnika. Predavači na 114

UKC Tuzla

s k u p o v i

Simpozijum, UKC Tuzla, 15. januar 2016.

Liječenje karcinoma jednjaka

i ezofagogastričnog prijelaza. Predavači su eminentni stručnjaci pomenutih oblasti iz Zagreba, prof. dr. Nadan Rustemović, prof. dr. Dinko Stančić Rokotov, prim. dr. Nevenka Kolarić i doc. dr. Vesna Bišof. Prof. dr. Dinko Stančić Rokotov, torakalni hirurg iz Zagreba, jedan od predavača na Simpoziju, u svom obraćanju istakao je da današnji Simpozij predstavlja prvu stepenicu u saradnji između tuzlanskih i zagrebačkih ljekara u ovoj oblasti, te da će se u skorije vrijeme zasigurno organizovati stručni sastanak sa praktičnim dijelom u cilju proširenja i sticanja novih znanja tuzlanskih ljekara u oblasti liječenja karcinoma jednjaka. „Tretman karcinoma jednjaka zahtijeva

Deseti tuzlanski neurološki susreti

Mostar u Tuzli

znanje i trening uz odgovarajuću kompetenciju cijelog tima koji ne uključuje samo hirurga, nego i zdravstvene stručnjake drugih profila, kao što su gastroenterolozi, anesteziolozi i onkolozi. Današnja predavanja će nam pokazati gdje je mjesto hirurga u liječenju karcinoma jednjaka, koja je uloga gastroenterologa, jer bez dobre dijagnostike nema ispravnog odabira pacijenta, te veliku važnost anesteziologa, ali i onkologa, u cijelom procesu liječenja. U tom pogledu je smišljen i ovaj simpozij, gdje će se iskustva KBC u Zagrebu moći na adekvatan način prenijeti ljekarima UKC Tuzla“, rekao je prof. dr. Rokotov. susretima su bili ljekari iz Klinike za neurologiju i Klinike za psihijatriju Sveučilišne kliničke bolnice Mostar, kao i ljekari Odjela za neurologiju Kantonalne bolnice “Dr. Safet Mujić”, a među predavačima bili su i eminentni stručnjaci iz Zagreba. Glavna sestra Klinike za neurologiju Alma Vuleta je istakla da je stručni skup bio od velikog značaja u cilju unapređenja i obnavljanja znanja, što će doprinijeti razvoju i napretku sestrinske struke u oblasti neurologije. Skup je bio prilika i da se skrene pažnja javnosti na učestalost obolijevanja od moždanog udara i multiple skleroze, ali i na stigmu s kojom se suočavaju oboljeli od epilepsije. Kada je u pitanju multipleskleroza, na Tuzlanskom kantonu je oko 300 oboljelih dok od epilepsije boluje 5.000 ljudi sa područja Tuzlanskog kantona.

UKC Tuzla

Nova procedura

Liječenje promjena na grliću materice

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

3rd Annual Digestive Diseases: New Advances • Datum: 1–2 April 2016 • Mjesto održavanja: Philadelphia, United States • Website: http://www. globalacademycme.com/ Gastro Update Europe • Datum: 29–30 April 2016 • Mjesto održavanja: Prague, Czech Republic • Website: http://www.gastroupdateeurope.eu/ HEMATOLOGIJA 42nd EBMT Congress • Datum: 3–6 April 2016 • Mjesto održavanja: Valencia, Spain • Website: http://www. ebmt2016.org/

a Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla 15. Decembra 2015. je uvedena nova procedura u liječenju preinvazivnih i ranih invazivnih promjena na grliću materice. Riječ je o LETZ konizaciji, odnosno zahvatu pri kojem se nakon markiranja zone transformacije na grliću materice, dijatermijskom omčom, u jednom aktu, odstranjuje opsežni konizat patohistološki izmijenjenog dijela grlića materice, pri čemu duž reza dolazi do koagulacije tkiva, odnosno zatvaranja krvnih žila. Odstranjeno tkivo grlića materice dalje se šalje na patohistološki pregled. Ovaj zahvat je prikladan za žene adolescentne i reprodukcijske dobi jer omogućuje uklanjanje abnormalnih promjena u cijelosti, a ne ostavlja značajnije posljedice na reproduktivni sistem žene. Prema riječima načelnice Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla prof. dr. Dženite Ljuce na ovoj klinici do sada se radila klasična (hladna) konizacija koja se izvodi hirurškim nožem. Sam zahvat traje duže u odnosu na LETZ konizaciju, praćen je krvarenjem što nije slučaj kod LETZ konizacije, a oporavak pacijentice traje par dana, dok se pacijentice nakon LETZ konizacije otpuštaju dva sata poslije urađenog zahvata. Kod klasične konizacije se mogu javiti komplikacije kao što je suženje kanala grlića materice, što može prouzrokovati komplikacije prilikom porođaja ili prijevremeno otvaranje grlića materice tokom trudnoće, zbog čega može doći do spontanog pobačaja. Operativni tim koji je izveo današnju LETZ konizaciju činili su: prof. dr. Dženita Ljuca, prim. dr. Adnan Babović, dr. Adnan Šerak, instrumentarke Hajrija Karišik, Edina Bičakčić i Dženana Mujabašić, anesteziolog prim. dr. Senida Keser i anestetičar Zuhret H. Beganović.

2nd World Congress on Controversies in Multiple Myeloma (COMy) • Datum: 28–30 April 2016 • Mjesto održavanja: Paris, France • Website: http://www. comtecmed.com/comy/2016/ 8TH INTERNATIONAL CONFERENCE ON THROMBOSIS AND HEMOSTASIS ISSUES IN CANCER (ICTHIC) • Datum: 8–10 April 2016 • Mjesto održavanja: Bergamo, Italy • Website: http://www.icthic. com/en HEMATOLOGIJA EBCC10 European Breast Cancer Conference • Datum: 9–11 March 2016 • Mjesto održavanja: Amsterdam, Netherlands • Website: http://www.ecco-org. eu/EBCC10 42nd EBMT Congress (42nd Annual Meeting of the European Society for Blood and Morrow Transplantation) • Datum: 3–6 April 2016 • Mjesto održavanja: Valencia, Spain • Website: http://www. ebmt2016.org/

115

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Ministarska konferencija, 10. 2. 2016. Amsterdam

Otpornost bakterija na antibiotike

NEUROLOGIJA/ PSIHIJATRIJA Society for Brain Mapping and Therapeutics (SBMT) 13th World Congress • Datum: 8–10 April 2016 • Mjesto održavanja: Miami, United States • Website: http://www. worldbrainmapping.org/ 31st International Conference of Alzheimer’s Disease International • Datum: 21–24 April 2016 • Mjesto održavanja: Budapest, Hungary • Website: http://www.adi2016. org/ EPA 2016 • Datum: 12-15 Mart 2016 • Mjesto održavanja: Palacio Municipal de Congresos, Spain • Website: www.epa-congress.org/ PEDIJATRIJA 3rd World Congress on Controversies in Pediatrics (CoPedia) • Datum: 31 Mart-3 April 2016 • Mjesto održavanja: Barcelona, Spain • Website: http://congressmed. com/copedia/

Ministarska konferencija o antimikrobnoj rezistenciji Photographer: Rene Verleg Fotografie

Amsterdamu, u Holandiji, nedavno je (10. februara 2016. godine) održana Ministarska konferencija o antimikrobnoj rezistenciji (AMR) na kojoj su učestvovali ministri zdravlja i poljoprivrede zemalja Evropske Unije. „Povećanje otpornosti bakterija podriva naš zdravstveni sistem, polako ali sigurno. Svake godine oko 25000 ljudi u Evropi izgubi život od bakterijske infekcije. Uradili smo puno na izradi dokumenta – sada je vreme za akciju“ istakla je ministarska zdralja Holandije, Edit Šipers. Na konferenciji je istaknuto da je neophodno zalaganje vlada država da se pokrenu aktivnosti i preduzmu mere za suzbijanje antimikrobne rezistencije i još snažnije podrže inicijative Evropske Unije koja je izradila Akcioni plan i Svetske zdravstvene organizacije koja je prošle, 2015. godine, usvojila Globalni akcioni plan o AMR-u. Posebno je nalašeno da je po116

treban jedinstveni pristup u rešavanju ovog problema koji povezuje zdravlje ljudi, životinja i zdravlje životne sredine (“One Health”). Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 18. novembra prošle godine pokrenulo Kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika i najavilo izradu nacionalne strategije i akcionog plana u skladu sa Globalnim akcionim planom o AMR-u Svetske zdravstvene organizacije, izradu novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za upotrebu antibiotika, jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za etiološku dijagnozu bolničkih infekcija i niza drugih mera. Pokretanjem Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstvo zdravlja Republike Srbije se aktivno priključuje globalnim naporima za smanjenje antimikrobne rezistencije. Ivana Lukić, Koordinator za odnose s javnošću i komunikacije, Ministarstvo zdravlja Srbije

OFTALMOLOGIJA The 7th World Congress on Controversies in Ophthalmology (COPHy) • Datum: 31 Mart – 3 April 2016 • Mjesto održavanja: Warsaw, Poland • Website: http://www. comtecmed.com/ OTORINOLARINGOLOGIJA 7th International Symposium on Sentinel Node Biopsy in Head and Neck Cancer • Datum: 8–9 April 2016 • Mjesto održavanja: Rome, Italy • Website: http://www.seventhsnb. com/

INFO VIJESTI

SZO u BiH

Sastanak sa Viktorom Olsavskim

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa svojim saradnicima, sastao se 21.12.2015. u svom kabinetu sa novim šefom Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije u BiH Viktorom Olsavskim (Vistor Olsavszku) i njegovim prethodnikom, a sadašnjim šefom Kancelarije SZO u Moldaviji Harisom Hajrulahovićem. Na sastanku je razgovarano o dosadašnjoj i budućoj saradnji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske sa Kancelarijom Svjetske zdravstvene organizcije u BiH. Ministar Bogdanić poželio je dobrodošlicu gospodinu Olsavskom i poželio uspješan rad i nastavak dobre saradnje.

Tokom sastanka je konstatovano da je uspostavljena kvalitetna saradnja u oblasti liječenja pacijenata iz Republike Srpske, bilo kroz njihovo upućivanje u Srbiju na liječenje, bilo kroz upućivanje stručnjaka iz Srbije u zdravstvene ustanove Republike Srpske. Istovremeno, razmatrani su i modaliteti i mogućnosti pronalaženja adekvatnog načina finansiranja liječenja građana Republike Srpske u svim zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji. Dogovoreno je i da jedan od oblika saradnje u budućnosti treba da bude pružanje što veće stručne pomoći ljekara iz Srbije kolegama u Republici Srpskoj, prije svega tako što će stručnjaci iz Srbije, posebno oni iz oblasti hirurgije, odlaziti u zdravstvene ustanove Republike Srpske kako bi demonstrirali svoja znanja i vještine. Susretu su prisustvovali i prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, dr Verica Lazić, direktorka RFZO, docent dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije, kao i prof. dr Mirko Stanetić, direktor Univerzitetskog kliničkog centra RS, Darko Tomaš, direktor Fonda zdravstvenog osiguranja RS, i Ljubomir Sladojević, šef Kabineta ministra zdravlja i socijalne zaštite RS.

Dom „Rada Vranješević“

Beograd, 23.12.2015.

Sa ministrom Lončarom

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sastao se u Beogradu sa ministrom zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatiborom Lončarom sa kojim je razgovarao o unapređenju i razvoju saradnje Republike Srbije i Republike Srpske u oblasti zdravstva. Na sastanku je posebno pozitivno ocijenjena Odluka Vlade Republike Srbije da se otpiše dio dugovanja nastao na osnovu troškova liječenja građana Republike Srpske u Kliničkom centru Srbije u iznosu od blizu milion evra.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa svojim saradnicima, posjetio je Dom „Rada Vranješević“ u Banjaluci gdje su obilježeni dani Doma i krsna slava Sveti Nikola. „Razlog današnje posjete je, prije svega, podrška štićenicima ovog Doma s obzirom na životnu situaciju u kojoj se nalaze, ali i upravi i svim zaposlenima koji daju sve od sebe u obavljanju svog posla i zaštiti djece“, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić. On je dodao da Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, u okviru svojih nadležnosti, čini sve što je moguće u ovom momentu kako bi svu djecu, na što bolji način, uključilo u društvo te im nadomjestilo sve ono što im život do sada nije omogućio. Vršilac dužnosti direktora Doma „Rada Vranješević“ Vladimir Kajkut zahvalio se predstavnicima Ministarstva i svim drugim donatorima

koji su djeci donijeli nikoljdanske paketiće i prigodne poklone.

U Rudom, Čajniču i Novom Goraždu

Rekonstrukcija i adaptacija domova zdravlja

Nakon zakonski provedene tenderske procedure, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić potpisao je ugovor sa direktorom firme “Konstruktor” d.o.o. iz Foče Novicom Ivanovićem za rekonstrukciju i adaptaciju Doma zdravlja Rudo, adaptaciju dijela Doma zdravlja Čajniče i adaptaciju Doma zdravlja Novo Goražde. Riječ je o ukupnoj investiciji od 725.183,46 KM koja će biti realizovana za adaptaciju objekta za rad četiri tima porodične medicine, laboratoriju i kotlovnicu u Domu zdravlja Rudo, novu stolariju, podove i unutrašnje radove u Doma zdravlja Čajniče, kao i novu stolariju, grijanje i unutrašnje radove u Domu zdravlja Novo Goražde. Za realizaciju ugovora o rekonstrukciji i adaptaciji domova zdravlja Rudo i Čajniče, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske obezbijedilo je 70 odsto sredstava kroz Projekat Jačanje zdravstvenog sektora – dodatno finansiranje, dok su preostalih 30 odsto sredstava obezbijedile opštine Rudo i Čajniče. Za radove na Domu zdravlja Goražde Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske obezbijedilo je puni iznos sredstava s obzirom na to da je riječ o izrazito nerazvijenoj opštini. Ukupna sredstva za kapitalne investicije u javnom sektoru zdravstva RS, realizovane u 2015. godini, iznose 43.312.127,54 KM i to: Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (7.000.000,00), donacije (4.748.563,00), Projekat Rekonstrukcija i opremanje Univerzitetske bolnice Kliničkog centra Banjaluka (12.134.926,55), Projekat Modernizacija bolnica u BiH - Faza 3, kredit Republike Koreje (4.819.287,87), Projekat Izgradnja i opremanje Centralnog dijela južnog krila Centralnog medicinskog bloka Univerzitetske bolnice Kliničkog 117

INFO VIJESTI

centra Banjaluka (3.031.675,25), Projekat opremanja Zavoda za forenzičku psihijatriju Sokolac (226.600,00), Projekat rekonstrukcije, adaptacije i sanacije JZU Bolnica Istočno Sarajevo (1.500.000,00), ostali projekti (9.851.074,87).

Otvorena RTG služba

DZ Šamac

vini (ProSes) i namijenjena je za šesnaest timova porodične medicine koji započinju aktivnosti na unapređenju sestrinstva u zajednici. Projekat podržava i finansira Vlada Švajcarske. Cilj navedenog projekta je da se medicinskim sestrama omogući da na sistematičan način stanovništvu pružaju niz usluga, vezanih za liječenje postojećih i sprečavanje nastanka novih oboljenja, kao i promociju i očuvanje zdravlja kroz terenski rad u zajednici. «Medicinske sestre imaju ključnu ulogu u rješavanju izazova na polju javnog zdravstva, a posebno u modelu pružanja zdravstvene njege pacijentima sa hroničnim oboljenima i terminalno oboljelim», rekao je dr Milan Latinović, predstavnik Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

DZ Banjaluka

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić i direktor Doma zdravlja u Šamcu Dragan Ilinčić svečano su otvorili Službu za radiološku dijagnostiku za koju je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Repulike Srpske obezbijedilo 270.000 KM za izgradnju objekta, a Vlada Japana 180.000 KM za nabavku rendgen aparata. Ministar Bogdanić je izrazio zadovoljstvo što vidi Šamac u nekom drugom svjetlu - obnovljen, saniran sa rekonstruisanim i novim objektima. «To je nešto što sigurno od nas niko nije očekivao da je moguće u ovom vremenskom periodu poslije tragičnih poplava», rekao je ministar Bogdanić. On je istakao da će zdravstvena zaštita u ovoj lokalnoj zajednici biti jednako dobra kao što je u Banjaluci ili nekim većim centrima. «To je naš cilj i najava da će se ulagati u ambulante porodične medicine čini me još zadovoljnijim. Naš cilj i jeste da zdravstvena zaštita bude jednako dostupna i kvalitetna svim građanima Srpske koliko god je to moguće», poručio je ministar Bogdanić. Načelnik opštine Šamac Savo Minić zahvalio se i istakao da jeovaj grad imao pažnju za vrijeme i poslije poplava. „Srećan sam kao načelnik kada naši građani mogu imati spektar medicinskih usluga u samom Šamcu i da nastavljamo sa radom», rekao je Minić.

Dom zdravlja Prijedor, radionica

Uloga medicinske sestre

Radionica koja će se intenzivno odvijati u narednih devet mjeseci, održava se u okviru Projekta jačanja sestrinstva u Bosni i Hercego118

Nove ambulante

Bočac - Novoizgrađena ambulanta porodične medicine u Mjesnoj zajednici Bočac otvorena je 24.decembra. Izgradnju ambulante finansirali su Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS i Grad Banjaluka. Obraćajući se prisutnima, direktorka Doma zdravlja Banjaluka prof. dr Gordana Tešanović rekla je da se ova ambulanta ne razlikuje od onih u centru grada. ”Površina ambulante je 130 kvadratnih metara i sadrži recepciju otvorenog tipa, čekaonicu, ordinaciju, intervencije, kao i mini-laboratoriju, tako da građani neće morati ići u grad kako bi uradili osnovne krvne analize”. Gradonačelnik Banjaluke Slobodan Gavranović je rekao da je u posljednjih desetak godina Grad intenzivno radio na izgradnji i rekonstrukciji ambulanti s ciljem da zdravstvena zaštita bude dostupna što većem broju građana.Takođe je rekao da u pojedinim mjesnim zajednicama građani ne žele da se registruju u tim ambulantama i pozvao ih da se registruju u svojim naseljima. Pomoćnica ministra zdravlja i socijalne zaštite RS Ljiljana Ivančić je rekla da mještani Bočca dobijaju bolje, kvalitetnije i dostupnije liječenje. Naglasila je da je ambulanta izgrađena po najvišim standardima i da je vrijednost radova oko 190.000 KM, od čega je Ministarstvo obezbijedilo 70%, a Grad Banjaluka 30% sredstava.

Borkovići - U Mjesnoj zajednici Borkovići, 12. januara, 2016. godine otvorena je novoizgrađena ambulanata porodične medicine, čiju su izgradnju takođe finansirali Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS i Grad Banjaluka. Predsjednica Vlade RS Željka Cvijanović, u svom obraćanju, naglasila je da nema savremenog društva bez dobrog zdravstvenog sistema i da je ovo samo još jedan projekat u okviru velikog programa razvoja seoskih područja.Vlada RS izdvojila je 70% ukupnih sredstava, a ostatak sredstava je izdvojio grad. Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS Dragan Bogdanić je naglasio da Ministarstvo nastoji da obezbijedi dostupnost kvalitetne zdravstvene zaštite svim građanima bez obzira na to da li žive u gradu ili u selu. Gradonačelnik Slobodan Gavranović je istakao da je grad, pored novčanog uloga od 30%, uložio i zemljište, projektnu dokumentaciju i sve troškove građevinske dozvole. U posljednjih deset godina u opremanje i izgradnju 36 objekata uloženo je oko deset miliona maraca - istakao je gradonačelnik Slobodan Gavranović. Direktorka Doma zdravlja u Banjaluci prof. dr Gordana Tešanović, u svom obraćanju, istakla je: “Zahvaljujući angažmanu Vlade RS i Grada Banjaluka, uspjeli smo da postanemo lideri u pružanju primarne zdravstvene zaštite u RS. Ovo je objekat od oko 130 kvadratnih metara koji u svom sastavu ima ljekarsku ordinaciju, medicinske intervencije i malu hematološku laboratoriju”.

UDUM RS

Analiza rada hitnih službi Dana 27.11.2015. god. u Banjaluci je održan sastanak Udruženja doktora urgentne medicine Republike Srpske (UDUM) u Komore doktora medicine RS. Sastanku je prisustvovao 31 doktor. E-mailom su primljeni odgovori iz 23 doma zdravlja, od ukupno 54 doma zdravlja u RS, na postavljena anketna pitanja koja su se odnosila na organizaciju rada u hitnim službama/pomoćima u RS te kadrovima, opremi kojom raspolažu i prijedlozima za poboljšanje rada. Za analizu rada hitnih službi/pomoći u RS Udruženje je prethod-

INFO VIJESTI

no dobilo saglasnost od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS. Prisutni su bili doktori iz: Banjaluke, Bijeljine, Doboja, Broda, Prijedora, Dervente, Teslića, Ribnika, Novog Grada. Predstavnici domova zdravlja su usmeno obrazložili rad u svojim hitnim službama, a odgovori koji su stigli e-mailom pročitani su na sastanku. Nakon sastanka je dogovoreno da radna grupa obradi i analizira pristigle odgovore te da se Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS dostavi prijedlog za poboljšanje organizacije rada hitnih službi/pomoći u RS, s ciljem unapređenja podizanja kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga. Radnu grupu su činili: doc. dr Nada Banjac, dr Darko Obradović, dr Srđan Mijatović, dr Slobodan Tomanić, dr Srđan Vujičić, specijalisti urgentne medicine.

Ključna mjesta koja bi trebalo da se podignu na viši nivo u svim domovima zdravlja su: nedostatak kadra, nepokrivenost terena mobilnim ekipama, dispečerski centri, manjak edukacija iz KPR-a i hitnih stanja, nedovoljan broj sanitetskih vozila sa kompletnom medicinskom opremom, nabavka novije opreme i obnavljanje postojeće opreme koja je dotrajala. Takođe, domovi zdravlja koji imaju stalno zaposleno osoblje u hitnim službama, npr. Bijeljina, Doboj itd. trebalo bi da uđu u proceduru sticanja posebnih uslova rada za sve zaposlene. Prijedlog UDUM-a je proslijeđen Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS 30.12.2015. godine te očekujemo određene pomake u ovoj oblasti prehospitalnog nivoa.

za naše postignute rezultate i kvalitet u radu, ali i kao podstrek za nastavak ovakvog rada. U 2016. godini nastojaćemo da postignemo još bolje rezultate, dajući svoj maksimum u radu, a sve u korist naših sugrađana. Danas smo postigli dogovor sa Udruženjem srpskih privrednika u Švajcarskoj o zajedničoj saradnji u narednom periodu, razmjeni znanja i iskustava. Mi možemo dosta toga da naučimo i primijenimo iz švajcarskog modela organizacije zdravstvene zaštite, a nadamo se da se i od nas može učiti,» izjavio je doc. dr Zlatko Maksimović, direktor Doma zdravlja Bijeljina. Stojan Stevanović, predjsednik Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj, je rekao: «Nakon današnje posjete Domu zdravlja Bijeljina, mogu samo da kažem da sam impresioniran onim što vidim, naročito kada se uporedi sa onim što je Dom zdravlja nekada bio. Dom zdravlja Bijeljina se zaista nalazi na nivou zdravstvenih ustanova u Švajcarskoj. U sklopu dogovorene saradnje, dr Zlatka Maksimovića smo danas pozvali da dođe u posjetu u Švajcarsku i ostvari kontakte sa našim prijateljima koji rade u zdravstvu Švajcarske i razmijene znanje i iskustvo, a naše udruženje će uložiti sve napore da proširimo vid saradnje. Udruženje srpskih privrednika u Švajcarskoj, između ostalog, provodi aktivnosti pomoći zdravstvenim ustanovama na razne načine.»

Jačanje zdravstvenog sektora

laganja u U izgradnju ZU

Doc. dr Nada Banjac, primarijus, spec. urg. med. načelnica SHMP DZ Banjaluka, šef Katedre za urg. med. MF Banjaluka, predsjednica Udruženja doktora urgentne medicine RS

Udruženje srpskih privrednika u Švajcarskoj

U posjeti DZ Bijeljina

«Veliko mi je zadovoljstvo što nam je danas u posjeti predsjednik Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj sa svojim saradnicima. Svjedoci ste da se u posljednje vrijeme dosta važnih ljudi, koji posjećuju grad Bijeljina, zaustavljaju i u Domu zdravlja. Mi to shvatamo kao priznanje

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić potpisao je 8. februara ugovore sa predstavnicima pet građevinskih firmi koje su pobijedile na tenderima za adaptacije i izgradnje dijela objekata domova zdravlja u Bratuncu, Gradišci, Gacku, Prijedoru i Zvorniku, ukupne vrijednosti oko 3,3 miliona maraka. Zahvaljujući ovim projektima značajno će se unaprijediti uslovi rada i kvalitet pružanja zdravstvene

zaštite u ovim ustanovama. Vrijednost ugovora za izgradnju novog dijela objekta za potrebe ambulanti porodične medicine u Domu zdravlja u Bratuncu je 2.126.534 KM, a završetak radova očekuje se u roku do godinu dana. Za izgradnju ambulante porodične medicine Dubrave, Doma zdravlja Gradiška, obezbijeđeno je ukupno 248.383 konvertibilnih maraka, a za adaptaciju i reorganizaciju Doma zdravlja Gacko 430.333 KM. Potpisan je ugovor i za dogradnju ambulante Omarska, Doma zdravlja Prijedor, u ukupnom iznosu od 315.442 KM, a za projekat izgradnje novog objekta ambulante Osmaci, Doma zdravlja Zvornik, izdvojeno je 165.914 KM. Završetak izgradnje ove dvije ambulante, kao i adaptacija Doma zdravlja Gacko očekuje se za šest mjeseci. Za projekat izgradnje dijela objekta Doma zdravlja Bratunac Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske izdvaja 70 odsto sredstava, a ostatak Dom zdravlja kreditnim sredstvima. Za finansiranje građevinskih radova u okviru domova zdravlja Gradiška, Gacko i Prijedor Ministarstvo je takođe izdvojilo 70 odsto sredstava, a ostatak lokalne zajednice. Projekat izgradnje ambulante u Osmacima, zvorničkog Doma zdravlja, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS finansira u cjelosti. Ugovori su potpisani sa preduzećima GP „Gradip“ a.d. Prnjavor, „Energetik“ d.o.o. Banjaluka, „Antikorozija“ d.o.o. Gacko, „Univerzal BS“ d.o.o. Banjaluka i „Mega-Projekt“ d.o.o. Bratunac. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS nastavlja proces ulaganja u poboljšanje uslova rada u zdravstvenim ustanovama. U 2015. godini u okviru HSEP AF Projekta - Jačanje zdravstvenog sektora, koji se finansira iz kreditnih sredstava Svjetske banke i kreditnih sredstava Banke Savjeta Evrope, uz učešće opština oko 30 odsto, za adaptaciju, sanaciju, rekonstrukciju i opremanje ambulanti porodične medicine u Republici Srpskoj završeni su građavinski radovi na ambulantama porodične medicine u opštinama Donji Žabar, Banjaluka, Vukosavlje, Brod, Šamac i Krupa na Uni, a ukupna vrijednost svih radova iznosila je 1.779.914,24 KM. Ukupna sredstva za kapitalne investicije u javnom sektoru zdravstva, realizovane u 2015. godini, iznose 43.312.127,54 KM i to: Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (7.000.000,00), donacije (4.748.563,00), Projekat - Rekonstrukcija i opremanje Univerzitetske bolnice Kliničkog centra Banjaluka (12.134.926,55), Projekat - Modernizacija bolnica u BiH - Faza 3“, kredit Republike Koreja (4.819.287,87), Projekat - Izgradnja i opremanje Centralnog dijela Južnog krila Centralnog medicinskog bloka Univerzitetske bolnice Kliničkog centra Banjaluka (3.031.675,25), Projekat opremanja Zavoda za forenzičku psihijatriju Sokolac (226.600,00), Projekat rekonstrukcije, adaptacije i sanacije JZU Bolnica Istočno Sarajevo (1.500.000,00), ostali projekti (9.851.074,87). N.A.

119

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 19. 2. - 20. 4. 2016.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE boravi u sazviježđu Riba od 19.2 - 20.3, a u sa-zviježđu Ovna od 21.3 - 20.4. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Rak do znaka Vaga, kao okidač događaja i dnevne zainteresovanosti. MERKUR se kreće kroz četiri znaka: Vodolija (14.2 - 5.3), Ribe (6 - 22.3), Ovan (23.3-5.4) i Bik (6.4-12.6). VENERA putuje direktno kroz tri znaka. Od 18.2 - 12.3. je u znaku Vo-dolija, u znaku Ribe od 13.3 - 5.4. u znaku Ovan od 6.4 -30.4. MARS je u svom sjedištu u znaku Škorpija do 6.3.Od 7.3. ulazi u znak Strijelac na duži period. Od 19.4. sa 8. stepena prelazi u rx kretanje. JUPITER u znaku Dje-vica ima rx kretanje od 20-13. stepena. Na 13. stepenu će se zadržati čak do kraja maja. SATURN u znaku Stri-jelac kreće se od 15-16. stepena. Od 26.3. prelazi u rx kretanje i vraća se na 15. stepen. URAN u znaku Ovan kreće se od 17-20. stepena. NEPTUN prelazi put od 911. Stepena znaka Ribe. PLUTON u znaku Jarac kreće se od 16-17. stepena, a iz direktnog u retrogradno kretanje prelazi 19. aprila.

Želim SREĆAN ROĐENDAN svim pripadnicima znakova Ribe i Ovan. Okolnosti su rijetko kad savršene i one se, hvala Bogu, mijenjaju. Dobre smjenjuju loše i obrnuto, a ljudi imaju slobodnu volju kojom odlučuju kako će prihvatiti životne situacije, kao kaznu ili kao lekciju iz koje se uči. Inspirisana Neptunom u znaku Ribe (mašta, snovi, ideali, haos) dijelim ove misli Ive Andrića sa vama: „Kada bismo svi mi imali mogućnosti, hrabrosti i snage da samo jedan dio svojih maštarija i najvrelijih želja pretvorimo u stvarnost, samo u jednom času svog života, bilo bi celom svetu i nama samima odmah jasno, ko smo, šta smo i kakvi smo i šta sve mi ljudi možemo da postanemo i budemo. Srećom, za većinu nas, ta mogućnost ne postoji i mi ne prelazimo nikad od maštanja i prolaznih suludih pomisli na dela i postupke. Ali onaj kome se to, po njegovoj zloj sreći, desi taj nalazi u svima nama nemilosrdne sudije. U strogosti ili ravnodušnosti prema tom nesrećniku ispoljava se i nesvesno naša dvostruka osveta. Mi mu se svetimo i zato što je našao smelosti da učini to što je učinio i zato što je mi nismo našli i nećemo nikad naći.“ Ja vam želim da nađete smjelosti da svoje snove i maštu o životu u ljubavi i blagostanju pretvorite u stvarnost i po cijenu osude onih koji za to nemaju snage. OVAN 20. 3 - 20. 4 Od 7. Marta rođenima u ovom znaku slijedi priliv energije, snage i borbenosti. Akcije se lakše preduzimaju i rezultati ostvaruju. Istovremeno se javlja i potreba za trošenjem novca te dobro promislite da ga korisno uložite. Period je dobar za saradnju s prijateljima ili aktivnosti s osobama s kojima imate ista interesovanja. Od početka aprila vrijeme je za radost i ljubav ili bavljenje nekim kreativnim poslom. Moguće zaposlenje, a ako već radite dobra zarada i skladni odnosi. Zdravlje stabilno. Samo nepažnja i brzopletost mogu uzrokovati nezgode. BIK 21. 4 - 20. 5 Povoljan period za postizanje uspjeha na polju karijere kao i drugog životnog cilja najsnažniji je do prvih dana aprila. Rezultati rada se materijalizuju. Razgovori, pregovori, putovanja i svaka vrsta kretanja i komunikacije utiče na ostvarenje rezultata. I dalje je na snazi povoljan uticaj Jupitera na vaše Sunce te vaše sposobnosti i znanje doprinose povoljnoj finansijskoj situaciji. Aspekt odličan za ljubav i dobre odnose s partnerom. U ovom periodu prati vas sreća. Neko bogat ili velikog znanja može vam biti od koristi i pomoći. Obratite pažnju na ishranu kako biste održali dobro zdravlje. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Do sredine marta vaše promišljanje je usmjereno na planove za budućnost. Postajete direktniji u izražavanju vlastitih potreba, a nastup vam je obojen optimizmom. Sukob između teorije i praktičnog nameće dileme i nužnost izbora koji treba da definišete. Od 6 - 22. marta uživaćete u sanjarenju i maštanju, ili ćete kovati tajne planove. Nakon toga iskoristite raspoložive informacije, spretnošću i snalažljivošću nastojte realizovati svoje snove. Moguće je rješavanje stambenog pitanja. Pluća su osjetljiv organ, stoga ostavite cigarete ako ste pušač. Samo spoljne okolnosti mogu narušiti fizičko zdravlje.

120

RAK - 21. 6 - 22. 7. Sve one rođene u ovom znaku koji uče ili se bave poslom u kojem ima dosta kretanja i komunikacije sa drugim ljudima mogu biti zadovoljni, jer ih očekuje uspjeh. Naročito povoljan period za one na fakultetu je do 20. marta. Ispiti se polažu. Kada je u pitanju zdravlje, vrijeme da posjetite doktora ukoliko ste već duže vrijeme zanemarivali tegobe. Neki akutni problem najvjerovatnije će vas pokrenuti. Nemojte zanemarivati problem, jer prisustvo Saturna u vašem polju zdravlja neriješen problem pretvara u hronični. LAV - 23. 7 - 23. 8. Sa Jupiterom u rx kretanju u polju novca moguće je ponavljanje nekih situacija finansijske prirode koje su se ne baš tako davno dogodile, bilo da su povoljne ili nepovoljne, ali vas neće ostaviti bez novca, samo ga možda neće biti u količini koju ste željeli. Neke lavice mogu ući u vezu sa dosta starijim muškarcem. S Neptunom u 8. polju, opasnosti po zdravlje su prikrivene, svaki oblik zavisnosti narušava zdravlje (alkohol, cigarete...). U martu osjetljivost respiratornog trakta. Imaćete dobar apetit, što može dovesti do debljanja. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. I dalje traje vaš povoljan period. Ekspanzija svake vrste je moguća, puno optimizma i dobro zdravstveno stanje. Neke povoljne situacije će se ponavljati tokom ovog perioda. Projekat sa strancima otvara nove perspektive. Ljubavni život je na pravom putu. Povoljna situcija na poslu, a naročito u februaru i prvim danima marta. Moguće je da ćete se u ovom periodu osjećati usamljeno ili će vam nedostajati porodična bliskost. Zdravstveni problemi mogući ukoliko pretjerujete u radu ili uživanju. Iako ste zaštićeni Jupiterom u svom znaku, osjetljivost nervnog sistema i disajnih organa od vas traže da vodite brigu o zdravlju. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Jupiter u prolasku kroz 12. polje donosi zaštitu od tajnih neprijatelja. Odličan period za duhovnost i posjetu svetim mjestima. Moguće krizne situacije sa rodbinom. U ovom periodu vaša pažnja biće usmjerena na ljubavne odnose, moguć početak nove ljubavi, dosta zabave i druženja. Moguće dobijanje kućnog ljubimca. Tokom aprila naglašen javni život. Vjenčanje. Poslovna partnerstva. Imaćete zaštitu na zdravstvenom planu. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Period velike energije, dosta lične aktivnosti, jakih strasti i naglosti smiruje se istekom prve sedmice marta. Usmjerenost prelazi na pitanje novca. Mogući su neplanirani troškovi i ulaganje napora da se održi finansijska stabilnost. U fazi ste većih troškva od prihoda. S druge strane, aspekt Jupitera ukazuje da možete dobiti novčanu pomoć od prijatelja. Ovo je period kada se vraćate na neke ideje od ranije, od kojih imate velike planove i očekivanja. Apetit je slabiji pa možete osjećati umor i malaksalost. Ugodite sebi, jedite šta volite da ne biste narušili zdravlje.

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036 STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Saturn u vašem znaku nameće mnogo obaveza i odgovornosti, iscrpljuje vas i slabi vitalnost. Rođeni 7. i 8. decembra, zbog prelaska Saturna preko Sunca, treba ozbiljno da shvate zdravstene tegobe i potraže pomoć. Osjetljivi organi su jetra i žuč, kičma i butna kost. U dobrim horoskopima daje izuzetnu ambiciju i težnju uspjehu. Profesionalni uspjeh podržava planeta Jupiter i treba ga maksimalno iskoristiti. Energija pristiže početkom marta, ali budite umjereni u aktivnostima. Tokom aprila period je povoljan za ljubav, druženje, dosta zabave i zadovoljstva. Odmarajte kada god možete i racionalno trošite snagu. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Posjete rođaka i ugodna porodična atmosfera s puno optimizma obilježavaju period pred vama. Dosta važnih razgovora u krugu porodice. Ni sa finansijama neće biti problema, iako ćete vjerovatno imati povećane troškove. Tokom aprila potrudite se da više izlazite, da se družite, upoznajete nove ljude to će vam podići energiju. Potisnuti strahovi i brige mogu uzrokovati psihička uznemirenja i nesanicu. Ako vam je horoskop tome sklon moguć odlazak na bolničko liječenje. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Pred rođenima u ovom znaku je vrlo ugodan i prijatan period sa dosta veselja, druženja, razgovora, kraćih putovanja. Dobro raspoloženje povoljno utiče i na izgled. Konačno ćete malo misliti i na sebe i svoje potrebe. Odličan period za finansije u martu, moguće od nekog posla koji ste imali u januaru i februaru, što će dobro doći da povećane finansijske troškove sanirate. Tranzit Jupitera daje veliku zaštitu pa je ovo dobar aspekt za novac i nasljedstvo, ali i na zdravstvenom planu. Opšte zdravstveno stanje povoljno. Moguće glavobolje. I dalje oprez u saobraćaju, naročito na raskrsnicama. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Iako su rođeni u ovom znaku prirodno naglašenih osjećanja i saosjećanja za druge, doza praktičnosti je prisutna. Kreativnost i inspiracija ne nedostaju ni tokom ovog perioda te ćete racionalno i sistematski svoje sposobnosti realizovati. Možda drugima izgleda da ste haotični, ali vaše plivanje, čas uzvodno, čas nizvodno, maticom života, uvijek vas dovede tamo gdje treba. Tokom marta i koji dan aprila s Venerom i Merkurom u svom znaku, uživaćete u dobrom raspoloženju i zdravlju. Sa Saturnom u polju statusa uživaćete veliki ugled i biti istrajni u svojim ambicijama. Moguće je otvaranje novih puteva koje ćete znati iskoristiti. Za dobro zdravlje sačuvajte psihičku stabilnost i pozitivne misli.

67 73

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Čulo mirisa

Aforizmi Tješimo se da ni u najnaprednijim zemljama bebe ne znaju da pjevaju, nego plaču. *** Putnici mole one koji skidaju ženama zvijezde s neba da bar ne diraju u Sjevernjaču, treba im da se orijentišu. *** Trošite ljubav da je ne pojede inflacija. *** Da smo mi u ratu znali za njih, kao što oni nisu znali za nas, danas ne bi bilo ni njih ni nas. *** Drago mi je kad sam čuo da je gospođa rodila trojke, jer sam ja poznavao svu trojicu muškaraca s kojima je živjela. *** Od kada se oženio, ne spava noću. Sluša šta žena priča u snu. *** Molim da me uvedu u narkozu koja bi trajala bar mjesec dana da ne slušam političke svađe i ne gledam njihova pljuvanja na televiziji. *** Medicina je jadnako humana prema svima. Ima li iko da je human prema medicini? *** Sve više je onih koji se javno zahvaljuju medicinskim radnicima. Nema se više čime platiti. *** Jedna sirotinja upire prstom u doktora i viče: On mi je spasio život, ubiću ga! *** Davala je srce svakome, a sada traži da joj ugrade stent. *** On nikada ne ide ljekaru praznih ruku. Ponese brdo ranijih nalaza. *** Siromašne bolnice se stide kad moraju u sebe da prime tako velike bogataše. *** Kao da hirurgu nije bilo dosta što je cijelog dana operisao pa i naveče sjeo i siječe meso. *** Ko je nesrećan on će i u bolnici pogriješiti vrata od mrtvačnice i doći kući. *** Poslije operacije iz drena stavljenog u jetru curi alkohol. *** Na vratima ginekologije piše: Čuvajte nevinost, bolnica ne odgovara ako je izgubite. *** Zdravlje je skupo čim se tablete mjere u miligramima.

122

Čuo sam dosta o tim čulima. O čulu mirisa najčešće sam slušao kako ovaj ne miriše onoga i obrnuto. Biće da neki ljudi imaju ogromna čula mirisa kad mogu da omirišu tolikog čovjeka i donesu ocjenu da li je dobar ili nije. Postoje prirodni i vještački mirisi. Miomirs je miris koji vam je mio. Meni je svaki miris mio ma kakav bio. Ipak, više mi se sviđaju prirodni mirisi. Ne samo mirisi: ja sam za to da ako smrdi, neka smrdi prirodno, a ako miriše neka opet miriše prirodno. Kad odem u prirodu i duboko udahnem osjetim sve blagodeti ovozemaljskih mirisa majke prirode. Miris livadskog cvijeća, miris šuma i livada, miris lišća, miris tišine i vazduha. Miris čistog ženskog tijela, na toj istoj livadi, opija me. Ne znam zašto neki mirišu na vještačke mirise. Da i oni nisu, ne dao Bog, izvještačeni?Mirisi su kao čovjekova sudbina, prijatni i neprijatni. Jači ili slabiji. Narod je za one neprijatne rekao da smrde. Gdje ste čuli za život u kome nema smrada? Zar vam ne smrdi ovo političko svađanje i pljuvanje? Zar ne smrdi kad neko ne mijenja redovno čarape? Neko ko se redovno ne kupa, a znoji se? Neko ko vas bezrazložno ogovara i tako dalje. Kad bi jadni čovjek nabrajao sve što smrdi život bi sebi zagorčao. Ma, kakvi zagorčao – usmrdio bi ga!Kažu da i bijeli luk smrdi. E, to ne priznajem! On samo miriše na svoj sumporski način. Možda je nevolja u tome što se čulo mirisa nalazi u nosu, a nas, od kada znamo za sebe, uvijek neko pokušava da vuče za nos. Da je negdje sakriveno i da se do njega ne može lako doći ne bi bilo toliko ljudi s oštećenim čulom mirisa. Nekima je miris pojačan pa njuše svašta. Drugi ga nemaju ili im je zakovrnut i promijenjen pa što nekome miriše njima smrdi. Od čovjekovog raspoloženja zavisi osjećaj mirisa. Udisao sam miris kiše, miris ženskog tijela kojeg sam dugo pamtio. I hljeb ima svoj lijepi miris, kao i djetinjstvo i sve omiljeno iz djetinjstva. Evo prilike da i siromašni budu bogati mirisima i da uživaju za jeftine pare. Narod kaže: Ili je lud, ili mu noge smrde. Ja znam jednoga koji je lud i noge mu smrde. Je l’ da znate i vi?

Šale Kad god joj muž dođe u posjetu jedna bolesnica stavlja na oči tamne naočare na koje ništa ne vidi. Kada je sestra upita zašto to radi, odgovorila je: - Rekla sam mu da više ne želim da ga vidim! *** Izašao čiča iz operacione sale i pita doktora da li su ga opijali. Kad doktor odgovori potvrdno, on će: - A, boga ti, je li bila čista šljiva? *** Ostavlja baka djeda u bolnici i pri odlasku obraća se sestri: - Molim vas, sestro, pripazite ga i javite odmah čim umre da ne puštam pjesme na radiju... *** - Imali ste tešku operaciju – govori hirurg pacijentu. - Baš me briga, vi ste je radili, nisam ja – odgovori pacijent. *** - Šta vas boli? - pita ljekar u prijemnoj ambulanti staricu sa sela.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

- Da sam ja znala šta me boli, ne bih vama ni dolazila - odgovori šeretski starica. *** - Šta danas ima za ručak? – pita pacijent kuvaricu u bolnici. - Mesa nema - odgovori ova danas što je rekla i proteklih dana. *** Pita sestra pacijentkinju šta joj je muž rekao kad je pošla u bolnicu - Rekao je: Da ti ko ne bi ukrao pare, ostaviću ih ja kod sebe... *** Pita starac medicinsku sestru hoće li se ova njegova bolest izliječiti. Kad mu sestra reče da hoće, on odgovori: - Zašto bih ja onda ležao u bolnici, bolje je da idem i radim kod kuće... *** - Ti si, bako, suviše mirna. Nikako da mene pozoveš da ti nešto dam. - Dugo sam, sestro draga, ležala kod kuće i nisam smjela da zanovijetam snahi... *** Tek što se vratila s rastave braka, sestra traži bolji krevet za novog bolesnika. On joj laska kako je srećna i lijepa: -Sigurno ste srećno udati. Kad to ču, sestra se zaustavi kod najlošijeg kreveta i reče mu da legne. *** - Mama, je li ti bolje? - pita snaha svekrvu. - Kako neće biti bolje, kad nisam s tobom. *** Sestra smjestila u sobu jednu mršavu, iscrpljenu bolesnicu i vraća se doktoru. - Šta da dam ovoj novoj bolesnici? - Daj joj da se najede – reče ljekar kao iz topa. *** Zgodna mlada djevojka došla da operiše slijepo crijevo i moli hirurga da se rez što manje vidi. - Meni bi najlakše bilo, ako hoćete, da se nikako ne vidi – odgovori u šali ljekar. *** - Sestro, - zove pacijentkinja – hoćeš li dati nešto za smirenje? - A zbog čega ti treba, mila moja? - Sanjala sam da sam se vratila kući iz bolnice, a snaha me čeka na pragu... *** Novoprimljenom siromašnom bolesniku sestra objašnjava: - Ovdje vam je klozet, ovdje kupatilo, a tamo dnevni boravak.. - Recite vi meni najprije, gdje je trpezarija i gdje se jede – reče on.

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA