Medici.com 81 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

FZO RS

Predstavljamo:

Riječ urednika Iza nas, tamo negde, na nekakvoj ukrašenoj deponiji zaborava i tihog i sjetnog sjećanja, ostale su filharmonije proljeća koje su probudile i uzbudile, a nekima i povratile ljubav prema životu i svemu što ga čini lijepim.Tople ruine proljeća lijeno i nevoljno tope se i nestaju. I evo, ponovo su tu... Dani prepuni sunca i omamnog mirisa lipe svečano otvaraju široka vrata toploga juna, uvodeći nas u jednu sasvim drugačiju magiju životnih boja i mirisa koji očaravaju i porađaju najdivnije osjećaje. Sa njima, na istim točkovima, u dugačkom karavanu godišnjih doba, dolazi i novi, 81. Broj časopisa Medici.com koji, kao i uvijek, u sebi nosi s pažnjom pripremljen osvežavajući koktel novih i značajnih informacija iz svijeta medicine. kojim kujemo svoja djela te zaboraviti svoje obaveze, bar nakratko. Oslobodićemo volju i maštu i krenuti putem godišnjih odmora. Treba odmoriti tijelo, reinkarnirati dušu i svijest... treba resetovati sopstveno biće da bismo ponovo, s novim idejama, stigli na peron vjere, nade i novih iščekivanja... da bismo uskočili u brzi vagon budućnosti i odlepršali na oblacima među sopstvene snove i ciljeve... No, prije nego što krenemo da odmaramo svoja mentalna dvorišta, Medici.com, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove uz koje ćete, baš kao uz osvježavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Da bi stručnjaci-ljekari, specijalisti, mogli da prate najezdu novih saznanja koja se porađaju u svijetu medicine, moraju da prate stručne skupove i kongrese, kojih je u proteklom periodu zaista i bilo. Sve je počelo sa Majskim pulmološkim danima, pa Kongresom oftalmologa, pa V konferencijom Asocijacije ljekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope u organizaciji Udruženja doktora porodične medicine Crne Gore, pa Međunarodnim danom medicinskih sestara… O ovim i drugim važnim skupovima i o onom što su bile njihove teme i zaključci, možete pronaći na dobro poznatim stranicama Medici-com-a. Koliko staza pređenih zajedno, a još više puteva na koje nismo ni kročili. Toliko dobijenih odgovora, a još više zagonetki i pitanja, uvijenih u klupko koje se ne da razmrsiti! A Medici.com, piše i piše…u njemu ima odgovora i na kako i na zašto! Ima širinu u koju ulazi, ima dubinu u koju uranja! A vrijeme, kao apstraktna kategorija, u medicini ima i te kako konkretnu i značajnu ulogu. Ono ima posebno mjesto i u rezultatima i u posljedicama. Koliko nekada samo sekunde presude da ožive ili ugase jedan život. Vrijeme kojim upravlja ljekar ima posebnu težinu. To je vrlo često teško vrijeme u kojem treba brzo reagovati, odlučivati, procjenjivati… Upravo na kartu vrijeme… brzo, hitno, najhitnije, veoma uspješno je zaigrao hirurški tim Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalisti ortopedije i traumatologije, uz veliku podršku Klinike za anesteziju, odlučivši se na riskantan i komplikovan operativni zahvat. Naime, po prvi put u istoriji UKC RS, 6. juna izveli su replantaciju kompletne šake. Operacija je trajala oko pet časova. Trebalo je da budu spojene kosti, nervi, arterije, vene… pacijentu koji je primljen sa ekstremno teškom povredom desne šake koja je bila amputirana u nivou ručnog zgloba…Dakle, VRIJEME… Sve njegove nijanse oduvijek su prisutne u sadržaju našega časopisa. Na Vama je da odvojite tek toliko vremena da biste ih prepoznali! Vaš ‘’Medici.com’’ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Dom zdravlja Gradiška

UKC RS

Replantacija šake

Dr advokat Jovana Pušac

Medicina i pravo

Vitamin K2

Lečenje raka pluća

Kubanska vakcina

Zdravstveni potencijal Surdulica

Bioregenerativna medicina

Lekarka-slikarka Dr Olga Lekić

Akademik V. Kanjuh Pioniri KV hirurgije

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

82. broj izlazi u avgustu 2017. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

trukovni sindikat medicnskih sestara i tehničara Republike Srpske i Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske i ove godine 12. maja pozvala je zdravstvene profesionalce, javnost i medije u Republici Srpskoj da se osvrnu na rad i ulogu medicinskih sestara i tehničara u njezi bolesnih i zaštiti zdravih ljudi, kao i njihov profesionalni, ekonomski i socijalni položaj u našem društvu. Međunarodni dan medicinskih sestara, koji se u svijetu i Republici Srpskoj obilježava 12. maja u znak sjećanja na datum rođenja Florence Nightingale (1820-1910), engleske bolničarke i začetnice modernog sestrinstva u svijetu. Međunarodni dan medicinskih sestara je globalni događaj kojeg je ICN pokre-

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica RS i Strukovni sindikat medicinskih sestara i tehničara RS, 12. maj 2017.

Međunarodni dan medicinskih sestara “Medicinske sestre: Jedinstven glas za postizanje ciljeva održivog razvitka profesije” Foto naslovnice: Milenko Šukalo

nula 1965. godine i održava se svake godine kao priznanje neprocjenjivom radu medicinskih sestara. Ove godine ICN je uveo novi identitet i format, koji je podržalo nekoliko medija kako bi bio pružen široki i interaktivni raspon uvida u ovu profesiju i istaknut izvanredan rad svake sestre u bilo kojoj zemlji koje se nastoje brinuti za svoju zajednicu. Njihov neprocjenjiv rad daje ključni doprinos za zdravlje nacije. Istraživanja dokazuju da ulaganje u sestrinstvo rezultira zdravijom nacijom. Sestre svojim primjerima iz prakse i dokazima temeljenim na praksi dokazuju svoj doprinos postizanju ciljeva održivog razvitka vlastite profesije. Medicinske sestre prikazom slučajeva iz prakse koju obavljaju svakodnevno, bilo u zajednici ili na klinikama, bave 8

se zdravstvenim i društvenim izazovima sa kojima je suočena zemlja u kojoj žive i rade. Organizacija zdravstvene njege i problemi sa kojim se suočava sestrinstvo, koje ima potrebu da se uključi u nivoe na kojima se donose odluke, gdje se mora naglasiti da sestrinstvo mora biti podržano i unapređeno u viši stepen. Udruženje medicinskih sestara,

tehničara i babica Republike Srpske i Strukovni sindikat medicinskih sestara/tehničara Republike Srpske 12. maj obilježilo je tradicionalno sa Sedmicom sestrinstva. Ove godine, kao i prethodnih, UMSTIB RS koji je zvanični član/posmatrač koristio je slogan ICNa. Sloga n ovogodišnjeg Međunarodnog dana sestara je: “Jedinstven glas za postizanje ciljeva održivog razvoja profesije”. U periodu od 8.5.2017.god. do 14.5.2017. godine u zdravstvenim ustanovama medicinske sestre/tehničari su organizovali predavanja za korisnike svojih usluga kao i za koleginice i kolege. Dana 12.5. 2017. godine u Banjaluci u Parku “Petar Kočić”, u periodu od 1215 časova, građanima grada Banjaluke su pružane usluge u skladu sa sestrinskim kompetencijama (mjerenje TT, RR; ŠUK-a, sestrinski preventivni razgovori itd.). Veliki broj građana je podržao ove aktivnosti i zahvalio se medicinskim sestrama i tehničarima na njihovim aktivnostima. Ovu aktivnost su podržali stu-

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

sve viši nivo stručnog znanja. Stoga je neobično važno imati želju za učenjem i biti u stanju razumjeti ono što se uči. Profesionalnost, posvećenost, znanje, empatija, spremnost da se znanje prenosi na mlađe koleginice i kolege, odgovornost i svijest koju nosi briga i staranje za ljudski život osnovni su zahtjevi ovog zanimanja. Medicinske sestre su spremne da svoju profesiju podignu na viši nivo, podstičući koleginice i kolege, kao i pacijente, da aktivno uče i sudjeluju u očuvanju zdravlja tokom života. Pripremila: Mr. sc Živana Vuković-Kostić

denti zdravstvene njege Medicinskog fakulteta u Banjaluci. U organizaciji UMSTIB RS i Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske 12.5. 2017. Godine, sa početkom u 19 časova, u vijećnici Banskog dvora je održana Svečana akademija u čast “Međunarodnog dana medicinskih sestara”. Posebno svečano je bilo na akademiji u prepunoj sali vijećnice, svi smo se osjećali veoma ponosno što smo dio sestrinske profesije. Akademiji su prisustvovali, pored porodice Trišić, dr Rade Dujaković, dr Nataša Tomić, i druge uvažene zvanice. Svečana akademija počela je svečanim muzičkim programom. U radnom dijelu akademije govorilo se o radu udruženja i sindikata, njihovim zajedničkim ciljevima. UMSTIB RS i SSMSTRS je zahvalan svim svojim članovima koji su prepoznali vrijednost ovih organizacija. Kao ozbiljno udruženje čiji je jedan od ciljeva podizanje ugleda naše profesije, a koleginice i kolege koje su obnovile rad ovog udruženja 1998. godine, velik broj njih je zaslužan za njegov uspješan rad. U znak zahvalnosti Upravni obor Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske 2016. godine je donio odluku da se ustanovi priznanje za doprinos, unapređenje i razvoj sestrinstva u Republici Srpskoj koje će nositi ime “Nada Trišić”. Ove godine smo istim priznanjem nagradili koleginicu Gordanu Milinković i kolegu Dmitra Azarića. Nakon dodjele priznanja, druženje učesnika akademije je nastavljeno u Banskom dvoru uz prigodan koktel. Zaključak sedmice sestrinstva Od medicinskih sestara zahtijeva se

Sestrinstvo u Odžaku Mjesec svibanj je bio u znaku aktivnosti medicinskih sestara i tehničara, uposlenika Doma zdravlja Odžak. Povodom Međunarodnog dana medicinskih sestara/tehničara, 12. svibnja, organizirani su sportski susreti djelatnika Doma zdravlja Odžak, Županijske bolnice Orašje - odjeli u Odžaku i Doma za stare i nemoćne “Senior” u sportskoj dvorani Srednje škole “Pero Zečević” u Odžaku. Druženje se nastavilo u večernjim satima u organizaciji Komore zdravstvenih tehničara Županije Posavske, kada je predsjednik Komore, Saša Arnautović, pozdravio sve učesnice i učesnike i čestitao im Međunarodni dan sestrinstva, a čestitkama se pridružila i ravnateljica Doma zdravlja Orašje, dr Ljiljana Leovac. Na tradicionalnim Sportskim igrama zdravstvenih radnika – Medicinijadi, održanim 19. – 20. svibnja 2017. Godine u Neumu, učestvovali su i djelatnici iz Doma zdravlja Odžak. Ozbiljne pripreme i upornost zdravstvenih djelatnika, podrška menadžmenta i uposlenika koji nisu bili dio takmičarskog tima razlog je dobrom plasmanu ekipe Doma zdravlja Odžak, koja tradicionalno osvaja pehare na Medicinijadi. I ove godine takmičari iz Odžaka osvojili su hvale vrijedne nagrade. Pripremila: Ana Majić, diplomirana medic. sestra, Glavna sestra, Dom zdravlja Odžak

Z D R A V S T V O

ve duže liste čekanja na zdravstvene usluge su jedan od gorućih problema u gotovo svim zdravstvenim sistemima, a na njega utiču brojni razlozi kao što su nedostatak novca, stručnog kadra i opreme, prije svega, ali i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta i stihijsko upućivanje, što je karakteristično za slabije uređene sisteme. Liste čekanja same po sebi ne bi trebalo da predstavljaju problem ukoliko dužinom čekanja nije ugroženo zdravlje pacijenta, međutim, kako je rizik od lošeg uticaja na zdravlje pacijenta visok, a i rizik od korupcije takođe, uređenje lista čekanja se nameće kao neophodno. U vezi s tim, analizirali smo praksu nekih zemalja našeg regiona. Inače, kod ovih analiza moguće je uočiti da svi analiziraju kako to rade drugi te da je najčešći uzor Slovenija, koja se opet ugleda na najrazvijenije zapadnoevropske zemlje ne bježeći od toga da preuzme dobra rješenja i zemalja u našem regionu. U Sloveniji su liste čekanja na zdravstvenu uslugu uređene Zakonom o pravima pacijenata, kojim je propisana procedura sastavljanja lista čekanja. Slovenci imaju i pravilnik kojim su propisali najduže dopušteno vrijeme čekanja na pojedine zdravstvene usluge. Rok do kada bi trebalo da pacijent dobije uslugu zavisi od njegovog zdravstvenog stanja, pa tako rok može da bude hitno, brzo ili uobičajeno. Ukoliko na uputnici piše ‘’hitno’’, pacijent mora da dobije uslugu u roku od dvadeset i četiri časa, ukoliko je stanje pacijenta takvo da je uslugu potrebno uraditi brzo, krajnji rok da pacijent dobije uslugu je tri mjeseca, a ukoliko piše ‘’uobičajeno’’ krajnji rok je šest mjeseci. Stepen hitnosti određuje ljekar koji upućuje pacijenta, s tim da ljekarski kolegijum zdravstvene ustanove u koju je pacijent upućen može to da promijeni, ali uz obavezu da o tome obavijesti ljekara koji je dao prvi prijedlog. Slovenci su propisali i to da za pojedine usluge, ukoliko nisu u kategoriji hitnih, vrijede drugi rokovi. Tu pripadaju maligna oboljenja za koja je najduži prihvatljivi rok čekanja na uslugu jedan mjesec i ortopedske hirurške intervencije sa maksimalnim rokom čekanja od dvanaest mjeseci. Za usluge iz oblasti stomatologije, propisano je da je naj10

Uporedna analiza lista čekanja na zdravstvenu uslugu

Različitom praksom ka istom cilju

Biljana Rodić Obradović, Fond zdravstvenog osiguranja RS

Primjer informacije o dužini čekanja na operaciju koljena koja je dostupna na internet-stranici ZZZ Slovenije (https://www. zzzs.si)

duži prihvatljivi rok čekanja na izradu stomatoloških proteza dvanaest mjeseci dok kod terapijskih usluga iz oblasti ortodoncije ‘’hitno’’ podrazumijeva to da usluga bude pružena najduže u roku od dvanaest mjeseci, a ‘’uobičajeno’’ u roku od osamnaest mjeseci. Navedene odredbe u pogledu maksimalne dužine čekanja na uslugu u Sloveniji su dodatno podržane ugovorima koje Zavod za zdravstveno osiguranje zaključuje sa zdravstvenim ustanovama. Inače, liste čekanja se posmatraju u kontekstu dostupnosti zdravstvene zaštite, što je jedan od razvojnih prioriteta slovenačkog zdravstva. Ocjena tog segmenta zdravstvenog sistema najčešće se donosi na osnovu poređenja sa zemljama članicama EU, naročito kod usluga koje pripadaju višem nivou zdravstvene zaštite i dijagnostike. Jedno takvo poređenje rađeno je za usluge magnetne rezonance i CT-a i pokazalo

je da Slovenija ima manje aparata za ove pretrage u odnosu na prosjek EU. Na milion stanovnika Slovenija ima 8,7 MR aparata, doko je prosijek EU 15,4 aparata. Slično stanje je i sa CT aparatima. Slovenija ih ima 13,1 na milion stanovnika, dok je prosjek EU 21,4. Broj aparata, međutim, nije toliko relevantan pokazatelj kao što je broj pruženih usluga, ali i ovaj indikator pokazuje zaostajanje u odnosu na EU, čak očiglednije. Primjera radi, broj pruženih MR usluga na 1.000 stanovnika u Sloveniji je u 2015. godini iznosio 43,4, dok je prosjek EU 67,5 usluga. Još lošiji je odnos kod usluga CT-a, kojih je u Sloveniji na 1.000 stanovnika 69,3, a prosjek u EU je 118,1. Uzgred, prema podacima iz 2015. godine, u Republici Srpskoj je pruženo 20 MR usluga i 24 CT usluge na 1.000 stanovnika. S obzirom na to da zdravstveno osiguranje u pravilu ove usluge plaća po jediničnoj cijeni, poboljšanje njihove dostupnosti povećanjem broja usluga je, prije svega, limitirano raspoloživim novcem.

Z D R A V S T V O

Dužina čekanja na pojedine usluge u Sloveniji se razlikuje od bolnice do bolnice ali se, prema odredbi pravilnika kojim su propisani maksimalni rokovi čekanja, smatra da je zadovoljen propisani rok ukoliko ga je obezbijedila makar jedna od bolnica s obzirom na to da pacijenti imaju pravo slobodnog izbora zdravstvene ustanove, a i na to da zdravstveno osiguranje pokriva putne troškove. Primjera radi, na MR glave i vrata u nekim bolnicama u Sloveniji se čeka 14 dana, a u drugima 276 dana; operacija katarakte se čeka od 22 do 400 dana; na operaciju kuka se čeka od 160 do 843 dana itd. S obzirom na to da su najkraći rokovi čekanja ispod maksimalno dozvoljenih, reklo bi se da problema nema, međutim, broj pacijenata koji čekaju na uslugu govori drugačije. Naročita pažnja kod vođenja lista čekanja posvećuje se javnom pristupu svim bitnim informacijama. Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije omogućava internetski pristup informacijama o listama čekanja, uključujući i podatke o licima u zdravstvenim ustanovama koja su zadužena za sastavljanje lista čekanja na bazi propisanih kriterijuma. Takođe, sve zdravstvene ustanove na svojim internet-stranicama objavljuju liste čekanja. Pacijenti u Sloveniji preko internet-stranice Zavoda imaju pristup integralnoj listi čekanja za sve ugovorene usluge, a omogućena im je i pretraga za pojedinačne usluge i pojedinačne zdravstvene ustanove što, između ostalog, može da im koristi kod izbora zdravstvene ustanove u kojoj će najbrže dobiti uslugu. U Sloveniji Institut za javno zdravstvo ima značajnu ulogu u vezi s listama čekanja. Naime, svi podaci o listama čekanja se šalju Institutu i to najkasnije do 5. u mjesecu za prethodni mjesec, a na osnovu tih informacija Institut pravi objedinjenu listu čekanja koju objavljuje na svojoj internet-stranici. Takođe, Institut svakog mjeseca objavljuje izvještaj o listama čekanja u kome se nalaze uporedni podaci o zdravstvenim ustanovama sa najdužim i najkraćim rokovima čekanja na usluge, podaci o prosječnoj dužini čekanja, a i o prekoračenjima u odnosu na preporučene maksimalne rokove čekanja. Podaci Instituta se, pored ostalog, koriste kod kontrola koje sprovodi Zavod za zdravstveno osiguranje, a i kod kreiranja ugovora sa zdravstvenim ustanovama. Slovenački Institut za javno zdravstvo je i nosilac projekta

Primjer informacije sa sajta HZZO o zdravstvenoj ustanovi sa najkraćim čekanjem na koronarografiju

uvođenja e-naručivanja na zdravstvene usluge, koji bi u ovoj godini trebalo da bude instalisan u zdravstveni informacioni sistem. Za razliku od Slovenije, Hrvatska nema posebnog propisa za liste čekanja, mada je prije nekoliko godina bilo planirano donošenje pravilnika o načinu osiguranja medicinski prihvatljivog vremena za pružanje zdravstvenih usluga uspostavljanjem listi čekanja i to na bazi sličnog stepenovanja hitnosti kao u Sloveniji. Nedonošenje tog pravilnika, međutim, nije bilo prepreka za brojne aktivnosti koje su povezane sa listama čekanja. Jedna od njih odnosi se na formiranje posebne organizacione jedinice za nacionalnu listu čekanja pri resornom ministarstvu, a uporedo s tim formirane su i posebne jedinice za centralno naručivanje pacijenata. To je omogućilo da bude napravljena jedinstvena baza podataka za sve medicinske procedure koji se svakodnevno, putem centralnog zdravstvenog informacionog sistema (CEZIH), dostavljaju nacionalnoj listi čekanja koju vodi hrvatsko ministarstvo zdravlja. S obzirom na izražen problem dužine čekanja na pojedine usluge, na skraćenje listi čekanja u hrvatskom zdravstvu pokušalo se uticati i nizom kampanja poput ‘’Dana otvorenih vrata’’ i

programa ‘’72 sata’’. Kampanja ‘’Dani otvorenih vrata’’ praktično je podrazumijevala bolju iskorišćenost bolničkih kapaciteta omogućavanjem pregleda u drugoj smjeni, što je u nekim bolnicama gotovo izbrisalo liste čekanja. Kampanja ‘’72 sata’’ je bila namijenjena pacijentima sa malignom bolešću, a imala je za cilj to da ovi pacijenti dobiju uslugu u najkraćem mogućem roku, odnosno unutar tri dana. U hrvatskom zdravstvu je trenutno aktuelan pilot projekat pod nazivom ‘’SMS podsjetnik’’. Projektom je predviđeno da pacijenti koji su naručeni na pregled ili pretragu dva puta prije zakazanog termina budu podsjećani SMS porukom, jednom četrnaest dana prije zakazanog pregleda i drugi put tri dana prije toga datuma. Cilj je to da se smanji broj propuštenja odlazaka na zakazani pregled, a time utiče i na skraćenje liste čekanja. Slično kao u Sloveniji i u Hrvatskoj je dosta rađeno na dostupnosti informacija o listama čekanja. Od 2012. godine funkcioniše E-lista čekanja koja na jednom mjestu ima sve podatke o bolničkim listama čekanja sa jedinstvenom listom usluga. Centralni sistem E-listi prikuplja podatke o slobodnim terminima i ti podaci su javno dostupni na sajtu Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (http://www.hzzo.hr) i na sajtu CEZIH-a (http://www.cezih.hr). Elista je, osim dostupnosti osnovnim podacima, omogućila poređenje podataka o dužini čekanja po zdravstvenim ustanovama, regijama i uslugama što bi trebalo da bude korišćeno kod planiranja budućih aktivnosti. Dostupnost podataka o slobodnim terminima za konkretne usluge omogućila je to da bude uveden i sistem Enaručivanje na osnovu koga se direktno iz ordinacije porodičnog doktora naručuje pregled za prvi slobodan termin u zdravstvenoj ustanovi koju izabere pacijent. Dobru stranu E-naručivanja u Hrvatskoj, prije svega, vide u tome što je pojednostavljen put pacijenta do zdravstvene usluge i što je skraćeno vrijeme čekanja na uslugu. Slično kao u Sloveniji i u Hrvatskoj se dužina čekanja na pojedine usluge razlikuje od bolnice do bolnice. Očigledan primjer je operacija katarakte na koju se, npr. u KBC Split, čeka tri dana, a u KBC ‘’Sveti duh’’ preko dvije godine. U Srbiji su takođe aktuelne liste čekanja, a sve u vezi s njima je regulisano Pravilnikom o listama čekanja koji je 11

Z D R A V S T V O

donesen prije četiri godine. Pravilnikom je određeno da se liste čekanja formiraju za osam grupa zdravstvenih usluga, odnosno za one usluge kod kojih postoji problem u pogledu dužine čekanja. Tu se nalaze pregledi na MR-u i CT-u, dijagnostička koronarografija i/ili kateterizacija srca, revaskularizacija miokarda, ugradnja pejsmejkera i kardioverter defibrilatora, ugradnja vještačkih valvula, ugradnja graftova od vještačkog materijala i endovaskularnih graft proteza, operacija senilne i presenilne katarakte sa ugradnjom intraokularnih sočiva i ugradnja implantata u ortopediji (kukovi i koljena). Pored ovoga, pravilnik obuhvata i kriterijume i standardizovane mjere na osnovu kojih se vrši procjena zdravstvenog stanja pacijenta koji se stavlja na listu čekanja, potom najduže vrijeme čekanja na zdravstvene usluge za koje se formiraju liste čekanja, način informisanja pacijenta i ljekara koji ga je uputio, nadzor nad listama čekanja, kao i način korišćenja zdravstvene zaštite mimo liste čekanja. Naročito detaljno su urađene odredbe koje se odnose na procjenu da li zdravstveno stanje pacijenta dozvoljava duže čekanje na uslugu. U vezi s tim, pored kriterijuma koji se odnose na to ko može da bude stavljen na listu čekanja, jedan od priloga se odnosi na opis zdravstvenog stanja kod koga je uslugu neophodno pružiti najduže za trideset dana, odnosno koja ne mogu da budu na listi čekanja. Za pojedinačna stanja i simptome određeni su i pojedinačni najduži rokovi čekanja koji u nekim slučajevima znače to da usluga mora da bude urađena odmah. Tako detaljna obrazloženja su dobar osnov za efikasan nadzor nad listama čekanja koje sprovodi Republički fond zdravstvenog osiguranja. Redosljed osiguranih lica na listi čekanja u Srbiji određuje zdravstvena ustanova u zavisnosti od dijagnoze i datuma rezervisanja mjesta na listi čekanja koga je izvršio izabrani doktor. Zdravstvena ustanova je obavezna da obavijesti osigurano lice o svim relevantnim informacijama, od toga zbog kojih razloga je stavljen na listu čekanja, do toga kada može da očekuje da mu usluga bude pružena i koja će mu medicinska dokumentacija biti neophodna. I u Srbiji posvećuju pažnju dostupnosti informacija o listama čekanja. Direktan pristup listama imaju ljekari 12

Slovenija

Hrvatska

Srbija

Naziv usluge

Broj dana najkraćeg čekanja

Broj dana najdužeg čekanja

Broj dana najkraćeg čekanja

Broj dana najdužeg čekanja

Broj dana najkraćeg čekanja

Broj dana najdužeg čekanja

Koronarografija

154

120

276

551

388

UZV dojke

191

612

UZV srca

308

372

Operacija katarakte

400

786

1.700

Operacija kuka

650

1.640

Uporedni podaci o najkraćim i najdužim rokovima čekanja na pojedine usluge

Primjer kliničkih kriterijuma iz srbijanskog pravilnika, prema kojima pacijent ne može da bude uvršten na listu čekanja, već mu se liječenje mora obaviti u roku do 30 dana.

zdravstvenih ustanova primarnog nivoa radi rezervacije mjesta na listi, zatim zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa kojima je omogućeno da vide liste čekanja drugih zdravstvenih ustanova za slične usluge i, na kraju, Fond zdravstvenog osiguranja koji ima pristup svim listama. Republički fond na svom sajtu objavljuje liste čekanja po zdravstvenim ustanovama i uslugama, ali još nemaju objedinjene podatke. Takođe, zdravstvene ustanove koje imaju liste čekanja, objavljuju ih na vidnom mjestu u svojim objektima u pisanoj formi. U Srbiji se, takođe, na pojedine usluge različito čeka u svakoj od bolnica.

Primjera radi, dok se na bypass na VMA čeka samo jedan dan, u KC ‘’Dedinje’’ se čeka preko tri godine. Slično je i kod ugradnje stenta za koji se u Sremskoj Kamenici, npr. čeka 37 dana, a na VMA sedam mjeseci itd. Ovaj kratak presjek regulative i aktivnosti koje sprovode u regionu, pokazuje da su liste čekanja sve više u fokusu. Očigledno je nastojanje da ta oblast bude normativno uređena, da informacije budu što više dostupne i da sve to bude praćeno efikasnim nadzorom. Zbog povezanosti sa različitim rizicima očigledno je da u ovim zemljama liste čekanja ne žele da prepuste stihiji i improvizaciji.

ЦТ преглед главе ЦТ дијагностика одмах: - oсигурана лица са поремећеним стањем свести код којих не постоји, или нема података да се ради о метаболичком поремећају (дијабетес, хепатична или ренална инсуфицијенција), - oсигурана лица са повредом главе којa су етилисанa, - oсигурана лица са повредом главе код којих постоји прогресивни неуролошки дефицит или поремећај стања свести, - свесна осигурана лица са повредом главе код којих постоји податак да су ималa пролазни поремећај стања свести, - осигурана лица са повредом главе код којих постоје знаци импресивног прелома лобање, без обзира на неуролошки налаз, - осигурана лица са клиничким знацима интракранијалног крвављења (екстра или интрацеребралног) или другог цереброваскуларног инзулта, - осигурана лица са наглим губитком или слабљењем вида, - осигурана лица са налазом папиларне стазе на очном дну, - осигурана лица којa имају угрaђен систем за дренажу ликвора због хидроцефалуса, а код којих се јављају главобоље, повраћање или поремећај стања свести, - осигурана лица којa имају доказану неурохируршку болест (анеуризму, АВ малформацију, тумор и слично) код којих је дошло до погоршања. ЦТ дијагностика до 24 сата: - осигурана лица са поремећајем стања свести узрокованим метаболичким поремећајима, код којих не долази до очекиваног опоравка након адекватне терапије.

Z D R A V S T V O

inistar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić 9. maja obišla je radove u Univerzitetskoj bolnici Foča, u kojoj se počelo s drugom fazom Projekta ,,Energetska efikasnost u BiH’’. U okviru prve faze projekta, centralna zgrada bolnice dobila je novu krovnu konstrukciju, fasadu sa termoizolacijom, zamijenjena je vanjska stolarija i sistem grijanja. U drugoj fazi projekta, koja bi trebalo da bude završena za pola godine, isti poslovi biće urađeni u preostala četiri paviljona. Ukupna vrijednost obje faze projekta, kojeg kreditom Svjetske banke namijenjenim za rekonstrukciju objekata iz oblasti zdravstva i obrazovanja finansira Vlada Republike Srpske, je oko četiri miliona maraka. Ministarka Golić je izjavila da je ovo pomoć Vlade Republike Srpske opštini Foča, a implementaciju ovog projekta je vršilo Ministarstvo na čijem je čelu. ,,Centralna zgrada je izgrađena 1958. godine, a preostali paviljoni do 1974. godine i od tada u njih nije ništa uloženo. Ovo je regionalna i univerzitetska bolnica. S obzirom na to da u opštini Foča dnevno ima oko 1700 studenata, koji će na četiri studijska programa na Medicinskom fakultetu obavljati praksu upravo u ovoj Univerzitetskoj bolnici. Ponosna sam i srećna što je objekat u prvoj fazi završen onako kako je ugovorom propisano, a izvođač druge faze nam garantuje da će i druga faza biti završena za šest mjeseci, kako je predviđeno ugovorom’’, rekla je Golićeva. Direktor Univerzitetske bolnice Foča Veljko Marić zahvalio se Golićevoj na velikoj podršci. “Nama ostaje da napravimo lift prvog paviljona i da nadogradimo dva

UB Foča, Druga faza Projekta

,,Energetska efikasnost u BiH’’

sprata u C i D paviljonu. Zahvalio bih Vladi i predsjedniku Srpske, koji su prepoznali naše potrebe i odobrili još jedan projekat rekonstrukcije unutrašnjosti i nabavke nove opreme, koji je u toku”, rekao je prof. dr Veljko Marić. Načelnik opštine Foča Radisav Mašić naglasio je da je Univerzitetska bolnica jedna od najboljih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. ,,Ovom investicijom obezbjeđujemo optimalne uslove za pacijente, medicinsko osoblje i sve one koji će u budućnosti tražiti usluge ove ustanove. Tako

se stvaraju pretpostavke da se novom opremom nastavi razvoj bolnice”, istakao je Mašić. Golićevoj je na svečanoj sjednici lokalnog parlamenta, povodom Dana opštine, uručena nagrada “Počasni građanin Foče”, upravo zbog zasluga za ovaj projekat. Ona je rekla da je to za nju velika čast, ali takođe i obaveza da još više radi kako bi opština Foča dobila još mnogo projekata. Portparol: Nataša Pavlović

Z D R A V S T V O

a severozapadu Republike Srpske, na površini od 762 kvadratna kilometra, prostire se Gradiška, opština sa oko 56 000 stanovnika. Satkana je od nizijskog dela Lijevča polja, od pobrđa severnog dela Potkozarja i manjeg planinskog dela Kozare i Prosare. Svojim severnim delom, dužinom od 57,6 km, naslanja se na desnu obalu reke Save koja je državna granica sa Republikom Hrvatskom. Omeđena je teritorijama opština, Kozarske Dubice sa zapada, Prijedora sa jugozapada, Banjaluke i Laktaša sa juga, a sa istoka među zatvara opština Srbac. Pripada severnom delu banjalučke regije, površinski i populaciono najveće, a ekonomski najrazvijenije regije u RS, što ukazuje na veoma značajan geopolitički, geografski i saobraćajni položaj Gradiške opštine. Od 64 opštine u RS, ona je sedma po površini, a peta po broju stanovnika. Gradiška je locirana na nadmorskoj visini od 92 m. Geografski položaj, umerena kontinentalna klima, veliko šumsko bogatstvo Kozare i Prosare, plodno Lijevče

Predstavljamo

Dom zdravlja Gradiška

Piše: Vera Pušac

Prim. dr Tihomir Mihajlović

Vesna Manojlović, glavna sestra Doma zdravlja

polje i druge pogodnosti, uticale su na razvoj poljoprivredne proizvodnje, prehrambene i drvne industrije, ali i drugih privrednih grana. Uporedo sa razvojem privrede velika energija i značajna materijalna sredstva ulagana su i u razvoj zdravstva, koje na ovom području ima dugu i plodonosnu istoriju. Prvi gradiški lekar pominje se još 1875.godine. Bio je Mađar sa dugogodišnjim stažom u Turskoj imperiji. Pozvan je da rukovodi zgradom koja se nalazila na uzvišenju, na ušću reke Vrbaške, koja se tu ulivala u Savu. Po kazivanju, stariji meštani su zgradu zvali “špital” (bolnica). Bio je to lepo uređen prostor, sa prozorima do poda. Danas se tu nalazi objekat zvani Sušara. Ove činjenice ukazuju na početke organizovanog zdravstva na gradiškom području. Dolaskom Austro-Ugarske, iz14

Prijemna šalter sala - Službe laboratorijske dijagnostike

vršen je prvi popis stanovništva i od tada Gradiška je uvek imala bar jednog, a kasnije i više lekara. Imala je i apotekara i veterinara, ali su ti stručnjaci dolazili sa drugih područja Austrougarskog carstva. Na samom početku XX veka u Gradišci je počeo da radi prvi lekar Gradiščanin – dr Jovan Malić. I razvoj zdravstvenih ustanova na ovom području takođe ima bogatu istoriju. Prva bolnica, tzv. “Našićka bolnica“, otvorena je u Podgradcima u vreme austrougarske vladavine. Prvi Dom narodnog zdravlja, davne, 1939. godine. Od 1953-1966, zdravstvena ustanova nosi naziv „Sreska zdravstvena stanica“, a od 1966, prelazi u „Medicinski centar“. Danas, nosioci zdravstvene zaštite na području opštine Gradiška su zdravstvene ustanove u državnom sektoru (Opšta bolnica, Dom zdravlja i Apotekarska ustanova) i u privatnom sektoru (privatne medicinske i stomatološke

ordinacije i apoteke). Odlukom Skupštine opštine Gradiška od 25.10. 1994. godine, osnovana je Javna zdravstvena ustanova „Dom zdravlja“ Gradiška, koja do danas posluje kao samostalni subjekt i koja stanovništvu opštine Gradiška pruža zdravstvene usluge iz oblasti primarne zdravstvene zaštite. Primarnu zdravstvenu zaštitu Dom zdravlja organizuje po modelu porodične medicine, a stanovništvu pruža usluge i hitne medicinske pomoći, preventivne i opšte stomatologije, higijensko-epidemiološke službe, laboratorijske, RTG i ultrazvučne dijagnostike.U domu zdravlja postoje i ambulante za specijalističke konsultacije iz pedijatrije i ginekologije, kao i Centar za zaštitu mentalnog zdravlja i Centar za rehabilitaciju u zajednici. „U Gradišci se vodi vrlo dinamičan život u svim društvenim i privrednim strukturama. Na području opštine, koju čini 69 sela, živi zdravstveno prosvećeno

Z D R A V S T V O

stanovništvo, naviklo na visok nivo zdravstvene zaštite. Privatni zdravstveni sektor na ovom području dobro je razvijen. Takvo okruženje predstavlja izazov Domu zdravlja kao ustanovi i svakom zaposlenom u njemu da u potpunosti odgovori svim potrebama vremena i prostora na kome djeluje, da korisnicima zdravstvenih usluga pruži primarnu zdravstvenu zaštitu najvišeg nivoa, koristeći savremena dostignuća u dijagnostičkim postupcima“, rekao nam je prim. dr Tihomir Mihajlović, specijalista porodične medicine i direktor Doma zdravlja Gra-

Teritorija opštine Gradiška predstavlja vrlo dinamično okruženje koje pred Dom zdravlja postavlja visoke zahteve kada je u pitanju pružanje usluga primarne zdravstvene zaštite. Reformski procesi, vezani za uvođenje modela porodične medicine, započeli su još davne 2004. godine kroz projekat Svetske banke pod nazivom „Projekat osnovnog zdravstva“, a nastavljen je kroz drugi „Projekat jačanja zdravstvenog sektora“. Osnovni cilj reformskog procesa jeste jačanje primarne zdravstvene zaštite, organizovane po modelu porodične medicine, što za krajnji

Dr Gordana Bojanić, načelnik Službe porodične medicine

Čekaonica Službe porodične medicine

diška, i dodao: „Dom zdravlja Gradiška je javna zdravstvena ustanova koja pruža usluge primarne zdravstvene zaštite za stanovništvo opštine Gradiška, ali i za stanovništvo susednih opština koje živi na ivičnim područjima, a koje zbog kvaliteta zdravstvene zaštite želi da koristi usluge Doma zdravlja. U osam objekata čvrste gradnje te 10 objekata montažne gradnje i na 3 705 metara kvadratnih korisne površine Dom zdravlja, inače kadrovski optimalno popunjen i osposobljen, stanovništvu koje mu gravitira, pruža dosta kvalitetne zdravstvene usluge. Rad se odvija u gradskim, sektorskim i terenskim ambulantama, a one su smeštene kako u samom gradu, tako i u sedam naseljenih mesta na teritorji opštine. To su ambulante u Novoj Topoli, Gornjim Podgradcima, Turjaku, Dubravama, Orahovi, Lamincima i Donjoj Jurkovici”.

cilj ima smanjenje oslanjanja na bolnički sektor. U skladu sa strateškim opredeljenjem ka stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, pokrenulo je proces uvođenja sistema kvaliteta i menadžmenta u zdravstveni sektor, odnosno u sistem zdravstvene zaštite RS, te je posebnim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 2009. godine uvedena obavezna sertifikacija, kao novi pristup sa fokusom na sigurnost za sve učesnike u procesu pružanja zdravstvene zaštite. Sertifikacija je propisan postupak kojim se ocenjuje i potvrđuje da zdravstvena ustanova zadovoljava unapred definisane i objavljene standarde sigurnosti u procesu pružanja zdravstvene zaštite. Obavezna je za sve zdravstvene ustanove, odnosi se uvek na celu ustanovu i sticanje statusa sertifikovane ustanove uslov je za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Dr Vladimir Milenković, načelnik Stomatološke službe

Dr Vesna GluvićČelić, načelnik Službe laboratorijske dijagnostike

“Imajući u vidu težnju ka kontinuiranom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, želeli smo da implementiramo sve sertifikacione standarde i time doprinesemo celokupnoj reformi zdravstvenog sistema RS. Razvijanjem pojedinačnih specifičnih usluga, želeli smo da proširimo zdravstvenu zaštitu, te da je učinimo sigurnom i dostupnom kako pojedinim starosnim grupama, tako i licima sa posebnim potrebama. Kao potvrdu za dobro urađen posao, Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje zdravstvene zaštite RS predložila je Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite da JZU Dom zdravlja Gradiška, ispunjava zakonom propisane sertifikacione standarde, te da nam se dodeli rešenje o sticanju statusa sertifikacione ustanove, što je na naše veliko zadovoljstvo

i učinjeno januara 2015. godine. Time je gradiški Dom zdravlja svrstan u porodicu zdravstvenih ustanova u kojima je kvalitet pružanja zdravstvenih usluga podignut na viši nivo”, sa ponosom ističe direktor Mihajlović. I zaista, u DZ Gradiška, dostigli su evropske standarde u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kako je porodična medicina armirani temelj jakog zdravstvenog sistema, to je ovoj kariki posvećena značajna pažnja. Osnov porodične medicine su timovi, koje čine lekar i dve medicinske sestre. Sa 26 akreditovanih timova koji obezbeđuju kontinuiranu zdravstvenu zaštitu sa ciljem da bolest otkriju u najranijoj fazi, DZ Gradiška ima jaku startnu poziciju koja je garant uspešne 15

Z D R A V S T V O Tamara Kragulj, nadzorni tehničar Službe laboratorijske dijagnostike

i kvalitetne zdravstvene zaštite građana kojima je na usluzi. Takođe, Dom zdravlja nije imao zaposlenog radiologa, pa je od početka ove, 2017. godine, radiolog počeo sa radom u punom kapacitetu, čime su značajno unapređene usluge dijagnostičke službe. Sada pacijenti u jednom danu mogu da obave i radiološke i ultrazvučne pretrage, što i njima i njihovim lekarima pomaže da brže dođu do dijagnoze. Laboratorijski informacioni sistem Veliki iskorak u modernizaciji, koja je uslov podizanju kvaliteta zdravstvene zaštite, učinjen je u Službi laboratorijske dijagnostike. Služba raspolaže savremenom opremom i kvalifikovanim kadrovima. Takođe, ispunjava i zahteve standarda BAS EN ISO 15189, što govori da je dostignut visok kvalitet usluga u svim fazama rada, od prijema uzoraka do iz-

davanja nalaza. No, sredinom aprila ove godine, u rad je pušten novi laboratorijski informacioni sistem (tzv. LIS sistem), namenjen za izdavanje uputnica i nalaza elektronskim putem. Direktor Mihajlović je naveo da je LIS sistem skratio vreme izdavanja laboratorijskih nalaza sa tri dana na svega dva sata. Prema rečima dr Mihajlovića, prednost ovog sistema je da doktor u toku jednog dana može da pregleda pacijenta, dobije nalaze i 16

uspostavi dijagnozu. Mogućnost greške svedena je na minimum. Pacijenti u vrlo kratkom roku mogu da obave laboratorijske pretrage, a ekonomske prednosti su značajne jer se sada troši mnogo manje reagenasa. Zahvaljujući ovom sistemu, gužve će biti i znatno smanjene. “Napravili smo jedan podsistem pa pacijent, kada dođe u laboratoriju, već na ekranu vidi svoje ime, redni broj i tačno vreme kada će biti primljen. Dakle, jedan bolji komoditet i veća bezbednost. Mi smo među prvim domovima zdravlja u Republici Srpskoj koji je implementirao ovaj sistem“, zadovoljno govori dr Mihajlović i dodaje da će LIS sistem biti primenjen i u Službi porodične medicine, u radu Službe hitne pomoći, pedijatriji, ginekologiji i radiologiji. U ime Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama Republike Srpske i Republike Srbije instalirani (LIS) sistem i aparat imunohemijski analizator, vredno-

sti 55.000,00 KM, donacija su firme „Makler“ d.o.o. iz Srbije. Prateću informacionu opremu u vrednosti od oko 6.000,00 KM obezbedio je Dom zdravlja sopstvenim sredstvima. Još jedan u nizu značajnih događaja s početka ove godine i još jedan uspešni stepenik na koji su kročili rukovodstvo i zaposleni u ovoj ustanovi, jeste otvaranje nove ambulante u Dubravama, jednom od većih gradiških sela u kojem domi-

Dr Milena Francuz-Jovičić i med. sestra Indira Tatarević, Ambulanta Dubrave

nira stanovništvo bošnjačke nacionalnosti. Ambulanta, površine od oko 150 metara kvadratnih, izgrađena je u okviru Projekta jačanja sektora zdravstvene zaštite u RS. Finansijska sredstva u vrednosti od oko 250 000 KM obezbedila je Vlada RS i nadležno ministarstavo u iznosu 70%, te opština Gradiška u iznosu 30%. Izgradnjom ove ambulante značajno su poboljšani uslovi lečenja tamošnjeg stanovništva, ali je i olakšan rad medicinskog osoblja, s obzirom na to da je, osim drugih kvaliteta, i u ovom objektu predviđena i instalirana laboratorija sa novim LIS sistemom. Još jedna novina u radu ove ustanove je i ta što je preduzeće „AB Media“ d.o.o. iz Banjaluke ustupilo na besplatno korišćenje Domu zdravlja opremu za oglašavanje. Ova marketing-kuća postavila je pet LED ekrana na kojima će, pored sopstvenog reklamnog sadržaja, emitovati i bitne informacije za korisnike usluga. Na displejima modernog dizajna i velikog formata, postavljenim u čekaonicama porodične medicine, laboratorije i pedijatrije u Gradišci, te u čekaonici ambulante u Novoj Topoli, pacijenti, dok čekaju pregled, moći će da pročitaju sve aktuelne servisne informacije (o radnom vremenu, rasporedu timova porodične medicine…), ali i prezentacije korisnih i interesantnih članaka i slika na temu zdravlja i ličnog razvoja. Jedinstven ekološki ambijent U ovoj ustanovi mogu da se pohvale i jedinstvenim ekološkim ambijentom, sa puno cveća i zelenila. Drvena zaprežna kola na platou između Službe porodične medicine i Službe hitne pomoći stara su preko 60 godina, ali ofarbana živim bojama, okićena bujnim cvećem, raskošan su i prijatan detalj koji godinama ukrašava dvorište Doma zdravlja. Ona su u Drugom svetskom ratu u Potkozarju služila za prevoz ranjenika i medicinskog osoblja na bezbednija mesta, te tako pomogla spasavanju hiljade života. Ova ”starina”, nekada simbol patnje i stradanja naroda ovoga kraja, danas ispunjena bogatstvom boja i cvetne lepo-

Z D R A V S T V O

te, svojom živopisnom magijom, bolest i muku ljudi koji dolaze za pomoć, čine podnošljivijom. S druge strane, ona su i odjek uspešnog i domaćinskog ponašanja menadžmenta i osoblja ove zdravstvene ustanove. Zato i ne čudi što je Komunalno preduzeće “Gradska čistoća”, prepoznalo ovu magiju te u svojoj tradicionalnoj akciji “Najkutak Gradiške 2013”, Domu zdravlja Gradiška dodelilo prvu nagradu u kategoriji najuređenijeg prostora oko javne ustanove. Rukovodstvo ovoga kolektiva impresioniralo je zaposlene, a i pacijente, dobrim i efektnim idejama. Osim uređenih objekata, nove i moderne opreme, školovanja kadrova, uslova rada u objektima, cvetnjaka i zelenila, u Domu zdravlja Gradiška sve službe imaju uniforme. Vesna Manojlović, glavna sestra Doma zdravlja, kaže da su nove uniforme, uključujući i obuću, neophodne: “Trudimo se da se naši pacijenti u centralnim ambulantama i drugim službama u gradu i selima osjećaju uvaženim i poštovanim, da ambijent, uslovi, odnos osoblja prema njima bude na najvišem nivou. Pranje, peglanje i dezinfekcija uniformi, obavljaju se u prostorijama bolnice po posebnom ugovoru.Važno je da

zaposleni budu zadovoljni uslovima u kojima se svakodnevno bore za zdravlje i živote pacijenata, jer će samo tako u potpunosti opravdati svoju funkciju i ulogu u zajednici”. Medicinari koji su pozirali u stroju u novim uniformama, zadovoljni su upravljačkom politikom ove ustanove: ”Nove uniforme su naša potreba i drago nam je zbog toga. Sve službe se razlikuju po bojama svojih uniformi, što je takođe važno. Sve je propisno označeno, zna se šta ko radi, pacijenti to lako mogu

Centralna zgrada Službe porodične medicine

prepoznati, a mi se ugodno osjećamo”, kazali su nam u Službi hitne pomoći, koja je i po ovom pitanju dobila prioritet. “Nastavljamo davno započetu prak-

Marija Kučuk, med. sestra, Ambulanta Turjak

Centralna zgrada Službe porodične medicine

su, koju je utemeljio bivši direktor dr Slavko Dunjić, a koja je kasnije ovde postala naš prepoznatljiv stil i način ponašanja. Volim kada se u svemu zna red i kada je sve na svome mestu. Na opaske da smo u stroju kao vojska, uvek imam nedvosmislen odgovor. Medicinari jesu vojska širokih narodnih masa, bolesnih ljudi svih životnih dobi, koja uvek mora biti spremna, odlučna i efikasna da na stručan način pruži pomoć građanima u različitim situacijama. Smatram da smo dostigli takav nivo i da smo fizički, ali i po stručnosti, sasvim blizu Evropi”, uveren je direktor Mihajlović. Menadžment ove zdravstvene ustanove ima jasne i ostvarive planove za budućnost i predstavlja primer uspešne prakse u zdravstvu RS, opterećenom sveopštim sivilom. Uspesi u Domu zdravlja Gradiška, isključivo su rezultat domaćinskog poslovanja, štednje, racionalnog rada, potpunog nadzora nad naplatom i utroškom sredstava. Dom zdravlja je do sada uspevao da kroz profesionalni pristup i timski rad koji karakteriše predanost i posvećenost poslu, visok stepen odgovornosti svih davalaca usluga, te prijateljski odnos prema korisnicima zdravstvenih usluga i lojalnosti svojoj ustanovi, obezbedi visok nivo kvaliteta svojih usluga. Podršku da u tome istraje ustanova vidi u svojim profesionalcima koji su spremni da svoju inventivnost, upornost, optimizam i spremnost za sticanjem novih znanja ugrade kako u očuvanje, tako i u jačanje kredibiliteta svoje ustanove. „Dom zdravlja poznaje i dobro razume svoje zadatke na ostvarivanju dela nacionalnih ciljeva, te u tom smislu želim da naglasim izuzetnu saradnju i veliko razumevanje naših osnivača. Ljudi koji su na čelu naše opštine imaju sluha za potrebe stanovništva. Saradnja sa ostalim domovima zdravlja, Ministarstvom zdravlja te Fondom zdravstvene zaštite na zavidnom je nivou. Dabome da ima i teškoća ali se, zahvaljujući razumevanju koje vlada u našim odnosima, one uspešno savlađuju. Naš cilj je da Dom zdravlja Gradiška u narednom razvojnom periodu, kao nosilac primarne zdravstvene zaštite stanovništva ovoga kraja, da svoj maksimalni doprinos poboljšanju zdravlja stanovništva, finansijskoj zaštiti i zadovoljenju korisnika usluga“, reči su prim. dr Tihomira Mihajlovića, direktora Doma zdravlja Gradiška, koji znalački i stameno, manirima iskusnog rukovodioca i uspešnog domaćina, vodi ustanovu na čijem je čelu u izvesnu i sigurnu budućnost! 17

Z D R A V S T V O

evropskom regionu se svake godine, u posljednjoj sedmici aprila, obilježava Evropska nedjelja imunizacije. Ovu inicijativu vodi i koordiniše Kancelarija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, a sprovode je države članice evropskog regiona. U ovoj nedjelji zemlje širom evropskog regiona se ujedine pod sloganom Evropske nedjelje imunizacije „Spriječiti. Zaštititi. Vakcinisati“, sprovodeći aktivnosti za promovisanje značaja vakcinacije i dobrobiti koju ona predstavlja za javno zdravlje. U kombinaciji sa drugim regionalnim inicijativama i Svjetskom nedjeljom imunizacije, evropski region je tokom Evropske nedjelje imunizacije 2017. iskoristio priliku za podizanje svijesti o značaju imunizacije u svakoj fazi života. Tema ovogodišnje kampanje je „Vakcine djeluju“ („Vaccines work“), uz poruku da vakcinacija čuva zdravlje u svakoj životnoj dobi. Cilj kampanje je da se poveća obuhvat vakcinacijom, podizanjem svijesti o značaju imunizacije kako među roditeljima i starateljima, tako i među zdravstvenim radnicima, donosiocima odluka i politika i medijima. Vakcine su dale ogroman doprinos u očuvanju zdravlja stanovništva, uključujući iskorjenjivanje velikih boginja i približavanje iskorjenjivanju dječje paralize. Prema podacima SZO, vakcinacija svake godine spriječi između dva i tri miliona smrtnih ishoda. Vakcinacija štiti djecu od nastanaka zaraznih bolesti kao što su morbili, poliomijelitis, difterija, pertusis, tetanus itd. i daje šansu da djeca odrastaju zdrava, da se školuju i dostignu svoj puni potencijal. Svako dijete zaslužuje jednake šanse da ima zdrav život. Međutim, 19,4 miliona djece u svijetu i dalje ne dobija ni osnovne vakcine, zbog čega oko 1,5 miliona djece još godišnje umire od bolesti koje su mogle biti spriječene vakcinama. Komplikacije zaraznih bolesti se najčešće javljaju kod djece mlađe od pet godina. Zbog toga je pravovremena vakcinacija, u skladu sa preporučenim kalendarom vakcinacije, najbolja zaštita za djecu u periodu kada su najosjetljivija. Vakcinacija je vrlo značajna i u adolescenciji, jer je to period za revakcinaciju protiv difterije, tetanusa i poliomijelitisa, ali i za provjeru vakcinalnog statusa i nadoknađivanje propuštenih doza za ostale vakcine. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su mnoge odrasle osobe osjetljive na 18

U Republici Srpskoj, 24 – 30. aprila 2017. godine

Obilježena Evropska/ svjetska nedjelja imunizacije Pripremila: mr sc. dr med. Jela Aćimović, Služba za epidemiologiju, Institut za javno zdravstvo RS

bolesti koje se mogu spriječiti vakcinama, a da toga nisu svjesne. U odrasloj dobi postoji potreba za revakcinacijom protiv difterije i tetanusa, kao i potreba za vakcinacijom osoba koje su u posebnom riziku od nekih bolesti zbog svoje starosne dobi, profesije, životnog stila ili zdravstvenog stanja. Kao posebno značajna se izdvaja vakcinacija zdravstvenih radnika. Zdravstveni radnici su u posebnom riziku od dobijanja nekih zaraznih bolesti koje mogu prenijeti na svoje pacijente i time ugroziti njihovu sigurnost u zdravstvenim ustanovama. Stav zdravstvenih radnika prema vakcinaciji, o čemu govori i njihov vakcinalni status, ima snažan uticaj na donošenje odluke o vakcinaciji kod pacijenata i roditelja/ staratelja. U Republici Srpskoj imunizacija se obavlja u skladu sa Politikom unapređivanja zdravlja stanovništva u Republici Srpskoj do 2020. godine, Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

i Pravilnikom o imunizaciji i hemoprofilaksi protiv zaraznih bolesti. Godišnjim Programom mjera za sprečavanje i suzbijanje, eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti za područje Republike Srpske za 2017. godinu definisan je kalendar obavezne vakcinacije djece i omladine. Navedenim kalendarom navodi se obaveza besplatne vakcinacije protiv deset zaraznih bolesti: tuberkuloza, hepatitis B, difterija, tetanus, pertusis (veliki kašalj), poliomijelitis (dječja paraliza), infekcije bakterijom Haemophylus influenzae tip b, morbili (krzamak, male boginje), rubeola (crvenka) i zaušnjaci. Sve su to zarazne bolesti koje se ili javljaju masovno ili mogu imati tešku kliničku sliku i imati za posljedicu invaliditet (npr. poliomijelitis može uzrokovati paralizu, morbili mogu dovesti do upale mozga, pluća ili sljepoće, rubeola kod trudnica može dovesti do urođenih deformacija ploda itd.) ili čak smrtni ishod. U Republici Srpskoj je omogućena

Z D R A V S T V O

i vakcinacija protiv infekcija izazvanih pneumokokom i meningokokom osoba kojima je to preporučeno od nadležnog doktora medicine u skladu sa kliničkim indikacijama. Pored sistematske vakcinacije djece i omladine, u Republici Srpskoj je obavezna i vakcinacija lica koja su izložena povećanom riziku od nastanka nekih zaraznih bolesti. Tako je obave-

zna vakcinacija protiv hepatitisa B kod zdravstvenih radnika, zatim kod lica koja rade na održavanju čistoće u javnim komunalnim preduzećima te lica koja vrše tetovažu, pirsing i druge zahvate koji narušavaju integritet kože. Republika Srpska već nekoliko godina učestvuje u obilježavanju Evropske/Svjetske nedjelje imunizacije. Centralna manifestacija obilježavanja ove

godine je radionica koja je održana 25. aprila 2017. godine u Banjaluci. Organizator radionice je Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske, Kancelarije SZO za BiH i UNICEF-a. Radionicu je vodila gospođa Katrine Habersaat, ekspert za bihejvioralni uvid i komunikaciju u okviru Programa za imunizaciju i vakcinama preventabilne bolesti Svjetske zdravstvene organizacije, Regionalne kancelarije za Evropu u Kopenhagenu, gdje obezbjeđuje tehničku podršku i savjete nacionalnim zdravstvenim autoritetima i ekspertima za imunizaciju, vezano za prihvatanje i potražnju vakcina, promjene ponašanja, jačanje povjerenja, komunikaciju i kriznu komunikaciju u oblasti imunizacije. Cilj radionice je bio da se unaprijedi kompetencija zdravstvenih radnika, koji rade na poslovima vezanim za imunizaciju, za komunikaciju u oblasti imunizacije, kako komunikaciju sa roditeljima i starateljima, tako i sa medijima. S obzirom na veliki broj antivakcinalnih poruka koje se šire internetom i putem medija i na činjenicu da zdravstveni radnici imaju ključni uticaj na stav roditelja i staratelja prema vakcinaciji, očigledna je potreba za ovakvom vrstom edukacije. Krajnji cilj ove aktivnosti je da se očuva povjerenje stanovništva u vakcinaciju, kako bi se povećao i očuvao visok obuhvat imunizacijom u Republici Srpskoj. U suprotnom, postoji prijetnja od povratka visokokontagioznih bolesti koje mogu da ugroze javno zdravlje u Republici Srpskoj. Nakon centralne manifestacije, obilježavanje Evropske sedmice imunizacije u republici Srpskoj nastavljeno je serijom promotivnih aktivnosti, koje uključuju obuke zdravstvenih radnika, predavanja za studente zdravstvene struke, konferenciju za medije, promociju imunizacije kroz saradnju sa medijima, distribuciju zdravstveno-vaspitnog materijala i brojne druge aktivnosti. Više informacija o Evropskoj nedjelji imunizacije možete pronaći na: http://www.euro.who.int/en/health-topics/diseaseprevention/vaccines-and-immunization/europeanimmunization-week

Z D R A V S T V O

ostoji široki konsenzus o tome da je duvansku epidemiju moguće suzbiti samo uz provođenje naprednih, kontuniuranih, održivih i adekvatno finansiranih strategija kontrole duvana. Da bi dala rezultate, kontrola duvana mora postojati istovremeno na nekoliko frontova: prevencija početka upotrebe duvana, promocija odvikavanja od pušenja, zaštita nepušača od izloženosti duvanskom dimu, regulisanje sadržaja duvanskih proizvoda, konstantno upozoravanje na štetne posljedice upotrebe duvana, zabrana reklamiranja i promovisanja duvana i duvanskih proizvoda, podizanje cijena duvana i duvanskih proizvoda, pakovanje i označavanje duvanskih proizvoda. Kontrola duvana je multisektorski zadatak u kojem je, pored aktivnosti koje preduzimaju zdravstvene institucije i organizacije, potrebno aktivno djelovanje drugih relevantnih institucija iz oblasti obrazovanja, kulture, sporta, trgovine, privrede, poljoprivrede, finansija, civilnog društva i sl. Mada je zaštita zdravlja stanovništva od posljedica pušenja i izloženosti duvanskom dimu zadatak cjeloukupnog društva zdravstveni profesionalci, uključujući doktore, stomatologe, farmaceute, medicinske sestre, babice i sl. imaju nezamjenjivu ulogu. Zdravstveni profesionalci su izvor informacija kojem se vjeruje, imaju ulogu u savjetovanju, usmjeravanju aktivnosti drugih aktera, obezbjeđivanju informacija o štetnim posljedicama upotrebe duvana. Djeluju kao pojedinci i putem profesionalnih udruženja. Iako je osnovna uloga zdravstvenih profesionalaca borba za smanjenje upotrebe duvana i zaštita zdravlja stanovništva od posljedica pušenja, ne smije se zaboraviti njihova uloga u zalaganju za donošenje politika i zakona koji na prvo mjesto stavljaju kvalitet života i zdravlje stanovnika, a ne profit duvanske industrije. Zdravstveni profesionalci treba da se zalažu protiv uplitanja i negativnog uticaja

Povodom 31. maja - Svjetskog dana bez duvanskog dima

Uloga zdravstvenih profesionalaca u kontroli upotrebe duvana Pripremila: dr Stela Stojisavljević, spec. socijalne medicine u Institutu za javno zdravstvo RS

novca duvanske industrije u mnogim aspektima društva. Nije se lako odbraniti od napada i negativnog djelovanja duvanske industrije. Prisustvo duvanske industrije nije uvijek lako vidljivo i prepoznatljivo i zato zdravstveni profesionalci treba stalno da skreću pažnju javnosti na trikove koje ova industrija koristi. Treba da se zalažu za zabranu pušenja duvana i drugih duvanskih proizvoda na javnim mjestima, a posebno u prostorima koji se nalaze u prostorijama koje pripadaju zdravstvenim ustanovama, zabranu direktnog i indirektnog reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda, odbijaju finansiranje zdravstvenih projekata novcem duvanske industrije. Zdravstveni profesionalci su svakodnevno u kontaktu sa visokim procentom stanovništva i mogu značajno uticati na stavove i promjenu ponašanja u vezi sa upotrebom duvana. Oni su ti koji najviše znaju o zdravlju i od njih se očekuje da djeluju u skladu sa svojim znanjem, da budu modeli ponašanja za ostale. Nažalost, stvarnost je ponekad potpuno drugači-

ja. Mnogi zdravstveni profesionalci su postali zavisni od pušenja prije nego što su izabrali profesiju kojom će se baviti. Činjenica je da 90% pušača počinje s upotrbom duvana u tinejdžerskim godinama i da zavisnost razviju prije 19. godine života. Iako znaju više od ostalih o štetnim posljedicama pušenja, zdravstveni profesionalci ne mogu da se izbore sa duvanskom zavisnošću. I tu nastaje konflikt između uloge koju zdravstveni profesionalci imaju u kontroli upotrebe duvana i sopstvenog ponašanja. Zdravstveni profesionalci, duvanski zavisnici, se nerado uključuju u aktivnosti kontrole duvana, nemaju kredibilitet za provođenje programa odvikavanja od pušenja i savjetovanja o njegovim štetnim posljedicama. Program odvikavanja od pušenja za zdravstvene radnike u službi porodične medicine Prepoznajući da znanje nije dovoljno za odvikavanje od pušenja i da je to težak proces u kojem je korisni-

Z D R A V S T V O

cima duvana potrebna višestruka podrška JZU Institut za javno zdravstvo je u saradnji sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom pokrenuo program odvikavanja od pušenja za zdravstvene profesionalce u osam domova zdravlja u Republici Srpskoj i Distriktu Brčko. Cilj ovog programa je istraživanje prevalence pušenja i motivisanosti za prestanak pušenja u službama porodične medicine, smanjenje učestalosti pušenja kod zdravstvenih profesionalaca i promocija zdravstvenih ustanova bez duvanskog dima. Uspostavljanju programa odvikavanja od pušenja prethodila je anketa kojom je obuhvaćeno 346 zdravstvenih radnika iz službe porodične medicine u osam selektovanih domova zdravlja. Rezultati ankete su pokazali da 23,8% zdravstvenih radnika u službi porodične medicine konzumira duvan svakodnevno, a 8,1% povremeno. Gotovo jedna polovina pušača dnevno puši 10-19 cigareta, a jedan od deset pušača puši između 20 i 29 cigareta dnevno. Više od jedne polovine pušača je izrazilo želju da prestane pušiti, a jedna četvrtina je to spremna uraditi u okviru 30 dana od dana anketiranja. Šta sve mogu zdravstveni profesionalci 1. Zalagati se za sveobuhvatnu kontrolu duvana 2. Putem istaživanja i drugih studija kontinuirano pratiti upotrebu duvana i drugih duvanskih proizvoda 3. Zalagati se za zdravstvene ustanove bez duvanskog dima 4. Uključiti kontrolu duvana kao temu na javnim zdravstvenim skupovima 5. Rutinski pitati pacijente o potrošnji duvana i izloženosti duvanskom dimu i savjetovati ih o tome kako prestati pušiti 6. Kontrolu duvana uključiti u kurikulume za obrazovanje zdravstvenih profesionalaca 7. Aktivno učestvovati u obilježavanju 31. maja, Svjetskog dana bez duvanskog dima 8. Ne prihvatiti bilo koju vrstu finansiranja koju nudi duvanska industrija 9. Zabraniti prodaju duvanskih proizvoda u svojim prostorijama 10. Aktivno podržavati Vladu i druge institucije u procesu provođenja Okvirne konvencije kontrole duvana 11. Podržavati kampanje koje promovišu društvo bez duvanskog dima

Banjaluka, 31. maja 2017.

Svjetski dan oboljelih od multiple skleroze

Parku “Petar Kočić” u Banjaluci obilježen je Svjetski dan oboljelih od multiple skleroze. “Ja hodam malim, nesigurnim i drhtavim koracima. Kakvi god bili, i oni se broje”. To su riječi Milice Galić, 24-godišnjakinje koja se posljednjih sedam godina bori sa multiplom sklerozom. Na svjetski dan oboljelih od te bolesti, izašla je sa svojim kolegama među građane Banjaluke kako bi prenijela poruku: “Meni je bitno jer osjetila sam to kad ne hodaš, znam kakav je osjećaj i sad mi je važno da hodam kako god. Najviše me pogađa to što ima ljudi koji imaju strpljenja, ima ljudi koji nemaju stpljenja i ima onih koji su lažno strpljivi. Oni se ponude da će ti pomoći, ali ako im stvarno tražiš pomoć nigdje ih nema, nestanu”, kaže Milica Galić, član Udruženja oboljelih od multiple skleroze Republike Srpske. Udruženje multiple skleroze Republike Srpske je osnovano 2005. godine u Banjaluci sa ciljem poboljšanja kvaliteta života oboljelih od ove bolesti na teritoriji Republike Srpske. Većina članova je teško pokretna i samim tim osuđena na pomoć Udruženja, pomoć svoje porodice i društva. Član Upravnog odbora Udruženja multiple skleroze Republike Srpske Nataša Simić naglasila je da najveći problem predstavlja nedostatak finansijske podrške lokalne zajednice i Republike Srpske. Nacionalni koordinator za multiplu sklerozu Republike Srpske i šef Odjeljenja za demijelinizaciona oboljenja sa opštom neurologijom Klinike za neurologiju UKC RS doc. dr sc. med. Sanja Grgić smatra da bi se morao povećati broj pacijenata koji se liječi na račun Fonda u skladu sa enormnim porastom broja oboljelih. ”U Republici Srpskoj ima oko 1700 oboljelih od multiple skleroze, a njihov broj je značajno povećan u poslijeratnom period. Od 1.700 oboljelih 80 odsto je u aktivnoj formi bolesti, zahtijevaju ozbiljan tretman i rano liječenje, jer u suprotnom prelaze u progresivnu fazu bolesti kada im nije moguće terapijski pomoći”, upozorila je doc. dr Grgić. Naglasila je da neblagovremenim reagovanjem dolazi do sekundarne, progresivne forme bolesti, a time i do većeg broja oboljelih sa invalidnošću i gubitkom radne sposobnosti. “Lijekovi za ovu bolest su skupi i zahtijevaju značajna materijalna izdvajanja, ali i razumijevanje da je neliječenje najskuplje i za bolesnika i za društvo”, dodala je doc. dr Grgić. To je bolest koja se ne može liječiti, ali se može držati pod kontrolom. Dok se prije vjerovalo da bolest nastupa od 20-te godine, sada se pojavljuje i u osnovnoj školi. “Definitivno, bolest se dešava mnogo ranije nego što smo mi to učili, a i isto tako se dešava u nekim godinama kasnije. Ranije se vjerovalo da se

poslije 50-ih i 60-ih godina ne možemo očekivati multiplu sklerozu. Imamo pacijentkinje koje relapsiraju i imaju ozbiljno pogoršanje od 60- te godine”, naglašava doc. dr Sanja Grgić. Vršilac dužnosti generalnog direktora Univerzi-

tetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić rekao je da u UKC RS postoji jedno od najboljih odjeljenja u regionu za liječenje ove bolesti. Već 2009. godine u UKC RS je uvedena metoda izoelektričnog fokusiranja (IEF) likvora, tada jedina u Bosni i Hercegovini, i kompletirana postojeća paleta dijagnostičkih pretraga za ovo oboljenje te paralelno osnovano novo odjeljenje – Centar za multiplu sklerozu Klinike za neurologiju koje upravo na Svjetski dan multiple skleroze obilježava osam godina postojanja. “U najkraćem vremenu postavljamo tačnu dijagnozu i obezbijedili smo najsavremeniju terapiju”, naglasio je prof. dr Đajić. Pomoćnica ministra zdravlja Ljiljana Ivančić navela je da je resorno ministarstvo prepoznalo multiplu sklerozu kao vrlo tešku bolest i najčešći uzrok invalidnosti mlade populacije te imenovalo nacionalnog koordinatora za multiplu sklerozu Republike Srpske. “Pacijenti se redovno liječe, zbrinjavaju i edukuju o bolesti. Obezbijeđen im je intenzivan fizikalni tretman, koji započinje u UKC-u, a nastavlja u ustanovi specijalizovanoj za rehabilitaciju oboljelih od ove bolesti u Gornjoj Trepči, a, ukoliko pacijent ne može putovati na veću udaljenost, u nekoj od banja u Republici Srpskoj, uz adaptaciju temperature vode”, naglasila je pomoćnica ministra zdravlja.

Z D R A V S T V O

irurški timovi Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalisti ortopedije i traumatologije, uz veliku podršku sa Klinike za anesteziju su, po prvi put u istoriji UKC RS, 6. juna izveli replantaciju kompletne šake. Operacija je trajala oko pet časova jer je prvo trebalo spojiti kosti, zatim živce, arterije, vene… pacijentu koji je primljen sa ekstremno teškom povredom desne šake koja je bila amputirana u nivou ručnog zgloba. Hirurški timovi su brzo odreagovali i hitno izveli zahvat, jer je kod tako teških povreda vrijeme ključni faktor. Što prije pacijent stigne do operacione sale, veće su šanse da se amputirani dio replantira. Zahvat je izveden u opštoj endotrahealnoj anesteziji i prvo je urađena osteosinteza kostiju ručja spoljnim fiksatorom, a potom rekonstrukcija arterijskih i venskih krvnih sudova, kao i živaca. Klinička odluka o tome da li treba uraditi replantaciju zavisi od mnogo

faktora, a prvenstveno od mišljenja da li će funkcija replantiranog dijela tijela biti bolja od eventualne proteze. Naši ljekari su se odlučili na riskantan i komplikovan zahvat… Uspjeh operativnog zahvata najviše zavisi od vještine hirurškog tima, a preživljavanje amputiranog dijela tijela nakon replantacije u cjelini o mikrovaskularnoj rekonstrukciji krvnih sudova. S ponosom možemo reći da je naš tim u sastavu: dr Nikola Baroš, načelnik Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, dr Miljan Petković iz Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju, dr Dejan Ćurlik i dr Stanko Pantić iz Klinike za ortopediju i traumatologiju, dr Suzana Šobot i dr Milan Pavković iz klinika za anesteziju i intenzivno liječenje, uz podršku medicinskih sestara – instrumentarki Jelene Aćimović, Dijane Vranješ, Aleksandre Ratković i Jelene Radojičić i anesteziološkog teh22

Novosti iz UKC RS

Vrhunski uspjeh banjalučkih hirurga

Replantacija kompletne šake

ničara Miroslava Mikića uspješno izveo izuzetno kompleksan hirurški zahvat. Već sedam dana nakon operacije pacijent je bio stabilan, a replantirana šaka vitalna, tako da je uključen tretman specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije radi održavanja mobilnosti zglobova šake, do odluke o novom operativnom zahvatu kojim će se rekonstruisati tetivni aparat. Ne sjećam se tačno kako se sve zbilo. U jednom momentu bio sam pokraj cjepača, kojim do tada nikada nisam ni rukovao i, eto, izgubio sam šaku. Srećom, sve se dobro završilo zahvaljujući stručnjacima UKC-a. Hirurzi i kompletno medicinsko osoblje Univerzitetskog kliničkog centra RS bili su zaista izvanredni i beskrajno sam im zahvalan što su mi spasli šaku, jer sam mislio da sam je zauvijek izgubio - riječi su to tridesetogodišnjeg pacijenta Bojana Krnete iz Prijedora.

Ova uspješna replantacija šake, koju su prvi put u istoriji UKC RS izveli ljekari tog centra, predstavlja dokaz više da Srpska ima vrhunske stručnjake. Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS dr Dragan Bogdanić je rekao da je riječ o komplikovanoj operaciji i čestitao ljekarskom timu na uspješno obavljenom zahvatu. On je poručio da će nakon rekonstrukcije ove zdravstvene ustanove biti stvoreni bolji uslovi za njihov rad. Vršilac dužnosti generalnog direktora UKC-a prof. dr Vlado Đajić je kazao da je ova replantacija šake uspjeh na kojem bi toj ustanovi mogli pozavidjeti i mnogo opremljeniji zdravstveni centri u svijetu. – Osim preseljenja u nove prostorije, koje očekujemo sljedeće godine i novih aparata, naš strateški cilj je edukacija zdravstvenog kadra – rekao je prof. dr Đajić.

Z D R A V S T V O

OCT u oftalmologiji

ftalmologija kao grana medicine je dosta oslonjena na mašine kako bi se uopšte moglo doći do odgovarajuće dijagnoze. U posljednjih dvadesetak godina se desila prava revolucija u dijagnostici i tretmanu različitih oboljenja oka, naročito promjena koje se nalaze na očnom dnu. Optička koherentna tomografija je neinvazivna metoda kojom se, uz pomoć lasera, stvara slojevita slika mrežnjače, očnog živca i prednjeg segmenta oka. Pri tome je rezolucija dobijenih slika takva

da se može reći da se radi o ‘’skeneru’’ retine i prednjeg segmenta oka. Pregled se najčešće koristi u dijagnostici promjena u tački jasnog vida (makula) koja je zadužena za vid detalja i koja nam daje centralni vid. Ovaj dio oka omogućava da možemo da čitamo i da sa puno detalja vidimo ono što gledamo. Najčešća oboljenja makule su povezana sa starenjem, kada dolazi do degenerativnih promjena u makuli. OCT je tu od presudnog značaja kada nam može pomoći da uočimo promjene koje su potencijalno pogubne po vid. Najnoviji napredak u tehnologiji OCT se zove OCT angiografija gdje, uz pomoć pretrage, možemo jasno vidjeti novostvorene krvne sudove u retini i nemati dvoumljenja o terapiji i, naravno, pratiti efekat terapije. Dijabetske promjene u makuli su sveprisutne. I u ovom slučaju OCT je osnovno dijagnostičko sredstvo gdje možemo vidjeti presjek kroz retinu i ocijeniti da li dolazi, ili je već došlo, do promjena u strukturi retinalnih elemenata vezanih uz ovo oboljenje. Dobijene informacije su ja-

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

ko važne u planiranju i dužini potrebnog tretmana pošto je osnova tretmana u posljednje vrijeme postalo davanje intravitrealnih injekcija. Vitreretinalni trakcioni sindrom je stanje kada promijenjeno staklasto tijelo vuče retinu i dovodi do promjena u strukturi, a samim tim i funkciji oka. Ovim pregledom se bez ikakvog pogađanja može ustanoviti dijagnoza i na taj način sprovesti neodložna terapija, bilo da se radi o operaciji (vitrektomija) ili o injekcijama koje se daju u oko.

nismo sigurni da li imaju glaukom. Sada možemo da mjerimo debljinu sloja nervnih vlakana oko očnog živca, kao i postojanje gubitka ganglijskih ćelija, što je od pomoći da vidimo da li postoje promjene i napredovanje bolesti. OCT prednjeg segmenta nam omogućava da i bez prislanjanja lupa vidimo komorni ugao, kao i da procijenimo strukturu rožnjače. Zbog toga će korišćenje ove metode sve više i više postati standard u rukovođenju pacijenata jer osim što

Glaukomatolozi su dobili novo moć- nije invazivna, metoda omogućava preno sredstvo u praćenju oboljelih od gla- cizno praćenje različitih stadijuma oboukoma, naročito kod pacijenata za koje ljenja oka.

vo je sindrom oboljenja koji predstavlja disbalans u broju bakterija koje održavaju fiziološku floru vagine i bakterija koji tu floru narušavaju. Laktobacili čine fiziološku floru vagine, štite vaginalnu sluznicu i održavaju kiseli pH. Bakterijsku vaginozu nalazimo kod žena u reproduktivnoj dobi, rijetko u menopauzi i kod djevojčica. Ona može biti i seksualno prenosivo oboljenje kod kojeg je inkubacioni period od pet do deset dana, ali se može nalaziti i kod žena koje nisu seksualno aktivne. Gardnerella vaginalis je sastavni dio fižiološke flore materice i debelog crijeva ali ako dođe do njenog prekomjernog razmnožavanja dolazi do nastanka bakterijske vaginoze. Najčešći uzrok njenog povećanog razmnožavanja su kontinuirani stres, česte promjene seksualnog partnera, uzimanje duži period nekih lijekova, pad imunog sistema koji dovodi do gubitka fiziološke flore, a sve to dovodi do nastanka bakterijske vaginoze. Faktori koji mogu uzrokovati pojavu bakterijske vaginoze su: - vrlo česta i nekontrolisana ispiranja rodnice, - polni odnos bez adekvatne zaštite sa oboljelom osobom, - promiskuitet, - smanjen nivo estrogena u organizmu, - upotreba spermicidnih supstanci kao kontracepcije, - intrauterina spirala, - dugotrajna upotreba antibiotika uz faktore koji dovode do imunosupresije. Simptomi koji se najčešće susreću kod oboljelih su pojačani vaginalni iscjedak mliječno-sivkaste boje bez tegoba kao što su peckanje i svrab. Međutim, ako se ove tegobe ipak pojave onda se radi najčešće o infekciji Trihomonas vaginalisom ili drugim gljivičnim infekcijama. Postojani iscjedak ima karakterističan miris na ribu, a naročito je izražen nakon menzesa ili polnog odnosa. Uzrok pojačanog neugodnog mirisa je kontakt spermatozoida partnera koji svojom alkalnošću u kontaktu sa niskim pH rodnice dovode do oslobađanja aromatskih amina koji utiču na jačinu tog specifičnog mirisa. Ovo oboljenje (bakterijska vaginoza) obično ne dovodi do komplikacija jer i nije oboljenje u pravom smislu, ali može uticati na smanjenje imuniteta što onda dovodi do preosjetljivosti na druga polno

Z D R A V S T V O

Bakterijska vaginoza Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

prenosiva oboljenja kao što su; Chlamidia trachomatis, Neisseria gonorrhoeae i Herpes simplex tip dva. Treba napomenuti, ako se oboljenje ne liječi može inflamirati jajovode i biti uzrok za vanmateričnu trudnoću. Tokom trudnoće uzročnik bakterijske vaginoze može uzrokovati prijevremeni porod sa svim posljedicama po novorođenče, koje nije rođeno na vrijeme. Za postavljanje dijagnoze najčešće su mjerodavni klinički Amselovi kriterijumi, a oni podrazumijevaju: - pH rodnice iznad 4,5, - vaginalni iscjedak koji podsjeća na miris ribe i intenzivniji je nakon dodavanja kalijeve 10% bazične otopine (“whiff” ili “sniff” test),

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

kasti ljepljivi sekret po zidovima rodnice. Što se tiče liječenja, bakterijska vaginoza se liječi kao anaerobna infekcija. Ima opravdanih indikacija da treba liječiti i polnog partnera, jer je dokazano da asimptomatska vaginoza vrlo često za nekoliko godina može preći u simptomatsku, što svakako nosi komplikacije prevashodno u češćim recidivima istog oboljenja kod oba partnera. Kod liječenja treba imati na umu da su Gardnerella vaginalis i anaerobi normalne fiziološke flore vagine i nije normalno njihovo potpuno uništavanje. Anaerobi moraju uvijek biti prisutni u toj sredini ali u fiziološkim koncentracijama.

Trihomonasni vaginitis

Bakterijska-vaginoza

- prisustvo “clue cells” ćelija u nativnom preparatu koji po izgledu podsjećaju na klupko, - izrazito prisutan mliječno-siv-

U trudnoći se takođe mogu pojaviti simptomi bakterijske vaginoze i u tom slučaju liječenje se započinje najčešće nakon petog mjeseca graviditeta.

Z D R A V S T V O

rinarna inkontinencija predstavlja stanje nevoljnog, nekontrolisanog oticanja urina i javlja se veoma često, posebno kod žena. Istraživanja pokazuju da oko trećine ukupne ženske populacije ima problema sa nekom vrstom inkontinencije, odnosno od 14 do 20% mladih žena, a čak i do 65% žena u menopauzi. Razlog zašto žene više obolijevaju od inkontinencije leži u činjenici da je mokraćna cijev kod žena mnogo kraća nego kod muškaraca. Drugi uzroci su trudnoća, porođaj koji utiče na mišiće karličnog dna, menopauza, spuštena materica, slabost vezivnog tkiva i konstitucija. Osim što je medicinski problem, inkontinencija kod oboljelih izaziva smanjenje kvaliteta života, javlja se nelagoda i osjećaj srama prilikom svakodnevnih životnih aktivnosti. Upravo strah od nekontrolisanog ispuštanja urina koči pojedince da žive punim plućima i narušava njihov kvalitet života. Zbog osjećaja srama, o ovom problemu se često šuti, ne preduzima se ništa, a jedino se možemo boriti ako se sa problemom suočimo te blagovremeno ustanovimo tačnu dijagnozu i mjere liječenja.

Identifikovanjem problema do brze i tačne dijagnoze

Postoji nekoliko vrsta urinarne inkontinencije, a to su inkontinencija uzrokovana stresom (statička), hiperaktivna bešika, miješana inkontinencija, prelijevajuća inkontinencija, refleksna inkontinencija i funkcionalna inkontinencija. Stres (statička) inkontinencija je ekskluzivno oboljenje žena (muškarci samo sa povredom sfinktera) i predstavlja neželjeno oticanje urina usljed porasta intraabdominalnog pritiska zbog kojeg pritisak u mokraćnoj bešici nadvlada pritisak u mokraćnoj cijevi. To je najčešći oblik inkontinencije kod kojeg se žene žale na „bježanje urina“ kod kašljanja, kihanja, trčanja, podizanja tereta i sličnih aktivnosti. Dijagnostika urinarne inkontinencije je kompleksna: uključuje anamnestičke podatke, klinički pregled, dijagnostičke testove, radiološku i urodinamsku obradu i kompletna se može obaviti u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Liječenje stres inkontinencije zavisi od težine simptoma i može biti konzervativno i operativno. 26

Zavod ’’Dr Miroslav Zotović“ Primjena savremenih protokola u liječenju stres inkontinencija

Nekontrolisano mokrenje ne pita za godine

Konzervativni tretman, koji se u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“, provodi prema međunarodno usklađenom protokolu, obuhvata higijensko dijetetski režim, vježbe za jačanje mišića karličnog dna, elektrostimulaciju, odnosno magnetostimulaciju oslabljenih mišićnih struktura. • Higijensko dijetetski režim podrazumijeva smanjenje telesne težine, smanjen unos kofeina i gaziranih pića, liječenje opstipacije, liječenje plućnih problema (astma, HOBP, kašalj), izbjegavanje naprezanja, mokrenje prije pune bešike. • Vježbe za mišiće karličnog dna – Kegelove vježbe pomažu uspostavljanju, održavanju snage i funkcije navedenih mišića. Takođe, pomažu u postizanju svjesnosti kontrole za iste mišiće, povećavaju protok krvi u karličnoj regiji, pospješuju uspostavljanje kontrole mokrenja i defekacije. Nezaobilazne su u bržem oporavku nakon operacija u karličnoj regiji te u poboljšanju seksualne funkcije. Redovno vježbanje slabih mišića karličnog dna vremenom dovodi do njihovog jačanja i ponovnog efikasnog funkcionisanja. Za pravilno vježbanje potrebno je dobro po-

znavati svoje tijelo, odrediti gdje se nalazi mišić koji vježbamo. • Elektrostimulacija i biofidbek električna stimulacija mišića krličnog dna. Kod pacijenta kojima su mišići slabi i kojima je potrebna pomoć pri vježbanju, u liječenju se koristi električna stimulacija koja se provodi tako da se elektrode privremeno postavljaju u rektum ili vaginu. Elektrode lagano stimulišu i izazivaju stezanje mišića i njihovo jačanje. Da bi terapija bila uspješna, potrebno ju je ponoviti nekoliko puta tokom nekoliko mjeseci. Biofidbeck pomaže pacijenticama da identifikuju odgovarajuće mišićne grupe koje treba da koriste prilikom vježbi, što povećeva efikasnost same terapije.

Funkcionalna magnetna stimulacija U sklopu protokola za tretman stres inkontinencije Zavod „Dr Miroslav Zotović“ je uveo novu metodu, magnetnu stimulaciju (Magneto Stym), koja se uspješno primjenjuje i u velikim evropskim središtima za tretman inkontinencije, a sada je dostupna i građanima Re-

Z D R A V S T V O

publike Srpske, BiH. Terapija je bezbolna, tj. riječ je o neinvazivnoj magnetnoj stimulaciji mišića karlice, posebno mišića mokraćne bešike i mokraćne cijevi, radi jačanja slabih mišića i obnavljanja neuromuskularne kontrole. Magnetostym terapija popravlja stepen postojeće inkontinencije i prevenira pojavu inkontinencije.

Upotreba aparata za funkcionalnu magnetnu stimulaciju u najmanjoj mogućoj mjeri opterećuje pacijenta koji tokom terapije sjedi potpuno odjeven na specijalnoj stolici u kojoj se nalaze elektromagneti. Intenzitet elektromagnetskog djelovanja određuje se individualno i zavisi o pojedinačnoj osjetljivosti. Provodi se 3x sedmično u trajanju 20 - 30 minuta. O navedenoj terapiji provedene su brojne studije, a rezultati su dokazali njeno uspješno djelovanje na stres urinarnu inkontinenciju. Pacijentkinje su dobro podnosile terapiju, nisu imale neželjene popratne teškoće. Pokazalo se da se smanjuju učestalost nevoljnog bježanja urina, smanjuje upotrebu uložaka ili pelena, zbog čega se znatno povećava i kvalitet života. Ne gubite vrijeme, potražite savjet Kada pacijenti potraže stručnu pomoć, problem opisuju riječima: „Dogodi mi se da ne stignem do toaleta“, ili pak „Znate, samo kad se nakašljem ispustim nekoliko kapljica“, a jedna ovakva ili slična rečenica može biti prvi korak prema definisanju, rješavanju ili kontrolisanju problema. Pravovremena tačna dijagnoza ima veliki značaj u postizanju dobrih rezultata liječenja i od izuzetnog značaja je da se pacijentkinje na vrijeme jave i urade dijagnostiku te eventualno uključe u tretman. 27

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

Z D R A V S T V O

dolescencija, kao jedan od najznačajnijih perioda u našem životu, razvojni je period u kojem su adolescenti suočeni sa mnogim izazovima, krizama, odlukama te razvojnim zadacima, pri čemu razvijaju svoju ličnost, stav prema životu i svijetu oko sebe, usvajajući šest vrsta zrelosti: intelektualnu, profesionalnu, emocionalnu, socijalnu, moralnu i psihoseksualnu. Svjesni značaja adolescencije i mogućnosti koje se pružaju za kvalitetan i uspješan edukativni i promotivno-pre-

JU Dom zdravlja Zenica - Aktivnosti CMZ

ventivni rad sa adolescentima, Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine je u saradnji sa Federalnim ministarstvom zdravstva i Asocijacijom XY/Projektom mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, uz podršku Vlade Švicarske, pokrenuo jednogodišnji projekat „Razvoj protektivnih faktora adolescenata u školskom okruženju“ u kojeg je uključeno 11 centara za mentalno zdravlje. Centar za mentalno zdravlje JU Dom zdravlja Zenica, kao nosilac vanbolničke zaštite mentalnog zdravlja na području grada Zenica, podnio je aplikaciju za učešće u Projektu predloživši dvije škole u kojima će se tokom 2016/2017. školske godine obavljati projektne aktivnosti – radionice: II Gimnazija Zenica i Stručna industrijska škola Zenica. Nakon pozitivnog odgovora na našu aplikaciju i pripremnog sastanka održanog 20.10.2016. godine

u Federalnom ministarstvu zdravstva, detaljno smo upoznati sa svim planiranim projektnim aktivnostima i planom radionica za adolescente, nastavnike i roditelje. Primarni zadatak profesionalaca iz centara za mentalno zdravlje je provođenje radionica u školama u saradnji sa školskim PSP službama, kao i sa nastavnicima, roditeljima i učenicima, a koje uključuju usvajanje nekoliko vještina: asertivnost, emocionalnu regulaciju, rješavanja problema, gender pitanja, kao i načina traženja profesionalne pomoći u školi i zajednici radi postizanja dva specifična cilja: ojačan školski kadar za kreiranje pozitivne školske klime i ojačani protektivni faktori kod učenika. Prilikom pripreme za provođenje ovog projekta bilo je veoma značajno i neophodno da tokom oktobra i novembra 2016. godine obavimo konsultativne posjete i sastanke sa direktorima i

Preventivni program za adolescente Pripremili: Mr. sc. Tajib Babić, dipl. psiholog, i Maida Ibrahimagić-Sarajlić, dipl. medicinska sestra, Dom zdravlja - CMZ Zenica

pedagozima odabranih srednjih škola, kao i sa razrednicima onih razreda koji su kasnije bili odabrani za učešće u Projektu, kako bismo ih upoznali sa svrhom i suštinom samog projekta „Razvoj protektivnih faktora adolescenata u školskom okruženju“, uz razmjenu iskustava, savjeta i preporuka za učenike i roditelje. U tom periodu postavljeni su sandučići za eventualna učenička pitanja ili komentare i podijeljeni i objašnjeni načini primjene upitnika za predtestiranje učenika (Upitnik sposobnosti i poteškoća - SDQ, Skala o školskoj klimi i Upitnik BHS), koje smo preuzeli prilikom održavanja prvih edukativnih radionica u školama. Tokom prvog polugodišta (novembar i decembar 2016. godine) obavili smo dva kruga edukativnih radionica, tj. ukupno četiri edukativne radionice, kojima je aktivno prisustvovalo ukupno 98 učenika iz pet izabranih drugih razreda 29

Z D R A V S T V O

srednjih škola. Uvodna radionica „Adolescencija – kako pomoći samome sebi“ imala je cilj da adolescenti bolje upoznaju kako sebe i resurse koji im stoje na raspolaganju u socijalnom okruženju (tzv. socijalni atom), tako i izazove sazrijevanja tokom perioda adolescencije. Pred novogodišnje blagdane razgovarali smo o „Tehnikama rješavanja problema“ uz aktivan rad učenika u malim grupama na rješavanju konkretnih životnih problemnih situacija (jednoj radionici su kao supervizori prisustvovale i naše kolegice iz Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini): neaktivni, reaktivni i proaktivni stilovi rješavanja problema – šta učiniti u određenim problemnim situacijama, kako donijeti ispravnu ili najbolju odluku za sebe; te na šta je sve bitno obratiti pažnju u procesu donošenja odluke i rješavanja problema. Nakon evaluacije provedenih aktivnosti, početkom drugog polugodišta nastavlje-

ne su edukativno-preventivne radionice u školama trećom radionicom „Cyberbulling“ koja je izazvala veliko interesovanje adolescenata koji su tokom rada u malim grupama kroz date primjere diskutirali o različitim oblicima nasilja putem interneta, rodno uvjetovanom nasilju, opasnostima „života u virtuelnom svijetu“ te kako zaštiti sebe od te sve prisutnije opasnosti za mlade. Poteškoće u reguliranju neprijatnih emocija, kao što su ljutnja, tuga, strah, krivica i stid značajno su povezani sa emocionalnim i ponašajnim problemima. Stoga je četvrti krug radionica bio posvećen „Emocionalnoj regulaciji“ – značaju prepoznavanja i važnosti emocionalne regulacije u kvalitetnijoj psihosocijalnoj prilagodbi adolesenata, regulaciji ispoljavanja svojih emocija te povezanosti misli, osjećanja, tjelesnih reakcija i ponašanja (jednoj radionici je prisustvovao i kolega iz Kantonalnog

zavoda za zdravlje i sigurnost hrane Zenica). Završna edukativna radionica „Asertivnost (FER – komuniciranje)“, bavila se vještinom koja nam omogućava da se izborimo za svoja prava, osiguravajući da se naše mišljenje i osjećaji uzmu u obzir, a pri tom se ne narušavaju prava drugih, kada se radom u malim grupama i asertivni trening nastojalo promovirati razvijanje pozitivnih stavova prema sebi, životu, doživljaju osobne vrijednosti: samopoštovanja i samopouzdanja, kao i podučavanje mladih osoba asertivnosti, kao značajnoj alternativi agresivnom, pasivno-agresivnom ili submisivnom ponašanju. Svih 20 provedenih radionica su značajan doprinos poboljšanju razumijevanja pitanja sa kojima se naši adolescenti svakodnevno susreću u periodu adolescencije, posebno što smo kroz ove edukativno-preventivne radionice imali priliku čuti njihov glas, njihove stavove i emocije, kao i razmišljanja mladih ljudi o sebi, drugima, životu, svijetu u kojem živimo iz njihove perspektive. Kroz rad u malim grupama i kasnijim izlaganjima mladi su imali priliku diskutirati, međusobno sarađivati na realnim osnovama učeći se tehnikama rješavanja problemnih situacija, zauzimanja za sebe, uvažavanja drugih i drugačijih stavova, slušati jedni druge, pogledati neke kolege u oči možda po prvi put i učiti se dijalogu među ljudima, te su tako bili i naši svojevrsni učitelji. Značaj ovakvog pristupa adolescentima, kao primjera dobre prakse, pokazalo je post-testiranje učenika te evaluacija naših projektnih aktivnosti, koji su urađeni tokom aprila 2017. godine. Iz tih razloga smatramo da je ovakav vid provođenja projekta sa mladima u periodu adolescencije izuzetno značajan i potreban te bi ga zato u narednom periodu možda trebalo proširiti i na ostale škole, kao i učenike ostalih razreda srednjih škola. Saradnja sa školskim pedagozima i razrednicima bila je za svaku pohvalu. Posebno bismo istaknuli prof. Azijadu Zahirović, profesoricu bosanskog jezika i književnosti, prof. Sumedina Arnauta, pedagoga, i gospođu Dianu Bešić, direktoricu Druge gimnazije Zenica, kao i prof. Ibnela Ramića, profesora bosanskog jezika i književnosti, prof. Miroslava Budišu, pedagoga i gospodina Fadila Hodžića, direktora Stručne industrijske škole Zenica, na njihovoj spremnosti za saradnju, aktivno učešće u radu radionica i pružanju svake vrste pomoći i podrške prilikom naših posjeta i provođenja edukativno-preventivnih radionica.

Z D R A V S T V O

adna terapija je zdravstvena struka koja pomaže ljudima svih starosnih dobi ograničenih usljed bolesti, nezgode, poremećaja u razvoju ili starosti u obavljanju aktivnosti koje su im potrebne, kojima treba da se bave ili se žele baviti u svakodnevnom životu, kod kuće, na poslu, u školi ili drugdje u zajednici. Ovaj vid terapije pomaže osobama da razvijaju, obnove ili održavaju svoje sposobnosti za rad i tako doprinose poboljšanju vlastitog zdravlja i kvaliteta života. U okviru promocije zdravlja, smanjenja situacija hendikepiranosti i prevencije rizika vezanih za godine ili različite zdravstvene uslove, radna terapija nudi usluge kolektivima, stanovništvu ili kompanijama kako bi pospješila učešće svih u društvenom životu. Iako je pravno definisana kao zdravstvena profesija, radna terapija ima snažnu socijalnu komponentu. U Visokoj medicinskoj školi u Prijedoru uspješno je privedena kraju jednogodišnja edukacija medicinskih sestara i tehničara iz radne terapije u Republici Srpskoj. Edukacija je organizovana u saradnji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Projekta mentalnog zdravlja u BiH, Asocijacije XY i Visoke medicinske škole Prijedor. Više od 50 polaznika, iz svih ustanova mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj, pohađalo je od marta 2016. godine nastavu, koja je obuhvatila 12 nastavnih modula iz oblasti okupacione terapije u mentalnom zdravlju. Među polaznicima edukacije nalazio se i veći broj članova Resursnog centra, čime je jasno pokazana opredijeljenost za kontinuiranom edukacijom medicinskih sestara i tehničara. Predavači na ovoj edukaciji bili su profesori Visoke medicinske škole Prijedor, kao i predavači iz Švajcarske Sylvie

Aktivnosti CMZ

Radna terapija u Srebrenici Pripremio: Predrag Petrović, medicinski tehničar- radni terapeut, Dom zdravlja - CZMZ Srebrenica

Meyer (dekanesa i profesorka na Odsjeku za okupacionu terapiju pri Školi za socijalni rad i zdravstvo – EESP, Lozana, Švajcarska), Anne-Catherine Pfister (profesionalni okupacioni terapeut iz oblasti

mentalnog zdravlja i nekadašnja šefica za okupacionu terapiju u Rehabilitacionom odjeljenju pri Psihijatrijskoj javnoj službi Bolnice CHUV, Lozana, Švajcarska), Thibaut Bouttier (profesionalni okupacioni terapeut na Rehabilitacionom odjeljenju Psihijatrijske javne službe Bolnice CHUV, Lozana, Švajcarska), kao i predavač iz Beograda prof. dr Nada Savković. Najveći broj modula polaznici su slušali kod dr. sc. Dubravke Šimunović, profesorice sa Zdravstvenog veleučilišta Zagreb, čiji je doprinos uspjehu i kvalitetu edukacije nemjerljiv. Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Srebrenica je zahvaljujući ovoj edukaciji dobio dva radna terapeuta koji su stečena znanja već počeli primjenjivati u praksi, na svojim radnim mjestima. Na zadovoljstvo i prijedlog korisnika krenulo se od uređenja balkona Centra za zaštitu mentalnog zdravlja, sađenja cvijeća i stvaranja jednog prijatnog ambijenta za boravak korisnika, ali i kontinuirano nastavljanje aktivnosti oko njege, zalivanja i, uopšte, održavanja biljaka. Blagodati radne terapije, ali i moć cvijeća, već u startu su primijetni sa porastom raspoloženja i motivacije korisnika i zadovoljstvom u vremenu koje izdvajaju za održavanje “cvjetnog” balkona. Korisnici kažu da im bavljenje ovom novom aktivnošću pobuđuje zadovoljstvo, da su se međusobno više zbližili i da uživaju u bojama i mirisu cvijeća. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Gradski sajam Pripremila: Sanja Vidović, dopredsjednica UG “Most” Vitez

druženje građana “Most” iz Viteza imalo je 30. travnja. 2017. godine priliku izložiti radove svojih članova na sajmu koji je održan na glavnom gradskom trgu, povodom obilježavanja Dana općine Vitez. Najveći dio eksponata bili su ukrasni predmeti izrađeni dekupaž tehnikom, kao i slike načinjene od sitnih kamenčića. Inače, Udruženje “Most” koristi svaku priliku da se promovira i predstavi lokalnoj zajednici, ali i da skrene pažnju i senzibilizira javnost za probleme osoba sa mentalnim poteškoćama. Predsjednik Udruženja, gospodin Edin Hodžić ističe kako je zadovoljan dosadašnjim postignućima Udruženja i najavljuje nove projekte na području borbe protiv stigme i diskriminacije osoba sa mentalnim poteškoćama. Napomena: Osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem.

Korisničke inicijative

Destigmatizacijski programi Pripremila: mag. soc. rada Ivana Arapović, koordinator u Udruzi „In Spe“ Mostar

druga za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja „In Spe“ iz Mostara početkom svibnja započela je s novim aktivnostima kroz projekt nazvan „In Spe u borbi protiv stigme“ a čiji je cilj smanjenje stigmatizacije osoba s mentalnim problemima i poteškoćama u lokalnoj zajednici kroz ostvarivanje suradnje sa studentskim udrugama. Jedan dio aktivnosti udruge usmjerit će se na suradnju sa studentima novinarstva koji su budući kreatori medijskog izvještavanja i djelovanja na stavove građana prema osobama s mentalnim problemima i poremećajima. Aktivnosti obuhvataju i izradu brošura uz snimanje promotivnog antistigma video-spota. Budući da živimo u vremenu vizualne kulture i masovnih medija antistigma-video predstavlja utjecajan i dostupan alat u borbi protiv stigme, ostavljajući trajni zapis, koji je moguće redovito ponav32

ljati te ga pojedinac ili grupe osoba mogu uvijek pogledati. Intervencija koja se želi postići ovim projektom je smanjenje stigme u lokalnoj zajednici putem plakata i brošura te edukacijom studenata koji će u narednom periodu sudjelovati u stvaranju društva s manje predrasuda. Smanjenje stigme u lokalnoj zajednici omogućit će i

veću inkluziju osoba u tu istu zajednicu, kao i smanjenje obiteljske i samostigme čime se dugoročno očekuje veća participacija korisnika udruge u društvo. U narednom periodu udruga će obavještavati javnost, posebno stručnjake i korisnike usluga mentalnog zdravlja, o realiziranim aktivnostima i postignutim promjenama.

epresija posljednjih godina postaje sve veći javnozdravstveni problem cjelokupnog društva. Pored toga što posljedice depresije pogađaju oboljelu osobu, posljedice trpe i njegova porodica, prijatelji, radna sredina, ali i cijela zajednica. Mnogi ne mogu prihvatiti činjenicu da je depresija kao jedna od duševnih bolesti poput svake druge bolesti i da nije sramota potražiti pomoć profesionalaca - psihijatara i psihologa. Danas je oko nas veliki broj onih koji se osjećaju poraženi radi depresije, tjeskobe i očaja, koji se guše u osjećajima manje vrijednosti ili zavisti, koji su postali zatočenici svojih pogrešnih stavova i negativnih misli. Posvuda ima onih koji nisu uspjeli pronaći sebe, koji se osjećaju slabima i bespomoćnima, koji su nesretni, izgubljeni, umorni, koji su svoju filozofiju življenja pretvorili u psihologiju poraza, razvijajući mehanizme samosputavanja i samokažnjavanja. Premda su duševne bolesti poput svih drugih, za mnoge je duševna bolest nešto sramotno, kako za oboljelog, tako i za njegovu porodicu. Iako su duševni poremećaji uzrok teških patnji bolesnika i njegove porodice, o njima se šuti, nastoji ih se prikriti da ne bi za ‘’sramotu” saznali prijatelji, pa čak i ostala rodbina. Mentalni poremećaji često imaju negativnu konotaciju u svakodnevnim ljudskim komunikacijama. Uloga javnog oglašavanja ogromna je, ne samo u otklanjanju psihijatrijske stigmatizacije kao i stigmatizacije psihijatrije i duševnih bolesti općenito, već i u edukaciji najširih slojeva društva s ciljem unapređenja mentalnog zdravlja u zajednici i prevencije duševnih poremećaja i patoloških međuljudskih komunikacija. Radi svih navedenih razloga, Centar za mentalno zdravlje Doma zdravlja Travnik, u saradnji sa Zavodom za javno zdravstvo Srednjebosanskog kantona, povodom Svjetskog dana zdravlja, 6. aprila 2017. godine, organizirao je Okrugli sto sa temom „Depresija – razgovarajmo“. Skupu su prisustvovali profesionalci iz oblasti javnog zdravstva, mentalnog zdravlja i primarne zdravstvene zaštite iz Travnika, Bugojna, Jajca i Viteza. Cilj okupljanja je bio nadopuna znanja o depresiji kao fenomenu, uz razmjene iskustava i znanja. Prezentacije su održali eminentni stručnjaci: mr. sc. dr. med. Amra Mehmedbegović-Živanović, ispred Zavoda za javno zdravstvo Srednjebosanskog kantona, prim. dr. Nermin Selman, neuropsihijatar, šef Centra za mentalno zdravlje Travnik, i Sanja Đepina, dipl. psiholog Centra za mentalno zdravlje Travnik. U vrlo živoj diskusiji

Z D R A V S T V O

Aktivnosti centara za mentalno zdravlje

Razgovori o depresiji Pripremili: mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog surdoaudiolog – logoped Amela Kalušić, dipl. medicinska sestra Dom zdravlja - Centar za mentalno zdravlje Travnik

„Jer, dugo je trebalo dok shvatih: Ovo je grad u kome sve bolesti zarazne su. Širi se ljubav k’o žutica i kuga. I mržnja se jednako koti. A malo je zdravih u gradu duša. I pravo je što je tako, jer bolest otkuda – jasno mi je, al otkuda zdravlje?“ (A. Sidran)

raspravljalo se o teškoćama u tretmanu depresije. Razmatrano je razgraničenje „normalne“ tuge, odnosno žalosti od depresije i o problemima pravovremenih dijagnosticiranja i tretmana. Posebnu pažnju privukla je prezentacija slučajeva i iskustava iz prakse o procesu oporavka depresivnih korisnika, o potrebnom vremenu i strpljenju terapeuta, ljekara i članova porodice. Prim. dr. Nermin Selman je na upečatljiv način predočio napredak farmakoterapije u tretiranju depresije, ali i naglasio da je korištenje lijekova samo jedna od mnogih terapijskih mjera u složenom procesu liječenja depresivnih bolesnika. Svi prisutni su sa zadovoljstvom visoko ocijenili održani skup i izrazili želju i potrebu češćih edukativnih okupljanja na ovu tematiku, ali i druge probleme iz oblasti mentalnog zdravlja. U sklopu obilježavanja Dana zdravlja, 7. aprila 2017. godine, organizirano je i druženje sa građanima Travnika na centralnom gradskom trgu, kada su podijeljeni promotivni i edukativni materijali, obavljena savjetovanja zainteresiranih građana, vršeni ljekarski pregledi, a organizirana je i prodajna izložba rukotvorina koje su napravili korisnici Centra za mentalno zdravlje Travnik u sklopu radno-okupacione terapije. Građani su

prepoznali važnost i ljepotu druženja i komunikacije, a to su pokazali kada su dali podršku Centru za mentalno zdravlje i otkupili sve izložene rukotvorine. Cjelokupni dvodnevni program obilježavanja Svjetskog dana zdravlja popratili su lokalni mediji. Napomena: Sve osobe na fotografijama dale su saglasnost za njihovo objavljivanje.

Z D R A V S T V O

Dom zdravlja „Sveti Vračevi“ u Čelincu

Predstavljanje rada korisničkog udruženja Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

rva edukativna radionica u sklopu Projekta „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ održana je u Domu zdravlja „Sveti Vračevi“ u Čelincu. Radionicu pod nazivom „Predstavljanje rada korisničkog udruženja“ održala je Tanja Valentić, diplomirani socijalni radnik u Udruženju „Zajedno“ iz Banjaluke, udruženja koje okuplja lica sa poteškoćama u mentalnom zdravlju i njihove porodice. Pored načina funkcionisanja korisničkog udruženja, okupljenima je predstavljen i rad Dnevnog centra u ovom udruženju, koji okuplja 60 lica sa poteškoćama u mentalnom zdravlju, nudeći im svakodnevnu podršku kroz socioterapijske, psihološko-edukativne, radnookupacione, muzičko-zabavne i sportsko-rekreativne radionice, ali i stručnu pomoć u rješavanju socijalnih poteškoća. Okupljeni korisnici Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac i članovi njihovih po34

rodica pokazali su zainteresovanost za ovu tematiku postavljajući pitanja gostima i dajući primjere iz ličnog iskustva. Projekat „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ započeo je sa svojom realizacijom od 1. marta 2017. godine, u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja „Sveti Vračevi“ Čelinac. Glavni cilj ovog projekta je osnaživanje korisnika kroz psihoedukativni i suportivni individualni pristup svakom korisniku, motivacioni rad na uključivanju u aktivnosti Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u Domu zdravlja Čelinac, što bi trebalo da utiče na redukovanje autostigmatizacije ove populacione grupe sa krajnjim rezultatom formalno-pravnog udruživanja kroz korisničko udruženje. Implementacija ovog projekta, koji se završava 31. decembra 2017. godine, će u značajnoj mjeri poboljšati kvalitet života i trenutni položaj lica oboljelih u mentalnom zdravlju na teritoriji opštine Čelinac. Sve projektne aktivnosti se realizuju uz podršku Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija XY u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, uz podršku Vlade Švajcarske. Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

ao važan dio aktivnosti Centar za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak zasigurno je kontinuirana suradnja sa različitim udruženjima građana, koja se ostvaruje preko Udruženja korisnika koji imaju mentalno-zdravstvene poteškoće “Neuron” iz Odžaka. Udruženje svoje planove i aktivnosti obavlja unutar prostorija CMZ Odžak, a članovi tima su i aktivni u volonterskim djelatnostima, pomažući svojim korisnicima da ostvaruju i kontakte sa drugim udruženjima. U povodu obilježavanja Svjetskog dana zdravlja, za članove udruge “Neuron”, Udrugu dijabetičara općine Odžak i njene aktivnosti predstavio je gospodin Josip Studenović, predsjednik. Interaktivna radionica o prevenciji šećerne bolesti, promociji zdravlja i zdravog načina života te kako živjeti sa nekim zdravstvenim problemom, teme su o kojima rado diskutiraju korisnici iz CMZ Odžak. Neki članovi grupe izjavili su da, osim mentalno-zdravstvenih poteškoća, imaju i neke tjelesne zdravstvene probleme, poput viška kilograma, povišenih vrijednosti šećera u krvi i krvnog tlaka, bolesti kostiju i zglobova i druge fizičke poteškoće, koje ih često ometaju u svakodnevnim aktivnostima. Aktivnosti promocije zdravlja i prevencije šećerne i mentalne bolesti nastavljene su podjelom promotivnog materijala u gradu, kada su učenici Medicinske škole “Pero Zečević” iz Odžaka, zajedno sa profesoricama zdravstvene njege Zdenkom Lujić i Amrom Garić obilježavali Svjetski dan zdravlja. Drugu godinu zaredom, istim povodom - obilježavanje 7. travnja., Centar mentalnog zdravlja Doma zdravlja Odžak obilježio je i zajedničkom aktivnostima korisničkog Udruženja oboljelih od mentalnih poremećaja i članova njihovih obitelji “Neuron” i Centra za edukaciju i rehabilitaciju “Kuća nade”. Mjerenjem krvnog tlaka, tjelesne težine, tjelesne visine, izračunom indeksa tjelesne mase (BMI), uz mjerenje vrijednosti šećera u krvi za grupu od 26 članova Udruženja nije bio problem dr Aidi Terzić iz Doma zdravlja Odžak, a koja se rado odazvala pozivu Jasminke Kadić, dipl. medicinske sestre i glavne sestre u CMZ Odžak. Sve aktivnosti su uspješno odrađene i osobe kojima je detektiran zdravstveni problem su evidentirane, te su dogovorene daljnje aktivnosti u ambulantama obiteljske medicine. Druženje je obilježeno i svima poznatim pjesamama, kojima

Z D R A V S T V O

nitko nije odolio uz zdravo osvježenje, vodu i voće. Želju za ponovnim susretom izrazili su svi sudionici. Na kraju ove zdravstveno-edukativne radionice svim učesnicima, volonterima i profesionalcima zahvalile su se gospođa Ivanka Šimić, predsjednica “Kuće nade”, i Ana Majić, glavna sestra Doma zdravlja Odžak. Tokom radionice podijeljeni su i promotivni materijali na temu koju ove godine Svjetska zdravstvena organizacija promovira povodom Svjetskog dana zdravlja, s nazivom “Pričajmo o depresiji”. Ovaj važan dan, ove godine fokusiran na mentalno zdravlje i depresiju, Centar za mentalno zdravlje Odžak pratile su i aktivnosti krisnika iz grupe za okupacionu terapiju, na kojoj se sa članovima grupe, koji su mahom i članovi Udruženja “Neuron” primjenjuju znanja koja se stiču u toku edukacija iz okupacione terapije u okvirima Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini koji implementira Asocijacija XY u partnerstvu sa Federalnim ministarstvom zdravstva i uz podršku Vlade Švicarske, a u realizaciji Fakulteta zdravstvenih nauka Univerziteta u Zenici. Veliku pomoć kvalitetnom radu svakako doprinosi i donacija Projekta mentalnog zdravlja i CMZ Odžak, čije su dvije diplomirane medicinske sestre polaznice ove jednogodišnje edukacije. Sa ovim materijalima individualno i u grupi aktivno su se vršile pripreme za promotivnu prodajnu izložbu u gradu, u povodu Međunarodnog dana zdravlja, a neposredno pred Uskrsne blagdane. Skupljale su se ideje, dijelila iskustva, plele košarice, bojila jaja, izrađivao nakit, primjenjivala dekupaž tehnika, enkaustika, bojile kutije, završavali jastučići i neizbježne pape, torbe i druge rukotvorine koje su okupacioni terapeuti poučili ili izvukli iz potisnutih “škrinjica” naših klijenata. Sredstva dobivena na prodajnoj izložbi uložena su u nove materijale za rad, što su članovi Udruge na redovnom mjesečnom sastanku jednoglasno prihvatili. Povodom obilježavanja Svjetskog dana shizofrenije (24. svibanj) organizirana je i radionica na temu “Živjeti sa shizofrenijom” za članove korisničkog Udruženja “Neuron”. Liječenje osoba sa shizofrenijom otežano je zbog negativnog stava koji prema njima postoji u društvu, prevashodno predrasuda da se shizofrenija ne može liječiti ili da su oboljele osobe opasne po okolinu, kada se razvijaju stigmatizacija i diskriminacija. Uslijed neznanja i straha,

CMZ i korisničke inicijative

Zajedničke aktivnosti u Odžaku Pripremila: Ana Majić, diplomirana medicinska sestra, Dom zdravlja Odžak

društvo zazire od osoba oboljelih od shizofrenije pa se one često izoliraju i osamljuju. Negativno obilježavanje osobe smanjuje uspješnost liječenja, mogućnost rehabilitacije i normalnog funkcioniranja u društvu. Stoga je jedan od najvažnijih zadataka profesionalaca CMZ Odžak edukacija bolesnika, njihovih obiteljih te informiranje, prosvjećivanje i senzibiliziranje javnosti o ovoj duševnoj bolesti kako bi rehabilitacija i resocijalizacija oboljelih osoba bila što kvalitetnija. Zato uvijek treba znati da shizofreniju liječimo, a ne treba da je skrivamo. Na taj dan upriličena je i supervizijska posjeta CMZ Odžak od strane Projekta mentalnog zdravlja za praćenje primjene koordinirane brige, koja se pruža unazad tri godine, obuhvatajući holistički pristup korisnicima, usmjerena na sve njegove potrebe (stanovanje, ishranu, svakodnevne aktivnosti; samozbrinjavanje, produktivnost i slobodno vrijeme), pored medikamentoznog tipa liječenja. Najveći broj uključenih korisnika u koordiniranu brigu upravo i jesu oboljeli od shizofrenije, kad su prepoznate multiple potrebe oboljelih od shizofrenije i članova njihovih obitelji, posebno kada su u pitanju prava osoba oboljelih od mentalne bolesti, za šta im je uvijek na usluzi Zavod za besplatnu pravnu pomoć Županije posavske, zahvaljući intenzivnoj suradnji sa koordinatorima brige u CMZ Odžak. S druge strane, Federalna komisija za praćenje provedbe Zakona o zaštiti osoba sa duševnim smetnjama u Federaciji Bosne i Hercegovine, imenovana od strane Federalnog ministarstva 12.5.2017. godine posjetila je CMZ Odžak. Šestočlana komisija obavila je pregled dokumentacije, razgovarala sa menadžmentom Doma zdravlja, članovima tima CMZ Odžak i korisnicima. Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem.

Z D R A V S T V O

Hotelu „Jelena“ u Banjaluci tokom aprila i maja ove godine održan je prvi krug radionica pod nazivom Unapređenje kvaliteta u mentalnom zdravlju u zajednici. Ove dvodnevne radionice podržalo je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i organizovane su uz pomoć Agemcije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske (ASKVA) i Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implemetira Asocijacija XY uz podršku Vlade Švajcarske. Cilj radionica bio je da se u zajedničkom radu susretnu profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj i koordinatori kvaliteta njihovih matičnih ustanova (domovi zdravlja/centri za zaštitu mentalnog zdravlja, klinike, bolnice i bolnička psihijtrijska odjeljenja) sa stručnjacima iz agencije ASKVA, Fonda zdravstvenog osiguranja, Ministarstva zdravlja Republike Srpske i Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, da bi ukazali na prednosti komunalnih oblika zaštite mentalnog zdravlja, ali i na prepreke u aktuelnom i daljem poboljšanju kvaliteta pružanja usluga iz oblasti mentalnog zdravlja svim korisnicima njihovih usluga. Glavni segment ovih radionica baziran je na interaktivnom, grupnom radu, usmjerenom na poboljšavanju intersektorske saradnje, međusobnoj povezanosti i boljem definisanju planova sa opštim, specifičnim ciljevima, aktivnostima u izvršenju tih zadataka, ali i prednosti ili prepreka u ostvarivanju planiranih kvalitativnih aktivnosti. Tako su razmatrane situacije unapređenja kvaliteta saradnje između centara za zaštitu mentalnog zdravlja i bolnica, službi porodične medicine, ali i putevi daljeg unapređenja multidisciplinarnog timskog rada, uključenja i učešća korisnika i članova njihovih porodica u šire odlučivanje o načinima pružanja usluga svih članova tima, kao i kontinuitet na unapređenju usluga i sačinjavanju ostvarivih planova kvaliteta u centrima za zaštitu mentalnog zdravlja. Iz agencije ASKVA smo dobili i informacije o pripremama za dopunu postojećih standarda za akreditaciju centara u Republici Srpskoj, u skladu sa novim znanjima i vještinama koje su članovi timova profesionalca sticali u prethodnim godinama (poput koordinisane brige), kao i o značaju praćenja kvaliteta zdravstvene zaštite koja se pruža korisnicima u svim segmentima zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj. S nastavkom edukacije počeće se tokom oktobra ove godine, kada se planiraju 36

Projektne aktivnosti

Unapređenje kvaliteta usluga u mentalnom zdravlju Pripremio: prim. dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - CZMZ Prijedor

aktivnosti koje će se odnositi na analizu načina i kvaliteta primjene novopredloženih izmjena u akreditacionim standardima, ali i ostalim segmentima daljih unapređenja usluga koje se pružaju osobama

sa mentalno-zdravstvenim poteškoćama u centrima za zaštitu mentalnog zdravlja i ostalim ustanovama i organizacijama koje imaju uticaja na sveukupni oporavak ovih populacionih grupa.

d 1996. godine sistem zdravstva u Bosni i Hercegovini je u procesu sveopšte reforme u koju je uključena i reorganizacija psihijatrijske zaštite. Shvaćajući značaj ove reforme, oktobra 1997. godine Vlada Unskosanskog kantona, uz podršku Svjetske zdravstvene organizacije, osnovala je, u okvirima Doma zdravlja, Centar za mentalno zdravlje u Velikoj Kladuši. Centar za mentalno zdravlje, koji se tada nazivao Centar za mentalnu rehabilitaciju, nalazi se u prostorijama ZU Dom zdravlja Velika Kladuša. Opremljen je uz podršku donatora ECHO, a implementiranje tog dijela priprema za rad pomogla je internacionalna organizacija Medicos del Mundo – Espana, te je CMZ sa radom započeo u decembru 1997. godine. Prvi uposleni članovi tima bili su specijalista neuropsihijatrije i jedna medicinska sestra, da bi se postepeno stvarao kadar i kreirao multidisciplinarni tim, baziran na realnim potrebama populacije, koji danas ima šest članova: specijalistu neuropsihijatrije, diplomiranog psihologa, socijalnog radnika, dvije medicinske sestre/tehničara i okupacionog terapeuta. Centar se od početka svog rada organizuje u dva osnovna pravca: zaštita mentalnog zdravlja djece i adolescenata i zaštita mentalnog zdravlja odraslih lica, a rad tima je ustanovljen po definiranoj problematici: rad na prevenciji i tretmanu ovisnosti, rad na prevenciji i tretmanu svih ostalih mentalnih oboljenja, rad sa oboljelima od hroničnih mentalnih poremećaja, pokušaja suicida i depresivnih poremećaja, rad s djecom i adolescentima, rad na problematici braka i obitelji, rad s oboljelim od posttraumatskog stresnog poremećaja, uz izlaske tima za rad na terenu po iskazanim ili procijenjenim potrebama. Pored uobičajenih i standardima utvrđenih prostorija za rad pojedinih članova tima, u CMZ postoji prostrana terasa, te dnevna bolnica i prostorija za okupacionu terapiju i automobil za terenske posjete članova tima. Dnevna bolnica funkcioniše na principima terapijske zajednice, pružajući mogućnosti za grupne i socioterapijske tretmane, ali i porodične psihoterapije, timsku obradu korisnika, kao i preventivne i edukativne programe. Prve aktivnosti okupacione terapije u CMZ Velika Kladuša započele su 2003. godine i bile su pionirske u Federaciji Bosne i Hercegovine, zajedno sa još jednim CMZ-om. Prostorija za okupacionu terapiju opremljena je i uređena zahvaljujući inventivnosti

Z D R A V S T V O

Centar za mentalno zdravlje Velika Kladuša Pripremila: Asima Hirkić, medicinska sestra - okupacioni terapeut, Dom zdravlja - CMZ Velika Kladuša

i improvizacijskim sposobnostima cijelog tima. Ono što je specifično je da je tim CMZ Velika Kladuša ustanovio i praksu okupacione terapije na terenu, kada se ovaj vid rehabilitacijskih aktivnosti za dio korisnika zajednički obavlja u domovima nekog od njih. Trud korisnika i rezultati njihovog rada dugi niz godina su vidljivi svima u zajednici, jer je prva prodajna izložba eksponata upriličena u prostorijama Narodnog univeriziteta Velika Kladuša 2005. godine, a i tokom Otvorenih vrata Centra za mentalno zdravlje (2008. i 2014), te redovnim pojavljivanjem sa štandovima pred praznike (Nova godina, Dan žena, Bajram). Članovi tima CMZ-a od početka ulažu u nadopune vlastitih znanja, kroz kontinuiranost edukacija i doedukacija, počev sa certificiranim edukacijama multidisciplinarnih timova (1998 -2003) u sklopu koje je obavljena i studijska posjeta italijanskim centrima za mental-

no zdravlje u Trstu,Veneciji i Meranu. Od 2014. godine, svi članovi tima su i certificirani koordinatori brige, zahvaljujući podršci Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, a u prethodnih godinu dana jedna medicinska sestra iz tima je na edukaciji iz okupacione terapije, koju na Fakultetu zdravstvenih nauka Univerziteta u Zenici provodi Asocijacija XY preko Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini u suradnji s Federalnim ministarstvom zdravstva i uz podršku Vlade Švicarske. Članovi tima su educirani i iz oblasti nasilja u porodici, te jačanja i osnaživanja kapaciteta timova usljed katastrofalnih događaja. Od 2015. godine, CMZ Velika Kladuša je od strane AKAZ dobio bezuslovnu trogodišnju akreditaciju, ispunjavajući propisane standarde za pružanje visokokvalitetnih usluga iz oblasti mentalnog zdravlja. Svake godine se obavlja redovna supervizija tima u provođenju rada na principima koordinirane brige, uz posjete supervizora ili timskim učešćem na supervizijskim radionicama koje organizira Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. Tim CMZ Velika Kladuša uvijek ulaže i dodatne napore za promociju svoga rada, ali i stalno poboljšanje uslova rada, koje prevashodno ima važnost za što prijatniji boravak korisnika u CMZu. Tako su vlastite inicijative koje su pokrenute omogućile da se prikupe sredstva za vlastito terensko vozilo, pionirski su započeti projekti Otvorena vrata CMZ-a, redovno se odlazi u posjete drugim centrima za mentalno zdravlje u Unsko-sanskom kantonu i razmjenjuju iskustva, uz unapređenje dobre saradnje, a realizovana su i tri projekta sa općinom Velika Kladuša koji su omogućili da se dobiju sredstva za nabavku materijala za rad u okupacionoj terapiji i pomogne ugroženim obiteljima. Tokom ovih godina, tim CMZ Velika Kladuša redovno obilježava i dan osnivanja CMZ-a, 4. april. Takođe, najveći dio aktivnosti predstavlja se redovno kroz medije, koji poprate i sve značajne događaje koje organizuje CMZ Velika Kladuša. 37

Z D R A V S T V O

upravnom postupku vođenom pred Fondom zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (u daljem tekstu: FZO RS) odbijen je zahtev pacijentice, porodilje za refundaciju troškova nabavke lekova „Clexan amp“. Ovaj lek je pacijentica kupovala sopstvenim sredstvima iz razloga što joj je sedam dana nakon porođaja i napuštanja Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Banja Luka konstatovan tromboflebitis u levoj nozi. U obrazloženju rešenja FZO RS navedeno je da se predmetni lek nalazi na Listi lekova za domove zdravlja i ambulante porodične medicine pod indikacijom „nastavak bolničkog lečenja“ što kod pacijentice nije slučaj budući da je bila hospitalizovana na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Banjaluka, a po otpustu joj nije preporučen pomenuti lek, odnosno terapija nije započeta u bolničkim uslovima. Naime, pacijentica je dana 27. 02. 2015. godine podnela FZO RS zahtev za refundaciju troškova nabavke leka “Clexane amp” uz odgovarajuću dokumentaciju, i to: račune o plaćenim troškovima, otpusno pismo Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Banjaluka od 23.01.2015. godine, nalaz i mišljenje opšteg i vaskularnog hirurga sa Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Banjaluka od 13.02.2015. godine, te nalaz i mišljenje Klinike za hematologiju Kliničkog centra Banjaluka od 22.02.2015. godine. Međutim, prvostepeni organ FZO RS odbio je zahtev pacijentice rešenjem od 10.03.2015. godine prihvatajući u celini stručno mišljenje Sektora za zdravstvo i kontrolu od 03.03.2015. godine. U predmetnom stručnom mišljenju navodi se da je uvidom u medicinsku dokumentaciju ustanovljeno da se pacijentica leči pod dijagnozom Thrombophlebitis cruris et femoris lat. dex., Varices femoris et cruris lat. dex., da joj je u terapiji preporučena antikoagulantna terapija niskomolekularnim heparinom “Clexane amp” 0,6 ml koji je kupila sopstvenim sredstvima i koji lek se nalazi na Listi lekova za ambulante porodične medicine i domove zdravlja pod indikacijom “nastavak bolničkog lečenja” što kod pacijentice nije slučaj, jer je pomenuti lek preporučen po nalazu, a ne po otpustu iz bolnice. Zbog navedenog, zahtev za refundaciju je odbijen, pri čemu je navedenu odluku prvostepenog organa FZO RS potvrdio i drugostepeni organ FZO RS nakon što je pribavio stručno mišljenje Sektora za zdravstvo i kontrolu Služba za kontrolu troškova lekova od 11.05.2015. godine. U ovom stručnom mišljenju izneseni su identični zaključci da zahtev za refundaciju treba odbiti, jer 38

Pravo na refundaciju troškova leka Tumačenje indikacije „nastavak bolničkog lečenja“ u praksi sudova Republike Srpske Autor: Advokat dr Jovana Pušac

pacijentica ne zadovoljava uslov “nastavak bolničkog lečenja”. Blagovremenom tužbom pacijentica je, protiv drugostepenog rešenja FZO RS, pokrenula upravni spor pred Okružnim sudom u Banjaluci kojim je ostvarila zaštitu svojih prava. Sud je našao da je osporeni akt nezakonit. U obrazloženju presude Okružnog suda u Banjaluci broj 11 0 U 017069 15 U od 21.04.2016. godine*, navodi se sledeće: “Osporenim aktom odbijena je kao neosnovana žalba tužiteljice izjavljena protiv rješenja Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, Kancelarija Banjaluka broj 13/054-2-779/15 od 10.03.2015. godine, a kojim je odbijen zahtjev tužiteljice za refundaciju troškova nabavke lijeka „Clexane amp.“ kao neosnovan. Tuženi je na zahtjev suda dostavio spise predmetne upravne stvari i odgovor na tužbu u kojem iznosi da je ista neosnovana. Iznosi da se zahtjev tužiteljice odnosio na refundaciju troškova kupovine lijeka “Clexane amp” koji se nalazi na Listi lijekova za ambulante porodične medicine i domove zdravlja (“Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 49/11 i 88/13 - u daljem tekstu: Lista lijekova za ambulante porodične medicine i domove zdravlja), uz indikaciju “nastavak bolničkog liječenja”. Nabavka lijekova koji se nalaze na ovoj * Presuda Okružnog suda u Banjaluci broj 11 0 U 017069 15 U od 21.04.2016. godine, iz prakse advokatske kancelarije dr Jovane Pušac.

listi se finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju da je osigurano lice bilo hospitalizovano, odnosno na bolničkom liječenju i da je na tom liječenju preporučen pomenuti lijek, odnosno da je aplikacija lijeka počela u toku bolničkog liječenja. Kod tužiteljice aplikacija i primjena lijeka za čiju kupovinu potražuje refundaciju troškova nije počela tokom bolničkog liječenja, čak nije ni preporučena u okviru istog. Na osnovu otpusne liste Kliničkog centra Banjaluka od 23.01.2015. godine utvrđeno je da je tužiteljica bila na bolničkom liječenju od 20.01.2015. do 23.01.2015. godine tokom kojeg joj nije aplikovan lijek “Clexane amp” niti je proporučena terapija istim, nego joj je samo propisan lijek “Paracetamol tbl”, pa je iz navedenog evidentno da kod tužiteljice ne postoji indikacija “nastavak bolničkog liječenja”. U tom pravcu se izjasnio Sektor za zdravstvo i kontrolu Služba za kontrolu troškova lijekova u svom stručnom mišljenju broj 01/0045-1334/15 od 11.05.2015. godine. (...) Ono što je po stavu suda sporno, a na što je pravilno ukazivala tužiteljica u žalbi jeste činjenica da li se propisivanje navedenog lijeka “Clexane amp” od strane opšteg i vaskularnog hirurga sa Klinike za vaskularnu hirurgiju u nalazu i mišljenju od 13.02.2015. godine može smatrati “nastavkom bolničkog liječenja” budući da je do zdravstvenih tegoba tužiteljice koje su otklonjene ovim lijekom došlo odmah nakon bolničkog liječenja tužiteljice na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Banjaluka. Pri tome nije sporno da je to bolničko liječenje bilo vezano za porod tužiteljice, da je ona na ležanju provela tri dana od 20.01.2015. do 23.01.2015. godine i da joj je u terapiji preporučen samo “Paracetamol tbl” pp, ali je sporno da li joj je već tada trebao biti propisan i ovaj lijek “Clexane amp” radi komplikacija za koje tužiteljica u žalbi tvrdi da su posljedica poroda. Pravilnost činjeničnog utvrđenja prvostepenog organa tužiteljica je dovela u sumnju navodima svoje žalbe u kojoj tvrdi da se svega

Z D R A V S T V O

nekoliko dana nakon poroda i otpusta iz bolnice, zbog izraženih tegoba na nogama, obratila vaskularnom hirurgu koji joj je u terapiju uveo lijek “Clexane amp”, što je i navedeno u njegovom nalazu i mišljenju od 13.02.2015. godine, gdje stoji da se u terapiji preporučuje nastavak upotrebe ovog lijeka kojeg u tom momentu tužiteljica koristi već 12 dana, pri čemu navodi da je potrebna refundacija ovog lijeka za proteklih 12 dana zbog trudnoće i porođaja, kao i nastavak terapije sa pet ampula. Dalje treba istaći da uzročno - posljedičnu vezu između poroda tužiteljice gdje je bolnički tretirana i njenog obraćanja vaskularnom hirurgu potvrđuje i nalaz i mišljenje Klinike za hematologiju Kliničkog centra Banjaluka od 22.02.2015. godine, u ko-

jem je navedeno da je tužiteljica nakon trećeg poroda koji se desio 20.01.2015. godine taj isti dan osjetila bolove u lijevoj nozi praćene crvenilom i otokom, da od ranije zna za proširenu venu na lijevoj nozi, ali da do sada nije imala trombozu, da joj je vaskularni hirurg dijagnostifikovao tromboflebitis na lijevoj nozi i uključen je “Clexane amp” u dozi od 0,6 ml jedanput dnevno ukupno 17 dana, te su date preporuke za dalje ispitivanje i liječenje. Dakle, na ovu bitnu okolnost da li se ovim nalazom i mišljenjem vaskularnog hirurga, te hematologa potvrđuje indikacija “nastavak bolničkog liječenja” se trebao izjasniti Sektor za zdravstvo i kontrolu Služba za kontrolu troškova lijekova, što je ovdje izostalo. Štaviše taj organ, za ra-

PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA LEČENJA JE LIČNO I NEPRENOSIVO PRAVO U jednom sudskom sporu, tuženi FZO RS istakao je prigovor aktivne legitimacije tužioca - sina pacijenta koji je nastavio postupak refundacije troškova lečenja u inostranstvu u ime oca koji je preminuo tokom tog postupka. Međutim, nižestepeni sud je odbio ovaj prigovor i zauzeo stav da sin pacijenta ima legitimaciju za podnošenje predmetne tužbe s obzirom da je tužilac jedini naslednik oca koji je inicirao upravni postupak, a prema rešenju o nasleđivanju Osnovnog suda u Banjaluci, on stupa u njegova prava i obaveze uključujući i pravo da nastavi postupak refundacije troškova lečenja u inostranstvu. Blagovremenim zahtevom za vanredno preispitivanje nižestepene presude, tuženi FZO RS pobija zakonitost ove presude zbog pogrešne primene materijalnog propisa. Tuženi FZO RS je predmetnim zahtevom istakao da je nižestepeni sud neosnovano odbio prigovor aktivne legitimacije čime je postupio suprotno odredbama člana 4. stav 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 18/99 – 106/99) prema kojem se prava iz zdravstvenog osiguranja ne mogu prenosti na druga lica, niti nasleđivati, a što jasno proizlazi i iz rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Banjaluci kojim u ostavinskoj masi nisu navedena potraživanja koja se odnose na refundaciju troškova izvršenog lečenja, te da je takav stav zauzet i u presudi Vrhovnog suda Republike Srpske broj 11 0 U 002303 10 Uvp od 18.05.2011. godine. U odgovoru na zahtev tužilac, naslednik pok. pacijenta, istakao je da su navodi zahteva neosnovani, jer on ima aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe, pri čemu će naknadno dostaviti dopunsko rešenje o nasleđivanju u odnosu na potraživanja koja se odnose na refundaciju troškova lečenja. U pogledu navoda da je pravo na naknadu troškova vezano za ličnost, da je neprenosivo, tužilac ističe da se ne radi o ličnom pravu u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, već o naknadi troškova lečenja koje je prednik tužioca platio. Razmotrivši zahtev, pobijanu presudu, osporeni akt i celokupne spise predmetne upravne stvari, Vrhovni sud Republike Srpske je presudom broj 11 0 U 011154 14 Uvp od 27.01.2016. godine,* zahtev tuženog FZO RS uvažio, a presudu Okružnog suda u Banjaluci broj 11 0 U 011154 13 U od 21.02.2014. godine preinačio tako da se tužba odbija kao neosnovana. U obrazloženju presude Vrhovnog suda Republike Srpske navodi se da nije pravilan pravni stav u pobijanoj presudi da tužilac ima aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe, jer je pravo na zdravstvenu zaštitu lično i neprenosivo pravo u smislu člana 4. stav 1. alineja I Zakona o zdravstvenom osiguranju, a pravo na naknadu troškova lečenja, odnosno korišćenja zdravstvene zaštite, u smislu člana 26. tog zakona u vezi sa članom 12. stav 1. i 2. Pravilnika, predstavlja neodvojiv element prava na zdravstenu zaštitu, tako da je i pravo na naknadu troškova lično i neprenosivo pravo, pa ne može biti ni predmetom nasleđivanja. * Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske broj 11 0 U 011154 14 Uvp od 27.01.2016. god., Baza sudskih odluka Visokog sudskog i tužilačkog veća BiH, pristup 07.06.2017. god.

zliku od prvostepenog Sektora za zdravstvo i kontrolu, u svom stručnom mišljenju broj 01/004-5-1334/15 od 11.05.2015. godine navodi da je iz pomenute medicinske dokumentacije utvrdio da se osiguranica liječi od dijagnoza: St. post partus e tempore, Thromobophlebitis cruris et femoris l.sin. Varices femoris et cruris lat.dex., dakle dovodi u vezu porođaj tužiteljice i zdravstvene tegobe zbog kojih joj je nakon otpusta iz bolnice i uvedena terapija lijekom “Clexane amp”, pa je tuženi između ostalog trebao pribaviti odgovor na pitanje da li se naknadno propisivanje lijeka “Clexane amp” tužiteljici od strane ovlašćenih ljekara Kliničkog centra Banjaluka može smatrati indikacijom “nastavak bolničkog liječenja”, u kom slučaju bi ona imala pravo na refundaciju troškova lijeka kojeg je kupila svojim finansijskim sredstvima. Kako se Sektor za zdravstvo i kontrolu Služba za kontrolu troškova lijekova, kao stručni organ, nije izjasnio u ovom pravcu, a odluka tuženog se temelji na njegovom mišljenju broj 01/004-5-1334/15 od 11.05.2015. godine, proizilazi da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, a što nužno vodi i pogrešnoj primjeni materijalnog prava. Iz prednjeg izlaganja suda proizilazi da su se ostvarili razlozi iz člana 10. tačka 2. i 4. ZUS za poništenje osporenog akta, slijedom čega je i odlučeno kao u izreci ove presude, a na osnovu ovlašćenja iz člana 31. stav 1. i 2. istog zakona. U smislu člana 50. ZUS tuženi je u obavezi da odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema ove presude, donese novi upravni akt uvažavajući pravno shvatanje ovog suda i primjedbe suda u pogledu postupka.” Navedeni primer iz aktuelne sudske prakse ukazuje da je indikaciju “nastavak bolničkog lečenja” neophodno tumačiti mnogo šire nego što je to u svojim aktima izneo FZO RS. Radi ispitivanja ispunjenosti ovog uslova potrebno je utvrditi uzročnoposledičnu vezu između trenutka kada je pacijent hospitalizovan i trenutka kada su nastupile zdravstvene tegobe. Tek kada se sasvim sigurno isključi mogućnost da su tegobe pacijenta nastale u vezi sa prethodnom hospitalizacijom, odnosno tek nakon što se pouzdano utvrdi da je predmetna tegoba zbrinuta pri bolničkom lečenju, može se govoriti o prekidu ove uzročne veze. Sve dok ova uzročna veza nije prekinuta, propust pri bolničkom lečenju ne sme biti stavljen na teret pacijenta time što će pacijent snositi troškove lečenja sopstvenim sredstvima, jer, prema stanovištu FZO RS, ne ispunjava uslov za refundaciju troškova nabavke leka, tj. indikaciju “nastavak bolničkog lečenja”. Na takav zaključak ukazuje i stav iz navedene pravosnažne sudske odluke kojom je uspešno okončana zaštita prava pacijenta. 39

Z D R A V S T V O

onačno odmor, kažemo sebi kada počnu dugo očekivani slobodni dani ili sedmice, kada sve brige ostavljamo po strani i izdvajamo vrijeme za sebe i svoje bližnje. Ali, ni na odmoru ne ide uvijek sve po planu. Naveli smo neke najčešće situacije i potražili savjete kako postupiti kako ne bi došlo do neprijatnosti.

Triglav osiguranje - savjetujemo

Uplatili ste putovanje, a niste sigurni šta vas očekuje?

Let vam kasni ili je otkazan? Kašnjenja u avio-saobraćaju su česta, pogotovo pri dugim prekookeanskim letovima. S obzirom na dužinu leta i vrijeme kašnjenja, avio-kompa- Informacije koje je dobro znati, vezano za prava putnika i turista nija je dužna da Vam obezbijedi hranu i piće, mogućnost besplatnog telefonskog poziva i pristup e-pošti. Ako je kašnjenje duže od pet sati i odlučite se da ne nastavite putovanje, imate pravo je bilo dogovoreno ugovorom. Ako Vam na naknadu troškova karte i besplatnog turistička agencija ponudi odgovarajuću avio-prevoza do polaznog mjesta pualternativu (npr. smještaj u objektu niže kategorije), možete zahtijevati naknadu tovanja. Ako je predviđeno barem jedtroškova koji su Vam zbog toga nastali. nodnevno kašnjenje leta, imate pravo na besplatan hotelski smještaj i prevoz do mjesta smještaja. Ako je let otkazan, Šta ako vam ukradu stvari iz homožete da tražite povrat novca za kartu telske sobe? ili obezbjeđivanje prevoza do odredišta Šta je sa odgovornošću hotela za putovanja. S obzirom na vrijeme čekanja stvari koje bi prilikom provale u hoteldo sljedećeg ljeta, prevoznik Vam mora sku sobu bile otuđene iz sobe? Uprkos rezervaciji, za vas nema ponuditi hranu i piće i neophodan hotelHoteli uglavnom ne preuzimaju odski smeštaj, a u određenim slučajevima sobe u hotelu? govornost za lične stvari koje ostavljate i odštetu zbog otkazivanja ili kašnjenja. Posebno u vrijeme glavne sezone, u sobi, osim ako je došlo do krađe ili hoteli povremeno prodaju više soba ne- provale usljed neodgovornog ponašanja go što imaju kapaciteta, jer računaju na osoblja (npr: sobarica ostavi otvorena Prtljag vam kasni? određeni procenat otkazivanja prije do- balkonska vata ili otključanu sobu). U Prtljag koji nije stigao sa Vama odmah po dolasku na aerodromu prijavljulaska. Zbog toga se može dogoditi da slučaju krađe ili provale uvijek tražite jete odgovarajućoj službi (Lost & Found, Vam prilikom dolaska u hotel ne obezbi- policijski zapisnik, koji može da sadržati jede sobu iako ste je rezervisali. U tom važne podatke za utvrđivanje eventualArrival Service) kod prevoznika sa kojim ste sletjeli na aerodrom. Naime, po meslučaju, hotel Vam je dužan obezbijediti ne odštetne odgovornosti. Preporučujeđunarodnoj konvenciji i preporukama sobu u hotelu iste ili više kategorije u mo da vrijednije stvari (novac, hartije od IATA-e, za prtljag putnika odgovoran je dogovorenom mjestu i pokriti eventu- vrijednosti, nakit) uvijek čuvate u sefu u posljednji prevoznik ukoliko ste putovali alnu razliku u cijeni ili troškove prevoza sobi ili na recepciji hotela. Na taj način sa nekoliko avio-kompanija. do drugog hotela. Ukoliko ste aranžman ćete i u slučaju zaključenog osiguranja rezervisali preko turističke agencije i na putovanju imati pravo na višu odštetu U većini slučajeva prtljag se proona promijeni dogovoreni smještaj, va- nego u slučaju krađe iz hotelske sobe. nađe na jednom od aerodroma preko že slična pravila. Novi ponuđeni smje- Za predmete koje predate na čuvanje kojih ste putovali. Avio-prevoznik zatim štaj mora biti u dogovorenom mjestu i na hotelskoj recepciji uvijek zahtijevajte organizuje njegovu isporuku na najbrži objektu iste ili više kategorije nego što pismenu potvrdu. način do aerodroma gdje ste prijavili kašnjenje i obavijesti Vas kada prtljag stigne, zatim Vam ga dostavi, odnosno dogovori se sa Vama o preuzimanju. Ako prtljag ne stigne za 21 dan, računa se da je izgubljen, a putnik ima pravo na odštetu koja je ograničena na 1000 posebnih prava vučenja (Special Drawing Rights) po pojedinačnom putniku (oko 1100 EUR). Ako ste stigli u mjesto u kojem nemate stalno mjesto prebivališta, imate pravo na naknadu troškova za najnužniju kupovinu za vrijeme čekanja prtljaga. Važno je da sačuvate sve račune, jer će prevoznik troškove nadoknaditi na osnovu priloženih računa. 40

Z D R A V S T V O

Zaboravljene stvari u hotelskoj sobi? Ukoliko prilikom odlaska iz hotela u hotelskoj sobi zaboravite lične stvari, hotel je dužan da Vam ih pošalje, ali samo na osnovu Vašeg zahtjeva. Troškove slanja ili isporuke morate da pokrijete sami. Zaboravljene stvari, koje gosti ne traže, hotel mora čuvati najmanje godinu dana. Važno: Na nedostatke upozorite odmah Sve nedostatke koje primijetite odmah prijavite organizatoru putovanja (turističkoj agenciji, avio-prevozniku). Ukoliko prilikom ostvarivanja Vaših prava nemate uspjeha, što je prije moguće pošaljite pismenu žalbu. Većina agencija, kao uslov za razmatranje žalbe, nakon završenog putovanja traži zapisnik iz kojeg se vidi da nedostatke nije bilo moguće otkloniti na licu mjesta. Ako imate problema sa dobijanjem zapisnika, o tome odmah obavijestite agenciju (telefonom, SMS-om ili e-mailom). U slučaju da ste usljed neadekvatne realizacije putovanja imali dodatne troškove, sačuvajte sve račune. Fotografišite nedostatke kao što je neodgova-

rajući smještaj, oprema hotela ili plaža. Kopije računa i fotografije priložite uz žalbu. Ako nedostaci nisu otklonjeni na licu mesta, po povratku možete da ostvarite proporcionalno niže cijene i to u roku od dva mjeseca nakon završenog putovanja. U slučaju da obim i kvalitet obavljenih usluga značajno odstupa od dogovorenih, imate pravo na povrat cjelokupnog uplaćenog iznosa. U oba slučaja organizatoru putovanja, odnosno prodavcu aranžmana morate podnijeti žalbu pismenim putem u roku od dva mjeseca nakon završetka putovanja. Kao pomoć prilikom određivanja visine zahtjeva koji postavljate turističkoj agenciji kada usluge nisu izvršene

u skladu sa dogovorom, koristite tzv. Frankfurtsku tabelu. Pomenuta tabela nije obavezujuća za agencije, ali je većina agencija priznaje i poštuje. Nastala je na osnovu visine naknade uplaćenih troškova u slučaju nepravilno realizovanih turističkih aranžmana koje priznaje njemački sud u slučaju odštetnih žalbi. Pošto se sistem pokazao kao realan i uspješan, navedenu tabelu odšteta preuzele su i realizovale i druge evropske zemlje. Ona, na primjer, po grupama i posebnim stavkama navodi koji procenat umanjenja možete tražiti za određeni nedostatak na putovanju. http://www.triglavrs.ba/savjetujemo/uplatili-steputovanje-a-niste-sigurni-sta-vas-ocekuje

Z D R A V S T V O

ezona godišnjih odmora uskoro počinje. Cijelu godinu smo željno čekali taj odmor te ne bi trebalo da ga bilo šta pokvari. Šta nas sve može snaći na ljetovanju? Često se može „ pokupiti“ neki crijevni virus, prehlada, povrede od morskih ježeva, povrede od oštre stijene ili kamena, ujedi komaraca, meduza i nekih drugih bubica. Promjena načina ishrane može dovesti do opstipacije ili dijareje. Da ne govorimo o prejakom izlaganju sunčevim zracima, što može dovesti do pojave sunčanice i opekotina. Zbog toga se moramo pripremiti i biti spremni odgovoriti nastalim izazovima. Koji lijekovi treba da budu u putnoj apoteci ? Kada se pripremamo za put, ne treba zaboraviti da spakujemo i lijekove, jer nikada se ne zna da li će nam zatrebati. Uvijek nam zatrebaju ako ih ne ponesemo. Ukoliko bolujemo od neke hronične bolesti zbog koje uzimamo lijekove, ne smijemo zaboraviti da ih ponesemo. Zvuči čudno, ali istinito da se lijekove zaboravi ponijeti, posebno ako je bolest nedavno dijagnostikovana. Lijekovi protiv povraćanja Ukoliko se loše podnosi putovanje, uvijek treba ponijeti i tablete koje smanjuju mučninu. Dimenhidrinat rješava ove probleme.Treba ih uzeti pola sata prije putovanja. Ne bi trebalo da ih koriste djeca do dvije godine kao i ni trudnice. Doza za odrasle je jedna tableta svakih 4-6 sati, za djecu od 2-6 godina 15-25 mg svakih 6-8 sati. Djeca od 6-12 godina 25-50 mg svakih 68 sati dok djeca starija od 12 godina uzimaju jednu tabletu svakih 4-6 sati. Najćešći neželjeni efekat je pospanost, što može biti i dobro za put. Lijekovi protiv bolova (analgetici) Bez analgetka ne treba nikada krenuti na bilo koje putovanje i na bilo koju destinaciju.Većina analgetika ima i protivupalno djelovanje, a istovremeno snižavaju povišenu temperaturu te su veoma pogodni za putovanja. Ljetne prehlade Na odmor stižemo zdravi, ali prehlade se nikad ne mogu izbjeći, posebno ako se putuje na odmor u sezoni pre42

Bezbrižno ljetovanje

Mala putna apoteka

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

hlada. Prehlade doživljamo kao tegobe hladnog dijela godine, ali su one česte i na ljetovanjima. Pored navedenih sredstava protiv temperature, potrebno je ponijeti i kapi (sprej) za nos, lijekove koji ublažavaju simptome kašlja, razne pastile za grlo. Dobro bi bilo ponijeti i pripravke specijalno pripremljene za gripu i prehladu (kofein, paracetamol, vitamin C).

antihistaminik (loratadin, npr.) u obliku tableta ili sirupa, ako se radi o djeci. Obavezno ponijeti i antihistaminsku mast ili biljni gel za kožu kod uboda komaraca, meduza, nekih drugih insekata, ali i alergije na jod iz morske vode kao i alergiju na sunce. Važno je znati da parfemi, ako ih uptrebljavamo na suncu, izazivaju alergijske reakcije.

Probavne smetnje Lijekovi protiv alergija Često, zbog promjene klime, ishraAlergije nisu rijetke na ljetovanju. S obzirom na to da se radi o akutnim rene i vode, na ljetovanju može doći do akcijama, važna je brza reakcija. Zbog trovanja hranom i pojave dijareje.U tom toga je potrebno uvijek ponijeti neki slučaju treba uzeti probiotik, a u slučaju povraćanja ili čestih stolica, gdje se gubi dosta tečnosti i elektrolita, i neko sredstvo za nadoknadu elektrolita.Ukoliko dijareja traje duže od 24 sata, potrebno je javiti se ljekaru. Pored dijareje, promjena mjesta boravka može izazvati i opstipaciju. U tom slučaju uzeti sredstvo protiv opstipacije, čaj za probavu ili kašiku lanenog sjemena s jogurtom. Ukoliko se uz stomačne probleme javi i visoka temperatura, koristiti antipiretik. Ako ne pomogne u toku 24 sata, potražiti pomoć ljekara. Sadržaj putne apoteke: • sredstvo protiv bolova • sredstvo za smirenje želučanih tegoba i putne mučnine • sredstvo protiv proljeva • prašak za otopinu s elektrolitima protiv dehidracije • lijekovi za snižavanje povišene temperature • sprej za nos • kreme za sunčanje • sredstvo za dezinfekciju manjih rana • kreme za ublažavanje sportskih ozljeda (istegnuća, nagnječenja) • kreme za ublažavanje uboda insekata i meduza • hranjive kreme za kožu • flasteri • zavoji • pinceta • toplomjer

Kad sunce upeče Kada sunce zapeče potrebno se dobro zaštiti odjećom, odnosno kremama višeg stepena zaštite. Glavu zaštititi prozračnim slamnatim šeširom, kožu namazati odgovarajućim kremama i piti dovoljno tečnosti. Kod pojave sunčanice, koju prati mučnina, glavobolja ili obamrlost, potrebno se skloniti u hladovinu, uzeti tečnosti i pozvati ljekara. Sanirati ranu odmah Na odmoru nam se dešavaju povrede od morskih ježeva, od oštre stijene, kamena ili ubod na staklo ili neki zaostao ekser i slično. Svaku povredu treba odmah sanirati kako bi se spriječila eventualna infekcija i pretjeran gubitak krvi. Zbog toga treba uvijek imati bočicu alkohola, povidon jod, hidrogen, sterilne gaze, zavoj, flaster.

F A R M A C I J A

Terapijske dileme u liječenju akutne dijareje: crijevni antiinfektiv ili probiotik?

Enterofuryl®

ijareja ili proliv se definira kao povećanje broja ili volumena ili kao promjena konzistencije stolice u odnosu na uobičajen način pražnjenja crijeva. Jedan je od najčešćih simptoma kod oboljenja probavnog trakta. Najčešći uzročnici nastanka akutnog proliva su infektivni, u prvom redu virusi, ali i bakterije i paraziti. Statistike govore da svaka osoba tokom života najmanje dva do tri puta dobije dijareju. U liječenju akutne dijareje, u praksi se često susrećemo s terapijskom dilemom: da li je akutna dijareja bez invazivnih simptoma samolimitirajuća bolest i da li u terapiji pored higijenskodijetetskih mjera i rehidracione terapije treba koristiti lijekove.

period za postizanje normalne stolice značajno duži. I ukupan broj neformiranih vodenastih stolica nakon uzimanja Enterofuryl®-a je značajno manji u poređenju s onim pacijentima koji su uzimali probiotik. To je razlog manjeg gubitka tečnosti i rjeđe pojave dehidracije kod osoba liječenih Enterofuryl®-om. Osobe liječene Enterofuryl®-om pokazuju blažu kliničku sliku akutne dijareje (rjeđi i slabije izraženi bolovi i grčevi u stomaku), što u konačnici dovodi do bržeg i lakšeg izlječenja. Za razliku od većine probiotika, Enterofuryl® je lijek. Probiotici nisu zamjena za Enterofuryl®, ali se mogu koristiti kao suportivna terapija, uz pridržavanje dijetetskog režima ishrane i rehidracije.

Ako je odgovor da, jesu li probiotici lijek izbora? Koja je pozicija crijevnih antiinfektiva u terapiji akutnih dijareja? Enterofuryl® (nifuroksazid) spada u grupu antidijaroika, crijevnih antiinfektivnih lijekova indiciranih za terapiju akutnih dijareja (proliva) infektivnog porijekla. Antimikrobne osobine nifuroksazida potiču od NO2 grupe, koja na mikrobe djeluje inhibitorno i baktericidno. Zato Enterofuryl® djeluje snažno antimikrobno na većinu crijevnih patogenih mikroorganizama, najčešćih uzročnika akutne infektivne dijareje.

Odličan sigurnosni profil lijeka Enterofuryl® Enterofuryl® je jedinstven lijek jer se ne apsorbira i ne dospijeva u sistemsku cirkulaciju krvi, već svoje antimikrobno djelovanje ispoljava isključivo u lumenu crijeva. Enterofuryl® djeluje samo lokalno, čime se izbjegavaju neželjeni sistemski efekti lijeka. Također, mogućnost stupanja u interakcije s drugim lijekovima svedena je na minimum. Ove osobine nifuroksazida razlog su odličnog sigurnosnog profila i dobre podnošljivosti lijeka Enterofuryl®. Ente-

Klinički potvrđena superiornost lijeka Enterofuryl® u odnosu na probiotike Efikasnost primjene nifuroksazida u liječenju akutne dijareje infektivnog porijekla je dokazana brojnim kliničkim studijama i višedecenijskim iskustvom. Studije su pokazale i potvrdile odličnu sistemsku i lokalnu podnošljivost nifuroksazida, naglašavajući da nema razvoja znakova intolerancije na nifuroksazid niti pojave neželjenih efekata. Također, kliničkim studijama je dokazano da primjena Enterofuryl®-a dovodi do značajno bržeg normaliziranja stolice (unutar 48 sati) u poređenju s probiotikom (preparati koji sadrže mliječno-kiselinske bakterije), kod kojeg je 44

rofuryl® djeluje veoma brzo i u toku 48 sati potpuno zaustavlja akutnu dijareju. Enterofuryl® štiti normalnu bakterijsku floru u crijevima i ne dovodi do njenog poremećaja. Literatura:

Expert Pharmacological Report of the Institute for Pharmacology, Clinical Pharmacology and Toxicology on Medicinal Product Enterofuryl Capsules 200 mg. Sarajevo 2007. Sažetak karakteristika o lijeku Enterofuryl, ‘’Bosnalijek’’ d.d. Open Comparative Clinical Study on the Efficiency and Safety of Nifuroxazide Administration in Relation to Lactobacilli Capsules in the Treatment of Acute Diarrhea Submission ongoing (Begović et all, 2011.)

„Bosnalijek“ zlatni sponzor 5. konferencije Udruženja opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope „Bosnalijek“ je zlatnim sponzorstvom podržao 5. konferenciju Udruženja opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, održane u Budvi od 25. do 28. maja 2017. godine. „‘Bosnalijek’ je prepoznao značaj ovog regionalnog stručnog skupa, omogućio je velikom broju ljekara iz BiH, Srbije, Crne Gore i Kosova da prisustvuju Konferenciji koja je okupila oko 700 ljekara iz cijele regije“. U okviru zlatnog sponzorstva, organizirana su dva stručna simpozi-

F A R M A C I J A

Ovom stručnom simpozijumu prisustvovalo je oko 250 ljekara iz cijele regije koji su sa oduševljenjem pratili predavanje doc. dr. Meštrović kako zbog interesantnog i korisnog sadržaja predavanja, tako i zbog načina na koji im je približila materiju. Drugi stručni simpozijum održan je 27. maja sa temama „Uloga ljekara porodične medicine u tretmanu akutne dijareje“ i „Primjena nifuroksazida u tretmanu akutne dijareje“. Predavači su bili ugledni gastroenterolozi doc. dr. Predrag Dugalić iz Kliničkog bolničkog centra Zemun i dr. sc. Predrag Jovanović iz Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla.

juma sa aktuelnim temama, na kojima su angažirani vrhunski predavači iz regije. Prvi simpozijum održan je 26. maja pod nazivom „Uloga biostimulativnih efekata matične mliječi u unapređenju zdravlja“ o čemu je govorila doc. dr. Arijana Meštrović. „Doc. dr. Meštrović je farmaceut

s dugogodišnjim iskustvom u apotekarskoj praksi i edukaciji. Aktivno je uključena u rad vodećih internacionalnih farmaceutskih organizacija, često je predavač i moderator na internacionalnim konferencijama. Također je predavač na Farmaceutskom fakultetu u Splitu i na Međunarodnom studiju farmacije na Kipru.

Simpozijumu se odazvao veliki broj ljekara koji su s velikom pažnjom slušali izlaganja uvaženih stručnjaka iz oblasti gastroenterologije. „U petak, 26. maja, organizovana je i svečeana večera u Hotelu „The Queen of Montenegro“ za goste kompanije „Bosnalijek“ iz četiri zemlje. Stručni tim za medicinsku podršku Bosnalijek d.d.

Prolazni ishemijski napad (TIA) ili blagi ishemijski moždani udar

akon prolaznog ishemijskog napada ili blagog moždanog udara, mnogi pacijenti odlaze ljekaru tek nakon nekoliko dana ili čak sedmica iako su pravilno dijagnosticirali svoje stanje. Pri tome, rano uzimanje acetilsalicilne kiseline može znatno smanjiti rizik od recidiva [1]. Rizik od recidiva nakon moždanog udara je visok. Nakon blagog ishemijskog moždanog udara ili prolaznog is- Najvažnija mjera je rano uzimanje acetilsalicilne kiseline hemijskog napada (TIA), do 10% recidiva dogodi se u slijedećoj sedmici. Aktuelna studija sada je pokazala da ječenja (2-3 dana HR 0,37, 95% interval rano uzimanje acetilsalicilne kiseline može znatno smanjiti rizik od recidipouzdanosti 0,25-0,57, p < 0,0001). va u prvih šest sedmica nakon isheZaključak autora: Rano uzimamijskog cerebrovaskularnog događaja i nje acetilsalicilne kiseline predstavlja da, u slučaju recidiva, znatno umanjuje najvažniju mjeru kod prolaznog ishetežinu, odnosno stepen onesposobljemijskog napada ili blagog ishemijskog nja. Studija je zasnovana na individumoždanog udara. Hitno su potrebne alnim podacima 15.778 pacijenata iz kampanje za podizanje svijesti kako bi 12 randomiziranih kontroliranih studija se ojačala svijest pacijenata za značaj o acetilsalicilnoj kiselini u sekundarnoj ranog uzimanja acetilsalicilne kiseline. prevenciji moždanog udara. Direktna korist od ranog uzimanja acetilsalicilne kiseline Acetilsalicilna kiselina je smanjila rizik od recidiva moždanog udara u prvih šest sedmica za oko 60%. Rizik od moždanog udara s rezultirajućim onesposobljenjem ili smrtnim ishodom smanjen je za 70%. Najveća korist pokazana je kod pacijenata s prolaznim ishemijskim napadom ili blagim moždanim udarom. Recidivi moždanog udara do kojih je došlo unatoč uzimanju acetilsalicilne kiseline odvijali su se znatno blaže. Ovi učinci bili su nezavisni od uzete doze, karakteristika pacijenta ili etiologije cerebrovaskularnog događaja. Korist od acetilsalicilne kiseline bila je dokaziva i 6-12 sedmica nakon indeksiranog događaja, ali više ne nakon 12 sedmica. Kombiniranje acetilsalicilne kiseline i dipiridamola nije donijelo dodatnu korist u poređenju s uzimanjem samo acetilsalicilne kiseline unutar prvih 12 sedmica. U ovom slučaju se učinak na rizik od recidiva i težinu recidiva moždanog udara pokazao tek nakon 12 sedmica. Analiza individualnih podataka 40.531 pacijenta iz tri kontrolirane studije o acetilsalicilnoj kiselini, koji su randomizirani unutar 48 sati od teškog akutnog ishemijskog moždanog udara, pokazala je da pacijenti s manje izraženim neurološkim deficitima imaju najveću korist od ranog uzimanja acetilsalicilne kiseline. Korist je bila očigledna već drugog dana nakon započinjanja li46

Referenca:

1. Rothwell PM, Algra A, Chen Z et al. Effects of aspirin on risk and severity of early recurrent stroke after transient ischaemic attack and ischaemic stroke: timecourse analysis of randomised trials. Lancet 2016: 388: 365-7

Cirkadijalni ritam i antitrombotičko djelovanje

Acetilsalicilna kiselina djeluje bolje od priča za laku noć. „Poslastica pred počinak“. Dnevno stvaranje novih trombocita moglo bi ograničiti antitrombotičko djelovanje niskodoznog aspirina, naročito krajem uobičajenog intervala doziranja od 24 sata. Moguće je da ovom slabljenju doprinosi endogeni cirkadijalni ritam.

Imajući to u vidu, istraženo je koliko trenutak uzimanja acetilsalicilne kiseline utiče na agregabilnost trombocita [2]. Primarni cilj ove studije bio je određivanje aktivnosti trombocita 12 i 24 sata nakon uzimanja acetilsalicilne kiseline u različitim vremenskim periodima (između 8 sati ujutro i 20 sati navečer). Randomizirana, otvorena crossover-studija uključivala je ambulantne pacijente sa stabilnim kardiovaskularnim oboljenjem, koji su dugoročno primjenjivali jednu dnevnu nisku dozu acetilsalicilne kiseline. Agregacija trombocita određena je analizatorom funkcije trombocita (PFA200-sistem). Prilikom ovog testnog postupka, između ostalog, se mjeri „vrijeme zatvaranja“ (closure time, CT), parametar koji je neovisan od sposobnosti adhezije i agregacije trombocita i time pruža uvid u učinkovitost antitrombotičke terapije. Rezultat: Antitrombotičko djelovanje acetilsalicilne kiseline najbrže je popuštalo nakon uzimanja u 8:00 sati ujutro: CT je nakon 24 sata bilo brže za 78 sekundi nego nakon 12 sati. S druge strane, prilikom uzimanja u 20:00 sati navečer nisu se pokazale nikakve razlike u CT 24 i 12 sati nakon uzimanja acetilsalicilne kiseline. Ove razlike u trajanju djelovanja u zavisnosti od doba dana prilikom uzimanja potvrđene su jednim drugim testom funkcije trombocita (Light Transmission Aggregometry, LTA). Zaključak: Ovi podaci govore u prilog uzimanju niskodozne acetilsalicilne kiseline uvečer ili raspoređivanju doze na dvije dnevne doze. Referenca:

2. Van Diemen JJK et.al. Evening intake of aspirin is associated with a more stable 24-h platelet inhibrition compared to morning intake: astudy in chronic aspirin users. Plaselets 2015; dol: 10.3109/09537104.2015.1107536

L.BA.MKT.06.2017.0538

F A R M A C I J A

koštanom sistemu čovjeka tokom cijelog života se odvijaju vrlo intenzivni procesi „zamjene“ starog koštanog tkiva novim, kako bi se kost održala čvrstom. Međutim, tokom perioda starenja, taj proces se usporava, odnosno razgradnja kostiju je brža i kost postaje slabija. To stanje je poznato kao osteopenija. Ukoliko se propadanje koštanog tkiva nastavi, kost postaje šupljikava i sklonija lomljenju, odnosno dolazi do oboljenja koje nazivamo osteoporoza. Kod osoba koje imaju osteoporozu postoji veći rizik od preloma kostiju, a posebno su opasni prelomi kuka i kičmenih pršljenova, koji mogu dovesti do trajnog invaliditeta. Osteopenija i osteoporoza su najčešće kod žena tokom menopauze, ali se javljaju i kod muškaraca u zrelijem dobu. Prevencija osteoporoze predstavlja najbolje liječenje. Veoma je važno da sve osobe koje imaju osteopeniju na vrijeme počnu da primjenjuju preparate koji mogu da spriječe ili značajno odlože razvoj osteoporoze. Kalcijum i vitamin D3, kao dodatak ishrani, neophodni su za stvaranje čvrste kosti i predstavljaju jednostavnu, lako dostupnu i efikasnu preventivnu mjeru. Kalcijum je jedan od osnovnih gradivnih sastojaka kostiju, a vitamin D3 pomaže njegovu ugradnju u kost. Preporučuju se svim rizičnim grupama, posebno ženama u postmenopauzi. Preparate kalcijuma i vitamina D3 treba uzimati po preporuci ljekara. Zašto je kalcijum štetan za krvne sudove? Novija istraživanja su pokazala da se optimalni efekat kalcijuma na kosti ne postiže čak ni ako se unose dovoljne količine kalcijuma i D3 vitamina. Isto-

F A R M A C I J A

OsteoK2® - prirodno, bezbjedno i efikasno protiv osteoporoze

Vitamin K2 za zdrave kosti i krvne sudove vremeno, kalcijum koji se nije ugradio u kosti, taloži se u krvnim sudovima gdje stvara kalcifikate (zakrečenje), koji dovode do starenja krvnih sudova i predstavljaju ozbiljan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Ova pojava manjka kalcijuma u kostima i taloženja viška kalcijuma u krvnom sudu naziva se „kalcijumski paradoks“. Kao i osteoporoza, kalcifikacija arterija je tihi proces koji se odvija bez pojave simptoma. Postajemo svjesni ovih problema tek kada se razvije kardiovaskularna bolest ili kada dođe do preloma kosti. Zato je prevencija stvaranja kalcifikata podjednako važna kao i prevencija osteoporoze. Koja je uloga vitamina K2 u metabolizmu kalcijuma? Jedno od najvećih otkrića u posljednjih desetak godina u ovoj oblasti predstavlja otkriće dejstva vitamina K2 i njegova klinička primjena kod kalcijumskog paradoksa. Danas je poznato da je vitamin K2 neophodan da bi se unijeti kalcijum mogao pravilno iskoristiti u organizmu, zahvaljujući otkriću specifičnih, takozvanih „Gla-proteina“,

Mr sc. med. dr Ljubinka Božić-Majstorović, internista – reumatolog, UKC RS Banjaluka

preko kojih ovaj vitamin djeluje. Drugim riječima, vitamin K2 aktivira materije koje omogućavaju vezivanje i uklanjanje kalcijuma iz krvnih sudova i njegovu ugradnju u kost. Aktivacijom ovih proteina vitamin K2: • povećava čvrstinu kostiju olakšanom ugradnjom kalcijuma • sprječava patološku kalcifikaciju krvnih suova Kako je došlo do ovog otkrića? Interes istraživača privukla je činjenica da su epidemiološke studije pokazale nižu učestalost osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti u Japanu. Utvrđeno je da osnovni razlog leži u tradicionalnoj hrani, bogatoj vitaminom K2, koju konzumiraju, odnosno u činjenici da najveći broj stanovnika ove zemlje u ishrani redovno koristi fermentisanu soju. Unos vitamina K2 putem ove vrste hrane povećava koncentraciju vitamina K2 u krvi i popravlja koštani status i nalaz na arterijama. S obzirom na to da u ishrani zapadnih zemalja fermentisana soja kao hrana nije prisutna, preporučuje se unos prirodnog vitamina K2 putem suplemenata koji ga sadrže. Pravilnik Komisije Evropske unije o ishrani i dnevnim potrebama je 2008. godine potvrdio opravdanost upotrebe vitamina K2 kod: • održavanja zdravih kostiju • zaštite kardiovaskularnog sistema. Jedino u preparatu Osteo K2 se nalazi prirodni oblik vitamina K2 koji je Komisija Evropske unije za ishranu i dnevne potrebe preporučila za ovu primjenu. Osteo K2 sadrži optimalne količine kalcijuma, vitamina D3 i vitamina K2 za zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema: • omogućava potpunu ugradnju kalcijuma u kosti • sprječava taloženje kalcijuma u krvnim sudovima, hrskavici, bubrezima, dojkama i drugim mekim tkivima. 49

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRIRODA I

Ljekovitost zove

ova spada u najomiljenije ljekovite biljke. Upotrebljavamo njezin cvijet, lišće, bobice i koru te korijen. OPREZ! Sirova zova je pomalo otrovna, stoga je ne upotrebljavamo kao takvu. Sve valja skuvati. Cvijet osušimo naglo i spremamo ga u dobro zatvorene posude. Bobice osušimo ili od njih pravimo džem ili marmeladu. Kada se beru plodovi zove Cvijet se bere u junu dok se nije posve rascvao, a list kad se potpuno razvije, kora s debljih grana u proljeće. Prije upotrebe gornja kožica se sastruže i baci. Plod se bere pri kraju ljeta kad sazrije. Ponajviše se upotrebljava cvijet. Cvijet se mora brati samo za vrijeme toplih i suvih dana. Suši se vrlo pažljivo u tankim slojevima na tavanu ili pri umjetnoj toplini. Mora zadržati svoju prirodnu boju. Ako pocrni, ne vrijedi i mora se baciti. Ljekovita svojstva i primjena zove • Ljekovite materije zove podstiču izlučivanje vode iz tijela, pa je stoga ona najprimjereniji lijek za mršavljenje. • Zova čisti krv, a potpuno očisti i želudac od raznih suvišnih kiselina. • Pojačanim znojenjem liječi reumu, gripu i temperaturu; ublažuje žeđ i proljev, liječi pečenje u očima ili na drugim mjestima, a primjenjuje se i kod ujeda psa. • Poznato je da jača odbrambene snage organizma pa se koristi i kao preventivni lijek. • Čaj ublažava katar u dišnim organima i kašalj, olakšava iskašljavanje, liječi zapaljeno grlo, pomaže kod gripe, astme, bronhitisa, početne faze zapaljenja pluća, ospica, šarlaha, išijasa, reume, teške prehlade. • Čaj od lišća čisti krv i najbolje je sredstvo protiv nečiste kože. Pomaže kod gihta. Dobar je protiv neugodnog tjelesnog zadaha.

• Za preznojavanje, kod temperature, dovoljan je i mlak čaj od zovinog cvijeta jer sadrži materije koje pospješuju znojenje: dvije čajne kašičice cvijeta prelijemo s četvrt litre vrele vode, nakon deset minuta procijedimo i pijemo tokom dana gutljaj po gutljaj. • Čaj od zovinog i orahovog lišća otklanja nesanicu. • Čaj od lišća i kore pomaže kod začepljenosti, ali i kod nemogućnosti zadržavanja mokraće. • Kod vodene bolesti skuvamo vino s bobicama i pijemo pomalo i što češće. • Čaj od suvog lišća zove (u obliku čaja) liječi šećernu bolest. • Čaj od cvjetova služi protiv prehlade, jačeg izlučivanja mokraće i znoja (i kora ima istu vrijednost). Pored toga liječi i bolesti bubrega, srca i jetre. • Stucane listove stavljamo na bolna mjesta kao oblog. To primjenjujemo kod trigeminusa, tj. neuralgije lica. • Lišće je djelotvorno kao oblog i kod hemoroida. • Listovi su dobro sredstvo za otvor kod konstipacije: 7-8 listića prelije se s 2 decilitra ključale vode i kuva na tihoj vatri 8 minuta. Nakon toga se ocijedi, doda mala kašika meda. To je izvanredno sredstvo za čišćenje krvi, osipa, bolesti jetre, bubrega, pluća, želuca i crijeva. • Pržimo li na ulju cvat umočen u tijesto, dobijamo zdravo jelo. • Ako se uzme jednaki dio cvijeta zove, lipe i smrekovih bobica, doda malo meda i limunovog soka, tjera na znojenje, a ujedno je i lijek protiv svih prehlada, katara i zapaljenja sluznice. • U jesen dnevno treba pojesti mali tanjirić zrelih bobica. To obnavlja i osvježava cijeli organizam, čisti i stvara krv.

Z D R AV L J E

• Prah srednje kore odlično djeluje protiv padavice i to ako kora u pola vina i pola vode stoji 8 dana. Pije se po mala kašika tri puta dnevno. • Korijen se primjenjuje kod pretilosti i vodene bolesti.

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

Recepti od plodova zove Čaj od listova zove 1 kašika listova zove, suvih ili svježih, kuva se 10-15 minuta u šoljici vode. Ovom čaju se doda malo meda i pije se po nekoliko kašika tokom dana; pojačava znojenje pa time liječi reumu, gripu i temperaturu.

Čaj od korijena zove 1 kašika sitno nasjeckanog korijena zove kuva se u šoljici vode ili vina najmanje 20 minuta i ta količina se popije tokom dana kao vrlo preporučljiv lijek za brzo mršavljenje. Sok od bobica zove Zrele bobice kuvati 5-10 minuta s vodom, dobro iscijediti i dnevno piti dvije šoljice. Sirup od cvjetova zove 40 lijepih, velikih cvjetova zove prelije se sa 4 1itra hladne vode i pusti da odstoji 24 sata, potom se procijedi i u tekućinu doda 4 kg šećera i 4 vrećice limontusa (kupuje se u prehrambenim trgovinama), dobro je dodati još i sok od 4 limuna; Kroz naredna 24 sata cijela smjesa se povremeno miješa i potom puni u boce. Ovaj osvježavajući i vitaminski sirup se razrjeđuje s vodom, a naročito ga rado piju djeca. Sirup od bobica zove Od bobica kojima dodamo limun bez kore i nekoliko bobica žutike nači51

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

nimo sirup u sokovniku. Osvježujuće je i ljekovito i piće spravljeno od cvjetova namočenih u vodi. Marmelada od bobica 2 kg bobica zgnječimo ili propasiramo te kuvamo u malo vode uz dodatak 1/2 kg šećera. Kad veći dio tekućine ispari, smjesu spremimo u staklenke. Marmelada je vrlo ukusna i zdrava. Sirće od cvjetova zove 15 g svježih cvjetova zove staviti u 1/2 litre jabukovog sirćeta, ostaviti na toplom mjestu dvije sedmice i procijediti; Dnevno se uzimaju dvije kašike s vodom. Oblozi od zove Svježe listove zove sitno nasjeckati i pomiješati s bjelancem od jaja; tu smjesu stavljamo na zatvorene kapke kao obloge, koji liječe pečenje u očima ili na nekim drugim mjestima.

Gumene bombone od bobica zove Sastojci 50g bobica zove 30g šipka 15g cimeta u ljuspicama (ili izlomite štapić) 2 kašike stevije ili meda 0,5 g bibera (oko 1/2 kašičice) 3-4 šolje soka od zove, a može i jabukovog soka (još bolje ako ga vi iscijedite, bez dodatog šećera) 3 kašike želatina ili 5 kašika agar agara (za vegeterijance) Stavite u posudu sok od zove ili jabuke, bobice zove, cimet i steviju. Kada sok proključa, smanjite i krčkaj52

te još 20 minuta. Ostavite tekućinu da se prohladi da biste lakše mogli da je procijedite. Svakako iscijedite sav sok iz bilja, jer se tu nalazi koncentrisani ljekoviti ekstrakt. Ako koristite agar agar, dodajte ga procijeđenoj tekućini i vratite na štednjak. Miješajte sve dok se ljuspice ne rastope u potpunosti. Ako koristite želatin, slijedite upustva koja su obično data na samom pakovanju. Kad se agar istopi, izlijte tekućinu u kalupe ili u staklenu posudu sa ravnim dnom. Stavite u hladnjak da se stegne, i uživajte. Ljekovitost bobica zove: • Smanjuje učestalost respiratornih infekcija. • Pojačava imunološki sistem. • Istraživanja pokazuju da zova i bobice od zove smanjuju mogućnost dobijanja gripe • Izuzetno obiluju vitaminom A i ima više vitamina C nego narandže. • Utiče na dobru cirkulaciju. • Pomaže u sprečavanju bakterijskih i virusnih infekcija.

postizanju optimalnih sportskih rezultata ključnu ulogu imaju treninzi i ishrana. Ishrana, hidracija i oporavak su dio tzv. nevidljivog treninga koji ima veliki uticaj na sportski rezultat. Trening i ishrana su usko povezani, jer intenzivni trening izaziva pojačanu metaboličku, fizičku i psihičku aktivnost te su energetske potrebe sportista veće od potreba ljudi koji se ne bave aktivno sportom. Sportisti ne smiju biti u energetskom deficitu ukoliko žele postići optimalne sportske rezultate. Glavni izvor energije u ishrani sportista čine složeni ugljeni hidrati od kojih se najlakše podnose skrobni sa niskim sadržajem vlakana, kao što je tjestenina. Konzumacija tjestenine preporučuje se prije dok se tokom i nakon treninga ili takmičenja preporučuju prosti ugljeni hidrati kao što su npr. banane. Banane imaju visok glikemijski indeks i kao takve sportistima mogu brzo obezbijediti energiju kao i ubrzati oporavak mišića nakon fizičke aktivnosti. Najvažniji izvori ugljenih hidrata u sportskoj ishrani su žitarice, mahunarke, voće i povrće.

Masti kao energetski nutrijenti Masti kao visokokoncentrovani energetski nutrijenti su važne u ishrani sportista. Deponuju se kao energetske rezerve u masnom tkivu u obliku triglicerida kojima obiluju čak i najmršaviji i najzdraviji sportisti. U ishrani prednost treba dati zdravim mastima kao što su: ekstra djevičansko maslinovo ulje, ulje lana, sjemenke lana, suncokreta i bunPriprema deve, orašasti plodovi i plava morska • U maloj zdjeli pomiješajte zajed- riba (skuša, sardina, losos, tuna). Unos no sok od zove, sok od limuna i prah zdravih masti preporučuje se svima radi očuvanja i poboljšanja zdravlja, a narovitamina C čito sportistima koji svoje tijelo izlažu • Ulijte u malu šerpicu • Pospite želatinom preko tekuće ekstremnim naporima kako bi ostvarili vrhunske rezultate. mješavine i promiješajte kašikom • Uključite ringlu na vrlo nisku temperaturu i miješajte dok se želatin ne otopi • Isključite ringlu i u mlaku mješavinu dodajte domaći med. • Kašikom ili kapaljkom popunite kalupe • Rashladite u hladnjaku na sat vremena i čuvajte na hladnom Napravili ste ljekovite gumene bombone. Ove bombone nisu tako tvrdo gumenaste kao one kupovne, ali su nesumnjivo zdravije (više su želatinaste). Kreativnost u kuhinji je poželjna, Proteini u ishrani sportista tako budite slobodni da promijenite reMnogi sportisti smatraju proteine cept, dodajte neko novo bilje ili drugi najodgovornijima za postizanje optimalsok za bazu. Dodajte svoju čaroliju ovom nih sportskih rezultata pa ih zato često receptu i uživajte. unose iznad stvarnih potreba. SportistiGumene bombone od cvjetova zove • 1 šolja soka od cvijeta zove • 2 kašičice soka od limuna • 2 velike kašike domaćeg meda • 3 pakovanja običnog želatina • 2 kašike C vitamina u prahu • Silikonski kalupi

PRIRODA I

ma je u odnosu na nesportiste potrebno više proteina zbog veće bezmasne (mišićne) tjelesne mase, veće potrebe za oporavkom tkiva i zato što mala količina proteina sagori tokom fizičke aktivnosti. Stoga su potrebe za proteinima kod sportista udvostručene i one iznose 1,2 do 1,7 g/kg tjelesne težine. Prednost treba dati proteinima životinjskog porijekla jer sadrže sve esencijalne aminokiseline. Najnovijim istraživanjima dokazano je da prevelikim unosom proteina ne samo što nećemo poboljšati svoje sportske rezultate, već ih možemo i ugroziti. Ishrana bazirana na prevelikom unosu proteina doprinosi nastanku dehidratacije kao i povećanoj eliminaciji kalcijuma putem urina što predstavlja prvenstveno problem za žene sportiste kod kojih bi se mogla razviti osteoporoza kasnije tokom života. Pravilnom ishranom osiguraće se hranljive materije neophodne za izgradnju tkiva (proteini, željezo, kalcijum),

energija za metabolizam i tjelesnu aktivnost (masti i ugljeni hidrati) te nutrijenti potrebni za fiziološke funkcije organizma (vitamini i minerali). Potrebe za energijom i esencijalnim nutrijentima treba da budu zadovoljene unosom zdravih namirnica putem raznovrsne ishrane, a ne unosom varljivih nutritivnih suplemenata sumnjivog porijekla i kvaliteta. Pored unosa energetskih nutrijenata, vitamina i minerala u ishrani sportista ključna je i adekvatna hidratacija organizma kako bi se postavljeni sportski ciljevi i ostvarili. Nikada ne treba čekati da nastupi žeđ jer ona je znak da je dehidratacija već nastupila. Takođe, boja urina je indikator hidriranosti organizma. Osobe koje su dobro hidrirane imaju urin svijetle boje (boje slame) dok je urin žute boje pokazatelj dehidriranosti. Tokom treninga treba unositi manju količinu tečnosti u porcijama dok je nakon treninga neophodna rehidratacija tj. nadoknada tečnosti. Preporučuje se piti

Važnost ishrane u sportu prirodnu mineralnu vodu bez ugljendioksida kao i napitak koji se može pripremiti kod kuće i ima jednostavnu recepturu: cijeđeni sok od narandže razblažiti sa vodom i dodati soli (koliko se uhvati s dva prsta). Takođe, u ishrani sportista, pored sastava obroka i napitaka, važno je i vrijeme njihovog uzimanja. U svakoj ishrani pa tako i u sportskoj neophodno je izbalansirati unos svih nutrijenata u skladu sa opštim prehrambenim preporukama i ličnim potrebama.

Opšti prijedlozi za planiranje sportske ishrane Pred takmičenje veoma je važna umjerenost u veličini obroka kao i njegova raznovrsnost. Potrebno je uzimati više manjih dnevnih obroka u odgovarajućim vremenskim razmacima. Takođe, preporučuje se uzimanje obroka bogatog ugljenim hidratima, siromašnog mastima i sa umjerenim sadržajem proteina, prosječne energetske vrijednosti oko 600 kcal. Tešku, masnu i začinjenu hranu (kreme, majonezu, masne su-

Z D R AV L J E

pe, tortu, pomfrit, čips, hot-dog) treba izbjegavati dok povrće, voće, cjelovite (integralne) žitarice, ribu, ćuretinu, piletinu, zdrave masti (ekstra djevičansko maslinovo ulje), mahunarke, fermentisane mliječne proizvode kao i orašaste plodove i sjemenke treba svakodnevno konzumirati. Mr ph. Dragana Lošić, spec. nutricionizma

Preporuke za doručak Zobene pahuljice i grožđice sa probiotičkim ili grčkim jogurtom, palenta ili proja sa mladim sirom, svježe cijeđeni sok, sendvič sa pečenom ćuretinom ili piletinom, omlet sa gljivama ili šunkom, kuvana jaja. Treba izbjegavati mesne prerađevine (kobasice, viršle, šnicle, suvo meso...), margarin, pice, pite, kroasane, zreli tvrdi sir, gazirane napitke kao i one što sadrže kofein (kafa, čaj, kola) jer imaju diuretsko dejstvo, tj. povećavaju gubitak tečnosti putem urina što doprinosi razvoju dehidratacije. Preporuke za užinu Integralni krekeri sa paradajz-sosom, grčka salata, crna čokolada, voćni smuti, voćni frape, voće, suvo voće, orašasti plodovi, jogurt, nepržene i neslane sjemenke. Preporuke za ručak i večeru Potaž od brokolija ili bundeve, paradajz-čorba, čorba od gljiva, supa sa povrćem, salata sa mediteranskim prelivom (maslinovo ulje, limunov sok i bijeli luk), integralna tjestenina i riža, riba, ćuretina i piletina sa barenim povrćem, povrće iz woka, zeleno lisnato povrće, kuvani ili u ljusci pečeni krompir, mahunarke. Povrće treba da čini najveći dio obroka tj. 1/2 do 3/4. Kombinuje se sa proteinima (meso, riba, jaja, sir) ili sa žitaricama (kukuruz, proso..). Jedna polovina povrća može biti termički obrađena a druga u vidu salate. Danas je poznato da loša ishrana jednako kao i loš trening može prouzrokovati lošije sportske rezultate te je neophodno edukovati sve osobe koje su direktno ili indirektno uključene u sport o važnosti pravilne ishrane. 53

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ijaluronska kiselina(HA) je po hemijskoj strukturi anjonski nesulfatni glukozaminoglukan, koji ulazi u sastav sinovijalne tečnosti, hrskavice i vezivnog tkiva. Naziv potiče od grčke reči „hyalos“ što znači staklo zbog staklastog izgleda supstance. Interesantno je da se hijaluronska kiselina u istom obliku nalazi u svim živim bićima od mikroorganizama do čoveka. Osoba telesne mase od 70 kg u organizmu sadrži oko 15 g hijaluronske kiseline od kojih se 1/3 svakodnevno razgrađuje i ponovo sintetiše. U ekstracelularnom matriksu utiče na ćelijsku proliferaciju i migraciju, a može imati i ulogu u progresiji nekih malignih tumora. Sastavni je deo mnogih tkiva (zglobova, kože, očne jabučice i dr.) Starenjem organizam gubi mogućnost sinteze hijaluronske kiseline zbog čega dolazi do otežane pokretljivosti zglobova, smanjenja hidratacije i elastičnosti kože te nastanka bora. Hijaluronska kiselina je izuzetno važna u strukturi hrskavice zglobova, gde čini omotač i zaštitu hondrocita. Molekuli hijaluronske kiseline su polimeri koji vezuju vodu i na taj način štite hrskavicu od kompresije i oštećenja. HA je vrlo značajna za hidrataciju kože, očuvanje elastičnosti i njenu reparaciju. Dokazano je da koža izložena UVB zračenju, ukoliko dođe do opekotina, gubi mogućnost sinteze hijaluronske kiseline, a postaje podložna nagomilavanju produkata degradacije polimernih molekula.

Osnovu polimerizovanog molekula HA čine monomeri – disaharidi, nastali vezivanjem D-glukuronske kiseline i D-N-acetilglukozamina pomoću β-1,4 i β-1,3 glukozidnih veza. Obično polimeri sadrže oko 25000 disaharidnih jedinica. Hijaluronska kiselina se u organizmu razlaže pod dejstvom enzima hijaluronidaze do oligosaharida. HA se primenjuje intraartikularno putem injekcija, obično u obliku 2% natrijum-hijaluronata, mada se primenjuju i druge koncentracije. Kod ovog načina primene hijaluronska kiselina se dobija fermentacijom i ne sadrži životinjske proteine da bi se mogućnost 54

Primena hijaluronske kiseline u farmaceutskim preparatima

Mr ph. Anica Crkvenčić

Monomer hijaluronske kiseline

alergijske reakcije svela na minimum. Aplikacija se vrši jednom nedeljno u zglob zahvaćen osteoartritisom, tri puta u kontinuitetu, a poboljšanja mogu trajati do 9 meseci. U cilju poboljšanja pokretljivosti zglobova i regeneracije hrskavice primenjuju se per os preparati natrijum-hijaluronata u vidu tableta i kapsula. U stomatologiji se aplikuju gelovi i rastvori sa HA za regeneraciju sluzni-

ce, sprečavanje paradontoze i olakšanje tegoba kod nicanja zuba. Preparati u vidu pastila se upotrebljavaju kod laringitisa, promuklosti i nedostatka lučenja salive. Pastile obično sadrže hidrogelni kompleks sa hijaluronskom kiselinom i pomažu obnovi iritiranih područja stvaranjem zaštitnog filma. Preporučuje se njihova primena kod dugotrajnog boravka u prostorijama sa suvim vazduhom, alergija i izloženosti duvanskom dimu. HA se primenjuje i u vidu spreja za nos koji olakšava simptome kod začepljenosti nosa, alergija i isušenosti sluznice.

Učestala je oftalmološka primena natrijum-hijaluronata u vidu kapi i gelova za tretman suvoće oka. Ovaj poremećaj je sve učestaliji i ukoliko se zanemari može dovesti do trajnog oštećenja oka. Obično preparati sadrže natrijumhijaluronat u koncentraciji od 0,15% do 0,4% u kombinaciji sa dekspantenolom i drugim vitaminima. Hijaluronska kiselina se primenjuje u kozmetičke svrhe za tretman bora, kao i u vidu tkivnih implantata u estetskoj hirurgiji. Upotrebljavaju se uglavnom molekuli male težine, dobijeni dejstvom enzima, čime se ubrzava penetracija kroz kožnu barijeru i smanjuje mogućnost nastanka alergijskih reakcija. Primena preparata sa hijaluronskom kiselinom može dovesti i do pojedinih neželjenih dejstava, kao što su digestivne smetnje, oticanje zglobova kod intraartikularne primene i alergijske

reakcije kod topikalne primene. Učestalost neželjenih efekata se svodi na minimum primenom savremenih tehnologija za formulaciju preparata.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

ak pluća je u stalnom porastu, kako kod siromašnih, tako i kod bogatih zemalja. Karcinom pluća je vodeći uzrok smrti. U Sjedinjenim Američkim Državama svake godine registruje se 1,8 miliona novih slučajeva. U Srbiji je broj novoobolelih od karcinoma pluća veći nego zbir svih novoobolelih od ostalih tipova karcinoma. Koliko nam je poznato, trenutno u svetu najbolje rezultate u lečenju raka pluća postiže kubanska vakcina CIMAvax EGF. Na Kubi, posle 20 godina istraživanja, CIMAvax EGF je ušao u redovni protokol lečenja od 2011. god. kod svih pacijenata koji imaju nemikrocelularni rak pluća. Njihova statistika koja je urađena na preko 4.700 pacijenata pokazuje sledeće: U pet godina primene ovog leka, kod pacijenata koji su dobijali samo hemioterapiju stopa preživljavanja je od 2-5%. Kod pacijenata koji su dobijali hemioterapiju i terapiju CIMAvax EGF stopa preživljavanja u pet godina je 23-25%. U toku lečenja svojih pacijenata otkrili su korelacioni odnos između epidermalnog faktora rasta EGF u krvi i uspešnosti lečenja CIMAvax-om. Naime, kod bolesnika sa visokim nivoom EGF imuni odgovor je odličan. CIMAvax EGF je jedinstvena vakcina, umesto da ide na sam tumor, ona “cilja” epidermalni faktor rasta EGF koji je potreban ćeliji raka pluća. Oni postanu zavisni od EGF koji im treba da opstanu, a vakcine im blokiraju njihov izvor “hrane”. Ovaj lek je jedinstven, ne samo zbog svog odličnog delovanja, već i zbog jedinstvenog pristupa, jer je lak za primanje i ima, takoreći, minimalne nuspojave. Kod svih pacijenata koji su je primili primećeno je značajno olakšavanje tegoba koje nosi kancer pluća. Jedan od vodećih instituta u SAD u lečenju kancera pluća “ Roswell Park Cancer Institute” , koji je potpisao ugovor sa kubanskim Institutom “ Centro de Imunologia Molecular”, veoma je optimistična u očekivanju od ovog leka. Direktorka ovog instituta, gospođa Candace S. Johnson u intrvjuu koji je dala kada je FDA odobrio kliničko ispitivanje ovog leka kaže: “Najuzbudljivijie o CIMAvax-u je da mislimo da možda jed56

Razgovor sa dr sc.med. Zoranom Andrićem

Biološki lekovi u lečenju raka pluća Kubanska vakcina CIMAvax EGF Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir–Moša Marušić

Dr sc. med. Zoran Andrić, specijalista interne medicine, subspecijalista medikalne onkologije, načelnik Odeljenja medikalne onkologije-KBC „Bežanijska kosa“, šef Odseka dijagnostičko-terapijskih konzilijuma, Klinika za onkologiju KBC „Bežanijska kosa“ Autor preko 30 raznih naučnih radova u domaćim i stranim časopisima sa globalnim IF od 21,3 Član je: Srpsko lekarsko društvo, Evropsko udruženje medicinske onkologije, Američko udruženje kliničke onkologije, Balkanska onkološka zajednica, Udruženje profesionalaca u kliničkim istraživanjima

Glavna sestra Radmila Jazić, odgovorna sestra Nataša Stanković-priprema vakcine za aplikaciju

nog dana ne samo da nam pomognu u lečenju raka pluća, već da je moguće da ga spreči. Nadamo se da će CIMAvax i naša saradnja sa ‘Centro de Inmunologia Molecular’ iskoreniti rak pluća, a

možda i druge vrste malignih oboljenja. Naš tim veruje da CIMAvax može biti delotvoran protiv drugih tipova epitelnih kancera, uključujući kancer glave i vrata, debelog creva, dojke prostate i raka pankreasa”. U našem regionu trenutno, CIMAvax je registrovan i dostupan u Bosni i Hercegovini, za sada kod privatnih klinika. U Srbiji je krajem 2015. godine, po odluci Ministarstva zdravlja Republike Srbije, započeta jedna studija oko 30 pacijenata u KBC na Bežanijskoj kosi u Beogradu i u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. CIMAvax EGF je primenjena kod najtežih bolesnika u IV stadijumu adeno karcinoma (bolesnici u ovom stadijumu najčešće peživljavaju

Z D R AV S T V O - S R B I J A

M.C. Za koje pacijente ste se opredelili, odnosno za koju vrstu raka pluća i u kom stadijumu? Indikacija je istaknuta i na nasem sajtu, a to je adenokarcinom pluća u IV kliničkom stadijumu, tj. kada je bolest uznapredovala, i kod bolesnika kod kojih je EGF u krvi iznad određenog jasno definisanog nivoa /inače, EGF se meri iz krvi i to mi radimo u našoj ustanovi/

od 3-6 meseci). Prema našim saznanjima, primena ovih vakcina je dala izuzetno dobre rezultate. Naime, od oko 30 pacijenta, samo je mali broj preminulih, a ostali su još živi ! Kod jednog broja pacijenata metastaze su se povukle, a primarni tumor “učaurio.” Posle skoro dve godine od primene ovih vakcina u KBC ”Bežanijska kosa”, ekskluzivno za časopis “Medici.com”, Radenko-Rade Karalić o rezultatima je razgovarao sa najmerodavnijim stručnjakom, načelnikom M.C. Koja je razlika između heOdeljenja medikalne onkologije i sa- mioterapije i bioloških lekova kao vetnikom direktora KBC za kadrove i što je kubanska vakcina CIMAvax? Razlika je ogromna, jer hemioterameđunarodnu saradnju dr sc. med. pija ima za cilj da blokira umnožavanje Zoranom Andrićem. tumorskih ćelija, ali ima i nus-efekte koji M.C. Razgovor počinjemo uobiča- se manifestuju različito, a pre svega su jenim, ali u suštini baznim pitanjem – posledica uticaja citostatika i na zdrakoliko se godišnje u Srbiji registruje ve ćelije. Biološka terapija, kao što joj novih pacijenata sa rakom pluća? samo ime kaže, blokira sintezu tumorPrema poslednjiim podacima Insti- skih ćelija blokirajući određene faktore tuta za javno zdravlje procenjuje se da se godišnje u Srbiji dijagnostikuje između 5 i 5500 novoobolelih od Ca pluća. Od toga mislim da oko 70% njih umre u toku prve godine nakon dijagnostike. M.C. Koliko je procentualno učešće raka pluća u odnosu na druge tumore, npr. rak dojke, grlića materice, pankreasa, debelog creva i drugih tumora? Rak pluća se po broju novih slučajeva u Srbiji nalazi na prvom mestu kod muškaraca, a na drugom kod žena. Treba napomenuti, da je kod žena broj novoobolelih u znatnom porastu da je karcinom pluća kod žena sada na drugom mestu po učestalosti tek odnedavno. Takođe, treba naglasiti da je broj novoobolelih od karcinoma pluća veći nego zbir svih novoobolelih ostalih najčešćih karcinoma /kod muškaraca kolorektum, prostata, pankreas, a kod žena ovarijum, grlić materice, kolorektalni karcinom.../ M.C. Kolika je stopa preživljavanja, odnosno stopa smrtnosti pacijenata sa rakom pluća? Imamo neke podatke da kod pacijenata koji dobijaju samo hemioterapiju u pet godina stopa preživljavanja je svega 2-5%?! U uznapredovalom stadijumu bolesti to je tačan podatak, čak većina bolesnika u uznapredovalom stadijumu bolesti, tj. kada se ne mogu operisati, živi oko 6-12 meseci čak i uz najbolju terapiju i zračenje.

rasta koji su bitni za to, a oni se nalaze u našem organizmu, kao što je, npr. EGF faktor rasta tumorskih ćelija. Vakcina u stvari podstiče bolesnikov organizam da stvara antitela koja blokiraju delovanje EGF faktora rasta, a to za posledicu ima da se blokira rast tumora i dovodi do njegovog smanjenja jer laički rečeno, u suštini mu se blokira hrana.

Sestra Nataša Stanković, priprema hemioterapije

M.C. Molim Vas, objasnite našim čitaocima šta znači IV stadijum i koliko je takvim pacijentima iskustveno prognozirana dužina života? IV kl. stadijum je, u stvari, kada bolesnik ima metastaze i u drugim organima, a ne samo u plućima. On ima izrazito lošu prognozu i ako se ne leči bolesnik obično je ta prognoza oko četiri meseca života. M.C. Kakvi su rezultati posle primene kubanske vakcine CIMAvax u Vašoj ustanovi, a kakvi u Sremskoj Kamenici? Ja mogu da kažem nešto o rezultatima u našoj ustanovi na oko nešto više od 20 bolesnika i nakon nešto više od godinu dana primene, tačnije godinu i po. Mora se reći da su rezultati prilično dobri, kod nekih bolesnika su odlični s obzirom na to da neki bolesnici sada primaju već 17-18. vakcinu.

Dr Sanja Kostić, internista– onkolog na Odeljenju medikalne onkologije

M.C. Da li ste lično zadovoljni efektom primene kubanske vakcine CIMAvax i da li ćete publikovati ove rezultate? Postoji dogovor sa kolegama iz Instituta za plućne bolesti iz Sremske Kamenice, gde se takođe primenjuje CIMAvax u našoj zemlji, da se rezultati objedine i kada se steknu uslovi procene efekata lečenja, da budu objavljeni u nekom stručnom časopisu.

M.C. Kada ste otpočeli sa primenom kubanske vakcine CIMAvax u vašoj ustanovi i koliko je pacijenta obuhvaćeno ovom terapijom? U nasoj ustanovi lek se primenjuje od novembra 2015. u sklopu državnog ugovora sa kubanskom vladom i to je donacija leka od Kube našoj državi za određeni broj bolesnika. Do sada je u našoj ustanovi lek primilo oko 20-ak bolesnika i iskustva su prilicno dobra, pogotovo što primena vakcine gotovo da nema nusefekata. 57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Surdulica zdravstveni potencijal Ekološko-zdravstveni potencijali jugoistočne Srbije uskoro bi trebalo da prerastu u razvojnu šansu ovog kraja Srbije. Znanje i ljudski kapital Surdulice najavljuju razvoj i prosperitet koji će se uklopiti u Koridor 10. Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

urdulica je grad dragulj, podno planina Čemernik i Vardenik. Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji. Spada u banjske gradove, ima preko dvadeset hiljada stanovnika. Po prirodnim osobenostima, flori i fauni, harmoniji burne istorije i kulture, vekovno je poznato naselje. Zaštitni i prepoznatljiv znak ovog grada je čuveno Vlasinsko jezero, čudesno i unikatno. Surdulica je viševekovno naselje. U bronzanom dobu stanovnici ovih krajeva bili su starosedeoci Balkanskog poluostrva. Istraživanja ovog područja su pokazala da je ovde postojalo naselje Rimljana a kasnije i Vizantijaca. U vreme Rimskog carstva ovde su bili razvijeni rudarstvo i metalurgija. Ostaci ove industrije i danas se mogu naći u okolini Surdulice kao površinski rudokopi, kupišta, gde je eksploatisana gvozdena ruda. Stanovnici rimskih kolonija, surdulički rudari, eksploatisali su rudno bogatstvo Vlasinskih rudnika gvožđa, a tu rudu su delimično prerađivali i u samom naselju. U to vreme, II i III vek nove ere, postojali su glavni putevi koji su od Konstantinopolja vodili ka Naisu odnosno, Nišu. Čuvali su ih rimski legionari u vojničkim utvrđenjima, izgrađenim od kamena, koji su se zvali kasteli. Puteve, karavane i trgovce robom sa Istoka, štitio je je između ostalih i Romanov grad, u blizini Surdulice , na platou Trešnje. Još jedan kastel nalazio se ispod Čemernika. Austrougarski arheolog i etnolog iz XIX veka Feliks Kanic je pronašao još jedan kastel, gde su pronađeni jaki zidovi koji su se naslanjali na prirodne stenovite bede58

me, piše on. U doba Vizantije, naselje je i dalje na istom mestu, a eksploatacija i prerada gvozdene rude iz Vlasinskih rudnika se nastavlja. U Srednjem veku Surdulica se nalazila u sastavu države Nemanjića. Prerada gvozdene rude je prisutna i u ovom periodu. O tome svedoče i mnogobrojna šljakišta u širem području Surdulice, koja su u novije vreme iskorištena u industrijske svrhe. U prvoj polovini XV veka, prema kazivanju Konstantina Filozofa, Inogošt, odnosno Surdulica, bila je pod vlašću srpskog velikaša ćesara Uglješe Vlatkovića, koji je vladao oblastima Vranja, Preševa i Inogošta - Surdulice. Posle toga, Surdulica potpada pod tursku vlast i sve do 1877. godine ima karakteristike seosko-rudarskog naselja. Oslobođenje Surdulice od Turaka, 1877. godine, imalo je ogroman značaj za razvoj mesta. Rat za oslobođenje jugoistočne Srbije počeo je 3 . decembra 1877. godine. Srpske jedinice, posle bitke za Grdelicu, probile su se po snegu preko Lebeta i Mačkatice i približile se Vranju. U jedinicima srpske vojske bili su dobrovoljci i ustanici iz ovog kraja, a čuveni vođa ustanka bio je prota Toma Mihajlović sa Vlasine. Surdulica je 1878. godine proglašena za varošicu i postala je ekonomsko središte Masuričkog sreza u sastavu Vranjskog okruga. Godine

1894. u Surdulicu dolazi kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Obradovani meštani Surdulice postavili su slavoluk sa natpisom - Dobrodošao mili gospodaru,vesele se Inogoštani stari Mnogi Surduličani od 1903-1912 učestvuju u oslobodilačkim akcijama u Makedoniji, Kosovu i Metohiji, u oslobađanju srpskog naroda od viševekovnog turskog zuluma. Među najpoznatijim komitama je bio Milan Čekvitanac iz Surdulice. Ideolog srpske četničke akcije u Surdulici je bio učitelj Petar Ristić. Tokom Prvog svetskog rata Surdulica je postala čuvena kao – Surdulica, srpska kosturnica, zbog neviđenog masakra bugarske vojske nad civilnim stanovništvom, intelektualcima i rodoljubima. U Surdulici je tada zverski ubijeno više od 20.000 najviđenijih Srba. Kralj Aleksandar Karađorđević i srpska vlada podigli su 1924.godine u Surdulici spomen-gimnaziju i Kosturnicu da svedoče o tim događajima. Nažalost, tokom Drugog svetskog rata 1943. godine, Kosturnicu su srušili bugarski okupatori, a kosti rodoljuba rasuli u reku Vrlu i Romanovsku reku. Kosturnica više nije obnavljana, ali na starom Surduličkom groblju postoji mali spomenik - surduličkim mučenicima - koji je podigla opština 1998. godine. Jedan od najvažnijih događaja koji je obeležio ovaj period - početak dvadestih

Z D R AV S T V O - S R B I J A

godina XX veka - jeste izgradnja jednog od najvećih sanatorijuma u Srbiji i na Balkanu. U to vreme, 1924. godine, u Surdulici se podiže čuveni Sanatorijum za oporavak ratnika iz Prvog svetskog rata. Ova nadaleko poznata bolnica za lečenje plućnih bolesti takmičila se u kvalitetu sa Davosom u Švajcarskoj. Na geo-području Sanatorijuma dolazi do mešanja oštre planinske i vardarske klime, to je jako čist vazduh. Tim lekara predvodio je ugledni dr Miša Petković. Kasnije, čuveni trgovac Mitić iz Beograda, u potrazi za idealnim mestom za lečenje studenata obolelih od tuberkuloze, otkriva Surdulicu i u borovoj šumi, nadomak mesta, podiže prvi Mitićev paviljon. Veliki broj umetnika se tu lečio a Sanatorijum se spominje i u romanu uglednog pisca Dragoslava Mihajlovića – ‘’Kad su cvetale tikve’’. U Drugom svetskom ratu, meštani Surdulice aktivno učestvuju u borbi protiv bugarskih i drugih okupatora i daju svoj doprinos pobedi nad fašizmom. Nakon Drugog svetskog rata dolazi do ubrzanog privrednog razvoja. Pored rudarstva, grade se Vlasinske hidroelektrane - Vrla 1, Vrla 2, Vrla 3 i Vrla 4. Za potrebe elektrana izgrađeno je veštačko Vlasinsko jezero, a gradnja akumulacije i hidrocentrala trajala je od 1946-1955. godine. Za potrebe ove vršne hidroelektrane najpre je izgrađena prva zemljana brana u Jugoslaviji na reci Vlasini, pa je tako nastalo Vlasinsko jezero.

cijalnih momenata u zdravstvu je osnivanje Medicinskog centra 1968. godine - ističe dr Kitanović. Kasnije je sagrađena zgrada hirurškog odeljenja i porodilište, što je bio početak budućeg Zdravstvenog centra sa četiri odeljenja - hirurgija, porodilšte, dečje i interno odeljenje. Od tih dana, svetla naše ustanove se ni noću ne gase, vrata su širom otvorena neprekidno, za sve građane Surdulice i šire okoline – uvek smo spremni da pomognemo ljudima – naglašava dr Dragan Kitanović. Zdravstveni centar je sada moderna i kvalifikovana zdravstvena ustanova. Pruža usluge građanima Surdulice, kojih ima 20 hiljada, i susednim opštinama Vladičin Han i Bosilegrad. Više od 50 hiljada ljudi se ovde pregleda i leči - naši pacijenti se leče ovde i retko odla-

Dr Aleksandra Popović, predsednik opstine

Dr Aleksandra Tašić-Ivanov, direktor Bolnice Surdulica, i dr Dragan Kitanović, direktor Zdravstvenog centra “Surdulica”

Zdravstveni centar Surdulica - Intenzivniji razvoj zdravstva u Surdulici počinje 1957. godine, osnivanjem Doma zdravlja, s ponosom ističe dr Dragan Kitanović, specijalista pedijatar - direktor Zdravstvenog centra Surdulica. Tu su bile smeštene službe Doma zdravlja sa stacionarom i porodilištem. Kasnije su počele da se otvaraju i terenske ambulante u okolnim selima. Jedan od kru-

ze dalje -ističe direktor dr Dragan Kitanović. U prošloj godini obavljeno je 31.557 preventivnih pregleda i 12.538 stomatoloških intervencija, a pruženo je i 83.312 zdravstvenih usluga. U Bolnici Zdravstvenog centra Surdulica u protekloj godini hospitalizovano je 4336 lica, a rođeno je 282 novih Surduličana. Na svim odeljenjima pruženo je 274.939 zdravstvenih usluga u 2016. godini. Imamo modernu

Hirurško odeljenje, moderno Porodilište i Akušersko odeljenje, Interno i Dečje odeljenje, kao savremene prateće službe - laboratorijsku, rendgen-dijagnostiku, multislajsni skener, mamografiju. Sve je to građanima nadohvat ruke, radimo sve vrste složenih operacija, tako da pacijenti ne moraju da prelaze stotine kilometara do većih centara. Naš najveći problem je zgrada Internog odeljenja, zato što se u podrumu nalazi kotlarnica, tu očekujemo pomoć šire društvene zajednice. Ta investicija nije velika, a mnogo bi unapredila zdravsteni ambijent pacijentima, kao i rad lekara i medicinskog osoblja. Nastavljamo dobru tradiciju koju imamo sa Kliničkim centrom Beograd i sa Niškim kliničkim centrom- s ponosom naglašava direktor dr Dragan Kitanović. U Zdravstvenom centru Surdulica rade 72 lekara, direktor bolnice je jedan od vrhunskih stručnjaka dr Aleksandra Tašić-Ivanov, specijalista radiolog. Ovde dolazi dosta pacijenata ne samo iz Surdulice, već iz Vranja, Bujanovca, Preševa - najviše zbog dijagnostike, ističe dr Aleksandra Tašić. Veliki broj dijagnostičkih procedura se radi ovde. Imamo ultrazvučni aparat, mamograf - donacija Evropske unije i multislajsni skener. U protekloj godini hospitalizovano i lečeno je oko 4500 pacijenata. Najviše pacijenata je bilo na Internom odeljenju, oko 2000, a najveći deo posla oko neuroloških pacijenata obavlja neurolog dr Aleksandra Popović, inače i predsednik opštine Surdulica. Opština je ta koja prepoznaje naše probleme i mi se prvo obraćamo svojoj opštini, ali za veće projekte, kao što je rekonstrukcija zgrade Internog odeljenja, potrebna nam je pomoć i Ministarstva zdravlja - ističe dr Aleksandra Tašič-Ivanov. Naši pacijenti su naši sugrađani, komšije, prijatelji, tako da i kada se sretnemo, mi im dajemo neophodan savet ili pomoć. Pacijenti su ovde opservirani maksimalno, samo u retkim slučajevima šalju se dalje. Dr Aleksandru Tašić pitali smo kako komentariše odlazak naših lekara u inostranstvo? - Mislim da bi Ministarstvo zdravlja trebalo da obrati pažnju na taj veliki odliv stručnog kadra, pre svega mladih lekara, ali i lekara specijalista. Nemačka, Norveška, Švedska cene naše stručnjake, mi imamo dobre fakultete i dobru praksu. Lično mislim da te zemlje ne ulažu mnogo u edukaciju, pa otuda manjak lekara kod njih. Naše Ministarstvo treba da nađe rešenje za taj problem. Na pitanje zašto je kao vrhunski specijalista ostala ovde dr Aleksandra Tašić-Ivanov 59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Sanatorijum

kaže: - Ja volim svoju zemlju, gde god da odeš uvek si građanin drugog reda. Volim svoj grad i tu je moja porodica, moji roditelji, zato sam ostala - ističe ona. O budućnosti zdravstvenog resorta Vlasina dr Tašić-Ivanov kaže: -To je dobra ideja i nadam se da će u bliskoj budućnosti zaživeti, pre svega zbog naših pacijenata. Za kardiološke pacijente bi to bilo dobro, ali i za druge psihijatrijske pacijente, na primer. Pričati o Surdulici, a ne spomenuti Vlasinsko jezero je skoro nemoguće. Na nekoliko minuta od Surdulice nalazi se biser prirode, Vlasinsko jezero. To je nešto na što smo mi Surduličani posebno ponosni - kaže dr Aleksandra Popović, predsednica opštine Surdulica. To otvara mogućnost za zdravstveni turizam. Značajan deo svojih aktivnosti opština Surdulica bazira i na razvoju zdravstva i na ulaganje u zdravstvo. Za zdravstveni turizam neophodno je stvoriti i određene preduslove. Mi smo mala opština, ulažemo velike napore i sredstva, ali nam je neophodna i pomoć države - ističe predsednica opštine. - Naše aktivnosti trenutno su usmerene na stvaranje preduslova za razvoj Vlasine i Surdulice. Opština Surdulica ima dobre rezultate kada je u pitanju prekogranična saradnja. Realizovali smo desetinu projekata, pored ostalih i projekat sa bugarskom opštinom Koprivštica. To je Projekat Koprivštica - Surdulica most među državama, kofinansiran od Evropske unije, kojim se promovišu turistički i kulturni potencijali opština.Verujemo da će projekat da doprinese punoj afirmaciji turizma opština Surdulica i Koprivštica. Naravno, uvek smo vezani za pomoć glavnog grada - Beograda, a što se tiče 60

stručne saradnje, mi smo otvoreni za saradnju sa svima - naglašava predsednica dr Aleksandra Popović. Ja poštujem angažovanje mojih prethodnika, oni su stvorili preduslove da mi sada možemo da planiramo budućnost. Vođeni njihovim iskustvom, a računajuči na naš elan, ja Surdulicu i Zdravstveni centar vidim samo u usponu i na putu daljeg razvoja i novih uspeha. Dr Aleksandra Popović je lekar, specijalista neurolog i predsednik opštine. Pitali smo je kako postiže dobre rezultate na oba mesta? - Privilegija je imati za saradnike ljude sa kojima se ja svakodnevno susrećem. Uz ogromnu podršku svojih kolega sa kojima radim skoro dvadeset godina, ja mogu da budem lekar što je moja najveća ljubav i moje opredeljenje, a mogu da budem i u službi svog naroda. I kao lekar i kao predsednik ja

se bavim istim poslom – pomažem ljudima. Suština je ista, samo je različita definicija pristupa tim poslovima - veli dr Aleksandra Popović. Ne postoje više mala i velika mesta, već značajna i poznata mesta, bez obzira na veličinu Kao lekar i čovek želim da naši pacijenti budu što manje zavisni od većih centara. Svesna sam toga da bez saradnje sa većim centrima je nemoguće razvijati zdravstvo u Surdulici, iz prostog razloga jer su nam neophodna nova saznanja i nama je uvek potrebna edukacija, nova tehnologija i novi kadar. Mislim da postoje realni uslovi da se razvijamo i postanemo samostalni u odnosu na ve-

like centre. U životu je najveće zadovoljstvo kada ste oslonac i podrška ljudima koji vas okružuju.

Šta je Vlasina i Vlasinsko jezero danas?

Vlasinu možete da doživite kao jednu paletu prekrasnih boja prirode. Od divnih nijansi plave boje jezera do pastelnih boja bukovih, brezovih i četinarskih šuma.Vlasina je biser Srbije, Vlasinu treba razvijati u Vlasinu treba ulagati. Ona je deo budućnosti celog našeg regiona. Opština strahovito vodi računa o razvoju Vlasine. Sve se radi temeljno, urađen je Generalni urbanistički plan, sada smo u fazi izrade detaljnog urbanističkog plana. Zabranjena je divlja gradnja i ne izdaju se nikakve dozvole. Voda u jezeru je sada bistra i pitka. Ja mislim da evropska budućnost pripada svim sredinama, bez obzira na veličinu mesta. Ja verujem da će se u aktivnostima i Vlade i države prepoznati činjenica da ta evropska budućnost pripada i sredinama poput Surdulice, Vladičinog Hana, Medveđe, Bosilegrada. Afirmacija malih mesta će sačuvati mlade ljude, što je realna budućnost Srbije - naglašava dr Aleksandra Popović. Vlasinska visoravan sa ljubaznim domaćinima pruža jedinstvene uslove za razvoj zdravstvenog i zdravstveno-rekreativnog turizma. Nadmorska visina nivoa vode je 1260 metara. Najviši vrh je Veliki Strešer -1900 metara. Klima je subplaninska sa svežim letima, dosta sunčanih dana, hladnim snežnim zimama.Vazduh je čist, zdrava hrana i voda, šumska vegetacija, lekovito bilje koje može da se bere na svakom proplanku, šumsko voće koje možete da jedete ili konzervirate. Jezero i neposredna okolina imaju atraktivne pejsažne osobenosti, tu su i izvanredni vidikovci. Ovako zdrava sredina stvara mogućnosi za razvoj rekreativnog, izletničkog, lovnog, ribolovnog, naravno, i zdravstvenog turizma. Priroda je ovde stvorila lečilište na otvorenom i rehabilitacioni centar. Na nama je da to očuvamo i ponudimo turistima - kaže dr Popović. Sama nadmorska visina i čist vazduh čine ovo mesto izuzetnim za lečenje plućnih bolesti. Ljudi iz urbanih sredina mogu ovde da borave 15-20 dana i da poprave krvnu sliku. Vlasinu sam uvek doživljvala kao fabriku zdravlja. Svako na Vlasini može da pronađe lek za dušu, a lečeći dušu čovek leči sve - naglašava dr Popović.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Područje Vlasinskog jezera je zaštićeno 2006. godine kao predeo izuzetnih odlika i kategorisano kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Najveća promena u prirodi dogodila se potapanjem Vlasinske tresave velikom akumulacijom - posle Đerdapske i Zlatarske najveća u Srbiji. Posle potapanja tresave formirana su brojna tresetna ostrva, koja pod uticajem vetrova postaju plutajuća. Vlasinska tresava je pre svog potapanja bila poznata kao najveće tresavsko stanište na Balkanu i jedno od većih u Evropi. Kao takva, predstavljala je u florističkom, vegetacijskom i ekološkom smislu pravu retkost pa je oduvek privlačila veliki broj istraživača, pogotovu botaničara. Josif Pančić je započeo botanička istraživanja Vlasinske visoravni još osamdesetih godina XIX veka.Tokom nekoliko godina istraživanja Vlasine, Josif Pančić opisuje za svetsku floru četiri nove biljne grupe, a floru obogaćuje za četiri roda. Čarobna Vlasina Posebna specifičnost Vlasine su tresetna staništa, tresavska flora. Flora tresetišta odlikuje se karakterističnim tresavskim vrstama koje su u Srbiji veoma retke i ugrožene, kao što su močvarna petoprsnica, maljava breza, rosulja, gorka detelina i druge. Jedna od najzanimljivijih vrsta tresetnih staništa svakako je rosulja. To je insektivorna biljka koja nedostatak soli azota i fosfora u tlu nadoknađuje lovljenjem sitnih insekata pomoću posebno metamorfoziranih listova. Osim rosulje, na tresetištima raste i muljna oštrica, relikitna vrsta, čije je jedino poznato stanište u Srbiji na Vlasini. Velika raznovrsnost flore Vlasinske visoravni može se objasniti njenim položajem.Vlasinska visoravan je smeštena ucentralnom delu Balkanskog poluostrva,

gde se susreću različiti floristički uticaji. Specifičnosti Vlasinskog područja bitno su uticale na raznovrsnost i strukturu flore kao i na pojavu većeg broja endemičnih i starih vrsta. Na području Vlasine do sada je otkriveno 956 biljnih vrsta i podvrsta. Region Vlasine ima izrazito bogatu faunu ptica. Razlog tome je raznolikost staništa, a pre svega prisustvo vodenih staništa. Registrovano je oko 150 vrsta ptica. Na području Vlasine retke i izuzetne vrste su stepski soko, siva i bela čaplja, veliki vranac, ćubasta patka, velika ševa i siva čiopa, a gnezde se i barska šljuka, planinska trepteljka, lasta, velika ševa, muharica, a sivi ždral se viđa tokom seobe. Po retkosti se izdvajaju ćubasta patka, crvenonogi sprudnik, planinski detlić i šarena muharica.Tu su i najlepši leptiri Srbije, jarkih boja sa velikim rasponom krila, Veliki dukat, Lastin repak, Prugasti jedrilac i drugi. U šumi se mogu pronaći srne, divlje svinje i jeleni, kao i vukovi, lisice, fazani, jazavac i zečevi. Od retkih vrsta faune sisara izdvajaju se vidra, vodena voluharica i tekunica. Od riba u jezeru tu su pastrmka, šaran, klen, deverika, som, amur i mrena, a jegulja i linjak su posebno zaštićeni. U Surdulici i okolini su značajni verski objekti. U dolini Paljske reke nalazi se manastir Sveta Bogorodica. Smatra se da ga je podigao vizantijski car Roman Diogen u 11. veku i da je služio kao odmorište između Rilskog manastira i Svetog Prohora Pčinjskog. Postoji legenda da je manastir Sveta Bogorodica jednom posetio i Sveti Sava, kada je putovao za Carigrad. U blizini manastira je i izvor Sveta Petka, za čiju vodu postoji verovanje da je lekovita. U Surdulici se nalazi i crkva Svetog Đorđa koja je izgrađena 1897. godine. Crkva je jednobrodna, a fasada je ornamentisana ho-

rizontalnim trakama oker i crvene boje, kao podsećanje na srednjovekovni srpsko-vizantijski stil. Surdulica je i značajno kulturno središte. Tu su manifestacije - Festival Vlasinsko leto, zatim svakog 2. avgusta u čast svetog Ilije održava se manifestacija Zlatne ruke - gde se predstavljaju stari zanati, prezentuje kulturna baština, izlažu se jela po starim receptima, a nastupaju i kulturno-umetnička društva iz Surdulice. Tradicionalan karakter ima i muzički festival ‘’Rok Garden’’. Surdulica je prepoznatljiva i po trubi i svojim trubačima, imala je prvu džez-trubu na jugu Srbije. Ona je vesnik teških i srećnih događaja, najavljuje odlazak u boj ali i radost, sreću, poziv za svadbu, rođenje deteta. O Surdulici i divnom Vlasinskom jezeru može se još mnogo reći, ali najbolje je posetiti i lično doživeti, meštani će vas toplo dočekati, a to je prilika i za nezaboravne utiske u divnom i zdravom ambijentu. A Vlasinu i Vlasinsku visoravan sigurno možemo zvati ČAROBNA VLASINA.

DA SE NE ZABORAVI Za vreme NATO agresije 1999. godine, Surdulica je 27 puta bombardovana. Od posledica bombardovanja 50 građana je poginulo, a više od 200 ranjeno. Uništena ili oštećena je četvrtina kuća. NATO je bombardovao zgradu gde su bile smeštene izbeglice iz Republike Srpske, tom prilikom poginulo je 10, a ranjeno 16 građana. NATO je bombardavao i gusto naseljene delove grada Čuburine livade i naselje Piskavica.Tada je poginulo dvadeset građana i 12-oro dece.U napadu na Sanatorijum i Gerontološki centar poginulo je 20 civila, a 88 je bilo povređeno. Najveći NATO napad, dogodio se 27. aprila 1999. godine, kada je palo više bombi u sam centar grada, poginulo je više desetina građana i dece. Povodom tog stravičnog bombardovanja italijanski dnevnik MANIFESTO na prvoj strani je objavio - DECA NAS NE GLEDAJU. Surdulica je u toku NATO agresije imala najviše civilnih žrtava u odnosu na broj stanovnika. 61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

MSB Opšta bolnica posvećenost i ljubav prema hirurgiji Pripremila: Olivera Stanić, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika MSB

edicinski sistem Beograd je osnovan 2004. godine. U okviru grupe posluje Opšta bolnica MSB i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika. Opšta bolnica MSB locirana je na Voždovcu u Ulici vojvode Stepe 323. Bolnica ima 1300 kvadratnih metara korisnog prostora i raspolaže apartmanskim smeštajem sa oko 30 kreveta . Svaki apartman ima kupatilo, TV-uređaj, telefon, centralnu klimatizaciju, wireless internet i sve pogodnosti za ugodan boravak i negu pacijenata. Našim pacijentima pružamo vrhunsku medicinsku uslugu sa najsavremenijim dijagnostičkim i terapijskim aparatima. Medicinski tim bolnice čini preko 80 stalno zaposlenih lekara i tehničara i preko 100 konsultanata, od kojih su većina profesori Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od samog osnivanja posebnu pažnju smo posvetili hirurgiji po čemu smo i prepoznati kao jedan od lidera u privatnom zdravstvu. Hirurgija je naša ljubav, naša strast i trajno profesionalno opredeljenje. MSB opšta bolnica ima nekoliko organizacionih jedinica koje se bave hirurškim disciplinama. Pomenuli bismo odeljenja: • onkološke hirurgije • urološke hirurgije • genitalne hirurgije i rekonstruktivne urološke hirurgije • ginekološke hirurgije • opšte i abdominalne hirurgije • plastične i estetske hirurgije • ortopedske hirurgije • vaskularne hirurgije Pacijenti MSB prepoznaju, između ostalog, po urologiji. Vrhunske rezultate u radu postižemo zahvaljujući velikom iskustvu i posvećenosti novim dostignućima, kao i urološkom timu koji je sastavljen od velikana urološke hirurgije. Napomenula bih akademika prof. dr Jovana Hadžiđokića, prof. dr Miodraga Aći62

movića, dr Radoša Đinovića, prof. dr Caneta Tulića, prof. dr Zorana Džamića, dr Zorana Krstanovskog i druge. Izvodimo sve vrste uroloških operacija, kako otvorenih i laparoskopskih, tako i endoskopskih. Kao standardnu kliničku proceduru izvodimo laserku operaciju kod benignog uvećanja prostate, kod koje se laserom vrši topljenje uvećane prostate, omogućava normalno mokrenje, a rizik od krvarenja tokom operacije i boravak u bolnici smanjuje na minimum. Operacije se vrše najsavremenijim laserom poslednje generacije GREEN LIGHT, tako da je sigurna, brza, efikasna i nudi brz posleoperativni oporavak. Laparoskopsku radikalnu operaciju carcinoma prostate izvodimo kao rutinsku minimalno invazivnu proceduru. Laparoskopskim pristupom smo gotovo isključili krvarenja u toku operacije, a samim tim i transfuziju krvi. U bolnici pacijenti leže svega 3-4 dana, odlaze kući sa kateterom koji vadimo nakon sedam dana. Naše veliko iskustvo i internacionalni tim vrhunskih lekara, koji čine prof. dr Aćimović i prim. dr Krstanovski omogućili su vrhunske rezultate

operativnog lečenja, ovog veoma čestog oboljenja kod muškaraca. Našim pacijentima kod kojih je to indikovano pružamo kao jedina privatna bolnica na EX-JU prostorima brahiterapiju - zračenje lokalizovanog carcinoma prostate, metodu koja predstavlja radikalan vid lečenja i zamenu za operaciju carcinoma prostate. Centar za kamence u bubregu i urološkim putevima raspolaže sa ESWL aparatom za razbijanje kamenja spoljašnjim udarima u bubregu i gornjim partijama uretera. Aparat je elktromagnetnog tipa generisanja udarne energije i sposoban da razbija kamenje svih veličina i tvrdoće. Sa LITOCLAST aparatom naši urolozi razbijaju kamenje endoskopski, kroz kanale, u ureterima i bešici. Iza nas stoji iskustvo od 15 godina i hiljadu uspešno obavljenih procedura razbijanja. U MSB bolnici izvode se i najsloženije rekonstruktivne operacije na uretri, penilne rekonstrukcije sa ugradnjom penilne proteze kao i rekonstrukcije kod urođenih anomalija kod dece. Tu se misli na epispadije, hipospadije i ekstrofije bešike itd. Ovu vrhunsku rekonstruktiv-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nu hirurgiju izvodi dr Radoš Đinović, aktuelni predsednik Evropskog udruženja rekonstruktivnih uroloških hirurga, i jedan od vodećih svetskih doktora u ovoj oblasti. Napominjemo da se na lečenje u MSB opštu bolnicu u Beogradu kod dr Đinovića upućuju pacijenti iz svih zemalja bivše Jugoslavije i to o trošku državnih fondova osuguranja zemalja u okruženju. Operisali smo i značajan broj pacijenata iz Republike Srpske. Veoma smo ponosni na Odeljenje onkološke hirurgije MSB bolnice. U okviru rada odeljenja izvode se operacije karcinoma dojke i operacije karcinoma štitaste žlezde, sa minimalnim procentom komplikacija. Istakao bih profesionalnost i stručnost našeg hirurškog tima, na čelu sa profesorom dr Radanom Džodićem i doc. dr Ivanom Markovićem, koji su rezultat višedecenijskog iskustva i usavršavanja širom sveta. Treba napomenuti i rekonstruktivne operacije nakon odstranjenja dojke kod malignih tumora koje izvodi dr Oli-

vera Kosovac, plastčni rekonstruktivni hirurg. Nakon odstranjenja dojke zbog tumora u istom operativnom aktu radi se rekonstrukcija, pravljenje nove dojke. Tako pacijentkinja izlazi sa operacije bez vidljivog telesnog oštećenja, što donosi brz psihofizički postoperativni oporavak. U našoj bolnici se izvode i sve operacije iz ginekološke hirurgije, bilo laparoskopske ili otvorene. Rade se operacije kod benignih i malignih bolesti genitalnog sistema kod žena. Operacije izvode eminetni ginekološki hirurzi prim. dr Dragan Jeremić, ass. dr Lazar Nejković, ass. dr Rastko Maglić, prof. dr Vladimir Pažin i drugi. Trudili smo se da visokoprofesionalnim i kvalitetnim radom damo doprinos i pomognemo integraciju privatnog i državnog zdrastvenog sistema. Privatni zdravstveni sektor treba da bude integralni, funkcionalni deo sistema zdravstvene zaštite u Srbiji, pogotovo tamo gde u državnom sektoru postoje

liste čekanja. Na taj način ćemo pomoći našim građanima da imaju dostupnu zdravstvenu uslugu i brzo i kvalitetno reše zdrastvene probleme. Svesrdno smo podržali inicijativu Ministarstva zdravlja RS i RFZO-a za smanjenje liste čekanja na operacije senilne i presenilne katarakte. Prošle godine je, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i RFZO-u, operisano preko 2000 pacijenata od katarakte u privatnim bolnicama, potpuno besplatno, o trošku fonda. Ove godine su obezbeđena sredstva za 5400 pacijenata koji se operišu u privatnim ustanovama o trošku države Srbije, dakle bez plaćanja, potpuno besplatno. Opšta bolnica MSB je sa još nekoliko privatnih oftalmoloških bolnica zaključila ugovor sa RFZO-om Srbije i dobili taj veoma odgovoran posao koji treba da se obavi do kraja 2017. god. Shodno tome, u Opštoj bolnici MSB postoji i radi Centar za operacije oka, koji predstavlja najsavremeniji dijagnostičko-operativni sistem za dnevnu hirurgiju u oftalmologiji. U MSB centru za hirurgiju oka radimo dnevnu hirurgiju katarakte po principu dnevne bolnice. Pacijenti se primaju u bolnicu u dogovorenom terminu, bivaju kompletno oftalmološki pregledani i internistički pripremljeni i nakon toga operisani istog ili sledećeg dana. Nakon operacije prati se stanje pacijenata nekoliko sati i nakon toga oni odlaze kući. Želeo bih da napomenem da su rezultati operacija iz prošle godine 2016. odlični. Gotovo da nije bilo nijedne komplikacije na preko 2000 operisanih pacijenata i da je to svojevrstan podvig kojim se možemo pohvaliti. Pacijenti su veoma zadovoljni uslovima i kvalitetom operacija, kao i postignutim rezultatom popravke očnog vida.

OPŠTA BOLNICA MEDICINSKI SISTEM BEOGRAD +381 11 3970999; +381 11 3970666 063 397099 060 3970666 www.msbeograd.com medicinskisistem@gmail.com

Z D R AV S T V O - S R B I J A

stma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva i broj obolelih iz godine u godinu naglo raste, naročito među mlađom populacijom. Definiše se kao hronična inflamacija disajnih puteva u kojoj učestvuju mnoge ćelije i ćelijski elementi. Hronično zapaljenje prouzrokuje hiperreaktivnost disajnih puteva koja dovodi do ponavljanih epizoda sviranja i stezanja u grudima, otežanog disanja i kašlja, posebno noću i u ranim jutarnjim satima, a te epizode pogoršanja obično su povezane sa promenljivom bronhoopstrukcijom, koja je često reverzibilna spontano ili pod uticajem lekova. Astma, kao multidimenzionalno oboljenje sa dramatičnom kliničkom slikom, privlači pažnju ljudi od davnina. Praćena iznenadnim napadima otežanog disanja, kašlja i gušenja, izazivala je strahopoštovanje kod obolelih i njihove okoline. Dugo je u svojoj istoriji smatrana božanskom kaznom, prokletstvom zlih duhova, a tek početkom nove ere počinje da se izdvaja kao posebno oboljenje iz grupe poremećaja sa otežanim disanjem. Prema podacima GINA u svetu je registrovano 300 miliona osoba svih uzrasta obolelih od astme, a procenjuje se da će još 100 miliona oboleti do 2025. godine. Prema podacima SZO 250 000 obolelih godišnje umire zbog astme. Stope variraju među zemljama, sa prevalencom od 1 do 18%. Češća je u razvijenim nego u zemljama u razvoju, pri čemu se registruje niža stopa u Aziji, Istočnoj Evropi i Africi. U Srbiji ne postoji precizna evidencija o broju obolelih, ali se procenjuje da 5% stanovnika ima astmu ( svako sedmo dete i svaki dvadeseti odrasli). Rezultati istraživanja RZZJZ Batut 2013. pokazuju da je u Srbiji od astme bolovalo 3,2% muškaraca i 3,8% žena i da se broj obolelih od astme povećava (2000. je iznosio 2,2% , 2006. 3,3% , 2013. 4,1%). Početkom novog milenijuma zabeležen je paradoks, koji se ogleda u činjenici, da postoje brojni vodiči za lečenje astme i moćni lekovi za kontrolu i lečenje ove bolesti, ali da njena učestalost postaje sve veća i da značajan broj obolelih od astme nema dobru kontrolu bolesti. Uzimajući u obzir navedeno, postavlja se pitanje da li je dobra kontrola astme kod sportista realnost ili nemoguća misija. Vežbom uzrokovan bronhospazam, vežbom uzrokovana bronhokonstrikcija 64

Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu Beograd

Astma i sport

Dr sc. med. Dejan Dimić, pomoćnik direktora za medicinske poslove Gradskog zavoda za plućne bolesti i TB Beograd, diplomirao na Medicinskom fakultetu u Prištini. Specijalizaciju iz pneumoftiziologije završio je 1994. godine u Beogradu. U periodu od 1992. do 2000. godine radio na Medicinskom fakultetu u Prištini na Katedri interne medicine sa pneumoftiziologijom i na Klinici za plućne bolesti KBC Priština u svojstvu načelnika Odeljenja intenzivne nege i načelnika Kabineta za funkcionalnu dijagnostiku. Od 2000. godine radi u Gradskom zavodu za plućne bolesti i TB Beograd. Doktorsku disertaciju pod nazivom ‘’Bronhijalni reaktibilitet i postprimarna tuberkuloza pluća kod odraslih’’ odbranio je na Medicinskom fakultetu u Prištini 2006. godine. Član je Evropskog respiratornog udruženja, nosilac licence Evropskog respiratornog udruženja za spirometriju, edukator SZO za MDR TB, autor više od 60 stručnih radova izlaganih na domaćim i međunarodnim skupovima i objavljivanih u uglednim domaćim i inostranim stručnim časopisima.

i vežbom uzrokovana astma su pojmovi koji služe da opišu fenomen otežanog protoka vazduha izazvanog telesnom aktivnošću. Oko 9% od ukupnog broja osoba pogođenih ovim pojavama uopšte nema astmu ili neku alergiju. Češće se pojavljuje kod vrhunskih sportista, s učestalošću od 3% kod vozača boba do 50% kod biciklista i 60% kod skijaša koji se bave skijaškim trčanjem. Bronhospazam se obično javlja 10 do 15 minuta nakon početka vežbanja, vrhunac dostiže 8 do 15 minuta nakon prestanka napora, a obično nestaje 60-tak minuta kasnije. Astma izazvana naporom (Exercise-induced asthma – EIA ) je vid ove bolesti uzrokovan fizičkom aktivnošću, česta je kod dece i adolescenata i javlja se uglavnom kod ljudi koji nemaju adekvatnu kontrolu nad astmom. EIA pogađa do 90% astmatičara i do 40% osoba sa alergijskim rinitisom, ali i 3% do 11% zdravih osoba, pa se zapravo

radi o reakciji disajnih puteva koja se javlja u široj populaciji i nije ograničena samo na astmatičare. Najčešći pokretači EIA su hladan i suv vazduh, kao i veća koncentracija alergena u vazduhu tokom vežbanja. Češća je kod ljudi sa plućnim infekcijama ili nižim stepenom kondicione pripremljenosti. Dijagnoza EIA se postavlja na osnovu anamneze i standardizovanih provokativnih testova s telesnim opterećenjem - spiroergometrije (meri se promena ventilacijske plućne funkcije pola sata nakon opterećenja u intervalima od 5 do 10 minuta, u odnosu na vrednosti pre telesnoga opterećenja). Pad FEV1 nakon opterećenja za najmanje 10% smatra se znakom EIA.

Lečenje EIA identično je lečenju astme bilo kog uzroka Najbolja kontrola EIA postiže se uzimanjem inhalatornih kortikosteroida ili antagonista leukotrijena koji dovode do smanjenja simptoma EIA unutar mesec dana. Uz lekove za kontrolu aktivnosti astme u prevenciji pojave simptoma EIA važnu ulogu imaju inhalatorni bronhodilatatorni lekovi koji, uzeti neposredno pre telesne aktivnosti, sprečavaju pojavu simptoma EIA ili smanjuju njihov intenzitet. Pri tome se najčešće koriste kratkodelujući i dugodelujući agonisti β2 adrenergičkih receptora i ipratropijum bromid.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Najznačajnije nefarmakološke mere za prevenciju EIA su: rano prepoznavanje problema koje zahteva edukaciju trenera, sportiste, roditelja i sportskih lekara; prilagođavanje strukture treninga - pažljivo zagrevanje na početku i hlađenje na kraju treninga s postepenim povećanjem i smanjenjem intenziteta opterećenja; odgovarajuća okolina u kojoj se odvija trening, izbegavanje aktivnosti na hladnom vazduhu, uz izloženost alergenima ili iritansima disajne sluznice; redovan zdravstveni nadzor sportista s EIA, uz rano lečenje respiratornih infekcija i pravilan izbor sportske discipline. Godinama se smatralo da oboleli od astme treba u širokom luku da se uzdržavaju od bilo kakve fizičke aktivnosti, a deca obolela od ove bolesti bila su oslobođena fizičke nastave. Međutim, brojna istraživanja sprovedena u zadnjih 20-tak godina pobila su taj stav i promovisala upravo suprotno. Bolesnicima s astmom preporučuje se bavljenje sportom i drugim fizičkim aktivnostima. To je posebno važno kod dece kako bi se mišići sistema organa za disanje što bolje razvili, a sprečio nastanak prekomerne telesne težine zbog fizičke neaktivnosti. Poboljšanje opšte kondicije kod astmatičara dovodi do poboljšanja plućne funkcije, smanjenja intenziteta simptoma EIA te poboljšanja kvaliteta života. Iako vežbanje može biti uzrok napada astme, preporučuje se kod ljudi čija je astma dobro kontrolisana. Redovnim vežbanjem postiže se: jačanje disajnih mišića, jačanje imunog sistema organizma, održavanje telesne težine (bolesnici s povećanom telesnom težinom teže postižu kontrolu astme) i racionalizacija rada kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Tokom sportske aktivnosti: povećava se dubina disanja, smanjuje se broj respiracija, poboljšava plućni kapacitet i poboljšava cirkulacija i rad srca. Stepen sportskog dostignuća proporcionalan je sa prevalencijom astme, što znači da što je viši nivo na kome se takmičar nadmeće to je veća prevalencija astme. Podaci iz 2012. godine pokazuju da čak 8% onih koji se takmiče na najvećem sportskom događaju ima astmu, pri čemu se broj obolelih povećava od jednih Olimpijskih igara do drugih. Sportovi visokog rizika za astmatičare su svi sportovi koji su povezani s prolongiranom hiperventilacijom na otvorenom (trkači dugoprugaši,

biciklisti, veslači) i sportovi vezani uz hladnoću (skijanje, skijaško trčanje, hokej na ledu, klizanje). Za astmatičare nisu pogodne niti podvodne discipline i moto-sport zbog značajnih posledica koje pri obavljanju tih aktivnosti može izazvati iznenadni astmatični napad, kao i aktivnosti vezane uz visoke nadmorske visine u uslovima sniženog parcijalnog pritiska kiseonika (alpinizam, padobranstvo‚ paraglajding).

bu zabranjenih supstanci i metoda. TUE (Therapeutic Use Exemptions) ili pojam izuzeća u terapijskoj upotrebi se podnosi upravo u slučaju kad sportista ima indikaciju za korištenje sredstava i metoda sa liste zabranjenih sredstava. Neuzimanje zabranjenih doping supstanci ili metoda tokom tretiranja nekog akutnog ili hroničnog medicinskog stanja značajno bi pogoršalo

Sportovima umerenog rizika smatraju se ekipni sportovi (odbojka, košarka) u kojima postoje izmene aerobnoga i anaerobnoga opterećenja te discipline koje se sprovode u mešanim anaerobno-aerobnim uslovima trajanja ispod 5 minuta (borilački sportovi, neke atletske discipline, npr. trčanje na 1500 m).

zdravlje sportista. Upotreba zabranjene supstance u terapijskim dozama ili zabranjenih metoda u tim slučajevima, neće dovesti do povećanja sportskog učinka, već samo do poboljšanja zdravstvenog stanja sportista. Opravdana je prijava za izuzeće radi terapijske upotrebe ukoliko ne postoji ni jedna druga terapijska alternativa.

Sportovima niskog rizika smatraju se sve discipline koje ne zahtevaju izraženiju hiperventilaciju kao što je mačevanje, ritmička gimnastika, streljaštvo, atletska bacanja, joga, hodanje. Visoki udeo astmatičara nalazimo među plivačima iako se radi o sportu koji se uobičajeno preporučuje astmatičarima zbog tople i vlažne atmosfere u kojoj se odvijaju treninzi i takmičenja. Brojna istraživanja govore o rizičnosti ove discipline za pojavu i pogoršanje astmatičnih simptoma, najviše vezano uz mikroaspiraciju hlornih jedinjenja pomešanih s kapljicama vode. Sportisti oboleli od astme u pojedinim slučajevima zahtevaju upotre-

Upotreba bilo koje zabranjene supstance ili metode koja povećava normalne, ali nešto snižene vrednosti endogenih hormona ne smatra se odobrenom terapijom. Sportisti kojima je potrebno lečenje, koje podrazumeva primenu nedozvoljenih supstanci i metoda, moraju se prijaviti za TUE nadležnoj nacionalnoj antidoping organizaciji (HADA). Od lekova koji se koriste u lečenju astme, a nalaze se na listi zabranjenih supstanci i metoda u sportu su beta-2-agonisti i glikokortikoidi. Ostale grupe lekova, koje se koriste u lečenju astme, kao što su antagonisti leukotrijenskih receptora, antiholinergici, kromoni, ksantini, IgE antitela, nisu zabranjene u sportu. 65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Svi beta-2-agonisti, uključujući sve optičke izomere, uneti oralno, intravenski ili inhalacijom, su zabranjeni i na takmičenju i van takmičenja. Jedini izuzeci su: - inhalirani salbutamol (maksimum 1600 µg u 24h, odnosno manje od 1000 ng/ml u urinu) - inhalirani formoterol (maksimalna isporučena doza 54 µg u 24h, odnosno manje od 40 ng/ml u urinu) i - inhalirani salmeterol (doziran prema preporukama proizvođača). Glikokortikoidi su zabranjeni na takmičenju, i to uneti oralno, intravenozno, intramuskularno ili rektalno. Inhalatorni glikokortikoidi nisu zabranjeni u sportu. Prema podacima Svetske antidoping agencije (WADA), u periodu od 2010 - 2014. broj doping pozitivnih sportista na prisustvo beta-2-agonista je bio između 3 - 4% od ukupnog broja doping pozitivnih slučajeva. Najčešće su bili pozitivni na terbutalin, zatim slede fenoterol i salbutamol (primenjen oralno i inhalatorno). Astmu nikada ne treba posmatrati kao nešto što bi obolelog zadržalo da uživa u životu. Postoje mnogi uspešni asmatičari u profesionalnom sportu koji su ostavili trag svojim sportskim i olimpijskim rezultatima. Oni nisu dozvolili da ih bolest spreči u ostvarenju sportskih ciljeva, pokazali su da je sve moguće uz trud i snagu volje. Neki od njih (osvajači medalja na svetskim i evropskim prvenstvima i olimpijskim igrama) su : Dennis Rodman, Dominique Wilkins, Mark Spitc, Peter Vanderkaay, Roland Shoeman, Amy van Dyken, Justine Henin, Donovan Bailey, Jackie Joyner-Kersee, Paula Radcliffe, Paul Scholes, David Beckham, Andrija Prlainović , Marit Bjørgen. Uključivanje astmatičara u redovne rekreativne i takmičarske sportske aktivnosti od velikog je značaja za zdravlje značajnog dela opšte populacije, jer povoljno deluje na aktivnost bolesti i kvalitet života. Pri tome je nužan redovan zdravstveni nadzor, uz odgovarajuće lečenje, pravilan izbor sportske discipline te prilagođenost trenažnog procesa. Uz saradnju medicinskih stručnjaka sportska medicina pruža mogućnosti optimalnog zdravstvenog nadzora i kontrole astme pa tako i postizanje vrhunskih sportskih rezultata, a bilo kakvo izbegavanje telesne aktivnosti kod obolelih od astme čini neopravdanim. Astmatičar će se bez većih teškoća uključiti u sportsku aktivnost, uz mogućnost za ostvarenje vrhunskih sportskih rezultata. 66

Transplantacija matičnih ćelija uzorkom iz koštane srži

Bioregenerativna medicina i lečenje Dr Gordan Gavrilović, ortoped Opšte bolnice “Atlas”

ioregenerativna medicina primenjuje nove metode i tehnologije koje ubrzavaju fiziološke procese isceljenja, omogućavajući brže i efikasnije zarastanje tkiva. Sportske povrede, ali i degenerativne promene zglobova, ligamenata, tetiva i mišića uz transplatanciju matičnih ćelija iz koštane srži dovode do značajno bržeg i efektivnijeg izlečenja. Dr Gordan Gavrilović, ortoped Opšte

bolnice “Atlas”, govori o lečenju matičnim ćelijama i koje sve metode lečenja sportskih povreda koristimo u ortopediji. Sve hirurške intervencije izvode se artroskopski. U Opštoj bolnici “Atlas” primena ovih metoda pacijentima pomaže i kod znatno težih oboljenja. Opšta bolnica “Atlas” je jedina na ovoj teritoriji zajedno sa slovenačkim

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Kliničkim centrom u Ljubljani koja rada bi proces lečenja i zarastanja bio di transplantaciju stem ćelija (matičnih adekvatno tretiran. ćelija) uzorkom iz koštane srži. Dakle, to niko na teritoriji Srbije ne radi kao ni Lečenje sportskih povreda i ubru regionu ( Bosna i Hercegovina, Crna zan povratak na teren Sportistima primena ove metode Gora, Hrvatska, Albanija). lečenja znači ne samo mogućnost poTransplantacija matičnih ćelija vratka na teren, nego i brži, potpuniji uzorkom iz koštane srži i kvalitetniji oporavak. Oni se mnogo Tehnika se sastoji u tome da aspi- brže vraćaju svom sportu i vraćaju se riramo koštanu srž iz kriste, ramena ili na isti nivo pre povrede, što je mnogo kolena i onda posebnim aparatima taj bitno. Uzmimo, na primer, povredu kouzorak pretvaramo u gel obogaćen ma- lena pre 20 godina koja je značila kraj tičnim ćelijama (od 100 do 200 miliona karijere za bilo kog fudbalera. Danas se ćelija u jednom preparatu). Na taj način svi vrate na teren posle šest meseci i mi smo do sada rešavali najviše proble- igraju. To je velika razlika i u hirurškom me hrskavice kolena, skočnog zgloba principu i u vremenu. To je novi deo i ramena. Takođe, rešavamo probleme ortopedije - bioregenrativna medicina sa početnim degenerativnim promena- kojom se mi uspešno bavimo u Opštoj ma kukova, skočnog zgloba i kolena bolnici “Atlas”. Ortopedske operacije koje se ubrizgavanjem istih tih matičnih ćelija unutra pod rendgenom. To se pokazalo izvode u Opštoj bolnici “Atlas” veoma delotvorno jer usporava bolest i ljudi se mnogo bolje osećaju, nema više bola u kukovima i na taj način odlažu operativni zahvat u smislu ugradnje totalnih proteza bilo kog zgloba. Što se tiče drugih tehnika za koštanu hrskavicu i za brže zarastanje koristimo, takođe, gelove koje pravimo od matičnih ćelija intraoperativno, oblažemo mesto preloma ili oblažemo oštećeni deo hrskavice koji nakon šest meseci (ti fibrociti, te mezenhimalne ćelije) prelaze u tkivo na mesto na koje smo ih stavili. To je njihova multipotetnost koju poseduju. Po tome smo jedinstveni na teritoriji cele Takođe, izvodimo kompletan dijapabivše Jugoslavije. zon ortopedskih operacija od implantaUbrzan proces zarastanja rana, cije endo proteza kuka, kolena, ramena ligamenata, tetiva i mišića za 50% ili lakta, skočnog zgloba do endoskopAko uzmemo za primer jednu ras- ske hirurgije u vidu plastike ligamenapecnost mišića, koja normalno traži šest ta, repariranja meniskusa, repariranja do osam nedelja oporavka , mi sa apli- povrede svih većih zglobova kao i ceo kacijom matičnih ćelija ili plazme za- dijapazon traume, uključujući i kičmu, vršavamo taj isti proces za tri do če- traumu dugih kostiju i traumu kratkih pljosnatih kostiju. Svi operativni zahvati tiri nedelje. se rade na vrlo visokom nivou. Kod različitih problema, povreda, Sam proces zarastanja rana, ligamenata, tetiva i mišića, pogotovo degenerativnih promena, ali i starokod sportista, je ubrzan najmanje za snog doba, primenjuju se različiti sistemi hirurgije i metode lečenja. Sta50% sa ovom metodom. Dešava se to da miofibrile nastaju rija populacija (zlatno starije doba) ne kao miofibrile, ne zarasta fibrozno mi- podleže operativnim tehnikama kojima šićno tkivo što se dešava kod normal- tretiramo sportiste ili mlađe ljude koji ne terapije. To podrazumeva da je mišić vode veoma aktivan život ili se bave isti kao što je i bio, ne gubi na svojoj nekim vidom sporta na rekreativan nafunkciji za tih nekoliko postotaka koli- čin – rekreativci. Za njih je rezervisan ko je fibrozni defekt napravljen . Treba potpuno drugi deo ortopedije koji rauvek voditi računa da se sa tretmanom dimo. Upražnjavamo potpuno drugačiji počne odmah nakon povrede, dakle, ne sistem i prilaz jer vi jednog sportistu čekati dva-tri meseca pa onda doći na morate što pre da vratite na teren ili da terapiju. Pacijent se mora javiti odmah ga vratite na posao. Kada ste u pen-

ziji, ne žurite na posao, onda vam je fizikalna terapija broj jedan, a hirurgija dolazi u drugi plan. Pacijenti iz regiona sa lekarskim uputom na lečenju u bolnici “Atlas” Pacijentima iz našeg regiona, Republike Srpske a uskoro i Crne Gore (pregovori u finalnoj fazi) uz lekarski uput i na račun državnog zdravstvenog fonda omogućeno je lečenje u Opštoj bolnici “Atlas”. Pregovori sa zdravstvenim fondom Srbije o prebacivanju pacijenata koji su više od dve godine na listama čekanja za različite hirurške i ortopedske intervencije još su u toku. Opšta bolnica “Atlas” ima ugovor sa Bosnom I Hercegovinom, tačnije Republikom Srpskom, da oni plaćaju pacijentima dolazak na lečenje u našu bolnicu. Takođe se trudimo

da započnemo pregovore sa Srpskim fondom zdravstvenog osiguranja, kako bismo dobili zeleno svetlo i novu mogućnost lečenja pacijenata (koji su na listi čekanja više od dve godine iz nekog razloga) bez čekanja u bolnici “Atlas”. Finansijski bi zdravstveni fond pokrio najveći deo troškova, jedan manji deo pacijent ili eventualno neko privatno osiguranje, sve to je moguće i izvodljivo jer to već radimo sa drugim zemljama. Kroz ovakvu međusobnu saradnju najviše dobijaju pacijenti - kroz dostupnost vrhunske lekarske usluge na najsavremnijoj opremi po svetskim standardima.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Biofizička medicina - podsticaj života

ICOM biorezonantna metoda (BRM) je poseban holistički dijagnostički i terapeutski postupak kojim je otpočet jedan novi pravac u medicini, s ciljem da se pacijentima pomogne brzo i efikasno. Izvodi se aparatom BICOM – BioCompjuter – (nemačke firme Regumed) za čije kreiranje su iskorišćena najnovija sa- Savremena i brza dijagnostika, visoka efikasnost, bezbolna terapija bez štetnih sporednih efekata znanja na području biofizike, kvantne mehanike, kineske tradicionalne medicine i homeopatije. Sa BICOM aparatom se mogu u mnogim slučajevima otkriti stvarni – često prikriveni – uzroci bolesti. Efikasno se mogu tretirati mnoga hronična stanja, tako što se organizam rasterećuje mnogih toksina, blokada, intolerancija, itd. čime se stimulišu samoozdravljujuće snage tela, što u najvećem broju slučajeva dovodi do ozdravljenja. Prinicipi delovanja BICOM biorezonantne metode Na osnovu saznanja iz kvantne mehanike (De Broglie, Nobelova nagrada 1929) ideja materije koja je formirana iz elementarnih čestica je samo jedan aspekt tzv. realnosti. Priroda elektromagnetnih talasa kreira drugi aspekt koji rezultira efekt manjih prostiranja kroz rezonancu. Šta je »rezonanca«? Na primer: Ako se udari zvučna viljuška u sobi u kojoj postoji klavir, odgovarajuća žica u klaviru takođe će početi da rezonira. Sledeće izuzetno otkriće je činjenica da ćelije komuniciraju jedna s drugom putem određenih talasnih dužina (frekvencija). Ljudsko telo emituje različite elektromagnetne oscilacije: ćelije, tkiva i organi imaju – svako za sebe – svoje specifične oscilacije. Ove pojedinačne oscilacije su u uzajamnoj korelaciji i utiču jedna na drugu. Zajedno stvaraju pacijentov ukupni oscilatorni spektrum i individualnu oscilatornu šemu. Kada ovaj vid komunikacije ne kvari ometajuća frekvencija, osoba o kojoj se radi smatra se zdravom. U oscilatornoj šemi bolesne osobe frekvencije strane supstance koja se nalazi u telu (kao što su: amalgam, bakterija, virus, alergen, mikoza, itd) ometaju normalnu oscilatornu šemu organizma. Ove ometajuće elektromagnetne oscilacije se uvode i transformišu u BICOM aparatu preko elektroda smeštenih na određeni deo tela. U aparatu se ove oscilacije menjaju i zatim vraćaju u telo pacijenta u vidu ozdravljujućih terapeutskih oscilacija.Telo ni u jednom momentu nije izloženo bilo kom vidu 68

BICOM - biorezonantna metoda

Dr Ljudmila Vukosavljević

električne struje. Na taj način sopstvene snage organizma postaju sposobne da ponovo funkcionišu efikasno. Iz kineske tradicionalne medicine je poznato da je telo prožeto energetskim kanalima koji se nazivaju meridijani. Duž meridijana se prostiru akupunkturne tačke čijom se manipulacijom na površini tela (koži) može uticati na stanje unutrašnjih organa. Ako energija protiče ovim kanalima bez smetnji, telo je u harmoniji i nema bolesti. U onom momentu kada se pojavi blokada u energetskom toku, dolazi i do opterećenja dotičnog organa i telo počinje da oboleva. Veoma često se mogu primetiti i promene na površini tela (koža - ekcemi, bolovi u određenoj grupi mišića i dr.) koje direktno ukazuju koji je meridijan u disbalansu. Ono što je danas dokazano značajno je i za biorezonantnu metodu, a to je:

1. Sposobnost memorisanja frekvencijskih mustri može se objasniti samo sa gledišta kvantne mehanike. 2. Prenošenje frekvencijskih mustri u i na organizam moguće je zbog toga što i molekuli telesne vode imaju dipolnu strukturu, koji putem elektromagnetne rezonance mogu biti podstrekavani. Tipično savetovanje pomoću biorezonantnog metoda a. Dijagnoza Prosečno savetovanje za hronične tegobe traje oko 60 minuta, za koje vreme se vrši anamneza kod prvog pregleda, a povremeno i kasnije. Pomoću posebnog, bezbolnog testnog postupka (elektroakupunkturom, kineziologijom, pomoću biotenzora) terapeut konstatuje da li postoji netolerantnost, da li

Z D R AV S T V O - S R B I J A

su neki organi oslabljeni i da li otrovBICOM BIOREZONANTNA METODA ne materije imaju negativan uticaj na se najčešće primenjuje kod sledećih telo. Tako terapeut, u većini slučajeva, bolesti: brzo konstatuje najčešći uzrok tegoba. • Sindrom intolerancije na osnovne životne namirnice TOK LEČENJA POMOĆU BIORE- • Lečenje problema sa telesnom težinom uz određivanje individualnog ZONANTNOG METODA načina ishrane • Reumatska oboljenja a. Terapija Na osnovu dijagnoze terapeut zna • Degenerativna oboljenja kičme i koja opterećenja organizam najteže zglobova podnosi i koja terapija je za to potreb- • Migrene i sve vrste bolnih stanja na. Uvek se izrađuje individualno pri- • Sportske povrede i povrede bilo koje vrste lagođen plan. Razgovara se takođe o eventualnim popratnim merama (dijete, • Opstipacija izbacivanje alkohola i šećera iz ishrane, • Alergije – sinusitis i rinitis, neurozdrav način života, spavanje, pijenje pridermitis, ekcem, atopijski dermit rodne, negazirane vode i sl.) Kod terapije sa aparatom BICOM pacijentu, koji opušteno sedi ili leži, terapeut namešta elektrode. Jedna terapija obično traje od trideset do šezdeset minuta. Terapija je prijatna i potpuno bezbolna. Cilj terapije je da se ponište uticaji koji prouzrokuju bolest i da se telu povrati njegova odbrambena snaga. Hronične bolesti se leče u razmaku od 7 do 14 dana. Akutne bolesti se mo- • Hronična oboljenja želuca, tankog i debelog creva gu tretirati svaki dan. Kod dece je opšta šema trajanja jedne terapije kraća • Ginekološki poremećaji i bolne menstruacije nego kod odraslih. • Infekcije – bakterije, gljivice (Kandida albikans, ...), paraziti Koje se vrste bolesti mogu lečiti • Hormonski disbalans sa BRM-om? Patološke oscilacije (frekvencije) • Neurološka oboljenja prate ili pogoršavaju skoro svaku bo- • Parodontopatija lest. Zbog toga, skoro sve bolesti se • Antistres program i prevencija psimogu tretirati uz pomoć BRM-a sa rahosomatskih oboljenja zličitim rezultatima. Veoma često izraziti • Hronični umor rezultati se mogu postići u slučajevima • Pre i postoperativni tretmani gde druge metode ili lekovi uopšte nisu • Detoksikacija organizma bili uspešni ili su postigl i samo blago • Odvikavanje od pušenja olakšanje. • Energetska stabilizacija...

TERAPEUTI BICOM biorezonantni terapeuti mogu biti lekari, koji poznaju biorezonantna načela i izvode terapiju u skladu sa uputstvima i načelima BRM metode. Terapeuti se u vezi sa BICOM biorezonancom obrazuju na seminarima koje organizuje BIORES d.n.o. pod okriljem Instituta ‘’Regumed’’ ili neposredno u Institutu ‘’Regumed’’ u Nemačkoj. IZVORI BICOM BIOREZONANCE Sama idejna osnova je plod dr F. Morela koji je podelio elektromagnetne signale čovečjeg tela na fiziološke – zdrave oscilacije i na patološke – nezdrave. Ustanovljeno je da su fiziološke oscilacije harmonične i visokokvalitetne i praktično identične kod svih ljudi, za razliku od patoloških, koje su nespecifične i različite kod svakog pojedinca. BICOM aparat je nastao 1987. godine pod okriljem H. Bruegmana i F. Morela. Izraz ‘’biorezonantna terapija’’ je uveo sam H. Bruegman. Sve opisano je postalo aktuelno u trenutku kad su rezultati dugogodišnjih istraživanja pokazali da su endogene regulatorne sile kod bioloških organizama elektromagnetne prirode.

Dr Ljudmila Vukosavljević ORDINACIJA OPŠTE I KVANTNE MEDICINE BICOM VISTA Ul. Milenka Grčića 74, Beograd +381693388830

Z D R AV S T V O - S R B I J A

roleće je doba alergija. Ova reč potiče iz grčkog jezika i nastala je spajanjem reči - alos (promenjen) i reči - ergon (rad) . Prvi ju je uveo bečki pedijatar Clemens von Pirquet 1906. godine. Alergija predstavlja stanje izmenjenog imunog odgovora, koji organizam indukuje da bi se odbranio od raznovrsnih alergena koji su prisutni oko nas. Nasuprot uvreženom mišljenju, alergije ne predstavljaju stanja smanjenog, već izmenjenog i svojevrsno “povećanog” imuniteta. Pri tome, kao reakcija na različite alergene, dolazi do formiranja imunog odgovora u kome se stvaraju različita antitetla (poznatija kao imunoglobulini E,- IgE) koji se potom vezuju za bazofile i mastocite (ćelije kojih ima u obilju ispod naše kože). Posledica toga je oslobađanje histamina koji je “odgovoran” za tegobe koje osećamo. Alergeni su činioci koji izazivaju alergiju, a inače nisu štetni za čoveka niti u normalnim okolnostima predstavljaju opasnost. Oni mogu biti kontaktni (kozmetika, kućna hemija ili nakit), nutritivni (mleko, jaja, riba, kikiriki, aditivi u hrani) i respiratorni. Respiratorne možemo podeliti na one koji potiču iz kućnog okruženja (prašina, grinje, dlake naših voljenih ljubimaca) i alergene koji potiču iz spoljašnje sredine kao što su ambrozija, poleni drveća, korova i trava). Upravo ova poslednja grupa alergena je zadužena za stvaranje imunog odgovora, čije tegobe godišnje oseća znatan broj ljudi. Njihova pojava sledstveno je češća u proleće i u vreme cvetanja i ponovnog razbuđivanja prirode.

Manifestacija alergije može biti lokalna: kožna (osip, koprivnjača, svrab i crvenilo po koži, kontaktni dermatitis), nosna (alergijski rinitis), očna( alergijski konjunktivitis, crvenilo, svrab očiju) i jedna od značajnijih - manifestacija na disajnim putevima: (iritativni kašalj, dispneja i sl) . Opšta predstavlja anafilaktičku reakciju koja započinje gotovo odmah nakon unošenja alergena i prate je: svrab kože, otežano gutanje, pad pritiska, tahikardija… a moze ići sve do razvoja angioedema, otoka larinksa i bronhospazma. Ukoliko se ne reaguje pravovremeno, kod težih oblika mogu nastupiti aritmije, koma, pa čak 70

Alergija i alergijska manifestacija u proleće

Dr Anita Franić, lekar pripravnik u KC Srbije

i smrt. Kod lokalnih i blažih manifestacija nam upomoć priskaču razni antihistaminici, dizajnirani tako da spreče ili ublaže simptome sa kojima se borimo. Kod alergija izazvanih cvetanjem trava i korena biljaka, preporučuje se da se svake godine uzimaju preventivno, pre postizanja maksimalne koncentracije alergena u vazduhu. Najpoznatiji su svakako antihistaminici (AH), tablete na bazi loratidina: Claritin, Pressing , i drugi kao što su Erijus, Ksizal i drugi. Korisni mogu biti i dekongestivi i vazokonstriktori u vidu sprejeva za nos koji, sužavajući krvne sudove, dovode do ublažavanja tegoba izazvanih curenjrm nosa, koje često može biti veoma uporno. Od ovih lekova u upotrebi su najčešće simpatikomimetici na bazi efedrina, kao i brojni drugi izvedeni sprejevi koji svoje dejstvo zasnivaju na sličnom principu. Korisni mogu biti i kortikosteroidi (nazalni glukokortikoidi) koji, zahvaljujući svom imunosupresivnom dejstvu, značajno umanjuju tegobe. Međutim, poseban oprez potreban je kod ove vrste lekova. Nazalni kortikosteroidi moraju se davati dozirano, oprezno i pod kontrolom Vašeg lekara. Neki sprejevi za nos ,međutim, imaju tendenciju da izazivaju zavisnost, kao i fenomen poznat pod nazivom “povratne kongestije”, pri kome dolazi do sušenja sluznice i ponovne zapušenosti , čime se ulazi u začarani krug - circulus vitiosus. Njihova upotreba stoga se ne preporučuje duže od 5-7 dana. Poznato je da mnogi korisnici nisu sposobni da svoju dnevnu rutinu obavljaju bez ovih lekova, stoga se preporučuje poseban oprez kod njihovog korišćenja. Najnoviji vid terapije predstavlja desenzitivaciju pri kojoj se pacijentu daju supkutane injekcije doziranih antigena (kod novijih to je tretman sublingvalnih kapi) u cilju formiranja postepenog odgovora koji organizam lakše prihvata. Ovaj vid terapije preporučuje se samo

kao poslednji resurs kod pacijenata čiji su simptomi izrazito jaki i koji nisu dali zadovoljavajući odgovor ni na jedno drugo ponuđeno rešenje. Anafilaksa Anafilaksa predstavlja opštu, sistemsku reakciju organizma, koja je praćena ozbiljnim manifestacijama i znatno težom kliničkom slikom do čijeg punog ispoljavanja može doći veoma brzo, te je neophodno brzo reagovanje. Najčešći i najpoznatiji uzročnici ovog tipa reakcije su: ujedi insekata, penicilin i drugi antibiotici , kao i unos određenih namirnica. Učestalost javljanja je <10 na 100 000 osoba godišnje. U kliničkoj slici anafilaktičkog šoka dominiraju tri komponente: vaskularni kolaps (izrazita hipotenzija - pad krvnog pritiska) bronhospazam (suženje disajnih puteva) i edem larinksa. Prisutni su filiformni puls, tahikardija i proširene zenice. U terapiji se mora reagovati promptno. Adrenalin i kiseonik osnov su lečenja anafilaktičke reakcije, uz dopunu antihistaminskim preparatima. Kako je vreme proleća i doba cvetanja prirode, neminovna je pojava raznolikih insekata koji bivaju njome privučeni. Najveći problem u anafilaktičkom smislu predstavljaju nam opnokrilci: pčele, ose i stršljeni. Iako ovi ubodi uglavnom prolaze bez većih tegoba, kod preosetljivih osoba značajna je njihova

Z D R AV S T V O - S R B I J A

uloga u razvitku anafilaktičkog šoka koji može rezultirati smrtnim ishodom . Mehanizam je sličan mehanizmu anafilaktičke reakcije, kod osoba preosetljivih na venom ovih insekata dolazi do oslobađanja histamina, širenja krvnih sudova, pada pritiska i gušenja koje može biti praćeno i smrtnim ishodom. Stoga se osobama koje znaju da su alergične na otrov ovih opnokrilaca savetuje oprezan boravak u prirodi uz pogodno nošenje tableta antihistaminika, pa čak i epipena (adrenalina za čiju upotrebu u vidu supkutane injekcije osoba može biti obučena i sama). Mesto treba tretirati hladnim oblogama, uz vađenje žaoke pčele iz mesta uboda (pčela uvek “plati životom” svoj ubod budući da sa žaokom izlazi i deo njenog digestivnog sistema, što joj preživljavanje čini nemogućim). Ovo je ujedno i jedan od mehanizma razlikovanja vrste koja nas je ubola: ose i stršljeni mogu ubadati i više puta, dok pčela to može učiniti samo jednom pri čemu na mestu uboda ostavlja svoju žaoku. Najefikasniji vid prevencije je izbegavanje parfema i mirisa, nošenje adekvatne odece i obuće, ukoliko je planiran boravak u prirodi. Hranu obavezno poklapati, a u toku letnjih meseci izbegavati pijenje iz konzervi i neprovidnih flaša, kako bismo imali uvid u to šta pijemo. Ovo je posebno značajno jer njihov ubod može

dovesti do edema jezika, usne duplje i larinksa i sledstvenog zatvaranja i opstrukcije disajnih puteva. Optimistično je to da ove vrste, po pravilu, nisu agresivne i napadaju samo ukoliko se osete ugroženima. Stoga se preporučuje miran stav ukoliko sleti na Vas, znajte da će isto tako pronaći svoj put nazad, nekom raznobojnom cvetu, košnici ili svojoj familiji koja tako vredno radi na proizvodnji meda. Ipak nam one daju jedan od najjačih prirodnih antibiotika na kome nijedna bakterija nije u stanju da opstane. Makar zbog toga zaslužuju da ih pazimo.

Međunarodni seminar

Upotreba i zloupotreba antibiotika

okviru Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika, u Beogradu je 18-19. maja 2017. godine održan Međunarodni seminar pod nazivom “Upotreba i zloupotreba antibiotika – medicinski i pravni aspekti” u organizaciji Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju i Regionalne lekarske komore Beograd, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Seminar je otvorio državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Meho Mahmutović, istakavši značaj edukacije i saradnje sa ekspertima u naporima za kontrolu antimikrobne rezistencije, koja predstavlja globalni javnozdravstveni problem. Takođe, naglasio je da je, u okviru napora Ministarstva zdravlja za sprovođenje niza aktivnosti i mera za kontrolu antimikrobne rezistencije u skladu sa Globalnim akcionim planom Svetske zdravstvene organizacije, izrađen Nacrt nacionalne strategije za kontrolu antimikrobne rezistencije, kao i niz mera i aktivnosti. Prisutnima se obratio i prof. dr Mijomir Pelemiš, predsednik Srpskog udruženja za antimirobnu hemoterapiju, kao i predsednica Regionalne lekarske komore Beograd prof. dr Olga Popović. Stručni skup je okupio oko 500 le-

kara različitih specijalnosti (ginekolozi, hirurzi, infektolozi, epidemiolozi, farmakolozi, mikrobiolozi, lekari opšte medicine), koji su imali priliku da čuju izlaganja 25 eminentnih predavača, od čega osam stranih. Ova edukacija je akreditovana kod Zdravstvenog saveta Srbije za kontinuiranu medicinsku edukaciju i besplatna je za sve učesnike, a organizovana je sa ciljem da se učesnici upoznaju sa najnovijim svetskim saznanjima u oblasti antimikrobne terapije, sa značajem i pristupom pojedinim infekcijama, sa aktuelnim problemima pretnje rastuće antimikrobne rezistencije, sa mestom i značajem racionalne i restriktivne primene antimikrobnih lekova u sistemu zdravstvene zaštite... Neophodnost koordinisanih napora da se problemu antimikrobne rezistencije priđe multidisciplinarno i da se zajedničkim trudom obezbedi racionalna primena antibiotika se vidi i u velikom broju istaknutih inostranih predavača i domaćih stručnjaka koji su svojim predavanjima doprineli unapređenju nivoa znanja lekara. Veliki doprinos organizaciji skupa dala je i naša lekarska dijaspora. Ministarstvo zdravlja pokrenulo je Kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika, sprovođenje niza mera i aktivnosti, kako bi se sačuvala efikasnost antibiotika, smanjila antimikrobna rezistencija, sprečilo neželjeno produženje trajanja bolesti, smanjili rizici od smrtnog ishoda i smanjili ukupni zdravstveni troškovi za lečenje. Sprovođenje navedenih aktivnosti realizuje se u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, uz podršku Svetske banke.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj

Hipnozom do prestanka pušenja

vake godine 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obeležava Svetski dan bez duvanskog dima. Povodom ove kampanje posebno se ističu zdravstveni rizici povezani sa upotrebom duvana sa ciljem pronalaženja najdelotvornijih metoda kojima bi se smanjio broj pušača. Statistike pokazuju da broj osoba koji godišnje umire zbog globalne epidemije upotrebe duvana bi mogao da se poveća na 8 miliona do 2030. godine. Pošto je usmrtila 100 miliona ljudi u XX veku, upotreba duvana mogla bi da ubije 1 milijardu ljudi u XXI veku. Slogan za 2017. godinu je “Živi život punim plućima”! Postoji milion i jedan način da se oslobodite pušačke zavisnosti - nikotinski flasteri, elektronske cigarete, snaga volje, žvakaće gume, tablete, bombone, inhalatori pa čak i lekovi. Ali tu nedostaje jedna vitalna komponenta - nesvesni um. Hipnoza je jedna od najefektnijih metoda za oslobađanje od pušačke zavisnosti. Istraživanja beleže čak 90,6 % uspešnosti. Takođe je dokazano da je preko 30 puta efikasnija od uobičajenih načina za mršavljenje, dramatično smanjuje intenzitet bola, migrenu i napetost u mišićima, ubrzava postoperativni oporavak. Uz pomoć hipnoze moguće je da se oslobodite strahova i fobija, unapredite samopouzdanje i poverenje, poboljšate koncentraciju i motivaciju, jačate volju i još mnogo toga. Hipnoza u službi unapređenja kvaliteta života U oblasti mentalnog zdravlja postoje različiti programi treninga životnih veština čije usluge nisu orijentisane na 72

Snežana Nikolić, sertifikovani hipnoterapeut i NLP Master sa međunarodno priznatom kvalifikacijom, predsednica Udruženja “Glas” – www.glas.rs

“kliničku” populaciju. Iako su prvi zapisi o efikasnosti hipnoze stari više od 4000 godina, hipnoza je za primenu u medicini odobrena od Američkog medicinskog udruženja tek 1958. godine. Ova terapeutska metoda se koristi u mnogim zemljama sveta i u Britaniji se definiše kao zaobilaženje kritičke osobine svesnog uma i uspostavljanje selektivnog razmišljanja. Primena hipnoze je prirodna i bez štetnih psihofizičkih posledica za klijenta. Ipak, nije preporučljivo samostalno je raditi kada su u pitanju klinički slučajevi. Danas još postoji mnogo zabluda o hipnozi. Najčešće se susrećemo sa strahom da hipnotizeri imaju posebne moći, što naravno nije tačno. Hipnotizeri su obučene osobe koje svoje znanje i iskustvo koriste da uvedu klijenta u opušteno stanje u kom je moguće da „pothranjuju“ njegov um sa novim pozitivnim sugestijama koje podržavaju željenu promenu. U procesu hipnoterapije, klijent je aktivan učesnik i on je taj koji menja svoje misaone obrasce. Hipnotizer vodi i olakšava proces. Velika je zabluda da hipnoza deluje samo kod slabih i neodlučnih ljudi, jer realno je potpuno suprotno. Savremena istraživanja pokazuju da je podložnost hipnozi u korelaciji sa inteligencijom, kreativnošću i koncentracijom. Da bismo demistifikovali i bolje razumeli da je stanje hipnoze prirodno, možemo reći da je svako od nas više puta dnevno u tom stanju promenjene svesti. To konkretno znači da se svaki put kada nam je pažnja usmerena ka nečemu, kada se prepustimo maštanju, uživimo čitajući knjigu, gledamo zanimljiv film, utakmicu ili smo u bilo kojoj drugoj situaciji nesvesni okruženja, nalazimo u stanju hipnoze. Uz pomoć hipnoze i tehnikama baziranim na NLP pristupu unapredila sam program pomoću kog sam pomogla mnogim pušačima da se oslobode

te zavisnosti. Neuro Lingvističko Programiranje se primenjuje u svim vidovima komunikacije. Neuro – odnosi se na naša čula pomoću kojih primamo stimuluse iz spoljnog sveta, Lingvističko – jezik kojim se izražavamo u okruženju i Programiranje – su naši unutrašnji programi koji se razlikuju od osobe do osobe i na osnovu kojih sagledavamo sopstvenu realnost. Zašto hipnoza i zašto je ovaj program poseban? Zato što zavisnost radi na nesvesnom nivou. Poznato je da ljudski mozak tokom života ima sposobnost da se reorganizuje formiranjem novih neuronskih veza. Dobra vest je da mi možemo da utičemo na te promene i ključ uspešnosti ovih procesa zavisi od sposobnosti osobe da se oslobodi otpora, odnosno zadatak terapeuta je da u tome pomogne. Pušači obično imaju izgovor: “TO je jače od mene” iako ne razumeju šta “TO” zapravo predstavlja. Fokusirani su na strah da neće znati šta će s rukama, da će imati previše vremena, da će osećati usamljenost i nikako ne uspevaju da sagledaju širu sliku životne situacije u kojoj se nalaze. U pitanju je vrlo snažna poruka iz podsvesti. Svesno želite da se pokrenete u nekom smeru, ali u sebi kao da imate neko drugo biće koje to ne želi. To “drugo biće” sazdano je od potisnutih osećanja i čini se kao da ima svoju volju. I sve dok ne sagledate širu sliku i ne ponudite odgovarajuću zamenu za zadovoljstvo koje pušači osećaju uz konzumiranje cigareta, ne možete se osloboditi lanca tog ropstva. Kao i svaki parazit, tako i konzumiranje cigareta uništava svog domaćina dugo i lagano. Zdravlje, mladost i vitalnost, sve vreme koriste tom parazitu. Hipnoza će pomoći da klijent usmeri svoje resurse protiv parazita, a da pri

Z D R AV S T V O - S R B I J A

tom nema osećaj da nešto gubi. Hipnoza je veoma efikasan način da pušači promene perspektivu kako bi objektivno mogli da vide odnos između sebe i cigarete. Hipnoza će pomoći da još jasnije sagledaju upozorenja. Hipnoza će pomoći da poništite uverenja da je cigareta neophodna za neke situacije u njihovom životu. Potreba za cigaretom svakom pušaču diktira ponašanje tokom celog dana. Ili još bolje rečeno, ona upravlja njihovim mozgom. Hipnotički tretmani će pomoći da povećaju motivaciju u “pobuni” protiv cigareta i pomogne pušačima da se oslobode “ropstva” . Ostavljanje cigareta je stresno stanje, pogotovu što su taj proces neki pušači opisali kao “gubljenje najboljeg prijatelja “. Zar ne mislite da se ponekad treba zapitati o pravoj prirodi nekih relacija? Upravo će hipnotički procesi pomoći da osobe osete više energije i uzbuđenja zbog činjenice da su oslobođeni, slobodni i moćni. Zbog navika formiranih tokom mnogo godina pušačkog staža, novi status nepušača će takođe prolaziti kroz proces navikavanja. Hipnoza pomaže da se brže i lakše uspostave novi načini funkcionisanja bez cigareta, čineći da se kao nepušač oseća potpuno prirodno. Često je pitanje i potajni strah od viška kilograma tokom apstinencijalnog procesa. Ovi tretmani pomažu da osoba održi zdravu težinu i usvoji nove zdrave navike koje će poboljšati njihovo zdravlje i kvalitet života. Na kraju, da bismo se pravilno razumeli ne mogu da garantujem uspeh već samo pružam šansu novim klijentima da kroz iskustvo hipnoze postignu isto što su i mnogi pre njih uspeli - da se lakše i zauvek oslobode od štetne navike. Na godišnjem nivou iz dva razloga preporučujem viđanje sa klijentima: • da se zajedno uverimo da je pušenje potpuno nespojivo sa njegovim načinom življenja i da bilo koja osoba ili situacija više ne može da dovede u pitanje njegov status srećnog nepušača • da svako iskustvo i sugestiju mojih klijenata prihvatim kao dobronamernu za unapređenje mog programa. Uspeli su mnogi pre vas - uspećete i vi!

Manastir Hilandar

Poklon - porodični automobil

anastir Hilandar, na Svetoj gori, su obnovili Stefan Nemanja i sveti Sava 1198. godine. Jedna je od najznačajnijih srpskih zadužbina, poznata širom sveta. Manastir Hilandar 4. marta 2004. godine zahvatio je katastrofalan požar. Izgoreo je veliki deo manastirskog kompleksa, Beli i Stari konak, paraklisi sve do pirga svetog Save. S Obnovom i rekonstrukcijom je započeto 2006. godine i do sada je obnovljeno oko 2/3 kompleksa. Ove godine očekuje se završetak radova na obnovi Belog konaka. Takođe, ove godine radiće se na Manastirskoj zvonari, koja se nalazi na jugoistočnoj strani kao i na krovu trpezarije. Ostaje još Igumenarija i Dohija, ali sve zavisi od priliva sredstava. Ovim tempom biće potrebno još pet godina za kompletnu rekonstrukciju. Vlada Srbije pomaže obnovu i do sada je uloženo više od 9 miliona evra. Osim države Srbije, pomoć stiže i od Srpske pravoslavne crkve, Društva prijatelja Svete gore iz Velike Britanije, od Rusa i Srba koji žive u Rusiji, kao i mnogobrojnih građana iz zemlje i inostranstva. Manastir apeluje na sve vrste pomoći i donacija. Apelu Manastira odazvao se šef Katedre Instituta za anatomiju

Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor dr Laslo Puškaš, koji je Zadužbini Manastira Hilandar poklonio očuvan porodični automobil - Zastavu 101. “U ono vreme kada je Sveti Sava putovao, nije bilo prevoznih sredstava. Frapantno je koliko je Sveti Sava putovao i na koji način je to radio. Ovaj automobil simbol srpske industrije - predajem bratstvu Manastira Hilandar, odnosno Zadužbini u Beogradu. Automobil je draga uspomena na mog oca i želim da nastavi da ga koristi Zadužbina Manastira Hilandar i da na taj načn živi i njegov duh,” rekao je profesor Puškaš, predajuci ključeve automobila. “Sa velikom zahvalnošću pozdravljam odluku i dar profesora Lasla Puškaša. Manastir Hilandar je u 12. godini infrastrukturne obnove, koja je uglavnom građevinska. Ali za sve administrativne poslove, kojima se Zadužbina bavi, koristiće nam ovaj dar. Nadamo se da ćemo i uz drugu pomoć i donacije iz zemlje i inostranstva taj veliki posao privesti kraju,” rekao je, primajući ključeve automobila, sekretar Zadužbine Hilandar Nikola Anđić. Manastir Hilandar je čuvao najstariji srpski rukopis - Miroslavljevo jevanđelje - a u Hilandaru se nalaze ikone koje su remekdela umetnosti svoga vremena. D.M.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, Beograd 12. maja

Svetski dan sestrinstva

inistar odbrane Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, zaposleni na VMA i brojni gosti, prisustvovali su 12. maja svečanosti povodom obeležavanja Svetskog dana sestrinstva na Vojnomedicinskoj akademiji.

sestrinstva prilika da se podsetimo koliko je važna uloga medicinskih sestara i tehničara u sistemu vojnog zdravstva, kao i zdravstvu uopšte, a svako od nas je imao lično iskustvo kojim to može da potvrdi. - U situacijama kada je naše zdravlje, ali i zdravlje naših najbližih u pitanju, vrlo smo svesni toga. Pitanje je koliko u drugim prilikama pravilno vrednujemo i cenimo položaj srednjeg medicinskog kadra i njegovu noseću ulogu u pružanju medicinske nege korisnicima zdravstvenih usluga. Želim da nagla-

Već tradicionalno, dvanaestu godinu zaredom, tim povodom dodeljeno je priznanje najboljoj medicinskoj sestri VMA u prethodnoj godini, koje je ovoga puta pripalo glavnoj sestri Drugog odeljenja Klinike za nefrologiju Biljani Bradić. Čestitajući praznik, državni sekretar Nerić ukazao je da je Svetski dan

sim da imamo veliko poštovanje prema ovom plemenitom pozivu - naglasio je državni sekretar Nerić, dodajući da posvećenost poslu medicinske sestre i tehničari potvrđuju i u kompleksnim uslovima života i rada. Prema njegovim rečima, Ministarstvo odbrane i sistem vojnog zdrav-

Pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević

stva pokušavaju da pronađu način da se poveća broj zaposlenih i unapredi položaj srednjeg medicinskog kadra, pa se uskoro očekuje 130 medicinskih tehničara vojnika po ugovoru koji će biti raspoređeni u sistem vojnog zdravstva, od kojih će 114 biti angažovano na VMA. - Ove godine očekujemo i prve polaznike na akreditovanim osnovnim strukovnim studijama u trajanju od tri godine, na kojima će biti upisana prva generacija i to deset sestara iz sistema odbrane i deset samofinansirajućih iz građanstva – naglasio je državni sekretar Nerić, dodajući da je to još jedan uspeh vojnog zdravstva, vojnog obrazovanja, Medicinskog fakulteta VMA, ali i VMA kao kuće. Zastupnik načelnika VMA pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević čestitao je praznik koleginicama i kolegama, dodajući da je srednji medicinski kadar „srce i duša“ svake bolnice, pa tako i na VMA. Govoreći o statusu te struke na VMA, pukovnik Vukosavljević je dodao da će se uvođenjem institucije „vojne sestre“ značajno popraviti „krvna slika“ te vojnozdravstvene ustanove. Govoreći o izazovima profesije medicinskih sestara, kao značajne profesije za zdravstveni sistem svake države, glavna sestra VMA Verica Milovanović, ukazala je da savremeno sestrinstvo zahteva i nameće savremene i nove principe i shvatanja o zdravlju ljudi i pružanju zdravstvene nege. Medicinske sestre na VMA, dodala je ona, bile su i ostale veliki profesionalci, sa izuzetnim znanjem i veštinama, što im je donelo i epitet „vojnici u belom“. 75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

a prostoru Kasarne „Banjica” i u sali Nastavnonaučnog veća Vojnomedicinske akademije održana je završna sanitetska pokazna vežba „Proleće 2017”, koja je počela 12. maja. U vežbi su učestvovale starešine Trening centra sanitetske službe, slušaoci 11. klase za rezervne oficire sanitetske službe, kao i nastavnici organizacionih jedinica VMA, koji su realizovali nastavu. Pored njih, na vežbi su od 16. maja učestvovali i kadeti 3. i 4. klase Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane, a današnjim aktivnostima prisustvovali su zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić, starešine Uprave VMA i načelnici organizacionih jedinica. Tema vežbe „Proleće 2017” bila je zbrinjavanje ugroženih i postradalih lica u uslovima vanrednih situacija – zemljotres. O ciljevima vežbe učesnike i posmatrače je upoznao komandant vežbe potpukovnik dr Željko Jadranin, a o situaciji na terenu govorili su kadet Esmer Fejzić, u ulozi načelnika štaba, i slušalac razvodnik Jelena Nišević, u ulozi načelnika saniteta. Vežba se potom odvijala po radnim tačkama, a kadet stariji vodnik prve klase Stefan Vidaković, koji je bio u ulozi komandira sanitetske čete, proveo je prisutne po radnim tačkama – odeljenjima lake poljske bolnice. Prisutni su upoznati sa radom mešovite preventivno-medicinske ekipe na području zahvaćenom zemljotresom i mešovite psihološko-psihijatrijske medicinske ekipe. Potom je prikazan rad na prijemno-trijažnom odeljenju, te aktivnosti hirurških mobilnih timova i zbrinjavanje u stacionaru lake poljske bolnice. Poslednje radne tačke bile su rad u evakuacionom odeljenju i u sanitetskoj prihvatnici na heliodromu VMA, odakle su povređeni evakuisani vazdušnim putem. Helikopterski transport izveli su pripadnici 204. vazduhoplovne brigade novim helikopterom Mi-17. Tom delu vež76

Sanitetska pokazna vežba

„Proleće 2017”

be prisustvovala je i direktorka Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Mirjana Čizmarov sa saradnicima. Paralelno sa pokaznom vežbom „Proleće 2017”, u Kasarni „Banjica” odvijala se i evaluacija lake poljske bol-

nice Balkanskih medicinskih snaga. Za te potrebe razvijena je laka poljska bolnica koja je kao donacija dobijena od Kraljevine Norveške. U njenom radu učestvovalo je šezdesetak pripadnika saniteta iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Srbije. Sumirajući utiske današnje vežbe, njen komandant potpukovnik dr Željko Jadranin je rekao da su slušaoci i kadeti dobili konkretna praktična znanja o tome kako se pacijenti na terenu trijažiraju, kako se primarno zbrinjavaju i kako se evakuišu do centara više nadležnosti, gde mogu da se definitivno zbrinu kao i da je vežba ispunila sve postavljene ciljeve.

Prijem profesionalnih vojnika Na osnovu inicijative ministra odbrane Zorana Đorđevića, pokrenuta je procedura za prijem 130 profesionalnih vojnika sanitetske službe iz redova onih koji su dobrovoljno služili vojni rok sa oružjem, počevši već od junskog uputnog roka 2017. godine. Posle završenog dobrovoljnog služenja vojnog roka, zainteresovanim profesionalnim vojnicima, medicinskim i laboratorijskm tehničarima biće omogućen prijem u službu u vojnozdravstvene ustanove u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i to: • Vojnomedicinska akademija: medicinski tehničar (opšti smer) – 104 lica, laboratorijski tehničar (zdravstvene struke) – 8 lica i farmaceutski tehničar – 2 lica; • Vojnomedicinski centar Novi Sad: medicinski tehničar (opšti smer) – 4 lica; • Vojna bolnica Niš: medicinski tehničar (opšti smer) – 1 lice i • Centar vojnomedicinskih ustanova Beograd: medicinski tehničar (opšti smer) – 5 lica, me-

dicinski tehničar (pedijatrijski smer) – 1 lice, medicinski tehničar (ginekološko-akušerski smer) – 1 lice i laboratorijski tehničar (zdravstvene struke) – 4 lica. Dobrovoljno služenje vojnog roka traje 6 meseci: prvih mesec i po dana opšta vojna obuka u nekom od centara za obuku (Sombor, Valjevo ili Leskovac) gde se prijavljena lica upućuju po teritorijalnom principu, a posle toga sledi mesec i po dana specijalističke obuke za sanitetsku službu u Četi za obuku vojnika logistike u Nišu. Posle završene obuke u Nišu vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka se upućuju tri meseca u jednu od vojnozdravstvenih ustanova na kolektivnu obuku (Vojnomedicinsku akademiju, Vojnu bolnicu Niš, Vojunomedicinski centar Novi Sad i Centar vojnomedicinskih ustanova Beograd) da bi po završetku dobrovoljnog služenja vojnici bili u potpunosti osposobljeni za rad u sistemu vojnog zdravstva.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, 10. maja 2017.

Dan borbe protiv astme Svetski dan borbe protiv astme obeležen je na Vojnomedicinskoj akademiji konsultativnim pregledima i spirometrijskim testiranjem za zainteresovane građane.

Ovom prilikom, više od 20 građana obratilo se pulmolozima VMA u vezi sa, pre svega, kontrolom već postojećeg oboljenja, dok se oko pet građana odlučilo na preventivno spirometrijsko testiranje - ispitivanje plućne funkcije zbog nekih od simptoma hroničnog zapaljenja disajnih puteva. Dan borbe protiv astme obeležava se godišnje različitim manifestacijama podizanja svesti građana o značajnim simptomima astme kao što su suvi kašalj, gubitak daha, stezanje u grudima, ubrzano disanje itd. Cilj akcije je unapređenje prevencije, kao i podizanje kvaliteta dijagnostike i lečenja bolesti.

Kongres dermatologa Srbije Pripadnici Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije prof. dr Željko Mijušković, kao predsednik Kongresa, i prof.

dr Lidija Kandolf-Sekulović, kao predsednik naučnog odbora, učestvovali su u organizaciji i radu XX kongresa Udruženja dermatovenerologa Srbije, održanog od 18. do 20. maja 2017. godine u Beogradu. Ovom, po broju učesnika, tema i predavača, najvećem skupu dermatologa u regionu u 2017. godini, prisustvovalo je više od 450 učesnika, a predavanja je održalo 29 eminentnih predavača po pozivu iz Srbije i zemalja u okruženju, Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Učesnici su imali priliku da razmene najnovija saznanja i iskustva o lečenju melanoma i drugih tumora kože, psorijaze, kao i autoimunskih i inflamatornih bolesti kože. Deo programa bio je posvećen i lečenju polno prenosivih bolesti i estetskoj dermatologiji.

Maj 2017.

Neurološki forum

Neurolozi Vojnomedicinske akademije, predvođeni načelnikom Grupe neuropsihijatrijskih klinika VMA pukovnikom prof. dr Ran-

kom Raičevićem ujedno i predsednikom Društva neurologa Srbije, učestvovali su na Adriatic neurološkom forumu održanom od 3. do 7. maja 2017. godine. Na kongresu, gde je učestvovalo preko 200 stručnjaka iz regiona i inostranstva, profesor Raičević održao je predavanje o oksidativnom stresu u multiploj sklerozi, dok je u sesiji mladih neurologa major dr Viktor Pasovski govorio o diferencijalnoj dijagnozi progresivne multifokalne leukoencefalopatije i limfoma centralnog nervnog sistema. Pored njih, prof. dr Vesna Martić bila je rukovodilac jedne od sesija ove značajne međunarodne manifestacije.

Ujedinjeni Arapski Emirati

Saradnja

Članovi visoke delegacije Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koja je boravila u poseti Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, posetili su Vojnomedicinsku akademiju (VMA) 15. maja 2017. godine. Na sastanku, koji je vodio zamenik načelnik VMA prof. dr Dragan Dinčić sa saradnicima, lekari iz UAE upoznati su sa kapacitetima VMA u oblasti lečenja, posebno hirurgije i transplantacije, kao i mogućnostima školovanja i usavršavanja na sva tri nivoa akademskih studija Medicinskog fakulteta VMA. Zaključak sastanka je da postoje mnoge oblasti od zajedničkog interesa za saradnju, koja će dodatno biti olakšana najavljenim otvaranjem kancelarije koja će biti na usluzi paD. L. cijentima iz UAE u Srbiji.

Promocija knjige

Vilijam Hanter Promocija knjige „Epidemije pegavog tifusa u Srbiji 1915“, autora Vilijama Hantera, održana je 24. maja 2017. godine u amfiteatru Vojnomedicinske akademije. O svojevrsnoj studiji britanskog vojnog lekara, prvi put publikovanoj na srpskom jeziku, govorio je pomoćnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Radovan Čekanac, istoričar medicine dr sc. Jelena Jovanović-Simić i epidemiolog prim. dr Goran Čukić iz Srpskog lekarskog društva. U ime izdavača obratio se Dragan Inđić, urednik Radio televizije Srbije, i Zoran Kolundžija, vlasnik izdavačke kuće „Prometej“.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Pravo na privatnost, poverljivost i iznošenje pogrešne informacije

revna je obaveza lekara da čuva pacijentovu tajnu o činjenicama za čije je skrivanje od javnosti pacijent opravdano zainteresovan. Ova obaveza čuvanja tajne traje ne samo za života pacijentovog, već i posle njegove smrti Zakonom o pravima pacijenata (“Službeni glasnik RS”, br. 45/2013) uređena su prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i način zaštite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata. Prema Zakonu pacijent je lice, odnosno osigurano lice u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, bolesno ili zdravo, koje zatraži ili kome se pruža zdravstvena usluga radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremenog i efikasnog lečenja i rehabilitacije, a medicinska mera je zdravstvena usluga koja se pruža u preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione svrhe. Ovaj zakon primenjuje se i na strane državljane koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim sporazumima. Zakon se primenjuje i na zdravstvene ustanove, druge oblike zdravstvene službe (privatna praksa), organizacione jedinice visokoškolskih ustanova zdravstvene struke koje obavljaju zdravstvenu delatnost, druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti i zdravstvenog osiguranja, kao i na zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike. Pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispiti78

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

vanja i lečenja u celini. Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije koje je pacijent saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku. Pregledu pacijenta i preduzimanju medicinskih mera uopšte, mogu prisustvovati samo oni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji neposredno učestvuju u tome. Po pravilu, pregledu pacijenta i preduzimanju drugih medicinskih mera, mogu prisustvovati učenici i studenti škola i visokoškolskih ustanova zdravstvene struke, u svrhu obavljanja praktične nastave, kao i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici u toku obavljanja

pripravničkog staža i stručnog usavršavanja, osim ako to pacijent odbije. Pacijent može dati pristanak i za prisutnost drugih lica prilikom njegovog pregleda i preduzimanja medicinskih mera uopšte. Tokom boravka u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pacijent ima pravo primanja posetilaca, u skladu sa kućnim redom zdravstvene ustanove, kao i pravo da zabrani posete određenom licu ili licima. Podatke o zdravstvenom stanju, odnosno podatke iz medicinske dokumentacije pacijenta, dužni su da čuvaju svi zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, organiza-

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

cionoj jedinici visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost, drugom pravnom licu koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom, organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslove dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent zdravstveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrđenih nadležnosti. Navedena lica, kao i druga lica koja neovlašćeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili zakonskog zastupnika, raspolažu podacima iz medicinske dokumentacije u suprotnosti sa ovim članom, i neovlašćeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje naročito osetljivih podataka. Dužnosti čuvanja podataka nadležni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavaca, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ili na osnovu odluke suda. Ako je pacijent, odnosno zakonski zastupnik, pismenom izjavom ili ovlašćenjem overenim kod nadležnog organa, a koje se čuva u medicinskoj dokumentaciji, dao pristanak na saopštavanje podataka o zdravstvenom stanju, nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta. Izuzetno, nadležni zdravstveni radnik može saopštiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom članu uže porodice, i u slučaju kada pacijent nije dao pristanak na saopštavanje podataka o svom zdravstvenom stanju, ali je saopštavanje tih podataka neophodno radi izbegavanja zdravstvenog rizika za člana porodice. Izvodi, odnosno kopije medicinske dokumentacije za umrlog člana porodice mogu se dati punoletnom članu uže porodice, odnosno zakonskom zastupniku, na njegov zahtev, radi ostvarivanja zakonom utvrđenih prava. Članovima uže porodice smatraju se: supružnik ili vanbračni partner, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa pacijentom. Članovi uže porodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su ti podaci od značaja za njihovo lečenje.

Interesantan primer iz sudske prakse IZNOŠENJE POGREŠNE INFORMACIJE Ne postoji povreda prava na tajnost podataka u situaciji kada zdravstveni radnik trećem licu saopšti pogrešan podatak o pacijentu hospitalizovanom u ustanovi u kojoj je radnik zaposlen, jer takav podatak uopšte nije sadržan u medicinskoj dokumentaciji pa ne predstavlja službenu tajnu u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Iz obrazloženja: “Prema činjeničnom stanju, utvrđenom od strane prvostepenog suda, suprug prvotužilje, otac drugotužioca i trećetužioca, odnosno brat četvrtotužioca, M.P., dana 27.1.2006. godine primljen je i zadržan u tuženoj ustanovi kao pacijent. Istog dana, nešto kasnije, kuću tužilaca posetila su dva čoveka koja su se predstavila kao službenici bolnice čiji je posao da jave rodbini kada neko umre. Tom prilikom oni su saopštili porodici da je M.P. preminuo i da se njegovo telo nalazi na odeljenju sudske medicine. Kasnije, tužioci su saznali da su lica koja su ih obavestila o navodnoj smrti radnici pogrebnog preduzeća M.S. Tužioci su otpočeli sa organizacijom sahrane, kupili pogrebno mesto, stvari potrebne za daću, a obaveštena je i rodbina, pa su mnogi rođaci doputovali iz inostranstva. Dan kasnije, tužioci su otišli ispred odeljenja sudske medicine kako bi preuzeli telo, ali su obavešteni da se telo ne nalazi na tom odeljenju. Nakon dvočasovne potrage, četvrtotužilac je čitajući knjigu prijema pacijenata uočio da se njegov brat vodi kao živ pacijent, pa je brata, M.P. pronašao živog, u sobi u kojoj je ovaj inače ležao. O tome je odmah obavestio ostatak porodice. Tom prilikom tužiocima je prišla medicinska sestra koja se izvinila porodici, objasnivši da je njenom omaškom prijavljena smrt osobe koja se preziva P…. umesto osobne koja se preziva B…. . U svakom slučaju, procedura u slučaju da pacijent tuženog umre podrazumeva da najpre lekar sačini tekst telegrama, koji potom medicinska sestra šalje porodici. Tuženi smatra da nema osnova njegovoj odgovornosti, te da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 170. Zakona o obligacionim odnosima kada ga je obavezao na naknadu štete tužiocu. Ova odredba predviđa da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgova-

ra preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako ne dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo da postupi. Na osnovu člana 171. Zakona o obligacionim odnosima ova odredba se primenjuje i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti svojih zaposlenih za štetu prouzrokovanu u radu ili u vezi sa radom. Prema stavu tuženog, štetu nije prouzrokovala zaposlena kod tuženog, već lica koja su tužiocima saopštila pogrešnu informaciju o smrti njihovog srodnika. U tom smislu, tuženi zapravo prigovara i pasivnoj legitimaciji u ovoj parnici. Prema pravilno utvrđenom činjeničnom stanju zaposlena tuženog je dala pogrešnu informaciju o smrti lica, i to na način koji nije propisan procedurama tuženog. Šteta je za tužioce nastala upravo usled iznošenja pogrešne informacije, pa je to i uzrok nastanka štete. Nije od značaja na koji način je ta informacija kasnije dospela do tužilaca, nakon što ju je radnik tuženog dao na nepropisan način, jer je šteta nastala zbog toga što je izneta informacija pogrešna. Dakle, nesporno postoji uzročna veza između radnji zaposlene i nastale štete. Odluka prvostepenog suda je u tom delu pravilna, ali se sud pogrešno pozvao na odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti koje regulišu pravo na tajnost podataka. Odredba člana 37. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koju je prvostepeni sud primenio, propisuje da podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u lične podatke o pacijentu i predstavljaju službenu tajnu i režim čuvanja te službene tajne, a sve u vezi prava pacijenata. Na konkretnu situaciju ne može se primeniti citirana odredba Zakona, jer se ovde ne radi o iznošenju podatka iz medicinske dokumentacije pacijenta. Takav podatak čijim je iznošenjem nastala predmetna šteta nije postojao u medicinskoj dokumentaciji i zato je informacija i pogrešna. Usled takvog postupanja zaposlene tuženog povređena su prava ličnosti tužilaca, zagarantovana Ustavom Republike Srbije. Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je povređeno pravo na dostojanstvo, ali ne prihvata da je učinjena i povreda prava na privatnost.” (Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 4654/10 od 10.03.2011. godine) - Bilten Apelacionog suda u Novom Sadu, broj 2/2011, Intermex, Autor sentence: Mirjana Pejović, sudijski saradnik 79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ада је давне 1872. године млади лекар Владан Ђорђевић окупио београдске физикусе у кафани и предложио да се удруже у „еснафски клуб’’ није се дало наслутити да је тај дан ушао у историју Србије као важан датум стварања језгра српске медицине. Оснивачка скупштина била је заправо скуп европских лекара, које су „ветрови судбине’’ донели у Кнежевину Србију. У првом саставу Друштва били су четири Србина, три Чеха, три Немца, два Пољака и по један Словак, Хрват и Грк. Основни циљеви оснивача били су: • Да се у нас зачне лекарска књижевност • Да се позове и српска мисао на самостални културни рад • Да се оснује „српско огњиште науке’’ Први председник СЛД-а био је Аћим Медовић, потпредседник Јован Машин, а секретар Владан Ђорђевић. Одлучено је да се оснује часопис „Српски архив за целокупно лекарство’’. Кроз три века СЛД је пролазило кроз значајне кризе и остварило велике успехе на пољу здравствене заштите. Лекари су били носиоци не само здравствене заштите, него и науке, културе и уметности. На обележавању 20. годишњице постојања краљ Милан Обреновић је поручио: „Српско лекарско друштво је драгуљ у круни српске науке’’. Први председник Краљевске српске академије био је лекар Јосиф Панчић. Велико херојство и пожртвованост показали су српски лекари кроз ратове и кризе. Само у Првом светском рату умрло је и погинуло око 200 лекара. СЛД је било идејни зачетник 80

Српско лекарско друштво кроз три века

Будимо бољи од себеHomo hominis sacra est Пише: акад. мед. Владимир Јокановић, председник Секције за уметност, културу и хуманост СЛД

Медицинског факултета у Београду. Др Милан Јовановић Батут и др Војислав Суботић били су први декан и продекан тога факултета. Садашње СЛД налази се у великој кризи. Политички је стављено на маргине збивања у здравственој заштити становништва. Сврстано је у безбојну асоцијацију – „удружење грађана’’, што га ставља у најнижу врсту друштвене лествице асоцијација.

Од око 36 000 доктора медицине и стоматологије само је 14 000 у чланству СЛД-а. Упркос свим настојањима, власт није вратила Дом СЛД-а у Улици краљице Наталије у власништво Друштва. Некадашњи политичари у Краљевини Југославији и СФРЈ високо су ценили улогу и значај лекарских друштава. Данас угледни председник СЛД-а академик Чоловић годинама узалуд чека на пријем

Z D R AV S T V O - S R B I J A

код неког министра или начелника. Упркос великим тешкоћама, СЛД и Друштво лекара Војводине, као његов саставни део, упорно опстају и раде на научном и стручном програму српских лекара. Кроз дестине специјалистичких секција удружења одвија се динамичан научни рад. Посебну активност показују лекари кроз Секцију за уметност, културу и хуманост. Десетине лекара музичара, сликара, вајара, књижевника и песника преко јавних наступа шаљу поруке ширења људскости, самарићанства, уметности и културе. Вредни посленици, кроз уметност и културу, пропагирају племенитост и солидарност са болесним и сиромашним људима. Своју хуманитарну мисију Секција реализује кроз помоћ угроженој деци са посебним потребама. У својим пројектима имају помоћ и подршку јавних установа и културних радника. Добротворни концерт организовали су у Народном позоришту у Београду. Коларчева задужбина угостила је лекаре сликаре, музичаре, песнике и вокалне уметнике на добротворном концерту 16. марта 2017. године. У оквиру обележавања 70 година ДЛВ–СЛД и 145 година СЛД-а чланови Секције за уметност, културу и хуманост организују Свечану академију и концерт у добротворне сврхе за Дом у Ветернику. Српско народно позориште је бесплатно уступило простор за ова догађања. За узврат поклонили смо бисту Вилијема Шекспира која ће бити откривена у холу СНП. У оквиру обележавања ових јубилеја Секција планира наступе у градовима Војводине и Србије, наступиће музичари у геријатријским домовима и болницама. Верујемо да ће наступи лекара створити лепшу слику о људима који чувају здравље народа и бдију над болеснима. Медицина без хуманости и уметности може се доживети као „груби поступци разноврсних апарата, операција и дијагноза скопчани са болом и крвљу’’. Гесло које чланови Секције упућују људима је: „Будимо бољи од себе – Homo hominis sacra est”.

У „Српској Атини”, у установи културе од националног значаја, обележен јубилеј СЛД-a

Лекари уметници даривали плодове своје надарености Изложба лекара уметника и књига о њима, уз добротворни концерт

У Хор студента медицине из Новог Сада Musica sanat

Српском народном позоришту у Новом Саду 22. априла 2017. године на посебан начин обележенo је 145 година од оснивања СЛД-а и 70 година постојања ДЛВ–СЛД. Лекари уметници, на челу са акад. мед. Владимиром Јокановићем, приредили су 26-ту по ре-

ду изложбу ‘’Medici pro artе’’. Више од 25 уметника у холу СНП-а изложило је своје слике, скулптуре, уметничке фотографије. О радовима је говорио историчар уметности др Душан Шкорић а о лекарима, Друштву и његовом трајању, Владимир Јокановић – већ више деценија spiritus movens овак-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Јосипа Шмита из Новог Сада. Књига аутора др Вл. Јокановића „Лекари у уметности, култури и хуманости Србије почетком XXI века”, састављена од изабраних прилога наших колега уметника, зналачки уобличена његовим беседама о уметности, култури и хуманости, била је део програма СНП-а али не као промоција већ сликопис. Књига говори о уметницима који у холу излажу, песницима који на сцени „Пера Добриновић” рецитују, музичарима

лекарима који свирају и певају... Листајући своје странице књига је сама себе промовисала. Јер књига – то смо ми! На добротворном концерту најпре су наступили студенти медицине – чланови хора Musica sanat. Државна химна и Gaudeamus igitur биле су довољне да схватимо да ће се неки од њих као лекари убележити у наше чланство. Уследио је наступ фолклорне групе Дома у Ветернику који је и у Народном позоришту у Београ-

Уметност – оаза одмора за уморне

вих дешавања и проф. др Драган Данкуц, председник ДЛВ–СЛД и потпредседник СЛД-а који свом снагом подржава наше искораке у акције доброте. Слике Пејзаж (уље на платну) лекарке Олге Лекић и Недам је, хе, хе (акрилик на платну) – Ирене Николић-Мицковић из Београда донете су на изложбу у Нови Сад да у њему, као поклон – остану. Придружила им се фотографија Оливере Јанковић Карађорђев парк са јатом овде заувек „приземљених” голубова. Биста Виљема Шекспира, рад вајара Владимира Јокановића, у октобру 2016. била је на нашој изложби у огранку САНУ у Новом Саду (посвећена 400. годишњици његовог рођења) а као поклон Српском народном позоришту ту трајно остаје. Уметници су даривали нашег председника лепим изложбеним експонатима, сликом Папагај (уље на платну) проф. др Томислава Ђокића из Београда и фотографиком

Рад др Ирене Николић Мицковић

Уметничка остварења лекара су доказ њиховог човекољубља. Наука којом се баве лекари је суморно тешко штиво. Оно заокупља лекаре цео живот. Бављењем уметношћу, лекари не беже од науке, они се нужно одмарају од психичког и физичког напора лекарске професије. Ако је медицина лекарима хлеб живота, онда је уметност његов еликсир. Наука има много грана, али је стабло уметности јачег и трајнијег корена. Време у којем живимо је „непрестана грмљавина” из које бегом у уметност тражимо хармонију. Да би се човек бавио уметношћу мора волети живот и својим креацијама доказивати да је живот заиста леп. За разлику од науке којом се бавимо, која увек нешто доказује истину, уметност нема задатак доказивања– она показуује снагу и лепоту живљења. Лекарима уметност није изнад професије, она је уткана у медицину као основа за разумевање људи и њихових потреба. Без уметности медицина би била „занат грубих радњи, потканих болом и крви”. Уметност је „посесивна љубавница” која не трпи конкуренцију, тиме је лекар уметник често у дилемама, бежати или остати у „трајној вези”. Треба волети уметност–„Од свих лажи у животу она је најмање лажна”. Ако је медицина врело сазнања и истина о човеку и животу онда је уметност задовољство живљења. Смисао лекара у уметности није у стварању великих уметничких дела, него у доживљају великог задовољства. Кроз ту призму треба проматрати и ове изложене експонате. Владимир Јокановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ду и у Задужбини Илије М. Коларца измамио не само аплауз, него и нечију сузу. Колико ли је требало труда да се дође до форме наступа, ко би то знао. Вокална група „Романса’’ ДЛВа отпевала је „a capela’’ сплет одабраних песама али нису одолели да песму посвете и свом колеги проф. Асену Џолеву који је са тамбурашима ДЛВ-а украсио завршницу извођача. На сцену су изашле, по други пут, њих пет спонтано, угледавши га у публици док је чекао наступ, а вођене срцем. За проф. Џолева, максилофацијалног хирурга из Новог Сада, била је македонска док се и сам „смешио’’ са страница наше књиге. Др Татјана Куруцин радила је у Сремској Каменици тога јутра (док су се оглашавали петлови) и прехлађена дошла да пева, како каже „помогне другарицама’’. Пишем јој: „Такви смо ми микробиолози’’, тешим је и признајем јој жртву. „Хуманост нам је у крви, већ толико пута својим проналасцима спасили смо свет’’. Зато је чека поклон-књига на билетарници СНП-а. И то је део наше мисије „Будимо бољи од себе’’. На отварању изложбе, али и на концерту, наступио је виолиниста проф. др Иван Тушек са сином, такође лекаром. Проф. Тушек је као сликар представљен и на страницама књиге. Да је син Бранислав наставио да свира, вежба, са данас чувеним Ст. Миленковићем имао би не наступ, него целовечерњи концерт, засигурно. За нас лекаре ипак је овако боље јер припада нашој професији. Тушек отац и син из Новог Сада у СНП-у као у уметничком вишебоју, лекарском! Четири лекарке песникиње говориле су своје стихове вешто и надахнуто – Вера Јерант-Патић, Весна Секулић, Гордана Јовин и Анка Станојчић, а завршница је

Неуропсихијатар Др Милорад Жикић, проф. у пензији, слика из хобија. Учланио се у Уметничку секцију СЛД-ДЛВ 2006, а 2008. je постао и њен председник. Организатор је и учесник бројних колективних изложби у Новом Саду и Београду (2006-2017)) и самосталне у Tителу (2015). Члан је руководства Секције за културу, уметност и хуманост СЛД и председник актива ликовњака Секције од 2016.

М. Жикић: Змај Јовина у Новом Саду, 2016, суви пастел.

остављена Владимиру Јокановићу. Романтично, особито, пркосно. Концерт је украсио ефектан наступ (посебног звука) наших и гостију и домаћина – Народног оркестра РТ Војводине. Наставак је припао забавном оркестру „Адреналин’’, предвођен проф. др Рајком Јовићем и вокалом др Зденком Милосављевић, а Тамбурашки оркестар ДЛВ-а водила је сигурна рука проф. др Светомира Аврамова, пратећи проф. Џолева.

Рад проф. др Томислава Ђокића

Концерт је осликавао део садржаја наше књиге и био део сликописа „обојен звуком’’. И публика и извођачи били су добро расположени. Остали лекари уметници који нису овде излагали, певали, свирали биће домаћини у некој новој прилици, на неком новом месту. Тог поподнева Сремски Карловци, бајковито место Бранка Радичевића, били су домаћин поподневног дружења лекара окупљених у еснаф који с поносом слави безмало век и по постојања. Патријаршијски двор, „Чесма четири лава’’, Карловачка гимназија – амбијент који нас враћа у давно прохујало време, право је место за лекаре који настављају традицију некадашњих тако што медицину доживљавају као истинску уметност и придружују јој своју љубав и пожртвовање. Успела изложба „Medici pro arte’’, књига о лекарима у уметности, култури и хуманости Србије почетком XXI века и разноврстан програм свечаног добротворног концерта у Новом Саду испунили су наша очекивања. Годишњица Друштва „изабрала’’ је значајно место наше културе које је лекарском еснафу даривало много значајних лекара: осниваче Српског лекарског друштва (1872); осниваче Српске књижевне задруге (1892) Змаја, Батута и Морског; осниваче Медицинског факултета у Београду (1920)… Ликови су им забележени на бистама, а колико је то значајно за историју и културу једног народа, њихов аутор др Вл. Јокановић пише на страницама своје најновије књиге – ове о уметницима, који су нам подарили и последњи добротворни концерт. И зато трајемо и ‘’Будимо бољи од себе’’. Др Славица Жижић-Борјановић

Радови Оливере Јанковић (лево) и Ивана Матијевића (десно)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

О лечењу природним факторима у Српском Селтерсу

Лекарка-сликарка у науци Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

д природних фактора у медицини се користе: минералне воде, лековито блато, лековити гасови, климатски фактори (планинска и морска клима), псамотерапија (терапија укопавањем у врућ песак), спелеотерапија (микроклимa пећина) и лечење загрејаним камењем (мермерног и базалтног порекла). Саговорник на неке од ових тема нам је др Олга Лекић, лекар и сликар. Прим. др Олга Лекић је спец. физикалне медицине и рехабилитације, субспецијалиста балнеоклиматологије. У Институту за рехабилитацију Београд радила је као одељењски лекар физијатар у организационом делу „Селтерс” у Младеновцу. Са стручним и научним радовима учествовала је на светским, европским, медитеранским конгресима, као и у земљи. Посебно се занимала за област примене термоминералне воде „Српски Селтерс” у медицинској реха-

билитацији. Стручни је сарадник у међународном пројекту Термалис интернет – транснационалном програму Европске уније у периоду од 2007. до 2009. године са циљем очувања термалног наслеђа у Евро–Јадранском региону.

неспорни квалитет лековитог блата – пелоида Селтерс. Оба природна ресурса: минерална вода „Српски Селтерс” и лековито блато – пелоид Селтерс, уз примену најсавременијих модалитета физикалне терапије, имају широко индикационо подручје у лечењу и превенцији Из разговора са др Олгом смо (очувању здравља). сазнали: Грчка реч pelos означава блато, Од идеје до реализације Ови природни фактори Селтеркаљугу. Од ње потиче назив пелоид –лековито блато, које се веко- са подстакли су креативни и не-

вима и миленијумима користи у виду блатних облога. Пелоид (геолошки створен продукт) је различитог састава, а налазимо га и у нашој земљи. На територији Београда (непосредна околина Младеновца) постоје идеални природни фактори – основа за чврсти део пелоида и термоминерална вода „Српски Селтерс” откривена давне 1893. године. По свом физичко-хемијском саставу спада у ред најквалитетнијих минералних вода у Европи и шире, а у медицинске сврхе користи се од 1898. године. Основу чврсте фазе пелоида Селтерс чини природни земљишни материјал који припада шумадијскокопаоничком блоку. Комплетним анализама на релевантним местима потврђена је биолошка вредност а 2012. почела практична реализација стварања и примене пелоида у медицинском третману. Године 2014. потврђен је

мирни дух др Олге Лекић да учествује у стварању „Селтерс” пелоида. За некадашњег демонстратора на патохистологији и лекара који је помишљао да открива свет микроба, ипак је специјалност која је повезана са природним факторима и природом, однела превагу. Таленат за сликарство (а можда и суштински као биће предодређено да буде сликар) помаже јој да повезује, запажа и уочава нијансе које мање оштро око не види. Награда за фотографију из области екологије на конкурсу „Чисто бистро” претходне (2016) године једна је од потврда њене способности перцепције околине. Коришћење лековитог блата кроз историју Систематизовани подаци у кратком историјском прегледу које казује др Олга Лекић изгледају овако:

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Најстарији подаци о примени пелоида датирају из праисторије у области Каламбо водопада на граници између Замбије и Танзаније. Глина је пронађена поред костију човека праисторијског доба. Пелоид су користили Египћани код опекотина, женских болести, проблема са зглобовима. Жуту глину са водом (слана медицинска глина) користили су у Месопотамији. У пећинама Кападокије (сада у Турској) нађен је блатни материјал који је коришћен за болести коже, корекцију ожиљака и против змијског уједа. У старом веку коришћено је лековито блато из Мртвог мора за лечење рана и кожних обољења. У њему је девет пута већи салинитет него у океану. Водена површина је на –422 м, а највећа дубина мора је 330 м. Клеопатра је користила пелоид за тен а фараонови лекари су њиме лечили разне запаљењске процесе и служио је као антисептик. Откривен је и као састојак у импрегнацији мумија. Авицена – „принц међу докторима” , писао је о блатној терапији у својим бројним радовима. Индијанци у Перуу, поред језера Титикака, користили су разне минерале али и блато. Обични римски војници користили су благодети минералних лечилишта тадашњег доба. „Где је терма ту је и здравље”– говорили су Стари Римљани Код нас су лековито блато у Гамзиградској бањи помињали још у турским прописима 15. и 16. века а звали су је „речна бања”. Других писаних података за средњи век нема. Први писани траг је из 1835. године (барон Sigmund August Herder). Прве анализе Гамзиградске бање извршио је 1889. године проф. Сима Лозанић. На посебну вредност гамзиградско–бањског лековитог пелоида указао је истакнути балнеолог Л. Ненадовић 1936. године. Лековитост пелоида Гамзиградске бање била је најважнији фактор да се у овој речној бањи топлих извора усред хладне реке појави сезонско бањско насеље. На питање како се добија пелоид др Лекић одговара:

„Пелоид се производи мешањем глине – чврсте фазе са Селтерс водом у бетонским базенима и остављањем те мешавине да дозрева шест месеци или дуже. Процес дозревања се одвија у анаеробним условима због присуства површинског слоја воде уз дневни доток свеже минералне воде и преливања вишка воде док се не

створи природно лековито блато. У блатној кухињи, посебном техником, добија се квалитетан пелоид који се пуни у судове и чува у посебним термоорманима”. Сликар у души Др Лекић је похађала ликовну школу НУБС–а у Београду, члан УЛУ–а од 1993, УЛУМ–а, С Арт клуба. Учесник многих ликовних колонија, хуманитарних акција (Лондон, Београд, Г. Милановац, Сирогојно, Младеновац...), преко двеста колективних, осам самосталних изложби у земљи и две међународне самосталне (Лондон 1996, Њујорк 1999). Објављене су јој ликовне критике у многим часописима. Репродукције слика на насловној страни часописа и новина: „Мемо”(1997),

„Дневник” Нови Сад (2001), „Моћ природе” Нови Сад (2005), а у иностраним „Гардијан”, Лондон (1996) , „Саут прес”, Лондон (1996), „Њуз”, Лондон (1996). Бави се фотографијом а радове јој је објавила „Моћ природе”, Мајданпек–Мајдан арт „уметност у минијатури” (2010, 2016) и Међународни бијенале минијатуре (2000, 2008, 2010, 2016). Бави се и цртањем стрипа (објављено у „Феминус стрипу” из Вршца 2002. год. и СКЦ Београд „Срећна Галерија” 2016. године). Добитник је награде за друштвено ангажовану фотографију: Уметничко еколошки пројект „Чисто и бистро” – 2016. године. И као што природа несебично дарује своје благо људима тако и др Олга као сликар често своје слике (уље на платну, акрилик на платну, аквареле...) – поклања. Како смо се упознале? Добила је поштом у Младеновац позивно писмо да напише прилог за књигу „Лекари у уметности, култури и хуманости у Србији почетком XXI века”. Јавила се прва и одмах испољила живи интерес за сарадњу. У природи фотографише а на штафелају кистом слика оно чиме је окружена и шта јој дочарава њена машта. Својим радовима даје називе: пејзаж, мост, подземно језеро минералне воде Српски Селтерс, морски рт... Вођена је импулсом да ствара али и дарује. То је у складу са њеном природом али и оним што је окружује: природа, природни фактори које изучава, живот далеко од вреве велеграда. Прва је међу лекарима сликарима предложила да поклони слику у добротворне сврхе следећи свој унутрашњи импулс. Тако је у Српско народно позориште у Новом Саду на изложбу и добротворни концерт на дан оснивања СЛД-а 22. априла 2017. године послала дело „Пејзаж” да у Новом Саду и остане. Др Олга је пример лекара који, следећи свој инстинкт, одабира област којом ће се успешно бавити као занимањем и квалитетима за озбиљнији научноистраживачки рад и сликара који свој дар повезује са природом и својом професијом. У том споју нашла је времена за оба занимања и у оба је успешна! 85

Историја медицине

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Прва жена лекар из Србије

Др Драга Љочић

У Цириху је 1872. године, када је основано Српско лекарско друштво, започела студије медицине Драга Љочић, прва жена лекар из Србије. Прекинула их је 1876. године и ставила се на располагање отаџбини која је била у рату. Драга Љочић, призната као санитетски поручник, дипломирала је 1878. не слутећи да за њу почиње борба друге врсте. У миру је њена докторска диплома била – непризната. Тек на интервенцију др Владана Ђорђевића одлучише да се води као лекарски помоћник, па после као лекар секундарац. То што је пред уваженом комисијом лекара, својих колега (показујући потребно знање и вештине) положила прописани испит за самостални рад заправо није било толико важно. Борећи се за права жена, равноправност полова у лекарској професији др Љочић је напослетку добила– отказ. Тек 1919. у својој земљи добила је звање правог доктора. С друге стране, др Љочић, рођена Шапчанка, својом одлучношћу, доследношћу, својом непоколебљивошћу успела је да избори једнака права и за жене свршене студенте медицине чиме је заслужила, драге колегинице, наше велико, трајно поштовање. Њен јавни рад започео је самим учлањењем у СЛД и радом на уређењу Српског архива за целокупно лекарство већ 1880. године. Упамћено је њено ангажовање око оснивања Материнског дома 1904. године и касније 1920. године Друштва београд86

ских жена лекара као и њена лидерска улога. Др Драга Љочић као заслужна личност има у Београду своју улицу, однедавно Дом здравља Шабац носи њено име, али и Удружење Српкиња у Швајцарској. Овој храброј жени која је, не осврћући се на последице, борила и изборила битку за равноправност полова код нас недостаје – споменик. Скинут је са постамента и нестао нетрагом, има томе више од годину дана– пре прошлог Ђурђевдана. Ево смо већ два пута обележили славу без Драгиног споменика у нашем дворишту!

Председницима секција и подружница СЛД Секција за уметност, културу и хуманост, формирана 27. маја 2016. године, покреће акцију да се поново излије биста др Драге Љочић (1855–1926) прве лекарке у Србији, која је нестала из нашег дворишта у Улици Џорџа Вашингтона 19 у Београду. Наше Председништво и Секција покрећу иницијативу предлажући да размотрите на својим председништвима наш предлог да се у циљу прикупљања средстава определи нека мања сума од чланарина на вашим подрачунима за сваку колегиницу 100, 200 динара, нпр. колико се већ може, да се изнесе на секцијама и подружницама, и ако се предлог усвоји вашом Одлуком овако опредељена средства усмере на подрачун број 013 Секције за уметност, културу и хуманост жиро-рачуна СЛД-а са назнаком: за бронзу споменика др Драги Љочић у СЛД. Рад вајара-лекара Владимира Јокановића је бесплатан. Желимо да на постаменту поставимо плочицу овог садржаја: Споменик подижу лекарке Србије. Секција за уметност, културу и хуманост СЛД

Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Зато ми, лекарке СЛД-а, предлажемо да својим малим прилогом од чланарина секција и подружница сакупимо потребан новац и да се опет др Драга Љочић излије у бронзи. Није више питање да ли ће, него само када ће др Драги Љочић поново бити подигнут споменик. У то смо убеђене.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ОСМИ КОНГРЕС ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ са међународним учешћем

VIII Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем Златибор, хотел Мона, 28.09 - 01.10.2017.

Мото конгреса:

“Ми знамо како” Tеме: 1. Хронична оболења дисајних органа 2. Бубрежна инсуфицијенција 3. Палијативно лечење 4. Слободне теме

Пред нама је још један конгрес лекара опште медицине , који ће се одржати на Златибору, у хотелу Мона. Захваљујући познатој лепоти планине Златибор и угодном амбијенту који пружа хотел Мона, очекујемо да ћемо избором тема и предавача, привући пажњу колега из опште медицине. Процес старења становништва и повећање преваленце хроничних болести стварају нове изазове за лекаре примарне здравствене заштите (ПЗЗ) и њихове пацијенте. Неопходно је развити структурисано, планирано збрињавање пацијената са дугорочним хроничним стањима, подршку и јачање самозбрињавања, важна је планска нега која се пружа у одговарајућем окружењу, коришћење мулти дисциплинарних тимова у пружању заштите, где је улога лекара ПЗЗ од суштинског значаја. Службе здравствене и социјалне заштите ће морати да се прилогоде повећању захтева уз истовремено смањење броја запослених. Говориће се о томе како идентификовати различите типове хроничне болести, али и о значају стручних и друштвених тимова у борби са хроничним болестима. На крају, биће понуђен дизајн програма дугорочног збрињавања (темом обухваћених хроничних болести), али и примери коришћења информационих система и регистара за планирање и анализу збрињавања особа са хроничним болестима. Говориће се о томе шта желе пацијенти а шта раде доктори. Лекари опште медицине-специјалисти опште медицине могу да спрече прерану смрт и инвалидност, олакшају симптоме болести, омогуће функционисање пацијента и поправе његов квалитет живота. У основи рада налазе се пацијентове потребе и наше лекарске вештине. На конгресу ће се у току пленарних предавања и рада у радионицама, чути најновије информације везане за методологију рада и научна истраживања усмерена ка примарној здравственој заштити. Надамо се да ћете наћи времена и интересовања, да нам се придружите. Добро дошли !

Прим.др Мирјана Мојковић Председник Секције опште медицине Српског лекарског друштва Председник организационог одбора VIII Конгреса лекара опште медицине Србије

www.sld.org.rs/sr/kongresi-simpozijumi/ www.opstamedicina.org 87

Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

ZD ZR DARVAS V TV SO T V- O C R-N SA RGBOI RJ A

inistar zdravlja dr Kenan Hrapović otvorio je 15. maja IV Medical konferenciju, koja se već po tradiciji održava u Bečićima, u Hotelu „Mediteran“ na kojoj, iz godine u godinu, učestvuju najpoznatija imena crnogorskog, ali i zdravstvenih sistema iz regiona pa i šire. U fokusu ovogodišnjeg skupa bilo je unapređenje funkcionisanja zdravstvenog sistema Crne Gore i njegova finansijska stabilnost, ali nijesu izostale ni sesije sa prezentacijama iz oblasti medicine i farmakologije. Ministar Hrapović kazao je na otvaranju da je prioritetan zadatak Ministarstva, na čijem je čelu, „obezbjeđivanje uređenog i efikasnog zdravstvenog sistema na stabilnim osnovama u čijem će središtu biti pacijent“.

Bečići, Crna Gora, IV Medical konferencija

Jačanje povjerenja u zdravstveni sistem

- Naš cilj je jačanje povjerenja u crnogorski zdravstveni sistem. To želimo postići podizanjem kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbjednosti pacijenata, reformom farmaceutske politike, nastavkom započetih i uvođenjem novih preventivnih programa, smanjenjem nezadovoljstva građana pruženim zdravstvenim uslugama, skraćivanjem vre-

mena čekanja na medicinske procedure i intervencije, edukacijom i stručnim osposobljavanjem ljekara i srednjeg medicinskog kadra na svim nivoima zdravstvene zaštite - naglasio je ministar Hrapović. Povjerenje u zdravstveni sistem, prema njegovim riječima, steći će se i efikasnijim korišćenjem zdravstvenih tehnologija, efikasnim upravljanjem finansijskim resursima, a značajna pažnja posvetiće se poboljšanju standarda zaposlenih u zdravstvenom sistemu.

- Siguran sam da će ova konferencija pomoći učesnicima da se upoznaju sa dostignućima iz medicinske nauke i prakse, novim tehnologijama, kao i da razmijenite iskustva koja su od neprocjenjivog značaja za unapređenje zdravstvene zaštite na svim nivoima - kazao je ministar Hrapović. On je istakao značajnu ulogu časopisa “Medical”, kao jedinstvene publikacije u Crnoj Gori, koja se bavi isključivo zdravstvenim temama i u „kontinuitetu prati rad svih institucija crnogorskog zdravstvenog sistema“. - “Medical” godinama prati rad svih ustanova i odan je partner Ministarstva zdravlja na našem reformskom putu, o čemu u kontinuitetu i na pravi način informiše čitaoce - istakao je ministar. Urednik Naučnog programa skupa dr sc. med. Majda Šahman-Zaimović, kazala je da su u fokusu ovogodišnje konferencije teme koje se tiču same zdravstvene politike, kao što su nabavka opreme i ljekova, uz kardiologiju sa temama iz kliničke prakse, a značajna pažnja posvećena je i statusu pacijenata i interakciji sa njima. - Učinilo nam se da je to izuzetno važno u ovom periodu i ne tiče se samo Ministarstva koje vodi zdravstveni

Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

sistem, već povećanje nivoa kvaliteta zdravstvenog statusa pacijenata zavisi od svih komponenata sistema. Rad profesionalaca zavisi i od onoga šta im država obezbijedi, odnosno uslova u kojima rade - naglasila je dr Zaimović, napominjući da je crnogorska Agencija za ljekove i medicinska sredstva, na ovogodišnjoj konferenciji pažnju posvetila temama iz oblasti farmakovigilance.

Institut Igalo, 22. maj

Senzorna soba Senzorna soba je proširenje terapijske usluge Dječjeg odjeljenja Instituta Igalo i namijenjena je pacijentima Instituta, korisnicima Dnevnog centra u Herceg Novom, kao i Centra za djecu sa posebnim potrebama u Domu zdravlja Herceg Novi. Ova terapija ima pozitivan efekat na psihomotorni razvoj djece sa smetnjama ponašanja, autizmom i drugim vrstama poremećaja razvoja.

Plakete zahvalnosti nabavke ljekova“, a prva sesija, održana u popodnevnim satima drugog dana konferencije, bila je sa temama iz oblasti kardiologije. Trećeg, posljednjeg dana skupa, održana je sesija iz oblasti farmakovigilance, u organizaciji CALIMS, uz gostujuće izlaganje iz oblasti farmaceutske industrije (“Sanofi”) na temu bioloških i biološki sličnih ljekova. Konferencija je završila rad trećeg dana skupa okruglim stolom pod nazivom “Interakcija sa pacijentima sa ciU ime časopisa “Medical”, Slavica Pantelić uručila je zahvalnice dugogodišnjim saradnicima časopisa i učesnicima dosadašnjih konferencija. Plakete su dobili dr Samo Fakin, nekadašnji direktor slovenačkog Fonda za zdravstveno osiguranje, Andrea Stajović iz crnogorskog Fonda zdravstvenog osiguranja, prof. dr Božidar Bojović, poznati crnogorski pedijatar i endokrinolog, a plaketa je dodijeljena i Institutu za javno zdravlje Crne Gore, u ime skromnog obilježja svesrdne višegodišnje podrške ukupnom “Medikal” projektu. Plaketu je, u ime Instituta, preuzela Dragica Pejanović. Prvog dana skupa održan je okrugli sto pod nazivom „Nabavka opreme i jačanje kapaciteta zdravstvenih ustanova i podizanje nivoa zdravstvene zaštite“ u organizaciji Ministarstva zdravlja Crne Gore. Sljedećeg dana, okrugli sto organizovao je Fond za zdravstveno osiguranje Crne Gore, sa temom „Modeli

ljem povećanja kvaliteta statusa pacijenata” sa predavačima iz Agencije za ljekove Srbije i crnogorskog Instituta za javno zdravlje. Aktivno učešće na IV Medical konferenciji imale su, tradicionalno, farmaceutske kompanije i veledrogerije koje posluju u Crnoj Gori, kroz aktivno učešće u okruglim stolovima i sesijama, učešće u diskusijama, kao i izlaganjem putem štandovskih postavki proizvoda.

Otvaranju je prisustvovao donator iz Velike Britanije Ričard Rapazini, čijim sredstvima je nabavljena oprema i izvršena adaptacija prostora. Pored njega, i predstavnica NVO Meritum Lin Montgomeri, kao i predstavnici Instituta, lokalne uprave, osoblje Dječjeg odjeljenja i gosti. Senzorna soba je sve zastupljenija u terapjiji djece sa posebnim potrebama tako da je sa oduševljenjem prihvaćena mogućnost da se jedan takav spcifičan prostor opremi u Institutu “Dr Simo Milošević”, gdje je među malim pacijentima i do 30 odsto onih kojima je takva terapija potrebna, kazala je dr Sonja Kosać. Senzorna soba je proširenje terapijske usluge Dječjeg odjeljenja Instituta Igalo i namijenjena je pacijentima Instituta, korisnicima Dnevnog centra u Herceg Novom, ali i svima kojima je takva terapija potrebna, podsjetila je direktorka Medicinskog sektora Instituta dr Marina Delić. Donator Rapazini je kazao da je apsolutno oduševljen kad je vidio kako je potrošen njegov novac: - Urađen je odličan posao. Drago mi je što sam pomogao. Nikada ovaj dan neću zaboraviti. Uslijediće i obuka osoblja Instituta, takođe kroz donaciju NVO Meritum. U Herceg Novom postoje još dvije senzorne sobe, u Osnovnoj školi “Ilija Kišić” i u Dječjem domu “Mladost”. Ali potrebe za ovakvim prostorom su veće.

Podgorica, 10. maj 2017.

Inicijativa - Brzina ili život - Master planom razvoja zdravstva od 2015 - 2020, kao krovnim strateškim dokumentom zdravstvene politike, prepoznato je povređivanje kao jedan od glavnih prioriteta u okviru oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja, među kojima i povrede u saobraćaju – kazao je mini89

Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

star zdravlja dr Kenan Hrapović na skupu pod nazivom “Brzina ili život”, koji su organizovali Vlada Crne Gore i Sistem Ujedinjenih nacija u zemlji, u okviru Globalne sedmice bezbjednosti u saobraćaju. On je naveo da se Ministarstvo zdravlja posebno fokusira na uspostavljanje stabilnog sistema izdavanja i monitoringa ljekarskih uvjerenja, unapređenje informacionog sistema za hitnu medicinsku pomoć, kao i razvoja alata za monitoring napretka u oblasti bezbjednosti na putevima. U ime Sistema UN u Crnoj Gori, Mina Brajović je pozdravila napore Crne Gore na uspostavljanju strateškog odgovora na ovaj problem i posebno ukazala na važnost takvog opredeljenja države u kontekstu ostvarivanja Agende održivog razvoja do 2030. godine koju su sve države članice Ujedinjenih nacija usvojile 2015. - Svjetski lideri su se ujedinili u stavu da se svijet može promijeniti i biti bolje mjesto za sve jedino ukoliko bezbjednost u saobraćaju postane sastavni dio plana za ostvarivanje boljeg zdravlja i održivog urbanog razvoja – navela je Brajovićeva.

Tim povodom direktorka Kovačević je istakla da su liste čekanja u KC CG najniže u regionu. - Podaci sa kojima raspolažemo govore da smo i u aprilu radili intenzivno i da su liste čekanja između mjesec i mjesec i po - kazala je Kovačevićeva. Direktorka IBD Sonja Milašinović je istakla da problemi koji su bili evidentni u toj ustanovi nijesu nastali zbog loše organizacije, već više zbog odliva specijalističkog kadra u privatni sektor i opravdanih bolovanja. - Međutim, dobrom organizacijom posla uspjeli smo da liste čekanja svedemo na minimum - kazala je dr Milašinović. Direktor Klinike za bolesti srca dr Nebojša Bulatović kazao je, takođe, da su i na ovoj klinici ostvareni značajni rezultati. - Najbolji rezultati postignuti su u Centru za kardiohirurgiju, gdje je trenutno na listi čekanja 68 pacijenata, i čeka se dva do tri mjeseca kazao je dr Bulatović i dodao da je najduža lista čekanja za kateterizaciju srca, na kojoj je 412 pacijenata.

Crveni krst Crne Gore

Dan dobrovoljnih davalaca krvi

Klinički centar Crne Gore

Liste čekanja najkraće u regionu

Direktorka Kliničkog centra Crne Gore Zorica Kovačević sa saradnicima, medicinskom direktorkom KC CG doc. dr Snežanom Raspopović, direktorkom Instituta za bolesti djece (IBD) dr Sonjom Milašinovič, direktorom Klinike za bolesti srca dr Nebojšom Bulatovićem i direktorom Interne klinike dr Sretenom Kavarićem, kao i direktorom Fonda za zdravstveno osiguranje CG Seadom Čirgićem, održala je 10. maja konferenciju za novinare na kojoj su predstavljene liste čekanja u KC CG. 90

Crveni krst Crne Gore (CK CG) je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, obilježio 11. maj - Dan dobrovoljnih davalaca krvi u Crnoj Gori. Kako je saopšteno iz CK CG, Ministarstvo zdravlja je 18-u godinu za redom, dodijelilo priznanja i simbolične nagrade najzaslužnijima za razvoj djelatnosti dobrovoljnog davalaštva krvi u prethodnoj godini, a priznanja je uručio ministar zdravlja dr Kenan Hrapović koji je dobrovoljnim davaocima krvi čestitao njihov dan i zahvalio im na humanosti i solidarnosti koju iskazuju prema onima kojima je ta dragocjena tečnost potrebna. U Crnoj Gori se u prošloj godini 21.422 građana prijavilo da dobrovoljno da krv, a prikupljeno je ukupno 17.433 jedinica. - Ovi podaci ukazuju na neophodnost daljeg planskog i kontinuiranog sprovođenja vaspitnomotivacionog rada i edukacije stanovništva o značaju dobrovoljnog davanja krvi u cilju postizanja preporuka Svjetske zdravstvene organizacije, odnosno dostizanje evropskog prosjeka broja davanja koji se kreće od četiri do pet odsto. Želim da naglasim da su dobrovoljni davaoci krvi i

Zavod za transfuziju krvi Crne Gore svakodnevo na istom zadatku, a to je obezbjeđivanje u svakom trenutku potrebne količine krvi za liječenje i nerjetko za spašavanje života naših sugrađana. To potvrđuje i podatak da je u 2016. godini izvedeno 175 akcija dobrovoljnog davanja krvi, od čega u Zavodu 115, odnosno 65,7%, a na terenu 60 ili 34,3% - podsjetio je dr Hrapović.

12. maj - Početak rada

Stomatološka komora CG

U Podgorici je počela sa radom Stomatološka komora Crne Gore, čiji je predsjednik dr Borislav Ćalović, koji je najavio da planovi Komore podrazumijevaju pomoć mladim stomatolozima sa specijalizacijom i kontinuiranom edukacijom, vraćanje stomatoloških ordinacija u osnovne škole i dogovor sa Fondom zdravstva oko povećanja cijena zubarskih usluga. Najmlađa strukovna organizacija je osnovana 16. decembara 2016. godine kada je zasijedala prva sjednica Skupštine i formirana Stomatološka komora Crne Gore i to je bio početak njenog rada. Ćalović tvrdi da sadašnje cijene vrijeđaju i ugrožavaju dostojanstvo njihove profesije jer je cijena vađenja zuba niža od najniže cijene usluge u frizerskom ili kozmetičkom salonu. Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović je istakao da mu posebno zadovoljstvo predstavlja druženje sa najmlađom strukovnom organizacijom i to kada i zvanično započinju svoju misiju. - Kontinuirana komunikacija i zajednički rad dio su težnje ka našem zajedničkom cilju,a to je zadovoljan osiguranik i korisnik usluga našeg zdravstvenog sistema, ali i zadovoljan zdravstveni radnik. Samo na taj način možemo biti na pravom putu,a on podrazumijeva partnerski odnos i saradnju, kako sa Stomatološkom, tako i sa Ljekarskom, Farmaceutskom i Komorom fizioterapeuta koje su u osnivanju. Želimo da iskoristimo kapacitete svake od komora jer one, kao strukovna udruženja trebaju zdravstvenom sistemu kako bi u punom kapacitetu obavljale poslove iz svoje nadležnosti. U cilju zakonitog i efikasnog vršenja prenesenih poslova, u interesu zdravstvenih radnika, svake godine se u budžetu Ministarstva zdravlja planiraju sredstva, koja Ministarstvo prenosi komorama za vršenje ovih poslova. Medical CG

92 Dobro došli! Prof, dr med. sa Marija Burgić-Radmanović, predsjednik Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini

Poštovane koleginice i kolege, sa velikim zadovoljstvom vas pozivam na IV Kongres psihijatara Bosne i Hercegovine koji će biti održan u Banja Luci, u periodu 16. - 19. novembar 2017 godine. Ovo će biti dobra prilika da psihijatri i drugi stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja iz Bosne i Hercegovine, regiona, kao i iz ostalih dijelova Evrope i svijeta, razmijene iskustva i aktuelne informacije. Nadam se da će nam tema kongresa "Psihijatrija i mentalno zdravlje: dileme i perspektive" dati mogućnosti da diskutujemo o mnogim temama vezanim za stručne i naučne dileme, mjestu i ulozi psihijatrije u mentalnom zdravlju i medicini, ali i u društvu uopšte, kao i humanističkom i individualizovanom pristupu osobama koje imaju probleme mentalnog zdravlja, a u svjetlu savremenih saznanja o mentalnim i poremećajima ponašanja. Cilj Kongresa je da se napravi prezentacija rezultata najnovijih istraživanja, prikažu najsvježija iskustva iz prakse i otvore novi putevi za integraciju različitih pristupa i terapijskih procedura kako bi Kongres bio podsticaj za nova postignuća u našem svakodnevnom radu, za dobrobit pacijenata i društva u cjelini. Radujem se vašem dolasku i ugodnom druženju u Banja Luci i iskreno želim da sa ovog skupa ponesete lijepe uspomene i nova iskustva.

GODINA VII BROJ 75. JUN 2017.

N M K

ODBOR ZA KARDIOVASKULARNU PATOLOGIJU SANU UDRUŽENJE ZA ATEROSKLEROZU SRBIJE

PIONIRI SVETSKE I NAŠE KARDIO-VASKULARNE HIRURGIJE (Istorijski pregled kroz 81 slajd-fotografiju)

Vladimir Kanjuh, Snežana Kanjuh, Momir Pušac 2 1

Billroth je uspešno (!) operisao i bez antisepse,asepse i antibiotika, uz primitivnu anesteziju, itd. U vitrini su nesterilisani instrumenti na dohvat ruke. Auditorijum sve prati i divi se.

Slavni nemački hirurg Theodor Billroth (1829 – 1894)



Theodor Billroth o hirurgiji srca: ’’Hirurg koji se drzne da dirne srce – izvršiće prostituciju hirurške veštine’’.

(Billroth-a citiramo1 zbog ovog njegovog stava o kardiohirurgiji, koji svedoči da u njegovo vreme kardiohirurgija nije postojala).

Kod Billroth-a je učio i naš prvi školovani hirurg budući akademik Vladan Đorđević, kome je, po Billroth-u, ’’zbog političkih aktivnosti zarđao hirurški skalpel’’.

H. Taussig, pedijatrijski kardiolog iz John Hopkins Hospital, Baltimor  poruka kolegi hirurgu Аlfred-u Blalock-u:

• Kod hirurškog šoka zbog gubitka krvi, dodavao je eksperimentalnoj životinji krvnu plazmu ili krv.

• Izabrao je za svog saradnika izvanrednog laboratorijskog tehničara Afro - Amerikanca Vivien Thomas-a (1910 – 1985.), koji kao Crnac nije smeo da uđe u Bolnicu na glavna vrata.

’’Plave bebe sa tetralogijom Fallot dobijaju još veću cijanozu kada im se spontano zatvori prolazni ductus arteriosus!’’ Hellen Taussig (1898–1986)

’’Kako im stvoriti novi ductus?’’

• Transplantirali su nadbubreg. Alfred Blalock (1899 – 1964)

•

Premeštali bubreg u vrat životinje, u cilju njegove denervacije radi izučavanja Goldblatt-ove hipertenzije.

• Pravili su bajpas aortne koarktacije.

8 7

8 Dopunska količina krvi iz aorte, preko leve subklavije (uz njeno produženje putem dakronskog grafta ako je potrebno) ulazi u levu granu plućne arterije za pluća gde se oksigeniše. Cijanoza se smanjuje.

Blalock je 1945. presekao i posuvratio nadole levu subklaviju spojivši je sa levom granom plućne arterije. Time je povećao dotok krvi u pluća za oksigenaciju. Thomas je učestvovao u konceptu operacije i laboratorijskim proračunima.

V.Kanjuh Tetralogia Fallot i leva Blalock – Thomas –Taussig-ova anasto-moza.

10 10

Blalock – Thomas – Taussig-ova anastomoza. Ovom genijalnom operacijom započela je razvoj svetska kardiohirurgija 1945. a Blalock i Taussigova su više puta predlagani za Nobelovu nagradu (ali ne i Thomas).

Leva ruka dobija krv retrogradno preko leve vertebralne arterije, koja ’’krade’’ krv od desne vertebralne arterije (’’subclavian steal syndrome’’ – ’’Sindrom krađe subklavije’’).

Google 2017.

12 11

Blalock – Thomas –Taussig – ova anastomoza 1945.: leva klasična i desna modifikovana graftom. Kasnije su predloženi Potts – ov (spoj leve grane plućne arterije i aorte) i Waterston – ov šant (spoj aorte i desne grane plućne arterije).

V.K i Hellen Taussig na II svetskom kongresu pedijatrijskih kardiologa u Njujorku 1985. Svetske legende u istraživanju urođenih srčanih mana: Patolog Jesse E.Edwards i pedijatrijski kardiolog Helen B.Taussig (snimak V.K. na II svetskom kongresu pedijatrijskih kardiologa u Njujorku 1985 2-7 .

The father of open heart surgery

•’’Najsjajnija zvezda u usponu’’ ali limfosarkom parotidne regije i spas posle herojske operacije kolege R.Varco-a. •Operacije u blagoj hipotermiji. •’’Ukrštena cirkulacija’’ 1954. •Usavršavanje Gibbon-ove ’’mašine srce – pluća’’, 1955. •Prvi tranzitorski pejsmejker. Clarence Walton Lillehei (1918 – 1999) 8-11

•Dizajniranje i ugrađivanje veštačkih srčanih valvula.

’’Ukrštena cirkulacija’’. Sin (kome se zatvara VSD) povezan je sa ocem: ilijačna arterija oca sa desnom karotidnom arterijom sina i desna pretkomora sina sa ilijačnom venom oca. Otac služi kao živi oksigenator!

15 15

Dr John Gibbon, Jr (1903 – 1973) i supruga – konstruktori prve ’’mašine srce - pluća’’ 1940., koja je omogućila vantelesni krvotok, tj. privremenu vantelesnu cirkulaciju i oksigenaciju i time višečasovni rad hirurga na otvorenom, mirnom i suvom srcu.

Gibbon je koristeći ovu mašinu 1953. zatvorio ASD.

’’Mašina srce – pluća’’: venska krv šupljih vena se skuplja u jednom rezervoaru i upućuje u oksigenator (koji zamenjuje pluća) da primi kiseonik i, zatim, preko pumpe (koja zamenjuje srce) upućuje se u aortu. Google 2017.

Mašinu su, zatim, neprekidno usavršavali druti autori.

Hirurški konac (HK) je presekao Hisov snop kod Lillehei-evih prvih ugrađivanja veštačke aortne valvule u aortni otvor. Crveno – vezivo a braon – Hisov snop (Histo - patološki nalaz V.K.).

Starr- Edwards-ova prva veštačka mehanička srčana valvula sa loptom u kavezu 1960. Kada se ne smeju hirurški zatvarati VSD, ASD i PDA, tj. USM sa levo – desnim šantom ?

 V.K.: HP nalaz u slučaju hipertenzivne PDA plućne vaskularne opstruktivne bolesti.

20 20 Lillehei – eve dve anegdote (koje je čuo V.K. 1962.): -Lillehei na predavanju pokazuje poštanski koverat na kome je nepotpuna adresa: ’’Doktoru koji operiše urođene srčane mane’’ a Pošta ga je njemu poslala – ’’ Postajem poznat za operacije urođenih srčanih mana’’!

Kada se HP u plućnoj arterijskoj cirkulaciji nađe opstruktivna pleksiformna lezija (PL) u grani male mišićne plućne arterije (MMPA) i poststenotično dilatirana arteriola (PDA).

MMPA

-Karakterisanje medicinskih specijalizacija: Internisti – sve znaju ali malo šta mogu da urade. Neuro-psihijatri – sve znaju odlično ali ništa ne mogu da urade Dermatolozi – ne znaju ništa i ništa ne mogu da urade. Hirurzi – ne znaju ništa ali sve mogu da urade. Patolozi – sve znaju i sve mogu da urade ali kasno. Dodatak V.K. ( nadam se da ovo ne čita) medicinska administracija – koja ne zna ništa i ništa ne može da uradi ali može sve da pokvari.

Zašto ? Zatvaranjem ’’šanta oduške’’, sva krv iz DK bi bila upravljena u blokirana pluća i nastalo bi akutno popuštanje DK! Pleksiformna lezija je kontraindikacija za operaciju!

Minnesota School of Cardiology

• Baze: Mineapolis (Hirurgija i kardiologija Univerziteta Minesote),Clarence W.

Lillehei, Richard Lillehei, Richard Varco i dr.; Ancel Keys – glavni epidemiolog

Na Mayo klinici u Ročesteru, Minesota, SAD 5. marta 1955. započeo je veliki program u hirurgiji otvorenog srca (adultni i pedijatrijski bolesnici) koristeći unapređenu Gibbonovu ’’mašinu srce – pluća’’ za vantelesni krvotok. John W. Kirklin (1917 – 2004)

svetski poznate epidemiološle studije kardiovaskularnih oboljenja ’’Sedam zemalja sveta’’; Sent Pol (Miller Hospital, United Hospital i Jesse E.Edwards Registry of Cardiovascular Disease), kardio-vaskularni patolozi Jesse E.Edwards, Jack L. Titus, Shannon M.Mackey–Bojack; Ročester (Mayo Clinic),John Webster Kirklin, Brooks Edwards, Andrej Terzić i dr. • U njoj su se usavršavali: N. Shumway,D.A. Cooley; C. Barnard; Ivo Popović - Đani, Vladimir Kanjuh, Miša Albreht, Mihajlo Vučinić, Stojan Anojčić; anesteziolog Predrag Lalević, kardiolozi Emilija Nestorović, Marko Banović.

23 23

Michael DeBakey (1908 – 2008) Veliki pionir kardio-vaskularne hirurgije 12-14

• Sin imigranata iz Libana (Dabaghi) • Rektor Baylor College of Medicine; direktor Methodist DaBakey Heart & Vascular Center. • II svetski i Korejski rat: Army Surgical Hospital Units (MASH) • Veza između pušenja i raka pluća 1939. • Prva uspešna karotidna endarterektomija 1953. • Bajpas pumpa za levu komoru • Pionirski rad na veštačkom srcu.

M.DeBakey sa veštačkim srcem

25 • Najava aorto-koronarnog venskog bajpasa 1961. (pre Favaloro-a 1967.) Sa Garrett-om 1966. postavljao safenski graft na bifurkaciju leve koronarne arterije na kucajućem srcu psa – ali to objavili tek 1983!

• Prva upotreba dakronskih graftova u zamenjivanju krvnih sudova. Prva patch – graft angioplastika 1958. • Predsednici SAD Nikson, Regan i Bush su ga smatrali za ’’živu legendu’’ i ’’medicinskog državnika’’.

• Ogroman rad na transplantacijama srca (i Dušan Vlačo iz Srbije); ugrađivanju veštačkih valvula, operisanju aortnih disekcija (i sam je preživeo operaciju disekcije aorte 2005. u 97.godini života!).

Sleva nadesno: Vojislav Stojanović,Michael DeBakey i Borislav Vujadinović u Beogradu na II hirurškoj klinici Mf, kada je DeBakey ugrađivao veštačke srčane valvule našim bolesnicima 1967.(svi bolesnici su, na žalost, umrli uglavnom zbog nepoštovanja trajnog uzimanja antikoagulantnih lekova). Bio je u YU i pre toga (dogovor o saradnji sa Vladom) i posle toga 1976. vršeći aorto-koronarne bajpase i četvrti put kao konsultant zbog bolesti predsednika Tita.

Bolesnik operisan od M. DeBakey-a u Bgd. 1967.

30 29

•

• • • • •

Denton Arthur Cooley (1920 – 2016)

’’Poslednji Mohikanac’’ iz redova legendi pionira svetske kardiohirurgije 15-20

Kao specijalizant, asistirao na istorijskoj Blalock –ovoj operaciji 1945. (Blalock – Thomas –Taussig –ova anastomoza). Asistirana cirkulacija LK 1962. Prva uspešna transplantacija srca u SAD 1968. Prvo ugrađivanje totalnog veštačkog srca u svetu 1969. 115.000 hirurških operacija na otvorenom srcu (uključujući 1.100 transplantacija srca). Inostrani član SANU od 1988. (na predlog I.Papa, G.Nikoliša i V. Kanjuha) i najstariji član njenog Odbora za kardiovaskularnu patologiju. Velika plaketa Univerziteta u Beogradu i Gostujući prof. Mf u Bgd. 1996.

Kuli je izvršio

Neverovatan Kulijev obim posla

Prvu uspešnu transplantaciju srca u SAD 1968. (godinu dana posle Barnard-a).

Do 2001. u Texas Heart Institute-u učinjeno je 100.000 operacija na otvorenom srcu.

Hvalјen je ali i kritikovan zato što je još kucajuće srce donora (sa izgublјenom moždanom funkcijom) transplantirao primaocu.

Kuli je nadgledao oko 30 operacija dnevno, od kojih je 8 – 10 najtežih sam vršio! Kuli je, praktično, obavlјao sve vrste kardiohirurških operacija i to kako kod odraslih tako i kod dece (urođene srčane mane).

Tada se još nije smatralo da je smrt mozga = smrt čoveka.

33 33

Denton Artur Kuli i Kristijan Barnard

Dr. Willem Kolff (jedan od dizajnera veštačkog srca) i D. Cooley sa Liotta - evim totalnim veštačkim srcem.

35 35

Kulijev smisao za humor

’’Sport mi je jako pomogao u hirurškom radu jer:

Kada mu je K.Barnad 1967. poslao telegram da je izvršio prvu transplantaciju srca u svetu, Kuli mu je odgovorio: ’’Čestitanja za Tvoju prvu transplantaciju. Ja ću uskoro publikovati mojih prvih sto’’. Učestvujući u odbrani jednog slučaja na sudu, advokat ga je upitao: ’’ Da li sebe smatra za najbolјeg hirurga na svetu?’’. Kuli je potvrdio. Advokat je onda nastavio pitanjem: ’’Niste li 38 možda neskromni?’’. Kuli je odgovorio: ’’ Možda, ali uzmite u obzir da sam pod zakletvom’’.

37 37

- vodi objektivnom reagovanju na poraze i fair play-u - zahteva brze odluke’’. Kuli – takmičarski košarkaš 38

Predsednik Ronald Regan odlikuje Denton Kulija ’’Predsedničkom medaljom slobode’’ 1984. (najviša američka civilna nagrada)

- povećava fizičku izdržlјivost

Kulija nagrađuje Nacionalnom medaljom za tehnologiju predsednik Bil Klinton 1998.

39 39

Razlog neprijateljstva Kulijevo neodobreno prvo u svetu ugrađivanje totalnog veštačkog srca 1969. uzetog ’’ u očajajanju’’ iz Laboratorije De – Bakey-a kada je ovaj bio na putu.

Posledice Kuli je morao da napusti Bailor University; udovica preminulog nije dobila milionsku odštetu a Kuli je osnovao svoj Texas Heart Institute.

41 41

Denton A.Cooley, M.D. Cooley Hands Society 1995. Cooley je organizovao dodelu velike dolarske donacije za renoviranje Biblioteke njegovog Texas Medical Center. Centar popularizuje celokupni njegov rad od 115.000 hirurških intervencija na otvorenom srcu (uključujući i 1.100 transplantacija srca) do 2006., kada je ostavio hirurški skalpel.

U Hjustonu, na Zajedničkom simpozijumu Hjuston – Beograd 1991., sleva nadesno: Z. Krajcer, D.A.Colley, S.Kanjuh, G.Reul, V.Kanjuh.

Prof.dr Višeslav Hadži – Tanović, predsednik Privatnih doktora Srbije u Hjustonu na Texas Heart Institute sa D. Cooley-em 1984.

45 45

Colley i DeBakey: Pomirenje 2008. (posle 39 godina).

Najbolji srpski novinar u oblasti medicine i sporta D.P. Gregorić i novinar Politike A.Mišić sa akademicima I.Papom i D.Cooley-em u Beogradu 1971.

Houston School of Cardiology

Baze: Bailor University School of Medicine, Methodist Hospital – Michael DeBakey; Texas Heart Institute, St. Luke’s Episcopal Hospital i Texas Childrens Hospital – Denton Cooley, George Reul i drugi.

• Koristio plućnu valvulu kao autograft za lečenje aortne regurgitacije.

U njoj su učili i naši kardiohirurzi: akademik Ninoslav Radovanović i dopisni član Milan – Bane Đorđević. Zatim profesori i doktori: Borislav Vujadinović, Dragoljub Vasiljević, Stojan Anojčić, Miljko Ristić, Josip Sokolić, Dragoš Nedeljković, Predrag Petrović, Mihajlo Vučinić, Goran Panić, Slobodan Lotina, Dušan Velimirović, Mile Vraneš, Radomir Sinđelić, S.Čurčić, Boško Đukanović, Saša Borović, D.Savić, M.Velinović, Aleksandar Mikić, Svetozar Putnik, Stevan Nastasić, Vladimir Mandarić, Pavle Kovačević, Zoran Trifunović, Aleksandar Milosavljević, Milenko Rosić, Lazar Velicki, Reik Huskić, Duško Nežić, Siniša Gradinac, Miroslav Jakovljević, Slobodan Mićović, Ivan Stojanović. Kardiolozi: Srećko Nedeljković, Dejan Bošković, akademik Miodrag Ostojić, dopisni član Petar Seferović, Višeslav Hadži-Tanović, Brana Radovančević, Marija Petrović, Milorad Tešić, Siniša Stojković.

• Operacije srca u hipotermiji.

• Prva u svetu uspešna transplantacija srca psu, 1959. • Transplantacija srca uz ciklosporin od 1980. radi suzbijanja odbacivanja.

Norman Shumway (1923 – 2006) 21-22

• Prva u svetu uspešna istovremena transplantacija srca i pluća uz ciklosporin 1981.

48 47

Shumway-ev patolog Margaret Billingham ’’Prva dama endomiokardnih biopsija’’, kojima se dijagnostikuje odbacivanje transplantiranog srca.

48 • Istorijska, prva u svetu uspešna transplantacija srca 3.dec. 1967. • Definisanje ’’moždane smrti’’ i njeno prihvatanje u svetu za transplantacije. • Prvo u svetu ugrađivanje srca ali uz ostavljanje bolesnog srca u grudnom košu (sudovno povezanog sa ugrađenim srcem) 25.nov. 1974., tzv. heterotopska operacija ’’Twin ili piggyback heart’’.

Stanford University, Palo Alto,California, 1988. Christiaan N.Barnard (1922 – 2001)

49 (Snimak: S.Kanjuh)

50 50

Google 2017.

How surgeons connect two hearts

The donor’s aorta is attached to the recipient’s aorta to transport blood from both hearts out to the body. Not shown, on the back of the hearts, the donor’s and recipient’ left atria (the upper chambers) are merget so that blood from the lungs travels to both hearts.

A graft from one of the donor’s blood vessels connects the donor’s and recipient’s pulmonary arteries, allowing both hearts to send blood to the lungs



The donor’s superior vena cava, the large vein that carries blood from the head, neck and arms, is attached to the recipient’s right atrium so that blood from the body now flows to both hearts A. Alkhaldi, Stanford Univ. 54

HETEROTOPSKA TRANSPLANTACIJA SRCA (TWIN ILI PIGGYBACK HEART) Dva srca treba da opskrbe krvlju jedan organizam. Novo ugrađeno srce treba da pomogne bolesnom srcu da ostvari normalnu cirkulaciju krvi. Kako su ta dva srca spojena i kako kroz njih protiče krv ? Oksigenisana krv iz pluća dolazi plućnim venama u levu pretkomoru bolesnog srca ali, pošto su leve pretkomore novog i bolesnog srca hirurški spojene, krv odlazi u leve komore oba srca. 54

Odatle, krv ide u levu komoru i aortu bolesnog srca i, takođe, u levu komoru i aortu (bez luka) novog srca, koja je spojena sa aortom bolesnog • Tehnički teža operacija jer treba smestiti dva srca u srca za sistemsku cirkulaciju. grudni koš i međusobno ih povezati. Krv preko gornje i donje šuplje vene dolazi u • Svako srce ima svoj ritam. desnu pretkomoru bolesnog srca ali, pošto je gor- • Samo je srce primaoca zadržalo svoju inervaciju od nja šuplja vena novog srca spojena sa desnom vegetativnog nervnog sistema i zato brže reaguje pretkomorom bolesnog srca, krv iz nje ide u desna promenjene uslove rada. nu pretkomoru zdravog srca i onda u desne komore oba srca za plućnu arteriju bolesnog srca i plućnu arteriju novog srca koja je graftom spojena sa plućnom arterijom bolesnog srca (za plućnu cirkulaciju radi oksigenacije). 100

55 56 56

TRANSPLANTACIJE SRCA U SVETU 23-27

V.K. u Muzeju Barnard-a u sačuvanoj operacionoj sali Bolnice Groote Schuur, Kejptaun (Južna Afrika) u kojoj je izvršena prva transplantacija srca 1967., uz voštane figure svih učesnika. (Snimak: S.Kanjuh, 2010.) 58

• Prvu transplantaciju srca čoveku u svetu izvršio je James Hardy 23.jan. 1964. u Medicinskom centru Misisipi u Džeksonu. Ugrađeno je srce šimpanza ali je recipijent umro sat kasnije od akutnog odbacivanja. • Christiaan Barnard: Istorijska, prva u svetu, uspešna transplantacija srca 3.dec. 1967. • Prva transplantacija srca u SAD ali neuspešna: Adrian Kantrowitz 6.dec.1967. izumitelj: (1) intraaortne balon pumpe, koja kontrapulzacijom povećava protok krvi te smanjuje napor oslabljene leve komore srca i (2) LVAD – uređaj za asistenciju LK, 1966.. • 1968.: neuspešna transplantacija Shumway-a u SAD. • 1968.: prva uspešna transplantacija srca u SAD – D.A.Cooley.

• I.V. Lovette je 9.juna 1984. u Denveru, SAD izvršio prvu u svetu uspešnu pedijatrijsku transplantaciju srca. • Leonard Bailey je 1984. u Loma Linda u Kaliforniji transplantirao 12.godišnjoj devojčici srce majmuna babuna, koja je živela 20 dana.  U svetu se godišnje transplantira oko 3500 srca (više od polovine u SAD i to najviše u Cedars-Sinai Medical Center Los Angeles). Hirurška smrtnost 2011.: 5 – 10%. Preživljavanje oko 15 godina.  Prvo permanentno veštačko srce uspešno je transplantirao čoveku Robert Jarvik 1982. (dizajnirano od W.J. Kolff-a i R. Jarvik-a). 60

Američki multimilijarder David Rockefeller (1915 – 2017), veoma uticajni čovek na svetsku politiku, umro je sa sedmim transplantiranim srcem!

TOTALNO VEŠTAČKO SRCE •Suštinski – pumpa (izvan tela ili u grudnom košu). •Strukturno i funkcionalno zamenjuje normalno srce. •Energiju za pokretanje dobija preko pneumatične pumpe – kompresora ili električnim putem. •Izvor energije je pomoću dva katetera, kroz telo bolesnika, spojen sa veštačkim srcem. •Neurološke i plućne komplikacije zbog trombo-embolija, krvavljenja, infekcije, itd. •U Srbiji do juna 2017. nije bilo ugrađivanja totalnog veštačkog srca.

Google 2017.

Šta se uklanja a šta se ostavlja radi transplantacije totalnog veštačkog srca.

62 61

Četiri veštačke mehaničke valvule na ušćima i otvorima veštačkog srca. Google 2017.

Google 2017.

101

SYNCARDIA TOTALNO VEŠTAČKO SRCE

•Prvo i jedino odobreno za upotrebu u svetu. •Služi kao privremeni most dok se čeka donorska transplantacija srca ili za stalno ako je transplantacija nemoguća. •Zamenjuje obe komore srca i četiri valvule. •Kroz ovo veštačko srce može da prođe 9,5 L krvi u minuti. •Ne čekaju se donori! Nema: oboljenja srčanog mišića, valvula i aritmija. •Svetsko iskustvo ipak pokazuje da je najuspešnije korigovanje bolesnog srca – donorska transplantacija srca.

Rene G. Favaloro (1923 – 2000)

• Po diplomiranju, budući da nije bio član Peronove partije te nije mogao da ostane u Buenos Ajresu, postaje seoski lekar koji je besplatno lečio sirotinju. • Ipak, usavršava se u Clivlend Clinic, USA, gde je 1967. prvi u svetu uradio čoveku aorto-koronarni bajpas sa venom safenom u ekstrakorporalnoj cirkulaciji. • Vrativši se iz SAD u Argentinu 1971. osniva neprofitnu Favaloro fondaciju 1975., gde opet skupim operacijama leči sirotinju. • Fondacija postaje dužna 18 miliona $. Niotkud pomoći. Favaloro, ’’Don Kihot i prosjak u sopstvenoj zemlji’’, puca sebi u srce.

Trostruki aorto-koronarni venski bajpas graft. Ideja je da se graftovima premoste mesta suženja na cirkumfleksnoj i descendentnoj grani LKA kao i na DKA te da se krv dostavi njihovim distalnim delovima. Google 2017.

... A ŠTA SE ZA OPISANO VREME DOGAĐALO U SRPSKOJ KV HIRURGIJI? 28-37

• Prvu uspešnu operaciju povrede srca uradio je 1927. u Valjevu dr Jovan Mijušković (1886 – 1944). • II hirurška klinika Mf u Beogradu; Hirurška klinika VMA, Institut za KVB Dedinje; Pedijatrijska kardiohirurgija u Institutu za Majku i Dete na Novom Beogradu ’’Vukan Čupić’’ i Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj; Institut za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici; Kardiohirurgija u Nišu;

Ugrađivanje aorto-koronarnih venskih i/ili arterijskih bajpas graftova je danas najčešća operacija u kardio-vaskularnoj hirurgiji u svetu. 70

69 69

Prof.dr Vojislav Stojanović (1906 – 1991)

102

•U početku: mitralne komisurotomije, uklanjanje perikardnih sraslina, podvezivanje PDA i sl. a sa uvođenjem ’’mašine srce - pluća’’, veštačkih valvula, itd. i sve ostale KV operacije.

70 • Upravnik II hirurške klinike Mf u Beogradu, na kojoj je počela naša kardio-vaskularna hirurgija. • Eksperimentalna kardio-hirurgija na psima. • Osnivač i prvi predsednik Naučnog društva Srbije. • Stojanović V. Kardiohirurgija urođenih srčanih mana i velikih krvnih sudova. Naučna knjiga. Beograd, 1988. (Citirao je oko 50 puta radove V.K.)

Akademik Izidor Papo (1913 – 1996) 38-41

• Načelnik Hirurške klinike VMA • Lekar čuvenog partizanskog Mostarskog bataljona. • Eponim: Judin – Papo operacija jednjaka. • Adultna KV hirurgija u ekstrakorporalnom krvotoku. Naročito ugrađivanje veštačkih srčanih valvula. • Operacije urođenih srčanih mana u dece. • Član Osnivačkog Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU.

72 72

DVE ANEGDOTE O PAPU (1) Papo je imao običaj da posle neke duže društvene večere, oko 1 – 2 sata noću, iznenada, nenajavljen, bane na svoju Kliniku i teško saradnicima ako nešto ne bi bilo u redu. Ali, i saradnici su se organizovali i dežurni portir na Klinici bi ih odmah obavestio da Papo dolazi šifrom ’’ujka stiže’’. Desilo se jednom prilikom da je portir sa zakašnjenjem javio ’’ujka stiže’’ i bio je preneražen i ukopan na mestu kada je s druge strane telefona čuo gromki glas Papa: ’’ujka je stigao’’. 74

Ivo Popović Đani Akademik CANU (1915 – 1986)

Akademik Ninoslav Radovanović Član Odbora za KVP SANU

• Roditelji – crnogorski iseljenici u SAD. Rođen u Džaromi, Arizona • Učesnik NOB-a. Titov lekar 1949.- 1952. • Prof. hirurgije Mf u Beogradu • Načelnik hirurgije KBC ’’Dr Dragiša Mišović’’, Dedinje i direktor Onkološkog instituta Srbije u Bgd. 1968.- 1971. • Opšti i KV hirurg (tumori srca u odraslih i urođene srčane mane u dece). • Učenik Lillehei-a i Kirklin-a. • Počasni član Uprave Mayo Clinic.

(2) Kao sekretar Odeljenja medicinskih nauka SANU u dva mandata(1988 – 1996),V.K. je bio predložio Odeljenju da se organizuje Naučni skup u čast 80.godišnjice rođenja Papa. Papo je to energično i sa ljutinom odbio!? Kada ga je po završetku tog Skupa Odeljenja V.K. nasamo upitao zašto je tako reagovao, kada je predlog bio korektan i prijateljski, Papo je odgovorio:’’Ja dobro izgledam i zašto da svi saznaju da već imam 80 godina’’!

Ivo Popović- Đani i V.K. na dočeku Nove 1963. u kući Charles Mayo-a (jednog od osnivača Mayo klinike u Ročesteru, Minesota, SAD).Charles i Đani su se upoznali kao članovi USA odn. YU delegacija na zasedanju UN u Njujorku.

• Učenik Charles Hahn-a, pionira KV hirurgije u romanskom delu Švajcarske. Predsednik njegove Fondacije ’’Pour le Coeur Artificiel’’. • Radio sa Hahn-om u Univerzitetskoj bolnici u Ženevi i u privatnoj bolnici u Ženolijeu. • Direktor Instituta za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici i Medicor - hirurgije u Izoli (Slovenija). • Učio i kod D.A.Cooley-a 1977. • Endarterektomije koronarnih arterija i aorto-koronarni venski i / ili arterijski bajpas. • RADO operacija (Reductive Annuloplasty of Double Orifice). • Prva transplantacija srca u Srbiji 1989. u Sremskoj Kamenici. 78

TRANSPLANTACIJE SRCA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI

Sleva nadesno: V.K., Ninoslav Radovanović i Đorđe Jakovljević autori Monografije 2008 42 (Snimak: S.Kanjuh)

(Po informaciji dr Mladena Kočice 43)

• Prvu transplantaciju srca u YU uradio je prof.dr Josip Sokolić (1930 – 1998), učenik I.Papa 1986. u KBC Zagreb. • Prva transplantacija srca u Srbiji 1989. u Sremskoj Kamenici, uradio akademik Ninoslav Radovanović. • 1995. – 1999. u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje prof.dr Reik Huskić i sar. izvršili su 4 transplantacije srca. • 2013. - 2017. u Kliničkom centru Srbije, prof.dr Miljko Ristić i sar.: doc.dr S.Putnik, dr M. Kočica, dr S. Kačar, Asist. dr D. Cvetković, asist. dr I.Bilbija, dr A. Đorđević, dr Matković, izvršio je 22 transplantacije srca (smrtnost 42,1%).

Josip Sokolić

NAŠI KARDIOHIRUZI KOJI SU TRANSPLANTIRALI SRCE

Ninoslav Radovanović

Reik Huskić

Miljko Ristić

• U Srbiji za 28 godina izvršeno je 27 transplantacija srca.

103

MIŠLJENJE V.K. O PROBLEMU DONORA ZA TRANSPLANTACIJE SRCA

REZIME Od Blalock – Thomas – Taussig-ove, preko Kardiološke škole Minesote (Lillehei, Kirklin i dr.) i Kardiološke škole Hjustona (DeBakey, Cooley i dr.), Stanford Univ. (Shumway), Barnard-a iz Kejptauna i Favaloro-a sa Clivlend Clinic i naših pionira Voje, Papa, Đanija i Nina dat je pregled razvoja KV hirurgije u svetu i u nas sa akcentom na njihove transplantacije srca.

Gorući a nerešivi problem malog broja donora srca, ne može se prevazići donorskim karticama (zaveštanjem srca za transplantaciju posle smrti). Može se rešiti novom zakonskom regulativom, kojom bi se uzimalo srce od bolesnika kojima je nesporno dokazana moždana smrt, a koji se nisu za života lično izjasnili da ne žele da budu donori svog srca posle smrti (pretpostavljena saglasnost donora).

81 81

13.

14.

15.

Kakva je razlika između Boga i Kardiohirurga? Bog ne misli da je Kardiohirurg a Kardiohirurg misli da je Bog!

16. 17.

18.

REFERENCE

1. Kanjuh V, Kanjuh S. Pionirski period svetske kardio-vaskularne hirurgije sagledan kroz njene legende: Blalock, Lillehei, Kirklin, DeBakey, Cooley, Shumway, Barnard, Favaloro. Balneoclimatologia 2017; 41 (1): 17 – 47. 2. Кањух В.Џеси Е. Едвардс (Jesse E.Edwards). Некролог. Годишњак САНУ CXVI за 2009. Београд, САНУ 2010; 781 – 4. 3. Kanjuh V. Jesse E. Edwards father of congenital heart disease. Plenary lecture by invitation on Europ Congr Patol. Belgrade, Sept.8, 2015. 4. Mackey-Bojack SM, Duncanson ER. Jesse E.Edwards Registry of Cardiovascular Disease, St Paul, MN, USA (Information 2017). 5. Kanjuh VI, Sellers RD, Edwards JE. Pulmonary vascular plexiform lesion. Pathogenetic studies. Arch Path (USA), 1964; 78:513-22. 6. Kanjuh V, Simeunović S, Aleksandrov R. Priroda, etio-patogeneza i značaj pleksiformne lezije u pleksogenoj plućnoj arteriopatiji. Nedeljković S. glavni i odgovorni ured., Kanjuh V. - jedan od članova Redakcionog odbora: Kardiologija – izabrana predavanja (Poslediplom- ski udžbenik Katedre za kardiologiju Med fak Univ u Beogradu). Izd. NIRO ’’Zrenjanin’’. Zrenjanin, 1986;str. 458-74. 7. Kanjuh V, Simeunović S, Aleksandrov R, Stojnić B. Hipertenzivna plućna opstruktivna arterijska bolest. Kliničko-hemodinamska, ehokardiografska, wedge-angiografska, biopsijska i autopsijska dijagnostika plućne hipertenzije i pleksogene arteriopatije u urođenim srčanim manama sa levodesnim šantom. U posledipl. udžb. Nedeljković SI, Kanjuh VI, Vukotić MR (ured.) Kardiologija, 2 izd. Izdavač ’’Beograd’’. Beograd, 1994;34:308- 30. 8. Miller G.W. King of Hearts: The true story of the maverick who pioneered open heart surgery. New York, NY: Times Books, 2000 (325 pp). 9. Cooley D.A. Reviewed book ’’King of Hearts: The true story of the maverick who pioneered open heart surgery’’. New York, NY: Times Books, 2000 (352 pp). Texas Heart Inst J, 2000; 27 (2): 224 -5. 10. Sellers RD, Kanjuh VI, Eliot RS, Bonnabeau RS, Edwards JE, Lillehei CW. Complete heart block following aortic-valve replacement: Anatomic basis, prevention and management (Abstr.) Am Heart Assoc 36th Scientific Sessions. Los Angeles, Calif, USA. Circulation, 1963; 28 (4): 801. Part two. 11. Gannon PG, Sellers RD, Kanjuh VI, Edwards JE, Lillehei CW. Complete heart block following replacement of the aortic valve. Circulation, 1966; Suppl. I, Vols. 33-4: I-152–I-161. 12. Kanjuh V, Tucaković G, Đorđević BS, Ignjačev Ž. Subacute bacterial endocarditis with aneurysms of the sinuses of Valsalvae after implantati-

104

19.

20. 21. 22. 23.

24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.

31.

on of the artificial aortic valve (Abstr, p10). II Congress Europ Soc Path. Zürich, 1969. Đorđević BS, Kanjuh V, Đurić S, Tucaković G, Nedeljković S, Lambić I, Rolović Z. Aneurizme mitralno-aortnog intervalvularnog veziva i Valsalvinih sinusa kao komplikacije subakutnog bakterijskog endokarditisa posle implantacije veštačke aortne valvule.Glas Odelj med nauka SANU, 1971; 279 (23): 69-89. DeBakey ME, Cooley DA, Creech OJ, Jr. Aneurysms and occlusive disease of the aorta: Analysis of 203 cases treated by resection and homograft replacement. Henry Ford Hospital Internat Symp on Cardio-vascular Surgery. Philadelphia, WB Saunders Co. 1955; 468. Weisse A.B. 100,000 Hearts: A Surgeon’s Memoir by Denton A.Cooley, MD. Proc. Bayl Univ Med Cent 2012; 25 (3): 297 -9. Kanjuh V. Denton Artur Kuli (Denton Arthur Cooley) 1920 – 2016. Medici.com (Banja Luka) 2016; XIII (78): 98-100. Кањух В. Denton A.Cooley (1920 – 2016) највећи кардиохирург света, инострани члан САНУ и најстарији члан њеног Одбора за кардиоваскуларну патологију. In Memoriam. Годишњи састанак Одбора за КВП САНУ. Београд, 8. дец. 2016. Кањух В. Denton A.Cooley (1920 – 2016) инострани члан САНУ из Одељења медицинских наука. In Memoriam. Комеморација на IX скупу Одељења медицинских наука САНУ. Београд, САНУ, 21. дец. 2016. Трошељ С. Интервју: Владимир Кањух. Реган је одликовао Кулија, Буш га похвалио. Наш академик и кардиоваскуларн патолог говори о колеги Дентон Артуру Кулију, који је недавно преминуо у Хјустону, његовим подвизима, врцавом духу, сарадњи са српским кардиолозима и чланству у САНУ. Дневни лист ‘’Политика’’, Београд, недеља 18.дец. 2016. Кањух В. Дентон Артур Кули (Denton Arthur Cooley) (1920 – 2016). Некролог.Годишњак САНУ за 2016. Београд, 2017.;513 – 5. Silbergleit A. Norman E.Shumway and the early heart transplants. Tex Heart Inst J 2006; 33 (2): 274 -5. Cooley DA. Norman E. Shumway. In Memoriam. Tex Heart Inst J 2006; 33 (1): 1 -2. Kanjuh V, Klashnya A, Edwards JE. Heterotopic heart transplantation in a patient with restrictive cardiac myopathy and pulmonary venous hypertension(Abstr.).Proc Vth Yugoslav Congr Pathol with Internat Attendance. Union Med Assoc Yu, Yu Assoc Pathol, Section Pathol Med Soc Vojvodina. Sombor ,1987; p.82. Heart transplantation. Total artificial heart. Wikipedia, 2017. Cardiac transplant program of the Columbia University Medical Center, Dpt of Surgery 1999 – 2017. New York, NY, 2017( 5 pp). Kantrowitz A, Haller JD, Joss H, Cerruti M, Carstensen HE.Transplantation of the heart in an infant and an adult. Am J Cardiol 1968; 22: 782 -90. Sullivan P. Adrian Kantrowitz;Performed first U.S. heart transplant. Obituaries. The Washington Post, Nov. 20, 2008. Stojanović V. Kardiohirurgija urođenih srčanih mana i velikih krvnih sudova. Naučna knjiga. Beograd, 1988. Велимировић Д.Б. (уред.). Историја српске кардиохирургије (Рецензенти: В.Кањух, П.Ђукић, М.Вранеш). Изд. Oxford’s.Book Media Solution. d.o.o. (429 str.). Beograd, 2017. (у штампи). Грегорић Б.П. Интервју: Академик Владимир Кањух. Срце на длану (Репринт из другог изд. књиге Б.П.Грегорић ‘’И лекари су људи’’, 2014.).У књ.: Б.П.Грегорић, ‘’И лекари и новинари’’.Друго, доп. изд., 2016., стр. 120-7. Đorđević B.S., Kanjuh V.I. i sar. Urođene srčane mane. Prvi poslediplomski udžbenik Med. fak. Univ. u Beogradu. Izd. Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika – Beograd. Beograd, 1974. (504 + 13 stranica). BSĐ i VIK su dobili Oktobarsku nagradu za nauku (medicina) grada Beograda za 1974.god.

N M K 32. Nedeljković SI. (glavni i odgovorni urednik, Kanjuh V. – jedan od članova Redakcionog odbora). Kardiologija – izabrana predavanja (Polsedipl. udžb. Katedre za kardiologiju Med. fak. Univ. u Beogradu. Izd. NIPO ’’Zrenjanin’’. Zrenjanin, 1986. ( 688 str.). 33. Nedeljković SI, Kanjuh VI, Vukotić MR (ured.). Kardiologija. 2 izd. Izdavači: SI Nedeljković, VI Kanjuh, MR Vukotić i Zavod za izdavačku delatnost ’’ Beograd’’. Beograd, 1994.(1067str.). 34. Kardiologija - Separati radova akademika Vladimira Kanjuha i saradnika.Izd. SI Nedeljković, VI Kanjuh, MR Vukotić i Zavod za izdavačku delatnost ’’ Beograd’’. Beograd, 1995. (165 str.). 35. Nedeljković SI, Kanjuh VI,Vukotić MR (ured.). Kardiologija. 3. izd., Tom 1 i 2. Izd.: Zavod za izdavačku delatnost ’’ Beograd’’i SI Nedeljković,VI Kanjuh, MR Vukotić. Beograd, 2000. (2421 + 137 str.). Udžbenik je dobio: Gramatu priznanja Njegove svetosti Patrijarha srpskog G.Pavla; Čestitku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice; Zahvalnicu Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU; i Nagradu ’’Sveti Sava’’ Jugoslovenskog udruženja za internu medicinu. 36. Kanjuh VI i saradnici. Morfološko-kliničke korelacije u kardiovaskularnim bolestima. SANU (Odbor za kardiovaskularnu patologiju). Izd.’’Beograd’’. Beograd, 2001.(294 + 7 stranica). 37. Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B (ured.): Kardiologija. 4. izd. Katedra za specijalističku nastavu iz kardiologije Med.fak. Univ. u Beogradu, pod pokroviteljstvom Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i u saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije i Fonda Srbije za Vaše srce. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011. (1360 str.). Urednici su dobili Nagradu za nauku (medicina) grada Beograda za 2011.god. 38. Ćemalović E. Mostarski bataljon. Izd. Skupština opštine Mostar. Mostar 1986. Izidor Papo, kao lekar Mostarskog bataljona, pomenut je 13 puta u knjizi. 39. Jovanović R, Kanjuh V, Papo I, Pecija B, Latković Z, Kanjuh S. Marfan syndrome with aortic dissection and triple-barrel aorta. Am J Cardiovasc Path, 1992; 4(1) : 19-24. 40. Kanjuh V. Izidor Papo (1913–1996).Nekrolog. Godišnjak SANU CIII za 1996., 541–6. Beograd, 1997. 41. Gregorić D.P. Nenapisani memoari. Akademik Izidor Papo (Reprint iz knj. ’’I lekari su ljudi’’. Beograd, 2014.).Medici.com 2017., XIV (80): 72 -5. 42. Radovanović N , Jakovljević Dj , Kanjuh V. Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease. Mor- phological-clinical correlations. Edit V Kanjuh and N Radovanović. SASA ( Board on Cardiovascular Pathology )& Serbian Atheroscl Soc. Belgrade, 2008. (361pp). VK wrote the Part one of the book dedicated to his mentor American scientist cardiovascular pathologist Jesse E Edwards:Atherothrombotic coronary heart disease. Morphologicalclinical correlations, pp 15 – 113; refs 216; figs 51; tab 1; focus boxes 25. 43. Kočica M. Lično saopštenje autorima u vezi s transplantacijama srca u Jugoslaviji i Srbiji. Beograd, 2017.

SUMMARY The world cardio-vascular surgery started after Second World War in USA with ligation of patent ductus arteriosus (J. Strieder 1937 and Gross 1938) and Blalock – Thomas – Taussig anastomosis in tetralogy of Fallot 1945. The pioneer period of this development have been analyzed by profiles of its legends: Alfred Blalock (1899 – 1964), Clarence Walton Lillehei (1918 – 1999), John W. Kirklin (1917 – 2004), Michael DeBakey (1908 – 2008), Denton Arthur Cooley (1920 – 2016), Norman Shumway (1923 – 2006), Cristiaan N.Barnard (1922 – 2001), and Rene G. Favaloro (1923 – 2000), as well as with short account of the legends of the investigation on congenital heart disease (CHD): Hellen Taussig (1898 – 1986), pediatric cardiologist and Jesse E.Edwards (1911 – 2008), the most prominent world cardiovascular pathologist. J.E.Edwards made also great contribution to the study pulmonary circulation in CHD with left - to – right shunt and its reversal, including the importance of biopsy’s histo–pathologic finding of obstructive ‘’plexiform lesion’’ in pulmonary arterioles. This finding is contraindication for surgical closure of ASD, VSD, PDA, etc., i.e. their decompressive right - to- left shunt, which is saving the right ventricle of acute insufficiency. The progress has been made thanks to the: Lillehei’s ‘’cross circulation’’; John Gibbon’s Jr. (1903 – 1973) construction 1940. of ‘’heart – lung machine for extracorporal circulation’’ ; hypothermia during operation (Lillehei and Shumway); construction of the artificial mechanical and biological heart

valves (Starr – Edwards mechanical valve with ball in the cage 1960 and other types of valves – Lillete and al.) ; pace maker ; carotid endarterectomy (DeBakey 1953); dacron grafts for the replacement of blood vessel and first patch – graft angioplasty (DeBakey 1958); first world successful human heart transplantation (Barnard 1967.); twin or piggyback heart transplantation (Barnard 1974.); heart transplantation using cyclosporine (Shumway 1980.); ventricular assistance device ; total artificial heart (Jarvik 1982., Cooley’s first implantation 1969, which caused a bitter feud with his boss DeBakey and reconcilliation after 39 years); first simultaneous heart and lung transplantation with cyclosporine (Shumway 1981); definition of ‘’brain death’’ (Barnard) and its approval by world medical community; transplantation of chimpanzee (Hardy 1964) and baboon heart (Bailey 1984); The world experiences showed that the donor human heart transplantation is better than implantation of total artificial heart. The American multimillionaire David Rockefeller died 2017 after 7 heart transplant! Then, first human aorto-coronary venous (v.saphena) bypass in extracorporal circulation (Favaloro 1967). Today there are aorto-coronary venous and / or arterial bypass (left or right internal mammary artery or radial artery) as the most frequent world cardiovascular operation. The glorious Minnesota and Houston School of Cardiology are mentioned with their bases, leading men, and visiting foreign and Serbian cardiac surgeons and cardiologists. IN SERBIA, the first successful repair of heart wound was performed by Jovan Mijušković (1886 – 1944) in the town of Valjevo 1927. The modern cardio – vascular surgery started with use of heart – lung machine for extracorporeal circulation in Belgrade at the II Surgical Clinic of the School of Medicine, headed by professor Vojislav Stojanović (1906 – 1991). He was followed by professors academicians: Izidor Papo (1913 – 1996), chief of Surgery Clinic of the Military Medical Academy, Belgrade; Ivo Popović Đani (1915 – 1986), born in USA, chief of Surgery of the Clinical Hospital Center ‘’Dr Dragiša Mišović’’- Dedinje and Serbian Institute of Oncology, Belgrade; and Ninoslav Radovanović, Geneva, Genolier, Novi Sad, and Izola, who made the first heart transplantation in Serbia 1989. He was followed by Reik Huskić (4 transplantations during 1995 – 1999.), and Miljko Ristić (22 transplantations during 2013 – 2017). All together, in Serbia, during 28 years, 27 heart transplantation were made with mortality of 42,1%. The first heart transplantation in former Yugoslavia has been performed by professor Josip Sokolić (1930 – 1998.), associate of academician I.Papo, in Zagreb (Croatia) 1986. According to the opinion of one of the co-authors of this article (V.K.), the shortage of donors for transplantaion is severe and permanent and could not be solved by donor cards, i.e. by personal written consent of heart donorshiep after death. The real solution can be - new low regulation with presumed consent of the donor. No single total arteficial heart implant has been made in Serbia until June 2017. NAPOMENA: Rad je napisan u okviru naučno-istraživačkog Projekta SANU F30, 2017. (V.Kanjuh ’’Patološka morfologija i morfološko-kliničke korelacije u kardiovaskularnim bolestima – uključujući i istorijske aspekte’’).

105

N M K

ogdan Bošković je rođen 17. septembra 1931. u malom selu Konjuh, smeštenom dvadesetak kilometara severozapadno od Kruševca, Rasinski okrug. Zahvaljujući njegovim sposobnostima, upornosti, kreativnosti, dobrim učiteljima i pogodnim radnim uslovima uspio je da završi dva fakulteta (farmaceutski i medicinski), odbrani doktorsku disertaciju, postane vrhunski stručnjak, izuzetno plodan naučnik-toksikolog i veliki učitelj mladim istraživačima. Praktično ne prestajući da radi, umro je 5. aprila 2017. (Slika 1.)

Slika 1. Bogdan Bošković (1931–2017)

Cilj ovog članka je da se prikaže razvoj tog talentovnog stručnjaka, njegov lik i veliki naučnoedukativan doprinos. Od seoskog dečaka do naučnika Bogdan je u vreme Drugog svetskog rata sticao osnovno obrazovanje, a zatim je u oslobođenoj zemlji pohađao gimnaziju (Kruševac, 1946–1950). Od 1950. godine je kao vojni stipendista studirao farmaciju na Univerzitetu u Zagrebu. Po završetku studija, 1956. godine, raspoređen je u sanitetsku vojnu službu, a dve godine kasnije postaje specijalizant iz toksikologije bojnih otrova i radi u Vojnosanitetskom zavodu (VSZ, Sarajevo) gde sarađuje u istraživanjima sa Pavlom Šternom, poznatim profesorom farmakologije. Uskoro potom, Bošković postaje student medicine uz rad. (Medicinski fakultet u Sarajevu je u to vreme podsticao asistente raznih predmeta, ako nisu lekari, da studiraju medicinu. Tako se i saradnik profesora Šterna odlučio za dodatno studiranje.) Vredna je opisa akademska atmosfera na Institutu za farmakologiju koju je formirao profesor Štern. Kada je posle rata, 1946. godine, trebalo obnoviti u ratnim go106

In memoriam

Bogdan Bošković (1931–2017) Rajko Igić

Department of Anesthesiology and Pain Management, John Stroger Hospital of Cook County, Chicago, Illinois, USA

Correspondence to: Prof. Rajko Igić Department of Anesthesiology and Pain Management John Stroger Hospital of Cook County; Chicago, IL 60612, USA E-mail: igicrajko@gmail.com

dinama osnovan medicinski fakultet u Sarajevu, ukazom Vlade FNRJ su iz Zagreba i Beograda prešli u Sarajevo mlađi nastavnici, praktično na sve predmete. Profesor Štern je bio jedan od pridošlica. On je već bio istaknuti farmakolog-istraživač koji je u Zagrebu usko sarađivao s hemičarom Vladimirom Prelogom (rođenim u Sarajevu) koji je kasnije, na poziv Nobelovca Leopolda Ružičke, otišao u Švajcarsku, gde se stručno afirmisao i 1975. godine dobio Nobelovu nagradu. Pod vođstvom profesora Šterna u Sarajevu se razvila farmakološka škola u kojoj su radili zaposleni lekari, biohemičari i biolozi, kao i mnogi saradnici s drugih instituta ili katedri sa Medicinskog fakulteta i Univerziteta u Sarajevu i gostujući istraživači iz mnogih gradova Jugoslavije i inostranstva. Da bi istraživanja Šternovih saradnika bila što uspešnija, on je svoje asistente podsticao da odlaze na duže usavršavanje u poznate svetske laboratorije. Tako je Seid Huković proveo dve godine u Engleskoj i jednu u Zapadnoj Nemačkoj, Dobrila Ratković i Dubravka Potkonjak, svaka po dve godine u Engleskoj, i Rajko Igić, dve godine u SAD. Ime profesora Šterna je zabeleženo među pronalazačima antihistaminika (Kuschinsky G, Lüllmann H, Mohr K. Kurzes Lerbuch der Pharmakologie und Toxicologie. Stuttgart, Georg Thieme Verlag, 1993), a i po tome što je bio organizator Prvog simpozijuma o supstanci P (Slika 2). Na tom simpozijumu je učestvovao i njegov naučni saradnik Bogdan Bošković. Sposoban, vredan i savršeno organizovan, mladi Bogdan Bošković, imao je u sarajevskom miljeu podsticaje koji su omogućili da sa saradnicima publikuje brojne istraživačke radove iz farmakologije i toksikologije. Sa profesorom Šternom je, prema Medline bazi podataka, objavio 14 radova u domaćim i stranim časopisima, a Boš-

kovićevi koautori — pored P. Šterna — iz sarajevskog perioda su: Deželić M, Nikolin B, Hadžović S, Krnjević H, Potkonjak D, Popović Z, Bašagić E, Pržić R i Ciglar M. Već broj ovih imena ukazuje na široku saradnju sa istraživačima koju će Bogdan odlaskom u Beograd toliko proširiti da mu je u njegovoj generaciji teško naći para bilo gde u našoj (bivšoj i sadašnjoj) zemlji. Rad u Vojnotehničkom institutu i Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu U jesen 1963. godine, bio sam student u prvoj generaciji postdiplomaca na Medicinskom fakulteta u Sarajevu. Te studije je organizivao i vodio profesor Štern. Tada sam upoznao Bogdana Boškovića koji je povremeno dolazio na Institut za farmakologiju, gde bi se kratko zadržavao, samo da obavi nužne dogovore. Uvek je bio vedar, dobro raspoložen i sa svima ljubazan. Naredne godine je odbarnio doktorsku disertaciju, a 1968. godine je završio studije medicine; u to vreme sam bio asistent na predmetu farmakologija i toksikologija. Njegov definitivni odlazak bio je za sve na Institutu za farmakologiju gubitak, ali je prelazak u Beograd bila velika prilika i podsticaj za njegove nove izazove. Bošković je 1964. i 1969. godine bio na šestomesečnim usavršavanjima iz farmakologije u Engleskoj (Kembridž i London). U Beogradu je radio u Vojnotehničkom institutu (VTI) gde su pod njegovim rukovodstvom istraživani mehanizami dejstva bojnih otrova (cijanidi, plikavci, nervni otrovi) i traženi efikasni antidoti i sredstava za zašitu od tih otrova. Takođe su ispitivane mogućnosti zaštite od štetnih uticaja raznih bioloških agenasa, uključujući pronalaženje hemijskih radioprotektora kojima se sprečava ili ublažava radijaciona bolest. Rezultate tih istraživanja Bošković je sa saradnicima publikovao u eminentnim međunarodnim

N M K

naučnoistraživački rad. Nekoliko godina je bio aktivan član izdavačkog savjeta časopisa Acta Medica Academica, čiji sam urednik od njegovog osnivanja. Svojim savjetima puno mi je pomogao u razvoju tog časopisa koji je od 2012. godine indeksiran na PubMed“. Celokupna Boškovićeva edukativna aktivnost jasno se uočava iz ovih jednostavnih statističkih podataka: bio je mentor ili komentor u 68 doktorskih disertacija i u 52 magistarska rada. Pored toga, sarađivao je u istraživanjima s mladim kolegama širom zemlje.

Slika 2. Fotografija učesnika Prvog simpozijuma o supstanci P na kojoj je i Bogdan Bošković. Učesnici su bili naučna elita tog doba: Martha Vogt, G. Zettler, D. Beleslin, V. Varagić, B. Perrnow, K. Lissak, S. Huković, F. Lembeck, B. Radmanović, M. Milošević, U.S. von Euler (stoji treći s desne strane), P. Štern (stoji šesti s desne strane). Treći sa leve strane stoji Bogdan Bošković. Ovaj (jedno vreme zagubljen) snimak načinio je Sir John Henry Gaddum koji je zajedno s Ulf Svante von Eulerom otkrio supstancu P, a Pavao Štern je sa svojom ekipom vodio veoma važna istraživanja o toj novootkrivenoj supstanci. Von Euler je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće da je noradrenalin neurotransmitor u adrenergičkom nervnom sistemu. Von Eulerovo učešće na simpozijumu u Sarajevu olakšalo je njegove posete Beogradu (1968) i Tuzli (1982).

časopisima što je dopinelo da se naša vojna toksikologija nađe u svetskom vrhu. Zato se među vojnim toksikolozima na međunarodnim stručnim skupovima često čula riječ o “Beogradskoj toksikološkoj školi”. Bogdan Bošković je objavio ukupno više od 400 naučnih i stručnih radova, a važnije su mu publikacije citirane preko 750 puta. Najčešće (112 puta) je citiran njegov rad “Prophylaxis and Treatment of PAM-2 Cl, HI-6, and HGG-12 in soman and tabun poisoning” publikovan u Fundamental and Applied Toxicology (1984; 4: S106–15). U SAD, Velikoj Britaniji i na šest međunarodnih skupova iz toksikologije i farmakologije Bošković je držao predavanja po pozivu. Bio je član Srpskog lekarskog društva i društava farmakologa, toksikologa i farmaceuta u zemlji. U 1971. godini, izabran je za člana Britanskog farmakološkog društva, a 1996. godine za člana Nemačkog društva za farmakologiju i toksikologiju. U vojsci bivše Jugoslavije obavljao je važne funkcije u Savetu za naučni rad, a bio je član i predsednik komisije za naučnoistraživački rad nastavnonaučnog veća Vojnomedicinske akademije (VMA). U vojnoj hijerarhiji je od sanitetskog kapetana dosegao čin pukovnika. Nastavnik i mentor Bošković je biran na VMA, na predmetu farmakologija, u zvanje docenta (1972. godine), vanredni profesor (1976) i redovni profesor (1981). Na Medicinskom fakultetu

u Tuzli bio je, od 1986. do 1990. godine, profesor na poslediplomskim studijama, a od 1998. godine predavao je (kao gostujući profesor) farmakologiju i toksikologiju na Medicinskom fakultetu u Foči. On nije svoju istraživačku aktivnost i nastavnički rad usmeravao samo na kadrove VTI i VMA, naučna istraživanja je obavljao s velikim brojem istraživača širom zemlje. Tako je u Tuzli podstakao istraživanje iz njegove oblasti i ti rezultati su kasnije publikovani (Effect of soman and quinalphos on diuresis and urinary kallikrein excretion. Yugoslav Physiol Pharmacol Acta 1991; 26: 315-9). Pored toga, u Tuzli je intenzivno sarađivao s jednim tadašnjim postdiplomcem. Akademik Husref Tahirović iz Tuzle se toga seća: „Profesora Boškovića sam upoznao prije 35 godina na Kongresu toksikologa Jugoslavije koji je održan u Strugi 1982. godine. Od tada pa do njegove iznenadne smrti, bili smo u stalnom kontaktu. Sarađivali smo na zajedničkim projektima osamdesetih godina prošlog vijeka u oblasti akutnih otrovanja organofosfornim pesticidima koji su bili značajni za zbrinjavanje djece otrovane ovim sredstvima koja su bila hospitalizirana u Klinici za dječje bolesti u Tuzli. Prof. Bošković bio je član komisije pred kojom sam branio doktorsku disertaciju. Puno mi je pomogao svojim savjetima u izradi i pisanju toga rada. Poslije odbrane, tražio je da rezultate objavim u međunarodnim časopisima. Sa profesorom Boškovićem sam objavio nekoliko radova. On me je uveo u

Epilog Kada procenjujemo najvažniji doprinos profesora Boškovića, mogli bismo tvrditi da je njegova edukativna delatnost najvažnija. On je doprineo širenju i razvoju naučnih istraživanja u našim krajevima, uključujući Beograd, Novi Sad, Zagreb, Niš, Sarajevo, Tuzlu, Foču, Rijeku i Prištinu. Njegovo celokupno delo i široka naučna saradnja podizali su naš ugled u svetu koji nam nije uvek naklonjen. Bošković je, zajedno s nekolicinom drugih đaka profesora Šterna, nastavio delo tog velikog istraživača i učitelja, ali i drugih naših velikana, poput Milana Jovanovića-Batuta, Ivana Đaje, Milutina Milankovića, Andrije Štampara, Draga Perovića, Branka Šljivića, Aleksandra Sabovljeva, Nikše Allegrettija, Jelene Krmpotić-Nemanić, Grujice Žarkovića i drugih. Neki Boškovićevi đaci su već pošli stopama svog učitelja. Vredi istaći važnost širenja nauke i kvalitetnog visokog školstva u zemljama koje su zbog specijalnih istorijskih razloga bile u zaostatku da bi se velikim koracima išlo napred. Detalji o savetima profesora Šterna i drugih naučnika mogu se naći u tekstu posvećenom mladim istraživačima koji je objavio časopis Nova Galaksija (http:// galaksijanova.rs/mladom-istrazivacu/). Međutim, ne mogu samo vrhunski istraživači svojim ugledom, znanjem, radom i dostignućima doprinositi razvoju nauke u zemlji. Političari i privrednici koji vode zemlju treba da shvate važnost bazičnih i primenjenih nauka za napredak zemlje i da materijalno podstiču razvoj te delatnosti. Udruženim snagama naučnika i društvene zajednice dolazi do prosperiteta zemalja koje ne poseduju obilje prirodnih bogatstava (nafta, gas, rude i drugi prirodni izvori). Ako nam razvoj nauke postane primarni cilj, jednog dana ćemo ličiti na Švajcarsku. Bogdan Bošković je dao svoj doprinos. Preuzeto iz: Srp Arh Celok Lek 2017│Online First May 9, 2017

107

N M K

pilepsija temporalnih režnjeva (TE) je hronično neurološko oboljenje koje se odlikuje abnormalnom neuronskom aktivacijom u zahvaćenim moždanim regionima. Kao patoanatomski korelat ovog oboljenja najčešće se navodi pojava moždane atrofije i hipokampalne skleroze. Za očekivati je da promjene u strukturi moždanog tkiva bivaju praćene i promjenama u kognitivnom funkcionisanju oboljelih. Savremena literatura i istraživanja novijeg datuma ukazuju na prisustvo različitih kognitivnih deficita kod oboljelih od TE, u pogledu jezičkih, mnestičkih, egezkutivnih i vizuokonstruktivnih funkcija, te praksije, pažnje i drugih. Zbog svega navedenog, za TE se kaže da predstavlja značajan socioekonomski problem, jer usljed akutnih i progresivnih promjena u zdravstvenom statusu oboljelih narušava i njihovu radnu sposobnost te predstavlja kontraindikaciju za mnoga zanimanja.

Epilepsija temporalnih režnjeva i neke neurokognitivne funkcije Dragan Mitrović 2Aleksandra Parojčić 3Dunja Aleksandrovski 4Marija Todorović

dipl. psiholog, Zavod za medicinu rada i sporta Republike Srpske spec. kliničke psihologije, Klinika za neurologiju KCS Beograd 3 dipl. psiholog, Klinika za neurologiju KCS Beograd 4 dipl. psiholog, Filozofski fakultet Beograd 1 2

Problem i cilj istraživanja U cilju boljeg dijagnostikovanja i razumijevanja kognitivnog funkcionisanja oboljelih od TE, osnovni problem našeg rada bio je uporediti grupu ispitanika sa dijagnostikovanom TE u odnosu na kontrolnu grupu zdravih subjekata, u pogledu njihovih verbalnih sposobnosti, vizuokonstruktivnih funkcija te sposobnosti alternacije pažnje.

Dragan Mitrović, dipl. psiholog, Zavod za medicinu rada i sporta Republike Srpske Rođen 1982. godine u Osijeku. Zvanje dipl. psihologa stekao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Karijeru zdravstvenog saradnika započinje kao dipl. psiholog u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Banjaluci, a danas je zaposlen u Zavodu za medicinu rada i sporta Republike Srpske. Objavio je nekoliko autorskih i koautorskih radova iz primarnih oblasti interesovanja: psihodijagnostika, neuropsihološka dijagnostika, metodologija i psihometrija.

METOD Uzorak Ukupan broj ispitanika uključenih u studiju iznosi N=61, koji su podijeljeni u kliničku grupu ispitanika sa dijagnostikovanom TE i kontrolnu grupu zdravih subjekata bez registrovanih oboljenja, razvojnih smetnji i povreda, relativno ujednačene strukture u pogledu sociodemografskih karakteristika. Svi subjekti su prošli psihodijagnostičku obradu u Centru za medicinu rada i sporta Bijeljina i Klinici za neurologiju KCS u Beogradu tokom 2017. godine. Tabela 1. Struktura uzorka

Instrumenti i varijable Nazavisne varijable u našem ispitivanju čine sociodemografske karakteristike subjekata i dijagnoza TE kao faktori razlika, dok su zavisne varijable operacionalno

Uzorak (N=61) Klinička grupa (N=30) Pol

Uzrast

Obrazovanje

108

Kontrolna grupa (N=31)

34.83

15.55

34.77

12.48

13.47

2.43

13.61

2.41

definisane postignućem na sljedećim testovima neurokognitivnih funkcija: • Rey-Osterriethov test složene figure (ROCF) primijenjen u svrhu kvantitativmog i kvalitativnog ispitivanja vizuokonstruktivnih funkcija u dvije dimenzije; • Trail Makeing Test forma B (TMT-B) primijenjen u svrhu ispitivanja složenog konceptualnog praćenja, odnosno naizmjenične alternacije pažnje između dva kognitivna seta u jedinici vremena; • Test fonemske (S, K, L) i semantičke (Ž) fluentnosti primijenjen u svrhu mjerenja divergentne produkcije riječi na zadane foneme i kroz semantičku kategoriju u jedinici vremena. REZULTATI Rezultati u Tabeli 2 prikazuju koeficijente linearne korelacije između zavisnih varijabli na ukupnom uzorku ispitanih subjekata. Utvrđene su statistički značajne i pozitvine korelacije unutar svih stavki fo-

NMK - međunarodni kongresi Tabela 2. Pirsonov koeficijent korealcije između zavisnih varijabli na ukupnom uzorku

ROCF

TMT-B

.02

-.09

-.07

-.23

-.47**

.52**

.49**

.33**

.02

.67**

.61**

.27*

.53**

.22

.32*

K L Ž

*p<.05, **p<.01

Neurology conferences Datum: 26–28 juni 2017 Mjesto održavanja: Valencia, Spain Website: http://neurologycongress. com/ The 3rd International Neonatology Association Conference (INAC 2017) Datum: 7–9 juli 2017 Mjesto održavanja: Lyon, France Website: http://2017. worldneonatology.com/

Tabela 3. Razlike u ispitanim funkcijama između kliničke i kontrolne grupe

Klinička grupa (TE)

Kontrolna grupa

TMT-B

94.53

45.70

82.61

24.18

10.87

3.91

10.10

3.36

11.30

3.33

13.29

4.36

8.67

3.02

9.29

3.18

Ž*

18.63

5.32

21.13

4.48

ROCF**

28.93

3.36

*p<.05, **p<.01 nemske fluentnosti (p<.01) te između fonemske i kategorijalne fluentnosti (p<.01). Sposobnost alternacije pažnje između dva kognitivna seta nije u značajnoj vezi sa verbalnom fluentnošću (p>.05), dok je povezanost u odnosu na vizuokonstruktivne sposobnosti statistički značajna (r=-.47, p<.01). Drugim riječima, subjektima koji su postizali viši kvantitativni rezultat na ROCF testu bilo je potrebno manje vremena za uspješno izvođenje testa TMT-B. Rezultati u Tabeli 3 pokazuju da se klinička i kontrolna grupa ne razlikuju značajno u pogledu fonemske fluentnosti (p>.05) i sposobnosti alternacije pažnje (p>.05). Suprotno tome, statistički značajne razlike utvrđene su u pogledu kategorijalne fluentnosti (t(59)= -2.00, p<.05) i vizuokonstruktivnih funkcija (t(59)= -5.27, p<.01). Drugim riječima, subjekti iz kliničke grupe sa dijagnostikovanom temporalnom epilepsijom postigli su značajno niže rezultate u odnosu na kontrolnu grupu. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Na osnovu prikazanih rezultata možemo zaključiti da se kod oboljelih od TE u našem uzorku registruju značajno niža postignuća u nekim od ispitanih funkcija u odnosu na kontrolnu grupu zdravih subjekata. Test kategorijalne fluentnosti i Rey-Osterriethova

21st International Conference on Prenatal Diagno-sis and Therapy Datum: 9–12 juli 2017 Mjesto održavanja: San Diego, United States Website: http://www.ispdhome.org ISTH 2017 Datum: 8-13 juli 2017 Mjesto održavanja: Berlin, Germany Website: http://www.isth2017.org/

The 5th Annual International Conference on Advances in Hematology and Oncology 2017 Datum: 12–13 avgust 2017 Mjesto održavanja: Coeur d’Alene, složena figura pokazali su se kao značajni United States indikatori kognitivnih disfunkcija u vezi sa Website: http://oncology. temporalnom epilepsijom te bi se u psibinayfoundation.org/ hodijagnostičkoj praksi i procjeni radnih sposobnosti mogli smatrati značajnim za WCS 2017 - World Congress of razlikovanje oboljelih od zdrave populaciSurgery by ISS/SIC je. S obzirom na to da se radi o složenom Datum: 13–17 avgust 2017 fenomenu koji obuhvata i druge kognitivMjesto održavanja: Basel, ne funkcije, koje nisu bile predmet našeg Switzerland interesovanja, te da se slični rezultati moWebsite: http://www.wcs2017.org gu očekivati i kod drugih neuroloških obo33.03

2.68

ljenja i stanja, potrebne su dalje provjere i povezivanje dobijenih nalaza sa drugim ISN-ESN Biennial Meeting Datum: 20–24 avgust 2017 testovnim indikatorima kognitivnog funkMjesto održavanja: Paris, France cionisanja oboljelih. Website: https://www. neurochemistry.org/ Reference: Galić, S. (2003). Neuropsihologijska procjena: testovi i tehnike. Zagreb: 6th FFN Global Congress 2017 Naklada slap. Datum: 24–26 avgust 2017 Knight, J. A., Kaplan, E. (2003). Priručnik Mjesto održavanja: Malmö, Sweden o upotrebi Rey-Osterriethova Website: http:// lika: primjena u kliničkoj praksi i fragilityfracturenetwork.org/ istraživanjima. Zagreb: Naklada slap. Lezak, M. D., Howieson, D. B., Bigler, E. D. ESC congress 2017 (2012). Neuropsychological Assessment Datum: 28-30 avgust 2017 th (5 edition). Oxford University Press. Mjesto održavanja: Barselona, Ocić, G. (2012). Klinička neuropsihologija. Spain Beograd: Zavod za udžbenike. Website: http://www.escardio.org/

109

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Četvrt vijeka evropskih psihijatrijskih kongresa Prof. Bhugra, predsjednik WPA i prim. dr Goran Račetović

Prof. Nađa Marić Bojović

omaćin 25. evropskog psihijatrijskog kongresa ove godine bio je centar italijanske pokrajine Toskana, Firenca. Ovaj najznačajniji godišnji psihijatrijski događaj u internacionalnim razmjerama održan je u periodu 1–4. aprila 2017. godine, sa glavnom temom “Together for Mental Health“, uz učešće rekordnih gotovo 5000 psihijatara iz 93 zemlje svijeta u jednom od kompleksa Kongresnog centra unutar zidina drevne firentinske tvrđave Fortezza di Baso. Poput ranijih godina, fokus kongresa bio je baziran na najnovija znanja, preporuke i istraživanja u oblasti psihijatrijske nauke, ove godine sa naročitim naglaskom na daljoj harmonizaciji praksi u Evropi, usklađivanju programa specijalizacija i specijalizovanih obuka, podršci većem udjelu u kreiranju politika mentalnog zdravlja i, kao naročito važno, produbljavanju veza sa korisničkim udruženjima koja su neizostavni dio u postizanju što boljih oporavaka ili potpunih izlječenja. Ovogodišnji program sa brojnim simpozijumima, vr-

110

hunskim plenarnim predavanjima, preko 1500 poster prezentacija, 18 kurseva KME, Ask the Experts sesijama, Pro et Contra debatama, radionicama i drugim stručnim sadržajima je tokom cjelodnevnog rasporeda imao kontinuirano veliki broj slušalaca uz veoma žive diskusije. Program, posebno kreiran za buduće i mlade psihijatre, ove godine je imao veoma impresivnu posjećenost i aktivno učešće brojnih mladih koleginica i kolega širom Evrope i svijeta, uz gostovanja najpoznatijih eksperata na njihovim sesijama.

Prateći programi Kongresa obuhvatali su Treći evropski forum, koji je bio posvećen temi Kongresa, a na kome su eksperti iz brojnih organizacija (EPA, WHO Europe, UN, EUFAMI, GAMIAN), zaključili da svi zajedno i dalje moraju uticati na politike mentalnog zdravlja u svim zemljama Evrope u smjeru približavanja praksi i usmjeravanja na poboljšanje mentalnog zdravlja svih njenih stanovnika, dajući i konkretne podatke o aktuelnom stanju, ali i prijedloge za dalje korake u ostvarenju tog cilja. Tokom ceremonije otvaranja, dodijeljene

N M K

su nagrade najboljim mladim istraživačima u prethodnoj godini, a socijalni dio kongresa na koktelu dobrodošlice imao je notu lokalnog užitka uz tipične specijalitete toskanske i italijanske kuhinje. Na svečanoj večeri u čuvenom Palazzo Borghese, aktuelna predsjednica EPA, prof. Silvana Galderisi (Univerzitet u Napulju, Italija) posebnu zahvalnost uputila je ranijim predsjednicima Evropske psihijatrijske asocijacije, koji su otvorili put jačanju i širenju EPA i uticajima na tokove evropske psihijatrije. Kongres je bio i mjesto gdje je održano preko 20 sastanaka EPA sekcija, vanredna i Generalna skupština Evropske psihijatrijske asocijacije, na kojima su usvojene izmjene važećih statuta i podneseni izvještaji o radu EPA u 2016. Tradicionalno, prvog dana Kongresa održan je i sastanak Savjeta evropskih nacionalnih udruženja psihijatara koji su dio EPA (Coucil of the EPA NPAs), a kojih je sada 44 iz 40 zemalja Evrope i Izraela i koje predstavljaju preko 80000 evropskih psihijatara, kada je diskutovano o daljim putevima harmonizacije psihijatrijske prakse u Evropi i uticajima na donosioce odluka u smjeru integrativnih praksi u svim evropskim regionima, radu na novim vodičima za specifične oblasti iz psihijatrije, učešću evropskih eminentnih stručnjaka na nacionalnim

skupovima i održavanju evropskih sertifikovanih kurseva i EPA simpozijuma u zemljama članicama Council-a. Na EPA 2017. u Firenci aktivno učešće je uzelo dvadesetak psihijatara iz Bosne i Hercegovine, sa desetak poster prezentacija, uz aktivno učešće delegata Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini na svim sastancima Evropske psihijatrijske asocijacije tokom Kongresa. Naredni, 26. EPA kongres biće održan početkom marta 2018. u Nici (Francuska). Pripremio: prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

s t r u č n i

s k u p o v i

Kongres na Rabu

periodu 18 - 20. maja 2017. godine na Rabu (Republika Hrvatska) održan je Hrvatski kongres psihosomatske medicine i psihoterapije sa međunarodnim učešćem, zajedno sa 6. internacionalnim simpozijem psihijatrije i kognitivne neuroznanosti (ISCPN), pod nazivom “Psihološko u medicini 21. stoljeća”. Glavni organizatori kongresa bili su Zagrebački institut za kulturu zdravlja i Psihijatrijska bolnica Rab. Širina i aktuelnost teme je zasigurno doprinijela činjenici da su učešće u kongresu uzeli brojni profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja i medicine, kao i profesionalci iz drugih oblasti: psihijatri, dermatovenerolozi, kardiolozi, psiholozi, socijalni radnici, medicinske sestre, te studenti medicine i umjetničkih fakulteta. Tokom kongresa koji je održavan u kongresnoj sali hotela “Padova” i u Psihijatrijskoj bolnici Rab prezentovano je oko 50 predavanja, izloženo je 45 poster prezentacija, a održane su i tri kreativno-edukativne radionice. Iz Republike Srpske na ovom kongresu učestvovalo je troje psihijatara iz Prijedora, Laktaša i Mrkonjić Grada. Ono što je tokom cjelokupnog Naučnog programa istaknuto kao ključna poruka je da zdravstveni profesionalci treba da prepoznaju psihološke aspekte u prevenciji i tretmanu somatskih oboljenja, ali da se uvijek osvrnu i na somatski status kod svake osobe sa mentalnim poremećajima. U centar pažnje nisu stavljeni dijagnoza ili patofiziološki mehanizmi nastanka oboljenja, već osoba sa svojom životnom pričom. Vrlo važno je preusmjeriti fokus sa dijagnoza, koje obilježavaju, na preostalo funkcionalno, s ciljem njegovanja kulture zdravlja. Tokom kongresa upriličena je i posjeta sa obilaskom Psihijatrijske bolnice

Rab, koja svojim postojanjem i načinom rada predstavlja pravi putokaz za sve ostale ustanove koje se bave liječenjem osoba koje pate od duševne bolesti. U ovoj bolnici, koja ima 465 bolesničkih kreveta i oko 250 zaposlenih, gotovo sve sobe su dvokrevetne, a pored toga što je u prirodnom ambijentu, okružena velikim parkom sa raskošnim mediteranskim biljem, bolnica na Rabu posjeduje i veliku biblioteku i teretanu. Bogatstvo radno-okupacione terapije vidljivo je kroz hortikulturu, izradu različitih predmeta i slikanje. Posebnu pažnju i vidno oduševljenje svih posjetilaca izazvao je posebno obučen terapijski pas. Osim veoma kvalitetnog stručnog programa, organizatori kongresa su se potrudili da i socijalna komponenta kongresa bude za pamćenje: organizovani su prijem kod gradonačelnika Raba u Kneževom dvoru, svečana večera, kao i nekoliko šetnji kroz prelijepi grad Rab, u pratnji stručnog vodiča. Pripremile: Dr Jadranka Stanković, Odjeljenje psihijatrije - Bolnica Prijedor Dr Jelena Bošković, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Laktaši

111

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

periodu 26-28. maja 2017. godine članovi Udruženja neurohirurga Srbije i Neurohirurške sekcije Srpskog lekarskog društva su bili na zajedničkom sastanku, ovaj put na Zlatiboru. U hotelu „Čigota“ je održan simpozijum sa temama iz oblasti patologije perifernog nervnog sistema, sa više od 100 učesnika. Družina je bila internacionalna, koleginice i kolege iz Srbije i zemalja iz regiona. Na okupu su bili neurofiziolozi, neurolozi, fizijatri, ortopedi, plastični hirurzi, mikrohirurzi, radiolozi, anesteziolozi, vaskularni hirurzi, pedijatri. Nakon otvaranja, prof. dr Vaso Antunović, renomirani neurohirurg, je u svom obraćanju dao odgovor na pitanje: „Gde je mesto hirurgije perifernog nervnog sistema u neurohirurgiji i drugim hirurškim disciplinama?“, a sa aspekta Beogradske škole hirurgije perifernog nervnog sistema. U prvom delu su teme bile posvećene preoperativnoj evaluaciji povreda i oboljenja perifernog nervnog sistema. Data su bazična razmatranja iz neurofiziologije perifernog nervnog sistema - karakteristike motornih, senzornih i visceralnih vlakana u stanju disfunkcije, što je na upečatljiv, lako razumljiv način predstavila skupu prof. dr Olivera Stanojlović. Usledilo je izlaganje prof. dr Zorice Stević, koja je iznela kliničke aspekte u preoperativnoj evaluaciji kod povreda ili oboljenja perifernog nervnog sistema, a nakon toga je dr Ana Nikolić izlagala o elektrofiziološkim aspektima preoperativne evaluacije u sklopu daljih razmatranja preoperativne evaluacije povreda i oboljenja perifernog nervnog sistema. Izneti su radovi o ulozi i značaju ultrazvučne dijagnsotike (dr Stojan Perić), kao i ulozi magnetne rezonance u evaluaciji plasticiteta mozga kod lezija perifernog nervnog sistema (dr Dušan Damjanović). U drugom delu, nazvanom Hirurgija nervna reparacija, istaknuti neurohirurzi u ovoj oblasti si imali svoja izlaganja. Prof. dr Miroslav Samardžić, jedan od doajena neurohirurgije i utemeljivača savremene hirurgije perifernih nerva u Srbiji, je izneo kontroverze i dileme u hirurgiji povreda i oboljenja perifernih nerava. Usledio je nastup prof. dr Lukasa Rasuljića, neurohirurga, koji uspešno nastavlja rad na polju hirurgije perifernih nerava i iznosi rad na temu Izbor hirurške strategije u nervnoj reparaciji povreda brahijalnog pleksusa. Prof. dr Branko Milaković je izneo Specifičnosti anestezije u hirurgiji povreda i oboljenja perifernih nerava, a temu Uloga intraope112

Simpozijum, Zlatibor, maj 2017.

Hirurgija povreda i oboljenja perifernog nervnog sistema bazična razmatranja, standardi, kontroverze i inovacije Prof. dr Tomislav Cigić, predsednik Neurohirurške sekcije SLD-a

rativnog neurofiziološkog praćenja je prezentovao dr Boban Joksimović. Neurohirurg dr Andrija Savić je pokazao da je dostojan naslednik svojih učitelja u ovoj oblasti neurohirurgijie. Izneo je saznanja o naprednim hirurškim tehnikama i metodama direktne nervne reparacije. U trećem delu radnog sastanka sa nazivom - Udružene povrede i funkcionalna rekonstrukija su svoja bogata iskustva i sjajne rezultate izneli prof. dr Marko Bumbaširević kod rekonstrukcije mutilantnih povreda ekstremiteta, a prof. dr Ilija Činara kod udruženih povreda perifernih nerava i krvnih sudova, gde se osvrnuo na urgentnu i elektivnu hiruršku rekonstrukciju krvnih sudova. Prof. dr Čedo Vučković je izneo brilijantne rezultate rada u funkcionalnoj rekon-

strukciji ekstremiteta kod ireparabilnih lezija perifernih nerava. Važno je pomenuti i plastičnog hirurga dr Milana Jovanovića koji se u svom radu bavi lečenjem paralize facijalisa suspenzionim i transpozicionim tehnikama, za mene očaravajućim. Prof. dr Lukas Rasuljić je prezentovao kuda ide hirurgija perifernog nervnog sistema. U poslednjem delu rada, nazvanom fizikalna terapija /rehabilitacija/ i kvalitet života, usledila su predavanja na temu fizikalna terapija porođajne paralize brahijalnog pleksusa, prinicipi preoperativne i postoperativne rehabilitacije pacijenata sa lezijom perifernog nervnog sistema. Na kraju je prof. dr Lukas Rasuljić izneo stavove o kvalitetu života, zadovoljstva pacijenata i invaliditet nakon nervne reparacije i funkcionalne rekonstrukcije ekstremiteta kod povreda perifernog nervnog sistema. Simpozijum je opravdao u potpunosti očekivanja u smislu referentnih predavača, visokog nivoa prezentovanih predavanjaja i konstruktivne diskusije. Bilo je veoma inspirativno i edukativno. Komplimenti za veliki trud i sjajnu organizaciju prof. dr Lukasu Rasuljiću, predsedniku Udruženja neurohirurga Srbije.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Šabac, 18-21. maja 2017. god.

X kongres urgentne medicine

organizaciji Sekcije urgentne medicine Srpskog lekarskog društva, Beograd - Srbija, održan je X kongres urgentne medicine sa međunarodnim učešćem, Hotel “Sloboda”, Šabac, 18-21. maja 2017. god. Sekcija urgentne medicine je obilježila jubilej, 25 godina uspješnog postojanja i rada. Teme kongresa su bile iz urgentne kardiologije, pulmologije, neurologije, pedijatrije, hirurgije, toksikologije, traume i masovnih nesreća, urgentne ultrasonografije i edukacija u urgentnoj medicini. Od radionica je predstavljena demonstracija”Standardni postupci treninga helikopterskog transporta pacijenta” koji su omogućili prijatelji kongresa iz ELI Friulia-e iz Italije. Predsjednik Naučnog odbora je bio prof. dr Velibor Vasović, a predavači su bili vrhunski ljekari iz Srbije, Italije, Njemačke, Rusije, Francuske, Slovačke, Mađarske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Izdvojila bih predavanje prof. dr Dane Grujičić na temu “Pristup pacijentu bez svesti”, zatim prof. dr Lidije Ristić na temu “Sleep apnea - aktuelnosti”, dr Gorana Vukomanovića na temu “Uloga telemedicine u dijagnostici i lečenju aritmija kod dece”, te prof. dr Velibora Vasovića na temu “Farmakovigilanca i prijava neželjenih dejstava najčešće korišćenih lekova u urgentnoj medicini”. Takođe, mnogi drugi predavači su doprinijeli uspješnosti kongresa sa svojim stručnim radovima. Pokazna vježba helikopterskog transporta je održana na šabačkom hipodromu.

Kongres je posjetilo preko 300 učesnika, a iz Republike Srpske je bilo 17 ljekara iz: Banjaluke, Bijeljine, Doboja, Foče, Vlasenice, Prnjavora i Laktaša. Pored stručnog programa kongresa, domaćini su upriličili obilazak grada i posjetu šabačkom muzeju, a svečano otvaranje je bilo u Pozorištu grada Šapca.

Sponzori i prijatelji kongresa su bili: “Hemofarm” d.o.o., DEM, Srbija, “Astra Zeneca” Srbija, grad Šabac, Medipro, Superlab, Bormiamed, Mit, We Deliver, Eli Friulia. Prim. doc dr sc. med. Nada Banjac, predsjednica Udruženja doktora urgentne medicine RS

113

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Jubilarni-25.

Majski pulmološki dani

periodu od 26. do 28. maja 2017. godine, u Banjaluci u Banskom dvoru, održani su jubilarni, 25. po redu Majski pulmološki dani. Ovogodišnji stručni skup okupio je oko 260 stručnjaka iz Bosne i Hercegovine, zemalja okruženja i Evrope i po prvi put iz Sjedinjenih Američkih Država. Prezentovani su radovi iz oblasti pulmologije i različitih grana medicine koje imaju dodir sa pulmologijom. Prvi “Majski pulmološki dani” okupili su 1992. godine samo četiri ljekara pulmologa, te kroz naredni period prerasli u međunarodni skup, koji ima interdisciplinarni karakter. Na njima, pored pulmologa, danas učestvuju hirurzi, kardiolozi, patolozi, infektolozi, intenzivisti, fizijatri, interisti, ljekari porodične medicine i ostali stručnjaci. Skup je bio podijeljen na četiri tematske cjeline: opstruktivne bolesti pluća (hronična opstruktivna bolest pluća-HOPB i astma), granulaomatoze i bolesti plućnog intersticijuma, pulmološka onkologija i vaskularna oboljenja u pulmologiji. Predviđa se da će hronična opstruktivna bolest pluća, koja je sada četvrti uzrok smrtnosti, do 2030. godine zauzeti treće mjesto, a glavni faktori rizika su pušenje i aerozagađenje. Bolesti intersticijuma (tkiva između vrećica vazduha u plućima) postaju sve veći problem u populaciji. Broj oboljelih od plućnih karcinoma u Republici Srpskoj nažalost raste iz godine u godinu. Karcinom pluća danas ima udio i do 50% u ukupnom broju oboljelih od karcinoma. Prezentovana su i najnovija dostignuća u terapiji s ciljem da se podigne kvalitet liječenja i svi pacijenti liječe na isti način. Vaskularna oboljenja u pulmologiji se sve češće dijagnostikuju i zahtijevaju 114

multidisciplinarni pristup. Po prvi put, u sklopu “Pulmoloških dana”, održan je u saradnji sa stručnjacima iz Sjedinjenih Američkih Država, kurs intenzivne terapije za oko 40 učesnika, s ciljem da unaprijedi liječenje najtežih pacijanta i da pacijenti i u drugim zdravstvenim ustanovama dobiju isti nivo njege kao u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Ove godine svi učesnici imali su priliku da prisustvuju interaktivnom predavanju Alberta Papija, koji je jedan od najčuvenijih doktora iz oblasti HOBP-a i astme u Evropi, te tvorac mnogih lijekova za ove bolesti.

Prema riječima prof. dr Mirka Stanetića, predsjednika udruženja pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske dijagnostika i liječenje u RS ne zaostaju za svijetom i pacijentima je omogućeno liječenje po savremenim smjernicama i standardima u Klinici za plućne bolesti UKC RS, te se mali broj pacijenata šalje na liječenje u ustanove izvan Republike Srpske. Pulmologija je evoluirala u izuzetno snažnu granu medicine, koja je ravnopravna sa drugim internističkim granama. Na skupu su prezentovana originalna istraživanja, stručni radovi, te revijalna predavanja iz oblasti pulmologije i srodnih disciplina, koji su kao i prethodnih godina, objavljeni u časopisu Udruženja pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske – Respiratio, te dostupni i u elektronskoj formi na adresi www.respiratio.info. Rriječ je o zborniku radova koji živi u kontinuitetu i prerastao je u savremen stručni časopis.

periodu od 26-28. maja 2017. godine u Budvi, u Hotelu „Mediteran” u Bečićima održana je V konferencija Asocijacije ljekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope (AGPFM SEE) u organizaciji Udruženja doktora porodične medicine Crne Gore pod motom „Zdraviji u Jugoistočnoj Evropi, šta mi možemo da uradimo?” Na konferenciji je učestvovalo oko 900 učesnika. Osim stalnih članica Asocijacije doktora opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope (Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Srbije, Slovenije, Turske i Crne Gore) skupu su bili prisutni i ljekari iz Portugala. Asocijacija ima za cilj promociju porodične medicine i jačanje njene pozicije u zdravstvenom sistemu pomenutih država, kako bi se dostigli najveći mogući standardi u edukaciji, etici i liječenju pacijenata u Jugoistočnoj Evropi. Konferencija je nastavila uspješnu tradiciju prethodnih, jer je omogućila ljekarima da razmijene svoja stručna znanja i vještine, da diskutuju i iznesu svoje stavove u vezi s brojnim temama koje se

Zvorniku je 19. i 20. maja 2017. nizom aktivnosti obilježen Svjetski dan doktora porodične medicine. Ovaj promotivno-edukativni skup se održava u Zvorniku po šesti put i u kontinuitetu od 2012. godine. Skup je pozdravio dr sc. med. Draško Kuprešak, predsjednik Udruženja porodične medicine Republike Srpske. Provedena je edukacija za mentore spec. porodične med. pod pokroviteljstvom prof. dr sc. Maje Račić, doc. dr Kosane Stanetić, doc. dr Verice Petrović i dr Srebrenke Kusmuk, a edukaciju su završila 23 spec. porodične med. I ovaj put priliku da se okupe, edukuju, razmijene iskustva i druže su imali doktori porodične medicne iz cijele RS, kolege iz opšte medicine iz susjedne Srbije, kao i doktori specijaliste drugih oblasti medicine iz regiona. U edukativnom smislu, prema raznovrsnosti izabranih tema, skup je ispunio očekivanja prisutnih doktora različitih oblasti, a naročito porodičnih doktora. Osim toga, kako i priliči ovako

odnose ne samo na kvalitet i organizaciju rada, već i na socijalne i ekonomske interese ljekara opšte/porodične medicine u ovom dijelu Evrope. Bila je to prilika da saslušamo jedni druge, ali i da razmijenimo ideje koje će nam biti od pomoći u rješavanju naših svakodnevnih problema,

V konferencija AGP/FM SEE

Zdraviji u Jugoistočnoj Evropi

uz korišćenje institucija zdravstvenog si- ne Republike Srpske je zahvaljujući sponzorima farmaceutskih kompanija (“Hemostema koje su nam na raspolaganju. Udruženje doktora porodične medici- farma”, “Bosnalijeka”, “Berlin Chemie”,

“Krke”, “Nobel”, “Apo Medik”) organizovano dovelo 40 ljekara na ovaj skup iz većine domova zdravlja. Ovom prilikom im se zahvaljujemo što su nam omogućili da budemo dio ovakvih značajnih događaja. Zahvaljujemo se domaćinu Konferencije na toplom gostoprimstvu, organizovanjem ne samo sadržajnog i interesantnog naučnog programa, već i brojnih društvenih aktivnosti koje su upotpunile naš boravak u jednom od najljepših gradova na Jadranskoj obali Bečićima – Budvi, spoju bogatog pejzažnog, kulturnog i istorijskog sadržaja. U iščekivanju novih zajedničkih druženja, a to je WONKA 2017 u Pragu pozivamo sve doktore porodične medicine našeg Udruženja da se svojim učešćem aktivno uključena predstojećim stručnim skupovima. Pripremio Prim. dr Danijel Atijas

Povodom Svjetskog dana doktora porodične medicine

Stručni skup u Zvorniku značajnom skupu, u svečanom dijelu ovaj skup su svojim prisustvom uveličali i pomoćnica ministra zdravlja i socijalne zaštite RS dr Ljiljana Ivančić, kao i na-

rodni poslanik i predsjednik Savjeta za zdravstvo i u Narodnoj skupštini RS doc. dr sc. Zlatko Maksimović, koji su u svojim izlaganjima iskazali podršku instituciji porodična medicina, te osim njih i drugi narodni poslanici, predstavnici Gradske uprave grada Zvornika, direktori javnih i privatnih zdravstvenih ustanova, predstavnici FZO i druge zvanice. Već tradicionalno, drugi dan ovog skupa je bio rezervisan za promotivnopreventivne aktivnosti koje su i ovaj put, kao i ranijih godina, uključivale mjerenje faktora rizika najčešćih masovnih nezaraznih oboljenja građanstvu na ulicama Zvornika. Dr Goran B. Biračković, spec. porodične medicine

115

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Shanghai East Hospital in China

Stručna predavanja

S T

uzlanski Prof. dr. Samir Delibegović, specijalista opće hirurije i subspecijalista abdominalne hirurgije te profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i osnivač i predsjednik Centra za medicinsku edukaciju Medicinska nadgradnja (Center for Medical Education Medical Upgrade), na poziv Prof.dr. Jiangfan Zhu-a, sa Tongji University Shanghai, Shanghai East Hospital in China je boravio u ovoj Univerzitetskoj bolnici 11.04.2017.godine i održao dva stručna predavanja. Ova vrlo sadržajna i razvijena bolnica njeguje i uspostavljanje saradnje sa stručnjacima raznih profila u oblasti medicine i razmjeni znanja i iskustava. Prvo predavanje pod nazivom “The influence of the appendiceal base diameter on appendix stump closure in laparoscopic appendectomy”, bilo je namjenjeno abdominalnim hirurzima, a drugo “Radiologic advantages of possi-

ble use of polymer plastic clip in neurosurgery”, slušali su neurohirurzi ove Univerzitetske bolnice. Tongji Univerzitet je jedan od najstarijih i najcjenjenih univerziteta u Kini, osnovan 1907. godine, kada je uz pomoć Njemačke vlade formiran prvo “Njemački Medicinski fakultet za Kineze“u Šangaju. Shanghai East Hospital je bolnica Medicinskog fakulteta, smještena u Pudongu, novom dijelu Šangaja. Poziv Prof. Delibegoviću da posjeti ovaj prestižni Univerzitet, održi stručna predavanja, podijeli svoja znanja i iskustva u oblasti tema o kojima je bila riječ, još je jedno priznanje bosansko-hercegovačkoj hirurgiji koja prati savremena dešavanja u ovoj dinamičnoj medinskoj disciplini. Amra Odobašić, dipl. žurn. CME Medical Upgrade, savjetnica korporativne komunikacije i odnosa s javnošću, ++387 61 148 411, aodobasic@gmail.com

ekcija sestara reumatologije i rehabilitacije Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske, zahvaljujući menadžmentu Specijalne bolnice „Mlječanica”, održala je radionicu na temu „Značaj setrinske dokumentacije i podrška zdravstvenih informacionih sistema u sestrinskoj dokumentaciji“. U radu ovog skupa učestvovali su gosti iz zravstvenih ustanova regije, Zavoda za fizikalnu medicinu „dr Miroslav Zotović“ Banjaluka, UKC RS. Pored već dobro poznatog gostoprimstva osoblja Specijalne bolnice “Mlječanica”, posebno nas je obradovalo što smo vidjeli da menadžment bolnice “Mlječanica” nastavlja sa adaptacijama i uređenjem enterijera, kao i bolničkog prostora, sve u cilju da se pacijentima koji se ovdje liječe pruže što bolji uslovi boravka. Potreba za dokumentovanjem u zdravstvenoj njezi dolazi do izražaja tek sredinom 20. vijeka, kada je osnovano Vijeće za zdravstvenu njegu i Odjel za sestrinstvo pri ICN-u, koji se, između ostalog, usmjeravaju vođenju dokumentacije o izučavanju raznih vidova zdravstvene njege. Sestrinska dokumentacija označava skup dokumenata koje medicinska sestra ispunjava ili u koje zapisuje podatke o svojim postupcima tokom cjelokupnog procesa njege za pojedinca, sa svrhom sistemskog praćenja stanja, planiranja, vrednovanja i kontrole učinjenoga. Upotrebom sestrinske dokumentacije prikupljaju se podaci o određenom pacijentu i sestrinske intervencije se prilagođavaju njegovim potrebama. Na kraju, kategorizacijom bolesnika, se dobija uvid u njegove potrebe za zdravstvenom njegom i na taj način nastoji osigurati optimalna njega i broj medicinskih sestara, u skladu sa potrebama pacijenta.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Radionica 21.4.2017.

Značaj sestrinske dokumentacije

Zadatak sestrinske dokumentacije je, između ostalog, osigurati dobru komunikaciju između medicinskih sestara sa drugim medicinskim sestrama, medicinskog (ljekari, laboratorijski tehničari i dr.) i nemedicinskog osoblja, porodice i zdravstvenog sistema tokom cjelokupnog procesa njege pacijenta. Prikupljanje podataka nezaobilazan je korak je u procesu zdravstvene njege, on rezultira velikom količinom podataka. U svrhu pružanja kvalitetnije sestrinske njege – osim kvantiteta samih podataka, važna je i mogućnost brzog i jednostavnog pristupa te analize prikupljenih podataka kao i olakšavanje komunikacije unutar zdravstvenog tima, za što je neophodna informatizacija sestrinske dokumentacije. Prednost informatičkog vođenja sestrinske dokumentacije je osigurati brži i jednostavniji protok, spremanje i pristup informacijama. Bazira se na formiranju, širenju i integraciji podataka i u mogućnosti je pružiti kvalitetnu razmjenu informacija. Sestrinska dokumentacija ujedno služi i kao pravna zaštita – dokument kojim se potvrđuju činjenice i tvrdnje u slučaju mogućeg spora ili konflikta, omogućuje praćenje

troškova u odnosu na djelotvornost, predstavlja izvor informacija na temelju kojih se kroz istraživanja mogu dobiti značajni rezultati korisni za razvoj sestrinske prakse te predstavlja jedan od standarda sestrinstva na međunarodnom nivou. Uloga sestrinske dokumentacije prepoznata je i u sestrinskom menadžmentu, gdje služi kao pokazatelj kvaliteta zdravstvene njege. Pokazatelji kvaliteta zdravstvene njege, standardi i kriterijumi vezani uz pokazatelje, pomažu sestrama da uoče važna područja vlastitog djelovanja. Uvođenje procesa zdravstvene njege i sestrinske dokumentacije u svakodnevni rad medicinskih sestara i njege pacijenta – predstavlja temelj početka procesa kontinuirane evaluacije sprovedene njege i unapređenja kvaliteta pružene njege. Duško Bjelić, glavni medicinski tehničar Specijalne bolnice „Mlječanica“, predsjednik Sekcije sestara i tehničara u reumatologiji i rehabilitaciji, u diskusiji je rekao da je značaj sestrinske dokumentacije višestruk. „Pored toga što dokumentacija olakšava svakodnevni rad i planiranje zdravstvene njege kod pacijenata, ona ima i sudsko-medicinski značaj u slučaju žalbi korisnika, a značajna je u naučnoistraživačkom radu u sestrinstvu, gdje medicinske sestre i tehničari, prilikom pripremanja radova za simpozijume i kongrese, mogu da uzimaju podatke

iz sestrinske dokumentacije i procesa zdravstvene njege“. Pored radova na navedene teme imali smo priliku vidjeti rad o zaštitnim položajima prilikom rada, u radu je prikazano kako da medicinske sestre sačuvaju svoje zdravlje, ovo je potrebno ponavljati kako bismo smanjili invaliditet kod sestara koji je u porastu iz različitih razloga. Radionica je bila veoma uspješna, nakon radnog dijela učesnici su obišli prostorije Specijalne bolnice “Mlječanica”, razgovarali sa korisnicima usluga koji su izražavali svoje zadovoljstvo pruženim uslugama od osoblja ustanove. Mr sc. Živana Vuković-Kostić

117

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

II kongres oftalmologa Republike Srpske

Balkanska oftalmologija u Banjaluci

organizaciji Udruženja oftalmologa Republike Srpske i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u Banjaluci je od 1 - 3. juna 2017. godine održan II kongres oftalmologa Republike Srpske. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Dragan Bogdanić 1. juna 2017. godine svečano je otvorio trodnevni II kongres oftalmologa Republike Srpske, tokom kojeg su prezentovani najnoviji dijagnostički protokoli i savremene smjernice u tretmanu brojnih oftalmoloških oboljenja orbite, tumora oka, dijabetičke retinopatije, neuro-

oftalmoloških oboljenja, hitnih stanja u oftalmologiji, glaukoma i vitreoretinalne hirurgije. Prof. dr sc. med. Vlado Đajić, v.d. generalnog direktora UKC RS, je istakao da se u Klinici za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra liječe pacijenti sa najkomplikovanijim oftalmološkim zdravstvenim problemima iz cijele Republike Srpske i velika je čast za UKC RS i zdravstvo Srpske što smo bili u prilici ugostiti najpoznatije oftalmologe iz regiona. Načelnica Klinike za očne bolesti UKC RS i predsjednica Udruženja oftalmologa Republike Srpske prof. dr sc. med. Milka Mavija rekla je da je u radu 118

kongresa učestvovalo 355 medicinskih profesionalaca, od kojih su 147 autori radova, prezentovano je 118 radova i imali smo zadovoljstvo da slušamo 52 predavača, profesora oftalmologije na medicinskim fakultetima, najeminentnijih stručnjaka iz regiona. Organizovane su i brojne sesije i kursevi, te sedam satelitskih simpozijuma. Kroz kurseve koje su održali ekspertski timovi iz pojedinih oftalmoloških oblasti polaznici/učesnici kurseva su stekli nova znanja o najsavremenijim dostignućima u hirurgiji katarakte, dijagnostici i tretmanu uveitisa, retinopatije prematurusa i drugih oftalmoloških oboljenja. „Riječ je o obnavljanju znanja, ali i ustanovljavanju novih dijagnostičkih terapijskih protokola, koji

su izašli u posljednjih godinu i po dana u svijetu”, istakla je prof. dr sc. med. Milka Mavija. Predsjednik Udruženja oftalmologa Srbije prof. dr sc. med. Dragan Veselinović je zaključio da je Banjaluka protekla tri dana bila “centar balkanske oftalmologije”. Ovo je bila prilika za nas iskusne oftalmologe da razmenimo iskustva, ali i izuzetna prilika za mlađe kolege da čuju nešto novo, da dobiju nova saznanja i ideje, što će unaprediti oftalmologiju u ovom regionu”, rekao je Veselinović. U sklopu II kongresa oftalmologa Republike Srpske, 3.6.2017. godine je održana i sestrinska sesija, gdje su medicinske sestre iz UKC RS, kao i sestre iz okruženja, izložile svoje radove i razmijenile bogata iskustva.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Klinika za ginekologiju i akušerstvo

Prvi kongres fizioterapeuta RS

Obilježen Dan Klinike

Banjaluci je od 18-21. maja, u Hotelu “Bosna”, održan Prvi kongres fizioterapeuta Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Na kongresu je učestvovalo oko 250 učesnika. Organizovano je pet radionica i prikazana 63 rada. Pored domaćih fizioterapeuta iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine na skupu su bile i kolege iz okruženja (Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Njemačke). Na otvaranju kongresa u plenarnom dijelu prof. Slavica Jandrić je prisutnima prezentovala temu “Fizikalna medicina i rehabilitacija u Republici Srpskoj”, a prof. Vlado Đajić govorio je o “Autonomnom nervnom sistemu”. Fizioterapeuti i radni terapeuti iz Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” učestvovali su u radu Kongresa kroz prezentovanje 16 stručnih radova (11 fizioterapueta i šest radnih teraputa). Zavod „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka je ustanova koja zapošljava najveći broj fizioterapeuta i radnih terapeuta u Republici Srpskoj i koja snažno podržava i podstiče stručno i naučno usavršavanje ovog profila medicinskih profesionalaca. Udruženje fizioterapeuta Republike Srpske broji 600 članova. Kongres je opravdao očekivanja jer su učesnici tokom tri dana razmijenili znanja, mišljenja i iskustva iz oblasti fizioterapije, a posebno su zadovoljni druženjem i vanstručnim aktivnostima.

120

ovodom godišnjice Klinike za ginekologiju i akušerstvo i 124. godine ginekološke službe u TK 30. maja je obilježen Dan Klinike na temu “Otvorena vrata Klinike za ginekologiju i akušerstvo - prirodan porođaj“. Kroz 124 godine dugu tradiciju, Klinika za ginekologiju i akušerstvo kroz čije Prijemno odjeljenje godišnje prođe oko 12000 pacijentica, i sa najvećim brojem porođaja u BiH, ima veliki udio u unapređenju medicinske njege ženske populacije ne samo u TK, nego i šire. Uvođenje novih metoda liječenja i protokola rada usaglašenih sa najsavremenijim europskim i svjetskim protokolima, uz poboljšanje radnog ambijenta, uvođenja reformi, a sve u cilju benefita za pacijente, put je koji je Klinika za ginekologiju i akušerstvo JZU UKC Tuzla izabrala. Tematska promocija i favoriziranje prirodnog vaginalnog porođaja u smislu humanizacije poroda je cilj prezentacije Programa “Otvorenih vrata“ Klinike za ginekologiju i akušerstvo. Suština programa se odnosi na optimizaciju edukacije porodilja, budućih majki, poboljšanju smještajnih uslova, obezbjeđenju privatnosti za porodilje i partnere, a sve u cilju kvalitete porođajnog čina, poboljšanja i zaštite zdravlja majki i djece. Prirodni vaginalni porod je perspektiva u modernoj ginekologiji i akušerstvu, prepoznata u JZU UKC Tuzla a u skladu sa stručnim europskim standardima. Ova programska inicijativa, obzirom na njen značaj, bi trebala u perspektivi da ima simpozijski karakter, uz aktivno sudjelovanje zdravstvenih profesionalaca

svih nivoa zdravstvene zaštite, uključenih u ovu problematiku, istaknula je doc. dr. med.sc. Munevera Bećarević, predsjednica Upravnog odbora JZU UKC Tuzla. Prema riječima prim.dr. Feride Radončić, šefa Odjela patologije trudnoće, prirodni prorođaj je najsigurniji, najpraktičniji i najbolji i za majku i za bebu. Trend porasta carskih rezova kao načina poroda je objektivno neopravdan ali prisutan, često kritiziran od vodećih svjetskih eksperata u ovoj oblasti. „Kako bi zaustavili ovaj negativni trend, a čemu je uzrok strah i predrasude od porođaja u Klinici za ginekologiju i akušerstvo, edukacijom anesteziologa kroz školu regionalne anestezije, je omogućen i bezbolni porođaj epiduralnom ili spinalnom anestezijom kao i upotreba popularne porođajne ljuljaške“, rekla je prof. dr. med. sc. Dženita Ljuca, načelnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo JZU UKC Tuzla, te dodala da će humaniziranje poroda Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla nakon akreditacije baby friendly porodilišta omogućiti dobijanje i mama friendly akreditacije. Uvođenjem bezbolnog porođaja će umnogome olakšati sam porođajni čin a i, na neki način, komfor boravka, naglasila je prof. dr. med.sc. Fahrija Skokić, pomoćnik direktora za medicinske poslove JZU UKC Tuzla. Ovakvi i slični projekti koji imaju za cilj unapređenje dobre kliničke prakse, kao i dijagnostičko terapijskih protokola, u skladu sa svjetskim standardima, su prepoznati i svesrdno podržani od strane menadžmenta JZU UKC Tuzla, korisnika zdravstvenih usluga i šire zajednice.

z prisustvo velikog broja učesnika i gostiju, 2. juna je u Klinici za hirurgiju Javne zdravstvene ustanove Univerzitetski Klinički centar Tuzla održan stručni sastanak na temu ”Multidisciplinarno liječenje raka rektuma”. Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla doc. dr. Nešad Hotić je izrazio zahvalnost organizatorima i učesnicima stručnog sastanka istaknuvši značaj multidisciplinarnog liječenja onkoloških bolesnika, kontinuiranog usavršavanja zdravstvenih profesionalaca u znanju i vještinama, a sve u cilju benefita za pacijente. Posebno se zahvalio gostima iz Ljubljane i uposlenicima Klinike za hirurgiju, naglasivši da je Klinika za hirurgiju jedna od najprominentnijih klinika JZU UKC Tuzla, lider u hirurškom zbrinjavanju onkoloških i drugih pacijenata, te transplantacijske medicine u našem okruženju i šire. Nažalost, karcinom rektuma na području BiH, kao i šire regije, je u porastu i, naravno, kao takav zahtijeva jedno studiozno praćenje i najbolje metode liječenja. Svakim danom se u savremenoj medicini dešavaju nove stvari i da bismo ostali u koraku sa savremenom modernom medicinom neophodno je da organizujemo ovakve stručne sastanke gdje zajedno s kolegama iz Ljubljane sustižemo najsavremenija znanja u Europi i u svijetu. Jedno od najznačajnijih saznanja jeste da je upravo karcinom rektuma multidisciplinarna bolest koja zahtijeva multidisciplinaran pristup takvim pacijentima i da liječenje zahtijeva timski rad u sastavu onkologa, radio-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Stručni sastanak hirurga, UKC Tuzla

Liječenje raka rektuma

loga, hirurga, anesteziologa, interniste, patologa i svih ovih koji učestvuju neposredno u samom liječenju bolesnika, rekao je načelnik Klinike za hirurgiju prof. dr. Zijah Rifatbegović. Prema riječima dr. med. sc. Ibrahima Edhemovića: “Svaki rak, pa tako rak i debelog crijeva i rektuma, ima bolju prognozu ako se otkrije u ranom stadiju, a rak debelog crijeva je još dodatno specifičan zato što se može u velikom broju slučajeva otkriti u fazi kada još nije došlo do invazije malignih ćelija u tijelo, dakle, kada se radi o vrlo vrlo

Besplatni pregledi kože

“Euromelanoma 2017”

ovodom panevropske kampanje za prevenciju karcinoma kože, “Euromelanoma 2017”, Klinika za kožne bolesti UKC Tuzla, uz saradnju sa Udruženjem studenata Medicinskog fakulteta u Tuzli “Medicus”, 5. maja 2017. godine, organizovala je javnu akciju kroz koju su građani imali priliku informisati se o raku kože, o znacima i simptomima na koje je potrebno obratiti pažnju, te upoznati se sa aktivnostima

ranom obliku raka i najbolji način za borbu protiv ove bolesti je intervencija, što znači pregledi stolice na krvarenje i endoskopija.” U okviru stručnog sastanka su prezentovani radovi eminentnih stručnjaka iz Onkološkog instituta iz Ljubljane dr. med. sc. Ibrahima Edhemovića, dr. med. sc. Maje Mušić, prof. dr. med. sc. Vaneje Velenik i dr. med. sc. Milene PovšićKerin. Moderator stručnog sastanka je bio prof. dr. med. sc. Samir Delibegović, šef Odjeljenja za kolorektalnu hirurgiju Klinike za hirurgiju UKC Tuzla. koje je potrebno poduzeti kod sumnje na promjene na koži. Načelnica Klinike za kožne bolesti prim. dr. Senija Kuralić je istakla da je cilj ovih pregleda na vrijeme otkriti melanom, odnosno pregledane pacijente kod kojih postoji sumnja na rak kože u ranoj fazi uputiti na dalje liječenje. “Kroz kampanju, koja se ove godine sprovodi pod sloganom ‘Ranom dijagnozom spašavate život!’, želimo javnost informisati o važnosti prevencije, zloupotrebi sunčanja i solarijuma i neadekvatnom korištenju krema za zaštitu od sunca”, rekla je prim. dr. Kuralić. Euromelanoma kampanje u BiH provode se od 2011. kad se BiH zvanično priključila Evropskoj asocijaciji borbe protiv melanoma koja broji 32 države Evrope. 121

niverzitetski klinički centar Republike Srpske i Udruženje oboljelih od ALS-a 17. maja 2017. posjetile su predsjednica Svjetske alijanse udruženja oboljelih od ALS/MND Kerol Birks, iz Australije, i generalni direktor Rejčel Peterson, iz SAD. Nakon obilaska Klinike za neurologiju, Zavoda za kliničku radiologiju i Klinike za intenzivnu medicinu za nehirurške grane, uz prisusutvo ministra zdravlja i socijalne zaštite dr Dragana Bogdanića, vršioca dužnosti generalnog direktora UKC RS prof. dr sc. med. Vlade Đajića, rukovodstva Klinike za neurologiju i članova Udruženja oboljelih od ALS-a razgovaralo se o mnogim temama, uključujući i unapređenje saradnje između Udru-

Kerol Birks

ženja oboljelih od ALS-a i Svjetske alijanse udruženja oboljelih od ALS/MND. Naše gošće su svim prisutnima predstavile aktivnosti i ciljeve Svjetske alijanse udruženja oboljelih od ALS/MND, a imale su i priliku da se upoznaju sa svim neurološkim terapijskim i dijagno-

Prof. dr sc. med. Vlado Đajić

stičkim metodama koje oboljelima od ove teške bolesti pruža Klinika za neurologiju UKC RS, kao i da razgovaraju sa članovima Udruženja i upoznaju se sa probemima sa kojima se oni susreću. Naglašena je važnost multisiciplinarnog pristupa u zbrinjavanju ALS-a, odnosno da se oboljelima, pored neurološkog zbrinjavanja, obezbijedi konstantan pristup fizijatrijskom tretmanu, 122

Novosti iz UKC RS

INFO VIJESTI

Svjetska alijansa udruženja oboljelih od ALS/MND

Posjeta visokih zvaničnika đe Birks i Peterson su izrazile oduševljenje naporima koje rukovodstvo Klinike za neurologiju UKC RS i Udruženje oboljelih od ALS-a ulažu u pružanju njege i boljeg kvaliteta života ovim pacijentima. Sastanak je završen u pozitivnoj atmosferi i nadi da će nauka u što bližoj budućnosti pronaći lijek za izlječenje od amiotrofične lateralne skleroze, a najavljena je i tješnja saradnja između Udruženja oboljelih od ALS-a i Svjetske alijanse. Podsjećamo da je amiotrofična lateMinistra zdravlja i socijalne zaštite dr Dragan ralna skleroza (ALS) teška progresivna Bogdanić mišićna bolest tokom koje propadanje pulmološkom tretmanu zbog problema motornih neurona u mozgu i kičmenoj sa disanjem, psihološkoj pomoći, kao i moždini uzrokuje postepeno odumiranje adekvatnoj kućnoj njezi. Takođe, gospo- mišića ekstremiteta, mišića koji uče-

stvuju u gutanju i govoru, a u završnoj fazi bolesti “otkazuju mišići za disanje”. Sposobnost rasuđivanja, mišljenja, dodira, ukusa, mirisa i sluha ostaje očuvana i bolesnici, potpuno svjesni, gube bitku za život. Statistički podaci ukazuju na to da oko 90% oboljelih od momenta određivanja dijagnoze živi od 23 do 46 mjeseci, a 10% oboljelih živi duže od deset godina. Cijeli svijet je usmjerio naučna istraživanja u cilju pronalaska uzroka bolesti te mogućeg liječenja, ali za sada su rezultati veoma skromni. Od ALS-a mogu da obole svi, bez obzira na životnu dob, pol, obrazovanje itd. U Republici Srpskoj je registrovano 35

Dominović

oboljelih od kojih dva najmlađa oboljela člana imaju 35 i 37 godina. Napominjemo da je Udruženje oboljelih od ALS-a Republike Srpske osnovano krajem decembra 2015. godine, te da je već krajem septembra 2016. godine zvanično postalo član Svjetske alijanse ALS/MND udruženja. Udruženje oboljelih od ALS-a RS tretira oboljele po svim principima po kojima se tretiraju i

Gvozden

oboljeli u svijetu (primjena riluzola, primjena neinvazivnih ventilatora, PEG-a, multidisciplinarni pristup u njezi…) a svojim akcijama je zbližilo oboljele, njihove porodice i cijelo naše društvo te se pridružilo svjetskoj zajednici u nadi da obezbijedi što bolju njegu svojim članovima, jer je njihov moto: “Nekom koga volim potrebna je pomoć”.

UKC RS, 7.6.2017.

INFO VIJESTI

Posjeta visoke delegacije AP Vojvodine

okviru radne posjete visoke delegacije AP Vojvodine Republici Srpskoj, pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković i prof. dr Petar Slankamenac, direktor Kliničkog centra Vojvodine, posjetili su Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, gdje su im domaćini bili ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Dragan Bogdanić i v.d. generalnog direktora UKC RS prof. dr Vlado Đajić. Tokom posjete, realizovane u cilju unapređenja saradnje između dvije institucije, uvaženi gosti su obišli Klinički zavod za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde, Kliniku za kardiologiju (Odjeljenje/sale za interventnu kardiologiju) te ambulantni i stacionarni dio Klinike za neurologiju. Tokom razgovora sa uvaženim gostima, v.d. generalnog direktora UKC-a Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je istakao da će biti urađene analize kada je riječ o opremljenosti zdravstvenih centara u Srpskoj i Vojvodini, na osnovu kojih će biti konkretizovana dalja saradnja. On je napomenuo da je veliki broj ljekara u UKC završio specijalizaciju u KC Vojvodine, čime je ova zdravstvena ustanova dala veliki doprinos u usavršavanju kadra iz Srpske. Direktor KC Vojvodine prof. dr Petar Slankamenac je ocijenio da je UKC postigao ogroman napredak proteklih godina kada je riječ o nabavci vrhunske opreme, o kadrovima te istakao da to daje optimizam i pokazuje da je rukovodstvo Srpske opredijeljeno za ulaganje u zdravstvo kao jedan od najvažnijih segmenata društva. Ministar

zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić očekuje da u narednom periodu bude razvijenija saradnja sa zdravstvenim ustanovama u Vojvodini kada je riječ o liječenju pacijenata iz Srpske, s obzirom na to da su do sada uglavnom upućivani u beogradske zdravstvene centre. Ocijenio je da Klinički centar Vojvodine i Institut u Sremskoj Kamenici imaju odličan kadar i da bi mogli, po povoljnijim cijenama, pružiti jednako dobru zdravstvenu uslugu u odnosu na kolege iz Beograda. Do sada smo imali potpisane ugovore sa KC Vojvodine i Institutom za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica. Najveća saradnja do sada je ostvarivana u oblasti kardiohirurgije, a ranije i u oblasti interventne kardiologije i onkologije, odnosno radioterapije, dok Srpska nije razvila svoje centre, rekao je Bogdanić novinarima u Banjaluci. Pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković je najavio da će saradnja biti konkretizovana na jesen, kada bi trebalo da Vlada Srpske uzvrati posjetu Vojvodini, te je pohvalio ulaganja Vlade u zdravstveni sistem Srpske koja su proteklih 10 godina iznosila oko 350 miliona evra. On je rekao da Republika Srpska ima odlične ljekare, da je UKC modernizovan, te naveo da Srbija gradi četiri nova klinička centra, čime će postati konkurentnija u regionu u oblasti zdravstva. Osim što se maksimalno zalažemo da građani Srpske i Srbije imaju što bolju zdravstvenu zaštitu, važno je da imamo i međusobnu komunikaciju i razmjenu iskustava, jer savremena medicina brzo napreduje – rekao je Gojković. 123

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Slabost

Aforizmi Bez obzira na to koliko kapitalizam uništava socijalizam, krv će zadržati crvenu boju do posljednjeg čovjeka na svijetu. *** Da nije urođenih nasljednih osobina, neki ne bi imali šta da naslijede od siromašnih roditelja. *** Dok neki naši unutrašnji organi rade neprekidno od rođenja do smrti, opštinski organi skraćuju ionako kratko radno vrijeme. *** Nisu mogli da ga probude iz narkoze sve dok mu žiranta nisu uklonili iz sobe. *** Narodna skupština nabavila veću količinu vakcine protiv bjesnila, jer, malo-malo pa se neko od poslanika razbjesni. *** Dva bubrega; jedan pozicija, drugi opozicija. Čim se pojavi treći, odstranjuju ga hirurški. *** Ne znam šta je teže, baviti se seksualnom ili političkom aktivnošću, ali vremenom obje otkazuju. *** On uvijek nešto nosi. Ako nema ništa drugo, nosi glavu na ramenu. *** Dvije noge pa različite naravi. Cijelog života idu jedna pored druge, a niti se približavaju, niti razgovaraju. *** Otkrio sam da grobari potkradaju bolnicu. Malomalo pa nekoga odnesu u groblje. *** Kad bi se sabirale bitke koje bolnica izgubi u borbi za nečiji život, bolnice bi bile najveći gubitaši na svijetu. *** Volite svoju djecu, bar s onoliko ljubavi s koliko ste ih pravili. *** U životu sam dobro prošao. Ono što sam želio dobivalo se lako i dobijao je svako. *** Za razliku od pravih ribolovaca, naše sudije, čim uhvate krupnu ribu, puštaju je.

124

Sa privredom, zdravstvom, prosvjetom, željeznicama, penzijama itd. slabo stojimo, ali sa slabostima smo u Evropskoj zajednici slabosti. Uostalom, zašto da dozvolimo da Evropa ima bolje i veće slabosti, kad su one ovdje i ponikle i vrlo dobro uspijevaju. Ne samo da smo jaki sa slabostima nego ih i ravnomjerno raspoređujemo. Ima ih u vlasti, u finansijama, administraciji, u najvišim državnim organima, u našim mozgovima. U slabostima smo, po glavi stanovnika, visoko u Evropi. Mada slabost nije registrovana kao zarazna bolest, ona je prenosiva. Prenosi se sa društva na pojedinca i s pojedinca na društvo. Iako kod nas postoje razne specijalističke službe i specijalističke bolnice, s liječenjem slabosti slabo stojimo. I, kao što je bol čovjekov saveznik, jer ga upozorava da negdje nešto nije u redu, tako i slabosti otkrivaju suštinu. Čovjek, recimo, prvo osjeti slabost, onda se nadoveže malaksalost i potom javi neki drugi simptom bolesti. Kad bi se odmah intervenisalo čim se negdje slabost pojavi, uspjeh bi bio veći u njenom otklanjanju. Slabost u privredi upozorava vladu da negdje škripi (unatoč silnim podmazivanjima). Slabost u finansijskom sektoru upozorava ministra finansija da mora više da zahvata od naroda. Slabost u zdravstvu opominje ministra zdravlja da se prekontroliše. Ne mislim da prekontroliše svoje zdravstveno stanje, jer je ono najmanje bitno za narodne mase, nego da krene kroz bolnice i pravi spiskove slabosti. Osjetio ja nekakvu slabost i kažem prijatelju da bih otišao u bolnicu. -Nemoj – kaže on – neki dan su jednoga vratili kad im je rekao da dolazi zbog slabosti. Rekli su mu: - I mi smo puni slabosti, što će nam i tvoja. Slabost se manifestuje gubitkom snage. Ako je to tako onda smo naskroz oslabili. Nemamo snage za rješenje kriminala, nemamo snage za borbu protiv korupcije, nemamo snage da snažno krenemo naprijed. Ovako samo pokušavamo i tapkamo u mjestu.

Šale Razgovaraju dvoje pacijenata: - Hoće li doktor danas praviti vizitu? - Ne znam, ako popravi kola, hoće... --- Je li ti znaš da se svaka bolest ne može liječiti? – pita jedan pacijent drugog. - Kako da ne znam. Slušao sam juče direktni prenos iz Skupštine. --Otišao starac u bolnicu, ali nije bio primljen. Vadi stvari iz torbe naveče i među njima litru rakije. Pogleda ga baba, pa će: - A, znači, ni danas nisu primali u bolnici?... --Sjeli baba i djed da ručaju, a baba se žali da gubi vid. Djed odgovori: - Primijetim ja, sve meso stavljaš u svoj tanjir, a meni namičeš povrće... --Pričaju dvije prijateljice i jedna pita: - Jesi li čula šta je bilo s baba Marom? Kad ova odgovori da nije, ona će: -Iz sujevjerja nije htjela da je operišu u petak, trinaestog, a umrla u subotu četrnaestog.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--Pitaju jednog hirurga kako je prošla operacija, a on odgovori zabrinuto: - Ma dobro, ali da me ubijete ne znam šta mi je bilo s makazama, a sutra mi dolazi popisna komisija... --Pita sestra starijeg bolesnika da li je popio lijekove, a on reče da ne zna. - A šta osjećaš? – ona će. - Osjećam da zaboravljam – odgovori čovjek razborito. --Dijelilo se jelo, a jedna starica vraća tanjir. Kad je pitaju što vraća, ona reče: - Postim, sinko... - Ma, jedi slobodno! Ovo je bolnička hrana, nema u njoj ni mesa ni mrsa – neko će od bolesnika. --Jedna zla snaha govori svekrvi: - Majko, ja tebe sutra vodim u bolnicu, pa ako se vratiš dobro je, a ako ne vratš, još bolje... --Prekvalifikovao se konobar u medicinskog tehničara. Noću zove bolesnica da bi išla u klozet, a on, kao iz topa: - Može, može, gospođo, druga vrata desno. --- Šta je to pravi bolnički orkestar? - To ti je kad sve astmatičare i bronhitičare i one što hrču staviš u jednu sobu... --Babica pita trudnicu da li je ranije rađala. - Ovo mi je prvi put s ovim muškarcem. --Sestra pita bolesnicu: - Kada ste imali posljednji put stolicu? Ova odgovara, ali tiho, da drugi ne čuju: - Imali smo još prije udaje, u kući gdje sam rođena... --Ulazi mlada, neudata žena kod ljekara i govori: - Doktore, došla sam da me pregledate. - A šta vam je? – pita doktor. - Da znam šta mi je, ne bih vama ni dolazila – reče i ode. --Žali se ministar iz Vlade Republike Srpske da ga boli srce. - Od kada vas boli? - pita ljekar. - Ono kad rudnik Ljubija nije prodat Izraelcima. --Pita jedan čovjek drugoga da li uzima lijekove prije ili poslije jela. Ovaj odgovara: - Od kada nemam šta da jedem, uvijek uzimam prije jela. --Pita trgovac kolegu zašto ne ide u bolnicu kad je bolestan. - Misliš da kod njih bolest dobro ide?

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 21. 6. - 22. 8. 2017.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE u Raku boravi od 21.6 - 22.7. a u Lavu od 23.7 - 22.8. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće dva obilaska krećući se od znaka Bik do znaka Djevica. MERKUR zatičemo na 29. blizanaca i putuje do 7. Djevice, prvo je u raku od 22.6-6.7., potom u lavu od 7.7.-25.7 i od 26.7. prelazi u znak djevice na duži period. Od 13.8. sa 11 stepena djevice postaje retrogradan. VENERA je do 4.7 u znaku Bik, od 5-31.7 je u znaku Blizanci a od 126.8 u znaku Raka. MARS se kreće kroz dva znaka: u znaku Raka do 20.7, a potom seli u znak Lava. Spore planete i dalje borave u istom znaku. JUPITER u vagi, u direktnom kretanju prelazi put od 13-20 stepeni znaka vage. SATURN u strijelcu, u retrogradnom kretanju cijeli period, od 24-21. stepena. URAN u ovnu, direktan do 3.8. i krece se od 27°-28°. Spori hod i stacionarnost na 28°u periodu od 28.6-9.9. osjetiće osobe koje imaju planete na 28°. NEPTUN u ribama, retrogradan, kreće se od 14- 13. stepena. PLUTON u Jarcu, retrogradan, kreće se od 18-17. stepena. Rođenima u znacima Rak i Lav želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. Nešto o znacima u kojima Sunce boravi u ovom periodu Rak je ženski znak, u kom se rađaju osjetljive i stidljive osobe sa razvijenim zaštitničkim i materinskim instinktom. Rakovi spadaju u kapriciozne osobe. Velika ljubav prema porodici, pa su problemi u porodici ono što rakove najviše uznemiri. Pripadnost elementu vode stvara emotivno najosjetljivije pripadnike zodijaka. Emocionalna neusklađenost, ignorisanje od najbližih ili omalovažavanje od drugih, stvara problematično zdravstveno stanje.Česte promjene raspoloženja kreću se od euforije do depresije, a često ih muče i razni strahovi. Zdravstveno osjetljiv im je stomak, problemi sa varenjem, loša probava, moguć čir, gastritis. Položaj Mjeseca, koji vlada rakom, je jako bitan. Ako prima teške aspekte sigurno će se javiti bolest; npr. od Marsa operacija, od Saturna depresije, od Urana nervoza, histerija. Lav je muški znak i pripada elementu vatra. Vladar lava je Sunce.U ovom znaku se rađaju hrabre i snažne osobe, velikodušne, poštene i tople prirode. Ovo su samouverene osobe, koje ne traže pomoć. Sposobni su za veoma duboke emocije. Obožavaju scenu i sve što ih stavlja na prvo mjesto, u prvi plan. Kada je lav na tronu tada dijeli najviše milosti, kao kralj. Mračna strana stvara ohole, nemilosrdne, arogantne i nadmene osobe, ponekad prave tirane. Zdravsveno im je osjetljivo srce, zatim leđa i kičma. Spadaju u vitalne i snažne osobe, uglavnom ih muče akutni problemi i infekcije, rijetko hronične bolesti. Mogu imati problema sa vidom ukoliko Sunce imateške aspekte npr sa Marsom, Saturnom, ako se nalazi oko 6 stepena znaka gde se nalaze fiksne zvezde Asinus i Praesepe. Druga dekada znaka sklonija je bolestima srca, a treća dekada bolesti kičme. OVAN 20. 3 - 20. 4. Dok vaš vladar Mars bude boravio u znaku raka do 20.jula (nepovoljna pozicija) ukazuje da trebate povesti računa finansijskoj situaciji. Neplanirani troškovi i ulaganja mogući su. Ova pozicija slabi energiju i ukazuje na probleme vezane za posao (naročito kada je u pitanju privatni biznis) i porodicu. Od kraja jula i tokom avgusta energija se popravlja, akcije su dobro organizovane, blokade otklonjene. Uzdržavajte se od ishitrenog i impulsivnog djelovanja do 20.jula, koje može poremetiti sklad u porodičnim odnosima. BIK 21. 4 - 20. 5. Venera, vladar bika, je u svom znaku do 4.7. iiskoristite povoljan trenutak za oporavak od ranijih loših poteza i da stvari dovedete u red. U ostatku mjeseca očekuju vas prijatni društveni kontakti, poneki sitni poklon i prilika za poboljšanje finansija. Krajem mjeseca, pod uticajem teške energije Saturna, na par dana moguće su prepreke i blokade, strpite se dok nepovoljnost prođe. Tokom avgusta promjenjivost raspoloženja. Poslušajte intuiciji pri donošenju odluka. Za dugoročne poduhvate sačekajte kraj godine. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. U polju partnerstva strogi Saturn diktira uslove i postavlja granice. Moguće je da vas vrati na situacije iz bliže ili dalje prošlosti. Svaki vaš potez biće pod lu-

126

pom procjene i samo pošten rad i poštovanje pravila mogu vam pomoći da prevaziđete probleme. Povoljan aspekt Jupitera i Saturna do jeseni ukazuje na moćnu zaštitu i konstruktivno rješavanje problematičnih situacija i da će se uvijek neko naći ko će vas podržati i pružiti zaštitu. Od 13.augusta napravite predah u aktivnostima. Zdravstveno osjetljiv nervni sistem. RAK - 21. 6 - 22. 7. Tokom ovog ljeta, sve do oktobra, Jupiter u vašem 4. polju naglašava mogućnosti rasta i širenja porodice, rješavanje stambenog pitanja, bilo kupovinom ili rekonstrukcijom postojećeg. Kritičan period moguć tokom boravka Marsa u vašem znaku tokom jula, jer donosi potrebu za promjenom, ali ne i jasan cilj, pa će neke odluke biti donesene neplanski, na sreću. Avgust je mjesec kada će emotivni život biti u idealnoj ravnoteži kada se usklađuju očekivanja i ostvarenje želja. Slobodnim rakovima povećava šanse za pronalaženje idealnog partnera na duže staze. Uvedite kreativne aktivnosti koje će vas opustiti i poboljšati fizičko i mentalno zdravlje. LAV - 23. 7 - 23. 8. Od kraja jula i tokom avgusta, sa povratkom Sunca u vaš znak, uživaćete u podršci planetarnog rasporeda. Aspekt trigona sa Saturnom iz strelca i sekstila sa Jupiterom iz vage stvara uslove za ozbiljan korak naprijed u karijeri. Oslonite se na provjerene prijatelje i saradnike. Sa Marsom u vašem znaku u avgustu stiže dodatna energija, entuzijazam i borbenost. Sve što radite dobija na brzini, stoga oprezno da ne iskomplikujete stvari ili na fizičkom planu ne doživite povrede. Poboljšanje kondicije moguće je sportskim aktivnostima. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Prisustvo Jupitera, planete uspjeha, u 2. polju sigurno je povoljno obilježio stanje finansija u 2017. godini. Ovaj uticaj traje do oktobra i iskoristite njegove benefite maksimalno. Svaki samostalan biznis može uvećati prihode, bilo glavna ili dodatna aktivnost. Započnite nove projekte, ukoliko imate plan širenja poslovnih aktivnosti, dok su vam naklonjene „zvijezde“. I vaš vladar Merkur će od od 26.7. biti u djevici na duže vrijeme i vaša praktičnost i logičnost će doći do punog izražaja. Pokušajte neke loše navike promijeniti i osluškujte poruke svoga tijela. Zdravlje uglavnom stabilno uz periode nervne napetosti. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Vama predstoji povoljniji period koji može biti obilježen uspješnim finansijskim transakcijama, mogućnošću dobijanja kredita ili nasljeđa. Tokom jula moguć je put u inostranstvo, a u avgustu povoljni rezultati na polju karijere i statusa. Budite otvoreni prema drugima, lakše ćete riješiti nesuglasice kada se pojave. S obzirom da ste ljubitelji slatkiša, moguć je višak kilograma. U ovom ljetnjem periodu pokušajte promijeniti ishranu sa svježim voćem (umjesto čokolade i kolača) i povrćem u ishrani, kako biste regulisali tjelesnu težinu.

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Škorpijama je i do sada bilo prilika za nove poduhvate, a ako je bilo povremenih blokada, biće otklonjene od polovine oktobra ulaskom Jupitera u vaš znak. Zato ovog ljeta smišljajte kako na najbolji način da iskoristite jednogodišnje prisustvo planete koja sve uvećava i širi. U partnerskim odnosima tokom ljeta budite strpljivi, ali ne odustajte od željenog jer vas na kraju puta čeka zaslužena nagrada. Tokom ljetnjeg perioda uglavnom ćete se dobro osjećati uz mogućnost da mentalna snaga bude poljuljana. Nađite vremena za odmor i opuštanje. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Cijeli ljetni period je povoljan za poslovne promjene na duže staze. Tokom avgusta, u vrijeme retrogradnog Merkura, moguća su dvoumljenja i nestabilnost oko nekih važnih pitanja. Uzmite odmor da izbjegnete loše odluke. Slobodni strelčevi mogu očekivati značajne promjene u ljubavnom životu. Povedite računa o krvnoj slici, a i o jetri, žuči i pankreasu, jer su to vaši osjetljivi organi. Saturn najviše zdravstvenih problema pravi rođenim na poslednjim stepenima znaka strelac. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Vaš vladar Saturn u 12. polju utiče na ograničenja sa kojima se srećete. Ovaj posljednji retrogradni hod u Strijelcu daje test za ispit koliko ste savladali saosjećajnost i brigu za druge. Potrudite se da na svom putu do cilja „ne gazite“ druge, jer sve se na kraju plaća. Do kraja godine nema naznaka značajnih poslovnih promjena. Imate mogućnost ulaska u novu vezu. Na zdravstvenom planu potrebna je prevencija, prekontrolišite rad srca i pritisak. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Povoljan aspekt Saturna i Jupitera ukazuje na postojanost planova, ali i precizne i stroge rokove za realizaciju posla. U ljubavnim odnosima ovo je povoljan period koji će trajati sve do novembra. Budite oprezniji u avgustu i kontrolišite strasti i prenagljeno ponašanje kako biste izbjegli neprijatne situacije i svađe. Na dobro zdravstveno stanje i izdržljivost utiče pravilna ishrana i boravak u prirodi. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Ako ste bili u finansijskim problemima, stvaraju se uslovi u drugoj polovini godine za poboljšanja i prevazilaženje besparice. I dugove ćete vratiti. Poslovne aktivnosti još vam crpe previše energije. Oni koji pripadaju izdržljivijima uspješno će se nositi sa povećanim nivoom stresa, a kod slabijih moguće je „pucanje“ po šavovima. Tokom avgusta biće povoljnih prilika za društveni život, ljubav i zabavu. Osmislite strategiju dok ste pod pritiscima, jer od jeseni stižu harmonični aspekti pod kojima možete realizovati poboljšanja.

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

PXD Mobichip

Neutralizator štetnog elektromagnetskog zračenja: • mobilnog telefona, • računara, • laptopa, • tableta, • TV-a......

ZDRAVSTVENA USTANOVA DR NIKOLIĆ

Banja Luka, ul. Prote Todora Srdića 9a

tel/fax. 051 465 819 mob. 065 922 749

Smanjuje štetnost elektronskih uređaja za čak 96%. Radi na principu promene polariteta zračenja, pri čemu ono postaje neškodljivo za čoveka i okolinu...

PRODAJA: Medicinske opreme PO POVOLJNOJ CIJENI

Rok upotrebe, neograničen Savršen način da zaštitite sebe od negativnog elektromagnetskog zračenja je da poručite ovaj proizvod na

• Laboratorijski aparat HUMALYZER 3000 HUMAN 46 parametara • Centrifuga HETTICH EBA 20 • Svjetlosni mikroskop KRUSS • Stetoskop LITTMANN

tel. +387 65 628 978

SVE JE NOVO

AS MEDICUS VRAČAR • Sazonova 71 (ex Filipa Filipovića), Telefon: 011/2836-836, 011/2835-393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA • Ljubinke Bobić 13/2, Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: asmedicus@yahoo.com • http://www.asmedicus.rs/ Radno vreme: radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h

Osnivači poliklinike

Dr sci. med. Nina Nikolovska-Sinicki Dr Aleksandar Sinicki

Pra

tite

nas

por

talu

: ht

tp:/

/mo

zaik

dic

i.co