Medici.com 82

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Riječ urednika Vreli ljetni dani u punom su jeku svoje božanstvene ljepote. Visoko iznad nas, tamo negdje u dvorištu svemira, užareno sunce na prostranom i usamljenom nebu, akordi i note najdivnijih boja, dodiri toplote koji nas bezuslovno pozivaju na odmor i potpuno prepuštanje trenucima opuštanja... Svako godišnje doba svoje čari nosi u kalendarskoj torbi. Mirisi svježine, more i talasi, duge pješčane plaže i hladna pića koja nam se slivaju niz grlo, planine i svježi povjetarci... Mogli bismo sve ovo nazvati rekreacijom duha, u oazi unutrašnjeg mira i slobode... terapijom nad umom! Vrelina uzima maha. Sunce ne zna za kompromis! Nebo je zaboravilo kako izgledaju oblaci, a spržena zemlja otvara svoju utrobu, vapeći samo za kojom kapljicom kiše! Previsoke temperature koje prelaze i 40 stepeni Celzijusa, iznenadile su i sami avgust! Vremešni ljudi govore da ne pamte ovako visoke temperature, a zvanična meteorologija kaže da su ovakvi temperaturni maksimumi zabilježeni samo još predaleke 1905. godine! Zato smo svih ovih dana nekako sporiji, tromi, umorni i istrošeni! Kao da nam nedostaje snage i u mentalnim i u fizčkim baterijama... kao da ih je žeženo sunce i prejako UV zračenje ispraznilo. Pa i čovjek je mašina, samo složena biološka mašina koja se „haba“ i troši.

U svjetlu rečenog i ekipa časopisa „Medici.com“ našla se u procijepu trenutka između rada i zasluženog odmora, odlučivši da i u ovom novom „užarenom“ broju, ponovo opravda svoj status Vašeg vjernog i sveobuhvatnog informatora svega što redakcija smatra da bi Vas, naše odane čitaoce, moglo zanimati ili osvježiti na ovim ekstremnim vrelinama. Naravno, zdravlje je tema koja uvijek i svakoga od nas i te kako zanima.

Stoga u ovom broju, samo za Vas, prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike, govori na temu ulaganja u sopstveno zdravlje. Gospođa Damjanović u vrlo pitkoj, lako primjenljivoj, a edukativnoj priči, govori da lična odgovornost svih nas i ulaganje u sopstveno zdravlje mora biti na prvom mjestu, a da tek onda zdravstveni sistem može da pomogne. Pa kaže, da je ulaganje u sopstveno zdravlje čovjekova najbolja investicija. Intenzivno vodimo računa o tehničkoj ispravnosti našeg automobila, reinstalisanju kompjuterskih sistema, o popravci, podmazivanju i svemu što je potrebno da tehnici, koju koristimo i koja nam „služi“, produžimo vijek trajanja... „Možemo li izdvojiti malo vremena i za očuvanje svoga zdravlja, odnosno da preuzmemo osjećaj lične odgovornosti za sopstveno zdravlje?“, pita se u daljem tekstu magistra Damjanović! Rekoh već da je čovjek biološka mašina koja se takođe troši, a sve što se troši to i dotrajava!

Da bi produžio vijek trajanja i čovjek mora da se „održava“!

Dakle, pored konstantnog rada, mora da se okrene i odmoru, putovanjima, da se prepusti hedonističkoj rijeci opuštanja i reinkarnaciji duha i tijela!

Jedan od kvalitetnih prijedloga za potpuni odmor, relaksaciju i užvanje je da posjetite najpoznatiju i, bez sumnje, jednu od najljepših banja Srbije, Vrnjačku Banju, a posebno Specijalnu bolnicu „Merkur“, koja već 70 godina brine o našem zdravlju. O „Merkuru“, u ovom broju, takođe lijepa priča... Stoga Vas pozivamo da i u ovim vrelim avgustovskim danima nađete ugodno rashlađenje u našim pričama koje svojim informacijama nude osvježenje i smjernice za očuvanje onoga što nam je sveto – našega ZDRAVLJA! Vaš „Medici.com“ i Vaš glavni urednik prim. dr Momir Pušac

S

A

D

R

@

A

J

FZO RS

10

Sindrom bolesne zgrade

16

Laserska fotokoagulacija

23

Heart of Type 2 – Novo Nordisk A/S

Dijabetes i KVB

38

Vrnjačka Banja

Specijalna bolnica „Merkur“

46

Promovisanje akademskog nasleđa u Evropi Universeum

52

Gradski centar za fizičku kulturu Stari DIF

56

Ambulantna hirurgija

59

Ortomolekularna medicina i psihijatrija

82

Rajko Igić Lazi Kostiću iz Čikaga

86

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph.

Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

83. broj izlazi u oktobru 2017. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

P

redsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić i direktor Bolnice Goran Todorović postavili su kamen temeljac za izgradnju nove bolnice u Istočnom Sarajevu.

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da će to biti najbolja i najopremljenija bolnica u Republici Srpskoj i regionu, a da je rok za izgradnju 1. oktobar naredne godine.

On je naveo da je vrijednost bolnice oko 55 miliona KM, što podrazumijeva izgradnju objekta od više od 10.000 metara kvadratnih, kompletnu opremu, novi vozni park, kuhinje i sve što ide uz bolnicu i nove saobraćajnice koje će biti građene.

“Izuzetno sam radostan zbog današnjeg događaja jer je tokom proteklih godina, kada god bih dolazio u Istočno Sarajevo, uvijek istican problem bolnice.

Razumijem šta ovo znači za grad Istočno Sarajevo. Dočekali smo i ovaj trenutak, koji je mogao biti i prije, ali nije zbog nekih koji su nam to odgodili godinu dana.

Mogli smo imati krov, ali danas imamo temelj i to je važno. Mi nismo odustali”, rekao je predsjednik Dodik, podsjećajući da je prije godinu dana provedena procedura, a onda je resorna komisija u Sarajevu to spriječila.

Predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je da će izgradnja nove bolnice u Istočnom Sarajevu omogućiti bolje uslove liječenja za sve građane sa ovog područja, ali i uslove rada za zdravstvene radnike.

“Riječ je o projektu koji je važan za Republiku Srpsku, ali je važan i u regionalnom smislu. Zadovoljni smo što smo u prethodnim godinama realizovali niz dobrih projekta na ovom području, a kada je riječ o zdravstvenom sektoru i širom Republike Srpske”, rekla je premijerka Cvijanović na ceremoniji polaganja kamena temeljca.

Prema njenim riječima, nova bolnica u Istočnom Sarajevu biće jedna od modernijih koje će biti na raspolaganju građanima Republike Srpske.

“Nastavićemo da ulažemo u zdravstveni sektor i na drugim mjestima”, poručila je ona i zahvalila svima koji su podržali projekat i na jedinstvu koje je pri tome iskazano.

“Posebno želim da zahvalim predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Ma kako da je Vlada nosila veliku ulogu, moram da kažem da je predsjednik taj koji nije dopustio da se zastane 8

Istočno Sarajevo, 7.7.2017.

Kamen temeljac nove bolnice

sa stvaranjem pretpostavki za realizaciju ovog projekta. Sigurna sam, da nije bilo te upornosti ne bi bilo ni ovog iskoraka koji je napravila Vlada”, naglasila je ona.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić rekao je da je Vlada Srpske u proteklom periodu uložila više od 600 miliona KM u zdravstveni sektor, što uključuje gradnju domova zdravlja, ambulanti, bolnica, kao i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u Banjaluci i sada bolnicu u Istočnom Sarajevu.

Ministar Bogdanić je rekao da je čast i zadovoljstvo biti u Istočnom Sarajevu gdje je postavljen kamen temeljac za gradnju nove bolnice, jer je to projekat koji je značajan ne samo za ovu regiju, već za cjelokupan zdravstveni sistem i Republiku Srpsku.

On je naglasio da opredjeljenje Vlade Republike Srpske da ulaže u Istočno Sarajevo predstavlja garanciju da će ovaj projekat biti završen.

Ministar očekuje da bolnica bude izgrađena u narednih 18 mjeseci, a možda i ranije, kako je definisano projektom te da stanovnici ove regije dobiju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a zdravstveni radnici bolje uslove za rad. On očekuje da će, osim izgradnje bolnice, zdravstveni radnici i menadžment ove ustanove vratiti povjerenje i usavršavati svoje znanje, da bi građani imali kvalitetniju zdravstvenu zaštitu.

Takođe je rekao da je mali broj ovakvih bolnica koje se grade u regionu te dodao da od lokalnih zajednica očekuje punu podršku, od izvođača radova da posao urade korektno, a od građana i zaposlenih u bolnici još malo strpljenja.

P

redsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sa rukovodstvom Univerzitetskog kliničkog centra RS 5. jula su svečano obilježili završetak radova na još dvije etaže Centralnog medicinskog bloka UKC RS.

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazio je nadu da će radovi na Univerzitetskom kliničkom centru u Banjaluci biti završeni već u idućoj godini te da će to biti jedna od najbolje opremljenih zdravstvenih ustanova takve vrste u regionu.

Predsjednik je, tokom svečane primopredaje rekonstruisanih i opremljenih novih etaža Centralnog medicinskog bloka UKC RS, rekao da se radovi u vezi s ovim centrom ostvaruju predviđenom dinamikom i u kontinuitetu.

On je naglasio da su nove prostorije veoma funkcionalne i da po standardu ne zaostaju za onima u regionu i Evropi.

“Republika Srpska je u rekonstrukciju i opremanje UKC-a RS uložila i uložiće više od 250 miliona KM. Ranije smo rješavali pitanja u vezi sa infrastrukturnim potrebama, a onda se odlučili za ovu kapitalnu investiciju koja podrazumijeva potpunu rekonstrukciju Kliničkog centra i stvaranje uslova za sadržaje koje nismo imali. Ključno pitanje jeste da se donji dio Kliničkog centra preseli na ovu lokaciju, jer je dosta ugroženo funkcionisanje tog dijela i tih službi. U UKC Republike Srpske dnevno bude pregledano oko 5.000 pacijenata, uključujući i hospitalizacije, što govori o značaju ove ustanove. To pokazuje koliko je važno da očuvamo funkciju Kliničkog centra i damo novi sadržaj.

Ovdje će se sanirati i izgraditi neki drugi sadržaji - sve zdravstvene ustanove i institucije, od srednje medicinske škole, do fakulteta, kako je predviđeno master planom koji smo izradili za ovaj prostor”, rekao je predsjednik Dodik.

On je zahvalio izvođačima radova, po-

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Otvorena IV i V etaža CMB-a

slovodstvu UKC-a, Vladi Republike Srpske i resornom Ministarstvu na održavanju dinamike radova, te na činjenici da je ova ustanova nesmetano obavljala sve svoje funkcije.

“Nije se prekinulo sa osnovnim poslom, nego je sve išlo u hodu, rekonstrukcija, i obavljale su se sve predviđene funkcije”, rekao je predsjednik Dodik.

Premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović navela je da je Vlada u strateškoj oblasti zdravstva realizovala niz projekata na planu poboljšanja uslova i liječenja pacijenata, kao i rada medicinskog osoblja.

“To podrazumijeva nabavku adekvatne i moderne opreme, kao i obezbjeđivanje objekata koje će omogućiti da se organizuju sve te medicinske aktivnosti.

Zaista izražavam zadovoljstvo što sve teče planiranom dinamikom i želimo da sljedeće godine vidimo zaokruženu ovu priču, da se sve službe ovdje otvore i da se počne raditi u sasvim novim uslovima”, rekla je predsjednica Vlade RS. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić istakao je da su danas iz Centralnog medicinskog bloka preseljene Klinika za kardiologiju, Klinika za onkologiju, Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane i dio Službe za maksilofacijalnu hirurgiju.

“Tu smo da pokažemo da projekat ide svojim tokom, da nema zastoja i da najavimo da ćemo krajem oktobra da preselimo i Kliniku za plućne bolesti”, rekao je ministar Bogdanić.

On je rekao da bi sljedeće godine, kada bude završeno Sjeverno krilo UKC-a i

operacione sale, u nove prostorije trebalo da se preseli i hirurgija.

“UKC će tad biti kompletiran sa svim klinikama na ovoj lokaciji”, rekao je ministar Bogdanić i precizirao da je u okviru ovog dijela projekta rekonstrukcije i dogradnje UKC-a Srpske ukupno uloženo 84 miliona evra.

Vršilac dužnosti generalnog direktora UKC-a Republike Srpske Vlado Đajić istakao je da su novi prostori na četvrtom i petom spratu, u koji su preseljene klinike, komforni te da je dobijena i nova oprema.

“Naš zadatak je da pacijentima obezbijedimo kvalitetnu uslugu, radimo na poboljšanju ljubaznosti i usavršavanju. Nekoliko naših ljekara je na edukacijama u inostranstvu i cilj je da i time unaprijedimo zdravstvo Srpske.

Drago mi je da je rukovodstvo Srpske prepoznalo da je zdravlje stanovnika bitno za opstanak na ovim prostorima.

Velika ulaganja su ostvarena do sada, a imamo obećanja da ćemo zajednički raditi na konsolidaciji finansijskih problema”, rekao je Đajić.

Svečanoj primopredaji rekonstruisanih etaža Centralnog medicinskog bloka UKC-a Srpske prisustvovali su ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srpske Srebrenka Golić, kao i istaknuti ljekari i brojno medicinsko osoblje.

Puštanjem u rad do sada svih obnovljenih etaža pacijentima su na raspolaganju savremeno opremljene prostorije ukupnog kapaciteta 336 kreveta.

Završetak “Projekta rekonstrukcije i opremanja Centralnog medicinskog bloka i izgradnje Sjevernog krila UKC-a SrpJ.V. ske” očekuje se 2018. godine.

9

Z D R A V S T V O

S

ve zemlje nastale raspadom SFRJ imaju gotovo identičan sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, prije svega u pogledu načina finansiranja koje je dominantno iz doprinosa. Međutim, finansijska situacija u fondovima zdravstvenog osiguranja je različita što se da zaključiti već na osnovu podataka o prosječnom prihodu od doprinosa po osiguraniku koji je u Republici Srpskoj četiri puta niži nego u Sloveniji. Na te razlike ne utiču samo ekonomska snaga države, životni standard, odnosno visina plate i penzije i broj osiguranika, već i neki drugi faktori.

Poređenjem podataka pokušaćemo da utvrdimo koje to još okolnosti utiču na različitu finansijsku situaciju u sličnim sistemima obaveznog zdravstvenog osiguranja, a poredićemo podatke iz Republike Srpske sa podacima iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Makedonije.

S obzirom na to da je doprinos osnovni izvor finansiranja obaveznog zdravstvenog osiguranja u svim posmatranim zemljama najprije ćemo uporediti podatke o broju i strukturi osiguranika te stopama i osnovicama doprinosa.

Slovenija i Hrvatska imaju veći broj osiguranika od broja stanovnika, što upućuje na zaključak da je gotovo sve stanovništvo osigurano, dok se „višak“ odnosi na razne kategorije osiguranih stranaca. Srbija takođe ima visok procenat osiguranog stanovništva (97,3%), dok je u Makedoniji osigurano 86,4%, a u Republici Srpskoj oko 84% stanovnika. Na finansijsku situaciju u fondovima ključni uticaj ima struktura osiguranika i to posmatrano kroz odnos broja osiguranika koji plaćaju više i osiguranika koji plaćaju manje od prosječnog troška.

U tom pogledu, s aspekta našeg iskustva, najbitniji je podatak o učešću zaposlenih i penzionera u ukupnom broju osiguranika (Tabela 1).

Poređenje podataka koji mogu da utiču na finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja

Gdje smo u odnosu na druge?

Učešće penzionera u strukturi osiguranika je dosta ujednačeno, za razliku od učešća zaposlenih osiguranika, koji ujedno svugdje najviše izdvajaju u kasu obaveznog zdravstvenog osiguranja. U vezi sa učešćem penzionera važno je ukazati na jedan detalj, a to je stopa doprinosa prema kojoj se obračunava doprinos za zdravstveno osiguranje te kategorije osiguranika. Za razliku od Republike Srpske u kojoj ova stopa iznosi 1%, u drugim zemaljama ona je jednaka stopi prema kojoj se obračunava doprinos za zaposlene te u tim zemljama broj penzionera nije pokazatelj nepovoljne strukture osiguranika u mjeri kao što je to kod nas. Tu konstataciju potvrđuju uporedni podaci o učešću doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera u ukupnom prihodu od doprinosa za zdravstveno osiguranje, koje se kreće od 1,63% u Republici Srpskoj, do 26,60% u Makedoniji (Tabela 2).

Biljana Rodić Obradović, Fond zdravstvenog osiguranja RS

Tabela 2. Učešće prihoda od doprinosa zaposlenih i penzionera u ukupnom prihodu od doprinosa za zdravstveno osiguranje

Kategorije osiguranika

% učešća u ukupnom prihodu fonda/zavoda za zdravstveno osiguranje Republika Srpska

Srbija

Slovenija

Makedonija

Zaposleni

80,9%

68,99%

78,42%

61,75%

Penzioneri

1,63%

25,16%

15,77%

26,60%

U Srbiji je stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera jednaka stopi doprinosa za zdravstveno osiguranje zaposlenih, u Makedoniji je čak viša nego stopa doprinosa za zaposlene, dok

Tabela 1. Uporedni podaci o strukturi osiguranika

Kategorije osiguranika

je u Sloveniji stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera jednaka polovini stope doprinosa za zaposlene, odnosno jednaka je stopi prema kojoj se računa dio doprinosa koji ide na teret radnika, s tim da je njihov zavod za zdravstveno osiguranje inicirao potpuno izjednačavanje stopa doprinosa. Inače, ujednačavanjem stopa doprinosa postiže se ne samo veći prihod, već i ravnomjernija podjela rizika osiguranja, koja prvenstveno podrazumijeva rasterećenje kategorije zaposlenih.

Za strukturu osiguranika važan je podatak o odnosu prosječnog prihoda od doprinosa i prosječnog troška zdravstvene zaštite (Tabela 3) koji pokazuje da ni u jednoj zemlji nema tako izražene razlike između prosječnog prihoda i prosječnog troška po osiguraniku kao što je to slučaj sa kategorijom penzionera u Republici Srpskoj koji, uzgred, čine jednu trećinu svih osiguranih.

Naravno, pored broja osiguranika i stope doprinosa, na razlike kod prosječnog prihoda po osiguraniku utiče i osnovica, odnosno visina plate i pen-

zije na koju se doprinos obračunava. U svim zemljama osnovica za obračun doprinosa zaposlenih osiguranika je bruto plata, ali poređenje tog pokazatelja nije sasvim objektivno s obzirom na to

% učešća u ukupnom broju osiguranika Republika Srpska

Srbija

Hrvatska

Slovenija

Makedonija

Zaposleni

34,9 %

37,5 %

42,4 %

51,2 %

47,5 %

Penzioneri

33,9 %

35,7 %

31,0 %

35,5 %

26,8 %

1,1 %

3,2 %

0,7 %

0,8 %

1,9 %

30,1 %

23,6 %

25,9 %

12,5 %

23,8 %

Poljoprivrednici Nezaposleni i ostali

10

Z D R A V S T V O Tabela 3. Odnos prosječnog prihoda od doprinosa i prosječnog troška za zdravstvenu zaštitu po glavi osiguranika

Kategorija osig.

Prosječni godišnji prihod po osiguraniku (KM)

Prosječni godišnji trošak po osiguraniku (KM)

Republika Srpska

Srbija

Slovenija

Makedonija

Zaposleni

2.111

1.208

4.493

786

Penzioneri

44

464

1.303

600

Ukupan prosjek za sve osiguranike

912

657

2.936

604

da u pojedinim zemljama dio doprinosa obračunavaju na teret poslodavca, a taj dio se ne nalazi u bruto plati. U vezi s tim, uporedićemo prosječnu neto platu, koja u Republici Srpskoj iznosi 837 KM, u Srbiji 720 KM, Hrvatskoj 1.416 KM, Sloveniji 1.973 KM i u Makedoniji 682 KM. Prosječna penzija je najniža u Republici Srpskoj i iznosi 342 KM (40,8% prosječne neto plate), a u Srbiji 421 KM (58% prosječne plate), Hrvatskoj 582 KM (41% prosječne plate), Sloveniji 1.108 KM (56% prosječne plate) i u Makedoniji 397 (58% prosječne neto plate) KM. Ukoliko analiziramo koliko ove razlike utiču na prosječan prihod po osiguraniku, a onda i na ukupan prihod Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, dobićemo sljedeće podatke: Prosječna neto plata u Republici Srpskoj je 42,4% neto plate u Sloveniji, dok ukupan prihod od doprinosa za zaposlene u Republici Srpskoj iznosi svega 13% prihoda po istom tom osnovu u Sloveniji. Razlika između prosječne plate i prihoda od doprinosa za zaposlene, pored nešto veće stope doprinosa u Sloveniji, posljedica je razlike u pogledu broja zaposlenih, ali i u pogledu efikasnosti kod naplate doprinosa.

Prosječna penzija u Republici Srpskoj iznosi nešto više od 30% prosječne neto penzije u Sloveniji, dok godišnji prihod od doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera u Republici Srpskoj iznosi manje od 1 odsto prihoda po istom osnovu u Sloveniji. Ova razlika je prvenstveno posljedica toga što je stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera u Republici Srpskoj šest puta niža nego u Sloveniji. Kada bi stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera iznosila 6% kao u Sloveniji, prihod od tog doprinosa bio bi veći za preko 45 miliona KM, a ukoliko bi bila primijenjena praksa iz Srbije da se taj doprinos obračunava po istoj stopi kao i za zaposlene, godišnji prihod od doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera bio bi veći za 90 miliona KM, što približno odgovara procijenjenom

Republika Srpska

Srbija

Slovenija

Makedonija

1.044

734

2.984

669

iznosu novca koji nedostaje zdravstvu u Republici Srpskoj.

U svim analiziranim zemljama sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja se zasniva na načelu solidarnosti.

To načelo, uz ostalo, podrazumijeva i to da u sistemu zdravstvenog osiguranja budu i lica za koja se ne uplaćuje doprinos, odnosno koja su osigurana preko nosilaca osiguranja (članovi uže i šire porodice). S obzirom na to da se za ova lica ne plaća doprinos, razumljivo je da je za sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja bolje da je procenat učešća tih lica u ukupnom broju osiguranih niži. U vezi s tim, uporedili smo i ove podatke, a poređenje je pokazalo da postoje velike razlike s obzirom na to da se prosječan broj osiguranih članova porodice na jednog osiguranika kreće od 0,27 u Hrvatskoj, do 0,66 u Makedoniji. Stanje u Republici Srpskoj je bolje nego u Makedoniji, ali i lošije nego u drugim zemljama (Tabela 4).

Tabela 4. Uporedni podaci o odnosu broja nosilaca osiguranja i osiguranih članova porodice

nje nekih lica bez ličnog prihoda. Jedan od primjera su studenti za koje je u svim ovim zemljama propisano da za njih doprinos za zdravstveno osiguranje uplaćuje ministarstvo obrazovanja (u Hrvatskoj univerzitet). Drugi primjer su učenici srednjih škola za koje takođe ministarstvo obrazovanja plaća doprinos dok su na redovnom školovanju. Riječ je uglavnom o simboličnom iznosu doprinosa, ali makar i jedna marka po osiguraniku je bolja opcija za prihode fondova od nijedne, da ne spominjemo korist za pripadnike ovih grupa koji u nekim slučajevima ne mogu da ostvare osiguranje preko svojih roditelja. Inače, Republika Srpska je izuzetak u pogledu toga da u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ima tzv. obavezno osigurane kategorije čije osiguranje uopšte ne zavisi od uplate doprinosa. Prema nekim ranijim procjenama, godišnji troškovi zdravstvene zaštite te kategorije iznose oko 10 miliona maraka.

Iz podataka prikazanih u Tabeli 3. vidi se da ni u jednoj od analiziranih

Broj nosilaca osiguranja

Broj osiguranih članova porodice

Broj članova porodice na jednog nosioca osiguranja

626.504

303.553

0,48

Srbija

4.845.495

2.095.464

0,43

Hrvatska

3.420.845

924.590

0,27

Slovenija

1.541.395

534.838

0,34

Makedonija

1.072.297

716.501

0,66

Zemlja Republika Srpska

S obzirom na probleme s finansiranjem i uticaj ovog faktora na prihode, svakako bi trebalo detaljnije analizirati šta doprinosi tome da npr. Hrvatska ima skoro duplo manji broj osiguranih članova porodice po osiguraniku. Neke ranije analize upućuju na to da vjerovatno postoje stroža pravila u vezi s tim ko se može smatrati izdržavanim članom porodice, prije svega šire porodice, a i to da je regulativom većine zemalja predviđen osnov za osigura-

zemalja prihod od doprinosa ne može da pokrije troškove zdravstvene zaštite zbog čega je pronalaženje dopunskih izvora prihoda sve aktuelnije. U tom pogledu najviše je uradila Hrvatska čiji Zavod za zdravstveno osiguranje iz dopunskih izvora obezbijedi preko 10% ukupnog prihoda. Dopunski izvori prihoda u Hrvatskoj su dopunsko osiguranje od plaćanja participacije, dodatna akciza na duvanske proizvode i automatsko izdvajanje dijela premije od autoodgo11

Z D R A V S T V O

vornosti na račun zdravstvenog osiguranja. Slovenci imaju dopunsko osiguranje od participacije, ali to nije prihod njihovog zavoda pošto su pod pritiskom EU morali da se odreknu tog vida osiguranja kako ne bi bili monopoliti na tržištu osiguranja. Zato se slovenački zavod zalaže za to da se umjesto dopunskog osiguranja uvede tzv. obavezna naknada koju bi plaćala osigurana lica na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za uzvrat ne bi plaćali participaciju prilikom korišćenja zdravstvene zaštite. U Srbiji se uvode promjene po uzoru na Hrvatsku te su već uveli u praksu da se 5% premije za obavezno osiguranje od autoodgovornosti uplaćuje na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja. Imaju i putničko osiguranje u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, a zagovaraju i dopunsko osiguranje od participacije.

Pored podataka koji se tiču prihoda, poredili smo i neke relacije u vezi s troškovima obavezne zdravstvene zaštite. Inače, nakon godina konstantnog rasta, potrošnja za zdravstvo širom Evrope stagnira od 2008. godine, kada je počela ekonomska kriza. Do 2008. godine, godišnja stopa rasta potrošnje u zdravstvu u zemljama Evropske unije je iznosila 3,1%, a od 2009. do 2015. godine samo 0,7%, s tim da ima zemalja u kojima je potrošnja za zdravstvo sada niža nego prije, npr. u Grčkoj, Grafikon 1. Uporedni podaci o potrošnji u zdravstvu evropskih zemalja 2005-2015. godine

Tabela 5. Uporedni podaci o strukturi troškova zdravstvene zaštite u četiri zemlje regiona

Procenat učešća u ukupnim troškovima zdravstvene zaštite Zemlja

Bolničko liječenje

Primarna zdrav. zaštita

Lijekovi na recept

Pomagala

Liječenje izvan države/ entiteta

Republika Srpska

43,61%

20,99%

10,93%

1,35%

4,36%

Srbija

54,20%

21,59%

14,16%

1,38%

0,23%

Hrvatska

31,48%

14,62%

16,09%

Slovenija

52,63%

18,62%

13,41%

Makedonija

37,22%

30,32%

Portugalu, Hrvatskoj, Italiji (Grafikon 1).

Sudbinu zemalja Evropske unije dijeli i Republika Srpska, što potvrđuju podaci o ostvarenom prihodu od doprinosa za zdravstveno osiguranje koji je ovih godina ili stagnirao ili rastao za svega 1%, sa izuzetkom 2015. godine kada je taj rast bio viši.

Manjak novca je uticao na promjene u strukturi troškova u zdravstvu, a u većini zemalja najviše su na udaru bile plate, zapošljavanje novih radnika i investicije u javnim zdravstvenim ustanovama. Takođe, radilo se i na prestrukturiranju troškova i to tako da se smanjuju bolnički troškovi u korist ambulantnog liječenja, što su uglavnom praktikovale bogatije zemlje. Troškovi za bolničko i ambulantno liječenje su i u godinama krize nastavili da rastu, ali je stopa rasta u odnosu na period prije 2008. godine pala za dvije trećine (sa 3,8%, na 1,2%), dok je potrošnja za lijekove u

Izvor: OECD zdravstvene statistike 2016.; Eurostat podaci, SZO, Globalna baza potrošnje za zdravstvo

12

5,72% 2,86%

0,27%

2,53

0,82%

Evropskoj uniji smanjivana godišnje za 1,1%, a prije početka krize bilježen je prosječni rast od 1,4%.

Prosječna struktura troškova zdravstvene zaštite u zemljama Evropske unije obuhvata bolničko liječenje sa učešćem u ukupnim troškovima od 30%, ambulantno liječenje sa učešćem takođe od 30%, medicinske proizvode, uključujući i lijekove sa učešćem od 19%, dugoročnu njegu sa 15% i ostale troškove zdravstvene zaštite sa učešćem u ukupnim troškovima od 7%. Međutim, kada se posmatraju pojedinačne zemlje, razlike su znatne pa se tako učešće bolničkih troškova kreće od 19% u Češkoj do 41% u Grčkoj; učešće troškova ambulantnog liječenja od 17% u Rumuniji, do 48% u Bugarskoj; učešće troškova za lijekove i druge medicinske proizvode, od 11% u Norveškoj i Luksemburgu, do 37% u Rumuniji. Struktura ovih troškova u Holandiji, koju ocjenjuju ze-

Z D R A V S T V O

mljom sa najboljim zdravstvenim sistemom, obuhvata bolničke troškove sa učešćem od 28%, ambulantno liječenje 24%, troškove za lijekove u druge medicinske proizvode 12%, troškove dugoročne njege sa učešćem od 27% u ukupnim troškovima.

Struktura troškova zdravstvene zaštite u zemljama našeg regiona odstupa od prosjeka Evropske unije, a odstupanje se najviše odnosi na visoko učešće bolničkih troškova i nisko izdvajanje za primarnu zdravstvenu zaštitu. (Tabela 5).

Zanimljivo je uporediti podatke o prosječnim vrijednostima pojedinih troškova po osiguraniku. Primjera radi, u Republici Srpskoj prosječan trošak za primarnu zdravstvenu zaštitu po glavi osiguranika iznosi oko 115 KM, u Srbiji 104 KM, Hrvatskoj 174 KM, Sloveniji 364, a u Makedoniji 107 KM. Za lijekove na recept u Republici Srpskoj se po jednom osiguraniku izdvaja oko 59 KM, u Srbiji 68 KM, u Hrvatskoj 192 KM, a u Sloveniji čak 364 KM. Kada je riječ o prosječnom trošku za bolničko liječenje po osiguraniku, on u Republici Srpskoj iznosi 238 KM, u Srbiji 260 KM, Hrvatskoj 374 KM, Sloveniji 1.029 KM, a u Makedoniji samo 104 KM. Interesantno je i poređenje troškova za naknadu plate za vrijeme bolovanja, koji su u Republici Srpskoj najniži uprkos tome što je kod nas najkraći period kada troškovi bolovanja padaju na teret poslodavca (30 dana). U Republici Srpskoj troškovi za bolovanje u ukupnim troškovima zdravstvene zaštite učestvuju sa 1,78%, u Srbiji sa 4,24%, Hrvatskoj sa 10,75%, Sloveniji sa 10,87% i u Makedoniji sa 2,29%. Na ovu razliku, pored visine plate, utiče procenat plate koju nadoknađuje obavezno osiguranje, a on je u Republici Srpskoj među najnižima (70%).

Za potpuniju sliku ovom poređenju bi trebalo da se dodaju i podaci o broju zaposlenih u zdravstvu po glavi stanovnika, prosječnoj plati zaposlenih u zdravstvu, prosječnom broju usluga itd. ali oni, nažalost, nisu dostupni ili postoje u formi koja nije potpuno uporediva.

Ipak, poređenje samo ovdje spomenutih podataka može da posluži za zaključke o tome čemu se u navedenim zemljama davao akcenat na obezbjeđenju bolje finansijske situacije, a i da se uoče neke slabosti, posebno u pogledu neiskorišćenih prilika za povećanje prihoda i u pogledu postizanja optimalnije strukture troškova.

Plan Evropske komisije za jačanje zdravstvenih sistema

Integracijama i saradnjom protiv problema

E

vropska komisija je 2014. godine izdala dokument u kome su navedena tri ključna cilja koje bi trebalo postići kako bi se obezbijedilo održivo funkcionisanje zdravstvenih sistema u zemljama članicama Evropske unije u uslovima nesrazmjera između raspoloživog novca i sve većih potreba prouzrokovanih starenjem stanovništva i povećanjem broja hroničnih bolesnika. Preporučeni ciljevi obuhvataju sljedeće: jačanje efikasnosti zdravstvenih sistema, povećanje dostupnosti zdravstvene usluge i poboljšanje otpornosti zdravstvenih sistema na promjene u okruženju u kom se nalaze.

Plan Evropske komisije za efikasne, dostupne i otporne zdravstvene sisteme, za svaki od ova tri cilja precizirao je oblasti ključnih aktivnosti. Tako je za jačanje efikasnosti zdravstvenih sistema sugerisano da se radi na procjeni rada zdravstvenih sistema, unapređenju bezbjednosti pacijenata i kvaliteta zdravstvene zaštite i na integraciji zdravstvene zaštite. Kada je riječ o „integraciji zdravstvene zaštite“ Plan EU sugeriše da bi integraciju trebalo sprovoditi među različitim nivoima zdravstvene zaštite, ali i između zdravstvene i socijalne zaštite, posebno u pogledu starijih ljudi i ljudi koji pate od hroničnih bolesti. Ove preporuke su usmjerene na to da budu smanjeni bolnički troškovi, a ključna pitanja na koje bi trebalo dati odgovor su sljedeća: koji bi se pacijenti mogli bolje ili jednako dobro liječiti izvan bolnice i kako se mogu uspješno smanjiti hospitalizacije koje nisu neophodne? Integracija se sugeriše i kao mehanizam koji omugućava razmjenu iskustava i učenje u oblastima koje su ključne za poboljšanje efikasnosti.

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedan od većih izazova s obzirom na kontinuitet problema održivog finansiranja. Za tu oblast dokumentom Evropske komisije sugerišu se, takođe, tri stvari: planiranje zdravstvenih kadrova, isplativa upotreba lijekova i optimalno sprovođenje Direktive 2011/24. U fokusu Direktive 2011/24 je pacijent i njome se, pored ostalog, zagovara poboljšanje javnosti rada zdravstvenih sistema i u vezi s tim zahtijeva od zemalja članica da uvedu nacionalne kontaktne punktove za dostavu informacija građanima, uključujući one o njihovim pravima i standardima kvaliteta zdravstvene zaštite. Takođe, ovom direktivom je predviđeno stvaranje referentnih mreža kojima bi se podsticala saradnja među visokospecijalizovanim davaocima zdravstvenih usluga među svim državama članicama.

U prvom redu ta saradnja podrazumijeva liječenje pacijenata sa rijetkim bolestima, ali i usavršavanje zdravstvenih stručnjaka i podršku pri određivanju zajedničkih zahtjeva za obezbjeđenje kvaliteta.

U okviru cilja koji se odnosi na izgradnju zdravstvenih sistema koji bi bili otporni na uticaj promjena u okruženju, sugerišu se tri ključne aktivnosti: procjena zdravstvenih tehnologija, razvoj zdravstvenog informacionog sistema i E-zdravstvo. Procjena zdravstvenih tehnologija i E-zdravstvo podrazumijevaju visok nivo saradnje i integracije na nivou Evropske unije radi razmjene znanja i iskustava pa se tako u vezi sa E-zdravstvom ukazuje na to da su potrebni dodatni napori za razvoj efikasnih i interoperabilnih usluga telemedicine i da će evropska referentna mreža biti najbolja prilika za uvođenje i testiranje telemedicine u EU.

13

Z D R A V S T V O

World Hepatitis Day, 28. jul

Svjetski dan hepatitisa

S

vjetski dan hepatitisa (World Hepatitis Day) obilježava se već četrnaestu godinu u cijelom svijetu, pa tako i u Republici Srpskoj, kao dio globalne kampanje koju provodi Svjetska zdravstvena organizacija (SZO), s ciljem povećanja svijesti o virusnim hepatitisima i ukazivanju na važnost pravovremenog otkrivanja i liječenja hepatitisa.

Obilježavanje ovogodišnjeg Svjetskog dana hepatitisa pod sloganom „Pokaži svoje lice kako bi uklonili hepatitis“ („ShowYour Face to eliminate hepatitis“) usmjereno je ka pozitivnim promjenama u prevenciji, dijagnostici i liječenju ovih bolesti kako bi se postigao glavni cilj prve “Svjetske strategije zdravstvenog sektora za virusne hepatitise 2016-2021“, a to je eliminacija virusnih hepatitisa do 2030. godine.

Kao i prošle godine, tema ovogodišnjeg obilježavanja Svjetskog dana hepatitisa je eliminacija virusnog hepatitisa. Na 69. skupštini Svjetske zdravstvene organizacije u Ženevi, 194 vlade usvojile su Svjetsku strategiju o virusnom hepatitisu, čiji je glavni cilj eliminacija hepatitisa B i C u narednih 13 godina. Zajednica je odgovorila pokretanjem NOhep-a, prvog globalnog pokreta za eliminaciju virusnog hepatitisa do 2030. godine.

Na dan obilježavanja Svjetskog dana hepatitisa 2017. zauzet je stav da se ubrza napredak ka postizanju cilja eliminacije do 2030. godine.

ELIMINISATI HEPATITIS je jednostavan poziv za akciju kojoj svako može da doprinese.

Bez obzira na prioritete, tema se lako može prilagoditi potrebama zemlje ili lokalne zajednice. Za postizanje eliminacije potrebno je povećanje svjesnosti, bolja dijagnostika i ključne intervencije, povećanje obuhvata vakcinacijom, kontrola sigurnosti krvi i injektiranja, programi smanjenja štete, liječenje i sl. Svaka aktivnost koja se bavi virusnim hepatitisom je korak ka njegovom eliminisanju.

Virusni hepatitisi Eliminacija virusnog hepatitisa nije samo cilj javnog zdravlja - to je individualni cilj za milione muškaraca, žena i djece širom svijeta.

Svaka pojedina osoba može biti pogođena virusnim hepatitisom i svi imamo ulogu da bi se postigla eliminacija virusnog hepatitisa.

Virusni hepatitis je upalna bolest jetre, uzrokovana virusima koji imaju sklonost da napadaju tkivo jetre. Najčešći prouzrokovači su virusi hepatitisa A,B,C, D, E, ali i drugi virusi, kao što su virusi parotitisa, rubeole, morbila, CMV14

a, Epštajn-Barov virus. Od posljedica virusnih hepatitisa godišnje u svijetu umre oko milion ljudi, što čini 2,7% svih smrtnih ishoda. Smatra se da je 57% ciroza jetre i 78% primarnih tumora jetre prouzrokovano virusima hepatitisa B i C, koji su istovremeno i najopasniji.

Virusni hepatitis B Hepatitis B je jedna od najčešćih virusnih infekcija na svijetu. Prema procjenama, virusom hepatitisa B zaraženo je oko dvije milijarde ljudi u svijetu. Više od 350 miliona ljudi ima hronični hepatitis B, a njih oko 600.000 godišnje umre od posljedica ove hronične infekcije.

Prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije 13,3 milona ljudi u Evropskom regionu zaraženo je hepatitisom B. Prema zvaničnim podacima na osnovu prijava zaraznih bolesti za 2016. godinu, u Republici Srpskoj prijavljene su 42 oboljele osobe od hepatitisa B sa stopom incidence 3/100 000 i 13 osoba nosioca antigena hepatitisa B (HBsAg) sa incidencom od 0,9/100 000.

Virus hepatitisa B je veoma kontagiozan, čak 50 – 100 puta je infektivniji od virusa HIV-a.

Može se naći u krvi, znoju, suzama, majčinom mlijeku i spermi i ostalim tjelesnim tečnostima.

Izvor infekcije je čovjek koji ne mora imati simptome bolesti, niti znati da je zarazan za okolinu. Virus hepatitisa B ulazi u organizam kroz vidljiva ili nevidljiva oštećanja na koži i sluzokožama.

Putevi prenosa hepatitisa B su: • vertikalni - sa majke na dijete (tokom trudnoće ili češće u toku porođaja) • seksualni kontakt • korišćenje nesterilnih instrumenata i pribora (šprice, igle) prilikom intervencija na koži i sluznicama • slučajne povrede zdravstvenih radnika oštrim predmetima, kontaminiranim zaraženom krvlju • upotreba zajedničkih predmeta opšte upotrebe (britve, makaze, četkice) • transfuzija krvi i krvnih derivata i transplantacija tkiva i organa.

Klinička slika - Period inkubacije iznosi 30 do 180 dana. Akutna faza bolesti kod većine prolazi bez simptoma. Mogu se javiti mučnina, slabost, povraćanje, bolovi u stomaku, žutica na koži i konjunktivama i tamna boja urina. Više od 95 odsto odraslih, inače zdravih osoba, zaraženih ovim virusom će se potpuno opora-

viti u roku od šest mjeseci. Kod 80-90 odsto osoba zaraženih u prvoj godini života i 30-50 odsto zaraženih do šeste godine života i manje od pet odsto odraslih razviće se hronični hepatitis. Hronični hepatitis može dovesti do ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma te smrti.

Liječenje hepatitisa B je veoma skupo i nije uvijek uspješno. Podrazumijeva davanje određenih lijekova radi smanjenja nivoa virusa i simptomatsku terapiju.

Osnovna mjera prevencije je vakcinacija.

U Republici Srpskoj od 2001. godine, uvedena je vakcincija protiv hepatitisa B prema obaveznom kalendaru imunizacije. Vakcina se daje djeci na rođenju, sa mjesec dana i šest mjeseci starosti. Obavezna vakcinacija protiv hepatitisa B provodi se kod svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica u zdravstvenim ustanovama, uključujući učenike i studente zdravstveno obrazovne struke, koji u obavljanju svojih poslova dolaze u kontakt sa infektivnim materijalom.

Osim navedenog, vakcinacija se provodi u određenim grupama koje su pod povećanim rizikom od virusa hepatitisa B. Virusni hepatitis C Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije procjenjuje se da više od 170 miliona ljudi u svijetu živi sa infekcijom virusnim hepatitisom C (HCV), a oko 12 miliona ljudi je koinficirano sa HIV/HCV. Međutim, oko 80 odsto inficiranih tokom vremena razvija hronično oštećenje jetre, koje ako se ne liječi na vrijeme može da progredira u cirozu ili primarni rak jetre. Od hepatitisa C godišnje oboli 3-4 miliona ljudi u svijetu, a oko 350.000 ljudi godišnje umre od ciroze i karcinoma jetre koji nastaju kao posljedica infekcije ovim virusom.

Kada je u pitanju Evropski region, procjenjuje se da je oko 15 miliona ljudi inficirano hepatitisom C, a najveći broj njih živi u istočnoj Evropi.

Virus hepatitisa C se prenosi putem krvi, rjeđe seksualnim kontaktom i sa majke na dijete u toku trudnoće. HIV infekcija povećava stepen rizika za transmisiju virusa hepatitisa C seksualnim kontaktom i sa majke na dijete u toku trudnoće. Transmisija putem krvi podrazumijeva transfuziju zaražene krvi i krvnih produkata kao i korišćenje nesterilnog pribora i opreme prilikom intervencija na koži i sluznicama.

Hepatitis C se često naziva „tihom bolešću“ jer manje od pet odsto pacijenata se javlja

Z D R A V S T V O

neposredno po sticanju infekcije. Kod manjeg broja pacijenata (oko 15-30%) virus će se „eliminisati“, a u oko 70 do 85 odsto pacijenata razviće se hronični hepatitis. Tok hronične bolesti je različit, ali trećina pacijenata sa hroničnim hepatitisom će razviti ozbiljno oboljenje jetre 15 do 25 godina nakon infekcije.

Prema zvaničnim podacima na osnovu prijava za 2016. godinu, u Republici Srpskoj registrovana su 44 oboljela od virusnog hepatitisa C sa stopom incidence 13,1/100 000.

Virus se nalazi u krvi i telesnim tečnostima inficiranog, a na sobnoj temperaturi može preživjeti do četiri dana.

Do uvođenja obaveznog testiranja krvi dobrovoljnih davalaca, glavni put prenošenja infekcije bila je transfuzija krvi i krvnih derivata, a sada su to: • upotreba nesterilnog pribora od strane injekcionih korisnika droga • slučajne povrede medicinskog osoblja na kontaminiran pribor • seksualni kontakt • vertikalni put - sa majke na dijete • korišćenje nesterilnih instrumenata za pirsing i tetovažu • korišćenje zajedničkog pribora za ličnu higijenu.

Period inkubacije je dvije nedjelje do šest mjeseci. Klinička slika je nespecifična, a u početnoj fazi javlja se umor, povišena temperatura, gubitak apetita, bolovi u mišićima i tetivama, mučnina, bolovi u stomaku, rijetko i žutica. Kod oko 80 odsto zaraženih razvija se hronična forma bolesti, a ona kod 20 odsto oboljelih dovodi do ciroze jetre i kod 15 odsto završava smrću zbog ciroze ili karcinoma jetre.

Dijagnoza se često postavi kasno kad se već razvije hronična forma sa teškim oštećenjima jetre. Koriste se laboratorijski – serološki testovi za dokazivanje antitijela koja se javljaju u organizmu kao reakcija na prisustvo virusa i testovi za detekciju genetskog materijala samog virusa. Važno je da se dijagnoza postavi što ranije i da se započne terapija prije većih oštećenja jetre jer se tako povećavaju šanse za uspješno liječenje i potpuni oporavak.

Liječenje podrazumijeva kombinovanu primjenu određenih lijekova. Ova terapija se često teško podnosi i ne djeluje jednako na sve genotipove virusa.

Za hepatitis C ne postoji specifična prevencija, odnosno vakcinacija. Radi se na pronalaženju vakcine. Za hepatitis C koriste se nespecifične mjere prevencije, usmjerene ka svim bolestima koJ.V. je se prenose putem krvi.

Svjetska nedjelja dojenja “Podržati dojenje zajedničkim snagama”

S

vjetska nedjelja dojenja obilježava se svake godine od prvog do sedmog avgusta širom svijeta sa ciljem podsticanja dojenja i poboljšanja zdravlja beba.

Tema Svjetske nedjelje dojenja 2017. godine je: “Podržati dojenje zajedničkim snagama”. Navedena tema ima za cilj da istakne da se povećanje dojenja među majkama može postići samo saradnjom više sektora i više generacija. Dojenje nije odgovornost samo majki. Zaštita, promocija i podrška dojenju je kolektivna odgovornost društva u kojem svi imamo značajnu ulogu u stvaranju okruženja u kojem će majke uspješno dojiti. I ove godine se posebno želi naglasiti da je zaštita, promocija i podrška dojenja povezana sa svakim od ciljeva održivog razvoja. Trenutak je kada dojenje treba posmatrati izvan okvira koji su samo vezani za ishranu. Majčino mlijeko je prirodni proizvod koji ne izaziva zagađivanje životne sredine i stvaranje otpada. U tom smislu, jasna je veza između proizvoda koji zamjenjuju majčino mlijeko i njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu. Svake godine, u svim zemljama svijeta Svjetska nedjelja dojenja je i prilika da se promoviše zaštita prava žena i stvaranje uslova da na radnim mjestima žene budu u mogućnosti da doje.

Majčino mlijeko je jedinstveno po svojoj hranljivoj vrijednosti i sastavu, što obezbjeđuje najbolji mogući razvoj i rast djeteta. Ovakav način ishrane značajno smanjuje mogućnost nastanka pothranjenosti, malokrvnosti i gojaznosti.

Preporuke Svjetske zdravstvene organizacije su da treba isključivo dojiti prvih šest mjeseci bez dodavanja druge vrste hrane i napitaka. Osim važnosti u ishrani, dojenje štiti bebu od zaraznih, upalnih i imunoloških bolesti i poremećaja. Dojenje blagotvorno djeluje na emocionalni, psihički i intelektualni razvoj djeteta, ali i psihičku stabilnost majke.

Ne treba zaboraviti ni ekonomske prednosti jer je majčino mlijeko besplatno. Ono je uvijek spremno, higijenski i termički.

Situacija u Republici Srpskoj u pogledu dojenja U Republici Srpskoj su posljednjih godina učinjeni napori na unapređenju dojenja i stvaranju adekvatnog okruženja za dojenje kroz razvijanje mreže „Bolnica prijatelj beba“. U porodilištima Republike Srpske se, zahvaljujući uvođenju „Baby Friendly“ programa, dojenje zagovara kao jedini način ishrane, medicinsko osoblje je obučeno da pruži pomoć porodilji prilikom dojenja te se organizuju škole za porodilje na kojima im se, između ostalog, govori o prednostima dojenja.

Uviđajući važnost prvih godina života kao najvažnijeg perioda za rast i razvoj djeteta u 2011. godini, Vla-

da Republike Srpske usvojila je Politiku unapređenja ranog rasta i razvoja djece u Republici Srpskoj. Cilj ove Politike je da se stvore optimalni uslovi za pravilan rast i razvoj djece kako bi svako dijete, bez obzira na sredinu iz koje potiče i svoje individualne mogućnosti, imalo uslove za zdrav početak života i kako bi dostiglo svoj puni potencijal.

U 2012. godini su usvojene Politika unapređivanja ishrane djece do pet godina života i Politika unpređivanja zdravlja stanovništva Republike Srpske do 2020. godine. Cilj Politike unapređivanja ishrane djece do pet godina života u Republici Srpskoj je unapređivanje ishrane i prevencija oboljenja udruženih sa ishranom djece do pet godina života.

Prioritetni pravci djelovanja definisani u politici, između ostalog, su: 1. Podrška za zdrav početak života posredstvom: • promocije fetalne ishrane – optimalne ishrane trudnica; • zaštite i promocije dojenja i podrške dojenju; • uvođenje pravovremene, adekvatne i sigurne nadohrane dojenčadi i male djece i promocije razvoja predškolskih i školskih politika za ishranu i sigurnost hrane i • izrada normativnih akata koji regulišu normative i standarde za ishranu djece u predškolskim ustanovama.

2. Obezbjeđivanje sigurnog, zdravog i održivog snabdijevanja hranom, posredstvom: • promocije isključivog dojenja do šest mjeseci života bebe kao najadekvatnijeg i najsigurnijeg načina ishrane u tom uzrastu; • poboljšanja dostupnosti i raspoloživosti hrane revizijom poljoprivredne politike i podsticanje domaće proizvodnje hrane; • promocije odgovarajuće fortifikacije osnovnih prehrambenih namirnica mikronutrijentima na osnovu sprovedenih istraživanja; • poboljšanja nutritivnog kvaliteta zaliha hrane i sigurnosti hrane u javnim institucijama (unapređivanje načina čuvanja hrane); • usklađivanja komercijalnog snabdijevanja prehrambenim proizvodima sa smjernicama o ishrani; • istraživanja i primjene ekonomskih instrumenata (porezi, subvencije) na prehrambene proizvode koji se povezuju sa faktorima rizika za pojavu masovnih nezaraznih oboljenja; • uspostavljanja ciljanih programa za zaštitu osjetljivih grupa stanovništva i • uspostavljanja intersektorskih sistema sigurnosti hrane u skladu sa okvirom analize rizika „CoJ.V. dex Alimentarius“-a.

15

S

Z D R A V S T V O

vjetska zdravstvena organizacija je 1982. godine potvrdila postojanje sindroma bolesne zgrade (Sick building syndrome - SBS) kao naziv za skup simptoma i zdravstvenih smetnji koje se pojavljuju kod duže izloženosti i pri većim koncentracijama fizičkih agenasa, biološke i hemijske kontaminacije u zgradama, koji uglavnom djeluju udruženo. U medicinsku literaturu pojam SBS uveden je 1994. godine.

U osnovi sindroma bolesne zgrade je loš kvalitet unutrašnjeg vazduha (Indoor air quality - IAQ), što može biti posljedica lokacije, manjkavosti projekta, primijenjenih građevinskih materijala, unutrašnje opreme, kao i neadekvatnog održavanja objekata.

Za SBS su karakteristični nadražaji sluznica oka, grla, nosa, neurotoksični i simptomi respiratornog sistema, kožni i hemoosjetilni simptomi. Većina štetnosti u unutrašnjem vazduhu djeluje dugoročno smanjujući otpornost prema infekcijama i izazivajući ili pospješujući hronične opstruktivne bolesti pluća i razvoj karcinoma. Iako se od sindroma bolesne zgrade ne umire neposredno, kumulativni efekti mogu postati hronični poremećaji.

Radikalni slučaj rušenja najpoznatije „bolesne zgrade“ St. John’s House, Bootle - Merseyside u Engleskoj 2001. godine izazvao je dodatnu zabrinutost u svjetskoj stručnoj i najširoj javnosti i pokrenuo kompleksna naučna istraživanja SBS-a. Primjenom saznanja medicine, geobiologije i bioarhitekture razvijen je holistički pristup za rješavanje sindroma bolesne zgrade kao globalnog problema, posebno u vezi sa zahtjevima za povećanje energetske efikasnosti zgrada, koji impliciraju visok stepen njihove hermetičnosti, a time i povećanje koncentracije zagađivača unutrašnjeg vazduha.

Kako ovo kod nas nije bilo prepoznato, JNU Institut za zaštitu i ekologiju RS – Banjaluka je još 2012. godine realizovao višegodišnji naučnoistraživački projekat Arhitektura i zdravlje, finansijski podržan i od Ministarstva nauke i tehnologije RS. Istovremenim obuhvatanjem i koreliranjem ekološkog, građevinskog, tehnološkog i zdravstvenog podsistema, istraživanjima je izvršena sistemska analiza faktora sindroma bolesnih zgrada. Predstavljeni rezultati ovog interdisciplinarnog naučnog istraživanja priznati su u naučnoj javnosti, što nas je učvrstilo na poziciji lidera u ovoj oblasti. Veliko interesovanje za rezultate istraživanja problema sindro16

JNU Institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske

Sindrom bolesne zgrade Prof. dr Jelena Božić, prof. dr Predrag Ilić i Svetlana Ilić, dipl. inž.

Očitavanje gljivica i bakterija sa Colony counter EasyCount 2, bioMérieux

ma bolesne zgrade pokazuje i najšira javnost, što je za nas je posebno značajno, jer je razvoj svijesti o očuvanju zdravlja u kontekstu održivog građenja naš prioritetni zadatak i cilj. S tom svrhom je na sajt Instituta www.institutzei. net postavljen informativni i edukativni materijal o sindromu bolesne zgrade.

Uzročnici sindroma bolesne zgrade su: biološke, hemijske i fizičke štetnosti koje uglavnom djeluju udruženo.

Biološke štetnosti Mnogo je vrsta bioloških zagađivača: gljivice, plijesni (buđi), virusi, bakterije, polen (pelud), mikroskopski insekti itd.

Američka agencija za životnu sredinu (EPA) je 1991. godine sprovela istraživanje, čiji je cilj bio da se ustanovi pri kakvim uslovima životne sredine postaje moguća kolonizacija mikroorganizmima na građevinskim materijalima i konsekventni razvoj izvora kontaminacije. Nedovoljna ventilacija, vlaga i temperatura unutrašnjeg vazduha su se pokazali kao zajednički i neizostavni faktor. Posebno loše održavani ventilacioni sistemi (klima-uređaji) pogoduju razmnožavanju ovih mikroorganizama koji negativno utiču na zdravlje, ali i na trajnost zgrada.

Njihovo redovno održavanje od posebne je važosti, jer vlažna, prljava i tamna mjesta unutar njih čine plodno tlo za razvoj i razmnožavanje mikroorganizama.

Postoje izvještaji koji ukazuju na to da su toksigenične vrste buđi potencijalno opasne kada sistemi za klimatizaciju postanu ozbiljno zagađeni. Vjerovatno najopasnija od svih jeste buđ Stachybotrys chartarum, poznata po tome što proizvodi veoma jake mikotoksine, koji imaju imunosupresivna svojstva.

Neki biološki zagađivači okidač su za razne alergijske reakcije, uključujući hipersenzitivni pneumonitis (sindrom u kojem su kašalj, otežano disanje i

Z D R A V S T V O

umor posljedica senzibilizacije, a ka- VOCs materije i o tome svakako tresnije alergijske reakcije na antigene iz ba voditi računa kod njihovog izbora. vanjske sredine), zatim alergijski rinitis i neki tipovi astme. Simptomi zdravFizičke štetnosti stvenih problema uzrokovanih biološkim Vlaga u vazduhu je važan uslov da zagađivačima mogu biti: suzenje očiju, bi se postigla udobnost prostora, narokijavica, kašalj, kratak dah, vrtoglavica, letargija, groznica i problemi s probavom. Djeca, stariji ljudi i svi koji već imaju oboljenja disajnih puteva i alergije su posebno ugroženi.

Hemijske štetnosti Isparljiva organska jedinjenja (Volatile organic compounds – VOCs) se emituju kao gasovi iz nekih čvrstih materija i tečnosti. VOCs uključuju niz hemikalija, koje isparavaju pri sobnoj temperaturi, a mogu imati kratkoročno i dugoročno nepovoljne zdravstvene efekte. Širok je raspon proizvoda koji emituju VOCs: premazi (boje i lakovi) koji se nanose na zidove i stropove zgrade, na opremu i ugradne dijelove (drvo, metal, plastika), sredstva za čišćenje, dezinfekciju i odmašćivanje.

Njihova povećana koncentracija, koja je u zatvorenom prostoru i do deset puta veća nego na otvorenom, može ostati u vazduhu dugo nakon što je aktivnost završena. Izvor VOCs-a su i tepisi, itisoni i sl. za čiju se izradu koriste razna ljepila i boje koji sadrže formaldehid, aceton, derivate benzena i drugih isparljivih organskih jedinjenja.

Najčešće isparljivo organsko jedinjenje je formaldehid, bezbojni gas oštrog mirisa, na koji treba obratiti naročitu pažnju kod izgradnje, renoviranja i opremanja objekata, jer se u obliku formaldehidnih smola i sintetskih ljepila (karbamid-formaldehidna, fenol-formaldehidna, melamin-formaldehidna) primjenjuje u drvnoj industriji za drvene ploče od uslojenog drveta – furnirske ploče (šperploče) i ploče od usitnjenog drveta – iverica, lesonit, laminat, OSB i MDF (medijapan) ploče, te u stolarskim sastavima. Bitan je sastojak građevinskih pjena za prozore i vrata. Ima ga i u sintetičkim proizvodima, bojama i lakovima. Napominjemo da nova generacija ekoloških boja ne sadrži rastvarače i ne emituje

čito kod ljudi sa zdravstvenim problemima povezanim s disanjem. Ali vazduh može apsorbovati izvjesnu količinu vlage (relativna vlažnost vazduha, izražava se u procentima), što zavisi od temperature. Što je viša temperatura vazduh može primiti više vodene pare. Zagrijavanjem isušujemo hladan i vlažan vazduh i povećavamo njegovu sposobnost apsorpcije vodene pare. Pri padu temperature vazduha zasićenog vlagom, višak vlage se kondenzuje. Ako takvi uslovi traju duže vrijeme, dolazi do nastanka plijesni na zidovima, podovima, drvenim prozorima i vratima.

Plijesan je jedan od najčešćih uzroka sindroma bolesne zgrade i bitno ugrožava zdravlje osoba koje u takvim prostorima borave.

Osvjetljenje je kom­pleksan pojam koji uključuje količinske i kvalitativne objektivne i subjektivne komponente.

Svjetlost je važan faktor za održavanje života i funkcionisanje većine bioloških ritmova u tijelu te ima nekoliko odlika koje posebno utiču na ljudsko zdravlje, a to su vrsta (dnevno i vještačko), jačina, dužina izloženosti i spektar.

Sa zdravstvenog aspekta preporučuje se maksimalno korištenje dnevnog svjetla, čiji je spektar najugodniji za ljudsko oko. Obezbjeđenje dovoljne i odgovara­ juće prirodne osvijetljenosti i osunčanosti stambenih prostorija jedan je od najvažnijih elemenata zdravih zgrada.

Buka je čujna akustična energija.

Nivo buke, njena priroda i frekvencija preko dozvoljenih granica može štetno djelovati na fiziološko i psihološko zdravstveno stanje, čemu se danas u svijetu poklanja velika pažnja. Štetno dejstvo buke nije ograničeno samo na organ sluha. Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja Zračenja - Ljudski organizam je osjetljiv na zračenja koja utiču na različite organe tijela. U početku su smetnje

blage i opšte prirode (nesanica, vrtoglavice, lako zamaranje, depresivna stanja, ubrzanje ritma srca sa poremećajem srčane frekvencije, loša probava i koncentracija). Osim neizbježnih prirodnih, danas su u velikoj mjeri prisutna i tehnička zračenja, koja se mogu značajno smanjiti pa i potpuno eliminisati. Njihovi izvori su konstrukcija i forma građevine, građevinski materijali, izolacije, cjevovodi i provodnici, veliki metalni objekti i namještaj te električni uređaji. S obzirom na obim upotrebe, armirani beton je najznačajniji izvor poremećaja prirodnog električnog polja, pa u savremenim armiranobetonskim zgradama više nema normalnog električnog stanja, zbog čega su one tzv. „Faradejev kavez“. Svjetska naučna istraživanja su pokazala da je u betonskim i čeličnim zgradama, iznad četvrtog sprata za 57% više bolesti nego na nižim spratovima.

Institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske je lider u oblasti istraživanja sindroma bolesne zgrade.

Uzorkovanje vazduha SAMPL’AIR, bioMérieux

Usvajajući najsavremenija svjetska naučna, tehnološka i tehnička dostignuća, u skladu s međunarodnim normama, standardima i metodologijom, opremljeni najsavremenijim licenciranim i akreditovanim laboratorijama, su naši naučni i stručni radnici, kroz četiri decenije profesionalnog djelovanja, ostvarili značajne rezultate na očuvanju životne sredine, zdravlja i zaštiti na radu. Očekujemo nadogradnju zakonske regulative u oblasti obaveznog periodičnog monitoringa zdravstvene ispravnosti zgrada, na način kako je to definisano zakonskom obavezom za segment ispitivanja bioloških i hemijskih štetnosti, kao posebno važnim parametrima u zdravstvenim ustanovama.

Javna naučnoistraživačka ustanova Institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske, Banjaluka Vidovdanska 43, 78000 Banjaluka ekoinstitut@inecco.net www.institutzei.net

17

D

Z D R A V S T V O

ječja kožna oboljenja su specifična kako po svom nastajanju, tako i lokalizaciji i uglavnom se javljaju u dječjem uzrastu, od rođenja pa do adolescencije.

Atopijski dermatitis

Dječja dermatološka oboljenja Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Ovo oboljenje se može pojaviti neposredno nakon rođenja i traje sa oscilacijama u pogoršanju do adolescencije kad poprima druge kliničke oblike.

Koža kod ove djece je u cjelosti suha, eritematozna, uz blagu deskvamaciju i izražen pruritus koji može biti vrlo intenzivan, što je oboljelima ponekad i najteža tegoba.

Koža je u cjelosti eritematozna ili su promjene lokalizovane u obliku pečata. U ličnoj anamnezi se obično nalazi genetska predispozicija za nastanak ovog oboljenja.

Keratosis pilaris

Promjene se lokalizuju na licu, nadlakticama i natkoljenicama. Oblika su papula, sličnih „šmirgl papiru“ i osjete se na palpaciju zahvaćenih dijelova kože. Papule su boje kože ili tamnije, više su estetski problem nego zdravstveni, naročito, ako djeca idu u školu pa ih vršnjaci mogu zadirkivati svojim pitanjima.

Koža na tim mjestima je suva i sklonija inflamaciji.

Impetigo

Ovo je kožno oboljenje koje može biti uzrokovano Streptokokom grupe A ili Stafilokokom aureusom. Vrlo je kontagioznog karaktera i lokalizuje se na 18

licu, rukama i dijelovima tijela koja djeca mogu dohvatiti kad se češu. Obično počinje sa papulo-pustulom koja prelazi u krustu boje meda i ako se diseminira na veću površinu kože može se javiti febrilnost, a svakako treba kontrolisati urin zbog eventualnih promjena na glomerulima.

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

Vodene ospice (varičela)

da se radi o ovom oboljenju. Promjene prolaze i ne ostavljaju ožiljke ako se sekundarno ne inficiraju.

Oboljeli su infektivni za okolinu u prvim danima inkubacije koja traje od 10 do 20 dana, samo za one koji nisu preboljeli ovo oboljenje.

Oboljenje se širi kapljičnim putem, preko vazduha i direktnim kontaktom sa oboljelom osobom.

Morbili

Ovo oboljenje je vrlo često i javlja se kod velikog broja djece, a nije isključeno da se ne pojavi i u odrasloj dobi ako se tokom djetinjstva nije preboljelo.

Obično počinje visokom temperaturom, opštom slabošću i nakon nekoliko dana se na koži pojavljuju mjehurići ispunjeni bistrim sadržajem. Kasnije taj sadržaj može i da se zamuti, mjehurići pucaju i stvaraju se kraste koje su praćene svrabom. Promjene se lokalizuju na cijelom tijelu, čak i u usnoj šupljini, što može poslužiti kao dobar dijagnostički znak

Ovo oboljenje je uzrokovano virusom koji ulazi u organizam putem disajnog puta, kapljičnim putem od zaražene osobe iz nosa, usta i grla. Nakon inkubacije od 7 do 14 dana pojavljuju se prvi simptomi oboljenja kao što su, febrilnost, gubitak apetita, malaksalost, kao i znaci kao da je osoba prehlađena, hunjavica, kašalj sličan lavežu psa, konjunktivitis i jaka grlobolja.

Z D R A V S T V O

Nakon 4-5 dana pojavljuje se osip iza ušiju i na čelu, na licu, a potom na vratu, trupu i ekstremitetima. Osip je obično pjegast i sitnocrven. Nakon generalizacije osipa, svi simptomi i tegobe se povlače i dolazi do spontanog ozdravljenja, najčešće bez komplikacija.

oboljenja kod drugih osoba kao i nastanak komplikacija.

Osip kod ovog oboljenja je posljedica eritrogenog toksina kojeg stvara bakterija Streptococcus pyogenes ili beta hemolitički streptokok grupe A, a poznato je da ovaj uzročnik izaziva gnojnu anginu.

Rubeola Kod ovog oboljenja osip se pojavljuje nakon inkubacije od 3-6 dana. Osip se prvo pojavljuje na vratu, trupu i ekstremitetima. Na licu se javlja crvenilo sa blijedilom oko usana. Na dlanovima i tabanima nema promjena. Osip je svijetlocrvene boje i podsjeća nakon dodira na „šmirgl papir“. Često se na koži mogu pojaviti tačOvo oboljenje samo po sebi nije kasta krvarenja sa crvenim linijama na teško, ali je opasno ako oboli trudnica pregibima laktova i oko vrata. jer virus koji izaziva ovo oboljenje može da uzrokuje trajne malformacije na Infekciozni eritem nerođenom plodu. Oboljenje se javlja u kasnu zimu i rano proljeće.

Inkubacija traje od 15-20 dana. Javlja se osip uz povećanje limfnih čvorova iza ušiju i na vratu kao i povećanje slezene.

Osip se javlja na čelu, licu iza ušiju, a onda na cijeloj površini kože.

Osip je sitan, ružičast i brzo prolazi istim redoslijedom kako se pojavljivao.

Ovo oboljenje nazivamo i peta osiDijagnoza se postavlja na osnovu specifičnih antitijela koja se nalaze u se- pna bolest, a uzrokuje ga virus grupe Parvovirusa B19. Oboljeli su najčešće rumu već tokom pojave osipa. djeca od od 5. do 15. godine života.

Oboljenje se prenosi aerogenim i heŠarlah matogenim putem.

Osip je u obliku krupnih mrlja, ima cikličan tok, obično se lokalizuje na licu i estremitetima. Promjene centralno regrediraju a ivično progrediraju pa izgled podsjeća na geografsku kartu.

Treba obratiti pažnju na sluznicu Ovo oboljenje je, za razliku od pret- usta jer se na nepcu i bukalno može hodnih, uzrokovano bakterijom tako da pojaviti enentem. antibiotici mogu spriječiti pojavljivanje

Trodnevna groznica (Exanthema subitum)

Uzročnik ovog oboljenja je humani Herpesvirus 6 iz grupe Herpesviridae.

Tokom oboljenja ne postoje simptomi kao i kod drugih osipnih oboljenja, ali prije pojavljivanja osipa javlja se febrilnost koja traje tri dana. Osip se prvo pojavljuje na trupu, a onda se vrlo brzo proširi na lice, vrat i ekstremitete.

Po izgledu osip ima dosta sličnosti sa osipom kod rubeole.

Alopecija areata

Ćelavost na pečate ili Alopecija areata (AA) je autoimuno oboljenje koje se javlja u vidu okruglih i jasno ograničenih polja na kojim dlaka potpuno nedostaje.

AA se češće javlja kod dece, kod oko 60% pacijenata javlja se do 20 godine života.

Uzrok razvoja oboljenja nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da nastaje usled delovanja više različitih faktora.

Emocionalni stres i genetska predispozicija značajno utiču na razvoj AA, ali primarnu ulogu ima poremećaj imunskog sistema u smislu pojave autoimunosti. Oboljenje može da bude udruženo sa drugim autoimunskim oboljenjima poput vitiliga, atopijskog dermatitisa, Hashimoto tiroiditisa i zapaljenske bolesti creva.

19

T

Z D R A V S T V O

ema julskog seminara Poredak ljubavi ove godine u Banjaluci bila je „Misterija partnerskih odnosa i seksualnosti“.

S obzirom na to da je časopis „Medici.com“ objavljivao članke profesora Ilića na temu Misterija ženstvenosti i Misterija muškosti, ova tema je prirodan slijed i zaokružuje trilogiju „Misterije“...

Polaznici tvrde da je ova vruća tema julskog seminara probudila iskonski skrivene teme i, otklanjajući blokade, učinila da sa seminara odu laganiji, sretniji i mnogo bliži sebi, svojoj ženstvenosti/muškosti a samim tim i mogućnosti istinskog partnerstva.

Kako to funkcioniše?

Poredak ljubavi uči nas vraćanju izvornim korijenima, uči nas sveopštoj ljubavi i prihvatanju sebe kao dijela cjeline, pomažući nam pri tome da razriješimo energetske čvorove koji su nastali u transgeneracijskoj liniji nas i naših predaka. Prihvatanjem ili pokazivanjem ljubavi onima čija energija je stekla prirodno pravo na pripadnost našem porodičnom stablu, mi odvezujemo čvor i oslobađamo se traume koja se možda upravo odražava na naš ljubavni partnerski odnos. Otvoriće nam se nova vrata ka vlastitoj povezanosti s božanskim, koju više nećemo tražiti samo negdje na nebesima, nego ćemo je osjećati i živjeti svoju istinsku muževnost ili ženstvenost, a samim tim biti spremni i za istinski partnerski odnos....

Osobe koje ulaze u loše ljubavne veze, u kojima su samopoštovanje, poštovanje i ljubav odsutni, ili kompenzacijske veze - ljubav za novac, ili veze sa već oženjenom osobom kojoj predstavljaju alternativu, pokrenule su program za samouništenje, koji često proizlazi iz pogrešnih uvjerenja: “Ja ne zaslužujem bolje”, “nisam dostojna ili dovoljno dobra”. Sa ovakvim uvjerenjima se nekad rađamo, nekad ih stičemo rano u djetinjstvu i uvijek su plod porodične traume. Kada prihvatimo naše roditelje onakvim kakvi jesu, a kroz to prihvatimo i sebe, i kada prihvatimo energije naših predaka i ukazanim poštovanjem im vratimo pripadnost porodičnom rasporedu, time pozitivno utičemo na razrješenje mnogih životnih problema pa tako i partnerskih odnosa.....

Danas, moderno doba i seksualno oslobađanje uticali su na to da vođenje ljubavi doživljavamo kao isključivo čulno zadovoljstvo, a pojava individualizma i otuđenosti da samo primamo i zahtijevamo a manje da dajemo. U ta20

Porodični raspored – poredak ljubavi

Misterija partnerstva i seksualnost Piše: Vlado Ilić, učitelj porodičnog rasporeda (poretka ljubavi)

kvim okolnostima procenat razvedenih brakova i nesrećnih ljubavi uopšte ne čudi. Sopstveno zadovoljstvo postalo nam je važnije od zadovoljstva drugih, kao da ti drugi nisu dio nas i kao da mi nismo dio te cjeline. Sve ovo je uticalo na odsustvo ljubavi. Ljubav definišemo kao sposobnost da se otvorimo i pustimo u sebe ono drugo. Ona uvijek znači istinski susret s drugim čovjekom.

Usmjerena je na njegovu dušu, dok je seksualnost okrenuta ka tjelesnom spajanju. Za ljubav seksualnost predstavlja veličanstveno pomoćno sredstvo, koje omogućava da se i na tjelesnom nivou prevaziđu granice i doživi jedinstvo. Što se više ljubav odvaja od seksualnosti i što više seks slijedi samo cilj sopstvene požude, utoliko brže se iscrpljuju seksualne draži.

“Prava iskonska snaga sexualnosti može postojati jedino u hramu ljubavi. Danas, kada gotovo da nema uzora muške i ženske seksualnosti, nije jednostavno probuditi tu pokre-

tačku snagu koja je izvor svega. Nije rijetka pojava da partneri plaćaju odvojeno račune, spavaju u odvojem sobama, idu odvojeno na odmore ili vikend-izlete... Teško, gotovo nemoguće, je u takvom partnerskom odnosu doživjeti sexualnost u njenom punom obliku. Koliko je bitno u partnerskom odnosu da muškarac stoji na svom mjestu i u svojim cipelama, isto tako je bitno za ženu da stoji na svom mjestu.”

Da bi nam to bilo jasnije, pogledajmo još jednom dinamiku partnerskih odnosa sa stanovišta poretka ljubavi.

Kada muškarac zavoli ženu i žena zavoli muškarca, koga oni zapravo vole? Šta je to čarobno što ih je privuklo i navelo da se zavole?

Pojednostavljeno rečeno, poput nevidljivih magneta privukla su se dva sistema, dva porodična sistema koji u dubini imaju mnogo sličnosti. Sličnosti kako u onom lijepom, tako i u onome što nije nimalo delikatno, onome s čime ne bismo baš rado da se suočimo, jer tako je bolno i traumatično, sa svojim dubokim korijenima u dalekoj, često transgeneracijskoj prošlosti.

Kada prođe vrijeme zaljubljenosti u kojem slijepa ljubav ne dozvoljava čak ni da vidimo voljenu osobu, a kamoli da se s njom suočimo, na površinu počinju da izbijaju prve netrpeljivosti i postaju sve jače. A šta nam kod voljene osobe zapravo najviše smeta? Naše sopstvene tamne mrlje, uglavnom naslijeđene, ali takođe vrlo često potvrđene nametnutom ili „naučenom“ strukturom ponašanja u našem sadašnjem životu.

Svako ljubavno partnerstvo predstavlja veliku šansu i mogućnost. Mogućnost da uz pomoć voljene osobe dotaknemo one sfere koje dotad nikako nismo bili u stanju ni da pogledamo, kamoli da se s njima sučelimo.

Konflikt je vrlo bitan. On nam omogućava suočavanje ne samo s onime s kim smo u konfliktu, nego i s nama samima, s tamnim, tajnim stranama vla-

Z D R A V S T V O

stitog bića koje nam se, kao ogledalo, kezi kroz prisutnost osobe s kojom smo se sukobili.

Dakle, riječ je o nečemu što suštinski ne pripada onome s kim smo u konfliktu. To još slikovitije i jače dolazi do izražaja ako voljenu osobu – zato što je drugačija – u trenucima konflikta vidimo kao nekoga ko može da nas ugrozi, čak kao neprijatelja. Nijednog trenutka ne treba zaboraviti da je pred nama neko s kim smo u dubini duše vezani velikom ljubavlju. Voljenu osobu treba spoznati takvu kakva jeste, sa svim tananim elementima njene različitosti, napuštajući ideju da od nje pravimo nekoga nalik nama, ili je oblikujemo prema svojoj predstavi kako treba da izgleda voljeno biće. A najčešće radimo upravo to, umjesto da joj dozvolimo da bude drugačija i da na toj različitosti obostrano, zajednički rastemo.

Jer ako joj dozvolite da bude drugačija, ujedno joj otvarate mogućnost da se i ona na isti način odnosi prema vama, istovremeno doprinoseći uzajamnom oslobađanju od iracionalnog straha zbog ugroženosti koji se javlja u trenucima konflikta. Jer kada je voljena osoba, uvjerena da smije da bude različita, više nema potrebe da se bori za tu različitost. Onda možete da se pogledate u oči i oboje otkrijete i sličnosti i razlike koje vas spajaju, dozvoljavajući sebi da upravo na osnovu te različitosti zajedno rastete.

A šta tačno znači stajati na svom mjestu, tj. imati prave uloge u partnerskom odnosu?

Kada je žena razvila svoju ženstvenost a muškarac svoju muževnost onda se te uloge prirodno preuzimaju, a partnerstvo se unapređuje, raste i razvija u

ljubavi i istinskoj duhovnoj, ali i fizičkoj povezanosti kroz istinsku seksualnost, tj, erotski odnos.........

Na temu ženstvenosti i muževnosti u objavljivljenim člancima ‘’Misterija ženstvenosti’’ 1 i 2 dio u časopisu ‘’medici com’’ br. 73 i 74, govorio sam o tome kako biti žena predstavlja danas sve veći izazov. Ona danas mora da se prilagodi jang-principu, puna akcije, napetosti, stresa, intenziteta, i da bude čvrsta poput muškarca (ili njegovog muškog dijela koji bi trebalo da bude čvrst i prodoran), da se uspješno probija. Istovremeno bi morala i da uživa u svojoj ženstvenosti, nježnosti i mekoći. Za mnoge to ostaje u domenu neostvarenih želja i snova. Često i zbog toga što se olako zaboravlja, ili je potisnuta svjesnost o tome da je za nastajanje ženskih osjećanja i seksualnosti neophodno hraniti ženstvenost, a to ne ide baš tako lako i spontano i po sebi razumljivo u jang-okruženju. Razvijanje previše muških osobina može se desiti samo nauštrb suštinske ženstvenosti. I tako polako, ali sigurno, žena koja ne samo što se prema kvalitetima svoje ženstvenosti ne odnosi s mnogo ljubavi, predanosti i odlučnosti, nego ih vrlo često i nipodaštava i odriče ih se – kao da nema prava da bude ženstvena, seksualna, da istinski uživa i da se potpuno prepusti i preda – gubi kontakt s korijenima svoje ženstvenosti. Ženstvenost se najbolje razvija u miru i tišini, u meditaciji i dosljednom iscjeljivanju ženske seksualnosti, u povezanosti i dobrom odnosu sa svojom majkom, u nježnosti i mekoći i, konačno, u predanosti i spajanju s njenom suprotnošću, s muškarcem koji čvrsto stoji u svojoj muškoj seksualnosti. Na putu ka korijenima i iscjeljenju svoje ženske seksualnosti, žena se

prepušta i spoznaje nove dimenzije svoga bića.

Ako smo tu lekciju života propustili ili za to nismo imali prilike u primarnoj porodici, poredak ljubavi pruža nam jednostavne alatke za to.

Misterija muškosti, tema o kojoj smo govorili u časopisu ‘’medici.com’’ br. 72, rekli smo da kao što ženska energija mekoće i otvorenosti dolazi do izražaja u spajanju sa muškom, tako i muška energija snage i prodornosti može doći do svoje pune snage u svom iskonskom obliku samo u spajanju sa ženskom energijom.

Ali ako nema te istinske ženske energije? Kao posljedica toga da žena preuzima i „muške“ i „ženske“ uloge muškarac i otac sve više se osjeća nepotrebnim u vlastitoj porodici. Emancipacija žena poražavajuće je uticala i na, usred manjka očeve energije, ionako već poljuljanu mušku seksualnost. Stvoreni su novi medijski klišei koji sugerišu da su muškarci vinovnici da ne kažem grubi seksualni nasilnici koje treba ukrotiti, od njih se počinje očekivati da budu mlakonje, ali istovremeno i seksualni šampioni, pogotovo od kada je sredinom prošlog vijeka „otkriven“ ženski orgazam, stvara se medijalna slika o muškarcima čija je uloga da po svaku cijenu zadovolje ženu. To je i ženu, a prije svega muškarca, dovelo u novi ćorsokak, umjesto da uživaju u ljubavnim dražima seksualnosti i međusobnog otkrivanja, seks po sebi počinje da poprima konture još jednog od mnogih stresnih faktora moderne civilizacije.

Kako to prevazići? Opet žena ima ključ u svojim rukama. Tako što će dio odgovornosti predati muškarcu, ocu zajedničke djece. Time će muškarcu vratiti dio dostojanstva i osjećanja da je bitan za porodicu, a sebi omogućiti da ima više vremena za sebe.

A kada je rad na seminarima u pitanju: Kada se muškarac u radovima na ličnoj temi poveže sa ocem i stekne hrabrost i povjerenje u sebe i oslušne sebe i govor svoje duše i prepusti muškoj energiji očeva, moći će ponovo da uživa u vrhuncu sreće u ekstazi spajanja sa svojom ženom i to mnogo duže .

Napredak bi bio u integraciji svih dosadašnjih iskustava i spoznaja u cilju stvaranja nečeg novog, na temeljima dosadašnjeg, dakle starog. To bi značilo da čovjek mora da se oprosti od ideje da je sve u njegovom vlasništvu, da posjeduje čak i ženu/muža i dijete, to jest djecu. Time bi se mogao stvoriti prostor 21

Z D R A V S T V O

Jubilej Ove godine porodični raspored popularno nazvan Poredak ljubavi slavi pet godina postojanja u Banjaluci. Ovaj metod tradicionalne medicine u naš grad „donio“ je 2012. godine profesor Vlado Ilić, učitelj poretka ljubavi, kroz čije seminare u svijetu je prošlo više od 28 000 polaznika i edukanata.

Profesor Ilić je i sam unio inovacije u metod izvornog tvorca Berta Helingera, a njegova knjiga „ Kultura konflikta“ je dala značajan doprinos razumijevanju dinamika na kojima počiva metod Poredak ljubavi. Od decembra 2007. godine, porodični raspored je u Srbiji ozvaničen kao metod tradicionalne medicine.

Svih proteklih godina otvorena uvodna predavanja profesora Ilića bila su veoma posjećena jer se uvijek govori o veoma zanimljivim životnim temama. Prave dobrobiti polaznici, kojih je u Banjaluci bilo nekoliko hiljada, dobijaju na seminarima /radionicama gdje interaktivno rade na nekoj od svojih tema koje mogu biti: porodični , poslovni ili partnerski odnosi, posao, novac, strahovi, traume, blokade........

Mnogi od njih kažu da im metod odgovara jer ne traži predznanje, garantuje diskreciju, jednostavan je a moćno razrješava čvorove u mjestu njihovog nastanka. Najčešće je to naslijeđe predaka u vidu trauma, fobija, blokada, itd. a za koje naučnici epigenetičari, poslije mnogobrojnih istraživanja, tek pokušavaju naći „ lijek“... za potpuno drugačije doba, doba u kojem ne gospodare ni majka ni otac, nego i majka i otac poštuju čovjeka u majci – ženi i čovjeka u ocu – muškarcu, pa time i čovječnost, ljudskost uopšte.

To bi značilo otvaranje mogućnosti da nakon prelaska matrijarhata u patrijarhat doprinesemo prelasku patrijarhata u svojevrsni „integrat“, u kojem ne bi dominirali ni majka ni otac, ni žena ni muškarac, nego bi bio uspostavljen 22

novi poredak, zasnovan na ljubavi, zajedništvu i obostranom poštovanju – ne na uniformnosti, nego s otvorenom mogućnošću rasta upravo na osnovu različitosti.

I tada bi se desio Povratak Erosa, kao povratak ljubavi, što je ključ iscjeljenja. Iako se danas erotika poistovjećuje sa seksualnim aktom, posebno u filmskoj umjetnosti, kao trenutno najzastupljenijoj, u svom izvornom mitskom obliku Eros je bog ljubavi. Njegove strelice kreirale su ljubav, a tek potom sva fizička zadovoljstva.

Za naredni seminar Škole života - poredak ljubavi najavljujemo još jednu, veoma interesantnu i većini aktuelnu temu: NOVAC – PUTEVI USPJEHA Što je novac? Kakva je njegova dinamika? Kako imati više novca? Kako živjeti u blagostanju? Zašto smo dužni ili su nam dužni? Kako se riješiti dugova?

Kako doći do vlastitog životnog uspjeha?

Kako živjeti život koji želimo...

Novac je tema koja nam definiše svakodnevicu i često određuje životne pravce.”Mi nerijetko mislimo da naši problemi potiču izvana. Pa tako krivimo

politiku što nam nije omogućila posao, šefa što nam je „otkinuo“ od plate ili previsoke račune za struju. Ponekad čujemo da je novac prljav, da ga ne treba imati previše, jer kako kažu “ pare ljude kvare” i razne druge mitove kolektivne svijesti koji, htjeli mi to ili ne, utiču na naš odnos i programe prema novcu.

Međutim, samim tim što novac predstavlja sredstvo koje nam omogućava egzistenciju i blagostanje jasno upućuje da dinamika i odnos koji imamo prema novcu ima veze sa izvorom života, sa našim precima (tačnije majkom, ali o tome više na seminaru).

Ono što uči poredak ljubavi, jeste da smo mi kao potomci naših predaka naslijedili i pozitivnu i negativnu energiju koja je tekla njihovim bićem, pa tako i energetske blokade, a što je izazvalo zastoj životne energije koja se sa njih prenosila ka vama. Ovaj zastoj može da se ispoljava u našoj nemogućnosti da stičemo novac ili zadržimo stečeno i živimo u izobilju. Ako korijen našeg problema obično počiva u porodičnim zakonima (ili zakonima predaka) onda se on i razrješava u mjestu i momentu nastanka....

Kako se to rješava po ovom jedinstvenom metodu možete pronaći odgovor na uvodnom predavanju, a dublje ući u skrivene dinamike i raditi na svojoj temi na radionici-seminaru tokom vikenda, svi zajedno, a opet svako za sebe.

Zaintrigirani? Otiđite i uvjerite se sami.

Naredni seminar Škole života poretka ljubavi, koji vodi prof. Vlado Ilić održaće se od 29.9 -1.10.2017. u zgradi ATV televizije 5. sprat, Gundulićeva 33 Banjaluka.

Počinju besplatnim uvodnim predavanjem 29.9. u 18 h, a nastavlja se radionicom koja se održava 30.9. i 1.10. i za koji su neophodne prijave.

Više informacija: Jadranka Stojanović tel. +387 (0)66 111 900 email: banjaluka@orderoflove.com FB: poredak ljubavi Banja Luka YouTube: Porodični raspored - Poredak ljubavi www.orderoflove.com

F

otokoagulacija retine predstavlja korišćenje svjetlosti da bi se stvorila opekotina na retinalnom tkivu.

Energija iz dovoljno jakog izvora svjetla se apsorbuje u retinalnom pigmentom epitelu i pretvara u toplotu koja dovodi do stvaranja opekotina ako temperatura na mjestu aplikacije pređe 65 stepeni.

U savremenoj oftalmologiji izvor svjetla su retinalni laseri različitih boja, zavisno od indikacije. Da bi se uradio laserski tretman retine potrebno je da se bez ikakvih problema može vidjeti očno dno. U retini, laserska energija se apsorbuje u melaninu, ksantofilu i hemoglobinu. Melanin apsorbuje zelenu, žutu, crvenu i infracrvenu svjetlost, ksantofili (koji se nalazi u tački jasnog vida) najviše apsorbuje plavu, a minimalno žutu ili crvenu svjetlost, a hemoglobin apsorbuje plavu, zelenu i žutu svjetlost, a minimalno crvenu.

Panretinalna koagulacija predstavlja tretman čitave periferije retine laserom i koristi se za neovaskularnu proliferativnu bolest koja se može javiti kod dijabetesa, anemije srpastih ćelija i različitih okluzija krvnih sudova retine.

Z D R A V S T V O

Laserska fotokoagulacija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Takođe, laser može da se koristi za tretman cilijarnog tijela da bi se smanjila proizvodnja očne vodice i suprimirao neovaskularni odgovor u prednjem segmentu oka, što se koristi u tretmanu neovaskularnog glaukoma. Najčešći uzroci neovaskularnog glaukoma su tromboza vene retine i dijabetes.

Laserska energija se u oko isporučuje korišćenjem različitih uređaja i načina isporuke.

Obično se koristi biomikroskop i odgovarajuće lupe, uz pomoć kojih se može vidjeti retina, i na taj način kontrolisano isporučiti energija u one dijelove oka koje treba tretirati.

Uređaj za laserski tretman oka

Tokom vitreoretinalnih procedura u samo oko se, uz pomoć sonde, direktno aplikujea laser, a vizuelizacija se postiže uz pomoć operacionog mikroskopa.

Laserska indirektna oftalmoskopija se koristi kada se, uz pomoć kacige,

metodom indirektne oftalmoskopije vizuelizira očno dno, a laserska energija aplikuje preko adaptera koji se zakači na kacigu.

Transskleralna isporuka se koristi kada se laserska energija prenosi u oko putem odgovarajuće sonde koja se prisloni na samo oko. Ovaj način tretmana se najčešće koristi kod neovaskularnog glaukoma kada se želi tretirati cilijarno tijelo.

Najnoviji aparati imaju mogućnost prethodnog definisanja područja tretmana kao i poluautomatizovanog načina isporuke laserske energije što značajno smanjuje trajanje procedure i zamor pacijenta. Sadašnji trend je da se koriste mikropulsni obrasci tretmana, čime se postiže manjee oštećenje tkiva retine.

Sam tretman laserom je bezbjedan, ali i kao svaka hirurška procedura može da ima komplikacije. Pacijenta prije tretmana treba obavijestiti da postoji mogućnost krvarenja, oštećenja tačke jasnog vida, suženja vidnog polja, smanjenja noćnog vida, privremenog zablještenja, efuzije horoideje, pojačanja ili javljanja edema (otoka) tačke jasnog vida kao i vidnog gubitka.

Svakako, dobro isplanirana laserska procedura predstavlja dio standardnog liječenja promjena na oku koja je neizostavna u savremenoj oftalmologiji.

Izgled očnog dna nakon apliciranog lasera tokom panretinalne fotokoagulacije

Fokalna fotokoagulacija se koristi za tretman makularnog edema u različitim oboljenjima, a najčešća indikacija su makularni edem, uzrokovan dijabetesom, i promjene u makuli nakon tromboze vene retine.

Druge indikacije za tretman laserom su retinopatija prematuriteta, zatvaranje različitih anomalija i proširenja krvnih sudova kao što su mikroaneurizme, teleangiektazije, centralna serozna horioretinopatija i neovaskularne membrane.

Mnoge od ovih promjena se tretiraju i korišćenjem različitih lijekova koji se apliciraju direktno unutar staklastog tijela, od kojih se najčešće daju inhibitori VEGF. Veoma često se u tretmanu ovih promjena koristi kombinacija ova dva načina liječenja.

23

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

U

druženje građana „Most“ iz Viteza aktivno implementira projekat nazvan „Izgradimo Most u Vitezu“ koji se provodi u suradnji sa Asocijacijom XY u sklopu Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, koji je podržan od entitetskih ministarstava zdravlja i financiran sredstvima Vlade Švicarske Konfederacije. Projekat je započeo u maju i trajaće do kraja decembra tekuće godine. To je veoma opsežan projekat koji obuhvaća više različitih aktivnosti, a jedan od glavnih ciljeva projekta je borba protiv stigme i diskriminacije osoba sa mentalnim poteškoćama, uz jačanje kapaciteta Udruženja. Jedna od aktivnosti koje se trenutno provode je održavanje kreativnih radionica sa novim članovima udruženja, kao i sa školskom djecom, u Galeriji Gradske knjižnice, koju je Općina Vitez ustupila Udruženju na korištenje za vrijeme trajanja projekta. U vođenju ovih radionica stari članovi udruženja pomažu profesionalnim voditeljima radionica, a radi se prvenstveno o izrađivanju ukrasnih predmeta dekupaž tehnikom. Još jedna aktivnost koja se sprovodi kroz ovaj projekat je informatička edukacija članova udruženja „Most“. Radi se o osnovnom tečaju informatike koji se provodi u Centru za edukaciju građana ABF Busovača, u Busovači. Edukacija je započela početkom jula i trajat će do kraja avgusta, nakon koje će članovi udruženja postati osposobljeni za osnovni rad na računalu i time moći aktivnije sudjelovati u raznim aktivnostima, kreiranju projektnih prijedloga i drugim aktivnostima za koje je potrebno znanje rada na računalu. Članovi udruženja „Most“ su pokazali veliku zainteresiranost i motivaciju za sudjelovanje na ovoj edukaciji, gdje će uz rad i druženje steći nova znanja koja će im svakako biti od koristi u budućnosti. Bitno je napomenuti da se sve

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative Pripremila: Sanja Vidović, dopredsjednica UG „Most“ Vitez

ove aktivnosti provode uz pomoć i podršku profesionalaca iz CMZ Vitez, sa kojim Udruženje ima odličnu suradnju.

Ništa manje važna je i podrška Općine Vitez, koja rad Udruženja podržava na razne načine, od ustupanja prostora za održavanje kreativnih radionica, do medijske popraćenosti istih, kao i pri dodjeli nepovratnih sredstava za nabavku potrebne opreme. Naime, u julu ove godine Udruženju su iz proračuna Općine Vitez dodijeljena bespovratna sredstva za nabavku stolnog računala.

Početkom jeseni u planu je održavanje niza okruglih stolova, gdje će ra-

zličiti stručnjaci sa područja mentalnog zdravlja održavati predavanja članovima udruženja, članovima njihovih obitelji, kao i izabranoj grupi srednjoškolaca, a cilj ovih edukacija je socijalna inkluzija korisnika, povećanje razumijevanja i osjetljivosti prema osobama sa mentalno-zdravstvenim poteškoćama i njihova destigmatizacija, uz podsticanje mladih na uzimanje učešća u radu Udruženja kroz volonterski rad.

Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem

25

Z D R A V S T V O

Saradnje centara za zaštitu mentalnog zdravlja

Kontinuitet u saradnji sa korisnicima Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

D

ruga u nizu edukativnih radionica, nazvana „Značaj korisničkih udruženja u borbi za svoja prava i protiv stigme“, održana je u Domu zdravlja „Sveti vračevi“ u Čelincu. Ovu radionicu, koja je dio aktivnosti Projekta „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ vodila je gospođa Ružica Atanacković, direktorka Udruženja „Zajedno“ iz Banjaluke, koje postoji već 11 godina i okuplja lica sa poteškoćama u mentalnom zdravlju i njihove porodice. Gospođa Atanacković je naglasila da korisnička udruženja bitno utiču na jačanje socijalnih kapaciteta, smanjenje izolacije, diskriminacije, stigme i autostigme, kontrolu bolesti, prevenciju bolničkog liječenja, suicida i institucionalnog smještaja. Na radionici je govorila i Tanja Valentić, socijalni radnik Udruženja „Zajedno“, o načinima promocije

26

i predstavljanja aktivnosti udruženja, koje će značajno pomoći i korisnicima u Čelincu nakon osnivanja vlastitog udruženja. Ovoj radionici prisustvovali su i predstavnici čelinačkog Centra za socijalni rad, kao i studenti socijalnog rada. Okupljeni korisnici Centra za zaštitu Čelinac i članovi njihovih porodica pokazali su zainteresovanost za ovu tematiku postavljajući pitanja gostima i dajući primjere iz ličnog iskustva.

Projekat „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ realizuje se u periodu 1. mart - 31. decembar 2017. godine, u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja „Sveti vračevi“ Čelinac, sa glavnim ciljem osnaživanja korisnika kroz psihoedukativni i suportivni individualni pristup svakom korisniku, motivacioni rad na uključivanju u aktivnosti Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u Domu zdravlja Čelinac, što bi trebalo da utiče na redukovanje autostigmatizacije ove populacione grupe, sa krajnjim rezultatom formalno-pravnog udruživanja kroz korisničko udruženje.

Sve projektne aktivnosti se realizuju uz podršku Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija XY, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva i podršku Vlade Švajcarske.

Napomena: Sve osobe na fotografijiama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

C

entar za mentalno zdravlje u JZU Zdravstveni centar Brčko u Brčko distriktu je osnovan u novembru 2000. godine, a prvi tim započeo je s radom početkom 2001. godine, od samog početka prihvatajući koncept ‘’psihijatrije orijentisane na zajednicu’’. Centar je usmjerio svoje aktivnosti prema svim korisnicima zdravstvenih usluga u distriktu, svih starosnih grupa, sa bilo kojim mentalno-zdravstvenim poteškoćama, ali i onima kod kojih se nisu razvila psihijatrijska oboljenja. Danas u Centru radi veliki, istinski multidisciplinarni tim sa troje ljekara (prim. dr Zlata Paprić, šef Centra, spec. neuropsihijatrije, dr Sadina Osmanović, ljekar na specijalizaciji iz psihijatrije, i dr Magbula Fazlović), diplomiranim psiholozima (Nataša Milošević, Sanja Haseljić i Zdravka Ivandić Gajić), dvoje defektologa-somatopeda (dr sc. Almira Mujkić i mr sc. Adis Zukić), logopedom (Edin Ramić), socijalnim radnikom (Mersija Osmić) i devet medicinskih sestara i tehničara različitih kvalifikacija (Đorđe Mihajlović, dipl. fizioterapeut; Miodrag Vasilić, glavni tehničar, strukovni radni terapeut; Aleksandra Ristić, radni terapeut; Armina Salihović, dipl. med. sestra, Jasmina Šibonjić, Dijana Nikolić, Suada Rešidović, Milica Vučković i Edina Fazlović). Organizacioni model koji je

Z D R A V S T V O

Centri za mentalno zdravlje

Psihijatrija u zajednici u Brčkom Pripremila: prim. dr Zlata Paprić, specijalista neuropsihijatrije, Šef CMZ Brčko distrikt

uspostavljen i primjenjuje se u Centru, bazira se na realnim potrebama stanovništva distrikta te je Centar organizovan kroz dva glavna segmenta: zaštitu mentalnog zdravlja odraslih i zaštitu mentalnog zdravlja djece i adolescenata te djece s razvojnim poremećajima (mentalno-edukativno-rehabilitacijska zdravstvena zaštita).

Posebna specifičnost Centra za mentalno zdravlje je rad Mentalno-rehabilitaciono-edukativnog centra (MREC), koji provodi zaštitu mentalnog zdravlja djece i adolescenata i djece s razvojnim poremećajima. Rad se obavlja u novom objektu koji je započeo s radom 2009. godine, a korisnici usluga su djeca i adolescenti sa razvojnim poremećajima, djeca i adolescenti sa mentalnim Zaposlenici Centra su učestvovali poremećajima, ali i punoljetne osobe s trajnom intelektualnom insuficijencijom, i podržali osnivanje Udruženja za pokroz programe kontinuiranog liječenja moć osobama sa posebnim potreba-

i resocijalizacije, zajedno sa članovima svojih porodica.

Kroz vrijeme, dobrom promocijom i radom, prepoznati smo i od korisnika, ali i ostalih javnih službi i NVO u Brčko distriktu.

ma (UPOPP) ,,Svitac’’ Brčko distrikt (od 2003. godine). Osnovne uloge i ciljevi Udruženja su pomoć institucija osobama svih uzrasta koje pate radi različitih stepena intelektualne insuficijencije u cilju njihovog potpunijeg života po svim

pitanjima značajnim za kvalitetniji život; upoznavanje organa Vlade, organizacija i institucija u Brčko distriktu, ali i šire, s potrebama, poteškoćama i problemima ove specifične populacione grupe, ali i njihovih porodica koje brinu kontinuirano o njima; praćenje i proučavanje propisa i legislative od interesa te aktivnosti pri njihovom donošenju i izmjena i dopuna iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, penzijsko-invalidskog osiguranja i drugih oblasti; organizovanje kulturno-umjetničkih, sportskih aktivnosti, odmora i rekreacije. Dugogodišnja saradnja i ustupanje dijela prostora Centra za mentalno zdravlje Brčko distrikta za potrebe Udruženja predstavlja primjer saradnje jedne zdravstvene službe sa korisničkom organizacijom, sa najljepšim rezultatima takve saradnje, i najljepšim nagradama naših drugara i njihovih roditelja kroz njihovu ljubav, osmijeh i poštovanje.

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem

27

S

Z D R A V S T V O

vake godine u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Doboj planiraju se preventivno-promotivne aktivnosti, u skladu sa potrebama stanovništva i predstavljaju 30-40% usluga koje se pružaju u Centru, a u okvirima Plana promocije i prevencije važno mjesto imaju aktivnosti usmjerene na prevenciju bolesti zavisnosti, sa primarnim mjestom u borbi protiv zavisnosti od opojnih droga, ali i drugih formi zavisnosti (alkoholizam, pušenje, kockanje, zavisnost o novim medijima - internet, telefoni, kompjuterske igrice i ostalo), naročito jer se pojavljuje među sve mlađim populacionim grupama. U posljednjih 13 godina, Centar je registrovao 218 osoba koje su koristile jednu ili više psihoaktivnih supstanci. Od

Preventivne aktivnosti centara za zaštitu mentalnog zdravlja

Prevencija bolesti zavisnosti u Doboju Pripremila: Mladenka Milanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Doboj

ukupnog broja registrovanih zavisnika 70% čine opijatski zavisnici, 30% politoksikomani. U odnosu na prošlu godinu, uočeno je da se pomijera starosna granica na mlađu populaciju kada se govori o prvom uzimanju supstance, ali i kada se govori o razvoju zavisnosti i početku liječenja. Od početka rada u Centru je registrovano ukupno 400 zavisnika od alkohola. Uočeno je da postoji i porast komorbidnih psihijatrijskih oboljenja. Veliki broj registrovanih zavisnika potiče iz disfunkcionalnih porodičnih miljea, ili su bili izloženi ratnim, traumatskim. Radi svih pomenutih faktora, važno je da se preventivne aktivnosti provode među školskom djecom od nižih razreda, uz usmjeravanje i na porodicu, školu i cjelokupno društvo. Osnovni temelji primarne prevencije bolesti zavisnosti su edukacija i aktivnosti u zajednici.

Tim Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doboj, u saradnji sa dvije osnovne školae u gradu Doboju (OŠ „Sveti Sava“ i OŠ „Dositej Obradović“) organizovao je edukativne i interaktivne radionice, usmjerene na prevenciju 28

bolesti zavisnosti, nazvane „Zablude o alkoholu, drogama i pušenju“, sa direktnim angažmanom učenika. Ciljna grupa sa kojom se radilo na prevenciji bolesti zavisnosti bili su učenici od četvrtog do devetog razreda, a radilo se na časovima biologije i odjeljenjske zajednice i obuhvaćeno je oko 870 učenika. S druge strane, rad sa roditeljima

radioničkog tipa usmjeren je na temu „O stilovima roditeljstva“.

Kao važne promotivno-preventivne aktivnosti prepoznato je javno obilježavanje različitih internacionalnih datuma (Međunarodni dan mentalnog zdravlja, Međunarodni dan borbe protiv alkoholizma, Međunarodni dan borbe protiv droga, Međunarodni dan borbe protiv

Z D R A V S T V O

suicida, Međunarodni dan porodice, Međunarodni dan tolerancije, i drugi) i održavanje javnih manifestacija. Centar za zaštitu mentalnog zdravlja je u saradnji sa OŠ “Dositej Obradović“ organizovao manifestaciju nazvanu „Zablude o alkoholu, drogama i pušenju“, kada su organizovane sportske igre. U ovoj preventivnoj aktivnosti učestvovala su 33 učenika. Glavni cilj ove manifestacije bio je obilježavanje Međunarodnog dana borbe protiv droga i uticaj na podizanje javne svijesti o važnosti prevencije bolesti zavisnosti, sa jasnom porukom da su alkohol, droga i pušenje štetni po zdravlje i da imaju loše posljedice kako na pojedinca, tako i na cjelokupnu zajednicu. Centar za zaštitu mentalnog

Projektne aktivnosti

Pripreme za nastavak Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini Pripremio: prim. dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - CZMZ Prijedor

U zdravlja Doboj posebnu pažnju posvećuje problemu alkoholizma. Ove godine Centar za zaštitu mentalnog zdravlja organizovao je tradicionalni, deseti, Okrugli sto o prevenciji alkoholizma s ciljem da se istakne značaj primarne prevencije i važnosti multisektorske saradnje u prevenciji alkoholizma ali i drugih bolesti zavisnosti, sa posebnim akcentom na prevenciji alkoholizma kod mladih, a ovogodišnji Okrugli sto imao je slogan “Alkohol nije zabava“. Pošto je prevencija sistematičan i kontinuirani proces u kome izuzetnu važnost ima multisektorska saradnja, Centar sarađuje sa brojnim vladinim i nevladinim organizacijama u lokalnoj zajednici i širom zemlje. U saradnji sa Udruženjem za prevenciju zavisnosti NARKO NE iz Sarajeva, pojedini članovi tima su prošli edukaciju u Austriji za rad na širenju i umrežavanju za razvoj prevencije zavisnosti u Bosni i Hercegovini, a aktuelno se u Centru odvija edukacija zdravstvenih profesionalaca za provođenje prevencije zavisnosti o novim medijima i tehologijama u lokalnoj zajednici.

Hotelu „Park“ u Doboju, u periodu 11 – 12. jula 2017. godine održana je radionica pod nazivom „Priprema Logičkog okvira za Fazu 3 Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini“. Treća faza PMZ BiH, kojeg od 2010. godine podržavaju entitetska ministarstva zdravlja, Vlada Švajcarske i donatori iz četiri švajcarska kantona, trebalo bi da bude realizovana u periodu 1. marta 2018 – 28. februara 2022. godine i bila bi završna faza Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini (PMZ BiH) s ciljem učvršćivanja postignutih rezultata dosadašnjih reformskih procesa u oblasti mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, sa glavnim fokusom na razvijanju usluga koje se stanovništvu pružaju u zajednici preko centara za zaštitu mentalnog zdravlja i korisničkih udruženja. Od druge faze (2014 -2018) PMZ BiH administrira i provodi aktivnosti pod okriljem Asocijacije XY iz Sarajeva.

Na ovoj radionici učešće je uzelo 45 pozvanih profesionalaca iz različitih ustanova i institucija u Bosni i Hercegovini, kao i korisnici iz aktivnih korisničkih udruženja u zemlji. Ispred švajcarske ambasade u Bosni i Hercegovini o značaju PMZ BiH i nastojanjima donatora da unaprijede sistem zaštite

mentalnog zdravlja u našoj zemlji govorila je gospođa Maja Zarić kao koordinator Švajcarske agencije za razvoj (SDC), a na radionici su, uz direktorku Asocijacije XY (prim. mr. ph. Emina Osmanagić), direktorku Projekta (mr. sc. Dženita Hrelja Hasečić) učesnike pozdravili i pomoćnici ministara zdravlja u Republici Srpskoj (dr Ljiljana Ivančić) i Federaciji BiH (prim. dr Goran Čerkez) koji su uz liderke komponenti Projekta i projektne službenike aktivno učestvovali u sačinjavanju prvog nacrta Logičkog okvira za dalje raazrađivanje projektnog prijedloga Faze 3 PMZ BiH. Dvodnevni, veoma intenzivan rad u grupama, prema komponentama PMZ BiH iz aktuelne Faze 2 Projekta, izrodio je mnoge ideje ali i konkretne prijedloge za nastavak i poboljšanje započetih ili već utvrđenih principa u praksama u zajednicama, ali se i osvrnuo na dodatno unapređenje rada sa specifičnim populacijama i proširenje preventivnih i promotivnih programa, informatizaciju i druge aspekte neophodne za kontinuitet kvaliteta usluga prema zajednici, kao postizivnim i održivim ciljevima. U narednom periodu će profesionalci iz PMZ BiH nastaviti sa detaljim razrađivanjem Logičkog okvira i pripremati finalni Projektni prijedlog za aplikaciju ka donatorima.

29

U

Z D R A V S T V O

našem pravnom poretku jedno od veoma važnih, ali i konfuznih pravnih pitanja jeste ono kojim se uređuje sadržaj i obim prava osiguranika, odnosno osiguranih lica na zdravstvenu zaštitu za vreme boravka u inostranstvu.

Naime, odredbom člana 8. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 106/09, 44/15) propisano je da se obim, sadržaj i način ostvarivanja zdravstvene zaštite utvrđuje u skladu sa zakonom koji uređuje oblast zdravstvenog osiguranja.

Međutim, odredbom člana 26. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09) propisano je da korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu reguliše Fond svojim aktima u skladu sa zakonom.

U tom smislu, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (dalje: FZO) doneo je Pravilnik o korišćenju zdravstvene zaštite izvan Republike Srpske („Sl. glasnik RS“ broj 68/11, 72/12, dalje: Pravilnik) kojim je odredbom člana 24. propisano da korišćenje zdravstvene zaštite za vreme boravka u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja podrazumeva zdravstvenu zaštitu koja se pruža osiguranim licima za vreme boravka u državama sa kojima je BiH zaključila ili preuzela međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju, pri čemu osiguranici, odnosno osigurana lica mogu koristiti zdravstvenu zaštitu samo u zdravstvenim ustanovama koje su u sistemu javnog zdravstva strane države.

Međutim, sporno pitanje predstavlja taksativno određen krug lica kojima je ovo pravo, aktom FZO, priznato. Tako je odredbom člana 25. stav 1. Pravilnika propisano je da pravo na zdravstvenu zaštitu za vreme boravka u inostranstvu imaju osiguranici, odnosno osigurana lica Fonda koja su: a) u radnom odnosu kod domaćeg ili stranog poslodavca sa sedištem u Republici Srpskoj, upućena na rad ili stručno usavršavanje u inostranstvu, b) na radu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH u inostrantvu, ako su državljani BiH sa prebivalištem na teritoriji Republike Srpske, v) na službenom putu, g) na redovnom školovanju u inostranstvu, i d) na privremenom boravku u inostranstvu radi privatnog posla (turisti i sl.).

Zatim je odredbom člana 25. stav 2. Pravilnika propisano da član uže porodice osiguranika iz stava 1. tačke a) i b) ovog člana koji boravi sa osiguranikom u inostranstvu koristi zdravstvenu zaštitu pod istim uslovima pod kojima zdravstvenu zaštitu koristi i osiguranik.

Najzad, odredbom člana 26. stav 2. Pravilnika regulisano je pravilo prema kojem osiguranik, odnosno osigurano lice iz člana 25. stav 1. tačke a), b), v) i g) Pravilnika ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu 30

Pravo na refundaciju troškova lečenja u inostranstvu Krug osiguranika utvrđuje Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske ili zakonodavac?

Autor: Advokat dr Jovana Pušac

koja se ne može odgoditi do njegovog povratka u Republiku Srpsku, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i da osigurano lice iz člana 25. stav 1. tačka d) Pravilnika ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu samo za slučaj hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje.

Imajući u vidu ustavno načelo zakonitosti iz odredbe člana 108. stav 2. Ustava Republike Srpske kojim je utvrđeno da propisi i drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa zakonom, te činjenicu da su odredbom člana 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti proklamovana načela zdravstvene zaštite prema kojima se ona ostvaruje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i činjenicu da je odredbom člana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju određen krug osiguranika, odnosno osiguranih lica koja mogu ostvarivati prava iz zdravstvenog osiguranja, postavlja se pitanje može li FZO svojim aktima sužavati zakonom već određen krug osiguranika?

Ovo pitanje rešavao je Ustavni sud Republike Srpske u odluci broj U-87/14 od 27.04.2016. godine objavljenoj u Službenom glasniku Republike Srpske broj 39/16.* OBIM PRAVA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU KAO I NJIHOV SADRŽAJ MOŽE BITI REGULISAN SAMO ZAKONOM Naime, navedena odluka Ustavnog suda Republike Srpske je inicirana od strane jednog građanina Banjaluke koji je istakao lični primer nemogućnosti ostvarivanja zdravstvene zaštite * V. odluku i na službenoj web stranici Ustavnog suda Republike Srpske http://www.ustavnisud.org/Odluke. aspx?cat=13&subcat=39&tip=1&lang=hrv&odluka= 854&odldet=2528&str=1

odlaskom na postdiplomske studije u inostranstvo. Davalac inicijative je naveo da propisano zdravstveno osiguranje koje mu, kao osiguranom licu, pripada po zakonu ne obezbeđuje korišćenje tih prava za vreme školovanja u inostranstvu, zbog čega smatra da mu nije obezbeđena zdravstvena zaštita pod jednakim uslovima, te predlaže da Sud utvrdi neustavnost navedenih odredbi Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i nezakonitost i neustavnost osporenih odredbi Pravilnika.

Upravni odbor FZO je u svom odgovoru na navode iz inicijative kojima se osporava ustavnost i zakonitost člana 25. i člana 26. stav 2.

Pravilnika, pored ostalog, naveo da su ovi članovi Pravilnika u saglasnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i da osporenim odredbama Pravilnika osiguranom licu na privremenom boravku u inostranstvu nije uskraćeno pravo na korišćenje zdravstvene zaštite. FZO, pri tome, ističe da, s obzirom na to da je davalac inicijative, odnosno osigurano lice, završilo četvorogodišnji studij prvog ciklusa i u međuvremenu napunilo 26 godina života, obezbeđeno mu je, u skladu sa Zakonom i Ustavom Republike Srpske, pravo na zdravstvenu zaštitu kao nezaposlenom licu, a kao osiguranom licu koje privremeno boravi u inostranstvu radi privatnog posla za period do 60 dana u toku kalendarske godine, FZO mu je, kao jedinu mogućnost, izdao Ino obrazac.

Razmatrajući datu inicijativu, Ustavni sud Republike Srpske je utvrdio da član 26. Zakona o zdravstvenom osiguranju nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srpske, kao i da članovi 25. i 26. stav 2. Pravilnika o korišćenju zdravstvene zaštite izvan Republike Srpske nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srpske.

Z D R A V S T V O

U obrazloženju odluke navodi se sledeće: „U postupku ocjenjivanja ustavnosti osporenih zakonskih odredaba, Sud je imao u vidu da je Ustavom Republike Srpske utvrđeno: da su građani Republike ravnopravni u slobodama, pravima i dužnostima, jednaki su pred zakonom i uživaju istu pravnu zaštitu bez obzira na rasu, pol, jezik, nacionalnu pripadnost, vjeroispovijest, socijalno porijeklo, rođenje, obrazovanje, imovno stanje, političko i drugo uvjerenje, društveni položaj ili drugo lično svojstvo (član 10); da svako ima pravo na zaštitu zdravlja i da je zajemčeno pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom i da djeca, trudnice i stara lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, a druga lica pod uslovom utvrđenim zakonom (član 37.); da Republika uređuje i obezbjeđuje, između ostalog, osnovne ciljeve i pravce socijalnog razvoja, socijalno osiguranje i druge oblike socijalne zaštite, zdravstvo, boračku i invalidsku zaštitu, brigu o djeci i omladini, obrazovanje, kulturu i zaštitu kulturnih dobara, fizičku kulturu (član 68. zamijenjen Amandmanom XXXII tač. 8. i 12); član 69. st. 2. i 4, prema kome zakonodavnu vlast u Republici Srpskoj vrši Narodna skupština i Vijeće naroda, a izvršnu vlast vrši Vlada; član 90. st. 3. i 4. kojim je propisano da Vlada obezbjeđuje provođenje i izvršava zakone, druge propise i opšte akte i donosi uredbe, odluke i druga akta za izvršavanje zakona i član 108. stav 2. prema kome, propisi i drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa zakonom.

Sud je ocijenio da iz navedenih odredaba Ustava proizlazi da se pitanja koja se odnose na korišćenje zdravstvene zaštite uređuju zakonom.

Imajući u vidu navedene ustavne odredbe, Sud je ocijenio da je zakonodavac, saglasno ustavnom ovlašćenju da uređuje, pored ostalog i zdravstvo, Zakonom o zdravstvenom osiguranju uredio sistem obaveznog i proširenog zdravstvenog osiguranja, prava iz osiguranja, način ostvarivanja prava i načela privatnog zdravstvenog osiguranja (član 1.), a Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uređeno je obezbjeđivanje i načela zdravstvene zaštite, prava i obaveze građana i pacijenata u ostvarivanju zdravstvene zaštite, osnivanje, prestanak rada i organizaciju zdravstvenih ustanova, organe zdravstvenih ustanova, organizovanje rada, radno vrijeme i štrajk u zdravstvenoj ustanovi, zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, sertifikaciju i akreditaciju zdravstvenih ustanova, posebne odredbe, finansiranje zdravstvene ustanove, nadzor, stručne komisije, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite (član 1.).

Međutim, propisivanje kao u članu 26. Zakona o zdravstvenom osiguranju da korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu reguliše Fond svojim aktima u skladu sa zakonom zadire u osnovne ustavne principe i povređuje načelo podjele vlasti.

Na ovaj način došlo je do prekoračenja ustavnih

ovlašćenja iz člana 69. stav 2. i 4. Ustava Republike Srpske, jer je nadležnost zakonodavnog organa prebačena na Fond zdravstvenog osiguranja koji može donositi samo akte u cilju izvršavanja zakona, a ne i one koje su u nadležnosti zakonodavca. Zbog toga je osporena odredba u nesaglasnosti sa Ustavom Republike Srpske.

Takođe, Sud je, na osnovu istih ustavnih principa, ocijenio da i propisivanje kao u osporenim odredabama čl. 25. i 26. stav 2. Pravilnika o korišćenju zdravstvene zaštite izvan Republike Srpske nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srpske. Naime, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske je, uređujući pitanja ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu izvan Republike Srpske na način kao u osporenim odredbama Pravilnika, po ocjeni Suda, preuzeo zakonodavnu vlast, zbog čega ove odredbe nisu u saglasnosti sa članom 69. st. 2. i 4. Ustava Republike Srpske. Pored toga, kako osporeni pravilnik nije donesen u cilju izvršavanja zakona, već je njime izvršeno neposredno uređivanje odnosa koji, prema navedenim ustavnim odredbama predstavljaju zakonsku materiju, to su osporene odredbe člana 25. i člana 26. stav 2. Pravilnika nesaglasne i sa članom 108. stav 2. Ustava Republike Srpske.“ Dakle, nakon što je Ustavni sud Republike Srpske utvrdio neustavnost spornih odredaba zakona i Pravilnika, proizilazi da je pravo na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu priznato svim onim licima koja, shodno zakonskim odredbama, imaju status osiguranika, odnosno osiguranog lica.

Ilustracije radi, citiramo odlučujuću odredbu člana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju: Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja može ostvarivati lice kojem je utvrđen status osiguranog lica.

Svojstvo osiguranog lica stiče se podnošenjem prijave za zdravstveno osiguranje u Jedinstveni sistem registracije, kontrole i naplate doprinosa (u daljem tekstu: Jedinstveni sistem) koji vodi Poreska uprava Republike Srpske, a dokazuje se propisanom ispravom (u daljem tekstu: zdravstvena knjižica).

Overu zdravstvene knjižice vrši nadležna služba Fonda na osnovu dokaza da je obveznik doprinosa uplatio sve dospele obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje do 10. u mesecu za protekli mesec.

Pod podmirivanjem dospelih obaveza od strane privatnih poslodavaca podrazumeva se da je poslodavac izmirio sve obaveze za sebe i za zaposlene radnike do 10. u mesecu za protekli mesec.

Lica koja ne mogu dokazati svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica na način utvrđen u ovom članu, prilikom korišćenja prava iz zdravstvenog osiguranja dužna su sama snositi nastale troškove, osim u slučaju hitne medicinske pomoći.

DA LI ODLUKA USTAVNOG SUDA REPUBLIKE SRPSKE IMA RETROAKTIVNO DEJSTVO? Pitanje koje se, sledom navedenog, logično nameće jeste trenutak kada odluke Ustavnog suda Republike Srpske postaju opšteobavezne i izvršne, odnosno kakva je pravna sudbina ranije podnetih zahteva za refundaciju troškova osiguranicima koji bili odbijeni na osnovu spornih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i Pravilnika, odnosno koji do danas nisu rešeni.

Naime, kada Sud utvrdi da zakon nije u saglasnosti sa Ustavom, odnosno da drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, taj zakon, odnosno akt, odnosno njegove odredbe koje nisu u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, prestaju da važe danom objavljivanja odluke Suda,** dakle, u konkretnom slučaju, počev od 18. maja 2016. godine kao dana kada je predmetna sudska odluka objavljena.

Na sve odnose koji su, na osnovu spornih odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i Pravilnika, nastali pre 18. maja 2016. godine, ako do toga dana nisu pravosnažno rešeni, ovi propisi se ne mogu se primenjivati, a izvršavanje pravosnažnih pojedinačnih akata, donesenih na osnovu ovih propisa, ne može se dozvoliti niti sprovesti, a ako je izvršenje početo, biće obustavljeno.*** Najzad, svako kome je odlukom FZO povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom donesenim na osnovu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i Pravilnika koje su odlukom Suda prestale da važe, ima pravo da, predlogom za ponavljanje postupka od FZO traži izmenu tog pojedinačnog akta najkasnije u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u Službenom glasniku Republike Srpske, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do donošenja odluke Suda nije prošlo više od godinu dana.**** Prema tome, pravna sudbina ranije podnetih zahteva osiguranika prilično je izvesna s obzirom na značajan protek vremena od dana objavljivanja odluke Suda. No, budući zahtevi bi trebalo da budu usvojeni bez obzira na činjenicu da Pravilnik u međuvremenu nije noveliran u skladu sa ovom sudskom odlukom.***** Uprkos tome, osiguranici, odnosno osigurana lica na dobrom su putu za usvajanje zahteva za refundaciju troškova lečenja u inostranstvu držeći se drevnog rimskog načela ignorantia iuris nocet.

** V. čl. 5. Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske („Sl. glasnik RS“ broj 104/11, 92/12). *** V. čl. 68. st. 1. i st. 3. Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske. **** V. čl. 69. Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske. ***** V. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o korišćenju zdravstvene zaštite izvan Republike Srpske („Sl. glasnik RS“ broj 58/17).

31

Z

Z D R A V S T V O

dravlje se definiše kao proces dinamičke ravnoteže čovjeka i njegove okoline, a bolest, nesposobnost ili nemogućnost uspostavljanja te ravnoteže.

Za nastanak hroničnih i degenerativnih bolesti odgovorni su mnogobrojni faktori. Oni se, prije svega, nalaze u nedostatku samozaštite, održavanju loših životnih i radnih navika, u nezdravom i rizičnom ponašanju (pušenje, neumjerena upotreba alkohola, upotreba droge, nekontrolisana upotreba lijekova), u nepravilnoj ishrani, nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti, stresu, nesprovođenju socijalnih mjera.

Ukoliko je osoba duže vremena izložena djelovanju faktora rizika, adaptivni mehanizmi se zamore, iscrpljuju, odbrambena sposobnost organizma opada, ravnoteža čovjeka sa okolinom se remeti i javlja se bolest.

Da se ovo ne bi desilo, svaki čovjek mora postići osjećaj lične odgovornosti za sopstveno zdravlje, zdravlje ljudi oko sebe, u porodici i za očuvanje i unapređenje socijalne sredine. Samo tako može izvršiti promjenu rizičnog ponašanja i uticaja faktora rizika.

Temelji za zdravo življenje postavljaju se u ranoj životnoj dobi, kroz vlastite odluke i pozitivno zdravstveno ponašanje, te je upravo zbog toga potrebno od rane životne dobi sprovoditi edukaciju, što znači ulaganje u vlastito zdravlje.

Intenzivno vodimo računa o tehničkoj ispravnosti našeg automobila, reinstalisanjem kompjuterskih sistema. Možemo li izdvojiti malo vremena i za očuvanje svog zdravlja, odnosno da preuzmemo osjećaj lične odgovornosti za sopstveno zdravlje?

Lična odgovornost i ulaganje u sopstveno zdravlje mora biti na prvom mjestu, a tek onda zdravstveni sistem može da pomogne. Ulaganje u sopstveno zdravlje je najbolja čovjekova investicija. Šta znači ulaganje u sopstveno zdravlje?

Ljudi, od kada postoje, traže način koji će im, bez puno truda, omogućiti da ostanu zdravi i u dobroj kondiciji. Čarolija nema, ali uz malo korekcije negativnih navika iz našeg života zlatni snovi ipak mogu postati stvarnost.

Fizička aktivnost Promociju fizičke aktivnosti potrebno je da roditelji provode počev kod beba, preko vrtića, osnovne i srednje škole.

Fizička aktivnost je važna za normalno funkcionisanje cijelog organizma, 32

Ulaganje u sopstveno zdravlje

Prim. mr farm.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

a posebno mozga, s obzirom na to da se tako podiže nivo neurotrofina koji je odgovoran za koncentraciju, pamćenje i učenje.

Redovna fizička aktivnost reguliše tjelesnu težinu, snižava krvni pritisak i tzv. loš holesterol (LDL) čime štiti tijelo od srčanog i moždanog infarkta, bolesti koronarnih krvnih sudova. Fizičkom aktivnošću mišići postaju snažniji, zglobovi jači i fleksibilniji te se sprečavaju padovi i ozljede, tijelo postaje sigurnije, osoba samostalnija. Redovna fizička aktivnost sprečava i nastanak osteoporoze, poboljšava zdravstveno stanje kod osteoartritisa.

Najbolji primjer korisne fizičke aktivnosti je brzo hodanje (postepeno sve brže i duže hodanje kroz određeno vrijeme) koje je još korisnije ako se ta aktivnost upražnjava u prirodi, uz uživanje u ljepoti prirode gdje je i količina kiseonika povećana.

Preporuka je i plivanje, tenis te plesanje.

Zato osobe koje veći dio života upražnjavaju fizičku aktivnost i u odmakloj dobi izgledaju i osjećaju se mlađima od onih koje su bile sklonije neaktivnom životu. To znači dobro ulaganje u svoje zdravlje.

Ne pušiti cigarete!

Procjena SZO je da oko 1,2 milijarde ljudi u svijetu upotrebljava duvan od čega 84% pušača živi u zemljama u razvoju.

Prema istom izvoru, duvan izaziva smrt 4,9 miliona ljudi godišnje, uz očekivanje da će se ta brojka udvostručiti u sljedećih dvadeset godina. Svakih 6,5 sekundi umire jedna osoba od posljedica pušenja.

Ukoliko se nastavi rast pušenja cigareta današnjim tempom, broj pušača će sa današnjih 1,2 milijarde porasti na 1,7 milijardi do 2025. godine.

Pušenje cigarareta je ubistvo sa predumišljajem s obzirom na to da znamo da cigaterete ugrožavaju naše zdravlje i ubijaju nas. Mi još i plaćamo svog ubicu. To je loše ulaganje u svoje zdravlje.

povećanja krvnog pritiska i može dovesti do rezistencije na antihipertenzivnu terapiju. Kod alkoholičara redukcija unosa značajno smanjuje krvni pritisak. Takođe dovodi do teškog oštećenja jetre, moždanih i nervnih ćelija.

Umjeren unos alkohola, za žene 20 grama dnevno, za muškarce 20-39 grama dnevno, što odgovara 1,5 boce piva, 3 dl vina ili 0,5 dl žestokog pića, smanjiće kardiovaskularni rizik.

Zdravo se hraniti • Mediteranska ishrana podrazumijeva (uključuje) korišćenje ribe (posebnao plava riba) bar dva puta sedmično,voće i povrće, maslinovo ulje i čašu crnog vina dnevno; • Mediteranska ishrana je važna u prevenciji cerebrovaskularne i kardiovaskularne bolesti; • Za poboljšanje kognitivnih funkcija koristiti orašaste plodove, bobičasto voće (šumsko), tamnu čokoladu sa više od 75% kakaa, zeleni čaj; • Unos proizvoda od punog zrna žitarica, crni hljeb, integralni hljeb, integralna riža, integralna tjestenina; • Svakodnevno koristiti mlijeko i mliječne proizvode sa smanjenim sadržajem masti.

• Jesti nemasna mesa, najzdravija su bijela mesa; • Koristiti što manje šećera; • Koristiti što manje količine soli; • Održavati normalne vrijednosti holesterola i triglicerida; • Održavati normalnu tjelesnu težinu; • Unositi dovoljne količine tečnosti (najmanje osam čaša tečnosti), negazirana pića.

Mentalna aktivnost Stres je teško definisati s obzirom na to da je određena situacija za nekoga stres a za drugoga podsticaj.

Ipak, poželjno je imati što manje stresa u životu, ali i naučiti se nositi s njim. Na raspolaganju postoje različite tehnike opuštanja: joga, masaža, muzika i mnogo vježbi kao dio načina smaUmjereno koristiti alkohol njenja stresa.

Dobar san je veoma važan za Povećani unos alkohola dovodi do

ZDRAVSTVO - zanimljivosti iz Svijeta

zdravlje mozga i neophodan za naše mentalno i fizičko zdravlje. Zabluda je da se mozak tokom sna odmara. Spavanje nam pomaže da se odmorimo i dok se mi odmaramo, naš mozak i tijelo su u velikom poslu. Mozak vrši analizu događaja prethodnog dana, konsoliduje memoriju i čisti se od svega što mu može naškoditi.

Spavanje nam pomaže da jasnije razmišljamo, da se bolje koncentrišemo na temu ili eventualni izazov, da imamo brže reflekse. Nedovoljno spavanje smanjuje našu koncentraciju i mogućnost rješavanja problema.

Za zdravlje mozga je važno biti stalno uključen u društveni život, odnosno održavati prijateljske veze i druženja. Važno je takođe imati povjerenje u vlastite snage, u mogućnost rješavanja bilo kakvih životnih izazova (radnih, emocionalnih, društvenih ili nekih drugih).

Tajna uspjeha života je u našem stavu. Ako je on pozitivan, pun povjerenja, entuzijazma i volje onda će i naš život biti takav, pun entuzijazma, energije, veselja i sreće. U klimi ispunjenoj pozitivnim vibracijama nema mjesta za bolest, loše raspoloženje ili nesreću. Da li ćemo razmišljati pozitivno, zavisi samo od nas samih.

• • • • • • • • • •

Zbog toga je potrebno: biti intelektualno aktivan više čitati knjige ili novine manje gledati televiziju biti psihički uravnotežen biti duhovno zadovoljan obezbijediti redovan odmor i zdrav san održavati pritisak normalan ili niži biti pun znatiželje imati osjećaj vrijednosti i značaja svoje budućnosti imati pozitivan stav o životu

Preuzimanje odgovornosti i ulaganje u svoje zdravlje znači otkrivanje šta želimo u životu i rad na tome da to i ostvarimo. Najvažnije od svega je biti svjestan bogatstva izbora koje imamo u svakoj situaciji.

Literatura

1. Damjanović , A. et all.Vodič za savjetovanje pacijenata u apoteci, Farmaceutsko društvo RS i Federacije Bosne i Hercegovine, Banjaluka, 2013.

2. Edvards ,C.Stillman, P.:Mala oboljenja ili velike bolesti, IV izdanje, Beograd, 2011.

3. Ugrešić,N (urednik) : Farmakoterapijski vodič, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd 2011.

4. Ugrešić, N (urednik): Farmakoterapija za farmaceute, Farmaceutski fakultet Beograd, 2011.

Tehnološki napredak u presađivanju srca

U

posljednjih desetak godina procedura presađivanja srca je usavršena i sada se smatra gotovo rutinskom operacijom. Međutim, rezultat toga je da je sada manje donatora srca u Sjedinjenim Državama, a mnogi pacijenti, nažalost, umru čekajući na novo srce.

Naučnici u Seattle-u, savezna država Washington, sada testiraju tehnologiju kojoj je cilj održati donirana srca u dobrom stanju tijekom transporta, kako bi ih što manje propalo. Izvještaj je pripremila novinarka Glasa Amerike Zlatica Hoke.

Oko 4 hiljade novih pacijenata godišnje u Sjedinjenim Državama se nađe na listi čekanja na zdravo srce, međutim, njih samo oko dvije i pol hiljade bude povrgnuto operaciji presađivanja.

“Zbog tog dispariteta, još uvijek imamo oko 17 posto pacijenata na listi čekanja, koji umru tijekom čekanja ”, kaže dr. Jason Smith, sa Univerziteta Washington.

Osim što nema dovoljno donatora, neki donirani organi, nažalost, ne dospiju do operacione sale u stanju koje je

potrebno za presađivanje. Tradicionalno, organi se transportiraju u posebnim frižiderima, ali put mora biti vrlo kratak kako bi ostali u savršenom stanju. Sada jedna nova vrsta frižidera održava kucanje srca tijekom transporta.

Jedino vrijeme kada srce prestane kucati jest samo na par minuta prije nego što se presadi u pacijenta.

“Transport u kojem srce nastavlja pumpati nam omogućava da bolje odaberemo organ za pojedinog pacijenta. Tako se iskoristi mnogo više doniranih organa, oni ne propadaju”, objašnjava dr.

Jason Smith.

Novi medicinski frižider je testiran na letovima dugim i do 11 sati. Tijekom ovog puta za Seattle, ljekari pomno prate uvjete kako se doniranom organu ne bi ništa dogodilo.

Sada se željno očekuje masovna proizvodnja frižidera za prijenos srca.

“Apsolutno vjerujem da se radi o sjajnoj šansi da usavršimo tehnologiju prezervacije srca i drugih organa. Ovo će biti ogromno poboljšanje za sve one pacijente koji željno očekuju transplantaciju”, kaže Kevin O’Connor, direktor kompanije Lifecenter NorthWest.

Ipak, doktori upozoravaju da nova tehnologija neće moći premostiti jaz između potražnje i ponude doniranih organa, posebno srca. Oni stoga pozivaju ljude da u većem broju postanu potencijalni donatori organa.

Glas Amerike (VOA) webteam@rferl.org (Zlatica Hoke) 2017.

33

ZDRAVSTVO - zanimljivosti iz Svijeta

Z

namo da pas može svašta da nanjuši: drogu, eksploziv pa čak i novac... Postoje gotovo euforične studije po kojima psi kod čoveka mogu da nanjuše i rak. Ipak, daleko je do toga da će psi da nadomeste skupe aparate.

Odavno su poznate priče ljudi koji tvrde da je njihov pas nanjušio njihov karcinom mnogo pre nego što su ga otkrili lekari. Tako je recimo glumica Šenon Doerti 2016. tvrdila da je njen pas „otkrio“ njen rak dojke mnogo pre od njenih (skupih) lekara. Ona nije jedina koja tvrdi da psi promene ponašanje, stalno guraju nos u deo tela gazdarice, odnosno gazde, na kome se onda kasnije otkrije rak.

A ima i sve više gotovo euforičnih studija koji dokazuju da psi zaista mogu da nanjuše tipične vrste karcinoma, poput raka dojke, pluća ili prostate. Samo, da li ćete svoj život i zdravlje poveriti četvoronošcu, ma koliko da je simpatičan?

Naučnici još od 1989. polaze od pretpostavke da pseći njuh zaista može da nanjuši ćelije raka, ali postavlja se pitanje – kako? Nije sporno da je pseći nos mnogo osetljiviji od ljudskog i da je moguće da neki hemijski sastojci koje proizvode ćelije raka dospevaju i u dah, urin ili na kožu obolelih. „Jedino što ne znamo jeste šta psi zaista njuše“, kaže Peter Beker sa univerziteta u Bonu, inače specijalista za analizu gasova.

I dalje se istražuje koji je to tačno hemijski sastojak koji je za pse znak da je nastupila bolest. Najviše se sumnja na nitrosothiol ili neko jedinjenje vezano sa fosforom za koje se zna da je povezano sa ćelijama raka. Ali koje? Ili je to neka naročita mešavina mirisa?

Naravno da bi svi bili presrećni kada bi bilo dovoljno u ambulantama

i bolnicama držati po koje psetance, umesto skupih i komplikovanih aparata za dijagnozu. Britanska nacionalna zdravstvena osiguravajuća kuća (NHS) trenutno sprovodi studiju u kojoj obučeni psi proveravaju uzorke urina pa34

Pseći nos otkriva rak?

“Aparati nam nisu potrebni, sada smo tu mi...”

cijenata. Prvi rezultati su gotovo spektakularni: psi su otkrili 93 odsto osoba obolelih od raka!

I u Francuskoj na univerzitetu „Pjer i Marija Kiri“, Izabel Fromantin vodi projekat pod imenom „KDog“ koji ide još dalje. Pored urina, ona psima daje da ponjuše spavaćicu ili odeću koju je žena

nosila preko noći. Zadatak dva posebno obučena nemačka ovčara jeste da otkriti koja od 31 žene, koliko ih učestvuje u eksperimentu, ima rak dojke.

U prvom pokušaju psi su donekle bili nesigurni, ali u drugom, uspeh je bio – stopostotan!

Zna se da psi mogu nanjušiti svašta, čak i svežnjeve novčanica. Ali što doista njuše kod raka?

Psi nisu savršeni Nažalost, stanje nije baš tako idealno, jer ima i naučnih istraživanja s daleko lošijim rezultatima. Tako su u Austriji u univerzitetskoj bolnici u Kremsu, želeli da provere da li psi zaista mogu iz daha čoveka da otkriju da li neko ima rak pluća. Naravno, česti pacijenti te vrste karcinoma su pušači, pa su zato svih 122 ispitanika bili redovni pušači, ali je samo 29 od njih zaista imalo karcinom pluća.

Od 29 obolelih, psi su otkrili 24 –

nije savršeno, ali ko može bolje? Međutim, mnogo je veći problem to što su psi i među ostala 93 ispitanika „otkrili“ još 29 obolelih od raka – iako su analize pokazale da su te osobe zdrave.

Zaključak austrijskih naučnika objavljen u „Journal of Breath Research“ zato je bio negativan: „Rezultati istraživanja razlikuju se od prethodnih studija i ukazuju da pseći njuh ne funkcioniše onako kako bi bilo neophodno ako je pas postavljen u realnu lekarsku svakodnevicu.“ Mora se reći i to da su austrijski istraživači bili donekle „bezobrazni“ – naime, u prethodnim istraživanjima pred pse se po pravilu postavljao niz uzoraka, ali redovno je bar jedan, od recimo njih pet, zaista bio uzorak koji je poticao od nekog ko je oboleo od raka. Kod Austri-

janaca su, međutim, uzorci bili potpuno nasumični: mogao je da bude jedan, dva, mogli su da budu svi, a moglo je da bude i da nijedan nema rak. Tu se pokazalo da psi nisu mašine: reaguju različito u zavisnosti od situacije, a nije svejedno ni koje je doba dana. Takvoj psećoj hirovitosti ne može se poveriti ozbiljna dijagnoza.

Kako do psećeg dara i bez psa?

Na univerzitetskoj klinici u Darmštatu pokušavaju da pronađu način da se pseći dar iskoristi – ali bez pasa. „Već i samo treniranje takvih pasa izuzetno je dugotrajan proces“, kaže Karl Šimanski. On podseća i da je nemoguće obučiti dovoljno pasa da bi ih bilo dovoljno u svim bolnicama i ambulantama sveta. Trebalo bi da se ima na umu i koliki je životni vek psa. Koliko još ima

ZDRAVSTVO - zanimljivosti iz Svijeta

vremena nakon mladosti i obuke? Desetak godina?

Ipak, i u Darmštatu veruju da ćelije karcinoma zaista emituju određena hemijska jedinjenja koja psi mogu da nanjuše. A oni žele da ih „uhvate“ najmodernijom tehnologijom. „Naš cilj jeste da stvorimo mali uređaj, možda veliki kao tablet-računar ili list papira, koji bi bio u svakoj lekarskoj ordinaciji“, kaže naučnik Šimanski. Pacijenti bi trebalo da duvaju u taj aparat i ako čip u uređaju otkrije hemijske sastojke tipične za karcinom, uređaj bi trebalo da dâ uzbunu.

Posao bez radnog vremena?

Carl Schimanski: “Psi ili strojevi, neka pobijedi bolji.”

R

ađamo se, radimo i umiremo – a često zaboravljamo da bi, u međuvremenu, trebalo i da živimo. Mnoge kompanije se, ipak, u poslednje vreme trude da radno vreme i obaveze zaposlenih organizuju tako da oni mogu i „da dišu“.

Meds Bluker zna kako izgledaju zombiji. Jedne noći, posle radnog vremena, instalirao je servere u jednoj velikoj firmi i bio je iznenađen koliko mladih ljudi je još bilo na svojim radnim mestima. „Gotovo da su potpuno iscureli iz svojih stolica. Jedva da su još mogli da gledaju u ekran. Ali, bili su tu.“ Taj pogled na korporativni svet i njegovu kulturu prekovremenog rada Medsu je bio dovoljan da shvati na koji način ne želi da radi. On sada ima svoju firmu – malu agenciju za prevođenje sa sedištem u Kopenhagenu pod imenom „Translejted baj as“ (Translated By Us).

Tu se radi drugačije. Zaposleni u njegovoj firmi odlaze s posla posle šest sati rada, a plaćeni su kao da rade od de-

I tu se sada postavlja glavno pitanje: Koji su to molekuli? Odnosno, šta to psi njuše? U Dortmundu su okupili oko 600 dobrovoljaca i nad njima se takmiče dve „ekipe“: u jednoj su psi, a u drugoj mašine, računari, senzori i svi mogući uređaji za hemijsku analizu. „Trenutno upoređujemo rezultate: šta to pronalazimo našom tehnikom, a šta nalaze psi?“ Cilj je „naučiti“ mašine da otkriju ono što otkrivaju psi i šta povezuju s oboljenjem od raka.

Druga faza biće još zanimljivija: Svaki sastojak koji se pokaže kao mogući kandidat za paljenje „crvene lampice“ za rak, zatim bi se u veštačkom obliku predstavio psima. Da li će i onda da reaguju?

vet do 17. Skraćenje radnog vremena za dva sata, kaže Bluker, omogućava ljudima da se fokusiraju na važne stvari.

Radni dan u njegovoj firmi počinje kratkim sastankom na kome se dogovara o dnevnim ciljevima. „To je dobro, zato što svako zna šta se od njega očekuje. I onda čovek to završi, zadovoljan je, i odlazi kući da radi šta god drugo hoće u svom životu.“ Šestočasovno radno vreme?

Kraj radnog vremena već tokom ranih prepodnevnih sati – za mnoge radnike to predstavlja san. Nedavno sprovedeno istraživanje u Nemačkoj pokazalo je da skoro polovina zaposlenih u toj zemlji pati zbog stresa na poslu: glavobolje, nesanica, emocionalna iscrpljenost, pa čak i depresija, ili tzv. „sindrom sagorevanja na poslu“ (burnout).

Ljudi, rade, rade, rade – sve dok im se ne smuči. A onda ponovo idu na posao.

Da li je vreme da ponovo razmislimo o tome na koji način zarađujemo novac?

Zaposleni u prevodilačkom birou Medsa Blukera (levo)

Ima još mnogo posla kako bi se ta tajna otkrila. U dogledno vreme lekari nas neće dočekivati u društvu nekog veselog psetanca „za rak“, a još dalje je vreme kada će lekari imati aparat koji će biti bar toliko efikasan kao pas.

DW.COM

35

ZDRAVSTVO - zanimljivosti iz Svijeta

Blukerov prevodilački biro iz Kopenhagena nije pionir kada je reč o šestočasovnom radnom vremenu. Prilično veliki broj firmi u Švedskoj – pre svega one manje, ali i neke veće – već neko vreme sprovodi taj koncept. Još pre više od deset godina “Tojota” je u gradu Gotenburgu skratila radno vreme zaposlenima u autoservisima – i zadržala taj koncept nakon što je uočeno da joj je to povećalo profit.

Pored toga, nedavno okončani dvogodišnji probni period sa skraćenim radnim vremenom u domovima za stare, takođe u Gotenburgu, pokazao je neke interesantne rezultate. U okviru tog eksperimenta, radni dan 68 negovateljica skraćen je sa osam na šest časova, bez da im je smanjena plata. Lokalne vlasti koje rukovode tim domovima morale su da ulože dodatnih 1,26 miliona evra za 17 novih radnica kako bi se popunili radni sati koji nedostaju. I iako je 17 ljudi manje bilo na birou za zapošljavanje, pa je toliko manje i plaćeno naknada za nezaposlene, ipak je ceo taj eksperiment, sa finansijske tačke gledišta, bio neuspešan.

Ali samo sa finansijske strane.

Eksperiment je pokazao ono što se i očekivalo: zaposleni su bili zadovoljniji i zdraviji, a pacijenti su dobijali bolju negu. Dilema je, dakle, sledeća: imati zadovoljnije i produktivnije radnike ili sačuvati novac? Može li to da predstavlja revoluciju u načinu na koji se radi?

Test u realnom svetu Ne može – tako glasi prilično otrežnjujući odgovor Vernera Ajhorsta sa nemačkog Instituta za politiku rada (IZA). „To ne može biti univerzalni lek, niti generalni princip koji bi mogao svuda da se primeni. Ne možemo da budemo sigurni da neki posao koji se radi osam sati, može u svim slučajevima da bude završen za tri četvrtine tog vremena.“ Prelazak na šestočasovno radno vreme najverovatnije bi uništio ekonomiju te zemlje, smatra Ajhorst. Bilo bi potrebno više ljudi za istu količinu posla, što bi kompanijama povećalo troškove. A to može da dovede i do nestašice radne snage, jer ne postoji dovoljno obučenih ljudi koji bi mogli da popune radne sate. „Pored takvog modela, ja bih stavio veliki znak pitanja“, kaže Ajhorst.

To su i uradile i gradske vlasti Gotenburga. Odlučile su da ne nastave sa tom praksom – zbog visokih troškova.

36

Grad Gotenburg sproveo je eksperiment sa skraćenim radnim vremenom koji ipak nije nastavljen

Pravo rešenje za sve?

Ipak, kraj tog eksperimenta ne znači i kraj za ideju o šestočasovnom radnom vremenu. Taj koncept još se sprovodi u nekim kompanijama – a neke druge pokušavaju do dođu do nekih drugih rešenja, kaže Ajhorst. „U ovom trenutku veoma mnogo se diskutuje o tome šta je posao, šta je to legitimni vremenski prostor u kome se ne radi, gde su limiti kada je reč o stresu?“ U Nemačkoj, recimo, dodaje Ajhorst, rigidno radno vreme od devet do 17 sve više nestaje. Mnoge firme nude bar fleksibilno radno vreme, dozvoljavaju zaposlenima da rade od kuće ili im čak prepuštaju da sami odluče kada i gde će završiti svoje obaveze.

Pre nego što je došao u firmu „Potejto“, 35-godišnji Kejšin radio je kao novinar. Radno vreme mu je tada bilo duže. „Kada radite u medijima, teško je uspostaviti balans između posla i privatnog života. To je mnogo lakše u firmi kao što je ova.“

mena. Zaposleni u njenim predstavništvima u Londonu, Bristolu i San Fransisku mogu da idu kući kad god to žele – uz uslov da su završili svoj posao. „Određeni ljudi su produktivniji u određenim delovima dana. Nisu svi isti“, kaže za DW jedan od šefova firme Diklejn Kejšin. „Ako možete da posao radite onda kada ste najproduktivniji, onda je to i u najboljem interesu firme.“

A Medsu Blukeru, tamo u Kopenhagenu, drago je što je njegova poseta korporativnom svetu bila samo privremena. „Baš je izgledalo nezdravo. Ti ljudi tamo nisu se fokusirali na to da imaju sjajan život, već pre svega na to kako da napune budžete.“ A Meds želi da dokaže da je moguće i napuniti budžet i voditi sjajan život.

Promene svuda Naravno, firme kao što su „Potejto“ ili „Translejted baj as“ ne nude atraktivnu i fleksibilnu kulturu rada samo zato što su dobre volje. One se nadaju da će na taj način privući mlade i talentovane ljude, uz pomoć kojih bi mogle da pobede konkurenciju na tržištu – isto kao što “Tojota” nije odustala od svog eksperimenta sa šestočasovnim radnim vremenom u Gotenburgu, zato što joj to donosi novac. Sve mora da ima i Fokus na učinku Agencija za razvoj internet-projeka- poslovni smisao. Ali možda će ti primeri ta „Potejto“ (Potato), osnovana 2010, u na duge staze dovesti i do nekih korepotpunosti je odustala od radnog vre- nitih promena u kulturi rada.

Agencija „Potejto“ pokušava da privuče mlade i kreativne ljude fleksibilnim raqdnim vremenom

Preuzeto iz: DW.COM

ZDRAVSTVO - zanimljivosti iz Svijeta

postanu uzrok zdravstvenih problema.

Svako bi trebalo da odluči sam Nemačko radno pravo doduše štiti radnike od iskorišćavanja, ali ko može da kontroliše šta se događa van zidova preduzeća i kancelarija? Mihael Švemle se zato zalaže za „pravo na nedostupnost“. Ono bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude naznačeno i u tarifnom ugovoru, ali i u zakonu. Prema njegovom mišljenju, ipak, postoji razlika ako radnik kaže da će se nakon radnog vremena isključiti iz mreže zato što više ne želi da radi ili ako negde zaista postoji neko pravilo ili zakon na koje on može da se pozove.

Marijane Janik iz „Majkrosofta“ za Nemačku poziva pak na veću samoodgovornost. „Ako neki saradnik ‘Majkrosofta’ oseća potrebu za radom i tokom

Posao od kuće - blagoslov ili prokletstvo

ko objašnjava Švemle, postoji doduše i takozvani „mobilni posao“, ali pri tom nije reč o radu kakav priželjkuje većina zaposlenih, već jednostavno o „prekoDonedavna se radilo samo u kan- vremenom radu“ kako bi se ispunili cicelariji, a sada se pametni telefoni ko- ljevi koje je postavio poslodavac. Naime, riste za rad i na plaži ili u restoranu.

Problem je u tome što kraja radnom vremenu gotovo i da nema. „Dok su donedavna radnici i predstavnici sindikata protestovali, noseći transparente na kojima je pisalo: „Subotom moj tata pripada samo meni!“, danas to više nije tako. Danas zaposleni otvaraju svoju poslovnu elektronsku poštu čak i na godišnjim odmorima, rade zajedno sa klijentima i kolegama, čak i noću“, kaže Lotar Šreder, član uprave nemačkog sindikata „Ver.di“. „Moramo da vodimo računa o ljudskoj želji za autonomijom, u smislu da se danas radi ovde, a sutra na nekom drugom mestu. Ali granice radnog vremena kao i granice obima samog posla moraju da postoje“, dodaje Šreder. nakon osam sati radnog vremena, neki poslodavci očekuju da im radnik i dalje Više autonomije, više slobode Naime, mnogi zaposleni bi veoma bude na raspolaganju, da je „uključen“ rado da sami odlučuju o tome gde i ka- u mrežu i radne procese. Rezultat je – da će da rade. Ali ta mogućnost se za nemogućnost isključenja. Pametni telesada ne pruža svima i ne toliko često. foni, laptop-računari, tableti i tako dalje „A ako se i pruži, onda je često određe- – sve to deluje veoma lepo, ali ukoliko na prema željama i diktatu poslodavca, se stalno koristi, njihove suviše sitne a manje prema potrebama zaposlenog. tastature i slabo osvetljenje mogu da To bi trebalo da se promeni i postane velika prilika za humanizaciju rada. Onda bi zaista mogućnost digitalnog povezivanja mogla da rezultira novim mogućnostima slobode i veće autonomije“, zaključuje sociolog Mihael Švemle. Švemle je jedan od saradnika u istraživanju fondacije „Fridrih Ebert“ pod nazivom „Digitalni rad u Nemačkoj – potencijali i problemi“. To istraživanje pokazalo je da većina zaposlenih zasta priželjkuje da može povremeno da radi od kuće. Ali samo 11 odsto preduzeća tu mogućnost zaista i nudi. Ka-

Scena iz jednog berlinskog kafea

Posao se često meša s privatnim životom

noći, samo neka izvoli…Ali on ne sme da očekuje da će tako da rade i drugi.

Svako treba sam da zna šta je za njega dobro, a šta nije“, kaže Janik. Prema njenom mišljenju, pravo na slobodu i autonomiju je istovremeno i stvar odgovornosti i sposobnosti donošenja odluka. „Da li je za mene bolje da radim tri dana u kancelariji i dva od kuće? Ili tri dana od kuće, a dva u kancelariji? Ko sam uopšte i kako se snalazim u situaciji u kojoj jesam? U zavisnosti od životne situacije, menjaju se i radni modeli. Ako neko ima porodicu, možda će radije da radi od kuće. Ako je neko samac, onda će možda pre da ide u kancelariju“, zaključuje Janik.

DW.COM Autorke: Matilda Jordanova-Duda / Željka Telišman

37

P

F A R M A C I J A

rema Internacionalnoj dijabetes federaciji (IDF) prevalenca dijabetesa u 2015. godini je iznosila 415 miliona oboljelih, od čega 215,2 miliona muškaraca i 199,5 miliona žena. Zaključak je da svaka 11. osoba na svijetu boluje od dijabetesa. Predviđa se da će 2040. godine broj oboljelih od dijabetesa iznositi 642 miliona što bi značilo da će svaka 10. osoba na svijetu bolovati od dijabetesa. Kada usporedimo podatke o broju umrlih od posljedica dijabetesa koji iznose 5 miliona (IDF, 2015.) sa brojem umrlih od ostalih velikih javnozdravstvenih problema (1,5 miliona HIV/AIDS, Svjetska zdravstvena organizacija, 2013.; 1,5 miliona tuberkuloza, SZO, 2013.; 0,6 miliona malarija, SZO, 2013.), primjećujemo da smrti nastale zbog posljedica dijabetesa predstavljaju značajno veći javnozdravstveni problem. Odavno je poznato da populacija koja boluje od dijabetesa ima značajno veću šansu da doživi mnoga životno-ugrožavajuća zdravstvena stanja u usporedbi s populacijom koja ne boluje od ove bolesti.

HEART OF TYPE 2 – NOVO NORDISK A/S

Dijabetes i kardiovaskularne bolesti Prim. dr Marina Tomanić, specijalista internista endokrinolog

Grafikon 1. Komplikacije povezane sa dijabetesom u SAD, 1990-2010.

Kardiovaskularna smrt Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti među ljudima koji boluju od dijabetesa. Bolesti srca su uzrok smrti u više od dvije trećine ljudi sa dijabetesom u 65. i više godina starosti.

Infarkt miokarda Infarkt miokarda je definisan kao smrt ćelija miokarda u kliničkom okruženju sa akutnom ishemijom miokarda.

Simptomi mogu uključivati retrosternalni i intenzivni bol koji se često širi u lijevo rame i/ili ulnarni predio lijeve ruke i šake. Ostale manifestacije infarkta miokarda mogu biti otežano disanje, mučnina, povraćanje, znojenje, slabost i kolaps.

Glavne kliničke posljedice infarkta miokarda su podijeljene na mehaničke, koje podrazumijevaju srčanu insuficijenciju i disfunkciju valvula, aritmične, koje podrazumijevaju atrijske ili ventrikularne aritmije, embolijske koje podrazumijevaju perifernu ili embolizaciju centralnog nervnog sistema, te ekonomske koje podrazumijevaju direktne medicinske troškove, gubitak produktivnosti i troškove njege.

Srčana insuficijencija Srčana insuficijencija je hronično, progresivno stanje u kojem srčani mišić pumpa nedovoljne količine kr38

Grafikon 2. KVB su vodeći uzrok smrti među ljudima koji boluju od dijabetesa

Grafikon 3. Komplikacije povezane sa dijabetesom u SAD (Akutni infarkt miokarda), 1990-2010.

F A R M A C I J A

većom njegom, koja podrazumijeva česte hospitalizacije, velika smrtnost koja podrazumijeva tridesetodnevni, jednogodišnji i petogodišnji mortalitet koji su oko 10-20%, 30% i 65%, te ekonomske, koje podrazumijevaju 1-2% ukupne potrošnje zdravstvene zaštite.

Grafikon 4. Incidenca srčane insuficijencije kod oboljelih od dijabetesa

Grafikon 5. Komplikacije povezane sa dijabetesom u SAD (moždani udar), 1990-2010.

Moždani udar Moždani udar nastaje prekidom dotoka krvi u mozak, najčešće zbog puknuća krvnog suda ili krvnog ugruška.

Najčešći simptom je iznenadna slabost i utrnulost lica, ruke ili noge – najčešće jedne strane tijela. Ostali simptomi mogu biti zbunjenost (otežano pričanje ili razumijevanje), ozbiljne glavobolje nepoznatog uzroka, gubitak vida i gubitak svijesti.

Glavne kliničke posljedice moždanog udara su podijeljene na visoku smrtnost, koja se smatra drugim vodećim uzrokom smrtnosti globalno, oštećenje koje podrazumijeva fizičko ili kognitivno oštećenje kod oko 50% preživjelih, smanjen kvalitet života koji podrazumijeva pogoršanje životnog kvaliteta pacijenata i njegove porodice/skrbnika te ekonomske, koje podrazumijevaju oko 3% ukupne potrošnje zdravstvene zaštite u razvijenim zemljama i neformalnu brigu rođaka/ skrbnika koja zahtijeva značajne financijske troškove.

Razvoj kardiovaskularnih bolesti Razvoj kardiovaskularnih bolesti kroz vrijeme se odvija na način da prvo nastane rana endotelna disfunkcija i vaskularna inflamacija nakon koje dolazi do regrutacije monocita koji formiraju pjenastu ćelijsku formaciju.

Nastanak masnih pruga prethodi formiranju aterosklerotskog plaka koji u konačnici dovodi do formiranja okluzivnih trombotskih formacija koje su jedne od glavnih uzroka infarkta miokarda i moždanog udara.

Grafikon 6. Mnogi faktori doprinose povećanju KV rizika kod DMT2

vi u usporedbi sa potrebama tijela za krvlju i kiseonikom. Simptomi mogu uključivati otežano disanje i ubrzanu srčanu frekvencu, kašljanje i pištanje, brze promjene tjelesne težine, gubitak apetita, otečene članke, umor, vrtoglavicu, depresiju i anksioznost.

Glavni uzroci srčane insuficijencije su ishemijska kardiovaskularna bolest i hipertenzija.

Glavne kliničke posljedice srčane insuficijencije su podijeljene na redukcione, koje podrazumijevaju redukciju funkcionalnog kapaciteta, potreba za

Zaključci Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti oboljelih od dijabetesa.

Kardiovaskularna smrt, infarkt miokarda, srčana insuficijencija i moždani udar su najvažnije KV bolesti u dijabetesu.

Iako su stope kardiovaskularnih bolesti populacije oboljele od dijabetesa u opadanju, one ostaju mnogo više nego one neoboljelih.

39

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi.

OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Kako voće i povrće očistiti od pesticida?

P

esticidi su toksične supstance (mada ređe postoje i jedinjenja prirodnog porekla), nastale kao potreba za većom proizvodnjom hrane i željom da se iskorene mnoge bolesti u kojima štetočine imaju ulogu prenosioca. Pesticidi deluju tako što sprečavaju, suzbijaju i uništavaju organizme koji nepovoljno utiču na plod koji se gaji. Ove supstance imaju svoju primenu protiv raznih insekata, pauka, puževa, ptica, glodara, mikroorganizama, bakterija, gljivica, virusa i drugih organizama koji su štetni za bilje, biljne proizvode i drveće. Pored pesticide, postoje i herbicidi koji su namenjeni za suzbijanje korovskih biljaka, algi, mahovina, lišajeva i parazitskih cvetnica.

Osim aktivnih sastojaka, koji ubijaju štetočine, pesticidi sadrže i neaktivne sastojke koji obezbeđuju delovanje aktivnima, a oni su često zanemareni u zakonskim odredbama iako nose rizik za ljudsko zdravlje.

Pesticidi se dele na one koji suzbijaju nametnike životinjskog porekla (zoocidi) te one koje suzbijaju nametnike biljnog porekla (fitocidi).

Pesticidima se uglavnom tretira voće i povrće, međutim, njihovi toksični tragovi se mogu naći i u žitaricama, mesu i mesnim proizvodima te u životinjskom mleku. Koliko su pesticidi štetni za ljudski organizam govori činjenica da čak i veoma male količine ovih supstanci mogu imati teške posledice na nervni sistem, uzrokujući loše pamćenje, teškoće u koordinaciji, smanjenu vidnu sposobnost, kvalitet refleksa i motoričke veštine. Ovi simptomi su obično vrlo suptilni i razvijaju se vrlo polako kroz godine, odnosno kroz redovnu konzumaciju namirnica koje su prskane.

Posebno osetljivu grupu čine deca na čiji organizam, koji je tek u razvoju, toksini iz pesticida imaju mnogo snažniji efekat. Toksini iz pesticida mogu uzrokovati astmu, alergije, hiperosetljivost, hormonske probleme i bolesti reproduktivnog i digestivnog sistema, a njihov veoma loš uticaj na zdravlje ćelija može dovesti i do razvoja karcinoma.

Kako smanjiti negativan uticaj pesticida na organizam?

Najbolji način za zaštitu od pesticida je gajenje sopstvene bašte, kako biste u potpunosti bili sigurni u kvalitet voća i povrća koje konzumirate. Većina ljudi nije u mogućnosti da sprovede ovu preporuku, zbog toga vam savetujem da kupujete organsko voće i povrće, kao i ono koje je zdravstveno bezbedno. Naravno, cena tih namirica je nešto viša.

Ukoliko kupujete sveže namirnice u lokalnoj piljarnici, na pijaci ili u marketu, a niste sigurni da li je ono tretirano pesticidima, svakako je najbolji način da prvo operete namirnicu pod mlazom hladne vode, ukoliko imate vrlo blag eko-detardžent i četkicu operite detaljno namirnicu tečnošću za otklanjanje prljavština i dobro je isperite.

Pet saveta kako da na prirodan način očistite voće i povrće od pesticida Ukoliko niste u prilici da kupujete isključivo organsko povrće, donosimo vam pet saveta kako da otklonite ostatke voska i pesticida pomoću sode bikarbone, sirćeta, zeolita, limuna i kuhinjske soli.

1. Rastvor od jabukovog sirćeta Što se tiče prirodnog načina za uklanjane pesticida sa namirnica je pripremanje rastvora od jedne šolje jabukovog sirćeta i tri šolje vode. Potrebno je da u tom rastvoru voće/povrće odstoji oko 20 minuta (jabuke je poželjno duže držati) i potom oprati pod mlazom

hladne vode. Na ovaj način uklonićete prljavšinu, bakterije, hemikalije i vosak sa voća.

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

2. Rastvor od limuna Drugi način pranja je sa limunovim sokom umesto sirćeta, a za to vam je potrebna jedna kašika soka od limuna, dve kašike sode bikarbone (bez aluminijuma, kupuje se u apoteci ili prodavnicama zdrave hrane) i 2 dl vode. Lisnato povrće (popt blitve i spanaća) zahtevno je za očisititi, kao i sve što raste na samoj zemlji, poput jagoda. Jagode i lisnato povrće preporučljivo je ostaviti da odstoje u vodi u koju ste dodali kašiku sode bikarbone dvadeset minuta do pola sata. Čak i ukoliko je povrće organsko, na ovaj način bićete sigruni da se u njima ne skrivaju mravi, crvi ili neki drugi insekti. Nakon potapanja, povrće ili jagode dobro operite.

3. Rastvor od zeolita Na dve šolje vode dodajte dve velike kašike zeolita proverenog proizvođača.

Ostavite povrće da odstoji 20 minuta do pola sata i nakon toga ga dobro operite.

4. Rastvor od morske soli Treći predlog je kašika morske soli sa šoljom vode, u kojoj ćete držati potopljeno voće/povrće oko 30 minuta. Kod namirnica poput lubenice, dinje i avokada, gde se ne konzumira kora, potrebno ih je takođe detaljno oprati pre sečenja, jer je njihova kora leglo mikroba, a ako ne operete koru, nožem ćete ih preneti na unutrašnjost voća. Što se tiče lisnatog povrća, svakako je potrebno posebno obratiti pažnju na njih, svaki list je potrebno posebno oprati.

5. Domaći antipesticidni sprej Ovim sprejem možete poprskati svo voće i povrće s korom poput jabuka, krušaka, paradajza… Na jednu šoljicu vode dodajte jednu kašiku sirćeta i sok od jednog limuna (ili nekoliko kapi eteričnog ulja limuna). Otopinu uspite u prskalicu, promućkajte i njome naprskajte povrće. Ostavite da odstoji 41

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

nekoliko minuta, a zatim povrće operite pod jakim mlazom vode.

Da li ste znali?

• Da se u Zapadnoj Evropi, svaki hektar u prosjeku prska četiri puta godišnje. Prednjače žitarice (5-6 puta), povrće (8 puta), te voće koje se prska 12-18 puta. Pojedine vlade, npr. Danske i Holandije, donele su mere za smanjenje upotrebe pesticida za 50%; • Da se u praksi retko kada prska samo jednom vrstom pesticida, već se, uštede radi, istovremeno obavlja višenamensko prskanje (npr. fungicidima i insekticidima), gde se u tu svrhu meša više vrsta pesticida.

Kako izračunati karence i tolerance ovih smrtonosnih ‘’koktela’’ te predvideti njihovo delovanje na ljude i ponašanje u eko-sistemu?

• Da, iako je na tržištu EU danas odobrena prodaja i upotreba oko 600 različitih pesticida, fabrike pesticida u ovim zemljama (samo u Britaniji je registrovano 3.000 pogona!) proizvode daleko veći broj od navedenih 600 pesticida. Ovi se, naravno, budući da je njihova prodaja i upotreba u EU najstrože zabranjena, izvoze u nerazvijene zemlje. Čak 75% pesticida koji se koriste u nerazvijenim zemljama, nemaju dozvolu za upotrebu u EU i SAD. Ovde spada i zloglasni DDT, čija je upotreba u zemljama EU i SAD zabranjena još krajem sedamdesetih godina prošlog veka; • Da velik broj pesticida usljed unošenja izaziva direktna oštećenja, rak i mutaciju gena; • Da se samo u SAD godišnje troši oko 450 miliona kg pesticida; • Da Svetska zdravstvena organizacija godišnje registruje više od 30 miliona trovanja pesticidima, od čega oko 100.000 završava smrću; Na koje namirnice treba obratiti posebnu pažnju pri kupovini i pranju?

Birajte plodove za koje se zna da 42

su “čisti” po listi EWG. Prema američkoj organizaciji EWG važno je imati u vidu koje namirnice se najviše prskaju i prema tome voditi računa o mestu gde ćete kupiti sveže namirnice, kog porekla će biti, kao i kako ćete ih prati kako biste ublažili negativan uticaj pesticida na organizam.

“Dirty dozen”, lista najzagađenijeg voća i povrća pesticidima: 1. Jagode 2. Spanać 3. Nektarine 4. Jabuke 5. Breskve 6. Kruške 7. Višnje 8. Grožđe 9. Celer 10. Paradajz 11. Crvena slatka paprika 12. Krompir 13. Crvena ljuta paprika

“Clean fifteen“, lista najmanje prskanih namirnica: 1. Kukuruz šećerac 2. Avokado 3. Ananas 4. Kupus 5. Crni luk 6. Grašak 7. Papaja 8. Šparoge 9. Mango 10. Patlidžan 11. Dinja (Honeydew) 12. Kivi 13. Dinja (Cantaloupe) 14. Karfiol 15. Grejpfrut U raznim ispitivanjima s uklanjanjem pesticidnog ostatka je dokazano da se raznim metodama može ukloniti ostatak pesticida za – 75%. Naravno, nije se moguće rešiti svih 100% jer pesticidi ulaze duboko unutra, ali i ovih 75% je odlično.

Kurkuma

K

urkuma je biljka iz porodice đumbira, Zingiberaceae, koja raste uglavnom u južnoj Aziji.

Koren kurkume je intenzivno žute boje zahvaljujući glavnom sastojku – kurkuminu. Sadrži brojne aktivne materije koje imaju uticaj na zdravlje. Zbog svega toga ona je jedan od glavnih začina indijske kuhinje i medikamenata drevne medicine ajurvede.

Kurkuma je snažan antioksidans, protivupalno, antigljivično i antibakterijsko sredstvo, koje leči tegobe gastrointestinalnog trakta, bolesti jetre, reumu, artritis, bol u zglobovima, kožna oboljenja – psorijazu, ekceme, osip. Eliminiše toksine iz organizma, poboljšava krvnu sliku, smanjuje nivo holesterola i šećera u krvi.

Povoljno utiče na rad štitne žlezde, reguliše metabolizam, umiruje upalne procese i podstiče mršavljenje.

Umesto da na prve znakove bola uzimamo tablete, treba da posegnemo za kurkumom.

Vekovima se kurkuma koristi kao prirodni lek protiv bolova, a kliničko ispitivanje, sprovedeno na 109 pacijenata koji su patili od osteoartritisa kolena, to je i dokazalo. Grupa pacijenata dobijala je po 800 miligrama „ibuprofena“, svaki dan u toku šest nedelja. Drugi pacijenti su istovremeno dobijali 2.000 miligrama kurkume.

Strogo je praćen nivo fizičke aktivnosti obe grupe pacijenata. Pokazalo se da su oni koji su dobijali kurkumu imali bolje rezultate i niži nivo bola. To je samo potvrdilo od davnina poznatu praksu, ali i donelo nove rezultate. Naime, naučnici su podsetili da „ibuprofen“ zbog nuspojava i kontraindikacija treba veoma oprezno uzimati, a u zamenu koristiti kurkumu.

Kurkumu, tj. sušeni samleveni koren biljke, možete kupiti u gotovo svakoj prodavnici zdrave hrane. Prilikom upotrebe ne treba preterivati, zato što on ima intenzivan ukus i miris. Uz svaki obrok uzmite od 1/8 do 1/4 kašičice. Dnevni unos zlatnog začin treba da bude 3–10 grama.

Može se koristiti i u pripremi slatkih i slanih specijaliteta. Dodajte ga u supe, čorbe, sosove, pirinač, smesu za palačinke, voćne salate, dresinge...

PRI R O D A I

S

Z D R AV L J E

rebrna svilenica (Gymnema sylvestrae) je biljka puzavica koja pripada familiji Asclepiadaceae.

Prirodno stanište ove biljke su tropske šume Azije, Afrike i Australije. U tim područjima je poznata i pod nazivima gurmar, meshashringi, merasingi i sl.Naziv gurmar potiče iz knjiga ayurvedske medicine, što u prevodu znači „uništavač šećera“ i navodi se kao lek za terapiju glikozurije. U sastav ayurveda preparata „Tribang shila“ je ulazilo usitnjeno osušeno lišće biljaka G. sylvestre i Neem, pomešano sa miksturom kalaja i cinka i usitnjenim semenom biljke Eugenia jambolana. U istoriji su ekstrakti ove biljke korišteni za tretman raznih stanja kao što su: terapija malarije, tretman zmijskog ujeda, pospešivanje izlučivanja urina i dr.

U savremenoj fitoterapiji se preparati sa ekstraktom srebrne svilenice koriste za: • snižavanje povišenog nivoa glukoze u krvi • snižavanje koncentracije lipida u krvi • održavanje normalne telesne mase • ublažavanje pojačane potrebe za hranom bogatom šećerima • poboljšanje funkcije pankreasa • podsticanje cirkulacije i dr.

Za dobijanje ekstrakta se kao biljna droga najčešće koriste osušeni listovi koji sadrže glavnu aktivnu komponentu gimnemičnu kiselinu. Koncentracija ekstrahovane gimnemične kiseline zavisi od lokacije uzgajanja i vremena prikupljanja i načina pripreme biljne droge te varira od 0,67% do 1,06%.

R1- tigloyl R2 - acetyl Gimnemična kiselina

U ekstraktu su izolovani i triterpenoidni saponini, flavoni, antrahinoni, hlorofil, rezin, tanini i dr.

Pretpostavlja se da ekstrakt biljke G. sylvestre snižava nivo šećera u krvi jer smanjuje resorpciju šećera u crevima, pospešuje procese glikolize, sinteze glukogena i glukoneogeneze, stimuliše oslobađanje insulina te pospešuje regeneraciju pankreasa. Gymnema-saponini 44

Fitoterapija

Srebrna svilenica (Gymnema sylvestre, Asclepiadaceae)

Mr ph. Anica Crkvenčić

i protein gurmarin blokiraju receptore za slatko i na taj način smanjuju želju za konzumacijom slatke hrane.

U nekoliko studija, rađenih u periodu 1990-2003. godine, je praćen efekat primene preparata sa ekstraktom biljke G. sylvestre na nivo glukoze u krvi pacijenata sa diabetesom tipa 1 i tipa 2 uporedo sa njihovom svakodnevnom terapijom. Utvrđeno je da paralelnom primenom dolazi do sniženja koncentracije glikoliziranog hemoglobina HbA1c i sprečavanja skokova koncentracije glukoze u krvi.

korišteni preparati koji sadrže kombinaciju ekstrakta G. sylvestre, chitosan i vitamin C i kombinaciju ekstrakta G. sylvestre sa niacin-hrom kompleksom.

Rezultati se ne mogu pripisati nijednoj od komponenti pojedinačno jer su verovatno posledica sinergističkog efekta.

Alkoholni ekstrakt osušenog lišća G. sylvestre ispoljava antibakterijsko dejstvo na Bacillus subtilis, Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus kao i antivirusno dejstvo na viruse influence.

Preporučena dnevna doza iznosi 200 – 400 mg standardizovanog ek-

Kao sekundarni efekat, prilikom praćenja uticaja ekstrakta na nivo glukoze kod pacijenata koji su paralelno upotrebljavali i standardnu terapiju (insulin, glibenklamid i dr.), utvrđeno je sniženje nivoa holesterola, triglicerida i slobodnih masnih kiselina u krvi.

U šestomesečnoj studiji (2003) je utvrđen efekat smanjenja telesne mase kod gojaznih osoba, pri čemu su

strakta koji sadrži 25% gimnemične kiseline.

Preparati sa ekstraktom G. sylvestre se ne preporučuju osobama sa niskim nivoom glukoze u krvi te trudnicama i dojiljama. Dijabetičari koji su na terapiji insulinom ili oralnim antidijabeticima bi pre primene trebalo da se konsultuju sa endokrinologom kako ne bi došlo do hipoglikemije.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

P

ovodom obeležavanja jubileja 70 godina postojanja, Specijalna bolnica „Merkur“ iz Vrnjačke Banje, u periodu od 10 -14. jula, iz dana u dan organizovala je niz događaja koji su istakli značaj svih koji su bili deo duge tradicije ove ustanove: menadžment, radnici, pacijenti, prijatelji, saradnici i partneri.

Od ponedeljka do petka, svakodnevno su se smenjivale teme, modeli javnog nastupa, prezentacione tehnike, predstavnici medija i publika.

Prvog dana nedelje jubileja, 10. jula, otvorena je Muzejska postavka pod nazivom „70 godina u službi zdravlja

Specijalna bolnica „Merkur“, Vrnjačka Banja

Briga o građanima, koja traje 70 godina građana“ - pored atraktivnih starih laboratorijskih eksponata, starih balneoloških kartona, banjskih listova i knjiga, ova izložba kroz fotografije i filmove stare banje, sve posetioce provodi kroz prošlost „Merkura“.

Drugog dana, 11. jula, organizovan je skup zaposlenih „Merkura“ – sastanak radnika sa penzionerima, na kojem je top menadžment dodelio „Merkurovu“ monografiju - publikaciju koja pre-

Muzejska postavka U zgradi Termomineralnog kupatila Specijalne bolnice ” Merkur”, u centralnom holu starih inhalacija, otvorena je 10. jula 2017. muzejska postavka pod nazivom “70 godina u službi građana”.

Muzejski eksponati u okviru ove postavke, kroz različite forme pričaju priču o “Merkuru”, njegovom osnivanju, promenama, razvoju i ljudima koji su bili deo svih tih aktivnosti. To nije priča samo “Merkura”, već i građana Vrnjačke Banje, kao i svih gostiju koji su je posećivali tokom vremena.

Postavka sastavljena od različitih formi izložbenih eksponata, istorijskih spisa, knjiga i predmeta, kao i 16 panoa sa prikazom “Merkura kroz” 7+1 deceniju i Muzejskog bioskopa sa arhivskim filmovima, biće 46

zentuje proteklu - istovremeno najuspešniju deceniju rada ustanove svim radnicima.

Okrugli sto “Dijabetes u fokusu” održan je trećeg dana nedelje „Merkurovog“ jubileja. Kao nacionalni edukacioni centar za obolele od dijabetesa, okupio je najeminentnije stručnjake iz oblasti dijabetesa. Pored predavanja profesora, predvođenih akademikom prof. Nebojšom M. Lalićem, takođe su

na raspolaganju svim gostima i građanima Vrnjačke Banje do 31. oktobra ove godine.

Pred velikim brojem zvanica i predstavnika medija muzejsku postavku otvorio je direktor “Merkura” dr sc. med. Dejan Stanojević, izrazivši svoje zadovoljstvo povodom početka obeležavanja tako značajne godišnjice poslovanja.

Okupljenim zvanicama i predstavnicima medija obratio se i predstavnik rukovodstva “Merkura” iz nekog ranijeg perioda Pejo Vušović, koji je istakao paralelu u razvoju ove ustanove i napredak tokom vremena od kada je on bio radno angažovan.

Autor muzejske postavke je Ognjan Topalović.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

se telekonferencijski uključili i lekari iz RH centara: Selters, Koviljača, Ribarska, Gamzigradska, Kanjiža i Banja Junaković. „Menadžment gastrointestinalnih komplikacija“ bila je tema prof. dr Dragana Popovića, dok je o ulozi medicinske sestre u savremenoj edukaciji obolelih od dijabetesa govorila VMS Danijela Miodragović.

U dve odvojene sesije 6 RH centara je imalo priliku da se direktnim video-pozivom uključi u rad okruglog stola i neposredno učestvuje, kao i da postave pitanja.

Ovo je bila po prvi put organizovana telekonferencija u Specijalnoj bolnici “Merkur”, u saradnji sa dr Majom Bašić,

kao stručnim konsultantom i Akademijom “Đokić”, koja je podržala kompletan skup i dala tehničku podršku.

Svečana akademija Četvrtog dana, ispred zgrade Termomineralnog kupatila, održan je ključni događaj, Svečana akademija pod sloganom “70 godina u službi građana”.

Ovaj događaj obojio je centralni park Vrnjačke Banje u vanvremenski glamur, kroz zanimljiv muzičko-dramski program.

Na samom početku programa dramskom tačkom publika je imala priliku da se vrati u prošlost, u vreme kada su rimski legionari otkrili blagodeti mineralne vode Vrnjačke Banje.

Od tog trenutka na kome se zasniva istorija banjskog lečenja u današnje doba prisutne je uveo voditeljski par,

Dr sc. med. Dejan Stanojević

glumaci Aleksandar Radojičić i Gorica Dinulović.

Razvojni put „Merkura“ tokom 70 godina postojanja, na kreativan način, u formi filmskog vremeplova za koji je scenario pisao profesor Milan Nikodijević, na zanimljiv kolaž muzičkih numera i scenskih segmenata ispričao je priču o tradiciji i unapređenju i praćenju trendova u turizmu. Prisutnim gostima obratio se direktor „Merkura“ dr sc. med. Dejan Stanojević i izrazio svoje zadovoljsvo povodom ovog jubileja. Na završnici ove gala večeri, podeljene su povelje zahvalnosti kao simbol uspešne saradnje sa institucijama kao što su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo turizma, Fond za zdravstveno osiguranje, Fond za penziono osiguranje i opština Vrnjačka Banja kao i svim dosadašnjim direktorima “Merkura” ili članovima njihovih porodica.

Prisutni gosti uživali su u muzičkom programu koji je bio kombinacija operskog i starogradskog repertoara u izvođenju soprana Milice Nikolić, master studenta muzičkog konzervatorijuma u Beču, i tenora Žaka Radinsona, koji je svoju karijeru ostvario u Švedskoj. Gudački kvartet “Alegro” iz Niša, svojim izvođenjem atraktivnog repertoara obojio je veče prijatnim zvukom.

Poslednjeg dana nedelje jubileja održana je prezentacija koncepta objekta „Splendor“ – najveće investicije „Merkura“ tokom ove decenije, ekskluzivnog medicinskog centra sa četiri zvezdice, koji će se realizovati u budućem periodu. Pored projektanta, svoju viziju predstaviće generalni direktor kao i rukovodioci svih sektora: smeštaja, ishrane, marketinga i prodaje.

Priča o „Merkuru“ kao banjskom centru počinje 1947. godine. Vrnjačka Banja je poznata kao kraljica banjskog turizma i nekadašnje mesto odmora srpske aristokratije, koja je još tada uvidela prednosti boravka u banji i blagodeti njenih voda.

Danas ova ustanova predstavlja moderan rizort, smešten u samom srcu Vrnjačke Banje u prelepom prirod-

Istorijat lečilišta Tokom 1846. godine izvršena je prva analiza vrnjačke mineralne vode, koja je štampana u Budimpešti pod naslovom „Bergermannische Reise in Serbien“. Proučavajući mineralne vode na teritoriji Srbije, u Vrnjce je došao Emerih Lindenmajer koji u „Opisu mineralnih voda u Kneževini Srbiji“ vrnjačku vodu označava dobrom za piće i kupanje, proričući joj lepu budućnost.

Godine 1868. 14. jula, formirano je „Osnovatelno fundatorsko društvo kiselovruće vode u Vrnjcima“. Izvršena je kaptaža i izgrađen bazen od dasaka sa odeljenjem za presvlačenje, postavljene česme za piće tople i hladne vode. Prvu zvaničnu turističku sezonu društvo je otvorilo 1869. godine.

Specijalna bolnica “Merkur” postoji od 1947. godine, i u toku svog postojanja promenila je više naziva: Lečilište, Prirodno lečilište, Zavod i na kraju, od 1997. Specijalna bolnica “Merkur”. nom okruženju vrnjačkog parka, jednog od najlepših u Evropi. „Merkur“ uspešno kombinuje savremenu tehnologiju i komforan smeštaj, sa spa uslugama i prirodnim bogatstvom Srbije, pružajući pacijentima zdravlje i lepotu. Kupanje u mineralnoj vodi kojom su ispunjeni svi bazeni „Merkurovog“ Spa centra „Rimski izvor“, savremena je verzija tradicionalnog koncepta banjskih kada.

Nekadašnja poštanska pisma pacijentima danas su zamenjena sajber-tehnologijom sa mogućnošću istovremene dvosmerne komunikacije sa hiljadama pacijenata preko veb-sajta, društvenih mreža, e-mail alata i on-lajn aplikacija.

Vizija Specijalne bolnice „Merkur“ je da bude lider banjsko-zdravstvenog turizma, (lečenja, rehabilitacije i prevencije svojim korisnicima usluga), kao i pružanje vrhunskih ugostiteljskih usluga kako na teritoriji Republike Srbije, tako Medici.com i šire.

Splendor

47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

ripadnici vojnog zdravstva jesu ponos armije, ali i ponos nacije koja može da se pohvali kakve je ljude odškolovala, kakve je ljude othranila i kakvi ljudi brinu o njoj. Gotovo dva veka tradicije koje naše vojno zdravstvo beleži ne može da kaže koliko je za toliko godina života spaseno i koliko puta je i humanost i znanje nadvladalo i ratove i ljudsku potrebu i ljudsku želju da nanese zlo i bol, rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin čestitajući praznik pripadnicima sanitetske službe na današnjoj svečanosti na Vojnomedicinskoj akademiji.

- Tih 178 godina niko ne može da kaže koliko puta je naš lekar učinio podvig o kome se možda nikada neće znati, ali koje je bar jedno ljudsko biće zapamtilo ili koje je bar jedno ljudsko biće odredilo. Nemojte nikada zaboraviti da ste vi potomci onih lekara koji su i u porazu bili u stanju da brinu o protivničkom vojniku kao o sebi. Vi ste potomci onih lekara koji su u albanskoj golgoti delili lek i parče hleba i sa svojim vojnikom i sa svojim narodom i sa zarobljenikom.

Vi ste potomci onih lekara o kojima su se pričale legende od Slivničke bitke pa naovamo, vi ste potomci onih lekara koji su i u ratu i u miru uvek i na prvom mestu bili ljudi. Uvek i na prvom mestu ljudi - naglasio je ministar Vulin.

Prema njegovim rečima, mnogo je zla i mnogo je laži prosuto po ovom narodu i mnogo puta je o njemu govoreno jezikom mržnje i mnogo puta je o ovom narodu govoreno tako da istine nekih drugih postanu naše istine.

- Mnogo puta se laž prosipala po glavi ovog naroda i mnogo puta smo optuživani za ono što nismo ni radili, a ni mislili da radimo. Ali još niko nikada nije rekao da je srpski lekar uradio nešto loše. Nikada. I da je samo to u ovih 178 godina, pa da vam nacija bude

VMA, 28. jul - Dan sanitetske službe

Vojno zdravstvo ponos nacije večno zahvalna, da ste samo to uradili - poručio je ministar odbrane.

Vojno zdravstvo, naglasio je ministar Vulin, nastaviće da se razvija i ubuduće će se nastojati da usluge vojnog zdravstva budu dostupne, na prvom mestu, pripadnicima vojske, ali isto tako i pripadnicima čitavog bezbednosnog sistema, jer specifičnosti koje postoje u tom sistemu treba da budu zadovoljene upravo od tih lekara.

- Vi ih poznajete, razumete i niko kao vi ne može tako brzo i tako sigurno da reaguje u trenucima kada nauka prestaje i kada ono što je naučeno na fakultetu ne može tako lako da se primeni.

Samo vi možete da prepoznate traumu i povredu koja nigde nije opisana, da je zalečite, da reagujete brzo, sigurno i da

onaj koga lečite bude siguran i pun poverenja jer je došao u ruke vojnih lekara.

I sama ta reč, poverenje, je nešto što vas određuje, poverenje koje svaki pacijent oseti kada mu kažete da će ići u vojnu bolnicu i biti uz vojnog lekara. Poverenje i sigurnost koje svaka porodica oseti, jer zna da će dobiti najbolju moguću brigu, jer zna da će se o njemu brinuti najbolji ljudi, najobrazovaniji i najškolovaniji, najiskusniji, najhrabriji i najpožrtvovaniji - zaključio je ministar Vulin, dodajući da je poverenje reč koja određuje vojne lekare i reč koja ih opisuje.

Obraćajući se okupljenim pripadnicima vojnosanitetske službe, ministar Vulin je poručio da je na nama da im budemo zahvalni i da ih zamolimo da se ne menjaju više nego što ih ova vremena, koja

49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicinski fakultet VMA

Deveta klasa kadeta

D nisu dobra, mogu promeniti i da ostanu takvi kakvi jesu, dostojni uspomene onih koji su koračali pre njih.

Zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić podsetio je prisutne na istorijat vojnog saniteta i lekare koji su umnogome doprineli njegovom razvoju te predstavio buduće planove, kao i na vojnomedicinske centre koji su pod okriljem te uprave.

- Danas kada obeležavamo 178 godina vojnog zdravstva i Dan sanitetske službe imamo tradiciju koja nas jako obavezuje i čini nas ponosnim što smo pripadnici vojnog saniteta, što nosimo uniformu i što pomažemo ljudima. Velika iskustva iza nas i naši rezultati su nas obavezali pa zato to prenosimo mladim

kadetima i lekarima da nastave i da usavrše ono što smo se mi trudili da uradimo i očuvamo - poručio je pukovnik Jovičić, dodajući da će se pripadnici vojnog saniteta i ubuduće truditi da opravdaju poverenje svoje profesije i uniforme koju sa ponosom nose.

Već, tradicionalno, šestu godinu za redom Uprava za vojno zdravstvo dodeljuje priznanja za autorski poduhvat godine u oblasti medicinskih nauka, a ovogodišnji laureati su prof. dr Gordana Dedić sa Klinike za psihijatriju i pukovnik primarijus dr Milivoje Panić za monografiju „Suicid u vojnoj sredini“, kojima je pukovnik Jovičić na današnjoj svečanosti uručio priznanja.

Dan sanitetske službe obeležava se u znak sećanja na 30. jul 1839. kada je Ukazom Namesništva dr Emerih Lindenmajer postao prvi zakonski i ukazno postavljeni načelnik srpskog vojnog saniteta.

Svečanosti su prisustvovali i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković sa članovima kolegijuma, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, brojni gosti, saradnici i zaposleni u vojnom zdravstvu.

eveta klasa kadeta na integrisanim akademskim studijama medicine na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu upisana je 24. jula 2017. godine na VMA. Budućim sanitetskim podoficirima dobrodošlicu su poželeli zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević i dekan Medicinskog fakulteta VMA pukovnik prof. dr Nebojša Jović sa saradnicima, poželevši im mnogo uspeha u pozivu koji su odabrali.

Ovom prilikom zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević rekao je da je uveren da su kadeti odabrali pravi fakultet koji se po nastavnom planu ne razlikuje od civilnih visokoobrazovnih ustanova. Na Medicinskom

fakultetu VMA ih, zahvaljujući specifičnostima u vidu mentorstva od samog početka školovanja, kvalitetu i broju članova nastavne baze VMA, kao i vojnostručnim predmetima, očekuje dodatni nivo obaveza, ali i zadovoljstvo novostečenim znanjima, rekao je pukovnik Vukosavljević.

Novim kadetima ukratko je predstavljen plan školovanja i vojnih obaveza, kao i sve aktivnosti koje im predstoje do početka školske godine.

D.L.

50

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

niverseum je evropska akademska asocijacija koja ima ulogu i zadatak očuvanja evropskog akademskog nasleđa. Marta 2000. godine predstavnici 12 evropskih univerziteta sastali su se na Univerzitetu Hale Witenberg u Nemačkoj i osnovali UNIVERSEUM. Kasnije se priključilo jos pet univerziteta. Osnovni cilj UNIVERSEUMA je zaštita i promovisanje akademskog nasleđa u Evropi.

Universeum je otvoren za muzejske profesionalce, istraživače , studente i za sve koji su uključeni u univerzitetsko nasleđe. Universeum je otvoren i za sve zainteresovane akademske institucije sa sličnim muzejima i kolekcijama i sarađuje blisko sa drugim relevantnim institucijama.

Ciljevi Universeuma su: • Deljenje znanja i iskustava među svojim članovima, • Pokretanje zajedničkih projekata sa ciljem olakšanja pristupa kolekcijama na svim nivoima, • Stimulisanje društvene svesti o značaju univerzetske baštine, • Stimulisanje medija da promovišu akademsko nasleđe, • Organizovanje konferencija i simpozijuma, • Poboljšanje tehničke obučenosti i stručnosti među članovima, • Univerzeum organizuje i godišnje mitinge, izdaje publikacije i promoviše razmenu nasleđa institucija širom EU. • Universeum je ustanovio 18.novembar kao Evropski dan univerzitetskog nasleđa.

Na taj dan EU univerziteti slave zajedničko kulturno nasleđe kroz posebne 52

Promovisanje akademskog nasleđa u Evropi

Universeum Pripremio: Dario Mirović

aktivnosti, debate, konferencije i pristup muzejskim kolekcijama i spomenicima.

Univerzeum organizuje godišnje mitinge - sastanke. Ove godine domaćin predstavnika 17 EU univerziteta bila je Srbija i grad Beograd. Tema konferencije, gde je naš Univerzitet predstavio bogatu muzejsku, akademsku baštinu bila je Mobilnost evropskog nasleđa.

Više od 80 predavača sa evropskih univerziteta, razmenilo je mišljenja i iskustva o perspektivama i prezentaciji evropskog, univerzitetskog muzejskog nasleđa. Beogradski univerzitet ima pet muzeja ( Medicinski fakultet, Hemijski fakultet, Šumarski fakultet...), gosti su obišli sve i posebno se zadržali u Anatomskom muzeju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Profesor dr Milan Milisavljević

Posebni ciljevi UNIVERSEUMA su i promovisanje istraživanja u cilju povećanja znanja o evropskoj akademskoj baštini kao i obezbeđivanje podrške za zaštitu, negu i promociju evropske akademske baštine.

UNIVERSEUM ima i cilj: • Da obezbedi razmenu iskustva i znanja u cilju povećanja društvene svesti o značaju univerzitetske baštine, • Da ustanovi veze između evropskih institucija i Universeuma, • Da ohrabri osnivanje nacionalne mreže u Evropi sa ciljem zaštite , proučavanja i promovisanja Evropske akademske baštine.

Goste UNIVERSEUMA, iz 17 evropskih univerziteta, dočekao je ispred In-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

stituta za anatomiju profesor dr Milan Milisavljević, rukovodilac Muzeja anatomije čoveka. Profesor je poželeo gostima prijatan istraživački boravak i upoznao ih sa organizacijom Muzeja i Instituta. On je naglasio da muzej ima izuzetne vredne i stare kolekcije crteža i mulaža -anatomskih modela od gipsa.

Predstavnici UNIVERSEUMA su sa pažnjom slušali njegovo izlaganje i, posle reči dobrodošlice, ušli u samu zgradu Instituta anatomije.

veoma važne, posebno za mlade ljude, koji tek treba da se opredele za puteve razvoja u svojoj karijeri, naglasila je prof. dr Marija Đurić. Laboratorija je zainteresovala goste, pa su postavljali pitanja, posebno u vezi sa kriminološkim istraživanjima.

U amfiteatru Instituta za anatomiju predavanje gostima iz UNIVERSEUMA održao je profesor dr Branislav Filipović. On je govorio o nastanku muzeja 20-tih godina prošlog veka. Osnivač

kolekcijama. Nakon toga, neke od gostiju zamolili smo za kratak razgovor:

Dosadašnji predsednik asocijacije UNIVERSEUM SOFIA TALAS - Italija- Univerzitet Padova - Muzej istorije fizike

Prof. dr Marija Đurić

Nakon toga, gosti UNIVERSEUMA obišli su Laboratoriju za antropologiju Instituta za anatomiju. Tu ih je dočekala prof. dr Marija Đurić. U paleopatološkoj kolekciji proučavaju se kosti, stare više vekova. Ovde bioantropolozi objašnjavaju kako se na kostima otkrivaju tragovi nasilja, na primercima koji potiču iz antike, srednjeg veka i II svetskog rata. Ono čime se bavi laboratorija za antropologiju je fizička antropologija. Želimo da promovišemo koštane zbirke

Mi smo veoma uživali tokom posete, kolekcije za učenje i studiranje koje su izložene vrlo dobro su očuvane, ja nisam videla sve, ali impresionirali su me divni crteži na velikim platnima. I, naravno, veliko i divno gostoprimstvo.

muzeja profesor Niko Miljanić je kupio i doneo 1920. godine iz Pariza vredne skelete, zbirke crteža i mulaža, kao i kolekciju staklenih ploča sa slikama disekcija, radi projektovanja u nastavi.

Dr Miljanić je i osnovao Muzej anatomije - istakao je profesor dr Branislav Filipović. Tom prilikom gostima je prikazan i dokumentarni film o Institutu i Muzeju anatomije.

Gosti su zatim obišli i detaljno ragledali vitrine Muzeja sa dragocenim Profesor dr Branislav Filipović

Bili ste predsednik UNIVERSEUMA do danas, koje je mesto Anatomskog muzeja u Evropi danas?

Postavke anatomskih muzeja u Evropi su vrlo slične. To je vrlo zanimljivo, to je svojevrsna vremenska mašina. Možemo da odemo u prošlost u dvadesete godine prošlog veka, što je vrlo interesantno. Šta bi bi bili vaši predlozi, šta još da radi ovaj muzej?

Ovaj muzej se koristi za istraživanje i učenje, ne znam koliko je otvoren za širu publiku i ne znam da li je dostupan – on-line. Muzej je uključen u evropsku mrežu UNIVERSEUM, što je izvanredno, svaki muzej sarađuje sa drugim muzejima članovima asocijacije, što daje mogućnost interdisciplinarne saradnje muzeja i njihovih timova, kao i analiza kolekcija različitim načinima.

Ideja NETWORKING je nešto novo i veoma značajno za Beogradski univerzitet i Anatomski muzej.

53

Z D R AV S T V O - S R B I J A Dr Sebastien Soubiran, novi predsednik, Francuska - Strasburg, zamenik direktora Naučne bašte Univerziteta Strasburg

Ja imam veoma dobre utiske o Anatomskom muzeju. Imate vrlo značajnu univerzitetsku kolekciju.

Institut za anatomiju je za mene veliko otkriće. Fantastično. Zgrada je odlično očuvana od 1920-tih prošlog veka. Mi smo posetili i Šumarski fakultet i njihov muzej, I taj muzej i zgrada su odlično očuvani. Osoblje koje vodi muzej je vrlo posvećeno.

Drago mi je što je Anatomski muzej vrlo popularan među mladima, što ima vrednu postavku i zaostavštinu. Srbija je sad veoma uključena u očuvanje Univerzitetskog nasleđa i kolekcija. Mi smo vrlo srećni zbog toga.

Francuska ima mnogo starije univerzitete. Šta biste predložili?

Ne bi trebalo da se drže kolekcije u boksovima, kao na primer na univerzitetima u Francuskoj. Medicinski muzeji u Francuskoj su uglavnom u boksovima i fiokama. Većina muzeja su zatvoreni, što je stvarno šteta, zbog mnogo razloga. Mi imamo dobre aktivnosti u smislu univerzitetskih kolekcija, medicnski muzeji u Monpelijeu i Strasburu rade, ali najveće kolekcije, u Parisu i Lionu, su zatvorene za studente i javnost, mi smo vrlo zabrinuti zbog toga.

Jean Davigneau - Ministarstvo kulture Francuske - Paris

Ja imam vrlo lepe utiske, ponosan sam što sam ovde, anatomski muzej je izvanredan, poseta je odlično organizovana i naišli smo na topao prijem. Anatomski muzej u Beogradu može da se poredi sa francuskim po svom nasleđu i kolekciji. Demonstracije profesora na anatomskom muzeju su bile izvanredne.

Lisa Janke - Nemačka - Germany University

Ovo je vrlo značajna kolekcija, možda jedna od najboljih kolekcija u Evropi, stvarno je divna i unikatna. Poseduje mnogo različitih primeraka i spomenika. Prostor je originalan i unikatan, a takođe i atmosfera. Anatomski muzej pokazuje, kako opisujete vašu istoriju medicine i šta ste radili tokom istorije. Ovo je dobra istorija medicine i morate da je delite i pokazujete širom Evrope.

Ne znam da li posetioci koji ne studiraju mogu da uđu, ali mislim da je muzej interesantan ne samo za istraživače i student, već za sve zainteresovane. Beogradska kolekcija je izvanredna.

54

Frederique Andry – Cazin – Francuska, Univerzitet SORBONA - “Pjer i Mari Kiri” - Paris

U ovom momentu ja sam vrlo impresionirana kvalitetom nekoliko kolekcija koje sam videla, ali ima ih još i nadam se da ću ih videti do kraja posete. Posebno mi se dopadaju veliki crteži na platnu, koji se nalaze na ulazu u muzej, a uradio ih je nepoznati francuski autor od kojeg ih je kupio profesor Niko Miljanić. U Beogradu ne znaju tačno ime slikara - crtača, i ja ću po povratku u Pariz pitati kolege i pogledaću u medicinsku biblioteku da bih saznala ko je autor. Anatomski crteži su divni i vrlo dobro očuvani te prezentovani. Šta predlažete?

Da muzej nastavi da radi ovako. Ovo je dobar start, očuvanje kolekcija i izlaganje stručnoj i ostaloj zainteresovanoj populaciji. Ovo nije samo muzej, ovo je mesto sećanja, suvenira.

Ovo je zaista interesantno kulturno nasleđe u staroj očuvanoj zgradi sa divnim starim crtežima i posterima. Samo nastavite ovako, vrlo je dobro…

Prof. dr Branislav Filipović Prvi put je da imamo jednu takvu delegaciju. Ovo je pravi korak u Evropu, političari se trude da nas uvedu u Evropu ali ovo što smo mi napravili danas mislim da je pravi prikaz Srbije i srpske kulture, srpske medicine i srpske anatomije te sveg našeg nasleđa na koje treba da budemo ponosni.

Održali ste izvanredno predavanje. Prisustvovali su su predstavnici 17 evropskih univerziteta?

Samo da se ta saradnja nastavi da se to proširi i dalje ne samo u oblasti muzeja, nego i naučnoj razmeni, koja je neophodna i izuzetno važna u edukativnom smislu. U svakom slučaju, mislim da je ovo vrlo dobar korak napred u nekim našim budućim namerama da od naše anatomije napravimo svetsku anatomiju. Želeo bih da se zahvalim profesoru Milanu Milisavljeviću, on je uložio ogromnu energiju i svu svoju kompentenciju. Ja sam bio tu kao podrška, kao upravnik, a on je to sve izveo, prosto ga je trebalo samo pustiti bez ikakvih daljih sugestija.

Mi očekujemo da će nas evropski univerziteti sada zvati da razmenimo iskustva.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Profesor dr Milan Milisavljević Ovo je prvi put da nas ovako ugledna delegacija posećuje, što pokazuje da smo značajna tačka na mapi evropskih muzeja i univerziteta. - Muzej anatomije čoveka - Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu je, iako zatvorenog tipa, u mogućnosti da otvori vrata i posetiocima koji su zainteresovani da na jednom mestu vide izvanredne kolekcije. Počevši od najstarije kolekcije crteža profesora Nika Miljanića pa do kolekcija današnjih anatoma, koje su još u razvoju. Mislim da je zadovoljstvo bilo obostrano. Gosti su nam doneli iskustva starijih univerziteta i muzeja, a mi smo pokazali našu ozbiljnost da očuvamo stare zbirke i unapredimo muzej novim preparatima.

Anatomija je centralni predmet izučavanja na medicinskim fakultetima širom sveta. Učeći anatomiju, studenti uče osnovni jezik medicine, razvijaju sposobnost razumevanja i savladavanja problema u trodimenzionalnom prostoru. Anatomija je osnova razmišljanja, zaključivanja i rešavanja problema u

medicini. Anatomija čoveka je osnova kliničkih predmeta, pa je i njeno mesto na Medicinskom fakultetu i u medicinskoj praksi, posebno istaknuto. Uprkos eksploziji informacija koje dolaze iz svetske nauke, vezane za medicinu, i ubrzanog razvoja dijagnostičkih i terapeutskih sredstava i metoda medicinske tehnologije, efikasno zdravstveno obrazovanje još počiva na čvrstoj anatomskoj bazi.

Suštinsko, praktično poznavanje anatomije je neophodno za sprovođenje bezbroj kliničkih procedura u medicinskoj svakodnevici, što anatomiji daje vanvremenske atribute aktuelnosti.

Sve rutinske procedure, kao i one koje spasavaju život pacijenta, zahtevaju istinsko razumevanje trodimenzionalne anatomije. Citirao bih velikog anatoma Wernera Platzera koji je rekao: Anatomija bez klinike je umrtvljena, klinika bez anatomije je smrtonosna.

U svakom slučaju , lekarska praksa traži sigurnost koja počiva na viđenoj i proučenoj unutrašnjosti ljudskog tela i međusobnoj relaciji struktura, čija je

osnova upoznavanje topografske anatomije ljudskog tela kroz disekciju i studiju humanih preparata.

Naš muzej je uključen u nastavu anatomije, svaki student proučava disekcione preparate na vežbama, ali i preparate izložene u vitrinama. U anatomiji je bolje učiti pa zaboraviti nego nikada ne učiti. - Somerset Maugham Krajem maja ove godine imao sam posebnu čast, da na poziv našeg kolege anatoma dr Predraga Bjelogrlića, učestvujem na konferenciji posvećenoj unapređenju nastave anatomije na School of Medicine - Univerzitet Sent Andrews u Škotskoj. Univerzitet Sent Andrews i medicinski fakultet osnovani su 1413. godine. Koliki je značaj anatomije u britanskom sistemu studiranja najbolje govori ugledni profesor hirurške anatomije David Sinclair, koji nas je dočekao rečima: Hirurzi koji anatomiju uče samo iz kompjutera treba da operišu te komjutere, a hirurzi koji treba da operišu pacijente neka uče na leševima. Onda i ne čudi što je na grbu britanskog Kraljevskog udruženja hirurga, istaknut obnažen leš, položen na disekcioni sto.

Profesore Milisavljeviću, kakvi su planovi?

Planova nikada više. Zahvaljujući šefu Katedre za anatomiju profesoru dr Laslu Puškašu, koji je pokretač svih velikih i značajnih projekata, ali i rukovođenju profesora dr Branislava Filipovića, naš Muzej se vidno razvija i unapređuje, iz dana u dan.

Otvoreni smo za saradnju sa kolegama i sličnim ustanovama širom Evrope i Amerike, ali i Indije i Kine, i mislim da imamo sjajnu budućnost. Povezivanje i saradnja, treba da dovedu do poboljšanja, pre svega nastave anatomije. Unapređenje muzejske postavke novom kolekcijom je stara želja i veliki izazov. Naime, očekujemo dolazak dve plastinirane glave iz kolekcije Guntera von Hugensa, a ako bude još dobrotvora i novca možda ćemo imati i plastinirani leš.

Izuzetno mi je drago što je tokom manifestacije NOĆ MUZEJA, Institut za anatomiju bio najposećenija lokacija.

Na konferenciji u Beogradu izabrano je novo rukovodstvo Universeuma, novi predsednik je Sebastien Soubiran, Strasburg - Francuska, a potpredsednik je Maria Mouliou, Univerzitet Atina, Grčka.

55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

zgradi čija je izgradnja započeta 1929. i završena 1936. godine, prema projektu arhitekte Momira Korunovića, a uz podršku kralja Jugoslavije Aleksandra I Karađorđevića, koji je postavio i kamen-temeljac, od početka su bile zastupljene sportske i kulturne aktivnosti. Od tečaja za nastavnike telesnog vaspitanja, preko Škole za telesno vaspitanje, Višeg tečaja, Muzeja fizičke kulture pa sve do Državnog instituta za fiskulturu, koji je 30 godina bio smešten u Deligradskoj 27 pre nego što je preseljen na Košutnjak. Prelaskom DIF-a na novu adresu 1968. godine, zgrada je predata na korišćenje Gradskom centru za fizičku kulturu.

Nakon rekonstrukcije i adaptacije sala i bazena, GCFK počinje sa radom 1971.

Duga je tradicija ove ustanove fizičke kulture. Osnovao je grad Beograd, od početka svog postojanja prepoznata je kao adresa dobrog zdravlja, brige o telesnom vaspitanju i rekreativnog vežbanja. Sama zgrada GCFK-a nalazi se pod zaštitom Spomenika kulture Beograda.

Kao mesto okupljanja porodice, Stari DIF se od početka vodi krilaticom prijatelja cele porodice. Jedino mesto na kom su naši sugrađani sigurni da su u svakom trenutku u rukama stručnih lica – profesora fizičke kulture i fizioterapeuta, jeste Gradski centar za fizičku kulturu.

Dugi niz godina GCFK je, nažalost, poslovao negativno, uz veoma loše rezultate i neredovna primanja zaposlenih - zabeleženo je punih 12 godina poslovanja u konstantnom minusu, sedam godina neredovnih primanja zaposleniih, kao i ogromne obaveze prema stalnim dobavljačima. To se svakako odrazilo negativno i na ponudu programa i posećenost Centra. U poslednjih godinu dana situacija se drastično promenila nabolje i sada je slika starog DIF-a dosta drugačija. Izmenjeno je puno toga – od načina rukovođenja i predstavljanja, preko prilagođavanja programa korisnicima, do generalne promene atmosfere u ovoj ustanovi. Dolazi do prekida permanentnog negativnog poslovanja, i po prvi put posle niza godina, GCFK na kraju 2016. godine posluje pozitivno. Dolaskom novog direktora Nebojše Stojanovića u martu 2016. godine, započeo je i uspon GCFK-a. Mlad, energičan, sportskog, moglo bi se reći manekenskog izgleda, kako i priliči rukovodiocu ovakve ugledne ustanove fizičke kulture, a već iskusan visokoobrazovan rukovodilac, direktor u startu menja način komunikacije u menadžmentu. Svakom zaposlenom pruža mogućnost i slobodu da inicira i 56

Gradski centar za fizičku kulturu

Stari DIF Pripremio: Radenko - Rade Karalić

Nebojša Stojanović, dipl. ekonomista

iznosi svoje predloge i ideje za poboljšanje i unapređenje poslovanja. Uvek podstiče kreativnost i ceni zalaganje zaposlenih. Od svakog zaposlenog se traži maksimum u radu, posvećenost korisnicima i profesionalnost. Od jedne nesigurne i neizvesne situacije, timskim radom zaposlenih, postignuto je jedno domaćinsko poslovanje i domaćinski odnos prema ovoj ustanovi. Rezultate ovog inovativnog pristupa radu i rukovođenju najbolje dokazuje pozitivna slika starog DIF-a u javnosti i vraćeno poverenje korisnika.

Gradski centar za fizičku kulturu, prepoznatljiv kao stari DIF, dugi niz godina neguje tradiciju prijatelja ce-

le porodice. Ustanova fizičke kulture i rekreacije koja se stara o zdravlju tela i duha svojih korisnika, pruža raznovrstan sadržaj za sve uzraste - od beba do najstarijih sugrađana, čime se istakla kao pravi izbor za sport i rekreaciju cele porodice. Korisnicima su na raspolaganju veliki i mali bazen sa saunom, sportske sale za grupne sportove, fitnes sale, kardio-teretana i spoljni tereni.

Najinteresantniji programi, po izboru naših korisnika, jesu obuke plivanja za decu svih uzrasta, fitnes programi od kojih neki imaju višedecenijsku tradiciju, program bazen i sauna, kao i vežbanje za starija lica u sali i

Z D R AV S T V O - S R B I J A

bazenu. Pored redovnih programa, u saradnji sa Sekretarijatom za sport i omladinu grada Beograda, realizuju se besplatni zimski i letnji kampovi za decu školskog uzrasta.

Individualno učešće u sportskim programima GCFK-a najviše je zastupljeno u promovisanju Centra, ali takođe GCFK je izuzetno posvećen tzv. društvenom marketingu, u oblasti u kojoj posluje, a to je sportska rekreacija.

Na različite načine se promoviše sport i zdrav način života, imajući u vidu da je zdravlje apsolutno najvažnije i da ga moramo na vreme sačuvati i brinuti o njemu.

Atmosfera u kojoj se radi je zdrava i prijatna, pa se svi zaposleni trude da to prenesu i na svoje korisnike. Konstantnim osluškivanjem potreba i želja korisnika, svoju ponudu prilagođavaju svim kategorijama stanovništva – ne zapostavljajući ni jednu. Takođe, ne zanemaruju ni ekonomsku situaciju svojih sugrađana te tako stalnim akcijama sa popustima na određene programe pokušavaju da dodatno motivišu sugrađane da vežbaju i brinu o svom zdravlju.

Jer ako sami ne čuvamo svoje zdravlje, niko neće. A na kraju, zdravlje je zaista na prvom mestu! Glavna smernica i filozofija celog kolektiva je stara poslovica – u zdravom telu zdrav duh! „Kada smo zdravi, sve je dostižno, a ako nismo, ništa drugo ne pomaže. Mnogi od nas često se vode različitim izgovorima za neaktivnost, a iz tog razloga je proistekao naš novi moto – stop izgovorima! Uzimajući u obzir savremeni način života, veliko smanjenje kretanja, aktivnosti i dnevne potrošnje energije, savremeni čovek mora da uloži svestan napor da vežbanje i fizička aktivnost budu deo naše svakodnevice. Zbog toga je naša poruka - objavite rat izgovorima za fizičku neaktivnost i zdravlje stavite na prvo mesto!“ na kraju razgovora poručuje, ne samo korisnicima ovog Centra, već i svim građanima direktor Stojanović.

Opšta bolnica „Atlas”

Prvi put otklonjen tumor mozga u privatnoj bolnici Pripremio: Radenko - Rade Karalić

Dr Milenko Savić, neurohirurg

P

rvi put je u Srbiji urađena ovakva operacija i otklonjen tumor mozga u privatnoj bolnici, Opštoj bolnici “Atlas”. Operacija je trajala 6h, facijalni živac kompletno sačuvan, a tumor uklonjen potpuno.

Operacija tumora pontocerebelarnog ugla U Opštu bolnicu “Atlas” smo nedavno primili pacijenta sa ozbiljnim problemima koje je uzrokovao tumor na mozgu. Nakon pregleda, koji je obavio dr Milenko Savić, ustanovljeno je da se radi o velikom tumoru u pontocerebelarnom uglu sa leve strane (zadnja lobanjska jama). Ovaj tumor je uzrokovao potpuni gubitak sluha. Tumor je prema radiološkim kriterijumima dobroćudne prirode (porekla slušnog živca). Pacijentu se tumor godinama uvećava i trenutno se vidi jasan pritisak na važne strukture u zadnjoj lobanjskoj jami, a pre svega na moždano stablo. Zbog rasta tumora za vrlo kratko vreme bi

se javile ozbiljne neurološke smetnje, opasne po život.

Jedini način da se ovako veliki tumor ukloni, odnosno da se smanji pritisak na važne delove mozga i da se spreči pojava ozbiljnih neuroloških smetnji je hirurška intervencija otvaranja lobanje i uklanjanja tumora.

Koliko je operacija mozga složena?

Radi se o veoma ozbiljnoj intervenciji koja zahteva: • specifičnu opremu za otvaranje lobanje, pristup samom tumoru i njegovo uklanjanje • specifičnu anesteziju bez miorelaksanasa • korišćenje aparata za intraoperativni monitoring važnih moždanih funkcija i prepoznavanje veoma važnih nervnih struktura u zoni operacije, a pre svega kranijalnih živaca • specifično postoperativno praćenje 57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Kod ovog pacijenta je posebno bilo važno da se sačuva funkcija VII kranijalnog živca koji je odgovoran za pokrete mišića lica, kapaka i jezika (takozvani facijalni živac). To može da se postigne samo korišćenjem specifične opreme, takozvanog intraoperativnog monitoringa. Intraoperativni monitoring omogućava de se tokom operacije identifikuju i sačuvaju određeni živci, a u ovom konkretnom slučaju facijalni živac.

Ovakav aparat trenutno postoji samo u Opštoj bolnici “Atlas” i u KC Srbije.

plikacija. Uspeli smo i pored velikog tumora i izmenjenih anatomskih odnosa da identifikujemo facijalni živac i da ga kompletno sačuvamo, a da tumor uklonimo kompletno. Pacijentkinja je odmah nakon završetka operacije bila budna i svesna, bez ikakvog neurološkog oštećenja. Sutradan je vertikalizovana i započela je samostalan hod“, istako je dr Milenko Savić.

U Opštoj bolnici „Atlas“ dr Milenko Savić sa svojim timom uspešno izvodi neurohirurške operacije kičme i glave, diskus hernije, steno-

Neuromonitoring

Operaciju je izveo hirurški tim Opšte bolnice“Atlas”, koji vodi dr Milenko Savić, neurohirurg, a koji su činili hirurg asistent, anesteziolog, anesteziološki tehničar, neurofiziolog, inženjer za intraoperativni monitoring, dve neurohirurške instrumentarke i dva bolničara.

“Operacija je trajala šest sati i protekla je bez ikakvih intraoperativnih kom-

ze, spondilolisteze, vertebroplastike, tumora kičme i glave, stabilizaciju kičmenog stuba, skolioze, kifoze i mnoge druge.

Opšta bolnica „Atlas“ je ove godine potpisala ugovor o saradnji sa američkom kompanijom „Medtronik“ koja je svetski lider u oblasti medicinske tehnologije. U okviru ovog partnerstva, obe

Lista usluga Atlas opšta bolnica

58

kompanije doprinose poboljšanju zdravstvene nege hiljadama pacijenata Opšte bolnice “Atlas” koji imaju probleme sa kičmenim stubom. „Medtronik“ je kroz svoju opremu omogućio lekarima Opšte bolnice „Atlas“ inovativne spinalne i minimalno invazivne tehnologije, poboljšanje procesa i sistema rada kako bi se poboljšala efikasnost i podigao stepen zadovoljstva pacijenata.

“Primenom novih medicinskih tehnologija u Opštoj bolnici ‚Atlas‘ stvorili smo jedan veoma inovativan medicinski centar, jedinstven u Beogradu i regionu, što će u velikoj meri doprineti povećanju broja pacijenata koji imaju pristup najnovijim medicinskim tehnologijama, kada je u pitanju operacija kičme“, izjavio je dr Igor Georgijev, direktor Opšte bolnice „Atlas“.

Redovna saradnja sa vodećim svetskim hirurzima iz oblasti ortopedske, spinalne i opšte hirurgije je takođe nešto na čemu insistiramo kako bi naši pacijenti dobili najbolje uslove lečenja.

Iskustvo u hirurgiji, medicinska oprema poslednje generacije i kvalitet rada koji stoji iza Opšte bolnice „Atlas“, rezultirao je saradnjom sa osiguravajućim kućama iz celog sveta kao i sa Zdravstvenim fondom Republike Srpske, čije pacijente veoma uspešno operišemo od 2016. godine sa uputom i rešenjem o trošku Fonda.

Bolnica radi 24 h dnevno, 365 dana u godini, nalazi se u modernom i luksuznom objektu na 1.600 kvadratnih metara.

U sklopu Opšte bolnice “Atlas” nalazi se: • Poliklinika sa osam ambulanti za preglede • Dijagnostički i endo-centar sa operacionom salom, kabinetima za RTG dijagnostiku, mamografiju , sve vrste skopija, dva previjališta i sobu sa tri bolnička kreveta za dnevnu hirurgiju.

• Hirurški blok bolnice sa tri operacione sale, koje su opremljene za sve vrste najsloženijih hirurških intervencija, odeljenje intenzivne nege, 20 ležećih mesta u jednokreventnim, dvokrevetnim i trokrevetnim apartmanima, koji su opremljeni savremenim krevetima, instrumentima za praćenje stanja pacijenata, toalet sa tuš-kabinom, Cable TV, WiFi, VPN, Videosecurity, IP Video Phone.

A

mbulantna ili dnevna hirurgija je organizacioni model koji se odavno sprovodi u svetu, nije, kako zvuči, operisanje po ambulantama, već način da se rastereti zdravstveni sistem. Određene operacije se, bez povećanog rizika, i izvode u ovakvim uslovima. Takva organizacija podrazumeva pripreme kroz ambulantne preglede, operisanje u dnevnim uslovima i otpuštanje sa odeljenja u roku od nekoliko sati, uglavnom manje od 24h boravka u bolnici. Ovakav koncept je veoma rasprostranjen u zapadnim zemljama jer je prepoznata velika ušteda za bolnice i skraćenje liste čekanja na sve vrste operacija. Postoje operacije nakon kojih oporavak zaista ne zavisi od ležanja u bolnici, a moderni hirurški postulati, kroz mnogobrojne studije, su sada drugaciji nego pre 20-ak godina. Dokazano je da rana mobilizacija (ustajanje i kretanje) dovode do bržeg oporavka, do smanjenja komplikacija i ranijeg vraćanja životnim navikama.

Pored toga, rano uklanjanje pomagala, kao što su urinarni kateteri i nazogastrične sonde i ukidanje antibiotika, smanjuju učestalost infekcija, ubrzavaju varenje i doprinose ranijem oporavku pacijenata.

Prednosti za pacijente uključuju i smanjen rizik od intrahospitalnih infekcija, komforniji tretman pacijenata, tj. sprovođenje dijagnostike i lečenja bez izdvajanja iz porodice i radne sredine, povoljnija psihološka atmosfera za brži oporavak (rana mobilizacija, započinjanje ishrane, uklanjanje katetera i infuzija, a sve u komforu svog doma), raniji povratak na radno mesto i svakodnevnom životu.

Bolnice prepoznaju prednosti u vidu ušteda zdravstvenih resursa sniženjem broja bolničkih prijema, skraćenjem dužine hospitalizacija i lista čekanja na prijem u bolnicu, ubrzavanja dijagnostičkog i terapijskog procesa, rasterećenja odeljenja u smislu noćnog ili vikend-rada medicinskih sestara, ukidanje „pansiona“ (čime se dobija najveća ušteda), a mora se imati na umu da je razvoj koncepta ambulantne hirurgije doveo do razvoja anesteziološih tehnika, čime je značajno povećana ušteda i unapređen kvalitet lečenja.

Ambulantna ili dnevna hirurgija se prvi put spominje kao organizacioni model početkom XX veka, kada je jedan dečji hirurg iz Škotske operisao veliki broj dece u dnevnim uslovima i objavio da je postigao manji stres kod

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Udruženje za ambulantnu hirurgiju Srbije

Ambulantna hirurgija Rođena u Beogradu 22.5.1977. Završila Medicinski fakultet u Beogradu, juna 2002.

Magistrirala na temu „Uloga preoperativnog zračenja kod karcinoma rektuma u sprečavanju nastanka lokalnog recidiva“ 2008.

Specijalistički ispit iz opšte hirurgije položila sa odličnom ocenom, juna 2010.

Mr sc. med dr Jelena Do kraja godine se očekuje i odbrana Petrović-Šunderić doktorske disertacije na temu „Značaj određivanja RAD 51 genskog polimorfizma u cilju predikcije nastanka ili prognoze u lečenju kolorektalnog karcinoma kod populacije u Srbiji“, kao i odbrana završnog ispita iz specijalizacije abdominalne hirurgije na temu „Značaj preoperativnog određivanja stadijuma karcinoma rektuma magnetnom rezonancijom visoke rezolucije u oceni resektabilnosti karcinoma distalnog i srednjeg rektuma“.

Od 2010-2014. kao glavni istraživač u Srbiji, saradnik na studiji LRC, nastavku čuvene MERCURY međunarodne studije o ispitivanju egzaktnosti magnetne rezonance (MRI) u lečenju karcinoma distalnog rektuma. Rezultati LRC objavljeni su i nagrađivani od najuglednijih medicinskih časopisa.

Marta 2015., u Minhenu, položila ispit Evropskog hirurškog borda iz oblasti koloproktologije, čime postaje prvi licencirani koloproktolog iz Srbije, kao i jedini član Evropskog hirurškog borda.

Kao stipendista raznih internacionalnih udruženja i saradnik na projektima provela više meseci na edukaciji u Velikoj Britaniji (Royal Marsden Hospital London, Pelican Center Basingstoke, inicijalno hirurška edukacija, potom kao glavni istraživač u Srbiji na čuvenoj LRC studiji), Mađarskoj (Proctomed Budapest), Češkoj (Masarik Oncology Institute Brno), Norveškoj (Akhershus University Hospital, Ahus, Oslo), Švajcarskoj (Geneva University Hospital – tromesečno usavršavanje iz laparoskopske kolorektalne hirurgije).

Predavač i učesnik mnogobrojnih hirurških kongresa u Srbiji i u svetu.

Autor i koautor mnogobrojnih naučnih radova, poglavlja udžbenika i monografija iz oblasti hirurgije i onkologije. Član organizacionih odbora više internacionalnih kongresa i simpozijuma iz oblasti ambulantne hirurgije i koloproktologije. Član Evropskog udruženja za koloproktologiju (ESCP), Međunarodnog udruženja za ambulantnu hirurgiju (IAAS), Srpskog lekarskog društva, Društva koloproktologa Jugoslavije, počasni član Mađarskog udruženja za ambulantnu hirurgiju, koosnivač i sekretar Udruženja za ambulantnu hirurgiju Srbije, član Evropskog hirurškog borda.

Seminar U Beogradu će 5. oktobra, u In Hotelu, biti održan seminar u organizaciji Udruženja za ambulantnu hirurgiju Srbije. Ovaj stručni seminar je podržalo Međunarodno udruženje za ambulantnu hirurgju (IAAS) i pored domaćih zvučnih imena svih hirurških grana, pridružiće nam se i trenutni predsednik IAAS prof. anestezije sa Harvard univerziteta, SAD, dr Beverly Philip, prof. dr Gamal Eldin Mohamed (prethodni predsednik IAAS) sa Semmelwise univerziteta u Mađarskoj prof. dr Carlo Castoro (takođe bivši predsednik IAAS) iz Padove i Mariann Aaland, VMS i menadžer u zdravstvu, predsednik Noveškog udruženja za ambulantnu hirurgiju (NORDAF) i direktor jednog od najbolje organozovanih odeljenja za ambulantnu hirurgiju u svetu, a koji pripada Akershus univerzitetskom centru koji pokriva preko 60% stanovništva Osla. www.saas.org.rs dece i njihovih roditelja, pored smanjenja broja zauzetih kreveta u bolnici. Kao i za sve novotarije, i tada je trebalo vremena da ovaj model bude prihvaćen. Dalje se ambulantni pristup u literaturi spominje ponovo 50ih godina prošlog veka, a tek je 1962.

59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

u Kaliforniji organizovana prva jedinica za dnevnu hirurgiju. Tokom sledećih decenija sve više ovakvih jedinica je otvoreno u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji, a danas je ovakav koncept lečenja opšteprihvaćen i u evropskim zapadnim zemljama. Od 1985-1994. procenat elektivnih operacija, obavljenih u uslovima dnevne hirurgije, se povećao sa 34% na 61% u SAD, dok je u Velikoj Britaniji 1989-2003. sa 15% povećan na čak 70%. Slični primeri su viđeni u svim zapadnoevropskim zemljama, ali cifre variraju u zavisnosti od hirurških grana.

Ne mogu svi pacijenti biti operisani u ambulantnim uslovima, postoje strogi vodiči kojima se određuje tačno kakvog zdravstevnog stanja, u kojim socijalnim i sanitarnim uslovima pacijenti moraju da budu, kao i koje hirurške intervencije se mogu sprovoditi na ovakav način. Pacijent mora da bude smešten najdalje 1h vožnje od najbližeg hirurškog centra, mora da ima komforne uslove stanovanja, da ne bude sam barem prvih dana, da ima telefon i da se redovno javlja lekaru ili medicinskoj sestri, zaduženoj za njegov slučaj.

Pored toga, sam pacijent mora da se složi da bude lečen u ovakvim uslovima, niko neće biti otpušten iz bolnice ako postoji ikakva sumnja da može doći do komplikacija.

U Srbiji se ambulantne procedure izvode sporadično i zavise, za sada, samo od entuzijazma manjeg broja hirurga i anesteziologa. Uglavnom se izvode manje intervencije koje i inače ne zahtevaju hospitalizaciju.

Međutim, kod većih procedura, kao što je operacija hernije ili hemoroida, koncept ambulantnog lečenja nije prepoznat. S obzirom na to da se učinak institucije vidi po broju zauzetih kreveta, sam hirurg, osim rizika koji lično mora da preuzme, ne vidi naročitu prednost u ovakvom vidu lečenja. Da bi se ostvarili pozitivni rezultati mora se podržati razvitak ambulantne hirurgije u Srbiji i prepoznati ušteda i opšti benefit. S obzirom na to da bi otvaranje zasebnih jedinica ambulantne hirurgije iziskivalo dodatne troškove, potrebno je za početak prepoznati prednosti dnevnog lečenja. Uvođenje ambulantne hirurgije kao organizacionog modela u sistem može biti adekvatan početak.

Udruženje za ambulantnu hirurgiju Srbije (UAHS) postoji od oktobra 60

2013. godine, a osnovali su ga mr sc. med. dr Jelena Petrović (inicijator i sekretar UAHS), prof. dr Marinko Žuvela (predsednik UAHS), Acc. prof. dr Zoran Krivokapić i prof. dr Velimir Marković. Odavno su prepoznate prednosti ambulantne hirurgije i dobrobit koju ovakav vid organizacije može doneti našem zdravstvenom sistemu. Udruženje je sebi postavilo zadatak da, koristeći podršku i iskustvo IAAS, podigne svest o ambulantnoj hirurgiji, njenim prednostima, manama, zdravstvenim i pravnim začkoljicama, kao i način kako da se trenutne klinike organizuju na bolji način. Ovakav model će vremenom biti nametnut, s obzirom na to da je Srbija na putu u EU, ali bi bolje bilo da sami razumemo zašto se ovako nešto uvodi i već sprovodi, kako funkcioniše i kako da se što bezbolnije prilagodimo. Ovaj sastanak nije prvi koji je organizovao UAHS, uz pokroviteljstvo IAAS, ali ovaj put imamo daleko veću podršku vodećih hirurga Srbije svih hirurških grana (koloproktologije, herniologije, laparoskopije, urologije, neurohirurgije, gineklogije, ortopedije, oftalmologije, anesteziologije...). Na prethodnim sastancima su bili i gosti iz zemalja u regionu i bivših članica SFRJ u cilju edukacije i deljenja dostignuća i iskustava u ambulantnoj hirurgiji. Do sada su se članovi UAHS trudili da što više hirurga upoznaju sa načinom borbe protiv svakodnevih nedaća u sprovođenju posla. Sada nam je namera da, pored Ministarstva zdravlja, dovedemo predstavnike i drugih ministarstava koji nam mogu pomoći. Medicina ne treba da se meša sa politikom, ali lekari ne raspolažu finansijama i nisu direktno uključeni u organizaciju. Ovo će biti skretanje pažnje vlastima na promenu koja svima može pružiti poboljšanje. Pored toga, nakon seminara će biti održana i skupština UAHS, a planiramo da jedna od tačaka dnevnog reda bude i osnivanje radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča dobre prakse u ambulantnoj hirurgiji i imamo svesrdnu podršku Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva.

Ovakvi sastanci nisu namenjeni samo hirurzima, već i anesteziolozima, medicinskim tehničarima, menadžerima u zdravstvu, kao i svim profilima koji mogu imati veze sa ovakom organizacijom hirurškog rada.

Svi detalji sastanka će biti blagovremeno objavljeni na sajtu UAHS www.saas.org.rs

Zatezanje opuštenih mišića i kože trbušnog zida

Abdominoplastika

A Doc. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

bdominoplastika ili dermolipectomia (zatezanje stomaka) je procedura kojom se otklanjaju višak kože i potkožnog tkiva sa abdomena (takozvani viseći stomak) i zateže kompletna muskulatura abdominalnog zida. „Opušten stomak“ se najčešće javlja kod osoba koje su izgubile veliku količinu kilograma ili žena koje su imale više porođaja. Naravno da nasledni faktor ima velikog značaja.

Neke od indikacija koje ukazuju da ste kandidat za dermolipektomiju su višak kože i masnog tkiva na stomaku, opušten i labav stomak, prisutne strije na donjem delu stomaka, kao i opušteni i razdvojeni mišići trbušnog zida.

Priprema pacijenta za operaciju počinje obično na prvom pregledu.

Saglasnost pacijenta je prvi korak u pripremi pacijenta za operaciju.

Vrlo važno je da se stvori poverenje između pacijenta i doktora. Hirurg obaveštava pacijenta o tome šta će sve biti obuhvaćeno operacijom, šta će se sve preduzeti da bi se izvela operacija. U toku inicijalnog pregleda hirurg će najverovatnije od vas tržiti da pokažete tačno kakvu biste

PRE

PRE

Z D R AV S T V O - S R B I J A

promenu voleli da uradite na vašem stomaku.

Na pregledu pacijent treba dati anamnestičke podatke o bolestima ili operativnim zahvatima koje je ranije imao, alergije na lekove, dijabetes, hipertenziju, anemiju, hronične infekcije.

Važno je dati podatke da li uzimate neke lekove, kao npr. aspirine, estrogene, vitamin C itd. Vrlo važno je da se da kompletna informacija.

Pri pregledu koji se vrši u stojećem i ležećem položaju treba utvrditi koliki je višak kože i potkožnog masnog tkiva, stepen labavosti muskulature trbušnog zida, kao i eventualno prisustvo ventralnih kila.

Rez je horizontalan, u donjem delu stomaka iznad pubičnih dlačica i pruža se bočno prema karličnim kostima.

Dužina reza zavisi od stepena opuštenosti i viška kože. Generalno, rez je sakriven i ima konture kupaćeg kostima tako da se na plaži ne vidi.

Ceo kompleks, koža i potkožno tkivo, se isprepariše sve do mišićne fascije i gore do rebara. Zategnu se abdominalni mišići i uradi njihovo spajanje (plikacija) oblikujući i praveći nove lepe konture tela. Nakon toga se zategne višak kože i potkožnog tkiva sve do iznad pupka koje se odstranjuje. Pravi se novi pupak koji mora da liči na pravi. Nekada je potrebno uraditi i kombinovanu liposukciju. Postavljaju se drenovi koji ostaju nekoliko dana.

Pacijent mora da bude u položaju savijenih nogu nekoliko dana kada se i skidaju drenovi. Konci se skidaju oko 14. dana. Nakon operacije nose se posebni steznici koji se nose još mesec dana nakon operacije. Vizički napori se izbegavaju mesec dana.

Dan nakon operacije pacijent treba da ustaje iz kreveta, uz kratku šetnju u savijenom položaju, da bi se podstakla cirkulacija krvi. Naprezanje, naglo ispravljanje i fizičke aktivnosti se izbegavaju. Seksualne aktivnosti se izbegavaju najmanje dve nedelje nakon operacije.

Komplikacije su retke, a mogu biti rane i kasne. Od ranih komplikacija su: hematom, infekcija, nekroza oko reza i najčešće se javlja kod pušaća i dijabetičara. Nakon operacije može da se akumulira serom ispod kože u donjim partijama abdomena koji nekada može biti prisutan nekoliko meseci nakon operacije. Od kasnih komplikacija je pojava hipertrofičnog ožiljka.

Bol u vratu

Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

B

ol u vratu predstavlja jedan od najčešćih razloga koji dovode pacijenta u ordinaciju fizijatra.Tegobe su uzrokovane modernim načinom života, to jest, predugim sedenjem u toku dana kao i nedostatkom fizičke aktivnosti.

Jedan od glavnih uzročnika koji utiču na pojavu bola u vratu je i prekomerni stres koji utiče na povećanje zategnutosti muskulature.

Učestalost bolova u vratu je velika i povećava se s godinama života, ali primećuje se da je učestalost značajno veća i kod mlađe populacije u poslednjih nekoliko decenija. Najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na vratnom delu kičme. Usled degenerativnih i procesa na vratnoj kičmi bol može postojati ne samo u vratnim mišićima, već se može širiti duž jedne ili obe ruke, pored ukočenosti može biti prisutna i smanjena pokretljivost, a takođe degenerativne promene na vratnoj kičmi mogu prouzrokovati i glavobolje, kao i vrtoglavice pri određenim pokretima glave, što sve zajedno utiče na kvalitet života pacijenata. Cervikalni sindrom može, usled izraženih degenerativnih promena, usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, dovesti i do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja. Do ove ozbiljne kliničke slike dolazi usled karakteristične građe vratnih pršljenova i značajno manjeg promera međupršljenskih otvora vratne kičme u odnosu na ostale delove kičme zbog čega lakše dolazi do neposrednog kontakta navedenih struktura i nervnih korenova.

U kliničkoj slici, usled degenerativnih procesa na vratnoj kičmi, pacijenti mogu imati samo tegobe u predelu vrata i ramena, gde dominira palpatorna osetljivost i bolnost vrata i ramena.

Tegobe mogu biti prisutne duž ruku u vidu bolova i utrnulosti pa tada govorimo o cervikobrahijalgiji. U težim slučajevima ove tegobe su uzrokovane protruzijom cervikalnog interverte-

bralnog diska i, u zavisnosti od nivoa na kome se nalazi problem, dovode do slabosti i hipotrofije muskulature. Degenerativne promene mogu dovesti i do potiljačnih glavobolja kao i tzv. vertebrobazilarnog sindroma kaga karakterišu neurovaskularni simptomi a naročito vrtoglavica, nesvestica, muka, glavobolja, zujanje u ušima.

U zavisnosti od kliničke slike, potrebna je i dopunska dijagnostika – RTG (radiografija) vratnog dela kičmenog stuba, EMNG (elektromioneurografija) koja daje podatke o funkcionalnom stanju mišića i nerava kao i o stepenu i aktuelnosti ili hronicitetu oštećenja, UZ (ultrazvučni) pregled mišića, NMR (nuklearna magnetna rezonanca ) koja daje precizne podatke o stepenu i vrsti oštećenja intervertebralnih diskusa. Po potrebi, ukoliko su prisutne vrtoglavice ili zujanje u ušima, pacijenta je potrebno uputiti na pregled otorinolaringologu.

Osnovna mera koju treba primeniti u akutnom stadijumu bolnog vrata je uklanjanje bola.

Potrebno je obezbediti imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika (najčešće se primenjuje Šancova kragna) koja smanjuje bol i mišićni spazam. Okovratnik se može improvizovati, a dužina dnevnog nošenja zavisi od težine kliničke slike. U ovoj fazi se koriste lekovi iz grupe analgetika, nesteroidnih antireumatika, sedativi i miorelaksansi.

U programu lečenja bolova u vratu, tj. cervikalnog sindroma, najvažniju ulogu ima primena fizikalne terapije koja dovodi do poboljšanja cirkulacije, popuštanja mišićnog spazma (grča) te smanjenja i nestanka bolova. U ovoj fazi značajnu ulogu imaju primena elektroanalgetskih procedura, lasero-terapije, kao i primena akupunkture.

Hirurško lečenje cervikalnog sindroma se veoma retko primenjuje. Indikacija za hiruršku intervenciju je kompresija kičmene moždine usled hernijacije diskusa.

Najveći značaj ima uklanjanje faktora rizika koji dovode do novih akutnih epizoda ove bolesti. Neophodna je edukacija bolesnika o sprovođenju zaštitnih mera u toku obavljanja dnevnih aktivnosti kao što su izbegavanje aktivnosti kao što su nagli pokreti vrata i nepovoljnog položaja glave i vrata, adekkvatna fizička aktivnost, to jest, svakodnevno sprovođenje korektivnih vežbi i vežbi za jačanje mišića rameno-lopatične regije.

61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

M

eteoropatija je pojam koji se ranije retko mogao čuti, dok se danas njoj pridaje sve veći značaj.

Meteoropatija je grupa zdravstvenih simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora.

Pod meteorološkim faktorima podrazumevamo temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, itd. Ljudski organizam, kao deo prirode, prati spoljašnje uticaje i adekvatno reaguje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.

Još stari Grci su znali da vreme poseduje znatan uticaj na zdravlje ljudi. Sam Hipokrat potvrdio je ovu vezu i ukazao na važnost bioprilika na naš organizam i njegovo funkcionisanje. Iako još nije tačno utvrđen kauzalitet i zbog čega naš organizam reaguje na neke od meteopromena, ova veza je nesporna i, u jeku naglih i sve izraženijih klimatskih promena, dobija sve više pažnje. Poslednja istraživanja pokazuju da čak 50% ljudi pati od nekog oblika zdravstvenih tegoba prilikom promena vremenskih prilika i taj broj je donekle zahvaljujući i “modernom” načinu života i stresu u konstantnom porastu. Kod mladih i zdravih ljudi može doći do blagih i uglavnom neosetnih promena, međutim, nije retkost da vremenske prilike uzrokuju ozbiljnije probleme kod starijie populacije kao i kod drugih vulnerabilnih grupa (osobe sa hronicitetom, žene u menopauzi i dr). Pojava velikih vrućina i značajnijih atfosmerskih oscilacija ne pogoduje skoro nikome pa tako njihove posledice osećaju čak i mlađa deca i bebe. Tako, sve češće možemo čuti pripadnike mlađe populacije u žalbama na glavobolje, promene raspoloženja i nedostatak volje i snage, kada izrazito vreo letnji dan zameni onaj kišni i donese osetno zahlađenje. Naročito su pogođene osobe čije zdravstveno stanje uslovljava stabilnost svake vrste, pa tako i u vremenskim prilikama. I ne možemo da se ne zapitamo kako je tada našoj starijoj populaciji, čije godine i postojeća zdravstvena stanja već sama po sebi predstavljaju teškoće?

U ovu grupu spadaju pacijenti sa hroničnim bolestima, kao i oni sa kardiovaskularnim, plućnim, astmatičnim tegobama, reumatskim i drugim oboljenjima. Od tegoba pogoršavaju se čir na želucu, kamen u žučnoj kesi, fibromijalgijske manifestacije, bolovi na mestima starih ožiljaka i povreda.

62

Meteoropatija

Dr Anita Franić, lekar pripravnik u KC Srbije

Iako neke od veza između vremenskih prilika i uticaja na naše zdravlje još nisu poznate, neke su odavno uočene i, zahvaljujući njima, možemo pokušati držati pod kontrolom postojeća stanja i sprečiti njihova pogoršanja.

Niže temperature, tako, uzrokuju slabije širenje krvnih sudova i, sledstveno, njihovo slabije punjenje. Ovo rezultuje smanjenjem oksigenacije organizma koje se može manifestovati umorom, pospanošću i vrtoglavicom , kao i slabijom oksigenacijom srčanog mišića i mozga, koja može biti odgovorna za značajan broj tegoba. Takođe, poznato je da je stepen raspoloženja dokazano zavisi tokom sunčanih dana kao i da su psihijatrijski bolesnici možda čak i najpodložniji emotivnim promenama u toku hladnijih, tmur-

nih dana, kada mogu zapasti u različite vrste depresije, bezvoljnosti i stanja koja ne treba shvatati olako i treba im pridati potrebnu pažnju u cilju prevencije ozbiljnijih etapa koje tada mogu nastupiti.

Takođe je uočena spona između toplog vetra (juga) i promena raspoloženja u vidu anksioznosti, razdrazljivosti i drugih promena raspoloženja koja mogu biti odgovorna za različite oblike afektivnog ponašanja, koja baš tada češće nastupaju.

Poznato je takođe da dolazi do promena u funkcionisanju hipotalamusa i hipofize, kao i pojačanog lučenja melatonina tokom tmurnijih i oblačnih dana.

To uzrokuje da osećamo umor, tromost, pospanost i druge tegobe. Povećano lučenje kortizola, hormona stresa, takođe se pripisuje ovim situacijama. Smatra se da je to jedan od glavnih krivaca za razdražljivost i promene koje osećamo. Nisu retke ni pojave anksioznosti koje tada mogu nastati. Sezonski, afektivno, poremećaji koji nastupaju u jesen i u proleće, odavno su poznati.

Kolebanja temperature i pad atmosferskog pritiska mogu dovesti i do oscilacija i problema sa pritiskom, posebno kod hipertoničara, zato je ponekad potrebno

njihovu terapiju prilagoditi godišnjem dobu i vremenskim prilikama. Pri visokim temperaturama često dolazi i do dehidratacije, krv se zgrušava i može doći do pojave tromba, a samim tim i srčanih ili moždanih napada uzrokovanih embolusom, koji su i češći u tom periodu.

Takođe, kao lekari često savetujemo astmatičarima da, ukoliko su u prilici, poznaju vremenske prognoze nekoliko dana unapred - pokušaju, redovnom i adekvatnom terapijom, pripremiti na probabilne tegobe jer se kod ove grupe pacijenata one javljaju 2-3 dana uoči naglih promena temperature. Meteoropate su takođe češće osobe koje su prirodom svog posla uslovljene da borave u zatvorenim i slabo provetravanim prostorijama u kojima nema adekvatne cirkulacije vazduha. Osobe sa tendencijom i mogućnošću boravka u prirodi ređe osećaju ove promene.

U danima nepovoljnih vremenskih prilika savetuje se pravilna ishrana koja uključuje žitarice, proporcionalan odnos proteina, masti i vitamina.Voće, povrće, pravilan unos tečnosti kao i fizička aktivnost od izuzetnog su značaja. Čak iako nismo u prilici da vežbamo, savetuje se da makar uradimo vežbe istezanja, čime ćemo opustiti svoje mišiće i pružiti im potrebnu elastičnost. Provetravanje prostorija i pravilna cirkulacija vazduha kao i redovno kontrolisanje naših klima-uređaja takođe se preporučuju. Pri izlasku napolje iz dobro ohlađenih prostorija treba biti oprezan. Savet je da pre nego što stupimo na ulicu ostavimo otvoren prozor ili vrata kako bi se organizam malo aklimatizovao i pripremio na temperature i prilike koje ga očekuju napolju. Razlika između njih ne bi trebalo da iznosi više od 5-7 stepeni Celzijusovih. Delotvornim se pokazuju i čajevi za opuštanje nerava i mišića kao kamilica, lipa, glog kao i lekoviti žen šen.

Za neke tegobe uočeno je da nastupaju tri dana do 48 h uoči promena vremena. To nam daje određenu prednost i, uz oprez, izbegavanje teškog fizičkog napora i adekvatnu terapiju i slušanje saveta lekara možemo te tegobe često ublažiti ili čak potpuno sprečiti. Budući da naš organizam nije u stanju da se uvek adekvatno prilagodi naglim promenama temperaure, dobro je poznavati bioprilike i osluškivati sopstveno zdravlje kako bismo mu obezbedili najbolju negu.

AS MEDICUS VRAČAR • Sazonova 71 (ex Filipa Filipovića), Telefon: 011/2836-836, 011/2835-393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA • Ljubinke Bobić 13/2, Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: asmedicus@yahoo.com • http://www.asmedicus.rs/ Radno vreme: radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h

Osnivači poliklinike

Dr sci. med. Nina Nikolovska-Sinicki Dr Aleksandar Sinicki

I

pored jako razvijene tehnologije koja se primenjuje u zdravstvu kako u dijagnostici, tako i u terapiji klasična medicina nije uspela da izleči veliki broj oboljenja. Suština je u tome što standardne dijagnostičke metode vide samo vrh ledenog brega onoga što se dešava pri nastanku neke bolesti. Standardni dijagnostički aparati mogu da uoče samo materijalno, promenu u obliku, položaju i veličini organa ili neko već nastalo oboljenje. Kvantno-informaciona medicina objašnjava uzrok nastajanja bolesti i može da svojim metodama registruje promene u organima koje prethode bolesti. Lekari znaju da kada nastane oboljenje pre organskog oštećenja prethodi energetski deficit i poremećaj biohemijskih procesa u ćelijama.

Kvantno-informaciona medicina ide dublje u razotkrivanju osnova života i životnih procesa.

Naime, otkriveno je da se ćelije ponašaju kao generatori elektromagnetnih talasa ali ne samo kao provodnici, već i kao prijemnici. Oni rade na određenoj frekvenciji koja je kodirana u ge-

Kvantna medicina ne da šansu bolestima nima i karakteristična je za zdrav organizam. Ćelije, tkiva i organi komuniciraju među sobom pomoću elektromagnetnih signala informišući sve ćelije i organe o svom stanju, a takođe primaju signale od drugih ćelija o njihovom zdravstvenom stanju. Istovremeno, ovakvi elektromagnetni talasi imaju i upravljački karakter te oni diriguju svim fiziološkim i biohemijskim procesima u ćeliji. Kada iz nekog razloga dođe do takvog spoljašnjeg ili unutrašnjeg uticaja da ćelije poremete svoju komunikaciju, ili sama ćelija zbog nekog uticaja poremeti svoj rad, tada se menja njena frekvenca a sa time se remeti i upravljanje

biohemijskim procesima. Tada počinje energetski deficit pa onda organsko oštećenje.

Koristeći biorezonantni skener kao najmoćniji dijagnostički aparat iz oblasti kvantne medicine možemo da dijagnostikujemo nastalu bolest, ali i da uočimo predispoziciju da će neki organ da oboli, tako da na vreme možemo da korigujemo način života i ishranu i predupredimo nastanak bolesti.

Poliklinika AS MEDICUS BIOREZONANCA prva je u Srbiji uvela biorezonancu kao najnovije dostignuće savremene dijagnostike i terapije.

Biorezonantni skener predstavlja dijagnostičku metodu kojom se u roku od jednog sata pregleda kompletan organizam sa testiranjem na prisustvo bakterija, virusa, parazita i alergena bez štetnog zračenja.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicina i pravo

Č

lanom 49. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014, 96/2015, 106/2015), propisano je da zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom, odnosno ako ima određenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajućeg stepena stručne spreme, sa položenim stručnim ispitom, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, ili naučnim, odnosno nastavnim zvanjem. Članom 53.

Zakona propisano je da Ministarstvo donosi rešenje o privremenoj zabrani rada, ili o privremenoj zabrani obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti ako zdravstvena ustanova ne ispunjava uslove propisane zakonom u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova. Članom 256. propisana je novčana kazna od 300.000 do 1.000.000 dinara, za prekršaj ako zdravstvena ustanova, ne ispunjava propisane uslove. Propisano je da će se za ovaj prekršaj kazniti i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kao i zdravstveni radnik preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

Imajući u vidu obaveznost broja kadra, postavlja se pitanje da li zaposleni koji ne želi više da radi bilo u stalnom radnom odnosu ili po dopunskom radu je dužan da poštuje ugovoreni otkazni rok prilikom otkaza ugovora o radu. Članom 178. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (Odlka Ustavnog suda)) propisano je da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu, da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok) 64

Otkaz od strane zaposlenog i obaveza poštovanja otkaznog roka

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

i da opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana.

Ostvarivanje ovog načina raskida radnog odnosa podleže određenim zakonskim obavezama. Zaposleni ima konkretne obaveze prilikom otkazivanja ugovora o radu, zaposleni ostvaruje konkretna prava u slučaju da daje otkaz zbog povrede obaveza poslodavca i poslodavac ima konkretne obaveze u slučaju ovakvog načina prestanka radnog odnosa. Obaveza zaposlenog koji otkazuje svoj ugovor o radu, jeste da taj otkaz dostavi poslodavcu u pismenom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Otkazni rok od 15 dana je najkraći zakonski rok, što znači da zaposleni može odrediti i duži rok. Kraći rok od 15 dana može poslodavcu stvoriti problem zbog zamene tog zaposlenog na određenim poslovima. U slučaju neke štete po poslodavca zbog kraćeg roka, poslodavac može tražiti pred sudom naknadu stvarne štete ako postoje činjenice da je šteta nastala zbog prestanka rada zaposlenog pre isteka utvrđenog zakonskog roka otkaza. Računanje dana otkaznog roka je u kalendarskim, a ne radnim danima.

Prema tome, Zakon o radu propisuje da od dana donošenja izjave zaposlenog da želi da mu prestane radni odnos do dana prestanka radnog odnosa mora da protekne najmanje 15 dana. Međutim, zaposleni i poslodavac, ugovorom o radu, mogu da utvrde i duži otkazni rok od 15 dana. U tom slučaju je zaposleni dužan da poštuje taj ugovoreni rok prilikom otkaza ugovora o radu.

Prema članu 124. Zakona o obliga-

cionim odnosima, u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u zakonu, raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Član 134. Zakona o obligacionim odnosima predviđa da je strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužnada o svojoj nameri traženja raskida ugovora obavesti drugu stranu čim je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije učinila odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.

Kodeksom medicinske etike Lekarske komore Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 104/2016) utvrđuju se etička načela u obavljanju profesionalnih dužnosti članova Lekarske komore Srbije, prava i dužnosti članova Komore, odnos prema pacijentima, kolegama, društvu i Lekarskoj komori Srbije. Cilj kodeksa je da čuva slobodu i ugled lekarskog poziva, podiže kvalitet lekarskih usluga i ojača poverenje između lekara i pacijenta, uz poštovanje koncepta autonomije i prava pacijenata. Članom 55. kodeksa propisana je briga o pacijentima za slučaj odsustva ili nedovoljnih mogućnosti za lečenje.

Naime, za vreme odsustvovanja lekar je dužan da se pobrine za stalnu medicinsku zaštitu svojih pacijenata, a u sklopu sistema zdravstvene zaštite. Ako potrebe lečenja pacijenta prelaze lekarove mogućnosti, znanja i veštine, on će se postarati da ga preda na lečenje drugom lekaru, odnosno zdravstvenoj usta-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

novi, koja takve uslove može ostvariti.

Prema tome, nepoštovanje zakonskih i obaveza iz kodeksa bez obrazloženja odluke, ukazuje na samoinicijativno prekidanje i kršenje obaveze lečenje pacijenata.

Primer sudske prakse: OTKAZ UGOVORA O RADU OD STRANE ZAPOSLENOG (Čl. 178. stav 1. Zakona o radu) Za prestanak radnog odnosa zaposlenog dovoljna je samo izjava volje zaposlenog, zbog čega rešenje poslodavca o otkazu ugovora o radu ima samo deklaratoran karakter, odnosno njime se samo konstatuje da je do prestanka radnog odnosa došlo po volji zaposlenog.

Iz obrazloženja: U konkretnom slučaju tuženi je kao poslodavac osporenim rešenjem od 22.9.2009. godine tužiocu otkazao ugovor o radu, i aneks br. 43 od 2.9.2009. godine, zbog toga što je tužilac dostavio pisanu izjavu broj 270 kojom je otkazao ugovor o radu. Odredba člana 178. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, broj 24/05 i 61/05) propisuje da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Iz sadržine navedne zakonske odredbe proizlazi da zaposleni može poslodavcu da otkaže ugovor o radu iz bilo kog razloga, odnosno bez navođenja razloga zbog kojih ugovor otkazuje. Kako je radnopravni odnos i ugovorni odnos to se na njega primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima pa izjava volje zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu mora da bude ne samo pisana, već i izričita, konkretna, jasna i nedvosmislena zato što mane u volji sprečavaju njena dejstva u smislu čl. 60, 61. i 65.

Zakona o obligacionim odnosima. Ako takvih mana nema, onda izjava kojom zaposleni otkazuje ugovor o radu poslo-

davcu, predstavlja jedini validni osnov u smislu člana 178. stav 1. Zakona o radu, za otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog i ona deluje od dana dostavljanja poslodavcu. U prvostepenom postupku sa sigurnošću su utvrđene činjenice da je tužilac pisanom izjavom otkazao ugovor o radu tuženom, da je istu potpisao i dostavio tuženom i da ona nije bila iznuđena silom, pretnjom, niti je data u zabludi ili usled prevare. Po oceni Apelacionog suda, pisana izjava tužioca od 10.9.2009. godine je rezultat volje koju je tužilac izrazio slobodno i samostalno, pa je u skladu sa datom izjavom, u kojoj je sam naveo dan prestanka radnog odnosa, prestanak radnog odnosa tužioca kod tuženog nastupio ipso iure. Dakle, za prestanak radnog odnosa tužioca kod tuženog bila je dovoljna samo izjava volje tužioca kao zaposlenog, pa osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu ima samo deklaratoran karakter, odnosno njime je samo konstatovano da je do prestanka radnog odnosa po volji zaposlenog došlo.

Iz iznetih razloga, nezakonitost samog Aneksa ugovora o radu od 2.9.2009. godine, kojim je tužilac faktički bio raspoređen na druge poslove, ne utiče na drugačiji odluku suda, jer se poništajem istog ne menja način prestanka radnopravnog statusa tužioca, nastalog kao isključiva posledica njegove izjavljene volje kod otkazivanja ugovora o radu tuženom.

(Presuda Osnovnog suda u Kruševcu, SJ u Varvarinu P1-1154/10 od 10.11.2010. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž.1-1000/11 od 23.08.2001. godine) - Bilten Apelacionog suda u Kragujevcu, broj 2/2011, Intermex, Sentencu priredila: Olivera Pavlović, sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Kragujevcu.

Bulevar Oslobođenja 51, 11000 Beograd, Srbija Tel. +381 11 3442 444; Faks +381 11 3835 150 www.afeja.com

Ministarstvo zdravlja Srbije, 3.8.2017.

Posao za još 1000 lekara i sestara

M

inistar zdravlja u Vladi Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da je u Srbiji u 2017. godini zaposleno 1 644 medicinskih radnika, a da će još 1 000 njih dobiti posao do kraja 2017. godine.

“Samo ovakvom politikom i sistemskim radom možemo da uredimo naš zdravstveni sistem tako da se sutra nikome ne dogodi situacija kakvu smo zatekli da domovi zdravlja, bolnice, klinike, ostanu bez dovoljno stručnog kadra”, rekao je Lončar za “Srpski telegraf”.

On je naveo da je situacija sa kadrovima koju su zatekli bila poražavajuća, posebno u domovima zdravlja, čiji su osnivači lokalne samouprave i koji nisu u direktnoj nadležnosti ministarstva. “Takva pozicija koristila se za stranačka zapošljavanja i namirivanje na dnevnopolitičkom planu. Na sve to nije postojala ni jasna politika zapošljavanja na sekundarnom i tercijarnom nivou, važila je zabrana odobravanja specijalizacija, pa smo imali više vozača nego lekara i specijalista od 50 do 55 godina, bez obučenih naslednika”, ističe ministar.

On kaže i da je tadašnji premijer Aleksandar Vučić imao veliko razumevanje za zdravstvo i da je vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje za dve i po godine odobrila zapošljavanje oko 4 000 medicinskih radnika. U saradnji sa Institutom “Batut” urađen je novi kadrovski plan, a u proteklom periodu odobreno je više od 4 000 specijalizacija, olakšane su procedure i uvedene volonterske specijalizacije, napominje on.

O novom sistemu zakazivanja pregleda i čekanju kaže da je ovo sredina u kojoj se svaka novina dočekuje kritički, a brzo se zaboravljaju nedostaci prethodnog sistema. “IZIS obuhvata 466 zdravstvenih ustanova, registrovano je 75 680 korisnika, a samo u junu smo registrovali 165 000 pregleda, 215 000 recepata i 65 000 uputa”, kaže Lončar, navodeći da su to rezultati posle godinu dana implementacije sistema.

On ističe i da je čim je došao za ministra proklamovao nultu toleranciju prema korupciji i da izveštaji govore da je korupcija u daleko manjem obimu nego što je bila. Pozvao je takođe svakoga ko se susretne sa bilo kojom vrstom korupcije u zdravstvu da se njemu lično obrati, a da slede najstrože sankcije za svakog ko bude uhvaćen u krivičnom delu. Povodom navoda da iz Srbije godišnje odlazi oko 1 000 lekara on kaže da u Lekarskoj komori potvrđuju da nije tačan broj koji se u javnosti spominje o lekarima koji odlaze u inostranstvo na trajno angažovanje i znatno je manji od broja izdatih sertifikata.

Povodom KBC “Dragiša Mišović” kaže da je sudski postupak vraćen na početak i da je obezbeđeno da ustanova nesmetano funkcioniše. Izgradnjom Tiršove 2 rukovodi Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima i očekuje se da radovi počnu na jesen, najavljuje ministar. Dodajući da je završen KC Niš, da počinje izgradnja KCS, potom Vojvodine pa Kragujevca, a paralelno će se graditi Dedinje 2 i Onkologija 2.

65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Аница Жупунски – лекарка и „фотограф прве класе”

У

метничком фотографијом успешно се бави већи број наших колега лекара. Излажу самостално, групно, у оквиру Секција СЛД-а ...Са њима и један број заљубљеника фотографије других занимања. Отуда лекари у фото-клубовима и савезима а чланови сарадници у Уметничкој секцији ДЛВ-а СЛД-а и Секцији за уметност, културу и хуманост СЛД-а. Радећи заједно, удружују и оснажују своју надареност. Последњи заједнички наступ већег броја фотографа лекара и чланова сарадника био је на Ђурђевдан 2017. године. Наша идеја да се приреди изложба баш за јубилеј Друштва (145 година од оснивања) пала је на погодно тле. Најава за изложбу био је плакат са галебом са Тасоса, нефролога у пензији и фотографа Анице Жупунски. Освојила је као рад под називом Загрљај одлуком независног жирија бронзану плакету на овој изложби. Слика птице моћних крила, која плови над плаветнилом мора, одабрана је за излагање већ десети пут! Неухватљива попут њеног галеба била је тога дана и др Аница (фотографисала је детаље дешавања) – изостала је са уручења сопствене награде! Рођена 1946. године у Зрењанину, где се школовала до студија

66

Кад фотографији удахнете живот

„Право је задовољство та излагачка фотографска активност у којој се стичу нови пријатељи широм света, сазнаје се како стварају, размишљају, како живе... Пратећи каталози изложби остају као трајни сведоци ТЕ ЉУБАВИ”. Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Загрљај

Пар

медицине у Сарајеву. Радила је у Новом Саду (где и сада живи) као интерниста на Клиници за интерну медицину и Клиници за урологију–хемодијализу и у Дому здравља Нови Сад све до пензије. Од 2000. године члан је Фотокино и видео савеза Војводине, а од 2006. и Фото-савеза Србије. Учествовала на преко 300 колективних изложби у Србији и свету. Фотографије су јој излагане на Интернационалним салонима у 56 држава. Имала је једну самосталну изложбу 2009. године у Новом Саду. Године 2012. Фото-савез Србије додељује јој звање ФОТОГРАФ ПРВЕ КЛАСЕ као признање за излагачки рад на пољу фотографије а 2014. добија Диплому за освојено 8. место међу десет најуспешнијих аутора 2013. године. Од Интернационалног савеза фотографске уметности (The Inter-

national Federation of Photographic Art - FIAP) добија 2015. године звање Excellence FIAP Bronze. Бројне су земље у којима је излагала радове Аница Жупунски – до сада у 56. Нашу пажњу привукао је њен космополитизам, а повод да је кратко сада представимо су њене овогодишње престижне награде. У Параћину је у мају одржан овогодишњи Фестивал фотографије Србије где је др Аница заузела 7. место међу десет најуспешнијих у 2016. години. Ове године добила је и међународно признање – EFIAP/s, Exellence FIAP Argent, диплому FIAP-a, Интернационалног удружења уметничких фотографа, које обухвата 85 земаља света. Пожелимо др Аници Жупунски још пуно високих узлета међу уметничким фотографима попут галеба са Тасоса!

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Из прве руке

Фото-савез Србије Основан је 1946. Године. ФСС је самостална, невладина, нестраначка организација која окупља фотографе аматере и професионалце ради стручног рада на остварењу заједничких интереса у фото-уметности. Члан сам ФСС од 2006. године Сваке године поједини чланови ФСС и фото-организације чла-

нице ФСС, имају могућност да прикажу резултате рада. На основу остварених бодова, према правилницима ФСС, формирају се листе успеха. На Годишњој скупштини ФСС која је ове године одржана у Параћину у оквиру Фестивала фотографије Србије, додељене су дипломе о постигнутим резултатима као и новим излагачким и уметничким звањима у ФСС.

FIAP То је међународна фотографска организација која има своје правилнике. На основу постигнутих резултата додељују се одређе-

на уметничка и почасна звања. Резултати се формирају на основу броја примљених фотографија, нових фотографија и награда у

различитим државама ове наше дивне планете. Међународни савез фотографске уметности (franc. Federation Internationale de l’Art Photographique - FIAP). Оснивач и први председник био је белгијски лекар и истакнути фотограф аматер Moris van de Vier (Dr Maurice van de Wyer). Он је већ од 1946. године успоставио везе са различитим националним фотографским удружењима широм света. Први конгрес, када је донет званични акт о оснивању FIAP, одржан је у Берну Швајцарска, 1950. године уз учешће делегата из десет земаља, међу њима и из Југославије.

Рт Пејице

FIAP делује под покровитељством UNESCO. Окупља национална удружења фотографа. Броји више од 85 националних асоцијација са пет континената, а под његовим утицајем је скоро милион истакнутих фотографа. Сврха те федерације је представљање фотографске уметности у свим њеним аспектима и свим врстама фотографских догађања, унапређивање фотографије, олакшавање међународних односа, приређивање изложби (Бијенале FIAP) и др. Од септембра 2004. године, када су услови за пријем донекле измењени, осим националних савеза, FIAP–у под одређеним условима могу да се придруже и фото-удружења из регија, као и истакнути фотографски уметници појединци невезани за савезе, удружења и клубове. Прва фотографија са FIAP патронатом др Анице Жупунски објављена је 2008. године.

Новост

У Новом Саду је отворен FIAP 2. јуна 2017. године у Галерији „Фото-клуба Нови Сад”. Тим поводом изложене су две серије фотографија: • „Along the road“ – аутор Riccardo Busi, MFIAP, EFIAP/p, HonEFIAP и • „Мала фото-прича са венчања мог друга Ненада” – аутор Бранислав Бркић MFIAP, EFIAP/s, HonEFIAP. У њему ће у континуитету бити излагане фотографије током целе године, са изменама сваких 14 дана. Ово је веома значајно за фото-живот Србије и Новог Сада.

67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

J

ulsko druženje penzionerki i penzionera opštine Savski venac u Beogradu prerasta u lepu tradiciju i inspirativno druženje. Grupa od 50 članova Udruženja, ovoga meseca – 21. jula, krstarila je Dunavom i Savom, brodom koji je zaplovio sa pristaništa splava-restorana ‘’Guliver’’, preko puta zemunskog kupališta ‘’Lido’’.

U organizaciji Zorice Štulović, koordinatora - vodiča druženja, pun autobus – omladinaca trećeg doba stigao je iz Ulice Miloša Velikog. Ispred zgrade Skupštine opštine Savski venac stigao je na piće dobrodošlice u Veliku salu splava-restorana ‘’Guliver’’.

Prve pozdravne reči dobrodošlice uputio je Dragoljub Nikolić, član Opštinskog veća , veliki zagovornik brige i druženja članova Udruženja penzionera.

Tom prilikom, Dragoljub Nikolić je naglasio da je druženje preraslo u emitovanje pozitivne energije u kojem je nabrojao da sekcije i radionice trećeg doba mladosti poprimaju sadržajne akivnosti druženja i masovnosti.

Osim šahovske sekcije, radionice pikado i plesne radionice, rekreativnog plivanja, formirana je nova ekološka sekcija, koja će brinuti o ekološkim standardima. Opština trenutno sprovodi projekat uređenja i adaptacije mesnih zajednica u kojima će članovi svih radionica imati obezbeđen prostor za svoje aktivnosti. Naša predsednica opštine Irena Vujović posebno vodi brigu da ti prostori mesnih zajednica budu kvalitetno adaptirani, a uz svako druženje obavezan je i prateći medicinski tim ističe - Dragoljub Nikolić.

Ovom prilikom julsko krstarenje Dunavom i Savom pratila je posebna stručna ekipa.

Prema protokolu sadržajnog druženja za ovu plovidbu, medicinski tim je bio u sastavu dr Mirjana Mitić, lekar, Anđelka Milosavljević, medicinska sestra, i kapetan broda pukovnik Dragan Proković. Pre ukrcavanja, po želji, svi izletnici merili su krvni pritisak i nivo šećera u krvi i postavljali pitanja o zdravlju.

Prva grupa se ukrcala na brod i u divnoj atmosferi plovila prema ušću Save u Dunav i prema gradilištu BEOGRAD NA VODI. Uz osvežavajuće piće na brodu i panoramsko razgledanje Kalemegdana, obavezno slikanje, razmenjeni su i brojevi telefona. Mnogi su prvi put zaplovili i oduševljeni su plovidbom i utiscima. Radionica širenja pozitivne energije dobila je aktivne članove.

Posle više od jednočasovnog krstarenja, jednodnevni izletnici prispeli su 68

Treće doba mladosti

Nikad nije kasno Marko Radoš, publicista

na pristanište ‘’Gulivera’’ i razdragano preneli utiske drugoj grupi. Druga grupa izletnika je zaplovila dok je prva grupa nastavila da meri pritisak i šećer, čekajući kolege izletnike, da bi zajednički prisustvovali besplatnom ručku, posle kojeg je nastavljen muzički program uz pesmu i igru izvanrednog orkestra do kasno popodne.

Prema rečima dr Mirjane Mitić i njenog istraživanja, posle ovakvih druženja penzioneri se mnogo bolje osećaju i mnogima je psihofizičko stanje poboljšano. ‘’Zdravlje u starosti je tekovina privilegovanog ponašanja u mladosti - starost nije bolest i predrasuda je

da u tom životnom dobu treba prestati sa kretanjem . Zato će i novoosnoavna Ekološka sekcija imati i masovnost u izletničko-kreativnim druženjima, odnosno širenju pozitivne energije sa polaznim impulsom - ZAGRLJAJ TREĆEG DOBA MLADOSTI’’ naglasila je dr Mirjana Ristić.

Opština Savski venac, vodeća u Beogradu, svakog meseca planira nove aktivnosti. Već je oko hiljadu članova Udruženja penzionera obišlo Zlatibor i manastire u Srbiji, a do kraja godine predviđene su i mnoge druge aktivnosti i omasovljavanje radionica.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ОСМИ КОНГРЕС ЛЕКАРА ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ са међународним учешћем

VIII Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем Златибор, хотел Мона, 28.09 - 01.10.2017.

Мото конгреса:

“Ми знамо како” Tеме: 1. Хронична оболења дисајних органа 2. Бубрежна инсуфицијенција 3. Палијативно лечење 4. Слободне теме

Пред нама је још један конгрес лекара опште медицине , који ће се одржати на Златибору, у хотелу Мона. Захваљујући познатој лепоти планине Златибор и угодном амбијенту који пружа хотел Мона, очекујемо да ћемо избором тема и предавача, привући пажњу колега из опште медицине. Процес старења становништва и повећање преваленце хроничних болести стварају нове изазове за лекаре примарне здравствене заштите (ПЗЗ) и њихове пацијенте. Неопходно је развити структурисано, планирано збрињавање пацијената са дугорочним хроничним стањима, подршку и јачање самозбрињавања, важна је планска нега која се пружа у одговарајућем окружењу, коришћење мулти дисциплинарних тимова у пружању заштите, где је улога лекара ПЗЗ од суштинског значаја. Службе здравствене и социјалне заштите ће морати да се прилогоде повећању захтева уз истовремено смањење броја запослених. Говориће се о томе како идентификовати различите типове хроничне болести, али и о значају стручних и друштвених тимова у борби са хроничним болестима. На крају, биће понуђен дизајн програма дугорочног збрињавања (темом обухваћених хроничних болести), али и примери коришћења информационих система и регистара за планирање и анализу збрињавања особа са хроничним болестима. Говориће се о томе шта желе пацијенти а шта раде доктори. Лекари опште медицине-специјалисти опште медицине могу да спрече прерану смрт и инвалидност, олакшају симптоме болести, омогуће функционисање пацијента и поправе његов квалитет живота. У основи рада налазе се пацијентове потребе и наше лекарске вештине. На конгресу ће се у току пленарних предавања и рада у радионицама, чути најновије информације везане за методологију рада и научна истраживања усмерена ка примарној здравственој заштити. Надамо се да ћете наћи времена и интересовања, да нам се придружите. Добро дошли !

Прим.др Мирјана Мојковић Председник Секције опште медицине Српског лекарског друштва Председник организационог одбора VIII Конгреса лекара опште медицине Србије

www.sld.org.rs/sr/kongresi-simpozijumi/ www.opstamedicina.org 69

Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

Z

akon o zdravstvenom osiguranju (član 50 stav 6, „Službeni list CG”, br. 6/16, 2/17 i 22/17) propisao je obavezu svake zdravstvene ustanove da odredi maksimalno vrijeme čekanja na pružanje zdravstvene usluge.

Analizirajući primjedbe korisnika zdravstvenih usluga na način pružanja zdravstvenih usluga, dostavljene Ministarstvu zdravlja, uvažavajući rezultate o stavovima građana koje je sproveo CEMI, kao i izvještaj Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa za 2016. godinu, došli smo do zaključka da se najveći broj prigovora odnosio na dužinu čekanja na pružanje zdravstvene usluge i na netransparentnost listi zakazanih pregleda za pacijente. Imajući to u vidu, Ministrastvo zdravlja je izradilo PRAVILNIK O VRSTAMA ZDRAVSTVENIH USLUGA ZA KOJE SE MOGU SAČINITI LISTE ZA ZAKAZIVANJE, KAO I NAČINU I POSTUPKU SAČINJAVANJA LISTI. Uz Pravilnik smo pripremili i UPUTSTVO ZA UPUĆIVANJE PACIJENATA SA PRIMARNOG NIVOA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE NA SEKUNDARNI I TERCIJARNI NIVO ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, koji će pomoći ljekarima u toku početnog dijela implementacije Pravilnika.

Pravilnik sadrži i vrste zdravstvenih usluga čiji stepen hitnosti dozvoljava da se zdravstvena usluga može pružiti u roku dužem od 30 dana za koje se sačinjavaju liste za zakazivanje. S obzirom na to da je nivo odgovornosti za procjenu stepena hitnosti visok, Pravilnik propisuje kliničke kriterijume, standardizovane mjere za procjenu zdravstvenog stanja i stepen prioriteta za svaku medicinsku proceduru za koju se formira lista za zakazivanje. U Pravilniku se nalazi lista zdravstvenih usluga za koje trenutno postoji potreba za formiranje liste za zakazivanje. Pojedinačno su definisane zdravstvene usluge prema vrsti specijalizovane oblasti: radiologija, dijagnostika i terapija bolesti srca, oftalmologija, ortopedija, radioterapija, nuklearna medicina i maksimalno vrijeme čekanja za indikovanu zdravstvenu uslugu.

Primjenom Pravilnika, prije svega, želimo da postignemo da liste zakazanih pregleda za pacijente postanu transparentne. Takođe, očekujemo očuvanje kvaliteta pružene zdravstvene usluge kroz normiranje dužine trajanja pregleda.

Prema Pravilniku, u skladu sa standardima, pacijentu prvi specijalistički pregled traje 15, a kontrolni 10 minuta, a to u prethodnom periodu nije bio slučaj.

Na preduzete korake nas obavezuje i Zakon o pravima pacijenata, kao i Master plan razvoja zdravstva 2015-2020. godine. Takođe smo obavezali direktore

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

Od 15. juna izabrani ljekar zakazuje pregled kod specijaliste

Uvedimo red - skratimo vrijeme čekanja

svih zdravstvenih ustanova da liste čekanja moraju učiniti transparentnim, a stupio je na snagu i novi način zakazivanja specijalističkih pregleda. Smatramo da ćemo na ovaj način zdravstvenu žaštitu učiniti bržom i dostupnijom.

Odlučiili smo se da Projekat elektronskog zakazivanja uvedemo iz više razloga, a osnovni je da pacijentima pružimo određeni komfor prilikom zakazivanja pregleda, da im omogućimo da u mjestu u kom se nalazi njihov izabrani ljekar mogu da zakažu pregled u ustanovi sekundarnog i tercijarnog nivoa.

PROCEDURA ZAKAZIVANJA SPECIJALISTIČKIH PREGLEDA U JAVNIM ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA • Izabrani ljekar procjenjuje kada pacijent treba da bude upućen na specijalistički pregled • Prvi specijalistički pregled obavlja se u roku od 30 dana • Izabrani ljekar priprema pacijenta za specijalistički pregled (pacijent prikuplja neophodne laboratorijske i druge dijagnostičke pretrage) • Nakon urađenih analiza, pacijent od izabranog ljekara dobija uput sa nazivom zdravstvene ustanove, datumom i vremenom specijalističkog pregleda • Tri radna dana prije zakazanog specijalističkog pregleda medicinska sestra u periodu od 8 – 10h poziva pacijenta da potvrdi dolazak na pre-

gled. Ukoliko se prisustvo na zakazani termin ne potvrdi, pacijent gubi taj termin i kreće u ponovnu proceduru zakazivanja • Poslije pregleda kod ljekara specijaliste, pacijent se vraća izabranom ljekaru koji mu propisuje terapiju, eventualne dodatne analize i zakazuje kontrolni pregled • Ukoliko specijalista na sekundarnom nivou nije u potpunosti u prilici da pruži kompletan medicinski tretman pacijentu, on to konstatuje u svom izvještaju. Nakon toga, izabrani ljekar zakazuje termin u ustanovi tercijarnog nivoa (KC CG).

Pacijent, koji je u centru ovog Projekta, više neće biti u obavezi da dolazi u Klinički centar, ili pak da zove telefonom da zakaže pregled, već će to za njega raditi izabrani ljekar na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Izabrani ljekar zakazuje prvi specijalistički pregled, ne znajući kod kog ljekara pacijent ide. Na raspolaganju mu je samo broj ambulanti, ali ne i imena ljekara. Na taj način postižemo da svi ljekari u Kliničkom centru budu podjednako opterećeni brojem pacijenata. Za kontrolni pregled je situacija drugačija - u meniju se pojavljuju imena ljekara, pa pacijent koji je obavio prvi specijalistički pregled kod određenog ljekara na kontrolni pregled ide kod istog ljekara.

71

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Nakon što pacijent u ustanovi obavi specijalistički pregled, vraća se svom izabranom ljekaru koji mu propisuje terapiju, planirane analize i zakazuje kontrolni pregled.

Da se ne bi kontrolni pregledi na tercijarnom nivou pretvorili u stalne kontrolne preglede, već da to budu konsultativni pregledi, treba ojačati kapacitete na sekundarnom nivou. Ministarstvo zdravlja, kroz ulaganje u opremu i kadar, intenzivno radi na tome.

U crnogorskom zdravstvenom sistemu radi 1.647 ljekara, od čega 1.087 specijalista i 93 užih specijalista. Na stručnom specijalističkom usavršavanju se nalazi 405 ljekara, dok su na užem specijalističkom usavršavanju 62 ljekara.

Povratkom ovih ljekara sa edukacije u zdravstveni sistem, smatramo da će se ojačati svi segmenti pružanja zdravstvenih usluga i da će se stvoriti uslovi da pacijenti mogu da biraju ljekara i na sekundarnom i na tercijarnom nivou. Do tada, razmišljamo o uvođenju liste „bona fides“ ljekara, najtraženijih ljekara za koje ćemo definisati način kako da budu dostupni pacijentima i pod kojim uslovima. Na ovaj način ćemo pružiti šansu ljekarima da dodatno zarade, a pacijentima omogućiti pristup upravo onom ljekaru kod koga žele da ostvare zdravstvenu zaštitu.

Suština reforme nije da se pacijent jednim odlaskom kod specijaliste trajno veže za ljekara na tercijarnom nivou ako priroda njegove bolesti dozovljava da se obim zdravstvenih usluga dobije i na sekundarnom, a zašto ne i primarnom nivou.

Da je elektronsko zakazivanje specijalističkih pregleda od izabranih doktora zaživjelo i na zadovoljstvo građana ali i ljekara, govori podatak da je već nakon 15 dana čak 80 odsto pacijenata zakazalo na taj način preglede u Kliničkom centru Crne Gore. Onih 20 odsto preostalih pacijenata su pacijenti koji su već imali zakazan specijalisticki pregled prije uvođenja elektronskog zakazivanja.

Uprkos početnim poteškocama, zakazivanje se obavlja sa sve manje problema i u razumnom roku, dok na Poliklinici Kliničkog centra Crne Gore više nema dobro poznatih gužvi.

Pozitivne strane elektronskog zakazivanja specijalističkih pregleda posebno će osjetiti građani drugih gradova koji više neće morati da dolaze u Podgoricu da bi zakazali prvi ili kontrolni pregled kod specijaliste u Klinički centar.

PR služba Ministarstva zdravlja

72

Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

U KC CG otvorene dvije nove operacione sale

T

urska Agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju – TIKA finansirala je još jedan projekat Kliničkog centra Crne Gore. Zahvaljujući donaciji te agencije Klinički centar Crne Gore je rekonstruisao i opremio dvije operacione sale na Klinici za očne bolesti. Tim povodom upriličeno je svečano puštanje u rad opearacionih sala koje je održano ispred Klinike za očne bolesti 6. juna 2017. godine. Dvije nove operacione sale će omogućiti bolju i kvalitetniju zdravstvenu uslugu svim pacijentima u Crnoj Gori. Izgradnja dvije operacione sale, koje su opremljene zahvaljujući donaciji TIKA u vrijednosti od 31.000 eura, omogućiće svakodnevno obavljanje operacija u dvije smjene.

Direktorka KC CG Zorica Kovačević pozdravila je prisutne i zahvalila svima koji su doprinijeli u ostvarivanju ovog vrlo značajnog projekta za Klinički centar Crne Gore.

opreme koja je značajna za našu kuću - kazala je Kovačevićeva.

Ona je dodala da će ove dvije moderne operacione sale omogućiti da ljekari svakodnevno obavljaju operacije na samoj Klinici, navodeći da je u prošloj godini odrađeno više od dvije hiljade operacija katarakti. - Ono što je takođe veoma značajno i što je veliki benefit jeste da smo oslobodili jednu operacionu salu u Operacionom bloku za druge hirurške klinike Kliničkog centra, kako bi mogli da radimo više operacija nego dosad – objasnila je Kovačevićeva, dodajući da slijedi nabavka nove savremene opreme koja će stvoriti uslove da pacijenti ne moraju ići na liječenje van Crne Gore. Kako je kazala, stvoreni su uslovi da se gotovo sve vrste operacija mogu obavljati na Očnoj klinici, a da u narednom periodu slijedi nabavka dodatne savremene opreme koja će omogući pružanje svih usluga liječenja u oftalmologiji.

- Početak rada dvije operacione sale na Klinici za očne bolesti koje su finansirali naši prijatelji iz agencije TIKA, a koji nisu prvi put donirali KC-u CG sredstva za jedan ovakav projekat. Podsjetila bih da je Turska agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju 2015. godine obezbijedila 713.000 eura za adaptaciju Urgentnog centa i nabavku savremene

- Takođe je veoma značajno da ćemo u narednom periodu nabaviti novu savremenu opremu za ostale segmente KC-a CG, za koju će ovih dana biti raspisan veliki tender. Predviđena je nabavka savremene opreme, takođe za ovu Kliniku i time ćemo stvoriti uslove da krenemo sa novom procedurom i operacijom zadnjeg segmenta oka i na

Preuzeto iz:

Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

taj način više nećemo biti u prilici da šaljemo svoje pacijente van Crne Gore - najavila je Kovačevićeva.

Birol Ćetin, zamjenik predsjednika agencije TIKA, naveo je da je ona za deset godina u Crnoj Gori realizovala više od 85 projekata u oblasti zdravstva i najavio da će nastaviti sa tim projektima.

- Ovoj klinici možemo pomoći i u dijelu slanja eksperata i sa novim aparatima, u skladu sa potrebama ove klinike - istakao je Ćetin.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Milovan Vujović ocijenio je da će, zahvaljujući ovakvim donacijama agencije TIKA biti značajno unaprijeđeni uslovi u crnogorskim zdravstvenim ustanovama. On je naglasio da je TIKA godinama pouzdan partner Ministarstva zdravlja, što potvrđuju brojne vrijedne donacije, zahvaljujući kojima je mnogo investirano u infrastrukturu i tehnološko opremanje crnogorskih zdravstvenih ustanova.

- Dosadašnja saradnja između Ministarstva zdravlja i Turske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj - TIKA je izuzetno uspješna i važna za zdravstveni sistem u Crnoj Gori. Posvećenost i senzbilitet, koje ste pokazali prema potrebama zdravstvenih ustanova, rezultirali su osavremenjavanjem prostornih i tehnoloških kapaciteta i samim tim poboljšanjem kvaliteta usluga koje se pružaju građanima Crne Gore. Aktivnosti Ministarstva zdravlja i u naredenom periodu biće usmjerene na unaprjeđenje uslova u zdravstvenim ustanovama i podizanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga građanima, tako da i ubuduće očekujemo pomoć i podršku naših prijatelja iz Turske. TIKA je od 2008. godine uložila gotovo dva miliona eura u adaptaciju i opremanje zdravstvenih ustanova u Crnoj Gori - kazao je Vujović.

Ambasador Turske u Crnoj Gori Serhat Galip istakao je zadovoljstvo zbog zvaničnog otvaranja sala na Klinici za očne bolesti.

- TIKA je u saradnji sa crnogorskim institucijama dala i nastavlja da daje veliki doprinos na svim životnim poljima, a posebno na polju zdravstva - naglasio je Galip.

Direktorka Kliničkog centra Crne Gore Zorica Kovačević je zamjeniku predsjednika agencije TIKA Birolu Ćetinu, uručila zahvalnicu za podršku i monografiju Crne Gore u znak sjećanja na realizaciju ovog projekta, koji je vrlo značajan ne samo za KC CG, već za čitav crnogorski zdravstveni sistem.

Verica Pantelić

Broj 99, godina IX, jul 2017.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Nacionalna organizacija za rijetke bolesti

N

acionalna organizacija za rijetke bolesti Crne Gore je nevladino socijalno-humanitarno udruženje, osnovano 2016. godine kao dobrovoljni savez pojedinaca oboljelih od rijetkih bolesti, članova njihovih porodica i udruženja građana.

Udruženje djeluje u skladu sa odredbama iz Nacionalne strategije za rijetke bolesti 2013-2020. (decembar 2012) i pozitivnim zakonskim propisima Crne Gore. Udruženje predstavlja svoje članove u promovisanju humanosti, socijalne uključenosti, unapređenja dijagnostike, prevencije, liječenja, istraživanja, rehabilitacije i zaštite ljudskih prava osoba oboljelih od rijetkih bolesti u Crnoj Gori i svijetu.

Opšti cilj udruženja predstavlja doprinos u stvaranju institucionalnog okvira i mehanizama za obezbjeđenje adekvatnog pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, uključenih u kompletno zbrinjavanje osoba oboljelih od rijetkih zdravstvenih poremećaja.

Primarni cilj udruženja doprinijeti će unapređenju i razvoju osnovnog prirodnog ljudskog prava na život dostojan čovjeka u jakoj zajednici, bez diskriminacije pacijenata koji žive sa rijetkim bolestima. Podrška razvoju ravnopravnosti u politikama i uslugama za pacijente sa rijetkim bolestima i njihovim porodicama, da bude njihov glas jasno prepoznat kao javno zdravstveni prioritet u Crnoj Gori i usklađen sa dostignućima na evropskom i svjetskom nivou.

Rijetka bolest podrazumijeva svaku bolest koja se javlja kod manje od 1 od 2.000 građana, ali se jedan broj rijetkih bolesti javlja i kod jednog u nekoliko stotina hiljada ili miliona ljudi. Iako se čini da je broj mali, postoji više od 7.000 opisanih rijetkih bolesti, a procjene su da u Evropi oko 30 miliona ljudi ima neku rijetku bolest. Prema procjeni Evropskog komiteta, 6% do 8% populacije ima neku rijetku bolest.

Kakva je situacija u Crnoj Gori?

Na ovo pitanje nemamo odgovor zato što ne postoji centralni registar oboljelih od rijetkih bolesti. Na osnovu globalnih projekcija koje iznose šest do osam odsto opšte populacije, u Crnoj Gori ima oko 35.000 osoba koje su oboljele od neke rijetke bolesti. Jedan od naših ciljeva je da se upravo formiranjem ovog registra otvori mogućnost da se na neki način stupi u kontakt sa svim oboljelima i ujedno, kroz zajedničke napore, dođe do sredstava kako bi se pomoglo svakom pojedincu.

Prema podacima, 80% rijetkih bolesti su genetskog porijekla, ostale su posljedica infekcija, alergija, uticaja faktora životne sredine ili su degenerativne.

Kod 50% osoba sa rijetkim bolestima, prvi simptomi bolesti se javljaju već na rođenju ili u ranom djetinjstvu. Kad je riječ o djeci, 30% onih sa rijetkom bolešću živi kraće od pet godina. Za više od 95% rijetkih bolesti ne postoji nikakva registrovana terapija. Primjeri rijetkih bolesti koji su zabilježeni u Crnoj Gori su: Menkesova bolest, fenilketonurija, bulozna epidermoliza (djeca leptiri), Daunov sindrom, Morkijev sindrom itd.

Uprkos međusobnoj različitosti, osobe sa rijetkim bolestima i njihove porodice suočavaju se sa istim brojnim teškoćama koje proističu iz rijetkosti.

Prije svega, tu je nedostupnost dijagnoze ili višegodišnje traganje za dijagnozom usljed nedostataka informacija o samoj bolesti, stručne pomoći, ali i nedovoljno kvalifikovanih stručnjaka.

Neophodno je imati sve ove preduslove za liječenje, jer je najčešća posljedica rijetkih bolesti trajni invaliditet.

Nepostojanje naučnih istraživanja, nepostojanje ljekova i odgovarajućih medicinskih pomagala, uz visoke cijene postojećih ljekova i liječenja, dovodi do siromaštva porodice i smanjenja dostupnosti liječenja. Veliki broj ljekova za rijetke bolesti su veoma skupi i time 73

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

nedostupni i u bogatijim zemljama, jer se razvijaju za mali broj ljudi na svjetskom nivou. Ipak, to je sve pitanje organizacije zdravstvenog sistema u državi. Obično, liječenje oboljelih od rijetke bolesti zahtijeva odlazak u klinike van granica Crne Gore.

Zanimljivo je da u zemljama regiona, Srbiji i Hrvatskoj, postoje besplatne linije na kojima radi tim sastavljen od psihologa, socijalnog radnika i pravnika koji svakodnevno pružaju besplatnu podršku i pomoć oboljelima od rijetkih bolesti i članovima njihovih porodica.

Osobe oboljele od rijetke bolesti trpe i socijalne posljedice, a to su stigmatizacija, izolacija, diskriminacija, smanjenje profesionalnih mogućnosti. Takođe, nailazak na administrativne prepreke u pokušajima da se liječe ili ostvare prava iz domena socijalne zaštite predstavlja još jedan od problema sa kojima se susreću ova lica. Nedostatak kvalitetne zdravstvene zaštite takođe podrazumijeva i isključenost iz zdravstvene zaštite, čak i kada je postavljena ispravna dijagnoza.

Kod nas, za osobe oboljele od neke rijetke bolesti obično se sazna preko sredstava javnog informisanja i to posljednjeg dana u mjesecu februaru,

Ujedninjeno Kraljevstvo

Edukacija ljekara

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović sastao se 3. jula sa ambasadorkom Ujedinjenog Kraljevstva u Crnoj Gori Alison Kemp i upoznao je sa zdravstvenim sistemom Crne Gore i reformskim procesima koje Ministarstvo zdravlja realizuje. Ministar je naveo da su obezbijeđena sredstva za kupovinu opreme, vrijedne oko 11 miliona eura, za sve zdravstvene ustanove, za koju se raspisivanje tendera očekuje narednih dana. Takođe, u toku je uključivanje privatnih apoteka u javni zdravstveni sistem, kako bi pacijenti i u njima mogli da podignu lijek na recept, a u izradi je i nova lista ljekova, po uzoru na razvijene zemlje, što su za Kempovu, kako je kazala, zanimljivi projekti.

Ambasadorka Kemp je kazala da je projekat elektronskog zakazivanja poput našeg, uveden u Ujedinjenom Kraljevstvu prije nekoliko godi74

kada se obilježava Međunarodni dan oboljelih od rijetkih bolesti. U Crnoj Gori ne postoji ni registar oboljelih od rijetkih bolesti, a kamoli poseban fond koji bi finansirao liječenje takvih bolesti.

Jedini napredak na tom polju je donošenje Nacionalne strategije za rijetke bolesti 2013-2020. Uvažavajući napor Ministarstva zdravlja Crne Core na polju uređenja sistema zdravstvene zaštite, cijeneći važnost Nacionalne strategije za rijetke bolesti u Crnoj Gori 2013– 2020. godina sa Akcionim planom za isti period, NVO “Nacionalna organizacija za rijetke bolesti Crne Gore”, dalo je dovoljno osnova za djelovanje u politici javnog zdravlja podnošenjem pet amandmana na Prijedlog izmjena i dopuna sistemskog Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Istrajni u aktivnosti da se izmjenama i dopunama Zakona može uticati na poboljšanje usluga zdravstvene zaštite, učestvovali smo u javnoj raspravi maja 2015. godine koju je organizovalo Ministarstvo zdravlja, a krajem septembra 2013. amandmanski smo djelovali prema Skupštinskom odboru za zdravstvo, rad i socijalno staranje, što nije podržano. Od 20. januara 2016. godine, čl.58 Zakona o zdravstvenoj zaštiti predvidio je da se sredstva

za liječenje rijetkih bolesti obezbjeđuju iz prihoda Fonda zdravstva, dok način i uslove za dodjelu sredstava utvrđuje Vlada na predlog Ministarstva zdravlja, odnosno posebno za te namjene obrazovane komisije Ministarstva. (Do donošenja ovog zakona oboljeli od rijetkih bolesti nijesu imali pravo na materijalno obezbjeđenje sredstva za liječenje).

Rijetke bolesti u stvari i nijesu tako rijetke. Naša organizacija, zajedno sa porodicama oboljelih, očekuje da država pomogne oboljelima, da pokaže više interesovanja i spremnosti da se istinski posveti rješavanju problema ovih osoba, kako se ne bi liječili privatnim donacijama, sms-porukama, humanitarnim akcijama, već posredstvom posebne budžetske linije formirane u tu svrhu.

Više o nama i našem radu možete pronaći na: www.rijetkebolesti.com https://www.facebook.com/Nacionalna-organizacija-za-rijetke-bolesti-Crne-Gore-1786143551671853/ Kontakt: nvonorb@gmail.com (tel: +382 69 438 617) Dipl. biolog Nataša Bulatović, izvršna direktorica NVO Nacionalna organizacija za rijetke bolesti Crne Gore

na i da je potrebno vrijeme da zaživi, kao i da je jedan od naših narednih izazova uvođenje evropske zdravstvene kartice.

Na sastanku je ocijenjeno da je razmjena znanja i iskustava među ljekarima i medicinskim osobljem dvije zemlje jako značajna, pa je ministar Hrapović inicirao dodatnu edukaciju naših ljekara u Ujedinjenom Kraljevstvu, napomonjući da u ovoj oblasti Crna Gora ima uspješnu saradnju sa Turskom, Rumunijom, Kinom i Švajcarskom.

Ministar Hrapović i ambasadorka Kemp su se saglasili da su izazovi svih vlada slični, kada je riječ o zdravstvu, a to je, prije svega, obezbjeđivanje kvalitetne zdravstvene zaštite sa ograničenim finansijskim sredstvima.

Instututa za bolesti djece (IBD) Kliničkog centra Crne Gore (KCCG).

Zahvaljujući se na vrijednoj donaciji direktorka IBD-a dr Sonja Milašinović je izrazila zadovoljstvo što je menadžment banke donaciju opredijelio za bolnicu u kojoj se liječe najmlađi pacijenti.

Addiko Bank - jubilej

Načelnik Odjeljenja za ORL IBD-a dr Ognjen Jovićević se takođe zahvalio na vrijednoj donaciji koja je omogućila zanavljanje postojećih instrumenata. On je rekao da se na godišnjem nivou uradi od 100 do 150 operacija srednjeg uva te je zanavljanje instrumenata neophodno za svakodnevni rad ljekara. Čeona svijetla se koriste za rad ljekara u ambulanti i operacionoj sali, a set instrumenata samo u operacionoj sali prilikom izvođenja hirurških intervencija. Dr Jovićević se takođe zahvalio i firmi INEL MEDICA iz Podgorice koja je omogućila realizaciju donacije.

Donacija KC-a CG Povodom obilježavanja jedanaest godina prisustva na tržištu Crne Gore, kao i godišnjice novog brenda, Addiko Bank AD Podgorica donirala je 5.000 eura Instututu za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore.

Addiko banka je pružila finasijsku pomoć za kupovinu hirurškog seta za otohirurgiju (hirurgiju srednjeg uva) i tri čeona svijetla za potrebe Odjeljenja za otorinolaringologiju (ORL)

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

VI sajam

edicine

19, 20, 21. oktobar 2017. - Hotel Hilton, Podgorica

Pokrovitelj:

MINISTARSTVO ZDRAVLJA CRNE GORE

Organizator: Medical CG Informacije na tel.: 00382 20 238 841, 067 395 032 redakcija@medicalcg.me

www.medicalcg.me 75

GODINA VII BROJ 76.

AVGUST 2017.

77

N M K

Z

dravstvene posledice NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. i Republiku Srpsku 1995. detaljno su opisane u knjizi autora, izdatoj 2017. godine. Ovde će biti reči o korišćenim sredstvima koja mogu imati štetne posledice po zdravlje.

NATO je bombardovao Srpsku u okviru operacija „Namerna sila” i „Mrtvo oko” municijom sa osiromašenim uranijumom u periodu od 30. 8 – 14. 9.1995. godine i to, vojne i civilne ciljeve u reonu Hadžića, Vogošće, Bratunca, Ilijaša, Pala, Jahorine i TV tornja na Kozari. Od ukupno 10.000 tona bačenog eksploziva upotrebljeno je oko 3,5 tone municije sa osiromašenim uranijumom. Prema izveštaju Komisije UN (Program za zaštitu životne sredine) iz 2002/2003. godine (Depleted Uranium in Bosnia and Herzegovina, post Conflict Environment Assessment, Mau 2003.) nedvosmisleno je potvrđeno prisustvo ostataka municije sa osiromašenim uranijumom na tri lokacije: Tehničko-remontni zavod u Hadžićima, kasarna „Žunovnica” i skladište artiljerijskog oružja u Han Pijesku.

Merenja su vršili odmah nakon bombardovanja i naši stručnjaci iz „Vinče”, ali ti podaci nikada nisu bili objavljeni niti su dostupni. Na bratunačkom groblju je do 2000. godine sahranjeno oko 400 izbeglica iz Hadžića od kojih je većina preminula od posledica malignih bolesti (ukupno ih je 5000 doselilo, u međuvremenu su raseljeni po inostranstvu ili u drugim gradovima RS i Srbije). Činjenica je da je stopa smrtnosti izbeglih Hadžićana 4 puta veća od lokalnog stanovništva u Bratuncu, a podatak Srpske pravoslavne crkve je da je u 2000. Godini, od ukupno 105 sahranjenih ljudi u Bratuncu, 51 bilo iz Hadžića. Deset godina od bombardovanja (među preživelim izbeglicama) od 33 preminula pacijenta čak 12 pacijenata je preminulo od posledica raka.

Zavod za javno zdravstvo BiH je formirao komisiju i vršio merenja stepena radioaktivnosti u vodi 2004/2005. godine (navodno u dozvoljenim granicama ), a 2007/2009. pratio zdravstveno stanje izbeglica iz Hadžića. Prema njihovim podacima 2008. stopa povećanja obolevanja od karcinoma je iznosila 0,2%, a 2009. 0,1 % kod muškaraca, dok je kod žena u 2008. taj procenat povećan za 0,9%, a u sledećoj godini, navodno nije bilo povećanja.

Očigledno da je ta komisija radila pod pritiskom i iznela fabrikovane podatke, mada ni oni nisu mogli da negiraju porast maligniteta, iako broj ispitanika (izbeglica iz Hadžića) u vreme skrininga je bio neznatan, u odnosu na onih 5000 doseljenih 1995. godine.

Psihosomatski poremećaji učesnika rata u Republici Srpskoj (BiH), obrađeni su detaljnije i tu nije bilo prepreka u istraživa78

NATO bombardovanje Republike Srpske i SR Jugoslavije

Zdravstvene posledice Prim. dr sc. med. Alek Račić Dr Alek Račić (1972) radi kao specijalista maksilofacijalne hirurgije u Kliničkom centru Srbije sa zvanjem primarijus i odbranjenom doktorskom disertacijom. Završio je specijalizaciju iz zdravstvenog menadžmenta i u zvanju je docenta na Fakultetu za poslovni menadžment Univerziteta „Nikola Tesla“.

njima, pa je čak posebno obrađivana tema psihičkog stanja boraca koji su bili izloženi dejstvima mina (Ćeranić S.) dok su dejstva municije sa osiromašenim uranijumom i plutonijumom bile zabranjene teme.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje RS broj novootkrivenih slučajeva malignih bolesti u 2012. godini je iznosio 5478 (2849 muškaraca i 2629 žena). Stopa incidence za muškarce 205,8 na 100.000, a za žene 182,0 na 100.000. BiH ni danas nema centralni registar za rak a ni Srbija nema precizan (potpun) registar.

Municija sa osiromašenim uranijumom Zvanično, municija sa osiromašenim uranijumom (OU) je prvi put upotrebljena u Zalivskom ratu 1991. godine, uglavnom kao topovsko zrno za tenk „M1 Abrams”, kalibra 120 mm i avion „A-10 Thunderbolt”, kalibra 30 mm. Pored navedenoga, SAD su razvile municiju u kalibrima 20 mm za brodske topove, koji sadrže oko 70 grama osiromašenog uranijuma, za topove 25 mm (sadrže 85g OU), tenkovske topove u kalibrima 105 mm i 155 mm. U literaturi su pronađeni i podaci, da je OU upotrebljavan u raketama „tomahavk” (Tomahawk), odnosno da one sadrže 20 kg ove radioaktivne materije. Licence za proizvodnju poseduju fabrike „Starmet Corporation” (Masačusets), „Aerojet” (Kalifornija i Tenesi), a od 1970. i firma „Alliant Techsystems“ (bivša „Honeywell”), sa pogonom u Mineapolisu.

Pored SAD, osiromašeni uranijum u naoružanju (municiji) koriste: Ruska Federacija, V. Britanija, Francuska, Saudijska Arabija, Izrael, Ukrajina, Turska, Pakistan, Iran i Tajland.

Povećanje nivoa radioaktivnosti Povećan nivo radioaktivnosti na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore i pogotovo Kosova i Metohije 1999. godine, predstavlja rezultat primene projektila od 30 mm, koji ulaze u komplet naoružanja američkih

Od 1999. godine bavio sam se hirurškim i konzervativnim lečenjima pacijenata stradalih od NATO bombardovanja, vršeći njihovu preciznu evidenciju, u međuvremenu za potrebe postdiplomskih i specijalističkih studija na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Do 2003. god. uradio i odbranio sam magisterijum „Značaj anatomskih odnosa maksilarnih sinusa i gornjih zuba u bolestima maksilarnih sinusa”.Tu vrstu istraživanja okončao sam kasnije kroz doktorsku disertaciju 2007. god. pod naslovom „Endoskopska hirurgija maksilarnih sinusa”, kao logičan i naučno opravdan sled istraživanja o bolestima maksilarnih sinusa. Ovo je značajno jer su grupe bolesnika iz obe ove studije, i magistarske i doktorske, bile planirane za kontrolne grupe u kasnijoj statističkoj studiji za drugi doktorat, kako bi disertacija bila što bolje statistički obrađena.

Svo to vreme, od ukupno 10 godina, vršio sam hirurške intervencije pacijentima iz R Srbije, R Crne Gore, R Srpske i Makedonije sa vrlo često i uznapredovalim malignim tumorima i vrata i glave koji su na osnovu anamnestičkih podataka odgovarali grupi pacijenata stradalih posredno od kasnih dejstava bombi, korišćenih tokom NATO agresija i 1995. i 1999. godine.

jurišnih aviona „A-10 Tanderbolt” (Thunderbolt), masovno korišćenih za uništavanje oklopnih i utvrđenih ciljeva. Ovi vazduhoplovi su posebno dizajnirani 1970. godine, u tadašnjim strateškim planovima – kao odgovor na prednost snaga „Varšavskog ugovora“ u brojnosti tenkova i drugih oklopnih oruđa. U operativnu upotrebu je ušao 1972. godine i do 1999. ih je proizvedeno ukupno 750 modela 10A, od kojih je 300 u tzv. borbenoj gotovosti. Koliku važnost je Pentagon pridavao ovom tipu aviona, govori podatak da nijedan primerak „Tanderbolt-a“ nikada nije stigao u treće zemlje, pa ni u one koje su članice NATO. Naoružan 7-cevnim topom Electric GAU-8/A „Avenger” (Osvetnik), sa punjenjem od 1174 metka kalibra 30mm, predstavlja veoma efikasno oružje. Koristi dve vrste municije; 20% su zrna punjena

N M K

visokorazornim eksplozivom (PGU-13), a 80% su projektili sa penetratorima od OU (PGU-14). Rotirajući top ispaljuje od 35-70 metaka u sekundi, što znači da u jednoj ili dve serije rafala omogućava uništenje cilja za samo 2-4 sekunde. Efikasnost je dokazana u I zalivskom ratu, kada je 148 ovih letelica, stacioniranih u Saudijskoj Arabiji, ispalilo 783.514 metka, odnosno oko 260 tona municije sa OU. U agresiji na SRJ ispaljeno je između 31.000 (koliko je NATO priznao) i 40.000 projektila ove vrste. Penetratori (protivoklopna jezgra) takve municije sadrže 292,18 grama OU. Zrno oznake PGU-14 je dimenzija 15x70 mm, cilindričnog je oblika, obavijeno alumunijumskom košuljicom. Sam metak je sačinjen od legure koja pretežno sadrži OU, kao i primese gvožđa (Fe), cirkonijuma (Zr), titana (Ti), nikla (Ni), cinka (Zn) i bakra (Cu). Pomenuta masa odgovara 1M (mol - mera za količinu supstance) iz U 238 koji se u takvoj meri nalazi u prirodnom obliku u 100 t zemljišta.

Alfa aktivnost jednog jezgra (u metku) iznosi 3,4 Mbq, što u kombinaciji sa primesama - „kćerima“ U238 doprinosi i beta zračenju - još 6 Mbq. Koliku štetu nanosi ovakva municija slikovito pokazuje primer iz I zalivskog rata.

Naime, proračun poljskih fizičara, na osnovu podataka američke vojske, da je sa (pomenutih) više od 750.000 metaka gađano 4132 meta, u proseku je utrošeno 190 metaka po cilju, pokazao je u gruboj proceni aktivnosti jonizirajućeg zračenja 570 Mbq U238 + isto toliko Th 234, kao i Pa 234m + c.a. 100 Mbq U234 i 5.7 Mbq U235. Prema njihovoj tvrdnji, sličan obrazac se može primeniti i na primeru agresije NATO na SRJ. U obzir su uzeti i podaci, da je ovde ispaljeno 30-40 puta manje municije sa OU nego u „Pustinjskoj oluji“ kao i neki drugi parametri (klimatski, konfiguracija terena) a zaključak je: Doza izloženosti radijaciji na lokacijama gađanim sa OU će biti 4-5 puta veća u odnosu na prirodno zračenje.

Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 113 lokacija na području tadašnje

SR Jugoslavije, od toga nepoznat broj na Kosovu i Metohiji. NATO je u svom izveštaju UN priznao ispaljenih 31.000 projektila.

Podaci o količini nikada nisu sa sigurnošću utvrđeni i razlikuju se zavisno od izvora informacije (od 9–45 tona i više).

Izvesno je da su, greškom ili namerno, bombardovana i područja u Makedoniji i Albaniji.

Stručnjaci u Vojsci Srbije tvrde da je na SRJ, bez Kosova i Metohije, bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, dok armija Ruske Federacije tvrdi da je na SRJ bačeno 45 tona ovog opasnog, kancerogenog materijala.

Komandant NATO snaga Džordž Robertson (George Robertson) je izjavio 2000. godine, da je na Kosmetu, na lokacijama prema Albaniji, gađano 112 ciljeva, a van Kosmeta 89. Po pojedinačnim lokacijama, na kojima su se nalazili gađani ciljevi, palo je između 15 i 396 kilograma OU. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti Da podsetimo, pre 18 godina, 24. marta 1999. avioni NATO saveza počeli su s bombardovanjem Srbije, a u vazdušnim udarima život je izgubilo blizu 2.500 civila i vojnika, podaci nisu konačni, a među žrtvama je bilo 79 dece. Procenjena šteta na fabrikama, postrojenjima, zgradama i infrastrukturnim objektima je blizu 100 milijardi dolara.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture… Prema pojedinim podacima, bačeno je oko 15.000 tona opasnog i štetnog osiromašenog uranijuma. „NATO je u bombardovanju Republike Srpske takođe koristio municiju s osiromašenim uranijumom i naneo nesagledive posledice po zdravlje stanovništva cele BiH. Jedina razlika je što je u SR Jugoslaviji NATO izvršio jedan vid eksperimenta bombardovanjem petrohemijskih industrija gde su se vršile prerade nekih veoma opasnih supstanci. Gađanje tih fabričkih postrojenja dovelo je do oslobađanja štetnih materija, kao što je fozgen, koji je bojni otrov, a kad ispari u vazduh, postaje difozgen, koji je još opasniji“, priča dr Račić.

da je, prilikom bombardovanja 1999. godine, na prostor SRJ bačeno minimalno nešto više od tri tone osiromašenog uranijuma, ili maksimalno blizu 80 tona.

Imajući saznanja da je NATO koristio municiju sa OU pri dejstvima u Zalivskom ratu 1991. godine i Bosni i Hercegovini 1995. godine, nadležni organi Savezne Republike Jugoslavije su, još pre bombardovanja, upozoravali međunarodnu javnost da postoji opasnost da tako bude i na prostoru SRJ. Samo sedam dana posle početka agresije, 30. marta 1999. Vojska SRJ je dokazala svoje prethodne tvrdnje.

Izazivanje efekata hemijskog rata Pored direktnih šteta izazvanih eksplozijama bačenih bombi i raketa, na teritoriji SRJ se vodio specijalni rat, koji se, po svojim efektima, može okarakterisati kao hemijski rat. NATO alijansa nije direktno koristila hemijska sredstva (klasične bojne otrove), ali je, bombardovanjem odabranih meta – industrijskih postrojenja, skladišta hemijskih sirovina, kao i paljenjem naftnih rezervoara i naftnih postrojenja, posredno izazivala efekte hemijskog rata.

Osim vojnih ciljeva koji su sadržavali hemijske supstance (skladišta goriva, maziva, vojno-industrijski kompleksi), smišljeno i planski su gađana postrojenja i skladišta civilne hemijske industrije. Pored ostalog, bombardovani su objekti u Pančevu, Novom Sadu, Kragujevcu, Lučanima, Prahovu, Boru, Bariču i drugim mestima.

Tokom NATO agresije 1999, pogođeno je preko 30 rafinerija, hemijskih i drugih industrijskih (ukupno 78) objekata + 45 elektroenergetskih i tom prilikom je došlo do curenja i ispuštanja opasnih komponenti, što je zahtevalo hitnu evakuaciju preko 70.000 ljudi iz opasnih zona. Ovo razaranje je bilo praćeno opsežnim zagađenjem atmosfere, vodenih tokova, tla i podzemnih voda vrlo otrovnim i štetnim materijama (hlor, njegovi derivati, monomer vinil-hlorid, etilen-dihlorid, živa, kiseline, fenoli, piralen, amonijak i drugi otrovi) u radijusu 50-200 km od razorenog preduzeća. Svaki petrohemijski objekat u svojoj zoni skladišti do 500.000 tona ugljovo-doničkog goriva. Oni sadrže energiju ekvivalentnu 3-5 megatona trotila.

Razaranje petrohemijskih i objekata proizvodnje uglja u SRJ dovelo je do naglog toplotnog oslobađanja 90-150 megatona i bilo je praćeno velikim požarima, sa formiranjem oblaka koji su sadržavali znatnu količinu čađi, teških metala (olova, žive), sumpordioksida, azotnih oksida, oksida ugljenika, dioksina, aromatičnih ugljovodonika I klase opasnosti, kao i benzopirena sa kancerogenim svojstvima.

U agresiji NATO upotrebljene su i kaset79

N M K

ne avio-bombe. NATO je ovim projektilima dejstvovao na 1.072 lokacije, sa oko 2.200 kontejnera - po nekima i više puta. Ukupan broj iznosi oko 37.000 projektila. Najčešće su upotrebljavane američke bombe tipa: CBU-87/B, CBU-97/B, CBU-99/B, britanska BL-755 i vođeni dispanzer AGM-154 JSOW (Joint StandOff Weapon-USA).

Postoje različiti podaci o broju bačenih podprojektila (bombica) na SRJ i oni se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada. Procenjuje se da je u toku agresije od kasetnih bombi poginulo više od 200 ljudi, a ranjeno više od 450, kao i da 33 hiljade projektila nije eksplodiralo na površini od oko 31 km², što znači - ostali su u funkciji mina.

U agresiji na SRJ je prvi put upotrebljena bomba CBU-94 sa potprojektilom BLU114/B (Soft Bomb) za izazivanje kratkih spojeva i havarija na elektroenergetskim i transfomatorskim postrojenjima i stanicama.

Korištene su i TMD (Tactical Munitions Dispenser) SUU–66/B, i kontejner A6M–154.

Glavna namena „meke bombe” je dejstvo na prenosnu mrežu elektroenergetskog sistema, uz malu verovatnoću uzrokovanja „usputne štete”. Kontejneri se izbacuju iz aviona i na određenoj visini aktiviraju upa-

zacijom vazduha i formiranjem intenzivnog toka struje između žica dalekovoda, tj. pojavom električnih lukova sa pratećim manifestacijama - temperaturama iznad 4.000°C i snažnim bleskovima beličaste svetlosti. Na taj način ne dolazi samo do raspada elektroenergetskog sistema, nego visoka temperatura najčešće izaziva požare i eksploziju.

Posle tih požara, nad Srbijom su padale kiše, praćene neobičnim električnim pražnjenjem u atmosferi, a padao je i grad neuobičajene veličine, ćoškastih oblika, koji se teško topio, što je izazvalo sumnju da se koristilo neko sredstvo za uticaj na klimu.

Pored osnovnog dejstva, postavlja se i pitanje eventualne radioaktivnosti i toksičnosti ovih vlakana, kontejnera i kaseta.

Naši stručnjaci su utvrdili da je agresor koristio dva različita tipa vlakana u kalemovima, čiji se unutrašnji prečnici, debljina Al sloja, i moguće, sastav dielektrika - nosača razlikuju. Jedna su visokog metalnog sjaja, koji potiče od Al, sa „poroznim” zonama.

Njihov prečnik je 15–16 µm. Druga vlakna su tamnosive boje, mat sjaja, glatke površine, prečnika 5–7 µm. Po njihovoj površini se nalaze ostaci sjajnog vlakna, kao krpice ili istopljena metalna folija. Karakteristike

verzitetu u Dablinu (University College Dublin). Rezuzltati su pokazali prisustvo 43,7 +/- 1.9 Bq/kg 239 + 240 plutonijuma (Pu), što je višestruko viši nivo od prezentovanih podataka raznih drugih referentnih laboratorija. Inače, period poluraspada plutonijuma je 24.360 godina, a ovaj radionukleid je izuzetno kancerogen (leukemija). Takođe, utvrđeno prisustvo 236U, dokazuje tezu da je municija sa OU proizvedena od recikliranog nuklearnog otpada.

Ministarstvo za energetiku SAD je dalo objašnjenje da je do mešanja sa prerađenim reaktorskim gorivom najverovatnije došlo u njihovom postrojenju Paduka (Paducah) za obogaćivanje uranijuma.

Koliko je osiromašeni uranijum opasan po ljudsko zdravlje govori i podatak da je u februaru 1980. godine, sudskim nalogom države Njujork, zabranjen rad fabrike za proizvodnju penetratora od OU „National Lead Industries”, jer je emitovana radioaktivnost bila iznad 150 µCi. Ova vrednost odgovara količini od 387 grama osiromašenog uranijuma. Bez obzira na ovu zabranu, kao i saznanja iz projekta „Menhetn“, vlada SAD i dalje tvrdi da osiromašeni uranijum nije štetan po ljudsko zdravlje i dozvoljava njegovu primenu prilikom ratnih dejstava.

Zaključak Dakle, jasno je da je NATO sva navedena sredstva koristio radi trajnog nanošenja štetnih efekata po stanje zdravlja srpske populacije, ali i svih drugih nacionalnosti koje žive na području Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije.

Literatura

ljačem sa visinomerom. Tada dolazi do razdvajanja tela kontejnera u tri meridijalne ravni pod uglom od 120°, i rasipanja 200 podkalibarnih punjenja kaseta BLU–114/B. One, uz pomoć padobrana, nastavljaju usporen, vertikalni pad. Aktiviranjem eksplozivniog punjenja tempiranim vremenskim upaljačem, izbija se donji poklopac kasete pomoću jake, obostrano konusne opruge.

To dovodi do rasipanja osnovnog punjenja, koje se sastoji od malih kalemova (dužine oko 30 mm). Vlakna kalemova su obložena aluminiziranim slojem - debelim nekoliko µm. Kalemovi se odmotavaju, formirajući paučinaste oblake, koji padaju na visokonaponske kablove, transformatore i drugu opremu, uzrokujući kratke spojeve. Kratak spoj je praćen isparavanjem vlakana, joni80

ukazuju na tzv. „svetlosni fon” koji omogućava špijunskim avionima (U–2) i bespilotnim letelicama (Predator RQ–1A, Hunter) da, uz pomoć termovizijskih i laserskih uređaja za osmatranje, otkriju vojne tačke koje koriste pomoćne izvore energije (agregate).

Staklo–Al vlakna su znatno tehnološko unapređenje u odnosu na klasična grafitna, koja su korišćena u napadima na Irak.

U izveštaju međunarodnog tima eksperata (reč je o godišnjoj konferenciji Svetske zdravstvene organizacije 2001) pod naslovom PLUTONIUM IN DEPLETED URANIUM PENETRATORS (plutonijum u penetratorima municije sa OU) saopšten je podatak da je na lokaciji u s. Bratoselce pronađen neoštećen metak sa OU, a zatim poslan na analizu koja je obavljena u Uni-

Vranešević Z.U paklu milosrdnog anđela, monografija, Beograd/Novi Sad, 2015.

Ministarstvo zdravlja R Srbije, Nacionalni program SRBIJA PROTIV RAKA http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/Zakoni/Strategije/Nacionalni%20Program%20Srbija%20Protiv%20Raka.pdf Račić A, Promocija prevencije malignih bolesti, menadžment u zdravstvu-master rad, FON i Medicinski fakultet u Beogradu, 2008. Ćeranić S. Psycho-social consequences in adolescens-victims of landmines,University in Srbinje,Foča,.2003 Biočanin R, Amidžić B, MAKING DECISIONS IN THE BIOLOGICAL WAR USING GENETIC ENGINEERING, Defence tehnologies in the peace function,..... 2005 Čvorović Lj., Milutinović Z., Štrbac M., Pavićević, Lj. Račić A.J ,;SIGNIFICANCE OF ULTRASOUND AND ULTRASOUNDGUIDED FINE-NEEDLE ASPIRATION FOR THE DETECTION OF LARYNGEAL OCCULT METASTASES;. Vojnosanit pregl 2005 December; vol.62(No 12); 901-907 Stošić-Divjak S., Djukić V., Petrović Z., Nešic V., Račić A.J., Tatić Z., Kanjuh V. POSSIBILITY OF THE USE OF SEROLOGICAL METHOD FOR THE DETERMINATION OF IGA ANTIBODY AGAINST EARLY ANTIGANE OF EPSTEIN-BARR VIRUS AS A MARKER IN THE DIAGNOSIS OF NASOPHARYNGEAL TUMORS; Vojnosanit pregl 2005 October; 62(10); 739-744 Račić A.J., Ražnatović B.,Jovanović-Sindik D.,Colić M. Reconstruction of head and neck region after malignant skin tumors surgery; 8th Congress of the Balkan Association of Plastic, Reconstructive & Aesthetic Surgery,pp 36, Budva,Montenegro 2013.

Račić A.J.,Colić M. Differences in surgical reconstruction after excision of head and neck melanoma and carcinoma; World Congress of Melanoma;pp 118, Paris, France, May 2013.

N M K

I

-

k n j i g e

zašla je iz štampe dugo očekivna i u Medici.com-u najavljivana “Knjiga o naučnom istraživanju i naučnim saopštenjima”, od autora: Rajko Igić, Silva Dobrić, Miloš P. Stojiljković i Ranko Škrbić.

Iz predgovora Knjiga o naučnom istraživanju i naučnim saopštenjima namenjena je studentima medicine, stomatologije, farmacije i medicinske nege na svim studijskim programima kako bi lakše čitali naučne publikacije i pripremali se za izvođenje i objavljivanje vlastitih istraživanja. Poznavanje ove oblasti i stečeno iskustvo će poslužiti studentu ne samo da shvati koliko naučna istraživanja poboljšavaju zdravlje pacijenata, već da vremenom i sam(a) doprinosi biomedicinskim saznanjima.

Za unapređenje zdravlja neophodno je posmatrati, ustanoviti i analizirati sve mogućnosti koje direktno ili indirektno utiču na kvalitet zdravlja, prevenciju i/ ili lečenje oboljenja.

Ne bi vredelo vršiti istraživanje i doći do novih podataka, ako se ti rezultati ne daju na uvid naučnoj javnosti, tj. ako se ne publikuju. Zato je nužno poznavanje tehnike priređivanja naučnih saopštenja za časopis i ostalih vidova naučnog komuniciranja. Naša uputstva smo smestili u pet poglavlja i u njima je reč o izradi projekta za naučno istraživanje, pripremi apstrakta, slajdova i postera za učešće na naučnom skupu, pisanju izveštaja (članka) o originlnom istraživanju za naučni časopis, odlikama preglednog članka, prikaza slučaja, ali i o pisanju izveštaja instituciji koja finansira istraživanje. Nakon opširnog uvoda o nauci i naučnim istraživanjima, detaljno je opisano planiranje i izvođenje istraživanja, zatim su data uputstva o prikazu planiranog istraživačkog projekta za izradu doktorske disertacije i saopštenju obavljenog istraživanja na naučnom skupu, publikovanju radova u naučnim časopisima i uputstvu za uvođenje studenta u istraživački rad.

Za lakše korišćenje knjige, izradili smo predmetni indeks, a dopunske informacije navedene su u spisku publikacija pod naslovom Literatura, koja se nalazi iza svakog poglavlja. U knjizi su dva dodatka iz časopisa Scripta Medica (Banjaluka) koji sadrže uputstva autorima za prijavu rada u časopis i uputstvo recenzentima rukopisa. Na kraju su kratke biografije autora knjige.

Zbog nastojanja da informacije postanu lako dostupne širokoj međuna-

rodnoj naučnoj i stručnoj javnosti, danas sve više časopisa—u zemljama u kojima taj jezik nije govorni—publikuje istraživačke članke na engleskom jeziku. Da je to vredno, ukazuje podatak da su publikcije na englskom jeziku iz tih zemalja šest puta češće citirane od onih koje su objavljene na nemačkom, japanskom ili francuskom. Zato smo u knjizi povremeno, u zagradi, koristili pojmove na engleskom jeziku jer taj je jezik postao lingua franca, ne samo u biomedicini već i u drugim naučnim disciplinama.

Publikovanje u eri interneta trpi izvesne promene. Ne samo što se ra-

dovi iz gotovo svih časopisa mogu lako dobiti (besplatno ili uz novčanu nadoknadu) van biblioteka koje su pretplaćene na štampane primerke časopisa, nego se naučna komunikacija danas prenela na elektronsko uređivanje, a sve češće i samo na elektronsko publikovanje časopisa. Ta pojava je dovela i do nekih jezičkih promena. Tako je danas korišćenje prvog lica jednine postalo sve prihvatljivije.

Verujem da će ovaj udžbenik korisno poslužiti ne samo studentima, već i mnogim stručnjacima da krenu u nove izazove.

Rajko Igić

81

Preuzeto iz:

N M K

Uvod U poslednjih desetak godina, sve više se shvata povezanost ishrane, faktora spoljne sredine i načina života sa velikim brojem oboljenja, uključujući neurološke i psihijatrijske bolesti. Zahvaljujući istraživačkim dostignućima iz domena ekologije, ishrane, molekularne biologije, a naročito sa ogromnim razvojem na području genetike i epigenetike, sve je više informacija koje menjaju naš pogled na vitamine, minerale i druge značajne nutritivne elemente i ishranu u celini. Ova nova dostignuća, s druge strane, uklapaju se u koncept ortomolekularne medicine i ortomolekularne psihijatrije, koje već 60 godina sugerišu da upravo ishrana i njeni dodaci, prepisani individualno u vidu prirodnih hranljivih materija i često, u veoma velikim dozama, pomažu u lečenju psihijatrijskih bolesti. Iako je polje ortomolekularne medicine još kontroverzno i nalazi se na marginama važeće medicinske doktrine, veliki broj njenih postulata je već potvrđen i priznat kao vredan pažnje novih i detaljnijih istraživanja.

Definicija i istorija koncepta Naziv “ortomolekularan” je izveden iz grčke reči ortos (ὀρθός-tacan, ispravan) i novolatinske reči molecula (molekul) što bi u doslovnom prevodu značilo “ispravan molekul”.

Prema tome, ortomolekularna terapija se odnosi na korekciju hemijskih reakcija u organizmu putem unosenja ispravne kombinacije i kolicine supstanci koje se ili prirodno nalaze u organizmu ili su potrebne za njegovo funkcionisanje.U to spadaju vitamini, minerali, esencijalne amino i masne kiseline i slicno.

Linus Pauling, dvostruku nosilac Nobelove nagrade i pronalazac anemije srpastih celija kao prve “molekularne bolesti”, je tvorac ortomolekularne psihijatrije, kojoj je dao i ime i zacrtao njene principe. U članku pod nazivom “Ortomolekularna psihijatrija”, publikovanom u “Nauci “(Science) 1968. godine, Pauling je definisao ortomolekularnu psihijatriju na sledeci način: “ (Ortomolekularna psihijatrija) je tretman mentalnih bolesti obezbeđivanjem optimalne sredine za mentalne funkcije, naročito obezbeđivanjem optimalne koncentracije materija prirodno prisutnih u ljudskom telu.”

Međutim, koncept ortomolekularne medicine nije nov. Razvio se iz megavitaminske terapije sa početkom 30-tih godina prošlog veka. U to vreme naučna i klinička saznanja su ukazivala da bi doze veće od do tada preporučenih za C, E i B3 vitamin mogle da imaju značaja u tretmanu različitih stanja i bolesti.

Ranih 1930-tih godina, Sute i Sute razvijaju protokol za kardiovaskularne bolesti sa mega dozama E vitamina. Klener 40-tih godina prošlog veka koristi velike doze intravenskog C vitamina u lečenju poliomijelitisa i drugih virusnih bolesti. U isto vreme, Kaufman uvodi

82

Istorijat i koncept

Ortomolekularna medicina i psihijatrija Dr Karmensita Maskarel

mega doze B3 vitamina (niacina) u tretmanu artritisa. Altsul i Hofer 1954. godine, takođe primenjuju mega doze B3 vitamina u tretmanu hiperholesterolemija.

U odnosu na ortomolekularnu psihijatriju, tretman duševnih bolesti sa vitaminskom terapijom započinje sa otkrićem uzroka pelagre 1937. godine i njenom terapijom. Primećeno je da su mentalni simptomi u pelagri često veoma slični sa simptomima osoba sa šizofrenijom. S obzirom na to da je terapija sa B3 vitaminom bila uspešna u pelagri, pretpostavilo se da ovaj vitamin igra ulogu u biohemiji moždane funkcije. Međutim, naučna potvrda terapije ishranom i vitaminima nije došla do izražaja sve dok dva doktora, Abram Hofer i Hamfri Ozmond nisu započeli tretiranje akutnih slučajeva šizofrenije sa mega dozama niacina ( B3 vitamin ) i C vitamina.

Linus Pauling, Ph.D. molecular biologist (1901-1994) http://orthomolecular.org/history/index.shtml

Linus Pauling 1967. godine piše: “Ja sam bio zaprepašćen da niacin i askorbat, sa izrazitim fiziološkim osobinama, a koji se daju u veoma malim količinama za prevenciju mortaliteta kod pelagre i skorbuta, ne ispoljavaju znake toksičnosti, tako da osoba može da uzme i 1000 puta veću dnevnu dozu bez štetnih posledica.To znači da su ove supstance znatno različite od lekova, koji se obično daju pacijentima u količini ne mnogo manjoj od letalne doze. Mislim da ove supstance, normalno prisutne u ljudskom telu i potrebne za dobro zdravlje i život, zaslužuju ime koje će ih razlikovati od običnih farmaceutskih supstanci te sam odlučio da ih nazovem “ortomolekularne”supstance”

Godine1951. u Saskačevanu u Kanadi, ova dva naučnika započinju kliničko ispitivanje na pacijentima sa akutnom šizofrenijom (double blind, prospective controlled study), prvo u istoriji psihijatrije. Uz standardni psihijatrijski tretman, B3 vitamin je dat pacijentima u dozi od 3 g dnevno u toku mesec dana. Pacijenti su praćeni dve godine. Rezultat studije je pokazao da je ova terapija udvostručila stepen oporavka pacijenata sa akutnom šizofrenijom. To je bio početak ortomolekularne medicine i psihijatrije.

Osim toga, dr Hofer je uveo u ortomolekularnu psihijatriju i novi pojam “sindrom vitamin zavisnih stanja” u kojima su potrebne količine vitamina mnogostruko veće od onih potrebnih za prevenciju klasičnih sindroma deficijencije.

Po njemu, povećan zahtev za određeni vitamin u neke osobe je uzrokovan greškom u metabolizmu, tako da klasični sindrom deficijencije i “sindrom vitamin zavisnih stanja” mogu da imaju potpuno iste manifestacije.

Npr. ako osoba sa normalnim potrebama za B3 vitaminom uzima hranu siromašnu ovim vitaminom, oboleće od pelagre, ali će isto tako i ona osoba sa ishranom bogatom u B3, ali sa povećanim potrebama. Po Hoferu šizofrenija spada u vitamin B3 zavisnu bolest, jer obolele osobe zahtevaju u terapiji od 3 do 12 grama B3 na dan da bi se oporavile. Pri tome, zdrava hrana, bogata u B vitaminima, sama po sebi nema efekta.

Terapija velikim dozama B3 vitamina, pogotovo za akutnu šizofreniju, se zasnivala na teoriji Ozmonda i Smitiza (Smythies) da simptomatologija šizofrenije potiče od neke halucinogene supstance, slične meskalinu, ali nastale u organizmu u toku metabolizma adrenalina.Tako, 1954.godine Hofer, Ozmond i Smitiz (Smythies) postavljaju temelje tzv. adrenohromne hipoteze po kojoj se šizofrenija razvija u osoba sa određenom genetskom aberacijom koja dovodi do stvaranja toksičnih metabolita adrenalina, poput adrenohroma. Hofer smatra da su mega doze B3 vitamina ključne u menjanju toka bolesti i poboljšanja stanja, jer ovaj vitamin svojim hemijskim osobinama menja metabolički put adrenalina i na taj način onemogućava formiranje toksičnih nusprodukata.

®

Broj 34, godina VI, jul-avgust 2017.

Uprkos uspehu terapije sa mega dozama, naučni krug se nije u potpunosti saglasio u prihvatanju ovog modela mehanizma i terapije za šizofreniju, delom zbog oprčnih nalaza i mišljenja, a delom zbog pojave sedativa i antipsihotika na tržištu koje su potisle ortomolekularni koncept u pozadinu. Međutim, interes za bolje razumevanje mehanizma i efekta koje kateholamini i njihovi metaboliti imaju na organizam se i dalje nastavio. Danas, toksičnost izazvana kateholaminima se istražuje i povezuje sa patolofiziologijom neuroloških, psihijatrijskih i kardiovaskularnih oboljenja.

Hoferov rad su nastavili mnogi njegovi učenici i sledbenici, među kojima Karl Pfajfer zauzima jedno od najznačajnijih mesta.

Radeći u svom centru za istraživanje u Prinstonu (SAD), Pfajfer je zapazio da većina ljudi sa mentalnim bolestima imaju nedostatak u cinku ili pokazuju disbalans između bakra i cinka, što je kasnije potvrđeno i od drugih autora. Pfajfer je takođe izvršio klasifikaciju mentalnih bolesti u pet osnovnih grupa na osnovu biohemijskih supstanci nađenih u krvi i urinu, alergija koje su se manifestovale na moždanom tkivu, pogotovo alergiju na pšenicu - gluten i hipoglikemijske reakcije izazvane ishranom.

Abram Hoffer, M.D., Ph.D (1917- 2009) http://www.orthomolecular.org/history/hoffer/

Ortomolekularna medicina sa psihijatrijom danas stoji kao zasebna grana medicine, zastupljena širom sveta, grupisana u internacionalna i lokalna udruženja, sa organizovanom edukacijom i publikovanjem “Časopisa iz ortomolekularne medicine” (Journal of Orthomolecular Medicine) gde se objavljuju dostignuća iz ove oblasti.

Ortomolekularna terapija se do danas pokazala kao efektivna u tretmanu širokog spektra raznih psihijatrijskih i neuroloških bolesti od bipolarne psihoze, depresije, problema u ponašanju, autizma, tarditivne diskinezije do ADD/ADHD, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti, epilepsije, raznih bolesti zavisnosti i slično. Isto tako, ortomolekularna medicina je našla svoje mesto i u drugim disciplinama gde su bolesti kao artritis, alergije, problemi sa digestivnim traktom, maligne i kardiovaskularne bolesti tretirane sa zadovoljavajućim rezultatima.

N M K

Principi Koncept ortomolekularne medicine je zasnovan na više principa, ali oni bi se mogli svesti na dva najvažnija: ishrana sa optimalnim doziranjem suplemenata (najčešće sa velikim dozama ) i biohemijska individualnost.

Ishrana je glavna okosnica ortomolekularne medicine. Da bi održao život, ljudski organizam mora da se stalno unosi kroz hranu, tako da je njen izbor jedan od glavnih faktora koji određuje biohemijske reakcije u organizmu. Po Paulingu, funkcionisanje mozga i nervnog sistema je znatno zavisnije od hemijskog, molekularnog sastava u ćelijskoj i tkivnoj mikrookolini nego što su to ostali organi i tkiva.U prilog tome Pauling ukazuje da psihoza vezana za pernicioznu anemiju, može da se primeti u pacijenta nekoliko godina pre svih ostalih manifestacija ove bolesti. Isto tako, povećana incidenca nedostatka B12 vitamina kod psihijatrijskih pacijenata, ukazuje na mogućnost da je duševna bolest zapravo vezana za ove deficijencije, što se može odnositi i na druge psihijatrijske bolesti.

Primarna uloga koju ishrana igra u ortomolekularnoj medicini je postavljena i na osnovu dugoročnog kliničkog iskustva i posmatranja da bolesti vezane za ishranu reaguju veoma povoljno na tretman sa adekvatnom ishranom, a u nekim slučajevima je došlo i do njihovog potpunog izlečenja. Osim toga, sa malim izuzetkom, hranljive materije imaju retke nusefekte. Na taj način oba Hipokratova principa: “Neka ti hrana bude lek, a lek hrana” i “Pre svega nemoj naškoditi” su ugrađene u ovaj koncept.

U praksi ortomolekularna terapija ispravlja greške u ishrani obolele osobe, bilo da je reč o nedostatku minerala i vitamina, višku unosa ugljenih hidrata, masti i belančevina i/ili, generalno, konzumiranje neadekvatne i štetne hrane. Najčešće je zastupljeno više faktora. Preporuke se odnose na izbegavanje prerađene, polugotove i rafinisane hrane koje su lišene esencijalnih hranljivih sastojaka.

Ishrana treba da bude u osnovi bez aditiva, veštačkih ukusa, boja i konzervansa. Takođe, prosti šećeri se smatraju odgovrnim za veliki broj zdravstenih problema i zabranjeni su u ishrani pacijenta. Savetuje se i redukcija dnevno uzetih zasićenih masti.Važnost se pridaje utvrđivanju individualnih alergija i intolerancija na hranu. To se odnosi i na tzv.”zdravu hranu”. Ortomolekularna medicina prepoznaje činjenicu da hrana koja odgovara jednoj osobi može da bude veoma škodljiva za drugoga, čak i fatalna, jer je svaka osoba jedinstvena i zato treba da bude tretirana individualno. Na primer, citrusno voće je veoma preporučljiva hrana zbog velikog sadržaja C vitamina i flavonoida, međutim, osobe koje imaju adverzne reakcije na njih, moraju da ih izbegavaju ne samo radi prevencije alergije, nego i provoka-

cije neke latentne bolesti. Isto važi i za hleb i testenine od integralnog i organskog brašna, koje se u principu smatraju zdravom hranom, ali ne i za osobu intolerantnu na gluten, gde konzumiranje može da dovede do kompleksne i ozbiljne simptomatologije.

U dodatku ishrane, ortomolekularna terapija preporučuje i primenu mega doza hranljivih supstanci koje podrazumevaju vitamine, minerale, aminokiseline, esencijalne masne kiseline i slično, jer postoje naučni dokazi da je najveći deo današnje hrane gajen na zemlji osiromašenoj mineralnim materijama. Takva hrana se u daljem postupku obrađivanja još vise osiromašuje od krucijalnih hranljivih sastojaka što još više smanjuje hranljivu vrednost konzumirane hrane. Iako današnja hrana čak i premašuje kalorijske potrebe generalne populacije, ona paradoksalno izaziva malnutriciju u mikroelementima, vitaminima i mineralima što će se jos više izraziti u osoba čije su potrebe za ovim supstancama mnogo veće. Glavni prirodni dodaci (suplementi) koji se koriste u ortomolekularnoj psihijatriji su: vitamin B3, B6 i B12, folna kiselina, C vitamin sa flavonoidima, D i E vitamini, esencijalne aminokiseline, masne kiseline i minerali.

Biohemijska individualnost je koncept proizašao iz rada Rodžera Vilijamsa, pronalazača B5 vitamina 1956. godine. Po njemu, biohemijski procesi u organizmu imaju veliku genetsku varijabilnost, tako da su mnoge bolesti poput ateroskleroze, kanceroznih oboljenja, šizofrenije ili depresije povezane sa specifičnim biohemijskim abnormalnostima koje su ili kauzalni ili doprinosući faktor neke bolesti. Dok je radio ispitivanja na alkoholičarima, Vilijams je našao da deficijencije u ishrani ne potiču primarno zbog toga što ta osoba ne jede zadovoljavajuću hranu, nego verovatnije zbog određenih gena odgovornih za sklonost te osobe ka razvijanju deficijencije. On opisuje “genetski blok” gde sposobnost da se stvore specifični enzimi nije potpuno izgubljena, ali je narušena do te mere da se razvija povećana potreba za hranljivim elementima, kao što su specifični vitamin, aminokiselina, mineral ili neka druga metabolička supstanca. On je takve bolesti nazvao”genetotrofne” bolesti.

Sadašnja istraživanja govore u prilog ove teorije. Godine 2002. Ames sa saradnicima ukazuje da čak i do 1/3 genskih mutacija rezultira smanjenim afinitetom vezivanja korespondirajućeg enzima (kodiranog tim genom) za koenzim, što se odražava na smanjenoj brzini reakcije. On tvrdi da se oko 50 genetskih bolesti u ljudi, uzrokovanih defektnim enzimima, mogu lečiti ili popraviti davanjem velikih doza vitamina, jer vitamini kao sastavni deo odgovarajućeg koenzima mogu bar delimično da poprave deficijentnu enzimsku aktivnost.

U skladu sa tim konceptom, ortomolekularna medicina razmatra nutritivne potre-

83

N M K

be svakog pojedinačnog pacijenta i tretira je u skladu s time. U toku tretmana, svaki pacijent se pažljivo posmatra i doza mu se podešava. Inicijalna doza suplementa se postepeno povećava do tolerancije pacijenta, koja varira od pacijenta do pacijenta. Na primer, u slučaju C vitamina, doziranje se povećava sve do nivoa koji izaziva reaktivnu meku stolicu, posle čega se doza smanjuje tek toliko da više ne prouzrokuje neželjene efekte. Niacin se dozira dok ne izazove efekat mučnine i/ili povraćanja, nakon čega se podesi da postigne samo terapijske efekte.

Zaključak Stupamo u novu eru, gde novi trendovi u medicini naglašavaju značaj ishrane u prevenciji mnogih stanja i gde se na ishranu gleda kao na značajan podsticaj u terapiji. Isto tako, praksa je pokazala da tretiranje bolesne osobe, a ne same bolesti, ima bolji izgled na uspeh.

Ortomolekularna medicina je shvatila značaj kako ishrane, tako i individualnosti i unela ju je u svoj koncept od samog početka.Od posebnog značaja je implementacija ishrane i vitamina i ostalih prirodnih supstanci u neurologiji, a naročito psihijatriji. Psihijatrijske bolesti se posmatraju sa aspekta biohemijskih procesa, a ne samo u okviru psihološke ili socijalne sfere. Ortomolekularna psihijatrija smatra da metaboličke abnormalnosti u okviru nervnog sistema, uslovljene genetskim poremećajem, mogu da proizvedu mnoge manifestacije duševnih bolesti te da se mogu tretirati hranom i supstancama koje se prirodno nalaze u ljudskom telu. Vitamini, naročito B3 i C, kao integrativni i krucijalan deo ovih hemijskih procesa se daju u optimalnim, veoma često mega dozama da bi se prevazišli abnormalni metabolički putevi. Šizofrenija, kao i druge mentalne bolesti, u skladu sa ovim konceptom, nastaju u onih osoba koje su relativno deficitarne u određenim vitaminima i najverovatnije i nekim esencijalnim mineralima i drugim potrebnim prirodnim materijama. Drugim rečima, potrebe za ovim esencijalnim supstancama u osoba sa šizofrenijom su mnogo veće nego u odnosu na generalnu populaciju da bi održali normalne fiziološke procese i stvaranje neurotransmitera te se terapija mora uskladiti sa ovim potrebama.

U zaključku, nameće se činjenica da je u budućnosti potrebno detaljnije ispitivanje veze između ishrane i suplementacije, genetske aberacije i neuroloških i psihijatrijskih bolesti, jer bi nove informacije mogle da dovedu do razvoja novih dijetetskih protokola, prilagođenih pojedincu za prevenciju i terapiju neuroloških i mentalnih bolesti, ali i zdravijeg procesa starenja sa boljim kvalitetom života.

84

Stomačni pritisak Aerofagija (gutanje vazduha)

N

adutost stomaka, meteorizam, flatulencija, vjetrovi (narodni izrazi) je osećaj napetosti ili punoće u stomaku, praćeno izbacivanjem gasova, kao posljedica nakupljanja velike količine gasova u šupljinama trbušne duplje.

Kad govorimo o gasovima u probavnom sistemu, vrlo često je to vazduh koji nas okružuje, jer zbog brzog uzimanja hrane dolazi do gutanja vazduha (aerofagija). Drugi uzrok nastajanja gasova je bakterijska fermentacija ostataka neprobavljene hrane u debelom crijevu, kad koliformne (crijevne) i anaerobne bakterije proizvode ugljen-dioksid, vodonik i metan. Prije nego što je osavremenjen način pripreme bolesnika za kolonoskopiju upravo je metan bio krivac za eksploziju crijeva, koja se znala dogoditi tokom same pretrage.

Nadutost stomaka je samo jedan od simptoma koji prati neke organske promjene u organizmu.

Pacijent se najčešće žali ljekaru na: nadutost poslije jela i osjećaj da hrana ne može da se svari u želucu, težak osjećaj poslije masne hrane, preobilnog obroka, trbuh tvrd kao kamen, hroničan zatvor, lijena crijeva, tj. usporeno kretanje hrane kroz crijeva, umor, pospanost i sl. Žene srednje i starije dobi, s funkcionalnom kolopatijom, uz opstipaciju i meteorizam, najčešći su pacijenti u gastroenterološkim ambulantama. Vrlo često prisutna je psihosomatska nadgradnja te zabrinutost i strah od opasnih bolesti koje su povezane s ovim stanjem. Slične tegobe ima i muška

Orlovo jezero

populacija, ali ona, čini se, rjeđe traži pomoć ljekara radi takvih tegoba.

Sve te tegobe povezane su s modernim, užurbanim načinom života i prehrane. Nedovoljno vremena za normalno konzumiranje hrane, sve veća sklonost “brzoj hrani” na račun dobro osmišljenih obroka, pa i sve manje vremena za jutarnju toaletu, uzrok su što “bijeli otrovi civilizacije” (brašno, so, mast) te alkohol, kafa sve više dolaze do izražaja i izazivaju vrlo različite bolesti i poremećaje, od metaboličkog sindroma do ovakvih funkcionalnih tegoba. Naravno da se nadutost (meteorizam) može javiti uz mnoge druge bolesti, kao što su zapaljenja crijeva, tumori ili nepodnošenje mlijeka zbog deficita laktaze, hroničnog pankreatitisa, poremećaja crijevne flore nakon antibiotske terapije ili infekcije i sl.

Ovaj poremećaj nije samo socijalno ometajući i neprijatan simptom, već može osobi stvarati i štetne posljedice po organizam, naročito nekih profesija, kao npr. pilota i astronauta, u toku njihovog boravka na velikim visinama, u zoni sniženog atmosferskog pritiska. Iste tegobe mogu imati i neke druge profesije (ronioci, kesonski radnici, medicinski tehničari u barokomorama itd.), koji su izloženi čestim promjenama barometarskog pritiska.

Ovom temom, stomačne hipertenzije (stomačni pritisak) kao posljedice gutanja vazduha već nekoliko decenija se bavi čovjek koji nije iz medicinske struke, ali je širokog multidisciplinarnog znanja, sa bo-

N M K

gatim poznavanjem ljudske anatomije, fiziologije pa i psihologije, a posebno zakona fizike, po sturci je mašinac, inovator, gorštak sa Ozrena, gospodin Stanoje Radeljić.

-

k n j i g e

U knjizi Radeljić, na oko pet stotina stranica, dokazuje agresivnu i ključnu ulogu stomačnog pritiska u izazivanju bolesti, objašnjavajući mehanizme njihovog nastanka, ali nudeći i rješenja.

Stanoje sa Ozrena, kako sebe predstavlja, je prije nekoliko mjeseci izdao knjigu pod nazivom STOMAČNI PRITISAK - izazivač najtežih bolesti kod ljudi i životinja, o kojoj je jedan od recenzenata napisao: “Pred nama je čudesna knjiga nebeskih širina i dubina u kojoj je postavljeno hiljadu zašto i odgovoreno na hiljadu i jedan, zato”.

Stanoje Radeljić je rođen 1950. godine u Petrovu na Ozrenu, diplomu majstora metalostrugara stekao je 1969. godine u Gračanici a mašinsko-tehničku školu završio je u Minhenu. Inovator, privatni preduzetnik, vlasnik izletišta i kupališta „Orlovo jezero“ osnivač je i eko-pokreta „Ozren“ te član „Ozrenskog razvojnog savjeta“ i „Srpskog kulturnog kluba RS“.

Publikacijom nečeg novog u medicini, do sada neobjavljivanog, nedostajućih odgovora u konvencionalnoj medicini, (funkcionalno-fiziološko načelo, stalnost unutarstomačnog pritiska i njegova standardizacija), zatim desetak novih, nauci nepoznatih, definicija, uputstvo o upotrebi organizma i čovjeka, koje nas uči ispravnom gutanju i prevenciji bolesti su teme sadržaja ove knjige.

Knjiga je od koristi svima onima koji žele alternativni pristup održavanju zdravlja kao dopunu nesavršenoj konvencionalnoj medicini, sa edukacijom ispravnog gutanja i usvajanja znanja zdravog načina življenja, a zainteresovaće i naučnu kritičnu javnost.

Medici.com

Iz knjige “Stomačni pritisak” Gutanje vazduha (aerofagija) sa hranom i pićem u probavi (zbog loše tehnike gutanja i neznanja), zarobljen je u količinama: 25, pa i 10 l, sabijen je (komprimiran) tj. energizovan sopstvenom mišićnom snagom jednjaka, želuca, crijeva i kompletnog stomačnog (abdominalnog) zida istovremeno.

Kada se pomenute količine vazduha nađu u anatomski malom, ograničenom prostoru želuca (1,5-2,5l zapremine), onda je tu sabijanje molekula vazduha i natpritisak, zbog promjene zapremine u manju, neminovni i ne samo u probavi, nego indirektno u cijeloj stomačnoj i grudnoj (torakalnoj) šupljini a preko krvotoka u svakoj ćeliji. Taj pritisak po Paskalovom zakonu pritišće na sve strane zidova organa istim intenzitetom i u vječnoj je težnji, zbog svoje stišljive prirode, da se oslobodi i izjednači sa spoljnim atmosferskim pritiskom, koji je manji.

Svakodnevnim pogrešnim gutanjem, gutači unose nove količine vazduha i tako kontinuirano generišu i održavaju hronični natpritisak, koji se zbog pogubnog navikavanja, najčešće s godinama, povećava. Ovo je surova fizička zakonitost i stvarnost koja nastaje zbog famozne promjene volumena - sabijanja nagutanog vazduha u želudačnoj zapremini, a odatle i u cijelom probavnom kanalu.

Da nije prirodnih ventila - odušaka: podrigivanja, resorpcije i “vjetrova”, prosječan čovjek gutač bi za sedam dana eksplodirao, a ozbiljni, veći gutači za tri dana.

Nije vazduh zarobljen u nama, nego smo mi zarobljeni njime, jer mi bismo se rado oslobodili - pustili njega, ali neće on da napusti nas.

85

N M K

-

k n j i g e

M

alo je naučnika s naših prostora koji su ostavili značajan i vrijedan trag u svjetskoj nauci, a da su se u isto vrijeme usudili ući i u svijet lingvistike i književnosti. Prof. dr Rajko Igić je nesumnjivo jedan od takvih. Možda je ta naučna radoznalost ujedno i osnovna karakteristika njegove ličnosti koja naprosto želi da zaviri i u druge sfere ljudskog bitisanja. Iako je to pravo svakog od nas, ipak, malo je onih koji se usuđuju o lingvistici besjediti, argumentovati ili istupiti s novim stavovima. Malo je i onih koji bi se odvažili da svoje osvrte, zapažanja i eseje objave u novinama kao što su Politika, New York Times ili Chicago Tribune. Malo ko bi se „najednom“ odlučio da svoje prve lirske zapise i pjesme objavi, ni manje ni više, nego na engleskom jeziku, u dalekoj Americi, a tek onda da ih prevede na srpski. Ipak, u osnovi svega leži njegova posvećenost, istrajnost i riješenost da se svakom izazovu nesebično i do kraja, u potpunosti preda, a znatiželja, koja ga prati još od ranih sentivanskih dana, je tu kao pokretačka snaga. Zato i ne čudi toliki broj interesantnih i Proteklih dana u Banjaluci u izdanju Besede, izašla jedinstvenih radova i publikacija je iz štampe knjiga “LAZI KOSTIĆU IZ ČIKAGA” iz eksperimentalne farmakologije koje je objavio u vodećim među- PESME I ZAPISI O SENTIVANU, SOMBORU I narodnim časopisima. ČIKAGU, autora Rajka Igića.

Lazi Kostiću iz Čikaga Kad zima u Čikagu, gradu vetrova, sve više steže, misli mi beže daleko preko okeana u Sombor, grad moje mladosti.

Noć je...

Otvaram knjigu, prevrćem listove žute, tražim pesmu Santa Maria della Salute.

Vidim kuću u centru grada poznatu ploču i stari zapis: Tu je živeo i pisao pesnik…

Zatim mi misli Čitaoničkom lete, preleću trošnu Kronić palatu, da na Veliko groblje slete.

Ovde mi leži sestra Beba i njen Milan, a samo korak dalje, iza mramorne vaze, vidim spomenik sa imenima dve Palanačke i pesnika Laze.

Već čitav vek tu miruje nemirni čovek, duhovni Maratonac, što prvi utrča u Novo doba i pesnicima pruži oslonac.

86

No, paralelno sa istraživačkim opusom i naučnim pubikacijama, prof. Igić je stalno oštrio i svoje književno pero.

Taj književni iskorak, u vrijeme dok je najproduktivnije radio i publikovao naučnoistraživačke članke u međunarodnim časopisima, bio mu je kao neophodna hrana za dušu i podstrek za sljedeća istraživanja. Slično kao što je pisao u osvrtu o Čehovu, kad ističe simbiozu muze i Eskulapa koja je Čehovu povećala sposobnost pisca, isto tako je nesumnjivo da je osjećaj i ljubav za književnost povećao sposobnost Igića kao naučnika.

Uslijedili su tekstovi u kojima je Igić analizirao opuse Dantea, Tolstoja, Ljermontova, Nerude, ali i tekstovi o našim poznatim naučnicima kao što su Laza Lazarević, Ivan Đaja i Pavao Štern sa željom da ih otrgne od zaborava i da svjetskoj javnosti objasni ko su, odakle dolaze, i šta su kao zalog dali svjetskoj nauci i budućim pokoljenjima. Iz ovih prikaza naprosto progovara Igićev patriotizam i osjećaj pripadnosti svom narodu; bunt protiv nepravde i potreba da se riječju suprotstavi svjetskoj sili koja davi njegov narod i njegovo biće.

Pripremio: Medici.com

Ponoć je prošla, misli se polako mute, vetar besni, zavija sve jače i suvim snegom zavejava najzaturenije, skrivene, kute. Čitam sporo, mada znam napamet skoro te stihove što večno slute Santa Maria della Salute.

Setiše se lepih dana: bili su u dve brigade da puteve zemlji grade.

Ne boje se Alchajmera

Lepo je živeti Noćas sam sanjao da sam objavio rat svim vojskama na svetu.

Jedino oružje su mi reči; ne bojim se pištolja i bombi.

Sreli su se ded i baka nakon cela pola veka vrlo dobro pamti deka Zbližiše se naglo, strasno— simpatija mladih dana postade im duha hrana.

“Ne grli me tako, mili nemam više zraka!” kaže tužno baka.

Odmore se oni tada.

Svoje jade razmenjuju i nežno se dodiruju.

U zaborav im tada pođe pola veka političke svađe zbog laži, otimačine i krađe.

Hrabrio sam nenaoružane da krenu rečima u boj za istinu i pravdu: Reči su najbolje oružje!

Ko veliki brat Neruda, zovem vojnike da bace oružje i prigrle njegove važne reči: “Lepo je živeti na ovoj planeti!“

s k u p o v i s t r u č n i N M K

Poštovane koleginice i kolege, sa velikim zadovoljstvom vas pozivam na IV Kongres psihijatara Bosne i Hercegovine koji će biti održan u Banja Luci, u periodu 16. - 19. novembar 2017 godine. Ovo će biti dobra prilika da psihijatri i drugi stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja iz Bosne i Hercegovine, regiona, kao i iz ostalih dijelova Evrope i svijeta, razmijene iskustva i aktuelne informacije. Nadam se da će nam tema kongresa "Psihijatrija i mentalno zdravlje: dileme i perspektive" dati mogućnosti da diskutujemo o mnogim temama vezanim za stručne i naučne dileme, mjestu i ulozi psihijatrije u mentalnom zdravlju i medicini, ali i u društvu uopšte, kao i humanističkom i individualizovanom pristupu osobama koje imaju probleme mentalnog zdravlja, a u svjetlu savremenih saznanja o mentalnim i poremećajima ponašanja. Cilj Kongresa je da se napravi prezentacija rezultata najnovijih istraživanja, prikažu najsvježija iskustva iz prakse i otvore novi putevi za integraciju različitih pristupa i terapijskih procedura kako bi Kongres bio podsticaj za nova postignuća u našem svakodnevnom radu, za dobrobit pacijenata i društva u cjelini.

Radujem se vašem dolasku i ugodnom druženju u Banja Luci i iskreno želim da sa ovog skupa ponesete lijepe uspomene i nova iskustva.

Dobro došli!

Prof, dr med. sa Marija Burgić-Radmanović, predsjednik Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini

87

22 B r onchosscopy school G olnik Septem mber 29th - September 30th, 20177 22 Bron nchoscopy school Goln nikGolnik, 29-30 Septe ember 2017

http://w www.klinika-ggolnik.si/en//health-care--professionaals/expert-meeetings/

Inform macije in prijj ava: Irena D olhar iren na.dolhar@kk linika-goln nik.si

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

U

Banjaluci, u Kristalnoj sali hotela „Bosna“ je održan godišnji stručni sastanak transfuziologa sa međunarodnim učešćem. Skup je organizovalo Udruženje transfuziologa Republike Srpske pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

Banjaluka, 3.4.2017.

Molekularne metode u transfuzijskoj medicini Tema skupa, koji je pored transfuziologa okupio i ljekare drugih specijalnosti iz Republike Srpske, bila je „Molekularne metode u transfuzijskoj medicini“.

Prisutne je pozdravila i stručni sastanak otvorila prim. dr Veselka Ćejić, predsjednica Udruženja transfuziologa RS. Direktorka Zavoda za transfuzijsku medicinu Republike Srpske (ZZTM RS) prim. mr sc. dr Gordana Guzijan je u svojoj uvodnoj riječi dala osvrt na stručne teme sastanka i značaj uvođenja molekularnog ispitivanja u eritrocitnoj, trombocitnoj i leukocitnoj dijagnostici.

Stručnom sastanku je prisustvovao i dekan Medicinskog fakulteta Banjaluka prof. dr Ranko Škrbić i medicinska direktorka Zavoda za transfuzijsko medicino Republike Slovenije dr med. spec. transfuzijske medicine Polonca Mali.

Zatim su uslijedila predavanja eminentnih stručnjaka sa posebnim akcentom na teme od velikog značaja iz oblasti transfuziologije i molekularne biologije.

Uvaženi prof. dr Primož Rožman sa Medicinskog fakulteta iz Ljubljane je svojim predavanjem „Stem cells and aging“ upoznao sve prisutne o biome90

dicinskim istraživanjima na Medicinskom fakultetu u Ljubljani, značaju i prednostima regenerativne medicine.

Regenerativna medicina je nova grana medicine kojom je započeo 21. vijek.

Vezuje se za matične ćelije i njihovu sposobnost da se diferenciraju u druge ćelije i tkiva stvarajući tako mogućnost za terapiju nekih jako teških oboljenja i sprečavanje procesa starenja. Međutim, razvoj terapije protiv starenja nije tako brz i proći će još mnogo godina, dok ne dobijemo neke konkretne rezultate ili eliksir mladosti.

Prim. dr sc. med. Snežana Jovanović-Srzentić sa Instituta za transfuziju krvi Srbije, Beograd, je održala predavanje pod nazivom „Imunhematološka dijagnostika i klinički značaj humanih trombocitnih antigena“ i istakla da trombocitni antigeni obuhvataju veliku grupu imunoreaktivnih molekula, čiji su polimorfizam i imunohemijske karakteristike odgovorne za razvoj aloantitijela tokom trudnoće i nakon primjene krvi i komponenti krvi. Imuni odgovor na trombocitne aloantigene uključen je u patogenezu nekoliko kliničkih sindroma

N M K

kao što su: neonatalna aloimuna trombocitopenija, posttransfuzijska purpura i refrakternost na transfuziju trombocita.

Mg. biol. mol. Marko Lilić sa Sveučilišta J.J. Strossmayer u Osijeku, Hrvatska, je tokom svoje prezentacije ukazao na značaj „Povezanosti sistema HLA i bolesti“. Klinički značaj HLA se posebno ispoljava prilikom tipizacije tkiva za potencijalnu transplantaciju. Dokazana je i asocijacija određenih genotipova sa više od 30 bolesti. Prema tome, individualna pripadnost određenim genotipovima ovog sistema može indikovati povećanu predispoziciju za određene bolesti.

Stručni sastanak je završen predavanjem „Prvi rezultati u genotipizaciji serološki slabih oblika D antigena u Zavodu za transfuzijsku medicinu RS, Banjaluka“ prim. mr sc. dr Gordane Guzijan, direktorke ZZTM RS. Prisutni su upoznati da je ZZTM RS u Banjaluci dobio aparat za molekularno testiranje FluoVista (Inno-Train, metodom PCR-SSP, uz fluorometrijsku detekciju) u decembru 2016. godine, a testiranja slabih oblika antigena D počela su se raditi u januaru ove godine.

Prva molekularna ispitivanja o učestalosti slabih oblika D antigena u populaciji davalaca krvi i pacijenata ukazala su na dobre rezultate u primjeni savremenih imunohematoloških preporuka u testiranju antigena D u ZZTM Banjaluka, ali su ukazala i na neophodnost primjene istog načina testiranja u svim službama Zavoda.

Ukazano je i na neophodnost utvrđivanja učestalosti svih RHD alela u Republici Srpskoj, kako bi se unaprijedilo imunohematološko testiranje D antigena uvođenjem molekularnih metoda u rutinski rad.

Prvi rezultati pokazali su da davaoci i pacijenti kojima je molekularno potvrđen slabi oblik D antigena pripadaju onim kategorijama koje se tretiraju kao RhD-pozitivne te, u slučaju potrebe za krvlju, mogu da prime RhD-pozitivnu krv. Time se čuvaju rezerve RhD-negativne krvi. Ovo ispitivanje treba proširiti na sve trudnice sa serološki slabo izraženim D antigenom, kako bi se utvrdile one koje imaju slabe oblike 1, 2 i 3 i ne moraju da prime RhD imunoprofilaksu, čime se čuvaju rezerve ovog dragocjenog imunoglobulina.

Priredila: prim. dr Veselka Ćejić, predsjednica Udruženja transfuziologa RS

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Multidisciplinarnost u psihoonkologiji

Profesor Dragan Babić

T

radicionalni simpozijum, Četrnaesta mostarska psihijatrijska subota održavan je 3. juna 2017. godine, u mostarskom hotelu ERO. Ovogodišnja tema “Psihoonkologija: multidisciplinarni pristupi” izazvala je izvanredan interes i dolazak oko 190 profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, prevashodno psihijatara, iz svih dijelova Bosne i Hercegovine, kao i iz Slovenije, Srbije i Hrvatske. Dinamične

sesije sa 13 pozvanih predavača i eksperata iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine podstakle su tradicionalno konstruktivne stručne diskusije o ovoj intrigantnoj temi, važnoj i za naš cijeli region kao novoj psihijatrijskoj disciplini. Predavači su ovoj oblasti pristupili iz brojnih aspekata: naučnog, medicinskog, psihijatrijskog, psihološkog, ali i teološkog i sociološ-

kog, sa naglašavanjem izuzetne važnosti koordinisane, kontinuirane i kvalitetne saradnje među profesionalcima u pristupima ovoj veoma osjetljivoj populacionoj grupi sa visokim stepenom rizika za pojavu komorbidnih psihijatrijskih oboljenja (na primjer, već preko 75% oboljelih od neke vrste karcinoma oboli i od depresije i ima visok stepen rizika od suicida), koja takođe zahtijevaju posebnu pažnju i aktivan tretman (kombinovani psihijatrijsko-psihološki), paralelnog sa liječenjem onkološkog oboljenja.

Simpozijum su i ove godine organizovali Katedra za psihijatriju Medicinskog fakulteta Svučilišta u Mostaru i Klinika za psihijatriju Sveučilišne kliničke bolnice Mostar, zajedno sa Fakultetom zdravstvenih studija Sveučilišta u Mostaru, a koorganizatori su bili Udruženje psihijatara u Bosni i Hercegovini (UPuBiH) i Liječnička komora Hercegovačko-ne-

retvanske županije, koja je obezbijedila bodove kontinuirane medicinske edukacije za predavače i učesnike.

Predsjednik Organizacionog odbora Simpozijuma i potpredsjednik UPuBiH profesor Dragan Babić pozdravio je sve goste i učesnike, uz zvaničnike Kantona, grada Mostara, Medicinskog fakulteta i Sveučilišne bolnice Mostar. Profesorka Marija Burgić-Radmanović, predsjednica UPuBiH, u svom pozdravljanju učesnika Simpozijuma, naglasila je značaj kolaborativnih aktivnosti Udruženja sa organizatorima ovog izvrsnog simpozijuma i pozvala sve učesnike da dođu na IV kongres psihijatara Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem, koji će biti održan u Banjaluci (16 – 19. novembar 2017).

Pripremio: dr Goran Račetović, generalni sekretar UPuBiH, član Organizacionog odbora Simpozijuma

91

®

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Preuzeto iz:

Broj 34, godina VI, jul-avgust 2017.

GODIŠNJI SASTANAK DRUŠTVA SRPSKIH LEKARA I STOMATOLOGA NEMAČKE

Uspešna saradnja se nastavlja Piše: dr Mirjana Andrejević Kry, predsednica

Društvo srpskih lekara i stomatoga Nemačke “GSAeZ-Germany”, sa svojim predsedništvom, organizovalo je u Beču, 13. maja 2017, po tradiciji, majski susret srpske medicinske dijaspore. Tema je bola – Srpski lekar u Evropi.

Predsedništvo Društva srpskih lekara i stomatologa Nemačke “GSAeZ-Germany” označilo je ovaj skup kao izuzetno dobrodošao i od velike važnosti u pogledu učvršćivanja i zbližavanja naših medicinara koji žive i rade van matice, u Evropi.

Koncept ovog događaja nastao je kao rezultat dubokog razmišljanja da se nešto pokrene, da se uspostave bolji kontakti, da se bolje upoznamo kako bi zajedno jačali imidž naših univerziteta, i naših lekara, a prvenstveno da bi kroz naše dugogodišnje iskustvo stečeno u Evropi bili od koristi našim pacijentima.

Prošle godne organizovali smo skup naših lekara sa profesorima Univerzitetske klinike Hamburg-Ependorf u Hamburgu, o čemu je već časopis “Eko-med plus” pisao.

42 92

®

Tako smo i ove godine u Beču bili za Iz Srbije kao počasni gost i veliki prijatelj “okruglim stolom” sa eminentnim profe- našeg društva došao je prof. dr med. sorom bečke Univerzitetske klinike, i Miljko Ristić, čuveni kardiohirurg i predčlanom predsedništva Lekarske komore stavnik Ministarstva zdravlja Republike prof. Ludvigom Kramerom, visokim Srbije, kao i koleginice i kolege koji se članom bečkog parlamenta gospođom nalaze na specijaliziji iz Srbije u Beču.

Anicom Mazkom Dojder, našim ambaOvom prilikom predsednica Društva sadorom gospodinom Perom Jankovi- srpskih lekara i stomatologa Nemačke ćem.

“GSAeZ-Germany” predstavila je forumu jedan od vodećih medicinskih časopisa za zdravlje i ekologiju “Eko-med plus” iz Novog Sada zastupajući, nažalost odsutnu, glavnu i odgovornu urednicu dr Božanu Peregi.

Na veliko zadovoljstvo, časopis je, kako po sadržaju tako i tehničkoj izradi i ovde oduševio prisutne.

U

periodu 11 - 14. maja 2017. godine na Malti se održavao IV Evropski Horatio festival psihijatrijskih sestara sa međunarodnim učešćem, čija je glavna tema bila Rad u partnerstvu. Veoma bogat program obuhvatio je plenarna predavanja, simpozijume, radionice i poster sesiju (oko 30 poster prezentacija). Na ovom stručnom skupu bilo je 450 učesnika i predavača iz 18 zemalja, a među njima i iz Bosne i Hercegovine (Sanja Gidumović - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Banjaluka i Dejan Milanović iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doboj). Tokom Festivala evropski eksperti prezentovali su nova dostignuća i istraživanja u vezi sa radom u partnerstvu u psihijatriji i mentalnom zdravlju, a kroz partnerstva među zdravstvenim radnicima i organizacijama, pacijentima i porodicama. Internacionalni eksperti iz više zemalja (dr.

Tog Levin Hofgaard iz Norveške, dr. Matt Muijen iz Danske i prof. Wolfgang Geabel iz Njemačke) dali su značajan doprinos Festivalu. Na ceremoniji otvaranja učesnike su pozdravili Martin Ward, predsjednik Horatio - European Psychiatric Nurses, Pierre Galea, predsjednik Maltese Association of Psychiatric Nurses, i njena ekselencija Marle-Loulse Calelro Preca, predsjednica Malte. Predstavnici Bosne i Hercegovine su aktivno učestvovali sa prezentacijom Jačanje udruženja medicinskih sestara/tehničara za provođenje projekta sa ciljem jačanja kompetencija medicinskih sestara/tehničara u centrima u Bosni i Hercegovini, kada su prikazali rezultate projekta podržanog od strane Projekta mentalnog zdravlja, usmjerenog na jačanje kompetencija medicinskih sestara/tehničara zaposlenih u centrima za zaštitu mentalnog zdravlja radi pružanja kvalitetnijih usluga i sveobuhvatnije zdravstvene njege korisnika kroz primjenu sestrinske dokumentacije (sestrinske anamneze i intervjui). Kroz prezentaciju je naglašen partnerski rad i uska saradnja tri udruženja medicin-

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Sestrinstvo u mentalnom zdravlju

Horatio festival na Malti Pripremila: Sanja Gidumović, dipl. medicinska sestra, Dom zdravlja - CZMZ Banjaluka

skih sestara/tehničara u Bosni i Hercegovini („Medicinar“ - Brčko distrikt, Sekcija medicinskih sestara i tehničara u oblasti mentalnog zdravlja Republike Srpske, koja je u okvirima Saveza medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske, i Udruženje medicinskih sestara i tehničara Federacije Bosne i Hercegovine). Prezentacija rada i rezultata ove stručne partnerske saradnje izazvala je veliko interesovanje učesnika Festivala i otvorila konstruktivnu diskusiju, sa naglaskom na značaj prikaza dobre prakse iz zemlje koja ima složenu strukturu, neusklađenu zakonsku legislativu i ra-

zličite kompetencije medicinskih sestara/tehničara. Brojni učesnici su iskazali interes za uvid u dokumentaciju koja je definisana tokom ovog programa. Odlična organizacija, visok stepen naučnog kvaliteta programa Festivala, uz podsticanje stručnih diskusija, bili su glavno obilježje ovogodišnjeg Horatio festivala. Učešće predstavnika naše zemlje na ovom izuzetno značajnom stručnom skupu omogućili su Fondacija Fami/ Projekat jačanja sestrinstva u Bosni i Hercegovini (ProSes) i Asocijacija XY/ Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, koji se provodi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, a podržan je od Vlade Švajcarske).

Horatio - European Psychiatric Nurses Association je organizacija koja zastupa psihijatrijske i mentalno-zdravstvene organizacije u Evropi. U saradnji sa drugim organizacijama, projektima i pojedincima, Horatio je aktivni partner u raspravama koje utiču na evropska pitanja mentalnog zdravlja, sa posebnim osvrtom na status i kompetencije medicinskih sestara. Trenutno Horatio predstavlja 26 nacionalnih (psihijatrijskih) tijela za njegu/brigu o korisnicima, sedam instituta u svijetu i brojne individualne članove. Udruženje promoviše poboljšanje kvaliteta u psihijatrijskoj njezi kroz obrazovanje, provođenje standarda najboljih praksi i istraživanja. U tom pogledu udruženje aktivno sarađuje sa nacionalnim i međunarodnim udruženjima, kao i vladinim i nevladinim organizacijama u Evropi. Ciljevi Horatio festivala su promocija i dostupnost informacija o psihijatrijskoj i mentalno-zdravstvenoj brizi u Evropi, zastupanje posebnih interesa psihijatrijskih medicinskih sestara i drugih mentalno-zdravstvenih radnika u Evropi, uz ostale ciljeve koji su usmjereni na profesionalne uloge medicinskih sestara i tehničara kao dijela timova profesinalaca iz oblasti mentalnog zdravlja.

Napomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem

93

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Nove edukacije

Seminar o novim psihoaktivnim supstancama Pripremio: prim. dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - CZMZ Prijedor

U

amfiteatru Policijske akademije Republike Srpske, 8. juna 2017. godine, održan je jednodnevni seminar „Nove psihoaktivne sustance“, u organizaciji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Ministarstva bezbjednosti Bosne i Hercegovine i Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti od droga (European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction – EMCDDA). Ovaj seminar je okupio odabrane pozvane stručnjake različitih profila iz vladinog i nevladinog sektora koji su direktno involvirani u problematiku upotrebe opojnih droga i bolesti zavisnosti. Ciljevi ovog seminara bili su da se ukaže na potrebu jačanja svijesti o novim psihoaktivnim supstancama (NPS) u zdravstvenom sektoru (ali i ostalim stručnjacima), stekne uvid o znanjima i pristupačnosti NPS u Bosni i Hercegovini te dobiju aktuelne informacije o efektima po zdravlje i odgovoru na NPS. O ovim pitanjima učesnicima su govorili prim. dr Milan Latinović, predsjednik Komisije za suzbijanje droga Republike Srpske pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite R Srpske, Ognjen Zekić, šef Odsjeka za suzbijanje zloupotreba opojnih droga pri Ministarstvu bezbjednosti BiH, kao i dr Elze Jekabsone, ispred EMCDDA, koja je predstavila veoma aktuelni Evropski izvještaj o drogama za 2017. godinu, sa naglaskom na registraciju i uočavanje po zdravlje sve više štetnih efekata NPS, pored konvencionalnih droga, čiji je broj korisnika i dalje dominantan u okvirima Evropske unije (1,3 miliona heroinskih zavisnika i preko 600000 94

korisnika usluga opoidno-supstitucione terapije). O situaciji sa NPS-om u našoj zemlji učesnike su informisali forenzičari iz nadležnih entitetskih institucija, naglašavajući da su podaci i dalje nedovoljno poznati ili nepotpuni radi manjih kapaciteta nadležnih forenzičkih laboratorija i pored poznatih oko 600 NPS. Jedan od glavnih ciljeva u BiH je i taj da se revidira i načini nova lista opojnih droga, koja bi uključivala i poznate

gogodišnjom načelnicom SHMP u Puli, govorila je i o zdravstveno-pravnom aspektu, ozbiljnim toksičnim efektima NPS-a, intervencijama u slučaju trovanja i drugim pitanjima. Kroz diskusije učesnika zaključeno je da i naša zemlja nije zaobiđena od puteva NPS-a, ali su aktuelna znanja minimalna, forenzičke mogućnosti skoro da i ne postoje te intervencije pravnog karaktera stoje na ranijim koracima osvrćući se samo

NPS, čime bi one postale tzv. zabranjene supstance. U stručnom dijelu seminara, ekspertkinja iz Hrvatske Lidija Vugrinec, šef Nacionalne fokalne tačke iz Zagreba, istakla je važnost otkrivanja NPS-a i teškoće sa kojima se u tome susreće referentna ustanova iz koje dolazi (brzina pojavljivanja i nestajanja, postojanje, čime se skraćuje vrijeme za mogućnosti stavljanja novih supstanci na listu zabranjenih, nemogućnost otkrivanja brojnih supstanci, SMART šopovi i drugo).

Zajedno sa prim. dr Ksenijom Družetić-Božić, spec. urgentne medicine, du-

na konvencionalne droge. Kao primer najbolje prakse u Evropskoj uniji uzet je Sistem ranog upozoravanja koji koriste sve članice, a koji je u značajnoj mjeri ubrzao pravne postupke i preduprijedio ozbiljne zdravstvene poteškoće ili komplikacije korištenja NPS-a te je zaključeno da i pored ekspanzije NPS-a i lošijih materijalnih, tehničkih i kadrovskih mogućnosti, Bosna i Hercegovina želi što više biti involvirana u sve aktivnosti oko otkrivanja i registrovanja ovih štetnih supstanci, u saradnji sa evropskim institucijama i organizacijama.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

UMSTIB RS

XV simpozijum medicinskih sestara

U

organizaciji Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srpske, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u periodu od 8.6 - 11.6.2017. godine, u Hotelu „Monument” na Kozari, održan je pod sloganom “Duboko vjeruj u ono što želiš i zapamti da je izgubljeno samo ono čega smo se odrekli” XV simpozijum medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske sa međunarodnim učešćem.

Svečanom otvaranju simpozijuma je prisustvovalo 178 medicinskih sestara iz zdravstvenih ustanova Republike Srpske, kao i medicinskih sestara iz Slovenije, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Njemačke, Švedske i Norveške. U tri radna dana Simpozijuma aktivno ili pasivno učešće je imalo 230 medicinskih sestara, tehničara i babica.

Svečanom otvaranju su prisustvovali: predstavnici UKC Republike Srpske

prof. dr Zvjezdana Rajkovača, pomoćnik direktora za zdravstvenu njegu Slađana Vranješ sa saradnicima, predsjednik Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara Ranko Palačković, predsjednica Društva medicinskih sester, babic in tehnikov Ljubljana Đurđa Sima sa saradnicima, Nada Sirnik, Majda Čaušević, Zbornica zdravstvene in babiške nege Slovenije Darinka Klemenc i Irena Cvetežar, Fakultet zdravstvene vede Novo Mesto, Ljiljana Lesković, Hrvatske Tamara Salaj, Ksenija Eljuga, Zrinka Puharić, Goranka Rafaj, Jasmina Marijan Štefković, Živko Stojčić, Sveučilišna bolnica Mostar Zdravka Lončar, Federacije BiH Mevludin Babajić, Midhad Dedić, Ekrem Kevrić, Elvedina Dedić, Savez zdravstvenih radnika Srbije Radenka Ćiraković, Marina Stanković, Vesna Đurić, predstavnici Udruženja “Sestrinstvo” KC Srbije Ivan Gavrilović, Dejan Atanacković, Branka Danilović i Jasmina Ratković, predsjednica UMSTBRS Dijana Otašević, Podgorica Mitar Saveljić, koleginice i kolege iz Sremske Kamenice, Vrbasa, Institut “Dedinje” Beograd Goran Mošić, Bolnica Šabac Dragana Borojević. Kao predstavnici zdravstvenih ustanova Republike Srpske, predstavnici Udruženja fizio i radnih terapeuta RS, Društva ra-

dioloških tehničatra i inžinjera RS, članovi i mnogi poštovaoci rada udruženja.

Tema koja je obrađena kroz plenarnu tematiku je: “Analiza kompetencija i profesionalnog statusa medicinskih sestara u odnosu na savremeni koncept sestrinstva” Duško Bijelić, Spomenka Hotilovac i Stojanka Mirković. Uspjehu plenarne tematike simpozijuma svoj doprinos su dali sami učesnici diskusijom koja se razvila nakon prezentacije, predviđene plenarnom tematikom.

Podršku organizaciji XV simpozijuma su dali: Medikom Bijeljina, Integra Laktaši, Eurosan Banjaluka, Hemofarm Banjaluka, UKC RS, ZZFMR “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, JZU DZ Jovan Rašković, Mrkonjić Grad, grad Prijedor, Sindikat radnika Telekoma, Panon trade d.o.o. Sarajevo, Univerzitet Apeiron, Art print Banjaluka, SKY travel Banjaluka.

Program simpozijuma je planiran kroz usmenu i poster prezentaciju izlaganje 95 radova, čiji su autori medicinske sestre, tehničari i babice koje su istraživanjem iznijele primjere i iskustva iz prakse. Tradicionalno, UMSTIB Republike Srpske je okupio impresivan broj priznatih stručnjaka u svijetu sestrinske njege. Simpozijum je bio prilika da se razmijene strukovna i naučna iskustva.

Ovaj skup je bio namijenjen svi95

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ma koji se direktno ili indirektno bave sestrinskom njegom: od samih članova udruženja, postojećih strukovnih udruženja u zemlji i okruženju, naučnih i stručnih asocijacija.

U toku simpozijuma, medicinske sestre, tehničari i babice su pokazali svoju želju i volju da učestvuju u edukaciji i da nastave sa kontinuiranim učenjem.

Sva izlaganja su bila dobra i informativna i u svakom smo mogli naći uputstva šta treba raditi. Simpozijum je vrhunac stručnog rada i uspjeli smo kroz tri dana rada obraditi značajnu ulogu medicinskih sestara/tehničara. Naučni odbor UMSTIB RS konstatovao je da su učesnici Simpozijuma zadovoljili kriterijume za izradu i prezentaciju radova. U toku trajanja ovog skupa su obrađene sljedeće teme: • Sigurnost pacijenata • Interpersonalna i interinstitucionalna saradnja • Mobing, stres • Sestrinstvo i zdravstvena njega • Anestezija • Bolničke infekcije • Obrazovanje u sestrinstvu • Etika i human pristup Zaključci 1. Medicinske sestre imaju adekvatno obrazovanje, znanja i vještine u skladu sa odrednicama i očekivanjima sistema zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj, ali ne i prema međunarodnim dokumentima o savremenom konceptu sestrinstva, modernoj praksi i stremljenjima.

2. Udruženja zvanično i na državnom nivou nemaju nikakvu ulogu niti uticaj na zdravstvenu politiku, kao ni na politiku, planiranje, strategiju obrazovanja medicinskih sestara. Potrebno

96

6. Urediti u zdravstvenim ustanovama procedure o mobingu - preporuka dokumentacija o prijavi mobinga.

7. Medicinske sestre u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju značajno mjesto i potrebno im je obezbijediti da obavljaju edukaciju stanovništva za prevenciju hroničnih bolesti i promociju zdravlja. Omogućiti da njihov rad i usluge koje obavljaju prate odgovarajuće šifre i da te usluge budu vrednovane u cjenovniku usluga FZO RS. 8. Uvesti u praksu sestrinsku dokumentaciju, obavezno sestrinsku otpusnu listu koja bi pratila pacijenta tokom liječenja u svim nivoima zdravje promijeniti ovo i uključiti strukovne stvene zaštite. asocijacije u navedeno.

3. Diplomirana medicinska sestra je profesionalno visokoobrazovani i najkompetentniji stručnjak na polju zdravstvene njege koji može raditi samostalno i u saradnji sa drugim stručnjacima na obezbjeđivanju, kontrolisanju, vrednovanju i usmjeravanju i istraživanju zdravstvene njege na svim nivoima zdravlja i zdravstvene zaštite, kao i na izgradnji programa obrazovanja i obrazovanja sestara na svim obrazovnim nivoima radi obezbjeđivanja najbolje zdravstvene njege i brige u datim uslovima, njene odgovarajuće participacije u zdravstvenoj službi i ukupnoj zdravstvenoj zaštiti.

4. Zakon o sestrinskoj djelatnosti je prioritet za sve nas koji se bavimo zdravstvenom njegom. Urediti zakonom sestrinsku profesiju /Zakon o sestrinskoj djelatnosti, a nakon toga Komora medi9. III kongres i XVI simpozijum UMcinskih sestara i babica će biti uređena STIB RS sa međunarodnim učešćem će biti održan 7.6. do 10.6.2018 godine. u skladu sa ovim zakonom.

5. Planirati sestrinsku radnu snaPripremila: mr sc. Živana Vuković-Kostić, gu i onemogućiti brze prekvalifikacije i predsjednica UO UMSTIB RS ugrožavanje sestrinske profesije.

U

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

periodu od 28. juna do 1. jula 2017. u Pragu, glavnom gradu Češke Republike, održana je 22. WONCA Europe (Evropska konferencija doktora porodične medicine i njihovih udruženja).

Na konferenciji je registrovano 2600 učesnika iz blizu 70 zemalja. Ukupno je izloženo 280 oralnih prezentacija i oko 900 postera, 38 radionica i raznih drugih aktivnosti.

Tema ovogodišnje Wonce u Pragu je bila Rastimo sa našim različitostima, tj. da se još jednom istakne da u samoj

Evropska konferencija doktora porodične medicine i njihovih udruženja

22. WONCA Europe Evropi imamo različite kulture, običaje i finansijske statuse, ali moramo se držati zajedno, bolje upoznavati jedni druge i učiti jedni od drugih da težimo ka boljem.

Na sastanku Borda Wonce bila je aktuelna tema “Edukacija o kvalitetu i sigurnosti rada ljekara i pacijenta doktora porodične medicine.

Na sjednici Borda Wonce Udruženje ljekara porodične medicine iz Republke Srpske predstavljao je prim. dr Danijel Atijas , koji je svojim učešćem doprinio diskusiji o unapređenju edukacije, kvaliteta rada i sigurnosti u radu zdravstvenih radnika , ali i davanju veće uloge samim pacijentima u edukativnom smislu kako bi zajednički došli do cilja i ljekar i pacijent, ali i sama zajednica. Na sastanku se razgovaralo o pretjeranim troškovima, sa nepotrebnom i obilnom dijagnostikom kada za njom nema potrebe te upućen apel o racionalnosti troškova na svim nivoima zdravstvene zastite.

Zahvaljujući kompanijama “Hemofarm”, “Nobel” i “Apomedikal” na kongresu je bilo 80 učesnika iz Republike Srpske, ali i nekoliko kolega iz Federacije što nam daje dodatnu snagu da se aktivnosti našeg udruženja vrednuju.

Putovanje i smještaj, u saradnji sa našim Udruženjem, već tradicionalno i uspješno je odradila Turistička agencija ISTRA TOURS iz Doboja. Bila je to prilika za sve učesnike da borave i uživaju u Pragu i razgledaju: Vaclavske namesti, Nacionalni muzej, Starometski trg, Jevrejsku četvrt, Orloj, Crkvu od Tina, Karlov

most, Kraljevski put, baziliku Sv. Đorđa, katedralu Sv.Vita, da krstare Vltavom, posjete Karlove Vari....

U povratku je organizovan jednodnevni boravak sa noćenjem u Budimpešti sa obilaskom: Parlamenta, Trga heroja sa monumentalnim spomenikom ’’Milenijum’’, Andreasi bulevara, Opere, čuvenih

mostova... Vaci ulice…i još mnogo individualnih doživljaja i uspomena.

Naredne Wonce su 2018. u Krakowu, 2019. Bratislavi i 2020. u Berlinu.

Pozivamo sve naše članove i kolege da nam se pridruže.

Pripremio: prim. dr Danijel Atijas

97

OSMA KONFERENCIJA SRPSKE MEDICINSKE DIJASPORE

Znanjem i saradnjom među Ekskluzivno

U

Piše: prof. dr Ida Jovanović, šef Odeljenja kardiologije Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, član Royal Medical Board-a.

Beogradu je od 21. do 23. juna održana sada već tradicionalna 8. Konferencija Srpske Medicinske Dijaspore (SDMC).

Nj.K.V. princeza Katarina Karađorđević je idejni tvorac i pokrovitelj, a Fondacija Princeze Katarine je organizator ovog skupa. Ključni motiv je u početku bio stvaranje i održavanje veza ne samo sa našim ljudima koji rade u eminentnim medicinskim centrima, već i dovođenja inostranih stručnjaka iz različitih oblasti medicine. Tokom tri dana Konferencije, 800 posetilaca je imalo priliku da učestvuje u sesijama i radionicama, a i da razmeni iskustva sa stranim gostima prilikom nji- pozivanje eksperata iz Sveta, pre svega i lečenju teških bolesti. Takođe, strane hovih poseta našim bolnicama. lekara iz dijaspore, sa ciljem donošenja kolege uvek ostavljaju našim lekarima Osmišljavanje programa i pozivanje najsavremenijih trenova u medicini, kao mogućnost konsultacije po pitanju izragostiju je od prve konferencije vodio Kra- i povezivanja lekara i ustanova sa eminen- zito kompleksnih i retkih bolesti. ljevski medicinski odbor, čiji su članovi tnim centrima širom sveta. Time se otvaKako to obično i biva, prijatelji koje smo naši vodeći stručnjaci iz različitih oblasti raju brojne mogućnosti. Pre svega, upu- pozvali na samom početku, ostali su nam medicine, a pre svega prof. dr Ida Jova- ćivanje mladih lekara na edukaciju, verni do sada. Navešćemo nekoliko izunović, dečji kardiolog i prof. dr Aleksan- dovođenje eksperata u Srbiju, koji bi radili zetnih primera. Prof. dr Dušica Babovićdar Ljubić, ginekolog. Moto ove neobič- kompleksne intervencije sa našim lekari- Vuksanović, šef kliničke genetike Mayo ne, multidisciplinarne konferencije je ma i obučavali cele timove u dijagnostici klinike, dolazi svake godine i stručno

98

(

(Serbian Diaspora Medical Conference)

lekarima bolest se pobeđuje podržava razvoj kliničke genetike Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. Prof.

Babović-Vuksanović je učestvovala u edukaciji doc. dr Gorana Čuturila na Mayo klinici, koji je šef Službe klliničke genetike u Univerzitetskoj dečjoj klinici i trenutno je vodeći stručnjak u ovoj oblasti.

Pored toga, zajedno sa isto tako divnim prijateljem, prof. dr Vesnom Garović, dovodi veliki broj svojih američkih prijatelja. Lekari koji prelaze veliki put preko Atlantika iz vodećeg svetskog i američkog medicinskog centra, klinike Mayo, svake godine dolaze u sve većem broju. Zbog zaista velikog odziva naših, sada već prijatelja iz Mayo klinike, ovogodišnja konferencija je simbolično nazvana „Dani Mayo klinike u Srbiji“.

Sledeći divan primer je prof. dr Tanja Stanković – Taylor, koja je pre odlaska iz naše zemlje radila na Univerzitetskoj dečjoj klinici kao hematolog. Odlaskom u Birmingem u Ujedninjenom Kraljevstvu, počela se intenzivno baviti bazičnom naukom u oblasti genetike leukemija, postigavši izuzetan ugled u veoma konkurentnoj sredini. U prilog ovome, dovoljno govori činjenica da je izabrana za naučnika godine u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kao naš lični prijatelj, ona svake godine zajedno sa prof. dr Draganom Janjić, šefom Hema-

Kraljevski par Karađorđević, Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina, i Mirjana Andrejević Kry, predsednica Društva Srpskih lekara i stomatologa Nemačke 99

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

tološkog odeljenja Dečje klinike održava hematološke sesije, uključuje u naučne projekte naše lekare, pomaže oko genetičke dijagnostike kompleksnih malignih bolesti kod dece.

Ne smemo zaboraviti na dr Jasnu Milovanović, dečjeg psihijatra, koji radi u Dalasu, Teksas u SAD i Jelisavetu Sanju Rolović, psihologa koje svesrdno pomažu nove programe za zaštitu zdravlja dece, posebno ugrožene u teškim životnim okolnostima.

Posebnu pažnju zaslužuje prof. dr Ingo Denart, šef kardiološke službe Herz Zentrum-a u Lajpcigu, proslavljeni interventni kardiolog, koji nije lekar naše dijaspore, a zato je još dragoceniji kao primer iskrenog

prijateljstva. Poslednjih 15 godina, prof.

Denart dolazi u Beograd dva puta godišnje, i tom prilikom radi zajedno sa celim timom interventnih kardiologa na čelu sa prof. dr Milanom Đukićem. Prof. Denart ne samo što je obučio ceo naš tim za najmodernije interventne procedure, već je i pomogao mnogobrojnoj deci koja pate od kompleksnih bolesti srca.

Ove godine, Konferencija Srpske Medicinske Dijaspore je u programu imala sesije iz endokrinologije, hematologije, kardiologije, genetike, ginekologije, hirurgije i psihijatrije.

Posebne zasluge u organizaciji Kongresa ima akademik prof. dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta Univerzi-

Prof. dr Dušica Babović Vuksanović, M. D. -Kao što već dobro znamo, Konferencija srpske medicinske dijaspore održava se svake godine, već više godina.

Na ovaj skup dolaze naši lekari iz dijaspore, a i naše kolege drugih nacija sa kojima tokom svog rada sarađujemo i družimo se.To je, svakako, prilika da se kolege povežu i uče jedni od drugih, da se naprave kontakti zahvaljujući kojima bi naši mladi medicinari išli na edukaciju i uspostavili stručne kontakte za rešavanje teže rešivih slučajeva njihovih pacijenata.

Moja lična motivacija privrženosti ovom skupu jeste da ostanem u kontaktu sa našim kolegama sa ovih prostora. Volim da dođem ovde, uvek se dobro osećam među prijateljima u Beogradu. Svakako da kroz ovakve kontakte i ja mogu nešto naučiti.

Zadovoljstvo mi je da kažem da se još jedan naš mladi lekar sprema na dolazak na edukaciju na Mayo kliniku.

U svakom slučaju, najvažnije je uspostavljanje kontakata između naših lekara odavde i lekara koji rade u inostranstvu kako bi se znalo šta je našim lekarima ovde najpotrebnije, koji mladi stručnjaci da se šalju na edukaciju,...

-Dobro sarađujem sa našim genetičarima, pri čemu bih posebno istakla saradnju sa dr Goranom Čuturilom iz Klinike u Tiršovoj. On je izvanredan lekar, a bio je i 100

teta u Beogradu, koji je sa prof. dr Vesnom Garović aktivno predsedavao na veoma posećenoj sesiji Dijabetologije. Prof.

Garović je i ove godine dovela tim endokrinologa iz Mayo klinike, formiravši tako dijabetološku sesiju koja se bavila multidisciplinarnim pristupom kod kompleksnih bolesnika sa dijabetesom melitusom.

Hematološka sesija je u fokusu imala predstavljanje najmodernijih terapijskih modaliteta i ciljane terapije pedijatrijskih limfoma, kao i poslednja saznanja o patofiziologiji, genetičkoj i molekularnoj osnovi malignih bolesti kod dece.

Ove godine, sesija Kardiologije je bila usmerena na problematiku novih tretma-

Consultant and Chair Departmentof Clinical Genomics Mayo Clinic

na specijalizaciji u SAD. Trebalo bi i ovde razmatrati potrebu Što se tiče zdravstva u školovanog kadra za genetska savetovaSrbiji – imam utisak da lišta. To je specijalna kategorija u zdravje ono u usponu, bez stvu kojom se ne moraju baviti lekari. U obzira na prilike koje Americi postoji profesija takozvanih genisu lake. Svejedno je netskih savetnika, koji rade sve što je lekarska profesija takva bitno u prenatalnom periodu, u vezi da ljudi koji se njome procene rizika oboljevanja. To su ljudi bave, i pored svih pro- koji znaju da obrade porodično stablo blema, imaju visok nivo neke osobe i da na osnovu toga proceetike u odnosu prema njuju rizik od oboljevanja. Oni mogu u pacijentima. svom radu da koriste odgovarajuće, na-Ja sam u Sarajevu zavr- menske testove i da ih interpretiraju. šila medicinu i specijali- Stepen njihovog obrazovanja je visoki, zaciju iz pedijatreije. Sti- imaju master iz oblasti genetskog savecajem okolnosti smo se tovanja. suprug i ja našli u Americi -Svakodnevno radim sa pacijentima, a kad je počeo rat, pa smo delom se bavim i istraživamjem. Moje tamo i ostali. Ponovila istraživačko polje je neurofibromatoza, sam specijalizaciju i upo- oboljenje koje je nasledno i izaziva rast znala oblast genetike, koja tumora koji su uglavnom benigni. Neki je bila na samom začetku od ovih pacijenata imaju problem sa u ono vreme. skoliozom, probleme na očima, kao i Ta se oblast neverovat- neke druge komplikacije. Moj posao se nom brzinom razvijala, ne odnosi samo na negu i praćenje tih od nekadašnje samo hromozomske pacijenata nego i na istraživanje mogućih analize do sadašnjeg trenutka kada imamo novih terapija. sekventiranje celog genoma. Ja sam kli-Trenutno radimo na jednom interesannički genetičar. Takođe, imam sertifikat i tnom novom projektu, gde pokušavamo za molekularnu genetiku. Poslednjih 12 da nađemo lek za tumore koji se javljaju godina sam šef Departmana kliničke ge- kod tih pacijenata. To lečenje se zasniva netike. Moja Klinika se nalazi na tri loka- na onkolitičkoj terapiji, pri čemu se virusi cije u Americi. Ja sam u Ročesteru, imamo ubrizgavaju direktno u tumore. Istražianja ogranak na Floridi i u Feniksu, u Arizoni. su na samom početku, a do sada traju oko Radeći ovaj posao rotiram po nekoliko dve godine. Za sada ne bih ništa više mogla dana svaka tri meseca. da kažem o konačnim rezultatima tih -Što se tiče genetskog servisa u Srbiji, istraživanja. naši stručnjaci apsolutno ne zaostaju u tehnologiji i znanju za nama. Jedini je Osim ovog, radim već više od deset problem što u Srbiji ima jako malo kadra godina i na drugim istraživačkim projekiz oblasti genetike, nema ih dovoljno da tima u vezi oralnom terapijom ove patopokriju ovoliku populaciju. logije.

®

Preuzeto iz:

Broj 34, godina VI, jul-avgust 2017.

N M K

na matičnim ćelijama kod osoba sa hro- Toga dana je održana i radionica iz kliničničnom srčanom slabošću, kao i rezultate ke informatike sa dr Vitalijem Heraševiovog tretmana kroz prizmu kardiovasku- čem i inženjerima Računarskog centra larne rehabilitacije, sa čim nas je upozna- Uniiverziteta u Beogradu. la prof. Carmen Terzić. Posebna pažnja Takođe, posebnu pažnju je izazvala je poklonjena i oblasti genetičkih aorto- sesija Ginekologije, kojom je predsedavao patija. Prof. Beleslin i prof. Jovanović su prof. Ljubić. Predavanja su bila posvećena kao predsedavajući imali zadovoljstvo da izazovima i trendovima u sve aktuelnijoj učestvuju u sesiji i sa našim mladim leka- temi – in vitro fertilizaciji. Našim lekarima rima iz Karolinska instituta u Švedskoj, dr su predstavljena iskustva u ovoj oblasti, Bulatović i dr Drčom, koji su nas upo- njihovih kolega iz Njujorka, SAD. znali sa primenom matičnih ćelija u U sesiji Hirurgije kojom je predsedavao lečenju aritmija, kao i prednostima i prof. dr Zoran Baščarevič, direktor Ormanama krioablacije u njihovom centru. topedske klinike na Banjici, se posebno Narednog dana su kardilozi imali prilike izdvaja predavanje prof. dr Uldis-a Bite-a da učestvuju u kariološkoj radionici i pri- o kompleksnoj intervenciji razdvajanja kazivanju interesantnih i retkih bolesnika. omfalopagusom spojenih blizanaca.

Prof. dr sci. med. Vesna Garović -Veoma sam zadovoljna kompletnim razvojem projekta saradnje naših doktora u matici i u dijaspori. Iz godine u godinu je sve veći broj učesnika, predavača i slušalaca. Očigledna je promena na bolje od prvog do današnjeg sastanka.

Dopada mi se sam koncept Konferencije srpske medicinske dijaspore jer je sve više tematski. Odabrane su sesije koje su fokusirane na odrerđene probleme, pa naši lekari mogu da saznaju ono što ima veze sa njihovom specijalnošču. Ta tematska fokusiranost reprezentuje ono što se događa u savremenoj medicini. U tercijarnim centrima, mi više nismo samo specijalisti i subspecijalisti – već smo sub sub specijalisti. Ovakva vrsta fokusiranih simpozijuma je naročito potebna lekarima koji se bave celom problematikom određene patologije i koji na ovaj način dobijaju sažeto i koncentrisano znanje iz jedne specijalizovane oblasti.

Ovde naši lekari imaju mogućnost da dobiju vrhunska znanja, ali i pronalaze za sebe šansu da odu u „beli svet“ po vrhunska znanja.

Vrlo sam zahvalna princezi Katarini zbog svega što je započela i u tome istrajava. Posle ove Konferencije svi učesnici se vrate sa puno komplimenata u vezi sa organizacijom, divnim duhom gostolju-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Sesija iz genetike, koju su vodili prof.

Dušica Babović i doc. Čuturilo je ove godine bila posvećena urođenim greškama metabolizma i genetičkim sindromo-

Mayo Klinika, SAD

bivosti koji je stalno prisutan, a sve je organizovano na vrlo visoko profesionalnom, svetskom, nivou i zadovoljava sve standarde.

-Moja tema prikazuje uticaj pola na razvoj dijabetske nefropatije. Ceo simpozijum, održan u okviru ove Konferencije na Medicinskom fakultetu u Berogradu, uradila sam u saradnji sa dekanom Medicinskog fakulteta u Beogradu, akademikom prof. Nebojšom Lalićem, koji je dijabetolog, endokrinolog, uz nesebičnu pomoć vrhunskih eksperata sa Mayo klinike.

Taj simpozijum je pokrio ceo spektar oboljenja pacijenata sa dijabetesom, od momenta oboljevanja, do kojeg nisu imnali problema sa bubrezima, do momenta kada im je potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega.

-Polje mog interesovanja jeste uticaj ženskih hormona koji, kako se čini, sprečavaju pojavu bolesti, pa čak izgleda da mogu delovati protektivno kod pacijenata sa dijabetesom na oboljevanje bubrega.

Ja se i inače bavim dijabetskom nefropatijom u svakodnevnoj kliničkoj praksi.

Ovaj ugao istraživanja me posebno interersuje. Kako se pokazuje- žene su makar do menopauze- više zaštićene, nakon čega se gubi protektivni efekat estrogena.

-Zanimljivo je reći da preparat koji se koristi u terapiji osteoporoze, kako štiti kosti zahvaljujući proestrogenom efektu, na sličan način može da zaštiti i bubrege.

Dr Sofija Pustaji, direktorka SZO u Srbiji ma. Sutradan je na Univerzitetskoj dečjoj klinici organozovana Gentska radionica posvećena novim tenikama genetskog ispitivanja (sekvenciranje naredne generacije) i prikazima i diskusiji interesantnih bolesnika.

Sesiju iz pihijatrije su vodli prof. dr Aneta Lakić, dečji neuropsihijatar Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i prof.

Jasna Milovanović, neuropsihijatar iz Dalasa. Sesija je bila posvećena poemećajima pažnje kod dece, kao i obuci pedijatara u prepoznavanju seksualnog zlostavljanja dece.

Posebno važna je bila uloga Lekarske komore Srbije na čelu sa direktorom dr Milanom Dinićem. Lekarska komora je omogućila besplatan prevoz našim lekarima iz unutrašnjosti, kao i potpuno besplatnu kotizaciju za sve slušaoce skupa.

Konferencija je akreditovana na 10 bodova KME za slušaoce, što zaista pokazuje da se radi o velikom stručnom skupu, koji će narednih godina još više rasti.

Na kraju, ovo nije spisak svih učesnika i zaslužnih za uspeh ove Konferencije.

Ubeđeni smo, da će ovaj skup, svake godine rasti, nastaviti da živi i da će postizati sve više zadatih ciljeva koji su postavljeni na samom početku, jer se samo znanjem i saradnjom među lekarima bolest može pobediti. Sledeći skup će se održati od 13-15. juna 2018. godine u Beogradu.

101

Novosti iz UKC Tuzla

INFO VIJESTI

U

UKC Tuzla, 10. jul 2017.

Akreditacija Bolnica – prijatelj beba

K

omisija za akreditaciju AKAZ-a je na osnovu izvještaja tima vanjskih ocjenjivača o izvršenom akreditacijskom pregledu, u skladu sa AKAZ-ovim akreditacijskim standardima za “Bolnice - prijatelji beba”, utvrdila da zdravstvena ustanova Univerzitetski klinički centar Tuzla, Klinika za ginekologiju i akušerstvo, iz dispozitiva ispunjava 100% akreditacijskih standarda za Rješenje o fokusiranoj akreditaciji.

102

Prema riječima načelnice Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla, prof. dr. Dženite Ljuce, Klinika za ginekologiju i akušerstvo je najveća klinika u BiH po broju porođaja. “Mi smo odlučili, u saradnji sa našim Sektorom za kontrolu kvalitete, krenuti u akreditaciju, na način da pokušamo dobiti 100% akreditaciju. S ponosom vam mogu reći da smo taj cilj ostvarili i da smo ove godine akreditirani sa 100% popunjenošću svih neophod-

organizaciji JZU UKC Tuzla i Ljekarske komore TK održana je Prva škola mamografije, koja je koncipirana kao bazični kurs u okviru kojeg se polaznici upoznavaju sa dijagnostičkim modalitetima pregleda dojki. U okviru kursa posebna pažnja je posvećena mamografiji kao zlatnom standardu u otkrivanju malignih lezija u dojkama.

Prema riječima dr. Hanife Fejzić, radiologa, karcinom dojke je na prvom mjestu uzroka smrti od karcinoma kod žena. “Incidenca karcinoma dojke je u stalnom porastu kako u svijetu, tako i u našem okruženju. Najčešće se javlja u postmenopauzalnih žena sa prosječnom starošću obolijevanja od 55 godina. Ali ono što zabrinjava je činjenica da sve češće obolijevaju mlade žene”, istakla je dr. Fejzić i dodala da još ne postoji preventiva, te da je jedini način smanjenja mortaliteta rana detekcija maligne lezije.

Voditelj škole je bila dr. Mensura Burina, koordinator Tima za dijagnostiku dojke. Predavači su bili afirmisani stručnjaci u oblasti radiologije, patologinih uslova, što pokazuje da su Klinika za ginekologiju i akušerstvo i UKC Tuzla, kao i Tuzlanski kanton u vrhu standarda Evropske unije”, rekla je u svom obraćanju novinarima prof. dr. Dženita Ljuca i najavila novu akreditaciju za “Bolnica - prijatelj majki”.

Projekat “Bolnice – prijatelji beba” se temelji na deset koraka o uspješnom dojenju, čije su vodilje razvijene 1992. godine od strane UNICEF-a i WHO, a kojima je prethodila Innocenti deklaracija iz 1990. godine koja je obnovljena 2005. godine u Italiji. Pored promocije i potpore dojenja, projekat se fokusira na edukaciji osoblja, razvijanje svijesti o važnosti dojenja kod trudnica i porodilja i na poticanje osnivanja grupa za potporu dojenja nakon izlaska iz bolnice. Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla 2005. godine je stekla zvanje Bolnica - prijatelj beba (Baby Friendly Hospital). Šef Odjeljenja za novorođenčad, doc. dr. Selma Muratović, je istakla da je 100% akreditacija veoma važna za Kliniku za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla s obzirom na to da nijedna bolnica u cijeloj BiH nije akreditovana sa 100% .”Radi se o jako složenom projektu koji počinje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, nastavlja se kroz škole trudnica, prijemne ambulante i patologiju trudnoće, a završava rađaonom, tj. porođajem”, kaže doc. dr. Muratović.

Škola mamografije je, onkologije i plastične hirurgije: prof. dr. Haris Huseinagić, dr. sc. Nihad Mešanović, dipl. ing. el. dr. Hanifa Fejzić, mr. med. sc. dr. Sanida Azabagić, doc. dr. Jasminka Mustedanagić-Mujanović, dr. Azra Pašić, mr. med. sc. i prim. dr Dijana Koprić.

Učešće su uzeli i studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i Udruženje studenata Medicinskog fakulteta – “Medicus” koji su okviru škole organizovali predavanje za studente koji su pokazali interesovanje za radiologiju kao oblast svoje specijalizacije. Također, Udruženje “Medicus” je bilo uključeno i u organizaciju akcije za građane u okviru koje su djelili besplatan informativni materijal o važnosti samopregleda i redovnog naručivanja na mamografiju.

U

organizaciji Klinike za psihijatriju UKC Tuzla i Udruženja za dječiju i adolescentnu psihijatriju u BiH, 15. juna održan je Drugi stručni sastanak UDAP-e u Bosni i Hercegovini sa međunarodnim učešćem.

Tema sastanka je bila “Grupna psihoterapija adolescenata sa internalizirajućim eksternalizirajućim poremećajima”, a predavači istaknuti stručnjaci iz oblasti dječije i adolescentne psihijatrije, prof. dr. med. dipl. psych. Klaus Schmeck iz Univerzitetske klinike za psihijatriju iz Bazela, Švicarska, i dr. med. Susanne Schluter-Muller, specijalista dječije i adolescentne psihijatrije i psihoterapije iz Bazela, Švicarska. Tokom svojih prezentacija, prof. dr. Schmeck i dr. med. Muller, su ukazali na aspekte psihodrame u grupnoj psihoterapiji za djecu i adolescente sa psihosomatskim i anksioznim poremećajima, kao i na aspekte grupne psihoterapije za djecu i adolescente sa agresivnim i impulsivnim ponašanjem.

Prema riječima dr. Susanne Schluter-Muller, teorija psihodinamske grupne terapije ukazuje da mentalni poremećaji i njihov uticaj na psihosomatske i anksiozne poremećaje i depresiju mogu nastati kao rezultat stresnog iskustva koje pacijent nije mogao integrirati i nositi se s njim na adekvatan način.

Ona je u svom predavanju “Psihodra-

Udruženje za dječiju i adolescentnu psihijatriju u BiH

2. stručni sastanak

ma u grupnoj psihoterapiji za djecu i adolescente sa psihosomatskim i anksioznim poremećajima” istakla da je psihodrama razvijena kao metoda koja za cilj ima osloboditi ljudsku spontanost i simultanost. “Procedura sesije psihodrame obuhvata strukturiranje i razvoj grupne teme, scensko razumijevanje uloga i aspekte transfera veza-

no za terapeute. Preduslov za grupnu terapiju psihodramu je spremnost djeteta/adolescenta na angažman u dužem vremenskom periodu, otprilike od 3 do 6 mjeseci, kao i učešće roditelja u porodičnim sesijama”, pojašnjava dr.

Schluter-Muller.

Predavanja su pratili psihijatri, psiholozi, defektolozi i socijalni radnici.

103

F

INFO VIJESTI

rancuska akademija nauka proglasila je patent mlade srpske dizajnerke Aleksandre Petrićević (22) izumom godine. Ona je dizajnirala “uteroskop”, aparat pomoću kojeg će se raditi bezbolne intervencije na grliću materice.

Aleksandra živi u Francuskoj i dizajner je medicinskih pomagala, a u saradnji sa lekarima i članovima porodice, koji su već osmislili neke patente, došla je do rešenja za svoj izum.

Proglašenju za patent godine, krajem juna ove godine, prisustvovalo je više od 300 privrednika i bankara iz celog sveta. Već su tada potpisani brojni ugovori. Za proizvod su zainteresovane brojne zemlje EU, ali i ostatka sveta, a prvi uteroskopi već su isporučeni Švajcarskoj. Međutim, Aleksandra je i pored brojnih ponuda, odabrala da se, ipak, u Srbiji krene sa fabričkom proizvodnjom.

Aleksandrin izum

Uteroskop Aleksandra Petrićević, dizajner medicinskih pomagala

Svi elementi izuma

Koristimo instrumente pronađene još davne 1879.

- Svi zaštitni elementi su odgovor na pitanja i želje ginekologa sa kojima sam komunicirala. Prethodnih godinu dana proučavala sam anatomiju materice, kao i instrumente i aktuelne metode. Iznenadila sam se grubim instrumentima i načinom na koji se primenjuju. Prosto je neverovatno da toli-

- Plan mi je da se u Srbiji proizvode i izvoze sve potrebne količine širom sveta. S obzirom na to da se godišnje u svetu obavi između 300 i 400 hiljada

U

Službi za torakalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, 20. jula. 2017. godine počelo se sa izvođenjem “VATS (Video Assisted Thoracic Surgery) timektomije”. Najmodernija operacija timusa (grudne žlijezde) i to endoskopskim putem - bez otvaranja grudnog

intervencija na materici, proširenje kapaciteta je neminovno, jer je moguće da ćemo ga proizvoditi u milionima komada - najavila je Aleksandra Petrićević.

Iako njen izum finansira Francuska banka za razvoj inovacija, ona se odlučila da za konstrukcioni projekat specijalnih alata i njihovu proizvodnju angažuje kompaniju “PM inženjering” iz Čačka.

Isto tako, proizvodnja uteroskopa počeće u firmi “Spektrum” iz Čačka, a firmu “Biznis medijacija” odabrala je i predložila da organizuje proizvodnju i izvoz.

ko naprednih tehnologija postoji, da se svakodnevno koriste kao luksuz i komfor, a da su oni važniji nego instrumenti u medicini. Mi i dalje koristimo nehumane i zastarele metode. Neki od njih se koriste još od 1879. godine kao, na primer, metalni dilatatori po Hegaru, i zato mi je drago da se o mom izumu pročulo i u Srbiji, jer je ova inovacija za mene veliki napredak za ženski svet objašnjava Aleksandra.

Uteroskop je napravljen od plastike i štiti od povreda, perforacija, unošenja bakterija i smanjivanje bola tokom ginekološkog pregleda. - Njegovim korišćenjem može se izbeći upotreba totalnih anestezija, ali i odlazak u operacionu

UKC RS

VATS timektomija koša, do sada nije izvođena na prostorima Bosne i Hercegovine. Riječ je o sofisticiranoj tehnici koja zahtijeva posebnu opremu (video-stub sa optičkim elementima i endoskopski instrumentarij) kao i poseban trening hirurga. Indikaciju za ovaj operativni zahvat imaju pacijenti koji boluju od mijastenije gravis, generalizovane slabosti, i prema savremenim protokolima VATS timektomija je integralni dio multidisciplinarnog liječenja mijastenije.

Prva otvorena timektomija u Bosni i Hercegovini je urađena 2012. godine u našoj ustanovi klasičnim hirurškim pristupom - otvaranjem grudne kosti.

U odnosu na sternotomiju, koja podra-

104

INFO VIJESTI

salu, jer se pregled ovim pomagalom može obaviti u ambulanti. Može se koristiti za obične preglede i, naravno, za veće intervencije, kao što je cista na materici, ginekološki karcinomi, kiretaže. Uteroskop zadržava otvoren kanal grlića materice i zato štiti matericu, jer se tako izbegava direktan kontakt i obezbeđuje da intervencija prođe bez bilo kakvih neželjenih efekata - ispričala je Aleksandra.

Kada se svi delovi spoje

Nije prvi pronalazač u porodici Na pronalaženju ovog aparata pomagali su joj i članovi porodice, koji već imaju patentirane izume.

- Moji stariji članovi porodice još osamdesetih godina u Francuskoj su unapredili tehnologiju iz oblasti telekomunikacija. Celog života su me učili da razmišljam samo o stvarima koje ne postoje i koje će koristiti bar 10 do 20 odsto populacije iz bilo koje oblasti.

Opredelila sam se za medicinu – rekla je Aleksandra.

Saradnja lekara VMA i Instituta za plućne bolesti S. Kamenica

Kateterska trombektomija

N

zumijeva desetodnevni oporavak, VATS timektomija omogućava brži oporavak pacijenta, kraću hospitalizaciju od svega dva dana, neuporedivo veći komfor, manju bolnost za pacijenta kao i nižu stopu komplikacija i isti rezultat uz manje troškove.

Organizator i vođa tima je načelnik Službe za torakalnu hirurgiju dr Marko Kantar, uz pomoć gostujućeg profesora iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici prof. dr sc. med.

Miloša Koledina. U tim su uključeni i anesteziolozi i neurolozi UKC RS kao i osoblje operacionog bloka.

Ova operacija je pokazatelj kontinuiranog procesa modernizacije grudne hirurgije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. U prilog tome govori i činjenica da je u februaru ove godine tim Službe za torakalnu hirurgiju obavio prvu uspješnu “sleeve” lobektomiju u BiH, a aktivno se radi i na uvođenju još kompleksnijih endoskopskih procedura.

Saradnici za informisanje UKC RS

a Vojnomedicinskoj akademiji, u saradnji sa kolegama iz Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica, uspešno je izvedena mehanička, kateterska trombektomija kod pacijenta starosti 56 godina. Ova intervencija bila je neophodna jer je pacijent tri dana ranije imao veliku neurohiruršku operaciju - stabilizaciju sakruma, nakon čega dobija masivnu plućnu tromboemboliju. Pacijent se oseća znatno bolje nakon intervencije i dobro se oporavlja.

Tim Vojnomedicinske akademije, predvođen pukovnikom prof. dr Slobodanom Obradovićem, bio je u sastavu: potpukovnik dr Siniša Rusović, dr Miodrag Mihajlović, RTG tehničar Renata Čučković i instrumentarka Miladinka Topalović. Sa Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica učestvovali su: doc. dr Jovan Matijašević, dr Uroš Batranović, RTG tehničar Zoran Elez i instrumentarka Maja Stanojević. Ovom metodom, koja je izvedena na Institutu za radiologiju VMA, kroz kateter su fragmentisane i aspirirane trombne mase iz glavnih plućnih arterija.

Ova metoda je prvi put primenjena u Srbiji i služi za lečenje pacijenata sa teškom plućnom tromboembolijom koji imaju kontraindikaciju za primenu lekova koji služe za razlaganje tromba.

105

Milići 22.7.2017.

Nova bolnica i porodilište

Bečići - Posjeta ministra Bogdanića

​​​​​​​​​M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić svečano je u Milićima otvorio Specijalnu hiruršku bolnicu i porodilište u okviru Specijalističkog medicinskog centra Kompanije “Boksit”.

Specijalna hirurška bolnica i porodilište prostiru su na oko 750 metara kvadratnih površine, a u njihovu adaptaciju i opremanje “Boksit” je investirao oko 1.350.000 KM. Ministar Bogdanić je rekao na otvaranju da je ovo dokaz da saradnja Vlade Republike Srpske i kompanija, kao što je “Boksit”, može biti i u zdravstvenom sektoru.

“Mi smo 2015. godine u zakonu omogućili da ovakve kompanije, koje imaju mogućnost, socijalnu odgovornost i želju, mogu da otvaraju i zdravstvene ustanove”, podsjetio je ministar Bogdanić.

On je ocijenio da će stanovnici Milića i cijele ove regije sada imati još kvaliteniju zdravstvenu zaštitu.

Predsjednik Kompanije “Boksit” Rajko Dukić istakao je da je za rad ove ustanove obezbijeđeno stručno osoblje, u statusu stalno zaposlenih ili zaključivanjem ugovora o pružanju zdravstvenih usluga.

“Imamo zaključene ugovore sa značajnim privrednim subjektima i drugim institucijama u regiji o pružanju zdravstvenih usluga, a s razlogom očekujemo da ćemo dobiti sve potrebne dozvole i registrovati se, odnosno zaključiti ugovor sa Fondom i time zvanično ući u mrežu zdravstvenih ustanova u Srpskoj”, naglasio je Dukić.

106

Socijalizacija djece RS

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa saradnicima, posjetio je 28.7.2017. osmu grupu dječaka i djevojčica koji borave na ljetovanju u Bečićima, u okviru Projekta „Socijalizacija djece Republike Srpske“ za 2017. godinu.

U pitanju je projekat koji se realizuje od 2002. godine u saradnji sa Javnim fondom za dječju zaštitu Republike Srpske i kojim je do sada obuhvaćeno

oko 25.000 djece, od 6 do 15 godina.

Ministar Bogdanić je naglasio da Projekat Vlade Republike Srpske „Socijalizacija djece Republike Srpske“ ima za cilj da zadovolji razvojne potrebe djece, razvije osjećaj empatije i pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmiše dječje potencijale. „Ovo jedan od najuspješnijih i najhumanijih projekata Vlade Republike Srpske jer na ljetovanje odlaze djeca iz osjetljivih kategorija društva, prije

INFO VIJESTI

svega iz socijalno ugroženih porodica, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa smetnjama u razvoju, kao i posebno talentovana djeca i svi zajedno provode nezaboravno vrijeme na moru“, rekao je ministar Bogdanić.

Ministar Bogdanić je naglasio da smatra kako ovaj projekat jedan kvalitetan socijalni program, jer su za djecu organizovane edukativne i kreativne radionice, sportski sadržaji i kvalitetno osmišljen program. „Svaki put kada dođemo ovdje, osjetimo zajedništvo sa ovom djecom i ljubav jednih prema drugima bez obzira na to što dolaze iz različitih kategorija društva i različitih opština. Mislim da je svaka marka, uložena u proteklim godinama u ovaj projekat, više nego opravdana“, naglasio je ministar Bogdanić.

Ministar Bogdanić je naglasio da je ovim projektom brojnim mališanima omogućeno da kvalitetno provedu dio raspusta, družeći se sa vršnjacima, ali i da mnogo toga nauče kroz edukativne sadržaje koji su za njih osmišljeni.

Od ministra su mališani, tradicionalno, dobili po majicu i počastili se sladoledom. Ministar je veče prije učestvovao na fudbalskoj utakmici u dijelu sportskih aktivnosti i odmjerio snage sa mališanima u ulozi golmana.

Direktor Javnog fonda dječje zaštite RS Nedeljko Jović zahvalio se Vladi Republike Srpske i Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske na podršci u realizaciji projekta i naglasio da će se nastaviti sa njegovim unapređenjem svake godine. „Osoblje i vaspitači ulažu ogromne napore da djeca što kvalitetnije provedu ovo vrijeme ovdje. Jedna od vrijednosti ovog projekta je činjenica da sa djecom rade i studenti, budući pedagozi, psiholozi i socijalni radnici i na taj način i sami stiču znanje i iskustvo i imaju priliku da budu dio projekta koji je jedinstven“, poručio je Jović.

U Bečićima trenutno boravi osma smjena od ukupno 135 dječaka i djevojčica iz Bijeljine, Šekovića, Milića, Gacka, Teslića i Gradiške.

Djeca borave u Dječjem odmaralištu „Užice“ u Bečićima u izuzetno dobrim uslovima smještaja, sa svim sadržajima neophodnim za kvalitetan i prijatan boravak i ostvarivanje ciljeva projekta. Dakle, sa sportskim terenima, radioničarskim prostorom, računarskom opremom i, naravno, odvojenim dijelom prelijepe bečićke plaže.

J.V.

U posjeti UKC RS

Ambasadorka SAD

D

elegacija ambasade SAD, na čelu sa ambasadorkom gospođom Morin Kormak posjetila je 28. jula 2017. godine Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i IMC Centar za radioterapiju.

Ambasadorka Kormak je sa pomoćnicom ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Ljiljanom Ivančić i predstavnicima poslovodstva UKC RS razgovarala o implementaciji Projekta rekonstrukcije i opremanja Centralnog

medicinskog bloka i izgradnje novog Sjevernog krila Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, vrijednog ukupno oko 84.000.000 evra bez PDV-a.

Razgovaralo se o već uspostavljenoj saradnji Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske sa najeminentnijim klinikama i univerzitetima na svijetu (Mayo klinika, J. Hopkins) te razmatralo produbljenje saradnje sa akcentom na mogućnosti edukacije medinskog osoblja UKC RS u SAD. Ambasadorka Kormak se upoznala sa radom IMC Centra za radioterapiju Banjaluka koji predstavlja jedan od najuspješnijih primjera javnoprivatnog partnerstva. U ovom centru već sedam godina pružaju se vrhunske usluge radioterapije svim onkološkim pacijentima koji su osiguranici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, a u posljednjih godina interesovanje za liječenje u IMC Centru za radioterapiju pokazuju pacijenti i iz zemalja u okruženju.

Gosti iz Izraela

U

okviru nastavka saradnje, gosti iz Medicinskog centra Hadassah iz Izraela, posjetili su Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Razgovarano je o razmjeni iskustava i osoblja radi daljeg profesionalnog usavršavanja. Saradnja između ove dvije zdravstvene ustanove uspostavljena je posredstvom Predstavništva Republike Srpske u Izraelu.

Ljekari iz Medicinskog centra Hadassah profesor Alon Pikarsky, šef Hirurgije, i profesor Liat

Applebaum, šef Radiologije, obišli su Zavod za kliničku radiologiju, Odjeljenje interventne kardiologije u okviru Klinike za kardiologiju i drugu renoviranu etažu Centralnog medicinskog bloka na kojoj je smještena Klinika za unutrašnje bolesti.

Dr Slobodan Hajder, pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove, je naglasio da je pomoć kolega iz Izraela od velikog značaja kako u savjetima i edukaciji, tako i promociji onoga što se u ovom trenutku dešava u Univerzitetskom kliničkom centru RS, a to je rekonstrukcija i kompletna obnova klinika.

Profesor Alon Pikarsky, šef Hirurgije Medicinskog centra Hadasa u Jerusalimu, istakao je da neće biti nikakvih problema oko umrežavanja i međusobne razmjene između dvije bolnice, imajući u vidu da su ljekari iz Banjaluke bili na usavršavanju u bolnici Hadassah, te da će to svakako imati pozitivan uticaj na obje zdravstvene ustanove.

Arie Livne, šef Predstavništva RS u Izraelu, kaže da se profesor Pikarsky nada nastavku dobre saradnje Medicinskog centra Hadassah i UKC RS te da je oduševljen Banjalukom.

107

INFO VIJESTI

Takmičenje u parakonjaništvu u Republici Srpskoj

Terapijsko jahanje

U

Srpcu je 16. jula održano prvo takmičenje u parakonjaništvu u Republici Srpskoj. Ovo takmičenje su u partnerstvu održali Sportska organizacija „Energija života“ koja se bavi terapijskim jahanjem i konjički klub „Y“ iz Srpca. Na takmičenju je učestvovalo 12-oro djece sa poteškoćama u razvoju koja su prošla program terapijskog jahanja te tako stekla sposobnost da samostalno jašu.

“Ovo takmičenje je velika nagrada i motivacija za djecu koja su proteklih mjeseci prošla program terapijskog jahanja. Oni se danas osjećaju posebno i veoma su ponosni na svoje sposobnosti, što i nas i njihove roditelje čini veoma srećnim i zadovoljnim. Ovom prilikom se želimo zahvaliti Triglav osiguranju

kao generalnom sponzoru ovog takmičenja, Ministarstvu porodice, omladine i sporta, gradu Banjaluka i opštini Srbac koji su pokazali veliko razumijevanje i pružili nam podršku u organizaciji ovih takmičenja”, rekla je Slavica Kecman, licencirani voditelj terapijskog jahanja.

Parakonjaništvo podrazumijeva dresurno jahanje za osobe sa invaliditetom

te spada u konjičku disciplinu koja se godinama razvija ravnopravno sa ostalim disciplinama Međunarodne konjičke federacije (FEI). Za razliku od nekih drugih sportova, ova konjička disciplina može uključiti sportiste u najtežim stanjima i sa najtežim oštećenjima organizma, slijepe, gluve i one koje koriste invalidska kolica kako bi se mogli kretati.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Doktor

Aforizmi Zašto se bolnica zove zdravstvena ustanova ako u njoj ne leže zdravi ljudi? *** Koja korist što je bolnica stalno puna, kad joj je kasa vječito prazna? *** Ludom ne smijete reći da je malokrvan, počeće u krv da dosipa rakiju da bi imao više krvi. *** Da se zdravlje može kupiti i njega bi sirotinja uzimala na rate. *** Lipe mirišu u proljeće, babice kada im se neko udvara. *** Djeda bi pristao da slavi rođendan, ali da nađe nekoga ko bi gasio svjećice. *** Zavidljivci su medicinske tehničarke prozvali sestrama da im se ljekari ne bi približavali. *** Dobro vaspitan hirurg uvijek prije operacije pita pacijenta za posljednju želju. *** To je prava bolnica: Na ginekologiji se natežu, na pedijatriji plaču, hirurzi okrvarili ruke, na ušnom ne čuju, na očnom ne vide... *** Kod onako lijepe spavaće sobe, on otišao da leži u bolnici. *** Nije čudo što je smrtnost u bolnicama velika, kad se među bolesnicima nalazi najvše bolesnih. *** Pustili su ga s psihijatrije samo da pobijedi na predsjedničkim izborima pa će se opet vratiti. *** Kad medicinari na vrijeme ne dobiju platu, više se ne zna ko u bolnici jauče od bolova, a ko od gladi. *** Sudeći prema bolničkim jelovnicima, meso se ne preporučuje u ishrani. *** Ukoliko u bolnice bude odlazilo više zdravih, više će ih i preživjeti.

Ode naš doktor u Ameriku da traži posao. Balkanski ispošten i robovlasnički premoren, pokuca na bogata američka vrata. Otvoriše se bez škripanja i on spusti vreću pored sebe. Vjerovatno se kod njih dobro podmazuje, pomisli.

-Šta vam je u ovoj vreći? - pita Amer.

- Dioplome i naučni radovi - reče ponosno naš stručnjak, koga smo oduvijek zvali „učevnim“. Tri godine se kali na balkanskom birou, u Srpskoj, pa je svašta naučio da radi. Ne znam zašto taj naš biro ne registruju kao visoku školsku ustanovu. Šef ofisa pozva saradnika da uvede mačka i objesi mu o rep ove bezvrijedne papire.

Ponudivši ga da sjedne, gazda pita šta zna da radi, jer kod njih (Bože sačuvaj!) nije važno kakve diplome imate i šta znate već šta radite..

- Znam da muzem krave i ovce, nešto slabije koze, jer su vrtljive. Kad sam bio mlad, dok sam bio na selu, to me je baka tjerala, ali sada kad mogu da biram radije hvatam za kravlje vime.....

- Vrlo dobro, dakle, farmer. OK. Da li znate još nešto?

- Prodajem na pijaci robu, cigarete, alkohol, a može i tekstil bez podataka o porijeklu...

- OK, znači i trgovac. Lijepo.

- Da slučajno još nešto ne znate da radite iako je i to previše za skromne američke zahtjeve?

- Znam da radim na dva radna mjesta, jednim dijelom u društvenom sektoru, drugim u privatnom...

- Auh, mnogo, mnogo...

- Da slučajno još nešto ?

- Kod Pere molera sam naučio molerske, stolarske, zidarske radove...

- Dosta, dosta, i previše. Bićete primljeni kao farmer; odgajate stoku, muzete, prodajete, održavate objekte. OK. - Ali, ja sam i doktor samo sam dugo godina bio nezaposlen - kaže naš doktor i pokaza stetoskop.

- E, nažalost, za toliku svestranost u Americi nema posla. Jednog smo Teslu primili iz redova Srba pa bi bilo previše još jednoga. I on nam je napravio čuda da još nismo došli do sebe...

Šale Pogleda se starica na ogledalo pa će: - Da sam znala da ću postati ovako stara i ružna nikada se ne bih udavala...

--Pitaju snahu da li je što čula o svekrvi u bolnici.

Ona odgovara da je čula, ali je loše što je čula.

- Šta, stanje joj loše? – pitaju dalje.

- Ma ne, sutra dolazi kući.

--Žali se mlada da u bolnici nije bilo nijednog slobodnog kreveta, - Da me jedan tehničar nije primio u svoj krevet, prenoćila bih na hodniku.

Druga će žena na to: - O, jeb’o ćaću svoga, mene je jedan starac primio na klupu...

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--- Kako ti je kćerka otišla na porođaj, a nema muža?

- Taksijem – odgovori majka.

--Izlazi hirurg iz operacione sale i govori: - Operisao sam jednu stariju gospođu pa sam se umorio.

- Nije to tako strašno – odgovara mlađi čovjek – ja sam cijelu noć obrađivao jednu mladu i zamorio se, a da ništa nisam uradio.

--Na sinovljevoj svadbi, svekrva se veseli kao nikada iko. Na pitanje zašto se tako pretjerano raduje, odgovorila je: - Možda će mi ovo biti jedini dan kad sam se radovala što sam dobila ovakvu snahu.

--Pita starac hirurga: - Možete li mi izvaditi kamenac iz prostate, a da me nimalo ne boli?

Ljekar malo razmisli: -Mogu, ali to se zove obdukcija.

--- Jeste li mi izvadili bubreg, doktore?

- Jesam.

- Zdravi ili bolesni?

- Eh, još bi i to htio da znaš...

--Komšinica čula da je komšinica odvela neudatu ćerku na ginekologiju i pita je gdje je bila ovih dana. Ona odgovara:- Omaklo mi se pa sam morala u bolnicu.- Začudo da se istovremeno omaklo i tebi i tvojoj Nadi...

--Mlada žena se vratila iz bolnice i muž je pita je li bila dobra. Ona odgovara: - Muškarci kažu da jesam, a žene su bile ljubomorne.

--Oprema žena muža u bolnicu i on joj govori: - Stavi de mi po litre rakije i kutiju cigareta. Žena ga pogleda, pa će: - Nisi onda ni morao ići u bolnicu, mogao si pravo u kafanu.

--Razboljeli se mladenci istovremeno i pitaju u bolnici mogu li da ih smjeste u istu sobu. Sestra im odgovara: - Onda nije trebalo ni da idete iz svoje sobe.

--Gleda čičica da Pero pored njega uvijek doplaćuje kad mu daju infuzije i pita drugog bolesnika zbog čega.

- Dogovorio se s bolničarem da u u svaku infuziju doda po jednu čašicu rakije, jer je obećao doktoru da više neće piti.

109

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 23. 8. - 22. 10. 2017.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE u Djevici boravi od 23.8 - 21.9. a u Vagi od 22.9 - 22.10. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće dva obilaska krećući se od znaka Djevica do znaka Strijelac. MERKUR ima dug boravak u znaku svog sjedišta – Djevici, od 26.7. Ulaskom Sunca u Djevicu, Merkur je na 7° Djevice u retrogradnom kretanju. U periodu od 31.8 - 10.9. nakratko će se vratiti u znak Lava. Retrogradnost prestaje 5.9. na 28 stepenu Lava, a od 11.9 - 30.9. je u direktom kretanju kroz znak Djevice. Znakom Vage kretaće se ujednačenom brzinom od 1.10 - 17.10., nakon čega prelazi u znak Škorpije. VENERA će iz znaka Raka preći u znak Lava 27.8 - 20.9. Od 21.9 - 14.10. boraviće u znaku Djevice (egzil), da bi od 15.10. prešla u znak svog sjedišta – znak Vage. MARS iz znaka Lava prelazi u znak Djevice u kom boravi od 6.9 - 22.10. JUPITER, nakon jednogodišnjeg boravka u Vagi, od 11.10. prelazi u znak Škorpije na period od godinu dana. SATURN je u Strijelcu, 27.8. iz retrogradnog kretanja prelazi u direktno na 21. stepenu znaka. URAN u Ovnu, nastavlja kretanje retrogradnim hodom cijeli period od 28-26 stepena. NEPTUN u Ribama, retrogradan, kreće se od 13 - 11stepena. PLUTON u Jarcu, retrogradan, do 27.9.i sa 16. stepena prelazi u direktan hod.

SREĆAN ROĐENDAN Djevicama i Vagama, da ste mi živi, zdravi i voljeni.

Nešto o znacima u kojima Sunce boravi u ovom periodu Djevica je šesti znak horoskopa, ženski znak, zemljanog elementa i promjenljivog kvaliteta u kom se rađaju inteligentne, analitične i vrijedne osobe sa razvijenim smislom za detalje. Djevice su prava enciklopedija znanja. Pripadnost elementu zemlje omogućava da su realistični i praktični.

Djevice su suzdržane i povučene, nenametljive i stidljive, što nekad daje pogrešan utisak da su ravnodušne i hladne.

Istina je da su ovo izuzetno oprezne osobe, veliki perfekcionisti i kritični i prema sebi i drugima. Osjetljiva mjesta na tijelu su abdomen, pankreas, slezena, nervi i pluća. Zbog težnje perfekcionizmu, ako ne može da to ostvari, pada u nervozu i očajanje.

Vaga je sedmi znak horoskopa, vazdušnog elementa i kardinalnog kvaliteta u kom se, pod uticajem Venere, rađaju društvene i šarmantne osobe klasične ljepote. Neophodno je da imaju harmonične odnose s drugima, jer ne vole svađe i sukobe. Ovo su osobe kojima je ljubav na prvom mjestu.

Ključno je da imaju svog bračnog partnera, jer tek tada njihove najbolje osobine dolaze do izražaja. Odlični su roditelji jer imaju sposobnost takta i sagledavanja svih aspekata nekog problema. Mračna strana ispliva kada su emotivno pogođeni i tada mogu biti pravi tirani. Zdravstveno osjetljiv organ su bubrezi, ako je razočarana Vaga može da padne u depresiju i postane neurotična. Porok Vage su slatkiši, gurmanski specijaliteti, pa otuda dođe i višak kilograma.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Tokom avgusta je Mars, vaš vladar, bio sudionik eklipsi. Naročito je značajan 21.8. kada se desilo pomračenje Sunca u Lavu, a efekti se osjećaju do naredne eklipse. Pred vama je značajan period narednih mjeseci, koji započinje usmjeravanjem pažnje na poslovne i zdravstvene aktivnosti tokom septembra i oktobra. Zavisno od pozicije Marsa na rođenju, efekat eklipse može uticati na volju i promjene u stavovima, a moguća je pojačana želja za promjenama planova sa dalekosežnim posljedicama. Moguće teškoće oko usklađivanja poslovnog i privatnog života zbog puno obaveza. Zdravstvene tegobe mogu biti izražene kroz povećanu psihičku napetost kao i akutne stomačne probleme (sa crijevima).

BIK 21. 4 - 20. 5.

Planeta Venera, vaš vladar, uticaće da ovaj period budete usmjereni na pitanja doma i porodice, djece i zabave, a tek od sredine oktobra na poslovne aktivnosti.

Nedavne augustovske eklipse dale su bikovima pozitivan podsticaj. U septembru moguće je druženje kao i posredovanje između članova porodice i prijatelja. Za dobro zdravlje obratite pažnju na pravilnu ishranu i kvalitetan odmor. Mogući povremeni periodi napetosti i stresa.

U oktobru ponovo razmislite o finansijskim odlukama. Od 15.10. imaćete potencijala za uspješne partnerske odnose kako u poslovnoj tako i privatnoj sferi. Svaki dugoročni poslovni plan imaće podršku planeta.

110

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

U vašem polju porodice i doma dug boravak Merkura obilježiće ovaj period, omogućavajući da realno i praktično rješavate sva pitanja vezana za poboljšanje porodične situacije, za kupoprodaju, za obavljanje kraćih putovanja i intelektualne poslove. Do 6.9. nastojte napraviti plan i analizirati situaciju, a nakon toga krenite u realizaciju osmišljenog. Septembar je dobar za odvikavanje od svih vrsta zavisnosti kao i promjene u navikama. U oktobru se aktivira polje ljubavi, pa je pravo vrijeme da osmislite budućnost veze i uživate u životu. Alergije i infekcije mogu biti prisutne u ovom periodu.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Planeta Jupiter, do oktobra, u polju porodice omogućava rast i širenje porodice, rješavanje stambenog pitanja i uopšte poklanja blagodeti i dobitke u okrilju doma. Septembar je povoljan mjesec za novi poslovni početak. Od 11. oktobra na duži period otvaraju se mogućnosti za uspješne javne nastupe, za više zabave i zadovoljstva u životu. Nekima se smješi i sreća za lake dobitke, kao npr. igre na sreću, loto i sl. Sreća sa djecom i sreća djeci. Ako se bavite sportom mogući su vanredni sportski uspjesi. Na poslovnom planu očekuje vas dosta obaveza, koje ćete sve uspješno završiti. Tokom oktobra manje zdravstvene tegobe sa kostima ili zubima.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

U znaku Lava desile su obe eklipse, pomračenja Mjeseca i Sunca tokom avgusta. To su značajni događaji koji mogu doneti izvanredne uspjehe i uspone u narednom periodu, ali i nenadani pad ukoliko ste skloni zloupotrebi, izraženom egu i tvrdoglavosti. Morate biti fleksibilniji. Saslušajte drugu stranu i prijedloge koje nudi. Tokom septembra glavna tema koja će vas okupitati su finansije, ali povoljna rješenja možete očekivati tek u oktobru. Tada ćete imati i naklonost i podršku iz neposrednog okruženja za rješavanje aktuelnih pitanja.

Tokom septembra moguće psihičke krize. Nastojte održati kontrolu nad konzumiranjem alkohola i cigareta.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Planeta Jupiter sigurno je povoljno obilježio stanje finansija u 2017.godini. Ovaj uticaj traje do 11.oktobra, a nakon toga uticaće na povećanje sposobnosti uspješne komunikacije, mogućnost češćih kraćih putovanja i poboljšanje odnosa sa braćom i sestrama. Tokom septembra dug boravak Merkura povećava vaše intelektualne sposobnosti, kao i sposobnost donošenja dobrih odluka u vezi sa finansijama. Tokom oktobra mogući su neplanirani manji finansijski dobici od neke usluge ili trgovine, ali i iznenadni troškovi. Zdravstveno osjetljivi disajni putevi i sklonost infekcijama i alergijama.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Vage su u proteklih godinu dana uživale u raznim pogodnostima i naklonostima.

Sa vjerom da mogu uspjeti, uspjevali su da ostvare poboljšanja. Dugoročno gledano od oktobra vage ulaze u period kada će ih pratiti sreća u finansijama. Samo morate imati na umu da ne pretjerujete, jer svaka neumjerenost se kažnjava. Moguća nezadovoljstva u partnerskim odnosima u

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

drugoj polovini septembra donijeće rasplet i poboljšanje odnosa od polovine oktobra. Nastojte koristiti iskustvo kako bi ste spriječili nove greške.Tokom septembra moguće faze mrzovolje i nezadovoljstva koje utiču na svakodnevno funkcionisanje i povećan unos slatkiša. U oktobru se stanje stabilizuje i vitalnost je na visokom nivou. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Tranzit Marsa, vladara znaka, u ovom periodu aktualizira pitanje ostvarenja planova i želja. Upravo u tom segmentu ćete trošiti najviše enegije, kako biste ostvarili svoje planove. Radom, kao i dubokom analizom i pronicljivošću možete obezbijediti uspjeh. Možda ćete u nekom momentu posumnjati u sebe, ali znajte da u vama postoji velika snaga i da možete uspjeti. Moguće je ostvariti pripadnost nekoj grupi, udruženju ili organizaciji u cilju ostvarenja zajedničkih interesa. Nervna napetost.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Za većinu Strijelaca septembar je pravo vrijeme za odmor i posvećivanje pažnje partneru kojeg ste u posljednje vrijeme zanemarili. Period je povoljan za projekte na duži rok kao i za poslove sa nekretninama i investicijama. Teži životni period može biti rođenima oko 13. decembra koji se suočavaju sa raznim ograničenjima ili zdravstvenim tegobama. Posljednje sedmice septembra Strijelci treba da izbjegavaju rizične situacije i pripaze na finansije, jer neočekivane okolnosti mogu nanijeti štetu. Budite oprezni u vožnji na putovanjima, moguće glavobolje. Uravnotežite ishranu i bavite se fizičkim aktivnostima. Izgled će se popraviti, a i vaše raspoloženje.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Nesposobnost da izrazite svoje emocije na pravi način otežava odnos sa partnerom. Na polju karijere može biti dosta uzbuđenja i novih obaveza koje unose dinamiku koja prija, iako se možete osjećati umorno i iscrpljeno. U svakom slučaju, ovo je period za promjene, za nove korake u životu i samostalan život. Možda vam samoća, nakon odvajanja u cilju osamostaljenja, neće prijati u početku, ali ćete uvidjeti da i ona ima svojih prednosti u pojedinim fazama života. Pripazite sa trošenjem novca.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Ljubavni život može trpiti zbog promjenljivog i haotičnog raspoloženja. Krajem septembra tenzije popuštaju. Na poslovnom planu bićete aktivni i zaposleni.

Uspjeh postižete, jer ste obazrivi i spretni i lako se nosite sa izazovima. Ukoliko u ovom periodu osjećate jaku napetost nađite vrijeme da radite ono što volite i što vas opušta. Od polovine oktobra na emotivnom planu ćete savršeno funkconisati i ljubav kuca na vaša vrata. Uključite se i u neku dobrotvornu akciju da podignete energiju.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Period pred vama je pun prijatnih iznenađenja. Odličan period za ljubav ako ste u vezi, a ako niste desiće vam se ljubav i uživaćete u lijepim emocijama i strasti.

Povoljni su uslovi za nove korake u karijeri koja će biti uspješna. Vaša sposobnost prilagođavanja olakšaće rješavanje svih izazova i obaveza koji se pojave.

Finansijska situacija se popravlja, a osim redovnih lako su mogući i vanredni prihodi. Pod ovako povoljnim planetarnim uticajem, naročto od oktobra, prštaćete od energije i dobrog raspoloženja.

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

82

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

PXD Mobichip

Neutralizator štetnog elektromagnetskog zračenja: • mobilnog telefona, • računara, • laptopa, • tableta, • TV-a......

ZDRAVSTVENA USTANOVA DR NIKOLIĆ

Banja Luka, ul. Prote Todora Srdića 9a

tel/fax. 051 465 819 mob. 065 922 749

Smanjuje štetnost elektronskih uređaja za čak 96%. Radi na principu promene polariteta zračenja, pri čemu ono postaje neškodljivo za čoveka i okolinu...

PRODAJA: Medicinske opreme PO POVOLJNOJ CIJENI

Rok upotrebe, neograničen Savršen način da zaštitite sebe od negativnog elektromagnetskog zračenja je da poručite ovaj proizvod na

• Laboratorijski aparat HUMALYZER 3000 HUMAN 46 parametara • Centrifuga HETTICH EBA 20 • Svjetlosni mikroskop KRUSS • Stetoskop LITTMANN

tel. +387 65 628 978

SVE JE NOVO