Medici.com 85 by Medici.com

Association of teachers in general practice /family medicine (ASOTGP/FM)

OIB : 93024067664

Društvo nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM)

IX KONGRES DNOOM

Suvremeni izazovi u skrbi bolesnika s multimorbiditetom u obiteljskoj medicine II KONGRES SESTARA U PZZ

Specifičnosti sestrinske skrbi usmjerene bolesnicima s kroničnim bolestima ZAGREB 15.03. – 18.03.2018. • Hotel Antunović Teme:

• Skrb za bolesnika s multimorbiditetom u obiteljskoj medicini: prošlost, sadašnjost i budućnost • Multimorbiditet u bolesnika s kardiovaskularnom bolesti • Skrb za oboljelog od šećerne bolesti s komorbiditetom • Pretilost i komorbiditet • Multimorbiditet bolesnika s reumatološkim i muskuloskeletnim bolestim • Kvaliteta života u bolesnika s multimorbiditetom • Liječenje bolesnika s mentalnim bolestima i komorbidnim stanjima • Kvartarna prevencija bolesnika s multimorbiditetom

Sve detalje možete saznati na službenoj web stranici www.dnoom.org

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

ZFMR “Dr Miroslav Zotović”

Novi smještajni kompleks

Riječ urednika Iza visokog zida vremenske kapije zima je već odavno ušla u naša životna dvorišta, vodeći nas kroz praznike, proslave, druženja, sumiranja životnih i poslovnih uspjeha i neuspjeha. I taman što smo, zagledani u nebeski beskraj, pomislili kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu, ostadosmo zatečeni u svom tom vilajetu procesa majke Prirode. I kao da se poigrava svojom snagom i svojom dominacijom, još jednom nam pokaza svoju nadmoć, ispustivši duboki ledeni dah oštrine i ugriz nenadanih minusa i osvijesti nas toliko da shvatimo da sa njom nikada nismo načisto i da su njene ćudi i misteriozne i prkosne. I dok proljeće još duboko spava na obroncima naših sjećanja, na daskama planetarnog scenarija, već se uveliko odigrava početak radne godine... obilježavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi. Ali, energetski dah proljeća, ipak, zapljuskuje naše pore. Osjećamo vedre vibracije. Kao da se ponovo rađamo, dobijamo snažna krila, šire nam se nove misli i rasplamsavaju ideje. Rađaju se novi izazovi, nove vizije i inovacije. Nalazimo se na novom početku. Ali smjelo se možemo i osvrnuti i analizirati da li je svaki naš korak stao na odgovarajući vremenski pločnik i koliko je visoka piramida koju smo sagradili. Da, kada se osvrnemo iza sebe, u vremenski procjep koji se zove prošlost, predivno je ugledati monumente koje smo izvajali svojim idejama i radovima, a svojim rukama ih oblikovali u velika djela. Čovjek nije vidovnjak i ne može da predvidi budućnost da bi znao kako da živi sadašnjost. A sadašnjost je jedina sigurna zbirka emocija, događaja i različitih stanja te, u tom smislu, je umijeće znati postati Sunce, da sijate i da vas svi vide. Sve što mistično nastane i opstane, svakako je vrijedno pažnje i poštovanja. Časopisu „Medici.com“ smo, kroz godine znoja i rada, unapređivanja i osmišljavanja, pokušali da udahnemo život dostojan postojanja. Vjerujem da smo i uspjeli i to zajedno sa Vama koji ga podržavate, koji sarađujete sa nama, koji ga čitate i opravdavate. Zato nastavljamo sa gradnjom našeg veleljepnog medijskog hrama hrabro, čvrsto, sa vjerom i stilom. Nošeni ovom mišlju, pristižemo pred vrata novog, 85-tog broja časopisa „Medici.com“! U februarskom dvorištu, našao se pred novim izazovima i zahtjevima, pred novim idejama i planovima. Ispunjavajući svoje snove, ovaj prvi ovogodišnji broj, sa pregršt novih informacija, nastavlja uspješno da brusi i oblikuje svoj kamen budućnosti. Svoj kamen budućnosti uspješno bruse i u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Slatini. U tom smislu, u okviru obilježavanja Dana RS, 8. januara 2018. godine, svečano je otvoren smještajni kompleks sa terapijskim centrom, u kome je Odjeljenje za rehabilitaciju i balneologiju. Hrabro, uporno, vrijedno i organizovano, menadžment ove ustanove i zaposleni, nezaustavljivi su u svom pohodu da Zavod bude lider na stručnom, naučnom i edukativnom planu. Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, postao je jedna od vodećih specijalizovanih bolnica u Evropi a možda i u svijetu. „Da, decembra 2017. godine, prvo potpuno vještačko srce ugradili su naši kardiohirurzi. Operacija je trajala gotovo pet sati. Pacijent, star 43 godine, dobio je dragocjeno vrijeme da sačeka odgovarajući organ i transplantaciju. To je ogroman iskorak naše kardiohirurgije...“ Više o ovom „hramu životne nade“, u intervjuu sa prof. dr Mlovanom Bojićem, direktorom Instituta „Dedinje“... Ostanite sa nama. Iskreno Vaš „Medici.com“! Vaš glavni urednik prim. dr Momir Pušac

FZO RS

8 10

Prof. dr Bogdan Zrnić

Akne tarde

Mentalno zdravlje

Razgovarajmo

Institut za KVB “Dedinje” Jubilej za ponos

Medicinski fakultet, Beograd Razvoj kao tradicija

Deklaracija Podrška vakcinaciji

Sećanje na plemenitost Dr Elsi Inglis

Akademik Vladimir Kanjuh Prof. dr Ðorđe Joannović

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

86. broj izlazi u aprilu 2018. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“

oviru obilježavanja Dana Republike Srpske svečano je otvoren novi smještajni kompleks sa terapijskim centrom u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Slatini kod Banjaluke. Ulaganjem u infrastrukturu dopunjavaju visok kvalitet medicinske usluge po kojoj su već poznati. U Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, na lokaciji u Slatini, 8. januara 2018. godine svečano je otvoren smještajni kompleks sa terapijskim centrom u kome će biti smješteno Odjeljenje za rehabilitaciju i balneologiju Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Svečanu vrpcu zajednički su presjekli predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i direktor Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ prim. dr Goran Talić u prisustvu premijera Republike Srpske Željke Cvijanović, predsjednika NS RS Nedeljka Čubrilovića, ministara iz Vlade Srpske i gradonačelnika Banjaluke Igora Radojičića, gradonačelnika Laktaša Ranka Karapetrovića, predsjedavajuće Vijeća naroda Republike Srpske Nade Tešanović i generalnog konzula Republike Srbije u Banjaluci Vladimira Nikolića te mnogobrojnih zvaničnika i predstavnika institucija, privrednih subjekata i medija. Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da je ovo značajna prilika da se obilježi još jedna velika radna pobjeda Republike Srpske i ljudi koji rade u centru na dobrobit onih koji će se ovdje liječiti. “To što Slatina ima svoje mjesto na mapi ove vrste usluga govori i o potrebi da se ovdje izgradi još ustanova ove vrste”, rekao je predsjednik Dodik, naglasivši da je kompleks otvoren povodom obilježavanja Dana Republike Srpske U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ ističu da su zahavalni na podršci koju dobijaju od mnogobrojnih partnera u zajednici, a koju nastoje opravdati predanim zalaganjem za kvalitet i razvoj svojih usluga. Goran Talić, direktor Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, rekao je da zaposleni u 8

Novi smještajni kompleks sa terapijskim centrom

ovom centru angažovano i snažno prate viziju da Zavod bude lider na stručnom, naučnom i edukativnom planu. Ulaganjem u infrastrukturu upotpunjen je već poznati kvalitet zdravstenih usluga koje se pružaju u ovoj ustanovi koja u posljednjih 20-ak godina bi-

lježi kontinuiran rast i razvoj. U skladu sa poslovnim motom „sve za pacijenta pod jednim krovom“, Zavod „Dr Miroslav Zotović“ pruža širok dijapazon usluga - od dijagnostike u savremeno opremljenim kabinetima u kojima rade visokoedukovani specijalisti, preko vr-

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

hunskog operativnog liječenja i sveobuhvatne rehabilitacije do izrade i aplikacije ortopedskog pomagala. U Zavodu su na lokaciji u Slatini otišli korak dalje te u jednačinu uspjeha uvrstili i prirodne resurse – ljekovitu slatinsku vodu, ljekovito blato (peloid) i okolno šumsko bogatstvo što će im, uz izgrađene nove objekte, omogućiti razvijanje veće lepeze usluga, a posebno onih iz oblasti prevencije bolesti i promocije zdravlja. Novi smještajni kompleks obuhvata nešto više od 9000 m² prostora. U okviru četiri moderna paviljona se nalaze 192 kreveta, raspoređena u 80 dvokrevetnih soba i 16 apartmana, restoran, savremeni terapijski centar, rekreativna zona koja sadrži teretanu, bazen, prostore za masažu i dvije saune. Sastavni dio novoizgrađenog kompleksa čine i kafe-slastičarna i konferencijska sala. Osim dosadašnje djelatnosti Zavoda - operativni zahvati, rehabilitacija i protetika, izgradnja ovog kompleksa omogućiće i razvoj zdravstvenog turizma. Vlada Republike Srpske je na 84. sjednici donijela Odluku kojom šumski kompleks u neposrednoj blizini Banje

Slatine proglašava zaštićenim područjem sa održivim korišćenjem prirodnih resursa pod nazivom Park-šuma „Slatina”. Oplemenjavanje sadržaja zaštićenog šumskog bogatstva izgradnjom odgovarajuće infrastrukture (trim staze, klupe i sl.) biće omogućeno razvijanje postojećih i uvođenje novih rehabilitacionih programa. Investiciju vrijednu 25.778.000 KM Zavod “Dr Miroslav Zotović” finansira iz sopstvenih prihoda s ciljem da infrastrukturom, opremom, korištenjem prirodnih ljekovitih faktora i, najvažnije, kvalitetnim medicinskim timovima, održi poziciju vodeće ustanove u regionu za rehabilitacijsku medicinu, ortopedsku hirurgiju i baromedicinu. Odabir i stvaranje visokostručnih medicinskih timova i podržavanje njihove stalne edukacije, poklanjanje velike pažnje standardu kvaliteta usluga, uz savremenu medicinsku opremu i dobre uslove za boravak pacijenata, preduslovi su za uspjeh koji bilježi ova ustanova, a čiji glavni i najvažniji pokazatelj je zadovoljstvo i brojnost pacijenata. Pripremila: mr Tanja Mandić Đokić

Z D R A V S T V O

inansijskim planom Fonda zdravstvenog osiguranja RS za 2018. godinu, na koji je saglasnost dala i Vlada RS, prihodi Fonda sa primicima planirani su u iznosu od 760.091.000 KM. Planirani prihodi Fonda sa primicima su, inače, viši od rebalansa finansijskog plana Fonda za 2017. godinu i to za 12,9 odsto. Od ukupno planiranih prihoda, najveći dio planiran je od doprinosa za zdravstveno osiguranje, od čega su doprinosi za zdravstveno osiguranje zaposlenih planirani u iznosu od 500.469.300 KM, a od doprinosa za ino-osiguranike prihodi su planirani u iznosu od oko 18 miliona KM. Kada je riječ o rashodima, za 2018. godinu ukupni rashodi sa izdacima planirani su u iznosu od 760.091.000 KM i veći su za 12,98 odsto u odnosu na rebalans finansijskog plana za 2017. godinu. Inače, rashodi za zdravstvenu zaštitu čine najveći dio udjela u ukupnim rashodima i iznose 561.250.700 KM. Planirani rashodi za zdravstvenu zaštitu su manji u odnosu na rebalans finansijskog plana i to za 2,5 odsto. FZO RS je za 2018. godinu planirao veće rashode kada je u pitanju bolnička zdravstvena zaštita i to za 9,1 milion KM u odnosu na rebalans budžeta u 2017. godini. U okviru bolničke zdravstvene zaštite, Fond je planirao nešto veće rashode za bolničko liječenje, za citostatike, kao i za biološku terapiju za nemaligne bolesti. Osim toga, veći rashodi u odnosu na rebalans planirani su i za primarnu zadravstvenu zaštitu i to za milion KM. Takođe, Fond će i u ovoj godini nastojati da maksimalno kontroliše i upravlja troškovima, a puni efekti mjera koje su preduzete u 2017. godini očekuju se u ovoj, pa su Finansijskim planom za 2018. godinu, između ostalih, planirani manji rashodi za lijekove na recept, radioterapiju, liječenje izvan RS i slično. Naime, manji troškovi za radioterapiju, kao i dijalizu, planirani su iz razloga što je prošle godine snižena cijena ovih usluga. Takođe, planiran je manji trošak za liječenje izvan RS zbog uvođenja velikog broja novih usluga u naš zdravstveni sistem. Inače, Finansijski plan FZO RS za 2018. godinu baziran je na procje10

Finansijski plan FZO RS za 2018. godinu

Prihodi planirani u iznosu od 760.091.000 KM

ni potrebnih sredstava za funkcionisanje zdravstvenog sistema u cjelini, kao i na procjeni očekivanih troškova u 2018. godini. Takođe, na sjednici Upravnog odbora FZO RS, koja je održana krajem prošle godine, razmatran je i usvojen Izvještaj o izvršenju Finansijskog plana – budžeta FZO RS za period od 1.1. do 30.9. 2017. godine prema kojem deficit sa finansiranjem za devet mjeseci iznosi oko 2,1 milion KM i manji je u odnosu na isti period 2016. godine za 97,3 odsto. Iako je Fond za devet mjeseci prošle godine ostvario pozitivne trendove u poslovanju i drastično smanjio deficit, i dalje postoje problemi sa redovnim uplatama doprinosa za zdravstveno osiguranje. Tako, primjera radi, od ukupno prijavljenih radnika na zdravstveno osiguranje (269.226), prema podacima za

devet mjeseci prošle godine, za 37.650 njih uopšte nije uplaćivan doprinos ni za jedan mjesec. Slična situacija je i sa poljopriprednicima. Od 11.971 prijavljenih poljoprivrednika doprinos je redovno uplaćivalo tek njih 31 odsto. Nešto povoljnija situacija u odnosu na isti period 2016. godine je kada se posmatra prosječni mjesečni prihod i trošak osiguranika za zdravstvenu zaštitu. Primjera radi, za devet mjeseci 2017. godine, prosječni mjesečni prihod po osiguraniku iznosio je 76,39 KM i manji je od prosječnog mjesečnog troška za pet KM. Tačnije, prosječni mjesečni prihod pokriva 94 odsto prosječnog troška po osiguraniku za zdravstvenu zaštitu. To je nešto povoljnija situacija u odnosu na isti period 2016. godine, kada je stepen pokrivenosti rashoda prihodom iznosio 87 odsto. Međutim, Fond se i dalje suočava

Odnos prosječnog mjesečnog prihoda i prosječnog mjesečnog troška po osiguraniku u periodu od 1.1 - 30.9. 2017.

Osnov osiguranja

Prosječni mjesečni prihod

Prosječni mjesečni trošak

Zaposleni osiguranici

170,29 KM

81,35 KM

Poljoprivrednici

36,72 KM

81,35 KM

Korisnici penzija

4 KM

81,35 KM

RVI, porodice poginulih boraca

35,49

81,35 KM

Izbjegla i raseljena lica

40,87 KM

81,35 KM

Nezaposlena lica

38,37

81,35 KM

Centar za socijalni rad

66,60

81,35 KM

Z D R A V S T V O

Novakovićeva: Fond je dobro radio V.d. predsjednica Upravnog odbora FZO RS Snježana Bursać-Novaković pohvalila je menadžment FZO RS, jer je dobro i kvalitetno radio u prošloj godini. „Imajući u vidu društvene i ekonomske okolnosti u kojima se nalazimo teško je finansirati i održavati stabilnim zdravstveni sistem, a Fond je u tome uspio“, istakla je Bursać-Novakovićeva. sa nepovoljnom strukturom osiguranika i neravnomjernom raspodjelom rizika osiguranja, jer je prosječni mjesečni prihod, prema podacima za devet mjeseci 2017. godine, za 62 odsto osiguranika manji od njihovog prosječnog mjesečnog troška za zdravstvenu zaštitu. Darija Filipović-Ostojić, Služba za odnose sa javnošću, FZO RS

Usvojen Plan rada za 2018. godinu Fond zdravstvenog osiguranja u 2018. godini planira da poseban akcenat stavi na kontrolu i upravljanje troškovima što je, između ostalog, precizirano i u Planu rada Fonda za 2018. godinu. Naime, veliki broj aktivnosti u Planu rada usmjerene su na racionalizaciju troškova i postizanju još dostupnije zdravstvene zaštite za osiguranike Fonda. Predviđeno je i da se radi na daljem razvijanju indikatora za ocjenu efikasnosti rada zdravstvenih ustanova s ciljem definisanja sistema vrednovanja uspješnih zdravstvenih ustanova. Takođe, analiziraće se efekti modela plaćanja zdravstvenih usluga radi njihovog dodatnog poboljšanja; unaprijediće se kontrola bolničkih troškova, a predviđeno je i da se radi na unapređenju unutrašnje organizacije FZO radi postizanja još veće efikasnosti u radu stručnih službi i koordinaciji poslova. Inače, sve aktivnosti u Planu rada usklađene su sa četiri osnovna cilja FZO RS koja su predviđena „Strateškim razvojnim planom FZO RS za period 2014 - 2018. godine“.

FZO RS finansiraće 37 novih usluga

Dostupne nove savremene metode liječenja

ond zdravstvenog osiguranja RS od ove godine finansiraće 37 novih zdravstvenih usluga koje će osiguranicima biti dostupne u našim zdravstvenim ustanovama, a zbog kojih su do sada pacijenti uglavnom bili upućivani na liječenje u ustanove izvan Srpske. Među novouvedenim uslugama je i devet visokosofisticiranih procedura koje će se primjenjivati kod liječenja karcinoma prostate, onkoloških oboljenja sa bolnim koštanim metastazama, karcinoma štitne žlijezde i drugih teških onkoloških oboljenja. Riječ je o izuzetno skupim procedurama liječenja koje će Fond u potpunosti plaćati za oboljele od malignih bolesti i to u iznosu od 1.600 KM do čak 14.600 KM po proceduri, dok će osiguranici koji nisu oslobođeni plaćanja participacije plaćati samo participaciju. Podsjećamo da za usluge koje su skuplje od 500 KM participacija iznosi 5% od cijene usluge, pri čemu maksimalni iznos participacije po jednoj usluzi može da iznosi 370 KM. Takođe, osiguranicima će biti dostupna i usluga ugradnje karotidnog stenta koju nije radila nijedna naša zdravstvena ustanova. U oblasti grudne hirurgije biće uvedeno pet novih najsavremenijih operacionih metoda uz korišćenje VATS tehnologije (Video Assisted Thoracic Surgery), koje takođe ranije nisu rađene u našim bolnicama, a koje će FZO plaćati po cijenama od oko 4.000 KM. Radi se o minimalno invazivnim operacijama nakon kojih se pacijenti veoma brzo otpuštaju iz bolnice, čime se smanjuju i troškovi hospitalizacije. Ove usluge iz nuklearne medicine, radiologije i grudne hirurgije u ovoj godini - pojedine od početka godine, a pojedine tokom godine, biće uvedene u Univerzitetski klinički centar RS, čime će ova ustanova postati regionalni centar, budući da se neke od planiranih usluga ne rade ni u zemljama regiona. Pored u UKC RS, više novih usluga iz oblasti intenzivne medicine, stomatologije, infektologije i drugih

oblasti, biće dostupno i u drugim zdravstvenim ustanovama u RS, čime će se značajno smanjiti potrebe za upućivanjem naših pacijenata na liječenje izvan RS. Podsjećamo da se u zdravstveni sistem RS kontinuirano uvode nove usluge zahvaljujući edukaciji kadrova i opremanju zdravstvenih ustanova novom medicinskom opremom te je u posljednje tri godine uvedeno više od 130 novih usluga. Uvrštavanje novih usluga u Cjenovnik Fonda usvojio je i Upravni odbor FZO RS, a odluka se primjenjuje od 1.1.2018. godine. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Nove usluge iz oftalmologije i transfuziologije U Cjenovnik zdravstvenih usluga Fonda uvršteno je i pet novih usluga iz oblasti oftalmologije koje će se raditi u ustanovi ‘’Mediko Laser’’ koja sa FZO RS ima potpisan ugovor. Riječ je o uslugama zbog kojih su naši osiguranici upućivani na liječenje izvan RS, poput komplikovane operacije strabizma, vitrektomije visoke složenosti sa komplikacijama, operacija kongenitalne ptoze i druge. Takođe, u Cjenovnik je uvršteno i šest novih usluga molekularnih testiranja iz oblasti transfuziologije koje do sada nisu rađene u Zavodu za transfuzijsku medicinu RS te su osiguranici odlazili u privatne ustanove ili u Srbiju, a Fond im je naknadno refundirao troškove.

Z D R A V S T V O

Odluka o finansiranju bolničkih usluga za 2018. godinu

Veća odgovornost zdravstvenih ustanova

ond zdravstvenog osiguranja RS u 2018. godini želi da poveća odgovornost zdravstvenih ustanova, posebno kada je u pitanju realnije kreiranje planova rada bolnica na osnovu kojih se potpisuju ugovori sa Fondom, jer su dosadašnje analize pokazale da su mnogi planovi rada neostvarivi i da mnoge planirane zdravstvene usluge uopšte ne budu urađene. Zato i Odluka o načinu finansiranja sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u 2018. godini, koju je usvojio i Upravni odbor FZO RS, preciznije definiše finansiranje sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite po modelu 1 za ovu godinu. Naime, novina je da finansiranje sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite po modelu 1, podrazumijeva plaćanje usluga i to u skladu sa planom rada prema ugovoru, dok u odlukama o finansiranju iz prethodnih godina to nije bio slučaj. „Cilj ove dopune je da se poveća odgovornost zdravstvenih ustanova u smislu izrade realnijih planova koje dostavljaju Fondu i koje su sastavni dio ugovora jer su analize izvršenja planova rada za 2016. i 2017. godinu pokazale da su planovi rada u većini slučajeva potpuno nerealni. S jedne strane, ustanovljeno je da se planiraju zdravstvene usluge koje se uopšte ne rade, a one koje se rade planiraju se u značajno manjem obimu zbog čega dolazi do prekoračenja planova rada pojedinih zdravstvenih ustanova“, smatraju u Sektoru za finansije FZO RS. Takođe, Fond je ovom odlukom ograničio i procenat učešća komplikovanih slučajeva u ukupnoj strukturi pruženih zdravstvenih usluga u jednoj zdravstvenoj ustanovi, pa sada Univerzitetski klinički centar RS ima mogućnost da na godišnjem nivou uradi do 12 odsto usluga sa vrlo teškim komplikacijama, a ostale bolnice devet odsto u odnosu na ukupan 12

broj pruženih zdravstvenih usluga na godišnjem nivou. „U razvijenim evropskim zemljama, koje uspješno sprovode DRG sistem finansiranja, procenat učešća sa vrlo teškim komplikacijama iznosi četri do šest odsto. I zato mislimo da bi nakon pet godina primjene DRG modela u RS sve zdravstvene ustanove trebalo da budu dovoljno edukovane kako se određene nepravilnosti u izvještaju ne bi ponavljale“, naveli su u Sektoru za finansije. Osim navedenih novina, u ovoj odluci preciznije su definisani kriterijumi kod pružanja pojedinih zdravstvenih usluga i slično. Takođe, Upravni odbor FZO RS, na prijedlog Komisija za reviziju težinskih koeficijenata Nomenklatura usluga po modelu 1, usvojio je prijedlog za povećanje težinskih koeficijenata za 12 DRG kategorija, poput transplantacije bubrega bez transplantacije pankreasa, bez vrlo teških komplikacija, postupci na abdomenu bez traume i slično. Osim toga, Komisija je predložila i smanjenje koeficijenata za nekoliko DRG kategorija što je Upravni odbor, takođe, prihvatio. Darija Filipović-Ostojić, Služba za odnose sa javnošću FZO RS

Republici Srpskoj od januara ove godine zvanično je počeo sa radom Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu, koji je osnovan s ciljem da se djeci do 18 godina omogući liječenje u inostranstvu, kada ono nije moguće u našim zdravstvenim ustanovama, niti u ustanovama izvan RS sa kojima Fond zdravstvenog osiguranja RS ima potpisane ugovore. Donošenjem Zakona o Fondu solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu i osnivanjem ovog fonda, Republika Srpska je među prvim zemljama regiona koja je na sistemski način riješila problem finansiranja dijagnostike i liječenja djece uzrasta do 18 godina života u inostranstvu. Naime, roditelji oboljele djece ranije su sami, uglavnom putem humanitarnih akcija, nastojali da obezbijede novac potreban za liječenje svoje djece, a pored toga sami su morali da pronalaze i odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, da je sami kontaktiraju itd. Osnivanjem Fonda solidarnosti ovi problemi sa kojima su se suočavali roditelji oboljele djece biće prevaziđeni. O odobravanju liječenja djece u inostranstvu odlučivaće Stručna komisija i Upravni odbor Fonda solidarnosti čiji su članovi eminentni stručnjaci iz svojih oblasti. U skladu sa Zakonom, predviđeno je da Fond solidarnosti finansira ona liječenja koja su medicinski dokazana, odnosno koja ne predstavljaju eksperimentalni vid liječenja. Takođe, Zakonom je propisano da će se sredstva Fonda solidarnosti dodjeljivati za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece za koja nije moguće obezbijediti odgovarajuću zdravstvenu uslugu u RS niti u ustanovama izvan RS sa kojima FZO RS ima potpisane ugovore. Zahtjeve za liječenje djece putem Fonda solidarnosti roditelji mogu da podnesu u Fondu zdravstvenog osiguranja RS sa naznakom da je zahtjev za Fond solidarnosti. Detaljna procedura odobravanja liječenja biće propisana pravilnikom, koji se trenutno nalazi u fazi usvajanja. Jasminka Vučković, vršilac dužnosti direktora Fonda solidarnosti, kazala je da osnivanje ovog fonda predstavlja dobar način da se organizovano i sistemski pomogne oboljeloj djeci, njihovim porodicama te kompletnoj društvenoj zajednici. ‘’Fond solidarnosti je najbolji poklon kojeg je Republika Srpska mogla da pokloni svojim građanima na kraju protekle godine’’, poručila je Vučkovićeva. Ona je istakla da je namjera Fonda da se sistemski riješe liječenja djece u inostranstvu, koja su uglavnom izuzetno skupa, da prestane potreba za humanitarnim ak-

Osnovan Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu

Liječenje djece u inostranstvu sistemski riješeno cijama i medijskim kampanjama te da se donacije uplaćuju na jedan račun odakle će se, uz ostala sredstva Fonda solidarnosti, potpuno transparentno usmjeravati onima kojima su neophodna za liječenje, bez mogućnosti bilo kakvih zloupotreba. ‘’Sigurni smo da će vremenom rasti povjerenje građana u Fond solidarnosti te da će svi oni koji žele da pomognu bolesnoj djeci to činiti kroz doniranje sredstava ovom fondu. Tome će doprinijeti i transparentan rad Fonda solidarnosti jer u svakom trenutku cjelokupna javnost može da vidi sa koliko novca Fond raspolaže, ko je taj novac uplatio, u kom iznosu, a biće vidljivo i gdje je svaka marka potrošena, što često nije slučaj u pojedinačnim humanitarnim akcijama koje se organizuju’’, rekla je Vučkovićeva. Inače, podaci o stanju na računima Fonda solidarnosti i kompletni izvodi iz banaka dostupni su na internet-stranici Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Prva sredstva za rad ovog fonda prikupljena su u okviru donatorske večeri i humanitarne akcije ‘’S ljubavlju hrabrim srcima’’, koju već tradicionalno organizuje predsjednik RS Milorad Dodik, koji je i inicirao donošenje zakona o Fondu soli-

ijene radioterapije za osigurana lica Fonda zdravstvenog osiguranja RS od januara ove godine niže su za devet odsto. Ovo je precizirano Aneksom ugovora o obezbjeđivanju specijalizovane usluge teleterapije i brahiterapije onkološkim bolesnicima kojeg su u decembru potpisali predstavnici Vlade RS, FZO RS, Univerzitetskog kliničkog centra RS i privatnog partnera – ZU Bolnica „International Medical Centers“ i „Affidea Cancer Treatment Centers“, Holandija. Inače, Fond u potpunosti finansira usluge radioterapije za osigurana lica Fonda, a ove usluge su našim osiguranicima u Centru za radioterapiju dostupne bez čekanja. Napominjemo da od osnivanja ovog centra do danas nijedan dan nije bilo zastoja u pružanju usluga radioterapije ili propuštenog tretmana za pacijente zbog kvara opreme ili slično. Sa nižim cijenama radioterapije, nastavljen je kontinuitet snižavanja cijena

darnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu. Sjedište Fonda solidarnosti je u zgradi Fonda zdravstvenog osiguranja RS u Banjaluci, a svu administrativnu, tehničku i stručnu pomoć radu Fonda pružaju zaposleni u FZO RS. S obzirom na to, kao i da članovi Upravnog odbora Fonda solidarnosti rade volonterski, sav novac kojim raspolaže Fond solidarnosti koristiće se isključivo za liječenje djece u inostranstvu. Izvori sredstava Fond solidarnosti prikuplja sredstva iz sljedećih izvora: • Budžeta RS u iznosu od 0,025% ostva-

Z D R A V S T V O

renih poreskih i neporeskih prihoda u prethodnoj fiskalnoj godini, umanjenih za iznos doprinosa za socijalno osiguranje; • Posebnog doprinosa za solidarnost na teret budžetskih korisnika, javnih preduzeća, ustanova, organa uprave, upravnih organizacija u iznosu od 5% cijene kupljenog službenog putničkog vozila, osim vozila MUP-a i zdravstvenih ustanova; • Posebnog doprinosa za solidarnost u iznosu od 0,25% plate zaposlenog lica u RS; • Budžeta opština i gradova u iznosu od 0,025% ostvarenih poreskih i neporeskih prihoda u prethodnoj fiskalnoj godini; • Donacija privrednih društava, preduzetnika i pojedinaca te ostalih sredstava. Računi Fonda solidarnosti Posebni doprinosi za Fond solidarnosti mogu da se uplate na jedan od tri računa, i to: - račun broj: 5710100000258084, otvoren kod Komercijalne banke a.d. Banjaluka; - račun broj:5551000036647150, otvoren kod Nove banke a.d. Banjaluka; - račun broj: 5620998143841328, otvoren kod NLB Razvojne banke a.d. Banjaluka; Takođe, na ove račune, pod nazivom „tekući grant od fizičkih lica u zemlji“ moguće je uplatiti i donacije za Fond solidarnosti, odnosno za liječenje djece u inostranstvu. Uputstvo o načinu prikupljanja i uplate sredstava dostupno je na internet-stranici FZO RS. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću FZO RS

Niže cijene radioterapije

usluga sa namjerom da se kontrolom i upravljanjem troškova obezbijedi prostor za dalje unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite. I sa nižim cijenama radioterapije naši osiguranici će i dalje dobijati vrhunsku radioterapiju kakva se pruža u savremenim evropskim centrima. Ranije, dok nije postojao ovaj centar, naši pacijenti su na zračenje slani izvan RS i na

ove usluge su čekali više od šest mjeseci. Takođe, već nekoliko godina Centar za radioterapiju besplatno pruža uslugu ozračivanja krvi i krvnih derivata za potrebe dječje hematologije UKC RS čime je značajno poboljšan kvalitet pruženih usluga za djecu koja su oboljela od najtežih oboljenja. Ovu uslugu će Centar i dalje pružati besplatno. Podsjećamo da je prošle godine snižena i cijena dijalize i to hemodijalize sa 110 na 103 evra, a hemodijafiltracije sa 130 na 103 evra. Zahvaljujući tome je omogućeno da svi pacijenti, koji nemaju kontraindikacije, dobijaju kvalitetniji vid dijalize -hemodijafiltraciju, koju je ranije primao samo mali procenat teško oboljelih. N.D. – D.F.O Služba za odnose sa javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

agnetna rezonanca (MR) i kompjuterizovana tomografija (KT) se od početka ove godine mogu zakazati elektronskim putem što će znatno ubrzati način zakazivanja ovih pregleda, ali i skratiti broj odlazaka osiguranika kod porodičnog doktora. Naime, do sada su pacijenti, da bi otišli na dijagnostički pregled, morali ponovo da se vraćaju kod porodičnog doktora po uputnicu, a od ove godine to više neće biti slučaj. Sada će svi podaci o terminu pregleda kao i u kojoj zdravstvenoj ustanovi je zakazan pregled biti uneseni elektronski pa osiguranik više neće morati sa uputnicom odlaziti na dijagnostički pregled. Osim toga, prednost novog, elektronskog zakazivanja dijagnostičkih pregleda ogleda se i u tome što će sada porodični doktori odmah imati uvid u nalaz i mišljenje specijaliste iz zdravstvene ustanove u kojoj je obavljen dijagnostički pregled, umjesto dosašanje prakse da ga o tome obavještava lično osiguranik kada sa nalazom specijaliste posjeti porodičnog doktora. Na ovaj način će i Fond zdravstvenog osiguranja

dravstvenom zaštitom u Republici Srpskoj zadovoljno je 78 odsto anketiranih osiguranih lica na cijeloj teritoriji RS. Ovo su pokazali rezultati ankete u kojoj je učestvovalo 617 osiguranih lica, a koja je rađena s namjerom da se utvrdi zadovoljstvo osiguranika zdravstvenom zaštitom, kao i radom Fonda te da se evidentiraju problemi sa kojima se susreću osiguranici prilikom korišćenja zdravstvene zaštite. Generalno posmatrano, prema rezultatima ankete, osiguranici su zadovoljni zdravstvenom zaštitom te je veliki procenat izrazio zadovoljstvo i porodičnom medicinom, specijalističkom zdravstvenom zaštitom, bolničkim liječenjima i dr. Porodičnom medicinom zadovoljno je 85 odsto anketiranih, dok je 15 odsto dalo negativan odgovor na ovo pitanje. Kada je u pitanju specijalistička zdravstvena zaštita, 83 odsto anketiranih navelo da je zadovoljno ovom oblašću. Pohvalno je da je 98 odsto osiguranika podržalo mogućnost slobodnog izbora specijaliste koju je FZO uveo 2016. godine. Iako je veliki procenat zadovoljstva ovim vidom zdravstvene zaštite, osiguranici su često navodili da nema dovoljno specijalista te da dugo čekaju na ove preglede. Kada 14

Novi način zakazivanja dijagnostičkih pregleda

Elektronsko zakazivanje MR-a i KT-a Podsjećamo da se i na internetstranici Fonda zdravstvenog osiguranja RS može provjeriti termin pregleda, kao i u kojoj je zdravstvenoj ustanovi osiguraniku zakazan MR ili KT. Takođe, Sektor za informacione tehnologije i opšte poslove FZO RS pripremio je i novu aplikaciju za naručivanje pregleda za MR i KT koja je dostupna svim zdravstvenim ustanovama od 1. januara, a na novoj aplikaciji implementirani su i novi obrasci uputnica. Korištenjem ove aplikacije svi podaci će se razmjenjivati u elektronskom obliku i više neće biti RS imati bolji uvid o izvršenim dijagno- potrebe da se uputnice šalju faksom. Darija Filipović-Ostojić, Služba za odnose sa stičkim pregledima čime se će spriječiti javnošću FZO RS eventualne zloupotrebe.

Anketa sa osiguranim licima

Zdravstvenom zaštitom zadovoljno 78 odsto ispitanika

je u pitanju zadovoljstvo bolničkim liječenjem, 54 odsto ispitanih je navelo da je zadovoljno uslovima u bolnici, dok je 27 odsto osiguranika dalo negativan odgovor, a ostali nisu odgovorili na ovo pitanje. Među najčešćim primjedbama

koje su osiguranici navodili su dugo čekanje na preglede, neuslovan smještaj, kao i neljubaznost osoblja. Od anketiranih osiguranika, 75 odsto je navelo da je zadovoljno dostupnošću lijekova koje finansira obavezno zdravstveno osiguranje. Osiguranici su takođe odgovarali i na pitanje da li smatraju da su dovoljno informisani o svojim pravima iz zdravstvenog osiguranja, na šta je potvrdno odgovorilo 78 odsto ispitanih. Kao osnovne kanale informisanja anketirani su navodili zaposlene u zdravstvenim ustanovama, zaposlene u Fondu - zaštitnici prava, a zatim medije, internet-stranicu i društvene mreže Fonda. N.D.

Z D R A V S T V O

kne tarde su akne koje se javljaju u odrasloj dobi, tj. nakon 25. godine života. Češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca. Mogu da se jave kod žena u adolescentnom periodu, potom nastave da se pojavljuju i u odrasloj dobi. Prema kliničkim studijama, smatra se da od ovog oblika akni boluje oko 12% žena i 3% muškaraca. Prevalenca je oko 41% u korist žena. Promjene se javljaju na regiji brade i vrata, tzv. U-zoni lica. Akne tarde kod žena klasifikuju se u tri podtipa: 1. Perzistentne akne: akne koju su se pojavile u adolescenciji i nastavile da se pojavljuju u odrasloj dobi; ovo je najčešći tip 2. Kasne akne: pojava u adolescenciji između 21. i 25. godine života 3. Rekurentne akne: pojava u adolescenciji, praćena povremenim periodima poboljšanja i pogoršanja, koja je najizraženija nakon 25. godine života. Klinička slika ovog oblika akni karakteriše se predominantno inflamatornim lezijama, uglavnom papulama i pustulama na regiji brade, donjoj vilici i vratu. To je tzv. U-zona lica ili „hirurška maska“. Mogu biti prisutne i nodularne lezije na donjoj trećini lica koje se teže liječe. Uzrok ovog oblika akni još nije u potpunosti razjašnjen. Ulogu u etipatogenezi ima stimulacija androgena uz druge faktore. Četiri razloga nastanka akni vulgaris javljaju se i kod akni tardi u smislu: hiperkeratinizacije folikula, pretjerane sekrecije lojnih žlijezda, kolonizacije bakterijama, najčešće je to Propionibacterium acnes i periglandularna inflamacija derma. Ostali faktori koji utiču na pojavu akni u odrasloj dobi su: stres, naslijeđe, pretjerano izlaganje ultravioletnom zračenju, gojaznost, dijeta, pušenje i udruženi endokrini poremećaji. Kod žena veliku ulogu imaju androgeni hormoni koje produkuju androgene žlijezde i jajnici. Periferna proizvodnja hormona je jednako važna i kod pilosebacealnih jedinica. Funkcija spoja hipotalanus – hipofiza – gonada i adrenalnih žlijezda, jednako kao i aktivnost perifernih hormona regulišu hormonski ciklus kod žena. Koža je važan okidač na androgene hormone i uloga dermatologa ključna prilikom okrivanja endokrinoloških poremećaja. Zato je jako važno obratiti 16

Akne tarde Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

pažnju na funkciju endokrinog sistema kod žena koje imaju akne. Najčešći endokrinološki poremećaj koji se otkrije kod žena koje imaju akne tarde je policistični ovarijalni sindrom ( PCOS). Hormoni hipofize, luteinizirajući i luteotropni hormon (LH) i folikulo stimulišući hormon (FSH) su pokretači sinteze androgena i estrogena. Testosteron je najveći cirkulišući androgen porijeklom iz adrenalnih žlijezda (30%), jajnika (20%) i iz konverzije drugih hormona (50%), kao što su dehidroepiandosteron (DHEAS) i androstendion. DHEAS je prekursor testosterona i 90% njega se proizvodi u nadbubrežnim žlijezdama. Androstendion takođe luče jajnici i on je

prekursor dihidrotestosterona (DHT), koji je snažan androgen. Kao skrining za otkrivanje kongenitalne adrenalne hiperplazije koristi se 17-hidroksiprogesteron. Vrijednosti ovog hormona moraju biti tražene, naročito u slučaju kada su povišene vrijednosti DHEAS. 17-OH vrijednosti su povišene kod žena sa hiperprolaktinemijom i drugi su poremećaj nakon PCOS kod žena sa aknama. Rekurentne akne kod odraslih žena imaju četiri faktora etiopatogeneze: 1. Povećana osjetljivost sebacealnih žlijezda na androgene, što je potvrđeno pogoršanjem kl. slike za vrijeme premenstrualnog i premenopauzalnog perioda, trudnoće i za vrijeme upotrebe kontracepcije progesteronom. 2. Povećena vrijednost enzima koji regulišu konverziju DHEAS androestandiona i testosterona u više potentne androgene kao što su testosteron i DHT. 3. Oslabljen imuni sistem što pokazuje porast rezistencije na P. acnes i hronična inflamacija sebacealnih žlijezda. 4. Vrijednosti insulinskog faktora rasta 1 (IGF1) jer djeluje kao stimulator ovarialnih androgenih hormona. Ostali faktori koji utiču na akne tarde su: genetska predispozicija, lijekovi

Z D R A V S T V O

kao što su benzodiazepini, litijum, ciklosporini, kortikosteroidi, ramipril, isoniazid, vitamini B kompleksa i kontracepcija progesteronom, dijete sa hranom koja je sa visokim glikemijskim indeksom, insulinska resistencija, upotreba okluzivne kozmetike, emocionalni stres i preuranjeni pubertet, kao i hronični stres. Sebacealne žlijezde su neuroendokrini organ koji se reguliše preko neuropeptida kao što su supstanca P. Stres stimuliše oslobađanje preinflamatornih citokina i kortikotropin oslobađajućeg faktora koji vode povećanju vrijednosti kortizola koji stimuliše potom povećano lučenje sebacealnih žlijezda. Takođe, uočena je povezanost između akni u odrasloj dobi i pušenja, jer je ustanovljeno da je nikotin jedan od glavnih razloga pojave neinflamatornih akni u toj dobi. „Pušačko lice“ karakteriše prisustvo mikro i makro komedona i inflamatorne lezije. Akne koje se pojavljuju u slučaju endokrinopatije imaju kl. znake hiperandrogenizma, kao što su hirzutizam, seboreja, alopecija, menstrualni poremećaji, poremećaj ovulacije, neplodnost, preuranjeni pubertet, metabolički sindrom i virilizacija. Važno je kod žena sa aknama isključiti i znakove hiperandrogenizma, gojaznosti, akantozis nigrikans, hipertenziju, dijabetes, poremećaj lipida i inzulinemiju. Moguća je i pojava akni nakon prestanka upotrebe kontraceptivnih pilula, a uočeno je i pogoršanje i pojava akni kod žena koje koriste intrauterinu kontracepciju sa progestinom, naročito u prvoj godini upotrebe. U liječenju akni tardi primjenjuje se lokalna terapija (benzoil peroxid, retinoidi, azelaična kiselina) i sistemska terapija u vidu antibiotika, izotretionina te hormonska terapija. Važno je napomenuti da terapija zavisi od uzroka kojim su izazvane akne tarde i da se liječenje sprovodi u dogovoru sa nadležnim dermatologom.

Premijerka Republike Srpske posjetila Kliniku za dječje bolesti

Donacija inkubatora

remijerka Republike Srpske Željka Cvijanović i ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Dragan Bogdanić 19. januara su posjetili Kliniku za dječje bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Povod za ovu posjetu je bio donacija nove opreme koju je obezbijedila Vlada RS. Vrijednost opreme je 233.415 KM.

Naime, Odjeljenje intenzivne njege i terapije Klinike za dječje bolesti dobilo je pet novih i savremenih inkubatora za prijevremeno rođenu djecu, kao i pet novih monitora sa centralnom jedinicom za bolji monitoring vitalno ugroženih pacijenata. Ova oprema značajno će uticati na unapređenje uslova za zbrinjavanje prijevremeno rođenih beba. Odjeljenje intenzivne njege sada raspolaže sa ukupno 18 inkubatora. Premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović je izjavila da se ova aktivnost uklapa u koncept unapređenja razvoja zdravstvenog sektora, a to podrazumi-

jeva adekvatnu opremu i kadrove i konstantno unapređenje sistema zdravstva. Prema njenim riječima, na ovaj način riješen je jedan veliki problem, s obzirom na to da bi bez inkubatora i sistema za praćenje mnoge od beba bile ugrožene. Ona je naglasila da je Vlada opredijeljena da Klinika za dječje bolesti bude savremeno i kvalitetno opremljena te najavila slične aktivnosti i ubuduće. Dr Stojislav Konjević je istakao da kroz Odjeljenje intenzivne njege Klinike za dječje bolesti godišnje zbrine od 500 do 600 pacijenata te da je poseban problem što se prijevremeno rođene bebe dugo zadržavaju u inkubatoru, ponekad i do tri mjeseca, zbog čega uvijek mora biti slobodnih inkubatora za nove pacijente. Naveo je da je ova oprema bila neophodna te zahvalio Vladi za donaciju, uz čiju pomoć je nabavljeno pet modernih inkubatora savremenih proizvođača, koji prate nove trendove u neonatologiji te pet novih monitora koji omogućavaju praćenje vitalnih funkcija beba. Dr Konjević je dodao da će ova donacija još više poboljšati rezultate rada ovog Odjeljenja koji su na evropskom nivou te da će se unaprijediti proces rada. Vršilac dužnosti generalnog direktora UKC RS, prof. dr Vlado Đajić istakao je da je ovo poseban dan za najveću zdravstvenu ustanovu u Republici Srpskoj zbog važnosti donacije koja je prvenstveno namijenjena velikom broju prijevremeno rođenih i životno ugroženih beba i naglasio brigu Vlade RS za zdravlje stanovništva Republike Srpske, posebno naših najmlađih pacijenata. 17

Z D R A V S T V O

ornealna endoteliopatija je pojam kojim se opisuje više bolesti i kliničkih stanja u kojima je promijenjena funkcija endotela rožnjače. Zbog toga što je endotel zaslužan da održava odgovarajuću vlažnost same rožnjače, a samim tim i njenu providnost, klinički značajne endoteliopatije mogu dovesti do zamagljenja rožnjače. Česte bolesti oka, kao što su glaukom, uveitis i Fuksova endotelijalna distrofija mogu dovesti do promjena u strukturi i funkciji endotela rožnjače. Takođe, do smanjenja ili uništenja endotela rožnjače može doći i zbog hirurške intervencije u oku ili nošenja kontaktnih sočiva.

Endotel rožnjače se vizuelizira i analizira uz pomoć spekularne mikroskopije. Moderni uređaji, uz to, omogućavaju da se uz pomoć softvera odredi oblik, veličina i gustina endotelnih ćelija. Endotel rožnjače se sastoji od jednog sloja ćelija, čiji je ukupni broj od 350 - 500 000. Funkcija endotela je da održava providnim stromu rožnjače tako što će održavati njenu odgovarajuću vlažnost. Nedovoljna funkcija ovog sloja dovodi do otoka i gubitka providnosti rožnjače. Endotelne ćelije rožnjače u normalnom oku predstavljaju mozaik ćelija iste veličine i oblika gdje je više od 60% ćelija okruženo sa barem šest drugih endotelnih ćelija. Da bi rožnjača ostala providna neophodno je da endotel funkcioniše bez problema. Svake godine rožnjača prirodno gubi određeni broj endotelnih ćelija, čiji se gubitak kompenzuje širenjem preostalih, zbog čega dolazi do promjena u obliku samih ćelija. Sa starenjem broj endotelnih ćelija rožnjače se smanjuje tako da ih sa 60 godina obično bude za trećinu manje. Minimalan broj ćelija koji omogućava da rožnjača ostane providna je između 300 i 500 ćelija po kvadratnom milimetru. Ako se u rožnjači nađe manje od 50% šestougaonih ćelija može se reći da postoji značajan pleomorfizam, a samim tim i veći rizik za probleme na rožnjači u slučaju hirurgije oka ili nekog drugog oftalmološkog problema. Kornea guttata predstavlja najčešći primarni oblik endoteliopatija. U samom početku nema nikakvu posljedicu na vidnu oštrinu, ali kako stanje napreduje ili 18

Kornealna endoteliopatija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

OCT prednjeg semgenta strelica pokazuje endotel

Kornea guttata - slika dobijena konfokalnom mikroskopijom

nakon određenog stresa rožnjače (obično hirurgije katarakte) može dovesti do pojave zamagljenja rožnjače kada se ovo stanje zove Fuksova kornealna distrofija. Svaka hirurgija katarakte dovodi do gubitka 4 do 10% endotelnih ćelija. Takođe, sama hirurgija ubrzava stopu gubitka ovih ćelija i do 10 godina nakon same hirurgije. Ako tokom hirurgije bude uništeno suviše endotelnih ćelija kao posljedica će doći do pojave otoka rožnjače i smanjene providnosti što ima po posljedicu značajno smanjenu vidnu funkciju. Adekvatnim preoperativnim pregledom endotela, prije planirane hirurgije katarakte, se mnogi od ovih problema mogu na vrijeme otkriti i na taj način izbjeći neke od komplikacija.

Samo nošenje sočiva može da dovede do promjena na rožnjačnom endotelu, gdje je dokazano da dugogodišnje nošenje kontaktnih sočiva ubrzava promjene na endotelu. Upale unutar oka (npr. iridociklitis) takođe mogu dovesti do promjena u broju i funkciji endotelnih ćelija. Iako ne postoji liječenje koje će omogućiti regeneraciju endotelnih ćelija neke od opcija su, ipak, moguće. U slučaju da se radi o problemu vezanom za kontaktna sočiva, mogu se koristiti sočiva koja bolje prenose kiseonik ili prestati sa ovom vrstom korekcije. U Fuksovoj distrofiji donekle je od pomoći dati hiperosmotske kapi za šta se obično koristi rastvor soli. Kako se same ćelije endotela ne mogu regenerisati hirurgija rožnjače se nameće kao jedina stvarna pomoć. Sadašnji trend u hirurgiji je da se radi samo transplantacija endotela davaoca koji se nalazi na tankom sloju strome (davaoca), pri čemu se prednji dio rožnjače pacijenta ne dira. Ovim pristupom se značajno ubrzava oporavak, poboljšava refrakcija i smanjuje potreba sa imunosupresijom nakon operacije. Spekularna mikroskopija omogućava da se promjene na endotelu dijagnostikuju brže, prije i preciznije, a samim tim i pacijentu pruži značajno kvalitetniji medicinski tretman.

ralni kontraceptivi (OK) spadaju u grupu hormonskih preparata koje koriste zdrave žene koje ih ne doživljavaju kao lijekove te se odnos prema njima razlikuje od odnosa prema drugim lijekovima koje povremeno uzimaju radi nekog akutnog zdravstvenog problema ili hroničnog oboljenja. Žene ginekologu odlaze zbog određenih zdravstvenih problema, neke zbog redovne ginekološke kontrole ili zbog savjeta u vezi s oralnom kontracepcijom. Šta je potrebno uraditi prije početka upotrebe oralne kontracepcije? Prije početka upotrebe OK potrebno je uzeti detaljnu anamnezu, izvršiti fizički pregled uzimajući u obzir interakcije lijekova, kontraindikacije i mjere opreza. Takve preglede potrebno je vršiti svakih šest mjeseci za vrijeme upotrebe oralnih kontraceptiva. Učestalost i vrstu pregleda potrebno je prilagoditi svakoj ženi individualno. Pregledi bi trebalo da obuhvate: • mjerenje krvnog pritiska • pregled abdomena (uključujući jetru i bubrege) • pelvične organe • pregled dojke te • odgovarajuće laboratorijske parametre Veoma je važno isključiti trudnoću. Osnovna indikacija za primjenu OK je prevencija trudnoće, odnosno kontrola rađanja. Upotreba oralnih kontraceptiva Oralni kontraceptivi se uzimaju prvog dana menstrualnog ciklusa po jednu tabletu ujutru u toku dvadeset jedan dan, a zatim se pravi pauza od sedam dana. Tada nastaje menstrualno krvarenje. Poslije sedam dana iz drugog pakovanja uzima se tableta kao ranije, opet pauza sedam dana i tako tokom svih narednih mjeseci. Zašto reći ne kontracepciji? Neželjena dejstva Kod upotrebe oralnih kontraceptiva može se javiti glavobolja, vrtoglavica, migrena, mučnina, abdominalni grčevi, nadutost, holestazna žutica, povećanje incidencije oboljenja žučne kese, povećanje krvnog pritiska, vaginalno krvarenje, vaginalna kandidijaza, povećanje tjelesne težine, nadust u dojkama, depresija i promjene raspoloženja. Apsolutne kontraindikacije • Preosjetljivost na aktivni princip ili

Z D R A V S T V O

Kontracepcija – da ili ne

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

neku od pomoćnih supstanci, • Trudnoća, sumnja na trudnoću te dojenje, • Pušenje cigareta poslije 35 godina života, • Teška oboljenja jetre. • Tumor jetre. • Dubin-Johnsonov sindrom. Rotorov sindrom. • Venski tromboembolizam. • Arterijski trombolički embolijski procesi. • Karcinom endometrijuma ili druge utvrđene ili sumnjive neoplazme zavisne o estrogenu. Sumnja ili dijagnostikovani karcinom dojke. • Poremećaj metabolizma triglicerida i holesterola. • Herpes i otoskleroza u ranijim trudnoćama.

paljivih oboljenja karlice i ektopični graviditet. Neke bolesti kao što su nedostatak gvožđa, dismenoreja, endometrioza, akne, hirzutizam, reumatoidni artritis imaju smanjene simptome. Menstrualni ciklusi su uredniji i manje bolni. ODLUKU o upotrebi oralnih kontraceptiva treba da donese svaka žena individualno uzimajući u obzir sve ove informacije koje će joj pomoći u donošenju odluke. Mora se, ipak, priznati da je hirurški prekid trudnoće najnepoželjniji. Posljedica hirurškog prekida trudnoće može da bude trajni sterilitet, a to ne želi nijedna žena, posebno ona koja će jednog dana poželjeti da planira svoje potomstvo.

Šta je urgentna kontracepcija Urgentna kontracepcija je metod kontracepcije namijenjen zaštiti od neželjene trudnoće, koji se uzima postkoRelativne kontraindikacije • Teško pušenje cigareta kod žena italno, odnosno unutar 72 sata od nezaštićenog seksualnog odnosa. mlađih od 35 godina života. U nekim zemljama (Francuska, Veli• Migrenozni tip glavobolje. ka Britanija, Norveška i dijelovi Kanade) • Depresija. urgentna kontracepcija je registrovana • Prekomjerno pijenje alkohola. kao OTC preparat, odnosno lijek se izMehanizam djelovanja oralnih daje bez ljekarskog recepta. Na taj način kontraceptiva se smanjuje broj neželjenih trudnoća i Mehanizam dejstva oralnih kontra- hirurških prekida trudnoća. ceptiva zasniva se na inhibiciji ovulacije. To se postiže inhibicijom sekrecije Savjeti za pacijente gonadotropnih hormona hipofize, pr- • Pacijentkinjama uvijek napomenuti venstveno FSH. Ovi preparati mijenjaju da je tableta za jutro poslije mekonzistenciju cervikalnog sekreta čineći tod hitne a ne redovne kontraga gušćim i viskoznijim, a time i manje cepcije te da nije namijenjena za propusnim za spermatozoide. kontinuiranu upotrebu. • Posavjetovati ih o pravilnom izboZašto reći da kontracepciji ru odgovarajućeg metoda kontraZato što se korištenjem oralnih koncepcije. traceptiva smanjuje rizik od nastajanja • Ove tablete urgentno djeluju, ali ne ovarijalnih cisti kao i benignih oboljenja pružaju dodatnu zaštitu od neželjedojki. Takođe se smanjuje incidenca zane trudnoće tokom ostatka ciklusa te pacijentkinje treba posavjetovati o odgovarajućoj zaštiti od neželjene trudnoće. Literatura

1. Damjanović, A. Et all. Vodič za savjetovanje pacijenata u apoteci, Farmaceutsko društvo RS i Farmaceutsko društvo Federacije BiH, Banjaluka, 2013. 2. Edvards, C. Stillman, P.: Mala oboljenja ili velike bolesti, IV izdanje, Beograd, 2011. 3. Ugrešić, N. (urednik): Farmakoterapija za farmaceute, Farmaceutski fakultet Beograd, 2011. 4. Ugrešić, N. (urednik): Farmakoterapijski vodič, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2016.

Z D R A V S T V O

očetkom novembra 2017. godine u Banjaluci je održan simpozijum na temu “Dijabetes uvek aktuelna tema“, na kojem su se predstavili i lekari iz Specijalne bolnice „Merkur“ sa temom „Lečenje i odmor u Vrnjačkoj Banji“. Ovaj događaj okupio je u Kongresnom centru Hotela „Bosna“ eminentna imena iz oblasti medicine, pacijente, građane i institucije. Medicinski tim Specijalne bolnice „Merkur“, kao lider iz oblasti dijabetesa, na stručnom skupu je predstavio najnovije trendove kada je tretman dijabetesa u pitanju. Kao centar za edukaciju pacijenata obolelih od dijabetesa, posebno su bile akcentovane procedure prevencije komplikacija dijabetesa iz ugla endokrinologa, ga-

Hipoglikemije kao barijere kod postizanja optimalne glikoregulacije

Šta zaista znači dobra stroenterologa, kao i značaj ishrane obolelih od dijabetesa. Na ovom simpozijumu svoje predavanje imala je i dr Ljiljana Milovanović, endokrinolog Specijalne bolnice „Merkur“ na temu „Hipoglikemije“ . „Hipoglikemija je stanje u kome dolazi do pada nivoa šećera u krvi ispod referentnog nivoa od 3,1 mmol/1. Simptomi i znaci hipoglikemije su: drhtanje, 20

preznajanje, anksioznost, vrtoglavica, glad, palpitacije, smanjenje vida, umor i pospanost, glavobolja i razdražljivost. Ovo stanje je najčešće posledica kombinovanog dejstva neadekvatne doze insulina, neodgovarajućeg kalorijskog unosa i preterane fizičke aktivnosti. Ovo stanje

češće je na insulinskoj terapiji, a ređe se javljaju na terapiji oralnim agensima, a pogoršava se upotrebom alkohola. Strah od hipoglikemija mnogo je izraženiji kod lekara nego kod pacijenata, a noćne hipoglikemije su poseban problem jer su često neprepoznate i

Z D R A V S T V O

Dr Ljiljana Milovanović

kontrola dijabetesa? ostaju neprijavljene. Takođe, poremećaji srčanog ritma su znatno češći kod noćnih nego kod dnevnih hipoglikemija“, navela je dr Ljiljana Milovanović. Dodala je u svom predavanju i da „varijabilnost hipoglikemije predstavlja oscilacije glikemije između visokih

i niskih vrednosti i da manja varijabilnost znači bolji balans između dobre glikoregulacije i male učestalosti hipoglikemija“. Specijalna bolnica „Merkur“ je još pre 10 godina postala prvi nacionalni edukacioni centar za obolele od dija-

betesa na insulinskoj terapiji. U trenutku kada u svetu 415 miliona ljudi boluje od te bolesti, a u Srbiji oko 710 000, i kada broj obolelih ubrzano raste, aktivnosti o podizanju svesti široke javnosti o značaju prevencije i kontrole dijabetesa svakako su neophodne. 21

Z D R A V S T V O

ragom ovog naslova predstavnici medija i turističkih agencija Republike Srpske, 31. januara ove godine, krenuli su u dvodnevnu posjetu Specijalnoj bolnici “Merkur” u Vrnjačkoj Banji, po mnogočemu jedinstvenoj u regionu i šire.Uz profesionalnu organizaciju putovanja banjalučke agencije „Unisturs“ udobnim autobusom prevoznika “Smiljić” ekipu su, nakon dugog puta, toplinom gostoprimstva razbudili domaćini u Vrnjačkoj Banji - tim uprave pomenute Specijalne bolnice. Posebnost smo osjetili odmah nakon ulaska u sobe, gdje je pored uzglavlja svakog gosta čekala knjiga-poklon rukovodstva hotela sa posvetom: ”Zbog tajne koju u sebi čuva, knjiga je naše skriveno ogledalo i veran saputnik.” Kuriozitet za potpisnicu ovog teksta, slučajno ili ne, bio je naslov “Život sa neprebolnim bolom u duši” prof. dr Aleksandar Kostić 1893-1983, autora Vojislava A. Kostića, sina ovog velikana medicinskih nauka. Za mene, novinarku koja više od 20 godina prati zdravstvo, ovaj dar nema cijenu, isto kao i zdravlje. Međutim, neka nas digresija ne udalji od ostalog viđenog i doživljenog u ovom preporođenom dragulju Vrnjačke Banje.Uvjerili smo se se u moćne potencijale tradicionalne banjske terapije, Balneo centar “Stara banja” jedinstven je u ovom dijelu 22

U posjeti Specijalnoj bolnici “Merkur” u Vrnjačkoj Banji

Budi zdravlje Evrope, jer se terapije rade isključivo toplom mineralnom vodom, bez ikakvih dodataka. Nekada rezervisani samo za kraljevsku porodicu i elitni dio društva, prirodni tretman toplom mineralnom vodom sa izvora “Topla voda” danas je dostupan svim gostima Vrnjačke Banje. Ovaj centar, kako smo se uvjerili, u svom sastavu ima receptivni hol, 20 soba za kupke u toploj mineralnoj vodi, prostor sa osam mjesta za inhalacije i opet jedinstven blok za vaginalno orošavanje i klizme. Radovala nas je od domaćina darovana ulaznica za dvosatno uživanje u Spa centru „Rimski izvor“ u centru “lijepo umivenog” parka Vrnjačke Banje koji se nalazi u zgradi Termomineralnog kupatila iz 1925. godine, udaljenog 20 metara od glavnog šetališta. Zauzima 2.200 kvadratnih metara i najveći je na Balkanu. Objedinjuje pet centara: velnes, za masaže, medicinsku estetiku, peloid i balneo. Potrebno je naglasiti da su svi programi za goste i pacijente u ovoj Specijalnoj bolnici personalizo-

vani - od dnevnog tretmana, jelovnika treninga... A to je, kako potvrđuju zdravstveni stručnjaci, budućnost savremene medicine. Naši domaćini su nam sa ponosom predstavili i Zerona zeleni laser koji efikasno uklanja masno tkivo bez nuspojava i kao takav jedini je sertifikovan od američke FDA. Ovdje kao hit ističu i peloid pljusak kombinaciju „Merkurovog“ mineralnog blata i vrste viši tuša sa efektom toplog ljetnjeg pljuska koji pada na tijelo dok ležite. Kažu nezaboravno spa iskustvo opuštanja, pa čak i podmlađivanja. Vrijedi probati - poruka je učesnika ovog kratkog, ali sadržajnog obilaska ovog banjsko-zdravstvenog centra. Kao i obično rastanak je povezan sa muzikom i pjesmom. I tu je osoblje “Merkura” pokazalo umijeće gostoprimstva. Opet smo se, umorni od utisaka, iskreno zadovoljni, vratili u Banjaluku. Odličan koktel u ogledalu mota: ”Budi zdravlje” Specijalne bolnice „Merkur” iz Vrnjačke Banje. Anđa S. Ilić

Z D R A V S T V O

o svojim potrebama i poteškoćama sa kojima se svakodnevno susreću. Druga veoma značajna aktivnost projekta „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ bila je održavanje predavanja za učenike različitih uzrasta na temu “Mentalni poremećaji iz ugla korisnika”. Predavanjima su prisustvovali učenici Srednje škole iz Čelinca i učenici završnih razreda Osnovne škole “Dr Mladen Stojanović” u Jošavci, zajedno sa nastavnicima i predstavnicima stručnih službi u ovim školama. Cilj predavanja bio je upoznavanje učenika sa pojmom mentalnog zdravlja i mentalnih poremećaja, uz priliku da čuju kako to izgleda iz ličnog iskustva korisnika.

Aktivnosti CMZ

Projekat destigmatizacije u Čelincu Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

okviru realizacije Projekta „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“, koji se provodi u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac, polovinom novembra upriličena je posjeta prof. dr Normana Sartoriusa iz Ženeve (Švajcarska) Domu zdravlja “Sveti vračevi” u Čelincu i Centru za zaštitu mentalnog zdravlja. Profesor Sartorius je univerzitetski profesor i jedan od najistaknutijih psihijatara današnjice a u ovu posjetu je došao u sklopu aktivnosti Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini zajedno sa mr sc. Enisom Mešić, projektnom liderkom Komponente III, i Selmom Kukić, projektnom službenicom iste komponente, u sklopu planiranog praćenja toka implementacije projekta kojeg sa svojim korisnicima implementira Centar. Tokom sastanka sa dr sc. Draškom Kuprešakom, direktorom Doma zdravlja “Sveti vračevi” Čelinac, profesoru Sartoriusu i saradnicama iz Projekta mentalnog zdravlja predstavljeni su rezultati rada Doma zdravlja Čelinac, ali i Centra za

zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac te realizovane aktivnosti aktuelnog projekta Centra koji ima za cilj unapređenje mentalnog zdravlja na teritoriji opštine Čelinac. Profesor Sartorius i njegove saradnice održali su i sastanak sa korisnicima usluga Centra za zaštitu mentalnog zdravlja koji su ih informisali

Predavanje je bilo interaktivnog tipa tako da su učenici pokazali zainteresovanost za ovu temu postavljajući pitanja predavačima nakon njihovog izlaganja. Predavači su bili korisnici Udruženja građana “Zajedno” iz Banjaluke: Svetlana Opačić, Darko Višić, Đorđe Basta i Sejad Merdžić. Sve osobe na fotografiji saglasne su sa njenim objavljivanjem.

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Mostovi u Vitezu Pripremila: Sanja Vidović, dopredsjednica Udruženja „Most“ Vitez

UDRUŽENJE ZA UZAJAMNU POMOĆ U DUŠEVNOJ NEVOLJI „SONATA“ TREBINJE

rojekat „Izgradimo most u Vitezu“ na kojem je udruženje „Most” Vitez radilo tijekom prošle godine uspješno je priveden kraju. Ovaj projekat sprovodio se u suradnji s Asocijacijom XY, a u okviru Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojega financira Vlada Švicarske Konfederacije, uz podršku entitetskih ministarstava zdravlja, u trajanju od 7 mjeseci (1. svibanj - 31. prosinac 2017.). Tijekom samog projekta realiziran je niz aktivnosti: kreativne radionice sa osnovnoškolcima i mladima iz srednjih škola, informatička edukacija za korisnike udruženja, te okrugli stolovi sa temama o socijalnoj inkluziji osoba sa mentalnim poteškoćama, na kojima su predavači bili ugledni profesionalci iz područja zaštite mentalnog zdravlja. Završna aktivnost u projektu bilo je učestvovanje na božićnom sajmu „Božić u Vitezu“ koji se održavao u periodu 15 - 16. prosinac 2017. godine. Na sajmu 26

su prezentovani radovi koji su nastali na kreativnim radionicama koje su se tijekom trajanja projekta održavale sa osnovnoškolcima, kao i mladima iz srednjih škola. Udruženje je ovim projektom ostvarilo svoje glavne ciljeve a to su borba protiv stigme i diskriminacije osoba sa mentalnim poteškoćama u društvu i ostvarivanje aktivne suradnje sa lokalnom zajednicom, osobito djecom i mladima, a sve u cilju poboljšanja kvalitete života korisnika usluga zaštite mentalnog zdravlja. Tijekom trajanja projekta Udruženje je imalo veliku podršku Općine Vitez kao i profesionalaca iz Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Vitez, kojima se ovim putem javno zahvaljujemo na pruženoj pomoći i podršci. Napomena: Osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem.

rganizacioni odbor SONATE na svom sastanku 5.12. usvojio je plan rada za period od decembra 2017. godine, do marta 2018. godine. Pošto je decembar mjesec slava, poklona, to jest darivanja, razonode, odlučili smo se da 8.12. taj dan provedemo sa štićenicima Doma penzionera Trebinje. Sa njima imamo i sporazum o saradnji. Program druženja je se sastojao od: • Svečana priredba, nastup muzičke škole sa svim instrumentima osim klavira • Plesna škola MARIS Trebinje • Igraonica CICBAN • Članice udruženja SONATA sa recitacijama • Pjesnici Književne zajednice JOVAN DUČIĆ Uz prigodnu besjedu direktora Doma penzionera, gospodina Rajka Ćapina, koji je ujedno podijelio i zahvalnice svim učesnicima kao i organizatoru, udruženju SONATA. Predsjednica Udruženja Miholjka

Z D R A V S T V O

Planske aktivnosti Udruženja „Sonata“

Decembar - mjesec slava, poklona i razonode Pripremila: Miholjka Janković

Janković uručila je zahvalnicu direktoru Doma penzionera kao i tri knjige od SONATE za biblioteku Doma penzionera. Zahvalnice za dugogodišnju saradnju i požrtvovanost u radu su dobili i svi učesnici na priredbi. Književna zajednica JOVAN DUČIĆ takođe je poklonila knjige za biblioteku Doma penzionera. Na kraju programa, djeca Plesne škole MARIS i Igraonice CICIBAN koja su sama kreirala čestitke,

Slušala se i radio emisija sa psihoterapeutom Srećkom Ratkovićem uz gostovanje predsjednice Udruženja. Dugogodišnju saradnju sa mladima i omladinom GOCK Trebinje nastavljamo, a sada još uspješniju, te je želimo još unaprijediti.

uz paketiće iz Udruženja SONATA poklonila su ih svakom učesniku na priredbi, tj. štićenicima doma. Naravno, to je sve bilo popraćeno medijski, sve TV stanice, novinari, Radio Trebinje, kao i predstavnici web portala. Ta slika sa osmijehom i vedrinom lica štićenika ostaje nam dugo u sjećanju, mnogi su se i oglasili na medijima tog dana, uz zahvalnost što im je poklonjena pažnja.

Psihoterapiju dva puta sedmično po dva sata obavljaće tokom cijele godine naš saradnik, psihoterapeut Srećko Ratković (grupna ili individualna psihoterapija). Jednom mjesečno organizovaćemo predavanja i savjetovanje za naše članove gdje će oni sami postavljati pitanja i sa psihoterapeutom, neuropsihijatrom, psihologom, ili logopedom razgovarati o svojim problemima, u zavisnosti od potrebe grupe koja će učestvovati na predavanjima. Edukativne radionice su prošli naši članovi i to u organizaciji civilnog društva ETIČKI KODEKS ZA ORGANIZACIJU CIVILNOG DRUŠTVA BiH te edukaciju u organizaciji koalicije invalidnih osoba – KODEKS O NAČINU PREDSTAVLJANJA OSOBA S INVALIDITETOM U MEDIJIMA. Edukacija u organizaciji Dejana Jovanovića: Mreža podrške žrtvama, svjedocima/svjedokinjama u slučajevima krivičnih djela na području nadležnosti Okružnog suda u Trebinju. Za objavu fotografija data je saglasnost svih lica.

Z D R A V S T V O

jeca sa posebnim potrebama imaju pravo, kao i sva ostala djeca, na igru, druženje, izbor, različitost, uvažavanje, osobnost, potrebu za sigurnošću, pripadanje, ljubavlju, poštovanjem i samoostvarenjem. Samo jedno pozitivno iskustvo može uticati na djecu i roditelje djece s posebnim potrebama kroz interakciju, doživljaj uspjeha, da kroz nova iskustva ostvaruju vlastite potencijale. Jedino u takvom okruženju dijete ima priliku upustiti se u složenije društvene odnose i različite aktivnosti, a Novogodišnje aktivnosti u skladu sa svojim razvojnim mogućnostima i interesima koje im pruža idealan prostor za učvršćivanje samopouzdanja i razvijanje pozitivne slike o sebi. Članovi tima Centra za mentalno zdravlje Travnik svake godine imaju veliko zadovoljstvo da uz pomoć prijatelja iz Holandije, članova Udruženja „St. Bosniche Toekomst“ organiziraju podjelu novogodišnjih paketića za djecu korisnike usluga Centra za mentalno zdravlje. Tako su i ove godine ljudi velikog srca bili darežljivi i omogućili sredstva za Autori: mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog – surdoaudiolog – logoped; Jasmina Ramić Pašalić, dipl. socijalni radnik; Amela Kalušić, dipl. medicinska sestra, CMZ-Dom zdravlja Travnik darove od srca, novogodišnje paketiće koji su obradovali ne samo djecu, već „Oni koji su uspeli i njihove roditelje, jer im se posveti posebna pažnja, jer se desi nesvakodnev- da vrate osmeh na lice ni trenutak. Za mnogu djecu korisnike onome na kojem još usluga Centra za mentalno zdravlje to uvek ima tragova suza, je i jedini poklon koji dobiju za novosamo oni znaju kako godišnje praznike. Podjela paketića po je to dobar osećaj.“ Đorđe Balašević sebi nešto bitno za dijete u tom trenutku osjeti da je vrijedno, da nečemu doprinosi, da neko misli o njemu, da mu se da važnost. Dolazak Djeda Mraza za ovu djecu mnogo znači, on ih ni ove godine nije zaboravio, došao je sa puno poklona, s puno lijepih želja, jer su to oni i zaslužili, a to su znali uzvratiti svojim spontanim reakcijama, razdraganošću, iznenađenošću, a najviše svojim velikim, iskrenim osmjehom, a to je ono što Djeda Mraza, podjelu paketića organi- program u kojem su učestvovali sami ima neprocjenjivu vrijednost. Uz dolazak ziran je i prigodni edukativno-zabavni korisnici usluga Centra, uz veliku pomoć naših vrijednih volontera, učenika osnovnih i srednjih škola koji učestvuju u svim našim aktivnostima u zajednici, te zabava uz zdrave voćne obroke i sokove za djecu i njihove roditelje. Najveći poklon koji je i ove godine donio Djeda Mraz je bio poklon za nas, članove tima Centra za mentalno zdravlje Travnik, uz neizmjernu zahvalnost roditelja, a još veći poklon su iskreni, veliki osmijesi na dječijim licima, jer dječiji osmijeh ništa ne može zamijeniti, to je neprocjenjivo.

Posjeta Djeda Mraza Centru za mentalno zdravlje Travnik

Napomena: Centar za mentalno zdravlje Travnik posjeduje pismenu saglasnost roditelja za objavljivanje fotografija djece korisnika usluga CMZ Travnik.

napređenje mentalnog zdravlja biće jedan od vodećih izazova budući da statistika Svjetske zdravstvene organizacije ukazuje na to da će depresija u bliskoj budućnosti biti jedan od glavnih uzroka nesposobnosti za rad, rečeno je na konferenciji, održanoj 5-6. februara u Tesliću pod nazivom “Mentalno zdravlje u BiH - razgovarajmo”. Rukovodilac Odsjeka za bolničku zaštitu pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Milan Latinović rekao je da u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj godišnje u prosjeku bude registrovano 40.000 ljudi sa mentalnim poteškoćama. Latinović je naveo da centri za mentalno zdravlje na godišnjem nivou pružaju oko 80.000 usluga, od čega je 30.000 prvi pregled. Prema njegovim riječima, bolničke usluge za akutnu i hroničnu hospitalizaciju prosječno koristi oko 6.000 ljudi. Latinović je istakao da je resorno ministarstvo uspostavilo dobru zakonsku legislativu koja se odnosi na unapređenje mentalnog zdravlja i naveo da su u ključnim zakonima u Srpskoj, o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, prepoznate usluge i ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a sve u okviru koncepta deinstitucionalizacije koje zagovaraju SZO i razvijene zemlje u svijetu. “Taj proces podrazumijeva uspostavljanje novih usluga na nivou lokalne zajednice koje pružaju multidisciplinarni timovi u centrima za mentalno zdravlje, kojih u Srpskoj ima 27”, naveo je Latinović i dodao da je uspostavljena zakonska legislativa za takve centre, spisak usluga koje vrše i koje finansira Fond zdravstvenog osiguranja Srpske. Latinović je naglasio da je veoma značajno to da licima sa zdravstvenim poteškoćama u njihovoj lokalnoj zajednici može da bude pružen odgovarajući ambulantni tretman, zbog čega je važno osposobljavati stručnjake za ovu oblast. Pomoćnik federalnog ministra zdravstva Goran Čerkez je rekao da je mentalno zdravlje jedan od glavnih problema zbog čega je potrebno povećati broj multidisciplinarnih timova te što više smanjiti stigmu u društvu da ljudi sa mentalnim poteškoćama ne bi bili u institucijama, već živjeli u svojim sredinama. Direktor za saradnju pri Ambasadi Švajcarske u BiH Barbara Datvajler-Šojer je rekla da je proteklih sedam godina Vlada Švajcarske donirala 17.000.000 KM u okviru Projekta

Z D R A V S T V O

Konferencija o mentalnom zdravlju

Razgovarajmo

mentalnog zdravlja, a podršku planira da nastavi i u naredne četiri godine sa dodatnih 9.000.000 KM. Ona je istakla da je zadovoljna dosadašnjim rezultatima u BiH, u kojoj djeluje 70 centara za mentalno zdravlje, i u kojima je oko 3.000 osoba imalo benefite u unapređenju kvaliteta života i za oko 30 odsto smanjen broj upućivanja pacijenata iz domova zdravlja na više zdravstvene nivoe, što je znatno smanjilo budžetske troškove. Direktor Asocijacije XY Emina Osmanagić je rekla da u svijetu više od 450.000.000 lica ima neki od mentalnih poremećaja, a samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti među mladima. Član Udruženja građana “Zajedno” iz Banjaluke Svjetlana Opačić je ukazala na značaj medija u podizanju svijesti o mentalnim problemima. Konferenciji u Hotelu “Kardial” u Banji Vrućici je prisustvovalo oko 300

Zavod za zbrinjavanje mentalno invalidnih lica „Drin“ Fojnica, učesnik Konferencije “Mentalno zdravlje u BiH razgovarajmo”

predstavnika institucija, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, udruženja lica sa mentalnim bolestima i poremećajima, organizacija profesionalaca u mentalnom zdravlju, kao i međunarodnih organizacija u BiH. Projekat podržava Vlada Švajcarske, a realizuje Asocijacija XY. Pripremila: Jelena Vujić

F A R M A C I J A

eć dugi niz godina poznato je da kod osoba sa povećanim kardiovaskularnim rizikom, kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes, povišena koncentracija masnoća u krvi, pretilost i pušenje, preporučuje se preventivna primjena nižih doza acetilsalicilne kiseline. U dozi od 100 mg dnevno, tokom dužeg perioda, acetilsalicilna kiselina (ASK) sprečava nakupljanje trombocita, tj. nastanak krvnog ugruška. Na našem tržištu lijekovi sa acetilsalicilsalicilnom kiselinom dostupni su u različitim farmaceutskim oblicima: tablete, tablete za žvakanje, obložene/želučanootporne tablete, puferirane tablete i granule, a najzastupljenije su obložene/želučanootporne tablete. U praksi je ustaljeno vjerovanje da se primjenom obloženih/želučanootpornih i puferiranih tableta izbjegava nastanak mogućih neželjenih djelovanja u gornjem dijelu gastrointestinalnog trakta. Sistematski pregledi literature i meta-analize randomiziranih kliničkih ispitivanja, provedenih posljednjih dvadesetak godina, dokazali su da obložene/ želučanootporne i puferirane formulacije ASK ne reduciraju neželjena gastrointestinalna djelovanja, odnosno ne postoje jasni klinički benefiti u smislu redukcije gastrointestinalnih krvarenja ili ulceracija u odnosu na primjenu običnih, konvencionalnih formulacija ASK (tableta). Ovi rezultati idu u prilog mišljenjima da su neželjeni efekti ASK na gornji dio gastrointestinalnog sistema, bez obzira na fomulaciju, uglavnom sistemskog karaktera, posredovani inhibicijom sinteze protektivnih prostaglandina u sluznici gastrointestinalnog sistema. Iako eventualni doprinos lokalnog učinka ASK u nastanku komplikacija nije odbačen, ističe se da nema razlike, ili je čak uočen neznatno veći rizik kod primjene obloženih formulacija. Prema tome, zvanični stav američkih autoriteta glasi: Nema jasnih dokaza da obloženi ili puferirani preparati reduciraju neželjene gastrointestinalne efekte ASK (US Prevention Services Task Force). Prema stručnom konsenzusu američkih udruženja ACCF/ACG/AHA, upotreba obloženih ili puferiranih formulacija ASK ne reducira rizik krvarenja. Možemo zaključiti da obložene formulacije ASK poskupljuju liječenje, a bez jasno dokazanih kliničkih benefita. Kako bi se smanjila mogućnost nastanka oštećenja gastrointestinalne sluznice, pacijentima koji imaju povećan rizik za nastanak neželjenih efekata ASK potrebno je propisati dodatnu gastro30

Bospyrin® 100 - maksimalna kardioprotekcija uz minimalan rizik pojave neželjenih efekata

Sigurnost primjene različitih formulacija acetilsalicilne kiseline Piše: dr Senad Karadža

protektivnu terapiju – inhibitore protonske pumpe (npr. Fenix NEO®). Kardioprofilaktička primjena niskih doza neobložene, obične tablete ASK (Bospyrin® 100) predstavlja medicinski i farmakoekonomski opravdanu opciju. Pored navedenog, primjena neobloženih formulacija ASK ima i dodatne benefite kao što su stabilna farmakokinetika i konzistentna inhibicija agregacije trombocita, mala mogućnost razvoja (pseudo)rezistencije te brz početak djelovanja (već nakon 10-tak minuta) što je čini pogodnom za primjenu kod pojave prvih simptoma akutnog koronarnog sindroma. Bospyrin® 100, acetilsalicina kiselina u formulaciji tableta sprečava nakupljanje krvnih pločica i nastanak krvnog ugruška, te smanjuje gustoću krvi čime se olakšava protok krvi. Bospyrin® 100 tablete se primjenjuju za smanjenje rizika od srčanog udara kod osoba koje imaju izražene faktore rizika kao što su povišen krvni pritisak, povišene vrijednosti masnoća u krvi, šećerna bolest, kao i kod osoba čija je ishrana bogata masnoćama, kod pušača, osoba sa prekomjernom tjelesnom težinom i izraženom porodičnom sklonosti ka nastanku ateroskleroze koja je prvi korak u razvoju oboljenja srca i krvnih sudova. Bospyrin® 100 tablete se takođe primje-

njuju u smanjenju rizika od ponovnog srčanog ili moždanog udara, začepljenja srčane premosnice i smanjenju rizika od nastanka krvnog ugruška kod osoba sa proširenim venama. Literatura:

1. Rowland M, Tozer TN: Clinical pharmacokinetics-concepts and applications. Lea & Febiger, Philadelphia: 1980. 2. Walker J, Robinson J, Stewart J, Jacob S. Does enteric-coated aspirin result in a lower incidence of gastrointestinal complications compared to normal aspirin? Interact CardioVasc Thorac Surg 2007; 6(4): 519-522. 3. Wolfe MM, Lichtenstein DR, Singh G: Gastrointestinal toxicity of nonsteroidal antiinflammatory drugs. N Engl J Med 1999; 340:1888-1899. 4. De Abajo FJ, Garcia Rodriguez LA. Risk of upper gastrointestinal bleeding and perforation associated with low-dose aspirin as plain and enteric-coated formulations. BMC Clinical Pharmacology 2001;1:1 5. Kelly JP, Kaufman DW, Jurgelon JM, Sheehan J, Koff RS, Shapiro S: Risk of aspirin-associated major upper-gastrointestinal bleeding with enteric-coated or buffered product. Lancet 1996; 348:1413-1416. 6. Rodríguez LA, Hernández-Díaz S, de Abajo FJ, Association between aspirin and upper gastrointestinal complications: Systematic review of 17 epidemiologic studies, Br J Clin Pharmacol. 2001; 52(5): 563–571. 7. Sørensen HT et al, Risk of upper gastrointestinal bleeding associated with use of low-dose aspirin. Am J Gastroenterol. 2000; 95(9): 2218-24. 8. U.S. Preventive Services Task Force. Aspirin for the prevention of cardiovascular disease: U.S. Preventive Services Task Force recommendation statement. Ann Intern Med. 2009; 150(6):396–404. 9. ACCF (American College of Cardiology Foundation)/ACG (american College of Gastroenterology)/ AHA (American Heart Association) 2008 Expert Consensus Document on Reducing the Gastrointestinal Risk of Antiplatelet Therapy and NSAID Use: A Report of the American College of Cardiology Foundation Task Force on Clinical Expert Consensus Documents. Circulation 2008; 118:1894-1909 10. Berger JS, Stebbins A, Granger CB, et al. Initial aspirin dose and outcome among ST-elevation myocardial infarction patients treated with fibrinolytic therapy. Circulation 2008; 117:192–9.

Z D R A V S T V O

Nova procedura u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

Perkutana bilijarna drenaža

jekari Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, u saradnji sa kolegama iz Klinike za urologiju, po prvi put su uradili operativni zahvat - perkutanu bilijarnu drenažu. Ova metoda je primijenjena kod pacijenta S. N. (1956) zbog malignog tumora žučnih puteva. Perkutana bilijarna drenaža – PTBD je dijagnostičko-terapijska invazivna radiološka procedura drenaže koja se izvodi kod opstrukcije (neprohodnosti) žučnih puteva uvođenjem specijalnog katetera. Ova metoda primjenjuje se kod opstrukcije žučnih puteva, npr. ukoliko postoji tumorska promjena na putu od jetre ka dvanaestopalačnom crijevu. Perkutano (kroz kožu) i kroz jetru uvo-

minentni stručnjaci iz Srbije 26.1.2018. godine obavili su niz savremenih operacija i dijagnostičkih procedura u našoj ustanovi, koje će u narednom periodu postati rutinska praksa u Univerzitetskom kliničkom centru RS. Zahvaljujući stručnjacima iz Srbije prvi put je urađen endobronhijalni ultrazvuk, koji omogućava precizniju dijagnostiku tumorskih promjena u plućima. Osim ove, urađena je i savremena hirurška metoda zbrinjavanja anomalija bubrega kod djece te hirurški zahvati na grkljanu. Upravnik Klinike za pulmološku onkologiju i načelnik Centra za bronhologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica, dr sc. med. Goran Stojanović istakao je da dugi niz godina sarađuje sa ljekarima iz Srpske. „Danas smo uradili prvi endobronhijalni ultrazvuk ne samo u RS, već i u BiH. To je procedura koju radi jako malo ustanova i u regionu. Nadam se da će ovo postati rutinska praksa u UKC RS“, istakao je doktor Stojanović i dodao da je u radu učestvovalo i medicinsko osoblje iz UKC RS koje je pokazalo veliko interesovanje za savladavanje novih metoda liječenja. Specijalista dječje hirurgije i specijalista urologije iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, Beograd, dr sc. med. Vladimir Kojović rekao je da su sa ti32

Nastavak saradnje sa eminentnim stručnjacima iz Srbije

mom ljekara UKC RS uspješno obavlje- lije bubrega. ne kompleksne intervencije kod dvije Dobru saradnju sa našom zdravbebe koje su imale urođene anoma- stvenom ustanovom istakao je i spe-

Z D R A V S T V O

di se kateter u proširene žučne puteve, kojim se žuč izliva u kesu van tijela. Riječ je o relativno teškom operativnom zahvatu koji se izvodi kod najtežih tumora jetre i žučnih puteva. Direktan rezultat ovog zahvata je bolje stanje pacijenta, jer se žuč više ne izliva u krv i ne taloži u koži (žuta prebojenost kože) a istovremeno se, na osnovu radiološki dobijenih podataka, razmatra da li je potrebna hirurška operacija ili je dovoljno primijeniti minimalno invazivnu stentterapiju. Postavljanjem odgovarajućeg stenta u žučni kanal obezbjeđuje se protok žuči od jetre do dvanaestopalačnog crijeva. Bilijarna drenaža može biti privremena mjera do eventualne operacije ili trajno rješenje za inoperabilnog pacijenta. Benefit ovog zahvata je taj što se pacijenti sa ovim zdravstvenim problemima ne moraju da šalju van Republike Srpske na liječenje, a značajno im se produžava životni vijek i poboljšava kvalitet života. cijalista otorinolaringologije akademik prof. dr sc. med. Vojko Đukić. „Izveo sam hirurške zahvate kod dva pacijenta sa karcinomima grkljana. Moram naglasiti da nema procedure u oblasti otorinolaringologije koja se ne radi ovde u UKC RS ili koja nije započeta. Naš zadatak je da to unapredimo“, rekao je profesor Đukić. Pomoćnik generalnog direktora UKC RS za medicinske poslove dr Slobodan Hajder kazao je da je opredijeljenost naše ustanove, osim kompletne rekonstrukcije i nabavke savremene opreme, unapređenje struke i edukacija kadrova. „Edukaciju ne sprovodimo samo zbog naših ljekara, već da bismo doprinijeli liječenju naših pacijenata. Zahvaljujući kolegama iz Srbije, pacijentima su pružene odgovarajuće terapijske procedure, a ljekari su imali priliku da steknu nova znanja i iskustva“, rekao je dr Hajder. Ljekari iz Srbije koji su izveli kompleksne procedure u našoj ustanovi naglasili su da je veoma važno u kakvim se uslovima liječe pacijenti. „Dobra i savremena oprema koju UKC RS ima osnovni je preduslov za dobar rad. Lekari su dobri i talentovani i treba samo da nastave sa dosadašnjim radom“, rekao je profesor Đukić. Služba za odnose s javnošću UKC RS

Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske

Unapređenje rada

Dr Ljiljana Ivančić, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite RS, i dr. Gordana Guzijan, direktor Zavoda za transfuzijsku medicinu RS

avod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske kontinuirano radi na poboljšanju i unapređenju kvaliteta. To podrazumijeva obezbjeđenje dovoljnih količina sigurne krvi i komponenti krvi za sve pacijente u RS prateći savremene tehnološke napretke u oblasti transfuzijske medicine. Jedna od metoda koja se unapređuje je odre-

Željko Hanžek, menadžer Aqua Power, i dr Gordana Guzijan

đivanje krvnih grupa dobrovoljnih davalaca krvi uvođenjem novih tehnologija i tehnika u laboratorijskom radu, koja obuhvata mikrotitar ploče. Sistem unapređenja kvaliteta menadžmenta u transfuziološkoj praksi

Zavoda vođen je odgovarajućim standardima i preporukama na svjetskom i evropskom nivou koje, između ostalog, obuhvataju međunarodne ISO standarde. Tako je još 2015. godine Zavod stekao sve uslove za dobijanje sertifikacije po međunarodnom ISO standardu 9001:2008, da bi u decembru 2017. godine bio resertifikovan po novoj normi ISO 9001:2015. U planu je sprovođenje međunarodnih standarda koji se odnose na unapređenje laboratorijskog rada, što uključuje ISO 15 189. Zavod je počeo sa radom testiranja RhD antigena na molekularnom nivou, po preporuci istraživanja u oblasti transfuzijske medicine. To dovodi do pouzdanijih rezultata u obradi i primjeni krvi i krvnih komponenti te selekciju kod primjene Rhogama prilikom sprečavanja RhD inkompatibilije. Kao nastavak molekularnih testiranja, uvode se i analize II klase HLA sistema za udruženost sa autoimunskim bolestima (celijakija, reumatoidni artitis i sl.). Pored toga, u 2017. godini Zavod je instalirao i Aqua Power uređaj za transformaciju kamenca i aktivaciju vodovodne vode koji na prirodni način eliminiše ili smanjuje kamenac u vodi, čime se značajno poboljšava kvalitet vode i uslovi rada. Uz to, prednosti nove tehnologije za Zavod ogledaju se u očuvanju aparata i finansijskoj uštedi zbog manje potrebe za korištenjem sredstava za čišćenje. Danijela Lukić

Dobrovoljni davalac krvi može biti svaka zdrava osoba, muškog i ženskog pola, starosti između 18 i 65 godina 33

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Aqua Power „živa voda” Pripremio: Željko Hanžek

oda je najveće i najvažnije dobro naše planete. Voda znači život. Nažalost, osim što je imamo vrlo malo, još manje je možemo upotrijebiti kao vodu za piće. Iako uzeta sa prirodnog izvora, voda prolazi kilometarski sistem vodovodne mreže u kojoj pritisak i kemikalije dovode do potpune destrukcije molekula vode, mijenjaju njihov karakter i prirodu. Temeljeno na radu i analizama japanskog Instituta za istraživanje vode pod vodstvom prof. dr. Masaru Emoto, Univerziteta u Beču, Grazu i Münchenu u proteklih 30 godina došli su do ozbiljnih dokaza o negativnom efektu pritiska i kemikalija na kvalitet vodovodne vode. Iako dolazi sa prirodnih izvora, vodovodna voda prolazi kroz kilometarske sisteme vodovodne mreže u kojima izuzetno jak pritisak i kemikalije štetno djeluju na njezinu prirodnu strukturu. Voda koja izlazi iz sistema vodovodne mreže ne sadrži jednaku snagu kemijskih veza kao prirodna izvorska voda te, snimana pod mikroskopom naučnika, pokazuje brojna oštećenja i nepravilnu strukturu. U naučnim testovima koje smo radili zajedno u saradnji sa navedenim institucijama došli smo do zaključka da takva oštećena ili kako je danas zovemo “mrtva voda” ima štetne efekte na razvoj biljaka i životinja. Osim toga, takva voda agresivno taloži kamenac. U eksperimentima koji su provede34

ni paralelno sa izvorskom vodom takva “moderna” voda pokazuje slabije rezultate u tretmanu živih orgnizama. Temeljeno na ovoj naučnoj spoznaji stručni tim Aqua Power kompanije patentirao je tehnologiju proizvedenu od čistog zlata, srebra, platine te nekoliko tisuća vitamina, minerala i soli koja se potpuno ručno proizvodi u laboratoriju istoimene kompanije bez korištenja bilo kakvih tehničkih pomagala ili uređaja. Tehnologija, koju smo testirali na mnogim mjestima u Evropi, patentirana je na Bečkom zavodu za patente i provjerena na Univerzitetu u Beču. Prema dokazima dobivenim kroz stručne naučne studije nekoliko eminentnih naučnih imena Austrije, dokazalo je da djelovanjem Aqua Power tehnologije vodovodna voda postaje ponovno aktivna, njezina se struktura popravlja, a efekti

koje ostvaruje u razvoju biljaka i životinja vrlo su pozitivni. Mnoge studije koje su provedene u području agronomije potvrđuju da aktivna Aqua Power dovodi do jačanja imuniteta biljaka, jačeg korijena, bržeg rasta, a smanjuje pojave patoloških procesa što dovodi do većih prinosa, smanjene potrošnje kemijskih sredstava i ozbiljnih ušteda u proizvodnji. Prema radovima prof. dr. Guttenbergera iz Zavoda za fiziologiju biljaka, Univerziteta u Grazu sve biljke tretirane aktivnom, Aqua Power vodom pokazuju jači razvojni efekat, bolji imunitet i daju veće plodove. U nastavku radova prof. Guttenbergera, Zavod za prehranu životinja Univerziteta u Beču pod vodstvom prof. Leitgeba urađeno je nekoliko studija od kojih se posebno ističe studija na farmama pilića koja je pokazala izuzetan efekat aktivne, Aqua Power vode u uzgoju. Mortalitet na farmama na kojima je korištena aktivna voda bio je zanemarljiv u odnosu na farme koje nisu koristile aktivnu vodu, potrošnja hrane bila je značajno manja, a imunitet životinja puno jači jer se patološki procesi, prisutni na ostalim farmama, nisu pojavili. Zanimljiv je podatak da je veličina miokarda tretiranih životinja signifikantno manja u odnosu na ostale jedinke. Isti smo pokus na vrlo visokom stručnom nivou u cjelosti proveli sa firmom Brovis u Bosni i Hercegovini i potvrdili dobivene rezultate.

PRIRODA I

Aqua Power čuvar zdravlja U saradnji sa Zavodom za humanu ekologiju i prof. dr. Romanom Ull provedeni su testovi koji su pokazali efekat aktivne vode i na ljudski organizam u sferi smanjene alergijske reakcije i boljeg imuniteta testiranih osoba. Danas je aktivna, Aqua Power voda prisutna u mnogim javnim i privatnim prostorima, zdravstvenim, sportskim, rehabilitacijskim ili spa centrima gdje dovodi do ozbiljnih zdravstvenih, ali i ekonomskih efekata jer se kamenac iz aktivne vode ne taloži ili je proces taloženja vrlo slab. Naš partner su kliničke bolnice Austrije, Njemačke, Švicarske i mnogih drugih država, ali ne samo bolnice, nego i sva ostala mjesta gdje vodom želimo oplemeniti prostor te svima koji borave u njemu osigurati bolju zdravstvenu zaštitu. Korisnici Aqua Power vode iz BiH (firma Brovis Visoko, Kuća zdravlja Bijeljina, Hayat televizija Sarajevo, Spa centar Maab Sarajevo, poslastičarni-

ce - Mozart Bijeljina, San Marco Bijeljina) imaju pozitivne rezultate, a od decembra prošle godine Aqua Power tehnologija doprinosi kvalitetiu vodovodne vode i tretmanu kamenca i u Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske. Zahvaljujući saradnji naše kompanije Aqua Power Austrija s partnerom,

Z D R AV L J E

firmom Medicom d.o.o. iz Bijeljine realizovan je ovaj projekat, a u planu su mnoge zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj i Federacij Bosne i Hercegovine. U pripremi smo nekoliko međunarodnih naučnih studija u području medicine u kojima želimo provjeriti efekat žive vode na ljudski organizam u području onkologije, kardiologije i alergologije. Prvi rezultati stvaraju optimizam i jačaju put za nastavak istraživanja. Upravo smo završili jednu naučnu provjeru sa pečurkama u Rusiji koja pokazuje da su bolesti prisutne u mnogo manjem broju, a prinosi veći ukoliko se koristi živa, Aqua Power voda. Živa, Aqua Power voda prema svim naučnim analizama predstavlja jednu novu kategoriju u kvalitetu vode i djeluje kao čuvar zdravlja svih živih organizama.

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

juta papričica je prava termogenetska hrana. Kada je konzumirate u dovoljnoj količini, vaša tjelesna temperatura se povećava i zapravo možete osjetiti kako se znojite. Ukoliko uložite svjestan trud da se hranite zdravo, dodavanjem papričica zapravo pospješujete sposobnost vašeg tijela da spriječi nagomilavanje masti. Kako ove papričice sadrže veoma mali broj kalorija, konzumacijom ne dodajete puno više energije u Vaš obrok kada ih konzumirate u velikim količinama. Šta učiniti: Dodajte ljute papričice jajima, krem siru, salatama, mesu ili tradicionalnoj meksičkoj hrani (ako želite pojačati njihovu, inače, ljutu prirodu). Da biste iskoristili najbolji termogenetski efekt ljutih papričica, napravite pametan izbor hrane, stavljajući naglasak upravo na niskokaloričnu hranu kao što je nemasno meso ili povrće bogato vlaknima. Ali, znajte da ovaj termogenetski efekt nije toliko snažan da poništi sve pretjerano unesene kalorije ili masti koje se nalaze u hrani poput pizze ili slatkiša. Jaja

Pokazalo se da jaja pospješuju proces mršavljenja, da ona pojačavaju osjećaj sitosti i da doprinose manjem unosu kalorija kasnije tokom dana. U jednom istraživanju je otkriveno da dva jaja za doručak pomažu u smanjivanju apetita i unosa kalorija u razdoblju od 24 sata u usporedbi sa doručkom spremljenim od peciva s istim brojem kalorija. Oni koji su jeli jaja izgubili su znatno više kilograma, kao i masti u predjelu trbuha, od onih koji su jeli pecivo. Pored toga, protein u jajima sadrži jedan od najboljih profila aminokiselina koji se nalazi u hrani, zbog čega je ova

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Namirnicama iz kuhinje ubrzajte metabolizam hrana odlična za izgradnju mišića. Masti koje se nalaze u žumanjku pomažu da se uspori probava, time smanjujući osjećaj gladi i istovremeno pružajući veliki broj korisnih svojstava. Šta učiniti: Jedite dva ili više jaja do pet dana u nedjelji kao dio jednog zdravog doručka. Takođe, obratite pažnju da za doručak smanjite unos ugljikohidrata koji se brzo probavljaju, kao što su peciva, jer oni mogu dovesti do inzulinske reakcije koja stimuliše apetit i podstiče tijelo da taloži masti. Zeleni čaj Primarni sagorjevač masti u zelenom čaju, pored kofeina, je Katehini epigalokatehin galat (EGCG) koji blokira enzim koji razgrađuje norepinefrin. Kao što smo već spomenuli, ovaj neurotransmitter je od krucijalnog značaja za regulisanje rada metabolizma. Time što zaustavlja razgradnju norepinefrina, zeleni čaj efikasno ubrzava metabolizam. Kofein i EGCG imaju blago individualni učinak, tako da ima logike u tome da se iskoriste njihovi zajednički efekti u jednom zdravom i ukusnom napitku. Šta učiniti: Zeleni čaj možete piti koliko želite, ali suplementi na bazi ekstrakta zelenog čaja su mnogo efikasniji za sagorijevanje masti. Za one najbolje rezultate, trebalo bi da se uzimaju tri doze od po 500 mg svakog dana. Maslinovo ulje Istina je - masti mogu zapravo pomoći da izgubite na težini. Nezasićene masti poput onih u maslinovom ulju mogu učiniti da osjećaj gladi prestane, dok samo maslinovo ulje sadrži olein-

sku kiselinu, koja pomaže razgradnji viška masti u organizmu. Slobodno ga isprskajte preko salate ili koristite kao zdravu alternativu puteru ili suncokretovom ulju.

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

Cimet Često se preporučuje kao dodatak ishrani, jer pomaže da se suzbije rastući nivo šećera u krvi tako što stimuliše proizvodnju inzulina. Postoje neki dokazi koji ukazuju da ekstrakt cimeta takođe čini da masne ćelije više reaguju na inzulin, što znači da su mnogo ma-

nje šanse da se zadrži višak energije, a mnogo šanse da se umjesto toga sagore postojeće količine. Narandže

Definitivno je vrijedno ostaviti prostora za narandžu ili dvije u vašoj ishrani. Kao i jabuke, visok sadržaj vlakana koji sadrže daje osjećaj punoće i pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Ali klonite se soka - ima više kalorija i šećera, što bi moglo učiniti da vaš metabolizam bude usporen. Đumbir Đumbir se odavno koristi kao digestivna pomoć za smirivanje želuca i smanjuje upalu digestivnog trakta. Kada se jede poboljšava metabolizam podizanjem unutrašnje temperature tijela i prisiljava ga da sagori više kalorija. 37

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Isjeckajte u jelo ili pijte kao čaj da biste dobili najviše iz svog korijena. Voda Voda je bitna za niz tjelesnih procesa, a jedan od njih je i metabolizam. Ko dnevno pije između osam i dvanaest čaša vode ima brži metabolizam od onih koji piju manju količinu. Ako piješ hladnu vodu dodatno ćeš ubrzati metabolizam jer će tijelo trošiti energiju na zagrijavanje vode. Začini Miješanje šake svježeg bosiljka u obrok prije postavljanja porcija ima više zdravstvenih koristi nego što vaše nepce može da povjeruje. Ova biljka je puna gvožđa i magnezijuma, koji pomažu da se poboljša cirkulacija krvi u tijelu, dok eterično ulje eugenola obezbjeđuje antiupalne efekte, slično kao aspirin ili ibuprofen. Sve u svemu, odlično za metabolizam... Origano, pored ruzmarina, žalfije i nane, ima visoka antioksidativna svojstva te se često koristi u mediteranskoj kuhinji. Bijeli luk i đumbir Đumbir i bijeli luk povećavaju tjelesnu temperaturu i pomažu u stimulisanju mehanizma kojim organizam sagorijeva masti. Osim toga, ove biljke su odlični diuretici. Redovna konzumacija đumbira i bijelog luka ojačava vaš imuni sistem i odlična je prevencija protiv gripa i prehlade. Jabukovo sirće Kiselina iz jabukovog sirćeta usporava varenje škroba i održava nivo inzulina stabilnim. Ovo svojstvo sirćeta može smanjiti nivo šećera u krvi i za 30% kada se uzima uz obrok. Ovo je efikasno u ubrzavanju metabolizma i liječenje poremećaja metabolizma. Svako jutro započnite dan sa jednom šoljom ovog soka i ubrzajte metabolizam nevjerovatnom brzinom: Sastojci: • Šolja mlake vode • 1 kašičica meda • 1 kašičica domaćeg jabukovog sirćeta • 1/4 kašičice ljute paprike • 1 kašičica cimeta Priprema: Svako jutro pomiješajte u šolji mlake vode navedene sastojke i neka to bude prvo što ćete popiti ujutru kada otvorite oči. 38

Lekovita svojstva začinskog bilja

K Mr ph. Anica Crkvenčić

ao začini se koriste različite vrste aromatičnih biljaka. Najzastupljeniji su rodovi familija Lamiaceae, Apiaceae, Asteraceae jer sadrže najviše aromatičnih etarskih ulja. Upotrebljavaju se sveži ili osušeni biljni organi a njihova primena, osim poboljšanja arome i izgleda hrane, ima i lekovite efekte u zavisnosti od sadržaja aktivnih supstanci. Ovi efekti se manifestuju kroz poboljšanje probave i apsorpcije hranljivih sastojaka, uticaj na krvni pritisak i povišeni nivo triglicerida i holesterola, antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo, uticaj na lučenje insulina. Lekovito začinsko bilje je najzastupljenije u tzv. mediteranskom načinu ishrane koji je i jedan od najzdravijih vidova ishrane. Za lekovita svojstva aromatičnog bilja zaslužne su aktivne supstance koje ulaze u sastav etarskih ulja, a po hemijskoj strukturi predstavljaju terpene ili alifatične, hidroaromatične i aromatične alkohole, aldehide, ketone, estre. Zbog termolabilnih svojstava ovih jedinjenja uvek se preporučuje primena u svežem obliku, ako je moguće i na kraju pripreme obroka.

ulja vrlo svežeg i intenzivnog mirisa, pa se retko kombinuje sa drugim začinima. Ima protektivno delovanje kod ulkusa želuca, deluje kao spazmolitik, karminativ i ekspektorans. Aktivni sastojak je aromatično jedinjenje trans-anetol. BOSILJAK (Ocimum basilicum, Lamiaceae)

Potiče sa afričkog kontinenta, međutim, najviše se uzgaja i upotrebljava u Sredozemlju. Deluje antibakterijski, umirujuće, spazmolitično i analgetski. Utiče i na snižavanje vrednosti LDL holesterola i triglicerida. Upotrebljava se list bosiljka koji sadrži linalol, estragol, vitamine A i C, oleanol i ursol.

BIBER (Piper nigrum, Piperaceae) ANIS (Pimpinella anisum, Najčešće potiče iz Indije i IndoneziApiaceae) Uzgaja se u mnogim zemljama je. Upotrebljavaju se nedozreli osušeni Evrope, Azije i Severnoj Africi. Prime- plodovi - crni biber i potpuno zreli plonjuje se plod anisa, koji sadrži etarska dovi - beli biber. Postoje i zeleni i crveni biber, u zavisnosti od stepena zrelosti pre sušenja. Crni biber sadrži više etarskog ulja u čijem sastavu se nalaze alfa i beta pinen, felandren, limonen i ono nije ljutog ukusa. Ljutina potiče od alkaloida piperina i smole kavicina. Piperin ima antikancerogeno dejstvo, pomaže apsorpciju hranljivih sastojaka, pospešuje produkciju melanocita (ispituje se njegova primena u repigmentaciji pacijenata sa vitiligom). BELI LUK (Allium sativum, Alliaceae) i CRNI LUK (Allium cepa, Alliaceae) Predstavljaju verovatno najčešće upotrebljavano začinsko lekovito bilje.

PRIRODA I

se plod specifične arome koja potiče od etarskog ulja, odnosno osnovnih aktivnih sastojaka karvona i d-limonena. Primenjuje se kao stomahik, karminativ i spazmolitik.

Z D R AV L J E

a kurkuma je poznata i kao jedan od osnovnih sastojaka curry-a. Ima antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo. Koristi se kao prirodna žuta boja za hranu. ORIGANO (Origanum vulgaris)

Posebno se beli luk koristi kao antiseptik digestiv, antihipertonik, antimikotik, antihelmintik, antivirotik. Osnovni sastojak je alicin, neaktivno jedinjenje koje usitnjavanjem tkiva i dejstvom enzima alinaze prelazi u alicin sa antimikrobnim delovanjem. Alicin brzo oksidiše pod uticajem kiseonika iz vazduha, dajući sekundarne produkte sulfide i disulfide. U

CIMET (Cinnamomum ceylanicum, Cinnamomum chinensis, Lauraceae)

Origano je biljka mediteranskog podneblja. Upotrebljava se sušeni list jer ima intenzivniju aromu. Poboljšava probavu, ima i antioksidativno, antimikotično i antiparazitsko delovanje.

Cimet je žbunasta biljka, uzgaja se u Šri Lanki, južnoj Indiji i Kini. Upotrebljava se fino samlevena kora. Etarsko ulje sadrži oko 70% cimetnog aldehida i oko10% eugenola. Poznato je antibakterijsko i antimikotično dejstvo, uticaj na snižavanje koncentracije triglicerida CAYENNA paprika Poznatija je kao mala ljuta čili pa- i LDL-a u krvi, uticaj na lučenje insuprika.Osnovni aktivni sastojak je kapsa- lina kod obolelih od dijabetesa tipa II. icin, koji lokalno deluje analgetski dok se vrše ispitivanja njegovog antikanceĐUMBIR (Zingiber officinalis, rogenog efekta na karcinom prostate, Zingiberaceae) pluća i adenokarcinom kolona. Đumbir je zeljasta biljka tropskih i suptropskih predela. Upotrebljava se najviše u Kini i Indiji, vrlo je aromatičnog mirisa i ljutog ukusa. Osnovni sastojci su etarsko ulje, gingeroli (daju ljut ukus), smole i skrob. Etarsko ulje sadrži najviše seskviterpenskog ugljiko-vodonika zingiberena, međutim, aroma potiče od alkohola zingiberola. Đumbir ima antiemetično, antiinflamatorno (posebno kod artritisa) dejstvo i stimuliše probavu. glavicama crnog luka se nalaze metil i propil-derivati alicina i druga sumporna jedinjenja, koja razlaganjem daju lakrimogene supstance.

KORIJANDAR (Coriandrum sativum, Apiaceae) Najviše se uzgaja u Evropi, Rusiji. Upotrebljava se plod i seme. Etarsko ulje sadrži d-linalol (koriandrol) geraniol i druge terpene. Aktivni sastojci utiču na snižavanje LDL i ukupnog holesterola, a deluju kao karminativi i spazmolitici. Primenom korijandera se može pospešiti izlučivanje teških matala iz organizma.

KURKUMA (Curcuma longa) Kurkuma je tropska biljka Azije i Afrike. Upotrebljava se koren, karakteristično je žute boje, ljutkastog ukusa,

TIMIJAN (Thymus vulgaris, Lamiaceae)

Predstavlja jedan od osnovnih začina mediteranske ishrane i područje Sredozemlja predstavlja njegovo prirodno stanište. Upotrebljavaju se osušeni listovi, ubrani pred cvetanje biljke. Osnovni aktivni sastojci etarskog ulja su timol, karvakrol, cineol, linalol i dr. Timijan deluje kao ekspektorans, antibakterijski i spazmolitično. Iz navedenih primera može se zaključiti koliko je poželjna upotreba lekovitih začinskih biljaka u izbalansiranoj ishrani što za cilj ima očuvanje zdravlja savremenog čoveka.

KIM (Carum carvi, Apiaceae) Kim raste kao livadska biljka, a i uzgaja se u celoj Evropi. Upotrebljava 39

S T O M A T O L O G I J A

rne ili bijele plombe? Koja je razlika i šta je najbolje? Zašto je cijena crnih plombi povoljnija od bijelih i zašto se usprkos tome, ipak, najbolje odlučiti za bijele plombe? To je jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju našem timu kada je na njihove zube potrebno staviti plombe. Uvijek preporučujemo bijele plombe iz niza zdravstvenih i estetskih razloga koje ćemo objasniti u ovom tekstu, kao i razloge zbog kojih crne plombe nisu preporučljive, a u nekim zemljama su čak i zabranjene. Šta su bijele plombe? Bijele plombe (bijeli ispuni) su po sastavu kompozitne smole, odnosno spoj čestica kvarca i različitih minerala u smolastoj bazi koje u sebi nemaju metale, živu i ostale materijale koje mogu biti štetne i opasne po vaše zdravlje. Zbog bijele boje vraćaju zubu prirodan i estetski savršen izgled, a najnovije generacije bijelih plombi otklonile su prijašnju mogućnost ispadanja te su sada dokazano trajnije i čvršće. Osim estetske, imaju i snažnu zdravstvenu funkciju kao što je drastično smanjivanje mogućnosti za nastanak karijesa i vraćanje prirodne čvrstine vašim zubima zbog

mogućnosti fizičkog i hemijskog vezivanja za zube. Zbog tih razloga, naročito se preporučuju u slučajevima bolesti ili ozljede zuba, kao što su zalomljen ili slomljen zub, istrošen zub, pokvaren zub ili zatvaranje prostora između zuba. Osim toga, postavljanje bijele plombe zahtijeva manje uklanjanja zdravog zubnog tkiva usljed brušenja zuba jer se oblikuju i postavljaju na način da u potpunosti odgovaraju vašem zagrizu (brusi se samo dio zahvaćen karijesom, za razliku od postavljanja crnih plombi kad je potrebno izbrusiti više zubne građe kako bi se napravio prostor za plombu). Za postavljanje bijele plombe dovoljna je jedna posjeta stomatologu. Najprije ćemo otkloniti karijes ili sanirati ozljedu vašeg zuba, a zatim očistiti i osušiti nastalu šupljinu te pažljivo, u slojevima, postaviti bijelu plombu koja 40

Bijele ili crne plombe? Dr stom. Dajana Kalamanda

Inlay/Onlay izrada ispuna (plombi) Umjesto klasičnih ispuna moguće je izraditi i inlay/onlay. Takvi nadomjesci se rade od keramike u laboratoriju na temelju otiska, a nude još bolju estetiku u vidu reprodukcije najsitnijih detalja zuba te izrazitu trajnost. U zub se cementiraju u jednom komadu, a zahvat je u potpunosti bezbolan. Koja je razlika između crnog amalgamskog i bijelog kompozitnog ispuna (bijele plombe)? Razlika je u materijalu i načinu izrade. Crne plombe u sebi sadrže veliku količinu raznih metala poput žive, olova, srebra i bakra koji ne samo da mogu biti štetni po vaše zdravlje, već može doći do pucanja zuba, ivičnih pukoće vjerno oponašati izgled vašeg zuba. tina između zuba i nastanka karijesa jer crna (amalgamska) plomba se veZahvat je u potpunosti bezbolan. že za zub samo mehanički, dok se biBijele plombe - kompozitni ispuni Bijele plombe (ispuni) zatvaraju manje defekte u zubima, nastale karijesom ili traumom (lom). U prošlosti su materijal izbora često bile tzv. crne plombe - amalgami, a danas su estetski i zdravstveno neprihvatljive te se preporučuje da budu zamijenjene. Materijali koje koristimo su visoko estetski kompoziti. Ispuni se izrađuju tako da vjerno oponašaju izgled zuba. To znači da se ispunom oblikuje svaka kvržica i udubljenje kao kod prirodnog zuba, a prelaz između zuba i ispuna mora biti neprimijetan. Na oblikovanju kvržica jela kompozitna hemijski spaja sa zuse insistira ne samo iz estetskih, već i bom. Osim toga, estetski su neugledni iz funkcionalnih razloga. Ako se ovo ne i štetni za okolinu zbog jakih materijala poštuje, može doći do bolova u zubu ili u koji se koriste pri izradi (naročito živa). viličnim zglobovima, loma zuba, zaosta- Amalgamski ispuni su danas sve rjeđi janja hrane i nastanka novog karijesa... te ih se i rijetko upotrebljava. Kompozitni ispuni (bijele plombe) su u boji zuba i kao takvi estetski, ali i funkcionalno najprihvatljiviji. Zašto crne plombe više nisu preporučljive? Zbog svog štetnog sastava, slabijeg kvaliteta, neugledne boje, nepotrebnog brušenja zdravog dijela zuba kako bi se napravio prostor za crnu plombu i zaštite okoline. Bijele plombe ne predstavljaju nikakvu opasnost za zdravlje, u njihovoj izradi se ne koriste nikakvi

S T O M A T O L O G I J A

jaki materijali koji mogu biti štetni za zdravlje, ekološki su u potpunosti prihvatljive, a njihov kvalitet i trajnost zbog napretka stomatologije je puno veći od staromodnih crnih plombi. Zbog svoje fleksibilnosti i kvaliteta materijala imaju snažnu zdravstvenu funkciju, a savremeni estetski materijali omogućuju njihovo potpuno prilagođavanje zubu i usklađivanje s bojom zuba, što ih čini praktički nevidljivim i na taj način bitno poboljšavaju estetiku. Zašto se crne plombe i dalje koriste u svjetskoj stomatološkoj praksi? Prije svega - njihova cijena je povoljnija, što je u pravilu glavni razlog zašto se neki pacijenti odlučuju za crne plombe, naročito ako se radi o zubima na kojima neće biti vidljive (na primjer, gornji zubi ili bočni donji zubi). Osim toga, amalgamski materijal od kojeg se izrađuju crne plombe je jeftiniji ne-

go dobar kompozitni materijal od kojeg se izrađuju bijele plombe, a za izradu amalgamskog ispuna potrebno je manje vremena od izrade kompozitnog. Usprkos tim samo naizgled praktičnim prednostima, crne plombe su zakonom zabranjene u nekim evropskim zemljama kao što su Norveška, Danska i Švedska upravo zbog zaštite ljudskog zdravlja i zaštite okoline.

Zašto zamijeniti crne plombe bijelim plombama? Zamjena crnih plombi u bijele preporučljiva je iz zdravstvenih i estetskih razloga. Bijele plombe imaju “zdravstvenu” funkciju koja do jedne mjere jača vaše zube, vraća im čvrstinu i smanjuje mogućnost nastanka karijesa. Osim toga, njihova estetska prednost u odnosu na crne plombe je neuporediva: bijele plombe u potpunosti su prilagođene vašim zubima i njihovoj boji, a vašem osmijehu vraćaju prirodnu ljepotu i zdrav izgled. U našoj ordinaciji možete zamijeniti crne plombe bijelim u potpuno bezbolnom zahvatu pri kojem ćemo pažljivo izvaditi crne plombe te, pomoću visoko kvalitetnih savremenih materijala, postaviti nove bijele plombe koje će se u potpunosti prilagoditi vašim zubima i njihovoj boji te štititi njihovo zdravlje i ljepotu vašeg osmijeha.

stomatoloska ordinacija

dr DAJANA KALAMANDA Estetska stomatologija: 1. Estetska ispuni 2. Izbjeljivanje Protetika: 1. Fiksna(metalokeramika i bezmetalna keramika) 2. Mobilna(skeletirane i parcijalne plocaste proteze) 3. Kombinovani radovi 4. Protetika na implantima Bolesti zuba i endodoncija: 1. Ispuni, sve vrste kompozitnih, keramickih plombi 2. Lijecenje kanala korjena zuba 3. Kompozitni i keramicki inleji Djecija i preventivna stomatologija: 1. Vadjenje i plombiranje mlijecnih zuba 2. Zalivanje fisura Ortodoncija: 1. Mobilni aparati 2. Fiksni aparati.

+387 66 999-445 Nikole Pašića 48, Banja Luka

Vaš zdrav osmjeh je naš uspjeh! 41

ZDRAVSTVO - SRBIJA

nstitut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ obeležio je 1. februara 2018. godine veliki jubilej - 40 godina postojanja. To je, kako je rečeno na svečanoj akademiji, jedna od vrhunskih bolnica ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, a među vodećim u Evropi i svetu, koja pruža zdravstvene usluge iz domena kardiologije, kardiohirurgije, vaskularne hirurgije, transplantacije. Proslavi 40. godišnjice „Dedinja“, koja je održana u prepunoj Kristalnoj dvorani Hotela „Hyatt“, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, patrijarh srpski gospodin Irinej, članovi vlada i predsednici parlamenata Srbije i Republike Srpske, Maja Gojković, Nedeljko Čubrilović i predsednica Ustavnog suda Srbije Vesna IlićPrelić, kao i brojni vrhunski stručnjaci iz Srbije, Republike Srpske i regiona. Srećan je svaki čovek, naglasio je Milovan Bojić, kome se ukaže čast i prilika da bude na čelu ovakve ustanove, koja ostvaruje uspehe od 1977. godine do danas: „Četrdeset godina vrhunski lekari u ovoj ustanovi oplemenjuju medicinu i rade za naše pacijente i našu zemlju. Stvorili smo nešto veliko i trajno, a naša budućnost ogleda se, pre svega, u izgradnji nove zgrade ’Dedinje 2’ i preimenovanje u Nacionalni institut za srce i krvne sudove Srbije“. Osobenost ove eminentne ustanove je timski rad, permanentno naučno i stručno usavršavanje, ali i vizija njenih osnivača, naglasio je dr Bojić: „Kada nam je već unapred određeno da ne možemo dugo da živimo, onda treba da ostavimo barem nešto trajno čime ćemo posvedočiti da smo i mi nekada živeli. Ako je naše ono što dajemo drugima, onda je Institut za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ tekovina, spasenje i kuća stotinama hiljada svojih pacijenata. Ako je znanje, a jeste, moć, onda je Institut za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ moćna institucija koja pomera granice nauke i struke za dobrobit našeg naroda, ali i medicine uopšte.“ Na Institutu na kardiovaskularne bolesti „Dedinje” pacijent je u centru pažnje, on je svetinja zbog koje postoji medicinska profesija, istakao je dr Bojić, i dodao: „Brigom za pa44

Institut „Dedinje” obeležio 40 godina postojanja

Jubilej za ponos Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Direktoru Instituta prof. dr Milovanu Bojiću dodeljena je povelja za životno delo. „Doktor Bojić je veliki vizionar, stvoritelj i borac“, rekao je prof. dr Jovan Hadži Đokić, koji je uručio to visoko priznanje.

cijente osoblje Instituta potvrđuje da je pravilno odabralo svoju profesiju i da je stalno usavršava. Ako bolesti postoje samo u knjigama, a u životu jedino bolesnici, onda je Institut za kardiovaskularne

bolesti ‘Dedinje’ najposebnija ustanova brige, nege i pažnje prema pacijentima.“ Procvat ove ustanove nastao devedesetih godina prošlog veka, podsetio je dr Bojić. To, kako je rekao, zvuči paradoksalno, ali je tačno: „Tada su više puta uvećani prostorni kapaciteti ove ustanove, a broj intervencija je bio na nivou vodećih evropskih kardiovaskularnih klinika. Zlatnim slovima u istoriji srpske medicine upisane su i prve transplantacije jetre i srca“, naglasio je dr Bojić. „Zaposlenima na Institutu čini bezgranični ponos i zadovoljstvo da tada transplantirani pacijent danas zajedno sa njima proslavljaju jubilej, četrdesetogodišnjicu Instituta ‘Dedinje’.” Izgradnjom novih prostornih kapaciteta i formiranjem vrhunske medicinske ekipe Institut „Dedinje” je nastavio svoj uspešan stručni i naučni rad. Na mapi sveta, u sferi kardiovaskularne medicine „Dedinje” i njegovi lekari su uvaženi i priznati. U protekle četiri decenije, svi

Z D R AV S T V O - S R B I J A

vodeći stručnjaci iz oblasti kardiovaskularne medicine posetili su Institut i zajedno za njegovim lekarima izvodili najkomplikovanije zahvate. Vodeći svetski časopisi iz kardiovaskularne medicine redovno objavljuju stručne i naučne radove Instituta koji, sa navršenih 40 godina postojanja i rada, ima osiguranu budućnost, naglasio je prof. dr Milovan Bojić. „Mnogo toga smo prošli, a još mnogo toga nas i očekuje. Uspesi generacija koje su gradile ugled ove ustanove i zahvalnost prema njima obavezuju nas da nastavimo savesno da radimo uz poštovanje etičkih principa i normi profesionalnog ponašanja, kao osnove rada medicinskih sestara i tehničara“, rekao je Bojić, naglasivši da je srećan svaki rukovodilac kome istorija poveri ulogu da stoji na čelu ustanove koja obeležava ovako značajan jubilej: „I zato danas, sa osećajem prijatne treme i ponosa, sećamo se bogate prošlosti Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ od nastanka 1977. godine do dana današnjeg. Kaže se, da je u našoj krvi sve prisutno: vreme i prostor, kretanje i večnost. Vreme i prostor Institut za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ dostojanstveno je obeležio, probijajući se u sam vrh evropske i svetske kardiovaskularne medicine po svom stručnom i

naučnom doprinosu. Vrhunski doktori i zdravstveni radnici oplemenili su tadašnju jugoslovensku medicinu podvizima kakvi se nisu izvodili u evropskim pa ni u svetskim razmerama.“ Prof. dr Milovan Bojić pohvalio je napore Vlade da revitalizuje i uzdigne zdravstveni sektor, ističući da se danas u zdravstvo ulaže više nego u po-

Istaknuti gosti na Svečanoj akademiji u hotelu Hayat

slednjih pedeset godina i izrazio nadu i uverenje da će kamen temeljac za „Dedinje 2“ biti postavljen već na proleće. Da je to želja svih zaposlenih na Institutu i da ima dovoljno energije za njeno ostvarenje potvrdio burni aplauz učesnika Svečane akademije. „Ne želim danas da obećam nešto što ne možemo da uradimo, ali verujem da ćemo imati snage da uđemo u izgradnju ’Dedinja 2’“, rekao je predsednik Srbije

Patrijarh Irinej u razgovoru sa prof. dr N. Tasićem

Snežana Borić, glavna sestra Instituta; D. Aksić; prof. dr M. Bojić; sestra Sanja Vučinić i R. Karalić

Aleksandar Vučić posle svečanosti obeležavanja 40. godišnjice Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, naglasivši da su jasni zadaci države u toj oblasti i da u zdravstvo treba da se ulaže još više. Tome u prilog, kako je rekao, ide i činjenica da je u januaru ostvaren suficit od 22,1 milijardu umesto predviđenih 13 milijardi te da je čak i deo PDV-a koji je trebalo da bude vraćen u februaru vraćen u januaru. „Javne finansije stoje, ne samo i dalje dobro, već i još bolje i verujem da ćemo imati dovoljno mogućnosti da ulažemo u zdravstvo, da pomažemo deci, starima, bolesnima...“, rekao je predsednik Vučić. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da očekuje i da se nada, da će Institut „Dedinje“ ostvariti sve svoje planove u interesu pacijenata ne samo iz Srbije, već i Republike Srpske i celog regiona. Na svečanoj akademiji upriličen je i kraći kulturno-umetnički program nakon čega je održan višečasovni simpozijum, na kome su uzeli učešće brojni strani i domaći stručnjaci iz oblasti kardiovaskularne hirurgije, kardiologije, radiologije i anestezije. U radnom delu Simpozijuma predavanje su održali vodeći kardiolog Rusije dr Simon Matskeplishvili i poznati kardiolog iz Londona prof. dr Jane Somerville. Rođendan Institutu, preko videolinka, čestitali su istaknuti stručnjaci iz sveta kardiohirurgije i kardiologije, među kojima je i jedan od najvećih živih kardiohirurga prof. Oscar Howard Frazier, iz Hjustona. On je u svojoj video-poruci izrazio iskreno žaljenje što je bio sprečen da bude među svojim prijateljima i kolegama u Beogradu i na Institutu “Dedinje” gde je ranije, u više navrata, boravio i stekao iskrena prijateljstva. Prisutne su pozdravili počasni gosti, među kojima je pacijent Zoran Milićević, kojem je ugrađeno prvo veštačko srce u regionu, Milan Vujić kojem je pre 19 godina transplantirano srce, Nikola Vučićević kojem je pre 22 godine presađena jetra, kao i pacijent Dušan Anđelković (70) kojem je implantacija subkutanog kardioverter defibrilatora urađena pre samo nedelju dana na Institutu „Dedinje“. Takođe, ovo je bila prilika za podsećanje na mnogobrojne uspehe i periode “zlatnog doba” Instituta. 45

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Intervju sa prof. dr Milovanom Bojićem

Pacijent je za nas svetinja Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

azgovor sa prof. dr Milovanom Bojićem, direktorom Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, vođen je u vreme završnih priprema svečanog obeležavanja četiri decenije izuzetno uspešnog rada ove renomirane zdravstvene ustanove.

Posle dugogodišnje pauze na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” struku i pacijente obradovala je, pre svega, vest da je sve spremno za obnavljanje programa transplantacije? To je ono što je dozvoljeno, s obzirom na prirodu i specifičnost samog Instituta za kardiovaskularne bolesti. Ne bih se libio da prihvatimo da nastavimo i onaj program koji smo imali, ali to je stvar zakonske regulative. Kad kažemo da je sve spremno, hoću da kažem da je najvažnija spremnost ekipe i da postoji tehnološki lanac koji je već osvojen. Ne treba bolja pretpostavka da ćemo to uspešno raditi od mišljenja naših pacijenata. Nedavno smo, u sklopu obeležavanja 40 godina Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, okupili naš čuveni transplantacioni tim – mi ga zovemo legendarni – koji je u teškim nesvakidašnjim uslovima, kada je zemlja bila pod sankcijama, uradio prve transplantacije jetre i srca. Slavili smo njihove normalne živote u trajanju, koji je u svetskom trendu: pacijent sa transplantiranom jetrom sa 23 godine života Nikola Vučićević, drugi pacijenti sa petnaest, šesnaest, devetnaest godina, ili Milan Luić sa transplantiranim srcem koji ulazi u 20. godinu života i, što je najvažnije, ti ljudi žive svoj normalni život. Nas su tada „jurili“ da postanemo članovi “Eurotransplanta”. Ne znam kako nam je to otrgnuto, nije bilo tog transplantacionog programa na “Dedinju”. 46

Dr Vera Maravić-Stojković, dr Danijela Tasić, prof. dr Milovan Bojić, dr Petar Otašević i dr Ivana Petrović

Prof. dr Milovan Bojić rođen je 13. marta 1955. u Kolašinu. Osnovnu školu završio je u Kolašinu. U Beogradu je studirao na Medicinskom fakultetu, gde je diplomirao, magistrirao, specijalizirao i doktorirao. Specijalizirao je internu medicinu. Počeo je kao asistent na Prištinskom univerzitetu, potom je bio docent na beogradskom Medicinskom fakultetu, a zatim vanredni profesor na predmetu interna medicina. Radio je i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, a 1992. postaje direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. “Obećao je da će napraviti ‘Hjuston’ u Beogradu i Bojić pravi ‘čudo od klinike’ – sa vrhunskom medicinskom opremom. Počinje se sa izgradnjom novog dela Instituta. Nakon proširenja kapaciteta broj kreveta je povećan na nešto više od 200, dok se broj zaposlenih povećao na blizu 600. Sve ovo omogućilo je da se broj kardiohirurških procedura poveća na oko 2.000, čime Instutut postaje jedan od najvećih centara u Evropi. Od 1993. godine, nakon kontinuirane ekspanzije u vrsti i broju intervencija, ustanova nastavlja da radi pod imenom Institut za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ IKVB, pod kojim i danas radi”. U martu 1998. postaje potpredsednik Vlade Srbije, a od jula 2000. i ministar zdravlja. Posle izbora 2016. postao je poslanik SRS u Skupštini Srbije, a ostavku na tu funkciju podneo je u septembru 2017. jer ga je, krajem tog meseca, Vlada Srbije (ponovo) imenovala za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. Upravni i Nadzorni odbor dodelio mu je povelju za životno delo povodom 40-togodišnjice rada Instituta „Dedinje“. Prof. dr M. Bojić i dr. S. Jagodić u obilasku Z. Miličevića posle ugradnje veštačkog srca

Z D R AV S T V O - S R B I J A Dr Ljupčo Mangovski, prof. Inge Bethart, akademik prof. M. Ostojić i prof. Ljiljana Jovović

Okupili smo tim, još nešto malo nam treba, jedan aparat koji ćemo verovatno dobiti iz donacije, čekamo da lekovi i potrošni medicinski materijal stignu preko javnih nabavki… Mi smo spremni. Stručnjake imamo, ali ništa bez donora…? Da, kvalitetni organ je najbolja pretpostavka za uspešnu transplantaciju. Iz onoga što sam do sada sagledao, a dugo sam bio van državnog zdravstva, jeste da su od trideset i nešto potencijalnih donora kvalitetni organi bili samo kod njih šest ili sedam. Zato je zadatak Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, ali i drugih vodećih centara iz ove oblasti, da imaju kvalitetne ambulante za srčanu slabost, da imaju dobru saradnju između kardiologije i kardiohirurgije, da imamo adekvatno praćenje tih pacijenata, dobru pripremu, preoperativnu pripremu i kvalitetnu procenu. Ona se bazira na kardiohirurškim i kardiološkim konfrontacijama, timskom radu i praćenju, ali uostalom – mi smo rodonačelnici svega toga i ne verujem da će tu biti problema, da će kvalitetnih donora biti obrađeno i u našem institutu i u kućama koje su srodne našoj.

Na prvom sastanku našeg transplantacionog tima sa oduševljenem sam mogao da konstatujem ne samo da mi to možemo, već i da možemo da budemo vodeći u celom regionu.

Imate stručan i čak i u svetu poznat i priznat kadar, imate najsavremeniju opremu, reklo bi se, sve uslove. Ali,budući da veći broj pacijenata želi da mu lekari “Dedinja” urade intervenciju na srcu,onda su hodnici tesni, a čekaonica mala, ambulante prepune, nehumane… O izgradnji „Dedinja 2“ govori se dugo. Da, ja sam još u prethodnom “direktorovanju” napravio teren – zajedno Bez dobre organizacije i struč- smo odredili prostor gde bi „Dedinje” nog tima sigurno nema ni uspešne neminovno trebalo da se proširi, čak transplantacije? Znate, mi smo u tom poslu dugo. Transplantacija je predominantan organizacioni problem i organizacija je ta koja nosi sve – organizacija, energija, snaga. Ako smo to devedesetih godina mogli uspešno da radimo, sada ne postoji nijedan razlog da to ne bude uspešno. Tu se formira logistika, tim, praćenje, odabir i to se sjajno radi, verujem ne samo na „Dedinju”, nego i u drugim centrima. Što se tiče tima na Institutu „Dedinje”, on je 85–90% onaj koji sam ja ostavio kad sam u prethodnom periodu bio direktor i ponosan sam na to.

Sestra Zorica Vasić i glavna sestra Snežana Borić

Prof. dr M. Bojić i prof. dr Milosav Tomović

smo uradili sondiranje terena, šipove… Moji prethodnici, koji su sasvim solidno vodili ovu instituciju posle mene, urbanistički, pravno, proceduralno, pripremili su parcelu za gradnju. Saobraćajni institut SIPI uradio je i idejni projekat, potom i projekat i evo ja mogu da pokažem kako to treba da izgleda u budućnosti. Nova zgrada Instituta „Dedinje” preko je potrebna, ne samo Institutu, zaposlenima u njemu i pacijentima, nego svim građanima Srbije, s obzirom na to da je reč o vodećoj zdravstvenoj ustanovi ove vrste ne samo u Srbiji, nego u regionu. Kada bismo dobili ovakav prostor, mi bismo mogli zaista da se razmahnemo, da pružimo mnogo više srpskoj medicini i, pre svega, našim pacijentima. Podsetio bih naše cenjene čitaoce da bolesti postoje u knjigama, u životu postoje bolesnici, da je naš odnos prema pacijentima specifičan, posebno u medicinskom sestrinstvu, ali i u lekarskom, timskom, čak i u nemedicinskom delu – mi smo po tome prepoznatljivi. Ja obožavam naše pacijente, jedva čekam da razgovaram sa njima i odavde se vraćam kod njih. Ceo vikend provodim sa njima na Institutu, pored klasične vizite, uvek ih pitam da li su zadovoljni brigom, negom, pažnjom osoblja i mojim odnosom kao direktora ustanove prema njima. Pohvala pacijenata izuzetno imponuje, ali je važno reći da sve to radimo u neverovatnim uslovima, sada u procesu akreditacije ustanove ne ispunjavamo nikakve norme – ni po kvadraturi ambulanti, ambulantno-polikliničkog dela čekaonica, apoteka, laboratorija itd., da ne govorimo o uslovima za smeštaj lekara, osoblja, garderobama i drugim pratećim sadržajima, ali radimo maksimalno, koliko je najviše moguće. Nehumani su uslovi – naše ambulante su bile pripremljene za malu kliniku kakva je postajala, a u međuvremenu su četiri puta narasli kapaciteti i potrebe, ništa se u tom delu nije promenilo. Gotovo su neizdrživi uslovi u kojima radimo. Ali i u takvim okolnostima hteo bih da poručim svim našim pacijentima da je krenula sa radom nova hirurška sala, što će smanjiti listu čekanja sa sadašnjih 2.600 pacijenata, godišnje ćemo moći da uradimo 500 operacija. Imali smo dobro razumevanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Znači li to da ste korak bliže početku radova? Dobili smo saglasnost za proširenje obima posla i zaposlenih, učinićemo sve 47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

što je u našoj moći, ja pre svega kao direktor, da opravdamo poverenje ministra zdravlja koje mi je ukazao i koji je bezrezervno stao iza mene. Za ovo kratko vreme, otkada ste ponovo prvi čovek Instituta, urađeno je više novih procedura? Prvi put je ugrađeno totalno veštačko srce, zatim parcijalno veštačko srce za rad leve komore, ugrađen je potkožni defliblirator… Elektrošokom smo zaustavili aritmiju našem kolegi Dušanu Anđelkoviću i to baš na njegov rođendan. Dušan pripada onoj grupi pacijenata koji imaju najveći rizik da naprasno dobiju srčani napad. Preživeo je infarkt miokarda, ugrađen mu je stent, ima slabost srčanog mišića i maligne poremećaje srčanog ritma. Ugradili smo mu savremeni uređaj - aparat ispod kože koji, u slučaju jake srčane aritmije, pacijentu spasava život. Nakon intervencije koja je trajala sat i po odlično se oseća. Ova intervencija mu je spasila život. Subkutani kardioverterdefibrilator je najmoderniji uređaj na svetskom tržištu. Košta 20.000 evra, a Institut je aparat dobio kao donaciju od proizvođača „Boston stetifik“. Osim generatora ispod kože, pacijentu je ugrađena i elektroda koja se plasira na grudni koš. Intervenciju je izveo profesor Velibor Ristić, dok je osnivač nove metode ugradnje profesor Jakim Vinter iz Dizeldorfa bio gost Instituta i prisustvovao je intervenciji. On je došao povodom obeležavanja 40 godina rada ove ustanove? Prvo želim da kažem da mi ovo nismo uradili da bi nam se neko divio, već nam je želja da ovakve metode uvedemo u rutinsku praksu kako bismo spasavali živote. Lično sam ponosan na elektrofiziologiju Institu-

Intervencija ugradnje biološke valvue “Melody“

ta koja je naš najperspektivniji deo. Naravno, i na stručnost i sposobnost naših lekara. Doktor Vinter je već došao da uveliča naš jubilej i normalno da nam je učinio veliku čast i poštovanje. Želim da naglasim i podsetim da je dr Vinter prvi u svetu uveo način ugradnje ovog uređaja ispod kože, što je znatno smanjilo operativni rizik. Stara metoda podrazumeva ugradnju elektroda u srce, čime se stvara rizik od infekcije, i u slučaju da se ova pojavi ceo aparat mora da se vadi iz organizma. Zbog toga Vinterov pristup ima velike prednosti.

ma mi je važno da zgrada „Dedinja 2” bude završena. Nikada nisam sprovodio revanšizam, tako da sada nemam probleme ni sa jednim zaposlenim, oni koji me znaju nisu imali problem da se naviknu na moj rad, a ostali se brzo privikavaju. I za kraj - Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” nedavno je potpisao ugovor sa Medicinskim fakultetom u Banjaluci o poslovnostručnoj i naučnoistraživačkoj saradnji? Ugovorom je precizirano je da je Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i zvanično postao na-

Prof. dr M. Bojić i prof. dr Ranko Škrbić

Buduće Dedinje 2

Intervencija podrazumeva ugradnju generatora električne struje, a srce se ne dodiruje sa uređajem. To je i najznačajnija prednost u odnosu na metodu koja je primenjivana prethodne dve decenije.

stavna baza Medicinskog fakulteta u Banjaluci? Da, ugovor smo potpisali prof. dr Ranko Škrbić i ja. Tako je stvorena mogućnost za intenziviranje saradnje u ovim oblastima i naučnoistraživačkim aktivnostima Medicinskog fakulteta u Banjaluci. Uveren sam da će se naša saradnja proširivati i na druge zdravstvene ustanove ne samo u Republici Srpskoj, već i Federaciji BiH i u regionu.

Vratili ste se u svoju kuću, kako je uvek nazivate, Institut. Ne mogu, a da Vas ne pitam šta ste na prvom sastanku kolegijuma rekli saradnicima? Istorija će odlučiti šta je revolucija Profesore hvala na vremenu koje donela „Dedinju”, ali je sudbina htela da se vratim na započeti posao. Veo- ste izdvojili za časopis “Medici.com”. 48

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Obeleženo 97 godina rada i postojanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Razvoj kao tradicija Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

ovodom Dana Medicinskog fakulteta u Beogradu, u Svečanoj sali Dekanata održana je svečana akademija. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu svečano je obeležio 97 godina rada i postojanja. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja i Ministarstva nauke Republike Srbije, predstavnici SANU, Srpskog lekarskog društva, nastavnici, studenti, naučni i kulturni radnici. Osnivanjem Instituta za anatomiju 9. decembra 1920. počeo je sa radom prvi Medicinski fakultet u Srbiji. Vlada Kraljevine Srbije Osnivački akt o Univerzitetu donela je 1905. Godine, a Fakultet je trebalo da ubrzo otpočne sa radom , ali je početak rada omeo Prvi svetski rat. Ukazom ministarstva prosvete iz 1919. godine, za redovne profesore Medicinskog fakulteta postavljeni su dr Vojislav Subotić , hirurg, i dr Milan Jovanović Batut. Oni novembra 1919. biraju dr Draga Perovića, profesora iz Zagreba, za profesora normalne i topografske anatomije. Medicinski fakultet svečano je otvoren 9. decembra 1920. godine u sali Univerziteta. Posle toga je predavanjem profesora anatomije dr Nika Miljanića, označen početak rada Instituta za anatomiju, odnosno Medicinskog fakulteta u Beogradu. Danas Medicinski fakultet, sa svojiih preko 500 predavača i saradnika u nastavi, predstavlja stub edukacije i nauke i najznačajniji je u Srbiji. Na Šangajskoj listi zauzima značajno mesto i prvi je u regionu. „Devedeset sedam godina kasnije, Medicinski fakultet je najznačajnija ustanova za medicinsko obrazovanje u Srbiji i regionu. Vizija osnivača se ostvaruje kroz osnovne premise od prvog dana, a to su, obrazovanje zasnovano na tradiciji centralnoevropskih fakulteta i praksa zasnovana na naprednom i savremenom znanju”- istakao je u uvodnom obraćanju

dekan Medicinskog fakulkteta akademik Nebojša Lalić. Medicinski fakultet u Beogradu dao je ogroman doprinos osnivanju drugih medicinskih fakulteta u Srbiji, medicinskim fakultetima u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Prištini, odnosno Kosovskoj Mitrovici.

ganizuje i program integrisananih akademskih studija na engleskom jeziku, koji značajno napreduje. U programu je 315 studenata, a studije upisuje oko 100 novih studenata svake godine iz celog sveta. Međunarodna međufakultetska saradnja se uspešno odvija, formiran je i Centar za međunarodnu saradnju.

Na fakultetu su organizovane integrisane studije medicine u trajanju od šest godina. Tu su i master studije, specijalističke, akademske i strukovne, doktorske studije koje se odvijaju po savremenim principima, kao i naučnoistraživački rad. Organizovana je i kontinuirana medicinska edukacija. Medicinski fakultet or-

Vizija razvoja fakulteta je zasnovana na sledećim postulatima: Mi hoćemo savremeni fakultet sa kontinuiranom primenom novih dostignuća u medicinskoj edukaciji i naučnom radu, koji su prihvaćeni u međdjunarodnom akademskom prostoru - naročito na evropskim univerzitetima, mi hoćemo nacionalno odgovo49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ran fakultet sa značajnim doprinosom u edukaciji lekara i naučnom radu u Srbiji i, konačno, mi hoćemo autonoman fakultet u akademskim aktivnostima u okviru autonomije univerziteta koja obezbeđuje stabilnost, edukaciju i naučni rad, demokratsko, odgovorno i transparentno odlučivanje i sprovođenje donesenih odluka u skladu sa interesima razvoja fakulteta. To je ono što mi danas podrazumevamo pod - razvoj Fakulteta- što je zapisano je u Osnivačkom aktu Univerziteta 1905. godine, a to je da Univerzitet mora biti edukacioni ali i istraživački, istakao je akademik Lalić. Tradiciju Medicinskog fakulteta shavatamo danas, ali shvatali smo i uvek kao razvoj, razvoj edukacije i nučnoistraživačkog rada ka sve boljem kvalitetu u skladu sa zahtevima vremena i iskustvima najuglednijih akademskih sredina. To predstavlja osnove tradicije jer ako toga ne bude tradicije neće biti. Razvoj kao stalna promena ka boljem kvalitetu je imperativ opstanka fakulteta”, istakao je akademik Nebojša Lalić. „Za 97 godina promenili su se društvenopolitički sistemi, implementirare su se nove medicinske doctrine, redefinisana je filozofija lečenja u novim granama medicine ali jedno je ostalo isto, to je ljubav prema pacijentu i želja da se pomogne. Pokazali smo da poštujemo i Hajdelberg , Kembridž i Harvard, ali da najviše volimo svoju školu, srpsku školu, Medicinski fakultet u Beogradu kojem svi dugujemo najviše u smislu da smo formirani kao časni, hrabri i pošteni ljudi”- rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije, profesor Vladimir Đukić. „Mi ne školujemo lekare za inostranstvo, naši biseri su ovde. Naša obaveza je da se stvore tehnički, tehnološki i materijalni uslovi da u zdravstvenom sistemu funkcioniše sve, na nivou zemalja zapadnog Balkana i bolje. Ali i da ljudi u zdravstvenom sistemu budu za50

dovoljniji svojim položajem. Nadamo se da će stota godišnjica našeg fakulteta učiniti da svi budemo zdravi , krepki, da medicinska tehnologija bude nešto što je svakodnevno, a da naša ljubav i posvećenost školi ostane nepromenjena”, kazao je profesor Đukić . Medicinski fakultet je naša najbolja struktura u Srpskom lekarskom društvu i ja očekujem - da mi računamo na vas, a vi računajte na nas - rekao je predsednik Srpskog lekarskog društva - akademik Radoje Čolović. Medicinski fakultet u Beogradu je član Zajednice fakulteta medicinskih nauka Srbije od njenog osnivanja. U ime Zajednice govorila je prof. dr Dobrila Stanković, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu. Nalazimo se u Domu najstarije škole srpske medicine, koja je od osnivanja 1920. postala nosilac razvoja i progresa, medicinskog obrazovanja struke i nauke u Srbiji, ali i u ovom delu Evrope. Medicinski fakultet u Beogradu dao je ogroman doprinos osnivanju Medicinskog fakulteta u Nišu. Danas medicinski fakulteti u Srbiji, kao ozbiljne obrazovne i naučnoistraživačke ustanove, okupljene u Zajednici medicinskih fakulteta Srbije, imaju jako dobru saradnju, a tradicionalno najbližu saradnju sa Medicinskim fakultetom u Beogradu i to pre svega u oblasti usavršavanja u okviru specijalizacija i užih specijalizacija i u oblasti naučnoistraživačkog rada i doktorskih disertacija - istakla je prof. Stanković. U ime nastavnih baza KBC “Zvezdara”, KBC “Bežanijska kosa”, KBC “Zemun”, KBC “Dragiša Mišović” i KC Srbije govorio je doc. dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije. -Nije lako da u ovim uslovima nastavne baze održe visok nivo sistema zdravstva, obrazovanja i naučnoistraživačkog rada. Mi ćemo u teškim uslovima učiniti sve da podignemo nivo struke, da podignemo kvalitet publikacija da se podstiču i ohrabre lekari-kliničari da se

bave fundamentalnim istraživanjima, da postavimo i realizujemo projekte iz kojih proističu rezultati, koji će podići nivo struke u kliničkom radu u našim nastavnim bazama - rekao je dr Ašanin. Priznanje za rad i aktivnosti Studentskog parlamenta pripalo je studentu prodekanu Radošu Niniću. -Studentski parlament je prethodne akademske godine promovisao svoje sekcije, a samim tim i fakultet. Sa radom je počeo studentski časopis – Medicinar - kao i Hor studenata medicine. Časopis Medicinar, uz pomoć Studentskog parlamenta, organizovao je brojne tribine i projekcije filmova. Hor studenata medicine imao je zapažene nastupe za 4. April, Dan studenata i Dan doktorskih studija. Centar za stručni i naučnoistraživački rad studenata beleži rekordan broj radova, Centar vredno radi zbog uključivanja što većeg broja studenata u naučnu delatnost. U oktobru je organizovana globalna studentska Konferencija biomedicinskih nauka sa velikim brojem učesnika iz Srbije i inostranstva, a Sportsko društvo “Medicinar” je osvojilo prvo mesto u generalnom plasmanu među svim medicinskim fakultetima Srbije - istakao je student prodekan Radoš Ninić. Povodom dana Medicinskog fakulteta tradicionalno su dodeljene nagrade za naučni, istraživački i pedagoški rad. Nagradu za naučnoistraživački rad za mlade istraživače dobila je docent dr Nataša Milić - Katedra za medicinsku informatiku i statistiku. Dr Nataša Milić je član istraživačkog tima u Ročester Meyo klinici u Minesoti - SAD. Dodeljene su i nagrade i priznanja institutima i naučnim bazama Medicinskog fakulteta kao i nagrade za unapređenje nastave. Svečanost je uveličao sjajnim nastupom hor SINGIDUNUM.

Izjave učesnika:

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Obeležavanje 97 godina Medicinskog Akademik Vladifakulteta doživljavam kao praznik. Medicin- mir Kostić, predsedski fakultet i SANU su dve nerazdvojive ce- nik SANU line. Siguran sam sam u dalji razvoj i uspeh najvećeg medicinskog fakulteta u Srbiji.  Pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, zastupnik načelnika VMA Beograd 

U našem sistemu zdravstva , obrazovanja, naučnoistraživačkog rada, Medicinski fakultet Dr Milika Ašanin, je stožer. Dobra nastava stvara dobre lekare, direktor Kliničkog a dobri lekari nas dobro i leče. Od budućnosti centra Srbije očekujem podizanje nivoa struke, podizanje nivoa nastave, bolje publikacije, da se kliničari ohrabre i podstiču da budu u fundamentalnim istraživanjima i projektima koji će imati rezultate da podižu nivo struke.  Dan Škole je veliki jubilej kako za Medi- Akademik cinski fakultet, tako i za moj matični Institut Vladimir Kanjuh za patologiju, koji slavi 95 godina rada. Želim, tim povodom da potsetim na prof.dr Đorđa Joannovića, dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, koji je, kao redovni profesor patoDocent dr Milan logije bečkog Medicinskog fakulteta, došao u Latas, psihijatar Beograd i sudelovao 1920.god. u osnivanju Klinike za Medicinskog fakulteta i njegovog Instituta za psihijatriju patologiju. Bio je jedan od pionira učenja o augodišnja nagrada toagresiji u medicini. Nažalost, tadašnji politički za unapređenje režim ga je doveo do (samo)ubistva. To nam je nastave  velika tuga da jedan tako veliki čovek i naučnik, srpski patriota, na takav način završi svoj život – što je memento da se tako nešto više nikada ne dogodi. 

Akademik Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta Beograd

Docent dr Nataša Milić, Katedra za medicinsku statistiku i informatiku

Ovo je fakultet koji sam ja završio. Onda možete misliti koliko cenimo i poštujemo naročito sada kada VMA ima svoj Medicinski fakultet, kada znamo šta znači tradicija, pogotovu ova 97-godišnja tradicija Medicinskog fakulteta u Beogradu . Ona je putokaz svima nama na daljem putu razvoja obrazovanja, edukacije i formiranja kadrova kakav medicinski fakultet zaslužuje .VMA i Medicinski fakultet imaju izvanrednu saradnju a biće još bolja. 

Ja sam dobila nagradu za naučnoistraživački rad. Tu je utkan veliki rad čitavog fakulteta i moje katedre koja mi je dala podršku i razumevanje za moj rad koji je bio veliki i višegodišnji. Moj život je kombinacija nauke, medicine i porodičnog života. Objavili smo jako veliki broj radova koji su često citirani u stručnoj literaturi. Unapredili smo internacionalnu saradnju sa Meyo klinikom u Ročesteru, SAD, i to je nekako bila kruna koja je dovela do ove nagrade. Moj rad je kombinacija neobičnog znanja koje sam stekla na našem fakultetu. Prvo to je poznavanje medicine, a onda i istraživačke metodologije. To je zapravo dovelo do velikog broja jako kvalitetnih radova, objavljenih u časopisima sa visokim impaktom. Što se budućnosti tiče, ja sam jutros primila jedan e-mail od koleginice-prodekanke koja je povodom moje nagrade prokomentarisala rečima:  Ovo je veliko priznanje što je psihijatri- “Trebalo bi još više da ubrzaš”.

ja prepoznata i na Medicinskom fakultetu kao važna oblast , nekada se događa da se psihijatrija ne priznaje kao važna oblast. Medicinski fakultet se intenzivno razvija i postaje prepoznat i na Šangajskoj listi i u drugim svetskim institucijama , to je nešto što mi radimo i pokušavamo da unapredimo našu struku, da Fakultet bude još više prepoznat u svetu.  Radoš Ninić, student prodekan Medicinskog fakulteta

Ovo je za nas vrlo važan datum. Fakultet se sve više i više razvija i danas je upravo sagledana cela ta veličina fakulteta i svi njegovi rezultati ujedno i problemi i dileme koje postoje, a isto tako i pravci koji nas dalje očekuju, 9. decembar je uvek važan datum za nas, kada sagledavamo svoju situaciju, obeležavamo uspehe kojih je, videli smo, bilo mnogo i pokušamo da sagledamo šta nas čeka u budućnosti. Mi mislimo da tradicija ne sme da nas povuče u stagnaciju a takođe, mi od društva moramo dobiti podsticaj za taj razvoj. Nemamo mogućnosti da razvijamo tu tradiciju, čak ni da opstanemo, ako nema razvoja. U budućnosti ćemo pokušati da dostignemo kvalitete u nekim oblastima koji će nas obeležiti kao ustanovu koja primenjuje najsavremenije principe u edukaciji i naučnoistraživačkom radu, što je izuzetno važno. 

Silvio de Luka, upravnik Instituta za patološku fiziologiju 

Ovo je uvek prilika da se neki značajni datumi iz rada iz škole i našeg instituta obeleže, da se vidi gde smo i šta smo uradili u prethodnom periodu. Kako smo se razvijali kao nastavna baza i u naučnom smislu, kao i šta nam sledi dalje. Posle jednog usporavanja razvoja, protekli period je bio uspešan, imali smo bum, zahvaljući upravi fakulteta i nama. Tako da se radujem, zato što smo nešto zaista dobro uradili. U budućnosti očekujem nastavak dobrog rada i Fakulteta i našeg instituta. 

Student prodekan je spona između svih studentskih programa i uprave, dvosmerna komunikacija između uprave fakulteta i studenata. Studentski parlament ima razne akcije koje sprovodi. Tu su brojne sekcije, Centar za stručni i naučnoistraživački rad studenata koji se bavi pisanjem naučnih - studentskih radova i takođe učestvujemo na Kongresu biomedicinskih nauka Srbije, gde učestvuju svi biomedicinski fakulteti Srbije. Imamo i dva časopisa - Medicinar i naučni časopis Medicinski podmladak, koji publikuje najbolje radova sa kongresa. Imamo i sportsko društvo kao sekciju parlamenta, imamo preko 150 sportista u individualnimm i gru pnim sportovima. 51

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Proslava Dana Instituta za anatomiju

rvo predavanje na Institutu za anatomiju u Beogradu održao je dr Niko Miljanić 9. decembra 1920. godine. Osnivanjem Instituta za anatomiju, Medicinski fakultet u Beogradu je počeo sa radom. Dan Medicinskog fakulteta je istovremeno i Dan Instituta za anatomiju. To je bio razlog da su i zaposleni u Institutu za anatomiju takođe organizovali proslavu u svojim prostorijama.

Šef Katedre Instituta za anatomiju prof. dr Laslo Puškaš analizirao je prethodnu godinu i ocenio je kao vrlo uspešnu. Institut je bio domaćin evropskoj Univerzitetsko-muzejskoj organizaciji -Universeum-u, a u okviru domaće manifestacije - Noć muzeja - Institut je zabeležio rekordnu posetu. Institut za anatomiju je organizovao i Drugi teorijski, praktični Hands-on međunarodni kurs za hirurgiju perifernog nervnog sistema. Na ovom značajnom skupu učestvovalo je 150 hirurga, lekara, doktoranata, nastavnika iz 53 države Evrope i sveta. Kurs je imao teorijski i praktični deo. Svetska organizacija neurohirurga i Komitet za hirurgiju perifernog nervnog sistema proglasili su ovaj kurs najbolje organizovanim u protekloj godini. - Ponosan sam što sam šef katedre

koja uskoro obeležava 100 godina postojanja, kao i na rezultate u prethodnoj godini, ističe prof. Puškaš. Intenzivna naučna međunarodna saradnja, istraživački radovi, gostovanja profesora našeg instituta značajnim svetskim medicinskim centrima, doprinela su razvoju, odnosno tradiciji Medi52

Čas anatomije Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

cinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu o kojoj je govorio dekan, akademik Nebojša Lalić. Medicinski fakultet organizuje nastavu i na engleskom jeziku. Studenti iz celog sveta dolaze u Beograd i studiraju medicinu na engleskom jeziku. Rukovodilac nastave na engleskom jeziku je prof. dr Valentina Nikolić. Ja moram da se pohvalim zato što je nastava na engleskom jeziku sve popularnija u svetu. To je rezultat osnovne nastave na srpskom jeziku koja promoviše fakultet i nastavu u celini. Ove školske godine upisano je najviše studenata do sada. Studenti dolaze sa svih meridijana, prvi je put je više stranih od naših, domicilnih studenata. To su uglavnom studenti koji su četvrtu godinu studija završili u inostranstvu i bilo im je prirodno da upišu nastavu na engleskom jeziku. Ove godine su studenti na engleskom jeziku prvi put uključeni u naučni rad. Srećni smo jer će i naši studenti na engleskom jeziku moći da participiraju u fondovima naučnog razvoja koji je do sada bio, uglavnom, rezervisan za studente na srpskom jeziku. I studenti i nastavnici su svojim radom, odnosno uticajem koji imaju u naučnoj javnosti koji mi zovemo impakt faktor, doprineli da je naš fakultet na prestižnom mestu na Šangajskoj listi. Anatomija uživa veliko poštovanje nastavnika na našem

fakultetu i kao katedra mi se ne širimo mnogo, imamo relativno mali broj izvođača nastave, ali su ti nastavnici zaista prepoznati i po svom stručnom, naučnom i edukativnom radu. Uskoro otvaramo Centar za kadaveričnu edukaciju, nama je edukacija primarna delatnost, mislim da ćemo prevazići granice naše zemlje i zauzeti važno mesto na mapi edukacijskih centara u Evropi i svetu.

Prof. dr Branislav Filipović, upravnik Instituta za anatomiju Jubilej Fakulteta znači i jubilej Instituta, 9. decembra 1920. godine Niko Miljanić, osnivač Instituta za anatomiju, je održao prvo predavanje na novoosnovanom Medicinskom fakultetu. Taj dan

Z D R AV S T V O - S R B I J A

se slavi i kao Dan fakulteta i Dan Instituta. To je velika svečanost i ujedno shvatanje da trajemo kroz vekove, kroz naše učitelje i oni kroz nas i nadamo se mi kroz naše učenike. Nedavni Međunarodni Hands on kurs je skrenuo pažnju javnosti, dobili smo velike pohvale iz zemlje i inostranstva. Kolega iz Danske je rekao da je to bio najveći kurs toga tipa ikad održan. Nikad nije video na jednom mestu toliko ljudi. Bilo je stručnjaka, predavača i učesnika iz 53 države. Svi smo ovde sa Katedre za anatomiju, što je meni posebno drago kao upravniku, radili kao jedan. Mi smo ponosni na to što smo uradili, napravili prvi Hands on kurs zajedno sa kolegom prof. dr Lukasom Rasulićem. Niko nije pitao koliko je sati, niko nije pitao kada ćemo kući i slično… Akademik Nebojša Lalić, dekan Fakulteta, rekao je danas jednu veliku stvar, a to je da je razvoj - naša tradicija. Ovaj fakultet od 1920. godine, izuzimajući ratno doba, razvijao se sve vreme. Mi uvek težimo novim stvarima i trudićemo se da Institut za anatomiju da veliki doprinos u budućnosti. Planiramo razvoj u naučnoistraživačkom smislu, nove laboratorije, nove ljude, nove saradnike i nove ideje iznad svega, bez toga nema ništa. Poboljšanje materijalno-finansijske situacije i opreme, dalje osavremenjivanje nastave, kontinuirane edukacije, potpunu anatomsku edukaciju studenata za koju se nadam da će jednog dana biti moguća. Svečanost Instituta za anatomiju uveličao je naš gitarista Nemanja Bogunović, koji je poznat širom Evrope i sveta po maestralnim izvedbama popularnih kompozicija svetskih i naših autora. Nemanja Bogunović je prepoznatljiv po izvođenju filmske muzike, koja oduševljava publiku Pariza, Beča, Dubrovnika i drugih kulturnih centara. Tom prilikom Nemanja Bogunović je najavio i svoj solistički koncert u Beogradu u “Kolarcu”, marta ove godine.

Deklaracija o podršci vakcinaciji

redstavnici naučnih i obrazovnih institucija te strukovnih komora u zdravstvu potpisali su 30. januara 2018. Deklaraciju o podršci vakcinaciji u Srbiji, s ciljem da stručna javnost pošalje građanima jasnu i ujedinjenu poruku o značaju vakcinacije kao naučno potvrđene i najefikasnije mere u prevenciji zaraznih bolesti.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović je rekao da je zbog medicinski netačnih i nepotkrepljenih informacija na društvenim mrežama, zdravstvena struka došla u situaciju da se roditeljima u 2018. godini mora da objašnjava koliki je značaj vakcinacije. “Stručna javnost je nepodeljena. Svaki lekar koji radi u zdravstvenom sistemu zna da je imunizacija jedno od najvećih civilizacijskih, medicinskih dostignuća”, rekao je Mahmutović. Pojava morbila, kako je naglasio, mogla se i očekivati posle pada obuhvata vakcinacije, ali da je zdravstveni sistem dobro odreagovao na pojavu epidemije malih boginja. “Naši građani moraju da budu svesni toga da ako žele dobro deci moraju da ih vakcinišu”, naglasio je državni sekretar Ministarstva zdravlja. U Deklaraciji, koju su potpisali u Lekarskoj komori Srbije, se navodi da su “imunizacija i vakcine jedno od najvećih dostignuća čovečanstva i da nijedna druga medicinska intervencija nije spasila veći broj ljudi”. Prvi slučaj malih boginja u Srbiji je zabeležen početkom oktobra prošle godine, a od tada do danas zaraženo je 1.485 ljudi, umrle su dve osobe, a za treću se čeka zvanična potvrda da je umrla od malih boginja. Većina zaraženih, oko 94 odsto, bila je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana. Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. Nebojša Lalić navodi da se smatralo da je vakcinacija ušla u civilizacijske tekovine i da je to deo uobičajenog civilizacijskog života. “Vakcinacija, jedna od velikih tekovina medicine, jedno je od najsnažnijih oružja kojim su prave pošasti od bolesti zaustavljene”, rekao je Lalić i dodao da je struku iznenadila borba protiv vakcinacije.

O značaju vakcinacije, kako je rekao, u stručnim krugovima nema dilem, te da su lekari svesni koliki je značaj imunizacije. Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu je negativne kampanje protiv pojedinih vrsta vakcina uporedio sa pojedinačnim lekovima za koje kaže da mogu da izazovu pojedine neželjene reakcije, ali da to ne ugrožava efekat ukupne terapije koji se tim lekom postigne. “Zamislite kada bismo sve lekove, te sporadične slučajeve neželjenih efekata, digli na nivo pravila - medicina bi bila paralisana”, naglasio je Lalić. Antivakcinalni lobi deluje u celom svetu, a poljuljano je poverenje i u Srbiji koja ima dugu tradiciju vakcinacije. Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Verica Lazić je podsetila da je Srbija vakcinaciju protiv velikih boginja uvela za vreme Miloša Obrenovića 1839. godine i da je ta bolest iskorenjena 1980. godine. “Sada smo u situaciji da se još jednom vratimo obavezi imunizacije, imunizaciji dece i da podignemo kolektivni imunitet povećanjem obuhvata vakcinacijom”, naglasila je Lazićeva. Direktor Lekarske komore Srbije dr Milan Dinić je rekao da je poražavajuće što je poverenje kod građana u našoj zemlji danas poljuljano u tolikoj meri da je Srbija danas suočena sa epidemijom i da se u 21. veku ukazuje na neophodnost i značaj imunizacije. Predsednik Srpskog lekarskog društva prof. Radoje Čolović je podsetio da su zahvaljujući vakcinaciji mnoge zarazne bolesti zaboravljene, da je s kraja 19. i početkom 20. veka od difterije, tetanusa, velikog kašlja umiralo skoro 50 odsto dece. Danas te bolesti, kako je rekao, praktično ne postoje zahvaljujući vakcinaciji, a da je epidemija malih boginja primer da mogu da se vrate zbog nevakcinisanja dece. “Kao lekar osećam sram što se u našoj zemlji u 21. veku pojavila epidemija malih boginja. Bolest koja efikasno može da se spreči vakcinacijom”, pojasnio je Čolović. Deklaraciju su potpisali: ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović, direktorka Instituta “Batut” Verica Jovanović, predsednik SANU Vladimir Kostić, rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević, zatim dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić, direktor Lekarske komore Srbije Milan Dinić, predsednik Srpskog lekarskog društva Radoje Čolović, direktori komora - farmaceutske, stomatološke, biohemičara, medicinskih sestara, zdravstvenih ustanova. 53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

isoka medicinska škola strukovnih Simpozijum, 26.1.2018. Ćuprija studija u Ćupriji, kao škola sa tradicijom dugom već dvadeset godina, aktivan je partner u reformisanju obrazovnog procesa sestara i babica u saradnji sa svim relevantnim institucijama i svim strukovnim udruženjima. Tim povodom, uoči svetog Save, 26. januara 2018. godine, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji je po prvi put bila domaćin okruglog stola sa temom „Standardi EU za profesije medicinskih sestara i babica – informacije za zemlje u procesu pristupanja“. Pripremio: Radenko - Rade Karalić Učesnici skupa, pored predstavnika državne VMŠSS u Ćupriji, bili su i predstavnici Unije poslodavaca iz regiona, kao i predstavnici Komore medicinskih sestara i tehničara, zdravstvenih ustanova iz regiona i studentskih centara iz Beograda, Kragujevca i Čačka. Teme okruglog stola bile su: • Standardi EU za profesije medicinskih sestara i babica – informacije za zemlje u procesu pristupanja • Kako premostiti razlike u obrazovanju medicinskih sestara u Srbiji i EU - celoživotno učenje i stručne kvalifikacije medicinskih sestara • Razmatranje mogućnosti o otvaranju Studentskog centra u Ćupriji obrazovanja sestara i babica sa stanDirektor Visoke medicinske škodardima u EU. le strukovnih studija u Ćupriji dr sc. „Svima nama koji smo se okupili med. Hristos Aleksopulos je istakao cilj ovde, dobro je poznato da su medicinovog skupa, a to je da se kroz proaktiske sestre pokretačka snaga društva, da one predstavljaju najbrojniju populaciju u van pristup svih relevantnih subjekata zdravstvstvenom sistemu Srbije i značanađu najbolja rešenja za proces harmonizacije i usklađivanje standarda jan segment svakog dobro organizova54

Standardi EU za profesije medicinskih sestara i babica nog sistema zdravstvene zaštite. Zato s pravom možemo reći da su medicinske sestre heroji našeg zdravstvenog sistema i mi kao državna visokobrazovna institucija u kojoj se obrazuju medicinske sestre i babice imamo i moralnu obavezu, ali i cilj da se njihovo obrazovanje uskladi sa standardima EU.“ Imam potrebu da istaknem, dodao je profesor Aleksopulos, da u potpunosti podržavamo stav i napore premijerke Ane Brnabić da je obrazovanje na prvom mestu i da je imperativ Srbije veće ulaganje u znanje i inovacije, a prioritet škole u Ćupriji jeste da budemo lideri u obrazovanju sestara i babica po standardima usklađenim sa obrazovanjem u EU. Naš zadatak nije samo da u VMŠSS u Ćupriji studenti dobiju diplomu, naš osnovni cilj je unapređenje profesije me-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

dicinskih sestara i babica, kao i ostalih profila koje obrazujemo, a u svrhu pružanja najviših standarda zdravstvene nege i zaštite. Da bi se premostile razlike u obrazovanju sestara u Srbiji u odnosu na Evropsku uniju, VMŠSS u Ćupriji je od 2008. godine započela projekat „Usklađivanje stečenih stručnih naziva“ za studente koji su stekli više obrazovanje i omogućila im sticanje diploma visokog obrazovanja na akreditovanim studijskim programima. Posle direktora VMŠSS u Ćupriji profesora Aleksopulosa, učešće u radu skupa uzele su predstavnice Komore sestara i tehničara Srbije i regionalne komore. Istaknuto je da su sestre i babice koje su u procesu rada imale finansijsku pomoć Komore da nastave svoje obrazovanje po standardima EU. Bilo je diskusije i o licencama da sestre ne mogu istovremeno imati dve licence, s obzirom

• Unija poslodavaca treba da se decentralizuje • Treba nastupiti edukativno. Zaključeno je da je neophodno ojačati poslodavačku aktivnost u okviru Unije, kako bi se kreirala minimalna cena rada i ostale socijalne komponenete kao i da treba učiti na iskustvu poslodavaca jer su to uspešne kompanije. Predložio je formiranje socijalno-ekonomskih saveta na lokalnim nivoima jer bi se tako unapredio i rad lokalne samouprave. Postoje specifičnosti koje centrala ne može da zna. Istaknuto je da privrednici još ne prepoznaju snagu udruživanja i da je neophodno prisustvo privrednika u opštinskom veću. Dr sc. med. Hristos Aleksopulos je izjavio da treba uputiti otvoreni poziv poslodavcima, organizovati predavnja i kampanje po gradovima kao i prezentacije za potencijalne članove, privred-

na to da se licenca vezuje za Ugovor o radu, a ne za diplomu. Nakon ovog, održan je i sastanak poslodavaca Pomoravskog okruga s ciljem da se istakne značaj i važnost Unije poslodavaca Srbije. Okruglom stolu je prisustvovao i član Predsedništva Unije. Na sastanku su usvojeni sledeći zaključci: • Da su neophodni konstruktivni partneri

nike u Despotovcu, Svilajncu, Jagodini, Ćupriji i Paraćinu. „Naše ideje i želje su transparentne i iskrene. Bilo bi dobro održavati sastanke na mesečnom nivou, ko ima dobre namere dobrodošao je. Evropska unija će novim zakonima primorati načelnike okruga da se lokalne stvari rešavaju i organizuju u okrugu pa treba biti spreman. Vlada želi da pomogne ideje, ali bitna je naša strategija. Država se uređuje, ru-

kovodstvo ima volju, mi treba da damo doprinos”, rekao je dr sc. med. Hristos Aleksopulos. Obeležavanje Svetog Save, 27. januara u VMŠSS započelo je rezanjem vasilike, u prisustvu uvaženih gostiju prof. dr Darka Laketića, predsednika Odbora za zdravstvo i narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, prof. dr Aleksandra Martinovića, narodnog poslanika u Skupštini RS, Marija Spasića, glavnog koordinatora radnog tela za borbu protiv korupcije u zdravstvu, studenata i zaposlenih. U amfiteatru Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji, u prisustvu diplomiranih studenata, profesora, uvaženih gostiju, održana je po prvi put Svetosavka akademija, dodeljene su svetosavske nagrade, kao i svečana dodela diploma svršenim studentima VMŠSS Ćuprija. Profesor Aleksopulos obratio se prisutnima sledećim rečima: „Veliko mi je zadovoljsto i čast da danas, po prvi put u našoj i vašoj školi, imamo Svetosavsku akademiju i da ćemo po prvi put dodeliti svetosavsku nagradu studentu generacije VMŠ za školsku 2016/2017. godinu, kao i nagrade najboljim studentima sa svakog studijskog programa. Ova nagrada će postati tradicionalna, jer nagrade i nove tehnologije motivišu vas kao nagrađene, ali i nas, vaše profesore, da više ulažemo u vaše i naše znanje i inovacije u obrazovnom procesu. Kao visokoškolska ustanova koja obrazuje više medicinskih profila nastojimo da dignitet ove profesije podignemo i približimo nivou koji pripada ovoj profesiji. Kako to možemo postići? Odgovor je jednostavan, jedino kvalitetnim obrazovanjem i praćenjem savremenih tendencija u procesu obrazovanja kako studenata, tako i nastavnika, koji se takođe usavršavaju, jer danas to nije samo trend, jedini pravi rezultati se mogu postići putem kontinuiranog celoživotnog obrazovanja. Postoji običaj u anglosaksonskom svetu da se maturantima ili diplomcima gimnazije, koledža ili fakulteta na ceremoniji dodele diploma prigodnim govorom obrati neka javna ličnost. I mi smo danas doveli takve ličnosti, a pre toga, ja ću se pozvati na govor Dejvida Fostera Volasa, američkog pisca, koji kaže da svako od nas stavlja sebe u CENTAR SVETA, jer smo tako podešeni po difoltu, u našem hardveru, čim se rodimo, a mi u VMŠ u Ćupriji stavljamo studenta u centar, student je u fokusu našeg sistema. Moto VMŠSS u Ćupriji je: „Ula55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ganje u znanje je ulaganje u budućnost.“ Intervju: Svetlana Žunić, glavna sestra Specijalne Prava vrednost pravog obrazovanja bolnice za rehabilitaciju „Banja Koviljača“ je, po rečima Volasa, što nema mnogo veze sa ocenama i titulama, a ima mnogo veze sa jednostavnom svešću – svešću da postoji ono što je stvarno i suštinsko, što je skriveno, a sve vreme nam je pred očima i zbog čega moramo sami sebe podsećati iznova i iznova“, a to je zapravo nezamislivo teško – živeti svesno, odraslo, dan za danom. A to znači da je još jedan kliše istinit: Pripremio: Radenko - Rade Karalić Vaše obrazovanje zbilja jeste posao koji traje celog života i ono počinje upravo sada, kad dobijate vaše diplome. Ali ne mogu a da ne citiram i nekog Grka, pa ću vas podsetiti na reči Sokrata, koji kaže „knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji“ pa poslušajte ga i ubuduće se družite i sa knjigama. Direktor Aleksopulos uručio je diplome i nagrade najboljim studentima sa svih šest akreditovanih studijskih programa VMŠ. Po prvi put proglašen je student generacije za 2016/2017. školsku godinu, a to je studentkinja sa najvišom prosečnom ocenom 9,79, koja je na poklon dobila laptop računar. - Sve što je trajno i vredno, venvremenski, neprolazno, doneo je sveti Sava, rekao je patrijarh Irinej. Zaista je tako. Slavimo ovaj dan, slavimo Rastka Nemanjića kao sveca, slavimo vrednosti koje je za života promovisao, propagirao i prezentovao. Te vrednosti nas krase, istakao je dr Darko Laketić, predsednik Odbora za zdravstvo i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije. - Želim svima vama, roditeljima i nastavnicima da čestitam ovaj veliki dan u vašim životima. Naravno, želim da se zahvalim dr Hristosu, mom velikom prijatelju, koji je od ove škole napravio jednu od najreprezentativnijih obrazovnih ustanova u oblasti zdravstva. To ne kažem Svetlana Žunić, rođena 1970. godine u Loznici. Osnovnu školu „Kadinjača“završila u Loznici, a srednju samo ja, to su i zvanične ocene Mini- medicinsku u Šapcu 1989. godine. Pripravnički staž započinje jula 1989. godine u tadašnjem Zavodu za starstva zdravlja. Zaista, na čelu usta- diskopatiju i posttraumatska stanja „Banja Koviljača“, a današnjoj Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Banove imate veoma ozbiljnog, sposobnog nja Koviljača“ i do danas radi u istoj ustanovi. Posle položenog državnog ispita radi u smenama na najtežim odeljenjima Bolnice, susrećući se sa svim izazovima sestrinske profesije. Sa zadovoljstvom ističe da i odgovornog čoveka, koji je ne samo je učila od starijih i iskusnijih sestara, da se kroz školu sve ne nauči, već da je ceo život učenje. Radila je dobar lekar, već i oličan menadžer, re- sa teškim i nepokretnim pacijentima, starim, sa bolesnom decom, u periodu ratnih godina i sa ranjenicima kao je Martinović, koji predaje jedan od kada se po prvi put susrela i sa fiksatorima i prostrelnim ranama, sa amputiranim ekstremitetima, sa tešpredmeta u toj školi. kim životnim pričama... Uz rad završava Višu medicinsku školu u Beogradu, 2009. godine, strukovnu 2010. Naše diplomce su pozdravili i uputi- godine, a specijalističke studije 2016. li im čestitke, glavni koordinator radnog tela za borbu protiv korupcije u zdravstvu a glavnom sestrom Specijalne Sa kakvim ste se izazovima suMario Spasić, kao i pomoćnica direktora bolnice Svetlanom Žunić, članom sretali na radnom mestu glavne seza nastavu prof. dr Ljiljana Antić. Upravnog odbora Bolnice, pred- stre Bolnice? sednikom Sekcije rehabilitacije i reumaSvi oni poslali su poruku našim diOd te 2009. i 2010. godine, kada tologije, sekretarom Društva medicin- su sve sestre postale članovi Komore plomcima da sistem zdravstva i Srbije skih sestara i babica u okviru Saveza medicinskih sestara i tehničara Srbije računaju na njih i da svoju stručnost i udruženja zdravstvenih radnika Srbije i dobile licencu, aktivno smo krenuli u veštine koje su stekli u VMŠ u Ćupriji razgovarao je Radenko-Rade Karalić. organizovanje i akreditaciju seminara u primene u praksi.

Komunikacija u radu glavne sestre

Z D R AV S T V O - S R B I J A

našoj bolnici, ali i kao aktivni i pasivni učesnici u drugim ustanovama. Nosioci ovih radova su više/visoke sestre Bolnice, ali se trudimo da aktivno uključimo i sestre sa srednjim obrazovanjem u proces edukacije. Kao i u svim zdravstvenim ustanovama i u našoj nikada nije bilo dovoljno medicinskih sestara, pa je akcenat bio na što boljoj organizaciji kako bi svako radno mesto bilo pokriveno, a pacijent zbrinut na najbolji način. U poslednje dve i po godine znatno je poboljšana naša organizaciona struktura, četiri medicinske sestre su putem javnog konkursa dobile posao na neodređeno vreme, imamo dovoljno sestara u toku sezone kada je povećan broj spoljnih pacijenata i kada većina zaposlenih koristi godišnji odmor. Povećanjem broja sestara poboljšan je i kvalitet našeg rada, a i zadovoljstvo kako korisnika naših usluga, tako i samih zaposlenih medicinskih sestara što je i kroz interne upitnike naših pacijenata i pokazano ocenom 4,95 za 2017. godinu.

stara - tehničara, većina njih su dobra deca, ali to su i buduće medicinske sestre koje moraju dosta raditi na ličnom usavršavanju, jer završetkom školovanja ne završava se proces učenja. Većina naših pripravnika nosi pozitivne utiske iz naše bolnice i po položenom državnom ispitu zainteresovani su da radni vek nastave tu. U našoj ustanovi se vodi računa pri prijemu pripravnika, a i medicinskih sestara, uslovi i kriterijumi moraju biti ispunjeni.

Da li su medicinske sestre uključene u kreiranje politike rada vaše ustanove? Imaju li uticaja na unapređenje kvaliteta rada? U našoj ustanovi brojne su komisije u čijem radu učestvuje glavna sestra: Komisija za unapređenje kvaliteta rada, Komisija za prevenciju bolničkih infekcija, Komisija za stručne radove i druge. U našoj ustanovi medicinski i sve ostale vrste otpada zbrinjavaju se na adekvatan i standardima propisan način, sklopljeni su ugovori sa odgovarajućim ustanovama koje vrše transport i Kakvi su uslovi za rad medicin- njihovo uništavanje. skih sestara u vašoj ustanovi? Koji su prioriteti u radu vaše Moram da naglasim da, na moje veliko zadovoljsto, zahvaljujući men- ustanove? džmentu ustanove, naše sestre su jedne Ono što bih istakla i stavila u priod retkih u Srbiji koje su uniformisane oritete, a počelo je 2012. godine kada jer svake godine dobijaju radnu unifor- je naša ustanova izabrana za pilot-promu i radnu obuću, kao i svi ostali za- jekat akreditacije zdravstvenih ustanoposleni. Sam izgled medicinske sestre va iz domena rehabilitacije, ali zbog i njena verbalna i još više neverbalna standarda koji još nisu bili usvojeni za komunikacija govori ne samo o njoj, već oblast fizikalne medicine i rehabilitacije, i o samoj ustanovi u kojoj radi, kroz tu aprila 2017. godine završen je proces uniformu mnogo toga se može videti i i dobijena akreditacija na maksimalnih zaključiti o celokupnoj ustanovi. sedam godina. Osim akreditacije naša ustanova radi i po ISO i HCCP standarŠta biste želeli da istaknete u ra- dima, što zaposlenima znatno olakšava rad i omogućava kvalitetnije pružanje du glavne medicinske sestre? Akcenat u mom radu bio je i dalje usluga, a našim pacijentima dokaz da će biti na što boljoj komunikaciji prven- se ovde radi kvalitetno i na jako visostveno između samih sestara, ali i osta- kom nivou. Plan je i dalje unapređenje lih službi Bolnice. Vrata moje kancelarije i Bolnica prelazi na novu verziju stanuvek su otvorena za sve zaposlene, za darda ISO 9001:2015 i implementaciju sva njihova pitanja, probleme, nedou- sistema bezbednosti i zdravlja na radu mice, ali i za lepe i radosne trenutke. prema OHSAS 18001. Imate li vremena za usavršavanje? Čime se još bavite osim svakodnevnog posla? Pored ličnog usavršavanja, radila sam i dalje ću raditi na promociji svoje ustanove i sestara u njoj, na edukaciji i podsticanju mlađih generacija da se i dalje školuju, edukuju, da prenose svoje znanje i veštine na druge. U toku godine u našoj bolnici pripravnički staž završi oko 10-ak medicinskih se-

Šta je još u domenu rada glevne medicinske sestre? Pored medicinskih sestra tehničara, posao glavne sestre je da organizuje, prati, nadzire i kontroliše i rad higijeničarki i vešeraja Bolnice. Veliki akcenat u našoj bolnici stavljamo na higijenu. Higijeničarke rade sa profesionalnim sredstvima, edukovane su za njihovu upotrebu i uvek dovoljno imaju svih sredstava za rad što se za brojne bol-

nice u našoj zemlji ne može reći. Takođe, i radnici vešeraja koriste najsavremenije mašine za pranje i sušenje rublja, koriste profesionalna sredstava za pranje koja su programski određena. Svi oni rade prema važećim procedurama i standardima ustanove, uz svakodnevni nadzor i kontrolu i jako sam ponosna jer naši korisnici usluga kroz interne upitnike njihov rad ocenjuju visokom ocenom - 4,9. Posao glavne sestre podrazumeva svakodnevni obilazak svih odeljenja i objekata, nadzor nad opremom i organizovanje redovnih servisa, nabavku svih sredstava koja koriste medicinske sestre, higijeničarke i radnici vešeraja u svom radu, kao i brojne druge aktivnosti... Kao i sve medicinske sestre Bolnice i ja sam član Saveza zdravstvnih radnika Srbije i od 2017. predsednik Sekcije rehabilitacije i reumatologije, gde aktivnim učešćem na brojnim skupovima učestvujemo kao predavači i slušaoci i vrlo smo ponosni zbog toga. Ja se lično trudim da okupim i uključim što više rehabilitacionih i reumatoloških ustanova u našu sekciju jer na taj način ćemo više naučiti i o sebi i o drugima. Gde vidite sebe i kako sagledavate svoju ulogu u vašoj zdravstvenoj ustanovi? Imam privilegiju i zadovoljstvo da radim u ovakvoj ustanovi koja se ubraja u jednu od najboljih specijalnih bolnica za rehabilitaciju ne samo u našoj zemlji, već i šire, a to je brojnim nagradama i potvrdila. Zadovoljstvo i sreća je raditi u ustanovi gde je prosečna ocena zadovoljstva korisnika usluga, koju je sproveo „Batut“, za 2017. godinu 4,88. Iako brojne moje kolege planiraju odlazak iz ove zemlje u potrazi za boljim uslovima rada i većom zaradom, smatram da medicinske sestre Specijalne bolnice imaju sve uslove za rad kao u inostranim klinikama, da imaju podršku i uslove za dalje usavršavanje, moju podršku da uvek iznesu svoj stav i svoje mišljenje, kao i podršku direktora Bolnice za brojne aktivnosti. Pošto ove godine proslavljamo 160 godina organizovanog lečenja u Banji Koviljači, a ja dogodine 30 godina radnog staža, velika mi je želja da medicinske sestre budu cenjenije ne samo u zdravstvenim ustanovama, već i u društvu, da veći broj sestara u drugim bolnicama ima uslove rada kao sestre u našoj bolnici, da država prepozna sestru specijalistu, a da Banja Koviljača zablista pravim sjajem koji i zaslužuje posle dužeg perioda. 57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

esto osećate mučninu, gađenje na određenu vrstu hrane, imate nagon za povraćanjem, gorušicu, zatvor, dijareju, nadimanje nakon jela ili neki drugi stomačni problem, a niste ni svesni da te tegobe mogu ukazivati na neko od brojnih ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta. Nikada ne treba paničiti, ali ne treba ni zanemariti znake koje nam telo šalje, zbog čega je važno obratiti se na vreme lekaru. Najčešće gastroenterološke bolesti jesu čir na želucu, Kronova bolest, poremećaj u radu debelog creva, hemoroidi, razne upale, bolesti jetre i žučne kese, kalkuloza žučne kese i žučnih puteva, benigni i maligni tumori. U „Atlas” opštoj bolnici oformljen je tim specijalista gastroenterologije i opšte hirurgije kako bi pacijenti dobili što bolju dijagnostiku, terapiju, a ukoliko za tim ima potrebe, i hirurško lečenje. Gastrointestinalni trakt, odnosno digestivni, predstavlja sistem organa za varenje, koji se sastoji od usne duplje, ždrela, jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. To zajedno čini gornji deo digestivnog trakta, dok debelo crevo i analni otvor predstavljaju donji deo trakta. U sklopu digestivnog trakta su i pridruženi organi, kao što su pljuvačne žlezde, jetra sa žučnom kesicom i pan-

Simptomi koje ne treba zanemariti Pripremio: Radenko - Rade Karalić

kreas. Glavna funkcija tog trakta jeste da obezbedi unos hrane, njen prolaz, razgradnju i apsorpciju hranljivih materija, koje obezbeđuju normalno funkcionisanje organizma. Pacijenti koji primete krv ili crnu stolicu, imaju zatvor ili neke druge simptome, obavezno treba da se jave specijalisti. Specijalistički gastroenterološki pregled obavlja se u ambulanti i započinje detaljnim upoznavanjem s tegobama pacijenta. Nakon toga sledi fizikalni pregled i eventualno rektalni. Kao dopuna potrebno je uraditi krvnu sliku i osnovne biohemijske analize, zatim test na okultno krvarenje u stolici i ultrazvučni pregled abdomena. Sva ostala ispitivanja ordinira lekar posle pregleda pacijenta i osnovnih nalaza. Kako bi se eventualno sprečile gastroenterološke tegobe potrebno je obratiti pažnju na značaj kvalitetne ishrane, štetnost pušenja i alkohola i podizanja svesti o zdravom načinu života, posebno kod mladih. Intenzivna mučnina, gađenje na određenu vrstu hrane, nagon za povraćanjem, gorušica, zatvor, dijareja, osećaj peckanja u želucu, promene u stolici samo su neki od brojnih simp-

toma oboljenja jednog od najvažnijih sistema organa u telu.

Najčešća oboljenja digestivnog trakta Dispepsija - kad želudac peče Dispepsija je bol ili nelagodnost u predelu želuca, praćen osećajem peckanja u predelu tog organa ili iza grudne kosti, kao i mučninom, nagonom za povraćanjem i gorušicom. Ona može biti organska i u tom slučaju podrazumeva se bolest jednjaka, ulkusna bolest i tumori ili, pak, funkcionalna, koja čini 60 odsto svih dispepsija. Generalno gledano, dispeptične tegobe su i jedne od najčešćih tegoba na koje se pacijenti žale u specijalističkoj ambulanti. Hemoroidi Hemoroidi su venski krvni sudovi u distalnom delu rektuma. Klasifikovani su kao spoljašnji ili unutrašnji. Često nastaju kao posledica dugotrajnog naprezanja prilikom pražnjenja, tokom trudnoće, kao i zbog gojaznosti ili dugotrajnog sedenja. Veoma često se javljaju oko 50-te godine života. Simptomi su svrab i iritacija analne regije, bol i

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nelagodnost, krvarenje, kao i pojava da prate i drastičniji simptomi, kao što čvorića u toj regiji. su mučnina i povraćanje sveže krvi ili sadržaja koji izgleda kao talog od kafe, Kronova bolest zatim pojava crne kao katran stolice, Kronova bolest i ulcerozni kolitis kao i gubitak apetita, koji prati gubitak predstavljaju hronične bolesti koje ka- telesne težine. Uzroci peptičkog ulkusa rakterišu zapaljenjske promene na ni- mogu biti pojava infekcije Helicobacter vou digestivnog trakta. Kronova bolest pylori, preterana upotreba lekova promože zahvatiti čitav digestivni sistem, tiv bolova, a faktori rizika za nastanak počevši od usne duplje do analnog otvo- peptičkog ulkusa svakako su pušenje ra, a često je karakterišu učestali prolivi i upotreba alkohola. s primesama krvi, bolovima u trbuhu, ali U “Atlas” opštoj bolnici imali smo i pojavom fistula, promena na koži itd. pacijente kod kojih su ulkusi zakomplikovani unutrašnjim krvarenjem i stvaranjem ožiljnog tkiva, što zahteKarcinom debelog creva Karcinom debelog creva čini 9% va hirurško lečenje. Dijagnoza se posvih malignih tumora, treći je najčešći stavlja anamnezom, fizikalnim nalamaligni tumor i četvrti uzročnik smrt- zom, a potom gastroskopijom ili RTG nog ishoda u svetu. Glavni simptomi na snimkom jednjaka, želuca i dvanaekoje bi trebalo da se obrati pažnja su stopalačnog creva. Ukoliko se pojave promena načina pražnjenja sa naglom neke od ovakvih tegoba obavezno se pojavom proliva ili zatvora, uz pojavu javiti lekaru. sveže krvi izmešane sa stolicom. Osobe Vrhunski tim specijalista gastroenoba pola, starije od 50 godina, sa poja- terologije i opšte hirirgije u “Atlas” opvom sveže krvi izmešane sa stolicom ili štoj bolnici, u okviru Centra za opštu i pozitivnim testom na okultno krvarenje digestivnu hirurgiju, bavi se prevenciobavezno podležu skrining kolonosko- jom, dijagnostikom i lečenjem oboljenja piji za rano otkrivanje karcinoma. Isto jednjaka, želuca i creva (ulkusi, upale, važi i za osobe koje su u porodici imale tumori, upalne bolesti tipa Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa), pankreasa karcinom debelog creva. (upale i tumori) i hepatobolijarnog sistema (razne upale, bolesti jetre i žučČir na želucu Oboljenje peptički ulkus, u narodu ne kese, kalkuloza žučne kese i žučnih poznatije kao čir na želucu, jeste obo- puteva), benigni i maligni tumori trbušne ljenje koje karakteriše pojava čira na maramice (peritonitisi, tumori) i metasluznici jednjaka, želuca ili dvanaesto- boličkih oboljenja. Specijalisti “Atlas” opšte bolnice sa palačnog creva. Glavni simptom je pojava jakog, oštrog bola u predelu želu- velikim iskustvom u dijagnostici oboljeca, koji je naročito intenzivan noću. Tim nja jednjaka, želuca, creva, žučne kese, specijalista gastroenteroloije istakao je jetre i pankreasa, uspešno leče medida se usled čira na želucu javlja jak cinske probleme pacijenata. Dobra i pravovremena dijagnostika osećaj pečenja u tom organu, pogotovo ukoliko je prazan. Čir na želucu mogu je od velikog značaja i iz tog razloga našem timu specijalista, prilikom dijagnostike bolesti gastrointestinalnog i hepatobilijarnog sistema, na raspolaganju je najsavremenija oprema. U “Atlas” opštoj bolnici koriste se sledeće dijagnostičke metode: gastroskopija u lokalnoj anesteziji i totalnoj anesteziji, korišćenjem najsavremenijeg video-endoskopa kolonoskopija posredstvom najsavremenijeg video-kolonoskopa anoskopija u lokalnoj anesteziji (pregled analnog kanala i završnog dela rektuma) ultrazvučni pregled trbuha, korišćenjem aparata najnovije generacije, sa mogućnošću kolordopler ehoangiografije krvnih sudova stomaka. U “Atlas” opštoj bolnici radi veliki broj specijalista opšte hirurgije koji sa

velikim uspehom izvode veoma komplikovane hirurške intervencije. U bolnici je moguće obaviti pregled i operaciju iz sledećih hirurških oblasti: • kolorektalna i proktologija • želudac i jednjak • jetra • pankreas • štitasta žlezda • slepo crevo • žučna kesa • kila • vene • hirurgija dojke • barijatrijska hirurgija • minimalno invazivna hirurgija. Hirurgija želuca i jednjaka je specijalnost tima na čelu sa profesorom Predragom Peškom. Tim sastavljen od vrhunskih hirurga: doc dr Predrag Sabljak, ass. dr Dejan Veličković, ass. dr Ognjan Skrobić, dr Vladimir Šljuka, dr Ebrahim Keramatollah i ostalih koji lečenje sprovode kod pacijenata sa težim i komplikovanim formama refluksne bolesti, kao i dokazanim prisustvom karcinoma. U Centru za opštu hirurgiju tim stručnjaka specijalizovanih za operaciju jetre, na čelu sa profesorom Srbislavom Kneževićem, hirurški leči kako primarne, tako i sekundarne (metastatske) tumore jetre klasično i laparoskopski. Primenjuju se i metode transarterijske hemoembolizacije kao i perkutane radiofrekventne ablacije tumora jetre. Tim stručnjaka specijalizovanih za hirurgiju pankreasa: profesor Slavko Matić, profesor Srbislav Knežević ass. dr Đorđe Knežević, mr sc. med. Slavenko Ostojić, dr Borislav Tošković, dr Danijel Galun i ostali hirurzi članovi tima u “Atlas” opštoj bolnici uspešno leče: • akutni pankreatitis • hronični pankreatitis • pseudociste • benigne tumore • neuroendokrine tumore • karcinome pankreasa.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ravilnikom o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama bliže se uređuju uslovi za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama, koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Fizičko sputavanje i izolacija mogu se primeniti samo pod određenim – propisanim uslovima i koriste se samo u hitnim situacijama i samo u cilju osiguravanja fizičke bezbednosti lica sa mentalnim smetnjama ili nekog drugog lica i pod uslovom da su prethodno iscrpljene sve manje restriktivne intervencije koje su se pokazale kao nedelotvorne. Odluku o primeni mera donosi nadležni psihijatar u psihijatrijskoj ustanovi. Dok traje primena mere, neprekidno se prati fizičko stanje lica nad kojim se primenjuje mera i ono se posećuje u intervalima ne dužim od 15 minuta. Nadležni psihijatar, koji je doneo odluku o primeni mere, dužan je da prati ponašanje tog lica, a naročito znake njegove uznemirenosti, za vreme dok traje mera, kao i dva sata nakon obustave primene ove mere. Zdravstveni radnici koji primenjuju meru fizičkog sputavanja lica sa mentalnim smetnjama, a za koje znaju da je prethodno doživelo fizičko ili seksualno zlostavljanje, dužni su da postupaju sa posebnom pažnjom. Mere se koristite isključivo u najboljem interesu lica sa mentalnim smetnjama i to samo onda kada ono predstavlja neposrednu opasnost od ozbiljnog samopovređivanja ili povređivanja nekog drugog lica. Primer iz sudske prakse: Zdravstvena ustanova odgovara za štetu koju pretrpi pacijent koji se leči u toj ustanovi ukoliko lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske struke i sa odgovarajućom pažnjom. Iz obrazloženja: Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tuži60

Odgovornost zdravstvene ustanove za štetu koju pretrpi pacijent

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

Bulevar Oslobođenja 51 11000 Beograd, Srbija

lac S.S. duži niz godina boluje od duševne bolesti šizofrenije, a tužilac Đ.S. je njegov otac i privremeni staratelj u ovom postupku. Zbog pogoršanja duševne bolesti S.S. je 18.2.2010. godine primljen na psihijatrijsko odeljenje tuženog Zdravstvenog centra “B.”. Istog dana oko 14,00 časova tužilac S.S. je sebe povredio tako što se ogrebao u predelu donjeg kapka levog oka. Ova povreda je sanirana, a tužilac je ordinirajućem lekaru poverio da oseća”opasne nagone” i zatražio da mu se zavežu ruke, što je po nalogu lekara i učinjeno. U večernjim časovima S.S. je odvezan kako bi večerao, a potom ga je dežurno bolničko osoblje vratilo u sobu i ponovo vezalo. Iz iskaza dežurnog bolničara i tehničara utvrđeno je da je ubrzo nakon toga jedan od pacijenata dotrčao i obavestio ih da je S.S. odvezan i da je sebi povredio oči. Tužilac je hitno prebačen

T. +381 11 3442 444 F. +381 11 3835 150 M.+381 63 77 67 307

na Očnu kliniku Kliničkog centra Srbije u Beogradu, pa kako zbog pokazane agresivnosti nije mogao biti zadržan, smešten je u Specijalističku bolnicu za psihijatrijske bolesti”Laza Lazarević”. I pored ukazane lekarske pomoći tužilac S.S. je u potpunosti izgubio vid. Veštačenjem od strane veštaka Zavoda za sudsku medicinu u N. utvrđeno je da je tužilac S.S. oboleo od duševne bolesti šizofrenije u svojoj ranoj mladosti, da je zbog pogoršanja bolesti primljen na psihijatrijsko odeljenje Opšte bolnice u B. 18.2.2010. godine te da je istog dana sam sebe lakše povredio u predelu donjeg kapka levog oka. Vezivanje ruku tužioca nakon samopovređivanja bilo je ispravno i opravdano sa stanovišta medicinske struke, iako se iz medicinske dokumentacije koja je veštacima stavljena na raspolaganje ne može utvrditi ko je naložio vezivanje. U

http://www.afeja.com/

Z D R AV S T V O - S R B I J A

istoriji bolesti i u otpusnoj listi tužioca nema podataka ni o tome ko je naložio odvezivanje pacijenta pre večere, kao ni podataka o tome da li je odmah nakon večere bio vezan. Pod pretpostavkom da je pripravni lekar dala nalog da se tužilac S.S. odveže, ona sa stanovišta psihijatrijske struke to nije smela da učini telefonskim putem a da se prethodno ponovno nije neposrednim pregledom uverila i utvrdila njegovo psihičko stanje. Ovakvo postupanje je protivno dobroj psihijatrijskoj praksi i ne može se opravdati ni informacijom koja je navodno dobijena od dežurnih bolničara da je pacijent miran i da ne pravi probleme, imajući u vidu da ostalo bolničko osoblje nije dovoljno stručno da bi objektivno procenili stvarno psihičko stanje pacijenta, pa ni moguću opasnost od samopovređivanja. Dobra psihijatrijska praksa nalaže da činu vezivanja pacijenta prisustvuje i lekar koji je vezivanje naložio, između ostalog, kako bi se uverio da je njegov nalog izvršen i da je vezivanje proteklo bez incidenata. Ponovno samopovređivanje pacijenta, koje je nesumnjivo učinjeno u stanju teškog psihičkog rastrojstva i pod uplivom šizofrenih psihotičkih doživljavanja, verovatno bi se predupredilo da nije bilo stručnih propusta na strani lekara i medicinskog osoblja. Samopovređivanje očiju S.S. sa potpunim gubitkom vida kao posledicom je u uzročno-posledičnoj vezi sa neadekvatnim postupcima osoblja na Odeljenju psihijatrije tuženog. Lekar je dužan da u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa sa povećanom pažnjom i prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka) u smislu člana 18. ZOO. Odgovornost zdravstvene ustanove za štetu koje njeno medicinsko osoblje prouzrokuje pacijentu postoji samo ukoliko lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske struke i odgovarajućom pažnjom. U ovom slučaju, na osnovu pravilno prihvaćenog nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da je samopovređivanje tužioca S.S. koje je rezultiralo potpunim gubitkom vida u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa neadekvatnim postupcima osoblja na psihijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u B.. Dobra praksa psihijatrijske struke nalaže da se prilikom odlučivanja o meri vezivanja pacijenata koji su skloni samopovređivanju prethodno izvrši klinički pregled pacijenta, a prisustvo lekara i klinički pregled su neophodni i prilikom odlučivanja o prestanku te mere. Iako u

medicinskoj dokumentaciji tužioca S.S. nema podataka o tome da li je uopšte naloženo i ko je naložio njegovo odvezivanje u večernjim časovima, kao ni da je mera vezivanja preporučena i posle njegovog odlaska na večeru, iz iskaza saslušanih svedoka dr D.R., D.S. i I.O. utvrđeno je da je dr R. na dan štetnog događaja 18.2.2010. godine radila u jutarnjoj smeni, da je u večernjim časovima bila u pripravnosti, da se u popodnevnim časovima interesovala za stanje pacijenta jer je tog dana on bio vidno uznemiren pa je naloženo njegovo vezivanje, te da je u popodnevnim časovima, a nakon dobijene informacije o stanju pacijenta u telefonskom razgovoru sa medicinskim osobljem, dala nalog da se tužilac odveže iako se prethodno kao lekar psihijatrijskim

pregledom nije uverila u stanje pacijenta. Osnov za utvrđivanje odgovornosti tužene zdravstvene ustanove u ovom slučaju je postupanje lekara i medicinskog osoblja protivno pravilima struke i dobroj kliničkoj praksi, dok objektivne okolnosti, kao što je nemogućnost tužene zdravstvene ustanove da usled nedovoljnog broja zaposlenih stručnjaka organizuje konstantno prisustvo dežurnog lekara na psihijatrijskom odeljenju, nije izvinjavajući razlog koji bi uticao na oslobađanje od odgovornosti. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4370/13 od 10. marta 2015. godine) - Bilten Apelacionog suda u Beogradu, br. 7/2015, Intermex, Beograd, autor sentence: Nada Đorđević, sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Beogradu

a Vojnomedicinskoj akademiji je obeleženo 85 godina vojne neuropsihijatrijske službe. Skupu su prisustvovali Jadranka Joksimović, ministarka evropskih integracija u Vladi Republike Srbije, Bojan Jocić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rektor Univerzite-

ta odbrane general-major prof. dr Mladen Vuruna, zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr sc. med. Uglješa Jovičić, akademici, direktori zdravstvenih ustanova, profesori, zaposleni i penzionisani pripadnici neuropsihijatrijske službe, kadeti Medicinskog fakulteta VMA. Slavljenicima je, u ime Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja, jubilej čestitao Meho Mahmutović, državni sekretar u tom ministarstvu. - Velika je stvar kad civilno i vojno zdravstvo idu u istoj koloni i to uvek treba da bude pravilo. Lekari su temelj svakog društva. Bez lekara nema ništa. Lekari čine da narod bude zdrav. Ako imate zdravu populaciju, zdrav narod, onda možete sve ostalo da ostvarite. Nije džabe napisano na vašem ulazu da bolestan čovek ima jednu, a zdrav hiljadu želja – rekao je državni sekretar Mahmutović i poželeo vojnim neuropsihijatrima da svoja znanja šire dalje. - Na svakom medicinskom skupu zadovoljstvo mi je da kažem da ništa od nas ne počinje niti se sa nama završava. Uvek je značajno kad pomenete svoje učitelje, kad pomenete ljude koji su pre nas nešto pravili i gradili. Ti ljudi su ostavili i napravili temelje da bismo mi danas mogli dobro i kvalitetno da nastavimo taj rad i da ostavimo nešto dobro i kvalitetno za buduće generacije. Neuropsihijatrija je jedna ozbiljna, pre svega, temeljna grana, zajednička priča gde svi zajedno pravimo da čovek bude pre svega zdrav –istakao je državni sekretar. Na značaj vojne neuropsihijatrijske službe podsetio je i zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević. On je rekao:

VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Obeleženo 85 godina vojne neuropsihijatrije - Obolevanja i poremećaji sa kojima se vi susrećete u svakodnevnom radu, lečenju psihoza, posttraumatskih stresnih poremećaja, cerebrovaskularnih oboljenja, prednjače i dan danas u narušavanju kvaliteta života društvene zajednice u celini. Vaši rezultati u višedecenijskom radu sa svim specifičnim tegobama govore u prilog tome da se tradicija iz vremena prvog vojnog neuropsihijatra dr Jordana Tasića poštuje u našoj kući i dan-danas. Pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević istakao je da neurologija i psihijatrija

zahtevaju konstantno usko stručno usavršavanje, ali i ogromno znanje iz opšte medicine, kako bi se razumela složenost lečenja pojedinačnih, a u svakom smislu specifičnih pacijenata. Slavljenicima je čestitao jubilej i rekao da su rezultati njihovog rada vidljivi u velikom broju slučajeva uspešno lečenih pacijenata. Prisutne je pozdravio načelnik Grupe neuropsihijatrijskih klinika VMA pukovnik prof. dr Ranko Raičević. On je istakao da je ovo veliki jubilej i veliki dan za vojni sanitet i za medicinsku zajednicu Srbije, ali da taj jubilej ne bi bio moguć bez brojnih generacija ljudi svih profila – od učitelja do medicinskih tehničara i bolničara. Podsetio je na veličanstvenog dr Jordana Tasića jednog od „1.300 kaplara”,

osnivača vojne neuropsihijatrije. -Ovo je i jubilej neurološke i psihijatrijske zajednice u Srbiji jer smo mi neodvojivi deo medicinske zajednice naše države i učenici brojnih vrhunskih učitelja beogradskog i drugih univerziteta u Srbiji i bivšoj SFRJ. On je ukratko ukazao na ulogu neurologije koju treba razumeti na osnovu činjenice da vaskularne bolesti mozga, epilepsija, neurodegenerativna oboljenja, parkinsonizam, demencija i multipleks skleroza predstavljaju zbirno treći uzrok i obolevanja i umiranja u savremenom svetu, a po troškovima lečenja od 29 zemalja Evropske unije njih 27 imaju, nažalost, prvo mesto. Ti podaci su, kako je rekao, mnogo dramatičniji u našoj sredini. On je poručio da će se i u sadašnjoj generaciji obe službe truditi da održe prepoznatljivo značajno mesto u medicinskoj struci i nauci, rešeni da ostave prostor i potencijal budućim generacijama da budu još bolji i uspešniji. - Ovo jeste simpozijum posvećen vojnoj neurologiji i vojnoj psihijatriji, ali sa jasnom porukom da smo bili, da smo sada i uvek ćemo biti deo medicinske zajednice naše države na posebnom zadatku zbrinjavanja svih ljudi kojima je pomoć potrebna – istakao je pukovnik prof. dr Raičević. U uvodnom predavanju za stručni skup, kojim je otvoren drugi deo obeležavanja jubileja, načelnik Grupe neuropsihijatrijskih klinika VMA rekao je da je u periodu od 1984. do danas lečeno u obe klinike više od 7.000 pacijenta, pregledano u kabinetima više od 60.000 ljudi, u Centru hitne pomoći više od 140.000 pacijenta i urađeno preko 100.000 dijagnostičkih procedura. On je u svom izlaganju podsetio na težinu rada onih koji se najmanje pominju - a to su medicinski tehničari i bolničari.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Nove transplantacije jetre i bubrega

ransplantacija jetre i dve transplantacije bubrega urađeni su u vrijeme vikenda 27. i 28. januara ove godine u Vojnomedicinskoj akademiji u saradnji sa Kliničkim centrom Kragujevac. Transplantacija bubrega urađena je kod dva pacijenta, R.G. (1972. godište) i N.Đ. (1989. godište), a transplantacija jetre pacijentu M.M. (1962. godište). Sva tri pacijenta su u stabilnom sta-

nju i nalaze se pod stalnim lekarskim nadzorom. Zahvaljujući humanosti porodice donora organa iz Kraljeva, mobilni eksplantacioni timovi Vojnomedicinske akademije (VMA) i Kliničkog centra Srbije (KCS) tokom ranih jutarnjih časova 28. januara 2 018. godine u Kliničkom centru Kragujevac eksplantirali su jetru, bubrege (VMA) i srce (KCS).

Zaslugom odlične kolegijalne saradnje medicinskih timova i njihovoj brzoj reakciji, transplantacija jetre i bubrega urađena je u rekordno brzom roku u VMA, a transplantacija srca u Kliničkom centru Srbije. Ovo je prva transplantacija jetre u Vojnomedicinskoj akademiji u 2018. godini, treća transplantacija bubrega u ovoj ustanovi u istom periodu i nastavak dugogodišnjeg uspešnog rada transplantacionog tima. Prošle godine urađeno je 20 transplantacija bubrega (šest kadaveričnih, 14 od živih donora) i dve transplantacije jetre.

VMA 22.12.2017.

Donacija helidromu M

inistar odbrane Aleksandar Vulin i direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Mirjana Čizmarov potpisali su danas na Vojnomedicinskoj akademiji Ugovor o donaciji za infrastrukturalno uređenje helidroma na toj vojnozdravstvenoj ustanovi. Tom prilikom, ministar Vulin zahvalio je Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo i direktorki Čizmarov na odnosu koji je pun poštovanja i uvažavanja prema Vojsci Srbije. - Vojska Srbije je danas dobila 25 miliona dinara kojim ćemo unaprediti mogućnost da pomažemo našim korisnicima, ali ne samo našim korisnicima već svakom kome je pomoć potrebna i ko ovde bude dopremljen, rekao je ministar odbrane, dodajući da će se transport obolelih i povređenih nakon donacije obavljati na najbrži i najbezbedniji način. Ministar Vulin istakao je da će objekat o kome je reč imati prostorije za osoblje, za opremu i za pacijenta te da će helidrom biti u skladu s najvišim svetskim standardima. On je istakao zadovoljstvo što se donacija dešava na dan kad Vojska Srbije obeležava Dan RV i PVO, napomenuvši da je upravo infrastrukturna donacija helidromu VMA dokaz koliko „nam je 64

stalo do svih naših ljudi u vazduhoplovstvu, do svih onih koji će tim helikopterima prevoziti neke buduće pacijente“. - Ovo je dokaz i pokazatelj koliko se Vojska ceni, koliko se poštuje, koliko se iskreno voli, ali i koliko je važan deo ovog društva. Svaki dinar koji uložite u Vojsku Srbije jeste dinar koji ste uložili u standard svakog od nas, jeste dinar koji ste uložili u bezbednost svakog od nas, jeste dinar koji ste uložili u bolji život baš svakog pripadnika našeg društva, ne samo pripadnika Vojske Srbije, rekao je ministar Vulin, istakavši zadovoljstvo što srpsko društvo u svim svojim delovima pokazuje koliko ceni i voli svoju vojsku. Ističući da joj je izuzetna čast da u ime Direktorata civilnog vazduhoplovstva preda donaciju za izgradnju infrastrukturalnog objekta na helidromu VMA, direktorka Čizmarov je napomenula da je reč o jedinom helidromu u Republici Srbiji koji ima operativnu funkciju, neophodnu za transport povređenih i obolelih na VMA i druge objekte zdravstvene zaštite u našoj zemlji. - Direktorat, Ministarstvo odbrane i VMA nastavljaju dalje uspešnu saradnju u oblasti koja se odnosi na unapređenje infrastrukturnih objekata,

pre svega civilnog vazduhoplovstva, koji će, naravno, služiti i u druge svrhe, odnosno za otpremu i zbrinjavanje povređenih i bolesnih u čitavoj Srbiji, rekla je direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva, izražavajući nadu da će već naredne godine otvoriti objekat za čiju izgradnju je danas predata donacija. Potpisivanju Ugovora o donaciji prisustvovali su načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, državni sekretar u ministarstvu odbrane Bojan Jocić, zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić i zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević. Reč je o 25 miliona dinara vrednoj donaciji koju je obezbedio Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a koji će biti iskorišteni za izgradnju objekata na helidromu što će omogućiti da VMA ima helidrom po najvišim evropskim i svetskim standardima. Helidrom na VMA služi za transport teških bolesnika, a poslednja rekonstrukcija bila je pre dve godine i obuhvatala postavljanje kompletnih instalacija za osvetljenje, čime je omogućeno da se helidrom osposobi i za sletanje u noćnim i u uslovima smanjene vidljivosti.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Секција за историју медицине Српског лекарског друштва организује

ДЕВЕТИ КОНГРЕС ИСТОРИЧАРА МЕДИЦИНЕ „800 ГОДИНА СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ“

Девети конгрес историчара медицине „800 година српске медицине“ одржаће се од 31. маја до 3. јуна 2018. године у манастиру Милешева. Пријаве радова слати на имејл адресу Секције за историју медицине Српског лекарског друштва: sekcijaimsld@gmail.com. За све информације о Деветом конгресу историчара медицине обратите се Организационом одбору на e-mail адресу sekcijaimsld@gmail.com. http://sld.org.rs/

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Др Елси Инглис и њезиним другарицама

Сећања на племенитост Прошао је цео век

осле сјајних победа српске војске на почетку Првог светског рата Влада Србије упутила је апел за помоћ због епидемије пегавог тифуса на који се у кратком року одазвала Федерација жена Шкотске на челу са др Елси Инглис, упутивши у Србију укупно 600 жена (лекарки и другог медицинског особља) са комплетном опремом зa болнице Крагујевац, Младеновац, Ваљево и Лазаревац. „Земља је била посута гробовима и као да је била узорана за неку страшну жетву. На све стране видели су се свеже ископани гробови. Србија је била земља смрти”– писале су у својим књигама и дневницима сећања. Уверавале су и у ово: „Србија је поносна земља, колико је то могуће да буде, и Срби не желе да их неко жали. Србија је велика мала земља и ми смо сви заволели ову земљу и народ”. Болнице жена Шкотске притекле су у помоћ рањеној Србији не

питајући за цену жртве, а она је некада била – њихов живот. Отуда су по Србији, у знак захвалности, спомен-чесма, спомен-плоче, болнице и други споменици у више места где су боравиле и радиле. Ту су, нажалост, некима од њих гробови. Сетимо се само малог „енглеског гробља” у Крагујевцу – др Елизабет Рос и њених медицинских сестара. Данас читаоница Медицинског факултета у том граду носи њено име.

успела је у науму да болнице жена Шкотске оду на изворе патњи у Француску, Белгију, Русију и Србију. У Шкотској је радила на заштити здравља жена борећи се за њихову равноправност, а кад је затражена помоћ из Србије преко њихове дневне штампе др Инглис је одлучно указала на велике размере потреба које су обухватале и оно најосновније недостајуће –завоје, што се није могло наслутити из апела. Поред Србије

Др Елси Инглис (1864–1917) Међу племенитим Шкотланђанкама посебно место заузима др Елси Инглис из Единбурга која је покретач и предводник ове помоћи. Леди Инглис, испуњена посебном осећајношћу,

боравила је на фронту у Русији. Исцрпљена и оболела, умрла је на повратку у домовину 1917. године. Сахрањена је са највишим државним почастима уз уверење Винстона Черчила „да ће њена слава вечно сијати у историји”. Одликована је српским орденом Белог орла. У Београду је средствима Меморијалног фонда др Елси Инглис изграђена Болница за мајке и децу „Др Елси Инглис” на Дедињу (1929) а у холу су спомен-плоча и биста др Елси Инглис. Споменплоча је и у холу Хистофизиолошког института Медицинског факултета у Београду у знак сећања на др Елси Инглис – пријатеља Србије. Поводом сто година од смр-

Обележено 100 година од смрти др Елси Инглис

Комеморација у Единбургу

У част др Если Инглис и болница жена Шкотске које су биле ангажоване у Србији у Првом светском рату одржана је 26. новембра 2017. године велика комеморативна свечаност у единбуршкој катедрали светог Егидија, матичној катедрали Шкотске презбитеријанске цркве. У току Првог светског рата у Великој Британији су Шкотланђанке прикупиле пoмоћ и санитетски материјал у данашњој вредности 53 милиона фунти, а у току добровољне службе у Србији је преминуло 19 чланица болница жена Шкотске. 66

Z D R AV S T V O - S R B I J A Жарко Вуковић, „Да не заборавимо: Савезничке медицинске мисије у Србији 1915”, издавач: Плато, Београд, 2004 с. 17

ти, 2017. године, постављена је биста и у Британској резиденцији у Београду. Обе бисте су рад вајара акад. мед. Владимира Јокановића. Др Елси Инглис је обожавала Србе које је доживљавала као храбре, једноставне, издржљиве, поштене, природне, спремне да трпе без јадиковке. „Џентлмени по природи”– тако их је називала. Била је искрени пријатељ Срба. Они су је поштовали и волели. Звали су је „српска мајка из Шкотске”.

гор, Али Хачинсон, Елинор Золто, Ивлин Хаверфилд и многе друге. Обновљена је деведесетих година прошлог века залагањем др Жарка Вуковића из Београда, а освештана 9. септембра 2005. године – 90 година од подизања на великом народном скупу на исти начин као 1915. године кад је крај ње била др Елси Инглис. Др Вуковићу се у организовању годишњих свечаности прикључила и једна група нас колега из Београда и Врања, а већ поодавно активности око дана сећања на присуство Спомен-чесма на Црквенцу хуманих Шкотланђанки свакога У Србији су на више места септембра обележава општина спомен-обележја посвећена овој легендарној лекарки. На брду Црквенац у Младеновцу српска војска је ратне 1915. године подигла спомен-чесму – Друга резервна болница а у градњи учествују и војници и старешине Моравске дивизије. „Др Елси Инглис и њезиним другарицама”– пише на табли камене чесме. Српска војска – очеви наших очева, наш некадашњи народ, подиже је својим добрим вилама које су им замењивале сестре и мајке. Тада је и освећена, а крај ње су стајале др Елси Инглис, Беатрис Мак Гре-

Младеновац. Сала општине носи име др Елси Инглис. Свечаност полагања венаца и цвећа крај чесме редовно се одвија уз учешће представника више амбасада земаља савезника у Великом рату, ученика осмогодишњих школа, нас лекара и друге бројне публике. На стогодишњицу од подизања чесме снимљен је са свечаности филм и може се погледати на овој адреси.https://www.youtube.com/ watch?v=u1g8VOdDbYo Посете школараца Недавно смо писали на страницама часописа „Medici.com“ о др Олги Лекић, лекару и сликару из Младеновца, која је иновацијама у стручном раду допринела унапређењу бање Српски Селтерс. Породица Лекић дала је допринос у успостављању веза између школараца Младеновца и оних из Шкотске и Енглеске. Посета маја 1991. године енглеских ђака „The Downs School Colwall Malvern WR 13Bey, Worcestershire са директором господином Andrew Auster Основној школи „Момчило Живојиновић” у Младеновцу и узвратне посете наших ђака заједно са њиховим проф. енглеског језика Лекић Драганом школама у Великој Британији у више наврата – „The Downs School - Malvern, Orwel Park school –Ipswich. Wycliffe College Stonehouse, сведочанство је о захвалности, узајамности и поштовању. Ђаци су по програму посетили и спомен-чесму „Црквенац”, посвећену припадницама шкотске женске медицинске мисије, предвођене др Елси Мод Инглис, која је удобан живот жртвовала за страхоте фронта и умрла игром судби-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

д свих покушаја усавршавања Пастерове вакцине против беснила најбоља је справљена у Пастеровом заводу у Новом Саду у Краљевини СХС 1925. године – изум др Адолфа Хемпта. Он је Пастерову вакцину до те мере усавршио да је новосадски Пастеров завод (чији је оснивач и први директор) био тридесетих година најславнији на свету. Рођени Новосађанин, др Адолф Хемпт тиме је ушао у врх имена светске медицине и прославио установу Пастеровог имена – човека Британска амбасада у Београду названа који је својим открићима спасио човечанство! „Дом Елси Инглис” „Ми смо Хемптово име овекоПоводом обележавања стогодишњице од Првог светског рата и вечили не само кроз овај објекат, Међународног дана жена Британска резиденција у Београду названего и кроз монографије и писана је 5. марта 2015. године „Дом Елси Инглис”. на дела о њему. Радимо на европПри откривању меморијалне плоче на улазу у Британску резиском нивоу профилaксу беснила. денцију амбасадор Денис Клиф је рекао: „Елси Инглис је била једна Али оно што је у овом моменту од првих високообразованих жена у Шкотској и пионирка медициважно јесте да је Пастеров завод споменик културе на мапи кулне. Енергично се борила против предрасуда, за друштвену и политурне историје Новог Сада (2001), тичку еманципацију жена Британије. Била је неуморна волонтерка, заштићени споменик, а сада, ево, храбра организаторка болница жена Шкотске и посвећена хуманиотварамо и Хемптову кућу кoja је тарка. Елси Инглис нажалост није дочекала крај рата и дефинитивбудући музеј медицине”, рекао је ни тријумф неких својих идеја, али је направила огроман утицај на на отварању проф. др Душан Ладруштвена кретања у нашој земљи. лошевић, директор Пастеровог заУ Шкотској је постала лекарка, а у Србији светица. вода, Националне референтне лане на рукама наших војника на са- „У Младеновцу још жубори чесма бораторије за беснило. мом повратку у домовину. Биста што Срби ти подигоше, својој пријатељици – анђелу „Ја сам позвао и студенте Медр Елси Инглис, рад вајара Ива- што се до свога краја против гладног тифуса бори дицинског факултета, јер без пона Мештровића, убрзо је упућена из успомене на тебе племенитији извор израња знавања историје не можемо знати шта ћемо радити у будућности. званично из Србије и налази се у врело на коме вера своја крила обнавља Ово је јубиларна година, 70 гоКраљевском музеју у Единбургу. вера у снагу жене да дина од оснивања Друштва лекаИ часопис Edinburg medicine дао проклетство рата у благослов претвори ра Војводине Српског лекарског је свој допринос – корица једног и љубављу поправи неизрециво што мржња друштва и 145 година од осниброја је са сликом чесме у Мла- створи...” вања Српског лекарског друштва деновцу. Већ године 1918. излазе две Мирне савести можемо рећи у Београду. И ово су манифестакњиге под називом „Историја бол- да др Елси Инглис и њезине друције значајне управо због одржаница жена Шкотске” из пера Иве гарице нисмо заборавили, а живања традиције здравства у нашој Макларен, сестре др Елси Инглис, виш онолико колико те се сећају! покрајини и у нашој земљи”, реа другу је написала леди Бафлур као је на отварању проф. др ДраПрипремила: Др сц. мед. Славица у којој су и стихови: ган Данкуц, председник Друштва Жижић-Борјановић лекара Војводине СЛД-а. Поставка изложбе, уприличене поводом отварања Хемптове куће, обухвата старе медицинске инструменте и фотографије из колекције Пастеровог завода, а посетиоцима је приказан и Пастеров завод као предложени депанданс Музеја Војводине. Британски амбасадор Денис Киф и председник Републике Србије, Томислав Николић открили су меморијалну плочу на улазу у Резиденцију

Ко је био др Адолф Хемпт Рођен је у Новом Саду 1874. године (у данашњој Улици Лазе Телечког), носио је очево име, а белгијско презиме породице пле68

Z D R AV S T V O - S R B I J A

У дворишту Пастеровог завода у Новом Саду

Отворена спомен-кућа др Адолфа Хемпта 26. децембра 2017 – на дан Пастеровог рођења

мићког порекла, мало измењено, па подсећа на немачко (чији је живаљ населила Аустро-Угарска у ове крајеве). Oдрастао у Сарајеву, медицину студирао у Минхену и Грацу, радио као војни лекар у Grosencersdorfu код Беча, као општински лекар у Лукавцу код Тузле, од 1915. до 1918. био командант војне болнице у Трсту, а 1922. године постављен за директора Пастеровог завода у Новом Саду. Већ 1925. године примењује се Хемптова вакцина у Немачкој, Аустрији, Чехословачкој, Бугарској, Румунији, а извози се и у неке земље Африке. Најдуже се користила у Мађарској, све до 1989. године. Била је најбоља и најдуже је трајала. Др Адолф Хемпт, изумитељ, вредан и педантан научник чији би индекс научне компетенције, мерен данашњим критеријумима, био изузетно висок, био је добар шеф својим сарадницима, учитељ многих светских рабиолога, племенит и породичан човек. Живео је пуних петнаест година у „Декеровој бараци” како су некада називали дрвене куће које су као вид репарације довезене у делови-

ма из Немачке и склапане на пуно места у ближој и даљој околини. Др Хемпт је за стан изабрао најпогоднију – најближу Пастеровом заводу у којој је живео са супругом и осморо деце пуних петнаест година, а касније се преселио у новоизграђену кућу у близини. Испољио је дар за превентивну медицину, а дух проналазача као и самог Пастера довео га је у врх

364.574 пацијента од којих је 307 умрло, па укупан леталитет износи 0,08%. Код вакцинисаних било је 35 случајева парализа (0,009%) од којих је 28 оздравило а седам умрло. Истовремено, ови подаци показују са каквим су се тешкоћама тада борили лекари у профилакси беснила. Хемптово име и име Пастеровог завода били су познати широм

светске медицине Умро је 1943. године у улици која се од 2002. године зове – Ул. др Хемпта. Хемптова вакцина била је међу најуспешнијим у свету. То показују званични подаци Пастеровог завода за период 1927–1981. година. Вакцинисано је укупно

света. Од свих новосадских лекара до данас једино др Адолф Хемпт представља име у светској историји медицине. У медијима: ТВ канал 9, Нови Сад – Музеј медицине у кући др Хемпта https://www.youtube.com/ watch?v=FlJlzTs7rBE Припремила: Др Славица ЖижићБорјановић

Изложба „Herrenzimmer von Dr. Adolf Hempt” у Пастеровом заводу у Новом Саду На дан Пастеровог завода, Пастеров рођендан, 27. децембра 2017. године, у 12 сати отворена је спомен-кућа др Адолфа Хемпта, део комплекса Пастеровог завода у Новом Саду као заштићеног споменика културе. Др Хемпт је у овој кући, кадровском стану директора, живео од почетка рада Пастеровог завода 1922. године, па до 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

свог одласка у пензију 1936. године, са својом породицом, женом Маријом-Терезом и осморо деце. Поштујући прописане мере заштите, одређене од Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада, ова дрвена кућа (споменик je и на репарације од Немачке за Први светски рат) реновирана је тако да је екстеријер остао потпуно очуван, а у ентеријеру су остали оригинални распоред свих просторија, оригинална врата, прозори, а промењена је електрична инсталација у складу са прописима и додата једна кабина тоалета. Већину радова финансирао је Пастеров завод сопственим средствима, а у завршетку радова помогао је добротвор, господин Зоран Вучићевић. Отварање спомен-куће обележено је изложбом проф. др Душана Лалошевића о раду др Адолфа Хемпта, оснивача Пастеровог завода. Изложени су постери већег формата на тему производње вакцине против беснила по Хемпту, која је њеном аутору и Пастеровом заводу донела светску славу у периоду између два рата. На отварању изложбе говорили су, поред аутора, др Драго Његован, директор Музеја Војводине, епископ Реформаторске цркве у Новом Саду господин Елемир Ботош, који је музејској колекцији поклонио смртовницу др Хемпта, припадника ове цркве, проф. др Милан Стануловић, некадашњи сусед породице др Хемпта у улици која од 2001. године носи назив „Улица др Хемпта”, као и др сц. мед. Милош Петровић, претходни ди-

Проф. др Душан Лалошевић

врeме великог полета у превентивној медицини Краљевине СХС и Краљевине Југославије, чије добробити баштинимо до данас. На изложби су награђени добровољни даваоци крви за хумани имуноглобулин против беснила, чија домаћа производња траје већ тридесет година. Непосредно пре отварања изложбе у Пастеров завод и Хемптову кућу примљена су деца припадници Протестантске хришћанске заједнице с пастором Душаном Беређијем, којима је предавање о др Хемпту одржао др Павле Бановић, стажер Пастеровог завода. Догађај отварања куће др Адолфа Хемпта може се погледати на: https://www.kanal9tv.com/uректор Пастеровог завода. На изложби су постављене и бисте ис- novom-sadu-otvorena-kuca-drтакнутих новосадских лекара, рад hempta/ Припремио: проф. др Душан Лалошевић прим. др Владимира Јокановића, максилофацијалног хирурга и члаВремеплов за јаснији поглед у будућност Целокупна медицина подељена је на време пре и после радова Луја Пастера. То је мера значаја открића у борби против заразних болести! У Пастеровом институту у Паризу била му је лабораторија, али и дом. Краљ Милан доделио је орден св. Саве првог реда Лују Пастеру недуго после прве успешне примене вакцине, поводом његове смрти одржана је у нашој земљи комеморативна седница, а обележавајући сто година од рођења одуна Медицинске академије, који је жило се Министарство здравља и на фасади Пастеровог завода по- текстом о Лују Пастеру. Српско ставио спомен-плочу са рељефима лекарско друштво уврстило га је др Хемпта и др Милана Николића, у своје почасне чланове. Др Батут другог директора Завода. је сажео главне особине Луја ПасНа отварању изложбе били су тера у ове речи: генијалност, иси председник ДЛВ СЛД проф. др трајност и родољубље! Енглески Драган Данкуц, који је дао нада- хирург Џозеф Листер је изјавио: хнуту изјаву за телевизију, ди- „Заиста нема на свету ниједног ректор Дома здравља Нови Сад човека коме медицина толико дупроф. др Веселин Бојат, проректор гује колико Пастеру”. проф. др Сања Стојановић, проф. Данас у свету постоји мрежа др Јован Максимовић, историчар огранака Пастеровог института Ђорђе Србуловић, кустос Горда- из Париза, али и Пастерови завона Буловић, као и бројна друга ди у другим земљама који произпублика. водњом вакцина обезбеђују најјаУз музику бечких валцера, која чи зид одбране од смртоносне боје симболизовала првих пет годи- лести– беснила. на рада др Хемпта као војног лекаКорени превентиве на нашем ра у гарнизону Grosencersdorf крај простору званично сежу до 1839. Беча, проф. Лалошевић приказао године издавањем Правила о каје живот и рад др Хемпта као и лемљењу против великих богиња,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

мада је и у време српских устанака било калемљења малих размера. Следећи „угаони каменови” су одабир лекара за рад у превентиви који је у многим случајевима био одлучујући. Др Ђорђе Натошевић изодавна је указао др Милану Јовановићу Батуту на велики значај превентиве, а др Владан Ђорђевић успева да га приволи да конкурише на натечају за државног питомца за специјализацију код Луја Пастера (1822–1895) и др Роберта Коха (1843–1910) који, како каже, „у лабораторијама чине чуда”. Др Батут, који је после завршетка Првог светског рата питан као највећи ауторитет, предлаже младог практичара др Андрију Штампара за начелника у Министарству здравља новоформиране државе а потоњи одабира др Адолфа Хемпта (1874–1943) за руковођење Хигијенским заводом у Новом Саду и основаним Пастеровим заводом. Одлучујући, саветодавни глас за формирање оваквих превентивних установа био је из Сталне епидемијске комисије којом је председавао др Батут. Ратне страхоте указују на потребу формирања кровне установе за целокупну превентивну медицину за коју се одмах заузима члан Комисије пуковник др Лазар Генчић –предлаже оснивање Централног хигијенског завода у Београду. Сви услови су се стекли 1924. године. За директора ове најважније превентивне установе постављен је шеф Бактериолошке станице у Београду др Стеван Иванић. И он је слат на специјали-

зацију. Опремљен кадром и лабораторијама убрзо је ЦХЗ започео са производњом тада доступних вакцина, а ону против беснила започео је новоформирани Пастеров завод у Новом Саду 1922. године. Др Адолф Хемпт, некада војни лекар и лекар практичар, показаће се као сјајан избор др Андрије Штампара. Др Штампар је управо са др Батутом, својим учитељем и узором (по сопственом сведочењу), радио на планском оснивању мреже превентивних и других здравствених установа. Др Хемпт је усавршио Пастерову вакцину против беснила, духом рођеног проналазача попут Пастера, у лабораторији је „учинио чудо” и стекао признање света о квалитету и безбедности његовог изума. Пастеров сарадник др Емил Ру (1853–1933) постаје директoр Пастеровог института 1904. године и руководи све до своје смрти. Као некада државни питомац др Батут у Пастеров институт су одлазили на усавршавање наши француски ђаци. У Паризу су шетали Пастеровим булеваром, а данас је тамо и Руова улица. После одласка на Међународни конгрес о беснилу у Париз, 1927. године, др Адлоф Хемпт за вакцину добија међународно признање. Тада започиње прикупљање уметничких предмета тако што купује портрет Луја Пастера, уље на платну сликара Пјера Петија, и доноси у Нови Сад. Са специјализације у Паризу лекари ЦХЗ у Београду донели су фотографију др Емила Руа, Пастеро-

вог сарадника и директора Пастеровог института од 1904. до 1933. године. И данас је на зиду некадашње лабораторије вашег извештача! Др Хемпт је за наследника оставио др Милана Николића те се и вакцина звала Хемпт– Николић. Брига за народно здравље, уважавање учитеља, оспособљавање млађих колега чини се да је матрица која повезује установе у свету које се називају Пастеровим именом и чини их трајно успешним. Отуда нимало не чуди посвећеност садашњег директора Пастеровог завода у Новом Саду проф. др Душана Лалошевића који је помно истражио порекло, живот и рад др Адолфа Хемпта и установа којима је руководио. Објавио је књигу под називом „Др Адолф Хемпт” која има одлике и научне и уметничке литературе. На улазу у Пастеров завод је рељеф др Адолфа Хемпта и спомен-плоче првих директора, др Хемпта и др Николића, а двориште красе бисте Луја Пастера, др Милана Јовановића Батута и др Јована Апостоловића. Дошао је ред и на обнову некадашње куће др Адолфа Хемпта, а њено отварање представља прворазредни културни догађај. Проф Лалошевић на овоме неће стати. У кући ће бити места и за све друго, најважније из медицине Војводине чинећи кућу културе колико и Музеј медицине Војводине. Превентивна медицина у нашој земљи у Пастеровом заводу имала је сјајног др Адолфа Хемпта, а данашњи достојни наследници, на челу са проф. др Душаном Лалошевићем, учинили су све да га трајно отргну од заборава. Њима ми данас дугујемо велику захвалност! Др Славица Жижић-Борјановић

Пастеров завод Нови Сад

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

savremenom pristupu liječenju psorijaze, hronične, inflamatorne, multisistemske imunološki posredovane dermatoze (autoimunih karakteristika), fototerapija spada u potencijalnu, tzv. drugu liniju liječenja (za liječenje srednje jakih i jakih oblika psorijaze), pri čemu se u prvu liniju liječenja ubrajaju topikalna terapija kortikosteroidima i kalcineurin inhibitorima (kod blažih i srednje jakih oblika psorijaze), a u treću - peroralna terapija metotreksatom (Methotrexat), ciklosporinom ili acitretinom i injekciona biološka terapija (za liječenje srednje jakih i jakih oblika psorijaze). U fototerapiju se u širem smislu ubraja izlaganje prirodnom sunčevom zračenju (izlaganje cijelom elektromagnetnom spektru sunčevog zračenja, maksimalno 20 minuta dnevno), UVB zračenje (1978. god: BB UVB - „broad band” („široko pojasno“) UVB (280-320 nm) i 1988. god.: NB UVB - „narrow band“(„ usko pojasno“) UVB zračenje, za psorijazu - 313 nm), PUVA (1976. god.: izlaganje UVA zračenju ( 320-400 nm) u kombinaciji sa topikalnim ili oralnim psoralenom) i laseroterapija! UPOTREBA CRVENOG (RLT-RED LIGHT THERAPY) I PLAVOG SVIJETLA SU NAJNOVIJE PREPORUKE U LIJEČENJU PSORIJAZE!!! S obzirom na efikasnost, kontraindikacije i moguće nuspojave, najnovija istraživanja izdvajaju upotrebu NB-UVB i laseroterapije! NB-UVB se u koži apsorbuje od strane DNA i urokanične kisjeline, inhibira DNA sintezu, hiperproliferaciju epidermalnih keratinocita, indukuje T-ćelijsku apoptozu, imunosupresiju, antiinflamatorne citokine i mijenja aktivnost antigen prezentujućih ćelija. Potrebno je 15-20 tretmana da se postigne više od 50% poboljšanja kod srednje jake i jake psorijaze, 63-80% svih pacijenata dostigne potpuno povlačenje svih promjena sa NB-UVB, u komparaciji sa BB-UVB je efikasnija NBUVB terapija, sa redukovanom pojavom opekotina, povećane efikasnosti i duže remisije, u poređenju sa PUVA: vrlo malo smanjena ukupna razlika u efikasnosti, odsustvo nuspojava izazvanih psoralenom, sigurna primjena NB-UVB kod djece, trudnica i dojilja i kraće vrijeme iradijacije. Kontraindikacije: Xeroderma pigmentosum, sistemski lupus eritematosus, anamneza kožnog malignog oboljenja. Nuspojave NB-UVB: eritem (crvenilo), vezikule (mjehurići) na psorijatičnim plakovima, suva koža sa svrabom, po72

Preuzeto iz:

Broj 106, godina IX, februar 2018.

Fototerapija laseroterapija psorijaze većana frekvencija reaktivacije herpes simplex-a, dugotrajna nuspojava u vidu fotooštećenja kože. Postoji mogućnost kućne upotrebe! NB-UVB se ne liječi gutatna psorijaza! Takođe, NB-UVB terapija se može kombinovati sa nekim drugim terapeutskim modalitetima! Dr Olivera SimićKovačević, spec. dermatovenerolog, PZU “Dr Kovačević”, Budva

Laseroterapija psorijaze Xenon-Chloride ( Excimer) Laser Iako je, kako je u prethodnom poglavlju opisano, fototerapija i ranije korištena za liječenje lokalizovanih lezija psorijaze, uvođenjem 308-nm monohromatskog ksenon-hlorid (xenon-chloride) lasera 1997. godine, ovaj pristup je postao praktičniji i jednostavniji. Dovođenjem monohromatskog i koherentnog snopa fotona, EXCIMER laser selektivno pogađa promjene kod psorijaze dok nepromijenjena koža ostaje netretirana. Hromofora (ćelija koja apsorbuje ovaj koherentni monohromatski snop fotona) za excimer laser je ĆELIJSKA DNA: kidanje lanaca DNA u T LIMFOCITIMA i ekspresija mitohondrijalnih proteina, povezana sa ćelijskom smrću, bilježi se poslije ekspozicije 308-nm-skom laseru. Dolazi do deplecije T ćelija upotpunjene sa smanjivanjem epidermalne proliferacije. U poređenju sa NB-UVB, excimer laser je fokusiran direktno na individualne lezije psorijaze i prodire dublje u kožu u retikularni derm, gdje može dovesti do apoptoze (ćelijske smrti) T limfocita. Zbog fokusiranosti samo na promijenjenu kožu, minimalizuje se potencijalni rizik

“normalne” kože od UV radijacije i svakako potencijalni rizik od kožnih maligniteta kao posljedice fototerapije (308 nm je spektar UVB zračenja!). Zbog toga excimer laser nije limitiran količinom MED (minimalna eritematogena doza), što čini ovaj modus UV terapije efikasnijim kada se koriste supraeritematogene doze. Doza energije se određuje na temelju pacijentovog tipa kože i debljine plaka, a terapija održavanja se prilagođava u odnosu na odgovor na terapiju i razvoj nuspojava. Na početku je veći dio protokola za terapiju 308-nm excimer laserom bio baziran na MED, ali se noviji protokoli baziraju na debljini plaka. Frekvencija terapije je 2-3x nedjeljno, sa minimum 48 sati pauze između dvije terapije. Dužina terapije je 2-3x nedjeljno, dok god se pacijentova koža ne “iščisti” od promjena, obično je neophodno 10-12 terapija. Kompletno “čišćenje” se može dobiti kod više od 95% pacijenata. Inicijalni odgovor - poboljšanje se može primijetiti poslije 8-10 terapija, zavisno od multiplih faktora kao što su upotrijebljeni laser, upotrijebljeni protokol, karakteristike lezija i mjesto lezija. Vrijeme remisije (vraćanja promjena nakon prestanka terapije) je od 3,5 do 6 mjeseci (kod oko 75% pacijenata više od godinu dana). Excimer laserom se može tretirati, pored vulgarne-plak psorijaze na koži tijela, lica i skalpa i palmoplantarna pustularna psorijaza, gutatna, inverzna i eritrodermijska psorijaza. Dakle, jako je

Preuzeto iz:

Broj 106, godina IX, februar 2018.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

dobar za tretiranje područja kao što su laktovi, koljena, dlanovi, tabani i skalp. Kontraindikacije: Lupus, skleroderma, xeroderma pigmentosum, osjetljivost i reaktivnost na sunce, kancer kože u anamezi, stanja koja zahtijevaju upotrebu lijekova koji su fotosenzibilizatori. Excimer laserom se laserski snop dovodi direktno do promijenjenog mjesta sa ručicom uređaja izlaznog spota veličine 14 mmx 30 mm, pa su nus-

Pulsed-Dye Laser (PDL) Za neke oblike psorijaze, posebno za psorijazu nokata, bolja je opcija terapija pulsed dye laser (PDL). PDL tretman upotrebljava uređaj pu-

Addisonova bolest

estrukcija tkiva nadbubrežnih žlijezda je često uzrok za pojavu hronične hipofunkcije - hroničnog hipoadrenokorticizma. Bolest je prvi opisao Tomas Addison 1855. godine sa klasičnim simptomima: mrka pigmentacija, astenija i brojni drugi znaci i simptomi nedovoljnog lučenja hormona koji se stvaraju u kori nadbubrežnih žlijezda. Ovo je rijetko stanje, procjenjuje se da je u razvijenim zemljama incidencija 0,8 slučajeva na 100.000 i prevalencija 4-11 slučajeva na 100.000 stanovnika. Udružena je sa visokom smrtnošću, ali kada se postavi dijagnoza, liječenje je lako. Etiopatogeneza. U prošlosti, najčešći uzrok adrenalne destrukcije bile su tuberkuloza i primarna atrofija nadbubrežnih žlijezda. U posljednje vrijeme tuberkuloza je sve rjeđe uzrok pojave ove bolesti, a kao etiološki faktor sve više se javlja primarna atrofija. Smatra se da je posredi autoimuni process, lokalizovan na nadbubrežnim žlijezdama, koji prati masivna infiltracija limfocitima. Ova autoimuna bolest često može da ide sa drugim autoimunim bolestima (Hašimotov tiroiditis, primarni hipoparatiroidizam, kandidijaza i dr). Dokazana je povećana učestalost HLA-B8 u osoba sa ovom bolešću. Autoimuna destrukcija može da bude tako snažna da skoro potpuno uništi koru nadbubrežnih žlijezda. Medula nadbubrežnih žlijezda nije zahvaćena ovim procesom. U prilog autoimune etiologije je i nalaz povišenih antiadrenalnih antitijela (iz grupe IgG). Širom svijeta, infektivne bolesti su najčešći uzrok primarne adrenalne insuficijencije i obuhvataju tuberkulozu, gljivične infekcije, i infekcije citomegalovirusom. Oštećenje adrenalnog korteksa može da se javi kod stečenog imunodeficijentnog sindroma. Nezavisno od uzroka bolesti, osim kod primarne hipoplazije, dolazi do oštećenja kore, koje prati smanjena sekrecija kortizola i aldosterona, uz reaktivno povećanje sekrecije ACTH i renina. Pod uticajem ACTH kortizol se luči u približ-

njen pigmentnim molekulima. Svjetlost iz uređaja uzrokuje emitovanje radijacije iz tih molekula. Ćelije kože selektivno apsorbuju toplotu iz lasera uništavajući oboljelo tkivo bez uticaja na zdravo tkivo. Ova terapija je generalno sigurna, ali se mogu desiti oštećenja kože ako zdrava koža apsorbuje radijaciju. Nus pojave uključuju modrice, infekciju i druga oštećenja kože. Treba odmjeriti ove rizike sa potencijalnim benefitima!

pojave direktno limitirane na područje iradijacije, što uključuje eritem, opekotine i hiperpigmentacije (tamnije fleke). Vezikule (mjehurići) su zabilježeni češće kod viših energija snopa.

bar dvostruko od bazalnih vrijednosti, govori u prilog primarne insuficijencije kore nadbubrežnih žlijezda.

no normalnim količinama. Ovo stanje se održava sve dok je očuvano više od 10% tkiva korteksa. Kada očuvano tkivo padne ispod te granice razvijaju se znaci progredijentne adrenokortikalne insuficijencije, bez obzira na hipersekreciju ACTH. Klinička slika. Addisonova bolest je relativno rijetka u dječjem uzrastu, naročito kod djece mlađe od pet godina. Nešto ćešća je u uzrastu izmedju 10 i 15 godina. Klinička slika u početku nije tipična. Zamor, malaksalost, bolovi u stomaku, proliv, povraćanje sa dehidracijom, gubitak u težini sa progresivnim mršavljenjem, mogu da pobude sumnju na ovu bolest. Tipični nalaz za Addisonovu bolest je mrka pigmentacija. Koža je tamnije pigmentisana na ekstenzornim stranama zglobova, vratu, pazuhu, preponama. Boja sluzokože usta je plavkasto-smeđa. Sa razvojem bolesti dolazi do hipoglikemija, koje mogu da budu praćene gubitkom svijesti i konvulzijama. U toku infekcije ili operacije, može doći do “adrenalne krize”, veoma teškog kliničkog stanja, koje ugrožava život djeteta. Laboratorijski nalazi. Vrijednosti kalijuma i uree su povišene, a vrijednosti natrijuma, hlora i glikemije niske. Koeficijent Na/K pada i kada je manji od 20 najčešće se može govoriti o insuficijenciji kore nadbubrežnih žlijezda. Jaču hiperkalemiju prate karakteristične promjene u EKG-u (visok, šiljat T-talas, proširenje QRS kompleksa, skraćenje Q-T interval i plitak P-talas). Vrijednosti 17- OHKS u urinu su niske (ispod 10 mg). Vrijednosti kortizola u krvi su niske i ostaju niske, čak i poslije stimulacije ACTH. Kod latentnog oblika može se uraditi test sa ACTH. Izostanak povećanja vrijednosti 17OHCS na

Prof. dr sc. Božidar M. Bojović

Terapija. Liječenje Addisonove bolesti je klasični primjer supstitucione terapije, koja se mora sprovoditi doživotno i koja traži česte korekcije, zavisno od potreba organizma. Neophodno je da se nadoknadi insuficijentna produkcija glikokortikoidnih i menaralokortikoidnih hormona. Za supstituciju glikokortikodne insuficijencije upotrebljavaju se preparati kortizola i hidrokortizona za peroralnu upotrebu. Supstitucija mineralokortikoidnih hormona vrši se oralnim davanjem 9 α fluorohidrokortizona koji, pored glikokortikoidnog, ima i snažno mineralokortikoidno dejstvo. Pri dijagnozi oboljenja, potrebno je bolničko liječenje sve dok se ne postigne odgovarajuća supstituciona doza ljekova. Obično je za dobru supstituciju dovoljno 20-40 mg hidrokortizona, odnosno 2550 kortizona. Najčešće se daje cjelokupna dnevna doza izjutra, odmah poslije ustajanja, ili se podijeli u dvije doze (3/4 izjutra, a ¼ uveče). Za vrijeme stresa (akutne infekcije, stanja sa povišenom temeraturom, povrede itd.) doza hidrokortizona treba da se poveća duplo ili troduplo i da se lijek daje podijeljen najmanje u dvije, a poželjno je i u tri doze. Ako pacijent ne može da uzima lijek oralno, usljed povraćanja ili drugih razloga, treba dati hidrokortizon im. ili metilprednizolon acetat 15-20 mg/m² površine tijela u pojedinačnoj dozi. Tok i prognoza. Ako se bolesnici uredno liječe i kontrolišu, evolucija bolesti je povoljna. 73

Preuzeto iz:

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Akutna adrenalna insuficijencija (addisonska kriza) Potpuni ili djelimični nedostatak hormona kore nadbubrežnih žlijezda za vrijeme akutnog stresa, može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije tzv. adrenalne krize. Etiopatogeneza. Do akutne adrenalne insuficijencije, odnosno adrenalne krize, mogu da dovedu brojna stanja koja dovode do akutnog stresa: bolesnici sa nepravilno liječenom hroničnom adrenalnom insuficijencijom, akutno adrenalno krvarenje pri otežanom porođaju, teške infekcije kao što je meningokokna sepsa, Waterhouse-Fridrichsenov sindrom i druge infektivne bolesti praćene: povišenom temperaturom, povredama, emocionalnim šokom i fizičkim naporom pri povišenoj temperaturi. Pod uticajem stresa adrenalni korteks kod zdravih oslobađa i do 10 puta više kortizola. Zbog toga u stanjima kada ne postoji dovoljna rezerva kortizola (bilo manifestnim ili skrivenim), dolazi do akutne insuficijencije kore nadbubrežnih žlijezda. Na latentnu insuficijenciju nadbubrežnih žlijezda treba misliti kod bolesnika sa tuberkulozom, oboljenjima urogenitalnog sistema, hroničnim gastrointestinalnim poremećajima i bolesnika sa dijagnostički nepoznatom limfadenopatijom. Promjene koje su nađene u kori nadbubrežnih žlijezda u djece umrle od Waterhouse-Fridrichsenovog sindroma iste su kao kod osoba koje su umrle od bilo kog akutnog stresa. To su nagomilavanje lipida i nekroza ćelija sa proširenim sinusoidima koji su ispunjeni većim količinama krvi. Klinička slika. Znaci adrenalne krize su: povraćanje, bolovi u trbuhu, proliv, nekada i visoka temperatura. Ako se ne preduzme energično liječenje, slijedi hipotermija, pad arterijskog krvnog pritiska, dominiraju znaci teške dehidracije (suve sluzokože, oslabljen trurgor, upale očne jabučice). Brzo se javljaju znaci hipovole-

mijskog šoka (hladni ekstremiteti, ubrzan puls), depresija svijesti i smrt. Laboratorijski nalazi. U svih bolesnika sa nedovoljnom sekrecijom aldosterona razvijaju se znaci karakteristični za sindrom gubitka soli: hiponatremija, hiperkalemija, niske vrijednosti aldosterona, visoka aktivnost renina. U bolesnika sa nedostatkom kortizola nalaze se: hipoglikemija, posebno poslije gladovanja, niske vrijednosti kortizola u serumu (<250 µmol/l), sa gubitkom normalnog cirkadrijalnog ritma kortizola (normalno su jutarnje vrijednosti najmanje dvostruko veće od večernjih), smanjeno izlučivanje 17-OH kortikoida urinom, i visoke vrijednosti ACTH. Terapija. Liječenje akutne adrenalne insuficijencije predstavlja jedno od najurgentnijih stanja u pedijatrijskoj praksi. Potrebna je brza i energična terapija koja podrazumijeva (Tabela 1): • nadoknadu vode i elektrolita, • često korekciju hipoglikemije, • supstituciju nedostatka kortizola i aldosterona i • liječenje osnovnog uzroka koji je doveo do adrenalne krize.

Kongenitalna adrenalna aplazija Veoma rijetka bolest, uslovljena poremećajem u embrionalnom razvoju. Dijagnoza se postavlja na autopsiji, jer djeca umiru u novorođenačkoj dobi. Prethodno se smatralo da kongenitalna adrenalna aplazija nastaje u slučajevima kranijalnih anomalija (hidrocefalus, encephalitis) ili drugih anomalija centralnog nervnog sistema u kojima patološki proces uključuje hipofizu. Na ovakav stav sugerisalo je nekoliko slučajeva u kojima je na autopsiji ustanovljen nedostatak nadbubrežnih žlijezda. Sadašnja saznanja o ovakvim slučajevima više ukazuju da je nedostatak adrenalnih žlijezda posljedica oštećenja, a ne nedostatka na rođenju. Tabela 1. Najvažnije smjernice u liječenju akutne adrenalne insuficijencije

Broj 106, godina IX, februar 2018.

edan od prioritetnih ciljeva zdravstvenih sistema u razvijenim zemljama predstavlja kontinuirano unaprjeđenje kvaliteta zdravstvene zaštite. Važnu kariku u lancu uspješnog liječenja i zbrinjavanja patologije sa kojom se savremena medicina sreće u današnje vrijeme, predstavlja upravo pravovremena i adekvatna transfuziološka potpora. Mogućnost primjene savremenih principa transfuziološkog liječenja predstavlja jedan od preduslova za uvođenje i održanje procedura u usko specijalizovanim granama medicine. Prepoznata kao veoma važan segment u liječenju, a imajući na umu prirodu ljekova proizvedenih iz ljudske krvi, kao i način njihovog obezbjeđivanja, od čega zavisi sigurnost samog lijeka, EU je donijela preporuke, koje predstavljaju logičan zahtjev struke, moralni i etički imperativ. Dobra organizacija Transfuziološke službe, zasnovana na savremenim načelima, predstavlja preduslov uspješnog i sigurnog transfuziološkog liječenja, a samim tim i uspješne podrške u svim granama medicine. Imajući sve ovo na umu i vodeći se stavovima razvijenih zemalja, preduzete su brojne aktivnosti na polju reorganizacije transfuziološke službe u našoj zemlji i uspostavljanja kvalitetnog i održivog sistema transfuziološke službe sa krajnim ciljem unaprjeđenja zdravstvenih usluga. • 2011 – Osnivanje JZU Zavoda za transfuziju krvi Crne Gore, organizovane na nacionalnom nivou • 2012 – Početak samostalnog rada • 2015 – Useljenje u novi prostor referentne ustanove Zavoda • 2017 – 6 godina samostalnog rada

Preuzeto iz:

Broj 106, godina IX, februar 2018.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Šest godina postojanja i rada Zavoda za transfuziju krvi Crne Gore

Realizovane i planirane aktivnosti • Učešće i podrška u realizaciji kampanje PRUŽI RUKU ZA ŽIVOT u saradnji sa javnim servisom Crne Gore, a na inicijativu Crvenog krsta Crne Gore • Izvođenje akcija DDK u Zavodu i JZU Zavod za transfuziju krvi Crne na terenu Gore je svojim osnivanjem i početkom samostalnog rada, što je zbog svog znaPreduzete aktivnosti dovele su i do čaja u ukupnom zdravstvenom sistemu evidentnih rezultata. To možemo vidjepostavljeno kao jedan od uslova ze- ti kroz porast ukupnog davalaštva krmljama kandidatima za pristupanje EU, vi sa 2,2% u 2011. godini na 2,9% u zahvaljujući stručnosti i velikom entuzi- 2017. godini. jazmu zaposlenih, krenuo u intenzivan Pored toga, izuzetno važna činjenica razvoj svih segmenata transfuziološkog su pokazatelji značajne izmjene strukrada, koji čine cjelinu transfuziološke ture davaoca krvi u korist dobrovoljnog, nenamjenskog davalaštva u odnosu na djelatnosti. porodične davaoce krvi sa svega 25% u 2011. na 48% u 2017. godini. Davalaštvo krvi Stepen razvoja dobrovoljnog davaEdukacija kadra laštva krvi, koje na prvom mjestu predstavlja razvijenost svijesti društva jedne Shvatajući važnost kontinuirane zemlje, predstavljenu stepenom razvije- medicinske edukacije zaposlenih Zanosti svijesti pojedinca u tom sistemu, o voda, preduzete su aktivnosti i realiznačaju raspoloživosti adekvatnim ko- zovane obuke u svrhu daljeg unaprjeličinama sigurne krvi za potrebe kvalitetnog i pravovremenog funkcionisanja ukupnog zdravstvenog sistema zemlje, predstavlja jedan od početnih i izuzetno važnih segmenata u radu transfuziološke službe. Iz tog razloga, a imajući u vidu činjenicu da je jedini izvor ovog lijeka zdrav čovjek, Zavod je svoje aktivnosti usmjerio u pravcu zdravstvenog prosvjećivanja stanovništva i redovnog i kontinuiranog pružanja informacija. U tom smislu preduzeto je: • Intenziviranje vaspitno-motivacionog rada • Saradnja sa državnim institucijama • Saradnja sa privatnim kompanijama • Realizacija media plana • Rad sa srednjoškolskom populacijom • Pokretanje kampanje sa Univerzitetom Crne Gore - KRV NIJE VODA • Rad sa djecom u vrtićima uz saglasnost Ministrarstva prosvjete

Prim. dr Gordana Rašović

đenja rada i sinhronizacije usluga svih grana medicine, a u cilju unaprjeđenja konačne zdravstvene usluge. Aktivnosti su bile usmjerene na izradu dokumenata kao i praćenje noviteta u svim segmentima rada. • Implementaciju i unaprjeđenje Sistema kvaliteta • Haemovigilancu – sistem prijavljivanja i izvještavanja SAE/SAR • Sertifikaciju Ustanove za standarde ISO 9001:2015 i 27001

• Obuku trenera u sistemu kontrole kvaliteta - EDQM CoE • Učešće na Evropskom kongresu ISBT sa najnovijim informacijama iz struke • Izradu i sprovođenje planova integriteta u institucijama Crne Gore • Učešće na skupu “Sharing Best Practices: Quality Risk Management, Change Control, Validation and Qualification in Blood Establishment” - EDQM CoE • Učešće na Kongresu Transfuzijske medicine BiH • Učešće na VI sajmu medicine CG Osim toga, preduzete su obuke zaposlenih u Ustanovi: • Obuka osoblja Zavoda za rad na novom aparatu HemoQHb201+ za određivanje prijedonacijskog hemoglobin davaoca krvi • Obuka osoblja za rad na aparatu IHA 500 75

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Međunarodne aktivnosti Imajući namjeru da postane dio i ravnopravan učesnik i partner u procesima međunarodnih integracija i obezbijedi ravnopravno učešće na polju međunarodne saradnje i razmjene produkata, Zavod je nastavio sa aktivnostima započetim još 2010. godine u pravcu: • Eksterne kontrole laboratorijskog rada Zavoda kroz učešće Zavoda u EDQM programu B-PTS studija Savjeta Evrope – realizovano 5 studija u 2017. godini • Trodnevna posjeta ekspertskog tima Savjeta Evrope - EDQM-a (Euopian Directorate Quality Management) u okviru programa QM-BMJV ( Quality management – Blood Mutual Joint Visit) u maju 2017. godine.

Mišljenje eksperata u finalnom izvještaju o ukupnom radu Zavoda, a na prvom mjestu o stručnom radu sa implementiranim standardnim operativnim procedurama i radnim procesima, bilo je izuzetno pozitivno. Ostale aktivnosti • Uspostavljena back-up podrška za aparat IHA 1000 za imunohematološko testiranje davaoca krvi • Uspostavljena back-up podrška za aparat Architect 2000i za testiranje na krvlju prenosive bolesti HIV, HBV, HCV i Siphilis • Validiran postupak uvođenja metode prijedonacijskog određivanja hemoglobina davaoca krvi aparatom HemiQHb201+. Postupak je pušten u rad u svim organizacionim dijelovima Zavoda • Automatizacija procesa rada za potrebe pacijenata KC CG Važne aktivnosti – kruna rada Svjesni činjenice koliko je urađeno za kratko vrijeme i gdje se nalazimo sa svojim stručnim znanjem, radom i uslovima rada u poređenju sa ustanovama istog tipa u Evropi, preduzeli smo sljedeće korake: • Sprovedena je interna kontrola za sertifikaciju standarda ISO 9001:2015 za Sistem kvaliteta i 27001:2013 za bezbjednost informacija 76

• Podnešena aplikacija za eksternu provjeru i postupak Sertifikacije za standarde ISO 9001:2015 i 27001:2013. Planirane aktivnosti Pored nastavka započetih aktivnosti, planirano je: • Sprovođenje pripremnih aktivnosti za uvođenje afereznih postupaka • Uspostavljanje rada laboratorije za kontrolu kvaliteta • Finalizacija postupka centralizacije obrade jedinica krvi i distribucije • Uspostavljanje metode telemedicine u rad Zavoda za potrebe kliničke transfuzije Uspostavljanje afereznih postupaka u cilju dobijanja • visokokvalitetnih trombocita od jednog davaoca postupkom donorske tromocitafereze, • znatno većih količina plazme postupkom donorske plazmafereze. Uspostavljanje rada laboratorije za

kontrolu kvaliteta u cilju redovne kontrole ispravnosti finalnog proizvoda u skladu sa zahtjevima sistema kvaliteta i preporukama EU. Uspostavljanje postupka telemedicine u rad Zavoda za potrebe kliničke transfuzije, a u cilju povećanja efikasnosti i unaprjeđenja pružanja usluga svim pacijentima na teritoriji Crne Gore. Finalizacija postupka centralizacije obrade jedinica krvi i distribucije komponenata krvi svim OD Zavoda u cilju standardizacije kvaliteta proizvoda (lijeka) i omogućavanja dostupnosti svima kojima je ovaj lijek potreban na teritoriji naše zemlje. Kao kruna našeg rada, a nakon dvije godine sprovođenja obuka zaposlenih i otklanjanja postojećih neusaglašenosti, u decembru 2017. godine, zvanično su nam uručeni sertifikati ISO 9001:2015 i ISO 27001:13. Za finalnu realizaciju planiranih aktivnosti neophodno je ispuniti preduslove koji se odnose na: • Obezbjeđenje neophodnih humanih resursa i jačanje kadrovskih kapaciteta • Unaprjeđenje uslova rada u organizacionim dijelovima Zavoda • Nabavku nove potrebne opreme i sredstava za rad • Unaprjeđenje uslova za rad sa davaocima krvi na terenu i svakako • Puno volje, entuzijazma i optimizma zaposlenih. U prethodnom šestogodišnjem periodu urađeno je mnogo. Naravno, neophodno je nastaviti sa daljim razvojem u svim segmentima transfuziološke djelatnosti, uvođenjem novih postupaka u cilju unaprjeđenja usluga. Realizacija planova Zavoda zavisiće isključivo od prepoznavanja važnosti usluga transfuziološke službe za ukupan zdravstveni sistem i razumijevanja kompetentnih autoriteta odnosno, od raspoloživih finansijskih sredstava za adekvatno funkcionisanje ustanove i obezbjeđenje kontinuiteta rada u smislu obezbjeđenja kadrovskih kapaciteta i uslova za rad.

Vijesti iz Crne Gore

Ministarstvo zdravlja CG

Zdravstveni sistem napredovao u 2017.

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović saopštio je da je zdravstveni sistem Crne Gore prošle godine napredovao devet mjesta na listi Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa i postigao najveći skok u odnosu na ostale rangirane države. - Sa ponosom mogu da kažem da je Crna Gora napravila najveći skok od 35 rangiranih zemalja i u odnosu na prošlu godinu, kada smo bili na pretposljednjoj, 34. poziciji, sada smo, uz napredak od devet mjesta, na 25. poziciji - rekao je Hrapović. Ministar je zahvalio svim zaposlenim u zdravstvenom sistemu, ističući da je ovaj značajan napredak rezultat zajedničkog rada. - Vjerujem da ćemo rast na ovoj ljestvici u godinama pred nama nastaviti, ali od toga nam je mnogo važnije kako rezultate našeg rada ocjenjuju građani - poručio je Hrapović. Direktorica Direktorata za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite i unapređenje ljudskih resursa u zdravstvu, Vesna Miranović kazala je da nas je za napredak kandidovalo uvođenje elektronskog zakazivanja pregleda, a potom i servisi koje je uveo Fond za zdravstveno osiguranje. - Riješili smo problem zakazivanja endokrinoloških pregleda. Listu čekanja za zamjenu kuka smanjili smo na mjesec do dva. Nema više liste čekanja za operaciju katarakte i za pregled kod dječijeg ortopeda. Uspjeli smo da se pregled ultrazvukom kukova kod beba obavlja u ordinaciji pedijatra. Uspjeli smo da magnetna rezonanca ne bude želja, već stvarnost koja se realizuje u okviru mjesec dana - kazala je Miranović. Miranović je i izrazila očekivanje da će implementacija DRG sistema u naredom periodu i kvalitetena lista ljekova dovesti do toga da Crna Gora dalje napreduje na listi Evropskog potrošačkog zdravstvenog indeksa.

Regionalna saradnja

Projekat Neura-Net

Delegacija Ministarstva zdravlja učestvovala je 12. januara u Sarajevu na prvom sastanku partnera iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Gore, u okviru IPA projekta NeuraNet, koji ima za cilj unaprjeđenje tretmana pacijenata sa epilepsijom i sa Perkinsonovom bolešću. Projekat se bavi unaprjeđenjem komunikacije i saradnje između referentnih centara i bolnica na području tri države, poboljšavanjem i olakšavanjem kretanja na prekograničnom nivou bolesnika s farmakorezistentnom epilepsijom i pacijenata u poodmaklom stadiju Parkinsonove bolesti. Planirano je uspostavljanje mreže koja će da omogući audio-vizuelnu komunikaciju, daljinsku dijagnozu, razmjenu medicinskih podataka, drugog mišljenja, konsultacije i druge medicinske usluge između referentnih centara i bolnica u realnom vremenu. Cilj je poboljšanje zdravstvenih usluga, transfer i implementacija ekspertize i najboljih praksi za bolnice u regionu, izgradnja kapaciteta bolnica, smanjenje transporta pacijenata i poboljšanje njihovog kvaliteta života. - Ministarstvo zdravlja biće u potpunosti otvoreno za regionalnu saradnju, usvajanje novih znanja i razmjenu iskustava u stručnom kliničkom radu, koja doprinose unaprjeđenju prevencije, dijagnostike i liječenja čestih i teških oboljenja - poručila je predstavnica tog resora Milica Škiljević.

S obzirom na to da Crna Gora nema kapaciteta za liječenje ovakvih pacijenata, država je omogućila njihovo liječenje u centrima, prvenstveno država regiona, tako da se oni upućuju u Kliničku bolnicu Dubrava u Zagrebu ili Kliničku bolnicu Rijeka. - Oni djeluju kao referentni centri za ove bolesti u regionu, gdje su uključeni u ispitivanja najnovijih potencijalno i učinkovitijih antiepileptičkih ljekova ili su upućeni na neurohirurško liječenje - kazala je Škiljević, generalna direktorica Direktorata za projekte i ekonomiku u zdravstvu.

Dječijoj bolnici KCCG

Magnetna rezonanca

Jedan od najsavremenijih aparata – magnetna rezonanca od 1,5T, koju nema nijedna država u regionu, osim Srbije, biće instaliran u Institutu za bolesti djece za pet do šest sedmica, što znači da će djeci iz Crne Gore biti omogućena izuzetno važna zdravstvena usluga, kazao je predstavnik Privredne komore Crne Gore u Dubaiju dr Nikolas Alis. Direktorica Kliničkog centra (KCCG), Zorica Kovačević i Nikolas Alisa iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), potpisali su 19. januara ugovor o

donaciji za kupovinu magnetne rezonance za Institut za bolesti djece, vrijedan 400 hiljada eura. Kovačević je kazala da je neposredno za realizaciju ove donacije zaslužan ugled koji u UAE uživa bivši crnogorski premijer Milo Đukanović. -Naša inicijativa je naišla na razumijevanje gdina. Đukanovića i za par mjeseci je realizovana - rekla je Kovačević nakon potpisivanja ugovora. Ona je saopštila da je, osim doniranih 400 hiljada eura, KCCG obezbijedio još 100 hiljada eura prodajom starog aparata. Ukazala je i da Institut za bolesti djece sada ima aparat za magnetnu rezonancu koji je star deset godina, podložan čestim kvarovima i naglasila da potrebe crnogorskog zdravstva za ovom vrstom dijagnostike koriste sva djeca iz Crne Gore. - Nabavkom ovog aparata stvoriće se uslovi da Insititut za bolesti djece ima aparat kakav u okruženju samo ima Institut za majku i dete u Beogradu - rekla je Kovačević, dodajući da je prošle godine urađeno tri hiljade snimaka magnetnom rezonancom. KCCG je pokrenuo postupak javne nabavke aparata pa se očekuje će u drugoj polovini marta on biti instaliran u Institutu za bolesti djece. Kovačević se zahvalila dr Alisi što je u veoma kratkom roku realizovao značajnu donaciju koja je omogućila da Crna Gora dobije modernu magnetnu rezonancu koja će biti korišćena za najmlađu populaciju. Dr Alisa se zahvalio Milu Đukanoviću na inicijativi koju je predložio prije par mjeseci i rekao da se sa čašću i ljubavlju prema djeci i našoj zemlji potrudio da donaciju što prije realizuju. - Đukanović je u razgovoru sa direktoricom Kliničkog centra Zoricom Kovačević saznao da Dječija bolnica ima stari aparat za magnetnu rezonancu, koji se često kvari. Kada smo se vidjeli, predložio je da nađemo način da se nabavi taj aparat. Odmah sam prihvatio predlog i uspjeli smo sve da organizujemo za dva mjeseca. Pozvao sam nekoliko prijatelja da učestvuju sa mnom u donaciji i oni su odmah pristali, jer se prvenstveno radi o djeci. Svi smo radosni zbog toga što je taj projekat realizovan za kratko vrijeme – rekao je dr Alisa. Dr Alisa je istakao i da su veoma zadovoljni što su ovo uradili specijalno za djecu u Crnoj Gori i ponovio da će aparat biti jedan od najsavremenijih. Crna Gora je skoro 35 godina za biznismena dr Nikolasa Alisa nezaobilazna destinacija, a dolazi minimum šest puta godišnje jer je oduševljen ne samo ljepotama naše zemlje, već i srdačnošću ljudi. 77

Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije (UZPS)

I Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem “Zdravstveni profesionalci - prošlost, sadašnjost i budućnost” Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije (UZPS) je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje građana osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promovisanja i unapređenja zdravstvene delatnosti učešćem u razvoju medicinske struke i nauke, kao i radi edukacije i obuke zdravstvenih profesionalaca kroz organizaciju stručnih skupova i izdavačku delatnost. Ciljevi Udruženja jesu mnogobrojni, ali jedan od proritetnih je unapređenje medicinske nauke i struke kroz organizovanu i kontinuiranu medicinsku edukaciju u svim oblastima. U skladu sa datim ciljevima UZPS organizuje I nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem “Zdravstveni profesionalci prošlost, sadašnjost i budućnost” koji će biti održan od 31. maja do 3. juna 2018. godine na Divčibarama, Srbija. Kongres svojom sveobuhvatnošću pruža jedinstvenu priliku da se okupe kolege iz Evrope i regiona. Očekuje se preko 300 učesnika i 150 renomiranih predavača, iz svih oblasti medicine; interna, hirurgija, pedijatrija, ortopedija i traumatologija, ginekologija i akušerstvo, psihijatrija, infektologija, urologija i nefrologija, anestezija i reanimacija, onkologija, primarna zdravstvena zaštita, zdravstvena nega, intenzivna nega, babištvo, stomatologija, farmacija, biohemija, epidemiologija, kao i profesionalce iz sfere obrazovanja. Shodno preliminarnim temama, kongres omogućava predstavljanje rezultata rada zdravstvenih profesionalaca u svetu, Evropi, regionu i kod nas. Kroz moderne i interaktivne prezentacije, kao i uz poseban akcenat na istorijat, razvoj medicinske nauke i obrazovanje, biće definisana i dostignuća u oblastima kojima se bavi, sa posebnim osvrtom na probleme zdravstvenih profesionalaca u zemaljma u razvoju. Dati sadržaj će sasvim sigurno kreirati odličnu mogućnost za učenje, učestvovanje i umrežavanje svih zdravstvenih profesionalaca, koji teže da se nađu na samom vrhu svojih oblasti izučavanja. Suorganizatori I nacionalnog kongresa sa međunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije su Univerzitet “Bijeljina”, Bijeljina, Bosna i Hercegovina, i Asocijacija za dezinfekciju i sterilizaciju, Skoplje, Makedonija. U narednom periodu očekujemo podršku za suorganizaciju od relevantnih naučnih institucija iz Beograda. Tehnički organizator Kongresa je BBN Congress Management doo, prva PCO (Professional Conference Organizer) agencija u ex-YU, osnovana 1989. godine, koja poseduje značajno iskustvo u pružanju kompletne usluge organizacije naučnih skupova, konferencija, kongresa, sastanaka, proslava i drugih događaja. Članovi Naučnog i Organizacionog odbora UZPS pozivaju zdravstvene profesionalce iz Srbije, regiona i Evrope da uzmu ućešće u stručnom radu I nacionalnog kongresa sa međunarodnim učešćem. SMEŠTAJ UČESNIKA Hotel Hotel „Divčibare“ – lokacija održavanja Kongresa Hotel „Divčibare“ – lokacija održavanja Kongresa Hotel „Maljen“ – u neposrednoj blizini Hotel „Maljen“ – u neposrednoj blizini

Tip sobe Jednokrevetna soba Dvokrevetna soba Jednokrevetna soba Dvokrevetna soba

Cena (EUR) 40 36 30 26

Kongres će se održati u Hotelu Divčibare, jednom od kvalitetnije opremljenih i organizovanih objekata za kongresnu delatnost. Smešteno u srcu Srbije, Divčibare je otvoreno za sve evropske i svetske nacije, a nalazi se nedaleko od Beograda koji je povezan sa velikim brojem destinacija u Evropi. KOTIZACIJA Kategorizacija Lekari, stomatolozi, farmaceuti, biohemičari Medicinske sestre i zdravstveni tehničari Jednodnevna kotizacija za sve zdravstvene profesionalce Napomena: Studenti i đaci su oslobođeni kotizacije.

Cena (EUR) 60 50 30

dr Ivanka Adžić, dipl mng Vera Simić i vms Sanja Ristić Predsednica i potpredsednice Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije - UZPS

GODINA VII BROJ 79. FEBRUAR 2018.

N M K

nstitut za patologiju „Prof. dr Đorđe Joannović“ Medicinskog fakulteta u Beogradu proslavio je 95 godina rada 13. decembra 2017. u prepunoj Svečanoj sali Dekanata. Tom prilikom, kao i na X skupu Odeljenja medicinskih nauka SANU 27. decembra 2017. govorili ste, zapaženo, o Đorđu Joannoviću. Ko je bio Đ.J.?

Intervju sa beogradskim patolozima: akademikom Vladimirom Kanjuhom i doc. dr Sanjom Radojević Škodrić

Prof. dr Đorđe Joannović Prof. dr Đorđe Joannović, dopisni član SKA, osnivač i prvi upravnik Instituta za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, prvi srpski onkolog – naučnik i jedan od svetskih pionira učenja o autoagresiji u medicini.

Đ.J. je tada bio Srbin sa najvećom univerzitetskom medicinskom pozicijom u svetu! (Sl. 1).

Slika 1. Đorđe Joannović (1871 – 1932) u mlađim godinama (Ljubaznošću prof.dr Nade Kovačev Šljapić, prof. patologije na Med. fak. u Novom Sadu, rođake Đ.J.).

Preci Đ.J. su došli iz Bosne (Bijeljine) u selo Beodra (danas Novo Mileševo) u Banatu. Roditelji Hariton i Marija su se odatle preselili u Beč i tu su se rodili stariji brat Simeon 1869. i Đorđe 16. juna 1871. Braću su vaspitavali u patrijarhalnom duhu stare srpske tradicije. Đ.J. je u Beču završio osnovnu i srednju školu kao i prestižni medicinski fakultet. U svojoj 24. godini promovisan je za doktora celokupne medicine 1. jula 1895. Po diplomiranju, počeo je da radi u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Beču, kod poznatog patologa prof. Ričarda Paltaufa (1858 – 1924), koji je bio učenik Pastera i Koha i naslednik Katedre slavnog patologa Karla fon Rokitanskog (1804 – 1878), „oca humoralne patologije“, rektora Univerziteta u Beču i predsednika Austrougarske akademije nauka. Beč je pre I svetskog rata bio jedan od centara svetske medicine, pored Berlina, Pariza, Londona i Sankt Peterburga. Postaje predavač 1896. godine, docent 1904, vanredni profesor 1910. i redovni profesor patologije 1919. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beču. 80

Đ.J. je mogao da ostane u Beču i nasledi Paltaufa, imao je i ponudu za profesuru u Pragu, Insbruku i čak SAD ali, iz čistog plemenitog patriotizma, dolazi u novu državu – Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca u Beograd 1920. Šta je uradio u Beogradu? (Sl. 2).

patologije. Nastavu iz patologije za studente medicine počeo je 1922. a zgradu Instituta za patologiju, tada jednu od najmodernijih u Evropi, sagradio je 1926. (Sl. 5). Morao je da se izbori sa ogromnim organizacionim i drugim teškoćama a, nažalost, doživeo je i neopravdane prepreke od

Slika 2. Đorđe Joannović u starijim godinama u Beogradu u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevini Jugoslaviji.

U trijumviratu sa Milanom Jovanovićem-Batutom (1847 – 1940), prof. higijene i javnog zdravlja i Vojislavom J. Subbotićem (1859 – 1923) prof. hirurgije, osniva Medicinski fakultet u Beogradu 1920. (Sl. 3 i 4) i polaže temelje srpske onkologije i

Slika 3. i 4. Trijumvirat: Vojislav Subbotić, Milan Jovanović - Batut i Đorđe Joannović, koji je osnovao Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1920.

N M K

Slika 5. Novoizgrađena zgrada Instituta za patologiju 1926. i prigodni članak u Politici.

nekih ljudi (Đ.J. je došao iz bivše Austrougarske a većina drugih profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu su bili francuski ili engleski đaci). Bio je prodekan i četiri puta dekan Medicinskog fakulteta. Saradnici su mu bili: Ksenofon Šahović (kasnije akademik), Marija Višnjić, Živojin Ignjačev (svi kasnije upravnici Instituta), Dimitrije Tihomirov, i drugi. Nikada se nije ženio niti je imao dece, smatrajući da nauka traži celog čoveka. Brata Simeona je često posećivao u Beodri. Kakvi su rezultati naučnog rada Đ.J. u Beču i Beogradu? Osnove njegovog naučnog rada postavljene su u Beču, a nastavio ga je u Beogradu. Publikovao je 58 naučnih radova internacionalnog značaja. Korespondirao je i družio se sa nobelovcem Paulom Erlihom, čuvenim nemačkim patologom Karlom Ašofom i drugim. Napisao je nekrologe za nobelovce Erliha i Mečnikova kao i za našeg prvog školovanog hirurga Vladana Đorđevića. Predstavljao je Srbiju i Jugoslaviju na brojnim medicinskim kongresima u Evropi i SAD. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (SKA) 18. februara 1926. Posle njega, od patologa izabrani su u Akademiju (SKA odn. SANU) Ksenofon Šahović 1940. i Vladimir Kanjuh 1974. Đ.J. je prvi srpski istraživač raka (onkolog – naučnik). Šta je uradio u eksperimentalnoj onkologiji i onkološkoj patologiji? Koje je nove ideje uneo u istraživanje i lečenje raka? Istraživao je branhiogeni karcinom, koji nastaje od ostataka škržnih lukova u vratu, kao i cistične tumore vrata uopšte. Ukazivao je na značaj iritacije u nastanku tumora. Utvrđivao je multicentrično poreklo izvesnih tumora u nekom organu. Bavio se problemom rasta tumora in vivo i in vitro (u kulturi tumorskog tkiva). U ovim eksperimentalnim istraživanjima, uočio je da tumorski rast promovišu: kastracija, splenektomija, pririnač u ishrani, a usporavaju: toluilendiaminska intoksikacija; male doze morfijuma, kokaina i kinina; ovas u ishrani.

Naročito se bavio različitim uticajima na transplantirano i eksplantirano tkivo raka. Po analogiji sa erizipelom kože, koji može da se razvije i preko postojećeg površnog karcinoma kože i da ga uništi, koristio je pčelinji otrov u lečenju karcinoma. Kao pokazatelje uspešnog imunološkog lečenja raka kod eksperimentalnih životinja, označio je: Histo-patološki nalaz limfektazija, nagomilavanje plazmocita i proliferaciju vezivnog tkiva sa sekvestracijom karcinomskih ćelija. Đ.J. je živeo do 1932. U vezi sa nastankom i razvojem (etiopatogenezom) zloćudnih tumora – raka, smatrao je da su od važnosti: Dispozicija, lokalne promene i opšti metabolički poremećaji ali „moramo priznati da ni hroničan nadražaj ni u tkivu rasturene embrionalne ćelije ni godine starosti nisu jedini uzrok neoplazama, pošto pod dejstvom ovih uslova ne nastaju uvek neoplazme“. Danas, 85 godina posle Đ.J, šta savremena nauka o tome misli? Nauka o raku je izvanredno napredovala. Danas znamo da je rak bolest gena individualne ćelije. Mutageni karcinogeni faktori (kancerogene hemijske materije, jonizujuće zračenje, onkogeni virusi i dr.) dovode do mutacije dva normalna ćelijska gena (važna za diferencijaciju i deobu ćelije): Protoonkogena ili tumor supresor gena. Izvršni proteini, kodirani od tih mutiranih – sada kancerskih gena, menjaju oko 100 karakteristika normalne ćelije. Pored ostalog, kancerska ćelija postaje „besmrtna“ jer (1) enzim telomeraza kod raka i dalje postoji i deluje na hromozomske telomere (zaštitne „kapice“ na vrhovima hromozoma), sprečavajući njihovo skraćenje posle deobe ćelije (koje, inače, vodi ćelijskoj starosti i smrti) i (2) ne podležu više apoptozi (programirana ćelijska smrt) – što je način na koji organizam odstranjuje svoje nepotrebne, oštećene ili drugačije ćelije. Naime, ćelije dobijaju od organizma „molekul smrti“ da preko svog već ugrađenog kaspaznog enzimskog sistema, iseckaju ćelijsku DNK i time je tiho ubiju (ostaci takvih ćelija se fagocituju bez zapaljenjske reakcije). Inicijalno stvorene kancerske ćelije moraju probiti „imunološki nadzor“ organizma. Zatim, nastaje favorizovanje jednog kancerskog ćelijskog klona sa nekontrolisanom proliferacijom, invazivnošću i agresivnošću (infiltrativno – destruktivni lokalni rast kancera) i ispoljavanjem metastatskog potencijala izvesnih kancerskih ćelija. Stvaraju se, dakle, primarni tumorski izraštaj i njegove metastaze po organizmu. Pri tome, organizam postaje sve slabiji i mršaviji (tzv. „kancerska bolest“), upadajući u kancersku kaheksiju, kada je samo „kost i koža“, zbog koje najčešće umire.

Đ.J. se bavio i eksperimentalnom patologijom i patološkom morfologijom, tj. istraživanjem patološko-morfoloških promena u obolelom organizmu, kako na makroskopskom (obdukcija) tako i na mikroskopskom nivou (patohistologija organa i tkiva i citologija). Čime se, konkretno, u ovoj oblasti bavio? Posebnim bojenjima otkrivao je mikroorganizme – uzročnike oboljenja u patološkim tkivima. Za rad „Patogeneza ikterusa“ dobio je nagradu Belgijske kraljevske medicinske akademije. Bavio se istraživanjem prirode plazmocita, procesima kalcifikacije i okoštavanja ateroma, zatim, profilaksom tetanusa, anafilaktičkim šokom, patologijom ishrane, lezijama prouzrokovanim radiotorijumom. Najveći naučni doprinos svetskoj medicinskoj nauci Đ.J. je učinio sudelujući u otkriću AUTOAGRESIJE u ljudskom organizmu – o čemu se, začudo, nedovoljno zna u našoj medicini a pogotovo u inostranstvu. O čemu se, u stvari, radi? Početkom XX veka, kada je Đ.J. doprinosio otkriću autoagresije u medicini, vladala je dogma Nobelovca Paula Erliha: „Ljudski organizam nikada ne stvara supstance protiv sebe (horror autotoxicus – autotoksični užas)“. Tada se nije znalo za autoimunu patogenezu mnogobrojnih, tzv. imunoloških bolesti (koje mogu biti i smrtonosne). Paul Erlih je dobio 1908. Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju zbog otkrića u humoralnoj imunologiji, zajedno sa I.I. Mečnikovim, koji ju je dobio za otkrića u ćelijskoj imunologiji (fagocitozi). Takođe, pronašao je salvarzan i neosalvarzan (lekove protiv sifilisa). Koje zapažanje Đ.J. je bilo presudno u otkriću autoagresije? Zapazio je da su vojnici sa izlečenim povredama glave i mozga od vatrenog oružja imali nekad teške glavobolje i umirali. Obdukcije ovih bolesnika pokazale su mnogobrojna ognjišta razmekšanog moždanog tkiva kako u blizini, tako i udaljeno od izlečenih povreda mozga. Dobio je iste rezultate i u eksperimentima na belim pacovima, kojima su nanošene mehaničke povrede glave i mozga. Zaključio je: „Isti elementi mozga koji su kao rezultat traume izvor raspadnih produkata (’raščina’), kasnije su podložni štetnom delovanju tih svojih raspadnih produkata“. Ako ovaj zaključak Đ.J. prevedemo na današnje imunološke termine, onda je jasno da raspadni produkti oštećenja mozga („raščini“) stimulišu naš imuni sistem da stvo81

N M K

ri antitela protiv njih. Pri tome, ta stvorena antitela deluju ne samo protiv antigena u raščinima, već i protiv istih antigena koji postoje u zdravim moždanim ćelijama. Organizam, dakle, oštećuje svoje zdrave ćelije – što je autoagresija. To je dovodilo do novih ognjišta razmekšanja mozga. Đ.J. je otišao i korak dalje. Opisani način nastanka (patogenezu) autoagresije primenio je i u lečenju izvesnih bolesti! Kojih? Pokušavao je da ubrizgavanjem organizmu raspadnih produkata („raščina“) patoloških lezija, ukloni i same te lezije (koje stvaraju raspadne produkte)! Rak je lečio fermentativnim ekstraktima iz tumorskog tkiva samih bolesnika. Ubrizgavao je dezintegrisano tkivo površnog karcinoma kože ili tkivo tuberkuloznog granuloma (ili digestovanih Kohovih bacila – prouzrokovača tuberkuloze) pod kožu ljudima od kojih su dobijeni ti materijali za ubrizgavanje, u cilju lečenja karcinoma kože, odn. tuberkuloze. Takođe, isti postupak je primenjivao i kod eksperimentalnih životinja. Dermatozu Trichophyton tonsurans lečio je njenim „raščinima“ a psorijazu - njenim skvamama. Mogli bismo reći da je ovo lečenje bilo na principu starih Latina: „Clavus clavo eicere“ („Klin se klinom izbija“). U kojim naučnim medicinskim časopisima je Đ.J. publikovao svoje radove o otkriću autoagresije ? U sledeća dva časopisa 1920. u Beču i Beogradu: (1) Joannovics G. Zur Wirkung fermentativ gewonnener Spaltungsprodukte aus Geweben und Bakterien. Wiener klinische Wochenschrift 1920.; XXXIII (30):649-52. (Efekat dobijen fermentacijom raspadnih produkata tkiva i bakterija); (2) Jovanović Đ. Novi pogledi na postanak i lečenje izvesnih bolesti.Eksperimentalne studije. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 1920.; XII (11-12); 445 – 55. (Pogrešno štampano Jovanović umesto Joannović i neatraktivan i neprecizan naslov – što nam je otežavalo nalaženje ove reference). Prezime Joannović je retko i nesvakodnevno u Srba. Biblijskog je porekla. Dovodilo je do čestih nesporazuma? Tačno. To se najbolje vidi iz drugog citiranog rada. Zbog toga, kada pišemo o Joannoviću, uvek opomenemo da se za štampu ne popravlja Joannović u Jovanović. Nadamo se da će i Vaši lektori i korektori u časopisu “medici.com” to poštovati. Tematika i metodologija radova Đ.J. 82

je sasvim neuobičajena u današnje vreme. Da li je bio u tome originalan ili je postojao takav trend u njegovo vreme? Bio je takav trend. Evo primera: (1) Erlih je, po analogiji sa vakcinacijom, pokušavao da stvori imunitet protiv raka ubrizgavajući oslabljene ćelije raka; (2) Viljem B. Kuli je 1893. koristio bakterije i bakterijske lizate u lečenju tumora (“Kulijevi toksini”); (3) M. Masugi je 1933. smatrao da postoji autoagresija u patogenezi glomerulonefritisa i bolestima jetre; (4) Erlihov učenik Ernest Vitebski je 1957. pokazao da hronični tireoiditis dovodi do autoimunizacije, tj. razaranja štitne žlezde. Takođe, mogu se stvoriti autoantitela ne samo protiv raznih struktura u organizmu, već i protiv materija ili ćelija koje se izbacuju iz organizma: (5) Noel Fisinger navodi da zmija može imati autoantitela protiv sopstvenog otrova posle samougriza; (6) životinje i ljudi mogu proizvesti autoantitela protiv sopstvenih spermatozoida. Đ.J. je bio i veliki društveno-medicinski radnik, veoma poštovan i voljen od kolega i studenata. U čemu se ovaj rad sastojao? Osnovao je Jugoslovensko društvo za proučavanje i lečenje raka 27. septembra 1927. Bio je njegov prvi predsednik (a Ksenofon Šahović generalni sekretar). U vreme osnivanja, Društvo je bilo četvrto u svetu, tj. posle Beča 1910., Vašingtona 1917. i Pariza 1920. Povodom proslave 80 godina borbe protiv raka u Srbiji 10. decembra 2007. Đ.J. je posthumno dobio zlatnu medalju Društva Srbije za borbu protiv raka, koju je primio akademik V. Kanjuh. Bio je predsednik Srpskog lekarskog društva; jedan od osnivača Internacional-

nog časopisa “Medicinski pregled”; predsednik Fonda za siromašne studente i njihov “i otac i majka”; kao veliki prijatelj studenata medicine izabran je za doživotnog počasnog člana jugoslovenskih medicinskih udruženja; uvek je davao podršku studenskoj borbi za autonomiju Univerziteta; itd. Život Đ.J. se tragično nasilno završio 28. januara 1932. Kako je do toga došlo? Organizujući godišnju veliku Svetosavsku studentsku zabavu 1932. (prihod bi bio za siromašne studente), buntovni levičarski studenti poručili su da je kralj Aleksandar I Karađorđević dobrodošao na zabavu (bio je i njen pokrovitelj) ali ne i njegov predsednik Ministarskog saveta general Petar Živković, egzekutor Šestojanuarske diktature i ’’belog terora’’. Živković je bio besan, pozvao je Đ.J. u svoj kabinet i, navodno, rekao mu: “Ti matora budalo, kako ne možeš da smiriš tvoje buntovne studente” a, što je još gore – ošamario ga! Sav crven od poniženja, Đ.J. je istrčao iz Kabineta Živkovića i otišao u svoj Institut za patologiju, u sobu u kojoj je živeo. Ujutro, 28. januara 1932. nađen je obešen o donju prozorsku kvaku kanapom za povlačenje zavese, sedeći u fotelji u koju se bio spustio. Imao je tada 61 godinu i bio na vrhuncu svog naučnog stvaralaštva! Po ubistvu hrvatskih poslanika u Skupštini, kralj Aleksandar, preuzimajući “ličnu vlast”, postavio je za predsednika Ministarskog saveta generala Petra Živkovića. Zašto? Kralj Aleksandar je 6. januara 1929.

Slika 6. General Petar Živković predsednik Ministarskog saveta i Kralj Aleksandar I Karađorđević

N M K

ukinuo Vidovdanski ustav Kraljevstva SHS, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo “ličnu vlast” (“između naroda i kralja ne može i ne sme biti više posrednika”). Zatim je 3. oktobra 1929. promenio ime države u - Kraljevina Jugoslavija. Kralj je 1931. oktroisao novi unitaristički Ustav, prema kome: “Kralj je nosilac sve vlasti u zemlji… kraljeva ličnost je neprikosnovena. Kralju se ne može ništa u odgovornost staviti, niti kralj može biti tužen…”. Lična vlast se pretvorila u Šestojanuarsku diktaturu i ’’beli teror’’. Režim (Sl. 6) je imao opasne neprijatelje: Hrvatske ustaše (finansirane od Musolinijeve Italije sa logistikom u revanšističkoj Mađarskoj); provelikobugaraše u Makedoniji i albanske Kačake. Komunistička partija Jugoslavije je sprovodila odluke svog Drezdenskog kongresa od 1928. po kome je Kraljevstvo SHS, odn. Jugoslavija - veštačka versajska tvorevina sa hegemonijom Srba (“tamnica naroda”), koju treba uništiti i rasparčati. Režimu je, zbog svega toga, bila potrebna čvrsta ruka i dobio je u generalu Petru Živkoviću (doduše čvršću nego što je baš bilo potrebno i, nažalost, veoma bahatu). Ko je i kakav je bio general Petar Živković? General Petar Živković (Sl. 7) je rođen 1. januara 1879. u Negotinu, a umro je 3. februara 1947. u političkoj emigraciji u Parizu. Slika 7. General Petar Živković (1879 – 1947)

Kao kapetan srpske vojske, otvorio je vrata Dvora pučistima pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, koji su ubili kralja Aleksandra Obrenovića i njegovu suprugu kraljicu Dragu 29. maja 1903. i time (“Majskim prevratom”) uklonili Dinastiju Obrenovića i omogućili povratak Dinastije Karađorđević. Organizovao je oficirsku organizaciju “Bela ruka” protiv Apisove “Crne ruke – Ujedinjenje ili smrt”. Bio je jedan od inspiratora Solunskog procesa pri kraju I svetskog rata (1917) kada su streljani Apis i saradnici, posle montiranog sudskog političkog procesa, zbog navodnog pokušaja atentata na kralja Aleksandra. Bio je predsednik Ministarskog saveta od 6. januara 1929. do 4. aprila 1932. Poznat je po političkim ubistvima (uključujući i 39 istaknutih komunista). Protest protiv ovakvog “belog terora” u Jugosla-

viji upućen je 1. decembra 1929. generalu Petru Živkoviću, potpisan od istaknutih svetskih intelektualaca (uključujući i Alberta Ajnštajna). Organizator je (1931) i predsednik (od 1936) Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS). Bio je jako strog prema potčinjenima. Nije se nikada ženio. U II svetskom ratu, od aprila 1941. u emigraciji, član londonske emigrantske Kraljevske vlade Jugoslavije, podržavajući ravnogorske četnike. Posle II svetskog rata (1946) osuđen je od nove vlasti na smrt u odsustvu sa grupom Draže Mihailovića. Šta govori za samoubistvo, a šta čak za ubistvo Đ.J.? Za samoubistvo govori, pored ostalog, i istraživanje jednog od nas (V.K.), kome je njegova pokojna profesorka patologije dr Marija Višnjić-Frajnd rekla da su u noći njegove smrti “svetla u sobi Đ.J. gorela celu noć. Ujutro u kaminu nađeno je mnogo pepela”. To govori da je Đ.J. spaljivao svoju arhivu - što sugeriše samoubistvo. Njegov rođak dr Milorad Kovačev iz Novog Sada, u svojoj knjizi “Život, rad i sudbina profesora Đorđa Joannovića” (urednici: M. Kovačev i V. Kanjuh 2004) smatra da je u pitanju bilo ubistvo. Naime, Đ.J. je pisao svome bratu Simeonu u Beodri da: “Ako se njemu nešto desi, objašnjenje će naći u pismu u desnom džepu njegovog sakoa”. Pismo nije nađeno! Brat je tražio obdukciju, ali ona nije urađena! Samoubice često ostavljaju „oproštajno pismo“ u kome objašnjavaju razloge samoubistva. Takvog pisma nije bilo! Sam opisani način vešanja, ako ubica želi da simulira samoubistvo, je pogodniji nego organizovati da telo visi. Međutim, sudska medicina poznaje slučajeve samoubistva na način kako ga je izvršio Đ.J. Đ.J. je često govorio da ne shvata čin samoubica. Kada se ubio njegov prijatelj čuveni naučnik Pirke u Beču (otrovao se sa ženom), rekao je: “Ne razumem kako je mogao da prekine svoj život čovek tako visoke inteligencije, tako plodan i svestran i tako razuman”. Prilikom sahrane Đ.J. “nije se video venac Dvora” (ali je izaslanik Dvora bio na ispraćaju). Videli smo već, takođe, da se general Petar Živković nije libio od ubistava protivnika – ali je, ipak, teško prihvatiti da je i u slučaju patriote i velikog naučnika Đ.J. išao u krv, pored ostalog, i zbog toga što je Kralj Aleksandar voleo Đ.J. Šta se događalo u društvenoj i medicinskoj javnosti posle smrti Đ.J.?

Nikada ranije Beograd nije video tako veliku i tužnu pratnju - ispraćaj kovčega iz Instituta za patologiju do beogradske Železničke stanice za sahranu u Beodri. Medicinski fakultet je „izgubio svoj najčvršći stub“. Studenti medicine („njegova deca“) su izgubili „strogog ali pravičnog roditelja“. U Srpskoj kraljevskoj akademiji je rečeno: „Nestalo je srpsko krilo kojim smo leteli u nebo“. Kako komentarišete tragičnu sudbinu Đ.J.? Iz plementitih patriotskih pobuda došao je u Beograd da pomogne i bude koristan – a kako mu je uzvratio general Petar Živković! No comment! Neka svako sam razmisli i izvuče zaključak. Što se nas tiče, naš Institut za patologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u

Slika 8. Zgrada Instituta za Patologiju podignuta zahvaljujući Đ.J. 1926. Plakat za Proslavu 95 godišnjice rada Instituta (od 1922. kada je počela nastava patologije). Proslavu su organizovali: Doc. dr Sanja Radojević Škodrić, bivši upravnik Instituta i sada direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije; prof.dr Jelena Sopta, šef Katedre patologije; prof.dr Tatjana Terzić, šef Poslediplomske nastave patologije; doc.dr Nada Tomanović,v.d. upravnika Instituta i šef Nastave na engleskom jeziku. Predavanje o Đ.J. održali su akademik Vladimir Kanjuh i doc.dr Sanja Radojević Škodrić.

Beogradu konačno nosi njegovo ime (Sl. 8 i 9); u predvorju Instituta je njegova bista (Sl. 10); u dekanskom lancu dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu je i medaljon Đ.J. (Sl. 11). Društvo Srbije za borbu protiv raka izdalo je doplatnu poštansku 83

N M K

Slika 9. Pečat Instituta za patologiju Medicinskof fakulteta u Beogradu sa skicom zgrade Instituta sagrađene 22.aprila 1926.

Slika 10. Bista Đ.J. u predvorju Instituta za patologiju Medicinskof fakulteta u Beogradu. U postamentu piše: Đorše Joannović 1871 – 1932 osnivalac Patološkog zavoda. Dr Snežana i akademik Vladimir Kanjuh pored biste.

marku sa njegovim likom (Sl. 12). Mnoge zdravstvene institucije, škole i ulice u Banatu nose njegovo ime. Održavaju se redovni pomeni Đ.J. O njemu su napisani mnogobrojni članci i radovi, a prim. dr Dobrivoje-Dobrica Paunović, oftalmolog iz Opšte bolnice „Dr Đorđe Joannović“ u Zrenjaninu, napisao je lepu i dokumentovanu knjigu o Đ.J.

Slika 11. Medaljon Đ.J. u dekanskom lancu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Posle 85 godina od smrti Đ.J. govorimo i pišemo o njemu sa velikim pijetetom, ali i neizmernom tugom. Borimo se da naša i svetska medicinska zajednica upozna i prizna njegov pionirski doprinos u otkrivanju autoagresije u medicini.

kademik Vladimir Kanjuh, član SANU – dopisni od 1974. i redovni (akademik) od 1983., inostrani član ANU RS od 2008. (Sl.1), izabran je za počasnog člana Mađarske akademije nauka (MAN) 2. maja 2016. a predložili su ga akademici: Miklos Palkovits, neuroanatom; Susan Schaff, patolog; Istvan Nasz, mikrobiolog, i Karoli Lapis, patolog i onkopatolog. Po pozivu, boravio je u Mađarskoj od 18. do 28. septembra 2017. Pristupnu besedu na engleskom jeziku održao je 20. septembra o temi: „Coronary atherothrombosis: Correlation of histopathologic lesions with clinical entities of diseases; vulnerable plaque and patient“ u Svečanoj sali MAN. Predstavio ga je predsednik Odeljenja medicinskih nauka MAN akademik Gyorgy Kosztlanyi. Prisustvovali su članovi ovog kao i drugih odeljenja MAN, zainteresovani kardiolozi, patolozi i drugi. Posle besede, akademik Kosztlanyi mu je predao povelju o počasnom članstvu u MAN na latinskom i mađarskom jeziku (Sl.2). Zatim, organizovan je, uz šampa-

Slika 12. Doplatna poštanska marka sa likom Đ.J., koju je izdalo Društvo Srbije za borbu protiv raka

Nadamo se da se nikada više neće dogoditi takav surov „sukob izvršne političke vlasti i autonomije Univerziteta“, kako je to rekao dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu akademik Nebojša M. Lalić (Sl. 13), pionir kardiodijabetologije u Srbiji i R. Srpskoj, na proslavi 95 godina rada Instituta za patologiju „Prof. dr Đorđe Joannović“. Intervju pripremio: Prim. dr Momir Pušac Akademik Vladimir Kanjuh

Slika 13. Akademik Nebojša M.Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

njac, lep koktel-ručak u cilju bližeg međusobnog upoznavanja. U toku posete Mađarskoj bio je u Pečuju, posetivši izvanredno organizovan i opremljen Sentagotajev istraživački centar, kroz čija odeljenja ga je proveo direktor Centra prof. Gabor Kovacs. Takođe, bio je i na Medicinskom fakultetu u Debrecinu, gde je posetio Institut za patologiju i u “Vili fakulteta“ (gde se održavaju predavanja inostranih gostiju) 26. septembra održao predavanje o temi: „Morpho-functional heterogeneity

N M K Povelja na latinskom i mađarskom jeziku o počasnom članstvu u Mađarskoj akademiji nauka dodeljena Vladimiru I. Kanjuhu

Počasni član Mađarske akademije nauka

Akademik Vladimir Kanjuh of thoracic and abdominal aorta in size, embryonal origin, histology, vascularization, aging and pathology“. Predstavio ga je direktor Instituta za patologiju prof.dr Gabor Mehes. Posle predavanja razvila se živa diskusija, citirali su i neke njegove radove iz SAD. Završilo se koktelom, potom i večerom u restoranu. Mađarska, sa blizu 10 miliona stanovnika, ima MAN (Sl.3) od 360 članova i 11 odeljenja. Postoji, međutim, i posebna Mađarska akademija umetnosti od 200 članova. MAN je veoma bogata, pored divne i prostrane glavne zgrade na obali Dunava uz Parlament, poseduje i drugu – administrativnu zgradu u Budimpešti, tri letnjikovca za akademike na jezeru Balaton, kuće (svoja predstavništva) u svim većim gradovima Mađarske kao i u Erdelju u Rumuniji gde živi velika mađarska manjina. Mađarska ima 11 nobelovaca. MAN vodi veliku brigu o mađarskim naučnicima u inostranstvu. Interesantno je da u Mađarskoj, pored doktorata nauka (PhD) koji daju univerziteti, postoji i doktorat nauka višeg stepena koji daje MAN, a

koji je i preduslov za eventualni izbor u i ANURS i medicinskim institucijama SrMAN. Odeljenje medicinskih nauka MAN bije i Republike Srpske. je vrlo zainteresovano za naučnu saradnju M. Pušac sa Odeljenjem medicinskih nauka SANU

Zgrada Mađarske akademije nauka na obali Dunava, pored Parlamenta, u Budimpešti.

N M K

acijentkinja iz okoline Užica, stara 27 godina, javila se u KC Srbije zbog povrede na licu koju je zadobila prilikom sečenja drva motornom testerom, kojom prilikom je došlo do pucanja lanca testere i udaranja u lice pacijentkinje. U lokalnom zdravstvenom centru ustanovljeno je obilno krvarenje iz predela rane ali i curenje pljuvačke, što je govorilo u prilog povrede parotidne pljuvačne žlezde. Pacijentkinja je prevezena u KC Srbije, a autora su u popodnevnim satima pozvle kolege da pomogne u hirurškom zbrinjavanju pacijentkinje. Posle uvođenja u opštu endotrahealnu anesteziju, kliničkim pregledom lako su ustanovljeni krvni sudovi, mišićno i potkožno tkivo koje je lancem motorne testere presečeno, i pripremljeni za rekonstrukciju, dok je posebnu poteškoću predstavljalo tkivo pljuvačne parotidne žlezde. Ova neobična povreda nosila je sa sobom i rizik neprecizne rekonstrukcije pri kojoj je mogao biti oštećen facijalni živac čime bi pacijentinja bila trajno unakažena te je zbog toga bila potrebna identifikacija i konzervacija facijalnog živca.Tokom tog hirurškog postupka utvrđeno je da je lanac motorne testere oštetio tkiva parotidne žlezde samo nekoliko mm od facijalnog živca,ali je živac, na sreću, ostao neoštećen. Pristupilo se identifikaciji izvodnog kanala parotidne pljuvačne žlezde i provera da li je reč samo o presecanju ili možda postoje još neke povrede u smislu kidanja tkiva kanala,što je moguće da se desi prilikom ovakve povrede. Plobanjske jame i onda se izlaska izresečeni kanal se retrahovao u dublje tkivo parotidne pljuvačne žlezde,pa je za njegovo traženje bila potrebna i preparacija tkiva pljuvačne žlezde sa konzervacijom facijalnog živca. Ovog puta, za razliku od drugih klasičnih operacija parotidne žlezde, preparacija tkiva vršena je u suprotnom smeru od klasične operacije i sa povećanim rizikom za oštećenje facijalnog živca. Pri klasičnim operacijama tehnikom dva penana, identifikuje se facijalni nerv neposredno posle njegovog izlaska iz lobanjske jame, pa nema opasnosti od njegovog presecanja kada se tako isprati njegov tok u pljuvačnu žlezdu. U ovom slučaju vršena je preparacija u kontra smeru i u predelu gde se facijalni nerv već grana, pa je opasnost od povređivanja bila daleko veća, ali retrahovani deo Stenonovog kanala je uspešno identifikovan. Drugi deo izvodnog kanala pljuvačne žlezde nije bilo moguće pronaći ekstraoralnim pristupom jer je bio retrahovan ka usnoj duplji, pa je pristupljeno njegovoj identifikaciji intraoralno. Rezom oralne sluznice proširen je predeo papile izvodnog kanala parotidne žlezde i proširen sam ulaz u izvodni kanal radi plasiranja pogodnog pomoćnog 86

Povreda parotidne pljuvačne žlezde - mikrohirurška rekonstrukcija prikaz slučaja

Doc. dr Alek Račić, primarijus maksilofacijalne hirurgije u KC Srbije, docent iz oblasti zdravstvenog menadžmenta na Univerzitetu „Nikola Tesla“

hirurškog sredstva za praćenje toka izvodnog kanala. Pošto u literaturi nisu opisani ni takvo sredstvo ni takav način praćenja presečenog izvodnog kanala, celokupan tok operacije koji je usledio bila je inovativna hirurška tehnika. Specifičan mikrohirurški kateter, predviđen za druge vrste hirurških intervencija, plasiran je intraoralno u izvodni kanal parotidne pljuvačne žlezde i prethodno premazan vazelinom. Ovo da ne bi došlo do dodatnih trauma Stenonovog kanala jer nije postojao način kako bismo utvrdili da li je povreda samo u predelu presecanja lancem motorne testere ili je došlo do dodatne traume kidanjem usled pritiska ili termičke povrede s obzirom na vrelinu lanca. Laganim provlačenjem mikrokatetera kroz lumen Stenonovog kanala ekstraoralno se eksponirao i drugi kraj presečenog kanala parotidne žlezde i mogao da se dovede u neposrednu blizinu drugog kraja presečenog kanala. Zatim je mikrokateter potisnut dalje ka tkivu parotidne žlezde dok nije postojala mogućnost da se uvede u lumen drugog dela kanala. Kada je uspostavljena takva veza između dva presečena dela Stenonovog kanala, mikrokateter je potisnut dublje ka tkivu parotidne žlezde oko 1cm a preko mikrokatetera su mikrohirurškim suturama izvršena spajanja presečenih delova Stenonovog kanala. Da ne bi došlo do povlačenja mikrokatetera i njegovog ispadanja iz kanala, što bi kompromitovalo celu intervenciju, bilo je potrebno njegovo pričvršćivanje za tkivo Stenonovog kanala ali tako da se ne kompromituje tok zarastanja i normalno oticanje pljuvačke.

S obzirom na iskustvo sa radom u ovoj regiji i podrobnim poznavanjem kvaliteta tkiva, ali i svojstava pljuvačke, jedino mesto gde je bilo moguće pričvrstiti mikrokateter je bio predeo papile izvodnog kanala parotidne pljuvačne žlezde, pa je tako i urađeno. Mikrokateter je bilo neophodno držati najmanje 15 dana da bi se obezbedilo pravilno zarastanje traumatizovanih delova Stenonovog kanala te omogućio i uspostavio normalan tok pljuvačke. Kroz deo mikrokatetera koji je presečen u usnoj duplji na dužinu od 1cm, kako ne bi pacijentkinji puno smetao pri ishrani, pražen je protok salive uz pojačanu i rigoroznu oralnu higijenu jer bi zapušavanje mikrokatetera dovelo do infekcije i kompromitacije cele intervencije.

N M K

Nakon 15 dana uklonjene su intaoralne suture i mikrokateter izvučen intraoralno uz kliničku konstataciju da je tok pljuvačke neometan i slobodan te normalan na nadražaje kao što su kisela hrana i sl. Time je ceo složeni tretman završen, a s obzirom na to da je bila u pitanju potpuno inovativna hirurška intervencija autor je kompletnu dokumentaciju o lečenju pacijentkinje predao Zavodu za intelektualnu svojinu R Srbije i 2015. godine dobio autorsko pravo na ovu intervenciju kao inovativni hirurški zahvat. Ovo stoga što prema važećim pravnim aktima Svetske zdravstvene organizacije hirurška intervencija ne može intelektualno da se zaštiti u smislu patenta jer bi to podrazumevalo da je samo autor sme vršiti. Stoga se svugde u svetu daju autorska prava uz slobodnu mogućnost upisivanja intervencije u osnovne i postdiplomske udžbenike, ali i konkretan hirurški rad. Literatura

Račić A.J., Čvorović Lj, Stošić-Divjak S, Colić M. Karcinomi kože glave i vrata: anatomske lokalizacije i patohistološki nalaz; Materia Medica 2008; 24(2): 25-29. Račić A.J., Colic M., PRAĆENJE UČESTALOSTI MALIGNIH TUMORA KOŽE GLAVE I VRATA, prvi osnivački skup maksilofacijalnih hirurga Balkana i 12.kongres maksilofacijalnih hirurga Srbije sa međunarodnim učešćem,pp 18,Beograd,2008. Stošić-Divjak S., Račić A.J.,, Čvorović Lj., Boricic I., Divjak I.;CONFIRMATION OF EPSTEIN-BARR VIRAL NUCLEAR ANTIGEN AS A TUMOR MARKER; Materia Medica 2007; vol.23; br.3 Stošić-Divjak S., Đukić V., Račić A.J., Čvorović Lj.; EPIDEMIOLOŠKE I KLINIČKE KARAKTERISTIKE BOLESNIKA SA UCNTom I PREGLED LITERATURE O ZNAČAJU DIJAGNOSTIČKIH METODA; Materia Medica 2005; vol.21; br.2 Račić A.J., Dudvarski,Z., Cvorovic Lj.;MAKSILARNI SINUZITIS KAO KOMKPLIKACIJA INTERVENCIJA U USNOJ DUPLJI; Materia Medica 2005; vol.20; br.1 Stošić-Divjak S., Đukić V., Račić A.J., Čvorović Lj., Kanjuh V.; ANTI-EaIgA ON EPSTEIN-BARR VIRUS AS A TUMOR MARKER IN DIAGNOSIS OF NASOPHARYNGEAL TUMORS; Materia Medica 2005; vol.21; br.3 Račić A.J., Dimitrijević M., Stošić-Divjak,S., Penđer I., Basarić D.; RAZLIKE U HIRURŠKOM LEČENJU MAKSILARNIH SINUZITISA; Acta Chirurgica Yu 2005;vol. LII; br.3; 616.226-002-089 Stošić-Divjak S., Kanjuh V.,Đukić V.,Račić A.J., Nesic V., Basarić D.; NEW VIEWPOINT TO HISTOLOGICAL CLASSIFICATION OF MALIGNANT EPITHELIAL TUMORS OF NASOPHARINX; Acta Chirurgica Yu 2005;vol. LII; br.3; 616.321-006-091.8 Račić A.J., Dimitrijevic M., Vujicic Z., Bjelogrlic G.; DIFFERENCES OF DIAGNOSIS AND TREATMENT OF RHINOGENIC AND ODONTOGENIC MAXILLARY SINUSITIS; p 481; 10 BASS congress 2005; ISSN 1107-1141 Račić A.J., Janosevic Lj., Stošić-Divjak S., Đukić V., Radulovic R., Babic D., Janosevic-Dotlic S.; CLINICAL STDUDY OF PATHWAYS RISING INFLAMATORY DISEASES IN THE MAXILLARY SINUSES; Acta Chirurgica Yu 2004;vol. LI; br.1;616.216.1002-071 Stošić-Divjak S., Đukić V., Janoševic Lj., Dudvarski Z., Račić A.J., Basaric D.; KLINIČKA STUDIJA UCT BOLESNIKA SA CERVIKALNIM NODALNIM TIPOM BOLESTI; Acta Chirurgica Yu 2004;vol. LI; br.1; 616.321-006.6-076 Janosevic Lj., Janosevic S., Stankovic P., Đukić V., StošićDivjak S., Dotlic J.,Račić A.J.; KLASIFIKACIJA HRONIČNIH INFLAMACIJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA NA BAZI ALERGIJSKOG STATUSA; Acta Chirurgica Yu 2004;vol. LI; br.1;616.21-097 Račić A.J., Cvorovic Lj.;A PARALLEL STUDY OF ETIOLOGY AND SURGICAL TREATMENT OF RHINOGENIC AND ODONTOGENIC MAXILLARY SINUSITIS; Materia Medica 2003; vol.XIX; br.1/19 Račić A.J., Stojović Z., STRES PACIJENATA U STOMATOLOŠKOJ PRAKSI, Medicinski zapisi, časopis Društva Ljekara Crne Gore, br.54, Podgorica 1999.

Nanomaterijali u biomedicini Akademik prof. dr Dragoljub Mirjanić

rimjena nanomaterijala u biomedicini ima važno mjesto u istraživanju nanomaterijala. Nanomedicinski pristupi su glavni faktor transformacije u medicinskoj dijagnozi i terapijama. Velike prednosti korišćenja nanomaterijala u biomedicinskim oblastima leži u njihovoj sposobnosti da funkcionišu na istom malom nivou kao i sve intimne biohemijske funkcije uključene u rast, razvoj i starenje ljudskog tijela. Zglob kolut je jedan od najvećih zglobova u tijelu i veliki je zglob koji nosi težinu. Funkcija kuka je da izdrži tjelesnu težinu tokom stajanja i hodajući. Glavni razlog za veliki broj ukupne zamjene kukova su osteoartritis i osteoporoza vratnog femura, što često dovodi do preloma kuka. Jedna od najuspješnijih tehnika za obnovu funkcija degenerisanog zgloba je potpuna zamjena zglobova. U ovom hirurškom postupku, oboljela hrskavica i dijelovi kosti se uklanjaju i zamjenjuju sa odgovarajućom zglobnom protezom. Bilo je nekoliko vrsta materijala i tehnika razvijenih u tu svrhu: staklo, polimer, legura metala, keramika itd. Savremena totalna proteza sastoji se od femoralne i acetabularne komponente, iz koje je izrađena glava femora kobalt-hrom, aluminijum ili cirkonijum, a komponenta stabla je sada obično izrađena od legure na bazi Ti- ili Co-Cr. Traženje poboljšanih dizajna i novog kuka biomaterijalima implantata sa boljom biokompatibilnošću i poželjnijom mehaničkom pokretljivošću su i dalje najinteresantnija oblast za ispitivanje. Sve ovo može da se odnosi i na koljena. Takođe, za ispitivanje je značajna toksičnost ovih materijala. Nanomaterijali u upotrebi za kožu Na tržištu postoji mnogo kozmetičkih proizvoda zasnovanih na nanotehnologiji. Ovi proizvodi sadrže nanomaterijalne materijale jer imaju mnoge prednosti kao što su poboljšana isporuka aktivnih sastojaka, stabilnost i fotostabilnost potencijalno nestabilnih kozmetičkih sastojaka, povećane efikasnosti i tolerancije kože za različite UV filtere. Nanomaterijali doprinose jednostavnosti primjene i estetskom izgledu finalnih proizvoda. Iako nude mnoge mogućnosti, upotreba zahtijeva oprez. Nanodjelići imaju veliku površinu i zapreminu kao i veću reaktivnost i promjenu u biološkoj aktivnosti u poređenju sa većinom materijala. Oblik i veličina čestica su uzrok njihovih toksičnih efekata, a ne njihova hemijska svojstva. Trenutno postoje različiti nanosistemi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i puno novih, koji čekaju da budu primijenjeni. Aplikaciju pronalaze proizvodi za ličnu njegu, kao što su: lipozomi, niosomi, transferomi, nanoemulzije, čvrste lipidne nanočestice, polimerne sisteme, nanokristale, fulerene i na kraju nanočestice metalnih oksida.

Intelligent Nanomaterials for Medicine Diagnostic and Therapy Application D. Lj Mirjanic and S. Pelemis

Abstract: Application of nanomaterials in biomedicine has an important place in research of nanomaterials. Nanomedical approaches are a major transforming factor in medical diagnosis and therapies. The great advantages of using nanomaterials in biomedical areas lies in their ability to operate on the same small scale as all the intimate biochemical functions involved in the growth, development and ageing of the human body. Achieving full potential of nanomedicine may be years of even decades away, however, potential advances in drug delivery, diagnosis, and development of nanotechnology-related drugs start to change the landscape of medicine. One of the main issues is certainly related to long-term safety of nanomaterials, both developed for in vitro and in vivo applications. Keywords: Nanomaterials • Nanomedicine • Diagnosis • Nanotechnology © Atlantis Press and the author(s) 2017 B. Lee et al. (eds.), Proceedings of the IV Advanced Ceramics and Applications Conference, DOI 10.2991/978-94-6239-213-7_10

N M K

ozak vas čini onim što jeste i sasvim sigurno želite da što duže ostane u punoj formi. Za to ne postoje čudesne tablete, napici niti spektakularne nove metode, ali postoji niz vrlo jednostavnih i lako provedivih savjeta koji dokazano mozak čine bržim, življim i oštrijim. Samo vi ih možete provesti u djelo i samo vi možete odlučiti kakav mozak želite imati za 10, 20, 30 ili 50 godina. Od svih organa i dijelova tijela mozak je onaj s kojim se najviše poistovjećujemo i koji nas čini onim što smo i kakvi smo. Taj najsloženiji organ u ljudskom tijelu proizvodi svaku našu misao, potez, pamćenje, osjećaj i doživljaj svijeta. Nakupina tkiva želatinaste konzistencije, teška oko 1,4 kilograma, bez koje bismo bili samo biljke sadrži stotinu milijuna živčanih stanica, odnosno neurona, čija je povezanost nevjerojatno složena. Svaki neuron uspostavlja kontakt s tisućama pa i desecima tisuća drugih putem sitnih kemijskih struktura koje se nazivaju sinapse. Vjerovali ili ne, svake sekunde našeg života naš mozak napravi milijun novih puteva ili veza. Smjerovi i čvrstoća tih puteva neprekidno se mijenjaju, a upravo te promjene – odnosno stvaranje novih i gubitak nekih postojećih veza – su ono što kreira naše pamćenje, stečene navike i našu osobnost. Ta sposobnost mozga da se promijeni i adaptira kao rezultat nekog novog iskustva naziva se neuroplastičnost ili plastičnost mozga. Ona postoji i znanstveno je dokazana, a mi smo oni koji je možemo (i trebamo) pokrenuti tako da mozgu osiguramo dovoljno novih podražaja koji će dovesti do stvaranja novih sinapsi i samim time do očuvanja funkcionalnosti mozga. I naposlijetku, neuroplastičnost s godinama ne nestaje, tako da odmakla ili poodmakla životna dob više nikako ne mogu biti izgovor za to što nam je mozak usporio ili “zahrđao”. Zapravo, moglo bi se reći da je jedino što s godinama nestaje naša volja i motiviranost da učimo, družimo se, čitamo...ukratko da činimo sve ono što predstavlja poticaj za stvaranje novih sinapsi i održavanje mozga vitalnim. Životni stil i higijena života imaju neprocjenjiv utjecaj kako na razvoj krvožilnih bolesti, tako i na njihovo sprečavanje. Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrtnosti i invaliditeta u našoj zemlji. U Hrvatskoj od posljedica moždanog udara godišnje umire oko 9000 osoba. Novija istraživanja su pokazala blagotvoran i preventivni učinak mediteranske prehrane na pojavu cerebrovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti, dobroćudnih i zloćudnih novotvorina te debljine i dijabetesa. Mediteranska prehrana djeluje bla88

Zdrav mozak danas za sutra

Kako pomoći mozgu da bolje funkcionira? Akademkinja Vida Demarin, dr. med. FAAN, FAHA FESO, FEAN, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Međunarodni institut za zdravlje mozga

gotvorno na stijenke krvnih žila, poboljšavajući njihovu elastičnost svojim utjecajem na stanice u stijenkama krvnnih žila. Pridržavanje mediteranskoj prehrani i zdravom načinu života dolazi do smanjenja omjera opsega struka i bokova čije povećanje je danas priznati čimbenik rizika za nastanak cerebrovaskularnih bolesti. Također je zabilježen pozitivni učinak na razinu glukoze i inzulina u plazmi što je izuzetno važno u regulaciji šećerne bolesti. Znanost je dokazala da se ovakvom prehranom postiže povoljan profil masnoća u krvi, smanjenje ukupnog i plazmatskog LDL kolesterola (lipoprotein male gustoće), povećanje HDL kolesterola (lipoprotein viske gustoće), povoljne razine triglicerida i apo-B i koncentracije VLDL (lipoproteini vrlo niske gustoće). Ovakav učinak je povezan s povećanim antioksidativnim kapacitetom plazme, poboljšanjem endotelne funkcije i smanjenjem učestalosti pojavljivanja metaboličkog sindroma. Raznovrsne prehrambene namirnice imaju vrlo značajan utjecaj na pamćenje, koncentraciju, proces razmišljanja i emocionalno stanje, ali mozgu su najpoželjnije one poput lososa, djevičanskog maslinovog ulja, zelene salate, crne čokolade (najmanje 60% kakaoa). 10 moždanih zapovijedi za vitalnost i vječnu mladost 1. Pripremite se na uspjeh! Planirajte. Odredite si male, lako savladive korake umjesto najavljivanja drastičnih promjena. Ako promjenama pristupite korak po korak, predani, uspjeh neće izostati!

2. Budite umjereni. Što znači biti umjeren? Koliko je umjereno? Odgovor zaista ovisi o vašim dosadašnjim prehrambenim navikama. Cilj zdrave prehrane je da zadovoljava vas i vaše potrebe dugi niz godina, a ne samo nekoliko dana ili tjedana. Jedite uravnoteženu prehranu. Bez obzira na razna uvjerenja i uvjeravanja, svi trebamo ravotežu ugljikohidrata, proteina, masnoće, vlakana, vitamina i minerala da bismo ostali zdravi. 3. Jedite bez grižnje savjesti. Zdrava prehrana nije samo hrana koju stavimo na tanjur, već način na koji se odnosimo prema hrani na tanjuru. Dobre navike se mogu naučiti, a hranu ne smijemo smatrati samo nečim što progutamo između sastanaka. Ne preskačite obroke. 4. Šarenilo! Temelj svake zdrave prehrane su voće i povrće. Puni su zdravih tvari, vitamina, minereala, vlakana i antioksidansa. 5. Jedite više zdravih ugljikohidrata i žitarica. Osim što su ukusni, bogati su antioksidansima i vrijedni u sprečavanju krvožilnih bolesti, nekih oblika tumora i šećerne bolesti. 6. Uživajte u zdravim masnoćama i izbjegavajte loše masnoće. Dobri izvori masnoće potrebni su za prehranu mozga, srca i stanica kože, kose i noktiju. Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama je izuzetno vrijedna i smanjuje rizik od krvožilnih bolesti, poboljšava raspoloženje i sprečava demenciju. 7. Ne zaboravite proteine! Manjak proteina usporava rast, smanjuje mišićnu masu, smanjuje imunitet, oslabljuje srce i dišni sustav. Proteini su izuzetno važni za pravilan rast i razvoj djece, za organizme koji se mijenjaju iz dana u dan i rastu... 8. Ograničite unos soli i šećera! Šećer uzrokuje energetske poraste i padove što može dodatno uzrokovati probleme s težinom. Pazite na skrivene šećere, brza hrana, kruh, konzervirane juhe, smrznuti gotovi ručkovi samo su neke od hrana bogate šećerima. Pripazite na

N M K

unos soli! Također, imajte na umu da su neke naizgled slatke stvari zapravo slane! Izbjegavajte bombone i čokoladice, slatkog su okusa ali obiluju solju! 9. Vježbajte redovito! Svi znamo da je vježbanje korisno, ali nismo svjesni koliko je neophodno za očuvanje dobrog zdravlja. 10. Nagradite se komplimentom za svako postignuće! Kako održati mozak mladim? Redovito aerobično vježbanje (može i hodanje, ples, vrtlarenje) bitno da je redovito i te kako utiče na naš mozak. Opskrba mozga krvlju se poboljša, štetne tvari se ubrzano izlučuju iz organizma. Povećava se količina dopamina (bolja koncentracija), serotonina (bolje raspoloženje), BDNF-a, bolja koncentracija i pamćenje i, naravno, bolje raspoloženje. Hrana je isto bitna, Mediteranska - ribe (nezasićene masne kiseline iz plave ribe), voće i povrće jarkih boja, maslinovo ulje, čaša crnog vina, orašasti plodovi, orasi, lješnjaci, bademi šumsko voće (antioksidansi i polifenoli u borovnicama, malinama, jagodama i sl.) Stalno razmišljati – ne treba se opustiti gledajući TV npr, a da i ne znamo što gledamo. Već treba stalno misliti, rješavati nove zadatke, učiti nova znanja (drugi jezik, neku novu vještinu, bridge i sl.) Biti društven, stalni kontakti s ljudima, prijateljsko druženje, ići na izložbe, u kazalište, kino, koncerte. Slušati glazbu. Diskutirati o pročitanoj knjizi s prijateljima. Dovoljno sna – ne noćariti pred televizorom do duboko u noć. San je važan da mozak obradi sve podatke od tog dana i da se odmori. Ne dati se „mljeti“ od stresa – naći svoj put da se relaksirate – glazba, ples, meditacija, vježbanje i sl. To su zapravo i načini kako biti lucidan.

Knjiga “Zdrav mozak danas - za sutra”, u izdanju Medicinske naklade. Može se nabaviti na stranici Medicinske naklade (www.medicinskanaklada.hr)

Doktori medicine, genijalni praktičari iz informatike i algoritmike Prof. dr Lazo Roljić

ilo je to davne 1993. ili 1996. godine, u vrijeme kada sam nastavu iz predmeta Zdravstvena i medicinska informatika držao na postdiplomskom studiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Nastavu je tada slušala generacija (dvadesetak) izvanrednih postdiplomanata od kojih su mnogi danas profesori na Medicinskom fakultetu, rukovodioci Kliničkog centra RS ili njegovih odjeljenja, u svakom slučaju i poznati i priznati stručnjaci iz svoje uže specijalizacije. Na jednom času nastave informatike, pripremajući ih za temu informatička logika i algoritmika, prisutnima sam ispričao priču: Problem 3 x 3 x 3 (tri sprata, tri ljekara, tri medicinske sestre). Priča ide ovako: Tri ljekara, internista, neurolog i psihijatar, zakupili su trospratnicu i svako je zakupio po jedan sprat i zaposlio po jednu medicinsku sestru: crnku, plavušu i crvenokosu. Pošto se psihijatar plašio visine, on je tražio prvi sprat. Crnka je bila nezainteresovana za svog poslodavca i svaki dan je išla na ručak sa dr. Džefersonom koji je, inače, bio neženja. Plavuša se svaki dan penjala da bi ručala sa sestrom dr. Džonsona ili ponekad da bi sa crnkom diskutovala o ljubavnim aferama dr. Džefersona. Treba znati da je dr. Džoplin jednog poslijepodneva poslao sestru da siđe na neurologiju po tabletu. Zadatak: 1) Kako se zovu psihijatar, internista i neurolog, na kojem spratu su smješteni i čija je medicinska sestra crvenokosa? 2) Da li biste znali napraviti dijagram toka, tabelu odlučivanja ili kompjuterski program za rješavanje ovog problema? Očekivao sam da ćemo zajedničkim snagama, postepeno, korak po korak, doći do

rješenja ove zagonetne priče, jer se rješenje ne može baš naći “iz prve”, nego se ono treba tražiti isključivo logiciranjem. Međutim, ono što i danas dobro pamtim, većina njih, među kojima su bili, danas poznati: dr Vlado Đajić, dr Dragan Kostić, dr Mirko Raković, dr Milan Žigić i još neki, čijih se imena ne mogu ovog momenta sjetiti, u jedan glas dali su tačan odgovor na glavno pitanje: “Koja je medicinska sestra dr Džonsona, crnka, plavuša ili crvenokosa?”, na šta su oni u jedan glas, odgovorili “crvenokosa”. Zaprepašćen i iznenađen brzim i tačnim odgovorom, upitao sam ih kako su to riješili, a oni su, opet uglas, odgovorili: “Znamo mi to iz iskustva, profesore”. Zato ih ja sve obožavam i zovem ih “doktori medicine, genijalni praktičari iz informatike i algoritmike”. Za one koje interesuje rješenje i logički put do rješenja ove zagonetne priče, u tabeli – dolje, prikazano je rješenje, a zatim slijedi jedna logika kojom se došlo do rješenja. I sprat

PSIHIJATAR

Dr. Džeferson

plavuša

II sprat

NEUROLOG

Dr. Džonson

crvenokosa

III sprat

INTERNISTA

Dr. Džoplin

crnka

Logika puta do rješenja bila je slijedeća: Plavuša se penjala da razgovara sa crnkom o avanturama Džefersona, crnka je bila nezainteresovana za svog šefa, a izlazila na ručak sa Džefersonom: zaključujemo da je Džeferson šef plavuši, jer su ona i crnka o njemu razgovarale. Pošto je plavuša išla i na II i na III sprat, zaključujemo da se Džeferson nalazi na I spratu i to je psihijatar. Na III spratu je onda internista koji je poslao svoju sestru crnku da ostane na neurološkom odjelu. Na osnovu toga zaključujemo da se neurolog nalazi na II spratu. Po glavobolji možemo zaključiti da je internista Džoplin na III spratu. Ako se plavuša penjala da bi ručala sa sestrom Džonsona, ostala nam je crvenokosa, koja je Džonsonova medicinska sestra. Vidite koliko je logičkih koraka normalno trebalo da bude učinjeno kako bi se došlo do tačnog odgovora da je crvenokosa sestra dr Džonsona. Zato ja tadašnje postdiplomce na Medicinskom fakultetu u Banjaluci, s pravom, zovem “doktori medicine, genijalni praktičari iz informatike i algoritmike”! 89

N M K

prethodnim brojevima detaljno smo pisali o medicinskom veštačenju u praksi sudova Republike Srpske polazeći od osnovnih pojmova ove vrste sudskog veštačenja. Pri tome smo citirali pojedine sudske odluke, a potom ih i brižljivo analizirali. U daljim radovima izložićemo pregled aktuelne sudske prakse sa akcentom na odluke domaćih sudova, ali i pravosuđa u našem okruženju, imajući u vidu da je reč o srodnim pravnim sistemima. Pregled sudskih odluka iz oblasti medicinskog veštačenja biće sistematizovan prema ključnim rečima u datoj pravnoj stvari. DOKAZNA SNAGA I RELEVANTNOST VEŠTAČENJA “Vještačenje je relevantno samo ako je izvršeno od strane vještaka koji je po svom stručnom znanju i profesiji pozvan da o određenim činjenicama da svoj nalaz i mišljenje. Radi toga je u konkretnom slučaju samo vještak za sudsku medicinu, koji raspolaže potrebnim stručnim znanjem, bio ovlašten da na osnovu medicinske dokumentacije i drugih dokaza u spisu (zapisnika o uviđaju i fotodokumentacije) da nalaz i mišljenje na koji način je u dinamici nastanka saobraćajne nezgode oštećeni zadobio povrede, sa kojim dijelovima njegovog tijela je vozilo ostvarilo primarne i druge kontakte, te kada je i od kojih povreda umro, a ne vještak za saobraćaj koji ne raspolaže potrebnim stručnim znanjem i zbog čega takvo vještačenje prevazilazi domen njegove struke.”1 “U slučaju da vještak dostavi nepotpun i nerazumljiv nalaz i mišljenje, a ni po pozivu suda ne dostavi potpun i razumljiv nalaz i mišljenje, sud će, uz prethodno izjašnjenje stranaka, odrediti drugog vještaka i u tom slučaju ima se uzeti da taj vještak uopšte nije ni obavio vještačenje, pa se novoodređeno vještačenje ima tretirati kao jedino vještačenje provedeno u toku postupka.”2 Sud navedenu presudu obrazlaže na sledeći način: “Osnovano revident u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena povredama odredaba parničnog postupka iz člana 209. u vezi sa članovima 8., 149., 155. i 231. ZPP FBiH koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Presuda Vrhovnog suda Federacije BiH broj Kž 7886/2012 od 20.9.2012. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 08.02.2018. god. 1

Presuda Vrhovnog suda Federacije BiH broj Rev 47929/2013 od 6.6.2013. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 08.02.2018. god.

Medicinsko veštačenje Pregled aktuelne sudske prakse I deo

Priredila: Advokat dr Jovana Pušac

Novi Zakon o parničnom postupku uveo je i novu koncepciju instituta vještačenja. U ranijem procesnom sistemu vještaci su tretirani kao pomoćnici suda i predstavljali dokazno sredstvo koje je bilo potpuno pod kontrolom suda što je često, naročito pri korištenju instituta nadvještačenja, imalo za posljedicu da vještaci presuđuju umjesto sudije. Rukovodeći se principom efikasnosti i željom da se ovaj institut uredi u skladu sa stranačkom prirodom parničnog postupka, zakonodavac je, između ostalog, odredio da vještačenje iz jedne oblasti obavlja jedan vještak (član 149. stav 1. i 2. ZPP FBiH). Ukoliko vještak dostavi nalaz i mišljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivrječni sami sebi ili izvedenim dokazima, sud će pozvati vještaka da ih dopuni, odnosno ispravi, i odrediti rok za ponovno dostavljanje nalaza i mišljenja (član 155. stav 2. ZPP FBiH). Tek ukoliko vještak ni po pozivu suda ne dostavi potpun i razumljiv nalaz i mišljenje, sud će, uz prethodno izjašnjenje stranaka, odrediti drugog vještaka (član 155. stav 3. ZPP FBiH). U tom slučaju, dakle, ima se uzeti da taj vještak uopšte nije ni obavio vještačenje, pa se novoodređeno vještačenje ima tretirati kao jedino vještačenje provedeno u toku postupka, a raniji, nepotpuni nalaz i mišljenje ne može se cijeniti kao dokaz. Iz sadržaja spisa slijedi da je prvostepeni sud postupio suprotno odredbama članova 149. stav 1. i 2. i 155. stav 2. i 3. ZPP FBiH, što je drugostepeni sud propustio sankcionisati, uzdižući na taj način navedenu povredu postupka na rang revizijskog razloga, kako to osnovano ukazuje revident. Naime, u postupku koji je prethodio donošenju drugostepene presude kojom je u

ovoj pravnoj stvari djelimično ukinuta prvobitna prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, vještačenje u građevinskoj oblasti obavio je vještak F.Š. Prema uputama iz navedene drugostepene odluke, prvostepeni sud je bio dužan da zatraži dopunu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke i to, u bitnom, na okolnost da li je sporni stan, prije nego što ga je tužiteljica napustila početkom rata, predstavljao zasebnu cjelinu u građevinskom smislu. Dakle, u skladu sa odredbom člana 155. stav 2. ZPP FBiH prvostepeni sud je bio dužan da pozove navedenog vještaka da svoj nalaz i mišljenje dopuni, kako je to i predložio punomoćnik tužiteljice na pripremnom ročištu od 8.11.2010. godine. Umjesto toga, prvostepeni sud na navedenom ročištu određuje novog vještaka građevinske struke (T.A.), ali istovremeno, prihvatajući i prijedlog punomoćnika tužiteljice, određuje da će se na glavoj raspravi “izvršiti uvid u nalaz i mišljenje vještaka F.Š. od 2005. godine, dopunu istog vještaka, uvid u nalaz i mišljenje vještaka A.T. i saslušanje vještaka na iste okolnosti...”. Navedeno postupanje prvostepenog suda protivno je odredbi člana 149. stav 1. i 2. u vezi sa članom 155. stav 3. ZPP FBiH, jer sud za istu vrstu vještačenja određuje dva vještaka građevinske struke, iako od pravila da vještačenje obavlja jedan vještak nema izuzetka.” “Nalaz i mišljenje vještaka medicinske struke koji je solidno i logično zasnovan na činjenicama o zdravstvenom stanju nekog lica ne može se oboriti iskazima svjedoka.”3 3

Presuda Vrhovnog suda Federacije BiH broj Rev.

N M K

“Sud će prihvatiti iskaze svjedoka kao uvjerljive kada isti imaju direktnu potvrdu u nalazu i mišljenju vještaka, kao i u njegovom svjedočenju.” U obrazloženju ove presude navodi se sledeće: “Prvostepeni sud je s pravom prihvatio iskaze svjedoka optužbe, jer su navedeni iskazi s razlogom ocijenjeni od strane tog suda kao logični i uvjerljivi, te je na osnovu istih, uključujući tu i nalaz i mišljenje vještaka sudsko-medicinske struke, te svjedočenje istog, kao i medicinske dokumentacije, utvrđeno van razumne sumnje postojanje krivičnog djela i krivice na strani optuženog, pa je opravdano sud utvrdio da je optuženi, u vrijeme i na način kako je to pobliže opisano izrekom presude oštećenom L.Š. nanio tešku tjelesnu povredu u vidu preloma lijeve jagodične kosti lica, pa su se na opisani način stekla sva obilježja krivičnog djela teška tjelesna povreda iz člana 156. stav 1 KZ RS. Iako žalba branioca optuženog pokušava dovesti u pitanje činjeničnu i pravnu osnovu pobijane presude, ukazuje se da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio sve odlučne činjenice i iz istih izveo ispravne zaključke da je optuženi kritične prilike zaista i počinio radnje izvršenja u vidu nanošenja teške tjelesne povrede oštećenom. Neosnovano se prigovara žalbom branioca optuženog da je prvostepeni sud nekritički prihvatio dokaze optužbe, posebno iskaze svjedoka, a da je zauzvrat odbacio kao neuvjerljive dokaze odbrane. Naime, prvostepena presuda s razlogom prihvata kao vjerodostojne iskaze oštećenog L.Š., D.Š. i M.S., koji svoju direktnu potvrdu nalaze u nalazu i mišljenju i svjedočenju vještaka sudsko-medicinske struke dr Lj.C. Činjenica je da je vještak dozvolio mogućnost nastanka povreda kod oštećenog i padom, što posebno potencira žalba odbrane. Međutim, ukoliko se predmetni krivičnopravni događaj posmatra u kontinuitetu i kao jedna cjelina, onda se nameće jedino mogući zaključak da je upravo optuženi zaista i nanio tešku tjelesnu povredu oštećenom. U krajnjoj liniji oštećeni je kategoričan da mu je optuženi nanio takvu povredu u vrijeme i na način kako je to utvrđeno izrekom presude, što nije isključeno ni nalazom i mišljenjem vještaka sudskomedicinske struke, odnosno takva verzija događaja je moguća i potvrđena od navedenog vještaka.”4 185309/2011 od 25.8.2011. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 9.2.2018. god. Presuda Okružnog suda u Doboju broj Kž 29435/2011 od 26.4.2011. godine, pravna baza Pa4

VEŠTAČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI “Potpuna poslovna nesposobnost ugovorne strane da zaključi valjan ugovor pravno je relevantna samo ako je postojala u momentu zaključenja ugovora, ali ne i ako je nastala nakon toga.” 5 Obrazloženje navedene presude glasi: “Odredbom člana 56. stav 1. ZOO je propisano: ’Za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora’. Dakle, lice koje ne može da shvati značaj svojih radnji i upravlja svojim postupcima ne može ni izraziti pravno valjanu volju za zaključenje obligacionog ugovora, pa zbog toga takav ugovor nije ni pravno valjan. Potpuna poslovna nesposobnost ugovorne strane da zaključi valjan ugovor pravno je relevantna samo ako je postojala u momentu zaključenja ugovora, ali ne i ako je nastala nakon toga. Vještak medicinske struke prof. dr sc. med. M. S., specijalista sudske psihijatrije, u nalazu od 6.9.2007. godine, zaključuje da priložena medicinska dokumentacija o zdravstvenom stanju pokojnog Lj.P. nije mjerodavna da bi se na temelju iste moglo odgovoriti na pitanje o njegovoj poslovnoj sposobnosti u vrijeme zaključenja spornih ugovora. Naime, navedena dokumentacija se odnosi na vremenski period koji datira 10 mjeseci od zaključivanja posljednjeg spornog ugovora.” “Kada sud na osnovu mišljenja sudskog vještaka medicinske struke utvrdi da ostavilac nije bio svjestan svojih radnji i postupaka u momentu davanja punomoći za zastupanje u postupku određivanja naknade za eksproprisane nekretnine, te da u njegovo ime punomoćnik može raspolagati novcem koji je po tom osnovu primljen, tada će se smatrati da novac koji je isplaćen punomoćniku čini ostavinsku masu.”6 U obrazloženju ove presude navodi se sledeće: “Na ročištu pred sudom održanom dana 10.11.2011. godine vještak je dao detaljna pojašnjenja svog nalaza, navodeći da u vrijeme sačinjavanja navedenih punomoći N. C. nije bio sposoban da shvati značaj djela i da upravlja svojim postupcima, jer je bio evidentno bolesna osoba sa izmjenjenim ragraf Lex BA, pristup 10.2.2018. god. Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske broj Rev. 350/2009 od 20.11.2009. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 10.2.2018. god.

Presuda Okružnog suda u Doboju, Gž2 12365/2016 od 3.2.2016. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 10.2.2018. god. 6

ponašanjem, te je zbog stanja u kome se nalazio bio je povodljiv, induktivan i sugestivan što je dovelo do takvog izmjenjenog ponašanja u kojem stanju osobe nisu sposobne da rasuđuju i upravljaju svojim postupcima, uz napomenu vještaka da je pok. C. dva puta liječen u bolnici na odjeljenju neuropsihijatrije i to u periodu od 29.1.2009. godine do 5.2.2009. godine i u periodu od 23.7.2009. godine do 27.7.2009. godine, sa dijagnozom hroničnog alkoholizma i duševnog oboljenja koja su prisutna u starijim godinama u kakvim je i on bio, uz prisutne znake demencije. Osnovano je prvostepeni sud prihvatio uvjerljivim i stručnim nalaz i mišljenje sudskog vještaka medicinske struke u pogledu psihičkog i zdravstvenog stanja N. C. pri sačinjavanju spornih punomoći, te je na osnovu istog utvrdio da navedene punomoći nisu pravno valjane, jer su postojale mane volje na strani N. C. prilikom njihovog sačinjavanja, s obzirom na to da on nije bio sposoban da rasuđuje i u takvom stanju da validne punomoći tuženoj, te je našao utvrđenim da otac parničnih sranaka pok. N. C. nije bio sposoban da rasuđuje u momentu sačinjavanja navedenih punomoći, a posebno punomoći od 20.8.2009. godine koju je dao nepun mjesec dana prije svoje smrti (umro je dana 8.9.2009. godine) zbog čega takvo raspolaganje imovinom, odnosno novcem, za slučaj smrti i određivanje da tuženoj isključivo pripada taj iznos novca, nije pravno valjano, pa slijedom svega iznesenog pravilno zaključuje prvostepeni sud da sporni novac koji je isplaćen po osnovu naknade za eksproprisane nekretnine pok. oca parničnih stranaka na tekući račun tužene čini zaostavštinu iza ostavioca N. C. i ulazi u njegovu ostavinsku masu.” BLAGOVREMENO DOSTAVLJENI DOKAZ O UPLATI PREDUJMA – USLOV ZA VEŠTAČENJE “Sud će odustati od izvođenja dokaza vještačanjem kada stranka ne uplati predujam za izvođenje tog dokaza.”7 Iz obrazloženja: “U dopuni nalaza od 6.5.2008. godine navedeni vještak uzima u obzir i iskaze tužitelja M.P. i svjedoka (R.P., S.V., V.L., B.R., N.J., S.D., V.M., V.P. i A.D.) o zdravstvenom stanju i ponašanju pokojnog Lj.P. Cijeneći i ove dokaze ovaj vještak zaključuje da se analizom iskaza navedenih lica, sa aspekta davanja stručnog mišljenja, ne Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske, Rev. 350/2009 od 20.11.2009. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 10.2.2018. god.

N M K

bi moglo dati valjano forenzičko psihijatrijsko mišljenje o predmetu vještačenja. Vještak smatra da je neophodno da se lica koja mogu dati relevantne podatke o zdravstvenom stanju Lj.P. iz vremena koje se odnosi na zaključenje spornih ugovora ponovo saslušaju radi pribavljanja relevantnih heteroamnestičkih podataka. S obzirom na to da tužitelj, po rješenju suda, nije uplatio predujam od 2.000,00 KM za izvođenje dokaza ponovnim saslušanjem navedenih svjedoka u prisustvu navedenog vještaka medicinske struke, sud je odustao od izvođenja ovog dokaza. Stoga se ukazuje pravilnim zaključak drugostepenog suda da tužitelj izvedenim dokazima (svojim iskazom i iskazom svjedoka koje je predložio, kao i pročitanom medicinskom dokumentacijom), iako je ukazao da su se kod pokojnog Lj.P. pojavile određene promjene u ponašanju (potištenost, tuga, zapostavljanje higijene i sl.), nije dokazao da su te promjene postojale u vremenu zaključenja spornih ugovora i da je usljed toga Lj.P. bio potpuno poslovno nesposoban da zaključi sporne ugovore koji bi bili pravno valjani.” „Stranka mora da se pridržava rokova i ročišta koji su predviđeni za preduzimanje određenih procesnih radnji, vezano za stadium postupka u kojima se mogu preduzeti.“8 Iz obrazloženja: Tužilac se nije pridržavao rokova koji se odnose na uplatu troškova za vještačenje, jer su troškovi vještačenja trebali da se uplate u roku od 8 dana od održavanja ročišta 28.11.2016. godine (kako se to navodi u nalogu suda uz upozorenje na posljedice nepostupanja) odnosno uplatnica je morala da se dostavi sudu u roku od 8 dana od dana izvršene uplate 08.02.2017. godine. Stoga je tužilac, zbog neblagovremenog dostavljanja dokaza o izvršenoj uplati za troškove vještačenja, odbijen sa prijedlogom za izvođenje predloženog dokaza vještačenjem.

Професор др Baca Аншуновић

Поглед у људски мозак Из књиге “И лекари и новинари”, аутор Драгутин П. Грегорић

e бледе сећања. Др Baca Антуновић, неурохирург, један је од ретких лекара, професора, мојих пријатеља, који има невероватно памћење. И ових дана, у жељи да освежим неке детаље из ранијег периода за ову књигу, срели смо се у његовој соби, у поподневним сатима, после четврте операције коју је имао тога дана. - За медицину сам се одлучио готово случајно. Отац ми је рекао да треба, по завршетку гммназије, да одем у Београд на студије. A шта ћу да студирам - то је мој избор. Мада сам знао да је његова жеља била медицина - сећа се др Антуновић. - Признајем, нисам размишљао о медицини, међутим, преломни тренутак се збио управо те године када сам матурирао. Био је август и у то време је у Београду, на Другој хируршкој клиници, оперисао чувени Мајкл Дебејки, славни кардиохирург из Хјустона. Прекинуо сам доктора. - Тада сам и ја као млад новинар „Политике експрес” извештавао са ове операције и први пут сусрео Дебејкија, који

ће ми следећих година бити домаћин у Хјустону или гост у Београду. Поред Дебејкија у сали су били и наши великани хирургије, професор др Војислав Стојановић и тада његов први сарадник професор др Борислав Вујадиновић, који је повремено улазио у репортажна кола Телевизије Београд и коментарисао шта је и у ком тренутку радио хјустонски хирург. - Да, ту операцију на малом екрану у Сарајеву сам гледао и када сам дошао кући, рекао сам родитељима: „Вечерас идем у Београд!” To се и догодило. Васа Антуновић из прве је положио пријемни, уписао се на медицину. - У то време је Медицински факултет у Београду био један од највећих факултета у Европи. Тада ми је један од професора рекао да је само Медицинскм факултет у Рмму био већи. Сетио се Baca и појединих професора из тог времена: Војислав Стојановић, Борислав Божовић, Милисав Савић, Божидар Ђорђевић, Владан Јосиповић, Војислав Даниловић, Војин Шуловић,

*** Dakle, nije dovoljno da je stranka blagovremeno uplatila predujam za veštačenje, već je bitno da je u naloženom roku dostavila sudu dokaz o izvršenoj uplati. Sudska praksa ukazuje da stranke koje nemaju profesionalnog punomoćnika, često nesmotrenim propuštanjem ove obaveze, izgube pravo na izvođenje dokaza veštačenjem koje neretko biva ključni dokaz u sudskom sporu. Rešenje Višeg privrednog suda u Banjaluci broj 57 0 Ps 106793 17 Pž od 23.06.2017. godine, Informator sudske prakse Višeg privrednog suda u Banjaluci, Pravni stavovi januar – jun 2017. godine, str. 38-39.

Новембар 1997. године: У редакцији с творацем ресторативне неурологје Миланом Димитријевићем, са Бејлор универзишеша у Хјусшону, и Васом Антуновићем

N M K

Станоје Стефановић, Драгомир Младеновић, Љубиша Ракић... - Посебно пријатељски однос према мени имао је Срба Стојиљковић. Да споменем и Ивана Станковића, Владимира Кањуха... To је права плејада познатих професора, који су имали велики углед. Као студент дружио се са својмм асистентима, највише с др Василијем Ђорђевићем Чамбом, својим будућим кумом. Имао је ту срећу да буде у групи на студијама са изванредним колегама: Вера Поповић, Млађан Божовић, Богдан Раданов, Зорица Ђурђић, Мирослав Милићевић... - Доста мојих колега је отишло у иностранство и достигло, заиста, врхунске домете у области медицине - говори др Антуновић. - Сигурно да то не би могли постићи да нису имали изузетно висок квалитет знања који су понели с нашег факултета. Сетио се мој саговорник и периода када се доста радило на плану научноистраживачког рада. Највише се полагало на студентске радове, затим на учешће на студентским конгресима. - Рецимо, већ на трећој години студија тројица мојих колега, од којих је један Богдан Раданов, данас професор у Берлину, други Млађан Божовић, у Бостону, а трећи Мирослав Милићевић, професор на Првој хируршкој клиници, почели смо да радимо веома сложене радове. За први рад ментор нам је био професор Дејан Бошковић, уважени кардиолог, који је, нажалост, умро млад. Тај рад је касније преведен за један инострани часопис. Посао неурохирурга је изузетно напоран, одговоран и веома деликатан. На само оперативно поље мозак, као лаик застанеш и заћутиш!

Кроз богату каријеру, бурне године, имао је и непроспаване ноћи. Нормално је да питам хирурга коју ноћ не заборавља. - Било их је много. Свака неурохируршка операција, нарочито сложена, праћена је и великим ризиком и стресом и за хирурга и за пацијента и за његову породицу. Наравно, ми тај посао радимо као професионалци, али као људи никада не можемо бити равнодушни. He знам. Можда најдраматичнија интервенција коју сам ја радио, по околностима, била је операција једне двогодишње девојчице, повређене у саобраћајној несрећи. Било је то у Ургентном центру једне тешке и неизвесне ноћи. Дете је доживело повреду ујутру и целог дана је било добро. Међутим, у току ноћи се стање нагло погоршало, због тога што је девојчица добила крвављење у глави. Пошто за мало дете и мали губитак крви представља велики шок (мало дете има и мало крви), девојчица је ушла у стање шока. У таквом стању, због пражњења вена и крвних судова, немогуће је наћи вену - (невидљива је) да би се надокнадила изгубљена крв. Тада је дошло до застоја у раду срца. Да све буде још теже, девојчица је била кћерка једног доктора, колеге. Једна драматична анестезија, дакле, јавља да детету стаје срце и стаје дисање. Знамо да она има крвављење у глави, да морамо да је оперишемо и надокнадимо крв. Буквално, у последњим секундама сам направмо рез на врату, ушао пеаном и извукао вену за коју је у нормалним околностима потребно бар десет минута да се нађе и препарира. Овога пута сам то урадио за пет секунди, што је био велики ризик, али и једина шанса да дете преживи. Убацили смо канилу, дали крв, и срце је почело да ради. Затим смо обавили операцију и девојчица сада мислим да има десетак

k n j i g e

година. To је било нешто најтеже у мојој пракси. Схватио сам да дете умире и да морам да покушам ону једину могућност која је преостала. Тада ми је један стари професор рекао: „Ово ти је довољно за твоју читаву хируршку каријеру”. Откуда опредељење - неурохирургија? - Негде 1970. године, да и то кажем, када сам био на трећој години, управо је постављен камен-темељац нове зграде Неурохируршке клинике. У себи сам пожелео да једнога дана радим у тој згради. Тако се и догодило. На Клинику сам дошао 1974. године. Веома значајну улогу тих година је одиграо велики мој пријатељ, професор др Бранко Стефановић, познати неуроофталмолог и некада изузетни спортиста, одбојкаш „Црвене звезде” и репрезентативац Југославије. Били смо нераздвојни пријатељи до његове смрти. С великим поштовањем др Антуновић говори о свом непосредном учитељу, доајену неурохирургије професору Николи Секуловићу: - Професор Секуловић је посебно инсистирао на нашем стручном усавршавању у водећим неурохируршким центрима у свету. Својим великим утицајем и позицијом у друштву обезбеђивао нам је стипендије за боравак у иностранству. Тако сам ја као лекар на специјализацији боравио на стручном усавршавању код у то време највећих светских неурохирурга: професора Махмута Газе Јашаргила у Цириху, проглашеног за највећег неурохирурга друге половине XX века, професора Леонарда Мелиса у Њујорку, професора Маџида Самија у Хановеру, професора Чарлса Вилсона и Роберта Ранда на калифорнијском универзитету и Сан Франсиску и Лос Анђелесу, професора Клода Лампра у Лиону и професора

Са друговима Дејаном Бошковићем и Васом Апшуновићем

Линдзија Сајмона у Лондону. Доста сам боравио и у иностранству: у Америци (Лос Анђелес, Сан Франсиско, Њујорк), код њихових водећих неурохирурга, а онда и у Швајцарској, у Хановеру, Лондону, Лиону... Један чувени професор у Америци ми је нудио да останем. У Швајцарској такође. Међутим, нисам желео да останем. Без обзира на све тешкоће које имамо, сматрам да човек треба да живи и ради овде. О струци, неизвесности операције... Траума мозга је изузетно тешка... И у најсавременмјим данашњим условима њу прати висок степен смртности, као и висок степен инвалидности. To је веома тежак третман па смо, радећи на томе, стицали огромна искуства. Заправо, бавећи се свакодневно третманом болесника, покушали смо, и наши старији и ми касније, када је дошло до смене генерација, да све то нерешиво што више унапредимо и расветљавамо. Београдски Институт за неурохирургију је једна од највећих европских кућа за неурохирургију у којој се најчешће оперишу тумор мозга и можданих овојница, разна васкуларна обољења, значи обољења крвних судова мозга, тумори кичме. To је нека област којом се ми, као неурохирурзи, бавимо. Ја првенствено оперишем пацијенте с неким од поменутих обољења. Клинички центар је, иначе, кућа где се обави око три хиљаде операција годишње, а највећи део најсложенијих захвата радимо ми, неурохирурзи. У мом распореду постоје дани када оперишем и дани када овде радим. Петком, на колегијуму, сваке недеље се направи распоред интервенција, тако да знам ког дана ћу оперисати и тај дан само томе посвећујем. Неурохируршке операције су велике и врло сложене. Понекад трају сатима. У Скопљу сам, пре неколико дана, оперисао једног младог човека. Захват је трајао пуних десет сати. Значи, оног дана кад оперишем, настојим да немам неке друге обавезе. Најдуже сам оперисао 19 сати, у првом акту 12, a у другом још седам, да бих извадио тумор! Мој колега др Јоксимовић радио је једну операцију 22 сата без престанка! Почео је ујутру у осам, а завршио сутрадан у шест. Значи, оперисао је читав дан и ноћ! Истина је да се хирурзи због те неопходне физичке форме најчешће баве и неким спортом. Ја не стижем, немам времена, иако би требало да га нађем. Настојим, заправо, да оно слободно време што ми остаје посветим породици. Споменуо је Скопље, a ја покушавам да га подсетим на операцију тада94

шњег председника Македоније Кире Глигорова. - Непосредно по атентату на председника Македоније позвали су ме моје колеге неурохирурзи из Скопља да дођем и укључим се у лечење рањеног Глигорова. По доласку, одмах сам се прикључио колеги Јовици Угриновском, који је започео операцију. Торед мене су у сали били професори др Милош Јанићијевић и др Миша Јоксимовић. Након обављене интервенције неколико дана смо учествовали у конзилијуму у коме су биле и колеге из Америке, Грчке, Шпаније и Француске. Девет месеци после атентата, ујуну 1996. године, посетио сам председника Глигорова и с њим провео извесно време у дугом разговору о различитим темама. Један период Васа Антуновић посебно издваја, јер је од 1993. до 1998. био не само руководилац Неурохируршке клинике, него и медицински директор Клиничког центра Србије. Посебно тешке године, јер је ова велика здравствена установа била оптерећена послом због прихвата тешких рањеника који су стизали са ратишта. Било је и оних здравствених установа које нису могле да раде, па је КЦС бринуо о највећем делу здравства. Изузетан напор свих запослених, у готово немогућим околностима када смо сви веома тешко живели. - Сетите се да смо заједно 1996. године - с вашим часописом „Вива” установили и награду Белег хуманости у здравству - Сунчани сат - истакао је др Антуновић. Стуб каријере доктора Антуновића је и породица. Супруга Иванка је професор физичке хемије, док је кћерка Лидија окончала студије у Падови, данас специјалиста нуклеарне медицине и ради на клиници у Милану. Син Душан је дипломирани економиста који је такође започео свој професионални живот. Васу Антуновића одмалена привлачи класична музика. - Кад год могу, одлазим у позориште и одувек сам волео и мислим да добро познајем класичну музику, поготово оперу. Имао сам прилике да на својим путовањима посетим и највеће светске оперске куће, као што је Метрополитен опера, Ковент гарден, Арена у Верони, опере у Берлину, Бечу, Софији... - прича др Антуновић и с поносом каже да је често био на мечевима „Реала” „Барселоне” „Јувентуса” „Милана” и да је раније често играо спортску прогнозу са сином Душаном. Да ли се понекад сети живота у Сарајеву?

- Рођен сам у Сретници, селу смештеном између Дрвара и Босанског Петровца. Тада је постојало само неколико кућа, железничка станица и дрвара. Мој отац је тамо радио као шумарски инжењер. Рођен сам у јануару када је снег био толико висок да се кроз пролазе видео само шешир мога оца када се враћао кући. Посебно ми је у сећању професор енглеског језика Милета Попадић, јер ми је његов предмет веома добро ишао, а желео сам да студирам енглески и књижевност. Све у свему, живот у Сарајеву је био веома леп. У време када сам био гимназијалац, стасале су познате сарајевске музичке групе: „Индекси” а почињали су да стичу популарност Корнелије Ковач, Бодо Ковачевић, Даворин Поповић, Кемал Монтено, Владимир Савчић Чоби и Драган Стојнић. Желим да кажем да је то био стварно леп живот и да је Сарајево тада имало специфичан дух. Свако је тада волео да оде у Сарајево, јер је у њему доживљавао пријатне тренутке. Данас? - Какву перспективу има данашња генерација када говоримо о основним животним захтевима? Какве су перспективе запошљавања у условмма прогресивно растуће незапослености и константне економске стагнације? Има ли мало оптимизма за генерацију ваших младих колега? - По природи сам оптимиста. Чак моја супрута, истина у шали, каже да сам некритични оптимиста. Мислим да наде у сваком случају има, да ће време то и показати и да ће све ствари доћи на своје место. Једино што забрињава јесте како решити живот стотине хиљада избеглих припадника нашег народа који не могу да се врате тамо где су им преци живели стотинама година. Када мало боље погледамо, видимо да је највећу цену платио народ. Надам се да ћемо прегурати све тешкоће што човек и заслужује. А ако говоримо о будућностм неурохирургије, она зависи од онога што је целокупно судбинско питање - питање нашег народа. Верујем да ће она задржати квалитет који има, али и једном променом околности доживети квалитетан скок, имајући у виду квалитет људи, који овде раде и живе. Мене оптимизам не напушта. Мислим да, уколико буде довољно мудрости и добре воље, наше друштво, а и ми као појединци, имамо добре изгледе за напредак. Упитао сам др Васу Антуновића с којом бригом одлази у пензију. Одговорио је: - Посебних брига немам, све тече својим током у окружењу. Желим да наставим дружење с пријатељима.

Banjaluci, u amfiteatru Ekonomske škole, 22.12.2017. godine održan je stručni seminar na temu „Značaj fizičkog vježbanja i sporta u trećoj životnoj dobi čovjeka“ u organizaciji Udruženja ljekara sportske medicine RS, uz saradnju sa Zavodom za medicinu rada i sporta RS, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za porodicu, omladinu i sport RS. Interesovanje za seminar bilo je izuzetno, posebno ljudi trećeg životnog doba, tako da je, pored postojećih 80 sjedišta, moralo da se unese i nekoliko dodatnih stolica. Inače, u svijetu, posebno u razvijenim zemljama, posvećuje se sve veća pažnja problemima sa kojima se sučeljava čovjek u trećoj životnoj dobi, a naročito posmatrano sa socijalnog i zdravstvenog aspekta. Upravo zbog šireg društvenog značaja zdravstvenog aspekta izabrana je tema za ovaj seminar. Osnovni cilj seminara je bio da ukaže na značaj fizičkog vježbanja i sporta u očuvanju zdravlja, posebno u prevenciji masovnih nezaraznih oboljenja i mogućnosti revitalizacije zapostavljenih funkcija čovjekovog organizma u toj životnoj dobi, uzrokovanih nedovoljnom fizičkom aktivnosti usljed pretežno sedanternog načina života.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Stručni seminar

Značaj fizičkog vježbanja i sporta u trećoj životnoj dobi čovjeka Prim. dr Nikola Gaćeša, prof. dr Vladimir Jorga i mr sc. dr med. Danijela Telebak

Prof. dr Milanko Mučibabić

Dovoljno je napomenuti da, prema procjeni Svjetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost, odnosno posljedice za zdravlje koje iz toga proizlaze koštaju društvo po stanovniku 150 do 300 evra godišnje. Ovo tim više što su ljudi treće životne dobi najčešći pacijenti u ambulantnom i bolničkom nivou zdravstvene zaštite, pa samim tim i najveći potrošači sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja. Na te razloge za izbor teme za seminar ukazao je u svom uvodnom izlaganju prim. dr Nikola Gaćeša, rukovodilac seminara i predsjednik Udruženja ljekara sportske medicine RS, prof. dr Vladimir Jorga, dekan Međunarodnog fakulteta za sport Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta mira Ujedinjenih nacija. U svom izlaganju iznio je negativne posljedice nedovoljne fizičke aktivnosti, a zatim je izložio osnovne metaboličke procese u toku fizičkog vježbanja i sporta i putem

transmitera neposrednog pozitivnog uticaja aparata za kretanje na sve organe i sisteme organizma čovjeka, a posebno na centralni nervni i kardiovaskularni sistem. On je posebno istakao značaj fizičkog vježbanja u prevenciji masovnih nezaraznih oboljenja kao i na mogućnost revitalizacije zapostavljenih najvažnijih funkcija, posebno aparata za kretanje i kardiovaskularnog sistema. Pritom je podvukao značaj i ulogu pravilne ishrane zajedno sa procesom fizičkog vježbanja i sporta. Prof. dr Radomir Zrnić sa Fakulteta za fizičko vaspitanje i sport u Banjaluci naveo je izbor mogućih oblika fizičkog vježbanja i doziranja intenziteta

su iznosili 700 KM, a 2016. godine 900 KM po stanovniku godišnje. Ona je takođe navela da najčešća oboljenja, kao što su infarkt i moždani udar, se dešavaju kod osoba iznad 60 godina života, pa su samim tim i najčešći uzrok smrti. Na kraju je dat video-prikaz praktičnih časova vježbi sa osobama treće životne dobi u sali Fakulteta za fizičko vaspitanje u Banjaluci sa voditeljem prof. dr Zrnićem i Gerijatrijskom domu u Banjaluci sa voditeljem nastavnicom Borkom Vujanović. Ujedno je prikazana i mogućnost aktivnog bavljenja i takmičenja u sportu u trećoj životnoj dobi. Demonstratori su bili prof. dr Vladimir Jorga

u odnosu na zdravstveno stanje učesnika u sportskoj rekreaciji u trećoj životnoj dobi. Mr sc. dr med. Danijela Telebak, rukovodilac Službe za stručno medicinsko mišljenje Fonda zdravstvenog osiguranja RS, je u svom izlaganju iznijela podatak da su troškovi za zdravstvenu zaštitu u stalnom porastu. Tako, na primjer, u 2009. godini ti troškovi po stanovniku

u karateu, majstor karatea 9. dan, prof. dr Milanko Mučibabić, trostruki svjetski prvak za veterane u džudou, i dr Nikola Gaćeša, specijalista medicine sporta i profesor fizičkog vaspitanja u gimnastici, plivanju, košarci i fudbalu. Seminar je završen sa panel diskusijom između predavača i učesnika seminara. 95

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

periodu 25 – 27. januara 2018. godine odvijao se XIII kongres psihijatara Portugala sa međunarodnim učešćem, kao redovni godišnji skup psihijatrijske asocijacije ove zemlje, koji posljednjih godina ima internacionalni karakter sa eminentnim predavačima iz različitih dijelova svijeta. Ove godine kongres se fokusirao na normalnosti i patološkom u psihijatriji, kao glavnoj temi, kada je kroz trodnevni veoma bogat naučni program prikazan veliki broj radova domaćih psihijatara iz cijelog Portugala (simpozijumi, oralne prezentacije i elektronski posteri), a dvadesetak plenarnih predavača iz deset zemalja obogatilo je program savremenim pristupima u različitim oblastima psihijatrije, pružajući najnovije rezultate istraživanja iz svojih oblasti. Među pozvanim predavačima bili su i svjetski poznati stručnjaci: Jim van Os (Holandija), Vladana Starčević (Australija), Driss Moussaoui (Maroko), Wolfgang Fleischhaker (Austrija), German Berrios (Švajcarska) i ostali. Pred početak Kongresa organizovano je osam KME kurseva, a održan je i Simpozijum nacionalnih asocijacija psihijatara u Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji (EPA NPAs), čiji je domaćin bilo Portugalsko psihijatrijsko društvo, kao i sastanak Savjeta EPA NPAs, kojeg su vodili prof. S. Galderisi (Italija, predsjednica EPA) i T. Kurumay (Mađarska, predsjedavajući Savjeta). Na oba sastanka Evropske psihijatrijske asocijacije aktivno se diskutovalo o aktuelnim i važnim pitanjima, vezanim za tokove evropske psihijatrije, identitet struke i stručnjaka koji se bave psihijatrijom, mentalnim zdravljem na radnom mjestu, etičkim pitanjima, ali i mentalnim zdravljem djece u školama. Poseban

Normalnost i patološko u psihijatriji Prof. Silvana Galderisi-EPA President

Prof. W. Fleischhacker

akcent stavlja se i na aktuelni izvještaj izvjestioca Svjetske zdravstvene organizacije, u kontekstu psihijatrije uz zaključke o daljim aktivnostima ne samo Evropske psihijatrijske asocijacije, već i svih nacionalnih asocijacija psihijatara u Evropi. Kongres je kroz kosponzorstvo podržala i Svjetska psihijatrijska asocijacija, a akreditovan je bodovima kontinuirane medicinske edukacije u lokalnom i evropskom kontekstu. Na ovom izvrsno organizovanom Kongresu je učestvovalo oko 600 učesnika iz petnaest zemalja. Na Kongresu sam bio gost nacionalne asocijacije, kao predstavnik Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini na EPA

NPAs sastancima (Savjet i Simpozijum). Domaćini su za mjesto održavanja izabrali jug Portugala, u malom mjestu Vilamoura (Kongresni centar Hotela „Tivoli“ Marina Vilamoura), u oblasti Algrave, dvadesetak kilometara od glavnog grada oblasti Faroa. Ovo, kao i sva mjesta u ovoj mediteranskoj regiji Portugala (Albufeira, Kvarteira, Lagos i druga), uz ostale specifičnosti Portugala, imaju posebnu čar uz mir, pješčane plaže, tradiciju te izvrsnu kuhinju, bogatu ribom iz Sredozemlja, tipičnu za ovaj dio Portugala. Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske 30.1.2018. godine je održalo stručni skup po planu aktivnosti za 2018. godinu. Sekcija sestara u Plavoj sali Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske organizovala je predavanje “Moždani udar - značaj ranog prepoznavanja simptoma”. Predavač je bila dr Slobodanka Crnčević. Prisutni su dobili potrebne informacije o simptomima moždanog udara, dijagnostici, liječenju i liječenju posljedica toga stanja, ali i o veoma značajnoj prevenciji. Skupu su prisustvovali viši stručni saradnik za sestrinstvo u Ministarstvu zdravlja Republike Srpske Mirjana Janković, predsjednik Udruženja penzionera grada Banjaluka Nikola Gojković sa svojim saradnicima, koleginice i kolege iz UKC RS, JZU DZ Čelinac, JZU DZ Mrkonjić Grad, JZU DZ Kozarska Dubica, Bolnica Gradiška, FZO RS, student zdravstvene njege i učenici srednje medicinske škole iz Banjaluke. Prema definiciji Svjetske zdravstvene organizacije, moždani udar je klinički sindrom vaskularne etiologije, koji se očituje naglim nastankom fokalnog ili globalnog moždanog deficita što traje duže od 24 sata ili završava smrtnim ishodom. Moždani udar je jedan od tri najčešća uzroka smrti u svijetu i značajan javnozdravstveni problem. Oko 85% svih moždanih udara uzrokovano je ishemijom, a oko 15% nastaje zbog hemoragije. Primarna prevencija primjenjuje se kod osoba koje nisu imale nikakve znakove moždanog udara. U toj prevenciji najprije je važna promjena životnog stila. Zdrav način prehrane ima presudnu ulogu u prevenciji od moždanog udara. Prevencija označava postupke koji se preduzimaju kod bolesnika kako bi se spriječio nastanak moždanog udara. Tradicionalno se prevencija dijeli na primarnu i sekundarnu. Primarna prevencija obuhvata prevenciju u zdravih osoba koje još nisu oboljele, odnosno koje još nisu dobile moždani udar. Sekundarna prevencija predstavlja identifikaciju i liječenje osoba s vrlo visokim rizikom za nastanak moždanog udara, kako bi se spriječio nastanak moždanog udara te liječenje i rehabilitaciju bolesnika koji su preboljeli moždani udar kako bi se spriječio nastanak novog moždanog udara. U sklopu prevencije moždanog udara primjenjuju se sljedeći postupci: Potrebno je djelovati na faktore ri-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Moždani udar

Značaj ranog prepoznavanja simptoma

zika povezane sa stilom života u cilju otklanjanja nezdravog stila života i promovisanja zdravog načina života. Liječiti bolesti koje predstavljaju faktore rizika i na taj način smanjivati uticaj tih faktora rizika na povećanje učestalosti moždanog udara. U slučaju ishemijskog moždanog udara, uz djelovanje na faktore rizika, propisuju se i određeni lijekovi: protiv zgrušavanja krvi i oralni antikoagulansi i antiagregacijska terapija.U slučaju značajne stenoze karotidnih arterija pristupa se operativnom liječenju karotidne stenoze. Naučnici širom svijeta prepoznali su upozoravajuće znakove koji tijelu

šalju poruke o nedovoljnoj opskrbljenosti mozga kiseonikom. • Iznenadna oduzetost ili slabost lica, ruke, noge, pogotovo na jednoj strani tijela, • Iznenadna zbunjenost, teškoće u govoru ili razumijevanju, • Iznenadni ispadi vida na jedno ili oba oka, • Iznenadne poteškoće u hodanju, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili neusklađenost pokreta, • Iznenadni napad glavobolje bez nekog poznatog uzroka. Drugi, podjednako opasni, simptomi koji se mogu iznenada pojaviti su dvoslike, suva usta, mučnina i povraćanje. Ti znakovi traju nekoliko trenutaka zatim nestanu. Ove kratke epizode nazivaju se prolazni ishemični napadi (TIA) ili “mali moždani udari”. Iako kratko traje, TIA predstavlja ozbiljno stanje koje neće proći bez medicinske pomoći. Zaključak prisutnih je bio da ukoliko primijete da se to događa njima samima ili osobi u njihovoj okolini, neće čekati, već će odmah zvati stručnu pomoć ili je sami pružiti u skladu sa svojom osposobljenošću. Pošto se simptomi brzo povuku, nažalost, većina ljudi ih zanemaruje. Nemojte ih zanemarivati! Obraćanjem pažnje, može se spasiti život sebi i drugome! Nakon predavanja Neurološke sekcije, Aleksandra Dejanović predsjednica sekcije sestara psihijatrije, prisutnima je održala stručno predavanje na temu: “Holistički pristup na osobu sa mentalnim oboljenjem”. Ova veoma interesantna tema je prisutne navela na zajednički zaključak da holistički pristup liječenju znači da se tijelo bolesnika, njegov duh i duša, posmatraju kao jedna cjelina koja treba da živi u harmoniji sa svojom psihosocijalnom okolinom. Pripremila: mr. sc. Živana Vuković Kostić

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Audiometrijske metode ispitivanja sluha

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je za svoje članove, studente i učenike zdravstvene njege, održalo edukaciju o problemima koje izaziva oštećenje sluha. Oštećenje sluha je čest problem u današnjem društvu. Otežano razabiranje govora uzrokuje svakodnevne tegobe, pogotovo ako je udruženo sa šumom i slušnom preosjetljivošću (glasni zvuci uzrokuju neugodu i bol). Pravilna dijagnostika oštećenja sluha je vrlo važna u prevenciji daljeg oštećenja, dobrom liječenju nagluvosti, ali i u otkrivanju bolesti koje mogu biti uzrok oštećenja. Apsolutna osjetljivost uva određena je minimalnim zvučnim pritiskom, dovoljnim da pobudi osjet sluha u tihoj okolini. Ne može se čuti svaki zvuk. Ne može se čuti zvuk premalog intenziteta i zvuk previsoke ili preniske frekvencije. Kod svih stanja nagluvosti neophodno je ispitati čulo sluha, odnosno njegovu funkciju. Ova ispitivanja treba da daju odgovor na pitanje o kom se tipu oštećenja sluha radi (konduktivni, perceptivni ili mješoviti) odnosno u kom segmentu slušnog aparata je lokalizovana patološka lezija kao i u kom stepenu. Osnovni audiološki testovi za ispitivanje stanja sluha dijele se na kvalitativne i kvantitativne, ali se oni u toj mjeri prepliću, da ova podjela praktično i nema klinički značaj. Kvantitativne metode nam pokazuju kakvo je stanje sluha nagluve osobe u odnosu na normalan sluh, dok kvalitativne metode otkrivaju mjesto oštećenja sluha. Najjednostavnije metode kojima se može ispitati sluh su šapat i govor, kao i kvalitativne metode ispitivanja sluha zvučnim viljuškama (Rineov, Švabahov, Veberov, Želeov, Bingov test itd.). Iako spadaju u istorijske postupke, one još imaju svoju vrijednost, naročito za grubu dijagnostičku orijentaciju. 98

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

III KONGRES I

XVI SIMPOZIJUM MEDICINSKIH SESTARA TEHNIČARA I BABICA RS sa međunarodnim učešćem “Oni koji se ne sjećaju prošlosti su osuđeni da je ponove.”

Banja Luka, 07.-10. Jun 2018.

Savremena audiološka dijagnostika podrazumijeva primjenu čitavog spektra ispitivanja radi dobijanja što preciznijih podataka o stanju čula sluha. Razlikujemo perceptivnu, konduktivnu i mješovitu nagluvost. Perceptivne su na nivou nerva,oštećenja su na visokim tonovima.Tri osnovna simptoma su: tinitust, nagluvost na visokim tonovima i otežano razumijevanje govora u buci. Konduktivne se javljaju kod sekretornog otitisa, akutne i hronične upale uha, otoskleroze i timpanoskleroze. Medicinska sestra u kabinetu za ispitivanje sluha sa svojim znanjem i sposobnošću ima važan značaj u dijagnostici i izdavanju tačnih audioloških nalaza. Pripremila: mr. sc. Živana Vuković Kostić

Teme: • Istorijat kroz praksu i rad strukovnih organizacija • Medicinske sestre pravilno i u skladu sa zakonom izvršavaju svoju dužnost • Medicinske sestre i zdravlje kroz sve politike • Vitalna uloga udruženja u premošćavanju politike i prakse • Inovacije i reforme u upravljanju medicinskim sestrama Okrugli sto: Značaj medicinskih sestara u ciklusu migracije Slobodne teme Kontakt: Tel/Fakc: +387 51 354-855 E-mail: umsit-banjaluka@teol.net

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

IX Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем

Златибор, хотел Мона, 27.09 - 30.09.2018.

Теме конгреса:

1. Фактори ризика за когнитивне поремећаје 2. Терапија бола у општој медицини 3. Рационално прописивање антибиотика 4. Разно

www.opstamedicina.org

Novosti iz UKC Tuzla

a Odjeljenju dječije hirurgije Klinike za dječije bolesti u proteklih godinu dana su uvedene dvije nove vrste operativnih zahvata. Po prvi put je urađeno hirurško liječenje neurogenog mokraćnog mjehura i neurogenog crijeva. Naime, radilo se o trinaestogodišnjem dječaku, kojem je urađena operacija po Mitrofanoffu, kao i tzv. MACE procedura, čime mu je podignut kvalitet života. U drugom slučaju se radilo o hirurškom tretmanu djevojčice koja boluje od KAH-a, kojoj je urađena klitoroplastika. Osim toga, prvi put je u jednom aktu urađena dijagnostika i operativni zahvat kod dojenčeta od 40 dana koje boluje od Hiršprungove bolesti. Za uspješan tretman i uvođenje novih procedura bio je neohodan multidisiplinarni pristup i dobra saradnja sa anesteziolozima, pedijatrima i pedijatrima intenzivistima.

Novine u dječijoj hirurgiji

Odjeljenje za hematologiju i onkologiju Klinike za dječije bolesti

Psihosocijalna podrška

U povodu obilježavanja Evropske nedjelje prevencije raka grlića materice, koja se obilježava svake godine u januaru, Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla organizovala je konferenciju za novinare na kojoj su predstavljene aktivnosti koje ova klinika planira sprovesti u cilju informisanja javnosti o mogućnostima i važnosti prevencije raka grlića materice. Na konferenciji je novinarima pred100

niverzitetski klinički centar Tuzla i Udruženje “Srce za djecu koja boluju od raka u FBiH” 21.12. 2017. su potpisali sporazum o saradnji na programu pružanja psihosocijalne podrške pacijentima i medicinskom osoblju Odjeljenja za hematologiju i onkologiju Klinike za dječije bolesti. Sporazum su potpisali prof. dr. Fahrija Skokić, pomoćnik direktora za medicinske poslove u UKC Tuzla, i projekt menadžer Udruženja, gospodin Fikret Kubat. Prema riječima projekt menadžera Udruženja, gospodina Fikreta Kubata, cilj potpisivanja ovog sporazuma je da se kroz angažman bolničkog psihologa i sprovedenih aktivnosti u vidu kreativnih radionica i ciljanih psiholoških pristupa dodatno poboljšaju uslovi liječenja djece oboljele od malignih oboljenja. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su dr. Edin Husarić, načelnik Klinike za dječije bolesti, sa ljekarima Odjeljenja za hematologiju i onkologiju i članovi Udruženja “Srce za djecu koja boluju od raka u FBiH”.

Evropska nedjelja prevencije raka grlića materice stavljen plan aktivnosti koji će u cilju obilježavanja Evropske nedjelje prevencije raka grlića materice sprovoditi Klinika za ginekologiju i akušerstvo,

Udruženje ginekologa i perinatologa TK, Zavod za javno zdravstvo TK i Udruženje studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli. Od ove godine

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

organizaciji novine “Glas TK”, 28.decembra 2017. godine je u Hotelu “Tehnograd” u Tuzli održana manifestacija “Lider biznisa TK 2017”. U sklopu manifestacije uručene su plakete za 50 kompanija koje su ostvarile izuzetne poslovne rezultate i na taj način doprinijele privrednom razvoju kantona. Prema ocjeni stručnog žirija, dobitnik specijalnog priznanja za najbolju zdravstvenu ustanovu u BiH je bio Univerzitetski klinički centar Tuzla. Priznanje je u ime UKC Tuzla primila prof. dr. Fahrija Skokić, pomoćnik direktora za medicinske poslove UKC Tuzla.

Specijalna priznanja UKC Tuzli

Najbolja zdravstvena ustanova u BiH

organizaciji Kantonalne privredne komore Tuzla, 29.12. 2017. je u Hotelu “Tuzla” u Tuzli održana svečana ceremonija obilježavanja 115 godina privrednog udruživanja. U povodu značajnog jubileja, Kantonalna privredna komora Tuzla je dodijelila priznanja i zahvalnice privrednim subjektima u Tuzlanskom kantonu koji su u proteklom periodu pratili i podržavali rad komorskog sistema i bili pokretači privrednog razvoja sjeveroistočne Bosne i Bosne i Hercegovine u cijelosti. Specijalno priznanje Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla uručio je predsjednik Kantonalne privredne komore Tuzla Nedret Kikanović, mr.sc.

Iz Kantonalne privredne komore Tuzla ovoj akciji pridružili su se i Udruženje „Koraci nade“, Merhamet Tuzla, Udruženje studenata Bohemsa i Studentski parlament Univerziteta u Tuzli. Prema riječima načelnice Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Dženite Ljuce riječ je o najmasovnijoj i najopsežnijoj akciji u Bosni i Hercegovini, čiji je cilj da promoviše mogućnosti i važnost prevencije raka grlića materice. “Rak grlića materice je izlječiv ukoliko

se otkrije na vrijeme i naš cilj je, kroz planirane aktivnosti, ukazati na značaj redovnih pregleda. U oko 99% slučajeva raka grlića materice HPV nalaz je pozitivan, ali infekcija sa HPV-om ne znači automatski i postojanje raka grlića materice. Samo dugotrajne, perzistentne infekcije, povezane sa drugim faktorima, mogu da dovedu do pojave prekanceroznih tj. kanceroznih lezija na grliću”pojasnila je prof. Ljuca.

Na konferenciji novinarima se obratila i dr. Majda Sarihodžić, rukovodilac Službe za socijalnu medicinu Zavoda za javno zdravstvo TK. Prema njenim riječima po statističkim podacima populacionog registra Zavoda za javno zdravstvo TK, na godišnjem nivou registruje se 50 do 60 novooboljelih i oko 20 do 25 smrtnih slučajeva od karcinoma grlića materice. M.C.

101

INFO VIJESTI

druženje lekara Beogradskog univerziteta, generacija 19721977, osnovano je kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje lekara s ciljem uspostavljanja njihove bolje međusobne saradnje kao i pacijenata i ukupne javnosti, neophodne komunikacije i saradnje sa sličnim društvima u inostranstvu i zemlji. Udruženje razvija i unapređuje istraživački rad različitih grana medicine; izdaje periodične stručne i istorijske publikacije; organizuje stručne seminare, kongrese i predavanja; brine o članovima Udruženja; sarađuje sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu i organizuje redovno godišnje generacijsko okupljanje. Generacijo, Naše tradicionalno okupljanje i druženje ove godine je planirano za 9. jun 2018. godine (uvek druga subota u junu). Međutim, Upravni odbor je smatrao da posle dvadeset godina promenimo mesto okupljanja, obogatimo susret novim i korisnim sadržajima i pružimo priliku svakome za duže i kvalitetnije druženje, razgovore, sećanja...Takođe, želimo da bolje upoznamo mesta i krajeve iz kojih dolaze naše kolege, gde žive i rade, gde su rođeni i gde su im korenovi. Zato je, na predlog kolega iz Republike Srpske koji redovno dolaze na naša okupljanja, izbor pao na Teslić. Odseli bismo 102

Generacija lekara Beogradskog univerziteta 1972-1977.

Ovogodišnje okupljanje u Tesliću

N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

u Zdravstveno-turističkom centru „Banja Vrućica“ (Hotel „Kardial“), na izvorima čuvene termomineralne vode koju su koristili još stari Rimljani. Nadmorska visina iznosi 230 metara, na obroncima planine Borja, koja je

obrasla gustom belogoričnom i crnogoričnom šumom. Preliminarni progam: 8. jun: Polazak iz Beograda u popodnevnim satima (autobusi su obezbeđeni, besplatan prevoz). Dolazak u hotel,

koktel dobrodošlice, kulturno-umetnički program, večera. 9. jun: Rad u specijalističkim ambulantama tokom prepodneva sa stanovništvom (bolesnicima) tog regiona, a tokom popodneva naša prigodna predavanja za lekare iz BiH. Druženje, šetnje, korišćenje Wellness centra...i svečana večera sa muzikom. 10. jun: Pre podne obilazak manastira i povratak u Beograd. Ukupna cena po osobi iznosi 95 evra (dvokrevetna soba), odnosno 110 evra (jednokrevetna) i plaća se na recepciji Hotela „Kardial“. Ova cena uključuje i koktel dobrodošlice, večeru, pun pansion 9.juna sa svečanom večerom i muzikom, doručak 10. juna, korišćenje Wellness i fitnes centra, saune. Vaša obaveza je da potvrdite svoj dolazak najkasnije do 31. marta 2018. godine Ljubinki Marčetić na telefon mob: 064-2370091, fiksni 011-7620470 ili na E-mail: ljubinkamarcetic@mts.rs. Ako žeite da dođete sopstvenim prevozom to posebno naglasite. Molimo vas da ovu obavezu shvatite ozbiljno, jer moramo blagovremeno da znamo broj i ime učesnika radi planiranja puta, rezervacije hotela, organizovanja ambulantnog rada i predavanja. Svoju odluku o učestvovanju morate saopštiti Ljubinki do 31. marta, kao i tačnu E-mail adresu na koju ćete dobijati dalja obaveštenja. Očekujemo vas! S drugarskim, kolegijalnim i generacijskin pozdravom, Predsednik Upravnog odbora Udruženja Dragan Delić, sr.

103

INFO VIJESTI

Klinika za plućne bolesti UKC RS

Svečano obilježeno preseljenje

Klinika za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske je prva klinika koja je sa stare lokacije u centru grada preselila i počela sa radom u novim prostorijama UKC RS na Paprikovcu. Povodom svečanog obilaska novih prostorija ove klinike, predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović naglasila je da je osposobljavanjem prostorija Klinike za plućne bolesti UKC-a realizovana još jedna od faza u okviru strateški važnog projekta u oblasti zdravstva u Srpskoj. “Zadovoljstvo je kada razgovarate sa pacijentima koji su boravili na prethodnoj lokaciji, a sada su premješteni u ove prostorije i kada se vidi da su ovdje mnogo bolje mogućnosti za liječenje i bolji uslovi za zdravstvene radnike da rade svoj posao”, istakla je predsjednica Cvijanović. Ona je, govoreći o kreditnim sredstvima pomoću kojih je realizovan ovaj projekat, navela da je tako svugdje u svijetu, da se neki projekti finansiraju iz budžeta, a da se za neke kreditno zadužuje, posebno za ogromne, strateške projekte. Ona je istakla da je UKC strateški važan objekat koji će značiti apsolutnu referentnost u odnosu na druge takve objekte u regiji. “Naša uloga u tome je da obezbjeđujemo i edukaciju kadra, njihovo dodatno usavršavanje, razmjenu iskustava. Logika ovog centra, kao i nekih drugih zdravstvenih institucija u Srpskoj je upravo ta da se vrši razmjena kadrova. U interesu nam je da ovdje mogu doći i obaviti složene zahvate stručnjaci i ekipe iz svijeta, kao što smo i imali priliku da ih ovdje vidimo”, naglasila je predsjednica Vlade Republike Srpske i dodala da ranije nije bilo uslova za izgradnju ovakvog objekta, čak ni u nekadašnjim boljim i manje opterećenim vremenima. Pacijentima Klinike za plućne bolesti, koja 104

ima više od 1.500 metara kvadratnih rekonstruisanog prostora, na raspolaganju su savremeno opremljene prostorije ukupnog kapaciteta 60 kreveta.

U Istočnom Sarajevu

Gradnja nove bolnice Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić posjetio je gradilište novog objekta bolnice u Istočnom Sarajevu i izrazio zadovoljstvo dinamikom izvođenja radova. U delegaciji koja je posjetila gradilište, osim Bogdanića, bili su potpredsjednica Narodne skupštine Republike Srpske Sonja KaradžićJovičević i šef kluba SNSD-a u Parlamentu BiH Staša Košarac.

“I u ovoj godini od izvođača radova na objektu nove bolnice očekujemo da nastavi sa ovom dinamikom i da do planiranog roka završi investiciju. Završen je konstruktivni dio i započeti su instalaterski radovi”, rekao je ministar Bogdanić. On je napomenuo da su radovi ušli u fazu kada izvođač radova više ne zavisi od vremenskih uslova te da su stvoreni svi uslovi da objekat bude završen kako je i planirano.

pitanju zdravstvena zaštita. “Očekujem da će se zajedno sa Vladom Republike Srpske i lokalna zajednica uključiti da bismo obezbijedili što kvalitetniji zdravstveni kadar u Istočnom Sarajevu, jer je jedna od ključnih potreba da se na tom nivou razvija ova zdravstvena ustanova u Istočnom Sarajevu”, dodao je Košarac. Direktor bolnice u Istočnom Sarajevu Goran Todorović izrazio je zadovoljstvo jer su grubi građevinski radovi na objektu nove bolnice završeni. “Betonirano je 10.500 metara kvadratnih, počele su da se rade pregrade i instalacije. Radovi napreduju planiranom dinamikom i na kraju 2017. godine i početkom 2018. godine ulazimo u novu fazu, a to su unutrašnji radovi”, rekao je Todorović. Vlasnik grupacije “Marković invest - R.M.” iz Laktaša, koja je izvođač radova, Rade Marković izrazio je zadovoljstvo da su grubi građevinski radovi okončani i da ostaje da se završe instalaterski, mašinski i elektroradovi. “Bravarija će biti gotova do 31. januara, tako da će tada objekat biti zatvoren da možemo krenuti sa završnim instalaterskim radovima. U oktobru će biti završeni svi radovi što se tiče objekta bolnice u Istočnom Sarajevu”, naglasio je Marković. U Istočnom Sarajevu je 7. jula 2017. godine položen kamen-temeljac za izgradnju nove bolnice, koja bi trebalo da košta 46,58 miliona KM bez PDV-a. Novu zgradu ove bolnice izgradiće i opremiti grupa “Marković invest - R.M.” iz Laktaša i “Medikal” iz Mostara, koji su na tenderu Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite izabrani kao najpovoljniji ponuđači. Zgrada će biti površine 10.500 metara kvadratnih, a činiće je dva spojena objekta - stacionarni i tehnički, koji će biti povezani sa izgrađenim polikliničkim objektom. Planirano je da nova bolnica Istočno Sarajevo, kada u potpunosti bude završena, dugoročno opslužuje 120.000 stanovnika Sarajevsko-romanijske regije, pružajući savremene medicinske usluge.

Savez žena oboljelih od raka dojke „Iskra“ “Očekujem da to bude do kraja oktobra i da preselimo pacijente, čime ćemo sekundarnu zdravstvenu zaštitu podići na viši nivo”, istakao je Bogdanić. On je naglasio da je Vlada Republike Srpske u proteklim godinama intenzivno razvijala primarnu zdravstvenu zaštitu izgradnjom domova zdravlja na području Sarajevsko-romanijske regije, a da je bolnica kruna onoga što je potrebno građanima ove regije kada je u

Donacija UKC-u RS

Kliniku za onkologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske posjetili su predstavnici Saveza žena oboljelih od raka dojke „Iskra“. Tom prilikom ovoj klinici doniran je EKG aparat koji će se koristiti za praćenje aktivnosti rada srca hospitalizovanih pacijenta. Na ovaj

INFO VIJESTI

način ispunjena je jedna od posljednjih želja preminule predsjednice Saveza žena oboljelih od raka dojke „Iskra“ Azre Ikalović da svi oni koji su namjeravali da kupe cvijeće za njenu sahranu taj novac doniraju Udruženju. Od tih sredstava kupljen je EKG aparat i doniran Klinici za onkologiju UKC RS sa kojom je Udruženje od samog osnivanja usko sarađivalo. Misija i vizija humanosti Azre Ikalović je nastavila da živi i nakon njene smrti.

Pres konferencija

Evropska sedmica borbe protiv karcinoma grlića materice

Povodom obilježavanja Evropske sedmice borbe protiv raka grlića materice, koja se krajem januara obilježava u zemljama Evrope, na pres konferenciji organizovanoj u našoj ustanovi, medicinski stručnjaci su istakli da je najvažnije rano otkrivanje ove opake bolesti. Zabrinjavajući podatak je da u Republici Srpskoj oko 60 žena godišnje umre od raka grlića materice, a oboli njih oko 200. Prof. dr sc. med. Ljiljana Latinović, specijalista patolog-citolog, istakla je da se ova bolest otkriva zahvaljujući kolposkopiji, citološkom nalazu i testiranju na humane papiloma viruse. Ona je dodala da su najveći rezultati u prevenciji malignih tumora postignuti u prevenciji cervikalnog karcinoma te da organizovani skrining ima zadatak da otkrije promjene koje prethode nastanku invazivnog karcinoma grlića materice. Prof. dr Latinović je takođe navela da se u posljednjih pet godina u Zavodu za kliničku patologiju UKC RS odškolovalo pet subspecijalista citologije, čije znanje je veliki doprinos u kvalitetnoj interpretaciji citoloških nalaza, a još veći značaj ima to što njihovo znanje predstavlja odličnu podlogu za edukaciju kadra koji je neophodan da bi se

uopšte sprovodio skrining cervikalnog karcinoma. Ona je naglasila da je žena koja prvi put stupa u seksualne odnose već pod rizikom da se inficira uzročnikom cervikalnog karcinoma - humanim papiloma virusima te dodala da je za razvoj bolesti potrebno od pet do 10 godina. Dr sc. med. Miroslav Popović, specijalista ginekologije i akušerstva, objasnio je da zahvati koji se obavljaju u Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC RS mogu da se podijele na male operativne zahvate kod pacijentkinja kod kojih je na vrijeme dijagnostikovana preinvazivna lezija i gdje je izlječenje praktično stoodstotno te velike operativne zahvate kojih se godišnje izvrši 30 do 35 kod pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom materice. Naveo je da je u posljednje tri godine operisano 105 žena, najčešće u životnoj dobi između 30 i 40 godina. Dr Popović je naglasio da je UKC RS jedna od rijetkih zdravstvenih ustanova u regionu u kojoj se radi i laparoskopsko hirurško zbrinjavanje oboljelih od karcinoma grlića materice te dodao da, uz sve prednosti, pacijentkinje odlaze na kućno liječenje za dva do tri dana iako u suštini bivaju podvrgnute radikal-

noj operaciji uz isti ili još bolji onkološki ishod. On je istakao da je naša ustanova i kadrovski i tehnički osposobljena za tretman pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom grlića materice te apelovao na pacijentkinje da se bez obzira na ove uslove ne opuštaju, jer rano otkrivanje dovodi do manje složene operacije, bolje prognoze i boljih rezultata liječenja. Takođe je rekao da vakcina protiv HPV-a u zemljama gdje je uvedena nije potpuno ukinula pojavu karcinoma grlića materice i poručio da bi žene sa redovnim ginekološkim pregledima trebalo da počnu stupanjem u seksualne odnose. Dr Živko Vranješ, specijalista onkolog, rekao je da je jedan od najvećih problema što se pacijentkinje javljaju tek u uznapredovalim fazama bolesti, zbog čega su rezultati liječenja lošiji. On je naveo da je u Republici Srpskoj i BiH incidenca oko 18 oboljelih na 100.000 stanovnika, dok je u razvijenim zemljama broj oboljelih ispod deset. Dr Vranješ je izrazio zabrinutost mortalitetom koji se kreće 15 do 16 oboljelih na 100.000 stanovnika, dok je u EU 3,3 te naglasio da je to razlog tome što se oboljele žene najčešće javljaju u jednom od uznapredovalih stadijuma bolesti, gdje su rezultati liječenja znatno lošiji u odnosu na one koje se javljaju u ranoj fazi bolesti. On je rekao da onkološko liječenje obuhvata oboljele kod kojih se ono primjenjuje zajedno sa radioterapijom, kod oboljelih kod koji je prisutan karcinom i poslije hirurškog ili radioterapijskog liječenja, kao i kod onih pacijenata koji imaju povrat bolesti ili metastatsko širenje bolesti. Dr sc. med. Goran Marošević, specijalista radijacijske onkologije u Affidea/IMC Centru za radioterapiju Banjaluka, naveo je da je incidenca bolesti na godišnjem nivou na 100.000 stanovnika veoma visoka. Dr Marošević je naglasio važnost multidisciplinarnog liječenja, jer je savremenom i kvalitetnom onkološkom hirurgijom, radioterapijom i hemoterapijom smrtnost od ove bolesti 2,4 do 5,8 odsto, kao što je u Njemačkoj. Prema njegovim riječima, i pored kvalitetnog i savremenog liječenja, problem i dalje predstavlja rano otkrivanje i prevencija ove bolesti, jer je u prošloj godini od 180 pacijenata, njih 160 bilo podvrgnuto radioterapiji, što govori da je samo 20 pacijenata bilo u nekom od ranih stadijuma bolesti. 105

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 18. 2 - 20. 4. 2018.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE u znaku RIBE boravi od 18.2-20.3. a u znaku OVAN od 20.3-20.4. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće dva obilaska krećući se od znaka Ovan do znaka Blizanci. MERKUR se kreće od 0° Riba do 5° Ovna. U znak Ovna ulazi 7.3. i direktno se kreće do 24.3. kada sa 16° prelazi u retrogradan hod (rx) sve do 15.4. kada ponovo mijenja smjer u direktno kretanje 4° znaka. VENERA je egzaltirana u znaku Riba, od 11.2-6.3. od 7-31.3. je u znaku Ovna (u egzilu) a od 1-24.4. u znaku sjedišta - Biku. MARS se kreće kroz dva znaka: u znaku Strijelca ostaje 17.3., a potom seli u znak svoje egzaltacije - Jarca. JUPITER u Škorpiji kreće se direktno do 23° znaka do 10.3. kada prelazi u retrogradnost. Na 23° stoji od 26.2-21.3. SATURN u Jarcu, kreće se direktno do 19° do 18.4. kada prelazi u retrogradnost. Na 19° stoji od 5.4-1.5. URAN u Ovnu, direktan cijeli period i kreće se od 25°-28°. NEPTUN u Ribama, direktan cijeli period i kreće se od 13°- 15°. PLUTON u Jarcu direktan cijeli period i kreće se od 20°-21°. Rođenima u znacima Ribe i Ovan želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. Sa Saturnom u Jarcu može biti izražena potreba za sigurnošću koja blokira akciju za promjenama. Zahtjevi i očekivanja drugih mogu vas udaljiti od kontakta sa samim sobom, od sopstvenih želja, ostajući čvrsto usidreni u „zoni komfora i psihološke sigurnosti“ jer se povinujete tuđim potrebama. Potrebno je ispoljiti hrabrost, vjeru u sopstvene sposobnosti i odlučnost u akciji, bez obzira na spoljne faktore, kritike, strahovanje od novog ili razočarenja, napora koji treba uložiti u promjenu. Iskoristite najbolje od Saturna u svom sjedištu, znajte svoj cilj, budite ambiciozni da ga postignete i pobijedite strah od neuspjeha.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Godišnji povratak Sunca u vaš znak aktivira u vama snagu, borbenost i hrabrost. Nastojte priliv dobre energije usmjeriti na konstruktivna rješenja. Ne brzajte. Razmislite prije akcije.Vaš vladar Mars usmjerava pažnju na putovanja, bilo fizički ili duhom. Mogući kontakti sa strancima. Ako je neko na fakultetu ovo može biti period velike borbe i poteškoća sa ispitima. Tokom aprila fokus se usmjerava na pitanja statusa, profesije i životnog cilja. U dobrim horoskopima ovaj tranzit donosi nove početke, novi posao ili povoljne profesionalne promjene. Nepovoljno dejstvo ovog tranzita ogleda se u ljutnji i sukobima sa nadređenim ili borba da se zadrži stečena pozicija. Oprez na putevima do polovine marta, kraj marta i početkom aprila čuvajte se povreda koljena.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Venera, vladar Bika, u ovom periodu mijenja tri znaka i utiče na raznovrsnost interesovanja. Do prvih dana marta usmjerenost je na društvene kontakte, druženje s prijateljima i ostvarenje pogodnosti kroz njih. Ostale dana marta u unutarnjoj tišini struktuirajte svoje hrabre planove i napravite strategiju za uspjeh. U akciju krenite s početkom aprila. Venera će početkom marta i sredinom aprila biti u aspektu sa Marsom koji omogućava ljubav, ne propustite priliku da poboljšate odnose sa partnerom ili ako ste sami da doživite novu ljubav. Pazite na ishranu. Izbjegavajte brzu hranu tokom marta koja nepovoljno utiče na metabolizam i povećanje težine.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Tokom ovog perioda vladar Merkur dugo boravi u znaku Ovna, vašem 11. polju i usmjerava pažnju na ostvarenje planova i želja. Moguća su i putovanja sa prijateljima, učenje sa njima ili pravljenje planova. Moguće je bavljenje humanitarnim radom ili uključivanje u razne grupe ili udruženja. Neki od vas možda će se priključiti nekoj političkoj partiji radi ostvarenja svojih planova. Interesovanja su različita i u svakom slučaju ovo je period novih i svježih ideja koje treba da pravilno iskoristite. U periodu od 24.3-15.4. postoji mogućnost gubljenja stvari ili grešaka u komunikaciji kao i pojave melanholije i mrzovolje. Mogući kvarovi vozila, oprez u saobraćaju.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Vaša usmjerenost i nježnost prema porodici, naročito djeci, u ovom periodu je izuzetno izražena. Strećni ste što možete ispunjavati želje svoje djece i družiti se sa

106

njima. Ako se školuju, ovo je njihov povoljan period i njihov uspjeh izaziva vašu sreću. U partnerskim odnosima postajete sve odgovorniji i privrženiji. Ponekad se javi strah i briga za partnera i njegovo dobro. Ukoliko imate teške aspekte na rođenju ovo može biti težak period u partnerskim odnosima, pun nezadovoljstva. Mogući upalni procesi (urološki ili ginekološki) sa temperaturom, do 17. marta. Ukoliko dođe do povreda moguće su u predjelu butine. Osjetljiva leđa.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Do polovine marta u punoj ste snazi, energija teče skladno i harmonično. Sa Saturnom u 6. polju posla i zdravlja, ipak, obratite pažnju na znakove premora usljed napornog rada. Ne dozvolite pad imuniteta usljed raznih preoterećenja na poslu ili svakodnevnih obaveza. Ishranom i kretanjem na svježem vazduhu održavajte potreban balans energije. Znakom Lava tranzitira sjeverni Mjesečev čvor koji svojim tranzitom može donijeti veliku duhovnu inspiraciju, susrete sa muškim osobama iz prošlosti, dobro zdravlje i nova postignuća, a ponekad neočekivan uspjeh na poslu.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Prisustvo Jupitera, planete uspjeha, sada je u vašem 3. polju komunikacija i učenja te će doprinijeti uspješnim i brojnim komunikacijama kao i uspjehu na ispitima. Vladar Djevice je Merkur koji tranzitira vašim 7. i 8. poljem i utiče na usmjerenost pažnje na partnerstva, potrebu za podrškom drugih, regeneraciju posle bolesti, rješavanje pitanja kredita ili aktivnosti oko osiguranja. U periodu 24.3.-15.4. pojačajte oprez u saobraćaju zbog retrogradnog kretanja Merkura. U ovom periodu moguća je nervoza i napetost zbog nekih finansijskih pitanja.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Usmjerenost na poslove već od 7.3. do kraja marta prelazi na interesovanje za partnerstva, poslovna i bračno. Ovo je vrijeme kada imate povećanu potrebu za javnim životom i druženjem sa bračnim partnerom. Vrijeme za otvoreno sagledavanje nesuglasica, ako ih ima i rad na njihovom prevazilaženju. Nekima je povoljan period za upoznavanje bračnog partnera ili za vjenčanje, ako ste u vezi. Tokom aprila kretanje Venere može nekima od vas dati poboljšanje materijalne situacije bilo kroz kredite, naplatu osiguranja ili dobijanje nasljedstva. Ako vam je na rođenju Venera ugrožena mogući su problemi u komunkaciji s partnerom, loš period za saradnju, previše ljubomore u odnosu. Žene mogu imati probleme sa jajnicima sa mogućnošću operacije.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Planeta Jupiter boravi u vašem znaku i to se smatra veoma povoljnim tranzitom. Ovo je obično period kada vas prati sreća i kada doživljavate ekspanziju na raznim poljima. Jupiter sve čega se dotakne uvećava i širi. Zdravstveno stanje je dobro, a ako je bio period bolesti, sada je period ozdravljenja. Ako vam je horoskop težak na rođenju, onda ovaj tranzit samo uvećava probleme. Tranzit Marsa kroz 3. polje može doprinijeti povećanoj nervozi, napetosti i sklonosti svađi sa neposrednim okruženjem, komšijama, braćom, sestrama. Zbog brze vožnje u saobraćaju moguće su nezgode na putu ili zaustavljanje od policije. Za pra-

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

žnjenje energije najbolje su svakodnevne brze šetnje koje će ujedno doprinijeti da izbjegnete debljanje. U slučaju povreda u ovom periodu, stradaju kosti, najčešće koljeno.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Već od 10.3. vaš vladar Jupiter prelazi u retrogradan hod i usmjerava na unutarnji život, duhovnost, filozofiju. Omogućava da ponovo istražujete svoju unutrašnjost, da putujete duhom. U slučaju da to nagovještava natalna pozicija ovo je period kada možete otići na daleko putovanje preko okeana, ili na neko ostrvo. Do polovine marta, s Marsom u vašem znaku, imaćete velik priliv energije, snagu volje i sposobnost za akcije. Uz harmoničan aspekt s Venerom uživajte u ljubavi. Naglost i impulsivnost kontrolišite, može uticati na nesporazume s drugima. Ako vam je Mars snažan na rođenju ne treba brinuti za zdravlje, u suprotnom, moguće su fizičke povrede, groznice, jak nemir. Tokom aprila povećani troškovi.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Vaš vladar Saturn prolazi kroz 1. polje horoskopa i ovo je obično teži životni period, jer Saturn prelazi preko Sunca. Problemi zdravstvene i druge prirode, tokom aprila, mogući su svima kojima je Sunce na 19° znaka. Sklonost depresivnim stanjima, problemima sa zglobovima i uopšte slabiji imunitet, je lako moguće. Skloniji ste inaćenju i neslušanju savjeta. Ukoliko vam je Saturn dobro postavljen na rođenju ovo je period velike izdržljivosti i upornosti za postizanje ambicije. Od polovine marta i tokom aprila boravak Marsa u vašem znaku unosi energiju. Savjet je da mirujete i odmarate što više.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

U ovom periodu naglasak je na dobroj komunikaciji, pod uticajem tranzita Merkura i Venere u aspektu sa Suncem. Sve što pišete ili kažete imaće brzinu, a uz osmjeh sve ćete nesporazume lako riješiti. Tranzit Saturna kroz 12. polje horoskopa može uticati na potrebu za osamljivanjem i distanciranjem. Ujedno će omogućiti da unutar sebe pronađete snagu i izdržljivost. Pojačan nemir tokom aprila zbog nekih situacija iz prošlosti koje vas ponovo opterećuju. Mogući problemi sa kičmom ili srcem pod dejstvom južnog Mjesečevog čvora preko vašeg Sunca.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Oba vladara Riba nalaze se u vodenim znacima, Jupiter u Škorpiji, a Neptun u Ribama i prave harmoničan aspekt između sebe, što će omogućiti veliku sposobnost prilagođavanja svim životnim situacijama. Sa Jupiterom u 9. polju, ovo je odličan period za putovanja u inostranstvo, za studiranje i uopšte učenje, za poslove sa izdavaštvom i strancima. Tokom marta Venera donosi dobro raspoloženje, lijep izgled, dobro zdravlje, sklonost kupovini lijepih stvari. Tokom aprila doprinijeće povoljnoj situaciji sa finansijama. I uticaj tranzita Marsa je povoljan tokom aprila, pa je uz angažovanje i preduzimanje aktivnosti moguće ostvariti planove i želje. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Zlatne koke

Aforizmi Čovjek je naše najveće bogatstvo i razvija se iz djeteta. Zašto se neki ljute kad im se besplatno napravi dijete? *** Baš sam baksuz! Rodilo se toliko lijepih beba, a da nijednom među njima nisam bio ja. *** Toga dana u bolnici nisu primali, pa je portir jedva kući odvukao silne poklone. *** Zbog jedne obične operacije, umalo osoblje nije zakasnilo na štrajk. *** Čim je dijetetičar bolesniku prepisao pojačanu hranu, morali su ga voditi kući. *** Prošao sam pored bolnice. Ne znam šta rade bolesnicima kad onoliko jauču? *** Od kada znam za sebe zdravstvo se bori protiv bolesti. Zašto država jednom ne pripomogne da se borba zauvijek okonča? *** Sve što je u svom siromašnom braku zaradila, donijela je u porodilište. *** Jedan mlađi bolesnik, trebalo je da ide u laboratoriju, ali je iz ambulante čuo sestru koja pita:“Ko je sljedeći?“ *** Siromašna bolesnica prepozna na hodniku ljekara koji ju je prošli put spasio. Trči za njim i viče:“On mi je spasio život, ubiću ga!“ *** Ne mora se biti dobar ljekar da se na tebe ne žale. Ni umrli se ne javljaju onome ko ih je liječio. *** Ko je zadužen da narodu rasporedi zdravlje? Jedni imaju više bolesti, drugi zdravi idu na bolovanje. *** Doktor je izašao pred zeta i rekao mu: Nemam vam ništa dobro reći, punica je u odličnom stanju. *** To je vrijedna djevojka. I kad spava, njoj srce ne miruje. *** Ima trenutaka kada odgađanje operacije produžava život. *** Čudni smo mi. Tek kad se čovjek riješi muka, mi počnemo da jaučemo za njim.

Pješačim gradom i žalim one koji se voze. Skupili se u tijesnu, limenu kutiju kao u tenku u ratno vrijeme. A ja, rastegao pluća s kraja na kraj, kao mijehove u kovačnici. Prosto mi ih žao. Jer, oni ništa ne mogu da vide od ove gradske ljepote. Uživam u lijepim građevinama, parkovima, drveću, izlozima. Gledam desno, gledam lijevo. Uživam. Onda se preda mnom otvoriše skupocjene društveno-privatne garaže. Ko će razabrati koliko su društvene, a koliko privatne. Uostalom,ko danas sitničari u tome.Višespratnice sijaju, automobili ispred kuća parkirani, kao da sam u bogatu zemlju zakoračio. - Odakle mu ovo, pobogu brate? – pitam prolaznika. - Snijela mu koka zlatno jaje – reče i nasmija se. – A ovome? - I njemu. I tako, cijeli dan. Kod kuće popunim ček (još jednom bez pokrića).Kupiću tri zlatne koke. Žena vrišti, ode ti opet u crveno. Ovo će biti zlatno, kažem.Hranimo se na kredit, hranimo na kredit i koke. Čekamo zlatna jaja, a ono kaplju obična. Kad vidim da će komisija za pljenidbu ono starog namještaja bježim. Ponovo idem u grad. Šetam i gledam, Gledam i čudim se. Raskošne garaže zatvorene. Automobili negdje pobjegli.Kod jednog nebodera policija.Velika raskošna zgrada zakilitana. Luksuzne radnje pozatvarane. Šta je ovo? – pitam istog čovjeka koji se sada glasno smije i kaže: Pokupile lisice zlatne koke! Priželjkujem da lisice dođu i po moje koke.Poješće mi sve.Jer,vjerovatno moj kokošinjac nije za zlatna jaja.

Šale Pitaju bolesnika kako se osjeća u bolnici. On odgovara: Dobro, kafana odmah preko ulice pa sam kao kod kuće... --Razboljela se mlada žena. Probala rodbina svakojake lijekove, ali nije bilo bolje, a ona neće u bolnicu. Na kraju, svekrva je pita zašto neće u bolnicu kad je bolesna. - Neću – reče – zato što sam u njoj upoznala sadašnjeg muža... --Iza pola noći starac u bolnici zove sestru. Pita je da li dušek na kome leži ispušta vodu. Kad sestra reče da ne ispušta, on će: - E, jebi ga, sestro, onda sam se ja upišao... --Novi bolesnik, pred spavanje, pita starijeg: - Kad se ovdje ustaje? Ovaj odgovori: - Ustaje se onda kada koga potjera u klozet. --Svekrva savjetuje snahu dok je prati u bolnicu. - I zapamti, najvažnije je dok si u bolnici daleko od nas da dobro čuvaš obraz.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

- Hoću mama, i ponijela sam dvije marame za dva obraza... --Sestra ulazi u bolesničku sobu i govori bolesniku: - Sutra rano idete na operaciju. On se iznenadi pa reče: - Kako ću ići kad su mi obje noge u gipsu? --Kad ljekar saopšti starcu da sutra ide kući, on se iznenadi, a onda tiše, za sebe, reče: - A baba rekla da javim najmanje dva dana ranije da bi stigla da se okupa... --Priča muškarac prijatelju da mu se ženina majka bavi čarolijama. Kad god žena ode kod majke i ostane malo duže, vrati se trudna. --Otišla djevojka u bolnicu da navodno operiše slijepo crijevo, a vratila se kući s bebom i govori majci: Vidi, mama, šta sam izvukla na bolničkoj lutriji! --Kad je babica vidjela da je žena rodila crnče, pita porodilju: Je li tebi muž crnac? Ona se nasmiješi i reče: Nije, ali imamo jednog dobrog prijatelja crnca. --Prilazi jedan bolesnik drugome, i ne znajući šta bi ga pitao, jer se još nisu upoznali, pa će: Jesi li i ti došao u bolnicu? Nisam – odgovori ovaj – mene su dovezli zet i kćerka. --Bolesnik koji voli da zakera, pita one oko sebe: Je li uvijek ovako slaba hrana? - Ko će znati kada su pomrli oni koji su je jeli, pa kad odeš njima, pitaj – odgovoriše mu uglas. --Muž polazi u bolnicu i govori ženi: Ti mene i ne poljubi, a mogu i da umrem u bolnici. Ona na to odgovori: Ne sekiraj se ti za to, dosta sam te ljubila vrućog, pa jednom mogu i ohlađenog. --Načelnik je bio nižeg rasta, a glavna sestra reče bolesnicima da će danas praviti veliku vizitu. Jedan čičica, zavrti glavom i poluglasno reče: Kako će on tako mali da pravi veliku vizitu? --Jedan bolesnik čim je legao u krevet, počeo da jauče. Što toliko jaučeš kad te ne boli? – pitaju ga. Ja mislio da čim legneš u bolnički krevet da treba da jaučeš. Jer, gdje si vidio pravog bolesnika da ne jauče.

107

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije