Medici.com 74 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Intervju:

Riječ urednika Godina za godinom Kao laste prolijeću, Dok hrlimo rukama U zagrljaj proljeću. Smrknutog čela i upitnog pogleda, pruženog u neuhvatljivu daljinu, tamo gdje se horizont migolji između zemlje i neba, pred veličanstvenom snagom i veličinom svemira, orgulje vremenskog hrama naglašavaju grandioznu ceremoniju rađanja i nestajanja. Nakon dugog zimskog sna, pomalo ugojeni i tromi, sa svečanim maršom predivnih boja koje blješte, ispraćamo zimu i širom otvaramo vrata proljeću. Složićemo se, posebnost i autentične crte ovog godišnjeg doba su nenadmašive i nedostižne, čak i za umjetnike. Svježina svakog jutra okupana rosom, odjekujuće simfonije cvrkuta ptica, drveće pokislo zelenilom svojih pupoljaka, usplahireni maslačci što mame pčele na svoje latice, nevini žubori potoka i rječica u kojima se takođe rađa život... Predivno! Stojeći tako nevino, na laganom povjetarcu što nam dodiruje lice, pred visokom kapijom vlastitog života, na nišanu vlastitih samoodređenja, otvaramo i zatvarmo taj tajanstveni vremenski krug. Krug iz kojeg sve kreće i u kojem se sve završava, s nama, bez nas, dok karike ne popuste i ne popucaju u beskraju svog postojanja. Čovjek, taj maleni dio prirode, rađa se i dolazi na ovaj svijet da bi bio dobar, a ne rđav i zao, iako smo svjedoci da je u svijetu više zla nego ljubavi, mira i tolerancije, o čemu svjedoče brojna svjetska događanja o kojima saznajemo iz različitih medija. Živeći pod takvim kamenom spoznaje i s okovima na vlastitoj slobodi kretanja, ono što je svakako umjetnost pojedinca i grupe u kojoj pojedinac obitava, jeste njegova snaga, volja i moć da se izdigne iznad toga i ne postane dio tog hladnog talasa koji ledi krv u žilama, njegujući korpuse pozitivnih misli i emocija kroz kvantume ljubavi, tolerancije i poštovanja. Najlakše je nekome učiniti zlo ili nekoga uvrijediti riječima. Riječi su ponekad oštrija sablja od bilo kakve giljotine ili mača. Ali i nije sva čar života u traganju i opravdanju njegovog smisla, već u čovjekovoj konstantnoj posvećenosti radu i vlastitom unapređivanju, jer život je svaki dan, a ono što radimo, to jesmo i to nas određuje. Ukoliko više radimo, više cijenimo sebe, a tako nas vide i drugi. “Medici.com” je u svom 74. broju nastojao da opravda svoju suštinsku genezu, njegujući kult istrajnosti i ažurnosti, požrtvovanosti i ljubavi. Kao što rekosmo, iza nas je zima, a najbolji pokretač skidanja suvišnih kilograma je post, postepeno izbacivanje teških namirnica i uvođenja više svježeg voća i povrća, jer post revitalizuje i oporavlja i psihički i fizički dajući tijelu više snage i svježine. Upravo o postu možete pročitati u tekstu prof. dr Vesne Dimitrijević-Srećković, koja kaže da je post koristan i za tijelo i za psihu. U ovom broju vam predstavljamo i intervju sa gospodinom Draganom Bogdanićem, ministrom zdravlja i socijalne zaštite RS, za koga su zdravstveni radnici - naš najznačajniji resurs. Pored navedenog, donosimo Vam niz novih informacija iz svijeta medicine i pregršt novih tekstova koji će Vam sigurno biti od koristi. Do sljedećeg broja, Vaš „Medici.com“. Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Dragan Bogdanić

FZO RS

Predrag Gluhaković

Zdravstveni turizam

MedTravel 2016

Dr. Sanja Toljan

Čudesna moć hormona

Dr Verica Lazić

RFZO Srbije

Autoritet koji traje

Prof. dr Ljubica Božinović

Prof. dr Vesna Dimitrijević-Srećković

Post - put u život

Cerebralni gigantizam

IV kongres kardiologa RS

109

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

75. broj izlazi u junu 2016. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Svjetski dan zdravlja, 7. april 2016.

„Pobijedi dijabetes” Tu su građani su mogli saznati koje su dobrobiti treniranja i šta je zdrav način života, zašto je važno da pijemo dovoljne količine zdrave izvorske vode, a mjereni su nivo šećera u krvi i pritisak kao preventivne mjere zaštite zdravlja.

vogodišnji Svjetski dan zdravlja, koji se svake godine obilježava sedmog aprila, Svjetska zdravstvena organizacija je posvetila borbi protiv dijabetesa (šećerne bolesti). Svjetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes procjenjuju da je 2013. godine u svijetu od dijabetesa bolovalo oko 382 miliona ljudi, a da će se broj oboljelih od ove bolesti do 2035. godine povećati na 592 miliona,“ rekao je dr Alen Šeranić, viši stručni saradnik za javno zdravstvo pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske na pres konferenciji u zgradi Vlade RS. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, dijabetes je na četvrtom mjestu među uzročnicima smrti u Evropi. Šećerna bolest sve češće se javlja u mlađoj životnoj dobi, a više od 40 posto oboljelih ne zna da je bolesno. U Republici Srpskoj, prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, prijavljeno oko 47.000 oboljelih ali, imajući u vidu trend rasta i podatke iz okruženja, pretpostavlja se da je taj broj i veći i do 80.000 oboljelih od dijabetesa. To je veliki broj osoba koje žive sa dijabetesom što ne podrazumijeva samo te osobe, već i njihove porodice. Rezultati istraživanja pokazuju da osobe oboljele od ove bolesti u Republici Srpskoj češće imaju dijabetes tip dva i to penzioneri ili nezaposlene osobe sa lošim statusom masnoća u krvi, sa povišenim krvnim pritiskom, nedovoljnom fizičkom aktivnosti i lošim navikama u ishrani. Govoreći o dijabetesu kod djece u Republici Srpskoj, doc. dr Gordana Bukara- Radujković, šef Odjeljenja za endokrinologiju pri Klinici za dječje bolesti UKC RS je podsjetila da su osnovni simptomi dijabetesa na koje treba obratiti pažnju: povećani žeđ i mokrenje, smanjenje tjelesne težine, noćno mokrenje, gojaznost, bolovi u trbuhu, ubrzano disanje. Većina djece koja žive s dijabatesom mogu održati vrlo kvalitetan način 8

Jelena Vujić, dr Alen Šeranić, doc. dr Gordana Bukara- Radujković i prim. dr Ljiljana Stanivuk

Doboj Na području Doboja evidentirano je 3.800 oboljelih od dijabetesa, ali taj broj nije konačan. U sklopu obilježavanja Svjetskog dana zdravlja prezentovan je rezultat života upravo uz uspješnu regulaciju nutricionističkog ispitivanja sprovedešećera koja će spriječiti nastanak hro- nog u dobojskoj Bolnici “Sveti apostol Luka”. Ispitivanju su bili podvrgnuti učeničnih komplikacija. Prim. dr Ljiljana Stanivuk, specija- nici četvrtog razreda dobojske Medilista zdravstvene higijene i ekologije i subspecijalista ishrane pri Institutu za javno zdravstvo, istakla je da su provedena istraživanja o dijabetesu u Republici Srpskoj pokazala da je primjena oralne terapije insulina kod pacijenata dosta dobra, ali da se još mora dodatno raditi na regulisanju i primjeni zdrave ishrane i provođenju fizičke aktivnosti. „Pacijenti koji žive sa dijabetesom tipa jedan su disciplinovaniji kada je u pitanju njihova ishrana i fizička aktivnost, dok se kod pacijenata sa dijabetesom tipa dva promjene teško uvode“, cinske škole, a ispitivanje se odnosilo na mjerenja sastava tijela uz korištenje rekla je dr Stanivuk. najmodernijeg aparata u nutricionizmu. Analiza je pokazala da samo jedan od Banjaluka U susret Svjetskom danu zdravlja, ukupno 90 ispitanih učenika ima idena Banj brdu u Banjaluci u 12 časova alno stanje uhranjenosti. -Najčešći uzročnici dijabetesa su održan je otvoreni trening za sve gepretjeran unos hrane u organizam u neracije.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

odnosu na potrošnju, kao i izbor namirnica.Činjenica je da se nepravilno hranimo, što doprinosi ovom oboljenju – objasnila je nutricionista Inga Marković. Sarajevo

tivni pregled. Ove godine postavljeni su punktovi, jedan u centru grada, drugi u krugu Doma zdravlja Bijeljina. U Bijeljini ima oko šest hiljada oboljelih. Redovna zdravstvena kontrola, pravilna ishrana i fizička aktivnost sprečavaju nastanak

„Cilj je podizanje svijesti javnosti o ozbiljnosti epidemiološke situacije na terenu i provođenje preventivnih mjera u smanjenju oboljevanja ali i kompikacija dijabetesa”, istakla je Nada Bijedić, predsjednik Udruženja dijabetičara Trebinje. Podgorica

U prostorijama Ambasade Republike Turske u Bosni i Hercegovini, povodom Svjetskog dana zdravlja, je upriličeno dobrovoljno darivanje krvi. Odlučili smo kao ambasada da organizujemo darivanje krvi za BiH. Želimo kao institucija prenijeti našu poruku da dajemo značaj zdravlju kako u Turskoj, tako i u BiH – rekao je Umit Džemaloglu, savjetnik turskog ambasadora u BiH. Budimo svijest mladim ljudima, pokušavamo reći da je neprikosnovena stvar kad nekom malom djetetu spasite život, jer je to jedina tečnost, jedini lijek koji proizvodi čovjek. Ovo je bogatstvo koje je dato ljudima i treba ga iskoristiti na najbolji način - rekao je dr. Faruk Bradarić, šef mobilne ekipe Zavoda za transfuzijsku medicinu FBiH. Bijeljina “Svjetski dan zdravlja obilježavamo ili kroz edukacije građana ili kroz punktove na kojima se vrši osnovni preven-

dijabetesa, a kod već oboljelih produžava životni vijek i omogućuje normalan život i rad», rekao je dr Srđan Mijatović, zamjenik direktora Doma zdravlja Bijeljina. Trebinje

U Dučićevoj ulici, trebinjski Dom zdravlja i Udruženje dijabetičara Trebinje organizovali su akciju besplatnog mjerenja šećera u krvi, krvnog pritiska i tjelesne mase.

Mladiinfo Montenegro obilježila je Svjetski dan zdravlja, volonterskom akcijom u Njegoševom parku. Volonteri su ovaj dan iskoristili da prolaznicima upute savjete kao što su: “U toku dana uzimajte dosta tečnosti, do dva litra, pijte vodu uvek prije jela.”, “Disati duboko na svježem vazduhu najmanje 20 minuta ujutru i uveče.”; “Pijte limunadu, pomoći će vam u rješavanju bubrežnog kamenca, liječenja upale grla, takođe uklanja toksine iz organizma.”; “Konzumirajte med i mlijeko kao sredstvo za energiju, izdržljivost i koncentraciju”… Osim savjeta, zainteresovanim građanima dijelili su zdravu hranu. Zelene jabuke dobili su oni sa povišenim nivoom šećera u krvi, dok su oni sa nižim pritiskom dobili čokoladice od integralnih žitarica. Akcijom smo htjeli podsjetiti građane na važnost redovnih zdravstvenih pregleda i brige o svom tijelu. M.C.

Z D R A V S T V O

Iza nas je izuzetno izazovna godina kada je u pitanju zdravstveni sistem, a Ministarstvo je ovu godinu započelo najavom ozbiljnih mjera? Upravo tako. Naš zdravstveni sistem, uostalom kao i zdravstveni sistemi u regionu, suočen je sa brojnim poteškoćama. Prije svega u potrebi prikupljanja sredstava od doprinosa, jer uvijek imamo veće potrebe od naših realnih finansijskih mogućnosti. Međutim, kada je u pitanju prošla godina uspjeli smo da smanjimo deficit zdravstvenih ustanova, a po prvi put imamo i manji broj radnika. Kao što sam napomenuo, ovakvi problemi nisu specifični samo za nas, nego i druge zdravstvene sisteme i obično se nakon nekog vremena moraju donijeti ozbiljne odluke i ozbiljne mjere. Sada smo zdravstvenim ustanovama dali novih godinu dana grejs perioda za izmirenje poreskih dugovanja, ali očekujemo veću disciplinu i da tekuće obaveze redovno izmiruju, odnosno da plate isplaćuju sa doprinosima. Donijeli ste i mjere vezane za centralne nabavke. Očekujete li tu uštede? Prvenstveno očekujemo da obezbijedimo ravnomjernost u dostupnosti i kvalitetu usluga za sve pacijente u Republici Srpskoj. Dakle, da građani imaju identičan način liječenja, da hrana bude ista u Trebinju, Zvorniku ili Banjaluci, kao i lijekove. Jednom riječju, da imamo jednak standard u kvalitetu zdravstvene zaštite. Fond zdravstvenog osiguranja RS ima vrlo dobro obučene timove koji mogu da preuzmu posao centralnih nabavki, jer su to dijelom radili do sada. Međutim, u budućnosti planiramo da centralnim nabavkama obuhvatimo nabavke hrane, lijekova, goriva, servisa medicinske opreme i ostalog. U prethodnim godinama smo nabavljali veliki broj nove medicinske opreme koja zahtijeva redovno održavanje. U tom domenu možda nećemo uštediti sredstva, ali ćemo dugoročno sačuvati savremene medicinske aparate koji su nam i te kako potrebni. Analiziranjem trenutnog stanja u zdravstvenom sistemu, kada su nabavke u pitanju, Ministarstvo je dobilo podatke da se iste robe, usluge ili radovi u različitim javnim zdravstvenim ustanovama i fondovima u Republici Srpskoj nabavljaju po različitim cijenama, koje su u pojedinim slučajevima mnogo više od tržišnih cijena. To će se 10

Intervju: Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS

Zdravstveni radnici naš najznačajniji resurs

uvođenjem centralnih nabavki, nadamo mo struku od tog posla i prepuštamo se, promijeniti. ljudima u FZO RS koji su za to osposobljeni, a ljekarima dajemo mogućnost da Insistiranje na većoj racionalno- organizuju rad u svom domenu. Nikada sistem nije idealan, ali u sti u zdravstvu obično budi sumnje u kvalitet pružanja zdravstvene za- ovom momentu smo procijenili da je ovo pravi put da se sistem učvrsti i učini štite? Pacijenti ne smiju da trpe. Dakle, transparentnijim. Pratimo svjetske tokokvalitet pružanja zdravstvene usluge ve u liječenju i pružamo najsavremenije mora da bude prioritet svih zdravstvenih dijagnostičke i terapijske procedure i to radnika i ustanova. Upravo zbog toga zahtjeva veću ozbiljnost u trošenju sredsmo se odlučili na ovakve mjere, po- stava koje prikupimo kroz doprinose. put centralnog sistema javnih nabavki, Najavili ste i uvođenje zdravstvekako bismo menadžerima zdravstvenih ustanova ostavili više prostora da se nih ustanova u trezorski sistem pobave unapređenjem struke, posebno slovanja i tu je bilo mnogo nedozbog toga što su oni u većini slučajeva umica? Da, nažalost, to je pogrešno shvaćedoktori medicine. Cilj je da osiguranici no. Zbog toga se javila bojazan, naročito imaju najveću korist. Takođe, naše analize su pokazale da kada je u pitanju primarna zdravstvena imamo veliki broj nepotrebno sporove- zaštita, jer su osnivači domova zdravlja denih analiza i skupih dijagnostičkih ili lokalne zajednice. Načelnici su izraziterapijskih procedura, što pokazuje da li sumnju da će finansiranje preći na možda nisu dobro definisane indikacije. lokalne zajednice. Neće. Model finanCentralnim nabavkama mi rasterećuje- siranja ostaje identičan, dakle, zdrav-

Z D R A V S T V O

stvena zaštita ostaje da se finansira iz doprinosa, a sredstva nastavljaju da se prikupljaju preko Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Takav model finansiranja već funkcioniše u sistemu socijalne zaštite i u prosvjeti. Što se tiče primarne zdravstvene zaštite, to će se realizovati preko trezora opština jer već imamo dobro edukovane ljude za taj posao, a sekundarna zdravstvena zaštita će biti preko Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS, jer je osnivač Vlada RS. Na prvom mjestu cilj je da se uvede namjensko trošenje sredstava. Uvođenje trezorskog sistema poslovanja jeste centralizacija plaćanja, odnosno usmjeravanje sredstava za određene namjene. Od 54 doma zdravlja, 21 je prošlu godinu završio „u plusu“, a ugovore sa FZO RS potpisuju pod istim uslovima. Taj podatak možda ukazuje i na odgovornost menadžera. Mislim da će u uvođenju trezorskog sistema poslovanja uloga Svjetske banke biti značajna jer će nam pomoći oko analiza i metodologije. Te mjere neće dati rezultate ukoliko se ne poboljša prihodovna strana? I sami znate da je prikupljanje doprinosa otežano, jer imamo značajan broj onih koji doprinose uplaćuju na minimalnu zaradu, a tu je i rad na crno. Takođe, očekivali smo da će se uvesti akcize na proizvode koji štete zdravlju. I razvijeniji zdravstveni sistemi odavno su posegli za tom mjerom preusmjeravanja poreza od akciza u zdravstvene fondove, vođeni logikom da onaj ko svjesno ugrožava svoje zdravlje treba više da izdvoji za potencijalno liječenje. Mi smo u prethodnom periodu dali širok obim prava za zdravstvenu zaštitu i stekao

se utisak da je zdravlje i liječenje besplatno. Od akciza nismo odustali, ali, kao što znate, ta pitanja se rješavaju na nivou BiH. U međuvremenu, zdravstvo je i veliko gradilište. Neki od najvećih projekata su završeni ili su pri kraju? Svjedoci ste da smo u proteklim godinama, bez obzira na poteškoće, gradili bolnice i ulagali u poboljšanje uslova rada i kvaliteta medicinske opreme. Radimo na izgradnji i rekonstrukciji Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Sa završetkom Sjevernog krila koje će riješiti problem hirurgije koja je sada na staroj lokaciji i rekonstrukcijom Centralnog medicinskog bloka imaćemo zaokružen sistem naše najveće zdravstvene ustanove. Otvorili smo i Južno krilo koje je reprezentativna poliklinika, koja radi punim kapacitetom. Svi uređaji i mašine su u punoj funkciji, poput PET skenera i PET CT-a, te sale za kateterizaciju, kao i mobilna medicinska oprema. Uskoro se završava i izgradnja objekta površine oko 4.000 metara kvadratnih u Bolnici Istočno Sarajevo. Nova bolnica je u planu i od momenta kada počnemo sa gradnjom rok za završetak radova je 18 mjeseci, a to bi trebalo da bude početkom juna. Nakon završetka idejnog projekta biće raspisan javni tender za izgradnju bolnice i čim on bude završen ići će se u realizaciju izgradnje. Izgradnja će biti finansirana iz budžeta Ministarstva u narednih šest godina. U periodu od 2006-2016. godine kroz realizaciju projekata „Razvojni program Republike Srpske“ i „Jačanje zdravstvenog sektora“ ukupno je izgrađeno ili rekonstruisano 85 obje-

kata, odnosno 228 ambulanti porodične medicine. Planirano je da do kraja 2016. godine ukupno bude rekonstruisano i izgrađeno 127 objekata, odnosno 334 ambulante porodične medicine. Osim toga, ove godine nova medicinska oprema stiže u deset domova zdravlja. Hoće li biti nekih promjena kada su u pitanju zdravstveni radnici? Zdravstveni radnici su naš najznačajniji resurs u zdravstvenom sistemu i svaki njihov uspjeh i profesionalna nadogradnja je i naš uspjeh. Kao što sam naglasio, pacijent treba da bude fokus našeg zajedničkog interesa. U stalnom sam kontaktu sa zdravstvenim radnicima i često se složimo da ima mnogo problema, ali da neke možemo rješiti i bez novca. Osmjeh i ljubaznost ne koštaju ništa, a pacijentima mnogo znače. Medicinski radnici rade izuzetno težak, odgovoran i zahtjevan posao i svjesni smo da i među njima postoji nezadovoljstvo, jer taj posao nikada nije dovoljno plaćen. Međutim, svi dijelimo sudbinu vremena u kojem živimo. Nastojaćemo da kroz posebni kolektivni ugovor bolje odvojimo rad od nerada i nađemo način da nagradimo one koji to zaslužuju. Kakvi su planovi za budućnost i šta očekujete od najavljenih mjera? Živimo u izazovnim vremenima i zbog toga nas očekuje kolektivno triježnjenje. U budućnosti nas očekuje više rada i više odgovornosti na svim nivoima. Mjere koje ćemo provesti u sistemu neće dati rezultate ukoliko svako od nas ne bude radio na sebi. Takođe, i društvo u cjelini mora da preuzme odgovornost za zdravstveni sistem. Zdravstva se svi sjetimo onda kada nam zatreba medicinska pomoć, a sami ne vodimo dovoljno računa o vlastitom zdravlju. Prava koja imaju naši pacijenti su široka, a s druge strane imamo neredovnu uplatu doprinosa koji su jedini izvor prihoda za zdravstveni sistem. Koliko je rashodovna strana povećana govori podatak da smo za lijekove 2005. godine izdvajali oko 25 miliona KM, a sada 70 miliona KM, uz stalne potrebe da se novi lijekovi uvrste na listu. Neprestano uvodimo i nove procedure i izazova je sve više. Zato ćemo u narednom periodu morati da brže donosimo odluke sa pacijentom u centru zdravstvenog sistema. Medici.com

Z D R A V S T V O

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja RS usvojio je na sjednici održanoj 29. marta Izvještaj o poslovanju FZO RS za 2015. godinu, uz konstataciju da su, uz raspoloživa sredstva, postignuti maksimalni rezultati. Inače, izvještaj se sastoji iz dva dijela. U prvom su prezentovane aktivnosti i rezultati realizacije godišnjeg plana rada Fonda, dok se drugi dio odnosi na finansijsko poslovanje Fonda. Godišnjim planom rada Fonda za 2015. godinu bila su definisana četiri osnovna strateška cilja, i to: Postići održivo finansiranje; doprinijeti pravičnoj raspodjeli sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja usavršavanjem modela ugovaranja i finansiranja; obezbijediti optimalnu dostupnost zdravstvene zaštite svim osiguranim licima uz poštovanje principa jednakosti; razviti sposobnosti FZO RS za efikasno izvršenje misije i postizanje razvojne vizije. Kako bi bili realizovani navedeni ciljevi, sproveden je niz aktivnosti. Kada je riječ o održivom finansiranju, povećani su prihodi od doprinosa za 4,11% u odnosu na 2014. godinu, ili za oko 22,6 miliona KM. Pozitivan trend u odnosu na 2014. godinu evidentan je kod prihoda od doprinosa na kategoriji zaposlenih (4,57%) i poljoprivredni-

Godišnji izvještaj o radu i poslovanju FZO RS

Sa raspoloživim sredstvima postignut maksimum Služba za odnose sa javnošću FZO RS

Stepen pokrivenosti prosječnog troška prosječnim prihodom po osiguraniku u 2015. godini

ka (7,27%). Pored toga, na povećanje poreskih prihoda (prihod od doprinosa) uticali su i prihodi od ino-osiguranja koji su za 6% bili veći od ostvarenih prihoda u 2014. godini. Rast prihoda od doprinosa, međutim, nije obezbijedio potpunu pokrivenost troškova, s obzirom na to da je ravnoteža prihoda i troškova podrazumijevala i dopunske prihode iz drugih izvora, koji nisu realizovani onako kako je bilo planirano. U vezi s tim, iz ukupnog prihoda ostvarenog u 2015. godini bilo je moguće pokriti svega 91,8% ukupnih troškova. ‹›Ključni problem održivog finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja je manjak prihoda, a konkretni problemi u vezi sa prihodima odnose se na to što je obavezno zdravstveno osiguranje i dalje opterećeno troškovima koji ne bi trebalo da budu finansirani iz doprinosa, što je struktura osiguranika, a time i podjela rizika osiguranja izra-

zito nepovoljna i što nisu obezbijeđeni dodatni izvori za finansiranje troškova koje nije moguće pokriti prihodom od doprinosa››, navedeno je u izvještaju. Od ostalih rezultata, potrebno je pomenuti da je povećan iznos naplaćenog duga za doprinose i to za osam odsto u odnosu na 2014. godinu. Izvršeno je oko 15.000 provjera i kontrola u vezi sa plaćanjem doprinosa, a oko 10.000 prijava je proslijeđeno Poreskoj upravi, što je doprinijelo tome da bude naplaćeno oko 41 milion KM duga. Postignuto je i dodatno unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite. Uvedene su 24 nove usluge koje su osiguranicima dostupne o trošku zdravstvenog osiguranja i to iz oblasti nuklearne medicine, mikrobiologije, patologije, rehabilitacije, neurologije itd. Uvođenje novih usluga omogućeno je ulaganjem u opremu i edukaciju domaćeg kadra, a jedan od efakata je

Kategorija osiguranika

Ukupna broj osiguranika

Učešće u ukupnom broju osiguranika (%)

Prosječni mjesečni prihod po osiguraniku (KM)

Prosječni mjesečni trošak po osiguraniku (KM)

Stepen pokrivenosti rashoda prihodom (%)

Zaposleni osiguranici

226.244

35,53

170,30

79,16

215,13

Poljoprivrednici

6.762

1,06

47,92

79,16

60,53

Korisnici penzija

209.150

32,84

3,69

79,16

4,66

Ino-osiguranje

22.392

3,52

116,72

79,16

147,45

RVI, porodice poginulih boraca

4.439

0,70

36,69

79,16

46,34

Izbjegla i raseljena lica

448

0,07

38,31

79,16

48,40

Nezaposlena lica

161.709

25,39

30,92

79,16

39,06

Nezaposlena lica koja ostvaruju novčanu naknadu preko Zavoda za zapošljavanje

1.903

0,30

77,05

79,16

97,33

Centar za socijalni rad

3.737

0,59

62,01

79,16

78,33

Ukupno

636.783

100

75,06

79,16

94,82

Z D R A V S T V O

Godišnji izvještaj o bolovanjima

U prošloj godini 114.813 slučajeva bolovanja da je broj upućenih na liječenje izvan RS manji iz godine u godinu. Poboljšana je i dostupnost lijekova. Lista lijekova koji se izdaju na recept je dva puta proširivana, s tim da su troškovi i prošle godine bili manji od planiranih zahvaljujući, prije svega, smanjenju cijene lijekova. Struktura osiguranika je i u 2015. godini bila loša. Ukupan broj prijavljenih osiguranika na zdravstveno osiguranje u 2015. godini je bio 679 hiljada, a ukupan broj osiguranika za koje je uplaćivan doprinos za zdravstveno osiguranje je 636 hiljada. Iz odnosa ukupnog broja osiguranika prijavljenih na zdravstveno osiguranje i ukupnog broja osiguranika za koje je uplaćivan doprinos proizlazi da je u 2015. godini za 94% prijavljenih osiguranika uplaćivan doprinos, odnosno da za 6% njih ili oko 42.500 nije uplaćivan doprinos ni za jedan mjesec. Kada su u pitanju zaposleni osiguranici, za 14% njih, ili oko 37.400 prijavljenih, nije uplaćivan doprinos za zdravstveno osiguranje ni za jedan mjesec. Računajući na osnovu prosječnog prihoda, zbog neplaćanja doprinosa za sve prijavljene osiguranike na kategorijama zaposleni i poljoprivrednici, prihod Fonda je u 2015. godini umanjen za preko 80 miliona KM. Pravo na zdravstvenu zaštitu o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja u 2015. godini je, pored 636.783 aktivnih osiguranika, tj. onih na čije je ime uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, ostvarilo i 316.222 članova porodice te je ukupan broj osiguranih lica 953.005 (nosioci osiguranja čine 67% ukupno osiguranih lica, a 33% se odnosi na članove porodice koji su osigurani preko nosilaca osiguranja). Prosječan mjesečni prihod po osiguraniku u 2015. godini iznosio

je 75,06 KM, dok je prosječni trošak iznosio 79,16 KM. Ukupno posmatrano, prosječan mjesečni prihod po osiguraniku je pokrivao 94,82% prosječnog troška, odnosno svega 91% troška ukoliko se uzmu u obzir i troškovi zdravstvene zaštite koji se knjiže u izdacima (inzulini i vakcine). Kod čak 60,95% ukupnog broja osiguranika prosječni mjesečni trošak je bio veći od prosječnog prihoda, a najveće odstupanje troškova u odnosu na prihode je na kategoriji penzionera, čiji prosječni mjesečni prihod iznosi 3,69 KM i pokriva svega 4,66% prosječnog mjesečnog troška po osiguraniku. Zaposlena lica su jedina kategorija osiguranika, pored ino-osiguranika, koja troši manje nego što doprinosi prihodu Fonda, ali s obzirom na to da zaposleni čine tek neznatno više od trećine ukupnog broja osiguranika iz „viška“ njihovog doprinosa nije bilo moguće pokriti manjak prihoda u odnosu na prosječne rashode kod ostalih kategorija osiguranika. Poredeći ukupne prihode koji obuhvataju i obračunske prihode sa rashodima koji uključuju i obračunske, Fond je u 2015. godini imao pozitivan finansijski rezultat, odnosno višak prihoda nad rashodima u iznosu od oko 9,9 miliona KM. Međutim, iz odnosa ukupnih prihoda sa primicima i ukupnih rashoda sa izdacima, proizišao je budžetski deficit sa finansiranjem u iznosu od oko 84 miliona KM. Najveći uticaj na ovaj deficit imali su izdaci za otplatu dugova iz ranijih godina. Inače, kod ukupnih obaveza Fonda u 2015. godini je nastavljen pozitivan trend zaustavljanja rasta i postepenog smanjenja neizmirenih obaveza.

2015. godini evidentirano je ukupno 114.813 slučajeva bolovanja, a izgubljeno je oko 1,6 miliona radnih dana zbog bolovanja. Prosječan procenat bolovanja u Republici Srpskoj je 2,28 i ubraja se u niske procente, što znači da je na 100 zaposlenih dnevno s posla odsutno u prosjeku 2,28 radnika. Prosječan broj izgubljenih radnih dana po zaposlenom je šest dana. Oboljenja, odnosno stanja koja su najviše uzrokovala privremenu nesposobnost za rad, su povrede koje u strukturi bolovanja učestvuju sa 20%, zatim bolesti mišićno koštanog sistema - 18%, tumori - 12%, bolesti u vezi sa trudnoćom - 11%, bolesti sistema krvotoka - 10%, te duševni poremećaji i poremećaji ponašanja - 8%. Fond godišnje za naknadu plata za vrijeme bolovanja izdvaja oko 10 miliona KM. Podsjećamo da bolovanja do 30 dana odobravaju ljekari porodične medicine na osnovu kriterijuma propisanih pravilnikom i ona idu na teret poslodavca, dok bolovanja koja traju duže od 30 dana odobravaju nadležne komisije Zavoda za medicinu rada i sporta i Fonda, a ta bolovanja idu na teret Fonda zdravstvenog osiguranja. Svi poslodavci koji sumnjaju u opravdanost bolovanja svojih radnika mogu Fondu da podnesu zahtjev za provjeru bolovanja, a u prošloj godini tu mogućnost je iskoristio 41 poslodavac. Uočeno je nekoliko nepravilnosti koje su se odnosile na to da ljekari koji su propisali bolovanje nisu u potpunosti poštovali pravilnik koji reguliše ovu oblast, npr. osiguranik nije na vrijeme upućen komisiji za ocjenu privremene nesposobnosti za rad ili je bolovanje trajalo duže nego što je predviđeno za određeno oboljenje. 13

Z D R A V S T V O

TV nastup direktora Fonda zdravstvenog osiguranja RS

Tomaš: Vjerujem u zdravstveni sistem Srpske Zdravstvo nije besplatno

irektor Fonda zdravstvenog osiguranja RS Darko Tomaš rekao je, gostujući u emisiji ‘’Stav’’ Televizije K3, da ima potpuno povjerenje u zdravstveni sistem Republike Srpske i ljude koji u njemu rade. Dodao je da pacijenti često nepotrebno teže ka tome da se liječe izvan granica RS iako potrebnu uslugu mogu dobiti kod nas. On je istakao da se svake godine u zdravstvenim ustanovama RS uvode nove usluge, zahvaljujući ulaganju u opremu i edukaciju kadrova, što smanjuje potrebu upućivanja pacijenata na liječenje izvan RS. ‹›Nekada je van granica Srpske odlazilo i po 20.000 pacijenata godišenje, a sada je taj broj između 5.000 i 6.000. U ukupnim troškovima, troškovi za liječenje izvan RS su ranije činili 11%, a sada je taj procenat 3,7%››, istakao je Tomaš. Pored uvođenja novih usluga, Tomaš je napomenuo da se konstantno povećavaju i druga prava iz zdravstvenog osiguranja te da naši osiguranici imaju ista prava, čak i veća u odnosu na mnogo razvijenije zemlje u kojima su izdvajanja za zdravstvo mnogo veća. ‹›Svake godine proširujemo liste lijekova. To je moguće prije svega jer uspijevamo da u pregovorima sa dobavljačima

Gostujući u emisiji, Tomaš je ukazao i na značaj zdravstvenog osiguranja, navodeći da pacijenti iz svog džepa ne bi mogli da plate liječenja i terapije koje godišnje znaju da koštaju i po pola miliona KM, a koja finansira FZO. ‘’Građani imaju mišljenje, koje je ostalo iz nekog ranijeg perioda, da je zdravstvo besplatno. Kada plate 70 KM participacije za bolničko liječenje pitaju se zbog čega moraju da plaćaju kada su osigurani, a i ne znaju da je to njihovo liječenje koštalo npr. 2000 maraka. Zbog toga ćemo raditi na tome da pacijeti kada izađu iz zdravstvene ustanove dobiju račun iz kojeg je vidljivo koliko je zapravo koštala usluga koja im je pružena, a koju plaća Fond››, rekao je Tomaš.

Rasterećenja privrede Direktor FZO RS je naglasio da je posljednjih godina uvedeno više olakšica kojima je rasterećena privreda, ali da je, s druge strane, to dodatno opteretilo Fond, poput smanjenja stope doprinosa, uvođenja neoporezivog dijela plate te izmjene prema kojoj Fond nadoknađuje platu za bolovanja duža od 30 dana. ‘’Kada je pomjerena granica za period u kojem poslodavac refundira platu, a za koji Fond, troškovi Fonda za refundaciju bolovanja su povećani za 4-5 miliona, što znači da je taj iznos ostao poslodavcima››, kazao je Tomaš, ističući da u zemljama regiona poslodavci nadoknađuju platu za duži period bolovanja nego što je to u RS. 14

snizimo cijene lijekova. Tako su prošle godine snižene cijene za 100 lijekova u prosjeku za 15%, dok smo 2014. godine snizili cijene za 300 lijekova u prosjeku za 14,5%’’, rekao je direktor Fonda. Govoreći o problemima održivog finansiranja zdravstvenog sistema, Tomaš je istakao da je pored nepovoljne strukture osiguranika, neredovne uplate doprinosa i rada na crno, problem i to što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja finansira i zdravstvena zaštita neosiguranih, tj. onih kategorija koje imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i kada za njih nisu uplaćeni doprinosi, poput za oboljele od malignih bolesti, dijabetesa, trudnica itd. ‹›U drugim zemljama to nije slučaj, jer se za ove kategorije obezbjeđuju sredstva za zdravstvenu zaštitu iz drugih izvora, a ne iz prihoda Fonda, odnosno doprinosa osiguranika››, dodao je Tomaš, ne dovodeći u pitanje potrebu da za najugroženije uvijek bude obezbjeđena zdravstvena zaštita. On je istakao da oko 90% prihoda Fonda čine doprinosi za zaposlene te da su jedino prihodi od zaposlenih i inoosiguranika veći od njihovih troškova za zdravstvenu zaštitu, dok ostale kategorije imaju veće prosječne troškove nego što su prosječni prihodi za zdravstvo. ‹›To je najizraženije kod kategorije penzionera za koje je prosječni mjesečni prihod oko

tri marke, dok prosječni trošak zdravstvene zaštite po osiguraniku iznosi 81 KM’’, naglasio je direktor FZO RS. Tomaš je istakao da je prijedlog Fonda bio, kako ne bi bila opterećena privreda, uvođenje dodatnih izvora finansiranja od akzica na proizvode štetne po zdravlje, što je inicirano još prije pet godina, budući da se zdravstveno osiguranje ne može finansirati samo od prihoda od doprinosa. Kada je riječ o naplati doprinosa, Tomaš je naveo da prošle godine nisu bili uplaćeni doprinosi za oko 37.000 radnika koji su prijavljeni na osiguranje te za preko 5.000 poljoprivrednika i da je Fond samo zbog toga ostao uskraćen za oko 80 miliona KM prihoda. Ipak, on je istakao da su prošle godine za 4% ostvareni veći prihodi od doprinosa u odnosu na 2014. godinu, a da su tome doprinijele i mjere koje je Vlada preduzela posljednjih godina, ali da, uprkos određenom pomaku, još ima prostora za poboljšanje naplate doprinosa. Napomenuo je i da FZO redovno vrši kontrole te da o svim saznanjima da neki poslodavac nije prijavio radnike na osiguranje ili ne uplaćuje doprinose obavještava nadležne organe, odnosno Poresku upravu i Inspektorat. ‘’Svake godine unapređujemo saradnju sa nadležnim organima u cilju što bolje naplate doprinosa››, dodao je Tomaš. Govoreći o radu zdravstvenih ustanova, direktor Fonda je naveo da smatra da ima prostora za dodatnu racionalizaciju. Naročito je naglasio da je potrebno razdvojiti rad od nerada te da nije logično da dva ljekara u jednoj ustanovi urade više posla od 20 ljekara u drugoj. ‘’Treba naći načina da se rad nagradi i adekvatno plati, a neradnicima se treba ‘zahvaliti’ ‘’, istakao je Tomaš. Kompletna emisija ‘’Stav’’, koja je emitovana 24. marta, dostupna je na linku: http:// tvk3.info/stav-tv-k3-24-03-2016-darko-tomas-direktor-fonda-zdravstvenog-osiguranja-republike-srpske/

Z D R A V S T V O

Unapređenje saradnje sa Farmaceutskim društvom RS

Poboljšati protok informacija

Cijene lijekova

Niže cijene sedam lijekova

ond zdravstvenog osiguranja RS, u skladu sa svojim nadležnostima, nastoji da u pregovorima sa dobavljačima snižava cijene lijekova i u vezi s tim su proteklih godina postignuti značajni rezultati. Ta aktivnost se nastavlja pa su već na samom početku ove godine snižene cijene za sedam generičkih lijekova. Riječ je o lijekovima protiv zgrušavanja krvi i za prevenciju moždanog udara, lijekovima koji se koriste kod hipertireoze, leukemije te epilepsije. Cijene ovih lijekova su snižene od 8% do 40%.

cijene svojih lijekova najviše ih stimuliše model referentne cijene lijeka koji se primjenjuje kod nas. Inače, u BiH još nije usvojen pravilnik koji bi trebalo da reguliše maksimalne veleprodajne cijene lijekova čijim bi se usvajanjem, kako se procjenjuje, postigle znatno niže cijene lijekova. Zahvaljujući sniženju cijena lijekova, ukupni troškovi Fonda za finansiranje lijekova na recept i u prošloj godini su bili manji od planiranih. Naime, rebalansom finansijskog plana za troškove lijekova na recept je bilo planirano 68 miliona KM, a ostvareni

Generički naziv lijeka

Stara cijena

Nova cijena

Lista

Rivaroksaban 10 mg

84 KM

65 KM

Rivaroksaban 15 mg

142 KM

122 KM

Rivaroksaban 20 mg

142 KM

122 KM

Tiamazol 20 mg

6,32 KM

3,80 KM

Hidroksiurea 500 mg

187,11 KM

168,40 KM

Gabapentin 300 mg

28,15 KM

25,94 KM

Gabapentin 400 mg

38,41 KM

31,74 KM

Prošle godine su, podsjećamo, snižene cijene za više od 100 lijekova komercijalnih naziva, u prosjeku za oko 15 odsto, a u 2014. godini je, takođe, postignuto sniženje cijena za oko 300 lijekova komercijalnih naziva, u prosjeku za oko 14,5 odsto, s tim da su za pojedine lijekove tada snižene cijene i do 50 odsto. Da proizvođači snižavaju

trošak je bio manji od toga za oko 3,7 odsto. Manji od planiranih su bili i troškovi lijekova za koje rizik prekoračenja snose domovi zdravlja, a i troškovi lijekova kod kojih je teret ostvarenih troškova na Fondu. U prošloj godini u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa propisano je ukupno 6,57 miliona recepata za lijekove.

redstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja RS održali su sastanak sa predstavnicima Farmaceutskog društva RS na kojem je razgovarano o unapređenju saradnje, a naračito poboljšanju protoka informacija između Fonda i apoteka.

Na sastanku je, između ostalog, razgovarano o problemima sa kojima se apoteke suočavaju, kako bi oni bili prevaziđeni, a u cilju pružanja što kvalitetnije usluge pacijentima. Naime, predstavnici Farmaceutskog društva su ukazali da im često predstavlja problem spor protok informacija te neinformisanost svih timova porodične medicine o novinama i promjenama u aktima koje se odnose na propisivanje lijekova. U vezi s tim, dogovoreno je da će se, u saradnji sa Farmaceutskim društvom, raditi na bržem prenošenju informacija između Fonda i apoteka, maksimalnim korišćenjem elektronske pošte. Takođe, istaknuta je i potreba za efikasnijim protokom informacija unutar domova zdravlja, kako bi svi timovi porodične medicine pravovremeno dobili neophodne informacije, čemu bi više pažnje trebalo da posvete u samim domovima zdravlja. Predstavnici FZO RS su istakli da će partnerski odnos Fonda i Farmaceutskog društva doprinijeti poboljšanju saradnje sa apotekama te da je FZO spreman da napravi iskorake u svim segmentima u kojima za to postoji mogućnost. Na sastanku je razgovarano i o kontrolama recepata, propisivačkoj praksi i drugim temama. Dogovoreno je da će se ovakvi sastanci organizovati i ubuduće, a kako bi u neposrednom razgovoru bile otklonjene nedoumice sa kojima se farmaceuti susreću u svom radu te kako bi se ukazalo i radilo na rješavanju svih eventualnih problema. 15

Z D R A V S T V O

Intervju: Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma RS

Zdravstveni turizam Republike Srpske

dravlje ljudi predstavlja jedan od najjačih i najstarijih motiva turističkih kretanja pa se gotovo cjelokupni turizam može smatrati zdravstvenim turizmom u najširem smislu. Ovaj vid turizma se u stručnoj praksi locira u vrlo široko područje koje se proteže od ugostiteljskih firmi, tj. preduzeća, do zdravstvenih ustanova, koje pružaju zdravstveno-turističke usluge. Znamo da turisti, motivisani ovim vidom turizma, traže zdravlje, opuštanje i duhovnost, ali i postizanje, održavanje i popravljanje trenutne fizičke kondicije. Zdravstveni turizam u novijoj turističkoj praksi pruža turistima niz tretmana, tj. specifičnih programa, u funkciji oslobađanja od stresa, postizanja cjelovitog zdravlja i dobre kondicije. Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma RS, u intervju za „Medici. com“ ukazuje na specifičnosti zdrav16

stvenog turizma i potrebe za zakonskom i razvojnom regulativom. Specifičnosti zdravstvenog turizma Imajući u vidu da ovaj vid turizma podrazumijeva putovanje kojim se dolazi do destinacija čija je primarna svrha unapređenje zdravlja turista pomoću određenog režima medicinskih usluga, terapije, fizičkog vježbanja te kontrole ishrane, prioritetno shvatamo specifičnost zdravstvenog u odnosu na druge vidove turizma. Zdravstveni turizam je u isto vrijeme važna ekonomska aktivnost, ali ono što ga suštinski razlikuje od drugih vrsta turizma je to što ima pozitivan efekat na poboljšanje javnog zdravlja. Turistička ponuda u Republici Srpskoj pojavljuje se na tržištu u skladu sa budžetskim mogućnostima turističkih organizacija te vizijom menadžmenta po-

jedinih zdravstvenih ustanova i banjskih centara da svoj primarni set zdravstvenih usluga prošire i turističkim. Ne postoji konsenzus u struci o suštini zdravstvenog turizma ali uprkos svemu treba naglasiti da ovaj vid turizma, kao savremeni turistički izazov, ne može biti ishitrena i pomodna roba namijenjena ljudima koji tragaju za zdravljem, već organizovana i zakonom uređena oblast u funkciji i zdravih ljudi koje žele održati i unaprijediti svoje zdravlje. Potrebno je detaljno analizirati strateške razvojne politike ove dvije oblasti, usaglasiti zajedničke pravce koji se mogu provesti u praksi kroz primjere koji su se najbolje pokazali u okruženju i savremenim turističkim zemljama. Neophodno je promijeniti legislativne ograničavajuće faktore razvoja, na čemu Ministarstvo trgovine i turizma i radi, te integralno nastupiti na turističkom tržištu. Svakako da se opšte stanje u sektoru turizma reflektuje i na perspektive zdravstvenog turizma te možemo govoriti o naporima i intencijama Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske da ovu perspektivnu oblast zakonski i razvojno uredimo u domenu nadležnosti koje imamo. Primjere koji su reprezentativni, kao što je slučaj sa Banjom Vrućica u Tesliću, stavljamo u fokus promotivnih nastupa zdravstvenog i

Z D R A V S T V O

banjskog turizma, što se može primijetiti na svim sajmovima na kojima se pojavljuje Republika Srpska. Banjski centri ostvaruju veliki broj posjeta domaćih i stranih turista, prvenstveno baziranih na pružanju zdravstvenih usluga, dok ima i onih koji u banje dolaze isključivo zbog odmora. Turistička ponuda banjskog turizma Republike Srpske je svestrana i na raspolaganju su Banja „Vrućica“ u Tesliću, Banja „Slatina“, Banja „Dvorovi“ u Bijeljini, „Vilina vlas“ u Višegradu… Npr. Banjski centar “Banja Vrućica” u Tesliću, osim usluge liječenja, raspolaže ekskluzivnim velnes i kongresnim centrom, a Banja „Dvorovi“ nudi bazene sa ljekovitim i termalnim vodama, otvorene bazene i sportske terene. Turistički sektor je odličan posrednik u privlačenju inostranih državljana zarad liječenja u Republici Srpskoj. Republika Srpska može biti lider na turističkom tržištu jer raspolaže sa konkurentnim cijenama, termalnim i termomineralnim ljekovitim vodama, ima dugogodišnje iskustvo u pružanju zdravstvenih usluga, a sve navedeno se promoviše na brojnim sajmovima turizma gdje se predstavlja turistička ponuda Republike Srpske.

Doprinos razvoju turizma Turistička organizacija Republike Srpske, u skladu sa usvojenim godišnjim Programom rada, usaglašenim sa Ministarstvom trgovine i turizma Republike Srpske, realizuje određeni broj sajamskih nastupa u zemlji i inostranstvu, kojim se promoviše i zdravstveni tuizam. Primjer „Sajma turizma“ koga organizuju Turistička organizacija Republike Srpske i Turistička organizacija grada Banjaluka, odličan je primjer tematskih prezentacija sa ciljem promovisanja zdravstvenog turizma. Turizam

u Republici Srpskoj zahtijeva velika ulaganja, ukoliko se nastoji stvoriti održivo tržište koje će biti konkurentno tržištima zemalja iz okruženja. U skladu sa odobrenim budžetskim sredstvima, u Republici Srpskoj ulaganje se raspoređuje na projekte selektivnih vidova turizma, koji u perspektivi mogu dodatno otvoriti nova radna mjesta, unaprijediti infrastrukturu ili steći neka nova znanja za budući integralni razvoj. Svjesni smo da su sredstva za zdravstveni turizam nedovoljna sa aspekta potreba rješavanja urgentnih problema na terenu, ali ona su jedina realna uvažavajući globalne ekonomske pokazatelje koji se reflektuju i na Republiku Srpsku. Prethodnih godina Ministarstvo trgovine i turizma je značajna sredstva uložilo u razvoj banjskog turizma od kojih bismo spomenuli rekonstruciju i izgradnju infrastrukture u „Banji Vrućici“, Banji „Dvorovi“, „Banji Lješljani“ i dr. Investiciono-razvojna banka Republike Srpske pruža podršku razvoju turističkog sektora putem povoljnih kreditnih sredstava. U toku je izrada plana promocije turizma Republike Srpske 2016-2021. kojim će se povezati svi učesnici u turističkoj in-

dustriji u cilju efikasnijeg sprovođenja marketinških aktivnosti. Potencijali Republike Srpske Republika Srpska ima veoma bogat prirodni potencijal za razvoj zdravstvenog turizma ako uzmemo u obzir bogatstvo termomineralnih izvora, klimatskih specifičnosti pojedinih mikroregiona (Jahorina, Romanija, Kozara i dr. ), sačuvanu prirodnu raznolikost, kvalitet i stečena znanja medicinske struke, ali i cjenovnu konkurentnost. Turisti razvijenih evropskih zemalja koji tragaju za kvalitetnim

Aktivnosti Ministarstva trgovine i turizma za unapređenje zdravstvenog turizma u RS „Ministarstvo trgovine i turizma, u svom redovnom planu organizovanja naučnih, stručnih i manifestacionih debata o različitim vidovima turizma, jednu posebnu tematsku konferenciju posvetiće razvoju zdravstvenog turizma s naglaskom na banjski turistički potencijal. Na konferenciji očekujemo aktivno učešće svih relevantnih učesnika u pružanju usluga zdravstvenog turizma, a samim tim i sagledavanje kompletne problematike koja detektuje ograničavajuće faktore za dalji razvoj ovog vida turizma. Ministarstvo je takođe, u saradnji sa novoformiranom Grupacijom banja Republike Srpske, ušlo u organizaciju jednog velikog višednevnog međunarodnog samita, koji bi trebalo da se održi u oktobru 2016. godine u „Banji Vrućica“, a koji će dodatno afirmisati banjski i zdravstvenolječilišni turizam Republike Srpske na međunarodnom planu. Ovim aktivnostima želimo da naglasimo svu atraktivnost naših resursa te još jednom potvrdimo, kroz razmjenu informacija i iskustava, da nudimo najbolji zdravstveni turizam u regionu“, istakao je ministar Gluhaković. uslugama zdravstva po za njih veoma pristupačnim cijenama predstavljaju tržišne segmente na koje treba obratiti pažnju u budućnosti. Banjsko-lječilišni kapaciteti Republike Srpske nesumnjivo imaju kvalitetniju uslugu po veoma konkurentnoj cijeni. Turističkom promocijom koju su predstavile Turistička organizacija Republike Srpske i lokalne turističke organizacije obuhvaćenie su, prije svega, one destinacije koje imaju gotov turistički proizvod, a koji je usmjeren na razvoj receptivnog turizma. Banje Republike Srpske imaju dugu tradiciju i prepoznatljivost na tržištu te stoga i stvaraju imidž nosioca zdravstvenog turizma. Trendovi zdravstvenog turizma Vrlo zanimljivi su trendovi vezani za razvoj ponude zdravstvenog turizma u savremenim turističkim zemljama. Imamo primjere da se u Austriji u okviru zdravstvenog turizma u ruralnom prostoru, na seoskim domaćinstvima nudi „kupka od sijena“ ili u Francuskoj, na primjer, „kupka od vina“ (vinoterapija). Čini se da će se dalja ekspanzija zdravstveno-turističkog sektora nastaviti ne samo u tradicionalnim destinacijama zdravstvenog turizma (banjama), već će se u ponudu uključiti i nove turističke destinacije koje će iskoristiti blagodat prirodnih ljepota ovih prostora i ponuditi nove sadržaje, koji će generisati dodatnu turističku posjetu a samim tim i prihode od razvoja zdravstvenog turizma. Medici.com

U Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske je u Banjaluci organizovala obuku za spoljne ocjenjivače sistema upravljanja sigurnošću i kvalitetom zdravstvene zaštite. Na ranije održanim obukama polaznici su bili zaposleni u javnom zdravstvenom sektoru primarnog i sekundarnog novoa, kao i zaposleni u farmaceutskom sektoru. Ovaj put je obuka spoljnih ocjenjivača u postupku sertifikacije zdravstvenih ustanova organizovana u saradnji sa Komorom doktora stomatologije Republike Srpske, a polaznici su bili stomatolozi iz stomatoloških ambulanti i specijalističkih stomatoloških ambulanti privatnog sektora. Obuka je održana u periodu 30-31. marta 2016. godine za dvanaest stomatologa iz zdravstvenih ustanova iz Banjaluke, Kotor Varoša i Novog Grada. Dvodnevnu obuku, kreiranu prema metodologiji i programu obuka za spoljne ocjenjivače sistema upravljanja sigurnošću i kvalitetom zdravstvene zaštite, a sa fokusom na sertifikacione standarde za zdravstvene ustanove – stomatološke ambulante i specijalističke stomatološke ambulante, su vodile dr Vesna Vujić-Aleksić i mr Daniela Đerić iz JU ASKVA. Teoretski dio obuke obuhvatio je upoznavanje polaznika, kroz pripremljene prezentacije, sa osnovnim terminima i definicijama sistema upravljanja kvalitetom i sigurnošću, osnovama sertifikacije kao elementom unapređenja sigurnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite, standardima za ocjenjivanje zdravstvenih ustanova, tokom i postupcima ocjenjivanja, kao i tehnikama ocjenjivanja i aktivnostima nakon ocjenjivanja. Metodološki pristup realizaciji obuke podrazumijevao je direktan proaktivan rad sa polaznicima obuke kako tokom teoretskog dijela kroz razne vježbe i diskusije, tako i tokom praktičnog dijela obuke. Praktični dio obuke održan je drugi dan u nekoliko stomatoloških ambulanti u Banjaluci, tokom koje su polaznici imali priliku da na licu mjesta primijene stečena znanja i vještine u ocjenjivanju. Polaznici obuke pokazali su veliko interesovanje za navedene teme i aktivno su i angažovano učestvovali u svim aktivnostima organizovanim tokom obuke. Na kraju rada, svim učesnicima su dodijeljeni sertifikati o uspješno završenoj obuci za ocjenjivače sistema upravljanja sigurnošću i kvalitetom zdravstvene zaštite, čime su postali registrovani spoljni ocjenjivači u postupku sertifika-

Z D R A V S T V O

Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite RS (ASKVA)

Obuka stomatologa Pripremila: Aleksandra Davidović

cije zdravstvenih ustanova stomatološ- koja je stekla status sertifikovane ustakih ambulanti i specijalističkih stoma- nove, na dijeljenju vlastitih iskustva na toloških ambulanti u Republici Srpskoj. uvođenju sistema sigurnosti i kvaliteta, pripremama za ocjenjivanje, prednostima Ovim putem želimo da izrazimo svo- rada sa uspostavljenjim sistemom kao i ju zahvalnost rukovodstvu i zaposlenima koristima za pacijente i zdravstvene radnizdravstvenih ustanova Stomatološka am- ke tokom pružanja stomatoloških usluga. bulanta „Dago-Dent“, Stomatološka ambulanta „Dr Stajčić“ i Stomatološka amPolaznici obuke su bili dr Bojana Mabulanta oralne hirurgije „Implantodent“ na nojlović, dr Olivera Popović, dr Saša Dagostoprimstvu i ljubaznosti, uz čiju pomoć bić, dr Vito Tepić, dr Aleksandar Stajčić, smo uspješno i kvalitetno, na veliko zado- dr Miroslav Lučić, dr Saša Janković, dr voljstvo samih učesnika obuke, sproveli Vesna Umićević, dr Petko Krčić, dr Alekpraktičan dio. Posebno se zahvaljujemo sandra Đeri, dr Biljana Marčeta i dr Nitimu Stomatološke ambulante „Krčić 2“, kolina Damjanović.

Z D R A V S T V O

9-10.05.2016.

Novi Sad, Srbija

2. konferencija i poslovni sajam zdravstevnog turizma Jugoistočne Evrope > >

Turistička prizma d.o.o. oﬃce@turistickaprizmans.com Centar za razvoj turizma Srbije certus_srbija@yahoo.com

Zdravstveni turizam svake godine beleži veliki rast u celom svetu. Prognoze svih istraživanja ukazuju na to da će ovaj trend da se nastavi i u narednim godinama. S toga, jasno je da tražnja postoji i da sve više raste, a da je primarni problem kako doći do tražnje i koje usluge ponuditi, kako organizovati putovanje i kako smanjiti rizike koje ovaj specijalni oblik turizma sa sobom nosi. Zemlje Jugoistočne Evrope, nesporno imaju veliki potencijal da zauzmu respektabilnu poziciju u Evropskim pa i širim okvirima. Ovo je i primarni razlog iz kog je 2015. godine pokrenuta regionalna konferencija “MedTravel”, kao dvodnevna konferencija posvećena zdravstvenom turizmu Jugoistočne Evrope. Cilj konferencije je unapredjenje regionalne saradnje i unapređenje uslova za razvoj zdravstvenog turizma na nacionalnom i regionalnom nivou. U prvoj godini, događaj je okupio više od 20 predavača i oko 80 kompanija iz zemalja regije. Predavači na konferenciji su bili i stručnjaci iz više oblasti, kako medicine i turizma, tako i iz oblasti prava i zakonodavstva, osiguranja i drugih aspekata bitnih za medicinski turizam. Jedan od ključnih predavača ove godine biće g-din Daniel Shaw iz Global Clinic Rating-a iz Beča koji će predstaviti svoj koncept «4 stuba izvrsnosti Klinike» (4 Pillars Of Clinic Excellence) koji su prihvatili kako pacijenti tako i vlansici klinika kao praktični standard za procenu i unapređenje klinika. Takođe, g-din Shaw će pričati o tome kako da medicinske ustanove i ostali koji se bave zdravstvenim turizmom u Jugositočnoj Evropi dođu do inostranih pacijenta. Daniel je do sada radio sa preko 2000 manjih i većih klinika i ordinacija a takođe je i autor knjige «Dentalni turizam». Pored g-dina Shaw-a, potvrdjeni su i predavači iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Crne Gore, BiH i Srbije. Paneli će pokriti nekoliko tema iz različitih polja medicinskih usluga koje predstavljaju osnovu ponude zdravstvenog turizma, dobre primere saradnje turističkih i medicinskih kompanija, te razvojne nacionalne i regionalne trendove u zdravstvenom turizmu, klastere i regionalnu saradnju. Kako je cilj MedTravel razvoj zdravstvenog turizma, uz konferenciju, učesnici će imati priliku da uspostave nove poslovne kontakte. Sastanci “jedan-na-jedan” u okviru Workshop-a (WTP 2016), koji prati konferneciju, idealna su prilika da se učesnici upoznaju sa potencijalnim partnerima i u toku samog događaja dogovore prve poslove. Pored konferencije i sastanaka jedan-na-jedan učesnike očekuju i prateći programi namenjeni daljem razvoju kontakata u opuštenijoj atmosferi.

> 20

Detaljne informacije dostupne na:

www.medtravel.rs

Z D R A V S T V O

evropskom regionu, svake godine u zadnjoj sedmici aprila, se obilježava Evropska sedmica imunizacije. Ovu inicijativu vodi i koordiniše Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu, a sprovode je države članice evropskog regiona. U ovoj sedmici zemlje širom regiona se ujedine pod sloganom Evropske sedmice imunizacije „Spriječiti, zaštititi, vakcinisati“, provodeći aktivnosti za informisanje i angažovanje ključnih ciljnih grupa i baveći se izazovima vezanim za imunizaciju. Obilježavanje Sedmice imunizacije predstavlja dobru priliku da se svi podsjetimo koliku ulogu imunizacija ima u zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju živote. Vakcine su dale ogroman doprinos globalnom javnom zdravlju, uključujući iskorjenjivanje jedne smrtonosne bolesti, velikih boginja, i približavanje iskorjenjivanju druge bolesti, poliomijelitisa. Vakcinacija svake godine spriječi između dva i tri miliona smrtnih ishoda. Njena uloga je, ne samo da spasava živote djece, štiteći ih od bolesti kao što su morbili, poliomijelitis, difterija, pertusis, tetanus... već i da poboljšava živote, dajući djeci šansu da odrastaju zdrava, da se školuju i dostignu svoje mogućnosti. Raširena primjena programa imunizacije, u posljednjih 30 godina, dovela je do izuzetnih dostignuća. Evropski region SZO je sertifikovan kao oslobođen od polija 2002. godine, dok je broj slučajeva morbila u regionu smanjen za više od 90% u posljednjih nekoliko decenija. Međutim, vakcine bi mogle da

24 – 30. aprila 2016.

Evropska/svjetska sedmica imunizacije http://www.euro.who.int/en/health-topics/disease-prevention/vaccines-and-immunization/european-immunization-week

postignu mnogo više. Propusti u imunizaciji i dalje postoje u svim zemljama. S jedne strane, uspjeh programa imunizacije u kontroli bolesti koje se mogu

spriječiti vakcinama je doveo do toga da se mnogi roditelji i zdravstveni radnici više ne plaše ovih bolesti. S druge strane, povjerenje javnosti u vakcine se narušava djelovanjem raznih grupa i medija, koji dovode u pitanje potrebu za vakcinacijom i njenu bezbjednost. Takođe, u vremenima konkurentnih zdravstvenih prioriteta, politička posvećenost imunizaciji je smanjena. Snažna politička podrška imunizaciji mora da se održava, jer se u suprotnom rizikuje ponovno pojavljivanje visoko zaraznih bolesti, koje izazivaju obolijevanje, invalidnost i smrtne ishode i predstavljaju značajan teret zdravstvenim sistemima. Nedavne epidemije morbila i rubeole naglašavaju zajedničku odgovornost da se bolesti koje se mogu spriječiti vakcinama drže pod kontrolom. Da bi imunizacija i dalje ostala najuspješnija javnozdravstvena inicijativa, neophodno je da sve zemlje obezbijede tačne, odmjerene i razumljive informacije o rizicima od zaraznih bolesti i prednostima vakcinacije. Svako dijete ima pravo na zdrav početak života, zbog čega je potrebno da zemlje iskoriste aktivnosti Evropske sedmice imunizacije za jačanje svijesti o važnosti imunizacije i jačanje svojih programa imunizacije. Obilježavanje Evropske sedmice imunizacije ove godine ima za cilj povećanje obuhvata vakcinacijom, skretanjem pažnje i povećanjem svjesnosti o značaju imunizacije, sa specijalnim fokusom na vulnerabilne grupe. Posebno će biti naglašen napredak postignut u evropskom regionu u smislu eliminacije morbila i rubeole, uz isticanje potrebe da se povećanjem svjesnosti i posvećenosti zatvori jaz između onih koji su zaštićeni i onih koji su i dalje osjetljivi na ove bolesti. Obilježavanje Evropske sedmice imunizacije se podudara sa obilježavanjem Svjetske sedmice imunizacije. Ovo je druga godina za redom u kojoj je kampanja Svjetske sedmice imunizaci-

Z D R A V S T V O

Zavodu za transfuzijsku medicinu Republike Srpske

Sertifikat ISO 9001:2008

je posvećena zatvaranju jaza u procesu imunizacije, kao i dostizanju jednakosti u nivoima imunizacije, kako je definisano u Globalnom akcionom planu za imunizaciju. Slogan „Spriječiti, zaštititi, vakcinisati“ promoviše osnovnu poruku Sedmice imunizacije da je vakcinacija svakog djeteta od vitalnog značaja, kako bi se spriječio nastanak bolesti i zaštitio život. Ovogodišnja kampanja dodatno naglašava potrebu za imunizacijom adolescenata i odraslih osoba. Takođe, nastoji da skrene pažnju na ogroman značaj imunizacije vulnerabilnih grupa, koje žive u konfliktnim ili vanrednim situacijama. Republika Srpska već nekoliko godina aktivno učestvuje u obilježavanju Evropske/Svjetske sedmice imunizacije. Centralna manifestacija obilježavanja ove godine će biti dvodnevna radionica posvećena imunizaciji, a koja će biti održana 19. i 20. aprila 2016. u Tesliću. Organizator radionice je Institut za javno zdravstvo Republike Srpske u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i UNICEF-om. Nakon centralne manifestacije, uslijediće serija zdravstveno-promotivnih aktivnosti, uključujući obuku za zdravstvene radnike, konferenciju za štampu, promociju imunizacije kroz saradnju sa medijima, distribuciju informativnog materijala itd. Aktivnosti obilježavanja Evropske/Svjetske sedmice imunizacije u Republici Srpskoj će podržati i Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije u BiH, obezbjeđivanjem promotivnog materijala.

večano uručenje sertifikata ISO 9001:2008 održano je u prostorijama Zavoda za transfuzijsku medicinu Republike Srpske 19. februara 2016. Ovom prilikom direktorka Zavoda Gordana Guzijan izrazila je svoje zadovoljstvo činjenicom da je Zavod u decembru 2015. godine stekao sve uslove za uspješnu sertifikaciju po međunarodnom ISO standardu 9001. To je opšti standard koji podrazumijeva sistem upravljanja kvalitetom svih poslovnih procesa i radnih aktivnosti koji se odvijaju u Zavodu. „Uz već uspostavljen i dobro organizovan sistem poslovanja sertifikat ISO 9001 je došao kao potvrda našem radu i trajnom kvalitetu. Proces je trajao šest mjeseci i u tom periodu članovi Tima za kvalitet napisali su Politiku kvaliteta, Poslovnik, obavezne procedure i uputstva. Proveli smo internu provjeru i preispitivanje funkcionisanja sistema kvaliteta od strane Uprave Zavoda“, istakla je direktorka Zavoda. Svečanom događaju prisustvovali su i predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. „Dobi-

janjem ovog međunarodnog sertifikata ISO, Zavod za transfuzijsku medicinu RS potvrđuje da je referentna ustanova koja ispunjava sve standarde sigurnosti i kvaliteta u procesu pružanja zdravstvene zaštite“, izjavila je pomoćnica ministra zdravlja Ljiljana Ivančić. Audit su izvršili predstavnici TUVadria, koja je ugledna sertifikaciona kuća u oblasti primjenjivanja i auditiranja međunarodnih standarda. Direktor sertifikacione kuće gospodin Muamer Peljto, tokom uručenja sertifikata, pohvalio je organizaciju Zavoda. „Ovo je stvarno za primjer i mi rijetko nađemo sređenu situaciju kao što je u Zavodu, što kreće od motivacije zaposlenih, odgovornosti i ovlaštenja, sljedljivosti pa do dokaza primjene svih standarda struke“, rekao je Peljto. Direktorka Zavoda istakla je da svečanim uručenjem sertifikata Zavod zvanično završava jednu značajnu fazu u svom radu. „JZU Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske je počeo sa radom kao samostalna zdravstvena ustanova 1.1.2009. godine. Zavod je referentna ustanova koja obavlja transfuzijsku djelatnost u RS sa sjedištem u Banjaluci i organizacionim jedinicama u Doboju, Bijeljini, Trebinju, Gradišci, Prijedoru, Foči, Zvorniku, Istočnom Sarajevu i Nevesinju. Naš cilj je da nastavimo sa stalnim poboljšanjem i ispunjavanjem našeg osnovnog zadatka: obezbjeđivanjem sigurne krvi i njenih komponenti za pacijente u cijeloj Republici Srpskoj“, naglasila je direktorka Zavoda za transfuzijsku medicinu RS Gordana Guzijan. Danijela Lukić

Pripremila: Mr sc. med. dr Jela Aćimović, Služba za epidemiologiju Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske

Z D R A V S T V O

Radionica

Accu-Chek edukacijski program Accu-Chek standardizovani program edukacije pacijenata oboljelih od šećerne bolesti na intenziviranoj inzulinskoj terapiji

ana 20. februara 2016, u prostorijama firme „Bosnamedic“ d.o.o. Sarajevo, održana je radionica: “Accu-Chek standardizovani edukacijski materijali za osobe sa šećernom bolesti na intenziviranoj inzulinskoj terapiji”. Accu-Chek edukacijski program za osobe na intenziviranoj terapiji inzulinom razvio je prof. dr Michael Berger sa saradnicima u Njemačkoj krajem sedamdesetih godina. Kompanija „Roche“ je vlasnik autorskih prava za edukacijske programe. Edukacijski program za osobe na intenziviranoj terapiji inzulinom sastoji se od 12 edukacijskih cjelina. Stručno medicinski i nutricionistički sadržaj programa u skladu je s najnovijim trendovima i algoritmima za liječenje šećerne bolesti. Edukacija bolesnika o računanju ugljikohidrata u obroku i pravilnoj primjeni terapije zasniva se na jednostavnom i slikovitom prikazu namirnica te primjerima kako prilagoditi terapiju svakodnevnim životnim potrebama. Program se sastoji od dvanaest edukativnih jedinica koje 24

se prolaze kroz petodnevnu edukaciju u trajanju od 90 do 120 minuta svaki dan. Edukacija se vrši u grupama od 4 do 6 pacijenta, a edukatori su ljekar i medicinski tehničar. Ovom edukacijom zdravstveni radnici, polaznici radionice dobili su edukacijske setove za provođenje edukacije u matičnim ustanovama, te „Roche“ sertifikat kojim se potvrđuje da su usvojili principe edukacije osoba sa dijabetesom na intenziviranoj terapiji inzulinom prema strukturisanom “Duesseldorfskom modelu doktora Bergera” . Ova vrsta edukacije pacijenata je priznata kao standardizovani oblik edukacije osoba sa dijabetesom u svijetu. Program se primjenjuje u mnogim evropskim zemljama, a prilagođen je i za upotrebu u Bosni i Hercegovini. U nastavku navodimo spisak ustanova na područiju Federacije BiH u kojima se vrši edukacija i koje posjeduju potrebne edukacijske setove i sertifikovan kadar kako bi proveli istu:

Z D R A V S T V O

1. Klinički centar Univerziteta u Sarajevu - Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma 2. Klinički centar Univerziteta u Sarajevu - Pedijatrijska klinika - Odjeljenje endokrinologije 3. JU Opća bolnica “Prim. dr. Abdulah Nakaš” Sarajevo 4. Univerzitetski klinički centar u Tuzli - Klinika za interne bolesti - Endokrinološko odjeljenje 5. JZU UKC Tuzla, Klinika za dječije bolesti, Odjel endokrinologije 6. Kantonalna bolnica Zenica, Služba za unutrašnje bolesti KBZ – Odjel dijabetologije 7. Kantonalna bolnica Zenica, Služba za dječije bolesti KBZ

kolić“, Nova Bila 14. Županijska bolnica Livno - Interni odjel „Bosnamedic“ d.o.o. Sarajevo je ovlašteni uvoznik i distributer AccuChek programa, koji osim Accu-Chek proizvoda uključuje i pravo na provođenje Accu-Chek edukacijskih programa za zdravstvene radnike i pacijente na područiju Federacije BiH. Edukaciju osoba oboljelih od dijabetesa smatramo jednim od stubova za uspješnu samokontrolu, koja je osobi oboljeloj od dijabetesa potrebna koliko i lijekovi. Stoga smo ustrajni u namjeri da u narednom periodu u svakom kantonu edukujemo i sertifikujemo zdravstvene radnike na svim nivoima te doniramo potrebne edukacijske setove kako bi na

te edukovati u navedenim ustanovama pozovite kontakt telefon: Kancelarija Sarajevo 0800 20 603 ili 033 712 690. Kancelarija Banjaluka 0800 50 400 ili 051 434 000.

8. Kantonalna bolnica Goražde 9. JU Dom zdravlja Goražde 10. OB Bihać 11. Regionalni medicinski centar “Safet Mujić” Mostar 12. KBC Mostar - Pedijatrija 13. Hrvatska bolnica „Fra Mato Ni-

najbolji i najlakši način prenijeli znanje pacijentima, a sve u svrhu povećanja kvalitete života, uspješnog samozbrinjavanja i posljedičnog smanjenja troškova liječenja. Za više informacija o samim edukacijama te načinu na koji se Vi može-

Vaš Accu-Chek tim!

Z D R A V S T V O

Savremena, intenzitetom modulisana, (IMRT) ekstrakranijalna stereotaksijska radioterapija (Stereotactic Body Radiation Therapy – SBRT) u Banjaluci

ilj radioterapije je apliciranje terapijske doze jonizujućeg zračenja na ciljni volumen (obično tumor) uz maksimalnu poštedu okolnog zdravog tkiva i organa. Razvojem računarske tehnologije i naprednih softverskih sistema koji omogućavaju precizno planiranje distribucije doze zasnovano na savremenim imidžing metodama (CT, MR, PET), razvijene su savremene tehnike zračenja koje navedeni cilj radioterapije mogu ispuniti u cijelosti. Jedna od tih tehnika jeste ekstrakranijalna stereotaksijska radioterapija – SBRT. Kranijalna stereotaksijska radioterapija i radiohirurgija imaju svoje izazove, ali je metu relativno lako pogoditi jer se ne kreće tokom tretmana. Međutim, kod ekstrakranijalne radioterapije potrebno je pogoditi ciljni volumen koji se tokom isporuke doze kreće zbog fizioloških pokreta organa, prije svega zbog disanja. Osim toga stereotaksijska radioterapijska doza se isporučuje u jednoj do osam frakcija u veoma velikim dozama po frakciji. S obzirom na to da velika doza zračenja treba da se aplikuje samo na ciljni volumen uz poštedu zdravog tkiva na udaljenosti od samo nekoliko milimetara, jasno je da je najveći izazov precizno aplikovati dozu na volumen koji se kreće. Nabavkom potrebne radioterapijske opreme, specifične za izvođenje SBRT, edukovanjem kadra, pažljivim planiranjem i sprovođenjem tretmana, ova 28

Dr med. sc. Goran Marošević, radijacijski onkolog

savremena radioterapijska tehnika se danas na prostoru bivše Jugoslavije, pa i šire, sprovodi samo u Banjaluci. U IMC Centru za radioterapiju Banjaluka SBRT tumora i metastaza pluća se sprovodi već godinu dana dok je SBRT metastaza jetre prvi put uspješno izvedena u martu 2016. godine. Kada je riječ o SBRT metastaza mora se naglasiti da se sprovodi samo kod oligometastatske bolesti (1-5 metastaza u jednom organu), a kod koje je primarni tumor pod kontrolom. Inače, ablacija

metastaza jetre se još može sprovoditi i hirurški (nije moguće u 20% pacijenata), radiofrekventnom ablacijom (RFA) i transarterijskom hemoembolizacijom (TACE). Prednosti SBRT metastaza jetre su što je neinvazivna metoda, krvarenje se ne javlja, a bliskost metastaza sa velikim krvnim sudovima i hilusom jetre ne predstavlja problem za efikasno ozračivanje. Uvođenje pacijenata u anesteziju i njihova hospitalizacija nisu potrebni. Morbiditet i mortali-

Z D R A V S T V O

tet su u okviru prihvatljivih granica (1-2% i 0,5%, respektivno). Vrlo je važno da ukupno preživljavanje nije lošije u komparaciji sa drugim već navedenim metodama ablacije metastaza u jetri. Uvesti novu, najsavremeniju radioterapijsku tehniku u kliničku praksu je veoma osjetljiv i težak „posao“. Osim veoma skupe opreme, edukacija kadra je od esencijalnog značaja. Kadrovi iz banjalučkog Centra za radioterapiju (doktor i fizičar) obuku su obavljali u Firenci, Amsterdamu i Hjustonu. Nabavka skupe i sofisticirane opreme, uz prateću edukaciju kadra, je garancija da će se na toj opremi pacijeti liječiti prema „zlatnom standardu“. Kontinuirana medi-

završili tretman bez komplikacija kao O Centru za i mjesec dana nakon liječenja. Liječenje metastaza jetre je čeradioterapiju sto multidisciplinarno. S obzirom na Banjaluka to da je riječ o metastatskoj bolesti, hemoterapija je obavezan specifčni onkološki terapijski modalitet. Nakon Centar za radioterapiju Banjaluhemoterapije lokalna ablacija preoka je prvi centar formiran na područstalih metastaza zna biti komplikoju Republike Srpske i pruža usluge vana te se jedna do dvije metsataza sve onkološke bolesnike u Repuze tretiraju hirurški dok se jedna do blici Srpskoj koji su do sada upućidvije, koje su hirurški nepristupačne, tretiraju ekstrakranijalnom stereotakvani na liječenje u druge referentne sijskom radioterapijom. Nakon nekog centre u zemlji i van zemlje. vremena pacijent u nekom momentu IMC Banjaluka je izgradio Cennastavlja sa hemoterapijom. Tretiratar za radioterapiju Banjaluka u renje ovakvih komplikovanih stanja nije kordnih 11 mjeseci i opremio potpuno novom medicinskom opremoguće bez dobre saradnje hirurga, mom američkog proizvođača „Vainterniste onkologa i radijacijskog onkologa. Želim naglasiti da u Banjaluci rian Medical Systems“ za pružanje usluga teleterapije i brahiterapije ne postoji kompeticija u liječenju ovih kao i opremu proizvođača „Genepacijenata nego izuzetna saradnja Kliral Electric“. Ovako opremljen, Cennike za hirurgiju i Klinike za onkolotar za radioterapiju Banjaluka predgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Centra za radiotestavlja najmoderniji centar za radirapiju Banjaluka. Zahvaljujući ovakvoj oterapiju u regionu. Prvi pacijent je saradnji, pacijent u pravom momentu primljen u Centar za radioterapiju dobija optimalni specifični onkološki 2. avgusta 2010. godine. Od samog terapijski modalitet što nam daje za početka, Centar za radioterapiju u pravo da očekujemo rezultate kompaBanjaluci je pružao set radioterapijrabilne objavljenim studijama. skih usluga do nivoa 3D konformalU zaključku, danas se u Centru ne radioterapije koja i danas predstavlja zlatni standard u liječenju za radioterapiju Banjaluka sprovode onkoloških bolesnika. U cilju prasavremene radioterapijske tehnike na linearnom akceleratoru: SBRT jetre ćenja najnovijih dostignuća, centar i pluća, „frameless“ radiohirurgija i je u narednih pet godina kontinustereotaksijska radioterapija tumoirano dopunjavao svoju listu usluga sa savremenim tretmanima u ra i metastaza endokranijuma (SRS skladu sa medicinom zasnovanom i SRT), intenzitetom modulisana rana dokazima. dioterapija (IMRT, RapidArc), konformalna i konvencionalna radioterapija. Zahvaljujući entuzijazmu i predanom Informacije na tel: Sprovođenje SBRT jetre na RapidArc aparatu u radu svih zaposlenih u IMC Centru za +387 51 223340, +387 51 IMC Banjaluka radioterapiju Banjaluka priča o SBRT340510 u će se u skoroj budućnosti nastaviEmail: info_BA@affidea.com cinska edukacija je obavezna i nikako ti implementacijom SBRT metastaza ne smije biti prepuštena na volju po- kičmenog stuba. jedincu, nego treba biti integrisana u sistem medicinske edukacije i strogo kontrolisana, ali i finansirana od istog Osnivač Centra za radioterapiju u Banjaluci je ’’Affidea’’ BV, holandska holding kompanimedicinskog sistema, bilo državnog ili privatnog. IMC Centar za radiote- ja, koja je jedan je od najvećih investitora u Javno Privatno Partnerstvo u oblasti zdravstva rapiju izdvaja godišnje oko 200 dana u Evropi. Dioničar kompanije je ’’Waypoint Capital’’ sa sjedištem u Ženevi. za edukaciju doktora, fizičara, inže’’Affidea’’ vodi medicinske centre visokog kvaliteta, uglavnom u oblastima dijagnostike, njera medicinske radiologije i IT inlaboratorija i radijacione onkologije. ’’Affidea’’ ima u vlasništvu 153 medicinska centra u 14 ženjera. Nakon edukacije kadra, bilo je potrebno razraditi do detelja cijeli evropskih zemalja, u Švajcarskoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Grčkoj, Hrvatskoj, Irskoj, Malanac procedura ekstrakranijalne ste- đarskoj, RS-BiH, Turskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Rumuniji i Bugarskoj te godišnje pruža reotaksijske radioterapije i simulirati usluge za 4 miliona pacijenata. Danas ’’Affidea’’ vodi 10 centara za radijacionu onkologiju sve moguće opcije i greške kako bi u Poljskoj, Turskoj i RS-BiH, sa ukupnom instalisanom bazom od 21 linearnog akceleratora, prvi pacijent imao kvalitet tretmana 10 brahiterapijskih modaliteta i tri Gamma noža te radi na strategiji daljeg jačanja i rasta u kao i hiljaditi. Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da su prvi pacijenti oblasti radijacione onkologije. 29

Z D R A V S T V O

Razgovor sa dr. Sanjom Toljan

Čudesna moć hormona

svoju polikliniku uvodi jedina u Hrvatskoj multidisciplinarni pristup liječenju boli, te nove metode kao npr. mezoterapiju, koju uči kod izvanredne dr Britte Knoll u Munchenu, te diplomiranjem iz mezoterapije postaje redoviti član njemačkog društva za mezoterapiju (www.mesotherapie.org) Poliklinika Orlando, između ostalog, bavi se liječenjem vena i kapilara, te dr. Toljan boravi i kod svjetski priznatog autoriteta iz Velike Britanije profesora Mark Whiteleya na njegovoj čuvenoj klinici, gdje dobiva znanje iz liječenja vena i kapilara. Rad profesora Whiteleya kopiramo u Poliklinici Orlando, njegujući isti pristup. (www.thewhiteleyclinic.co.uk) Svakodnevnim radom sa pacijentima uočava najčešće poremećaje koji su posljedica modernog načina života, a posebice njihov utjecaj na naš hormonski sustav. Zbog toga se odlučuje za specijalizaciju iz preventivne i antiage medicine u Belgiji, kod svjetski poznatog dr. Thierry Hertogha, prvog čovjeka Europe za pitanje hormonal30

nog balansa i preventivne medicine. Upoznavanje rada hormonskog sustava dr. Toljan omogućava holistički pristup pacijentu, te izlječenje bolesti koristeći tijelo kao vlastitog suradnika. (www.hertoghe.eu) Danas se najviše bavi poremećajima hormonskog sustava i liječenjem bioidentičnim hormonima. Kao pionir te metode u Hrvatskoj, podučava pacijente kako svoje hormone balansirati sa promjenom stila života, te uzimanjem hormonskih pripravaka putem kože na prirodan i bezopasan način. Dr. Sanja Toljan radi svakodnevno na zdravstvenoj edukaciji, drži predavanja i seminare za ljude koji žele popraviti svoje zdravlje i životni stil. Objavljuje popularne članke u časopisima, recenzent je nekoliko knjiga o hormonima, gostuje redovito na radiju i televiziji. Kroz njenu ordinaciju prošlo je više tisuća pacijenata koji su aktivno krenuli u potragu za zdravljem. Dr. Toljan predstavnik je nove grane medicine koja kombinira znanstveno utemeljenu medicinu i stručno znanje dobiveno učenjem i razumijevanjem tradicionalnih metoda liječenja. U skladu sa naukom koju propagira, u slobodno vrijeme bavi se organskim vrtlarstvom, kuhanjem zdrave hrane i opuštanjem u krugu obitelji (suprug Ivica, dva sina - Karlo i Lovro i bob tail Mrvica). Kad biste ponovno birali svoj poziv da li biste nešto „odradili“ drugačije? Po specijalnosti ste anesteziolog, kako ste došli do hormonske medicine? Što Vas je navelo na put kojim ste išli/idete kroz praksu liječnice? Anesteziologija je prekrasna grana medicine, i ponovno bih ju odabrala. To je još rijetka struka u konvencionalnoj medicini koja poučava i uvažava holistički pristup. Anesteziolog se i u operacijskoj sali i u jedinicama intenzivnog liječenja bavi cijelim čovjekom, nikada jednim organom. Osim toga, bavi se i liječenjem boli, najpleme-

Dr. Sanja Toljan Rođena 1964. u Vinkovcima. Godine 1988. diplomirala na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Započela karijeru kao liječnik u hitnoj pomoći Doma zdravlja Vrbovec, gdje radi do početka specijalizacije iz anesteziologije. Za vrijeme specijalizacije šest mjeseci boravi u Yale New Haven Hospital, gdje stječe iskustvo rada u vrhunskoj zdravstvenoj ustanovi. Boravak u Americi ostavit će duboki trag na tada mladu specijalizanticu, koja će kasnije pokušati implementirati naučeno u svom svakodnevnom radu u matičnoj ustanovi, Klinici za dječje bolesti – popularnoj Klaićevoj. Godine 2004. godine, osniva Polikliniku Orlando, shvativši da je došlo vrijeme da izađe iz sustava i svoje znanje i ideje slobodno uklopi u svakodnevnu praksu.

nitijim dijelom naše struke. I zato su hormoni bili moje slijedeće odredište, jer u podlozi svakog poremećaja u tijelu nalaze se hormoni. Ako se pitate zašto je neka bolest ili poremećaj nastao, često je odgovor negdje u hormonima i posljedicama njihovog disbalansa. Sretna sam bila uistinu kada sam nakon 25 godina bavljenja

Z D R A V S T V O

medicinom, spoznala moć hormona. Tada sam se potpuno opustila i kao liječnik i kao osoba, jer sam shvatila da mogu pomoći drugima, ali i sebi. Iz Vaše prakse iščitava se dosljednost u holističkom pristupu zdravlju, prevenciji, liječenju. Da li tako pristupate hormonskoj medicini? Postoji li neka povezanost? Naravno. Ljudsko biće je nedjeljivo i ako ga ne liječite u ukupnosti, radite samo male pomake. Nisam nikada bila zadovoljna time i kroz hormone sam shvatila da ih morate balansirati u kompletu. Da bi npr. dobro radili spolni hormoni i svi drugi hormoni moraju biti balansirani i onda se nameće jednostavno taj holistički princip, jer inače ne funkcionira, jednostavno ne pomažete. Struka koja se bavi hormonima u medicini je psihoneuroendokrinoimunologija. Već po ovom nazivu, koji uključuje četiri zasebna pojma, vidmo kako se i znanost mjienja i, rekli bismo, udružuje da na jasniji način ponudi objašnjenja kako organizam funkcionira. Dakle, nije se dovoljno baviti samo jednom granom medicine da biste bili zaista uspješni, naprosto morate povezivati. To su ti novi vjetrovi koji pušu u našoj struci i ja sam ih sa zadovoljstvom dočekala i primjenjujem ih svakodnevno. U knjizi navodite, u nas relativno nov i nepoznat, pojam anitiaging medicina. Antiaging uglavnom povezujemo s izgledom, tretmanima, proizvodima, zahvatima koji skrivaju godine na licu i tijelu. Što je zapravo anti-aging medicina koju prakticirate? Zbog nesretnog izraza „antiaging medicina“ danas liječnici koji se njome bave zagovaraju termin „proaging medicina“, jer starenje ne zaustavljamo, nego smo za upravljanje starenjem, mi volimo starenje, ali da je zdravo, veselo i optimistično. Slažem se da termin antiaging nije dobar, jer sugerira na nešto nemoguće (sprječavanje starenja), ali medicina koja stoji iza tog naziva, moćna je. Danas je to znanstvena grana, koja proučava interakciju okoline na aktivaciju gena u tijelu i manipuliranjem okolišem, doprinosi pravilnoj genetskoj ekspresiji. Na okolinu djelujemo mi sami, a antiaging i preventivna medicina nas podučava što raditi da umanjimo aktivaciju “loših“ gena. Antiaging medicina ne bavi se samo borama na li-

cu, zapravo bavi se borama na vašim stanicama, i kada izravnate bore na staničnoj razini i koža je ljepša. Zato njega kože nema smisla ako se ne zaputite u dubinu. Mnogi imaju otpor prema hormonskom liječenju, kako im pomoći, kako ih razuvjeriti i navesti da si pomognu? Manipuliranje znanstvenim radovima, iskrivljavanje tumačenja studija u medijima doveli su do „zbunjenosti“ među ljudima, ali i među medicinskim stručnjacima. Ne samo da se hormona boje laici, nego i liječnici. Svaki strah nestane kada se educiramo, kada dobijemo pravu informaciju, zato sam osobno bila inspirirana da napišem knjigu o hormonima na hrvatskom jeziku. Namijenjena je prvenstveno laicima, ali na kraju knjige stavila sam i znanstvene reference da se njome mogu služiti i zdravstveni profesionalci. Ljudi žive duže, brže, zahtjevnije, žlijezde se umaraju na tom iscrpljujućem putu i bez hormonske nadoknade mnogi bi prerano okončali svoje životne bitke. Revolucija u medicini je napravljena prije stotinjak godina kada su spašavani ljudski životi ekstraktima životinjskih žlijezda. Tada su hormoni slavljeni, a danas kada imamo sjajne hormone, bioidentične, dakle, jednake našem tijelu, pripremljene da djeluju isto kao naši vlastiti, pojavio se strah od hormona. Osobno imam strah od lijekova koji uzrokuju nuspojave, a hormoni me raduju jer pomažu mojem tijelu da prebrodim simptome neaktivnosti vlastitih žlijezda.

Razgovori o hormonskoj (ne) ravnoteži uglavnom su „ženski razgovori“. Koliko su muškarci doista spremni potražiti pomoć i savjet? Hormone imaju i muškarci, u šali često govorim. I muškarci proživljavaju promjenu, i te kako, ali ju ne znaju prepoznati. Pitala sam jednog mog dobrog prijatelja, kako bi ti rekao da se nešto mijenja u tvome životu, kako muškarci prepoznaju promjenu, na što se on malo zamislio i rekao: “Pa, jednostavno počneš gledati mlađe ženske“! Fenomenalno, i ja se s time slažem. Iza takve bezazlene aktivnosti mogu stajati ozbiljni nedostaci hormona koji dovode do bržeg starenja. Muškarci prije svega gubitkom testosterona gube mentalnu sposobnost i čvrstoću, samopouzdanje te su skloniji kardiovaskularnim bolestima. Napredna medicina danas već muškarcima koji su doživjeli infarkt rutinski nadomještava testosteron. To je glavni anabolički hormon u muškom tijelu, dakle, hormon koji izgrađuje. On nije zadužen samo za libido i seksualnu moć, on je isto tako hormon muškog zdravlja i pameti. Što Vam u poslu predstavlja najveći izazov, a što najveće zadovoljstvo? Zadovoljstvo mi je kada vidim da pomažem, jer naša misija je pomagati ljudima i to se svima koji radimo sa bolesnim ljudima duboko usadi kroz školovanje. Zbog toga radimo težak i odgovoran posao koji se zove – liječenje. Zadovoljan pacijent kojem sam pomgla je za mene nagrada, ne treba mi drugog ordenja. A izazov mi je da i dalje budem vođena zdravim razumom i intuicijom i da mi posao ne bude težak i monoton, nego da me inspirira i da nikada ne budem imala potrebe otići u mirovinu. Izazov mi je da radim i učim dok dišem. Dum spiro, spero! Kad biste ponovno birali svoj poziv da li biste nešto „odradili“ drugačije? Sa ovim znanjem i iskustvom, definitivno, čini mi se na prvi pogled da bih mnoge stvari odradila drugačije, ali, kada se malo udubim i razmislim, sve što sam proživjela, bilo je potrebno da bih stekla ovo znanje, volju i priliku da se bavim baš ovim, što volim, što me ispunjava i na kraju - što pomaže. 31

Z D R A V S T V O

okom vremena, kako na svim organima, tako i na koži počinju promjene koje govore o našoj starosnoj dobi. Gledano u širem smislu, na to utiču kako stil i način života, tako i genetska predispozicija. Nakon tridesete godine koža postaje tanja, slabija, gubi sjaj. Ten postaje manje blistav. Pojavljuju se fine linije ili borice u području oko očiju i usana. Nakon četrdesete godine bore se produbljuju, gubi se elastičnost i čvrstina kože, konture lica i vrata postaju manje jasnije. U ovom vremenu smanjuje se proizvodnja supstanci kao što su kolagen, elastin i hijaluronska kiselina uz posljedično povećanje suvoće kože. Sistemsko starenje, osim što zahvata sve organe, zahvata i kožu, ali je koža izložena i spoljnim faktorima koji dodatno ubrzavaju starenje. To su uglavnom UV zračenje, pušenje, alkohol, nezdrava ishrana, zagađena okolina u kojoj živimo, manjak sna i fizičkog odmora. Promjene se najčešće javljaju na licu, vratu, rukama i podlakticama zbog svoje specifične stalne izloženosti spoljnim i unutrasnjim štetnim faktorima. Stoga je prevencija obavezna jer starenje ne možemo spriječiti, ali možemo ublažiti. Najviše možemo učiniti ako spriječimo uticaj UV zraka na kožu. Oprez je potreban odmalena, ali nikad nije kasno, i zaštita od sunca uvijek će dobro doći. Fotoprotekcija znači pružiti zaštitu organizmu od sunčevih zraka: ne provodite previše vremena na suncu, zaštitite tijelo odjećom, nosite sunčane naočale s UV zaštitom i koristite proizvode za zaštitu od sunca. Postoje dva tipa starenja kože: Unutrasnje starenje Ovaj tip starenja podrazumijeva prirodan, genetski programiran proces, koji je posljedica postepene degeneracije tkiva, određene genetskom predispozicijom osobe. Takođe treba napomenuti da ovaj „biološki sat“ ne otkucava kod svih istim tempom. Spoljno starenje Posljedica je uticaja faktora okoline, kao što su pretjerano izlaganje suncu, faktori okoline u kojoj živimo, kontinuirani stres, pušenje, alkohol, nepravilna ishrana, hronične bolesti. Sad je i naučno dokazano u velikom broju studija da pretjerano sunčanje kako na prirodnom suncu, tako i na “vjestačkom”, solarijum, vremenom dolazi na devitalizacije i starenja kože. Štetne materije iz atmosfere oste32

Starenje kože Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

ćuju zaštitni hidrolipidni sloj kože i stvaraju slobodne radikale s velikom oksidacionom snagom, a to sve doprinosi ubrzanom starenju kože. Cigarete, stresogen način života, pretjerano konzumiranje alkohola, neuravnotežena ishrana, nezdrav stil života takođe mogu uzrokovati gubljenje vitalnosti i sjaja kože. Zbog pretjeranog rada i nedovoljne ishrane, ćelije troše sačuvane rezerve hranljivih supstanci u dubljim slojevima kože. Sve to dovodi do toga da koži nedostaju osnovni elementi: vitamini, elementi u tragovima, esencijalne masne

kiseline, lipidi, ugljeni hidrati, a to sve pokreće lanac koji na kraju dovodi do ubrzanog starenje kože. Prvi znaci starenja kože su pojava plitkih bora i linija oko očiju, usana, oko ušnih školjki i na regiji vrata. To se uglavnom manifestuje nedostatkom sjaja kože i gubitkom njene elastičnosti. Nakon toga počinju promjene, gdje bore postaju dublje, a koža u potpunosti gubi elasticitet i nakon istezanja se vrlo sporo vraća u svoj prvobitni položaj. Ovi znaci su povezani s činjenicom da u koži nedostaju kolagena vlakna i hijaluronska kiselina, koji su osnovni faktori punoće i elasticiteta kože. I na kraju, koža gubi svoju osnovnu strukturu, gustinu i vitalnost, postaje suva, gruba, neelastična, uz promjene koje su nekada i trajnog karaktera. Kako se vremenom smanjuju sinteze kolagena, hijaluronske kiseline i lipida, koža postaje trajno tanka, opuštena i izrazito suva. Da bi se usporilo starenje kože potrebno je već od tridesete godine života početi uzimati komponente koje nedostaju koži i to uglavnom perkutano uz pomoć dermatologa ili osoba koje su prošle adekvatnu edukaciju za primjenu supstanci koje su neophodno potrebne za održavanje vitalnosti kože.

iht (lat. Arthritis urica) je metabolička bolest povezana s poremećajem u metabolizmu mokraćne kiseline. Mokraćna kiselina je jedinjenje koje nastaje u našem organizmu kao završni proizvod razgradnje purinskih baza. Purini su azotom bogata jedinjenja koja ulaze u sastav svih nukleinskih kiselina pa prema tome i velikog broja namirnica životinjskog porijekla. Giht je jedan od nekoliko tipova artritisa, koji nastaju kada se soli mokraćne kiseline, urati, u obliku kristala nakupljaju u kosti, hrskavicu i sinovijalnu tečnost zglobova. Najčećše se javlja na velikom zglobu nožnog palca, ali može zahvatiti i druge zglobove, kao što što su koljeno, gležanj, stopalo, ruka, ručni zglob i lakat. Rijetko zahvata ramena, kukove ili kičmu. Bolest može biti naslijeđena, ali i stečena i najčešće pogađa muškarce od 40. i 50. godina života. Rijetko se javlja oko 20. godine života. Broj žena, koje obolijevaju od ove bolesti, povećava se u menopauzi.

• • • • • • • • •

Faktori rizika koji pogoduju razvoju bolesti gojaznost alkohol, posebno vino, s obzirom na to da ometa izlučivanje mokraćne kiseline previše mesa (purina) u prehrani gladovanje ili niskokalorična prehrana bolesti bubrega bolesti koje povećavaju produkciju mokraćne kiseline (npr. leukemija) lijekovi, odnosno hemijske supstance koje smanjuju izlučivanje mokraćne kiseline nasljedni faktori preveliko uživanje u „blagodatima“ života povećava rizik od bolesti

Simptomi Giht se javlja u četiri faze uz sljedeće znakove i simptome: Asimptomatska faza • porast nivoa urata u krvi • u pravilu nema vidljivih simptoma Akutna faza • nagli napadi jake boli, osjetljivost, crvenilo, toplota i otok nekih zglobova • simptomi obično traju od pet do deset dana • Međukritična faza • obuhvata intervale bez simptoma između dva akutna napada gihta • drugi napad se najčešće javlja u razdoblju od šest mjeseci do dvije godine • Hronična faza • bolni zglobovi sa velikim naslaga-

Z D R A V S T V O

Giht i prehrana kod ove bolesti ma urata u membranama između kostiju, na tetivama i mekim tkivima • na koži iznad naslaga urata razvijaju se bijeli gnojni čirevi • ograničen pokret zahvaćenog zgloba i ukočenost • kristali mokraćne kiseline mogu se skupljati u bubrezima te se može javiti lezija bubrega i urolitijaza (pojava bubrežnih kamenaca) Prevencija Mokraćna kiselina nastaje kao sporedni proizvod pri probavi određene hrane, zbog toga je giht usko vezan uz prehranu. Umjerenost u jelu i piću je ključ prevencije i liječenja uz pomoć namirnica ili dodataka prehrani bogatim vitaminom C. Potrebno je izbjegavati hranu bogatu purinima. Veći sadržaj purina uslovljava veću proizvodnju mokraćne kiseline u organizmu. Ukoliko se želi višak kilograma svesti na željeni nivo, to se mora postići polagano, kontrolisano mršavljenje (maksimalno jedan kg sedmično). Brza dijeta nije preporučljiva s obzirom na to da može povećati količinu mokraćne kiseline i pogoršati giht. Potrebno piti dosta tečnosti ( 2 do 3 litra) koja bi pomogla ispiranje mokraćne kiseline kroz bubrege. Oprez je potreban kod bolesti srca i bubreže bolesti jer to zahtijeva smanjen unos tečnosti te je potrebna konsultacija s ljekarom. Prehrana kod gihta Giht nije potpuno izlječiv, ali kroz pravilnu ishranu, zdrav način života i lijekove, njegovi simptomi se mogu ublažiti i kontrolisati, a razvoj bolesti zaustaviti. Giht se naziva i bolest kraljeva s obzirom na to da se giht razvija kao posljedica gojaznosti, prevelike upotrebe mesa ili alkohola. To je, u stvari, hrana bogata purinima. Iz prehrane potpuno izbaciti • namirnice bogate purinima, mesne prerađevine, sardine, školjke, haringu, pivski i pekarski kvasac, alkohol Namirnice koje se mogu koristiti samo jedanput sedmično • govedina, teletina, ovčetina, slanina, kobasica, pileća supa, ćuretina, srnetina, fazan, losos, jastog, rakovi, pastrmka, inćuni

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Namirnice koje imaju umjeren sadržaj purina i ne treba ih koristiti češće od jedne namirnice četiri puta sedmično • bujon, karfiol, špinat, grašak, šparoga, pasulj, gljive, ostrige, tuna, ikra, svinjetina, šunka, jetrene kobasice, zečetina, pačetina, integralne pahuljice, hljeb Prihvatljiva prehrana uključuje: • nepurinske sadržaje • nemasno meso ili riba do 150 grama dnevno • čaj, kafa, kako i čokolada • karbonizovana bezalkoholna pića i voćni sokovi • med ili šećer do 50 grama dnevno • povrtne i krem supe bez mesa • sve vrste korjenastog povrća: mrkva, cvekla, repa, rotkvica, zeleno lisnato povrće, krompir (najbolje kuvan, ne pečen zbog masnoća) • sve vrste voća • maslac i masnoće potrebno uzimati umjereno • integralni hljeb i žitarice • mlijeko, jogurt, kiselo mlijeko, svježi kravlji sir, mozzarella, trapist i drugi polumasni sirevi • orasi, kikiriki, lješnjaci i maslac od kikirikija Hrana koja može izazvati smetnje u vrijeme akutnog napada • integralni hljeb i žitarice, dizana i pržena tijesta, svježa peciva i hljeb • mahunarke, karfiol, špinat i blitva, konzervisano povrće, orašasti plodovi • visokomasni mliječni proizvodi • gotovo sve kategorije mesa, plava riba (bogato purinima) • kakao i čokolada, biber, senf, masni kolači s kremom, mljevena kafa, crni čaj Hrana koja pogoduje u vrijeme akutnog napada gihta, ali i kasnije • dvopek, tost, riža, kukuruzni i pšenični griz • svo korjenasto povrće (krompir, mrkva, cvekla) te tikvice, salate, paradajz, zelene mlade mahune • voće i voćni sokovi • umjereno masni mliječni prizvodi • kuvana bijela riba, jaja, nemasne riblje supe • maslinovo ulje 33

Z D R A V S T V O

blacija retine predstavlja teško oboljenje oka u kome dolazi do odvajanja senzornog dijela retine od retinalnog pigmentnog epitela. Da bi retina normalno funkcionisala i da bi oko vidjelo, ova dva dijela retine treba da su u kontaktu. U suprotnom, dolazi do gubitka funkcije retine i nakon nekog vremena njenog propadanja, što u najgorem slučaju može dovesti do sljepila na zahvaćenom oku. Lebdeća tjelašca i zavjesa u vidnom polju su neki od simptoma odvajanja (ablacije) retine. Za ovo stanje je više nego važno da se prepozna u što je moguće ranijem stadijumu kako bi bio započet odgovarajući tretman na vrijeme. Rizik za ablaciju retine veći kod odraslih koji imaju visoku kratkovidost, nakon povreda oka, hirurgije katarakte, kao komplikacija drugih oboljenja oka (npr. dijabetesa) kao i u porodicama gdje postoji sklonost ovom stanju. Sa starenjem se povećava rizik od ablacije iako se i kod mlađih ljudi javlja ablacija, obično nakon povreda. Simptomi su ispočetka obično prikriveni i sastoje se od različitih zamućenja koja se kreću unutar oka, bljeskova i/ili pojave zavjese u vidnom polju. Često se ispočetka radi o minimalnim simptomima na koje pacijenti i ne obraćaju pažnju. Lebdeća tjelašca (floaters) se mogu primijetiti u obliku različitih linija i oblika koje se miču unutar vidnog polja. Ovo je uzrokovano zamućenjima u staklastom tijelu oka čije sjene na retini daju ovakve simptome. Lebdeća tjelašca su obično bezopasna i manje-više ih svako ima. Ako se odjednom jave i ako im se naglo uveća broj pa ako su još praćena bljeskovima u tome slučaju je najbolje uraditi oftalmološki pregled gdje će ljekar pregledati očno dno nakon širenja zjenica. Bljeskovi predstavljaju reakciju retine na mehaničko podraživanje, obično zbog jačeg pripajanja skvrčenog staklastog tijela za retinu ili kao rezultat rascjepa same retine. Zavjesa u vidnom polju je znak da ablacija počinje da se približava zadnjem dijelu oka kao i da je razderotina retine dovela do ablacije. Zavjesa se obično povećava i raste i na taj način, u stvari, smanjuje vidno polje. Ovo se nekada može javiti prilično brzo, što obično alarmira pacijenta da potraži oftalmologa. Veoma je važno da se moguća razderotina retine ili početna ablacija na vrijeme prepoznaju. Što se prije stanje prepozna šansa da se sačuva vid je neuporedivo veća. Jedini efikasan način tretiranja abla34

Ablacija retine

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Trakcijska ablacija retine

cije je hirurgija oka. Ako se radi samo o razderotini retine, koja još nije dovela do odvajanja retine, nekada je dovoljno samo uraditi laserski ili krio tretman oko same razderotine, što će dovesti do stvaranja ožiljka oko rupture i na taj način sprečavanja ablacije. Ako je došlo do odvajanja retine potrebno je uraditi operaciju koja se zove vitrektomija, kada se odstranjuje staklasto tijelo, ukljanjaju mogući uzroci koji su doveli ili dovode do cijepanja i odvajanja retine, retina vraća na mjesto i obrađuju razderotine i rupe na retini. Na kraju operacije potrebno je

Ablacija retine nakon traume

u oko staviti silikon ili gas koji će pridržavati retinu dok razderotine retine ne srastu. Nekada je prije vitrektomije potrebno uraditi i operaciju katarakte (tj. uklanjanja prirodnog sočiva) ako prirodno sočivo smeta da se vidi dobro očno dno ili ne dozvoljava da se pravilno istretira periferija očnog dna. Nekim pacijentima je uz to potrebno staviti silikonski obruč oko oka koji služi da smanji obim oka i

na taj način pomogne da se retina ponovno vrati na svoje mjesto. Nakon operacije je nekada potrebno nekoliko dana držati glavu u preporučenom položaju kako bi se optimalizovalo dejstvo gasa ili silikona tokom zarastanja razderotina. Ne postoji način da se spriječi ablacija retine. Važno je smanjiti rizik povreda u sportu, na radnom mjestu ili drugim situacijama nošenjem odgovarajuće zaštite za oči. Svakako da se rizik teškog oštećenja vida može smanjiti tako što će se stanje dijagnostikovati i tretirati što je

Pars plana vitrektomija (PPV)

moguće prije, najbolje isti ili sljedeći dan od postavljanja dijagnoze. Redovne posjete očnom ljekaru i pregled očnog dna nakon širenja zjenice su od velike pomoći da se otkriju stanja koja mogu dovesti do ablacije. U odabranim slučajevima od pomoći je uraditi preventivni laserski tretman retine, a svaka otkrivena rupa ne retini treba da se obradi laserom.

Z D R A V S T V O

Misterija muškosti i seksualne disfunkcije

Gasi li se muškost?

uškarac mora da štiti i razvija svoju muškost. Kada kažem da je štiti, to znači da je ne stavlja na raspolaganje ženama u zamenu za beznačajne ustupke (da se zadovoljava time što je u njenom društvu ili ako je ona samo sa njim ljubazna) već da je upotrebi za seksualno spajanje sa ženom. Ako to shvati, muškarac odmah postaje privlačniji za ženu što se, takođe, dešava kada on ima svoje stavove koje žena ne može lako da pobije. Ženu treba privoleti na seksualno spajanje što je siguran put kojim se muškost može zadovoljiti. Muškost nije apstraktan pojam i ne može se izgubiti sama od sebe. Onaj deo muškosti koji je muškarac dobio rođenjem, fizičkim izgledom i snagom i psihičkim statusom on ne može da izgubi nikada. Prava muškost je ona kojoj je žena glavna hrana, ali koja ujedno ne dozvoljava da bude sama pojedena. Prema tome, muškost se najčešće degradira, gubi, ili smanjuje samo onda kada muškarac dopusti da fizički slabija žena suprimuje njegovu muškost do neverovatnih granica“. (Skrivena seksualnost – dr Jovo Toševski) Ljubav definišemo kao sposobnost da se otvorimo i pustimo u sebe ono drugo. Ona uvek znači istinski susret s drugim čovekom. Usmerena je na njegovu dušu, dok je seksualnost okrenuta ka telesnom spajanju. Za ljubav seksualnost predstavlja veličanstveno pomoćno sredstvo, koje omogućava da se i na telesnom nivou prevaziđu granice i doživi jedinstvo. Što se više ljubav odvaja od seksualnosti i što više seks sledi samo cilj sopstvene požude, utoliko brže se iscrpljuju seksualne draži. Da bi se još doživelo uzbuđenje, podsticajne draži moraju da budu sve originalnije, sve čudnije i sve istančanije.

Vlado Ilić, ovlašćeni instruktor poretka ljubavi/porodičnog rasporeda po Bertu Helingeru

Ima li snage savremeni muškarac da emancipaciju žena, za seksualnu reočuva svoju muškost i izbegne problem voluciju itd. seksualnih disfunkcija u partnerskom Upravo kulminacija obespravljenoodnosu? Gasi li se muškost? sti žene dovodi do pobune i borbe za ravnopravnost. Ali borba se ponovo vodi na „bojnom polju“ patrijarhalne kulture “Oče naš, koji si na nebesima, i energije, dakle, istim sredstvima. I žeda se sveti ime Tvoje, na na jednoj strani dobija bitku, ali istoda dođe Carstvo Tvoje, vremeno kao da sa svakom dobijenom da bude volja Tvoja i na zemlji kao na bitkom gubi rat. Takozvanom emancinebu...” pacijom dobija prividnu ravnopravnost, Svejedno gde živeli, ovo su ključ- a njome i nove zadatke, nove obaveze. ne reči na kojima se temelje kultura, Dobija pravo na obrazovanje i pravo na vaspitanje i tradicija hrišćanskog sveta. posao, čime postaje i sve samostalniPreko njih se idealno uklapa u savre- ja. Ali ne napušta staru, iskonsku ulogu meni svetski patrijarhalni, to jest jang žene i majke koja se stara o porodici, društvenopolitički sistem vrednosti. U brine o deci, rađa, daje i time produžava današnjem svetu, kao i u politici, do- život. Istovremeno postaje žrtva svoje miniraju poremećen sistem vrednosti, sopstvene „emancipacije“. Jer sada ima gramzivost i strah. I to ne nekakav mali dvostruku ulogu: ulogu „muškarca“, čistrah, nego onaj suštinski, pra-strah, ne ja je zapravo tradicionalna uloga da se strah od smrti, nego strah od života, da- stara za materijalno preživljavanje pokle, strah od žene – majke – pramajke. rodice, i svoju staru ulogu, ulogu žene. Kao posledica toga, muškarac i otac Onaj isti strah koji je doveo do veličanja junaštva na bojnom polju i istovremenog sve više se oseća nepotrebnim u vlanipodaštavanja i omalovažavanja vred- stitoj porodici. Do juče mažen i pažen nosti žene i majke. Svekoliko takozva- u lepom i lagodnom životu u HOTELU no blagostanje savremenog čoveka za- MAMA, nastavlja da živi gotovo istim snovano je na ratu i ratnoj industriji. Za životom u HOTELU ŽENA. Jer iz velike kralja, predsednika, vladara itd., dakle, ljubavi žena vrlo rado sve preuzima na uvek „oca“ i otadžbinu (otac-bina) se sebe. Trči na posao, s posla kući, dajući umire, ali gde se onda i za koga živi? se do poslednjeg daha, do potpune isNačin života u patrijarhatu logična crpljenosti. I što je njeno davanje veće, je posledica smanjene prisutnosti očeva muškarac se nesvesno oseća sve više tokom vekova, prouzrokovane sve če- zapostavljenim i nepotrebnim, tražeći šćim ratovima i služenjem očeva u nji- spas na poslu, u sitnijim ili krupnijim ma, bilo kao branilaca ili agresora. Naj- avanturama, alkoholu... važnija činjenica jeste da njih faktički Emancipacija žena poražavajuće je nema. A ako se i vrate živi, u kratkom uticala i na, usred manjka očeve enerpredahu između dvaju ratova, moraju gije, ionako već poljuljanu mušku sekda se staraju o setvi, žetvi i materijal- sualnost. Stvoreni su novi medijski klišei koji sugerišu da su muškarci vinom opstanku porodice. I tako, žena, majka, dobija usred novnici, da ne kažem grubi seksualpatrijarhata sve značajniju ulogu, po- ni nasilnici koje treba ukrotiti, od njih novo i sve više postaje centralna snaga se počinje očekivati da budu mlakonje, u porodici, odgovorna za njeno napre- ali istovremeno i seksualni šampioni, dovanje i produžetak. To dovodi do još pogotovo od kada je sredinom prošvećeg straha muškaraca i nastavljanja log veka “otkriven” ženski orgazam, rata – umesto na ratnom bojištu, usred stvara se medijalna slika o muškarcima čija je uloga da po svaku cenu zaoaze života, usred porodice. Danas smo učesnici i svedoci razvo- dovolje ženu. To je i ženu, a pre sveja te dinamike koja je u prošlom veku ga muškarca, dovelo u novi ćorsokak, stvorila uslove za nastanak pokreta za umesto da uživaju u ljubavnim dražima

Z D R A V S T V O

Poredak ljubavi

seksualnosti i međusobnog otkrivanja, seks po sebi počinje da poprima konture još jednog od mnogih stresnih faktora moderne civilizacije. Kako to prevazići? Opet žena ima ključ u svojim rukama, tako što će deo odgovornosti predati muškarcu, ocu zajedničke dece. Time će muškarcu vratiti deo dostojanstva i osećanja da je bitan za porodicu, a sebi omogućiti da ima više vremena za sebe. Kultura konflikta („integrat“) Da bi nam to bilo jasnije, pogledajmo još jednom dinamiku partnerskih odnosa sa stanovišta poretka ljubavi. Kada muškarac zavoli ženu i žena zavoli muškarca, koga oni zapravo vole? Šta je to čarobno što ih je privuklo i navelo da se zavole? Pojednostavljeno rečeno, poput nevidljivih magneta privukla su se dva sistema, dva porodična sistema koji u dubini imaju mnogo sličnosti. Sličnosti kako u onom lepom, tako i u onome što nije nimalo delikatno, onome s čime ne bismo baš rado da se suočimo, jer tako je bolno i traumatično, sa svojim dubokim korenima u dalekoj, često transgeneracijskoj prošlosti. Kada prođe vreme zaljubljenosti u kojem slepa ljubav ne dozvoljava čak ni da vidimo voljenu osobu, a kamoli da

se s njom suočimo, na površinu počinju da izbijaju prve netrpeljivosti i postaju sve jače. A šta nam kod voljene osobe zapravo najviše smeta? Naše sopstvene tamne mrlje, uglavnom nasleđene, ali takođe vrlo često potvrđene nametnutom ili „naučenom“ strukturom ponašanja u našem sadašnjem životu. Svako ljubavno partnerstvo predstavlja veliku šansu i mogućnost. Mogućnost da uz pomoć voljene osobe dotaknemo one sfere koje dotad nikako nismo bili u stanju ni da pogledamo, kamoli da se s njima sučelimo. Konflikt je vrlo bitan. On nam omogućava suočavanje ne samo s onime s kim smo u konfliktu, nego i s nama samima, s tamnim, tajnim stranama vlastitog bića koje nam se, kao ogledalo, kezi kroz prisutnost osobe s kojom smo se sukobili. Dakle, reč je o nečemu što suštinski ne pripada onome s kim smo u konfliktu. To još slikovitije i jače dolazi do izražaja ako voljenu osobu – zato što je drugačija – u trenucima konflikta vidimo kao nekoga ko može da nas ugrozi, čak kao neprijatelja. Nijednog trenutka ne treba zaboraviti da je pred nama neko s kim smo u dubini duše vezani velikom ljubavlju. Voljenu osobu treba spoznati takvu kakva jeste, sa svim tananim elementima njene različitosti, napuštajući ideju da od nje pravimo nekoga nalik nama, ili je oblikujemo prema svojoj predstavi kako treba da izgleda voljeno biće. A najčešće radimo upravo to, umesto da joj dozvolimo da bude drugačija i da na toj različitosti obostrano, zajednički rastemo. Jer ako joj dozvolite da bude drugačija, ujedno joj otvarate mogućnost da se i ona na isti način odnosi prema vama, istovremeno doprinoseći uzajamnom oslobađanju od iracionalnog

“Ako vam se čini da vam se život, šta god radite, vrti u krugu, ili da vas blokira u svim vašim namjerama i željama, ili vas stavlja u prilike i okruženja ljudi koji vam ne prijaju ili ako vam pak sve ide po planu, ali imate uvijek prisutan osjećaj uskraćenosti i nezadovoljstva – vrijeme je za promjene. Postavite stvari na svoje mjesto. Prekinite krug negativnih genetskih naslijeđa, živite život u miru u i ljubavi. Rad sa transgeneracijski naslijeđenim traumama, zaleđenim emocijama, gubicima itd. je način da dopremo do onih blokada do kojih ne možemo doprijeti kongnitivnim metodama . Rad po metodu Poredak ljubavi pomaže da se integrišu i prevaziđu one genetske strukture koje su vas ‹zaglavile› i smetaju napretku u životu te prouzrokuju bolesti, nesigurnosti, strahove, loše veze,neuspjehe na poslovnom planu, siromaštvo itd. Poredak ljubavi radi baš sa tom vrstom naslijeđa od predaka. Savremena nauka epigenetika kao dio genetike dokazuje i nudi sve više objašnjenja prenosa genetskog materijala na sljedeće generacije. Stoga je ova vrsta rada veoma važna i svima onima koji rade bilo koji drugi terapeutski metod sa ljudima jer im omogućava da se riješe svojih naslijeđenih blokada, ali i da sagledaju širu sliku i princip na kome funkcioniše rad polja/kolektivne svijesti/velike duše /univerzalne svijesti. Radionica: Radom na ličnoj temi i učešćem u tuđim radovima imate priliku da riješite svoje životne probleme vezano za zdravlje, partnerske i porodične odnose, posao, novac, dugove ili bilo koje druge vama bitne teme. Raditi na temi možete iako vam u životu ‘sve ide kako treba’ ali, ipak, imate osjećaj praznine .... Polju poretka ljubavi možete postaviti i pitanje kada imate dilemu kod donošenja važne životne odluke. Prednost ove metode nad većinom terapeutskih metoda je što je to „rad u neznanju“ jer nije potrebno da ‘kopate’ po sebi, djetinjstvu, prošlosti. Postavite temu (koju ne mora znati niko osim terapeuta) i izaberete predstavnike za sebe i temu (ni oni ne znaju šta predstavljaju) i rad se odvija na način da donosi razrješenje problema čak iako vi ne shvatate sve šta se pred vama odvija...... Kolektivno nesvjesno, velika duša ili, kako mi to zovemo polje poretka ljubavi na čudesan (mada već naučno objašnjiv način) ‘odradi’ temu... Sve ovo postane jasno kada prvi put radite u nečijem radu.....” 37

Z D R A V S T V O

straha zbog ugroženosti koji se javlja u trenucima konflikta. Jer kada je voljena osoba uverena da sme da bude različita, više nema potrebe da se bori za tu različitost. Onda možete da se pogledate u oči i oboje otkrijete i sličnosti i razlike koje vas spajaju, dozvoljavajući sebi da upravo na osnovu te različitosti zajedno rastete. Za taj rast bitan je isto tako način kako se ophodimo prema sebi i svojoj okolini, šta i gde kupujemo, kako se odevamo, vodimo li pritom računa samo o trenutnoj modi i ceni, pa na sebe tovarimo sintetičke otrove, ili nam je bitno da je, na primer, pamuk od kojeg je napravljena naša odeća uzgajan bez pesticida, insekticida i drugih otrova; čime se peremo, kakvim kremama se mažemo, ako se mažemo kremom proizvedenom u laboratoriji bilo koje konvencionalne kozmetičke kuće, znamo li da se zapravo mažemo naftom koja nam zatvara pore i stvara zavisnost; odakle potiče hrana koju unosimo u svoj organizam, da li je opterećena otrovima tzv. modernog načina proizvodnje, ili je uzgajana prirodno i bez otrova; kako se ophodimo prema medijima, gutamo li sve što nam serviraju radio, televizija i novinske redakcije, ili bar povremeno svesno isključimo tu kutiju, bez želje da saznamo koliko toga lošeg se zbiva u svetu; kakve filmove i pozorišne predstave gledamo, koju muziku slušamo, s kim se družimo, koliko vremena kvalitetno provodimo s nama najbližima, u oazi i na izvorištu naše snage, u porodici; šta govorimo, o čemu razmišljamo, šta mislimo, koliko ljubavi ima u činu našeg delanja i ophođenja prema drugima... Seksualnost je opasna! New age literatura, mediji, filmska i pornografska industrija formiraju novu sliku muškarca čiji se prevashodni zadatak sastoji u tome da dovede že38

nu do seksualnog vrhunca, makar i na uštrb svog sopstvenog. U sve većem nedostatku pravih uzora u porodici koje gotovo da više i nema, jer očevi doduše više nisu mobilisani u vojsku ali su “mobilisani” na radna mesta, ili su sami pobegli na posao ili se skrivaju iza novina, utakmica ili kod ljubavnice - kako i gde god - fizički i emocionalno su sve manje prisutni i tako se iza maske navodnog autoriteta koji kinji svoje radnike ili kolege, koleginice, ženu i decu sve izrazitije krije slabić koji tako pokušava prikriti sve veći nedostatak svoje sopstvene muškosti. Ako bi muškarac ponovo stekao hrabrost da oslušne sebe umesto da sluša ono što mu sugerišu mediji, na vrlo lak način i kroz igru bi mogao otkriti sasvim nove svetove. Seksualna energija nije samo trenutna uzlazna zanesenost koja eksplodira na vrhuncu, gubljenje i u sledećoj sekundi ponovno uspostavljanje apsolutne kontrole. Seksualna energija je nešto sasvim drugo. Ona, naravno, i plaši i u svom iskonskom obliku kao neukrotiva deluje i opasno. Kada se muškarac poveže sa ocem i stekne hrabrost i poverenje u sebe i oslušne sebe i govor svoje duše i prepusti muškoj energiji očeva, moći će ponovo da uživa u vrhuncu sreće u ekstazi spajanja sa svojom ženom i to mnogo duže nego samo nekoliko sekundi. Kao što ženska energija mekoće i otvorenosti dolazi do izražaja u spajanju sa muškom tako i muška energija snage i prodornosti može doći do svoje pune snage u svom iskonskom obliku samo u spajanju sa ženskom energijom. Seksistička slika o muškarcu tome nikako ne ide u prilog, kao ni ulozi muškarca oca. Ali sastavni deo muške energije znači i biti otac sa svim blagodetima i u punoj odgovornosti uloge oca. Istovremeno, u našem društvu nedostaje i pravilno ophođenje sa dečacima u pubertetu. U doba puberteta je organizam mladog muškarca između

ostalog preplavljen testosteronom. U isto vreme su ti dečaci u školi preplavljeni obavezama, od njih se zahteva disciplina, a najveći deo vremena moraju posvetiti učenju. Ali pubertetlijama se mora posvetiti mnogo više pažnje i ljubavi umesto da se stalno samo kritikuju i izlažu različitim zabranama. Mladima treba ponovo pružiti mogućnost da osete da pripadaju porodici i društvu. Od velikog značaja bi bilo razviti modele za zajednički život više generacija umesto sve bučnije kritike i nipodaštavanja jednih od strane drugih, omogućiti očevima da ponovo odgovorno žive svoju ulogu oca i na sopstvenom primeru pokažu novom naraštaju put ljubavi, zahvalnosti, smernosti i poštovanja. Vrlo važno bi bilo uvesti ritual odrastanja i pripremu za njega, to bi ovom bitnom periodu sazrevanja muške energije dalo novi sadržaj i smisao, zaokruživanje puberteta kao perioda odrastanja bi se krunisalo ritualom koji bi značio: «Sada si sposoban da budeš odgovoran za sebe, sada si postao muškarac.» Bog Otac Vratimo se nazad pozadini značenja oca, to jest Boga Oca. Sveobuhvatna božanska sila boravi u svima nama. Istovremeno, mi smo njen integralni deo. Projekcijom Boga na nebo čovek vremenom gubi povezanost s tom iskonskom stvaralačkom snagom, gubi, dakle, povezanost sa samim sobom. Istovremeno se nalazi usred procesa dogmatizovanja pa time tabuizovanja božanskog i njegovog prebacivanja u oblast nesvesnog. U čežnji za kakvim-takvim ponovnim spajanjem, Boga se poistovećuje s ocem... ali i on se vrlo brzo seli na nebo: „Oče naš, koji jesi na nebesi...“ Otac postaje nedostižan. To dovodi do jednostranosti i oblikovanja sveta u kojem je bitan samo čovek – otac (ili sin kao njegov predstavnik). Takva jed-

Z D R A V S T V O

nostranost vodi nas izvoru militarizma, najopasnije pojave takozvanog humanističkog doba. U ime obogotvorenog oca vode se ratovi! Dokle god je sin spreman da u ime tako obogotvorenog oca ubija – dotle neće moći dodirnuti ni ljudsko ni božansko u sebi. Kada oca i majku ponovo osvestimo i vratimo iz oblasti nesvesnog u svesno, kada otac ponovo dobije svoje odgovarajuće mesto, kada majka ponovo dobije svoje odgovarajuće mesto, otvoriće nam se nova vrata ka vlastitoj povezanosti s božanskim, koje više nećemo tražiti samo negde na nebesima, nego ćemo ga osećati i u nama samima. Patrijarhalna nečovečnost povezana je i sa činjenicom da se u pojmu oca vidi samo otac, ali ne i njegova ljudskost, humanost, ona zapravo i ne postoji. Isto tako je i za pojam žene vezana samo žena, bez ičega ljudskog, humanog u sebi. Gledano s tog stanovišta, postaje nam jasno da je takozvano humanističko doba dosad najnehumanije poznato doba. To ne znači da bi sada ponovo trebalo uspostaviti matrijarhalni društveni poredak; bio bi to korak nazad, vraćanje na staro, ono davno prošlo. Napredak bi bio u integraciji svih dosadašnjih iskustava i spoznaja u cilju stvaranja nečeg novog, ali, za razliku od dosadašnje prakse, ne na zgarištima, nego na temeljima dosadašnjeg, dakle, starog. To bi istovremeno značilo da čovek mora da se oprosti od ideje da je sve u njegovom vlasništvu, da poseduje čak i ženu i dete, to jest decu. Time bi se mogao stvoriti prostor za potpuno drugačije doba, doba u kojem ne gospodare ni majka ni otac, nego i majka i otac poštuju čoveka u majci – ženi i čoveka u ocu – muškarcu, pa time i čovečnost, ljudskost uopšte. To bi značilo otvaranje mogućnosti da nakon prelaska matrijarhata u patrijarhat doprinesemo prelasku patrijarhata u svojevrsni „integrat“, u kojem ne bi dominirali ni majka ni otac, ni žena ni muškarac, nego bi bio uspostavljen novi poredak zasnovan na ljubavi, zajedništvu i obostranom poštovanju – ne na uniformnosti, nego s otvorenom mogućnošću rasta upravo na osnovu različitosti.

Muškarac novog doba je muškarac koji je svestan svoje odgovornosti u porodici, društvu i pre svega u životu. Za razliku od muškarca tzv. savremenog golbalističkog sveta koji se poput mnogih menadžera brine samo o završnom periodičnom računu svoje kompanije i pred očima ima samo sumu novca za otpremninu, pod kojom jadikuju mnogi zaposleni, on se brine o Velikom Celom koje je u svima nama i čiji smo svi sastavni deo, suprotstavlja se patrijarhalnom pritisku u cilju ostvarenja što većeg profita, poštuje svoje i tuđe granice i zalaže se za sklad u Jedinstvu. Umesto da svoju preokupaciju vezuje za oružje pa time i ratove ili uspešnost tenisera i klubova fudbalske lige, muškarac novog doba razgovara sa ženom, decom i sa kolegama i prijateljima, priča o svojim očevima i dedovima i tako se povezuje sa njima i njihovom muškom snagom, priča o svojim slabostima i problemima u partnerstvu, suočava se sa svojom agresivnošću i priča o njoj umesto da je se plaši. Mi se užasavamo od nasilja u školi i u porodici, a istovremeno svakodnevno uživamo u orgijama agresije na televiziji. Agresija je sastavni deo naše prirode. Ali moderan muškarac koji je svestan svoje odgovornosti, agresiju i nasilje ne potiskuje već se suočava s njom i uči da se nosi njome i to znanje prenosi dalje. Muškarac novog doba živi svoju muškost, ali istovremeno u senzibilnosti neguje i svoje ženske potencijale. Svestan je svog pravog autoriteta kao muškarac i kao otac. Otvoren je i za senke u svojoj duši i suočava se sa svojim strahovima, sujetom, ljubomorom, ljutnjom i besom. Spreman je da se pomiri i sa svojom usamljenošću i osećanjem bespomoćnosti. Svoju divlju i neukroćenu energiju seksualnosti pušta u svoju svest i tako svoju mušku seksualnost transformiše u životnu snagu. O ovoj temi više možete čuti, vidjeti i osjetiti na narednom uvodnom predavanju na seminaru (radionice) Poredak ljubavi, terapeuta Vlade Ilića 22. aprila 2016. godine u zgradi ATV televizije 5. sprat, Gundulićeva 33 Banjaluka. Ulaz na predavanje je slobodan!

… Oče-Majko Bože, Porodiljo Svemira, Sve što se pokreće stvaraš u svetlu. O Ti, Živote koji dišeš u svemu, Stvoritelju/Stvoriteljko naslućujućeg Zvuka koji nas pokreće…

Radionica se održava 23. i 24. aprila, a za pitanja i za prijave kontakt-telefon ili email: Tel: +387 66 111 900 E-mail: poredakljubavi.bl@gmail.com www.facebook.com/poredak.banjaluka www.orderoflove.com https://www.youtube.com/channel/ UCt4Vm2fqoqqtcGWkNhyR-KA

(Očenaš u njegovoj izvornoj verziji na aramejskom)

Trebinje, 7.3.2016.

50 godina dobrovoljnog davalaštva krvi

Prva doza krvi uzeta je 7.3.1966. godine u Opštoj bolnici Trebinje. Od tada počinju i aktivnosti u Crvenom krstu na dobrovoljnom davalaštvu krvi. Od 1970. do 1973. formirani su i aktivi DDK po preduzećima, radnim organizacijama, mjesnim zajednicama u saradnji sa komisijom pri CK i transfuzijom Opšte bolnice Trebinje. Svake godine sedmi mart je obilježavan sa akcijom tako da je to postalo tradicionalno okupljanje davalaca iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, BiH. I ove godine je ta tradicija nastavljena sa međunarodnim učešćem. U znak zahvalnosti komisija DDK pri Crvenom krstu i u saradnji sa lokalnom zajednicom za sve poginule i umrle DDK podigla je spomenploču na platou ispred bolnice i ulica je dobila naziv, „Ulica dobrovoljnih davalaca krvi“ koja vodi sa magistralnog puta prema Transfuzijskoj službi. To je odrađeno 28.9.1997. godine. Aktiv DDK „Risto Špuran“, gradske GOCK Trebinje od juna 2011. aktivno se bavi regrutovanjem mladih davalaca, organizovanjem kampanje o dobrovoljnom davalaštvu krvi u školama fakultetima i lokalnoj zajednici. Omasovljenjem i organizovanjem akcija, kao i organizovanjem seminara na bazi edukacije to je svakodnevna briga kluba jer za to i postoje prostorije u kojima se članovi DDK okupljaju. Program rada GOCK Trebinje planira i ima dvije akcije u toku godine i to 7. i 8. marta i 28. septembra. Na tim akcijama prisustvuje više od 100 članova iz susjednih republika, a najveća zahvalnost je što svake godine i svake akcije imamo podmladak, odnosno članove koji po prvi put daju krv, tako da je i ove godine njih sedmoro po prvi put dalo krv, što fotografije i pokazuju. Veliki doprinos u realizaciji ovog programa daju i članovi Kluba mladih GOCK Trebinje. Svaki klub, aktiv, društvo, udruženje koje se može pohvaliti sa novim, odnosno mladim članovima je daleko uspješnije nego klub koji se hvali sa višestrukim DDK-om. Poruka je, svi punoljetni od 18 do 65 godina, zdravi, da se odluče da samo jednom godišnje daruju tu dragocjenu tečnost. Potrebe za krvlju bile bi zadovoljene u transfuziološkim službama. Tada bi krv čekala bolesnika, a ne bolesnik da čeka na krv. M.J.

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

Z D R A V S T V O

Sastanak u Orašju

Dogovorena dinamika realizacije programa

Aktivnosti Udruženja „Zajedno“ u lokalnoj zajednici

Vladi Županije Posavske, 7.3.2016. godine održan je sastanak na kojem su bili prisutni predstavnici Županijske vlade, na čelu sa predsjednikom Marijanom Klaićem i ministrima u Vladi Damirom Živkovićem i Darkom Kasapom, koordinatorica projekata za oblasti zdravstva u Švicarskoj ambasadi u BiH Maja Zarić, pomoćnik Federalnog ministra zdravstva dr. Goran Čerkez i direktorica Asocijacije XY Emina Osmanagić u cilju davanja podrške realizaciji projekta Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u Općini Orašje. „U Orašju smo imali vrlo uspješan sastanak o temama vezanim za izgradnju Centra za mentalno zdravlje u Orašju. Dogovorili smo dinamiku realizacije programa. U Županiji Posavskoj smo u fazi završetka Centra za mentalno zdravlje u Odžaku, a na sastanku u Orašju smo definirali sve rokove, načine i sve ono što će biti urađeno u narednom vremenu vezano i za projekt u Orašju. Očekujemo da ćemo u septembru ove godine otvoriti Centar za mentalno zdravlje u Orašju“, izjavio je nakon sastanka pomoćnik Federalnog ministra zdravstva

prim. dr. Goran Čerkez. Vlada Švicarske se do sada potvrdila kao veliki prijatelj Posavine financirajući brojne humanitarne projekte. Koordinatorica projekata za oblasti zdravstva u Švicarskoj ambasadi BiH Maja Zarić izrazila je zadovoljstvo suradnjom svih institucija kako bi došlo do realizacije projekta otvaranja Centra za mentalno zdravlje u Orašju. „Vlada Švicarske već sedam godina podržava reformu sustava mentalnog zdravlja u BiH. Nama je ova županija došla u središte interesa osobito nakon poplava 2014. godine, kada smo u suradnji sa Federalnim ministarstvom zdravstva kroz projekt kojeg financiramo, osigurali timove za psihosociološku pomoć stanovništvu u poplavljenim regijama, što se potvrdilo kao velika potreba. Švicarska vlada je spremna da donacijskim sredstvima podrži financiranje infrastrukture ovoga projekta ali i za edukaciju kadra“, istaknula je Maja Zarić. Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, uz podršku Vlade Švicarske, implementira Asocijacija XY.

okviru aktivnosti Udruženja za podršku porodicima, licima i zajednici u mentalnom zdravlju „Zajedno“ iz Banjaluke, kao veoma važna aktivnost ističe se završetak priprema projekta usmjerenog na redukciju stigme i diskriminacije u lokalnoj zajednici, koja se odnosi na lica sa mentalnim poremećajima, a naročito prema osobama koje pate od shizofrenije, kao i članovima njihovih porodica. Ovaj projekat, podržan grantom Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, uz podrške Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Asocijacije XY i Vlade Švajcarske, dio je konkretnih aktivnosti za implementaciju budućeg Vodiča za izradu antistigma programa u lokalnoj zajednici, čiji je nacrt načinjen tokom prošle godine. Zajedničkim radom članova Lokalne radne grupe jedan od prvih ovakvih programa biće realizovan u Banjaluci, a glavni nosioci provođenja ovoga projekta biće Udruženje „Zajedno“ u saradnji sa lokalnim institucijama iz različitih sektora. Udruženje “Zajedno” je, uz konsultantsku pomoć profesionalaca iz nevladinog sektora i Projekta mentalnog zdravlja u BiH dovršilo projektni prijedlog nazvan “Edukacija timova porodične medicine radi smanjenja stigme i diskriminacije prema osobama s mentalnim poremećajima i njihovim porodicama.” Sa implementacijom ovog projekta predviđeno je da se započne od 1.2.2016. godine u partnerstvu sa Klinikom za psihijatriju UKC Republike Srpske Banjaluka, te relevantnim službama Doma

M.C.

Z D R A V S T V O

zdravlja Banjaluka (Centar za zaštitu mentalnog zdravlja i Služba porodične medicine). Opšti cilj ovog projekta je prevencija i smanjenje stigme i diskriminacije vezane za mentalne poremećaje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Specifični ciljevi projekta su: • Ispitati prisustvo stigme i diskriminacije prema osobama s mentalnim poremećajima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (među članovima timova porodične medicine); • Povećati nivo znanja članova timova porodične medicine o mentalnim poremećajima, prepoznavanju znakova razvijanja mentalnih poremećaja i važnosti opšteg zdravlja osoba oboljelih od mentalnih poremećaja; • Poboljšati kvalitet pružanja usluga porodične medicine kroz temeljnu i redovnu kontrolu opšteg zdravlja; • Poboljšati zadovoljstvo korisnika s mentalnim poremećajima uslugama porodične medicine; • Promovisati potrebe borbe protiv stigme i diskriminacije prema osobama s poremećajima u mentalnonm zdravlju, štampanjem i distribucijom promotivnih materijala, kao i medijskim praćenjem projektnih aktivnosti. Identifikovanje stigme i diskriminacije vršiće se anketnim upitnikom koji će popunjavati korisnici usluga zaštite mentalnog zdravlja na uzorku od 100 korisnika i dobijenih rezultata diskusijom u fokus grupama (ljekari porodične medicine i članovi porodica korisnika usluga zaštite mentalnog zdravlja). U drugom dijelu ovog projekta planira se obaviti edukacija medicinskog osoblja iz 35 timova porodične medicine radi podizanja nivoa znanja o psihijatrijskim oboljenjima i posljedicama prisutne stigme. Edukaciju će provoditi psihijatri i psiholozi, a aktivno učešće u edukacijama imaće i korisnici usluga zaštite mentalnog zdravlja na radionicama koje će voditi psiholozi. Predviđeno je da projekat traje ukupno deset mjeseci. Pripremile: Mirjana Perišić i Ružica Atanacković, UG „Zajedno“ Banjaluka

Udruženje građana „Budućnost“

Edukacija stručnih radnika u Modriči

druženje građana „Budućnost“ iz Modriče, u partnerstvu sa Specijalnom bolnicom za hroničnu psihijatriju Modriča, uz podršku USAID, započela je sa realizacijom projekta „Inicijativa za razvoj zaštićenog stanovanja za lica sa mentalnim teškoćama kroz male kućne zajednice“. Ovaj projekat je zamišljen kao pilot projekat u jednom dijelu Bosne i Hercegovine, sa ciljem provođenja u 12 opština/gradova iz područja Dobojske regije u Republici Srpskoj (7), Posavskog kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine (3) i Distrikta Brčko (1). Među prvim zadacima, kao dijela svobuhvatnih priprema za početak praktične realizacije ciljeva projekta, neophodno je načiniti analizu aktuelnog stanja u pomenutim regionima, što je zamišljeno kroz angažman stručnih

konsultanata, profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja iz Bosne i Hercegovine (prim. dr Nada Latinović-Matović, prim. dr Goran Račetović i dr Violeta Jakovljević), zaposlenih u ustanovama mentalnog zdravlja (centri za zaštitu mentalnog zdravlja i partnerska bolnička ustanova). Podaci za ovu analizu bi se dobili iz svake od pomenutih lokalnih zajednica u regionu, koje bi obezbijedile javne ustanove (centri za zaštitu mentalnog zdravlja/domovi zdravlja, centri za socijalni rad i gradske/opštinske uprave), ali i članovi porodica osoba koje pate od shizofrenije, kojima je projekat prevashodno namijenjen. U periodu 30-31. mart 2016. godine, u Motelu „Majna“ u Modriči započet je prvi ciklus interaktivne edukacije stručnjaka iz zdravstvenog i socijalnog sektora, kad je kroz dvodnevni edukativni ciklus tridesetak predstavnika svih gradova/opština imalo priliku da kroz teorijsku osnovu edukacije o značaju dobrog mentalnog zdravlja ljudi, reformskim procesima koji su se dešavali ili su u toku u našoj zemlji, zaštićenom stanovanju i primjerima dobre prakse u svijetu i jedinom višegodišnjem održivom primjeru dobre prakse u Bosni i Hercegovini (zaštićena kuća Kladari kod

Z D R A V S T V O

Modriče, koja je dio Specijalne bolnice za hroničnu psihijatriju Modriča), adekvatno pripreme za interaktivni rad po tipu grupnih radionica u kome su veoma aktivno učestvovali. Tokom dva dana se ispoljila motivisanost za podržavanje ideje ovog specifičnog načina rehabilitacije oboljelih od shizofrenije u većem broju zajednica, ali i ukazalo na aktuelne teškoće i moguće prepreke u punoj realizaciji ovih aktivnosti. Svakako je pokazan visok stepen profesionalizma i empatije prema potrebama osoba sa teškim duševnim oboljenjima, što pokazuje i visoko razvijen antistigmatizirajući odnos i stavove profesionalaca u ovim javnim ustanovama. Tokom aprila je planiran drugi dio edukacije za porodice osoba sa shizofrenijom iz ovih gradova/opština, uz dobijanje podataka iz stručnih službi gradskih/opštinskih uprava, radi kompletiranja podataka za analizu aktuelnog stanja u ovom regionu u vezi s potrebama, mogućim kapacitetima i adekvatnim rješenjima za razmišljenje o stvaranju uslova za razvoj novih oblika stanovanja za osobe sa teškim duševnim oboljenjima u zajednici u kojoj žive ili im je u relativnoj blizini. Tokom realizovanja ovoga projekta, planirane su i druge aktivnosti: formiranje klubova za podršku za oboljele i članove njihovih porodica (u saradnji sa centrima za zaštitu mentalnog zdravlja, sa dvosedmičnim sastancima/radionicama), intersektorski sastanci (u svim zajednicama, podsticanje za razmišljenje o planovima razvoja zaštićenog stanovanja), studijska posjeta Specijalnoj bolnici za hroničnu psihijatriju Modriča sa posjetom kući u Kladarima, izrada operativnih planova u gradovima/opštinama i okrugli sto koji bi se odnosio na predstavljanje tih operativnih planova te završna konferencija pod nazivom „Zaštićeno stanovanje“ na kojoj bi uz učesnike iz regionalnih lokalnih zajednica bili pozvani i predstavnici odgovarajućih entitetskih institucija, na kome bi bile predstavljene sve realizovane aktivnosti tokom jednogodišnjeg trajanja ovog projekta. Ova inicijativa svakako predstavlja snažan doprinos destigmatizaciji osoba sa duševnim oboljenjima i pomaže vraćanju njihovog dostojanstva te im daje priliku da se uključe u razvoj svoje zajednice, kao i da u što većoj mjeri koriste kapacitete ličnosti kojima raspolažu. Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje

Kontinuitet aktivnosti Udruženja „Sonata“

ove godine vremenske prilike nam idu u prilog kada je u pitanju rad i okupljanje. Spremno smo dočekali 8. mart sa raznim unikatnim predmetima i čestitkama. Naši napori su usmjereni prema zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima i unapređenju kvaliteta života korisnika i njihovih porodica, jačanju svijesti građana. Potrebe su im različite, u zavisnosti od njihovog materijalnog ili zdravstvenog stanja, ali i mogućnosti korišćenja kapaciteta zajednice u kojoj žive. Pored oboljenja, kod ove kategorije stanovnika naročito su izraženi siromaštvo i socijalna isključenost i zato im je neophodna pomoć zajednice čiji su članovi, jer nisu u stanju sami da zadovolje svoje potrebe. Pored svakodnevnih aktivnosti, članovi našeg udruženja aktivno učestvuju na „Forumu protiv diskriminacije“ koje organizuje OSCE u saradnji sa Kancelarijom ombudsmena u Trebinju. Kao dio aktivnosti osnaživanja korisnika usluga mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, Projekat mentalnog zdravlja u BiH i Asocijacija XY organizuju trening govorništva na kome će učešće uzeti i jedna naša članica. Članice „Sonate“ samostalno su učestvovale na sajmu i izložbi radova 5. marta u Trebinju koji je organizovala Privredna komora Republike Srpske. I ove godine smo se potrudili da oplemenimo naš prostor i dvorište s novim sadnicama cvijeća. Uradili smo završni račun, poslali donatorska pisma na nekoliko adresa, a imali smo i posjetu Udruženja „Izvorje“ iz Beograda, čiji članovi imaju slične probleme u vlastitoj sredini i provode aktivnosti slične našima te smo dogovorili nastavak intenzivnije buduće saradnje na obostrano zadovoljstvo. Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja

Z D R A V S T V O

ikrotalasna rezonantna terapija (MRT) je savremena metoda u oblasti kvantne medicine, nastala kao sinteza savremene tehnologije i tradicionalne Kineske akupunkturne medicine. Brzi razvoj industrije i tehnologije naveo je mnoge naučnike na istraživanje novih metoda liječenja. MRT je neinvazivna metoda efikasne terapije bez medikamenata koja se koristi u prevenciji i liječenju oboljelih te vraća oboljeli organizam na njegovo prethodno normalno stanje. MRT primjenjuju elektromagnetne talase male jačine i male talasne dužine ( 1- 10 mm) ultravisoke frekvencije koje djeluju na bolesni organizam preko određenih mjesta na koži tzv. bioaktivne tačke (BAT). BAT u suštini pripadaju akupunkturnom sistemu tačaka i djelovanjem generatora mikrotalasa dolazi do korekcije poremećenog stanja u organizmu. Za MRT se koriste i drugi sinonimi kao što su informacionotalasna terapija (ITT), kratkotalasna terapija (KT) ili mikrotalasna akupunktura. MRT ubrajamo u nove bezopasne, bezbolne i potpuno prirodne načine liječenja. Metoda MRT je nastala na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza za prvobitnu primjenu u oblasti kosmičke tehnologije, a prvi put izvještaj u javnosti je objavljen u “Moskovskim novinama” 1981. godine. Mikrotalasna rezonantna terapija kao metodološki pristup razvijan je od šezdesetih godina XX vijeka u bivšem SSSR uz statističko praćenje više od 600 000 pacijenata u više od 1500 MRT kabineta. U Briselu je 1989. god. mikrotalasna rezonantna terapija - MRT, kao reprezent kvantne medicine, proglašena perspektivnom medicinom trećeg milenijuma. Vajskopf je prvi skrenuo pažnju da jedino principi kvantne mehanike (principi identiteta i neprekidnosti i postojanje karakterističnih frekvencija vezanih za njih) omogućavaju pojedinačnu stabilnost svijeta na tri stepena samoorganizacije materije: nuklearnom, atomskom i molekularnom. Međutim, priroda, osim prva tri, poznaje barem još jedan nivo kome pripadaju živa bića koji se odlikuju svojom pojedinačnom, diferencijalnom stabilnošću. Novi trendovi prirodnih nauka medicinu i biologiju prevode iz empirijskih u fundamentalne nauke. Kvantna mehanika preko dualne prirode čestica (talasna i korpuskularna) u potpunosti opisuje stanje sistema mikročestica, uz razumijevanje i mnogih principa u makrouniverzumu (princip neodređenosti - Hajzenber44

Kvantna medicina

Mikrotalasna rezonantna terapija

Prof. dr Goran Spasojević, anatom - spec. fizikalne medicine i rehabilitacije redovni profesor Medicinskog fakulteta Banjaluka

Uređaji za MRT terapiju

gov princip i “načelo neizvjesnosti”). Kao savremena medicinska metoda našla je široku primjenu u saniranju posljedica katastrofe na černobiljskoj atomskoj centrali, a kasnije i široku primjenu u praksi zdravstvene zaštite . Princip kvantne medicine se zasniva na korigovanju energetskih tokova u organizmu. Svaka ćelija organizma predstavlja elektromagnetnu jedinicu koja emituje elektromagnetne talase koji su nastali kao rezultat biohemijskih procesa u ćeliji. Kada se u ćelijama promijeni normalno elektromagnetno polje mijenjaju se i biohemijski procesi i dolazi do raznih oboljenja. Prvo nastaju promjene u elektromagnetnoj aktivnosti ćelija na bioenergetskom ni-

vou, a nakon toga dolazi i do vidljivih organskih promjena, odnosno bolesti. MRT generatori emituju elektromagnetne impulse (“pozitivnu energiju” ) koji se šalju u naše tijelo i koriguju

poremećene frekvencije, odnosno stimulišu tijelo na izlječenje. Klinički efekti MRT su: analgezija, stimulacija krvotoka, stimulacija metaboličkih procesa u tkivu , ubrzana resorpcija edema i hematoma, ubrzano zarastanje rana, sedativni efekat, sniženje krvnog pritiska i povećanje imuniteta. Oblasti primjene - MRT djeluje na čitav organizam (holistički efekat), posebno ovakva terapija povoljno djeluje na jačanje imunološkog sistema i liječenje u svim područjima medicine, a ima mogućnost primjene: u profilaktičke svrhe (posebno antistres profilaksu), u liječenju različitih oboljenja lokomotornog sistema, oboljenja nervnog sistema, ginekoloških oboljenja, oboljenja respiratornog sistema, gastroenteroloških oboljenja, oboljenja endokrinog sistema i dr. Iz grupe bolesti neuromišićnog i koštano-zglobnog sistema tretiraju se akutna ili hronična bolna stanja: • bol u vratu sa ili bez širenja u ruke (cervikalni sindrom, cervikobrahijalni sindrom) • bol u slabinsko-krsnoj regiji (lumbalni sindrom, išijas) • bol u zglobovima (osteoartritis, artroze) • smrznuto rame • “teniski” lakat • fibromijalgija • polineuropatije • neuralgija n.trigeminusa • lezija n.facijalisa • glavobolja ... Kontraindikacije: Akutni trbušni bol koji zahtijeva hiruršku intervenciju, trudnoća, menstrualni period, maligni tumori, akutni infarkt, akutni stadijum tromboze vena, dekompenzovani pacijenti, ugrađen pejsmejker, visoka temperatura nejasne etiologije. Informacije: Zdravstvena ustanova Intermedik, Banjaluka Tel. +387 51 216-661 +387 51 216 -664

Z D R A V S T V O

savremenom svijetu, pored ostalog, ima sve više govora. Ljudi se manje druže, ali sve više govore i prenose informacije koje su istine, poluistine, laži, vjerovanja i predrasude. Sve je više školovanih lažova i prevaranata, pa je sve teže prepoznati istinu od onoga što nije istina. Tehnički izumi nevjerovatno su povećali mogućnosti da razgovaramo jedni s drugima. Govora je mnogo više, ali inteligencija čovjeka nije povećana niti je ona, takva kakva jeste, oslobođena zagađenosti neznanjem, vjerovanjima, predrasudama i negativnim emocijama. Čovjek nije postao viši. Svaka osoba je na posebnom stepenu razvijenosti; najviše ima bića na niskom stepenu razvijenosti, pa stoga manje ima uzvišenog govora koji povećava radost življenja, više ima govora koji povređuje dušu, koji umnožava zlo, a najviše je običnog govora, govora koji je po sadržaju presipanje iz šupljeg u prazno, govora koji služi da prođe vrijeme. Ljudi postaju jedni drugima vruća ringla, jer govor može da povređuje. Ono što govorimo jedni o drugima određuje kako ćemo jedni druge doživljavati. Psihološki rat i rat riječima nikad ne prestaju, njega pokreću neznanje, nesvjesnost, negativne emocije: mržnja, ljubomora i bijes, koje su svojstvene nerazvijenim ljudskim bićima, a nerazvijena ljudska bića mogu biti i osobe koje su stekle diplomu visoke škole i visoke titule. Sve više govorimo o potrebi slobode govora, a manje o dobrim i lošim posljedicama govora. Poslovice kažu da su riječi biseri, ali kad ih je mnogo da one gube vrijednost i da jezik gradi i ruši svijet. Čovjek ima neograničene mogućnosti da ispolji slabosti govora. Da zlobnog govora ne bi bilo previše, da ne bi bila od slobode govora veća šteta nego korist, neophodno ga je unapređivati, neophodno je da svaka pojedinačna osoba radi na uspostavljanju kontrole vlastitog govora, da radi na uzdizanju samog sebe. Dakle, zabrana govora ne može unaprijediti život, ali usavršavanje vlastite ličnosti, pa time i govora, može. Radom na sebi usavršavamo i govor pa je on ogledalo duše, on nas odaje, on pokazuje ko smo. Govor je osnovno obilježje naše ljudskosti, on je veličanstven izum prirode, on nam omogućava da se sporazumijevamo, a ako je molitva ili zazivanje, omogućuje da dođemo u vezu s Višim silama. Novorođenče ne umije da govori niti razumije govor. Uporedo sa rastom, sazrijevanjem motorike, inteligencije i psihičkog života u cjeli46

Riječ gradi i razara Ljudi su gladni tišine. (Rečeno u filmu „Nel“)

Mladen D. Marković, klinički psiholog

ni, razvija se i govor. Nakon rođenja, kod djece se javljaju određeni glasovi, pretežno samoglasnici. Ovi glasovi se javljaju u istom obliku kod djece svih nacionalnosti i svih rasa, a izgovaraju ih i djeca koja su gluva od rođenja. Ta činjenica je dokaz da djeca ove glasove ne uče. Ti glasovi su urođena osnova koja omogućuje da naučimo bilo koji jezik kojim govore ljudska bića. Riječ je osnova govora, ona ima moć da razara i gradi, ona je simbol Božje moći i pravednosti. Riječi mogu biti izvor sukoba, ali i materijalnog i duhovnog bogatstva, one simbolizuju razumnost čovjeka, ali su i Damoklov mač, opasnost koja stalno prijeti, jer posljedice izgovorenih riječi ostaju kako god da ih opravdavamo. Kaže se da čovjeka ne možemo vidjeti dok ne progovori i da se u govoru najprije pokazuje ludost čovjeka. Prema tome kako neka osoba govori možemo procjenjivati njenu inteligenciju, obrazovanost, emocije, etičnost, koliko vodi računa o drugim, koliko je svjesna, koliko razumije, njenu dobrotu, ali i lažljivost i druge bolesti i nastranosti. Ponekad se kaže da je govor neke osobe ‘’neslan’’, čime se ukazuje na nedovršenost njenog bića. S jezika kaplju i med i otrov, ko pazi na jezik, pazi na glavu, lažljiv jezik više ozljeđuje nego bodež. Daleko je bolje biti bez jezika nego imati jezik čije su riječi zamke i trnje. Riječi ranjavaju i vuku nas u zamke sve dok ih ne osvijetlimo sviješću – dok ne postanemo svjesni posljedica izgovorenih riječi. Znati zaustaviti jezik znači postići zrelost, vladati sobom. Ono što je metla za kuću, to je samoispitivanje za odstranjivanje iz vlastitog bića svega onoga što nam otežava život i umanjuje

njegovu vrijednost. Najlakše je i najkorisnije započeti rad na usavršavanju sebe baš posmatranjem šta govorimo na kom mjestu, kako govorimo, koje riječi najčešće izgovaramo, koliko govorimo i šta je cilj svega toga. Ako usavršimo svoj govor postaćemo viši kao ljudsko biće. Da bismo unaprijedili sebe prvo je potrebno postati svjestan svega onoga čega želimo da se oslobodimo, što želimo da prevaziđemo. Susrećemo osobe s veoma različitim govornim poremećajima; neki su posljedica smetnji u govornom aparatu, sluhu ili mozgu, a neki su posljedica duhovne nerazvijenosti određene osobe, odnosno nesvjesnosti, neznanja i nerazumijevanja, ili njihove neodraslosti kao ljudskih bića. Usavršavanje sebe je prevazilaženje mana koje imamo, a za to postoje vježbe i put koji treba slijediti i to možemo raditi tokom cijelog života. Svrha vježbanja je da zategnemo ono što je mlitavo i da otpustimo ono što je prezategnuto. Na određenom uzrastu djeca govore, ali ne da bi uspostavila kontakt s drugima, ona nemaju potrebu da ih neko sluša, ona govore jer im to pričinjava zadovoljstvo, ona govore sama sa sobom. Ta vrsta govora naziva se egocentrični govor, što znači da taj govor zadovoljava neke potrebe ega ili ja. Sa uzrastom uspostavlja se socijalizovan govor. Međutim, ima mnogo egocentričnog govora kod odraslih osoba i on tada ukazuje da osoba kod koje se ispoljava ima neku vrstu teškoća u razvoju ličnosti. Osoba kod koje se ispoljava egocentričan govor ima povećanu potrebu da ostavi utisak, da dobije priznanje, ona se ponaša kao više vrijedna ili nastoji da pokaže da je žrtva drugih, ona je manje sposobna da vodi računa o potrebama drugih. To bi bilo prvo pitanje koje možemo da postavimo sebi: Zašto najčešće govorimo, koju potrebu zadovoljavamo govorenjem? Drugo važno pitanje na koje treba da odgovorimo sami sebi da bismo usavršili svoj govor, pa i sebe u cjelini, je: Koliko govorim, da li govorim više ili manje nego što je neophodno, gdje i kada govorim? Češće susrećemo osobe koje govore više, a rjeđe one koje govore

Z D R A V S T V O

manje nego što je neophodno. Bilo šta čega ima previše nije dobro. Koliko god da je nešto prijatno, ako u tome pretjerate, prestaje da bude zadovoljstvo i umjesto toga donosi bol. Mnogogovorljivost je znak nedostatka inteligencije ili nekog poremećaja ličnosti. Osobe koje govore više nego što je potrebno su lakomislene, sebične, ohole, sklone laganju i ogovaranju, ne vode računa o potrebama drugih i nesvjesne tih svojih slabosti. Posebna karakteristika osoba koje mnogo pričaju je mehaničnost i poistovjećenost tako da liče na automate pa se za one koji mnogo pričaju kaže da verglaju ili da kokodaču, da govore kao da su navijene. Osobe koje mnogo pričaju zrače negativnu energiju i zato obično izbjegavamo njihovo društvo. Osnovna slabost ovih osoba je da nisu svjesne da govore više nego što treba. Svoju povećanu potrebu za pričanjem obično povezuju s nekom pozitivnom osobinom, kao na primjer da su iskrene, društvene, da žele da pomognu i slično. Sljedeće o čemu možemo s vremena na vrijeme razmišljati je: Šta govorim, koje riječi najčešće izgovaram – da li one koje smiruju ili one koje uznemiruju, da li me drugi pažljivo slušaju, koliko se svađam? Kad se dvije osobe sretnu nešto protiče između njih, stvara se pozitivan ili negativan elektricitet koji ih privlači ili odbija, a što u velikoj mjeri zavisi i od riječi koje jedni drugim upućujemo. Riječi nekih osoba zatvaraju nam srce, a riječi drugih ga rascvjetavaju, kao što sunce rascvjetava cvijet. Kada su u zagrljaju dvije osobe koje se vole, dodir njihovih duša je najpotpuniji i najskladniji. Što su duše srodnije to je prisnija mješavina njihovih atmosfera i bolje se odigrava dodir između titraja koje odašilju. Svaka riječ koju izgovorimo prenosi određenu količinu energije, pozitivne ili negativne. Mi možemo da kontrolišemo kvalitet atmosfere u kojoj smo tako što ćemo nastojati da govorimo više riječi koje nose pozitivnu energiju. Lako je povređivati, ismijavati i rugati se drugima, ali je teže riječima povećavati sreću drugih. U svađi koristimo riječi koje uglavnom nose negativnu energiju. U stanju svađe svaka odrasla osoba, bez obzira na obrazovanje, religiju ili rasu, je nesvjesna i ne razumije ono što se dešava. Kada se svađamo tada nastojimo da glupom silom promijenimo ono što nam se ne dopada. Ako se učestalo svađamo neophodno je da tražimo grešku u sebi, ne postoji opravdanje za svađu. Kad smo svjesni ne možemo se svađati. Kako ćemo re-

agovati u svakom pojedinačnom slučaju zavisi od toga koliko gospodarimo sobom, koliko smo svjesni. Uznemirena osoba odašilje uznemirenost koja djeluje na druge, opuštena osoba zrači smirenošću. Srećni ljudi čine druge ljude srećnim.

Svako od nas bio je ponekad u situaciji da mu neka osoba govori o nečemu što ga uopšte ne interesuje. Takve osobe najčešće slušamo iz pristojnosti. Znam dosta osoba koje čim susretnem pričaju o svemu i svačemu, a uopšte se ne pitaju da li me to interesuje. Takve osobe obično izbjegavamo, jer osjećamo da nam daju nešto što nam ne treba. To su nesvjesne osobe, to su osobe zauzete sobom, njima nije potrebna osuda, njima je potrebna pomoć. Zadatak svake osobe je da se zaštiti od svega što je neprijatno za njenu dušu i da bira ono što je zdrava hrana za njenu dušu. Od toga čime hranimo dušu, od toga šta slušamo, šta čitamo, šta posmatramo, od toga s kime se družimo, zavisi da li ćemo postajati bolji ili gori, zavisi da li će nas sve više krasiti vrlina ili ćemo sve više ispoljavati mane. Ako smo sve više izloženi onome što nam rascvjetava dušu, povećava znanje, razumijevanje i svjesnost zapazićemo da imamo više smirenosti, da nas govor drugih osoba manje povređuje i da imamo više saosjećanja i spremnosti da pomognemo one kojima je potrebna pomoć. Tada

ćemo zapaziti nešto izuzetno, zapazićemo kao da nam u trenucima smirenosti neka viša sila kazuje šta ćemo reći. U nekoj prilici razgovarao sam telefonom s osobom poslije više godina. Nakon razgovora bilo mi je veoma čudno s kakvom sam lakoćom razgovarao i kako su mi pale na pamet baš prave riječi koje sam joj rekao, a nisam se uopšte pripremao za taj razgovor, razgovor je bio iznenadan. Poslije nekoliko dana negdje sam pročitao da je zajedničko svim vjerskim učenjima vjerovanje da čovjek Odozgo prima sve svoje mogućnosti i da ne brinemo šta ćemo reći i kako ćemo govoriti, jer će nam se u pravi čas dati šta treba da kažemo. Ali, to važi samo ako smo u stanju unutrašnje smirenosti, jer ako imamo unutrašnji nemir, ako osjećamo buku, govori nam se, ali mi ne čujemo. Ako živimo na ispravan način, živjećemo sve više u miru i tišini, a to će nam omogućavati da postignemo čednost, da ne procjenjujemo sve samo spolja, jer suštinu ne vidimo očima, nju vidimo samo srcem. Govor često sve pokvari. U tišini osjećamo kao da je praznik, tada više slušamo, prevazilazimo zlobu i laž u sebi, stičemo osjećanje zahvalnosti za darove dobijene od prirode, porodice i ljudskih bića u cjelini, tada spoznajemo da je tišina čarobnica sporazumijevanja i saznanja. Nije cilj da ne govorimo uopšte, to bi bilo bježanje od života. Cilj je da govorimo kad, gdje, šta i koliko treba. Jedna znamenita žena je rekla da ćutanje nije neki od riječi ispražnjen prostor, nego je promišljena i progutana riječ. KONTAKT: Telefon: + 387 51/ 252 - 011 Web site: psihostudio.com Praksa: psihotest, savjetovanje, psihoterapija.

F A R M A C I J A

astroezofagealna refluksna bolest (GERB) se definiše kao mukozno oštećenje jednjaka ili pojava simptoma producirana abnormalnim refluksom gastričnog sadržaja u jednjak (1). GERB zahvata 10-20% svjetske populacije, a naročito je rasprostranjen u zapadnoevropskoj populaciji (2). Simptomi GERB-a smanjuju kvalitet života, reduciraju produktivnost na radnom mjestu, a njihovo kupiranje povećava troškove u zdravstvu. GERB predstavlja rizik za razvoj adenokarcinoma jednjaka, zbog nastanka metaplazije sluznice jednjaka usljed dugotrajne izloženosti kiselom sadržaju (tzv. Barretov jednjak). Iz tog razloga je neophodno odgovoriti na dva pitanja kada uraditi endoskopiju pacijentu sa dugotrajnim simptomima refluksa i koje pacijente sa GERB-om svrstati u skupinu sa rizikom za razvoj karcinoma, te ih, posljedično, češće endoskopski kontrolisati (3). Mehanizmi nastanka GERB-a GERB zauzima značajno mjesto već 1970-tih godina, a od 1990. godine rađen je veliki broj epidemioloških studija na navedenu temu (4). Prva studija o refluksnim mehanizmima kod odraslih sa refluksnom bolesti dovela je do zaključka da je za 65% refluksnih epizoda odgovorna tranzientna relaksacija LES-a (donjeg ezofagealnog sfinktera), naročito 3-4h nakon visokokaloričnog obroka. Nakon obroka kiselina se skuplja u blizini kardije na vrhu bolusa hrane, što olakšava postprandijalni refluks (5). Distenzija želuca zrakom jedan je od uzroka tranzientne relaksacije sfinktera, preko aktivacije vazovagalnog refleksa i GABA receptora (6). U istraživanjima nervnih mehanizama odgovornih za tranzientnu relaksaciju donešen je zaključak da gornji gastrični mehanoreceptori prenose signal putem vagusa do mozga, a zatim natrag motornim nervima do LES-a, dijafragme i mišića ezofagusa (7). Brojne su studije, koje su prethodnih godina istraživale odgovarajuće lijekove koji će spriječiti tranzientnu relaksaciju LES-a, tzv. inhibitore refluksa. Prokinetički lijekovi koji povećavaju bazalnu kontrakciju LES-a također su razmatrani u terapiji refluksne bolesti (8). Navedena istraživanja su dovela do zaključka da su GABA agonisti (AZD3355) potentni inhibitori tranzientne relaksacije, a dejstvo ispoljavaju preko perifernih mehanoreceptora i centralnih nervnih mehanizama (9-10). Pored tranzientne reaksacije LES-a, selektivna inhibicija dijafragmal48

Gastroezofagealna refluksna bolest – review

Prof. dr Nenad Vaniš, gastroenterohepatolog, UKC Sarajevo

Slika 1. Klinički značaj GERB-a

nih niti koje okružuju sfinkter prilikom inspiracije, doprinosi refluksu. Treći motorni mehanizam koji doprinosi refluksu jeste kontrakcija longitudinalnih mišića ezofagusa, koja povlači sfinkter za 2cm proksimalno. Tri navedena motorna mehanizma za vrijeme tranzientne relaksacije dovode do anatomskih promjena gastroezofagealne junkcije i predisponiraju refluks želučanog sadržaja (11). Hijatalna hernija i promjene anatomije gastroezofagealne junkcije, naročito kod gojaznih pacijenata, nose dvostruko veći rizik za razvoj gastroezofagealne refluksne bolesti u odnosu na zdravu populaciju (12). Istraživanja iz 2016. godine ukazuju da ezofagealne epitelne ćelije igraju glavnu ulogu u patogenezi GERB-a, putem sekrecije inflamatornih citokina, među kojima se naročito ističe IL-33 koji je dokazano povišen u nukleusima epitelnih ezofagealnih ćelija pacijenata sa GERB-om (13). Simptomi MONTREAL definicija GERB-a je široko prihvaćena, a podrazumijeva ezofagealne i ekstraezofagealne simptome i komplikacije, nastale kao posljedica vraćanja želučanog sadržaja u ezofagus. Žgaravica i regurgitacija smatraju se glavnim tipičnim simptomima GERB-a, a kašalj, laringitis, astma, dentalne erozije atipičnim simptomima GERB-a (14). GERB se može klasificirati prema odgovoru na IPP u tri grupe: kompletni odgovor, parcijalni odgovor i bez odgovora na terapiju, što usmjerava daljnju odluku ljekara o endoskopskom pregledu pacijenta. Endoskopska klasifikacija GERB-a u tri skupine: erozivni GERB, neeroziv-

ni GERB (NERB) i Barretov jednjak (15). Pacijenti sa bolom u grlu, laringitisom, kašljem, uz žgaravicu ili regurgitaciju, zahtijevaju endoskopski pregled, jer je utvrđen veći postotak erozivnog ezofagitisa kod takvih pacijenata u odnosu na pacijente sa tipičnim simptomima (16). U studiji koja je provedena u periodu 2009 – 2010. godine od strane Lee SW i saradnika u koju su uključeni pacijenti sa žgaravicom i regurgitacijom podvrgnuti endoskopskom pregledu i klasificirani u NERD (neerozivnu refluksnu bolest) i EE (erozivni ezofagitis) grupu, došlo se do zaključka da pacijenti sa žgaravicom imaju lošiji kvalitet života i otežane svakodnevne aktivnosti u većem postotku u odnosu na pacijente sa regurgitacijom kao dominantnim simptomom. Također, pacijenti sa NERD-om su imali lošiji kvalitet života u odnosu na pacijente iz skupine EE (17). Velika je prevalenca pacijenata sa endoskopski negativnom refluksnom bolešću, kao i onih pacijenata koji su refraktorni na terapiju sa IPP-om, što zahtijeva objektiviziranje testova za dokazivanje ezofagealnog refluksa. Kateter pH monitoring, wireless pH monitoring - Bravo kapsula i testovi ezofagealne impedance dio su preporučene metodologije u dokazivanju GERB-a. 1970-tih godina antagonisti H2 receptora su se koristili u tretmanu GERBa, ali su pokazali djelimični uspjeh. Objašnjenje se nalazi u činjenici da je pH želučanog soka uprkos terapiji sa antagonistima H2 receptora i dalje između 2-3, a pepsin kao jedan od glavnih uzroka upale jednjaka postaje inaktivan tek iznad pH 3 (19). 1984. godine omeprazol je predstavljen kao lijek izbora u liječenju gastroezofagealne bolesti. U istoj studiji koja je utvrdila efikasnost IPP-a u terapiji GERBa, dokazana je i visoka stopa relapsa refluksnog ezofagitisa nakon isključenja terapije, što je otvorilo prostor za daljnja pitanja o dužini trajanja terapije (20). Pozitivni odgovor pacijenata na IPP terapiju smatra se potvrdom dijagnoze GERB-a.

F A R M A C I J A

Međutim, u toku posljednjih godina utvrđeno je da je pozitivni odgovor minimalan kod pacijenata sa neerozivnim GERB-om (NERB-om) obzirom da takvi pacijenti nemaju abnormalni ezofagealni pH profil, te da je žučni refluks čest uzrok simptoma kod ovih pacijenata (21). Ipak, danas je najviše prihvaćena tzv. ˝step-down˝ terapija kod koje se nakon udarne doze IPP-a 2x dnevno u trajanju od dvije sedmice, nastavi sa dvostruko manjom dozom narednih 8 sedmica. U zavisnosti od jačine simtpoma, terapija se može dodatno korigovati. U toku je evaluacija novog lijeka za supresiju stvaranja želučane kiseline, tzv. P-CAB – kalijum - kompetitivni blokator kiseline (22). Terapija GERB-a zahtijeva promjene stila života, supresiju kiseline IPP-om, prokinetičku terapiju, antirefluksnu hirurgiju ili endoskopsku terapiju. Neophodno je izbjegavati NSAR i, ako je moguće, izbjegavati ili smanjiti dozu nitrata, antagonista kalcijevih kanala i antikolinergika, izbjeći ili smanjiti pušenje - može biti kontraproduktivno zbog dobivanja na tjelesnoj masi, izbjegavati obilno uzimanje hrane i pića unutar 3 sata prije spavanja – uzimati češće, manje obroke tijekom dana. Treba izbjegavati ili smanjiti unošenje masnoća i čokolade, kao i svake hrane i pića koja potiče tegobe - kiselo voće, voćni sokovi, čaj i kafa, pepermint, luk, češnjak, cimet. Bolje razumijevanje mehanizama gastroezofagealne junkcije i refluksne bolesti omogućilo je napredovanje u oblasti antirefluksne hirurgije laparoskopskim pristupom, kao i drugih minimalno invazivnih antirefluksnih procedura. Reference:

1. DeVault KR, Castell DO. Am J Gastroenterol. 2005 Jan; 100(1):190-200. 2. Mospan CM. JAAPA. 2015 Dec; 28(12):23-6. 3. Shaheen N, Ransohoff DF. JAMA. 2002 Apr 17; 287(15):1982-6. 4. Dent J, El-Serag HB, Wallander MA, Johansson S. Gut 2005; 54:710–7. 5. Dodds WJ et al. N. Engl. J. Med.1982; 307:1547–52. 6. Wyman JB et al. Gut 1990; 31:639–46. 7. Mittal RK et al. Gastroenterology1995; 109:601–10. 8. Frisby CL et al. Gastroenterology 2005; 129:995–1004. 9. Lehmann A et al. J. Pharmacol. Exp. Ther. 2009; 331:504–512. 10. Zhang Q et al. Gut 2002; 50:19– 24. 11. Pandolfino JE et al. Gastroenterology 2006; 131:1725–33. 12. Bredenoord AJ et al. Gastroenterology 2006; 130:334–40. 13. Shan J et al. PLoS One. 2016 Mar 17; 11(3):e0151701. 14. Vakil N et al. Am J Gastroenterol. 2006 Aug; 101(8):1900-20. 15. Sharma P et al. Dis Esophagus. 2009; 22(5):461-6. 16. Poelmans J et al. Am J Gastroenterol. 2004 Aug; 99(8):1419-26. 17. Lee SW et al. World J Gastroenterol. 2014 Sep 14; 20(34):12277-12282. 18. Fass R, Dickman R. GI Motility online 2006; P1. doi:10.1038/ gimo42. 19. Goldberg HI et al. Gastroenterology 1969; 56:223–30. 20. Dent J et al. Gut 1994; 35:590–9. 21. Sifrim D, Zerbib F. Gut. 2012;61(9):1340-1354. 22. Hunt RH et al. Clinical and Translational Gastroenterology (2015) 6, e119

Inovativni antihistaminik za liječenje alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije

XADOS® Živi svoj život, zaštićen od alergije!

lergije spadaju među najčešće zdravstvene tegobe modernog svijeta i po statistici gotovo jedna petina čovječanstva boluje od nekog vida alergija. Početkom 20. stoljeća prvi ih je uočio i liječio bečki ljekar Clemens von Pirquet, koji je kod svojih pacijenata detektirao reakcije na određene podražaje iz okoline, kao što su prašina, polen i hrana. Najčešća alergija je ona na polen i sa dolaskom lijepog vremena počinju problemi milionima pacijenata širom svijeta. Simptomi alergija u vidu rinitisa, konjunktivitisa, otežanog disanja, kožnih manifestacija utiču na kvalitet života ovih osoba, koji se dodatno narušava upotrebom dosadašnjih H1 antihistaminika, koji često dovode do sedacije, umanjenja psihomotornih funkcija i otežanog obavljanja svakodnevnih obaveza, kao što su odlazak na posao ili u školu. U liječenju alergijskih rinitisa poštuju se ARIA vodiči (Allergic Rhinitis And Its Impact On Asthma), koji čine preporuke grupe eksperata iz ove oblasti, a pod pokroviteljstvom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO, eng. WHO) sa zadnjom revizijom u septembru 2010. god. Prema navedenim preporukama lijekovi prvog izbora u terapiji alergijskih rinitisa su nove generacije H1 antihistaminika, koji ne izazivaju sedaciju niti imaju interakcije sa citohromom P450. XADOS® (bilastin) je od 2010. god. u upotrebi u 28 zemalja EU za simptomatsko liječenje alergijskog rinokonjunktivitisa i urtikarije, kod odraslih i djece starije od 12 godina. Pisutan je i na tržištu BiH. Važno je naglasiti da je XADOS® (bilastin) potpuno novi antihistaminik, koji nije izvedenica već prisutnih

molekula niti njihovih metabolita. Bilastin je potentan, efikasan i posebno dobro podnošljiv antihistaminik, bez sedirajućih efekata, bez metaboliziranja putem CYP450, bez interakcije sa alkoholom ili drugim lijekovima te po svemu navedenom u potpunosti zadovoljava posljednje smjernice u terapiji navedenih oboljenja. Karakteriše ga brz početak djelovanja, 24-satna pokrivenost terapijom uz jednu tabletu dnevno. Naročito je pogodan kod starijih pacijenata sa oštećenjima bubrežne i jetrene funkcije, jer je do sada ova grupa lijekova bila kontraindicirana za njihovu upotrebu. Klinička efikasnost bilastina je do sada dokazana u 10 evropskih studija, sa preko 4600 uključenih pacijenata, u kojima je poređena efikasnost u odnosu na placebo i druge antihistaminike. Dokazana je efikasnost slična cetirizinu uz brz početak djelovanja i 24-satnu pokrivenost sa jednom tabletom dnevno. U 28 studija koje su evaluirale sigurnosni profil, tj. najčešće simptome, sedacija i umor, na preko 5000 pacijenata, dokazana je značajno bolja podnošljivost u odnosu na cetirizine, a sigurnosni profil jednak placebu. Sve navedeno obećava kvalitetniju simptomatsku terapiju alergijskih rinokonjunktivitisa (sezonskih i perenijalnih) i urtikarija, uz poboljšanje kvaliteta života pacijenata. XADOS® Živi svoj život, zaštićen od alergije! ’’Berlin-Chemie’’ marketing Saznajte više na www.bilastina.com i https:// twitter.com/bilastine

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

hodiola rosea je biljka koja pripada familiji Crassulaceae. Njeno prirodno stanište predstavljaju regioni sa hladnijom klimom kao što su Arktik, planine Centralne Azije, planinski masivi Evrope (Alpi, Karpati), Skandinavija, Irska i dr. Najbolji prirodni resurs sa najčistijim izvorima je područje Sibira. Uglavnom je nastanjena na nadmorskim visinama iznad 2280 metara. Rhodiola rosea dostiže visinu od 5 do 35 cm i postoje posebno ženske i muške biljke. U Rusiji i Skandinaviji je vekovima upotrebljavana u borbi protiv depresije, posledica stresnog i teškog života u području Sibira. Korištena je za podizanje imuniteta i poboljšanje opšteg stanja organizma i povećanje životne energije. Zahvaljujući prilično složenom hemijskom sastavu ispoljava niz efekata na funkciju CNS-a. Rhodiola utiče na poboljšanje raspoloženja, ublažava depresivna stanja, poboljšava mentalne performanse, poboljšava pamćenje, sprečava nesani-

cu. Ovi efekti se povezuju sa uticajem hemijskih sastojaka ekstrakta Rhodiole koji uravnotežuju nivoe serotonina i dopamina, a utiču na nivoe opioidnih peptida, posebno beta endorfina. Upotrebljava se sušeni rizom koji sadrži etarska ulja bogata monoterpen hidrogen-karbonatima, monoterpen alkoholima i alifatičnim alkoholima. Geraniol je identifikovan u vidu geranil formata i geranil acetata. Izolovani aglikon rosiridin ispoljava inhibiciju monoaminooksidaze A i B in vitro pokazujući potencijalno pozitivni efekat na depresiju i senilnu demenciju. Izolovano je preko 50 polarnih jedinjenja iz vodeno-alkoholnog ekstrakta monoterpen alkoholi i njihovi glikozidi, flavonoidi, fenilpropanoidi, proantocianidini, arilglikozidi, derivati galične kiseline i dr. Rozalini su jedinjenja koja uključuju rosavin, rosarin i rosin i zaslužna su za pozitivne efekte Rhodiole, pogotovo sinergističke efekte u fiksnim kombinacijama rhodiolosida, rosaurina, rosarina i rosina. Osim pomenutih jedinjenja, polifenoli salidrozidi: rhodionizid, p-tirozol i rhodiolin su izuzetno aktivni u vezivanju slobodnih radikala i smanjivanju štetnih uticaja stresa i sprečavanju nastanka 52

Rhodiola rosea (Crassulaceae)

Mr ph. Anica Crkvenčić

oboljenja. Antioksidativni efekat ispoljavaju i antocianidini, hlorogenična i galična kiselina, kvercetin i kemferol. Rađena su klinička ispitavanja u kojima je potvrđen pozitivni efekat na smanjenje intenziteta depresije primenom 340-680 mg ekstrakta Rhodiole na pacijentima u dobi 18-70 godina, nezavisno od pola. Za izradu tableta, odnosno kapsula koristi se ekstrakt sušenog rizoma biljke Rhodiola rosea ili se preparati izrađuju u vidu tinkture. Per os preparati obično sadrže oko 100 mg standardizovanog ekstrakta sa 3% rozavina i 0,8-1% salidrozida, jer je prirodna u drogi zastupljenost ovih komponenata 3:1.

javlja hronično i samim tim izaziva niz negativnih efekata te energetski iscrpljuje organizam. Stoga je opravdana upotreba preparata Rhodiole u cilju: • poboljšanja fizičkih i mentalnih sposobnosti, • postizanja emocionalne stabilnosti, • sprečavanja depresije, • sprečavanja napada panike i anksioznosti, • sprečavanja seksualne disfunkcije, • poboljšanja imuniteta, • sprečavanja preranog starenja organizma i pojave hroničnih oboljenja i karcinoma,

Uobičajeno doziranje je dva puta • sprečavanja nesanice i postizanja dnevno po jedna tableta, pri čemu se kvalitetnijeg sna. jedna uzima rano ujutro, a druga u rano popodne. Literatura i izvori: Gregory S. Kelly: “Rhodiola rosea a possible plant U savremeno doba stres nije više adaptogen“, 2001. en.wikipedia.org samo odbrambeni mehanizam, nego se

akon duge zime, kada u našoj prehrani nedostaje svježe voće i povrće, mogu se pojaviti neugodni simptomi poput hroničnog umora, glavobolje, depresije i pada imuniteta. Iskoristite proljeće da napunite organizam vitaminima i mineralima, očistite ga od toksina i pripremite se za sljedeću godinu. Iako detoksikaciju organizma možete napraviti u bilo koje godišnje doba, proljeće je najbolje vrijeme za to. U prirodi proljeće je vrijeme buđenja, obnavljanja i rasta. Ritam našeg tijela povezan je sa ritmom prirode. Za naš organizam proljeće je takođe vrijeme regeneracije i obnavljanja. Zbog toga ovo je vrlo pogodno vrijeme za čišćenje organizma.

PRIRODA I

Kopriva i srijemuš – prvi vjesnici proljeća

mo u prirodi i odmah jedemo. Koprivu možete koristiti za cijeđenje soka, pravljenje zelenog smoothija, a bebi se može uvesti u jelovnik već od 8. mjeseca života. Kako kopriva sadrži i vitamin C u sebi, odlična je u kombinaciji sa bilo kojim voćem za vašu bebu ili dijete. Kopriva ne žari kada se iscjedi u sok ili izblenda u blenderu. Nikada nemojte Kopriva božji dar za čistu krv Kopriva je jedna od najkorisnijih lje- djetetu dati svjež list koprive u komadu kovitih biljaka. Kad bi ljudi shvatili koli- da jede, to je zaista opasno. ko je ova biljka ljekovita, sadili bi samo koprive. Svi dijelovi koprive - stabljika, Čaj od koprive protiv alergija lišće, korijen i cvijet - imaju ljekoviPolenske alergije su sada u punom ta svojstva. jeku, ali prava nevolja je u tome što sve

Ako imate manjak željeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno, kopriva je to što Vam treba! Ona sadrži puno željeza i uspješno se koristi kod anemije. Nakon određenog vremena, opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa. Kopriva je divlja biljka, samonikla, dakle, nije vještački uzgajana, modifikovana. Divlje bilje je najkorisnije u našoj ishrani. Treba ga brati u prirodi, što dalje od puta i izvora zagađenja (planina, proplanak, livada i sl.). Kopriva je domaća biljka, sa našeg podneblja, nije uvezena, brana zelena niti prskana raznim otrovima radi zaštite od buđanja u transportu i slično. Zato je najkorisnija jer je bere-

Z D R AV L J E

više ljudi pati od alergija tokom cijele godine i što, bez obzira na terapiju lijekovima, ne uspijevaju da se izliječe. Kopriva je poznata kao izuzetan čistač i obnavljač krvi. Upravo zato se koristi kod raznih anemija, slabokrvnosti, ali i alergija. U potpunosti se time ne može izliječiti alergija, ali je sigurno da vam i te kako može pomoći u tom razdoblju. Upravo počinje intenzivno doba polenskih alergija, a istovremeno je i doba kada je ova biljka u punom zamahu. Kao da vam priroda u pravom trenutku nudi svoje rješenje. Livade su prepune mlade koprive kojoj se ne može odoljeti. Nikada ne propustim ovu priliku. S obzirom na to da mnoge muči polenska alergija, obavezno se obezbijedite mladim vršcima ove biljke. Vrškovi se uvijek obnavljaju,

Priprema: Jelena Broćilović

pa vas tako ne mora mučiti savjest da nešto uništavate u prirodi. Ovu terapiju s koprivama treba da započnete što ranije, da uhvatite zamah prije nego počne razdoblje alergije. Čaj od koprive treba piti barem tri šoljice i treba biti uporan. Uvijek je efektnije piti po malo. Čaj od koprive tako možete da nosite na posao. Primijetićete i sami da su vam simptomi lakši, a kopriva će vamo dodatno podići opšte stanje organizma, što je od velike važnosti za alergičare. List koprive kao čaj spada među najbolja prirodna sredstva za čišćenje krvi i preopterećenih mokraćnih kanala, koji se manifestuju zapaljenjem ili zadržavanjem mokraće. Ovaj čaj pospješuje stolicu, aktivira razmjenu materija, otklanja grčeve u želucu i druge smetnje u varenju te jača otpornost prema „zimskim” bolestima, naročito ako je u pitanju hronična prehlada. Šoljom ključale vode poparite supenu kašiku lista, ostavite desetak minuta i procijedite. Dnevna doza je dvije šolje čaja zaslađenog medom. List koprive se bere u ovo doba godine, i to mlad i zdrav, suši se u hladu u tankom sloju da bi sačuvao zelenu boju. Korijen je najbolje da se vadi u jesen, tada se opere od zemlje i suši u sušari ili na suncu. Nauka je potvrdila da, naročito list koprive, sadrži hlorofil, tanin, karotenoid, fitosterol, vitamine C i K, kao i organske kiseline (mravlja i limunska), sluz, mineralne soli. Za prevenciju alergija preporučuje se od 20 do 30 kapi soka od koprive. Pikantna čorba od koprive Potrebno je: 1 kg mladih kopriva, 2 kašike projinog brašna, 1 dl ulja, 1 jaje, 1 kašičica rena, 1 čaša kisele pavlake, 1 kašičica aleve paprike, 1 glavica crnog luka, so po ukusu. Priprema: Vrhove mladih kopriva očistite, operite i skuvajte u slanoj vodi, zatim ocijedite i sitno isjeckajte ili ispasirajte u blenderu. U šerpi u kojoj ćete kuvati čorbu zagrijte ulje i na njemu izdinstajte sitno isjeckani crni luk, dodajte dvije kašike projinog brašna pa i njega 53

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

kratko propržite. Sipajte alevu papriku, dobro promiješajte, ubacite koprivu i opet promiješajte, nalijte oko 2 l vode, posolite i kuvajte 15 minuta na umjerenoj temperaturi. Sklonite sa ringle, dodajte ren i začinite umućenim jajetom. Služite odmah dok je vruće, u svaku porciju dodajte kašiku kisele pavlake. Srijemuš “ubica otrova” Poznat i po nazivima crembuš, divlji bijeli luk, medveđi luk, (latinski Allium ursinum). Najčešći naziv za ovu čudotvornu biljku je srijemuš. Srijemuš je samonikla jestiva biljka, izuzetne ljekovitosti i širokog spektra djelovanja na ljudski organizam. Ono što ga posebno izdvaja među ljekovitim biljkama jeste specifičnost koja se ogleda u njegovoj rasprostranjenosti u isključivo planinskim i nezagađenim sredinama. Proglašena je za evropsku biljku, a svrstavaju je i u četiri planetarne biljke kada je u pitanju ljekovitost i dejstvo na čovjeka.

Poznati svjetski prirodnjak, koji je svoj život poklonio istraživanju i njegovanju ljekovitog bilja dr Kuncle kaže da nijedna biljka na zemlji nije tako djelotvorna u čišćenju jetre crijeva, želuca i krvi, kao što je to srijemuš. “Bolešljivi ljudi i malokrvne osobe trebalo bi da ga cijene kao zlato, mladi bi cvjetali kao ruže i razvijali se kao jele na suncu ako bi ga jeli u dovoljnoj količini”, poručuje on. 54

Srijemuš sadrži etarsko ulje koje je bogato aliinom, izoaliinom i drugim jedinjenjima sa sumporom. U mladim listovima ima 20-50 mg vitamina C i oko 7% karotena. Mnogi svjetski naučnici i medicinski stručnjaci su se na vlastitim, a i na primjerima pacijenata uvjerili u izuzetna svojstva ove božanske biljke. U pitanju je izuzetno ljekovita i naročito djelotvorna biljka koja pomaže u otklanjanju umora i iscrpljenosti, ali i u borbi s anemijom. Srijemuš je biljka poznata i po svom drugom narodnom nazivu - medvjeđi luk. Naime, vjeruje se kako medvjed poslije dugog zimskog sna, nakon što prvi put otvori oči i izađe iz brloga, kreće u potragu za ovom samoniklom biljkom. Pomoću nje on čisti organizam i vraća svoju snagu i vitalnost. Divlji luk je zaista jedan od najsnažnijih čistača organizma, kojeg pronalazimo u prirodi, jer pomaže u otklanjanju toksina nakupljenih u našem tijelu tokom zime. Nije čudo što i životinje posežu za njegovim ljekovitim moćima – iskustvo ih je naučilo da medvjeđi luk vraća energiju neophodnu za opstanak.

Način upotrebe je isti kao i kod običnog maslaca. Namaz od srijemuša i sira

Veoma ukusan i brz, mliječni namaz od sremuša ili medvjeđeg luka sa krem sirom i limunom. Odličan kao namaz za sendviče ili uz krekere ili svježe povrće! • vrijeme pripreme: 10’ • ukupno vrijeme: 10’ • količina za jednu manju teglu • Sastojci • 25 g (ili malo više) srijemuša (medvjeđeg luka) • 100 g krem sira (punomasnog) • 150 g pavlake • 1,5-2 kašičice limunovog soka Sok od srijemuša • pola kašičice soli Za pripremu ovog soka potrebni su • biber vam listovi srijemuša koje ćete sitno • kašika maslinovog ulja isjeckati i iz njih iscijediti sok uz pomoć sokovnika ili cjediljke. Dobijeni sok Postupak skladištite u nekoj maloj flaši ili stakleOperite srijemuš, isjeckajte nakrunoj tegli. Možete konzumirati po jednu pno i zajedno sa solju i maslinovim kašičicu soka od srijemuša tri puta na uljem izmiksajte u nekoj sjeckalici, blendan, koju ćete dodati u vodu, čaj ili jo- deru ili koristite štapni mikser. Dodajte krem sir i mileram, limugurt, po želji. nov sok i maslinovo ulje. Ponovo izmiksajte nakratko, dok ne dobijete glatku Med od srijemuša Da biste pripremili med od srije- smjesu. muša, biće vam potreban prethodno Probajte i prilagodite ukus - dodajpomenuti sok od srijemuša, koji ćete te još soli po potrebi, limunovog soka dodati u prirodni pčelinji med. Sastojke ili ulja. Pospite biberom i još jednom pomiješajte u sljedećoj količini: 300 ml sve fino izmiješajte i prespite u teglisoka od srijemuša na 1 kg meda. Mo- cu. Nakapajte malo maslinovim uljem žete konzumirati po jednu kašiku ovog i služite odmah uz neke fine krekere meda od srijemuša, tri puta na dan, uz ili svjež hljeb, ili čuvajte u frižideru domalo vode. bro zatvoreno. Namaz možete čuvati nekoliko daMaslac od srijemuša na, ali mislim da ovo važi samo ako Za pripremu su vam potrebni slje- pravite najmanje duplu mjeru! deći sastojci: Nema potrebe čekati da dođe bo– 50 g listova srijemuša lest. Nikakva bolest neće imati šanse, – 750 g maslaca ako naučimo cijeniti prirodu i ono što – so i biber po želji Sitno isjeckane listove srijemuša nam ona pruža. pomiješajte sa prethodno istopljenim maslacem. Zatim posolite i pobiberite po želji, i sve dobro promiješajte da se sjedini. Dobijenu smjesu stavite u frižider, kako bi se vratila u čvrsto stanje.

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

ZDRAVSTVO - SRBIJA

a unapred zakazani razgovor, kako se u javnosti smatra, o „najmoćnijem i najbogatijem“ Fondu u Srbiji, dočekali su nas u svom kabinetu vršilac dužnosti direktora dr Verica Lazić, predsednik Upravnog odbora Velimir Miličić i šef kabineta Jelena Čuturić. U opuštenoj atmosferi, na sva naša pitanja postavljena dr Lazić sa lakoćom dobijamo detaljne odgovore u jednom dahu te stičemo utisak da i pored mladosti iza direktorke stoji veliko iskustvo, znanje i stručnost, a o ustanovi kojom uspešno rukovodi za nju nema ništa nepoznato. Ekskluzivni razgovor za časopis „Medici.com“ vodio Radenko-Rade Karalić, a sagovornica nas prvo upoznaje sa istorijatom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije, a po tom sa organizacijom, nadležnostima, zadacima... ove ustanove od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Zbog ustavnih promena došlo je do izmene određenih zakonskih propisa iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja. Zakonom o zdravstvenom osiguranju iz 1992. godine prestali su sa radom Republički fond zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, Pokrajinski fond zdravstva u Novom Sadu i Prištini i opštinski fondovi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike Srbije bez autonomnih pokrajina i na teritoriji AP Vojvodine, a 12.4.1992. godine počeo sa radom Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Zavod preuzima imovinu grada, pokrajina i Republike koja im je kao imovina radnih zajednica samoupravnih interesnih zajednica zdravstvene zaštite preneta danom stupanja na snagu Zakona o društvenim delatnostima („Sl. glasnik RS“ br. 1/90). Zavod preuzima zaposlene u organima koji su obavljali stručne poslove za fondove koji prestaju sa radom. Izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 57/11) Republički zavod za zdravstveno osiguranje promenio je naziv u Republički fond za zdravstveno osiguranje. Zakonom o zdravstvenom osiguranju utvrđeno je da je Republički fond za zdravstveno osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kojem se ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osigu56

Intervju: dr Verica Lazić, vršilac dužnosti direktora RFZO Srbije

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

ranja i obezbeđuju sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Republički fond za zdravstveno osiguranje obavlja delatnost koja obuhvata: sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja kao i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga u cilju sprovođenja zdravstvene zaštite osiguranih lica, sprovođenje međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, finansijsko poslovanje, obavljanje drugih stručnih, kontrolnih poslova (koje obavljaju nadzornici osiguranja) i administrativnih poslova kao i davanje pravne i druge stručne pomoći osiguranim licima u skladu sa zakonskim aktima.

Radenko-Rade Karalić i dr Verica Lazić

Delatnost i obaveze Republičkog fonda proizlaze iz Zakona o zdravstvenom osiguranju i Statuta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i odnose se na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja: prava na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (član 30. Zakona o zdravstvenom osiguranju). Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Broj osiguranih lica Republičkog fonda na dan 24.3.2016. godine je

Z D R AV S T V O - S R B I J A

7.191.338. Poslove sprovođenja obaveznog zdravstvenog osiguranja obavljaju Direkcija, Pokrajinski fond i 31 filijala sa ispostavama i isturenim šalterima. Ispostave se organizuju u sedištu opštine kako bi osiguranicima bila omogućena dostupnost svih službi u ostvarivanju prava. Direkcija sprovodi i poslove upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo i rešava u drugom stepenu po žalbama osiguranih lica na rešenja filijale, organizuje poslove kontrole ugovornih obaveza, interne revizije, sprovodi postupke centralizovane javne nabavke, poslove stavljanja lekova na Listu lekova. U Direkciji, koja je i sedište Republičkog fonda, poslovi se organizuju u kabinetu direktora i u sektorima i to: Sektoru za zdravstveno osiguranje i pravne poslove, Sektoru za finansije, Sektoru za javne nabavke, Sektoru za lekove i farmakoekonomiju, Sektoru za ugovaranje zdravstvene zaštite i poslove iz oblasti zdravstvene zaštite, Sektoru za kontrolu, Sektoru za razvoj i informacione tehnologije, Sektoru za internu reviziju i Sektoru za ljudske resurse. Broj zaposlenih u Republičkom fondu na dan 25.3.2016. godine je 1997. Što se tiče kvalifikacione strukture, zaposleni u Republičkom fondu imaju visoku stručnu spremu (diplomirani pravnici, ekonomisti, lekari, farmaceuti, stomatolozi), višu stručnu spremu, srednju stručnu spremu kao i osnovno obrazovanje. Kolika su izdvajanja za zdravstveno osiguranje po glavi stanovnika Republike Srbije u poređenju sa zemljama u okruženju? Izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika je prema podacima SZO iz 2013. godine 287$. Pored izdvajanja po osnovu doprinosa, zakonom je utvrđeno da osiguranici participiraju u pojedinim fazama ostvarivanja prava u troškovima zdravstvene zaštite da se npr. na svaku posetu lekaru i izdati lek na recept participira u iznosu od 50 dinara, kao i da se za lekove na Listi A1 i za određene vrste pomagala participira u procentualnom iznosu od vrednosti pomagala. Osim navedenog, znatan broj osiguranika je po imovinskom cenzusu, statusu po osnovu bolesti ili starosti, oslobođen participacije. Kakva je pozicija zdravstva Srbije u Evropi (svetu) prema pokazateljima SZO? Prema pokazateljima SZO, a što je i

Svetska banka potvrdila u svojim izveštajima, zdravstvo Republike Srbije beleži uspon na lestvici zemalja Evropske unije. Ministarstvo zdravlja preduzima mere i aktivnosti kako bi se zdravstveni sistem unapredio te u tom pravcu i Republički fond sa svoje strane, donošenjem odgovarajućih akata, daje doprinos navedenom. Tesna saradnja je dala brojne rezultate kroz bolje opremanje ustanova i kadrovsku strukturu koja se pozitivno manifestuje na smanjenje liste čekanja, npr. kod onkoloških pacijenata upućenih na zračenje. Kako Fond raspolaže sa finansijskim sredstvima? Raspoloživim sredstvima Republički fond raspolaže na racionalan, efikasan i ekonomičan način, poštujući sva načela jednakosti i dostupnosti u ostvarivanju prava, stavljajući osiguranika i njegov interes na prvo mesto. U prethodnoj godini poslujući uz primenu navedenih principa, Republički fond je sve obaveze izmirio i u kraćim rokovima od zakonom propisanih pa je tako, npr. do kraja 2015. godine, izmirena i polovina fakture za lekove za novembar 2015. godine. Takođe, naknade za privremenu sprečenost za rad se isplaćju i pre zakonskog roka od 30 dana, uvažavajući potrebe lica koja su zbog bolesti ili stanja privremeno sprečena za rad. Koji su po Vašem mišljenju mogući pravci poslovanja kako bi se još više unapredio kvalitet zdravstvenih usluga, odnosno zdravstvene zaštite u celini, a uz smanjenje troškova? Sveobuhvatnim strategijama i nacionalnim programima skrininga, očekuju se značajni rezultati u ranom otkrivanju i tretiranju oboljenja u početnim fazama, što bi trebalo da doprinese podizanju opšte kulture stanovništva za brigu i odgovornost za svoje zdravlje. Takođe, edukativnim delovanjem i programima koje bi na promociji i zaštiti zdravlja trebalo da sprovode ustanove primarnog nivoa, znatno bi se podigla svest o ličnoj odgovornosti pojedinca a i zajednice u brizi o zdravlju. Svaki di-

nar u preventivi štedi nekoliko dinara na sekundarnom nivou. Koliko sredstava odlazi na troškove lečenja u inostranstvu i da li taj iznos može biti manji a da nije na štetu bolesnika. Republički fond je u 2014. godini za lečenje u inostranstvu izdvojio oko 465 miliona dinara. U 2015. godini utrošeno je oko 505 miliona dinara za lečenje u inostranstvu 485 osiguranih lica i to 306 pedijatrijskih pacijenata i 179 adultnih. Treba napomenuti da ovaj iznos obuhvata troškove lečenja, dnevnica i prevoza po osnovu upućivanja na lečenje u inostranstvo. Imajući u vidu da je Pravilnikom o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo predviđena mogućnost angažovanja inostranog zdravstvenog stručnjaka, Republički fond je u 2015. godini angažovanjem pet inostranih stručnjaka na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbedio lečenje 28 pacijenata u zdravstvenim ustanovama u Srbiji za indikacije za koje se upućuju pacijenti na lečenje u inostranstvo. Može li se odvajati više sredstava za usavršavanje naših lekara u inostranstvu i za dolazak stranih stručnjaka radi operacija u našim ustanovama, umesto da se pacijenti šalju na lečenje u inostranstvo? Kakvo je Vaše mišljenje o ovome? Koje je rešenje dugoročno bolje? Prilikom angažovanja inostranih stručnjaka u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, naši lekari prisustvuju intervencijama što svakako predstavlja priliku da steknu nova znanja i da se usavrše što će u budućnosti svakako imati efekta. Svakako da angažovanje stranih stručnjaka predstavlja najisplativiju varijantu kada za to postoje uslovi i za sada predstavlja jedini način da se sredstva opredeljena za lečenje u inostranstvu minimiziraju, posebno imajući u vidu da se pojedini stručnjaci neretko odreknu naknade za obavljeni posao, odnosno da Republički fond snosi sa-

Osiguranici Na dan 26.3.2016 godine, Republički fond ima 7.191.338 osiguranih lica. Polazeći od demografske strukture stanovništva, evidentan je veliki broj osiguranika po osnovu penzijskog osiguranja (28,29%), kao i znatan broj stanovnika za koje doprinos za zdravstveno osiguranje obezbeđuje Republika Srbija (20,05%), a radi njihove zdravstvene zaštite. Radno aktivno stanovništvo je u kategoriji zaposlenih (39,74%), lica koja obavljaju samostalne delatnosti (4,16%) kao i poljoprivrednici (4,20%). Što se tiče dobrovoljnog osiguranja, preko hiljadu osiguranika je osigurano po kolektivnim polisama dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. 57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Direktorka dr Lazić na pitanje „Koji su Vam prioriteti u budućem radu?“ posebno ističe: Prioritet je svakako da se osiguranim licima omogući ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u najširem mogućem obimu u okviru postojećih finansijskih sredstava. Iz tog razloga krajem 2015. godine su preduzete aktivnosti na izmeni pravilnika koje donosi Republički fond. Ideja je da se Pravilnikom o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama omogući da i osigurana lica koja imaju psihijatrijsku dijagnozu ostvare pravo na rehabilitaciju zbog novonastalog oboljenja ili povrede, kao i da se eventualno proširi lista indikacija. Izmenom Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima će se u granicama finansijskih mogućnosti proširiti spisak pomagala koja se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, planiran je i rad na izmeni Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja na lečenje u inostranstvo u cilju eventualnog proširenja indikacija. Koristeći mogućnosti definisane Pravilnikom o stavljanju lekova na Listu lekova, u pripremi su posebni ugovori sa nosiocima dozvole za lekove, u mo troškove boravka i prevoza. S obzirom na navedeno, angažovanje stranih stručnjaka se nastavlja i u 2016. godini te je Lekarska komisija za upućivanje u inostranstvo odobrila angažovanje dva stručnjaka iz Italije: jedan će operisati pet pacijenata u Institutu za kardivaskularne bolesti „Dedinje“, a drugi će operisati devet pacijenata u Kliničkom centru Srbije, Klinika za neurohirurgiju. Direktno učešće u hirurškim intervencijama sa stranim stručnjacima mnogo znači našim lekarima u usavršavanju i razmeni iskustava, ali i u sticanju samostalnosti u narednim intervencijama koje će samostalno izvoditi. Šta ste kao najvažnije lično sebi „zadali“ po imenovanju za vd direktora Fonda? Prvi zadatak koji me sačekao po imenovanju za vršioca dužnosti direktora u decembru 2014. godine bio je sprovođenje postupka centralizovane javne nabavke za lekove sa Liste A i A1 koji se izdaju na lekarski recept u apotekama za period od šest meseci. Postupak je uspešno sproveden i postignute su niže cene u odnosu na cene 58

donacije zdravstvenih kartica za socijalno ugrožene kategorije osiguranika, donirati i zdravstvene kartice za svu novorođenčad, odnosno decu kojima je zdravstvena kartica prva isprava o zdravstvenom osiguranju.

cilju stavljanja na Listu lekova najsavremenijih inovativnih lekova, koji su izuzetno skupi, uključujući lekove za maligna oboljenja i druge najteže bolesti. Time će se i našim osiguranicima učiniti dostupnim lekovi za najteža oboljenja kojima će se postići bolji rezultati u lečenju i poboljšati zdravstveno stanje obolelima od karcinoma i drugih teških oboljenja. U 2016. godini nastavlja se i s Projektom zamene zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama tako da će Republički fond svakako preduzeti aktivnosti kako bi sva osigurana lica u zakonskom roku zamenila isprave o zdravstvenom osiguranju. iz Liste lekova, odnosno ostvarena je razlika između procenjene i ugovorene vrednosti. Treba istaći da je Republički fond za zdravstveno osiguranje jedini fond u okruženju koji je uspešno sproveo ovu nabavku za lekove koji se izdaju u apotekama. Drugi postupak centralizovane javne nabavke ovih lekova za period od 12 meseci je takođe uspešno sproveden. Drugi zadatak koji bih istakla je zamena zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama. Naime, Republički fond za zdravstveno osiguranje od početka 2015. godine aktivno radi na realizaciji projekta zamene zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama, imajući u vidu da je rok za zamenu 31.12.2016. godine. Ono što je posebno značajno je da je zaključivanjem Ugovora o donaciji sa Narodnom bankom Srbije u junu 2015. godine utvrđeno da će Narodna banka Srbije donirati izrađene i personalizovane zdravstvene kartice u cilju pomoći socijalno ugroženim kategorijama stanovništva Republike Srbije. Aneksom ovog Ugovora iz oktobra 2015. godine predviđeno je da će Narodna banka Srbije, pored predmeta

Koji je značaj zdravstvene kartice? Sa aspekta primene zdravstvene kartice u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, može se reći da je u toku prva faza njene primene koja trenutno donosi prednosti u vidu sprečavanja falsifikovanja zdravstvene isprave, visoke zaštite administrativnih podataka, olakšanog procesa overe, kao i olakšanog procesa promene ličnih podataka. Pun doprinos zdravstvenom sistemu, a time i samim osiguranim licima, biće vidljiv nakon realizacije projekta implementacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema koji sprovodi Ministarstvo zdravlja. Uz pomoć zdravstvene kartice, sva osigurana lica će biti u mogućnosti da koriste elektronske servise koje će ponuditi integrisani zdravstveni informacioni sistem kao što su uvid u elektronski karton, elektronski uput, elektronski recept i dr. što će u budućnosti omogućiti da osiguranici dobiju inforamciju o troškovima svojih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izdavanje zdravstvenih kartica, odnosno zamena postojećih zdravstvenih knjižica, obavlja se u nadležnoj filijali/ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Šta biste posebno istakli da ste uradili, promenili, unapredili? U sklopu mera fiskalne konsolidacije koje je Vlada preduzela kako i drugim korisnicima javnih sredstava, tako i Republičkom fondu su smanjena sredstva u Finansijskom planu za 2015. godinu. Samo na poziciji lekova su sredstva u Finansijskom planu za 2015. godinu bila umanjena za oko 4 milijarde dinara u odnosu na 2014. godinu. Pored ovog smanjenja sredstava, nakon sprovedene analize potrošnje lekova u 2014. godini, došli smo do podatka da je i potrošnja lekova u 2014. godini porasla za oko 2,5 milijarde dinara u odnosu na prethodnu godinu. Kao cilj smo postavili da se preduzmu mere u oblasti lekova, shodno novim finansijskim okvirima, ali bez umanjenja postojećih prava na lekove iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i bez dodatnog opterećenja osiguranika kroz učešće u ceni leka. Sada mogu reći da smo taj cilj u potpunosti

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ostvarili, zahvaljujući sniženju cena lekova u Listi lekova i uspešno sprovedenim postupcima javnih nabavki lekova. Na Listu lekova su stavljani lekovi koji su dovodili do sniženja cena već postojećih lekova na Listi lekova i dodatne konkurencije u postupku javne nabavke zahvaljujući čemu su postignute i niže cene lekova. Nakon tri godine, izvršena je i godišnja revizija cena lekova u Listi lekova sa uporedivim cenama referentnih zemalja (Slovenija, Hrvatska, Italija, dodatne zemlje: Rumunija, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Litvanija i Letonija) i cene lekova u Listi lekova su značajno snižene i po tom osnovu, što je takođe doprinelo sniženju cena pojedinih lekova. Na osnovu te analize sa uporedivim cenama može se zaključiti da su cene lekova u Srbiji, i to onih koje Fond plaća iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, niže u odnosu na susedne zemlje, što je i realno, jer Republički fond raspolaže višestruko manjim budžetom za lekove u odnosu na zemlje iz okruženja. Naš Fond razpolaže ukupnim budžetom od 219,6 milijardi dinara. Na kraju 2015. godine se na Listi lekova nalazilo 439 novih lekova u odnosu na kraj 2014. godine, osiguranicima je bio dostupan veći broj lekova od različitih proizvođača, snabdevanje lekovima je bilo kontinuirano, a sredstva koja je RFZO izdvojio za lekove u 2015. godini su za oko 3,4 milijarde dinara manja u odnosu na 2014. godinu. Ne manje bitno je da su u svemu tome i osiguranici platili manje oko 710 miliona dinara za lekove iz svojih sredstava, tj. da smo sniženjem cena lekova značajno doprineli i tome da osiguranici izdvoje značajno manje svojih sredstava za procentualnu participaciju koju su plaćali za lekove sa Liste A1 lekova. Zahvaljujući svemu navedenom, Fond sada plaća nadoknadu za utrošene lekove u roku od 45 dana, iako je zakonom propisan rok do 90 dana, te na taj način dodatno potvrđuje da je sve ostvareno bez dodatnog zaduživanja i da smo čak i umanjili zatečena potraživanja, tj. da smo uspeli u zadatom cilju. Svi navedeni podaci u pogledu lekova uključuju i očekivani porast potrošnje najskupljih inovativnih lekova (za oko 10% u odnosu na 2014. godinu) do kojeg je, naravno, došlo i tokom 2015. godine zbog lečenja većeg broja osiguranika i to zbog novoobolelih od najtežih malignih i neuroloških degenerativnih oboljenja, kao i zbog dijaliznih pacijenata.

Velimir Miličić, predsednik Upravnog odbora RFZO, imenovan odlukom Vlade Srbije, sa izuzetno bogatim radnim iskustvom u rukovođenju velikim sistemima u privredi a i u javnom sektoru na pitanja o ulozi i zadacima Upravnog odbora RFZO, pored ostalog, kaže: Pre svega, moram da istaknem da mi je ukazana velika čast kada me je Vlada Republike Srbije imenovala za predsednika Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, imajući u vidu i činjenicu da su članovi Upravnog odbora poznata i veoma stručna, profesionalna i odgovorna lica u svojim oblastima. Kao i u prethodnih petnaest meseci, Upravni odbor će i u narednom periodu preduzimati sve aktivnosti u okviru svojih ovlašćenja, donošenjem podzakonskih akata kojima se uređuju obim, sadržaj i postupci u ostvarivanju prava svih osiguranika kako bi pod jednakim uslovima ostvarivali pravo na zdravstvenu zaštitu. Istovremeno, radi realizacije strateških ciljeva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, unapređenjem ostvarivanja prava osiguranih lica a uz nastavak dosadašnje izuzetne saradnje sa dr Vericom Lazić, vršiocem dužnosti direktora Republičkog fonda, našu aktivnost ćemo i dalje usmeravati na kontrolu i namensko trošenje sredstava zdravstvenog osiguranja, sve u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i povećanja zadovoljstva osiguranih lica sistemom zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Ono što bih još napomenula kao značajno za prethodnu godinu jeste što su postignute uštede u sredstvima za potrebe Republičkog fonda i to tako što sam donela odluku da se ne sprovode pojedine nabavke kao što su pranje vozila, smanjene količine i vrste kancelarijskog materijala, i što je npr. svim zaposlenim, uključujući i mene, određen jednak limit za službene telefone, zatim ukinuta je reprezentacija u ugostiteljskim objektima i smanjena po vrsti i količini. Sve ove mere su rezultirale uštedom od 3 milijarde dinara, koje smo krajem godine rebalansom finansijskog plana opredelili za zdravstvenu zaštitu. Naravno, sve navedeno nije uticalo na kvalitet koji pružaju u obavljanju poslova zaposleni u Republičkom fondu. Ko u stvari upravlja RFZO-om Srbije? Republičkim fondom upravljaju osiguranici koji su ravnopravno zastupljeni

u Upravnom odboru Republičkog fonda srazmerno vrsti i broju osiguranika utvrđenih ovim zakonom o zdravstvenom osiguranju. Zakonom je definisan sastav Upravnog odbora od sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada, četiri člana predlaže ministar nadležan za poslove zdravlja, a po jednog člana predstavnici sindikata zaposlenih, penzionera i poljoprivrednika. Trenutni sastav Upravnog odbora čine navedeni predstavnici sa dugogodišnjim iskustvom u javnom sektoru, što je u velikoj meri doprinelo kvalitetnijem radu i donošenjem akata u Republičkom fondu. Upravni odbor je vrlo aktivan u radu i svojim konstruktivnim predlozima Vladi i ministarstvima ukazuje na potrebu uređenja pojedinih oblasti. Posebno treba naglasiti potpunu saglasnost svih organa upravljanja u realizaciji programa i smernica Vlade i svih akata ministarstva, čime se doprinosi realizaciji mera Vlade u svim segmentima društvenog života. Pored Upravnog odbora, članovi Nadzornog odbora takođe aktivno učestvuju u radu Republičkog fonda. Kakva je saradnja sa zdravstvenim ustanovama? S obzirom na to da Republički fond zaključuje ugovore o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite sa zdravstvenim ustanovama, značajno je da su u 2015. godini u izradi Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite učestvovale i Komora zdravstvenih ustanova, kao i komore zdravstvenih radnika. Pravilnikom su preciznije definisani kriterijumi za finansiranje pojedinih namena u ugovoru kako bi se obezbedilo da zdravstvene ustanove racionalnije troše sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ugovori za 2016. godinu su zaključeni do 31.12.2015. godine, Republički fond redovno prenosi sredstva za ugovorene namene i izmiruje svoje obaveze u zakonskom roku. Imajući u vidu da nadzornici osiguranja redovno vrše kontrole ugovornih obaveza, primetno je da su zdravstvene ustanove disciplinovanije u pogledu namenskog trošenja sredstava u odnosu na prethodne godine. Smatram da su Republički fond i zdravstvene ustanove partneri na istom zadatku – da osigurano lice što lakše, brže i potpunije ostvari svoja prava i organizovani sastanci sa rukovodiocima 221 zdravstvene ustanove sa područja 23 filijale kako bih se upoznala sa specifičnostima i problemima ustanova ponaosob koji nisu samo finansijske prirode, nego su i uslovljeni 59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

lokacijom, razuđenošću područja koje pokrivaju, nedostatkom kadra itd. Trudimo se da imamo dobru komunikaciju i da saradnjom i dijalogom rešavamo probleme tamo gde je to moguće.

zdravstvenu uslugu, nije uslov samo obezbediti ugradni materijal ili pomagalo, već i odgovorajućim organizacionim merama racionalno iskoristiti postojeće kapacitete i pružiti optimum usluga.

Pored vantelesne oplodnje i katarakte, šta je u planu za uključivanje privatnog sektora? Privatni sektor je već uključen u pružanje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i to za pružanje usluga dijalize, jer kapaciteti u zdravstvenim ustanovama u Planu mreže (državne ustanove) nisu dovoljni za pružanje ove usluge osiguranim licima Republičkog fonda. Iz istog razloga, privatne zdravstvene ustanove su uključene u pružanje usluga vantelesne oplodnje, kao i operacije katarakte za koju, iako se pruža u 30 državnih zdravstvenih ustanova, postoji najduža lista čekanja. S obzirom na ograničena finansijska sredstva, ove usluge će se pružiti određenom broju osiguranih lica. Republički fond će, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, pratiti pružanje drugih usluga i eventualno razmotriti potrebu da se privatni sektor uključi.

Poznato nam je da u okviru Sporazuma o specijalnim vezama između Srbije i Republike Srpske postoji mogućnost za saradnju u svim oblastima. Kako ste zadovoljni saradnjom RFZO Srbije i Fonda Republike Srpske? Što se tiče saradnje, ona se odvija na osnovu sporazuma o socijalnom osiguranju i sama primena se odvija bez problema. Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Republički fond za zdravstveno osiguranje su 2012. godine zaključili Protokol o saradnji i u toku njegove realizacije ova dva fonda razmenjuju iskustva u poslovnoj saradnji u okviru zakonom propisane nadležnosti, a sve u cilju poboljšanja efikasnosti i ekonomičnosti.

Kakvo je vaše mišljenje o snabdevenosti lekovima, ugradnim materijalom i pomagalima u okviru obavezne zdravstvene zaštiite? Republički fond opredeljuje sredstva zdravstvenim ustanovama prateći njihovu opremljenost, kadrovske i tehničke kapacitete za pružanje pojedinih zdravstvenih usluga i nastoji da obim sredstava definisanih finansijskim planom, rasporedi po namenama, svim zdravstvenim ustanovama na način da one imaju dovoljno sredstava za ispunjenje planova rada i da zadovolje potrebe osiguranih lica za određene procedure. Treba naglasiti da za potpunu

Časopis „Medici.com“ se štampa i izdaje punih 13 godina u Banjaluci a plasira ne samo u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, već u Srbiji i Crnoj Gori sa željom da unapredi medicinske i druge komunikacije u regionu. Kako Vam se dopada naš časopis i da li imate predloge i sugestije? Časopis je izuzetno tehnički kvalitetan i sadržajan. Dopada mi se što na jedinstven način pravite medicinsku komunikaciju te promovišete pozitivna rešenja u zdravstvenim sistemima u zemljama bivše Jugoslavije, što zasigurno ima medijsku podršku u očuvanju i promociji zdravlja. Mi vas apsulutno podržavamo i zahvaljujemo se na prostoru koji ste nam omogućili da predstavimo Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije, istakla je dr Verica Lazić.

Za decu sa posebnim potrebama

Donacija

Na inicijativu v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dr Verice Lazić sa guvernerom Narodne banke Srbije dr Jorgovankom Tabaković 4. aprila 2016. godine, zaključen je Aneks 2 Ugovora o donaciji. Navedenim aneksom je utvrđeno da će Narodna banka Srbije izrađene i personalizovane zdravstvene kartice pored socijalno ugroženih kategorija stanovništva i novorođenčadi, donirati i za decu sa posebnim potrebama i žrtve nasilja u porodici. Proširenjem donacije na decu sa posebnim potrebama i žrtve nasilja u porodici Narodna banka i Republički fond će omogućiti da najosetljivije grupe stanovnika budu oslobođene od plaćanja naknade za izdavanje isprave o zdravstvenom osiguranju, koja iznosi 400,00 dinara. Postupak podnošenja zahteva za zamenu isprave o osiguranju, odnosno izdavanje kartice zdravstvenog osiguranja, sprovodi se u svim organizacionim jedinicama Republičkog fonda.

Za multiplu sklerozu

Lekovi stižu na vreme U razgovoru sa predstavnicima Društva multiple skleroze Srbije 29.3.2016. godine dr Verica Lazić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, iskazala je uveravanje da će Republički fond nastaviti sa težnjom da svake godine za što veći broj pacijenata obolelih od MS-a, obezbedi potrebnu terapiju. Tokom proteklih deset godina, u Srbiji je broj obolelih od multiple skleroze u znatnom porastu i danas ima oko 7 500 obolelih, a leči se manje od 10%, kažu predstavnici Društva multiple skleroze. Oni su u isto vreme izrazili zahvalnost dr Verici Lazić na njenoj podršci zbog činjenice da su tokom protekle godine za 101 pacijenta više u odnosu na 2014. obezbeđeni potrebni lekovi. Predstavnici Društva multiple skleroze Srbije istakli su da je ova teška bolest i najčešći uzrok invalidnosti kod mladih odraslih osoba te je njihov glavni zahtev da se razmotri mogućnost lečenja većeg broja bolesnika od multiple skleroze u Srbiji u 2016. godini primenom IFNbeta i glatiramer acetata (GA) koji su lekovi prve terapijske linije. U isto vreme oni traže da se omogući i lečenje onih koji ne reaguju povoljno na pomenute lekove primenom novih molekula registrovanih u Srbiji, natalizumabom i fingolimodom. Ovaj zahtev se odnosi na pojedinačne bolesnike sa najagresivnijom formom multiple skleroze, a prema precizno definisanim kriterijumima. V.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iskazala je i puno razumevanje kada je u pitanju zahtev za primenom lekova druge terapijske linije za pojedinačne bolesnike sa najagresivnijom formom multiple skleroze i izrazila nadu da će modeli posebnih ugovora, na čijem oblikovanju i usaglašavanju se sada aktivno radi, biti put da se obolelima u Srbiji obezbedi veća dostupnost jako skupih inovativnih lekova.

svečanoj sali Medicinskog fakulteta u Beogradu, 21. Marta, sa početkom u 11 sati, prof. Ozek je održao svoja pristupna predavanja na temu: 1. Hirurško lečenje spasticiteta 2. Hirurško lečenje tumora moždanog stabla U ime Medicinskog fakulteta u Beogradu i dekana profesora Nebojše Lalića, prisutrne je pozdravila prodekan prof. dr Tatjana Simić, a u ime Katedre neurohirurgije prof. dr Ljiljana Vujotić. Prof. Ozek je izrazio svoje zadovoljstvo što je u Beogradu i što ima priliku da sa nama podeli svoja iskustva. Zahvalio je na gostoprimstvu i izrazio spremnost za dalju saradnju. Prva tema o kojoj je govorio bila je: Hirurško lečenje spasticiteta. Voljni pokreti skeletnih mišića su uravnoteženi impulsi aktivacije i inhibicije koju vrši moždana kora a u saradnji sa kičmenom moždinom. Ravnoteža ovih impulsa daje dobro kretanje i položaj tela. Spasticitet je posledica poremećaja ove ravnoteže i karakteriše se povećanim otporom mišića na pasivno istezanje. Postoji čitav spektar poremećaja kontrole voljnih pokreta: tremor, mioklonus, distonija, spasticitet, ataksija, balizam, horea, atetoza. Problem mišićnog spasticiteta javlja se kod raznih neuroloških problema, ali najčešće kao posledica oštećenja mozga u trudnoći ili porođaju, kod pacijenata sa cerebralnom paralizom. Ovaj spazam ometa kretanje, a nekada i negu bolesnika. Posledice spasticiteta su deformiteti skeleta, invalidnost i bol. Hirurške procedure koje se primenjuju kod ovih bolesnika su sve palijativne, njima se utiče na posledicu i ne leče se uzroci, ali one su više nego korisne i mogu mnogo da unaprede kvalitet života bolesnika, posebno ako se preduzmu na vreme dok još nije došlo do komplikovanih deformiteta kolena, kuka i kičme. U selekciji pacijenata za hirurško lečenje i izbog procedure neophodna je precizna preoperativna evaluacija (klinička, radiološka i kompjuterska analiza hoda). Veliki značaj imaju dečji fizijatri i neurolozi koji treba da upute dete na analizu hoda i dalje na eventualnu operaciju. Ciljevi operativnog lečenja su da se popravi funkcija, poboljša kretanje, omogući viši stepen nezavisnosti, olakša nega. U lečenju spasticiteta koriste se injekcije botulinskog toksina, selektivna neurotomija, duboka stimulacija

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Prof Memet Ozek

profesor neurohirurgije Acibadem Univerziteta u Istanbulu, Turska, izabran za Visiting profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu

Memet Ozek je rođen 1956. u Tiibingenu u Nemačkoj, Medicinski fakultet završio je 1981. u Istanbulu, a specijalizaciju iz neurohirurgije u Ankari 1987. Usavršavao se u Americi. Bio je šef pedijatrijskog odeljenja Univerzitetskog centra u Marmari, Turska (1991-2011). Profesor neurohirurgije je od 1999. i šef Pedijatrijske neurohirurgije na Acıbadem University od 1999. Bio je predsednik Udruženja dečjih neurohirurga Evrope (European Society for Pediatric Neurosurgery) od 2008 – 2010. Posebno se bavi tumorima moždanog stabla, talamusa, hipotalamusa, hirurgijom spasticiteta, endoskopijom i kraniofacijalnom hirurgijom.

mozga, palidotomija i selektivna dorzalna rizotomija. Ne postoji rigidni i opšteprihvaćen protokol. Svaki pacijent se analizira i traži se za njega najbolje rešenje. Lekovima, injekcijama ili nekom od hiriurških procedura. Prof. Ozek je ponudio da se jedan od specijalista iz Beograda uputi na šest meseci u Tursku, kako bi savladao osnovne principe, a potom ćemo, već ove godine, pozvati profesora da u Beogradu operiše prve pacijente, kako

bismo u budućnosti i ove procedure uveli u rutinsku praksu. Drugo predavanje pod nazivom: Hirurško lečenje tumora moždanog stabla Tumori moždanog stabla su relativno česti u dečjem uzrastu (10-18% od svih intrakranijalnih tumora kod dece ili čak do 25% svih tumora dečjeg uzrasta koji su lokalizovani u zadnjoj lobanjskoj jami). Javljaju se najčešće kod dece uzrasta 5-10 godina. Mogu biti difuzni, kada najčešće zahvataju pons, fokalni, egzofitni ili lokalizovani na prelazu prema kičmenoj moždini. Radikalna resekcija nije često moguća, ali jeste cilj hirurškog lečenja, jer posle nje većina pacijenata nema recidiva u narednih nekoliko godina. Rizik od oštećenja kranijalnih nerava je veliki (46%), ovi pacijenti neretko završe sa traheostomom (15%) ili na respiratoru (10%), ili sa gastrostomom (15%). Patologija je ozbiljna, lokalizacija delikatnija ne može biti pa iako su naše mogućnosti limitirane time, treba činiti sve kako bi se procenat radikalno uklonjenih tumora, uz minimalno oštećenje okolnih struktura, povećao, jer tada pacijenti imaju najbolju prognozu. Primena intraoperativnog monitoringa je obavezna, koristi se intraoperativni ultrazvuk i magnetna rezonanca, a prof. Ozek je sam dizajnirao instrumente koje koristi za ove operacije. Bilo je zadovoljstvo slušati predavanja i razmeniti iskustva sa ovim svetski poznatim stručnjakom. Za biblioteku Klinike za neurohirurgiju poklonio nam je svoju knjigu o tumorima zadnje lobanjske jame kod dece. Dalja saradnja tek predstoji, na dobrobit naših bolesnika. Pripremila: prof. dr Ljiljana Vujotić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

linika za neurohirurgiju u Beogradu je prva neurohirurška klinika na prostorima Balkana. Odavde su sve druge klinike bivše Jugoslavije potekle. Svi doktori koju su kasnije razvijali u svojim sredinama neurohiruršku službu ovde su specijalizirali (Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i dr.). Prvu neurohiruršku operaciju uradio je 1923. godine prof. Milivioje Kostić. Bila je to operacija tumora hipofize pristupom kroz nos. Taj datum smatra se početkom neurohirurgije u Srbiji (ove godine slavimo 93 godine). Prvo neurohirurško odeljenje osnovano je 1938, a 1951. osnovana je Neurohirurška klinika sa prvim upravnikom prof. Slobodanom Kostićem. Od 1973. nalazi se u današnjoj zgradi i nalazi se među najvećim neurohirurškim ustanovama u Evropi. Nastavna je baza Medicinskog fakulteta u Beogradu sa šest profesora, dva docenta i šest asistenata koji svakodnevno učestvuju u nastavi na srpskom i engleskom jeziku. Imamo 31 lekara specijalistu, devet specijalizanata i specijalizante iz drugih ustanova, uključujući Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku. Dolaze nam i specijalisti na edukaciju. Imali smo dva specijalizanta iz Italije. Na specijalizaciju dolaze iz Sirije, Libije, Makedonije.... Kakva je organizacija Klinike? Idemo u pravcu funkcionalne podele po odeljenjima, da se na pojedinim odeljenjima leče bolesnici sa određenom patologijom. Na primer, na Odeljenju za tumore mozga leče se pacijenti sa tumorima mozga. Imamo Odeljenje za spinalnu neurohiruirgiju, funkcionalnu neurohirurgiju (operacije nerava, epilepsije i sl.), Odeljenje dečje neurohirurgije, vaskularne neurohirurgije, intenzivne terapije i istureno odeljenje za traumu koje se nalazi u Urgentnom centru. Nedavno je otvorena Dnevna bolnica, kao posebno odeljenje u okviru klinike, i Odeljenje za stereotaksičnu radiohirurgiju (Gama nož). Tendencija je da se neurohirurzi uže specijaliziraju u jednoj oblasti u kojoj će biti pa i mi idemo u tom pravcu. Istakao bih da se, pre svega zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih, jedino na našoj klinici radi u dve smene, pre i posle podne, i da nemamo listu čekanja, kod nas niko ne čeka duže od nedelju dve na operaciju. Najveći problem su nam operacione sale i za toliki broj operacija trebalo bi da postoje još najmanje dve operacione sale. Imamo prostornih mogućnosti 62

Razgovor sa prof. dr Milošem Jokovićem, direktorom klinike

Klinika za neurohirurgiju KC Srbije Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

menjaju se po klinikama već su stalno kod nas, ali formalno pripadaju, na primer, centru za anesteziju i formalno drugi odlučuju o svemu. Recimo, nama trenutno treba još anestetičara ali ne možemo da tražimo da se zaposle jer nismo nadležni za to. Ili imamo situaciju da na tenderima za nabavku materijala za endovaskularne procedure drugi odlučuju, nekada bez dovoljnog poznavanja potreba, a procedure se rade našim bolesnicima i na našoj klinici. Mislim da bi to trebalo da bude drugačije rešeno. Mislim da bi sve ove službe trebalo da pripadaju Neurohirurškoj klinici.

Rođen je 25 avgusta 1960. u Arilju, gde je završio gimnaziju prirodno matematičkog smera. Medicinski fakultet u Beogradu upisao školske 1979-80. godine, a diplomirao maja 1985. sa srednnjom ocenom 9. Odslužio vojsku u SOŠ-u 1986/87, a radni staž započeo u Domu zdravlja u Arilju, nakon čega je položio stručni ispit. Prelazi u Opštu bolnicu u Užicu, na Odeljenje hirurgije. Specijalizaciju iz neurohirurgije započinje 1989, a završava 1993, sa odličnim uspjehom. Od 1992. je u stalnom radnom odnosu na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Magistarsku tezu iz neurohirurgije na temu: „Primarna procena, komplikacije i tretman pacijenata sa lakim i srednje teškim kraniocerebralnim povredama“ odbranio je maja 1995, a doktorsku disertaciju na temu „Klinička procena, prognoza i lečenje spororastućih astrocitoma velikog mozga“ odbranio je 2003. U zvanje asistenta Medicinskog fakulteta u Beogradu izabran je 1999., u zvanje docenta 2009. i vanrednog profesora 2014. Bio je načelnik Operacionog bloka, a od 2014. godine je direktor Klinike za neurohirurgiju.

za njihov smeštaj i trudićemo se da u najskorijoj budućnosti i to rešimo. Koliko imate zaposlenih? Imamo 280 zaposlenih, (lekari, medicinske sestre i ostalo osoblje) imamo i službe koje su naš funkcionalni deo, rade na našoj klinici, ali zvanično ne pripadaju našoj klinici već su deo drugih organizacionih jedinica Kliničkog centra (službe za rehabilitaciju, anesteziju, radiologiju, biohemiju), što nam u suštini stvara probleme u organizaciji. Oni su stalno zaposleni na našoj klinici, ne

Koje su najčešće i najbrojnije operacije na Vašoj klinici? Godišnje se kod nas uradi 3.500 operacija, najbrojniji su tumori pa degenerativne bolesti kičmenog stuba, cerebrovaskularne bolesti, funkcionalne operacije - epilepsije, zatim dečja patologija. Kad govorimo o referentnosti, mislim da smo u oblasti dečje neurohirurgije najviše referetni jer u Srbiji nema drugog dečjeg neurohirurškog odeljenja koje može da zbrine kompletnu patologiju iz oblasti neurohirurgije u dečjem uzrastu. Postioji odeljenje na dečjoj klinici, ali oni rade parcijalno, anomalije i povrede. Možemo da kažemo da Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije rešava najširu problematiku neurohirurških oboljenja i stanja. Kakvo je mesto NHK u zdravstvenom sistemu Srbije? Ovo je teško pitanje. Možda izgleda neskromno i samoljubivo ako kažemo da bi trebalo da zauzima visoko mesto, ne zato što smo mi posebni, već zato što se bavimo posebnom kategorijom. Šta nas razlikuje od ostalih oblasti? Bavljenje vrhunskom neurohirurgijom zahteva skupu i vrhunsku opremu, neracionalno bi bilo razvijati više vrhunskih centara za neurohiururgiju u zemlji veličine Srbije, bila bi velika disperzija pacijenata, nijedan od tih centara ne bi imao dovoljno posla ni za sticanje iskustva ni za opravdanost postojanja.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Mislim da bi trebalo da NHK zauzme više mesto nego što ga ima sada, jer polovina od svih neurohirurga u Srbiji radi na našoj klinici a po broju operacija je to još više. Da li je Klinika za neurohirurgiju referentna ustanova u oblasti neurohirurgije za Srbiju? Mi smo nekada bili referentna ustanova za sve druge neurohirurške ustanove još u bivšoj Jugoslaviji, a sada se ta referentnost izgubila i klinički centri u Srbiji su ravnopravni. Formalno je tako, a neformalno svi sporni pacijenti iz svih ostalih centara završavaju na Neurohirurškoj klinici, osim možda iz Novog Sada. Čak i RFZO traži naše mišljenje pre nego što se na predlog iz druge ustanove pacijent uputi na lečenje u inostranstvo. Koje su nove procedure uvedene Pratimo tokove savremene neurohirurgije u svetu, pre svega zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih, ali i razumevanju uprave Kliničkog centra. Uveli smo nekoliko značajnih procedura u poslednjih nekoliko godina: recimo lečenje epilepsije koje i ranije rađeno ali sada pod novim uslovima, uz tesnu saradnju sa neurolozima i po svetskim protokolima, uveli smo u rutinsku praksu endovaskularne procedure za lečenje aneurizmi i arteriovenskih malformacija, uz značajno unapređenje u donošenju odluka uspostavljanjem konzilijuma za vaskularnu patologiju koji se sastaje svakog ponedeljka, degenerativna i druga oboljenja kičme, novi implantati, stabilizacije, takođe kao što znate imamo i Gama nož, o čemu ste već pisali, endoskopske procedure smo unapredili, radimo i operacije tumora pristupom kroz nos i drugo. Radimo i intraoperativni monitoring. Interesantno je da mi imamo proceduru a nemamo kadar. Naime, jedan od kolega je u penziji a drugi nije zaposlen, obojica su angažovani po ugovoru, tako da bi i to trebalo da bude rešeno u budućnosti. Svuda u svetu se radi sa monitoringom funkcija za vreme operacije. Da li se neurohirurški bolesnicii upućuju na lečenje u inostranstvo? Da li se naši neurohirurzi usavršavaju u inostranstvu i da li pozivate strane neurohirurge da operišu na Vašoj klinici. Šta je po ovim pitanjima, po Vašem mišljenju, dugoročno najracionalnije, a da ne bude na štetu pacijenata? Formirali smo stručni kolegijum, koji čine najiskusniji neurohirurzi upravo i

zbog slanja pacijenata u inostranstvo. Prethodnih godina najviše je pacijenata slato u inostranstvo zbog Gama noža. Postoji nekoliko procedura koje ne radimo i to iz razloga što su to i u svetu nove procedure koje mi nismo mogli da ispratimo. Nemamo sve tehničke mogućnosti, ali te procedure nisu mnogo zahtevne što se tiče obuke.Vrlo je mali broj bolesnika koje bismo morali da uputimo u inostranstvo i već smo planirali da u budućnosti radimo i te procedure, na primer, duboku moždanu stimulaciju (kod distonije i Parkinsonove bolesti, na primer) se već formira tim sa neurolozima. I drugo, hirurško lečenje spazma koji je najčešće posledica cerebralne paralize, za koje se sada deca šalju na palijativnu hirurgiju u centre u Americi i Evropi. Stručno nije mnogo zahtevna procedura, naročito za ljude koji već imaju teoretsko znanje i dugogodišnje iskustvo, ali nam nedostaju tehničke stvari kako bismo mogli da ispoštujemo protokole. Već sada je osam pacijenata poslato u insostranstvbo, tako da je od tog novca već mogla da se nabavi potrebna oprema.

Imamo saglasnost ministra zdravlja da se u svim situacijama, kada je to moguće, dovedu stručnjaci iz inostranstva koji bi operisali ovde i da ćemo za to dobiti novac. Već smo tako uradili za epilepsiju, za transnazalnu hipofizu, za prošireni transsfenoidalni pristup tumorima baze lobanje uskoro dolazi profesor iz Italije. Prvo pošaljemo zainteresovanog našeg hirurga na edukaciju u strani centar, gde on stekne neophodna znanja. Kasnije dolazi zajedno sa svojim mentorom da to uradi u Srbiji. Od toga je trostruka korist, operišu se bolesnici, zaposleni se upoznaju sa procedurom, kolege koje su već u materiji se edukuju uz strane stručnjake, a mnogo manje novca se potroši.

Godinama smo, na primer, slali pacijente za lečenje tumora kičmene moždine na lečenje u Italiju, sada imamo aparat koji nam je tada nedostajao (kavitron ultrasonični aspirator CUSA) pa sada više uopšte ne šaljemo pacijente sa tumorima kičmene moždine već svi budu operisani kod nas. Sam aparat košta manje nego troškovi slanja dva pacijenta u inostranstvo. Tako i ovo, stvari koje nisu česte ali su vrlo specifične i za svega nekoliko bolesnika godišnje, cena lečenja u inostranstvu prevazilazi troškove potrebne za uspostavljanje procedure na našoj klinici. To se onda vrati pozitivno i u smislu okruženja. Lečenje spasticiteta se, na primer, ne radi ni u jednoj zemlji okruženja, osim u jednoj bolnici u Zagrebu, pa bi svakako bilo korisno započeti ih u Beogradu. Nama će onda gravitirati i bolesnici iz zemalja okruženja. Tako je bilo u za Gama nož, sada nam dolaze pacijenti iz okruženja jer smo konkurentni sa cenom, a imamo i novu mašinu. Mogu da kažem da idemo ka tome, da će se sve ove procedure uskoro raditi kod nas. Poznato nam je da u okviru Sporazuma o specijalnim vezama između Srbije i Republike Srpske postoji mogućnost za saradnju u svim oblastima. Da li se na Vašoj klinici leče osiguranici Republike Srpske i pod kojim uslovima? Kakva je saradnja sa Banjalukom i Republikom Srpskom. Saradnja je odlična. Kako i treba da bude, veze postoje i na ličnom i na institucionalnom nivou. Svi lekari specijalisti neurohirurgije koji sada rade u Banjaluci su završili kod nas. Oni zbrinjavaju najveći broj bolesnika ali nam šalju aneurizme, tumore dubokih lokalizacija za koje je neophodan intraoperativni monitoring. Kako vam se dopada časopis? Da se pohvalim, izlazi već 13 godina, Prof. Ljiljana Vujotić sarađuje od početka i skoro u svakom broju imamo i neki prilog o neurohirurgiji. Časopis je kvalitetan, fantastičan tehnički, prosto neverovatno za naše prilike. Sadržaj je u biti i populistički i stručan, dobro je ukomponovan, a kao što vidim prati ga i komercijala, sve je odlično ukomponovano. Samo tako nastavite, imate moju podršku. U svakoj prilici Vaš časopis preporučujem i stojim Vam na raspolaganju. 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

večanom akademijom u Domu Vojske Srbije 2. marta je obeležena 172. godina postojanja Vojnomedicinske akademije. Tom skupu prisustvovali su Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, ministri u Vladi Republike Srbije, Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije sa članovima svog kolegijuma, predstavnici verskih zajednica, pripadnici Vojnomedicinske akademije, penzionisani načelnici te ustanove. Prisutne je pozdravio državni sekretar Nenad Nerić i zaposlenima čestitao Dan VMA. On je podsetio na dug put razvoja VMA, „jedne od najpriznatijih zdravstvenih ustanova u Srbiji i regionu”. Nerić je istakao da VMA godišnje hospitalizuje oko 35.000 pacijenata, da se u njoj obavi oko 25.000 hirurških intervencija, više od pola miliona specijalističkih pregleda i oko tri miliona dijagnostičkih i laboratorijskih procedura,

uz kontinuirano uvođenje novih metoda dijagnostike i lečenja. - Sve ovo na VMA ne bi bilo moguće da zaposleni nisu svojim radom, zalaganjem, znanjem i posvećenošću doprineli da ova bolnica danas bude ono što jeste. Oni su ti koji ovim zidovima i hodnicima daju svrhu, dušu i smisao i kojima je potrebno odati priznanje - rekao je Nerić. Državni sekretar se osvrnuo na prošlu godinu, koja nije bila laka, i istakao: - U uslovima ograničenih finansijskih sredstava, pojačanog angažovanja zaposlenih, velikog broja osiguranika, bilo je potrebno dosta mudrosti, veštine i znanja u planiranju i izvršavanju svakodnevnih zadataka u kojima niste imali pravo na grešku jer ste se borili za ono najvrednije - za ljudski život. Ali znate, kako kažu, teškoće i žrtve imaju za cilj da nas učine boljim, a ne gorim, a uspešni ljudi su oni 64

Obeležen Dan Vojnomedicinske akademije

172. godina postojanja

koji su naučili da rešavaju svoje probleme. Danas odgovorno tvrdim da ste vi i uspešniji i bolji. Govoreći o budućem radu, Nerić je istakao da postoji jasna vizija razvoja vojnog saniteta i da će, u skladu s tim, Ministarstvo odbrane, u okviru svojih mogućnosti, pružiti pomoć i podršku Vojnomedicinskoj akademiji. - Stabilno finansiranje, racionalno i ekonomično poslovanje, ulaganje u medicinski kadar, razmena znanja, učenje i primena novih metoda, saradnja sa domaćim i međunarodnim zdravstvenim ustanovama i opremanje savremenim sredstvima za rad, jesu naši zajednički prioriteti. Vodeći se izrekom, ako želiš ići brzo, idi sam, a ako želiš ići daleko, idi sa nekim, uveren sam da sve nas zajedno čeka jedan dug i naporan, ali uspešan put, naglasio je državni sekretar Nenad Nerić. O radu Vojnomedicinske akademi-

je govorio je i zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić. On je podsetio da je prošlost odredila sadašnjost VMA i isklesala neke njihove specifičnosti - odgovoran, posvećen i poistovećen kadar sa ustanovom, dobru organizaciju rada i neraskidivu pripadnost sistemu odbrane. - Iako je znanje skupo, do njega se može doći istrajnim radom i ličnom žrtvom. Za njegovo unapređenje neophodno je i stalno materijalno ulaganje u nabavku savremene medicinske opreme i nejefikasnijih terapijskih sredstava. Bez materijalne podrške, bez očuvanja sopstvenog kadra, ni najveća znanja, ni najuzvišenija posvećenost bolesnom čoveku, nisu dovoljni da bi se uklonila ili suzila granica između bolesti i zdravlja”, istakao je zamenik načelnika VMA. Na svečanom skupu u Domu Vojske potom su proglašene najbolje organizacijske jedinice VMA. Plaketu VMA za naj-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

bolju organizacijsku jedinicu Sektora za lečenje dobila je Klinika za neurologiju, a najbolja organizacijska jedinica van Sektora za lečenje jeste Sektor za farmaciju. Državni sekretar Nenad Nerić uručio je plakete VMA pukovniku prof. dr Ranku Raičeviću i prof. dr Mirjani Antunović. Medalju „Dr Vladan Đorđević”, koja se osmu godinu zaredom dodeljuje najboljim hirurzima, ove godine dobili su general-major u penziji prof. dr Vladislav Stepić i akademik prof. dr Radoje Čolović. Autor godine „Vojnosanitetskog pregleda” je prof. dr Nebojša Krunić sa Medicinskog fakulteta u Nišu, a za recenzenta godine proglašen je potpukovnik prof. dr Slobodan Obradović sa Klinike za urgentnu internu mecicinu VMA.

Dan Medicinskog fakulteta VMA

U okviru obeležavanja Dana VMA, 3. 3. 2016. je na Vojnomedicinskoj akademiji prigodnim skupom proslavljen i Dan Medicinskog fakulteta VMA, Univerziteta odbrane u Beogradu. Svečanom skupu prisustvovali su prorektori Univerziteta odbrane, nastavnici i kadeti Medicinskog fakulteta VMA. Zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić je u pozdravnom obraćanju govorio o specifičnostima lekarske profesije i istakao da je zdravlje važno koliko i nauka, kultura, obrazovanje, ali je, ipak, delom posebna kategorija, jer ne trpi odlaganje.

- Sve se može usporiti ili čak za trenutak i zaustaviti, osim bolesti, koja često dolazi naglo i gotovo po pravilu nenajavljeno - istakao je prof. dr Dinčić i potom govorio o pacijentima, požrtvovanju medicinskog kadra, njihovom entuzijazmu, ali i o problemima snabdevanja lekovima i sanitetskim pokretnim sredstvima. Potom je prof. dr Dinčić naveo po-

u zvanje dopisnog člana SANU, a i ispomoć lekara s VMA kolegama u Kliničkom centru Kosovska Mitrovica. Detaljnije o radu Medicinskog fakulteta VMA govorio je dekan pukovnik prof. dr Nebojša Jović. On je istakao fascinantnu volju i želju mladih kadeta da uče, rade, savladavaju prepreke na tom putu, a koji su svojom energijom,

zitivne primere, koji ulivaju poverenje u dalji rad i budućnost ustanove. Najpre, prošlogodišnju promociju prve generacije potporučnika Sanitetske službe, potom početak rada sistema za izradu citostatske terapije u Sektoru za farmaciju VMA, pa prošlogodišnji izbor uglednog transfuziologa VMA prof. dr Bele Balinta

mladošću i pameću podsetili svoje nastavnike na to zašto su nekad zavoleli i upisali medicinu. Dekan je rekao da na Medicinskom fakultetu VMA danas studira 161 kadet, da je na specijalističkim studijama osam studenata, a na doktorskim njih 23, dok je na specijalizaciji 213. Na drugim oblicima usavršavanja je 30 njihovih kolega, iz civilnih ustanova je 85, a stranih studenata je 30 (iz Alžira, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Libije). Trenutno se realizuju 33 naučna projekta, a u poslednje tri godine kolege sa Medicinskog fakulteta VMA objavile su 83 naučna rada u prestižnim medicinskim časopisima, istakao je prof. dr Jović. Na skupu je uručeno 40 diploma specijalizantima i subspecijalizantima VMA. Diplome je uručio načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA pukovnik dr Miroslav Broćić. 65

Vesti iz MVA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, Beograd

Online prenos ORL hirurgije na VMA VMA, Beograd, 25. mart 2016. godine

Stručni sastanak reumatologa Redovni sastanak Reumatološke sekcije Srpskog lekarskog društva, u organizaciji Klinike za reumatologiju Vojnomedicinske akademije, održan je na VMA. U uvodnom delu sastanka govorili su pukovnik prof. dr Milan Petronijević sa Klinike za reumatologiju VMA i predsednica Reumatološke sekcije SLD-a prof. dr Marija Radak-Perović i najavili stručna predavanja u nastavku događaja. Predavanje dr Silvije Stević-Carević bilo je posvećeno Koganovom sindromu i iskustvima Klinike za reumatologiju VMA u lečenju ovog retkog autoimunog oboljenja nepoznatog uzročnika. Zbog nepoznate etiologije oboljenja bilo je reči o načinima uspostavljanja dijagnoze i neophodnosti uske saradnje specijalista otorinolaringologije, oftalmologije i reumatologije u lečenju ove vrste pacijenata. Takođe, napomenuta je važnost preciznog dokumentovanja pojedinačnih slučajeva obolelih u cilju razumevanja patogeneze i efikasnosti lečenja. Naredno predavanje o ulozi insulinske rezistencije u razvoju ateroskleroze kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom održala je dr Gorica Ristić, takođe sa Klinike za reumatologiju VMA. Na predavanju je bilo reči o sličnostima u patofiziologiji insulinske rezistencije i reumatoidnog artritisa, a istaknuti su i rezultati lečenja pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa od 2004. godine na VMA. Izneseni statistički podaci značajni su kako za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja i bolje terapije pacijenata, tako i za dalje istraživanje ove sistemske autoimune bolesti.

Akreditovani domaći kurs prve kategorije pod nazivom „ORL hirurgija uživo - online“ u organizaciji Klinike za otorinolaringologiju Vojnomedicinske akademije održan je od 31. marta do 1. aprila 2016. godine na VMA. Predavači su tokom prvog dana u formi klasičnih prezentacija upoznali polaznike sa dijagnostikom i lečenjem različitih patoloških stanja iz oblasti otorinolaringologije, dok je drugi dan kursa bio namenjen prenosu hirurških procedura uživo putem interneta.

VMA, Beograd, 4. mart 2016.

Slikarski radovi pacijenata

Polaznici su pomoću Big Blue Button softvera za učenje na daljinu, a sa MedApp Moodle edukativne platforme, imali priliku da prate uživo putem interneta četiri operacije iz oblasti otorinolaringologije koje su izvođene u operacionoj sali VMA. Pored uključivanja na edukativnu platformu audio ili video linkom, imali su mogućnost direktne komunikacije sa operaterom, postavljanja pitanja audio linkom ili putem poruka u realnom vremenu, mogućnost međusobne komunikacije, kao i komunikacije sa moderatorima kursa. Moderator kursa bio je prof. dr Mihael Podvinec koji je kursu pristupio iz Bazela, a na pitanja putem poruka odgovarali su lekari Klinike za ORL VMA. Operacije su izveli lekari VMA puk. asist. dr Milanko Milojević, ppuk. dr Milan Erdoglija, ppuk. dr Ljubomir Pavićević, major dr Dalibor Stevanović i dr Jelena Sotirović u saradnji sa Klinikom za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. Kurs je akreditovan pod br. A-1-563/16 i donosi 11 bodova za predavače, a 6 za slušaoce.

Jednodnevna izložba radova pacijenata Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju VMA održana je u organizaciji Udruženja Art Brut Serbia s ciljem integrisanja umetnosti specifičnih društvenih grupa koje poseduju drugačiji način umetničkog izražavanja. Afirmacijom art terapije pruža se mogućnost široj društvenoj zajednici da se upozna sa radovima umetnika nastalim na likovno-psihološkim radionicama u Dnevnoj bolnici VMA. Radovi su nastali kroz zadatke koje je osmišljavao diplomirani slikar Goran Stojčetović, za psihološku analizu i superviziju bila je zadužena spec. klinički psiholog Tatjana Stojanović sa VMA, a u radu su učestvovali i ostali članovi tima Dnevne bolnice Klinike za psihijatriju VMA.

VMA, Beograd, 21. mart 2016. godine

Delegacija Bundesvera

Tročlana delegacija sanitetske službe Bundesvera, predvođena zamenikom načelnika Centralne bolnice Bundesvera u Koblencu pukovnikom dr Kristofom Rubertom (Christoph Rubbert), posetila je Vojnomedicinsku akademiju. Boravak nemačke delegacije organizovan je u okviru višednevne posete Upravi za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane Republike Srbije. Teme sastanka, koji je vodio zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić, 66

Vesti iz MVA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

odnosile su se na nastavak uspešne međunarodne saradnje u oblasti vojnog zdravstva. Gostima su prezentovani nivoi školovanja i vrste edukacija u okviru VMA i Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu, kao i kapaciteti i način rada Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA.

Jedna od glavnih tema sastanka bila je mogućnost stručnog usavršavanja medicinskog kadra u vidu studijskih boravaka. Bilo je reči o razmeni stručnjaka iz različitih grana medicine s ciljem upoznavanja metodologije rada i tehnoloških kapaciteta medicinskih ustanova. Razmena iskustava sanitetskog osoblja dve zemlje istaknuta je i za unapređenje višegodišnje saradnje u multinacionalnim operacijama Evropske unije. Nakon sastanka gosti su imali priliku da obiđu klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju i urgentnu internu medicinu, Centar za hiperbaričnu medicinu i Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA.

U oblasti vojne medicine

Nastavak saradnje Srbije i Ohaja Glavna planska konferencija za zajedničko angažovanje medicinskih timova Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja, u okviru Programa državnog partnerstva Srbije i Ohaja, održana je od 22. do 24. marta 2016. godine u Trening centru Sanitetske službe Vojnomedicinske akademije. Na konferenciji, kojoj su prisustvovali pri-

U poseti VMA

Delegacija Republike Angole Delegacija Oružanih snaga Republike Angole na čelu sa pukovnikom dr Marlenom Fonseka (Marlene Fonseca), boravila je 28. 3. 2016. u poseti Vojnomedicinskoj akademiji u okviru održavanja Glavne planske konferencije za zajedničko angažovanje medicinskih timova Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Delegaciju je primio zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić sa saradnicima.

o dosadašnjoj uspešnoj saradnji na polju vojne medicine. Prezentovani su studijski programi Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu i različiti vidovi edukacije u Trening centru Sanitetske službe VMA kao potencijalni oblici unapređenja međunarodne saradnje. Posebno interesovanje vladalo je za razmenu iskustava dve zemlje u domenu lečenja infektivnih i tropskih bolesti, kao i usavršavanja medicinskog osoblja u oblasti urgentne i vazduhoplovne medicine, toksikologije i medicinske evakuacije. Delegacija Angole obišla je Kliniku za anesteziologiju i intenzivnu terapiju, Centar za hiperbaričnu medicinu, Kliniku za urgentnu internu medicinu i Angio salu VMA.

VMA, 16. 03. 2016

Klinička ishrana

Na sastanku, kojem je prisustvovao i izaslanik odbrane Republike Angole u Beogradu potpukovnik Eduardo da Silva, gosti su ukratko upoznati sa načinom rada VMA, a bilo je reči i padnici radne grupe NG Ohaja i članovi Oružanih snaga Republike Angole u ulozi posmatrača, definisani su naredni koraci za zajedničko učešće medicinskih timova, što je rezultat dugogodišnje bilateralne saradnje u oblasti vojne medicine. Završnoj analizi konferencije prisustvovali su zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić, zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak, predsednik Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa generalmajor u penziji doc. dr Zoran Stanković, kao i izaslanici odbrane Sjedinjenih Američkih Država i Republike Angole u Srbiji.

Predavanje jednog od vodećih svetskih stručnjaka na polju nutricije teških bolesnika prof. dr Derena K. Hajlenda (Daren K. Heyland) iz opšte bolnice u Kingstonu, Kanada održano je na Vojnomedicinskoj akademiji. Gosta je u ime organizatora dočekao pukovnik prof. dr Jefta Kozarski sa Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA. Napomenuo je da su predavanja poput ovog, osim za edukaciju medicinskog kadra veoma značajna kako bi se klinička nutricija uvela u svakodnevnu rutinsku medicinsku praksu kao integralan i važan deo terapije pacijenata.

Predavanje profesora Hajlenda, svetski priznatog intenziviste i glavnog autora kanadskog vodiča za nutriciju kritično obolelih, bilo je posvećeno aktuelnim dilemama u kliničkoj nutriciji pacijenata u odeljenjima intenzivne nege. Istakao je najnovije metode iz ove oblasti, kao i rezultate velikih međunarodnih kliničkih studija sa preko 3.000 ispitanika. Tokom izlaganja je naglasio da sistematična ishrana pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja (JIL) ima uticaja na konačne rezultate lečenja i terapije. Naveo je da nutritivne potrebe pacijenata zavise od karakteristika i životne dobi pacijenata, ali i od vrste povreda, načina života i perioda boravka u jedinicama intenzivne nege. Profesor Hajlend je govorio i o faktorima rizika kliničke nutricije pacijenata u JIL-u u Kanadi i važnim razlikama u vodičima kliničke prakse zaključujući da sa tačke gledišta nutricije jedino pronalaženje optimalnog tretmana donosi korist uspešnom D.L. oporavku pacijenata. 67

većanje dojki i povećanje usana su dva najtraženija zahvata iz oblasti estetske hirurgije u Srbiji. Neka od pitanja koja su učestala kada je reč o povećanju grudi su:

1. Kome se savetuje uvećanje dojki? Postoji nekoliko tipova žena kojima se svakako savetuje povećanje dojki: • Ženama koje imaju više od 22 godine, a veličina grudi nije uspela da im se razvije do odgovarajuće veličine; • osobama koje su imale zdravstveni problem sa dojkama (npr. rak dojke) te su zbog njega jedna ili obe dojke morale biti odstranjene; • ženama kojima su dojke izgubile volumen i dekolte zbog naglog gubitka kilograma ili trudnoće.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Estetska hirurgija - najčešća pitanja i odgovori

Uvećanje dojki

Prof. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet Beograd, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

2. Da li se povećanjem grudi utiče i na podizanje grudi? Povećanjem grudi se može uticati i na podizanje grudi. Opuštanje grudi, koje se tokom vremena javlja, je rezultat nekoliko faktora: gubitak elastičnosti kože, debljanje, trudnoća, dojenje, pubertet, starenje i slično. Svi ovi faktori utiču na to da se žene ne nalaze u zavidnoj situaciji kada je u pitanju izgled dojki. Pre

Posle

Stavljanjem silikonskih implantanata - silikona postiže se efekat povećanja volumena grudi jer oni popunjavaju prazna mesta ispod kože i na taj način se i utiče na podizanje grudi. Sa većim umetkom je i veći efekat podizanja grudi. 3. Kako traje operacioni tok augmentacije grudi? Zahvat augmentacije dojki se radi u bolnici pod opštom ili retko kada lokalnom anestezijom. Nakon delovanja anestezije, estetski hirurg pravi “džepove” u koje se plasiraju silikoni. Kada se silikoni postave na najbolji mogući

Da li su silikoni siguran način način, tako da se postigne simetrija i za povećanje grudi? sklad grudi, hirurg zatvara otvore i iz Silikonski implanti su prvi put upooperacione sale pacijent odlazi u protrebljeni u plastičnoj i estetskoj hirurgiji storiju na poluintenzivnu negu. 1963. godine, kada je napravljena proteza 4. Kada se možete vratiti nor- za grudi sa silikonom. Od tada su vršene malnom životu nakon pove- modifikacije ovog implanta i došlo se do ćanja grudi? fantastičnih rezultata u estetskom uvećaNakon jednog do dva dana se vrši nju dojki. Silikoni, u tom poboljšanom obliprvo previjanje i pacijent odlazi kući. ku, se koriste i danas za povećanje grudi. U Americi (SAD) početkom devedePostoji nekoliko stvari o kojima treba voditi računa još neko vreme, ali setih godina dvadesetog veka je bila zavećina pacijenata se već kroz nedelju ustavljena prodaja silikonskih implantadana vrati u svoj normalni tok života. nata, navodno iz bezbednosnih razloga. Savetuje se, ipak, da se u nared- Nakon obimnog istraživanja ponovo je nih nekoliko nedelja pacijent kloni većih odobrena proizvodnja i prodaja ovih imnapornih fizičkih aktivnosti koje dovo- planta i u aprilu 2006. godine su samo de do ubrzanog pulsa i povećanog krv- dva pouzdana proizvođača dobila dozvolu da ih prave i distribuiraju u medinog pritiska. cinske svrhe. Dakle, silikoni jesu siguran način Silikoni - sve što ste želeli da za uvećanje dojki ali, naravno, uvek se znate Silikonski gel, ili popularnije sili- treba obratiti proverenom plastičnom koni, je medicinsko sredstvo kojim i esteskom hirurgu pre umetanja silise vrši uvećanje dojke (augmenta- konskih implantanata kako bi se uradili cija). Popularizacijom silikona, zahvat svi neophodni pregledi, analize i izvršile povećanja dojki iz estetskih razloga je konsultacije između pacijenta i doktora. postao jedan od najtraženijih zahvata u Šta je još potrebno znati o silikonima? Uvek treba imati na umu da silikoni ne moraju da znače da su doživotno rešenje. To znači da svaka žena koja ima silikone mora voditi računa o tome da se oni vremenom menjaju ako za to ima potrebe. Potrebno je pratiti stanje grudi i barem jednom godišnje posetiti estetskog hirurga koji je vršio zahvat uvećanja dojki kao i nastaviti sa reestetskoj hirurgiji. Silikonski implantanti dovnim kontrolama kod onkologa ili (silikoni) se isto tako često koriste i za ginekologa. obnovu tkiva dojke nakon mastektomiNe treba se plašiti da će se promeje ili drugog oštećenja dojke, dakle, u ne desiti u kratkom vremenskom perirekonstruktivne svrhe. odu jer tek nakon deset godina treba razmišljati o eventualnoj zameni silikoPostoje dve vrste implantanata na, naravno, ako za tim ima potrebe. za uvećanje dojki: Budući da se dojke kod žena razvijaju • salinski - njihovo punjenje sadrži do ranih osamnaestih godina, ugradnja silikona se preporučuje tek nakon 18. sterilnu slanu vodu i; • silikonski - njihovo punjenje sa- godine života. Ovaj način povećanja dojki ne utidrži silikonski gel, odnosno silikon. Obe vrste imaju spoljašnji omotač če na rad mlečnih žlezda tako da žene koje nisu rađale ili žele još dece mogu od silikona. Implantanti (silikoni) se razlikuju po: bez problema da se podvrgnu uvećanju veličini, debljini omotača kao i po obliku. grudi pomoću silikona. 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nalize rezultata sistematskih pregleda dece u osnovnim i srednjim školama pokazuju da su deformiteti kičmenog stuba u stalnom porastu. Na to utiču brojni faktori, koji mogu dovesti do različitih deformacija. Faktori koji mogu uticati na pojavu deformiteta su genetska predispozicija, nedovoljna fizička aktivnost, loše navike u držanju, preteške školske torbe, neadekvatne školske klupe i stolice dovode do poremećene statike kičmenog stuba što za rezultat ima pojavu njegovih deformacija. Najčešće deformacije su skolioza, kifoza i lordoza. Nagli rast dece, pre svega u periodu puberteta, može dovesti do pogoršanja ovih deformiteta sa trajnim posledicama. Skolioza je po najjednostavnijoj definiciji bočno krivljenje kičme. Ova definicija nije potpuna jer je skolioza kompleksan deformitet u tri ravni koji se javlja u naizgled zdravog deteta i može ući u progresiju u fazi intenzivnog rasta. Najčešće su takozvane idiopatske skolioze, što predstavlja oko 80 procenata svih skolioza kojima se ne zna uzrok. Mogu se javiti u bilo ko-

je doba, a najčešće u periodu adolescencije i to češće kod osoba ženskog pola. Iako genetska uslovljenost nije potvrđena po istraživanjima je pokazano da se u određenim porodicama ovaj deformitet češće javlja. Prisustvo bilo kog problema na zglobovima i mišićima na rođenju i u toku prve godine života (deformiteti stopala, torticolis, iščašeni kukovi) ako nisu u potpunosti sanirani mogu imati za posledicu asimetričan rast koji može dovesti do deformacije kičme. Skolioza može biti jednostruka, dvostruka i višestruka, može biti prisutna u bilo kom delu kičmenog stuba. Redovnim posmatranjem deteta roditelji, na bilo kakav znak asimetrije, treba da reaguju jer je to veoma važan faktor u pravovremenom otkrivanju i lečenju deformiteta. Asimetrija nivoa ramena, grudnog koša, rebarnih lukova, trouglova stasa, karlice predstavljaju znak koji treba da pobudi sumnju i takvo dete treba uputiti na pregled. 70

Deformiteti kičmenog stuba kod dece školskog uzrasta

Skolioza

Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

U zavisnosti od stepena deformacije, kao i uzrasta, lekar odlučuje o načinu lečenja. Kod blažih slučajeva potrebno je pratiti dete i savetovati fizičku, to jest sportsku aktivnost. Kod umerenih preporučuje se specifični program vežbi, kod izraženijih skolioza, preko 25 stepeni, pored kineziterapijskog programa potrebno je nošenje i korektivnih ortoza – midera. Kod najtežih slučajeva, gde je krivljenje kičme preko 45 stepeni, mereno na radiografskom snimku, indikovano je hirurško lečenje. Deformacije kičmenog stuba javljaju se najčešće u pubertetu, vrlo oset-

ljivom periodu života pa ove deformacije mogu dovesti i do psiholoških problema koje mogu zahtevati i stručnu pomoć, češće kod pacijenata koji u cilju lečenja deformacije treba da koriste mider. Vrlo važnu ulogu u lečenju ovih deformacija imaju i roditelji, a često njihov pozitivan stav može uticati na rezultat lečenja. Skolioza kao deformitet zahteva isključivo individualni pristup svakom detetu. Zato je neophodna saradnja roditelja i stručnjaka, lekara i fizioterapeuta, kako bi se s ovim deformitetom izborili na najbolji mogući način do završetka rasta deteta.

sihotični poremećaji, u opštoj populaciji poznati su kao „duševne bolesti“, postoje od postanka čoveka. Tumačene su različitim uzrocima. Oboleli su, po odluci porodica, skrivani daleko od ostalih ljudi, bez mogućnosti kontakta sa okruženjem i prilikom za lečenjem. Prva objašnjenja bolesti vezivana su za opsednutost demonima, đavolom, grehom, magijom. Bolest je smatrana sramotom porodice pa je bolesnik bio osuđen na doživotno izgnanstvo, surovost bližnjih. Prvobitni pristupi lečenju, podrazumevali su radikalne metode sputavanja pacijenta mehaničkim sredstvima, izolacije, fizičkim tretmanom. Psihijatrijske ustanove su bile smeštene daleko od očiju i puta stanovništva. Ostavljeni i zaboravljeni u psihijatrijskim institucijama, u sopstvenom svetu mraka, beznađa, vizija i usamljenosti, duševno oboleli živeli su svoje tužne živote,bez nade i svetla. Trajali su, nikom potrebni, odbačeni i obeleženi sopstvenim grehom što su bolesni. Civilizacijski razvoj, napredak i uspeh nije doneo olakšice pacijentima sa mentalnim poremećajima. Uvek kroz ljudsku svest traje i ostaje iskonski strah od ludila, sažet i u narodnim mudrostima: “Samo mi, Bože sačuvaj pamet...“ Pacijenti i danas nose svoju bolest, sa izgledom i obeležjem različitog, sa stidom i odbacivanjem ostalih, sa borbom unutrašnjeg i pritiskom porodice i društva. Bez krivice osuđeni i krivi. Kada u svakodnevnom životu i prostoru van psihijatrijskih okvira, pomenete psihotične poremećaje, određenje većine je da je to „šizofrenija“. Većina opšte, ali i stručne populacije neusklađenost mišljenja i emocija, halucinacije, sumanutosti, poremećaj opažanja i svesti, oštećeno pamćenje i afekat ne tumači kao opšte osobenosti psihotičnih poremećaja. U okviru njih, kao poseban entitet izdvajamo shizofreniju - čiji naziv potiče od grčke reči shisis (rascep) i phrenos (duša). Po Krepelinu, koji prvi uvodi pojam bolesti, karakteriše je poremećaj nagona, volje, mišljenja i afekta, sa početkom u ranom odraslom dobu, a tendencom evolucije bolesti u specifičan oblik demencije, nazvan „dementio praecox“. Uzroci nastanka bolesti su multifaktorijalni. Uticaj nasleđa je prevashodan, ali i faktori sredine, patofiziološki, poremećaj razvoja mozga. U istorijatu shizofrenih psihoza, autori simptome grupišu u pozitivne i negativne, a neki dodaju još detaljniju po-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Živeti sa shizofrenijom

Psihotični poremećaji delu u psihotične, dezorganizovane i negativne znake. Poremećaj mišljenja je izražen - po formi: poremećaj asocijacija, blok misli, raspad pojmova, negativizam, rasulo misli - po sadržaju: eho misli, ubacivanje i gubitak misli, sumanutosti uticaja, odnosa... Poremećaj volje: hipobulija, abulija, apragmatizam života, ambivalencija, katatoni poremećaji Poremećaj nagona: atimija, anhormija, atimohormija Poremećaj nagona za ishranom je prisutan, prebojen sumanutim idejama trovanja. Poremećaj svesti: depersonalizacija, derealizacija, transformacija, dezintegracija Poremećaj opažanja - halucinacije / akustične, cenestičke, optičke, iz oblasti čula mirisa i ukusa/.

Dr Ljiljana Simić, psihijatar Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” Beograd

Poremećaj raspoloženja manifestovan je na tri načina: kroz depresiju, napetost, razdražljivost, euforiju; zaravnjenje afekta kao gubitak ispoljavanja promene raspoloženja, ravnodušnost; neadekvatnost afekta kroz paratimiju i paramimiju - suprotnost između emocija i mimike. U ovom poremećaju, govor pacijenta je teško pratiti, sa prevashodnim gubitkom apstraktnim mišljenjem i dominacijom konkretnog mišljenja. Hronični tok bolesti vodi u kognitivni pad, oštećenje egzekutivnih funkcija, prevashodno opažanja i pamćenja. Klinički tok i prognoza ove bolesti su promenljivi. Kod jednog procenta pacijenata kod akutnog i povratnog akutnog oboljenja postiže se potpuni oporavak, što je moguće i kod hroničnog shizofrenog poremećaja, ali jedan broj razvije suicidalne ideje. Lečenje shizofrenije zahteva kompleksan, integrativan pristup. Primarno se pristupa lečenju antipsihoticima, ali se primenjuju i psihosocijalne metode. Sagledavajući kroz navedeno složenost ove bolesti koja pogađa um, lomi dušu, oštećuje i telo, možda ćemo iz pozicije zdravih drugačije gledati i shvatiti patnju kroz koju oboleli prolaze. Dok oni izgubljeni u nerealnom svetu vizija, sumnji, izmenjenih emocija nemaju uvid u svoju bolest, sa doživljajem da se svet oko njih menja, da ih ljudi iz okoline ugrožavaju i žele im zlo, u svima nama traže snagu da strpljenjem, razumevanjem i empatijom pružimo šansu da nastave dostojanstven život koji zaslužuje svako. Isčekuju malo ljudske topline i prihvatanja u sopstvenom trudu da „budu normalni“, korisni i voljeni. Normalnost ne obezbeđuje pravo da sudimo, osuđujemo i odbacujemo, već obavezuje da poštujemo, pomognemo i onda kad oboleli u svojoj bolesti to ne traži i ne želi.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

lergijska bronhijalna astma definiše se kao hronično zapaljenje disajnih puteva koje dovodi do povećane preosetljivosti/hiperreaktivnosti na spoljašnje iritanse. Inflamacija nastaje zbog oslobađanja primarnih medijatora alergijske reakcije i sekundarnih, koji su lipidnog porekla. Po mnogim autorima oboljenje se najčešće ispoljava u mlađem životnom dobu. U odnosu na pol po zadnjim statistikama, muškarci su zastupljeni u 51% a žene u 49%, procentualno indentično. Radi se o peosetljivosti anafilaktičnog tipa sa senzibilizovanim IgE imunoglobulinima. Visoka je povezanost sa alergijskim rinokonjunktivitisom i atopijskim dermatitisom /alergijska, atopijska determinisana konstitucija/. Mnogi su etiološki uzroci koji generišu bronhijalnu inflamaciju, a od inhalacionih alergena izdvajamo grinje/ dermatofagoides, polene trava, drveća, korova, perje, životinjska dlaka, buđ. Respiratorni kompleks je pod kontrolom tri autonomna nervna sistema i, možemo slobodno reći, još nedovoljno ispitano.

Arahidonska kiselina je višestruko nezasićena,esencijalna masna kiselina. Ima je u kikirikiju, lanu, soji, suncokretu. Sa linolnom kiselinom formira membranski ćelijski fosfolipid mastocita i tkivnih bazofila iz kojih se kod degranulacije /prvi tip alergijske reakcije/ iz navedenog fosfolipida uz kataliziranje fosfolipaze, formira arahidonska kiselina. Aktiviranjem ciklooksigenaznog i lipooksigenaznog puta kaskade/razgradnje arahidonske kiseline kao i njene direktne peroksidacije, nastaje veliki broj izuzetno potentnih jedinjenja/sekundarnih medijatora, odgovornih za progresivno remećenje bronhijalnih ćelijskih struktura, morfologije bronhijalnog epitela i subepitelnih struktura te potenciranje inflamacije. Leukotrieni su medijatori lipooksigenaznog puta kaskadne razgradnje 72

Značaj arahidonske kiseline i njenih metabolita u astmi

Alergijska bronhijalna astma

Dr sc. med. Darko Knežević, specijalista pulmolog/alergolog, Gradski zavod za bolesti pluća i tuberkulozu, Odeljenje alergologije i kliničke imunologije

arahidonske kiseline. Snažno povećavaju kapilarnu propustljivost, kontrakciju glatkih mišića bronhija,hemotaksiju proinflamatornih ćelija, naročito LTC4, koji ima oko 1000 puta jače dejstvo od histamina. Na ovom mestu navodim značaj lečenja alergijske bronhijalne astme sa blokatorima leukotrienskih receptora. Medijatori ciklooksigenaznog puta kaskade razgradnje arahidonske kiselie su prostaglandini, prostaciklini i tromboksan. Povećavaju vaskularnu permeabilnost, nastaje edem sluznice bronhija, inhibiraju agregaciju trombocita, snažni su bronhokonstriktori i proinflamatorni medijatori kao što je PGF2alfa. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i to preko ciklooksigenaze 1 i 2 inhibiraju ciklooksigenazni put kaskadne razgradnje arahidonske kiseline i usmeravaju razgradnju prema lipooksigenaznom putu. Kada se govori o blokadi razgradnje arahidonske kiseline, primarni su glikokortikoidi. Sintetiziraju se iz holesterola u korteksu nadbubrežnih žlezda. Lipofilne su molekule koje brzo prolaze kroz ćelijsku membranu i ulaze u citoplazmu, gde se vežu za svoje receptore. Nastali kompleks glikokortikoid i receptor, ulaze u ćelijsko jedro. Pokreću transkripciju gena i sintezu proteina lipokortina, a lipokortin blokira aktivnost enzima fos-

folipaze A2 koja katalizira razgradnju fosfolipida ćelijske membrane u arahidonsku kiselinu. U kontekstu kompleksnog patofiziološkog puta alergijske bronhijalne astme ključna je atopijska konstitucija koja je genetski determinisana. Visoki titar senzibilizovanih IgE antitela. Kompleks mastocit ili tkivni bazofil sa senibilizovanim IgE antitelima koji se preko svojih receptora vežu na mastocit, odnosno tkivni bazofil i premošćuju sa alergenom prvi tip alergijske reakcije. Degranulacija mastocita, odnosno tkivnog bazofila. Nekada opisano kao aktvacija farmakološke bombe. Oslobađanje primarnih medijatora koji su već intraćelijski formirani. Oslobađanje fosfolipida ćelijske membrane te formiranje i kaskada arahidonske kiseline. Formiranje opisanih sekundarnih medijatora koji imaju snažno proinflamatorno dejstvo sa bronhokonstrikcijom, povećanom permeabilnošću krvnih sudova bronhija i ispoljavanjem kliničke slike akutizacije pogoršanja alergijske bronhijalne astme. Namera mi je bila da na krajnje jednostavan način prezentujem samo jedan mali segment koji se zove značaj arahidonske kiseline i njenih metabolita u vrlo kompleksnom entitetu alergijske bronhijalne astme.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Simpozijum - Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika

okviru Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika u organizaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju u Beogradu je 25. marta 2016. godine održan Simpozijum „Savremena antimikrobna terapija – pristup, problemi, dileme“. Simpozijum je otvorila dr Vesna Knjeginjić, pomoćnica ministra zdravlja. Pozdravivši prisutne istakla je da je između Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju uspostavljeno zva-

nično partnerstvo na sprovođenju Kampanje o racionalnoj upotrebi antibiotika, sa zajedničkim ciljem podizanja svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika među građanima, kao i među zdravstvenim radnicima, s ciljem da se sačuva efikasnost antibiotika. Dr Knjeginjić je naglasila da je i Srpsko lekarsko društvo sa svojim sekcijama partner Ministarstva zdravlja na sprovođenju Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika, a da je u toku zvanično pristupanje kampanji i drugih stručnih udruženja zdravstvenih radnika, udruženja građana i medija. Skup su pozdravile dr Miljana Grbić, šef Kancelarije SZO u Srbiji, i dr Nada Jovanović-Vasiljević, predstavnica Lekarske komore Srbije. Prisutnima se obratio i prof. dr Mijomir Pelemiš, predsednik Srpskog udruženja za antimirobnu hemoterapiju, koji je istakao značaj angažovanja Ministarstva zdravlja u kome struka, posle dužeg niza godina nerazumevanja i neprepoznavanja problema, sada konačno ima partnera koji podržava napore da se problemi racional-

Savremena antimikrobna terapija - pristup, problemi, dileme ne terapije reše na načelima stručne opravdanosti i struke. Profesor Pelemiš je posebno istakao da je Ministarstvo zdravlja aktivno uključeno i u rešavanje pitanja kontrole virusnih hepatitisa, klostridijalnih infekcija i drugih gorućih javnozdravstvenih problema obrazovanjem posebnih radnih grupa u okviru Ministarstva zdravalja koje imaju za cilj izradu nacionalnih planova i strategija za kontrolu ovih značajnih pitanja. Dr Olivera Jovanović, koordinator za efikasnu nabavku lekova i medicinskih proizvoda, Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije, Ministarstvo zdravlja, iznela je ciljeve i plan aktivnosti za sprovođenje Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika u 2016. godini, istakavši da je u toku izrada Strategije za racionalnu upotrebu antibiotika i novog Vodiča dobre kliničke prakse, jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za etiološku dijagnozu bolničkih infekcija, u skladu sa Strateškim akcionim planom Svetske zdravstvene organizacije za rezistenciju na antibiotike za Evropu i evropske inicijative za racionalnu upotrebu antibiotika Evropskog centra

za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC). Stručni skup je okupio oko 300 lekara različitih specijalnosti (ginekolozi, hirurzi, infektolozi, epidemiolozi, farmakolozi, mikrobiolozi, lekari opšte medicine) koji su imali priliku da se upoznaju sa svim vrstama infekcija i upotrebom najsavremenijih sredstava za lečenje kroz izlaganja eminentnih stručnjaka. Ova edukacija je akreditovana kod Zdravstvenog saveta Srbije za kontinuiranu medicinsku edukaciju i besplatna je za sve učesnike. Ministarstvo zdravlja pokrenulo je Kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika, sprovođenje niza mera i aktivnosti, kako bi se sačuvala efikasnost antibiotika, smanjila antimikrobna rezistencija, sprečilo neželjeno produženje trajanja bolesti, smanjili rizici od smrtnog ishoda i smanjili ukupni zdravstveni troškovi za lečenje. Sprovođenje navedenih aktivnosti realizuje se u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, uz podršku Svetske banke.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Značaj ishrane u infertilitetu i trudnoći

Ishrana u trudnoći

snovni principi pravilne ishrane koji važe za opštu populaciju, važe i tokom trudnoće i dojenja. Svakodnevnom raznovrsnom ishranom omogućićete ravnomeran unos hranljivih materija potrebnih za razvoj bebe. Tokom trudnoće, pravilna ishrana doprineće da se vaša beba razvija i raste, a da se vi osećate dobro i odmorno. Kada trudnoću prate pojedina oboljenja (šećerna bolest, hipertenzija) ili nutritivni poremećaji kao što su gojaznost i pothranjenost preporučuje se specijalna ishrana koja ima za cilj da umanji rizike od pojave komplikacija koje bi ugrozile zdravlje i majke i ploda. Stanje uhranjenosti i povećanje telesne mase tokom trudnoće, imaju značajan uticaj na tok i ishod trudnoće. Trudnice koje su gojazne i imaju značajan porast telesne težine u toku trudnoće, češće razvijaju povišen krvni pritisak u toku trudnoće (uključujući i preeklampsiju i eklampsiju). Gojazne trudnice češće se porađaju carskim rezom i rađaju decu prevelike telesne mase. Pothranjenost (nedovoljna telesna masa), kao i nedovoljno povećanje telesne mase tokom trudnoće predstavlja faktor rizika za porođaj pre termina, poremećaje razvoja ploda i teškoće u uspostavljanju dojenja.

Najbolje vreme da se počne sa zdravom ishranom je pre začeća. Preporučeni porast telesne mase u trudnoći zavisi od uhranjenosti žene pre trudnoće. Za procenu stanja uhranjenosti, koristi se indeks telesne mase (BMI = TM [kg]/ TV [m2]). Jutarnja mučnina u drugom mesecu trudnoće može biti rezultat rastućeg nivoa estrogena, blage dehidratacije ili nižeg šećera u krvi koji je karakteristika rane trudnoće. Ishrana bogata proteinima i ugljenim hidratima može biti od pomoći. Savetuju se koštunjavi plodovi, jogurt, tvrdo kuvana jaja, mršavo meso – kao dobar izvor proteina i pečeni krompir, pirinač, povrće, žitarice – kao izvor složenih ugljenih hidrata. Složeni ugljeni hidrati i unos proteina sprečavaju snižen nivo šećera u krvi, hipoglikemijska stanja, koja mogu da pospeše mučninu. Savetuje se dovoljan unos tečnosti, posebno ako je mučnina praćena i povraćanjem. Osećaj umora i iscrpljenosti može da ukaže na malokrvnost koja je čest uzrok prisustva umora. Savetuje se osam čaša vode dnevno. Za užinu se preporučuje sezonsko voće ili ceđen sok od voća. Izbegavati zašećerene voćne sokove i gazirana pića koji mogu dovesti do povećanja telesne težine tokom trudnoće. Nedovoljan unos vode kod trudnica može dovesti do nesvestice, slabosti mišića, a fetus ne dobija dovoljnu količinu hrane i slabo se izlučuju štetne materije. Dehidratacija opasno ugrožava rast i razvoj bebe, može se smanjiti količina plodove tečnosti, a kod nekih žena može izazvati preuranjene trudove i porođaj. Folna kiselina je od izuzetne važ-

Prof. dr Vesna DimitrijevićSrećković, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije

nosti u prvim nedeljama trudnoće kada se formira moždano stablo bebe. Trudnici je potrebno 600 mikrograma folata dnevno, a oni se nalaze u spanaću, kvascu, džigerici i pirinču. Folati (folna kiselina je sintetička verzija) se prirodno nalaze u raznim namirnicama. Dodavanjem sintetičke folne kiseline (400 mikrograma) se prevenira neurološki deficit kod bebe, posebno u prvom trimestru trudnoće. Namirnice bogate folnom kiselinom su pahuljice, hleb i peciva od celog zrna žitarica, braon pasulj i druge mahunarke, blitva, brokule, karfiol, špargle, cvekla, spanać, dinja, pomorandža, avokado. Pošto je folna kiselina osetljiva na visoke temperature, povrće treba jesti presno, pripremljeno na pari ili u vrlo malo vode.

Ako je prisutan umor savetuje se ishrana bogata složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima iz voća, povrća i žitarica koja karakteriše mediteransku ishranu, uz mlečne proizvode, a izbegavanje prostih uhljenih hidrata iz slatkiša. Savetuje se dovoljan unos vode i ceđenih sokova uz ograničavanje kafe. Zbog jutarnjih mučnina savetuje se čaj od đumbira, kamilice i nane. Čaj od lista maline se takođe koristi da pomogne kod jutarnje mučnine, ali ne više od jedne šolje dnevno. Mnoge žene ga piju u dozama koje povećavaju u kasnoj trudnoći da bi olakšale porođaj jer ona usklađuje rad mišića materice. U nekim istraživanjima žene koje su uzimale vitamin B6 smanjile su mučninu i povraćanje povezane sa trudnoćom. Treba znati da je 10 mg gornja bezbed-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

na granica za vitamin B6 i zajedničko mu je i sa drugim vitaminima da, ako ste trudni, ne treba da ga uzimate bez konsultacije sa svojim lekarom. Voda je najbolji lek i žene koje piju čašu vode svakog sata mnogo manje imaju jutarnju mučninu. Jedite više manjih obroka tokom celog dana jer male količine hrane se mnogo lakše tolerišu nego veliki obroci. Izbegavajte prženu, masnu hranu koja obično izaziva i pogoršava mučninu. Tokom trudnoće i tokom dojenja potrebe za kalorijama i hranjivim materijama jedva da se povećavaju, tako da i ukupnu količinu unetih namirnica ne treba drastično povećavati , a naročito ne jesti za dvoje. Od četvrtog meseca trudnoće potrebno je unositi svega 200 do 300 dodatnih kilokalorija na dan. Idealan porast telesne težine je između 11 i 15 kg. Ishrana treba da bude raznovrsna sa akcentom na namirnice bogate vitaminima i mineralima kao što su voće, povrće, mlečni proizvodi, posno meso i riba, integralne žitarice i proizvodi od žitarica. Niskokalorijska dijeta može da utiče na razvoj mozga i da, posledično, dovede do nižeg koeficijenta inteligencije i poremećaja u ponašanju. U toku trudnoće, trudnica bi trebalo da se potpuno posveti zdravom načinu života. To podrazumeva da trudnica uz navedeni režim ishrane, treba da popije dva litre vode dnevno i da šeta najmanje sat vremena dnevno. Redovno vežbanje, plivanje, pešačenje i vođenje aktivnog života povoljno utiče na mišićni tonus i održavanje optimalne telesne težine. Zbog prevencije fetalnih oštećenja trudnicama se savetuje izbegavanje slatkiša, mesnih prerađevina (viršle, kobasice, paštete, šunka), refinisanih ulja, konzervansa, veštačkih aditiva,veštačkih zaslađivača, alkoholnih pića, kofeina (kafa, čaj, kakao, kola napici) i cigareta. Pušenje i pasivno pušenje tokom trudnoće nosi opasnost od rađanja deteta manje porođajne te-

Sprečiti prekomerno dobijanje na žine i dugoročno slabi zdravlje novorođenčeta, a može da dovede do pretećeg telesnoj težini i nositi komotnu odeću. pobačaja. Ako roditelji puše pre i posle Izbegavati namirnice koje opuštaju rođenja deteta, povećava se rizik od sfinkter jednjaka kao što su kafa, aliznenadne smrti deteta (smrt u kolevci). kohol, pržena hrana, sokovi od limuna, pomorandže, proizvodi od paradajza. Preporučuje se badem koji sadrži hemijska jedinjenja koja pomažu da se želudačna kiselina zadrži u želucu jačanjem sfinktera jednjaka. Bademi su kalorični, po komadu sadrže 10 kalorija pa se treba odreći neke druge hrane bogate kalorijama. Ako ne dobijete preteranu težinu u trudnoći sprečićete pojavu strija. Trudnice su podložne zatvoru, pa je Uživanje alkohola tokom trudnoće utiče potrebno povećati unos dijetnih vlakana zdravlje nerođenog deteta. na kojima obiluje mediteranska ishraDok beba raste u njenoj materici na. Namirnice bogate dijetnim vlaknibuduća majka može imati određene ma uključuju pasulj, mekinje, hleb i cetegobe. Nošenje dodatne težine može realije od celog zrna, mleveno seme uzrokovati bol u leđima i umor. A kako lana, lisnato zeleno povrće, brokoli i materica koja se povećava potiskuje že- sveže voće. ludac i creva, može se javiti gorušica. Važno je da tokom trudnoće žene Od tegoba mogu se javiti hemoroidi i ne dobiju mnogo više od preporučenih zatvor. Ostali prateći simptomi trudno- 12 do 16 kg, kao i da nakon porođaja će mogu uključiti zadržavanje tečnosti, te kilograme izgube. što uzrokuje oticanje stopala i sindrom Istraživanje sprovedeno u Finskoj na više od 27.000 žena obolelih od raka dojke otkrilo je da povećanje telesne mase za 18 kg u trudnoći povećava rizik od dobijanja raka dojke za 40 procenata.Trudnice koje se hrane na mediteranski način, odnosno konzumiraju mnogo voća i povrća i pretežno koriste maslinovo i repičino ulje, a jedu makarpalnog tunela (koji dovodi do pecka- lo crvenog mesa, rađaju decu koja su nja ili utrnulosti prstiju i bolova u ruč- daleko manje izložena riziku obolevanim zglobovima). nja od astme ili alergija, ustanovili su stručnjaci s Kritskog univerziteta. Rizik Kako ublažiti gorušicu u trudnoći se naročito smanjuje ukoliko je majka U toku trudnoće beba koja raste u trudnoći nedeljno jela više od osam povećava pritisak na stomak, a hor- porcija povrća, više od tri porcije ribe i moni opuštaju sfinkter jednjaka, pa će više od jedne porcije mahunarki. Ustaželudačna kiselina biti potisnuta iz že- novljeno je da su deca majki koje su luca u jednjak, što izaziva neprijatan se tokom trudnoće hranile na mediteosećaj peckanja. ranski način izložena za 80 odsto manjem riziku od šumnog disanja (što je Saveti: najčešći simptom astme kod dece) i 45 Preporučuju se manji obroci i neko- odsto manjem riziku od alergija. Riziku liko sati pre spavanja izbegavati obroke. od ovih bolesti naročito su bila izložena Svakog dana odremajte po pola sata deca majki koje su u trudnoći konzui vežbajte malo svakog dana mirale dosta crvenog mesa. 75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Banja Koviljača” Wellness centar “Kovilje” Park 4, 15316 Banja Koviljača, Srbija Telefon: +381 (0) 15 818 270 e-mail: banjakov@eunet.rs www.banjakoviljaca.rs wellness@banjakoviljaca.rs

samom srcu Banje Koviljače nalazi se istoimena specijalna bolnica za rehabilitaciju, jedan od najsavremenijih rehabilitacionih centara te vrste u Evropi. Ova elitna zdravstvena ustanova za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju uspela je da višedecenijskim iskustvom, na najbolji način, poveže blagodeti tradicionalnog – prirodnog lečilišta sa svim onim što nudi savremena fizikalna medicina i rehabilitacija. Po svojim smeštajnim kapacitetima, kvalitetnoj ishrani i vrhunskoj usluzi ubraja se u red evropskih hotela visoke kategorije. Kao jedan od najstarijih rehabilitacionih centara u Srbiji, osim najsavremenijih metoda lečenja i prirodnih blagodeti, gostima nudi i mogućnost relaksacije i odmora uz korišćenje programa u savremeno opremljenom wellness centru “Kovilje”. O zdravlju i dobrom raspoloženju gostiju brine ekipa lekara specijalista i subspecijalisti, fizio i radni terapeuti, medicinske sestre i tehničari, dijetetičar – nutricionista, kao i brojne prateće službe. Da su prirodne snage najbolji iscelitelj bolesti potvrđuju i termomineralna voda i peloid Banje Koviljače. Termomineralna voda, koja se koristi u terapijske svrhe u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju – “Banja Koviljača”, na osnovu terenskih i kompletnih fizičkohemijskih ispitivanja, pripada kategoriji natrijum – kalcijum – hidrokarbonatnih i veoma sulfidnih hipotermi. Primenjuje se u vidu: kupanja (lokalnog ili opšteg) i orošavanja. Peloid Banja Koviljače je mineralnog porekla i spada u slabo alkalne i redukcione peloide. Priprema se za upotrebu u specijalnim otvorenim blatnim bazenima sa pregradama, gde se donosi glina iz 76

okoline koja se usitnjava i meša sa sumporovitom termomineralnom vodom. Sazrevanje se vrši u anaerobnim uslovima koji se obezbeđuju stalnim doticanjem sumporovite vode koja prekriva glinu.

i kičmenog stuba, diskus hernija i stanja nakon operacije diskus hernije, osteoporoza, posttraumatska stanja gornjih i donjih ekstremiteta i kičmenog stuba, lakša oštećenja centralnog nervnog si-

Proces zrenja peloida traje tri godine, uz povremeno mešanje. Peloid se upotrebljava u terapijske svrhe u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju – “Banja Koviljača” u vidu blatnih pakovanja. Kvalitet lekovitog blata i vode potvrdio je lično prof.dr Zeki Karagulle, predsednik Međunarodnog udruženja balneoklimatologa (ISMH). Blagodetima tradicionalnog prirodnog lečilišta i dostignućima savremene fizikalne medicine i rehabilitacije, u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Banja Koviljača” se leče reumatična oboljenja, degenerativne promene zglobova

stema, lezije perifernih nerava, mišićna oboljenja, pojedina ginekološka i kožna oboljenja, sterilitet, limfedem. Specijalna bolnica za rehabilitaciju – “Banja Koviljača”, prva takve vrste u zemlji, ima posebno odeljenje za dečju rehabilitaciju. Dečje odeljenje kao posebno odeljenje u okviru Specijalne bolnice osnovano je 1. marta 1989. godine i prvo je takve vrste u zemlji. Nalazi u posebnoj zgradi gde su u oko 100 kreveta smeštena deca i njihovi roditelji, pratioci. U istoj zgradi su smeštene i terapijske procedure za decu: dve kinezi sale, jedna je za decu do godinu dana,

Prim. dr Aleksandar Jokić, direktor Specijalne bolnice “Banja Koviljača”

Z D R AV S T V O - S R B I J A

druga za stariju decu, radna terapija, elektroterapijske procedure, hidro-kinezi terapija u bazenu ili habard kadi, podvodna masaža, parafino terapija, a u sumpornom kupatilu se primenjuje sumporoviti peloid Banje Koviljače za decu stariju od godinu dana. Kada je u pitanju dečja populacija, jedan od prirodnih i neinvazivnih agenasa je sumporoviti peloid Banje Koviljače koji je po svom sastavu jedinstven u svetu i veoma uspešno se koristi u lečenju različitih oboljenja lokomotornog aparata. Modernizacijom starih zdanja, izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta i ostalih pratećih sadržaja, ova ustanova danas celom kraju vraća nekadašnji sjaj i prosperitet, postavši ne samo mesto za lečenje i oporavak, već i za udoban odmor i zabavu. Specijalna bolnica za rehabilitaciju – “Banja Koviljača” raspolaže sa 410 postelja u luksuznim apartmanima, jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama koje su opremljene na nivou hotela B kategorije. U sklopu Specijalne bolnice nalazi se glavni stacionar pod nazivom “Novi objekat”, dva veličanstvena zdanja sa bogatom istorijom – vile “Hercegovina” i “Dalmacija”, kao i “Objekat Standard”. U Vili “Dalmacija” gostima su na raspolaganju svetle, prijatne i udobne sobe, kao i luksuzno opremljeni apartmani sa terasama i balkonima. Vila “Hercegovina” je tradicionalno dečje odeljenje, koje se preko dugačke terase nadovezuje na Vilu “Dalmacija”. Sve vile su sistemom toplih veza povezane sa ostalim objektima ove ustanove. Osim medicinskog tretmana, za uspešan oporavak i ugodan boravak, u ovoj banji sa tradicijom izuzetna pažnja se poklanja i ishrani koja se usklađuje sa potrebama gosta. Na meniju su specijaliteti ovoga kraja, kao i raznovrsni programi ishrane pomoću kojih se postiže terapeutski efekat poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenata.

U ovoj savremenoj ustanovi, pored sumporovite termomineralne vode, lekovitog blata – peloida i blagotvornog vazduha, primenjuje se niz terapijskih agenasa koje danas nudi savremena fizikalna medicina i rehabilitacija. Neke od terapeutskih procedura su visoko i niskofrekventna magneto terapija, lasero terapija, svi oblici elektro terapije, vakuum terapija, horizontalna terapija, sono terapija, ruč-

tilo u kojem se wellness centar nalazi poseduje dugu tradiciju i s pravom nosi epitet kraljevsko jer je ugostilo brojne velikane pa i samog monarha, za kojeg je izgrađena specijalna kada – kraljevska kada, koja se i danas koristi, dok su bazeni bili namenjeni za ostale banjske goste. Wellness centar “Kovilje” je jedan od retkih spa centara koji, pored tretmana relaksacije i regenereacije, nudi

na, vibro i podvodna masaža, različite vrste specijalnih oblika manuelne masaže (refleksna masaža stopala, manuelna limfna drenaža, šiacu masaža, ajurvedska masaža) parafino terapija, različiti oblici foto terapije, hidro terapija, hidro-kinezi terapija, kinezi terapija, radna terapija. Takođe, u Specijalnoj bolnici je moguće obaviti preglede uz pomoć najsavremenijih dijagnostičkih aparata kao što su elektromioneurografija, color dopler krvnih sudova, ultrazvučna dijagnostika, osteodenzitometrija, rendgen, kao i brojne laboratorijske analize. U okviru Specijalne bolnice, u zdanju kupatila kralja Petra I, na površini od oko 1500m² nalazi se i Wellness centar “Kovilje” i opremljen je sa dva bazena – spoljašnjim i unitrašnjim, dve saune, fitness centrom, bazen barom i brojnim popratnim sadržajima. Kupa-

i usluge medicinskih profesionalaca. Za dobro raspoloženje i potpuno uživanje gostiju brine stručni tim terapeuta, posebno kvalifikovanih za pružanje usluga masaže i brojnih drugih tretmana koji se primenjuju u ovom wellness centru. Nakvalitetniji preparati, najsavremenija tehnologija i vrhunska usluga je ono što se pruža svakom korisniku. Na usluzi u svakom trenutku je i konsultacija medicinskog tima lekara specijalista, a sve u cilju dostizanja maksimalnog ugođaja i povoljnog efekta tretmana na zdravlje svakog gosta. U Wellness centru “Kovilje” ne poboljšavate samo Vaše zdravstveno stanje, već stičete novi stil života koji Vam donosi fizičko i mentalno blagostanje. Ovde ćete naučiti da se brzo i lako opustite i regenerišete, da osetite dobrobit aktivnog odmora i prikupite snagu za izazove koji su pred Vama. 77

Z D R AV S T V O - S R B I J A Dr A. Jokić, Dušan Đaković, zamenik predsednika opštine Rakovica i R. Karalić, na štandu Specijalne bolnice “B. Koviljača” na Sajmu turizma

i domaći gosti. Na ovakvoj manifestaciji zaista se pružaju izuzetne mogućnosti da upoznamo brojne turoperatere i ostale saradnike sa kojima poslujemo tokom cele godine te da proširimo saradnju i upotpunimo je sa brojnim novim ugovorenim poslovima.” Jovan Vorkapić, v.d. direktora Republičke direkcije za imovinu Srbije, zvanično je predao dvoranu Kur-salona na upravljanje Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Koviljača“. Na osnovu ranije postignutog dogovora, ovim činom država prekida agoniju koja traje nekoliko godina, otkako je HTP „Banja Koviljača“, nekadašnji vlasnik čuvenog objekta iz vremena Karađorđevića, otišlo u stečaj. Primopredaji Kur-sa-

Sajam turizma Specijalna bolnica je i ove godine tradicinolno učestvovala na Beogradskom sajmu turizma. „Ove godine primećujemo osetni porast interesovanja kako domaćih, tako i stranih gostiju“, navodi direktor ove ustanove dr Aleksandar Jokić i dodaje da su sajamskim popustom u visini od 10% uspeli da privuku dodatno interesovanje onih kojima je rehabilitacija u ovoj ustanovi neophodna, ali i onih koji dolaze radi rekreacije i prevencije. „Takođe smo oduševljeni velikim interesovanjem za naše wellness i spa sadržaje kao i All Inclusive pakete koje dopunjujemo iz godine u godinu, trudeći se da održimo kvalitet kakav očekuju inostrani Dr A Jokić, Jovan Vorkapić, Predrag Manojlović poverenik Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, V. Petrović gradonačelnik Loznice i pomoćnik ministra zdravlja dr Mirjana Ćirić

Prim. dr Aleksandar Jokić, direktor Specijalne bolnice Banja Koviljača; dr Nada Jevtić, načelnik zdravstvene službe Specijalne bolnice Banja Koviljača; Vidoje Petrović, Gradonačelnik Loznice; Tomislav Arnautović, član gradskog veća Loznice

lona i još četiri objekta u banjskom parku, koji se na upravljanje daju Specijalnoj bolnici, prisustvovali su predstavnici Ministarstva zdravlja, gradske uprave u Loznici, kao i nekoliko udruženja građana. Vlada Srbije pomoći će hitnu sanaciju oštećenog krova, a potom će novi korisnici Kur-salona ovu dvoranu prilagoditi novim potrebama, kao i ostale banjske objekte, čime će se umnogome doprineti daljem razvoju turističkih i banjskih kapaciteta Banje Koviljače.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Saradnja sa Republikom Srpskom Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Banja Koviljača” je krajem 2015. potpisala Protokol o saradnji sa Ministarstvom turizma Republike Srpske, kojim su predviđene određene pogodnosti za korisnike usluga koji dolaze u ovu banju sa prostora Srpske. Sporazum su potpisali ministar Predrag Gluhaković i direktor Jokić. Ministar zdravlja RS dr Dragan Bogdanić, prim. dr A. Jokić i ministar trgovine i turizma RS Predrag Gluhaković

Obilje sadržaja i stručno osoblje omogućavaju gostima da provedu nezaboravne i opuštajuće trenutke negujući svoje telo i duh, a pristupačne cene će Vaš boravak učiniti još prijatnijim. U okviru usluga koje možete isprobati su brojni pojedinačni sadržaji, čak 12 različitih vrsta masaža, mini-paketi, antiage tretmani Nega duše i tela i wellness programi Umetnost zdravlja i lepote.

U ovakvoj oazi mira zaboravljate na svakodnevne probleme i čuvate Vaše zdravlje, a za vreme koje posvetite sami sebi zaboravićete na ono što zabrinjava i opterećuje. Uz muziku, svetlost sveća, miris aromatičnih ulja, podarite sebi iskustvo savršene relaksacije, obnovite životnu energiju i uspostavite ravnotežu tela i duha. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Saradnja sa Tuzlanskim kantonom U Vladi Tuzlanskog kantona održan je 14.3.2016. sastanak domaćina sa rukovodstvom Specijalne bolnice i grada Loznica. Tom prilikom dr Jokića su u Tuzli dočekali: ministar trgovine, turizma i saobraćaja Mirsad Gluhić, ministar zdravstva Bahrudin Hadžiefendić, ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta Zlatan Muratović, predsjednik Privredne komore TK Nedret Kikanović, direktor UKC Tuzla Nešad Hotić, Izet Nuhanović, direktor Lukavačkog sajma i načelnik opštine Lukavac Dževad Mujkić.

Hasan Seidinović, savetnik u Ministarstvu turizma; Mirsad Gluhić, ministar turizma; Nešad Hotić, direktor UKC Tuzla; Bahrudin Hadžiefendić, ministar zdravstva; Zlatan Muratović, ministar obrazovanja Nedret Kikanovi, predsednik Privredne komore

Posle radnog sastanka u vladi kantona upriličena je poseta UKC Tuzla. Dogovoreni su dalji koraci na uspostavljnju saradnje u oblasti turizma i privrede, na dobrobit građana sa obe strane Drine. “Mnogo dobrih rezultata očekujemo nakon ovog sastanka, želimo da ponovo uspostavimo saradnju prekinutu više od dve decenije. Za početak će svi građani koji budu dolazili na lečenje, rehabilitaciju, prevenciju, dijagnostiku u Banju Koviljaču imati jedan poseban status. Nadamo se da će to biti pokretač cele priče, da će se svi naši gradovi i republike uvezati i da će to biti na korist i zadovoljstvo svih nas“, istakao je prim. dr Aleksandar Jokić, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Banja Koviljača”. 79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

остоје професори који се памте и чији ауторитет остаје онакав какав је био у данима највећих радних успеха. Постоје учитељи медицине чије име у сваком времену има исто значење - бити прави. За које вам не требају кратки биографски подаци - кад кажете име, то је то. Таква је професор Љубица Божиновић. Нисам је упознала на студијама, мада сам се сретала са њеним именом. Схватила сам да је оличење посвећеног професора, кардиолога који се прихвата пионирских задатака и са њима се успешно рве, раме уз раме са колегама јачег пола. Случај је хтео да сам са њом радила на уређивању часописа и задобила њено велико поверење. Два изванредна лекара, проф. др Владимир Славковић и проф. др Љубица Божиновић били су уредник и заменик уредника ‘’Српског архива за целокупно лекарство“ часописа Српског лекарског друштва на раскршћу 20. и 21. века. Била сам им секретар. Никада нису схватили моје речи да имам привилегију да са њима радим, а то је заиста било моје драгоцено искуство. Велики људи су најједноставнији и само такви допуштају да си са њима заиста равноправан. Са професорком не желим да водим уобичајен дијалог. Можда ми то и не би ишло од руке. Одлучила сам да је опишем онако како је ја видим. Она је дама отвореног ума, професор са великим П, кардиолог који осваја ваше поверење, појава која зрачи смиреношћу, једноставношћу, оптимизмом и детињом радозналошћу. У свом дому окружена је цвећем и предметима који одражавају истанчан укус обојен бојама оптимизма. Љубица је особа која има потребу да пружа поглед у даљину, макар са врха своје вишеспратнице а према Панонској равници. Жели да види иза линије хоризонта, можда тражећи погледом некадашње Панонско море, уживајући у слободи далекогледог погледа. Верујем да у себи замишља да је плаветнило београдског неба налик на море. А на зиду дневне собе стоји цртеж града Дубровника, сав у плавичастим тоновима. Ту су и два ормана у рустику донета из 80

Проф. др Љубица Божиновић

Ауторитет који траје Припремила и разговор водила др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Матурант у Дубровнику

Дубровника, испуњена лепим комадима керамике. Све одише ведрином и пријатношћу. Зато се код ње гост осећа тако лепо, сасвим природно. Можда је наша професорка Љубица попут филмског критичара Ранка Мунитића који је од свог деде из Трогира научио да је човеку за његов осећај слободе најпогодније море. Оно нема ни међа ни граница, цело је ваше. Они су људи с мора. Заједничко за ово двоје изванредних а различитих људи јесте и апсолутна посвећеност занимању којим су се бавили и изграђена етичка вертикала. Ранко је, нажалост, проминуо светом 2009. али је вертикала остала и неће лако исчилети. Љубицина духовност и оригиналност траје. У своје занимање и своју породицу уложила је баш све и доживела да јој се велика љубав врати. Честитамо јој рођендан!

Рођена сам 20. фебруара 1924. у селу Тополо (Дубровачко приморје) у грађанској породици средњег имовног стања. Отац Симун Божиновић био је службеник финансијске контроле, а мајка домаћица са петоро деце. До 1929. живели смо у Стону. Године 1930. oтац је службено премештен у Котор у коме смо живели до 1941. У Котору сам, у својој шестој години, пошла у школу и завршила основну 1934. са одличним успехом. Ту сам се уписала у гимназију и завршила седам разреда до 1941. Непосредно пред почетак рата преселила сам се у Дубровник где сам завршила осми разред гимназије и велику матуру са одличним успехом. Између 1941. и 1943. нисам ишла у школу нити радила док почетком 1943. у Дубровнику није организован шестомесечни педагошки курс којег сам завршила. Радила сам једну годину у селу Имотица (суседно село са родним Тополом) где сам отворила школу и успешно обавила школску годину. Са сестрама сам пошла за Београд на студије, упркос очевој жељи да останем учитељица. Уписалa сам се 1945. године са преко хиљaду и осамсто пријављених на Медицински факултет у Београду, а завршила 1951. Примљена сам 1952. за асистента приправника на предмету интерна медицина, реизабрана 1956. Положила сам специјалистички испит 1958. а од 1961. до 1963. била на двогодишњим последипломским студијама из кардиологије у Мексику. Повратком у земљу радила сам где и раније, посебно делујући у дечјој кардиологији и консултант у Дечјој болници „Др Олга Дедијер”. Године 1971. основана је на Интерној Б клиници Коронарна јединица, једна од првих у Србији, у

Z D R AV S T V O - S R B I J A У разговору са новинарем “Политике” Југом Гризељем

којој обављам функцију шефа. После 14 година рада у њој, прелазим 1985. на Друго клиничко одељење Интерне Б клинике и радим у групи за припрему и организацију рада Ургентног центра. Од отварања 1987. шеф сам Интернистичког одељења Ургентног центра (које има коронарну и посткоронарну јединицу, метаболичку јединицу и опште одељење). Две године радила је у Прчњу у Заводу за рехабилитацију. Вратила се у Београд и једно време радила у првобитној „Милош’’ клиници. Написала је преко 250 радова из дечје кардиологије, проблема (дијагностике, збрињавања, терапије и прогнозе) акутног инфаркта миокарда, неинвазивне технологије као и значају увођења информационог система. У коронарној јединици професорке Божиновић нашли су теме многи лекари на својим магистарским студијама и докторским тезама. Члан је Српског лекарског друштва од када се запослила. У њему је непрекидно активна. Носилац је више признања: Спомен-плакетe града Београда 1969, ордена рада са црвеном заставом 1986, плакете Медицинског факултета у Београду 1989. за допринос у развоју тог факултета, захвалница и златнe медаљe Интердисциплинарне катедре за кардиологију 1995, захвалница Удружења кардиолога Србије за рад у Коронарној јединици и награде Велики печат СЛД-а.

Како сте се запослили, испричајте нам молим Вас. Имала сам доста среће. Увек кажем: „Била сам у право време на правом месту”. Стаж сам завршила на IV интерној клиници у августу, а интерну сам оставила за крај стажа. У претходном периоду стажа била сам на дечјој клиници, радила сам у амбуланти доцента Чупића који је стално понављао да морам да останем на педијатрији и да ће се он потрудити за то. Међутим, он је то обећавао многима. У том периоду је по први пут био расписан конкурс у Општој државној болници (тадашњи назив Клиника Медицинског факултета) за клиничке лекаре.

Дакле, са педијатрије прешла сам на IV интерну клинику где је у летњем добу било мало лекара на клиници. Од професора био је само проф. Плавшић са неколико старијих лекара. Са клинике су тада били уклоњени директор клинике проф. Војислав Арновљевић, проф. Лаза Станојевић, доктор Мара Ђорђевић, др Мајда Мазовец. Осим тога, још се нису били врати-

Дубровник

ли лекари који су већ добили службу на клиници и почели радити јер су повучени да би обавили накнадно уведени обавезни лекарски стаж од годину дана у болницама ван Београда. У исто вријеме се одржавао Први конгрес кардиолога на Рабу. На сваком одељењу је остао по један лекар специјалиста или лекар на специјализацији. Професор Плавшић је тада био директор. Једног дана, у журби и видно узбуђен, зауставио ме на ходнику и почео да се жали како нема лекара и пита се како да ради без њих. У једном тренутку као да му је нешто „кликнуло” запита ме: „Јесте ли Ви видели у новинама да је расписан конкурс за клиничке лекаре”. Одговорила сам да јесам и да сам конкурисала. Да сам под 1 написала педијатрију а под 2 интерну. Он је тада мало застао и смирено ми рекао: „Ако ми обећате да ћете прихватити интерну бићете примљени”. Тако је и било. Откуда Ви као млад лекар у Мексику? Опет на ходнику сретнем професора Плавшића. Излази из своје собе, опет узнемирен, пресреће ме и почиње да прича: „Замислите, као што знате за Мексико смо били предложили доктора Антића. Пристао је, а сада када је требало да се цео процес заврши он одустаје. Шта сада да радим”. Онда се нечега присетио, тргнуо се, и запитао ме: „Да ли бисте Ви хтели да идете у Мексико”? Затечена предлогом рекох: „Па могла бих, ако није касно”. Сутрадан ми је рекао да нема проблема, да су они прихватили замену и да пошаљем тражене податке. Ово је био „кец на једанаест”, али је остала мала сумња. Конкурс траје годину дана, а за ову годину је завршен, кандидати одабрани и обавештени, а можда су имали резервног кандидата. Међутим, показало се да је у том моменту њима у Институту требало неко непредвиђено решење да би решили свој проблем. Наиме на конкурс се пријавила Италијанка Nikla Freca (Nicla Frezza) и све до момента док процес није дошао до краја када је требало доставити фотографију било је све у реду. Обавештена је да је примљена. Међутим, када је стигла фотографија видели су да је она жена - ту 81

Z D R AV S T V O - S R B I J A

товремено проблем смештаја. Све три смештене смо у одвојеним собама са купатилом, малом дневном собом и кухињом, у мањој кућици која је, иначе, била намењена за научне сараднике са мањим породицама. Случајно у том моменту није било никога. Била је слободна.

Како је било радити у коронарној јединици кад је основана, а како данас? Требало би да се и сада ради као онда. Коронарна јединица захтева потпуни ангажман. Један тренутак ван коронарне јединице може да буде крај за један живот.

Отишла са клинике, остала у медицини Ми кажемо Љубица Божиновић и мислимо на углед југословенске кардиологије и на оне који су наставили да живе јер је она знала да им помогне.

Како се стиче поверење пацијента у лекара. Каква су Ваша искуства? Начин разговора и детаљан преглед у првом реду стварају поверење.

‘’Практична жена’’, новинар Драгољуб Голубовић

Високо цените етику у медицини. Може ли она опет достићи пожељан ниво? Сумњам. Мислим да се увек нађе неко ко ублажи или заборави да уопште постоје захтеви етике. Шта урадити да студенти медицине по дипломирању раније буду потпуно спремни за самостални рад? Да уче, уче и уче. је настао проблем. Мислили су да се радило о једној обичној словној, штампарској грешки да су у имену испустили једно о, да се кандидат зове Никола и да је мушкарац. Међутим, фотографија је открила забуну. Nicla је било њено право женско име, правилно откуцано. Проблем је био у томе да на тој стипендији у Институт до сада нису примали жене. Систем боравка на тој стипендији био је интернатски смештај у једној згради у кругу Института, а у односу на рад у Институту овакав: дванаесточасовни рад на одељењу, предавањa и ноћна дежурства за лекаре који су живели и радили у Институту. Право смештаја у тој згради имали су само мушкарци! Према правилима Института настао је проблем пријемом жене и њеног смештаја који је у овом моменту требало решавати. Елиминисати Claire, Францускињу, коју су већ у првом размишљању решавали да елиминишу као жену. Али кад се појавила Nicla, опет жена, дилема је била или примити обе или обе одбити. Појавила сам се затим ја - трећа жена која је разрешила дилему и усмерила на одлуку - примити све три. Решен је ис82

предложи. Када је отишао у пензију долазио је понекад у Београд, али није свраћао на клинику. После више година једног недељног поподнева зазвонио је телефон и јавио се професор Плавшић. После извињења на узнемиравању, рекао ми је: „Требају ми неке информа-

IV интерна клиника Ц одељење

Нашли су решење, задовољили захтеве Института да се све три приме, да не нарушавају њихове унутрашње прописе смештаја стипендиста, а да нас три Nicla Frezza, Claire Bouche и ја, Љубица Божиновић, будемо прве три жене примљене на последипломске студије из кардиологије. Ето како сам стигла до Мексика. Опет је професор Плавшић у неку руку био мој „бинго”. Наиме, тадашњи амбасадор у Мексику је завршавао свој мандат (ја га нисам имала прилике срести када сам дошла у Мексико) и хтео је по сваку цену да обезбеди ову стипендију за Југославију, а био лични пријатељ директора Института којему је такође било стало да ово уради. Амбасадор је такође био пријатељ професора Плавшића. Када сам се вратила из Мексика, професор Плавшић је већ био отишао с клинике. Основао је Завод за рехабилитацију срчаних болесника у Опатији и тамо живео. Нисам имала прилике да га више сретнем на ходнику IV интерне клинике и да ми нешто

ције и размишљао сам о томе кога да питам. Мислим да ћете ми Ви то најбоље моћи дати и због тога сам био слободан да Вас позовем. Наиме, неко време се не осећам добро и дошао сам у Београд да се испитам. Шта мислите где, коме би било најбоље да се обратим?”. Дала сам му препоруку за нову ВМА. Када је изашао из болнице јавио се и захвалио на доброј препоруци, али глас му није звучао онако како сам га упамтила са клинике. Медицину сте студирали у Београду. Какав је тада био однос професор-студент а какав кад сте Ви били наставник. Има ли разлике? Култура и васпитање несумњиво утичу, у првом реду, на међусобни однос. Већина наших професора су била господа, људи који су изазивали поштовање. Ми смо 1945. године затекли старије професоре који су студирали у иностранству (углавном на европским универзитетима). Уважавали су студенте, ретко је ко завршавао испит доносећи на пречац нега-

Z D R AV S T V O - S R B I J A Као члан Комисије за одбрану магистарског рада новооснованог Центра за мултидисциплинарне студије

тивну оцену. Појединци су се истицали неким својим посебним понашањем, зависно од својих личних особина, уносећи живост у предавачку и испитну атмосферу. На предавања и испите долазили су уредно, пристојно одевени са краватом. Студенти нису изостајали са предавања, није било пребројавања колико их је било. Није била реткост да су на предавањима понеког професора долазили студенти са других факултета да су амфитеатри увек били пуни. Није потребно да објашњавам да није било техничких средстава да нам предавања што боље употпуне визуелно. На првоj и делом на другој години слушали смо предавања заједно са другим факултетима који су имали сличне програме, анатомију, физику, хемију, биологију на Коларчевом универзитету на којем је било одвојено места и многи би доносили столичице да би могли сести и на кољенима нешто записати. Професори су користили микрофон, ко је био близу чуо је, они даљи су користили забелешке оних који су их хватали. Књига није било, али је било нешто друго. Постојала је студентска штампарска секција, где су се приређивала и куцала скрипта. Радило се углавном ноћу. Да не причам о проф. Шљивићу који је у вријеме кад није било ни дијаскопа ни других средстава, сам уметнички сликао на школској табли са кредама у боји кости и мишиће на предавањима из анатомије. На вежбама из интерне медицине је било по

20 студената. Не би сви успели да дођу до пацијента. Али је и било и супротно. Исти пацијент би издржао и по две-три групе. Организоване су и допунске вежбе да би се објаснила и савладала техника прегледа, ван редовних вежби да би помогли у савладавању технике прегледа и објаснили налаз. Нису много користили стандардна питања којима изрецитујете научена питања. Више су волели разговор о проблему као начин тестирања знања и разумевања проблема, како сам описала неке своје испите.

та уведена испитна предавања. Ван ових предавања није било могуће поставити питање. Кад прочита питање извергла неколико реченица и стане. Поставити потпитање био је ризик, већином се није добијао одговор. Били сте срећни кад наиђете на студента, кад можете да добијете одговор достојан студента који се спрема на одговорно занимање и да можете поразговарати шире о проблему. Не бих хтела да претерујем, нису сви били такви. Било је и оних других који су озбиљно схватали студије и бриљирали на испитима, али су били у мањини. Ја лично нисам била међу професорима код којих су волели да полажу. Код мене су се већином пријављивали и полагали у првом року. У другом року би се појавио тек неки појединац.

Које своје професоре и данас памтите. Зашто? Међу професорима које памтим по понашању на испитима и предавањима морам поменути проф. Владимира Вујића, неуропсихијатра. Његова предавања су била изузетна, амфитеатар на Анатомском увек је био препун не само студената медицине, него и са других факултета. Испити за време нашег студирања били су јавни и било је увек присутно више слушалаца. Било је корисно, знали смо како и шта Проф Љ. Б. се 37 година бавила пита професор, какве оцене даје, а тајнама људског срца и могли смо допунити знање које Данас време испуњава малим пријатним стварима којих у уџбенику нисмо нашли. Испити се лишавала док је била преокупирана професионалним професора Вујића били су посебни - могли сте слушајући испите стећи обавезама Добро време за пропуштене ствари, поене за свој испит у перспективи. Треће доба 4. 4. 1994. ‘’Политика’’ Уколико кандидат на испиту не зна неки податак на којем професор инсистира он пита слушаоце да ли У моје доба већ се почео осико зна. Ако се неко јави и одговори пати број старијих наставника, а тачно он то прихвати и забележи на захтев студената састављена је му као одговарајући број поене колиста питања која су се извлачила. лико је он то проценио, као аванс Све се постепено мењало на горе, за оцену испита. Био је духовит сањајући да ће доћи боље, савреи непосредан. Ово је увек његове меније методе учења и полагања испите увесељавало, разбијало исиспита, па се за време вежби већи део времена проводио гледајући питну трему, поготову ако се нађе кроз прозор, а онда се траже ваннеко духовит ко му је добро париредне вежбе, а било је случајева да рао и одлучио да на тај начин заокандидат дође на испит да не зна кружи дефинитивну оцену. Мој испит код проф. Вујића био како да прегледа пацијента, где да стане, седне, стоји. Нпр. палпинеобичан на њему својствен нара јетру седећи на кревету леђима чин. После положене фармаколо(не лицем) окренут горњем дијелу гије одлучила сам се да у августу тијела. Ускоро су на захтев студенаобавим летњу праксу на неуроло83

Z D R AV S T V O - S R B I J A

гији, да упоредо учим и у септембру одем на испит. На одељењу где сам обављала љетњу праксу била је само др Парезановић, специјалиста и шеф одељења, и др Волф, лекар специјалиста. Ово је била летња пракса на којој се лепо радило, где сам доста научила. Негде средином августа вратио се проф. Вујић, директор Неуролошке клинике, и по обичају по повратку са одмора обишао клинику и на сваком одељењу правио визиту. Тако је дошао и на ово одељење. Дан уочи визите примљен је био на одељење један пацијент којег сам по обичају обрадила и написала историју болести. Реферисала сам га. Сутрадан, на визити и у закључку рекла сам да је мој утисак да болесник није за неуролошку клинику, мислим да има прелом кука на шта упућује његова анамнеза. Он је саслушао и обратио се Парезановићевој питањем: „Да ли је то њен рад или ја наводим њен налаз и њене закључке”. Кад је она потврдила да сам то сама урадила, обратио се др Волфу и то исто и њега питао. Он је такође поновио исто што и др Парезановић и такође потврдио да сам ја то сама урадила. Онда се обратио мени и питао ме да ли сам положила неуропсихијатрију. Кад је чуо да нисам рекао ми је да сада седнем и да је полажем. Није га интересовало моје убеђивање да сам тек почела да читам. Инсистирао је да морам сада кад он после визите заврши данашње испите седнем и полажем. Кад је завршио испите опет је било убеђивања да седнем и полажем. Послао је у међувремену др Парезановић у пријемну амбуланту да од др Матића тражи да пошаље једног пацијента којег још није прегледао на одељењу. Она му је, наравно, рекла о чему се ради. Он је ускоро дошао са пацијентом да види шта ће да се деси. Ускоро је за ово чуо проф. др Јован Ристић и у оној малој просторији накупило се доста њих са клинике да виде шта је наумио проф. Вујић. Пацијент је био ту и испит је почео. После два-три постављена моја питања рекао је: „Доста, урадите преглед”. Кад сам прегледом рефлекса доњих екстремитета на коленима добила тако јасан клонус, рекао је: „Доста. Шта је дијагноза?”. Кад је чуо одговoр да мислим да се ради о компре84

Ђурђевданска слава СЛД 2011. проф. Љубица Божиновић, добитник највеће награде Велики печат (седи трећа десно)

сији кичмене мождине, позвао ме је да седнем на столицу да види шта и колико знам из теорије. По обичају, на испиту прво питање је био лични избор кандидата. Ту је ретко био задовољан. Мој избор је био хистерија и прва реченица

Проф. Љубица и др Славица

је била довољна - потрефила сам оно што је хтео да чује. Завршио је испит, рекао ми: „Ево ти 9 пошто испит није био уобичајен”. Пошто нисам имала индекс код себе, рекао ми је: „Дођи кад хоћеш - нема проблема, записао сам све у испитну књигу ”. Кад сам дошла једног од следећих дана, рекао ми је: ”Ако ти ови одавде (мислио је на Студентски комитет) дају дозволу, пријави се за демонстратора на неуропсихијатрији”. То сам и урадила и до

Поглед са њене терасе на панораму Палилуле, Београд

краја студија била сам демонстратор на том предмету. Али било је и оних других који су увeк били на супротној страни. Проф. Војислав Стојановић увек је био у неком неспоразуму. Ратну хирургију сам оставила као последњи испит. Била сам прва на списку полагања тог дана. Испит је почео нешто мало после осам сати. Прозвао ме, села сам да полажем, обавио је процедуру, уписао ме у испитну књигу и поставио ми питање које је такође уписао у књигу. Тек што сам почела одговарати зазвонио је телефон, јавио се и изменио неколико реченица са саговорником, рекавши: „Сад ћу да дођем”. Устао је и изашао. Вратио се после два сата. Сви смо га чекали, очекујући да ће се брзо вратити. Кад је ушао сео је за сто, погледао ме, прочитао раније постављено питање које сам већ раније почела одговарати и рекао: „Наставите”. Кад сам завршила рекао је: „Како да знам да је то ваш одговор, а не заједнички вас и слушалаца”. На то сам му одговорила да ћу му олакшати јер ја одустајем од испита. Тргнуо се и рекао ми: „Ви знате да се код мене не може одустати, код мене се може само положити или пасти. Како да вас оборим кад сте већ зарадили прелазну оцену претходним одговором”. Одговoрила сам: „Mоја одлука је да одустанем и више нећу одговарати”. Наставио је са убеђивањем. Била сам упорна. Дошла сам следећи испитни рок и завршила причу. Ја нисам била нека упадљива особа. Напротив, била сам мирна, повучена и неупадљива, али тврдоглава, макар и на моју штету.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ревентива или правовреме- Зубно лекарство – спој знања и вештине, а помало и уметности но и одговорно понашање према себи и свом здрављу је основа за квалитетан живот. Наравно, не би требало да се превентива препусти само на одговорност Настављамо разговор из претходног броја, са др Дејаном Апостоловићем, који двадесет три године ради у приватној пракси и савест пацијента. Квалитетном превентивном заштитом се деценијама бави здравство и медицинска наука организована кроз здравствени систем једне Резултати би веома брзо били државе. Тиме се унапређује здравље видљиви. За све би било једносстановништва, а свакако и смањују тавније и квалитетније. Здравстветрошкови Фонда здравственог осини радници би били у прилици да гурања за лечење болести у поодпримене своје знање и служба би маклом стадијуму. била боље организована у корист Циљ едукације о зубном здрапацијената, а држава би уштедела вљу јесте да се утиче на однос и новац и могла да га инвестира у понашање људи према одржавању развој здравственог система. оралног здравља током живота и превенција оралних болести. Којe су препреке да се овако нешто оствари? Превенција уопште има разЗа све ово је потребан добро личите улоге, тачније циљеве. организован систем. Које? Ако сваки власник аутомобила мора да уради технички преглед 1. Примарна превенција обухвата све активности на спречавању да би могао да га региструје, зар иницијалног појављивања бото исто не би могло да се уведе и лести или поремећаја и усме- тавне јер много информација моу здравству? рена је према здравим особама. же да буде контрапродуктивно. То Неопходно је увести и цен2. Секундарна превенција има за захтева редован и обавезан долазак трални здравствени картон пациљ да заустави болест путем код лекара. цијента (здравствена легитимација у савременој форми) коју би раног откривања и лечења. он увек имао уз себе, где би се у 3. Терцијарна превенција помаже Како то у пракси спровести? пацијентима да живе са послесваком тренутку имао увид у њеНаш здравствени систем није дицама болести и спрече ре- развио систем мотивације и санкгово здравствено стање и где и цидив. шта је урађено. То би олакшало ције. лекару да примени терапију која У већини земаља ви не можеКо, где и како најбоље едукује те да оверите здравствену легитинеће угрозити пацијента. пацијента? мацију ако нисте урадили редовне Едукацијом пацијената треба лекарске прегледе, јер здравствени Превентива по Вама мора да се баве сви здравствени рад- фондови плаћају само превентивда има много одређеније место. ници са којима пацијент долази у не прегледе и санирање почетних Зар не? контакт. стадијума болести. Сваки период За сада превентива је код нас препуштена савести или доброј Начин давања савета пацијен- живота има посебну превентиву и вољи и пацијената и лекара. ту је битан за његову мотивацију неопходно је то радити тoком цеПревентива се, нажалост, код да почне примену у свакодневном лог његовог трајања. нас у све већој мери препушта меживоту и усклади са својим обадијима масовне комуникације где везама којих човек у савременом Штa мислите о породичном свету има све више, а све мање лекару? се свакодневно пропагирају као Неопходно је поново активиравремена за себе. средства за превентиву жвакаће Било је пуно покушаја да се пре- ти улогу породичног лекара. гуме и разноразне водице за иско медија - масовних комуникација пирање уста. Искуства из приватне праксе у или организовањем друштвених том смислу дају позитивне резулЗа нацију која нема баш завидпрограма и акција подстакне свест тате јер код деце развијају позитину здравствену културу то ће бити људи о бризи према свом здрављу. ван однос према редовном одласпогубно, а ми ћемо се и даље баАли најуспешнији приступ је у ди- ку код стоматолога. Дете то лакше вити санирањем терминалних старектном контакту - здравствени рад- прихвата зато што види да то раде дијума обољења са свим својим ник и пацијент у ординацији. Он- и други чланови његове породице. последицама и компликацијама за да је порука упућена директно и Стиче поверење које ће га пратити пацијента. омогућено је пацијенту да постави током живота. Тако се савладавају Разговор водила: др Славица Жижићпитање о нејасноћама и проблеми- страхови и нелагоде и стичу позиБорјановић ма. Поруке треба да буду једнос- тивне навике.

Из прве руке: Превентива

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ланом 251. став 1. Кривичног законика Републике Србије као извршилац кривичног дела “Несавесно пружање лекарске помоћи“ инкриминисан је лекар. „Лекар који при пружању лекарске помоћи примени очигледно неподобно средство или очигледно неподобан начин лечења или не примени одговарајуће хигијенске мере или уопште очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица, казниће се... и други здравствени радник који при пружању медицинске помоћи или неге или при вршењу друге здравствене делатности очигледно несавесно поступа и тиме проузрокује погоршање здравственог стања неког лица.“ Невезано за Закон о здравственој заштити, истичемо неколико различитих схватања у пракси о самом појму лекара. По једном појму лекар (под појмом лекара обухваћени су стоматолог и лекар стажиста) представља лице које лечи болесника, а не лице које болеснику пружа лекарску помоћ. Друго схватање појма лекара, лекара одређује као лице које испуњава услове за самостално обављање лекарске делатности (да поседује диплому, лиценцу, да је положио стручни испит.) Треће схватање, слично као и прво, под појмом лекара поред стоматолога обухвата и лекаре који обављају лекарску праксу, приправнике, као и лекаре који обављају неку делатност у вези са лечењем. У појединим коментарима ове кривично правне одредбе изостављају се стоматолози као могући извршиоци овог кривичног дела, што је неоправдано и са аспекта Закона о здравственој заштити (који дефинише здравствене раднике) и са аспекта судске праксе јер пракса препознаје ово дело и код стоматолога. Чињеница је да нестручним радом стоматолога могу такође настати штетне последице за здравље болесника. Значи, извршилац кривичног дела “Несавесно пружање лекарске помоћи“ може бити само лекар, односно лице које је завршило медицински или стоматолошки факултет. Није од значаја да ли лекар обавља лекарску праксу, да ли је још у радном односу или је у 86

Медицина и право

Стоматолог и несавесно пружање лекарске помоћи

Љубиша Живадиновић, адвокат

пензији, да ли врши делатности из своје специјалности или из опште медицине и др., основно је да он у конкретном случају другоме пружа ,,лекарску помоћ“. Смисао овако уопштеног одређивања радње овог кривичног дела је да се што потпуније заштити здравље људи у поступку лечења од свих облика несавесног поступања лекара.

у доњој вилици са десне стране и други преткутњак у доњој вилици са десне стране, уградио четири ендоосеална имплатанта, од којих је један у пределу другог доњег десног преткутњака продро у доњовилични канал, на који начин је оштећеној нанео тешку телесну повреду у виду трајног оштећења десног доњовиличног живца што је проузроковало утрнулост дела меког ткива регије доње вилице од средине вилице према назад, трајну неосетљивост слузнице усне дупље на механичке надражаје у пределу првог и другог доњег десног преткутњака са образне десне стране, као и смањену осетљивост слузокоже доње усне и коже брадног предела са десне стране, при чему је био свестан да је његова радња забрањена, у ком случају постоји кривично дело, тешко дело против здравља људи из члана 259. став 3. КЗ-а у вези с кривичним делом несавесног пружања лекарске помоћи из члана 251. став 3. у вези са ставом 1. КЗ.

Пример из судске праксе: „Окривљени је као лекар специјалиста оториноларингологије, очигледно несавесно, поступао тако што је предузео хируршку интервенцију – уградњу имплантанта код оштећене А.В. из Б.П., иако није имао специјалистичко знање и стручну способност за конкретну интервенцију, свестан да на тај начин може проузроковати погоршање здравственог стања оштећене, олако држао да до погоршања здравственог стања и наступања тешке телесне повреде код оштећене неће доћи, тако што је у регији зуба број 33, 35, 42 и 45, односно у очњаку у доњој вилици са леве стране, (Пресуда Основног суда у Нодруги преткутњак у доњој вили- вом Саду К. 58/10) ци са леве стране, други секутић

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Светски дан здравља посвећен дијабетесу

Србији, према најовијим показатељима, око 710.000 људи има дијабетес и директни годишњи трошкови за лечење те болести достизали су 242 милиона евра, изјавио је министар здравља Златибор Лончар, поводом Светског дана здравља, који се обележава данас и ове године посвећен је дијабетесу. «Према најновијим показатељима од ове болести у свету болује 415 милиона људи. У Србији је процена да 710.000 одраслих особа има дијабетес. Дијабетес је велики економски терет породицама, здравственом систему и читавом

друштву», рекао је Лончар на обележавању Светског здравља здравља у Ин-

ституту за јавно здравље «Милан Јовановић Батут». Директор «Батута» Драган Илић каже да је велики проблем што се дијабетес открива касно, односно код једне трећине пацијената када се појаве прве компликације. «Највећи број оболелих је радно активно становништво, а све чешће се јавља и код младих», нагласио је Илић. Председник републичке стручне комисије за дијабетес академик Небојша Лалић каже да је дијабетес честа болест од које болује девет одсто популације. Број одраслих особа са дијабетесом сада је четири пута већи него пре 35 година, упозорава Светска здравствена организација.

Удружење пацијената оболелих од рака простате П

ацијенти који болују од карцинома простате основали су прво Удружење пацијената оболелих од рака простате у Србији с циљем унапређења лечења и квалитета живота пацијената који болују од ове болести, као и подизања свести о значају ране дијагностике и размене информација о терапијским могућностима које су доступне пацијентима у Србији и околним земљама. Први конкретни циљ Удружења је омогућавање приступа новим лековима који побољшавају квалитет живота и одлажу прогресију болести, кроз сарадњу са Републичким фондом за здравствено осигурање, односно укључивањем нових терапија на листу лекова који се издају на терет РФЗО-а. Наиме, у овом тренутку, након хемиотерапије, када се код пацијената јављају слабост, губитак на тежини, отоци, анемија, депресија и болови услед метастаза у костима, у Србији не постоји могућност за наставак терапије, односно користи се неадекватна терапија која не даје жељене резултате. Сви међународни терапијски водичи и препоруке указују на то да је неопходно обезбедити допуну лечења након хемиотерапије и то је оно што недостаје у нашој клиничкој пракси, посебно када се ради о метастатском карциному од којег годишње у просеку оболи 120 пацијената.

Момчило Ковачевић, Зоран Џамић и Душан Баковић

Србија је једна од ретких земаља која нема лек на листи лекова. „Важно нам је да се на позитивну листу лекова РФЗО-а ставе нови лекови које можемо да користимо после хемиотерапије како бисмо могли нормално да функционишемо и живимо, с обзиром на то да веома мали број нас може месечно да издвоји 3000 до 4000 евра колико у овом тренутку кошта терапија. Уосталом, у већини земаља у региону попут Словеније, Хрватске и Бугарске, ова врста лекова је већ на позитивној листи“, изјавио је председник Удружења Момчило Ковачевић. Душан Баковић, члан Удружења пацијената оболелих од рака простате, већ две године се бори са овом болешћу: “Прва фаза, када сазнате да сте болесни, је шок и неверица, друга фаза је је распитивање и тражење информација, шта даље и има ли лека, а трећа фаза је само једно питање: Колико ми је остало да живим? Мислим да се те три фазе појављују код свих који су оболели од тешких болести, посебно код карцинома простате који је подмукао и тешко се дијагностикује на време”. Ипак, он додаје да је најважније не предати се и имати вољу за животом, као што ће и скоро моћи да прими терапију која ће му олакшати живот.

Формирање Удружења оболелих од карцинома простате представио је на Уролошкој клиници у Београду проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Клиничког центра Србије. „Формирање Удружења пацијената је један од начина за побољшање квалитета живота пацијената који болују од карцинома простате и ово је један велики корак напред који ће нам помоћи да пацијенти добију услове лечења који већ постоје у земљама западне Европе, Америке, али и земаља у нашем окружењу. Заједнички наступ пацијената, уз подршку лекара, је од кључне важности за аплицирање код различитих институција и организација“, истакао је проф. Џамић. Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, карцином простате је други најзаступљенији малигнитет код мушкараца у Србији, а трећи узрок смртности у оквиру малигних болести код мушкараца у нашој земљи. Број умрлих од карцинома простате у Србији је 760 на годишњем нивоу, док је број новооболелих између 2.300 и 2.400 пацијената годишње. Од тог броја, код око 120 пацијената развије се метастатски карцином простате. Припремила: Бранка Лазић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ако је пост, формално гледано, употреба и неупотреба одређене врсте хране, на једном дубљем нивоу он се уопште не бави храном као таквом, него је ту реч о успостављању односа, стицању једног животног става, једног превентивног и лековитог начина постојања. Крајњи циљ поста, и то ваља знати, је припрема за другу врсту хране, другачије јело, за узимање једног специфичног лековитог оброка, који је св. мученик и епископ из 2. века Игњатије Антиохијски назвао леком бесмртности – Светог Причешћа. Пост је потпуно на линији савремених научних сазнања везаних за здраву исхрану. Хришћански пост је јединство духовног и телесног поста који има одређене елементе вегетаријанске и медитеранске исхране. Дијететски режими кроз вегетаријанску и медитеранску исхрану имају сврху побољшања и одржања здравља, превенције и лечења хроничних болести. ПОСТ, који за многе има верски карактер, може у значајној мери да допринесе и очувању здравља, али и спречавању неких обољења. Истраживања су показала да заправо многе болести настају управо као последица неуравнотежене исхране.

Пост је користан и за тело и за психу као што је гликоген који се складишти у јетри, а затим се троше масни депозити. Постоји теорија да ћелије тумора за време поста улазе у стање мировања, престају са деобом и растом, што резултује тиме да саме себе униште.

Професор др Весна ДимитријевићСрећковић

Колико често би требало да се уздржавамо од хране и шта у тим данима треба избегавати? - Корисно је уздржавање од хране једном недељно, средом или петком. Тако органи добијају заслужени одмор, убрзава се топљење масних наслага, подмлађују се ћелије и ткива, изошЈеловници који се препоручују трава памћење. током периода поста најсличнији су вегетаријанском и медитеранском режиму. На овај начин се, током 40 дана уздржавања од намирница животињског порекла, постиже побољшање и одржање здравља. - Хришћански пост и умереност у јелу и пићу важни су за одржавање душевног и телесног - Пост искључује из јеловниздравља - каже професор др Ве- ка намирнице животињског посна Димитријевић Срећковић, ин- рекла, које су извор беланчевитерниста ендокринолог Клинике за на и засићених масноћа које утиендокринологију, дијабетес и ме- чу на повишен ниво холестерола таболичке поремећаје Клиничког и развој атеросклерозе. Помаже, центра Србије, аутор књиге „Пост такође, код бројних хроничних пут у живот“, која је настала у болести - депресије, дијабетеса, сарадњи са професором др Вла- хипертензије, повишеног холесдимиром Вукашиновићем са Те- терола, срчаних болести, синдроолошког факултета Универзитета ма хроничног умора, бронхијалне астме, неуроза, менталних и друу Београду. гих болести. Како пост помаже очувању здравља? Да ли су исте и предности Када сте на најстрожем посту вегетаријанске исхране? телу пружате прилику да се ре- Вегетаријанска исхрана има генерише, ослободи токсина... Бу- корисне ефекте баш због малог дући да се углавном хранимо ло- уноса засићених масноћа, холестеше, организам највећи део енергије рола и протеина, а повећаног уноса троши на варење и не остаје му сложених угљених хидрата, дијетдовољно за елиминацију токсина. них влакана, магнезијума, калцијуКада престане да прима храну, при- ма, фолне киселине и антиоксиморан је да се снабдева из резерви даната витамина Ц и Е. Смањен које је благовремено припремио, унос меса директно је повезан са

Z D R AV S T V O - S R B I J A

смањењем масноћа и холестерола и превенцијом атеросклерозе. Дијетна влакна из воћа и поврћа повољно утичу на ситост, смањење гојазности, нормализацију масноћа и шећера у крви, крвног притиска, болести срца и бубрега, Алцхајмерове болести и превенцију рака дебелог црева.

У књизи наглашавате да повољне ефекте на превенцију и лечење бројних хроничних болести које сте постигли медитеранском исхраном у клиничкој пракси можемо постићи и постом који је идентичан медитеранској исхрани и као такав лековит.

Са промоције књиге на Коларчевом народном универзитету 2013. године: проф др Владимир Вукашиновић, проф др Предраг Дјордјевић, Епископ Крушевачки Давид Перовић, проф др Весна Димитријевић Срећковић

- Медитеранска исхрана подразумева велику потрошњу воћа и поврћа, интегралног хлеба и целог зрна житарица, орашастих плодова, плаве рибе из дубоких мора, маслиновог уља и црног вина у умереним количинама. Маслиново уље има повољне ефекте на крвни притисак и инхибицију оксидације

ЛДЛ холестерола, уз антитромбогени ефекат и побољшање инсулинске сензитивности. Омега-3 масне киселине имају антиинфламаторно антитромботичко дејство, повећавају инсулинску сензитивност, а њима су богати плава риба и орашасти плодови. Дијетна влак-

на успоравају варење и апсорпцију хранљивих материја, смањују ниво шећера и масноћа у крви, повећавају ситост између оброка, успостављају нормалан рад дебелог црева и превенцију канцера. - Сложени угљени хидрати и дијетна влакна из воћа, поврћа и житарица, којима обилује хришћански пост, доприносе регулацији телесне тежине, смањењу стомачне гојазности, фактора инфламације и тромбозе, нормализацији гликорегулације, липидног статуса, хипертензије и превенцији атеросклерозе и васкуларних догађаја. Повећан унос калијума из воћа, поврћа и ораха значајно доприносе регулацији крвног притиска. Орашасти производи садрже и мононезасићене масноће, дијетна влакна, кардиопротективне минерале и витамине. Али и током поста исхрана може да буде погрешна и једнолична. - Ако у току поста користимо бели хлеб, лисната теста, производе богате концентрованим шећерима, слатке напитке и сокове постоји опасност добијања у телесној тежини, а посебан ризик носи стомачна гојазност која је удружена са ризиком других компликација као што су повишен крвни притисак, поремећај масноћа и шећера у крви. Маргарин, иако је биљног порекла из сунцокретовог уља, треба искључити из исхране због транс изомера масних киселина које садржи и које настају током процеса хидрогенације. Ови транс изомери одговорни су за поремећај холестерола, ЛДЛ холестерола, триглицерида и повећавају ризик од васкуларних компликација, ангине пекторис и инфаркта миокарда. М.Ц.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

омињање свете српске царске лавре Хиландара код сваког Србина, православца, буди осјећај среће и радости што у нашој прошлости која се мери у претходних око осам векова имадосмо претке као што су Стефан Немања и свети Сава који утемељише ову светињу на Светој гори атонској. И како пише Ава Јустин Поповић (преподобни Симеон мироточиви): „И помоћу Божјом, вели живописац Доментијан, и поспешењем Светог Духа и молитвама Пресвете Богородице и подвигом богомисаоних свештеника, преподобног Симеона и богоноснога кир Саве, би сазидан манастир Хиландар и око њега град, и посред њега подигоше велики пирг, сличан царском дому, и високе палате, такође сличне царским“. Непроцјењиво је духовно богатство манастира Хиландара, тог најдоњег камена у темељу свете православне вјере српског народа. Почеци и приклон Срба источном православљу нераскидиво су повезани са настанком најстаријих манастирских грађевина. Сви православни манастири имају саборни дом, а то је храм са богослужењима у њему. Православни верници, а на првом мјесту монаси, ти анђели на земљи, имају свој дом у ововековном, земаљском животу. Хиландар, са својим величанственим грађевинама у манастиру и око њега, предворје су и припрема за вечни живот будућег века. Он је дом не само монаха, већ и свих благочестивих поклоника светиња. Већина поклоника при сваком ходочашћу осјећа у својој души ехо изговорених речи монаха при неком ранијем доласку у манастир Хиландар: “Браћо дошли сте у своју кућу“. Од првог помињања византијског манастира Хиландара, 985. године, преко ктиторског Немањиног и Савиног манастира, Милутинових бисера градитељства, Душановог и Лазаревог доприноса, као и небројених градитеља, мајстора и живописаца, све до данашњег изгледа прошло је више од осам векова. За то време у манастиру и око њега много се градило, али и много страдало -пљачкања, рушења као и катастрофални пожари. (Душан Калијадис, „Од арсане до манастира Хиландара“) Поред тога што је један од 90

Доктори из Републике Српске радили у манастиру Хиландар

Хиландарски медицински кодекс Припремио: др Милан Латиновић, спец. интерне медицине

Оснивачка скупштина Хиландарског лекарског друштва

најважнијих извора вере, манастир Хиландар је непревазиђени бисер духовности, културе и градитељства, али ту су и веома дубоки корени медицине у српском народу. Манастир представља прву српску болницу коју је установио свети Сава који у свом Хиландарском типику 1200. године пише: Глава 40, О болници и о болничарима: Рекох напред нешто мало о болесној браћи нашој. Све је остављено игумановој вољи што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више казати. Заповедамо да се за болне изабере ћелија која има облик болнице, и да се поставе постеље болнима за лежање и

одмор, и да им се нађе болничар да их двори у свему. Ако ли мојим гресима многи падну у болест, нека им се даду и два болничара, велика арула, то јест огњиште од меди сковано и преносиво, на коме ће се топити укроп за болне и друго што им је на утеху, по могућству, за јело и пиће и друге потребе. А игуман свагда, не ретко, нека долази у болницу и нека од свег срца посећује братију и нека доноси свакоме потребно. А братија наша болесна, нека се, уздајући се у ово, не распусте тражећи нешто сувишно и што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, већ нека се уздрже и буду скромни, задовољни само са оним чему је време и што је могуће манастиру донети, то да им се донесе. Ако им и служите заповести ради коју смо заповедили, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они приме награду за трпљење, а то је уздржавање од похота и туга од болова, да им заступник буде од Бога ради насладе. Нека вам буде! У Хиландарском архиву чува се још један значајан споменик српске медицине – Хиландарски медицински кодекс из средине 16. века

Z D R AV S T V O - S R B I J A

који сведочи о постојању научне еропске медицине и веома учених лекара код Срба. Овај изванредни зборник је од велике важности за европску медицину, јер је једини познати пример велике збирке медицинских списа салернско-монпељске школе који је написан на народном језику а не на латинском. Зато не изненађује и данашњи велики интерес доктора медицине да посјете ову светињу на Светој гори, а и да воде бригу о здрављу и пруже потребне здравствене услуге хиландарском братству, градитељима, радницима и посјетиоцима манастира. На основу одлуке Скупштине Града Београда из 2013. године, КБЦ „Драгиша Мишовић“ Београд је преузео бригу о здравственој заштити хиландарског братства. На основу двогодишњег искуства и одлазака доктора у Хиландар, дошло се до закључка да је неопходно додатно уредити даљи рад на овом пољу. Из тога је произашла иницијатива за оснивањем Хиландарског лекарског друштва. У свечаној сали Скупштине Града Београда,

24. децембра 2015. године одржана је оснивачка скупштина Хиландарског лекарског друштва. То је струковно удружење чији је циљ здравствена заштита свештеног монашког братства свете српске царске лавре Хиландара на Светој гори атонској. Основано је у складу са одлуком Свештеног сабора манастира Хиландара и благословом игумана Методија Марковића, а на иницијативу српских доктора и њихових сарадника који већ дуги низ година добровољно пружају лекарску помоћ хиландарском братству. Друштво је добило и бла-

гослов Његове светости патријарха српског господина Иринеја и подршку Министарства здравља Владе Републике Србије. Скупштини је присуствовало преко 200 доктора и сарадника из Србије и Републике Српске. Захваљујући сарадњи коју је Дом здравља Бијељина успоставио са новооснованим Хиландарским лекарским друштвом, доктори медицине из ове установе боравили су и радили по седам дана у амбуланти манастира Хиландар. Дом здравља Бијељина имао је обавезу да организује дежурство својих доктора у времену од 13. марта до 10. априла 2016. године. Дежурства су организована са четири тима по два доктора медицине који су боравили по седам дана у манастиру Хиландар. Боравак и рад у светој српској царској лаври Хиландару на Светој гори атонској је незаборавно животно искуство и велико надахнуће за даљи живот, али и обавеза да подржимо монашко братство Хиландара и свих посјетилаца манастиру трајно у будућности.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

удачки оркестар „Медикус” Српског лекарског друштва и њихови гости одржали су преподневни концерт у Културном центру Чукарица 26. марта 2016. године. Концерт смо посветили 140. годишњици оснивања Црвеног крста Србије. Био је намењен добровољним даваоцима крви општине Чукарица, Друштву за борбу против рака и свим другим нама драгим гостима. Ватромет дела озбиљне музике подарен хуманим људима показао је да музика оплемењује душу као и добра дела у циљу спасавања људских живота. Твоје је само оно што другоме дајеш. Показало се истинито и на овом концерту. Песма добровољних давалаца крви професора музике Живојина Симоновића (нашег уметничког руководиоца) отворила је данашњи наступ. Уследиле су „Caro mio ben” и „Девојачка чежња”– композиције које милују душу а све у извођењу Снежане Шипић, сопрана. Ређали су се Моцарт, Вивалди, Бетовен, Чајковски, Бокерини, Саросате, Коскимаа и Штрауси (отац и син). Оркестром је дириговала Нада Михајловић. Гости оркестра „Медикус”: проф. Татјана Олујић (виолина), Звонко Трајковић (клавир), др Драган Илић (клавир), Снежана Шипић (сопран) и проф. Љубица Јовановић (виолина) својим наступом уоквирили су леп уметнички програм. Српско лекарско друштво основано је безмало пре један и по век. Једно је од најстаријих у Европи, а придодат оркестар чини га највероватније јединственим. Ако се сетимо циљева Друштва из времена његовог оснивања лако ћемо схватити откуда под његовим кровом лепе уметности, откуда музика, најлепше ноте света. Јер основни циљеви Српског лекарског друштва при оснивању 1872. године били су: • Да се у нас једном зачне лекарска књижевност 92

Обележено 140 година Црвеног крста Србије

Црвени крст на белој застави

Концерт Гудачког оркестра „Медикус” СЛД-а

Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

• Да се позове и српска мисао на самосталан културни рад • Да се оснује српско „огњиште за науку” Циљеви Друштва били су големи, добро промишљени и веома важни. Њих су смишљали тадашњи лекари, углавном странци, али на српском језику и за Србију. Мало је тада било лекара пореклом из Србије, a у имену др Владана Ђорђевића спаја се пуно тога што данас славимо, концертом обележавамо и зато га с правом и великим задовољством спомињемо.

Др Владан Ђорђевић (1844– 1930) медицину је студирао у Бечу и био први специјалиста хирургије у Србији. Организатор и реформатор цивилног и војног санитета, начелник Санитетског одељења Врховне

команде у ратовима у 19. веку, оснивач Српског лекарског друштва и часописа Српског архива за целокупно лекарство, оснивач Српског друштва Црвеног крста и лични лекар краља Милана Обреновића. Владан Ђорђевић био је државник, политичар, дипломата и књижевник. На иницијативу др Владана Ђорђевића, угледног војног лекара, 6. фебруара 1876. године (по новом календару) у Београду је основано Српско друштво црвеног крста, данашњи Црвени крст Србије. Само у првих педесет година од оснивања Српско друштво црвеног крста указивало је своју помоћ у 12 ратних година: 1876, 1877– 1878, 1885– 1886, 1912– 1913 и 1914– 1918. Др Владан Ђорђевић је 1875. године покренуо месечни часопис за књижевност, науку и друштвени живот „Отаџбина” који је и уређивао. На његову молбу Ђура Јакшић (1832–1878) један је од најбољих представника српског романтизма како у књижевности, тако и у сликарству, написао је песму „Отаџбина” једну од најлепших родољубивих песама у нашој књижевности. Објављена је на почетку првог броја истоименог часописа! Представници Црвеног крста Србије и Српског лекарског друштва сваког 31. августа посећују гроб др Владана Ђорђевића. Са њима и Уп-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

рава Новог гробља у Београду. У знак сећања и захвалности. Плац на којем је гробље поклонио је др Владан Ђорђевић. Отуда се оно некада звало Владановац. На главном улазу, а крајем 2009, постављена је споменплоча са ликом др Владана Ђорђевића, некадашњег великог донатора. Захвалили су му се Београђани. Плоча је вајарско дело нашег колеге академика Владимира Јокановића који је извајао и споменике овом великану српске медицине.

Захвалност је највећа међу врлинама па зато на крају рецимо и ово. Швајцарац Жан Анри Динан (1828– 1910) основао је Међународну организацију Црвеног крста. Међу Југословенима прва медаља Анри Динан додељена је др Драгану Херцогу, хирургу из Београда, члану екипе југословенског Црвеног крста страдалом 1968. године у данашњој Нигерији. Најпре је пребачен у Женеву у средиште ове Међународне организације где је посмртно одликован. На овој међународној организацији у Женеви на видном месту стоји записано: „Буди хуман као што су били Срби у Српско- бугарском рату! Обуставили су ратна дејства да пропусте пристиглу међународну помоћ Бугарима! Oркестар „Медикус” Српског лекарског друштва наставља своју хуману мисију дарујући музику свима онима који су је својом несебичношћу и пожртвовањем заслужили. Јер, све што другима дарујемо заправо остаје наше. А како видимо много тога хуманог остаје и трајно записано. Рецимо на крају Laboremus, како је поздрављао др Владан Ђорђевић – јер оно што је створио и даље траје!

Фармалогист у новом пословном простору

Концерт „Рибље чорбе“ Савршенство без мане

новоотвореном пословном простору компаније Фармалогист 27. фебруара ове године одржан је концерт „Рибље чорбе“ са више од 500 званица, људи из пословног и јавног живота Србије, као и запослених ове компаније. Организатори ове журке Фармалогист и Есенса приредили су гостима доживљај и амбијент Који су присутне вратили у рок време, свирком, али и кожним дрес кодом “рокера”. Било је то први пут да чувени рок бенд “Рибља чорба” одржи концерт и да на тај начин пожели срећан будући рад у беспрекорном пословном простору Фармалоги-

ста, али и да Есенса промовише свој нови производ из “Бурра” колекције, висококвалитетну домаћу козметику од које ће многе жене постати као „савршенство без мане“. То је био разлог због кога је и легендарна рок група „Рибља

чорба“ била саставни део овог догађаја. Наиме, култна балада ове групе „Лутка са насловне стране“ исте вечери постала је рекламни лајтмотив једног фантастичног производа. Реч је о колекцији Дермалифт Волуме уп!, која представља есенцију онога што фармаце-

утска индустрија данас може да понуди свима онима који желе да зауставе време, без естетске хирургије. Фармалогист је савремена веледрогерија, која има више од 9.500 м2, складишног простора који потпуно задовољава највише стандарде складиштења лекова и медицинских средстава и снабдева апотеке широм Србије, посредством дистрибутивних центара у Београду, Нишу, Краљеву и Новом Саду. На тренутак време је заиста било заустављено. Журка „Савршенство без мане“ је оправдала назив. Бранка Лазић

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Sindromi sa visokim rastom

erebralni gigantizam (Sotosov sindrom) je rijetko genetsko oboljenje koje se karakteriše velikom porođajnom težinom, ekscesivnim rastom tokom prvih godina života, velikom glavom, blagim zastojem u mentalnom, motornom i socijalnom razvoju. Učestalost oboljenja je 1/14.000 novorođenih. Etiologija. Mada je postojalo mišljenje da se radi o hipotalausnom poremećaju, ispitivanjima nijesu dokazana histopatološka oštećenja. Uzrok pojavi Sotosovog sindroma su mutacije u genu NSD1. Gen NSD1 sadrži upute za izradu proteina koji je uključen u proces normalanog rasta i razvoja. Oko 95% slučajeva sa Sotosovim sindromom imaju negativnu anamnezu za pojavu ovog sindroma u porodici. Većina od ovih slučajeva su rezultat de novo mutacija. Nekoliko porodica je opisano sa više od jednog oboljelog člana, što ukazuje da se Sotos sindrom nasljeđuje autozomalno dominantno. Klinička slika. Djeca sa ovim sindromom rađaju se krupna, sa većom tjelesnom dužinom i masom. Ekscesivan rast je naročito izražen tokom prve 2 do 3 godine života. Djeca zatim nastavljaju da rastu normalno, sa tendencijom da su viša i teža i sa većim obimom glave nego što je normalno za uzrast. Karakterističan je nalaz većeg rastojanja ruku, koje je veće u odnosu na visinu tijela za 5 cm i više. U kliničkoj slici, koja može da značajno varira, obično su izraženi makrocefalija sa izduženim licem i protruzijom čeone kosti, velike šake i stopala, hipertejlorizam. Oboljenje može biti udruženo sa autizmom, hipotonijom i govornim poremećajima. Najveći broj pacijenata sa Sotosovim sindromom ima blag ili granični mentalni hendikep. Kostno sazrijevanje je ubrzano, a pubertet se javlja nešto ranije. Ova djeca u adultnom dobu imaju normalnu visinu. Vrijednosti hormona rasta i IGF-1 su normalne. Djeca sa Sotosovim sindromom imaju veći rizik za pojavu tumora. Klinička dijagnoza Sotosovog sindroma zasniva se na prisustvu tri glavne karakteristike: karakterističan izgled lica, prerastanje (visina i/ili obim glave ≥ 2 SD iznad srednje vrijednosti) i nesposobnosti učenja od blage do teške, kada se preporučuje pomoć druge osobe. Ovi kriterijumi se zasnivaju na rezultatima istraživanja kod 500 osoba sa NSD1 abnormalnostima od kojih je najmanje 90% imalo ove tri karakteristike. Potvrda dijagnoze se dobija molekularno genetskim testiranjem. NSD1

Cerebralni gigantizam (Sotosov sindrom)

Prof. dr sc. med. Božidar M. Bojović

gen je jedini gen čije mutacije dovode do pojave Sotos sindroma. 80-90% osoba sa Sotos sindromom imaju dokazane abnormalnosti NSD1 gena. Terapija. Specifičnog liječenja nema. Prate se i tretiraju pojedine manifestacije sindroma (govorni problemi, problemi ponašanja, srčane mane, skolioza, renalni poremećaji). Potrebna je edukacija pogođenih osoba i njihovih roditelja, posebno u okviru gnetskog savjetovališta. Beckwith Wiedemann sindrom (BWS) Beckwith-Wiedemann sindrom je stanje koje karakterišu neonatalna makrosomia, makroglosia, hemihipertrofija, hipoglikemija i defekt prednjeg trbušnog zida. Učestalost je 1/15.000 novorođene djece. Etiologija. Mada osnovni uzroci BWS nijesu u punoj mjeri definisani, više (>85%) slučajeva BWS su sporadični i imaju negativnu porodičnu anamnezu na BWS sindrom. Ipak, 15% slučajeva sa BWS imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, uz to roditelji pogođene djece imaju povišen rizik da im i druga djeca imaju BWS. BWS može se javiti usljed različitih genetskih defekata. Kod pojedinih bolesnika utvrđena je parcijalna duplikacija hromozoma 11p15.5. BWS može da se javi usljed mutacije p57

Preuzeto: Medical CG, br. 84, april 2016.

gena, ili gena NSD1, i kod mikrodelecija u regiji H19 ili gena LIT1. Hiperinsulinizam kod ovog sindroma se pripisuje povećanju faktora rasta. Smatra se da faktori rasta (IGF-2 i pro IGF-2) prisutni u povećanoj koncentraciji stimulišu insulinske receptore i tako ispoljavaju insulin slično dejstvo. Klinička slika. Pet najčešćih karakteristka u kliničkoj slici ovog sindroma su: neonatalna makrosomija, makroglosija, hemihipertrofija, defekt trbušnog zida, anomalije ušne školjke u vidu nabora ili paralelno postavljenih zareza u predjelu resice. Hipoglikemija samo tokom prvih nekoliko dana nije česta. Simptomi hipoglikemije ispoljavaju se u više od 50% slučajeva i okrivljuju se za mentalnu nedovoljnost ove djece. Djeca sa BWS imaju 600 puta veći rizik da dobiju karcinom, posebno Wilmsov tumor tokom života, nego zdarva djeca. Opisani su slučajevi sa pojavom adrenalnog karcinoma, gonadoblastoma, hepatoblastoma i rabdomiosarkoma. U globalu, prognoza je veoma dobra. Djeca dobro rastu i razvijaju se i dostižu očekivanu visinu prema genetskom potencijalu. Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu kliničke slike, paternalne izodizomije 11p15.5 i drugih mutacija, hipoglikemije i povišenih vrijednosti IGF-2 i proIGF-2. Terapija. Liječenje zavisi od uzroka hipoglikemije. Davanje Diazoksida za hipoglikemiju može da bude efikasno. Kod povišenog faktora rasta IGF-2 može da bude od koristi davanje hormona rasta. Marfanov sindrom Marfanov sindrom se obično definiše kao visok rast sa dugim prstima. Radi se o mezodermalnom i ektodermalnom poremećaju sa vodećim kliničkim znakom arahnodaktilijom. Smatra se da mu je incidencija 1 na 10.000. Etiologija. Radi se o autozomno dominantnom oboljenju gdje je kod 6575% pacijenata jedan roditelj aficiran. Marfanov sindrom je uzrokovan genskom mutacijom na 15. hromozomu

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

Vijesti iz CG

(15q21.1) koji je kodiran za glikoprotein fibrilin, važan strukturalni dio vezivnog tkiva. Klinička slika. Glavne kliničke karakteristike ovog sindroma ispoljavaju se kao posledice oštećenja tri sistema: skeleta, očiju i kardiovaskularnog sistema. Oštećenje očiju najčešće se ispoljava kao subluksacija sočiva. Od kardiovaskularnih oštećenja najčešća je prolaps mitralne valvule. Čest je nalaz aneurizme aorte. Godine 1995. usvojeni su Ghent veliki i mali kriterijumi za dijagnozu ovog sindroma. U velike kriterijume spadaju porodična anamneza i biohemijski nalaz (t.j.dokazana mutacija fibrilina). Ako se porodičnom anamnezom i genetskim ispitivanjem ne dokaže dijagnoza, ona se može potvrditi na osnovu fizikalnih nalaza. Postoje veliki i mali nalazi u organskim sistemima. Za dijagnozu je potrebno da se veliki nalazi nađu u dva organska sistema i minor nalazi u trćem. Veliki skeletni nalazi su: težak pectus excavatum, udovi (ekstremiteti) neproporcionalno dugi, arahnodaktilija, značajna skolioza, reducirana ekstenzija lakta, medijalno pomjeranje medijalnog maleolusa i intrapelvična protruzija acetabuluma. Mali kriterijumi su: blag pectus excavatum, blaga skolioza, torakalna lordoza, povećana pokretljivost zglobova, gotsko nepce, pretrpani zubi (malpozicija) i tipično lice. Veliki kriterijum na očima je subluksacija sočiva. Mali kriterijumi na očima su: ravna rožnjača, katarakta ili glaukom kod pacijenata mlađih od 50 godina, hipoplastičan iris, miopija, odlubljivanje retine. Veliki kardiovaskularni kriterijum je dilatacija aortnog ušća. Mali kriterijumi su: prolaps mitralne valvule, dilatacija glavne proksimalne pulmonalne arterije, uz odsustvo periferne pulmonalne stenoze, kalcifikacije mitralnog prstena, dilatacija abdominalne ili descedentne grudne aorte. Terapija. Kardiološka terapija ima za cilj da se prevenira aortna ekspanzija i daju se ß blokatori. Prije puberteta mogu se dati estrogeni (djevojčicama) i androgeni (dječacima) da bi se ubrzalo kostno sazrijevanje i fuzija epifiza. Daje se 0,3-0,5 mg ethinyl estradiola kod djevojčica. Kod dječaka se daje testosteron enanthat 200 mg uljanog rastvora mjesečno u jednoj ili dvije injekcije. Pacijenti su pod terapijom do fuzije epifiza.

Obuka zdravstvenih radnika

Praćenje potrošnje ljekova Ministarstvo zdravlja je u cilju sagledavanja farmakoterapijske prakse u zdravstvenim ustanovama i utvrđivanja faktora koji utiču na neracionalnu potrošnju ljekova, u skladu sa regulativom u Crnoj Gori, pokrenulo Projekat obuke zdravstvenih radnika za praćenje potrošnje i bezbjednosti ljekova u zdravstvenim ustanovama, koji sprovodi Agencija za ljekove i medicinska sredstva.

Kao i na prethodnim, i na ovoj radionici su predstavnici CALIMS-a, kroz prezentacije, upoznali učesnike radionice sa regulativom u oblasti potrošnje ljekova, značajem prijavljivanja neželjenih dejstava ljekova za bezbjednost pacijenata, zatim značajem praćenja potrošnje ljekova, kao i najčešćim interakcijama ljekova, klasifikacijom i načinom korišćenja relevantnih izvora o ljekovima. Projekat obuke zdravstvenih radnika za praćenje potrošnje i bezbjednosti ljekova u zdravstvenim ustanovama temelji se na važećoj legislativi, Master planu razvoja zdravstvenog sistema, Nacionalnom planu za racionalno korišćenje ljekova, Strukturnim reformama u zdravstvenom sistemu sa Akcionim planom za period 2015-2017. godine, usvojenim smjernicama Ministarstva zdravlja o sprovođenju redovnih analiza potrošnje ljekova i praćenja bezbjednosti ljekova, namijenjenih zdravstvenim ustanovama. Agencija je pripremila module za dvije oblasti edukacija, koje se odnose na potrošnju i bezbjednost ljekova, a koje će kroz osam radionica u obliku prezentacija i praktičnog rada, biti predstavljene zdravstvenim radnicima u Crnoj Gori. Kontinuiranom edukacijom zdravstveni radnici uputiće se kako i na koji način da prate potrošnju ljekova, koja bi u kombinaciji sa nadzorom nad potrošnjom, pružanjem povratnih informacija iz institucija sistema dovela do što racionalnije upotrebe limitiranih resursa za ljekove.

Verona, Italija

Edukacija farmaceuta Kompanija „Osmi red-D” iz Podgorice, u saradnji sa italijanskim proizvođačem “Specchiasol”, organizovala je edukaciju 10 farmaceuta iz Crne Gore u Veroni. Edukaciji su prisustvovali farmaceuti iz privatnih i državnih apoteka. U tri dana edukacije farmaceuti su pratili predavanja: “Terapijski značaj primene probiotika i prebiotika”, “Smanjenje koncentracije holesterola prirodnim putem”, “Urinarne infekcije kao dijagnostički i terapijski problem” i “Opstimacija i regulacija intenstinalne peristaltike”. Dr Antonio Scalpi je tokom predavanja naglasio važnost i ulogu fitoterapije i da je kompanija “Specchiasol” evropski lider u proizvodnji prirodnih preparata organskog porijekla.

Centar za neonatologiju KC CG

Donacija monitor sa AEEG-om

Centru za neonatologiju Instituta za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore uručena je donacija, aparat monitor sa AEEG-om. Funkcija vrijednog aparata je da značajno olakša rad osoblju, s obzirom na činjenicu da do sada u Centru za neonatologiju nije postojala mogućnost praćenja funkcije mozga kod novorođenčadi. Ovaj poklon rezultat je donatorske večeri koju je crnogorski časopis “The Luxury Collection Montenegro”, u partnerstvu sa kompani95

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

jom “Misahara”, organizovao prošle godine. U akciji je učestvovao značajan broj kompanija i pojedinaca, a ukupna vrijednost donacije iznosi 11 000 evra. Pokretni monitor sa ekranom visoke rezolucije će omogućiti praćenje kardiorespiratornih funkcija i bioelektričnih potencijala mozga kod bolesne novorođenčadi. Takav aparat, svojom savršenom funkcijom, olakšaće dijagnostiku, praćenje i adekvatnu terapiju najmlađih pacijenata, a samim tim će podići nivo stručne pomoći.

Stručni skup, 24. 3. 2016.

Terapija karcinoma dojke U Hotelu “Ramada”, a u organizaciji farmaceutske kompanije “Hoffmann La Roche”, organizovan je skup posvećen terapiji karcinoma dojke. Terapija je zasnovana na novoj subkutanoj formulaciji i unaprijeđenom standardu liječenja u samo 2 do 5 minuta.

Komora fizioterapeuta U prostorijama Fakulteta primijenjene fizioterapije 19.3.2016. god. održana je Osnivačka skupština Komore fizioterapeuta Crne Gore. Statut Komore fizioterapeuta Crne Gore je, shodno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, upućen 21.3.2016. Ministarstvu zdravlja u Vladi Crne Gore na saglasnost. Statut Komore stupa na snagu danom saglasnosti Ministarstva zdravlja. Članstvo u Komori je obavezno za sve zdravstvene radnike koji imaju završenu stručnu kvalifikaciju u fizioterapeutskoj djelatnosti: doktor fizioterapije, master fizioterapije, specijalista primijenjene fizioterapije, Bachelor primijenjene fizioterapije, viši fizioterapeutski tehničar i fizioterapeutski tehničar, koji neposredno pružaju fizioterapeutske usluge na teritoriji Crne Gore. Moderator skupa je bio prof. dr Joseph Gligorov iz Pariza, Institut Universitaire Cancerologie, Universite Paris VI, Sorbonne Universite, koji je održao i predavanje o bezbjednosti primjene subkutane formulacije. O kliničkoj efikasnosti ovog novog lijeka govorio je prof. dr Vladimir Todorović, direktor Klinike za onkologiju i radioterapiju KC CG, Medicinski fakultet Crne Gore. Predavači su istakli da subkutana formulacija predstavlja alternativu intravenske primjene

Novosti iz Doma zdravlja Tivat

Modernizacijom do većeg kvaliteta usluga Odjeljenje ginekologije tivatskog Doma zdravlja od prošlog mjeseca bogatije je za još jedan moderan aparat koji je bio neophodan ovoj zdravstvenoj ustanovi. Riječ je o ginekološkom stolu koji omogućava preglede osoba sa invaliditetom, kao i starijih i slabo pokretnih osoba. Dotrajalu opremu, staru više od 30 godina, zamjenio je novi ginekološki sto koji olakšava pregled pacijentkinja i rad osoblja na ginekologiji.

Donaciju vrijednu 6.426 eura obezbijedila je Zajednica Mormona, čiji su predstavnici Russell Westwood i Marjean Westwood odgovorili na molbu direktorice Doma zdravlja, prof. dr Snežane Matijević i menadžmenta ustanove. Dom zdravlja u Tivtu nastavlja da pruža sliku ustanove koja se trudi da osobama sa invaliditetom olakša prilaz i preglede u adekvatnim uslovima. Zgrada je već opremljena

terapije i važnu terapijsku opciju za pacijente sa HER2 pozitivnim rakom dojke. Manje je invazivna metoda, traje samo 5 min, a ne 30 - 90 minuta, kao što je slučaj sa intravenskom primjenom. Subkutana terapija je pogodnija za pacijente i može smanjiti zdravstvene troškove u odnosu na standardnu intravensku formulaciju. Prof. dr Todorović je istakao da je iskustvo koje imaju u posljednja dva mjeseca veoma pozitivno među pacijentima i ljekarima. panoramskim liftom, rampom ispred ulaza, te prilagođenim toaletom, tako da još i sa novim ginekološkokim stolom ispunjava visoke standarde, na zadovoljstvo pacijenata i zaposlenih. Uređenjem kartoteke novembra prošle godine dobilo se na većoj preglednosti i mogućnosti proširenja evidencija, s obzirom da se broj pacijenata povećao, a samim tim omogućeni su i uslovi za što bolju i efikasniju evidenciju zdravstvenih kartona. Adaptirani prostor kartoteke odgovara evropskom standardu. U toku je ostvarenje donacije u iznosu od 30.000 eura od Vlada Republike Turske (TIKA), koja je obezbijedila ultra zvuk novije generaMedical CG cije za odjeljenje ginekologije.

GODINA VII BROJ 68. APRIL 2016.

N M K

eumatoidni artritis je upalna bolest vezivnog tkiva koja uzrokuje bol, otok, ukočenost i gubitak funkcije zglobova te zahvata ponekad i vanzglobne strukture. Osim navedenih tjelesnih tegoba, često je praćena umorom, frustracijama, depresijom i strahom. Takva složena problematika zahtijeva timski rad mnogih medicinskih stručnjaka, psihologa i socijalnog radnika. Etiologija Primarni uzrok reumatoidnog artritisa nije poznat. Pojava je često povezana sa bakterijskom infekcijom, te fizičkim ili emocionalnim stresom, pa čak i lošom prehranom. Istraživanja su utvrdila vezu između pojave bolesti i antigena tkivne podudarnosti HLA DR1 i DR4 (određeno mjesto na mapi gena). Utvrđeno je da su između 60-80% oboljelih od reumatoidnog artritisa nosioci tih antigena. Kod 10% pacijenata se može dokazati genetski faktor. Neki virusi i bakterije se dovode u vezu s reumatoidnim artritisom, ali se na tom području očekuje još istraživanja. Prehrana, stres, trauma, klima i sl. nisu dokazano povezani s bolešću, ali se smatra da mogu biti okidač. Učestalost pojave reumatoidnog artritisa Reumatoidni artritis se češće javlja kod žena nego kod muškaraca u odnosu 3:1. Smatra se da je ukupno oko 1% - 2,5% populacije zahvaćeno ovom bolešću. Taj broj raste na 6% zahvaćene muške populacije u dobi iznad 75 godina i 16% ženske populacije iznad 65 godina. Često se pojavljuje kod osoba mlađih od 40 godina, uglavnom u dobi između 20. i 45. godine, iako se može javiti u djetinjstvu ili starosti, a nerijetko i kod male djece. Takođe, utvrđeno je i ako je bolest prisutna kod jednog blizanca, postoji 30% vjerovatnoće da će se kroz koju godinu ispoljiti i kod drugog. Klinička slika Klinička slika se najčešće javlja kao simetrični poliartritis koji obično počinje periferno, pri čemu se pojavi na jednom zglobu, a onda se širi proksimalno, npr. na ruci zahvata prvo proksimalne zglobove prstiju šake, a potom zahvata ručni zglob, lakat, a tek kasnije rameni zglob. Početak može biti akutan kada se pacijent jedno jutro probudi sa bolovima, ukočenim i otečenim zglobovima ili podmukao sa tegobama poput umora, gubitka apetita, temperaturom, nesanicom. U toku bolesti može imati faze egzacerbacija i remisija, a može teći bez njih. U početku su zahvaćeni jedan ili dva zgloba, a kasnije se bolest širi na više zglobova. U toku prve godine oboljenja javljaju se: slabost, zamaranje, jutarnja ukočenost, anemija, a ponekad i temperatura. 98

Reumatoidni artritis (Arthritis rheumatiodes) Doc. dr Gordan Bajić

Zglobovi ruke su obično prvi zahvaćeni, posebno proksimalni interfalangealni zglobovi, dok distalni interfalangealni zglobovi nisu skoro nikada. Karpalni, radiokarpalni i ulnarno karpalni zglobovi su rano zahvaćeni. Na stopalima su prvo zahvaćeni metatarzofalangealni zglobovi.

Slika 1. Prikaz zahvaćenih interfalangealnih zglobova šake sa pojavom crvenila otoka i bola

Bol je najčešći simptom kod oboljelih od reumatoidnog artritisa. Upalna bol je prisutna konstantno, ali se povećava sa aktivnošću. Hemijski medijatori i povećani pritisak u zglobu podržavaju krajeve senzitivnih nerava što dovodi do bola. Osjetljivost je prisutna na palpaciju zbog povišenog intraartikularnog pritiska i podražaja senzitivnih nerava. Prisutnost osjetljivosti oko zahvaćenog zgloba jedan je od dijagnostičkih kriterijuma za reumatoidni artritis. Otok zgloba karakterističan je za upalni proces. Javlja se oko zahvaćenog zgloba zbog prisutnog sinovitisa i povećane produkcije sinovijalne tečnosti. Toplinu pacijent može osjećati oko zgloba dok se objektivno ne može notirati. Eritem, odnosno crvenilo kože, je uzrokovan povećanom cirkulacijom oko zgloba. Gubitak funkcije je direktno povezan sa bolom, deformitetima, zglobnom nestabilnošću i samom zglobnom ukočenošću. Ukočenost se koristi kao mjera aktivnosti upalnih procesa, što je bolest aktivnija to ukočenost duže traje. Kod reumatoidnog artritisa ukočenost traje najmanje jedan sat. Smatra se da je uzrok edem koji se povećava tokom noći. Deformiteti nastaju zbog luksacija i subluksacija zglobova, istezanja tetiva i ligamenata, skraćenja mekih tkiva. Najčešće su prisutni na šakama i stopalima. Karakteristične deformacije su: ulnarna devijacija prstiju šaka, protruzija glave ulne, znak tipke klavi-

ra – zglobovi ručja, deformacije prstiju šaka po tipu rupice za dugme i labudovog vrata.

Slika 2. Prikaz deformiteta metakarpofalangealnih i interfalangealnih zglobova šake i prstiju i metatarzofalangealnih zglobova stopala kao posljedica reumatoidnog artrtitisa

Mišićna hipertrofija: Najčešće nastaje kao posljedica inaktiviteta uzrokovanog deformitetima zglobova. Smanjeni obim pokreta: Kad se pojavi upala koja uzrokuje bol i inhibira pokret. Krajnji obim pokreta biće smanjen edemom u tkivima, panusom preko krajeva kostiju, intraartikularnim fibrozama, zaštitnim spazmom okolnih mišića, subluksacijama i luksacijama kostiju. Vanzglobne manifestacije reumatoidnog artritisa: Javljaju se kod osoba koje boluju od težih oblika bolesti: umor, loše opšte stanje, gubitak tjelesne težine, anemija (prisutna kod oko 50% pacijenata), potkožni čvorići (kod oko 20% pacijenata) koji su locirani na ekstenzornim stranama podlaktice, na spini skapule, na Achilovoj tetivi i javljaju se s pogoršanjem bolesti. Atrofija kože se povećava s trajanjem bolesti. Na koži se mogu vidjeti sitna krvarenja (vaskulitis) i nekroza zbog opstrukcije krvnih sudova. Na plućima se mogu javiti pleuritisi, pleuralne adhezije, fibrozni alveolitisi. 40% pacijenata sa reumatoidnim artritisom ima perikarditis. Na valvulama se mogu vidjeti čvorići, a u miokardu depoziti koji uzrokuju smetnje provođenja. Na krvnim sudovima je prisutan vaskulitis. Zbog njega se može javiti episkleritis, dok je skleritis mnogo opasniji i dovodi do slabljenja vida pa čak i do sljepila. U oko 10% pacijenata javlja se konjunktivis sika (conjuctivitis sicca). Stanje je uzrokovano

N M K

nemogućnošću suzne žlijezde da vlaži oko, što može dovesti i do erozije kornee. Raynodov fenomen predstavlja vazospazam krvnih žila prstiju, a javlja se i mnogo godina prije simptoma reumatoidnog artritisa. Feltyjev sindrom se javlja u oko 1% oboljelih od reumatoidnog artritisa. Kod ovih pacijenata, uz reumatoidni artritis, prisutan je smanjen broj leukocita i uvećana slezena. Takvi pacijenti imaju mnoge vanzglobne manifestacije i posebno težak oblik bolesti. Najčešći uzrok smrti kod ovih pacijenata su infekcije. S obzirom na kliničke znake i Rtg karakteristike razlikujemo četiri stadijuma reumatoidnog artritisa: I stadijum Klinički Otok zgloba znaci Rtg znaci

Rana osteoporoza

II stadijum Početna atrofija Mišića subkutani čvorići i tenosinovitisi, nema deformacije zglobova Naznačena osteoporoza, hrskavična i subhondralna skleroza

Dijagnostički kriterijumi koji u ranoj fazi daju mogućnost dijagnostikovanja ovog oboljenja su: • jutarnja zakočenost – traje najmanje jedan sat, • bol, • artritis na tri ili više zglobova, • simetrična afekcija zglobova, • karakteristične patohistološke promjene pri sinovijalnoj biopsiji ili biopsiji potkožnih čvorića, • karakteristične promjene na radiogramu, • prisutnost reumatoidnih faktora u serumu, pozitivan nalaz RA faktora u zglobnom izlivu. Prema broju pozitivnih znakova imamo četiri kategorije reumatoidnog artritisa: • klasični reumatoidni artritis ukoliko je prisutno svih sedam kriterijuma, • sigurni reumatoidni artritis ukoliko je prisutno pet kriterijuma, • vjerovatni reumatoidni artritis ukoliko su prisutna tri kriterijuma, • mogući reumatoidni artritis ukoliko je prisutan jedan kriterijum. Dijagnostika Dijagnoza se postavlja nakon iscrpne anamneze i fizikalnog pregleda te laboratorijske, radiološke obrade, ultrazvučnog pregleda ili magnetne rezonance (predložilo Američko udruženje reumatologa – ACR). Metode mjerenja funkcionalne sposobnosti Najstarija metoda mjerenja je Steinbrockerov funkcionalni indeks koji kategoriše

Slika 3. Prikaz radiološkog snimka sa jasnim deformitetima zglobova šake i stopala

pacijente sa RA u četiri funkcionalna razreda. Osim njega, koriste se: Stanford Health Assesment Questionnaire – funkcionalni test koji sadržava 20 svakodnevnih radnji i sam pacijent ocjenjuje težinu izvođenja radnji, Recently quality of life (RAQoL) – mjeri bol i zamor – 6 min., Vizuelno analogna III stadijum

IV stadijum

Deformacija zglobova, mišićna atrofija, subkutani čvorići i tenosinovitisi

Ankiloza

Osteoporoza, erozije, destrukcija hrskavice i kostiju

skala (VAS) – bol. Objektivna procjena: Ritchie index – ispitivanje osjetljivosti zglobova – vrši se pritisak na sve zglobove, osim na zglobove kukova, vratne kičme, talokalkanearnog i srednjeg tarzalnog zgloba, gdje se osjetljivost ispituje pasivnim pokretom. Test izvodi jedna osoba nakon čega se vrši bodovanje na sljedeći način: neosjetljivost – 0, bol – 1, bolni uzvik – 2, bolni uzvik i povlačenje – 3. Ukupan rezultat se dobije zbrajanjem svih rezultata. Procjena funkcije zglobova: Mjeri se obim pokreta goniometrom, snaga mišića se ispituje manuelnim mišićnim testom – MMT, a može se vršiti kompjutersko snimanje izotoničke i izometričke mišićne snage. Prati se da li postoje deformiteti, a ujedno se provjerava i elastičnost. Terapija Cilj liječenja kod ovih bolesnika jeste da im se omogući što bolji život, uz maksimalno smanjenje bola, smanjenje stepena deformiteta zglobova, odnosno sprečavanje ili smanjenje stepena onesposobljenosti oboljelih i smanjenje smrtnosti. U osnovi, terapija se može podijeliti na farmakološku, koja je bazirana na upotrebu lijekova i nefarmakološku, koja obuhvata program fizikalnih procedura, dijetu, redukciju stresa, edukaciju pacijenata za dobro poznavanje sopstvene bolesti. Postoje tri različite grupe lijekova koji se koriste u terapiji reumatoidnog artritisa

i to najčešće istovremeno zbog međusobnog potenciranja korisnih efekata. Tu je grupa dobro poznatih nesteroidnih antinflamatornih lijekova, zatim BML-bolest modifikujući lijekovi od kojih je najpoznatiji Metotrexat. Treću grupu čine biološki lijekovi koji su humanizovani proteinski molekuli dobijeni tehnologijom molekularne biologije. Procedure fizikalne terapije su sastavni dio liječenja bolesnika sa reumatoidnim artritisom kako u akutnoj, tako i u fazi remisije bolesti. Svrha liječenja reumatoidnog artritisa može se sistematizovati u sljedeće ciljeve: • usporiti ili zaustaviti upalnu aktivnost, • ublažiti bol, • sačuvati maksimalnu moguću funkciju zglobova, • spriječiti deformitete, • izgraditi stav bolesnika prema svojoj bolesti, • liječiti i eliminisati popratne pojave, • omogućiti što dužu radnu sposobnost, • omogućiti maksimalnu resocijalizaciju pacijenta prema preostalim mogućnostima, • pružiti psihološku podršku bolesniku. Osnovni vid rehabilitacije je kineziterapija. Imperativ je aktivni pokret. U fazi egzacerbacije nameće se suprotnost u vidu mirovanja i pozicioniranja zahvaćenih zglobova, ali i statičke kontrakcije. U fazama remisije primjenjuju se termoterapija, hidroterapija, ultrazvuk, elektroterapija. Primjeri nekih kineziterapijskih aktivnosti kod reumatoidnog artritisa u toku remisije: Slika 4. Pacijent u sjedećem položaju, podlaktice i šake oslonjene na sto. Šake podići od podloge i spustiti na podlogu.

N M K Slika 5. Sjedeći položaj pacijenta, podlaktice i šake oslonjene na podlogu i pacijent izvodi radijalnu devijaciju.

Slika 6. Pacijent u sjedećem položaju, podlaktica oslonjena na podlogu šaka van ivice podloge i pacijent izvodi pokret dorzalne fleksije šake. (Pacijent povećava obim pokreta održava i povećava snagu ekstenzora šake).

Slika 7. Pacijent u stojećem položaju, postavi dlan na dlan i prste okrenuti u pravcu brade, a zatim od brade Slika 8. Pacijent u sjedećem položaju, podlaktica u supinaciji i oslonjena na podlogu; tražimo od pacijenta da ekstendira prste.

Slika 9. Pacijent izvodi opoziciju prstiju u cilju održavanja pokretljivosti

Radna terapija je kod ovih pacijenata veoma bitan element funkcionalne terapije i njom se postiže veća pokretljivost i funkcionalna sposobnost zglobova šaka. U okviru svakodnevnih aktivnosti života treba primijeniti i određena pomagala. Ako je potrebno, treba izvršiti adaptaciju kućnih prostorija, kupatila i posebno kuhinje. Takođe, pribor za jelo mora biti adaptiran radi lakšeg korištenja, kao i pribor za ličnu higijenu. U okolnostima kada nepovratno dođe do oštećenja, prije svega velikih, tzv. nosećih zglobova kukova i koljena, ortopedska hirurgija putem ugradnje vještačkih zglobova sve više omogućuje ovim bolesnicima kvalitetan život. Zbog preglednosti, prema razvojnim stadijumima reumatoidnog artritisa, medicinska rehabilitacija se može shematizovati: PRVI stadijum: Mirovanje u rasteretnom položaju uz održavanje funkcionalnog položaja zgloba, krioterapija, kineziterapija – statičke kontrakcije, analgetske struje, psihološka podrška, edukacija bolesnika, rješavanje socijalnih problema bolesnika. DRUGI stadijum: (anatomska oštećenja, kontrakture i deformiteti): dozirana kineziterapija, vježbe sa pomagalima, tople kupke, ultrazvuk, analgetske struje, laseroterapija, parafinska i peloidna pakovanja, hidroterapija, radna terapija, edukacija bolesnika, psihološka podrška, rješavanje socijalnih problema. TREĆI stadijum: (nakon hirurških intervencija, sinoviektomije, aloartroplastike, artrodeze itd.): kineziterapija se kombinuje sa hidroterapijom, termoterapijom, ultrazvuk, laseroterapija, sonoforeza, analgetske struje, radna terapija, edukacija bolesnika, psihološka podrška, rješavanje socijalnih problema. ČETVRTI stadijum: (teške deformacije): manuelna masaža, hidroterapija, hidrokineziterapija, analgetske struje, radna terapija, primjena sredstava za samozbrinjavanje, edukacija bolesnika, psihološka podrška, rješavanje socijalnih problema.

Slika 10. Pacijent u ležećem položaju, na leđima flektira laktove tako da prstima dodirne ramena.(povećava obim pokreta i mišićnu snagu fleksora podlaktice)

Slika 11. Pacijent u ležećem položaju, na leđima izvodi pokret externe i interne rotacije donjih ekstremiteta sa ciljem održavanja pokretljivosti u rasterećenju

Slika 12. Abdukcija natkoljenica sa flektiranim kukovima i koljenima.(istezanje adductora i održavanje pokretljivosti).

Slika 13. Mali most - jačanje glutealne muskulature i održavanje pokretljivosti .

Slika 14. Abdukcija u ležećem položaju na boku, donja noga flektirana s ciljem stabilizacije trupa. Pacijent izvodi abdukciju natkoljenice s ciljem jačanja abduktora natkoljenice.

100

N M K

Intervju: Aleksandar Tomić, fizičar, astronom, biomedicinski inženjer, profesor

Istraživanja u detekciji karcinoma (3) Šta je novo četiri meseca posle našeg razgovora?

Evo me ponovo, posle četiri meseca, po dogovoru da nastavimo razgovor . Ozbiljna istraživanja traju dugo, ali Vi ste već oko sedam godina u fazi „realizacija” . Da li će se ostvariti plan da ove godine budu dostupne prve aplikacije? Za mene ta četiri meseca bila su buran period, uprkos odmoru od sedam dana, prvom posle tri godine. Mnogi od lekara iz tima slali su materijale na obradu. Na mnogo mesta sam ja išao na snimanja. Bilo je i mnogo sastanaka na kojima su razmatrane sa novim stručnjacima nove test probe metoda. Neke se proveravaju, neke već mnogo obećavaju. Konačno sam dobio kao saradnika sjajnog lekara koji se brzo usaglasio sa pristupom metodi, a ja sa njegovim predlozima o preciznosti informacija za lekara. Time se ozbiljno približavamo ciljevima rane, neinvazivne pouzdane dijagnoze kancera.

Da li to znači da ćete uskoro imati nove dragocene testove i dijagnoze? Potrudićemo se da budu što pre realizovane one dijagnoze koje već pouzdano rade. U najskorije vreme biće dostupna detekcija kancera pluća, provera sumnje na kancer bilo kojeg organa, za lupus, herpes, limfom, ali i za potvrdu zdrave kože, određivanje pozicije melanocita u koži, poremećaj sopstvenog magnetizma. A tu nije kraj mogućnosti. Kako stoji stvar sa formalnostima oko realizacije ? I tu smo sve bliže realizaciji. Ozbiljne analize su dovele do najboljih rešenja, sada čekamo preko kompetentnog (idealnog) „filter posrednika“ preporučene partnere. Do tada će sve biti spremno. Imam molbu da malo približite sadržaj Vaše jedinstvene knjige prikazom nekog njenog dela. Ako smem da predložim, neka bude iz glave 6, ona me najviše inspiriše.

Zašto da ne, čini mi se da je taj deo najinteresantniji za inženjere. Sve se naizgled u tom poglavlju okreće oko solitarnih talasa, dovoljno atraktivnih same za sebe. Na neki način soliton je mene definitivno usmerio ka bioinženjeringu. Bio sam apsolvent na fizici kad je A. S. Davidov svoje čuveno predavanje o solitarnim talasima u mikrotubuli održao u Institutu za fiziku u Beogradu, nedelju dana pre predavanja u Akademiji nauka, u Njujorku. Ljubo Ristovski (tada asistent) i ja bili smo prisutni sa 134 naučnika raznih specijalnosti iz cele Evrope. Po završetku smo svi oduševljeno aplaudirali oko pola sata. Mnogo godina kasnije, Ljubo i Aleksandar su redovni predavači u sekciji „Quanttes“ Srpskog lekarskog društva. Drugom fizikom dobio sam drugo tumačenje solitona, prirodnije i u skladu sa energetskim utroškom. O tome sam objavio rad gotovo istog naziva 2004. godine, oko 30 godina kasnije. I potom ušao u istraživanja u detekciji kancera. Ovim pitanjem iskopali ste mi lepe uspomene, najlepše zahvaljujem.

Kvantna medicina bio-molekularne fizičke osnove

Novembra 2015. godine izašla je iz štampe knjiga “KVANTNA MEDICINA – biomolekularne fizičke osnove“, autora Aleksandra S. TOMIĆA, pri čijem pisanju autor nije imao uzor. Sadrži rezultate iz jedne od osam naučnih oblasti neprekidnih istraživanja autora u periodu 43 godine. Istraživačka ideja vodilja bila je pronaći zajedničko svemu materijalnom što postoji u kosmosu. U tome je tražen ključ razumevanja složenih sistema, kao što je naše telo. I nađen je ... Kompletiranjem poslednjeg ciklusa istraživanja knjiga „FRAKTALOST, HIJERARHIJA, KVANTOVANJE“, 8 samostalnih studijskih celina, spremna je za objavljivanje. Knjiga koja se nudi je izdvojena jedinica iz pomenute knjige, prilagođena maksimalno edukaciji lekara i srodnih struka, za razumevanje alternativnih medicinskih primena. Njen sadržaj 7 godina autor predaje u Srpskom lekarskom društvu, u sekciji „Quanttes“. Autor je siguran da će čitaoci uživati u lepotama tajni koje su otkrili o funkcionisanju živih bića. Knjige se mogu naručiti - pozivom, SMS-om, Skype-om ili Viberom, na mob. +381 (0)60 7363 677, ili mejlom: promozisbg@gmail.com Cena knjige: u dinarima – neto 1.500 dinara + troškovi dostave, u eurima – 15 eur + troškovi dostave 101

N M K

Fenomen hidroksilnog impulsnog solitona Aleksandar S. Tomić, Ph.D.

Biomedicinski inženjering, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Ul. kraljice Marije 16, Srbija, aleksandartomic@hotmail.com

Apstrakt: Jedno od niza otkrića posle mapiranja dimera tubulina (1,2,3,4) i primene Lagranţijana za modeliranje procesa u biomedicinskim molekulima (5) bilo je objašnjenje mehanizma odrţavanja solitona u tubulinu (6,7,8) u saglasnosti sa energetskim utroškom. To nije bilo jedino otkriće u vezi solitona u biomolekulima. Otkrili smo da soliton u stvari nije amidni nego hidroksilni i impulsne prirode (9,10). Uz to, pojavljuje se numerička vrednost biološkog vremena od 1,43  10 12 ( s) , kao karakterističan biološki etalon za ljude. Ovo je adaptirana verzija lekcija 6.7 i 6.9 iz (10). 1. HIDROKSILNI SOLITON KVAZI  HELIKSA E - KADERINA Kaderini pripadaju klasi glikoproteina koji se prostiru kroz ćelijsku membranu i povezuju unutrašnjost ćelije sa vanćelijskim okruţenjem, matriksom. Ima više varijeteta, najvaţniji su epitelijalni ili E-kaderin i neuronski ili N-kaderin. Ove veoma sloţene strukture imaju različite vaţne funkcije za ćeliju. Epitelijalni kaderin sastoji se od pet identičnih celina, kao lanac aminokiselina G - P - G - K - D - Y - P - cis P - L - G. Tabela 1. Izvod uzorka podataka za 60 atoma, za proračun frekvencija oscilovanja hirdoksilno-karboksilnog kanala u kvazi-beta heliksu. Slika 1. Simulirani profil solitona kroz filament mikrotubule dug 136 nm, sa 375 mG m R k 1 k 3 k4 k2 dimera. 1 N 14 12 38,3 38,7 38,7 38,7 2 H 1 0 26,4 38,3 0 0 3 O 16 0 50,4 15,6 0 0 Slika 2. 4 C 12 14 41,7 50,4 38,7 38,7 5 C 12 1 38,7 41,7 42,0 0 6 N 14 12 38,3 38,7 38,7 38,7 7 H 1 0 26,4 38,3 0 0 mG , m R - maseni 8 O 16 0 50,4 15,6 0 0 brojevi glave i repa 9 C 12 14 41,7 50,4 19,6 38,7 aminokiseline 10 N 14 12 38,3 38,7 38,7 38,7 k1 itd - koeficijenti 11 C 13 14 41,7 38,7 50,4 0 veze, N,H,O,C hemijski elementi azot, vodonik, 12 C 16 12 38,7 41,7 38,7 22,0 kiseonik i ugljenik. 13 N 14 12 38,3 38,7 38,7 22,0 14

15,6

38,7

Ako se obrnutim redom ("palindromski") pribliţe jedan drugom, ovi lanci aminokiselina ostvaruju vezu nalik na rajferšlus, „kvazi-beta heliks“. To je čvrsti spoj ostvaren sa deset hidroksilnih veza, koji predstavlja osnovni mehanizam međućelijskog vezivanja, time i izuzetan značaj za zarastanje rana. Ovde nas interesuje hidroksilni soliton pa dajemo podatke za direktnu i povratnu antiparalelnu vezu koje mogu da ostvare prostiranje solitona. Tabela 2. Frekvencije oscilovanja O i H atoma u hidroksilnom lancu kvazi-beta heliksa E-kaderina i brzine solitonskih talasa Blok atoma NHOCC+NHOCNCC NHOCC+NHOCNCC NCCNHOCC + NHOC broj atoma u bloku broj OH nizova broj OH veza u nizu

 O   H 1010 (s 1 )

prvi par poslednji par

O /  H

prvi par poslednji par  N  1 /( N  1) , 1010 (s 1 ) kiseonik (O): vodonik (H): brzina solitona (m/s) početna maksimalna

102

5+7 2 5

8+4 2 5

64,646

82,695

61,520

78,027

75,620

92,890

119,280

154,910

109,210

142,310

198,640

196,480

1,6068

1,2229

1,6021

1,2196

1,2846

1,1763

1,0699

1,0758

1,06667

1,0726

1,0968

1,0942

413,781

436,488

395,714

417,430

477,225

415,584

400,123 298,7

418,434 382,0

383,792 284,2

401,360 360,5

446,471 349,4

389,686 429,1

714,1

716,3

660,2

661,6

917,7

907,7

N M K

Brzina para solitonskih talasa (predstavljenih grafički) u kolagenu pokazuje da je talas po prirodi soliton, a u polarnim koordinatama i da je priroda procesa relaksaciona. To je razlog zašto se ovi talasi ne mogu sabirati. Ovim su date i potencijalno moguće frekvencije delovanja na solitonske talase u heliksima. 2. FENOMEN HIDROKSILNOG IMPULSNOG SOLITONA Soliton u biofizici u publikovanoj literaturi je amid-I ili, radi lakšeg poređenja sa našim solitonom, karboksilni - potiče od C=O dipola, dok je naš hidroksilni - potiče od H--O dipola. To je najveća razlika i na neki način sličnost jer je kiseonikov atom zajednički. Susedni atomi vodonika i kiseonika u heliksu, na rastojanjima oko 0,2 nm, periodično dolaze rezonantnim oscilovanjem u zonu kontakta i (po našem mišljenju) privremenog preuzimanja elektrona od strane vodonika uz stvaranje OH dipola. To je impulsna struja, a nastali dipol stimuliše da susedni par učini to isto, preko impulsa električnog polja. Vremena u kojima se to moţe dogoditi određena su uslovom rezonancije O H  R . Tako se vremenski interval posle kojeg

nastupa rezonancija određuje formulom t  2 (1 H ) . Znaci plus i minus odnose se na antisimetrično i simetrično R O O oscilovanje. Na svim razmatranim primerima hidroksilnig kanala u heliksima dobija se za slučaj simetričnog oscilovanja O i H vremenski interval najduţi za prvi par i stalno se skraćuje do poslednjeg OH para. Za antisimetrično oscilovanje   zbirna vrednost se moţe oceniti iz odnosa   (1  O ) / (1  H ) . Mnoţenjem sa potrebnim vremenom za simetrično H O oscilovanje dobija se vrednost za antisimetrično oscilovanje. Za prvi i poslednji član mnoţitelj je jednak 3,25, odnosno 29,61 pa brzina talasa u tom modu moţe biti toliko puta veća. Brzina solitonskog talasa je izračunata kao odnos zbira puteva  s H ...O  OC (C ) NH i vremena za koji se dogode oba prelaza. Prva veličina jednaka je 0,200 (nm), druga zavisi od putanje. Duţine puta su: Za OCNH putanju s= 0,1240+0,1325+0,1020=0,3585 (nm) Za OCCNH s= 0,1240+0,1510+0,1455+0,1020=0,5225 (nm) Kako je VS  s / t R , to daje za početne brzine solitona 15,3 m/s i 19,8 m/s. Brzina raste od 19,8 (m/s) na početku, do oko 100 (m/s) na kraju heliksa. Ako se uporede ove vrednosti sa onim što se navodi u literaturi, sledi zaključak da solitonski talas nastaje upravo na ovaj jednostavan način.

NAPOMENA Moţe se reći da smo dobili i egzotičan odgovor na pitanje ZAŠTO se formira soliton u biomolekulu i ŠTA on radi. Ako soliton funkcioniše kao impulsna struja kroz helikse, njen prekid je elektromagnetnu informaciju O NARUŠAVANJU OPTIMALMALNE BIO-MOLEKULARNE KONFORMACIJE. Osim toga, kako impulsne struje solitona stalno teku, jer u ispravno fiksiranim heliksima rezonantno oscilovanje stalno uspostavlja impulsni tok, u heliksu postoji magnetno polje reda veličine mikro-Tesla. Intenzitet tog promenljivog polja je odrediv, jer, po proceni, na osnovu ideje izloţene u ovoj glavi o uređenju kolagena - priroda solitona, 2/5 vremena oscilovanja dipol postoji, a struja teče samo za vreme preuzimanja elektrona. Za rastojanje jezgara O – H, x  0,205(nm) i brzinu elektrona na drugom or-bitalu v2  1140(km / s) , vreme preuzimanja je t  2 x  3,6  10 13 (s) . 1

Karakteristična frekvencija jednaka je 6,9  10 ( Hz) , karakteristični period zbog rezonantnih odnosa 5/2 i 3/2 je t 2  5 /(6,9  1012 )  7,2  10 13 (s) . Dakle, struja teče polovinu vremena, uz efektivnu frekvenciju promene   1 / t 2  1,38  1012  2  6,9  1011 ( Hz)  2   0 . Nakon urađenih proračuna vidimo da pristup solitonu ostaje prihvatljiv, 12

samo se mogu promeniti brojni odnosi i to ne suviše. Ovde je u pitanju prelazak elektrona iz drugog orbitala pa proizlazi da pomenuta frekvencija prelaza predstavlja ne samo porciju promene frekvencije prelaza u mnogim realnim situacijama u organizmu, već određuje i etalon BIOLOŠKOG VREMENA:  0  1 /  0  1,43  10 12 (s) . REFERENCE

Nogales E., Wolf S.G., Downing K.H.:(1998), Nature, 391, letters to nаture, 199-203. (Structure of the tubulin dimmer by electron crystallography) 2. Nogales E., Whittaker M., Milligan R.A., Downing K.H.: (1999), Cell, 96, 79-88. (High resolution model of the microtubule). LÖwe J., Li H., Downing K.H.,Nogales E.:(2001), J. Mol. Biol.,313, 045-1057. (Refined structure of  tubulin at 3.5 Ǻ resolution). 3. Nogales E. et al. (1998), Datoteka tubulina. (Priv. Saopštenje). 4. Tomić A, Koruga Đ, Ratkaj Z.: (2004), Facta universitatis, Series Mech. Automatic control and robotics, 16, 4, 157-166. (Application of the Lagrange equation to the oscilla tion of the peptide plane in amino- acids chain), VI Int.Symp. Nonlin, Mech. Nis, 24-29. VIII (2003), [2, 4] 5. Lomdahl P., Scott P.L., Bigio J. I.: 1984, Los Alamos Science, spring, 3-21. (Solitons in biology). 6. Ландау Л.Д., Лифшиц Е.М.: (1974), Квантовая механика – нерелятивская теория, Наука, Москва, 1974. 7. Ratkaj Ţ., Tomić A., Koruga Đ.: (2004), The first international conference on computational mechanics, November 15-17, 2004, Belgrade – Proceedings (ISBN 86-7589-042-7) (Eds. D. Mijuca & S. Maksimović), p. 1-6, (Modeling of peptide plane oscillation in chains), Faculty of Mathem. Univ. Of Belgrade and Military Technical Institute, Belgrade. 8. Tomić A.S., Koruga Đ. Ratkaj Ţ.: (2004), Proceedings VIII SAUM conf. Belgrade, 5-6. nov. 2004, 112 – 117. (Phonon Soliton in peptide plane chains of microtubule). 9. Tomić A..S.: (2015) Kvantna medicina – biomolekularne fizičke osnove, DONVAS, Beograd. 1.

103

N M K

UVOD: Karcinom dojke je jedan od najčešćih maligniteta koji pogađa žensku populaciju. U prosjeku, svaka osma žena oboli od karcinoma dojke tokom životnog doba. Učestalost karcinoma dojke prati trend svakodnevnog porasta, što predstavlja ozbiljan zdravstveni problem širom svijeta. Izuzetan značaj u borbi protiv ove bolesti imaju prevencija, rana dijagnostika i pravovremena terapija. Do danas su opisani brojni histološki podtipovi karcinoma dojke, od kojih su invazivni duktalni (76%) i invazivni lobularni (7%) tip najčešći. Nastanku karcinoma prethodi dugogodišnji period izloženosti faktorima rizika, od kojih poseban značaj imaju: dugotrajna izloženost egzogenim estrogenima, oralnim kontraceptivima i jonizujućem zračenju. Takođe, bitnu ulogu u nastanku ovih maligniteta imaju i gozajnost, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola i brze hrane. Da obole, veliki rizik imaju i osobe koje nisu rađale.

Slika 1. Najčešći histološki tipovi karcinoma dojke (http://breasthealthisyourhealth2.blogspot.ba/2011/12/ types-of-breast-masses-benign-and.html)

Najčešći tip karcinoma dojke je sporadični (70-80%). Smatra se da samo u 5-10% slučajeva karcinom dojke nastaje kao posljedica genske mutacije (najčešće mutirani su BRCA1 i BRCA2 geni, geni iz porodice tumor supresor gena).

Slika 2. Podjela karcinoma dojke prema etiologiji (http://patients.ambrygen.com/bundles/agpat/img/breast_ cancer/Sporadic,%20Familial,%20Hereditary%20Breast%20 Cancer%20Breakdown%20pie%20chart.png)

U dijagnostici karcinoma dojke poseban doprinos je dala iglena biopsija. Iglena biopsija je brz, visokosenzitivni, preoperativni, dijagnostički metod. Njena osnovna uloga jeste da omogući uzorkovanje kako palpabilnih, tako i nepalpabilnih tumorskih lezija. Na osnovu dobijenih uzoraka tumorskog tkiva uz pomoć iglene biopsije, patohi104

Pouzdanost iglene biopsije u postavljanju dijagnoze karcinoma dojke Autori: Goran Bokan1 Nikolina Bosančić 1 Mentor: Prof. dr Ljiljana Tadić-Latinović1,2 1 Univerzitet u Banjaluci, Medicinski fakultet, Banjaluka, Bosna i Hercegovina Zavod za patologiju, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, Bosna i Hercegovina

stološkim pregledom možemo dobiti korisne informacije o statusu biomarkera, odnosno hormonskih receptora, kao štu su: estrogenski, progesteronski i HER2 receptori, čija pretjerana ekspresija predstavlja polaznu osnovu za dalji tretman oboljenja.

Dobijeni uzorci tumorskog tkiva, uzorkovanog iglenom biopsijom, i nakon hirurške resekcije, pregledao je nadležni patolog u Zavodu za patologiju, Banjaluka te je određen histološki tip tumora i stepen ekspresije hormonskih receptora. Određivanje vrijednosti HER2 statusa je veoma važno pri planiranju terapijskih procedura kod invazivnog duktalnog karcinoma dojke. HER2 je receptorski protein, lokalizovan na površini ćelijske membrane kako normalnih, tako i tumorskih ćelija. Različite studije ukazuju da je ovaj protein amplifikovan (pretjerano eksprimiran) u preko 30% slučajeva karcinoma dojke. Pretjerana ekspresija HER2 ukazuje na veći stepen agresivnosti bolesti, a samim tim i na lošiju prognozu.

Slika 3. Iglena biopsija (CNB) (http://www.cancer.org/acs/groups/cid/documents/ webcontent/~export/003090-8~88~dyn_acs_cid_ template/224076-4.gif)

CILJ: Cilj naše studije jeste da ispita stepen podudarnosti između vrijednosti HER2 statusa u iglenoj biopsiji i hirurškom resekatu, u invazivnom duktalnom karcinomu dojke. MATERIJAL I METODE: Retrospektivnom studijom ispitivali smo stepen podudarnosti ekspresije HER2 gena kod 50 pacijentkinja oboljelih od karcinoma dojke, koje nisu tretirane neoadjuvantnom hemioterapijom, a dijagnoza je postavljena na osnovu patohistološkog pregleda tumorskog tkiva dobijenog uz pomoć iglene biopsije i hirurške resekcije, u Zavodu za patologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, Banjaluka, u periodu od januara do decembra 2014. godine. Za postizanje bolje preciznosti pri uzimanju uzoraka, u pogledu određivanja tačne lokalizacije tumora, postupak iglene biopsije izveden je pod kontrolom ultrazvuka. Nakon iglene biopsije, kod 25 pacijentkinja izvršena je kvadrantektomija sa limfadenektomijom, dok kod preostalih 25 pacijentkinja parcijalna mastektomija.

Slika 4. HER2 status u normalnoj i tumorskoj ćeliji (http://www.aboutcancer.com/her_meta_moa_top.jpg)

Dvije komplementarne metode koje se koriste pri određivanju vrijednosti HER2 su imunohistohemija (IHC) i hromogena in situ hibridizacija (CISH). IHC ispituje pretjeranu ekspresiju receptorskog proteina na površini ćelijske membrane, dok CISH ispituje status HER2 gena u nukleusu.

Slika 5. IHC (imunohistohemija) određivanje HER2 statusa (http://www.ptglab.com/Products/Pictures/ERBB2,p185Specific-Antibody-18299-1-AP-IHC28730.jpg)

N M K

Slika 5. CISH (chromogenic in situ hibridisation) određivanje HER2 statusa (http://www.dako.com/SK109_amp.jpg)

U dijagnostičkom algoritmu, prva se izvodi IHC. Tkivni isječci sa iglene biopsije i hirurškog resekata se fiksiraju uz pomoć formalina, potom se određuje receptorski status, uz unutrašnju i pozitivnu kontrolu. IHC se koristi za određivanje dijagnostičkih i prognostičkih markera kao što su: ER, PR, HER2, Ki67 i p53. HER2 status se prvo određuje uz pomoć IHC i dobijeni rezultati imaju vrijednost od 0 do 3+, koji se određuju uz pomoć smjernica koje su definisali American Society of Clinical Oncology (ASCO) i College of American Pathologists (CAP). Ukoliko dobijeni rezultat iznosi 0 ili 1+ , HER2 je negativan, 2+ je granična vrijednost (borderline), a uzorci sa HER2 3+ su HER2 pozitivni. Uzorci sa HER2 2+ kasnije se ispituju uz pomoć CISH kako bi se utvrdilo da li date tumorske ćelije posjeduju amplifikaciju HER2 gena. Tumorske ćelije imaju gensku amplifikaciju na hromosomu 17 ukoliko je vrijednost genskog signala ≥ 2,2.

(http://4.bp.blogspot.com/-EsrGPeKu54M/ UkaFxX-kByI/AAAAAAAAHM0/iUGFKr0fO4k/s1600/ IHC+Score+1++2++3++at+20X+zoom.png)

REZULTATI: Na osnovu analize dobijenih rezultata, utvrđeno je da je prosječna starost oboljelih 58 godina, pri čemu je najmlađa oboljela osoba imala 28, a najstarija 81 godinu. U Tabeli 1. Predstavljeni su rezultati HER2 statusa određenih na uzoracima tumorskog tkiva dobijenih iglenom biopsijom. Deset uzoraka koji su imali vrijednost HER2 2+, kasnije su testirani od strane CISH kako bi se utvrdilo postojanje genske amplifikacije. Osam uzoraka nisu imali gensku amplifikaciju, a dva uzorka jesu. Utvrđeno je da je u 32 (64%) slučaja HER2 kvalifikovan kao negativan, a u 18 (36%) kao pozitivan. IGLENA BIOPSIJA HER2 status

Broj slučajeva

Grafik 1 i 2. Prikaz rezultata HER2 statusa u iglenoj biopsiji

U Tabeli 2. Predstavljeni su rezultati HER2 statusa određenih na uzorcima tumorskog tkiva dobijenih nakon hirurške resekcije. Osam uzoraka koji su imali vrijednost HER2 2+, kasnije su testirani od strane CISH kako bi se utvrdilo postojanje genske amplifikacije. Šest uzoraka nisu imali gensku amplifikaciju, a dva uzorka jesu. Utvrđeno je da je u 34 (68%) slučajeva HER2 kvalifikovan kao negativan, a u 16 (32%) kao pozitivan.

Tabela 1.

HIRURŠKA RESEKCIJA HER2 status

Broj slučajeva

Tabela 2.

Slika 6. Interpretacija rezultata HER2 status uz korištenje smjernica ASCO i CAP (http://breast-cancer.ca/wp-content/uploads/2014/11/Fig-618-HER2-Testing-algorithm.jpg)

Grafik 3 i 4. Prikaz rezultata HER2 statusa u hirurškom resekatu

Slika 7. Histološki prikaz ekspresije HER2

105

N M K

Sveukupno, diskrepanca u određivanju HER2 statusa uočena je u dva (4%) uzoraka. Vrijednosti dva uzorka su bile precijenjene u iglenoj biopsiji. ZAKLJUČAK: Rane informacije o pretjeranoj ekspresiji HER2 gena su od velike važnosti za preduzimanje odgovarajućih terapijskih procedura. Karcinom dojke može biti tretiran na nekoliko načina: hirurški, hemioterapijom, zračenjem i hormonski supstituisanom terapijom. Otkirvanje karcinoma u ranom stadijumu može spasiti život, ali i iziskuje manje agresivan terapijski pristup. Stoga, skrining mamografija se preporučuje jednom u dvije godine, za žene starije od 50 godina. Na osnovu rezultata dobijenih u našoj studiji, možemo zaključiti da je diskrepanca minimalna (4%). Naša istraživanja potvrđuju pretpostavke da je iglena biopsija pouzdan dijagnostički metod te treba da se koristi kao inicijalna procedura u određivanju receptorskog statusa kod invazivnog duktalnog karcinoma dojke. Međutim, zbog relativno male veličine uzoraka i tumorske heterogenosti, vrijednosti biomarkera određenih uz pomoć iglene biopsije mogu biti manje pouzdani od uzoraka dobijenih nakon hirurške resekcije. References

[1] Ferlay J, Autier P, Boniol M, Heanue M, Colombet M, Boyle P: Estimates of the cancer incidence and mortality in Europe in 2006. Ann Oncol 2007, 18, 581–592. [2] Pettine S, Place R, Babu S, Williard W, Kim D, Carter P: Stereotactic breast biopsy is accurate, minimally invasive, and cost effective. Am J Surg 1996, 171, 474–476. [3] Bilous M: Breast core needle biopsy: issues and controversies. Mod Pathol 2010, Suppl 2, 36–45. [4] Wong AY, Salisbury E, Bilous M: Recent developments in stereotactic breast biopsy methodologies: an update for the surgical pathologist. Adv Anat Pathol 2000, 7, 26–35. [5] Berner A, Davidson B, Sigstad E, Risberg B: Fine-needle aspiration cytology vs. core biopsy in the diagnosis of breast lesions. Diagn Cytopathol 2003, 29, 344–348. [6] Kooistra B, Wauters C, Strobbe L: Indeterminate breast fine-needle aspiration: repeat aspiration or core needle biopsy? Ann Surg Oncol 2009, 16, 281–284. [7] Arnedos M, Nerurkar A, Osin P, A’Hern R, Smith IE, Dowsett M: Discordance between core

106

needle biopsy (CNB) and excisional biopsy (EB) for estrogen receptor (ER), progesterone receptor (PgR) and HER2 status in early breast cancer (EBC). Ann Oncol 2009, 20, 1948–1952. [8] Cavaliere A, Sidoni A, Scheibel M, Bellezza G, Brachelente G, Vitali R, Bucciarelli E: Biopathologic profile of breast cancer core biopsy: is it always a valid method? Cancer Lett 2005, 218, 117–121. [9] Lee AH, Key HP, Bell JA, Hodi Z, Ellis IO: Concordance of HER2 status assessed on needle core biopsy and surgical specimens of invasive carcinoma of the breast. Histopathology 2012, 60, 880–884. [10] Park SY, Kim KS, Lee TG, Park SS, Kim SM, Han W, Noh DY, Kim SW: The accuracy of preoperative core biopsy in determining histologic grade, hormone receptors, and human epidermal growth factor receptor 2 status in invasive breast cancer. Am J Surg 2009, 197, 266–269. [11] Sutela A, Vanninen R, Sudah M, Berg M, Kiviniemi V, Rummukainen J, Kataja V, Karja V: Surgical specimen can be replaced by core samples in assessment of ER, PR and HER-2 for invasive breast cancer. Acta Oncol 2008, 47, 38–46. [12] Usami S, Moriya T, Amari M, Suzuki A, Ishida T, Sasano H, Ohuchi N: Reliability of prognostic factors in breast carcinoma determined by core needle biopsy. Jpn J Clin Oncol 2007, 37, 250–255. [13] Cahill RA, Walsh D, Landers RJ, Watson RG: Preoperative profiling of symptomatic breast cancer by diagnostic core biopsy. Ann Surg Oncol 2006, 13, 45–51. [14] Mann GB, Fahey VD, Feleppa F, Buchanan MR: Reliance on hormone receptor assays of surgical specimens may compromise outcome in patients with breast cancer. J Clin Oncol 2005, 23, 5148–5154. [15] Slamon D, Eiermann W, Robert N, Pienkowski T, Martin M, Press M, Mackey J, Glaspy J, Chan A, Pawlicki M, Pinter T, Valero V, Liu MC, Sauter G, von Minckwitz G, Visco F, Bee V, Buyse M, Bendahmane B, Tabah: HER2 Assessment in Invasive Ductal Breast Carcinoma 31 -Fisch I, Lindsay MA, Riva A, Crown J: Breast Cancer International Research Group: Adjuvant trastuzumab in HER2-positive breast cancer. NEJM 2011, 365, 1273–1283. [16] Valero V, Forbes J, Pegram MD, Pienkowski T, Eiermann W, von Minckwitz G, Roche H, Martin M, Crown J, Mackey JR, Fumoleau P, Rolski J, Mrsic-Krmpotic Z, Jagiello-Gruszfeld A, Riva A, Buyse M, Taupin H, Sauter G, Press MF, Slamon DJ: Multicenter phase III randomized trial comparing docetaxel and trastuzumab with docetaxel, carboplatin, and trastuzumab as first-line chemotherapy for patients with HER2-gene-amplified metastatic breast cancer (BCIRG 007 study): two highly active therapeutic regimens. J Clin Oncol 2011, 29, 149–156. [17] Slamon DJ, Clark GM, Wong SG, Levin WJ, Ullrich A, McGuire WL: Human breast cancer: correlation of relapse and survival with amplification of the HER-2/neu oncogene. Science 1987, 235, 177–182. [18] Kallioniemi OP, Kallioniemi A, Kurisu W, Thor A, Chen LC, Smith HS, Waldman FM, Pinkel D, Gray JW: ERBB2 amplification in breast cancer analyzed by fluorescence in situ hybridization. Proc Natl Acad Sci U S A 1992, 89, 5321–5325. [19] Bartlett JM, Starczynski J, Atkey N, Kay E, O’Grady A, Gandy M, Ibrahim M, Jasani B, Ellis IO, Pinder SE, Walker RA: HER2 testing in the UK: recommendations for breast and gastric in-situ hybridisation methods. J Clin Pathol 2011, 64(8), 649–653. [20] Wolff AC, Hammond ME, Schwartz JN, Hagerty KL, Allred DC, Cote RJ, Dowsett M, Fitzgibbons PL, Hanna WM, Langer A, McShane LM, Paik S, Pegram MD, Perez EA, Press MF, Rhodes A, Sturgeon C, Taube SE, Tubbs R, Vance GH, van de Vijver M, Wheeler TM, Hayes DF: American Society of Clinical Oncology/College of American

Pathologists guideline recommendations for human epidermal growth factor receptor 2 testing in breast cancer. Arch Pathol Lab Med. 2007, 131, 18–43. [21] Carlson RW, Moench SJ, Hammond ME, Perez EA, Burstein HJ, Allred DC, Vogel CL, Goldstein LJ, Somlo G, Gradishar WJ, Hudis CA, Jahanzeb M, Stark A, Wolff AC, Press MF, Winer EP, Paik S, Ljung BM: HER2 testing in breast cancer: NCCN Task Force report and recommendations. J Natl Compr Canc Netw 2006, Suppl 3, 1–22. [22] Umemura S, Osamura RY, Akiyama F, Honma K, Kurosumi M, Sasano H, Toyoshima S, Tsuda H, Ruschoff J, Sakamoto G: What causes discrepancies in HER2 testing for breast cancer? A Japanese ring study in conjunction with the global standard. Am J Clin Pathol 2008, 130, 883–891. [23] Tsuda H, Kurosumi M, Umemura S, Yamamoto S, Kobayashi T, Osamura RY: HER2 testing on core needle biopsy specimens from primary breast cancers: interobserver reproducibility and concordance with surgically resected specimens. BMC cancer 2010, 10, 534. [24] Wludarski SC, Lopes LF, Berto ESTR, Carvalho FM, Weiss LM, Bacchi CE: HER2 testing in breast carcinoma: Very low concordance rate between reference and local laboratories in Brazil. Appl Immunohistochem Mol Morphol 2011, 19, 112–118. [25] Gavrielides MA, Gallas BD, Lenz P, Badano A, Hewitt SM: Observer variability in the interpretation of HER2/ neu immunohistochemical expression with unaided and computer-aided digital microscopy. Arch Pathol Lab Med 2011, 135, 233–242. [26] Wojnar A, Drozdz K, Podhorska-Okolow M, Pudelko M, Szuba A, Zabel M, Dziegiel P:Differentiated expression of estrogen receptors (ER) and progesterone receptors (PgR) in ductal breast cancers. Folia Histochem Cytobiol 2009, 47, 55–60. [27] Kobierzycki C, Pula B, Wojnar A, Podhorska-Okolow M, Dziegiel P: Tissue microarray technique in evaluation of proliferative activity in invasive ductal breast cancer. Anticancer Res 2012, 32, 773–777. [28] Nassar A, Radhakrishnan A, Cabrero IA, Cotsonis GA, Cohen C: Intratumoral heterogeneity of immunohistochemical marker expression in breast carcinoma: a tissue microarray-based study. Appl Immunohistochem Mol Morphol 2010, 18, 433–441. [29] Drev P, Grazio SF, Bracko M: Tissue microarrays for routine diagnostic assessment of HER2 status in breast carcinoma. Applied immunohistochemistry & molecular morphology. Appl Immunohistochem Mol Morphol 2008, 16, 179–184. [30] Lin Y, Hatem J, Wang J, Quinn A, Hicks D, Tang P: Tissue microarray-based immunohistochemical study can significantly underestimate the expression of HER2 and progesterone receptor in ductal carcinoma in situ of the breast. Biotech Histochem 2011, 86, 345–350. [31] Tamaki K, Sasano H, Ishida T, Miyashita M, Takeda M, Amari M, Tamaki N, Ohuchi N: Comparison of core needle biopsy (CNB) and surgical specimens for accurate preoperative evaluation of ER, PgR and HER2 status of breast cancer patients. Cancer Sci 2010, 101, 2074–2079. [32] Dronkers DJ: Stereotaxic core biopsy of breast lesions. Radiology 1992, 183, 631–634.

Nikolina Bosančić i Goran Bokan, studenti IV godine Medicinskog fakulteta u Banjaluci

Edukacija mladih istraživača: Pomoć naučnika iz dijaspore Education of young investigators: Help of scientists from diaspora

N M K -

K o n g r e s i

ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA European Academy of Allergy and Clinical Immunology Annual Congress • Datum: 11-15 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Vienna, Austria Website: http://www.eaaci2016.org/ Allergies (3rd annual Allergies conference) • Datum: 6-7 Juli 2016 • Mjesto održavanja: LONDON, United Kingdom Website: http://www.smi-online.co.uk/

ANESTEZIOLOGIJA/URGENTNA MEDICINA 8th World Congress of the World Institute of Pain (WIP 2016) Prof. dr Rajko Igić* Stroger Hospital of Cook County, Chicago, IL 60612, USA i Zavod za kliničku farma- • Datum: 20-23 Maj 2016 kologiju, Medicinski fakultet, 78000 Banjaluka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina • Mjesto održavanja: New York, United States Website: http://www.wip2016.kenes. com/

nogi naši lekari svoja interesantna opažanja, inovacije i rezultate istraživanja ne publikuju u domaćim ili stranim recenziranim časopisima jer ne znaju prezentirati svoj rad. Zato izlažu saopštenja samo na stručnim sastancima ili domaćim kongresima. To se uglavnom dešava u medicinskim centrima koji su udaljeniji od univerziteta. Na primer, spisak nekoliko stotina mahom nerecenziranih publikacija koje su objavili lekari iz Sombora popunio je čitavu knjigu, a među njima je mali broj radova u časopisima koje registruje Medline/PubMed; u nastavku je broj ovih poslednjih, objavljenih od 2009. godine.

Kako podstaći publikovanje u prestižnijim časopisima? 1) Studentima medicine treba posvetiti veću pažnju pri upoznavanju metodologije istraživačkog rada; 2) specijalizantima uvesti obuku o istraživanjima i pisanju naučnih saopštenja; 3) na doktorskim studijama obučiti polaznike pisanju međunarodnih istraživačkih projekata, dizajnu istraživanja, određivanju veličine uzorka, deskriptivnoj i inferencijalnoj statistici, pisanju naučnih saopštenja i uređivanju časopisa; 3) obezbediti domaćim časopisima kvalitetne rukopise da uđu u glavne baze podataka; 4) treba poboljšavati kvalitet domaćih recenzenata (videti članak ’’Recenzija rukopisa naučnih saopštenja’’, Scripta Medica, Banjaluka, 2013;44:54-8); 5) angažovati ‘privatne urednike’ pri sastavljanju rukopisa; 6) stvoriti klimu u ustanovama da se ceni publikovanje u prestižnim medicinskim časopisima; 7) država mora izdvajati više sredstava za nauku. Pomoć dijaspore. Pozive za predavanja, konsultacije ili demonstriranje metoda neće odbiti stručnjaci dijaspore. U dijasporu spadaju i strani studenti koji su studirali kod nas. Najpre ministarstvo i SLD treba da načine spisak svih naučnika iz biomedicinskih disciplina u dijaspori (s biografijom pojedinaca). Njima treba povremeno slati informacije i publikacije (bilteni, struč-

Godina

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

Broj publikacija

* Član ANU RS. Adresa od maja do oktobra: Čitaonička 21, 25000 Sombor r.igić@excite.com

ni časopisi, obaveštenja pojedinih sekcija SLD), jer će se redovnije odazivati pozivima i pomagati da se pribave stipendije ili finansiraju istraživački projekti (engleski jezik za mlade istraživače nije više problem), rado će prihvatati recenziranje rukopisa, a neki će nam posle penzionisanja uređivati časopise.

Pain Therapeutics • Datum: 23-24 Maj 2016 • Mjesto održavanja: London, United Kingdom Website: http://www.smi-online.co.uk/ Euroanaesthesia 2016 • Datum: 28-30 Maj 2016 • Mjesto održavanja: London, United Kingdom Website: http://euroanaesthesia2016 esahq.org/ Continuing Airway & Respiratory Education (CARE) convention 2016 • Datum: 13-14 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Coventry, United Kingdom Website: http://www.care2016.co.uk/ Edinburgh Anaesthesia Festival 2016 • Datum: 17-19 Avgust 2016 • Mjesto održavanja: Edinburgh, United Kingdom Website: https://www.eafest.org/ joom2/ 16th World Congress of Anaesthesiologists • Datum: 28 Avgust - 2 Septembar 2016 • Mjesto održavanja: Hong Kong, Hong Kong Website: https://www.wca2016.com/ KARDIOLOGIJA ATVB PVD 2016(Arteriosclerosis, Throm bosis and Vascular Biology | Peripheral Vascular Disease) • Datum: 4-6 Maj 2016 • Mjesto održavanja: Nashville, United States Website: http://professional.heart.org/

107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje kardiologa Republike Srpske

Mr sc. dr med. Dragan Unčanin

ardiološka sekcija Republike Srpske osnovana je 22. novembra 2000. godine na Osnivačkoj skupštini, u okviru Društva doktora medicine Republike Srpske. Članovi sekcije postali su svi ljekari kardiolozi, internisti, pedijatri i drugi doktori medicine, koji se bave problematikom kardiovaskularne patologije. Za prvog predsjednika izabran je prof. dr Milovan Milanović, a za sekretara mr sc. med. Duško Vulić. Od svog osnivanja Kardiološka sekcija je učestvovala u svim edukativnim akcijama, organizujući seminare i predavanja iz kardiovaskularne medicine. Uspostavljena je stalna saradnja sa Udruženjem kardiologa Jugoslavije, kao i kontinuirani razgovori o saradnji sa Udruženjem kardiologa iz Federacije BiH, u vezi s organizovanjem zajedničkog udruženja za BiH. U aprilu 2001. godine organizovan je zajednički sastanak sa Udruženjem kardiologa Jugoslavije na kome je promovisana nova knjiga KARDIOLOGIJA, u čijem stvaranju su učestvovali i autori iz Republike Srpske. Za prvog počasnog člana Kardiološke sekcije Republike Srpske izabran je akademik prof. dr Miodrag Ostojić, koji je od samog početka najviše doprinio njenom razvoju. Kardiološka sekcija je aktivno učestvovala u realizaciji Programa prevencije kardiovaskularnih bolesti u Republici Srpskoj, učestvujući zajedno sa Fondacijom “Zdravlje i srce” u svim aktivnostima, posebno u redovnom obilježavanju Svjetskog dana srca od 2000. godine. S obzirom na do tada razvijene funkcije i provedene aktivnosti, Skup108

ština Kardiološke sekcije donijela je odluku da se sekcija transformiše u Udruženje kardiologa Republike Srpske 3. oktobra 2002. godine. Za prvog predsjednika Udruženja kardiologa Republike Srpske izabran je doc. dr Aleksandar M. Lazarević, a za sekretara mr sc. med. Duško Vulić. Članovi Udruženja su redovno učestvovali na kongresima u Jugoslaviji, Evropi i svijetu, prezentujući rezultate u dijagnostici i tretmanu kardiovaskularnih oboljenja. Organizovano je više

edukativnih seminara i predavanja na temu kardiovaskularnih bolesti u svim regionalnim centrima u Republici Srpskoj. Udruženje je učestvovalo u prevođenju, izdavanju i implementaciji Evropskih preporuka za prevenciju kardiovaskularnih bolesti za 2003. godinu. Oktobra 2005. godine u Banjaluci Udruženje kardiologa RS je organizovalo I kongres kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, a nakon toga još dva kongresa, svi u Banjaluci.

IV kongres kardiologa Republike Srpske organizujemo od 13-15. maja 2016. godine sa međunarodnim učešćem u Banji Vrućici. Očekujemo oko 300 učesnika iz RS i inostranstva. U proteklom periodu UK RS je organizovalo tri radionice Interventne kardiologije koje su bile izvanredno posjećene i obradile aktuelne teme iz pomenute oblasti. Od septembra 2012. godine aktivno podržava inicijativu “Stent for life”, a godinu dana kasnije je potpisan Sporazum o saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije sa kojim UK RS njeguje odnose prisne saradnje, što je kulminiralo formiranjem ACC consortium Chapter Serbia and Republic of Srpska 2014. Tokom 14 godina rada, naše Udruženje je dalo značajan doprinos ostvarivanju programa zakonom propisane kontinuirane medicinske edukacije i stručnog usavršavanja kardiologa, internista, pedijatara, ljekara porodične i opšte medicine kroz prevođenje Preporuka Evropskog udruženja kardiologa i njihovom implementacijom kao velikim brojem predavanja, simpozijuma i stručnih radionica. Periodični simpozijumi, koje organizuje UK RS na Jahorini i Trebinju, su već postali tradicionalni, kao i aktivno učešće na Danima Banje Vrućice. U ovom momentu Skupština UK RS broji 80 članova, predsjednik je mr sc. dr med. Dragan Unčanin, Upravni odbor UK RS ima osam članova iz svih dijelova RS, predsjednik je prof. dr Duško Vulić. U.D.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

“Poštuj sebe i drugi će te poštovati.” POKROVITELJ PREDSJEDNIK REPUBLIKE SRPSKE, MINISTARSTVO ZDRAVLJA I SOCIJALNE ZAŠTITE REPUBLIKE SRPSKE

Tel./fax. 051 354-855 Е-mail:umsit-bl@teol.net E-mail: umsit-banja luka@teol.net

2-5. 6. 2016. Kulturni centar „Banski dvor“ Banja Luka

II KONGRES UDRUŽENJA MEDICINSKIH SESTARA, TEHNIČARA I BABICA REPUBLIKE SRPSKE XIV SIMPOZIJUM MEDICINSKIH SESTARA TEHNIČARA I BABICA REPUBLIKE SRPSKE

sa međunarodnim učešćem

112

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

113

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Zagrebu je od 10-13.3.2016. u hotelu ‘’Antunović’’ održan VII kongres Društva nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM), posvećen bolesniku s gastrointestinalnim poremećajima u obiteljskoj medicini. Kongres je tijekom proteklih šest godina izrastao u jedinstveno mjesto stručnog i znanstvenog okupljanja liječnika obiteljske medicine i tematski zainteresiranih konzilijarnih liječnika različitih usmjerenja kako iz Hrvatske, tako i iz drugih država: Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Srbije, Rumunjske i Turske. Uz kontinuiranu potporu sponzora, a na tragu aktualnih trendova u svijetu stvoreno je jedinstveno mjesto okupljanja i izvrsnosti u edukaciji na polju primarne zdravstvene zaštite. Ovogodišnji kongres bio je posvećen bolesniku s gastrointestinalnim poremećajima s kojima se susrećemo u našem svakodnevnom radu. Liječenje, rehabilitacija i podizanje kvalitete života pacijenata s razvijenim kroničnim oboljenjima i invalidnošću predstavlja veliki stručni izazov u svakodnevnom radu. S ciljem prenošenja najnovijih spoznaja na području gastrointestinalnih bolesti u svakodnevnom radu liječnika obiteljske medicine, organizovano je niz teoretskih i praktičnih oblika prezentacije znanja. Kao i do sada, predavanja su držali liječnici/nastavnici obiteljske medicine, ali i specijalisti drugih profesija koji u suradnji s liječnicima obiteljske medicine skrbe o oboljelim pacijentima. I već tradicionalno, tijekom kongresa održano je niz praktičnih radionica.

VII kongres Društva nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM)

Radionice Brojne radionice, njih ukupno 12, sastavni su dio ovogodišnjeg kongresa.

Prof. prim. dr. sc. Biserka Bergman Marković i prof.dr. sc. Zdravko Ebling, laureat godine

114

Gastroenterološke bolesti u obiteljskoj medicini unutar svake odvojen je dio za praktičan rad. Ovogodišnja je posebnost da je sudjelovanje na radionicama posebno bodovano od Povjerenstva za medicinsku naobrazbu HLK i to sa 4 boda za pasivno i 6 bodova za aktivno sudjelovanje. Kao novinu, od ove godine uvedena je posebna sesija o prikazima slučajeva. Prikazi slučaja Novost ovogodišnjeg kongresa bila je sesija pod nazivom „Prikazi slučaja“. Deset kolega iz obiteljske medicine izložili su svoje slučaje koji su im bili zanimljivi i intriganiti, koji su ih dovodili u nedoumice ili im bili teški. Nakon izlaganja svakog slučaja, komentare su dale i kolegice dr. sc. Ksenija Kranjčević, spec. obiteljske medicine, i dr. sc. Valerija Bralić Lang, spec. obiteljske medicine, te kolega Ivan Lerotić, spec. Svaka od njih posebno je odabrana s gastroenterolog. Uslijedili su zanimljivi obzirom na svakodnevne i raznovrsne razgovori, ali povremeno i prave depotrebe liječnika obiteljske medicine, a bate oko načina zbrinjavanja pojedinih slučaja, iz kojih smo svi nešto naučili. Vođena je veoma interesantna rasprava između liječnika obiteljske medicine i specijalista kliničara na prikazanim slučajevima. Na svečanoj večeri, najboljim prikazima slučaja su proglašeni: Peptički ulkus induciran acetilsalicilnom kiselinom i infekcija Helicobacter pylori autorica Kristine Sambol, dr. med. i Tatjane Cikač, dr. med., spec. obiteljske medicine i Hirschprungova bolest u odraslih, autora Karmele Ambrinac, dr. med., Dunje Ljubičić, dr. med., Ivane Muha, dr. med., Igora Periše, dr. med., i doc. dr. sc. Sande Pribić, dr. med. spec. obiteljske medicine. Najboljima je dodijeljena nagrada u iznosu 1000,00 kn.

N M K

K o n g r e s i

SECPCC - Congreso Nacional Cardiologia Pediatrica y Cardiopatias Congenitas • Datum: 19-21 Maj 2016 • Mjesto održavanja: Valladolid, Spain Website: http://www.congresosecpcc.com/ European Society of Cardiology Heart Failure • Datum: 21-24 Maj 2016 • Mjesto održavanja: Florence, Italy Website: http://www.escardio.org/

Najbolji posteri na 7. kongresu DNOM 1. Nagradu – kotizaciju za slijedeći kongres DNOOM-a dobila je Kristina Vučemilo, studentica 6. godine Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, pod mentorstvom dr. sc. Valerije Bralić Lang za poster Aseptički meningitis nakon primjene amoksicilina. 2. Nagradu – kotizacija za kongres Tjelesna aktivnost i KVB dobili su specijalizanti obiteljske medicine I. Pongrac, dr. med., O.Franjić, dr. med., Lj. Ćenan, dr. med., pod mentorstvom prof. dr. sc. Rudike Gmajnića za poster Neuspješna eradikacija Helicobacter pylori. 3. Nagradu – TENS aparat dobila je grupa autora M. Bajković, dr. med., T. Drča, dr. med., K. Gospić, dr. med., Grga Jordan S., dr. med., za poster Sindrom iritabilnog kolona (IBS )- IZAZOV/DVOJBA.

Učesnici Okruglog stola na temu Suradnja obiteljske medicine i ostalih subjekata u zdravstvu u programima prevencije kroničnih nezaraznih bolesti

Na kongresu je organizovan poseban blok u vidu „Okruglog stola“ na kojem je vođena rasprava i razmjena iskustava na temu „Suradnja obiteljske medicine i ostalih subjekata u zdravstvu u programima prevencije kroničnih nezaraznih bolesti“. Na pomenutoj sesiji, osim liječnika iz Hrvatske, učesnici su bili i liječnici iz zemalja u okruženju. Iza nas je sedmi po redu kongres Društva nastavnika opće/obiteljske medicine koji je bio posvećen bolesniku s gastrointestinalnim poremećajima u obiteljskoj medicini. Kongres je bio iznimno uspješan u svim svojim segmentima od unaprjeđenja trajne izobrazbe liječnika obiteljske medicine do druženja i razmjene iskustava. Stoga se zajedno sa svim članovima Znanstvenog i Organizacijskog odbora kongresa najsrdačnije zahvaljujem svim predavačima kao i svim sudionicima Kongresa, rekla je prof. dr. sc. Biserka Bergman Marković, predsjednica Kongresa i predsjednica DNOM-a. M.C.

European Atherosclerosis Society 2016 • Datum: 29 Maj - 1 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Innsbruck, Austria Website: http://www.eas2016.kenes. com/ World Congress of Cardiology & Cardiovascular Health 2016 • Datum: 4-7 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Mexico City, Mexico Website: http://www.world-heartfeder-ation.org/ Cardiovascular Prevention in PreElderly and Elderly Individuals (CPPEI 2016) • Datum: 30 Juni - 2 Juli 2016 • Mjesto održavanja: Bratislava, Slovakia Website: http://www.cardioelderly. org/ PULMOLOGIJA The 2016 Respiratory Health Summit • Datum: 24-26 Maj 2016 • Mjesto održavanja: London, United Kingdom Website: http://lifescienceevents. com/ 2016 TB Summit • Datum: 21-23 Juni 2016 • Mjesto održavanja: London, United Kingdom Website: http://lifescienceevents. com/ Pneumo Update Europe • Datum: 24-25 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Prague, Czech Republic Website: http://pneumo-update-europe.eu/

115

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Gradišci je 11. marta ove godine održan stručni sastanak hirurga koji je organizovala Asocijacija hirurga Republike Srpske. Tema sastanka “Minimalno invazivni pristup u hirurgiji” privukla je mnoge stručnjake iz BiH i regiona. Tom prilikom za govornicom su izlagali pažljivo odabrani gosti: dr Aleksandar Knežević, načelnik Internog odjeljenja Urgentnog centra KC Vojvodine Novi Sad, dr Aleksandar Gluhović, načelnik Hirurškog odjeljenja Urgentnog centra KC Vojvodine Novi Sad, prof. dr Herman Haller, načelnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KBC Rijeka, dr Goran Bojanić, načelnik Internog odjeljenja JZU Bolnica Gradiška, dr Željko Jovičić, Odjeljenje za ortopedsku hirurgiju Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, dr Bojan Gulić, Klinika za torakalnu hirurgiju, KC Banjaluka i dr sc. med Nenad Tanasković, Medicinski fakultet Banjaluka. Završno predavanje je održao jedan od domaćina sastanka dr Predrag Potkonjak,Hhirurško odjeljenje JZU Bolnica Gradiška.

Stručni sastanak hirurga RS sa međunarodnim učešćem

Afirmacija hirurgije u Gradišci

Prim. dr Branislav Kukić, načelnik Hirurškog odjeljenja JZU Bolnica Gradiška.

Stručni sastanak je održan u cilju afirmacije Asocijacije hirurga Republike Srpske

Povodom održanog stručnog sastanka, načelnik Hirurškog odjeljenja JZU Bolnica Gradiška prim. dr Branislav Kukić rekao je nekoliko riječi upoznavši nas sa istorijatom ovog odjeljenja: „Hiruršku službu 1972. godine formirao je čuveni doktor Mikin. Doktori Petar Danilović i Branko Potkonjak nosili su sav posao petnaestak godina nakon tih početaka. U današnje vrijeme, ova klinička služba je ustrojena tako da postoje odsjeci: opšti, ortopedski, urološki i ORL odsjek. Trenutno, hirurški posao obavlja šest opštih hirurga, jedan ortoped, jedan urolog te po jedan specijalizant iz opšte hirurgije i ortopedije. 116

Skup održan u amfiteatru u gradiškoj bolnici

Ukupan broj bolničkih postelja je 56. Pružamo zdravstvenu zaštitu za Gradišku, Srbac, najveći dio Kozarske Dubice, a u posljednje vrijeme imamo veliki priliv pacijenata iz Prnjavora, Laktaša i Kostajnice. Posljednjih 15 godina smo značajno podigli stručni nivo, tako da smo 2002. godine uveli tehniku minimalno invazivne hirurgije i od tada do danas smo uradili preko 3000 operacija tom tehnikom. Broj izvršenih operacija žučne kese je preko 2500. Usvojili smo principe onkološke hirurgije, usavršili operacije kolorektalnog karcinoma, želuca i pankreasa tako da smo i tu postigli značajan napredak. Ljekari redovno posjećuju stručne sastanke, simpozijume, kongrese te odlaze na stručna usavršavanja, što dodatno podiže nivo kvaliteta liječenja.

Što se tiče minimalno invazivne hirurgije, bitno je napomenuti da je tehniku usvojio i ortoped i kolege sa Ginekološkog odsjeka. Prosječna dužina ležanja pacijenata hospitalizovanih na hirurškom odjeljenju je ispod šest dana, što se može smatrati dobrim rezultatom. Komplikacije koje imamo su uobičajene za ovaj tip bolnica i uklapaju se u standardne statistike. U ovoj bolnici postoji Odsjek anestezije sa jedinicom intenzivnog liječenja (šok soba) sa kojima usko sarađujemo na dobrobit naših pacijenata. U narednom periodu ćemo se fokusirati na dalji razvoj naše hirurgije u smislu poboljšanja uslova liječenja i podizanja nivoa stručnosti osoblja. Čast nam je i zadovoljstvo što je ovaj stručni sastanak održan baš u našem gradu, a da je pri tom njegov sastavni dio bila plejada priznatih stručnjaka iz Republike Srpske i inostranstva”.

Odlučujući faktori u hirurgiji su svakako znanje i vještina. Ukoliko imate vrhunski opremljenu ustanovu, a nemate edukovan i motivisan kadar, ta ustanova neće dati dobre rezultate. Pripremio: Dr Mirko Manojlović, spec. opšte hirurgije

N M K

rijestonica Kraljevine Španije, Madrid, bio je domaćin ovogodišnjeg, 24. Evropskog psihijatrijskog kongresa koji je, kao najzačajniji internacionalni evropski kongres psihijatara, bio posvećen promociji evropske psihijatrije i poboljšanju brige o mentalnom zdravlju ljudi širom svijeta. Pod motom Towards a Common Languague in European Psychiatry, ovogodišnji kongres okupio je oko 3300 psihijatara iz oko 85 zemalja svijeta u impresivnom modernom kongresnom centru Palacio Municipal dr Congresso. Kao i prethodnih godina, bavio se najnovijim psihijatrijskim dostignućima: bazičnim, kliničkim i translacijskim istraživanjima, ali i njihovom primjenom na dokazima zasnovanoj praksi u dijagnostici i tretmanu svih vrsta psihijatrijskih oboljenja/poremećaja, kao i edukaciji budućih, ali i iskusnih psihijatara širom Evrope i svijeta. Uobičajeni načini organizacije Naučnog programa (plenarna predavanja, simpozijumi, radionice, elektronske poster prezentacije, akademski KME kursevi), ove godine su obogaćeni i sesijama Razgovori sa ekspertima, a program, posebno kreiran za buduće i mlade psihijatre ove godine je imao veoma impresivnu posjećenost i aktivno učešće brojnih mladih koleginica i kolega širom Evrope i svijeta. Prateći programi kongresa obuhvatali su Drugi evropski forum, koji je bio posvećen temi kongresa, a na kome su eksperti iz brojnih organizacija (EPA, WHO Europe, UN, EUFAMI, GAMIAN), zaključili da svi zajedno moraju uticati i dalje na politike mentalnog zdravlja u svim zemljama Evrope u smjeru približavanja praksi i usmjeravanja na boljitak u mentalnom zdravlju svih njenih stanovnika, dajući i konkretne podatke o aktuelnom stanju, ali i prijedloge za dalje korake u ostvarenju tog cilja. Tokom ceremonije otvaranja dodijeljene su nagrade najboljim mladim istraživačima

s t r u č n i

s k u p o v i

Evropski psihijatrijski kongres u prethodnoj godini, a od ove godine se nagrađuju i najbolji simpozijumi sekcije Evropske psihijatrijske asocijacije, održani tokom prethodog kongresa, a socijalni dio kongresa na koktelu dobrodošlice imao je notu lokalnog užitka uz profesionalne flamenko plesače i tipične specijalitete španske kuhinje. Na svečanoj večeri u čuvenom Casino de Madrid, uz brojne visoke zvanice, aktuelni ministar zdravlja Kraljevine Španije, uručio je kraljevski orden visokog reda predsjedniku Španske psihijatrijske asocijacije, čime je pokazan značaj koji se u ovoj zemlji daje mentalnom zdravlju, ali i evropski put stavljanja psihijatrije u ravnopravan položaj sa ostalim medicinskim granama. Kongres je bio i mjesto gdje je održano preko 20 sastanaka EPA sekcija, vanredna i generalna skupština Evropske psihijatrijske asocijacije, na kojima su usvojene izmjene važećih statuta i podneseni izvještaji o radu EPA u 2015. godini, uz izbor dijela novih članova Upravnog odbora. Tadicionalno, prvog dana kongresa održan je i sastanak Savjeta evropskih nacionalnih udruženja

psihijatara koji su dio EPA (Coucil of the EPA NPAs), a kojih je sada 40 iz 36 zemalja Evrope i koje predstavljaju gotovo 80000 evropskih psihijatara, kada je diskutovano o daljim putevima harmonizacije psihijatrijske prakse u Evropi i uticajima na donosioce odluka u smjeru integrativnih praksi u svim evropskim regionima, radu na novim vodičima za specifične oblasti iz psihijatrije, učešću evropskih eminentnih stručnjaka na nacionalnim skupovima i održavanju evropskih sertifikovanih kurseva u zemljama članicama Council-a. Na EPA 2016 u Madridu aktivno je učestvovalo desetak psihijatara iz Bosne i Hercegovine, uz aktivno učešće delegata Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini na svim sastancima Evropske psihijatrijske asocijacije tokom kongresa. Naredni jubilarni, 25. EPA kongres biće održan početkom aprila 2017. u Firenci (Italija) sa temom „Together for Mental Health“. Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

117

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske i Udruženja fizijatara Republike Srpske, zajednički su 2. aprila 2016. godine održali simpozijum pod nazivom “Savremeni pristup dijagnostici i terapiji dijabetesnog stopala”. Skup je održan u prostoru Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka koji je pokazao spremnost da podrži ovaj i slične stručne skupove. Cilj stručnog skupa koji boduje Komora doktora medicine, bilo je učvršćivanje saradnje između specijalista koji se bave prevencijiom, liječenjem i rehabilitacijom komplikacija dijabetesa.

Svoje radove su prezentovali ljekari endokrinolozi i dijabetolozi: prof. dr Snježana Popović-Pejičić iz UKC RS, prof. dr Ljiljana Lakić sa Medicinskog fakulte-

118

Simpozijum, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”

Savremeni pristup dijagnostici i terapiji dijabetesnog stopala ta u Banjaluci i mr. sc. Milena Brkić iz Zdravstvene ustanove „Talmma medic“ te tri ljekara Zavoda „Dr Miroslav Zotović“: prof. dr Tatjana Bućma, dr Jelena Nikolić-Pucar i prim. dr Aleksandar Gajić. Predavanjima su obuhvaćene teme: Dijabetes i hronične komplikacije - mogućnosti preventivne intervencije; Dijabetička neuropatija - mogućnosti prevencije; Dijabetesno stopalo - periferna vaskularna bolest; Značaj fizikalne medicine i rehabilitacije u tretmanu dijabetičke polineuropatije; Periferna arterijska bolest kod pacijenata sa dijabetesom melitusom i Kombinovani modalitet liječenja hroničnih rana u dijabetesu. Nakon održanih predavanja, nastavljeno je za okruglim stolom pod nazivom Prevencija dijabetesnog stopala u Republici Srpskoj na kome su članovi radne grupe za dijabetesno stopalo Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ predstavili svoja znanja i iskustva stečena na međunarodnom treningu za trenere u oblasti dijabetesnog stopala (3rd Train the Foot Trainer Course). Prisutnima je predstavljen program Korak po korak koji ima za

cilj formiranje većeg broja edukovanih medicinskih timova za dijagnostiku, tretman i prevenciju komplikacija dijabetesnog stopala na svim nivoima zdravstvene zaštite. U sklopu okruglog stola prikazan je vodič pod nazivom “Smjernice Međunarodne radne grupe za dijabetesno stopalo (IWGDF) 2015 za prevenciju i liječenje komplikacija na stopalu u sklopu dijabetesa” koji je prvi put preveden na srpski jezik zahvaljujući entuzijazmu i trudu radne grupe za dijabetesno stopalo Zavoda „Dr Miroslav Zotović“. Na samom kraju, predsjednica Udruženja endokrinologa i dijabetologa RS prof. dr Snježana Popović-Pejičić zahvalila se svima koji su se odazvali ovom simpozijumu, a posebno timu Zavoda na gostoprimstvu i prenesenom iskustvu. Kao zaključak okruglog stola, a na prijedlog prof. Popović-Pejičić, usvojeno je da se Zavod “Dr Miroslav Zotović” kandiduje za referentnu ustanovu za liječenje i rehabilitaciju komplikacija šećerne bolesti na donjim ektsremitetima, odnosno za dijabetesno stopalo.

INFO VIJESTI

Službi intenzivne medicine UKC RS

Donacija “Hemofarm” fondacije

Službi intenzivne medicine Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske “Hemofarm” fondacija u okviru kampanje SVIM SRCEM donirala je finansijska sredstva od 19 000 KM za nabavku neophodnih kreveta i aspiracionih pumpi. „Koristim ovu priliku da se ispred Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske zahvalim “Hemofarm” fondaciji na vrijednoj donaciji za Službu intenzivne medicine za nehirurške grane. Ovim gestom još jednom su pokazali da prepoznaju važnost naše zdravstvene ustanove i da nam pomažu u poboljšanju postojećih uslova za liječenje naših pacijenata, kao i da su podrška u dugoročnom razvoju najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj. U Službi intenzivne medicine se zbrinjavaju životno ugroženi pacijenti iz konzervativnih grana medicine, a zdravstveno stanje 70 procenata pacijenata koji se liječe u ovoj službi zahtijeva respiratornu podršku i konstantni medicinski nadzor. Služba intenzivne medicine za nehirurške grane je podrška svim klinikama i odjeljenjima konzervativnih grana UKC RS. Na godišnjem nivou u ovoj organizacionoj jedinici se zbrine oko 700 životno ugroženih pacijenata iz čitave BiH. Ovo je izuzetno značajna donacija naših prijatelja iz „Hemofarma”, koji su se još jednom pokazali kao društveno odgovorna kompanija koja je godinama uz nas,” rekao je generalni direktor prof. dr sc. med. Mirko Stanetić.

„Donacija banjalučkom kliničkom centru je naš odraz društvene potrebe da podržimo napore medicinskih radnika u svim sredinama gde naš

osnivač, kompanija „Hemofarm” posluje. Kao regionalni lider u proizvodnji lekova prirodni je saveznik zdravstvenog sistema i Srbije i Republike Srpske. Znamo da su potrebe zdravstvenog sistema velike, da su aparati i oprema skupi, da je sistem preopterećen, ali da medicinski radnici uprkos tome uspevaju da ispune sve zahteve. Važan segment naše pomoći jeste to što nastojimo da pružimo upravo ono što je neophodno i to u veoma kratkom roku. Volela bih da se saradnja sa banjalučkim medicinskim centrom proširi i van konteksta donacija. Ovo je i univerzitetski centar koji svake godine iznedri nove lekare, a njih je važno podržati, naročito na teškom početku karijere. Poznavajući situaciju i ovde i u Srbiji, želimo da mladim lekarima, pored porodice, pružimo dodatnu motivaciju da ostanu ovde i ovom društvu daju najbolji deo sebe“, rekla je Suzana Đorđević, direktorka “Hemofarm” fondacije. Služba za odnose sa javnošću UKC RS

Klinika za interne bolesti UKC Tuzla

Renovirano Odjeljenje za kardiologiju

nja prostorija Odjeljenja za kardiologiju Klinike za interne bolesti. Zahvalnost je iskazao i načelnik Klinike za interne bolesti, prof. dr. Denijal Tulumović, istakavši važnost ovog projekta s obzirom da je broj pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti u sve većem porastu, a poznato je da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u BiH. Prisutnim zvanicama obratio se i direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, doc. dr. Nešad Hotić, koji je istakao da je pomenuti projekat samo jedan u nizu aktivnosti kojima se nastoje stvoriti bolji uslovi boravka za pacijente, ali i pozitivno okruženje za zaposlenike UKC Tuzla. Presijecanjem vrpce renovirano Odjeljenje za kardiologiju Klinike za interne bolesti UKC Tuzla otvorila je predsjednica Upravnog odbora UKC Tuzla doc. dr. Munevera Bećarević.

UKC Tuzla, 1. april 2016.

Uređaj za resinhronizacionu terapiju

Svečanom ceremonijom, 1. aprila 2016. godine, u prisustvu velikog broja zvanica, medija i zaposlenika UKC Tuzla, upriličeno je otvaranje renoviranog A i B bloka Odjeljenja za kardiologiju sa pripadajućim kabinetima za ergometriju, ultrazvuk srca i holtera, te specijalističko konsultativne ambulante Klinike za interne bolesti.

Realizacijom projekta na Odjeljenju za kardiologiju urađena je adaptacija svih bolesničkih soba, mokrih čvorova i kardioloških kabineta, kao i nabavka namjenskog namještaja. Prema riječima šefa Odjeljenja za kardiologiju, prof. dr. Zumrete Kušljugić uloženi napori imaju za cilj obezbijediti visok nivo zdravstvene zaštite i usluge za krajnje korisnike, odnosno pacijente. Prof. dr. Kušljugić je tokom svog obraćanja veliku zahvalnost iskazala prema društveno odgovornim institucijama, kao i humanim ljudima, koji su uz veliki doprinos zaposlenika Odjeljenja potpomogli realizaciju projekta renoviranja i osavremenjava-

Na Klinici za kardiovaskularne bolesti UKC Tuzla urađen je jedan od najefikasnijih vidova tretmana srčane slabosti. Riječ je o implantaciji uređaja za resinhronizacionu terapiju (CRT) koji je u UKC Tuzla prvi put implantiran.Tim za implantaciju CRT su vodili doc. dr. Mugdim Bajrić i doc. dr. Elmir Jahić uz podršku dr. Richarda Matasića iz KBC “Rebro” iz Zagreba. Uređaj za resinhronizacionu terapiju se implantira pacijentima sa srčanom insuficijencijom NYHA klase II do III, uz značajno sniženu ejekcionu frakciju (manju od 35%) i poremećaja sprovođenja po tipu bloka lijeve grane. Izvodi se kod pacijenata kod kojih i pored terapije lijekovima nije postignut zadovoljavajući rezultat. CRT uređaj kod pacijenata sa kongestivnom srčanom slabošću značajno smanjuje smrtnost kao i period ležanja u bolnici. Prema riječima načelnika Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Tuzla doc. dr. Elmira Jahića uvođenjem pomenute procedure obezbijeđen je najsavremeniji terapijski pristup pacijentima sa srčanom slabošću. 119

INFO VIJESTI

UKC RS

jedili su donaciju 10 oksimetara za Kliniku za infektivne bolesti UKC RS u svrhu praćenja i liječenja ovih pacijenata. Primopredaji oksimetara prisustvovali su dr Nina Rodić-Vu-

Promocija prava pacijenta Klinici za infektivne bolesti KC RS

Donacija oksimetara

Rukovodilac Odsjeka za bolničku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović prisustvovao je u Univerzitetskom kliničkom centru RS otkrivanju table sa pravima i obavezama pacijenata u bolnicama povodom obilježavanja Svjetskog dana zdravlja. Ova aktivnost organizovana je u okviru Projekta promocije prava pacijenata u bolnicama na području Bosne i Hercegovine koje provodi Udruženje za razvoj društva “Kap” iz Sarajeva, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. Obilježavanju Svjetskog dana zdravlja u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i otkrivanju table sa pravima i obavezama pacijenata, pored predstavnika iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Fonda zdravstvenog osiguranja RS, prisustvovali su generalni direktor UKC RS Mirko Stanetić, predsjednica Saveza žena oboljelih od raka dojke „Iskra“ Azra Ikalović i direktor kancelarije Ambasade SAD u Banjaluci Edvard Galager.

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske donirao je danas Klinici za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske 10 oksimetara, uređaja za mjerenje pulsa i saturacije krvi kiseonikom. Kroz Projekat „Nadzor i odgovor na avijarnu i pandemijsku influencu”, a za potrebe provođenja nadzora nad influencom kod teških akutnih respiratornih infekcija, Centar za kontrolu zaraznih bolesti iz Atlante, u saradnji sa Centrom za nadzor i kontrolu zaraznih bolesti Jugoistočne Evrope, obezbi-

Turistička organizacija Republike Srpske

Mozaik zdravlja na Jahorini Na Sajmu turizma u Beogradu 19. februara 2016. desila se promocija pod nazivom “Mozaik zdravlja na Jahorini”. Naime, na štandu Turističke organizacije Republike Srpske, FK Crvena zvezda i Unis//Tours Banjaluka promovisali su zajednički projekat - Internacionalni fudbalski kamp Crvene zvezde na Jahorini koji će se ove godine od 10. do 17. jula održati po 8. put (detalji na sajtu: www.fudbalskikamp.com). Pored predstavnika uprave Crvene zvezde, fudbalera, promotera i predstavnika Unis//Toursa, učešće na ovoj promociji uzeli su brojni turistički i sportski radnici, ljubitelji sporta, Crvene zvezde i olimpijske planine Jahorine. Ovom prilikom dodijeljene su zahvalnice zaslužnim pojedincima i organizacijama za doprinos razvoju projekta Internacionalnog fudbalskog kampa Crvene zvezde na Jahorini: • Predrag Gluhaković - ministar turizma u Vladi Republike Srpske • Mlađo Cicović - predstavnik Republike Srpske u Republici Srbiji • Vladimir Petrović-Pižon - četvrta Zvezdina zvezda 120

• Dragiša Ćorsović - istaknuti sportski novinar RT RS i „Sportskog žurnala” • Radenko Dobraš - univerzitetski profesor i šef tima za testiranje motoričkih sposobnosti u Kampu Promocija na primjeru Internacionalnog fud-

kmir, specijalista epidemiolog, u ime IZJZ-a, koja je i koordinator ovog projekta za Republiku Srpsku, te doktorke Zvezdana Vuković, Antonija Verhaz i Zvjezdana Rajkovača u ime UKC RS. Pripremila: Milka Mrđa, portparol IZJZ RS

balskog kampa Crvene zvezde na Jahorini pokazala je da uspješne sportsko-turističke ideje imaju perspektivu i podršku šire društvene zajednice. Sama činjenica da je preko 1500 ljubitelja fudbala i prirode do sada u okviru našeg kampa posjetilo Jahorinu sa četiri kontinenta i iz preko 30 zemalja svijeta, daje nam za pravo da vjerujemo u kvalitet ideje afirmacije fudbalskih talenata. Takođe, daje nam energiju da naM.C. stavimo naš rad još predanije.

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 20. 4. - 20. 6. 2016.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE je u znaku Bik ove prestupne godine dan ranije, od-nosno od 19.4. od 17,30 sati i ostaje do 20.5. kada prelazi u znak Blizanci u kom će se nalaziti do 21.6. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Vaga do znaka Jarac, kao okidač događaja i dnevne zainteresovanosti. MERKUR koji je u biku od 6. aprila ima duže zadržavanje sa retrogradnim kretanjem sve do 12. juna kada prelazi u znak Blizanci. Period retrogradnosti traje od 30.4 - 24.5. VENERA putuje direktno. Iz znaka Ovan izlazi 30. aprila i prelazi u znak Bik, gde će boraviti prva 24 dana maja. U Blizancima je od 25.maja do 18.juna kada prelazi u sljedeći znak Rak. MARS sa 8. Stepena znak Strijelac mijenja smjer u retrogradan hod sve do 1. jula. Krećući se unazad 27. maja vraća se ponovo u znak Škorpi-ja i do 20 juna stiže na 23. Stepen znaka Škorpija. JUPITER u znaku Djevica nastavlja retrogradno kretanje sa 15. do 13.stepena do 10. maja, kad mijenja smjer u direktno kretanje sve do 15. stepena. Na 13. stepenu će se zadržati čak do kraja maja. SATURN u znaku Strijelac kreće se retrogradno od 15-11. stepena. URAN u znaku Ovna kreće se direktno od 21-23. stepena. NEPTUN prelazi put od 11-12. stepena Riba, 15.juna mijenja smjer i vraća se unazad. PLUTON u znaku Jarac ima retrogradno kretanje od 17-16. stepena. Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znakovima Bik i Blizanci. Konfiguracija ZMAJ biće prisutna na nebu cijeli ovaj period, sastavljena od Jupitera, Merkura i Plutona u velikom trigonu i Jupitera u opoziciji sa Neptunom. Neptun pravi i sekstile sa Merkurom i Plutonom. Žižna planeta koja diriguje ritam ovog perioda je Jupiter u znaku Djevica. Opozicija je aspekt koji rađa svjesnost o potrebi djelovanja. Da li ćemo biti svjesni potrebe za korišćenje povoljnih aspekata trigona i sekstila kada tu svjesnost određuje nesvjesna planeta Neptun, planeta obmana, iluzija, snova i vjere? Da li je vjera ta unutrašnja snaga koja će nam omogućiti da iskoristimo povoljne aspekte Jupitera koji svoju filozofiju mora da svede u praktične okvire? Da li samo odbacivanjem svega lažnog i neiskrenog možemo regenerisati naše ljudske i humane vrijednosti i donositi ispravne i časne sudove? Kako da iskoristimo moćnu snagu riječi i realnog optimizma za preporod? Na nama je da tragamo za tom snagom od kraja aprila do pred kraj juna. OVAN 20. 3 - 20. 4 Veći dio ovog dvomjesečnog perioda pripadnici ovog znaka sa većim entuzijazmom i snažnom energijom žive dnevni život. Omiljenost u društvu i galantnost u ophođenju. Tokom aprila pod uticajem kvadrata od Jupitera kontrolišite svoju pretjeranu impulsivnost i nastojte ispravno kanalisati energiju kako ne bi došlo do sukoba i nezadovoljstva. Od organa na tijelu moguća je osjetljivost jetre i žuči, kao i osjetljivost pluća, a ukoliko dođe do povreda skonost je ka povređivanju butne kosti. Ukoliko imate teške aspekte Marsa na rođenju moguće su opasne povrede i operacije. BIK 21. 4 - 20. 5 U vašem znaku dug boravak Merkura doprinijeće mentalnoj snazi, logičnom promišljanju i pojačanoj komunikaciji. Misli su usmjerene na materijalna pitanja i poboljšanje finansijske situacije. U periodu retrogradnosti moguće je analiziranje postupaka iz prošlosti kako biste na ranijem iskustvu izvukli valjane zaključke. Od početka do 24.maja planeta Venera, vladar bika, boraviće u svom znaku sjedišta i doprinositi srećnim okolnostima, dobrom raspoloženju, šarmu i dopadljivosti te sretnom ljubavnom životu. U suštini dobro zdravlje. Tokom juna neke prolazne teškoće mogu dovesti do zahlađenja i distanciranosti u partnerskim odnosima. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Vaš vladar planeta Merkur do 12. juna boravkom u znaku Bik dorinosi vašoj usmjerenosti na ljepotu, ljubav i zadovoljstva. Senzibilitet i emotivnost su pojačani, kao i inspiracija i predosjećaji događaja koji slijede, pod uticajem Neptuna. Ovo je vaš dobar period, jer ste snažno motivisani da se istaknete. Prati vas sreća, tako da uz ovaj harmoničan uticaj Jupitera možete donositi valjane zaključke i postići uspjeh u poslovnim poduhvatima i dogovorima. Samo površnost može umanjiti rezultate. Čuvajte dokumente od gubitka ili krađe. Moguća nervoza, napetost i nesanica.

124

RAK - 21. 6 - 22. 7. Jupiter u aspektu prema vašem Suncu ima povoljan uticaj. Dobro zdravlje, optimizam i entuzijazam ne nedostaju. Period je dobar za poslovne poduhvate, zaradu, putovanja. Ženama može omogućiti upoznavanje budućeg muža ili ako ste u vezi dovesti do zaključenja braka. Dobri odnosi sa rodbinom i pomoć od njih. Uči se i polažu ispiti sa lakoćom. Uslovi rada, blokade ili neke druge teškoće na radnom mjestu mogu uticati na zdravlje. Od organa osjetljivost jetre. 25. i 26. aprila i od 22-24. maja mogući stomačni problemi kao i periodi utučenosti i apatije. LAV - 23. 7 - 23. 8. Period pred vama je povoljan za dobijanje boljeg statusa na poslu i poboljšanje životnih prilika. Moguća su nova poznanstva i dobri odnosi sa prijateljima. Finansijski je i dalje povoljan period. Sa Merkurom u polju statusa moguća su brojna kraća poslovna putovanja. Aspekt je dobar i za obavljanje paralelnih poslova. Zdravlje je dobro, energija na vrlo visokom nivou, naročito do 27. maja. Uticaj Saturna je povoljan, jer omogućava korisne kontakte kao i realno sagledavanje situacije i sebe, uz mogućnost čvrste kontrole situacije. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Jupiter u vašem znaku i dalje omogućava ekspanziju, puno optimizma i dobro zdravstveno stanje. Sa Marsom u vašoj 4. kući mogući su radovi u kući u perodu od kraja aprila do 25. maja, a u problematičnijim horoskopima moguća opasnost od struje ili požara. Od 20. maja do 20. juna period je povoljan za dobijanje bolje pozicije na poslu i napredovanje kao i za ostvarenje drugih statusnih pozicija (sklapanje braka, rođenje djeteta). Vaš vladar Merkur, upućuje na usmjerenost pažnje na finansijska pitanja, na povoljna poznanstva i povoljne transakcije, posebno u vezi s inostranstvom ili visokoškolskim insitucijama. Borba za sveopšte priznanje biće uspješna. Sjeverni mjesečev čvor u vašem znaku može donijeti iskustva koja se pamte. Period je dobar za zaradu i druge dobitke kao i postizanje uspjeha. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Tranzit Marsa u znaku Strijelac prema vašem Suncu daje energiju, odlučnost, jača ambiciju i želju za priznanjima i uspjehom. Moguće se dobre poslovne transakcije i uspješni pregovori. Aspekt Saturna dorinosi istrajnosti i samodokazivanju. Oba povoljna aspekta doprinose poboljšanju zdravlja i jakoj vitalnosti. Kretanje Venere i kontakt sa Uranom u polju partnerskih odnosa nosi mogućnost neočekivanog raskida ili rastanka između 20. i 25. aprila. Tokom maja možete ući u strastvenu vezu, a u junu ćete biti potpuno srećni u ljubavi. U saobraćaju kontrolišite brzinu i budite oprezni na putu od velikih saobraćajnih sredstava kao što su kamioni, autobusi i slično.

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036 ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Tranzit Saturna kroz 2. kuću novca je loš tranzit za finansije, donosi krizu, novac odlazi, troškove ne prate prilivi. Boravak i Marsa u 2. kući do 27. maja utiče na ulaganje velikog napora u nastojanju da zaradite dodatni novac kako biste pokrili neplanirane troškove. Aspekt Jupitera prema vašem Suncu ima povoljan uticaj i umanjuje nevolje koje donosi Saturn. Omogućava nove poslovne poduhvate, zaradu i putovanja, te ostvarenje planova uz pomoć prijatelja ili iste interesne grupe. Za dobro zdravlje potrebno je dosta fizičke aktivnosti, boravak u prirodi i izbjegavanje brze hrane. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Od svih znakova zodijaka Strijelcu je najnepovoljniji period zbog boravka Saturna u znaku koji nameće mnogo obaveza i odgovornosti, iscrpljuje i slabi vitalnost i uopšte nepovoljno utiče na zdravlje. Rođeni 3-7. decembra, najviše će osjetiti njegovo dejstvo koje se manifestuje kako na fizičko tijelo tako i na mentalne sposobnosti. Nisu isključena osjećanja uskraćenosti, problemi u porodici ili profesionalne poteškoće. Statusnu poziciju i profesionalni uspjeh štiti planeta Jupiter. Najviše zdravstveno osjetljivi organi su jetra i žuč, naročito ako ima kamenca pa su moguće i hiruške intervencije. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Pozitivna transformacija odvija se punom snagom. Imate dovoljno optimizma i vjere u sebe da su promjene dobre za vas, kao i snagu rječi da druge ubijedite u svoje stavove. Ovo je dobar period za preduzimanje poslovnih poduhvata, sklapanje dogovora i postizanje cilja. Istina, biće perioda sumnje i kolebanja, djelovanja pod pritiskom i potrebe za većim finansijskim izdacima, ali sve je to cijena konačnog postizanja sreće i ostvarenje cilja koji je za vas presudan za budućnost. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Rođeni od 11-13 februara mogu iznenada doživeti neočekivane promjene, napredovanje u karijeri, a ženama je moguć početak veze sa muškarcem na potpuno neobičan i neuobičajen način. Ovo je za sve vodolije period jakog zdravlja i naleta originalnih ideja. Misli će biti usmjerene na porodični život i bitnim razgovorima u porodici. Od 25.maja do 18.juna bićete odlično raspoloženi i zadovoljni kako društvenim, tako i emotivnim životom, a moguće je dobijanje poklona i drugih lijepih stvari. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Boravak Jupitera u 7. polju partnerstva i javnog života donosi povoljan period za partnerske poslove i korist od njih. U savezu sa Merkurom i Plutonom imaćete jaku vjeru u sebe i sposobnost postizanja bitnih poslovnih dogovora. Ovo je vrijeme kada snove možete materijalizovati. Imajte na umu da postoje realna ograničenja i da ne možete dobiti baš sve i ne dozvolite da nerealan pogled na stvari i razočarenje postignutim pokvari sveukupan povoljan rezultat. Moguće su promjene mjesta boravka. Zmaj u vašim rukama može da poleti i da ostvarite krupne, ali realne korjenite promjene. Zdravstvena situacija je povoljna i imate sposobnost regeneracije.

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Čulo sluha

Aforizmi U svijetu ispitivanje lijekova ide sporo. Oni prvo dugo ispituju lijekove pa ih daju bolesniku. A mi damo pa prebrojavamo. *** On je toliko human da godinama radi kao hirurg, ali još nije okrvario ruke. *** Iz moga sela trudnica otišla u Pariz da se porodi. Sada je dijete stranac u svome selu. *** Nismo ekonomični. Na ginekologiji tri žene istovremeno jauču dok se porađaju, umjesto da jauču na smjenu. *** „Pritegni jače!“ čulo se iz ambulante gdje su sestra i doktor - previjali jednog bolesnika. *** Naljutio se djed na babu, doveo je u bolnicu i kaže: Eto je, radite od nje šta god hoćete!... samo je ne dirajte. *** Znam ja da se te tablete uzimaju prije jela, ali ne znam kada ko ima šta da jede. *** Otišao sam na groblje i vidim da se niko ne kreće. Bože, zar je moguće da svi uzimaju nešto za spavanje? *** Koji bolesnik ne želi da legne u bolnički krevet na kome je neko umro, neka sa sobom donese novi iz prodavnice. *** Dobio je pet transfuzija krvi i opet umro. Ja nisam nijednu, a ostao sam živ. *** Ne ide sve protekcijom. Znam jednoga koji je prvi put tražio mjesto u groblju i dobio ga. *** Ne trčite uvijek za zgodnim mladim ženama, jer možete da se sudarite s muževima koji bježe od takvih. *** Lijepo je kada se život može produžiti. Ali, šta dalje? *** Ako neko jauče u bolnici, ne čujte. Ako neko ljubi ženu u parku, ne vidite. Ako neka žena jauče pod muškarcem, ne čujte. Umjesto svega, gledajte svoja posla. *** Tražio je ženu koja će mu sačuvati brak i oženio policajku. *** Nauka je kao zgodna žena. Traži i kada ne daje.

126

Vjerujem da ste čuli za čulo kojim se svašta čuje. Jao, šta se sve ne može čuti! Ponekad poželim da slabije čujem. Da znam da se može negdje naručiti da čuješ ono što želiš ja bih od svoje penzije otkidao rate i do jedne marke mjesečno da svašta ne čujem. Čuo sam da neki nemaju nizašta sluha, osim da se domognu dobrog položaja koji obezbjeđuje dobru zaradu. Sluh je jedno od pet čula koje posjeduju kako bogati, tako i siromasi. Bogati čuju kako se kamate kreću u svijetu, da li cijena nekretninama pada, koliko je gdje kvadratni metar stana, koliko je ko preko noći dobio, a koliko izgubio zbog promjene valute. Žao mi ih je, ima da polude, ako već nisu. Siromašni, od krčanja crijeva, jedva da čuje u kojoj prodavnici ima jeftinog starog hljeba i gdje se rasprodaju paštete kojima je rok istekao. Pomoću uva ljudi mogu da čuju zvukove iz svog okruženja. Poslije nekih zvukova osjete smrad. Treba zabraniti zvukove poslije kojih se osjeti smrad.Najdalje se čuje šapat. Čim počne da se šapuće da je Taj i Taj lopov, za kratko vrijeme svi čuju i bude istina. No, ne treba ni šaputanju uvijek vjerovati. Jedno vrijeme se šaputalo da će biti povećana plata zdravstvenim radnicima i penzija, ali – na vrijeme se promuklo. A da bi se čulo šta se šapuće i govori, tu je ušna školjka. To je lijevak za prikupljanje zvučnih talasa iz vazduha kod suvozemnih organizama i iz vode kod životinja koje žive u vlazi, kao i neka suvozemna sirotinja. U glavi jadnog čovjeka vlada opsadno stanje i stalna uzbuna kad treba nešto da čuje. Alo ušni kanal, ovdje školjka, šaljemo zvučni talas u bubnu opnu! Ovdje bubna opna, neka se pripreme čekić, nakovanj i uzengije. (Zar vam to ne liči na malu privredu?) Primili k znanju, isporučujemo komplet primljene vibracije u puž ispunjen tečnošću! Vibracije se talasasto prenose kroz tečnost i potresaju mikroskopski sitne dlačice koje izlaze iz nervnih ćelija. Dok se dlačice pomjeraju, ćelije proizvode nervne signale, koji putuju duž slušnog nerva do mozga. E, nema dalje! Ko ima mozga dovoljno mu je toliko.

Šale Poslije operacije bolesnica vidi pred sobom nekoga u bijelom mantilu. - Jesi li ti doktor koji je mene operisao da te počastim? - Ne, ja sam sveti Petar, a što se časti tiče, tu profesija ne igra ulogu... --- Sestro, ima li u bolnici nužnik? - Ima, bako, hoćeš li da te odvedem? - Neću, samo pitam da mi od kuće ne donose tutu... --Nudi snaha svekrvi da je odvede u bolnicu, a kad ozdravi doći će po nju da je izvede. - Neću – kaže baba – kako si ti spora prije bi me sveti Petar odveo kod sebe. --Žena se žali doktoru da nema stolice. - A od kada nemaš stolicu? – pita doktor. - Od kada sam posljednji put išla poradi sebe... --U sobi tišina, žene ispričale što su naumile. U ambulanti neko glasno jauče.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

- Šta mu rade kada onoliko jauče? – pita jedna baka. - Traže da plati participaciju unaprijed, a on se plaši da ne umre pa da mu propadne. --Baka pita hirurga pred operaciju da li je skupa operacija. - Naplaćujemo samo onima koji prežive – šali se doktor. Baka ćuti, ćuti, pa će: - A, jadna ja, šta ću ako preživim... --Došao čiča u grad i pita jedno spadalo gdje je bolnica. Ovaj ga pogleda onako mršava i jadna pa reče da on zna gdje je groblje, jer je bliži njemu. Na to će čiča: - Imaš li ti ćaću? – i kad ovaj reče da ima on će: -E, njemu reci gdje je groblje, a ja ću ipak prvo u bolnicu. --Vidi starac gužvu ispred klozeta i pita ko ovdje daje brojeve da se ide po redu. Neki stariji bolesnik pokaza direktorovu kancelariju i uputi ga u nju. Kad je ušao kod direktora i zatražio broj za klozet, direktor mu reče da on izdaje samo brojeve za ovaj ili onaj svijet. Starac istrča i viče hodnikom: - Ne treba mi broj, ne treba mi broj. Moj dajte nekome drugom. --Dojadilo snahi stalno svekrovo kukanje pa će mu: Umri već jednom, stari, ako ne možeš da živiš. - Ne može se živ u zemlju, snaho draga – starac će, a snaha dodade: - A u vodu? --Starica zove sestru i pita hoće li noćas dobiti ikakav lijek. - Ne sekiraj se, bako, ja ću tebi donijeti. - E, ako budeš kao moja snaha ja ga neću dobiti sigurno. --Operisan jedan visoki političar i pita doktora šta mu je našao u žučnoj kesi. Doktor u šali reče: Med i mlijeko, predsjedniče, baš onako kako ste nam cijelog mandata obećavali. --Zove majka kćerku u Njemačkoj da joj čestita rođenje djeteta, a onda pita liči li na oca. - Liči, isti otac – kćerka će radosno – samo ti neću reći ko mu je otac. Ljekar koji nije neki ljepotan se udvara lijepoj medicinskoj sestri i predlaže da se uzmu. - Zamisli kad bi naša djeca bila lijepa kao ti, a pametna na mene – govori joj. - Da, ali šta bi bilo kad bi bila lijepa na tebe, a pametna na mene...

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

i.com

Medic l a t r o p Novi

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA