Medici.com 75

www.medicicom.com

GODINA XIII • BROJ 75 • JUN 2016 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Dr Dimitrije Panfilov, estetski hirurg

Dr Jovan Jovanović Zmaj Dr Snježana Gajić

Laforina bolest

Život i snovi Intervju: Mr ph. Dejana Ranković

Asocijacija privatnih ZU i privatnih praksi Srbije

Mr ph. Biljana Tubić

Biološki i biološko slični lijekovi

Predstavljamo

Specijalna bolnica “Sokobanja”

ECPD

Transfer znanja

Ljetovanje - vaš odmor iz snova ...

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO IZBOR

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

FZO RS

Riječ urednika Vrijeme kao planinska rijeka tiho žubori, obrušavajući se kao bijeli galeb na ribu koja pliva tik ispod površine mora.

I plovi toliko tiho da često zaboravimo na mistični i čarobni zvuk života, ne primjećujući da smo svaki sljedeći korak bliži prolaznosti, u apsolutnoj službi tihom iščezavanju iz ovozemljskog vilajeta u očima spokoja i životnih simfonija.

Svaka genijalna simfonija krije i jednu veliku tajnu, samo nastajanje, tok i svoje okončanje. Tako i vrijeme, kao nemilosrdna kraljica na tronu svemira, koja konstantno zahtijeva, ne prašta i nije kauč, no alat kojim se služimo za realizaciju vlastitih ciljeva pa zato ne smijemo da kasnimo. Čovjek kao najkompleksniji i najsloženiji potomak prirode, odrođen od sebe, danas nije ništa drugo do programirana mašina, uobličena u formu sticanja materijalnog, ali koji često zaboravi da u službi sticanja novca, vrlo često gubi i ne može steći vrijeme. U ovome se krije suštinska istina koja u sebi nosi tajnu, koju sami moramo odgonetnuti, a to je da se sva čar i ljepota življenja ne svodi na služenje životu, no u življenju istog, sa žarom i istinskom ljubavlju.

Nevažno gdje život počinje, a gdje završava, svedeni na vosak pod dodirom sunca, ono za što najmanje imamo vremena je ljubav, nesebično davanje najmilijima i svima onima koji nam život čine boljim i ljepšim. Pa nije li najveća vrijednost onoga koji može da primi i uzvrati ljubav? Zbog nje se živi, rađa i umire, razbijaju ogledala smisla, preplivavaju mora, preskaču planine, pobjeđuje strah, oživljava sloboda, preskače vrijeme…

Zato samo govoriti o vremenu kao objektivnoj kosmogoničkoj kategoriji je ravno relativnom poimanju života, jer kako se čovjek ostvaruje kao biće u apsolutu svoje snage i vlastitog intelektualnog i fizičkog djelanja kroz različite oblike rada, to je nesporno da se mora raditi, ali ne zaboraviti živjeti. Šireći svoja krila do inspirativnih granica neba, tamo gdje tajne spavaju u spokoju, ispratili smo još jedno proljeće. Baš kao što napisasmo, vrijeme je taj voz koji ga je odnio sa sobom… Ugostili smo još jedno varljivo ljeto, sa svim njegovim čarima i ljepotama, puštajći ga da pusti svoje korijenje u naša dvorišta.

Da, baš tako i zvuče riječi, već je pola godine iza nas.

Pravi trenutak da sumiramo rezultate svojih aktivnosti, da sami sebe ocijenimo, donesemo realan sud o validnosti svojih postupaka kako bismo zaključili zaslužujemo li nagradu.

Godišnji odmori već kucaju na vrata onih koji su radili, pozvajući ih na užitak, zasluženu duhovnu i fizičku rehabilitaciju pred novi pohod na životne ciljeve. Morske obale, planine, seoski turizam, banje, rijeke i jezera, samo su neki od božanskih koloseuma zadvoljstva i kratkotrajne vječnosti odmora.

Nesporno je da je vrijeme filmski projektor koji ponavlja film iz godine u godinu, na sličan način, ali na nama leži taj kreativni i autentični režiserski teret kojim ćemo opravdati vlastiti scenario.

Iako je čovjek u mnogo čemu nadmašio sebe, on je samo karika u prirodnom lancu, koja može da pukne kad god, a ništa ne piše priče kao sam život, prepun golgota i sudbina, zapleta i bola, ljubavi i sreće, samoće i zapitkivanja…

Ali dok god ne izgubimo odjek svojih koraka u daljini dubokih noći, gdje se sjene naših tijela spajaju u bjelini nevinih ogledala, dotle ćemo imati osnova za vjeru u besmrtnost anđela koji lebde nad našim životima i čuvaju nas od nestajanja.

Vaš “Medici.com” Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

@

A

J

10

Dr Dimitrije Panfilov

Život i snovi

15

Dr Snježana Gajić

Laforina bolest

22

Intervju: mr ph. Dejana Ranković

Asocijacija privatnih ZU

40

Predstavljamo

SB “Sokobanja”

50

Deformiteti stopala

52

Dr Jovan Jovanović Zmaj

64

Mr ph. Biljana Tubić

Biološki i biološko slični lijekovi

74

ECPD

Transfer znanja

102

Generacija lekara 1972-1977

111

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

76. broj izlazi u avgustu 2016. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

M

eđunarodni dan medicinskih sestara, koji se u svijetu i Republici Srpskoj obilježava 12.

maja, u znak sjećanja na datum rođenja Florence Nightingale (1820 - 1910), engleske bolničarke i začetnice modernog sestrinstva u svijetu, koja je, smatrajući da su medicinske sestre neizostavan oslonac u zdravstvu te da treba da se školuju, inicirala početak profesionalnog obrazovanja medicinskih sestara. “Senzibilitet za osjećaje pacijenata, emotivnost i zrelost, briga i nježnost, odgovornost i pažnja, samostalnost, ali i timski rad, pokazatelj su jedinstvenog poziva medicinskih sestara. Iako ne polažu Hipokratovu zakletvu, medicinske sestre i tehničari uvijek su posvećeni dobrobiti bolesnika u njegovim najtežim životnim stanjima, kako bi se on što prije oporavio i ozdravio, fizički, mentalno i duhovno. Sestrinski poziv izvlači na svjetlo dana sve ono najpozitivnije i najetičnije što se krije u ljudskom biću”.

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske 12. maj obilježilo je tradicionalno sa Sedmicom sestrinstva. Ove godine, kao i prethodnih, UMSTIB RS koji je zvanični član/posmatrač koristio je slogan ICNa. Slogan ovogodišnjeg Međunarodnog dana sestara je: MEDICINSKE SESTRE SU SNAGA ZA PROMJENE. U periodu od 10.5.2016. do 15.5.2016. godine u zdravstvenim 8

Sedmica sestrinstva 10.5 - 15.5.2016. godine

Međunarodni dan medicinskih sestara 12. maj Pripremila: Mr. sc. Živana Vuković-Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

ustanovama medicinske sestre/tehničari su organizovali predavanja za korisnike svojih usluga kao i za koleginice i kolege.

U zdravstvenim ustanovama Republike Srpske članovi udruženja su 10 i 11.5.2016. godine organizovali edukativna predavanja za korisnike naših usluga i članove udruženja.

U Banjaluci, u Parku ‘’Petak Kočić’’, 12 i 13.5.2016. godine, u periodu od 12-15 časova, građanima grada Banjaluka su pružane usluge u skladu sa sestrinskim kompetencijama (mjerenje TT, RR; ŠUK-a, sestrinski preventivni razgovori, itd.). Veliki broj građana

jećnici Banskog dvora je održana Svečana akademija u čast MEĐUNARODNOG DANA MEDICINSKIH SESTARA. Posebno svečano je bilo na akademiji u prepunoj sali vijećnice. Svi smo bili veoma ponosni što smo dio sestrinske profesije. Akademiji su prisustvovali, pored porodice Trišić, prof. dr Mirko Stanetić, dr Snježana Bursać-Novaković, dr Rade Dujaković, prof. dr Nikola Laganin, dr Dušan Maksimović i druge uvažene zvanice.

Svečana akademija počela je izvođenjem himne Republike Srpske, poslije čega se prisutnima obratio Ranko Palačković u ime organizatora skupa UM-

je podržao ove aktivnosti i zahvalio se medicinskim sestrama i tehničarima na njihovim aktivnostima. Ovu aktivnost su podržali studenti zdravstvene njege Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

U organizaciji UMSTIB RS i Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske 12.5.2016. godine, sa početkom u 19 časova, u Vi-

STIB RS i SSMST RS. U radnom dijelu akademije govorilo se o radu udruženja i sindikata, njihovim zajedničkim ciljevima. U toku akademije upriličen je svečani muzički program u okviru koga su nastupile mlade profesorke muzike koje su izvođenjem svojih autorskih djela doprinijele uspješnosti ove svečanosti.

UMSTIB RS i SSMST RS je zahvalan

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

svim svojim članovima koji su prepoPoruka za sve medicinske sestre znali vrijednost ovih organizacija. Kao tehničare: ozbiljno udruženje čiji je jedan od ciljeva “Budite i dalje ono što jeste podizanje ugleda naše profesije, a veliki Ogromna snaga misli i djela broj koleginica i kolega koji su obnoviBorite se za svoju struku li rad ovog udruženja 1998. godine je Živite zdravo i veselo zaslužan za uspješan rad udruženja. U Budite ponosni na svoja djela.” znak zahvalnosti upravni obor Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je donio odluku da se ustanovi priznanje za doprinos, unapređenje i razvoj sestrinstva u Republici Srpskoj, koje će nositi ime Nada Trišić, zbog zasluga i vizionarstva koje je ona imala.

Ove godine smo istim priznanjem nagradili naše koleginice i kolege koji su radili sa Nadom i poslije nje, unaprijedili svojim radom Udruženje i sestrinstvo uopšte.

Priznanja su dodijeljena koleginicama i kolegama po hronološkom reNada Trišić doslijedu aktivnosti u Udruženju. Dobitnici priznanja su: Negoslav Preradović, Milovan Vuković, Dragan Kukavica, Nakon dodjele priznanja, druženje Kata Vujatović, Boško Knežević, Mara učesnika akademije je nastavljeno u Veselić, Smiljka Stanković, Mlađenka restoranu Dom. Trivić, Jelica Bijelić, Dragica Veljović, Zaključak Sedmice sestrinstva Vida Jerković, Zora Gojković i BiljaMedicinske sestre suočavaju se i sa na Pandžić.

mnogim izazovima. U njihovom poslu ne dopuštaju se greške! Kad daje lijek, vadi pacijentu krv, stavlja iglu u venu, ili kad naprosto premješta pacijenta, medicinska sestra uvijek mora biti izuzetno pažljiva. Ona ne može sebi dopustiti da napravi pogrešku. Kako sve više promjena stiže u naš sistem, medicinske sestre imaju bezbroj drugih uloga u procesu njege: istraživanje, lokalnu zajednicu, obrazovanje, savjetovanje - sve to predstavlja odstupanja od jedne “stereotipne” uloge sestre. ”Medicinska sestra je osoba koja njeguje, pomaže i štiti — osoba koja je spremna brinuti se o bolesnima, ozlijeđenima i ostarjelima“. Nesebičnost je veoma važna, ali, ipak, nije dovoljna da bi osoba bila vrsna medicinska sestra.

Dobra medicinska sestra takođe treba temeljito školovanje i poprilično radno iskustvo. Jedan od osnovnih zahtjeva je četiri ili više godina školovanja i prakse.

Potrebna je obzirnost i strpljivost. Uvijek morate imati želju da naučite još više o njezi bolesnika i o medicini“ ”Posljednjih godina od medicinskih sestara zahtijeva se sve veći nivo stručnog znanja. Stoga je neobično važno imati želju za učenjem i biti u stanju razumjeti ono što se uči. Osim toga, medicinske sestre treba brzo da donose odluke i hitno intervenišu kad situacija to zahtijeva.”

”Dobra medicinska sestra mora biti savjesna, imati moć zapažanja i vladati se krajnje profesionalno. Ako medicinska sestra nema samopožrtvovan duh — ako je pomalo sebična ili nerado prima savjete od nadređenog medicinskog osoblja — neće moći dobro sarađivati niti s pacijentima niti s radnim kolegama.“ ”Njega bolesnika je vječna profesija. Sve dok bude postojao ljudski rod, postojat će i potreba za brigom, suosjećajnošću i razumijevanjem.“ Njega bolesnika zadovoljava tu potrebu.

9

Z D R A V S T V O

S

tručne službe Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske pripremile su prijedloge novog cjenovnika zdravstvenih usluga i cjenovnika medicinskih sredstava koji će, zajedno sa pratećim propisima, biti upućeni Upravnom odboru Fonda na razmatranje i usvajanje. Pored prijedloga cjenovnika, Upravni odbor bi trebalo da razmatra i prijedlog nove odluke o postupku izmjena i dopuna cjenovnika zdravstvenih usluga, kao i prijedlog nove odluke o participaciji.

Cijene zdravstvenih usluga i medicinskih sredstava

Pripremljeni prijedlozi novih cjenovnika i pratećih propisa

Cjenovnik zdravstvenih usluga Prijedlog novog cjenovnika zdravstvenih usluga urađen je na osnovu nove metodologije izračunavanja cijene zdravstvene usluge koja je usvojena krajem prošle godine te na osnovu prijedloga i sugestija Komore doktora medicine i predstavnika zdravstvenih ustanova koji su bili uključeni u radnu grupu za izradu cjenovnika. Najvažnije novine u odnosu na važeći cjenovnik odnose se na to da će cijene biti iskazane u bodovima i da će biti izjednačena cijena istih usluga koje se pružaju na različitim referalnim nivoima.

Opredjeljenje da cijene zdravstvenih usluga budu iskazane u bodovima zasnovano je na stavu da se time omogućava jednostavnija procedura ukoliko bude potrebe za korekcijama cijena, bilo svih usluga, bilo usluga u okviru pojedinih djelatnosti ili modela plaćanja. Praktično, mijenjala bi se samo odluka o vrijednosti boda. Inače, za ovu godinu je planirano da vrijednost boda iznosi 1 KM. Izjednačavanje cijena istih usluga, bez obzira na kojem se referalnom nivou pružaju, proisteklo je iz nove metodologije izračunavanja cijene usluge.

Za sada, s obzirom na tehnička ograničenja, nije bilo moguće postići to da se ista usluga ne pojavljuje više puta u cjenovniku u okviru različitih djelatnosti, ali će se tome težiti. U ovoj fazi, u okviru pojedinih referalnih nivoa izdvojen je određeni broj zajedničkih usluga, koje se uglavnom odnose na ljekarske preglede. Pored toga, predloženo je da iz cjenovnika bude izbrisano oko 420 10

Zajedničke usluge sekundarnog i tercijarnog nivoa

zdravstvenih usluga, uz istovremeno dodavanje oko 160 novih usluga.

U prosjeku, nivo cijena zdravstvenih usluga bi ostao na istom nivou, s tim da ima znatnijih promjena cijena kod pojedinih usluga. Prijedlog novog cjenovnika zdravstvenih usluga stoga neće uticati na povećanje ukupnih troškova zdravstvene zaštite, a nova odluka o participaciji je urađena tako da promjene cijena ne opterete ni osigurana lica.

Uz novi cjenovnik zdravstvenih usluga, Upravni odbor Fonda bi trebalo da usvoji i novu odluku o načinu i postupku izmjena i dopuna cjenovnika, koja je bitno drugačija u odnosu na važeću odluku. Prilikom izrade prijedloga nove odluke korišćeni su primjeri dobre prakse u primjeni metoda pro-

Naziv usluge

cjene zdravstvenih tehnologija te je u vezi s tim kreiran obrazac zahtjeva za izmjene i dopune cjenovnika, koji će morati da popune predlagači izmjene cjenovnika. Suština je u tome da se spriječe često nepotrebne izmjene i dopune cjenovnika, tako što će predlagač priložiti relevantne dokaze o tome zašto je neophodno u cjenovnik uvrstiti novu uslugu, podatke o cijeni te usluge u drugim zemljama, procjenu uticaja na troškove zdravstvene zaštite, uporedne podatke o tome koliko je predložena usluga efikasnija od postojeće i druge podatke i informacije na osnovu kojih bi bilo moguće procijeniti da li je neophodna izmjena ili dopuna u cjenovniku zdravstvenih usluga.

Sadašnja cijena

Prijedlog nove cijene Indeks

22,00 KM

40,00 KM

181,82

Kontrolni pregled doktora specijaliste (drugi i svaki 20,00 KM naredni)

30,00 KM

150,00

Pregled subspecijaliste, mr sc., dr sc., doc., prof. (uključujući prvi kontrolni)

26,00 KM

50,00 KM

192,31

Kontrolni pregled doktora subspecijaliste (mr sc., dr sc., doc., prof.) (drugi i svaki naredni)

25,00 KM

40,00 KM

160,00

Konzilijarni pregled

47,00 KM

90,00 KM

191,49

27,00

40,00

148,15

Kontrolni pregled doktora specijaliste (drugi i svaki 24,00 naredni)

30,00

125,00

Pregled subspecijaliste, mr sc., dr sc., doc., prof. (uključujući prvi kontrolni)

32,00

50,00

156,25

Kontrolni pregled doktora subspecijaliste (mr sc., dr sc., doc., prof.) (drugi i svaki naredni)

31,00

40,00

129,03

Multidisciplinarni konzilijum

57,00

90,00

157,89

Sekundarni nivo Prvi pregled doktora specijaliste (uključujući prvi kontrolni)

Tercijarni nivo Prvi pregled doktora specijaliste (uključujući prvi kontrolni)

Z D R A V S T V O

Naziv medicinskog sredstva

Sadašnja cijena

Nova cijena

Indeks

Ortoza za vratni dio kičme – meka – šanc okovratnik

35,00 KM

20,20 KM

57,71

Ortoza za vratni dio kičme - tvrda - Filadelfija

108,90 KM

54,00 KM

49,59

Invalidska kolica za sobnu i vanjsku upotrebu - aktivna

680,00 KM

440,00 KM

64,71

Antidekubitalni dušek za privremenu upotrebu (do 5 cm)

258,40 KM

145,00 KM

56,11

Antidekubitalni jastuk punjen vazduhom (do 5 cm)

510,00 KM

428,22 KM

83,96

Meka torična kontaktna sočiva

120,00 KM

67,90 KM

56,58

Urinarni kateter za jednokratnu upotrebu

0,95 KM

0,60 KM

63,16

Vrećica za stomu

1,92 KM

1,70 KM

88,54

Cjenovnik medicinskih sredstava Kada je riječ o novom cjenovniku medicinskih sredstava, ključni razlog njegove izrade je uticaj na smanjenje troškova. Naime, kod plaćanja medicinskih sredstava primjenjuje se model plaćanja po fakturi, što znači da cijena ima direktan uticaj na troškove. U vezi s tim, Fond je sproveo kontrolu svih cijena, a uz to je zatražio i angažovanje tržišne inspekcije, kao i ponudu najnižih cijena medicinskih sredstava. Rezultat ovih aktivnosti je da su u prijedlogu novog cjenovnika kod četvrtine pomagala cijene snižene za više od 10 odsto, što bi na godišnjem nivou trebalo da smanji troškove za skoro 670 hiljada maraka, odnosno za nešto manje od 8 odsto u odnosu na troškove medicinskih sredstava u prethodnoj godini. Očekivano smanjenje troškova uključuje i prijedlog da djeci uzrasta od 15 do 18 godina bude znatno smanjena participacija za pojedina medicinska sredstva. Naime, prema važećoj odluci o participaciji, ova kategorija osiguranih lica učestvuje u troškovima medicinskog sredstva sa 10 do 30 odsto od cijene, a prema novom prijedlogu participacija bi trebalo da bude smanjena na 5%.

Revidiranje cjenovnika medicinskih sredstava bi trebalo da se vrši svake godine, a u vezi s tim planirana je i izrada nove odluke o načinu formiranja cijene medicinskog sredstva.

Odluka o participaciji Uz nove cjenovnike, pripremljen je i prijedlog nove odluke o participaciji kojom bi u svim slučajevima participacija trebalo da bude iskazana u procentu.

Naime, u važećoj odluci, koja je done-

sena 2010. godine, kod zdravstvenih usluga koje pružaju naše zdravstvene ustanove, participacija je određena u nominalnom iznosu, zbog čega se javljao problem kod određivanja participacije za nove usluge.

Okvir za izradu nove odluke o participaciji, prije svega, podrazumijevao je to da ne bude smanjen prihod od participacije, ali da istovremeno osigurana lica budu manje opterećena ličnim učešćem u troškovima, odnosno da bude dodatno poboljšana dostupnost zdravstvene zaštite, naročito skupljih zdravstvenih usluga. Ta namjera bi naročito trebalo da bude vidljiva kod dijagnostičkih usluga sekundarnog i tercijarnog nivoa. Isti prihod od participacije trebalo bi da bude obezbijeđen većom participacijom za BO dan, koja bi sa prosječnih 7,8 KM na sekundarnom nivou bila povećena na 9 KM, a na tercijarnom sa prosječnih 9 KM, na 11 KM uz zadržavanje maksimalnog broja dana za koji bi se plaćala participacija kod bolničkog liječenja. Takođe, po uzoru

Primjeri predložene korekcije cijena medicinskih sredstava

na praksu drugih zemalja, prijedlogom nove odluke predviđeno je i to da bude definisan maksimalni iznos participacije po usluzi, što je takođe u funkciji obezbjeđenja optimalne dostupnosti najskupljih usluga. Simboličnim povećanjem participacije za BO dane stvoren je prostor za znatno smanjenje sadašnje participacije kod pojedinih skupih dijagnostičkih procedura.

Prijedlogom nove odluke o participaciji obuhvaćene su i odredbe kojima je propisano kada se fakturisani trošak umanjuje, odnosno ne umanjuje za naplaćenu participaciju. Takođe, treba reći i to da je u prijedlogu odluke naglaKomora doktora medicine saglasna s prijedlogom novog cjenovnika Komora doktora medicine, koja je bila uključena u pripremu novog cjenovnika zdravstvenih usluga, dala je saglasnost na pripremljeni prijedlog, izrazivši zahvalnost na tome što su uvaženi njihovi prijedlozi i sugestije. Prema mišljenju Komore, prijedlog novog cjenovnika zdravstvenih usluga je temeljan, detaljan i efektivan za sve zainteresovane strane. Komora je, takođe, pohvalila sve bolju saradnju sa Fondom. šeno da se ona primjenjuje samo kod pružanja usluga osiguranim licima koja nisu oslobođena plaćanja participacije.

Podsjećamo, kategorije osiguranih lica koje su oslobođene participacije u troškovima zdravstvene zaštite određene su Pravilnikom o obimu, sadržaju i načinu ostvarivanja zdravstvene zaštite.

Novi cjenovnici i spomenute odluke trebalo bi da budu usvojeni u junu.

Lista lijekova

Osiguranicima dostupan novi insulin Na Listi lijekova FZO RS koji se izdaju na recept osiguranim licima je dostupan još jedan insulin – degludek.

Ovaj insulin, komercijalnog naziva Tresiba, je uvršten na listu jer je registrovan u Agenciji za lijekove i medicinska sredstva BiH, a na listi Fonda su zbog transparentnosti i nefavorizovanja bilo kojeg proizvođača, zastupljeni svi registrovani insulinski preparati.

Ovaj insulin ima određene terapijske prednosti u odnosu na starije predstavnike ove grupe lijekova jer dovodi do manje učestalosti noćnih hipoglikemija. Takođe, pored toga što se aplikuje jednom dnevno, liječenje pomenutim insulinom dovodi i do upotrebe nižih doza insulina u odnosu na druge insulinske analoge.

Uvođenje novog insulina ne zahtijeva dodatne troškove jer će se prilikom nabavke izvršiti preraspodjela količina unutar postojećih insulinskih preparata.

Odluku o dopuni odluke o usvajanju Liste lijekova donio je Upravni odbor FZO na sjednici održanoj u maju.

11

G

Z D R A V S T V O

lavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske dala je mišljenje sa rezervom za finansijske izvještaje Fonda zdravstvenog osiguranja RS za 2015. godinu, kao i za usklađenost aktivnosti, finansijskih transakcija i informacija iskazanih u izvještajima.

Mišljenje sa rezervom je dato, kako je navedeno, jer nisu evidentirani određeni prihodi te zbog grešaka kod knjigovodstvenog evidentiranja. Osnova za izražavanje mišljenja sa rezervom za usklađenost proizašla je prvenstveno jer je Fond imao veće rashode i izdatke u odnosu na prihode i primitke.

Inače, iz odnosa ukupnih prihoda sa obračunskim prihodima i ukupnih rashoda sa obračunskim rashodima proizašao je pozitivan finansijski rezultat u iznosu od 9,9 miliona KM zahvaljujući kontroli troškova. Izvršenje budžeta Fonda za 2015. godinu iskazano je u ukupnom iznosu prihoda i primitaka od 624.867.379 KM, dok su rashodi i izdaci iskazani u ukupnom iznosu od 709.178.667 KM, što je za 13% više u odnosu na ostvarene prihode i primitke.

Prema tome, Fond je u tekućem obračunskom periodu ostvario budžetski deficit u iznosu od 20,2 miliona KM, dok je ukupan nepokriveni deficit tekućeg perioda (budžetski deficit sa finansiranjem) iskazan u iznosu od 84,3 miliona KM. Na budžetski deficit sa finansiranjem najviše je uticala otplata obaveza iz ranijih godina u iznosu od 57,6 miliona KM, kao i promjena načina evidentiranja izmirenja obaveza iz ranijeg perioda u odnosu na prethodne godine. (Obaveze koje su plaćene u 2015. godini, a odnose se na ranije godine, knjižene su preko deficita, što nije bio slučaj prethodnih godina, zbog čega je došlo do povećanja budžetskog deficita sa finansiranjem u odnosu na 2014).

Napominjemo da ostvarenje prihoda Fonda u potpunosti zavisi od naplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, a po tom osnovu se Fondu duguje više od 200 miliona KM. Samo u prošloj godini doprinosi uopšte nisu uplaćivani za više od 42.000 radnika i poljoprivrednika, s tim da za još neke kategorije osiguranika doprinosi nisu u potpunosti izmireni. Da su svi izmirili svoje obaveze za doprinose Fond bi imao veće prihode u prošloj godini za 85,8 miliona KM te ne bi uopšte imao deficit.

Takođe, loša struktura osiguranika i nepovoljna podjela rizika osiguranja dovode do toga da su prihodi koji se ostvaruju nedovoljni kako bi se u 12

Glavna služba za reviziju javnog sektora

Fondu mišljenje sa rezervom

potpunosti mogle finansirati sve real- prihoda i rashoda bilo bi moguće ukoline potrebe za zdravstvenom zaštitom ko bi se smanjila prava iz zdravstvenog građana. Uspostavljanje balansa između osiguranja, što nije opredjeljenje Fonda.

Bez značajnijih primjedbi na rad Fonda Glavna služba za reviziju nije imala značajnije primjedbe na rad Fonda, posebno u nekim važnim segmentima, kao što su javne nabavke. Naime, Revizija je konstatovala da nisu uočene nepravilnosti i neusklađenosti kod sprovođenja procedura javnih nabavki. FZO je u prošloj godini sproveo čak više od 320 procedura javnih nabavki, vrijednosti 78,3 miliona KM bez PDV-a, čime nepostojanje primjedbi na ovaj segment rada FZO dobija još više na značaju.

Revizija je ukazala da je nastavljen trend smanjenja obaveza Fonda, jer su i u 2015. godini smanjene ukupne obaveze Fonda za 2% u odnosu na prethodnu godinu, s tim da su dugoročne obaveze niže za čak 19%.

Manji je i broj zaposlenih u Fondu u odnosu na 2014. godinu i to za 25 radnika, a nije bilo primjedbi ni na procedure zapošljavanja.

Od ukupno šest preporuka koje su date za 2014. godinu, u potpunosti su realizovane četiri, dok su dvije realizovane djelimično, te je Fond po realizaciji preporuka Revizije među najboljim institucijama u Srpskoj.

Za 2015. godinu Fond je dobio ukupno pet preporuka na čijoj realizaciji se već radi.

Iako nije u potpunosti saglasan sa svim primjedbama Revizije, Fond će u narednom periodu nastojati da svoj rad i poslovanje u potpunosti uskladi sa preporukama Revizije.

Z D R A V S T V O

D

irektor Fonda zdravstvenog osiguranja RS Darko Tomaš, sa svojim saradnicima, održao je sastanak sa predstavnicima Farmaceutske komore Republike Srpske na kojem je razgovarano o problematici u vezi sa izdavanjem lijekova na recept, problemima sa kojima se farmaceuti suočavaju u praksi, kao i Fond prilikom vršenja kontrole recepata.

Tomaš je istakao da Farmaceutska komora i Fond treba da budu partneri kako bi se unaprijedila oblast propisivanja i izdavanja lijekova na recept čime bi bili prevaziđeni postojeći problemi i spriječene greške kod propisivanja, a naročito eventualne zloupotrebe. ‘’Zbog grešaka kod propisivanja recepata ne smiju da ispaštaju pacijenti. Fond je zbog toga spreman da sa svoje strane učini sve što je neophodno kako bi se i ljekarima i farmaceutima olakšao posao propisivanja, odnosno izdavanja lijekova, ali nam je za to potrebna saradnja i sa farmaceutima i sa ljekarima’’, istakao je Tomaš.

Na sastanku je prvenstveno razgovarano o kontroli recepata, odnosno o greškama kod njihovog propisivanja, koje se uglavnom odnose na ne navođenje indikacija, osnova za oslobađanje od participacije, pogrešno popunjenih podataka te drugih uglavnom tehničkih grešaka koje stvaraju probleme farmaceutima, Fondu koji takve recepte vraća apoteci i osporava, a nerijetko i samim pacijentima.

Učesnici sastanka su predložili konstruktivna rješenja kako bi se greške kod propisivanja svele na mini-

Održan sastanak sa Farmaceutskom komorom RS

Zajedničkim aktivnostima prevazići probleme mum, a dogovorena je i buduća intenzivnija saradnja između Fonda, Farmaceutske komore, kao i Udruženja ljekara porodične medicine, u cilju da se zajedničkim aktivnostima prevaziđu problemi i dodatno poboljša ova oblast.

FZO učestvovao i u drugoj multilateralnoj kompenzaciji

Kompenzovano oko 13 miliona KM Fond zdravstvenog osiguranja RS učestvovao je i u drugoj multilateralnoj kompenzaciji, a tom prilikom kompenzovano je oko 13 miliona KM obaveza i potraživanja.

U sistem multilateralne kompenzacije FZO RS je prijavio obaveze u ukupnom iznosu od 26,2 miliona KM. U prvoj multilateralnoj kompenzaciji kompenzovane su obaveze i potraživanja Fonda u većem iznosu, odnosno kompenzovano je oko 33 miliona KM od 35,3 miliona KM prijavljenih obaveza.

FZO je učestvovao u multilateralnoj kompenzaciji u skladu sa Odlukom o sprovođenju multilateralne kompenzacije i cesije.

13

4

Z D R A V S T V O

SEĆANJA

Dimitri Panfilov estetski hirurg

ŽIVOT I

SNOVI

Kako je fabrički lekar Kombinata „Borovo“ dospeo da drži predavanja iz estetske hirurgije na svim kontinentima, da vodeći svetski časopis u izdanju Američkog udruženja za estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju proglasi njegov udžbenik iz estetske hirurgije „trenutno najboljim na svetu“, da postane peti hirurg na svetu dobitnik medalje Susrute rodonačelnika plastične hirurgije iz drevne Indije, u Nemačkoj napravi najbolju kliniku za estetsku hirurgiju, iako je u tu zemlju došao kao izbeglica s plastičnom kesom u ruci i porodicom koju je trebalo prehraniti…

R

ođen sam 19. janura 1945. godine, na Bogojavljenje, istog dana kada je pre četiri veka rođen Gaspare Taljakoci, otac evropske plastične hirurgije i autor prve knjige koja je u Evropi napisana o plastičnoj hirurgiji. On je rođen u Bolonji, a ja u Županji, iako bih, da sam mogao da biram, više voleo da sam rođen u Sremskim Karlovcima, ali šta je, tu je… U međuvremenu sam kupio kućicu u Karlovcima, pa se nadam da ću tamo završiti svoj životni krug…

KAKO SAM MOGAO POSTATI BILO ŠTA, ČAK I LEKAR… Nakon završetka gimnazije trebalo je odlučiti šta dalje. Ali šta o tome može da zna mladić od 18 godina, rođen u županjskom blatu, odrastao u vukovarskoj prašini? U polufinalu mog životnog izbora ispali su DIF i novinarstvo, u finalu su se borili arhitektura i medicina, da bi na kraju pobedila ipak medicina.

Novinarske frustracije sam lečio, tj. i dalje lečim tako što sam

snimao televizijske emisije, pisao tekstove, a trenutno uređujem Aesthetic news, glasilo GESAPS-a, pišem eseje, pesme, putopise… Da li ću na kraju napisati i roman „kao svaki prosečni grandoman“ (Đ. Balašević) – ni sam još ne znam. Do sada sam napisao osam knjiga iz estetske i plastične hirurgije i još nekoliko iz drugih oblasti.

KAKO SAM TRBUHOM ZA SPECIJALIZACIJOM UMESTO U ENGLESKU DOSPEO U NEMAČKU I KAKO SAM UMESTO JEDNE ZAVRŠIO TRI SPECIJALIZACIJE… Moj otac je bio čudesan čovek koji je mnogo čitao i malo govorio. Mom životnom odgajanju posvetio je ukupno 15 minuta: kada sam mu saopštio odluku da ću upisati medicinu, rekao je da se slaže sa svakim mojim izborom, pa i time da život provedem čisteći ulice. „Ali i to je pošten posao, pa ako se njime budeš bavio, moraš se truditi da ulice koje čistiš budu najčistije

15

Z D R A V S T V O Preuzeto iz časopisa „Estetika, hirurgija & kozmetika“

SEĆANJA SEĆANJA

ISKUSTVA 1.001 NOSA ISKUSTVA 1.001 NOSA Na Kongresu svetskog udruženja za estetsku i rekonstruktivnu Na Kongresu svetskog udruženja za estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju IPRAS, održanog u San Francisku 1999. godine, izme-izmehirurgiju IPRAS, održanog u San Francisku 1999. godine, đu 900 pozvanih predavača imaoimao samsam častčast da budem određen đu 900 pozvanih predavača da budem određen kao kao drugidrugi po redu predavač, odmah posle dr Ronalda Grubera, po redu predavač, odmah posle dr Ronalda Grubera, američkog papepape za hirurgiju nosa.nosa.

Moj Moj rad rad se zvao „Iskustva američkog za hirurgiju se zvao „Iskustva posleposle 1.001 nosa“, a u međuvremenu se taj broj uvećao na na 1.001 nosa“, a u međuvremenu se taj broj uvećao 1.500 noseva koje sam operisao, od oko 15.000 operacija 1.500 noseva koje sam operisao, od oko 15.000 operacija koliko samsam do sada uradio. koliko do sada uradio. i najurednije na svetu, a medicina je veoma težak posao koji koji i najurednije na svetu, a medicina je veoma težak posao moraš raditi takotako da tvoji pacijenti budu najzdraviji i najsrećniji, moraš raditi da tvoji pacijenti budu najzdraviji i najsrećniji, što što je mnogo težeteže nego dobro počistiti ulicu!“, rekao mi je. je mnogo nego dobro počistiti ulicu!“, rekao mi je.

Odlučio samsam se, se, ipak, za medicinu, pa su životni viho-vihoOdlučio ipak, za medicinu, pa me su me životni ri dokovitlali do Beograda, i to je bila ljubav na prvi pogled. ri dokovitlali do Beograda, i to je bila ljubav na prvi pogled.

Beograd je početkom 60-ih bilabila varoš kojakoja me me je primila bez bez Beograd je početkom 60-ih varoš je primila ikakvog proveravanja i prijemnih ispita i koja me me je zagrlila kaokao ikakvog proveravanja i prijemnih ispita i koja je zagrlila svakog dobronamernog dođoša.

U Beogradu samsam stekao divne svakog dobronamernog dođoša.

U Beogradu stekao divne prijatelje, upoznao divne profesore.

Diplomirao samsam 1971. godi-godiprijatelje, upoznao divne profesore.

Diplomirao 1971. ne, ne, uzaludno pokušao da se u Vukovaru, da bi uzaludno pokušao da da se se da zaposlim se zaposlim u Vukovaru, da bi se na kraju skrasio kao fabrički lekar u Kombinatu „Borovo“. se na kraju skrasio kao fabrički lekar u Kombinatu „Borovo“.

Još Još na na studijama samsam želeo da da specijaliziram plastičnu studijama želeo specijaliziram plastičnu hirurgiju.

Posle odsluženja vojnog rokaroka otišao samsam kodkod tadašhirurgiju.

Posle odsluženja vojnog otišao tadašnjegnjeg „prometeja“ plastične hirurgije profesora dr Vinka Arnerija, „prometeja“ plastične hirurgije profesora dr Vinka Arnerija, koji koji je bio šef šef Klinike za plastičnu hirurgiju na VMA, i upitao ga ga je bio Klinike za plastičnu hirurgiju na VMA, i upitao kakve su mogućnosti da dobijem specijalizaciju.

On me je upukakve su mogućnosti da dobijem specijalizaciju. On me je uputio na gdegde su mi da jedauslov da konkurišem za za tioGeneralštab, na Generalštab, surekli mi rekli je uslov da konkurišem tu specijalizaciju da provedem tri godine kaokao garnizonski lekar, tu specijalizaciju da provedem tri godine garnizonski lekar, u Bileći ili sličnoj nedođiji, ali da da ću u Bileći ili sličnoj nedođiji, ali mi da ni mitonine to garantuje ne garantuje da ću specijalizaciju i dobiti.

KadKad samsam to ispričao profesoru Arneriju, specijalizaciju i dobiti. to ispričao profesoru Arneriju, u njegovom stanu u ulici Svetozara Markovića 26, 26, i rekao mu mu u njegovom stanu u ulici Svetozara Markovića i rekao da ću na specijalizaciju ipak ići, makar u inostranstvo, taj divni da ću na specijalizaciju ipak ići, makar u inostranstvo, taj divni gošpar s Korčule me me je podržao i dao mi adresu jedne bolnice gošpar s Korčule je podržao i dao mi adresu jedne bolnice u Engleskoj u kojoj je on boravio. u Engleskoj u kojoj je svojevremeno on svojevremeno boravio.

Krenuo samsam u svet trbuhom za specijalizacijom, a kako samsam Krenuo u svet trbuhom za specijalizacijom, a kako u gimnaziji učioučio nemački jezik, odlučio samsam da prvo u Nemačkoj u gimnaziji nemački jezik, odlučio da prvo u Nemačkoj završim specijalizaciju opšte hirurgije, a posle togatoga u Engleskoj završim specijalizaciju opšte hirurgije, a posle u Engleskoj specijalizaciju plastične hirurgije.

Međutim, u međuvremenu specijalizaciju plastične hirurgije. Međutim, u međuvremenu je Nemačka dostigla, a u anekim oblastima plastične hirurgije i i je Nemačka dostigla, u nekim oblastima plastične hirurgije prestigla Englesku, takotako da sam u tojuzemlji od 1972. do 1980. prestigla Englesku, da sam toj zemlji od 1972. do 1980. godine završio specijalizaciju opšte i plastične hirurgije, kaokao i i godine završio specijalizaciju opšte i plastične hirurgije, subspecijalizaciju iz hirurgije šakešake i medicine sporta.

To jeTobio subspecijalizaciju iz hirurgije i medicine sporta. je bio

6

16

doprinos mom mladalačkom zanosu prema sportu (koji(koji me me i i doprinos mom mladalačkom zanosu prema sportu dan-danas drži, ali kao pasioniranog gledaoca sportskih dešadan-danas drži, ali kao pasioniranog gledaoca sportskih dešavanja).

Medicinom sporta se nisam bavio, osimosim što što samsam deset vanja).

Medicinom sporta se nisam bavio, deset godina sedeo kaokao lekar na klupi Košarkaškog kluba Borovo koji koji godina sedeo lekar na klupi Košarkaškog kluba Borovo se takmičio u tadašnjoj I B ligi. se takmičio u tadašnjoj I B ligi.

KAKO JE JE ŽIVOT POČEO DADA LIČI NANA SAN DOK JE JE KAKO ŽIVOT POČEO LIČI SAN DOK NAPOLJU BESNEO SOCIJALIZAM I KAKO SAM IZ IZ NAPOLJU BESNEO SOCIJALIZAM I KAKO SAM TOG ŽIVOTA ISTERAN I POSTAO IZBEGLICA, A DA TOG ŽIVOTA ISTERAN I POSTAO IZBEGLICA, A DA TO TO NISAM NI ZNAO… NISAM NI ZNAO…

Osamdesete godine vratio samsam se use moj Vukovar i priitamošnjoj Osamdesete godine vratio u moj Vukovar pri tamošnjoj bolnici osnovao Odeljenje za plastičnu hirurgiju.

Ubrzo samsam bolnici osnovao Odeljenje za plastičnu hirurgiju.

Ubrzo napisao i objavio dve knjižice o plastičnoj i estetskoj hirurgiji, napisao i objavio dve knjižice o plastičnoj i estetskoj hirurgiji, napravio četiri emisije na novosadskoj televiziji: Šta Šta je estetnapravio četiri emisije na novosadskoj televiziji: je estetska ska hirurgija i triptih Estetika, Skalpel i Čovek, nakon čegačega hirurgija i triptih Estetika, Skalpel i Čovek, nakon su usuVukovar počeli da dolaze pacijenti iz svih krajeva tadašu Vukovar počeli da dolaze pacijenti iz svih krajeva tadašnje nje zemlje.

U toj maloj varoši postao sam nekrunisani kralj. zemlje. U toj maloj varoši postao sam nekrunisani kralj. Četvrtkom i petkom smosmo radili intervencije iz plastične hirurgije, Četvrtkom i petkom radili intervencije iz plastične hirurgije, a ponedeljkom i utorkom estetske operacije, uz džentlmenski a ponedeljkom i utorkom estetske operacije, uz džentlmenski dogovor da polovinu honorara dobije bolnica, a polovinu mi koji dogovor da polovinu honorara dobije bolnica, a polovinu mi koji smosmo ih radili. ŽivotŽivot je počeo da liči ih radili. je počeo da na liči san! na san!

Onda su su 1991. došlidošli nekineki robusni momci koji koji su su me me Onda 1991. robusni momci probudili iz tog sna, pa sam sa 10 diploma i 300 slajdova u u probudili iz tog sna, pa sam sa 10 diploma i 300 slajdova plastičnoj kesi morao – na put!

Ali ovoga puta ne trbuhom za plastičnoj kesi morao – na put! Ali ovoga puta ne trbuhom za specijalizacijom, nego za egzistencijom.

Obreo samsam se po specijalizacijom, nego za egzistencijom.

Obreo se drugi po drugi put put među Nemcima i, kako nisam imao odobrenje da se među Nemcima i, kako nisam imao odobrenje dabavim se bavim svojim poslom, prvih nekoliko meseci živeo kaokao klošar, spavao svojim poslom, prvih nekoliko meseci živeo klošar, spavao u 26 za pet meseci.

Tek Tek kasnije samsam saznao da mi u kreveta 26 kreveta za pet meseci. kasnije saznao da je mi je čarobna reč reč „izbeglica“ mogla omogućiti da potvrdu za posao čarobna „izbeglica“ mogla omogućiti da potvrdu za posao dobijem odmah, ali jaalitujareč nisam znao.

Nju Nju će na dobijem odmah, tu tada reč tada nisam znao. ćenajbolji na najbolji mogući način iskoristiti talas izbeglih lica lica koji koji će nešto kasnije mogući način iskoristiti talas izbeglih će nešto kasnije krenuti iz Bosne. krenuti iz Bosne.

KAKO SAM POBEDIO NEMCE, NANA NJIHOVOM KAKO SAM POBEDIO NEMCE, NJIHOVOM TERENU I NJIHOVIM ORUŽJEM (UZ(UZ DODATAK TERENU I NJIHOVIM ORUŽJEM DODATAK NAŠE MAŠTOVITOSTI I INOVATIVNOSTI)…

NAŠE MAŠTOVITOSTI I INOVATIVNOSTI)…

Bio Bio samsam svestan da Nemce ne mogu pobediti na lepe oči, oči, na na svestan da Nemce ne mogu pobediti na lepe našu dosetljivost, vic, inteligenciju… već jedino njihovim oružnašu dosetljivost, vic, inteligenciju… već jedino njihovim oružjemjem – radom, boljebolje rečeno kombinacijom naše inovativnosti – radom, rečeno kombinacijom naše inovativnosti i maštovitosti i njihove discipline, reda i rada.

Kao pridošlica i maštovitosti i njihove discipline, reda i rada. Kao pridošlica u tuđu zemlju dobrodošli ste ste da skupljate mrvice kojekoje padaju u tuđu zemlju dobrodošli da skupljate mrvice padaju sa stola za kojim domaćini jedu, ali kada se pridignete dotle sa stola za kojim domaćini jedu, ali kada se pridignete dotle da sednete da jedete s njima, već već postaje škakljivo.

AkoAko se se da sednete da jedete s njima, postaje škakljivo. ne ne daj daj božebože izdignete iznad toga, onda nema pardona, već već izdignete iznad toga, onda nema pardona,

Z D R A V S T V O Preuzeto iz časopisa „Estetika, hirurgija & kozmetika“

SEĆANJA SEĆANJA kreće lavina sa svih strana.

To nije tipično samo za Nemce. kreće lavina sa svih strana.

To nije tipično samo za Nemce.

Verovatno bi tako bilo i u Srbiji kada bi se na našem terenu Verovatno bi tako bilo i u Srbiji kada bi se na našem terenu neko pokazao boljim i sposobnijim od nas, a tajaneko još potiče neko pokazao boljim i sposobnijim od nas, taj neko još potiče iz neke „sitne“zemlje (pošto nema malih zemalja, kaokao što nema iz neke „sitne“zemlje (pošto nema malih zemalja, što nema ni malih ljudi,ljudi, malih laži laži i malih ljubavi, što što bi rekao mojmoj veliki ni malih malih i malih ljubavi, bi rekao veliki prijatelj, pokojni pesnik Mika Antić). prijatelj, pokojni pesnik Mika Antić).

Trudio samo se, se, dakle, da da svojsvoj rad rad iz estetske hirurgije Trudio samo dakle, iz estetske hirurgije dovedem na jedan viši viši nivo.nivo.

Kada samsam napokon sredio sve sve dovedem na jedan Kada napokon sredio administrativne prepreke i stekao sva sva prava kojakoja imaju lekari administrativne prepreke i stekao prava imaju lekari u Nemačkoj, odlučio samsam da krenem s privatnom praksom i, i, u Nemačkoj, odlučio da krenem s privatnom praksom između nekoliko ponuđenih lokacija, odlučio se za tadatada između nekoliko ponuđenih lokacija, odlučio se Bon, za Bon, glavni gradgrad Nemačke.

Posle dve-tri godine posao se razvio, a jaa ja glavni Nemačke.

Posle dve-tri godine posao se razvio, samsam otvorio privatnu kliniku Nofretete, za koju je 1. novembra otvorio privatnu kliniku Nofretete, za koju je 1. novembra 1999. godine u uvodniku njujorškog magazina Time napisano 1999. godine u uvodniku njujorškog magazina Time napisano da je šik šik klinika“, a 2002. godine ju jeju nezavisno i i da „bonska je „bonska klinika“, a 2002. godine je nezavisno nepotkupljivo telotelo u magazinu TestTest proglasilo najboljom privatnepotkupljivo u magazinu proglasilo najboljom privatnomnom klinikom za estetsku hirurgiju u Nemačkoj.

Ta institucija klinikom za estetsku hirurgiju u Nemačkoj.

Ta institucija anonimno ispituje nemačko tržište roba i usluga, od kvaliteta anonimno ispituje nemačko tržište roba i usluga, od kvaliteta maslinovog uljaulja do fotoaparata, turističkih agencija do banaka, maslinovog do fotoaparata, turističkih agencija do banaka, a teagodine su istraživali kvalitete usluga u privatnim klinikama te godine su istraživali kvalitete usluga u privatnim klinikama za estetsku hirurgiju kojekoje su sami odabrali.

Po njima moja kli- kliza estetsku hirurgiju su sami odabrali.

Po njima moja nikanika je ubedljivo pobedila – druga posle nasnas bilabila je klinika iz iz je ubedljivo pobedila – druga posle je klinika Minhena koja je dobila 30 odsto bodova manje.

Minhena koja je dobila 30 odsto bodova manje.

KAKO SAM NAPISAO KNJIGU TEŠKU KAKO SAM NAPISAO KNJIGU TEŠKU 2,52,5 KILOGRAMA I OKUPIO DREAM TEAM KILOGRAMA I OKUPIO DREAM TEAM SVETSKE ESTETSKE HIRURGIJE SVETSKE ESTETSKE HIRURGIJE

Naravno da da mojim nemačkim kolegama to nije bilobilo mnogo Naravno mojim nemačkim kolegama to nije mnogo drago niti im je bila draga činjenica da će posao pisanja prvog drago niti im je bila draga činjenica da će posao pisanja prvog udžbenika za estetsku hirurgiju na engleskom jeziku, najveći udžbenika za estetsku hirurgiju na engleskom jeziku, najveći nemački, pa pa i svetski izdavač medicinske literature, kućakuća nemački, i svetski izdavač medicinske literature, Springer, pored svihsvih nemačkih plastičnih i estetskih hirurga Springer, pored nemačkih plastičnih i estetskih hirurga poveriti – Dimitriju Panfilovu!

Pripremao samsam taj udžbenik dve dve poveriti – Dimitriju Panfilovu!

Pripremao taj udžbenik i poi godine s idejom da on upravo onakav kakav samsam ja ja po godine s idejom da bude on bude upravo onakav kakav želeo da imam kada samsam učioučio estetsku hirurgiju.

Rezultat je je želeo da imam kada estetsku hirurgiju.

Rezultat bilabila knjiga teška 2,5 2,5 kilograma, s više od 2.000 ilustracija, sa sa knjiga teška kilograma, s više od 2.000 ilustracija, spiskom od 363 „trika“, odnosno objašnjenja šta šta treba uraditi spiskom od 363 „trika“, odnosno objašnjenja treba uraditi a šta ne uneestetskim operacijama lica,lica, sa 75 od kojih a šta u estetskim operacijama sa poglavlja, 75 poglavlja, od kojih samsam 39 39 napisao ja, aja,ostalih 36 36 autori koji koji činečine dream team napisao a ostalih autori dream team

svetske estetske hirurgije i koje samsam pozvao da uzmu učešće svetske estetske hirurgije i koje pozvao da uzmu učešće u pripremi tog udžbenika.

U julu 2007. godine u zvaničnom u pripremi tog udžbenika. U julu 2007. godine u zvaničnom glasilu Američkog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju glasilu Američkog udruženja za estetsku i plastičnu hirurgiju (ASAPS) Plastic andand reconstructiv surgery, koji koji važivaži za globalno (ASAPS) Plastic reconstructiv surgery, za globalno ultimativni autoritet za svetsku estetsku hirurgiju, napisano je je ultimativni autoritet za svetsku estetsku hirurgiju, napisano da je taj udžbenik trenutno „najbolji na svetu“. da je taj udžbenik trenutno „najbolji na svetu“.

ZAŠTO SAM SHVATIO DADA JE JE VREME DADA PONOVO ZAŠTO SAM SHVATIO VREME PONOVO KRENEM NANA PUT, OVOG PUTA KUĆI… KRENEM PUT, OVOG PUTA KUĆI…

Što Što samsam viševiše napredovao, to jetozajemene bilobilo sve sve manje mesta napredovao, za mene manje mesta u Nemačkoj, zbogzbog opšte klime kojakoja poslednjih godina nameće i i u Nemačkoj, opšte klime poslednjih godina nameće promovisanja ružnoće kaokao poželjnog ideala.

Ta filozofija je čak promovisanja ružnoće poželjnog ideala.

Ta filozofija je čak institucionalno organizovana u telu kojekoje se zove „Koalicija protiv institucionalno organizovana u telu se zove „Koalicija protiv ludila za lepotom“ u kome sede i najviši državni i crkveni velikoludila za lepotom“ u kome sede i najviši državni i crkveni velikodostojnici.

Naravno, takva filozofija je ujeestetskoj hirurgiji našla dostojnici.

Naravno, takva filozofija u estetskoj hirurgiji našla svogsvog glavnog neprijatelja i krenuli su napadi sa svih strana.

S S glavnog neprijatelja i krenuli su napadi sa svih strana. obzirom na to čitavčitav svojsvoj životživot posvetio upravo lepoti, obzirom na da to sam da sam posvetio upravo lepoti, s ciljem da ljudsko telotelo kadkad godgod je moguće dovedem što što bližebliže s ciljem da ljudsko je moguće dovedem savršenstvu kakvo mu je Tvorac podario, nisam mogao s savršenstvu kakvo mu je Tvorac podario, nisam mogaotime s time da se Za mene estetska hirurgija nijenije samo medicina dapomirim. se pomirim.

Za mene estetska hirurgija samo medicina već već i estetika i – osma umetnost, a estetski hirurg umetnik sa sa i estetika i – osma umetnost, a estetski hirurg umetnik skalpelom.

I kako samsam s takvim stavovima mogao da ostanem skalpelom.

I kako s takvim stavovima mogao da ostanem u zemlji gdegde se ružnoća izdiže na pijedestal? u zemlji se ružnoća izdiže na pijedestal?

Pokupio sam svoje stvarčice i ponovo krenuo na put!

Ali Ali Pokupio sam svoje stvarčice i ponovo krenuo na put! ovoga puta svojom voljom i s idejom da u Novom Sadu, na ovoga puta svojom voljom i s idejom da u Novom Sadu, na obalama Dunava, aortiaorti mogmog panonskog mentaliteta, zaokružim obalama Dunava, panonskog mentaliteta, zaokružim svojsvoj profesionalni put.put.

U Novom Sadu samsam otvorio kliniku Olymp profesionalni U Novom Sadu otvorio kliniku Olymp 2008. će, kao i knjiga mojemoje životno delodelo služiti mlađim 2008. kojakoja će, kao i knjiga kojakao će kao životno služiti mlađim generacijama da izdanje uče,uče, imati sličnu misiju: da bude mesto generacijama iz nje imati sličnu misiju: da bude mesto gdegde će se mladi hirurzi praktično obučavati u estetskoj hirurgiji. će se mladi hirurzi praktično obučavati u estetskoj hirurgiji.

To je i ideja postojanja IAAPS-a, Internacionalne akademije za Za mene estetska hirurgija nije samo estetsko-plastičnu hirurgiju, čiji sam predsednik i gostujući promedicina već i estetika i – osma fesor, a koja je do sada organizovala sedam umetnost, naučnih skupova, poslednji prošle godine u Atini: da pružimo mogućnost a estetski hirurg umetnik sa skalpelommladim hirurzima iz Jugoistočne Evrope da putem kurseva i simpozijuma, na koje će dolaziti čuvena imena estetske hirurgije iz celog sveta, dobiju najbolja znanja iz ove oblasti. •

Za mene estetska hirurgija nije samo medicina već i estetika i – osma umetnost, Sliku na kojoj je i moj „mladoliki“ portret naslikao je Slobodan Grbić iz a estetski savidi skalpelom Borova Sela. Na hirurg slici (levoumetnik od mog lika) se ruka s jabukom: motiv koji PRIŠIVENA RUKA S JABUKOM

je slikar ubacio nakon što sam mu ispričao iskustvo sa ženom kojoj sam, dok sam radio u Klinici za opekotine i mikrohirurgiju šake u Ludvigshafenu, u Nemačkoj, prišio potpuno odsečenu šaku. Dve nedelje posle operacije ta žena mi je pružila s reamputiranom šakom i rekla: „Doktore, ova PRIŠIVENA RUKA ruku S JABUKOM ruka je sada pola moja, a pola vaša!“ To je „najstrašnija“ rečenica koju mi Sliku na kojoj je i moj „mladoliki“ portret naslikao je Slobodan Grbić iz je neki pacijent izrekao.

Borova Sela. Na slici (levo od mog lika) vidi se ruka s jabukom: motiv koji je slikar ubacio nakon što sam mu ispričao iskustvo sa ženom kojoj sam, dok sam radio u Klinici za opekotine i mikrohirurgiju šake u Ludvigshafenu, Klinika Olymp u Nemačkoj, prišio potpuno odsečenu šaku. Dve nedelje posle operacije 18/VIII, 21000 Novi Sad, Srbijai rekla: „Doktore, ova ta žena miA.jeCesarca pružila ruku s reamputiranom šakom Tel: +381 21 4727000, Fax: +381 21 4727001rečenica koju mi ruka je sada pola moja, a pola vaša!“ To je „najstrašnija“ E-Mail: panfilov@clinicolymp.com, www.clinicolymp.com je neki pacijent izrekao.

17

7

A

Z D R A V S T V O

lergija je nepravilno funkcionisanje imunološkog sistema, a to se manifestuje time da organizam osobe koja je alergična burno reaguje na neke materije iz našeg svakodnevnog okruženja koje, sa zdravstvenog gledišta, uopšte nisu štetne za druge osobe.

Sve te materije nazivamo zajedničkim imenom alergeni. Reakcija na alergene može da se manifestuje kod preosjetljivih osoba kao dermatitis (ekcem), astma, bronhitis, rinitis, konjunktivitis itd.

Očuvan imuni sistem brani organizam od bakterija, virusa i gljivica, ali kod osoba sa oštećenim imunim sistemom (alergičnih), on ne prepoznaje određene alergene sa kojima dolazi u kontakt i protiv njih stvara antitijela.

Ta antitijela nazivamo imunoglobulin E(IgE),a koji se veže hemijskom reakcijom za ćelije koje se zovu mastociti, a oni se nalaze u velikom broju u plućima, probavnom traktu, očima, sluznici

nosa i posebno pod površinom kože.

Alergijska reakcija nastaje onog momenta kada antitijela IgE prepoznaju alergen, vežu se za njega čime iniciraju da mastociti oslobađaju jake hemijske supstance kao što je histamin koji onda izaziva različite simptome i tegobe u zavisnosti koji je organ zahvaćen ovom reakcijom.

Takođe, treba napomenuti da se alergijska reakcija može pojaviti za nekoliko sekundi i bude tako jaka da ugrožava život, a može se javiti i nakon nekoliko sati.

Najčešći alergeni sa kojima dolazimo u kontakt u našem okruženju su; ubodi insekata, polen, korov, plijesan, hrana (jaja, kravlje mlijeko, kikiriki, ribe, (plodovi mora), lijekovi, životinje (mačke, psi, zečevi, konji, svinje, hrčci), grinje, jagode, konzervansi i vještačke boje u raznim namirnicama.

Alergeni u organizam mogu doći udisanjem preko pluća (dlake životi18

Alergeni i alergija Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

nja, polen, grinje) i oni uglavnom ne izazivaju anafilaksiju.

Alergeni koji se unose hranom (mlijeko, jaja, sjemenke, konzervansi, ribe, jagode, školjke), uglavnom izazivaju lokalnu i opštu alergijsku reakciju, ali nije isključena i pojava anafilaksije.

I alergeni koji dolaze u organizam preko kože su obično razne kupke, šminka, sapuni i losioni. Posebno treba izdvojiti alergene koje ubrizgavaju insekti, ose, pčele, stršljeni i ostali kukci, koji vrlo često mogu uzrokovati kako teško opšte stanje pa i anafilaksiju te šok sa letalnim završetkom ako se na vrijeme ne preduzme adekvatno liječenje.

Tegobe koje nastaju nakon kontakta sa alergenom zavise od načina ulaska u organizam.

Kontakt sa polenom izaziva alergijski rinitis ili polensku groznicu. Takođe može izazvati alergijski konjunktivitis, sinusitis i faringitis sa prisutnim otežanim disanjem i kašljem.

Ako posmatramo po sistemima onda možemo reći da se promjene na koži manifestuju u obliku dermatitisa, otoka i urtikarije, od dišnih puteva javlja se rinitis, kašalj, bronhitis, kod probavnog trakta javljaju se mučnina, proljev, gađenje bolovi u stomaku, a

od neuro-srčanih tegoba najčešće se javljaju slabost, malaksalost, gubitak svijesti zbog niskog krvnog pritiska.

Liječenje alergoloških oboljenja je u domenu dermatologa, ali pacijenti koji su preosjetljivi na ubod insekata, a postoji mogućnost da su izloženi njihovom ujedu, moraju sa sobom nositi

posebne sirete u kojima se nalazi antidot koji sama osoba daje sebi, najčešće u natkoljenicu, u vrlo kratkom vremenu jer su alergijske reakcije i tegobe vrlo brze i teške i često mogu završiti kobno za oboljelog.

D

Z D R A V S T V O

ijabetska retinopatija je jedna od komplikacija dijabetesa gdje zbog promjena u krvnim sudovima retine dolazi do njenih različitih patoloških promjena i oštećenja. Kada se retinalni krvni sudovi usljed dijabetesa oštete, dolazi do propuštanja tečnosti iz takvih oštećenih krvnih sudova kao i pojave novih krvnih sudova (neovaskularizacija). Sve ovo može da dovede do promjena u funkciji retine, a samim tim i do različitih promjena počevši od zamagljenja vida, krvarenja unutar staklastog tijela pa i do ablacije retine.

Simptomi dijabetske retinopatije su različiti i mogu se sastojati od zamagljenja vida, iznenadnog gubitka vida na jednom oku, svjetlaca ili tamnih tačaka i oblika u vidnom polju.

Opisani simptomi nisu samo ograničeni na dijabetsku retinopatiju, tako da se za postavljanje dijagnoze moraju uraditi različiti pregledi.

Oboljeli od dijabetesa imaju 25 puta veći rizik da oslijepe od opšte populacije. Što duže neko ima dijabetes veća je šansa da će razviti dijabetsku retinopatiju. Dijabetičari koji, uz dijabetes, imaju visok krvni pritisak i visoke masnoće u krvi imaju značajno veću šansu da im se retinopatija ubrzano razvije. Takođe, trudnoća predstavlja značajan faktor rizika.

Na svu sreću, uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajući tretman, većina problema vezanih za dijabetsku retinopatiju se može izbjeći ili značajno smanjiti.

Gubitak vida zbog dijabetske retinopatije se može javiti zbog dva razloga, makularnog edema ili proliferacija.

Makularni edem je stanje gdje zbog curenja tečnosti iz krvnih sudova oko tačke jasnog vida dolazi do otoka i nakupljanja masnih depozita u retini na zadnjem polu (tvrdi eksudati) što dovodi do oštećenja centralnog vida.

Proliferativna retinopatija se javlja kada dođe do pojave novih krvnih sudova (neovaskularizacija) koji obično rastu sa glave očnog živca ili iz same retine, a nekada mogu da se pojave i u prednjem dijelu oka. Ovi novoformirani krvni sudovi lako krvare što može dovesti do zamagljenja vida usljed krvarenja unutar prostora staklastog tijela. Nekada ovi novi krvni sudo20

Dijabetska retinopatija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

vi fibroziraju i skvrče se i takvi za sobom mogu da povuku retinu i dovedu do njene trakcione ablacije i posljedičnog gubitka vida. Ako se ne tretiraju, ove promjene mogu dovesti do sljepila.

Težina dijabetske retinopatije zavisi od toga da li je dijabetes dobro regulisan, da li postoji neregulisana hipertenzija, povišene masnoće u krvi, poremećaji disanja u snu kao i od dužine trajanja same šećerne bolesti.

Promjene na očnom dnu se mogu vidjeti tako što se pregleda očno dno nakon širenja zjenica. Nekada je potrebno uraditi FAG (fluoresceinsku angiografiju) i OCT (optička koherentna tomografija).

FAG se radi tako što se u venu ubrizga boja (fluorescein) i uz pomoć posebnog uređaja uradi serija slika očnog dna gdje će se moći pratiti prolaz boje kroz krvne sudove i tkiva oka. Normalni krvni sudovi ne propuštaju tečnost, pa ni fluorescein, tako da se ovim pregledom može jasno utvrditi stanje cirkulacije na očnom dnu.

Sam FAG omogućava da jasno vidimo pri-

sustvo neovaskularizacija pošto one imaju jako izraženo curenje tečnosti.

OCT je od pomoći kada treba procijeniti i ocijeniti stanje zadnjeg dijela oka, naročito makule (tačke jasnog vida). Redovni oftalmološki pregledi su od ključne važnosti da se bolest otkrije i tretira na vrijeme.

Blage oblike dijabetske retinopatije na treba liječiti. Svakako da se pacijentu mora naglasiti važnost dobre regulacije dijabetesa i krvnog pritiska, kao i regulacije masnoće u krvi.

Uznapredovali oblici bolesti traže tretman koji može biti različit kako bi se spriječio gubitak, a nekada i došlo do oporavka vida.

Inhibitori VEGF (Avastin, Lucentis, Eylea) su lijekovi koji se u obliku intravitrealnih injekcija ubrizgavaju u unutrašnjost oka. Ovi lijekovi su antitijela koja se vežu na VEGF i na taj način pomažu da se komplikacije drže pod kontrolom. Intravitrealne injekcije kortikosteroida su od pomoći u liječenju makularnog edema. Hirurgija laserom se koristi kao jedan od načina tretmana i to najviše u obliku bolesti gdje se javljaju novi krvni sudovi.

Vitrektomija predstavlja hirurški prilaz rješavanju dijabetske retinopatije. Ova mikrohirurška operacija zahtijeva korišćenje oftalmološkog mikroskopa i napredne tehnologije da bi se iz oka odstranilo zamućeno staklasto tijelo, ogulile membrane, uradio dodatni laser i nekada stavio gas ili silikon u oko.

B

Z D R A V S T V O

olest je dobila naziv po španskom neurologu Gonzalu Rodriguezu Lafori koji ju je prvi opisao 1911. godine.

Laforina bolest • u Srbiji sa Crnom Gorom 17 pacijenata, • Hrvatskoj dva pacijenta, • Sloveniji jedan pacijent i • u BiH, Milana Gajić i Almina Salkić.

Ono što je interesantno, iz kontakata sa Slovenijom dolazimo do interesantnog podatka.

Prim. as. Igor M. Ravnik, dr med. je bio ljubazan da nas obavijesti da je 1989. godine bio zadužen da za kongres u Marseju prikupi podatke o Lafora bolesti u Jugoslaviji. Uz veliki trud i ostvarene

Gonzalo Rodríguez Lafora (Madrid, 1886 - 1971)

Simptomi: To je progresivno neurološko oboljenje koje napada dijete iz punog zdravlja u ranoj adolescenciji (12-17 godina, najčešće oko petnaeste).

Oboljenje uvodi dijete u simptome koji naprasno oduzimaju kompletno ljudsko dostojanstvo, neizbježno vodi u progresiju i fatalan kraj u roku od 2-10 godina, najduže 17 od početka simptoma.

Bolest se karakteriše intelektualnim narušavanjem, mioklonim napadima, cerebelarnim simptomima (nestabilnost u hodu...), usporenošću razmišljanja i govora, prikovanost za krevet, po koja riječ uz veliki napor...

Nasljeđivanje: Recesivno nasljeđivanje podrazumijeva da dijete naslijedi obje patološke mutacije od oba roditelja koji su zdravi prenosioci.

Da ste nosilac takve patološke mutacije ne možete znati, jer se radi o rijetkoj mutaciji (ispoljavanje bolesti 1:1 000 000) i nigdje u porodicama po vertikalnoj liniji tako nešto nije se desilo da bi vas upozorilo.

Statistika kaže da se kod roditelja sa istom patološkom mutacijom jedno dijete rodi zdravo, dvoje zdravi prenosioci, jedno bolesno...?

Veća učestalost ove bolesti primijećena je u Južnoj Evropi (Španija, Francuska, Italija), Indija, Pakistan, Sjeverna Afrika, Kanada, SAD...

Tragajući za potencijalnim pacijentima na prostoru bivše Jugoslavije i želeći uspostaviti kontakt sa njima došli smo do sljedećih podataka: 22

Terapija: Za sada samo simptomatska.

Istraživači u nekoliko centara (Toronto, Los Anđeles...) naporno rade.

Smatraju da imaju dobru platformu za rad (poznavanje genske mutacije) i sigurni su da su na dobrom putu.

Ono što nemaju su finansijska sredstva. Radi se o “siroče” bolesti, čije istraživanje nije interesantno farmaceutskim kompanijama zbog relativno malog broja pacijenata, a iz istog razloga ni vladama.

Stoga dodatni teret pada na pleća kontakte sa kolegama zaključak je da u to vrijeme ne postoji nijedan pacijent. roditelja i svih onih koji su možda neke svoje neostvarene želje stavili na čekanje da bi bili dio naše borbe.

Dijagnoza: Uz EEG, ranije biopsiju kože, danas je dokazivanje genetske mutacije. UnaU San Diegu 23. i 24. juna 2016. zad nekoliko godina otkrivene su gen- organizuje se Simpozium o Laforinoj ske mutacije na šestom hromozomu - bolesti na kojoj će izlagati 60 učeEPM2A, EPM2B. Početkom ove godine snika, među njima i profesor Minaprofesor Berge Minassian iz Toronta sa sian sa SickKids klinike iz Toronta i svojim timom je otkrio postojanje treće njegovi saradnici.

Pripremila: Dr Snježana Gajić patološke mutacije EPM2C. Ploča-zahvalnica u holu SickKids klinike u Torontu porodici Gajić kao velikom donatoru iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine

N

e znam ko je prvi, ni kada ni kojim povodom, rekao nešto što smo svi hiljadu puta čuli, da život piše romane. Zbog česte upotrebe ova misao je vremenom slabila da bi, najzad, bezvredna postala jer je svako, i kad treba i kad ne treba, upotrebljava.

Ako postoji priča koja će joj svežinu vratiti, koja će joj izvorno značenje dati, onda je to ova.

Pokušaću to da obrazložim.

Ovde je reč o dvema sestrama, sestrama Gajić, Tatjani i Milani, koje su tada kada počinje pubertet, kada se ulazi u najlepši period života, kada se dobijaju krila, u četrnaestoj-petnaestoj godini, jedna za drugom, u kratkom vremenskom intervalu, obolele od do sada neizlečive bolesti, Laforine bolesti.

Naravno da su roditelji, majka Snježana, lekar pedijatar, i otac Vitomir, advokat, šok doživeli. Kako i ne bi: Njihove kćerke su iz punog zdravlja preko noći postale neizlečivi bolesnici.

Otac i majka su doživeli šok, ali se nisu predali, posebno majka koja je po profesiji lekar. Počeli su da se bore, da traže lek, da ih vode po raznim bolnicama, institutima, klinikama, svojoj deci muke da prekrate.

U danonoćnoj borbi otkrili su u kojem i kakvom svetu žive.

Naime, Laforina bolest spada u retke bolesti. Od milion oboli jedno dete. Iako je ova bolest pre sto godina otkrivena i definisana, lek za nju još nije pronađen. Nije medicina kao nauka danas toliko nesposobna da otkrije lek koji bi ovu bolest savladao, ali niko neće u taj projekat da ulaže. Nije profitabilan, jer se neće masovno prodavati. Ne može se uloženo vratiti. Ne može se kapital oploditi. Baš onako kako majka ove nesrećne dece Snježana na jednom mestu kaže, a kaže: ‹›Sve im je uvijek u brojkama, u milionima, u kupoprodaji i sve je surova trgovina, pa zato ljudi ostaju bez prijatelja jer nema trgovaca koji prodaju prijatelje... Jesmo li to i dušu prodali, ako jesmo, da li je to bespovratno ili postoji način, to ‹›nešto››, čime bi se moglo ‹platiti› da je vratimo?›› I šta se desilo?

Kako su nesrećni roditelji obolele dece u svim zemljama sveta prepušteni sebi, počeli su, zahvaljujući savremenim sredstvima komunikacije, prvenstveno internetu, da se povezuju, da se jedni drugima jadaju, šalju poruke, da svoju muku prenose ne bi li svojoj deci pomogli. Ključnu ulogu u toj borbi na sebe preuzima porodica Gajić, koja pokreće humanitarnu akciju da se prikupljaju

Iz recenzija:

Z D R A V S T V O

Ljudi su najviše ljudi kada je teško

sredstva kako bi nauka otkrila lek koji bi Lafora decu spasao, ili odložio napredak bolesti, koji bi detetu bar nadu za život dao. Stupili su u kontakt sa vodećeim institutom za tu bolest u Torontu, u Kanadi, sa vodećim stručnjakom, doktorom Bergeom Minasjanom, Jermeninom poreklom, i kontinuirano obezbeđivali finansijska sredstva ne bi li se pronašao lek koji bi ovu strašnu bolest savladao.

Zamislite, iz jedne male zajednice, takozvane Republike Srpske, zahvaljujući ljudima dobre volje, a takvih još ima, zahvaljujući veb-stranicama, spotovima i džinglovima koji su se na televiziji i radiju vrteli, dosad je prikupljeno i u Toronto poslato preko milion maraka. Pomogli su i drugi ljudi iz sveta, ali je akcija iz Banjaluke krenula, iz porodice Gajić. To je shvatio i doktor Minasjan pa je, kada je starija kćerka Tatjana umrla, roditeljima poslao sledeću poruku: ‹›Zamišljam vašu prazninu, da, Milana je tu, ali Taca nije samo Taca, ona je otelovljenje sve Lafora djece, pa i ona koja će se tek pojaviti. Nemate prazninu. Vi ste ispunjeni ljubavlju prema drugima, prema onoj maloj braći i sestrama koja sada imaju vašu Tacu kao svog anđela čuvara.›› U holu SickKids klinike u Torontu, za sva vremena će stajati ploča zahvalnosti

porodici Gajić iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine.

Mada su jednu kćerku izgubili, porodica Gajić nije poklekla, već je nastavila da se bori, da prikuplja sredstva i da ih šalje u kanadski institut, da se lek najzad pronađe, ne samo da bi spasli drugu kćerku, nego svu decu sveta, obolelu od ove opake bolesti.

I onu koja će se u budućnosti roditi. Šta još ova neverovatno tragična, a istovremeno ljudska priča govori? Šta između redova poručuje?

Poručuje da muka, patnja, bol, zbližava ljude. Da upućuje jedne na druge, bez obzira na veru i naciju, jezičke barijere i standard, da ih pročišćava, da ih čini boljim, baš onako kako je to jedan Tacin drug Draško, koji je pomagao i činio koliko je mogao te jednog dana nesrećnoj porodici doneo pismo u kojem stoji: ‹›A vama mogu reći još nešto: Hvala vam što ste uticali i što utičete na formiranje mene kao osobe, mene kao čovjeka. Mnogo sam se promijenio. Poslije svake posjete vašoj porodici ja sam bolji čovjek. Ja sam bolji čovjek. Gledam šire, shvatam bolje. Pozitivnije porodice od vas ne poznajem. Od vas i čika Vite. Ja vam se divim. Izdržite još malo, vaš duh je pozitivan, a ja ću ga dalje širiti. Hvala vam, niko na mene nije ovako uticao.›› Tihomir Levajac, književnik

Potresna životna priča Do sada sam recenzirao puno rukopisa, knjiga, tekstova i istraživačkih projekata, uglavnom iz oblasti neurologije, epileptologije i farmakoterapije. Sa godinama, taj broj se povećava. Najčešće su to knjige o raznim neurološkim bolestima, o njihovim uzrocima, dijagnostici i lečenju, koje su pisali lekari, istraživači i ljudi koji su tome prišli na hladan, racionalan, objektivno, na stručnim činjenicama zasnovan način.

Prvi put sam imao rukopis koji o bolesti, patnji i smrti govori s druge strane, ne iz ugla stručnjaka koji smireno posmatra, zaključuje i preporučuje.

Autor ove knjige dr Snježana Gajić je lekar, pedijatar, ali pre svega i naj23

Z D R A V S T V O

pre majka dve prekrasne devojke koje su obolele od Laforine progresivne miokloničke epilepsije, za koju još nema delotvornog lečenja.

Od stranice do stranice, iz poglavlja u poglavlje, teče teška životna priča o grubo i nemilosrdno prekinutoj uzlaznoj, punoj životnoj putanji, o patnji, telesnom i duševnom bolu nesrećnih devojaka i o bolu i trpljenju cele porodice. Kao lekar, dr Gajić je opisala tok bolesti koji može ne samo laicima, nego i mnogim lekarima biti od pomoći u prepoznavanju ove retke i onesposobljujuće epilepsije.

Povremeno je intenzitet te tuge takav da se ona skoro fizički oseća, a reči liče na jecaje. Protivtežu jedinstvenoj roditeljskoj patnji činili su izvanredno, bezgranično saosećanje sa svom decom obolelom od Laforine bolesti, (ali i sa decom obolelom od drugih do sada neizlečivih bolesti) i sa njihovim roditeljima i porodicama i kao snažna, neprekidna, srčana borba za život i njihove, ali i mnoge druge dece. S jedne strane je neiscrpna, nadljudska energija da se stalno bude uz decu, naročito uz stariju kćerku Tacu, rastrzanu bolom i telesnom patnjom koju nosi Laforina bolest, ali i mnoge druge, prateće tegobe i bolesti koje stalno i podmuklo vrebaju i napadaju. Istovremeno teče, ne manje snažna i važna, delotvorna, stalna akcija u stvaranju ozbiljne, obavezujuće i planetarne podrške jednom od najboljih istraživačkih timova koji vodi dr Minasjan.

Porodica Gajić i mnogi ljudi sa ovih prostora na taj način grade nadu ne samo za Milanu, već i za mnoge druge.

Umesto ljutnje zbog bolesti koja je razapela oba deteta, umesto zatvaranja u svoje tugovanje, umesto tihog i pasivnog prepuštanja sudbini, ova hrabra majka, izvanredan lekar, nalazi snage da iz duše istoči rukopis, knjigu, koja će tražiti i, siguran sam, naći put do srca mnogih čitalaca.

Autor ovog teksta potpuno je u pravu kada u predgovoru moli recenzente da joj ne predlažu da nešto puno menja i ispravlja, osim retkih, pravopisnih i gramatičkih grešaka. (‘’Jer ovo jeste knjiga iz duše, a moja duša je krcata emocijama, a emocijama ne možemo suditi niti ih dovesti u red. One su rasplinute, snažne, neposredne, iskrene, i neka takve i ostanu.’’) Životna priča porodice Gajić hrabar je korak u životnoj borbi protiv bolesti, nestajanja, bola i mirenja sa porazom.

Oni koji je pročitaju prepoznaće dobro u sebi i podržaće tu bitku.

Dr Nebojša Jović, redovni profesor neurologije, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

24

HVALA TI, MILA Uvijek je bilo lako, Voljeti Te. U čovjekovoj prirodi je Da voli sve što je lijepo, Lijepo izvana Lijepo iznutra.

A lijepo je, Ono što je milo i drago.

Milost podrazumijeva ljubav, A bezuslovna ljubav je rijetka.

Kažu da je jedino Majčina ljubav bezuslovna, Ali ti nisi bila majka, A voljela si bezuslovno, Sve. Nikada nisi postavljala uslove, Nikome i nizašta.

Kažu da je u životu najteže, Imati pa nemati.

Imala si mnogo toga, Jer si tako htjela, Sve si voljela, I sve ti je, tako, pripadalo.

A onda oduzimanje,

Svega, do kraja.

Ne možeš više hodati, Ali se ne ljutiš, I dalje voliš; Ne možeš žvakati, gutati, Ali se ne ljutiš, I dalje voliš; Ne možeš više govoriti, Ali se ne ljutiš, I dalje voliš; Voliš sve, jednako.

I one koji te i takvu vole I pokazuju to; I one koji su nestali, Jer su mislili, Da više nisi tu.

A nisu znali, Da si još uvijek tu Da ih, jednako, voliš i trebaš I da ne zamjeriš.

A onda, Ne možeš više disati, Ali srce kuca, Jer je puno ljubavi.

Zažari se lice

I tako nađe načina, Da i dalje, Pokazuje ljubav, bezuslovnu.

Srce je prestalo da kuca, Nisi više sa nama, Ali jesi, I dalje nas voliš.

Kažu, Još nije izmišljen Perpetuum mobile, Ali ne znaju da, Možda jeste.

Proizvodiš i dalje ljubav, A srce ne kuca, Zar to nije to.

Ako je ljubav energija, A jeste, Jer nas pokreće, Dokazala si.

Hvala ti, mila, Što si odlučila Da te, baš ja, Rodim.

Hvala ti.

Tvoja mama

Promocija u Omarskoj U Domu kulture “Miloš Mamić” u Omarskoj, 20. maja ove godine održana je promocija knjige “Izgubila životnu bitku, pobijediće Laforinu bolest” autora Snježane Gajić.

Sala je bila prepuna, ne samo Omarščana već i gostiju iz susjednih sela i gradova.

Nakon predstavljanja knjige posjetiocima je upriličeno druženje sa velikim herojem, majkom Lafora djece koja je izdvojila vrijeme da se svima koji su odlučili kupiti knjigu potpiše na početnu stranicu.

Na promociji je potvrđeno da je počelo snimanje dokumentarnog filma “Sva lica Lafore”, o borbi porodice Gajić sa tom bolešću, koji će režirati Denis Bojić, te iskazana namjera i želja autora da iz te knjige proizađe nova koja će nositi naslov “Pobijedili smo Laforinu bolest”.

Z D R A V S T V O

25

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

U

okviru Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, koji podržava Vlada Švicarske, a implementira Asocijacija XY u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, 23. maja upriličen je obilazak rekonstruiranih prostorija Centra za zaštitu mentalnog zdravlja „Dolac“ Banjaluka i Udruženja građana „Zajedno“, koji su bili onesposobljeni za rad nakon poplava 2014. godine.

Rekonstrukciju, adaptaciju i opremanje centara i udruženja za mentalno zdravlje u zajednicama koje su pogođene poplavama u maju 2014. godine, Projekat mentalnog zdravlja u BiH proveo je s ciljem osiguravanja boljeg radnog okruženja profesionalcima u mentalnom zdravlju i unaprjeđenja kvaliteta usluga mentalnog zdravlja za osobe sa mentalnim poremećajima kao i za osobe kod kojih postoji rizik od razvoja mentalnih poremećaja u ovim zajednicama. Vrijednost projekta rekonstrukcije i obnove Centra za zaštitu mentalnog zdravlja „Dolac“ Banjaluka iznosi 110.778 KM, a Udruženja „Zajedno“ 68.945 KM. Pored rekonstrukcije na ove dvije lokacije, Projekat mentalnog zdravlja u BiH podržao je i opremanje

Z D R A V S T V O

Otvoreni rekonstruirani Centar za zaštitu mentalnog zdravlja “Dolac” i Udruženje “Zajedno” iz Banjaluke skoj vladi za sav doprinos koji je u proteklom periodu dala na unaprjeđenju centara za zaštitu mentalnog zdravlja.

“Stavljanje u fokus brige o pacijentima koji imaju poteškoća sa mentalnim zdravljem olakšava njihovo uključivanje u društvo, da ne budu skriveni i da se o ovom problemu javno govori”, rekao je Bogdanić novinarima.

mentalnog zdravlja u regionu“, izjavio je Joseph Guntern, direktor za saradnju Ambasade Švicarske u BiH. Emina Osmanagić, direktorica Asocijacije XY, iskazala je uvjerenost da će unaprijeđeno radno okruženje te kvalitetne i proširene usluge koje će pružati ovi centri omogućiti uspješan D.P. oporavak njihovim korisnicima. centara za mentalno zdravlje u Šamcu u vrijednosti od 11.695 KM i u Doboju u vrijednosti od 62.585 KM. Svečanom otvaranju rekonstruiranih prostorija Centra za zaštitu mentalnog zdravlja „Dolac“ u Banjaluci i Udruženja „Zajedno“ prisustvovali su Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske, Joseph Guntern, direktor za saradnju Ambasade Švicarske u BiH, i Emina Osmanagić, direktorica Asocijacije XY. Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr. Dragan Bogdanić izrazio je zahvalnost švicar-

„Švicarska ove godine slavi 20 godina svog djelovanja u Bosni i Hercegovini. U ovom periodu uložili smo 28 miliona eura kao podršku reformi u oblasti zdravstva u BiH. Od 2008. godine podržavamo Projekat mentalnog zdravlja i unapređenje kapaciteta za pružanje usluga zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Kroz tekuću, drugu fazu projekta potpomogli smo razvoj preko 70 centara za mentalno zdravlje u BiH. Kroz ove aktivnosti postignuti su značajni rezultati koji su omogućili međunarodno prepoznavanje Bosne i Hercegovine kao lidera u reformi usluga zaštite 27

P

Z D R A V S T V O

ri domovima zdravlja u Maglaju i Odžaku 27.4. 2016. godine otvoreni su rekonstruirani centari za mentalno zdravlje. Vrijednost projekta rekonstrukcije i obnove Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Maglaj iznosi 52.528,00 KM, a Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak 135.699,00 KM. Projekat je podržala Vlada Švicarske, a implementirala je Asocijacija XY u partnerstvu sa Federalnim ministarstvom zdravstva i Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Svečanom otvorenju Centra mentalnog zdravlja u Domu zdravlja Odžak nazočili su Joseph Guntern, direktor za suradnju Ambasade Švicarske u BiH, Maja Zarić, koordinatorica zdravstvenog programa Ambasade Švicarske u BiH, prim. dr. Goran Čerkez, pomoćnik federalnog ministra zdravstva, Emina Osmanagić, direktorica Asocijacije XY, i Dženita Hrelja Hasečić, direktorica Projekta mentalnog zdravlja u BiH, uz predstavnike javnih, privatnih, vjerskih i nevladinih organizacija općine Odžak, Županije posavske, kao i više medijskih kuća.

Sanacijom Centra omogućeno je bolje radno okruženje profesionalcima u oblasti mentalnog zdravlja i daljem unaprjeđenju kvalitete pruženih usluga iz domene mentalnog zdravlja.

Sve aktivnosti Centra usmjerene su na dobrobit klijenta, promociju mentalnog zdravlja, prevenciju mentalnih poremećaja, ranu detekciju, liječenje i rehabilitaciju te socijalnu uključenost oboljelih od neke duševne bolesti, kao jedne od marginaliziranih skupina.

Programima antistigme i zdravstvene edukacije podiže se svijest pojedinaca i lokalne zajednice o osobama koje pate radi nekog mentalnog poremećaja, a time i očuvava dostojanstvo duševno oboljelih pojedinaca u lokalnoj zajednici, uz brigu za mentalno zdravlje svih članova zajednice.

Prema riječima direktorice Asocijacije XY Emine Osmanagić cilj rekonstrukcije bio je da se osigura kvalitetna zdravstvena usluga za osobe sa mentalnim poremećajima i onih kod kojih postoji rizik od razvoja mentalnih poremećaja. „Velika mi je čast i zadovoljstvo stajati danas ispred centara za mentalno zdravlje u Maglaju i Odžaku. Nakon poplava u 2014. godini, teško je bilo zamisliti trenutak kada će korisnici centara ponovo imati pristup kvalitetnim uslugama za mentalno zdravlje.

28

Rekonstruirani centri za mentalno zdravlje u Maglaju i Odžaku

Ne samo kvalitetnim već i proširenim...

Moram se od srca zahvaliti Ambasadi Švicarske u BiH koja nam je omogućila da danas teške trenutke za ovaj Centar posmatramo kao prošlost. Također, zahvaljujem se i Federalnom ministarstvu zdravstva bez čije suradnje cijeli ovaj proces ne bi bio moguć. Najveću zahvalnost iskazala bih profesionalcima iz domova zdravlja Maglaj i Odžak koji su svojim angažmanom dali nesebičan

doprinos u realizaciji projekta. Sanacijom ovih centara omogućeno je bolje radno okruženje profesionalcima u mentalnom zdravlju, a također je unaprijeđena i kvaliteta usluga mentalnog zdravlja. Iskreno se nadam da će korisnici centara biti zadovoljni i još boljim uslugama“, kazala je Osmanagićeva.

Direktor za suradnju Ambasade Švicarske u Bosni i Hercegovini Joseph Guntern podsjetio je na prisut-

Z D R A V S T V O

nost švicarskih ulaganja u našu zemlju u proteklih 20 godina. „Kao što znate, Švicarska ove godine slavi 20 godina svog djelovanja u Bosni i Hercegovini. Tokom naših ulaganja u zdravstvo u Bosni i Hercegovini uložili smo 53 miliona KM. Od 2008. godine radimo na sprovedbi Projekta za mentalno zdravlje i kroz taj projekat jačamo kapacitete mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. Kroz tekuću, drugu fazu projekta uspostavili smo i potpomogli razvoj preko 70 centara za mentalno zdravlje u Bosni i Hercegovini. Uspostavili smo model za razvoj centara koji je jedan od boljih u regionu“, konstatovao je Guntern.

Domaćini u domovima zdravlja Maglaj i Odžak nisu krili svoje zadovoljstvo zbog okončanja rekonstrunkcije. Direktor Doma zdravlja Odžak Anto Majić rekao je da je rekonstrukcija od velike važnosti za Centar za mentalno zdravlje jer skrbi ne samo, kako javno mnijenje misli, za psihičke bolesnike, nego za sve kojima je potrebna pomoć. „Riječ je o populaciji koja je ovisna o opojnim drogama, alkoholu, a obuhvata i osobe ometene u psihofizičkom razvoju, sve teške bolesnike žrtve obiteljskog nasilja itd. Ovo je velika pomoć našem radu i navedenim korisnicima Centra. Zahvaljujem se ispred Doma zdravlja na ovako velikodušnoj pomoći“, zaključio je Majić.

Kao jedna od važnih aktivnosti CMZ Doma zdravlja Odžak je i podrška korisničkoj udruzi “Neuron”, koja djeluje pri CMZ-u. Ova udruga okuplja oko 60 članova.

Osim oboljelih od mentalnih bolesti, podršku osnivanju Udruzi i aktivno sudjelovanje u njenom radu daju članovi njihovih obitelji, profesionalci u CMZ-a i volonteri. Moto Udruge je “Za dostojanstvo duševo oboljelih osoba” .

Sve aktivnosti koje su se organizirale u lokalnoj zajednici podržali su Vlada Županije posavske, Ured načelnika općine Odžak i ravnatelj DZ Odžak.

One obuhvataju edukativne radionice, okupacionu terapiju, koordiniranu brigu u mentalnom zdravlju za one članove koji imaju multiple potrebe, čime se pomaže u borbi za reduciranje stigme i samostigme prema oboljelima od mentalnih bolesti i članovima njihovih obitelji.

Pripremila: Ana Majić, dipl. medicinska sestra, Dom zdravlja - Centar za mentalno zdravlje Odžak

U posjeti BiH

Prof. dr. Norman Sartorius svjetski priznati ekspert za mentalno zdravlje

okviru Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg podržava Vlada Švicarske a implementira Asocijacija XY u suradnji sa entitetskim ministarstvima, u posjeti BiH boravio je svjetski priznati ekspert za

ma koji su direktno pogođeni mentalnim oboljenjem i onima koji se brinu za njih izuzetno je važno“, kazao je Sartorius.

Prije nekoliko mjeseci Ujedinjene nacije su u okviru postavljenih 17 globalnih ciljeva za narednih deset godina, prvi put u svojoj istoriji, mentalno zdravlje stavile kao jedan od zadanih ciljeva. „To nije važno samo za zemlje koje su visokorazvijene, već je važno za sve zemlje. Nažalost, što je više poteškoća u zemlji, to je veća potreba za programima u sferi mentalnog zdravlja. Mislim da je saradnja švicarske vlade i Bosne i Hercegovine u oblasti mentalnog zdravlja u vašoj zemlji sa ciljem stvaranja boljih uslova vezanih za mentalno zdravlje jako važno i korisno“, kazao je Sartorius.

mentalno zdravlje prof. dr. Norman Sartorius kako bi svojim angažmanom u okviru projekta dao doprinos u rješavanju bitnih pitanja vezanih za mentalno zdravlje u našoj zemlji. Prema njegovim riječima, Bosna i Hercegovina je zemlja koja je prošla kroz teško vrijeme koje je donijelo poteškoće ljudima, čime je pitanje mentalnog zdravlja stanovništva postalo akutnije nego u normalnim okolnostima. „S druge strane, prisutnost mentalne bolesti smanjuje sposobnost ljudi da se bore sa poteškoćama koje su pred njima.

Postojanje jednog posebnog projekta kakav je Projekat mentalnog zdravlja u BiH, koji će pomoći državi da na neki način osigura život koji je boljeg kvaliteta oni-

U okviru posjete eminentnog profesora organizovan je sastanak u Ministrastvu za rad i socijalnu politiku kojem su prisustvovali pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Miroslav Jurešić i saradnici, pomoćnik ministra u Federalnom ministrastvu zdravstva Goran Čerkez, koordinatorica zdravstvenog programa švicarske ambasade u Bosni i Hercegovini Maja Zarić, direktorica Asocijacije XY Emina Osmanagić, direktorica Projekta mentalnog zdravlja u BiH Dženita Hrelja Hasečić, liderica komponente III Projekta mentalnog zdravlja u BiH Selma Kukić kao i direktori/ca Zavoda za zbrinjavanje mentalno invalidnih osoba „Drin“, „Bakovići“ i „Pazarić“.

U

29

Z D R A V S T V O

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje

Kreativnost i humanost

R

ad udruženja „Sonata“ ispunjen je stvaralaštvom, druženjima i intenzivnim aktivnostima. Ovo udruženje ostvaruje posebnu i veoma uspješnu saradnju sa marginalizovanim udruženjima širom BiH. Aktivnosti se ne mjere samo stvaranjem već i druženjima, naročito na putovanjima i izletima. Naše članice su prisutne na svim značajnim manifestacijama, tako je popraćen i organizacije naše članice „Prvi bazar kućne radinosti“ u Trebinju.

Tu su bili ukrasni i upotrebljivi predmeti, stvarani maštom i rukama kreativnih osoba, kao i odjevni predmeti. Kako i same ističu, u radu i druženju nalaze spas za prevazilaženje mnogih poteškoća sa kojima se u životu susreću.

Ovaj bazar je i podsticaj da se iznese i pokaže javnosti svaka kreativnost, a to je ujedno i humanost, jer ko kupi neki od predmeta daje motiv za novim kreacijama. Ove članice su svojim rukotvorinama učinile da se osjećamo bolje i da izgledamo ljepše, ali da i one u svome radu nađu svoj unutrašnji mir.

30

Podarile su su ga onima koji su samo šoj kreativnosti kako za Vaskrs, tako i štandom prošetali. za stalne izložbe.

Posjete kulturnim istorijskim znaPripremila: Miholjka Janković menitostima oplemenjuju dušu i sivu svakodnevicu boje svjetlijim bojama. Članovi udruženja će učestvovati u defileu smotre „Sabor folklora i veselja, Jovan Dučić – Trebinje“. To je treća smotra veterana folklora, pjevačkih grupa i gusala sa međunarodnim učešćem.

Učešće je masovno jer je ulaz besplatan. Takođe ćemo biti prisutni na manifestaciji „Noć muzeja“.

Nadamo se i pozitivnom odgovoru od lokalne zajednice jer smo aplicirali na PAZ – projektne aktivnosti u zajednici.

Sada nastavljamo rad sa većim entuzijazmom. Imati ciljeve i preuzimati rizike uvijek je lična odluka, a za odluke i promjene nikada nije kasno. „Sonata“ je bila i ostaće sinonim za humanost. Slike vam govore o na-

P

eptički ulkusi su ranice koje su nastale na sluzokoži probavnog trakta. Bolest se najčešće javlja u gornjem dijelu probavnog trakta, u želucu ili dvanaestopalačnom crijevu. Do bolesti dolazi kada se vlastiti odbrambeni mehanizmi sluznice ne uspijevaju oduprijeti agresivnim faktorima važnim za nastanak ulkusa. Najčešći uzročnici ulkusne bolesti su Helicobacter pylori i nesteroidni antireumatici.

Oko 10% ljudi bar jednom u toku svog života je imalo peptički ulkus, a 2-3 odsto ljudi svake godine obolijeva od ove bolesti. Ona se javlja kod ljudi svih životnih dobi, ali je mnogo rjeđa kod mlađih osoba.

Ulkus dvanaestopalačnog crijeva se prvi put obično javlja u dobi od 30 do 50 godina. Češći je kod muškaraca nego kod žena.

Ulkus želuca se najčešće javlja u dobi iznad 60 godina i češći je kod žena nego kod muškaraca.

• • • • • • • • • • • • • • •

Simptomi ravnomjerna i tupa bol, koja povremeno prestaje nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje gubitak apetita brz osjećaj sitosti nakon uzimanja hrane krvarenje (crna stolica i anemija) Faktori rizika postojanje prokomjerne koncentracije bakterije Helicobacter pylori upotreba nesteroidnih antireumatika (acetilsalicilna kiselina, kortikosteroidi) genetika pušenje cigareta previše kafe alkohol maligni tumori želuca ili pankreasa psihičko-emocionalni stres dehidracija organizma nepravilna ishrana

Komplikacije • perforacija zida sluzokože želuca i dvanaestopalačnog crijeva • krvarenja (pojava krvi u stolici, povraćanje crnog sadržaja) • suženje (zbog otoka) kanala za prolaz hrane i sprečavanje njenog prolaza dalje Ishrana kod peptičkog ulkusa Karakteristika dijete kod peptičkog ulkusa je smanjenje ili potpuno izbacivanje namirnica koje mogu izazvati iri-

Z D R A V S T V O

Peptički ulkus i ishrana taciju želuca i prekomjerno lučenje želučane kiseline. Prekomjerno korišćenje šećera, povećan unos soli i napici koji sadrže kofein (kafa, čaj, kola) pa čak i kafa bez kofeina, mogu pojačatii lučenje želučane kiseline ali u umjerenim količinama mogu se koristiti, najbolje poslije jela.

Usvajanjem određenih prehrambenih navika može se smanjiti učestalost i intenzitet simptoma bolesti.

Prim. mr farm.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Hrana koja se preporučuje Cijele ili obogaćene žitarice, pekarski proizvodi od cijelih ili obogaćenih proizvoda, pahuljice sa obogaćenim ili cijelim žitaricama, krekeri, integralna riža i tjestenina Svježe, smrznuto i konzervisano povrće, koliko se može podnijeti Svježe, smrznuto i konzervisano voće, koliko se može podnijeti Obrano mlijeko i mliječni proizvodi sa niskim sadržajem masti Nemasno meso, svinjetina, teletina, janjetina i perad (bez kožice),šunka, bijela riba.

Soja i proizvodi od soje, suvi grašak i pasulj pripremljen bez dodatka masnoća. Supe.

Sos od umjereno začinjenog mesa.

Majonez i prelivi za salate sa niskim sadržajem masti.

Voćni sladoled, džemovi, tvrde bombone, graham-krekeri i nemasni prelivi.

So, biber, začini, začinsko bilje.

Kečap, sirće u umjerenim količinama.

Sva pića koja se mogu podnijeti.

Hrana koja se ne preporučuje Pekarski proizvodi napravljeni od bijelog brašna, ili oni kojima su dodati orasi i sušeno voće, bijela riža, sjemenke, krekeri sa visokim sadržajem masnoća i soli.

Povrće koje uzrokuje stvaranje gasova (brokule, kupus, luk, karfiol, krastavac) Povrće koje se priprema uz dodatak veće količine masnoća.

Paradajz i proizvodi od paradajza.

Limun, grejpfrut, narandža, ananas, smokve, ribizle.

Sokovi od citrusa.

Punomasno i čokoladno mlijeko, maslac, kajmak, masni i pikantni sirevi.

Jako začinjeno meso, kobasice, riba.

Sve prženo, masno i teško probavljivo meso, riba i perad.

Suvi grah i grašak pripremljeni uz dodatak veće količine masnoće.

Konzumiranje soka od svježeg kupusa ubrzava liječenje bolesti. Iako su studije u vezi djelovanja soka na bolest još preliminarne, liječnici i nutricionisti preporučaju konzumiranje pola decilitra soka dnevno, 10 do 14 dana. Dodatak soka od mrkve poboljšat će okus. Naučnim studijama utvrđena je povezanost unosa linolne kiseline i sposobnost cijeljenja mukozne sluznice želuca i duodenuma te smanjene učestalosti pojave ulkusa.

Linolna kiselina glavni je izvor arahidonske kiseline, prekursora prostaglandina koji imaju citoprotektivno djelovanje u duodenumu. Budući da su najbolji prehrambeni izvor linolne kiseline povrće, sjemenke i ulja od sjemenki, a posebice laneno sjeme, korisno je uvrstiti ove namirnice u prehranu.

Omega-3-masne kiseline također su pokazale zaštitno djelovanje, stoga u prehrani ovih bolesnika treba biti obilno zastupljena riba, posebice riba iz sjevernih mora, poput bakalara, lososa i haringe.

Preporuke • jesti polagano i dobro sažvakati hranu • nastojati biti opušten dok se jede • sjediti uspravno dok se jede • izbjegavati bilo kakve obroke bar tri sata prije spavanja • smanjiti napitke koji sadrže kofein, gazirane napitke, citruse kao i proizvode od paradajza i čokolade • alkohol i cigarete treba izbjegavati ili ograničiti • ako je potrebno uzeti antacide sat prije jela i tri sata prije spavanja • koristiti namirnice sa niskim sadržajem masti • izbjegavati jela pržena u dubokoj masti, pohovana jela te zapršku • važno je slušati svoj organizam i iz ishrane izbaciti namirnice koje se ne podnose dobro.

Krem supe. Jako začinjeni prelivi za salatu. Čips, kokice pripremane na maslacu, čokoladne torte i kolači, čokolada, kokos, krem bomboni.

Gazirana pića, kafa i ostala pića koja sadrže kofein.

Jaki začini i dodaci (bijeli luk, čili, crvena paprika) Kiseli krastavci. Alkoholna pića.

Nikotin, acetilsalicilna kiselina i neki protivupalni lijekovi.

31

M

Z D R A V S T V O

agnetno kvantna analiza tijela /AMQAT/ je savremena dijagnostička metoda iz oblasti kvantne medicine pomoću koje se može uraditi kompletna analiza stanja organizma. To je metoda koja otkriva i analizira informacije o psihofizičkom stanju organizma koje mogu da ukažu na neka oboljenja mnogo ranije nego što se manifestuju na fizičkom nivou te ima i preventivno-dijagnostički značaj. U skladu sa rezultatima analize dobijaju se preporuke o načinu ishrane, fizičke aktivnosti i suplementima koji će moći nadoknaditi deficite u organizmu.

Savremena tehnologija AMQAT analize je bazirana na kvantnoj medicini, koristi magnetnu rezonancu i mjerenje frekvencija elektromagnetnih impulsa ćelija. Na ovaj način možemo dobiti sliku funkcionisanja kako pojedinih organa, sistema, tako i organizma u cjelini. Dijagnostika je nastala prvobitno za potrebe svemirskog programa za kontrolu zdravlja astronauta, pilota, sportista te ljudi sa posebnim zanimanjima. Zbog

Slike rezultata AMQAT analize/primjer/

32

Kvantna medicina

Magnetno kvantna analiza tijela

Prof. dr Goran Spasojević, anatom - spec. fizikalne medicine i rehabilitacije redovni profesor Medicinskog fakulteta Banjaluka

izvanrednih rezultata, metoda se poče1 – Kardiovaskularnih i cerebrovala šire primenjivati i danas je dostupna skularnih funkcija, mnogim ljudima.

2 – Gastrointestinalna funkcija Princip rada AMQAT-a se bazira 3 – Funkcija jetre na emitovanju elektromagnetnih talasa.

4 – Žučne kese Naime, tokom procesa ćelijske diobe i 5 – Funkcija pankreasa rasta, atomska jezgra pod naponom 6 – Funkcija bubrega stvaraju bazičnu osnovu naših ćelija 7 – Funkcija pluća a superbrzi elektroni izvan jezgra su 8 – Moždani nervi u neprestanim promjenama zbog če9 – Bolest kostiju ga dolazi do konstantnog emitovanja 10 – Šećer u krvi elektromagnetnih talasa. Ti talasi, koje 11 – Toksini naše tijelo emituje, su pokazatelj sta12 – Mikroelement u tijelu (vitaminja našeg organizma i razlikuju se kod ni, minerali) zdravog i bolesnog stanja.

13 – Ginekologija/prostata

Kvantna medicina smatra da je osnova svake bolesti upravo promjena frekvencije tih izvan jezgarskih ćelijskih elektrona, promjene njihovih orbita koje prouzrokuju promjene na nivou atoma, zatim u malim pa većim biomolekulima, konačno promjenama u samoj ćeliji i organu koji ona čini.

Jednostavno rečeno, ukoliko se promijeni frekvencija elektrona, promijeniće se elektromagnetni talas koji stiže od posmatranog atoma. U principu, energija i frekvencija prolaze kroz pojačavač koje kompjuter registruje, procesuira te dobijene rezultate upoređuje sa onima koje spadaju u normalne kvantne vrijednosti organizma.

Veličina dobijenih vrijednosti ukazuje na prirodu i vrstu promjena ćelijskih parametara.

Nalazi prikazuju kompletnu sliku funkcionalnog stanja cijelog organizma, između ostalog:

14 – Koža 15 – Endokrini sistem 16 – Imuni sistem 17 – Grudi 18 – Alergeni 19 – Lipidni status 20 – Opšte stanje organizma i dr.

Napomena: Najmanje tri sata, a najbolje ujutro prije dijagnostike, suzdržite se od konzumiranja hrane, alkohola, kafe ili čaja. Pacijenti priilikom analize ne treba da imaju predmete od metala na tijelu, a analizu ne mogu da rade osobe sa metalnim implantom u tijelu.

AMQAT je dijagnostička analiza koja kratko traje, bez vađenja krvi, zračenja i neprijatnih ispitivanja.

Informacije: Zdravstvena ustanova Intermedik, Banjaluka Tel. +387 51 216-661

+387 51 216 -664

PRI R O D A I

M

Z D R AV L J E

irta, mrča, mrčica je aromatični zimzeleni grm iz porodice Myrtaceae. Raste na Mediteranu gde je donesena s istoka u praistorijsko doba. Mirta se smatrala svetom biljkom, slično kao lovor. U grčkoj mitologiji pripadala je božici Afroditi, ali i Demetri, a u rimskoj Veneri. Kod Jevreja je ona jedna od četiri svete biljke. Kod nekih evropskih naroda i u Ukrajini cvet mirte se nosi na venčanjima. Na Mediteranu je ona simbol ljubavi i besmrtnosti.

Myrtus vrste su zimzelene drvenaste biljke, nastanjene u južnoj Evropi i severnoj Africi. Stabla su uglavnom razgranata, žbunasta, međutim, pod određenim uslovima mogu dostići visinu i do 5 m. Listovi su ovalni, dužine 3-5cm i bogati žlezdama sa etarskim uljem. Cvjetovi su zvezdasti, bele boje i sačinjeni od 5 kruničnih listića. Plod je bobičast, sa nekoliko semenki i uglavnom zelenkaste do tamnoplave boje.

Vrsta Myrtus communis je zastupljena u regiji Mediterana dok Myrtus nivellei, poznatija kao saharska mirta, prevladava u severnom pustinjskom području Afrike.

Ove biljke se često uzgajaju i kao ukrasne biljke, ali i za izradu lekovitih preparata i ukusnih napitaka. Posebno se na Sardiniji i Korzici izrađuju aromatični likeri maceracijom bobičastih plodova u alkoholu i poznati su kao „Mirto Rosso“ i „Mirto Bianco“.

Lekovita svojstva mirte su spominjana u zapisima Hipokrata, Plinija, Dioskorida, Galena i u mnogim arapskim spisima.

U grčkoj mitologiji plodovi mirte su prinošeni kao žrtve u hramovima bogi-

d-limonen

nje Afrodite, a grančice su korištene u različitim obredima. Zemljoradnici su sadili vrtove mirte u kombinaciji sa maslinama da bi pridobili naklonost Afrodite i osigurali bolju plodnost i bolje prinose svih zasađenih kultura.

Stari Rimljani su takođe upotrebljavali grančice mirte u obredima venčanja kao i obredima posvećenim boginji Veneri pri čemu su žene u kupatilima nosile venčiće od mirte. Mirta je spominjana kao sveta biljka i u jevrejskoj religiji.

Lekovita svojstva mirte potiču od aktivnih sastojaka etarskog ulja (alpha pinen, d-limonen,1,8-cineol).

36

Mirta

(lat.Myrtus communis, Myrtaceae)

Mr ph. Anica Crkvenčić

1,8-cineol

Dioskorid je u svom delu opisao izradu macerata mirte u vinu koji je korišten kod infekcija pluća i za tretman posekotina.U 16. veku je upotrebljavan losion za lice sa antiseptičkim i adstrigentnim dejstvom pod nazivom „anđeoska voda“, koji je izrađivan od listova i cvetova mirte.

U savremeno doba najčešće se koriste koncentrovana ulja standardizovanog sastava. Ulje je žućkaste do blagonarandžaste boje, blagog osvežavajućeg miri-

straktom myrtola (supstanca sa standardizovanim sadržajem alpha pinena, d-limonena i 1,8-cineola u tačno određenoj razmeri) se najčešće primenjuju zbog dokazane efikasnosti kod sinusitisa i drugih infekcija respiratornog trakta.

Myrtol utiče na aktivnost peharastih ćelija mukoze pri čemu omogućuje smanjenje viskoznosti sluzi, nastale u disajnim putevima zahvaćenim infekcijom. Smanjenje viskoznosti olakšava pokretljivost cilija i brže otklanjanje štetnih agenasa.

sa sličnog eukaliptusu. Deluje umirujuće pa se koristi kod nesanice u vidu aromaterapije. Dobre efekte daje i u eliminaciji uznemirenosti u procesu odvikavanja od pušenja. Utrljavanjem aromatičnog ulja u predelu čela i slepoočnica moguće je umanjiti glavobolju. Rađena su ispitivanja o pozitivnim efektima ulja na stimulaciju funkcije štitne žlezde i jajnika. Ulje se može inkorporisati u masne podloge te upotrebljavati kao antimikotik, antiseptik i antivirusni preparat (protiv herplex simplex virusa).

Preparati sa standardizovanim ek-

Myrtol takođe ispoljava i antioksidativni efekat što dodatno doprinosi eliminaciji nastalih slobodnih radikala. Da bi se postigao maksimalan efekat i skratilo vreme terapije potrebno je početi sa primenom na samo početku razvoja oboljenja.

Literatura:

www.plantsrescue.com/myrtus-communis/ www.wikipedia.en/myrtus-communis/

PRIRODA I

Kurkuma-eliksir zdravlja

K

urkuma - Zlatna mešavina koja „diže iz mrtvih“. Kurkuma i med su savršena kombinacija za dobro zdravlje i to bukvalno u svakom smislu. Ovo nije samo neko puko nagađanje, već predstavlja zvaničan stav većeg broja svetski priznatih fitoterapeuta i lekara širom planete, od istoka ka zapadu. Tačnije, od indijske ajurvede pa sve do savremene zapadne medicine, lekovita svojstva kurkume se uopšte ne spore i ne dovode u pitanje. Stoga, kad god je to moguće, jelu obavezno dodajte i ovaj začin, koji se s punim pravom može nazvati eliksirom zdravlja.

Kod nas je naročito popularan recept kurkuma i med, koji se pokazao kao izvanredna prevencija kod najrazličitijih tegoba, bolesti i stanja.

čajenih protivupalnih lekova. On uspešno blokira NF-kB, molekul koji putuje do jezgra ćelija i koji, kako se veruje, igra bitnu ulogu u brojnim hroničnim zapaljenjima. Dakle, tajna je u kurkuminovoj bioaktivnoj supstanci koja se bori sa zapaljenjem na nivou molekula.

Antidepresivno dejstvo kurkumima je izvanredno Izgleda da kurkuma i med mogu biti od pomoći i u lečenju depresije. Jedno istraživanje je obuhvatilo 60 pacijenata koji boluju od depresije, nasumično podeljenih u grupe. Jedna grupa je uzimala prozak, druga gram kurkumina sa malo meda, a treća i jedno i drugo.

Nakon šest nedelja, kurkumin je pokazao poboljšanja slična dejstvu prozaka.

Grupa koja je uzela oba – pokazala se najboljom. Prema ovoj maloj studiji, kurkuma i med su podjednako efikasni kao i zvanični antidepresiv. Takođe, postoje neki dokazi da ovaj začin pojačava moždane neurotransmitere dopamin i serotonin.

Recept za detoksikaciju organizma Oljuštite krastavac i pet šargarepa pa isecite to na komade i sipajte u blender. Dodajte oljuštenu i isečenu

Upotreba kurkumina kao prirodnog analgetika Upale su izuzetno važne. Pomažu telu da se samo odbrani od štetnih mikroorganizama i saniraju štetu koju oni uzrokuju. Bez zapaljenja, patogeni poput bakterija mogu lako ovladati organizmom i ubiti nas. Međutim, upale i te kako mogu postati veliki problem na duže staze. Smatra se da hronične upale igraju glavnu ulogu u nastanku mnogih oboljenja koje uključuju bolesti srca, rak, metabolički sindrom i Alchajmerovu bolest.

Upravo tu na scenu stupaju kurkuma i med, naime, istraživanja su pokazala da je kurkumin efikasniji od uobi-

pomorandžu, oljuštena i isečena dva osrednja limuna (odstranite im koštice) i komad oljuštenog korena đumbira. Blendajte to nekoliko narednih mi-

Z D R AV L J E

nuta pa dodajte punu kašiku kurkume u prahu. Obavezno zasladite medom i pijte tokom dana.

Priprema: Jelena Broćilović

Prirodni antibiotik za sve boljke Pomešajte kašiku kurkume, punu šolju meda i sok od jednog limuna. Triput dnevno razmutite kašičicu ove mešavine u šolji tople vode i popijte.

Poznato je da su kurkuma i med sa limunom izvanredni u prevenciji gotovo svih bolesti respiratornog sistema…

Prirodni lek protiv bolova u zglobovima Prelijte četiri velike kašike ovsenih pahuljica šoljom jogurta ili kefira pa tome dodajte osminu male kašičice kurkume i ostavite da odstoji preko noći u frižideru. Ujutru smeši dodajte oljuštenu i iseckanu jabuku, kašiku sveže samlevenih semenki lana, pola kašičice narendanog korena đumbira, kašiku iseckanih semenki bundeve, pola kašičice sveže rendanog korena dumbira i kašičicu proprženih semenki susama.

Po želji zasladite domaćim medom i jedite kao doručak.

Medenjaci od kurkume, cimeta i đumbira Sastojci: • 500 gr eko-brašna • 1 kašičica sode bikarbone • po 1 kašičica cimeta, đumbira i kurkume • malo crnog bibera • 300 g meda (kestenov po mogućnosti) • sok od jednog limuna • 1 dl maslinovog ulja Priprema: Od svih sastojaka umesite testo, oblikujte kuglice, srca ili druge željene oblike i pecite na papiru za pečenje u pećnici (oko 20 min na 160 °C).

Ovaj ukusan zimski kolačić vrlo je hranjiv i zdrav – njime ćete se okrepiti, ali i osnažiti svoj imunitet. Izvrsna je poslastica za velike i male.

37

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Vratiti zubima belinu uz pomoć kurkume

2. Pasta protiv psorijaze i akni Sastojci: • 3 kašike zelene gline • 1 čajna kašičica kurkume • 2-3 kapi maslinovog ulja Priprema: Pomešajte sastojke i dobijenom pastom namažite obolela mjesta. Nakon pola sata isperite mlakom vodom.

Kombinacija sastojaka pomoći će vam u dezinfekciji kože, hidratizovati bolno područje i smanjiti upalu na koži. Zbog jakog žutila koje kurkuma ostavlja za sobom, pripazite na odeću. Za brisanje lica koristite papirnati ručnik.

3. Vodica za grgljanje kod upale grla Sastojci: • 250 ml mlake vode • 1 kašičica praha kurkume • ½ kašičice morske soli Priprema: Pomešajte sastojke. Vodicu koristite za grgljanje upaljenog grla, nekoliko puta dnevno. Pomoći će u ublažavanju boli, kod težeg gutanja i upalnih procesa. Delotvornost možete primetiti već nekoliko minuta nakon primene.

Kao što vidite, brojne su recepture u kojima se kurkuma i med koriste zajedno. Ono što je još važno istaći, ova kombinacija je prilično bezbedna, jer neželjenih dejstava gotovo i da nema, sem u slučaju da imate probleme sa žuči, kada se morate konsultovati sa vašim doktorom. Takođe, kurkumin ume blago da obori pritisak i šećer, pa povedite računa i o tome.

38

Da kurkuma, jedna od biljaka koja ostavlja mrlje na svemu i svačemu, može zapravo izbeliti zube zvuči gotovo neverovatno, zar ne?

Ali, činjenica je da ima upravo takvo delovanje u kombinaciji sa sodom bikarbonom i kokosovim uljem u prirodnoj pasti za zube u receptu koji vam predlažem.

Ova tri lekovita sastojka neće samo očistiti i izbeliti vaše zube na prirodan

i neškodljiv način, nego će pomoći zubima i desnima u suzbijanju infekcija i upala te kvarenju zuba.

Možete je koristiti i za ublažavanje zubobolje, kod osetljivih i bolnih desni, ali i kao preventivu karijesa i lošeg daha.

Sva tri sastojka obiluju antibakterijskim, protivupalnim i antivirusnim svojstvima pa će te uz čiste, bele i sjajne zube njima osigurati najbolju prirodnu zaštitu na duži rok.

Sastojci: 4 kašičice kurkume u prahu 2 čajne kašike sode bikarbone 2-3 supene kašike kokosovog ulja Priprema: U kurkumu dodajte sodu bikarbonu i kokosovo ulje, kašikom dobro promešajte sastojke dok ne dobijete gustu pastu.

Nanesite svoju domaću pastu na četkicu i operite zube kao s uobičajenim sredstvom za negu zuba. Potom dobro isperite usta.

Pastu možete držati u zatvorenoj staklenoj posudi i iskoristiti još nekoliko puta.

Zlatno mlijeko - čaroban napitak za vašu kičmu Zlatno mlijeko pomaže kod ponovnog uspostavljanja „kičmenog maziva“ i ispira naslage soli. Koristan je za hematopezu (formiranje krvnih ćelija deobom, i diferencijacijom matičnih ćelija u koštanoj srži), debelo crijevo, nervni sistem i koštano tkivo. Popularno je kod ljekara ruske alternativne medicine.

Priprema: Za pocetak pripremiti pastu od kurkume na ovaj način: • 40 gr kurkume u prahu • 100 ml vode • malo crnog bibera • Naspite kurkumu u prahu u vodu, promešajte i dovedite do klučanja.

Kuvajte oko 8 minuta, dok se sadržaj ne zgusne. Stalno mješajte. Ako je mješavina suviše gusta, dodajte malo vode. Smiješa treba da liči na gusti jogurt.

Za to vreme pripremite mlijeko.

• 250 ml mleka • 2 kasike (40 ml) sirovog (nerafini-

sanog) bademovog ili kokosovog ulja (po želji) • med po ukusu Mlijeko prokuvajte i dodajte u njega bademovo ulje (po želji). Sklonite sa vatre i sipajte u šolju. Dodajte 1 kasikicu pripremljene paste od kurkume.

Zasladite medom po svom ukusu.

Pastu od kurkume možete pripremiti u većoj količini i na duži period. U zamrznutom stanju čuva svoja svojstva 40 dana. Pastu čuvajte u frizideru.

Gotovu pastu dodavati u vruće mleko po 1 kasikicu, zajedno sa medom i biljnim uljem (po želji). „Zlatno mlijeko“ preporucuje se piti na prazan stomak, pozeljno ujutru i pred spavanje.

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi.

OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Intervju: Mr ph. Dejana Ranković

Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

Mr ph. Dejana Ranković je farmaceut sa dugogodišnjim iskustvom u razvojnim programima u zdravstvu. Do 2007. je bila direktorka Fondacije NJKV princeze Katarine, gde je radila na projektima saradnje sa inostranstvom, uključujući donacije medicinske opreme i razmenu lekara između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja. Rad je nastavila kroz projekte Evropske unije sa raznim temama iz oblasti zdravstva, analize i izmene zakonodavstva i jačanje institucionalne saradnje, uključujući i formiranje neformalnih parlamentarnih grupa. Ima veliki broj objavljenih radova i prezentacija na Evropskim forumima i skupovima. Od osnivanja 2014. godine vodi Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, koja danas pokriva skoro 80% zdravstvenih usluga koje se pružaju u privatnom sektoru.

K

ao što je opštepoznato, navikli smo u proteklim decenijama socijalizma da je zdravstvo državno i besplatno. Kako je taj sistem bio teško održiv, polako se rađala potreba za privatnom dopunom ili zamenom pojedinih zdravstvenih usluga. Tržišni principi postepeno su uvođeni u zdravstvo, formirajući novi zdravstveni sistem.

Godinama unazad se priča o potrebi uključivanja privatnog sektora u državni sistem zdravstva i obavlja postepeno, u koracima, i taj proces ide sigurno, ali po nekim mišljenjima nedovoljno brzo.

Osnovni problem je, naravno, u finansiranju, odnosno u suštini koliko RFZO može da prihvati finansiranje usluga pruženih kroz privatni sektor i koje su to usluge.

Jedno je sigurno, privatni i državni 40

sektor treba da funkcionišu u simbiozi, kroz integrisani sistem zdravstva.

O svim ovim pitanjima, ekskluzivno za časopis “Medici.com”, sa direktorkom Asocijacije privatnih ustanova i privatnih praksi Srbije Dejanom Ranković razgovor vodi Radenko-Rade Karalić.

Prve privatne ordinacije u Srbiji otvorene su početkom devedesetih godina. Počelo je kao inovacija i kao preduzetnički duh jednog broja zdravstvenih radnika, a danas su neke od njih izrasle u privatne zdravstvene sisteme koji zapošljavaju i na stotine lekara, medicinskih sestara, tehničara i drugog osoblja. Danas je to značajan sektor koji obuhvata 2000 privatnih apoteka, 2500 stomatoloških privatnih praksi, 200 laboratorija i 1020 privatnih lekarskih ordinacija, plus 270 većih zdravstvenih sistema – poliklinika, opštih i specijalnih bolnica, zavoda i domova zdravlja.

Tokom 25 godina, koliko postoji, privatni zdravstveni sektor se suočavao sa raznim izazovima da bi, sa osnivanjem Asocijacije 2014. godine, konačno dobio i svog adekvatnog zastupnika. Inicijativu za osnivanje Asocijacije pokrenulo je 17 uglednih privatnih zdravstvenih ustanova i ona je, nakon temeljne analize,

napravljena po uzoru na slična udruženja koja postoje u svim razvijenim zemljama, s ciljem da se, kroz saradnju sa svim relevantnim institucijama i partnerima, ustanove i održe najviši profesionalni i etički standardi u pružanju zdravstvene zaštite u privatnom zdravstvenom sektoru.

Vrlo brzo Asocijacija je oko svojih jasnih ciljeva okupila značajan broj članova i postala jedan reprezentativni predstavnik privatnog zdravstvenog sektora, koji na artikulisan i argumentovan način zagovara pozitivne promene. Zatim nam je i Ministarstvo zdravlja otvorilo vrata i na našoj skupštini dr Zlatibor Lončar je naveo da je u Asocijaciji Ministarstvo zdravlja dobilo adekvatnog sagovornika u rešavanju mnogih pitanja koja su od obostranog interesa.

Ko upravlja Asocijacijom?

Asocijacijom danas neposredno upravljaju Upravni odbor, koji ima 50 članova gde su zastupljeni svi okruzi u Srbiji i sve specijalnosti, i Izvršni odbor, koji broji devet članova iz redova osnivača, na čijem je čelu Dejan Dragutinović, jedan od inicijatora ideje o okupljanju privatnog zdravstva. Posebno

Z D R AV S T V O - S R B I J A

smo ponosni na Etički odbor, koji vodi dr Jasmina Knežević, i etički kodeks koji su usvojili svi članovi Asocijacije.

To je veoma važan dokument koji daje etičke smernice u usko specifičnom području, učešću privatnog kapitala u jednom pitanju od javnog interesa. Čak su nam kolege iz drugih evropskih asocijacija tražile da im dostavimo prevod našeg kodeksa, smatraju to fantastičnom idejom.

Na dnevnom nivou, poslove Asocijacije vodi Sekretarijat, koji je u komunikaciji sa članstvom, svim partnerima i institucijama i osigurava da je svaka akcija Asocijacije u skladu sa potrebama i željama članstva koje okuplja. Trenutno naše članstvo pokriva skoro 80% zdravstvenih usluga koje se pružaju u privatnom sektoru.

Koja su to pitanja na kojima sarađujete sa drugim institucijama i Ministarstvom?

U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, prvi cilj Asocijacije bio je izrada Lične karte privatnog zdravstvenog sektora, utvrđivanje tačnog broja privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, njihovih kapaciteta i utvrđivanje potencijala privatnog sektora za integraciju.

Taj projekat je otvorio mnoga pitanja, pre svega pitanje mesta privatnog zdravstvenog sektora u celokupnom zdravstvenom sistemu Srbije, ali i pitanje međusobnih odnosa svih učesnika u tom sistemu. Tačnije, osim tri stuba zdravstva u Srbiji – Ministarstva, RFZOa i Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, ostali učesnici su dejstvovali posebno, skoro bez ikakve međusobne saradnje. Mi smo kroz svoj rad bili upućeni na zdravstvene komore i razna udruženja i bili smo prvi koji su okupili lekare, farmaceute, stomatologe i biohemičare da zajedno rešavamo pitanja koja se tiču privatne prakse.

Tako je pokrenut čitav lanac događaja koji je rezultovao osnivanjem Medicinskog foruma.

Zajedno sa našim članovima došli smo do zaključka da se sva pitanja od interesa za privatno zdravstvo u Srbiji moraju rešavati na dva koloseka: Jedan je vezan za stručni, profesionalni deo budući da svi naši članovi rade posao od javnog interesa i pripadaju regulisanim profesijama koje reguliše Ministarstvo zdravlja i koje su okupljene u zdravstvenim komorama. Drugi deo su pitanja preduzetništva, privrede, jer su naši članovi pravna lica i preduzetnici koji posluju u zakonskom okviru

koji nije značajno menjan 25 godina, a postavljen je u jednom sasvim drugačijem društvenom kontekstu kada privatni zdravstveni sektor nije imao ni približan značaj kao što ga ima danas.

Koje aktivnosti preduzimate u cilju izjednačavanja, odnosno integrisanja privatnog zdravstva u državni zdravstveni sistem?

Puno smo radili i na tome da se, barem kada je profesionalni, stručni deo u pitanju, izjednačimo javno i privatno.

Treba da je jasno da svi zdravstveni radnici u Srbiji, i u privatnom i u državnom sektoru, imaju potpuno iste uslove za dobijanje licence i sami biraju sektor u kome će raditi. Dakle, postoji jedan jedini kriterijum a to je ima li zdravstveni radnik licencu ili ne - a ne koji je oblik svojine ustanove u kojoj radi. Kao plod međusobne saradnje i Lekarska komora Srbije i Komora zdravstvenih ustanova Srbije poslale su svim svojim članovima sledeći zvaničan stav: „Podsećamo da nalazi i mišljenja svih licenciranih lekara u Srbiji imaju jednaku validnost, bez obzira na to da li rade u privatnom ili javnom sektoru. Osnovno je pravo lekara – pravo na slobodnu procenu, a drugo mišljenje lekara se prema važećim propisima inicira ili na zahtev pacijenta ili ukoliko ga sam lekar zatraži od drugog lekara. Takođe, podsećamo da ukoliko se izabrani lekar, ili bilo koji drugi lekar ne slaže sa nalazom svog kolege, odnosno specijaliste, o tome mora dati pismeno obrazloženje pacijentu koji će potom obavestiti svog lekara, odnosno specijalistu.”

Tokom našeg rada, Ministarstvo je napravilo veliki zaokret u posmatranju i saradnji sa privatnim sektorom i počelo u potpunosti na isti način da tretira i privatni kao javni sektor . To je krunisano Memorandumom o saradnju koji su Ministarstvo i Asocijacija potpisali 3. februara 2016, kada je ministar Lončar naveo i šta će biti osnov za prve korake integracije: izrada informacionog sistema, izrada ekonomskog osnova za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga, definisanje plana mreže – odnosno količine i vrste potrebnih zdravstvenih usluga, kao i konsultacije sa Ministarstvom finansija kako obezbediti sredstva za finansiranje privatnog sektora, odnosno kako mobilisati “out of pocket” sredstva kojima se trenutno finansira privatno zdravstvo.

Kao prvi korak, gotovo istovremeno upućeni su pozivi za potpisivanje ugovora privatnim oftalmološkim klinikama koje se bave operacijama katarakte i gi-

nekološkim klinikama koje rade vantelesnu oplodnju i danas se jedan broj tih intervencija radi u privatnom sektoru u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prema rečima ministra, vremenom će se broj privatnih ustanova sa kojima će se potpisivati ugovori povećavati, a prioritetne će biti one usluge za koje postoje liste čekanja. U evropskim zemljama je privatno zdravstvo odavno ustanovljeno kao integralni deo zdravstvenog sistema, ali svaka država je imala poseban put. Postoje brojni i različiti modeli uključivanja, a koji će se model primeniti u Srbiji o tome treba da se odluči u najboljem interesu njenih građana, kroz dijalog sa državom, postepeno, i jasno definisanim koracima.

Cilj nam je da pronađemo način integracije koji je prilagođen našem sistemu zdravstva i da ne ponovimo greške koje je neko drugi već napravio.

Kako izgleda Lična karta privatnog medicinskog sektora u Srbiji?

On je najzastupljeniji u Beogradu, gde je skoncentrisano 40% svih registrovanih . Na celoj teritoriji Srbije najzastupljenije su ordinacije, njih ima 1020, dok od većih zdravstvenih sistema ima 155 poliklinika, 18 domova zdravlja, 12 opštih i 76 specijalnih bolnica, pet zavoda za radiološku dijagnostiku. Privatni zdravstveni sektor zapošljava 4000 lekara (koji rade samo i jedino u privatnom sektoru) plus oko 7000 lekara na dopunskom radu – konsultanata.

Najčešće zastupljene specijalnosti su ginekologija, interna medicina i pedijatrija, a kada govorimo o tehničkim kapacitetima, na primer, od ukupno 51 MRI sistema u Srbiji 23 su u državnim institucijama a 28 u privatnim.

Ono što je, međutim, karakteristično za privatni zdravstveni sektor u celoj Evropi, pa i kod nas, jeste da je fleksibilan. Po prirodi stvari može brzo i efikasno, bez složenih procedura, da nabavi opremu i proširi kapacitete koji po potrebi mogu da se aktiviraju. Druga bitna karakteristika našeg privatnog zdravstva je da u sve većoj meri okuplja ugledna imena i priznate stručnjake, koji se iz raznih razloga opredeljuju da svoje karijere nastave u ovom sektoru. Šta je Medicinski forum?

Počelo se osnivanjem Odbora udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu pri Privrednoj komori Srbije, jer su svi oni koji su poslovali u zdravstvu bili rasuti u raznim drugim organizacijama. Tako su se najpre okupile 41

Z D R AV S T V O - S R B I J A

grupacije veledrogerija, apoteka, proizvođača lekova, uvoznika, izvoznika i distributera medicinske opreme, proizvođača medicinskih sredstava i proizvođača,uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata pri Privrednoj komori Srbije. Potom je Dejan Dragutinović, predsednik Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu, inicirao u junu 2015. sastanak kome su, pored grupacija Privredne komore Srbije, prisustvovali direktori svih pet zdravstvenih komora – lekarske, stomatološke, farmaceutske, komore biohemičara i komore medicinskih sestara i tehničara, ali i druga udruženja koji učestvuju u zdravstvu – Komora zdravstvenih ustanova Srbije, Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, NALED, Unija poslodavaca Srbije, i možda najvažnije od svega, Savez udruženja pacijenata Srbije.

Tom prvom sastanku prisustvovao je i prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, koji je tom prilikom izjavio da je to prvi put da su okupljeni svi činioci zdravstvenog sektora na jednom mestu i da bi to trebalo da predstavlja bazu za prevazilaženje svih problema i donošenje najboljih rešenja.

Uz prisustvo i potpis ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara ubrzo potom su svi ovi učesnici potpisali Memorandum o saradnji i nastavili rad pod imenom Medicinski forum. Od tada, jednom u dve nedelje, rade na postizanju konsenzusa svih učesnika po raznim temama, a prva je bila usaglašavanje predloga izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

To je krovni zakon koji se diektno tiče svih učesnika Medicinskog foruma i verujte da je bio vrlo veliki izazov postići da svi ovi učesnici stave potpis na jedinstven predlog. Ali uspeli smo to da postignemo i početkom 2016. Ministarstvu zdravlja smo dostavili predloge iza kojih stoje svi učesnici Foruma.

Koje bi bile glavne predložene izmene? Što se privatnog sektora tiče, najvažniji je način registracije i jedinstven registar zdravstva. Naime, ordinacije i poliklinike su obavezno registrovane kao preduzetnici i mora ih osnovati lekar, dok ostali – bolnice, domovi zdravlja i zavodi spadaju u zdravstvene ustanove. Takva podela je uslovila jednu neusklađenost sa Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o javnim službama, pa u praksi imamo razne probleme: na primer, vlasnica ordinacije – preduzetnik ne može 42

da imenuje nekoga sa odgovarajućim kvalifikacijama da vodi posao dok je na porodiljskom odsustvu, iako je to zakonom predviđeno za sve druge preduzetnike. Ili, vlasnik bolnice ne može da osnuje ogranak svoje ustanove, već mora da osniva novo pravno lice.

Zatim smo predložili da se u APRu osnuje jedinstven registar zdravstva, budući da se zdravstvene ustanove vode odvojeno u privrednim sudovima.

Imali smo nekoliko sastanaka sa direktorom APR-a i potom u Ministarstvu zdravlja i taj predlog je naišao na odobravanje, štaviše predloženo je da se to primeni i na ustanove čiji je osnivač Republika Srbija ili lokalna samouprava.

Druge izmene se odnose na usklađivanje zakona sa realnim napretkom tehnologije i organizacije rada u zdravstvu – na primer, zaista više nije neophodno da svaka bolnica ima svoju laboratorijsku i radiološku dijagnostiku, takve stvari se u svetu rutinski ugovaraju spolja.

Koji su dalji planovi Asocijacije?

Mi smo, pre svega, na usluzi našim članovima. Obaveštavamo o svakoj izmeni propisa i pružamo pravnu i drugu pomoć u njihovom svakodnevnom poslovanju jer mnogi od njih, kao lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari nemaju kapacitete da se izbore sa raznim dilemama u poslovanju na koje nailaze. Jedan deo naših aktivnosti je usmeren na akreditaciju kontinuiranih medicinskih edukacija, jer zdravstveni radnici za obnovu licence moraju imati određeni broj bodova. Budući da se radi o privatnicima, kojima je do sada

bio problem da izostanu s posla da bi odlazili na seminare, mi smo postavili online platformu i kod nas se većina edukacija obavlja putem online testova, koje mogu rešavati iz ordinacije i skupiti čak i više bodova nego što je propisano.

Nastavljamo saradnju sa svim našim partnerima iz Medicinskog foruma, jer osim sistemskih pitanja koja rešavamo svi zajedno, sa svakim od njih imamo posebne teme na kojima treba da radimo. Asocijacija je i međunarodno aktivna, članovi smo referentntih evropskih udruženja: HOPE – Evropske federacije bolnica (www.hope.be) i EUPH – Evropske unije privatnih bolnica (www.uehp.eu), sa kojima intenzivno radimo na razmeni znanja i iskustva.

Osnivači Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije su: Opšta bolnica “Belmedic”, Dijagnostički centar “Hram”, Dijagnostički centar “Zemun”, Specijalna bolnica za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju “Diona”, Dom zdravlja “Vizim”, Specijalna ginekološka bolnica “Genesis”, Opšta bolnica “Euromedic”, MD Poliklinika, MediGroup platforma, Poliklinika “Milmedic”, Opšta bolnica “Medicinski system” Beograd, Specijalna oftalmološka bolnica “Oculus”, Specijalna bolnica “Ultrazvuk”, Poliklinika “Uromedica”, Specijalna bolnica za hemodijalizu “Fresenius Medical Care” i Zdravstvena ustanova “Farmanea”.

U narednim brojevima časopisa „Medici.com“ sledi „priča“ o svim aktuelnostima vezanim za Asocijaciju uključujući i predstavljanje članova Medicinskog foruma.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije

Novine u zdravstvenom osiguranju

U

skladu sa najavama iz prethodnog razgovora, Republički fond za zdravstveno osiguranje je preduzeo aktivnosti na izmeni i dopuni pravilnika kojima se bliže uređuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pre svega, s ciljem da se u skladu sa postojećim finansijskim sredstvima prava prošire.

Na inicijativu v.d. direktora Republičkog fonda dr Verice Lazić izvršena je izmena i dopuna Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo, iz razloga što je nedavno otpočeo sa radom Centar za gama nož u Kliničkom centru Srbije, čime su oslobođena finansijska sredstva (oko EUR 1.000.000,00 godišnje) koja su unazad nekoliko godina bila namenjena upućivanju na lečenje gama nožem u inostranstvo od strane RFZO i koja se sada mogu koristiti za druge indikacije, zbog čega je proširena Lista indikacija za upućivanje na lečenje u inostranstvo za indikacije koje pogađaju najmlađu populaciju, decu i adolescente i to iz oblasti: Neurologija i neurohirurgija, oftalmologija, ORL i maksilofacijalna hirurgija, ortopedija, kardiologija i kardiohirurgija, pulmologija i kardiohirurgija. Navedene indikacije su po prvi put uvrštene kroz izmenu Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo, koje je predložilo stručno telo - Lekarska komisija za upućivanje na lečenje u inostranstvo, sastavljena od 30 naših istaknutih stručnjaka.

Takođe, na predlog lekarske komisije, izvršena je i dopuna Liste inostranih zdravstvenih ustanova tako što je na Listu, koja je sastavni deo Pravilnika dodato sedam inostranih zdravstvenih ustanova i to: London - Moorfelds Eye Hospital, Majnc - Universitataugenklinik Mainz, Keln - Universitat Augenklinik Koin, Pjacenca - University of Chieti, Russian Ilizarov Scientific Center Kurgan, Cirih - Schulthess Klinik, Maca - Ospedale del Cuore.

Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Dr Verice Lazić

Upravni odbor Republičkog fonda na sednici održanoj 27.4.2016. godine, je doneo Izmene i dopune Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo, koji je objavljen u “Službenom glasniku“.

U cilju obezbeđivanja uslova za efikasnije ostvarivanje prava osiguranih lica komisija sastavljena od 11 stručnjaka za oblasti u kojima se rehabilitacija koristi kao vid lečenja, a koji su iz najeminentnijih zdravstvenih ustanova, sačinila je predlog novog Pravilnika o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju.

Najznačajnija novina je da, kada je reč o pacijentima sa psihijatrijskim oboljenjima, predloženim izmenama Pravilnika ona će se smatrati kontraindikacijom samo ukoliko se radi o akutnim bolestima, odnosno ukoliko osigurano lice ima dijagnozu akutne psihoze, aktuelnog asocijalnog ponašanja ili akutne sklonosti ka samoubistvu. Primera radi, navedene izmene će

omogućiti da se na produženu rehabilitaciju zbog akutnog infarkta miokarda, preloma, šećerne bolesti itd. može uputiti i lice sa dijagnozom psihijatrijskog oboljenja, za razliku od trenutno važećih uslova koji to onemogućavaju.

Novina je da će i lica koja su lečena od bolesti zavisnosti moći da koriste produženu rehabilitaciju ukoliko bolest zavisnosti nije u akutnoj fazi.

Takođe, brojne su novine u pogledu indikacija za upućivanje na produženu rehabilitaciju i to: - U grupu neuroloških oboljenja dodate su indikacije: neurološki deficiti nakon hemioterapije kod onkoloških bolesnika i nakon operacija kičmene moždine, akutni deseminovani encefalomijelitis, neuromyelitis optica, hronična inflamatorna demijelizaciona polineuropatija, miotonična distrofija i multifokalana motorna neuropatija. Takođe, povećana je dužina trajanja rehabilitacije za paralize i teške pareze; - U grupi oboljenja srca i krvnih sudova za akutni infarkt miokarda skraćen je rok za upućivanje i za započinjanje rehabilitacije kako bi osigurana lica u što kraćem roku bila rehabilitovana; - U grupi reumatskih oboljenja dodat je seronegativni reumatodidni artritis čime je omogućeno da se osigurana lica sa ovim oboljenjem rehabilituju bez obzira na to o kom tipu reumatoidnog artritisa se radi; - U grupi endokrinoloških oboljenja produženo je trajanje rehabilitacije sa 14 dana na 21 dan za decu uzrasta od 12-18 godina kod kojih postoji gojaznost. Takođe, za decu obolelu od šećerne bolesti koja su na terapiji insulinom produženo je trajanje rehabilitacije sa 10 dana na 21 dan, nakon uvođenja terapije, uz mogućnost obnove rehabilitacije jednom godišnje u trajanju od sedam dana; - U grupi onkološke rehabilitacije dece dodata je indikacija nakon transplantacije matičnih ćelija hemato43

Z D R AV S T V O - S R B I J A

poeze i produženo je trajanje rehabilitacije sa 15 dana na 21 dan; Za sve indikacije pojednostavljena je procedura ostvarivanja prava na produženu rehabilitaciju u pogledu neophodne medicinske dokumentacije.

Po dobijanju saglasnosti Ministarstva zdravlja, pravilnik će biti objavljen u „Službenom glasniku“.

Povoljnost za vantelesnu oplodnju Kako bi se stvorile mogućnosti da veći broj žena dobije potomstvo, na inicijativu dr Verice Lazić, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, predložena je izmena Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zastitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2016. godinu, u delu koji se odnosi na vantelesnu oplodnju o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja. U odnosu na trenutno važeći pravilnik, predlog je da se o trošku Republičkog fonda finansira i treći pokušaj VTO. Predviđeno je da će do kraja ove godine pravo na treći pokušaj ostvariti oko 340 parova. Upravni odbor Republičkog fonda je na sednici održanoj 25. maja 2016. godine doneo navedeni pravilnik, koji će po pribavljanju potrebnih saglasnosti biti objavljen u „Službenom glasniku“.

Treba napomenuti da su, u pogledu procentualne participacije za lekove sa Liste A1, tokom 2015. godine osigurana lica platila oko 710 miliona dinara manji iznos nego što su platili tokom 2014. godine za iste lekove. To potvrđuje da je zahvaljujući merama koje je preduzeo RFZO tokom 2015. godine (pre svega postignutim nižim cenama lekova u postupcima centralizovanih javnih nabavki, kao i reviziji cena u Listi lekova,) značajno smanjeno izdvajanje za lekove od osiguranih lica, pri čemu su sva prava na lekove zadržana i RFZO će nastaviti u pravcu obezbeđivanja što bolje dostupnosti lekova osiguranim 44

licima, uz što manje učešće sredstava tibiotike i u obliku tableta i kapsula osiguranih lica za lekove. u potpunosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Sve Šira lista antibiotika za decu navedeno je usvojila Centralna komiPo pitanju antibiotika za decu, na sija za lekove i predloženo PravilniListi A lekova se trenutno nalaze an- kom o izmenama i dopunama Praviltibiotici iz različitih grupa (užeg i šireg nika o Listi lekova. spektra dejstva), ali samo u obliku siOva izmena Liste lekova omogućirupa. U obliku tableta, na listi A nalaze će da se deci do 18 godina omogući se samo lekovi amoksicilin i cefaleksin, dostupnost svih antibiotika na Listi A dok se svi drugi antibiotici šireg spektra ne samo u obliku sirupa (kako je sada), dejstva u tabletama i kapsulama nala- već i u obliku tableta i kapsula, sa naze na Listi A1 sa procentualnom parti- pomenom „samo za decu“, a koji mocipacijom u rasponu od 20% do 85% gu da se primenjuju kod dece, shodod cene leka koja je postignuta u po- no dozvoli za lek koju izdaje Agencija stupku centralizovane javne nabavke, za lekove i medicinska sredstva. Ovo a koja je niža u odnosu na cenu leka je posebno od značaja za decu stariu Listi lekova. jeg uzrasta, jer će izabrani lekari imaU praksi se pokazalo da deci sta- ti mogućnost da, zavisno od kliničke rijeg uzrasta lekari propisuju antibio- slike, uzrasta (godine života) i telesne tike u čvrstom obkliku sa Liste A1 za težine deteta, a shodno dozvoli za lek, koje se trenutno plaća participacija u propišu na teret sredstava obaveznog procentualnom iznosu, a da pri tome zdravstvenog osiguranja odgovarajući ne upoznaju dete, odnosno roditelja antibiotik u odgovarajućoj dozi i odgovarajućem farmaceutskom obliku (sirup ili tablete ili kapsule). Tako će se antibiotici u obliku tableta i kapsula, koji se sada nalaze na Listi A1 lekova, a za koje osigurana lica plaćaju procentualnu participaciju u iznosu od 20% do 85% od cene leka postignute u postupku CJN, za primenu kod dece staviti i na Listu A lekova te će se omogućiti njihova dostupnost deci do 18 godina bez plaćanja participacije.

Radi se o svim antibioticima koji mogu da se koriste u lečenju dece, uključujući sve lekove iz grupe penicilinskih deteta o postojanju mogućnosti propi- antibiotika (amoksicilin+klavulanska kisivanja tog antibiotika u obliku sirupa, selina), cefalosporina II i III generacije zbog čega su roditelji plaćali procen- (cefuroksim, cefprozil, cefiksim, cefpotualnu participaciju za antibiotik koji doksim) i makrolida (azitromicin, klarije u tableti ili kapsuli. Iz navedenog tromicin, roksitromicin). razloga je v.d. direktora dr Verica Lazić Po dobijanju saglasnosti Vlade Reprema nadležnom Sektoru pokrenula publike Srbije, Pravilnik o izmenama i inicijativu za izmenu Pravilnika o Listi dopunama Pravilnika o Listi lekova bilekova, kako bi deca dobila ove an- će objavljen u „Službenom glasniku“.

K

ao što smo obećali u prethodnom broju časopisa ‘’Medici.com’’, kada smo bili u gostima kod doc. dr Radoja Simića, direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, nastavljamo sa pričom o Institutu.

To je po mnogočemu jedinstvena zdravstvena ustanova na teritoriji bivše Jugoslavije, koja i posle raspada bivše države zadržava svoju ulogu i ostaje dosledna svojoj misiji, ostajući i dalje rasadnik znanja, poverenja i stvaranja uslova i kadrova za budućnost.

Ovoga puta predstavljamo vam Kliniku za dečju hirurgiju.

Služba za dečju hirurgiju u okviru Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije formirana je 1962. godine, 12 godina posle osnivanja Instituta. U to vreme raspolaže sa malim brojem bolesničkih postelja. Uglavnom hitne hirurške intervencije vršili su svega tri specijaliste dečje hirurgije. Dečja hirurgija se u godinama koje dolaze progresivno razvija, osnivaju se dva odeljenja – 1. hirurško odeljenje (ortopedija) i 2. hirurško odeljenje (opšta hirurgija), kao i zasebno odeljenje dečje anesteziologije. Godine 1973. hirurška služba prerasta u Kliniku za dečju hirurgiju, a preseljenjem u novu zgradu Instituta 1975. godine, gde se i danas nalazi, raspolaže sa 220 bolesničkih postelja, prostorno, organizaciono i kadrovski se reorganizuje i prerasta u elitnu organizacionu jedinicu ne samo Instituta za majku i dete, već i čitave bivše Jugoslavije. Formirana su odeljenja i službe: abdominalne hirurgije, neonatalne hirurgije, torakalne hirurgije, anesteziologije i hirurške intenzivne nege, urologije, ortopedije i traumatologije, plastične i rekonstruktivne hirurgije i opekotina, službe za prijem bolesnika, specijalističke i konsultativne preglede, dnevna hirurška bolnica, kao i služba operacionog bloka. Godine 1975. formira se služba dečje kardiohirurgije. U sastavu Klinike zasniva se rad službe otorinolaringologije, oftalmologije i fizikalne medicine i rehabilitacije.

Danas se Klinika za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete bavi lečenjem najvećeg broja urođenih i stečenih anomalija organa i organskih sistema kod dece, kao i lečenjem koštano-zglobnih i mekotkivnih povreda i opekotina. Godišnje se pregleda i ambulantno zbrine između 40.000 i 50.000 hitnih hirurških bolesnika, a obavi se i preko 30.000 konsultativnih (subspecijalističkih) pregleda. Hospitalizuje se oko 6.000 bolesnika i učini 5.000 do 6.000 operacija i intervencija.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije

Klinika za dečju hirurgiju Pripremili: Prof. dr Ljilja Vujotić i Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

Služba za prijem bolesnika, specijalističke i konsultativne preglede predstavlja mesto prvog kontakta pacijenta i lekara. Tu se lekar upoznaje sa razlogom dolaska bolesnika na hirurško lečenje, pacijent se pregleda i određuje plan dijagnostike i lečenja. Hitni hirurški bolesnici se zbrinjavaju u hirurškoj ambulanti, kada je to moguće, odnosno hospitalizuju se i leče u stacionarnim uslovima. U konsultativnim ambulantama stručnjaci iz svake subspecijalističke grane dečje hirurgije (i ostalih grana medicine u okviru Klinike) zbrinjavaju sve urođene anomalije i stečene bolesti pojedinih organskih sistema.

Dnevna hirurška bolnica je jedna od najmlađih organizacionih jedinica Klinike za dečju hirurgiju. Hospitalizuju se bolesnici za sprovođenje određenih dijagnostičkih procedura (CT, MRi, kontrastne radiografske procedure i dr.), kao i

Dr Đorđe Kravljanac mr sc., specijalista dečje hirurgije, upravnik Klinike za dečju hirurgiju

bolesnici za operativno lečenje bolesti i stanja za koje je dovoljna jednodnevna hospitalizacija (preponske kile, nespušteni testisi, fimoze, benigni kožni tumori, urasli nokti, hirurška obrada rana, manje opekotine, opservacija bolesnika, intravenska administracija lekova, i dr.).

U odeljenju neonatalne hirurgije zbrinjava se novorođenčad i odojčad sa najtežim urođenim anomalijama sistema za varenje, anomalijama prednjeg trbušnog zida, anomalijama jetre i žučnih puteva, anorektalnim anomalijama, kao i najmlađi bolesnici sa drugim akutnim hirurškim stanjima abdomena. Višedecenijsko iskustvo lekara ovog odeljenja dovelo je do toga da je Institut za majku i dete postao referentni centar u Srbiji i regionu za lečenje mnogih urođenih anomalija, kao što su Hiršprungova bolest (kongenitalni megakolon), atrezije žučnih puteva, i dr.

U odeljenju abdominalne hirurgije leče se deca sa najtežim hirurškim abdominalnim oboljenjima iz čitave zemlje i regiona, od rođenja do navršene 18. godine života. Lekari ovog odeljenja bave se hirurgijom jednjaka, gastrointestinalnog trakta, jetre i žučnih puteva, slezine i pankreasa, kao i neonatalnom, onkološkom i laparoskopskom hirurgijom. Savremeni, u svetu prihvaćeni hirurški stavovi i operativne tehnike, se vrlo brzo usvajaju i uspešno primenjuju u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Takođe, zbrinjavaju se svakodnevna akutna hirurška stanja abdomena kod dece, kao što su akutni apendicitis, ileus, trauma abdomena i dr.

Odeljenje urologije bavi se urođenim i stečenim anomalijama urogenitalnog sistema kod dece. Leče se sve bolesti bubrega, uretera, mokraćne bešike, zatim, urođene anomalije spoljašnjih genitalija (hipospadija, nespušteni testis, poremećaji polne diferencijacije i dr.), tumori urogenitalnog sistema i dr.

Minimalno invazivne hirurške procedure sve više zamenjuju klasično hirurško 45

Z D R AV S T V O - S R B I J A

lečenje (laparoskopija, endoskopsko lečenje vezikoureternog refluksa, kamen u bubregu, i dr.). Specifičnost ovog odeljenja jeste lasersko razbijanje kamena u bubregu, što Institut čini jedinstvenom ustanovom u jugoistočnoj Evropi. Kabinet za urodinamska ispitivanja vrlo suvereno bavi se dijagnostikom i lečenjem poremećaja donjeg urotrakta.

Služba za kardiotorakalnu hirurgiju jeste najstarija služba te vrste na prostorima bivše Jugoslavije. Primenjuju se najsavremeniji principi hirurškog lečenja urođenih srčanih mana, počev od prvih dana života deteta pa sve do punoletstva. Takođe, urođene anomalije i tumori grudnog koša uspešno se hirurški leče od samog osnivanja dečje hirurgije u Institutu. Najsavremenija oprema i edukacija lekara i ostalog osoblja u najuglednijim svetskim centrima dečje grudne i kardiohirurgije podigli su nivo lečenja bolesnika do svetskog nivoa.

Hirurzi službe za ortopediju i koštano-zglobnu traumu obavljaju sve vrste hirurških intervencija iz oblasti dečje ortopedije i traumatologije. Poslednjih godina lekari ove službe ovladali su savremenim minimalno invazivnim procedurama u dečjoj ortopediji i traumatologiji. To se pre svega odnosi na perkutanu osteosintezu kod preloma dugih kostiju intramedularnim klinovima i kanuliranim zavrtnjima kod stanja gde je to indikovano. Usvojene su i najsavremenije tehnike korekcije urođenih deformiteta koštanozglobnih sistema. U sklopu ultrazvučne dijagnostike razvojnog poremećaja kuka vrši se i permanentna edukacija mladih lekara. Odnedavno započela je i primena artroskopije.

Odeljenje za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i opekotine bavi se lečenjem svih urođenih anomalija iz domena dečje plastične hirurgije, kao što su: rascepi usne i nepca, ciste i fistule porekla zaostalih škržnih lukova, veliki tumori glave i vrata, anomalije šake, estetske operacije na grudima, veliki hemangiomi i limfangiomi, vaskularne anomalije. Izdvaja se lečenje velikih limfatičnih malformacija primenom preparata OK 432 i Bleomicin, kao i lečenje hemangioma primenom Rapamicina. Uspešno se izvode primarne i sekundarne operacije kod povreda tetiva na šaci primenom tetivnih graftova posle privremene implantacije silikonskih cevčica. Korekcije urođeno sraslih prstiju šake izvode se tehnikom bez uzimanja kožnih transplantata primenom privremene ekspanzije kože. Sprovodi se lečenje opekotina prema najsavremenijim principima.

46

Dr Predrag Ilić mr sc., specijalista dečje hirurgije i dečje urologije, zamenik upravnika Klinike za dečju hirurgiju

Mnoge hirurške intervencije sprovode se timski, u saradnji sa lekarima drugih specijalnosti.

Lekari službe za anesteziju i intenzivnu terapiju bave se pripremom bolesnika i vođenjem anestezije tokom hirurških intervencija, s jedne strane, odnosno intenzivnim lečenjem najtežih hirurških bolesnika pre i posle hirurške intervencije, s druge strane. Trend usavršavanja ove izuzetno važne grane medicine prisutan je i u Institutu. Ono što se izdvaja poslednjih godina svakako je regionalna anestezija. Gotovo od svog osnivanja, u ovoj službi edukovan je veliki broj lekara iz čitave zemlje i regiona. U koordinaciji sa hirurzima svih specijalističkih grana, kao i lekarima drugih specijalnosti (kardiolozi, gastroenterolozi, pulmolozi, otorinolaringolozi, ginekolozi, oftalmolozi i dr.) značajno su unapređeni rezultati lečenja i kvalitet života bolesnika posle najsloženijih intervencija.

U službi operacionog bloka izvodi se najveći broj hirurških intervencija iz svih grana dečje hirurgije, kao i iz otorinolaringologije, oftalmologije, ginekologije, gastroenterologije i pulmologije. U šest operacionih sala godišnje se učini

oko 5.000 hirurških intervencija. Osposobljenost stručnog kadra, savremena opremljenost operacionih sala i odgovarajući monitoring, doprinose stalnom povećanju kvaliteta intervencija u operacionom bloku.

Služba za otorinolaringologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, jedina je pedijatrijska ORL služba u Beogradu i Srbiji, u kojoj se obavlja kompletna dijagnostika, lečenje i rehabilitacija dece sa urođenim i stečenim oboljenjima uva, grla i nosa.

Godišnje se obavi oko 20.000 pregleda i učini oko 2.000 operacija. U okviru službe sprovodi se najsavremenija dijagnostika, konzervativno i hirurško lečenje, kao i rehabiliticaja pacijenata. Pored lečenja iz oblasti otorinolaringologije, ORL služba učestvuje u multidisciplinarnom pristupu kompleksnim dečjim oboljenjima, tako da se ostvaruje bliska saradnja sa drugim hirurškim i pedijatrijskim odeljenjima Instituta.

Odeljenje oftalmologije u Institutu postoji još od 1965. godine. Bavi se dijagnostikom i lečenjem najčešćih urođenih anomalija oka kod dece, kao i hirurškom korekcijom strabizma (razrokosti).

Godišnje bude pregledano preko 12.000 bolesnika i učinjeno oko 1.600 ortoptičkih vežbi. Veliki udeo u radu oftalmološke službe imaju i preventivni pregledi u vrtićima na teritoriji opštine Novi Beograd koje obavljaju defektolozi. Takođe se obavljaju i pregledi za upis prvi razred osnovne i srednje škole.

Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju je formirana 1991. godine.

Fizikalna terapija se sprovodi kod stacionarnih i ambulantnih bolesnika. Rad fizioterpeuta je organizovan u dve smene.

Rad s pacijentima je individualan. U toku godine fizijatri Instituta obave oko 10.000

Z D R AV S T V O - S R B I J A

pregleda u ambulanti i oko 1.000 pregleda ležećih bolesnika. U istom periodu oko 1.200 dece se uključi u ambulantni tretman. U proseku, kod 350 ležećih bolesnika se sprovodi fizikalna terapija.

Služba je opremljena aparaturom koja omogućava primenu termoterapije, fototerapije, elektroterapije i kineziterapije u skladu sa uzrastom i indikacijama bolesnika Instituta. Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Instituta je u potpunosti ovladala najsavremnijim pristupom u lečenju osoba sa hemofilijom, cističnom fibrozom i disfunkcionalnim mokrenjem. Služba se izdvaja i u primeni laseroterapije kod dece mlađeg uzrasta.

Neurohirurgija kao posebna organizaciona jedinica unutar Instituta još ne postoji, ali je uspostavljanjem saradnje sa referentnim konsultantima za dečju neurohirurgiju iz Univerzitetske dečje klinike i Kliničkog centra Srbije načinjen značajan pomak u obavljanju neophodnih neurohirurških intervencija za bolesnike koji se leče u Institutu.

Interdisciplinarnost i saradnja sa velikim brojem stručnjaka iz zemlje i referentnih evropskih i svetskih centara dečje hirurgije i drugih grana medicine dovela je do sagledavanja svih aspekata dijagnostike i lečenja bolesnika čije je lečenje kompleksno i katkad neizvesno.

Entuzijazam naših lekara, medicinskih sestara i ostalih stručnjaka, edukacija u velikim centrima u svetu, samo su neki elementi kontinuiranog progresa zdravstvene zaštite dece u Institutu.

Klinika za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete je nastavna baza Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vrši se edukacija studenata osnovnih i poslediplomskih studija medicine, lekara na specijalizaciji iz dečje hirurgije, anesteziologije i drugih grana medicine. Takođe, Institut je nastavna baza Visoke strukovne medicinske škole i srednjih medicinskih škola iz Beograda.

Treba naglasiti da je u Klinici za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete prisutan stalni trend unapređenja dijagnostike i lečenja najtežih hirurških bolesnika. Najsavremenije metode minimalno invazivne hirurgije, onkološke hirurgije, intenzivnog lečenja, dovele su do većeg preživljavanja i boljeg kvaliteta života bolesnika po završenom lečenju. Rezultati rada ove klinike, kao i Instituta uopšte, mogu da predstavljaju ponos države Srbije i, kao tercijarne pedijatrijske zdravstvene ustanove, poslednju liniju odbrane za najteže bolesnike iz Srbije i ovog dela Evrope.

Međunarodni kurs vaskularne neurohirurgije, Medicinski fakultet Beograd, 12. maj 2016.

Saradnja sa Univerzitetom iz Toronta Promocija prof. Ivana Radovanovića i prof. Vitora Pereire u visiting profesore Medicinskog fakulteta u Beogradu

M

edicinski fakultet Univerziteta u Beogradu ostvario je saradnju sa Univerzitetom u Torontu i organizovao međunarodni kurs iz oblasti vaskularne neurohirurgije na temu savremenog lečenja intraktranijalnih aneurizmi i arteriovenskih malformacija.

Ova tema je u vrhu interesovanja svetske neurohirurške zajednice i u poslednjih nekoliko decenija u ovoj oblasti je bilo značajnih unapređenja u tretmanu bolesnika. Poboljšanju lečenja doprineo je razvoj endobvaskularnih tehnika za rešavanje aneurizmi i arteriovenskih malformacija mozga, unapređenje materijala koji se koristi u ovom tretmanu, ali i nove operativne tehnike i strategije u hirurškom leče-

nju i anesteziološkom preoperativnom, operativnom i postoperativnom tretmanu ovih bolesnika.

Učestalost intrakranijalnih aneurizmi procenjuje se na 5% u opštoj populaciji, od čega najveći broj aneurizmi (do 80%) ostaju asimptomatske čitavog života, dok se ostale klinički oglašavaju intrakranijanim krvav-

Prof. dr Ljilja Vujotić

Prof. Radovanović i Pereira u razgovoru sa prodekanom prof. Tatjanom Simić i prof.

Radulovićem

ljenjem, pre svega subarahnoidalnom hemoragijom (SAH). Prvih nekoliko dana posle SAH ogroman je riziik od novog krvavljenja. Kasnije (3-10 dana) postoji veliki rizik od reaktivnog spazma krvnih sudova.

Incidenca SAH iznosi oko 10/100000, a posledice su smrtni ishod u 1/3 bolesnika, teški invaliditet u 1/3, a samo preostala trećina nema neuroloških ispada i ima dobar ishod.

Ovako ozbiljne posledice SAH, obavezuju na blagovremen i optimalan tretman. U Srbiji godišnje ima oko 1000 rupturiranih intrakranijalnih aneurizmi.

Tretiraju se u skladu sa savremenim protokolima, u najvećem broju slučajeva ranom operacijom (u prva 24 ili najkasnije prvih 72 sata - čime se

izbegava veliki rizik od nove rupture u prvim danima posle prve rupture aneurizme).

Generalno, za rupturirane intrakranijalne aneurizme (koje su dale SAH) primenjuje se rana ( u prva tri dana) ili odložena (posle 10 dana) mikrohirurška disekcija i postavljanje klipaštipaljke od titanijuma koja isključuje 47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

aneurizmu iz cirkulacije.

Poslednjih decenija primenjuje se i endovaskularni tretman, tzv. coiling, kojim se iz krvnog suda dolazi do aneurizme i ona iznutra rešava ubacivanjem platinske spirale, sa ili bez stenta, što dovodi do tromboze unutar aneurizme, čime se aneurizma isključuje iz cirkulacije. Endovaskularni tretman je posebno prikladan za, sve češće uzgredno otkrivene, asimptomatske nerupturirane aneurizme. Endovaskularni tretman zahteva posebnu opremu, materijal i kadrove. Za zemlje skromne finansijske moći, još je skuplji od hirurškog lečenja, ali je skopčan sa kraćom hospitalizacijom, bržim oporavkom i boljim kratkoročnim ishodom. Dugoročnih podataka nema mnogo, jer je metoda relativno nova. Može se reći da se pacijenti tretirani endovaskularno, moraju češće pratiti i podvrgavati kontrolnim snimanjima i da imaju nešto veći rizik od naknadnog krvavljenja.

Najvažnije je da se za svakog pacijenta mora doneti individualna odluka, multidisciplinarno, konzilijarno.

Zavisno od lokalizacije aneurizme, veličine, podatka da li je bilo SAH ili nije (asimptomatske nerupturirane aneurizme), udruženih bolesti, kliničkog stanja bolesnika, donosi se odluka o izboru jedne ili druge metode lečenja.

U Srbiji se decenijama izvode mikrohirurške intervencije, a od 2006. primenjuju obe metode, odnosno počelo se sa endovaskularnim intervencijama.

Na međunarodnom kursu pod nazivom „Mikrohirurški i endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi i arteriovenskih malformacija“ profesori Pereira i Radovanović promovisani su u Visiting profesore i razgovarali sa prodekanom prof. dr Tatjanom Simić o strategiji buduće saradnje.

Dr Vitor Mendes Pereira završio je Medicinski fakultet i specijalizacije neurohirurgije u Brazilu, Radio je u Ženevi, Švajcarska, a trenutno je zaposlen kao neurohirurg koji se bavi interventnom endovaskularnom neurohirurgijom u Toronto Western Hospital i Associate Professor na University of Toronto.

Profesor Pereira je održao dva predavanja: 1. Endovascular treatment of intracranial aneurysms: Current status and perspectives Endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi: sadašnje stanje i perspektive, 48

U Srbiji se primenjuju savremeni principi lečenja: Za rupturirane aneurizme po protokolu, najveći broj se operiše ili tretira endovaskularno u takozvanom ranom terminu (u prva 72 sata) kako bi se izbegao rizik od spazma. Za nerupturirane aneurizme, koje se sve češće otkrivaju, primenjuje se konzilijarni, individualni pristup i uglavnom teži endovaskularnom rešavanju. Endovaskularne intervencije su značajno skuplje pa broj učinjenih intervencija u našem 2. Dural Arteriovenous Shunts: Con- slučaju najviše zavisi od finansijskog cepts and Management stanja i dostupnosti materijala, ali se Duralni arteriovenski šantovi: kon- procenat endovaskularno rešenih pricept i tretman bližava onome u razvijenom svetu iz godine u godinu.

Dr Ivan Radovanović, rođen u Zemunu, završio je Medicinski fakultet ali i Fakultet molekularne biologije i genetike u Ženevi, Švajcarska. Doktorat je odbranio na Prirodno matematičkom fakultetu u Cirihu. Trenutno radi kao neurohirurg na Vasklarnom odeljenju Toronto Western Hospital, University of Toronto, Canada, i angažovan je kao professor na University of Toronto. Oba predavača su istraživači u Toronto Western Research Institute.

Održao je 2 predavanja: 1. Operative nuances in minimaly invasive treatment of intracranial aneurysms Operativne nijanse u minimalno invazivnom tretmanu intrakranijalnih aneurizmi 2. Modern multimodal management of nonruptured intracranial aneurysms Moderni multimodalni tretman nerupturiranih intrakranijalnih aneurizmi Predavači iz Beograda izneli su iskustva Klinike za neurohirurgiju KCS, koja zbrinjava oko 80% svih intrakranijalnih aneurizmi u Srbiji i neke teoretske aspekte savremenog lečenja ovih bolesnika.

1. Prof. dr Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju KCS, održao je predavanje pod naslovom: Aktuelne mogućnosti tretmana intrakranijalnih aneurizmi 2. Prim. dr sc. med. Svetlana Milošević-Medenica, načelnik neuroradiološke službe NHK KCS, govorila je o: Endovaskularnom tretmanu intrakranijalnih aneurizmi u Srbiji 3. Prof. dr Ljiljana Vujotić, organizator kursa, održala je predavanje: Klipsovanje i kojlovanje intrakranijalnih aneurizmi Auditorijum od preko 70 slušalaca visoko je ocenio ovaj skup. Specijaliste koje se bave ovom patologijom (neurohirurzi, neuroradiolozi, anesteziolozi, fizijatri i drugi) iz Srbije i regiona bili su vrlo aktivni u diskusiji.

Potom su gosti iz Kanade obišli Kliniku za neurohirurgiju, upoznali se sa njenim radom i izrazili zadovoljstvo stručnim dostignućima naših lekara u iznenađujuće skromnim finansijskim mogućnostima. Principi, protokoli i tehnike ne razlikuju se značajno od onih koji se primenjuju u Kanadi. Nadamo se da će se ova saradnja nastaviti i radujemo se da ćemo čitaoce uglednog časopisa „Medici.com“ redovno o tome izveštavati u budućnosti.

K

linički centar Srbije, najveća i najznačajnija zdravstvena ustanova u našoj zemlji i okruženju, aktivno se priključio nacionalnoj Kampanji za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja u cilju očuvanja efikasnosti antibiotika, smanjenja antimikrobne rezistencije, sprečavanja neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenja rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje.

Prve konkretne mere i niz aktivnosti Kliničkog centra Srbije, u okviru Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika i kontrolu antimikrobne rezistencije, pokrenuti su u Urgentnom centru, imajući u vidu da se u ovoj ustanovi leči najveći broj kritično obolelih pacijenata u Srbiji.

Zbog prirode osnovne bolesti i oslabljenog imunog sistema kod ovih pacijenata neophodna je pravovremena primena odgovarajuće antibiotske terapije, a terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija, uzrokovanih bakterijama otpornim na antibiotike je veoma sužen.

U biblioteci Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, 21. aprila, održan je akreditovani edukativni seminar za osoblje Urgentnog centra, jedan u nizu seminara koji se organizuju dva puta mesečno sa ciljem da se unapredi kvalitet rada, poboljša kontrola antimikrobne rezistencije i racionalna upotreba antibiotika. Učesnike seminara je pozdravio zamenik direktora Urgentnog centra dr Dušan Jovanović, a dr Olivera Jovanović, koordinator komponente „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“, upoznala je prisutne o aktivnostima Ministarstva zdravlja na sprovođenju Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika.

U Urgentnom centru, u decembru 2015. godine, formiran je multidisciplinarni Tim za kontrolu upotrebe antibiotika koji čine anesteziolog, infektolog, mikrobiolog, epidemiolog, farmaceut. Ovaj tim se sastaje dva puta nedeljno i konzilijarno razmatra antibiotsku terapiju kritično obolelih pacijenta. Analizira se svaki pacijent i insistira na individualnom terapijskom pristupu, a na osnovu multidisciplinarne analize članova tima. Osim toga, u Urgentnom centru je pojačan epidemiološki nadzor, kvalitet uzorkovanja materijala za mikrobiološku analizu je podignut na viši nivo, čime se direktno utiče i na dobijanje validnih mikrobioloških rezultata.

U narednom periodu, na nivou KCS, planira se uvođenje protokola adekvatne antibiotske profilakse i vodiča dobre prakse u terapiji infekcija, čime će se upotpuniti i unaprediti program aktiv-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Edukativni seminar, KC Srbije, 21. 4. 2016.

Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika

nosti protiv rastuće otpornosti bakterija na antibiotike. Na nivou KCS, glavnu i pokretačku ulogu, odnosno multidisciplinarni pristup rešavanju ovog problema ima i Centralna komisija za bolničke infekcije KCS. Mere i aktivnosti koje Klinički centar Srbije kao vodeća zdravstvena ustanova sistemski i preventivno sprovodi su primer dobre prakse za sve bolnice u Sr-

biji ka dostizanju nacionalnih strateških ciljeva za racionalnu upotrebu antibiotika i kontrolu antimikrobne rezistencije.

Sprovođenje Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika realizuje se u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, uz podršku Svetske banke.

Ivana Lukić, koordinator za odnose s javnošću i komunikacije Ministrstava zdravlja Srbije

Svetski dan higijene ruku

S

vetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama obeležava se 5. maja, na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije, u okviru kampanje “Sačuvajte živote - operite svoje ruke”. Stručnjaci ukazuju da je higijena ruku jedna od osnovnih mera prevencije bolničkih infekcija koja ne košta mnogo, a značajno utiče na kvalitet zdravstvene usluge i omogućava velike uštede kako za samu zdravstvenu ustanovu, tako i za celokupno društvo.

Ove, 2016. godine, tema 5. maja su čiste ruke u hirurgiji, na hirurškim odeljenjima, u operacionim salama, kao i u hirurškim službama u vanbolničkim ustanovama (domovima zdravlja) pod motom “Higijena ruku je uslov bezbedne hirurške prakse”.

Higijenom ruku se sprečava prenošenje mikroorganizama, prouzrokovača bolničkih infekcija, od kojih poseban značaj imaju bakterije otporne na antibiotike. Pravilnom higijenom ruku ne samo što će se smanjiti broj bolničkih infekcija, već će se smanjiti i upotreba antibiotika, a povećati bezbednost pacijenata.

Vlada Republike Srbije je obezbedila novčana

sredstva i u toku je velika akcija sređivanja zdravstvenih ustanova, uz pojačane epidemiološke i higijenske mere.

Ministarstvo zdravlja je pokrenulo, u partnerstvu sa nacionalnim zdravstvenim institucijama, sprovođenje niza mera u okviru sistema zdravstvene zaštite i nacionalnu kampanju o racionalnoj upotrebi antibiotika u cilju očuvanja efikasnosti antibiotika, smanjenja antimikrobne rezistencije, sprečavanja neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenja rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje.

49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Predstavljamo

Specijalna bolnica “Sokobanja’’ Pripremili: Vesna Blagojević, PR menadžer SB “Sokobanja” i Radenko-Rade Karalić

S

pecijalna bolnica za nespecifične plućne bolesti ‘’Sokobanja’’ nalazi se u jednom od najznačajnijih zdravstveno-turističkih centara u Srbiji – u ekološkoj Sokobanji. Reč je o savremenoj zdravstvenoj ustanovi, koja zbrine više od 10.000 pacijenata godišnje - odraslih i dece, koja za zdravstveno-banjski turizam Sokobanje predstavlja ustanovu od vitalnog značaja. U srcu zelene, šumovite i lekovite oaze, Specijalna bolnica svojim medicinskim, ali i medical spa uslugama, pruža maksimalne mogućnosti za otklanjanje zdravstvenih tegoba, poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, za očuvanje dobrog zdravlja i kondicije, za wellness u njegovom suštinskom značenju.

Uspešno funkcionisanje Specijalne bolnice rezultat je sadejstva stručnosti, nauke, savremenih trendova i prirodnih blagodeti, kao što su: povoljan geografski položaj, blaga klima, kristalno čist vazduh sa negativnom jonizacijom, takozvana ru-

ža vetrova iznad mesta i, svakako posebno zanačajne, termomineralne vode – jedna na izvoru ima oko 46, druga oko 28 stepeni Celzijusa, a svaka od njih u svom sastavu ima po 10 oligoelemenata i 10 minerala.

Sokobanja je kao prirodno lečilište poznata još od doba Rimljana. Sadašnji objekti u gradskom parku – kupatila ‚’Park’’ i ‘’Amam’’ - podignuti su na temeljima rimskih termi. ‘’Amam’’ - autentično tursko kupatilo, jedino u funkciji na teritoriji Srbije, potiče iz druge polovine XVI veka. Obnovljen je u vreme knjaza Miloša.

Muški i ženski bazen i ‚’Miloševa kada’’ 50

Dr Vesna Milanović, v.d. direktora Specijalne bolnice ‘’Sokobanja’’, rođena je 1956. godine u Sokobanji. Studije medicine i specijalizaciju iz kliničke biohemije završila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

U Specijalnoj bolnici ‘’Sokobanja’’ radi više od 30 godina. Radni staž započela je kao lekar opšte prakse, a zatim nastavila kao lekar specijalista kliničke biohemije. Dugogodišnji je rukovodilac laboratorijske dijagnostike, a devet godina bila je pomoćnik direktora bolnice. Funkciju v.d. direktora Specijalne bolnice ‘’Sokobanja’’ vrši od aprila 2015. godine.

sačuvali su svoju originalnost, a početkom ovog milenijuma dobili su novi sjaj.

Sokobanjske termalne vode ispitivane su u Beču još 1834. i 1835. godine. Sokobanja je 1837. godine prva u Srbiji imala banjskog lekara i specijalizovani objekat za smeštaj i lečenje banjskih gostiju - tada zvani špitalj, čiji je naslednik današnja Specijalna bolnica ‚’Sokobanja’’. Ta 1837. godina predstavlja godinu početka organizovanog zdravstvenog turizma u banji pod Ozrenom.

U Specijalnoj bolnici ‚’Sokobanja’’ pružaju se usluge prevencije, dijagnostike i lečenja respiratornih, kardiovaskularnih, lokomotornih, reumatskih i neuroloških oboljenja kod odraslih i dece, kao i usluge medicinske rehabilitacije i to, pre svega, kod oboljenja respiratornog sistema, zatim povreda i oboljenja lokomotornog sistema, reumatskih oboljenja, kao i usluge medicinske rehabilitacije dece - respiratorne, lokomotorne i neuromišićne. Bolnica je referentna zdravstvena

ustanova za respiratornu rehabilitaciju i jedna od četiri specijalne bolnice u Srbiji u kojima se sprovodi medicinska rehabilitacija dece, sa odobrenjem Ministarstva zdravlja za primenu prirodnih faktora u zdravstvenim tretmanima.

Zdravstveni tretmani u specijalnoj bolnici sprovode se u skladu sa najnovijim trendovima u svetskoj medicini, primenom najefikasnije terapije, na savremeno opremljenim odeljenjima intenzivne, poluintenzivne i opšte nege. Osim lečenja i rehabilitacije, zdravstveni tretmani podrazumevaju i takozvane škole zdravlja, kao što je, na primer, pulmološka škola za decu i odrasle, po programu Svetske zdravstvene organizacije, a u kojoj se predavanjima i radionicama o astmi i hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, pacijentima pomaže da bolje razumeju svoju bolest i načine lečenja te da nauče tehnike samopomoći i kontrole bolesti. Cilj Pulmološke škole je, prevashodno, edukacija pacijenata kako da žive sa svojom bolešću, kao

Z D R AV S T V O - S R B I J A

i pomoć u odricanju od loših navika, poput pušenja, ali i prevencija respiratornih oboljenja u najširem smislu.

U Specijalnoj bolnici ‚’Sokobanja’’ dijagostika ima posebno značajno mesto kao osnov za adekvatno i efikasno lečenje pacijenata. Zahvaljujući savremenim uređajima i opremi - kabineta za neinvazivne pulmološke dijagnostičke procedure, rendgen kabineta, Odeljenje za bronhoskopiju i invazivnu plućnu dijagnostiku, kabineta za kardiološku i ultrazvučnu dijagnostiku, laboratorije - postoji mogućnost brze dijagnostike: kompletna neinvazivna i invazivna pulmološka dijagnostika, kao i neinvazivna kardiološka dijagnostika mogu se obaviti u roku od tri dana.

Stručni kadar bolnice čini više od 120 medicinskih radnika, među kojima je preko 30 lekara specijalista: internista, pneumoftiziologa, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, pedijatara, biohemičara, mikrobiologa, specijalista sportske medicine.

Specijalna bolnica ‘’Sokobanja’’, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svake godine u oktobru organizuje tradicionalni stručni skup ‘’Sokobanjski medicinski dani’’, koji je akreditovan kao kontinuirana medicinska edukacija. On okuplja eminentne stručnjake iz oblasti pulmologije, kardiologije, fizikalne medicine i rehabilitacije, ortopedije, traumatologije i pedijatrije, sa vrlo aktuelnim temama, tako da novim saznanjima i razmenom iskustava brojnih učesnika znatno doprinosi daljem razvoju medicinske struke.

Wellness, odnosno spa programi Specijalne bolnice ‘’Sokobanja’’, individualno koncipirani prema potrebama i željama korisnika, veoma uspešno se suprotstavljaju problemima savremenog čoveka ubrzanom življenju, stres sindromu, hroničnom umoru, gojaznosti. Ovi programi za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, revitalizaciju, relaksaciju, podrazumevaju raznovrsnost sadržaja i profesionalno osoblje, a od posebnog je značaja njihov medical spa aspect - prisustvo i briga medicinskih stručnjaka. Pored najraznovrsnijih manuelnih masaža, peloido-

tretmana, tretmana u sauni i slanoj sobi, kao i različitih programa poput ‘’Soko-life’’ programa (za redukciju telesne težine), fitness, aquafitness i programa na ‘’Stazi zdravlja’’, svakako posebno mesto pripada nemerljivo blagodetnim tretmanima u termomineralnoj vodi - u terapijskorekreativnom hidromasažnom bazenu i hidromasažnim kadama - u centralnom bolničkom objektu i kupatilima ‘’Park’’ i ‘’Banjica’’, a izuzetno u očuvanom, autentičnom turskom kupatilu ‘’Amam’’, koje danas predstavlja srce wellness, odnosno spa programa Specijalne bolnice ‘’Sokobanja’’.

Stručnim sažimanjem efekata wellness i medical spa komponenti, adekvatne ishrane i edukacije, nastali su specijalni programi - antistres, anticelulit i rekreativni programi, program pomoći u odvikavanju od loših navika, poput pušenja, kao i programi namenjeni sportistima i svim osobama sportskog duha za koje je od

posebnog značaja savremeno opremljeni Kabinet za medicinu sporta.

Specijalna bolnica ‘’Sokobanja’’ je sertifikovana ustanova i u radu primenjuje standarde kvaliteta Sistema ISO 9001:2008 i HACCP principa. Raspolaže sa ukupno 530 postelja. Mrežom zdravstvenih ustanova obuhvaćeno je 290 postelja i to 125 za lečenje (intenzivna, poluintenzivna i opšta nega) i 165 postelja za rehabilitaciju. Ostalih 240 neumreženih postelja je na tržištu i predstavljaju izvor sopstvenih prihoda bolnice - za njeno svakodnevno funkcionisanje i investiranje.

Smeštajni bolnički objekti su: ‘’Novi zavod’’, ‘‘Sokograd’’, ‘’Mala Bota’’, Vila ‘’Bota’’ i Vila ‘’Dalmacija’’. Vila ‘’Dalmacija’’ i Vila ‘’Bota’’ namenjene su boravku dece.

Svi objekti bolnice okruženi su bujnom prirodom, a komforne smeštajne jedinice u tom ambijentu - apartmani i sobe - obezbedjuju mir, udobnost, prijatnost.

Sokobanja je jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Srbiji, udaljeno od Beograda 230 km i smešteno u Sokobanjskoj kotlini – u šumovitoj, ekološkoj i lekovitoj oazi u centralnom delu istočne Srbije, na nadmorskoj visini od 400 m. Karakterišu je izvanredna prirodna bogatstva, bogata kulturno-istorijska baština, tradicija, gostoljubivost meštana. One koji dođu u Sokobanju očekuju brojna izletišta, spomenici kulture, etno-objekti i sadržaji, razvijeni sportsko-rekreativni turizam (pripreme sportista, ekstremni sportovi, planinarenje, lov, ribolov), interesantni programi - brojne turističke, kulturne, sportske manifestacije.

Sokobanja je zeleno srce Srbije, a u njenom srcu je Specijalna bolnica ‘’Sokobanja’’ - svima kojima je potrebno i koji to požele ovde se nesebično daruje pravi eliksir zdravlja i kvaliteta života, duboki udah prirode, harmonija tela i duha, radost življenja. A Specijalna bolnica ‘’Sokobanja’’ poručuje: ‘’Krenimo zajedno u nova jutra - punim plućima, opušteno, sa osmehom!’’

Specijalna bolnica ‘’Sokobanja’’ Vojvode Mišića 48, 18230 Sokobanja, Republika Srbija Tel: Centrala +381 18 830 144, Marketing +381 18 830 367 Fax: +381 18 830 072 E-mail: sokobolnica@mts.rs Web: www.soko-banja.rs

51

Z D R AV S T V O - S R B I J A

D

eformiteti stopala su najčešći razlog posete dečjem fizijatru kako u prvoj godini života, tako i kasnije u predškolskom i školskom uzrastu. Deformiteti stopala zahtevaju dugotrajno lečenje kao i angažovanje stručnjaka različitih profila, naročito kod težih slučajeva. Važno je naglasiti i ulogu roditelja čije adekvatno angažovanje i pravilna obuka značajno povećava uspeh terapije.

Brojni su deformiteti stopala. Po vremenu kada se uočavaju delimo ih na urođene i stečene.

Deformitet po tipu Pes equinovarus je komleksna urođena deformacija stopala, koja se češće javlja kod dečaka.

Može biti zahvaćeno samo jedno stopalo, a kod oko polovine slučajeva prisutna je obostrana deformacija. Deformitet je složen i sastoji se od više komponenti: equinusa (ograničena dorzalna fleksi-

Deformiteti stopala

Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

Od urođenih deformiteta često viđamo i Pes metatarsus varus (pes adductus) gde je prednji deo stopala uvrnut unutra, dok je zadnji deo stopala normalan. Iako je ovaj deformitet prisutan na rođenju često se otkriva kasnije ili kad dete prohoda, kada roditelji primećuju da dete uvrće noge put unutra pri hodu i često se sapliće, što ih navodi da dovedu dete na pregled, Hod deteta s uvrnutim stopalima prema unutra nastaje zbog jednog od tri sledeća stanja: metatarus varusa deformiteta stopala ili usled poremećaja na nivou potkolenice (medijalne tibijalne torzije) ili na nivou kuka (povećane ante-

Pes metatarsus varus (pes adductus)

ja stopala), varusa (iskrenuto stopalo unutra) exavatusa (izdignut svod) i supinacije (taban stopala izvrnut prema gore). Smatra se da je u određenoj fazi intrauterinog razvoja došlo do zastoja u razvoju stopala koje dovodi do promena na svim strukturama. Dijagnoza se postavlja još u porodilištu, stopalo je manje razvijeno i zgrčeno. Na osnovu kliničke slike i eventualno radiografije odlučuje se o daljem lečenju. Lečenje treba započeti što ranije, još u porodilištu ili ubrzo po izlasku. Najpre se započinje lečenje gipsanim longetama; lečenje po Ponsetiju koje podrazumeva menjanje gipseva na sedam dana, uz manipulacije stopala kojima se pokušava korigovati pozicija. Pored toga se primenjuju topla pakovanja u cilju relaksacije muskulature i kineziterapijski program u cilju istezanja muskulature koje uvek mora biti postepemo da ne bi došlo do oštećenja tkiva, jer ukoliko dođe do traumatizacije tkiva ono podleže fibrozi i stvaranju rezistentnih kontraktura pa ta oštećenja mogu biti trajna. Ukoliko ove procedure ne dovedu do korekcije sprovodi se operativno lečenje nakon čega se takođe sprovodi fizikalni tretman.

52

verzije femura). Najčešće se deformitet koriguje fizikalnim procedurama, kineziterapijski, istezanjem skraćenih struktura, a u težim slučajevima se postavljaju korektivne gipsane longete. Ako postoji deformacija kod deteta koje je prohodalo, mogu se preporučiti antivarus cipele ili obične duboke cipele sa čvrstim lubom koje će nositi obrnuto (leva cipela na desnu nogu i obratno).

U ambulanti fizijatra i ortopeda često viđamo pacijente sa ravnim stopalima Pes planovalgus ili sa spuštenim svodovima stopala, a deformiteti spadaju u najčešće stečene deformitete stopala.

Spuštanje svodova može dovesti do strukturalnih promena stopala i uzrokuju nastanak pes planovalgus – ravna stopala.

Deca sa ovim problemom se često žale na bolove u stopalima, potkolenicama koji su uzrokovani istezanjem određenih mišića, kolenima i kičmi, brzo se zamaraju pri fizičkoj aktivnosti i dužem hodu, pre svega zbog poremećaja statike koji se razvija zbog deformiteta stopala.

U određenim periodima rizik od spuštanja svodova stopala je povećan, pre svega u fazi usvajanja hoda, a zatim i u fazama ubrzanog rasta. Na razvoj ovog deformiteta može uticati i povećana telesna težina kao i smanjenje fizičke aktivnosti, a važnu ulogu ima i genetska predispozicija.

Ravna stopala nastaju usled poremećene statike stopala, usled nesrazmere između opterećenja i aktivne snage stopala. Tom prilikom popuštaju najpre mišići, zatim ligamenti i na kraju dolazi do promene odnosa i oblika kostiju stopala.

Razlikujemo dva tipa ovog deformiteta, fleksibilno ravno stopalo, gde stopalo bez opterećenja nema nikakav poremećaj, već se on vidi samo pri osloncu kada vidimo spuštanje svodova. Teži oblik je rigidno ravno stopalo, gde je prisutan strukturalni poremećaj, a deformitet se održava u svim položajima. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i proverom plantogramom (otiskom na papiru), ili trodimenzionalnim, u specijalnoj “sunđerastoj peni” ili kompjuterskom analizom hoda.

U mlađem uzrastu preporučuje se sprovođenje kineziterapijskog tretmana u cilju jačanja muskulature stopala, a kasnije usmerena fizička aktivnost kroz sport, kao i hod po neravnom terenu (šljunku, pesku, pokošenoj travi). Po potrebi, a u zavisnosti od težine deformiteta, predlaže se korišćenje ortopedskih uložaka ili ortopedskih cipela. Kod najtežih slučajeva preporučuje se operativno lečenje, to jest, ugradnja implantata koji omogućavaju promenu odnosa kostiju stopala kroz rast i na taj način omogućavaju korekciju deformacije.

Pes planovalgus

D

emencija je stečeni gubitak intelektualnih kapaciteta zajedno sa promenama ličnosti koje su dovoljno jake i izrađene da mogu poremetiti profesionalnu aktivnost i socijalnu relaciju bolesnika. Narušava sposobnost osobe da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Kriterijumi za demenciju su: poremećaji kratkotrajnog i dugoročnog pamćenja i barem jedan od sledećih poremećaja: 1. oštećenje apstraktnog mišljenja, 2. oštećenje rezonovanja i planiranja, 3. poremećaji jezičkih funkcija, 4. promene ličnosti Prema DSM-IV kriterijumima, pri dijagnostikovanju, daje se prednost uticajima kognitivnih disfunkcija na profesionalno i socijalno funkcionisanje.

Dijagnostički kriterijumi po DSM 4/ Američkog udruženja psihijatara/ klasifikuju: • demenciju Alchajmerovog tipa • vaskularnu demenciju • demenciju izazvanu opštim medicinskim stanjima • trajnu demenciju indukovanu hemijskim supstancama • demenciju multiplih etiologija i • demenciju koja nije specifikovana Međunarodna klasifikacija bolesti, /ICD X/ razlikuje sledeće: 1. Demecija u Alchajemerovoj bolesti 2. Vaskularna demencija 3. Demencija u drugim bolestima 4. Demencija Prema bolesnikovom svakodnevnom životnom funkcionisanju demencija se može stepenovati u tri grupe: 1. Lako dementne osobe u stanju su da žive samostalno uz očuvanu sposobnost rezonovanja 2. Umereno dementne osobe nisu u potpunosti u stanju da se brinu samostalno o sebi. Zanemaruju neke aspekte osnovnog funkcionisanja i nisu sigurne bez prisustva osobe koja brine o njima.

3. Teško dementne osobe uopšte nisu u stanju da vode samostalan život.

Konstantna nega im je neophodna.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Psihijatrija u funkciji života

Demencije Početak bolesti je obično u kasnijoj životnoj dobi, a ređe u srednjoj. Sa 30 godina može da počne nasledna forma, ali je inače retka pre 45. godine. U malom broju slučajeva je nasledna. Bolest je nešto češća kod žena. Faktori rizika za ovu demenciju su konzumacija alkohola, depresije, Daunov sindrom, poremećaj metabolizma glikoze u mozgu, trauma glave, starost, poremećaj spavanja i smanjena aktivnost povezani sa smanjenim protokom krvi kroz mozak.

Izvesni nalazi ukazuju da niži obrazovni nivo postoji kao činilac koji doprinosi razvoju demencije. Time se dolazi do pojma „kognitivne rezerve“: obrazovanije osobe bi kasnije razvile demenciju, dok bi se kod manje obrazovanih kogntivni deficiti pre i lakše ispoljili.

Klinički tok bolesti se manifestuje u početku smetnjama koje su veoma blage i skoro neuočljive, a bolesnik je neefikasan, manje spontan. Porodica i okruženje prvo primete da oboleli ponavlja iste stvari, ne seća se skorijih događaja. Napredovanjem bolesti javljaju se smetnje nesećanja imena ljudi, brojeva telefona, naziva predmeta, za koje tada upotrebljavaju približne termine. U srednjem stadijumu zaboravljaju poznate, zamenjuju ih sa drugima, zaboravljaju prostorne relacije, izgube se van kuće, a kasnije se ne snalaze ni u svojoj kući. U kasnijim stadijumima bolesti ne prepoznaju ni svoj lik u ogledalu, a potpuno je odsustvo mogućnosti obavljanja jednostavnih aktivnosti - kupanja, presvlačenja.

Alchajmerova bolest Alchajmerova bolest je progresivno degenerativno oboljenje mozga koje dovodi do intelektualnog propadanja, promene u ponašanju i kasnije fokalnih neuroloških ispada. Prvi put je opisana 1907. godine od strane dr Alojza Alchajmera, nemačkog psihijatra i patologa.

Promene u funkcijama vremenom Nekada retko oboljenje, danas je česta donose i promenu ličnosti: poremećaj bolest, u velikom broju zemalja najčešći ponašanja, postojanje depresije, poretip demencije. mećaj spavanja, agitacije, agresija, psi-

Dr Ljiljana Simić, psihijatar Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” Beograd

hotične dekompenzacije (halucinacije i sumanute ideje), sumnjičavost u sve i svakoga, poremećen ciklus spavanja (spavaju danju, noću su aktivni).

Dužina života je različita i varira, ali je najčešće trajanje bolesti od 812 godina.

Lečenje Alchajmerove demencije je još u svom početku. Osnovno je tretman kognitivnih simptoma, izmena u ponašanju, spavanju, usporavanje progresije, sprečavanje i odlaganje početka bolesti, lečenje komplikacija i naglih pogoršanja.

Oboleli od Alchajmerove demencije u završnim fazama imaju poremećaj raspoloženja, u smislu emocionalne zaravnjenosti, poremećaj razumevanja i produkcije govora, ne prepoznaju svoje članove porodice, ne snalaze se u sopstvenoj kući, postaju sve manje pokretni, potom potpuno vezani za krevet i zavisni od okoline do svog kraja.

Upoznavanje sa tokom bolesti, kliničkom slikom, mogućnost da usporimo napredovanje demencije, iznalaženjem terapije koja bi donela zaustavljanje bolesti je veliki zadatak medicine. Upoznavanje sa tokom bolesti, načinom života, potrebama i zahtevima obolelog, razumevanje za angažman bližnjih i okoline da svom obolelom članu porodice pomognu je obaveza svih nas koji, čekajući starost, ne znamo šta nam vreme donosi. Stresovi, brige, nespavanja i loš način života su deo faktora svakodnevno prisutnih koji ovu bolest stavljaju u značajnu zbog broja obolelih planete.

53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

a prostoru Vojnomedicinske akademije i Kasarne „Banjica” održana je sanitetska pokazna vežba „Proleće 2016”. Vežbu su pratili ministar odbrane Zoran Đorđević sa članovima kolegijuma, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr sc. med. Uglješa Jovičić, ambasadori SAD Kajl Skat i Kraljevine Norveške Arne Bjornstad, inostrani vojni predstavnici, zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Dragan Dinčić sa saradnicima, nastavnici klinika i instituta VMA. Vežbu, koja je počela 12. maja, izveli su slušaoci 9. klase za rezervne oficire sanitetske službe, kadeti 2. klase Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane, nastavnici klinika i instituta VMA u saradnji sa predstavnicima budućih Balkanskih vojnomedicinskih snaga - iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Srbije i Crne Gore. Oni su prikazali sprovođenje medicinskog zbrinjavanja i pomoći stanovništvu u vanrednim situacijama.

VMA, Beograd, 12-19.5. 2016.

Sanitetska pokazna vežba „Proleće 2016”

Balkanske medicinske snage su projektovane multinacionalne modularne snage namenjene za širok spektar operacija brzog odgovora na krizne situacije, naročito kada je reč o elementarnim i drugim katastrofama na prostoru Zapadnog Balkana.

Po formiranju Balkanske medicinske snage treba da budu osposobljene da hitno reaguju u pružanju medicinske podrške nivoa 2 (lake poljske bolnice) do trenutka konsolidovanja postojećih civilnih medicinskih struktura. U projektu Balkanskih medicinskih snaga učestvuju države u regionu - Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija i Srbija. Države sponzori projekta koji je započet 2010. godine su Kraljevina Norveška i Sjedinjene Američke Države.

Goste je pozdravio zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik Jovičić. O cilju vežbe govorio je njen komandant potpukovnik dr Ivan Kovačević, a sa situacijom na terenu prisutne su upoznali slušalac razvodnik Milan Stajić, u ulozi načelnika štaba, i kadet stariji vodnik prve klase Nemanja Jaćimović, u ulozi načelnika saniteta.

Kadet stariji vodnik prve klase Miloš Bojanić, koji je bio u ulozi komandira sanitetske čete, proveo je prisutne po radnim tačkama. Upoznati su sa radom preventivno-medicinske ekipe, 54

Vesti iz MVA

mešovito psihološko-psihijatrijske ekipe, prikazan im je rad na prijemnotrijažnom i evakuacionom odeljenju, u apoteci sa sterilizacijom te rad hirurških mobilnih timova i u stacionaru lake poljske bolnice.

Potpukovnik Haris Gazić iz Bosne i Hercegovine predstavio je koncept Balkanskih vojnomedicinskih snaga, a kao posebnost ove vežbe demonstriran je rad kooperativnog centra u okviru lake poljske bolnice, koji su organizovali predstavnici Makedonije, a koji je ustanovljen radi saradnje sa Balkanskim vojnomedicinskim snagama.

Ambasador SAD Kajl Skat je u izjavi za medije rekao da je vežba bila sja-

jan primer saradnje i profesionalizma i da je zajedničko delovanje Balkanskih medicinskih snaga veliki korak napred u saradnji u ovom regionu u izvanrednim situacijama.

I ambasador Kraljevine Norveške Arne Bjornstad istakao je impresivan primer saradnje vojnih snaga u regionu, koje će pomagati i stanovništvu pogođenom elementarnim nepogodama.

- Cilj je da se napravi univerzalan obrazac gde će snage u regionu – balkanske medicinske snage moći da na kooperativan način i univerzalno deluju na terenu bilo koje od zemalja na ovom prostoru - istakao je potpukovnik dr Ivan Kovačević.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

22. april, 2016.

Skup gastroenterologa Sastanak Sekcije za gastroenterologiju Srpskog lekarskog društva o savremenim principima lečenja akutnog pankreatitisa u organizaciji Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije održan je na VMA. U uvodnom predavanju o novoj Atlanta klasifikaciji akutnog pankreatitisa, kojom se razlikuje težina bolesti i savremenim pristupima u konzervativnom lečenju njenih teških formi, govorio je potpukovnik doc. dr Nebojša Manojlović sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA. Osim o dijagnostičkim metodama bilo je reči o dinamici razvoja bolesti, terapijskom odgovoru pacijenta, komplikacijama oboljenja, kao i o dugotrajnoj terapiji i rezultatima njene efikasnosti.

O endoskopskom pristupu, zlatnom standardu u lečenju velike pseudociste pankreasa, izlagao je pukovnik prof. dr Nenad Perišić, takođe sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA. Istakao je rizike endoskopske drenaže kao jedne od interventnih metoda, a prisutni su imali priliku da čuju i rezultate međunarodnih studija o hirurškom i endoskopskom lečenju ovog oboljenja.

Prema rečima dr Mihaila Bezmarevića sa Klinike za opštu hirurgiju VMA, čije je predavanje bilo posvećeno minimalno invazivnom pristupu u lečenju teških formi akutnog pankreatitisa, hirurško lečenje zavisi od morfoloških promena i indikacija za određenu interventnu proceduru. Naglasio je da iako se oboljenje uglavnom pojavljuje u lakoj formi, njen teži oblik završava se smrtnim ishodom u 10 do 50 posto slučajeva te da karakteristike i identifikacija morfoloških promena u početnoj fazi oboljenja nisu proporcionalne težini bolesti i ne mogu da zamene nikakav vid terapije.

Kako je zaključeno na skupu, akutni pankreatitis se smatra bolešću nepredvidivog toka, teškom za procenu sa veoma neizvesnim ishodom. Individualan pristup svakom pacijentu, uz konzilijarni rad anesteziologa, gastroenterologa, hirurga, radiologa i

lekara drugih specijalnosti, jedini su način za adekvatan tretman ovog zahtevnog oboljenja i efikasnost primenjene vrste lečenja.

Kongres KV hirurgije

(ESCVS)

Tokom 65. kongresa Evropskog udruženja kardiovaskularne hirurgije (ESCVS), koji je održan od 21. do 24. aprila 2016. godine u Beogradu, zapaženu ulogu su imali lekari iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju VMA. Pored načelnika Klinike pukovnika doc. dr Aleksandra Tomića, koji je bio i član Organizacionog odbora kongresa, predavač po pozivu i predsedavajući „Najbolje vaskularne poster sesije”, učestvovali su i načelnik Grupe hirurških kabineta Specijalističke poliklinike pukovnik doc. dr Ivan Marjanović i potpukovnik dr Momir Šarac.

Predstavili ukupno osam radova iz oblasti vaskularne i endovaskularne hirurgije, kao i hirurgije tumora velikih krvnih sudova.

Svetski dan borbe protiv astme

Povodom 5. maja, Svetskog dana borbe protiv astme, koji se širom sveta obeležava raznim manifestacijama, Klinika za pulmologiju Vojnomedicinske akademije je, kao i niz godina zaredom, organizovala savetovalište za zainteresovane građane. Cilj savetovališta bio je podizanje svesti o značaju dijagnostifikovanja, lečenja, postizanja i održavanja dobre kontrole astme. Interesovanje građana je bilo veliko, a anketiranim osobama kod kojih se pojavila sumnja na astmu urađen je spirometrijski pregled.

Astma je hronična bolest disajnih puteva koju karakteriše pojačana reakcija na različite stimuluse i opstrukcija protoka vazduha usled otoka sluznice, nakupljanja sluzi i spazma glatkih mišića. Ova bolest ima širok spektar simptoma koji se različito ma55

Vesti iz MVA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nifestuju po učestalosti i intenzitetu i može se javiti u svim uzrastima. Smatra se da od astme boluje oko 300 miliona ljudi širom sveta i prema istraživanjima taj broj raste, naročito među mlađom populacijom. Ključno u lečenju astme je njeno prepoznavanje i pravilno lečenje jer se sa astmom, uz pridržavanje preporuka i saveta lekara, može voditi normalan, aktivan život.

Svetski dan sestrinstva

kako je ta profesija jako odgovorna i cenjena u svetu, ali ne i u našoj zemlji. Milovanovićeva je naglasila značaj neprekidne edukacije tog medicinskog kadra i sa žaljenjem konstatovala da je samo 10 odsto sestara u našoj zemlji sa visokom strukovnom školom, a da je evropski prosek 30 odsto.

Na svečanom skupu proglašena je sestra godine VMA za 2015. To je viša medicinska sestra Anđa Grubišić, glavna sestra Klinike za hematologiju VMA.

20. maj 2016. godine

Stručni sastanak endokrinologa

Svetski dan sestrinstva – 12. maj – obeležen je na Vojnomedicinskoj akademiji. Svečanom skupu, pored gostiju i zaposlenih na VMA, prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić i zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić.

Državni sekretar Nerić je čestitao medicinskim sestrama njihov dan uz podsećanje da medicinskih sestara i tehničara u Srbiji ima oko 65.000, a na VMA oko 900 i da je to, posmatrano kroz brojke, prava vojska humanitaraca u belom, koji obavljaju oko 70 odsto poslova zbrinjavanja pacijenata.

„Sestrinski poziv je odgovoran i ne može svako da ga radi. Mi imamo dobar i obrazovan kadar, ali moramo da nađemo bolje načine da ga zadržimo i motivišemo”, istakao je Nerić i dodao da je potrebno da se nađe rešenje za poboljšanje položaja ove profesije uvođenjem savremene organizacije sestrinske službe, koja bi dala nov kvalitet i nove sadržaje u profesionalnom radu, popunjavanjem kadrovskog deficita, poboljšavanjem uslova rada, povećanjem ugleda i poštovanja profesije.

O sestrinskoj profesiji te o odnosu prema njoj u našem društvu i potrebama korenitih promena u regulisanju njihovog statusa, govorila je Verica Milovanović, glavna sestra VMA. Ona je istakla 56

U organizaciji Endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva i Klinike za endokrinologiju Vojnomedicinske akademije na VMA je održan stručni skup.

U uvodnom delu sastanka govorili su predsednik Sekcije prof. dr Milan Petakov, načelnik Klinike za endokrinologiju VMA pukovnik prof. dr Zoran Hajduković i direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije akademik Nebojša Lalić.

Osim o temama sastanka bilo je reči o homogenizaciji endokrinološke struke u našoj zemlji i nastavka dosadašnje uske saradnje endokrinologa iz različitih zdravstvenih centara u cilju unapređenja prakse.

Stručni deo programa obuhvatio je predavanja o endokrinim tumorima. Potpukovnik dr Saša Kiković sa Klinike za endokrinologiju VMA održao je predavanje o metodama lokalizacije insulinoma, retkog tumora beta ćelija sa veoma raznolikom kliničkom slikom, a hipoglikemijom kao glavnom kliničkom manifestacijom.

O dijagnostičkim tehnikama i lečenju neuroendokrinih tumora govorila je dr Tatjana Isailović iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije (KCS), dok je o iskustvima u lečenju ovih komplikovanih maligniteta nespecifičnog toka hemoembolizacijom jetre predavala internista-endokrinolog dr Sanja Ognjanović, takođe iz Klinike za endokrinologiju KCS.

2. jun 2016. godine

Kurs o lečenju melanoma

Na Vojnomedicinskoj akademiji je održan Kurs o interdisciplinarnom pristupu u lečenju melanoma u organizaciji Intersekcijskog odbora za melanom Srpskog lekarskog društva, Udruženja medikalnih onkologa Srbije, Klinike za kožne i polne bolesti i Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA. Tradicionalni stručni sastanak okupio je medicinske radnike različitih specijalnosti koji učestvuju u dijagnostici i lečenju melanoma s ciljem unapređenja lečenja ovog maligniteta kože.

Predavači sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Vojnomedicinske akademije, govorili su o melanomu sa aspekta genetike, imunologije, imunohistohemije, ali i o novostima u radiološkoj dijagnostici i metodama nuklearne medicine. Prisutni su imali priliku da čuju predavanje o gama nožu u tretmanu metastatskog melanoma, a predstavljena je i nova edukativna platforma o tumorima kože. U drugom delu skupa održane su radionice o prevenciji i ranoj dijagnozi, hirurškom lečenju, sistemskoj terapiji i histopatološkoj i molekularnoj dijagnostici melanoma.

Prema statistici, u Evropi se godišnje otkrije više od 100.000 slučajeva melanoma, a periodični samopregledi kože i pravovremeno obraćanje lekaru načini su da se ovaj najređi i najopasniji oblik raka kože otkrije u početnom stadijumu, od čega prvenstveno zavisi i uspeh lečenja.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

R

eč „dijagnoza“ potiče iz starogrčkog jezika (diagnosis) i znači, s jedne strane, nešto tačno razaznati ili uvideti a s druge strane, nešto odlučiti. Da li je lekar prilikom postavljanja dijagnoze postupao lege artis i kakva je priroda njegove greške o dijagnozi, o tome se može suditi u zavisnosti od konkretnih okolnosti.

Lekarska dijagnoza nije sama sebi cilj, nego služi za određivanje terapije. Ona se smatra sastavnim delom terapije.

Dijagnoza i terapija čine jedno jedinstvo i u medicinskom i u pravnom smislu. U tesnoj vezi sa dijagnozom stoji tzv. dijagnostika. Izraz koji je takođe potekao iz grčkog jezika (diagnosticon) i znači sposoban da raspoznaje. Njima se označava grana medicine koja se bavi metodama postavljanja dijagnoze, ali se termin „dijagnostika“ koristi i kao oznaka za ceo proces ispitivanja bolesnika, osmatranja i razmišljanja lekara radi određivanja bolesti i stanja pacijenta.

Tačna dijagnoza moguća je tek na osnovu niza podataka koji obuhvataju određene subjektivne tegobe (simptome) i objektivne promene u organizmu ili znakove oboljenja. Međutim, stalno se mora imati na umu činjenica da različiti uzročnici mogu izazvati istu kliničku sliku bolesti, kao i da simptomi i znaci jednog oboljenja mogu u raznih bolesnika biti različitog intenziteta, čak i kada je u pitanju isti uzročnik. Stoga je nepohodno da se sistematski prati tok svake bolesti, kako bi se došlo do tačne dijagnoze.

Od lekara se očekuje da u svome profesionalnom radu pokaže povećanu pažnju, koja osigurava kvalitet njegove usluge. Prema Zakonu o obligacionim odnosima Republike Srbije: „Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka)“.

Objektivno posmatrano, potrebna pažnja nije uvek ista i nepromenljiva veličina. Na primer, kad je u pitanju lekar opšte medicine, tada valja utvrditi ex post kako bi se u konkretnoj situaciji ponašao prosečno pažljiv i iskusan lekar koji ima jednaku kvalifikaciju, s druge strane, lekar specijalista duguje drugačiju - veću meru opreznosti i pažnje.

U praksi su česte situacije da lekar koji treba da obavi određeni medicinski zahvat ima ispred sebe dijagnozu drugog lekara i na koju se najčešće mora osloniti kako bi poštedeo pacijenta su58

Medicina i pravo

Zanemarivanje dijagnostičkih pravila

Љубиша Живадиновић, адвокат

višnih dijagnostičkih mera (načelo poverenja). Imamo i situacije u kojima je lekar iz medicinskih razloga dužan da veruje u „tuđu“ dijagnozu i da je prihvati kao svoju - slučajevi kad je tuđa ranija dijagnoza zasnovana na specijalističkom ili kliničkom pregledu koji lekar nije u mogućnosti da u celosti ponovi.

Tada se njegova obaveza ograničava na kontrolu uverljivosti i proveru da li docniji razvoj bolesti pokazuje svojstva koja su u stanju da dijagnozu dovedu u pitanje. Međutim, slepo verovanje u tuđu dijagnozu je nedopustivo jer nije u skladu sa potrebnom pažnjom. Vlastita dijagnoza je obavezno potrebna u slučaju kad postoji očigledan nesklad između postojeće slike bolesti i kontrolnih/dopunskih nalaza koji daje lekaru povod za sumnju. Ovo je naročito važno ako je klinička slika bolesti višeznačna, tada se od lekara očekuje da pokaže naročitu opreznost pri postavljanju dijagno-

ze. Opet, s druge strane, lekar ne sme odlučiti da sprovede sve dijagnostičke mere samo zato da mu se docnije ne bi moglo prebaciti da je nešto propustio.

Preterana dijagnostika („dijagnostički perfekcionizam“) iz razloga pravnog osiguranja ili zbog naučne radoznalosti, može predstavljati lekarsku grešku kao i pogrešna dijagnoza.

Imamo slučajeve kada su vlastite mogućnosti nedovoljne. Tada lekar treba da se konsultuje sa odgovarajućim specijalistom ili da pacijenta uputi njemu radi pregleda. Kad se dijagnoza zasniva na specijalističkom pregledu ili na kliničkom ispitivanju, dužan je voditi računa da li se ona potvrđuje docnijim razvojem bolesti, odnosno, obavezan je da jednom postavljenu dijagnozu tokom lečenja stalno proverava. Dijagnoza nije nešto stalno i nepromenljivo nego je vremenski uslovljena. Lekar je dužan da u okviru lečenja jednom postavljenu di-

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

jagnozu osigura, trajno je proverava i u slučaju potrebe da je koriguje, preinači ili dopuni. Dužnost lekara da pacijentu postavi dijagnozu postoji za sve vreme dok terapija traje.

Naravno, i pacijenti imaju svoje obaveze – dužnosti. Pacijent koji od lekara zahteva dijagnostikovanje svoje bolesti dužan je učiniti sve što je sa stanovišta medicine potrebno da bi omogućio postavljanje dijagnoze (obavezan je da aktivno sarađuje sa lekarem, da ga obavesti o simptomima svoje bolesti, da se podvrgne dijagnostičkim merama koje lekar odredi itd).

U praksi najčešći izvor dijagnostičkih grešaka koji je relativno nezavisan od stanja medicinske nauke, sastoji se iz nedovoljne ili nedostajuće anamneze.

Međutim, ove pacijentove obaveze nemaju karakter pravne obaveze i njeno ispunjenje ne može se iznuditi preko suda. Radi se isključivo o „dužnosti u vlastitom interesu“. Kršenje te dužnosti može imati značaj krivice oštećenog ili usloviti pravo lekara da ugovor sa pacijentom – pružanje daljih usluga otkaže. Ukoliko pacijent odbije da se podvrgne određenom dijagnostičkom zahvatu zato što je on skopčan sa znatnom opasnošću po njegov život ili zdravlje, ne smatra se da je odgovoran zbog nemogućnosti da lekar ispuni svoju obavezu. Lekar je dužan da prihvati pacijentovo pravo samoodređenja i granice njegove obaveze trpljenja i da mu predloži manje opasne dijagnostičke mere. Pacijent se može smatrati odgovornim zbog nepodvrgavanja određenoj dijagnostičkoj meri samo ukoliko se sa njom saglasio unapred pa tu saglasnost docnije opozove.

Zbog netačne dijagnoze lekar treba da odgovara samo ukoliko je zanemario važeći medicinski standard ako je načinio dijagnostičku grešku koja se mogla izbeći. Ali se takav karakter greške unapred ne pretpostavlja, nego se mora utvrditi.

Iz Sudske prakse: GRUBO ZANEMARIVANJE DIJAGNOSTIČKIH PRAVILA I NEBLAGOVREMENI HIRURŠKI ZAHVAT I ODGOVORNOST MEDICINSKE USTANOVE ZA NAKNADU ŠTETE Operativni zahvat nad tužiocem koji je izvršen neblagovremeno kao rezultat grubog zanemarivanja dijagnostičkih pravila, zbog čega je tužilac pretrpeo štetu, predstavlja lekarsku grešku kojom se zasniva obaveza medicinske ustanove na naknadu štete.

Iz obrazloženja: “Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev tužioca na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog umanjene životne aktivnosti, pretrpljeni strah i fizičke bolove. U postupku je utvrđeno da je tužilac rođen 19.5.1981. godine, da se na lekarski pregled javio 18.3.2003. godine ambulantnoj službi Odeljenja za urgentnu hirurgiju Instituta za hirurgiju Kliničkog centra u Novom Sadu zbog iznenadnih jakih bolova u predelu desne polovine mošnica. Prvi put ga je pregledao dežurni lekar dva sata nakon pojave bolova. Nakon pregleda, lekar mu je preporučio terapiju i strogo mirovanje uz kontrolni pregled urologa za sedam dana. Tužilac se na kontrolni pregled javio posle tri dana nakon čega je nastavljena antibiotska terapija uz primenu ranije preporučenih mera. Na Urološkoj klinici u Novom Sadu tužilac je hospitalizovan od 7.4. do 11.4.2003. godine, kojom prilikom je urađena operacija i odstranjen desni testis. Otpusna dijagnoza glasila je na zastarelo uvrtanje desnog testisa, a urađena je operacija kojom je tužiocu odstranjen desni testis. Prilikom vanrednog nadzora nad stručnim radom na Klinici 6.6.2003. godine sačinjen je izveštaj kojim je komisija zaključila da je operativni zahvat tužioca koji se završio odstranjenjem desnog testisa direktna posledica neblagovremenog prepoznavanja torzije desnog testisa i time izostanka pravovremenog urološkog zahvata s obzirom na to da se bolesnik javio u prijemnu ambulantu dva sata nakon početka tegoba. Konzervacija organa je bila moguća, a optimalno vreme za izvođenje hirurškog zahvata u smislu sačuvanja organa iznosi šest časova od nastanka torzije testisa. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je šteta nastala zbog grubog zanemarivanja dijagnostičkih pravila, odnosno zbog neblagovremenog hirurškog zahvata koji je upravo u uzročno-posledičnoj vezi sa grubim zanemarivanjem dijagnostičkih pravila.”

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 51/07 od 14. marta 2007. godine) - Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 1/2008, Intermex, Beograd, autor sentence: Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog suda Srbije.

Akreditacije porodilišta

A

kreditacije zdravstvenim ustanovama u pilot projektu izrade standarda porodilišta i neonatološke zdravstvene zaštite, koje je usvojila Radna grupa Agencije za akreditacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije u saradnji sa UNICEF-om, uručene su danas Kliničkom centru u Nišu, Kliničkom centru Vojvodine, Opštoj bolnici u Užicu i Opštoj bolnici u Pančevu.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Ferenc Vicko rekao je posle uručenja sertifikata da je uvođenje standarda u oblastima poput ginekologije i neonatologije od velikog značaja.

“Kriterijumi kao što su prisustvo oca na porođaju, upoznavanje trudnica sa odeljenjem i osobljem gde će se poroditi kao i kadrovska kompetencija, uvešće red i norme u ovim oblastima”, rekao je Vicko.

Direktor Kancelarije UNICEF-a za Srbiju, Michel Saint-Lot rekao je da su standardi za akreditaciju porodilišta i neonatalnu zdravstvenu zaštitu sada usklađeni sa međunarodnim standardima i nacionalnim strateškim prioritetima i predstavljaju vodilju za unapređenje kapaciteta ovih zdravstvenih ustanova. “Najnovija istraživanja u neuronauci pokazuju da su uspostavljanje veze između majke i deteta i odgovarajuća ishrana i stimulacija kroz dojenje ključni zaštitni faktori za optimalan razvoj deteta. Ovo je još važnije za bolesnu i osetljivu novorođenčad. Porodilišta i odeljenja neonatologije imaju ključnu ulogu u podržavanju roditelja da usvoje ove pozitivne prakse ponašanja”, naveo je Michel Saint-Lot.

Koje novine se očekuju u porodilištima u Srbiji?

Neke od promena koje se mogu očekivati u porodilištima koja imaju uslove da ih implementiraju su: • Žena može zajedno sa svojim suprugom ili drugom bliskom osobom da poseti porodilište pre samog porođaja; • Poštuju se zahtevi porodilje (plan porođaja, mogućnost izbora položaja, mogućnost kretanja i sl.); • Nakon porođaja omogućen kontakt „koža na kožu“ između majke i bebe; • Otac ili druga bliska osoba može da prisustvuje porođaju; • Porodilja može da prima posete tokom boravka u porodilištu; • Kontinuirana edukacija zaposlenih iz oblasti razvojne nege i prednosti prirodne ishrane (dojenja); • Obezboljivanje porođaja dostupno svakoj ženi koja to zatraži; • Majka i beba će boraviti zajedno 24 sata, a ukoliko je dete u izuzetnim situacijama odvojeno omogućeno je majci da posećuje bebu; • Zabrana promocije zamene za majčino mleko; • Prilaz ustanovama treba da je pristupačan za sve pacijente, uključujući i osobe sa invaliditetom; • Unapređen kvalitet rada i bezbednost pacijenta; • Unapređene procedure vezane za poštovanje prava pacijenata.

I.L.

59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Из историје српске медицине

Статистички микроскоп и здравље народа Микроскоп др Жарка Рувидића, начелника санитета војске Краљевине Југославије. Фотографисао унук Михаило Рувидић.

тору свом љубезном пријатељу посвећујем. Радо т’ друже дижем памјатник Посвећујућ’ теби моје књиге Само немој да се ред измени Да памјатник ти подижеш мени.

Д

етињство и нега наша за време детињства то су шине по којима ће после ватрена кола да јуре, – пише др Милан Јовановић Батут у књизи „Здравље и напредак наше деце”. Матица српска из Новог Сада наградила је и објавила дело 1877. године. У „Народном здрављу” из 1896. се износи: „Три најбоља лекара – умереност, вода и кретање”. А наш савременик, сликар Воја Станић (92) недавно у свом интервјуу закључује: „Целог живота желимо да имамо све да бисмо на крају утврдили да нам ништа није потребно сем здравље”. Но, вратимо се у прошлост. Још 1834. године урађен је први попис становништва у Србији, а повод је било тачно регистровање због плаћања пореза. Мало затим (1837) званично су у Србији уведене матичне књиге – све три врсте (рођени, венчани, умрли) и налазиле су се код парохијског свештеника. Године 1836. појавила се прва књига из дечје медицине на српском језику штампана у Будиму – „Чедољуб или неговање деце у првим живота годинама” др Гаврила Пекаревића (1812–1851). Исте године дипломирао је медицину у Пешти, а живео и радио у Вршцу где је писао о здравственом стању становника Баната. Осврнимо се начас на вршачке прилике. Вршчанин Јован Стерија Поповић oвом лекару посвећује своје дело „Кир Јања” (Тврдица) те у Предсловију (предговору) каже: Високоученом господину Гаврилу Пекаревићу медицине док60

Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Здравље Цетиње

У Вршцу, месеца септемврија 1837. Сочинитељ Јован Стерија Поповић

Особитост краја 19. века у нашим крајевима време је процвата иницијатива везаних за здравље, чување здравља, јавно оглашавање и публиковање. Такође, и појава већег броја лекара који су се, поред медицине, бавили и књижевношћу. Често је испод имена на коверти писама стајало – књижевник. Таква околност донела је многе плодове – институције, удружења, листове, дневне новине, књиге... Покретале су их мале групе људи различитих занимања, а истог интересовања и ентузијазма, или пак појединци. Тако настаде много штошта, а понешто још и данас траје као што је, нпр. дневни лист „Политика” (међу оснивачима било је и лекара). И Српска књижевна задруга давно је зако-

рачила у други век, а међу оснивачима имала је лекаре – чак три! Основно полазиште за стање здравља народа увек су били статистички подаци. Др Милан Јовановић Батут (1847–1940), државни питомац на специјализацији превентивне медицине, статистику је учио код њеног оснивача сер Франциса Галтона (у Лондону) а стечена знања често и вешто примењивао. Ако је желео да дâ суд о стопи умирања одојчади упоређивао је податке по годинама, поредио са бројем становника, бројем склопљених бракова, смртношћу уопште, и од појединих болести и тада закључивао. Своја запажања преточио је у чланке и књиге и увек тражио одговор на питање: „Да ли наш народ напредује или назадује”? Радећи као лекар, најпре у Сомбору покреће часопис „Здравље” са поднасловом - „Здравље је срећа и снага, а болест најамник пропасти” (1880) a наставља са издавањем преласком на Цетиње (1882). Још раније, 1871. године, др Љубомир Ненадовић почиње да уређује „Домаћи лекар” и каже: „Ја сам валда први у нашем на-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

роду почео давати устмена простонародна поученија и то овде у Панчеву”. У вези са борбом са заразним (кужним) болестима, љутим непријатељима опстанка народа, поготово малобројних и економски слабих као што је био наш, др Батут је написао: „Наредбе које се тичу нашег здравља и живота, то су нека врста светиње и треба да се слушају и извршавају. Живот по себи, истина, није највеће благо света, али је опет у њему сва земаљска срећа“. Зато и не чуди његова констатација: „Право имају Хинези што плаћају лекаре само донде докле си здрав. И јесте главна задаћа лекарева да чува здравље.” Луј Пастер (1822–1895) поставља камен темељац новој науци о заразним болeстима – настаје ново, Пастерово доба. Председник Француске Републике Мари Франсоа Сади Карно 15. новембра 1888. године свечано отвара Институт Лују Пастеру у част – човеку који је својим открићима спасио човечанство. Наш др Милан Јовановић Батут је као државни питомац радио у лабораторијама Роберта Коха у Берлину и Луја Пастера у Паризу у годинама њихових највећих открића и био њихов асистент! Биле су то године када су писане најзначајније странице историје светске медицине. Отуда и важност речи бечког професора Карла Рокитанског: „Ми се не бринемо само за појединог болесника, ми не улажемо свој труд само око једне особе, ми изучавамо цело друштво човечанско и то у намери да га сачувамо, да предупредимо када хоће да навали болест на њега; да га

поткрепимо; да га у згодном часу опоменемо, а у часу несреће и кужних болести да га храбримо и у одбрану водимо”. Професор патологије у Бечу, у време када су тамо студирали медицину Владан Ђорђевић и Милан Јовановић Батут, био је чувени Карл Рокитански. У својим предавањима пренео је схватање о значају посматрања, бележења и анализе патолошких појава у народу. Био је то утицај статистичара проф. Карла Пирсона (1857–1936) који је говорио: „Болест и здравље, снагу и слабост, интелигенцију и ступидност, здрав дух и душевне болести ваља проучавати. Њих не смемо проучавати празним речима, већ их морамо узети под статистички микроскоп ако хоћемо да сазнамо зашто се народи дижу и пропадају, ако хоћемо да видимо да ли наш народ напредује или назадује”. Био је то статистички микроскоп. Потакнут размишљањима Рокитанског, Милан Јовановић joш као студент објављује „Расправу о Рокитанском” (1877). Може се слободно рећи да је те идеје узео за мото свог целокупног рада. Зато он и јесте узор наше целокупне превентивне медицине али и статистике и много тога још. Други утицај био је професора анатомије Јозефа Хиртла. Показујући лопатицу (scapulu), изнео је како се све за ову кост каже у немачком народу. Зато не чуди да је грађа за медицинску терминологију животно дело проф. др Милана Јовановића Батута. Ако се томе дода утицај сремачког лекара Ђорђа Натошевића о неопходности просвећивања народа добија се одговор на питање:

Здравље Сомбор

Како је Батут успео да постане и остане ненадмашни здравствени просветитељ? Ипак, у томе не би успео да није био изванредан говорник и полиглота, писао Вуковим језиком Доситејеву мудрост, имао лепезу пријатеља и колега широм тадашње Европе, а најважније je, како сам каже – да је живот посветио народу. Чеси га о 90. рођендану назваше патријархом здравствене културе. Тако је остало до данас! Лекари Јован Јовановић Змај, Милан Јовановић Батут, као и Милан Јовановић Морски били су међу оснивачима Српске књижевне задруге – СКЗ (1892). Њен лого везује се за Змајево име. Већ 1896. (у петом колу) задруга објављује „Књигу о здрављу” коју је превео и уредио проф. др Милан

Иницијал СКЗ нацртао Јован Јовановић Змај

Јовановић Батут. Израдили су је управник и чланови Немачког царског завода за чување и неговање народног здравља у Берлину 1894. помажући практичну примену научних истина. У предговору, а о здрављу народа, здравом потомству, смртности деце и бројном напредовању народа каже: „У нас неће бити крајева, где више умире, него што се роди (као што их има сада); неће бити прилике да се из народа не може регрутовати само зато што је читава једна година, читаво једно колено, већ у раном детињству изумрло (као што се сада догађа) - и онда неће статистика бележити да у Србији више од половине (58%) деце умире пре своје 14. године, дакле, пре доба када и потпуно здрав грађанин почне озбиљно радити и привређивати. На крају је извео закључак: „Ко све то узме озбиљно у рачун, јамачно ће радосно поздравити ову књигу, и бити јој искрен пријатељ”. Краљевско српско Министарство унутрашњих дела, његово Санитетско одељење, штампа његове „Поуке о чувању здравља“ (1884) 61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

са којим је победио на конкурсу Асистент Пастера био је и др Милан Јовановић Батут за државну стипендију у највећим центрима Европе. У предговору открива: „Књига се мора додворити народу. Ова књига има лепу задаћу. Ко пише за народ, па је рад да му се књига чита, тај треба да тражи путе којима ће до њега доћи”. Др Радивоје Вукадиновић Почасни члан Српског лекарског друштва (1870–1920) креће са својим нарочитим календаром „Здравац” – највише о нези и исхрани одојчета и малог детета и лекарским ласти хемије упутило га је на испорукама о чувању здравља које штампа на полеђини лекарских ретраживање живе природе, микроцепата (1896). организама и болести животиња Исте године, у београдском и људи. Ипак, пред њим је стајао „Новом дневном листу” ,у два највећи изазов – како да се стане наврата, 26. и 29. октобра, освана пут увек смртоносној болести, нуо је оглас: „Оснујмо Друштво за беснилу. Дана 6. јула 1885. је атечување народног здравља”! Идеја нуисаним сојевима излечио изуједаног деветогодишњег дечака Јозеје остварена 19. маја 1902. велифа Мајстнера. Започео је лечење не чанственим збором у свечаној сабез жестоког и страшног колебања ли Велике школе. Млади окружкао што касније сам признаје. На ни лекар др Радивоје Вукадиноњегову молбу прегледали су дете вић био је покретач иницијативе тог дана славни Вулпиан (Vulpian) и оснивач, а здушно су му помои професор Grancher и охрабрили гли санитетски мајор др Владига и подстакли на нови корак одмир Поповић и општински лекар Слободан Рибникар. Додајмо да су инистарство народног лучном изјавом да ће без лечења др Вукадинивић и др Рибникар и здравља је 1922. године, повређени без сваке сумње било међу неколицином оснивача лисприликом прославе сто- пре, било после, беснилу подлећи. Шта су о Пастеру рекли други? та „Политика” - 1904. годишњице рођења Луја Пастера, објавило ванредан број „Гласни- „У медицинској науци”, вели фиОво је само делић онога што ка” (70) који је написао проф. др лозоф Шарл Рише (Charles Richet), припада прошлости, али и те како Милан Јовановић Батут. На почет- треба разликовати два доба: медиосветљава пут за будућност. Поку је дата слика великог научника цину пре Пастера и медицину показује начин како треба радити на пољу превентивне медицине. И и факсимил писма упућеног про- сле Пастера. Данас није ни потребкако успети! фесору Јовановићу. По свему, Луј но отварати књиге које су изишле И на крају, ако се дотакнемо, Пастер, највећи син Француске, је пре 1872-1875, јер је све изнова изпо својим људским особинама, од- грађено. Пастер је био велики наунпр. зубног лекарства, данас износу према раду и уверењима био чник, смео бих готово рећи највећи несимо ово: веома сличан нашем професору. научник свих времена. „Зна се, на пример, да је најПрофесор др Милан Јовановић На отварању Међународног мебољи начин чувања зуба редован Батут као државни питомац јед- дицинског конгреса у Лондону на одлазак зубном лекару. Таква навика ствара се још од друге године но време провео је у Француској, коме је Пастер представљао Франживота. Тада су већ присутни сви у Паризу, као сарадник, асистент цуску кад га позваше да заузме мемлечни зуби, али још сасвим здраЛуја Пастера. Посматрао је његов сто у прочељу, свечана Сен Џемска ви. Зубнолекарске интервенције у рад и учествовао у експерименти- дворана проломила се од клицања нормалном смислу речи тог првог ма овог генија заједно са другим и пљескања. „Биће да сада улази пута неће ни бити, али ће зубни младим научницима који ће и сами принц од Велса, требало је да расвојим открићима микроорганиза- није дођем”, рече Пастер својим лекар „одглумити” да их обавља. Направиће се мала „позоришна ма оставити дубок траг у бактери- пратиоцима. „Не, не”, рече му сер представа” која ће, уз смех и шаологији, у светској науци. Пастер Џемс Пеџет, председник конгреса, лу, свако дете доживотно ослоје умео да бодри и заинтересује „то Вама цео свет кличе“. Касније бодити страха не само од зубног младе. Кад је сам био на свом пр- је писао супрузи да је био поносан лекара, већ и од свих белих манвом кораку у науци открићем сте- јер је аплауз схватио као признање тила” – написао је у „Политици” реохемије чуо је узбуђену похвалу Француској из које је било многа 2011. проф. Брана Димитријевић, чувеног старог Biota: „Драго моје мање научника него из других зезубни лекар и књижевник. дете, ја сам у своме животу толи- маља, нарочито Немачке. Алексадар Дима, књижевник, ко науку љубио, да ми је од овога срце заиграло”. Ово откриће из об- дознавши да је Пастер примљен

Генијални Луј Пастер

М

62

Z D R AV S T V O - S R B I J A

у Француску академију и да ће по обичају да га он посети пре избора као кандидат о којем се одлучује, узвикнуо је: „Забрањујем му да долази. Ја ћу ићи да му захвалим што је пристао да буде један од наших”. О љубави према деци и младој генерацији Пастер је говорио: „Кад човек почиње да осећа како га снага издаје, једина је утеха у томе што можемо помоћи онима који долазе за нама да ураде више и боље од нас самих, идући напред погледом упртим у велике видике које смо ми могли само угледати”. И наш проф. Милан Јовановић (иако се често и лако превиди) велики део свог рада посветио је бризи за здравље деце, као одличан педагог председавао професорском комисијом, рецензирао уџбенике, основао Медицински факултет искрено се борио за млади нараштај. Захваљујући Пастеровом унуку доктору Пастер Валери Радоу изашла су Сабрана дела Пастерова и није било бољег начина да се унук одужи успомени свог претка. Нешто слично је и са сестриним унуком проф. Јовановића, др Љубомиром Недељковићем који му је несебично и с љубављу у свему помагао. Иако Пастер није био лекар, за медицину је учинио толико да је енглески хирург Џозеф Листер с правом смео рећи: „Заиста нема на свету ниједног човека коме медицина толико дугује колико Пастеру”. Листер му одаје признање за истраживање клица у ваздуху, спасоносну мисао о антисептичким завојима и писмом га позива у Единбург: „Ако икада будете дошли у Единбург, ја мислим да ће то бити права награда за вас да видите у нашој болници у коликој мери је добило човечанство вашим радовима”. Поводом осамдесетог рођендана Луја Пастера у свечаном амфитеатру Сорбоне низали су се поздрави. Кад Листер поздрави Пастера у име Краљевског друштва у Лондону 27. децембра 1892. сала се проломи од клицања. Пастер устаде и загрли творца савремене хирургије, а у свом говору који је прочитао Пастер помену своје родитеље, своје учитеље. Слично овоме писмо Кабинета министарског савета упућено Милану Јовановићу Батуту 1927. показује наро-

чити степен уважавања целокупне владе наше тадашње државе па можемо да упоредимо овај догађај са почастима указаним највећем сину француског народа. Од Хипократа није било јачег покрета и обрта у нашој струци и није погрешио ко је рекао да медицина има само две епохе – од Хипократа до Пастера и од Пастера даље. Осврћући се на открића у вези с микроорганизмима и одбране од њих у бројним истраживањима разних праваца професор Јовано-

вић, ипак, сматра да можемо праведно пресудити колика је у томе заслуга Пастерова. Каже: „Ипак се мора признати да су све данашње школе тога правца управо само ученици Пастерови и да су највећи учитељи тих школа Lister, Koch, Loffler, Behring, Brieger, Roux, Metschnikov, Duclaux, Kitasato, Wassermann итд. само епигони (следбеници, примедба аутора) његови”. Професор Јовановић анализира главни извор Пастерових успеха, сагледава праву његову лабораторију, душу његову. Где је тајна његове надмоћи над тако доличним снагама, запитао се мислећи на све остале истраживаче и како је Пастер успевао да ту поворку изведених закључака на основу низа постепених истраживања тако сјајно доведе до краја. Он је сматрао да је Пастер пре свега геније у правом смислу те речи, а то што није лекар него хемичар очито је и помогло да се не држи наслеђених заблуда. Он беше до крајности тачан у посматрању и извршењу, непоколебљив у убеђењу, неодступан на путу којим је већ пошао. Тежња

истини, постојаност и издржљивост беху му највернији помоћници. Тако одличне снаге Пастеровог духа и карактера као трећа полуга покретало је његово истинито, жарко родољубље. Пастер је био патриота у правом и најлепшем смислу те речи, а љубав према народу и отаџбини инспирисала је велики део његових идеја и рада. Говорили су да му је та красна црта остала од оца, некадашњег војника Наполеона, који је сматрао да отаџбини све треба жртвовати. У једном свом говору у Милану Пастер је рекао: „Наука нема отаџбину, али је имају научари”. Проф. Јовановић је закључио да Пастерова величина има, дакле, три извора: генијалност, истрајност и родољубље. Овај душеван човек има још једну веома лепу и дирљиву црту карактера. Био је религиозан, необично нежног срца и сублимних осећања, наставља Јовановић. Када је добио глас да су земљаци на кући где се родио подигли таблу с натписом: „Овде је рођен Луј Пастер 27. децембра 1822”, није се могао уздржати од суза и узвикну: „О оче мој и мајко моја, о драги покојници, који сте тако скромно живели у овој малој кућици, вама дугујем све”. (Подсетимо да је професор Јовановић у последњем кратком разговору за новине скренуо пажњу младом новинару на слику својих родитеља иако је био окружен морем успомена, књига и детаља). Аналитички дух проф. Јовановића закључује да иза цртица описа провирује лик генија, ватреног родољуба и доброг човека. Срећније комбинације човечје природе ваљда и нема, узвикује др Батут! То је тајна Пастерове величине и то је она невидовна снага којом је он боље но икоји војсковођа свет освојио! Француска се свом највећем сину достојно одужила. Пастеровим булеваром и улицом др Емила Руа (1853–1933), његовог сарадника у лабораторији и дугогодишњег директора Пастеровог института у Паризу у којем је и гроб великог научника. Слава отаџбини је у случају Луја Пастера благосиљање целог света! Приредила: Др Славица ЖижићБорјановић

63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

О

Јовану Јовановићу Змају зна се пуно, али је његово дело толико велико и живот толико разноврстан, да смо академик Владимир Јокановић и ја прихватили одговорност да покушамо изнети нешто ново и можда другачије о овом великом имену српске историје, литературе и медицине. Баш ово последње је Змају често оспоравано и заборављано иако је управо његова лекарска професија имала можда најснажнији одраз у његовој уметничкој вокацији, као што је и у Змају лекару стално живео песник. И Српско лекарско друштво, чији је и члан Управе био, и Друштво лекара Војводине ретко су спомињали Змаја као члана свог еснафа, ваљда баш по нашем националном усуду да заборављамо и историју и људе који су је стварали. Томе у прилог иде и чињеница да ниједна здравствена установа ни медицинска школа у Србији није крштена његовим именом. Управо зато и желимо да ово буде људски и интелектуални покушај да Змаја приближимо лекарима, хуманистима и свима који се баве људима подсећајући их у ова тешка и обездуховљена времена на давно заборављени, али увек делотворни лек лепу и топлу људску реч. И можда није случајно што о Змају говоримо баш у години у којој се навршава 160 година од рођења Николе ТЕСЛЕ, који је приликом једине посете Београду, ганут Змајевом песмом, скочио и са сузама пољубио песникову руку, рекавши: “Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“. Захваљујући Теслином залагању, Змај је био једини српски песник уз Вука Караџића, чије су песме могли да читају амерички читаоци још у 19. веку. Но, кренимо редом. Како је детињство, по Фрому, отац човекове личности, а комбинација гена и архетипа важна детерминанта живота, морамо почети од предака. Змајев прадеда био је цинцарског порекла, спретан и вредан трговац, широких видика, који се у Српску Атину доселио негде из Македоније, а његов син Јован, по надимку Кишјанош службовао је као државни чиновник. Његов 64

Пленарно излагање проф. др Елизабете Ристановић на VIII међународни конгресу „Екологија здравље, рад и спорт“, Бањалуka, maj 2016.

Др Јован Јовановић Змај познати песник и неоправдано запостављени лекар

“Хеј, што Србин још се држи - Поред свију зала, Песма га је одржала - Њојзи хвала!” Др Јован Јовановић Змај (1833-1904) српски песник, лекар, преводилац, национални делатник син Павле постао је угледан адвокат, правичан и непоткупљив судија. Племићку титулу наследио је од оца, а титуле вољеног супруга и задовољног оца четворице синова доделио му је живот са Маријом Гаванском, женом завидних интелектуалних способности и благородне нарави. У време када се родио и растао Јова Змај, Нови Сад је већ био духовни и културни центар прекосавских Срба, што је имало јаког утицаја на Змајеву духовну експанзију. Иако део одговорности свакако сноси и велики српски песник Сима Милутиновић Сарајлија који је пророчански помиловао по глави малог уснулог Јову, уз поруку: „Дао Бог да будеш песник!“

Јова је рано научио да чита и пише, али се свог основног школовања није радо сећао јер је тада, како је сам говорио, „ђаке терао прут на науке тежак пут“, а његов окрутни учитељ је ово средство користио чешће него креду. Ипак, то није нимало удаљило Змаја од књиге, а ту љубав носио је још из дедине библиотеке. Тада почиње и формирање његовог карактера и социјалног погледа на свет. Иако је растао у угледној добростојећој породици многе племићке навике изазивале су антипатије интелигентног дечака, који је више уживао у игри са другарима другачијих манира, навика и социјалног статуса. Прва два разреда гимназије завршио је са одличним успехом, али болело га је “што у школи немчали смо, латинили и мађарали...хвалише нам све језике, јер њима се зборит сме, само језик миле мајке, само српски не“. Иако су ђаци углавном били Срби, српски језик је уведен у гимназији тек у предреволуционарно време. Змај није улагао пуно труда у учење, а као већини надпросечно интелигентне деце школско градиво му је било незанимљиво и углавном досадно, мада је књигу веома волео. Остатак гимназијског школовања завршио је у Халашу, где су његове песничке струне задрхтале уз звуке поезије мађарског песника словенског порекла Шандора Петефија. Онда су задували револуционарни ветрови 1848. године који су у Новом Саду оставили пустош и згариште и били посебно тешки за тамошње Србе. Интервенцијом руских козака сломљена је војска Лајоша Кошута и заустављен погром. Млади Јован био је посматрач ових бурних дана, заштићен очевим ауторитетом, за разлику од његовог доцнијег друга Ђуре Јакшића

Z D R AV S T V O - S R B I J A

који је са пушком у руци покушао да мења свет. Након тога, судбина одводи Јована на лицеј у Братиславу (Пожун) на филозофске студије, а затим и на бечки правни факултет. Змај је у Бечу више студирао живот него права. Тамо су он и његов цимер Јакшић уживали гледајући из прикрајка српске легенде Ђуру Даничића, Бранка Радичевића, Вука Караџића, а његову социјалну, политичку и поетску каријеру одредио је сусрет са Светозарем Милетићем. Већ тада Змај објављује своје песме у новосадском летопису чији је уредник био др Јован Суботић и постепено се, али сигурно, пење лествицама српске поезије да би доспео до трона на коме и данас седи. Јова правне науке није волео, то студирање било је само жеља његовог оца да сину обезбеди сигурну будућност. И узалуд је мењао факултете у Бечу, Прагу, Пешти, није ишло… Поезија је била његова истинска вокација, певао је сваког дана, од оног у Иригу, 1849. године, када је написао прве стихове, па до краја земаљског живота. Али ни онда се није могло живети од поезије, па се Змај запослио у новосадском Магистрату где је радио за плату од 600 форинти годишње. Његов немиран темперамент није подносио службеничку дисциплину и монотоност па он упорно ради на припреми свог листа “Јавор” који покреће 1861. Ова година била је за Змаја значајна и зато што је смогао снаге да искаже љубав и брачну понуду девојци у коју је био смртно заљубљен - Еуфросини Личанин Ружи. Већ за Божић 1862. године Јован и Ружа били су вереници, а свадба је уприличена за Савиндан. Стари сват био је Јаков Игњатовић, кум Јован Ђорђевић, оснивач Српског народног позоришта, а беседу за памћење одржао је тадашњи градоначелник Новог Сада Светозар Милетић. Јова се оженио песнички, из чистих емоција, иако је материјални статус оба супружника био јако лош. Они су били срећни и заљубљени, а та срећа огледа се у можда најлепшој збирци љубавне поезије, “Ђулићи”, коју нам је Змај поклонио. Већ у октобру исте године Јовановићи добијају сина коме су дали име Мирко у част оца књаза Николе.

Светозар Милетић

То су биле године великог Змајевог стваралачког узлета. Он активно помаже Милетићу, учествује у градњи Српског народног позоришта, пише позоришне комаде у којима заступа напредне идеје, као и понеку ретроградну, али у духу ондашњег времена, попут оне да женама не треба дати право гласа. “Жена мора бити смерна, одана и волети мужа, ништа више од тога,” сматрао је Змај. Уређује листове “Комарац” и “Јавор”, али увиђа да се од књижевности и новина не може живети. Морао је да угаси “Јавор” што му је тешко пало, али му је Милетић обезбедио место деловође у Матици српској. Но, Змај није имао пуно иницијативе у новој служби и у својој 30. години смело је одлучио је да упише студије медицине. “Медицину учим из љубави и по рачуну и бризи за будућност”, говорио је Јова. О његовом студентском периоду мало је писаних трагова, тако да не знамо са колико је успеха студент који је скоро 10 година студирао право и није дипломирао, савлађивао анатомију, хемију, физику, микробиологију, патологију и друге медицинске дисциплине по својој суштини стране боемском духу песника. Наравно, многи су лекари у историји били склони уметности, али је Змај можда једини који је из поезије закорачио у медицину. Можда је он стицањем породице добио ту инфузију зрелости или су његови унутарњи сензори наговештавали трагичну судбину која га је чекала, па је подсвесно у медицини тражио штит. Такође, сигурна и профитабилна професија каква је тада била лекарска, била је за материјално осиромашеног песника можда излаз из неприлика у којима се нашао, а гарантовала је

и самосталност, слободу одлучивања и углед у друштву. Било како било, Јова је редовно полагао испите, а уз то радио и значајан књижевни посао. Године 1864. покренуо је часопис за народ и слободу кога је назвао “Змај” и он је убрзо постао синоним те речи. Издавао је и “Даницу” и помно пратио политичка збивања у Новом Саду. Његови срећни “Ђулићи” трајали су веома кратко. Са три године умире му син Мирко и у дубоком болу почињу да се рађају “Ђулићи увеоци” који ће касније расти уз трагичне смрти ћерке Тијане, синова Саве и Југа, супруге Руже и најмлађе ћерке Смиљке. Упркос свим животним недаћама Змај је дипломирао и промовисан је за доктора свеукупне медицине на Медицинском факултету у Пешти 29. децембра 1869. године. Биографија из његовог студентског живота је поприлично оскудна, али се зна да је највише друговао са оториноларингологијом. Већ у децембру 1870. отвара приватну ординацију у Новом Саду у којој ће бити примани и они који новаца немају. Та ординација донела му је нова разочарења. Након почетног неуспеха отишао је у Панчево, затим у Карловце, а 1872. године примљен је за општинског физикуса у Футогу. Може се рећи да није имао среће у приватној пракси. Као многоструко талентован човек, који је поред песничког имао и дара за стране језике као и доста цртачког талента, иако цинцарског порекла, Змај није имао дар за меркантилност, што је и онда, као и данас, био важан услов за приватну праксу. Песничка вокација, високи етички кредо и изражено човекољубље нису могли правити уступке принципу тржишне медицине. Он је схватио лекарски позив као могућност да “болеснима умањи бол, а несрећницима помогне у несрећи” и као савестан лекар осетљиве природе себе је поклањао болеснику, урањавши дубоко у његову болест. Он лекарску професију и није схватао као извор уносне зараде, већ као мисију хуманисте. Такође, вероватно му је слава песника и политичка ангажованост отежавала стицање реномеа угледног лекара због стереотипа у нашем народу који су и данас живи, а који дају предност ус65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

кој стручној оријентацији занатског типа, у односу на широке хоризонте и високо образовање. Његови критичари сматрали су да је поезија неспојива са реализмом бола и да тамо где смрди гној и иде крв нема места сентименталности. Медицина је, наравно, у том времену била груба, дијагностика оскудна, а хируршке интервенције биле су оштар атак на организам, јер се тек пред крај 19. века стидљиво уводи анестезија на наше просторе. Змај је, упркос оспоравањима, био веома спретан мануелац који је имао смисла и начина да дође у скривена подручја ларинголошких анатомских структура, нарочито код деце која су у то време најчешће умирала од дифтерије, стрептококних ангина или упала уха које су се преносиле на мождане овојнице. Кажу да је Змај одговорно схватао позиве својих болесника, остајао уз њих дуго, уз топлу бригу. Имао је непријатељски став према болести јер је тешко одболовао ране губитке сестре, мајке, оца, деце и жене. Његово опредељење да буде лекар било је, стога, заветно. Хтео је да се насиљу болести и загрљају смрти супротстави знањем и лекарским умећем. Када лекара задеси судбина да му болест, вероватно туберкулоза која је тада харала, одузме све најмилије, потребна је изузетна снага да он остане верник медицине и да не побегне у очај и хипокризију. Он је ту снагу нашао у стваралаштву. Као сеоски лекар у Футогу храбро се бори са епидемијом колере, уз захвалност мештана, али га смрт његове најмлађе кћерке тера из овог места и он поново ради у Новом Саду и Каменици, као лекар и песник. Ту заснива и нову породицу са удовицом Маријом Костић. Био је одан и савестан лекар обичних људи, али и својих књижевних и политичких пријатеља. Међутим, у лекарским саветима он није био императиван, што је често било контрапродуктивно и остављало утисак несигурности. Наиме, лекари су у то време били велики ауторитети који су, попут каплара, давали строге наредбе и ригорозне упуте, а многи од њих су уз то блефирали и скупо наплаћивали. Змај је, међутим, дубоко саосећао са сиротињом којој је често из властитог џепа плаћао лекове и 66

хлеб, што му је доносило глас доброг човека, али није привлачило богате пацијенте. У време када се Србија спремала за рат са Турском 1876/1877. и 1877/1878. године, лекари из Војводине, на челу са Змајем, долазе у помоћ Српском војном санитету претрпевши због тога силне полицијске притиске у Новом Саду, баш као и због претходне активне помоћи херцеговачким устаницима. После Берлинског конгреса, разочаран због непотпуног решавања српског националног питања, Змај на позив српске владе одлази у Београд, надајући се да тамо има више правде и слободе, али убрзо схвата да је то недостижни идеал “по свету у пакленој власти где само порок долази до части - да је упропасти!” Змај се због песничко-сатиричног става према грађанском капиталистичком друштву одрекао богатих пацијената или су се они клонили њега и тако је зарад својих ставова свесно жртвовао материјалну удобност. Нису му били захвални ни они које је лечио бесплатно, попут Лазе Костића, који пријатељу који констатује да не изгледа добро са злобом каже: “Тако ми и треба када идем по лекове песнику и књижевнику!” Он је при том мислио на др Јову Змаја и др Владана Ђорђевића, који су тада били двојица најобразованијих лекара у Србији. Јова се убрзо сели у Беч, тадашњу престоницу европске медицине. То је за њега била прилика да побегне из атмосфере балканских сујета и српских међусобица и да се размахне у лекарској пракси. Уздао се у знање страних језика, а планирао је да пацијенти из Србије, Босне и Војводине буду његова главна база, уз постепено освајање бечких болесника, конзилијарну сарадњу са чувеним бечким лекарима са којима је остварио добру комуникацију. Али приход ни тамо није био очекиван. Змај је у свом великом стану, чија је најамнина коштала 500 форинти годишње, болесницима организовао конзилијарне прегледе, смештај у болнице и оперативно лечење, али великом броју њих није наплаћивао ни смештај ни лечење и трудио се да их не излаже великим трошковима. Његови медицински послови били су стандардни за оно доба, у

обиму осредње амбуланте опште праксе. Радио је инцизије, испирање уха, прегледе грла, писао тада уобичајене рецепте, углавном благе седативе, растворе и чајеве. Недостатке успешне лекарске праксе надокнађивао је уређујући листове “Стармали” и “Невен” који су му доносили леп приход. Др Јовановић био је нежан и посвећен дечји лекар и управо се у дечјој поезији Змај највише легитимише као лекар и превентивац, стално истичући потребу чувања здравља, кроз хигијену, прање руку, спорт, вежбе, санкање, пливање. “Децо моја свеколика, сачувајте свог језика, почувајте уши своје, почувајте очи своје, децо моја, добро моје!” пева Змај, а опус његових дечјих песама представља својеврсни уџбеник превентивне медицине у стиховима који се памте од детињства до дубоке старости. Змај је у Бечу, током девет година своје животне одисеје, водио и интензиван друштвени живот, познати су му били сви ресторани, опера, театар, зверињак. Са њим се тамо састајао сваки иоле значајан Србин који је у Беч долазио, међу њима су били Ђура Јакшић, др Илија Огњеновић, као и његов ментор др Светозар Милетић. Сретао се тамо и са будућим краљем Србије Петром I Карађорђевићем, а посебно место у аналима тога доба заузима његово друговање са песником и црногорским књазом Николом Петровићем, који га је као личног лекара позвао на крунисање руског цара у Москву. Био је врло нежан и пажљив према удовици Марији Костић са којом је живео у неформалном браку, као и према њеним кћеркама које су Змају биле велика утеха. Често се селио из стана у стан, губећи много времена и материјалних средстава, укључујући и вредне књиге, записе и нека драгоцена документа, попут своје докторске дипломе. Његове свакодневне активности забележене су у “Змајевом бечком дневнику” који је издала Матица српска. Ипак, његове приватне ствари и емоције нису похрањене у дневнику, већ у песмама. Змај је 1889. године напустио Беч и настанио се у Сремској Каменици, са жељом да своје пољуљано здравље поврати на обронцима Фрушке горе. Тамо је радио као

Z D R AV S T V O - S R B I J A

општински физикус, уз редован месечни приход. Ипак, политичке прилике учиниле су да се у Новом Саду осећа неспокојно па се сели у Београд, где му придају велики значај и одају поштовање, место градског физикуса и државну пензију од 4000 динара. Са колегама почиње да ради на делу “Бечка организација здравства”, има јако пуно пацијената и већ 1892. године постаје члан Председништва Српског лекарског друштва чији је председник био др Владан Ђорђевић. Једно од највећих признања за њега је свакако био пријем у Краљевску академију наука у коју је изабран 1896. године, у присуству српског краља и црногорског књаза. Ипак, тај период скопчан је са политичким немирима и великом празнином у његовој души која се види из следећих речи: “Можда би било боље да ме мајка заветовала да за српску литературу никада пера не умочим. Гледао бих своја посла и до сада би ваљда толико стекао да не бих зебао када помислим на старост и болест.” То је, изгледа, вечита трагична судбина српских националних прегалаца и интелектуалних делатника. Србија коју воли не даје му држављанство, Обреновићи су аутократе и не воле интелектуалне бунџије које певају да “у тој слободарској Србији још једино батине цветају”. Размишлљао је да оде у Црну Гору, где га је књаз позивао и дао му неки посед у Бару. Али, како каже Симо Матавуљ, изгледа да су оштри црногорски крш и узбуркано море плашили Змаја. “Беше у томе и уживања, али помешано с нечим сировим, чему се изненађен човек инстинктивно одупире, а у исто време што га необично дражи,” говорио је песник. Но, није се одлучио за Црну Гору која је “била далеко од света и од Бога” већ је своје трагање за миром наставио у Загребу. Није планирао да се тамо бави лекарским послом, јер му је пензија обезбеђивала пристојну егзистенцију, али је рачунао на књижевно стваралаштво. Змај као песник био је познат у Хрватској, а његов “Невен” је тамо продаван. Болеле су га вечите српско-хрватске размирице од којих су највише користи имали странци, па има оних који сматрају да је у Загреб отишао као погодан медијатор политичких

веза два народа. Али баш то није одговарало аустроугарској власти, па је био под сталном присмотром. На Плитвицама је прославио 50 година свог књижевног рада. Несрећа која је била његов верни пратилац није га ни овде оставила. Умире му старија покћерка Маца, а друга Анка болује од милијарне туберкулозе. Зато одлучује да крене у своју последњу сеобу - правац Каменица, са узалудном надом да ће Анки помоћи фрушкогорски ваздух. Она је умрла, али су Јови преостале још три године каменичке агоније. Последње дане великог патријарха српске поезије, како га је називао Скерлић, загорчали су управо они које је дуго година сматрао пријатељима, попут Лазе Костића који је на запрепашћење присутних у Матици српској, поводом 50-те годишњице Змајевог рада одржао скандалозан говор, пун зависти и мржње. Чика Јова је лагано умирао и гасио се. Последњу песму написао је 13. јуна 1904. године, када је водио и последње разговоре са својим другом Јашом Томићем, док је већ наредног дана, 14. јуна, у зору, стигла вест да је велики песник преминуо. Др Јовановића ни смрт није дочекала неспремног. Оставио је педантне препоруке око властите сахране, тестамент, као и телеграме за Београд, Цетиње, Пешту, Нови Сад. Желео је да његова сахрана буде скромна, уз обичну гробницу, дрвени ковчег, без венаца и цвећа и уз дрвену крстачу на гробу, чију је скицу сам направио, као и натпис на њој, Чика-Змајова. Остала је као опорука и реченица: “Праштам свима који су ме лично увредили, молим за опрост од свију које сам лично увредио…остало не могу”Вест о његовој смрти усталасала је васколики српски род, па је укоп, иако по жељи покојника скроман, по учешћу народа српског био горостасан како је и заслужио један од најплоднијих књижевника и најстраснијих и најнеуморнијих бораца за српско добро и српску будућност. Сахрана је обављена 16. јуна 1904. године. Некролог је био прилика да се наброје све његове заслуге и титуле. Био је члан Српске краљевске академије, Управног одбора Српске народне радикалне странке, Књижевног одељења Матице српске, један од оснива-

ча Српске књижевне задруге, почасни члан Српског академског друштва „Зора“ у Бечу, почасни доктор Пештанског универзитета. И још једанпут је нанета неправда његовом лекарском звању. Они који су говорили нису су се сетили да је Змај пуних 25 година лечио људе, као и да је био члан Српског лекарског друштва. Али памтили су га болесни и они који су осетили благородну помоћ медицине, од којих су многи дошли да одају последњу почаст честитом др Јовановићу. Иако врх православне цркве на челу са патријархом Бранковићем није присуствовао сахрани, што је било забрањено и ђацима карловачке гимназије и богословије, дванаест пароха држало је последње опело великом песнику, лекару и човеку. Змајево тело почива у Каменици, а његов дух живи свуда где живе људи који воле његову поезију. Или, како је Змај визионарски певао, о Тесли: Остварена ј’ мис’о твоја, Мис’о дивна и голема: Међу нама биће веза, А даљине нема, нема. Разумеће листак свежи Сваку жилу свога стабла, Спајаће нас електрика (наших срца), И без жице и без кабла. Живели ствараоци! Проф. др Елизабета Ристановић, начелник је Одељења за микробску генетику и имунологију Института за микробиологију ВМА и редовни професор Универзитета одбране у Београду. Од њених школских дана до данас, велика љубав биле су јој и остале математика и историја, а све то је, ипак, негде касније спојила у своју струку, молекуларну биологију, јер су, како каже, математички егзактно, управо у комбинацији база ДНК записане информације о онтогенији и филогенији јединки и врста. Зато се она у својим свеукупним активностима и стваралачком погледу на свет враћа и у прошлост, јер је као врхунски интелектуалац свесна, да без познавања и поштовања прошлости нема ни будућности.

67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

О

бележена је 144. годишњица постојања Српског лекарског друштва које окупља лекаре безмало један и по век. Настало је међу првима у Европи, а у земљи која је врло тешко дошла до лекарског кадра који је сама школовала. Већ давне 1910. године др Милан Јовановић Батут завапио је јавно у часопису „Здравља” – „ Дајте Србији више лекара”. Прилике су се промениле, а Друштво траје. Отима се времену, надживљује ратове, опстаје.

Друштво лекара основано 1872. славило своје трајање

Ђурђевдан у Српском лекарском друштву Припремила: Др Славица Жижић-Борјановић

титамо! У некадашњој Првој варошкој болници и ове године на дан оснивања Српског лекарског друштва било је свечано. Друштво успева да окупи, да придобије и да награди оне најбоље. Били су ту лекари многих генерација, звања

и специјалности и сви су били добродошли. Био је ту и председник САНУ јер се морамо похвалити да ову најзначајнију научну и културну установу у земљи сада води један од нас, лекар, академик Владимир Костић.

Aутор фотографије: Сара Јањић

И ово се чуло на Ђурђевдану

Ђурђевданска слава окупила је мноштво лекара најразличитије доби, као и оне најмлађе а најбоље студенте медицинских и стоматолошких факултета. Они најуспешнији и ове године су заслужено добили награде па и највећу „Велики печат СЛД”. Свима им чес-

Како је Моцарт побудио дечју радост Радила сам кратко време 1998. у ОШ „Др Драган Херцог” за децу која не могу редовно похађати наставу јер имају специфичне потребе. Дистрофична су, имају Даунов синдром, кардиоваскуларне болести, хиперактивна су... Једном недељно сам ишла у Институт за ментално здравље у Палмотићевој улици и држала часове музичке културе за више разреде. Било је око десеторо деце. Нека су ту била у стационару, а нека долазила у дневну болницу. Морала сам да будем јако сналажљива и комбиновати градиво да бих све ангажовала. Пажња им је била јако слаба, дисциплина непостојећа, агресивност свеприсутна. Никада нисам знала какво ће расположење и реакција бити. Врло специфично. И онда на једном часу „слушања музике” изненађење. Мир, апсолутни мир и тишина. То као наставник никад нисам доживела. После завршетка композиције граја, сви су скочили на ноге и поставили исто питање: „Шта је то било? Пустите нам опет”. Поново сам пустила, и поново и поново. „Нећемо друго, хоћемо то”. Њихова реакција је била одушевљење, смех, радост у очима. Радост болесне деце у божанственим тоновима васионске музике. Значи терапија свима иста: музика. То је био Моцартов „Туски марш”. (Испричала нам је Нада Михајловић из оркестра „Медикус”, професор музике)

68

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Српско лекарско друштво ево већ 44 године има свој гудачки оркестар „Медикус”. Основан је Ђурђевдана 1972. када се славила стота годишњица Друштва. Одржао је и ове године леп концерт. Чуо се Бокеринијев менует, композиције Ђорданија, Шопена, Моцарта, „Фински танго” али и „Романса Андалуза” у извођењу професора Музичке академије Татјане Олујић, пријатеља оркестра, затим „Што се боре мисли моје” – љубавна песма кнеза Михаила Обреновића, a на крају је изведено српско коло „Пашона”. Концертом смо обележили стоту годишњицу рођења Јехудија Мењухина, највећег вундеркинда музике после В. А. Моцарта, који је био велики пријатељ гудачког ансамбла „Медикус”. Приход од заједничког концерта „Медикуса” и Јехудија Мењухина одржан 1978. године у Галерији фресака у Београду ишао је у фонд српским Јеврејима страдалим у холокаусту за изградњу споменика који је открио председник израелског парламента Кнесета господин Дов Свилански. Све ове године оркестар успешно води његов оснивач и уметнички руководилац професор музике Живојин Симоновић. Био је то пети концерт ове сезоне. Пожелимо „Медикусу” дуго трајање и да музика доспе до свих крајева, свих наших лекара. Да још пуно година улепша славу Српског лекарског друштва. Живели!

Aутор фотографије: Сара Јањић

Нагрaде Српског лекарског друштва за 2015. годину

На дан оснивања Српског лекарског друштв, 6. маја када Друштво слави Ђурђевдан и ове године, традиционално, су додељене награде: Велики печат, највеће признање за вишедеценијски предани рад у Српском лекарском друштву ове године добили су: 1. проф. др Драгослав Ђукановић, парадонтологија, Београд 2. проф. др Драгослав Стевовић, хирург, Београд 3. проф. др Невенка Рончевић, педијатар, Нови Сад

2. прим. др Славољуб Живановић, општа медицина 3. Проф. др Лазар Давидовић, Хируршка секција

Награда за животно дело додељује се за дугогодишњи рад у Српском лекарском друштву и за допринос у струци и медицинској науци, ове године награда је додељена: 1. проф. др Јован Димитријевић, патолог, Београд 2. проф. др Михајло Ђукнић, хирург, Београд 3. научни саветник др Љиљана ВучковићДекић, експериментална имунологија, Београд 4. проф. др Вера Јерант-Патић, микробиолог, Нови Сад 5. проф. др Љубомир Тодоровић, орални хируг, Београд

Примарна здравствена заштита: 1. прим. др Светлана Јанковић, соц. медицина, Београд

Научноистраживачки рад у науци и за промоцију српске медицине у европској и светској науци добили су: 1. проф. др Небојша Јовић, максилофацијална хирургија, Београд 2. проф. др Татјана Симић, клиничка биохемија, Београд 3. проф. др Александар Тодоровић, стоматол. протетика, Београд 4. проф. др Слободан Јанковић, клиничка фармакологија, Крагујевац Златно перо: 1. проф. др Бела Балинт, трансфузиолог, Београд

Организација здравствене службе: 1. Дом здравља ‘’Симо Милошевић’’ 2. прим. др Мира Вуковић, клин. фармакологија, Ваљево

Награде за најбоље подружнице: 1. Подружница Крушевац 2. Подружница Краљево Награде за најбољу секцију додељене су: Секцији за социјалну медицину и Секцији за медицину рада Најбољи дипломирани студенти медицине и стоматологије на медицинским и стоматолошким факултетима у Србији у 2015. години: 1. Др Тамара Митић - Косовска Митровица, медицина 2. Др Александра Јовановић - Косовска Митровица, стоматологија 3. Др Никола Стојановић - Ниш, медицина 4. Др Ирена Илић - Крагујевац, медицина 5. Др Милош Папић - Крагујевац, стоматологија 6. Др Јелена Пејовић - Нови Сад, медицина 7. Др Андреј Преведен - Нови Сад, стоматологија 8. Др Јелена Богојевић - Београд, стоматологија 9. Др Ђорђе Милићевић - Београд, медицина

69

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Bečići, 26-28. maja 2016.

reća Medical konferencija sa međunarodnim učešćem, održana je od 26. do 28. maja 2016. godine u Hotelu „Mediteran“ u Bečićima, u organizaciji časopisa „MedicalCG“, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Crne Gore.

Na skupu je učestvovalo više od 30 predavača, domaćih, gdje je tradicionalno najzastupljeniji Klinički centar Crne Gore, i inostranih, iz Srbije, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Turske, Albanije, SAD i Poljske – za oko 300 učesnika konferencije.

Na svečanom otvaranju konferencije, uz prisustvo velikog broja predstavnika zdravstva i farmacije, prisutnima se obratila, otvarajući skup u ime Ministarstva zdravlja Crne Gore, sekretarka ministarstva Nina Milović:

III Medical konferencija

T

- Uvažene dame i gospodo, predstavnici medija, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim ispred Ministarstva zdravlja Crne Gore, kao pokrovitelja III Medical konferencije, koju organizuje časopis „Medical“, koji je prepoznatljiv na našim prostorima, kako među opštom populacijom, tako i među medicinskim radnicima, zdravstvenim radnicima, jer se bavi isključivo zdravstvenim temama i promocijom najnovijih dostignuća u medicini. Časopis „Medical“ takođe prati i piše u kontinuitetu o aktivnostima Ministarstva zdravlja i svih ostalih institucija i ustanova u okviru zdravstvenog sistema. Medical konferencija, koja je i ove godine okupila veliki broj predstavnika zdravstvenih ustanova i farmaceutskih

70

kompanija iz zemlje i regiona, posvećena je najnovijim dostignućima u medicini, zdravstvu i farmaciji. Naredna tri dana bićete u prilici da se upoznate sa dostignućima medicinske nauke i prakse, novih tehnologija na nivou naših institucija i regiona, kao i razmjeni iskustava koja su od neprocjenjivog značaja za unapređenje zdravstvene zaštite na svim nivoima. Želim vam uspješan i konstruktivan rad i proglašavam Medical konferenciju otvorenom.

Predsjednica Organizacionog odbora konferencije mr ph. Milanka Žugić pozdravila je prisutne, istakavši da Medical konferencija iz godine u godinu broji sve više učesnika iz sve većeg broja zemalja.

-Ovog puta, osim gostiju iz okruženja, imamo uvažene predavače i učesnike iz Turske, Albanije i Poljske i posebno ih pozdravljam. Naročitu zahvalnost dugujemo časopisu “Medical” koji nas je opet okupio u ova tri naredna dana. „Medical“ je ušao u osmu godinu permanentnog objavljivanja. Pored svih hvala, a i zamjerki, koji mu mi čitaoci može-

mo dati, „Medical“ je privukao pažnju značajnog broja redovnih čitalaca. Takođe, može se pohvaliti saradnjom sa svim zdravstvenim institucijama sistema, svojim tekstovima namijenjenim stručnoj javnosti ili čitaocu laiku bez medicinskog znanja. U okviru zakonskih propisa o nivou pruženih informacija zaslužio je simpatije i nas zdravstvenih radnika i pacijenata. Uz podršku stručne crnogorske javnosti, četiri zadnje godine „Medical“ je organizovao četiri crnogorska sajma medicine, a ova Medical konferencija čijem otvaranju prisustvujete, treća je manifestacija u organizaciji “Medicala” sa stalnom temom - aktuelnosti u zdravstvu, medicini i farmaciji. Kao i do sada, očekujemo da će nas „Medical“ još dugo pratiti u svojim izvještajima o našim stručnim okupljanjima i edukaciji.

Kao farmaceut, u ime Farmaceutske komore Crne Gore, moram da istaknem vrlo uspješnu i jako posjećenu radionicu pod nazivom „Oblikujmo našu budućnost zajedno kroz inovativan model za pokretanje promjena u farmaceutskoj praksi

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A Prof. dr Mike Rouse i mr ph. Arijana Meštrović

i edukaciji“, koju su održali danas mr ph. Arijana Meštrović i prof. dr Mike Rouse. Sa ovom radionicom nagovještavamo da želimo i u edukaciji i praksi da idemo u korak sa onim najrazvijenijim zemljama u kojima je farmaceutska djelatnost na najvišem nivou”, istakla je magistra Žugić.

Tradicionalno dodjeljivanje godišnjih Medical plaketa, u ime značajnog doprinosa projektu Medical u periodu izme-

đem ovdje, da učestvujem, da pričamo o stvarno važnim temama koje su od interesa i za region, kao i na jednom mnogo širem planu. Prateći kroz godine, ovaj skup je izrastao u jednu značajnu konferenciju koja okuplja sve nas i povezuje, što se i očekuje, uz jedno divno gostoprimstvo i iskreno prijateljstvo“, istakao je mr ph. Pavle Zelić.

Treća plaketa otišla je u ruke dr Olivere Kovačević – PZU “Kovačević”,

đu dvije konferencije, uručila je Slavica Pantelić, u ime organizatora skupa.

Prvi laureat, mr ph. Željka Bešović iz Agencije za ljekove i medicinska sredstva Crne Gore, CALIMS – uzvratila je sljedećom porukom organizatoru skupa: - Zahvaljujem se na dosadašnjoj saradnji sa našom agencijom, u moje ime i u ime naše direktorke dr sc. med.

Majde Šahman-Zaimović i želim još puno ovakvih uspješnih i konstruktivnih skupova na kojima ćemo tradicionalno učestvovati.

Sljedeća plaketa uručena je mr ph.

Pavlu Zeliću iz Agencije za ljekove i medicinska sredstva Srbije.

- Veliko mi je zadovoljstvo da do-

Budva, koja je od prvog broja saradnica časopisa „Medical“.

- Ako je početna idejna nit u nastajanju časopisa „Medical“ bila približiti misao o zdravlju svakom čitaocu jednostavnim a stručnim jezikom, danas svjedočimo gustom tkanju pisanih tekstova i zvučnih imena autora. Medical konferencija i Medical sajmovi nižu se iz godine u godinu, okupljajući internacionalnu elitu medicine i farmacije. Ipak, iznad svih uspješno objavljenih stručnih članaka, održanih predavanja i prikazanih sajamskih prezentacija, zlatnom srmom utkani su, učvršćeni, i novonastali profesionalni i kolegijalni odnosi, uspostavljeni mostovi i saradnja, a prije sve-

ga obogaćeni ljudski i prijateljski odnosi svih okupljenih oko jedne misli - uvažiti i poboljšati ljudski život i zdravlje. Zahvaljujem se na dodijeljenoj plaketi, čast mi je biti dio ovoga tima“.

Tradicionalno, plaketa je dodijeljena i jednoj farmaceutskoj kompaniji, podržaocu projekta MedicalCG. Ove godine plaketa je dodijeljena kompaniji “Actavis”, koja je uz “Medical” godinama. U ime kompanije “Actavis”, Borislav Kovačević, njen predstavnik za Crnu Goru, primio je plaketu i pozdravio skup: - Pozdravljam ovaj divni skup, a u Crnoj Gori imamo jedan mladi novi tim “Actavisa” i nadam se da ćete svi imati priliku da ih uskoro upoznate. Što se tiče saradnje časopisa „Medical“ i kompanije “Actavis”, ona traje dugi niz godina i do sada je bila zaista uspješna, na naše veliko zadovoljstvo. Mogu samo da izrazim želju i nadu da ćemo zajedno u godinama koje slijede biti još uspješniji i da će ta saradnja biti još bolja, rekao je Borislav Kovačević.

Na konferenciji je učešće uzelo više farmaceutskih kompanija i veledrogerija, kroz organizovanje stručnih i promotivnih predavanja, sa promotivnim štandovima ili učešćem svojih predstavnika na konferenciji, a svoje kapacitete predstavile su i tri bolnice iz Turske: Acibadem hospital group, Liv hospital i Memorijal hospital.

“Medicalovi” višegodišnji saradnici, farmaceutske kompanije “Hemofarm”, “Hemomont”, “Sanofi”, “Hoffmann La Roche”, “Actavis”, “Merck”, “Pharma Swiss”, “Richter Gedeon”, “Takeda”, MSD, “Sandoz”, “Bayer”, “Salveo”, “IN pharm”, “Amicus Pharm”, GSK, “Pharmanova”, “Esensa”, “Cai Pan”, “Pharmalife”, “Abbvie” kao i veledrogerije “Farmegra”, “Glosarij”, “Meditas”, “Farmont”, “Bosnalijek”, “BTL medical”, “Nativa i Evropa lek” – imali su učešće u radu III Medical konferencije.

Predavanja su sertifikovana kod Ljekarske i Farmaceutske komore Crne Gore, a izlaganja su, kroz abstrakte, publiM.C. kovana u Zborniku radova.

71

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Vila „Gorica”, 20 maja 2016.

Nagrade crnogorskom zdravstvu Predsjednik Vlade Milo Đukanović uručio je na svečanosti, u Vili “Gorica”, nagrade doktorima koji su dali poseban doprinos unapređenju medicinske struke i nauke i kvalitetu zdravstvene službe, kao i razvoju zdravstvenog sistema u Crnoj Gori.

Nagrada za izuzetan doprinos razvoju crnogorskog zdravstva ustanovljena je povodom decenije obnove nezavisnosti Crne Gore, a dodjeljuju je Ministarstvo zdravlja, Ljekarska komora i Društvo ljekara, a komisiju čine ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt, predsjednik Ljekarske komore dr Đoko Joćić, i predsjednik Društva ljekara dr Slobodan Tomić.

Nagrade su uručene doktorima Mirku Bulajiću, Vasiliju Kaleziću i Mihailu Kulišu. Kriterijumi za dodjelu nagrada su bili poseban doprinos na ostvarenim rezultatima na unapređenju i afirmaciji medicinske struke i nauke u zemlji i inostranstvu, ostvareni rezultati na uspješnoj organizaciji zdravstvene službe i u preduzimanju mjera za obezbjeđenje kvaliteta zdravstvene zaštite i doprinos na unapređenju zdravstvenog sistema.

Posjeta ZU u Tivtu, Kotoru, Risnu i Herceg Novom

Tokom posjete ministar Šegrt i direktor Čirgić susreli su se i sa predsjednicima opština Tivat prof. dr Snežanom Matijević, Kotor dr Aleksandrom Stjepčevićem i Herceg Novi Natašom Aćimović. U fokusu razgovora bilo je unapređenje zdravstvene infrastukture i zdravstevene zaštite građana i brojnih turista.

oko 150 radova iz različitih oblasti medicine sa dominantnom plenarnom tematikom: „Više lica jednog fenomena – komunikacije i konflikti u zdravstvenom timu“ koju je prezentovala Radmila Nešić, predsjednica Saveza zdravstvenih radnika Srbije.

Pojedinci koji su se istakli u radu od Asocijacije zdravstvenih radnika Crne Gore na Kongresu ove godine dobili su srebrnu povelju, a to su Ranko Stijović - Specijalna bolnica Risan, Rašković stanica - Dom zdravlja Budva i Dejan Malović - Centar za radiološku nauku KC CG. Visokoj medicinskoj sestri Doma zdravlja Berane Miri Ralević na Kongresu zdravstvenih radnika dodijeljena je nagrada za najbolju prezentaciju rada.

Kongres, prvi pod tim nazivom, nastavak je tradicionalnih Majskih susreta zdravstvenih radnika koji su u proteklih nekoliko decenija, u organiziciji Asocijacije zdravstvenih radnika Crne Gore, okupljali zdravstvene radnike Crne Gore i regiona.

Opštoj bolnici Kotor

Donacija Rotary kluba Budva

Prvi kongres zdravstvenih radnika CG Ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt i direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Sead Čirgić, sa saradnicima, 27. maja obišli su zdravstvene ustanove u Tivtu, Kotoru, Risnu i Herceg Novom u sklopu druge redovne posjete, a u cilju kontrole rada, sagledavanja trenutnog stanja i obezbjeđivanja adekvatnih uslova za kvalitetno i efikasno pružanje zdravstvene zaštite građanima i turistima tokom predstojeće turističke sezone u ovim primorskim opštinama.

Nakon obilaska domova zdravlja Tivat, Kotor i Herceg Novi, Opšte bolnice Kotor i specijalnih bolnica Dobrota i Risan i razgovora sa menadžmentima, ministar Šegrt je ocijenio da je, u odnosu na prethodnu posjetu, u ovim zdravstvenim ustanovama vidljiv napredak u smislu organizacije, infrastrukturnih uslova i kadrovskih potencijala, pa je samim tim i kvalitet pružanja zdravstvene zaštite unaprijeđen.

72

U Hotelu „Bellevue“ na Velikoj plaži u Ulcinju od 26. do 29. Maja održan je Prvi kongres zdravstvenih radnika CG. Organizator Kongresa je NVO Asocijacija zdravstvenih radnika CG, generalni pokrovitelj – Republički fond zdravstvenog osiguranja CG, a moto susreta je – UVIJEK NOVO – UVIJEK ISKUSTVO.

Kongres je okupio 150 medicinskih radnika različitih profila iz Crne Gore, Srbije, BiH i Makedonije. Tokom trodnevnog kongresa održani su okrugli stolovi, prezentacije i diskusije na različite teme iz oblasti zdravstva. Predstavljeno je

Opšta bolnica Kotor dobila je od Rotary kluba Budva savremenu medicinsku opremu za dječje i porodiljno odjeljenje, koja će značajno podići nivo usluga ovog regionalnog zdravstvenog centra.

Rotary klub Budva, u saradnji sa 18 Rotary klubova iz Crne Gore, Srbije, Mađarske, Austrije,Njemačke i SAD, društveno odgovornim građanima i kompanijama, obezbijedio je 131.000 dolara za opremu, čija je tržišna vrijednost preko 300.000 dolara.

Na svečanosti upriličenoj tim povodom, 1. juna 2016. godine, ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt se zahvalio donatorima.

- Bolnica Kotor je zdravstvena institucija sa dugom tradicijom, prepoznata po kvalitetnim medicinskim uslugama koje se ovdje pružaju.

Opredjeljenje Vlade Crne Gore je da bolnice u regionu, poput ove u Kotoru, postanu izuzetna podrška razvoju elitnog turizma u našoj zemlji.

Zdravstvene usluge ne smiju biti biznis barijera za boravak turista u našoj zemlji, istakao je M.C. ministar Šegrt.

GODINA VII BROJ 69.

JUNI 2016.

73

N

N M K

a činjenici da smo slični, ali ne i jednaki, zasniva se personalizovana medicina.

Brzi i spori metabolizeri: • metabolizam izoniazida – spori acetilatori (t1/2=3 sata) i brzi acetilatori (t1/2=90 min)

Era personalizovane medicine

Biološki i biološko slični lijekovi Mr ph. Biljana Tubić

• metabolizam kodeina u morfin – brzi i spori metabolizeri

U farmakologiji su trenutno zastupljena dva osnovna pristupa u liječenju: • pristup pokušaja i greške i • pristup prema protokolu.

Prvi pristup odnosi se na liječenje bolesti kao što su hipertenzija, šećerna bolest ili depresija, za koje postoji više lijekova koji se mogu smatrati prvim izborom - pristup pokušaja i greške podrazumijeva pronalaženje lijeka koji će najviše odgovarati određenom bolesniku, što često traje i po nekoliko mjeseci.

Kada je kod određene bolesti lijek izbora isti za sve (većina malignih tumora, srčane insuficijencije/infarkt miokarda) najčešće se koristi pristup prema protokolu.

NEKAD I SAD Ljudi su se nekada liječili biljkama, dijelovima biljaka (osušenim ili svježim), biljnim ekstraktima – aktivnim supstancama koje su mogli do dobiju iz prirodnih proizvoda.

Slika 1. Acetilsalicilna kiselina – strukturna formula i prvi gotov lijek sa predmetnim aktivnim principom

Razvojem hemije i sinteze, razvijale su se i polusintetske aktivne supstance i sintetske aktivne supstance.

74

Razvoj industrije i razvoj hemijske sinteze aktivnih supstanci uslovio je razvoj farmaceutskih kompanija (lijekovi su se, osim u apotekama i galenskim laboratorijima, počeli izrađivati u industrijskim pogonima) – razvoj farmaceutske industrije.

1899. nastanak ASPIRINA: Jedna od aktivnih supstanci, koja je i danas u širokoj farmaceutskoj i medicinskoj primjeni, je acetilsalicilna kiselina (nastala je acetilovanjem salicilne kiseline koja je prisutna u kori vrbe).

Razvojem farmaceutske industrije i tehnologije razvijali su se različiti farmaceutski oblici i putevi primjene lijekova. Cilj je bio učiniti primjenu lijeka što bezbolnijom i jednostavnijom, a aktivnu supstancu u lijeku stabilnijom i sa što dužom bioraspoloživošću.

Ulazak lijekova u terapijsku primjenu na početku je bio empirijski.

Međutim, 1965. dogodila se dobro poznata i puno puta naglašavana talidomid-

ska kriza. Talidomidska kriza uslovila je početak farmaceutskog prava. Prva direktiva 6565 iz 1965. definisala je jedno od osnovnih principa farmaceutskog prava: Lijek može doći na tržište (odnosno, ući u kliničku primjenu i praksu) samo ukoli-

ko su rezultati dobijeni tokom ispitivanja lijeka pokazali njegov kvalitet/efikasnost i bezbjednost, a prema unaprijed zadatim standardima.

Talidomid je bio proglašen „čudotvornim lijekom” za nesanicu, kašalj, prehladu i glavobolju. Reklamiran je: „Siguran poput kocke šećera“.

Ali, u vrijeme kada je talidomid došao na tržište, nije rađena ocjena odnosa korist/ rizik prije odobravanja primjene lijekova.

Danas znamo da je bezbjednost lijeka važna jednako kao i njegov kvalitet i efikasnost.

Bezbjednost lijeka se upoređuje sa efikasnošću. Ukoliko je rizik od primjene lijeka manji nego rizik od neliječene bolesti onda kažemo da je odnos korist/rizik pozitivan (rizik je manji od koristi).

Slika 2. Talidomid – ustanoviti sigurnost lijeka je veliki izazov

Prvi registrovani lijekovi datiraju iz 1965 – država odobrava stavljanje lijeka u promet i preuzima suodgovornost za sudbinu istog.

Tako je i danas.

Uputstvo za upotrebu lijeka (indikaciono područje/doziranje..) moraju biti u skladu sa rezultatima dobijenim ispitivanjem kvaliteta lijeka i ispitivanjem efikasnosti i bezbjednosti lijeka u nekliničkim i kliničkim studijama.

Drugi osnovni princip farmaceutskog prava jeste konkurentnost tržišta:

N M K Slika 3. Biološki lijekovi - insulin kao prvenac

NOVE TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI - Farmaceutsko pravo je, u cilju zaštite investicije koju farmaceutske kompanije imaju kod razvoja novih molekula, uvelo period ekskluzivnosti podataka za lijekove sa novim terapijskim principima za koje je kompanija provela sva neklinička i klinička ispitivanja kojima se pokazuje efikasnost i bezbjednost lijeka – referentni lijek (originalni/inovativni).

NIŽE CIJENE I BOLJA DOSTUPNOST - Generički lijek - „kopija“ originala. Ima istu aktivnu supstancu kao i referentni lijek. Od svih ispitivanja na lijeku po pitanju efikasnosti i bezbjednosti, farmaceutska kompanija za generički lijek treba da uradi samo studiju biološke ekvivalentnosti (studija bioekvivalencije) kojom se pokazuje stepen sličnosti (biološke ekvivalentnosti) generičkog i referentnog lijeka.

Biološko sličan lijek – u nastavku teksta više o biološkim i biološko sličnim lijekovima.

BIOLOŠKI LIJEKOVI Biološki lijek je lijek koji sadrži jednu ili više aktivnih supstanci koje su napravljene ili izvedene iz biološkog materijala.

Neke od pomenutih aktivnih supstanci se već nalaze u ljudskom tijelu kao, na primjer, proteini: insulin, hormon rasta i eritropoetin.

Aktivne supstance bioloških lijekova su veće i kompleksnije u odnosu na aktivne supstance u konvencionalnim (nebiološkim) lijekovima.

Samo su živi organizmi u stanju da reprodukuju takvu kompleksnost.

U biološke lijekove spadaju: Biološki lijekovi • Krv i derivati plazme; • Vakcine; • Alergeni; Biotehnološki lijekovi • Rekombinantni humani proteini; • Rekombinantna monoklonska antitijela; • Proizvodi ćelijske i genske terapije.

Prvi biološki lijekovi koji su dobili dozvolu za stavljanje u promet bili su faktor rasta (rHGh), insulin, eritropoetin.

Početak razvoja biotehnoloških lijekova datira iz perioda 1982-1986. kada se krenulo s primjenom rekombinantne DNK. Od 1995. godine počinje doba rekombinantnih monoklonskih antitijela.

Biološki i biotehnološki lijekovi – razlike i izazovi u odnosu na konvencionalne lijekove a. Proizvodnja i nečistoće (proizvodnja iz živih ćelija, ili posredstvom živih ćelija; kompleksan bioproces; kompleksan postupak prečišćavanja; protein (HCP, proizvod - zavisni proteini) i DNK onečišćenja; b. Putevi primjene (i.v. i s.c.); c. Veličina i distribucija (velika molekulska masa, otežan prolazak kroz membrane i tkiva, vanćelijska aktivnost); d. Eliminacija (proteoliza „de novo“ sinteza, bubrežna – nema intoksikacije); Slika 4. Grupe bioloških lijekova

e. Stabilnost; f. Imunogenost („anti-drug“ imuni odgovor).

Složenost u proizvodnji bioloških lijekova je jedna od njihovih osnovnih karakteristika.

Dok sintetske, male molekule, možemo dobiti u laboratoriji relativno jednostavnim metodama i ponovljivost strukture koju sintetišemo je sigurna, kod bioloških lijekova ponovljivost je u velikoj mjeri nesigurna.

Gotovo da se svaka proizvodna serija jednog te istog biološkog lijeka međusobno razlikuje.

Veličina proizvodnih serija bioloških lijekova je manja u odnosu na veličinu proizvodnih serija sintetskih lijekova.

Biološke lijekove proizvode živi organizmi, a sintetski lijekovi nastaju u laboratorijskim posudama.

Biološki lijekovi su velike molekule i kao takve teško prolaze ćelijsku membranu pa dejstvo ostvaruju ekstracelularno. Kao posljedica navedenog, biološki lijekovi ne mogu oštetiti DNK te su ove molekule manje toksične i teratogene.

Sintetske molekule su male i lako prolaze ćelijsku membranu. Lako dolaze u kontakt sa DNK i ćelijskim strukturama pa odatle potiču toksični efekti i teratogeni uticaji sintetskih lijekova.

IMUNOGENOST („anti-drug“ imuni odgovor) bioloških lijekova Najveća opasnost kod bioloških lijekova je imunogenost.

75

N M K

Uneseni protein je potencijalni antigen i može izazvati imuni odgovor.

Za tretman pacijenata biološkim lijekovima od izuzetnog značaja je infrastruktura: a. pratiti način na koji djeluju biološki lijekovi na pacijenta; b. biološke lijekove treba davati samo pažljivo odabranim pacijentima.

Biološki lijekovi su pokazali efikasnost u liječenju oboljenja: a. Diabetes mellitus; b. Karcinomi različitih lokaliteta (dojka, kolon..) c. Reumatoidni artritis; d. Multipla skleroza, e. Hemofilija, f. Neplodnost, g. Hronična limfocitna leukemija, h. Chronova bolest, i. Ne-Hodgin limfom, j. Hepatitis B i C, Tabela 1. Biološki lijekovi u kliničkoj praksi

76

k. Akutna miokardijalna infrakcija, l. Akromegalija, m. Osteoporoza, n. Pagetova bolest Onkologija i biološki lijekovi Danas u onkologiji imamo tri vrste medikamentozne terapije: 1. Hemioterapija, citostatska terapija (docetaksel, pemetreksed, gemcitabin..)

2. Ciljana terapija: a. Inhibitori tirozin kinaze (erlotinib, gefitinib..) b. Inhibitori tumorske angiogeneze (talidomid..)

3. Imunoterapija a. Monoklonska antitijela (cetuksimab, bevacizumab..) - biološki lijekovi b. Genska terapija, vakcine - biološki lijekovi.

Citostatska terapija je već jako dobro poznata i već dugo prisutna u kliničkoj praksi.

Ciljanu terapiju čine male sintetske molekule koje blokiraju rad receptora čija pojačana aktivnost je zapažena u različitim vrstama karcinoma. Ujedno, pojačana aktivnost ovih receptora uslovljava aktivaciju kaskadnih signalnih puteva unutar ćelije koji kao rezultat imaju abnormalnu proliferaciju nedovoljno diferenciranih ćelija. Inhibitori protein kinaze su jedna grupa ciljanih lijekova. Oni, u intracelularnom domenu protein kinaznih receptora, vrše blokadu istih i zaustavljaju nekontrolisanu proliferaciju ćelija.

Imunoterapija Prvu generaciju imunoterapeutika činili su rekombinantni biološki lijekovi koji su bili identični proteinima u tijelu u fiziološkim uslovima.

Druga, kao i treća generacija imunoterapeutika nastala je modifikacijama koje su rađene na molekulama iz prve generacije, a sa ciljem smanjenja imunogenosti, pobolj-

N M K Tabela 2. Inhibitori tirozin kinaze kao ciljana terapija – dostupnost u EU versus BiH

ALMBIH versus EU

EU

Imatinib

Crizotinib

Gefitinib

Gefitinib

Ruxolitinib

Erlotinib

Erlotinib

Regorafenib

Sunitinib

Sunitinib

Masitinib

Sorafenib

Sorafenib

Dabrafenib

-

Dasatinib

Ponatinib

Lapatinib

Lapatinib

Trametinib

Nilotinib

Nilotinib

Cabozantinib

Temsirolimus

Temsirolimus

Ibrutinib

Everolimus

Everolimus

Lenvatinib

Pazopanib

Pazopanib

Nintedanib

-

Vandetanib

Osimertinib

-

Afatinib

Cobimetinib

-

Bosutinib

Idelalisib

Vemurafenib

Vemurafenib

Axitinib

Axitinib

Imatinib

Slika 5. Razvoj monoklonskih antitijela kroz vrijeme

Slika 6. Nove naučne discipline koje podržavaju razvoj personalizovane medicine

šanja fizičko-hemijskih i farmakokinetičkih/farmakodinamskih (PK/PD) svojstava proteina kao biološkog lijeka.

Ujedno, svjedoci smo pojave sličnih bioloških lijekova (biosimilara) ili biološko sličnih lijekova, a na tržištu vodećih

zemalja svijeta imamo pojavu i primjenu, kao i nova dostignuća na području ćelijske i genske terapije.

BIOLOŠKO SLIČAN LIJEK Biološko sličan lijek - “biosimilar medicines (similar biological medicinal products)” je lijek biološkog porijekla, sličan referentnom lijeku biološkog porijekla, koji ne ispunjava uslove za generički lijek u odnosu na razlike u sirovinama i razlike u procesima izrade tog biološki sličnog lijeka i referentnog lijeka biološkog porijekla.

Biološki slični lijekovi donose, takođe, značajne uštede zdravstvenim sistemima i omogućavaju liječenje većeg broja pacijenata, jer su njihove cijene u prosjeku najmanje 20% niže od cijena referentnih bioloških lijekova.

ERA PERSONALIZOVANE MEDICINE Naučne discipline na polju razvoja personalizovane medicine Individualne varijacije u odgovoru na lijekove su važan klinički problem i kreću se od potpunog odsustva reakcije na lijek, preko neželjenih reakcija na lijekove, do interakcija među lijekovima koji se istovremeno primjenjuju.

Iako mnogi faktori (uključujući godine starosti, funkciju organa i prirodu bolesti) mogu imati uticaja, procijenjeno je da se varijabilnost u reakciji na lijekove nasljeđuje čak i do 95%.

Genetski faktor, kao činilac koji značajno utiče na uspješnost liječenja i pojavu neželjenih efekata, predstavlja glavni predmet istraživanja farmakogenetike - posebne naučne discipline, nastale udruživanjem genetike, biohemije i farmakologije.

Medicina i dalje usmjerava terapiju ka najširoj populaciji bolesnika koji od nje mogu imati koristi, oslanjajući se na statističke analize u predviđanju ishoda lječenja.

Ipak, određeni broj bolesnika neće imati nikakve koristi od primijenjene terapije ili će biti intoksikovani.

Ispitujući genetsku osnovu koja uzrokuje individualne varijacije u odgovoru na

77

N M K Tabela 3. Monoklonska antitijela u kliničkoj praksi

EMA

FDA

ALMBIH/FZO RS*

INDIKACIJE

MONOKLONSKA ANTITIJELA rituksimab

rituksimab

rituksimab*

Ne-Hodgkinov limfom

trastuzumab

trastuzumab

trastuzumab*

Tumor dojki

alemtuzumab

alemtuzumab

alemtuzumab

Hronična limfoidna leukemija Reumatoidni artritis, spondilitis, Crohnova bolest, psorijaza, psorijatički artritis

cetuksimab

cetuksimab

cetuksimab

Kolorektalni tumor

bevacizumab

bevacizumab

bevacizumab*

Kolorektalni tumor, rak dojki i pluća

panitumumab

panitumumab

panitumumab

Kolorektalni tumor

ofatumumab

ofatumumab

ofatumumab

Hronička limfoidna leukemija

ipilimumab

ipilimumab

-

Melanom

brentuximab

brentuximab

brentuksimab

Multifokalna leukoencefalopatija

bortezomib

bortezomib

bortezomib

Multipli mijelom

pertuzumab

pertuzumab

pertuzumab

Breast Neoplasms

obinutuzumab

obinutuzumab

obinutuzumab

Leukemia, Lymphocytic, Chronic, B-Cell

dinutuximab

dinutuximab

-

Neuroblastoma

nivolumab

nivolumab

-

Melanoma, Non-Small-Cell Lung carcinom

pembrolizumab

pembrolizumab

pembrolizumab

Melanom

EMA

FDA

ALMBIH/FZO RS*

INDIKACIJE

MONOKLONSKA ANTITIJELA blinatumomab

blinatumomab

-

Precursor Cell Lymphoblastic Leukemia-Lymphoma

ramucirumab

ramucirumab

-

Stomach Neoplasms

necitumumab

necitumumab

-

Melanoma, Non-Small-Cell Lung carcinom

infliximab

infliximab

infliximab*

Crohnova bolest, reumatoidni artirtis, psorijatički artritis, psorijaza, spondilitis

certolizumab

certolizumab

-

Crohnova bolest, reumatoidni artritis

golimumab

golimumab

golimumab*

Reumatoidni artritis, spondilitis, psorijatički artitritis

ustekinumab

ustekinumab

-

Crohnova bolest, psorijatički artritis, psorijaza

tocilizumab

tocilizumab

tocilizumab*

Reumatoidni artritis, idiopatički artritis kod djece

canakinumab

canakinumab

-

Kriopirin-asocijacijski događaji, idiopatični juvenilni artritis

adalimumab

adalimumab

adalimumab

Arthritis, Juvenile Rheumatoid Arthritis, Psoriatic Arthritis, Rheumatoid Colitis, Ulcerative Crohn Disease Psoriasis Spondylitis, Ankylosing

lijekove, farmakogenetika omogućava individualizaciju medikamentozne terapije te, postizanjem optimalne efikasnosti i smanjenjem pojave neželjenih efekata lijekova, povećava mogućnost kontrolisanja i liječenja velikog broja oboljenja.

Personalizovana ili individualna medicina predstavlja najmoderniji koncept prilagođavanja i usklađivanja primjene najbolje moguće medicinske intervencije za svakog pojedinačnog pacijenta.

Primjena koncepta personalizovane medicine se odnosi i na unapređenje prevencije i liječenja bolesti.

78

Prva strategija, koju sprovode zdravstvene i naučne ustanove, podrazumijeva identifikaciju osoba sa rizikom i predviđanje rizika za pojavu bolesti među zdravim članovima opšte populacije, dok je u ustanovama u kojima se sprovodi liječenje pacijenata druga strategija usmjerena ka predviđanju uspješnosti primjene terapije, odnosno odgovora svakog pojedinačnog pacijenta na terapiju.

• Farmakogenetika je nauka koja se bavi reakcijama na lijekove i načinom na koji nasljedni faktor utiče na njih, razmatrajući ih u odnosu na efikasnost (te-

rapijski učinak), ali i u odnosu na toksičnost (pojava sporednih i neželjenih efekata). Farmakogenetika kao nauka rođena je 1950.

• Farmakogenomika se bavi farmaceutskim efektima lijeka na ćelijskom nivou i omogućava analizu interakcije lijeka i pojedinca genoma. Predstavlja primjenu tehnologija koje se bave genomom u cilju predviđanja senzitivnosti ili rezistencije koje se kod svakog pojedinačnog bolesnika mogu razviti na jedan lijek ili grupu lijekova.

• Farmakoproteomika pokazuje funkci-

N M K Tabela 4. Biološko slični lijekovi koji su dobili dozvolu za stavljanje u promet u EU versus BiH

Medicine Name

Active Substance Status ALMBIH

Biosimilar

Abasaglar (previously Abasria) insulin glargine

Authorised

yes

Abseamed

epoetin alfa

-

yes

Accofil

filgrastim

-

yes

Bemfola

follitropin alfa

-

yes

Benepali

etanercept

-

yes

Binocrit

epoetin alfa

Authorised

yes

Biograstim

filgrastim

-

yes

Epoetin Alfa Hexal

epoetin alfa

-

yes

Filgrastim Hexal

filgrastim

-

yes

Grastofil

filgrastim

-

yes

Inflectra

infliximab

Authorised

yes

Nivestim

filgrastim

Authorised

yes

Omnitrope

somatropin

Authorised

yes

Ovaleap

follitropin alfa

-

yes

Ratiograstim

filgrastim

-

yes

Remsima

infliximab

Authorised

yes

Retacrit

epoetin zeta

-

yes

Silapo

epoetin zeta

-

yes

Tevagrastim

filgrastim

Authorised

yes

Zarzio

filgrastim

Authorised

yes

Tabela 5. Pristup zamjenjivosti biološkog lijeka sa biološko sličnim lijekom od strane regulatornih tijela

U.S.-FDA

Europe- EMA

WHO

The FDA can designate a biosimilar as an interchangeable biologic when the following criteria are met: • The biologic product is biosimilar to the reference biologic product and • It can be expected to produce the same clinical results as the reference product in any given patient • For a biological product that is administered more than once to a patient, the risk in terms of safety or diminished efficacy of switching between the biosimilar and the reference product is not greater than the risk of using the reference product without such alternation or switch.

Decisions on substitution are made at national level: • UK and Belgium recommend prescribing by brand name • Spain, Germany and France prohibit automatic substitution • Ireland, Poland, Slovenia and Portugal: no clear position

The WHO does not define standards on interchangeability for biologic medicines.

It should be defined by the national authorities.

onalni aspekt različitog odgovora svakog pacijenta na primijenjenu terapiju, odnosno različitu strukturu i funkciju proteina uključenih u terapijski odgovor, a koje kodiraju različite varijante gena.

• Teranostika (terapija + dijagnostika) - predloženi proces dijagnostičke terapije za pojedinačnog pacijenta – kako testirati pacijenta na moguću reakciju kod uključivanja novih lijekova i prilagođavanje liječenja na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja.

Biomarkeri I njihova uloga u razvoju personalizovane medicine Kako bismo ciljanu terapiju učinili efikasnijom (približili je personalizovanoj terapiji) neophodno je identifikovati podgrupe pacijenata koji će najvjerovatnije imati korist od specifične terapije.

Ovaj cilj se najbolje postiže identifikacijom i potvrdom relevantnih molekularnih biomarkera, koji pokazuju ekspresiju u normalnom tkivu domaćina ili u samom tumoru.

Biomarker se može definisati kao objektivno mjeren i evaluiran pokazatelj normalnog biološkog procesa patološkog procesa ili odgovora na terapijsku intervenciju.

Biomarkeri se koriste za: • dijagnozu i prognozu bolesti, • klasifikovanje različitih podtipova nekog oboljenja, • procjenu rizika od neke bolesti, • kao i za procjenu efikasnosti i toksičnosti terapije.

Kategorije primjene biomarkera su: • Biomarkeri u ranom periodu otkrivanju bolesti – screen pacijenata na prisustvo karcinoma, • Dijagnostički biomarkeri – procjena vrste karcinoma ili utvrđivanje prisustva ili odsustva karcinoma, • Prognostički biomarkeri, • Prediktivni biomarkeri.

Vrijedi se podsjetiti da prognostički markeri daju informaciju o ishodu bolesti, nezavisno od primijenjenog tretmana, dok prediktivni markeri daju informaciju o ishodu bolesti vezano za specifičan tretman, a za koje je poželjno da su usmjereni na jedinstven molekularni element u određenom tumoru.

Zbog toga: a. prognostički markeri koriste kliničarima u donošenju odluke da li da liječe pacijenta ili ne, b. dok se prediktivni markeri koriste u odluci o tome koja se specifična terapija može koristiti.

Primjer: Ovo se široko koristi u liječenju karcinoma dojke, gdje se HER2-neu status, biomarker povezan sa lošom prognozom, koristi u odabiru pacijenata koji će imati korist od HER2-neu ciljane terapije, kao što je trastuzumab.

• Smanjenje stope smrtnosti izazvane karcinomima, • Rano otkrivanje bolesti u cilju boljiih rezultata izlječenja, • Prognoza toka bolesti, • Praćenje odgovora pacijenta na primijenjenu terapiju.

ZAKLJUČAK Biološki lijekovi su naša stvarnost i svakidašnjica, a razvoj lijekova gleda u budućnost.

Obrazovni i edukativni sistem treba osposobiti naše studente i zdravstvene stručnjake da plivaju u novim vodama koje dolaze.

Našim pacijentima omogućiti da dotaknu i osjete sadašnjost.

LITERATURA

B. Štrukelj, J. Kos. Biološka zdravila: od gena do učinkovine.

Slovensko Farmacevtsko Društvo, prva izdaja, 2007. http://www.ema.europa.eu/ema/index.jsp?curl=pages/includes/medicines/medicines_landing_page.jsp (accessed 19.04.2016) http://www.almbih.gov.ba/ (accessed 19.04.2016)

79

R

N M K

ej-Osteritov test složene figure (ROCF) i vizuo-motorni Bendergeštalt test (B-G) su dva najčešće korišćena instrumenta u neuropsihološkoj procjeni vizuo-perceptivne organizacije, vizuo-konstruktivnih funkcija te funkcije vizuo-motorne integracije.

Pored navedenih, postignuće na ovim testovima odraz je integrisanog doprinosa i drugih neurokognitivnih funkcija.

Osnovni problem našeg rada bio je ispitati u kojoj mjeri ova dva srodna instrumenta postižu dijagnostičku saglasnost u procjeni moždanih disfunkcija. Pri tome, pojam moždane disfunkcije ne razmatra se kao jednodimenzionalan koncept „organiciteta“, već se odnosi na deficite pojedinih funkija.

Osnovna pretpostavka od koje smo pošli podrazumijeva podjednaku osjtljivost oba testa na deficite onih neurokognitivnih funkcija koje se nalaze u osnovi njihove izrade. U skladu sa tim, za očekivati je da će i zdravi subjekti, sa intaktnim moždanim funkcijama, biti podjednako uspješni u izradi oba testa.

METOD Uzorak je sačinjen od 180 ispitanika koji su upućeni na pregled kod psihologa u sklopu procjene radnih i zdravstvenih sposobnosti u Centru za medicinu rada i sporta u Bijeljini. Starosna struktura uzorka kretala se u rasponu od 18 do 82 godine, od toga 13,9% ženskih i 86,1% muških ispitanika. U pogledu obrazovnog statusa, uzorak je izrazito heterogen, polazeći od ispitanika sa završena četiri razreda OŠ do ljekara različitih subspecijalnosti.

U test situaciji, mjerena je uspješnost u fazi precrtavanja modela ROCF i B-G testa, kao i vrijeme potrebno za njihovo izvođenje. Uspjeh na B-G testu ocjenjivan je prema Hat-Briskinovom sistemu od 12 bazičnih diskriminatora organske disfunkcije: 1) rotacija, 2) poteškoće sa preklapanjem, 3) simplifikacija, 4) fragmentacija, 5) retrogre-

80

Rej-Osteritov test složene figure i vizuomotorni Bender-geštalt test u procjeni moždanih disfunkcija Dragan Mitrović, 2Dunja Aleksandrovski, 3Dunja Božović

1

Zavod za medicinu rada i sporta Republike Srpske, Centar za medicinu rada i sporta Bijeljina Filozofski fakultet, Beograd 3 Udruženje za razvoj i igru „Logo-centar“, Novi Beograd 1 2

Dragan Mitrović, dipl. psiholog Rođen 1982. godine u Osijeku. Zvanje dipl. psihologa stekao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Karijeru zdravstvenog saradnika započinje kao dipl. psiholog – pripravnik u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Banjaluci 2012/2013. godine. Od 2014. godine zaposlen je u Centru Zavoda za medicinu rada i sporta Republike Srpske u Bijeljini. U daljem stručnom usavršavanju edukuje se u Centru za primenjenu psihologiju Društva psighologa Srbije u Beogradu, Centru za edukacije i istraživanja Naklade ‘’Slap’’ u Zagrebu i dr. Objavio je nekoliko autorskih i koautorskih radova. Primarne oblasti interesovanja: psihodijagnostika, neuropsihološka dijagnostika, naučnoistraživački rad.

sija, 6) perseveracija, 7) kolizija ili tendencija kolizije, 8) impotencija, 9) poteškoće sa zatvaranjem, 10) motorička inkoordinacija, 11) problemi sa uglovima i 12) kohezija.

Rezultat od pet i više grešaka smatrao se indikatorom organskog oštećenja.

Uspjeh na ROCF testu ocjenjivan je prema revidiranom Rej-Osteritovom sistemu bodovanja, kombinovanjem 18 elemenata figure koji se, zavisno od tačnosti reprodukcije, boduju u rasponu od: 0; 0,5; 1 i 2 boda. Svaki rezultat koji za više od dvije standardne devijacije odstupa od aritmetičke sredine starosne grupe kojoj ispitanik

pripada, smatrao se dijagnostički značajnim odstupanjem.

REZULTATI Rezultati prikazani u Tabeli 1. pokazuju da između postignuća na ova dva testa postoji statistički značajna i pozitivna korelacija srednje veličine ( MdROCF=33; MdB=3; ro=.47, p<.01), nešto veća za vrijeme G njihove izrade (MROCF=3’38’’, SD=1’25’’; MB-G=4’43’’, SD=1’34’’; r=.66, p<.01), dok je stepen dijagnostičke saglasnosti prema Kapa koeficijentu nešto manji ali zadovoljavajući (k=.24, p<.01), Tabela 2.

N M K Tabela 1. Spirmanov i Pirsonov koeficijent korelacije između postignuća i vremena potrebnog za izradu testova ROCF i B-G (N=180)

Postignuće

Vrijeme

ro/r

.47

.66

p

.001

.001

Tabela 2. Dijagnostička saglasnost testova ROCF i B-G kao indikatora moždane disfunkcije (N=180)

B-G ROCF

Da

Ne

Da

9 (47.4%)

10 (52.6%)

Ne

25 (15.6%)

135 (84.4%)

Broj slučajeva kod kojih su na osnovu rezultata testiranja registrovani dijagnostički značajni deficiti nešto je veći na B-G testu 35 (19.4%), u odnosu na ROCF test 20 (10.6%), Grafikon 3.

Kruskal-Volisovim testom nisu utvrđene statistički značajne razlike u postignuću na B-G testu, zavisno od obrazovanja ispitanika (x2(2, n=180)=3.55, p>.05), dok je ta razlika značajna u pogledu uspjeha na ROCF testu (x2(2, n=180)=13.1, p<.01), Grafikon 4. i 5.

Naknadne analize pokazale su značajne razlike između postignuća na ROCF testu kod ispitanika sa završenom osnovnom (Md=30, n=39), srednjom (Md=33, n=117) i višom ili visokom stručnom spremom (Md=35, n=24), p<.05.

Man-Vitnijevim U-testom nisu utvrđene

statistički značajne razlike u postignuću na B-G testu između ženskih (Md=3, n=25) i muških (Md=3, n=155) ispitanika (p>.05), dok je razlika između žena (Md=35, n=25) i muškaraca (Md=33, n=155) značajna u pogledu uspjeha na ROCF testu (U=1199, z=-3.04, p<.01), Grafikon 6. i 7.

ZAKLJUČAK Mogli bismo zaključiti da je dijagnostička saglasnost ova dva testa zadovoljavajuća, ali i dovoljno različita kako bi opravdala zasebnu primjenu svakog od njih. Drugim riječima, manji broj grešaka pri reprodukciji B-G testa povezan je sa boljim postignućem na ROCF testu, i obrnuto, što bismo mogli objasniti angažovanjem značajnog broja istih i povezanih neurokognitivnih funkcija u njihovoj izradi, bilo da se radi o zdravim

ili patološkim rezultatima. Suprotno tome, obrazovanje i pol ispitanika nisu se pokazali značajnim faktorima razlika na oba testa.

REFERENCE:

Braningen, G., Deker, S. L. (2005). Bender-Geštalt II: Bender vizualno-motorički geštalt test: priručnik. Jastrebarsko: Naklada Slap Galić, S. (2002). Neuropsihologijska procjena – testovi i tehnike. Jastrebarsko: Naklada Slap Žakić Milas, D. (2005). Bender vizualno-motorički geštalt test II. Jastrebarsko: Naklada Slap Najt, Dž.A., Kaplan, E. (2013). Priručnik o upotrebi RejOsteritova složenog lika. Jastrebarsko: Naklada Slap Ocić, G. (2012). Klinička neuropsihologija. Beograd: Zavod za udžbenike

81

N M K

UVOD: Neregulisan krvni pritisak može da bude kontraindikacija za sprovođenje opštih hidro i balneoprocedura. Zbog toga smo rešili da proverimo kakav je uticaj na vrednosti krvnog pritiska kupanje u bazenima sa sumporovitom i higijenskom vodom.

MATERIJAL I METODI: Istraživanje je sprovedeno u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju ‘’Banja Koviljača’’, Srbija, tokom 2013. i 2014. godine. U studiju je uključeno 60 pacijenata oba pola, podeljenih u dve grupe. Jedna grupa je koristila bazen sa sumporovitom termomineralnom vodom, temperature 35 C, dubine 115 cm, a druga grupa bazen sa higijenskom vodom, temperature 32 C, dubine do 140 cm. Vrednosti krvnog pritiska merene su na automatskom digitalnom aparatu marke ‘’Omron M3’’.

Merenja su vršena na levoj nadlaktici pre početka kupanja, nakon 5 minuta kupanja, na kraju kupanja u bazenu (20 minuta), kao i posle odmora od 15 min.

Rezultati su statistički obrađeni (Studentov t test i analiza varijanse) REZULTAT: Kod pacijenata koji su koristili sumporovitu termomineralnu vodu beležimo konstantan i statistički značajan pad sistolnog i dijastolnog pritiska koji je najviše izražen posle kupanja i kratkog odmora. Kod pacijenata koji su koristili hidrokinezi terapiju u termalnoj higijenskoj vodi beležimo statistički značajan pad sistolnog pritiska nakon 5 min. terapije, koji se nakon kupanja i kratkog odmora vraća na početne vrednosti; slično se dešava sa dijastolnim pritiskom samo bez statističke značajnosti.

ZAKLJUČAK: Kupanje u sumporovitoj termomineralnoj vodi ‘’Banje Koviljače’’ dovodi do opadanja kako sistolnog, tako i dijastolnog krvnog pritiska. Kupanje u toploj vodi ne treba da bude kontraindikovano kod pacijenata sa blago povišenim krvnim pritiskom.

82

Uporedna analiza uticaja balneoterapije i hidrokinezi terapije u ‘’Banji Koviljači’’ na vrednosti krvnog pritiska Aleksandar Jokić1, Aleksandra Todić1, Svetlana Čičević2, Nikola Sremčević1, Zeki Karagülle3

Specijalna bolnica za rehabilitaciju ‘’Banja Koviljača’’, Srbija 2 Saobraćajni fakultet Beograd, Srbija 3 Istanbul Medical Faculty, Department of Medical Ecology and Hydroclimatology, Turkey 1

a z

Vojnosanit Pregl 2016; 73(6): 607–608.

BOOK

REVIEW/PRIKAZ

VOJNOSANITETSKI PREGLED KNJIGE

ANTIBIOTICI Priručnik za kliničku primenu Autor: Veljko Mirović Izdavač: Data Status Mesto i godina izdanja: Beograd, 2015.

ISBN: 978-86-7478-413-6

k n j i

Antibiotici su jedna od najvažnijih grupa lekova koji se, nažalost, neretko nepotrebno propisuju i koriste. Zbog toga, svaka publikacija koja donosi preporuke o njihovoj racionalnoj upotrebi, bazirane na savremenim podacima iz relevantne stručne literature, predstavlja značajan doprinos promovisanju medicine zasnovane na dokazima koja danas predstavlja conditio sine qua non medicinske struke i nauke.

Prošle godine, u izdanju „Data Status“-a izišla je knjiga našeg poznatog mikrobiologa, prof. dr Veljka Mirovića, pod naslovom „Antibiotioci/ Priručnik za kliničku medicinu“.

Kako se iz samog naslova vidi pisan je, prvenstveno, za lekare-praktičare, dajući jasne smernice za primenu pojedinih g e grupa antibiotika i njihovih glavnih predstavnika u pojedinim indikacijama.

U knjizi, koja sadrži 383 strane, obrađene su sledeće grupe antibiotika: penicilini (prirodni penicilini, antistafilokokni penicilini, aminopenicilini, karboksipenicilini, ureidopenicilini, amidinopenicilini), kombinacije penicilina sa inhibitorima beta-laktamaza (amoksicilin/klavulanska kiselina, ampicilin/sulbaktam, piperacilin/tazobaktam, tikarcilin/klavulanska kiselina), cefalosporini (antistafilokokni cefalosporini, cefalosporini koji deluju na enterobakterije, antipseudomonasni cefalosporini, cefalosporini koji deluju na MRSA, kombinacije cefalosporina sa inhibitorima beta-laktamaza), monobaktami (aztreonam), karbapenemi (imipenem, meropenem, doripenem, ertapenem), aminoglikozidi (gentamicin, amikacin, tobramicin, netilmicin, streptomicin, kanamicin, spektinomicin), tetraciklini (tetraciklin, oksitetrciklin, doksiciklin, minociklin, tigeciklin), hloramfenikol i tiamfenikol, rifamicini (rifampicin, rifabutin, rifapentin, rifaksimin), makrolidi (eritromicin, azitromicin, klaritromicin, roksitromicin, fidaksomicin), linkozamidi (klindamicin), ketolidi (telitromicin), streptogramini (kvinapristin/dalfopristin, pristinamicin), nitroimidazoli (metronidazol, tinidazol), glikopeptidi i lipoglikopeptidi (vankomicin, teikoplanin, daptomicin, dalbavancin, oritavancin), oksazolidinoni (linezolid), fluorohinoloni (ofloksacin, norfloksacin, levofloksacin, moksifloksacin, gemifloksacin), sulfonamidi (trimetoprim/sulfometoksazol), nitrofurantoin, metenamin-maleat i metenamin-hipurat, fosfomicin, fusidinska kiselina, polimiksini (kolistin i polimiksin B), antibiotici za lokalnu primenu (bacit-

racin i gramicidin, mupirocin, novobiocin) i antimikobakterijski antibiotici I (izonijazid, rifampicin, etambutol, streptomicin, pirazinamid) i II linije (rufabutin i rifapentin, novi hinoloni, kapreomicin, viomicin, amikacin i kanamicin, paminosalicilna kiselina, cikloserin, etionamid, tiacetazoin, beta-laktami). U prikazu svakog pojedinog leka dat je kratak opis njegovog antimikrobnog spektra, farmakokinetičkih osobina, neželjenih dejstava, načina primene i doziranja, te indikacionog područja, potkrepljeno odgovarajućim podacima iz literature, uglavnom iz poslednjih 5–10 godina. Tekst je pisan lepim, ujednačenim i jasnim stilom, tako da se „lako“ čita.

Na samom početku knjige, dat je spisak korišćenih skraćenica i akronima, spisak skraćenica za neke od časopisa koji su citirani u popisu literature, kao i Indeks kliničkih indikacija za primenu antibiotika, navedenih abecednim redom, sa oznakom stranice u knjizi gde se pojedina indikacija, odnosno primena određenog antibiotika u toj indikaciji, pominju. Ovaj Indeks uveliko olakšava snalaženje u knjizi, pogotovo u situaciji kada se želi brzo doći do potrebnog podatka o prevenciji ili lečenju određene infekcije.

Na kraju knjige dat je spisak najznačajnih publikacija samog autora, prof. dr Veljka Mirovića, iz kojih se može sagledati uže područje njegovog stručnog i naučnog rada u oblasti kliničke mikrobiologije.

S obzirom na to da se antibiotici koriste gotovo u svim granama medicine, ova knjiga može da se preporuči svim zdravstvenim radnicima, bez obzira na specijalnost i mesto rada u sistemu zdravstvene zaštite, ali i studentima fakulteta iz medicinskog naučnog polja, kako na dodiplomskim, tako i na poslediplomskim oblicima školovanja.

Knjiga je štampana u tiražu od 300 primeraka, ali izdavač najavljuje i njeno elektronsko izdanje, što će, svakako, omogućiti njenu širu dostupnost svim zainteresovanim čitaocima. prof. dr Silva Dobrić Medicinski fakultet VMA Univerzitet odbrane u Beogradu

83

N M K

-

p r i k a z

k n j i g e

U organizaciji Akademije nauka i umjetnosti RS, Udruženje neurologa RS i Društva doktora medicine RS

Simpozijum i promocija knjige

K

njiga: “Kliničko ispitivanje funkcije autonomnog nervnog sistema“, autora prof. dr Vlade Đajića, akademika prof. dr Branislava Milovanovića i prof. dr Tatjane Gligorijević predstavlja jedinstveno interdisciplinarno djelo uglednih neurologa i kardiologa, koji za sobom imaju već bogatu kliničku praksu, istraživačku i pedagošku aktivnost u prilično novoj oblasti - neurokardiologiji.

Knjiga je štampana na 160 stranica. Ima 21 poglavlje. Uz tekst je dato 630 bibliografskih jedinica. Znatan broj referenci je iz 2015. godine, ali su autori dali i istorijski pregled razvoja ispitivanja funkcije autonomnog nervnog sistema. Pod atributom jedinstvena knjiga misli se i na svjetske okvire, jer je neurokardiologija relativno mlada oblast, još nepopunjena ili, bolje reći, više nego poluprazna.

Rečeno je ovo na prvom predstavljanju u Banjaluci ove jedinstvene medicinske

84

naučne monografije, kojoj u ovom broju časopisa, u ravni relevantnih recenzenata, poklanjamo pažnju. „Autonomni nervni sistem je svojevrstan softver ljudskog organizma koji upravlja radom svih organa u jednom vrlo složenom sistemu koji funkcioniše po osovini mozak-srce i efektorni organi“, riječi su prof. dr Vlade Đajića, jednog od autora ove publikacije, koji rukovodi Katedrom za neurologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Podsjeća da je prije više od dvije decenije, bilo skoro nemoguće pronaći neki pisani naučni trag u vezi s ovom medicinskom oblašću. „Poremećaji autonomnog nervnog sistema su osnova svih bolesti što ukazuje na potrebu daljeg osvjetljavanja ovog problema u cilju razvoja personalnog pristupa u liječenju bolesti na osnovu

podešavanja narušenog balansa. Shvatili su to još stari narodi prije nekoliko hiljada godina i principe liječenja zasnivali na uspostavljanju ravnoteže između polariteta koji su osnovi simpatovagalanog balansa.

Zbog toga je upravo cilj, nas autora ove knjige, bio da ukažemo kako je zapadna medicina uspjela da dešifruje ovaj kod i kvantifikuje tip poremećaja i predloži terapiju“, s ponosom ističe prof. dr Đajić.

Prof. dr Vida Demarin, doajen neurologije u regionu, recenzent knjige, na promociji je kazala da joj je nakon čitanja prva asocijacija bila da se radi o nečemu vrlo složenom sa anatomskog, ali i patofiziološkog značaja, posebno među liječnicima-kliničarima. Pohvalila je multidisciplinarni pristup s obzirom na povezanost kardiologije i neurologije kao ključnih znanstvenih disciplina u ovom

N M K K - - p rs it kr au zč nk i n js i kg ue p o v i

području i u novije vrijeme matematike i fizike kao nemedicinskih znanosti.

U komentaru ove prve “Biblije” iz kardioneurologije akademik prof. dr Miodrag Ostojić, poznato ime i u svjetskoj kardiologiji, vratio se narodnoj izreci: „Ubi ga prejaka reč”, koja zapravo ukazuje na ulogu psihičkog i fizičkog stresa na kardiovaskularni sistem. Jedno od najčešćih oboljenja, arterijska hipertenzija, u više od 90% slučajeva najvjerovatnije je rezultat poremećaja ravnoteže simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema, odnosno poremećenog balansa na moždano kardijalnoj osovini i disregulacije imunog sistema. Dijagnoze naše mladosti i autora ovih redova, kaže akademik Ostojić, sve se više vraćaju u naša razmišljanja.

Stoga ova knjiga pred nama pokušava da ovu zamagljenu i misterioznu (zbog neznanja) dijagnozu izoštri i razjasni testovima koji ispituju funkciju autonomnog nervnog sistema. Ona će sigurno biti značajan saputnik svih onih koji u žiži svog interesovanja imaju kardiovaskularnog ili neuro(psihijatrijskog) bolesnika, ali i zdrave osobe kod kojih je potrebna prevencija.

Ova knjiga će, kako i sami autori navode u predgovoru, ohrabriti i ostale praktičare, istraživače i edukatore da se upuste u sličan poduhvat. I u tome je, takođe, velika vrijednost ove knjige, poručio je akademik Ostojić, prof. emeritus Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je i aktuelni konsultant Univerzitetskog kliničkog centra RS u Banjaluci.

Značaj promociji knjige dao je i Simpozijum sa uglednim predavačima. Prof. dr Branislav Milovanović, član Evropske akademije nauka, izlagao je o temi: „Osnovi neurokardiologije“, a pomenuta gošća iz Zagreba, akademica Vida Demarin o životnom stilu i zdravlju mozga. “Od stresa do sreće, od specijalnih testova do osjećaja dobrog zdravlja - da li je to neurokardiologija”, bilo je naslovljeno predavanje akademika Miodraga Ostojića.

Simpozijum je završen izlaganjem prof. dr Vlade Đajića, neurologa iz Banjaluke, o temi: ”Kliničko ispitivanje funkcije autonomnog nervnog sistema - razvoj, tok i šta mi sad znamo o tome.” Ovome treba dodati masovnu posjećenost promociji i ovom stručnom skupu doktora medicine različitih specijalnosti, njih više od 500.

Uvodnim riječima autori i predavači bili su počastvovani od najviših republičkih naučnih i zdravstvenih instanci, akademika Rajka Kuzmanovića, predsjednika Akademije nauka i umjetnosti RS, i ministra zdravlja i socijalne zaštite u Vladi RS dr Dragana Bogdanića.

Anđa S. Ilić

Knjiga ‘’Neurološki značaj oboljenja arterija mozga’’ Autori: Prof. dr Zoran Ž. Semiz i prof. dr Slobodan Marinković

A

utori su za svoju knjigu odabrali izuzetno aktuelnu temu: Oboljenja arterija mozga i njihove neurološke implikacije. Bez obzira na ove dve ključne odrednice, tema je obrađena na multidisciplinaran način. Naime, autori su izneli relevantne činjenice u oblasti anatomije i mikroanatomije, histologije i ultrastrukture, neurobiohemije i neurofiziologije, patologije i patofiziologije, neurologije, neurohirurgije i neuroradiologije. Što je najvažnije, sve navedene oblasti međusobno se prožimaju u čitavoj knjizi.

Dat je opis svih moždanih arterija kako njihovih odnosa sa neuralnim strukturama, tako i njihove ramifikacije i područja vaskularizacije, ali ne s akademskog aspekta, već u kontekstu njihovih oboljenja i mogućih kliničkih posledica. Navedeni su i važni podaci o ekstracerebralnim sudovima, posebno o karotidnoj i vertebralnoj arteriji.

Patološke osnove cerebrovaskularnih oboljenja ne prikazuju samo ključne procese u zidovima arterija, već iznose i najmanje detalje u vezi s lezijama svake komponente arterijskog zida u okviru patoloških entiteta. S posebnom pažnjom opisane su promene u ishemijskim lezijama mozga, u zoni penumbre i u intrakranijalnim hematomima, uključujući i pojavu dve osnovne vrste edema mozga.

Neurološki aspekt cerebrovaskularnih oboljenja odlikuje se minucioznošću i perfekcionizmom i to u ovako kompleksnom domenu. Sva multidisciplinarnost knjige i povezanost anatomskih, histoloških, fizioloških i patoloških procesa, s konsekutivnim kliničkim manifestacijama, najviše je izražena u ovoj oblasti. Posebnu vrednost predstavljaju brojni ishemični sindromi kako nakon okluzije većih sudova, tako i u slučaju lakunarnih infarkta.

Precizno su navedeni načini postav-

ljanja dijagnoze raznih tipova moždanog udara, uz čest prikaz diferencijalne dijagnoze. Osim precizne kliničke slike za svaki entitet, autori su navodili i odgovarajuće laboratorijske metode, ali i tehnike snimanja.

Recenzenti, profesori Medicinskog fakulteta Univerziteta Beograd Zorica Stević i Laslo Puškaš u zaključku navode: ‘’Autri knjige ‘Neurološki značaj oboljenja arterija mozga’ očigledno su uložili veliki napor i pokazali zavidan entuzijazam da stvore značajno delo u oblasti cerebrovaskularnih bolesti. Njihovu knjigu karakteriše multidisciplinarnost, odnosno prikazivanje i preklapanje svih relevantnih i najsavremenijih činjenica s aspekta neuroanatomije, histologije, fiziologije, patologije, neurologije, neurohirurgije i neuroradiologije, koje su detaljno potkrepljene brojnim referencama i ilustrovane originalnim slikama. Knjiga je visoko dostignuće u oblasti kliničke medicine, ali daje i osnove za bazična istraživanja u oblasti neuronauka’’.

85

N M K

N

-

s t r u č n i

s k u p o v i

a Ohridu, je od 14 – 17. aprila 2016. održan IV kongres lekara opšte/porodične medicine Makedonije sa međunarodnim učešćem.

Na kongresu je bilo prisutno više od 600 učesnika iz 11 zemalja: Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Kosova, Rumunije, Slovenije, Srbije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Prisutnim gostima obratili su se dr Nada Anicin, predsednik Udruženja lekara opšte/porodične medicine Makedonije, doc. dr Goran Dimitrov, predsednik Makedonskog lekarskog društva, mr dr Lenče Neloska, potpredsednik Lekarske komore Makedonije, i dr Nikola Bakračeski, gradonačelnik Ohrida, grada domaćina.

U svom pozdravnom govoru dr Nada Anicin, između ostalog, je rekla: ”Danas sa gordošću možemo reći da je porodična medicina u Makedoniji realnost.

Sada imamo 280 specijalista porodične medicine, koji su sada naše kolege. Mi smo s njima i bodrimo ih na njihovom putu ka celokupnoj implementaciji porodične medicine u državi, no pozivamo i ostale kolege da se pridruže grupi specijalista porodične medicine i da započnu svoju doedukaciju i specijalizaciju.

Naše najveće obaveze na kojima ćemo raditi ubuduće, pored kontinuirane medicinske edukacije i profesionalnog razvoja sa poboljšanjem statusa porodičnog lekara, biće stalno poboljšanje kvaliteta rada i briga o pacijentima, dalji razvoj međunarodne saradnje na regionalnu, evropsku i svetsku.

Za vreme otvaranja kongresa sa svojim predavanjima su nastupili prof. dr Biserka Bergman-Marković na temu „Nacionalni program za prevenciju kar-

86

IV kongres lekara opšte/porodične medicine Makedonije sa međunarodnim učešćem

Porodična medicina realnost Pripremio: prim. dr Ljubin Šukriev

diovaskularnih oboljenja u Hrvatskoj” i mr dr Lenče Neloska sa temom „Unapređenje palijativne njege strateški cilj našeg zdravstvenog sistema”.

Radni dio kongresa, 15. 16. i 17. aprila odvijao se u plenarnim predavanjima, simpozijumima, usmenim predavanjima, poster sesijama i radionicama sa velikim brojem pozvanih predavača iz zemlje i inostranstva. Prezentacije su bile podeljene na tematske celine: 1. Prevencija i menadžment hronič-

nih nezaraznih oboljenja, područje gde je veliko značenje i udio porodičnog lekara, jer iz godine u godinu broj hroničnih nezaraznih oboljenja sve više raste.

2. Reforme u PZZ-u i šta one nose za porodičnog lekara, koja se odvijala kao panel sesija u koju su učestvovali predstavnici iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Slovenije, Srbije, Rumunije,Turske, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Učesnici ovih zemalja su predstavili reforme zdravstva kod njih s osvrtom na to da li su zadovoljni njima.

3. Elektronsko zdravstvo - prednosti i nedostaci, kao značajna alatka u svakodnevnom radu porodičnog lekara.

4. Palijativno zbrinjavanje - područje od velikog značaja, za kojim ćemo ubuduće imati veliku potrebu, gde je potrebna saradnja sa relevantnim državnim institucijama jer zahteva puno novca, edukovan kadar i obučene timove.

5. Mentalno zdravlje - kao oblast od velikog značenja za porodičnog lekara i kao problem je sve više prisutan kako kod nas, tako i svetu. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) od mentalnih i neuroloških poremećaja u svetu pati oko 400 miliona ljudi, sa tendencijom da se taj broj poveća za 50% do 2020. godine.

6. Slobodne teme Za vreme svečane večere dodeljene su nagrade za najbolje usmene prezentacije. Prvu nagradu dobio je doc. dr Zaim Jatić iz Bosne i Hercegovine, a druga nagrada pripala je dr Filipu Lokvenecu iz Makedonije.

Kongres je prema broju prisutnih potpuno opravdao očekivanja kako u edukativnom, tako i u organizacionom pogledu.

Udruženje doktora porodične medicine Republike Srpske, u saradnji sa sponzorima: Hemofarm, Krka, Nobel i Sanofi Aventis, uz podršku TA Istra Tours iz Doboja je organi zovalo put za 40 ljekara članova udruženja koji su bili učesnici ovog velikog skupa.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Asocijacija lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope

Z

a vreme IV kongresa Udruženje lekara opšte/porodične medicine Makedonije, ,,Asocijacija lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, u okviru svojih aktivnosti, održala je svoj redovni sastanak, kome su prisustvovali predstavnici i predsednici udruženja svih zemalja članica Asocijacije: Albanije, Bosne i Hercegovine (Federacije BiH i Republike Srpske, Bugarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije, Turske, Hrvatske i Crne Gore.

Predsednik Asocijacije prim. dr Ljubin Šukriev je u svom obraćanju podsetio da je u Ohridu pre 13 godina formirana Asocijacija lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope. Prezentovao je izveštaj o radu Asocijacije naglasivši aktivnosti koje će biti ključne u radu 2016. godine te je podneo i finansijski izveštaj za 2015. godinu koji je bio jednoglasno usvojen od prisutnih.

Prof. dr Ljiljana Kezunović iz Crne Gore i prof. dr Ljubomir Kirov iz Bugarske informisali su prisutne o predstojećoj V konferenciji Asocijacije, koja će biti održana od 25 – 28. maja 2017. u Budvi i o IV kongresu Asocijacije koji će biti održan 2018. godine u Plovdivu, kada će Asocijacija obeležiti i 15 godina od svog postojanja.

Na kraju sastanka bilo je izabrano i novo rukovodstvo Asocijacije za naredne

Novi predsednički mandat za prim. dr Ljubina Šukrieva

četiri godine. Prim. dr Ljubin Šukriev je izabran, odnosno reizabran, za predsednika Asocijacije za period do 2020. godine, jednoglasno od svih zemalja članica.

Za podpredsednike Asocijacije reizbrani su prof. dr Ljubomir Kirov iz Bugarske i prim. dr Mirjana Mojković iz Srbije. Za generalnog sekretara izabran je prof. dr Mumtaz Mazicioglu iz Turske, a za blagajnika dr Darko Ilievski iz Makedonije.

Zahvaljujući se na ponovnom izboru i ukazanom poverenju, prim. dr Ljubin Šukriev je istakao da je to za njega velika čast, ali i obaveza. Pri tom je rekao da će nastojati da ne izneveri poverenje kod ljudi koji su ga izabrali i koji su mu dali podršku.

Na kraju sastanka prikazan je kratki film o dosadašnjem radu Asocijacije, a zatim podeljene prigodne nagrade.

87

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Prvi kongres ginekologa i opstetričara RS, sa međunarodnim učešćem

Savremeni problemi u humanoj reprodukciji, akušerstvu i ginekologiji

U

posljednje dvije decenije medicina je doživjela bitnu transformaciju, a da toga nismo bili ni svjesni. Naime, od dominantnog načina odlučivanja u vidu ‘’ekspertnog’’ mišljenja i arbitrarne odluke terapeuta u vezi s izborom najbolje terapije, danas je u procesu odlučuvanja autoritativno mjesto zauzeo princip ‘’medicine zasnovane na dokazima’’.

Znači, izbor odluke traži od terapeuta da se ravna prema navodima u literaturi koji su razvrstani zavisno od vrijednosti studije, težine dokaza i iz njih izvedenih preporuka. Naravno, ovo iziskuje stalni kontakt zdravstvenih profesionalaca sa objavljenim rezultatima savremene medicine, kao i kontinuirano praćenje nove literature. Druga važna promjena desila se na nivou uvažavanja uticaja pacijenta na postupak liječenja. Ako smo prijašnjih desetljeća bili impresionirani novim tehnologijama ili razvojem novih lijekova, ovo desetljeće je pod znakom nove generacije potencijalnih korisnika zdravstvenih usluga, stasalih pod uticajem elektronskih medija i interneta. Oni su pomjerili njihovo znanje o uzroku i 88

liječenju pojedinih bolesti i samim tim ukazali na potrebu uvažavanja participativnog modela zajedničkog odlučivanja.

U praksi, to znači uvažavanje pacijenta kao centralne osobe u procesu liječenja, respektovanje njegovih ličnih preferencija, potreba i vrijednosti, odnosno prihvatanje činjenice da pomenuta prava pacijenata vode cjelokupan tok kliničkog

Prof. dr Vesna Ećim-Zlojutro i prof. dr Babill StrayPedersen

odlučivanja. Ove tvrdnje su formirale tok rasprave na Prvom kongresu ginekologa i opstetričara RS sa međunarodnim učešćem koji je od 21-24. aprila ove godine održan u gradu Banjaluka, uz agilnu organizaciju ovog strukovnog republičkog udruženja personalizovanog u prof. dr Vesni Ećim-Zlojutro. Pažnje su vrijedni svi radovi, ali je, ipak, prof. dr Veljko Vlaisavljević sa Univerziteta iz Ljubljane i Zavoda za biomedicinska istraživanja u glavnom gradu Republike Slovenije smjelo progovorio o današnjoj komercijalizaciji medicine i to u veoma osjetljivoj oblasti kao što je humana reprodukcija.

Tačnije, naslov njegovog rada bio je: ‘’Reproduktivna medicina između znanosti i komercijalizacije’’.

Metoda oplodnje izvan tijela koja je na početku primjene po uspješnosti jedva zavrijedila naziv terapeutske metode (0,5 uspješnost u periodu rođenja prve bebe 1978. godine) postala uspješna metoda za liječenje neplodnosti, a u mnogim slučajevima i jedina mogućnost. Metoda danas postiže prosječnu uspješnost na prenos zametka više od 30-40% i tako

N M K

postaje uspješnija, mjereno stopom začeća na ciklus, nego što je to spontano začeće u bilo kojem reproduktivnom razdoblju života. Tehnike asistirane reprodukcije još u nekim sredinama doživljavaju skeptičan prijem i djelomično odbijajući stav iz dva razloga. Prvi je zbog procjene nevažnosti doprinosa metoda medicinski potpomognute oplodnje u svjetlu prirasta stanovništva u nekim sredinama. Po njima, trebalo bi da veća pažnja bude namijenjena programima planiranja porodice, a ne liječenju neplodnosti. Zbog visokih troškova liječenja ovim metodama i ograničenih finansijskih sredstava zdravstva, mnoge sredine nisu u mogućnosti da izdvajaju sredstva potrebna za liječenje neplodnosti pošto ih nema ni za rješavanje prioritetnijih područja zdravstvene zaštite stanovništva. Drugi važan uzrok negativnog stava je komercijalizacija ove grane medicine, podvlači prof. dr Vlaisavljević.

Javnost (pacijenti) trebalo bi da imaju mogućnost, ali i pravo, da budu pravilno informisani o vjerodostojnosti podataka centra za medicinski podpomognutu oplodnju(MPO), odnosno načinu sakupljanja podataka i provjere njihove tačnosti, kao i kontrole nad izvođenjem prikupljenih podataka, ali i kvalifikacijama zaposlenih (ginekologa, embriologa, sestara) za subspecijalističku djelatnost na području reproduktivne medicine. Nove tehnologije u reproduktivnoj medicini često se usvajaju bez dokaza o njihovoj efikasnosti. Često i ‘’stare’’ tehnologije postaju ponovna ‘’otkrića’’ ili se njihova upotreba opravdava redefiniranjem njihove uspješnosti ili mehanizama djelovanja na neku od faza oogeneze i imlantacije. Po drugoj strani, uspješnost liječenja tehnikama asistirane reprodukcije ne prelazi 50% što znači da je na granici prihvatljivog za pacijenta (često se interpretira nedostatkom sreće) i željom da se drugi put u terapiji učini neki novi iskorak.

Nije jasno da li je gubitak od skoro 95% jajnih stanica koje se proizvode u stimulisanom postupku MPO odraz prirodnih mehanizama gubitka stanica i embriona ili bi bilo moguće ovaj omjer promijeniti upotrebom novih laboratorijskih tehnologija. Nažalost, brojne metode kojima je moguće pratiti viabilnost gameta u praksi nisu upotrebljive, zaključuje iskreno ovaj vrhunski regionalni stručnjak za oblast humane reprodukcije, koju danas dehumanuzuju bizarne reklame i pohlepa za što većim profitom. Pa ko onda kaže da zdravlje nema cijenu?

Anđa S. Ilić

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Prvi ovogodišnji sastanak Udruženja transfuziologa RS

Murex – Elisa testovi Pripremila: Dr Veselka Ćejić, predsjednik Udruženja transfuziologa RS

T

ransfuzijska djelatnost je od opšteg interesa kojom se obezbjeđuju dovoljne količine bezbjedne krvi i komponenti krvi potrebnih za liječenje pacijenata u Republici Srpskoj (Zakon o transfuzijskoj djelatnosti – „Sl. gl.“ br.44/15).

Prema Zakonu, Zavod je dužan da uradi određena laboratorijska ispitivanja za svaku jedinicu krvi - testiranje na krvlju prenosive bolesti (hepatitis B, hepatitis C, HIV/AIDS i sifilis), ABO i RhD krvna grupa i skrining klinički značajnih antitijela. U svom radu, transfuziološke ustanove se oslanjaju na Direktive 2005 /62/EK i Preporuke EU koje definišu standarde kvaliteta i sigurnosti za prikupljanje, ispitivanje, preradu, skladištenje i distribuciju krvi i njenih komponenti.

Pronalaženje i sprovođenje mjera za sprečavanje infekcije jedan je od najznačajnijih zadataka transfuziologije. Rizik od transfuzijski transmisivnih infekcija zavisi od zastupljenosti infektivnog agensa u opštoj populaciji (naročito u populaciji dobrovoljnih davalaca krvi) i postojanja ili odsustva imuniteta primalaca prema infekciji. Proritet u primjeni transfuzije krvi kod pacijenata uvijek je usmjeren na maksimalnu bezbjednost primijenjene krvi, pa je zato potrebno osigurati kvalitet skrininga svih doza krvi na prisustvo markera krvlju prenosivih bolesti. Testiranje krvi je automatizovano i koriste se najosjetljiviji skrining testovi, po visokim standardima sigurnosti i kvaliteta,visoke osjetljivosti i specifičnosti. Mogu se koristiti samo testovi koji su licencirale ili ispitale i odobrile odgovorne državnezdravstvene ustanove. Proizvođač mora imati cijeli sistem kvaliteta, sertifikovan od ovlaštene ustanove. U EU ovi testovi se smatraju in vitro dijagnostičkim sredstvima i imaju oznaku CE. Prisustvo antigena ili antitijela uzročnika bolesti otkrivamo skriningom krvi davalaca upotrebom različitih enzimo-imunskih testova (EIA) i testova ChLIA (metoda hemiluminiscencije).

Princip EIA i ChLIA je zasnovan na specifičnom prepoznavanju antigena ili antitijela.

Poboljšanja u performansama testa, naročito EIA, su takozvane ,,generacije“ testova. Mi koristimo četvrtu generaciju EIA, tzv. kombinovane testove (antigen/antitijelo) koji su mnogo osjetljiviji i znatno skraćuju „window“ period u odnosu na ranije generacije EIA. Oni mogu obezbijediti veliku pouzdanost i sigurnost u otkrivanju markera/uzročnika krvlju prenosivih bolesti, posebno u zemljama sa skromnijim finansijskim resursima. Za direktnu detekciju virusa koriste se molekulski testovi koji otkrivaju prisustvo RNK ili DNK virusa tehnikom lančane reakcije polimeraze (Polymerase chain reaction - PCR ili Nucleic acid amplification technology – NAT). Potvrdni testovi su ključni za definisanje infektivnog statusa davaoca i njegovo epidemiološko praćenje.

S obzirom na to da je testiranje krvi na krvlju prenosive bolesti nezaobilazna karika savremenog transfuzijskog liječenja mi smo odlučili da i tema našeg prvog ovogodišnjeg sastanka Udruženja transfuziologa Republike Srpske bude posvećena upoznavanju sa novim EIA testovima – Murex. Sastanak je održan u sali Komore doktora medicine 15.3.2016. u Banjaluci. Predavači iz Italije Emanuele Cesale Ros – biolog, i Angela Cucchietti - biotehnolog farmaceut, su nas putem svojih izlaganja upoznali sa svim karakteristikama Murex testova kao i istorijskim razvojem firme „DiaSorin“.

Održana su sljedeća predavanja: „DiaSorin“ History, Evolution of the tests, Installed base (Murex Elisa and LXL), Success Stories (2 for LXL and 2 for Murex ELISA), Products (ELISA and LXL) Firma „DiaSorin“, sa sjedištem u Italiji, je globalni lider u polju biotehnologije sa preko 40 godina iskustva u razvoju, proizvodnji i prodaji reagenasa za in vitro dijagnostiku širom svijeta.

89

N M K

T

-

s t r u č n i

s k u p o v i

radicionalni Stručni sastanak Udruženja hirurga RS ove godine organizovan je sa Republičkim udruženjem gastroeneterologa i hepatologa, jer se pokazalo da savremena medicina sve veći značaj daje multidisciplinarnom pristupu. Možda to najbolje ilustruje izbor tema uvodnih predavanja uglednih stručnjaka iz regiona: Prof. dr Ines Mrakovčić-Šutić, Zavod za fiziologiju, imunologiju i patofiziologiju Medicinski fakultet Sveučilišta u Rijeci, koja je govorila o molekularnim i imunološkim osobinama karcinoma želuca i intracelularnim onkogenim putevima kao mogućim terapijskim ciljevima. Akademik prof. dr Predrag Peško, dominantan u oblasti hirurškog liječenja karcinoma jednjaka i želudca u zdravstvenom sistemu Srbije, svoje izvrsno praktično iskustvo prenio je i u RS, odnosno u bolnicu u Nevesinju. U ime resornog ministarstva u Vladi RS, kao pokrovitelja pomenutog skupa, ministar Dragan Bogdanić je pohvalio tim akademika Peška koji u ovoj novoj bolnici u Hercegovini probleme hirurgije digestivnog trakta rješava najsavremenijim metodama. Iz tog razloga odlazak pacijenata u neke druge vrhunske centre postaje nepotreban, što mogu biti značajne uštede za zdravstveni sistem RS. U tom kontekstu prof. dr Mirko Stanetić, aktuelni direktor Univerzitetskog kliničkog centra RS u Banjaluci, takođe pokrovitelja, podsjetio je da digestivna hirurgija zahtijeva angažovanje većeg broja zdravstvenih profesionalaca, jer je očigledna tendencija rasta oboljelih. Naglasio je, takođe, da digestivnu hirurgiju treba razvijati u regionu gdje su najbolji stručnjaci i zdravstvena infrastruktura i da se to u skorijoj budućnosti očekuje od bolnice u Nevesinju. Preciznost u dijagnostici ovih oboljenja omogućilo bi osnivanje genetske laboratorije, istakao je prof. dr Zdravsko Marić, predsjednik Udruženja hirurga RS, uz ilustraciju dostupnih podataka: U RS na godišnjem nivou oboli 37 lica od karcinoma želuca na 100.000 građana, što je, ipak, visok procenat. Prosječno preživljavanje je od 2-3 godine, čemu je uzrok kasni stadijum bolesti prilikom otkrivanja ovog oboljenja. Stoga je okupljenim učesnicima - medicinskim stručnjacima iz oblasti hirurgije, anestezije i ostalih zainteresovanih specijalnosti privuklo pažnji predavanje prof. dr Srđana Đuranovića iz Klinike za gastroenterohepatologiju Kliničkog centra Srbije o screeningu i dijagnostici karcinoma jednjaka i želuca. Ova oblast, medicinska onkologija u 90

XVI stručni sastanak sa međunarodnim učešćem Udruženja hirurga RS

Karcinom jednjaka i želuca: Genetika, screening, dijagnostika i terapija

zdravstvenim ustanovama RS, postaje sve više polje istraživačkog rada o čemu svjedoče i predavanja dr Gordane Marić, iz Klinike za onkologiju UKC RS, o temi: Neoađuvantna i ađuvantna terapija karcinoma jednjaka i želuca, dok

je njen kolega dr Goran Marošević, iz Centra za radioterapiju IMC Banjaluka, predstavio rad koji se odnosi na konkomitantnu hemoradioterapiju tumora gornjeg probavnog trakta.

Anđa S. Ilić

N M K

U

Lisabonu, Portugal, održan je 20.

Evropski kongres fizikalne medicine i rehabilitacije. Tokom rada kongresa prezentovana su najnovija naučna i tehnološka dostignuća u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije prezentovana kroz 123 predavanja evropskih i svjetskih stručnjaka iz ove oblasti te kroz 301 oralnu i 383 poster prezentaciju.

Evropsko udruženje fizikalne i rehabilitacione medicine - European Society of Physical and Rehabilitation Medicine (ESPRM) osnovano je 2003. godine. Ovo udruženje nastavlja rad Evropske federacije fizikalne i rehabilitacione medicine, asocijacije koja je formirana 1963. godine i koja je u početnom periodu rada okupljala samo pet nacionalnih udruženja. Prerastanjem u ESPRM ova asocijacija okuplja 21 nacionalno udruženje. U početnom periodu rada, utiče da fizikalna medicina i rehabilitacija dobiju značajnu ulogu i odgovornost u zdravstvu mnogih zemalja Evrope.

aktivnosti u oblasti istraživanja, obrazovanja i inovacija te porasta “međusobnog osjećaja” među građanima Evrope s obzirom na zdravstvene potrebe uopšte, posebno rehabilitacije.

Zbog navedenog kao i drugih interesnih momenata, 2003. godine je osnovano Evropsko udruženje, za čije su članstvo dostupna pojedina specijalizovana

Dolazak u Kongresni centar ‘’Estoril’’, Lisabon, registracija i fotografija za uspomenu mr sc. Dijana Đurić, psiholog, mr sc. Goran Savić, logoped, Leonida Krminac, dipl. med. sestra, i prof. dr Gordana Stefanovski, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

Pored učešća u radu kongresa našlo se vremena i za opuštanje i šetnju obalom Atlantika

Zbog velikog broja zemalja i organizacione složenosti, Federacija postaje neprikladna. Pojavom mnogih važnih elemenata koji su pretpostavka stvaranja nove asocijacije dolazi do stvaranja novog sistema organizovanja kroz ESPRM. Na to je posebno uticala integracija evropskih zemalja, uz istovremeni porast složenosti institucionalnih, društvenih i naučnih odnosa, povećanje društvene

-

K o n g r e s i

gati u ESPRM ispred Republike Srpske su bili mr sc. dr Nataša Tomić i mr sc. dr Dragana Dragičević-Cvjetković.

U radu 20. kongresa ovog udruženja učestvovala su četiri stručnjaka iz Republike Srpske, svi iz ZZFMR „Dr Miroslav Zotović“, Banjaluka. Ovaj miltidisciplinarni tim stručnjaka prezentovao je svoje radove iz različitih oblasti rehabilitacije (fizikalne medicine, psihologije, zdravstvene njege i logopedije).

1. Balneotherapy in Republic of Srpska (Balneoterapija u Republici Srpskoj), Stefanovski Gordana1, Stefanovski Mihajlo2, 1 IPMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’, Banjaluka, 2 Hospital for PMR Mlječanica spa, RS, BiH. 2.Importance of personal resources in psychosocial reintegration of persons with amputation of lower limb (Značaj ličnih resursa u psihosocijalnoj reintegraciji osoba sa amputacijom donjih ekstremiteta), Dijana Đurić, IPMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’, RS, BiH. 3. The ability of patients after stroke to maintain personal hygiene at the beginning and the end of rehabilitation (Sposobnost održavanja lične higijene bolesnika sa moždanim udarom na početku i na kraju rehabilitacije), Leonida Krminac, Vojo Buzadžija, Goran Savić, Slobodanka Vukšić, IPMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’, RS, BiH. 4. Maximum phonation time at patients with Parkinson’s disease (Maksimalno vrijeme fonacije kod pacijenata sa Parkinskonovom bolešću), Savić Goran, Dijana Đurić, Vojo Buzadžija, IPMR ‘’Dr Miroslav Zotović’’, RS, Bi H. Prezentovani radovi su objavljeni u knjizi sažetaka kongresa, u časopisu European journal of physical and rehabilitation medicine, Mediterranean journal of physical and rehabilitation medicine formerly Europa medicophysica, vol.52. suppl.1 No.2, april 2016. god.

Održavanje sljedećeg 21. kongresa ESPRM je planirano u periodu od 1 - 6. maja 2018. god. u Vilnius-u, Lithuania.

područja fizikalne medicine i rehabilitacije, iako je učešće nacionalnih društava i dalje je centralni element interesnog povezivanja u ovu asocijaciju.

Danas ESPRM u svom sastavu ima 34 nacionalne asocijacije iz Evrope, među kojima se nalazi i Republika Srpska.

Od 2016 godine Republiku Srpsku u ESPRM predstavlja prof. dr Gordana Stefanovski. U prethodnom mandatu dele91

N M K

K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ompanija “Turistička prizma”, u saradnji sa Centrom za razvoj turizma Srbije, uz podršku vlade Autonomne pokrajine Vojvodine i grada Novog Sada, 2015. godine je pokrenula regionalnu konferenciju “MedTravel”, imajući u vidu da su primarni problemi u razvoju zdravstvenog turizma u Jugoistočnoj Evropi kako doći do tražnje koja sve više raste, kao i koje usluge ponuditi, kako organizovati putovanje i kako smanjiti rizike koje ovaj specijalni oblik turizma sa sobom nosi.

Konferencija “MedTravel 2016” održana je 9. i 10. maja u Srbiji u Kongresnom centu “Master” u Novom Sadu.

Brojni učesnici iz regiona, turističke i medicinske kompanije, u ova dva dana imale su priliku da naprave nove poslovne kontakte, razmene ideje i iskustva i usvoje nova znanja koja će im pomoći da unaprede svoje poslovanje.

Na događaju je ove godine učestvovalo oko 100 kompanija, izlagača i posetilaca, iz osam zemalja, kao i 20 predavača iz regiona i šire. Događaj su otvorili Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, Predrag Gluhaković, ministar trgovine i turizma Republike Srpske i Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Vlade AP Vojvodine te Đorđe Mihajlović, direktor Turističke prizme. Kako je izjavio Ferenc Vicko, zdravstevni turizam je prvo ekonomski interes - ako možete dobiti sličnu uslugu istog kvaliteta po nižoj ceni, iskoristićete priliku i provesti negde određeni period, dobiti željenu uslugu, a usput i videti i doživeti novu destinaciju. S druge strane, kod nas je trenutno jedan od problema akreditacija, u smislu evropskih i svetskih standarda, kako bismo mogli klijentu pokazati da razlika u ceni ne umanjuje kvalitet usluga koje mogu ovde dobiti i da taj kvalitet zaista odgovara onom koji oni očekuju. Đorđe Mihajlović je rekao: “Kada dođe do

92

2. konferencija zdravstvenog turizma Jugoistočne Evrope

“MedTravel 2016” Pripremio: Nikola Mihajlović

lekarske greške i komplikacija počinju problemi - zato su bitna pitanja kako je stranac zaštićen, ko ga je osigurao, ko može da se bavi zdravstvenim turizmom itd. Medicinske kompanije hoće da se bave medicinom, ali neko treba da tog pacijenta i dovede i bude uz njega. Često je slučaj u zdravstvenom turizmu da nisu u pitanju ležeći pacijenti, čime se otvara prostor za prodaju dodatnih usluga te smo se zato odlučili na organizaciju ovakve konferencije s ciljem zbližavanja turističke i medicinske industrije u regiji”.

U dva dana održano je ukupno pet panela na aktuelne teme. S predavačima iz Srbije, Slovačke, Hrvatske, BiH i Crne Gore diskutovalo se o temama kako zemlje jugoistočne Evrope mogu da dođu do inostranih klijenata, o standardima, sertifikaciji i rizicima, pozicioniranju destinacija na međunarodnom tržištu, te uticaju zdravstevnog turizma na razvoj specijalnih bolnica i lečilišta kao i na hotelsku idustriju. Uz koferenciju,

održani su i brojni sastanci “jedan-najedan” u okviru Workshop-a, poslovnog dela događaja, gde učesnici imaju priliku da se upoznaju sa potencijalnim partnerima i u toku samog događaja dogovore prve poslove.

Jedan od ključnih predavača bio je Daniel Shaw iz Global Clinic Rating-a iz Slovačke, koji je predstavio svoj koncept “4 stuba izvrsnosti Klinike” (4 Pillars Of Clinic Excellence), praktični standard za procenu i unapređenje klinika koji su prihvatili kako pacijenti, tako i vlasnici klinika. Global Clinik Rating, čiji je Shaw ambasador, je novi koncept praćenja kvaliteta rada klinika, baziran na iskustvima klijenata kroz analizu “big data” koji je podržao Google i koji prati podatke preko 410000 kilinka i bolnica širom sveta. Takođe, g-din Shaw je učestvovao i na panelu posvećenom problemu privlačenja inostranih pacijenata u zemlje jugoistočne Evrope. “Uvek se putovalo zbog banja i wellness-a, možda poslednjih stotinu godina postoji dentalni turizam, ali glavni bum su bebe. Ljudi žele da imaju decu, a uviđaju da je sve teže to ostvariti i putuju širom sveta do centara gde mogu dobiti takvu medicinsku uslugu. Druga stvar koja je u usponu je kancer - sve je više specijalizovanih centara u različitim delovima sveta koji leče malignitet na bolji način nego na zapadu,” smatra Daniel Show.

Prema rečima jednog od predavača Aleksandra Seničića, direktora YUTA-e (Asocijacija turističkih agencija Srbije), zdravstevni turizam jeste izazov ali i novi turistički proizvod koji poslednjih nekoli-

N M K

ko godina određeni broj turističkih agencija sve više razvija te da veruje da će, uz saradnju sa referentnim instucijama i uz iskustva zamalja u regionu, doći do povećanja gostiju vezanih za ovaj vid turizma u 2017. i 2018. godini.

Tokom konferencije, diskutovalo se obrojnim temama, a ukupni zaključak je

U

druženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske i Klinika za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i ove godine su tradicionalno po 24-ti put organizovali stručni skup pod nazivom Majski pulmološki dani. Majski pulmološki dani 2016. su održani na Jahorini, u hotelu “Termag”.

Na ovogodišnji skup pristiglo je čak 250 stručnjaka ne samo iz oblasti pulmologije, već i iz drugih grana medicine. Ovogodišnje Majske pulmološke dane obilježila su predavanja i prezentacije radova najeminentnijih stručnjaka kako iz RS i FBiH, tako i iz svih zemalja nekadašnje Jugoslavije. O značaju skupa svjedoči i dolazak profesora Jeana Bousqueta, koji je prvo ime Evrope u oblasti pulmologije, a koji je održao plenarno predavanje o najsavremenijim metodama u liječenju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća i tako svoje znanje prenio ovdašnjim kolegama. Među učesnicima su, naravno, bili i ljekari Klinike za plućne bolesti UKC RS, a sa skupa su se vratiti sa novim znanjima i vještinama, veoma značajnim, ako u obzir uzmemo poražavajuću statistiku koja ide u prilog tome da će hronična opstruktivna plućna bolest 2020. godine biti treći uzročnik obolijevanja i smrtnosti na svijetu, nakon kardiovaskularnih i malignih oboljenja. U Univerzitetskom kliničkom centru RS dijagnostika i liječenje, kada je o pulmologiji riječ, ne zaostaju za svijetom, odnosno pacijenti se liječe po svim savremenim smjernicama.

Pošto Klinika za plućne bolesti vrši kompletnu dijagnostiku i gotovo sve terapijske usluge, svega nekoliko pacijenata je

da iako region Jugoistočne Evrope ima konkurentne cene, kvalitetne medicinske i turističke usluge, ali da je potrebno značajno poraditi na poverenju klijenata kao i na stalnom usavršavanju i edukaciji kako bismo imali šansu da nastupimo na međunarodnoj sceni. Takođe, za značajan napredak u privlačenju stranih pacijenata

-

s t r u č n i

s k u p o v i

potrebno je poraditi na dostupnosti informacija, akreditaciji i olakšati putovanje do željenih destinacija u regionu. Prema rečima Marine Delić, direktorke Instituta “Dr Simo Milošević” iz Crne Gore: “Imamo prirodne faktore, imamo tradiciju, imamo znanje. Idemo ka tome da postanemo prepoznatljiv region zdravstvenog turizma”.

Jahorina, 26-28.5.2016.

24. majski pulmološki dani

ove godine poslano izvan RS. Tema ovogodišnjih Majskih pulmoloških dana bila je ’’Multidisciplinarnost u pulmologiji’’ jer ova nauka danas ne može bez multidisciplinarnog pristupa pa su tako učesnici skupa, koji su prezentovali svoje stručne radove, bili iz različitih oblasti medicine.

Pulmologija je evoluirala u izuzetno snažnu granu medicine, koja je ravnopravna s drugim internističkim granama pa se, između ostalog, bavi i liječenjem vaskularnih oboljenja pluća, hroničnih nezaraznih bolesti te malignih bolesti.

Doprinos Udruženja pulmologa/pneumoftiziologa RS ogleda se i u činjenici da stoji iza stručnog skupa koji je jedinstven po tome što mu je ishodište prezentovanje vlastitih, originalnih radova, bilo da su naučnog, stručnog ili revijalnog karaktera. Prije samog skupa, kako je to dugogodišnja praksa, izdaje se

stručni časopis “Respiratio”, čiji je glavni i odgovorni urednik prof. dr Peđa Kovačević. Vizija – da se ostavi pisani trag o svim informacijama koje se prezentuju na Majskim pulmološkim danima – svaki put je ispunjena. Riječ je o časopisu stručnih radova koji živi u kontinuitetu i prerastao je u savremeni stručni časopis.

Osim toga, razmišlja se o objavljivanju časopisa “Respiratio” dva puta godišnje jer je interesovanje veliko. Medicinski fakultet u Banjaluci, ali i drugi fakulteti u BiH i okruženju, prepoznali su ovaj časopis kao relevantan izvor informacija. Svi učesnici dobiju kompletan odštampan materijal sa stručnim radovima, koji će, po okončanju skupa, moći da pročitaju u obliku najnovijeg izdanja časopisa “Respiratio”, kao i u elektronskom izdanju, na stranici www.respiratio.info.

Služba za odnose s javnošću UKC RS

93

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U

“Banji Vrućici”, Teslić, od 13-15. maja 2016. godine održan je IV kongres kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem.

Kongres je bio opšteg tipa, obuhvatao je sve aktuelne teme iz kardiologije, a posebno interesovanje je bilo za ishemijsku bolest srca, invazivne i neinvazivne dijagonostičke procedure, epidemiologiju i preventivnu kardiologiju, urođene srčane mane, valvularne mane, bolesti perikarda, hipertenziju, kardio-

Teslić, maj, 2016.

IV kongres kardiologa Republike Srpske Pripremio: mr sc. dr Dragan Unčanin

hirurško zbrinjavanje kardiovaskularnih bolesnika, poremećaje srčanog ritma, rahabilitacijau kardiovaskularnih bolesnika, neobične rijetke slučajeve iz kardiološke prakse. Kongres se sastojao od plenarnih sesija - najvažnije kliničke teme “state of the art” predavanja vodećih domaćih i stranih eksperata, fokus sesija – detaljno obrađuju neki klinički ili bazični model, predavanja internacionalnih eksperata, usmena saopštenja originalnih radova i poster sesija. Posebna pažnja je bila posvećena prezentaciji novih preporuka Evropskog udruženja kardiologa ili Američkog koledža za kardiologiju i Američke asocijacije za srce koje su publikovane u posljednje dvije godine.

Skup su podržali Vlada Republike Srpske, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, Ministarstvo turizma, Ministarstvo nauke, Akademija nauka i umjetnosti RS, Odbora za kardivaskularnu patologiju, Medicinski fakultet i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Kao i prethodnih godina, generalni sponzor je bio “Hemofarm”, a organizaciju kongresa 94

su potpomogli “Krka”, “Bayer”, “Sanofi avensis”, “Bosnalijek”, “Inphram”, “Pfizer”, “Medtronic” i “Alvogen” na čemu se svima od srca zahvaljujemo.

U radu kongresa je učestvovalo oko 300 ljekara, prije svega kardiologa RS, internista, specijalista porodične medicine - opšte prakse, studenata, medicinskih sestara i tehničara.

Aktivno učešće je upriličio i veliki broj međunarodnih predavača Nathan Wong (USA), Ian Graham (Irska), Jane

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Someville (UK) Andreas Zukermann (Austrija), Laszlo Saghy (Mađarska), Beatrice Amann Vesti (Švajcarska), FBiH, Srbije i ono na što smo posebno ponosni je činjenica da je najveći broj predavača bio iz RS, UKC RS, Bijeljina, Zvornik, Kasindo…

U okviru kongresa održan je Simpozijum odbora KVB ANURS na kome je predsjednik ANURS-a akademik Rajko Kuzmanović uručio insigniju i povelju prof. dr Nathanu Wongu za inostranog člana ANURS-a.

U tri dana trajanja kongresa je izloženo preko 120 oralnih prezentacija i dvadesetak postera.

IV kongres kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem je u potpunosti bio uspješan, učesnici i gosti su bili zadovoljni izborom tema i kvalitetom izloženih prezentacija. Gosti iz inostranstva i Srbije su bili oduševljeni ljubaznošću i profesionalizmom domaćina.

Uspjeh IV kongresa kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem nije pomutila činjenica da ga nijedna medijska kuća Republike Srpske nije popratila.

Sljedeći kongres je planirano da bude održan 2020. godine.

95

N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

periodu od 24. do 26. maja 2016. godine u Beču (Austrija) je održana trodnevna radionica o bezbjednosti vakcina i kontraindikacijama za njihovu primjenu za menadžere programa imunizacije i vodeće kliničare, pod nazivom WHO Regional Workshop on Vaccine safety and contraindications against vaccination. Radionicu je organizovala Evropska kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije, a prisustvovali su joj predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Estonije, Gruzije, Latvije i Makedonije.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske za učešće na navedenoj radionici je imenovalo dr Bosu Đajić u ime Doma zdravlja Banjaluka, dr Ljubu Višekrunu i dr Brankicu Malešević u ime Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske te dr Jelu Aćimović u ime Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske.

Radionica je organizovana kako bi se poboljšalo znanje učesnika o bezbjednosti vakcina i kontraindikacijama za vakcinaciju, kao i razumijevanje važnosti pravovremene vakcinacije djece sa posebnim ili hroničnim oboljenjima i stanjima. Cilj radionice je bio da se pripreme ključne osobe koje će svoje znanje o bezbjednosti vakcina i kontraindikacijama za njihovu upotrebu moći prenijeti zdravstvenim radnicima koji učestvuju u procesu vakcinacije, kako bi se smanjili propusti u kompletiranju kalendara imunizacije djece zbog lažnih kontraindikacija.

Predavači na radionici su bili eminentni stručnjaci iz oblasti infektivnih bolesti u pedijatriji, pedijatrijske intenzivne njege i neuropedijatrije, kao i predstavnici Svjetske zdravstvene organizacije.

Radionicu je vodio prof. dr Federico Martinon-Torres, šef Odjeljenja za dječje infektivne bolesti i vakcinaciju i konsultant dječje intenzivne njege Univerzitetske kliničke bolnice Santiago de Compostela u Španiji. On je održao predavanja o poznatim i neočekivanim dobrobitima vakcinacije, uspjesima koji su postignuti zahvaljujući procesu vakcinacije, stvarnim kontraindikacijama i stanjima koja se često proglašavaju kontraindikacijom za vakcinaciju, iako to nisu, činjenicama i mitovima vezanim za imunizaciju, činjenicama vezanim za neželjene događaje nakon vakcinacije itd. Rad u okviru radionice je bio interaktivan, kroz prikaze slučajeva i grupne diskusije.

Dr Irene Rivero, pedijatar Odjeljenja za infektivne bolesti i vakcinaciju Univerzitetske kliničke bolnice Santiago de 96

Beč, 24-26. maja 2016.

Radionica o bezbjednosti vakcina

Compostela u Španiji, je održala edukaciju o vakcinaciji u posebnim stanjima, kao što je vakcinacija djece sa hroničnim oboljenjima, djece sa imunodeficijencijama, prematurusa, vakcinacija trudnica itd, uključujući vrlo značajne praktične savjete vezane za proces vakcinacije.

Prof. dr Colin Kennedy, profesor neurologije i pedijatrije na Univerzitetu Southampton u Velikoj Britaniji, je održao predavanje o neurološkim aspektima imunizacije, uključujući vakcinaciju DTP, MRP i polio vakcinama, kao i o pristupu vakcinaciji djece sa neurološkim problemima, što je oblast u kojoj postoje brojne kontroverze.

Između ostalog, značajne su bile i prezentacija globalnog sistema za praćenje bezbjednosti vakcina i procesa prekvalifikacije vakcina od strane Svjetske zdravstvene organizacije (Patrick Zuber, WHO Headquarters) i prezentacija o komunikaciji u oblasti imunizacije (Katrine Habersaat, WHO Regional office for Europe).

Učešće naših predstavnika na ovoj radionici ima veliki značaj, s obzirom na činjenicu da smo svjedoci čestog proglašavanja privremenih i trajnih kontraindikacija za vakcinaciju. vakcinacije.

Vakcinacija je najefikasnija mjera za borbu protiv zaraznih bolesti, koja je dala ogroman doprinos globalnom javnom zdravlju, uključujući iskorjenjivanje jedne smrtonosne bolesti, velikih boginja, i približavanje iskorjenjivanju druge bolesti, poliomijelitisa. Vakcinacija svake godine spriječi između dva i tri miliona smrtnih ishoda. Njena uloga je, ne samo da spašava živote djece, štiteći ih od bolesti kao što su morbili, poliomijelitis, difterija, pertusis, tetanus... već i da poboljšava živote, dajući djeci šansu da odrastaju zdravi, da se školuju i dostignu svoje mogućnosti.

Zbog toga donošenje odluke o vakcinaciji ili odlaganju vakcinacije u svakom pojedinom slučaju mora biti naučno utemeljeno.

Teme koje su obrađene u toku radionice, kao što su pregled ažuriranih informacija o značaju i bezbjednosti vakcina, uključujući i nove vakcine, pregled preporuka i kontraindikacija za vakcinaciju, diskusija o odnosu koristi i rizika od vakcinacije djece sa hroničnim oboljenjima i stanjima i rizika koji predstavlja odlaganje vakcinacije, omogućavaju upravo donošenje odluka o procesu vakcinacije zasnovano na dokazima.

Pripremila: mr sc. dr Jela Aćimović, epidemiolog u Institutu za javno zdravstvo RS

U

vremenu od 12-15. maja ove godine, grad Banjaluka je bila domaćin 21. balkanskog kongresa stomatologa. U radu je učestvovalo blizu 1000 stručnjaka iz ove grane medicine.

Ovaj skup nauke i prakse međunarodnog karaktera organizovalo je Udruženje privatnih doktora stomatologije RS i Federacije BiH, uz podršku medicinskih fakulteta univerziteta u Sarajevu, Banjaluci i Foči. Predstavljeni radovi, njih blizu 460, pokazali su kako brzi napredak tehnologije utiče na promjene u savremenoj zubarskoj praksi. Mlađa generacija ih znalačaki prati i primjenjuje, posebno u oralnoj hirurgiji.

“Dvadeset jednu godinu se održavaju ovi kongresi, svake godine u drugoj državi. Jednostavno, države se bore da dobiju ovakav skup zbog svojih stomatologa, zbog toga što dolaze u grad, možete zamisliti kakav je značaj, danas je preko 1.200 ljudi sa čitavog Balkana, iz skoro čitave Evrope u Banjaluci i svi su zadovoljni, svi srećni”, rekao je predsjednik Udruženja privatnih doktora stomatologije RS i predsjednik Organizacionog komiteta dr Savo Kostadinović.

Učesnici skupa su u tri dana, koliko je trajao kongres, imali priliku da vide izložbu stomatološke opreme, stomatoloških materijala i da steknu najnovija saznanja od eminentnih svjetskih stručnjaka iz čitave Evrope, (Njemačke, Švajcarske, Norveške, Amerike… ) “Ovo je prvi put da dolazim na ovaj kongres i vrlo dobro je organizovan, i veoma interesantan”, rekao je Mehmet Dalli, profesor sa Katip Celebi univerziteta iz Izmira u Turskoj, koji je prvi put na BaSS kongresu.

Mihael Stanojević, predsjednik 21.

BaSS kongresa, istakao je da je ovaj kongres, odnosno Balkansko stomatološko društvo osnovano upravo iz tog razloga da bi mladim kolegama istraživačima na Balkanu dalo prostor i mogućnost da istražuju, ali i da prezentuju svoj radove.

Implantologija, koja je u svijetu rutinska metoda, nije zaobišla ni zemlje Balkana, iako su cijene usluga još dostupne manjem broju ‘’ekonomski’’ jačih građana. Ipak, u odnosu na domicilno stanovništvo, klijenti iz inostranstva zbog stručnosti stomatologa i kvaliteta materijala, su potencijalni pacijenti u ‘’domaćim’’ stomatološkim ordinacijama. Razlog je i niža cijena takvih usluga, nego u njihovim matičnim zemljama, a negdje presudi i veće povjerenje, posebno građana sa prostora eks Jugoslavije koji su na tzv. privremenom radu u

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

21. balkanski kongres stomatologa (BASS)

Minimalno invazivne metode u stomatologiji

drugim zemljama svijeta. U Hrvatskoj je dentalni turizam veoma profitabilna privredna grana u koju su se maksimalno uključile privatne stomatološke klinike. To potvrđuje činjenicu da kontinuirana edukacija doktora stomatologije danas postaje imeparativ. S tog aspekta su veoma bitni i naučnostručni skupovi, kakav je bio i ovaj Balkanski kongres u Banjaluci, gdje su učesnici prikazali i studije slučaja, što ponekad izmiče planiranju i kontroli hirurških intervencija. Istraživanja u ovoj obla-

sti, prestavljena usmenim predavanjima, poster prezentacijama, ukazuju kao se funkcionalna stomatologija sve više približava estetskoj. Potvrdio je to i impresivan broj izlagača novih materijala u savremenoj zubarskoj praksi, kao nezaobilazni prateći sadržaj ovakvih i sličnih skupova. Po tome se prepoznaje da će se stomatologija i u okviru nje nove discipline razvijati u pravcu primjene minimalno invazivnih metoda. Tradicionalni strah od zubara ostaće, izgleda, za muzejsku priču.

Anđa S. Ilić

97

N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje doktora porodične medicine Republike Srpske je u Andrićgradu obilježilo Svjetski dan porodične medicine i tim povodom organizovan je stručni simpozijum pod nazivom “Misli na svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice”, kome je prisustvovao i ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić.

Na simpozijumu je učestvovalo oko 50 ljekara iz regiona, a globalna tema je borba protiv pušenja. „Koncept poro-

Svjetski dan porodične medicine, Višegrad, 19.5.2016.

Misli na svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice tina žena u Republici Srpskoj konzumiraju duvan te da je jedini odgovor na takvo stanje prevencija, a tu je ključna uloga doktora. „Prevenciji treba da damo veći značaj nego što smo to do sad uspijevali, opterećeni liječenjem i dijagnostikom”, rekao je ministar Bogdanić.

On je naveo da će Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite nastaviti da sa Institutom za javno zdravstvo preduzima mjere usmjerene na podizanje

dične medicine je veoma značajan segment zdravstvenog sistema Republike Srpske koji dobro funkcioniše, ali ga u narednom periodu treba dodatno unapređivati. Učešće svih ljekara na ovom skupu sigurno će doprinijeti poboljšanju sistema od kojeg najveću korist treba da imaju pacijenti“, rekao je Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Povodom teme simpozijuma, on je naglasio da trećina muškaraca i četvr-

Zvornik Udruženje ljekara porodične medicine regije Zvornik obilježilo je Svjetski dan doktora porodične medicine 20.5. i 21.5.2016. godine u Zvorniku, uz pomoć grada, Doma zdravlja i Opšte bolnice, uz prisustvo 157 ljekara širom RS, Tuzlanskog kantona, Distrikta Brčko i doktora iz Srbije. Skupu je prisustvovao i gradonačelnik Zoran Stevanović kao i poslanici regije Zvornik dr Lazar Prodanović, Obren Marković, Spomenka Stevanović i Dragomir Vasić. Stručni dio skupa je trajao 4h uz kasnije večernje druženje, 21.5.2016. godine.

U centru grada, 21.5.2016. je realizovana preventivna akcija mjerenje krvnog pritiska, šuk i Cholesterol kao i dijeljenje promotivnog materijala.

98

svijesti o štetnosti pušenja, formiranju nepušačkih stavova i odgovornosti prema vlastitom zdravlju.

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske Draško Kuprešak ukazao je na štetnost konzumiranja cigareta, koje mogu da uzrokuju mnoge komplikacije na krvnim sudovima, od visokog pritiska do infarkta.

“U svakodnevnom radu imamo veliki broj pacijenata koji su opterećeni lošim navikama - gojaznošću, konuzimiranjem alkohola i stresom, ali pušenje je jedan od značajnih faktora u kardiovaskularnom riziku jer upravo pušači čine oko 30 odsto pacijenata“, rekao je Kuprešak.

Direktor Doma zdravlja Višegrad Ljubiša Škipina rekao je da je današnji skup prilika da se razgovara o tome kako se može unaprijediti sistem porodične medicine, kao i da doktori porodične medicine dobiju nova saznanja koja će im koristiti u budućem radu.

I

ove godine, Teslić (Hotel “Kardial”), je u periodu od 26. do 28. maja bio domaćin trinaestom po redu simpozijumu magistara farmacije i medicinske biohemije Republike Srpske koji organizuje Farmaceutska komora Republike Srpske.

Osnovna tema ovogodišnjeg naučnog skupa, koji je okupio rekordnih 540 farmaceuta iz cijelog regiona, bila je koža. O zdravlju, zaštiti, prevenciji i liječenju bolesti kože kao najvećeg ljudskog organa, svoja predavanja su održali profesori Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predavači iz Banjaluke.

Stručna komisija za 13. simpozijum 2016. Godine je prihvatila 22 rada na zadatu temu koje su autori izlagali tokom dva dana.

Prije otvaranja simpozijuma, prisutne je pozdravila predsjednica Komore prim. mr farmacije Jagoda Radaković i poželjela dobrodošlicu, a ispred Farmaceutske komore Srbije magistra Marija Merdović. Skup je pozdravila i zaželjela srećan rad pomoćnica ministra zdravlja Ljiljana Ivančić koja je i otvorila simpozijum.

Prvi rad koji su prisutni mogli čuti izložila je Sonja Vesić o dermatitisu, odnosno o kliničkim formama i terapijskim modalitetima! O tretmanu liječenja akni govorila je Snežana Savić. Nenad Ugrešić je imao predavanje o svrsi probiotika u terapiji alergijskog dermatitisa, a Ljiljana Bajić-Bibić o homeopatskom pristupu pri liječenju atopijskog dermatitisa. O atopijskom dermatitisu i terapiji rad je predstavila i Biljana Gatarić. Treba svakako spomenuti i rad o problemima seboreje (Dermatitis seborrhoeica) koji su pripremili Dobriša Radić i Milica Gajić. O fitokanabioidima kao

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

XIII simpozijum magistara farmacije i medicinske biohemije RS

Koža Pripremila: Prim. mr farm. Jagoda Radaković, predsjednica Farmaceutske komore RS

dermatološkim lijekovima saznali smo iz predavanja Relje Suručića.

Prvog radnog dana, osim problema i liječenja dermatitisa, bilo je riječi i o dermakozmetičkim preparatima, celulitu, polenskom osipu, ali i o terapijskom pristupu hroničnoj urtikariji (Milica Gajić, Dobriša Radić). Drugog dana, interesantno predavanje je imala Mila Janković, farmaceutski inspektor, koja je predstavila rad “Značaj dobre distributivne prakse za rad u apoteci”. Nakon toga mogla su se čuti i izlaganja o vitaminima, mineralima i medu (Želimir Janjić), bolestima kožnog

i potkožnog tkiva (Daniela Telebak), ali i o budućnosti racionalne farmakoterapije (Dragana Mitrić i Tijana Kovačević).

Marija Dizdarević je u ime “Oktalpharma” pričala o fotoprotekciji fragilne kože, a o liječenju psorijaze moglo se nešto više saznati od Jelene Dabić.

O kozmetičkim proizvodima i zakonskoj regulativi u Republici Srpskoj rad je imala grupa autora, a predstavila ga je Mirjana Đermanović. Dostupnost lijekova za tretman oboljenja kože u BiH je zadovoljavajuća, što se može zaključiti iz predavanja Biljane Tubić. “Regulacija cijena lijekova na nivou Bosne i Hercegovine” je bio posljednji predstavljeni rad na skupu (Tijana Spasojević-Došen).

Nakon toga uslijedila je diskusija i zajednički ručak.

Farmaceutska komora RS i ove godine je obezbijedila prisutnim farmaceutima zbornik svih ovogodišnjih radova u štampanom obliku i na CD-u.

Na kraju, koristim priliku da se najtoplije zahvalim ispred organizatora Farmaceutske komore Republike Srpske svim farmaceutima koji su bili učesnici 13. simpozijuma, predavačima koji su svojim radovima dopunili naše znanje, zaposlenima u “Kardialu”, i svima drugima koji su uložili trud, da i ovaj simpozijum ispuni svoju osnovnu misiju EDUKACIJU FARMACEUTA.

99

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Međunarodni kurs iz plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije

Saradnja sa američkim hirurzima

M

eđunarodni kurs iz oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, organizovan u saradnji Univerzitetskog kliničkog centra RS, Udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju RS, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Medicinskog fakulteta Univerziteta Banjaluka uspješno je završen u Banjaluci 28. maja. 2016. godine.

Pozvani predavači profesor Richard James Redett III, jedan od najvećih svjetskih stručnjaka iz oblasti urođenih anomalija te rekonstruktivne hirurgije lica sa Johns Hopkins Univerziteta iz Baltimora te dr Branko Bojović, trenutno šef Odjeljenja plastične i rekonstruktivne hirurgije u Massachusetts General Hospital, hirurg koji je sa svojim timom prije nekoliko godina obavio jednu od najkompleksnijih transplantacija lica u svijetu, su u petak 27. maja održali predavanja na Medicinskom fakultetu i u Kulturnom centru Banski dvor. Predavanja su obuhvatila teme poput transplantacije lica, rekonstruktivne mikrohirurgije, rekonstruktivne hirurgije urođenih anomalija te estetske hirurgije lica, a okuplila su veliki broj ljekara specijalista i specijalizanata kako iz Republike Srpske, tako i iz regiona.

U subotu 28. maja u Klinici za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju UKC RS

američki hirurzi, zajedno sa našim ljekarima, uspješno su obavili tri operativna zahvata: korekciju rascjepa sekundarnog nepca, korekciju usne nakon operacije primarnog nepca urađene ranije i korekciju asimetrije lica. Operacije su trajale između dva i dva i po sata, a radi se o pacijentima starosti 11 mjeseci, tri godine i 18 godina. Primarni cilj ovih zahvata jeste funkcionalnost, odnosno vraćanje funkcije normalnog sisanja, normalnog uzimanja hrane i tečnosti i eliminacija deformiteta na licu.

Za vrijeme trajanja hirurških zahvata u UKC RS, u amfitetaru Medicinskog fakulteta u Banjaluci ljekari i studenti imali su priliku da putem video-linka prate tzv. live – surgery program tokom kojeg su im američki stručnjaci i naši ljekari objašnjavali svaki detalj operativnih zahvata.

Profesor Richard James Redett koji godišnje uradi od 600-650 složenih operativnih zahvata ovog tipa ukazao je na značaj njihovog izvođenja jer oni prvenstveno imaju za cilj vraćanje pacijenata u normalne tokove života. On je izrazio zadovoljstvo postignutim rezultatima izvršenih zahvata u UKC RS te demonstriranim vještinama naših ljekara.

Dr Branko Bojović, koji je treći put u Republici Srpskoj, pohvalio je znanje kadra UKC RS, opremu kojom naša ustanova raspolaže te izrazio zadovoljstvo što ima priliku da zajedno sa svojim mentorom, profesorom Redett-om, svoje iskustvo i

vještine prenese kolegama u Republici Srpskoj. Takođe, naglasio je i izuzetnu važnost nastavka ovog vida saradnje planiranog za jesen kada će drugi tim ljekara sa Univerziteta Johns Hopkins boraviti u UKC RS.

Pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove dr Slobodan Hajder naglasio je edukativni značaj ovakve saradnje koja će omogućiti osposobljavanje kvalitetnog kadra koji će ovakve složene zahvate u budućnosti obavljati samostalno. Načelnik Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju dr Nikola Baroš je istakao važnost činjenice da je u Republici Srpskoj u fazi izrade takozvani master plan koji će omogućiti multidisciplinarni pristup u zbrinjavanju urođenih anomalija, posebno kod djece, što podrazumijeva saradnju pedijatara, dječjih hirurga, ortodonata te maksilofacijalnih i Američki hirurzi kod ministra Bogdanića Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sastao se u svom kabinetu sa predstavnicima Džons Hopkins Univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama Ričardom Džejmsom Redetom i dr Brankom Bojovićem. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

100

N M K

plastično-rekonstruktivnih hirurga. Takođe, dr Baroš je izrazio zahvalnost američkim klegama koji su izdvojili vrijeme svog godišnjeg odmora kako bi našim ljekarima prenijeli svoja znanja i vještine te pohvalio tim ljekara i medicinskih sestara UKC RS koji su besprijekorno obavili svoj posao.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

vili svoje stručne radove u e-poster verziji te su, osim teoretskog dijela, učestvovali i u praktičnom dijelu - tzv. radionice.

Prezentovan je princip rada novog defibrilatora, aparata koji se koristi u postupku defibrilacije u izvođenju kardiopulmonalne reanimacije, kao i na terenu u slučaju poremećaja srčanog ritma ili bola u grudima kada se može odmah dijagnostikovati akutni koronarni sindrom. Takođe, prikazana je simulacija porođaja na terenu na veoma zanimljiv način putem modela lutke sa elektromotorom koji simulira porođaj i izlazak bebe koja plače. Tokom kongresa zdravstveni radnici su imali mo-

Drugi međunarodni kongres urgentne medicine

Vreme je život (Time is Life) Profesor Richard James Redett III

Pripremila: Doc. dr Nada Banjac, spec. urgentne medicine, predsjednik Udruženja doktora urgentne medicine RS

P Dr Branko Bojović

Dolazak američkih hirurga rezultat je potpisanog Sporazuma o saradnji između Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Odjeljenja plastične i rekonstruktivne hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta Johns Hopkins iz Merilenda kao i zalaganja dr Branka Bojovića i gospođe Drine Vlastelić-Rajić iz kancelarije Republike Srpske u SAD koji su inicijatori ove saradnje. Ovaj sporazum, koji je od izuzetnog značaja za zdravstveni sistem RS, omogućiće i odlazak ljekara iz RS na edukaciju iz oblasti plastične i rekonstruktivne hirurgije u SAD. Univerzitetski klinički centar RS se zahvaljuje organizatorima i učesnicima na visokom nivou profesionalizma.

od motom “Vreme je život“ održan je Drugi međunarodni kongres urgentne medicine, 26 -28.5. 2016. god. u Nišu, Srbija. Skup je organizovalo Društvo lekara urgentne medicine Srbije -DLUMS, čije je sjedište u Nišu.

Ono postoji od novembra 2014. i broji oko 200 članova.

Na kongresu se prijavilo oko 280 učesnika, a na ovom trodnevnom skupu predavači su bili doktori iz Švajcarske, Južnoafričke Republike, Slovenije, Turske, Švedske i Srbije. Predsjednik Organizacionog odbora DLUMS-a, prof. dr Branislav Ničić, na svečanom otvaranju kongresa, u amfiteatru Medicinskog fakulteta, pozdravio je sve prisutne, kao i doktore (22), članove Udruženja doktora urgentne medicine RS, i to iz Bijeljine, Banjaluke, Dervente, Prnjavora, Prijedora i Doboja. Većina naših učesnika su prija-

gućnost da saznaju kako da efikasno koriste društvene mreže da bi se profesionalno usavršili, o čemu je govorila dr Tatjana Rajković. Predavanja su bila interesantna, posebno teme: Pro et contra u KPR-u, Pedijatrijska reanimacija, Dileme u očitavnju ekg-a. i sl.

Jedna od djelatnosti DLUMS-a je i upoznavanje učesnika kongresa sa aktuelnostima u urgentnoj medicini u međunarodnim okvirima, a predavači su bili članovi DLUMS-a koji su prethodno prošli edukaciju iz te oblasti, pohađajući seminare na kojima su se obučavali o medicinskom zbrinjavanju povrijeđenih u terorističkim napadima.

Kongres je podržalo Ministarstvo zdravlja Srbije, a otvaranju je prisustvovao pomoćnik ministra zdravlja za evropske integracije i međunarodnu saradnju doc. dr Zoran Mihailović.

Služba za odnose s javnošću UKC RS

101

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija

E

vropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, međunarodna obrazovna i naučnoistraživačka organizacija iz akademskog sistema OUN, čija misija je promocija mira, pomirenja, socioekonomskog razvoja i međunarodne saradnje kroz izgradnju kapaciteta koji se ostvaruju kroz organizovanje postdiplomskih studija, primenjena istraživanja, konsalting i širenje znanja.

ECPD kao deo Univerziteta za mir UN za područje Helsinške Evrope, jedina je univerzitetska, regionalna, međunarodna, eksteritorijalna organizaciia sa diplomatskim statusom, koja deluje u širem sistemu Ujedinjenih nacija.

U okviru ECPD Međunarodnog programa transfera sistema znanja, organizuju se već tradicionalno međunarodne letnje škole i konferencije u oblasti medicine i zdravstva. Škole se realizuju u saradnji sa ministarstvima zdravlja u regionu, Zdravstvenom mrežom Jugoistočne Evrope i drugim značajnim nacionalnim i međunarodnim institucijama.

Programi obrazovanja i edukacija su usklađeni sa važećim standardima, međunarodnim i nacionalnim propisima, prilagođeni korisnicima s ciljem sticanja neophodnih znanja, veština i kompentencija iz predmetnih oblasti.

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd – ECPD Regionalni mediteranski institut za međunarodne postdiplomske studije i razvojna istraživanja, Podgorica, u okviru ECPD Međunarodnog programa transfera sistema znanja, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Crne Gore, Ministarstvom zdravstva Federacije Bosne i Hercegovine, Ministarstvom 102

Međunarodne letnje škole - transfer znanja zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Zdravstvenom mrežom Jugoistočne Evrope (SEEHN), Svetskom federacijom za srce (WHF), Fondacijom „Zdravlje i srce“ Evropskom asocijacijom za kardiovaskularnu prevenciju i rehabilitaciju (EACPR), organizuje istovremeno dve međunarodne letnje škole u Miločeru od 4 - 8. jula 2016, Crna Gora.

VIII ECPD Međunarodna letnja škola o kardiovaskularnim bolestima (KVB) sa glavnom temom Kontrola faktora rizika, dijagnostika i tretman kardiovaskularnih bolesti Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (ECPD) već tradicionalno organizuje ovu letnju školu s ciljem da unapredi znanje pružalaca usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i specijalista kardiologije te drugih specijalnosti u oblasti najnovijih tehnoloških i naučnih dostignuća, smernica za prevenciju i lečenje kardiovaskularnih bolesti. Tokom jednonedeljnog programa razmatraće se najnovija istraživanja, tehnološka dostignuća, studije slučaja, kao i smernice i savremene mogućnosti prevencije, ranog otkrivanja i tretmana kardiovaskularnih bolesti. Škola je namenjena lekarima primarne zdravstvene zaštite i specijalistima (kardiolozi, endrokrinolo-

zi, internisti, pedijatri i drugi).

Predsednik saveta škole je akademik prof. dr Vladimir Kanjuh, SANU, Beograd, direktor škole je prof. dr Nathan D. Wong, Univerzitet Kalifornija, Irvine, SAD, a kodirektori su prof. dr Ian Graham, Trinity College, Irska, akademik prof. dr Miodrag Ostojić, SANU, Beograd, i prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci.

Neophodnost i opravdanost ove edukacije potvrđuje činjenica da, uprkos smernicama za lečenje akutnog koronarnog sindroma, srčane slabosti, atrijalne fibrilacije i prevencije kardiovaskularnih bolesti, mnogi pacijenti, posebno u regionu jugoistočne Evrope, ostaju neadekvatno tretirani kada je reč o faktorima rizika akutnog koronarnog sindroma, srčanoj slabosti ili atrijalnoj fibrilaciji i pridržavanje tretmana nije optimalno.

Najnovija istraživanja iz EUROSPIRE III i EUROASPIRE IV pokazuju da mnoge osobe sa preegzistirajućom koronarnom bolešću nisu na preporučenoj terapiji i postaju značajne razlike u obrascima tretmana između regiona, čak i u okviru ograničenih geografskih regiona, kao što je region jugoistočne Evrope. Podaci često pokazuju da i pored toga što tre-

N M K

tman individualnih faktora rizika može biti adekvatan, kombinovani tretman i postignuti cilj kod multiplih faktora rizika, kao što su LDL-C, krvni pritisak i nivo Alc zajedno sa dijabetesom, često je nedovoljan i zahteva implementaciju sistemskih napora usmerenih na sve faktore rizika u primarnoj i u sekundarnoj prevenciji.

Programom ovogodišnje škole obuhvaćene su sledeće glavne teme: • Osnove kardioepidemiologije, faktora rizika i preventivne kardiologije. Smernice • Morfološke karakteristike kardiovaskularnog sistema važne za kardiološku dijagnostiku (Rtg, US, IVUS, CT, NMR, PET i dr.)

• Haematoma dissecans aortae i Marfanov sindrom • Ateromatoza i kardiovaskularne bolesti • Lipidi, gojaznost i kardiovaskularne bolesti • Kardiovaskularna dijabetologija • Hronična oboljenja bubrega i kardiovaskularne bolesti • Menadžment arterijske hipertenzije • Akutni koronarni sindromi i infarkt miokarda • Stentovanje koronarnih i drugih arterija • Transkateterska implantacija aortne valvule i zatvarač aurikule leve pretkomore • Karotidna bolest • Pacemaker i druge sofisticirane terapije kardiovaskularnih bolesti • Terapija kardiovaskularnih bolesti matičnim ćelijama • Kardiovaskularna farmakologija • Kardiovaskularna hirurgija i transplantacija srca • Rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika Preliminarna lista predavača: • Prof. Nathan D. Wong, šef Katedre za kardiovaskularne bolesti, Univerzitet Kalifornija, Irvine, SAD • Prof. dr Ian Graham, Trinity College, Irska • Prof. dr Gaetano Thiene, Institut za kardiovaskularnu patologiju, Padova, Italija, inostrani član SANU • Prof. Brooks S. Edwards, direktor Transplantacione hirurgije, Mayo Clinic, Ročester, Minesota, SAD • Prof. dr Dan Gaita, Univerzitet za medicinu i farmaciju, Temišvar, Rumunija • Prof. dr Zlatko Fras, Univerzitetski klinički centar i Medicinski fakultet Ljubljana • Prof. dr Mirza Dilić, Medicinski fa-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

kultet, Univerzitet u Sarajevu Akademik Momir Polenaković, Makedonska akademija nauka i umetnosti (MANU) Prof. dr Saško Kedev, MANU, Direktor Klinike za kardiologiju, Skoplje Prof. dr Aleksandar Nikolić, Klinički centar Podgorica Akademik prof. dr Vladimir Kanjuh, SANU, Beograd Akademik prof. dr Miodrag Ostojić, SANU, Beograd Akademik prof. dr Ninoslav Radovanović, SANU, Beograd Akademik prof. dr Nebojša Lalić, SANU, Beograd

no validan sertifikat Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Certifikat European Board for Accreditation in Cardiology (EBAC) sa 23 boda KME i Curriculum sa planom i programom nastave i listom nosilaca programskih celina.

Kotizacija za učešće u radu ECPD Međunarodne letnje škole o KVB-u iznosi 590 EUR.

• Prof. dr Đorđe Radak, dopisni član SANU, Medicinski fakultet Beograd • Prof. dr Milan Nedeljković, KCS i Medicinski fakultet Beograd • Prof. dr Duško Vulić, Medicinski fakultet Banjaluka • Prof. dr Goran Stanković, KCS i Medicinski fakultet Beograd • Prof. dr Goran Milašinović, KCS i Medicinski fakultet Beograd • Prof. dr Bela Balint, Vojnomedicinska akademija Beograd • Prof. dr Milica Lazović, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu • Prof. dr Ivan Tasić, Medicinski fakultet, Univerzitet u Nišu • Prof. dr Elizabeta Srbinovska, Medicinski fakultet,Univerzitet u Skoplju, Polaznici škole dobijaju međunarod-

Očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja ima poseban značaj za svako društvo, a posebno ono koje karakteriše nizak natalitet. Zbog toga su mere za unapređenje reproduktivnog zdravlja adolescenata, za zdravo materinstvo i rešavanje problema neplodnosti važni elementi strateškog delovanja u cilju dostizanja proste zamene generacija. Posebno je značajna uloga pojedinih ministarstava – zdravlja i socijalne zaštite, kulture, prosvete i sporta. Zaštita reproduktivnog zdravlja je naročito važna u onim sredinama čiji reproduktivni model ima i savremene i tradicionalne elemente u kojima je rano stupanje u seksualne odnose i odlaganje rađanja dece realnost, kao i oslanjanje na neefikasnu kontracepciju i široku primenu namernog prekida trudnoće.

Program škole je koncipiran tako da polaznici mogu biti lekari (porodične medicine, ginekolozi, pedijatri i drugi specijalisti), prosvetni radnici, socijalni radnici i drugi profili stručnjaka angažovanih u ovoj oblasti.

Direktor škole je prof. dr Nenad V. Babić, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, a ko-direktor je prof. dr Bojana Berić, LIU Univerzitet - Brooklyn, New York, USA.

• • • • • • •

VII ECPD Međunarodne letnje škole „Promocija i zdravstvena zaštita reproduktivnog zdravlja” sa glavnom temom Reproduktivno zdravlje i održivi razvoj izazovi i prioriteti

103

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Programom škole obuhvaćene su sledeće glavne teme: • Savremeni pristup reproduktivnom zdravlju • Reproduktivno zdravlje i održivi razvoj • Seksualno i reproduktivno zdravlje i ljudska prava • Reproduktivno zdravlje stanovništva u zemljama jugoistočne Evrope • Planiranje porodice – savremeni koncept • Unapređenje zdravlja trudnica, porodilja i novorođenčadi • Savremena kontracepcija u očuvanju reproduktivnog zdravlja i poboljšanju kvaliteta života žena • Zaštita i unapređenje reproduktivnog zdravlja kod HIV pozitivnih pacijentkinja – prevencija vertikalne transmisije • Abortusna kultura na Balkanu • Promocija reproduktivnog zdravlja – koncept i strategije • Promocija i unapređenje reproduktivnog zdravlja putem interneta Preliminarna lista predavača: • Prof. dr Bojana Berić, šef Katedre za javno zdravlje, Fakultet za zdravstvene studije, LIU Brooklyn, New York, USA • Prof. dr Sanja Sibinčić, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, Republika Srpska • Prof. dr Ana Mitrović-Jovanović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik Udruženja za reproduktivno zdravlje • Prof. dr Snežana Crnogorac, Medicinski fakultet Univerziteta Crne Gore • Dr sc. Katarina Sedlecki, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić” • Prim. mr sc. dr Vladimir Perendija, Klinički centar Banjaluka • Prof. dr Nenad V. Babić, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci Kotizacija za učešće u radu ECPD Međunarodne letnje škole „Promocija i zdravstvena zaštita reproduktivnog zdravlja” iznosi 490 EUR. Prijavu za učešće u radu škole dostaviti na adresu: Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Terazije 41, 11000 Beograd; fax: + 381 11 3240-673, 3234-082; e-mail: office@ecpd.org.rs i ecpd@EUnet.rs; website: www.ecpd.org.rs.

104

Kratki kurs

Izgradnja vještina medicinskih sestara Pripremio: Aljoša Đudurović, Centar za zdravstveni menadžmet IZJZ RS

T

okom posljednih godina uloge medicinskih sestara i opisi poslova značajno se i stalno mijenjaju, a sestrinstvo se razvilo u disciplinu za koju su potrebna znanja i vještine u neprestanom suočavanju s novim izazovima. Jedan od njih je i standardizacija zdravstvene njege, odnosno uvođenje sestrinskih standardnih operativnih procedura u sestrinsku praksu. Uvođenjem sestrinskih standardnih operativnih procedura se unapređuje sestrinski rad, odnosno kvalitet njege koja se pruža u zdravstvenim ustanovama.

Tokom 2014. i 2015. godine, u okviru Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“, Centar za zdravstveni menadžment je edukovao grupu od 15 medicinskih sestara iz Republike Srpske u oblasti unapređenja kvaliteta i sigurnosti zdravstvene njege i razvoja i implementacije sestrinskih standardnih operativnih procedura. U sklopu ove edukacije, medicinske sestre iz domova zdravlja su razvile i pustile u primjenu 11 sestrinskih standardnih operativnih procedura. U cilju daljeg razvoja ovih procedura, planirano je da Centar za zdravstveni menadžment nastavi pružati podršku istoj grupi medicinskih sestara.

Fokus podrške obuhvata oblasti savjetodavnog/konsultantskog rada sa medicinskim sestrama u drugim zdravstvenim ustanovama, čime se omogućuje diseminacija izrađenih sestrinskih standardnih operativnih procedura na druge domove zdravlja u Republici Srpskoj.

U ovom procesu, Centar za zdravstveni menadžment će sarađivati sa Resursnim centrom za profesionalni razvoj medicinskih sestara/ tehničara za područje Republike Srpske, koji treba da predvodi aktivnost dodatnog potvrđivanja usklađenosti sadržaja sestrinskih standardnih operativnih procedura sa savremenim pristupima u sestrinstvu.

Medicinske sestre/tehničari u Republici Srpskoj nisu kroz svoje prethodno obrazovanje edukovani za samostalni konsultativni rad sa svojim koleginicama/kolegama u drugim zdravstvenim ustanovama. Da bi oni mogli obavljati poslove konsultanata, potrebna je dodatna izgradnja neophodnih vještina i kompetencija za takav rad.

Shodno tome, cilj ovog kratkog kursa je da se izgrade te vještine za konsultativni rad sa koleginicama i kolegama u drugim zdravstvenim ustanovama. Nakon aktivnog učešća na ovom kratkom kursu, polaznice će biti sposobne da (1) definišu i objasne osnovne principe konsultativnog rada sa medicinskim sestrama u drugim zdravstvenim ustanovama, (2) prepoznaju potrebu za konsultativnim radom u sopstvenoj zdravstvenoj ustanovi, (4) izvrše procjenu nivoa sopstvenih vještina i kompetencija potrebnih za savjetodavni rad, (5) odrede sopstvenu ulogu i odgovornosti u konsultantskom radu, (6) primijene osnovne tehnike konsultativnog rada i (7) samostalno organizuju konsultantski rad sa drugim zdravstvenim ustanovama.

Predviđeni sadržaji biće obrađeni kroz direktan rad sa polaznicima, koji će se sastojati od (1) predavanja, tokom kojih će biti izloženi značaj konsultativnog rada u zdravstvenoj ustanovi, metodologija i tehnike konsultantskog rada, (2) diskusija sa polaznicima, tokom kojih će biti razmotrene mogućnosti i ograničenja u primjeni tih principa od strane ustanova iz kojih dolaze i (3) grupnih vježbi, tokom kojih će polaznici imati priliku da preispitaju sopstvene vještine i izrade operativni plan rada na uvođenju sestrinskih standardnih operativnih procedura u testne domove zdravlja.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

105

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Kulturni centar Banski dvor, Banjaluka, 6 - 9. 10. 2016. godine Velika nam je čast i zadovoljstvo najaviti 6. kongres fizijatara Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem. Motivisani velikim odazivom i pozitivnim reakcijama na 4. kongres fizijatara BiH koji je naše udruženje organizovalo prije četiri godine, odlučili smo organizovati 6. kongres fizijatara Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem koji će biti održan od 6. do 9. oktobra 2016. godine u Banjauci. Organizacija Kongresa je rezultat zajedničke saradnje Udruženja fizijatra Republike Srpske i Udruženja fizijatara Federacije Bosne i Hercegovine, uz podršku naših stalnih partnera iz oblasti farmacetuske industrije. Ovaj naučni i stručni skup se kontinuirano održava svake dvije godine, a osim specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije tradicionalno okuplja i kolege drugih specijalnosti: ortopede, traumatologe, neurologe, reumatologe, pedijatre, neurohirurge, kao i ljekare porodične medicine iz zemlje i regiona. Osim toga, naša je želja da se okupimo i usmjerimo prema zajedničnom cilju – uspješnijem liječenju naših pacijenata, koji su u središtu rehabilitacionog tima.

Teme:

- Oboljenja i povrede perifernog nervnog sistema i mišića, - Rehabilitacija u ortopediji i traumatologiji, - Kardiovaskularna i pulmološlka rehabilitacija, - Dječja rehabilitacija, - Rehabilitacija reumatoloških bolesnika, - Balneoklimatologija, - Oboljenja i povrede centralnog nervog sistema.

U okviru Kongresa biće održane i dvije radionice:

∗ Dijagnostika funkcionalnih poremećaja mokraćne bešike i urogenitalna rehabilitacija, ∗ Izokinetička dijagnostika i terapija u medicinskoj i sportskoj rehabilitaciji.

Jedan od ciljeva ovogodišnjeg Kongresa svakako jeste poboljšanje interdisciplinarne saradnje i razmjena naučnih i stručnih informacija iz zemalja regiona, ali i šire. Naučni program sastojaće se od plenarnih predavanja domaćih i stranih eksperata, a organizovan je i veći broj predavanja po pozivu, uz bogat društveni program i obilazak ustanova za rehabilitaciju u Banjaluci i Tesliću.

Detaljnije informacije: www.6kongresfizijatarabih.com.

Radujemo se Vašem dolasku u Banjaluku!

106

Mr sc. med. Dragana Dragičević-Cvjetković sekretar Udruženja fizijatara Republike Srpske

N M K

N

-

s t r u č n i

s k u p o v i

a Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla održana je promocija Dana Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla. Tokom ceremonije obilježavanja predstavljeni su počeci razvoja ginekološke medicine i razvoja Ginekološke službe Tuzlanskog kantona. Prof. dr. Nisveta Alispahić je ovom prilikom predstavila svoj rukopis “Dr. Teodora Krajewska”, koji je posvećen utemeljitelju prve ginekološke službe za Tuzlansku regiju.

Prema riječima prof. dr. Alispahić, Ginekološka služba u Tuzli sa radom je započela prije 123 godine, dolaskom dr. Teodore Krajewske, i to predstavlja razlog što je obilježavanje Dana klinike posvećeno njoj.

Načelnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla, prof. dr. med. sc. Dženita Ljuca u svom obraćanju je istakla da klinika ide krupnim koracima osavremenjavanja rada te da se uvode novi trendovi iz oblasti ginekologije i perinatologije, ali i edukacije ljekara i drugog medicinskog osoblja.

“Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo je 114 zaposlenih, od toga je 28 ljekara. Prosječna starost ljekara je 46,5 godina, a sestara 43,5 godina što nas svrstava u red mlađih klinika. Samo u toku prošle godine kroz Prijemno odjeljenje klinike prošlo je gotovo 12000 pacijentica. Imali smo 3674 porođaja, te oko 2000 operativnih zahvata. Napravljena je reorganizacija rada ambulanti na Polikliničkom dijelu i uveden je rad novih ambulanti. Također, uvedeni su i novi protokoli rada u pojedinim organizacionim jedinicama.

A kao rezultat stručne saradnje sa ljekarima referentnog centra za maligne bolesti Klinike za ginekologiju KBC-a Rijeka na našoj klinici, po prvi puta, urađeni su visokosofisticirani laparoskopski zahvati koji su vrh u opera-

123 godine Ginekološke službe u Tuzlanskom kantonu

tivnoj ginekologiji”, rekla je prof. dr.

Ljuca. Također je istakla da će Klinika za ginekologiju i akušerstvo biti otvorena za svaku vrstu saradnje, kako za zdravstvene institucije u državi i regiji, tako i za širu zajednicu.

Obilježavanju Dana klinike prisustvovao je veliki broj gostiju i zaposlenika, među kojima su bili i zaposlenici u penziji. Pored prof. dr. Nesvete Alispahić, koja je u ovoj Klinici dugi niz godina obavljala dužnosti načelnika, prisutan je bio i prof. dr. Jovan Petrov, koji je također radio na mjestu načelnika Klinike.

M.C.

108

D

irektorka Lekarske komore Srbije prim. dr Vesna Jovanović je 26. aprila ove godine posetila Društvo srpskih lekara i stomatologa Nemačke u Hamburgu. LKS već dugi niz godina pokušava da uspostavi dobre odnose sa lekarima koji su napustili Srbiju i svoju profesiju obavljaju širom planete, ali do sada nije bilo većih uspeha. Osim organizovanja dana dijaspore nijedan ozbiljniji projekat nije zaživeo.

Ono što bi bilo od prioritetnog značaja za lekarstvo je postojanje ‘’imenika’’ svih lekara u rasejanju, što bi omogućilo dvosmernu komunikaciju i čime bi sve kolege pokušali da vežemo za matičnu komoru, nudeći im status članova.

LKS smatra da kontakt sa medicinskom dijasporom ne treba da bude baziran na pribavljanju humanitarne pomoći za naš zdravstveni sistem, već da je prioritet uspostavljanje takvih odnosa koji bi omogućili da mladi lekari iz Srbije, preko komore kao posrednika, uspostavljaju kontakte sa kolegama u inostranstvu i sebi omogućuju edukaciju na najprestižnijim klinikama. Ideja je da se naši mladi stručnjaci na taj način dodatno edukuju i nakon toga vrate u zemlju, gde bi bili u mogućnosti da prezentuju svoja novostečena znanja. Na taj način mladi stručnjaci ne bi trajno napuštali zemlju sa porodicama, već bi sa novim znanjima i veštinama dodatno unapredili zdravstveni sistem.

Upravo takav karakter i cilj je imala poseta Društvu lekara u Hamburgu.

Tom prilikom sam bila u mogućnosti da se upoznam sa lekarima različitog godišta, koji su iz različitih pobuda i u različitom vremenu napustili Srbiju i otišli u inostranstvo. Osim kolega iz Nemačke, godišnjoj skupštini su prisustvovali i lekari iz Francuske i Danske, kao i predstavnici Univerzitetske klinike u Hamburgu, među kojima se izdvojio prof. Zajc, koji već duže vreme prati mlade stručnjake sa prostora Balkana i pruža im pomoć Nemačke u Hamburgu pri stručnom usavršavanju.

Tokom prezentacije koja je upriličena na Univerzitetskoj klinici, upravo jedan takav mlad lekar - psihijatar iz Gornjeg Milanovca nas je informisao o svojim iskustvima u radu.

Zajedničko je mišljenje da se dalji odlazak mladih stručnjaka - lekara, ali i drugog medicinskog osoblja, mora sprečiti, ali je nesporna činjenica da u procesu globalizacije postoji jedinstveno tržište, pa tako i lekari iz Nemačke odlaze na rad u Englesku, Švajcarsku i sl. iako su uslovi u Nemačkoj daleko

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Prolećni skup srpskih lekara i stomatologa Nemačke u Hamburgu

Lekari u dijaspori bolji nego kod nas. Promena i korekcija upisne politike na fakultete je svakako jedan od navažnijih momenata u sprečavanju odlaska mladih stručnjaka i zaključeno je da u tom pogledu treba preduzeti odgovarajuće korake. Takođe je ukazano da postoje značajna opredeljena sredstava u fondovima EU koja su namenjena za projekte koji se odnose na zdravstvo i sistem u celini, ali

Dr Vesna Jovanović

Dr Mirjana Andrejević-Kry sa suprugom Rajnerom, glavnim organizatorom skupa u Hamburgu

da do sada to nije dovoljno korišćeno.

Naravno, aplikacija za pomenuta sredstva podrazumeva ozbiljan pristup koji znači striktno poštovanje pravila EU, ali je to jedan značajan resurs koji se

u perspektivi mora aktuelizovati. Prema rečima prof. Zajca, radi se o cifri od oko 10 milijardi evra, koja je namenjena za prostor Balkana i on je lično uključen u tu delatnost i upoznat sa detaljima.

Delegacija koju je predvodila predsednica Društva lekara u Nemačkoj dr Mima Adrejević-Kri posetila je Univerzitetsku kliniku u Hamburgu. Osim profesora Zajca, sastanku su prisustvovali ombudsman i glavna sestra klinike kao i nekoliko kliničkih lekara i specijalizanata sa prostora Balkana. Ombudsman klinike nas je i upoznao sa načinom na koji se sprovodi anketiranje pacijenata, vezano za mnoštvo parametara, kao i grafikone koji pokazuju porast poverenja pacijenata u lekare. Takođe je objasnio način na koji se oni ophode u slučaju lekarske greške. Ukazano je na praksu da sam lekar prizna da je načinio grešku i u tom slučaju se njegova odgovornost briše. Glavna ideja celog sistema je da se učinjene greške konstatuju i detaljno proanaliziraju da bi se u budućnosti sprečilo njihovo ponavljanje. Takođe je preneo njihova iskustva u vezi sa osiguranjem lekara, kao i o detaljnoj statistici koja se vodi po više parametara.

109

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

KONGRESI: Propagation in Neurodegenerative Disease Conference

• Datum: 8–11 Avgust 2016 • Mjesto održavanja: Dublin, Ireland • Website: http://www. zingconferences.com/ CARS 2016 – Computer Assisted Radiology and Surgery - 30th International Congress and Exhibition Joint Congress of IFCARS / CAR / ISCAS / CAD / CMI • Datum: 22–25 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Heidelberg, Ger­ many • Website: http://www.cars-int.org/

Svetski dan digestivnog zdravlja

P

ovodom Svetskog dana digestivnog zdravlja, u organizaciji Udruženja gastroenterologa Srbije, u Begradu je 26.maja održan skup gastroenterologa i stručnjaka koji su razgovarali na temu pravilne ishrane i digestivnog trakta. Skup je održan s ciljem da se istakne značaj zdrave i izbalansirane ishrane za održavanje zdravlja i 5th International Symposium prevenciju bolesti. on Focused Ultrasound Današnji način života loše utiče na • Datum: 28 Avgust – 1 Septembar 2016 zdravlje ljudi i na funkcionalne pore• Mjesto održavanja: North Bethesda, mećaje, među kojima su najčešći nerUnited States vozna creva i problemi sa varenjem.

• Website: http://www.fusfoundation.

Zanemaruju se fiziološke potrebe ororg/ ganizma za raznovrsnom ishranom u jednakim intervalima.

20th International Conference Zdrava i uravnotežena ishrana osion Prenatal Diagnosis and gurava veću otpornost prema bolestiTherapy ma, a redovnim unosom fermentisanih • Datum: 10–13 July 2016 proizvoda koji sadrže probiotike, može • Mjesto održavanja: Berlin, Germany se uspostaviti pravilan rad organizma, • Website: http://2016.ispdhome.org/ samim tim izbeći i problem gojaznoCSI & IMAGING Frankfurt sti, koji poslednjih godina pogađa sve 2016 više stanovnika, ne samo Srbije, već i • Datum: 22–25 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Frankfurt, Germany • Website: http://www.csi-congress. org/

World Summit on Pediatrics • Datum: 23–26 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Porto, Portugal • Website: http://www.wsp-congress. com/ Annual Meeting of the German Society of Neurosurgery (DGNC) • Datum: 12–15 Juni 2016 • Mjesto održavanja: Frankfurt am Main, Germany • Website: http://www.dgnc.de/ IV International Conference on Antimi­crobial Research ICAR2016 • Datum: 29 Juni – 1 Juli 2016 • Mjesto održavanja: Torremolinos, Spain • Website: http://www.icar-2016.org/

110

sveta, istakao je prof. dr Srđan Đuranović, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije, Profesor dr Branko Jakovljević sa Instituta za higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održao je, po pozivu, predavanje „Mediteranska dijeta i digestivni sistem“.

Ovim povodom dodeljena je nagrada koja nosi ime „Prof. dr Obren Po-

Prof. dr Tomica Milosavljević i dr Srđan Marković

pović“ najuspešnijem gastroenterologu mlađem od 40 godina dr Srđanu Markoviću iz KBC Zvezdara u Beogradu.

Prvi put je dodeljena nagrada Udruženja gastroenterologa Srbije, „Primarijus dr Jovan-Braca Teodorović“ za izvanredne zasluge u razvoju gastroenterologije u Srbiji. Nagrada je dodeljena prof. dr Tomici Milosavljeviću, redovnom profesoru Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gastroenterologu Kliničkog centra Srbije.

U ime nagrađenih prof. Milosavljević se zahvalio i rekao: “Obren i Braca bili su zaista posebne ličnosti. Zračili su svojim radom i ponašanjem, šireći pozitivan uticaj na kolege intelektualnom oštrinom, hrabrošću, otvorenošću. Činili su svojim radom i delom prave stručne, naučne i ljudske prodore – koji su uvek predstavljali primer za ugledanje.

Danas knjige i časopisi na prvi pogled ne izgledaju toliko važni u eri interneta – ali, osamdesetih godina Gastroenterohepatološki arhiv bio je institucija u koju smo tako snažno želeli da uđemo svojim radovima i budemo deo nečeg našeg, vrednog – za njegovo osnivanje nesporno je najveća zasluga Obrena i Brace – oni su bili inspiratori, osnivači, motori razvoja i jačanja ugleda časopisa i zato smo ovim nagradama ponosni“, istakao je Milosavljević.

R.K.

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

S

vake druge subote u junu, puni života, entuzijazma i osmijeha na licu, obavezno i sa zadovoljstvom, okuplja se generacija ljekara 1972-1977.

Medicinskog fakulteta Univerziteta Beograd. Tako je bilo i ove godine, 11. juna, u Hotelu „Best Western Hotel M” (hotel „Mladost“) u Beogradu gdje se igralo, pjevalo do duboko u noć. Ta izdržljiva, još duhom mlada, generacija nekadašnjih studenata, prkoseći godinama i prolaznosti, ne predaje se ni poslije četri decenije.

Ništa ne ispisuje tako dirljive, duboke i emotivne priče kao sam život. Iz njega nastaju stranice prepune životnih zapleta i događaja, kojima se rukovodimo dok i sami živimo. Život je poezija za sebe, koju pišemo i vajamo sami, čije scenarije i uloge igramo. Kao duhovna tvorevina pojedinačnog uma i beskrajnog polja svijesti, poezija života spaja ljude i povezuje obale.

Za nju ne postoje granice neba i prostora, granice religije, jezika, nacije, vjere...

Bijaše to davno, kada smo snove mladih djevojaka i momaka pretvarali u javu i postajali zreli ljudi, kada je mladost nosila i palila baklje, kada su vrline poput vjere u ljubav, bolji svijet, odanost, hrabrost, poštenje, mudrost i plemenitost bile okosnica i tron svakog mladog čovjeka žednog života. Te 1972. godine, u Beogradu, generacija mladih entuzijasta, zadojena idealima toga vremena, iskrenim čežnjama i vjerovanjima, upisala je Medicinski fakultet.

Nošeni željom za pobjedom, gradeći sebe iz korijena, iz različitih sredina iz kojih smo došli u veliki grad, ničući u ozbiljne, uvažene i uspješne ljude, na točkovima vjerovanja i nadanja, kroz lavirinte usnulih snova, ostvarili smo svoj cilj i te 1977. godine završili Medicinski fakultet.

I da, mi smo ta generacija pobjednika, generacija 1972-1977. Među nama danas su to isti ljudi, ljekari akademici, slikari, romanopisci, pjesnici, muzičari, sportisti...

Ljubav prema vlastitoj profesiji nije onemogućila da se i dalje držimo svestranosti i tako nadahnjujemo i obogaćujemo ovozemaljski život.

I evo, opet, poslije toliko godina, s borama na licu, sijede kose i usporenijih pokreta, ponovo smo tu, na okupu, na istom mjestu, u isto dogovoreno vrijeme.

Druga sedmica juna. Ne trebaju nam pozivnice niti obavještenja, jer se lijepim i duhovnim stvarima čovjek uvijek vraća.

Godine 1997. slavili smo 20 godina od završetka studija i tada smo odlučili da se sastajemo svake godine želeći da se sjetimo svojih studentskih dana, da pjevamo, plešemo pa i plačemo od sreće i tuge ako treba, da među sobom

Medicinski fakultet Univerziteta Beograd

Generacija ljekara 1972-1977. koje smo iskreno vjerovali dalekih 70-tih godina.

Danas smo se ponovo družili u fantastičnom ambijentu, uz odličnu hranu i vrhunske ritmove naše muzike, ponosni na to što jesmo, na svoja dostignuća i uspjehe, što smo kao vremenska kreda obilježili jednu vremensku epohu ovih prostora, nadajući se da će nove generacije od nas pokupiti sve ono najbolje.

Vidimo se iduće, jubilarne godine!

Vaša generacija, Momir Pušac podijelimo sve ono što život čini plemenitim, ostvarenim i uspješnim. Nažalost, posljednjih nekoliko godina ostali smo bez nekoliko članova naše generacije, koji će zauvijek ostati u našim srcima i živjeti u našim sjećanjima.

Među nama postoji neugasiva grupa entuzijasta, lidra našeg okupljanja, predvođena Draganom Delićem, koja radi na izradi monografije naše generacije i koja će obilježiti 45 godina od našeg upisa na Medicinski fakultet.

U vremenu kada je stvoren novi poredak vrijednosti, želimo da i na ovaj način potvrdimo, u vidu jednog pisanog dokumenta, one vrijednosti, poglede i ideje u 111

N M K

- I sNt Fr Ou čVnI Ji E sS kT Iu p o v i

UKC RS

Medicinska škola iz Bihaća Univerzitetski klinički centar RS posjetili su učenici Katoličkog školskog centra Bihać - Srednje medicinske škole. U sklopu nastavnog plana i programa učenici svake godine posjete jednu od zdravstvenih ustanova te se na ovaj način upoznaju sa funkcionisanjem i načinom rada zdavstvenih institucija. Ove godine se JU Medicinska škola Bihać odlučila za Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. U posjeti je učestvovalo ukupno 180 učenika, odnosno učenici od prvog do trećeg razreda medicinske škole u pratnji osam profesora. Bili su raspoređeni u nekoliko grupa, a obišli su većinu klinika na lokaciji Paprikovac i imali priliku da razgledaju novootvoreni objekat – Polikliniku UKC RS. Na kraju obilaska, generalni direktor prof. dr sc. med. Mirko Stanetić je pozdravio sve učenike i njihove profesore te im poželio dobrodošlicu u najveću zdravstvenu ustanovu u Republici Srpskoj.

Učenici su zajedno sa glavnim sestrama obišli klinike i upoznali se sa složenim načinom rada medicinskog osoblja te su iznijeli svoje pozitivne impresije o posjeti.

smještaj i liječenje svojim korisnicima, što je prije svega zasluga zaposlenih u ovoj ustanovi koji sigurno ulažu dodatni napor, s obzirom na postojeću situaciju“, rekao je ministar Bogdanić.

On je apelovao na opštine iz Republike Srpske koje smještaju korisnike u ovu ustanovu da na vrijeme izmiruju svoja dugovanja jer na taj način pokazuju društvenu odgovornost prema svojim sugrađanima. „Trenutno je u ustanovi smješteno 170 korisnika, a imamo 70 radnika. Bez pomoći Vlade Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite ne bismo opstali, jer pored izdvajanja sredstava za smještaj korisnika, obezbjeđujuju i sredstva za adaptaciju objekta“, rekao je Vasiljević.

DZ Bijeljina Zaposleni u Domu zdravlja Bijeljina zajedno sa svojim gostima, među kojima su bili ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Dragan Bogdanić i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Darko Tomaš, su 24. maja svečano obilježili krsnu slavu ustanove Sveti Ćirilo i Metodije.

ILCO u Novom Pazaru

načelnik opšte hirurgije dr. Kemal Brničanin. U prijatnom i konsultativnom razgovoru dogovorili smo se o saradnji da bismo unapredili kvalitet osoba sa izvedenom stomom.

Sve vreme naš domaćin je bila divna Alma Juniš, predsednica Udruženja samohranih roditelja ,,Zajedno” .

Višegrad, 19. maj

U Novom Pazaru, 24. maja, u Svečanoj sali Kulturnog centra održan je konsultativni sastanak o Nacrtu nacionalnog akcionog plana o primeni Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2016-2020).

Skup je organizovalo Ministarstvo odbrane, Ministarstvo omladine i sporta, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, Stalna konferencija gradova i opština.

Predstavnike Nacionalnog invalidskog udruženja ILCO, pacijente sa stomom, interesovalo je unapređenje rodne ravnopravnosti.

Vreme pre sastanka iskoristili smo da posetimo Dom zdravlja. Informisali smo direktora dr.

Ervina Ćorovića, specijalistu radiologije, o aktivnostima našeg udruženja. Potom nas je primio 112

Posjeta Domu za lica sa invaliditetom

Kum slave je bio bijeljinski psihijatar dr Petko Grubač. Nakon lomljenja slavskog kolača, u prisustvu brojnih zvanica, zaposleni i gosti su nastavili druženje uz svečani ručak.

Delegacija iz Sankt Peterburga Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa saradnicima, održao je 31. maja u svom kabinetu sastanak sa delegacijom iz Sankt Peterburga, koju je formirao Odbor za spoljne poslove ovog grada, i nalazi se u radnoj posjeti Republici Srpskoj.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa saradnicima, posjetio je Dom za lica sa invaliditetom u Višegradu. „Dom za lica sa invaliditetom je ustanova koja dobro funkcioniše, obezbjeđuje kvalitetan

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

Sa predstavnicima farmaceutsko-medicinskog klastera iz Ruske Federacije razgovarano je o pravcima buduće saradnje u oblasti zdravstva. Klaster okuplja 150 kompanija, a više od 100 je proizvodnog karaktera. Delegacija iz Sankt Peterburga predstavila je način rada i inovativne pomake iz oblasti farmacije i proizvodnje savremene medicinske opreme.

Ruska delegacija izrazila je zadovoljstvo inicijalnim sastankom i predstavljenim potencijalima buduće saradnje. U okviru posjete ova delegacija posjetiće kompaniju „Hemofarm“, kao i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske.

Donji Dubovik, 1.6. 2016.

Ambulanta porodične medicine

Prikupljanje donacija za projekat

Terapijsko jahanje

K

lub specijalnih sportova, uz podršku „Triglav“ osiguranja i Radio-televizije Republike Srpske, pokreće projekat „Terapijsko jahanje za djecu i omladinu sa posebnim potrebama“.

Terapijsko jahanje se u Evropi primjenjuje od ranih pedesetih godina prošlog vijeka. Korištenjem ove terapije značajan napredak može se postići kod velikog broja poremećaja, stanja i bolesti kao što su: mišićna distrofija, cerebralna paraliza, Daunov sindrom, smetnje sa vidom i sluhom, autizam, multipla skleroza, amputacije, poremećaji u učenju kao i poremećaji pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD). U Republici Srpskoj do danas ne postoji ovaj vid terapije dok je u regionu njena primjena dala izuzetne rezultate.

Za postizanje vidljivih efekata ove terapije potrebno je obezbijediti jednogodišnju realizaciju projekta, za šta je potrebno angažovati posebno obučene fizioterapeute te konja, specijalno dresiranog, za ovu namjenu. Ukupni troškovi za nesmetanu realizaciju ovog projekta iznose 100.000 KM. Za razliku od zemalja u regionu, gdje je ovaj vid terapije finansiran iz budžeta, kod nas realizacija ovog projekta zavisi isključivo od donacija i humanosti dobrih ljudi, koje ovim putem prikupi Klub specijalnih sportova kao neprofitna organizacija.

Sredstva za ovu namjenu se prikupljaju putem humanitarnog broja 1457 te na broj žiro-računa: 56209980740819-35 kod NLB Razvojna banka Banjaluka.

Klub specijalnih sportova Banjaluka

​​​​​​​Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić otvorio je prostorije novoizgrađenih ambulanti porodične medicine u Donjem Duboviku, opština Krupa na Uni. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske za izgradnju ambulanti za dva tima porodične medicine uložilo je ukupno 270.000 konvertibilnih maraka. Objekat sadrži dvije ordinacije, jednu sobu za intervencije, laboratoriju, sobu za osoblje, a povezan je sa postojećim objektom Doma zdravlja Krupa na Uni, tako da predstavlja funkcionalnu cjelinu. „U posljednjih deset godina, kroz realizaciju projekata „Razvojni program Republike Srpske“ i „Jačanje zdravstvenog sektora“, ukupno je izgrađeno ili rekonstruisano 228 ambulanti porodične medicine, a do kraja ove godine biće rekonstruisane i izgrađene ukupno 334 ambulante. Od 2006. godine do danas u adaptaciju, sanaciju i izgradnju objekata domova zdravlja uložili smo oko 40 miliona maraka, što potvrđuje našu namjeru da neprestano gradimo i jačamo sistem primarne zdravstvene zaštite“, rekao je ministar Bogdanić.

Načelnik opštine Krupa na Uni Gojko Kličković zahvalio se Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite na razumijevanju i sluhu za potrebe stanovništva ove opštine te istakao da Dom zdravlja Krupa na Uni pruža zdravstvenu zaštitu za oko 1700 stanovnika.​ 113

N M K

A

- I sNt Fr Ou čVnI Ji E sS kT Iu p o v i

nđa (Sofije) Ilić rođena je 1956. u Sitnici, opština Ključ. Od 1959. godine stalno živi u Banjaluci, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 1979. godine i odmah počela da sarađuje u tadašnjim dnevnim novinama ‘’Glas’’ i regionalnoj radio-stanici ‘’Radio Banjaluka’’ te predaje predmete Osnovi nauke o društvu i Ekonomika preduzeća trećim razredima tadašnje Srednje škole za tercijarna zanimanja u Banjaluci. Profesionalno opredijeljena za radionovinarstvo 1980. godine potpisuje u ugovor o stalnom radnom odnosu u tada prvom Krajiškom regionalnom javnom glasilu ‘’Radio Banjaluka’’, koje je kasnije transformisano u entitetski radio u sistemu RT RS. Ove godine započela je četvrtu deceniju kontinuiranog rada u ovom mediju, u redakciji Složenih programa gdje uređuje autorske emisije: zdravstveno naučno-obrazovnu ‘’Higijena života’’ (emitovano do sada više od 800) i naučnoobrazovnu emisiju ‘’Studiorum’’ (emitovano više od 500).

Na osnovu specijalizovanog rada i iskustva u oblasti zdravstva, zajedno sa prim. dr Momirom Pušcem učestvuje u ‘’rađanju’’ i konceptualnom osmišljavanju jedinstvenog časopisa ‘’Mozaik medicinskih komunikacija’’ (elektronsko ime ‘’Medici.com’’) , dvomjesečnika koji putem pretplate stiže na adrese javnih i privatnih zdravstvenih institucija na prostoru bivše Jugoslavije. Cilj ovakvog prvog i specifičnog printanog medijskog projekta je bio: obnoviti saradnju između zdravstvenih sistema ne samo na prostoru nekada nam zajedničke države Jugoslavije, nego i šire u istočnoj Evropi i dijaspori. Najvećim dijelom to se ostvaruje putem učešća u radu prvo rangiranih naučnostručnih medicinskih skupova - kongresa sa međunarodnim učešćem ili međunarodnih, simpozijuma, konferencija, seminara.

Anđa S. Ilić kao izvršna urednica u časopisu uspjela je da pridobije za intervjue brojne medicinske i zdravstvene autoritete, svjetskog ugleda, koji su objavljeni na stranicama ovog časapisa.

U prošloj godini, ponosi se i voli to za primjer da ističe, takav razgovor vodila je sa akademikom prof. dr Vladimirom Kostićem, uglednim neurologom, koji je više od 5000 puta citiran u indeksiranim medicinskim časopisima. Sada je aktuelni predsjednimk Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Njegova rečenica: ‘’Patriotizam je govoriti istinu’’ je pogođeni vodvilj ukupnog novinarskog angažmana Anđe (Sofije) Ilić, koja je ta114

Na osnovu prijedloga redakcije časopisa ‘’Medici.com’’

Anđa S. Ilić

izvršna urednica, dobitnica nagrade Društva novinara BiH za 2015. u kategoriji printanih medija

ko čuvala i njegovala svoj profesionalni dignitet, posebno u poslijeratnim uslovima u BiH, gdje je vrijeme postalo beskonačno, a glupost besmrtna. Gradila je poseban stil, oslobođen stereotipa i predrasuda, uvažavala i cijenila bogatstvo raznolikosti. Svjedoče to njene odabrane teme i sagovornici koji su imali slobodu da se predstave autentično na maternjem jeziku, odnosno kao slobodoumni ljudi. Printani mediji, uprkos profesionalnoj odanosti audio-zapisu - radiju, uvijek su joj bili bili saputnici na novinarskom putu. Anđa (Sofije) Ilić je bila stalna saradnica u prvom poslijeratnom nezavisnom časopisu ‘’Prelom’’ i ‘’Novi prelom’’, urednica nultog izdanja revije za žene ‘’Okom žene’’, izvršna urednica u magazinu ‘’Woomen’’, prvog ‘’Biltena Kliničkog centra Banjaluka’’, uređivala rubrike iz zdravstva u listu Crvenog krsta ‘’Humanost’’ specijalni dodatak u novinama ‘’Zdravstvo’’, sarađivala u ‘’Banja-

lučkim novinama’’ itd. Tragala je za novinarskom širinom, aktivno učestvujući u radu nevladinog sektora, gdje je koordinisala mnoge projekte uz podršku Međunarodnog foruma ‘’Bosna’’, Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja, UNICEFA, UNDP-a i sl. Ipak, najviše je ponosna na svoju osnivačku ulogu, kao predstavnica RS, Donorske mreže BiH (darivanje organa i tkiva u svrhu liječenja). Od priznanja koje je dobila kao autorka projekta ‘’Generacijski otpor drogi’’ najdraže joj je ono od prof. dr Jovana Bukelića, svjetski poznatog neuropsihijatra, njegova knjiga ‘’Droga u školskoj klupi’’ sa posvetom: ‘’Cijenjenoj novinarki Anđi Sofije Ilić, da se DROGIRA LJUBAVLJU’’. Nakon ove svemoguće poučne poruke, sve bi ostalo bilo suvišno za ovu identifikaciju dobitnice nagrade Društva novinara BiH, u kategoriji printanih medija.

Slobodan Pešević, član žirija

- , s Zt D r uR čA nV iO sJ kE u SMN IJM T EK S E ! p o v i

Mala anatomija

Čulo ravnoteže

Aforizmi Kako bolest uđe i u one koji su po prirodi zatvoreni? *** Ima jake veze da po treći put dobija rijetku bolest. *** Primljen je u bolnicu u teškom stanju: Platu ne dobija, račune ne plaća, a nema šta da jede. *** I kod nas se sve češće rade komplikovane operacije. Uvijek se nađe neko da iskomplikuje i one najjednostavnije. *** Devedeset godina je pio i pušio, a da nije znao da to šteti zdravlju, sve dok mu praunuk nije rekao. *** Smrt se strašno naljutila na zdravstvenu službu; decenijama čeka neke da umru. *** Nesreća je kad neko prespava cijeli život, a ne usni ni jedan lijep san. *** Namučio se poslije transfuzije krvi. Dali mu krv uzetu od nekog člana protivničke stranke. *** Ptice nose jaja u gnijezdu, domaćice na pijacu. *** Pristao je da se odrekne lijekova u bolnici pod uslovom da ga njeguje lijepa mlada sestra. *** Uveliko se vrši presađivanje bubrega što je mnoge obradovalo, jer ni ona muška stvar nije daleko od njih. *** Neko je rekao:Otadžbina je majka vaša i čim ga je majka odbila od sise, nastavio je da sisa otadžbinu. *** Kad se prvi put razbole, ljudi govore: „Samo da mi je živ do bolnice!“ Kad se ponovo razbole, kažu: „Samo da mi je iz bolnice!“ *** Znao je da će sutradan umrijeti, pa živ nije izašao iz noći. *** Šta radi uprava bolnice, kad svi pacijenti piju – lijekove? *** Otkrili su mu kupljenu diplomu medicinskog fakulteta kad je pravio vizitu u mrtvačnici. *** Djedu se, dok je čuvao ovce, navukla mrena na oči, pa je cijeli dan ganjao psa misleći da je vuk. *** Čuo je da su u bolnici duge noći pa je pitao sestru može li da donese svoju od kuće.

116

Čulo sluha i ravnoteže se nalazi u unutrašnjem uvu. Možda baš zato što je tako skriveno, mnogi lako gube sluh za neke stvari i ravnotežu sve ostalo, ali se kod sviju ne primijeti. Ne mislim na ono kada se majmun stropoštao s drveta na zemlju da bi postao primitivno i neuravnoteženo biće, zvano čovječuljak. A kivan sam na tog nespretnjakovića majmuna, jer su sve nastranosti počele od tog gubitnika ravnoteže. I, inače nam sve nevolje potiču od majmuna, što prijavljenih i registrovanih, što onih koji majmunišu na crno.

Ove današnje majmunarije potiču od manjeg broja upornih majmunčića. Da, onaj prvi, nespretnjaković nije izgubio ravnotežu, mogli smo i dan-danas pljuckati s drveta na luđe životinje od nas koje, poput današnjih ljudi, gazaju po blatu i gube ravnotežu. Iz neuravnoteženog čovjeka i duša bježi kad umre. Da li nebesa uspijevaju da je uravnoteže, ostaje kao nebeska tajna kojoj se ne može ući ukraj kao ni bogatstvima pojedinaca?Svijet je pun takvih nesigurnih ljudi, kao pas buva. Neuravnoteženi ljudi čine neuravnoteženu državu.

Neuravnotežene države čine neuravnotežen svijet. Kod nas, neuravnoteženi popisivači stanovništva prave neuravnotežene spiskove, pa se ne zna ima li nas koliko Kineza, ili smo malo pleme koje će izumrijeti dok se saga o popisima skrajči. I kad pođemo na izbore gubimo ravnotežu pa biramo najneuravnoteženije među nama, koji javno i stalno pokazuju svoju neuravnoteženost i nezasitost. Neuravnotežen svijet je klimav svijet, a sve što se klima, nije čvrsto. Ako hoćete da se uvjerite koliko je neko neuravnotežen, birajte ga u vlast. Kad gledam prenos iz skupštine, prosto mi se izmiče stolica i sam se uneuravnotežim pa počnem nekima da aplaudiram. Kad se osvijestim, kasno se j... kajati.Osim grupno, ljudi su i pojedinačno neuravnoteženi. Da li je to posljedica bolesti čula za ravnotežu ili težeg oblika nezasitosti?

Ne možemo da uravnotežimo penzije sa troškovima, apetite stranačkih lidera i visokih političara s našim mogućnostima, prebogatih pojedinaca s narodnim siromašvom, državnim rasipništvom sa sirotinjskim porezom...

Šale Otišao muž na operacju, kod kuće ostala mlada žena. Kad se vratio, pita: -Jesi li mislila na mene?

- Kako da ne, kad god bih s nekim izašla, plašila sam se da se ne pojaviš...

--U posjetu babi u bolnici iznenada došao djed. Začuđena, pita ga zašto je došao, a on kaže: - Sanjao sam gadan san. Kao ja, da prostiš, doveo drugu ženu, a ti se vratila iz bolnice...

- Pa? - Pa, nisam znao šta bih s tobom...

--Babica prilazi porodilji i šapuće joj da ima posjetu.

- Ako je muško - veli porodilja - pitajte je li muž ili otac djetetu...

--- Je li, komšinice, ti reče da ti je kćerka otišla na

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

operaciju žuči, a ona iz bolnice donijela bebu?

- Taman kad se operisala, neka dobrotvorna organizacija je dijelila bebe, pa i njoj jednu dali – odgovara djevojčina mati.

--Prilikom prijema u bolnicu, sestra pita: - Bako, imaš li ikoga kod kuće?

- Nemam, kćeri, nikoga - samo djed...

--Bolesnik ulazi u bolesničku sobu i traži krevet na kome je neko skoro umro. Na pitanje zašto, kaže: - Zato što je taj krevet ispunio normu za umiranje...

--Pred operaciju, pacijent pita doktora: - Doktore, hoću i ja umrijeti?

- Hoćete, sigurno, kao što ću i ja, ali ne znam da li ćete danas, jer sam noćas sanjao lijep san...

--Jedan, uznemiren bolesnik, pita sestru: - Ima li u bolnici dana kada se ne umire?

- Ima – odgovara mu sestra – 367-og dana u godini...

--Vraća se muškarac s telefonske govornice i priča da se čuo sa ženom, ali je toliko promukla da joj glas ne prepoznaje. Neko će od bolesnika: - Ne sekiraj se, prijatelju, ništa joj neće biti. To se javio švaler, a ne ona.

--Sestra smješta bolesnika u krevet i pita da li je gladan i šta bi pojeo. On odgovara: - Pojeo bih, sestro, ako ima jagnjetinu pečenu, ali samo da je vruća...

--Djed govori babi da se spremi, sutra je vodi u bolnicu.

- A kako ću se vratiti? – pita ona.

- Ne sekiraj se, ima više varijanti...

--Starica pita hirurga da li joj je izvadio desni ili lijevi bubreg, a on će, u šali, da ne zna ni sam, jer je bilo nestalo svjetla. Na to će starica: - Nije toliko ni važno, meni je čo`jek zaprijetio da se kući ne vraćam s oba bubrega...

--Vratila se svekrva iz bolnice i snahi će: - E, snaho, kako je bilo bez mene? Jesi li me sanjala?

Snaha malo porazmisli pa će iskreno: - Bilo je lijepo, a i sanjala sam te. Kao ti, ne budi primjenjeno, umrla i svi plaču, a meni suza neće na oko dok nisam oči protljala crvenim lukom.

--Kupi servirka tanjire poslije večere i kad vidi jednu nepojedenu, upita čija je. Javi se mršava žena i servirka je pogleda pa će:

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 21. 6. - 22. 8. 2016.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE ulazi u znak Rak 21.6. odmah nakon ponoći i ostaje do 22.7. do 11,30 sati, kada prelazi u znak Lav u kom će se nalaziti do 22.8. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Jarac do znaka Ovan, kao okidač događaja i dnevne zainteresovanosti. MERKUR putuje od Blizanaca do Djevice. U Blizancima je do 8. jula, kad prelazi u znak Raka. U Raku ostaje samo do 23.7., nakon čega seli u znak Lava do 7.8. a nakon toga u znak Djevice. VENERA putuje direktno kroz tri znaka. U znaku Raka je od 17.6 -12.7, zatim prelazi u znak Lav do 5.8, i na kraju prelazi u znak Djevice u kome ostaje do kraja avgusta. MARS je u retrogradnom hodu kroz Škorpiju do 1. jula do 23. stepena znaka. Od 2.8. ponovo se vraća u znak Strijelca u kome je već boravio tokom marta, aprila i maja. JUPITER u Djevici brzo putuje, direktim hodom, od 15. do 26. stepena. SATURN u Strijelcu kreće se retrogradno od 11-9. stepena. URAN u Ovnu kreće se direktno od 23-24. stepena do 31.7. kad okreće i postaje retrogradan u narednih gotovo pet mjeseci. NEPTUN u retrogradnom hodu prelazi put od 12-11. stepena Riba.PLUTON u Jarcu ima retrogradno kretanje od 16-15. stepena. Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znakovima Rak i Lav. Pluton ostaje u sekstilu sa Neptunom i trigonu sa Jupiterom cijeli period. Ovo su povoljni aspekti koji omogućavaju nesagledivu intuiciju i sposobnost uviđanja stvari do srži, nadahnuće i inspiraciju, kao i veliku društvenu moć, najviši položaj, bogaćenje, ali i težnju slobodi koja se mora ostvariti milom ili silom. Pokretač akcije, ali i mogućih problema, u periodu do 10.7. je konfiguracija T-kvadrat Saturna sa Jupiterom i Neptunom. Efekti ovih aspekata se povoljno manifestuju kroz moralno usavršavanje, sposobnost kritike određenih pojava težeći idealu pravde i istine. S druge strane, loš efekat ovog aspekta može se ispoljiti tako da u jednom času ličnost da ili gubi sve što je materijalno stekla zbog sklonosti prevarama ili kriminalu ili pod uticajem zablude. Loš aspekt Saturna sa Neptunom nepovoljan je za zdravlje jer omogućava psihičke poremećaje, opasnost od davljenja, gušenja, trovanja alkoholom ili narkoticima.

Brze planete sa Suncem u Raku i Lavu doprinijeće da će većina vas biti okrenuta porodici i uživanju, nastojeći kroz igru, zabavu i odmor napuniti baterije. I kako reče Viktor Frankl: „Kad god nismo u mogućnosti da mijenjamo situaciju, mi smo suočeni sa izazovom da mijenjamo sebe“.

Srećno vam ljeto!

OVAN 20. 3 - 20. 4 Od početka jula stiže olakšanje, kada Mars krene direktno. Glavnina teškog posla biće obavljena iako ćete se još preispitivati narednih dana da li ste konačno isplivali iz problema. Optimizam raste. Od početka avgusta stižu novi zadaci, ali sa manje zahtjevnim rokovima za izvršenje. Energija se vraća u normalu, spremni ste za širine i putovanja. Od 12.7-5.8.Venera će boraviti u vašem polju ljubavi i zabave i omogućiti srećne i prijatne trenutke. Budite oprezni sa potpisivanjem dokumenata čak i kada izgleda sve savršeno i obećavajuće. Zdravstvena osjetljivost organa tokom jula odnosi se na urogenitalni trakt, a tokom avgusta čuvajte se povreda butne kosti.

BIK 21. 4 - 20. 5 Sa Venerom u Raku u skladnom aspektu sa Jupiterom do 10.7. možete očekivati povoljnosti i poboljšanja na ličnom planu. Ukoliko planirate poslovne ili neke druge promjene budite strpljivi do jeseni kad stiže pozitivan ishod, stoga ne žurite i ne vucite nagle preuranjene poteze. Ukoliko ste zadovoljni trenutnom karijernom situacijom moguć je konačan završetak projekta koji dugo radite ili napredak u karijeri. Ljubavni i bračni život tokom jula može biti komplikovan, nakon čega stiže olakšanje. Zdravlje uglavnom dobro, sa nešto depresivnosti nekoliko dana avgusta.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Planeta Mars diktira naglost i slabo obraćanje pažnje na detalje, brzo prebacivanje sa jedne na drugu obavezu. Tokom jula mogući su periodi konfuzije, neslaganja sa saradanicima ili problemi sa nadređenima. Izazovi i sitni problemi mogu trajati i tokom avgusta koji se tek s dolaskom jeseni smiruju. U partner-

118

stvu je potrebno ozbiljno analizirati kvalitet veze, možete li ičim doprinijeti kvalitetu veze i izvucite „ispod tepiha“ sve što ste godinama trpali, ne želeći rješavati teške probleme.

Ipak, oprez sa riječima da ne porušite mostove koji vas spajaju. Već od sredine ljeta situacija postaje povoljnija i vraća se sklad i smirenje u ljubavni život.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Ljetni period je vaš povoljan period, sa mnogo zadovoljstva i radosti. Okolnosti će biti povoljne za društveni napredak i finansijske transakcije. Period je povoljan i u zdravstvenom pogledu jer radost i uživanje u životu rastjeruje bolest. Kretanje Merkura u Raku označava period za putovanja, pisanje, obrazovanje i poslovne aktivnosti. Ako je Merkur na rođenju pod nepovoljnim uticajem možete imati probleme prouzrokovane od mlađih osoba ili lopova. Na polju karijere još je burna situacija, česte promjene, novi počeci. Od sredine ljeta situacija će se stabilizovati, a problemi se mogu riješiti sa srećnim završetkom.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Nema posebnih promjena u dugoročnim i kratkoročnim planovima. Finansijska situacija se popravila, bolji su uslovi i zarada. To stanje i dalje podržava dobotvor Jupiter u polju finansija te ukoliko imate veće ambicije iskoristite njegovo prisustvo za poboljšanje finansijske situacije i napredovanje do 9. septembra. Ovo nije povoljan period za površne veze i površne ljubavi. Držite se osoba kojima možete vjerovati. Druga polovina jula i prvi dani avgusta su periodi sreće i radosti, dobijanja poklona i pojačanog društvenog života. Energija i vatalnost jačaju od avgusta.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Jupiter u vašem znaku ostaje do 9. septembra i tokom ljeta vas obasipa svojim dobročinstvima, dobicima i omogućava dobro zdravstveno stanje. Mars će ponovo od avgusta nametnuti velike obaveze i aktivnosti kao i trošenje energije na potrebe porodice. Merkurovo brzo kretanje nameće dinamične događaje i dosta zaposlenosti. Već od prve dekade avgusta, ulaskom Venere i Merkura u vaš znak, biće podstaknut društveni napredak i povoljne okolnosti za finansijske transakcije.

Uživajte u ljetu i priuštite sebi periode opuštanja i odmora.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tokom jula mogući su veći troškovi i sklonost zaduživanju te možete upasti u velika dugovanja ako ne stanete na vrijeme.

Ponovljeni tranzit Marsa u Strijelcu prema vašem Suncu u avgustu vraća energiju, jača ambiciju i želju za priznanjima i uspjehom. Povoljno utiče na poboljšanje zdravlja i jakoj vitalnosti. Možete pokrenuti neke važne saradnje i sklopiti dogovore, ali budite racionalni i obratite pažnju na detalje kako ne biste bili izmanipulisani.

Od septembra slijede jako povoljne prilike. Moguće stomačne tegobe. Budite oprezni u saobraćaju tokom ljeta, naročito od velikih prevoznih sredstava kao što su kamioni.

E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Od početka jula stvari počinju da se normalizuju i da popušta pritisak obaveza koje ste morali završiti, koje su bile neriješene u ranijem periodu. Tokom cijelog mjeseca Mars će boraviti u vašem znaku i omogućiti da energija krene uzlaznom putanjom, kao i da sve što vas je do tada mučilo bude posloženo na pravo mjesto. Tokom avgusta bićete suočeni sa finansijskim izdacima, a od polovine avgusta naoružajte se strpljenjem, jer ćete nekih dvadesetak dana biti suočeni sa blokadama i najbolje je sačekati da prođe taj period. Zdravlje može biti delikatno, ali vjera u vas same odagnaće probleme i zabrinutost.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Povoljno razdoblje za korišćenje prilika i zaokreta u karijeri traje do kraja ljeta kada se Jupiter u vašoj kući karijere kreće direktno. Venera i Merkur će biti uz vas ovog ljeta i obasjavati put ljubavi i zabave te dovoditi u vaš život zanimljive ljude koji će uljepšati vaš život.

Retrogradno kretanje Saturna rođenima 2-4. decembra može uzrokovati ponavljanje nekih nepovoljnih životnih situacija i zadatak ovog ljeta je da se naoružate strpljenjem, prihvatite svoj dio odgovornosti za situaciju u kojoj se nalazite i sa odgovornošću, prije svega prema sebi, povučete poteze koje morate povući. Nezadovoljstvo vas može ubaciti u periode depresije.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Do polovine avgusta vaš vladar Saturn kreće se unatraške i naopako vas savjetuje. Sumnje će dostizati kulminaciju sve dok se ne vrati u normalno kretanje, a pritisci i blokade popustiće krajem mjeseca. Kakav god potez povučete ovog ljeta znajte da morate snositi posljedice. Zato dobro pazite šta radite ovog ljeta, jer vas zvijezde stavljaju u iskušenje. Ovo je važan period, jer djelovanje pod pritiskom odrediće vaš budući život. Imajte vjere u sebe, smirite svoj um i pustite srce da misli za vas, jer je to jedini ispravan način. Test Saturna je težak, ali ko ga položi život mu otvara novo i srećnije poglavlje. Prekontrolišite krvnu sliku i moguće su tegobe s leđima.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Osjećaj da ste blokirani i da vam je sloboda ograničena sigurno vas frustrira već neko vrijeme, ali i tome se nazire kraj. Na profesionalnom planu je bilo naglavačke postavljenih situacija i tokom jula se situacija stabilizuje iako imate zadatak ponovo sve postaviti na svoje pravo mjesto. Od avgusta ćete imati izuzetnu energiju koju ćete usmjeriti da ostvarite svoje nade i postavljene ciljeve. Neustrašivost i sposobnost brzog donošenja odluka pomoći će da krenete naprijed. Vaše emocionalno stanje biće povezano sa zdravstvenom situacijom.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Neptun u vašem znaku, u kretanju unazad, ovog ljeta može uzrokovati mnoge zablude i nejasne situacije. Možda ćete imati osjećaj da vas je gusta magla obavila, pa ne vidite kuda treba da idetei.

Vaša potreba da se žrtvujete za druge, a oni vas povrijede može ostaviti gorak ukus. Naročito budite oprezni na polju karijere, kada Saturn pravi blokade i odugovlačenja do polovine avgusta i ne donosite odluke koje su važne za vaša statusna pitanja. U polju partnerstva Jupiter će omogućiti uspješne kontakte sa drugim ljudima i skladne bračne odnose, naročito od avgusta kada mu se pridruže Merkur i Venera. Povoljno je vrijeme za rješavanje svih pravnih pitanja.

75

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

i.com

dic al Me t r o p Novi

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA