Medici.com 86 by Medici.com

1. Međunarodni Kongres

HISPA BH

"Multidisciplinarni pristup u zaštiti krvnih sudova" u organizaciji udruženja HISPA BH

Trebinje, 18- 20. maja 2018. godine u Hotelu SL Industry Teme: 1. Začarani krug faktora rizika? Balkansko bure baruta 2. Prevencija infarkta miokarda i šloga. Svi putevi vode ka ljekaru porodične medicine 3. Prevencija vs. Intervencija. Put svile na Balkanski način 4. Hipertenzija – Adherenca i Komplijansa – Da li je čaša do pola puna ili do pola prazna? 5. Dijabetes mellitus – Timski rad u prevenciji komplikacija dijabetesa. Jedini put iz zamršenog labirinta. 6. Dislipidemija – Kako „očistiti“ krvne sudove? 7. Fibrilacija pretkomora: Svjetski problem, regionalni koncept 8. Elektronika i kardiovaskularne bolesti: Pomoć u edukaciji, dijagnostici i liječenju 9. Hrana, stres i fizička aktivnost: Osnova uspješne prevencije kardiovaskularnih oboljenja

Tehnički organizator: Istra Tours Doboj Tel: + 387 53 208-041 E-mail: istratours@gmail.com

https://hispa-kongres.webix.tv/

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

FZO RS

Akademkinja Vida Demarin

Riječ urednika April u punom kalendarskom bljesku odolijeva zimskoj okoštalosti. U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima oko kojih se pletu tanušne paučine, u spletovima grančica… oživljava proljeće. Orkestarski cvrkut ptica, harmonija cvjetnih boja, savršena kompleksnost mirisa i jutarnje rose, buđenje ljubavi… Proljeće, to najljepše stanje u nama i oko nas. Genijalnost prirodne volje vodi nas do ushićenja. Došlo je nečujno, na prstima, sa mirisom lepršavog povjetarca. Predivan je osjećaj strahopoštovanja pred cijelom armijom ljepote, sazdane od boja, mirisa i svježine. Razdragani leptirići, šareni cvjetići, razigrane ptičice, razbaškareni insekti…sve žagori, vrvi, žubori, zuji i bruji…pjeva pjesmu proljeću. Teško je odoljeti njegovom zovu i ne predati se čarima uživanja u gracioznosti prirode i razuzdnosti njene slobode. A čovjek je povodljiv i brzo poklekne. I dok nas priroda izaziva na “grijeh”, na prepuštanje užicima koje nudi na svom repertoaru, pokazujući svu nepreglednu lepezu svoje najbujnije mašte i idejnosti, ekipa časopisa “Medici.com” uspjela je da odoli svim čarima u mjeri koja je neophodna da bismo opravdali Vaše povjerenje. Sa još jednim proljećem rodio se i još jedan, 86-ti po redu, broj našeg i Vašeg “Medici com”-a. I u ovom broju nismo se štedjeli. S obzirom na to da su u toku brojni naučni skupovi, simpozijumi i kongresi, donosimo sjajne tekstove i publikacije. Etno-selo „Stanišići“, Bijeljina, 31.marta je bilo domaćin jedne glamurozne i otmene proslave rođendana. Naime, Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, u prelijepoj sali Hotela „Ras“, svečano i dostojanstveno, obilježilo je desetogodišnjicu uspješnog rada. Takođe, ne možemo a da ne istaknemo da se Svjetski dan zdravlja, širom svijeta obilježava 7. aprila, na dan kada je 1948. godine osnovana Svjetska zdravstvena organizacija. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Kancelarija Svjetske zdravstvene organizazije u BiH, organizovali su pres konferenciju na kojoj je predstavljena ovogodišnja poruka obilježavanja Svjetskog dana zdravlja – Zdravlje za sve: “Svim ljudima je potrebno omogućiti pristup neophodnim zdravstvenim uslugama odgovarajućeg kvaliteta, kako bi one bile djelotvorne, pri čemu pacijent ne treba da bude izložen riziku od finansijskih teškoća.” Čitajte još - medicinski i zdravstveni turizam doživljava svoju ekspanziju. Ministar trgovine i turizma gospodin Predrag Gluhaković upriličio je sastanak na kojem se raspravljalo o promotivnim aktivnostima koje će biti provođene u narednom periodu, a u kojima će učestvovati Ministarstvo trgovine i turizma, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, Privredna komora RS i banje iz RS, kako bi se ukazalo na zdravstveni i turistički značaj banja u Srpskoj. I još mnogo zanimljivosti, naći ćete na našim stranicama. Zato, ostanite sa nama! Do sljedećeg broja, Vaš „Medici.com“ Vaš glavni urednik prim. dr Momir Pušac

Glavobolja

Tuberkuloza kože

Svjetski dan oralnog zdravlja

Prim. dr Dragana Despot Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

VMA - Simpozijum Transplantacija organa

Intervju: Prof. dr Mihajlo Jakovljević

Akademik prof. dr Svetomir Stožinić Ivo Andrić i medicina

Priča o NATO bombardovanju

Udruženje endokrinologa i dijabetologa RS Deset godina rada

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

87. broj izlazi u junu 2018. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

laukom predstavlja oboljenje vidnog živca usljed povišenog očnog pritiska. Ova podmukla bolest koju nazivaju „tihim ubicom vida“, nažalost, i danas često biva otkrivena slučajnim pregledom u kasnoj fazi, kada su u pitanju već poodmakla i trajna oštećenja vida. Stoga je glaukom, poslije katarakte, drugi po učestalosti uzrok sljepila u svijetu kod ljudi starijih od 65 godina. Rizične grupe su rođaci oboljelih, starije osobe, kratkovide osobe i dijabetičari. Simptomi su često beznačajni: glavobolja, osjećaj pritiska u očima, zamor očiju, mušice koje lete ispred očiju i drugi. Upravo zbog toga u svijetu se tokom Nedjelje borbe protiv glaukoma organizuje niz aktivnosti u cilju podizanja svijesti, kao i masovno mjerenje očnog pritiska, jer je on prvi pokazatelj ove bolesti. Ukoliko se glaukom na vrijeme otkrije, sljepilo je moguće spriječiti lijekovima, hirurškom intervencijom ili laserskom terapijom, u zavisnosti od stepena razvoja. Klinika za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Udruženje oftalmologa RS, u periodu od 11. do 18. marta, obilježili su

Rezultati sa skrininga: Dob: • od 20-50 godina - 37 pacijenata • 50-70 godina - 154 pacijenta • više od 70 god - 60 pacijenata • Najstariji pacijent 92 godine Od prisutnih faktora rizika: • Glaukom u porodici - 22 pacijenta • Dijabetes - 54 pacijenta • Hipertenzija- 115 pacijenata • Hiperlipidemija - 36 pacijenata • Pušenje -14 pacijenata Izmjerene vrijednosti očnog pritiska: • 22 mmHg i više - 21 pacijent • više od 30 mmHg - 2 pacijenta Ekskavacija PNO: • 0,5 i više kod 15 pacijenata 8

Svjetska nedjelja borbe protiv glaukoma

Svjetsku nedjelju borbe protiv glaukoma i na taj način, već 12. godinu zaredom, podigli svijest građana o ovom veoma čestom oftalmološkom obolje-

nju. Akciji besplatnih pregleda odazvao se veliki broj građana i pregledana su 252 pacijenta, od toga 112 muškaraca i 140 žena.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Prevencija sprečava više od 50 odsto slučajeva nastanka raznih oboljenja, među kojima je i teška očna bolest glaukom, istakao je vršilac dužnosti generalnog direktora prof. dr sc. med. Vlado Đajić. Profesor Đajić je, povodom obilježavanja Svjetske nedjelje borbe protiv glaukoma rekao da stanovništvo treba da radi preventivne preglede bar jednom godišnje iz svih oblasti. On je dodao da UKC, u saradnji sa resornim ministarstvom, fondovima, udruženjima ljekara i drugima, prevenciji nastanka oboljenja daje veliku važnost, te da se na Klinici za očne bolesti primjenjuju savremene dijagnostičke i terapijske procedure. “Klinika je opremljena izvrsnom aparaturom, a imamo i vrhunske stručnjake iz oblasti oftalmologije”, poručio je profesor Đajić. Specijalista oftalmolog Klinike za očne bolesti prim. dr Emira Ignjatić rekla je da se zajedno sa Udruženjem oftalmologa Srpske u prostorijama UKCa već 12 godina organizuju besplatni pregledi pacijenata koji se primjenjuju kod skrininga na glaukomsko oboljenje i podrazumijevaju mjerenje očnog pritiska, pregled prednjeg segmenta oka, očnog dna i anketiranje. “Važno je da se podigne svijest građana o glaukomu koji je često, progresivno i teško očno oboljenje, te ‘tihi ubica’ vida. Pacijenti nisu svjesni oboljenja dok ne primijete značajan gubitak vida. Dakle, važno je da se glaukom na vrijeme dijagnostifikuje i stavi pod kontrolu”, rekla je Ignjatićeva, dodajući da starije osobe svake godine treba da izmjere očni pritisak. Ona je dodala da određena medicinska predviđanja pokazuju da će do 2020. godine više od 79 miliona ljudi imati glaukom, kao i da će od te bolesti pet miliona lica oslijepiti. Glavna sestra Klinike za očne bolesti Daliborka Kuzmanović je rekla da u rizičnu grupu pacijenata, koji mogu da obole od glaukoma, spadaju lica sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom i slično. Glaukom ne može da se izliječi, ali zato može da se kontroliše. Izuzetno je važno da se ova bolest rano dijagnostikuje, zato što su u takvom slučaju velike šanse da se vid sačuva. To je i osnovni razlog zbog kojeg svake godine, tokom Svjetske nedjelje borbe protiv glaukoma, radimo besplatan skrining na glaukom za naše građane. M.C.

Obilježen Svjetski dan zdravlja

Zdravlje za sve

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Kancelarija Svjetske zdravstvene organizazije u BiH organizovali su pres konferenciju na kojoj je predstavljena ovogodišnja poruka obilježavanja Svjetskog dana zdravlja – Zdravlje za sve. O univerzalnom pristupu zdravstvenoj zaštiti govorio je Viktor Olšavski, šef Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije u BiH, i poručio da se univerzalni obuhvat zdravstvenom zaštitom može definisati: “Svim ljudima je potrebno omogućiti pristup neophodnim zdravstvenim uslugama, odgovarajućeg kvaliteta, kako bi one bile djelotvorne (uključujući prevenciju, promociju zdravlja, liječenje, lijekove, rehabilitaciju i palijativnu njegu), pri čemu pacijent ne treba bude izložen riziku od financijskih teškoća.” On je citirao izjavu dr Žužane Jakab, direktorke Regionalne kancelarije SZO za Evropu: “Univerzalni obuhvat zdravstvenom zaštitom predstavlja osnovno ljudsko pravo, što je vizija koju Svjetska zdravstvstvena organizacija nastoji da ostvari kroz partnerstvo sa zemljama još od svog osnivanja prije 70 godina”. „Sprovedene su određene studije s namjerom da se istraže načini procjene stepena univerzalnog obuhvata zdravstvenom zaštitom u različitim zemljama. Očigledno je da nijedna zemlja na svijetu nije sposobna da osigura 100% obuhvat. To je ideal kojem svako od nas treba da teži. Procjene ukazuju na to da je većina razvijenih zemalja dosegnula obuhvat od 80%. Ovaj indikator je zbir i kombinacija nekoliko drugih indikatora, kao što su: reproduktivno zdravlje, zdrav-

lje majke i dojenčeta, kontrola zaraznih bolesti, nezarazne bolesti (krvni pritisak, nivo glukoze u plazmi i skrining na karcinom grlića materice) i kapaciteta koji se tiču zdravstvenih usluga, kao što su broj bolničkih kreveta, broj zdravstvenih radnika, mogućnost pristupa esencijalnim lijekovima, itd”, poručio je dr Olšavski. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić poručio je da Vlada Republike Srpske kontinuirano radi na unapređenju zdravstvenog sistema Republike Srpske, a u fokusu interesa je pacijent. „U prilog tome govori činjenica da je kroz dvije faze projekta „Jačanje zdravstvenog sektora“ u proteklih deset godina u primarnu zdravstvenu zaštitu, kroz izgradnju, sanaciju, rekonstrukciju i opremanje ambulanti porodične medicine uloženo više od 47 miliona KM. Izgrađeno je ili rekonstruisano više od 300 ambulanti za potrebe timova porodične medicine u okviru 120 objekata u 51 opštini Republike Srpske“, nagalasio je ministar Bogdanić. Svjetski dan zdravlja se širom svijeta obilježava 7. aprila, na dan kada je 1948. godine osnovana Svjetska zdravstvena organizacija, a ove godine je posvećen univerzalnom pristupu zdravstenim uslugama – Zdravlje za sve. Obilježavanje Svjetskog dana zdravlja je jedinstvena prilika da se ukaže na potrebu da zdravstveni sistemi u svijetu teže ka tome da stanovništvu obezbijede kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu. Ovi ciljevi definisani su i Globalnim ciljevima održivog razvoja (Sustainable Development Goals-SDG). Pripremila: Jelena Vujić

Z D R A V S T V O

Poslovanje FZO RS u 2017. godini

ond zdravstvenog osiguranja RS u prošloj godini smanjio je ukupne obaveze za 20,7 miliona KM, a ostvarena je i pozitivna razlika u finansiranju (suficit sa finansiranjem) u iznosu od 8,4 miliona KM. Naime, obaveze FZO RS u 2016. godini su iznosile 453,2 miliona KM, dok je 2017. godina završena sa ukupnim obavezama u iznosu od 432,5 miliona KM. Pored toga što je ostvarena pozitivna razlika u finansiranju i deficit Fonda je u odnosu na 2016. godinu manji i to za 88%, a iznosi oko 4 miliona KM. Takođe, u 2017. godini FZO je ostvario i mnogo bolji finansijski rezultat koji iznosi -9,1 miliona KM, a u 2016. godini je bio -28,5 miliona KM. ‘’FZO RS je u protekloj godini značajno smanjio obaveze, kao i deficit, i počeo je da izlazi iz finansijskih problema, a da pri tome ne uskraćujemo prava osiguranika. Svakako da još postoje brojni problemi, ali je važno da smo okrenuli kormilo i da idemo u mnogo boljem pravcu. Sve segmente našeg rada kontinuirano unapređujemo, a nepravilnosti usklađujemo sa zakonom i preporukama Glavne službe za reviziju javnog sektora’’, istakao je v.d. direktor Fonda Dejan Kusturić. Komentarišući obaveze Fonda, on je naveo da obaveze nisu prevelike, pogotovo ako se ima u vidu da FZO ima i potraživanja u iznosu od oko 308 miliona KM. ‘’Usljed nastojanja FZO RS da pruži što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i nedovoljnih finansijskih sredstava za to, nastala je razlika od oko 130 miliona KM između obaveza i potraživanja. To nije toliko veliki problem kojeg zdravstveni sistem i RS ne mogu da prevaziđu’’, rekao je v.d. direktor FZO RS. Članovi Upravnog odbora Fonda, usvajajući Izvještaj o realizaciji godiš-

Fond izlazi iz finansijskih problema

njeg plana rada i izvršenja budžeta Fonda za 2017. godinu, pohvalili su rad Fonda u protekloj godini ističući da se, imajući u vidu objektivne okolnosti na koje Fond ne može da utiče, nisu mogli postići bolji rezultati.

Prihodi i rashodi

Finansijski rezultat, deficit Fonda i razlika u finansiranju

Opis

2016.

2017.

Finansijski rezultat*

-28.507.371

-9.129.179

Deficit Fonda**

-39.394.161

-4.473.221

Razlika u finansiranju***

-65.953.014

8.448.791

* Poređenje ukupnih prihoda sa obračunskim prihodima i ukupnih rashoda sa obračunskim rashodima ** Poređenje ukupnih prihoda sa primicima od nefinansijske imovine sa ukupnim rashodima sa izdacima za nefinansijsku imovinu *** Poređenje ukupnih prihoda sa primicima sa ukupnim rashodima sa izdacima

FZO RS je u protekloj godini ostvario veće prihode sa primicima u odnosu na 2016. godinu, a oni su iznosili 652,2 miliona KM. Veći prihodi su, između ostalog, ostvareni na kategorijama zaposlenih za oko 23,9 miliona KM, nezaposlenih 11,3 miliona KM itd. U strukturi ostvarenih poreskih prihoda najveće učešće ima prihod od zaposlenih lica, i to 82%, dok zaposleni u ukupnom broju osiguranika učestvuju sa svega 36%. Prosječan mjesečni prihod po zaposlenom osiguraniku u 2017. godini iznosi 176 KM, dok je u 2016. godini iznosio 175 KM. S druge strane, prihod od penzionera u ukupnim

poreskim prihodima učestvuje sa svega 1,71%, a broj penzionera u ukupnom broju osiguranika sa čak 33,79%. Inače, penzioneri i nezaposlena lica čine 57,42% ukupnog broja osiguranika, a u ukupnom prihodu učestvuju sa svega 12,97%, što znači da je gotovo sav rizik zdravstvenog osiguranja na zaposlenim osiguranicima, odnosno na jednoj trećini osiguranika, koji u ukupnom prihodu učestvuju sa 82%. Kada je riječ o rashodima Fonda, ostvareni rashodi sa izdacima u 2017. godini iznosili su 643,8 miliona KM, što je u odnosu na 2016. godinu manje za oko 59,6 miliona KM ili 8,46%. Od tog iznosa, najveći dio se odnosi na rashode za zdravstvenu zaštitu, i to oko 566,1 milion KM. Imajući u vidu da je FZO RS u protekloj godini poseban akcenat stavio na upravljanje troškovima i racionalizaciju gdje je god to bilo moguće, smanjeni su rashodi na više stavki, a posebno kada je riječ o rashodima u samom Fondu. Tako su ostvareni manji

Z D R A V S T V O

Za zdravstvene ustanove planirano više sredstava Iako je prioritet FZO RS da se i u 2018. godini maksimalno racionalizuju troškovi, za bolničku i primarnu zdravstvenu zaštitu u ovoj godini planirano je više sredstava u odnosu na prethodnu godinu. Primjera radi, za bolnice, tj. ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa, za ovu godinu planirano je oko 12 miliona KM više u odnosu na ugovore iz prošle godine. Takođe, i u 2017. godini FZO je domovima zdravlja i bolnicama doznačio za 19 miliona KM više u odnosu na 2016. godinu. Naime, opredjeljenje Fonda je da se što više sredstava usmjerava na zdravstvenu zaštitu osiguranika, kako bi ona bila što kvalitetnija i dostupnija svim osiguranicima. rashod i za lična primanja zaposlenih u Fondu, kao i za troškove roba i usluga gdje su rashodi manji za čak 72%.

Osiguranici Na zdravstveno osiguranje u 2017. godini bilo je prijavljeno 676.725 osiguranika, a za 6% njih ili za oko 41.700 prijavljenih osiguranika nije uplaćivan doprinos ni za jedan mjesec. Od tog broja, za 37.400 ili 14% zaposlenih nije uplaćivan doprinos ni za jedan mjesec, dok je za oko 25% zaposlenih doprinos plaćan neredovno. Ipak, ukupan broj osiguranika za koje se plaćao doprinos u 2017. godini je veći za 8.523 ili 1,36% u odnosu na taj broj u 2016. godini. Ohrabruje podatak da je najveće povećanje broja osiguranika u 2017.

godini za koje se plaćao doprinos zabilježeno kod kategorije zaposlenih, i to za 11.181 ili 5,10%. Pravo na zdravstvenu zaštitu u 2017. godini je, pored osiguranika, tj. onih na čije je ime uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, ostvarilo i 294.992 članova njihovih porodica te je ukupan broj osiguranih lica 930.019.

Trošak i prihod po osiguraniku Ukoliko posmatramo kategorije osiguranja, evidentno je da je kod 63,46% osiguranika prosječni mjesečni prihod manji od prosječnog mjesečnog troška. Najveće odstupanje je kod penzionera koji su najčešći korisnici zdravstvene zaštite, a čiji prosječni mjesečni prihod iznosi svega 3,93 KM i pokriva samo 4,5% prosječnog mjesečnog troška po osiguraniku. I kod svih ostalih kategorija, izuzev zaposlenih i nezaposlenih koji ostvaruju novčanu naknadu preko Zavoda za zapošljavanje, prosječni mjesečni troškovi su veći od prihoda. S obzirom na to da je učešće ovih kategorija u ukupnom broju osiguranika tek 36,5%, iz „viška“ njihovog doprinosa nije moguće pokriti razliku između prihoda i rashoda kod ostalih kategorija osiguranika. Upravo iz navedenih razloga Fond je još 2012. godine inicirao uvođenje dodatnih izvora finansiranja zdravstvenog sistema, poput dijela akciza za duvan i alkohol, kao i od premije za autoodgovornost (koje još nisu realizovane) jer, dugoročno posmatrano, zdravstveni sistem baziran samo na doprinosima za zdravstveno osiguranje je teško održiv. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Stepen pokrivenosti rashoda prihodom

2017. RB Osnov osiguranja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Zaposleni osiguranici Poljoprivrednici Korisnici penzija Ino-osiguranje RVI, porodice poginulih boraca Izbjegla i raseljena lica Nezaposlena lica Nezaposlena lica koja ostvaruju 8. novčanu naknadu preko Zavoda za zapošljavanje 9. Centar za socijalni rad Ukupno:

Stepen pokrivenosti rashoda prihodom

Prosječni mjesečni prihod 176,04 36,45 3,93 69,96 35,53 43,56 36,82

Prosječni mjesečni trošak 87,28 87,28 87,28 87,28 87,28 87,28 87,28

103,96

87,28

119,11

70,85 77,74

87,28 87,28

81,17 89,07

201,69 41,76 4,50 80,16 40,71 49,91 42,18

Izmijenjen Pravilnik o ugovaranju zdravstvenih usluga za 2018.

Dijetetski preparati bez rizika prekoračenja

ijetetski preparati koji su neophodni za djecu koja boluju od fenilketonurije uvršteni su na spisak lijekova za koje se ne ugovara rizik prekoračenja zdravstvenih ustanova. Fond će na ovaj način značajno finansijski rasteretiti zdravstvene ustanove, jer je riječ o dijetetskim preparatima koji se najviše propisuju za djecu oboljelu od teških metaboličkih poremećaja. Ova novina značiće mnogo i roditeljima koji imaju djecu sa ovim zdravstvenim problemima jer više ne postoji ograničenje u propisivanju ovih lijekova. Naime, ovi preparati za djecu oboljelu od fenilketonurije su osnovne namirnice u ishrani i na njihovo propisivanje ljekari porodične medicine ne mogu da utiču pa će ova novina predstavljati veliko finansijsko rasterećenje zdravstvenim ustanovama. Inače, ovi preparati koštaju i do 407 KM, a troškove za djecu u potpunosti finansira FZO RS. Ova novina je uvrštena u Pravilnik o principima, uslovima i kriterijumima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga u RS. Podsjećamo i da lijekovi iz grupe citostatika, opijatnih analgetika, antiepileptika, antiparkinsonika, psiholeptika, imunosupresiva, hormona hipofize i hipotalamusa, analoga, nutricijenata i vještačkih zaslađivanja spadaju u grupu onih lijekova za koje se ne ugovara rizik prekoračenja. Osim toga, Fond je nedavno uveo da i bolnice i domovi zdravlja snose jednak rizik prekoračenja troškova propisivanja lijekova na recept, za razliku od ranijih godina kada je taj omjer bio 70:30, odnosno na teret domova zdravlja je išlo 70 odsto prekoračenja troškova. I ova izmjena imala je za cilj da, između ostalog, rastereti porodične doktore koji najčešće i propisuju lijekove koje predlažu ljekari specijalisti, ali i da se utiče na racionalniju propisivačku praksu u Republici Srpskoj. Darija Filipović Ostojić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

sigurana lica Fonda zdravstvenog osiguranja RS, naročito lica sa invaliditetom kojima je potrebna produžena medicinska rehabilitacija, od aprila ove godine ovo pravo ostvaruju na znatno jednostavniji način, a za djecu koja imaju indikacije omogućena je rehabilitacija svake godine. Ovo je predviđeno novim Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju u specijalizovanim ustanovama za rehabilitaciju, kojeg je usvojio Upravni odbor Fonda. Novim Pravilnikom Fond je uvažio zahtjeve i prijedloge pojedinih udruženja, poput zahtjeva za pojednostavljenjem procedura, što je prvenstveno olakšica za lica sa invaliditetom i amputacijama. Naime, osiguranici sa amputacijama te paraplegijom i tetraplegijom, moći će da ostvare pravo na obnovu medicinske rehabilitacije samo na osnovu uputnice porodičnog doktora (bez prijedloga specijalista i sl.). Ovim kategorijama osiguranika je takođe omogućeno da svake godine imaju pravo na medicinsku rehabilitaciju u trajanju od 14 dana. Novim Pravilnikom je predviđeno i da se djeci do 15 godina može odobriti medicinska rehabilitacija svake kalendarske godine ukoliko za to postoje indikacije. Značajna novina je i da će odobravanje produžene medicinske rehabilitacije, kao i zakazivanje prijema na rehabilitaciju, od aprila vršiti FZO RS, kako bi se svim osiguranicima kojima je

FZO informisao osiguranike i doktore Sa namjerom da se pravovremeno informišu osiguranici, kao i ljekari o bitnijim novinama koje donosi novi Pravilnik, FZO RS je pripremio Informaciju za osiguranike, kao i Informaciju za zdravstvene ustanove, u kojoj su pojašnjene pojedine odredbe Pravilnika, a sadržani su i odgovori na pitanja koja su doktori upućivali Fondu u vezi sa ovim pravilnikom. Takođe, u Fondu je organizovan i sastanak sa Udruženjem fizijatara koji je imao za cilj da se doktori dodatno upoznaju sa novim Pravilnikom i iznesu sve svoje dileme i nedoumice te da od predstavnika Fonda dobiju odgovore i pojašnjenja. Informacija za osiguranike dostupna je u svim poslovnicama FZO RS, kao i na internet stranici Fonda. 12

Novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju

Poboljšana dostupnost medicinske rehabilitacije

neophodan ovaj vid zdravstvene zaštite obezbijedila pravovremena medicinska rehabilitacija. Izuzetak su specijalizovane zdravstvene ustanove za rehabilitaciju, poput Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’ i Specijalna bolnica ‘’Mlječanica’’, gdje će pacijente, kao i do sada, na rehabilitaciju upućivati porodični doktori na prijedlog specijalista. Za razliku od prethodnog pravilnika, novina je i da će se u izuzetnim situacijama rehabilitacija moći odobriti i u slučaju da se radi o oboljenju ili stanju za koje nije po Pravilniku predviđena produžena medicinska rehabilitacija, ukoliko ljekari potvrde da je rehabilitacija neophodna i da će dati pozitivne rezultate. U ovim slučajevima odluku će donositi komisija Fonda, bez obzira na to u koju se ustanovu upućuje osiguranik. Pomenutim novinama Fond nastoji da poboljša dostupnost produžene medicinske rehabilitacije svim osiguranicima kojima je ona neophodna, ali i da unaprijedi kontrolu korištenja ovog prava. Podsjećamo, ranije su osiguranike na medicinsku rehabilitaciju upućivali i termin prijema dogovarali porodični doktori na preporuke nadležnih doktora specijalista. Novi pravilnik predviđa da se zahtjev za rehabilitaciju u centrima sa kojima FZO RS ima ugovore o

pružanju usluga rehabilitacije sa prijedlogom i drugom potrebnom dokumentacijom predaje u FZO RS, gdje će posebna komisija odlučivati o ovom pravu (izuzetak je, kao što je već pomenuto, upućivanje u zdravstvene ustanove za rehabilitaciju - Zavod ‘’Dr Miroslav Zotović’’ i Bolnica Mlječanica). Komisija Fonda će određivati i dužinu trajanja rehabilitacije, a ne ustanova u kojoj se rehabilitacija sprovodi. U slučaju da se pacijent direktno iz bolnice premješta u ustanovu za rehabilitaciju, o tome su zdravstvene ustanove obavezne da obavijeste Fond. Osiguranici koji su dobili termin i započeli korišćenje rehabilitacije do početka primjene novog pravilnika, rehabilitaciju će obaviti u skladu sa ranijim pravilnikom. Pravilnikom je, između ostalog, definisano kod kojih indikacija se odobrava medicinska rehabilitacija, procedura odobravanja, lista bolesti, bolesnih stanja i posljedica povreda za korištenje produžene medicisnke rehabilitacije i drugo. Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju u specijalizovanim ustanovama za rehabilitaciju počeo je da se primjenjuje od 1. aprila ove godine. Nikolina Dušanić, Darija Filipović Ostojić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

ond zdravstvenog osiguranja RS je u prošloj godini zdravstvenim ustanovama umanjio sredstva za iznos od oko 1,2 miliona KM zbog raznih nepravilnosti koje su uočene u kontrolama FZO RS. Tako je Fond u odnosu na 2016. godinu izrekao pet puta više kazni zdravstvenim ustanovama, jer se nisu pridržavale odredbi ugovora sa Fondom. Sve ovo je rezulatat pojačane kontrole Fonda zdravstvenog osiguranja, koji je u prošloj godini, kao i u ovoj, akcenat u svom radu stavio upravo na kontrolu i upravljanje svim troškovima. U Izvještaju o radu za 2017. godinu koji je usvojio Upravni odbor FZO RS navodi se da je Fond u prošloj godini bolnicama, zbog kršenja odredbi ugovora, umanjio sredstva u ukupnom iznosu od oko 555.210 KM. Naime, bolnice u prošloj godini u većini slučajeva su kažnjene jer su pogrešno šifrovale zdravstvene usluge, a u nekim slučajevima, iako za to nisu postojali medicinski razlozi, prikazivale su zdravstvene usluge sa teškim komplikacijama. Kada su u pitanju domovi zdravlja, u kontrolama su uočene nepravilnosti kod propisivanja produžene medicinske rehabilitacije, ortopedskih pomagala i slično. Kontrolori Fonda su samo kada je u pitanju produžena medicinska rehabilitacija domovima zdravlja umanjili sredstva za oko 161.639 KM, jer je uočeno da su osiguranici upućivani u banje suprotno pravilniku koji reguliše ovu oblast. Fond je u prošloj godini pojačao kontrolu u svim segmentima svog poslovanja, a to je posebno vidljivo kada je u pitanju naplata doprinosa za zdravstveno osiguranje, jer je u prošloj godini zabilježena bolja naplata doprinosa zahvaljujući i aktivnostima FZO RS. Tako je u 2017. godini naplaćeno oko 40,7 miliona KM duga za doprinose, što je u odnosu na 2016. godinu više za 16,4 odsto. Sve je ovo, kako je navedeno u Izvještaju o radu FZO RS, rezultat pobolj-

Transparentnost FZO RS FZO RS je nastojao da redovno obavještava javnost o svim novinama i promjenama kada je u pitanju obavezno zdravstveno osiguranje kako putem saopštenja za javnost, tako i na internet stranici FZO RS, kao i putem Facebook i Twitter naloga FZO RS. Inače, Fond je u prošloj godini odgovorio na 355 upita koje su uputili mediji, a na većinu njih je odgovoreno istog dana.

Usvojen Izvještaj o radu FZO RS za 2017. godinu

Zdravstvenim ustanovama izrečeno pet puta više kazni zbog nepravilnosti

šane saradnje sa Poreskom upravom RS. „Fond je u prošloj godini Poreskoj upravi RS dostavio 8.235 obavještenja o obveznicima koji ne izmiruju redovno svoje obaveze, što je za 3,8 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Zahvaljujući ovim obavještenjima Poreska uprava RS naplatila je oko 32,3 miliona KM doprinosa, što je za 23 odsto više nego u 2016. godini“, navodi se u Izvještaju o radu. Budući da je kontrola i naplata doprinosa u nadležnosti Poreske uprave RS i da Fond nema direktne nadležnosti kada je u pitanju ova oblast, Fond je u prošloj godini analizirao praksu susjednih zemalja kao i njihove mjere koje su dovele do bolje naplate doprinosa. „Primjeri prakse iz pojedinih zemalja bi mogli da doprinesu efikasnijoj naplati doprinosa kao npr. zabrana raspolaganja sredstvima na žiro-računu ili drugim računima poslodavca koji ne uplaćuje doprinose, odnosno zabrana banci da poslodavcu koji ne uplaćuje doprinose isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena mjera osiguranja. Osim toga, jedna od mjera je i nemogućnost isplate plate ukoliko na računu nema dovoljno sredstava da se isplate i doprinosi“, navodi se u godišnjem izvještaju o radu FZO RS. Osim toga, Fond je u raznim informacijama i analizama koje su rađene prošle

godine, uočio da RS ima najnepovoljniju podjelu rizika osiguranja, prvenstveno zbog, kako se navodi u izvještaju, različitih stopa doprinosa za pojedine kategorije osiguranika. To, kako se navodi u godišnjem izvještaju, u zemljama u okruženju uglavnom nije slučaj. „Analize su pokazale i da Republika Srpska ima najnepovoljniju strukturu osiguranika jer na dva osiguranika koji plaćaju doprinos dolazi po jedno osigurano lice dok je u zemljama okruženja taj odnos 3:1 i 4:1“, navodi se u ovom godišnjem izvještaju. Osim toga, Fond je u prošloj godini, radio puno i na mjerama koje bi dovele do pravičnije raspodjele sredstava, kao i boljoj dostupnosti zdravstvene zaštite. Jedna od najznačajnijih aktivnosti u 2017. godini koje su doprinijele kako poboljšanju dostupnosti zdravstvene zaštite, tako i na boljoj kontroli i upravljanju troškovima odnose se na niže cijene dijalize i radioterapije. Naime, Fond je u pregovorima sa privatnim partnerom uspio da snizi cijenu hemodijalize i hemodijafiltracije sa 110 evra i 130 evra na 103 evra. Zahvaljujući nižoj jedinstvenoj cijeni omogućeno je da svi pacijenti koji nemaju kontraindikacije mogu da koriste najsavremeniji i mnogo efikasniji vid dijalize, što ranije nije bio slučaj. Osim toga, Fond je uspio da snizi i cijenu radioterapije za 9 odsto. 13

Z D R A V S T V O

Aktivnosti zaštitnika prava Zaštitnici prava FZO RS su u prošloj godini odgovorili na 10.818 pitanja osiguranih lica upućenih na brojeve info telefona, druge brojeve i u direktnom kontaktu sa osiguranim licima. Odgovoreno je na 242 pitanja koja su upućena putem elektronske pošte, a u 266 slučajeva osiguranicima je pružena pomoć pri pisanju žalbi. Pitanja su se najčešće odnosila na refundaciju troškova liječenja, naplaćivanje participacije, liječenje van RS, pravo na medicinska sredstva, izbor/promjenu porodičnog ljekara itd. Iz godine u godinu raste broj obraćanja osiguranika zaštitnicima prava što samo ukazuje da su osiguranici stekli povjerenje u zaštitnike prava koji su i imenovani u cilju lakšeg ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja.

Takođe, u 2017. godini puno je rađeno i na uvođenju novih zdravstvenih usluga kako bi se smanjio broj pacijenata koji se upu-

povodu obilježavanja Međunarodnog dana rijetkih bolesti 28. februara u Fondu zdravstvenog osiguranja RS prikazan je film ‘’Lica Lafore’’, autora Denisa Bojića, koji dokumentuje višegodišnju borbu porodice Gajić iz Banjaluke u pronalaženju lijeka za izuzetno rijetku Laforinu bolest. Vršilac dužnosti direktora FZO RS Dejan Kusturić, zahvaljujući se porodici Gajić i autoru filma, izrazio je zadovoljstvo što je baš na dan rijetkih oboljenja film prikazan zaposlenima u Fondu kako bi dali doprinos jačanju svijesti o rijetkim oboljenjima i kako bi pružili podršku porodici Gajić u njihovoj nadljudskoj borbi. ‘’U ime Fonda i cjelokupnog zdravstvenog sistema zahvaljujem se porodici Gajić za sve što čine za pronalazak lijeka za Laforinu bolest, a koji će istovremeno pomoći oboljelima i od drugih rijetkih i neuroloških oboljenja’’, rekao je Kusturić. On je istako da su u Republici Srpskoj posljednjih godina urađeni značajni iskoraci kada je u pitanju zdravstvena zaštita oboljelih od rijetkih bolesti. ‘’Prije 10-ak godina rijetke bolesti su bile ‘tabu tema’ o kojoj se malo govorilo, a još manje znalo. Danas je situacija značajno drugačija. Nastojimo da oboljelim od rijetkih bolesti obezbijedimo što veća prava, jer oni zaslužuju posebnu pažnju cjelokupnog društva. 14

ćuju na liječenje izvan RS. Tako je u prošloj godini uvedeno više od 20 zdravstvenih usluga, između ostalih, iz oblasti nuklearne medicine, humane genetike, biohemijske laboratorijske dijagnostike i slično. Kada su u pitanju hronični bolesnici, Fond je, u saradnji sa resornim ministarstvom, pojednostavio proceduru propisivanja recepata. Naime, omogućeno je propisivanje tromjesečne terapije na jednom receptu za hronične bolesnike kako ne bi morali svaki mjesec da odlaze u apoteku i realizuju recept. Na ovaj način hronični bolesnici više ne moraju svakog mjeseca da odlaze kod porodičnog doktora samo kako bi dobili recept za lijek, a smanjen je broj odlazaka ovih pacijenata i u apoteku. Ono što je Fond u prošloj godini uočio kao problem jesu duže liste čekanja naših pacijenata u zdravstvenim ustanovama u Srbiji sa kojima Fond ima potpisan ugovor. Ovaj problem je posebno izražen u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ kao i Centru za radiologiju i magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije gdje se na

uslugu čeka od tri mjeseca do godinu dana. “Kako bi se skratilo vrijeme čekanja, predstavnici FZO RS održali su sastanak sa nadležnim iz Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’ nakon čega je pacijentima iz Republike Srpske omogućeno da svoju dokumentaciju pošalju faksom, čime se skraćuje period čekanja na samu intervenciju“, navedeno je u godišnjem izvještaju o radu FZO RS. Inače, kako je navedeno u Izvještaju o radu FZO RS, Fond će i u 2018. godini nastaviti da kontinuirano unapređuje zdravstvenu zaštitu i da kontroliše i upravlja svim troškovima u skladu sa zacrtanim strateškim ciljevima. Budući da još nisu realizovane inicijative za uvođenje dodatnih izvora finansiranja zdravstvenog sistema, Fond će u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i ekonomskim kretanjima u RS, učiniti sve da održi dostignuti nivo prava iz zdravstvenog osiguranja. Darija Filipović Ostojić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Obilježen Dan rijetkih bolesti

Film ‘’Lica Lafore’’ prikazan u FZO RS

Svjesni smo da sve što radimo, ipak, još nije dovoljno za oboljele i njihove porodice, ali opredijeljeni smo da dalje unapređujemo zdravstvenu zaštitu te roditelje djece sa rijetkim bolestima pozivamo da nam u tome, kao i do sada, budu partneri’’, naglasio je Kusturić. Snježana Gajić, majka djece oboljele od Laforine bolesti, zahvalila se Fondu zdravstvenog osiguranja RS što je omogućio da se film prikaže na Me-

đunarodni dan rijetkih bolesti. ‘’Borba roditelja djece oboljele od rijetkih bolesti je decenijska, teška i svakodnevna, ali i svi vi ste dio te borbe. Očekujemo ove godine lijek za Laforinu bolest, ali tu se naša borba ne završava jer će se i dalje morati raditi na unapređenju lijeka’’, rekla je Gajićeva. Autor filma Denis Bojić istakao je da je porodica Gajić uspjela da pokrene tim svjetskih naučnika i da je uradila nešto što nije nijedna farmaceutska kompanija, nijedna vlada, nijedna država. ‘’Na današnji dan se podsjećamo rijetkih oboljenja, a za pojedince i porodice oboljelih ovo je samo jedan dan u nizu u kojem oni vode bitku, a mi smo ovdje da im pružimo ruku podrške i da se podsjetimo šta život sam po sebi jeste’’, rekao je Bojić. Podsjećamo, oboljeli od rijetkih bolesti u RS su oslobođeni plaćanja participacije i troškove njihove zdravstvene zaštite u potpunosti finansira FZO RS. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

“Nedelja estetike” – u znaku Projekat kojim “Merkur” i VIP ličnosti promovišu značaj zdravih stilova života, važnosti prevencije

d 19. do 25. marta ove godine, zdravstveni i spa centar “Merkur” u Vrnjačkoj Banji bio je ekskluzivni poligon za jedan od najzanimljivijih promotivnih projekata – “Nedelja estetike”! Tokom ove uzbudljive nedelje brojne poznate javne ličnosti iz politike, kulture, sa estrade i iz medija – boravile su u “Merkuru” u okviru programa Centra medicinske estetike. Cilj kreativnog tima “Merkura” je bio da tokom ove jednonedeljne akcije, u saradnji sa poznatim javnim ličnostima i uz medijsku podršku, prenesu ljudima važne poruke o značaju zdravog načina življenja i važnosti prevencije, da im otkriju kako medicina može da podrži njihove aktivnosti na očuvanju i unapređenju zdravlja i lepote, da im pokažu da se vrhunski efekti mogu postići i kroz zabavu, rekreaciju i aktivno učešće u otkrivanju lepota prirode, grada, ljudi... Zato je gotovo idealno mesto za realizaciju ovakvog projekta - Vrnjačka Banja, kraljevska banja, nekada najveći kulturni i mondenski banjski centar predratne Srbije, i u njoj jedinstven po svom konceptu, “Merkurov” Centar medicinske estetike (CME). 16

U ovom centru učesnici programa “Nedelja estetike”, uživali su u blagodetima prirodnih lekovitih faktora i zdrave ishrane, koristili sve što je na raspolaganju u “Merkuru” i Centru medicinske estetike, u okviru individualnog programa - skrojenog na osnovu rezultata pregleda lekarskog tima, uz ličnog terapeuta koji im je bio na raspolaganju 24 sata. Poseban jelovnik i individualni program aktivnosti - kombinacijom

standardnih CME programa: balansiranje telesne mase, preoblikovanje tela, antiaging, anticelulit i relax programa... Centar medicinske estetike predstavljaja kombinaciju medicine, prirodnog faktora, fizičke aktivnosti i savremenih aparaturnih procedura. Ekskluzivnost ovog centra su Zerona programi. Zerona hladni zeleni laser je najefikasniji svetski estetski i medicinski tretman protiv celulita i masnih ćelija.

Z D R A V S T V O

zdravlja i lepote! i medicine u očuvanju zdravlja i lepote Idealno je sredstvo za razbijanje masnih ćelija i smanjenje obima, koje omogućava da već nakon šest tretmana, u 2-3 sedmice, uđete u manji konfekcijski broj (u proseku 10 cm u obimu). Zerona je brz, siguran i efikasan tretman, koji je sertifikovan od FDA. Najsavremeniji, neinvazivni antiaging tretmani koji daju vrhunske rezultate u borbi protiv starenja, ublažavanju bora, kao i drugih estetskih ciljeva, još jedna

su ekskluzivnost ovog centra. Ispravljanje mimičnih bora svih regija lica botoksom, dermalnim filerima, hijaluronskom kiselinom, uvećanje usana, regeneracija kože lica mezoterapijom, samo su deo usluga koje će svim korisnicima priuštiti potpuno zadovoljstvo svojim izgledom. Pevačica Jelena Lalović – Jellena, tv. lice Nenad Škundrić, glumice Dragana i Sloboda Mićalović, tv. lice Suzana Mančić, dizajnerka Vladana Veljković, muzičar Dejan Gvozden, novinarka Vesna Stanimirović i glumac Aleksandar Dunić – su javne ličnosti koje su podržale Projekat „Nedelja estetike“ u cilju promocije brige o zdravlju i lepoti. Jedno je sigurno: “Nedelja estetike” bila je zanimljiva i upečatljiva kampanja za unapređenje zdravlja i lepote, kampanja koju je “Merkur” vodio zajedno sa svojim VIP prijateljima i medijskim partnerima, sa uverenjem da će njihova priča i efekti njihovog boravka u “Merkuru” biti dovoljno podsticajni da u svesti ljudi pokrenu kvalitativne promene zbog kojih njihov život može postati lepši i vredniji. A to je upravo i najvažniji deo misije “Merkura”! 17

Z D R A V S T V O

Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ su, po prvi put u Bosni i Hercegovini, ugrađeni sistemi za stimulaciju kičmene moždine (Spinal cord stimulation – SCS). Dva privremena sistema ugrađena su 1. februara, dok su trajni sistemi, nakon testnog perioda, ugrađeni 1. marta 2018. godine. SCS je dokazano sigurna i djelotvorna metoda liječenja koja pomaže pri

kontroli hronične boli i predstavlja opciju kada se svi ostali načini liječenja bola pokažu neuspješni. Sistem za kontrolu bola sadrži stimulator koji odašilje blagu električnu struju te nastali električni impulsi stimulišu kičmenu moždinu i na takav način blokira prolaz bolnih informacija do mozga. SCS sistem se u svijetu uspješno koristi već nekoliko decenija. Ovaj tretman je pokazao najveći uspjeh kod pacijenata kod kojih je provedeno više operativnih zahvata na kičmenom stubu koji nisu uspjeli otkloniti bol, takođe se primjenjuje kod regionalnog bolnog sindroma, zatim kod oštećenja nerava nakon infekcije virusom herpes zoster, kod pacijenata sa šećernom bolesti, sa tzv. bolnim polineuropatijama. Rezultate je pokazao i kod povreda kičmene moždine praćenih sa intenzivnim bolovima i još nekim drugim stanjima koja rjeđe susrećemo. Hronični bol je veliki zdravstveni problem širom svijeta koji zauzima prvo mjesto po učestalosti razloga za posjetu ljekaru. Pogađa između 19 i 50% stanovnika Evrope, a prevalencija raste sa povećanjem ukupne starosti stanovništva. Predviđa se da će prevalencija hroničnog bola i dalje rasti. Prateći analize izvještaja o broju i strukturi pacijenata koji provode stacionarnu i ambulantnu rehabilitaciju u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“, pokazuju da je bol u leđima uopšteno sve veći problem 18

Stimulacija kičmene moždine – terapija koja kontroliše bol

Prva ugradnja SCS sistema u Bosni i Hercegovini

naših pacijenata, pa tako i zdravstvenog sistema u cjelini, što je u skladu i sa aktuelno publikovanim podacima širom svijeta. Primijećeno je da se dobna struktura pacijenata koji imaju oštećenja kičmenog stuba sve više pomjera prema mlađoj životnoj dobi, što znači da se može očekivati sve veći broj pacijenata koji će trpiti hronični bol i biti značajno urušenog kvaliteta života i radne sposobnosti u bliskoj budućnosti. Sistemi za stimulaciju kičmene moždine sadrže elektrodu koja se plasira u kičmeni kanal na nivou za koji se očekuje da će pokriti površinu bol-

nih senzacija. Postoji metoda ugradnje perkutanih elektroda koja se provodi u lokalnoj anesteziji kada tim za programiranje sistema u toku operativnog zahvata u saradnji sa pacijentom odabira parametre impulsa koji će osjećaj bola prevesti u osjećaj blagog mravinjanja. Kod ove metode stimulator se ostavlja van tijela u naredne 3 - 4 nedjelje, to je takozvani testni period kada se procjenjuje uspješnost kupiranja bola. U ovom periodu pacijent se obuči rukovanju malim programatorom koji može mijenjati intenzitet nadražaja u zavisnosti od intenziteta trenutnog bola. Očekuje se

Z D R A V S T V O

Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ priznanje za razvoj zdravstvenog turizma smanjenje bola minimalno oko 50% i ukoliko se ovi uslovi zadovolje ugrađuje se trajni stimulator u potkožno tkivo prednjebočnog trbušnog zida. Pacijent i dalje može, preko malog programatora, da mijenja intenzitet nadražaja. Ukoliko se u testnom periodu pokaže da sistem nije djelotvoran, on se odstranjuje bez posljedica na tkivne strukture što nam ukazuje na reverzibilnost postupka. Do sada su u Zavodu dva pacijenta uspješno prošla kroz testno razdobolje koje je omogućilo ispitivanje koristi i efekata neurostimulacije te su, za sada, dva pacijenta dobila trajni neurostimulator. „Za mene je nevjerovatan osjećaj kad ujutro otvorim oči, a ne boli me. Već sam izgubio svaku nadu da će bol ikada prestati“, riječi su pacijenta Svetislava Popadića koji se, do sada, svakodnevno suočavao sa hroničnom boli bez ikakve mogućnosti olakšanja. Postoji način ugradnje hirurških elektroda kada se zahvat obavlja u opštoj anesteziji, zahtijeva opsežniji operativni zahvat i preduzima se kada se procijeni da postoji dobar izgled da se pacijentu bol značajno smanji, a zbog postojećeg stanja na kičmenom stubu nije moguće ugraditi perkutane elektrode. Uspješnost sistema u testnom periodu u velikoj mjeri zavisi od pravilnog izbora pacijenta za šta je odgovoran stručni multidisciplinarni tim kojeg

u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ čine: prof. dr Tatjana Bućma, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, mr sc. dr Ostoja Savić, specijalista neurohirurgije, dr Tatjana Boškić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Mišo Miškić, specijalizant neurohirurgije, mr sc. dr med. Draško Prtina, specijalista fizijatrije i neurologije, prim. dr Diana Zorić, specijalista psihijatrije, dr Slobodanka Bojanić Todorović, specijalista anestezije, reanimacije i intenzivnog liječenja, mr ph. spec. Gordana Ljubojević, specijalista kliničke farmacije, Jelena Đorđić i Lena Topić Arambašić, dipl. psiholozi, i Ana Grubišić, socijalni radnik. Realizacija ideje uvođenja SCS sistema ne bi bila moguća bez učešća kolega iz UKC RS i podrške menadžmenta obe ustanove. Radi unapređenja znanja iz ove oblasti dio tima učestvovao je na edukaciji neuromodulacije u organizaciji Nacionalnog instituta kliničkih neuroznanosti (OKITI) u Budimpešti (Mađarska) u septembru 2017. Zavod „Dr Miroslav Zotović“ se odlučio na ovaj veliki iskorak u pravcu sticanja sopstvenih iskustava i uvođenja ove medicinske tehnologije u zdravstveni sistem Republike Srpske. Planirano je da se do kraja godine ugradi šest sistema pacijentima koji će proći detaljnu evaluaciju od strane multidisciplinarnog stručnog tima. Cilj je da se pacijentima iz RS i BiH koji se već duže vrijeme liječe od neke vrste hronične boli i time im omogući da dobiju život bez bola kakav imaju pacijenti širom svijeta.

a manifestaciji Izbor najuspješnijih u privredi Srpske održanoj u srijedu 28.marta 2018. godine u organizaciji Privredne komore Republike Srpske, Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ uručeno je posebno priznanje za razvoj zdravstvenog turizma.

Priznanje je, u ime Zavoda „Dr Miroslav Zotović“, primila mr sc. dr Snježana Novaković Bursać, pomoćnica direktora za medicinske poslove. Na svečanoj dodjeli priznanja za najuspješnije privrednike Republike Srpske prisustvovali su i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijerka Željka Cvijanović, predstavnici institucija iz cijele BiH, privrednici te predstavnici kulturnog i javnog života. „Bila nam je čast naći se u društvu uspješnih privrednika i biti prepoznati po rezultatima koje postižemo i doprinosu koji dajemo u oblasti zdravstvenog turizma kroz programe prevencije bolesti i promocije zdravlja, posebno zastupljene na lokaciji Zavoda u Slatini“, izjavila je dr Novaković Bursać. U Zavodu “Dr Miroslav Zotović” ističu da su posebno ponosni na činjenicu da su jedina javna ustanova koja se našla među nagrađenima. 19

Z D R A V S T V O

rvi opisi glavobolje sežu daleko u povijest, nakon što su naši preci uvojili uspravan hod. U antička vremena, smatralo se da glavobolju uzrokuju zlonamjerna bića koja su se „nastanila“ u glavi napaćenog ili su mu glavobolju „stavili“ u glavu, te su svećenici-liječnici nastojali ugoditi duhu odgovornom za bolest, molitvama ili stavljanjem skupocjenih predmeta na glavu. Također su nastojali „istjerati“ glavobolju prizivajući moćnija, dobronamjerna božanstva ili ukrašavajući glavu odbojnim stvarima. Jedan od prvih primjera liječenja glavobolje opisan je u opisu 7000 g. prije naše ere u Sumeriji. Egipatski papirusi od 2500.do 1500 g.p.n.e, također prikazuju tadašnje liječenje glavobolje, vezanjem finim platnom glinenog krokodila s porculanskim okom na glavu, uz molitvu božanstvu i polijevanje vodom, tako da glavobolja ode u nebo! Već se u papirusima spominju razni tipovi migrene, neuralgije, pulzirajuće glavobolje ... U drevnoj Indiji, ajurvedska medicina preporuča za liječenje glavobolje biljku Rauwolfia Serpentina, koja je kasnije upotrebljavana kao sredstvo za snižavanje krvnog tlaka. U grčkoj medicini, spominju se Aesklepius 1250 g.p.n.e, koji je uspješno liječio glavobolju, zatim Thales 600 g.p.n.e., koji smatra da glavobolja nastaje kao rezultat poremećaja prirodnih pojava, a ne nadnaravnih, a „otac medicine“ Hipokrat, 400 g.p.n.e. smatra da neravnoteža elemenata te porast tlaka u glavi uzrokuju glavobolju. Stoga je preporučivao puštanje krvi kao metodu liječenja glavobolje. Hipokrat je prvi opisao vidne simptome koji se javljaju u migreni. Autoritet rimske medicine, Galen, 150 g.p.n.e., prvi je uveo termin „hemicrania“ – jednostrana glavobolja, koja odgovara migrenskoj glavobolji. U arapskoj medicini 1000 g.n.e., opisuje se stavljanje vrućeg žarača na sljepoočnicu i utrljavanje češnjaka na to mjesto, a u talijanskoj medicini u 13.st.n.e., preporuča se stavljanje obloga od octa na čelo, na koji se nakapao opijum. Inke su također liječile glavobolju sokom iz lišća koke, koji su utrljavali u inciziju na čelu. U 17. st.n.e. engleski neurolog Thomas Willis daje detaljan opis klasične migrene za koju smatra da nastaje zbog širenja krvnih žila, te u liječenju preporuča puštanje krvi iz glave. Prvi je opisao glavobolju provociranu vinom, sunčanjem, predugim spavanjem i spolnim odnosom. Opisao je i 20

Glavobolja

jaku glad, kao prvi simptom nadolazeće migrene, te mučninu i povraćanje za vrijeme napadaja migrene. Daljnja znanstvena istraživanja doprinose sve boljem razumijevanju razloga nastanka raznih oblika glavobolje, i shodno tome, dolazi i do sve učinkovitijeg pristupa u liječenju glavobolje. Ako se nalazite u skupini osoba koje ne znaju što je glavobolja onda ste zaista među rijetkim sretnicima. Glavobolja je u današnje vrijeme jedan od najčešćih simptoma s kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Pod glavoboljom se podrazumijeva bol u glavi, trajna ili povremena, rijetka ili učestala, difuzna koja zahvaća cijelu glavu ili lokalizirana. Vrlo često je popratni simptom mnogih bolesti. Većina ljudi povremene glavobolje prihvaća kao sastavni dio života. Istodobno, glavobolja je problem s kojim se liječnici najčešće susreću. Obraćaju im se bolesnici koje muči kronična glavobolja ili se javljaju zbog akutne, jake glavobolje s burnim početkom. Takva glavobolja je prijeteći simptom i može biti znak ozbiljnih i teških bolesti i takve je bolesnike potrebno hitno obraditi i zbrinuti. Iako je glavobolja tako čest simptom i čini se da se kod svakog čovjeka javi barem jedanput tijekom života, srećom većina glavobolja nije znak neke opasne bolesti, već ih je 90% simptom blagog poremećaja koji se relativno lako može otkloniti.

Akademkinja Vida Demarin, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti

Smatra se da 15-20% svih ljudi pati trajno ili češće povremeno od glavobolje. Pojava glavobolje najčešća je u dobi između 25 i 60 godina života. Češće su u žena, u urbanoj populaciji i u populaciji razvijenog svijeta, te u osoba čije zanimanje zahtijeva boravak u zatvorenim prostorijama sa sjedenjem, psihičkim naporom i koncentracijom. Bol, pa tako i glavobolja, može nastati samo u onim tkivima ili strukturama glave koje imaju osjetne, tj. senzitivne završetke za bol, a to su: • koža, potkožno tkivo, mišići, aponeuroze • pokosnica, oko, zubi, sluznica nosne i usne šupljine • velike arterije • velike vene i venski sinusi • dijelovi tvrde moždane ovojnice, sinusi i duplikature • osjetni moždani živci i korijeni i pripadajući gangliji Glavobolja se pojavljuje samo u određenim uvjetima u kojima dolazi do promjene položaja ili stanja u bolno osjetljivim strukturama i traje dok postoji taj uzrok. Bol prestaje kod promjene položaja ili stanja, spontano ili pod utjecajem liječenja. Anamneza je vrlo bitna u dijagnosticiranju točnog uzroka glavobolje, u stvari presudna, jer će se na temelju anamneze odlučiti treba li pacijenta podvrgavati ponekad i skupocjenim i invazivnim pretragama, ili će sama anamneza biti dovoljna da se zaključi da opisane tegobe npr. odgovaraju migreni ili je uzrok boli ozbiljniji. Pacijenta treba pitati koliko dugo traje glavobolja, gdje je bol lokalizirana, koji su popratni simptomi. Međunarodno društvo za glavobolju (International Headache Society) objavilo je klasifikaciju glavobolja, posljednju, 2003. g. na Svjetskom kongresu u Rimu, gdje se glavobolje dijeli u dvije velike grupe, tzv. primarne glavobolje u koje pripadaju sve vrste migrene, zatim tenzijska glavobolja i tzv. „Cluster“ glavobolja, te sekunadarne glavobolje, dakle glavobolje, kao što sam naziv kaže, koje nastaju kao posljedica nekih patoloških zbivanja u strukturama u glavi,

Z D R A V S T V O

krvnim žilama, no i kao rezultat nekih bolesti drugdje u tijelu. Migrena je karakterizirana pulsirajućom boli u polovici ili četvrtini glave, praćena mučninom i/ili povraćanjem, fotofobijom, fonofobijom (pacijentu izrazito smetaju svjetlo i buka). Premda je migrena prisutna u oko 15% populacije, velik broj osoba s migrenom ostaje neprepoznat. Brzo i pouzdano dijagnosticiranje migrene moguće je sa samo 3 pitanja: 1. da li je glavobolja ograničila vaše svakodnevne aktivnosti za dan ili više u posljednja 3 mjeseca? 2. osjećate mučninu ili povraćate kada imate glavobolju? 3. smeta li vam svjetlo kad imate glavobolju? Ako odgovorite pozitivno na 2 od 3 pitanja, najvjerojatnije patite od migrene. Ako se pacijenti ne mogu sjetiti svih pojedinosti vezano uz glavobolju, preporučuje se da vode dnevnik glavobolja, odnosno da pišu datume nastanka glavobolje, lokalizaciju i sve prateće simptome kako bi olakšali pronalaženje točnog uzroka glavobolje a shodno tome i odgovarajuću terapiju. Migrena se tri puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca, te se stoga povezuje s hormonskom podlogom. Najčešće se javlja u radno-aktivnom periodu, dok se u menopauzi napadaji migrene obično rjeđe javljaju. Migrena se najčešće javlja pred menzes, ili u sredini ciklusa, u ovulaciji, što također

govori u prilogu utjecaja hormona. Točan uzrok nastanka migrene nije još u potpunosti dokazan, iako se opisuje obiteljska pojava migrene, utjecaj neurotransmitora (kemijskog prijenosnika poruke u središnjm živčanom sustavu) serotonina, aktivacija prijenosa boli preko „trigeminalnog kompleksa“ (N. trigeminus je peti moždani živac) .... Poznati su i tzv. trigeri (otponci), koji pospješuju napadaj migrene, osim već opisanog hormonskog utjecaja, to su razne vrste hrane (neki začini, agrumi, „zreli“ sirevi, morski plodovi), alkoholna pića, pušenje, izbjegavanje obroka, premalo ili previše sna, visoka nadmorska visina, previše napetosti i stresa u životu, da spomenem samo neke. Tu svakako treba imati na umu strogo personalizirani pristup, jer što jednoj osobi smeta, drugoj to ne mora smetati! U knjizi „Pobijedimo migrenu i druge glavobolje“ naći ćete odgovore na većinu pitanja koja vas muče vezano za migrenu i druge vrste glavobolja. Ako glavobolja nastaje postepeno, blage je do srednje jačine, nije praćena drugim simptomima, podnošljiva je i na analgetika popušta, radit će se vjerojatno o tzv. «tenzijskoj» glavobolji, koja je najčešće uzrokovana napetošću mišića u području vratne kralješnice zatim stresom, gladi, umorom te promjenama vremenskih prilika. Relativno rijetka vrsta primarne glavobolje je tzv. “cluster glavobolja”, ili Hortonova glavobolja koja je karakterizirana jakim bolovima u četvrtini glave,

iza oka (lijevo ili desno) uz popratno crvenilo i suzenje oka, djelomično spušten očni kapak, «šmrcanje» iz nosnice na strani glavobolje. Bol se javlja u ciklusima od po 15 dana do 3 mjeseca, ali može trajati i duže, javlja se uglavnom 1-2 puta na dan i traje 30 minuta do 3 sata. Najčešće se javlja u mlađih muškaraca, pušača. Nakon detaljno uzete anamneze, pacijenta se mora detaljno neurološki pregledati ne smije se previdjeti neurološki poremećaj koji zahtijeva hitnu obradu. Pregled jetre, trbuha, srca, krvnog tlaka, limfnih čvorova također ulazi u rutinsko ispitivanje kod pregleda pacijenta s glavoboljom. S ciljem isključivanja organskog uzroka glavobolja, potrebno je u indiciranim slučajevima učiniti laboratorijske i ostale dijagnostičke pretrage koje se mogu učiniti ambulantno: elektroencefalogram (EEG) – snimka električne akivnosti moždanih stanica, kompjuteriziranu tomografiju (CT) i magnetsku rezonanciju mozga (MRI). Lumbalna punkcija je pretraga koja se izvodi u bolnici, za razlikovanje upalnih bolesti središnjeg živčanog sustava (meningoencefalitis) od drugih benignih uzroka glavobolja. Glavobolja može biti i prateći simptom poremećaja u organima koji su smješteni u glavi, npr. glavobolja uzrokovana vidnim poremećajima kao što su smetnje refrakcije, kad bolesnik zbog dalekovidnosti, kratkovidnosti ili slabovidnosti treba naočale, a ne nosi ih, ili mu nisu dobre. I kontaktne leće, također, mogu uzrokovati glavobolje, a i pojedine upalne i degenerativne bolesti očiju kao i povišeni očni tlak. Tada treba zatražiti savjet liječnika specijaliste za očne bolesti. Različite promjene i bolesti uha, nosa i grla, kao što je npr. upala sinusa, upala sluznice nosa i različite smetnje prohodnosti nosa uzrokovane deformacijama nosne pregrade (septum) mogu biti uzrok glavobolje. Bol se može prenijeti od uha, kod akutne ili kronične upale uha, a liječenje u svim tim slučajevima spada u domenu liječnika specijaliste za uho, grlo i nos. Bol u području lica može koji put biti uzrokovana i s problemima na desnima i zubima, kao što su upale zuba, upale zubnog mesa, različite smetnje kod žvakanja i ugriza, npr. temporomandibularni poremećaj (zglob između sljepoočne kosti i gornje vilice) a to je svakako predmet liječenja stomatologa. 21

Z D R A V S T V O

Nažalost, glavobolja može biti i simptom opasnih bolesti kao što su moždani udar, krvarenje u mozgu, upala moždanih ovojnica i mozga (meningoencefalitis), tumor mozga, hematom (subduralni ili epiduralni hematom), koji obično nastaju nakon povrede mozga, a također glavobolje može biti i prateći simptom bolesti jetre (hepatalna encefalopatija), bubrega (nefropatija), često se javlja kod povišenog krvnog tlaka, kod anemije, kod slabije funkcije štitnjače (hipotireoza) ... Glavobolja se često javlja kod promjene vremena, ima puno ljudi koji su tzv. meteoropati, koji su posebno osjetljivi na promjenu vremenskih fronti, na promjene tlaka u zraku, glavobolje se javljaju pred promjenu vremena, kod nadolazećih ciklona ili anticiklona, posebno često kod niskog tlaka u zraku, koji osim glavobolje, može uzrokovati i promjene raspoloženja, razdražljivost i depresiju. Često se glavobolja može javiti zbog specifične prehrane ili određenih navika, kod osoba koje se neredovito hrane, dulje su vremena bez hrane ili preskaču obroke, posebno ako su na različitim dijetama za mršavljenje, a katkad i u svezi s uzimanjem pojedinih namirnica koje pogoduju nastanku glavobolje. Kao što je već navedeno, to je posebno često kod migrene. I pijenje alkohola, posebno prekomjerno, može izazvati glavobolju, a posebno često glavobolja može biti izazvana pušenjem, jer nikotin iz duhanskog dima uzrokuje spazam (stiskanje) krvnih žila koje opskrbljuju mozak. Katkad je glavobolja prvi znak depresije, te kod upornih glavobolja, posebno onih koje ne reagiraju ni na kakvo liječenje, treba svakako pomisliti i na depresiju i nastojati pomoći interdisciplinarnim pristupom, uz pomoć psihijatra. Terapija glavobolja ovisi o uzroku glavobolje: kod sekundarnih glavobolja treba liječiti primarni uzrok (upalu, tumor itd.), dok kod primarnih glavobolja (migrena, tenzijska, cluster) liječenje se u grubo dijeli na akutno liječenje – kada se lijekovi uzimaju u trenutku napadaja i preventivno (profilaktičko) – kada se lijekovi uzimaju svakodnevno a imaju za cilj smanjiti učestalost i jačinu napadaja glavobolje. U akutnom liječenju migrenskih napadaja posljednjih 10-ak godina s uspjehom se primjenjuju lijekovi iz skupine triptana. Prije su se prepisivali lijekovi iz skupine ergotamina i dihi22

droergotamina, međutim, danas se sve manje prepisuju jer postoje triptani, ali kod pojedinih osoba jedino su ergotaminski lijekovi učinkoviti. U svakom slučaju preporuča se započeti liječenje migrene primjenom paracetamola, acetilsalicilne kiseline, i ostalih ne-steroidnih antireumatika jer ponekad će ovi lijekovi biti dovoljni. Ako oni nisu učinkoviti, tada se ide na specifične lijekove iz grupe tripatana. U profilaksi migrena koriste se beta blokatori (propranolol, atenolol), antidepresivi (amitriptilin), antikonvulzivi (valproatna kiselina); ovi lijekovi se individualno propisuju jer su u nekim stanjima kontraindicirani, a moraju se pacijentu objasniti i moguće nuspojave. U svakom slučaju može se preporučiti uzimanje magnezija, zatim vitamina B2 (riboflavin) ali u većim količinima nego što postoje u kombinacijama B vitamina kod nas na tržištu, izolirani B2 vitamin može se nabaviti u inozemstvu. Biljka vratić (lat. tanacetum parthenium) se također preporuča u profilaksi. U tijeku su istraživanja profilaktičke učinkovitosti botulinum toxina (inače se koristi u terapiji neuroloških oboljenja poput distonije) te koenzima Q 10, preliminarna istraživanja su vrlo optimistična. Kod primarnih glavobolja, preporučuje se pokušati s tzv. nefarmakološkim metodama liječenja kao što je akupunktura, relaksacijske tehnike, autogeni trening; naime, velik broj glavobolja je provociran stresom, stoga ove tehnike pomažu čovjeku da se nauči nositi sa svakodnevnim stresom. Zdravi način života, pravilna prehrana, redovita tjelovježba, izbjegavanje pušenja (i zadimljenih prostorija) kao i alkohola, smanjit će broj glavobolja te time i potrebu za uzimanjem prekomjerne količine lijekova. Ukoliko smatrate da Vam glavobolje onemogućavaju normalno funkcioniranje, rad na poslu, obavljanje svakodnevnih aktivnosti, preporučamo Vam da se javite liječniku specijalisti neurologu koji će točno utvrditi razlog glavobolja, indicirati potrebne pretrage, te će Vas savjetovati o najadekvatnijem liječenju. Knjiga „Pobijedimo migrenu i druge glavobolje“ u izdanju Naklade Zadro iz Zagreba E-mail: info@nakladazadro.hr

oža (derma) predstavlja jedan od najvećih i najvažnijih organa našeg organizma koja, poput srca, jetre i bubrega, obavlja brojne i za život važne funkcije. Ukupna površina kože odraslog čovjeka iznosi između 16.000 i 19.000 kvadratnih centimetara. Debljina kože je različita na pojedinim dijelovima tijela i iznosi od pola milimetra na očnom kapku do pola centimetra na dlanu i tabanu. Koža se sastoji od • Epidermisa - površinskog sloja • Dermisa - srednjeg sloja i • Hipodermisa - potkožja Uloga kože • Koža nije samo čudesni prekrivač tijela, ona je i pravi mali laboratorij koji proizvodi, prerađuje važne hemijske spojeve, kao što su vitamin D, zaštitne supstance za organizam, tzv. antitijela. Koža je i skladište neophodnih supstanci za život. U njoj se zadržava dosta vode, odnosno oko 10 posto ukupne vode tijela. • Koža ima veoma važnu ulogu u regulaciji tjelesne temperature, izlučuje masti, stvara zaštitni pigmentni sloj protiv štetnog djelovanja sunčanih zraka. • Koža je i organ čula sa preko 32.250 čulnih ćelija kojima otkrivamo bogatstvo svijeta oko nas: toplotu sunca, hladnoću snijega, meki dodir tkanine… • Koža je naš alarmni sistem koji nas štiti i informiše. Svakih dvadeset osam dana koža se regeneriše, čak osam puta brže noću nego tokom dana. U toku prosječnog životnog vijeka gubimo čak dvadeset kilograma kože. Zbog negativnih uticaja iz okoline i neprimjernog načina života, koža je izložena neprestanim opterećenjima kao što su: • izloženost UV-zracima • zagađenja životne sredine • klimatski uslovi • fizičko i psihičko opterećenje • stres • alkohol, pušenje cigareta • nepravilna ishrana • raznovrsne dijete • prirodni procesi starenja • nedovoljna i neadekvatna njega. Zdrava i neoštećena koža je sigurna zaštita tijela od napada brojnih i često smrtonosnih bakterija. Osim od bolesti, koža štiti i od drugih spoljnih štetnih uticaja:

Z D R A V S T V O

• prevelike toplote • hladnoće • hemijskih, mehaničkih i drugih nadražaja Sve ovo ostavlja vidljive tragove na koži lica, vrata, dekoltea, ruku. Naša koža, pored uloge zaštitnika našeg tijela, je takođe i dio našeg imidža. Koža mora disati, ne smije se isušivati. Potrebno je nastojati da se što duže sačuva elastičnost i zategnutost kože. Da bi se to postiglo važna je kvalitetna, prirodna i redovna njega kao dio opšte brige o zdravlju i spoljašnjem izgledu. Samo njegovana koža je zdrava. Samo zdrava koža je lijepa. Životni periodi i koža Tip kože nasljeđujemo, ali stanje i zahtjevi kože se mijenjaju zavisno od životnog doba, životne sredine, godišnjeg doba. Priroda nam daje lice kakvo imamo sa dvadeset godina. Život ga oblikuje kada nam je trideset, ali sa četrdeset (i više) godina imamo lice kakvo zaslužujemo. (Koko Šanel) Tinejdžeri To je period puberteta i hormonalnih promjena koji ostavljaju vidljive tragove na koži. Lojne žlijezde izlučuju više masnoće što dovodi do začepljenja pora, infekcija, akni, mitesera. Ovo doba zahtijeva ozbiljnu i stručnu njegu, ponekad čak i liječenje. Šta nose dvadesete To je period u kome je koža najljepša. Zbog toga se često i zanemari osnovna i redovna njega. Neki smatraju da takvu kožu ne treba „opterećivati“ njegom jer će brže ostariti. To je velika zabluda. Upravo zbog takvog uvjerenja već krajem dvadesetih pojavljuju se prve bore oko očiju, posebno kod suve kože. Odgovarajuća njega kože je bitna tokom cijelog života i potrebno je započeti što ranije. To se odnosi na osnovnu njegu koja počinje higijenom lica, čišćenjem i redovnom upotrebom odgovarajućih dnevnih i noćnih krema. Šta nam donose tridesete Počinje se smanjivati proizvodnja kolagena, a nešto kasnije vlakna elastina počinju se stvrdnjavati. Koža postaje tanja i osjetljivija. Bore se produbljuju, posebno na najtanjim dijelovima tijele: vrata i područja oko očiju. Pojavljuju se prve pigmentacijske mrljice i znaci

Životni periodi i koža umorne kože, sivilo i dehidratacija. Lojne žlijezde manje luče masnoću te koža, posebno na obrazima, postaje suva. U ovom periodu dolazi do prevelike proizvodnje slobodnih radikala, koji ubrzavaju propadanje kože. Mada je koža naoružana i prirodnom odbranom od svega što joj narušava ravnotežu, ipak, kada je podvrgnuta prevelikoj agresiji njena odbrambena moć slabi i na kraju nestaje. Zbog toga je važna što bolja i kvalitetnija zaštita i njega. Potrebno je blago čišćenje i vlaženje kože, jer znaci starenja se najprije pokazuju na suvoj koži. Pored vlažnih krema za dan i hranljivih za noć, preporučuju se i maske koje će kožu hraniti, revitalizovati i vratiti joj izubljenu vlažnost. Četrdesete godine Koža gubi čvrstinu, sve se više opušta. Mijenja boju, pojavljuju se prve vidljive, tamne mrlje. U predjelu oko očiju i usana javljaju se prve trajne i duboke bore. Koža gubi elastičnost posebno na očnim kapcima. Zbog umora, stresa ili nekvalitetne ishrane koža reaguje stvaranjem upalnih procesa. Hormoni takođe imaju značajnu ulogu, posebno u periodu klimakterijuma, kada se smanjuje lučenje lojnih žlijezda, te koža postaje suvlja i sklona ispucalosti. Pred kraj četrdesetih usne postaju tanje, a bore se umnožavaju. U takvim situacijama koži treba pomoći specijalnim čišćenjem i preparatima za revitalizaciju i tako omogućiti da koža što duže zadrži elastičnost.

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Okomit presjek kože: 1. Rožnati sloj, 2. Odvodni kanal žlijezde, 3. Žlijezde znojnice, 4. Masno tkivo, 5. Krvna žila

Njega kože iznutra Nije dovoljno upotrijebiti kvalitetnu i odgovarajuću kremu za lice i očekivati da se koža pojavi onakva kakvu je mi želimo vidjeti. Procesi starenja kože potpuno su prirodni i događaju se svima. Ipak, njega koja podstiče i podržava vlastite aktivnosti kože zasigurno može pomoći u usporavanju tih procesa.Takvoj koži je potrebna regeneracija regenerativnim kremama i serumima. I za kraj Naravno da ne postoji čarobno sredstvo koje će spriječiti prirodno starenje kože, ali postoje djelotvorni načini da se starenje ublaži i nastala šteta što prije popravi. Nikada nije kasno posvetiti se sebi. Suva koža, ten bez sjaja, bore, su prvi znaci kojima nas koža upozorava da joj nedostaju vitamini i minerali. Za zdravu, a time i lijepu kožu neophodna je raznovrsna i uravnotežena prehrana, mada se i tada može javiti deficit vitamina i minerala. Stoga ih treba na vrijeme nadoknaditi. Zdrav način života i pravilna njega su najbolji izbor. Farmaceuti su stručnjaci, osim za lijekove, i za pravilnu njegu kože, s obzirom na to da na dodiplomskim i poslijediplomskim studijama izučavaju nauku koja se zove KOZMETOLOGIJA. Stoga, visokostručne i kvalitetne informacije iz ove oblasti mogu se dobiti u apotekama od magistra farmacije.

Poslije pedesete I poslije najpažljivije njege, pojavljuju se vidljivi znaci starenja kože. Vlakna elastina i kolagena, koji osiguravaju elastičnost i čvrstinu kože, smanjuje se za oko 30%. Koža je sve suvlja, površinski sloj se stanjuje, bore se namnožavaju i produbljuju. Prirodne crte lica postaju grublje. U toku klimakterijuma smanjuje se lučenje hormona estrogena te dolazi do isušivanja i velike osjetljivosti kože.Takvoj koži je potrebno nadoknaditi vitalne supstance koje joj nedostaju i to pomoću specijalnih krema, izrađenih po recepturama za ovo razdoblje života kože. 23

Z D R A V S T V O

uberkuloza kože danas predstavlja rijetko oboljenje. Njena učestalost je znatno smanjena kako je opadao broj oboljelih od plućne tuberkuloze. Izazivač je Mycobacterium tuberculosis kod oko 95% slučajeva humane tuberkuloze, dok Mycobacterium bovis izaziva preostalih 5% slučajeva. Uzročnik tuberkuloze kože je Mycobacterium tuberculosis, humani ili bovini tip. Infekcija nastaje egzogenim unosom uzročnika u kožu i sluzokožu ili, češće, endogeno iz oboljelih organa per kontinuitatem, hematologeno ili limfogeno. Kožni oblik tuberkuloze se u svijetu dijagnostikuje u malom procentu, svega oko 0,1%, a registrovano je 10% vanplućne tuberkuloze. Bolest je rijetka u Evropi, češća je u zamljama Azije i Afrike. Na karakter oboljenja utiču brojni faktori, među kojima su najznačajniji vrsta prouzrokovača (humani ili bovini tip), virulencija i broj bacila, a od velikog značaja je imunološko stanje organizma. Tuberkuloza se po pravilu javlja kod stanovništva niskog socijalnog statusa, kod osoba koje imaju urođenu ili stečenu imunodeficijenciju, kod malignih oboljenja, osoba na imunosupresivnoj terapiji, dijabetesa ili hroničnih oboljenja. Na osnovu tuberkulinske reakcije izvršena je podjela tuberkuloze kože na tri grupe: Anergijska grupa tuberkuloze kože • Tuberculosis cutis primaria • Tuberculosis milliaris cutis • Tuberculosis ulcerosa cutis et mucosae Alergijska grupa tuberkuloze kože • Tuberculosis cutis luposa • Tuberculosis colliquativa cutis • Tuberculosis verrucosa cutis Hiperergijska grupa (Tuberkulidi) • Tuberculosis indurativa cutis • Tuberculosis papulonecrotica • Tuberculosis cutis lichenoides

Anergijska grupa tuberkuloze kože Tuberculosis cutis primaria Ovaj oblik kutane tuberkuloze pripada pozitivnoj anergijskoj grupi koji 24

Tuberkuloza kože Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

nastaje nakon inokulacije Bacilus tuberculosis u kožu osobama koje do tada nisu bile u kontaktu sa uzročnikom tuberkuloze. Obično se radi o odojčadi i maloj djeci. Najčešća lokalizacija je na koži lica (ljubljenje djece) ili na prstima ruku i koljenima. Ako je primarni afekt na sluznici usne ili ždrijela, onda je nastao nakon upotrebe zaraženog mlijeka. Nakon inkubacije od tri do četiri nedjelje na koži se pojavi meka plavičastocrvena papula veličine sočiva. Nekoliko dana nakon toga dolazi do kolikvacije papule i stvaranja ulceracije neravnog dna i podrivenih ivica. Proces se ubrzo širi na regionalne limfne žlijezde te nastaje tuberkulozni limfadenitis. Dolazi do kolikvacione nekroze limfne žlijezde, perforacije kože iznad žlijezde i pražnjenja nekrotičnog sadržaja. U povoljnim uslovima dolazi do spontane sanacije, jer je došlo do razvoja prirodne otpornosti - razvoj celularnog imuniteta. U nepovoljnim uslovima i neprepoznatim i neliječenim slučajevima dolazi do hematogene diseminacije procesa sa smrtnim ishodom. Primarni kožni kompleks se ponekad može javiti nakon BCG vakcinacije. Tuberculosis miliaris cutis Ovaj oblik tuberkuloze kože pripada negativnoj anergijskoj grupi i javlja

se kod osoba sa oslabljenim celularnim imunitetom i loše je prognoze. Posljedica je hematogene diseminacije iz nekog tuberkuloznog žarišta u organizmu. Najčešća lokalizacija su lice i koža oko prirodnih tjelesnih otvora, a može se javiti diseminacija po čitavoj koži. Promjene su u vidu crveno-plavičastog ili crveno-smeđeg makulopapuloznog osipa, koji brzo egzulceriše, nekrotično se raspada uz stvaranje ljevkastih ožiljaka. Diferencijalno dijagnostički treba misliti na: afte, egzulcerirani karcinom, terc. sifilis.

Tuberculosis-Cutis-Luposa

Tuberculosis ulcerosa cutis et mucosae Javlja se kod veoma iscrpljenih osoba sa uznapredovalom plućnom, intestinalnom ili urogenitalnom tuberkulozom. Radi se o autoinokulaciji infektivnog materijala na sluzokožu usne duplje i jezika, analnog otvora i na otvoru uretre. Na pomenutim mjestima razvijaju se ulceracije koje se postepeno šire i do-

Z D R A V S T V O

stižu veličinu od nekoliko centimetara. Ulceracije su relativno plitke, meke i nepravilne, a dno prekriveno seroznognojnim sekretom. Izlječenje je sa ožiljcima.

Alergijska grupa tuberkuloze kože Tuberculosis luposa cutis Lupus vulgaris je najčešći kožni oblik tuberkuloze, lokalizovan je na licu mada se može verifikovati i na drugim dijelovima tijela, kao i na sluzokoži. Lupozna tuberkuloza je uglavnom rezultat egzogene infekcije humanim tipom BK. Postoje slučajevi sa istovremenom tuberkulozom nekog drugog organa (pluća i bubrezi) uz endogeni vid nastanka kožne tuberkuloze. Promjena na koži je tuberkulum-lupom, crvenkasto-smeđi čvorić veličine zrna prosa do veličine sočiva, relativno meke konzistencije. Klinički pregled lupom vrši se metodom vitropresije, kada pritisak staklenom špatulom dovodi do anemizacije, pri čemu se pojavi žućkasto mrka boja, koja se upoređuje sa želeom od jabuka. Test sonde „fenomen mandrena“ pritiskom kuglasta sonda lako prodire u dubinu lupoma uz oštar bol. Promjene se mogu širiti u širinu formirajući ravne ploče - lupus planus, mogu prominirati čineći tumorozne infiltracije - lupus tumidus. U centralnim dijelovima dolazi do ožiljne sanacije, a u isto vrijeme proces periferno progredira. Usljed stalne progresije mogu nastati mutilacije nosa i usne školjke, dok koštani dio ostane intaktan. U atrofičnom lupoznom ožiljku može da se pojavi karcinom (Ca in lupo). Tuberculosis colliquativa cutis scrophuloderma To je oblik tuberkuloze subkutisa i kutisa, nastao širenjem tuberkuloznog procesa sa oboljelih limfnih žlijezda, kostiju i zglobova. Rjeđi način infekcije subkutisa nastaje hematogeno ili egzogenom infekcijom. Najčešća lokalizacija je na vratu, rjeđe u pazuhu ili preponama. Bolest počinje otokom regionalnih limfnih žlijezda usljed njihovog upalnog procesa. Proces se per continuitatem širi na potkožno i kožno tkivo te koža dobije lividno crvenu boju uz vidljiv lokalni otok. Zatim dolazi do kolikvacione nekroze limfnih žlijezda, nakon čega se stvara kožna fistula, kroz koju se sadržaj prazni.

Nakon pražnjenja dolazi do stvaranja neravnih ožiljaka, ali i pojave novih čvorova koji fistuliziraju. Proces traje godinama ukoliko se ne liječi. Zaostaju ljevkasto uvučeni ožiljci koji daju prepoznatljivu sliku. Tuberculosis verrucosa cutis Egzogeni hronični oblik tuberkuloze kože koji se karakteriše bradavičastim izraslinama sivkasto-smeđe boje i lividnom okolinom. Najčešće lokalizacije su prsti šake i stopala. Nastaje i kao profesionalno oboljenje kod patologa i kod mesara, koji obrađuju zaraženo meso. Bolest počinje pojavom plavičastocrvenkastog infiltrata na mjestu inokulacije koji je bezbolan i doseže veličinu graška. Proces se širi u periferiju i stvara se eritematozna ploča. Centralno dolazi do regresije i atrofije uz stvaranje ožiljka. Promjena dobija prstenast oblik. Kod određenog broja slučajeva dolazi do regionalnog limfagitisa i limfadenitisa uz apscediranje regionalnih limfnih žlijezda.

Hiperergijska grupa tuberkuloze kože Tuberkulidi Tuberkulidi su promjene na koži koje su nastale mehanizmom alergijske reakcije u koži. Uslov da nastanu tuberkulidi je postojanje aktivne tuberkuloze u organizmu. Dijelovi M. tuberculosis bivaju krvlju razneseni po organizmu i dospiju u ranije senzibilisanu kožu, te nastaju različiti oblici kožne tbc. Tuberculosis indurativa cutis Hronični recidivirajući oblik kožne tuberkuloze sa pojavom indurisanih infiltrata na zadnjim stranama potkoljenice ali i bilateralno. Češće obolijevaju adipozne žene. Na potkoljenicama stražnje strane javljaju se modro crvenkasti, bezbolni infiltrati koji često egzulceri-

Kožna tuberkuloza

šu. Ostaju retrahovani hiperpigmentovani ožiljci. Tuberculosis cutis papulonecrotica Oblik tuberkuloida koji se češće viđa kod mlađih osoba ženskog pola i lokalizovan na eksterzornim stranama ekstremiteta. Klinička slika se ispoljava pojavom papula veličine do 5 mm, ljubičaste boje. Ubrzo dolazi do pojave kolikvacije na površini papule koji prelazi u nekrotičan proces, potom se stvara ožiljak koji je pravilan, kružan i udubljen. Kod jednog bolesnika mogu se javiti svi oblici od pustule pa do ožiljka. Oboljenje se pogoršava u zimskom periodu, a manje je izraženo tokom ljeta. Tuberculosis cutis lichenoides Ovaj oblik tuberkulida ima simetričnu distribuciju papula veličine zrna prosa, najčešće je lokalizovan na trupu. Često se previde, ne izazivaju subjektivne smetnje. Pojavljuje se u toku primarnog tuberkuloznog kompleksa, nakon BCG vakcine ili kod jasno manifestovane tuberkuloze nekog organa. PPD proba je jako pozitivna, a promjene spontano regrediraju.

Dijagnoza U dijagnosti tuberkuloze kože polazi se od anamneze kojom se dobiju podaci o već liječenoj plućnoj ili vanplućnoj tuberkulozi, a epidemiološka anamneza je pozitivna ako ukazuje na kontakt sa oboljelim od tuberkuloze. Dijagnoza se potvrđuje nalazom uzročnika direktno i bojenjem po Ziehl Neelsenu, kulturalno na Lowenstein podlozi ili biološkim ogledom, što je rjeđe.

Liječenje je u domenu pneumoftiziologa i dermatovenerologa.

Saradnje CMZ-ova

Z D R A V S T V O

Prevencija i ublažavanje posljedica stresa i traume

entar za stres i traumu u Srebrenici, u saradnji sa Centrom za zaštitu mentalnog zdravlja Srebrenica, održao je 1. februara 2018. godine zajednički okrugli sto pod nazivom „Značaj saradnje i multidisciplinarnosti u prevenciji i ublažavanju posljedica stresa i traume“ u prostorijama Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Srebrenica. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici lokalnih institucija koji imaju bliskost u radu sa ovom tematikom, stručnjaci humanističkih zanimanja, regionalnog udruženja logoraša kao i predstavnici Psihološkog savjetovališta za mlade Univerziteta “Bijeljina” iz Bijeljine. Cilj održavanja okruglog stola je bio uspostavljanje saradnje između predstavnika lokalnih institucija i nevladinih organizacija, razmjena iskustava i ukazivanje na potrebe osoba izloženih stresu i traumatizaciji ili trpe stres i posljedice traume, radi što efikasnijeg prevazilaženja poteškoća i očuvanja mentalnog zdravlja. Neke od tema koje su obrađene na okruglom stolu su: Izazovi i potrebe Centra za stres i traumu u Srebrenici (Ivan Kuč, psiholog, i dr Stoja Stijepić, neuropsihijatar), Međuinstitucionalna koordinacija (Vesna Jovanović, dipl. defektolog, direktorka Doma zdravlja Srebrenica), Okupaciona terapija i upravljanje stresom (Predrag Petrović, okupacioni terapeut) i Prikaz slučaja kroz forum-teatar, koji su prikazali gosti iz Psihološkog savjetovališta za mlade Bijeljina. Glavni zaključci proizašli iz diskusije tokom okruglog stola su: 1. Potrebno je osmisliti edukativne programe i aktivnosti različitog karaktera namijenjenih kako bivšim logorašima (radionice, predavanja, tribine), tako i njihovim pomagačima radi što efikasnijeg prevazilaženja posljedica stresa i traume i očuvanja njihovog mentalnog zdravlja. 2. Neophodno je osmisliti i sistematski realizovati kontinuirani program prevencije različitih oblika psihopatoloških posljedica stresa i traume (otvorene,

poluotvorene grupe podrške, individualni i grupni psihoterapijski i tematskoradioničarski rad) i podizati svijest o prisutnosti posljedica stresa i traume i njihovom transgeneracijskom prenošenju. 3. Uprkos nepovoljnom socijalnom, ekonomskom i političkom okruženju, neophodno je poboljšati aktivnu saradnju između institucija koje se bave zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja (kroz otvorenu komunikaciju, češće organizovanje sličnih skupova i razmjenu iskustava). 4. Potrebno je afirmisati rad Centra za stres i traumu kako bi se potencijalni korisnici njegovih usluga motivisali da rade na ublažavanju psihopatoloških posljedica stresa i traume, razvijanju samopoštovanja, odgovornosti, razumijevanja i zdravom načinu izražavanja osjećanja, čime bi se poboljšao kvalitet njihovog života i funkcionisanje, a time indirektno smanjila stigmatizacija korisnika usluga Centra za stres i traumu. Udruženje građana Centar za stres i traumu je osnovano u Srebrenici sa misijom unapređenja psihološkog zdravlja, kvaliteta života i socijalnog uključivanja stanovništva, sa posebnim akcentom na osobe koje su žrtve stresa, torture, traume i kršenja ljudskih prava, kao i onih koji su društveno marginalizovani ili su u riziku od marginalizacije. Na ideju otvaranja ovog centra došli su profesionalci Centra za zaštitu mental-

nog zdravlja na osnovu zapažanja koja su stekli radeći u svojoj službi Doma zdravlja u Srebrenici, a u skladu sa svim objektivnim činjenicama o dešavanjima na ovom području, odnosno u zemlji u proteklom periodu, kao i svakodnevnim izvještajima o mentalnom zdravlju stanovništva i istraživanjima na polju ratne traume. Formiran je tim stručnjaka kojim lokalna zajednica raspolaže i koji su se sa aspekta svoje struke stavili na raspolaganje Centru. U okviru preventivnog djelovanja ideja je humanistička u smislu jednog permanentnog slanja poruka mira, apsurdnosti ratovanja i užasavajućih posljedica traumatskih iskustava po žrtve te davanja dobrinosa izgradnji mira, tolerancije i humanizacije odnosa u društvu. U suštini, Centar će njegovati i podsticati opšte civilizacijske vrijednosti a prvenstveno baveći se stresom i jednim od najosjetljivijih pitanja u oblasti mentalnog zdravlja – poljem psihološke traume. Centar je otvoren za saradnju sa drugim institucijama, nudeći i za njihove potrebe psihosocijalne i psihoterapijske usluge (obdanište, škole, dom zdravlja, NVO...), pa je i ovaj održani okrugli sto bio jedan od puteva ka ostvarivanju tih saradnji. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Pripremio: Ivan Kuč, dipl. psiholog, predsjednik UG Centar za stres i traumu

Z D R A V S T V O

Aktivnosti CMZ

Promoviranje okupacione terapije

sluga okupacione terapije u Centru za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak dobro je prihvaćena među korisnicima i dobila je podršku zdravstvenih i socijalnih profesionalaca, članova obitelji i zajednice. Radovi korisnika koji su nastali tokom

okupacione terapije u Centru predstavljeni su na Konferenciji o mentalnom zdravlju, održanoj početkom veljače u Tesliću, koju je organizirala Asocijacija XY kroz Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, uz podršku Vlade Švicarske. Uticaj okupacione terapije

na oporavak osoba sa mentalnim poremećajima prikazan je i u kratkom filmu u kojem su i korisnici CMZ Odžak imali mogućnost izraziti zadovoljstvo radom na okupaciji, produktivnosti, samozbrinjavanju i rekreaciji, oporavku od bolesti, smanjenju stigme i samostigme, te boljem psihosocijalnom funkcioniranju. Na Konferenciji, uz dvadeset pet izlagača iz centara za mentalno zdravlje i korisničkih udruženja iz svih sredina u zemlji, izloženi su i radovi korisnika okupacione terapije Centra za mentalno zdravlje Odžak, pripremljenih za obilježavanje Međunarodnog dana zaljubljenih – Valentinova, a promocijom usluga okupacione terapije obilježen je i Međunarodni dana žena u našem Centru sa korisnicama i udrugama građana, uz promotivno-prodajnu izložbu u centru grada. Sva dešavanja u CMZ Odžak, od posjeta iz Federalnog ministarstva zdravstva i Asocijacije XY, snimanja priloga za Konferenciju o mentalnom zdravlju u Tesliću, učešća diplomiranih medicinskih sestara-okupacionih terapeuta na Konferenciji, supervizijske posjete za koordiniranu brigu u mentalnom zdravlju, do formalnog otvorenja Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Orašje, predstavljaju dobar početak godine i motiviraju za dalje unapređenje rada sve zaposlene profesionalce u Centru. Napomena: Sve osobe na fotografijama dale su pristanak za objavu. Pripremila: Ana Majić, dipl. med. sestra, glavna sestra Doma zdravlja Odžak

riča o demokratiji i demokratskom društvu za nas nije samo mrtvo slovo na papiru jer kroz projekte razvijamo svijest kod djece o društvu u kojem živimo, ukazujući na pozitivne i negativne društvene strane kroz komunikaciju. Odabir naših tema nije proizvoljan, već se povodimo podacima i trendovima koji svjesno ili nesvjesno uništavaju živote mladih. Učenici IX razreda JU Osnovna škola “Sanica” u Sanici iz sekcije CIVITAS uključeni su u razvoj svoje društvene sredine, upoznaju se sa demokratskim društvom i šta samo društvo znači i predstavlja. Ovogodišnja tema je trend mladih koji “ubija” a kojeg mnogi zanemaruju, odnosno ne vide ništa više od “užitka” u tome. Riječ je o konzumiranju nargile. Naša priča ima za zadatak ukazati, upoznati, opomenuti i na kraju “apelirati” na mlade ljude i njihovu svijest a posebno savjest, o tome da možda i ne znaju da pušenjem nargile uništavaju svoje živote i zdravlje. Šta je zapravo trend? Po definiciji, trend je opća sklonost, tendencija ili težnja, a može se još definisati kao osnovni smjer kretanja društvenih procesa ili pojava koje prevladavaju u određenom razdoblju. Jedan od današnjih trendova je, nažalost, nargila – droga modernog doba. Nargila, šiša (shisha), hookah, ili hubbly-bubbly je orijentalna vodena lula, koja ima dugačko savitljivo crijevo putem kojeg do konzumenta dolazi ohlađen duhanski dim koji je aromatiziran dodatkom nekog suhog voća ili aromama određenih biljaka. Vjeruje se da je nargila izvorno nastala u Indiji, a kasnije prenesena u arapske zemlje i Tursku. Koristi se kao sredstvo za uživanje i relaksaciju. Aromatizovani duhan, koji zbog dodatka voćkastih okusa ima slatkast ukus, a koji se puši kroz dugu cijev povezanu sa posudom vode, naročito je popularan među mladim ljudima. Duhan se pali sa ugljem u posudi koja se nalazi ispod kontejnera sa vodom. Dim prolazi

Z D R A V S T V O

Saradnje CMZ

Aktivnost mladih u Sanici

kroz tečnost i udiše se kroz cijev. Samo zato što duhan u nargili miriše ljepše od onog u cigaretama, ne znači da ne sadrži iste štetne materije. Anketirajući naše učenike, uočili smo da je nargila sve više prisutna u našem društvu i okruženju učenika, ali da su učenici malo, odnosno nikako informisani o posljedicama konzumiranja iste. Pušenje nargile je postalo veoma popularna društvena aktivnost posljednih godina u našem gradu, a i šire. Mnogim ljudima, a posebno mladima, nargila predstavlja izvrsnu alternativu pušenju cigareta zbog različitih okusa vjerujući da je pušenje nargile manje štetno od cigareta. Ali, da li je reputacija nargile kao zdravog izbora uistinu opravdana? Istraživajući ovaj problem, došli smo do podatka da jedna nargila u poređenju sa jednom cigaretom sadrži 25 puta više katrana, 2,5 puta više nikotina i

10 puta više ugljen-monoksida. Svjetska zdravstvena organizacija upozorava da jedno pušenje nargile može biti gore od 100 cigareta. To je zbog toga što klasičan pušač obično udahne dim oko 12 puta, odnosno unese 0,6 litara dima, dok jednosatnim pušenjem nargile konzumenti udahnu dim oko 200 puta, što znači da njihova pluća profiltriraju oko jednog litra dima. Poseban problem, kada je u pitanju nargila, predstavlja mogućnost dopunjavanja duhana različitim ilegalnim supstancama, najčešće kanabisom, pri čemu se razvija brža ovisnost. Raspoloživi dokazi pokazuju na to da su i pušači nargila u riziku od ovisnosti. Studija u Americi pokazala je da se 28,4% pušača javilo za odvikavanje od nargile i više od polovine njih nije uspjelo u tome. Pregledom stručne literature, kao i analizom odgovora koji su dobiveni na populaciji mladih osoba u Ključu, kao glavni razlozi za početak uzimanja nargile i za opetovanu konzumaciju navode se: • tolerantan stav prema nargili, odnosno mišljenja prema kojima pušenje nargile može dovesti do smanjenja osjećaja tuge, stresa, napetosti. Nargila se negdje smatra svojevrsnim znakom zrelosti i muževnosti kod dječaka i mladih ljudi, odnosno način da se provede slobodno vrijeme, način da se postigne smirenost, način da se stekne novo iskustvo; • neke karakteristike/facete ličnosti: djeca i mladi niskog samopoštovanja i vanjskog lokusa kontrole češće razvijaju ovisnost o nargili, budući da često ne mogu da se odupru mišljenju vršnjaka, da kažu NE, odnosno da smatraju da su oni sami manje sposobni da donose neke odluke i da im je potreban neko drugi ili nešto drugo u smislu hemijske štake ili nargile; • predrasuda o tome da voda „očisti“ većinu otrova prije udisanja dima; • odbrambeni mehanizmi poput raci29

Z D R A V S T V O

onalizacije, minimiziranja i drugih, pri čemu mladi ljudi navode da im je nargila svojevrstan bijeg od surove stvarnosti, da mogu prestati kada god požele, da „par“ nargila mjesečno i nije toliko strašno, i slično; • utjecaj kulture prema kojem nargila predstavlja svojevrstan način komunikacije među članovima zajednice u smislu prenosa tradicije ili naslijeđa; • socijalno prihvatanje: danas se nargila smatra socijalnim fenomenom, odnosno nečim što je društveno prihvatljivo, što se radi javno i što radi veliki broj ljudi, i • lak pristup nabavci: nargila je jeftinija od duhana, uglavnom se puši u kafićima (neki od njih su i blizu obrazovnih institucija) i/ili u društvu drugih. Pušenje nargile u društvu drugih omogućava smanjenje osjećaja stida za osobe koje je prvi put konzumiraju, jer se putem modela identifikacije nudi način kako se to radi.

Aktivnosti CMZ

Grupe podrške mladima

T Realizirajući aktivnosti iz Plana akcije sekcije CIVITAS, održali smo edukativna predavanja za roditelje na roditeljskim sastancima, izradili informativnu brošuru koja je podijeljena učenicima osnovnih škola i Srednje mješovite škole u Ključu, informisali javnost koristeći socijalne mreže, Radio Ključ, uspostavili saradnju sa ZU Dom zdravlja Ključ te Zavodom za javno zdravstvo Unsko-sanskog kantona. Posebnu podršku nam je dao Centar za mentalno zdravlje Ključ, tokom edukativne radionice za učenike na temu psihološke determinante ovisnosti. Napomene: Za objavljivanje fotografija dobijena je saglasnost gospođe Azre Šulić, direktorice škole, koja je zajedno sa nastavnicom Almirom Sadiković mentorisala učenički tekst, ostvaren u saradnji sa Centrom za mentalno zdravlje Ključ. Pripremili: Učenici sekcije CIVITAS, Osnovna škola „Sanica“, Sanica/Ključ

im Centra za mentalno zdravlje pri JU „Dom zdravlja“ Kakanj već pet godina provodi aktivnost pod nazivom Grupa podrške rastu i razvoju mladih. Učesnici radionica su adolescenti koji pohađaju srednju školu, a koji su se dobrovoljno i uz saglasnost roditelja prijavili za učešće u ovoj aktivnosti. Svake godine mladi pokažu pozitivnu motivaciju za radom na sebi, te pozitivno evaluiraju provedene aktivnosti. U tekućoj godini su, zbog velikog broja zainteresiranih, formirane tri grupe, koje se održavaju svakih 15 dana. Voditelj/facilitator grupe je diplomirani psiholog i gestalt psihoterapeut, a u

radu se primjenjuje radionički pristup temama koje učesnici grupe delegiraju. Ciljevi Grupe podrške rastu i razvoju mladih su: • psihoedukativna i psihološka podrška rastu i razvoju mladih tokom perioda adolescencije; • integrisanost, tj. cjelovitost ličnosti; • jačanje i usvajanje životnih vještina; • razumijevanje sebe i svog ponašanja, emocija i mišljenja; • osnaživanje ličnih kapaciteta svakog učesnika radionice, i • promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja. Grupa podrške rastu i razvoju mladih održava se u Omladinskom centru uz punu podršku JU „Dom zdravlja“ Kakanj, JU „Kulturno-sportski centar“ Kakanj i tri srednje škole sa područja općine Kakanj. Pripremio: Esmin Brodlija, dipl. psiholog i gestalt psihoterapeut, šef Centra za mentalno zdravlje Dom zdravlja Kakanj

Z D R A V S T V O

vake godine, 21. mart se obilježava kao Međunarodni dan osoba sa Down sindromom, odnosno osoba sa trisomijom 21. Zaposlenici Centra za mentalno zdravlje Travnik, u saradnji sa svojim volonterima, organizirali su promotivno prodajnu izložbu radova svojih korisnika nastalih u sklopu okupacione terapije - ručno pletenih šarenih čarapa, a koje su napravile majke djece sa Down sindromom, uz podjelu promotivno edukativnog materijala o osnovnim znanjima o specifičnostima ovog oboljenja, osobama sa Down sindromom i načinima njihove integracije u zajednicu, kao i druženje korisnika Centra sa građanima Travnika. U sklopu tih aktivnosti organizirana je i posjeta JU „Obdanište“ Travnik, gdje su djeca iz obdaništa organizirala priredbu dobrodošlice i druženje za djecu sa teškoćama u razvoju koja dolaze u Centar. Centar za mentalno zdravlje Travnik djeluje na nivou šire društvene zajednice zagovaranjem, aktuelizacijom i senzibilizacijom društvene sredine za bolje razumijevanje i prihvatanje osoba sa Down sindromom, ali i svim ostalim osobama sa teškoćama u učenju i učešću u svakodnevnom životu. U okviru sveobuhvatnih reformi društva u Bosni i Hercegovini, a posebno na planu zdravstvene i socijalne zaštite, odgoja i obrazovanja, poštuje se princip inkluzivnosti osoba sa teškoćama u učenju i učešću, prema njihovim sposobnostima i mogućnostima. Ovakav princip zahtijeva temeljite promjene u razmišljanju ljudi, promjene u stavovima i odnosu prema različitostima. Na taj način se zagovaraju i istražuju fleksibilniji modeli organizacije cjelokupne zajednice koji imaju za cilj da se bolje shvate problemi s kojima se susreću osobe sa teškoćama u učenju i

Aktivnosti CMZ

Dan šarenih čarapa u Travniku „Pravo na jednakost – pravo na razliku“ Harmut von Henting

učešću. To je dugotrajan, težak, naporan i spor proces koji treba smisleno i organizovano provoditi kako bi rezultat za osobe, a posebno djecu sa teškoćama u učenju i učešću bio stvaran i učinkovit. Uključivanje u razvojne ili inkluzivne grupe u vrtiću, inkluzivna odjeljenja u školama, uključivanje u zajednice stanovanja daje mogućnost da se osoba sa ovom vrstom teškoća razvije u samostalnu, zadovoljnu i sretnu osobu, a zadovoljstvo sobom i svojim životom je cilj svakoga od nas. Opšta deklaracija o ljudskim pravima, kao i Konvencija o pravima djeteta preporučuju i baziraju

se na desegregacijskom pristupu prema osobama s teškoćama u učenju i učešću, odnosno osobama sa mentalnim teškoćama. Neophodan uslov za uvođenje takvog pristupa, inkluzivnog načina života je mijenjanje stava, svijesti šire populacije, jačanje društvene odgovornosti i razvijanje senzibiliteta cijele populacije prema osobama s teškoćama u učenju i učešću. Javne kompanje i sve druge aktivnosti vezane za poboljšanje uslova života ove populacije predstavljaju veliki, ako ne i najznačajniji aspekt u borbi protiv predrasuda, jer je znanje najbolji lijek u toj borbi. Zato je značajno da zajednica u cjelini treba u svim svojim segmentima pokazivati razumijevanje i osjetljivost za raznolikost osoba sa teškoćama u učenju i učešću, dajući im šansu time što će uvažavati njihove potrebe u prirodnim uslovima, među drugim ljudima. U našem društvu postoje kulturološke i istorijske barijere koje su proizvod dugogodišnjeg tradicionalističkog pristupa koji je izolovao, specijalizirao i razdvojio ljude sa raznolikostima. Današnji dan, koji je simbolično izabran kao Dan osoba sa Syndroma Down, predstavlja dan kada svi trebamo posebno razmisliti o tome šta smo, šta možemo i šta trebamo učiniti tokom cijele godine da bi se poboljšali uslovi života ne samo osoba sa Down sindromom, nego i svih drugih koji se suočavaju sa teškoćama u učenju i učešću, kao i različitim mentalnim poremećajima. To je dan kada treba da se podsjetimo koliko malo treba da svi učinimo da bi svima bilo bolje, a osobe sa Down sindromom će to sigurno znati cijeniti i sigurno uzvratiti svojim iskrenim osmijehom i zagrljajem od srca, jer su njihova srca zaista ogromna i prepuna ljubavi. Napomena: CMZ Travnik posjeduje pismenu saglasnost roditelja za javnu objavu fotografija njihove djece. Pripremio: Mr sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog surdoaudiolog – logoped, CMZ - Dom zdravlja Travnik

F A R M A C I J A

Kristalnoj dvorani Hotela “Bosna” u Banjaluci 7.marta 2018. godine održano je stručno predavanje Farmaceutske kompanije KRKA pod sloganom “Snaga sinergije“. Teme predavanja sa predavačima: “Klinički aspekt terapije perindoprilom i FDC - sinergija za budućnost”, prof. dr Mišo Šabović, specijalista kardiologije, interne i vaskularne medicine, UKC Ljubljana “Kako poboljšati adherencu: FDC nova uloga za novo stoljeće”, prof. dr Tamara Kovačević Preradović, kardiolog UKC Banjaluka “‘Krkini’ perindoprili - ultimativni korak naprijed u liječenju HT” dr. Erdina Tatarević, CPRM „Krka“, predstavništvo za BiH, d.d. Sarajevo Moderator predavanja je bio prof. dr Duško Vulić, kardiolog, dopisni član ANURS, Medicinski fakultet Banjaluka. Prof. Duško Vulić je u svom izlaganju istakao epidemiološke podatke o broju oboljelih i umrlih od hroničnih nezaraznih bolesti u koje spadaju i KVB u Republici Srpskoj. U svom izlaganju podvukao je i ciljeve SZO-a do 2025. godine: Smanjiti mortalitet od prijevremene smrti zbog KV bolesti za 25% što je ambiciozan cilj koji je pred svima nama i kome treba da se posvetimo. Naglasio je i strategije Evropskog udruženja kardiologa (Smjernice za prevenciju KVB-a) da upotreba FDC-a može biti korisna za poboljšanje adherence pacijenata sa arterijskom hipertenzijom. Prof. dr Mišo Šabović je svoje predavanje započeo pozivom na akciju - na djelovanje protiv KV bolesti, jer je krajnje vrijeme s obzirom na to da su KVB danas vodeći uzrok obolijevanja i smrtnosti i kod nas i u svijetu. Naglasio je da se danas HT u Sloveniji većinom rješava perindoprilom i FDC-om, koji čine 59% svih ACE. Izlaganje profesora Šabovi-

Farmaceutska kompanija KRKA - stručno predavanje

Snaga sinergije

ća je bilo fokusirano na isticanje koristi perindoprila i njegovih FDC za pacijenta (Europa studija, Ascot, Hyvet ,Advance) i uporedbi perindoprila sa starijim ACEIma gdje je kroz kliničke dokaze pokazao superiornost perindoprila u liječenju HT i KVB-a (srčana bolest, srčano popuštanje) na vrlo objektivan i nepristrasan način. Fokusirao se na visoku lipofilnost perindoprila kao ključ blokade tkivnog RAAS-a kojega je 90% i koji je zaslužan za oštećenje ciljnih organa. Takođe, prikazao je algoritam upotrebe perindoprila u kliničkoj praksi u Sloveniji koji može pomoći pri odabiru svakog od četiri lijeka prema individualnim potrebama svakog pacijenta, prema kojem se preporučuje: - Prenessa, perindopril: Kardiovaskularna bolest ili visok rizik (EUROPA trial), početna th. esencijalne hipertenzije - Prenewel, perindopril+indapamid: Dijabetičari (metabolička neutralnost indapamida), stariji (HYWET trial) - Amlessa, perindopril+amlodipin: Kardiovaskularna bolest ili visok rizik (kad pritisak nije kontrolisan sa monoterapijom) (ASCOT trial) - Amlewel, perindopril + amlodipin + indapamid: rezistentna hipertenzija (za kontrolu pritiska nužna tri lijeka)

(FDC), njihove osobine kao i prednosti za pacijenta. Istakla je da je arterijska hipertenzija 1990. godine bila na 4. mjestu uzroka mortaliteta, dok je 2010. izbila na vodeće prvo mjesto u svijetu. Prikazan je tzv. paradoks hipertenzije - sve veći broj pacijenata sa hipertenzijom i prisustvo efikasnih lijekova, ali je liječenje i dalje neefikasno - svega 1/3 pacijenata dostigne ciljne vrijednosti svoga krvnog pritiska. Istaknut je nedostatak adherence pacijenata koji vodi ka čestim i ponavljajućim hospitalizacijama, smrtnim ishodima i povećanju troškova liječenja - sa FDC-om se smanjuje broj tableta koje pacijent uzima, poboljšava stopa kontrole krvnog pritiska, a s druge strane smanjuju i KV komplikacije kao i KV morbiditet i mortalitet.

Ispred Farmaceutske kompanije KRKA, prisutne je pozdravila i CPRM dr Erdina Tatarević koja je predstavila „Krkinu“ perindopril porodicu: 4 brenda i 15 doza za individualizirani pristup svakom pacijentu (Prenessa, Prenewel, Amlessa, Amlewel). Shematski je pokazala upotrebu perindoprila od prvog do zadnjeg stepena hipertenzije. Takođe je predstavila dodatne benefite „Krkinog“ perindoprila i njegovih FDC-a restorativno djelovanje Prof. dr Tamara Kovačević je stavi- na vaskularni endotel, stabilizacija atela akcenat na fiksno dozne kombinacije rosklerotskog plaka, te inhibicija srčane fibroze, kao i smanjenje ILVH što je važno za preživljavanje i time pokazala da pored hipertenzije oni imaju značajnu ulogu kod stabilne koronarne srčane bolesti i srčanog popuštanja. Istakla je veliko povjerenje doktora i pacijenata: 2,3 miliona pacijenata koji se svakodnevno liječe „Krkinim“ perindoprilom i FDC-om. Na kraju je pozvala sve prisutne na zajedničku sinergiju - zajedničko djelovanje u borbi protiv hipertenzije i kardiovaskuarnih bolesti za smanjenje KV morbiditeta i mortaliteta, te poboljšanje kvaliteta života naših pacijenata.

Z D R A V S T V O

staksantin je jedan od najvažnijih karotenoidnih pigmenata u živim bićima. Zastupljen je i u biljnom i u životinjskom svetu. Najbolji prirodni izvor predstavlja hlorofilna alga Haematococcus pluvialis koja se uzgaja i u komercijalne svrhe pri čemu akumulira i do 30 g astaksantina po kilogramu suve mase. Alga H. pluvialis je prirodno nastanjena u izuzetno čistim vodenim eko-sistemima pri čemu izloženost svetlosti, temperatura i salinitet vode utiču na sintezu astaksantina. Astaksantin je pigment crveno-narandžaste boje, strukturom sličan poznatim antioksidansima beta karotenu i luteinu. Ispoljava esencijalne biološke funkcije u zaštiti od oksidacije i UV zračenja u imunom odgovoru i pigmentaciji. Osim u algama, zastupljen je u tkivu lososa, pastrmkama,morskim račićima i ribljoj ikri.

Astaksantin kat vezivanjem slobodnih radikala koji mogu izazvati oštećenja membranskih fosfolipida i peroksidaciju ostalih lipida. Astaksantin ispoljava bitnu funkciju u zaštiti od: UV zračenja, fotooksidacije, kancerogenih promena, oštećenja izazvanih Helicobacter pylori, starenjem izazvanih oštećenja u imunom sistemu, bolesti srca, bolesti organa vida, bolesti jetre i prostate. Apsorpcija karotenoida iz hrane započinje razgradnjom matriksa hrane,

Mr ph. Anica Crkvenčić

Haematococcus pluvialis

Astaksantin se u organizmu sisara, pa i čoveka, ne može sintetisati niti pretvoriti u vitamin A te se mora uneti ishranom ili putem dijetetskih suplemenata. Astaksantin je molekul srodan beta karotenu,zeaksantinu i luteinu tako da ispoljava slične metaboličke i fiziološke funkcije. Prisustvo hidroksilne i keto grupe na krajevima molekula uslovljava određene osobine astaksantina kao što su: podložnost esterifikaciji, potentniji antioksidativni efekat i bolja polarna konfiguracija u odnosu na druge karotenoide. Molekul je osetljiv na oksidaciju tako da je u prirodi najčešće konjugovan sa proteinima (mišićno tkivo lososa) ili esterifikovan masnim kiselinama. U H. pluvalis preovlađuje esterifikovan oblik i to monoestar zastupljen u vidu 2 stereoizomera. Osnovna fiziološka funkcija astaksantina se svodi na antioksidativni efekat. Za razliku od drugih poznatih antioksidansa (vitamin C, vit. E, ostaIi karotenoidi) posebno ispoljava zaštitni efe36

nastavlja se emulgovanjem karotenoida sa lipidima i stvaranjem kompleksa sa žučnim solima. Apsorpcija se vrši preko enterocita i zatim se molekuli transportuju u vidu lipoproteina. Nepolarni karotenoidi (beta karoten, alfa karoten

astaksantin

i likopen) se transportuju pomoću VLDL ili LDL,dok se polarni karotenoidi, poput zeaksantina, luteina i astaksantina transportuju većinom putem HDL-a. Procesi oksidacije se odvijaju u mitohondrijama pri oslobađanju energije za ćelijske aktivnosti. U toku ovih procesa se produkuje dosta slobodnih radikala koji se moraju neutralisati u cilju očuvanja normalnih funkcija mitohondrija. In vitro je utvrđeno da astaksantin omogućava 100 puta bolji zaštitni efekat u odnosu na vitamin E te se na taj način ispoljava zaštitni efekat na mitohondrije ćelija jetre. Bitna je uloga astaksantina u procesima regulacije ekspresije gena u indukciji ćelijske komunikacije. Astaksantin blago inhibira u 5-alfa reduktazu koja je odgovorna za hiperplaziju prostate. Ispitivanja in vitro na krvnim ćelijama čoveka su pokazala da astaksantin stimuliše produkciju imunoglobulina kod stimulacije T ćelija. Neutralizacijom slobodnih radikala, nastalih u procesu fagocitoze, astaksantin štiti ćelije imunog sistema od oštećenja. Astaksantin ispoljava pozitivan efekat kod: 1. Sprečavanja nastanka ateroskleroze 2. Regulacije visine LDL i HDL holesterola 3. Slabe pokretljivosti spermatozoida 4. Upalnih procesa želudačne sluznice izazvanih Helicobacter-om pylori 5. Unutrašnje zaštite od UV zračenja Astaksantin se na tržištu najčešće nalazi u vidu tableta ili kapsula zbog veće stabilnosti preparata.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Proljećna detoksikacija Čaj od koprive Od davnina poznato i veoma korisno prirodno sredstvo za čišćenje krvi.

nogo više smo u zadnje vrijeme brinuli o tome kako naše tijelo izgleda spolja, a sad je krajnje vrijeme da mu se posvetimo i iznutra. Postoji prirodan način da izbacite štetne materije iz svog organizma unošenjem određenih namirnica u svoj organizam. Ipak, najbolji način je prirodna detoksikacija, a to znači da se unosi puno namirnica koje čiste tijelo od štetnih materija. Ne zaboravite da je hrana i lijek za čišćenje organizma.

Čaj od maslačka i sljeza Čaj od maslačka i sljeza djeluje na čišćenje (detoksikaciju) bubrega So dovodi do nakupljanja i zadržavanja tečnosti u organizmu, a samim tim i zadržavanja toksina koji treba da se izbace iz organizma. Jedite potpuno nesoljenu hranu ili solite što je manje moguće. Jedite što više salata sa maslinovim uljem. Unošenje maslinovog ulja je veoma važno za proces detoksikacije.

Neophodno je proljećno čišćenje organizma U organizam je potrebno da unosite: kolin i metionin, multivitamine (koji sadrže molibden, cink, selen, bakar) vitamin C kao antioksidans, kupus, kelj, karfiol, brokule koji pomažu kod djelovanja enzima u jetri, kao i voće osim grejpa, povrće osim kukuruza, proteine, luk, sjemenke lana, badem, orahe, začine, vodu, biljne čajeve. Iako čišćenje organizma možete napraEvo primjera kako se sprovodi viti kad god želite, najbolje vrijeme za detoksikacija organizma: to je proljece i ljeto. Nakon duge zime, Šta treba izbjegavati tokom detokkada u ishrani nedostaje svježe povrće i voće, proljeće je vrijeme da očisti- sikacije: te organizam i napunite ga vitaminima • Tokom čišćenja organizma nemojte konzumirati alkohol, kafu i gazirai mineralima. ne napitke. • Ako ne možete bez cigareta, smaZeleni čaj njite ih na minimum. Šolja zelenog čaja je prepuna antioksidansa. Zeleni čaj ne samo da čisti • Izbjegavajte masnu hranu, margarin, rafinisana ulja, bijeli šećer, glattoksine iz organizma kroz njegov tekuko brašno. ći sadržaj, već takođe sadrži posebnu vrstu antioksidansa pod nazivom kate- • Nemojte jesti tešku, prženu i masnu hranu. hini, za koje je poznato da povećavaju funkciju jetre. Najčešće se kupuje u • Izbjegavajte stres. već gotovim vrećicama sa jednostavnim Upravo kao što i prostor u kojem uputstvom za pripremu. živimo treba veliko proljećno čišćenje ne bi li smo ga oslobodili svih nepoČaj od sjemenki lana trebnih stvari, tako se i naš organizam Priprema: preliti dvije velike kašike detoksikacijom oslobađa svih štetnih lana (cijelo sjeme) sa 250 ml mlake vo- i suvišnih materija. Kako bi jetra, naš de, malo promiješati i ostaviti da odstoji najveći saveznik u pročišćavanju orgaoko sat vremena. Procijediti i piti ujutru nizma, lakše i bolje obavljala svoj posao prije jela. Sjeme lana sadrži omega-3 povremeno treba i našu pomoć. Što je veća sklonost masnoj i začimasne kiseline i puno sluzi pa olakšanjenoj hrani te alkoholu, detoksikacija va čišćenje crijeva. 38

se treba provoditi što češće. “Čistom” hranom osvježićete ne samo svoju probavu i krvnu sliku, već i cjelokupno stanje vašeg tijela i duha.

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

Evo i pregleda namirnica koje će vam u ovoj avanturi pomoći: 1. AVOKADO – je pun antioksidansa, uključujući glutation. On pomaže da se štetne materije izbace iz vašeg organizma, a time ćete se osjećati bolje i zdravije. 2. BRUSNICA – poznato je da pomaže kod urinarnih infekcija, ali ona takođe pomaže kod izbacivanja toksina iz organizma. Ima i svoje antibakterijsko dejstvo što dodatno poboljšava zdravlje. 3. KUPUS – ima u sebi sumpor koji pomaže razgradnji i izbacivanju toksina iz organizma. 4. LIMUN – konzumiranje limunade ili umjesto sirćeta u salati je podjednako korisno. Limun je pun vitamina, posebno vitamina C, kao i antioksidansa. Limun na više načina pomaže detoksikaciji organizma, a u isto vrijeme vitamini povećavaju otpornost organizma, dajući mu potrebnu energiju. 5. BROKOLI – je pun antioksidansa neophodnih za detoksikaciju organizma. Takođe ima enzime neophodne za normalan rad crijeva i varenje, pa dodatno pomažu izbacivanju otrova. 6. BIJELI LUK – osim antioksidativnog dejstva ima i dejstvo prirodnog antibiotika pa je pogodan kao dodatak svakodnevnoj ishrani. 7. SOČIVO – pomaže sistemu za varenje da izbaci i očisti organizam od otrova. Takođe, sočivo smanjuje nivo holesterola i smanjuje šećer u krvi pa je pogodan da se nađe češće na vašem jelovniku.

PRIRODA I

8. GREJPFRUT – pomaže kod detoksikacije i prema nekim istraživanjima može spriječiti nastajanje kamena u bubrezima. Takođe, pošto ima malo šećera i kalorija, pogodan je i u dijetetskom režimu ishrane. 9. SJEME SUNCOKRETA – odličan izbor, ujedno i čisti jetru od štetnih materija. Odličan je kod detoksikacija, a poznato je i da smanjuje nivo holesterola u krvi i pomaže da se holesterol lakše izbaci iz organizma. 10. REPA – je puna betaina i pektina koji štite jetru i organe za varenje. Primjer kako treba da izgleda jedan dan detoksikacije – Kad ustanete popijte čašu tople vode u koju ste iscijedili pola limuna. Popijte i jednu čašu vode sa kašičicom gline bentonita i kašičicom mljevenih sjemenki lana. – Za doručak biste mogli da napravite frape od kruške i pirinčanog mlijeka. Najbolje je da za užinu popijete razblažen sok od jabuke, vodu, pojedete supu od povrća ili salatu napravljenu od sirovog celera i mrkve. – Za ručak skuvajte supu od povrća. Kao glavno jelo pojedite kuvano povrće i ribu i popijte sok od jabuke. Poslije ručka čaša vode i čaj od maslačka ili koprive. – Prije popodnevne užine svježe pripremljen voćni ili povrtni sok. – Popodnevna užina - šaka badema i zeleni čaj sa limunom, naravno i čaša ili dvije vode. – Prije večere jedna jabuka dobro oprana u toploj vodi. – Za večeru pripremite skuvano sočivo i salatu od miješanog povrća začinjenu bijelim lukom, sokom od limuna i maslinovim uljem. – Prije spavanja popijte još jednu čašu vode u kojoj ste rastvorili malo gline i lana ili čaj sa dosta meda i limunovog soka ili pojedite još jednu jabuku.

Salata “Metla” za brzu detoksikaciju Salata „Metla“ (ili kako ja još nazivaju „Četka“) uživa veliku popularnost već nekoliko godina zaredom. Možda ne izgleda lijepo i egzotično, ali ona je dragocjenost za one koji žele očistiti svoj organizam i smršati. U čemu je njena tajna? Osnovne komponente salate (povrće i zelen) koje obogaćuju organizam vitaminima i mineralima, ispunjene su vlaknima i pektinom. Zahvaljujući tome, ovo zdravo jelo doprinosi efikasnom čišćenju crijeva. Samim time, zbog izbacivanja fekalnih naslaga umanjuje se i tjelesna težina. Ali, to još nije sve: Kako su neki sastojci ove salate niskokalorični, zamijenivši ovom salatom jedan obrok (recimo večeru), možemo se osloboditi masnih naslaga. Na taj način, rezultat konzumiranja ukusne i korisne salate, jeste očišćen organizam i korigovana tjelesna težina. Postoji nekoliko recepata pripreme ove salate, a mi ćemo vas upoznati sa klasičnim receptom. Recept: Za pripremu potrebno: • kupus • cvekla • mrkva • zelen • limunov sok • ulje Narendajte kupus, cveklu i mrkvu u odnosu: 3:1:1. Dodajte začinsko bilje po svom ukusu (mirođija, peršun, celer). Izgnječite povrće da pusti sok. Dodajte malo limunovog soka ili domaćeg jabukovog sirćeta. Po želji, za postizanje pikantnosti, salati možete dodati izgnječen režanj bijelog luka. Začinite manjom količinom biljnog ulja (posebno se preporučuje laneno ili maslinovo). Salatu je nepotrebno soliti. Ako se ne možete odreći slankastog ukusa, koristite soja sos, koji sadrži popriličnu količinu soli i poboljšava ukus hrane, a ima visokonutritivne vrijednosti i nije štetan po zdravlje. Imajte na umu: kod niske kiselosti želuca bolje je koristiti kiseli kupus. Već danas večeru zamijenite ovom salatom i ostaćete zapanjeni rezultatima.

Z D R AV L J E

Jačanje imuniteta kod djece

jeca su izložena velikom broju virusa i bakterija u svom svakodnevnom okruženju, pa tako igra s vršnjacima ili boravak u zatvorenim prostorijama može uzrokovati učestalu pojavu i širenje raznih infekcija. Međutim, ovi faktori neće podjednako uticati na svu djecu. Dok se kod nekih imunološki sistem uspješno bori protiv raznih mikroba, drugi će češće obolijevati, od prehlade ili gripe. Primjenom nekoliko savjeta stručnjaka možete doprinijeti jačanju imunološkog sistema te tako osigurati zaštitu od raznih mikroba koji mogu negativno utjecati na zdravlje vašeg djeteta. Osigurajte vašem djetetu dovoljno sna Osim što utječe na psihički i fizički razvoj djeteta, odgovarajuća količina sna pomaže i kod održavanju zdravlja i odbrane od infekcija. Loš san može smanjiti otpornost organizma, povećati vjerovatnost pojave raznih infekcija, ali i uticati na njihovo trajanje i komplikacije

Pazite na unos tekućine Pobrinite se da vaše dijete u svakodnevnoj prehrani unosi dovoljnu količinu tekućine u obliku vode, mlijeka ili voćnih sokova bogatih vitaminima. Izbjegavajte pića s visokim udjelom šećera ili vještačkih sladila. Uravnotežena prehrana Uravnotežena prehrana osigurava jak i zdrav imunološki sistem. Nutritivni nedostaci mogu povećati osjetljivost na viruse i bakterije, stoga se preporučuje da u svakodnevnu prehranu uvrstite svježe voće i povrće, orašaste plodove, sjemenke, grah i žitarice. Namirnice koje doprinose jačanju imuniteta su: limun, jagode, banane, papaja, dinja, borovnica, marelica, mango i grejp, češnjak, luk, rajčica, brokula, slatki krumpir, špinat, mrkva, kelj, tikvice, mahunarke te proizvodi od soje. Ove namirnice sadrže dovoljno vitamina, minerala, enzima i antioksidansa koji jačaju imunitet. Osim toga, preporučuje se i konzumacija žutog povrća koje sadrži karotenoide – prirodnu supstancu koja potiče imunološki sistem i proizvodnju bijelih krvnih ćelija Probiotici Na tržţištu postoje razni probiotički pripravci namijenjeni djeci. Oni doprinose jačanju imuniteta tako što pomažu uspostavljanju ravnoteže između tzv. dobrih i loših bakterija te povećavaju ili poboljšavaju fagocitozu, koju bijele krvne ćelije koriste za onesposobljavanje bakterija. Osim toga, probiotici doprinose povećanju broja T-limfocita te ćelija prirodnih ubica (važna skupina limfocita koja uništava tumorske ćelije i mikrobe). Izvor: KreniZdravo-Vodic-Kroz-Imunitet

S T O M A T O L O G I J A

zbjeljivanje zuba je tretman kojim se izbjeljuje prirodna boja vaših zuba. To je kozmetički tretman pomoću preparata u vidu otopina ili gelova u čijem je sastavu hidrogen-peroksid. Danas na tržištu postoji veliki izbor proizvoda, a samim tim i načina izbjeljivanja. Svi tretmani se svode na upotrebu slobodnih kiseonikovih radikala oslobođenih iz otopine ili gela karbamid ili hidrogen-peroksida koji prodiru u tvrda zubna tkiva i uzrokuju promjenu boje zuba. Osim vitalnih zuba, izbjeljivanje se može provesti i na liječenim zubima, a tada također koristimo preparate na bazi hidrogen-peroksida, karbamid-peroksida i natrijevog perborata. Ograničenja kod izbjeljivanja zuba su relativna. Donja dobna granica su pacijenti stariji od deset godina, a gornje granice nema. Stariji pacijenti, međutim, moraju biti svjesni činjenice da površina korijena zuba ostaje tamnija u odnosu na izbijeljenu krunu zuba. Tretman izbjeljivanja se ne preporučuje u trudnoći i kod majki dojilja. Promjene boje uzrokovane tetraciklinskim antibioticima izbjeljuju se teže, a postupak je puno dugotrajniji. Zato je potrebno napraviti temeljan pregled te utvrditi postojanje indikacija i kontraindikacija za izbjeljivanje. Dužina održavanja bijele boje zuba zavisi od načina održavanja zuba. Navike kao što su pušenje, učestalo pijenje kave, čaja i crnog vina tokom tretmana usporavaju postupak, a nakon izbjeljivanja skraćuju dugotrajnost postignutog rezultata. Kako bi se stabilizirala boja zuba nakon izbjeljivanja potrebno je najmanje oko dvije sedmice izbjegavati pušenje,

Izbjeljivanje zuba Dr stom. Dajana Kalamanda

kavu, crno vino te ostala pigmentirana pića, hranu i lijekove koji dovode do pigmentacije zuba. Najčešće promjenu boje zuba uzrokuju vanjski uzročnici kao što su: pojačano konzumiranje čaja, kave, crnog vina, pušenje i lijekova koji potamnjuju zubnu površnu. Traume i urođene promjene u strukturi tvrdih zubnih tkiva takođe su razlog obojenosti zuba, kao što su i oboljenja, fetalne eritroblastoze, konzumiranje tetraciklina u trudnoći, pretjerano uzimanje floura, nepravilno proveden zahvat liječenja zuba i, naravno, starosna dob. Izbjeljivanje zuba se može raditi i u kući, ali tu se mora biti veoma oprezan, jer se korisnici ne pridržavaju uputa proizvođača i pretjeruju s ponavljanjem postupaka izbjeljivanja. Vrlo često i tvornički izrađene matrice, koje nisu individualno prilagođene, mogu dovesti do oštećenja gingive. Zato je preporučljivo svaki postupak izbjeljivanja provoditi pod nadzorom stomatologa. U stomatološkoj ordinaciji zubi se mogu izbjeljivati: laserom, zoom lampom i pomoću specijalnih udlaga. Po načinu izvođenja postoji unutrašnje i vanjsko izbjeljivanje. Postupak jednokratnog izbjeljivanja kod stomatologa traje prosječno 20-30 minuta, a eventualno ponavljanje izbjeljivanja se preporučuje nakon godinu dana. Par dana prije izbjeljivanja mora se obavezno odstraniti zubni kamenac i zubi

kao i okolno tkivo oko zuba moraju biti potpuno zdravi i djeci nikako ne raditi izbjeljivanje. I nikako nije preporučljivo samoinicijativno izbjeljivanje zuba. Boja zuba nakon izbjeljivanja je primjerena vrsti i boji zuba i ona se može razlikovati od osobe do osobe. Boja izbjeljivanja se vidi neposredno nakon zahvata, ali krajnji rezultat se vidi nakon dvadesetak dana kada se sama boja stabilizuje. Izbjeljivanje zuba je postupak kojim se bitno može uljepšati izgled lica, ali i istovremeno nepovratno narušiti zdravlje zuba ako se radi nestručno i bez stomatologa. Pacijenti trebaju biti svjesni kako je izbjeljivanje individualno i ovisi o puno faktora. Zubi će sigurno nakon izbjeljivanja biti bjelji, ali vrlo često pacijenti imaju irealna očekivanja i žele „holywoodske zube“ koji su najčešće, u stvari, zubi pokriveni keramičkim krunicama ili ljuskicama izrazito bijele, gotovo neprirodne boje. Ako imate želju za izbjeljivanjem zuba obratite se isključivo svom stomatologu i jedino kod njega i uz njegovu kontrolu izbjeljujte zube. Svi ostali načini predstavljaju veliki rizik za zdravlje zuba. Promjenu boje zuba možemo naći u genetskim i degenerativnim promjenama, lijekovima koji prebojavaju zube, starenju kao i u učestaloj konzumaciji obojene hrane i pića te konzumiranju pojedinih začina u hrani. Neispravno liječeni zubi također mogu dovesti do neželjene promjene boje zuba, kao i zubi nakon endodontskih liječenja. Za bijeli sjaj zuba odgovorna je gleđ, a trošenjem postaje sve tanja zbog čega tamnija boja dentina dolazi do izražaja. Za promjenu boje zuba potrebno je promijeniti hemijsku strukturu pigmenta koji se nalaze u samom zubnom tkivu. To se postiže pomoću aktivnih molekula kiseonika koje ulaze u strukturu zuba uz pomoć hidrogen-peroksida te se vežu na molekule pigmenta, a sam proces je poznat pod nazivom oksigenacija. Postoji više načina izbjeljivanja zuba. Kod nas se najčešće koristi Zoom WhiteSpeed izbjeljivanje zuba koji pred-

S T O M A T O L O G I J A

stavlja najtraženiji i najpoznatiji način za izbjeljivanje zuba u većim zdravstvenim centrima. Zoom WhiteSpeed je savremen i djelotvoran profesionalni način izbjeljivanja zuba od nizozemskog proizvođača ‘’Philips’’ koji koristi najnapredniju tehnologiju LED svjetla. Zoom lampa emitira optimalan nivo svjetlosti sa znatno većim nivoom intenziteta nego ostale LED lampe na tržištu. Svjetlo aktivira fotokatalizator unutar Zoom Chairside Gela koji ubrzava i poboljšava rezultate izbjeljivanja te omogućuje odlične rezultate. Intenzitet se može prilagoditi svakoj osobi te tako omogućavamo ugodniji tretman i veće zadovoljstvo rezultatima. Zoom izbjeljivanje zuba je savršen način vraćanja prirodne bjeline zubima. Skoro svaka osoba može imati koristi od izbjeljivanja zuba. Izbjeljivanje je idealno za osobe koji imaju zdrave zube,

a željele bi imati ljepši osmijeh. Prije tretmana potrebno je našim doktorima napomenuti ako imate izrazito osjetljive zube, kako bi znali prilagoditi tretman i ocijeniti jeste li pogodna osoba za sam tretman. Prije izbjeljivanja zuba Zoom tretmanom doktori dentalne medicine će pregledati zube i potporna tkiva, a prije tretmana očistit će se kamenac s površine zuba.

Aktivan sastojak Zoom gela za izbjeljivanje je hidrogen-peroksid koji ima prirodna svojstva izbjeljivanja, a pod utjecajem svjetla se intenzivira. Zoom lampa svojom specifičnom svjetlošću aktivira hidrogen-peroksid te mu pomaže ispuniti površinu zuba, nakon čega čisti kisik ulazi u caklinu i dentin te izbjeljuje obojeno područje ostavljajući strukturu zubi nepromijenjenom. Zoom svjetlo dovodi do minimalnog zagrijavanja koje je najčešće uzrok nelagode. U nekim slučajevima zubi postanu privremeno osjetljivi na hladnoću tokom i nakon tretmana. Ponekad dolazi do nelagode u desnima, upale grla ili bijelih brazdi na desnima. Ovi simptomi obično su privremeni i trebali bi nestati u roku od nekoliko dana nakon završetka tretmana.

stomatoloska ordinacija

dr DAJANA KALAMANDA Estetska stomatologija: 1. Estetska ispuni 2. Izbjeljivanje Protetika: 1. Fiksna(metalokeramika i bezmetalna keramika) 2. Mobilna(skeletirane i parcijalne plocaste proteze) 3. Kombinovani radovi 4. Protetika na implantima Bolesti zuba i endodoncija: 1. Ispuni, sve vrste kompozitnih, keramickih plombi 2. Lijecenje kanala korjena zuba 3. Kompozitni i keramicki inleji Djecija i preventivna stomatologija: 1. Vadjenje i plombiranje mlijecnih zuba 2. Zalivanje fisura Ortodoncija: 1. Mobilni aparati 2. Fiksni aparati.

+387 66 999-445 Nikole Pašića 48, Banja Luka

Vaš zdrav osmjeh je naš uspjeh! 41

S T O M A T O L O G I J A

ovodom Svjetskog dana oralnog zdravlja koji se obilježava 20. marta, Javna zdravstvena ustanova Zavod za stomatologiju, uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u ponedjeljak 19. marta 2018. godine organizovala je prigodan program za djecu u JU Centar „Zaštiti me“ u Banjaluci. Obilježavanje Svjetskog dana oralnog zdravlja koje organizuje Zavod za stomatologiju, a uz podršku resornog ministarstva, postalo je tradicija s ciljem promocije zdravlja usta i zuba. Uz promotivne i edukativne aktivnosti u kojima su učestvovali zaposleni Zavoda za stomatologiju, svim učesnicima Centra podijeljeno je 155 poklon paketa – setova za oralnu higijenu koji sadrže četkicu za zube, pastu za zube, toaletnu čašu, pješčani sat i slikovno uputstvo za pravilno pranje zuba, koji su obezbijeđeni putem donacija poslovnih partnera Zavoda. Direktor Zavoda za stomatologiju mr Ranka Knežević, spec. dr stomatologije, izjavila je da oralno zdravlje ima veliki značaj za opšte zdravlje organizma jer se u zubnom plaku nalazi veliki broj bakterija koje su uzročnici oboljenja usta i zuba, a mogu da dovedu do oboljenja cjelokupnog organizma. “Preventivne mjere imaju veliki značaj u očuvanju oralnog zdravlja, a naročito su važne kod trudnica i djece predškolskog uzrasta. Zdrava usna duplja kod malog djeteta je predispozicija za zdrave mliječne zube, što je uslov za zdrave stalne zube”, izjavila je dr Knežević. Predstavnica Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Marina Milovanović izjavila je da resorno ministarstvo podržava aktivnosti koje imaju za cilj da podignu nivo brige o oralnom zdravlju stanovništva. “Usta su ogledalo koje odražava opšte zdravlje organizma i zato je važno podstaći brigu o oralnom zdravlju u najranijoj dobi djece, jer se tada usvajaju i razvijaju svi životni stilovi”, rekla je Milovanovićeva. Direktor Javne ustanove Centar “Zaštiti me” Zorica Kuzmanović Vasilić istakla je značaj obilježavanja Svjetskog dana oralnog zdravlja u ovoj ustanovi u kojoj se vaspitavaju i obrazuju djeca sa smetnjama u razvoju iz cijele Republike Srpske. “Ova edukativna radionica ima veliki značaj za naše mališane kako za njihovo zdravlje, tako i za njihovu socijalizaciju”, rekla je Vasilićeva. 42

20. mart 2018.

Svjetski dan oralnog zdravlja

Zaposleni Zavoda za stomatologiju u svom svakodnevnom radu promovišu značaj oralnog zdravlja i oralne higijene, doprinoseći tako povećanju nivoa svijesti o važnosti oralnog zdravlja za cjelokupno zdravlje i kvalitet života. Oralno zdravlje je izuzetno važno ne samo zbog lijepog osmijeha, već i zbog njegove uloge u opštem zdravlju te dobrobiti cjelokupnog organizma. Podaci ukazuju na izuzetno lošu epidemiološku situaciju vezanu za oralno zdravlje. U uzrastu do dvije godine već 30% djece boluje od karijesa mliječnih zuba, dok je kod 90% šestogodišnjaka ustanovljen karijes mliječnih zuba. U uzrastu od 12 godina utvrđeno je čak sedam oboljelih zuba po djetetu. Istraživanja pokazuju da čak 87% majki u toku trudnoće i prve godine života djeteta nije dobilo nikakve informacije o značaju i načinu očuvanja oralnog zdravlja te da najveći broj djece nije imao pregled u toku prve godine života tokom koga bi se roditeljima dala uputstva o načinu održavanja higijene

usne duplje kod njihovog djeteta. Ovo treba naglasiti iz razloga što usna duplja sa karioznim zubima mliječne denticije predstavlja izuzetno nepovoljnu sredinu za rast zuba stalne denticije, a koji niču u uzrastu od šest godina. Sve ovo ukazuje da je sa prevencijom neophodno početi već u prvoj godini života djeteta, kako bi se roditelji edukovali o pravilnom načinu održavanja oralne higijene, odnosno zdravlja usta i zuba svoje djece. Veoma je važno da djeca u najranijem uzrastu usvoje zdrave navike o održavanju higijene usne duplje. Karijes i parodontopatija su najrasprostranjenija oboljenja u usnoj duplji koja nastaju usljed nezdravih navika u ishrani i neadekvatnog održavanja oralne higijene, a riječ je o oboljenjima koja se veoma lako odgovarajućim preventivnim metodama mogu spriječiti. U nastanku karijesa veoma važnu ulogu imaju bakterije koje dovode do pojave karijesa ukoliko oralna higijena nije adekvatna, odnosno ukoliko je

S T O M A T O L O G I J A

prisutan plak na zubima. Ništa manje bitnu ulogu u nastanku karijesa nemaju ni druga rizična ponašanja kao što su: prečesta konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata, korišćenje zaslađenih i gaziranih napitaka što dovodi do iscrpljivanja puferskog sistema pljuvačke, gdje kisela sredina pogoduje nastanku karijesa, a koji, ukoliko se ne liječi, dovodi do pojave bola, infekcije i, u krajnjem slučaju, do gubitka zuba. Osim karijesa, važno je spomenuti i ostala oralna oboljenja, kao što je parodontopatija koja kao krajnji ishod, takođe, vodi gubitku zuba te razni oralni karcinomi koji se dosta rijetko spominju, a koji spadaju među 10 najčešćih vrsta karcinoma. Kada se sve ovo uzme u obzir, vidi se koliko su bitne redovne kontrole kod stomatologa, bilo da je riječ o djeci ili odraslim osobama. Danas, kada se sa sigurnošću zna da pojedine bakterije iz dentalnog plaka, prodorom u krvotok, mogu dovesti do određenih autoimunih reakcija koje se povezuju sa kardiovaskularnim promjenama, dijabetesom, reumatoidnim artritisom, čak i sa nekim vrstama karcinoma, vidi se kolika je važnost oralnog zdravlja. Edukacija stanovništva o značaju i načinu očuvanja oralnog zdravlja jako je bitan momenat u prevenciji. Oboljenja zuba i njihove komplikacije otežavaju normalnu ishranu, utiču na rast i razvoj cjelokupnog organizma ne samo zbog toga što uzrokuju bol, već i iz razloga što neliječeni karozni zubi mogu da dovedu do pojave teških infekcija. Narušena estetika i posljedični uticaj na socijalizaciju su najmanji problem. Višedecenijska praksa iz velikog broja zemalja, kao i preporuke Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), nedvosmisleno pokazuju da je primjenom organizovanih preventivnih mjera potpuno izvodljivo staviti karijes pod kontrolu, povećati zadovoljstvo građana i značajno umanjiti troškove namijenjene za stomatološku zdravstvenu zaštitu.

SaMSIC

Smij se za zdravlje

omitet za međunarodnu razmjenu studenata medicine Republike Srpske (SaMSIC) ispred svih studenata Medicinskog fakulteta organizovao je i obilježio Svjetski dan oralnog zdravlja 20. marta pod nazivom Smile for health – „Smij se za zdravlje“ Aktivnost u gradu Banjaluka, odžana je u predivnom prostoru Muzičkog paviljona “Staklenac”. Volonteri su edukovali građane o oralnoj higijeni, prevenciji karijesa, antikariogenoj hrani, kao i o ispravnoj tehnici pranja zuba. Takođe, oni posjetioci koji su pokazali veće interesovanje za ovu temu, ispunili su anketu prilagođenog sadržaja, koja će biti upotrijebljena za evaluaciju projekta. Naravno, zakazani su brojni besplatni stomatološki pregledi kao i ostale stomatološke usluge u studentskoj ambulanti. Mališani, koje smo dočekali oko 12.00 časova, edukovali su naši volonteri, a zabavile maskote Zubić Vila i Ježurko Ježić, te smo tako zajedno uspjeli prevazići strah od bijelog mantila i stomatologa. Kompanija Curaprox Bosna i Hercegovina je, kao i prethodnih godina, za sve posjetioce pripremila prigodne poklone: četkice za zube, interdentalne četkice i paste bez SLS-a, a domaći trgovački lanac “Moj Market” je obezbijedio jabuke za sve posjetioce te sendviče i vodu za volontere i tako dodatno razveselio naš dan zdravim odabirom hrane. Volonteri su dijelili informativne letke i pokazivali na studijskim modelima pravilnu tehniku pranja zuba. Manifestaciju su posjetili predstavnici iz Odjeljenja za društvene djelatnosti grada Banjaluka, samostalni stručni saradnik - koordinator za projekte iz oblasti nauke i obrazovanja Ljubinka Dragojević te dekan Medicinskog fakulteta profesor dr Ranko Škrbić.

„Drago nam je da smo i ove godine uspješno sproveli edukaciju i podigli svijest građana kako o značaju samog oralnog zdravlja, tako i o njegovoj važnosti za cijeli organizam. Posebno nam je drago što smo naš projekat uvrstili na mapu oficijelne stranice ’Svjetskog dana oralnog zdravlja’ i na taj način dobili međunarodnu podršku ’Svjetske federacije stomatologa’ Ovaj projekat smo prijavili u program naše krovne organizacije IMFSA (International Federation Of Medical Students Associations) - Healthy Lifestyles and Non-Communicable Diseases, radno tijelo SCOPH, IFMSA SCOPH (Standing Committee on Public Health), IFMSA SCOPH - European Region”, istakli su predstavnici Komiteta za međunarodnu razmjenu studenata medicine Republike Srpske. I studenti Medicinskog fakulteta u Foči, Univerziteta u Istočnom Sarajevu, obilježili su ovaj dan na Trgu kralja Petra I. Održali su i predavanje edukativnog karaktera u Studentskom domu u Foči, na kojem je bio veliki odziv. http://www.worldoralhealthday.org/…/smij-seza-zdravlje-smi… 43

ZDRAVSTVO - SRBIJA

avod za biocide i medicinsku ekologiju je jedinstvena zdravstvena ustanova u Republici Srbiji specijalizovana za kontrolu bolesti i suzbijanje vektora prenosioca zaraznih bolesti, dezinfekciju i sterilizaciju kao i praćenje efikasnosti i ekotoksikoloških parametara biocida u cilju očuvanja i unapređenja životne sredine. Sa direktorkom Zavoda dr Draganom Despot ekskluzivno za časopis “Medici.com” razgovor vodi RadenkoRade Karalić. Doktorka Despot već sedam godina izuzetno uspešno rukovodi ovom elitnom, referentnom zdravstvenom ustanovom u oblasti preventivne zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, jedinstvenoj ovog tipa u Srbiji.

Intervju: Prim. dr Dragana Despot

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Dr Dragana Despot je doktor medicine, specijalista urgentne medicine, primarijus. Nakon skoro dve decenije rada u primarnoj zdrvstvenoj zaštiti od 2011. godine radi kao direktor Zavoda za biocide i medicinsku ekologijuu Beogradu. Od dolaska dr Despot na mesto direktora Zavod je prošao put oporavka i razvoja i postao 2013. godine akreditovana zdravstvena ustanova, jedina ovog tipa u Srbiji. Zavod je preorijentisan na tržišno poslovanje, što je zahtevalo konkurentnost, inovativnost i stručnost na svim nivoima poslovanja. Kao i prethodnih godina, tačnije od 2015g, ”24 SATA DNEVNO SVIH 12 MESECI” pod budnim okom strucnih ekipa Zavoda, kontrolišu se i prate svi rizici za pojavu i prenos vektorskih zaraznih bolesti.Uz veliku podršku grada Beograda, kao osnivača, svake godine se beleži uzlazna putanja u rezultatima postignutim na terenu kroz pravovremenu i racionalnu primenu biocidnih proizvoda uz poštovanje svih principa zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi.

Razgovor počinjemo pitanjem o istorijatu Zavoda: Ova ustanova je osnovana 5. oktobra 1891. godine, kada je Srpsko lekarsko društvo donelo Odluku o osnivanju Zavoda za dezinfekciju, kao jedne od najstarijih preventivnih zdravstvenih ustanova na Balkanu. Taj zadatak je poveren prof. dr Milanu Jovanoviću Batutu. Delatnost današnjeg Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, a tadašnjeg Zavoda za dezinfekciju, krajem 19. i početkom 20. veka bila je vezana za poslove dezinfekcije po epidemiološkim indikacijama. Godine 1934. u Zavodu kao najmodernijoj ustanovi tog tipa na Balkanu, započinju i poslovi na suzbijanju komaraca na području Beograda, kao i poslovi deratizacije. Pored toga, Zavod je imao velikog udela u suzbijanju epidemija kao što su epidemija velikih boginja - Variola vera, 1972. godine. Kako se razvijala i proširivala delatnost Zavoda? Početkom 21. veka delatnost Zavoda proširena je na obavljanje monitoringa u oblastima suzbijanja štetnih organizama (insekata, krpelja i glodara). Od 1.1.2007. godine Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju nosi novo ime - Zavod za biocide i medicinsku ekologiju. Zavod se od 1968. godine nalazi na Banovom brdu u Trebevićkoj ulici 16. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju sprovodi zdravstvenu delatnost na 46

više nivoa zdravstvene zaštite kroz dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju u ustanovama i objektima čiji je osnivač grad Beograd; sistematsku deratizaciju stambenog fonda, nehigijenskih naselja, neuređenih zelenih površina i priobalja na teritoriji grada Beograda; dezinfekciju prema epidemiološkim indikacijama i u vandrednim situacijama na teritoriji Stari Zavod

grada Beograda. Takođe, izvodi monitoring i suzbijanje štetnih organizama na otvorenom i zatvorenom prostoru. Kvalitetnim sprovođenjem programa, prvenstveno monitoringa štetnih organizama, a zatim i njihovog suzbijanja uz poštovanje najnovijih stručno naučnih preporuka iz ovih oblasti u prethodnom periodu ostvarene su ve-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zavod danas

like uštede gradu Beogradu. Pravovremenim monitoringom i suzbijanjem štetnih organizama samo na područjima gde je monitoring pokazao potrebu utroška radne snage i preparata je značajno manji uz očuvanje životne sredine. Ove uštede su omogućile da se programi suzbijanja rade na mnogo većim područjima sa boljim efektima na terenu.

patogena izazivača bolesti i evidentiranje žarišta, zatim ispitivanje pojave rezistencije na primenjivanim biocidnim proizvodima itd. čime dajemo još veći doprinos polju medicinske ekologije.

Vaš Zavod je imao značajnu ulogu u zaštiti stanovništva od groznice Zapadnog Nila, lajmske bolesti? Recite nam nešto više o tome. Zavod za biocide i medicinsku ekoKako vidite ulogu Zavoda u pre- logiju je idejni tvorac i realizator provenciji zaštite od zaraznih bolesti? jekata „Detekcija virusa Zapadnog Nila Iz oblasti preventivne zdravstvene u populacijama komaraca na teritoriji zaštite stanovništva od zaraznih bolesti Republike Srbije“ i „Detekcija izazivaPrskanje komaraca na otvorenom prostoru

Larvicidni tretman Zavod sprovodi DDD mere u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti. Preventivne usluge koje pruža Zavod zasnovane su na najboljim dokazima iz prakse i istraživanjima, kao i najvišim profesionalnim i etičkim standardima. Zavod ima veliku ulogu ne samo u prevenciji određenih zaraznih bolesti, nego i u saniranju epidemija. Zavod je kreator i pokretač programskih aktivnosti koje se odnose na kontrolu vektora - prenosioca zaraznih bolesti kako na teritoriji grada Beograda, tako i na teritoriji cele Republike Srbije. U okviru ovih aktivnosti, kroz planirane programe kao što su monitoring štetočina i korovske biljke ambrozije, detekcija

bespilotnom letelicom... Da li imate dovoljno specijalnih vozila i druge opreme za rad na terenu? Za obavljanje poslova na terenu Zavod raspolaže voznim parkom u čijem sastavu se od 2016. godine, nalazi 11 putničkih vozila marke Dacia Sandero, 21 teretno vozilo marke Fiat Doblo Work up, terensko vozilo Mahindra GOA, Fiat Doblo Cargo, a od prošle godine i dva vozila marke Fiat 500L. Uređaji kojima se obavljaju poslovi dezinsekcije su: 20 uređaja ULV Aerosol Generator IGEBA tip U 15 HD, četiri ručna dimna generatora za termalno zamagljivanje IGEBA EVO 35, zapremine rezervoara šest l, dva dimna generatora za termalno zamagljivanje IGEBA TF 65/20 E, zapremine rezervoara 20 l i 7 dimnih generatora za termalno zamagljivanje IGEBA TF 95, zapremine rezervoara 60 l. Takođe, od prošle godine Zavod poseduje i dve motorne prskalice zapremine 400 l koje se uspešno koriste u akcijama suzbijanja ambrozije. Da li Vam nedostaje nešto od opreme, odnosno pratite li slične institucije u svetu što se tiče visokosofisticirane opreme? Od ove godine Zavod poseduje atomski asorpcioni spektrofotometar čija je namena detekcija teških metala u analiziranim uzorcima sa terena u cilju unapređenja zaštite životne sredine, a samim tim i zdravlja stanovništva. Pored navedene opreme interesantno je napomenuti da je u 2017. godini Zavod nabavio bespilotnu letelicu – dron, za poslove nadzora staništa komaraca i monitoringa korovske biljke ambrozija na terenima koji su teško dostupni sa zemlje, čime je monitoring podignut na viši nivo. Ovom nabavkom je Zavod svrstan u red retkih institu-

ča lajmske bolesti i virusnog krpeljskog encefalitisa na populaciji krpelja“ koje je finansiralo Ministarstvo zdravlja. Ovi projekti se sprovode uspešno od 2013. godine i za to vreme su ostvareni veliki efekti u zaštiti stanovništva od ovih zaraznih bolesti. Primera radi, broj obolelih od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji je u konstantnom opadanju od 2012. godine kada je prvi put prijavljena na teritoriji Republike Srbije. Pod vašim rukovođenjem Zavod je opremljen savremenim voznim parkom i ostalom najsavremenijom opremom, savremenim laboratorijima, novim informacionim sistemom, 47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

• Mapiranje površina pod ambrozijom • Pravljenje fotografija i video-zapisa na terenu • Popunjavanje formulara direktno na terenu • Elektronsko pravljenje naloga za ekipe koje su uključene u poslove monitoringa i suzbijanja ambrozije.

cija u svetu koje koriste najsavremeniju tehnologiju za obavljanje poslova monitoringa štetnih organizama. U narednom periodu je u planu i korišćenje bespilotnih letelica za suzbijanje štetnih organizama na nepristupačnim područjima. Rekao bih, iz ovog što rekoste, ne samo da pratite slične institucije u regionu i svetu, već i da prednjačite u savremenosti i inovacijama. Imate informacioni sistem? Zavod za biocide i medicinsku ekologiju je 2013. godine implementirao GIS (geografski informacioni sistem) CadCorp SIS, verzija 8.0. u cilju što bolje obrade sakupljenih podataka sa terena i planiranja akcija suzbijanja štetnih organizama. Vizuelizacija podataka u vidu karata doprinosi boljem uvidu i razumevanju stanja na terenu. Na taj način se postiže veća efikasnost u upravljanju prostornim resursima i planiranju poslova Zavoda. Takođe, na sajtu Zavoda se nalazi karta Beograda gde su iscrtani poligoni na kojima će se taj dan vršiti akcije suzbijanja štetnih organizama. Ovo je jako bitno jer građani svaki dan u svakom trenutku mogu da se informišu o aktivnostima Zavoda. Pored poslova monitoringa i suzbijanja štetnih organizama koji se vrše na terenu, Zavod poseduje savremeno opremljene laboratorije u kojima se vrše analitička ispitivanja određivanja sadržaja aktivnih supstanci pomoću metoda gasne i tečne hromatografije i ispitivanja biološke efikasnosti biocida i ispitivanja ekotoksikoloških svojstava biocida. Od 1968. godine Zavod poseduje komoru za sterilizaciju etilen-oksidom u kojoj se vrši sterilizacija termolabilnog medicinskog materijala i opreme (špricevi, braunile sa polivinilskim nastavcima, plastični sistemi za infuziju i transfuziju, pejsmejkeri, endoproteze, stentovi itd.). 48

Vozni park

Dron

Imate posebnu podršku grada i u suzbijanju ambrozije. Šta ste do sada uradili i šta planitate da bi se suzbila ta vrlo štetna korovska biljka? Od 2017. godine Zavod se, na osnovu Programa koji je finansirao Sekretarijat za zdravstvo, bavi poslovima monitoringa i suzbijanja korovske biljke ambrozije na javnim površinama na području grada Beograda. U okviru ovog programa monitoring ambrozije se sprovodi na površini od 80 ha, a njeno suzbijanje na 30 ha. U narednom periodu planirano je povećanje ovih površina kako za monitoring, tako i za suzbijanje radi poboljšanja kvaliteta života građana Beograda. U cilju unapređenja poslova monitoringa i suzbijanja ambrozije razvijena je i aplikacija čija se primena planira od ove godine. Reč je o WEB aplikaciji koja svojim sadržajem olakšava i ubrzava rad na terenu jer omogućava:

Zavod planira velike površine za tretiranje u 2018. godini u suzbijanju krpelja, larvi, glodara, komaraca... O kojim površinama i tretmanima se konkretno radi? Da, planirali smo površine na teritoriji Beograda u skladu sa iskustvom iz ranijih godina i na osnovu prognoze koju radimo na bazi parametara monitoringa, i to: suzbijanje krpelja na 8.000 hektara, suzbijanje larvi na otvorenim površinama do 12.000 hektara,larvi komaraca na 75.000 mikrožarišta individualnih domaćinstava. Uporedo ćemo vršiti i suzbijanje odraslih formi komaraca na teritoriji Beograda, suzbijanje odraslih formi komaraca uredjajima sa zemlje na otvorenim površinama do 80.000 hektara hladnim zamagljivanjem, suzbijanje odraslih formi komaraca uređajima sa zemlje na otvorenim površinama do 50.000 hektara i suzbijanje odraslih formi komaraca u zatvorenom prostoru u stambenim objektima 4.800 jedinica do 30.04.2018. godine i 2.400 jedinica do kraja 2018. godine kao i suzbijanje odraslih formi komaraca iz aviona na teritoriji Beograda na 20.000 hektara. Posebna aktivnost Zavoda će biti na suzbijanju glodara (sistematska deratizacija) prvi krug i to:deratizacija stambenog fonda, stambenih jedinica u objektim kolektivnog stanovanja –zgrade –na 620.000 jedinica, individualnih domaćinstava na 200.000 jedinica, nehigijenskih naselja na 590 hektara, obala, priobalja reka i potoka, Ade Ciganlije i Ade Huje na 170 kilometara u pojasu širine 100 metara i deratizacija neuredjenih ili delimično uredjenih slobodnih zelenih i drugih površina u okoliki stambenih zgrada na 600 hektara. Isto tako vršićemo monitoring larvi na 40.000 hektara, monitoring glodara na kompltnoj teritoriji grada, monitoring odraslih formi komaraca na 130.000 hektara (i otvorene površine i zatvoreni prostor) kao i monitoring krpelja Kako kontrolišete upravljanje procesima i unapređujete kvalitet rada u Zavodu? Koje sisteme menadžmenta primenjujete u Zavodu?

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju je implementirao sisteme menadžmenta: • SRPS ISO 9001:2015 Sistem menadžmenta kvalitetom • SRPS ISO 14001:2015 Sistem menadžmenta životnom sredinom • SRPS OHSAS 18001:2008 Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu • ISO 27001:2013 Sistemi menadžmenta bezbednošću informacija • CEN EN 16636:2015 Upravljanje uslugama suzbijanja štetočina. Zavod je akreditovana zdravstvena ustanova. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova je dodelila Zavodu sertifikat o akreditaciji broj A-11309/2013 na period od sedam godina. Pored ovoga, Zavod je ovlašćeno pravno lice na nivou Republike, a osposobljeno pravno lice na nivou grada za postupanje u vanrednim situacijama. Kakva je bila uloga Zavoda u velikim poplavama 2014. godine? Delovanje Zavoda u vanrednim situacijama najbolje je pokazano tokom majskih poplava u Obrenovcu 2014. godine. Tada je na teritoriji ove opštine u nizu sprovedenih protivepidemijskih mera dezinfikovana površina od 10.000.000 m2. Brzim reagovanjem i odgovornim radom stručnih ekipa Zavoda na terenu sprečeno je da stanovništvo sa poplavljenih područja oboli od zaraznih bolesti u epidemijskom obimu. U prilog pravilne zaštite i bezbednosti na radu na ugroženom području sa visokim epidemiološkim rizikom ide i činjenica da među ekipama Zavoda koje su obavljale dezinfekciju nije bilo zaraženih. Kakva je kadrovska politika, stručnost, edukacija… kadrova? Sarađuju li sa sličnim ustanovama u regionu i svetu? Bitno je istaći da se stručna lica Zavoda stalno dodatno edukuju, te su redovni posetioci i učesnici kako inostranih, tako i domaćih konferencija i seminara iz oblasti relevantnih za područje delovanja Zavoda. Od skorijih poseta mogu se izdvojiti učešća na međunarodnim konferencijama 20th European Society for Vector Ecology (ESOVE) Sonference u Lisabonu gde su naši zaposleni prošli kroz obuku „Vector Ecology and Control (Ticks and Mosquito Group)“; naučni skup 2nd Annual International Conference on Public Health održan u Atini sa temom „West

tizacija „Jedan svet jedno zdravlje“ u Zrenjaninu. Treba pomenuti i da Zavod ostvaruje uspešnu saradnju sa eminentnim inostranim laboratorijama, poput „Istituto Zooprofilattico Sperimentale dell’ Abruzzo e del Molise Giuseppe Caporale“ iz Terama, Italija, koja je referentna OIE laboratorija i National Institute of Public Health, Centre for Epidemiology and Microbiology iz Praga.

Nile Virus Surveillance in Mosquitoes (Culex pipiens) Vectors“, potom 8. Međunarodni kongres ekologija, zdravlje, rad i sport u Banjaluci, kao i VIII EMCA (European Mosquito Control Association) Conference u Crnoj Gori gde su predstavljena dva rada „Laboratory efficacy testing of different repellent on laboratory reared Mosquitoes Culex pipiens complex” i „Field evaluation of insect growth regulator pyriproxyfen against Culex pipiens larve in Belgrade area”. Od domaćih konferencija izdvajaju se Četvrta regionalna međunarodna konferencija „Primenjena zaštita i njeni trendovi“ na Zlatiboru i XXVIII savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i dera-

Hemijska laboratorija

Entomoloska laboratorija

Kako sarađujete sa drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji i šire? Da li one koriste vaše znanje i iskustvo kako biste obučili buduće profesionalce iz srodnih nauka o važnosti zaštite životne sredine, biljnog i životinjskog sveta pa time i ljudskog zdravlja? Zavod je organizator Kursa za rad sa biocidima koji je akreditovala Lekarska komora Srbije („Zbirna tabela Lekarske komore Srbije april 2017“, Kursevi A-1-1472/17, A-1-1474/17, A1-1475/17 i 1476/17 iz odluke br. 15302-1697/2017-01, od 19.5.2017. godine). U poslednjih pet godina kroz ovaj kurs su 1404 osobe osposobljene za rad sa biocidima. Takođe, Zavod predstavlja nastavnu bazu za studente, Medicinskog fakulteta, Fakulteta veterinarske medicine i Fakulteta bezbednosti, kao i za đake Hemijsko-prehrambrene tehnološke škole i Srednje medicinske škole. U okviru stručne prakse studenti Visoke zdravstvene škole iz Bihaća posetili su Zavod pri čemu su imali priliku da se upoznaju sa našom delatnošću. Na kraju našeg razgovora, a na osnovu svega što nam je dr Despot izuzetno ljubazno, razumljivo i uverljivo iznela, može se zaključiti da je Zavod za biocide i medicinsku ekologiju elitna, referentna zdrastvena ustanova u oblasti preventivne zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, koja razvija naučnoistraživački rad na polju medicinske ekologije, poštuje principe, postavlja kriterijume i razvija doktrine. Ustanova za ponos u svakom pogledu. Svoju zaslugu dr Despot ne pominje, ali je nama jasno da je njen doprinos ogroman da Zavod bude ovako dobra i uspešna ustanova, za ponos i primer u svakom pogledu! Ali zato dr Despot posebno ističe, da Zavod ne bi bio danas to što jeste, savremeno opremljena, organizovana Ustanova, sa vrhunskim stručnim kadrom, bez ogromne podrške, pomoći i razumevanja Grada Beograda, na čelu sa Gradonačelnikom,a i svih drugih nadležnih gradskih organa i institucija. 49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kskluzivni razgovor sa prof. dr Predragom Bjelogrlićem za časopis “Medici.com” vodili su prof. dr Milan Milisavljević i Radenko-Rade Karalić, u opuštenoj atmosferi, sa prelepim pogledom na najveći pravoslavni hram – Hram svetog Save. Otišli ste iz Jugoslavije 1992. Šta je bio direktan povod za odlazak? Kao student medicine, obavezne prakse sam obavljao u Engleskoj što mi je pomoglo da te 1992. godine po diplomiranju odem u Englesku po pozivu bolnice u kojoj sam obavljao studentsku praksu. Pošto sam već imao iskustva kao student, nisam imao veliki problem u prilagođavanju. Radio sam veliki broj sati nedeljno, što je verovatno opredelilo moju buduću karijeru u akademiji i nastavi.

Intervju:

Prof. dr Predrag Bjelogrlić Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Da li ste razmišljali da se vratite? Ne. Duže živim u Velikoj Britaniji nego u svojoj zemlji i navikao sam se na njihov način života i rada. Koje su najvažnije razlike u funkcionisanju zdravstvenih sistema Velike Britanije i tadašnje Jugoslavije, odnosno današnjeg zdravstvenog sistema u Srbiji? Zdravstveni sistem u Velikoj Britaniji je potpuno besplatan, bez korupcije, nepotizma... prijatni međuljudski odnosi, kao i velika mogućnost napredovanja u karijeri. Kako vidite svoju buduću karijeru? I dalje je vidim u akademskom radu sa konstantnim unapređujem kurikuluma. Inicijatori ste saradnje sa Medicinskim fakultetom u Beogradu. Da li ste zadovoljni razvojem saradnje?

St Andrews univerzitet

Intenzivna saradnja između dva medicinska fakulteta je naročito značajna u poslednjoj godini. Organizovao sam dva naučna seminara u nastavi za troje kolega sa Medicinskog fakulteta u Beogradu u trajanju od tri dana. Tada su nas posetili prof. M. Milisavljević, doc. M. Ćetković i dr S. Kapor. Takođe, troje kolega sa doktorskih studija sa Medicinskog fakulteta u Beogradu su imali priliku da borave dve nedelje u St Andrews-u i da učestvuju u nastavi iz anatomije i kliničkih veština sa studentima medicine dr S. Bjelica, dr J. Boljanović i dr S. Kapor. Uveren sam da će stečena znanja i iskustva primeniti u nastavi svog medicinskog obrazovnog sistema. U okviru četvororadnog sastanka koji je organizovao Institut za anatomiju “Niko Miljanić” održao sam 21. marta 2018. u Svečanoj sali Dekanata Medi-

Dr Predrag Bjelogrlić je studirao medicinu u Sarajevu i Beogradu i odmah po diplomiranju, 1992. godine, napustio tadašnju Jugoslaviju i otišao u Veliku Britaniju, gde je prvo radio dve godine u regionalnoj bolnici James Paget Hospital - Great Yamrouth u istočnoj Engleskoj. Posle toga odlazi na godinu dana rada u Belfastu na odeljenju patologije, da bi 1995. upisao magisterij u Hammersmith Hospital, University of London 1996. Magistarske studije su bile vezane za pedijatrijske mišićne distrofije i njihovo patološko dijagnostikovanje upotrebom histopatoloških metoda bojenja. Po završetku postdiplomskog studija dr Bjelogrlić prelazi na Medicinski fakultet Univerziteta u St Andrews-u gde do današnjeg dana ostao sa radom u nastavi punih dvadeset godina. Prvo je bio demonstrator i predavač na anatomiji da bi 2004. preuzeo sadašnju ulogu organizatora i vođe kliničkih veština na sve tri godine dodiplomskog studija medicine na ovom univerzitetu. Inače, sada ima zvanje profesora. St Andrews univerzitet je najstariji škotski univerzitet, osnovan 1413., i treći najstariji univerzitet na engleskom govornom području. Univerzitet ima preko 10 hiljada studenata, od kojih je oko 450 na Medicinskom fakultetu, gde je 40% studenata iz inostranstva. Univerzitet je rangiran kao treći najbolji univerzitet u Ujedinjenom Kraljevstvu po svim nacionalnim tabelama. Šest nosilaca Nobelove nagrade je studiralo na ovom univerzitetu, od kojih dva na medicini. Poznate ličnosti koje su diplomirale na ovom univerzitetu su kralj Škotske James II (1761), James Black koji je otkrio beta blokere (1946), pionir vakcine za male boginje Edward Jenner (1792) i, naravno, budući kralj i kraljica Velike Britanije: princ William, vojvoda od Kembridža (2005) i Catherine, vojvotkinja od Kembridža (2005).

cinskog fakulteta dva predavanja po pozivu sa temama “Integrisana nastava bazičnih nauka i kliničkih predmeta na dodiplomskoj nastavi sa načinima provere znanja” i drugo “Enterprise –

Z D R AV S T V O - S R B I J A

evropska univerziteta - partnera u ovom projektu. Rezultati će se znati ove godine i nadam se da ćemo biti uspešni u njegovoj implementaciji. Kako napreduju projekti AMEE i OSKI koje ste pomenuli? Budući planovi zajedničke saradnje predstavljaće potencijalne organizacije AMEE, međunarodne konferencije za medicinsku edukaciju, i eventualno uvođenje OSKI (objektivni strukturisan klinički ispit) na dodiplomskim i postdiplomskim studijima medicine u Srbiji. To su veliki budući projekti i nadam se, ukoliko budu ostvareni, da će doneti reputaciju Beogradskom univerzitetu, kao i unapređenju provere i retencije znanja studenata medicine.

Sleva nadesno: stud. A. Stevanović, R. Ninić, M. Mamuzić, dr S. Kapor, prof. M. Milisavljević, prof. P. Bjelogrlić, dr J. Boljanović i dr S. Bjelica

primenjenost u nastavi kao Inter - pro- prijavom na “Erasmus” sa Projektom “Pojačavanje kapaciteta retenfesionalna klinička simulacija”. cije znanja medicinskih nauka u zeKako ste zadovoljni saradnjom u mljama zapadnog Balkana” u kome je Univerzitet u Beogradu glavni parokviru “Erasmus” projekta? Najveći vid obostrane saradnje tner u ovom projektu, a St Andrews između dve institucije ostvaren je univerzitet jedan od četiri zapadno-

Kako ste zadovoljni prijemom u Beogradu, Vašim domaćinima, i kako Vam posle toliko godina izgledaju Beograd i Srbija, ako ste uopšte zbog zgusnutog programa stigli da obiđete? Beogradski medicinski fakultet mi je pripremio zaista lepu dobrodošlicu. Veoma sam zadovoljan sa velikim brojem sastanaka i razgovora. Beograd je svaki put kada dođem lepši i uređeniji i rado se vraćam. Hvala Vam mnogo profesore na vremenu koje ste izdvojili za razgovor i pored prezauzetosti brojnim sastancima, predavanjima i razgovorima.

Sleva nadesno: prof. P. Bjelogrlić, prof. V. Nikolić, prof. Milan Milisavljević, prof. B. Filipović i prof. A. Maliković

Z D R AV S T V O - S R B I J A

pština Žitorađa nalazi se na jugoistoku Srbije, u Topličkom okrugu, u donjem delu reke Toplice. Zahvata deo brdskog područja planine Pasjača i deo doline Dobriča. Nalazi se na 10 km udaljenosti od koridora 10 koji povezuje Srbiju sa Makedonijom, Grčkom i dalje sa Dalekim istokom. Opština se nalazi na udaljenosti 35 km jugozapadno od Niša i gravitira Nišu kao ekonomskom, političkom i kulturnom centru. Osnovni demografski podaci pokazuju da se broj stanovnika na području opštine koja se prostire na 214 kvadratnih kilometara, iz godine u godinu smanjuje. Broj stanovnika od 1953. godine, kada je na području opštine živelo 22710 stanovnika, se sada smanjio na oko 16000 stanovnika koji žive u 30 naseljenih mesta. Područje je seosko, a zbog migracije na relaciji selo - grad i pada nataliteta, što je posebno izraženo u brdskom području, prevladava starosna gupa preko 65 godina starosti i čini trećinu ukupnog broja stanovnika sa tendencijom rasta iz godine u godinu. Prvi podaci o zdravstvenoj službi na teritoriji opštine Žitorađa govore da je davne 1926. godine otvorena Zdravstvena ambulanta u selu Pejkovac, u kojoj je radio bolničar, lokalni meštanin, i lekari koji su dolazili iz Niša. Narodni odbor opštine Žitorađa je 30. maja 1956. godine doneo odluku o formiranju Zdravstvene stanice sa sedištem u Žitorađi u čiji sastav su ušle i prethodno formirane ambulante po selima. Dom zdravlja je počeo sa radom 1962. godine, a zvanično je registrovan 27.9.1963. godine. Od 1972. godine u više navrata Dom zdravlja Žitorađa je radio u sklopu Medicinskog centra u Prokuplju, a od 2008. godine do danas radi kao samostalna ustanova. Danas je to savremena zdravstvena ustanova koja pruža osnovnu zdravstvenu zaštitu i deo specijalističko-konsultativne zdravstvene zaštite, na primarnom nivou zdravstvenih ustanova iz Plana mreže. Ambulante kao oblik primarne zdravstvene zaštite raspoređene su u svim većim mestima. Dom zdravlja u sastavu ima ambulante u mestima Donje Crnatovo, Pejkovac, Dubovo, Držanovac, Gornji Drenovac, Badnjevac, Jasenica, i Stara Božurna. Domom zdravlja u Žitorađi rukovodi od jula 2017. mladi lekar dr Dalibor Veličković, koji je bio izuzetan student, a sada je na doktorskim studijima na programu „Molekularna medicina“. Dr Veličković, ekskluzivno za časo52

Razgovor sa dr Daliborom Veličkovićem

Dom zdravlja Žitorađa Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Dr Dalibor Veličković, doktor medicine, izabrani lekar u službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva Doma zdravlja Žitorađa. Dr Veličković je rođen 1985. godine u Prokuplju. Studije završio na Medicinskom fakultetu u Nišu 2011. godine sa prosečnom ocenom tokom studija 9,49. Upisao doktorske akademske studije na programu „Molekularna medicina“. Organizator i koordinator preventivnih aktivnosti Doma zdravlja Žitorađa, član komisije za zdravstvo pri Crvenom krstu, administrator ustanove za IZIS sistem. Odlukom Skupštine opštine Žitorađa od 28.7.2017. godine imenovan je za v.d. direktora ustanove.

pis „Medici.com“, u razgovoru sa Radenkom – Radetom Karalićem, na sva pitanja odgovara opušteno, konkretno i jasno odajući, i pored mladosti, utisak već iskusnog lekara i rukovodioca. Kakva je unutrašnja organizacija Vaše ustanove? Radi efikasnijeg pružanja zdravstvenih usluga delatnost Doma zdravlja Žitorađa je podeljena po službama:

1. služba za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva (sa kućnim lečenjem i medicinskom negom, hitnom medicinskom pomoći i sanitetskim prevozom u okviru koje postoji i odsek za specijalističke konsultacije iz oblasti interne medicine); 2. služba za zdravstvenu zaštitu dece, žena i polivalentnu patronažu; 3. služba za stomatološku zdravstvenu zaštitu; 4. služba za laboratorijsku, rendgen, ultrazvučnu i drugu dijagnostiku; 5. služba za pravne, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge slične poslove.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Ocenjujete li i kako kvalitet stručZa potrebe stanovništva organizovano je 24-časovno dežurstvo medi- nog rada lekara? cinske ekipe u Domu zdravlja ŽitoraPrema kapitacionoj formuli RFZO-a leđa, gde rade specijalisti opšte i urgen- kari doma zdravlja postižu dobre rezultate u radu. Srednja ocena izabranih lekara na tne medicine. nivou Doma zdravlja je oko 5, što predDa li i koje vrste preventivnih ak- stavlja prosečnu ocenu. Pojedini lekari se tivnosti organizuje i sprovodi Vaša mogu pohvaliti i ocenom preko 9, što je ustanova? mera veoma uspešnog rada u pružanju Dom zdravlja Žitorađa duži niz go- zdravstvenih usluga i preventivnog rada. dina unazad sprovodi preventivne aktivU svakodnevnom radu lekari primenosti na očuvanju i unapređenju zdravlja njuju smernice nacionalnih vodiča za distanovništva, samostalno a i u saradnji jagnostiku i lečenje, kako bi obezbedili sa Crvenim krstom i Udruženjem penzi- visok kvalitet pruženih usluga. Proces onera Žitorađa. Od aktivnosti bismo iz- akreditacije Doma zdravlja je u toku. dvojili besplatne preglede nivoa šećera Kakva je kadrovska struktura zau krvi i merenje krvnog pritiska, koji se organizuju više puta u toku godine u poslenih? Trenutno zapošljavamo 81 radnika: ustanovi, ali i u najudaljenijim selima gde živi pretežno staračko stanovništvo pet lekara specijalista opšte medicine, i to već pet godina unazad. Trudimo se pet doktora medicine bez specijalizacida zdravstvena zaštita bude dostupna je, dva specijaliste pedijatrije, tri specisvima i na svakom mestu. jaliste stomatologije, jednog internistu Takođe, uzimamo učešće i u pre- i tri lekara na specijalizaciji. Ukupno, u ventivnim danima, koje organizujemo ustanovi radi 41 medicinska sestra sa na predlog Ministarstva zdravlja. srednjom i višom stručnom spremom.

Da li u ustanovi postoji mogućnost stručnog usavršavanja i napredovanja? Da. Shodno planu o stručnom usavršavanju trudimo se da poboljšamo stručnost, a samim tim i kvalitet pruženih zdravstvenih usluga. Na usavršavanju su trenutno lekari za oblast radiologije, medicinske biohemije, pedijatrije, a uskoro očekujemo i odobrenje ministarstva za jednu specijalizaciju iz oblasti opšte medicine. Uz to, sama ustanova organizuje stručne sastanke koje je akreditovao Zdravstveni savet Srbije, a koje posećuju i učesnici van ustanove. Lekari Doma zdravlja Žitorađa su učesnici i često posećuju stručne sastanke i simpozijume i van granica Republike Srbije. Da li u ustanovi postoje liste čekanja? U Domu zdravlja se pregledi izabranog lekara zakazuju, trudimo se da ispoštujemo proceduru, a i vreme naših pacijenata. Poštuju se prioriteti prilikom zakazivanja i pregleda. Od pre nekoliko meseci uveden je jedinstveni kol centar gde po ceni lokalnog poziva pacijenti mogu zakazati pregled, dobiti informaciju ili naručiti terapiju. Pripreme za uvođenje elektronskog recepta su u toku. Na zakazani pregled se ne čeka duže od dva do tri dana, u većini slučaja pregled bude realizovan istog dana ili sutradan, osim za ultrazvučnu dijagnostiku, gde se čeka jednu do dve nedelje. Očekujemo da će se lista čekanja i ovde smanjiti povratkom radiologa sa specijalizacije. Na koje probleme nailazite u svakodnevnom radu? Najveće probleme koje imamo su ekonomske prirode, jer je račun Doma zdravlja godinama unazad u blokadi. Razlog ovome je, kao i kod dobrog dela drugih domova zdravlja u Srbiji, neizmirivanje dugova prema dobavljačima lekova, s obzirom na ograničena novčana sredstva kojima raspolažemo, a koja nisu dovoljna za potrebe stanovništva. Za sada poslujemo uspešno zahvaljujući asignacijama i novčanoj pomoći lokalne samouprave i osnivača. Zahvaljujući ovom vidu novčanog priliva dug po blokadi se postepeno smanjuje. Očekujemo da ćemo u bliskoj budućnosti i taj problem rešiti. Trenutno imamo dovoljne količine lekova i medicinskih sredstava za svakodnevni rad, ali se sećam perioda kada smo za jednu ampulu morali pacijente da šaljemo u apoteku. 53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

peracija proširenih vena preporučuje se pacijentima kod kojih sve preduzete preventivne mere i prethodne metode lečenja nisu dale željene rezultate. Osim toga, proširene vene treba lečiti hirurškim metodama kad god postoji povećan rizik od mogućih komplikacija. Problemi s venama i simptomi bolesti Prema statističkim podacima, problemi s venama pogađaju više od polovine svetske populacije. Zato ćemo sada opisati koji simptomi mogu biti znak da je vreme da posetite lekara. Proširene vene su vaskularna bolest koja se manifestuje kroz povećanje veličine vena i njihovim promenjenim oblikom. U takvom stanju elastičnost vena se smanjuje, venski zidovi postaju tanji, a na njima se takođe mogu formirati čvorovi. Karakteristični simptomi proširenih vena su: • Proširene vene možete primetiti vizuelno, poput vene koja izlazi iznad površine kože. Drugim rečima, kao male čvorove na venama ili male ljubičasto-crvene vaskularne „zvezdice“ na površini kože.

Operacija proširenih vena

Problemi s venama Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Uzroci proširenih vena Dugo stajanje na nogama; Sedeći posao; Trudnoća; Zatvor; Poremećaji imunološkog ili endokrinog sistema; • Nagle hormonalne promene (kod žena za vreme trudnoće, porođaja, menopauze); • Nepravilna upotreba oralnih kontraceptiva; • • • • •

• Važni simptomi proširenih vena uključuju oticanje i bol u nogama, koji se povećavaju u kasnim popodnevnim satima. Paralelno s tim, možete osećati grčeve u mišićima, toplinu i/ili punoću u nogama, možete primetiti sušenje kože i/ili izmenjenu pigmentaciju. • U teškim slučajevima, pojavljuju se venski ulkusi (kao otvorene rane na nogama). Treba znati da svaka sumnja na proširene vene zahteva posetu lekaru koji će proceniti stepen bolesti i predložiti mere lečenja. 54

• Loše životne navike (kao što je pušenje); • Nošenje uske odeće (uske farmerke, korseti...); • Nošenje neudobne obuće (cipele s visokim štiklama); • Prekomerna telesna težina; • Teški fizički napori; • Starost; • Genetske predispozicije (mnogi lekari danas smatraju da je ovo, ipak, jedan od osnovnih uzroka proširenih vena).

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dr Igor Končar

Metode lečenja proširenih vena S obzirom na to da proširene vene mogu uzrokovati nastanak krvnog ugruška (tromba), što može biti opasno za život pacijenta, obavezno je blagovremeno lečenje. Do danas postoji prilično opsežna paleta medicinskih proizvoda i tretmana za proširene vene. Nažalost, svi oni nisu uvek i dovoljno efikasni. Mnogi od njih namenjeni su pretežno za pravovremeno olakšanje i eventualno sprečavanje mogućih daljih komplikacija ove bolesti. Tu spadaju mnogobrojne kreme, masti i gelovi. Među njima su najpoznatiji Hepathrombin i Lioton. Kao pomoćno sredstvo za održavanje proširenih vena pod određenom kontrolom upotrebljavaju se i elastični zavoji i čarape za tu namenu. Oni imaju za cilj da sprečavaju zadržavanje krvi u venama poboljšanjem cirkulacije. Međutim, lekari tvrde da je jedini uspešan način za lečenje, sa dugoročnim efektom, operacija proširenih vena. Srećom, danas postoje mnogobrojne hirurške metode za lečenje proširenih vena, a među njima se nalaze i minimalno invazivne. Jedna od najpopularnijih danas je skleroterapija vena, koja se sastoji samo od davanja injekcija u određenim vremenskim intervalima, a na kraju tretmana možete zaboraviti o bolesti. U kasnijim fazama bolesti proširenih vena ipak su neophodne neke od ozbiljnijih hirurških metoda.

„Atlas“ opšta bolnica nudi najsavremenije metode iz oblasti vaskularne hirurgije za lečenje proširenih vena i iskusan lekarski tim, a kada su u pitanju operacije vena u ovoj ustanovi sprovode se tri metode: 1. Striping (stripping); 2. Radiofrekventna ablacija; 3. Laserska ablacija.

A svaka uspešno sprovedena operacija proširenih vena daje garanciju od 95% da se ova bolest više neće vrati, čak i nakon mnogo godina. Ako želite da rešite problem s venama i potrebne su vam dodatne informacije iz oblasti hirurgije vena, zakažite pregled i konsultacije kod dr Igora Končara.

Operacija proširenih vena u „Atlas“ opštoj bolnici Operacija proširenih vena zahteva dugogodišnje iskustvo lekara specijaliste vaskularne hirurgije, jer je tada mogućnost od komplikacija svedena na minimum. U takvim uslovima pacijent je već nekoliko sati nakon operacije u stanju da može hodati. 55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Država brine o obrazovanju zdravstvenih radnika na jugu Srbije

sali Načelstva u Vranju 17.3.2018. godine je potpisan sporazum o otvaranju visokoškolske jedinice van sedišta ustanove bez svojstva pravnog lica sa sedištem u Vranju. Sporazum su potpisali dr Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja, dr sc. med. Hristos Aleksopulos, direktor Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji, i direktorka Visoke škole primenjenih strukovnih studija u Vranju Ljiljana Đorđević. Milenković je izrazio zadovoljstvo zbog početka poslovno-tehničke saradnje i otvaranja odeljenja Visoke medicinske škole strukovnih studija iz Ćuprije u Vranju. “Znam da je veliko interesovanje učenika srednje medicinske škole za dalji nastavak školovanja upravo u ovoj školi. Ova škola ima izuzetan renome i tradiciju. Kadar koji se obrazuje u ovoj školi je izuzetno stručan. U školskoj 2018/2019. godini možemo da računamo da će po ovom sporazumu biti upisano 80 studenata. Ovim mi kao grad postajemo ne samo politički i ekonomski, već i obrazovni centar”, rekao je Milenković. Hristos Aleksopulos, direktor Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji, kazao je da je ona državna akreditovana ustanova koja brine o obrazovanju zdravstvenih radnika. Škola postoji 20 godina, a veliki broj studenata upravo dolazi sa juga Srbije. “Kao visokoškolska ustanova koja obrazuje više medicinskih profila nastojimo da dignitet ove profesije podignemo i približimo nivou koji pripada ovoj profesiji. Medicinske setre su pokretačka snaga društva, predstavljaju najbrojniju populaciju u zdravstvenom sistemu Srbije i značajan segment svakog dobro organizovanog sistema zdravstvene zaštite, zato treba povećati procenat medicinskih sestara sa visokom medicinskom školom. Veliki broj studenata u našoj školi je sa juga Srbije i zato smo se odlučili da akreditujemo visokoškolsku jedinicu van sedišta ustanove baš u Vranju i to sa opštim smerom, za početak, ali je u planu otvaranje novih smerova za strukovne fizioterapeute i strukovne medicinske radiologe“, istakao je Aleksopulos. Direktorka Visoke škole primenje56

Visoka medicinska škola iz Ćuprije u Vranju Pripremio: Radenko-Rade Karalić

nih strukovnih studija u Vranju Ljiljana Đorđević kazala je da dve škole imaju mnogo toga zajedničkog. “Visoka škola ima adekvatan prostor učionice, laboratorije, opremu, ali i deo nastavnog kadra koji može da pomogne Visokoj medicinskoj školi iz Ćuprije u procesu akreditacije i prilikom realizacije nastavnog plana i programa”, napomenula je Đorđevićeva, izrazivši zahvalnost zbog uspostavljanja saradnje dveju škola.

“Moramo da obezbedimo kontinuiranu edukaciju mladih kadrova koji treba da uzmu učešće u daljem usavršavanju, a kasnije i u lečenju građanstva”, napomenuo je Dragan Veličković, direktor ZC Vranje. Narodni poslanik Slaviša Bulatović, prema rečima potpisnika sporazuma, u mnogome je doprineo otvaranju odeljenja Visoke medicinske škole iz Ćuprije u Vranju.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

VMA, 22.3.2018.

Međunarodni simpozijum o transplantaciji organa

impozijum o faktorima od značaja za uspešnost transplantacije jetre i bubrega održan je na Vojnomedicijskoj akademiji. Stručni skup sa međunarodnim učešćem su organizovali Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i Klinika za nefrologiju Vojnomedicinske akademije. Na simpozijumu su lekari univerzitetskih kliničkih centara iz Ljubljane i Zagreba te KC Srbije i Vojvodine, kao i Vojnomedicinske akademije, razmenili najnovija iskustva o lečenju transplantiranih pacijenata. Učesnike je pozdravio zamenik načelnika VMA pukovnik prof. dr Dragan Dinčić. On je istakao kako je današnji stručni skup posvećen produženju zdravlja i kvalitetnog života ili, kako je rekao, «stvaranju novog života». - Vaši napori da steknete nova teorijska i praktična znanja i tako pomerite, odnosno graftu i pacijentu produžite trajanje ili preživljavanje, predstavljaju vaš imperativ, predstavljaju pobedu života, a to je, složićete se, velika pobeda - rekao je prof. dr Dinčić. On je istakao da se divi svima koji se bave transplantacijom organa, svim njihovim naporima da daju pacijentu novu šansu, ili neviđenu sreću, činjenicom da, na primer, “nema više dijalize.” Zamenik načelnika VMA pozdravio je učesnike kongresa, a posebno prof. dr Nikolinu Bašić-Jukić iz Kliničko-bolničkog centra Zagreb i prof. dr Mihu Arnola iz Univerzitetsko kliničkog centra Ljubljana, koji imaju ogromno iskustvo u oblasti transplantacije u svojim zemljama.

Učesnike stručnog skupa pozdravio je i predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva akademik Pavle Milenković, koji je tom prilikom podsetio na veoma dugu i plodnu saradnju Srpskog lekarskog društva sa VMA tokom niza godina. – Današnji skup posvećen je raznim problemima vezanim za transplantaciju organa. Tokom vremena broj transplantacija se povećavao pa su stečena određena iskustva i uočeni problemi. I nije samo dovoljno teorijsko znanje već je prava umetnost dugo vođenje tih pacijenata, ljudi koji su stekli na neki način novi život. Potreban je određeni kvalitet života i borba sa izazovima određenih terapijskih procedura – rekao je akademik Milenković i istakao da bi ovakvi sastanci trebalo da se održavaju češće, jer je transplantacija postala terapijska metoda. U uvodnom izlaganju, pukovnik prof. dr Đoko Maksić, načelnik Klinike za nefrologiju, je govorio o aktuelnom preživljavanju renalnog alografta i merama za

unapređenje dugoročnog preživljavanja grafta i pacijenata na VMA. On je rekao da, kada je reč o bubrežnim bolesnicima, većina zemalja u Evropi teži tome da 50 odsto pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom živi s funkcionalnim graftom, kao što su to Španija, Hrvatska i druge zemlje. – Naravno, mi se susrećemo, kao i u mnogim granama medicine, sa dosta problema u smislu kako to što smo uradili održati u dužem periodu, jer nam je cilj da ti pacijenti imaju dugotrajan, kvalitetan život, da ti graftovi služe 1015 godina i da ih ne bismo nakon 510 godina vraćali na listu čekanja zbog gubitka grafta i da ne bi umrli sa funkcionalnim graftom zbog brojnih komplikacija koje, nažalost, transplantacija nosi - istakao je pukovnik prof. dr Đoko Maksić i naveo kardiovaskularne probleme, infekcije, malignitet, bolesti jetre i slično. Tranplantacije se na prostoru bivše SFRJ rade od ranih osamdesetih godina. Prva je urađena u Rijeci 1972. godine, a u Beograu 1973. u Kliničkom centru Srbije. Na VMA se transplantacije u kontinuitetu rade od januara 1996. i do sada je urađeno 387 transplantacija bubrega i 35 transplantacija jetre. Cilj simpozijuma bio je da se ukaže na faktore od značaja za dugo preživljavanje i pacijenta i graftova jetre i bubrega transplantiranih pacijenata. Povod za ovaj skup bile su smernice evropske ekspertske grupe COMMIT, koja je dala preporuke i ček liste kako pacijenti perspektivno treba da budu kontrolisani, šta treba sve raditi od analiza i kontrole vezano za kvalitet imunosupresije i svih drugih modifikujućih faktora rizika koji učestvuju u mortalitetu pacijenata, ali i u mogućnostima da se taj graft izgubi. Tokom 15 predavanja učesnici su prošli sve bitne modifikujuće faktore, sa idejom da se učini pomak u vođenju pacijenata koji bi trebalo da sutra rezultira njihovim kvalitetnim i dužim preživljavanjem i, što je jako bitno, dužom funkcijom transplantiranih organa.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Program zaveštanja organa Program zaveštanja organa i izdavanja donorskih kartica u Srbiji prvi put je pokrenut pre desetak godina na Vojnomedicinskoj akademiji u cilju popularizacije i unapređenja programa kadaverične transplantacije. Radi se o dobrovoljnom, neprofitnom, pismenom pristanku poslovno sposobne i uračunljive osobe da se u slučaju moždane smrti njeni organi mogu uzeti radi presađivanja drugoj osobi u svrhu lečenja. Ovaj pristanak se može povući u svakom trenutku ukoliko se osoba koja ima donorsku karticu predomisli. Za donore organa ne postoji starosna granica i vlasnici donorskih kartica mogu postati svi punoletni građani Srbije koji nemaju dijabetes, maligne, psihijatrijske ili neurološke bolesti. Takođe, vlasnici donorskih kartica ne mogu postati zavisnici od narkotika, teški srčani i bubrežni bolesnici, HIV pozitivne osobe i osobe sa infekcijama poput hepatitisa B i C. Treba naglasiti da se radi o krajnje humanom gestu koji ne donosi nikakav profit za vlasnika donorske kartice. Do sada je u Srbiji više od 150.000 ljudi odlučilo da u slučaju moždane smrti daruje organe za lečenje drugih ljudi. Nakon predavanja napravljene su smernice shodno evropskim preporukama za dalji razvoj transplantacione medicine u našoj zemlji i zemljama u regionu, radi razvoja nove strategije timskog

i multidisciplinarnog vođenja transplan- se na kućnoj dijalizi oko šest meseci, a tiranih pacijenata i njihovog dugotrajnog zahvaljujući transplantaciji očekuje ga i kvalitetnijeg preživljavanja. kvalitetniji način života. Celokupan program transplantacije u VMA, koji uključuje zahtevne hirurške Rezultat u prvom tehnike uspešno se realizuje bez ranih kvartalu 2018. hirurških komplikacija. Takođe, zahvaJoš jedna uspešna transplantacija ljujući modernoj indukcionoj imunosububrega u Vojnomedicinskoj akademiji presivnoj terapiji uz imunosupresivnu 9. marta urađena je kod N.M. (1993) iz terapiju održavanja, nije bilo akutnog Boževca, Malo Crniće. odbacivanja organa. Akcenat u daljem Ovo je sedma transplantacija bubre- praćenju transplantiranih pacijenata naga, uz jednu transplantaciju jetre, koje staviće se po principu multidisciplinarsu uspešno urađene u VMA od početka nog vođenja pacijenata u cilju dugotrajgodine što je dobar rezultat transplanta- nog i kvalitetnog preživljavanja bolesnicionog programa VMA u prvom kvartalu ka i transplantiranih organa. 2018. godine. Nakon utvrđene moždaTokom 2017. godine u Vojnomedine smrti i uz prethodno dobijenu sagla- cinskoj akademiji urađene su dve transnost porodice donora dosad su urađe- splantacije jetre, 20 transplantacija bune dve transplantacije bubrega i jetra, a brega (šest kadaveričnih i 14 od živih ostalih pet transplantacija bubrega su donora) i 60 transplantacija matičnih bile žive srodne transplantacije. ćelija hematopoeze (33 alogene i 27 Transplantacije bubrega tokom ove autolognih). Program zaveštanja organa pogodine karakteriše učestalost srodnog davalaštva, a najčešći davaoci ovog par- krenut je u Vojnomedicinskoj akadenog organa bile su majke svojoj deci, miji 2002. godine, a godišnje preko kao što je i sada slučaj. Dvadesetpeto- 1000 građana potpiše donorsku kargodišnji recipijent bubrega N.M. nalazio ticu u VMA.

VMA „Najbeograđanin“

ojnomedicinskoj akademiji je 31. marta 2018. godine dodeljeno priznanje „Najbeograđanin“. Priznanje Radio-televizije Studio B „Najbeograđanin“ uručeno je zastupniku načelnika VMA pukovniku prof. dr Miroslavu Vukosavljeviću za izuzetan doprinos Vojnomedicinske akademije

pouzdanijoj i savremenijoj zdravstvenoj zaštiti Beograđana. Tradicionalna nagrada dodeljena je 48. put povodom 1. aprila - Dana RTV Studio B, a izbor dobitnika obavlja se na osnovu ukupnog doprinosa unapređenju života u Beogradu u prethodnoj godini. 59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Priznanje za naučni rad gastroenterologa VMA

ekari VMA, predvođeni načelnikom Odeljenja za gastroenterologiju Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije prof. dr Dinom Tarabarom, učestvovali su na 13. kongresu Evropskog udruženja za lečenje ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti (ECCO - European Crohn’s and Colitis Organisation) održanom od 14. do 17. februara u Beču, Austrija.

VMA, 7. mart 2018. godine

Simpozijum o hirurgiji stopala

impozijum sa međunarodnim učešćem u organizaciji Srpskog udruženja za hirurgiju stopala i skočnog zgloba, Srpskog lekarskog društva i Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Vojnomedicinske akademije, održan je na VMA. Predavanja su održali predsednik Komiteta za obrazovanje Evropskog

iz hirurških sala tokom kojih je prvi put u VMA urađena artroskopska artrodeza donjeg skočnog zgloba, odnosno fiksacija zgloba minimalno invazivnim operativnim putem, koja se kod nas u redovnoj praksi radi klasičnom „otvorenom“ hirurgijom. Hirurški tim VMA, predvođen profesorom Ćavijerom, uspešno je prikazao i hirurgiju stabilizacije skočnog zgloba.

Ovom prilikom naučni rad lekara VMA “Combination therapy of cyclosporine and vedolizumab is effective and safe for severe, steroid-resistant Ulcerative Colitis patients: A prospective study” uvršten je u 10 najboljih radova prikazanih na Kongresu. U radu je predstavljena originalna studija efikasnosti kombinovane terapije ciklosporina i vedolizumaba u lečenju najtežih oblika ulceroznog kolitisa, a uspešni rezultati sprovedenog ispitivanja razlog su i što je rad uvršten u glavni program Kongresa među 1200 prijavljenih radova. ECCO kongres se smatra jednim od najvećih stručnih sastanaka posvećenih ovoj oblasti gastroenterologije, a ove godine okupio je preko 65000 učesnika.

VMA u časopisu “Medici.com”

Nastavak uspješne saradnje

udruženja za hirurgiju stopala i profesor Univerziteta u Barseloni dr Ćavijer Martin Oliva (Xavier Martín Oliva) i major dr Goran Lekić iz Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju VMA. U predavanjima su obrađeni algoritmi hirurškog lečenja najčešće deformacije stopala i ujedno najčešće deformacije mišićno-skeletnog sistema čoveka modernog doba - čukljeva (Hallux valgus), sindroma zadnjeg tibijalnog mišića, odnosno stečenog ravnog stopala, artroze - degenerativne promene zglobne hrskavice, a bilo je reči i o artroskopiji - minimalno invazivnoj hirurškoj metodi skočnog zgloba. Učesnici simpozijuma imali su priliku i da prate prenos dve operacije 60

Na simpozijumu je obrađena tema hirurškog lečenja stopala i skočnog zgloba, koje je često zbog hirurgije kukova i kolena manje dolazilo do izražaja. Ovaj segment ortopedske hirurgije se smatra zahtevnim usled velikog broja mogućih komplikacija, kao i oboljenja stopala koja mogu biti izazvana i nekim metabolitskim oboljenjima, neuropatijama i drugim, zbog čega i uspešnost hirurgije zavisi od mnoštva faktora. Međutim, poslednjih godina hirurgija stopala se u Evropi smatra veoma aktuelnom i u velikom je razvoju zbog modernog načina života, odnosno deformacija stopala koje nastaju zbog oblika obuće, prekomerne telesne težine itd.

astavlja se bogata saradnja VMA u časopisu “Medici.com” - mozaik medicinskih komunikacija. Početkom ove 2018. godine, načelnik VMA, pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, primio je u posjetu prim. dr Momira Pušca, glavnog i odgovornog urednika časopisa “Medici.com”. Razgovor je tekao u pravcu nastavka uspješne i sadržajne saradnje. Konstatovano je da se stručno - edukativni tekstovi kao i događanja u Vojnomedicinskoj akademiji, objavljuju od prvog broja ovog jedinstvenog časopisa na prostorima bivše Jugoslavije, tj. od decembra 2003 godine, te se prof. Vukosavljević zahvalio redakciji časopisa “Medici.com”, a posebno dr Pušcu, za dosadašnju promociju VMA i uspostavljanju medicinske komunikacije u regiji pa i šire.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Nova knjiga

Anatomija začina Autori dr Hristos Aleksopulos i Mladen Perišić detaljno su opisali više stotina začina, koji se mogu naći u Srbiji, srpskom podneblju i šire

Dr Hristos Aleksopulos, prof. dr Laslo Puškaš i Mladen Perišić

knjizi “Anatomija začina”, koja je nedavno predstavljena u Beogradu, posebno je potencirana zdravstvena uloga začina i njihov značaj u preventivi i lečenju nekih bolesti. Svaki začin je obrađen kroz medicinu, botaniku, istoriju i kulinarstvo. Pod začinima podrazumevamo delove biljaka koje se zbog svog sadržaja, mirisa ili ukusa koriste u kulinarstvu , da bi poboljšali ukus hrane. Osim biljaka začini su i minerali, recimo so, a u knjizi su obrađeni i začinsko voće, začinsko povrće , začinska ulja i začinske mešavine. U knjizi “Anatomija začina”, za svaki začin je navedeno odakle potiče, kako se koristi kao i njihova lekovita svojstva, tako da knjiga “Anatomija začina” pretenduje da bude ozbiljan kulinarski, ali i zdravstveni priručnik.

Autori dr Hristos Aleksopulos i Mladen Perišić su duži period istraživali istorijat i karakteristike svakog začina, biljnog ali i životinjskog porekla. U knjizi koja je pripremana više godina analitički je obrađeno više stotina začina, kroz istorijat, medicinu, botaniku i kulinarstvo. Poznato je da su u srednjem veku, a i kasnije, začini imali značajnu privrednu i političku ulogu. Trgovina začinima od 14. veka bila je vrlo unosan posao , prvo za arapske zemlje, a kasnije i za Veneciju i druge evropske kolonijalne države. Začini su bili vrlo skupi. U srednjem

veku, na primer, biber se gajio samo na indonežanskim ostrvima tada zvanim Istočna Indija - i kilogram bibera imao je cenu kilograma zlata. U to doba začini su bili izuzetno značajni kao sredstvo za konzerviranje, ali i kao sastojak lekova. “Začini su kao lekovi - u maloj količini leče, a u većoj količini su otrovi” rekao je na promociji prof. dr Laslo Puškaš. “Gastro”- na grčkom znači želudac , “nomos “ znači zakon , gastronomija znači zakon želuca. Dok se u Engleskoj nauka o izučavanju jela zove - molekularna gastronomija - što govori da je reč o ozbiljnoj nauci, a “Anatomija začina “

je ozbiljna knjiga koju iskreno preporučujem” - istakao je prof. dr Laslo Puškaš. Stara Grčka je bila raskrsnica trgovine začinima od Pacifika, Male Azije do Evrope. Vremenom, u Evropi su počeli da se gaje začini, pa je uvoz opao, a nekada skupi začini postali su dostupni svakom domaćinstvu. “Začini su vrlo važan segment u gastronomiji - od začina sve počinje i potiče - knjiga je odlično urađena i može biti korisna kako medicinskim radnicima, tako i zaljubljenicima u gastronomiju ali i školama. Posebno mi je drago što je jedan od autora iz Grčke, jer je Grčka

Gudački kvartet PANDORA iz Beograda

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kroz istoriju bila važan centar za začine“, istakao je na promociji Jordan Nastanović, profesor Visoke škole za hotelijerstvo u Beogradu. Koautor knjige “Anatomija začina “ dr Hristos Aleksopulos, poreklom iz Grčke, završio je Medicinski fakultet u Beogradu , doktorirao je neuronauke i profesor je anatomije. “Mladen i ja popisali smo sve srpske začine, njihov istorijat, odakle potiču, kako se koriste, a ja kao lekar znam i lekovita svojstva začina. Nauka preko hemijske analize može da pokaže kako koji začin deluje na organizam. Sve to smo detaljno obradili u knjizi. O začinima treba uvek učiti i koristiti ih na pravi način.” Želim da se zahvalim čuvenom profesoru anatomije Laslu Puškašu - jer je u razgovoru sa njim nastala ideja da napišemo knjigu o začinima “- istakao je dr Hristos Aleksopulos. “Mladen Perišić i ja krenuli smo u jedan maraton da obradimo sve srpske začine koji se nalaze u ovom podneblju. Odlučili smo da obradimo istorijat, odakle potiče začin, kako se koristi i koja su mu lekovita svojstva na organizam. Mladen, kao vrhunski kulinar, a ja kao profesor anatomije radili smo kompletne analize začina - treba uvek učiti i koristiti začine na pravi način”, istakao je na promociji dr Hristos Aleksopulos. U poslednje vreme hit je da se začini koriste u svim jelima, slanim, ali i slatkim. Posebno su popularni kurkuma, đumbir i cimet. “Naslov sve govori – ‘Anatomija začina’”, rekao je Mladen Perišić, koautor knjige. Spojili smo anatomiju i gastronomiju, što je neodvojivo. Istraživali smo svaki začin kroz istoriju, botaniku, medicinu, a istakli smo i lekovita svojstva začina. U knjizi su obrađeni začini biljnog porekla , začinska ulja i začinske pečurke, ali i začini životinjskog porekla, peraja od ajkule, na primer. Začini su jako bitni u ishrani, oni su hrana i lek i imaju jaka svojstva koja deluju na organizam. Dr Hristos i ja smo knjigu pripremali više godina, a pomagali su nam i saradnici. Ona je plod našeg drugarstva, ali i predanog rada svih ovih godina. Namenjena je običnim čitaocima, ali i stručnjacima medicine i botanike”, istakao je Mladen Perišić. Izvanrednim nastupom, izvodeći dela domaćih i stranih kompozitora, promociju je uveličao Gudački kvartet PANDORA iz Beograda. Knjiga “Anatomija začina” uskoro će se naći u knjižarama Srbije i Republike Srpske. 62

Medicina i pravo

Pristanak na medicinsku meru

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

akon o pravima pacijenata Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 45/2013) uređuje prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i način zaštite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata. Jedno od prava pacijenta je i “Pravo na obaveštenje“ regulisano članom 11.: “Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru.”. U praksi, u medicinskoj dokumentaciji ili samo na “specijalističkom izveštaju” stoji napomena “Pacijent upoznat sa članom 11. Zakona”. Naravno ovo je pogrešno, u suprotnosti je sa zakonom, a za pružaoca medicinske usluge proizvodi ozbiljne pravne posledice. Obaveštenje koje se daje pacijentu između ostalog obuhvata i “vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice. Obaveštenje daje nadležni zdravstveni radnik usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako nadležni zdravstveni radnik proceni da pacijent, iz bilo kog razloga, ne razume dato obaveštenje, obaveštenje se može dati članu pacijentove uže porodice.” Postoji i izuzetak: “Nadležni zdravstveni radnik može, izuzetno, prećutati dijagnozu, tok predložene medicinske mere i njene rizike, ili obaveštenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da će obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta. U tom slučaju obaveštenje se mora dati članu uže porodice pacijenta.”

pristanka prethodilo obaveštavanje o svim mogućim rizicima, neželjenim ishodima i eventualnim komplikacijama, čak i ako se radi o meri koja nije nužna za očuvanje čovekovog zdravlja i koja u tom smislu nije neophodna.

Iz obrazloženja: U prvostepenom postupku je utvrđeno da je tužilja dana 28.12.2007. godine kod tužene izvršila rekonstruktivnu operaciju stražnjice, čiji su ukupni troškovi iznosili 1.850 evra. Utvrđeno je i da je tužilja uoči operacije potpisala dokument tuženog naslovljen kao Pristanak na operaciju u opštoj anesteziji, kojim potpisom je potvrdila da je u celosti pročitala dokument, da je dobila kopiju istog, da je imala priliku da postavi sva pitanja vezana za hiruršku intervenciju i da je dobila odgovore, te da je potvrdila da u potpunosti razume dokument. Sud utvrđuje da je pomenuti operativni zahvat augmentacione gluteoplastike urađen prema važećim pravilima struke, ali da je kod tužilje nakon operacije nastala komplikacija (perceptible implant) koja se odnosi na vidljivost implantata koja je najčešća komplikacija augmentacione gluteoplastike, a ujedno je i najčešća indikacija za ponovni operativni zahvat, koji je neophodan kako bi se otklonila komplikacija prethodnog operativnog zahvata. Dopunskom dijagnostikom u martu 2010. godine kod tužilje je konstatovan pogoršan lokalni status u predelu obe zadnjice u vidu migracije proteze iz mišićnog u potkožni region zadnjice, što klinički nalaz čini pogoršanim u odnosu na raniji. S tim u vezi, sud je u činjeničnom stanju naveo da veličina implantata nije presudna kada su u pitanju komplikacije ovog operativnog zahvata i nemoguće Primer sudske prakse je predvideti da li bi komplikacija koja Pristanak na medicinsku meru je kod tužilje bila ista da su ugrađene Pristanak pacijenta na medicin- proteze bile veće ili manje. Utvrđeno sku meru je pravno relevantan isklju- je da je tužilja zbog opisanih kompličivo pod pretpostavkom da je davanju kacija i pogoršanja trpela fizičke i du-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ševne bolove, odnosno strah, detaljno opisanog intenziteta i trajanja. Sud je odbio tužbeni zahtev tužilje, sa obrazloženjem da je operativni zahvat izvršen prema pravilima odgovarajuće lekarske struke i da prilikom sprovođenja zahvata nije utvrđeno postojanje tzv. lekarske greške. Takođe, sud posebno ukazuje na činjenicu da konkretna estetko – rekonstruktivna hirurška intervencija izvršena nad tužiljom ne spada u domen intervencija koje se sprovode kao nužne za očuvanje čovekovog zdravlja i koje u tom smislu nisu neophodne, s čim u vezi sud posebno cenio pomenuti pristanak tužilje na operaciju u opštoj anesteziji. U tom smislu, sud nalazi da je tužilja davanjem pristanka i potpisivanjem istoimenog dokumenta dala pristanak na operativni zahvat, da je izjavila da je upoznata sa vrstom i prirodom operacije kao i njenim efektima i mogućim rizicima i komplikacijama, kao i da je upoznata da se rezultati hirurške intervencije ne mogu garantovati i da je zadovoljavajući estetski rezultat očekivan, ali ne i garantovan, te da su eventualne dopunske intervencije i rekorekcije ponekad neophodne da bi se postigao optimalan estetski rezultat. Iz ovakvog stava prvostepenog suda, prema mišljenju ovog veća, proizlazi da navedene komplikacije, koje su nesumnjivo nastupile, spadaju u kategoriju tzv. dozvoljenog ili uobičajenog rizika kod operacija ove vrste. Takođe, iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je na komplikacije proistekle nakon preduzete operacije, izvršene lege artis, tužilja praktično pristala, koje okolnosti isključuju eventualnu odgovornost tužene. Međutim, osnovano se žalbom tužilje ukazuje da ožalbena presuda sadrži nedostatke zbog kojih se ne može ispitati te da je usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Ne ulazeći ovde u pitanje dozvoljenosti odricanja od prava na naknadu štete u slučaju davanja pristanka na sprovođenje hirurške intervencije, ovaj sud je utvrdio sledeće: Naime, osnovano se žalbom ukazuje da nije jasno i vidljivo na osnovu čega je sud utvrdio da je tužilja upozorena na sve moguće komplikacije koje ovakva estetska operacija može imati. Okolnost da je u pomenutom Pristanku na operaciju u opštoj anesteziji konstatovano da je tužilja u celosti i detaljno upoznata sa efektima, mogućim rizicima i komplikacijama konkretne operacije, protivrečna je kako iskazima tužilje i njenog

supruga, tako i samom iskazu svedoka dr L.P. koji je operisao tužilju. Iz iskaza ovog svedoka proizlazi da je on tužilji rekao da ona neće moći da sedi deset dana nakon operacije, da će morati da leži i sedi na boku, te da će morati da nosi steznjak, odnosno kompresivne bermude četiri nedelje, te da će za slučaj potrebe, injekcije primati u butinu, ili u nadlakatni mišić. Iz njegovog iskaza, dakle, proizlazi da je tužilja bila upoznata samo sa redovnim postoperativnim tokom i radnjama koje ne sme, odnosno koje mora preduzimati, ali ni na koji način ne proizlazi o kojim je to efektima, rizicima i komplikacijama tužilja eventualno bila obaveštena. Pristanak tužilje na podvrgavanje hirurškom zahvatu, relevantan je jedino ukoliko je davanju pristanka prethodilo detaljno informisanje tužilje o svim mogućim rizicima, neželjenim ishodima i eventualnim komplikacijama, što u konkretnom slučaju nije utvrđeno. Uopštena i nekonkretizovana sadržina pristanka tužilje nije potvrđena drugim izvedenim dokazima, pa ni iskazima radnika tužene, zbog čega je obaveštenost tužilje o potencijalnim komplikacijama dovedena u pitanje. U tom smislu, okolnost da je tužilja u konkretnom slučaju potpisala tako sročen pristanak, ne znači da je ona zaista i upoznata sa svim rizicama kako redovnim, tako i izuzetnim, a naročito ne znači da je dokazivanje suprotnog isključeno. Takođe, i dopunom nalaza i mišljenja veštaka prof. dr Z.J. od 24.8.2010. godine navedeno je da sadržina razgovora između tužilje i tuženog nije nesumnjivo utvrđena te da je veštaku nepoznato “…šta su operatori objasnili pacijentu, a šta je pacijent tražio…”. S tim u vezi, pitanje obaveštenosti tužilje o svim redovnim i izuzetnim rizicima i komplikacijama, od značaja je i za pravnu relevantnost i validnost pristanka tužilje, imajući u vidu pravne posledice pristajanja na podvrgavanje operaciji, odnosno zahvatu. Ovo stoga što odgovornost tužene, koja je po svojoj prirodi subjektivna, postoji ne samo u slučaju kada operacija nije izvršena lege artis, već i kada je pristanak lica podvrgnutog hirurškom zahvatu (koji ne spada u domen obavezne zdravstvene zaštite), dat bez prethodnog obaveštavanja o svim mogućim rizicima i komplikacijama i kada lice koje se podvrglo zahvatu, ne bi isti preduzelo, te dalo pristanak, da je sa njima bilo upoznato. Ovo tim pre što su opisane komplikacije od strane veštaka okvalifikovane kao najčešće, a svedoci I.G. i L.P. u svom

iskazu nigde ne navode da su tužilju upoznali ni sa ovom, a naročito ne ni sa nekim drugim izuzetnim i neuobičajenim komplikacijama. Dakle, ostalo je neutvrđeno da li su te komplikacije koje su naknadno nastupile, bile prethodno predočene tužilji bilo u vidu redovnog i uobičajenog rizika, ili pak u vidu rizika koji se može tretirati kao izuzetan. Takođe, nije nesumnjivo utvrđeno da li je tužilja pre operacije bila upoznata sa mišljenjem svedoka lekara I. G. prema kojem su implantati bili veći nego što bi trebalo da budu, kako je ovaj svedok naveo u svom iskazu. (Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. Gž.3865/11 od 8.2.2012. godine) - Bilten Apelacionog suda u Novom Sadu, broj 4/2012, Intermex, Beograd, Autor sentence: Marko Prentović, sudijski saradnik

Z D R AV S T V O - S R B I J A

рви добитник новоустановљене награде Српског фармаколошког друштва (2017) имена „Професор Владислав Варaгић” је проф. др Михаjло Јаковљевић. Услов за „улазак у трку” за награду стиче се испуњењем строгих критеријума у животној доби до 40 година, а награда се додељује у виду дипломе/медаље. Желећи да нешто више сазнамо о здравственој економији и фармакоекономији у садашњем тренутку, поставили смо проф. др Михајлу Јаковљевићу неколико питања. Он је као водећи стручњак из тих области руководио највећим буџетски финансираним пројектом здравствене економије у Србији за циклус 2011–2017. Када је стигла вест од проф. Михајла Јаковљевића, члана наше Секције за уметност, културу и хуманост СЛД, најпре сам се сетила проф. Варагића и његове поруке: „Молим вас запамтите – чудесан лек или храна за пилиће”. Односило се то на антимикробне лекове у доба оскудице – пренесено на наше некадашње прилике. Колико треба бити опрезан, промишљен и штедљив када се ради о примени ових лекова. Сада је трајно запамћено и његово име по награди коју носи. У неким земљама ни данас нема довољно лекова, масовно се умире од глади, заразе харају, нагомилавају се избеглице, настају ванредне ситуације. Управо су многи од оваквих проблема били и код нас у разним видовима и јачини испољавања. Зато сам и пожелела да проф. Михајлу Јаковљевићу поставим неколико питања. Да сада његови одговори остану запамћени. Како бисте најкраће објаснили шта је задатак лекара у областима фармакологије којима се бавите? Традиционални концепт односа лекар-пацијент је подразумевао фокус искључиво на клиничку страну медицине и добробит пацијента. Развојем великих инсититуционализованих здравствених система у 21. веку појавило се питање праведности расподеле ресурса у здравству. Дисциплина здравствене економије са фармакоекономијом рођена је у наслеђу прекоморског либералног капита64

Млађима од 40 година за значајан допринос фармакологији

Награда „Професор Владислав Варагић” Професору др Михаjлу Јаковљевићу

Професор Михајло Јаковљевић je фармаколог, рођени Београђанин, запослен у Крагујевцу, ванредни је члан АМН СЛД и најмлађи икада изабрани у историји Академије од оснивања. Уредник је првог потпуног универзитетског уџбеника из области здравствене економије и фармакоекономије на простору бивше Југославије. Захваљујући свом међународном професионалном угледу, 2015. године на изборима за Управни одбор (Борд директора) Међународног удружења за здравствену економију ИХЕА (International Health Economics Association) био је једини предложени кандидат са основном академском афилацијом у источној Европи, икада номинован током више деценија постојања Удружења ИХЕА. Визитинг професор јe Универзитета у Токију при Јапанском националном центру за старењe популације. Такође представља Републику Србију у укупно три паневропска КОСТ пројекта које финансира Европска комисија (области онкологије, болести зависности и родне политике) у својству члана Управног одбора. Контакт особа је испред мaтичног Универзитета у Удружењу за јавно здравље АСФЕР, најстаријем те врсте у ширем европском региону, основаном 1966. године. Истраживачке боравке и стручна усавршавања која су финансирали ино–фондови за науку је обављао при универзитетским центрима: у Бирмингему и Манчестеру (Енглеска), Љубљани (Словенија), Најмегену (Холандија), Бечу (Аустрија), Генту (Белгија), Токију (Јапан), Архусу (Данска), Лозани (Швајцарска), Берлину и Лајпцигу (Немaчка), Лисабону и Пoрту (Португалија) и Малти. Објављиваo је мултицентричне неспонзорисане академске студије у сарадњи са више десетина универзитета и института Европе, Блиског и Далеког истока, Азије и Северне Америке. Држaо је предавања по позиву и усмена саопштења на ино– научним скуповима у преко двадесет земаља. До сада је објавио преко стотину и тридесет радова у целости у индексираним часописима са високим фактором утицаја. Поседује укупо 81 ауторску библиорафску јединицу, индексирану на бази Медлајн. Радове је објављивао у престижним часописима као што су Lancet, JAMA, Helath Economics, Europen Journal of Health Economics, Value in Helath, Plos One, Expert Reviews in Pharmacoeconomics and Outcames Research, Journal of Medical Economics и другим часописима највишег ранга. Професор Јаковљевић служи у својству главног уредника или члана Уређивачког одбора у седамнаест међународних часописа, појединих водећих издавача у земљама Запада и Народне Републике Кине. Од монографске грађе, поред поменутог уџбеника, објавио је у својству главног уредника или коуредника укупно три научне књиге у сфери фармакоекономије и здравствене економије на енглеском језику, једна издата у Њујорку (САД, 2016) и двe у Лозани (Швајцарска 2016. и 2017). Допринео је изради једног извештаја Светске здравствене организације (WHO) у сфери улагања у здравље и благостање објављеног текуће године https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0096993/. Члан је следећих удружења: IHEA, Jаpanese HEA, ISPOR Japan Chaptee, EuroCRIS, ESBRA и Фармаколошке секције Српског лекарског друштва. Говори енглески и немачки језик и основе јапанског. Дугорочни фокус интересовања му је одрживо финансирање, приуштивост здравствене заштите и питања старења популације у брзорастућим глобалним тржиштима на челу са БРИКС нацијама.

лизма. Иако сурова на први поглед, временом је примена таквих знања постала неминовност због питања социјализације ризика и приуштивости лечења растућем броју људи све више концентрисаном у велике градске центре. Задатак лекара у том смислу би био процењивање исплативости метода дијагностике, лечења, рехаби-

литације. Kонцепт исплативости, примера ради –колико се додатних година живота добије неким иновативним леком за одређену своту додатних улагања је одређена математичка анализа превођена код нас и као трошковна ефективност – Cost-effectiveness и то је централни концепт у здравственој економији, пре њиховог прописивања

Z D R AV S T V O - S R B I J A

или саветовања пацијенту. Основна знања ове врсте су корисна на макроплану за читаву друштвену заједницу, јер штеде средства медицинске неге онима којима су најпотребнија. Осим тога, елиминишу огроман део тзв. лажне или прецењене иновације која је веома скупа на свим тржиштима (класичан пример су „me too“ лекови или синтетички аналози оригинала са минорним побољшањима у кине-

за, ратова и екстремног сиромаштва и СЗО форсира тај концепт са националним владама и ресорним министарствима већ с краја претходног века. У том смислу велики проблем у реалности је сама достава већ обезбеђених лекова, хране и других средстава помоћи рањивим групама односно крајњем кориснику. Позната је процена да у Суданској Африци скоро пет од шест динара обезбеђених од дона-

тици и подношљивости и десет пу- торских фондова не стигне тамо та већом тржишном ценом која не где је намењено. оправдава бољитак). Чини се да је хуманост од веКако се земљама које су у ве- лике важности за допремањe леликој економској оскудици, па и кова. Исто као и хране, зар не? Хуманост или човекољубље, са лековима, допрема помоћ? Ко у слободном преводу, је диван и се ту све укључује? У светском послератном ис- частан концепт који је развијан куству земљама у тој ситуацији су кроз историју човечанства миленајвише од помоћи биле међунаро- нијумима у свим водећим етно-редне мултилатералне агенције по- лигијским миљеима. У сада већ пут огранака УН као што су УНИ- радикално и суштински ослабљеЦЕФ, СЗО или сличне испоставе ном неолибералном капитализму великих држава настале из прет- у свету – гледа се на здравље као ходног колонијалног наслеђа попут улагање да би се повећала привред„Médecins Sans Frontières (MSF) на продуктивност заједнице (теоInternational“ – Лекари без грани- рија Људског капитала, Гросман, ца. Листе есенцијалних лекова су 1972). Многи теоретичари друштва посебно корисне у условима кри- се можда не би сложили са овом

оценом, али чињенице друштвено-политичке праксе у расподели ресурса су јасан корпус деликти у прилог томе. Најбогатија земља ОЕЦД има преко 60 милиона сиромашних без основних права на лечење, лекарски преглед или бесплатно издате есенцијалне лекове. Наравно да је слика битно блажа у континенталној Европи од прекоморских тржишта. Ту је социјално одговорна политика заправо реликт Хладног рата и утицаја дисеминације снажних радничких синдиката у земљама западне Европе / Старе петнаесторице по узору на СССР и земље Варшавског уговора. Сарађујете са колегама из Јапана. Шта је специфичност у њиховој земљи у Вашој области рада. Каква су ваша искуства? Можемо ли се угледати на Јапанце? Особености историјског развоја, уопште, теорије друштва, економије, институционализоване здравствене заштите и напослетку ове наше струке у Јапану проистичу из Меиђи реформи 1868. и окончања Токугава шогуната (у питању је нагао скок из феудалног средњовековног Јапана у индустријски капитализам у коме је Јапан од 1868 – 1905/1910. сустигао четири века европске колoнијалне историје и индустријског развоја). Данас тамо постоји сијасет академских центара и универзитета који се јако пуно баве тиме и објављују. Плодност је, наравно, значајна и експоненцијално растућа у целом региону, укључујући Јужну Кореју, Тајван, Сингапур и остале АСЕАН земље. НР Кина је овде, наравно, лидер у обиму академског објављивања с тим што је традиција ове науке у Јапану старија читавих пола века и пуно цитиранија глобално и квалитетнија. Околности демографског притиска трећом транзицијом или старењем становништва, у спрези са снажним веома приватизованим академским и здравственим секторима, чине тај миље тешко упоредивим са било чиме у ширем европском региону. Применљив је свакако извоз знања у овој и другим областима, повезивање кроз билатералне и друге грантове што влада Јапана чини већ деценијама у Србији. Радни и сваки други морал и одговорност су баш као у стереотипним митовима о јапанској култури. Заиста, немам 65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

шта да додам. Нису преувеличани баш нимало. Добили сте награду проф. др Владислав Варагић. Велико признање, а рекла бих и изазов. Најмлађи сте члан АМН СЛД. Чему даље стрeмите? Уистину, ретка част за неког у 39 година живота. Волео бих да ми буде дато да генеришем више дугорочних пројеката са привлачењем озбиљних инвестиција у ову науку у земљи Србији и посебно њеном универзитетском сектору. Кад кажем улагања, мислим свакако на РИА и ЦСА грантове Европске комисије, али мислим и на изворе финансирања који већ сада нагло постају значајни попут фондова за иновације формата 16+1 земаља источне Европе и Балкана са НР Кином, сличних фондова Руског комовелта/ Евроазијске уније и, наравно, Јапана. Потребно је увећање разноликости професионалних путања и образовних профила у овој области на дуже стазе. Млади људи који буду видели каријерну шансу и тој области биће заинтересовани за мастер студије и докторате такође. Да ли сарађујете са колегама из окружења. Каква су вам искуства? Имам прилично слабу мрежу професионалних контаката са људима који се професионално баве здравственом економијом из бивших Екс-Ју република ако на то мислите. Примарни разлог је тај што је ова наука на суштинском академском плану (писање аутентичних уџбеника на домаћим језицима без превођења, извођење локалних студија, генерисање доказа у нашим условима) изузетно неразвијена код већине народа Балкана. Постоје разлози за оптимизам, али такав развој свакако треба да иде из академске заједнице а не из кругова интересно блиских индустрији и мултинационалним компанијама који се превасходно баве превођењем и комерцијализацијом уместо суштинском науком здравствене економије. Ствари стоје нешто боље са индицијама за позитиван развој у Бугарској, Пољској, Мађарској и у мањој мери у Грчкој и Турској. Припремила: др Славица Жижић Борјановић

Акција Секције за уметност, културу и хуманост СЛД

„Књигом у болнице”

Здрав човек има стотину жеља, а болестан само једну – да оздрави

овек моћне снаге и песничке душе, лекар који ваја и још игра рекреативно тенис, наш председник Секције акад. мед. Владимир Јокановић донео је лета 2017. године одлуку: „Покренућу акцију Књигом у болнице. Болесноме мораш дати књигу у руке, у крило, да одагна тешке мисли, да пребаци тежиште са брига око здравља на лепу реч и мисао. Најпре ћу поклонити књиге да оснују библиотеку у Бањи Кањижа

где сам на рехабилитацији. Тешко ми је кад гледам људе који се са муком крећу, спутане, невеселе. Урадићемо то.” Знала сам да је тог тренутка акција Књигом у болнице започела! Књиге за библиотеку, као лични поклон др Јокановића, добила је Бања Кањижа у јесен 2017. године, а за План рада Секције акција је заузела своје редно место у набрајању онога што ћемо ове, 2018. године учинити. Најава акције „Књигом у болнице” била је 20. фебруара 2018. године у „Новосадској разгледници” РТВ1 када је гостовао председник Секције акад. мед. Владимир Јокановић.

“Акцију „Књигом у болнице” настављамо сакупљањем књига за Болницу у Врању. Потрудимо се сви заједно да и болницама на југу Србије формирамо библиотеку. Сада, у „Борином Врању”. Трио неуморних - Славица, Љиљана и Анка поново се окупио. Прве књиге путују за Врање.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

сме. Ценећи по одазиву дародаваца, библиотеку болници у Врању брзо ћемо основати! Већ смишљамо следећи подухват. Нову објаву акције Књигом у болнице и нови правац, нову страну света. Не смемо да губимо корак, застајемо и осврћемо се на пређено, док трка траје непрестано окупљамо нове дародавце – пријатеље.

Било је природно да од започињања прикупљања књига 21. фебруара 2018. библиотеку досањамо за Институт за онкологију Војводине, где се већ годину дана одржавају културни догађаји, концерти за пацијенте који су лепо

се лече у посебној установи, доносимо игрице „Реци па стеци”, награђену креативну играчку, надајући се да ће им измамити осмех, уз књиге, бојанке... Поклони су спаковани, само да Институт одреди згодан датум посете.

Јер, књига се на књигу ослања, а човек на човека. „Књиге браћо, књиге а не звона и прапорци”, говорио је нашим претходницима мудри Доситеј Обрадовић. Да је тада било више болница тек би завапио „Књигом у болнице”, засигурно. Лепа реч лечи, а она је и у књигама.

примљени. Фондација „Лаза Костић” са управницом Марином Милић Радовић, професором камерне музике, то ради из дубине срца и ентузијазмом који не јењава. Чула се у холу Института и песма Santa Maria della Salute која је слушана нетремице. Одржани су и концерти младих музичара, а учествовала су и деца. Ускоро идемо у Институт у Каменици да за библиотеку уручимо дониране књиге. Др Јокановић je осмислио мали концерт за пацијенте који ће одржати лекари уметници, а здравственом особљу дариваће своје сопствене књиге песама, афоризме... За болницу смо припремили књиге које су даривали лекари појединци, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Фондација „Лаза Костић.” За децу, онколошке пацијенте, који

Тренутно, од 22. марта, сакупљамо књиге за болницу у Врању. Песникиња из Ниша, члан Удружења књижевника Србије, Слободанка Митровић прва је дала поклон. Награђена књижевница Гроздана Олујић, лауреат 52. Борине недеље, поклања такође, а књиге полако сакупљају и у Народној библиотеци Србије. Свако помало па је болници пуно. Први лекари управо донесоше књиге у СЛД и најављају још пакета. Запажамо да је Врање некако посебно у нашим срцима. Као да има чаробну формулу којом нас привлачи. Борино Врање, довољно је рећи. Национални ансамбл народних игара и песама „Коло” недавни концерт у Београду завршава Врањанском свитом, а публика дуго пљешће – не жели крај прелепе игре и пе-

Припремила др Славица Жижић Борјановић, секретар акције Књигом у болнице

Z D R AV S T V O - S R B I J A

IX Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем

Златибор, хотел Мона 27.09 - 30.09.2018. Пред нама је још један конгрес лекара опште медицине , који ће се одржати на Златибору, у хотелу Мона. Захваљујући познатој лепоти планине Златибор и угодном амбијенту који пружа хотел Мона, очекујемо да ћемо избором тема и предавача, привући пажњу колега из опште медицине. Теме конгреса:

1. Фактори ризика за когнитивне поремећаје 2. Терапија бола у општој медицини 3. Рационално прописивање антибиотика 4. Разно

www.opstamedicina.org 68

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

IN MEMORIAM

Prim. dr Mirjana Mojković (1952 – 2018)

Davno je neko rekao: ‘’Smrt je samo promena svetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvek boraveći jedni u drugima. Jer oni koji su ljubavlju i životom prisutni za druge, zasigurno uvek ostaju skupa. U božanskom se ogledalu gledaju oči u oči, a njihov razgovor odiše i slobodom i čistotom. Eto kako nam prijatelji pružaju utehu: Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, ipak, su besmrtni.’’ Draga Mirjana, i dok danas, ovog tužnog februarskog dana poslednji put stojimo pred tobom, naše misli razgrću uspomene, tražeći reči kojima bismo izrazili tvoju veličinu. Tuga blokira razum. Negde u magnovenju bodlje istine rasipaju pred naše duše šapat da je tvoja izuzetno bogata knjiga života ispisala i poslednje stranice. Od te 1952. godine, kada te je tvoj Beograd, tvoj predivni grad na ušću dveju reka ispod Avale, prigrlio u svoje skute, do ovog februara 2018, proteklo je malo godina za ljudski vek, ali godina bogatog sadržaja, godina punih dobrih i plemenitih dela. Kažu da su najveće bogatstvo Beograda, devojke i majke što ih rađaju. Pre 66 godina i ti si postala jedna od kćeri Beograda. Silno si ga volela. U njemu si se rodila i u njemu školovala i 1979. postala lekar. Specijalizaciju iz opšte medicine završila si 1988, a titulu primarijusa dobila 1997. U tvom Beogradu, koji ima čudesnu moć, da svetlom ispuni noć…i ljubav svakome da…, u njemu si upoznala svoga Svetozara, u njemu si rodila svoga Filipa, u njemu si proživela svoj životni i radni vek. U istom tom Beogradu, tvom gradu, tog 17. februara 2018. godine, vest koja ledi krv u žilama… Umrla je naša Mira, naša cenjena doktorka opšte i porodične medicine, gospođa, a iznad svega veliki čovek, čovek sa velikim Č. Gorostas skromnosti, poštenja i čovečnosti. Izuzetna moralna vertikala, na ponos svima koji su je poznavali. Tog februarskog crnog dana, steglo se srce i tvoga Svetozara i tvoga Filipa i tvoje Nene i tvoga Dejana i Ivana i Goranovo i Draganino i Ksenijino i Ljupčetovo, Mateino, Igorovo, Ninino i Mumtasovo i Majino, Zaimovo, Azijadino, Biserkino, Senadino… steglo se srce cele Srbije, evropsko i svetsko, zbog bola kojeg suze ne gase… zbog tuge koju vreme ne leči… ZA TOBOM… Bila si gospodstvenih manira i ponašanja. Bila si jednostavna, skromna i pristupačna. Duboko odana profesiji, na najbolji način si zastupala interese svojih kolega. Izuzetan lekar, snažna ličnost visoke inteligencije i morala. Bila si čovek kojem se moglo bezrezervno verovati. Iskrena i plemenita. Nikada nisi izgubila osećaj za čoveka i za pravdu. Vredan član SLD-a i dugogodišnji uspešan predsednik Sekcije opšte medicine SLD-a, kojom si rukovodila na sebi svojstven način – tiho, organizovano, vredno, uporno i veoma uspešno. TIHA VODA BREG RONILA, bila si! Kada je to bilo najpotrebnije, Sekciji opšte medicine korene ojačala si i oni danas nemaju granica: od Vardara pa do Triglava, od Meksika do Izraela, od Lisabona do Antalije… Mudrošću, učenjem, davanjem svojega i sticanjem novih znanja, širila si vidike i stvarala viziju trasirajući struku do neslućenih visina i tako zadala težak zadatak novim generacijama. „Ne mora čovek imati krila genija da se popne nebu pod oblake. I smišljenim i istrajnim korakom može se popeti na te visine“(Milan Jovanović Batut). Upravo tako je koračala prim. dr Mirjana Mojković. Umilni zvuci romanse „Trojka“, jeza u našim telima i našim dušama… “Kroz stepu snežnu trojka juri, za sobom srebrn ostavlja trag. I tako bolno praporci zveče, sećaju srce na susret drag”… otvaraju se bolne kapije… put bez kraja, bez povratka… Zbogom… Hvala Ti na svemu. Hvala za sve što ne može ni na papir, ni u glas, ali ostaje tamo gde će biti zauvek, u našim srcima. Zato, draga NAŠA, danas nema poslednjeg pozdrava, jer TVOJA DELA i NAŠA SEĆANJA učiniće te ZAUVEK BESMRTNOM! Počivaj u miru, draga Mirjana, i neka ti je večna slava!

“Medici.com”, Goran, Ljupče, Ksenija, Ljubica...

Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi, prijatelju, jednom bejaše sve. Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne? (Jesenjin) 69

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Pohvale Ministarstvu zdravlja CG

Napredak zdravstvenog sistema

Predsjednik Vlade Duško Marković primio je 2. marta rukovodstvo Ministarstva zdravlja, na čelu sa ministrom dr Kenanom Hrapovićem, koje je predstavilo premijeru rezultate ostvarene tokom proteklih petnaest mjeseci. Predsjednik Vlade je sa zadovoljstvom konstatovao napredak zdravstvenog sistema, istakavši da je ta činjenica registrovana i van granica naše zemlje i to: napretkom Crne Gore za devet mjesta na rang-listi Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) što je najveći skok u odnosu na ostale rangirane države i boljim rangom naše zemlje po Lancet indeksu koji mjeri kvalitet i dostupnost zdravstvenih usluga, gdje se naša zemlja sa 81 poenom nalazi na 36. mjestu od 195 zemalja, ispred svih država regiona, izuzev Hrvatske. Premijer Marković je naglasio da su dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite presudno važni za bolji kvalitet života građana i s tim u vezi ukazao predstavnicima Ministarstva zdravlja na potrebu kontinuiranog unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga. Na sastanku je bilo riječi i o daljem nastavku reformi sistema zdravstvene zaštite, usavršavanju specijalista i subspecijalista iz naših bolnica i Kliničkog centra Crne Gore u referentnim zdravstvenim ustanovana u regionu i daljem inostranstvu za šta su već izdvojena sredstva u budžetu.

KCCG i Univerzitetska bolnica Koč

Memorandum o saradnji Direktrorica Kliničkog centra Crne Gore Zorica Kovačević i Ertan Mehmet ispred Univerzitetske bolnice KOČ iz Turske, su 16. marta ove godine, u prisustvu medicinske direktorice KCCG dr Snežane Raspopović i predsjednika Odbora direktora KCCG dr Jevta Erakovića, potpisali su Memorandum o saradnji u oblasti zdravstvene djelatnosti. 70

Zdravstvena grupacija KOČ, koja uključuje i Američku bolnicu, je najstarija bolnica u privatnom zdravstvenom sektoru i iduće godine proslavlja 100 godina postojanja. - Radi se o grupaciji sa izrazito razvijenom dijagnostikom i kapacitetima za hospitalni tretman velikog i različitog broja oboljenja. Od izuzetnog su ugleda u zdravstvu uopšte - saopšteno je iz KCCG. Saradnja će se vršiti kroz aktivnosti kao što su razmjena osoblja, naučnih materijala, publikacija i informacija, zatim zajedničke istraživačke aktivnosti i publikacije.

- Danas smo se skupili povodnom jedne značajne donacije inkubatora za Odeljenje intenzivne neonatalne jedinice. Koristim priliku da Vam se srdačno zahvalim i da apostrofiram da Crnogorska komercijalna banka već više od decenije ima jedan korektan odnos prema Kliničkom centru, pogotovu prema Dečijoj bolnici i Odeljenju intenzivne neonatalne jedinice, tako da je svake godine prisutna sa značajnim sredstvima u smislu kupovine nama potrebnih aparata i opreme - rekao je dr Miketić. Crnogorska Komercijalna banka tradicionalno pomaže Klinički centar Crne Gore.

Institut za bolesti djece

Novi transportni inkubator Univerzitetska bolnica KOČ će KCCG pružati savjetovanje u cilju unapređenja zdravstvene djelatnosti. Memorandum, takođe, podrazumijeva i edukativne programe za medicinsko osoblje KCCG-a. Aktivnosti će biti sprovedene nakon međusobnih konsultacija dvije institucije. Ovaj Memorandum je nastavak uspostavljanja saradnje KCCG sa međunarodnim referentnim zdravstvenim institucijama, koja ima za cilj unapređenje i podizanje nivoa pružanja zdravstvenih usluga u našoj ustanovi.

Donacija Centru za neonatologiju

Inkubator

Crnogorska komercijalna banka i ove godine donirala je Klinički centar Crne Gore. Ovog puta banka je obezbijedila sredstva u iznosu od 10.500 eura za nabavku novog savremenog inkubatora za potrebe Centra za neonatologiju Klinike za ginekologiju. Tim povodom, održana je konferencija za novinare na kojoj su se, ispred KCCG, na vrijednom poklonu zahvalili dr Vojislav Miketić, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo, i dr sc. med. Lidija Banjac, načelnica Centra za neonatologiju. U ime CKB-a prisutnima se obratio izvršni direktor Pal Kovač.

Institut za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore dobio je 28. marta novi transportni inkubator, u vrijednosti od 14.260 eura. Sredstva za nabavku je obezbijedila Ambasada Narodne Republike Kine, sa sjedištem u Podgorici.

U Kliničkom centru Crne Gore sastali su se direktorica Zorica Kovačević i predstavnici Ambasade Narodne Republike Kine, ambasador NjE Cui Zhiwei i zamjenik ambasadora i politički savjetnik Zhang Xiang, u prisustvu medicinske direktorice dr Snežane Raspopović i predsjednika Odbora direktora KCCG dr Jevta Erakovića. Ovim povodom, u ime menadžmenta KCCG, donatorima se zahvalila direktorica Zorica Kovačević. - KCCG izražava duboku zahvalnost na vrijednoj donaciji, transportnog inkubatora za potrebe Instituta za bolesti djece. Ovo je dokaz prijateljskih veza i odnosa između naših državama, poštovanja i želje da ambasada Narodne Republike Kine u Crnoj Gori učestvuje u nabavci savremene opreme koja je potrebna IBD-u. U ime predstavnika Ambasade Narodne Republike Kine obratio se ambasador NjE Cui Zhiwei. - Drago mi je što sam došao na ovaj događaj. Takođe, mi dugujemo zahvalnost Kliničkom centru Crne Gore što nam je omogućio tako lijepu priliku da možemo pomagati. Kina i Crna Gora imaju tradicionalno i dugoročno prijateljstvo i proteklih godina mi se zalažemo da u okviru svojih sposobnosti i mogućnosti pružimo pomoć za poboljšanje života građana - istakao je ambasador NjE Cui Zhiwei.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije (UZPS)

I Nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem “Zdravstveni profesionalci - prošlost, sadašnjost i budućnost”- UZPS

Divčibare, hotel Divčibare

31. 05-03. 06. 2018. Na kongresu će biti predstavljeno preko 100 naučno stručnih radova, organizovanih u 24 tematske celine, uz prisustvo preko 300 učesnika iz 5 država iz svih oblasti medicice: interna, hirurgija, pedijatrija, ortopedija i traumatologija, ginekologija i akušerstvo, psihijatrija, infektologija, urologija i nefrologija, anestezija i reanimacija, onkologija, primarna zdravstvena zaštita, zdravstvena nega, intenzivna nega, babištvo, stomatologija, farmacija, biohemija, epidemiologija, kao i profesionalce iz sfere obrazovanja. Akreditacija Kongresa je u toku, a planiran broj bodova po Pravilniku o KME je: - predavač po pozivu - 13 bodova/predavanje - usmena prezentacija - 11 bodova autoru koji prezentuje rad, 0,5 bodova ostalim koautorima - poster prezentacija - 9 bodova autoru koji prezentuje rad, 0,5 bodova ostalim koautorima - pasivno učešće/prisustvo Kongresu - 8 bodova Kongres se održava u hotelu Divčibare, gde su za učesnike obezbeđene sledeće cene smeštaja: - jednokrevetna soba na bazi punog pansiona 40€ - dvokrevetna soba (dva odvojena kreveta) na bazi punog pansiona 36€ Hotel Maljen (u neposrednoj blizini hotela Divčibare): - jednokrevetna soba 30€ - dvokrevetna soba 26€ Gosti hotela Maljen, ishranu će imati zajedno sa ostalim učesnicima u hotelu Divčibare. Kotizacija je obavezna za sve učesnike Kongresa i iznosi 60€, odnosno 50€ za medicinske sestre i zdravstvene tehničare. KONTAKT I INFORMACIJE tel: +381 63 368594 www.uzps.rs e-mail: bbn@bbn.co.rs Vidimo se na Divčibarama! dr Ivanka Adžić, dipl mng Vera Simić i vms Sanja Ristić Predsednica i potpredsednice Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije - UZPS

GODINA VII BROJ 80. APRIL 2018.

N M K

njiževnik, filozof i nobelovac Ivo Andrić svojim mudrim mislima često je zastupljen u medicini, a brojnost tih misli nemoguće je predstaviti u jednom radu, već se navode samo neki koji to ilustruju: Dva maestralna rada opisa bolesti i naprasne smrti; genijalni i originalni psihococijalni opis – metafora „naprasne smrti”; maestralni opis bolesti Tahir-bega – metafore o zdravlju i bolesti i čudesnom fenomenu ozdravljenja. U romanu „Na Drini ćuprija” naš velikan majstorski je opisao naprasnu smrt Alihodže od akutnog koronarnog sindroma koji je izazvan emocionalnim stresom zbog rušenja mosta i fizičkog napora zbog penjanja uz strminu brda. Andrić kaže: „Oh, da mu je malo dublje i malo više vazduha udahnuti... Sad se jasno čuje da u čaršiji pevaju. Kad bi samo mogao da udahne više vazduha, kad bi put bio manje strmen i kad bi mogao stići kući, da legne u svoj dušek i da vidi i čuje nekoga od svojih! To je jedino što još želi. Ali ne može. Ne može više ni da održi pravi odnos između disanja i srca; srce je potpuno zaptilo dah, kao što se ponekad u snu dešava. Samo ovde nema spasonosnog buđenja. Otvori široko usta i oseti da mu oči izviru iz glave. Strmina koja je i dotle neprestano rasla primače se potpuno njegovom licu. Celo vidno polje ispuni mu tvrdi, ocediti drum, koji se pretvarao u mrak i obuhvatao ga svega. Na uzbrdici koja vodi na Mejdan ležao je Alihodža i izdisao u kratkim trzajima.” (Ivo Andrić, Na Drini ćuprija, Svjetlost, Sarajevo, 1975, str. 279). Iz navedenog opisa lako se može zaključiti da je jak psihofizički stres izazvao naprasnu srčanu smrt u akutnom koronarnom sindromu (AKS). Akutni koronarni sindrom čine više kliničkih entiteta sa nepovoljnom prognozom, a to su: nestabilna angina pektoris (NAP) i akutni infarkt miokarda (AIM). Naprasna srčana smrt i maligni poremećaj srčanog ritma prate prehodna stanja ili se javljaju samostalno. Posebno nestabilnu anginu pektoris čine brojne akutne kliničke forme: novonastala angina pektoris, pogoršavajuća postojeća angina pektoris, varijant forme, posebno Prizmetalova vazospastična angina. Sve navedene kliničke forme nisu jedinstveni oblici, već imaju svoje grupe i podgrupe. Glavni klinički znak je anginozni bol različitog trajanja i osobenosti, na osnovu koga se međusobno razlikuju i procenjuje njihov klinički značaj. Tako, svaki anginozni bol, trajanja više od 20 minuta, govori o nestabilnoj angini pektoris ili o akutnom koronarnom sindromu. 74

Ivo Andrić i medicina Pripremili: Akademik prof. dr Svetomir Stožinić i mr ph. Marija Stožinić

Nezaobilazni opis bola u grudima, koji je nalikovao bolu u akutnoj ishemijskoj bolesti srca (nestabilnoj, pogoršavajućoj angini pektoris), dao je Seneka u prvom veku nove ere u pismu prijatelju Lucilijusu, u kojem kaže: „Napad je bio veoma kratak i sličan oluji. Obično se završavao u toku jednog sata. Ja sam preživeo sve telesne patnje i opasnosti, ali nijedna nije tako bolna. Zašto? Zato što imati ma koju drugu bolest, znači biti bolestan. Imati ovo oboljenje, znači umirati.” Strukturne promene ishemijske bolesti srca (IBS) u 90 odsto slučajeva su organske, arterosklerotske prirode i one tokom života napreduju, sužavajući krvni sud, sve do potpune okluzije (zapušenja). Navedenom procesu suženja krvnih sudova često se pridružuje vazokonstrikcija, odnosno vazospazam, tzv. „grč krvnog suda”. Najčešći okidači bola u ishemijskoj bolesti srca su: ekstremni fizički napori, pojačan napor dužeg trajanja, psihički i emocionalni stres, nepovoljni vremenski uticaji, dok se bez uticaja fizičkog faktora bol u grudima javlja u mirovanju u vazospastičnoj, tzv. Prizmetalovoj angini (uvek je istog produženog trajanja, koji spontano nastaje pred zoru i spontano nestaje).

Akademik prof. dr Svetomir Stožinić, internistakardiolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i Prištini (u penziji), inostrani član Ruske akademije medicinskih nauka, inostrani član Bugarske nacionalne akademije medicinskih nauka, redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, redovni član i doživotni predsednik Srpske kraljevske asocijacije akademika, istraživača i naučnika, počasni profesor Medicinskog fakulteta za specijalizaciju i postdiplomsko usavršavanje lekara Oblasnog naučnoistraživačkog centra (Instituta) MONIKI u Moskvi. Rođen je 17. maja 1932. godine u Priboju, od oca Petra i majke Mare. Višu gimnaziju i veliku maturu završio je u Prištini 1950. godine, kao najbolji u generaciji. Medicinski fakultet upisao je u Beogradu 1951. godine, a završio, po šestogodišnjem programu, 1957. godine, među prvima u svojoj generaciji. Specijalizaciju Interne medicine završio je na Internoj „B“ klinici 1964. godine u Beogradu. Postdiplomske studije iz kardiologije (Magistarski smer) završio je 1967. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalizaciju, postdiplomske studije i naučno usavršavanje iz kardiologije završio je na Kardiološkom institutu „A. L. Mjasnikov“ u Moskvi 1968. godine, i položio Specijalistički ispit iz kardiologije (akademski stepen), sa opisnom ocenom „pokazao duboko znanje, odličan“. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu stekao je stepen magistra medicinskih nauka iz oblasti kardiologije 1971. godine. Doktorat medicinskih nauka iz oblasti kardiologije odbranio je 1975. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Udruženje kardiologa Jugoslavije 1981. godine dodelilo mu je počasno stručno zvanje i diplomu specijaliste kardiologa, po prvi put dodeljeno u Jugoslaviji. Posle izbora za docenta na predmetu interna medicina, 1971. godine, biran je i u ostala nastavnička zvanja - vanredni i redovni profesor (1982. godine) na Medicinskom fakultetu u Prištini i redovni profesor u Beogradu (1988. godine). Na Medicinkom fakultetu u Prištini bio je biran tri puta za prodekana fakulteta i na Univerzitetu u Prištini dva puta za prorektora Univerziteta. U Univerzitetskom kliničkom centru Medicinskog fakulteta u Prištini bio je osnivač i direktor Interne klinike, načelnik Zavoda za kardiologiju i šef Koronarne jedinice. Prelaskom u Beograd, 1982. godine, bio je biran za: pomoćnika direktora i šefa Odseka za kardiologiju Zavoda za gerontologiju, direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć i upravnika Interne klinike KBC „Bežanijska kosa“ u Beogradu. Takođe je bio biran i za profesora po pozivu: u Centru za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta i Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih nacija (EPCD u Beogradu). Publikovao je preko 400 naučnostručnih radova, 30 knjiga, 44 poglavlja u knjigama. Učestvovao je u sedam naučnih projekata (u tri kao glavni istraživač i u četiri kao koistraživač). Član je više istraživačkih odbora, uredništava časopisa, predsednik je Redakcionog odbora „Akademija“ i potpredsednik Naučnog veća Zadužbine „Andrejević“. Dobitnik je mnogobrojnih javnih, stručnih i društvenih priznanja i odličja, među kojima su najznačajnija: Decembarska nagrada Kosova za nauku, Decembarska nagrada Kosovske Mitrovice, Sedmojulska nagrada Srbije 1980. godine, Nagrada za životno delo Srpskog lekarskog društva 2007. godine, dobitnik je šest ordena, od kojih četiri od predsednika Republike, zlatni orden viteza „Nikola Tesla“, orden viteza predsednika Francuske Republike (1977. godine), „Gramota“ srpskog patrijarha Pavla, Vukova povelja i specijalno priznanje (povelja) Akademije „Ivo Andrić“.

N M K

Ishemijskoj bolesti srca posebno su predisponirane osobe, tzv. „koronarne ličnosti”, i brojne posebne psihičke strukture ličnosti koje, uz to, ako imaju jedan ili više poznatih faktora rizika: arterijsku hipertenziju, poremećaj metabolizma masti i šećera, pušenje, gojaznost, česte stresove, i fizički su neaktivne. Jedna metafora govori o „četiri bele smrti”, a to su: so, šećer, mast i brašno. Sve navedeno skupa čini tzv. „profil naprasne srčane smrti”. Ličnost koja vodi nezdrav način života istrčava u smrt, tj. ide u susret smrti. Posebno su toksične, kao vid stresa, mržnja, ljutnja, neprijateljstvo, bes i gnev. Nezaobilazan je primer Džona Hantera iz 1972. godine, koji citiraju prof. M. Borzanović i prof. S. Stožinić u knjizi „Ishemijska bolest srca”. On je bio na odgovornoj dužnosti u bordu bolnice i bolovao je od angine pektoris. Požalio se rečima koje su ubrzo bile potvrđene: „Moj život je u rukama bilo koje hulje koja je u stanju da u meni izazove gnev.” Nažalost, umro je sledeće godine tokom jedne žučne profesionalne debate u kojoj se razgnevio. Istorija ljudskog roda obiluje primerima o naprasnom, iznenadnom i neočekivanom umiranju. Nezaobilazan je, takođe, i primer iz „Svetog pisma” u kojem je zapisano da je Ananije u trenutku umro kada mu je sveti Petar rekao: „Nisi varao ljude, već Boga.” Hipokrat (460-377. godine pre nove ere) prvi je u čuvenoj knjizi „Coazis” ukazao da je bol u predelu srca koji se ponavlja određenom učestalošću kod starijih ljudi predznak bliske smrti. Takođe i neuspeh u životnoj borbi sa sopstvenim kreativnim planovima i željama može biti stresan, praćen istovremenim razočaranjem u sebe i svoje stvaralačke vrednosti. Kako to da savladamo i vratimo poljuljano samopouzdanje, kazuju nam reči velikog naučnika Mihajla Pupina: „Porazi su

samo kratka odmarališta do pobede”. Ako ih tako shvatimo, zaboravićemo poraze i neuspehe i hrabro ćemo krenuti ka novim uspesima i pobedama. Veličanstvenu tajnu, zvanu život, veliki filozof Pitagora nazvao je „bojno polje života”. Kao prethodnici, tj. prodromi (predznaci), naprasne srčane smrti najčešće mogu biti učestaliji anginozni bolovi, dispnea (gušenje), poremećaj srčanog ritma, koji se javljaju i mesec dana pre naprasne smrti. Danas se dispnea obično smatra ekvivalentom anginoznog bola. Sve navedeno je razlog da se ovakav pacijent smatra predisponiranim za naprasnu srčanu smrt, što zahteva intenzivni kardiološki nadzor i prevenciju. O izuzetnom značaju uticaja stresa na srce i pojavama rizične kardio-reaktivnosti i naprasnoj srčanoj smrti S. Stožinić i M. Borzanović, zajedno sa ruskim kolegom akademikom Nikolajem Romanovičem Palejevom, 2003. godine objavili su sveobuhvatnu monografiju „Stres i srce”. O stresu kao paradigmi savremenog načina življenja citirali su metaforu Dušana Balana „Sve teče”: „Više nema helenskog života bez trzanja, treći milenijum odzvanja od ubrzanja, nestaje smeha – ljudski rod će uništiti stres.” Bol u grudima je veoma čest simptom koji može biti izazvan različitim patološkim stanjima pa se nameće potreba utvrđivanja njegove autentične prirode i stepena životnog rizika. Posebnu osobenost anginoznog bola čine: lokalizacije, provokacioni faktori, dužina trajanja, mesto najjačeg bola i pravac njegovog prostiranja, kao i popratne tegobe. Bol anginozne prirode (koji može biti jak, umereno slab, ponekad i odsutan u tzv. „nemim formama” ili atipičan u pogledu svih prethodno navedenih karakteristika) dostiže svoj „klinički horizont” kao ishemijska bolest srca ili se pojavljuje u vidu naprasne srčane smrti kao

prvim kliničkim ispoljavanjem ishemijske bolesti srca. Veoma su poučne reči Nikola Makijavelija (15/16. vek n.e.): „U početku bolest je teško otkriti, a lako lečiti, a kasnije, kada se bolest razvije, lako je otkriti, a teško lečiti.” Sindrom bola u grudima mogu izazvati i mnoge patološke strukturne promene srca, grudnog koša i kičme, koje mogu imitirati anginozni bol kao takozvane „maske ishemijske bolesti srca”. Takođe, i neki patološki procesi u organima van grudnog koša (na primer, zapaljenja žučne kese i zapaljenja pankreasa, ulkusna bolest želuca i duodenuma) mogu izazvati bol u grudima koji se naziva „pozajmljeni sindrom bola u grudima”. Naprasna srčana smrt može biti srčane i nesrčane prirode. Srčana smrt čini preko pedeset odsto slučajeva smrti. Od toga u devedeset odsto slučajeva smrt je uzrokovana ishemijskom bolešću srca, najčešće infarktom miokarda, kada na prva dva sata otpada četrdeset odsto smrtnosti, u prvih šest sati šezdeset odsto smrtnosti, a u prva 24 časa osamdeset odsto. (Stožinić S., Bojić M. „Naprasna srčana smrt”, Stručna knjiga, Beograd, 1993). Pri zapaljenju srčanog mišića, koje se naziva „bolest sa deset lica”, kao i u nekim virusnim infekcijama (Coxackie) može se javiti naprasna srčana smrt, zbog čega treba to ozbiljno shvatiti i sprovesti kardiološki nadzor i prevenciju obolelih. Brojna su i patološka stanja koja mogu izazvati naprasnu smrt: gušenje, davljenje, trovanja, strujni udari i dr. Ivo Andrić je veličanstveno i znalački opisao dva slučaja naprasne srčane smrti. U romanu „Na Drini ćuprija” opisao je smrt Alihodže. U delu „Gospođica” (R. R.), koja je bila usamljena, da bi opstala mnogo je radila i bila je pod hroničnim stresom. Ona je imala neprepoznatu srčanu manu. Završni čin njenog života Ivo Andrić opisuje na kraju knjige: „Pred njom stoji podmukli razbojnik, u tami, s ove strane brave. Sve je svršeno. Očekivala je još samo njegov nepoznati glas – Pare daj! – i pokret njegovih ubilačkih ruku iz mokrih rukava. Ali ništa nije čula ni stigla da oseti. Nevidljivo, sve jače, nju je gušilo njeno rođeno srce. Uši su zagluhnule, iskolačene oči obnevidele, raširena usta zanemela. Kolena je izdadoše. Padajući napred razmahnu još jednom ispruženim rukama kao da će zaplivati i obori klajderštok na kom je bio obešen njen sopstveni zimski kaput od grubog sukna i još pun vlage. Ležeći na zemlji, kidala je poslednjim grčevitim pokretima vunenu bluzu na grudima u očajnom naporu da načini mesta svome zastalom dahu. Ah, samo malo vaz75

N M K

duha, samo jedan dah i sve bi možda bilo spaseno, život, imanje, novac. Zlata bi dala za jedan dah. Ali daha nema. Kolena se grče i teme hoće da prsne. Krv je stala i leži u njoj kao olovo. Nikad više daha. Pokreti su bivali sve slabiji, dok se potpuno ne smiriše. Samo je promukli ropac još nekoliko trenutaka odavao poslednje znake smrtne borbe. Pa i to umuknu. Telo se opusti i smiri i ostade ispruženo u mraku i tišini.” (Ivo Andrić, „Gospođica”, Prosveta, Beograd, 1976, str. 252, 253). Sinonimi naprasne srčane smrti su još „neočekivana” i „iznenadna”, a vremenski je određuju termini nagla, munjevita, trenutna. Danas je opšteprihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije da je naprasna smrt „nenasilna smrt koja nastaje neočekivano u toku šest časova kod jedne naizgled zdrave osobe ili osobe sa stabilnim stanjem ili osobe u stanju poboljšanja.” Ivo Andrić je u knjizi „Znakovi pored puta” opisao psihosocijalni aspekt naprasne srčane smrti: „Smrt je kao grom. Znaš da postoji, čitao si o njoj, često i razmišljao, neodređeno, bez kraja i zaključka. Ponekad je i pomeneš u razgovoru i u pisanju, uvek mudro i mirno, kao da sve znaš o njoj. A kad se desi ovako da udari u tvojoj najbližoj blizini i neočekivano pogodi nekoga koga voliš i sa čijim postojanjem si vezao svoja najlepša zadovoljstva, onda tek vidiš da ne znaš i da nikad nisi pravo znao šta je to smrt, i da si govorio ili pisao napamet, površno i prazno. Mislio si da znaš šta je to smrt zato što si umeo da napišeš nekoliko poetičnih reči o turskim grobljima, a sada vidiš da to nema prave veze ni sa životom ni sa smrću.” Iako postoji mišljenje da je naprasna smrt najhumaniji i najbrži rastanak čoveka sa životom, jer je skraćena patnja umirućeg, istovremeno ona je i najtragičnija i psihološki najteža za rodbinu umrlog, jer je prati njihov psihološki šok. Mnogobrojni su uzroci naprasne sr76

čane smrti. Međutim, najprikladnija je ona podela uzroka koja sve strukturne uzroke svrstava u tri grupe: Bolesti krvnih sudova (makrocirkulacije i mikrocirkulacije koronarnih arterija), najčešće uzokovane arterosklerozom krvnih sudova (sa različitim kliničkim manifestacijama ishemijske bolesti srca), koja je u preko 90 odsto slučajeva uzrok naprasne srčane smrti. Takav primer je prethodno opisan u slučaju smrti Alihodže. Ređi su slučajevi urođenih poremećaja koronarnih arterija. Strukturni poremećaji srca u vidu bolesti endokarda, miokarda i perikarda, među kojima su najčešće urođene i stečene srčane mane, zapaljenjska i degenerativna oboljenja srčanog mišića, koja dovode do oštećenja srca kao mišićne životne pumpe. Neblagovremeno prepoznata, najčešće kod sportskih takmičenja, iznenada dovodi do naprasne srčane smrti sportista, prethodno naizgled zdravih. Ivo Andrić je opisao slučaj gospođice koja se nije čuvala i psihofizički štedela. Bila je anksiozna, što je izazvalo zastoj srca kao mišićne pumpe u urođenoj srčanoj mani. Različiti elektrofiziološki poremećaji srca u vidu malignih aritmija, tipa ekstremno brzih i sporih ritmova, mogu iznenada izazvati zastoj srca i naprasnu srčanu smrt. Navedeni strukturni poremećaji srca mogu se udružiti, na primer, akutni koronarni sindrom i maligne aritmije. Pored izuzetnih i veštih opisa naprasne srčane smrti, Ivo Andrić je briljantno opisao i neke druge bolesti. Opis ortopedskog oboljenja često su ortopedi citirali i uzimali kao moto u svojim knjigama: „Sada se nepoznata bolest uspalila i zastarela. Tahir-beg se mirio s tim da živi i boluje uporedo. Na levoj slabini nosio je živu ranu koja se po nekoliko puta u godini zatvarala i otvarala. Zimi i za vreme jugovine javljali su se bolovi i tada je morao da pojača alkohol i sredstva za spavanje. Previjao je svoje rane, kao što

je i bolovao, skrovito i mirno, ne žaleći se nikom i ne uznemiravajući nikog.” Andrić znalački uočava nepovoljan uticaj vremena na pogoršanje navedene bolesti (najverovatnije tuberkuloznog osteomijelitisa kičme i karlice) – najpovoljniji uticaj toplog strujanja južnog vetra, vlažnog vazduha, hladnoće, kao i uticaj ciklona u vidu oscilacija vazdušnog pritiska. Andrić govori o čudesnom fenomenu ozdravljenja, što je najvažniji cilj pri očuvanju zdravlja, koji čini najsrećnije trenutke života. „Često govorimo o zdravlju, ali se retko i malo zadržavamo na čudesnom fenomenu ozdravljenja. To su najradosniji i najzanimljiviji trenuci našeg života. I treba ih proučiti i opisati.” (I. Andrić) Smisao života i put samospoznaje treba da vode ka ravnoteži između potreba, obaveza i svakodnevnog stresa.” „Hteti daleko i želeti mnogo kada je reč o postavljanju nesebičnih ciljeva nije greh, nije opasno. Pogrešno je i opasno udariti sebi suviše blisku metu, jer to znači izneveriti sebe i druge, ostati dužan životu.” O značaju i neophodnosti uspostavljanja harmonije, tj. unutrašnje ravnoteže i balansa, kao i psihičke smirenosti i neporemećenosti, veoma bitnim za očuvanje zdravlja, koji vode ka poželjno dobrom zdravlju i dugovečnosti, znali su da govore još drevni lekari, ističući da su posebno velike duševne i telesne patnje uzrok razvoja bolesti, a često i nagle, iznenadne smrti, kojima su najčešći uzrok psihosomatske bolesti i raznovrsni stresovi. Potraga za dobrim lekom, za zdrav i kvalitetan život, traje od pamtiveka. U filozofiji života i zdravlja opšte je prihvaćeno nečelo da zdravlje i život zavise, uglavnom, od čovekove rešenosti da istraje u svakodnevnom sprovođenju zdravog stila života i životnih navika, počev od rane mladosti. U vođenju zdravog stila života treba biti umeren i racionalan. Treba izbegavati trošenje životne energije na sve ono na šta ne možemo da utičemo. Životnu energiju treba usmeriti na ono što je moguće ostvariti, pre svega uključujući i promene loših i štetnih životnih navika. Takođe, treba se potruditi da nam posao pričinjava zadovoljstvo i da uspostavljamo pozitivne kontakte sa ljudima iz radnog i životnog okruženja. Osmehuj se, raduj se, praštaj, budi spokojan, misli pozitivno uz pozitivnu unutrašnju moć, budi radostan, razmišljaj o kosmosu i smislu života, izbegavaj strah kada razmišljaš o budućnosti, izbegavaj krizu ličnog identiteta, posebno psihičku krizu.

N M K

Smisao života i put samospoznaje treba da vode ka ravnoteži između potreba, obaveza i svakodnevnog stresa. Najlepša ljudska želja je da se kratki ljudski život radom i smislom sublimira i ovekoveči. Sprovođenje navedenih zdravstvenih principa, uz doslovno pridržavanje pravila personalizovane medicine, čini posebnost, izvrsnost i izuzetnost „filozofije zdravlja i života”. Ivo Andrić je u besedi prilikom dodele Nobelove nagrade citirao latinsku izreku: „Razmišljao sam o drevnim danima i sećao se godina večnosti”. „Čovek živi samo jedan trenutak, mahnito, a vreme juri vratolomnom brzinom sve dalje i dalje... Niko od nas nema sve. Ničiji život nije dosta dug da bi sve obuhvatio. Nama jedino ostaje da pokušamo da izvučemo od života što je moguće više.” (Ivo Andrić) U „filozofiji zdravlja i života” osnovni postulati su: očuvanje zdravlja, unapređenje kvaliteta života i produženje dugovečnosti (koje je kontroverzno i najmanje obrađeno u opštoj i stručnoj – naučnoj literaturi). Zbog svoje lepote, istinitosti, univerzalnosti i bezvremenosti (preživela je vekove i milenijume), može se navesti kineska poslovica, koja glasi: „Treba umreti mlad i zdrav, ali što je moguće kasnije”. Ivo Andrić ima mnogo metafora o tome, pa je neophodno njihovo posebno proučavanje, jer mogu da posluže kao životni putokazi. Veoma se razlikuju dugovečnost i večnost. Ljudi kao božanska bića mogu biti dugovečni, a večni mogu biti samo ideali, velike ideje i velika dela, osvedočeno i opštepriznato stvaralaštvo.

Miofascijalni bolni sindrom vrata – konzervativna terapija

iofascijalni bolni sindrom (u daljem tekstu MBS) je definisan kao neuromuskuloskeletna klinička slika koju čini skup različitih simptoma izazvanih miofascijalnim triger tačkama. Bol u koštano-mišićnom sistemu je jedan od najučestalijih i obuhvata oko 45% svih bolnih stanja (Lang, 2002). Miofascijalni bolni sindrom je termin koji se koristi za opisivanje različitih bolnih stanja koja se karakterišu prisustvom parcijalnih, trakastih, mišićnih spazama u kojima se nalaze tačke koje su okidači bola – miofascijalne triger tačke (skr. MTT). Bol je regionalnog karaktera, a počinje u triger tačkama koje se nalaze u mišiću ili mišićnoj fasciji (Stein, 1996). Mogu mu biti pridruženi simptomi od strane autonomnog nervnog sistema kao što su bleda, hladna koža, eritem (crvenilo) hiperestezija ili hiperalgezija, lokalno ili u zoni odraženog bola. To je veoma čest razlog glavobolja, bola u vratu i ramenom pojasu (cervikobrahijalni sindrom, sindom rotatorne manžetne), lumbalnom delu, bolova u grudima. Miofascijalni bolni sindrom je, po mišljenju nekih autora, glavni uzrok bola u vratu. Postoje mnoge epidemiološke studije koje ukazuju da je MBS važan izvor mišićno-koštane disfunkcije (Fricton i sar, 1985; Skootsky i sar, 1989; Gerwin, 1995). MBS karakterišu miofascijalne triger tačke. Triger tačka može da se nalazi u fasciji, ligamentima, mišićima i tetivama; međutim, MTT se mogu naći i u skeletnim mišićima i/ili njihovim fascijama.

Slika 1. Triger tačke

MSc Aleksandra Janković

Triger tačke su hipersenzibilne (bolne, lako iritirajuće) tačke, integrisane u napetom snopu mišićnih vlakana, bolne na pritisak i obično izazivaju odraženi, karakterističan obrazac bola, motorne disfunkcije i autonomne fenomene. (Simons i sar, 2002.) Etiologija i patofiziologija Najšire prihvaćena hipoteza koja objašnjava prirodu miofascijalnih triger tačaka je integrisana hipoteza. Shodno njoj, čini se da je priroda poremećaja jedne MTT zapravo neuromuskularna disfunkcija motorne ploče ekstrafuzalnih skeletnih mišićnih vlakana sa alteracijom električne aktivnosti, što se podudara sa prevelikim oslobađanjem acetilholina na neuromišićnoj spojnici. Inicijalna tačka čitavog poremećaja može biti energetska kriza u MTT-u. Kao posledica energetske krize, zadržaće se lokalna kontrakcija na spoju aktina i miozina koji čine MTT, stvarajući jednu pozitivnu povratnu spregu, što će izazvati dejstvo senzibilizirajućih supstanci na nociceptivna i autonomna nervna vlakna. Kraće rečeno, na osnovu trenutnih dokaza, ključnim faktorima u etiologiji MTT se smatraju lokalna ishemija, niska pH vrednost (kiselost) i naknadno oslobađanje inflamatornih faktora. Prema patofiziologiji stvaranja MTT-a, postoji opšta saglasnost da preterana upotreba mišića ili direkta trauma na mišić mogu dovesti do razvoja MBS-a. Hipotetički, preopterećenje mišića je rezultat dugoročnih mišićnih kontrakcija niskog intenziteta, kao i ekscentričnih kontrakcija i koncentričnih maksimalnih kontrakcija u aktivnostima u kojima se prevazilaze optimalne performanse mišića i gde je oporavak narušen. Ovi mehanizmi odgovorni su za formiranje primarnih MTT-a. Kliničke karakteristike i vrste miofascijalnih triger tačaka (MTT) Kliničke karakteristike MTT-a su raznolike. Prisustvo opipljivog napetog sno77

N M K

pa mišićnih vlakana sa upalnim čvorom u okviru samih vlakana, često u pratnji sa kliničkim znakom „preskoka“, uzrok su bola na pritisak i iritacije nociceptora u toj oblasti. Odgovor na pritisak u vidu lokalnog spazma je zapravo deo medularnog refleksa u vidu brze kontrakcije vlakana koji čine napeti mišićni snop. Kontrakcija ovih vlakana javlja se kao izolovana kontrakcija i u direktnoj je proporciji sa intenzitetom bola. Na osnovu kliničke aktivnosti MTT mogu biti aktivne i latentne. Obe kategorije dovode do disfunkcije. Aktivne tačke proizvode spontani bol kod pacijenata, dok to nije slučaj sa latentnim tačkama. Takođe postoje biohemijske i elektromiografske razlike. Jedna latentna triger tačka u subkliničkom stanju, gde ne dovodi do spontanog bola, može imati sve ostale karakteristike aktivne triger tačke i uvek će imati napet mišićni snop koji povećava mišićni tonus i smanjuje obim pokreta. Bilo koji perpetuacioni bol može pretvoriti jednu latentnu u aktivnu tačku. Latentna MTT ne dovodi do spontanog bola, ali izaziva odraženi bol. Rasprostranjenost latentnih MTT-a je visoka i podrazumeva alteraciju motorne kontrole i snage mišića u zonama gde postoje latentne tačke, iako sa kliničke strane može postojati odsustvo bola. Dakle, tretman latentnih MTT-a ne samo da smanjuje osetljivost na bol i poboljšava motornu funkciju, već takođe sprečava pretvaranje latentne u aktivnu MTT, na taj način sprečavajući pojavu miofascijalnog bolnog sindroma. Dijagnoza miofascijalnog bolnog sindroma Prema Simons-u i sar. i Travell-u (2002), dijagnozu MBS-a postavlja iskusan fizioterapeut fizikalnim pregledom, koji mora uzeti u obzir najrelevantnije dijagnostičke kriterijume, a to su: 1. zategnut mišićni snop (ako je mišić dostupan palpaciji), 2. lokalni bol na pritisak čvora u samom napetom mišićnom snopu, 3. prepoznavanje pacijentovog vlastitog uobičajenog bola kad vršimo pritisak na čvor u mišićnom snopu (služi takođe za identifikaciju aktivne MTT), 4. bolno ograničen obim pokreta prilikom istezanja mišića. Tretman miofascijalnog bolnog sindroma Tretman MBS-a se može podeliti u dve faze. Prva faza je kontrola bola koja se sastoji od inaktivacije aktivne MTT. Vrlo često u prvoj fazi se tretiraju i latentne MTT kako konzervativnim, tako i invaziv78

nim pristupom. Druga faza je faza reorganizacije u kojoj se pokušava da se ispravi disfunkcija izazvana MTT-om u smislu slabosti i inhibicije, kao i sve one faktore koji dovode do pojave i dugotrajne postojanosti MTT-a (faktori perpetuacije). Konzervativne tehnike u terapiji MBS-a Postupak procene u ovom istraživanju je test maksimalne cervikalne kompresije i detekcija MTT-a u napetom snopu mišića vratne regije. Posle procene primenjena je tehnika miofascijalnog oslobađanja, nakon koje se primenjuje tehnika ishemijske kompresije, i na kraju sprovođenje vežbi istezanja tretiranih mišića, dok su instrumenti procene pre i posle terapije bili vizuelna analogna skala (VAS) bola, test za procenu obima pokreta, i određivanje stepena bola detektovanih MTT-a. Miofascijalno oslobađanje (u daljem tekstu MFR) je manuelna tehnika koja se primenjuje delovanjem ruku na tačke hroničnog bola. MFR takođe pozitivno utiče na one koji pate od vrtoglavica i malaksalosti, jer opušta zategnute mišiće, koji mogu uzrokovati da ljudi u isto vreme osećaju bol i malaksalost, što je bio slučaj kod naših ispitanika. Fascija je gusta, beličasta, vlaknasta mreža vezivnog tkiva koje okružuje kosti, mišiće, arterije i organe u ljudskom telu. Fascija je povezana i prepliće se sa mišićnim tkivom, mišići ne mogu biti izolovani od fascije. Dakle, istezanjem mišića isteže se i fascija, masaža mišića će masirati i fasciju. Primenjena je tehnika ukrštenog istezanja, gde se ruke postavljaju na oba kraja mišića kog želimo da opustimo. U tom položaju zadržavamo najmanje 90 sekundi, a može i duže u zavisnosti od toga koliko je potrebno vezivnim vlaknima da se naviknu na položaj istegnutosti, a samim tim i da se mišić opusti, kako bi nam dozvolio da tretiramo miofascijalne triger tačke. Tehnika ishemijske kompresije je primena pritiska na određene triger tačke. Svrha ove tehnike je da se namerno dovede do lokalne ishemije u miofascijalnoj triger tački, tako da se nakon oslobađanja ponovo uspostavi krvotok, odnosno da dođe do naglog priliva krvi u tu regiju. U istraživanju ovu tehniku smo izvodili tako što se palcem ili nekim drugim prstom šake izvede pritisak u trajanju od 7 sekundi u odgovarajućem mišiću vrata, izazivajući tolerantni bol na kompresiju (7-8 od 10 na skali bola). Jačina pritiska trebalo bi da bude 7,2 kg, a sam pritisak bi trebalo da bude stabilan, odnosno ravnomeran. Ukoliko je tehnika dobro izvedena na mestu pritiska bi trebalo da se pojavi bol, a uobičajeno

je i da se pojavi odražena bol u određenoj regiji. Rezultati koje dobijamo i beležimo primenom ove tehnike su: pojava bola na mestu pritiska, pojava odražene boli, pojava lokalnog crvenila na mestu pritiska (ili pojava crvenila u vidu trake). Istezanje tretiranih mišića je završni deo terapije. Istezanje je sprovođeno u pravcu fleksije, ekstenzije, leve i desne laterofleksije, kao rotacije u levu i desnu stranu. Rezultati istraživanja U ovom istraživanju na uzorku od 25 ispitanika, starosti od 35 do 55 godina, ispitana je efikasnost primene kombinovanih konzervativnih tehnika kod bolnog sindroma vrata. Procenjeno je stanje ispitanika pre i posle terapije koja ukupno traje sedam dana, na osnovu testa za merenje obima pokreta, VAS bola i procene osetljivosti detektovanih miofascijalnih triger tačaka. U odnosu na postavljene ciljeve, a na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem, može se konstatovati da je kombinacija primenjenih tehnika pokazala efikasnost u smanjenju tegoba izazvanih miofascijalnim bolnim sindromom vrata u kratkom vremenskom periodu, što nam govori da bi se sa nastavkom terapije i produženim praćenjem moglo videti kakav i koliki uticaj ima primena ovih tehnika, a verujemo da bi se poboljšali rezultati, a ispitanicima još više popravio kvalitet života. Dakle, na generalnom nivou postoji razlika u odnosu na rezultate pre i posle tretmana, čime smo potvrdili da je kombinacija primenjenih tehnika u sklopu mioterapije dobar izbor u terapiji bolnog sindroma vrata. Kombinacija primene tehnike miofascijalnog oslobađanja, ishemijske kompresije i istezanja tretiranih mišića, kao konzervativna metoda u terapiji miofascijalnog bolnog sindroma vrata, može relativno brzo da smanji bol i poveća pokretljivost u vratnom delu kičme. Ona je samo jedan segment u složenom multimodalnom lečenju hroničnih bolnih stanja. Literatura:

1. Borg-Stein, J., Stein, J. Trigger points and tender points: one and the same? Does injection treatment help? Rheum Dis Clin North Am 1996;22(2):305-22. 2. Fricton, J.R., Management of masticatory myofascial pain. Semin Orthod 1995. 3. Gerwin, R.D., Neurobiology of the myofascial trigger point. Bailliere’s clinical rheumatology 1994;8.4:747-62. 4. Lang, A.M., Botulinum toxin therapy for myofascial pain disorders. Curr Pain Headache Rep 2002; 6(5):355-60. 5. Simons, David G., Janet G. Travell, and Lois S. Simons. Travell & Simons’ myofascial pain and dysfunction: upper half of body. Vol. 1. Lippincott Williams & Wilkins, 2002. 6. Skootsky, S.A, Jaeger, B, Oye, R.K. Prevalence of myofascial pain in general internal medicine practice. West J Med 1989; 151(2):157-160.

N M K

Из дипломског рада др Војислава Дубочанина на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци, одбрањеног 28.9.2017.пред комисиом: Проф. др Милан Стојаковић, предсједник комисије, проф. др Марија Бургић Радмановић, члан, и проф. др Мира Спремо, ментор.

Учесталост самоубистава у Републици Српској (од 2006. до 2016. Године, с посебним освртом на 2016. годину)

САЖЕТАК Циљ: Циљ рада је утврђивање учесталости суицида у Републици Српској те именовање фактора ризика за суицид који ће омогућити адекватно превентивно дјеловање на суицид кроз смањење утицаја датих фактора. Материјал и методе: Извори података су матични уреди који посједују матичне књиге у које се, према правним прописима, обавезно уписују сви случајеви смрти на подручју на којем су се десили, без обзира на то да ли лица на која се односе станују на том подручју или не. Основни материјал виталне статистике обрађује се у Републичком заводу за статистику Републике Српске. Законска основа која регулише статистичка истраживања о становништву у Републици Српској заснива се на Закону о статистици («Службени гласник Републике Српске», бр. 85/03) у коме је дефинисан Статистички програм («Службени гласник Републике Српске», бр. 33/09) који осигурава производњу конзистентних упоредивих статистичких података. У раду су кориштени обрађени подаци Републичког завода за статистику Републике Српске. Резултати истраживања: Број самоубистава у РС током година не показује значајнија одступања од десетогодишњег просјека. Мушкарци се три пута чешће одлучују на суицид него жене. Највише суициданата је међу старијом популацијом, а најчешће се користе насилне методе, као што је вјешање и употреба ватреног оружја. Што се тиче степена образовања суициданата, пик се налази у популацији са завршеном средњом школом. Суициданти су најчешће били у браку (ожењени или удате). Рано прољеће и јесен су годишња доба са највећом стопом самоубистава. Закључак: Најзначајнији фактори ризика за суицид су мушки пол, старија животна доб (преко 65 година), средњошколско образовање, брак, незапосленост, психосоматска обољења, претходни покушај самоубиства те прољећно и јесење годишње доба. Кључне ријечи: суицидност, суицид, самоубиство, Република Српска, фактори ризика.

Резултати истраживања У Републици Српској (РС) у периоду од 2006. до 2016. године извршено је у просјеку 263,8 самоубистава годишње. Максималан број самоубистава забиљежен је 2006. године (288) а минималан број 2013. године (190).

Графикон 1. Број суицида у РС у периоду од 2006. до 2016. године Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Особе мушког пола су извршиле више самоубистава у односу на особе женског пола. Процентуални однос износи 74,66%:25,34% (приближно : ) у корист мушког пола. Највећа полна разлика забиљежена је 2010. године (80%:20%) а најмања 2009. године (68,9%:31,1%). 79

N M K

Графикон 2. Полна заступљеност суциданата у РС у периоду од 2006. до 2016. године Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Највише самоубистава у посматраном десетогодишњем периоду су извршиле особе старије од 65 година. Изузетак представља 2011. година у којој није забиљежено чак ниједно самоубиство у популацији изнад 65. године живота, али је забиљежен пораст самоубистава међу особама које су имале између 55 и 64 године за чак 18,98%. За разлику од свјетских података, у РС није дошло до повећања броја самоубистава међу популацијом адолесцената. Табела 2. Старост суициданата у РС у периоду од 2006. до 2016. године

старост

година

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

0-4 5-14 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64

0 0 18 15 31 62 44

0 0 11 14 40 45 46

0 1 22 14 20 42 38

0 0 6 14 20 50 63

0 0 8 10 22 44 58

0 2 7 13 28 53 126

0 3 7 16 20 42 54

0 0 6 16 11 37 41

0 1 6 12 22 34 46

0 0 9 13 19 24 61

0 0 3 11 17 31 42

65+

118

125

115

105

101

Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Најчешћи начин извршења самоубиства је вјешање, са удјелом од чак 54,69%. Други „најпопуларнији“ начин извршења самоубиства је употреба ватреног оружја, са удјелом од 26,62%, а затим слиједе непознати начини извршења те дављење и тровање. Табела 3. Начин извршења суицида у РС у периоду од 2006. до 2016. године

Година

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

Тровање Вјешање

17 124

24 141

18 127

28 118

11 102

24 145

8 132

6 97

11 92

14 123

8 106

Дављење

Ватрено оружје

Оштри предмети

Скок с висине

Остало

Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

У РС током 2016. године није дошло до значајног одступања од уобичајеног односа међу половима суициданата у односу на десетогодишњи период. Удио мушкараца који су извршили самоубиство у 2016. износи 76,58% у односу на 23,42%, колико износи удио особа женског пола.

N M K

Графикон 3. Полна заступљеност суциданата у РС у 2016. години

Највише самоубистава су извршиле особе између 75 и 79 година живота, њих 27. Што се тиче полне заступљености међу одређеним старосним групама мушкарци који су имали између 75 и 79 година живота су најчешће извршили самоубиство, чак 20 од укупно 27, у тој старосној групи. Најчешћа старосна доб особа које су извршиле самоубиство међу особама женског пола је између 60 и 64 године живота. Самоубиства прије 25. године живота у 2016. су ријеткост, а није забиљежено ниједно самоубиство у популационој групи млађој од 14 година.

Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Графикон 4. Старост суициданата у односу на пол у РС у 2016. години Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Најчешћи начин извршења самоубиства не одступа од десетогодишњег просјека, без обзира на пол. Вјешање са удјелом од 51,7% (десетогодишњи просјек износи 54,69%) је на првом мјесту. Поред вјешања, мушкарци су користили и ватрено оружје и експлозив, а жене дављење и тровање као начин извршења самоубиства. Ови подаци говоре у прилог да особе мушког пола бирају агресивније методе и да имају доступно ватрено оружје док особе женског пола користе мање агресивне методе у складу с њиховом доступношћу. Табела 4. Начин извршења суицида у РС у односу на пол у 2016. години

Начин на који је извршен суицид Намјерно самотровање и излагање органским растварачима и халогенским угљикоХ66 водоницима и њиховим парама Намјерно самотровање и излагање другим неозначеним хемикалијама и штетним материјама Х69

Мушки пол

Женски пол

Укупно

Намјерно самоповрјеђивање вјешањем, дављењем и гушењем

Х70

106

Намјерно самоповрјеђивање утапањем и дављењем

Х71

Намјерно самоповрјеђивање опаљивањем из револвера

Х72

Намјерно самоповрјеђивање опаљивањем из пушке, карабина и већег ватреног оружја

Х73

Намјерно самоповрјеђивање опаљивање из другог неозначеног ватреног оружја

Х74

Намјерно самоповрјеђивање експлозивним материјалом

Х75

Намјерно самоповрјеђивање димом, ватром и пламеном

Х76

Намјерно самоповрјеђивање оштрим предметом

Х78

Намјерно самоповрјеђивање скакањем с високог мјеста

Х80

Намјерно самоповрјеђивање на друге специфичне начине

Х83

Намјерно самоповрјеђивање на неозначене начине

Х84

157

205

Укупно Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

N M K

Особе с средњошколским нивоом образовања су извршиле највише самоубистава, 88 од укупно 205, односно 42,93%. На основу добијених података може се уочити повећање броја самоубистава с вишим нивоом образовања, али само до средње школе. Није забиљежен ниједан случај самоубиства међу високообразованим становништвом, али се не смију занемарити особе за које не посједујемо податке јер међу њих 11 може бити и високообразованих.

Графикон 5. Степен образовања суициданата у односу на пол у 2016. години Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Самоубиство су најчешће извршавале особе у браку са удјелом од 45,85% без обзира на пол. Најмањи број самоубистава забиљежен је код разведених с удјелом од 4,88%. Неожењени мушкарци чешће извршавају самоубиство у односу на удовце (44:35) док је код жена обрнут случај, тј. удовице извршавају самоубиство чешће у односу на неудате жене (21:1). Овдје се уочава одступање од података на свјетском нивоу који говоре да особе у браку имају смањен ризик за суицид.

Графикон 6. Брачно стање суициданата у односу на пол у РС у 2016. години Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Закључак Подаци добијени овим истраживачким радом говоре о учесталости суицида у Републици Српској у периоду од десет година. Такође, изнесени су и најзначајнији фактори ризика за суицид, а то су: 1. мушки пол код којег је суицид три пута чешћи него код особа женског пола; 2. старија животна доб, тј. особе које имају преко 65 година живота; 3. средњошколско образовање; 4. особе које су у брачној заједници, без обзира на пол; 5. прољећно и јесење годишње доба. Не треба занемарити и незапосленост, психосоматска обољења, лијечење у психијатријским установама, ЛГБТ особе као ни претходни покушај самоубиства као значајне факторе ризика за суицид. Дефинисањем фактора ризика могуће је створити профил суицидне личности. Дијагностиковањем таквих профила међу општом популацијом помогло би превенцију извршења суицида, али би смањило и број неуспјелих самоубистава као и број амбулантних и хоспиталних лијечења.

N M K

Највише самоубистава извршено је марту (10,73%) за шта су заслужне особе мушког пола јер је њихов удио 95,45% свих самоубистава у марту док је међу особама женског пола најмање самоубистава извршено баш у марту (1 од 48). Затим слиједе септембар (10,24%), октобар (10,24%) и мај (9,75%). Најмање самоубистава је забиљежено у децембру (3,9%). Ови подаци се подударају с подацима на свјетском нивоу јер је највише самоубистава забиљежено у прољеће и јесен а најмање у празничном периоду, тј. крајем године.

Графикон 7. Мјесец извршења суицида у односу на пол у РС у 2016. години Извор: РЗСРС (обрадио аутор)

Naglim gubitkom materijalno-finansijskog bogatstva pojedinca povećan je uzrok smrtnosti

gledni časopis Američkog društva ljekara, JAMA, upravo je objavio prospektivnu kohortnu studiju Poola i saradnika koja je uljučila 8714 odraslih M/Ž, osoba od 51 do 61 godine starosti, koje su praćene u toku dvadesetogodišnjeg perioda. Negativan šok je 75% gubitak cjelokupne materijalno-novčane imovine (bogatstva) pojedinca, a pozitivno bogatstvo je bez pomenutog šoka. Na slici je i početno siromaštvo (Asset poverty at baseline). Preživljavanje je dato (Pool i sar., JAMA 2018;318:1341-50) u procentima.

Od ranije je poznato da su niža primanja i manja edukacija povezani s većom smrtnosti. Pool i saradnici su postavili pitanje da li je nagla promjena bogatstva povezana s mortalitetom. Pitanje je, postavlja ga komentator toga članka (Garber AM, 2018;319:1327-8), koliko je često gubitak bogatstva nastao ne samo zbog spoljašnjih faktora, već i zbog lošijeg zdravlja (posebno psihičkog), ograničenja radne sposobnosti i pušenja, što takođe utiče na smrtnost. Sociomedicinske istraživače, političare zdravstva, naše porodične ljekare i gerijatre sigurno će interesovati pomenuti članci koji su besplatno dostupni na internetu. Vjerovatno će neki od pomenutih dobiti ideju za slično istraživanje u našim uslovima. “Medici.com”

N M K

Veštačenje vojnog invaliditeta U ovom izdanju pregleda aktuelne sudske prakse iz oblasti medicinskog veštačenja pažnju smo posvetili presudama najviših sudskih instanci iz domena veštačenja vojnog invaliditeta. Uvidom u mnogobrojne presude iz ove oblasti moguće je zapaziti da je nalaz i mišljenje drugostepene lekarske komisije odlučan dokaz o činjenici postojanja i procenta vojnog invaliditeta, pa je otuda od posebne važnosti sudska provera verodostojnosti i potpunosti ovog medicinskog dokumenta. U tom smislu, analiza odluka najviših sudova Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije i Crne Gore bez izuzetka ukazuje da su lekarske komisije pri sačinjavanju nalaza i mišljenja dužne da se strogo pridržavaju Pravilnika o radu lekarskih komisija za ocenu vojnog invaliditeta, budući da samo potpun, jasan i dovoljno obrazložen nalaz i mišljenje sa detaljno opisanim činjenicama i okolnostima koje su sa medicinskog stanovišta od značaja za donošenje pravilnog rešenja, predstavlja zakoniti dokaz o činjenici vojnog invaliditeta. Radi jasnijeg pregleda, u ovom izdanju ćemo prikazati samo neke od odluka iz predmetne tematike, dok ćemo u drugom izdanju izložiti preostale odluke.

Medicinsko veštačenje Pregled aktuelne sudske prakse II deo

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

ljekarske komisije je jasan i potpun, pa je osporeni akt zakonito donijet, uz napomenu da je drugostepena ljekarska komisija nalaz i mišljenje dala u svemu u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske („Sl. glasnik RS”, br. 55/07 - prečišćeni tekst, 59/08 i 118/09 - u daljem MIŠLJENJE LEKARSKE KOMISIJE tekstu: Zakon) i člana 179. Zakon o opštem MORA BITI POTPUNO, JASNO I DO- upravnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. VOLJNO OBRAZLOŽENO 13/02, 87/07 i 50/10 - u daljem tekstu ZOUP), pa tuženi organ nije ovlašćen da negiNe može se zasnovati odluka na nalazu ra takvo mišljenje, jer je navedena komisija i mišljenju drugostepene ljekarske komisije specijalizovani organ tuženog za utvrđivanje koji je nepotpun i nedovoljno obrazložen, činjenice postojanja invalidnosti, da je tačna odnosno ako dati nalaz i mišljenje ne za- tvrdnja tužioca da je drugostepena ljekarska dovoljava ni minimum uslova iz odredbe komisija trebala navesti dijagnozu i na latinčlana 5. stav 2. Pravilnika o radu ljekar- skom jeziku kako je to propisano članom 11. skih komisija za ocjenu vojnog invaliditeta. 1 stav 1. Pravilnika o radu ljekarskih komisija za ocjenu vojnog invaliditeta („Sl. glasnik Obrazloženje: RS”, broj 31/10 - u daljem tekstu: Pravilnik “Presudom Okružnog suda u T. broj 15 o radu), ali taj propust nije od značaja za do0 U... U, od 20.11.2012. godine odbijena nošenje osporenog akta, kao i navod tužioca je tužba kao neosnovana podnesena protiv da nije pažljivo saslušan, jer je neposredni osporenog akta, a kojim je odbijena žalba pregled invalida samo jedan od dokaza na tužioca kao neosnovana i u postupku revi- osnovu kojih drugostepena ljekarska komizije data saglasnost na prvostepeno rješenje sija daje nalaz i mišljenje, da je komisija Odjeljenja za boračko-invalidsku zaštitu Op- dovoljno obrazložila nalaz i mišljenje i da štine T broj..., od 24.06.2011. godine, a koje neosnovano pozivanje tužioca na potvrdu jim je tužiocu priznat status ratnog vojnog carine o uvozu automobila u kojoj je naveinvalida V kategorije sa 70% invaliditeta deno da je tužilac invalid IV kategorije sa trajno po osnovu ranjavanja kao pripadnika 80% invaliditeta, jer ta potvrda predstavlja Vojske Republike Srpske i pravo na ličnu drugu dokumentaciju i njome se ne može invalidninu u iznosu od 36% od osnovice. obesnažiti nalaz i mišljenje nadležne ljePrema razlozima obrazloženja pobija- karske komisije, te da je revizija izvršena u ne presude, nalaz i mišljenje drugostepene skladu sa članom 95. stav 1. Zakona o pravima boraca, pa su navodi tužbe ocijenjeni neosnovanim. Odbijen je i zahtjev tužioca za 1 Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske, Uvp naknadu troškova upravnog spora uz obra1075/2013 od 20.12.2013. godine, pravna baza Pazloženje da stranka koja izgubi spor nema ragraf Lex BA, pristup 06.04.2018. god. 84

prava na naknadu troškova shodno odredbi člana 49. stav 3. Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS”, br. 109/05 i 63/11 - u daljem tekstu: ZUS). Blagovremeno podnesenim zahtjevom za vanredno preispitivanje presude (u daljem tekstu: zahtjev) tužilac osporava zakonitost pobijane presude iz razloga propisanih odredbom člana 35. stav 2. ZUS-a. U bitnom dijelu ukazuje da je pogrešan stav suda kada tvrdi da dijagnoza ne mora biti označena na latinskom jeziku kako je to propisano članom 11. stav 1. Pravilnika o radu, jer se onda postavlja pitanje svrhe postojanja tog Pravilnika, da drugostepena ljekarska komisija nije saslušala tužioca čime je povrijeđen član 9. stav 1. ZOUP-a, jer u nalazu i mišljenju nije navela ni riječ od onoga što je tužilac izjavio o svom zdravstvenom stanju, da drugostepena ljekarska komisija nije obrazložila izmjenu nalaza i mišljenja u odnosu na prethodne nalaze i mišljenja budući da je tužiocu invalidnost u ranijim rješenjima bila priznata i za oštećenje organizma po ocjenskim T-128 (pareza nervusa peroneus) i T-130 (pareza nervusa tibialis) čime je povrijeđen član 5. stav 5. Pravilnika o radu, da drugostepena ljekarska komisija nije obrazložila zašto je tužiocu oštećenje organizma iz ocjenske T-255 cijenila sa 30% kada je u Listi procenata vojnog invaliditeta, koja lista čini sastavni dio Pravilnika (u daljem tekstu: Lista), za to oštećenje propisan raspon od 30% do 60%, a što sud nije cijenio čime je učinjena povreda pravila postupka koja je bila od uticaja na pravilnost donesene odluke, da nije pravilno primijenjen član 4. Pravilnika, jer tužilac, pored gubitka vida na jednom oku, ima i smanjenje vida na drugom oku, pa mu je ovaj procenat od 50% na ime oštećenja iz ocjenske T-156

N M K

Liste trebalo uvećati za 10% za svakih 0,20 smanjenja vida što sud uopšte nije cijenio, niti je za to dao razloge u obrazloženju presude, da je u tužbi postavio pravno pitanje može li se revizija vršiti po novom zakonu, jer se onda dozvoljava retroaktivna primjena zakona, prava utvrđenih po drugom zakonu prije 16 godina, ali da sud nije dao uvjerljive razloge. Predlaže da se zahtjev uvaži, pobijana presuda preinači tako da se tužba uvaži i poništi osporeni akt. Ovaj sud je zahtjev uvažio, pobijanu presudu preinačio tako što je tužbu uvažio i osporeni akt poništio uz obrazloženje da osporeni akt ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, jer se nekritički prihvata nalaz i mišljenje drugostepene ljekarske komisije broj..., od 17.11.2011. godine u kojem se navodi “nakon pregleda stranke, razgovora sa istom i uvidom u medicinsku dokumentaciju radi se o stanju nakon eksplozivnih povreda lijevog oka sa gubitkom vidi na lijevo oko, penetrantne povrede stomaka sa povredom tankih crijeva i smetnjama u probavi, te eksplozivnim povredama desne i lijeve potkoljenice, ali bez funkcionalnih ispada, pa se cijeni po T-156 50% uz konstataciju da je vid na desno oko uz korekciju uredan i po T-255 - 30%, pa se ukupni vojni invaliditet po članu 4. Pravilnika utvrđuje od 70% trajno”. Dalje se konstatuje da nije cijenjen po T-128 i T-130, jer u medicinskoj dokumentaciji kojom raspolaže tužilac ne postoji nijedan dokument koji potvrđuje da postoje ispadi nerava po tom osnovu. Tužilac je u tužbi pravilno istakao da drugostepena ljekarska komisija nije obrazložila zašto tužiocu za oštećenje po T-255 daje 30% kada je u Listi za to oštećenje propisan procenat od 30% do 60%, te je zbog toga dati nalaz i mišljenje drugostepene ljekarske komisije nepotpun i nedovoljno obrazložen, pa tuženi na takvom nalazu nije mogao zasnovati svoju odluku, jer dati nalaz i mišljenje ne zadovoljava ni minimum uslova iz odredbe člana 5. stav 2. Pravilnika o radu kojom je propisano da nalaz i mišljenje mora biti potpun i jasan i dovoljno obrazložen i da sadrži sve činjenice koje su sa medicinskog stanovišta značajne za donošenje zakonitog rješenja. S tim u vezi, ovaj sud ukazuje na pogrešan i stanju spisa predmeta suprotan zaključak obrazloženja pobijane presude da je nalaz i mišljenje drugostepene ljekarske komisije potpun i jasan i da je pravilno utvrđen procenat vojnog invaliditeta. Kod takvog stanja stvari, po ocjeni ovog suda, pobijanom presudom su ostvareni razlozi iz člana 35. stav 2. ZUS, pa se na osnovu odredbe člana 40. stavovi 1. i 2. istog zakona zahtjev usvaja na način naveden u izreci, jer su osporenim aktom ostvareni razlozi za njegovo poništenje u smislu

odredbe člana 10. tačke 2. i 4. ZUS. Tuženi je dužan odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema ove presude, donijeti novi akt, uvažavajući pravno shvatanje ovog suda i primjedbe suda u pogledu postupka. U ponovnom postupku tuženi će drugostepenoj ljekarskoj komisiji naložiti donošenje novog nalaza i mišljenja koji mora sadržavati dovoljne i jasne razloge za ocjenu invaliditeta u datim procentima po navedenim ocjenskim tačkama.” Ukoliko u postupku utvrđivanja vojnog invaliditeta nalaz lekarskih komisija nije obrazložen, učinjena je povreda pravila postupanja od značaja za zakonitost rešenja.2 Iz obrazloženja: “Lekarska komisija u drugostepenom postupku u svom nalazu i mišljenju odredila je ukupan invaliditet od 60% primenom istih tačaka liste procenata, ali određujući manje procente po dve tačke, navodeći u obrazloženju da je prvostepena invalidska komisija imala medicinskog osnova da procenat smanji zbog poboljšanja zdravlja i odredi ga za stalno, jer je stanje definitivno. Dakle, lekarska komisija je u drugostepenom postupku na osnovu medicinske dokumentacije i ličnog pregleda tužioca dala mišljenje da se stanje tužioca na osnovu telesnog oštećenja poboljšalo, a da pri tome uopšte nije obrazložila na osnovu čega je došlo do takvog nalaza i zaključka o poboljšanju stanja zdravlja, kao i zašto je pogrešan nalaz lekarske komisije u prvostepenom postupku. Sa iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da nalaz lekarske komisije u drugostepenom postupku, na kome je zasnovano osporeno rešenje, nije obrazložen kako je to propisano odredbom člana 9. Pravilnika o radu lekarskih komisija, tako da činjenično stanje u osporenom rešenju nije potpuno i pravilno utvrđeno.” Nepotpun je nalaz vojne lekarske komisije o procentu invaliditeta ukoliko povreda nije opisno izražena.3 Iz obrazloženja: “Odredbama člana 10. Pravilnika o radu lekarskih komisija u postupku za ostvarivanje prava po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (dalje: Pravilnik), propisano je da lekarske komisije daju svoj nalaz i mišljenje na obrascima br. 1, 2 i 3 u tri primerka ko-

ji su odštampani uz Pravilnik i čine njegov sastavni deo, da nalaz i mišljenje lekarskih komisija treba da bude potpun, jasan i dovoljno obrazložen i da sadrži sve činjenice i okolnosti koje su sa medicinskog stanovišta od značaja za donošenje pravilnog rešenja. Obrazloženje lekarske komisije će se smatrati potpunim ako je u njemu navedeno da je u pitanju lakši, srednji, izraženi, teži ili najteži oblik, odnosno stepen oštećenja i slično, uz navođenje odgovarajuće odredbe Pravilnika o utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta. Kako iz napred iznetog proizilazi da nalaz i mišljenje lekarske komisije nije dat u skladu sa članom 10. Pravilnika, to se, po oceni suda, ne može prihvatiti kao pravilan zaključak tuženog organa da je isti stručan i dat od nadležnog organa veštačenja, u smislu člana 83. stav 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca zbog čega se ni zakonitost osporenog rešenja ne može ispitati.” Zahtev za povećanje vojnog invaliditeta mora biti zasnovan na potpunom, jasnom i dovoljno obrazloženom mišljenju posebne lekarske komisije.4 Iz obrazloženja: “Pogrešno je tuženi organ postupio kada je u ponovnom postupku odbio žalbu tužioca nalazeći da je zaključak prvostepenog organa kojim je odbačen zahtev tužioca za povećanje procenta vojnog invaliditeta zakonit. Naime, navedeni zaključak se zasniva na mišljenju posebne lekarske komisije koje mišljenje nije obrazloženo, tako da se na osnovu njega ne može zaključiti koji su to medicinski razlozi opredelili komisiju da ne postoji verovatnoća da je kod vojnog invalida - tužioca nastala promena koja je od uticaja na utvrđeni procenat vojnog invaliditeta. Navedeno mišljenje nije doneto u skladu sa odredbom člana 10. stav 2. Pravilnika o radu lekarskih komisija u postupku za utvrđivanje prava po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, po kojoj odredbi nalazi i mišljenja lekarskih komisija treba da budu potpuni, jasni i dovoljno obrazloženi, kao i da sadrže sve činjenice i okolnosti koje su sa medicinskog stanovišta od značaja za donošenje pravilnog rešenja. Kako sporno mišljenje ne sadrži ocenu medicinskih nalaza i dokumentacije koja je razmatrana prilikom davanja mišljenja, to se ne može prihvatiti kao valjan dokaz za rešenje ove upravne stvari.”

Odluka Vrhovnog suda Srbije, U 5304/97 od 19.03.1998. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 07.04.2018. god. 2

Presuda Vrhovnog suda Srbije, U 2064/2005 od 15.12.2005. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 07.04.2018. god. 3

Presuda Vrhovnog suda Srbije, U 3459/2002 od 21.03.2003. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 07.04.2018. god. 4

N M K

Priča o NATO bombardovanju

Jens de Rycke in Servië

“NAVO-bommen zullen ons generaties achtervolgen” De stad Belgrado draagt de twijfelachtige eer een van de meest gebombardeerde steden van de twintigste eeuw te zijn. Na de kanonnen van de Centralen tijdens de Eerste Wereldoorlog en het paasbombardement door nazi-Duitsland liet de NAVO eind jaren negentig bommen vallen op ‘de witte stad’. Twintig jaar na die NAVO-cam-pagne is er blijkbaar nog steeds een open wonde bij het Servische volk. Dit in de vorm van een kankerepidemie. Dus trok onderzoeksjournalist Jens de Rycke - auteur van ‘Het dagboek van granaten in Damascus’, Polemos, 2017 - naar Belgrado om te ach-terhalen of er waarheid achter dat verhaal schuilt. Zijn verhaal. Auteur Jens De Rycke

Poštovani, Objavljena je priča o NATO bombardovanju i porastu obolelih od raka, prvi put u zapadnim medijima i to u sedištu NATO alijanse. Javnost će to sigurno zanimati jer smo pre pola godine objavili moj rad o posledicama bombardovanja Republike Srpske i SR Jugoslavije. Imam odo-

brenje Jensa da može njegov tekst da se objavi u časopisu “Medici.com”. Prof. dr Alek Račić

Tekst od Jens de Rycke-a: Grad Beograd ima nesrećnu čast da bude jedan od najbombardovanijih gradova dvadesetog veka. Posle austrougarskih topova tokom Prvog svetskog rata i uskršnjeg bombardovanja nacističke Nemačke za vreme II svetskog rata, NATO je krajem devedesetih ispustio bombe na “beli grad”. Dvadeset godina nakon NATO kampanje, izgleda da je i dalje otvorena rana među srpskim narodom. Ona je u obliku epidemije raka. Tako je istraživački novinar Jens de Ricke - autor “Časopis bombi u Damasku”, Polemos, 2017. otišao u Beograd kako bi sa86

znao da li postoji istina o tome što se piše. Evo njegove priče. Lično, ne mogu se sjetiti većine tih NATO bombardovanja. Kada su bombe pale na Jugoslaviju, bio sam u osnovnoj školi. Pokemon kartice su tada bile važnije od balkanskih ratova. Jedino što se sećam o tome je to što je moja baka upozorila na posledice novog rata u Evropi iz sopstvene ratne tragedije. Pre skoro 20 godina, jugoslovenska vojska na Kosovu bila je angažovana u ratu sa albanskom pobunjeničkom grupacijom OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) koja se bori za nezavisno Kosovo. Činjenica da je OVK opisana kao teroristička organizacija i da je, između ostalog, okrivljena za trgovinu ljudskim organima, je vrlo važan komentar koji treba ispitati. Priča o Jovanki To nije sprečilo NATO da počne s bombardovanjem Jugoslavije 24. marta 1999. godine. Neposredni uzrok bio je veliki broj usmrćenih u kosovskom selu Račak, uporištu OVK. Jugoslovenska vlada pod vođstvom Slobodana Miloševića optužena je za korištenje prekomjernog i nesrazmjernog nasilja nad albanskim stanovništvom na Kosovu. U periodu od 78 dana, u bivšoj Jugoslaviji pogođeno je oko hiljadu meta. Ispaljeno je 2.300 projektila i bačeno je 14.000 bombi, s ciljem da Milošević povuče svoje trupe sa Kosova. Ove bombe i projektili su često proizvedeni sa osiromašenim uranijumom, za koji se danas tvrdi da je uzrok mnogih slučajeva raka. Napuštam beogradski aerodrom u taksiju Jovanke, mlade žene oko dvadesetak

godina, majke dva mala sina. Kratko se predstavljam, a kada joj kažem da ću istražiti takozvanu epidemiju raka, tok razgovora se menja. Ona okreće glavu prema meni i govori s glasnim tonom: “Moja mama ima rak, Jens.” Iznenađen sam što sam se suočio tako brzo sa nekim s pričom o raku. Vožnja taksijem se završava u blizini zgrade srpskog parlamenta. Čuveni Hotel “Moskva” je van mog budžeta, pa sam ga zamenio sa jeftinim hostelom u centru grada. Ja plaćam Jovanki i pre nego što sam uzeo svoj prtljag, ona kaže: “Moguće je da su moje rane zbog Miloševića, ali se slažem sa njim oko jedne stvari. Kosovo je Srbija!” General Sledećeg jutra, uprkos sunčevom sjaju, i dalje je jako hladno. Ja se sakrivam u zimskom kaputu i šetam prema zgradi parlamenta. Transparenti sa sloganom su obešeni čitavom dužinom zgrade. Ćirilični baner je za mene nečitljiv, ali pored duge linije fotografija, jasna poruka piše i na engleskom: “NATO je odgovoran za smrt 2500 Srba. Ukrali su Kosovo I dali ga ratnim zločinima.” Ako sam nešto naučio na mojim putovanjima, svako ima svoju istinu kada je reč o ratu. Pa, ipak, radoznao sam o srpskoj perspektivi na ta bombardovanja. Da bih to saznao, imam sastanak sa generalom Božidarom Delićem. On je u srpskom parlamentu, pa ja idem tamo. Nakon što sam bez ikakvih problema prošao metal detektor, prolazim kroz salone u njegovu kancelariju. Srpski orao je ponosan u hodniku. Zgrada odiše komunističkom nostalgijom. Sve

N M K

se još oseća kao pre dvadeset godina. Uđem u kancelariju generala i toplo pozdravljam. Odmah mi pokazuje fotografije iz svojih godina služenja u vojsci, kao i video-snimke koje je on tada napravio. Žali se na činjenicu da su njegove fotografije i video-snimci na internetu uvek cenzurisani. Ono što mi kaže, moj vodič bukvalno prevodi reč po reč, iako se Delićev ton jasno razlikuje od onog u prevodu. Čuo sam, kada govori o ratu da je verovatno, kao i mnogi Srbi njegove generacije, još naklonjen balkanskim ratovima. Mala izložba je završena i prelazimo na mesto u drugoj sobi u njegovoj kancelariji. Nakon što je sekretar doneo kafu, započinjemo intervju. Delić: “Dolazim sa Kosova, još kao dete, a posebno odrastanjem shvatio sam kako je Srbima sve teže bilo da žive na Kosovu. U to vreme, kao i mnogi Srbi, podržao sam ukidanje autonomije Kosova jer je za nas nerazdvojni deo Srbije. Niko nije želeo vojnu eskalaciju koja je došla. Ono što nam je Zapad uradio sa Kosovom nije ništa manje od izdaje. I to nije imalo veze s humanitarnom misijom u korist Albanaca, već sa milijardama evra sirovina koje su na Kosovu. Kada je počela kampanja, moje trupe su bombardovane dan i noć 78 dana. Da bi povećali prodor sile njihovih projektila - da bi mogli da učine veću štetu - NATO je koristio bombe u kojima je obrađen osiromašeni uranijum. Pošto su to već učinili u Iraku, bili su svesni posledica ovoga na lokalnom stanovništvu. Iz tog razloga još smatram da su Vesli Klark (američki general) i Madlen Olbrajt (američki političar i diplomata Demokratske stranke) kao ratni zločinci. Ja sam i sam pacijent, bolujem od raka. Tokom pet godina lečio sam različite tumore u svom telu više od jedanaest puta. Ali ja sam i dalje jedan od srećnih koji sebi mogu priuštiti lečenje. Mnogi vojnici pod mojom komandom su se razboleli, ali i u stranim silama kao što su italijanski vojnici NATO-a. Oni pate od raznih oblika raka, ali i drugih bolesti, kao što je hronični umor. U Srbiji postoji veliki tabu o celoj temi. Svi znaju da problem postoji, ali niko ne želi da govori o tome. Razlozi su jasni. Prvo, srpska politička elita želi da našu zemlju uvede u EU i strahuje da bi bavljenje tim pitanjem umanjilo naše šanse za pristupanje. Pored toga, u Srbiji postoji kompleks dugova iz ratova devedesetih godina. Starija generacija se stidi toga, a mlađe generacije hoće da zaborave sve ovo što je pre moguće. Tužno je to što se srpski narod, koji je takođe bio žrtva rata, ne usuđuje da o ovome javno govori. Bombarderi su nas kaznili dva puta. Pre svega zbog štete koju su izazvale eksplozije, ali pored toga će nas radioaktivnost proganjati tokom generacija. Buduće generacije se kažnjavaju na ovaj način za rat s kojim nisu imali nikakve veze. Na kraju smo se morali povući i izgubili smo Kosovo. A šta je sa Srbima na Kosovu?

General Božidar Delić

Mogu da dam svoje selo kao primer: svi Srbi su nestali. Moja generacija je izgubila bitku za Kosovo, ali se nikada nećemo odreći zemlje. Umesto što nas krive za Kosovo, to može biti važna lekcija za zapadnu Evropu. Pre nekoliko godina sam bio na putu do tribunala u Hagu zbog mog svedočenja. Otišao sam u Brisel. Tamo sam video ulice i zgrade u kojima više ne žive evropski građani. Mogu da razumem bol nekih patriotskih Evropljana kada kažu da su izgubili svoje (velike) gradove. Ono što je nekada pripadalo njihovom narodu sada je u vlasništvu muslimanskih imigranata. Da li bi ti muslimani ikada proglasili svoju nezavisnost u budućnosti, možda bi zapadnjački Evropljani onda shvatili kako se Srbi osećaju kada je u pitanju Kosovo”. Radioaktivni tabu Na staklenim vratima bolnice čitam Klinički centar Srbije. Ja sam u državnoj bolnici u Beogradu. Blizu ulaza vidim prodavnicu suvenira punu pravoslavnih ikona. Gledajući stanje bolnice, shvatam da mnogi pacijenti traže božansku pomoć ovde. Tipična bolnica, kao što je u zemlji u razvoju gde se čini da je vreme zaustavljeno, mislim u sebi. Prethodno su objavljene studije na Zapadu koje ne krive porast broja slučajeva raka na osiromašenom uranijumu, ali srpski lekar Alek J. Račić, koji je posvetio knjigu ovoj temi, odbacuje ove tvrdnje. On jasno kaže da je osiromašeni uranijum zaista odgovoran za porast, jer to vidi među svojim pacijentima. Dolazim u njegovu kancelariju i odmah mi postavlja pitanje: “Da li ste iz Belgije?” Posle mog pozitivnog odgovora, on postavlja jedno cinično : “Da li su za nas uvek potrebne decenije pre nego što pismo stigne do svog odredišta”. Doktor objašnjava njegovo pitanje: “Ubrzo nakon bombardovanja, ja sam kao mladi doktor proučavao posledice ovoga na lokalnom stanovništvu. Da bi moje istraživanje učinilo što je moguće više, poslao sam pismo u štab NATO-a u Briselu, pitajući šta je bilo u bombama koje su bacili na Jugoslaviju. Do danas još nisam dobio odgovor, iako sada znamo da je na Jugoslaviju bačeno oko

45 tona osiromašenog uranijuma. Ali ne samo da je osiromašeni uranijum problem. Tokom kampanje bombardovanja, jugoslovenska petrohemijska industrija je odmah bila ciljana. Bez obzira na to da li je industrija bombardovana sa osiromašenim uranijumom, malo se razlikuje jer se uglavnom vrti oko štetnih materija, kao što je fosgen, koji završava u eko-sistemu zbog uništavanja ovih fabrika. Voda, vazduh i zemlja, do kilometra od mesta eksplozije, zagađene su toksičnim supstancama. To je očigledno negativno uticalo na javno zdravlje. Povratak na osiromašeni uranijum, posebno uranijum 236. Za ovu radioaktivnu supstancu je poznato da je kancerogena jer uzrokuje genetsku mutaciju i degeneraciju na nivou ćelije. U istraživanju sam napravio vezu sa uranijumom, jer sam često otkrio nove oblike ćelijske mutacije kod mojih pacijenata. Nešto je moralo da ih prouzrokuje, jer ne bi bilo mnogo slučajeva. Ova katastrofa utiče na sve demografske i etničke grupe. To sigurno nije fenomen koji se javlja samo kod srpskih vojnika nakon vojnog roka. Međutim, jasno vidimo više žrtava sa mesta koja su bombardovana. Najveći problem je što sve radioaktivne materije završavaju u eko-sistemu i danas utiču na stanovništvo. Neke municije su padale tako duboko da je podzemna voda zagađena i na taj način čini više žrtava na još većoj površini. Podaci koje sam prikupio o prevalenciji su nepotpuni i stoga ne daju ukupnu sliku. To je zbog različitih faktora. Na primer, na Kosovu nismo bili u mogućnosti da uradimo bilo kakva temeljita istraživanja zbog političkih odnosa između Kosova i Srbije, ali ni mnogi Srbi koji su se nakon rata iselili u inostranstvo nisu uključeni u studiju. Srbija od NATO bombardovanja ima sve veći broj slučajeva raka. Pored toga, vidimo i novorođenčad sa genetskim abnormalnostima. Pod uticajem uranijuma, mutacija ćelija se takođe može javiti u materici. Žaljenje za mnoge žrtve je što srpski zdravstveni sistem nema dovoljno kapaciteta da svima obolelim pruži adekvatan tretman. Tragično je da će broj pacijenata nastaviti da se povećava i da briga koju im možemo ponuditi neće mnogo poboljšati situaciju. “ Vidim da doktor okreće glavu od mene i pogleda sliku na svom stolu. Doktor Račić: “Kada je moja kćerka imala rak, moja majka prodala je kuću kako bismo joj mogli omogućiti lečenje u Francuskoj. Bolnica “Gustave Roussi” u Parizu bila je njena najbolja šansa za opstanak. Da je lečena u Srbiji, njena šansa za opstanak bi bila znatno manja. Moja kćerka je prošla kroz svoje teškoće, ali ima mnogo Srba koji su morali da sahrane svog sina ili kćerku zbog ove krize. Samo se nadam da će NATO konačno prepoznati svoje akcije i pružiti nam pomoć koja nam je potrebna da više nećemo morati da gledamo kako naša deca umiru. “ 87

N M K

ondon - Slavni britanski astrofizičar Stiven Hoking sahranjen je 31.3.2018. u crkvi Svete Marije Velike u Kembridžu, u prisustvu više stotina ljudi. Hoking je preminuo 14. marta u 77. godini, u svom domu u Kembridžu, gde je živeo i predavao više od 50 godina. Zvono u crkvi odzvonilo je 76 puta, po jedan za svaku godinu života čuvenog profesora, navodi Bi-bi-si. Stotine ljudi ispred crkve aplauzom su ispratile vozilo s kovčegom, na čijem su vrhu bili beli ljiljani, koji predstavljaju univerzum, i bele ruže, kao simbol zvezde severnjače. Jedan od nekoliko govornika na sahrani bio je glumac Edi Redmejn koji je glumio Hokinga u filmu „Teorija svega” iz 2014. godine. Govore u čast Hokinga održali su i njegov najstariji sin Robert, Hokingova nekadašnja studentkinja Fej Dauker i astronom Martin Ris. Sahrani je prisustvovao i američki investitor Ilon Mask, kao i britanski pisac i glumac Alan Benet. Hokingovi posmrtni ostaci biće položeni 15. juna pored još jednog velikana iz sveta nauke Isaka Njutna u Vestminsterskoj opatiji u Londonu. Hoking, jedan od najcenjenijih naučnika današnjice, bio je kosmolog, astronom, matematičar i autor brojnih knjiga, uključujući i „Kratku istoriju vremena” koja je prodata u više od deset miliona primeraka. Fizičar je bio godinama u invalidskim kolicima jer je bolovao od amiotrofične lateralne skleroze i govorio je uz pomoć računarskog sintisajzera. (Beta) 88

Sahranjen Stiven Hoking (Fotografije Beta-AP)

N M K

Doktorska disertacija, 4.4.2018. godine Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci Jadran Bandić iz Beograda Tema:

Pouzdanost dermoskopije u diferencijaciji pigmentnih kožnih promena Jadran Bandić je rođen 1953. godine u Goraždu. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završava 1978. godine, specijalizaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgije 1986. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, 2013. godine uspešno je odbranio magistarsku na temu „Pouzdanost dermoskopije u dijagnostici bazocelularnog karcinoma“. Stručne radove izlagao je na preko 10 internacionalnih kongresa. Učesnik je Osnivačkog dermoskopskog kongresa u Rimu 2001. godine. Od 2004. godine član je upravnog odbora Internacionalnog dermoskopskog društva (IDS Board memmber). Osnivač je Udruženja za dermoskopiju Srbije (2001) i Balkanskog udruženja za dermoskopiju (2011). Od 1995. godine nosi zvanje „Visiting Consultant“ (Wexham Park Hospital, Slough, UK), a član je i više asocijacija plastične hirurgije. Od edukacija, nakon završene specijalizacije, dr Bandić posebno izdvaja studijske boravke u Velikoj Britaniji (prvi tokom 1994-1995. a drugi 1998. godine). U tom periodu upoznao je i hirurški sarađivao sa: • Mr. Magdy-em Saadom, tadašnjim predsednikom BAPSa (British Association of Plastic Surgery), • Mr. Cristofer-om Khoo-om (budućim predsednikom BAPSa) i • Davidom Evansom (tadašnjim urednikom Evropskog časopisa za šaku). Sa nemerljivim zadovoljstvom dr Bandić ističe da je imao tu sreću da njegov hirurški put kreiraju tri velika učitelja: • Prim. dr Jovan Milanović (opšta hirurgija), • Prim. dr Branko Griva (plastična hirurgija) i • Magdy Saad (estetska hirurgija). Više puta je nagrađivan. Od nagrada posebno se izdvajaju: • prva nagrada za inovaciju u medicini (Microsoft Health Users Group Innovation, US, 2013) i • prva nagrada za medicinsku mobilnu aplikaciju u Danskoj (Next Step Challenge Denmark, 2014).

Članovi komisije: Dr Pavle Jeremić, redovni profesor, uža naučna oblast hirurgija, Medicinski fakultet u Novom Sadu, predsednik Dr Darko Lukić, redovni profesor, uža naučna oblast hirurgija, Medicinski fakultet u Banjaluci, član (mentor) Dr Radoslav Gajanin, redovni profesor, uža naučna oblast patologija, Medicinski fakultet u Banjaluci, član

REZIME: Uvod: Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda sa osnovnom primenom u diferencijaciji pigmentnih kožnih promena. Cilj: Cilj istraživanja bilo je utvrđivanje pouzdanosti dermoskopske diferencijacije pigmentnih kožnih promena. Materijal i metode: U periodu, 1.5.2006. do 1.5.2015. u Zdravstvenoj ustanovi “ORS Plastična hirurgija” patohistološki je dijagnostikovano 4674 promena kod 2740 ispitanika. Od tog broja, u istraživanje je uključeno 2986 promena (162 melanoma i 1830 melanocitnih nevusa, 365 bazocelularnih karcinoma, 523 seboroičnih keratoza, 58 vaskularnih promena i 48 dermatofibroma) kod 1832 ispitanika. Pouzdanost dermoskopske diferencijacije procenjivana je kroz komparaciju kliničke u odnosu na dermoskopsku tačnost. Za kliničku diferencijaciju upotrebljavano je ABCDE pravilo, a za dermoskopsku, evaluacija u dva koraka sa tri komparativna algoritma. Rezultati: Kod diferencijacije melanocitnih od nemelanocitnih promena dermoskopsko unapređenje senzitivnosti bilo je 1,3% (P=0.000156) a specifičnosti 19,1% (P<.000001). Kod diferencijacije melanoma od melanocitnih nevusa, u zavisnosti od upotrebljavanog algoritma, dermoskopsko unapređenje bilo je: 16,1% (P=0.000013) ABCD, 24,1% (P<.000001) Menzies method i 27,2% (P<.000001) 7PointCheckList za senzitivnost i -1,4% (P=0.020979) 7PointCheckList, 0,6% (P=0.326134) Menzies method i 1,2% (P=0.013934) ABCD za specifičnost. Kod nemelanocitnih promena rezultati dermoskopskog unapređenja bili su: za bazocelularni kar-

cinom, 24,9% (P<.000001) senzitivnost i 1,4% (P <.000001) specifičnost; za seboroičnu keratozu, 24,6% (P<.000001) senzitivnost i 9,6% (P=0.023703) specifičnost; za vaskularne promene, 17,2% (P=0.006348) senzitivnost i 0,6% (P= 0.000221) specifičnost i za dermatofibrom, 29,2% (P=0.000122) senzitivnost i 0,1% (P= 0.179688) specifičnost. Kod diferencijacije malignih od benignih promena, u zavisnosti od upotrebljavanog algoritma, dermoskopsko unapređenje bilo je: 18,6% (P<.000001) ABCD, 21,3% (P<.000001) Menzies method i 22,4% (P<.000001) 7PointCheckList za senzitivnost i -1,9% (P=0.000105) 7PointCheckList, -0,4% (P=0.327123) Menzies method i 1,8% (P<.000001) ABCD. Zaključak: Dermoskopija je pouzdana dijagnostička metoda za pigmentne kožne promene koja unapređuje kliničku senzitivnost, uz istovremeno čuvanje ili unapređenje vrednosti specifičnosti. Ključne reči: Pigmentne kožne promene, ABCDE kliničko pravilo, dermoskopija. Izvod iz izveštaja o oceni doktorske disertacije Disertacija predstavlja originalni doprinos medicinskoj nauci, jer proširuje i unapređuje postojeće znanje u dijagnostici pigmentnih kožnih promena, sa najvećim značajem za melanom i bazocelularni karcinom kože. Pored toga, postignut je i upečatljiv sklad između ciljeva istraživanja s jedne i rezultata i diskusije s druge strane, što je uz koncizno i jasno pisanje, temu ovog istraživanja učinilo korisnom za praktičare, a interesantnom za istraživače. 89

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Evropska psihijatrija na Azurnoj obali

vogodišnji, 26. evropski psihijatrijski kongres (26th European Congress of Psychiatry) okupio je preko 3500 učesnika iz više od 80 zemalja svijeta u impozantnom Kongresnom centru „Akropolis“ (Palais des Congrès Acropolis) u Nici (Francuska) u periodu 3 – 6. marta 2018. slijedeći glavni moto Kongresa Mentalno zdravlje: integrišimo, inovirajmo, individualizujmo (Mental Health: Integrate, Innovate, Indiviualise). Tradicionalno izvanredno organizovan uz pomoć Tehničkog organizatora Kenes Int. i ove godine je omogućio da Evropska psihijatrijska asocijacija ukaže na značaj kontinuiranog rada ka zajedničkim, univerzalnim pristupima svim osobama sa poteškoćama u mentalnom zdravlju, koristeći principe individualizovanih tretmana na postojećim evidence-based preporukama. S druge strane, naglasak je ove godine stavljen na intenzivnije uspostavljanje, razvijanje i njegovanje odnosa pacijent-profesionalac, predstavljanjem različitih modela uspostavljenih u Evropi (poput trijaloga), ali i konkretnim akcijama koje su proistekle iz odlučnosti Upravnog odbora Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Board) i predsjedni-

ce EPA prof. Silvane Galderisi (Napulj), kroz ravnopravno učešće predstavnika najvećih evropskih udruženja korisnika (GAMIAN) i njihovih porodica (EUFAMI) u radu Kongresa (4. evropski forum), ali i uključivanja u Board, kao saradnike i partnere u narednim inicijativama EPA u Evropskoj komisiji i drugim tijelima Evropske unije, radi daljeg poboljšanja statusa osoba sa mentalnim poremećajima. Veoma impresivan i intenzivan Naučni program Kongresa je obuhvatao preko 350 predavanja, sa 160 ekspertskih predavanja (plenarna predavanja i simpozijumi) te 190 oralnih prezentacija i više od 900 elektronskih

poster prezentacija, koje su bile vidljive tokom cijelog trajanja Kongresa. Uz mini-okrugle stolove sa ekspertima, raznovrsnost programa za mlade psihijatre, pro et contra sesije, radionice i 15 akademskih kurseva dodatno su obogatile iskustvo učesnika ovog najznačajnijeg godišnjeg događaja u evropskoj psihijatriji. Ove godine je, uz uobičajene godišnje nagrade za najbolja istraživanja i školarine mladih psihijatara, po prvi put dodijeljena i nagrada Constance Pascal-Helen Boyle, nazvana po čuvenim psihijatricama dr Helen Boyle iz Velike Britanije (prva žena predsjednik Nacionalnog psihijatrijskog udruženja u Velikoj Britaniji) i dr Constance Pas-

N M K

cal iz Rumunije (prva žena psihijatar u Francuskoj). Ovu nagradu, ustanovljenu za psihijatrice koje su izuzetno doprinijele razvoju i unapređenju mentalnog zdravlja u Evropi, je dobila profesorica Anita Riechter Rössler iz Bazela (Švajcarska). Predsjednik Evropske psihijatrijske asocijacije profesorica Silvana Galderisi (Italija) je u svom govoru na Presidential Dinner (koja je održavana u Hotelu „Negresco“, najpoznatijem u Nici) istakla da su vremena pred nama vremena preokreta u Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji, uz naglašavanje i dalje značajne uloge psihijatara i psihijatrije u brizi i očuvanju mentalnog zdravlja ljudi širom svijeta, sada sa pravcima opsežnije kolaboracije i ravnopravnih partnerstava sa svim rofesionalcima, kreatorima politika i naročito osobama sa mentalnim poteškoćama i njihovim porodicama i širim socijalnim miljeima. Iako je manja grupa protestanata iz an-

s t r u č n i

s k u p o v i

među kojima je bilo upravo i aktivno uključivanje osoba sa potekoćama u mentalnom zdravlju u program ili prateće aktivnosti kongresa (štandovi GAMIAN i EUFAMI, učešće na Presidential Dinner, i drugo). Na kongresu je učestvovalo dosta ljekara iz naše regije (oko 200), od čega dvadesetak iz Bosne i Hercegovine (desetak iz Republike Srpske), od kojih su neki imali i aktivno učešće u Naučnom programu (oralne i e-poster prezentacije) i aktivnostima Evropske psihijatrijske asocijacije (4th EPA Forum, Council of the EPA NPAs, EPA General Assembly, Presidential Dinner). Naredni, 27. EPA kongres održaće se početkom aprila 2019. godine u glavnom gradu Poljske, Varšavi. tipsihijatrijskog i sajentološkog pokreta bila prisutna ispred Kongresnog centra „Acropolis“, to nije uticalo na nesmetan rad svih kongresnih sesija i aktivnosti,

Pripremio: prim. dr Goran Račetović, spec. Psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Beogradu je kao nastavak plodne, višegodišnje saradnje između neurohiruga iz Srbije, Italije i ostatka Evrope održan Prvi međunarodni kurs za hirugiju prednje baze lobanje. Ogranizatori kursa su bili Udruženje neuroonkologa Srbije, Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, Udruženje neurohirurga Italije (SINCh). Tema Kursa u Beogradu koji se odvijao 22-24. marta 2018. u Institutu za anatomiju „Prof. N. Miljanić“ Medicinskog fakulteta u Beogradu i Klinike za neurohirurgiju KCS bila je endoskopska, minimalno invazivna i „klasična“ transkranijalna hirurgija procesa prednje baze lobanje. Prof. Danica Grujičić, predsednik Udruženja neuroonkologa Srbije, u ime organizatora, pozdravila je brojni auditorijum okupljen u amfiteatru Anatomskog instituta. Govorila je o dosadašnjoj i budućoj saradnji u edukaciji mladih generacija neurohirurga. Skup su pozdravili dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. Lalić, šef Katedre anatomije prof. Filipović, direktor Klinike za neurohirurgiju prof. Joković, gosti iz Italije prof. Cappabianca i prof. Fontanella, predsednik Udruženja neurohirurga Srbije prof. Rasulić.

Beograd 22 - 24. marta 2018.

Prvi međunarodni kurs za hirurgiju prednje baze lobanje Pripremio dr Aleksandar Stanimirović

zemalja, na predavanjima i praktičnom delu kursa, mogli su videti prof. D. Grujičić, prof. M. Jokovića, doc. V. Baščarevića, ass. D. Savića, ass. M. Milićevića, ass R. Ilić kao i strane stručnjake prof. P. Cappabinacu, prof. L. Cavalla, prof. M. Fontanelu, dr D. Solarija i dr T. Sommu. U radu kursa su aktivno učešće uzeli i lekari na specijalizaciji iz neurohirurgije Dr V. Šćepanović, dr A. Miljković i dr A. Stanimirović. Veliku pomoć u organizacionom i praktičnom radu pružile su kolege sa Instituta za anatomiju prof. B. Filipović i doc. L. Stijak. Atmosfera je od samog početka bila visokoprofesionalna, ali i prijateljska. Sam koncept kursa je bio zasnovan na kadaveričnim uzorcima, na deset radnih stanica opemljenih najnovijom generacijom endoskopa i prateće opreme (uz veliku pomoć kompanija Karl Storz i Medtronic). Ovakav tip učenja je nudio učesnicima kursa šansu da probaju da izvedu složene zahvate na bezbedan način i smatra se zlatnim standardom za obuku mladih specijalista i specijalizanata neurohirurgije. U trodnevnom intenzivnom kursu lekari na obuci iz mnogih evropskih 92

Treći dan kursa je obeležen hirurgijom uživo, gde su polaznici mogli da vide dve neurohirurške operacije na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Jedna je bila transsfenoidalna endoskopska operacija, a druga transkranijalnim putem. Sama hirurgija uživo je bila interaktivna i polaznici su mogli direktnom vezom da postvljaju pitanja stučnjacima u operacionim salama. Kurs je bio intenzivan, ali i pored toga je ostalo prostora za vannastavne aktivnosti gde su ostvareni bliski kontakti, sa kolegama iz Evrope, koji su značajni za dalji stručni i naučnoistraživački rad u Klinici za neurohirurgiju KCS. Saradnja lekara Kliničkog centra Srbije sa kolegama iz Italije se nastavlja i već postoji dogovor da kolege iz Beograda pomognu italijanskim kolegama na dva kursa u Napulju 2018. godine koji će biti održani u aprilu i novembru, a takođe se planira novi internacionalni kurs u decembru 2018. u Beogradu, čiji predmet će biti operacije zadnje lobanjske jame.

druženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je 31.3.2018. godine u svečnoj sali Hotela „Ras“ u Etno-selu „Stanišići“ , Bijeljina, svečano obilježilo desetogodišnjicu uspješnog rada. Proslavu je prigodnim govorom otvorila predsjednica Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske prof. dr Snježana Popović Pejičić, koja je istakla da je Udruženje tokom svog desetogodišnjeg uspješnog rada ostvarilo veoma značajnu saradnju sa stručnim udruženjima endokrinologa i dijabetologa u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Federaciji Bosne i Hercegovine, kao i Grčkoj, SAD i drugim zemljama u okruženju. Istaknutim akademicima i profesorima, koji su značajno doprinijeli radu i razvoju Udruženja, ovom prilikom su dodijeljene plakete počasnih članova, kao i nove članske karte. Posebno je istaknut značajan doprinos Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i velika podrška koju je pružila u aktivnostima Udruženja, a posebno predsjednika Akademije akademika Rajka Kuzmanovića, koji je održao zapažen govor prilikom otvaranja Prvog i Drugog kongresa endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske 2013. i 2017. god. i lično pružao veliku podršku u radu i razvoju Udruženja. Plaketa počasnog člana Udruženja je dodijeljena i predsjednici Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS akademkinji Drenki Šećerov Zečević, sekretaru Odjeljenja za medicinske nauke ANURS akademiku Draganu Danelišenu, sekretaru ANURS akademiku Dragoljubu Mirjaniću, prof. dr Dušku Vuliću, dopisnom članu ANURS, kao i inostranim članovima: akademiku Draganu Miciću, sekretaru Odeljenja za medicinske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti, akademiku Miroslavu Ostojiću i akademiku Vladimiru Kanjuhu. Posebno je istaknut veliki doprinos koji je u radu i razvoju Udruženja pružio akademik Nebojša M. Lalić, koji još od 2003. godine podržava razvoj dijabetologije u Republici Srpskoj, kao i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, prof. dr Ranko Škrbić, koji je podržavao rad Udruženja od samog osnivanja i koji su takođe postali počasni članovi Udruženja. Uvaženim profesorima iz Republike Srpske koji su podržali održavanje Prvog i Drugog kongresa endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, kao i većeg broja simpozijuma iz oblasti en-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Etno-selo „Stanišići“ Bijeljina 31.3.2018. godine

Deset godina rada Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske Pripremila: Prof. dr Snježana Popović Pejičić, predsjednica Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, spec. internista – subspec. endokrinolog, primarijus

dokrinologije i dijabetologije takođe su dodijeljene plakete počasnih članova: Prof. dr Milan Skrobić, prof. dr Zoran Vujković, prof. dr Ljubomir Šormaz, prim. dr sc. med. dr Zoran Vujković i i mr sc.dr med. Snježana Novaković Bursać . Plakete počasnog člana su dobili i uvaženi profesori iz Srbije: Prof. dr Svetozar Damjanović, prof. dr Dragan Zdravković, prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović, prof. dr Svetlana Jelić, prof. dr Katarina Lalić, prof. dr Svetlana Vujović, prof. dr Slobodan Antić; Hrvatske: prof. dr Lea Smirčić Duvnjak i prof. dr Darko Kaštelan; Makedonije: prof. dr Tatjana Milenković; Slovenije: prof. dr Andrej Janež, iz Federacije BiH prof. dr Midhat Hajder . Takođe su uručene i zahvalnice regionalnim stručnim udruženjima sa kojima je Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske tokom svog postojanja ostvarilo dobru sarad-

nju: Udruženje doktora porodične medicine Republike Srpske, Udruženje kardiologa Republike Srpske, Udruženje nefrologa Republike Srpske, Udruženje oftalmologa Republike Srpske, Udruženje fizijatara Republike Srpske, Udruženje neurologa Republike Srpske, kao i Društvo doktora medicine Republike Srpske i Komora doktora medicine Republike Srpske. Zahvalnice su dodijeljene i značajnim institucijama koje su podržavale rad Udruženja i bile pokrovitelji i koorganizatori Prvog i Drugog kongresa endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske: Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ i direktoru Zavoda doc. dr Goranu Taliću, a posebno Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske. Povelje i zahvalnice su uručene i svim članovima Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, koji su svojim radom doprinijeli da je Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske postalo prepoznatljivo u cijeloj regiji, a i šire i na putu je za prijem u Evropsko udruženje endokrinologa . Osim toga, zahvalnice su dodijeljene i farmaceutskim kompanijama koje su sponzorisale kongrese i simpozijume i na taj način omogućile i olakšale njihovo održavanje, a posebnu zahvalnicu je Udruženje uručilo, ali i dobilo od preduzeća „Medicom“ Bijeljina i njenog direktora dipl. ecc. Ljubomira Perića. 93

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

S obzirom na to da je oba kongresa Udruženja medijski popratila Radio -Televizija Republike Srpske, koja je bila i pokrovitelj Kongresa, uručena joj je posebna zahvalnica. Takođe, Udruženje je izrazilo zhvalnost i svim drugim pisanim i elektronskim medijima koji su u ovom periodu pratili njegov rad. Posebna zahvalnica je dodijeljena glavnom uredniku časopisa „Medici. com“, prim. dr Momiru Pušcu, kao i Veri Pušac, direktorki ovog popularnog časopisa u Republici Srpskoj, koji je gotovo u svakom broju objavljivao članke o mnogobrojenim aktivnostima Udruženja. Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je formirano 10.9.2007. godine u Banjaluci. U ovom periodu organizovani su mnogi naučni i stručni skupovi od koji se ističu: Prvi kongres dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, održan u Banjaluci 2013. godine, koji je bio izuzetno zapažen u stručnim i naučnim krugovima i okupio endokrinologe i dijabetologe iz cijele regije i inostranstva (Grčka, Amerika ) a akreditovano je 475 učesnika. Drugi kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je održan u martu 2017. takođe u Banjaluci, sa uspjehom koji je značajno nadmašio prethodni i koji je objedinio naučne i stručne radove iz oblasti dijabetologije i endokrinologije, a akreditovao oko 400 učesnika. Pored toga, održan je čitav niz zapaženih simpozijuma sa međunarodnim učešćem kao: Simpozijum o bolestima štitne žlijezde sa školom ultrazvuka štitne žlijezde 2014. godine u

Rođendanska torta

Članovi Udruženja

Tesliću; Simpozijum: “Dijabetes i kardiovaskularno zdravlje“ u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske novembra 2014. godine; Simpozijum sa međunarodnim učešćem „Dijabetes, gojaznost i metabolički sindrom“ 2015. godine u Banjaluci; Simpozijum „Dijabetes, predijabetes i kardiovaskularne bolesti“ novembra 2015. godine u Banjaluci; Simpozijum „Prevencija i liječenje dijabetesnog stopala“ aprila 2016. godine ZZFMR „Dr M. Zotović“ Banjaluka i posebno zapažen Simpozijum “Reproduktivna endokrinologija“ sa međunardnim učešćem u novembru 2016. godine u Banjaluci. Ovom prilikom bih željela da istaknem da je Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske prvo udruženje u Republici Srpskoj koje je provelo i elektronsku edukaciju za dok-

tore porodične medicine i na taj način omogućilo prisustvo stručnim predavanjima velikom broju zdravstvenih profesionalaca, što je u skladu sa trendovima kontinuirane medicinske edukacije u svijetu. Ovo su samo najvažnija dostignuća koje je u okviru kontinuirane medicinske edukacije provelo Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, a sa ciljem unapređenja naučne i stručne misli u oblasti endokrinologije i dijabetologije te poboljšanja dijagnostike i liječenja pacijenta u Republici Srpskoj. Proslava je uz prekrasnu muziku i izuzetno dobro raspoloženje svih članova i gostiju trajala do ranih jutarnjih sati. Rastali smo se uz želju i da narednih 10 godina i duže proslavljamo ovakve lijepe i značajne jubileje.

N M K

III kongres 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku

PRACSIS 2018 San Dijego, USA, 64. ACC Kongres, s desna na levo: prof. dr Milan A. Nedeljković – prvi Guverner novoosnovanog 34. ACC Ogranka za Srbiju i Republiku Srpsku, prof. dr Duško Vulić i prof. dr Branko Beleslin

s t r u č n i

s k u p o v i

četkom 2015. godine, a promovisan 15. marta 2015. godine u San Dijegu na 64. kongresu Američkog koledža kardiologa. Ovaj ogranak je formiran sa ciljem unapređenja saradnje i povezivanja Američkog koledža kardiologa sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardi ologa Republike Srpske. Prvi vidovi ove saradnje su bili realizovani kroz organizaciju zajedničkih sesija na XX i XXI kongresu Udruženja kardiologa Srbije, održanom na Zlatiboru 2015. i 2017. godine, IV kongresu kardiologa Republike Srpske u Banji Vrućici 2016. godine, 65. kongresu Američkog koledža kardiologa održanom u Čikagu u martu 2016. godine, 66. kongresu Američkog koledža kardiologa održanom u Vašingtonu u martu 2017. godine, kao i Prvom i Drugom kongresu PRACSIS 2016. i 2017. Teme Trećeg kongresa bile su prikaz i analiza 4 nova ESC vodiča (za STEMI, perifernu arterijsku bolest, bolest srčanih zalistaka i dvojnu antitrombocitnu terapiju) i 2 nova ACC/AHA vodiča (za sinkopu i arterijsku hipertenziju). Predavači i moderatori su bili najistaknutiji kardiolozi Udruženja kardiologa Srbije i Udruženja kardiologa Republike Srpske. Sledeći kongres 34. Chaptera će biti održan krajem marta 2019. u Hotelu “Termag” na Jahorini u Republici Srpskoj, a naredni Guverner Chaptera je prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS. “Medici.com”

Beogradu je 23-24.februara 2018. godine, u Hotelu M “Best Western” održan III kongres 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku. Prvu ideju za osnivanje ACC ogranka za Srbiju i Republiku Srpsku dao je Nathan Wong, kardiolog iz Irvajna (Kalifornija, SAD) tokom 62. ACC kongresa koji je održan u San Fransisku 2013. godine, što je svesrdno podržao William Zoghbi iz Hjustona (Teksas, SAD) koji je te godine bio predsednik Američkog koledža kardiologa. Tokom 2014. godine ispunili smo sve formalne uslove za formaranje ogranka (među njima je najvažnije da ogranak broji najmanje 20 članova) i pristupni pregovori koje su sa ACC Bordom vodili Milan Nedeljković i Duško Vulić su održani na 63. ACC kongresu u Vašingtonu 2014. godine. 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku (ACC Consor- tium Chapter for Serbia and Republic of Srpska) je osnovan po-

Posle Zajednickog sastanka na 67 Kongresu Americkog Koledža kardiologa , održanog od 10 do 12.marta 2018 god u Orlandu na Floridi: prof Branko Beleslin; prof dr Milan A. Nedeljković, Guverner 34 Chaptera Americkog Koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku; prof. Meri Norine Vols, bivša predsednica Koledža; prof. Majkl Valentajn, aktuelni predsednik Koledža; i prof dr Ana Djordjević Dikić, predsednice Udruzenja Kardiologa Srbije

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji Udruženja kardiologa RS i Javne zdravstvene ustanove Bolnica Kasindo 31. marta 2018. u Hotelu „Termag“ na Jahorini održan je Simpozijum pod nazivom „Odabrane teme iz kardiologije“. Ovom stručnom skupu je prisustvovalo oko 130 učesnika. Na otvaranju Simpozijuma govorili su predsednik Udruženja kardiologa RS, prim. mr sc. dr Dragan Unčanin i direktor JZU Bolnice Kasindo dr Goran Todorović, a otvorio ga dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja RS. Dr Snježana Kešelj i dr Goran Todorović uručili su akademiku V. Kanjuhu plaketu zahvalnosti Bolnice Kasindo i umetničku sliku slikarke Kristine Lalović – „Vrelo Bosne“. Pod predsedništvom dr Snježane Kešelj, predsednika Organizacionog odbora; dopisnog člana ANURS D. Vulića; prof. dr Tamare Kovačević Preradović i prim. mr sc. dr D. Unčanina održan je ovaj skup prema sledećem programu: • Akademik SANU V. Kanjuh: Morfološko-kliničke korelacije u kardiologiji (interaktivno nagradno takmičenje učesnika), koje je pohvalio prof. dr

Na Jahorini - Simpozijum

Odabrane teme iz kardiologije Sleva nadesno: prof. dr Branko Beleslin, bivši predsednik UKS, predsednik Žirija; akademik Vladimir Kanjuh, organizator Kviza; dr Zdravko Čiric, kardiolog iz Zvornika, pobednik Kviza - osvajač nagrade; prof. dr Tamara Kovačević Preradović, član Žirija, dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja RS, član Žirija

• •

• • • George Sutherland iz Ujedinjenog Kraljevstva. Ovaj edukativni kviz trajao je 75 minuta uz vrlo zainteresovano učešće auditorijuma. Na kraju, izabrani žiri u sastavu: prof. dr Branko Beleslin, predsednik; prof. dr Tamara Kovačević Preradović i dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja RS, je odlučio da je najbolje odgovore dao dr Zdravko Čirić, kardiolog iz Zvornika, koji je dobio nagradu – poslediplomski udžbenik KARDIOLOGIJA 20011 urednika: M. Ostojića, V. Kanjuha i B. Beleslina. • Akademik SANU M. Ostojić, preko skajpa: Stresna ehokardiografija: kraljica tretirana kao Pepeljuga u interventnoj kardiologiji! Da li su aritmije 96

•

tokom stresa nevini saputnik ili značajan prognostički marker? Dopisni član ANURS D. Vulić: Kako poboljšati mjere primarne i sekundarne prevencije koronarne bolesti? Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, UKC RS: HARELTO – jedinstevni DOAK sa iskustvom u venskom i arterijskom tromboembolizmu. Prof. dr P. Mitrović, KCS: Muzika, umetnost ili lek. Doc. dr N. Antonijević, KCS: Prediktivni značaj D-dimera u dijagnostici venskog tromboembolizma. Prof. dr George Sutherland, UK: Selected clinical cases. Dr D. Kojić, IKVB „Dedinje“: Bazični elektrofiziološki pregled.

• Prim. mr sc. dr Dragan Unčanin, UKC RS: Klinički pristup srčanim aritmijama. • Dr N. Šobot, UKC RS: Prevencija KV događaja sa Rosuvastatinom. • Prim. dr Milica Lovrić, OB Bijeljina: Ranolazin u terapiji hronične koronarne bolesti. • Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, UKC RS: ENTRESTO – uloga u liječenju srčane insuficijencije. • Prof. dr A.M. Lazarević, ZU CARDIO: Prekid dvojne antiagregacione terapije zbog hirurgije i krvarenja. Simpozijum je uspešno završen na zadovoljstvo učesnika, predavača i organizatora. V. Kanjuh, M. Pušac

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

Edukacija sestara

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je 23.3.2018. godine u Plavoj sali Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske organizovalo stručna predavanja po planu aktivnosti za 2018. godinu za svoje članove zaposlene u UKC RS, ZZFMR “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, JZU DZ Gradiška, OB Gradiška, OB Prijedor, Specijalna hirurška bolnica “Dr Kostić”, JZU DZ Banjaluka, studente zdravstvene njege i učenike srednje medicinkse škole. Organizatori stručnih predavanja su bili Sekcija sestara i tehničara anestezije i reanimacije UMSTIB RS i sekcija sestara hirurških grana UMSTIB RS. Dušanka Vlačina je prezentovala rad na temu; “Spinalna anestezija”. Bez anestezije provođenje velike većine hirurških zahvata ne bi bilo moguće. Svaka anestezija nosi svoje rizike pa je uvijek potrebno dobro procijeniti koji je odabir najsigurniji za pojedinog bolesnika. Spinalna anestezija je metoda neuroaksijalne anestezije kod koje se lokalni anestetik primjenjuje u subarahnoidalni prostor kičmene moždine, što dovodi do blokiranja provođenja bolnih podražaja u području koje inerviraju anestezirani živci. Ovaj oblik anestezije je pogodan za operacione zahvate koji se obavljaju otprilike ispod nivoa pupka, kao što su operacija preponske kile, operacija hemoroida, carski rez, mnoštvo uroloških zahvata te gotovo sve operacije na donjim ekstremitetima, uključujući artroskopiju koljena, ugradnju umjetnog kuka te amputacije nogu. Kod provođenja ovog oblika anestezije lokalni anestetik se pomoću tanke igle primjenjuje u prostor između dva pršljena. Tokom ovog postupka bolesnik sjedi ili leži na boku, a brzina primjene lijeka zavisi o saradnji bolesnika te o anatomiji kičme. Spinalna anestezija tipično djeluje oko 2-3 sata, nakon čega se bolesniku počinje vraćati osjećaj u anesteziranom području. Spinalna anestezija ima svoje prednosti i mane. Kod spinalne anestezije je glavna prednost što se na veoma jednostavan način daje i obezbjeđuje sasvim solidan osećaj obamrlosti. Isto tako, male su šanse za nuspojave poput jake glavobolje. Nedostatak spinalne anestezije uk-

ljučuje hemodinamičke promjene jer može naglo usporiti rad srca i sniziti pritisak. Prisutni su u toku diskusije dobili odgovore na mnoga pitanja i riješili nedoumice koje su imali u vezi sa spinalnom anestezijom. Drugi predavač je bio kolega iz Specijalne hirurške bolnice “Dr Kostić“ Nemanja Lazić koji je imao predavanje na temu: “Sestrinske intervencije u toku izvođenja procedure ERCP”. Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP) je specijalizovana tehnika kod koje se kombinuje endoskop-

pokušava se kanulirati. To podrazumijeva ulazak vodičem u glavni žučni vod (ductuscholedocus). Kada smo sigurni da smo ušli u holedoh, ubrizgavamo kontrast koji nam pokazuje šta uzrokuje problem. Nakon toga se odlučuje o daljim postupcima u ERCP-u. Ako je riječ o konkrementima, pokušavaju se izvaditi pomoću košare ili ekstrakcionog balona. Ako su u pitanju tumorske promjene, najčešće se postavljaju stentovi. Sve se radi pod kontrolom RTG-a. Navedena procedura se izvodi u posebnim uslovima i sa određenim aparatima i materijalom. Na prostorima bivše

sko i radiološko snimanje zbog dijagnostike i liječenja žučnih i pankreasnih kanala. Najčešće se radi kada postoji začepljenje ili suženje žučnih kanala zbog: prisustva konkremenata, infekcija, akutnog ili hroničnog pankreatitisa i raznih tumorskih promjena. Pacijent se priprema tako što ne uzima ništa per os 8 sati prije izvođenja procedeure. Prije početka ERCP-a medicinski tehničar pripema potrebne aparate (endoskopski stub, duodenoskop i RTG aparat – c-luk), i instrumente i materijal (papilotom, vodič, košaru, ekstrakcioni balon, set za postavljanje stentova, kontrastno sredstvo i slično). Pacijent se postavlja na lijevi bok ili na leđa. Kada se pacijent uspava, kroz usta mu se plasira duodenoskop i uvodi se u početni dio duodenuma gdje se traži PapillaVateri – mjesto gdje se žučni i pankreasni kanali ulijevaju u duodenum. Kada se PapillaVateri uoči,

SFRJ ukupno je obučenih 15 medicinskih tehničara. Sama asistencija pri pregledu zahtijeva posebnu edukaciju i velike manuelne sposobnosti medicinskog tehničara, a takođe je bitno napomenuti i kontinuiranu izloženost zračenju. Imajući u vidu navedeno uloga medicinskog tehničara u izvođenju procedure ERCP-a je veoma značajna. Prisutni članovi udruženja su imali priliku da se upoznaju sa novom metodom koja se izvodi kod nas. Opšti cilj kojem teže medicinske sestre i babice je postizanje evropskih standarda za medicinske sestre i babice i to ćemo postići uz pomoć treninga i edukacija koje radimo. Kroz svoje programe edukacija, koji su imperativ za rad udruženja, brojnim stručnim skupovima, simpozijumima, Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske daje izuzetan doprinos u praćenju i razvoju struke. 97

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje doktora porodične medicine Republike Srpske

druženje doktora porodične medicine Republike Srpske je u periodu avgust, 2017. god. –decembar, 2017. god. organizovao niz aktivnosti kao dio projekta pod nazivom “Edukacija TPM o značaju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa DM tip 2”. Cilj projekta je da ukaže na značaj ranog otkrivanja KVS rizika i adekvatna promjena stila života pacijenta sa šećernom bolešću kako bi se posljedice spriječile na najefikasniji način i poboljšao kvalitet življenja. U kontekstu projektnih aktivnosti realizovano je devet radionica i to u: Banjoj Luci, Gradišci, Prijedoru, Doboju, Istočnom Sarajevu, Foči, Bijeljini, Zvorniku i Trebinju. Na edukaciji je učestvovao 241 slušalac, kojeg su činili doktori porodične medicine i timske medicinske sestre-tehničari. Predavači su bili emi98

Prevencija put do zdravlja nentni stručnjaci iz oblasti kardiologije, endokrinologije kao i specijalisti porodične medicine. Skupovi su bodovani od strane Savjeta za zdravlje sa 6 bodova za predavače odnosno tri za slušaoce. Kao razultat projekta nastali su posteri i flajeri koji su distribuirani u matične domove zdravlja i koji će služiti za permanentnu edukaciju ciljne grupe pacijenata sa šećernom bolešću. Projekat je podržan od strane kompanije Novo Nordisk Pharma d.o.o i ovom prilikom im se zahvaljujemo na činjenici da su prepoznali značaj ovog problema.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Edukacija

Šrot metoda u liječenju skolioza

Zagreb, Konferencija

Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u periodu od 21. do 25. marta 2018. godine uspješno je završen prvi dio edukacije za kineziterapijsko liječenje strukturalnih skolioza po metodi Katarine Šrot (Schroth). Regionalni instruktor ove metode Nikola Jevtić iz Srbije vodio je edukaciju za 14 učesnika, sedam doktora medicine i rehabilitacije, i sedam fizioterapeuta sa Dječjeg odjeljenja Zavoda. Šrot metoda nastala je u Njemačkoj 1921. godine nakon što je učiteljica Katarina Šrot tokom vlastite borbe sa skoliozom došla do spoznaja koje su promijenile konzervativni pristup u posmatranju i liječenju idiopatske strukturalne skolioze. Zahvaljujući naučno dokazanim terapijskim efektima, Šrot metoda je uvrštena u preporuke Internacionalnog naučnog udruženja za ortopedsko i konzervativno liječenje skolioza (SOSORT). U Zavodu se ova metoda provodi na Dječjem odjeljenju od 2013. godine nakon što su jedan doktor i dva fiziote-

100

rapeuta sertifikovani za provođenje Šrot terapije u Bad Sobernheim Katarina Šrot klinici u Njemačkoj. S obzirom na pozitivna terapijska iskustva te činjenicu da se u Zavodu, pod kontrolom Tima za skolioze, liječe djeca sa kompleksnim strukturalnim skoliozama iz cijele Republike Srpske, ukazala se potreba za proširenjem tima Šrot terapeuta. Obuka specifičnim vježbama po Šrotu traje tri do četiri nedjelje, a obuhvata intenzivan kineziterapijski program sa Šrot terapeutom 4 do 5 sati dnevno, kao i kreiranje kućnog programa vježbi i uputa za dnevne aktivnosti za djecu bez midera i sa miderom. I pacijenti nakon operativne korekcije skolioze mogu biti obučeni Šrot terapiji. Donja dobna granica za uključivanje u Šrot terapiju je 10 godina jer metoda zahtijeva potpuno mentalno uključivanje djeteta i njegovo razumijevanje vlastitog deformiteta i terapijskih vježbi. Djeci se savjetuje rad u kućnim uslovima 30 do 45 minuta dnevno, što ne predstavlja preveliko opterećenje i obavezu, pri čemu se naglasak stavlja na stalnu korekciju stava tokom svih dnevnih aktivnosti. Drugi dio edukacije planiran je za novembar ove godine, a do tada je data prilika učesnicima da potvrde teorijska znanja i usavrše terapijske vještine iz prvog dijela sa ciljem što kvalitetnijeg provođenja terapije. Veći broj Šrot terapeuta će omogućiti uključivanje većeg broja pacijenata u ovu vrstu tretmana.

Kulturom zdravlja do zdravlja mozga Pripremila: prof. dr sc. med. Marija Burgić Radmanović

Prof. dr sc. Marijana Braš (KBC Zagreb) i prof. dr sc. Marija Burgić Radmanović (UKC RS Banjaluka)

Zagrebu je od 12. do 13. marta 2018. godine održana Konferencija pod naslovom „Kulturom zdravlja do zdravlja mozga“ u organizaciji Zagrebačkog Instituta za kulturu zdravlja. Održana je u Koncertnoj dvorani Muzičke akademije Sveučili-

N M K

šta u Zagrebu, a u sklopu obilježavanja Svjetske nedelje mozga. U radu Konferencije su učestvovali najugledniji hrvatski i međunarodni stručnjaci koji se bave prevencijom, dijagnostikom, liječenjem i rehabilitacijom raznih bolesti mozga, kao i neuroznanstvenici i umjetnici te predstavnici nadlež-

Nekoliko radova studenata Akademije likovnih umjetnosti o umu i mozgu

nih zdravstvenih i naučnih institucija i medija. Brojni predavači su učestvovali u panel-diskusijama na kojima se govorilo o učestalostima bolesti mozga, saradnji u liječenju bolesti mozga, faktorima rizika, moždanom udaru, epilepsijama, glavobolji, tumorima mozga, o mozgu, umu i umjetnosti, o muzici kao lijeku. Drugi dan u paneldiskusijama se govorilo o depresiji, PTSP-u, zavisnostima, bolu, demencijama i mentalnim poremećajima kod djece i mladih. U Koncertnoj dvorani 12. marta, u 12 sati, je održan virtuelni maraton „Zagrebačka staza zdravlja“ u sklopu Konferencije. Studenti Akademije likovnih umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu su otvorili izložbu „Mozak, um i umjetnost - od neurona do zajednice“, čiji radovi predstavljaju razne aspekte funkcionisanja mozga, uma povezanog sa umjetnošću i osnove art terapije. Na kraju Konferencije je usvojena Deklaracija o kulturi zdravlja mozga.

Mudre misli

ao profesor književnosti najčešće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim. Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa.

Jukio Mišima

••• Uradi ono što možeš. Ostalo prepusti sudbini. Japanska poslovica

••• Prerana smrt, to je tajna večne mladosti.

Prof. Tihomir Levajac, književnik

••• Svaki otpor jača vlast. Vlast najbrže propada kad joj se ljudi ne suprotstavljaju.

najveći neprijatelj je mrtav.’’ Kralj je odgovorio: ‘’Bože, zar je umrla?’’, misleći da je reč o njegovoj supruzi.

••• U Kini, kad bih nestao, ne bih se više prepoznao.

••• Jesen, i život bez smisla.

Šan Sa

Dobrica Ćosić

Alen Ginzberg

••• Ako imaš mnogo, daj od svog bogatstva; ako imaš malo, daj od srca. Arapska izreka

••• Pitali su me zašto pišem, zato što se iz pera ne može pucati. Žarko Petan

••• Jedna žena je pola vraga; dve žene su deset vragova.

••• Bog postoji da bi bilo oprošteno. Čovek postoji da ne bi bilo zaboravljeno.

••• Kome ćeš pomoći, ako ne sebi, i kada ćeš, ako nećeš odmah.

••• Istorija se ponavlja, naročito na ispitima.

••• Svaki čovek do četrdesete ima lice kakvo mu je Bog dao, a posle četrdesete kako je zaslužio.

••• Da bi čovek pisao prozu, mora da ima nešto da kaže; a ko nema šta da kaže, taj može da piše stihove i rime, jedna reč otvara drugu, i najzad nešto ispadne, što, doduše, nije ništa, ali ispada da je nešto.

Dalaj-lama

Albanska izreka

Isus Hristos

Nepoznati autor

••• Takva divna tehnika, tako umetnički napravljeni snimci i takvo ništa! Česlav Miloš, o filmu

••• Hrišćanska kultura je uzajamni odnos ljubavi, patnje i blaženstva. Peter Esterhazi

••• Filozofija, umetnost – sve je to gomila kamenja. Jedina os-

s k u p o v i

novna briga čoveka – to ti je politika.

Ako zarađuješ mnogo novca, upotrebi ga da i drugima za života pomogneš. Ovo je najveća korist koju novac može imati.

s t r u č n i

Peter Esterhazi

Dragoslav Andrić

Johan Volfgang Gete

••• ‘’Zašto žene vole da im se poklanja cveće?’’ ‘’Zato što je cvet polni organ u biljke.’’ Nepoznati autor

••• Služavka je obavestila kralja Džordža V o Napoleonovoj smrti rečima: ‘’Gospodine, vaš

Noel Botam

Miloš Crnjanski

••• Raj na zemlji nalazi se u grudima žene, na leđima konja i na stranicama knjige.

Arapska izreka

••• Demokratija će platiti zato što će pokušati da odgovori svima. Siromasi će poželeti imetak bogatih. I demokratija će im to dati. Mladi će poželeti da budu uvažavani kao stari, žene kao muškarci, a stranci da dobiju prava starosedelaca. I demokratija će im to dati. Lopovi i prevaranti će poželeti važne državne funkcije. I demokratija će im to dati. A kad lopovi i prevaranti, konačno, demokratski preuzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže ka moći, nastaće gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije. Sofokle (470 – 399. p.n.e.)

••• ‘’Zašto je mesec žensko nebesko telo?’’ ‘’Zato što se mesečeve mene podudaraju sa čišćenjem žena – svakih 28 dana.’’ Nepoznat autor

••• Da bi se prezreo novac, treba ga imati mnogo, mnogo. Čezare Paveze

101

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Promocija medicinskog i zdravstvenog turizma

SieSpa u Banji Vrućici

inistar trgovine i turizma Predrag Gluhaković razgovarao je 5. aprila sa predstavnicima banja iz Republike Srpske, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i Privredne komore Republike Srpske o daljim aktivnostima na promociji banjskih turističkih potencijala. Razgovarano je o promotivnim aktivnostima koje će biti provođene u narednom periodu, a u kojima će učestvovati Ministarstvo trgovine i turizma, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, Privredna komora Republike Srpske i banje iz Republike Srpske, kako bi se ukazalo na zdravstveni i turistički značaj banja u Srpskoj. Tokom sastanka promovisano je četvorojezično izdanje publikacije o banjama u kojoj su predstavljeni najnoviji sadržaji u banjskim centrima Srpske, a razgovarano je i o ulozi banja u najavljenom osnivanju Klastera medicinskog i zdravstvenog turizma Republike Srpske. Na sastanku je razmatrana i inicijativa o neophodnosti usaglašavanja zakonskih i podzakonskih akata u oblastima zdravstva i turizma. Ministar Gluhaković je pohvalio zajednički rad relevantnih subjekata koji će učestvovati u promociji banjskih potencijala i izrazio nadu da će promotivne aktivnosti doprinijeti boljoj pozicioniranosti banja u Srpskoj. Sastanku su prisustvovali i pomoćnik ministra za turizam i ugostiteljstvo Dragana Ristić i savjetnik ministra Aleksandar Đurić. U organizaciji Grupacije banja Republike Srpske, pri Privrednoj komori RS, a uz podršku i pokroviteljstvo Vlade Republike Srpske, u ZTC Banji Vrućici će od 19.4-22.4 biti održani Drugi susreti predstavnika banja iz zemalja okruženja pod nazivom „SieSpa“. Program će podrazumijevati zvanične panel diskusije, “okrugle stolove” na temu iz medicinskog i zdravstvenog turizma.

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

III KONGRES I

XVI SIMPOZIJUM MEDICINSKIH SESTARA TEHNIČARA I BABICA RS sa međunarodnim učešćem

“Oni koji se ne sjećaju prošlosti su osuđeni da je ponove.”

Banja Luka, 07.-10. Jun 2018. Teme: • Istorijat kroz praksu i rad strukovnih organizacija • Medicinske sestre pravilno i u skladu sa zakonom izvršavaju svoju dužnost • Medicinske sestre i zdravlje kroz sve politike • Vitalna uloga udruženja u premošćavanju politike i prakse • Inovacije i reforme u upravljanju medicinskim sestrama Okrugli sto: Značaj medicinskih sestara u ciklusu migracije Slobodne teme Kontakt: Tel/Fakc: +387 51 354-855 E-mail: umsit-banjaluka@teol.net

102

N M K

s t r u Ä? n i

s k u p o v i

www.respiratio.info

103

INFO VIJESTI

anjski ocjenjivači Agencije za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu u FBiH (AKAZ) počeli su 19. marta vanjsko ocjenjivanje za akreditaciju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla koji je prvi u BiH ušao u ovaj zahtjevan proces uvođenja sistema kvaliteta. Prvi pregled na pet klinika UKC Tuzla obavlja šest ocjenjivača AKAZ-a, a u narednom periodu biće obavljen pregled 21 klinike. “Čast mi je i zadovoljstvo da vas mogu dočekati i pozdraviti ispred 2500 uposlenika ovog Centra koji svi skupa rade na tome da našim pacijentima pružimo sigurnu i kvalitetnu uslugu. Naš cilj je da budemo regionalni lider u pružanju zdravstvenih usluga građanima, a proces akreditacije je nešto što nas u tom cilju nadopunjuje. Pratimo moderne evropske tokove, ali naša ideja vodilja nije da se takmičimo sa drugima i da gledamo šta drugi rade, već da se takmičimo sami sa sobom i da pobijedimo sebe, te da pružamo što bolje zdravstvene usluge za naše pacijente zbog kojih sve ovo radimo”, kazao je na uvodnom sastanku sa ocjenjivačima i predstavnicima AKAZ-a doc. dr. Nešad Hotić, direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, koji je u kratkoj prezentaciji predstavio osnovne podatke o radu Centra. “Zadovoljstvo mi je biti danas ovdje, jer smo proteklih 15 godina zajedno radili, učili i napredovali. Ova zdravstvena ustanova je bila i nadam se da će i budućnosti nastaviti da bude uzor ostalima. Među prvima ste uspješno prošli kroz akreditaciju porodilišta za “Bolnica - prijatelj beba” i DPST savjetovališta i ovim zatvarate jedno i otvarate novo poglavlje”, kazao je doc.dr. Ahmed Novo, director AKAZ-a. Vođa tima ocjenjivača Enes Šačić također je iskazao zadovoljstvo što s ostatkom tima ima priliku učestvovati u jednom velikom i značajnom poduhvatu kakav je vanjska ocjena u svrhu akreditiranja čitavog kliničkog centra. “Cilj svih zdravstvenih radnika je da pruže najsigurniju i najkvalitetniju zdravstvenu uslugu, i sam ulazak u ovaj zahtjevan proces je velika stvar, i čestitam vam što ste prvi klinički centar koji je u FBiH ušao u ovaj proces”, kazao je Enes Šečić ispred tima koji čine Roberta Perković, Enis Hasanović, Anel Okić, Almir Kovačević i Malik Vodopić. Uvodnom sastanku, uz direktora dr. Nešada Hotića, prisustvovali su i Maida Nuhić, načelnica Sektora za poslove organizacije i poboljšanja kvaliteta, na104

Vijesti iz UKC Tuzla

Proces akreditacije UKC Tuzla

čelnik Sektora za informacione tehnologije Nihad Mešanović, načelnik Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Mustafa Tabaković, pomoćnik direktora za sestrinstvo Mirza Jahić, pomoćnica direktora za medicinske poslove Fahrija

Skokić, načelnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo Dženita Ljuca, načelnik Klinike za zarazne bolesti Sead Ahmetagić, načelnik Centra palijativne njege Samir Husić i načelnik Klinike za plućne bolesti Suvad Dedić.

Posjeta predstavnika KC Crne Gore

Vijesti iz UKC Tuzla

INFO VIJESTI

an podrške oboljelima od epilepsije obilježava se 26. marta, a kako je internacionalna boja za epilepsiju ljubičasta, ovaj dan je nazvan Purple Day ili Ljubičasti dan. Klinika za neurologiju UKC Tuzla se sa različitim aktivnostima i ove godine pridružila svjetskoj zajednici u pružanju podrške oboljelima od epilepsije. Tim povodom, a u cilju podizanja svijesti o epilepsiji i ukazivanju na važnost upoznavanja sa osnovnim simptomima ove bolesti, danas je na ovoj klinici održana konferencija za novinare. Prema riječima prof. dr. Mirjane Vidović, šefa Odjeljenja za cerebrovaskularne bolesti, epilepsija predstavlja jedno od najčešćih neuroloških oboljenja čiji su uzroci i simptomi izrazito raznoliki. Epilepsija predstavlja hronični poremećaj koji se mora pratiti tokom cijelog života oboljelog, čak i kad bolest uđe u tzv. stanje mirovanja. Uzroci epilepsije mogu biti brojni poremećaji središnjeg živčanog sistema ali, kako je naglašeno na konferenciji, jedan napad ne čini bolest, te da je potreban detaljniji neurološki pregled i obrada kako bi se postavila konačna dijagnoza epilepsije. Klinika za neurologiju UKC Tuzla već šest godina je zvanični ambasador za Purple day u BiH i jedini provode aktivnosti u cilju pružanja podrške oboljelima od epilepsije. Cilj ovih aktivno-

stručnoj posjeti UKC Tuzla 30. marta su boravili predstavnici Kliničkog centra Crne Gore i predstavnici kompanije “Abbvi”. Sastanak je održan sa ciljem uspostavljanja saradnje kroz kliničku praksu između Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla i Kliničkog centra Crne Gore. Goste je primio direktor UKC Tuzla doc. dr. Nešad Hotić sa svojim najbližim saradnicima. Izrazivši zadovoljstvo zbog iskazanoga zanimanja za UKC Tuzla, direktor, doc. dr. Nešad Hotić goste je upoznao sa organizacionom strukturom, mogućnostima i najznačajnijim projektima koji se provode u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. Nakon prijema kod direktora gosti su zajedno sa prof. dr. Seadom Ahmetagićem, načelnikom Klinike za zarazne bolesti, i Nerminom Salkićem, gastroenterohepatologom Klinike za interne bolesti, obišli ove dvije klinike i razgovarali o kliničkoj praksi u liječenju hepatitisa C, kao i o liječenju hepatitisa kod transplantiranih pacijenata i pacijenata na hemodijalizi.

Dan podrške oboljelima od epilepsije

Ljubičasti dan sti je skidanje stigme sa oboljelih te se ove godine sve aktivnosti provode pod motom “Obucimo ljubičasto i rušimo predrasude”. Prema riječima prim. dr. Larise Kovačević, šefa Odjeljenja opšte neurologije, uz ljekare Klinike za neurologiju i Klinike za dječije bolesti UKC Tuzla, u obilježavanje ovog dana uključili su se i studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, kao i volonteri i članovi Udruženja oboljelih od epilepsije. Za građane je pripremljen promotiv-

ni materijal o epilepsiji, simptomima i uzročnicima ove bolesti. Također, ljekari i studenti Medicinskog fakultetima su sa građanima razgovarali o ovom oboljenju i načinu pružanja pomoći osobama sa epileptičnim napadom, ali i pokazali podršku solidarnosti sa oboljelim od epilepsije. Podršku u obilježavanju ovog dana pružio je i Biciklistički klub Tuzla, koji je 1. aprila 2018. godine na Trgu slobode organizovao vožnju u sklopu Ljubičastog bike dana.

105

INFO VIJESTI

Donacija Udruženja „Mrvice”

EEG monitoring aparat

UKC RS

Udruženje roditelja prijevremeno rođene djece u Republici Srpskoj ”Mrvice” doniralo je Klinici za dječje bolesti EEG monitoring aparat za praćenje moždanih funkcija koji će pomoći u ranoj dijagnostici određenih promjena i praćenju poremećaja, kao i adekvatnom liječenju nakon pravovremene dijagnostike. Vršilac dužnosti generalnog direktora prof. dr sc. med. Vlado Đajić zahvalio je Udruženju “Mrvice” na ovoj, veoma vrijednoj, značajnoj i praktičnoj donaciji Odjeljenju intenzivne njege i terapije i Odjeljenju patološke neonatologije sa prematuritetima Klinike za dječje bolesti. “Pozivam pojedince, udruženja i kolektive da prate ovaj svijetli primjer i da zajedno s nama doprinesu u stvaranju najznačajnijeg kliničkog centra u regionu”, istakao je profesor Đajić. Načelnik Klinike za dječje bolesti UKC-a prim. dr Vladimir Mirošljević istakao je važnost što su aparat donirali roditelji prijevremeno rođene djece koji nikada nisu zaboravili, iako su njihova djeca sada dobro, kroz šta su prolazili tokom boravka u našoj ustanovi. “Ovaj aparat će mnogo da pospješi rad na odjeljenju, jer ćemo moći na vrijeme da dijagnostifikujemo odgovarajuće promjene koje se dešavaju u moždanim funkcijama”, naveo je načelnik Mirošljević. Gospođa Milada Šukalo iz Udruženja roditelja prijevremeno rođene djece u Republici Srpskoj “Mrvice” rekla je da ovo udruženje postoji i djeluje nešto manje od dvije godine, ali da je realizovalo veliki broj aktivnosti i projekata i da ovo nije prva akcija koju je sprovelo u UKC-u Republike Srpske. “Zahvaljujemo svima koji su prepoznali naš rad i podržali akciju `Udahni život`. Posebno zahvaljujemo kabinetu predsjednika Srpske koji je u najznačajnijem dijelu pomogao u doniranju ovog aparata, kompaniji `M:tel` na humanitarnom broju i svim privrednim subjektima koji su kroz svoj društveno odgovorni rad podržali ovu kampanju”, navela je gospođa Šukalo. Ona je zahvalila i javnosti i roditeljima od kojih neki i sada prolaze vrlo teške bitke. Prema riječima Šukalove aparat je, zahva106

Vaskršnja posjeta Dodika Povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, predsjednik RS Milorad Dodik i ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Dragan Bogdanić, zajedno sa prof. dr Vladom Đajićem, vršiocem dužnosti generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, obišli su najmlađe pacijente hospitalizovane u Klinici za dječje bolesti i Klinici za dječju hirurgiju. Tom prilikom mališani su darivani vaskršnjim jajima i slatkišima kao prigodnim znakom pažnje. Na ovaj način kabinet predsjednika, resorno ministarstvo i UKC RS mališanima koji Vaskrs dočekuju van svojih domova djelimično su dočarali prazničnu atmosferu te ublažili strah od boravka u bolnici i učinili ga koliko je to moguće ljepšim. “Vidjeti na Klinici malu djecu svakako je dirljiv događaj i u tom pogledu nosim posebne utiske što i pored situacije u kojoj se nalaze nađu prostora za radost i radovanje Vaskrsu”, istakao je predsjednik Dodik. “Ovo je bio veliki i humani gest predsjednika Dodika, koji je došao i posjetio djecu u ove dvije klinike . Cilj ove posjete da mališanima dočaramo običaje Vaskrsa koje su, nažalost, propustili u svojim kućama i da pokažemo da su rukovodstva Srpske i UKC-a uz njih i da imaju podršku“, rekao je profesor Đajić. Prilikom posjete, predsjednik Dodik je istakao da očekuje da će u narednih godinu do dvije UKC RS biti kompletno rekonstruisan. “Očekujem da će UKC u ovom periodu biti kompletno rekonstruisan i stavljen u funkciju kao jedan od najmodernijih objekata u pogledu građevinskih i urbanističkih vrijednosti i opreme”, istakao je predsjednik Srpske. ljujući donatorima, kupljen je u Italiji i koštao je 30.000 KM. “Prepoznali smo značaj aparata zahvaljujući doktorima koji su nam isticali da je to nešto što im je potrebno u radu”, rekla je gospođa Šukalo i dodala da će Udruženje nastaviti sa sličnim aktivnostima i u UKC-u i sa roditeljima.

NLB Banka

Donacija Bioptron lampe NLB banka Banjaluka donirala je profesionalnu Bioptron lampu sa polarizovanim svjetlom

Klinici za kožne i polne bolesti UKC RS koja će se koristi za liječenje rana kod pacijenata. Vrijednost ove donacije je 5.000 KM, a dobavljač je organizovao obuku za naše medicinsko osoblje koje će rukovati lampom. Prof. dr sc. med. Jagoda Balaban, načelnica Klinike za kožne i polne bolesti, zahvalila

INFO VIJESTI

se NLB banci na donaciji jer se polarizovano svjetlo često koristi u medicini, odnosno dermatologiji i kozmetologiji. “Lampa emituje specijalnu vrstu svjetlosti koja nije ni laserska ni ultravioletna već simulira jedan dio vidljivog i infracrvenog spektra koji djeluje biostimulativno na metaboličke procese kože, poboljšava imunitet kože, djeluje regenerativno i reparativno, smanjuje bol, otok i koristi se za niz oboljenja ne samo u dermatologiji, već i u fizijatriji, reumatologiji, ortopediji”, rekla je načelnica Balaban. Saša Vukajlović, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom NLB banke, rekao je da ova banka kao društveno odgovorna organizacija duži period pomaže UKC RS i za ovu lampu odlučili su se na osnovu potreba Klinike za kožne i polne bolesti UKC RS.

DZ Teslić

Posjeta ministra Ministar Bogdanić tokom posjete Domu

zdravlja “Sveti Sava” u Tesliću je izjavio da je postignuta saglasnost sa upravom Doma zdravlja o rješavanju problema ove zdravstvene ustanove, među kojima su manjak radnika i infrastrukturnih projekata. Direktor teslićkog Doma zdravlja Mladen Kovanušić kaže da je ministra Bogdanića upoznao o problemu manjka radnika i davanja saglasnosti Ministarstva za zapošljavanje novih, budući da ova ustanova ima 150 zaposlenih, a sistematizacijom je predviđeno 175. “Partnerstvo mora biti obostrano i to smo danas postigli. Nema razloga da ova zdravstvena ustanova nema dovoljan broj radnika”, rekao je ministar Bogdanić i izrazio zadovoljstvo zbog pozitivnog poslovanja teslićkog Doma zdravlja i dobre organizacije. 107

INFO VIJESTI

Klub DDK „Risto Špuran“ Trebinje

Humanost bez granica Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica kluba

lub DDK „Risto Špuran“, GOCK Trebinje, tradicionalno okuplja DDK iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske 7. i 8. marta već 52 god. Tako se i ove godine rijeka humanista, ukupno njih 103, slila u grad na Trebišnjici da, po ko zna koji put, daruje dragocjenu tečnost, koja se ne može kupiti ni proizvesti jer nema cijenu. Daruje se dobrovoljno, anonimno i besplatno. Davaoci su anonimni za primaoca, ali za javnost ne bi trebalo da budu anonimni jer spasiti jedan život znači da si spasio čitav svijet, a uništiti nečiji život kao da si uništio čitav svijet. To su ljudi od posebnog značaja i treba da se svrstaju u donore organa, jer i krv je tečno tkivo koje se daruje. Radeći kao medicinska sestra često sam čula od primaoca: „SVOJU SREĆU DUGUJEM DAVAOCIMA KRVI“. Značajan broj doza krvi je uzet 7. marta za potrebe istočne Hercegovine. Po riječima dr Šarenca ta brojka uzetih doza iz godine u godinu se povećava, pa sa sigurnošću mogu reći da je porodično davalaštvo prevaziđeno. Sada se ponosimo stanjem KAD KRV ČEKA BOLESNIKA A NE DA BOLESNIK ČEKA KRV. Zahvaljujući dugogodišnjoj promociji i animaciji DDK koju je CK vodio i nastavio da vodi, kao i višestrukim DDK koji su bili i ostali ambasadori humanosti, taj značajan iskorak u DDK se i postigao. Lokalna uprava i samouprava je podržavala, tako da i danas tu aktivnost podržava, pa imamo i spomenik i tradiciju posvećenu davaocima krvi. Klub veterana DDK Mnogi od nas su navršili 65 godina, a to je granica do koje se može davati krv, zato smo na moju inicijativu 2014. god. u Ovčar banji na akciji koju je organizovalo društvo DDK FRA Čačak dogovorili da osnujemo Klub veterana DDK. 108

Već te iste godine u decembru okupili smo se u Trebinju, u Motelu „Mosko“, uz samofinansiranje. Svake naredne gosdine broj učesnika se povećvao. Ove godine, pošto je to bilo 30. marta i 1. aprila, 2018. god. malo je bio jedan pansion već puna dva pansiona, uz muziku, gdje je bilo oko 60 učesnika iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Program druženja je bio isplaniran i već su svi znali pri dolasku da je smještaj u Domu učenika, večera uz muziku, obraćanje zamjenika gradonačelnuka Mika Ćurića, koji je rekao: „Miholjka nabroji gradove odakle sve dolazite, a ja primijetih kako ste veseli, srdačni i prisni kao da ste jedna porodica i kao da ste svi iz Trebinja, Grdska uprava podržava i podržavaće ovakve susrete“, kazao je Ćurić. Svi predstvavnici iz Srbije, Crne Gore i RS obratili su se prisutnima sa dobrodošlicom. Sutradan je nastavljen obilazak grada, muzeja, grad SUNCA, a poslije ručka obišli smo i manastir Tvrdoš i njihove vinarije.Večera je protekla uz muziku i dodjelu zahvalnica sa suvenirima grada Trebinja za svakog učesnika koji se odazvao pozivu. Prvog aprila, poslije doručka, organizovano je polaganje cvijeća na spomenik DDK i posjeta manastiru Gračanica. Svi kada su stigli kući pisali su poruke o druženju i pouke za buduća druženja. Vida Radović – Bijela: „Susret veterana DDK u Trebinju na mene i na sve učesnike je ostavilo predivan utisak. Naš boravak je obogatila srdačnost, otvorenost i domaćinski doček, bogat sadržaj posjeta.Veliku zahvalnost za druženje i ugodan boravak dugujem Miholjki Janković, AMBASADORU HUMANOSTI, koja je ovo organizovala, naravno, uz pomoć saradnika. U vrijeme kada se sve zaboravlja, pa i dobročinstva, ovo druženje nas

INFO VIJESTI

je vratilo u naše lijepe trenutke druženja koja su prije bila mnogo veća i češća. Zato ću iskoristiti priliku da se još jednom zahvalim našim dragim domaćinima koji nas nisu zaboravili i priredili nam ovo nezaboravno druženje...Vida sa svojim kolegama iz Bijele – Crna Gora“. Nebojša Andrejić – Prokuplje: “Zajedno treba da činimo sve što možemo i znamo da bi se poboljšao položaj davalaca krvi u situaciji kada smo svjesni da se položaj DDK iz bivše Jugoslavije može dodatno pogoršati. Potrebno je uključiti veterane DDK u javnu raspravu da sugestijama i predlozima daju doprinos za boljitak i unapređenje DDK. U uspjeh te humanitarne misije u susretu koji je organizovan upravo u Trebinju je najbolji dokaz da je iskustvu u animaciji DDK potebna pomoć šire društvene zajednice. Udruženi možemo više i bolje“. „U divnom, prelepom gradu Trebinju organizovano je od divnih domaćina-humanista prelepo druženje, upoznavanje znamenitosti, istorije i turističkih ponuda grada.To će doprineti širenju humanizma, kvalitetnijem radu, povećanju broja davalaca krvi, jer druženje povezuje ljude po raznim osnovama. Prezadovoljni smo, ushićeni i puni impresija u ovom teškom vremenu, do iščekivanja novih akcija, druženja i širenja pozitivne energije, ljubavi i čovekoljublja. Hvala vam, nastavimo dalje. Pozdrav iz Vladičinog Hana. Slični tekstovi su stigli i iz ostalih gradova. Ja se nadam da će se poboljšati kvalitet druženja i beneficije višestrukih DDK, a da ni njihove porodice neće biti zaboravljene.

ILCO-Stoma RS

anovi Udruženja stomičara Republike Srpske su dio velike evropske porodice stomičara među 44 zemlje. (www. ostomyeurope.org) Imamo odličnu saradnju sa Klinikom za opštu i abdominalnu hirurgiju kao i sa Klinikom za urologiju UKC RS. Mjesec mart je posvećen borbi protiv kancera, te smo imali više pojedinačnih aktivnosti. Završna aktivnost je bila 29. marta, od 11-14 sati, ispred RK ,,Boska”, gde je bio postavljen naš promo-pult i pan rol poster. Studenti zdravstvene njege dijelili su promo-material, pozivajući građane da idu na preventivni pregled. Ove godine Udruženje slavi 10-godišnjicu postojanja. Udruženje pacijenata ILCO-STOMA RS osnovano je 26.5.2008. u Banjaluci. Dragan Trivun, predsednik Udruženja stomičara Republike Srpske 109

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 20. 4 - 20. 6. 2018.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE u Biku boravi od 20.4.-20.5. a u Blizancima od 21.4-20.6. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće dva obilaska krećući se od znaka Blizanci do znaka vage. MERKUR zatičemo u ovnu u retrogradnom kretanju od 24.3-15.4. kada prelazi u direktan hod na 2° Ovna. U znaku Ovna je do 13.5. a narednog dana seli u znak Bika gdje boravi do 29.5. Od 30.5-12.6. boravi u Blizancima, znaku svog sjedišta. Narednog dan prelazi u znak Raka u kojem ostaje do kraja juna. VENERA je u direktnom kretanju cijeli period i putuje od Bika do Lava. U Blizancima je od 25.4-19.5. u Raku je od 20.5.-13.6, a nakon toga seli u znak Lava. MARS se kreće kroz dva znaka: od 18° Jarca do 9° Vodolije. U znak Vodolije ulazi 17.5. JUPITER je u Škorpiji i retrogradan je cijeli period od 20°-13°. SATURN u Jarcu, u retrogradnom kretanju cijeli period, od 9°-6°. URAN je direktan i kreće se od 28°Ovna do 1° Bika. Nakon oko osam godina Uran mijenja znak iz Ovna u Bika. Oko je prvi ulazak Urana u znak Bika, u kom ostaje od 16.5-7.11.2018. Definitivan ulazak u znak Bika desiće se 7.3.2019. kada ostaje sve do 2026. godine. NEPTUN u Ribama, kreće se od 1516. stepena. Od 20.6. postaje retrogradan. PLUTON u Jar-cu, retrogradan cijeli period i kreće se od 21-20. stepena. Rođenima u znacima BIK i BLIZANCI želim SREĆAN ROĐENDAN, a svi skupa da ste mi živi, zdravi, voljeni i uspješni.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 17.5. planeta Mars se zadržava u vašem polju statusa, profesije i postizanja životnog cilja. Boravkom u Jarcu ima izraženu snagu volje i ambicije pa ćete nastojati da svojim akcijama ostavite utisak na profesionalnom planu, izborite se za posao ili poboljšate svoju poziciju.Uspjeh je moguć uz vanredne napore, jer se i Saturn nalazi u 10. kući, a sa njim nema šale. Samo rad, odgovornost i disciplina daju rezultate. I Pluton će vršiti brojne transformacije i uticati da neke stvari okončate definitivno i krenete ispočetka.U lošijim horoskopima ovo je period sukoba sa šefovima i borbe da se očuva položaj. Od plovine maja moći ćete da odahnete, jer će pritisci popustiti. Zdravlje uglavnom dobro, ali se čuvajte povreda noge, koljena.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Venera, vladar Bika, u ovom periodu ima brzo kretanje kroz četiri znaka i pruža mnoštvo interesovanja i događaja. April je rezervisan za ljubav, sreću i zadovoljstvo. Prvih 20 dana maja donosi odličan period za finansije, naročito onima koji se bave ljepotom, umjetnošću i muzikom. Nakon toga do polovine juna možete uživati u kraćem putovanju sa partnerom ili ako ste u potrazi za partnerom moguće je sresti ga baš u neposrednom okruženju, u komšiluku ili ga upoznati preko rodbine. Druga polovina juna je povoljna za harmoničnu porodičnu situaciju, rješavanje nesuglasica ako ih je bilo. Možda se odlučite da svoj dom uljepšate u ovom periodu tako što ćete ga okrečiti, unijeti nov komad namještaja, neku sliku i slično. Radost življenja je prisutna u ovom periodu. Polovinom maja možete biti posebno emocionalno osjetljivi, ali i skloni medikamentima i alkoholu. Ne pretjerujte. Krajem maja mogući problemi sa kičmom.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Strpite se do 15.4. sa realizacijom planova i ideja, jer nije dobro započinjati stvari dok je Merkur retrogradan. Ovaj period je povoljan za završetak započetih stvari, za analize i pripreme. Mogući su gubici stvari, telefona, dokumenta, grešaka u porukama i tumačenju, problema u saobraćaju i sa automobilom. Dva puta provjerite prije nego nešto uradite. Tokom aprila do polovine maja moguća su putovanja sa prijateljima ili ljudima sa kojima vas veže zajednički interes. Ako ste u fazi učenja - najbolje je u društvu sa njima. Moguć je i početak realizacije novih planova. U drugoj polovini maja budite oprezni u vožnji, naročito ako je noć, magla ili kiša. U prvoj polovini juna ćete imati najjaču moć koncentracije i praktičnog mišljenja. Moguće glavobolje u periodu do polovine aprila.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Rakovi rođeni zadnjih dana juna, u ovom periodu mogu osjećati pritiske da riješe neke situacije iz života koje su ostale nerješene od prije 7 godina. Sve to može

110

ugroziti zdravlje od iscrpljenosti i premora do pogoršanja hroničnih tegoba.Nedruželjubivost. Problemi sa starijim osobama ili ocu. U drugoj polovini maja do druge polovine juna raspoloženje će popraviti boravak Venere u vašem znaku kao i doneti poboljšanja i rasterećenjeod problema. Rakovima rođenim u julu biće prijatan period sa dosta sreće i radosti kao i povoljne situacije s novcem.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Lavovima rođenim od 30.7 - 3.8. prelaskom SMČ preko Sunca, u ovom periodu može donijeti nova iskustva i poboljšanje zdravlja. Sa izazovnim aspektom Jupitera poželjećete da potrošite više novca nego što ga imate iz potrebe za dokazivanjem ili iz sentimentalnih razloga. Moguća finansijska dobit od roditelja ili nasljedstva. Neki će se odlučiti na proširenje stambenog prostora ili kupovinu nekretnine. Ovo je vaš povoljan period za rješavanje stambenog pitanja. Na poslovnom planu prate vas razna ograničenja i poteškoće koje morate savladati strpljenjem, vrijednim radom i dobrom organizacijom. Ako ste tome skloni moguće su tegobe sa srcem, leđima ili očima.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Do 15.4. možete biti nervozni više nego inače, imati problema sa pamćenjem ili praviti greške u komunikaciji. Čuvajte se u saobraćaju zbog pogrešnih procjena situacije. Za putovanja vam je povoljan period 14.5. do 29.5. Tokom prve polovine juna moguće su povoljne situacije na profesionalnom planu, uspon na poslu, ako se bavite intelektualnim radom, trgovinom, pisanjem. Odluke koje donosite u vezi statusnih pitanja biće razumne i logične. Moguće obavljanje paralelnih poslova. U preostalim danima juna mjeseca opustite se u društvu prijatelja, jer je naporan rad iza vas.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Do 19 maja vagama je jako povoljan period za odlazak u inostanstvo i polaganje ispita.Ukoliko očekujete povoljne promjene na poslu prilike će biti najpovoljnije do polovine juna. Povoljan period i za zaradu i ljubav. Rođeni početkom oktobra mogu biti suočeni sa problemima u porodičnom okruženju te je potrebno dosta truda uložiti za prevazilaženje poteškoća. Od sredine maja budite izuzetno oprezni u saobraćaju, usporite vožnju, a moguće su neočekivane povrede od vatre, struje ili mašina.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Dobra energija i vitalnost do 17. maja omogućavaju dosta aktivnosti, putovanja i druženja. Ako vaš horoskop ima teške aspekte moguće su opasnosti u saobraćaju od prebrze vožnje ili prilikom preticanja kamiona.Tokom juna pojačana aktivnost vezana za kuću, mogući radovi i popravke. I troškovi kroz to. Kraj maja i prva polovina juna povoljni su za odlazak u inostranstvo. Rođeni sredinom novembra imaće odličan aspekt za zdravlje i oporavak od bolesti. Imaćete jaku volju i energiju. Aspekt budi snagu i sposobnost postizanja velikih ciljeva. U ženskom horoskopu može doneti susret sa sudbonosnim muškarcem.

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. U ovom periodu potrebno je vladati umjetnošću štednje jer su troškovi povećani ili vam je priliv novca blokiran. Neplanirani troškovi naročito vas opterećavaju do polovine maja. U istom periodu vaše misli i riječi najviše su okrenute djeci. Ako je bilo nekih nesporazuma oni se rješavaju poslije 15. aprila kada Mekur prestaje sa kretanjem unazad unoseći brojne zabune i nesporazume u komunikaciji. Tokom juna očekuje vas povećana aktivnost na poslu i mogućnost poslovnih putovanja. Tranzit Venere o ovom periodu donosi dobre odnose u partnerstvu i braku. Moguća je osjetljivost jetre i urogentalnog trakta. Obavite kontrolei.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn se kreće unazad u ovom periodu što jarčevima proizvodi osjećaj blokiranosti i uskraćenih zadovoljstava. Osobe rođene krajem decembra naročito će osjetiti restriktivan uticaj Saturna preko Sunca. Ovo može biti period slabog zdravlja i pogoršanja tegoba, naročoto sa kičmom i srcem. Pazite na vaše riječi koje svojom grubošću mogu povrijediti one koje volite. U najblažem obliku to su stanja neraspoloženja i pesimističnih stavova i za ostale pripadnike znaka. Tranzit Jupitera omogućava pomoć od prijatelja i popravljanje rapoloženja druženjem sa njima. Angažovanje kroz neki humanitaran rad poželjan je od polovine maja.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Od 16. maja, oba vladara vodolije biće u povoljnom aspektu pružajući mogućnost da spojite iskustva iz prošlosti sa novim idejama, da ideje materijalizujete i upotrijebite na praktičan način, da povoljno kreirate budućnost. Vaše skrivene snage i maštovitost mogu dobiti punu snagu za izuzetna rješenja. Do polovine maja moguća su kraća putovanja, ali budite jako oprezni u vrijeme retrogradnog Merkura do 15.4. Rođeni između 20-21. januara mogu imati loš period za zdravlje, probleme sa kičmom, srcem i nervima. Nekima je moguće preseljenje i promjena mjesta boravka. Pažljivo rukujte sa vatrom i mašinama, jer mogu predstavljati izvor opasnosti.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Upliv Jupitera i Saturna, obezbjeđuje vam vrlo povoljan uticaj na zdravlje, vitalnost, izdržljivost. Period je povoljan za poslovne aktivnosti, zaradu, putovanja i bilo koji vid uspjeha. Pogodnosti dolaze od kontakata sa strancima, od putovanja, od znanja. Period za duhovni razvoj. Kontakti sa starim prijateljima koji se vraćaju u vaš život. Druga polovina maja i prva polovina juna, pod uticajem Venere, obiluju sretnim emotivnim periodom, sa dosta zabave, druženja, ljubavi i uopšte zadovoljstva. Kod žena moguća trudnoća. Od polovine maja i sledećih par mjeseci Uran donosi iznenadne promene, mogućnost napredovanja u karijeri, nov način izražavanja i komunikacije, a ženama je moguć početak nove veze na potpuno neočekivan način. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Anketni list

Aforizmi U Kliničkom centru u Banjaluci se može naći slobodno mjesto, ali na njegovom parkiralištu ne može. *** Samo u politici i na psihijatriji možete govoriti da ste najpametniji. *** Svašta su mu radili u bolnici, ali ništa nije bilo preko veze, pa kao da nisu ni radili. *** Dobio je tri transfuzije krvi od akademika i da je ostao živ, ko zna gdje bi mu bio kraj. *** Taman kad je došao na red za operaciju, medicinari su otišli na doručak. *** U medicinskim laboratorijima su postali sitničari. Ljudima broje krvna zrnca. *** Hirurg mu je bio prijatelj, pa je umjesto jednog izvadio oba bubrega. *** Zna vlast koji je kod čovjeka najveći organ, pa nam deru kožu. *** Izašao je iz bolnice zadovoljan. Našli mu u krvi povišene masti baš u vrijeme kada su i ulje i mast poskupljeli. *** Jedna poštena žena je rodila „crnče“. Ne treba nju kriviti, krivi su geni. *** Ne čudim se što jedna penzionisana babica nateže penziju od prvog do desetog. I zaradila ju je govoreći drugim ženama da se nategnu. *** Nije imao sreću. Gdje god bi odvezao punicu na neko ratište, oni ubrzo sklope primirje. *** Sve majke su u pravu kad govore da je novorođenče isti otac. A u pravu su kad ne govore o kojem ocu se radi. *** Lanisirao sam najnoviju dijetu za mršavljenje. Zove se „Bolnička hrana“. *** Anesteziolog je otišao na rad u Njemačku, pa smo našli jednu baku da u operacinoj sali pacijentima priča bajke dok ih ne uspava. *** Hirurg je pacijentu zašio jednjak, jer nije imao šta da jede, ne vodeći računa da bi jednoga dana moglo biti bolje.

Para nema za izlaske, a niko da pozove u goste. Štednja se povukla pod kožu. Žena guta otrcane filmove, djeca političke emisije. Upišaše se od smijeha vulgarnom vokabularu uspjelih nepismenjaka. Sjedim za praznim stolom. Umjesto pića, presipam iz šupljeg u prazno. Umjesto jela, živ se pojedoh što više nisam sisao majčino mlijeko, jer je bilo besplatno. Onda, sinu mi ideja. - Sada ili nikada! – dreknuh jako da potrošim svu preostalu snagu, jer mi kao nezaposlenom ne treba. Žena šapuće djeci: Majke mi, poludio. Djeca govore da sam premoren. Punica ponavlja staru pjesmu: Jesam ti rekla da si se udala za ludog. Hvatam za telefon, telefon za žicu, žica me spoji s drugim mjestom. Glas iz drugog mjesta: Kakve anketne listiće? One o imovnom stanju, derem se. Što će ti? Što se vas tiče! Za pare se može dobiti i nešto veće od listića. Sjedim i ispunjavam rubrike: ime i prezime. Veštačka ili amaterska oplodnja? Zadojen majčinim ili kravljim mlijekom? Eventualno, kozjim ili ovčijim? Magareće se ne uzima u obzir. Izbačen iz škole, u kom razredu? Telefonirao da je postavljena lažna bomba u školi, koliko puta? Bavio se kriminalnom politikom, u koliko mandata? Povisujem glas! Imam dvije kuće, dva trosobna stana i jedan četvorosobni s tri kupatila pa jedva čekam subotu da se okupam, jahtu, tri automobila, jedan na struju...Kad je u javnosti pročitan moj anketni listić, zovu sa svih strana. Pitaju za savjet, traže mišljenje kako da uvećaju dobit, za koga da glasaju, a meni nude pozajmice i pozivaju u vikendice na odmor. Jedan bogati luđak me pozvao sa cijelom porodicom na ručak u otmeni hotel. U kući vika, nije se čulo kada su pozvali psihijatra. Brzo dođoše, nema šta, ali na psihijatriji nema mjesta. Začudo, svi se pravimo pametni, a tamo nema mjesta! Psihijatar se lupi po čelu. - A, ti si onaj s anketnim listićima. Molim vas recite gdje mogu da ih nabavim?

Šale Bolesnica pita sestru da li može da dobije jelo, gladna je. - Ne možeš, ideš na operaciju – odgovara sestra. - Ma, daj bolan, da se najedem, ne znam ja da li ću se vratiti s operacije živa, a to bi bilo posljednje što bi mi propalo na ovome svijetu. --Baba se ugrijala pored peći, uzvrtila se i očima zacaklila pa pita djeda: - Da li bi sada htio ono što si u mladosti najradije činio? Djed malo razmisli, pogleda u babu i reče: - Može, ali samo jednu čašicu... --Bolesnika obavještavaju da ga danas ne mogu operisati, jer nemaju krvi. - Ma, imam ja u sebi krvi, slobodno uzmite. Ja nikada ne idem od kuće bez krvi.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--Pacijent koji ne izgleda teško bolestan, jede polako, gnjavi, poput razmaženog djeteta. Posmatra ga sestra i ne može da ga ne upita zašto jede tako kad vidi kako drugi bolesnici jedu slatko i brzo. On odgovori: - Moj porodični ljekar mi našao povišen šećer i rekao da ne smijem da jedem slatko. --Pregleda ljekar pacijenta i pita ga: - Kako spavate? Ovaj odgovori mirno: - Na desnoj strani, doktore. --U porodilištu žena govori mužu: - Vidi ga kako je sladak, isti ti! Samo ima plavu kosicu, a u tebe je crna, plave okice, a tvoje su zelene, nos isti tvoj, samo nije tako veliki i toliko kriv, uši lijepe, male, a u tebe klempave. Ama, kažem, sve kao kod tebe! --Pita sestra novoprimljenu bolesnicu da li je ponijela pidžamu. - Jesam, sestrice, ali nju ne bih prljala da bih imala čistu kad se vratim kući. --Dok ga pripremaju za operaciju, bolesnik pita one starije da li je bolje da ga operiše mlađi ili stariji ljekar. Jedan će na to: - I jednom i drugom, drhte ruke. Mlađem od straha, a starijem od godina i bolesti. --Babica, kod prijema, pita trudnicu: - Jesi li prvorotka? - Jesam, ovo mi je treći put da sam prvorotka – odgovori trudnica. --Strogi načelnik klinike pravi večernju vizitu. Neko od šaljivdžija reče: - Sad će nas je... sve redom. Kad je ušao u žensku sobu jedna mlada raspuštenica ga dočeka: - Hoćete li mene prvu, ja rano idem na spavanje? --Na psihijatriji neko pita da li primaju lude. Ljekar mu odgovori da takve ne primaju. - Ako meni ne vjerujete, evo pitajte kojeg hoćete bolesnika i reći će vam da je pametan. --Na porođajnom trudnica šapuće babici: - Kad se porodim, nemoj javljati mužu dok ja ne vidi na koga dijete liči, da se pripremim. --Psihijatra, koji voli da se šali, pacijent pita: - Kad ja postanem pametan, hoćeš li me otpustiti? Doktor se nasmija, pa odgovori: - Hoću, ako me ti prije ne izludiš tim svakodnevnim pitanjem.

111

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije