Medici.com 76 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

FZO RS

Riječ urednika Pjevajući svako svoju pjesmu, u čast pobjedama ili porazima, za početak i za kraj, oivičeni kapijama svjetova na liticama bezgrešnih snova, želeći da stalno idemo dalje i osvajamo proplanke, ponosno ostavljamo svoje emotivne otiske u svakon načinjenom koraku. Ne bismo li se vratili i prepoznali se... Ponekad stanemo nad dubokom vodom i prepustimo se njihanju svjetlosti što se prelijeva u talasima na našim licima, dok nam kroz prste protiče vrijeme, dok se zvijezde iz svemira stropoštavaju na naša srca, kada ugašenih misli priđemo cvijetu, uberemo ga i kažemo sebi: Jednom se živi, budi srećan sa onim što imaš, jer sutra možda ni to nećeš imati! Sloboda je čovjekov najviši i najmističniji ideal, najviša metafizika uma i tijela, najneuhvatljivija forma za ovozemaljsko otjelovljenje. Čovjek možda ne može odgonetnuti Boga i njegovu volju da donosi sve odluke umjesto nas, ali ono što može jeste odati osmijeh poštovanja vremenu koje prolazi i koje tek dolazi. Ako se na vrijeme probudimo iz zanesenosti i površnih snova vrlo brzo ćemo shvatiti da nema mjesta prevelikim očekivanjima, već ostaje samo da se suočimo sa sobom, vlastitim ciljevima i pod drvetom tajni da krenemo s otkopavanjem sanduka sa blagom koje nam pripada. Avgust je, u svojoj punoj dominaciji, zakovan vremenskim klinom u kalendarski niz. Ljeto, poput mladog sportskog srca, pumpa vrelinu i sparinu kroz arterijske oblake i umorni vazduh, čineći dane teškima i bezvoljnima, što svakako otežava svaki rad. Iako pomalo svi zajedno već dišemo na škrge, ostaje dužnost i volja ovog pisanog medija, a to je 76. broj časopisa ‘’Medici.com’’. Iako se radi o vremenskom periodu kada nema organizovanja naučnih skupova, redakcija se, kao i svaki put, pobrinula da i u ovom broju donese pregršt novih informacija i noviteta iz svijeta medicine, tako da će čitaoci svakako uspjeti pronaći nešto za sebe. Sezona je godišnjih odmora. Čovjek je kao mašina, radi do određenog stepena, a kada se zamori potreban mu je remont, odnosno psihofizičko restartovanje, da bi bio sposoban nastaviti tamo gdje je stao. Postignuti rezultati su sumirani, a novi ciklusi zauzimaju startne pozicije i po okončanju odmora moći će da se krene u nova osvajanja. Ko god je mogao otišao je na more, na planinu, na jezera i rijeke, a neki su se dali u avanturistička putovanja po gradovima Evrope i svijeta. Stoga su naši gradovi pomalo pusti i utihnuli, bez onih proljetnih i jesenjih špiceva, buke, saobraćaja i nervoznih pješaka, polupraznih kafića i praznih studentskih domova, ali i to je kratkog vijeka. Živimo u vremenu kada više ništa ne iznenađuje, kada je život čovjeka doveden u bescijenje, kada čovjek više nigdje nije siguran, ma koliko mislio da korača sigurnim stazama i sigurnim koracima, kada terorizam vreba iza svakog ugla, ne birajući ni vrijeme ni mjesto, ni žrtve ni uzrast. Svjedoci smo raznih vijesti, kako i sama priroda zna ponekad biti nemislosrdna i okrutna, kada tek onako, svojim moćnim rukama, katastrofama, oduzima ljudske živote. Zato danas živimo, smijmo se i radujmo, kao da sutra nećemo, jer svaki tren je zrela jabuka koju treba ubrati i zagristi u sočan zalogaj. Do sljedećeg broja, Vaš ‘’Medici.com’’. Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Humanitarni koncert

ALS

Zdravo sunčanje

50 godina sekcije OM SLD-a

Koraci kroz vreme

Prof. dr Vitomir Konstantinović

Stomatološka komora Srbije

VMA - Dan sanitetske službe

Istorija medicine

Dr Milan Jovanović Batut

Sleep apnea

Dr sc. med. Verica Petrović

Doktorska disertacija

Prof. dr Aleksandar Lazarević New Tokyo Hospital

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

77. broj izlazi u oktobru 2016. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Prva Roditeljska kuća u RS

Banjaluci je 21. 6. 2016. otvorena prva Roditeljska kuća u RS, dom u kome će, tokom dugotrajnog liječenja u Univerzitetskom kliničkom centru, boraviti djeca oboljela od malignih bolesti, zajedno sa svojim roditeljima.

koji su prepoznali važnost ovog objekta i pomogli da se realizuje. Roditeljska kuća je izgrađena na inicijativu Udruženja roditelja djece oboljele od malignih bolesti u RS „Iskra“, novcem prikupljenim na donatorskoj večeri pod po-

Kuću su, simboličnom presijecanjem vrpce, otvorili predsjednik RS Milorad Dodik te Marina Trivić i Andrej Đurđević, djeca koja su liječena od raka. Milorad Dodik, koji je otvorio roditeljsku kuću, poželio je da svako dijete koje uđe u nju, izađe zdravije.

kroviteljstvom Kabineta predsjednika RS, u decembru 2014. godine. Izgradnja objekta je koštala 850.000 KM, a nedostaje novac za namještaj i opremu, ali je predsjednik RS obećao da će se pobrinuti i za to. Rada Vještica, predsjednica Upravnog odbora „Iskre“ i jedna od inicijatorki

“Ne mogu biti radostan, jer se radi o djeci koja su oboljela od tako teških bolesti i sa roditeljima i ljekarima vode tu veliku bitku. Svjestan da kada jedan mladi život ode, ugasi se čitav svijet, želim i nadam se da nikada nijedna porodica neće ni ući u ovu kuću ili da će jedino i uvijek zdraviji izaći iz nje”, napomenuo je Dodik, ponosan, kako je rekao, na sve

izgradnje Roditeljske kuće, preminula je pet dana prije otvaranaja kuće, a aktivisti „Iskre“ su istakli da njen doprinos ne smije biti zaboravljen. Otvaranju kuće u Banjaluci prisustvovali su i Slobodan Gavranović, gradonačelnik Banjaluke, Mirko Stanetić, direktor UKC RS, brojni roditelji i ljekari UKC RS.

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa saradnicima, posjetio je 7. jula ove godine sedmu grupu dječaka i djevojčica koji borave na ljetovanju u Bečićima u okviru Projekta „Socijalizacija djece u Republici Srpskoj 2016“. U pitanju je projekat koji se realizuje od 2002. godine u saradnji sa Javnim fondom za dječju zaštitu Republike Srpske i kojim je obuhvaćeno preko 20.000 djece, od 6 do 17 godina. Ministar Bogdanić je naglasio da Projekat Vlade „Socijalizacija djece Republike Srpske“ ima za cilj da zadovolji razvojne potrebe djece, razvije osjećaj empatije i pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmiše dječje potencijale. „Smatram da je ovo jedan od najuspješnijih i najvrjednijih projekata Vlade Republike Srpske jer na ljetovanje odlaze djeca iz osjetljivih kategorija društva, prije svega iz socijalno ugroženih porodica, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa smetnjama u razvoju, kao i posebno nadarena djeca“, rekao je ministar Bogdanić. Ministar je izrazio zadovoljstvo činjenicom da se ovaj projekat uspješno realizuje već petnaestu godinu i da je to mnogim mališanima prilika da besplatno ljetuju na moru, da se druže i na taj način provedu ljetni raspust. Mali šahovski majstor Slobodan Pištalović za ministra je pripremio i šahovski zadatak, a zajedničko rješavanje nasmijalo je sve prisutne. Od ministra su mališani, tradicionalno, za uspomenu dobili po majicu.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Posjeta ministra Bogdanića djeci koja ljetuju u Bečićima u okviru Projekta

“Socijalizacija djece Republike Srpske - 2016” Pripremila: Jelena Vujić, Služba za odnose s javnošću, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Direktor Javnog fonda za dječju za- za većinu prisutne djece jedina prilika štitu Republike Srpske Nedjeljko Jović za ljetovanje. Ivana Pijetlović iz Bijeljine, po ovom zahvalio se Ministarstvu i Vladi na nesebičnoj podršci i naglasio da je ovo programu je već drugi put na ljetovanju,

kao izuzetno talentovano dijete. Prvi put bila je u Kumboru zahvaljujući svom slikarskom talentu, a ove godine kao učenik generacije i nosilac brojnih medalja sa takmičenja iz matematike i fizike. „Ovdje mi se jako dopada što smo različiti i što dolaze djeca iz različitih krajeva i porodica. Ako su i postojale razlike, ovdje se zaboravljaju“, poručila je Ivana. U Bečićima trenutno borave 143 mališana iz Modriče, Dervente, Donjeg Žabara, Pelagićeva, Brčkog, Bijeljine, Novog Grada, Oštre Luke, Mrkonjić Grada i Doboja. U ovoj godini projekat će biti realizovan kroz 14 smjena, u periodu od 20. maja do 21. septembra, a na besplatno ljetovanje otputovaće oko 1.800 mališana. Djeca u projektu učestvuju preko: centara za socijalni rad i službi socijalne i dječje zaštite, udruženja roditelja djece sa poteškoćam u razvoju i roditelja iz višečlanih porodica, Boračke organizacije RS, Saveza udruženja ratnih vojnih invalida, specijalizovanih ustanova socijalne i dječje zaštite, zdravstvenih ustanova sa djecom na dužim i češćim hospitalizacijama i na rehabilitacionim tretmanima i drugim partnerima ovog projekta. Jelena Vujić

Z D R A V S T V O

d 1. avgusta ove godine primjenjuje se nova odluka o participaciji, kojom će osiguranim licima Fonda zdravstvenog osiguranja RS biti poboljšana dostupnost zdravstvenih usluga s najvišim cijenama, s obzirom na to da je novom odlukom smanjena participacija za te usluge. Najveće smanjenje participacije je kod kardioloških usluga. Za koronarografiju osiguranici će umjesto dosadašnjih 260 KM, plaćati 65 KM participacije. Za ugradnju stenta, umjesto dosadašnjih 500 KM, participacija će iznositi 100 KM, a kod balon dilatacije koronarne arterije participacija je smanjena sa sadašnjih 540 KM, na 134,90 KM. Ukoliko osiguranim licima bude rađena koronarografija sa ugradnjom stenta, ubuduće će u troškovima participirati sa 190 KM, umjesto dosadašnjih 760 KM. Ovako znatno smanjenje cijena participacije kod najskupljih zdravstvenih usluga omogućeno je minimalnim povećanjem participacije koja se plaća za ležanje u bolnici, odnosno za tzv. BO dan. Kod bolničkog liječenja na sekundarnom nivou, participacija za jedan dan ležanja povećana je sa prosječnih 7,90 KM, na 9 KM, a na tercijarnom nivou sa 8,90 KM na 11 KM. U vezi sa participacijom za BO dan, koju plaćaju hospitalizovani pacijenti, Odlukom o participaciji je propisano da se ona plaća samo za ograničen broj dana. Tako, ukoliko osiguranik leži u bolnici sekundarnog nivoa, npr. 20 dana, participaciju će platiti za samo osam dana ležanja, a na tercijarnom nivou za maksimalno 12 dana ležanja. Odlukom je takođe propisano da ova participacija pokriva sve usluge i lijekove u toku bolničkog liječenja, što znači da hospitalizovani osiguranici neće plaćati ništa izuzev participacije za BO dan. Ovim pristupom kod izrade nove odluke obezbijeđeno je da osiguranicima budu dostupnije najskuplje usluge, s jedne strane, a da prihod od participacije ostane na približno istom nivou, s druge strane. Novom odlukom o participaciji smanjen je i procenat participacije za medicinska pomagala djeci uzrasta od 15 do 18 godina. Ova kategorija 10

Nova odluka o participaciji

Manja participacija za usluge sa višom cijenom

osiguranika će ubuduće za ortopedske cipele, okvire za naočare, slušni aparat i ortozu za kičmu plaćati participaciju koja iznosi 5% od cijene pomagala, umjesto dosadašnjih 10 do 30%. Novina u odnosu na raniju odluku je i to da je participacija u svim slučajevima definisana kao procenat od cijene usluge ili medicinskog sredstva i lijeka. Takođe, novom odlukom je propisan i maksimalni iznos participacije po usluzi, što je takođe u funkciji bolje dostupnosti najskupljih usluga. Kada je riječ o kategorijama osiguranih lica koja su oslobođena plaćanja participacije, tu nije bilo promjena, odnosno to nije predmet odluke o participaciji. Naime, zdravstvena zaštita koju obavezno zdravstveno osiguranje finansira u stoodstotnom iznosu je propisana Pravilnikom o sadržaju, obimu i načinu ostvarivanja zdravstvene zaštite (član 53). Novom odlukom o participaciji je propisano i to u kojim se slučajevima

obračun pruženih zdravstvenih usluga umanjuje za naplaćenu participaciju, a u kojima ne umanjuje. U grupu usluga za koje se trošak umanjuje za naplaćenu participaciju spadaju sve usluge koje se plaćaju po modelima 2 i 2a, usluge koje se plaćaju po jediničnoj cijeni, usluge produžene medicinske rehabilitacije u specijalizovanim ustanovama, usluge pružene u zdravstvenim ustanovama izvan RS, te lijekovi na recept i medicinska sredstva. Kod ostalih usluga obračun izvršenih usluga se ne umanjuje za naplaćenu participaciju, ali se na fakturi obavezno navodi i taj iznos. Radi efikasnije primjene nove odluke, kao i ostalih novih propisa, Fond je na svojoj internet stranici postavio vodič kroz nove propise u kome zdravstvene ustanove mogu da pronađu odgovore na sva pitanja u vezi sa primjenom novih propisa. Vodič se nalazi na www.zdravstvo-srpske. org u linku „propisi“- uputstva.

a posljednjoj sjednici Upravnog odbora Fonda, usvojen je Cjenovnik medicinskih sredstava, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srpske“ broj 58/16. Cijene su snižene kod polovine ortopedskih pomagala i drugih medicinskih sredstava, a kod 23 odsto pomagala sniženje cijena je veće od 10 odsto. Cijena jedne vrste invalidskih kolica, npr. snižena je za oko 35%; antidekubitalnog dušeka za privremenu upotrebu za oko 44%; jedne vrste ortoze za kičmu za 50%; nekih vrsta stakala za naočare za 16 do 60%; slušnog aparata za 10% itd.

Z D R A V S T V O

Usvojen novi cjenovnik medicinskih sredstava

Niže cijene pomagala smanjuju troškove Primjeri promjene cijene medicinskih sredstava

Naziv medicinskog sredstva Invalidska kolica za sobnu i vanjsku upotrebu – aktivna

Stara cijena

Nova cijena

Procenat smanjenja cijene

680,00 KM

440,00 KM

35,29 %

Antidekubitalni dušek za privremenu upotrebu (do 5 cm)

258,40 KM

145,00 KM

43,89 %

Ortoza za vratni dio kičme - Filadelfija

108,90 KM

54,00 KM

50,41 %

Lentikularna stakla CR 39 sfera 6/4

165,00 KM

64,00 KM

61,21 %

Slušni aparat za odrasle

400,00 KM

360,00 KM

10,00 %

Cijene usluga Usvojen novi cjenovnik zdravstvenih usluga Od 1. avgusta ove godine u primjeni je i novi cjenovnik zdravstvenih usluga. Usvajanju novog cjenovnika prethodila je izrada metodologije izračunavanja cijene zdravstvene usluge, kao i brojne konsultacije sa predstavnicima zdravstvenih ustanova i Komorom doktora medicine. Iz Cjenovnika su ukupno brisane 422 usluge i dodata 161 nova usluga, tako da ih je ukupno 3.920. Sve usluge su razvrstane po referalnim nivoima, s tim da je u odnosu na raniji cjenovnik, izvršen veći stepen grupisanja usluga pa se na svakom referalnom nivou nalaze i grupe zajedničkih usluga. Ova promjena je rezultat nastojanja da se ista usluga ne pojavljuje više puta u cjenovniku. Međutim, pošto bi bilo neophodno da se izvrše znatnije promjene u informacionom sistemu, za sada to opredjeljenje nije bilo mogući sprovesti u većoj mjeri. Među novinama u odnosu na raniji cjenovnik, je princip da ista usluga ima istu cijenu bez obzira na kom nivou zdravstvene zaštite se pruža, te iskazivanje cijene u bodovima. U vezi s tim, prilikom usvajanja novog cjenovnika, Upravni odbor je donio i odluku da vrijednost boda za izračunavanje cijene zdravstvene usluge iznosi 1,00 KM. Odluka o vrijednosti boda nije vremenski ograničena, odnosno vrijediće sve dok ne bude izmijenjena. Uz novi cjenovnik, usvojena je i nova odluka o postupku izmjena i dopuna cjenovnika zdravstvenih usluga. Sastavni dio ove odluke je obrazac koji će popunjavati predlagači izmjena i dopuna cjenovnika. Obrazac je kreiran tako da pruži informacije na osnovu kojih će biti moguće objektivno procijeniti da li je neophodno cjenovnik dopunjavati novim uslugama ili pak vršiti izmjene druge vrste.

Sniženje cijena medicinskih pomagala je rezultat analize ponude na tržištu, koju je uradio Fond zdravstvenog osiguranja. U Fondu je urađena i procjena efekata nižih cijena prema kojoj se, na bazi količine propisanih pomagala u prošloj godini, očekuje smanjenje godišnjeg troška za medicinska sredstva u iznosu od oko 670.000 KM, odnosno za oko 8% manji troškovi nego u 2015. godini. Smanjenje cijena pojedinih pomagala, osim za Fond, povoljno je i za osiguranike koji podliježu plaćanju participacije. Naime, propisani procenat participacije primijenjen na niže cijene, daće srazmjerno nižu participaciju, pa će tako participacija za jednu vrstu invalidskih kolica, zbog niže cijene pomagala, iznositi 44 KM, umjesto ranijih 68 KM. Najveće smanjenje participacije biće za djecu uzrasta od 15 do 18 godina, s obzirom na to da je kod ove kategorije izvršeno i smanjenje procenta participacije. Naime, novom odlukom o participaciji za ovu kategoriju osiguranika propisana je participacija od 5% cijene pojedinih pomagala, a ranije je iznosila 10 do 30%. Primjera radi, djeca uzrasta od 15 do 18 godina, kojoj bude propisana ortoza za kičmu, tzv. „Šeno mider“, od 1. avgusta ove godine plaćaće participaciju u iznosu od 61,75 KM, umjesto dosadašnjih 370,50 KM. 11

Z D R A V S T V O

Dugoročno kreditno zaduženje FZO RS manje za 50 miliona KM

Vodič kroz nove propise

Dostupnije informacije zdravstvenim ustanovama

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja u julu ove godine je usvojio više propisa koje će primjenjivati i zdravstvene ustanove. Da bi zdravstvenim ustanovama olakšao primjenu novih propisa, Fond je na svojoj internet stranici postavio vodič kroz nove propise u kome će biti objavljeni odgovori na sva pitanja koje zdravstvene ustanove budu uputile Fondu, a u vezi s primjenom nedavno usvojenih i budućih izmjena u propisima iz nadležnosti Fonda. Vodič je dostupan na www.zdravstvo-srpske.org, u linku Propisi-uputstva. Prema do sada pristiglim pitanjima, zdravstvene ustanove se najviše interesuju za novu odluku o participaciji. Između ostalog, zdravstvene ustanove je zanimalo zašto je u verziji dostupnoj na internetu navedena participacija kod usluga koje se pružaju osiguranim licima koja su oslobođena participacije, ili kod usluga kod kojih je u koloni participacija ranije pisalo nula. U pomenutom vodiču zdravstvenim ustanovama je skrenuta pažnja da se odlukom o participaciji ne propisuje ko je oslobođen plaćanja participacije, već je to predmet Pravilnika o sadržaju, obimu 12

i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Članom 53. spomenutog pravilnika propisano je kojim kategorijama osiguranih lica i koje vidove zdravstvene zaštite Fond finansira sto odsto, odnosno bez ličnog učešća osiguranih lica i to je potrebno imati u vidu prilikom primjene odluke o participaciji. U prvom redu, o tome bi trebalo da vode računa porodični doktori koji svojim potpisom i pečatom ovjeravaju osnov za oslobađanje od participacije. U vezi s ovim, iz jedne bolnice su pitali kako da postupe kada uoče da je porodični doktor pogriješio, konkretno, kada je bez pravnog osnova napisao da neki pacijent ne plaća participaciju. Iz Fonda je odgovoreno da bi u tom slučaju zdravstvena ustanova o tome trebalo da obavijesti kontrolu u Fondu zdravstvenog osiguranja. Zdravstvene ustanove su zanimale i tehničke pojedinosti u vezi s primjenom propisa na slučajeve kada su osigurana lica započela liječenje, ili su ovjerila nalog za medicinsko pomagalo prije početka primjene novih propisa. U spomenutom vodiču se nalaze odgovori i na ova pitanja.

avni poziv za kreditno zaduženje Fonda zdravstvenog osiguranja, objavljen u julu, izazvao je interesovanje medija, od kojih su pojedini objavili nepotpunu informaciju sa senzacionalističkom porukom da se Fond ponovo zadužuje i da je to u vezi s predstojećim lokalnim izborima. Fond je reagovao saopštenjem za javnost u kome je objašnjeno da se ne radi ni o kakvom novom zaduživanju Fonda, već o realizaciji odluke Upravnog odbora Fonda iz marta ove godine, kada je raspisan javni poziv za nabavku dugoročnog kreditnog zaduženja u iznosu od 43.230.000 KM. S obzirom na to da je do sada nabavljen samo dio sredstava (dva puta po 10 miliona KM) u ponovljenom postupku je traženo preostalih 23.230.000 KM. Ukupan iznos kreditnog zaduženja, koji je predmet javnog poziva, podijeljen je na pet lotova, kako bi bilo moguće da se javi što veći broj banaka, čime bi trebalo da se postigne veća konkurentnost, a time i niža kamatna stopa. Kredit je namijenjen za finansiranje dijela troškova iz Finansijskog plana Fonda, za koje je bilo predviđeno da budu pokriveni prihodom od akciza na duvan i alkoholna pića. S obzirom na to da na nivou zajedničkih organa BiH još nije realizovana ta aktivnost, inače obuhvaćena reformskom agendom, te da nije izvjesno da će biti ostvaren prihod iz tog izvora, Upravni odbor Fonda je donio odluku o kreditnom zaduženju, navedeno je u saopštenju Fonda. Inače, uzimajući u obzir i ovaj kredit, dugoročno kreditno zaduženje Fonda je za oko 50 miliona KM manje nego prije nekoliko godina.

Z D R A V S T V O

redsjednik Republike Srpske Milorad Dodik zajedno sa predsjednicom Vlade Republike Srpske Željkom Cvijanović, ministrom zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanićem, direktorom Fonda zdravstvenog osiguranja

RS Darkom Tomašem i rukovodstvom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske obišao je 11.7.2016. godine radove na izgradnji Sjevernog krila i rekonstrukciji Centralnog medicinskog bloka UKC RS. Obilazak je predvodio menadžer projekta rekonstrukcije UKC Republike Srpske Nikola Bojić te objasnio da radovi na izgradnji Sjevernog krila i rekonstrukciji Centralnog medicinskog bloka teku planiranom dinamikom, a da je završetak cjelokupnog projekta predviđen 2018. godine. On je naglasio da će u Sjevernom krilu UKC-a Republike Srpske biti najsavremenije opremljeni operacioni blok, intenzivna njega, centar urgentne medicine i Zavod za kliničku patologiju. Zajedno sa završetkom Sjevernog krila, radi se i rekonstrukcija Centralnog medicinskog bloka koja podrazumijeva rekonstrukciju svih šest spratova zajedno sa aktiviranjem još jednog sprata. Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je cilj cjelokupnog projekta rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske da Srpska dobije najsavremeniji klinički centar u regionu. Predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izrazila je zadovoljstvo dinamikom i obimom radova na, kakao je rekla, jednom od najambicioznijih projekata u zdravstvu u cijeloj regiji. Ugovor za rekonstrukciju i opremanje Centralnog medicinskog bloka i izgradnju novog Sjevernog krila UKC Republike Srpske potpisali su 30. septembra 2014. godine ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan 14

UKC RS

Predsjednik RS obišao gradilište

Bogdanić i direktor kompanije “Vamed” iz Beča Gerhard Rajter. Radovi se finansiraju kreditnim sredstvima Evropske investicione banke odobrenim na period od 20 godina sa grejs periodom od deset godina i kamatnom stopom od 1,5 odsto. Ugovorom je predviđeno da radovi traju 42 mjeseca plus 30 dana, odnosno do polovine 2018. godine. Njihova vrijednost je 83 miliona evra bez PDV-a, a sav teret finansiranja radova je iz budžeta Srpske i ne ide na teret zdravstvenog sistema Srpske.

Posjeta porodiljama u UKC RS Predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović i ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić

posjetili su 15. jula majke i bebe u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, gdje je 14/15. jula obavljen najveći broj poroda u toku ove godine (rođeno 18 beba). Cvijanovićeva i Bogdanić su izrazili zadovoljstvo zbog povećanja broja poroda i istakli da Vlada Republike Srpske želi i vjeruje da će taj trend biti nastavljen. Još jedan povod za posjetu jeste i projekat rekonstrukcije i opremanja Porodilišta s kojim je započeto 7.7.2016. godine. Početak njegove implementacije praktično predstavlja ostvarenje višedecenijske težnje, realizuje se uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS te Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Cilj renoviranja Porođajnog bloka jeste formiranje Pretporođajnog odjeljenja i Odjeljenja za prisustvo oca porođaju što će omogućiti našim pacijentkinjama komforniji boravak u iščekivanju jednog od najvažnijih momenata u njihovim životima – rođenja djeteta. Projekat renoviranja Porođajnog bloka je od izuzetnog značaja za zdravstveni sistem Republike Srpske jer se na godišnjem nivou u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC RS rodi više od 3000 beba. Osim toga, modernizacijom će se olakšati rad ljekarima i medicinskom osoblju koji su i do sada pružali, zahvljujući svom znanju i vještinama, vrhunsku medicinsku uslugu našim pacijentkinjama. “Kada je riječ o ulaganjima u renoviranje ovog dijela klinike, ona su u prethodnom periodu iznosila 450.000 KM, a uskoro će se pristupiti i izmjeni podova, za šta će biti izdvojeno od 100.000 do

Z D R A V S T V O

Bijeli mantili za prvi radni dan Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić posjetio je mlade doktore medicine i prethodno najbolje studente Medicinskog fakulteta u Banjaluci kojima je 11.7.2016. bio prvi radni dan u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i tom

200.000 KM”, rekla je Željka Cvijanović. Upoređujući uslove danas i u posljednjih 10 do 15 godina, predsjednica je istakla da je postignut veliki napredak i dodala da su prije bebe držane daleko od majki, za razliku od danas, kada se nalaze uz njih. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić naveo je da je ove godine u Republici Srpskoj zabilježen pozitivan prirodni priraštaj, a da će Vlada Srpske svojim mjerama i dalje stimulisati rađanje. On je podsjetio da porodilje u Republici Srpskoj primaju jednokratnu pomoć, da je obezbjeđena refundacija troško-

va trudničkih bolovanja, dječji dodaci i slično. “Sigurno da to u ovo vrijeme nije dovoljno, ali Vlada i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite ulažu napore da obezbijede dodatna sredstva”, rekao je Bogdanić i istakao da su u prethodnom periodu uložena znatna sredstva i da još traje obnova banjalučkog porodilišta koje je izgrađeno 1978. godine. Načelnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC RS Vesna Ećim Zlojutro rekla je da je na klinici do 30. juna ove godine rođena 1.721 beba, što je za oko pedeset beba više u odnosu na isti period prošle godine.

prilikom im uručio bijele mantile i identifikacione kartice. “Obaveza države je da zadrži najbolje studente te da im obezbijedi priliku da pokažu svoje znanje. Na ovaj način željeli smo pokazati i da cijenimo trud i rad svih, pa tako i ovih mladih kolega, koji su počeli da rade i ostvaruju svoje ambicije”, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić. Pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove UKC RS Slobodan Hajder rekao je da je ovo nastavak tradicije Kliničkog centra da najboljim stu-

dentima pruži priliku da rade te mladim kolegama poručio da je to posao koji zahtijeva mnogo rada i odricanja. Univerzitetski klinički centar RS je dobio privilegiju, ali i obavezu, da zaposli pet najboljih studenata medicine. S tim u vezi je 4.7.2016. godine upriličen prijem kod generalnog direktora UKC RS za pet najboljih studenata medicine, koji su pozvani na sastanak na osnovu spiska najboljih studenata akademske 2014/2015. godine, a koji je dostavio Medicinski fakultet Banjaluka. Na sastanku je razgovarano o organizaciji i moguć-

nostima koje pruža najveća zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj. Studenti su imali priliku da prema spisku planiranih specijalizacija izaberu onu granu medicine za koju posjeduju afinitete, tako da su se za intenzivnu njegu odlučili Boris Tomić i Jovana Čavka, za pulmologiju Milica Srećić, za dječju hirurgiju Adriana Suvajac i za infektologiju Olja Jović. Mlada koleginica Jovana Čavka, zahvalila se za dobijenu priliku te izrazila nadu da će pokazati dovoljno vještina i znanja, kako bi stvorili uslove da ostanu i rade u Republici Srpskoj. Jelena Vujić

Z D R A V S T V O

rojekat „Modernizacija bolnica u Bosni i Hercegovini - Faza 3“ značajno doprinosi uspješnom nastavku realizacije strateškog cilja Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a koji je usmjeren ka modernizaciji zdravstvenih ustanova, izgradnjom savremenih objekata zdravstvenih ustanova, njihovim opremanjem novim medicinskim tehnologijama i edukaciom zdravstvenih radnika za pružanje novih medicinskih usluga. U prethodne dvije faze projekta „Modernizacija bolnica u BiH“, prioritet je bila nabavka najpotrebnije savremene medicinske opreme za sve bolnice u Republici Srpskoj. Vodeća kompanija koja je proizvela i isporučila medicinsku opremu je General Electric Healthcare (GE), jedan od najpoznatijih svjetskih proizvođača. Zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj imaju pozitivno dugogodišnje iskustvo u korištenju medicinske opreme proizvođača GE. Kompanija General Electric Healthcare ima svog geneeralnog zastupnika i servisera u Bosni i Hercegovini, firmu Medical d.o.o. Mostar u kojoj rade iskusni i dobro obučeni serviseri, a koja koristi stručnu i tehničku podršku razvijene mreže brzih servisa iz zemalja u okruženju (Srbija, Hrvatska, Mađarska, Poljska i druge). „Naša vizija je da budemo sinonim za kompaniju koja stalno postavlja više standarde kako u oblasti poslovanja, trgovine i investicija, tako i u oblasti življenja. Da budemo sinonim za kompaniju koja posluje u dosluhu s vremenom koje dolazi. Misija firme MEDICAL DOO je pružanje vrhunski kvalitetne usluge i uvijek optimalan odgovor na zahtjeve naših klijenata, ostvarenje veće vrijednosti za klijente uz stalno usavršavanje našeg kadra, poboljšanjem organizacije te primjena principa upravljanja kvalitetom”, ističe direktor gospodin Jasmin Đonko. Vrijednosti kompanije: • Povjerenje i poštovanje - Njegujemo i postižemo uzajamno povjerenje i poštovanje među našim partnerima i klijentima kao glavne osnove za poslovne odnose kojima težimo. Da bismo ostvarili našu viziju poštujemo integritet i osobine svakog pojedinca, jednako su nam važni svaki proizvod i usluga te težimo da budemo poslovni oslonac našim partnerima i klijentima. Držimo se poznate devize Roberta Boscha: “I would rather lose money than trust”, 16

Vaš partner za medicinsku opremu

Medical d.o.o. Mostar

što u prevodu znači “Radije bih izgubio novac nego povjerenje”. • Usmjerenost prema partnerima i klijentima - Naša efikasnost i efektivnost među ključnim su faktorima podrške partnerima i klijentima MEDICAL DOO. Usmjerenost prema partnerima i klijentima uključuje razvijanje njihovog povjerenja, što postižemo proaktivnim pristupom radu, predviđanjem njihovih

potreba i informacijama koje im pružamo prije no što ih i zatraže od nas. Kako bismo mogli to ispuniti, kontinuirano pratimo tržišna zbivanja te aktivno pristupamo našim klijentima težeći k tome da MEDICAL DOO bude njihov prvi izbor. • Otvoreno i odgovorno ponašanje - Podstičemo otvorenu komunikaciju. Ispunjavamo svoja obećanja kako prema partnerima, tako i prema našim

Z D R A V S T V O

klijentima. Izvršavamo preuzete obaveze te dovršavamo svoj posao do kraja, ne očekujući da ga netko drugi obavi umjesto nas, uočavajući i rješavajući i one probleme za koje smatramo da ih je potrebno riješiti, bez potrebe da nas se upozori na to. • Naši ljudi - Svako od nas odgovoran je za sebe i svoj posao, ali i za uspjeh i dobrobit firme u cijelosti - dajući svoj maksimalni doprinos u poslu pronalazimo najbolja ostvariva rješenja na zadovoljstvo svih uključenih strana. Poslujemo u skladu sa pravilima poslovnih procedura i etičkim ponašanjem. Prema našim ljudima nastojimo da se ponašamo kao prema članovima porodice i dobrim prijateljima. Kada naši

Svjetska sedmica dojenja

“Dojenje: Ključ ka održivom razvoju”

Jasmin Đonko

ljudi izlože svoje ideje, želje i potrebe, mi slušamo. Kada se susretnemo sa osjećajem pripadanja, odgovornošću i vještinama, mi stvaramo povoljne prilike. Kada otkrijemo probleme, nudimo pomoć - do onog stupnja do kog je radna sredina u stanju da pomogne da se riješi ili umanji problem. • Inovativnost - Bez inovacije nema napretka. Mi vjerujemo u to da se napredak u bilo čemu može postići samo inovativnim razmišljanjima i težnji za boljim, efektivnijim i efikasnijim. Pronalazeći nove načine zadovoljavanja potreba naših klijenata, učenjem i inovativnošću stvaramo nove, dodatne vrijednosti. Kvalitet je naš cilj i naša strategija za budućnost. Vas partner za medicinsku opremu M.C.

Tel: +387 36 557 180 Fax: +387 36 580 588 e-mail: info@medical.ba www.medical.ba

vjetska sedmica dojenja obilježava se svake godine od prvog do sedmog avgusta širom svijeta sa ciljem podsticanja dojenja i poboljšanja zdravlja beba širom svijeta. Tema Svjetske sedmice dojenja 2016. godine je: “Dojenje: ključ ka održivom razvoju” i ima za cilj da promoviše ulogu koju dojenje ima u vrednovanju našeg blagostanja. Dojenje je dugoročno ulaganje u zdravu budućnost djece, kao i dobrobit cijelog društva i zajednice. Majčino mlijeko je jedinstveno po svojoj hranljivoj vrijednosti i sastavu, što obezbjeđuje najbolji mogući razvoj i rast djeteta. Ovakav način ishrane značajno smanjuje mogućnost nastanka pothranjenosti, malokrvnosti i gojaznosti. Preporuke Svjetske zdravstvene organizacije ukazuju da dijete treba isključivo dojiti u prvih šest mjeseci života, bez dodavanja drugih vrsta hrane i napitaka. Osim važnosti u ishrani, dojenje štiti bebu od zaraznih, upalnih i imunoloških bolesti i poremećaja. Dojenje blagotvorno djeluje na emocionalni, psihički i intelektualni razvoj djeteta, ali i psihičku stabilnost majke. Ne treba zaboraviti ni ekonomske prednosti jer je majčino mlijeko besplatno. Ono je uvijek spremno, higijenski i termički. U Republici Srpskoj su posljednjih godina učinjeni ogromni napori na unapređenju dojenja i stvaranju adekvatnog okruženja za dojenje kroz razvijanje mreže “Bolnica prijatelja beba”. U porodilištima Republike Srpske se, zahvaljujući uvođenju “Baby friendly” programa, dojenje zagovara kao jedini način ishra-

ne. Medicinsko osoblje je obučeno da pruži pomoć porodilji prilikom dojenja, a za njih se organizuju škole na kojima im se, između ostalog, govori o prednostima dojenja. Uviđajući važnost prvih godina života kao najvažnijeg perioda za rast i razvoj djeteta u 2011. godini, Vlada Republike Srpske usvojila je Politiku unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj. Cilj ove politike je da se stvore optimalni uslovi za pravilan rast i razvoj djece kako bi svako dijete, bez obzira na sredinu iz koje potiče i svoje individualne mogućnosti, imalo uslove za zdrav početak života i kako bi dostiglo svoj puni potencijal. U 2012. godini su usvojene Politika unapređivanja ishrane djece do pet godina života i Politika unpređivanja zdravlja stanovništva Republike Srpske do 2020. godine. Prioritetni pravci djelovanja definisani u politici, između ostalog, se odnose na podršku za zdrav početak života, prije svega posredstvom zaštite i promocije dojenja i podrške dojenju, kao i obezbjeđivanje sigurnog, zdravog i održivog snabdijevanja hranom, posredstvom promocije isključivog dojenja do šest mjeseci života bebe kao najadekvatnijeg i najsigurnijeg načina ishrane u tom uzrastu. Rezultati provedenih istraživanja u Republici Srpskoj vezanih za navike u ishrani djece mlađe od pet godina, sa posebnim osvrtom na aspekt dojenja, ukazuju na to da su navike vezano za isključivo dojenje djece u porastu. Naime, podaci dobijeni u istraživanju „Klastersko istraživanje višestrukih pokazatelja socijalnog i zdravstvenog stanja djece i žena u Republici Srpskoj u 2006. godini“ ukazuju na to da je oko 71 odsto majki započelo dojenje svoga djeteta tokom prvog dana nakon rođenja. Približno osam postotaka djece mlađe od šest mjeseci je isključivo dojeno. U uzrastu od šest do devet mjeseci 43,2 odsto djece je dojeno i dobijalo čvrstu ili kašastu hranu. U uzrastu od 12 do 15 mjeseci, 11 postotaka djece je još dojeno, a u uzrastu od 20 do 23 mjeseca pet postotaka djece je još dojeno. „Istraživanje višestrukih pokazatelja u Republici Srpskoj 2011-2012. godine“ je ukazalo na to da je probližno 32 odsto djece mlađe od šest mjeseci isključivo dojeno, u dobi od 12 do 15 mjeseci njih 11,4 odsto je i dalje dojeno, a u dobi od 20 do 23 mjeseca dojeno je njih 6,2 odsto. J.V.

Z D R A V S T V O

Svjetski dan hepatitisa 2016

Preuzeto:

Upoznaj hepatitis reaguj odmah

vjetski dan borbe protiv hepatitisa (World Hepatitis Day) obilježava se već trinaestu godinu za redom u cijelom svijetu pa tako i u Republici Srpskoj. Ovaj dan – 28. jul, obilježen je kao dio globalne kampanje koju provodi Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) s ciljem povećanja svijesti o virusnim hepatitisima i ukazivanja na važnost pravovremenog otkrivanja i liječenja hepatitisa. Besplatno, dobrovoljno i anonimno testiranje i savjetovanje svi zainteresovani građani mogli su obaviti u prostorijama hepatološke ambulante Klinike za infektivne bolesti 28. jula od 07:00-20:00 časova. U navedenom periodu testirano je ukupno 38 građana. Uglavnom su se javljale mlađe osobe između 20 do 40 godina i većina je pripadala nekoj od rizičnih skupina, što je i cilj kampanje privući na testiranje osobe koje su imale rizično ponašanje. Rapid testovi na HBV I HCV su kod svih osoba bili negativni. Ove godine aktivnosti su bile u znaku nove Globalne zdravstvene strategije o virusnim hepatitisima 2016–2021. koju su usvojile zemlje članice Svjetske zdravstvene organizacije. Glavni cilj strategije je eliminacija virusnih hepatitisa do 2030. godine, a uključuje ciljeve za prevenciju i liječenje: smanjenje novih slučajeva hepatitisa B i C za 30%, smanjenje smrtnosti za 10%, povećanje broja osoba

koje znaju da su zaražene za oko 30% i značajno povećanje liječenja oboljelih do 2020. godine. Strategija za postizanje ovih ciljeva uključuje unapređenje provođenja programa vakcinacije protiv hepatitisa B, prevencije prenosa infekcije s majke na dijete, programa smanjenja šteta za osobe koje injektiraju droge, poboljšanje sigurnosti i minimalizaciju 18

rizika od infekcija koje se prenose krvlju u zdravstvenim ustanovama te poboljšanje dostupnosti dijagnostike i liječenja. Ovogodišnji slogan i ključne poruke Svjetske zdravstvene organizacije povodom Svjetskog dana hepatitisa 2016. godine su „Upoznaj hepatitis - reaguj odmah“ („Know hepatitis, act now“). Procjenjuje se da oko 400 miliona ljudi u svijetu boluje od hroničnog hepatitisa B i C te da 95% osoba u svijetu koje žive s virusnim hepatitisom to ne znaju. Preko 90% osoba koje žive s hepatitisom C mogu biti potpuno izliječene u roku od 3-6 mjeseci prema novim antivirusnim režimima liječenja, a odgovarajuće liječe-

nje hepatitisa B i C može spriječiti razvoj komplikacija hronične bolesti jetre koje ugrožavaju život: ciroze i raka jetre. SZO procjenjuje da bi se većom dostupnošću liječenja moglo spasiti sedam miliona života između 2015. i 2030. godine i to uz znatne uštede. Takođe, UKC RS je podržao i centralnu aktivnost Udruženja oboljelih od hroničnih virusnih hepatitisa - UG “B18”

povodom obilježavanja Svjetskog dana hepatitisa koja se odvijala na Trgu Krajine u Banjaluci 28. jula od 10:00 - 15:00 časova. Tom prilikom su volonteri LVS OKC građanima uručivali edukativno-informativi materijal o virusnim hepatitisima i informisali građane o testiranju koje se vrši u Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske. Akcijom besplatnog testiranja na hepatitise u Klinici za infektivne bolesti ispunjen je cilj i skrenuta je pažnja javnosti na: • činjenicu da oboljeli od ovih hroničnih virusnih infekcija u većini slučajeva i ne znaju da žive sa njima, jer su one dugo bez simptoma, • značaj rane dijagnoze i liječenja bolesti pod nadzorom infektologa, jer se tako zaustavlja razvoj bolesti i smanjuje infektivnost oboljelih, • važnost preventivnog djelovanja, jer su putevi prenosa infekcija jasno definisani, a samim tim i načini prevencije; i ovdje vrijedi staro pravilo da je prevencija znatno jeftinija od liječenja bolesti, • stigmu i diskriminaciju oboljelih u osnovi kojih su nedovoljno znanje i neprosvijećenost (tj. nepoznavanje činjenice da se ove bolesti ne prenose uobičajenim socijalnim kontaktom na ljude u okruženju).

vake godine 26. juna se obilježava Međunarodni dan borbe protiv krijumčarenja i zloupotrebe droga koji je uspostavila 1987. godine Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) sa ciljem promovisanja svijesti o problemu zavisnosti i zloupotrebi droga u svijetu. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ističe da i pored kontinuiranog napora internacionalne zajednice, problemi u vezi sa zloupotrebom droga i dalje predstavljaju veliku prijetnju za javno zdravlje, sigurnost i blagostanje svakog društva. Prema posljednjim procjenama Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti o drogama (EMCDDA) više od 80 miliona odraslih ljudi je koristilo neku nedopuštenu drogu u nekom trenutku u životu (oko četvrtine odrasle populacije u Evropi). Najviše je korišten kanabis (75,1 miliona) dok je procijenjena upotreba ostalih droga tokom života niža: 14,9 miliona za kokain, 11,7 miliona za amfetamin i 11,5 miliona za MDMA (3,4-metilendioksi-metamfetamin). Na osnovu prijava liječenih zavisnika u Republici Srpskoj, zaključno sa 31.12.2015. godine, registrovano je ukupno 455 liječenih zavisnika. Među liječenim zavisnicima u Republici Srpskoj, najzastupljeniji su heroinski zavisnici (89,9%)

Z D R A V S T V O

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga

Ne dozvoli da ti pomute razum te je nakon heroina kanabis najčešća korištena primarna droga za korisnike koji su ušli u specijalizovani tretman liječenja. Heroinski zavisnici su u prosjeku počeli sa konzumiranjem bilo kojeg opojnog sredstva sa 16 godina, a prvo uzimanje heroina sa javilo u prosjeku sa 19 godina starosti. Među vodećim etiološkim faktorima za razvoj zavisnosti ističe se uticaj mikrosocijalne okoline na koju porodica nije uticala (društvo, partner), neznanje i kriva procjena samokontrole te porodična patologija (raspad porodice, alkoholizam itd.). Ujedinjene nacije su u aprilu 2016. godine usvojile novi okvir za izradu globalnih politika u području kontrole droga koji ljude i pojedince stavlja u centar pažnje, ističući da bi odgovarajuće mjere

trebalo da budu usmjerene prema pojedincima, porodicama, zajednicama i cjelokupnom društvu sa ciljem promocije i zaštite zdravlja, sigurnosti i blagostanja cjelokupnog čovječanstva. Pripremila: Jelena Niškanović, dipl. psiholog

redstavnici Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske podsjetili su na aktivnosti koje su provedene i planirane za naredni period. „Komisija je kreirala i odštampala postere koji se, preko Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, distribuiraju po cijeloj Republici Srpskoj, prije svega u stanicama javne bezbjednosti, domovima zdravlja i školama. Ovim želimo da informišemo i podsjetimo građane na opasnost od droga te da ih podstaknemo da se u što većem broju priključe aktivnostima koje se provode kada je u pitanju borba protiv zloupotrebe opojnih droga“ rekao je predsjednik Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske dr Milan Latinović. Latinović je podsjetio da je Narodna skupština Republike Srpske, na svojoj 13. sjednici, jednoglasno usvojila Strategiju nadzora nad opojnim drogama i suzbijanja zloupotrebe opojnih droga u Republici Srpskoj za period 2016-2021 koju je upravo izradila Komisija za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske. Prema riječima direktora Policije Republike Srpske gospodina Gojka Vasića , jedna od najbitnijih aktivnosti u vezi suz-

bijanja zloupotrebe opojnih droga jeste edukacija koja je provedena među pripadnicima policije, omladinom po školama, roditeljima i nastavnicima. „Obuku je prošlo više od 7500 đaka, 2050 roditelja i oko 450 profesora. To je najznačajnije ulaganje u ovu oblast - da se ljudi informišu o opasnostima vezanim za droge. Smatram da upravo zbog toga spadamo u zemlje sa dobrim rezultatima, odnosno zemlje gdje je interes za droge znatno smanjen u odnosu na druge“, rekao je Vasić. Sanja Stanić, predstavnica nevladinog sektora u okviru Komisije za suzbijanje zloupotrebe opojnih droga Vlade Republike Srpske istakla je da su fokus rada ovog sektora preventivne aktivnosti koje se prije svega odnose na podsticanje uloge roditelja u ranom otkrivanju zloupotrebe droga.

Dr Milan Latinović, Sanja Stanić i Gojko Vasić

Povodom obilježavanja Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, pripadnici Centra javne bezbjednosti /CJB/ Banjaluka su građanima na Trgu Krajine u Banjaluci dijelili propagandni materijal pod nazivom “Ne dozvoli da ti pomute razum”. Šef Odsjeka za droge u Sektoru kriminalističke policije CJB Banjaluka Zoran Ćetković, istakao je da CJB Banjaluka kontinuirano radi na suzbijanju krivičnih djela u vezi sa zloupotrebom opojnih droga, sprovodeći razne aktivnosti, tokom kojih su u prvih pet mjeseci ove godine podnesena 24 izvještaja za krivična djela u vezi sa zloupotrebom opojnih droga i 38 zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka. Tokom prvih pet mjeseci ove godine policija je oduzela 15,63 grama heroina, oko osam kilograma marihuane, 62,16 grama kokaina, 9,6 grama spida, 17 komada ekstazija, četiri stabljike indijske konoplje i 14 komada sjemenki indijske konoplje. Ćetković je podsjetio da je policija tokom 2015. godine podnijela 52 izvještaja za počinjena krivična djela u vezi sa zloupotrebom opojnih droga i 81 zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka.

Preuzeto iz časopisa „Estetika, hirurgija & kozmetika“

Z D R A V S T V O

FEJS LIFTING Piše prof. dr Dimitrije Panfilov

LICE TAJNA I IZAZOV

Knjigu „Estetska hirurgija mozaika lica”, dr Dimitrija Panfilova, najuticajniji stručni časopis za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, američki “Plastic & Reconstructive Surgery” proglasio za „Bibliju fejs-liftinga”

imon de Bovoar, začetnica feminizma, piše u svojoj autobiografiji: „Mrzim svoj lik u ogledalu, vrećice preko očiju i kolutove ispod njih. Lice mi je suviše četvrtasto, tužno savijene usne nadole proizvode duboke bore. Ljudi koji me sretnu vide u meni još jednu pedesetogodišnju ženu, ni suviše loše, ni suviše dobro negovanu, koja upravo izgleda shodno svojim godinama. Međutim, ono što ja vidim jeste moje ranije lice napadnuto kugom od koje se više nikada neću oporaviti.” Kuga koju slavna književnica pominje je, naravno, starost, kao najveći neprijatelj ženske lepote. U vreme kada je Simon de Bovoar ovo pisala plastična hirurgija još nije bila u stanju da se tom neprijatelju suprotstavi na odgovarajući način. Ali danas, moderne tehnike fejs-liftinga omogućuju da se ta kuga pobedi. Mnogi ljudi su spremni da poistovećivanje lepote i mladosti proglase pogrešnim stavom koji je nametnula moderna kultura življenja. Međutim, antropolog svetskog glasa, Klod Levi-Stros u svojim proučavanjima naišao je na plemena Naminkvara Indiosa u Južnoj Americi u čijem jeziku jedna ista reč označava mlado i lepo, kao što i samo jedna reč označava staro i ružno. Lice je u najvećoj meri zaduženo za komunikaciju sa drugim ljudima, njime se u najvećoj meri emotivno saopštavamo našoj

okolini. Ta paralingvalna ili nonverbalna komunikacija mnogo je starija od verbalne. Postoji šest osnovnih mimičkih izražaja lica kojima prenosimo šest osnovnih emocionalnih stanja – radost, tugu, gađenje (odvratnost), iznenađenje (zaprepašćenje), bes i strah – i koji se mogu kombinovati pri čemu je broj kombinacija veći nego teoretski broj kombinacija u šahu. Ti izrazi lica i stanja koja oni reflektuju su isti bez obzira na kulturu ili civilizacijski period. Njih proizvode pokreti osamdeset mišića lica, od kojih su 63 zadužena za namršteni izgled lica, a samo 13 za nasmešeni. U našoj civilizaciji, i ne samo našoj, ustalilo se mišljenje da žene uvek treba da izgledaju lepo i mlado, dok se muškarcima život i godine mogu očitavati na licu. To je nepravedno, već i zbog toga što žene imaju 20 odsto tanju kožu lica od muškaraca, tako da se kod žena znaci starenja pojavljuju ranije nego kod njihovih vršnjaka muškog pola. Rezultat toga je da 80 odsto naših pacijenata čine žene. Jovan Dučić je rekao da se muškarac zaljubljuje gledajući, a žena slušajući! Od žena se takođe očekuje da budu lepe, pre nego pametne. Zato, rekao bih ja, jer ima mnogo više glupih nego slepih muškaraca!

Da bi se obnovio mladalački izgled trougao mladosti mora da se vrati u prvobitan položaj

Preuzeto iz časopisa „Estetika, hirurgija & kozmetika“

Z D R A V S T V O

KRATKA ISTORIJA Što se tiče fejs-liftinga, prva takva operacija je urađena 1901. godine, kada je jedna poljska plemkinja, zašla u godine, otišla kod čuvenog berlinskog hirurga Eugena Holendera i zamolila ga da joj odseče malo kože ispred uva i eliptično oko njega. Dr Holender je u čudu pogledao ekstravagantnu plemkinju i odgovorio: „Gospođo, to ne dolazi u obzir, to još niko na svetu nije uradio, pa neću ni ja”! Međutim, poljska plemkinja nije odustala, već je sa istom molbom nastavila da posećuje doktora dok na kraju nije popustio i uradio to što je tražila, nazivajući to ženskom pobedom ubeđivanja. Bila je to prva fejs-lifting operacija u istoriji čovečanstva. Nekoliko godina kasnije hirurzi Lekser i Jozef obavili su istu ovakvu operaciju koja se tada nazivala meloplastika. Velike zasluge za unapređenje tehnike fejs liftinga imao je češki hirurg Burian (1936) po čijim su se linijama rezova vršile plastične operacije fejs-liftinga sve do sedme decenije prošlog veka kada je nastupila revolucija u praktikovanju ove metode. Do tada su, naime, hirurzi kožu samo preparisali i povlačili, nekada bez ikakve mere, iza ušiju, nakon čega je višak kože odsecan. Neumerenost u zatezanju dovela je, naročito u Americi, do postoperativnih rezultata oličenih u bezizražajnim, mramornim, porculanskim licima, bez mogućnosti mimike, što je bila antipropaganda za plastičnu i estetsku hirurgiju uopšte. Početkom sedamdesetih godina 20. veka dva Francuza, dr Vladimir Mic (Mitz) i Pejroni (Peyroni), definisala su SMAS, dublji sloj pokožnog tkiva lica, odnosno donje 2/3 lica koji se sastoji iz vezivnotkivnih elemenata, masnih ćelija, ligamenata, krvnih sudova, nerava i koji uključuje čeoni mišić na čelu i površni vratni mišić, platizmu. Tu strukturu pokožnog tkiva nazvali su SMAS (eng. Superficial Musculo-Apneurotic System – odn. površni, superficijalni, mišićno-aponeurotični sistem lica, što je postala opšteprihvaćena skraćenica za tu anatomsku strukturu). Plastični hirurzi su nakon toga počeli da rade fejs-lifting preparisanjem SMAS sloja koji u skoro 80 odsto slučajeva može da se korzetira i zategne nagore čime se dobija isti rezultat kao u slučaju kada čovek stoji na rukama, pa mu se sve strukture lica usmere nagore i tako se dobija podmlađeni izgled lica.

HARMONIJA KAO OSNOVNI ZAKON U svojoj knjizi „Estetska hirurgija mozaika lica”, koju je 2007. godine objavio nemački izdavač Springer i koju je najuticajniji stručni časopis za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, američki “Plastic & Reconstructive Surgery” proglasio za „Bibliju fejsliftinga”, naveo sam sedam vrsta manevara koje sam u stanju da uradim da bih taj SMAS na adekvatan način uobličio, nakon čega se koža lica blago pomiluje ukoso, preko ušiju, i odstrani samo onaj deo koji je neophodan da se ne bi pojavilo nagomilavanje viška kože oko uglova očiju ili ustiju. Na taj način dobijamo podmlađen i harmoničan izgled lica, dakle, nešto potpuno suprotno efektima prvobitnih fejs-liftinga. Harmoničan izgled lica je osnovni zakon fejs-liftinga, alfa i omega današnje estetske hirurgije lica, kada se ne može prepoznati da je na takvom licu nešto urađeno. Jer čim se na licu vidi da je urađen fejs-lifting, to je za mene već neuspeh.

LIFTING PODMLAĐUJE ZAUVEK Često pitanje koje mi postavljaju pacijenti je koliko traje efekat fejs-liftinga, a kada im kažem da će ti rezultati trajati ZAUVEK u prvi mah se začude, pomisle da blefiram, jer se iz takvog odgovora može zaključiti da posle fejs-liftinga više nikada neće stariti? Hoćete, ali ćete uvek izgledati mlađe nego da niste uradili fejs-lifting. Dokaz za ovo dao je Bob Flauers, plastični hirurg iz Honolulua, koji je došao na sjajnu ideju da pronađe sestre bliznakinje od kojih je jedna uradila fejs-lifting, a druga nije. Kada ih je pronašao on ih je fotografisao 10 godina nakon urađenog fejs-liftinga kod jedne sestre, pa onda posle dve, pa nakon tri decenije... Ono što na tim fotografijama odmah može da se primeti jeste da se i tri decenije posle operacije vidi koja je od sestara bila operisana, jer je u odnosu na sestru bliznakinju 2008. imala zategnutije i mlađe lice. To znači, da fejs-liftingom možemo biološki sat da pomerimo unazad, ali ga ne možemo zaustaviti. Mi jednu ženu, recimo od 60 godina, možemo da podmladimo da izgleda kao žena od 45 godina, ali ta žena kada bude imala 75 neće izgledati kao da ima 45, nego kao žena od 60 godina. Ta razlika od 15 godina ostaće zauvek, tako da efekat fejs-liftinga traje zauvek! Štaviše, ako ta žena sa 75 godina, pa i više, ponovo poželi da se podmladi, a fizičko zdravlje joj to dozvoljava, fejs-lifting može da se uradi ponovo, ne zato što prethodni nije valjao, već zato što je biološki časovnik nastavio da kuca. Liz Tejlor je, na primer, uradila četiri fejs-liftinga i sve je uradio najbolji plastični hirurg na svetu, dr Ivo Pitangi iz Brazila, koji je uz mene i uz dr Hosegerero Santosa zagovornik toga da se estetska hirurgija promoviše kao osma umetnost. Jer, kao što je Mikelanđelo tvrdio da može da vidi oblik u bloku mermera i da ga iz njega oslobodi, tako i plastični hirurg može pacijenta da oslobodi (iz) njegovih kompleksa. Uz pomoć operativne tehnike koju je naučio od svojih hirurških učitelja, ali i pravila antropometrijske harmonije koju je naučio od Fidije, Praksitela, Mikelanđela, Leonarda da Vinčija, Rodena, Dalija i brojnih slikara. •

Kada se čovek nasmeši odmah izgleda lepše. Tako je moj savet onima koji nemaju novca za fejs-lifting da se što više smeše jer će samim tim izgledati lepše!

Klinika Olymp A. Cesarca 18/VIII, 21000 Novi Sad, Srbija Tel: +381 21 4727000, Fax: +381 21 4727001 E-Mail: panfilov@clinicolymp.com, www.clinicolymp.com 21

Z D R A V S T V O

vo oboljenje se još zove Akne inversa i dosta je često kod mlađih osoba sa prvim pojavama u pubertetskom periodu. Najčešće su zahvaćene apokrine znojne žlijezde koje su lokalizovane ispod pazuha, na preponama, ispod grudi. Oboljenje počinje sa bolnim čvorićima, obično ispod pazuha ili na preponama, koji počinju da izlučuju gnojni sadržaj, bolni su na dodir, a sekrecija može da traje danima. Upalni proces traje duži vremenski period, a pojedini upalni čvorići mogu da zarastu uz ostajanje rezidualnih ožiljaka. Najčešće se kao uzrok ovih promjena navodi emocionalni stres, hormonalni disbalans, kao i pojedine grupe oboljelih osoba. Oboljenje ima dugotrajan i recidivantan karakter, a zbog stvaranja ožiljačnih promjena, i komunikacionih sinusa između upaljenih žlijezda vrlo često se moraju izvoditi i češći operativni zahvati

što oboljele dodatno traumatizuje stvarajući kliničku sliku još težom. Oboljeli vrlo često dolaze kasno na liječenje usljed nepostavljanja prave di-

jagnoze i samoliječenja jer je oboljenje kako hronične prirode, tako i toka. Imajući u vidu da se oboljenje češće lokalizuje na aksilama, preponama, perianalno i uglavnom na intertriginoznim područjima, koja su obrasla dlakama, vjeruje se da pojačano znojenje, hormoni (pubertet), androgena disfunkcija i genetski poremećaji mogu biti uzrok oboljenja. Faktori koji pogoršavaju oboljenje su: rad u vlažnoj i pretoploj sredini, oralna kontracepcijska sredstva, gojaznost, dezodoransi na bazi alkohola, depilacija, razne iritacije i hemijski preparati za depilaciju i period prije menstrualnog ciklusa. Oboljenje se na osnovu kliničke slike može podijeliti u tri stadijuma; prvi stadijum je najblaži i on se uglavnom liječi bez komplikacija, a manifestuje se crvenim i bolnim nodusima koji reaguju 22

Hidradenitis suppurativa Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

na terapiju i otklanjanjem potencijalnog uzroka se brzo sanira. U drugom stadijumu se pojavljuju, uz inflamaciju, i apscesi te oni uglavnom zahtijevaju drenažu i operativni tretman, dok u trećem stadijumu upalni proces je difuzan uz stvaranje komunikacionih sinusa sa sekrecijom veće količine gnojnog sadržaja, a parcijalna izliječenja ostavljaju i ožiljne promjene koje ponekad mogu otežavati pokrete u zahvaćenim regijama. Kod trećeg stadijuma komplikacije su najčešće u vidu ožiljaka koji ometaju normalno kretanje, a lokalizuju se na preponama i pazušnim regijama, anemija, limfedem, lokalne ili sistemske infekcije. Liječenje je u domenu dermatologa, endokrinologa, ginekologa i hirurga. Biološki lijekovi U kombinaciji s kirurškim liječenjem, u liječenju uznapredovalih oblika Akne inversa, (Hurley III), zadnjih godina su se efikasnim pokazali TNF-alfa (eng. tumor necrosis factor alpha) inibitori, kao što su infliksimab, adalimumab i etanercept (Wollina U i sar. 2012; Van Rappard DC i sar. 2012). TNF-alfa inhibitori dobro djeluju na smanjenje upalne komponente bolesti, smanjenje edema, utječu na bolju drenažu i remisiju fistula. Prije početka terapije TNF-alfa inhibitorima treba napraviti tu-

berkulinski PPD test ili Quantiferon–TB Gold test. Pokazalo se da adalimumab ima bolje djelovanje u bolesnika kod kojih je bolest kraćeg trajanja i koji imaju manje teške lezije. U više studija je pokazano da adalimumab, u dozama koje su 2 ili 4 puta više od doza koje se primjenjuju u liječenju psorijaze, može biti efikasno u terapiji acne inversa (Blanco R i sar. 2009; Amano M i sar. 2010; Miller I i sar. 2011; Arenbergerova M i sar. 2010). Uz adalimumab, spomenut je i infliksimab koji je prema nekim istraživanjima efikasniji u terapiji acne inversa od adalimumaba (van Rappard DC i sar. 2012). Važno je napomenuti da osobe s uznapredovalim stadijem bolesti (Hurley III), mogu nakon prosječno 15–20 godina razviti planocelularni karcinom neovisno o terapiji, i to najčešće u perianalnoj regiji. Pod utjecajem TNF-alfa inhibitora povećava se rizik od nastanka planocelularnog karcinoma u svim zahvaćenim područjima. Ustekinumab, ljudsko monoklonalno antitijelo koje se veže za p40 podjedinicu IL-12 i IL-23, tek se nedavno pokazao kao uspiješna terapijska opcija, i to posebno u uznapredovalom stupnju acne inversa (Gulliver Wp i sar. 2012).

Izvor: Diplomski rad “Suvremene mogućnosti liječenja acne inversa” Katarine Jordan, na Katedri za dermatovenerologiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu pod vodstvom doc. dr. sc. Zrinke Bukvić Mokos,2014.god.

Z D R A V S T V O

roz istoriju transfuzijske medicine dešavalo se da se kod pacijenta javi hemolizna transfuzijska reakcija i pored toga što su primalac i davalac krvi identične ABO krvne grupe. Ovakve reakcije su nazivane “unutargrupnim” inkompatibilnostima, a posljedica su stvaranja antitijela od strane primaoca na mnoge krvnogrupne antigene davaoca koji nisu prisutni na eritrocitima primaoca. Naime, imuni sistem prepoznaje strane ćelije i obavlja posao koji mu je namijenjen - bori se protiv agresora. Takođe, inkompatibilnost između krvnogrupnih antigena fetusa i njegove majke je dugo predstavljala jedan od glavnih uzroka smrtnosti beba. Klinički najznačajnija antieritrocitna antitijela anti-A i anti-B se nalaze u plazmi svih zdravih osoba koje nemaju korespondentne antigene na svojim eritrocitima i njih nazivamo prirodno prisutnim ili očekivanim antitijelima. Ova antitijela dovode do najteže forme hemolizne transfuzijske reakcije sa potencijalno letalnim ishodom, u slučaju da primalac krvi dobije transfuziju eritrocita inkompatibilnih u sistemu ABO. Antitijela usmjerena protiv antigena drugih krvnogrupnih sistema nastaju u imunom odgovoru na izlaganje stranim eritrocitnim antigenima preko transfuzije krvi ili u trudnoći i tokom porođaja (usljed transplacentne hemoragije koju možemo shvatiti kao mikrotransfuziju fetalne krvi majci) i to su iregularna eritrocitna antitijela. Antitijela koja imaju potencijal da izazovu imunu destrukciju eritrocita koji nose antigen za koji je to antitijelo specifično su klinički značajna antitijela. To su antitijela koja su na osnovu registrovanih slučajeva najčešće bila uzrok hemolizne transfuzijske reakcije (HTR) ili hemolizne bolesti novorođenčeta (HBN). Detekcija klinički značajnih antitijela predstavlja jedan od glavnih zadataka svake transfuziološke laboratorije.

Rh antitijela Levine i Stetson su sugerisali da je mehanizam koji leži u osnovi fetalne eritroblastoze, čija je etiologija do tada bila potpuno nepoznata, imunizacija majke na eritrocitni antigen fetusa naslijeđen od oca. Opisali su 1937. godine ozbiljnu HTR koja je nastala kod majke mrtvorođenog fetusa tokom primjene transfuzije ABO kompatibilne krvi od svog muža. U pitanju je bila prva 26

Iregularna eritrocitna antitijela

Dr Božidar Slavujević, spec. transfuziolog, Zavod za transfuzijsku medicinu RS, služba Doboj

transfuzija, što je ukazivalo da je njeno antitijelo stvoreno u trudnoći, u odgovoru na antigen povezan sa fetusom, a koji je fetus naslijedio od oca. To je bio razlog zašto su eritrociti njenog muža bili inkompatibilni s njenom plazmom, sa posljedičnom transfuzijskom reakcijom. Kasnija istraživanja dovela su do otkrića anti-D antitijela, istorijski najčešće otkrivanog iregularnog eritrocitnog antitijela. Za sva ostala iregularna eritrocitna antitijela sreće se naziv “nonanti-D antitijela”.

uzorke D negativnih eritrocita. Takođe, antitijelo je reagovalo sa 70% uzoraka eritrocita nasumičnih davalaca (za razliku od anti-D koje aglutiniše 85%, koliko ima D pozitivnih osoba) te je prvobitno nazvano “anti-70%”. Kasnije je preimenovano u anti-C. Nazivi su birani tako da se izbjegne zabuna sa oznakama korištenim do tada (A, B, O itd.). Uslijedilo je otkriće anti-e metodom indirektnog antiglobulinskog testa u plazmi multitransfundovanog pacijenta. Antigen e, sa kojim je an-

Antitijelo koje je davalo novi obrazac pozitivnih i negativnih reakcija je pronađeno 1941. u plazmi žene čija je beba imala HBN. Antitijelo je aglutinisalo većinom D pozitivne eritrocite, ali i rijetke

titijelo reagovalo, je u antitetičkoj vezi sa antigenom E (svi E negativni eritrociti su e pozitivni, a svi e negativni eritrociti su E pozitivni). Anti-e može izazvati HBN i HTR, kao i druga an-

Z D R A V S T V O

titijela upravljena protiv antigena Rh sistema.

Tajna srećne porodice

Kell, Duffy, Kidd Godine 1946. je otkriveno anti-K. Među 15 uzoraka krvi majki i beba sa HBN-om koje su prikupili Coombs, Race i Mourant bio je jedan u kome nije bilo u pitanju anti-D. Eritrociti novorođenčeta su bili obloženi antitijelima (pozitivan direktni Coombs test). Plazma majke nije aglutinisala ni sa jednim od 13 uzoraka eritrocita tipiziranih na poznate Rh antigene (D, C, c, E i e), ali je aglutinisala eritrocite ABO-kompatibilnog oca. Antitijelo je reagovalo sa 7% nasumičnih uzoraka krvi Evropljana. To je bila druga specifičnost antitijela identifikovana antiglobulinskim testom. Antitijelo je imenovano anti-Kell po roditeljima, bračnom paru Kelleher, odnosno antigen sa kojim je antitijelo reagovalo je nazvan Kell. Danas se ispravnije ovaj antigen naziva K, dok se krvnogrupni sistem srodnih antigena naziva Kell. Anti-D, anti-c i antiK izazivaju najozbiljnije oblike HBN-a. Antitijelo u plazmi žene čija beba je imala blagu HBN pronađeno je 1949. Ono je aglutinisalo eritrocite većine ljudi, a nije aglutinisalo vlastite eritrocite majke niti pet od ukupno 2500 testiranih uzoraka. Svi nereagujući uzorci su bili K pozitivni. Antigen je nazvan Cellano, što je anagram ženinog prezimena Nocella. Kada je njegova antitetička veza sa K dokazana, antigen je preimenovan u k. Antitijelo anti-Fya je otkriveno 1950. u plazmi pacijenta sa hemofilijom koji je ispoljio blagu posttransfuzijsku reakciju. Pacijent se zvao Duffy, a kako je slovo D već bilo korišteno, za označavanje ovog antitijela uzeta su posljednja dva slova prezimena (Fy). Još jedan antigen, nazvan Fyb zbog antitetičke veze sa Fya, je detektovan nakon pronalaska antitijela u plazmi žene iz Berlina tokom rutinskog postnatalnog pregleda sljedstveno rođenju njenog trećeg djeteta. Nijedno dijete nije imalo HBN, a uzrok stvaranja antitijela su bile trudnoće jer majka nije primala transfuzije krvi. Anti-Jka je imenovano po bračnom paru Kidd. Njihovo šesto dijete je imalo HBN zbog novog antitijela i/ili zbog anti-K, koje je takođe bilo prisutno u majčinoj plazmi. Kako je slovo K već bilo korišteno, novootkriveni antigen je označen Jk prema inicijalima djeteta (John Kidd). Antitetički antigen Jkb je otkriven kada je anti-Jkb pronađeno u plazmi žene koja je imala HTR na svoju drugu transfuziju krvi.

obri odnosi, poštovanje među članovima porodice, ali i zajednički objedi, su samo neki od kvaliteta koji karakterišu srećne porodice, a istraživanje pokazuje da u Srbiji dvije trećine porodica sa djecom su upravo takve. Psiholozi tvrde da je za srećnu porodicu i zdravlje njenih najmlađih članova neophodna porodična tradicija. Zdravlje vaše djece u velikoj mjeri zavisi od vas, jer djeca prirodno razvijaju jednake zdravstvene navike kao njihovi roditelji. Ako želite da vam djeca odrastu zdrava i srećna, tada ih naučite svojim primerom. To ne mora biti nikakav svečani običaj, već zabavna rutina koja se ponavlja svakog dana, jednom sedmično ili mjesečno. Mali porodični rituali koji raduju djecu mogu podrazumijevati zajedničko pečenje kolača, mjesečne izlete u prirodu ili zajednički odlazak u bioskop ili kupovinu, a zajednički obrok je nešto što bi trebalo da se podrazumijeva. Ključ je u stabilnosti, koja je djeci potrebna da bi se osjećala sigurno i zaštićeno. Evo „sastojaka“ koji čine da porodica uvijek bude radosna… Što više zagrljaja Dodirom se prenosi povezanost, čak i jednostavno tapšanje po ramenu ima veoma veliku vrijednost. Bez bračnih svađa Iako je ponekad neizbježna, previše svađe ima negativan uticaj na dijete. Zato izbjegavajte prepirke i podizanje tona kada razgovarate s mališanom i pokušajte da se s partnerom ne svađate kad je dijete prisutno jer ono može da pomisli da je taj model ponašanja normalan i da kasnije i samo postane agresivno.

Ljubav je važna Mnogi roditelji stavljaju djecu na prvo mesto, a zaboravljaju na brak i odnos s partnerom. Djeci treba da budete primjer i pokažete im kako izgleda veza puna ljubavi. Igrajte se zajedno To stvara snažne porodične veze i tople uspomene. Slažite slagalice, igrajte neku društvenu igru, crtajte, gledajte porodične fotografije… Ne opterećujte djecu Mnogi roditelji nameću djeci petšest vanškolskih aktivnosti, čime stvaraju nepotreban pritisak na njih. Ostavite im vremena za igru, pa oni su “samo” djeca. Smijeh je lijek Humorom ćete stvoriti pozitivnu atmosferu, zato se malo češće primjereno šalite. Nikada ne dižite ton Djeci je potrebna mirna okolina. Razgovarajte sa njima kada u nečemu pogriješe i uvijek im smirenim glasom objasnite šta ne treba da rade, ma koliko vam nekada to bilo teško. Pričajte sa djecom Kad se dijete vrati iz škole, pitajte ga kakav mu je bio dan. Umjesto da veče provedete gledajući TV, posvetite mu pažnju i razgovarajte s njim. Ne svađajte se pred djecom, ne zanemarujte partnera, igrajte društvene igre i razgovarajte što više. Ono što karakteriše srećne porodice više od svega ostalog su dobri odnosi, puni poštovanja, među svim članovima porodice, partnersko roditeljstvo i kvalitetno provedeno vrijeme sa djecom. M.C.

Z D R A V S T V O

asan vid je od neprocjenjive važnosti u svakodnevnom životu, počevši od kretanja u kući ili vani do čitanja bilo na blizinu ili daljinu, pa do vožnje automobila. Zamagljenje vida pacijenti često opisuju kao da im je neko preko oka ili očiju stavio zamrljano staklo. Simptomi mogu da zahvate čitavo vidno polje ili samo jedan njegov dio. Zamagljenje može da obuhvati periferni, centralni ili bilo koji drugi dio ili kombinaciju zamagljenja ili defekata u vidnom polju. Takođe, zamagljenje može da se desi samo u jednom ili oba oka. Uzroci ovih simptoma su mnogobrojni. Neki od njih su: erozije rožnjače, katarakta, zamagljenja u rožnjači, infekcije, makularna degeneracija, migrena,

Zamagljenje vida

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Katarakta

neuritis očnog živca, pigmentna retinopatija, komplikacije dijabetesa na očima, moždani udar i povrede oka i glave. Svi ovi nabrojani mogući uzroci, kao i ostali koji nisu navedeni, traže pregled da bi se otkrio uzrok zamagljenja i započelo s pravilnim liječenjem. Najbolji i jedini ispravan način da se utvrdi šta je dovelo do ovoga simptoma je oftalmološki pregled. U slučaju da je do pojave simptoma vezanih uz zamagljenje vida došlo naglo i ako su praćeni glavoboljom, poteškoćama u govoru, gubitkom pokretljivosti dijela tijela i poteškoćama u vidu vjerovatno se radi o neurološkom stanju koje traži tretman neurologa. Oftalmološki pregled započinje anamnezom, gdje će ljekar postaviti pitanja vezana uz problem koji pacijent ima, kao i moguća oboljenja bilo samog pacijenta ili u porodici. Nakon toga, svaki pregled započinje uzimanjem vidne oštrine bez korekcije i sa odgovarajućom korekcijom jer se vidna oštrina smatra osnovnim parametrom funkcije vida. Nakog toga, oftalmolog će izmjeriti očni pritisak i pregledati prednji dio oka uz pomoć biomikroskopa. Za pregled očnog dna je obično potrebno raširiti zjenice kako bi se moglo kvalitetno uraditi pregled. Oftalmoskopija se radi uz pomoć biomikroskopa koji omogućava oftalmologu da pregleda oko sa uvećanjem uz pomoć koga se može razgraničiti 28

od kakvom oboljenju ili stanju na oku se radi. Ako je potrebno, oftalmolog će uraditi i dodatne testove kao što su, na primjer, pregled vidnog polja, ultrazvuk oka ili neki drugi pregled za koji oftalmolog smatra da bi bio od koristi u uspostavljanju dijagnoze. Nekada sam oftalmološki pregled nije dovoljan da bi se došlo do uzroka zamagljenja vida pa je potrebno uključiti u dijagnostiku i ljekare drugih specijalnosti (internistu, ORL specijalistu, neurologa itd.) kao i uraditi određene laboratorijske testove krvi.

Prevencija problema sa vidom nije uvijek moguća. Svakako da razuman pristup svome zdravlju i njegovom održavanju može da bude od velike koristi. Zaštita očiju od sunca i ultravioletnog svjetla je neophodna da bi se izbjegla moguća neposredna i naknadna oštećenja očiju, uzrokovana izlaganju ultravioletnom zračenju. Upotreba zaštitnih sredstava na radu je najjednostavniji i veoma efikasan način da spriječite oštećenja i povrede oka, a samim tim i da sačuvate vaš vid. Zdrav životni stil svakako da je od koristi

Tretman zamagljenja vida zavisi od uzroka koji je doveo do ovog simptoma. Na primjer, ako je do zamagljenja vida došlo zbog katarakte onda se stanje rješava operacijom katarakte i ugradnjom intraokularnog sočiva. Ako je do promjena u vidu došlo zbog dijabetesa, tretman obuhvata čitav niz terapeutskih procedura bilo da se radi o laserskoj hirurgiji oka ili o davanju injekcija unutar oka.

i za zdravlje očiju i za održavanje i očuvanje jasnog vida. Pušenje šteti i vidu pa bi bilo dobro suzdržavati se od ove navike. Redovni oftalmološki pregledi su jedini odgovarajući način da se na vrijeme uoče oboljenja i stanja na oku koja mogu oštetiti vid jer je na osnovu samog simptoma zamagljenja vida nemoguće znati šta je problem i na koji način se može pomoći pacijentu.

1. Normalan vid 2. Zamagljen vid

Z D R A V S T V O

učna kesa je muskularni organ, kruškolikog oblika, dug 7-10 cm i zapremine 30-50 mililitara, smještena u gornjem desnom dijelu abdomena, ispod jetre. Sa jetrom i crijevima povezana je žučnim kanalima. Osnovna funkcija žučne kese je da čuva žuč, odnosno sok za varenje koji proizvodi jetra. Žučni sok se sastoji od žučnih soli, elektrolita, holesterola, bilirubina, fosfolipida, mucina i ima ulogu da omogući probavu masnoća u tankom crijevu. Odgovoran je za uklanjanje nekih otpadnih supstanci iz tijela, posebno hemoglobina iz crvenih krvnih zrnaca i viška holesterola. Između obroka, žučna kesa je opuštena i u nju utiče žuč, gdje se zatim čuva i koncentriše. U vrijeme obroka, masna hrana u tankom crijevu pokreće sekreciju hormona holecistokinina, koji stimuliše kontrakcije žučne kese. Ona se povremeno prazni u gornji dio tankog crijeva gdje pomaže u varenju i apsorpciji masti i liposolubilnih vitamina. Nekoliko sati kasnije, žučna kesa se opušta i ponovo počinje da skuplja žuč.

Napad žuči i hrana

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Oboljenja žučne kese su: holelitijaza, bilijarna kolika (žučni napadi), holecistitis, holedoholitijaza, pankreatitis, bilijarna diskinezija, karcinom žučne kese, nekroza te perforacija zida žučne kese. Pojava kamenaca ili mulja u žučnoj kesi je prvi znak da je ona ‘’bolesna’’. Postoje osobe koji imaju genetsku predispoziciju za stvaranje kamenaca u žučnoj kesi. Pojava kamenca u žuči je češća kod žena i to starijih, mada se može javiti i kod mlađih, ali rjeđe. • • • • • • • •

Napad žuči Žučne kolike nastaju zbog pomjeranja kamenaca ili kamenca unutar žučne kese koji se najčešće zaglave u njenom užem dijelu, odnosno vratu, ili u momentu kada kamenac uđe u žučne puteve. Napad žuči karakterišu: -- jaki bolovi ispod desnog rebarnog luka koji se širi pod desnu lopaticu, desno rame, desni pazuh ili grudni koš -- bol može biti oštra i isprekidana u trajanju od nekoliko sati -- javlja se i mučnina, povraćanje ili se ima nagon za povraćanje Žučne napade najčešće izaziva masna hrana i hrana koja sadrži veću količinu holesterola kao što su žumance i džigerica.

Žučna dijeta Kod problema sa žučnom kesom, bilo da se radi o kalkulozama, pijesku ili zapaljenju, potrebno je sprovoditi žučnu dijetu. Osnov žučne dijete je ishrana sa malom količinom masti. U akutnoj fazi ishrana treba da se sastoji od ugljenih hidrata sa malo vlakana, a poslije smirivanja simptoma i bolova dodaju se i proteini. Kod napada bolova dijeta se ograničava na zašećereni čaj, voćni sok i mlijeko sa veoma malim procentom masti (do 1%). Najbolje je izbjegavati svu čvrstu hranu.

Hrana koja se mora izbjegavati: • jaja, svinjska mast, margarin, loj, slanina, masne i jako začinjene supe • pečeno i pohovano meso • svinjetina, govedina, divljač, džigerica • konzervisano i masno meso, suvomesnati proizvodi • stari sirevi • lješnik, badem i orasi • rotkvice, kelj, kupus • dinje, dunje, lubenice • ljute salate sa jakim začinima • krompir, pasulj, grašak, sočiva • crni i bijeli luk, krastavac, paprike Najčešći uzrok zapaljenja žučne ke- • začini: cimet, biber, mljevena paprika • sarma, đuveč se su: -- kamenci koji ometaju dotok i oti- • sosovi i sok od pečenja canje žuči, • kisela tijesta i nedovoljno pečen hljeb • sva alkoholna pića -- usporen rad žučne kese, -- poremećena funkcija žučne kese usljed bolesti krvnih sudova ili, vePoslije prolaska akutne faze, oma rijetko, određene anomalije u mogu se koristiti: odvodnim kanalima. • nemasne supe od nemasnog mesa • supe od povrća sa zaprškom na ma-

Preporučene namirnice kod zapaljenja žučne kese i žučnih puteva Dozvoljeno

Zabranjeno

Dvopek, polubijeli stari (bajat)hljeb, graham hljeb, tjestenine bez jaja, griz, pirinač, keks

Tjestenine s jajima

Obrano mlijeko, surutka, jogurt, kiselo mlijeko, sir od obranog mlijeka

Pikantni zreli sirevi, pavlaka, kačkavalj, kajmak

Teletina, nemasno živinsko meso (bez kožice), jagnjeće i goveđe meso, teleća jetra, kuvana stakovodna i morska nemasna riba, bjelance, ulje i dijet margarin

Svinjsko meso, masna govedina, divljač, masna riba, prženo ili pečeno meso, iznutrice, mesne prerađevine i mesne konzerve, žumance, svinjska mast

Voće kuvano s limunovim sokom, pečene jabuke, džemovi i marmelade bez U akutnoj fazi bolova, svježe voće konzervansa, oguljeno voće Spanać, paradajz, karfiol, celer. Zelena salata, plavi paradajz, šargarepa, crni luk, tikvica, Kupus, kelj, krastavac, zelena paprika, gljive i krompir pržen na ulju cvekla, praziluk, krompir-pire Šećer, med, slatka, džemovi, kolači od mlijeka, puding

Kolači od cijelih jaja, kolači od kiselog tijesta

Blagi čajevi, limunov sok, jabukovo sirće

Jak ruski čaj, alkoholna pića

Z D R A V S T V O

• • • • • • •

Udruženje oboljelih od amiotrofične lateralne skleroze (ALS)

slacu ili ulju u koje se mogu dodati tjestenine, teletina, bijelo pileće meso i riba krompir-pire pripremljen na slanoj vodi, kuvana šargarepa dvopek, kifle, biskvit, palačinke, kuvane tjestenine bez jaja i kvasca i sa malo maslaca med, marmelada, slatko, džem mladi kravlji sir, pirinač, griz, kačamak od kukuruznog brašna paradajz, bez dodatka kiselina svi voćni sokovi, kafa, kakao, mlijeko sa malim procentom masti svo voće osim koštunjavog

Prevencija napada žuči: • ograničiti uzimanje hrane koja sadrži životinjske masti (punomasno mlijeko, punomasni sir, žumance, puter, masno crveno meso, keks, kolače) • smanjiti uzimanje životinjskih bjelančevina i šećera • jesti više puta male količine hrane • poslije obroka preporučuje se ležanje tridesetak minuta • nikada ne uzimati vruću hranu, kafu ili čaj • jesti mnogo povrća, voća i drugih namirnica bogatih vitaminom C i E, kao i namirnice koje sadrže esencijalne masne kiseline • koristiti smeđi pirinač i integralne žitarice • obroci treba da budu redovni, posebno doručak • piti gorke napitke, kako bi se podstaklo varenje • svakog dana popiti sok od pola limuna u čaši tople vode, pola sata prije doručka • žustro se kretati svakog dana pola sata kako bi se spriječilo nastajanje žučnog kamenca od holesterola • piti najmanje šest čaša vode dnevno, kako bi spriječili rizik od prevelike koncentracije žuči • svakog dana uzimati po kašičicu hladno cijeđenog maslinovog ulja i kašičicu limunovog soka, da bi podstakli protok žuči • gorke namirnice (cikorija, endivija i artičoka) kao i gorko ljekovito začinsko bilje (ruzmarin i šafran) mogu doprinijeti zdravlju žučne kese.

Humanitarni koncert - “Banja Luka za ALS”

U Doc. dr sc. med. Aleksandra DominovićKovačević, predsjednik Udruženja oboljelih od ALS-a

druženje oboljelih od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) pokrenulo je niz aktivnosti s ciljem podizanja svijesti o prisustvu ALS-a među nama, kao i donatorsku akciju prikupljanja sredstava za nabavku neinvazivnih ventilatora (NIV). ALS je neizlječiva hronična bolest koja spada u grupu bolesti motornog neurona. Karakterišu je degeneracija, propadanje i umiranje motornih nervnih ćelija u mozgu i kičmenoj moždini. Zbog ovih promjena motornih ćelija dolazi do slabosti i oduzetosti mišića za kretanje, govor, gutanje i disanje. Bolest karakterišu: · Progresija slabosti mišića nastaje unutar 2-5 godina · Muškarci češće obolijevaju od žena u omjeru 1,6:1 · U svijetu se svake godine otkrije novih 140 000 oboljelih, što znači 328 novih bolesnika dnevno · Incidenca je 2:100 000 sa prevalencom 4:100 000 · Većina oboljelih je u potpunosti intelektualno očuvana · Etiologija bolesti je nepoznata pa uzročna terapija bolesti ne postoji Ciljevi liječenja su usporavanje napredovanja bolesti i ublažavanje pratećih tegoba što može poboljšati kvalitet

života bolesnika. Srećni smo da kažemo da su Univerzitetsko klinički centar Republike Srpske i Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske među rijetkim u regionu koji su od 2010. godine omogućili svakom oboljelom primjenu Riluzola, koji je za sada jedini zvanično odobreni lijek od strane FDA. Od 2014. godine svakog avgusta održava se „Ledeni Izazov” (“Ice Bucket Challenge”) širom svijeta. Ovu akciju je prvi izveo čuveni televizijski voditelj Met Lauer na programu televizije NBC, a prema navodima ’’Njujork Tajmsa’’ te godine je je više od milion video-snimaka šerovano na mreži Fejsbuk. U okviru ovog izazova, učesnik može da se pospe kantom leda i postavi snimak na društvene mreže te nominuje sljedeću osobu koju izaziva ili da umjesto toga donira novac u svrhu istraživanja usmjerenih ka pronalaženju lijeka za ALS. Međutim, mnoge javne ličnosti su odlučile i da se pospu ledom i da doniraju novac. Ova inicijativa privukla je veliku pažnju javnosti i pored skupljanja sredstava dovela je do masovnog podizanja svijesti o prisustvu ALS-a među nama. Istraživanje koje sam provela u okviru doktorske disertacije je pokazalo da u Republici Srpskoj ima puno više oboljelih nego što se mislio. Iz ovog je proistekla

Ice Bucket Challenge

Osoba koja ima bolesnu žuč, ukoliko poštuje žučnu dijetu, može godinama živjeti bez ikakvih problema, ali ako dođe do ozbiljnih napada koji ne prestaju, potrebno je da se hitno javi ljekaru kako ovo oboljenje ne bi ugrozilo život (prskanje žučne kese, zapaljenje pankreasa). 31

Z D R A V S T V O

ideja da osnujemo Udruženje oboljelih od ALS-a s ciljem okupljanja svih oboljelih, članova njihovih porodica kao i volontera koji aktivno učestvuju u različitim aspektima rada udruženja. Osnivanjem ovog udruženja ne samo da smo okupili oboljele i njihove porodice, već smo napravili prvi zvanični registar oboljelih od ALS-a u Republici Srpskoj, koje je jedino udruženje u Bosni i Hercegovini koje se bavi ovom problematikom. Trenutno, u Republici Srspkoj smo registrovali 35 oboljelih, pri čemu je najmlađem članu ALS dijagnostikovan u 35. godini života. Progresija bolesti u jednom trenutku dovodi do zahvatanja mišića koji učestvuju u disanju te je oboljelim tada neophodna podrška disanja koja se ostva-

ruje upotrebom neinvazivnih ventilatora (NIV) u kućnim uslovima. S obzirom na to da se oboljeli u RS nalaze u različitim fazama bolesti te da u istom trenutku postoji potreba za korištenjem više NIV aparata, Udruženje je spoznalo izrazitu potrebu za njihovom nabavkom. Udruženje je pokrenulo donatorsku akciju u svrhu nabavke potrebnog broja NIV aparata, koji bi poboljšali kvalitet života oboljelih u kućnim uslovima. Aparati bi bili prosljeđivani na korištenje bolesniku te bi nakon prestanka potrebe vraćani Udruženju na dalje korištenje. Uz pomenutu donatorsku akciju, Udruženje je željelo da istovremmeno podigne svijest o prisustvu ALS-a među nama. Iz ovoga je proistekla ideja da

Udruženje uz podršku Univerzitetskog klinickog centra Republike Srpske organizuje humanitarni koncert “Banjaluka za ALS” te na taj način upišemo i grad Banjaluku na svjetsku mapu događaja koji je u duhu “Ice Bucket Challenge”. Ovim vas pozivamo da se pridružite humanitarnom koncertu “Banjaluka za ALS” u izvođenju „Rock Simfonije“ koji će se održati 26.8. u 20:30 na Ljetnoj pozornici Kastel te da Vašim prisustvom doprinesete uspjehu akcije i na taj način pomognemo oboljelim. Svaki doprinos - ma koliko veliki ili mali, bilo da je finansijska donacija ili nesebičan čin da se podigne svijest o ALS-u je veoma značajan. “Every Drop Adds Up”

Z D R A V S T V O

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

vicarski eksperti uzeli su učešće u nastavnom procesu edukacije iz okupacione terapije u mentalnom zdravlju u Sarajevu i Prijedoru Zajedničkim zalaganjem tima Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini i švicarskih partnera organizovana su gostujuća predavanja švicarskih eksperata iz oblasti okupacione terapije za potrebe educiranja medicinskih sestaratehničara iz okupacione terapije u mentalnom zdravlju u BiH. Ovo je jedan od primjera na koji način Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini ostvaruje dugoročnu saradnju sa švicarskim ekspertima i koristi njihovu ekspertizu za jačanje institucionalnih i profesionalnih kapaciteta u oblasti mentalnog zdravlja. U periodu od sedmog do 11. aprila 2016. godine u Visokoj medicinskoj školi u Prijedoru predavanja su održale Sylvie Meyer i Anne-Catherine Pfister o temama ‘’Osnove okupacione terapije’’ i ‘’Specifični koncepti u mentalnom zdravlju’’. Sylvie Meyer je dekanesa i profesorica na Odsjeku za okupacionu terapiju pri Školi za socijalni rad i zdravstvo – EESP, Lozana, Švicarska, a Anne-Catherine Pfister je profesionalna okupaciona terapeutkinja iz oblasti mentalnog zdravlja i nekadašnja šefica za okupacionu terapiju u rehabilitacijskom odjelu pri Psihijatrijskoj javnoj službi Bolnice CHUV, Lozana, Švicarska. Prema riječima zaposlenika JU za starija lica Istočnog Sarajeva Rajka Jokića, ujedno i studenta profesionalca iz oblasti mentalnog zdravlja, švicarski predavači su polaznicima na jako zanimljiv način približili gradivo. ‘’Neke stvari koje smo naučili na

Z D R A V S T V O

Edukacije iz okupacione terapije u mentalnom zdravlju

Učešće švicarskih eksperata

ovim edukacijama već primjenjujemo u praksi. Sama analiza aktivnosti naših korisnika u JU za starija lica je odlična. Prije je nismo koristili, ali sada je neizostavan dio našeg rada,” kazao je Jokić. U periodu od 21. do 25. aprila 2016. godine uslijedio je nastavak predavanja sa temama: ‘’Procesi okupacione terapije’’ i ‘’Specifične procjene i intervencije u okupacionoj terapiji’’, pri Fakultetu zdravstvenih studija u Sarajevu, a realiziran je od strane švicarskih eksperata

Sylvie Meyer i Thibaut Bouttier. Thibaut Bouttier je profesionalna okupaciona terapeutkinja na rehabilitacijskom odjelu pri Psihijatrijskoj javnoj službi Bolnice CHUV, Lozana, Švicarska. Kako navodi zaposlenik Zavoda za bolesti ovisnosti Zeničko-dobojskog kantona Emir Hasanica strani predavači, njihova iskustva i uvidi u njhov sistem su od velike važnosti za sve studente profesionalce, polaznike edukacije. ‘’Švicarski predavači nam prenose izuzetno korisna iskustva. Neke sisteme koje smo mi predložili, jer smo kroz rad vidjeli da bi mogli biti korisni, oni aktivno koriste već deset godina. Npr. intervjue, upitnike... Mnogo su ispred nas u oblastima koje radimo i svako znanje i iskustvo koje dobijemo je od velikog značaja. Interakcija je poseban segment edukacije za koju imam samo riječi hvale,” zaključuje Hasanica. Pri Visokoj medicinskoj školi u Prijedoru za ove studente u periodu od 26. do 30. maja Sylvie Meyer i Thibaut Bouttier ponovile su predavanja ‘’Procesi okupacione terapije’’ i ‘’Specifične procjene i intervencije u okupacionoj terapiji’’. Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini podržava Vlada Švicarske, a implementira Asocijacija XY u partnerstvu sa Federalnim ministarstvom zdravstva i Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. 35

Z D R A V S T V O

ez obzira na finansijske poteškoće aktivno radi 30-ak članova Udruženja „Sonata“. Naš dosadašnji rad je volonterski, svodi se na lična sredstva finansiranja. Do sada smo uz podršku grada Trebinja i od preraspodjele dobiti HET-a i Elektroprivrede obezbijedili osnovna sredstva za rad udruženja. Kao što je poznato, bavimo se literarnim radom, što pokazuje i ova pjesma naše klijentkinje Nataše Stanić, koja je nepresušni izvor novih i novih stihova.

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje

Korisničke inicijative Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja „Sonata“

SONATA Umjesto da se žalimo Kako ovaj svijet nije Dobro uređen, bolje uzmimo Metlu i najprije svoje dvorište očistimo Ne vrijedi se žaliti Da je negdje i nekom od ovoga bolje! Za to dobro se treba namučiti Jer ne može ništa bez truda i volje

Nataša Stanić

Bavimo se muzičkim stvaralaštvom, sportskim aktivnostima, izradom rukotvorina koje su izlagale i organizovale naše članice pod sloganom „Sajam kreativnosti i proizvodnje“ na glavnoj ulici. Posjećenost je bila impozantna, ali kupovna moć slaba. To je ujedno bio i humanitarni sajam za liječenje dva mladića iz Trebinja, likovnim stvaralaštvom, psihoterapijom i svim drugim aktivnostima za koje su zainteresovani naši članovi. Zahvaljujući saradnji i komunikaciji sa drugim udruženjima u gradu kao i u istočnoj Hercegovini koja se proširila i na BiH posredstvom USAID-a i OSCE-a i asocijacije XY, u mogućnosti smo bili da 9. juna u Trebinju, gdje je organizovan „Forum protiv diskriminacije“, prisustvujemo i razmijenimo iskustva za bolji rad udruženja koji organizuje OSCE. Osnovna namjera ovog sastanka je da doprinese razumijevanju ključnih mehanizama i aktivnosti, kao i identifikovanju izazova u uspostavljanju efikasnog sistema zaštite od diskriminacije u BiH. Cilj nam je upoznati učesnike sastanka sa najnovijim informacijama o dešavanjima na nivou BiH i utvrđivanje prioritetnih pitanja za stvaranje baze podataka sa informacijama o problemima i pitanjima diskriminacije te inicijativama za njihovo rješavanje. Cilj „Foruma protiv diskriminacije“ jeste da služi kao platforma tromjesečnih aktivnosti za razmjenu informacija/iskustava, izgradnju kapaciteta i uvezivanje među organizacijama civilnog društva, ombudsmena, besplatne pravne pomoći, javne administracije, pravnih stručnjaka i 36

drugih profesionalaca koji djeluju na polju borbe protiv diskriminacije i ljudskih prava na području istočne Hercegovine. Dodatno, inicijativa „Foruma protiv diskriminacije“ u Trebinju, takođe može služiti u svrhu diskutovanja o dodatnim problemima u vezi sa ljudskim pravima za koje učesnici smatraju da su od naročitog interesa. Takođe, 16 i 17. juna prisustvovala su tri člana udruženja u Vitezu na treningu govorništva i na temu „Smanjenje diskriminacije i socijalne isključenosti vezane za mentalne poremećaje“ pod pokroviteljstvom Schweizerische i Asocijacije XY, što potkrepljujemo slikama kao i prethodni tekst. Program USAID-ove podrške marginalizovanim grupama pruža podršku aktivnostima lokalnih organizacija koje se zalažu za prava, osnaživanje i dostojanstvo nedovoljno predstavljenih društvenih grupa u BiH te jača kapacitete lokalnih nevladinih organizacija, institu-

cija BiH te USAID-ovih implementacionih partnera za ostvarivanje navedenog cilja. Pružanje prilika marginalizovanim grupama da se uključe u građanska i politička pitanja kroz aranžman u organizacijama civilnog društva osiguraće da ih vlasti prepoznaju kao neophodne i cijenjene partnere u izradi politika. Ovaj „Program podrške marginalizovanim grupama“ održan je u Trebinju, u Motelu „Mosko“ 30.6.2016. Troškove svih ovih druženja i putovanja su snosile organizacije koje su organizatori pa smo i mogli da se odazovemo jer je to veliki izazov za sve članove udruženja, pored osnovnog programa koji se nudi u tom momentu, sklapaju se i nova poznanstva, razmjenjuju iskustava i mnogo toga što im pomaže i daje podstrek za novi život. U perspektivi očekujemo više podrške unutar lokalne zajednice, profesionalaca u mentalnom zdravlju kako bismo ojačali i proširili naše aktivnosti.

F A R M A C I J A

oristimo priliku da kroz razgovor sa dr Jasnom Vidaković prenesemo čitaocima našeg časopisa nove informacije o lečenju i prevenciji oboljenja, prvenstveno digestivnog trakta, kroz upotrebu kvalitetnih probiotika francuske firme “PiLeJe”. Tako se pruža mogućnost povezivanja i rada grupe doktora iz Francuske sa doktorima iz prostora bivše Jugoslavije. Ova grupa probiotika još nije dostupna svim pacijentima u našim republikama i ovo je prilika da im približimo nova farmaceutska dostignuća, konkretno u praksi i lečenju. Dr Vidaković, kao dugogodišnji spec. urg. med. i porodični lekar, prihvatila je razgovor da svoja iskustva podeli sa našim čitaocima i to je tema našeg razgovora, s obzirom na to da časopis “Medici.com” konstantno prati i afirmiše sve aktuelnosti i novine u zdravstvu. Razgovor vodimo u predstavništvu časopisa „Medici.com“ u Beogradu. Kada je nastala firma „PiLeJe“ i kako je tekao njen razvoj ? Firmu „PiLeJe” je osnovala grupa doktora medicicine 1991. godine u Francuskoj. Sopstvenim multidisciplinarnim odjelom za istraživanje, kao i saradnjom sa zdravstvenim radnicima u javnom i privatnom sektoru, uspjeli su da pronađu više od 260 formula mikronutritijenata i fitoterapija koje doprinose poboljšanju opšteg zdravlja pacijenata te su postali vodeća firma za proizvodnju probiotika u Evropi. S tim u vezi, pokrenuta je linija probiotika Lacibiane, koji imaju blagotvoran uticaj na zdravlje crijevne flore djelujući sa preko 10 milijardi “dobrih bakterija”.

Po čemu se ovi preparati razlikuju od drugih probiotika? Ono po čemu se probiotici ove farmaceutske kuće razlikuju od ostalih jeste optimalna koncentracija takozvanih „dobrih bakterija“ koje održavaju ravnotežu crijevne flore i tako preveniraju pojavu mnogo težih oboljenja. Konstantno ili povremeno uzimanje lijekova, korišćenje i posljedice hemoterapije, nepravilna ishrana, predstavljaju samo dio uzročnika koji dovode do poremećaja ravnoteže crijevne flore, ugrožavajući njeno normalno funk38

Premium Pharma d.o.o. Ugljevik

PiLeJe proizvodi Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

cionisanje u smislu probave, apsorpcije i ostalih vitalnih funkcija crijevnog trakta. Taj poremećaj ravnoteže omogućava razmnožavanje i pojačano djelovanje takozvanih „štetnih bakterija“ koje na taj način stvaraju pogodno tlo za razvoj raznih bolesti od bezazlenih i rekurentnih zapaljenja sluznice želuca i crijeva pa do malignih bolesti crijevnog trakta. U sklopu pozitivnih karakteristika ovih preparata treba istaći i posredno djelovanje na druge organske sisteme mimo crijevnog (npr. urogenitalno). Možete li nam nešto detaljnije reći o preparatima koje ste koristili? Upotreba jednog iz grupe ovih preparata Laktibiane Candid sa dodatnim sastojcima za neutralisanje i dovođenje u normalnu fiziološku koncentraciju kandide u crijevima spriječiće ne samo negativne efekte kandide u crijevnom, nego i u urogenitalnom sistemu. Kandida se stvara i razmnožava u crijevima i dostiže patološku koncentraciju kada dođe do poremećaja crijevne flore i kada broj „loših“ nadvlada broj takozvanih “dobrih“ bakterija. Tada kandida u želucu i crijevima stvara pogodno tlo za povećanu patološku koncentraciju helicobakteri pylori koja osim ulkusa ili narodno rečeno čira na želucu može dovesti i do malignog oboljenja želuca i crijeva. Osim toga, kan-

dida se u pojačanoj koncentraciji javlja u genitalnim organima žene dovodeći do istih poremećaja i problema. Iz navedenih razloga upotreba ovog preparata je pored ostalog bitna i za sprečavanje rasta i razmnožavanja Candidide Albicaans u urogenitalnom sistemu. Da ne pominjemo generalizovanu kandidijazu, uzrokovanu teškim imunološkim disbalansom, koja može vitalno ugroziti pacijenta. Takođe, treba istaći imunološku ulogu ovih preparata jer oni podstiču razvoj elemenata bijele krvne loze (limfociti) odgovornih za alergijske i autoimune bolesti. Upotreba ovih preparata, konkretno Lactibiane Tolerance, u periodima kada se alergije jače manifestuju značajno sprečavaju njihovu pojavu preventivnim uzimanjem. Osim toga, ovaj preparat pozitivno utiče na smirivanje funkcionalnih poremećaja crijeva, alergija na hranu i kod primjena nesteroidnih protivupalnih lijekova, izuzetno je djelotvoran kod osoba sa intolerancijom na hranu, alergije na polen i životinjsku dlaku. Najčešće korišteni Lactibiane Reference normalizuje sve funkcije crijevnog trakta tako da je bitan dio kombinovane terapije kod pacijenata sa ulkusima, kolitisima, zatim kod svih pacijenata sa metaboličkim sindromom, npr. dijabetičarima. Generalno, možemo reći da unapređuje

F A R M A C I J A

i reguliše rad crijeva od samog početka. Preparat koji se koristi u dječjem uzrastu Lactibiane Enfant osim što smiruje i trajno rješava akutne simptome koje prouzrokuje crijevni trakt (prolivi, mučnine i tome sl.) u sklopu svog djelovanja zbog izuzetno kvalitetne i optimalne kombinacije sastojaka poboljšava krvnu sliku i imunološki odgovor djeteta na infekciju. Može se koristiti kod djece već od treće godine za jačanje crijevne flore i imunog sistema, a zbog prisustva vitamina D pomaže pravilnom razvoju kostiju i zuba. U čemu je kvalitet i specifičnost ovih preparata po Vašem mišljenju i da li u Vašem radu sa ovim preparatima dajete veći značaj prevenciji ili liječenju? Ukratko rečeno, pomenuti preparati zbog svega prethodno rečenog zauzimaju visoko mjesto ne samo u liječenju akutnih simptoma u digestivnom traktu i cijelom organizmu, nego pravilnom i pravovremenom upotrebom preveniraju razvoj teških malignih oboljenja, prvenstveno digestivnog trakta sa velikim pozitivnim djelovanjem na cijeli organizam. Možemo napomenuti da ih treba koristiti kao zaštitni dio kompletne terapije, npr. karcinoma debelog crijeva radi smanje-

nja štetnosti jakih lijekova (citostatika) na zdrave ćelije oboljelog organa. Koja su Vaša iskustva iz prakse i da li su pacijenti zadovoljni primijenjenom terapijom ovih preparata? Moja lična iskustva sa pacijentima koji su ih uzimali jako su pozitivna, samo je bitno naglasiti da je preparate potrebno uzimati dovoljno dugo i nakon prestanka simptoma da bi došlo ili do trajnog smirenja simptoma bez povratnih reakcija, ili do trajne i stabilne prevencije koja će onemogućiti pojavu i razvoj bolesti. Kliničke studije dokazuju da nakon mjesec dana redovnog korišćenja Lactibiane Reference dolazi do smanjnja bolova kod metaboličkog sindroma za čak 44%. Zato ovim preparatima treba dati više prostora u ljekarskoj praksi, samim tim što je prevencija bitan faktor u sprečavanju pojave teških oboljenja. Čitate li časopis „Medici.com“ i da li Vam u praksi koriste informacije i saznanja iz tekstova koje objavljujemo? Željela bih istaći visoki kvalitet i bogatstvo sadržaja ovog časopisa ne samo u smislu stručnog informisanja i usavršavanja, nego i načina prezentovanja određenih sadržaja. S obzirom na to da ovaj

časopis pruža mnogo raznovrsnih informacija i prati aktuelnosti iz svih oblasti medicinske struke nesporno je vrlo koristan u radu svakog ljekara i zdravstvenog radnika na svim nivoima zdravstvene zaštite. Ja ga toplo preporučujem i svim pacijentima jer je način prezentovanja prihvatljiv i prilagođen za širu populaciju koja želi da prati i sazna što više o bolestima i novinama u liječenju u našoj republici i šire. Možemo ga okarakterisati i kao informativni vodič za pacijente. Ono što želim istaći na kraju, kao moje lično mišljenje i stav, ono zbog čega dodatno pratim ovaj časopis su izuzetno topla i stilizovana pisma glavnog urednika kao i odabir saradnika koji vode intervjue, konkretno gospodina Radeta Karalića i saradnicu Anu, zbog izuzetno profesionalnog načina njihovog rada, ali na orginalan način, sa mnogo prefinjenog sofisticiranog šarma i iskrene predanosti i ljubavi prema poslu i časopisu za koji rade.

PREMIUM PHARMA d.o.o.

• Blagotvorni uticaj na zdravlje Lactibiane Tolérance je probiotik sa 4 milijarde probitskih fermenta po kapsuli, razvijen je da pomogne osobama intolerantnim na hranu, kod alergija na polen i životinjske dlake. • PiLeJe ekspertiza Lactibiane Tolérance je kompleks probiotskih sojeva, razvijenih u PiLeJe Laboratorijama za istraživanje i razvoj. Dostupan je u dva tipa pakovanja. • Kada se preporučuje? Lactibiane Tolérance možete koristiti ukoliko patite od poremećaja varenja izazvanih netolerancijom na hranu kod alergija na polen i životinjsku dlaku.

• Blagotvorni uticaj na zdravlje Sa 10 milijardi probiotskih organizama po kapsuli, Lactibiane Candisis 10M pomaže u sprečavanju pojave Candide Albicans, gljivice koja ukoliko se nastani u digestivnom traktu može dovesti do digestivnih i urogenitalnih problema. • PiLeJe ekspertiza Lactibiane Candisis je kompleks probiotskih sojeva, razvijenih u PiLeJe Laboratorijama za istraživanje i razvoj. • Kada se preporučuje? U slučajevima nelagodnosti u genitalnim delovima, Lactibiane Candisis pomaže razvoju dobre ﬂore. Sprečava rast i razmnožavanje Candida-e albicans.

L Re acti fe bi re an nc e e

L Ca acti nd bi isi an s e

L To acti lé bi ra an nc e e

Bogutovačka 59, 76330 Ugljevik, Bosna i Hercegovina Tel. +387 55 771 012, info@premium-pharma.eu

• Blagotvorni uticaj na zdravlje Sa 4 vrste probiotskih organizama, sa 4 milijarde organizama po kapsuli, Lactibiane Référence pomaže u razvoju crevne ﬂore. Unapređuje i reguliše rad creva od samog početka. Savršeni saveznik u prevazilaženju svih poremećaja sistema za varenje. • PiLeJe ekspertiza Lactibiane Référence je kompleks probiotskih sojeva, razvijenih u PiLeJe Laboratorijama za istraživanje i razvoj. Probiotske vrste sadržane u Lactibiane Référence su registrovane i zaštićene u kolekciji Pasterovog Instituta. • Kada se preporučuje? Lactibiane Référence pomaže kod poremećaja sistema za varenje (nadimanje, grčevi,...) kao i kod metaboličkog sindroma. Nakon mesec dana smanjuje bolove kod metaboličkog sindroma za 44% (dokazuju kliničke studije).

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Značaj ishrane u prevenciji kože od štetnog UV zračenja

Zdravo sunčanje – hrana za bakarni ten

rendovi dolaze i prolaze, ali jedan ne posustaje. Preplanula koža je aktuelna svakog leta uprkos upozorenjima stručnjaka na opasnosti od preteranog izlaganja suncu. Naglasili bismo preteranog. Trebalo bi da se napravi razlika između blago preplanule kože i reš pečene. Blagu preplanulost ćete postići i ako poštujete sva pravila o zaštiti. To između ostalog znači da vodite računa kada i u kolikoj meri se sunčate. Kada se govori o zaštiti kože od sunca, obično se misli na kreme i losione sa zaštitnim faktorom. Ipak, ne bi trebalo da se zanemari i značaj ishrane u prevenciji zaštite kože od štetnog UV zračenja. Konzumiranjem namirnica koje sadrže antioksidanse možemo zaštititi kožu i smanjiti rizik od nastanka oštećenja. Nega kože podrazumeva kako spoljašnju, tako i unutrašnju zaštitu. Ovo potvrđuju i mnoga naučna istraživanja. Ako planirate da se malo osunčate i nabacite boju, dobro bi bilo da povećate unos određenih namirnica: voća, povrća i zdravih masti. Zvuči suviše uopšteno, pa ćemo izdvojiti neke namirnice kojima se možete namazati iznutra. Nešto što bi se moglo nazvati zaštitnim faktorom iz tanjira.

grožđa. Ovo ulje je bogato resveratrolom, antioksidansom koji pozitivno deluje na kožu. Nezaobilazna šargarepa Ova zečja namirnica višestruko je korisna za zdravlje, pored toga što sprečava štetu od sunčanja. U nedavnoj korejskoj studiji, 30 zdravih žena tri meseca svakodnevno su uzimale 30 mg beta-karotena (što je oko šest šargarepa). Nakon tog perioda ispostavilo se da su njihove ćelije bile zaštićene i manje izložene fotostarenju. Jedite lubenice tokom sezone Zaštita kože od sunca i štetnih ultraljubičastih zraka je nezamisliva bez ove letnje namirnice. Ako jedete crveno voće i povrće, sprečićete crvenilo. Likopen, ista dobra stvar koja se nalazi u paradajzu, može sprečiti da pocrvenite kao rak. Uživajte u veoma laganoj, letnjoj salati koja će vas zaštititi od sunca. Napravite je na sledeći način: Pomešajte lubenicu isečenu na kockice, tofu ili neki drugi zdravi biljni sir, takođe isečen na kockice, dodajte nekoliko svežih listića nane i malo ekstradevičanskog maslinovog ulja. Po želji, možete dodati malo soli i bibera.

Prirodna zaštita kože od sunca i UV zraka Što je obrok šareniji, on je zdraviji. Kada kupujete crveno povrće (paradajz, rotkvice), zeleno povrće (salatu, kelj i peršun), ljubičasto (kupus), žuto (paprike) i narandžasto (bundeva i tikva), obavezno vodite računa da budu što tamnijih boja. Nepisano pravilo glasi: što je boja povrća tamnija, hranljivije je i sadrži više antioksidansa, koji štite od slobodnih radikala, kako kaže dr Harold Lancer, dermatolog s Beverli Hilsa. On tvrdi da je najbolja prirodna zaštita kože od sunca i štetnog UV zračenja, upravo zdrava ishrana. Kako se zaštititi od sunca pomoUživajte u sirovom povrću tako što ću paradajza ćete napraviti lak, niskokaloričan dreLikopen je veoma važan antioksising za salate – sveže isceđen sok li- dans koji bi trebalo da unosite redovno, muna ili limete s uljem od semenki naročito tokom leta. Jedan od njego40

Priprema: Jelena Broćilović

vih najboljih izvora jeste paradajz, koji, što je crveniji – više ga u sebi sadrži. Uz to, taj dragoceni sastojak lakše se apsorbuje kada je paradajz skuvan, pa dan pre odlaska na plažu jedite sos od paradajza, supu i pire. Istraživanje predstavljeno u Kraljevskom društvu medicine u Londonu pokazalo je kako unošenje paradajz-pirea znatno povećava sposobnost kože da se zaštiti od štetnih UV zraka i smanjuje crvenilo od sunčanja. Semenke suncokreta protiv UV zraka U suncokretu se nalazi moćan antioksidans – vitamin E, koji štiti kožu od starenja i ultraljubičastog zračenja. Oko 30 g očišćenih semenki sadrži dve trećine preporučene dnevne doze ovog vitamina. Dodajte ih salatama, ovsenoj kaši… Zaštita kože od štetnog UV zračenja započinje u vašoj kuhinji, stoga ne zaboravite namirnice bogate ovim vitaminom. Drugi dobri izvori jesu orašasti plodovi, lisnato povrće, avokado i cele žitarice. Namirnice bogate antioksidansima su veoma bitne za zaštitu kože od sunca, ali ne treba zanemariti ni zdrave masti. Orasi i lan odlični su izvori omega-3 masnih kiselina, koje takođe štite kožu i usporavaju njeno starenje. Začinite vaša jela sa kurkumom Kurkumin se vekovima koristi u prirodnoj i tradicionalnoj medicini zbog svog pozitivnog dejstva na širok spekar bolesti i stanja. Pokazalo se kako ima moćna antioksidativna i antiupalna dejstva. Najnovije laboratorijske studije pokazuju da može pomoći u zaštiti ćelija epiderma od oštećenja koje uzrokuju ultraljubičasti B - zraci (UB zračenje). Ova neverovatna korenasta biljka iz familije đumbira ključan je sastojak indijskog karija, ali je njena upotreba znatno šira. Može se koristiti kao dodatak pirinču, povrću, jelima od testenine ili sokovima voća i povrća.

PRIRODA I

Jedite slatki krompir Slobodni radikali su jedinjenja koja važe za najveće neprijatelje zdravlja. Oni ne oštećuju samo ćelije kože već i ceo organizam. Jedan od najboljih načina da pomognete telu da se odbrani od slobodnih radikala jeste unošenje različitih namirnica bogatih antioksidansima. Antioksidans je svaka hemikalija koja neutrališe slobodne radikale, pretvarajući ih iz nestabilnih čestica, koje oštećuju zdrave ćelije, u bezopasne stabilne čestice. Jedan od glavnih antioksidansa jeste beta-karoten, a budući da ga slatki krompir sadrži u većem procentu, ovu namirnicu obavezno uključite u ishranu, naročito u letnjem periodu. Ne zaboravite kivi Bogato vitaminima, ovo voće veoma efikasno sprečava razvoj ćelija raka. Vitamin C je odličan protiv slobodnih radi-

kala koje telo proizvodi kao odgovor na oštećenja ćelija usled sunčanja. Samo 30 g kivija sadrži više C vitamina nego bilo koje drugo voće. Nemojte zaboraviti vodu Pod uticajem sunčevih zraka koža može da dehidrira, a samim tim postaje osetljivija i sklonija oštećenju. Dakle, pijte najmanje dva litra vode svakog dana. Kako ublažiti opekotine od sunca

Kupka od ovsenih pahuljica spada među najstarije prirodne lekove protiv opekotina od sunca. Ubacite pola šoljice pahuljica u blender ili mikser pa ih meljite dok se ne pretvore u fini prah. Naspite zobeni prah u mlaku kupku i rukom promešajte vodu da što ravnomernije raspršite prah. Namočite se dvadesetak minuta i potom se posušite

mekim peškirom (bez trljanja). Možete napraviti i oblog od zobenog praha pomešanog sa prohlađenom vodom. Svaka 2-4 sata stavljajte oblog umočen u smesu na opečeno mesto. Sirćetna kupka je poznato domaće sredstvo protiv opekotina. Upotrebite prirodno jabukovo sirće. Sirće je antiseptik i hladi kožu dok isparava. Pomaže i uspostavljanju pH ravnoteže, čime ublažava peckanje i žarenje. Nanošenje meda direktno na opekotinu ubrzava epitelizaciju kože, odnosno stvaranje novih ćelija. Namažite medom opečeno mesto i omotajte ga gazom. Radite to dvaput dnevno, svaki put sa novom gazom. Možete koristiti čisti med, smesu meda i mleka u odnosu 50:50, ili med i limun u odnosu 80:20. Aloe vera sadrži prirodnu materiju lidokain – anestetik koji ublažava bol uzrokovan opekotinama. Aktivne materije aloe vere pojačavaju dotok krvi do zahvaćenog tkiva i poboljšavaju snabdevanje prirodnim materijama za samoisceljenje. Aloja sadrži i enzime koji ublažavaju bol i smanjuju zapaljenje, crvenilo i otok. Osim toga, gel aloje deluje protiv bakterija i gljivica koje bi mogle inficirati opečeno mesto. Blago trljanje opekotine svežim paradajzom ublažava bol i peckanje. Paradajz čak može i da spreči opekotine. Jedno istraživanje je pokazalo da mazanje kože pastom od paradajza (kečapom) smanjuje rizik od nastanka opekotina zahvaljujujući likopenu, koji neutrališe delovanje ultraljubičastog zračenja na kožu. Ako su vam opečeni očni kapci, namočite vrećice čaja od nane u prohladnu vodu i stavite ih na zatvorene oči. Čaj sadrži taninsku kiselinu, koja ublažava tegobe izazvane opekotinama. Krastavci imaju prirodna analgetska i antioksidativna svojstva. Rashladite krastavce i usitnite ih u blenderu dok ne dobijete pastu. Nanesite je na opečena područja, uključujući i lice. Ledeni paket pruža olakšanje kod blažih opekotina. Uzmite kockice leda iz frižidera (ili iz nekog kafića, ako ste napolju), umotajte ih u vlažnu gazu ili tkaninu i držite na opečenom mestu. Napomena: Ako vam je koža iritirana ili opečena, ne koristite penušave kupke i ne nanosite sapun na opečenu kožu.

Z D R AV L J E

Kupovne kreme za sunčanje, u čiji sastav ulazi aloja, često imaju visoku cenu. Međutim, ovaj recept možete lako napraviti kod vaše kuće. Šta vam je potrebno: -1/2 šoljice čistog gela od aloje -20 kapi ulja od semenki šargarepe -5 kašika pšeničnih klica -5 kapi lavandinog ulja -kašika konopljinog ulja Izrada kreme je jednostavna: dobro promešajte sve navedene sastojke i pre nego što ga nanesete na kožu dobro promućkajte. Uz ovaj preparat, pridržavajte se i ostalih smernica, nosite zaštitne naočari, šešire i izbegavajte sunčanje u najtoplijem delu dana. Prirodno ulje za sunčanje Sastojci: • ½ šoljice bademovog ili maslinovog ulja • ¼ šoljice kokosovog ulja (prirodni zaštitni faktor 4) • ¼ šoljice pčelinjeg voska • 2 kašike cink-oksida • Opcionalno: do 1 kašičica ulja crvene maline • Opcionalno: do 1 kašičica macerata ulja mrkve • Opcionalno: do 1 kašičica vitamina E • Opcionalno: 2 kašike shea maslaca (prirodni zaštitni faktor 4-5) • Po izboru: eterična ulja, ekstrakt vanilije ili drugi prirodni ekstrakti po želji. Priprema: U posudi s dvostrukim dnom na laganoj vatri otopite ulja, maslac i vosak. Skinite s vatre i ostavite da se malo ohladi, dodajte cinkov oksid. Prilikom korištenja cinkovog oksida pazite da ga ne udišete. Mešajte dok ne dobijete jednoličnu smesu. Koristite kao i bilo koje drugo sredstvo za zaštitu od sunca. Potrošite u roku šest meseci.

Prirodna krema za sunčanje od aloje Biljka aloja je izvanredna, osim što pruža zaštitu, ona i neguje našu kožu. 41

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

si a l uk

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

EnergyLife

PRIRODA I

Z D R AV L J E

S.Ž. & Z.R.

Prah od klica ječmene trave u kapsulama Prema istraživanjima obavljenim na uzorku od 150 vrsta biljaka iz celog sveta klice ječmene trave su se pokazale kao NAJBOGATIJI IZVOR HRANE sa skoro idealnim balansom hranljivih sastojaka u jednom izvoru. Može se reći da je kompletna, jer kao takva može održati život kao jedini izvor hrane. Ječmena trava ima u sebi sastojke koji hrane i čiste organizam. Sadrži gotovo sve vitamine, osim vitamina D, naročito je bogata vitaminima C i A, sadrži i male količine vitamina B12. Sadrži značajne količine kalcijuma, bakra, gvožđa, magnezijuma, kalijuma, fosfora, cinka i hroma. Sadrži 45% visokokvalitetnih proteina (protein u izdancima ječmene trave ima 18 od 22 amino kiseline, uključujuči i devet esencijalnih amino kiselina. Zato mnogi bodibilderi i sportisti često dodaju ječmenu travu u prahu u svoje napitke. Klice ječmene trave godinama se koriste kao izvor osveženja i prirodni izvor energije, zatim, zbog prekursora hormona rasta koji se nalazi u klicama ječmene trave, a koji je efikasan agens protiv starenja, dovodi do brže regeneracije i oporavka ćelija, što je izuzetno bitno za sportiste koji su izloženi velikim fizičkim naporima. Pruža znatnu količinu folne kiseline, pantotenske kiseline, karotenoida (uključujući i beta-karoten) i organski natrijum. Sadrži i glukan koji smanjuje nivo „lošeg“ holesetrola antioksidante - Lutonarin, Saponarin, SOD-om koji održava zdrav kiselo-bazni balans tela, enzimima - Citohrom oksidaze zaslužnim za održanje zdrave telesne težine, prekursorom hormona rasta moć-

nog antiejdž oružja, flavonoidom 2-0-GIV koji smiruje upale i alergije, supstancom B4D1 koja brzo popravija DNA, hlorofil jakim detoksikatorom koji obnavlja zdravlje, izgrađuje krv, poboljšava memoriju, čisti krv i podiže nivo imuniteta. Zbog savremene pogrešne ishrane, telo vrlo lako postaje kiselo, a kisela sredina, poznato je, izuzetno pogoduje svim bolestima uključujući bolest zglobova i kostiju. Konzumiranjem ječmene trave vraća se pH ravnoteža koja će onemogućiti opstanak i dalji razvoj svih degenerativnih bolesti. Ječmena trava je odličan dodatak ishrani svakog pojedinca, a posebno je korisna u sljedećim područjima: - Detoksikacija - alkalizuje (otkiseljava) organizam. - Poboljšava probavu povećanjem izlučivanja kiseline HCI u želucu. - Otapa naslage kalcijuma na kostima i reguliše količinu kalcijuma u krvi, što doprinosi visokom sadržaju organskog natrijuma; npr. ljudima koji boluju od artritisa preporučuje se unos svežeg zelenog soka koji sadrži 28 mg organskog natrijuma na 100 g soka. Napomena - 100 g ječmene trave sadrži 775 mg organskog natrijuma! - Lečenje anemije pomoću sadržanih minerala. Naučna proučavanja su otkrlla: - Ječmena trava pomaže razvoj korisnih bakterija (1948). - Zalečenje želudačnih čireva (1950). - Pomaže u prevenciji protiv raka (1979). - Snižavanje seruma holesterola (1948). - Japanski naučnici su izolovali isoflavonoid iz zelenog ječma i zabeležili jake osobine antioksidanta, naročito u vezi s peroksidacijom lipida. Flavonoid nazvan 2-0-GIV je odličan antioksidant smiruje alergije i upale (1994). Ovo je svakako impresivan spisak svojstava, koja na neki način objašnjavaju popularnost ječmene trave u prahu, takođe je veliki pomak u tvrdnjama da ona može da se bori protiv raka. Da li su ovo samo tvrdnje? Prema načelni-

ku odeljenja biohemije na Univerzitetu medicine i zdravstvenih nauka „Džordž Vašington“, Alan L. Goldštajn, u svojim studijama o ječmenoj travi, otkrio je da ona sadrži antioksidant poznat kao alfa-tokoferol sukcinat koji se odnosi na vitamin E. Istraživanja su utvrdila da alfa-tokoferol sukcinat sprečava više vrsta raka (leukemiju, tumor mozga i posebno rak prostate) iako nije poznato kako se ovo događa. Kako nije bilo kliničkih ispitivanja ječmene trave, Goldštajnov Univerzitet „Džordž Vašington“ je sproveo eksperiment gde je izložio kancerogene ćelije (leukemije i raka prostate) dehidriranom ekstraktu ječma i ustanovio da je ubio gotovo sve ćelije. Kada su izložene kancerogene ćelije mozga, ubijeno je između 30 i 50 procenata izloženih ćelija. Međutim, pošto ovi nalazi nisu otkriveni u okviru kliničkog ispitivanja, ne mogu se smatrati naučnim dokazima. *EU je sertifikovala ovaj proizvod kao organski, što znači da su plantaže redovno pregledali stručnjaci međunarodno priznatih sertifikacionih institucija kako bi se osigurali standardi za organsku proizvodnju. Način upotrebe: 2x6 kapsula dnevno popiti sa dosta vode. Kapsule se piju na prazan stomak, sat vremena pre jela. Ne smeju se piti sa toplim napicima. Jedno pakovanje sadrži - 58.8 g pakovanje 168 cps = 58.8 g / 1 cps = 0.35 g Mladu ječmenu travu proizvodi: Amilek Sp Z.o.o., Choszczówka Stojecka, ul. Warszawska 44 05-300 Mińsk Mazowiecki Poljska

Preparat za muškarce 1 tableta sadrži u svom sastavu brižljivo odabrane ekstrakte visokog kvaliteta - 200 mg ekstrakta ploda Babinog zuba (Tribulus terrestris friuts), - 200 mg ekstrakta korena azijske špargle (Asparagus racemosus), - 100 mg ekstrakta od korena make (Lepidium meyeni). 43

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Babin zub - nesteroidni preparat biljnog porekla koji na prirodan način bez, klinički dokazano, ikakvih posledica povećava proizvodnju vlastitog testosterona. Testosteron, kao što znamo, podstiče sintezu proteina i nakupljanja azota u mišićima, a to su procesi koji sportistima omogućavaju razvoj nove mišićne mase i snage, kao i brži oporavak nakon intenzivnih treninga. Pored toga, imuni sistem se znatno poboljšava, smanjuje se holesterol u krvi i na kraju se opšte psihološko stanje podiže na viši nivo. Tribulus, kao široko rasprostranjena biljka, našao je svoje mesto i u kineskoj medicini i u ajurvedi. Kinezi ga zovu bai ji li i vekovima se koristi kao tonik, sredstvo da se bolje osećamo. Ajurveda ga spominje kao afrodizijak. Tradicionalna evropska fitoterapija poznaje njegovu upotrebu kod urinarnih tegoba, te kao afrodizijak. No, svi ti podaci ostali bi više ili manje u predavanjima i udžbenicima da nije sedamdesetih godina prošloga veka prošla studija bugarskih naučnika koji su dokazali uspeh u lečenju neplodnosti ekstraktom ove biljke. Perruvianska maca - Kontinuirana upotreba korena make oslobađa od hroničnog umora, dovodi do podizanja nivoa energije i izdržljivosti organizma. Maka koren poboljšava mentalne sposobnosti, na prvom mestu koncentraciju i pamćenje. Ipak, biljka peruanska maka najpoznatija je po tome što pomaže u uspostavljanju hormonske ravnoteže. U poslednje vreme peruanska maka postala je sinonim za efikasno prirodno sredstvo koje reguliše funkciju polnih žlezda kako kod žena, tako i kod muškaraca. Podiže nivo plodnosti kod muškaraca i omogućava im kvalitetniji seksualni zivot. Azijska špargla - Špargla je odličan izvor vitamina, ublažava reumatski artritis, snižava krvni pritisak i jedan je od najjačih diuretika. Iako nije priznata kao lekovita biljka, upravo je lekovitost proslavila šparglu u istoriji. U staroj Kini, jedna vrsta špargle koristila se kao lek protiv suvog kašlja, čireva i otoka, za ublažavanje bolova u nogama. U Francuskoj šparglu su hvalili kao diuretik, koji ima moć da rastvara kamenje u bubregu. A u XV veku ovom „jelu s bogataških stolova” je dodeljen status moćnog afrodizijaka. Njena lekovitost potiče od asparaginske kiseline (aminokiselina), koja stimuliše diurezu. Špargle su dobar izvor vitamina B2 i B6 i vredan izvor kombinacije nutrijenata koja, prema brojnim istraživanjima, deluje na smanjenje nivoa homocisteina. Visok nivo homocisteina prepoznat je kao faktor 44

rizika u razvoju srčanih bolesti. Špargla se od davnina koristi i za ublažavanje reumatoidnog artritisa i kod povišenog krvnog pritiska. Ipak, smatra se da je najznačajnije njeno diuretičko svojstvo. Špargla se preporučuje pri otežanom mokrenju, osobama obolelim od gihta, vodene bolesti i reume. Kome je potreban preparat? Svima koji hoće da povećaju energiju i vitalnost, da održe zdravlje reproduktivnih organa, povećaju plodnost, libido i erektilnu disfunkciju. Upotreba: 1 tableta 1 sat pre aktivnosti.

Preparat za žene 1 tableta sadrži u svom sastavu brižljivo odabrane ekstrakte visokog kvaliteta: -- 100 mg ekstrakta korena make (Lepidium meyeni),

-- 50 mg ekstrakta korena azijskog žen-šena (Panax Ginseng), -- 50 mg ekstrakta dunjice (Medicago lupulina). Lepidium Meyenii-koren make Bogata vitaminima i mineralima, biljka maka utiče na kontrolu lučenja hormona, što dovodi do hormonalne ravnoteže i povećanja psihofizičke energije. Maka je sinonim za otpornost, izdržljivost, zdravlje i vitalnost! Već se preko 2600 godina kultivira na 4400 metara nadmorske visine u području peruanskih Anda! Žene koje koriste maku primećuju povećan nivo energije, povećanu sposobnost podnošenja stresa, zdrave nivoe libida i plodnosti, a one u menopauzi smanjenje naglih napada vrućine i noćnog znojenja. Maka je sve priznatija kao adaptogen odnosno biljka koja ima sposobnost da balansira hormonalne nivoe na prirodan način i vitalizuje celokupan organizam. Panax Ginseng-azijski žen-šen - Koren žen-šena, zbog stimulativnog delovanja na organizam, od davnine se upotrebljava kao lekovito sredstvo. Kinezi su uočili da redovno uzimanje žen-šena poboljšava opšte stanje organizma i mentalnu aktivnost. Žen-šen unapređuje pamćenje te ubrzava shvatanje i usvajanje novih znanja. Koristi se za veću snagu i izdržljivost, a veruje se da ima i pomlađujuće delovanje na organizam. Ginseng uspešno deluje na polnu sposobnost i spada u kategoriju prirodnih afrodizijaka. Medicago lupulina-hmeljasta lucerna - Nastala je na području oko Kaspijskog mora. Pre 2000 godina biljka je doneta u Kinu iz centralne Azije. Dolazi u Grčku, a zatim se širi celom Evropom te se sada uzgaja u celom svetu. Može pomoći kod: problema s bubrezima, problema sa mokraćnom bešikom, astme, artritisa, dijabetesa, problema sa želucem. Ima isti efekat kao i ženski hormon estrogen. Kome je potrebna tableta? Svim ženama koje imaju pad energije, koje žele da očuvaju dobro zdravlje i mentalno i fizičko, koje imaju problem sa libidom, koje su u menopauzi. Upotreba: 1 sat pre aktivnosti. EnergyLife tablete: BIO-NATURA Sp. Z.o.o., Sobieskiego 11, lok. CD 18, 40-082 Katowice Zastupnik za Srbiju: EnergyLife d.o.o., Đorđa Ognjanović 6/16 11030 Beograd EnergyLife na FB-u: https://www.facebook.com/ZivotnaEnergijaZR Kontakt za BiH: Redakcija Medici.com: +387 65 603 326 medicicom.com@gmail.com

ZDRAVSTVO - SRBIJA

ako ističe naš poznati istoričar medicine dr Vladimir Stanojević: “bolest je starija od života, a lečenje, jedno od najstarijih čovekovih zanimanja. Medicina, kao svesna teorijska i profilaktička aktivnost, seže u daleku prošlost, reklo bi se u osvit ljudske civilizacije... “ Iz korena praistorije, preko narodne medicine koja je nastala iz empirije, pa verske medicine koja počiva na lekarima-bogovima, preko manastirskih i svetovnih bolnica, uz veliki broj značajnih lekarskih stvaralaca, prateći razvoj i drugih nauka, razvila se savremena medicinska nauka. A Srbija, na raskrsnici svetova, filozofija, politika... razapeta između Istoka i Zapada, stalni je motiv raznih vojski, bilo kao meta ili kao “staza”. Zmijoliki “via militaris”, kroz nju i po njoj, stvarao je turbulentnu istoriju. Ratovi i stradanja, epidemije i patnje … (“Čedo moje, nije bilo lako na ovom raskršću puteva između Istoka i Zapada... jer Istok je mislio da smo mi Zapad, a Zapad da smo mi Istok... a neki su pogrešno tumačili naše mesto u ovom sukobu struja, pa su govorili da nismo ni jedno ni drugo... “ - zaveštanje Stefana Nemanje svome sinu svetom Savi). Politika, privreda i zdravstvo gibali su se prema ponuđenom u mogućim i nemogućim varijantama. Ekonomski slaba i zdravstveno „slepa“ oslanjala se na narodnu medicinu, gatanja, molitve, vradžbine i iskustvo. “Naš narod je u pitanjima svoga tela i njegovih potreba tako neuk, prema svome zdravlju tako nesmotren i nehatan, a u slučajevima bolesti tako praznoveran, takav fatalista, tako raznim zabludama i nesavesnim varalicama odan, da nije čudo što u zdravstvenom pogledu stoji tako loše da mu je to i u kulturnom i u ekonomskom napredovanju velika smetnja. Po svojoj fizičkoj i psihičkoj konstituciji, podneblju, plodnosti i zdravini većine svojih krajeva, mogao bi u zdravstvenom pogledu vrlo lako s drugim evropskim narodima, bar u korak ići…ali to nije slučaj…”, govorio je dr Milan Jovanović Batut. “Ne smemo čekati da naš narod sam uvidi svoje pogreške, nego se mi, učeniji, moramo latiti posla. Učitelji, sveštenici, trgovci, lekari... Treba osnovati društvo za čuvanje zdravlja. To društvo da ima 46

Pedeset godina rada Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva

Koraci kroz vreme Piše: Vera Pušac

Vera Pušac i dr Mirjana Mojković

svugde svoje pododbore, koji vode brigu o vodi, hrani, o trudnima, negovanju bolesnika... Da se drže predavanja, pišu knjige…”, govorio je ON, naš neprevaziđeni zdravstveni prosvetitelj i vaspitač, lekar i naučnik, učitelj opstanka i prvi dekan Medicinskog fakulteta. A onda dolazi vreme kad će se strele tradicije odapeti prema budućnosti. Vreme, kada, na jednoj strain, Francuska revolucija započinje borbu za slobodu i prava čoveka, a na drugoj, ruska ideologija “zapadnjaštva” dostiže svoju kulminaciju! Vreme kada se kod nas javljaju začeci aktivnosti na podizanju opšte prosvećenosti, a posebno zdravstvene kulture. Evropeizacija u načinu življenja, u kulturi, a naročito u nauci, počinje da menja dotadašnju orijentalnu sliku ovih prostora. Na čelu tog nacionalnog i društvenog preobražaja nalazi se zajedno sa ondašnjom malobrojnom mladom srpskom inteligencijom i “Ujedinjena omladina srpska”, koja će u ovim promenama vrlo često biti nosilac novog i slobodarskog. Kulturnom usponu Srbije, nacionalnoj ideji i dugu po-

jedinca prema plemenu”, savremenika prema naraštaju, svojim delima davaše doprinos i dr Milan Jovanović Batut, govoreći: “Pojedinac je deo naroda kome duguje jezik, veru, moral, postojanje. Uz poštovanje predaka i ugledanje, taj dug se vraća deci. Što si obrazovaniji, što si na višem položaju, u boljoj prilici, tvoj dug je veći. Uzalud ti je svo lično tvoje uzdizanje i sve uslade i sve počasti, ako je narod u opadanju, ako, šta više, ti tome doprinosiš. Nacionalni rad je i borba protiv zabluda. Vaša deca biće vam sudije”. Među onim intelektualcima koji će se posle završenih studija na nekom od fakulteta u Evropi vratiti nazad u Srbiju našla se i grupa lekara vođena idejama “ujedinjene omladine srpske”, sanjajući o slobodi i gledajući daleko u budućnost svoga naroda. Oni će postati utemeljivači i nosioci savremene medicinske misli i nauke kako na područiju Srbije, tako i na širim balkanskim prostorima. U toj, ne tako brojnoj plejadi mladih intelektualaca u Srbiji posebno je markantna figura mladog beogradskog vojnog le-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kara dr Vladana Đorđevića - u kasnijim godinama člana Srpske kraljevske akademije, političara, književnika, javnog radnika i jednog od osnivača Srpskog lekarskog društva. Kao svedok jednog vremena, on će dati celom političkom i kulturnom životu u tadašnjoj Srbiji posebno i neprocenjivo obeležje.

Srpsko lekarsko društvo Iz takvog nacionalnog buđenja, na prostoru još poluvazalne Srbije, uoči Đurđevdana 1872. godine, osnovano je Srpsko lekarsko društvo. Prema ideji osnivača, obuhvatilo je lekare koji su radili u Srbiji, srpske lekare koji su živeli van njenih tadašnjih granica, strane lekare i naučnike svetskog ugleda koji su imali status počasnih članova, kao i nelekare – prijatelje i saradnike Društva u Srbiji. Već od prvih dana svoga postojanja, proučavalo je medicinske, zdravstvene i socijale prilike i stanja u srpskom narodu ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama u kojima je srpski narod živeo, postavši tako društvo svih Srba, a ne samo onih koji su u Srbiji živeli. Sve je to predstavljalo stabilan kamen temeljac za zidanje ugleda i uticaja, što je Društvo i činilo kroz decenije svoga trajanja. Pored Srba, njegovi osnivači bili su Nemci, Česi, Poljaci, Grci i Slovaci, što Društvu daje međunarodni karakter. Srpsko lekarsko društvo će sa devet redovnih, jednim počasnim i 34 dopisna člana iz unutrašnjosti, kao i “24 lekara iz slovenskih i drugih zemalja, 5. avgusta 1872. godine, zvanično početi sa redovnim radom, postavši tako jedno od “ognjišta srpske nauke” i istorijska tekovina ovog naroda, njegove medicinske i njegove opšte kulture. Malo koja država u Evropi može da se pohvali dugom tradicijom kakvu ima Srpsko lekarsko društvo, koje u kontinuitetu traje već 144 godine!

Sekcija opšte medicine U periodu koji je prethodio osnivanju Sekcije opšte medicine, Srpsko lekarsko društvo je funkcionisalo više kao celina nego kroz rad specijalističkih sekcija. Nekoliko malobrojnih sekcija koje su već bile oformljene (Internistička, Hirurška, Ginekološka i Pedijatrijska), povremeno su održavale stručne sastanke sa malim brojem učesnika. Lekari opšte medicine (tada još nije bilo specijalista

opšte medicine), učestvovali su u radu Srpskog lekarskog društva i posećivali stručne sastanke specijalističkih sekcija (najčešće sekcije interne medicine, koja se u tom periodu nije delila na supspecijalističke oblasti i grane, već je funkcionisala kao celina). Specijalizacija opšte medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu počela je krajem 1963. godine. Najveće zasluge za njeno uvođenje u program poslediplomskih studija pripada hrabrom i principijelnom prof. dr Jovanu Cekiću, koji je uporno isticao da se “kuća mora od temelja graditi”, da prvoj liniji zdravstvene zaštite treba pokloniti znatno veću pažnju i argumentovano ukazivao na činjenicu da ceo sistem zdravstvene zaštite zavisi

od kvaliteta rada lekara opšte medicine. Često je govorio: “Čim se ispune odredbe Statuta Srpskog lekarskog društva, odmah formirajte svoju sekciju”. To će se i dogoditi početkom 1966. godine, kada će u Srbiji biti 48 specijalista opšte medicine, što je dovoljan broj za formiranje sekcije. Inicijativna grupa specijalista opšte medicine formirana je krajem 1965. godine na inicijativu dr Dragoljuba Uroševića i dr Olivere Mijalković. U grupi su bili: dr Spiridon Gikas, dr Dragoljub Urošević, dr Jovanka Mutavdžić, dr Ana Mutić Trifunović, dr Dane Žigić, dr Olivera Mijalković i dr Lazar Bijelić sa istom idejom: – što pre formirati Sekciju opšte medicine i organizovano raditi na poboljšanju uloge i položaja opšte medici47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ne. Nakon nekoliko sastanaka tokom januara i februara 1966. godine,odlučeno je da se Osnivačka skupština Sekcije održi 23.3.1966. godine u prostorijama Srpskog lekarskog društva, u Ulici Narodnog fronta broj 1 u Beogradu. Ovom istorijskom događaju prisustvovalo je oko 30 specijalista opšte medicine, sa jednom jedinom mišlju: - da se samo organizovanim radom može postići afirmacija medicinske discipline kojoj su pripadali. Na Skupštini je izabran prvi Upravni odbor Sekcije. Tako je 23. marta 1966. godine rođena Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva. Strategijski zadaci Opšte medicine koji su u tom periodu definisali njenu doktrinu, odredili su i puteve razvoja Sekcije u traganju za najboljim rešenjima zdravstvenih problema populacije. Bilo je jasno da se rešenja moraju tražiti organizovanim radom, koji se zasniva na identifikaciji glavnih problema, analizi uslova i određivanju pravaca delovanja. Postojala su tri glavna razloga za formiranje i rad Sekcije opšte medicine: 1. Tendencije dezintegracije zdravstvene zaštite pojedinca i porodice. 2. Potreba da se organizovanim radom afirmiše opšta medicina, naročito specijalisti opšte medicine kao jedinstveni profil lekara koji najbolje odgovara ulozi porodičnog lekara u integrisanoj zdravstvenoj zaštiti.

3. Organizovan rad na kontinuiranoj medicinskoj edukaciji i organizacionom osposobljavanju opšte medicine da pruža kontinuiranu zaštitu pojedincu i porodici, bez obzira na pol, zanimanje i godine. Zbog snažno izražene spremnosti da se upornim i organizovanim radom Sekcija na najbolji način predstavi stručnoj i društvenoj javnosti krajem l967. godine Upravni odbor je odlučio da se Prva konferencija Sekcije opšte medicine održi oktobra l969. godine na Zlatiboru. Odluka o održavanju konferencije ulila je novu snagu, podstakla nove aktivnosti, entuzijazam i nastojanje da ispuni željena očekivanja. Ali, stvorila je i nove zebnje, neizvesnosti i strah da se izbegnu teži propusti u vezi s pripremama stručnog skupa čije dimenzije nisu bile poznate. Ocenjujući rad i rezultate I stručne konferencije zaključeno je da je ona uspešno organizovana i da je ispunila sva očekivanja te je većinom glasova odlučeno da se ovi stručni skupovi održavaju svake druge godine. Za ovih 46 godina održavanja stručnih konferencija svaka je predstavljala značajnu etapu razvojnog puta, dodavala je prethodnoj novi kvalitet i obogaćivala novim i savremenijim sadržajima. Iako svaka ima svoja obeležja po kojima ostaje u sećanju učesnika, XXII stručna konferencija, koja je održana 1 - 4.10.2000. godine u Zaječaru, bila je posebna.

Na Konferenciji je ustanovljena nagrada “Dr Dane Žigić”, koja će se lekarima-pregaocima dodeljivati za izuzetna stručna i naučna ostvarenja u prethodnoj godini. Sećanja naviru kao pomamna bujica i puštaju rečima da kazuju priču o ljudima spemnim na žrtve i odricanja. Na drage ljude koji su iskreno i bez želje za priznanjem, sa entuzijazmom i čvrstom verom u ono što rade, ostavili trajan trag i dali pečat razvoju Sekcije. Uvek su na čelu Sekcije opšte medicine bili izuzetno sposobni i stručni lekari, specijalisti opšte medicine, posvećeni opštoj medicini, njenom razvoju i afirmisanju. Prvi predsednik Sekcije bio je Spiridon Gikas (1966 – 1967) a zatim su se nizali • prim. dr sc. med. Dragoljub Urošević 1967 – 1975. god. • prim. dr Vlastimir Janković 1975 – 1979. god. • prim. dr Danica Kozarević 1979 – 1982. god. • prim. dr Ljubica Dragin 1982 – 1983. god. • prim. dr Dragoljub Petrović 1983 – 1984. god. • prim. dr Danica Kozarević 1984 – 1986. god. • prim. dr Dragoljub Ivanković 1986 – 1991. god. • prim. dr Dejan Konstantinović 1991 – 1998. god. • prim. dr Mirjana Lapčević 1998 – 2006. god. • prim. dr Mirjana Mojković 2006. Sećanja na prim. dr sc. Daneta Žigića i prim. mr sc. dr Dragoljuba Ivankovića, obojena su posebnim koloritom nostalgije. Dr Dane Žigić je idejni neimar Sekcije opšte medicine i njen počasni predsednik od 1994. godine. Bio je podpredsednik Asocijacije lekara opšteporodične medicine Jugoistočne Evrope, a od 1995. godine glavni i odgovor-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ni urednik časopisa “Opšta medicina”. Autor je mnogobrojnih stručnih knjiga kao i udžbenika “Opšta medicina”, čije je prvo izdanje štampano 1992. godine, entuzijasta, vredni pregalac, čovek dalekih pogleda i još daljih vidika… “Došla sam na funkciju predsednika Sekcije opšte medicine u nezgodno vreme, u vreme kada je uvaženi kolega dr Dane Žigić odlazio sa scene. Bio je vizionar, veliki autoritet za opštu medicinu. Često je govorio da velika dela ne nastaju sama od sebe, ni po zakonima spontanosti, već trajnim žrtvovanjem entuzijasta, koji u radu Sekcije nalaze smisao društvenog i stručnog angažovanja. Dr Žigić je napustio ovaj svet 2006, godine, ali mi koji smo ga sledili i nasledili, radili smo to upravo iz velikog entuzijazma i želje da pomognemo jednom opštem cilju”, kazala je prim. dr Mirjana Mojković, predsednica Sekcije opšte medicine od 2006. godine. Dr Dragoljub Ivanković, vredno radeći do poslednjeg dana (napustio nas je 2015. godine), ostavio je za sobom dela vredna pažnje, sećanja i spominjanja. Ugradio je svoje znanje u temelje Sekcije opšte medicine, ali i u medicinsku nauku. Bio je predsednik Sekcije opšte medicine od 1986 - 1991. god; počasni član Predsedništva Sekcije; Član Uredništva časopisa “Opšta medicina” od njegovog osnivanja. Jedan je od idejnih vođa u osnivanju Asocijacije lekara opšte-porodične medicine jugoistočne Evrope i član njenog Izvršnog odbora. Nikada nije prestao da veruje da će jednoga dana lekari - specijalisti opšte medicine, dobiti zasluženo mesto u našem društvu. S tugom i pijetetom sećaćemo se onih koji nisu više sa nama. Slava i hvala je jedino što se naglas kaže, a u sećanju ostaje veličina njihovog duha, gordost, entuzijazam i ljubav. U sećanjima na ljude i događaje koji su bezmalo 50 godina krojili i šili odoru Sekcije ne možemo a da se ne osvrnemo i na 2003. godinu, kada je na XXIV konferenciji opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem u Novom Sadu organizovana Skupština koju su sačinjavali predstavnici: Turske, Bugarske, Makedonije, Albanije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i jednoglasno doneli odluku o osnivanju Asocijacije opšte-porodične medicine jugoistočne Evrope. Izabran je Izvršni odbor od predstavnika svih članica Asocijacije. Zapredsednika je izabran prim. dr Ljubin Šukriev (Makedonija), a za potpredsednike prim. dr sc. Dane Žigić (Srbija) i dr

Ljubomir Kirov (Bugarska). Klica prijateljstva i plodonosne saradnje, zasejana u Merošini, iznikla je i razvila se u prekrasan međunarodni cvet – Asocijaciju opšte-porodične medicine jugoistočne Evrope. Posle XXX stručne konferencije opše medicine lekara Srbije, zbog velikog broja učesnika (oko 1300 lekara) ovi skupovi prerastaju u kongrese i u Beogradu je u Hotelu “Kontinental”, 25 - 28.9.2010. godine održan 1. kongres lekara opšte medicine Srbije. U toku je priprema VII kongresa od 29.9 - 2.10. 2016. god. na Zlatiboru, u Hotelu “Mona”. “Čedo moje, ruka ti je vična i vješta peru i hartiji… Zapiši nas u knjigu naroda na ovome svijetu da se zauvijek zna da smo bili, da jesmo i da će nas

biti. Jer Narod koji nema svoje knjige i svoga pisma, svojih knjigopisaca i svojih knjigoljubaca, ne može se nazvati narodom. Napisana riječ traje duže od usta koja su je izgovorila i grla iz kojeg je doviknuta i ušiju koje su je čule. Traje vječno... Kad je za hiljadu godina pronađu nijemu, na papiru ili koži, prozboriće. Kažem ti, milo moje, govorenje je razgovor sa trenom. Pisanje je razgovor sa vijekovima…” Ovako je Stefan Nemanja, na samrtničkoj postelji, govorio svome sinu svetom Savi! Nošena istinom - “Zapiši nas u knjigu naroda na ovome svijetu da se zauvijek zna da smo bili, da jesmo i da će nas biti”, Sekcija opšte medicine učinila je svoju publicističku delatnost najbogatijom. Bogatijom od svih sekcija Srpskog lekarskog društva. Tu su: udžbenici (kao osnovna literatura koju

Z D R AV S T V O - S R B I J A

mora da ima svaka medicinska disciplina. Prvi udžbenik – Opšta medicina, izašao je iz štampe 1992. a peti – 2006. godine.), monografije i časopis Opšta medicina, (pokrenut je krajem januara 1995. godine, kao redovna publikacija, a u jubilarnoj, desetoj godini izlaženja, zvanično je klasifikovan kao časopis od nacionalnog značaja i uvršten među retke naučnostručne publikacije koje imaju takav status). Još mnogo bi se dalo zboriti o ovoj slavljenici, jubilarcu, koja je 23. marta 2016. godine, napunila 50 godina svoga postojanja i opstajanja. A svako ko je na svoja pleća natovario pet nemirnih decenija i nije se slomio ni povio, ima šta da kaže. “Jubileji su uvek bili pobede ljudskoga uma, trijumf dobrih namera, kruna pregalaštva i rezultat snažnih želja da se nesebično doprinese pozitivnim kretanjima i željenim promenama. Naša Sekcija broji oko 2.500. članova, što i nije broj koji nas čini srećnima i na kome bi nam zavideli, jer još ima lekara opšte medicine, naročito mladih, koji nisu članovi Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva. No, koliko god da nas je oseća se duh zajedništva i spremnost da se angažujemo za dobrobit svih i pacijenata i kolega i zdravstvenog sistema uopšte. Sekcija je kroz godine postojanja smerno radila na saradnji i povezivanju sa kolegama i organizacijama iz zemalja u okruženju, što je rezultiralo dobrim kolegijalnim odnosima i izvrsnom razmenom novih saznanja i iskustava koje nesebično prenosimo kolegama”, ističe prim. dr Mirjana Mojković, žena koja već 10 godina čvrsto drži kormilo ovoga “broda”, koji je zasigurno imao i mirne vode, ali i bure i oluje. Svojom stabilnošću i smirenošću i sa svojom posadom, uvek ga je, vraćala na prave i jasne koordinate. “Veliki broj ideja se u hodu rađao i u hodu realizovao. Dobar tim je uz mene. Sa kolegama je izuzetna saradnja. Želja svih nas je bila da nastavimo i uspemo tamo gde su naše kolege iz prethodnih mandata stale. Takođe, želja svih nas u timu je da diplomatskim komunikacijama, uz uvažavanje svih sa kojima sarađujemo, sve naše odnose podignemo na zavidan nivo. Čini mi se da smo i uspeli. Veliko je razumevanje i poštovanje, kako među nama u timu koji vodi sekciju, tako i dalje među kolegama po dubini i širini koju Sekcija pokriva”, dodala je gospođa Mojković. Jubileji su ubedljiv dokaz o pravim 50

vrednostima pređenoga puta i potvrda uspešnog dovršavanja davno postavljenih ciljeva, želja i ostvarenja. Samo uspešna grupa ili organizacija, kao što je Sekcija opšte medicine, ima priliku da slavi jubileje i da, prebirajući po mnogim događajima, bude ponosna na rezultate (ne bi bilo korektno ne pomenuti ovaj kuriozitet. Naime, od 2003. godine, Srpsko lekarsko društvo, prvi put u istoriji svoga postojanja, počinje sa dodelama priznanja sekcijama za značajne aktivnosti i zavidne rezultate. I upravo je Sekcija opšte medicine nosilac te prve nagrade, kao najaktivnija sekcija Srpskog lekarskog društva u 2003. godini). Slavljeničkim ritmom već se žive dani u ovom kolektivu. Planovi za proslavu već postoje, a i želje rođendanske, jedna drugu sustižu. Pedeset godina postojanja Sekcije opšte medicine ove godine ćemo na VII kongresu, na Zlatiboru, svečano obeležiti. Želja nam je i to velika, da se malo “podmladimo”. Da mladi lekari uvide da im se preko Sekcije nude ogromne mogućnosti učenja i komunikacije sa porodičnim lekarima celoga sveta, na putu neprekidne borbe za struku i pa-

cijenta! Želja nam je da se i u Republici Srbiji na medicinskim fakultetima formiraju katedre porodične medicine, a da Sekcija svojim iskustvom, znanjem i dobrom organizacijom, nesebično pomogne da katedre zažive, ističe prim. dr Mirjana Mojković. “Potrebno je mnogo znanja i hrabrosti da bi se mladi lekar opredelio za specijalizaciju opšte medicine-porodične medicine. Mislim da takvih hrabrih i sposobnih ima među našim studentima, ali je potrebno da se još u toku studiranja upoznaju sa predmetom opšta medicina, onako kako se to radi na drugim fakultetima u svetu. Pozivajući naše kolege, profesore porodične medicine iz drugih država, Sekcija takođe daje svoj doprinos usavršavanju lekara opšte medicine. Od ove godine će na svakom kongresu lekara opšte medicine Srbije biti počasni gost poneka katedra porodične medicine iz inostranstva. Nadamo se da će i to biti izazov i potvrda da želimo da pratimo najviše standarde u našoj specijalnosti”. Svoj tako značajan jubilej Sekcija dočekuje organizovana, spremna i orna da u svoje okrilje dočeka i primi mlade kolege, entuzijaste i pregaoce, ljude dobre volje i iskrenih namera. Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva gradi svoj ugled i dostojanstvo već 50 godina. Mnogo je ostvarenja i dobrih rezultata koje bismo mogli da natovarimo na pleća ovoj slavljenici. Mnogo uspešno odrađenih programa i aktivnosti i još više planova za budućnost. PA NEKA BUDE SREĆNO KAO I DO SADA! Ne mora čovek imati krila genija da se popne nebu pod oblake. I smišljenim i istrajnim korakom može se popeti na te visine. Upamtimo tu njegovu misao, njegovu nepokolebljivu veru u vrednost (Milan Jovanović Batut) borbe za život.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Intervju s direktorom Stomatološke komore Srbije prof. dr Vitomirom Konstantinovićem

tomatološka komora Srbije (SKS) je strukovno, nezavisno udruženje stomatologa i njihov legitimni zastupnik u Republici Srbiji. Svi doktori stomatologije koji stomatološku delatnost obavljaju na teritoriji Republike Srbije imaju obavezu, ali i čast, da budu članovi Stomatološke komore Srbije. O Stomatološkoj komori Srbije sa prof. dr Vitomirom Konstantinovićem, direktorom Stomatološke komore, razgovarao je Radenko-Rade Karalić. Uvaženi profesore Konstantinoviću, kada je nastala SKS i kako je tekao njen razvoj? Izbori za prve delegate u Skupštini SKS, održani su 2006. godine, a na sednici Skupštine 2007. godine usvojen je Statut. Upis u Imenik članova Stomatološke komore Srbije započet je u januaru 2008. godine, a prva odobrenja za samostalni rad, odnosno licence, izdata su u maju 2009. Mandat izabranih organa trajao je do 2010. godine, nakon čega izbori najpre nisu bili raspisani, a potom kada ih je raspisao Odbor za raspisivanje izbora koji je formiralo Ministarstvo zdravlja, bili su neuspešni. Tokom 2011. godine komora je praktično prestala da postoji, oduzeta su joj javna ovlašćenja, a Ministarstvo zdravlja je preuzelo funkcije komore i odredilo v.d. direktora. U julu 2012. godine Ministarstvo zdravlja je ponovo formiralo Odbor za raspisivanje izbora pa su izbori za skupštinu i ostale organe komore konačno raspisani. Nakon konstituisanja Skupštine, održane 11.5.2013. godine, u Dekanatu Stomatološkog fakulteta, za direktora komore je izabran prof. dr Vitomir Konstantinović, a za predsednika Skupštine prof. dr Nikola Burić. Iako su izbori bili uspešno sprovedeni, skupština konstituisana, izabran direktor i ostali organi Komore maja 2013. godine, još nekoliko meseci bilo je potrebno da bi novo rukovodstvo stupilo na dužnost. Do stupanja na dužnost novog rukovodstva u Komori je postojala jedna vrsta vandrednog stanja, s obzirom na to da v.d. direktora Komore 52

Stomatološka komora Srbije Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Profesor Vitomir S. Konstantinović, dr stom. dr med. specijalista maksilofacijalne hirurgije. Diplomirao na Stomatološkom fakultetu u Beogradu 1984, na Medicinskom magistrirao 1991, doktorirao 1996, specijalista od 1993. Redovni profesor na Stomatološkom fakultetu od 2006; vanredni član Medicinske akademije SLD-a od 2006; (Councillor) predstavnik Srbije u Evropskom udruženju EACMFS (2006-2012), trenutno: predstavnik u Internacionalnom udruženju IAOMS (2015-) predavač u AO (2006 –) ; šef Katedre za hirurgiju (2006 ), predsednik KNIR-a stom. Fak. (2013 ); direktor Stomatološke komore Srbije (2013). Naučni projekti: od 1991 neprekidno glavni istraživač ili saradnik na projektima Ministarstva nauke R Srbije i u međunarodnim projektima (10 projekata) Publikacije i prezentacije: 12 knjiga i monografija; preko 280 naučnih i stručnih radova i predavanja po pozivu; objavio 52 rada u celini, od toga 33 citiranih u CC i SCI održao preko 110 predavanja po pozivu; radovi citirani preko 330 puta (WoS, Scopus). Članstvo i aktivnost u domaćim i inostranim stručnim udruženjima i naučnim društvima i akademijama: Srpsko lekarsko društvo; European Association for Cranio - Maxillo Facial Surgery; International Association of Oral and Maxillofacial Surgeons; Balkan Stomatological Society; Worldwide Forensic Odontology Contacts; Serbian Association for Maxillofacial Surgery; Balkan Society of Maxillofacial Surgeons, President of Balkan Association of Maxillofacial Surgeons (2008-2011). 2008 - predsednik XII kongresa maksilofacijalnih hirurga Srbije sa međunarodnim učešćem, Beograd 2010 - predsednik Naučnog odbora 25th Congress of the International College for Maxillofacial Surgery; 13th Congress of Serbian Association of Maxillofacial Surgeons; 2nd Meeting of Maxillofacial Surgeons of Balkan, Beograd 2013 - član naučnog odbora Kongresa maksilofacijalnih hirurga Srbije sa međunarodnim učešćem, Niš Domaća i strana priznanja: 2009 - plaketa Srpskog lekarskog društva u okviru “Prvog simpozijuma – dani bolničke kliničke farmakologije” za najperspektivnije istraživanje – SALIVA ORAL CANCER TESTEARLY DIAGNOSIS& THERAPY, 26-27. novembra 2009. 2013 - nagrada za naučnoistraživački rad Srpskog lekarskog društva

nije želeo da napusti prostorije komore i preda postojeću dokumentaciju. Uz asistenciju Ministarstva zdravlja i nadležnih državnih organa, rukovodstvo Komore ušlo je u posed dokumentacije i prostorija tek oktobra 2013. godine i zateklo veoma loše stanje.

Kako je organizovana Komora (teritorijalno)? Komora je organizovana tako da je čine četiri ogranka i to: ogranak za jugoistočnu Srbiju i Kosovo i Metohiju, ogranak za zapadnu i centralnu Srbiju, ogranak za područje grada Beograda i ogranak za AP Vojvodinu. Ogranci nemaju svojstvo pravnog lica. Komora ima sedište koje se nalazi u Beogradu, Ulica Uzun Mirkova 3/3. Ogranci obavljaju poslove upisa članova sa svojih područja i u svom sastavu imaju organe i to Izvršni odbor ogranka, koji se bavi pitanjima i problematikom stomatologa na nivou ogranka, Sud časti prvog stepena, koji vodi postupke protiv članova sa njegovog područja. Sedište SKS obavlja poslove izdavanja licenci i sve ostale poslove organizacije i rada SKS. Šta je do sada uradila Komora, koji su njeni organi? Sam razvoj SKS tekao je otežano, odnosno mnogo toga što je moglo da se uradi za dobrobit struke i članstva stavljeno je po strani zarad nekih unutrašnjih nesuglasica među kolegama koji su bili u skupštini i rukovodstvu Komore. Samim tim, ni kolege stomatolozi nisu Komoru osećale kao „svoju“. Iskreno se nadam da su takvi odnosi ostali iza nas i da kolege u sve većem broju uviđaju šta je sve novo rukovodstvo učinilo i šta sve čini za dobrobit struke. Naravno da uvek postoje pojedine kolege koje iz raznih razloga pokušavaju da omalovaže sve što je urađeno i što se radi, ali činjenice ih pobijaju. Za nepune tri godine (od oktobra 2013), uloženo je mnogo napora, najpre se da se uspostavi stanje koje je u skladu sa zakonskim propisima. Po stupanju na dužnost direktora Komore, zajedno sa članovima Upravnog odbora i članovima ostalih organa radilo se na

Z D R AV S T V O - S R B I J A

unutrašnjem uređenju zatečenog stanja kako u pogledu finansijskih dugova, tako i u pogledu predmeta, spisa i rada stručne službe. Izrađen je elektronski sistem, koji je podrazumevao ubacivanje svih podataka i spisa članova, koji je do tog trenutka vođen na način koji nije omogućavao kontrolu. Izvršeno je skeniranje dokumentacije, koja se implementira u program, izrađene i podeljene članstvu identifikacione kartice. Prostor koji je koristilo sedište i ogranak za područje grada Beograda izmenjen je i premešten na novu adresu u Ulici Uzun Mirkovoj 3/3, koji svojim kapacitetom i izgledom priliči Komori stomatologa. Sa Ministarstvom zdravlja i drugim činiocima u zdravstvu, privredi i državnim organima, započet je i uspostavljen odnos saradnje, koji je umnogome pomogao i pomaže prilikom iznalaženja rešenja za uređenje stomatologije te izmena postojećih propisa. Komora je postala član Medicinskog foruma, koji pored SKS čine ostale strukovne komore, predstavnici Ministarstva zdravlja, Privredne komore, Udruženja pacijenata, Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije, grupacija iz oblasti zdravstva i ostalih od značaja za zdravstveni sistem činilaca. Veoma je značajno da su predstavnici Komore članovi mnogih radnih grupa Ministarstva zdravlja koje se bave pozitivnim izmenama važnih zakona i propisa u oblasti zdravstva. Tokom 2015. godine, velikim intenzitetom radilo se na izemenama pravilnika koju uređuju licenciranje i KME, gde je Ministarstvo zdravlja prepoznalo potrebu za njihovom izmenom, naročito ako se ima u vidu činjenica da je u 2016. godini nastupilo relicenciranje, gde bi da nije došlo do izmene Pravilnika, veliki broj stomatologa izgubio mogućnost za obnovu licence. Pomenutim izmenama Pravilnika predviđene su brojne pogodnosti za zdravstvene radnike, a sa druge strane, uvedena ograničenja i stroži sistem kontrole za organizatore kontinuirane medicinske edukacije. Radi se na izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji, pored ostalih, sadrže predloge i za uređenje privatnog sektora kako u pogledu pravne forme, tako i svojstva preduzetnica i dr. Radi se i na izmenama Zakona o osiguranju i Zakona o komorama koji je u završnoj fazi izrade. Održan je sastanak sa Zdravstvenom inspekcijom, na kojem je posti-

gnut dogovor u pogledu saradnje na polju nelegalnog rada, kontrolnih lista i sl., te će se ta saradnja nastaviti sa konkretnim predlozima i zaključcima u 2016. godini. Održani su sastanci sa Agencijom za privredne registre, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Pravnim skenerom, Asocijacijom, Zdravstevnim savetom Srbije, predstavnicima Zavoda za zdravstvenu zaštitu ‘’Dr Milan Jovanović Batut’’, a sve u cilju uređenja, poboljšanja i zaštite položaja i interesa doktora stomatologije, odnosno stomatologije uopšte. Pokrenut je postupak osiguranja članstva od lekarske greške, omogućava se besplatna edukacija, a u saradnji sa Udruženjem privatnih stomatologa Komora je preuzela štampanje i distribuciju časopisa ‘’Stomatolog’’ koji je postao i zvanično glasilo Komore. Najobimniji posao Komore u proteklih nekoliko meseci, koji je uglavnom okončan, bio je postupak relicenciranja doktora kojima je licencni period istekao u maju 2016. godine. Problemi oko relicenciranja bili su veliki, naročito ako se ima u vidu da proteklih godina organizatori KME nisu dostavljali urednu evidenciju, odnosno izveštaje o učesnicima. Takođe, deo članstva samu obavezu edukacije shvatio je nedovoljno ozbiljno, tako da nisu imali potreban broj sakupljenih bodova da bi produžili licencu. Komora je maksimalno, u granicama zakonskih mogućnosti, pružila pomoć članstvu u pomenutom postupku i iskreno se nadam da su kolege shvatile značaj edukacije. Naravno, Komora je u saradnji sa Zdravstvenim savetom preduzela niz aktivnosti radi uređenja kontinuirane

medicinske edukacije, odnosno sprečavanja i sankcionisanja zloupotreba u toj oblasti. U Komori je osnovan i Fond za solidarnu pomoć te smo u tom smislu, u skladu sa mogućnostima, pomogli određenom broju članova kojima je pomoć bila neophodna. Kakvo je učešće delegata u organima SKS-a, zastupljenost teritorijalna – privatni - državni sekotor? U svim organima je prisutna teritorijalna zastupljenost i zastupljenost u odnosu na privatni, odnosno državni sektor, u svom punom obimu u skladu sa Zakonom. Direktor je iz državnog sektora, zamenik iz privatnog. Upravni odbor, Nadzorni odbor, Etički odbor, Sud časti drugog stepena broji osam članova, od kojih po dva člana i to jedan iz privatnog i jedan iz državnog sektora čine predstavnici sa područja ogranaka. U Skupštini su delegati zastupljeni po teritorijalnom principu, po okruzima Srbije i proporcionalno u pogledu privatnog i državnog sektora. Postoje dva skupštinska veća, Veće privatnih i Veće državnih članova. Kada budu raspisani izbori sledeće godine, takođe će stanje u odnosu na teritorijalnu zastupljenost kao i privatno-državni sektor biti određeno proporcionalno u odnosu na trenutnu strukturu članstva u Komori. Očekujemo da će u sledećem sazivu Skupštine komore, veći broj članova biti iz reda privatnog sektora. Komora ima formirane sledeće organe: direktor, Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Etički odbor, izvršne odbore ogranaka, sudove časti prvog 53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

stepena, sudove časti drugog stepena te komisije za razna pitanja, kao što su Komisija za akreditaciju, tenderske komisije, i dr., razne odbore, Veće privatnih i Veće državnih članova. Kako vidite sada Komoru sa pozicije direktora kao i struke koju predstavljate? Posle mnogo napora, smartam da je članstvo konačno shvatilo značaj Komore i značaj zajedničkog rada na unapređenju struke. Siguran sam da su i ostali činioci u zdravstvu, najpre državni organi, shvatili značaj Komore kao strukovne organizacije. Poverenje članstva u Komoru se vraća, s jedne strane, a sa druge, uvažava je kao partnera i država. Komora je kuća svih kolega, samo zajedničkim radom i saradnjom možemo da unapredimo struku. Komoru ne čine pojedinci, nego svi stomatolozi, tako da zajedničkim aktivnostima možemo da je još više unapredimo. Između ostalog, potrebno je uskratiti poverenje onima koji ne doprinose njenom razvoju i čak ga ometaju i proširiti saradnju sa svima koji žele njen razvoj. Smatram da su preduzete mnoge aktivnosti za unapređenje stomatologije kao struke te da će ubuduće taj trend biti nastavljen. Koji su planovi u daljem radu Komore? Komora u daljem radu planira, pre svega, preduzimanje aktivnosti na izmeni propisa koji bi bliže i kvalitetnije uredili položaj stomatologa i stomatologije u zemlji. Rad na zaštiti stomatologa koji svoju delatnost obavljaju u skladu sa zakonom, odnosno borba sa ilegalnim radom istih. Uređenje nomenklature usluga u privatnom sektoru je gorući problem i upravo se radi na tome. Poboljšanje položaja stomatologa zaposlenih u državnom sektoru, organizaciono i finansijski. Kao što sam pomenuo, u toku je postupak osiguranja članova od stručne greške. Biće omogućen određeni broj bodova kroz besplatne edukacije. U okviru saradnje sa Udruženjem privatnih doktora stomatologije, kao što sam već rekao, časopis ‘’Stomatolog’’ je postao zvanično glasilo Komore, sadrži akreditovan TEST KE. Po čitanju stručnih radova iz časopisa i popunjavanju testa, doktor dobija dva boda. U toku je štampanje drugog broja, koji takođe ima test koji nosi dva boda. Nadamo se da će sa ta saradnja, na obostrano zadovoljstvo, nastaviti. Komora finansijski pozitivno posluje, 54

Sa sastanka direktora Stomatološke komore u regionu

izvršene su brojne uštede, podmirena su nasleđena dugovanja iz proteklog perioda. Sve funkcije u Komori su volonterske, odnosno podrazumevaju samo dnevnicu u iznosu 2.086,00 RSD i putne troškove za sednice van mesta prebivališta. Zarade ostvaruju samo zaposleni u stručnoj službi, na čija primanja nisam ponosan, ali se nadam da će ona ubuduće biti bolja, odgovarajuća njihovom radu i predanosti. Kakav je stav Komore vezano za privatni i državni sektor? Kao profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu i kao direktor Komore smatram, a verujem da moje mišljenje dele i ostale kolege, da podela na državni i privatni sektor sa stanovišta struke ne postoji. Svi smo mi kolege i doktori stomatologije. Onaj koji je danas zaposlen u državnom sektoru, sutra može osnovati ili se zaposliti u privatnom sektoru i obrnuto. Naravno da postoje određene razlike između rada i poslovanja u privatnom, odnosno državnom sektoru, ali sve su to osnovni zadaci svih stomatologa da na najbolji način pomognu svojim pacijentima. Radni status državnog stomatologa je u ovom periodu i onom koji je neposredno prošao doveden u pitanje, naročito imajući u vidu veliku racionalizaciju u državnom zdravstvu koja je obavljena i koja će možda uslediti. Stoga, potrebna je zajednička saradnja svih doktora stomatologije, jer samo tako značaj struke i njena masovnost može doprineti ostvarivanju ciljeva. Relicenciranje članova Komore uslovi i bodovanje... Već sam pomenuo da je u Komori okončan obiman posao prvog relicen-

ciranja. Izmenama Pravilnika potreban broj bodova je smanjen na minim 10 godišnje, odnosno ukupno 140 na kraju sedam godina. Dakle, ne postoji ograničenje prenosa bodova u krajnji zbir od 140 potrebnih bodova, s tim što minimum stečenih bodova u svakoj godini mora biti 10. Ukoliko se to ne ostvari, na kraju licencne godine ili na kraju licencnog perioda, doktori stomatologije su dužni da polože licencni ispit kako bi zadržali, odnosno obnovili licencu. Propisano je priznavanje bodova u okviru trajanja poslediplomskih studija i zdrvstvene specijalizacije u iznosu od 10 bodova godišnje, za vreme zakonskog trajanja studija. Predviđena su oslobođenja od skupljanja bodova u slučaju bolovanja, odsustva radi nege deteta, porodiljskog odsustva kao i za nezaposlene stomatolge i dr. o čemu se svaki član može informisati na sajtu SKS ili kod službenika SKS. Još jednom apelujem na članstvo, da obrate pažnju koje programe pohađaju, da uvek na sajtu zdravstvenog saveta mogu proveriti da li je program zaista akreditovan, da li se priznaje za doktore stomatologije, koji broj bodova nosi i dr. Ponosan sam na činjenicu da Stomatološka komora Srbije u saradnji sa Stomatološkim fakultetom u Beogradu pomaže organizaciju 15. kongresa stomatologa Srbije sa međunarodnim učešćem koji će biti održan u periodu od 17. do 19. novembra 2016. godine. Kongres je planiran kao centralni događaj od značaja za stomatologe, sa kvalitetnim predavačima. Istovremeno će biti održan i pretkongresni i postkongresni simpozijum. Cena kotizacije je minimalna, Komora će iz svojih sredstava omogućiti održavanje kongresa.

Da li imate saradnju sa komorama u regionu? Stomatološka komora Srbije, pre svega, ima izvrsnu saradnju sa ostalim strukovnim komorama u Srbiji. Ta saradnja je od velikog značaja, naročito imajući u vidu da se na taj način zajednički štite i unapređuju interesi svih zdravstvenih radnika. S druge strane, Komora ima saradnju sa komorama Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, oblasti Larise iz Grčke. U toku je rad na projektu koji će biti prezentovan u novembru, u danima održavanja 15. kongresa stomatologa Srbije, koji će podići saradnju sa komorama regiona na viši nivo, o čemu će članstvo biti obavešteno. Trenutno radimo na priključivanju evropskim i svetskim organizacijama te se iskreno nadamo da ćemo i u tom pogledu postati deo svetske stomatologije. Komora ostvaruje saradnju i sa stomatološkim fakultetima, što je bilo od značaja i prilikom organizacije licencnog ispita.

od prelomom kuka, u užem smislu, podrazumevaju se prelomi zglobne čašice (acetabuluma), glave i vrata butne kosti. Sve ove strukture nalaze se u istoj zglobnoj kapsuli koja čini zglob kuka. U širem smislu taj pojam obuhvata i transtrohanterne prelome, to jest prelome gornjeg okrajka butne kosti, smeštenog uz sam zglob. Godine pacijenta najčešće određuju vrstu preloma. Tako kod starije životne dobi, kod pacijenata u sedamdesetim ili osamdesetim godinama života, dominiraju transtrohanterni prelomi, kod nešto mlađih najčešći su prelomi vrata butne kosti, a kod mlađih ljudi karakteristični su prelomi zglobne čašice i glave butne kosti. Kod starijih osoba, obično naizgled bezazleni padovi u kući ili na ulici, dovode do ovih preloma, a uzrok je vezan za gubitak koštane mase, pre svega kod žena, kao posledica hormonskih promena u menopauzi. Mlađi ljudi prelome kuka najčešće zadobijaju u saobraćaju ili sportu i te prelome nazivamo visokoenergetski prelomi, jer nastaju usled dejstva jakih sila i velikih udara. Ovi prelomi, ukoliko se ne leče na odgovarajući način, mogu ostaviti ozbiljne i trajne posledice i dovesti do trajnog invaliditeta. Na odluku o načinu lečenja utiče konfiguracija i težina preloma, opšte zdravstveno stanje i životna dob pacijenta pa se, u zavisnosti od toga, sprovodi konzervativno ili operativno leče-

Značaj glasila ‘’Informator’’ i mogućnost saradnje sa časopisom ‘’Medici com’’ ‘’Informator’’ kao glasilo SKS, nažalost, broji samo jedno, tj. prvo izdanje. Na Skupštini SKS je pokrenuto pitanje njegovog ponovnog izdavanja te su u tom smislu izabrani članovi Uređivačkog odbora, koji će izvršiti analizu i preduzeti potrebne aktivnosti za njegovo ponovno izdavanje. Komora već ostvaruje saradnju sa časopisom ‘’Stomatolog’’. Da li će se i ubuduće nastaviti saradnja zavisi od procene i odluke rukovodstva SKS i, naravno, od potrebe Udruženja privatnih doktora stomatologije, s druge strane. Što se tiče saradnje sa časopisom ‘’Medici. com’’, Komora je uvek otvorena za kvalitetnu saradnju koja je u interesu članstva pa ukoliko se pokrene to pitanje formalno, rukovodstvo nje. Konzervativnom lečenju se pristupa ako se proceni da pacijent zbog svog SKS će ga podržati. opšteg stanja ili udruženih bolesti ne bi - Profesore Konstantinoviću, zahva- mogao da podnese opštu anesteziju ili ljujem se na iscrpnim i sadržajnim odgo- operativni zahvat. Takva odluka se dovorima, želim Vam uspeha u daljem radu, nosi i ako se radi o dementnom pacii svakako podržavam sve aktivnosti koje jentu, kada se proceni da pacijent ne bi su usmerene na unapređenje zdravstve- mogao da sarađuje u postoperativnom ne struke sa prvenstvenim ciljem zaštite toku. Operativno lečenje podrazumeva dovođenje koštanih fragmenata u što interesa pacijenata. bolji položaj te njihovo spajanje uz pomoć osteofiksacionog materijala. Često je jedino rešenje aloartroplastična hirurgija, to jest ugradnja parcijalne ili totalne endoproteze kuka. Ugradnja proteza je

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Od naivnih padova do ozbiljnih posledica

Prelomi kuka kod odraslih

Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

neophodna ako je priroda preloma takva da srastanje ne bi dalo odgovarajuće rezultate. Komplikacije nakon preloma se mogu javiti kod operisanih pacijenata usled infekcija, tromboembolija itd. Kod neoperisanih pacijenata komplikacije su najčešće vezane za dugotrajno ležanje i to najčešće tromboembolije, dekubitalne ulceracije, zapaljenja pluća... Prednost lečenja ugradnjom proteza je što nema dugotrajnog ležanja, već se pacijent vertikalizuje prvi ili drugi dan nakon operacije. Najčešće dobija oslonac na operisanu nogu i vrlo brzo, a u zavisnosti od tipa proteze, koristi i različita pomagala, uglavnom štake. Različiti prelomi zahtevaju i različitu dužinu oporavka. Vrlo brzo nakon operacije pacijenti se upućuju na fizikalnu terapiju i rehabilitaciju da bi ojačali muskulaturu kao i radi restitucije pokreta u operisanom zglobu. Pacijent se, takođe, kroz terapiju radom osposobljava za

aktivnosti samozbrinjavanja i dnevnog života. Ukoliko pacijenti imaju bolove, uz medikamentoznu terapiju, uključuju se i određene elektroanalgetske procedure, koje se mogu primeniti i kod prisutnih implantata.U banjskim uslovima sprovodi se i hidrokineziterapijski program, koji daje dobre rezultate kod ovih stanja. Za oporavak je vrlo važno, pored fizičkog, i psihičko stanje pacijenta. Motivisani pacijenti, koji se trude da povrate narušene funkcije uglavnom imaju mnogo bolje rezultate u odnosu na pasivne i bezvoljne. 55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

irektorat za zdravstvo Evropske komisije pokrenuo je inicijativu za izradu evropskog vodiča za kontrolu antimikrobne rezistencije i racionalnu upotrebu antibiotika, imajući u vidu da je otpornost bakterija na antibiotike (antimikrobna rezistencija) rastući globalni problem s kojim se suočavaju sve zemlje sveta. U Luksemburgu je, 25. maja 2016. godine održan sastanak o antimikrobnoj rezistenciji u organizaciji Evropske komisije i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC) na temu „Izrada Evropskog vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika“. Sastanku su prisustvovali visoki predstavnici zdravstva 17 zemalja Evropske unije, predstavnici 18 najvećih strukovnih asocijacija u Evropi, predstavnici Norveške i Srbije, koja je postala i deo tima za izradu EU vodiča. Na sastanku je istaknut značaj problema antimikrobne rezistencije u Evropi. Procenjuje se da svake godine 25 000 ljudi u EU izgubi život zbog posledica infekcije otpornim bakterijama, a troškovi zdravstvenih sistema se procenjuju na oko 1,5 milijardi evra. U skladu sa inicijativama Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih zdravstvenih institucija za suzbijanje antimikrobne rezistencije i racionalne upotrebe antibiotika, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u saradnji sa ekspertskim timom, od novembra 2015. godine sprovodi niz aktivnosti i mera: izradu nacionalne strategije i akcionog plana, izradu novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za upotrebu antibiotika, jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za etiološku dijagnozu bolničkih infekcija i podizanje svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika i pretnji antimikrobne rezistencije među zdravstvenim radnicima i građanima. Otpornost bakterija na antibiotike je rastući zdravstveni problem u Evropi i svetu koji dovodi do produženja trajanja bolesti, većeg rizika od smrtnog ishoda i povećava ukupne zdravstvene troškove za lečenje. Tendencije ukazuju na pretnju da se čovečanstvo nađe u situaciji da nema više lekova za lečenje bakterijskih infekcija. Zato su hitno potrebne isplative antimikrobne politike svih zemalja kako bi se poboljšali ishodi za pacijente, bezbednost pacijenata, i kako bi zdravstvena zaštita ostala održiva. Niz aktivnosti međunarodnih institucija kao što su usvajanje Globalnog ak56

Izrada Evropskog vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika

Otpornost bakterija na antibiotike – globalni problem

Sastanak o antimikrobnoj rezistenciji, Luksmeburg, 25. maj 2016. godine

cionog plana o antimikrobnoj rezistenciji Svetske zdravstvene organizacije prošle godine, zvanični stav grupe G7 o AMR-u, predstojeća specijalna sednica Ujedinjenih nacija u septembru i interesovanje zemalja i ključnih aktera širom sveta, ukazuju da predstoji donošenje novih inicijativa koje će promeniti situaciju.

Kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika

Upotreba antibiotika u pedijatriji

U okviru kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika u Beogradu je održan seminar „Racionalna upotreba antibiotika u pedijatriji“. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Srpsko lekarsko društvo i Udruženje pedijatara Srbije nedavno su zvanično potpisali pisma o partnerstvu na sprovođenju kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika, a seminar „Racionalna upotreba antibiotika u pedijatriji“, koji je organizovan s ciljem da se unaprede znanja o antibioticima i antimikrobnoj rezistenciji, predstavlja početak saradnje. Skup je otvorila pomoćnica ministra zdravlja dr Vesna Knjeginjić, a učesnike, pedijatre iz Beograda i okolnih regiona, pozdravili su i predsednik Srpskog lekarskog društva akademik Radoje Čolović, predsednik Udruženja pedijatara Srbije

Z D R AV S T V O - S R B I J A

prof. Radovan Bogdanović i predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva prof. Nedeljko Radlović. Pomoćnica ministra dr Knjeginjić je naglasila da je neophodno da se svi uključe u odgovorno korišćenje antibiotika, kako bismo im delotvornost sačuvali i za buduće generacije. „Očekujem da zajedničkim radom i odgovornim ponašanjem možemo uspešno ispuniti cilj, a to je da naši mali pacijenti, dobijaju lekove koji su odgovarajući za njihova klinička stanja, u dozama koje su prilagođene njihovim individualnim potrebama tokom adekvatnog vremenskog perioda i po najnižoj ceni za njih i zajednicu.“ Akademik Čolović je istakao značaj edukacija za zdravstvene radnike i potrebu da se izrade novi vodiči dobre prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, kao i da se primenjuju u svakodnevnom radu. Seminar „Racionalna upotreba antibiotika u pedijatriji“ je nastavak aktivnosti u okviru kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika. U skladu sa Strateškim akcionim planom Svetske zdravstvene organizacije za rezistenciju na antibiotike za Evropu i drugih međunarodnih zdravstvenih institucija za suzbijanje antimikrobne rezistencije i racionalne upotrebe antibiotika Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u saradnji sa ekspertskim timom, od novembra 2015. godine sprovodi niz aktivnosti i mera: • izrada nacionalne strategije i akcionog plana, • izrada novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za upotrebu antibiotika, • jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih laboratorija za etiološku dijagnozu bolničkih infekcija i • podizanje svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika i pretnji antimikrobne rezistencije među zdravstvenim radnicima i građanima.

Aktivnosti kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika se realizuju u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ (DPRZS) Ministarstva zdravlja, koji se finansira iz kredita Svetske banke.

Institut za ortopedskohirurške bolesti „Banjica“

Primer dobre prakse za racionalnu upotrebu antibiotika

Institut za ortopedsko-hiruške bolesti „Banjica“, aktivno se priključio nacionalnoj kampanji za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja u cilju očuvanja efikasnosti antibiotika, smanjenja antimikrobne rezistencije, sprečavanja neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenja rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje. U amfiteatru Instituta za ortoped-

sko-hiruške bolesti „Banjica“ održan je stručni sastanak povodom uključivanja ove ustanove u kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja. Skup je pozdravila dr Vesna Knjeginjić, pomoćnica ministra, istakavši da je veoma važno da zdravstvene ustanove aktivno učestvuju u kampanji za racionalnu upotrebu antibiotika i da razvijaju lokalne strategije za borbu protiv AMR-a. Direktor doc. dr Zoran Baščarević naglasio je da je Institut išao u susret rešavanju problema antimikrobne rezistencije i neracionalne upotrebe antibiotika, koji je zbog prirode bolesti, dužine lečenja, posebno prisutan u ortopedskim bolnicama i izrazio zadovoljstvo i spremnost da svoja iskustva podele sa kolegama svih ortopedskih odeljenja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Na sastanku je predstavljena kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika, rezistencija bakterija na antimikrobna sredstva u Srbiji i aktivnosti racionalna upotreba antibiotika i kontrola AMR-a u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“. Sastanku su prisustvovali članovi Kolegijuma i stručnih komisija Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, kao i predstavnici Svetske banke i „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja. Institut za ortopedsko hirurške bolesti „Banjica“ je zdravstvena ustanova koja je razvila lokalne antimikrobne politike i posvećena je kontroli antimikrobne rezistencije i racionalnoj upotrebi antibiotika i kao takva predstavlja primer dobre prakse za sve bolnice u Srbiji, posebno Odeljenja ortopedije. Doslednim sprovođenjem definisane politike, uz aktivno učešće multidisciplinarnih timova i svih zaposlenih u Institutu, ustanova je uspela da optimalizuje potrošnju antibiotika i stavi pod kontrolu rezistenciju bakterija na antibiotike.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ako je najavljeno u prošlom broju časopisa „Medici.com“, na inicijativu Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje, izmenjen je Pravilnik o obimu i sadržaju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2016. godinu.

Aktuelnosti iz RFZO Srbije

Vantelesna oplodnja Stupanjem na snagu ovog pravilnika, od 25. juna 2016. godine, osigurana lica Republičkog fonda imaju pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje o trošku sredstava Republičkog fonda. Imajući u vidu da je od 10. marta 2016. godine Republički fond za pružanje ove usluge zaključivao ugovore i sa privatnim zdravstvenim ustanovama, kapaciteti do kraja godine su obezbeđeni, a osigurana lica mogu da se opredeljuju između pet državnih klinika i 11 privatnih ustanova. U periodu 1.1 - 30.6.2016. godine Republički fond je na proces VTO uputio 1648 osiguranih lica i to 981 u državne, a 667 u privatne zdravstvene ustanove.

Operacije katarakte

Republički fond je zaključio ugovore sa privatnm zdravstvenim ustanovama za pružanje ovih usluga. Zaposleni u Republičkom fondu svakodnevno anketiraju osigurana lica koja se nalaze na listi čekanja i nude im mogućnost da se opredele za pružanje usluge u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Međutim, zbog starosne dobi ove kategorije osiguranih lica i doze nepoverljivosti, odziv je nešto slabiji te se većina anketiranih opredeljuje da ipak sačeka da im se usluga pruži u državnom sektoru. Republički fond kontinirano prati i ostva58

Dr Verica Lazić, v.d. direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije

rivanje prava osigranih lica u smislu iznosa sredstava koja se izdvajaju i poređenja sa prethodnim godinama. Tendenciju rasta imauju izdvajanja po osnovu ostvarivanja prava na rehabilitaciju i bolovanje, dok iznos sredstava izdvojen za pomagala beleži pad u odnosu na isti period prethodne godine.

od 518.869 dana, odnosno za 6,75% dana produžene rehabilitacije više nego u periodu od 1.1. do 30.6.2015. godine. Republički fond za zdravstveno osiguranje za osigurana lica upućena na medicinsku rehabilitaciju u stacionarnu zdravstvenu ustanovu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u periodu od 1.1.2016. do 30.6.2016. godine, uplatio je sredstva u iznosu od 1.277.816.465,38 dinara. U periodu od 1.1.2016. do 30.6.2016. godine najveći broj osiguranih lica upućen je na rehabilitaciju u Specijalnu bolnicu za lečenje i rehabilitaciju „Merkur”, Vrnjačka Banja, zatim u Institut za rehabilitaciju Beograd, Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška banja”, Niš, Specijalnu bolnica za rehabilitaciju „Ribarska banja”, Kruševac i u Specijalnu bolnicu za neurološka i posttraumatska stanja, Stari Slankamen.

Rehabilitacija

Pravilnikom o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju propisano je da se produžena rehabilitacija sprovodi kao lečenje ili kao prevencija pogoršanja, odnosno nastanka komplikacija određene hronične bolesti, za indikacije navedene u Listi indikacija. Oba načina lečenja sprovode se kroz propisane rehabilitacione procedure. U periodu od 1.1.2016. do 30.6.2016. godine lekarske komisije Republičkog fonda donele su ocenu o ispunjenosti uslova za stacionarnu rehabilitaciju za 25.521 osigurano lice, odnosno 24,48% osiguranih lica više nego u istom periodu prethodne godine. Upućenim osiguranim licima priznata je rehabilitacija u trajanju

Najčešće dijagnoze zbog kojih je 25.521 osiguranih lica u Srbiji upućeno na medicinsku rehabilitaciju u posmatranom periodu su: - oduzetost jedne polovine tela, potpuna ili delimična, teškog stepena (Hemiplegia flacida i Hemiplegia spastica ili teška hemipareza od III do IV stepena), - prelom natkolenice (Fractura femoris), - stanje nakon ugradnje endoproteze kuka ili kolena uključujući reviziju i parcijalnu zamenu endoproteze, - prelom potkolenice (Fractura cruris, regionem talocruralem, includens) i - akutni infarkt srca i ponovljeni infarkt srca (Infarctus myocardii acutus i Infarctus myocardii recidivus acutus). Lekarske komisije Republičkog fonda, od ukupno 25.521 upućenih na rehabilitaciju u prvoj polovini 2016. godine, zbog prevencije pogoršanja, odnosno nastanka komplikacija kod

Z D R AV S T V O - S R B I J A

obolelih od šećerne bolesti (Diabetes mellitus), koji su na terapiji insulinom za uzrast preko 18 godina, uputile su 5.169 osiguranih lica, odnosno 20,25% sa 51.869 dana propisanih rehabilitacionih procedura.

Pomagala

samolepljivi jednodelni komplet za ileostomu, kolostomu, urostomu, silikonski upijajući flaster, kateter, pelene, ulošci za inkontinenciju, pomagala za lečenje i kontrolu šećerne bolesti), a zatim slušna pomagala, proteze, ortoze, očna pomagala i pomagala za omogućavanje glasa i govora. Pojedina pomagala beleže smanjene količine izdavanja u odnosu na isti period prethodne godine, a posebno se izdvajaju proteza posle dezartikulacije kolena endoskeletna (funkcionalna), tvrda kontaktna sočiva i električni inhalator sa maskom.

Bolovanja Osiguranim licima obezbeđuju se medicinsko-tehnička pomagala koja služe za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omogućavanje oslonca, sprečavanje nastanka deformiteta i korigovanje postojećih deformiteta, i olakšavanje vršenja osnovnih životnih funkcija. Osiguranim licima obezbeđuju se i medicinsko-tehnička pomagala potrebna za lečenje i rehabilitaciju koja omogućavaju poboljšanje osnovnih životnih funkcija, omogućavaju samostalan život, omogućavaju savladavanje prepreka u sredini i sprečavaju suštinsko pogoršanje zdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica. Na ime troškova za medicinsko-tehnička pomagala Republički fond za zdravstveno osiguranje, u periodu od 1.1.2016. do 30.6.2016. godine, uplatio je sredstva u iznosu od 1.467.496.734,99 dinara, što je za 3,52%, odnosno 53.485.970,87 dinara manje nego u istom periodu prethodne godine. Od ukupno uplaćenih sredstava 61,87% uplaćeno je apotekama, a 38,13% ortopedskim kućama.

Po vrsti pomagala najviše sredstava izdvojeno je na posebne vrste pomagala (ortopedske cipele, invalidska kolica, pomoćna pomagala za olakšavanje kretanja štake, štap, stalak za hodanje) i sanitarne sprave (kanile, koncentrator kiseonika, ventilator za neinvazivnu ventilaciju, disk podloge, kese i

U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, naknadu zarade osiguranim licima privremeno sprečenim za rad za prvih 30 dana sprečenosti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno matična filijala, iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izuzetno, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine. Samo u slučaju privremene sprečenosti za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, naknadu zarade za sve vreme trajanja sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac. Na ime naknade zarade Republički fond za zdravstveno osiguranje osiguranim licima privremeno sprečenim za rad duže od 30 dana, u periodu od 1.1.2016. do 30.6.2016. godine isplatio je sredstva u iznosu od 5.142.943.455,56 dinara, što je za 10,53%, odnosno 489.970.141,18 dinara više nego u istom periodu prethodne godine. Najveći broj osiguranih lica u prvoj polovini 2016. godine bio je sprečen za rad iz razloga bolesti ili povrede van rada 59,67%, zatim slede bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće 33,66%, profesionalne bolesti ili povrede na radu 5,3%, nega bolesnog člana uže porodice 0,88% i ostali razlozi sprečenosti za rad (propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini; zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; sprečenost za rad pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno za vreme boravka u svojstvu pratioca u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi) 2,99%. Najčešće dijagnoze privremene spreče-

nosti za rad po MKB 10 u periodu od 1.1. do 30.6.2016. godine bile su trudnoća, rađanje i babinje 34,62%, povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora 16,23%, bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva 10,02%, tumori 9,91%, bolesti sistema krvotoka 6,36% i duševni poremećaji i poremećaji ponašanja 5,7%. Zatim slede bolesti sistema za varenje 2,54%, bolesti nervnog sistema sa 2,53%, bolesti mokraćno-polnog sistema 1,78% i ostale dijagnoze sprečenosti za rad (zarazne bolesti, bolesti krvi i krvotvornih organa, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bolesti oka, bolesti uva, bolesti kože, bolesti sistema za disanje) sa 10,31%. U odnosu na ukupan broj slučajeva privremene sprečenosti za rad u celoj Srbiji, Filijala za grad Beograd učestvuje sa 22,49%. Kod 36,79% slučajeva razlog privremene sprečenosti za rad je iz grupe oboljenja sa dijagno-

zama O00-O99 (trudnoća, rađanje i babinje), što je više od proseka u Srbiji. Pojedine dijagnoze beleže smanjenje broja slučajeva privremene sprečenosti za rad u odnosu na isti period prethodne godine i to zarazne bolesti i parazitarne bolesti za 8,61%, bolesti uva i bolesti mastoidnog nastavka 8,34%, bolesti sistema za disanje 8,56% i bolesti kože i potkožnog tkiva za 3,59%.

Upućivanje na lečenje u inostranstvo Republički fond za zdravstveno osiguranje je u periodu od 1.1.2016. do 30.6.2016. godine, uputio ukupno 324 osigurana lica na lečenje u inostranstvo i po ovom osnovu u navedenom periodu isplatio iznos od: 153.898.527,00 dinara. Na lečenje u inostranstvo upućeno je 269 osiguranih lica starosti do 18 godina života i 55 odraslih, tj. starijih od 18 godina života. Najveći broj osigranika se upućuje u Italiju i to deca radi transplantacije jetre, a stariji od 18 godina radi transplantacije kostne srži. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Vesti iz MVA

an sanitetske službe - 30. jul obeležen je u amfiteatru Vojnomedicinske akademije, a svečanosti su prisustvovali ministar odbrane Zoran Đorđević, državni sekretari u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu zdravlja Nenad Nerić i Berislav Vekić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, brojni gosti, saradnici i zaposleni u vojnom zdravstvu.

Ministar Đorđević je čestitao praznik pripadnicima sanitetske službe i poručio da su Srbija i njena vojska ponosne na svoje vojno zdravstvo. - Profesionalizmom, stručnošću, kvalitetom pružanja sanitetske pomoći i posvećenošću, izgradili ste visok ugled, ulivajući sigurnost i poverenje. Veoma odgovorno zanimanje „vojni lekar“ zahteva pored stručnosti u medicini i druge osobine koje krase srpskog vojnika, a to su patriotizam, požrtvovanost, hrabrost ali i jednaku

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, Beograd

Obeležen Dan sanitetske službe posvećenost svim pacijentima, rekao je ministar odbrane. Prema njegovim rečima, u periodu između dve godišnjice pripadnici vojnog saniteta uspešno su, iako to nekada nije bilo tako lako, obezbedili zdravstvenu podršku Vojsci Srbije u sve tri misije, dajući prioritet očuvanju i unapređenju zdravlja profesionalnih vojnih lica i svih vojnih osiguranika. - Od vas očekujem da zadržite kvalitet, da nastavite sa usavršavanjem kadra i učešćem u mirovnim misijama, siguran da ćemo tako i ubuduće moći da računamo na vas onda kad ste najpotrebniji svom narodu, poručio je ministar Đorđević. Zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić podsetio je prisutne na istorijat vojnog saniteta i lekare koji su umnogome doprineli njegovom razvoju te predstavio buduće planove. - U narednom periodu naši glavni zadaci biće optimizacija vojnog zdravstva na svim nivoima - od trupnog saniteta do VMA, kao i obezbeđenje ka-

drovskog potencijala. Sanitetska služba predstavlja važan deo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koja može da odgovori svim obavezama i zadacima, a vojno zdravstvo će uvek činiti napore kako bi odgovorilo svakom zadatku, rekao je pukovnik Jovičić. Već petu godinu Uprava za vojno zdravstvo dodeljuje priznanje za autorski poduhvat godine u oblasti medicinskih nauka, a ovogodišnji laureati su prof. dr Predrag Aleksić i doc. dr Vladimir Bančević sa Klinike za urologiju VMA i prof. dr Bela Balint, dopisni član SANU načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA. U okviru obeležavanja Dana sanitetske službe, u Institutu za transfuziologiju i hemobiologiju Vojnomedicinske akademije danas je organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi, a u tom humanom činu učestvovali su i ministar Đorđević i državni sekretar Nerić. Dan sanitetske službe obeležava se u sećanje na 30. jul 1839. kada je Ukazom Namesništva dr Emerih Lindenmajer postao prvi zakonski i ukazno postavljeni načelnik srpskog vojnog saniteta.

Vesti iz MVA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

rijem osme klase kadetkinja i kadeta upisanih na integrisane akademske studije Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu održan je na Vojnomedicinskoj akademiji.

VMA, Beograd, 13 jul 2016. godine

Prijem nove klase kadeta pored savladavanja medicinskog znanja zahtevati i vojnostručnu obuku tokom svih godina studiranja. Prva školska godina za osmu klasu

Medicinskog fakulteta VMA koju čine 25 kadetkinja i kadeta počinje u oktobru, a do tada im predstoji prva vojna obuka i polaganje zakletve.

Dobrodošlicu budućim sanitetskim oficirima poželeo je dekan Medicinskog fakulteta VMA pukovnik prof. dr Nebojša Jović sa saradnicima. Kadetima je čestitao na pokazanom znanju i hrabroj odluci da prijemni ispit polažu na Medicinskom fakultetu VMA uzevši u obzir veliki broj prijavljenih kandidata, njih 184. Takođe, predočio im je specifičnost poziva vojnog lekara koji će

Beograd, 8. jun 2016. godine

Simpozijum ortopedskih sestara

rvi simpozijum medicinskih sestara ortopedske hirurgije i traumatologije Srbije iz oblasti zdravstvene nege i zbrinjavanja bolesnika sa prelomom kostiju donjih ekstremiteta u organizaciji Klinike za ortopedsku hirur62

giju i traumatologiju VMA održan je na Vojnomedicinskoj akademiji. Veliki broj učesnika iz zdravstvenih ustanova širom zemlje imao je priliku da čuje predavanja o oblicima i mehanizmima nastajanja preloma, kliničkim

simptomima, metodama lečenja i vrstama imobilizacije, ali i komplikacijama nakon saniranja povreda. Pored toga, bilo je reči o ranoj rehabilitaciji i specifičnostima nege ove vrste pacijenata, a održana je i radionica o sredstvima za transportnu imobilizaciju. Akreditovani stručni skup odgovor je na potrebu kontinuiranog usavršavanja medicinskog kadra o nezi politraumatizovanih pacijenata usled ekspanzije povreda zadobijenih u saobraćajnim nesrećama i sportskih preloma različite etiologije. Savremeni principi i implementacija novih trendova u celokupnom zdravstvenom tretmanu koštano-mišićnih fraktura značajan su doprinos kvalitetu i uspehu lečenja.

Vesti iz MVA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ojnomedicinska akademija, treći put po redu, dobitnik je priznanja Corporate Superbrand Srbije za 2015-2016. godinu u kategoriji zdravstva. Priznanje je dodeljeno zameniku načelnika VMA pukovniku prof. dr Draganu Dinčiću na završnoj svečanosti u ponedeljak, 13. juna 2016. godine u Beogradu. Program Superbrand Srbije čiji je cilj promocija vodećih korporativnih brendova na teritoriji naše zemlje priznanja dodeljuje u 34 oblasti poslovanja. Ove godine u procesu selekcije učestvovalo je oko 1600 kompanija od čega 72 zdravstvene ustanove. Takmičenje Superbrand sprovodi se u približno 90 zemalja širom sveta, a pored stručnog žirija u odabiru najboljih korporativnih brendova učestvuju i glasovi javnog mnjenja.

VMA treći put dobitnik priznanja Superbrand

U oblasti vojne medicine

Rezultati saradnje Srbije i Ohaja Završna planska konferencija za zajedničko angažovanje medicinskih timova Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Nacionalne garde (NG) Ohaja i Oružanih snaga Republike Angole, održana je 24. juna 2016. godine na Vojnomedicinskoj akademiji. Konferenciji su prisustvovali zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić sa saradnicima, pripadnici radne grupe NG Ohaja, članovi Oružanih snaga Republike Angole, predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, kao i izaslanici odbrane Sjedinjenih Američkih Država i Republike Angole u Srbiji. Na analizi završne konferencije govorilo se o ključnim aspektima budućeg angažmana združenih timova koji ima za cilj pružanje medicinske pomoći stanovništvu u Pčinjskom okrugu kojem ona nije svakodnevno dostupna. Pored specijalističkih pregleda na različitim lokacijama, planira-

no je angažovanje mobilnih medicinskih timova, kao i edukacija stanovništva i lokalnog medicinskog osoblja. Medicinske timove činiće 31 pripadnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, 26 pripadnika NG Ohaja, dok će četvoro pripadnika Oružanih snaga Republike Angole učestvovati u ulozi posmatrača. Ova zajednička humanitarna aktivnost planirana za septembar 2016. godine rezultat je dugogodišnje saradnje vojnog saniteta Srbije i Nacionalne garde Ohaja u okviru Programa državnog partnerstva Srbije i Ohaja.

načelnika Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA puk. prof. dr Dragana Mikića, održana je 1. jula 2016. godine u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu. Na promociji su govorili zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane pukovnik dr Uglješa Jovičić - recenzent izdanja, Mirjana Sandić - urednik, kao i autori publikacija. Autori su istakli kako je “srećna okolnost” da su gotovo svi istaknuti pripadnici saniteta preživeli rat i dugo posle rata nastavili svoju aktivnost i imali značajnu ulogu u razvoju vojnog saniteta, skoro do kraja 20. veka. U knjizi “Zarazne bolesti u srpskom narodu i vojsci tokom ratova u 20. veku” pukovnik prof. dr Mikić opisuje epidemije zaraznih bolesti na tlu Srbije, posebno u ratovima. Recenzent dr Brani-

Promocija knjiga:

Iz oblasti sanitetske službe Promocija knjiga “Od partizanskog saniteta do sanitetske službe 1941-1945” autora doc. dr Veljka Todorovića i prim. dr Branislava Popovića i “Zarazne bolesti u srpskom narodu i vojsci tokom ratova u toku 20. veka - rad srpskog saniteta na njihovoj prevenciji i lečenju” zastupnika

slav Popović smatra da je prof. dr Mikić ovom problemu pristupio na specifičan, jedinstven i originalan način, jer su mnogi citati deo njegovog decenijskog istraživanja istorije vojnog saniteta u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Popović je istakao kako je činjenica da se ne može sigurno utvrditi da li je broj žrtava u srpskom narodu u ratovima u 20. veku bio veći od puščanog metka ili od opakih zaraznih bolesti. 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Razlika između rekonstrukcije dojki i ostalih korekcija

Dermatologija Promocija drugog izdanja knjige “Dermatologija” grupe autora, na čelu sa pukovnikom u penziji prof. dr Đorđijem Karadaglićem, održana je 13. 6. 2016. na Vojnomedicinskoj akademiji. Zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić rekao je da je velika čast što se promocija knjige održava na Vojnomedicinskoj akademiji, ustanovi u čijem je radu bivši načelnik Klinike za kožne i polne bolesti VMA pukovnik u penziji prof. dr Đorđije Karadaglić ostavio veliki doprinos. Naglasio je da je stvaranje ovako iscrpnog naučnog dela profesora Karadaglića i saradnika značajno ne samo za granu dermatovenerologije, već i kompletnu oblast interne medicine, a da je prenošenje znanja budućim generacijama nastavak potrebe i dužnosti lekarskog poziva.

Prvo izdanje knjige nastalo 2000. godine kao ideja glavnog urednika da se specijalistima dermatovenerologije i onima koji to tek treba da postanu obezbedi udžbenik na našem jeziku imalo je veliki odziv u zemlji i regionu. Drugo izdanje ovog sveobuhvatnog štiva o savremenim medicinskim dostignućima iz oblasti interne medicine delo je 163 stručna saradnika različitih specijalnosti, pisano je po uzoru na vodeće svetske udžbenike sa preko 1400 ilustracija u boji i skoro tri hiljade strana. O knjizi su govorili i prof. dr Sonja Vesić i prof. dr Svetozar Damjanović sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, načelnik Klinike za hematologiju VMA prof. dr Dragana Stamatović, kao i urednik knjige prof. dr Đorđije Karadaglić. 64

R Prof. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

ekonstrukcija dojki spada u rekonstruktivnu plastičnu (estetsku) hirurgiju jer upravo ovaj zahvat iziskuje od hirurga sva tri domena hirurgije u isto vreme. Rekonstruktivni domen se ogleda u smislu funkcionalnosti, tj. praktičnosti dela tela (nedostatka), plastični domen se odnosi na dodavanje nedostatka većinskom upotrebom veštačkih materijala, a estetski domen svemu tome daje krajnji izgled, tj. smisao. S obzirom na to da se zaista mnogo pisalo o ostalim korekcijama dojki, načinima, procedurama, razlozima, vremenu upuštanja u proces kao i vremenu oporavka od mnogobrojnih korekcija dojki, ovaj tekst će mahom da se fokusira na rekonstruktivni domen. Uloga rekonstrukcije dojki Pre svega, rekonstruktivni domen podrazumeva korekciju dojke nakon završenog hirurškog odstranjivanja tumora dojke. Usled pomenute procedure prirodno je da postoji fizički nedostatak na toj dojci. Tada stupa na scenu njena rekonstrukcija, odnosno stavlja se fokus na izgled dojke. Ovakva vrsta operacije je izuzetno veliki korak nakon mastektomije (otklanjanja raka dojke) jer vraća prirodan izgled kako dojci, tako i celokupnom telu, a samim tim pozitivno utiče i u psihološkom smislu. Nažalost, u Srbiji žene obolevaju od ove bolesti u veoma velikom broju. U poređenju sa ostalim zemljama u Evropi mi često zauzimamo prvo mesto. Posledično tome, žene se javljaju u već poodmakloj fazi bolesti i često je neophodno odstranjivanje ili dela ili cele dojke i limfnih žlezda ispod pazuha.

Procedura rekonstrukcije dojki Cilj rekonstrukcije jeste da se dosegne što prirodniji izgled obe dojke, što podrazumeva njihovu veličinu, visinu i volumen. U ovom procesu je moguće rekonstruisati bradavicu i areolu. Ugrađuje se silikonski implant ispod mišića dojke ili se uz pomoć sopstvenog tkiva vrši ova korekcija. Sopstveno tkivo podrazumeva mast, mišić i kožu sa nekog drugog dela tela kao što su stomak ili leđa, dela koji zadovoljava potrebu korekcije i dela koji će lako da se regeneriše. Ovakva vrsta rekonstrukcije se vrši samo u slučaju kada mesto gde je dojka nekada postojala ne sadrži dovojno kože, tj. tkiva kojim bi se rekonstrukcija završila bez upotrebe sopstvenog tkiva. Tada je neophodno prisustvo opšteg hirurga i operacija traje znatno duže kao i postoperativni period. U slučaju upotrebe silikonskog implanta, operacija traje veoma kratko i pacijentkinja već sutradan može da ide kući. Vrste rekonstrukcije dojki S obzirom na to da je kod nekih žena moguće raditi ovu korekciju odmah nakon odstranjivanja stranog tkiva, postoji tzv. primarna i sekundarna rekonstrukcija dojki. Međutim, dosta žena čeka na ovu korekciju neko vreme nakon odstranjivanja pomenutog tkiva i tada na scenu stupa sekundarna rekonstrukcija dojki. Primarna rekonstrukcija dojki se vrši kada tkivo nije oštećeno zračenjem ili ožiljcima i tada se obavlja više stvari za vreme jedne operacije. Ovo je nekad nemoguće uraditi (čeka se mišljenje patologa i nalaza). Tek nakon odobrenja hirurga i onkologa, može se raditi tzv. sekundarna rekonstrukcija grudi. Razlika u kvalitetu ne postoji. Obe su podjednako dobre, samo je razlika u vremenu.

akonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije propisano je da se privatna praksa može osnovati kao: ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opšta i specijalistička), poliklinika, laboratorija (za medicinsku, odnosno kliničku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju), apoteka, ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju) i laboratorija za zubnu tehniku i da osnivač privatne prakse samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik. Ovim Zakonom propisano je da se na rad privatne prakse primenjuju propisi kojima je uređena oblast privatnog preduzetništva (Zakon o privrednim društvima), ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Zakonom o privrednim društvima (član 85.) propisano je da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, a u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti i da odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra. To znači da nakon gubitka svojstva preduzetnika, brisanjem iz registra delatnosti koje obavlja fizičko lice (kao registrovano lice za određenu vrstu delatnosti), njegova odgovornost u pravnom prometu ne prestaje. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti privatna praksa briše se iz registra u slučaju: odjave, smrti osnivača privatne prakse, ako osnivač privatne prakse trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadležnog organa, ako osnivač privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost potpuno ili delimično, po odluci nadležnog suda, ako osnivač privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno počne da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje, odnosno ako bude izabran, imenovan ili postavljen na određenu funkciju u državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave za koju prima platu, da ne započne obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom, ako osnuje više od jednog oblika privatne prakse, ako obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa, kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove, izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicina i pravo

Prestanak obavljanja delatnosti i odgovornost osnivača privatne prakse

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost i drugih razloga utvrđenih zakonom. Zbog toga, ukoliko dođe do brisanja preduzetnika iz registra, a prekršaj ili privredni prestup se desio u toku obavljanja delatnosti, nakon gubitka svojstva preduzetnika, preduzetnik i dalje odgovara za postupak koji je u toku u odnosu na vreme kada je delo učinio (vreme izvršenja radnje je preiod kada je aktivno obavljao delatnost). U slučaju da se u prekršajnom postupku ili u postupku po privrednim prestupima utvrdi odgovornost i izrekne novčana kazna, ta se kazna u slučaju neplaćanja evidentira u registar novčanih kazni što izaziva određene posledice. Zakon o prekršajima članom 336. propisuje „Posledice upisa u registar novčanih kazni“. Naime, u svrhu naplate izrečene

novčane kazne, troškova postupka i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće se dozvoliti: 1) izdavanje vozačke dozvole i probne vozačke dozvole; 2) izdavanje potvrde o registraciji, saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice, potvrde o privremenoj registraciji vozila i privremenih registracijskih tablica; 3) odjava vozila. Posebnim zakonom može se predvideti i privremeno uskraćivanje izdavanja ili produženja važnosti drugih dozvola i dokumenata. Međutim, ne može se uskratiti izdavanje ili produženje važnosti dozvola i dokumenata kojim bi se ugrozilo ostvarivanje Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, zdravlje i bezbednost ljudi, životna sredina ili imovina većeg obima.

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Како се некада учила превентивна медицина

Др Милан Јовановић Батут Државни питомац у највећим центрима Европе

Milan Jovanović - Batut (1847-1940), lekar i književnik jedan je od osnivača Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta (1919), čiji je bio i prvi dekan. Uporedo sa svojom osnovnom (medicinskom) strukom Batut se bavio i književnošću (književna kritika, dnevničko-putopisna proza). Bavio se i prevodilačkim radom iz medicinske struke, a dugo je uređivao i stručne časopise (”Narodno zdravlje”, ”Zdravlje”) posvećujući veliku pažnju narodnom zdravstvenom prosvećivanju. Medicinske studije završio je u Beču, zatim je radio kao lekar u Srbiji i u Crnoj Gori kao šef Crnogorske zdravstvene službe. Usavšavajući se u različitim evropskim centrima kao stipendista srpske vlade (najpre u Berlinu i Minhenu, zatim u Londonu, Moskvi i Parizu) stekao je široku kulturu i govorio više stranih jezika: nemački, francuski, engleski i češki. Batut je iz medicinske struke objavio mnogobrojne knjige, brošure i članke, mahom iz praktične medicine. Njegovo pionirsko delo je ”Srpska medicinska terminologija” od 26.000 reči (1886/1887).

зорима са студија, професору Хиртлу и Рокитанском, придружили су се други великани науке из Европе кад је као државни питомац др Милан Јовановић Батут специјализирао превентивне гране медицине у тада највећим научним центрима: Минхену, Берлину, Лондону и Паризу. С пролећа 1882. др Владан Ђорђевић је у Немачкој боравио скоро два месеца проучавајући модерне болнице и хуманитарне заводе. Писмом од 15. јула 1882. 66

Др sc. мед. Славица Жижић-Борјановић

позива др Батута на сарадњу речима: „Ја сам на Вас мислио и у Немачкој, јер кад сам разгледао у Берлину њихов Царско–немачки институт (Reichsgesundheitsamt), када сам видео какве епохалне ствари у њему раде, ја сам се одмах решио да једног младог, али врло способног српског лекара и хигијеничара пошаљем о државном трошку две године у Берлин да се у Reichsgesundheitsamt спреми за шефа једне хигијенске лабораторије. Разуме се да сам при томе једино на Вас могао мислити”. Досетио се да јавним расписом награде за најбоље израђену хигијенску тему, како се изразио, пошаље управо њега спречавајући да на пут крене неко ко само формално испуњава услове јавног конкурса који се обично објављује у таквим приликама. Жарко желећи да га приволи да се прихвати такмичења послао ми је у писму парче званичних новина у којима је стечај објављен. Др Батут пише: „Ту сам понуду радо примио и већ почетком новембра 1882. у Берлин пошао. Од тог доба па све до друге половине фебруара 1885. провео сам на студијама у иноземству”. Тема коју сам написао за расписану награду и која је ту награду добила, штампана је најпре у листу „Народно здравље”, а Министарство унутрашњих дела, Санитетско одељење, објавило је у Београду 1884. ово награђено дело прештампано у засебну књигу под насловом „Поуке о чувању здравља”. У предговору каже и ово: „Највише сам пазио да наш красни језик без невоље не натежем на туђе калупе, него да га поберем како га народ наших крајева говори и разуме”. Следимо Батутове речи: „У немачком Reichsgesundheitsamt радио

сам на појединим одељцима тога завода а нарочито на бaктериолошком одељењу Роберта Коха; у Минхену сам се у хигијенском институту проф. Петенкофера бавио методама практичне хигијене; у физиолошкој лабораторији проф. Војта (Voite) испитивањем промета материја у човечјем телу; а у патолошком институту проф. Болингера (Bollinger) проучавањем сточних зараза. Године 1884. пошао сам с проф. Петенкофером на прву међународну хигијенску изложбу у Лондон, студирао резултате Галтонових истраживања о еугеници и уређење санитетске струке појединих културних народа. На завршетку пошао сам Пастеру у Париз да се поближе упознам с његовим методама атенуације вируса и справљања вакцине за превентиву и лечење. Разуме се да сам у свим тим крајевима с интересом посећивао и проучавао државне и комуналне здравственe установе. Срећан што ми се дала прилика да се у најчувенијим светским заводима у појединим гранама теоријске и практичне хигијене системски спремим, врaћам се године 1885. са студија пун поуздања и жеље да стеченим знањем и искуством своме народу послужим”. Навођењем ових речи др Батута које је написао у вези са унапређењем санитетске струке и народног здравља веродостојно пратимо његов боравак за све време специјализације у Европи. Није се остварила идеја Владана Ђорђевића да др Батут по повратку са студија организује савремену хигијенску лабораторију већег стила у подручју санитетске централне управе. Он више није био у управи, а меродавни нису показали интересовање за тај пројекат,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Порука Луја Пастера Године 1928. становници Чикага подигли су споменик испред Cook Country Hospital. На споменику су уклесане следеће речи овог слуге човечанства: Не питај онога који пати: Из које си земље и које си религије? Треба само рећи да ако патиш то је мени довољно и ја ћу ти помоћи. Данас, као и увек, у Cook Country Hospital сваки грађанин добија неопходну медицинску помоћ. Сиромаси који немају здравствено осигурање добијају сву неопходну медицинску помоћ бесплатно. Био сам привилегован да радим у оваквој болници која уистину припада свим становницима Чикага. Текст је са мојим одобрењем преузет из књиге “Eleven Poems and One Story” у којој се налази и песма “Зима” која је посвећена споменику Лују Пастеру у Чикагу. Рајко Игић, Чикаго те стечена знања није могао и да примени! Тек 1887. изабрао га је Савет Велике школе за редовног професора хигијене и судске медицине, а још неколико година касније добио је скромна средства да оснује и одржава Хигијенски завод Велике школе. Са те позиције и као члан Главног санитетског савета учествовао је при решавању многих питања државне и комуналне санитетске службе.

Др Батут је ценио све великане код којих је учио и од којих је примао не само знања, него је прихватио њихова размишљања о улози научника и њиховим обавезама према народу и држави. Ако повежемо портрете научника на зидовима његовог дома које је новинар нарочито нагласио и речи које је проф. Милан Јовановић Батут изговорио при додели почасног доктората медицине у Београду 1927 . биће јасно колико су велики значај ове личности за њега имале и колико су снажан утицај извршиле. Преко њих, он је нашу јавност у том свечаном чину упознао са ставовима који владају у науци међу научницима земаља у којима је боравио. Међу научницима које је посетио и са њима радио највећи утисак произвели су Луј Пастер (Париз) и др Роберт Кох (Берлин). Отуда портрети на зиду у његовом београдском стану иако је од боравка у Европи прошло пуних 55 година. Ова два врхунска научника (не само свог доба) била су веома различита. Пастер је имао велику моћ интуиције, његове идеје су бујале испред чињеница, постављао је смеле хипотезе, иако је тврдио коначно само оно што је непобитно утврдио експерименталним методом. Др Роберт Кох, други научник чији је портрет држао на зиду и код којег је такође учио, био је пре свега човек чињеница, машта код њега није играла никакву улогу, био је експериментатор првог реда и необичне савести као и Пастер. Шта је научио у Европи? Специјализација у Европи у годинама великих открића обогатила је ризницу његових знања у медицини и утицала на његов став према науци, према раду, колегама, држави. Као млад лекар, како је рекао на промоцији за почасног доктора медицине у Београду 1926. године, имао је сјајне узоре чијих се начела касније држао и попримио оне специфичности уверења научника земаља у којима је боравио. За Немачку где је учио у Минхену и Берлину каже: „У Немачкој сам још јаче утврдио своје старо убеђење, уверење, да се и са осредњим даром уз чврсту вољу и истрајан рад у једном правцу може до највиших успеха доћи. Не бежи-

те, дакле, од трновитих путова! Не клоните одмах код првих неуспеха! Корачајте са самопоуздањем мирно и одмерено али истрајно циљу којим вас дар и љубав према струци упућују”. „У Енглеској сам се уверио да се наука не ограничава само на проналажење и утврђивање нових истина, него да старе, укорењене заблуде тражи и испитује, па онда научним методама и средствима сузбија и треби”. А у Паризу, центру којем је захваљујући раду и открићима Луја Пастера био окренут цео свет, попримио је следеће: „Из уста свог бесмртног учитеља Луја Пастера чуо сам и ове речи: ‘Истина је да је наука интернационална, али сваки човек мора бити националиста, то јест човек кога у свом научном раду загрева љубав према народу из кога је поникао и коме све своје снаге дугује’”. „И у трошном чамцу може се далеко отпловити”

(Проф. др Милан Јовановић Батут)

Старовременска реченица: „Господа ме консултује” изговорена је у зиму 1940. године и припада проф. др Милану Јовановићу Батуту. У посети овом лекару био је млади новинар листа „Правда” Ратко Филиповић и објавио простран текст 13. јануара 1940. године. „Господин професор не може данас да вас прими. Моли вас да дођете други пут. Не осећа се добро”–поручила је у више махова његова домаћица тихо одшкринувши улазна врата стана, али младић није одустао. Напослетку је до разговора ипак дошло и освануо је чланак под насловом: „Г. др Милан Јовановић Батут, бивши асистент Пастера и др Коха, лежи данас болестан и не излази из куће”. Међунаслов је допуњавао: „Наш најплодоноснији медицински писац, пионир медицинске науке код нас, хигијенски просветитељ”. У врху стране наднаслов је најављивао: „Деведесет две године једног нашег великог човека”. Овим речима сажета је осећајна прича о великану наше медицине и народном добротвору. Професор је 11. септембра исте године проминуо светом и уз велике и заслужене почасти сахрањен на Новом гробљу у Београду. Време 67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

пролази али се ни до данас, чини се, није све важно о њему рекло и написало. У Јовановој 49 на Дорћолу Доктор је последње две године био везан за кућу. Док му је здравље дозвољавало сатима је радио, писао на дворишној тераси породичне куће новинара „Политике” Ђорђа Паљића где је у стану у партеру пред крај живота живео. Изостале су његове редовне послеподневне шетње до Калемегдана. Сада сасвим слаб био је везан за спаваћу собу, а дан је проводио у столици за лежање обавијен до паса ћебетом. Његов стан на Дорћолу од тада је било једино место сусрета са бројним пријатељима. За време посете упркос великој слабости и нападима кашља који је у више махова прекидао њихов разговор, професор се трудио да новинару што више о себи каже и покаже. Да одговори на свако његово питање. Новинар се добро припремио, али је желео да све потврди, види и уочи још пуно детаља, пита, разгледа. Др Батут га је вешто и неосетно усмеравао на мноштво појединости из његовог живота и рада често пребацујући тежиште разговора. Увидео је решеност младог човека да о њему у кратких петнаест минута, колико је остало до поднева и сервирања ручка сазна што више, повеже, утврди а можда и открије. У спаваћој соби на сточићу крај столице за лежање биле су поређане бочице са лековима и звонце којим је дозивао домаћицу, запазио је новинар. Она је водила кућу већ 23 и по године од када му је умрла супруга Барбара, Бети (Немица). Тиха Земунка обављала је све кућне послове, бринула се да редовно узима лекове, припремала оброке за тачно одређено време, неговала га. Дочекивала је посете и сваког трена била крај њега да му дода жељену књигу, слику, забелешку и друго што би потражио. Кроз године проведене у његовом дому одлично је упознала распоред и место и најмање ствари у кући, у шта се новинар убрзо уверио. Дани који теку Новинар сазнаје да професор неће ни по чему да се разликује од некадашњег живота. Његова дела 68

се и даље штампају, он води живу бригу о својим рукописима, прати догађаје, интересује се, пише новинар. „ Мени се сваког јутра читају новине. Интересују ме не толико политичке колико културне појаве, нарочито село а поврх свега породица и брак. Ја пратим све”– каже професор. Његова давнашња мисао изречена у Загребу 1928. године приликом промоције за почасног доктора Медицинског факултета с тиме у вези одавно је позната: „Унети у породицу, која је темељ опстанка и напретка сваке људске заједнице више просвете, нарочито здравствене, и одгајати лекаре да упознају свој народ и његову патологију и да живе у оданости према том народу, сматрао сам за главни задатак мог рада”. У кућу му долазе бројни лекари, јавни радници, многобројни пријатељи и већина жели да се са њиме посаветује. Спреман и заинтересован за сваку тему, обрадован сваком госту, задовољно је тог дана рекао: „Господа ме консултује. Посећују! Посећују!” Зачудио се молби овог младића који је са њиме упорно желео да разговара не схватајући шта би још могао да га пита. Деценијама је био доступна јавна личност, а новинар није био медицинар. Последњи му је, каже, пре неки дан био професор Слободан Јовановић (1869-1958) да захвали на честитки. Многи његови

вршњаци у земљи а и загранични пријатељи, нажалост, проминули су светом. Појављивања у јавности заменио је посетама у свом дому а с обзиром на његов ауторитет овакви разговори и савети које је давао саговорницима имали су значајан утицај у друштву. Отуда и његова наглашена реченица: „Господа ме консултује” којом смо започели. О његовом здрављу бринуо је проф. др Коста Тодоровић. Редовно га је обилазио, а кад затреба лечио не само лековима, него и благошћу и пријатељским разговором. „Чудновато! Све ме је оставило! И вид, и слух, све телесно! Али, душевно сам остао интактан, тако судим о свим појавама, културним нарочито, као када сам био млад”закључује старина. Слике, књиге, рукописи Седели су и разговарали у полумрачној спаваћој соби уз заложену пећ. На зидовима је безброј слика, наводи новинар. Међу осталима били су ту портрети Пастера и др Коха као успомена на време када је био њихов асистент. Једини наш човек који је сарађивао са овим великанима, подвлачи. А на слику својих родитеља од пре сто две године, сам је новинару указао. Кроз врата спаваће собе видео се салон који гледа на улицу, а на другом крају је Батутова библиоте-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Осам наставника на Медицинском факултету у Београду 1924. године (л-д): професор гинекологије др Милош А. Богдановић (1877-1937), професор анатомије и физиологије др Рихард Буријан/Richard Burian (1871-1954), професор опште хирургије др Хипократ-Владан Ђ. Ђорђевић, професор офтамологије др Павле Поповић (1854-1937), професор опште и експерименталне патологије др Ђорђе Х. Јоановић (1871-1932), професор хигијене (бактериолог и вирусолог) проф. др Милан К. Јовановић - Батут (1847-1940), те професор неурохирургије др Миливоје Костић (1883-1974) и његов млађи брат (асистент хирург) др Слободан Костић (1902-1986).

ка са огромним бројем књига. Сада је и перо за писање било тешко за његову слабу руку и у њој већ дуже времена није радио. На горњој полици библиотеке бројне фасцикле црвених корица са још необјављеним рукописима! Новинар као да је предосећао да у вези са професором није све познато, није још све речено. Желео је да предмете редом осмотри, дотакне, разгледа, а времена мало, сасвим мало. Знатижељно је дошао до библиотеке, али га је професор замолио: „Немојте преписивати наслове рукописа, молим вас. Ходите овамо”. Нерадо даје из руке и своје фотографије из младости, каже новинар. Професор закључује: „Знате, имам рђаво искуство у том погледу”. Показао му је своје три недавно објављене књиге: „Нашим матерама”, „Савети лекарима и васпитачима” и „Ваља се не ваља се” (народна веровања о здрављу, болести и смрти). Бринуо се о штампању рукописа исто онако помно као кад је био млад. „Видите, издао их је Централни хигијенски завод”–допуњује др Батут. У библиотеци су била, по професоровом казивању, поред осталих, и два обимна необјављена рукописа. Један се односио на грађу за медицинску терминологију, а други на судску медицину. Наводи да је до 1932. написао шездесет четири књиге из области меди-

цине. Новинар цени да професор има још објављених књига у ових последњих осам година. „И у трошном чамцу може се далеко отпловити” Здравље је оно што га је данас напустило, физичко здравље. Он сада има пуно брига око сопственог здравља. Целог живота лечио је друге, учио како да очувају здравље, а своје нежно здравље још од младости чувао је строгим режимом живота и рада, умереношћу. „Па, ипак, и данас се не да”, задивљено каже новинар. „Она стара снага, она решеност, о којој смо ми млади могли само да чујемо, она га није напустила”, наглашава новинар. У разговору је изрекао и мисао: „И у трошном чамцу може се далеко отпловити”, мислећи на од младости нежно здравље и своје године. „Добро ручам, врло мало вечерам, а свако јутро попијем литар чесмене воде у току пет минута”, говорио је др Батут некад и потврдио да нешто слично спроводи и данас. Због дуговечности и ведрог духа знали су за њега да кажу: „Чио и срећан дуговечник”. Истиче свој став: „Сада се сувише полаже на телесно, а не толико на душевно здравље, то замерам”. А живи пример тог душевног здравља је он сам! То увек воли да подвуче сликовитом изреком: „Није соко ко има црвену кошуљу”- што и сад наглашава.

Новинар се пита: „Шта може да каже непознати младић о овоме великану и колико сме овако слаб човек да трпи посету. Полумрак собе у којој се налази, то што говори, тишина, самоћа и осећање присуства једног заслужног човека, сада тако старог и немоћног телесно, све то даје снаге неком несвакидашњем утиску”-пише новинар. Много је ствари које професор тада није рекао и објаснио, а које је раније изговорио, записао и објавио. Зато с лакоћом можемо верно дочарати тада неизговорене речи које је спречио кратак дах, кашаљ и ограничено време. Његове речи или речи других о њему. Оне су допуна разговара, његово разјашњење детаља који нису могли стати у четврт сата разговора тог преподнева. А ретко сведочење његових најближих део су оне најчистије небеске правде коју је он и те како за живота заслужио. Здравље је била његова стална тема. Борио се за очување народног здравља, као лекар лечио, покренуо лист „Здравље”, учествовао у раду „Друштва за чување народног здравља” и даље редом. Овако је за период пре Првог светског рата проф. Милан Јовановић Батут описао однос народа према чувању свог здравља: „Наш народ готово свих крајева слабо цени и негује своје здравље, било због незнања и немаштине, било због нехата и укорењених заблуда. Та је појава јамачно и изазвала потребу да су управне власти у Србији сразмерно већ рано пошле напредном струјом у медицини истичући као задаћу лекарске науке и вештине не само лечење болесника, него и старање за одржавање и унапређење здравља у народу као темељ биотичке вредности његове”. Његове главне поруке У предговору српском издању „Књиге о здрављу”– објавила Српска књижевна задруга 1896, професор Јовановић као преводилац каже: „Ако је икоме у свету потребна поука о чувању и неговању здравља –потребна је баш српском народу. Он је додуше, бистар и разборит, те у многоме зрело суди, али је зачудо баш у питањима о животу и здрављу некако безазлен и неук – штавише лаковеран, неразложан, па стога и назадан“. Ове речи нај69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

боље казују колике су биле потребе за развијањем здравствене свести у народу, да он схвати „да је здравље срећа и снага а болест најамник болести”. О породици др Батут каже: „Младим лекарским генерацијама остављам у аманет да породицу, као прву социјалну јединицу, као живу ћелију друштвеног тела, чувају и бране од сваке ноксе и инфекције. У њој се развијају снага и дух, напредак и назадак народа. Она је школа и добра и зла, она је чврст или трошан стуб државе. Нека нам је она прва брига у социјалном раду”. (Изречено у Загребу 1928. приликом промоције за почасног доктора). „Нема пардона” Подне је и време да професор руча. Шаљиво и са смешком младом новинару кажe: „Нема пардона”. Био је то крај посете иза које је остао напис у „Правди” благодарећи којем и данас, 76 година после, понешто сазнајемо. Врата су се тихо затворила, новинар је већ у Јовановој, а професор руча. Знатижеља својствена новинарском занату и благонаклоност професора упркос болести, учиниле су да се напише једна лепа и поучна прича. Стари професор је имао узоре, а други имали њега за узор - само је требало такве следити! „Некад кад неки биограф буде потоњим лекарским нараштајима ради угледа описао у каква времена, међу каквим људима, у каквим приликама, са каквим могућностима, шта је све учинио и колико дао др Батут, тек ће се онда моћи видети величина целокупног његовог дела” - из поговора књиге „Препорођај”, 1920. Говорећи о др Љубомиру Радивојевићу, великом српском добротвору, проф. Милан Јовановић Батут је рекао: „Мало нас је па су нам и снаге мале. Зато их ваља чувати и разумно употребити. Сваки од нас дужан је да, поред бриге о себи и својима, један део своје снаге посвети народу. То је управо враћање зајма. Па ипак је мало тако савесних дужника према народу. Да додамо да баш проф. др Милан Јовановић Батут, који тако лепо говори о свом колеги, заузима код нас видно место у том погледу. Отуда се о њему и даље пише. 70

Језик лекара као језик књижевника

Чувари српског језика у медицини Припремила: др Славица Жижић Борјановић

Др Владан Ђорђевић

итање чувања српског језика у медицини и данас је веома актуелно. Зна се да је у новијој историји српски језик пре Првог светског рата трпео утицај

немачког језика, после њега француског, а после Другог светског рата руског. Данас српски језик трпи големи утицај енглеског језика. Зато је и данас све оно што је говорио др Батут о чувању матерњег језика актуелно. Медић каже: „Стране речи нису ушле у српски језик из народа. Стране речи увели су у српски језик наши учени људи. А имали смо ми и других научника као језикословца Ђуру Даничићa (1825–1882) као темељ науке о српском језику. Затим земљописца Јована Цвијића (1865– 1927), историчара Стојана Новаковића (1842–1955), природословца Јосифа Панчића (1814–1888), лекара Милана Јовановића Батута (1847–1940) и још много других, који своју науку никада нису супро-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

тстављали своме народном језику, него су је тим језиком тумачили и исказивали. Што немаш узми, али што имаш чувај. Твоје је. Књижевно дело, не тако давно, код нас процењивано је најпре по језику. Оно које није писано чистим народним језиком никако није могло проћи као иоле вредно уметничко дело! Отуда не чуди да су бројне наше лекаре који су писали називали књижевницима. Не заборавимо да су међу 12 оснивача Српске књижевне задруге (1892) била чак три лекара али и књижевника. И бројни други лекари били су књижевници. Да не заборавимо др Владана Ђорђевића (1844–1930), Батутовог друга из студентских дана у Бечу, нашег првог школованог хирурга и државника. Живећи и радећи у таквом окружењу није се чудити што је др Батут уз дар за писану реч и беседништво појам здравственог просветитеља који ни до данас није надмашен! Зато је било природно да је на радном столу у његовој соби стајала биста Вука Караџића. Оцену писања др Батута дао је и проф. др Андрија Штампар који каже: „Батутов начин писања био је ванредан и једва да му у свијету има премца међу популаризаторима”. Подсетимо и на схватања Вука Стефановића Караџића у вези са употребом страних речи: „Ја кажем да се треба трудити чистити језик од туђих ријечи. Чистити колко се може али што се не може не треба за оно мрзети на језик. Боље је узети туђу ријеч која је позната у народу, него ли наопако нову градити”. Српски народ је један од ретких у Европи који се може похвалити да је у средњем веку имао високоразвијену медицину на свом народном српском језику. У библиотеци манастира Хиландар пронађен је медицински спис који су приређивачи насловили као „Хиландарски медицински кодекс”. Овaј спис је живи споменик величине српског средњовековног лекарства али и величине и моћи српског језика да српским речима искаже сложену вештину и науку о чувању здравља и лечењу болести. Док је Европа вековима писала медицинске књиге на латинском језику, Срби су у раном средњем веку имали најбоља дела европске медицине на свом, српском језику.

Будимир Гајић, село Ивановци, Љиг

Осмех доброте и одважности

Први добровољни давалац крви на Балкану а на Солунском фронту 1916. Сто година касније на дан 14. јуна, Светски дан давалаца крви

во је већ прошло сто година (2016) од догађаја који је забележен у аналима Великог рата, Организацији Црвеног крста, Институту за трансфузију крви Србије, али и нашој историји. Није ретко да се неки догађаји запамте само делимично. Запамти се догађај, а не и његови актери и онда се то преноси на потомство као недовршена, недефинисана прича. Истраживања потврде историјске чињенице, али посвећени истраживач открије и јунаке приче. Последњих година у нашој средини више је таквих примера. Помоћ у ратовима 1912. до 1918. коју је упутила Русија помно је истражена у њеним државним архивама и нема места за неодређене исказе као што је до тада било: Русија је највише помогла. А колико, ко, када, како? Изостајали су одговори. Но, то се променило јер се истра-

жило. Књиге написане. Одговори дати. Употпуњена историја. За овај пут било је то истраживање историчарке Галине Игоревне Шевцове. Њена књига осванула је и на српском захваљујући доктору Јовану Качакију. Употпуњене су историјске чињенице. На сличан начин заокружена је и једна друга, такође хумана прича. Прича о појединцу, сељаку ратнику из села Ивановца код Љига који је у Великом рату учинио велико дело. Иако и сам два пута рањаван у балканским ратовима он се на Солунском фронту и првим борбеним редовима одважио да на позив санитетског мајора и искусног хирурга Николе Крстића иступи из врсте и први да крв за непознатог рањеног борца. Све му је било непознато. И чин давалаштва и начин и онај коме је крв неопходна за живот. Била је присутна воља за добро дело. Можда се сетио себе и своје невоље кад је искусио рањавање у претходном, Балканском рату у јуришу за слободу. Ко ће то знати. А несумњиво био је добар, хуман и одважан човек. О томе сведочи његово благородно и насмеше-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

но лице али и његови потомци. И они дају крв. Упорност истраживача докторке Милче Чанковић Кадијевић, трансфузиолога из Института за трансфузију крви Србије, уродила је плодом. Испричана је заокружена истинита прича, реферисана на више места, забележена у зборницима радова, два пута на семинару Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” који је организовао ваш репортер јер је ганула слушаоце до мере која тражи понављање и тако редом. А 3. 12. 2006. испред Општинске зграде Црвеног крста Љиг откривен је споменик ратнику и првом даваоцу крви на Балкану Будимиру Гајићу. Благодарећи томе имамо и данас после 100 година од акта давалаштва до тада незабележеног на Балкану и сећање на догађаје и споменик и присуство поносних потомака и ретко хуману причу! Прича о Будимиру Гајићу подсећа на ону каснију када српску пешадију, у истом Великом рату у јуришима борби за слободу и повратак у домовину Србију, није могла стићи ни француска коњица! Нису се освртали, часили, као ни ратник Будимир Гајић, већ давали све од себе и хрлили даље освајајући слободу, дајући крв за живот, али и своје животе. По сунчевитом дану како су знали да напишу некадашњи медицинари у Великом рату попут хирургa др Михаила Петровића окупили смо се поново у Љигу сада сто година после. Уприличен је дан сећања и поштовања на којем би им позавиделе и много веће средине. Кратко обраћање првака Црвеног крста Љиг, полагање цвећа на споменик Будимиру Гајићу, обраћање др Милче Чанковић Кадијевић које је било посебно емотивно и даље редом. На крају је прозборио и дечак Дача, ђак основац из Љига, о племенитом делу и хуманости давања крви. У томе је било не само симболике него и елемената завета. Јер како одавно наши историчари пишу и говоре о доброчинству и добрим делима других за нас Србија памти, не заборавља. Био је то својеврстан час наше историје. У малој а великој средини чим је изнедрила такве хумане људе попут Будимира Гајића нисмо ни могли очекивати другачије. 72

Дана 14. јуна цео свет одаје највећу захвалност и поштовање добровољним даваоцима крви. На тај дан 1868. године у Бечу у породици угледног доктора права и чувеног новинара Ландштајнера рођен је син јединац Карл. Касније чувени патолог и имунолог др Карл Ландштајнер је 1930. године добио највеће светско признање, Нобелову награду за медицину за своје епохално откриће крвних група. Тачније, др Ландштајнер је тада открио АБО, први крвно групни систем од више десетина колико их данас има. Објаснио је нама потомцима да је крвна група наша биолошка особина коју наслеђујемо од родитеља по одређеном правилу. Објаснио нам је да ова наша особина не може да буде боља или лошија, већ само чешћа или ређа. За сваког од нас је најбоља баш она коју имамо. У селу Ивановци у околини Љига, 1879. рођен је Будимир Гајић, угледни домаћин, отац шесторо деце, трговац ракијом и храбри борац у Великом рату. Он је на првој линији фронта у пољској болници а на позив великог хирурга др Николе Крстића дао унапред добром вољом 500 кубика крви за непознатог примаоца и отишао даље у борбу, одбијајући поштеду као понуђену награду. Посебно добри људи су окупљени у Црвеном крсту највише као волонтери са жељом да помогну сваком човеку. Године 1952. почела је изузетна сарадња Завода за трансфузију крви и Црвеног крста са жељом да плански организују добровољно давање крви по највишим принципима хуманости. Секретарица Црвеног крста из села Ивановци, дивна Нада Антонијевић окупила је своје комшије сељане и аутобусом их упутила у Београд 24. 12. 1952. године у Завод за трансфузију крви да добровољно дају крв. Било је њих 40 а међу њима две жене, два скоро голобрада младића од 19 година али и један седамдесетпетогодишњи крепки мушкарац Будимир Гајић, најпоноснији, са својим синовцем. Због својих позних година он тада није дао поново крв као на Солунском фронту али су наставили његови потомци. Деценијама је име првог добровољног даваоца крви било покривено прашином а само је дело спомињано. Данас већ давне 1994. у припреми свечаног обележавања 50 година постојања Завода за трансфузију крви ја сам читајући само пажљиво и детаљно старе извештаје скинула прашину и осветлила име човека целом свету, за понос и незаборав. Са највећим пијететом прим. др Милче Чанковић Кадијевић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Програм је настављен у сали основне школе где је приређен, мало је рећи леп, већ сјајан и од свег срца поклоњен и Љигу и гостима и публици и Гајићевим потомцима, програм. Започео је фолклорним наступом малишана, а кроз двочасовни програм ређали су се наступи све старијих играча. Приказујући стасавање, проток живота, његов смисао. Играјући животну радост. Било је ту и дама и младића у старинским грађанским оделима који нас вратише у прохујала и лепа времена. Програм је био испреплетен захвалношћу челника Црвеног крста, доделом признања за 35, 50, 75 али и 100 давања крви појединцима из љишке средине. Међу њима су били и лекари и челници општине, али и потомци Будимира Гајића. Сви су се исказали на истом хуманом делу. Нису сви могли бити присутни, али њихови гестови хуманости уверили су нас да ако је потребно опет и неодложно стижу и помажу. Гудачки оркестар Медикус, секције за уметност, културу и хуманост Српског лекарског друштва одсвирао је државне химне Србије али и Француске која је даривала Гајића орденом Легије части, неколико композиција везаних за период Великог рата. Гост оркестра Снежана Шипић, сопран, отпевала је Песму добровољних давалаца крви, а проф. универзитета Драгутин Богосављевић, виолиниста и већ годинама сарадник оркестра, неколико светски познатих композиција. После програма послужени смо на богатој и домаћинској трпези Удружења мештанки

Љига Вредне руке, које су нас дочекале и нудиле одевене у народне ношње овог краја. Истога дана у исто време у Београду Црвени крст Србије обележио је 14. јун, Светски дан давалаца крви, свечаношћу и уручивањем признања најбољим градовима и општинама у погледу давалаштва крви. Ми смо тада окупљени око споменика ратнику Будимиру Гајићу пред зградом Општинског одборa у Љигу држали час

историје. Били поносни и на наше претке, и средине које не заборављају своје хероје и на организацију Црвеног крста која бележи и слави подвиге појединаца који улазе у историју. Испратио нас је хук реке Љиг, свечана тишина мирне и домаћинске средине. И задовољна лица свих Љижана који срцем, мудрошћу и великом вољом достојно обележише херојско дело свог некадашњег суграђанина који је хуманим делом ушао у историју не само нашег народа. Не постоје мале средине кад у њима постоје велика хумана дела. И велики хумани људи. Будимир Гајић је хуманим делом учинио да Љиг буде прави центар свих овогодишњих збивања за давалаштво крви и окупио нас на часу историје. Његови претходници у Српскобугарском рату зауставише ратна дејства да би пропустили међународну хуманитарну помоћ противничкој војсци те остаде у међународној организацији Црвеног крста и данас записано: Будите хумани као што су били Срби у Српско-бугарском рату. Нешто слично слободно можемо и ми данас изговорити у вези с давалаштвом крви а по угледу на Будимира Гајића. И на њега као првог добровољног даваоца крви на Балкану бити поносни. Нарочито његов Љиг и Црвени крст Љига, али и Црвени крст Србије. Припремила: др Славица Жижић Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ojedini kritičari smatraju da poezija Maje Danilovića ima lekovita svojstva što je istaknuta novina koja je doprinela da postane akademik poezije. Danilović nam je otkrio da pojedini lekari, psihijatri i psiholozi, osim eksperimenata u lečenju sa poezijom, to rade i sa umetničkim slikama. Celokupnim pesničkim opusom autor traga za ravnotežom i ljubavnom igrom sa lekovitim smislom postojanja. Smeđe oči čitalaca poezije književnika Maje Danilovića postepeno će prerasti u oči plave. Kada čitate pesme ovog pesnika dugo razmišljate kako dijalog pesnika sa pesmom „proizvodi“ zbirke, troši papir i koriči knjige. Ponekad se čini da Danilovićeve pesme „ne stanuju“ između korica „od glagola biti“ niti u „Majo KAD ODRASTEM Daniloviću BIĆU PESMA“, za koju je nedavno u Italiji svečano primljen u Svetsku akademiju za poeziju, pod patronatom UNESKOa. Treba napomenuti da je ovogodišnja akademija, odnosno manifestacija pesnika sveta upriličena u okviru proslave Svetskog dana poezije i da je posvećena 400-godišnjici smrti Viljema Šekspira. Književnik M. Danilović jedini je pesnik sa Balkana, odnosno član Udruženja književnika Srbije, koji je ove godine postao počasni akademik. Svetska akaU okviru Svetskog kongresa anesteziologa 1988. godine u Kongresnom centru u Vašingtonu izlagala je slike sa više stotina učesnika iz celog sveta, kada je i dobila nagradu u vidu dvogodišnje pretplate na časopis „Anesthesiology“. Slike je izlagala i u Kini u dva navrata, prvi put u okviru sajamske izložbe slika i slikarstva, a potom 1988. i u galeriji Fakulteta lepih umetnosti u Pekingu, kada je bila gost žena slikarki iz Kine.

Lekovita poezija Podgledam pod krevet, pogledam papir – moja pesma. - Šta radiš dole, pesmo? - Skrivam se od nadobudnog tebe. I ne zovi me pesmom!

Majo Danilović

Stogovi sena, 1997 autor slike: prim. dr sc. med. Kosara Avramović

demija za poeziju okuplja 60 istaknutih pesnika iz celog sveta, među kojima ima i nekoliko nobelovaca (Vole Sojinka, Šejmus Hini, Derek Velkot), a pod pokroviteljstvom je organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i Ministarstva inostranih poslova Italije. Akademija ima svetski značaj i po tome što ima ulogu širenja i afirmacije poetske reči, očuvanja kulture i jezika

brojčano malih naroda. Danilovićeve pesme često napuštaju korice njegovih knjiga, lutaju i zalutaju u pojedine antologije poezije. Jedan književni kritičar je primetio da Danilovićeve pesme šapuću i remete tišinu, podsećajući da je Pasternak davno izrekao svoju misao o tišini, rekavši: „tišina to je nešto najlepše što sam ikad čuo“. Remećenje tišine i dijalog sa pesmom Danilović ukazuje da su sve važne i neophodne stvari – tu pored nas i treba ih uzeti, upisati, konzervirati, obojiti... „Sve što smo jednom videli, čuli, pročitali i saznali prati nas,“ kako bi Tesla rekao „u vidu svetlosnih čestica“. Danilović svoje poetske čestice vaspitno uvezuje u srpski jezik, zapravo maternji jezik od zvuka i boja. Kad je Danilovićeva poezija u pitanju iste te boje se mogu slušati, pogotovo kad autor sam nadahnuto kazuje svoje stihove. S druge strane, za Danilovića se ne može reći da je uobičajeni pesnički stvaralac. Vrlo često ga izdvajaju po tome što osmišljava kovanice pomoću kojih sebe pesnika vrlo često umanjuje da bi mu se pesma uvećala, zapravo oživela. Majo Danilović se druži sa pesmama. U razgovornom dijalogu on vrlo često u pesmi osvetli lik svetice, sanjarke koja sanja Belog anđela, sanja planetu u boji. Njegovi stihovi poniru prema jednostavnom, ali ne niže od toga. Daniloviću je svojstvena razgovornost sa pesmama, a one su ujedno junaci njegove knjige, čija mašta ne poznaje druge zakone osim svojih, u kojima se kriju svrha i smisao sopstvene maštovite poetske igre. Majo Danilović (1955) rođen u Gornjoj Lupljanici, Derventa, Republika Srpska. Književnik, politikolog, dizajner, član Udruženja književnika Srbije, glavni i odgovorni urednik Književnog Salona Poezije Stenka. Publikuje od 2008. Objavio je sedam samostalnih i dve zajedničke knjige pesama. Zastupljen u zbirkama, antologijama, almanasima, književnim časopisima više zemalja. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada. Živi u Beogradu. Marko M. Radoš

ZZDDRRAA VV S TS VT OV O - C-R N SA R BGIOJ R AA

Petnjica, 20. jul

Sastanak sa direktorima JZU

Kvaliteta bolničke njege majki i novorođenčadi

inistar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt sa saradnicima održao je u Petnjici redovni sastanak sa direktorima javnih zdravstvenih ustanova. Osnovne teme sastanka bile su analiza potrošnje, posebno u oblasti ljekova i propisivanja bolovanja i uspostavljanje kvalitetnijih mehanizama komunikacije u okviru zdravstvenog sistema.

Obilazak porodilišta KBC Podgorica

otpredsjednica Vlade Azra Jasavić i ministar zdravlja dr Budimir Šegrt 20. jula bili su u radnoj posjeti porodilištu KBC Podgorica. Cilj ove posjete je bio upoznavanje sa postignutim nivoom napretka i definisanja mjera za dodatno unapređenje uslova u ovoj oblasti. Na osnovu Izvještaja UNICEF-a o procjeni bezbjednosti i kvaliteta bolničke njege majki i novorođenčadi u Crnoj Gori, uočena su unapređenja i ostvareni napreci. Jasavićeva i Šegrt su tokom posjete istakli da kvalitet njege majki i novorođenčadi mora biti na višem nivou. Zadatak Vlade je da pomogne da se obezbijedi savremena oprema, zamijeni postojeća i stvore uslovi za edukaciju osoblja. - Kao potpredsjednica Vlade i majka koja je tri puta bila porodilja u Kliničkom centru, osjećam obavezu da se pozabavim ovom temom. Želim da dio svojih aktivnosti posvetim zdravlju i dobrobiti stanovništva, jer su zdravstvena prava značajan korpus ljudskih prava i sloboda, koja zaslužuju dodatnu pažnju Vlade - istakla je Jasavićeva. Ona je predstavila jasan plan aktivnosti koji slijedi poslije ovog sastanka i pokretanja ove teme. Sljedeći korak je radni sastanak sa rukovodiocima svih porodilišta u Crnoj Gori, međunarodnim organizacijama iz sistema UN u Crnoj Gori i NVO sektorom koji se bave ovom temom. Jasavićeva će lično predvoditi

organizaciju donatorske večere, čiji je cilj prikupljanje sredstava koja će biti iskorištena za podizanje nivoa kvaliteta bolničke njege porodilja i novorođenčadi. - Da bi bili zadovoljni pacijenti moraju biti zadovoljni i zaposleni u zdravstvenom sistemu. To je drugi dio naših obaveza koji potpada pod redovne aktivnosti u Vladi i optimista sam - poručila je podpredsjednica Vlade. Jasavićeva i Šegrt su saglasni da je evidentan napredak u odnosu na 2011. godinu u segmentu njege majki i novorođenčadi, ali smatraju da postojeće stanje može biti unaprjeđeno.

U organizaciji Ministarstva zdravlja i UNICEF-a održana je konferencija za novinare povodom promocije Vodiča za savjetodavni rad s porodicom novorođenčeta sa smetnjama u razvoju u zdravstvenim ustanovama. Na konferenciji za novinare govorili su ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt, šef Predstavništva UNICEF-a Bendžamin Perks i jedna od autorki Vodiča dr Danojla Dakić.

Sastanak, kojem su prisustvovali direktori svih opštih i specijalnih bolnica, domova zdravlja, Kliničkog centra, ZU Apoteke Crne Gore “Montefarm”, kao i predstavnik Fonda za zdravstveno osiguranje, kroz interaktivno učešće svih rukovodilaca, obuhvatio je teme koje suštinski utiču na unaprjeđenje kvaliteta zdravstvene zaštite. Ministar Šegrt je naveo da je analiza potrošnje ljekova za prvih šest mjeseci 2016. godine pokazala da je u pojedinim zdravstvenim ustanovama uvećana potrošnja u odnosu na isti period prethodne godine, uz napomenu da prvi kvartal 2015. godine nije uporediva osnovica, budući da je u tom periodu bila opšta nestašica ljekova, pa je i potrošnja samim tim bila manja. U istom periodu ostvarena je ušteda u oblasti privremene spriječenosti za rad, za 7,29% u odnosu na prvih šest mjeseci 2015. godine. U cilju racionalizacije potrošnje, rukovodioci zdravstvenih ustanova, kako je kazao ministar Šegrt, moraju mnogo odgovornije da organizuju, prate i kontrolišu rad u svim segmentima sistema. Ukoliko analize pokažu neracionalnu i neopravdanu potrošnju u bilo kom segmentu, ministar Šegrt je poručio da će menadžeri tih zdravstevnih ustanova, zbog nepreduzimanja odgovarajućih zakonskih mjera i primjene sankcija prema ljekarima koji budu neopravdano propisivali ljekove i bolovanja, morati da snose ličnu i profesionalnu odgovornost. Ministar Šegrt, sa saradnicima i učesnicima sastanka, obišao je zdravstvenu stanicu u Petnjici i razgovarao sa zaposlenima i pacijentima o kvalitetu pružanja zdravstvene zaštite na ovom području. Takođe je razgovarao i sa predsjednikom opštine Petnjica Samirom Agovićem i predstavnicima lokalne samouprave o najvažnijim pitanjima koja se tiču podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite stanovnika sa ovog područja. M.C.

ZD ZR DARVAS V TV SO T V- O C R-N SA RGBOI RJ A

Apoteke Crne Gore “Montefarm”

Prijave neželjenih dejstava ljekova Tokom ljetnje turističke sezone

Prevencija i suzbijanje upotrebe droga

spješnom realizacijom Projekta “Povezivanje informacionih sistema CALIMS i MONTEFARM Elektronska prijava neželjenog dejstva lijeka”, farmaceuti iz zdravstvene ustanove Apoteke Crne Gore “Montefarm” od 1.7.2016. imaju mogućnost da svaku sumnju na neželjeno dejstvo lijeka prijave direktno. U projektu su pored Agencije za ljekove i medicinska sredstva Crne Gore (CALIMS) i zdravstvene ustanove Apoteke Crne Gore “Montefarm” učestvovali i Fond za zdravstveno osiguranje, u kojem se nalazi integralni informacioni sistem zdravstva (IISZ) i partnerska firma, koja je bila angažovana na kreiranju rješenja i njegovoj implementaciji u postojeći informacioni sistem, koji koriste farmaceuti u apotekama “Montefarm”. Prije zvaničnog puštanja u rad elektronske prijave neželjenog dejstva lijeka, sprovedena je u organizaciji CALIMS-a obuka farmaceuta - budućih korisnika nove forme za prijavu neželjenog dejstva lijeka. Svi polaznici obuke su, uz pomoć zaposlenih u Odjeljenju za farmakovigilancu CALIMS-a, uspješno testirali novu formu za prijavljivanje neželjenih dejstava ljekova i pokazali 76

izuzetno interesovanje i spremnost da je u budućnosti koriste. “Montefarm” je zdravstvena ustanova koja okuplja najveći broj farmaceuta, koji su zbog direktnog kontakta sa pacijentom vrlo značajan izvor informacija o bezbjednosti primjene ljekova u Crnoj Gori. Rezultati posljednjeg izvještaja o rezultatima prijavljivanja neželjenih dejstava ljekova u 2015. godini, ukazuju na statistički značajan porast učešća farmaceuta u ovom procesu. Dosadašnje iskustvo sa prijavljivanjem neželjenih dejstava od strane ljekara, kroz informacioni sistem domova zdravlja i opštih bolnica, potvrđuje da ovaj način prijavljivanja predstavlja najbrži i najsigurniji način prijavljivanja neželjenih dejstava. Sve prijave neželjenih dejstava ljekova koje dobije od svih zdravstvenih radnika, u skladu sa zakonskom obavezom praćenja bezbjednosti ljekova u prometu i detekcije svake promjene u odnosu koristi i rizika njihove primjene, CALIMS stručno procjenjuje, analizira i prosljeđuje u bazu podataka Svjetske zdravstvene organizacije.

inistarstvo zdravlja je 12. jula bilo domaćin regionalnog seminara na temu Prevencija i suzbijanje upotrebe droga tokom ljetnje turističke sezone (smanjenje ponude i smanjenje potražnje), koji je organizovan u saradnji sa Evropskom komisijom. Cilj seminara je bio razmjena iskustava država regiona i članica Evropske unije na temu nadzora nad upotrebom droga i novih psihoaktivnih supstanci tokom ljetnje turističke sezone. Svoja iskustva na ovu temu predstavile su delegacije Republike Srbije, Albanije, Makedonije, Turske, Crne Gore i Federacije Bosne i Hercegovine. Predavači su bili eksperti iz država članica Evropske unije: Belgije, Italije, Hrvatske i Slovenije. Domaći učesnici bili su predstavnici zdravstvenog sistema, službi za psihijatriju i hitnu medicinsku pomoć, Ministarstva unutrašnjih poslova - Uprave policije, Ministarstva pravde, Uprave carina, kao i predstavnici civilnog sektora. Predavači su razmatrali teme o izazovima i načinima organizacije i saradnje između različitih instistucija, kao i između javnog i civilnog sektora u državama Evropske unije, a koje imaju za cilj nadzor i smanjenje konzumiranja droga tokom masovnih manifestacija koje ljeti okupljaju veliki broj mladih ljudi. Iznijet je i podatak da je tokom posljednje decenije došlo do naglog porasta broja novih droga koje su se pojavile na globalnom ilegalnom tržištu. Samo u 2015. godini 98 novih psihoaktivnh supstanci je po prvi put detektovano kroz sistem ranog upozorenja na nove psihoaktivne supstance, dosegnuvši tako broj od 560 novih supstanci koje su pod nadzorom Agencije za droge EU. Regionalni seminar je ekspertski i tehnički podržala Evropska komisija, Direktorat za susjedstvo i pregovore o proširenju TAIEX – jedinica za pravdu i unutrašnje poslove.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Ubli u Kučima,10. jul

Paraglajding klub “Orao”

Rekonstruisana zdravstvena stanica

Akcije Zavoda za transfuziju krvi Institut za javno zdravlje

Skrining raka debelog crijeva Ministar zdravlja prof. dr Budimir Šegrt otvorio je rekonstruisani objekat zdravstvene stanice “Prof. dr Obren Milačić”, Ubli u Kučima. Objekat je rekonstruisan i savremeno opremljen zahvaljujući saradnji Doma zdravlja Podgorica i Fonda za razvoj Kuča – “Marko Miljanov”, koji su kroz donacije prikupili potrebna sredstva i organizovali izvođenje radova. Svečanom otvaranju prisustvovao je i gradonačelnik Podgorice Slavoljub Stijepović, direktor Doma zdravlja Podgorica doc. dr Nebojša Kavarić, kao i predstavnici Fonda za razvoj Kuča i mještani. Ministar Šegrt je kazao da otvaranje ovakvih zdravstvenih objekata za lokalnu zajednicu znači sigurniji i kvalitetniji život njihovih stanovnika.

Institut za javno zdravlje organizovao je 8. jula konferenciju za novinare povodom prezentacije rezultata treće godine sprovođenja skrininga raka debelog crijeva. Novinarima su se obratiti: prim. dr sc. med. Đurđica Ostojić, koordinatorka skrininga u Institutu za javno zdravlje, dr Olivera Sekulić, gastroenterolog, nacionalna koordinatorka programa skrininga raka debelog crijeva, i dr Tanja Pješčić, izabrani doktor za odrasle, koordinatorka skrininga u Domu zdravlja Nikšić.

Međunarodna saradnja

Donacija iz Japana

Petrovac, Bar i Ulcinj

Ministar Šegrt u posjeti

Ministar zdravlja, prof. dr Budimir Šegrt posjetio je zdravstvene ustanove u Petrovcu, Baru i Ulcinju. Tom prilikom obišao je zdravstvenu stanicu Petrovac, Opštu bolnicu Bar, Dom zdravlja Bar sa zdravstvenim stanicama Sutomore i Ostros, kao i Dom zdravlja Ulcinj i Zdravstvenu stanicu “Vladimir”. Tokom obilaska ministar Šegrt je razgovarao sa pacijentima, zdravstvenim radnicima i menadžmentom zdravstvenih ustanova.

Paraglajding klub “Orao” iz Podgorice organizovao je akciju dobrovoljnog davanja krvi u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi. U akciji je učestvovalo oko 10 davalaca krvi. Društvo dobrovoljnih davalaca krvi Danilovgrad organizovalo je akciju dobrovoljnog davanja krvi u prostorijama ambulante Doma zdravlja Danilovgrad u Lazinama. U akciji je učestvovalo oko 30 davalaca krvi. Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi “Kombinat aluminijuma Podgorica” organizovalo je akciju dobrovoljnog davanja krvi u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi u Podgorici. U akciji je učestvovalo oko 20 davalaca. Zaposleni u “Sava Montenegro” AD organizovali su akciju dobrovoljnog davanja krvi u prostorijama Zavoda za transfuziju krvi u Podgorici. U akciji je učestvovalo više od 25 davalaca. Članovi podgoričkog odbora Socijalističke narodne partije iz Tološa danas su organizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi u Zavodu za transfuziju krvi u Podgorici. U akciji je učestvovalo oko 10 davalaca.

Promocija knjige

Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), kroz Projekat unaprjeđenja zdravstvene opreme opštih bolnica, a u okviru sporazuma o tehničkoj saradnji, donirala je Kliničkom centru Crne Gore i opštim bolnicama u Nikšiću i Kotoru savremenu medicinsku opremu, u vrijednosti 500 hiljada evra. Uspješna saradnja japanske vlade, kroz angažman agencije za međunarodnu saradnju (JICA) sa Vladom Crne Gore, datira još od 2007. godine, kada je i sprovedena studija na temu Projekat unaprjeđenja zdravstvene opreme opštih bolnica, na osnovu Sporazuma o tehničkoj saradnji između dvije zemlje. Opremanje zdravstvenih ustanova, ne samo kroz ovakve donacije, već i kroz druga ulaganja, ima za cilj da se modernizuju i osavremene zdravstvene usluge i unaprijedi zdravstvena zaštita građana, što predstavlja strateško opredjeljenje Ministarstva zdravlja.

Durmitorski ljekari

Povodom manifestacije Dani planinskog cvijeća, koju tradicionalno već 26 godina organizuje opština Žabljak, organizovana je 15. jula promocija knjige Stazom Hipokrata - durmitorski ljekari od strane Udruženja Durmitoraca iz Beograda. Ovo izdanje je podsjećanje na ljekare koji su svojim radom ostavili dubok trag u durmitorskom kraju. Knjiga Durmitorski ljekari je djelo trojice autora, dr Tomislava Tomića, dr Miodraga Blagojevića i dr Radmila Bojovića. 77

Preuzeto iz:

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

om zdravlja Podgorica organizator je edukativnog stručnog skupa na temu Poremećaji disanja u spavanju - sleep apnea, koji je održan 29. juna u Hotelu Nikić. O ovom poremećaju, prevenciji i liječenju, govorili su pomoćnik direktora Doma zdravlja Podgorica dr Milovan Jovanović i dr Gordana Reljić, direktorica Specijalne bolnice za plućne bolesti Dr Jovan Bulajić - Brezovik, a održano je i nekoliko prezentacija na ovu temu od strane dr Siniše Rabrenovića, dr Aleksandra Radovića i dr Tamare Mašković. Dr Milovan Jovanović, otvarajući skup, kazao je da bez zdravog spavanja nema zdravog života. Po međunarodnoj klasifikaciji postoji 88 registrovanih poremećaja u toku spavanja, a najvažniji i najviše ispitani je sleep apnea. Budući da po statistici razvijenih zemalja između pet i deset posto populacije ima sleep apneu, dok preko 60 posto stanovništva ima neki od poremećaja u toku spavanja, pretpostavlja se da u Crnoj Gori oko 30 hiljada osoba ima sleep apneu u blažoj ili težoj formi, što je alarm da treba nešto da se preduzme po ovom pitanju. Zbog svega ovoga, sleep apneu treba uvrstiti u preventivnu granu medicine jer je bolje da se taj poremećaj liječi, nego posljedice koje on može da izazove. Dom zdravlja Podgorica je, prepoznajući značaj ovog zdravstvenog problema, u sklopu Medicine rada oformio stručni tim koji će pružati pomoć osobama koje pate od sleep apnee. Na skupu, koji je pratilo više desetina učesnika, o ovom poremećaju govorila je i dr Gordana Reljić, direktorica Specijalne bolnice Brezovik, u sklopu koje je 2013. godine otvoren Centar za medicinu spavanja. Pojasnila je da je sleep apnea bolest koja ima određena dejstva i češća je kod muškaraca nego kod žena. Riječ je o populaciji od 30 do 60 godina života i često je vezana za osobe koje rade poslove sa povećanim rizikom, kao što su vozači i piloti. Očekuje se da će Evropska unija tražiti od Crne Gore da se uvede test za ovu grupaciju, jer u svim zemljama EU ovi testovi postoje kao zakonska regulativa i bez njih se ne može dobiti dozvola za rad. Mi smo u maju 2013. godine samoinicijalno počeli da se bavimo ovim prijedlogom. Oni koji pate od sleep apnee pospani su tokom dana, zamorni, slabo pamte i imaju jutarnje glavobolje i vrtoglavice. Nakon svih laboratorijskih - kardioloških, pulmoloških i neuroloških obrada, 78

Poremećaji disanja u spavanju - sleep apnea

slijedi upitnik koji popunjava pacijent i daje saglasnost za dalje testiranje ili liječenje. Polisomnografija je najmoderniji aparat, a ima ga bolnica Brezovik, registruje EG funkcije, EKG, krvni pritisak, puls, rad disanja i registruje protok vazduha kroz respiratorne puteve. Sa ovim parametrima znamo šta se pacijentu događa u toku noći. Nakon ovih provjera pacijenta se od 23h do 6h smješta na aparat, a monitor dalje sve registruje. Potvrđenu dijagnozu poremećaja spavanja ima 90 posto pacijenata, a od njih je 54 posto sa sleep apneom. Jako je važan individualni pristup. Najčešći uzročnici su: gojaznost, anomalije gornjih disajnih puteva, a konzumacija sedativa, alkohola i nikotina remeti normalnu moždanu funkciju i javlja se slip apnea. Takođe, 20 posto saobraćajnih nesreća je posljedica sleep apnee. Terapija slip apnee je individualna, podrazumijeva aparate u vidu maske koja zahvata predio nosa ili usta ili i nosa i usta. Aparati omogućavaju dovoljan unos kiseonika u disajne puteve. Dr Siniša Rabrenović je pojasnio da je medicina sna u velikoj ekspanziji, kao najmlađa je grana medicine. Sleep apnea je u prevodu prestanak disanja i

traje duže od 10 sekundi, a sa više od pet apnoičnih kriza u toku jednog sata spavanja. Hipoapnea je redukcija ventilacije, minimum 50 posto sa padom arterijske saturacije i kiseonikom za četri ili više posto. Hipoapnea je važna za postavljenje dijagnoze, odnosno težine stepena opstruktivne sleep apnee. Opstruktivna sleep apnea je posljedica parcijalne ili totalne okluzije gornjih disajnih puteva. Kod nje je jako važno da postoji respiratorni pokret, dok sama ventilacija ne postoji. Centralna sleep apnea je prekid centralnog nadražaja na respiratorne mišiće, nema ventilacije i nema respiratornih pokreta. Mješovita sleep apnea obično počinje kao centralna sleep apnea, da bi se nastavila kao opstruktivna. U pulmologiji je hrkanje glasni signal tihog ubice, odnosno opstruktivne sleep apnee. Simptomi su: prekid disanja u toku sna, česta buđenja, nemogućnost postizanja stadijuma dubokog sna, hronično neadekvatan san, buđenje sa osjećajem umora i pospanosti, bez obzira na to koliko je osoba spavala. Oko 45 posto svjetske populacije ima neki poremećaj spavanja, a 100 miliona ljudi pati od sleep alpnee, dok više od polovine nema postavljenu dijagnozu.

Broj 87, godina VIII, jul 2016.

Faktori rizika su najčešće starost od više od 30 godina, gojaznost, obim vrata veći od 44 cm, opstruktivna apnea u porodici, usko ždrijelo, veliki krajnici, mala brada, anomalije gornje i donje vilice i nepca, velika resica, upotreba alkohola, sedativa i pušenje. Simptomi su glasno – uznemirujuće hrkanje, gušenje i hvatanje vazduha u toku spavanja, pretjerana pospanost u toku dana, lako zamaranje, pad koncentracije, problemi pri učenju i pamćenju, jutarnje glavobolje, promjene raspoloženja, često mokrenje u toku noći i suvo grlo nakon buđenja. Posljedice su: povišen krvni pritisak, bolesti srca, moždani udar, plućna hipertenzija, ateroskleroza, tromboza, dijabetes melitus, impotencija, rizik od saobraćajnih nezgoda, rizik od povreda na radu i slabije učenje koncentracija. Dr Aleksandar Radović je govorio o dijagnozi, istakavši da se svi skrininzi zasnivaju na anamnezi, a anamneza je jutarnja glavobolja, zamor, psihički problem bez poznatog uzroka i noćno buđenje. Klinički pregled može obuhvatiti klasični internistički pregled, pri čemu treba obratiti pažnju na obim vrata koji je kod žena preko 40 cm, a kod muškaraca preko 42 cm. Ukoliko je AHI indeks preko 30, može se plasirati kanila koja omogućava disanje preko noći, a preko dana adekvatnu fonaciju. Kod central-

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

ne apnee koristimo savremeni uređaj nalik na pesmejker, a kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom se koristi papa aparat. Cilj kratkoročnog liječenja je da se obezbijedi protok vazduha pomoću aparata, kvalitetan san i ublaži dnevne simptome. Dugoročni ciljevi su smanjenje mortaliteta i morbiditeta, smanjenje nastanka posljedica, poboljšanje kvaliteta života i smanjenje troškova liječenja. Dr Tamara Mašković je govorila o skriningu i pojasnila da pacijenti koji su prepoznati kao rizični dobijaju kod izabranog ljekara dva tipa upitnika, EPWORTH sleep nesscale i STOP BANG. Treba voditi računa o faktorima rizika i tada ljekar odlučuje da li daje uput za limitiranu polisomnografiju ili ne. Ukoliko su rezultati pozitivni, tada ljekar upućuje dalje pacijenta, a ukoliko nijesu, a pacijent ima rezistentnu hipertenziju, teške poremećaje ritma, anginu pektoris ili prethodni infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult, ljekar će ga takođe uputiti na limitiranu polisomnografiju, koja mjeri oralni i nazalni protok vazduha, saturaciju kiseonikom, hrkanje, pokrete grudnog koša i abdomena, položaj tijela i AHI indeks. Ukoliko su rezultati limitirane polisomnografije vrijednosti od 0 do 5, tada je nalaz negativan, a ako je AHI indeks od 0 do 15 treba uputiti pacijenta na dodatnu

dijagnostiku – na punu polisomnografiju, koja se radi u Brezoviku. Ako je AHI indeks od 15 do 30, pacijente treba uputiti da koriste CPAP ili BiLevel aparat ako imaju popratnu bolest pluća ili neurološka oboljenja. Program za praćenje pacijenta je ENCORE PRO. U aparatu koji pacijenti koriste nalazi se SD kartica koja prati pacijenta u toku noći dok koristi aparat, bitno je da se aparat u toku noći koristi najmanje četri sata. U prva tri mjeseca idu kontrole SD kartice na mjesec dana, sljedeće tri kontrole idu na tri mjeseca, a kasnije na šest mjeseci i po potrebi pacijenta. Poruka sa skupa je da su poremećaji disanja u spavanju veoma česti i mogu da izazovu mnoge zdravstvene probleme, tako da se moraju na adekvatan način prevenirati i liječiti. Dragan Novčić

GODINA VII BROJ 70. AVGUST 2016.

N M K

a udruženost različitih metaboličkih poremećaja ukazano je dvadesetih godina dvadesetog vijeka. Švedski doktor Kylin je 1921. godine ukazao na udruženost hipertenzije i dijabetesa, a godinu dana kasnije i gihta. Grupisanje ovih poremećaja nazvao je sindrom hipertenzije – hiperglikemije – hiperuricemije. Doktor Jean Vague iz Marselja je 1947. objavio interesantno zapažanje da je abdominalna gojaznost povezana sa pojavom dijabetesa, ateroskleroze, gihta i mokraćnih kamenaca. Francuz Camus je 1966. godine upotrijebio naziv metabolički trisindrom. Upozorio je da je, kod osoba sa dijabetesom, hiperlipidemijom i gihtom značajno veća mogućnost pojave bolesti krvnih sudova. Intenzivnije o tome se govori od 1988. godine, kada Gerald Reaven opisuje „sindrom X”. Još uvijek ne postoji usaglašenost oko naziva ovog sindroma, ali svi su saglasni da je metabolički sindrom udružen sa rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti (KVB). U Evropi se koristi naziv metabolički sindrom ili plurimetabolički sindrom, ali i nazivi „mrtvački kvartet”, „sindrom vesternizacije” i „Ravenov sindrom”. Amerikanci za ovaj sindrom koriste naziv sindrom X ili sindrom insulinske rezistencije. Definicija Danas je u upotrebi nekoliko definicija metaboličkog sindroma. Kako su u istraživanjima korišćene različite definicije za metabolički sindrom, teško je porediti prevalenciju i posljedice ovog sindroma među pojedinim zemljama. Svjetska zdravstvena organizacija je predložila definiciju metaboličkog sindroma 1998. godine na osnovu osam dotadašnjih studija o tom sindromu. Radna grupa, koja je usaglasila definiciju, istakla je da je ona samo okvirna i pozvala naučnike i doktore na daljnju raspravu i poboljšanje predložene definicije. Prema toj definiciji, pored insulinske rezistencije, osoba treba da ispunjava još dva od navedenih uslova: postojanje hipertenzije, povišen nivo triglicerida, smanjen

Univerzitet u Banjaluci Medicinski fakultet Banjaluka

Iz doktorske disertacije - Verice Petrović Banjaluka, april 2016.

Tema: Karakteristike metaboličkog sindroma kod odraslog stanovništva registrovanog u JZU „Dom zdravlja” u Banjaluci

nivo HDL holesterola, gojaznost određenu indeksom tjelesne mase ili omjerom obima struka i kukova i mikroalbuminuriju. Definicija Nacionalnog obrazovnog programa o holesterolu – Treći panel o liječenju odraslih (engl. National Cholesterol Education Program – Third Adult Treatment Panel, NCEP ATP III) nastala je 2001. i jedna je od najčešće korišćenih definicija. Američko društvo za srce (engl. The American Heart Association – AHA) i Institut za srce, pluća i krv (engl. The National Heart, Lung, and Blood Institute – NHLBI) su 2005. godine radili na reviziji NCEP ATP III definicije i nazvali je NHLBI AHA definicija. Međunarodno udruženje za dijabetes (engl. The International Diabetes Federation – IDF) je 2005. godine dalo svoju definiciju metaboličkog sindroma. Prema ovim pre-

porukama, za postavljanje dijagnoze MS-a neophodno je postojanje gojaznosti centralnog tipa (za stanovnike Evrope obim struka kod muškaraca ≥ 94 cm, a kod žena ≥ 80 cm) i prisutna bar još dva od navedenih faktora: krvni pritisak ≥ 130/85 mmHg ili ranije dijagnostikovana arterijska hipertenzija (korišćenje antihipertenzivne terapije); trigliceridi ≥ 1,7 mmol/l ili već liječena hipertrigliceridinemija; HDL holesterol < 1,03 mmol/l kod muškaraca, a < 1,29 mmol/l kod žena ili već tretiran ovaj lipidni poremećaj; jutarnja glikemija na tašte ≥ 5,6 mmol/l ili prethodno dijagnostikovan dijabetes tip 2. U pokušaju da usaglase kriterijume, nekoliko velikih organizacija je održalo sastanak i dalo zajedničko privremeno saopštenje (engl. A joint interim statement – JIS). Dogovoreno je da ne bi trebalo da postoji obavezna komponenta, ali da se obim struka ipak može koristiti kao preliminarna skrining alatka. Prema JIS kriterijumima, ukoliko osoba ima tri od pet pozitivnih komponenti smatra se da ima MS. Povezanost metaboličkog sindroma sa kardiovaskularnim bolestima i dijabetesom Kardiovaskularne bolesti, pogotovo koronarna bolest srca (KBS), su vodeći uzrok smrtnosti u svijetu. Prema podacima SZO uzrok su smrti 17,3 miliona ljudi u svijetu godišnje. Podjednako pogađaju žene i muškarce. U odnosu na sve uzroke smrti prije 75. godine života u Evropi, na KVB otpada 42% smrti kod žena, a 38% kod muškaraca.

N M K

Komisija za ocjenu i odbranu urađene doktorske teze mr sc. med. Verice Petrović 1. Dr Snježana Popović Pejičić, redovni profesor, uža naučna oblast interna medicina, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, predsjednik; 2. Dr Gordana Tešanović, redovni profesor, uža naučna oblast porodična medicina, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, član; 3. Dr Maja Račić, vanredni profesor, uža naučna oblast porodična medicina, Medicinski fakultet Foča Univerziteta u Istočnom Sarajevu, član.

Metabolički sindrom je skup kardiometaboličkih abnormalnosti koje predstavljaju rizik za nastanak DM tip 2, koronarne bolesti srca i drugih kardiovaskularnih bolesti. Već pomenuta grčka studija je pokazala da je prevalencija KVB-a značajno veća među stanovništvom sa MS-om. U ispitivanoj odrasloj grčkoj populaciji, KVB su zastupljene sa 11,4%, a kod osoba sa MS-om, u zavisnosti od korišćene definicije (JIS, IDF, NCEP, AHA/NHLBI) sa 17,6%, 18,3%, 23,3%, 22,6%. Maksimović i saradnici su pratili 644 pacijenta koji su imali verifikovanu bolest karotidne arterije. MS kod ovih pacijenata procjenjivan je sa dvije definicije: NHNLBI/AHA i IDF. Prevalencija MS-a je bila visoka, nezavisno od korišćene definicije. Indija ima viši nivo rizika od koronarne arterijske bolesti (KAB) u odnosu na druge etničke zajednice. Studija koja se bavila analizom učestalosti MS-a i njegovih kom-

ponenti kod mlađih Indijaca do 40 godina starosti sa KAB-om, pokazala je da je prevalencija MS-a u ovoj grupi visoka i iznosi 26,8% prema IDF definiciji. Faktori rizika za KVB i DM tip 2 se javljaju češće zajedno, u grupi, nego pojedinačno. MS predstavlja skup faktora rizika za KVB i DM tip 2. Povezan je s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i DM tip 2. Može se reći da je MS premorbidno stanje, prije nego klinička dijagnoza. Zagovarano je da MS služi kao jednostavna klinička alatka za predviđanje pojave DM tip 2 i KVB-a. To bi bio osnov za razumijevanje bar dijela patofiziološke veze između metaboličkog rizika i razvoja DM tip 2 i KVB-a u budućnosti. Na tu povezanost ukazuje i istraživanje provedeno među oboljelim od dijabetesa melitusa tip 2 u Nigeriji, gdje je upotrebom JIS definicije potvrđena veoma visoka prevalen-

cija MS-a od 86%. Američka petogodišnja studija presjeka na 4457 američkih Indijanaca, 18 do 88 godina života, koristila je ATP III definiciju i utvrdila prevalenciju MS-a od 49,8%. Pokazalo se da je u grupi ispitanika koji imaju dijabetes prevalencija MS-a bila 86,6%, a u grupi bez dijabetesa prevalencija MS-a je bila značajno manja i iznosila je 42,2%. Italijanska studija, rađena na 2051 ispitaniku, pratila je prevalenciju MS-a, KV rizika za nastanak KV bolesti i smrti, pojavu DM-a, pojavu hipertenzije na poslu i van posla i razvoj hipertrofije lijeve komore. Za određivanje MS-a korišćene su tri definicije: ATP III, IDF i AHA. Prva mjerenja su provedena u periodu od 1990. do 1992. Ponovna mjerenja su vršena nakon 10 godina i tada su prikupljene informacije o pojavi KV bolesti i smrti. Pojava MS-a bila je znatno veća kada se koristi AHA i IDF definicija nego ATP III definicija. Hipertrofija lijeve komore bila je češća kod osoba sa MS-om, nego bez MS-a. Fatalni i nefatalni KV rizik bio je izrazito veći kod osoba sa MS-om u odnosu na one bez MS-a, bez obzira na definiciju. Isti je slučaj i sa pojavom DM tip 2. Činjenica je da je prevalencija MS-a visoka kod osoba sa DM tip 2 kod oba pola i raste sa godinama. Ova grupa pacijenata ima potencijalno visok kardiovaskularni rizik. Modifikacija faktora rizika za MS trebalo bi da bude u osnovi liječenja DM tip 2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA: 1. Utvrditi učestalost metaboličkog sindroma kod odraslog stanovništva Banjaluke registrovanog u JZU Dom zdravlja u Banjaluci. 2. Utvrditi uticaj demografskih karakteristika i socioekonomskog statusa (pol, dob, bračni status, broj članova porodice, stepen obrazovanja, radni status, kategorija zanimanja, migracije, materijalno stanje domaćinstva i mjesečni prihodi domaćinstva) na po-

N M K

javu metaboličkog sindroma kod ispitanika. 3. Utvrditi uticaj životnog stila (navike u ishrani, fizička aktivnost, pušenje cigareta, upotreba alkohola) na pojavu metaboličkog sindroma kod ispitanika. 4. Utvrditi povezanost visokog rizika za nastanak fatalnih kardiovaskularnih događaja u narednih 10 godina sa metaboličkim sindromom. 5. Utvrditi povezanost metaboličkog sindroma sa biohemijskim markerima upale (CRP, fibrinogen, acidum uricum) u ispitivanoj grupi. 6. Utvrditi povezanost depresije i anksioznosti sa metaboličkim sindromom u u ispitivanoj grupi. ISPITANICI I METODE RADA Podatke za ovu studiju prikupili su doktori porodične medicine zaposleni u JZU Dom zdravlja u Banjaluci. Mreža ambulanti porodične medicine pokriva cijelo područje grada Banjaluke. Istraživanje je rađeno na 26 lokaliteta, a bila su uključena 103 tima porodične medicine. Istraživanjem su obuhvaćene odrasle osobe registrovane kod timova porodične medicine u JZU Dom zdravlja Banjaluka, oba pola, dobi od 18 godina i više. Prema posljednjem izvještaju Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske prije izrade preliminarnog projekta doktorske disertacije, od 15.2.2011, u Domu zdravlja Banjaluka, registrovane su 175 994 osobe. Od ukupnog broja registrovanih, 142 116 osoba imalo je 18 i više godina. Koristeći metodu slučajnog izbora, Odsjek za informatiku Doma zdravlja u Banjaluci formirao je, za ovo istraživanje, reprezentativan uzorak od 700 registrovanih stanovnika. Veličina uzorka je određena u skladu sa raspoloživim resursima za provođenje ovog istraživanja (ljudskim i materijalnim). Dobijeni uzorak obezbijedio je odgovarajuću polnu i dobnu zastupljenost ispitanika, odnosno preslikavanje polne i dobne strukture u odnosu na registrovano stanovništvo Banjaluke u timovima porodične medicine JZU Doma zdravlja u Banjaluci. Lista ispitanika je sadržavala: ime, prezime i matični broj ispitanika i ime porodičnog ljekara kod kojeg je osoba registrovana. Svakom porodičnom ljekaru dostavljen je spisak ispitanika koji su registrovani u njegovom timu i odgovarajući broj anketnih listova formiranih za ovo istraživanje. Porodični ljekari su telefonom kontaktirali sa ispitanicima i zakazivali termin za anketiranje i potrebna mjerenja. Ispitanici su tada upozoravani da ne uzimaju hranu najmanje 12 časova prije uzimanja krvi za biohemijske analize. U laboratoriji Doma zdravlja u Banjaluci dogovoren je poseban jutarnji termin prijema ispitanika, mimo redovnog posla u laboratoriji. 84

REZULTATI: Analiza ispitivanog uzorka Od planiranog broja ispitanika (700) prikupljeno je 685 (97,85%) validnih upitnika. Od 15 ispitanika čiji podaci nisu ušli u konačnu obradu, njih 11 je umrlo prije početka uzimanja podataka, troje je odbilo učešće u istraživanju, a jedan upitnik je bio nepotpun i nije se mogao koristiti za dalju analizu. U ispitivanoj grupi bila je ravnomjerna zastupljenost prema polu. Od 685 ispitanika bilo je 348 (50,80%) muškaraca i 337 (49,20%) žena. Najzastupljeniji su bili ispitanici starosti 30 – 39 godina i 50 – 59 godina. Prema stepenu obrazovanja najzastupljeniji su bili ispitanici sa srednjom stručnom spremom (58,1%), a najmanje njih (3,6%) je bilo sa nepotpunom osnovnom školom. Prema bračnom statusu najzastupljeniji su bili oženjeni/ udati (60,1%), dok se svega 1,6% ispitanika izjasnilo da živi u vanbračnoj zajednici, nevjenčano.

Grafikon 5.2.1. Prevalencija MS-a Tabela 5.2.1. Prevalencija pojedinih komponenti metaboličkog sindroma

Metabolički sindrom Upotrebom IDF definicije metabolički sindrom je utvrđen kod 257 ispitanika od ukupno 685, što čini 37,5% ispitivanog uzorka (Grafikon 5.2.1). Iz Tabele 5.2.1. se može vidjeti da je u grupi ispitanika sa MS, ako se izuzme centralna gojaznost kao uslov za dijagnozu MSa po IDF definiciji, najzastupljenija komponenta MS-a hiperglikemija i prisutna je kod 65,5% ispitanika sa MS-om. Može se primijetiti da je i u grupi bez MS-a najzastupljenija centralna gojaznost (40,2%), dok je najmanje zastupljena komponenta bila povišena glikemija (13,2%). Učestalost svake od pojedinih komponenti MS-a je veća u grupi sa u odnosu na grupu bez MS-a. Praćenjem prevalencije MS prema podgrupama ispitanika formiranim po dobi, potvrđuje se ta pozitivna veza MS sa godinama života. Grafikon 5.3.2.1. pokazuje da prevalencija MS linearno raste sa godinama do sedamdesete godine života uz statisički značajnu razliku između većine podgrupa. Nakon sedamdesete godine dolazi do laganog pada prevalencije. Praćenjem prevalencije MS-a u podgrupama ispitanika prema stepenu fizičke aktivnosti u slobodno vrijeme pokazalo se da je bilo kakav vid fizičke aktivnosti bolji nego neaktivnost. Na Grafikonu 5.4.2.2.2.1. se vidi da je prevalencija MS-a bila statistički značajno veća kod neaktivnih ispitanika u odnosu na umjereno aktivne i aktivne (Ta-

Metabolički sindrom Komponente MS

Ukupno

Broj

Povišen sistolni krvni pritisak

166

64,8

126

29,4

292

42,7

Povišen dijastolni krvni pritisak

129

50,4

19,4

212

31,0

Povišeni trigliceridi

161

62,9

20,0

246

36,1

HDL holesterol snižen

127

50,0

19,7

209

31,2

GUK povišen

167

65,5

13,2

223

32,8

Centralna gojaznost

257

100,0

172

40,2

429

62,6

Grafikon 5.3.2.1. Prevalencija MS-a u zavisnosti od dobi ispitanika

N M K

veća u podgrupi bivših pušača i u odnosu na podgrupu pušača postoji statistički značajna razlika (Grafikon 5.4.3.1.1, Tabela 5.4.3.1.3). Rezultati pokazuju da umjereno konzumiranje alkohola doprinosi smanjenju pojave MS-a. Iz Tabele 5.4.4.3.2. se može vidjeti da oni koji piju sa umjerenim rizikom statistički značajno više su zastupljeni u grupi bez MS-a, dok oni koji ne piju statistički više su zastupljeni u grupi sa MS-om. Ujednačena

Grafikon 5.4.2.2.2.1. Prevalencija MS-a prema stepenu fizičke aktivnosti u slobodno vrijeme

Tabela 5.4.2.2.2.3. Prevalencija MS-a prema stepenu fizičke aktivnosti u slobodno vrijeme – poređenje podgrupa

Poređenje podgrupa formiranih prema intenzitetu fizičke aktivnosti

Prevalencija MS %

Aktivni : umjereno aktivni

38,0 : 32,2

0,165

p>0,05

Aktivni : neaktivni

38,0 : 49,6

0,032

p<0,05

Umjereno aktivni : neaktivni

32,2 : 49,6

0,000

p<0,05

Grafikon 5.4.3.1.1. Prevalencija MS-a prema pušačkom statusu Tabela 5.4.3.1.3. Prevalencija MS-a prema pušačkom statusu – poređenje podgrupa

Poređenje podgrupa formiranih prema pušačkom statusu Pušači : bivši pušači

Prevalencija MS

31,4% : 46,8%

0,013

p<0,05

Pušači : nepušači

31,4% : 37,9%

0,132

p>0,05

Bivši pušači : nepušači

46,8% : 37,9%

0,112

p>0,05

Tabela 5.4.4.3.2. Zastupljenost ispitanika prema stepenu rizika konzumiranja alkohola u grupama sa i bez MS-a

Stepen rizika konzumiranja alkohola

Poređenje grupa (MS DA : MS NE)

Visok rizik

8,9 % : 8,2 %

0,746

p>0,05

Umjeren rizik

63,0 % : 72,2 %

0,012

p<0,05

Ne pije

27,6% : 19,1%

0,009

p<0,05

Tabela 5.4.4.3.5. Zastupljenost ispitanika po polu i stepenu rizika konzumiranja alkohola u grupama sa i bez MS-a

Muškarci

Žene

Stepen rizika konzumiranja alkohola

Poređenje grupa (MS DA : MS NE)

Visok rizik

15,6 % : 11,5%

0,000 p<0,05

2,3% : 4,8%

0,013 p<0,05

Umjeren rizik

73,4% : 78,4%

0,001 p<0,05

52,7% : 65,7%

0,003 p<0,05

Ne pije

10,9% : 9,6%

0,000 p<0,05

44,2% : 29,0%

0,000 p<0,05

Poređenje grupa (MS DA : MS NE)

bela 5.4.2.2.2.3). Da bivši pušači nose najveći rizik za nastanak MS potvrđeno je i praćenjem prevalencije MS u podgrupama ispitanika prema pušačkom statusu. Prevalencija MS bila je naj-

je bila zastupljenost ispitanika koji piju sa visokim rizikom u obe grupe. Podaci pokazuju (Tabela 5.4.4.3.5.) da umjereno konzumiranje alkohola kod oba pola doprinosi smanjenju pojave MS-a. Za razliku od žena,

pijenje sa visokim rizikom kod muškaraca doprinosi većoj pojavi MS-a. Organizovanjem podgrupa prema prisustvu KVB kod ispitanika, analizirali smo prisustvo MS-a u zavisnosti od navedenih bolesti. Kako se vidi na Grafikonu 5.5.1.1. MS je bio zastupljen u svim podgrupama kod najmanje jedne trećine ispitanika, ali njegovo prisustvo dominira kod ispitanika sa dijabetesom (83,30%). Pokazalo se da postoji statistički visoko značajna povezanost stepena rizika od fatalnog KV dešavanja sa pojavom MS-a. Ispitanici sa veoma visokim i visokim rizikom su bili statistički visoko značajno zastupljeniji u grupi sa MS-om nego u grupi bez MS-a, dok su ispitanici sa umjerenim i malim KV rizikom statistički visoko značajno bili zastupljeniji u grupi bez MS (Tabela 5.5.2.2.). Prema Bekovoj skali za anksioznost, pokazalo se da 400 ispitanika nema simptome anksioznosti ili su oni minimalni i to čini 58,9% ispitivanog uzorka (Tabela 5.7.2.1). Daljom analizom se vidi da su upravo ti ispitanici sa minimalnim simptomima anksioznosti bili više zastupljeni u grupi bez MS-a uz statistički visoko značajnu razliku u odnosu na grupu sa MS-om, dok su ispitanici sa umjerenom i teškom anksioznošću statistički visoko značajno bili zastupljeniji u grupi sa MS-om. Dakle, rezultati pokazuju pozitivnu povezanost pojave MS i anksioznosti. Određivanje stepena depresivnosti prema Bekovoj skali depresije je pokazalo da je najviše naših ispitanika bilo bez ili sa minimalnim simptomima depresije (81,8%). Postojanje MS doprinosi razvoju depresivnosti (Tabela 5.7.3.1). Ispitanici sa minimalnom depresivnošću su bili više zastupljeni u grupi bez MS u odnosu na grupu sa MS, uz statistički značajnu razliku, dok su ispitanici sa višim stepenom depresivnosti (blaga, umjerena i teška) bili zastupljeniji u grupi sa u odnosu na grupu bez MS, kod teške depresivnosti uz statistički značajnu razliku. ZAKLJUČCI: PREVALENCIJA MS - Evidentirana je kod nešto više od jedne trećine odraslog stanovništva registrovanog u Domu zdravlja u Banjoj Luci. POL - Nije potvrđena povezanost pojave MS-a sa polom. DOB – Postoji povezanost MS sa dobi. Prevalencija MS-a ima linearan rast do sedamdesete godine života, a potom dolazi do laganog pada. OBRAZOVANJE - Utvrđena je povezanost MS-a sa stepenom obrazovanja. Prevalencija MS-a je statistički značajno veća kod ispitanika sa nižim stepenom obrazovanja u odnosu na ispitanike sa višom i visokom školskom spremom. Isto je kod ženskog, ali 85

N M K

S da je prevalencija MS-a statistički značajno manja kod onih koji su umjereno aktivni i aktivni u slobodno vrijeme u odnosu na neaktivne. Nije potvrđena povezanost MS-a sa fi zičkim opterećenjem na poslu. PUŠENJE - Bivši pušači su u statistički značajno u većem riziku od nastanka MS-a u odnosu na pušače. ALKOHOL - Umjereno konzumiranje alkohola je povezano sa smanjenjem rizika od nastanka MS-a. Kod muškaraca je potvrđeno da konzumiranje alkohola sa visokim rizikom doprinosi razvoju MS-a. KVB I DIJABETES - Potvrđena je po-

Grafikon 5.5.1.1. Prevalencija MS-a kod ispitanika sa KVB Tabela 5.5.2.2. Zastupljenost ispitanika prema riziku od fatalnih kardiovaskularnih dešavanja u narednih 10 godina u grupi sa i bez MS – statistička značajnost

KV rizik od fatalnih Poređenje KV dešavanja grupa u narednih 10 godina MS DA/MS NE

Veoma visok KV rizik

38,5% : 13,8% 0,000

Visok KV rizik

23,7% : 13,3% 0,000

Umjeren KV rizik

30,4% : 44,0% 0,000

Mali KV rizik

7,4% : 28,8%

0,000

Tabela 5.7.2.1. Zastupljenost ispitanika prema stepenu anksioznosti određenom po Bekovoj skali za anksioznost u grupi sa i bez MS-a

Metabolički sindrom Stepen anksioznosti određen po Bekovoj skali za anksioznost

DA Broj

NE %

Broj

Ukupno

p %

Broj

0 – 7 bodova – minimal (minimalna)

120

47,4

280

65,7

0,000

400

58,9

8 – 15 bodova – mild (blaga)

25,3

23.0

0,498

162

23,9

16 – 25 bodova – moderate (umjerena)

15,8

7,5

0,001

10,6

26 – 63 bodova – severe (teška)

11,5

3,8

0,000

6,6

Tabela 5.7.3.1. Zastupljenost ispitanika prema stepenu depresivnosti određenom po Bekovoj skali za depresiju u grupi sa i bez MS-a

Stepen depresivnosti određen po Bekovoj skali za depresiju 0 – 13 bodova – minimal (minimalna)

Metabolički sindrom DA

Ukupno

Broj

193

75,7

365

85,5

0,001

558

81,8

14 – 19 bodova – mild (blaga)

13,7

9,6

0,098

11,1

20 – 28 bodova – moderate (umjerena)

6,7

3,7

0,086

4,8

29 – 63 bodova – severe (teška)

3,9

1,2

0,018

2,2

ne i kod muškog pola. ISHRANA - Nije utvrđena povezanost pojave MS-a u odnosu na dnevni ritam obroka. U odnosu na vrste namirnica povezanost je uočena kod konzumiranja mlijeka i mliječnih proizvoda. Konzumiranje mlijeka, u skladu sa preporukama, dovodi do statistički značajno manje pojave MS-a kod žena, ali ne i kod muškaraca. Ispitanici sa MS-om su statistički značajno više razmišljali o zdravlju pri izboru namirnica u ishrani u odnosu na ispitanike bez MS-a, ali su imali i statistički značajno veće prisustvo KVB-a. FIZIČKA AKTIVNOST - Pokazalo se 86

vezanost MS-a sa KVB-om i dijabetesom, uz najveću prevalenciju MS-a kod ispitanika sa dijabetesom. Oko dvije trećine ispitanika sa MS-om ima veoma visok i visok KVR. BIOHEMIJSKI MARKERI UPALE - Postoji statistički značajna povezanost pojave MS-a sa povišenim vrijednostima biohemijskih markera upale (CRP, fibrinogen i acidum uricum). ANKSIOZNOST I DEPRESIJA - Prevalencija MS-a linearno raste sa povećanjem stepena anksioznosti i depresije. Veća je pojava anksioznosti i depresivnosti kod žena sa MS-om nego kod muškaraca sa MS-om.

vaki drugi mlad čovek u Srbiji od 15 do 30 godina ponuđen je drogom, čak 69,8 odsto poznaje nekog u svom neposrednom okruženju ko je konzumira, dok skoro polovina ispitanih (46,8 odsto) zna gde i od koga može da je nabavi. Ovi podaci ukazuju na visok nivo izloženosti mladih riziku od droga - pokazali su rezultati istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti ”Vita” povodom 26. juna, Svetskog dana borbe protiv droge. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 400 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina. Rezultati su pokazali i da je svaki četvrti mlad čovek probao drogu. Dodatni rizik od zloupotrebe droga čine i razvijene predrasude među mladima, a to je pre svega opravdavanje podela droga na lake i teške - čak 75 odsto ispitanih. Droga je droga i sve one sa sobom nose visoke rizike. Slično je i sa predrasudom da se droga može uzimati povremeno i kontrolisano, što podržava čak 41,5% ispitanih. - Ovakvi pogrešni stavovi smanjuju distancu prema psihoaktivnim supstancama i na taj način se povećava rizik da se donese pogrešna odluka i proba droga - kaže Milan Vlaisavljević, direktor bolnice “Vita”. Nedovoljna informisanost i pogrešni stavovi mladih vidljivi su i u odgovorima da narkomanija i nije bolest, nego nečija slabost volje ili hir (čak 64,2 odsto). Sa takvim stavom problem se teže prepoznaje, stručna pomoć se izbegava i samim tim se reaguje sa zakašnjenjem, neretko i posle 10-11 godina. Tako se izgubi dragoceno vreme u pokušajima jačanja volje i samolečenja, a zapravo problem postaje sve veći i veći. Narkomanija je bolest koja se leči jasno strukturisanim programom lečenja, tokom dužeg vremenskog perioda. Istraživanje je pokazalo i to da se mladi o zloupotrebi droga i narkomaniji najviše informišu preko interneta - 35 odsto, zatim u školi 17,7 odsto, od drugara 16,3 odsto, u porodici 15,6 odsto i putem ostalih medija 13,7 odsto. Što se tiče zastupljenosti droga, marihuana je ubedljivo najzastupljenija, zatim sledi ekstazi, potom spid, kokain, pa heroin i ostale droge.

N M K

Polovina mladih ponuđena drogom Pripremila: Sandra Ivanišević / direktor, Agencija za društveno odgovorno poslovanje CSR, Novi Sad

Muškarci u mnogo većem riziku od droge Istraživanje je pokazalo da su momci mnogo izloženiji riziku od

droge od devojaka, s obzirom na to da čak 80 odsto njih u svom neposrednom okruženju ima nekoga ko je konzumira, za razliku od 60 odsto

s t r u č n i

s k u p o v i

devojaka. Muškarci su i u znatno većoj meri ponuđeni drogom - 60 odsto, a devojke 39 odsto i imaju veće iskustvo sa drogom - 34,3 odsto je probalo, a devojke upola manje (17,1 odsto). Otežavajuće okolnosti za mlade muškarce su i razvijene predrasude da postoje lake i teške droge 80 odsto (71 odsto devojaka), kao i to da se droga može uzimati kontrolisano, kada čovek želi 50 odsto, za razliku od 33,2 odsto devojaka. Ove rezultate potvrđuje i klinička praksa bolnice “Vita”, gde je odnos muškaraca i žena koji se leče 7:1.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Kulturni centar Banski dvor Banjaluka 6 - 9. 10. 2016.

Teme:

- Oboljenja i povrede perifernog nervnog sistema i mišića, - Rehabilitacija u ortopediji i traumatologiji, - Kardiovaskularna i pulmološlka rehabilitacija, - Dječja rehabilitacija, - Rehabilitacija reumatoloških bolesnika, - Balneoklimatologija, - Oboljenja i povrede centralnog nervog sistema. U okviru Kongresa biće održane i dvije radionice:

∗ Dijagnostika funkcionalnih poremećaja mokraćne bešike i urogenitalna rehabilitacija, ∗ Izokinetička dijagnostika i terapija u medicinskoj i sportskoj rehabilitaciji.

www.6kongresfizijatarabih.com 89

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

d 5. maja do početka avgusta 2016. godine prof. dr Aleksandar Lazarević se nalazio na stručnom usavršavanju iz oblasti kompleksnih koronarnih intervencija koje uključuju liječenje hroničnih okluzija koronarnih arterija, primjenu rotablatora, intravaskularnog ultrazvuka, primjenu lasera u interventnoj kardiologiji.

Razlog za dolazak u ’’New Tokyo Hospital’’, koja se nalazi u gradu Matsudo, koji je predgrađe Tokija, je dugogodišnje poznanstvo sa prof. Sunaom Nakamurom, predsjednikom bolnice i direktorom Odjeljenja za kardiovaskularne bolesti u ’’New Tokyo Hospital’’. Prof. Sunao Nakamura je vodeći japanski i svjetski ekspert u najtežoj oblasti interventne kardiologije, koja uključuje liječenje hroničnih zapušenja koronarnih arterija. On je počasni član mnogih kardioloških udruženja, između ostalih i Udruženja kardiologa Srbije i viziting profesor je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Pored predavanja koja drži na najprestižnijim svjetskim kongresima, fakultetima i bolnicama, njegove posjete su uvijek vezane i za liječenje najtežih pacijenata, kojima ni najbolji stručnjaci u pojedinim zemljama nisu mogli da pomognu. U Srbiji je boravio više puta i uspješno uradio vrlo komplikovane procedure kod više od osam pacijenata, koje lokalni doktori nisu uspjeli da urade. U Rimu je u feburaru

,FACC

Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

“New Tokyo Hospital” – bolnica posvećena bolesnicima i nauci

Prof. Lazarević drži predavanje u ’’Nippon Medical School’’, najstarijem medicinskom fakultetu u Japanu

2012. održan Kongres iz interventne kardiologije JIM (Joint Interventional Meeting), kojeg organizuje čuveni italijanski interventni kardiolog dr Antonio Colombo. U prenosu uživo, prof. Nakamura je uspio da otvori zapušenu koronarnu ar-

teriju koju nisu u prethodna četiri puta uradili najbolji svjetski kardiolozi. ’’New Tokyo Hospital’’ je bolnica sa najsavremenijom opremom iz oblasti interventne kardiologije, sa velikom učestalošću korišćenja intravaskularnog ul-

N M K

trazvuka i optičke koherentne tomografije u više od 90% slučajeva, prilikom koronarnih intervencija. Za poređenje u najrazvijenijim zemljama kao što su SAD, Njemačka, Austrija primjena intravaskularnog ultrazvuka je ispod 30%. Mlade doktore profesor Nakamura šalje u vodeće svjetske centre, gdje obično publikuju veći broj radova. Filozofija rada u bolnici ’’New Tokyo’’ je nabolje liječenje

pacijenta u skladu sa važećim preporukama, praćenje rezultata i objavljivanje naučnih radova. U ovoj bolnici dva dana sedmično se održava „journal club“ na Odjeljenju za kardiovaskularne bolesti, a često ih posjete i najeminentniji japanski kardiolozi. Nedavno je bolnicu posjetio i održao predavanje profesor Hiroaki Shimokawa, Univerzitet Tohoku, koji je vodeći svjetski

Prof. Sunao Nakamura, prof. Hiroaki Shimokawa, predsjednik Japanskog udruženja kardiologa i prof. dr Aleksandar Lazarević, sjede na večeri poslije predavanja

s t r u č n i

s k u p o v i

ekspert za spazam koronarih arterija. Na poziv direktora Odjeljenja za kardiovaskularne bolesti ’’Nippon Medical School’’ (najstariji medicinski fakultet u Japanu, na kojem je radio i nobelovac prof. dr Shibasaburo Kitazato), prof. dr Wataru Shimizua, jednog od vodećih japanskih stručnjaka iz oblasti elektrofiziologije, prof. Lazarević je održao predavanje po nazivom „Echocardiography vs. Fluoroscopy for the Guidance of Pericardiocentesis“ / ’’Ehokardiografija vs fluoroskopija za vođenje perikardiocenteze’’, na Petrovdan 12. 7. 2016. Inače u Japanu ima više od 60 medicinskih fakulteta. Prije 18 godina, od maja 1998. do avgusta 1999. godine, prof. Lazarević je bio na stručnom usavršavanju u Nacionalnom kardiovaskularnom centru u Osaki. Na poziv profesora Lazarevića bolnicu je posjetio njegov bivši mentor iz Nacionalnog kardiovaskularnog centra u Osaki prof. Satoshi Nakatani i održao predavanje o ulozi ehokardiografije u dijagnostici i liječenju pacijenata sa aortnom stenozom. Prof. Nakatani je sada predsjednik Japanskog udruženja za ultrazvuk srca. Kada je lijepo vrijeme iz bolnice se vidi planina Fudži, jedan od simbola Japana.

1. međunarodna konferencija ljekarskih asocijacija Jugoistočne Evrope (SEEMF) Pripremio: prim. dr Milenko Krneta, FESC, FACC

d 16-18. juna 2016. godine odr- dent. Skup je akreditovan od Evropskog žana je u Solunu u Grčkoj 1. Me- borda (EACCME) sa 12 bodova. đunarodna konferencija ljekarskih asocijacija Jugoistočne Evrope (SEEMF). Konferenciji su prisustvovali članovi Predsjedništva Društva doktora medicine RS: prim. dr Slobodanka ŠormazTrebovac, prim. dr Milenko Krneta, dr Dejan Gvozden, doc. dr Predrag Lazić, dr Ljubivoje Supić, dr Mikajlo Lazić, doc. dr Dražan Erić, prim. dr Jelena FireskuGovedarica, prim. Dr Branislav Kozić i dr Đorđe Pejić. Teme Konferencije su bile iz onkologije, pulmologije, nefrologije i urologije, okrugli sto sa temom “Izbjeglička kriza i javno zdravstvo”, a predsjedavao je prof. dr Andrey Kehayov, SEEMF Presi93

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika, u periodu od 2 - 5.6.2016. god. u Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci, održan je II kongres pod sloganom “Poštuj sebe i drugi će te poštovati” i XIV simpozijum medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Svečanom otvaranju Kongresa je prisustvovalo 328 medicinskih sestara iz zdravstvenih ustanova Republike Srpske, kao i medicinskih sestara iz Slovenije Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Njemačke, Švedske i Norveške. Svečanom otvaranju su prisustvovali: direktor UKC Republike Srpske prof. dr Mirko Stanetić sa saradnicima, bord ICN-a Petar Požun, savjetnik direktora FZO RS dr Milan Grubor, počasni konzul Republike Italije u Republici Srpskoj Danilo Capasso, pomoćnik direktora za kvalitet JZU DZ Banjaluka dr Soldat, UINARS Srbije Gordana Dragošev, predstavnici Unije sindikata radnika u zdravstvu Željko Šukalo i Ranko Palačković, predstavnici strukovnih asocijacija Slovenije Nada Sirnik, Julijana Horvat, Majda Čaušević, Branka Langerholc, Munira Pejić, Andreja Zupanec, Sabina Vihtelič, Hrvatske Jasmina Marijan Štefković, Živko Stojčić, Federacije BiH Adnan Mujezinović, Ekrem Kevrić,

II kongres i XIV simpozijum UMSTIB-a Republike Srpske sa međunarodnim učešćem Pripremila: Mr. sc. Živana Vuković-Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

Nizama Rudić Aliefendić, Savez zdravstvenih radnika Srbije Radenka Ćiraković, Marina Stanković, Anka Mojović-Lukić, predstavnici Udruženja “Sestrinstvo” KC Srbije Ljiljana Rakić, Dragica Šolak Katić, Drinka Jugović, Nada Rapajić. Neda Cicović-Mitrović, Radmila Filić, DZ Zemun, Aleksandra Cvetković, Katarina Vojvodić, Slađana Vasiljević, Visoka me-

dicinska škola Ćuprija, prof. Ljiljana Antić, Sremska Kamenica, Vrbas, Beograd, predstavnici UMSTB Srbije, kao i predstavnici zdravstvenih ustanova Republike Srpske, predstavnici Udruženja fizio i radnih terapeuta RS, Društva radioloških tehničatra i inženjera RS, članovi i mnogi poštovaoci rada udruženja. Teme koje su obrađene kroz plenarnu tematiku su: “Troškovna efikasnost prilikom efikasne medicinske njege medicinske sestre: snaga za promjene stavovi ICN” – mr Petar Požun, “Kontinuirani profesionalni razvoj i razvoj karijere medicinske sestre - izmijenjena uloga medicinske sestre” - Gordana Dragošev. Uspjehu Kongresa svoj doprinos su dali sami učesnici diskusijom koja se razvila nakon prezentacija predviđenih plenarnom tematikom. Kroz usmenu i poster prezentaciju izložena su 92 rada od prijavljenih 102, čiji su autori medicinske sestre, tehničari i babice koje su istraživanjem iznijele primjere i iskustva iz prakse. Po drugi put UMSTIB Republike Srpske je okupio impresivan broj priznatih stručnjaka u svijetu sestrinske njege. Kongres je bio prilika da se razmijene strukovna i naučna iskustva. Bio je namijenjen svima koji se direktno ili indirektno bave sestrinskom njegom: od samih članova udruženja, postojećih strukovnih udruženja u zemlji i okruženju, naučnih i stručnih asocijacija. U toku Kongresa, medicinske sestre, tehničari i babice su pokazali svoju želju i volju da učestvuju u edukaciji i da nastave sa kontinuiranim učenjem. Sva izlaganja su bila dobra i informativna i u svakom smo mogli naći uputstva šta treba raditi u budućnosti. Kongres je vrhunac stručnog rada i uspjeli smo kroz tri dana rada obraditi polivalentnu ulogu medicinskih sestara/tehničara. Naučni odbor UMSTIB konstatovao je da su

N M K

učesnici Kongresa i Simpozijuma zadovoljili kriterijume za izradu i prezentaciju radova.

Komora medicinskih sestara i babica će biti neophodna / Sestrinske asocijacije i asocijacije drugih zdravstvenih profesionalaca će raditi u skladu sa Statutima i svojim ciljevima. Zaključci II kongresa i XIV simpozijuma UMSTIB-a Republike Srpske 3. Planirati sestrinsku radnu snagu i onemogućiti brze prekvalifikacije 1. U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS neophodan je sektor za i ugrožavanje sestrinske profesije kroz iste. Strukovne asocijacije se zdravstvene profesionalce koji će se moraju uključiti u reforme koje se rabaviti problemima u svojim profeside u vezi s formalnim obrazovanjem, jama / sestre - sestrama, laboranti a sve sa ciljem postizanja rješavanja – laborantima, fizioterapeuti - fiziproblema koji su trenutno prisutni. oterapeutima, sanitarci - sanitarciTime ćemo postići harmonizaciju sa ma itd. obrazovanjem zemalja u široj regiji. 2. Zakon o sestrinskoj djelatnosti je prioritet za sve nas koji se bavimo Dobar primjer je Slovenija. Pripremiti stručne asocijacije na profesionalnu zdravstvenom njegom. Urediti zakoregulativu za ulazak u EU. nom sestrinsku profesiju / Zakon o sestrinskoj djelatnosti, nakon usvaja- 4. Fondacija „Fami“ i Projekat „Jačanja Zakona o sestrinskoj djelatnosti, nje sestrinstva“ komponenta 1 - pri-

s t r u č n i

s k u p o v i

znanje sestre i kvalitet sestrinskih usluga /tačka 3 jačanje udruženja sestara, tačka 4 kreiranje resursnih centara za profesionalni razvoj sestara/ svojim lobiranjem i direktnim miješanjem u rad sestrinskih asocijacija su stvorili pometnju u sestrinskim redovima. Formiranje Resursnog centra kao udruženja nije bilo planirano po projektnoj dokumentaciji, na osnovu do sada urađenog od strane udruženja Resursnog centra, kao i planova za njihov budući rad. Zaključak učesnika Kongresa je da UMSTIB RS u budućnosti ne treba da učestvuje u radu ovog tijela. Medicinske sestre su u središtu zdravstvenog sistema prilikom obezbjeđivanja zdravstvenih usluga. Kroz kontinuiranu edukaciju će se osnažiti uloga medicinske sestre, tehničara i babice u zdravstvenom timu. Zdravstvena organizacija treba da razmotri specifična pitanja vezana za promjene u sestrinstvu kao profesiji i načinu rada medicinske sestre kao profesionalca, uključujući strategije kreiranja i upravljanja zdravstvenom politikom na nacionalnom nivou, raspodjelu raspoloživih resursa, što je imperativ za obezbjeđivanje kvalitetnog sistema zdravstvene zaštite. Pozitivno radno okruženje je jedan od ključnih faktora koji utiču na zaposlenog, njegovu angažovanost na radnom mestu, produktivnost, motivaciju. Dobra radna sredina je osnova dobrog radnog okruženja. XV simpozijum UMSTIB RS sa međunarodnim učešćem će biti održan od 8.6.do 11.6.2017. godine.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Kopenhagen, Danska, 15-18. juna

WONCA Europe 2016

akon 2014. i Lisabona, kada smo stigli na krajnji zapad Evrope, 2015. u Istanbul na istok , 2016. dođosmo i do sjevera u Kopenhagen. Udruženje doktora porodične medicine je organizovalo, tačnije, motivisalo naše članove da se nađemo na godišnjem evropskom skupu porodičnih ljekara u Kopenhagenu. Ovom prilikom se zahvaljujem Kompaniji „Hemofarm”, kao i “Apo medical” i, naravno, svim članovima udruženja koji su svojim angažmanom omogućili ovaj put. Na samom otvaranju u predivnom “Bella Centru” u Kopenhagenu prisustvovalo je oko 3000 učesnika od kojih je bilo preko 1000 mladih doktora. Moto ovogodišnje WONCA 2016. je bio “Porodični ljekari sa glavama i srcima“ (u prenesenom značenju se misli da su to ljudi koji imaju i jedno i drugo pomenuto i da zaista nastoje da ra-

zumiju problematiku pacijenata širom Evrope) . Upoznali smo mnogo kolega, upoznali se i sa zdravstvenim prilikama

u zemljama sjeverne Evrope i vidjeli da u organizacionom smislu mi još treba puno da radimo i da popravljamo naš rad kako u smislu otklanjanja administrativnih opterećenja (recepti , uputnice), tako i opšti ambijent u samoj državi za koji znamo kakav je. Ako kažemo da doktor porodične medicine u Danskoj ima mjesečnu platu od 12,5 hiljada evra, u Švedskoj 7 hiljada , onda su zaista bila smiješna naša pisma koja smo slali da nam je puno 650 evra za kotizaciju , jer oni nas ne mogu razumjeti. Ipak, uspjeli smo da se snađemo i bar da kažemo mi smo iz Republike Srpske , pa kakvi god da smo ponosni smo na to što imamo, spremni smo da radimo i da nam bude bolje, ali ako oni koji nas vode to iskreno i žele, a trebalo bi da nas bar za neke stvari i konsultuju da zajedno težimo ka boljem. Na samom skupu promovisane su i vještine poput ultrazvuka, dermoskopije, uzimanje PAPA brisa, sve vještine koje rade porodični ljekari u Evropi. U većini skandinavskih zemalja koje su i bile zajedno organizatori (Danska , Švedska, Norveška, Island i Finska) radi se u grupnim praksama (1-4 doktora specijaliste porodične medicine, 1 specijalizant, 1 medicinska sestra i 2 sekretarice ) i sve to na nekih 5000 stanovnika. U prosjeku u Danskoj imaju 1600 pacijenata po timu. Iduća WONCA u Pragu 2017, Krakov 2018. i Bratislava 2019. Svi ste pozvani. Pripremio: Prim. dr Danijel Atijas, delegat u WONCA za RS

druženje pneumoftiziologa Crne Gore i Respiratorno udruženje Srbije organizovalo je Prvi nacionalni simpozijum sa međunarodnim učešćem pod nazivom “Aktuelnosti u pulmologiji” u Hotelu “Palas” u Petrovcu na Moru od 3-5. juna 2016. godine. Sastanak je akreditovao Zdravstveni savet Srbije, a podržalo Evropsko respiratorno društvo (ERS) , kao Evropski bord za akreditaciju u pulmologiji (EBAP). Teme su pažljivo odabrane, aktuelni problemi iz oblasti pulmološke medicine kao što su: Idiopatska plućna fibroza (IPF), HOBP i kardiovaskularni komorbiditeti i Karcinom pluća. Cilj sastanka je sveobuhvatno sagledavanje epidemioloških, dijagnostičkih i kliničkih aspekata ovih bolesti i stanja. Predavači raznih subspecijalnosti prikazali su značaj multidisciplinarnog pristupa ovoj temi. Posebnu čast su nam ukazali dolaskom na ovaj skup kao i svojim aktivnim učešćem na simpozijumu prof. dr Piter Barns, prof. dr Nikolino Ambrosino i prof. dr Semra Bilaceroglu, vodeći stručnjaci u svetu iz oblasti respiratorne medicine kojom se bave. Izlaganje i diskusije na

Banjaluci je 29.6.2016. godine u organizaciji Udruženja epidemiologa Republike Srpske i Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, održana radionica na temu “Humana i veterinarska medicina u nadzoru nad influencom u Republici Srpskoj” na kojoj su učestvovali epidemiolozi iz svih ustanova u Republici Srpskoj kao i veterinari iz Veterinarskog instituta “Dr Vaso Butozan”. Skup je prijavljen Centru za akreditaciju i kontinuiranu edukaciju Komore doktora medicine Republike Srpske. Cilj radionice je bio da okupi stručnjake iz ova dva sektora kako bi predstavili najvažnije aspekte nadzora nad influencom i načine za njegovo unapređenje kroz usku saradnju veterinarske i humane medicine. Informacije iz nadzora nad influencom u humanoj medicini predstavljene su kroz tri prezentacije koje su bile sljedeće: prof. dr Janja Bojanić – Pandemijski potencijal virusa influence, dr Alen Šeranić – Zakonski okvir nadzora nad influencom, mr sc. med. dr Nina Rodić Vukmir – Nadzor nad influencom u Republici Srpskoj u sezoni 2015/2016. Veoma interesantne podatke u vezi s nadzorom nad virusima influence kod životinja predstavljene su kroz prezentacije dr sc. vet. Violete Santrač, a odnose se na međunarodni izvještaj o statusu vi-

N M K

K o n g r e s i

Simpozijum “Aktuelnosti u pulmologiji“

Poziv na saradnju respiratornih udruženja ovom sastanku nadamo se da će doprineti razjašnjenju aktuelnih dijagnostičko-terapijskih dilema, kao i razvoju multidisciplinarne saradnje u respiratornoj medicini i kardiologiji. Naravno, osim stručnog dela organizovali smo druženje svih učesnika na koktelima i zajedničkom ručku, a naše goste smo vodili u obilazak okolnih znamenitosti. Nadamo se da će ovaj vid zajedničke saradnje svih respiratornih udruženja postati tradicionalan. Udruženje pneumoftiziologa Crne Gore

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Humana i veterinarska medicina u nadzoru nad influencom u RS soko patogenog virusa avijarne influence kod životinja (tip H5 i H7) i informacije iz epizootiološkog nadzora virusa avijarne influence u Bosni i Hercegovini. Tokom diskusije koja je uslijedila, naznačeni su veoma važni aspekti nadzora nad sezonskom humanom influencom A

i B, uključujući utvrđivanje antigenskih karakteristika i antigensko sekvencioniranje, razvoj i unapređenje dijagnostičkih testova za influence, pregled i analiza sastava sezonske vakcine protiv influence, nadzor nad pojavom novih humanih i ptičjih A virusa influence, tipovi avijar-

ne influence, menadžment peradarskih farmi, vakcinacija ptica itd. Svi učesnici su se složili da je u budućnosti veoma potrebno organizovati što više ovakvih multidisciplinarnih i intersektorskih edukacija koje će ojačati saradnju i unaprijediti sistem nadzora nad zaraznim bolestima u Republici Srpskoj. Pripremila: mr sc. dr Nina Rodić Vukmir, specijalista epidemiolog u Institutu za javno zdravstvo RS i koordinator za influencu u Republici Srpskoj

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Hotel INTEGRA, Doboj

Edukacija bazične dermoskopije

Odgovor pružalaca zdravstvenih usluga

Doboju u Hotelu INTEGRA je 11.6.2016. godine održana bazična edukacija iz dermoskopije za doktore porodične medicine iz dobojske podružnice. Bila su dva ljekara iz Šamca, dva iz Modriče i šest iz Doboja. Edukacija je dogovorena u saradnji Udruženja dermatovenerologa RS i Udruženja doktora porodične medicine u RS RS. Ovom prilikom se zahvaljujemo i menadžmentu DZ Doboj i direktoru dr Radoslavu Nikoliću koji su snosili troškove edukacije doktora iz DZ Doboj. Edukaciju iz dermoskopije su provodile dr Dragana Starović, predsjednica Udruženja dermatovenerologa RS, i stva prosvjete i kulture Republike Srp- dr Alma Tucak. ske, Ministarstva za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Gender centra - centra za jednakost i ravnopravnost polova Republike Srpske, Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske i Komore doktora medicine Republike Srpske, uz podršku tima UNFRA (Populacioni fond Ujedinjenih nacija) Kancelarije u Bosni i Hercegovini. Četvorodnevnoj obuci trenera pristupili su predstavnici iz četiri zdravstvene ustanove: DZ Banjaluka, DZ Prijedor, DZ Bijeljina i DZ Istočno Sarajevo. Tim budućih trenera sačinjavali su doktor medicine, diplomirani pravnik i medicinska Nakon završene edukacije dogovosestra/tehničar. Svrha obuke bila je: da obezbjedi široko shvatanje rodno zasno- rene su određene aktivnosti koje bi u vanog nasilja; da pruži alatke koje se budućem periodu mogle da obezbijede mogu koristiti u interakciji sa žrtvama po jedan dermoskop za svaki od tri porodno zasnovanog nasilja; i da se vjež- menuta DZ. Moramo napomenuti da se baju vještine usmjerene na potrebe žr- ovom edukacijiom povećavaju vještine tve. Od učesnika se očekuje da praktično porodičnog ljekara koje već imaju mnogi primijene stečena znanja i vještine i da ljekari porodične medicine u evropskim imaju pristup usmjeren prema osobama zemljama. Ako napomenem da otkrivanje koje su doživjele rodno zasnovano nasilje jednog potencijalnog mladeža koji može sa kojima se oni susreću u svom radu. da pređe u melanom spasava čovjeku žiKvalitetna predavanja, uputstva, sa- vot, a sistem spasava od troškova liječevjete i podršku polaznicima pružile su nja koji se mjere stotinama hiljada evra. Nadamo se da će i drugi domovi dr Amela Lolić (Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske), Na- zdravlja, ako već nisu, imati ovu edutalija Petrić dipl. pravnik (Ministarstvo kaciju, slijediti naš primjer i postati dio porodice, omladine i sporta Republike udruženja i programa Euromelanoma koSrpske) te dr Ionela Horga i dr Lavinia ji već duže vrijeme sprovodi Udruženje dermatovenerologa RS. Nanu (UNFRA).

Rodno zasnovano nasilje

a Jahorini je od 19. do 22. maja 2016. godine održana obuka pod nazivom “Jačanje odgovora pružalaca zdravstvenih usluga u Republici Srpskoj na rodno zasnovano nasilje”. Rodno zasnovano nasilje predstavlja jedan od najraširenijih oblika kršenja ljudskih prava širom svijeta. Istraživanje o rasprostranjenosti i karakteristikama nasilja nad ženama iz 2012. godine pokazalo je da je 47,3% žena u Republici Srpskoj doživjelo neki oblik nasilja u svom životu nakon navršene 15. godine života. Posjeta zdravstvenom radniku je prvi, često i jedini korak koji im omogućava pristup podršci i tretmanu, pa je jačanje kapaciteta zdravstvenih radnika u otkrivanju i podršci žrtvama nasilja veoma važna za prevenciju i odgovor na rodno zasnovano nasilje. Shodno tim potrebama je nastao Resursni paket za odgovor pružalaca zdravstvenih usluga u Republici Srpskoj na rodno zasnovano nasilje. Pripremljen je sa ciljem pružanja podrške zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima u Republici Srpskoj u pružanju usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Resursni paket je rezultat rada interdisciplinarne radne grupe, sačinjene od predstavnika/ca: Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Ministarstva porodice, omladine i sporta Republike Srpske i Savjeta za suzbijanje nasilja u porodici i porodičnoj zajednici u Republici Srpskoj, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, Ministarstva pravde Republike Srpske, Ministar98

Pripremila: Dr Snežana Pekez, spec. porodične medicine, DZ Prijedor

Pripremio: Prim. dr Danijel Atijas, predsjednik Podružnice ljekara porodične medicine Doboj

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Edukacija iz kardiopulmonalne reanimacije za odrasle (BLS i ALS)

ZU Dom zdravlja Kostajnica, na čelu sa direktorom dr Zoranom Torbicom, je opredijeljen u svom radu za podizanje nivoa kvaliteta zdravstvene zaštite. U skladu sa tim, dana 22.6.2016. godine u prostorijama JZU Dom zdravlja Kostajnica u organizaciji Udruženja „Resursni centar za profesionalni razvoj medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara za područje Republike Srpske“, održana je za članove Udruženja edukacija iz kardiopulmonalne reanimacije za odrasle (BLS i ALS). Edukacija je održana u periodu od 9,00 do 13,00 časova, a sastojala se od teorijskog dijela i praktičnih vježbi. Edukatori su bili Zoran Ninić, diplomirani medicinar zdravstvene njege, i Predrag Ilić, medicinski tehničar Službe hitne medicinske pomoći, a edukaciji su prisustvovale i Aleksandra Mitrić, predsjednica Udruženja, i Ines Mastalo, sekretarica Udruženja. Nakon završene edukacije, učesnicima su uručeni sertifikati za uspješno obavljenu edukaciju iz kardiopulmonalne reanimacije za odrasle (BLS i ALS). Aleksandra Mitrić, predsjednica Udruženja, je istakla da je ovo samo jedna u nizu od planiranih edukacija koje će se održati u organizaciji o vog udruženja, a sve u cilju profesionalnog razvoja članova „Resursnog centra“ kako kroz obnovu već stečenog znanja, tako i kroz praćenje savremenih tokova u pružanju zdravstvenih usluga koje su u opisu poslova medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.

Poseban značaj za JZU Dom zdravlja Kostajnica ima ova edukacija ako se uzme u obzir da je naša ustanova udaljena od regionalne bolnice 60 km. Svakog našeg hitnog pacijenta moramo stabilizovati i pripremiti za transport, a da bismo to kvalitetno uradili moramo imati edukovane radnike u Službi hitne medicinske pomoći koji znaju prepoznati hitna stanja i tom prilikom pravilno intervenisati. Smatramo da je svaka edukacija i

usavršavanje zdravstvenih radnika poželjna i dobro došla u našu ustanovu i s tim u vezi želimo da se zahvalimo Udruženju „Resursni centar za profesionalni razvoj medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara za područje Republike Srpske“, koji je omogućio ovu edukaciju ne samo za naš dom zdravlja, već i za ostale ustanove u kojima imaju svoje članove. Uprava JZU Dom zdravlja Kostajnica

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Liverpool, jul 2016.

Symposium Mammographicum 2016

periodu od 3. do 5. jula 2016. godine, u gradu Liverpool u Engleskoj održana je 18. konferencija „Symposium Mammographicum“. Symposium Mammographicum je dobrotvorna organizacija, osnovana 1979. godine, čiji je glavni cilj da „stimuliše i podržava istraživanja, kao i širenje znanja o prevenciji, dijagnozi i tretmanu oboljenja dojke“. Svake dvije godine, pod okriljem ove organizacije, održava se konferencija na kojoj se razmjenjuju međunarodna iskustva u skrining mamografiji, nova dijagnostička dostignuća i nova saznanja iz te oblasti. Jedna od aktivnosti ove organizacije je i pomoć mladim specijalistima i specijalizantima radiologije iz drugih zemalja pomoću novčane stipendije koja se dodjeljuje uspješnim aplikantima za dvosedmični 100

boravak i edukaciju u jednom od skrining centara u Velikoj Britaniji koju smo koleginica dr Vanja Soprenić i ja dobile 2014, kada smo provele dvije sedmice u Rose Centru u Londonu, a druga vrsta stipendije koju smo dobile je novčana za pokrivanje troškova puta i registracije za učešće na ovogodišnjoj konferenciji. Konferencija je bila odlično organizovana, sa velikim brojem međunarodnih učesnika i predavača iz eminentnih bolnica i univerziteta. Od brojnih odličnih predavanja posebno bih izdvojila izlaganje profesora Jeremy-a Wolf-a sa Harvard Univerziteta, SAD, koji je profesor oftalmologije i radiologije, o percepciji medicinske slike, kao i predavanje profesorice Ros Given-Wilson, koja je bila naš domaćin u Rose Centru, o prošlosti i budućnosti skrining programa. Najveći broj predavanja je bio posvećen budućnosti skrining programa kako u Velikoj Britaniji, tako i u drugim zemljama, kao i dosadašnjem iskustvu u implementaciji drugih dijagnostičkih modaliteta kao što su tomosinteza, ultrasonografija i MR pregled dojki u skrining-u žena koje imaju „guste dojke“ , kao i kod žena sa izraženim riziko faktorima obolijevanja od karcinoma dojke. U okviru programa izdvojene su bile i odlične radionice o tomosintezi kao i biopsijama dojki kojima smo takođe prisustvovali. Posljednji dan je bila organizovana i poster tura izloženih poster prezentacija koju su vodili članovi komiteta Symposium-a, na kojoj smo moja koleginica dr Vanja Soprenić i ja prezentovale naš poster „Inflammatory breast carcinoma only seen on MRI-Case Report“ i sa zadovoljstvom možemo reći da je poster bio odlično posjećen i da smo dobile pozitivne komentare za naš rad. Dr Danijela Soprenić, specijalista radiologije, Zavod za kliničku radiologiju UKC RS

Učešće ljekara UKC Tuzla

Wocova 2016

vjetski kongres vaskularnih pristupa Wocova 2016 (4 th World Congress on Vascular acces) održan od 22-24. juna 2016. godine u Lisabonu, u Portugalu, okupio je veliki broj ljekara i medicinskih sestara iz svijeta (Australija, SAD, Kanada, Kina, Japan, Irak, Indija, Brazil, Velika Britanija, Rusija, Italija, Švedska, Njemačka, Švajcarska, Češka …) koji se bave vaskularnim pristupima (rendgenolozi, nefrolozi, kardiolozi, intenzivisti, hirurzi…). Ljekari JZU UKC Tuzla, mr. med. sc. Atić dr Mirza, mr. med. sc. Atić dr Nedima i dr Jašarević Amila bili su jedini pozvani aktivni sudionici kongresa iz BiH. Kongres se održao u Kongresnom centru u Lisabonu, u četiri sale sa kapacitetom od 300 do 1200 mjesta. Ukupno je bilo oko 70 pozvanih predavanja, okruglih stolova, šest sponzorskih sesija. Naši predstavnici aktivno su učestvovali sa dva rada. Među 35 prihvaćena apstrakta iz cijelog svijeta bio je i apstrakt The Use of Ultrasound in Determing the Position of Central Venosus Catheter for Hemodialysis – „Flow Signal”autora Atić M, Tulumović D, Brkić E, Jašarević A, Mešić E, Atić N, Alečković-Halilović M., koji je prvoga dana kongresa, oralno prezentirala dr Amila Jašarević, a među 132 prihvaćena postera bio je i poster Tunneled Central Venosus Catheter Replacement Trought the Existing Tunel Vithout Using a Guide-Wire Method: Rewiev (Video) Vith Case Series autora Atić M, Tulumović D, Jašarević A, Mešić E, Atić N, Hodžić E, Habul V, Trojak D, Dugonjić M. Obzirom da se u oba slučaja radilo o prezentacijama novih metoda, radovi su dobro prihvaćeni, a posebnu pa-

N M K

žnju je privukla oralna prezentacija i video prikaz ultrazvučne dijagnostike položaja centralnog venskog katetera (CVK), koja je dala sasvim novi pogled na mogućnosti dijagnostike položaja vrha centralnog venskog katetera. Ona je bila iznenađenje i novost za sve prisutne na sesiji. U zanimljivoj diskusiji koju je otvorio predsjedavajući sesije, uz dosta pohvala i komentara kolega radiologa i kardiologa koji su imali pozvana predavanja, predloženo je da se uradi uporedno testiranje elektrokardiografske metode koja se uz rendgensku trenutno pri uvođenju katetera najviše preferira i ultrazvučne koju smo prezentirali, što bi bio prvi rad te vrste urađen u svijetu. Pošto se u okviru kongresa održava i filmski festival na kome se prezentiraju video uradci iz medicinske prakse vezani za vaskularne pristupe naši predstavnici su pozvani da na idući kongres upute video prikaze metoda koje su prezentirali (veoma profesionalno ih je radio naš snimatelj Eldar Šehić). Iz zemalja u okruženju aktivno učešće imale su još jedino kolege iz Slovenije i Srbije (poster prezentacija). Na štandovima farmaceutskih kuća koje se bave vaskularnim pristupima bilo je predstavljeno mnogo no-

s t r u č n i

s k u p o v i

Međunarodna konferencija

Savremeni materijali Banjaluka, 4. -5. septembra 2016. Akademija nauka i umjetnosti RS

kademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, organizuje devetu međunarodnu naučnu konferenciju „Savremeni materijali“, koja će se održati 4. i 5. septembra 2016. godine., i na kojoj će biti predstavljena najnovija istraživanja i saznanja iz oblasti savremenih materijala – oblasti koja zahvata sve sfere života i rada čovjeka, kako u tehnici tako i u biomedicini. Na ovogodišnjoj konferenciji, u okviru plenarnih predavanja i poster sesije, biće predstavljeno 105 radova iz različitih oblasti, što je osnovni pokazatelj da veliki broj istraživača zajednički učestvuje u ovim istraživanjima. Ove godine, u okviru plenarne i poster sesije, učešće će uzeti eminentni naučnici i stručnjaci iz zemlje i inostranstva. S obzirom da su istraživanja i razvoj ove oblasti prioriteti gotovo svih zemalja u svijetu, posebno najrazvijenijih, svoja saznanja i iskustva prenijeće nam, pored domaćih, naučnici i stručnjaci iz inostranstva, iz Rusije, Hong Konga, Bugarske, Francuske, Njemačke, Italije, Grčke, Litvanije, Ukrajine, Katra, Južne Afrike, Slovenije, Turske, Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Konferencija je, jedinstvena prilika za našu naučnu i stručnu javnost da se direktno uključi u najnovije tokove istraživanja savremenih materijala i njihovoj primjeni. Skupovi koji su održani prethodnih godina izazvali su veliko interesovanje naučnostručne javnosti, i tako nas potakli i obavezali da naredni skupovi budu još bolje organizovani. Cilj konferencije je sveobuhvatno i multidisciplinarno sagledavanje aktuelnosti u oblasti savremenih materijala i njihova primjena u nauci, tehnologiji i industriji.

Centar za prevenciju moždanog udara, Banjaluka

Neurolozi nastavljaju s prevencijom moždanog udara u RS

vih vrsta katetera, portova, mini ultrazvučnih i drugih aparata, sredstava za održavanje i konzerviranje katetera ali većina toga je barem za sada za nas nedostupno.U suštini, bio je ovo za naše predstavnike veoma uspješan kongres i veliko priznanje za dosadašnji rad. M.C.

naredna tri mjeseca planira se besplatni ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i glave u cijeloj Republici Srpskoj. Dosadašnji rezultati su više nego opravdali očekivanja. Spriječeno je nekoliko hiljada moždanih udara, spaseno mnogo života i ušteđeno na sredstvima potrebnim za liječenje, rehabilitaciju i njegu nepokretnih bolesnika kao posljedicu moždanog udara Moždani udar je na trećem Prof. dr Vlado Đajić, specijalista neurologije, šef Katedre za neurologiju Medicinskog mjestu po uzroku smrtnosti, a na fakulteta u Banjaluci i šef Odjeljenja za cerebrovaskularne bolesti Kliničkog centra prvom po stvaranju invalidnosti Banjaluka i glavni menadžer projekta prevencije moždanog udara u RS. savremenog čovjeka. Moždani udar nastaje zbog začepljenja ili prskanja krvnih sudova mozga, a najznačajniji uzrok tome je nakupljanje tzv. masnih naslaga u navedenim krvnim sudovima, pa se u cilju prevencije preporučuje njihovo rano otkrivanje. “Ultrazvučno ispitivanje krvnih sudova vrata i glave trebalo bi da urade obavezno osobe koje imaju prisustvo faktora rizika i osobe kod kojih se javljaju vrtoglavice, glavobolje, gubici svijesti, tranzitorne ishemijske atake, demencije, gubici vida”, rekao je dr Đajić. Kontakt tel. za zakazivanje pregleda: +387 66 408 408 101

INFO VIJESTI

UKC Tuzla

Kontinuitet u liječenju pacijenata Oboljeli od hematoloških malignoma

astavlja se kontinuitet u sprovođenju vidokosofisticiranog modaliteta liječenja pacijenata oboljelih od hematoloških malignoma transplantacijom koštane srži (matične ćelije hematopoeze - MĆH). Dana 21.7.2016. godine u prijepodnevnim satima, u UKC Tuzla na Odjelu hematologije, uspješno su sprovedene dvije autologne transplantacije matične ćelije hematopoeze.

Prema riječima prof. dr. Aide Arnautović-Ćustović, šefa Odjela hematologije i Tima za TMĆH , radi se o pacijenticama životne dobi 59 i 53 godine koje su oboljele od multiplog mijeloma i inicijalno liječene u Kantonalnoj bolnici Zenica. “Nakon završenog inicijalnog liječenja i reevaluacije bolesti kod obje pacijentice Konzilijum za liječenje hematoloških oboljenja UKC Tuzla je odlučio da se liječenje nastavi primjenom visokodozne (kondicione) hemioterapije uz potporu autolognom transplantacijom MĆH kao oblika održavajuće terapije. Procedura same transplantacije protekla je uredno kao što protiče i posttransplantacioni period” istakla je prof. dr. Arnautović-Ćustović. Od početka 2016. godine do sada je u Odjeljenju za hematologiju Klinike za onkologiju, hematologiju i radioterapiju UKC Tuzla

Odjeljenju za gastroenterologiju

Endokliping metoda kolona

U Urađena nova transplantacija organa

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla u utorak, 5. jula 2016. godine, obavljena je transplantacija dvije rožnice i dva bubrega. Prema riječima koordinatora tima za transplantaciju u UKC Tuzla dr. Fatime Iljazagić, transplantacije su prošle uspješno bez anestezioloških i hirurških intraoperativnih komplikacija, a posttransplantacioni tok protiče uredno. 102

intervencijskoj gastroenterologiji endokliping metoda (stavljanje klipse pod kontrolom fiber optičkog instrumenta) se uglavnom rutinirano radi u cilju zaustavljanja i sprečavanja krvarenja, većinom iz proksimalnog dijela gastroinestinalnog trakta. 16. juna, po prvi puta je intervencijski endokliping uspješno izveden poslije polipektomije u kolonu - debelom crijevu. „Zahvaljujući nabavci endoklipova koji su rotatibilni, dakle, mogu se okretati oko svoje uzdužne ose, mi smo imali priliku da kod pacijenta kod kojeg je došlo do postpolipektomijskog krvarenja primijenimo takvu endokliping metodu. Uhvatili smo dva napukla dijela sluznice sa dvije klipse i čvrsto spojili rubove sluznice i u cijelosti

sprovedeno 12 transplantacija koštane srži, od čega dvije srodne podudarne alogenične, pacijentima iz raznih krajeva Bosne i Hercegovine. Kako je ovom prilikom istakla prof. dr. Arnautović-Ćustović svi pacijenti su dobro i vratili su se svakodnevnim aktivnostima i obavezama. “U našem kliničkom centru transplantacije MĆH predstavljaju rutinski modalitet liječenja, ali na prostoru Bosne i Hercegovine za sada se sprovode jedino u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. Zahvaljujući tome sve manje pacijenata odlazi na liječenje van granica Bosne i Hercegovine. To nam čini čast, ali i obavezu, jer u budućnosti moramo raditi još predanije da bismo opravdali ukazano povjerenje i našim pacijentima i njihovim porodicama vratili nadu u ozdravljenje”, kaže prof. dr. Aida Arnautović-Ćustović. zatvorili defekt koji je nastupio nakon skidanja polipa, bez ikakve hirurške intervencije“, izjavio je šef Odjeljenja za gastroenterologiju Klinike za interne bolesti prof. dr. med. sc. Ervin Alibegović. Perspektiva intervencijskog endoklipinga u gastroenterologiji nije samo zaustavljanje i sprečavanje krvarenja, nego i njena primjena u neoperativnom liječenju perforacija gastrointestinalne cijevi. Uvođenje novih i usavršavanje dosadašnjih endoskopskih intervencijskih procedura, uticat će na smanjenje broja klasičnih hirurških intervencija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i smanjenja sveukupnih troškova liječenja.

INFO VIJESTI

20. 6. 2016. Sudžo

koji su i do sada pružali, zahvljujući svom znanju i vještinama, vrhunsku medicinsku uslugu našim pacijentkinjama.

Ministar Bogdanić u Kini Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, kao vođa delegacije Bosne i Hercegovine, boravio je u višednevnoj posjeti Narodnoj Republici Kini, gdje učestvovao na Drugom sastanaku ministara zdravlja Narodne Republike Kine i zemalja centralne i istočne Evrope.

Ministar Bogdanić susreo se i razgovarao sa delegacijom Ministarstva zdravlja NR Kine na čelu sa ministarkom Li Bin. Kina, koja trenutno bilježi dinamičan ekonomski rast, istovremeno prednjači i u medicinskim tehnologijama, a ima i ogromno iskustvo u primjeni tradicionalne medicine. U okviru službene posjete NR Kini ministar Bogdanić je posjetio bolnicu u Sudžou, koja praktikuje kombinaciju moderne i tradicionalne kineske medicine. Cilj Drugog ministarskog sastanka koji je održan u Kini jeste razmjena informacija i medicinskih dostignuća, kao i trendova u zdravstvenom menadžmentu i unapređenju zdravstvene zaštite. Imajući u vidu da se Kina, kao i zemlje centralne i istočne Evrope, suočava sa sličnim javnozdravstvenim izazovima, međusobna razmjena iskustva velikog broja zemalja od izuzetne je važnosti za unapređenje kontrole bolesti i prevencije.

U Istočnom Sarajevu

Izgradnja bolnice Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske jednoglasno su 15. jula usvojili informaciju o izgradnji i opremanju novog objekta Bolnice Istočno Sarajevo koja će imati ukupno 10.000 kvadratnih metara. “Potrebno je nastaviti aktivnosti na realizaciji projekta izgradnje novog bolničkog objekta, uz izgradnju infrastrukturnih sadržaja i uspo-

Dom zdravlja Bijeljina (HISPA)

Preventivni pregledi

stavljanje funkcionalne cjeline sa već izgrađenim objektima. Po završenoj proceduri javne nabavke za izbor glavnog izvođača projekta izgradnje i opremanja nove bolnice Istočno Sarajevo biće potpisan ugovor o realizaciji projekta sa najprihvatljivijim ponuđačem”, rekao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić. On je napomenuo da će Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite sa gradom Istočno Sarajevo pripremiti i potpisati protokol o realizaciji Projekta “Izgradnja i rekonstrukcija Bolnice Istočno Sarajevo”, a da će Vlada Republike Srpske sredstva za finansiranje ovog projekta obezbijediti u budžetu Republike Srpske u okviru raspoložive pozicije.

UKC RS

Rekonstrukcija Porodilišta

Dana 7.7.2016. godine počelo se sa realizacijom planiranog projekta rekonstrukcije i opremanja Porodilišta Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC RS. Početak njegove implementacije praktično predstavlja ostvarenje višedecenijske težnje i realizuje se uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Cilj renoviranja Porođajnog bloka jeste formiranje Pretporođajnog odjeljenja i Odjeljenja za prisustvo oca porođaju što će omogućiti našim pacijentkinjama komforniji boravak u iščekivanju jednog od najvažnijih momenata u njihovim životima - rođenja djeteta. Projekat renoviranja Porođajnog bloka je od izuzetnog značaja za zdravstveni sistem Republike Srpske jer se na godišnjem nivou u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC RS rodi više od 3 000 beba. Osim toga, modernizacijom će se olakšati rad ljekarima i medicinskom osoblju

Timovi Centra za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), Doma zdravlja Bijeljina, 14. jula ove godine vršili su preventivne preglede zainteresovanih stanovnika ispred zgrade Doma zdravlja u Bijeljini s ciljem prevencije infarkta i šloga, pravovremenog i efikasnog identifikovanja, liječenja i dugoročnog praćenja bolesnika sa povišenim kardiovaskularnim rizikom.

Načelnik Centra za hipertenziju Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘’Dedinje’’ i predsjednik HISPA centara prof. dr Nebojša Tasić rekao je da je ovaj centar u Bijeljini potpuno opremljen, a osoblje Doma zdravlja Bijeljina je prošlo svu potrebnu obuku na Institutu za kardiovaskularne bolesti ‘’Dedinje’’. ‘’Mi ovde identifikujemo bolesnike koji imaju veliku verovatnoću da dobiju infarkt miokarda i šlog, kao i bolesnike koji imaju malignu, rezistentnu i neregulisanu hipertenziju. Ti bolesnici zahtevaju poseban individualizovan program praćenja i lečenja. S druge strane, lekari u HISPA centrima, pa tako i u Domu zdravlja Bijeljina, su edukovani, motivisani i spremni da na adekvatan način odgovore najznačajnijim medicinskim izazovima i da kroz naučni rad doprinesu daljem lečenju kardiovaskularnih bolesti. Takođe, Dom zdravlja

Bijeljina je potpuno opremljen da sprovodi sve najsavremenije dijagnostičke procedure iz ove oblasti. HISPA teži da se kroz aktivnu saradnju lekara različitih specijalnosti pacijent najkvalitetnije leči u domicilnoj zdravstvenoj ustanovi’’, zaključio je prof. dr Nebojša Tasić. 103

INFO VIJESTI

Dr Slavko Jović, doktor u Službi hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Bijeljina, apelovao je na stanovništvo da posebno bude oprezno zbog vremenskih prilika dana. ‘’Prethodnih dana smo se susretali sa ekstremno visokim temperaturama vazduha, a sve to izuzetno nepovoljno utiče na bolesnike sa hipertenzijom, a može da izazove probleme i kod onih koji nisu imali tegobe ovog tipa. Zato je neophodno redovno kontrolisati krvni pritisak i svoje aktivnosti prilagođavati prilikama’’, poruka je dr Jovića.

Gacko 16.7.2016.

Centar za socijalni rad

Direktor Centra za socijalni rad u Gacku Ranko Mastilović istakao je da su problemi ovih ustanova u Republici Srpskoj uglavnom isti i da se odnose na povećanje broja korisnika, što dovodi i do povećanja izdvajanja te na kontinuitet isplata koje često zavise od lokalnih budžeta. On je naveo da je porast broja korisnika počeo od 2012. godine jer su novčana davanja povećana četiri puta, što je prouzrokovalo i povećanje broja lica zainteresovano za ostvarivanje tih prava, dok jedan broj njih nema zakonskog osnova za to. Predsjednik Saveza udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Republike Srpske Radomir Radmilović istakao je da je ministar Bogdanić upoznat i o problemima sa kojima se susreću djeca i omladina sa poteškoćama u razvoju i posebnim potrebama, navodeći da su usaglašeni stavovi kako bi u narednom periodu došlo do poboljšanja uslova života ove populacije. Među osnovnim problemima sa kojima se susreće ova populacija Radmilović je naveo i nedostatak pelena i lijekova koji se ne nalaze na pozitivnim listama.

Kolica će se na nalog Fonda zdravstvenog osiguranja distribuisati preko Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ jer je za propisivanje i aplikaciju kolica potreban prošireni stručni tim koji u Republici Srpskoj funkcioniše jedino u Zavodu. Sljedeći korak ka boljoj dostupnosti adekvatnih pomagala je uspostavljanje testirnice za invalidska kolica gdje bi se na jednom mjestu našla kolica svih vrsta i veličina kako bi prije samog propisivanja pomagala za kretanje i stručni tim i porodica djeteta zajednički mogli procijenti koja kolica najbolje odgovaraju djetetovim razvojnim i drugim potrebama.

Za pohod na Kavkaz

Priprema planinara

Zavod „Dr Miroslav Zotović“, 15.7. 2016.

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sa svojim saradnicima sastao se u Gacku sa direktorima centara za socijalni rad iz Gacka, Bileće i Nevesinja kao i predstavnicima udruženja djece sa smetnjama u razvoju, odakle je poručio da će se ubuduće više raditi na boljem izboru ciljeva u sistemu socijalne zaštite, kako bi pomoć stigla do onih kojima je najviše potrebna. „Manji centri za socijalni rad imaju velike izazove jer pokrivaju razuđeno područje i zbog toga treba da dodatno rade na jednakom pristupu socijalnoj zaštiti. Moramo da radimo na ispravljanju zakonske regulative kako bi se u praksi to bolje uredilo”, rekao je ministar Bogdanić. On je izrazio zadovoljstvo uređenjem Dnevnog centra za djecu sa posebnim potrebama u ovom gradu, napominjući da ovakve projekte treba podržati i u ostalim lokalnim zajednicama. Na sastanku je razgovarano i o realizaciji osnovnih prava iz oblasti socijalne zaštite, kao i proširenih prava te o zdravstvenoj i socijalnoj podršci u školovanju djece sa smetnjama u razvoju, kao i njihovom dnevnom zbrinjavanju. Direktori centara za socijalni rad iz tri opštine istakli su da Ministarstvo redovno izmiruje obaveze prema ovim ustanovama te izrazili nadu da će se i ubuduće zadržati kontinuitet isplata. Od ministra su zatražili da svi zajedno nađu modalitet kako bi se pokušala ostvariti nova prava, poput pomoći u kući, te da institucionalno zbrinjavanje starijih lica u domovima bude manje izraženo kroz boravak u dnevnim centrima u lokalnim zajednicama. 104

Prezentacija novih kolica za djecu

Na inicijativu stručnog tima Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” i Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, firma OTTOBOCK ADRIA d.o.o. iz Sarajeva je osiguranicima Fonda ponudila kvalitetna dječja neurološka kolica ARIEL i kolica posebno prilagođena za djecu RACER EVO, gdje je održana prezentacija novih tipova kolica. Navedena dječja invalidska kolica su dostupna u tri veličine, a uz njih dolazi sva dodatna oprema – abdukcioni klin, podesivi naslon za leđa, bočne i prsne pelote, naslon za glavu, sigurnosni pojas i sl. Prezentaciji kolica su prisustvovali ljekari, fizio i radni terapeuti sa Dječjeg odjeljenja te ortopedski tehničari.

Da je Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ vrhunska i priznata zdravstvena baza prepoznali su i članovi Planinarsko-alpinističkog kluba SUMMIT koji su Zavodu ukazali povjerenje da ih pripremi za pohod na najviši vrh Evrope Elbrus (na Kavkazu), 10. jula. Pripreme su bile u Slatini gdje je im je urađeno izokinetičko testiranje te jačanje mišića na izokinetičkom sistemu BIODEX 4 PRO. Član PAK-a Miroslav Trivić je izjavio da, pošto se radi o vrlo ekstremnim uslovima, je veoma važno da planinari, u toku trenažnog procesa, prate razvoj kondicije i stanje tijela i da mu je drago da imaju Zavod koji će da im pomogne u tome. Kabinet za izokinetiku u Slatini počeo je sa radom 2012. godine. Za rad u Kabinetu su edukovani fizijatri i fizioterapeuti koji provode izokinetičko testiranje i trening. Prema riječima fizijatra-balneologa dr Dragane Janković, aparat za izokinetiku je izokinetički dinamometar nove generacije, jedinstven u zemlji, koji istovremeno omogućava dijagnostiku i liječenje. Ovo je vrhunski aparat za mjerenje mišićne sposobnosti (jačine, snage, izdržljivosti) većine mišićnih grupa svake osobe (uzimajući u obzir dob, pol, tjelesnu visinu i težinu, funkcionalne zahtjeve), a rezultati tih mjerenja omogućavaju da se nađeni deficiti planski, stručno i uspješno otklone.

INFO VIJESTI

Jubilej

Pedeset godina Dobrovoljnog davalaštva krvi u Trebinju „Ne smijemo zaboraviti da su dobrovoljni davaoci krvi dragocjena kategorija našeg društva koja ne traži puno, ali zato puno daje, jer ovi naši heroji daruju ono što je najdragocjenije – krv, a samim tim i život“.

Neđo Ćebedžija

večanom akademijom 14.6.2016. godine u Trebinju se počelo s obilježavanjem 50 godina Dobrovoljnog davalaštva krvi u istočnoj Hercegovini. Prva doza krvi uzeta je 7.3.1966. god. u Službi za transfuziju krvi Medicinskog centra Trebinje, na čelu sa dr Persidom Kočišević, doajenom transfuzijske službe. U Kulturnom centru Trebinje proslavljeno je 50. god. DDK u gradu na Trebišnjici. Tim povodom brojni trebinjski humanisti i naši poštovaoci - gosti iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, su se prisjetili živih legendi u DDK-u i onih koji su i poslije smrti ostali da žive kao legende u darivanju kapi života. Uz kulturno-umjetinički zabavni program prisutnima su se obratili: Dragan Šarenac koji je sveobuhvatno iznio podatke o razvoju transfuzije i DDK u Istočnoj Hercegovini. Doktor Šarenac je naglasio da krv kao lijek postoji samo kada postoje humani ljudi koji su spremni darivati, a Trebinjci i svi davaoci iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore to decenijama dokazuju i prije, i u proteklom ratu, ali i nakon rata. On je podsjetio i na saradnju sa bratskim gradovima u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori, sa kojima se organizuju zajedničke akcije za potrebe i jednih

106

Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Kluba DDK „Risto Špuran“ GOCK Trebinje

i drugih i trećih, gdje se, kako kaže, nikada nije gledalo na granice, na činjenicu iz koga grada u koji se daruje krv, a davaoci iz Srbije i Crne Gore su takvu humanost, kako je rekao, najbolje u ratu pokazivali. Neđo Ćebedžija, zamjenik gradonačelnika Trebinja, koji je u ime gradonačelnika prije akademije priredio svečani prijem za davaoce iz Trebinja i njihove goste iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, na akademiji istakao je da se bogatstvo ovog grada možda i ponajbolje ogleda u činjenici što se „niska humanost nije prekinula od davne 1966. do danas“. „Ne smijemo zaboraviti da su dobrovoljni davaoci krvi dragocjena kategorija našeg društva koja ne traži puno, ali zato puno daje, jer ovi naši heroji daruju ono što je najdragocjenije – krv, a samim tim i život“ , istakao je Ćebedžija, obećavši da će gradska administracija i dalje pomagati ove heroje- humaniste u okvirima svojih mogućnosti. Među brojnim počasnim gostima akademije bila je i dr Persida Kočišević, prvi dugogodišnji načelnik transfuzijske

službe, koja je nakon ove svečanosti novinarima kratko kazala da su aktivi davalaštva krvi u Trebinju, nakon 1966. god. naprosto nicali, a njihovi članovi se takmičili ko će više i bolje učestvovati u akcijama. Prisutnima su se obratile i dr Gordana Guzijan, direktor Zavoda za transfuzijsku medicinu RS, i dr Gordana Rašović, direktor Zavoda za transfuziju Crne Gore, te Zdravko Mrkonja, ispred Društva dobrovoljnih davalaca krvi Trebinja i ja, Miholjka Janković ispred Kluba „Risto Špuran“ GOCK Trebinje. Na akademiji je promovisana i knjiga - hronika „Kapi života“, koja oslikava taj dugi niz godina (pola vijeka života i rada DDK), o kojoj je govorio Božidar Stajčić, profesor književnost i urednik u RT RS, kao i višestruki davalac krvi. Nakon besjede o knjizi, uručio je i njen prvi primjerak dr Persidi Kočišević. Na svečanoj akademiji dodijeljena su priznanja, povelje i plakete zaslužnim građanima i institucijama. U toku svečane večere dodijeljene su zahvalnice i knjige svim učesnicima – klubovima iz Srbije,

INFO VIJESTI

Crne Gore i RS, kao i organizacijama Crvenog krsta, opštinama i zaslužnim donatorima. U kulturno-zabavnom dijelu programa su učestvovali: Hor „Tribunija“, Etno-grupa „Zahumlje“ te muzičari Bobo Vučur, Marija Ninković, Anja Dučić i Matija Tučić, kao i gimnazijalke Milica Milošević i Anastasija Vlatković, koje su kazivale pjesmu davaocu života. Cvijeće na spomenik dobrovoljnim davaocima krvi položili su Miholjka Janković, Rajo Vuković i Brano Špuran. Značajni jubilej trebinjskog davalaštva je obilježen uz prisustvo brojnih gostiju i zaposlenih u Opštoj bolnici i Domu zdravlja. Toga dana su mnogi trebinjski davaoci, kao i prijatelji sa strane, darovali dragocjenu tečnost – 63 doze

krvi su prikupljene u Službi za transfuziju krvi. Naš rad i druženje su nastavljeni tako što su uslijedile akcije u Užicu, Ivanjici, Sarajevu, Nikšiću – Klub „Sveti Sava“ 18.7. a poslije nastavljamo u Čačku za Guču, 10, 11. i 12.8. pa slijedi 28.9. akcija u Trebinju, Beograd Telekom Srbije, Vranje Policijska uprava, Ugljevik, Jagodina i tako redom u svim opštinama i gradovima RS, Crne Gore i Srbije. Uz srdačan pozdrav i poruku svima koji čitaju ovaj časopis, ako nisu upisani u armiju humanosti da to učine što prije. To je dužnost svakog zdravog građanina od 18 do 65 godina. Dođite, nikad nije kasno da se priključite ovoj humanoj akciji.

107

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Čulo vida

Aforizmi U čovjekovom životu se razlikuju dva perioda. Prvi, kraći, kada mu sve ide u glavu i drugi, duži, kada ide sve iz glave. *** Razboljela se bolnica pa zove zdravstvenu ustanovu. *** Baba se, kao nikada, obradovala kad se djed vratio iz bolnice. Nikako nije mogla da nađe njegovu posljednju penziju. *** Da je istina da bolje rastu djeca kad ih tegle za uši, ja bih davno bio dvometraš. *** Kad smo došli da isprosimo kćerku, majka ju je toliko hvalila da smo otišli s ubjeđenjem da joj je i žuč slatka. *** Neki roditelji se toliko pripremaju za buduću bebu da i motku nabave prije nego što se rodi. *** Jedino doba kada su i mene nešto pitali bilo je ono u osnovnoj školi. *** Medicina traži veliko umijeće. Treba ispeći, pa reći: “Izvolite, gospodine šefe, na kafu!“ *** Još kao student medicine, Milenko je upozoravao Zemlju da se ne okreće oko sebe toliko dugo, jer bi mogla da se onesvijesti. *** Neki sebi dozvoljavaju toliki luksuz da ih u bolnicu dovoze bolnička, a iz bolnice vraćaju mrtvačka kola. *** Šta je najlakše izgubiti, a najteže pronaći? Poštenje. *** Dok je bio na operaciji, nije znao za sebe. Kada su završili operaciju, bolje što nije. *** Ljudi su sve bliži svome najboljem prijatelju, psu. Osim što laju jedni na druge, sve češće se i ujedaju. *** Ko se vuka boji još? Neka sam ne ide u šumu. *** Operacija je trajala dugo u noć, jer su u salu uveli zdravog pacijenta, pa nisu znali šta da mu odstrane. *** Moja doktorica (porodični ljekar), ima kratku kosu, kratke gaćice i kratku suknju... jer su medicinari slabo plaćeni. *** Kad god djed polazi za ovcama, baba mu sakrije pušku da ne puca u jagnje misleći da je vuk u jagnjećoj koži.

108

Čulo vida je smješteno u očima. Oči su postavljene ispred nas pa natraške ne možemo da idemo ako ne namjeravamo da se stropoštamo. Osuđeni smo da idemo samo naprijed, a cijelog života, ako tako idemo, ko zna gdje možemo da stignemo. Ili, još bolje, da ne stignemo, jer je vječito pitanje da li je čaša puna do pola ili prazna od pola? Zašto je vid izabrao mjesto u očima, niko ne zna. Osim da bi se neke žene na selu mogle zakleti u „očni vid“, kao da ima neki drugi. Možda tada vid nije vidio gdje useljava. Oči su parni organ. Da su i drugi organi parni, natalitet bi brže rastao. Dva oka su zato da gledate nešto jednim, a provjeravate drugim. Ima stvari oko nas koje gledamo i da ne povjerujemo svojim očima pa tražimo svjedoke. A svjedoci su tu da posvjedoče sve što se nije dogodilo, ali bi nekada nekome moglo da se dogodi. Kome i kada, ni svjedoci ne znaju. Oko jadnog čovjeka se događaju takva čuda da ne povjeruješ vlastitim očima. Zato su izmilili naočare. One bi trebalo da sve uvećavaju da se bolje vidi, ali pričaju zdravstveni radnici da su im mali lični dohoci i kad gledaju kroz najdeblje naočare. Naočare treba nositi, pamtiti gdje ih ostavljate, paziti da se ne smrskaju. Jedna dobra baka je otišla do škole pred unuka i pošto nije ponijela naočare dovela kući drugo dijete. Jedan stranački lider nije priznavao da je ćorav i da cijelog života gleda svoja, ćorava posla pa je zaposlio svoju, umjesto nečije tuđe svastike. Vid je nešto najdragocjenije, ali gledanje je teško. Ja gledam poštara kad mi broji šaku maraka za koju kaže da je penzija pa mi dođe da zaplačem za sobom. Zar sav moj život da stane u šaku? Zar nisam više vrijedio i više radio? Naljutim se na sebe nekadašnjeg dok plačem za sobom sadašnjim! Redam šaku maraka po računima i kako god da ih razvlačim, ne mogu da pokriju račune. Ponovo zajaučem: dajte mi račune koje može da pokrije moja penzija! Umjesto toga, oni u Skupštini izglasavaju nove poreze i razreze. Njih porede sa svojim primanjima i ne izgledaju veliki. Oči da te zabole dok gledaš nepravdu i razlike. Suze da prokapaš od nemoći da išta popraviš. U toj nemoći i neznanju izmišljamo izbore, ali ne kao ubjeđenje da će biti bolji koje biramo, nego da se nečemu nadamo u beznađu.

Šale Prilikom odlaska u bolnicu, svekrva govori snahi da čuva kuću. - I hoću da sve bude kao da sam ja tu! - Ne sekiraj se, sve će biti kao da si ti živa... --Servirka pita novoprimljenog bolesnika šta bi za večeru pa nabraja: - Imate krompirovu čorbicu, makarone, kupus s mesom... Bolesnik će: - Ja bih meso bez kupusa, ako može... --Hirurg razgovara s bolesnicom prije operacije. Kad je ona saslušala šta će se raditi, reče: - Molim vas, kad mi otvorite želudac, pogledajte da u njemu nije zlatnik koji sam kao dijete progutala... --Otišla snaha u bolnicu, a svekrva malo-malo pa

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

pogledava niz put. - Toliko si se poželjela snahe da stalno gledaš ide li? – govori kompinica. - Ma, kakvi, bojim se da ne dođe, a nisam posakrivala kafu i šećer... --Već nekoliko jutara dolazi komšija komšiji i ovaj ga počasti rakijom. Svaki put gost kaže da je odlična rakija i da bi on kupio nekoliko litara. Kad je domaćinu dosadilo, reče mu: -Pa što ne kupiš kad je dobra ? - Bih, ali nema potrebe kad mi svaki put sipaš besplatno. --- E, đevojko, lijepa si ka jabuka, bi li se udala za mene? – pita Crnogorac. - Bogumi, ne bih, iako si i ti ka’ jabuka, ali ona crvljiva... - A slaži, jado jadna, ka’ i ja ... --Pred operaciju, pacijent pita doktora hoće li ga mnogo boljeti kad ga bude sjekao. - Neće, ako si do sada bio pošten – doktor će. -E, onda mogu unaprijed da počnem da jaučem. --Vratila se žena od ljekara i muž pita šta joj je rekao. Da bi se našalila, ona kaže: - Rekao je da se ti kurvaš... - U pravu je, moram kad sam oženio kurvu... --Vraća se kćerka s porođajnog i nosi dvojke. Jedno dijete plavo, drugo crno. Majka se čudi kako to, a ona će: - Ovo plavo je od onoga koga sam voljela, a crno onoga za koga si me natjerala da se udam... --Jedan bolesnik šeće hodnicima i stalno govori: Ko se vuka boji još, ... ko se vuka boji još, ko se vuka... Dosadilo to drugom bolesniku pa će: - Šta više hoćeš s tim?! - Hoću da kažem da u šumu ne ide sam... --Spremajući se u bolnicu, djed govori babi: - Ako se dogodi ono, ne daj bože, a mi, baba, nemamo rakije u kući... Ona kao iz rukava odgovori: - Samo ti umri, lako ću se ja snaći za rakiju. --Došao čiča u bolnicu i raspituje se ko je ovdje glavni. Bolesnici mu rekoše da je gavna ona što dijeli hranu. Kad je servirka izašla iz sobe, on je sustigne i upita kada bi mogao s njom da porazgovara o njegovoj bolesti. Ona se nasmija, pa će: - Sa mnom možeš da razgovaraš kad budeš tražio repete... ---

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 23. 8. - 22. 10. 2016.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE boravi u sazviježđu DJEVICE od 23.8 -22.9. a u sazviježđu VAGE od 23.9 - 22.10. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Bik do znaka Lav. MERKUR je još od 31.7. u znaku djevice, u znaku svog sjedišta i ostaje sve do 8.10. kad prelazi u znak vage gdje boravi do 24.10. Od 1. – 22.09. nalaziće se u retrogradnom kretanju u znaku Djevice od 28-14. stepena. VENERA je u znaku Djevice do 30.8. a u znaku Vage, u svom sjedištu, od 31.8 - 23.9. U znaku Škorpiona boravi od 24.9 - 18.10. nakon čega prelazi u znak Strijelca. MARS u znaku Strijelca ostaje do 27.9. U znaku Jarca boraviće od 28.9 - 9.11. JUPITER se nakon godinu dana boravka u znaku Djevice premješta u znak Vage od 10. septembra, gdje će takođe boraviti godinu dana i Vagama darivati prosperitet, rast, uspjeh i pretjerivanje u svemu. SATURN se kreće kroz znak Strijelca direktnim hodom od 9-13. stepena. URAN je u Ovnu u retrogradnom kretanju od 24-22. stepena. I NEPTUN u Ribama retrogradan je cijeli period, od 10-9. stepena. PLUTON u Jarcu je retrogradan do 25.9. i sa 14. stepena krenuće ponovo direktno. Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga. Najznačajniji događaji ovog perioda su ulazak Jupitera u vazdušni znak Vage od 10. septembra na period od godinu dana. Jupiter kao benefit uvećava i širi sve čega se dotakne, upravlja bogatstvom, velikim poslovima, optimizmom i prosperitetom i može se reći da Vage ulaze u izuzetno povoljan period. Osim toga, znak Vage prirodno vlada 7. poljem partnerstava kako poslovnog, tako i bračnog, pa boravak Jupitera može povoljno uticati na odnose sa drugim ljudima. Okolnosti su rijetko kad savršene. Ako imate viziju, slijedite je. Što se tiče našeg nesvjesnog K.G. Jung reče: ‘’Nesvjesno jednog čovjeka projektuje se na drugog, što znači ono što kod sebe samog previdi, prebacuje drugome’’. Ovo je toliko prisutno u našim životima da bi bilo dobro kada poželimo da nekog kritikujemo, prethodno sjednemo i brižljivo odmjerimo šta je suština onoga što hoćemo drugome da natovarimo na vrat, znači za našu sopstvenu ličnost. OVAN 20. 3 - 20. 4. Do kraja septembra puni ste snage i energije koje obezbjeđuje boravak Marsa u vatrenom Strijelcu. Impulsivnost treba držati pod kontrolom. Ako je ljeto donijelo brojne ljubavne razmirice i neslaganje u mišljenjima, septembar donosi lakše dane, bez briga, trzavica i strahova. Neki će odlučiti da nešto uče, čitaju literaturu koja ih oduvijek zanima ili se upuste u filozofske sfere, neki da posjete neku stranu zemlju. Podrška Saturna se ogleda u davanju istrajnosti i ozbiljnosti svih vašim planovima i ciljevima. Budite uporni i hrabri, jer ćete morati da se borite za ostvarenje svojih snova. Tokom oktobra energija je još jača i aktivnosti intenzivnije. BIK 21. 4 - 20. 5. Vaš vladar znaka, planeta Venera, utiče na harmonične odnose na ljubavnom planu sve do kraja avgusta. Već početkom septembra fokus interesovanja premješta se na poslovne aktivnosti donoseći lijepa dešavanja i manje dobitke. Ako imate hobi koji je vezan za umjetničko stvaranje i sve što u sebi nosi ljepotu, uljepšavanje, pravljenje nakita, sada je pravo vrijeme da od toga napravite posao i profitirate. Tokom oktobra sa Venerom u Škorpiji, intenzivno i strastveno ćete ulaziti u odnose sa drugima. Žene tokom prve polovine oktobra mogu imati poteškoće ginekološke ili urološke prirode. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Planeta Merkur, vladar znaka, ima duže zadržavanje, sve do 8. oktobra, u zemljanom znaku Djevice i pravi napet aspekt prema vašem Suncu, uslovljaavjući vas da temeljnije i organizovanije pristupate životnim situacijama. Ovo je vrijeme analiza, a ne površnosti i lakog prelaska s teme na temu. Saturn vas uči važne šivotne lekcije. Naročito je važno da u sferi porodičnih odnosa imate temeljan pristup svim problemima i ne bježite od njih tražeći nova interesovanja. Od velike pomoći biće Jupiter prelaskom u znak Vage, koji će donijeti priliku da konačno svoje snove realizujete. Bili spremni ili ne, ove

110

jeseni ljubav kuca na vaša vrata. Zdravlje je povezano sa vašim osjećanjima. Posjetite stomatologa. RAK - 21. 6 - 22. 7. Ljeto je vaše vrijeme kada najviše energije imate, kada najviše volite i uživate. U vama se budi volja za promjenama svaki put kada radite neplanirane i nove stvari koje do sada niste radili. Mnogo više samopouzdanja imaćete u periodu koji je pred vama, nego u ranijem. Krajem septembra, početkom jeseni, moguće su nesuglasice sa voljenom osobom. Saslušajte i drugu stranu, razmislite ko je u pravu i nađite kompromis. Ljubav je dijamant koji je najsjajniji kada se izbrusi savladanim teškoćama. Mjerite svoje riječi da ne povrijedite one do kojih vam je najviše stalo. Tokom jeseni moguće jače prehlade i povrede od oštrih predmeta. LAV - 23. 7 - 23. 8. Sve dok traje ljeto vi ćete uživati punim plućima, sa osjećanjem kako je život ispunjen radošću i smijehom. Jesen će tražiti da zastanete na trenutak i osvrnete se na svoj život, na ljude oko sebe i shvatite da su se desile promjene. Sklopiće se djelići slagalice. Razumjećete odlaske nekih ljudi koje ste voljeli. Ne razmišljajte previše o prošlosti, jer od ove jeseni stvari kreću nabolje. Povoljan aspekt Jupitera iz Vage prema vašem Suncu omogućiće da ponovo zasjate i zauzmete poziciju koja vam pripada. Neki od vas mogu imati problem sa kostima, reumu ili uganuće. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Bravak Jupitera u vašem znaku tokom proteklih godinu dana doprinio je da ste se promijenili. Desila su se nova isustva, stekli ste nova znanja, upoznali nove ljude, bili na nekim novim mjestima. Od jeseni za vas dolazi vrijeme da sanjate neke nove snove koje možete realizovati samo uz dosta uloženog truda. Imaćete povoljne uslove za poboljšanje finansijske situacije, koja je rezultat vašeg rada, znanja i sposobnosti. Što više znanja i obrazovanja, to veći novčani dobici i ugled. Zdravstveno stanje je u ravnoteži, jer ste shvatili da vaše zdravlje zavisi od vas samih i od toga koliko vodite računa o sebi. Izbjegavajte stresne situacije, nervozu i brige. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Dugotrajan tranzit Merkura u znaku Djevice sve do 8.10. utiče na sklonost dubljem razmišljanju, analizi svojih unutarnjih potreba, svojih snova, a Mars iz Strijelca stimulisaće borbu za ideale. Tokom septembra Venera će vam omogućiti buran društveni život, dobre kontakte s prijateljima i ljubav. Biće to mjesec za pamćenje, slobodno poželite nestvarno i vjerujte da su vaši snovi ostvarljivi. Ulazak Jupitera u vaš znak, na period od godinu dana, omogućiće da se mnoga nova vrata otvore i u vaš život uđe sreća i prosperitet. Oprez u saobraćaju krajem avgusta, na putovanju mogući kvarovi automobila. E-mail adrese: snezana.despot@gmail.com ili na mob.tel. 065/523-036

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Uživajte sve dok traje ljeto u druženju sa dragim osobama, kretanju, kraćim putovanjima. Ipak se ne opuštajte previše po pitanju obaveza, jer sve što odložite dočekaće vas kasnije. Saturn vas već neko vrijeme prisiljava na štednju, ali iskoristite rasprodaje kako biste kupili neophodno. Ove jeseni, od oktobra, moguće su prilike za dobijanje posla ili bolje radno mjesto. U vaš život stižu promjene, koje odavno priželjkujete. Unutrašnje promjene, promjene u razmišljanju i shvatanju neminovno će dovesti da i drugi osjete kako se u vaš život uselila radost življenja. Krajem avgusta moguć pad energije, ali slijedi brz oporavak. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Jupiter, vaš vladar, ulaskom u znak Vage, utiče na povećanje životnog optimizma, na podršku koja će pristizati od prijatelja ili osoba sa kojima dijelite zajedničke interese. U narednom periodu nalaziće se u 11. polju vašeg horoskopa i uticaće povoljno na rezultate karijere, bilo da je u pitanju novac, čast, slava i nagrade od postignutog životnog cilja. Istina, Saturn u vašem znaku ništa ne poklanja, već traži mnogo uloženog rada i truda da ostvarite snove. Možda se osjećate umorni, ne da vam se više toliko truditi, ali ne posustajte, jer u vama ima izdržljivosti i upornosti. Zdravstvene tegobe i pad imuniteta mogu imati rođeni od 1-4. decembra. JARAC - 22. 12 - 19. 1. U narednih godinu dana Jupiter će boraviti u vašem 10. polju statusa i karijere i već od septembra pruža mogućnost za profesioalni prosperitet i na povoljan način rješavanje svih statusnh pitanja. U oktobru je moguć veliki novčani izdatak, uslovljen događajima nezavisnim od vaše volje.Tranzit Venere ukazuje da ćete imati bogat i raznovrstan društveni život. Planeta intelekta Merkur dugo pravi harmoničan aspekt prema vašem Suncu i Plutonu u Jarcu i doprinijeće donošenju važnih odluka kako biste na realan i praktičan način iskoristili sve mogućnosti za realizaciju svojih planova. Na nivou nesvjesnog potisnuti strahovi mogu uzrokovati teškoće. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Tranzit Jupitera kroz znak Vage i vaše 9. polje nudi priliku za odlazak u inostranstvo ili poslove sa strancima. Dobar je aspekt za sticanje novih znanja, učenje i polaganje ispita na fakultetu. Imaćete potrebu za okretanje ka duhovnosti. Saturn vraća u vaš život neka stara prijateljstva. Uran u dobrom aspektu sa Suncem daje inspiraciju i nove ideje. Imaćete podršku partnera za svoje planove sa dosta strasti u emotivnim odnosima. Pazite na ishranu i krećite se da popravite cirkulaciju. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Prelaskom Jupitera u znak Vage od septembra, aktivira se vaše 8. polje podrške od drugih ljudi te će vam ovaj benefit omogućiti da dobijete ogromnu podršku. Kako je ovo i polje novca i tu stiže blagostanje. Moguće je dobijanje naslijeđa, kredita pod povoljim uslovima, a studentima dobijanje stipendija. U periodu do kraja septembra očekuju vas brojne profesionalne obaveze, ali ne žalite truda jer će se postignuti rezultati dugo osjećati. Saturn u direktom kretanju kroz 10. polje statusa nameće brojne zadatke koje ne možete odložiti i kojima morate temeljno i vrlo odgovorno pristupiti kako biste postigli svoj cilj. Njegujte svoja stopala, ona vas nose kroz život.

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

i.com

dic al Me t r o p Novi

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA