Medici.com 87 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

U posjeti Institutu “Dedinje”

Studenti iz Banjaluke

Riječ urednika Ploveći u svojim barkama, raširenih jedara, na talasima uzburkanog života koji je nepredvidiv kao svaka kap okeana kojeg se istovremeno i plašimo i kojem se divimo iznad razuma, ispraćamo posljednje ljepote maja u dvorište zaborava. Dani prepuni sunca i omamnog mirisa lipe svečano otvaraju široka vrata toploga juna, uvodeći nas u sasvim drugu magiju životnih boja i mirisa, koji očaravaju i rađaju najdivnije osjećaje. Gledajući u nebo, u predivno sunce, u ples oblaka, veselimo se nadolazećem ljetu koje asocira na odmor, na more, na planinu, na bilo šta gdje ćemo se skloniti daleko od posla, obaveza i briga. Sa njim, na istim točkovima, u dugačkom karavanu godišnjih doba, dolazi i novi, 87. Broj časopisa Medici.com, koji, kao i uvijek, sa sobom nosi s pažnjom pripremljen osvježavajući koktel novih i značajnih informacija iz svijeta medicine. Uskoro ćemo zasluženo odložiti radna odijela, ostaviti alat kojim kujemo svoja djela, te zaboraviti svoje obaveze, bar nakratko. Oslobodićemo volju i maštu i krenuti putem godišnjih odmora. Treba odmoriti tijelo, reinkarnirati dušu i svijest... treba resetovati sopstveno biće, da bismo ponovo, s novim idejama stigli na peron vjere, nade i novih iščekivanja... da bismo uskočili u brzi vagon budućnosti i odlepršali na oblacima među sopstvene snove i ciljeve... No, prije nego što krenemo da se odmaramo svoja mentalna dvorišta, Medici.com, kao teleskop, kao morska karta, ucrtao je nove, kvalitetne naslove, uz koje ćete, baš kao uz osvježavajući koktel, moći lagodno da se opustite. Zašto? Zato što ekipa Medici.com-a ne poznaje prepreke i težinu vremenskih uslova, pa je u planinarenju ovoga broja, stigla i do Divčibara. Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije, baš u njedrima Divčibara, upriličilo je svoj I nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem na temu „Zdravstveni profesionalci – prošlost, sadašnjost i budućnost“. Ovaj Kongres, osim što se bavio zdravstvenim temama, značajno se osvrnuo i na savremene aktuelne probleme koji se odnose na pitanje: Kako biti profesionalan u obavljanju svoje zdravstvene djelatnosti, kako korektno i profesionalno komunicirati i sa pacijentima i sa kolegama, kako se obratiti, kako zadržati profesionalizam, a svoju struku obavljati na najbolji mogući način? Hodeći po stazama novih znanja i saznanja koja se brzinom svjetlosti porađaju u svijetu medicine, spustili smo se u Trebinje. Grad vječnog sunca i stogodišnjih platana ugostio je veliku HISPA porodicu – (HISPA- udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga) na Prvom međunarodnom kongresu HISPA BiH. Međunarodni dan medicinskih sestara je ove godine obilježen pod sloganom Sestrinski glas za zdrav život - zdravlje je ljudsko pravo… O ovim i drugim važnim skupovima i o onom što su bile njihove teme i zaključci možete pronaći na dobro poznatim stranicama Medici.com-a! Na istim stranicama pročitajte i bogat intervju sa primarijusom dr Jelisavetom Kunosić, koja u svojoj ordinaciji primjenjuje i klasični i integrativni način liječenja i bijelu i zelenu medicinu! Medici.com piše i piše... U njemu ima odgovora i na kako i na zašto. Ima širinu u koju ulazi, ima dubinu u koju uranja... pa krenite, zaronite u naše dubine... tamo vas čekaju još mnoge zanimljivosti! Do sljedećeg broja, Vaš „Medici.com“

Vaš glavni urednik prim. dr Momir Pušac

FZO RS

Sestrinski glas za zdrav život

Zdravlje je ljudsko pravo

Intervju Prof. dr Andrey Kehayov

Predstavljamo Institut za rehabilitaciju Beograd

Jubilej Dan i Noć Muzeja anatomije

Razgovor Dr Jelisaveta Kunosić

Balneoklimatologija Specifični uticaji lekovitih voda

Kongres mikrohirurga Prof. dr Marko Bumbaširević

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

88. broj izlazi u avgustu 2018. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

redstavnici Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci potpisali su 24.11.2017. godine sporazum o akademskoj naučnoj i poslovno-tehničkoj saradnji, kojim renomirani institut iz Beograda postaje nastavna baza i za studente banjalučkog Medicinskog fakulteta. Sporazum koji predviđa saradnju u razvoju i podsticanju naučnoistraživačkog rada, razmjene znanja i naučnih informacija, transfer praktičnog znanja i unapređenje akademskih studija, potpisali su na Institutu “Dedinje” direktor Instituta Milovan Bojić i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Ranko Škrbić. Potpisivanju je prisustvovao i ugledni srpski kardiolog akademik Miodrag Ostojić. Početak naučne i stručne saradnje započet je 24.5.2018, dolaskom 35 studenata treće godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Zajedno sa studentima su bili prof. dr Duško Vulić i ass. mr. dr Jelena Jovanić. Studente i njihove profesore dočekali su i pozdravili prof. dr Dragoslav Nenezić, zamjenik direktora IKVB “Dedinje”, dr Ivana Petrović, kardiolog, i VSS Snežana Borić, glavna sestra IKVB “Dedinje”. Nastava je započeta uvodnim predavanjem iz oblasti interne medicine - kardiologija „Anamneza i pregled kod pacijenata sa stečenim i urođenim srčanim manama”. Nakon toga studenti su podijeljeni u više grupa da bi teoretski dio koji su slušali dopunili praktičnim dijelom kroz razgovor i pregled pacijenata, kao i upoznavanjem sa svim dostupnim dijagnostičkim procedurama koje se rade u IKVB “Dedinje”. Svoje vježbe su završili odlaskom u operacioni blok gdje su mogli da prisustvuju kardiohi8

Institut „Dedinje” - nastavna baza za studente banjalučkog Medicinskog fakulteta

Studenti iz Banjaluke u posjeti Institutu “Dedinje” Akademik Miodrag Ostojić, prof. dr Milovan Bojić i prof. dr Ranko Škrbić

rurškoj proceduri. Nastava je trajala dva dana. Gostoprimljivi domaćini: prof. dr Dragoslav Nenezić, dr Ivana Petrović i Snežana Borić, glavna sestra, organizovali su sa studentima u popodevnim satima obilazak Beograda i krstarenje Dunavom i Savom. Početak ove saradnje popraćen je medijski u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” je vrhunska kardio-

hirurška ustanova na Balkanu, što će studentima omogućiti sticanje novih znanja i vještina i tako doprinijeti da u svojim zajednicama budu, prije svega, dobri ljekari i kako je direktor IKVB “Dedinje” prof. dr Milovan Bojić nedavno na velikom jubileju povodom 40 godina Instituta rekao: “Ako je znanje, a jeste, moć onda je Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” moćna institucija koja pomjera granice nau-

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

ke i struke za dobrobit našeg naroda, ali i medicine.” „Studentima iz Banjaluke prikazali smo nastavnu, praktičnu i teorijsku obuku. Pratili su operativne programe i intervencije, a posebno nad pacijentima iz Republike Srpske, kako bi po povratku kroz tamošnje zdravstvene institucije, mogli da nadziru njihov oporavak“, rekao je profesor Nenezić. „Jako nam je značajno ovo, jer u Banjaluci nemamo taj institut. Da vidimo neke stvari koje ne možemo da vidimo u praksi kod nas”, navodi Nataša Dragojević, studentkinja Medicinskog fakulteta iz Banjaluke. “Ova stručna usavršavanja od neprocenjivog su značaja, kao i stručna saradnja između ustanova i predstav-

cinskog fakulteta u Banjaluci i Instituta “Dedinje”. Definisano je da će Institut biti nastavna baza banjalučkom Medicinskom fakultetu za sve edukativne aktivnosti koje studenti ne mogu ostvariti u Banjaluci. Vulić je istakao da je za Medicinski fakultet u Banjaluci trenutno najbitniji u narednom periodu razvoj kardiohirurgije u okviru Kliničkog centra u Banjaluci, gdje će Institut “Dedinje” najviše da pomogne. Vulić je dodao da su u sklopu toga studenti treće godine došli u “Dedinje” da se upoznaju sa pregledom bolesnika sa srčanim manama, urođenim i stečenim, da dobiju prve informacije i uče o tim bolesnicima i kako da prepoznaju srčanu manu, kakve su tegobe.

ljaju jedan od važnih i primarnih ciljeva u radu ovog instituta. Medicina nema granica, što ovim i pokazuje, niti ima granica između srpskog naroda”, rekla je dr Ivana Petrović, kardiolog iz Instituta “Dedinje”. Profesor Medicinskog fakulteta u Banjaluci Duško Vulić zahvalio se domaćinima, a posebno prof. Milovanu Bojiću koji je omogućio i sa svojim saradnicima doprinio realizaciji potpisanog sporazuma saradnje između Medi-

“Želimo im pokazati kako se te srčane mane rješavaju, a uglavnom se rješavaju operativnim zahvatima u `Dedinju`”, rekao je on, najavljujući da će u Institut “Dedinje” dolaziti i studenti završnih godina medicine iz Banjaluke i Foče. On je podsjetio da u “Dedinje” dolaze i doktori na specijalizaciju i da se tu edukuju budući kardiohirurzi, koji će raditi u Kliničkom centru u Banjaluci.

Prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS-a; dr Ivana Petrović i prof dr Dragoslav Nenezić

“Uz podršku Instituta `Dedinje` i Kliničkog centra Srbije i Instituta Sremska Kamenica, vodeće institucije za kardiovaskularne bolesti na našim prostorima, želimo da u Srpskoj što više sami ostvarimo tehničke i kadrovske mogućnosti za razvoj kardiovaksularne dijagnostike”, rekao je Vulić. Prof. Bojić je izrazio zadovoljstvo što Institut “Dedinje”, kao vrhunska zdravstvena ustanova koja raspolaže sa više od 70 doktora medicinskih nauka i ogromnim stručnim i naučnim potencijalom, je na raspolaganju Medicinskom fakultetu u Banjaluci i pomoći će razvoj njegove stručne i naučne komponente u radu te prihvatiti pacijente iz Republike Srpske koji se liječe u Beogradu. “Mesto za saradnju, projekte, naučnoistraživački rad, stručni rad postoji u ogromnom opusu i trudićemo se da ga iskoristimo što je moguće više i bolje za dobro i Medicinskog fakulteta u Banjaluci, ali i Instituta “Dedinje”, i za dobro Republike Srpske i Srbije, jer je to u najvišem mogućem i državnom, medicinskom, stručnom i naučnom interesu”, poručio je Bojić. Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić je rekao da će radne grupe sa po pet studenata moći da vide kako funkcioniše kardiohirurgija, a biće organizovana i predavanja direktora Instituta “Dedinje” profesora Milovana Bojića i njegovih saradnika. „Radujemo se što imamo saradnju sa tom respektabilnom klinikom iz Beograda koja u svom sastavu ima eminentna imena, poznate kardiohirurge koji su školovani u Americi, uključujući i profesora Bojića, Boška Đukanovića i druge stručnjake”, kazao je Škrbić. “Ovo je prva studijska grupa naših studenata koji će, nadam se, u narednom periodu i kontinuirano ići prema ’Dedinju’ i možda nekim drugim institucijama u Srbiji, ali i drugim krajevima svijeta”, istakao je Škrbić. Medici.com

Z D R A V S T V O

Izazovi zdravstvenog sistema Republike Srpske

ada bi se gledao Zakon o zdravstvenom osiguranju RS nijedan stanovnik u Republici Srpskoj ne bi trebalo da bude izvan obaveznog zdravstvenog osiguranja. Iako su zakonom jasno definisani osnovi za prijavu na zdravstveno osiguranje, u proteklih nekoliko godina stagnira broj prijavljenih stanovnika, pa je tako u Republici Srpskoj na zdravstveno osiguranje prijavljeno nešto manje od milion građana. S druge strane, biti u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj je neizmjerno važno, jer ovaj sistem funkcioniše na principima solidarnosti i jednakosti pa tako osiguranici Fonda zdravstvenog osiguranja RS, uz veoma malo lično učešće, imaju paket prava iz zdravstvenog osiguranja koji se po svojoj obuhvatnosti može da poredi s pravima osiguranika u zemljama u okruženju. Poznato je da su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu u Republici Srpskoj po glavi stanovnika najniža u regionu i iznose tek oko 250 evra, ali u nekim segmentima zdravstvene zaštite, posebno kada su u pitanju lijekovi, Republika Srpska je bila među prvima koja je uvodila i uvodi savremenu terapiju prateći svjetske smjernice. Nažalost, to sve nije dovoljno da se u RS poveća svijest o važnosti zdravstvenog osiguranja i neophodnosti redovne uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Primjera radi, prošle godine za 41.700 osiguranika prijavljenih na zdravstveno osiguranje doprinos nije uplaćen ni za jedan mjesec u godini. Doprinosi najviše nisu uplaćivani za osiguranike u radnom odnosu, a ni veliki broj poljoprivrednika u prošloj godini nije redovno ispunjavao tu zakonsku obavezu. Fond zdravstvenog osiguranja RS je, samo zbog neredovne uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje zaposlenih i poljoprivrednika, prošle godine „izgubio“ oko 80 miliona KM. Taj novac bi mogao da pokrije godišnje troškove Fonda za lijekove na recept, a poslovnu godinu bi mogao da završi bez deficita. Iako Fond gubi milione na godišnjem nivou zbog neredovne uplate doprinosa, javnost i dalje na ove brojke gleda blagonaklono i najčešće se Fond krivi ako osiguranik ne može da ovje10

Redovna uplata doprinosa i dodatni izvori finansiranja ključ za finansijsku stabilizaciju ri zdravstvenu knjižicu zbog neuplate dorpinosa za zdravstveno osiguranje. Čini se da javnost u tim situacijama „kroz prste“ gleda poslodavcima koji krše zakon i sa svakom neuplatom doprinosa dovode funkcionisanje zdravstvenog sistema u pitanje pri tome ne razmišljajući da li će zdravstveni sistem, upravo zbog neredovnosti uplate doprinosa, moći da plati skupe lijekove, liječenje u inostranstvu, radioterapiju i slično. Primjera radi, obavezno zdravstveno osiguranje trenutno finansira jako skupe citostatike čija jedna ampula lijeka košta i više od 6.000 KM. Osim toga, liječenje samo jednog pacijenta koji boluje od karcinoma godišnje zdravstveni sistem košta od 40.000 do 170.000

Rashodi Fonda manji za 8,46 odsto FZO RS je u prošloj godini ostvario rashode sa izdacima u iznosu su 643,8 miliona KM, što je u odnosu na 2016. godinu manje za oko 59,6 miliona KM ili 8,46%. Od tog iznosa, najveći dio se odnosi na rashode za zdravstvenu zaštitu i to oko 566,1 milion KM. Imajući u vidu da je FZO RS u protekloj godini poseban akcenat stavio na upravljanje troškovima i racionalizaciju gdje je god to bilo moguće, smanjeni su rashodi na više stavki, a posebno kada je riječ o rashodima u samom Fondu. Tako su ostvareni manji rashod i za lična primanja zaposlenih u Fondu, kao i za troškove roba i usluga gdje su rashodi manji za čak 72%.

KM. Mnoge terapije su skupe, a samo za jednu tešku operaciju u inostranstvu obavezno zdravstveno osiguranje treba da izdvoji oko 200.000 evra. Uz sve to, sav rizik osiguranja je na zaposlenim osiguranicima, koji najviše izdvajaju za zdravstvenu zaštitu, a najmanje troše. Primjera radi, prosječni mesečni prihod po zaposlenom osiguraniku u prošloj godini bio je 175 KM dok je mjesečni trošak za zdravstvenu zaštitu po zaposlenom osiguraniku 87 KM. S druge strane, penzioneri koji mjesečno za zdravstvenu zaštitu izdvajaju svega 3,93 KM troše mnogo više, pa njihov prihod pokriva svega 4,5 prosječnog mjesečnog troška po osiguraniku. Takođe, ni prosječni mjesečni prihod po osiguraniku nije dovoljan da pokrije mjesečni rashod za zdravstvenu zaštitu, koji je uvijek veći. Budući da se cijeli zdravstveni sistem praktično finansira od uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, svaka neredovna uplata može da ugrozi njegovo funkcionisanje. Svjesni su toga i kontrolni organi, pa iz godine u godinu pojačavaju svoje aktivnosti kako bi se poboljšala naplata doprinosa. U tome imaju svesrdnu podršku Fonda zdravstvenog osiguranja RS koji, iako nema direktne nadležnosti da kontroliše uplatu dorpinosa, svojim mehanizmima i aktivnostima utiče na povećanje naplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Primjera radi, u prošloj godini naplaćeno je 40,7 miliona KM duga za doprinose za zdravstveno osiguranje, što je za 16,4 odsto više nego u 2016. godini. Ovo je postignuto upravo iz razloga što je Fond kontrolnim organima prijavio više od 8.000 obveznika koji nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Z D R A V S T V O

Najveći prihodi od zaposlenih U strukturi ostvarenih poreskih prihoda najveće učešće ima prihod od zaposlenih lica, i to 82%, dok zaposleni u ukupnom broju osiguranika učestvuju sa svega 36%. Prihod od penzionera u ukupnim poreskim prihodima učestvuje sa svega 1,71%, a broj penzionera u ukupnom broju osiguranika sa čak 33,79%. Inače, penzioneri i nezaposlena lica čine 57,42% ukupnog broja osiguranika, a u ukupnom prihodu učestvuju sa svega 12,97%, što znači da je gotovo sav rizik zdravstvenog osiguranja na zaposlenim osiguranicima, odnosno na jednoj trećini osiguranika koji u ukupnom prihodu učestvuju sa 82%.

Iako je u prošloj godini naplaćeno znatno više od doprinosa za zdravstveno osiguranje u Fondu smatraju da treba još više raditi na razvijanju svijesti o tome zbog čega je važno zdravstveno osiguranje. „Zdravstveni sistem mora biti održiv, a praksa koju imamo sada da je mnogima uplata doprinosa posljednja na listi prioroteta nije dobra. Od Fonda se mnogo očekuje, a sa budžetom koji je mnogo manji nego u susjednim ze-

mljama i kada se neredovno uplaćuju doprinosi teško je finansirati i održavati zdravstveni sistem stabilnim, ali mi smo u tome uspjeli. Zato je jako važno da za ovaj sistem obezbijedimo dodatne izvore finansiranja, jer se samo tako može odgovoriti svim izazovima koje nameće savremena medicina“, smatraju u Fondu. U Fondu poručju da su kontrola, upravljanje troškovima, dodatni izvori finansiranja te domaćinsko poslovanje

FZO RS uvodi četiri nova inovativna lijeka

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske planira da od druge polovine godine za oboljele od metastatskog melanoma finansira četiri nova inovativna lijeka u cilju što kvalitetnijeg liječenja oboljelih od ove hronične bolesti. Takođe, i oboljelima od karcinoma pluća biće dostupna nova inovativna terapija. Radi se o izuzetno skupim terapijama koje uključuju kombinovanu ciljanu terapiju i imunoterapiju, značajno efikasniju od terapije sa citostaticima jer produžavaju život, period do progresije bolesti i imaju manje neželjenih efekata. Sada se na listi Fonda nalazi jedan inovativni lijek za metastatski melanom (BRAF inhibitor), a uvrštavanjem četiri nova lijeka (kobimetinib, trametinib, dabrafenib i pembrolizumab) značajno će se unaprijediti liječenje, kao i kvalitet života oboljelih. Fond zdravstvenog osiguranja je u prethodnoj godini za liječenje oboljelih od metastatskog melanoma izdvojio oko 644.000 KM za finansiranje troškova skupe terapije sa lijekom vemurafenib dok je za period do kraja naredne godine obezbijeđeno oko 3,3 miliona KM za nabavku novih savremenih lijekova. Naime, samo jedna ampula, primjera radi, lijeka pembrolizumab košta oko 7.000 KM.

svih u zdravstvenom sistemu ključ za potpunu finansijsku stabilizaciju zdravstvenog sistema. Darija Filipović Ostojić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Unapređenje liječenja oboljelih od karcinoma

Ove izuzetno skupe terapije oboljeli sami ne mogu da priušte, upravo zbog toga i njihove efikasnosti Fond je i odlučio da se ovi inovativni lijekovi finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica oboljela od metastatskog melanoma, u skladu sa prioritetima koje

utvrde ljekari. Osim za melanom, lijek pembrolizumab koristiće se i za liječenje karcinoma pluća. Napominjemo da Fond ove lijekove uvodi na listu po uzoru na savremene evropske protokole i vodiče liječenja. Inače, u Republici Srpskoj zabilježen je progresivni rast incidence metastatskog melanoma posljednjih godina, pri čemu je evidentan porast oboljelih u populaciji između 25. i 35. godine života. Metastatski melanom najčešće ne reaguje na standardnu hemoterapiju, ali primjenom inovativnih, ciljanih lijekova i imunoterapije, unapređuje se liječenje i poboljšava kvalitet života oboljelih. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

Potpisan Sporazum o saradnji sa poslodavcima

Redovno izmirivanje obaveza za bolovanja

„Ovim sporazumom smo predvidjeli i mogućnost razmjene podataka sa poslodavcima, jer želimo da provjerimo na terenu svaku sumnju koja postoji kada je u pitanju opravdanost bolovanja. Nije to nikakva represija prema osiguraniku, ali i Fond i poslodavci žele da povjere da li je bolovanje opravdano. Sigurno je da ima određenih zloupotreba i to je sistemski problem koji se mora rješavati. To se posebno odnosi na zdravstvene radnike, jer oni su ti koji odlučuju o tome ko treba da bude na bolovanju. Na bolovanju treba da bude samo onaj ko mora, odnosno oni koji imaju medicinske indikacije“, istakao je Kusturić i dodao da je u prva tri mjeseca ove godine u prosjeku mjesečno na bolovanju bilo oko 14.000 radnika dok se u prošloj godini u prosjeku mjesečno nalazilo oko 13.000 radnika. Darija Filipović Ostojić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

ond zdravstvenog osiguranja RS će sve tekuće obaveze u 2018. godini za bolovanja radnika duža od 30 dana izmirivati redovno dok će dug nastao iz ranijih godina kontinuirano izmirivati, uz mogućnost multilateralne kompenzacije potraživanja i dugovanja. Ovo je, između ostalog, precizirano Sporazumom o saradnji kojeg su krajem maja potpisali vršilac dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja RS Dejan Kusturić i predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić. Ovaj sporazum, kako je objasnio direktor Fonda, ne definiše samo obaveze Fonda nego i poslodavaca koji su takođe obavezni da na vrijeme uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje. „Na ovaj način želimo da u budućnosti spriječimo situaciju koju sada imamo, a to je da Fond, trenutno, poslodavcima za bolovanja duguje 42 miliona KM, a da istovremeno, od poslovne zajednice potražuje 280 miliona KM. Zato se nadamo da će 10 miliona KM koje planiramo da u narednom periodu izdvojimo za privredu biti njihov podstrek za redovno uplaćivanje doprinosa za zdravstveno osiguranje ili da eventualno razmišljaju o povećanju plata svojih radnika“, istakao je Kusturić. Posebno je bitno, kako smatra Kusturić, da se utiče na svijest posloda12

S vaca, ali i radnika, koliko je važno da se redovno uplaćuju doprinosi za zdravstveno osiguranje. „Zdravstvo je skupo. Zdravstvo nije besplatno iako ta teza postoji u javnosti. Fond finansira jako skupe terapije, poput za oboljele od karcinoma, koje godišnje koštaju oko 200.000 KM. Ako neko redovno ne izmiruje svoje obaveze i nema pozitivan stav prema tome, dolazimo u situaciju da svi ispaštamo“, istakao je Kusturić. I predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić smatra da najveći teret Fondu, ali i kompletnoj privredi, predstavljaju oni poslodavci koji ne izmiruju svoje obaveze na vrijeme. „Dakle, ako bi svi u sistemu redovno izmirivali svoje obaveze Fond bi mogao da bez problema finansira i zdravstvenu zaštitu, ali i da realnom sektoru redovno refundira bolovanja duža od 30 dana. Zato od Fonda tražimo prvenstveno da redovno izmiruje svoje obaveze prema redovnim platišama doprinosa“, istakao je Škrebić i dodao da će se prema kontrolnim organima preduzimati mjere s ciljem da se spriječi gomilanje dugova za doprinose za zdravstveno osiguranje. Takođe, Sporazum predviđa i konkretniju saradnji između Fonda i poslodavaca, posebno kada je u pitanju kontrola bolovanja.

va rješenja koja odobri stručna komisija Fonda zdravstvenog osiguranja RS za upućivanje na produženu medicinsku rehabilitaciju u zdravstvene ustanove koje sa Fondom imaju potpisan ugovor važe šest mjeseci od dana izdavanja. Sve ustanove u kojima se sprovodi produžena medicinska rehabilitacija u dogovoru sa osiguranicima određuju termin početka rehabilitacije, s tim da se banjsko liječenje mora sprovesti u periodu važenja rješenja. Ovo je, između ostalog, navedeno u kratkim smjernicama koje je FZO RS pripremio za sve kancelarije FZO RS i zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi medicinska rehabilitacija kako bi se novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju što lakše i efikasnije primjenjivao u praksi. Takođe, sve zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi ovo liječenje su obavezne da Fondu svakodnevno dostavljaju ažuriranu listu osiguranih lica koja su započola rehabilitaciju. Osim toga, Fond je omogućio da se sva rješenja koja odobri komisija Fonda za produženu medicinsku rehabilitaciju mogu faksom dostaviti u nadležnu ustanovu u koju se osiguranik upućuje na rehabilitaciju kako bi zdravstvene ustanove na vrijeme bile obaviještene o svim odlukama pomenute komisije. Fond smjernicama nastoji da olakša primjenu novog pravilnika u praksi i

ond zdravstvenog osiguranja RS počeo je da priprema novi Strateški plan razvoja za narednih pet godina, a kojim bi, u najkraćem, trebalo da se definišu osnovni ciljevi, prioriteti i strategije Fonda, kao i mjere za procjenu uspješnosti ciljeva i drugo. Dragan Popović, savjetnik direktora i koordinator Radne grupe za izradu Razvojnog strateškog plana Fonda za period 2019-2023, kazao je da je dogovoren način budućeg rada u izradi ovog izuzetno značajnog dokumenta. ‘’Utvrđen je sistem komunikacije i način izvještavanja, kao i način definisanja strateškog okvira. Usvojen je i sadržaj Srednjoročnog razvojnog plana, izjave o viziji i misiji, utvrđen je rokovnik aktivnosti te definisani zadaci – analiza izvršenja postojećeg plana i početna faza SVOT analize i definisanje strateških pitanja. Takođe, usvojen je i Priručnik za izradu strateškog razvojnog plana, koji

Z D R A V S T V O

Počela izrada Razvojnog strateškog plana za period 2019-2023. predstavlja pojednostavljeni alat, odnosno okvir i redoslijed koraka u procesu strateškog planiranja u Fondu, koji će pomoći svima koji budu radili na izradi Plana’’, naveo je Popović. Novi srednjoročni razvojni plan Fonda trebalo bi da bude usvojen do kraja septembra ove godine. Riječ je o veo-

Smjernice za upućivanje na produženu medicinsku rehabilitaciju

Rješenja važe šest mjeseci

da osiguranici na što brži i jednostavniji Podsjećamo da je novi Pravilnik o način ostvare pravo na produženu me- uslovima i načinu ostvarivanja prava na dicinsku rehabilitaciju. produženu medicinsku rehabilitaciju po-

ma obimnom poslu jer strateški plan, između ostalog, treba da sadrži i analizu ostvarenja prethodnog plana, analizu trenutne situacije te strateške i operativne ciljeve za narednih pet godina, aktivnosti koje treba da dovedu do ostvarenja ciljeva itd. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

čeo da se primjenjuje od 1. aprila ove godine. Inače, novi pravilnik je za pojedine kategorije, posebno za lica sa invaliditetom, značajno pojednostavio procedure za ostvarivanje ovog prava. Sada osiguranici sa stečenim gubitkom udova, odnosno lica sa amputacijom i lica sa paraplegijom i tetraplegijom, pravo na obnovu medicinske rehabilitacije mogu da ostvare po znatno jednostavnijoj proceduri i to samo na osnovu uputnice porodičnog ljekara. Ovim kategorijama omogućena je i rehabilitacija svake godine u trajanju do 14 dana. Takođe, djeci do 15 godina života se može odobriti korišćenje produžene medicinske rehabilitacije svake kalendarske godine za dijagnoze bolesti, stanja ili povrede predviđene Pravilnikom. Kada je riječ o procedurama, najbitnija novina je da o odobravanju rehabilitacije odlučuje Komisija Fonda kada se osiguranik upućuje u centre poput banja Teslić, Dvorovi, Vilina Vlas i dr. dok se upućivanje u specijalizovane zdravstvene ustanove za rehabilitaciju - Zavod ‘’Dr Miroslav Zotović’’ i Bolnica Mlječanica vrši na osnovu uputnice porodičnog ljekara. Izuzetak su situacije kada se radi o slučajevima koji nisu predviđeni Pravilnikom, o kojima odlučuje komisija Fonda, bez obzira na to u koje ustanove se osiguranik upućuje. Darija Filipović Ostojić, Služba za odnose s javnošću FZO RS

Z D R A V S T V O

sigurana lica Fonda zdravstvenog osiguranja RS za vrijeme privremenog boravka u inostranstvu, kao npr. za vrijeme godišnjih odmora, mogu da koriste zdravstvenu zaštitu o trošku Fonda u slučaju da im zatreba hitna medicinska pomoć i to u onim zemljama sa kojima BiH ima potpisane sporazume o socijalnom osiguranju. Prije polaska na put osigurano lice treba da od svog porodičnog ljekara dobije uvjerenje o zdravstvenom stanju, odnosno o sposobnosti za put. Osiguranom licu se može izdati uvjerenje, čak i ako boluje od nekih hroničnih i akutnih bolesti, ako se ne nalazi u stanju koje će zahtijevati liječenje ili smještaj u bolnicu odmah po dolasku u inostranstvo. Na osnovu dokaza o sposobnosti za put, nadležne poslovnice Fonda izdaju odgovarajuće ino-obrasce. S ino-obrascem osiguranik bi, u pravilu, trebalo da se javi zdravstvenom osiguranju zemlje u koju putuje, gdje će na osnovu njega dobiti bolesnički list kojeg će koristiti u slučaju da mu za vrijeme boravka u inostranstvu zatreba neodložna zdravstvena zaštita. Izuzetno, ino-obrazac se može dati direktno zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu u kojoj je osiguranik zbrinut. Ino-obrazac se, kada je u pitanju privremeni boravak u inostranstvu iz privatnih razloga, može izdati za period do 60 dana u toku jedne godine. Sa ino-obrascem osiguranici Fonda za vrijeme privremenog boravka u inostranstvu ne bi trebalo da plaćaju zdravstvenu uslugu ako im zatreba hitna medicinska pomoć, odnosno troškove će snositi FZO RS. U slučaju da se usluga, ipak, naplati osiguranici mogu predati Fondu zahtjev za refundaciju troškova.

Napomene FZO RS pokriva troškove zdravstvene zaštite za vrijeme boravka u pomenutim zemljama samo u slučaju hitne, neodložne zdravstvene zaštite; Ino-obrascem se ne mogu pokriti troškovi ‘’ciljanog’’ odlaska u inostranstvo radi liječenja; Ino-obrazac nije isto što i putno osiguranje, jer pokriva hitne slučajeve, dok putno osiguranje pokriva i druge rizike; Ino-obrazac važi u onim zdravstvenim ustanovama koje su u sistemu javnog zdravstva, odnosno koje imaju ugovore sa zdravstvenim osiguranjem zemlje u kojoj se boravi. 14

Zdravstveno osiguranje za vrijeme boravka u inostranstvu

S ino-obrascem na godišnji odmor

Inače, BiH ima potpisane sporazume o socijalnom osiguranju sa Srbijom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Makedonijom, Slovenijom, Mađarskom, Turskom, Holandijom, Austrijom, Njemačkom, Italijom, Rumunijom, Belgijom i Luksemburgom. Dakle, prije polaska u ove zemlje osiguranici mogu da dobiju ino-obrasce. Takođe, i osiguranici koji putuju u Poljsku, Češku, Slovačku i Veliku Britaniju imaju pokrivene troškove hitne medicinske pomoći, s tim da za ove zemlje FZO ne izdaje obrasce, jer je međunarodnim sporazumima drugačije regulisano (treba da pokažu bh. pasoš). Da je poboljšana svijest osiguranika o značaju zdravstvenog osiguranja, naročito za vrijeme boravka u inostranstvu gdje su zdravstvene usluge izuzetno skupe, potvrđuju i podaci o broju izdatih obrazaca. Naime, iz godine u godinu izdaje se sve veći broj obrazaca pa je, primjera radi, prošle godine izdato preko 48.300 obrazaca, dok je taj broj 2015. godine bio oko 39.000 obrazaca. Najveći broj ino-obrazaca se izdaje za Crnu Goru

i Hrvatsku, zatim Srbiju, Njemačku, Austriju i Sloveniju. Pored obrazaca koji se izdaju za privremene boravke u inostranstvu iz privatnih razloga, FZO izdaje obrasce i u slučajevima odlaska u inostranstvo radi posla, studiranja i drugih razloga, a procedura izdavanja obrazaca je propisana Pravilnikom o korištenju zdravstvene zaštite izvan RS. Osiguranici se detaljnije o zdravstvenom osiguranju za vrijeme boravka u inostranstvu mogu informisati na sajtu FZO RS, kao i kod zaštitnika prava osiguranih lica u svim poslovnicama Fonda. Takođe, inostrani osiguranici iz zemalja sa kojima BiH ima sporazume o socijalnom osiguranju, za vrijeme boravka u RS imaju pravo na hitnu zdravstvenu zaštitu na osnovu odgovarajućih obrazaca. Osiguranici Austrije i Slovenije koji imaju Evropsku karticu zdravstvenog osiguranja mogu da je koriste i za vrijeme privremenog boravka u Republici Srpskoj, odnosno BiH. Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

a inicijativu Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja stanja i povreda djece u inostranstvu, ‘’Nova banka’’ AD Banjaluka ukinula je proviziju za sve gotovinske i bezgotovinske uplate za Fond solidarnosti koje su uplaćuju preko računa ove banke ( 555-100-00366471-50). „‘Nova banka’ je u ovom periodu, koliko smo zajedno partneri u ovoj humanoj misiji, pokazala jedan veoma ozbiljan i profesionalan pristup, a njihova ažurnost, kada je u pitanju uplata sredstava za Fond solidarnosti, čini i naš rad odgovornijim i transparentnijim. Prihvatanjem inicijative da ukinu proviziju za gotovinske i bezgotovinske uplate za Fond solidarnosti koje se vrše preko njihovog računa ruše stereotipe o bankama da su one isključivo profitne organizacije. Ovim potezom pokazuju društvenu odgovornost i iskrenu želju da finansijski doprinesu tome da se što veći broj djece uputi na liječenje u inostranstvo“, rekla je vršilac dužnosti direktora Fonda solidarnosti Jasminka Vučković.

Penzioneri i Fond PIO podržali rad Fonda Penzionerima Republike Srpske, koji to žele, omogućeno je da od svoje penzije daju doprinos Fondu solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu, a u svim poslovnicama Fonda PIO mogu da popune obrasce izjave o izdvajanju doprinosa za ovaj fond. Naime, Fond solidarnosti je zbog zainteresovanosti penzionera da daju svoj doprinos za liječenje djece u inostranstvu, nedavno uputio inicijativu Fondu PIO da se i najstarijoj populaciji omogući da budu dio ove humane misije. ‘’Odmah smo dobili podršku direktora Fonda PIO, kao i predstavnika Udruženja penzionera za našu inicijativu, i na tome smo im neizmjerno zahvalni. Tehnički dio posla obavio je Fond PIO i omogućio penzionerima da se u svim njihovim poslovnicama informišu, kao i da popune obrasce izjava i navedu koji iznos od penzije žele da im se izdvaja za liječenje djece u inostranstvu’’, navela je Jasminka Vučković, v.d. direktor Fonda solidarnosti. Inače, Udruženje penzionera RS je iz svojih sredstava uplatilo 1.000 KM za Fond solidarnosti, odnosno za liječenje djece u inostranstvu.

Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu

Ukinuta provizija za uplate sredstava Fond solidarnosti je pokrenuo ovu inicijativu jer se veliki broj građana obratio ovoj ustanovi sa tvrdnjama da im je mjesečna provizija koja im se odbija od plate mnogo veća od mjesečne uplate za Fond solidarnosti. „Vođeni tim tvrdnjama, posebno kada je u pitanju najniža plata u RS, obratili smo se bankama sa kojima sarađujemo kako bismo ih informisali, ali i zamolili, da razmisle o ukidanju provizije za uplate za Fond solidarnosti. Naše društvo je nebrojeno puta pokazalo svoju humanost, a radnici u Republici Srpskoj su uvijek među prvima koji su davali i daju svoj doprinos za bolji položaj ugroženih lica u društvu. Ne želimo da visina provizije bilo koga pokoleba u namjeri da bude dio humane organizacije koja se zove Fond solidarnosti“, ističe Vučkovićeva. U „Novoj banci“ kao odgovor na inicijativu Fonda solidarnosti naveli su da ukidanjem provizije žele da doprinesu

da što veći broj ljudi izdvaja sredstva za Fond solidarnosti, a ne da zbog bankarskih provizija, kako su istakli, odustanu od uplata za Fond solidarnosti. Inicijativa je takođe proslijeđena i drugim bankama preko kojih su otvoreni računi za uplate sredstava za Fond solidarnosti, ali za sada je na ovu inicijativu pozitivno odgovorila „Nova banka“ AD u Banjaluci. Podsjećamo da je Fond solidarnosti za nepunih pet mjeseci, od kada je zvanično počeo sa radom, finansirao 19 zahtjeva za liječenje djece do 18 godina starosti, za šta je izdvojeno oko 1,1 milion KM. Na internet stranici Fonda zdravstvenog osiguranja RS svakodnevno se objavljuje stanje na računu Fonda solidarnosti, broj odobrenih rješenja za liječenje u inostranstvu i ostale informacije u vezi sa radom ovog fonda. Darija Filipović Ostojić, Nikolina Dušanić, Služba za odnose s javnošću, FZO RS

Z D R A V S T V O

niverzitetski klinički centar Republike Srpske, 5. juna 2018. godine, bio je domaćin Konferencije sa međunarodnim učešćem - Upravljanje medicinskim otpadom. Prilikom svog obraćanja, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić istakla je da je zbrinjavanju medicinskog otpada potrebno da se posveti posebna pažnja s obzirom na to da nepropisno rukovanje ovim otpadom može dovesti do nesagledivih posljedica kada je riječ o životnoj sredini. Prema njenim riječima, medicinski otpad, koji predstavlja oko 25 odsto ukupnog otpada, neophodno je zbrinjavati na zakonom propisan način, što znači da ga mogu zbrinjavati ovlaštene kuće, koje imaju dozvolu za upravljanje otpadom, na način koji je tačno propisan. Ministarka Golić je navela da će Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju učiniti sve kako bi svim medicinskim institucijama, koje proizvode ovu vrstu otpada, pomoglo da se ovaj otpad zbrinjava na adekvatnim mjestima i na adekvatan način bez ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prirodnih resursa. Ona je ocijenila da je ova konferencija prilika da se dođe do novih saznanja i iskustava o načinima zbrinjavanja medicinskog otpada. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Dragan Bogdanić izjavio je da sve privatne i javne zdravstvene ustanove imaju zakonsku obavezu da potpišu ugovore sa odgovarajućim preduzećima koja imaju dozvole nadležnog ministarstva za zbrinjavanje medicinskog otpada. Ministar je takođe naveo da zdravstvene ustanove to mogu da rade i same, kao što to radi UKC Republike Srpske, te da se prilikom akreditacije i sertifikacije provjerava da li ustanove imaju te ugovore ili, ukoliko same zbrinjavaju otpad, da li se to radi na način propisan zakonom. Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić rekao je da je naša ustanova davno prepoznala potrebu adekvatnog zbrinjavanja medicinskog otpada, da godišnje uskladišti oko 600 tona medicinskog otpada te da, uz pomoć Vlade Srpske i predsjednika Republike Srpske, UKC RS daje sve od sebe da postane jedan od najboljih regionalnih zdravstvenih centara. Odgovorno lice za upravljanje medicinskim otpadom u UKC RS Željko Aleksić izrazio je zadovoljstvo što je naša ustanova domaćin ovako značajne 16

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Lider u upravljanju medicinskim otpadom

konferencije. On je istakao da je UKC RS jedina zdravstvena ustanova koja zbrinjava sve kategorije medicinskog otpada na zakonom regulisan i ekološki prihvatljiv način, a uz to posjeduje i ekološku dozvolu. Takođe je naveo da UKC RS ne posjeduje postrojenje za tretman infektivnog medicinskog otpada te da taj otpad predaje ovlaštenoj firmi sa kojom ima ugovor. Kada je riječ o farmaceutskom otpadu, Aleksić je naveo da su apoteke obavezne da prime ovaj otpad od građana, a one koje to ne rade, mogu biti prijavljene inspekcijskim organima.

Pored učesnika iz Republičkog inspektorata, Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS u radu konferencije je učestvovalo više od 60 predstavnika javnih zdravstvenih ustanova širom Srpske te predstavnici privatnog sektora, kao i članovi Svjetske radne grupe za upravljanje medicinskim otpadom (International Solid Waste Association) iz cijelog svijeta. Organizatori konferencije bili su Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske i UKC RS.

očetkom oktobra biće završena nova zgrada Bolnice u Istočnom Sarajevu i do sada je urađeno oko 65 odsto građevinskih radova, rečeno je tokom posjete gradilištu ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragana Bogdanića. “Tražim da to bude završeno početkom oktobra”, rekao je ministar Bogdanić i dodao da vrijednost ovog projekta “ključ u ruke” ostaje nepromijenjena i iznosi 55 miliona KM.

Z D R A V S T V O

Bolnica Istočno Sarajevo

Na jesen prvi pacijenti u novoj bolnici Poliklinika

Ministar Bogdanić je, nakon sastanka sa direktorom Bolnice Istočno Sarajevo Goranom Todorovićem i obilaska gradilišta, istakao da se potpisani ugovor ne mijenja, da je zadovoljan do sada urađenim te da će biti rigorozni prilikom provjere kvaliteta izvedenih radova. “Menadžmentu bolnice sam podvukao da radi na edukaciji dovoljnog broja kadra, da nađe adekvatan kadar, ako ga nema u ovoj zdravstvenoj ustanovi da to bude saradnja sa drugim zdravstvenim ustanovama iz Republike Srpske i Srbije”, rekao je ministar Bogdanić. Prema njegovim riječima, cilj je da nakon otvaranja ova bolnica bude potpuno funkcionalna, prepoznatljiva po svom kvalitetu, kadru i uslugama koje pruža, jer Sarajevsko-romanijska regija to zaslužuje nakon decenija čekanja. Ministar Bogdanić je poručio da će Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske pružiti svaku vrstu pomoći, jer želi da ovo bude reprezentativna bolnica ne samo za ovu regiju, već za Republiku Srpsku i šire. Direktor Todorović je naglasio da gradnja nove zgrade Bolnice dobro napreduje, da se sve radi kvalitetno i da ide ispred predviđenog roka. “Početkom oktobra imaćemo bolnicu za otvaranje i tada očekujem i prve pacijente”, istakao je Todorović i dodao da će to u narednim decenijama biti

jedna funkcionalna cjelina povezana sa novootvorenom poliklinikom. Todorović podsjeća da se već više od godinu dana pripremaju da kadrovski isprate otvaranje nove zgrade Bolnice, da je napravljen plan koji vodi Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite u vezi sa specijalizacijama, subspecijalizacijama, prijemima mladih ljekara, neki su već na edukacijama, te se nada da će vrhunsku opremu koju dobiju znati da upotrijebe na opšte dobro pacijenata. Rade Marković, vlasnik firme “Marković invest”, koja je izvođač radova, istakao je da se radovi izvode i prije planiranog roka, da su sva oprema i materijal nabavljeni i plaćeni te da će objekat biti završen do početka oktobra. Marković naglašava da je urađeno oko 65 odsto građevinskih radova, a sada je ostalo da se rade mašinske i elektroinstalacije.

Novootvorena Poliklinika, u okviru bolnice Kasindo već treći mjesec prima pacijente. Svi su izuzetno zadovoljni uslovima, ali i uslugom zaposlenih, koji sada imaju mnogo bolje uslove za rad. Poliklinički blok opremljen je po najsavremenijim standardima. Pacijenti kažu da je osoblje oduvijek bilo ljubazno i susretljivo te da je nova poliklinika za primjer. Koliko su pacijenti oduševljeni što konačno imaju odgovarajuće uslove za dijagnostiku i liječenje, toliko je i osoblju lakše raditi na jednom mjestu.

- Ovdje raspolažemo novom opremom, sve je na jednom mjestu i mi smo zaista prezadovoljni - kaže Zdravka Goljanin, specijalista interne medicine. Novootvorena Poliklinika i nova bolnica biće vodeći zdravstveni centar u istočnom dijelu dijelu Srpske. Poliklinika će biti funkcionalno povezana sa novim objektom Bolnice Istočno Sarajevo. Aparati su posljednja riječ medicine. “Lako se naviknuti na dobro”, kaže direktor bolnice. “Naš kadar je već prošao obuku na ovim aparatima, radili smo na starijim i drugačijim aparatima, a sada smo se brzo adaptirali na nove “, navodi Goran Todorović, direktor Bolnice Istočno Sarajevo. 17

Z D R A V S T V O

druženje multiple skleroze Republike Srpske, uz podršku UKC RS, 30. maja je na Trgu Krajine obilježilo Svjetski dan multiple skleroze. Tim povodom građanima su se dijelili promo-materijali koji sadrže informacije o toj bolesti kako bi se skrenula pažnja javnosti na ovu bolest i oboljele. Predsjednik Udruženja multiple skleroze RS Miroslav Vukomanović rekao je da se tok ove bolesti zaustavlja terapijama, uz pomoć kojih oboljeli mogu nor-

Udruženje multiple skleroze Republike Srpske

Svjetski dan multiple skleroze

Vlada Republike Srpske imenovala je prof. dr Vladu Đajića za generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra RS, a odluka je objavljena 24.5.2018. godine u „Službenom glasniku“ Republike Srpske i samim tim stupa na snagu 25. maja. U posljednjih godinu dana, od kada prof. dr Vlado Đajić vrši funkciju v.d. generalnog direktora, urađeno je mnogo na stabilizaciji poslovanja Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, a nakon dužeg vremena prvi put se isplaćuju bruto plate i prevoz za radnike. Najvažnije od svega je što Poslovodstvo UKC RS kon-

stantno ulaže u znanje medicinskog osoblja kroz organizovane edukacije iz svih medicinskih oblasti u eminentnim evropskim zdravstvenim centrima. Takođe, uspjeli smo dovesti i najbolje stručnjake iz regiona kao saradnike i samim tim olakšali liječenje našim pacijentima koji većinu zdravstvenih usluga imaju na jednom mjestu. Očekuje nas istorijski momenat, a to je završetak rekonstrukcije i izgradnje Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske sa kojim postajemo najmodernija bolnica u regionu. Sa preseljenjem hirurgije sa lokacije u centru grada na lokaciju Paprikovac težimo da budemo vodeći regionalni zdravstveni centar koji ima najstručniji kadar, najbolju opremu i prostor, a sve u cilju poboljšanja zdravstvene usluge našim pacijentima. 18

malno da žive, rade i obezbjeđuju egzistenciju porodici. On je takođe naveo da u Republici Srpskoj ima oko 1.700 oboljelih od multiple skleroze, dok je na terapijama i imunomodulatorima njih 75 ili manje od pet odsto oboljelih te je apelovao na Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Fond zdravstvenog osiguranja RS da se taj procenat poveća. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić istakao je da najveća zdravstvena ustanova u RS ulaže maksimalne napore kako bi pacijenti oboljeli od ove bolesti imali najbolji mogući tretman. On je rekao je da je prioritet UKC RS što ranije postavljanje dijagno-

ze i pronalaženje što adekvatnije terapije te je dodao da su pacijenti oboljeli od multiple skleroze u UKC RS smješteni u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i da imaju najbolji komfor u regionu. Takođe je istakao da je raspisan tender kako bi se nabavili najsavremeniji aparati za postavljanje dijagnoze - evocirani potencijali i najnovija magnetna rezonanca koja treba da stigne tokom narednih nekoliko mjeseci. Doc. dr Sanja Grgić, nacionalni koordinator za multiplu sklerozu i šef Odjeljenja za demijelinizaciona oboljenja sa opštom neurologijom Klinike za neurologiju UKC RS, naglasila je da ova klinika u potpunosti raspolaže sa svom potrebnom dijagnostikom kao i bilo koji centar u svijetu. Ona je dodala da je apelovano i na MZSZ RS i FZO RS kako bi se povećao postotak pacijenata koji se liječe na godišnjem nivou. Prema njenim riječima, od prošle godine od ove bolesti oboljelo je i šest pacijenata od 14 do 16 godina, čija je klinička slika drastično alarmantnija, te da ovi pacijenti odlaze u Beograd. Doc. dr Grgić takođe je navela da je činjenica da je Republika Srpska poslije rata prešla iz zone niskog u zonu vrlo visokog rizika te da uslovi i način života, ishrana, stres, virusi, uz genetsku Predispoziciju, znatno utiču na razvoj multiple skleroze.

Z D R A V S T V O

eđunarodni dan medicinskih sestara, koji se u svijetu i Republici Srpskoj obilježava 12. maja u znak sjećanja na datum rođenja Florence Nightingale (1820-1910), engleske bolničarke i začetnice modernog sestrinstva u svijetu, koja je, smatrajući da su medicinske sestre neizostavan oslonac u zdravstvu te da treba da se školuju, inicirala početak profesionalnog obrazovanja medicinskih sestara. “Senzibilitet za osjećaje pacijenata, emotivnost i zrelost, briga i nježnost, odgovornost i pažnja, samostalnost, ali i timski rad, pokazatelj su jedinstvenog poziva medicinskih sestara. Iako ne polažu Hipokratovu zakletvu, medicinske sestre i tehničari uvijek su posvećeni dobrobiti bolesnika u njegovim najtežim životnim stanjima, kako bi se on što prije oporavio i ozdravio, fizički, mentalno i duhovno. Sestrinski poziv izvlači na svjetlo dana sve ono najpozitivnije i najetičnije što se krije u ljudskom biću”. Preporučena tema za ovu godinu od Međunarodne sestrinske asociojacije ICN-a, a pod kojom je Udruženje medicinskih sestara Republike Srpske obilježilo ovaj dan i sedmicu je SESTRINSKI GLAS ZA ZDRAV ŽIVOT - ZDRAVLJE JE LJUDSKO PRAVO. Sestrinstvo se sve više u svijetu počinje shvatati kao disciplina koja ima prepoznatljiv program djelovanja i koja je nezavisna od drugih disciplina u sastavu zdravstvene zaštite. Neki ga shvataju kao zanimanje, neki kao naučnu disciplinu, a oni umjereniji kažu da je to profesija koja će, napokon, dobiti svoj legitimni status. Za one koji prate sestrinstvo i njegov razvoj tokom 20. vijeka, napori da se sestrinstvo obogati saznanjima iz drugih naučnih disciplina samo su logičan na20

Međunarodni dan medicinskih sestara, 12. maj

Sestrinski glas za zdrav život - zdravlje je ljudsko pravo

stavak razvoja same medicine i samog procesa zdravstvene njege. Biti medicinska sestra je jedinstven poziv koji traži ono najljepše u ljudskom biću - humanost i predanost pozivu. Odlučiti se raditi ovaj posao i biti medicinska sestra ima samo jedan glavni uslov: voljeti čovjeka. Ja sam se u svom poslu našla i svoj posao volim. Volim njegovu raznolikost u kojoj se krije velika privlačnost našeg posla. Udruženje medicinskih sestara, teh-

ničara i babica Republike Srpske je obilježilo svoj praznik sedmicom sestrinstva od 7.5-12.5.2018. godine. U toku ove sedmice medicinske sestre i tehničari su održali niz aktivnnosti u skladu sa svojim kompetencijama. Kao završnicu Sedmice sestrinstva 11.5.2018. godine članovi udruženja su za građane Banjaluke organizovali mjerenje šećera u krvi, krvnog pritiska, tjelesne težine, radili su sestrinski intervju u kojem je akcenat stavljen na

preventivne preglede, zdrave stilove života, sam kvalitet i edukaciju o hroničnim nezaraznim bolestima. Aktivnost UMSTIB RS su podržali svojim prisustvom dr Mira Kecman, Sektor za zdravstvo grada Banjaluka, Mirjana Janković, viši stručni saradnik za sestrinstvo pri Ministarstvu zdravlja, Medicinski fakultet Banjaluka, smjer zdravstvena njega Duška Jović i Darija Knežević i drugi. Ovu aktivnost je podržalo 185 naših sugrađana, od kojih je najstariji bio 1927. godište, sa nalazima u granici normale, redovno posjećuje svoj tim porodične medicine, podržava ovakav vid rada medicinskih sestara. Najmlađi učesnik je bio 1997. godište, ne ide na preventivne preglede, izjavio je:

“U toku ove aktivnosti kod dvadeset tri Banjalučanina je ustanovljen povišen nivo šećera u krvi, oni nisu znali da imaju ove vrijednosti iznad dozvoljene granice, savjetovano im je da moraju uraditi dodatne pretrage radi utvrđivanja stvarnog stanja. Redovne kontrole doprinose da se simptomi i bolest uoče na vrijeme. U tome veliku i značajnu ulogu imaju aktivnosti koje sprovode medicinske sestre i tehničari”. Ovogodišnji slogan ukazuje na uticaj i važnost medicinskih sestara i tehničara u svim segmentima postizanja kvalitetnog života pojedinca i zajednice uopšte. Medicinske sestre svakodnevnim radom podižu kvalitet života pojedinca i zajednice te ga čine boljim i ljepšim U Domu mladih u Banjaluci 11.5.2018. godine, sa početkom u 19 časova, povodom ovog međunarodnog praznika, bila je održana svečana akademija. Akademiji su prisustvovali bivši i sadašnji članovi udruženja. Rukovodstvo udruženja, predsjednik Strukovnog sindikata medicinskih sestara RS, u ime grada Banjaluka, skup je pozdravila dr Mira Kecman. Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UMSTIB RS

Z D R A V S T V O Profil vojnomedicinske sestre Pismo Petoj klasi vojnomedicinskih sestara Vojnomedicinske akademije

Smrti je zabranjen pristup Piše: Nevenka Grgić Radovanović, sanitetski major iz Republike Srpske

ad ulaziš u bolesničku sobu zaboravi svoje brige i probleme. Frizura je tu, lično urađena. Šminka je diskretna, ako uopšte postoji. Njegovane ruke sa kratko odsječenim noktima. Čista, uštirkana i ispeglana radna odjeća. Naoružane smo snažnim uvjerenjem da možemo sve da učinimo za ozdravljenje naših pacijenata. Nemamo dovoljno znanja. Učimo! Naučićemo. Naš osmijeh je garant nježnosti, ali istovremeno i moći da činimo sve da se suprotstavimo i najstrašnijoj bolesti. Mi smo beskopromisni borci u bitkama povratka narušenog zdravlja naših pacijenata. Predavali su nam vrhunski profesori sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. U većini slučajeva bivši partizani. O opštoj medicinskoj kulturi ponašanja vaspitali su nas ljekari i medicinske sestre - bivše partizanke. Tražili su od nas visoko stručno znanje, a prije svega humani pristup u svakom trenutku susreta sa bolesnikom (prijem, njega, medicinska terapija, otpust). Sačuvati dostojanstvo bolesnoj osobi, iskazati to brigom, nježnošću, poštovanjem njene ličnosti, jednaka je u ovoj borbi za izlječenjem. Bile smo organizatorke i realizatorke posla.

Stajale smo čvrsto iza odluka ljekara i izvršavale sve ono što oni objektivno nisu mogli. Propusta u liječenju nije smjelo biti. Spasiti ljudski život je zakon za svakog zdravstvenog radnika. Uslovi i način rada U Visoku vojnomedicinsku školu, koja je djelovala u okviru Vojnomedicinske akademije u Beogradu, upisale smo se kao najbolje maturantkinje gimnazije i kao psihički zdrave osobe. Pri dolasku dobile smo kapute, mantile, kostime šivane po mjeri, ljetni i zimski veš. Svakog mjeseca primale smo džeparac za higijenske potrebe, kino i pozorište. U grad smo izlazile u civilnoj odjeći od 15-21h srijedom, a od 15-24h subotom i od 10-22h nedjeljom.Od džeparca mogle smo se počastiti i malim viršlama sa senfom koje su tada prodavane u posebnim kioscima. Uglavnom smo pješačile i često to činile od Kalemegdana do fudbalskog stadiona „Partizana“, blizu naše Zvečanske ulice, gdje smo stanovale, u šimi cipelama i tzv. štiklama “cigara”. U domu smo bile u domskoj uniformi, plavim haljinama sa bijelim kragnama, plavim džemperima i bijelim cipelama. Zimi smo nosile topli ogrtač, 21

Z D R A V S T V O

Činjenica je da se VVŠ za medicinske sestre spominje u Ediciji “Razvoj OS SFRJ u periodu od 1941 1945. godine (monografija br.10) . U toj monografiji je rečeno da je u periodu od 1956 (59). do 1966. godine , školovano osam generacija i naveden je ukupn broj diplomiranih. Dakle, to nije sporno. Sporno je to što je nedavno izašla Istorijska monografija vojnog školstva koja ni jednom rečju ne spominje tu školu - vojnu školu, koja je u to vreme imala najviši kriterijum za prijem (... velika matura, najmanje vrlodobar uspeh tokom školovanja u gimnaziji, starosti do 19 godina, ž. pol itd.) Spomenuta monografija je ocenjena vrlo visokom ocenom. Iza te monografije stoji DRŽAVA i smatra da je sa tom monografijom stavljena tačka na istoriju vojnog školstva tog perioda. U VOJNOJ ENCIKLOPEDIJI br. 8, strana 364, od 1974. godine piše: Viša škola za medicinske sestre (1956 – 1966) pripremala je kadar sa višom stručnom spremom. Imala je dva smera – za medicinske sestre i laborante. Primala je devojke sa završenom velikom maturom, po konkursu. Školovanje je trajalo tri godine. Pitomice su po završetku školovanja unapređivane u vojne službenike VII klase. To je jedan od podataka sa kojim je autor nove Monografije o v. školstvu morao da bude upoznat ili je bilo u pitanju nešto drugo. Prema “reprezentativnom statističkom uzorku” kandidati te škole su imali najveći stepen šk. spreme ( isključivo gimnazija sa v. maturom). zvani “kep”. Radnu uniformu su činile: svijetloplave haljine sa bijelim kragnama, bijele uštirkane kecelje i kape i na nogama obavezno borosane. Medicinska sestra je bila elegantna i lijepa u toj pomalo komplikovanoj uniformi. Naša Peta klasa je poslije odslušanih predavanja i položenih ispita iz predmeta opšte medicine prelazila na kombinovani sistem nastave i prakse. Nastavu smo imale i tokom prakse. Kolokvijume smo polagale kod načelnika odjeljenja. Prva godina je bila samo posvećena njezi bolesnika. Kada se vratimo sa prakse u dom skidamo radnu odjeću i oblačimo domsku bez koje nismo mogle da uđemo u trpezariju na ručak. Nakon ručka i malog predaha ponovo idemo na nastavu - šest časova. Prilikom polaganja ispita bile smo obavezne biti u 22

Sanitetski major Mara Grča sa grupom oficira

Izvod iz KONKURSA za prijem kaandidata za Vojne Akadenije i Škole u JNA Na osnovu člana 43 Pravilnika o vojnim školama („Službeni vojni list 25/58), Državni sekreterijat za poslove narodne odbrane – Personalna uprava raspisuje KONKURS Za prijem u 1960. godini lica za pitomce sledećih vojnih akademija odnosno drugih vojnih škola 1. Vojne akademije 2. Vazduhoplovne vojne akademije 3. Vazduhoplovnoa tehnička akademija 4. ............................................................. 10. Više škole za medicinske sestre Školovanje počinje - u akademijama i - školama na rednim br. 4, 5, 8, i 10 – 1. oktobra a u ostalim akademijama 1. novembra t.g. USLOVI KONKURSA Konkurisati mogu državljani FNRJ koji ispunjavaju sledeće uslove: OPŠTI USLOVI • da su zdravi i sposobni za aktivnu službu u JNA;’ • da poslednje dve godine nisu sudski kažnjavani i da se protiv njih nevodi krivični postupak; • da nisu oženjeni – udate POSEBNI USLOVI Za Višu školu za medicinske sestre • da su lica ženskog pola; • da su završili četiri razreda gimnazije i položili viši tečajni ispit (druge škole ne dolaze u obzir) U Višu školu za medicinske sestre primaju se lica rođena 1940. godine i mlađe. PRAVA I DUŽNOSTI Studentkinje Više škole za medicinske sestre po završetku školovanja proizvode se u sanitetskog vojnog službenika VII klase. Sva su lica obavezna da po završetku školovanja ostanu u aktivnoj službi JNA najmanje 10. godina. N A R E D B A broj 196 DRŽAVNOG SEKREZARA ZA NARODNU ODBRANU OD 1. AVGUSTA 1963. GODINE Na osnovu člana 11. stav 1. tačka 4, čl. 38, 58. i 59. Zakona o Jugoslovenskoj narodnoj armiji PRIMAJU SE U STALNI SASTAV JUGOSLOVENSKE NARODNE ARMIJE I PROIZVODE u sanitetskog vojnog službenika - pripravnika VII klase vojni stipendisti – studenti V klase Više škole za medicinske sestre: .......................................... ............................................ Radovanović Vasilija Nevenka, rođena 26. Septembra 1940. godine, Velika Obarska, Bijeljina,Tuzla; (udana Grgić Nevenka, zvana sestra Nena)

Z D R A V S T V O

učionici od početka do kraja ispitivanja. Izvlačile smo pitanja i odgovarale pred komisijom koja je brojala najmanje tri člana. Naš rad pratilo je budno oko instruktorke Više medicinske škole Verice Rajin (kasnije udato Ćorluka), kao i upravnice škole sanitetskog majora Mare Grče, učesnice NOR-a. Vladala je sistematičnost i perfekcionizam u svakom trenutku našeg djelovanja od ustajanja, oblačenja, doručka, presvlačenja u adekvatnu uniformu, ostavljanja iza sebe urednih kreveta i stvari u ormaru.

Biti uredan, lijep, pouzdan. Imati ljepotu u sebi i biti spreman širiti je oko sebe. Drage naše kolegice! Kada se danas prisjećamo završetka našeg školovanja, daleke 1963. godine, slažemo se u jednom. Zajednički život u jednakim uslovima, vojnička disciplina trajno je ugrađen u svaku ličnost vojnomedicinske sestre. Ljubav prema svakom kome je potrebna pomoć bila je i ljubav jedne prema drugoj. Prije nekih 20-tak godina sretoh Ankicu DuNevenka Grgić, rođena Radovanović sa cimerkom Milicom Aleksić

duković iz Treće klase, reče mi: “Kada vidim neku kolegicu iz naše škole, kao da vidim rođenu sestru.” Tada “proradi” onaj nerv ponosa što pripadaš jednoj slavnoj „armiji“ koja je stasala i razvijala se u osjećaju pravednosti i sigurnosti. Mi se pripremamo za rat i mir. U nama je ugrađena suština razvoja medicinske nauke. Takva ugradnja u naše biće ostala je uvijek svježa i snažna i kada smo ostarile. Dosljedno human i nesebičan način rada za život - ostao je trajan. Sjećajući se našeg vaspitanja, uslova i načina života potvrđuje nam da nas je takav zajednički život maksimalno socijalizovao i unio trajni osjećaj odgovornosti prema stručnom radu, jednih prema drugima. Unio je, čini mi se, nepresušnu pozitivnu energiju, plemenitost i nemjerljive pozitivne krtiterijume života u struci, ali i ličnom životu. A učili su nas i to da nađemo izgovor da ne uzmemo ni bombonu od pacijenta. Bolestan čovjek je zabrinut i uplašen. Potrebno je upoznati se sa prirodom njegove bolesti, liječenjem, naći prave riječi ohrabrenja, podstaknuti optimizam u njemu. Podsjetiću ovom prilikom, o liku zdravstvenog radnika, na riječi sportskog radnika i novinara Lazara Manojlovića: “Osoba u bolničkom mantilu ne razmišlja da li je pacijentu prošao život, da li ga je pregazilo vrijeme, da li mu je istekao rok upotrebe, nego kako spasiti ljudski život. To je najveći zakon zdravstvenog radnika.” A ja ovome dodajem, iz ličnog iskustva i u ime mojih kolegica, da je lik vojnomedicinske sestre - ljepota duše. 23

Z D R A V S T V O

Medicinski forum Jugoistočne Evrope (SEEMF)

Intervju: Prof. Dr Andrey Kehayov

Prof. Dr Andrey Kehayov Diplomirao je na Medicinskom univerzitetu u Plovdivu 1991. godine. Godine 1996. je specijalizirao hirurgiju na Medicinskom univerzitetu - Sofija. Uspješno je 2002. godine završio obuku “Formiranje zdravstvene politike” na CEU Business School, Mađarska. Magistarski rad u oblasti zdravstvenog menadžmenta odbranio je 2005. godine. Javnu doktorsku disertaciju odbranio je 2008. godine na Medicinskom univerzitetu u Sofiji sa tezom “Strateški prioriteti za izgradnju kapaciteta bugarske zdravstvene zaštite u Ujedinjenoj Evropi”. Od 1991. do 2010. godine radio je kao hirurg u Rudozemskoj bolnici. Za vanrednog profesora na Odsjeku za zdravstvenu politiku i menadžment na Fakultetu za javno zdravlje Medicinskog univerziteta u Sofiji izabran je 2017. godine. Autor je više od 30 naučnih publikacija u domaćim i stranim časopisima iz oblasti Strateškog upravljanja zdravljem, zdravstvene politike i menadžmenta, upravljanja rizicima u bolničkoj pomoći i drugih, uključujući pet monografija. Član je Bugarske medicinske asocijacije. Od 2005. godine je predsjednik Asocijacije medicinskih foruma Jugoistočne Evrope (SEEMF) Od 2018. godine predsjednik Udruženja ljekara na Medicinskom fakultetu Medicinskog univerziteta - Sofija.

a manifestaciji „Drugi susreti predstavnika banja iz zemalja okruženja pod nazivom „SieSpa“od 19.4-22.4. ove godine, održane u u Zdravstvenom turističkom centru,Banji Vrućici u Tesliću, razgovarali smo sa prof. Andrey-om Kehayovim, predsjednikom i osnivačem Medicinskog foruma Jugoistočne Evrope (SEEMF) Uvaženi prof. Kehayov, ko je i kada pokrenuo osnivanje Medicinskog foruma Jugoistočne Evrope? Medicinski forum Jugoistočne Evrope (SEEMF) osnovali su 2005. godine medicinske organizacije Albanije, Bugarske, Grčke i Makedonije, društva i organizacije ljekara iz zemalja jugoistočne Evrope - susjednih zemalja sa sličnim sistemima zdravstvenog sistema. Na sa24

stanku je usvojen statut. Dogovoreno je da se asocijacija nazove Medicinski forum Jugoistočne Evrope. Zaključeno je da se pozovu i druge organizacije iz regiona, da se pridruže. SEEMF-u su kasnije pristupila medicinska udruženja Slovenije, Republike Srpske - Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Ukrajine, Gruzije, Kazahstana, Bjelorusije, Uzbekistana, Azerbejdžana, Moldavije, Češke Republike. Namjera SEEMF-a je: da promoviše partnerstvo medicinske struke u zemljama članicama, kako bi razgovarali o zdravstvenim problemima i pronalazili rješenja; omogućiti razmjenu iskustava, jačati odnose i elaborirati zajedničke pristupe u svim oblastima djelovanja zdravstvenih organizacija; doprinijeti kontinuiranoj medicinskoj edukaciji putem medicinskih kongresa i drugih oblika zajedničke aktivnosti; da pomogne svojim članovima u poboljšanju njihove medicinske i upravljačke kvalifikacije; uspostaviti kontakte i partnerstvo sa drugim međunarodnim organizacijama. Koji su glavni ciljevi foruma? Glavni ciljevi SEEMF-a su: • Ujediniti članstvo i pružiti potrebnu pomoć za postizanje zajedničkih ciljeva

-- Omogućiti razmjenu iskustava i razviti zajedničke pristupe u svim oblastima djelovanja zdravstvenih organizacija; -- Promocija najboljeg mogućeg medicinskog obrazovanja, medicinske prakse i zdravstvene zaštite u zemljama jugoistočne Evrope; -- Jačati odnose između medicinskih organizacija zemalja jugoistočne Evrope; SEEMF je zakonski neprofitni entitet, registrovan u skladu sa bugarskim zakonodavstvom. Predsjednik SEEMF-a je dr Andrey Kehayov, predsjednik Bugarske ljekarske asocijacije. Potpredsjednici su prof. Pavel Poredoš, predsjednik Slovenskog ljekarskog društva i dr Oleg Musii, poslanik u Parlementu Ukrajine i bivši predsjednik Ukrajinskog ljekarskog udruženja, prof. Gia Lobzhanidze, predsjednik Gruzijske medicinske asocijacije, generalni sekretar dr Stilianos Antipas, Atina, Grčka. Sjedište i sekretarijat su u Bugarskoj, Sofija, 102 Bugarska bul., Tel./fax: +359 854 87 82, e-mail: seemf.congress@gmail.com https://seemf.zdravenews.eu/en/news/

Z D R A V S T V O

-- Jačati odnose između ljekara iz zemalja jugoistočne Evrope i razmjenu iskustava sa svojim kolegama iz zemalja članica EU; -- Da pomaže svojim članovima da poboljšaju svoju medicinsku i menadžersku kvalifikaciju; -- Uspostaviti kontakte sa sličnim organizacijama; -- Zastupanje prava i interesa ljekara, zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika pred zakonodavnim, izvršnim i pravnim autoritetima, podnošenjem nacrta i stavova o propisima, pravnim postupcima itd. Ko su trenutno članovi SEEMF-a? Članovi SEEMF-a su medicinska udruženja iz: Albanije, Azerbejdžana, Bjelorusije, Republike Srpske - Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke Republike, Gruzije, Grčke, Kazahstana, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije, Slovenije, Ukrajine, Uzbekistana i

Evropska associacija studenata medicine (ukupno 18 članova). Od 2010. godine SEEMF je intenzivirao svoje aktivnosti, održavamo najmanje dva sastanka Glavnog odbora (Bord) i Kongres svake godine. Sljedeći, Deveti međunarodni kongres Medicinskog foruma biće održan od 6-9. septembra 2018. godine u Banji Vrućici, (Hotel KARDIAL), Republika Srpska, Bosna i Hercegovina u saradnji sa Društvom doktora medicine Republike Srpske. Koji je bio glavni razlog za vaše učešće na sastanku SieSPA u Banji Vrućici? Glavna svrha ovog događaja je bila: jačanje sektorske saradnje i razmjena iskustava na regionalnom nivou, identifikacija tržišnih trendova usluga zdravstva, rekreacije i rehabilitacije, promovisanje razvoja integrisanih turističkih proizvoda za rekreaciju, liječenje i oporavak, kao i da definiše ulogu ključnih aktera u ovom procesu. Tokom sastanka, upoznao sam prisutne sa SEEMF-om i glavnim ciljevima

usmjerenim na razvoj i jačanje partnerstva i dijaloga između medicinske struke u ovom dijelu evropskog kontinenta i doprinosu stalne medicinske edukacije. Tokom sastanka imao sam razgovor sa rukovodstvom Društva doktora medicine Republike Srpske, predstavnicima državnih organa Republike Srpske, Ljekarske komore Federacije Bosne i Hercegovine i ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Tema o kojoj smo pričali odnosila se na zajedničku implementaciju projekata koje je finansirala EU, međusobne razmjene (dugoročne i kratkoročne) ljekara specijalista i predstavnika medicinske akademske zajednice sa obje strane, sa posebnim fokusom na mlade ljekare i medicinske pripravnike. Naravno, analizirali smo sa domaćinom dokle je stigla priprema i šta još treba uraditi za predstojeći kongres Medicinskog foruma u Tesliću. Profesore Kehayov, hvala Vam na razgovoru. Vidimo se na kongresu u Banji Vrućici. Medici.com

IX MEĐUNARODNI KONGRES MEDICINSKOG FORUMA 66 -- 99 September September 2018, 2018, SPA SPA Center Center Banya Banya Vruchica, Vruchica, Teslic, Teslic, Republika Republika Srpska, Srpska, Bosnia Bosnia and and Herzegovina Herzegovina 25

Z D R A V S T V O

Usluge koje banju čine banjom

Terme „Merkur” – Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR i referent marketinga

rnjačka Banja je više od klasičnog banjskog mesta. Ona je kraljica među srpskim banjama i jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji. Blagodeti boravka u ovoj lepotici prepoznate su odavno, u prilog čemu govori da je posle Drugog svetskog rata imala više turista nego Dubrovnik i Bled zajedno. U godini u kojoj Vrnjačka Banja proslavlja 150 godina organizovanog turizma – jasno je da se ovoj banjskoj destinaciji vraćaju lice i imidž koje je imala u vreme velike Jugoslavije. Oživljavanje i renoviranje velikih hotelskih kompleksa, investicije u infrastrukturu i dodatne turističke sadržaje dovodi u banju sve veći broj turista. Svi oni u osnovi svog boravka imaju kao motiv opuštanje, odmor i brigu o zdravlju i lepoti. Zdravstveni i Spa centar “Merkur”, kao nosilac banjske usluge, svim posetiocima omogućava da osete pravu banjsku uslugu na moderan način u okviru Termi “Merkur”, koje objedinjuju sve ono što banjska usluga jeste – primena mineralnih voda u svrhu zdravlja kroz tradicionalne usluge “Merkurove” balneologije u 26

kombinaciji sa savremenom medicinom i preventivnim wellness i spa sadržajima. Terme „Merkur“ su kreirane kako bi zadovoljile najraznovrsnije potrebe modernog banjskog gosta i objedinjuju tri segmenta usluga: Vrhunska medicinska usluga je nešto po čemu je „Merkur“ prepoznatljiv, s obzirom na dugu tradiciju primene mineralnih voda u zdravstvene svrhe, medicinski tim od 40 lekara različitih specijalnosti, savremeno opremljen fizikalni blok i modernu laboratoriju. Svi ovi kapaceti pružaju uslove za kompletnu proveru zravstvenog stanja uz adekvatnu terapiju svim gostima Vrnjačke Banje. Balneo-terapija osnov je banjske usluge od osnivanja pa do danas kroz četri usluge: pijenje vode, orošavanje, vaginalno orošavanje i klizme. U „Merkuru“ je odavno prepoznat značaj preventivnih wellness i spa programa, koji su u savremenim uslovima života postali neizostavni deo modernog boravka u banji. „Merkur“ poseduje spa centar Rimski izvor, najveći na ovom delu Balkana, koji pruža moguć-

Z D R A V S T V O

moderni banjski kompleks nost uživanja u bazenskom kompleksu sa hidromasažama, toplim klupama i sauna parku i brojnim drugim vodenim atrakcijama, uz široku paletu masaža i tretmana lica i tela. Rekreativni sadržaji tokom boravka u banji dostupni su kroz kupanje u bazenima sa mineralnom vodom i sistema za iznajmljivanje bicikala koji pružaju mogućnost uživanja u aktivnom odmoru u prirodnom ambijentu Vrnjačke Banje. Poslednjih godina u „Merkuru“ su uspešno razvijani programi estetske medicine koji su namenjeni svima koji tokom boravka u banji žele da učine nešto za svoj izgled i lepotu. Programi preoblikovanja tela i antiaginga sprovode se pod nadzorom stručnog tima „Merkurovih“ lekara, uz najsavremenije aparate i opremu. Mineralno blato koje se koristi u „Merkuru“ blagodetno je za estetiku, a pravi se na bazi mineralne vode Vrnjačke Banje. Usluge su najvišeg kvaliteta, sa tradicijom dugom više od 70 godina. Dostupne su svima koji se nalaze u Vrnjačkoj Banji bez obzira na razloge njihovog dolaska i objekat u kome su smešteni. 27

olaskom toplijih mjeseci veliki broj ljudi nastoji što veći dio vremena provoditi na otvorenom, posebno u prirodi. Boravak u prirodi donosi obilje blagodati i užitaka, ali u njoj vrebaju i mnoge opasnosti. Jedna od tih opasnosti su i krpelji. Krpelj je sitni nametnik koji može postati veliki problem. Hrani se krvlju životinja i ljudi te može biti prenosnik nekih zaraznih, opasnih bolesti. Krpelj je paukoliki ektoparazit iz reda Ixodida potklase Acarina. Dijele se na tvrde (familija Nuttallidea) i meke (familija Argasidae). Ima ih oko tristo vrsta. Najrasprostranjeniji su šumski (Ixodes ricinus) i pseći (Rhipicephalus sanguineus) krpelj. Stanište krpelja Krpelji se nalaze na zelenim površinama dvorišta, livada, parkova, živica, češće u brdskim krajevima. Najčešće se nalaze na vrhovima visoke trave, u šikarama, grančicama grmlja, gdje čekaju priliku da se uhvate za našu kožu ili odjeću. Krpelji vole vlažnu, sjenovitu okolinu koju pruža opalo lišće ili polegnuta vegetaacija u šumovitim, grmolikim predjelima ili staništima visoke trave. Za njihovu aktivnost potrebna je visoka temperatura i vlažnost te je sezona njihove najveće aktivnosti između aprila i oktobra. Najkritičniji periodi su maj i jun, kada treba biti najoprezniji. Koliko su krpelji opasni Ubod krpelja je bezbolan. Na mjestu uboda krpelja može se pojaviti manje crvenilo i otok koji traje nekoliko dana uz blaže izražen svrbež. Ova promjena nije posljedica infekcije već iritiranog djelovanja stranih supstanci koje se ugrizom krpelja unesu u kožu. Svaki kontakt sa krpeljom ne dovodi uvijek do prenosa zaraznih bolesti. Veći broj krpelja uopšte se ne ugnijezdi u kožu već spadnu s tijela. Neki satima lutaju po koži dok ne nađu pogodno mjesto gdje se prikače (pregibi, vlasište i druge toplije, odnosno vlažnije dijelove tijela) Manji broj ugriza krpelja izaziva prenos mikroorganizama (ako je krpelj bio zaražen) što dovodi do infekcije ugriženog čovjeka i pojavom simptoma bolesti, najčešće tek 1-2 sedmice nakon ugriza krpelja. Stoga nije potrebno nakon svakog kontakta sa krpeljom potražiti ljekarsku pomoć, dovoljno ga je samo pravilno i pravovremeno ukloniti sa kože. Međutim, ukoliko se nakon nekoliko dana od ugriza krpelja pojave simptomi bolesti u vidu

Z D R A V S T V O

Kada krpelji nastupaju • • • • •

bolova u mišićima i zglobovima opšte slabosti (slično gripi) glavobolja, mučnina, povraćanja promjena na koži potrebno se posavjetovati sa ljekarom kako bi se pravovremeno utvrdilo o kojoj se bolesti radi te provelo adekvatno liječenje.

Bolesti koje prenose krpelji Krpelji mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće borelije (Boreeelia burgdorferi) koja može pruzrokovati lajmsku bolest koja je bezopasna ako se utvrdi dovoljno rano. U kasnijem stadijumu bolest prouzrokuje komplikacije, kao npr. artritis (hronično oticanje zglobova) i oštećenje perifernog nervnog sistema. S obzirom na to da je ubod krpelja bezbolan potrebno je poslije boravka u prirodi pregledati kožu cijelog tijela. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti kontroli mjesta sa nježnom kožom dok je kod djece neophodna kompletna kontrola. Ovaj parazit, ukoliko se ne ukloni, ostaje dugo vremena na „domaćinu“. Najčešće bolesti koje krpelji prenose su, osim lajmske bolesti, i virusni krpeljni meningoencephalitis te krimsko-kongoanska hemoragična groznica, erlihioze, rikecioza-pjegava groznica, tularemija.

Većina bolesti koje prenose krpelji su blažeg oblika te se liječenje može provesti u kućnim uslovima. Samo mali broj slučajeva zahtijeva bolničko liječenje, bilo zbog potrebe primjene složenije terapije (intravenske) ili zbog mogućeg nastanka komplikacija i ozbiljnih posljedica. Kako ukloniti krpelja Najlakše je krpelja ukloniti nekoliko sati nakon ugriza na sljedeći način: uhvatiti ga preciznom pincetom koja je premazana antiseptikom, zahvaćujući ga što bliže glavici, uz samu kožu. Zatim ga laganim povlačenjem, bez suvišnih manipulacija odvrnuti kao sijalicu iz kože. Krpelj se ne smije ničim premazivati, paliti, naglo izvlačiti, gnječiti jer se time izaziva grčenje i moguće pojačano izlu-

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

čivanje veće količine uzročnika bolesti u ljudsko tijelo, što će pospješiti bolest. Poslije odstranjivanja krpelja mjesto ugriza dezinfikovati te pratiti nekoliko dana eventualne promjene na koži. Ukoliko se pojave sinptomi kao povišena temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, opšta slabost (slično gripi) ili glavobolja, povraćanje te pojava kožnih promjena (različitih oblika osipa) ili ako crvenilo i ranice ne prođu nakon tri dana, obavezno se javiti ljekaru. Prevencija Većina bolesti koje nastaju nakon ugriza krpelja može se spriječiti samim izbjegavanjem kontakta sa krpeljima ili pravovremenim i ispravnim uklanjanjem krpelja sa tijela dok se samo jedna bolest (krpeljni meningoencefalitis) može spriječiti i vakcinisanjem. Potrebno je: • izbjegavanje područja gdje se nalaze krpelji i to u toku toplijeg dijela godine • nositi odjeću svjetlijh boja, duge hlače i košulje dugih rukava koje pristaju usko uz noge i ruke, a nogavice uvući u čarape • nositi zatvorene cipele i čizme • nositi šešire • hodati obilježenim stazama • izbjegavati ležanje na tlu, hodanje kroz nisko rastinje, odlaganje odjeće na grmlje ili drveće • mogu pomoći i sredstva protiv insekata (repelenti) • kućnog ljubimca , u dogovoru sa veterinarom, zaštititi adekvatnim repelentom u obliku ogrlice ili kapi • poslije svakog boravka u prirodi potrebno je detaljno pregledati sebe, svoje dijete i svog kućnog ljubimca, • istuširati se te otresti odjeću na otvorenom ili oprati odjeću koju smo nosili • ukoliko se provodi mnogo vremena u prirodi (zbog prirode posla šumari, drvosječe…) potrebno se vakcinisati. FSME-IMMUN je vakcina koja pruža zaštitu od svih virusa krpeljnog meningoencefalitisa koji se pojavljuje u Evropi i Aziji. Vakcinacija se preporučuje u zimskim ili ranim proljetnim mjesecima kako bi se postigla imunizacija. 29

Z D R A V S T V O

irkulacija se dijeli na makrocirkulaciju i mikrocirkulaciju. Takođe se može govoriti o cirkulaciji sa niskim i cirkulaciji sa visokim pritiskom. Ipak, pod oboljenjima kože izazvane bolestima cirkulacije uglavnom se misli na: - arterijska, - venska, - limfna oboljenja. Govoreći o oboljenjima cirkulacije uglavnom se misli na poremećaje i posljedice koje se manifestuju na donjim ekstremitetima.

Oboljenja kože uzrokovana slabom venskom cirkulacijom Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Akutna venska oboljenja Thrombophlebitis Predstavlja akutno nastalu trombozu u površnim venama, koja je praćena intenzivnim zapaljenjem. Osnovni patogenetski mehanizam za nastanak tromboze opisan je takozvanim Virchofovim trijasom (oštećenje zida krvnog suda, povećana koagulabilnost i usporen tok krvi). Tromboflebitis se ispoljava u vidu eritematozne, tople trake, koja je bolna na dodir. Opšti simptomi obično nisu izraženi. Promjene su obično lokalizovane u predjelu varikoznih vena, najčešće na potkoljenicama, dok je tromboflebitis vene koja nije varikozno izmijenjena rijedak. Mogu biti zahvaćene samo varikozne grane (Varicophlebitis) ili glavno stablo Vene saphenae magnae, kada treba biti posebno oprezan, ukoliko se tromboflebitični proces širi iznad nivoa koljena, zbog moguće propagacije u sistem dubokih vena (Thrombophelbitis ascedens). U terapiji se koriste nesteroidni antiinflamatorni lijekovi, kao i rana mobilizacija bolesnika uz primjenu odgovarajuće kompresivne bandaže. Primjena antibiotika nije indikovana. Phlebothrombosis Podrazumijeva akutno nastalo zgrušavanje krvi u sistemu dubokih vena, najčešće nogu. Za razliku od tromboflebitisa, gdje kliničkom slikom dominira inflamacija, ovdje zapaljenja nema. Stoga početak oboljenja često prolazi nezapaženo. Patogenetki mehanizam nastanka je sličan kao kod tromboflebitisa, s tim da se najčešće javlja kod imobilizacije bolesnika (postpartalni period, poslije većih operacija), po30

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

Phlebitis

slije većih povreda sa oštećenjem zida krvnog suda. Može da bude veoma diskretna, ili dramatična. U početku, bolesnik se žali na napetost i težinu u nozi. Zatim, može doći do edema noge, a nekada i cijanoze, koji su lokalizovani distalno od mjesta tromboze. Kao posebno teški oblici se opisuju Phlegmasia cerulea dolens - akutna fulminantna flebotromboza, praćena reaktivnim arterijskim spazmom, cijanozom i edemom, u slučajevima kada je zahvaćeno više dubokih vena; Phlegmasia alba dolens - tromboza femoralne vene,

sa potpunom okluzijom, otokom i bljedilom ekstremiteta. Postavlja se na osnovu kliničke slike, funkcionalnih testova (Homansov znak), a pri svakoj sumnji na trombozu dubokih vena potrebno je uraditi Color Duplex Scan vena donjih ekstremiteta. U terapiji je potrebno što prije započeti primjenu niskomolekularnog heparina, subkutano. Prvog ili drugog dana potrebno je započeti i terapiju dikumarolskim peroralnim preparatima. Kada se dostigne nivo INR (protrombinsko vrijeme) između 2 i 3,5, obustaviti primjenu niskomolekularnog heparina. Antikoagulantnu terapiju je potrebno sprovoditi najkraće šest mjeseci do godinu. Danas se smatra da nije neophodna dugotrajna imobilizacija pacijenata sa flebotrombozom već, naprotiv, poslije kratkotrajnog mirovanja, rana mobilizacija uz adekvatnu kompresivnu bandažu.

Z D R A V S T V O

Hronična venska insuficijencija Oboljenja vena su najmasovnija oboljenja savremenog čovjeka. Kao i većina bolesti mogu imati akutni (tromboza dubokih vena, površinski tromboflebitis) ili hronični oblik (hroničnu vensku insuficijenciju). Hronična venska insuficijencija (HVI) predstavlja skup patoloških stanja, koja usljed povišenog intravaskularnog venskog pritiska dovode do progresivnog zastoja i razvoja posljedičnih stanja zapaljenjske i trofične prirode u subfascijskom, potkožnom tkivu i koži donjih ekstremiteta. U terminalnom stadijumu HVI razvija se venski ulkus. Prema statistici Svjetske zdravstvene organizacije oštećenja venske cirkulacije donjih ekstremiteta su među najčešćim oboljenjima koja zahvataju savremenog čovjeka. Mogu se javiti kod svih rasa oba pola, u svim geografskim područjima. Smatra se da čak oko 15% cjelokupne odrasle populacije ima neki od oblika HVI. Na osnovu različitih epidemioloških studija procjenjuje se da prevalencija ulceracija donjih ekstremiteta u odrasloj populaciji iznosi oko 2%. Kao etiološki faktor ogromne većine (70-90%) ovih ulceracija se pojavljuje HVI. Etiopatogeneza tromboze definisana je još 1856. godine (Wirchow): staza protoka, lezija endotela vene i hiperkoagulabilnost. Kod mnogih oboljenja dolazi do ispoljavanja dejstva ovih patogenetskih faktora: hirurških, ortopedskih, neuroloških, ginekoloških i internističkih. Plućni tromboembolizam može nastati kao komplikacija tromboze dubokih vena. Venski sistem donjih ekstremiteta potiče od vena stopala i topografski je podijeljen u površni - suprafascijski i duboki - subfascijski sistem. Površnom sistemu pripada venski sistem kože i potkožja, a dubokom svi venski sudovi u regiji koju obuhvata površna fascija, a oba sistema su međusobno povezana perforantnim venama. U anatomsko-funkcionalnom smislu cjelinu sa venama čine zalisci. Oni svojim oblikom i rasporedom onemogućavaju vraćanje krvi ka periferiji. Papilarne petlje, poznate kao mikrocirkulaciona jedinica, sastoje se od ascedentnog kraka (dovodna arteriola), kapilara i descedentnog kraka (postkapilarna venula).

Patofiziološke uticaje na tok venske krvi kroz potkoljenicu grupišemo na sljedeći način: - insuficijencija venskih zalistaka, - insuficijencija mišićne pumpe, - mehaničke smetnje. Očuvanost venskih zalistaka i njihova nesmetana funkcija predstavljaju jedan od najvažnijih činilaca pravilnog oticanja krvi iz donjeg ekstremiteta. Mišićna pumpa kod postojeće insuficijencije venskih zalistaka postaje glavni patogenetski faktor u nastanku hronične venske insuficijencije. Mehanički faktori mogu dovesti do opturacije lumena vene (organizovani, nerekanalizovani trombi) ili pritiska na venu (tumori u okolini). Danas se opisuju mogući patofiziološki mehanizmi značajni za nastanak HVI (venska staza, hipertenzija i tkivna anoksija; nastanak fibrinskih manžetni; blokiranje faktora rasta; adherencija leukocita). Postoje i dodatni opterećujući faktori koji utiču na razvoj HVI: - nasljedni, - starost, - pol, - tjelesna masa, - zanimanje (stomatolozi, trgovci, konobari, radnici koji većinu radnog vremena provedu u stanju pasivnog stajanja). Radi lakšeg razumijevanja kompleksne bolesti HVI potrebno je znati najvažnije kliničke znake bolesti. Definicija kliničkih znakova oboljenja: - Telangiektazije - trajno proširene intradermalne venule dijametra manjeg od 1 mm. Retikularne vene - trajno proširene plavičaste intradermalne venule dijametra između 1 i 3 mm.

Prosirene vene

- Varikozne vene - subkutane trajno proširene vene veće od 3 mm u dijametru u uspravnom položaju tijela. Zahvaćene su najčešće površne, ekstrafascijske vene potkoljenice, a rjeđe i bedra. Izuzetno rijetke su druge lokalizacije. Varikoziteti mogu imati različite oblike: ampularne, vijugave, čvoraste i cirkoidne. - Edem - primjetan porast volumena ekstremiteta na račun nakupljanja tečnosti u potkožnom tkivu, koji se karakteriše udubljenjem pri pritisku. - Corona phlebectatica - intradermalne telangiektazije lepezastog izgleda lokalizovane na medijalnoj ili lateralnoj strani stopala. - Hiperpigmentacije - pigmentacije kože koje se obično javljaju u predjelu članka, ali se mogu širiti i na dorzum stopala i čitavu potkoljenicu. - Hipostazni dermatitis (Ekcem) eritem, vezikule, maceracija, deskvamacija kože potkoljenice. Lipodermatoskleroza - induracija ili otvrdnuće kože, praćeno pigmentacijom, u regiji unutrašnjeg maleolusa potkoljenice, oštro odvojeno od nezahvaćene kože. Dodatno se mogu javiti bijeli sklerotični plakovi u području zahvaćene kože, što se naziva Atropihie blanche. Zadebljanje kože može dovesti do konstrikcije područja članka, dajući potkoljenici karakterističan izgled “obrnute boce šampanjca”. Proces u svom toku prolazi kroz akutnu i hroničnu fazu. - Venski ulkus - hronični defekt kože koji se stvara spontano kao posljedica hronične venske insuficijencije. Obično lokalizovan u distalnoj trećini potkoljenice, oko medijalnog maleolusa. Na osnovu mehanizma nastanka mogu se razlikovati hipostazni i posttrombotski koji imaju donekle različite kliničke karakteristike. Ulcus venosum hypostasicum nastaje na koži izmijenjenoj hipostaznim dermatitisom. Oblik hipostaznih ulkusa je raznolik, ovalan ili nepravilan, a nekada može zahvatiti cirkularno distalnu trećinu potkoljenice. S obzirom na to da su zahvaćeni površni venski spletovi, ulkusi su plitki. Dno je često prekriveno nekrotičnim naslagama i gnojem. Ivice su ravne, crvene i nagružene. Tipična lokalizacija ove vrste ulkusa je od sredine potkoljenice do maleolusa, a najčešće u donjoj trećini potkoljenice. Ulcus venosum postthrombophlebiticum je posljedica insuficijencije dubokih vena potkoljenica i njihovih zalistaka, najčešće usljed flebotromboze. Ova vrsta ulkusa se razvija na bazi indurativ31

Z D R A V S T V O

nog dermatitisa, a ovalno-okruglasti su sa tendencijom širenja u dubinu i veoma bolni. Na dnu ulkusa su prisutne nekrotične mase. Nikada ne pokazuju tendenciju ka spontanom zarastanju. Ivice ovih ulkusa su zadebljale i tvrde. Najčešće su lokalizovane oko maleolousa distalnije od hipostaznih. Dugotrajno prisustvo svih opisanih znakova bolesti, sa dominacijom fiksiranog edema, dermatitisa, ulkusa koji ne zarasta, označava se često kao syndroma postthrombophlebiticum. Traje godinama, progredientan je i može voditi u invalidnost različitog stepena. Svi oblici kliničkih manifestacija HVI mogu se naći u klasifikaciji HVI. Danas opšteprihvaćena klasifikacija HVI, CEAP klasifikacija, bazira se na kliničkim manifestacijama (C), etiološkim faktorima (E), anatomskoj distribuciji (A) i patofiziološkim poremećajima u sklopu HVI. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneza, kliničke slike, kao i brojnih dijagnostičkih procedura. Danas postoji

VascularSpecialists

jekari i medicinsko osoblje Klinike za kožne i polne bolesti UKC RS na čelu sa načelnicom prof. dr Jagodom Balaban, 5. juna 2018. godine, organizovali su besplatan pregled kože svim zainteresovanim građanima u cilju otkrivanja melanoma ili drugih oblika raka kože u ranom stadijumu. Tokom besplatne akcije „Melanoma dan 2018“ pregledano je 150 građana. Podaci Klinike za kožne i polne bolesti UKC RS: • Pregledano je značajno više osoba ženskog, nego muškog pola (104 žene i 46 muškaraca); • Podjela prema dobnoj zastupljenosti je sljedeća: 11 osoba do 18 godina, 19 osoba od 18-30 godina, 75 osoba od 30-50 godina i 45 osoba preko 50 godina; • Sumnja na bazocelularni karcinom kože, koji je jedan od najčešćih karcinoma kože, ali vrlo rijetko daje metastaze, je postavljena kod 7 osoba; • Skvamocelularni karcinom, koji se u oko 32

veliki broj dijagnostičkih metoda, koje znatno olakšavaju postavljanje ispravne dijagnoze. Color duplex scan vena donjih ekstremiteta, ultrazvučni preged, danas najčešće korišćeni metod pregleda venskog sistema donjih ekstremiteta. Njegova glavna prednost je u tome što se istovremeno mogu prikazati kako morfološki poremećaji na venskom sistemu, tako i poremećaji u venskom toku krvi. Rjeđe korišćene dijagnostičke metode u dijagnostici HVI: pletizmografija; ascedentna flebografija; descedentna flebografija; mjerenje venskog pritiska; termografija i termometrija; radioizotopske metode. Terapija venskih ulkusa se sastoji od lokalnih i sistemskih mjera. Terapijski pristup mora biti individualan i kombinacijom različitih terapijskih procedura potrebno je obezbijediti optimalno liječenje za svakog bolesnika ponaosob. Kompresivna terapija predstavlja terapiju prvog izbora kod većine bolesnika sa ulceracijama venskog porijekla. U eksudativnoj fazi ulkusa najčešće se primjenjuje hemijski debridman primjenom enzimskih gelova i rastvora. Ulceracije u granulacionoj fazi se klasično previjaju oblozima od fiziološkog rastvora, hipermangana, dok se danas sve više primjenjuju alginati, poliuretanske pjene i hidrokoloidni zavoji i hidrogelovi. U stadijumu epitelizacije klasično se ulceracije u ovoj fazi previjaju vazelinskim gazama. Ukoliko je produk-

cija eksudata nešto izraženija, mogu se koristiti i alginati ili hidrokoloidne komprese. Svoje mjesto nalazi i primjena hidrogelova. U novije vrijeme primjenjuju se polupropusni filmovi i perforirani plastični filmovi. Sve ulceracije, bez obzira na tip, mogu biti kolonizovane različitim mikroorganizmima. Ukoliko njihov broj pređe određenu kritičnu granicu, može doći do razvoja kliničkih znakova infekcije, što remeti zarastanje ulceracije, čak može da dovede i do sistemske, po život opasne infekcije. U ovakvim slučajevima potrebno je primijeniti odgovarajuću sistemsku antibiotsku terapiju, kao i odgovarajuće lokalno liječenje. Da bi se smanjila venska hipertenzija kod HVI donjih ekstremiteta, pritisak mora biti graduisan, najveći u predjelu skočnog zgloba, sa postepenim smanjivanjem naviše, što automatski stvara graduisanu kompresiju. Uvijek se mora voditi računa o pavilnom postavljanju kompresivne bandaže. Liječenje HVI svakako obuhvata regulaciju tjelesne mase, razne vidove medikamentozne terapije u zavisnosti od kliničke slike, kao i neke vrste fizikalne terapije. Posebno mjesto u liječenju HVI pripada hirurškoj terapiji. Prevencija kod bolesti vena donjih ekstremiteta se sastoji u što ranijem otkrivanju i preduzimanju odgovarajućih terapijskih mjera. Zahvaljujemo se prof. dr Milanu Matiću na sugestijama prilikom pisanja ovoga teksta.

Besplatni pregledi

Melanoma dan 2018 50% pacijenata može ponašati agresivno i dati metastaze, je suspektan kod 1 osobe; • Sumnja na displastični nevus, koji se potencijalno može pretvoriti u melanom, je postavljena kod 25 građana; • Visoko suspektan melanom kože je registrovan kod 2 osobe; • Ostali građani su imali benigne kožne promjene, koje podrazumijevaju: benigne melanocitne nevuse, pigmentne seboroične keratoze, fibrome, vaskularne nevuse, dermatofibrome itd.); Prof. dr Jagoda Balaban istakla je da je svim građanima sa postavljenom sumnjom na melanom, displastični nevus, bazocelularni ili

skvamocelularni karcinom preporučena hirurška ekscizija i patohistološka verifikacija koja će dati konačnu dijagnozu. Osobama sa većim brojem mladeža ili sa mladežima koji pokazuju izvjesne oblike atipije je preporučen redovni dermoskopski pregled, dinaminkom koju zahtijeva vrsta i broj melanocitnih nevusa. Osobama sa seboroičnim keratozama, fibromima, angiomima i sl. je preporučena krioterapija ili elektroterapija radiotalasima. Pacijenti su takođe dobili usmena i pismena uputstva o rizičnim faktorima za nastanak karcinoma kože, značaju samopregleda kože, savjete o zaštiti kože od sunca, kao i značaju redovnih odlazaka na preglede kod dermatologa i obavljanje dermoskopskih pregleda.

Z D R A V S T V O

ebdeća tjelašca su različite mrlje i zamućenja koje pacijenti primjećuju da lebde unutar njihovog oka. Iako prave smetnje i dosađuju, radi se o promjenama koje najčešće ne uzrokuju nikakve probleme. Ona nastaju kada dođe do razvodnjavanja staklastog tijela i njegove kontrakcije čiji ostaci onda lebde u razvodnjenoj sredini u kojoj se ranije nalazilo staklasto tijelo u obliku gela. Lebdeća tjelašca se najčešće primjećuju kada se gleda u plavu podlogu, računarski ekran ili neku drugu svijetlu pozadinu. U osnovi, primjećuje se sjena koju lebdeća tjelašca prave na retini. Kako se lebdeća tjelašca miču tokom pokreta oka, pacijent primjećuje da oni sa zakašnjenjem prate određeni pokret oka.

Opacitati u staklastom tijelu (lebdeća tjelašca) da se pregleda i da provjeri svoju retinu kako bi se moglo na vrijeme dijagnostikovati i tretirati prisustvno rupa i razderotina. Pregled se obavezno radi nakon širenja zjenica kako bi se bez problema mogla pogledati periferija retine. Slični simptomi, praćeni svjetlacima, mogu da se jave i tokom epizode okularne migrene što takođe treba

Ako se povremeno vidi koje leb- dokazati. Kratkovidost je povezana sa deće tjelašce to obično nije problem. većom učestalosti promjena na retini, Iznenadna pojava mnogih zamućenja kao i problemima vezanim sa separau vidnom polju, koja je nekada praćena simptomima u obliku svjetlaca, može da znači da je došlo do odvajanja zadnje strane staklastog tijela. Tokom samog procesa odvajanja zadnje strane staklastog tijela od retine može doći do pucanja krvnih sudova retine i nastanka različitih rupa i razderotina na retini. Nastale rupe i razderotine mogu da dovedu do odvajanja retine, stanja koje se zove ablacija retine i povezano je sa ozbiljnim vidnim gubitkom. Oko 50% pacijenata sa razderotinama retine će razviti ablaciju retine. Zbog toga je važno da se retinalna rupa ili razderotina na vrijeme dijagnostikuju i tretiraju laserom ili hladnoćom kako bi se spriječila ablacija. Na svu sreću, većina pacijenata koji razviju odvajanje zadnje strane staklastog tijela ne razviju nikakve rupe ili razderotine na retini. Ipak, svako ko primijeti pojavu svjetlaca i naglog razvoja lebdećih tjelašaca treba

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

cijom staklastog tijela zbog povećane dužine oka kao što su degeneracije na periferiji retine koje obično predstavljaju mjesto gdje će doći do njenog pucanja. Većina lebdećih tjelašaca je bezazlena i ne smeta puno. Ipak, neki ljudi imaju velike probleme sa zamućenjima u vidnom polju, uzrokovanim lebdećim tjelašcima, kada je potreban tretman. Operacija odstranjenja staklastog tijela (vitrektomija) omogućava da se odstrani staklasto tijelo i samim time riješi problem opacitata. Kako vitrektomija, ipak, nosi određene rizike po vid, većina hirurga je neće htjeti raditi zbog ovog stanja, osim ako se ne radi o velikim problemima po pacijenta, uzrokovanim opacitatima. Nekada se zamućenja mogu otkloniti uz pomoć YAG lasera (laserska vitreoliza) pod uslovom da se ne nalaze u blizini tačke jasnog vida ili prirodnog sočiva zbog mogućnosti oštećenja oka tokom procedure. Tada se, uz pomoć lasera, zamućenja razbijaju i na taj način rješava problem.

nstitut za javno zdravstvo Republike Srpske i Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH izradili su prvi teorijski i praktični okvir za prevenciju i promociju u oblasti mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini pod nazivom „Provođenje promotivnih i preventivnih aktivnosti u oblasti mentalnog zdravlja: teorijski i praktični okvir“. Podržano od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, pisanje Okvira je realizovano u saradnji sa Asocijacijom XY/Projektom mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Urednica publikacije je mr. sc. dr Biljana Lakić, a recenzenti su: primarijus Amela Lolić, doktor medicine, specijalista socijalne medicine, sa organizacijom i ekonomikom zdravstvene zaštite i prof. dr. med. sc. Esmina Avdibegović, doktor mediicine, specijalista psihijatrije. Citirajući dio Recenzije možemo reći da je ova publikacija „nastala posvećenim radom interdisciplinarne grupe autora koji su se trudili da svako iz svog domena, utemeljeno na naučnim spoznajama, kreiraju okvir sa smjernicama kako osmisliti, sprovesti, monitorirati i evaluirati preventivno-promotivne programe u svojim zajednicama“, kao i da su „autori naglasili javno-zdravstveni značaj zaštite mentalnog zdravlja, kao i urgentnu potrebu za dobro planiranim, na dokazima temeljenim i jasno strukturiranim promotivnim i preventivnim

Provođenje promotivnih i preventivnih aktivnosti u oblasti mentalnog zdravlja Pripremila: dr Dijana Štrkić, Služba za socijalnu medicinu Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske

aktivnostima u području zaštite mentalnog zdravlja. Posebno je istaknut multi-, inter- i transdisciplanarni aspekt promotivno-preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti zdravstvene zaštite.“ Teorijski i praktični okvir sadrži sve važne teme o tome kako osmisliti i provesti preventivno-promotivni program iz oblasti mentalnog zdravlja u zajednici (teorijski principi prevencije i promocije u mentalnom zdravlju, intervencije kod male i školske djece, adolescenata i ugroženog stanovništva, zaštitni i rizični faktori u mentalnom zdravlju, proces planiranja preventivno-promotivnih programa, procjena potreba u zajednici, plan aktivnosti, monitoring i evaluacija, rad u lokalnoj zajednici, zagovaranje, socijalni marketing, primjeri dobre prakse) i druge teme neophodne za osmišljavanje i razvoj kvalitetnog programa usmjerenog na unapređenje i zaštitu mentalnog zdravlja.

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Prvenstveno je namijenjen doktorima specijalistima i ostalim profesionalcima iz oblasti javnog zdravstva, psihijatrima, psiholozima, medicinskim sestrama/tehničarima, socijalnim radnicima, defektolozima, sociolozima i pedagozima, ali i studentima iz ovih oblasti koji žele proširiti svoje znanje i edukovati se o kreiranju preventivno-promotivnih intervencija u oblasti mentalnog zdravlja. Pored ovoga, može biti od velike pomoći i korisničkim udruženjima osoba sa mentalnim poremećajima pri planiranju narednih preventivno-promotivnih aktivnosti u svojim zajednicama i sa svojim korisnicima, kao i drugim nevladinim organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem i radom sa ugroženim i stigmatiziranim populacijama. Teorijski i praktični okvir promovisan u prethodnom periodu, podijeljen određeni broj primjeraka učesnicima završne konferencije Projekta mentalnog zdravlja u BiH pod nazivom „Razgovarajmo“, održane od 5-6. februara 2018. god. u Tesliću. Tom prilikom je bio prisutan i veliki broj učesnika iz korisničkih udruženja i udruženja građana čija je sfera djelovanja mentalno zdravlje. Takođe, određeni broj primjeraka distribuisan je svim centrima za mentalno zdravlje u Republici Srpskoj. Od sada je dostupan i u elektronskom obliku na web stranici Instituta za javno zdravstvo RS.

Z D R A V S T V O

entar za mentalno zdravlje Travnik kao jedan od svojih primarnih ciljeva provodi politiku antistigme prema osobama s mentalnim poremećajima. Povodom obilježavanja 2. aprila, Svjetskog dana svjesnosti o autizmu, Centar za mentalno zdravlje, uz pomoć svojih volontera, proveo je uličnu akciju podjele edukativnog materijala sa osnovnim informacijama o autizmu. Cilj akcije je skretanje pažnje na osobe s autizmom i njihove specifične probleme i potrebe. Namjera je da se podstakne razvijanje svjesnosti o ovom problemu koji je u posljednje vrijeme sve više tema raznih, nažalost pogrešnih, nedovoljno naučno i stručno potkrepljenih interpretiranja, a koji zahvaljujući masov-

Aktivnosti CMZ

Obilježavanje Svjetskog dana svjesnosti o autizmu Pripremio: mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog - surdoaudiolog – logoped, Dom zdravlja - CMZ Travnik

koji mogu ukazivati na postojanje elemenata autističnog spektra s ciljem rane detekcije, dijagnostike i eventualnog uključivanja u program rane intervencije, koji se pokazao kao najuspješniji u tretmanu djece s autističnim spektrom. Samo aktivnostima u zajednici na edukaciji možemo promijeniti negativne stavove i srušiti barijere i predrasude prema osobama s autizmom. Napomena: CMZ Travnik posjeduje pismene saglasnosti roditelja djece za javno objavljivanje fotografija.

nim medijima, prvenstveno društvenim mrežama, postaje osnova za stvaranje pogrešnih stavova o ovom složenom poremećaju, čiji izuzetno širok spektar specifičnosti ostavlja dovoljno prostora za niz predrasuda, pogrešnih mišljenja, mističnosti, enigme, bojazni. Ono što smo željeli postići je da osobe sa autizmom učinimo „vidljivim“, da upoznamo članove zajednice da postoje osobe koje imaju ovakve

specifičnosti i da one zbog toga imaju specifične potrebe koje mogu biti ispunjene uz adekvatnu, kontinuiranu i intenzivnu podršku, koja se može pružiti samo ako se razvije dovoljan senzibilitet zajednice, s ciljem stvaranja inkluzivnog ambijenta. U edukativnom materijalu, koji su naši volonteri dijelili sugrađanima, na jednostavan i slikovit način posebna pažnja je data prepoznavanju znakova 35

Z D R A V S T V O

ad i komunikacija - najbolja terapija je moto Udruženja „Sonata“ i na tome se zasniva njegov rad. Članovi koji su prošli kroz rad udruženja ili su još u udruženju, kao i novi članovi koji su motivisani za rad i komunikaciju, od dosadašnjih članova „Sonate“ izgovaraju ove riječi:

Korisničke inicijative

Godišnja manifestacija u Vitezu Pripremila: Sanja Vidović, dopredsjednica Udruženja „Most“ Vitez

druženje građana „Most“ Vitez sudjelovalo je na manifestaciji povodom Dana Općine Vitez, koja se održala na Gradskom trgu 29. travnja 2018. godine, s vlastitim štandom na kome su izložili svoje radove kreirane na okupacionoj terapiji korisnika, zajedno sa radovima volenterki udruženja. Posjećenost prodajnog štanda bila je na zavidnom nivou. Bilo je osjetno primjetno povećanje empatije stanovništva za osobe sa mentalnim poteškoćama. Ova izložba je pokazala da postoji značajan prostor za aktivni angažman Udruženja u svojoj lokalnoj zajednici. Paralelno sa izložbom radova, Udruženje „Most“ iz Viteza kontinuirano održava kreativne radionice sa mladima iz srednjih škola. Postoji velika zainteresovanost i motiviranost mladih ljudi za dolaske i sudjelovanje na ovim radionicama. Na ovogodišnjoj izložbi na štandu Udruge bile su i mlade volonterke, čime su pomogle članovima Udruženja da izložba prođe što uspješnije, ali i dale snažnu poruku da podržavaju osobe sa mentalnim poteškoćama. Sve navedene aktivnosti odvijaju se u okvirima Lokalnog plana sarad36

nje 2018-2020, koje Udruženje „Most“ planira provesti u ovom periodu. Vjerujemo da će ovaj Lokalni plan saradnje biti realiziran zahvaljujući odličnoj kolaboraciji Udruženja sa Centrom za mentalno zdravlje Doma zdravlja Vitez i Općinom Vitez. Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su s njihovom objavom.

„Dolazim redovno u ‘Sonatu’, bez ovoga ne bih mogao funkcionisati, naučim dosta i motivišem druge da dođu u ‘Sonatu’, svaki dan je ispunjen aktivnostima.“ „Kad god mi je teško mogu nazvati telefonom ili doći u ‘Sonatu’, daju mi savjet i bolje funkcionišem, a mnogo mi znači što mi dođu u kućnu posjetu.“ „Ovo uduženje mi je pomoglo da kroz radne aktivnosti sve teškoće sa bolešću lagano nestaju.“ „Svi su ljubazni i mnogo mi znače članovi ‘Sonate’ i to mi pomaže da idem dalje.“ „Oni su mi puno pomogli da shvatim život kao realnost i da se sa mojom preostalom radnom sposobnosti uključim u društvo i da se u njemu bolje snalazim.“ Tako je naša članica Udruženja „Sonata“ Nataša Stanić izdala i četvrtu knjigu ULICA SUNČANA i to u ČAČKU gdje je ostvarila uspješnu saradnju preko

Z D R A V S T V O

UDRUŽENJA SLOBODNIH UMJETNIKA AUSTRALIJE, a promocija knjige bila je u GRADSKOJ UPRAVI ČAČAK 26.5.2018. god. Kao i dva zbornika radova KNJIŽEVNE ZAJEDNICE UDRUŽENJA SLOBODNIH UMJETNIKA AUSTRALIJE. Put i boravak u Čačku snosilo je Udruženje „Sonata“. Slike u prilogu govore o sposobnosti komunikacije i uspjeha u radu „Sonate“, a i Nataše kao člana udruženja. Mi smo joj samo dali vjetar u leđa. Dobila je i zahvalnicu za učešće na toj manifestaciji. Da mašta može svašta, potvrđuju i radovi naših vrijednih članica ČAUŠEVIĆ, koje od papira i akrilnog laka prave što

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje

Rad i komunikacija najbolja terapija Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja

god naručite, a sada prikazujemo samo djelić njihovih radova. Za mališane u vrtićima i osnovce, prvačićima za rođendansku tortu, osmislile su naše članice Aleksandra i Suzana svojom maštom. Torta je od papira i kartona, u svakom trouglu nalaze se bombone, čokoladice, keksići, a na vrhu torte je okrugli dio gdje je poklon za vaspitače i učitelje. Veličina

torte zavisi od broja djece, koliko djece toliko trouglova, pa može biti na dva, tri ili četiri sprata. Aktivni smo i na svim seminarima u BiH kao i na prodajnim izložbama. Tako smo u Tesliću bili u februaru ove godine i na seminaru RAZGOVARAJMO kao i na prodajnoj izložbi. U Trebinju smo imali u martu dvije prodajne izložbe. Redovni smo posjetioci svih kulturnih događanja u Trebinju: promocijama knjiga, Noć muzeja, Dan Dučićev, smotrama folklora, guslarskim večerima, nastupima muzičke škole Trebinje sa muzičkom akademijom sa Pala i mnoge druge manifestacije. Obično kažemo: „Probudi se nešto se dešava“. Članica udruženja Vedrana Skvarica dobila je dva sertifikata za uspješno završena dva seminara. Sada najavljujemo i druženje sa profesionalcima i pacijentima bolnice Sokolac za 7. i 8.6.2018. godine što ćemo objaviti u narednom broju časopisa. Saglasnost za objavu fotografija su dali svi članovi.

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Neuron - treća obljetnica Pripremila: Ana Majić, diplomirana med. sestra, volonter Udruge „Neuron“ Odžak

orisnička udruga „Neuron“ iz Odžaka je udruženje osoba koje imaju neki od mentalnih poremećaja, zajedno s članovima njihovih obitelji, i broji preko 90 članova. Dio članova Udruge su i volonteri, zdravstveni i drugi profesionalci. Osnovano je u svibnju 2015. godine na inicijativu korisnika usluga u mentalnom zdravlju, a uz podršku zdravstvenih profesionalaca i članova obitelji oboljelih, sa ciljem podizanja svijesti javnosti o problemima osoba sa duševnim oboljenjima i bor-

be za dostojanstvo duševnih bolesnika. Obilježavanje važnih dana za zdravlje tijekom godine prilika je da se Udruga aktivno pojavljuje, predstavlja i javno zagovara. „Neuron“ redovno aplicira na javni poziv Vlade Županije Posavske za dodjelu sredstava iz granta za nevladin sektor. Dodijeljena sredstva iz granta koriste se za potrebe promocije mentalnog zdravlja, prevencije mentalnih poremećaja, edukaciju i osiguravanje materijala za okupacionu terapiju. Od osnutka, ustanovljen je kontinu-

itet da se svake prve srijede u mjesecu od 11 sati članovi Udruge okupljaju i održavaju radne sastanake. Redovni mjesečni sastanci su i prilika za iznošenje problema sa kojima su se suočavali članovi Udruge u prethodnom mjesecu, kao i primanje podrške i dogovaranje aktivnosti koje bi se realizirale između sastanaka ili pripremale za neki određeni period. Ove godine (9. svibanj) obilježena je treća obljetnica djelovanja korisničkog Udruženja „Neuron“ pri Centru za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak. Na početku, minutom šutnje odana je počast preminulim članovima Udruženja. Nakon toga je diplomirana socijalna radnica Alisa Mujanović kroz prezentaciju „Dostojanstvo duševnih bolesnika“ prikazala i približila članovima na razumljiviji način aktualne zakone o socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, ali i pravima osoba sa duševnim smetnjama. Osnaživanje, uz podršku, zauzima iznimno važan činioc u svakodnevici osoba sa mentalnim poremećajima, ali i članova njihovih obitelji, jer su, nažalost, i dalje institucionalno marginalizirana, stigmatizirana i zanemarivana populaciona grupa. Zahvalni menadžmentu Doma zdravlja Odžak na kontinuitetu podrške, svim članovima Udruge „Neuron“ upućene su najljepše želje za daljnji uspješan nastavak aktivnosti. Korisnicima iz drugih centara za mentalno zdravlje preporučamo udruživanje, da se osnaži borba za dostojanstvo osoba sa mentalnim poremećajima. Napomena: Sve osobe na fotografiji suglasne su s njenom objavom.

Z D R A V S T V O

rinarne infekcije (UTI - urinary tract infection) se po svojoj zastupljenosti u odnosu na infekcije svih organskih sistema nalaze na drugom mjestu, odnosno odmah iza infekcija respiratornog trakta. UTI se definišu kao prisustvo signifikantnog broja bakterija u urinu, a ta signifikantnonst se u zavisnosti od pola i lokalizacije infekcije kreće već od ≥10/3 cfu/ mL, što predstavlja potvrdu akutnog nekomplikovanog cistitisa kod žena, preko ≥10/4 cfu/mL kao potvrde akutnog nekomplikovanog pijelonefritisa kod žena ili komplikovane uroinfekcije kod mušakaraca, do ≥10/5 cfu/mL kao potvrde komplikovane uroinfekcije kod žena. U odnosu na polnu zastupljenost, UTI se češće javljaju kod žena u reproduktivnom periodu, a kod muške populacije u starijoj dobi. Razlog zbog koga se urinarne infekcije u mlađoj dobi, a i uopšteno češće i javljaju kod žena leži u samom načinu nastanka urinarnih infekcija. Naime, osnovni put nastanka urinarnih infekcija je ascendentni, što znači da patogeni mikroorganizmi sa kože putem vanjskog otvora uretre ulaze u istu i potom se ascendentno kreću ka mokraćnoj bešici, odnosno gornjem dijelu urotrakta. S obzirom na to da je ženska uretra kraća od muške, upravo ta anatomska značajka muškog i ženskog pola determiniše i veću učestalost urinarnih infekcija kod žena, koja se dodatno povećava u reproduktivnom periodu žene, odnosno kada je ista seksualno najaktivnija, mada i u postmenopauzalnom periodu postoje riziko faktori koji mogu značajno povećati incidencu uroinfekcija kod ženske populacije. Razlog češćeg nastajanja urinarnih infekcija u starijoj dobi, upravo kod muške populacije, leži u činjenici što se već od četvrte decenije života prostata mijenja. U suštini, svaki muškarac koji ima sreću da doživi “očekivanu starosnu dob”, koja po procjenama WHO iznosi više od 80 godina, će se suočiti sa bolešću prostate, u najboljem slučaju benignim uvećanjem prostate ili, nažalost, karcinomom prostate. Navedena oboljenja prostate onemogućavaju potpuno pražnjenje mokraćne bešike u aktu mikcije te posljedično prisustvo rezidualnog urina predstavlja hranilište za bakterije, čime isto upravo i determiniše razlog zbog koga se urinarne infekcije u starijoj dobi češće javljaju kod muške populacije. Postoji različita klasifikacija uroinfekcija od strane CDC (Centres for Disease Control), IDSA (In40

Inovativni pristup u prevenciji i terapiji urinarnih infekcija Prof. dr Snježana Milićević, specijalista urologije, UKC RS Banjaluka

fectious Diseases Society of America), ESCMID (European Society of Clinical Microbiology and Infectious Diseases te FDA (Food and Drug Administration). Međutim, aktuelni Klinički vodič 2018. od strane EAU (European Association of Urology) koristi koncept nekomplikovanih i komplikovanih uroinfekcija sa određenim modifikacijama, odnosno uvodi i rekurentne i kateter-asocirane uroinfekcije te urosepsu, kao dodatne entitete u klasifikaciji uroinfekcija. Rekurentne uroinfekcije, bilo da se radi o komplikovanim ili nekomplikovanim uroinfekcijama, predstavljaju prisustvo uroinfekcije najmanje 3x godišnje i/ili 2x u posljednjih šest mjeseci. Urosepsa je definisana kao životno ugrožavajuće stanje praćeno organskom disfunkcijom, a čiji se uzrok nalazi u urinarnom i/ili genitalnom traktu muškarca. Poseban značaj imaju i asimptomatske uroinfekcije, koje su definisane asimptomatskom bakteriurijom (ABUasymotomatic bacteriuria) ≥10/5 cfu/ mL u dva uzorka kod žena i jednom kod muškaraca, a kod kojih se postavlja stalno pitanje šta predstavlja najefikasniji način liječenja i koje pacijente sa asimptomatskom uroinfekcijom uopšte i treba liječiti.

Liječenje urinarnih infekcija je antimikrobno i po pravilu empirijsko, a ciljani antimikrobni tretman, shodno antibiogramu kulture urina, se inicijalno koristi samo kod određenih kategorija (kateter-asocirane uroinfekcije, asimptomatska bakteriurija) te odloženo u tretmanu uroinfekcija kod kojih nije postojao pozitivan klinički odgovor na inicijalnu empirijsku terapiju, zbog čega se i posegnulo za kulturom urina radi neophodne korekcije antimikrobne terapije i/ili u stanjima urosepse, kod koje je mandatorno uzimanje urina i krvi za kulturu prije inicijalnog administriranja širokospektralnih antibiotika radi naknadne eventualne korekcije započete antimikrobne terapije. Antibiotici su najčešće propisivani lijekovi u humanoj medicini. Procjene su da 50% propisanih antibiotika nije ni trepalo da bude propisivano ili da nije optimalno propisano. Stopa rezistencije najvećeg broja uropatogena na sve testirane antibiotike je veoma visoka i u porastu je širom svijeta. Rezistentni sojevi uropatogena se šire veoma brzo i jedan smrtni ishod svakih šest minuta u svijetu je posljedica rezistentnih bakterijskih infekcija. Studije pokazuju da je stopa rezistencije Gram-negativnih uropatogena na fluorokinolole 1080%, cefalosporine 5-70% i karbapeneme do 35%. Svi ovi podaci govore da je vrijeme da ponovo razmislimo o našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi s ciljem da optimiziramo klinički ishod liječenja uroinfekcija uz minimiziranje posljedica upotrebe antibiotika te samim tim redukujemo cijenu liječenja, ali bez uticaja na kvalitet liječenja ograničavanjem ekstenzivnog korištenja antibiotika, optimiziranjem terapije i kliničkog ishoda, jer je neadekvatno korištenje antibiotika definitivno povezano sa porastom antibiot-

Z D R A V S T V O

ske rezistencije, neželjenih dejstava lijeka i Clostridium difficile infekcija. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Evropska asocijacija urologa je ove, 2018. godine, donijela značajne promjene u smjernicama liječenja uroinfekcija i MDRO (multidrug-resistant organisms) gdje se bazične nauke i susreću sa kliničkom praksom, od cistitisa do urosepse, s ciljem traženja najboljeg puta u odnosu prema antimikrobnoj rezistenciji i pozitivnom kliničkom ishodu liječenja, odnosno redukciji incidence infekcija i izolacije MDRO bakterija i C. difficile infekcija, sa veoma jasnim stavovima koje antibiotike koristiti i u kojim indikacijama. S tim u vezi, ovogodišnji Annual Congress of EAU, koji je održan u Kopenhagenu, je otvoreno dao prostora i za razmatranje antibiotskih alternativa u smislu korištenja NSAIDs (Nonsteroidal Anti-Inlammatory Drugs), povećanog unosa tečnosti i fitoterapijskih proizvoda za koje će rezultati studija uskoro biti dodatno publikovani. Posebno je naglašena potreba traženja alternativa za antibiotike u antimikrobnoj profilaksi rekurentnih UTI i ABU. Kada je u pitanju tržište BiH, odnosno Republike Srpske, raspoložive fitoterapeutike pacijenti uglavnom samostalno biraju ili na prijedlog farmaceuta. Ono što bih ja željela istaći s aspekta fitoterapeutika namijenjenih liječenju UTI jeste da postoji veći broj kliničkih studija, uključujući i jednu randomiziranu placebo kontrolisanu studiju koja je sprovedena u Rumuniji, a koje su ispitivale dejstvo suvog ekstrakta cvijeta biljke Hibiscus sabdariffa, odnosno njegovu efikasnost i bezbjednost u liječenju pacijenata sa simptomima urinarnih infekcija. Ovaj fitoterapeutik je inicijalno nosio “trade mark” ime UTIrose, koje je potom promijenjeno u Ellirose, a na našim prostorima spoljašnja ambalaža istog, bez promjene kvalitativnog i kvantitativnog sastava nosi naziv UTIsept. Postoji značajan nivo dokaza da aktivne komponente ovog ekstrakta i njegovi aktivni metaboliti imaju direktno antimikrobno dejstvo u urinarnom traktu, koje može prevenirati urinarne infekcije i smanjiti rizik rekurentnih infekcija urinarnog trakta i za 77%. Ovaj fitoterapeutik se može koristiti sa antibioticima, samostalno kao terapija (posebno kod ABU i kateter-asociranih infekcija) ili prevencija rekurentnih UTI. U svakom slučaju, najbolja prevencija je adekvatna informacija.

Vitaminsko-mineralna suplementacija u trudnoći i periodu laktacije

Rizici nastanka malformacija kod ploda Autor: dr. Edin Međedović, spec. ginekologije i akušerstva

spješna trudnoća započinje i prije samog začeća, jer prehrana prije trudnoće, kao i tijekom toga osjetljivog razdoblja, ima ključnu ulogu za zdravlje majke i djeteta. Postizanje i održavanje odgovarajućega nutritivnog statusa prije i tijekom trudnoće od iznimne je važnosti i za majku i za bebu. Prije začeća korisno je početi se pridržavati određenih prehrambenih navika i zadržati ih tijekom trudnoće i dojenja. Potrebe organizma za nutrijentima tokom trudnoće se razlikuju od potreba van tog perioda. Razlike su, jednim dijelom, posljedica potreba samog fetusa za nutrijentima, a dijelom od fizioloških varijacija koje utiču na apsorpciju i metabolizam hranljivih sastojaka. Uzimanje vitaminsko-mineralnih dodataka prehrani je postalo uobičajeno tokom perioda trudnoće i laktacije, a svakako bi najbolje bilo da se vitamini i minerali propisuju individualno zavisno od potreba same trudnice. Međutim, niti jedan tip vita-

minsko-mineralne suplementacije ne može niti smije biti zamjena za ujednačenu i raznovrsnu ishranu. U ishrani većine trudnica najčešće nisu dovoljni nivoi 4 vitamina kao i 4 minerala, i to: vitamin B6, folna kiselina (vitamin B9) te vitamini E i D, a od minerala: kalcijum, magnezijum, željezo i cink. Trudnica i fetus imaju povećane potrebe za folnom kiselinom, vitaminom B6 i vitaminom B12. Pomenuti vitamini preveniraju najčešće komplikacije trudnoće kao što su spontani pobačaj, prijevremeni porođaj, mala tjelesna težina novorođenčeta, defekti neuralne cijevi i kardiovaskularnog sistema. (1) Suplementacijom folne kiseline smanjuje se postotak oštećenja živčanog sustava novorođenčeta za 50 do 80 %. Drugim riječima, folna kiselina je važna za razvitak ploda i prevencija defekata u djece. Osim toga, važno je unositi dovoljno folne kiseline i prije trudnoće, dok planirate zatrudnjeti. Manjak folne kiseline se javlja iz više razloga i to zbog: nedovoljnog unosa, poremećaja apsorpcije, nedovoljnog iskorištavanja, povećane potrebe za istom kao i zbog uzimanja nekih lijekova. Manjak folne kiseline dovodi do nastanka megaloblastne anemije. (2) Najčešći uzrok smanjenog nivoa folne kiseline u organizmu kako kod trudnica, tako i kod ostale populacije, jeste nedovoljan unos iste kroz svakodnevnu ishranu. Koja je preporučena doza folne kiseline? Preporučuje se da sve žene u reproduktivnoj dobi te one koje planiraju trudnoću ili trudnice u ranom razdoblju trudnoće svakodnevno uzimaju folnu kiselinu u dozi od 400μg. Do početka drugog tromjesečja trudnoće počet će se razvijati svi bebini organi. Paralelno se razvija i posteljica, organ pomoću kojeg će beba u trbuhu trudnice sve do 41

F A R M A C I J A

porođaja primati kisik i hranjive tvari. Kroz posteljicu je beba izložena svemu što majka unosi u svoje tijelo. Stoga je u tom periodu vrijeme da povećate dozu folne kiseline, odnosno da počnete uzimati multivitaminski dodatak prehrani za trudnice. Lijekovi za koje se zna da utiču na nivoe folne kiseline su sljedeći: lijekovi koji smanjuju kiselost želučanog sadržaja, antiepileptici, nesteroidni antiinflamatorni lijekovi i sulfonamidi (ako se uzimaju duži vremenski period mogu povećati potrebe za folnom kielinom); metotreksat i drugi antagonisti folne kiseline (smanjuju količinu folne kiseline u organizmu). (3) Brojni poremećaji razvoja ploda povezani su direktno sa nedostatkom folne kiseline i ostalih mikronutrijenata tokom trudnoće: Autistični poremećaji kao što su autizam i Aspergerov sindrom - Uzimajući u obzir faktore rizika za pojavu autističnih poremećaja kao što su obrazovanje majke i bračno stanje, suplementacija folnom kiselinom prije i nakon začeća značajno smanjuje rizik od razvoja autističnog poremećaja kod djeteta, za 39%. (5) Poremećaji razvoja neuralne cijevi – neuralna cijev je jedan od prvih organa koji se razvijaju u okviru nervnog sistema, a iz nje mozak i kičmena moždina. Neuralna cijev se zatvara između 22. i 28. dana nakon začeća te u tom periodu veliki broj žena nije ni svjestan svoje trudnoće. Ukoliko ne dođe do pravilnog zatvaranja javljaju se malformacije – spina bifida kao najčešća a kod neke djece nastaje značajno oštećenje mozga bez izgleda za preživljavanje (anencephalia). Blagovremena suplementacija uveliko smanjuje rizik nastanka defekata neuralne cijevi. (6) Kongenitalne srčane mane – to su najčešće urođene malformacije koje pogađaju skoro 1% živorođene djece širom svijeta. Predstavljaju trećinu svih urođenih anomalija i vodeći su uzrok novorođenačke smrtnosti. Međutim, brojne studije pokazuju da suplementacija folatima značajno smanjuje rizik od razvoja urođenih srčanih defekata za 28%. (7)

Zašto je folna kiselina iznimno važna u trudnoći? Folna kiselina (vitamin B9) ključna je za pravilno funkcioniranje mozga, mentalno i emocionalno zdravlje. Ima važnu ulogu u sintezi i diobi DNA - genetski kod za replikaciju svake nove stanice i dijelova RNA koji su potrebni za sintezu proteina u svim stanicama. Stoga ‘brzorastuća’ tkiva poput fetusa ili stanice koje se moraju brzo obnavljati kao što su crvene krvne stanice i stanice imunološkog sustava, imaju veliku potrebu za folnom kiselinom. Folna kiselina je nutrijent koji osigurava normalan rast i razvoj, a posebno je važna za funkciju živčanog i probavnog sustava, spolnih organa te stvaranje bijelih krvnih stanica. Regulira razvoj živčanih stanica embrija i fetusa te sprječava oštećenje živčane cijevi. Pored folata, bitnu ulogu u pravilnom razvoju ploda igraju i omega3-masne kiseline, tačnije njihov aktivni oblik DHA (dokozaheksenska kiselina). Treba naglasiti da je majka jedini bebin izvor DHA, kako tokom intrauterinog razvoja tako i u periodu laktacije. Njegova primjena u trudnoći, naročito u trećem trimestru ima povoljan uticaj na razvoj mozga i vida djeteta, kao i njegovih intelektualnih sposobnosti. Ima povoljne uticaje na smanjenje postotka prijevremenih porođaja, na nisku porođajnu težinu kao i na veličinu novorođenčeta. (8) Preporuke stručnjaka su da se sa suplementacijom krene tokom planiranja trudnoće prije začeća u vidu suplementacije. Folna kiselina je sintetički, neaktivni oblik vitamina koji se u organizmu mora pretvoriti u biološki aktivan oblik – folat (Metafolin). Enzim razlaganja folne kiseline (MTHFR) obezbjeđuje metaboličku konverziju folne kiseline u Metafolin. Jedna od dvije žene ne može kompletno da transformiše folnu kiselinu u biološki aktivan oblik – Metafolin zbog smanjene aktivnosti enzima. Iz tog razloga se preporučuje direktna suplementacija aktivnim oblikom folne kiseline koji obezbjeđuje svim ženama oblik koji organizam odmah može da koristi. Na tržištu dijetetskim suplementima nalazi se veliki broj preparata od kojih su većina vitaminski

preparati za trudnice koji sadrže neaktivni oblik folata (folnu kiselinu), koji organizam može da iskoristi tek kada je enzimi pretvore u biološki aktivni oblik, metil-folat ( Metafolin). Metafolin je nova generacija folne kiseline koja je na našem tržištu poznata pod imenom Femibion. Femibion je ujedno i prvi preparat sa aktivnim oblikom folne kiseline dostupan na našem tržištu i ujedno najprodavaniji dijetetski suplement za trudnice na području čitave Evrope. Supstanca je inače patent njemačke kompanije Merck. Femibion nudi mješavinu pažljivo odabranih mikronutrijenata, posebno folne kiseline i Metafolin-a®, kao dodatak raznovrsnoj ishrani, u svim fazama trudnoće i dojenja. Nalazi se kao Femibion 1 i Femibion 2. Femibion 1 pruža organizmu optimalan nivo folata neophodnih za pravilan razvoj ploda tokom faze planiranja i rane trudnoće. (9) Poslije prvog trimestra preporučuje se uzimanje Femibiona 2, koji pored Metafolin-a sadrži i dozu DHA, omega-3 masne kiseline važne za razvoj mozga, intelektualnih i motoričkih sposobnosti i očiju djeteta. (10) (11) Reference 1. http://www.yumama.com/trudnoca/ishrana-u-trudnoci/1256-vitaminski-i-mineralni-dodaci-u-trudnoci.html 2. MSD prirucnik/poremecaji-prehrane/manjak-vitamina-ovisnost-o-njima-i-toksicnost/folna-kiselina 3. http://prirodnilek.com/folna-kiselina/ 4. Suren et al. JAMA, 2013 5. Au KS et al.: Epidemiologic and genetic aspects of spina bifida and other neural tube defects Dev Disabil Res Rev. 2010;16(1):6-15 6. Feng Y et al. SciRep, Feb 2015; 5: 85506 7. Chen B et al. J MaternFetal Neonatal Med, 2016; 29(12): 2017–2027 8. Brämswig S et al. Int J Vitam Nutr Res 2009; 79(2):61-70 9. Koletzko B et al. Acta Paediatr 2011;100:1405-1415. 10. Jia X et al. Appl Physiol Nutr Metab 2015;40:474-481.

F A R M A C I J A

alendarsko blister pakovanje nudi pozitivne efekte na pravilno i istrajno uzimanje terapije kada se uporedi s klasičnim pakovanjima lijekova, a ima najveći uticaj na one pacijente koji su imali najslabije rezultate u smislu pridržavanja i istrajnosti na samom početku. • Retrospektivna kohortna studija je analizirala podatke o izdavanju lijekova u apotekama za 76.321 novih i 249.040 prevalentnih korisnika oralnog lizinoprila i enalaprila (kontrolna grupa), prije i nakon prelaska s običnog na kalendarsko blister pakovanje. • Korisnici kalendarskog pakovanja, naročito novi korisnici i oni pod rizikom od nepridržavanja, pokazali su viši stepen održavanja terapije nego korisnici lijekova u klasičnim pakovanjima. • Slično tome, korištenje kalendarskog pakovanja je dovelo do blagog porasta pridržavanja terapije mjereno omjerom pokrivenih dana godišnje. Publikacija: A Pharmacoepidemiologic Analysis of the Impact of Calendar Packaging on Adherence to Self-Administered Medications for Long-Term Use; Zedler BK, et al. Clinical Therapeutics 2011;33:581-597 Farmakoepidemiološka analiza uticaja kalendarskog pakovanja na dugoročno pridržavanje terapije kod pacijenata koji sami uzimaju lijekove Zedler B, Joyce A, Murrelle L, Kakad P, Harpe S, Clinical Therapeutics/Volume 33, Number 5, 2011. Kalendarsko blister pakovanje, s označenim danima ili datumima, predstavlja tehnologiju pakovanja lijekova koja je dizajnirana da pomogne u pridržavanju i održavanju terapijskog režima. Ova retrospektivna kohortna studija je izvršila procjenu pridržavanja i istrajnosti u uzimanju terapije lijekovima koji se izdaju na recept kod svakodnevnog, samostalnog, dugoročnog uzimanja oralnog lizinoprila i enalaprila (kontrolna grupa), prije i poslije prelaska lizinoprila s bočica na kalendarsko blister pakovanje. Istrajnost je u pratećoj godini opala kod svih korisnika, vrsta lijekova i pakovanja, moguće usljed ekonomske krize. Međutim, kalendarsko blister pakovanje je dovedeno u vezu sa umjerenim pozitivnim efektima na pravilno i istrajno uzimanje terapije kada se uporedi s klasičnim bočicama lijekova, a najveći uticaj je imalo na one pacijente koji su imali najslabije rezultate u smislu pridržavanja i istrajnosti na samom početku. Pridržavanje opisuje u kojoj mjeri pacijent postupa u skladu s propisanim intervalom i dozom terapijskog režima, dok istrajnost označava razdoblje između početka i prekida terapije. Približno 50% pacijenata koji dugoročno uzimaju lijekove za hronična oboljenja se ne pridržava terapijskom režimu, a najčešći razlog za to je zaboravnost. Nepridržavanje kod uzimanja najvažnijih lijekova je najčešći vid greške

Kalendarsko blister pakovanje poboljšava pridržavanje i istrajnost u uzimanju terapije u uzimanju lijekova kod pacijenata koji sami o tome vode računa, te dovodi do značajnih posljedica po javno zdravlje. Inovativno farmaceutsko pakovanje ima potencijal da smanji pojavu nepridržavanja terapijskom režimu, međutim, nije još dovoljno proučeno. Kalendarsko pakovanje podrazumijeva jednostavnu oznaku dana ili datuma, pomoću koje pacijent lakše održava propisani raspored doziranja. Kalendarsko blister pakovanje (CBP) je takozvano “unit-ofuse” pakovanje, tj. pakovanje upotrebne jedinice (najčešće 30 dana), u kojem je svaki blister označen datumom ili danom. CBP se koristi za oralna kontraceptivna sredstva, a odnedavno za zamjensku terapiju ženskim hormonima dok, inače, ne tako često za druge vrste lijekove koji se uzimaju svakodnevno duži period. Cilj ove studije je bio da se istraži na koji način CBP utiče na učestalost i blagovremenost dopune zaliha lijekova na recept (pridržavanje) i na trajanje (istrajnost) u stvarnoj svakodnevnoj praksi, tamo gdje pacijenti samostalno uzimaju oralne lijekove, propisane za hronična medicinska stanja, u poređenju s klasičnim bočicama. Anonimizirani podaci o izdavanju lijekova iz apoteka su prikupljeni u periodu od 1. decembra 2006. do 31. jula 2009. godine, u sklopu velikog američkog trgovačkog lanca. Retrospektivna kohortna studija je obuhvatala osobe starosti od 18 do 75 godina koji su na recept uzimali ACE inhibitore, lizinopril ili enalapril (kontrolna grupa), u periodu od jedne godine, prije i poslije prelaska lizinoprila s klasičnog pakovanja na CBP. U sklopu uvođenja CBP pakovanja, pacijentima, ljekarnicima i liječnicima nisu date nikakve posebne upute u vezi s pridržavanjem terapije, niti neki drugi vid edukacije ili upute o korištenju ovakvog pakovanja. Kohorte pakovanja su podijeljene na nove korisnike lijekova i na prevalentne korisnike. Korišteno je linearno i logističko regresijsko modeliranje i uparivanje po vjerovatnoći, kako bi se izvršila procjena uticaja CBP-a na redovno uzimanje terapije i to pomoću stope posjedovanja lijeka (eng. MPR) i omjera pokrivenih dana (eng. PDC), te istrajnosti, pomoću dužine trajanja terapije (eng. LOT).

LOT je izračunat kao zaliha za ukupan broj dana (ukupan broj dana zalihe za sve dopune tokom perioda posmatranja), uključujući posljednju dopunu. PDC je izračunat kao zaliha za ukupan broj dana, podijeljena s brojem dana u posmatranom periodu (360), što odražava pridržavanje dopunama u fiksnom periodu posmatranja, a time obuhvata i koncepte pridržavanja i istrajnosti. MPR je izračunat kao zaliha za ukupan broj dana, ne računajući posljednju dopunu, podijeljena s ukupnim brojem kalendarskih dana između indeksnog datuma i datuma izdavanja konačne dopune. Izvršeno je višestruko modeliranje linearnom regresijom kako bi se izvršila procjena uticaja CBP na LOT, PDC, MPR, uz prilagođavanje 7 kovarijansi (spol, starost, geografski region, prosječno dnevno opterećenje lijekovima (pored ACEi), medijan vrijednosti prihoda po domaćinstvu, vrsta obveznika, specijalnost ljekara koji je prepisao recept) i početnu vrijednost varijable ishoda. Diferencijalni uticaj CBP na LOT i vjerovatnoću postizanja PDC ili MPR 80%, prag za pridržavanje potreban za kontrolu krvnog pritiska i prevenciju kardiovaskularnih događaja su također uključeni u procjenu – uzimajući u obzir (nisku, umjerenu ili visoku) početnu vrijednost istrajnosti ili pridržavanja kod korisnika. Uzorak je obuhvatao 76.321 novog korisnika i 249.040 prevalentnih korisnika, 86,9% je imalo propisan lizinopril, a 13,1% enalapril (kontrolna grupa). U prosjeku, prevalentni korisnici ACEi su bili stariji, imali su veću srednju vrijednost dnevnog opterećenja lijekovima i niža procijenjena primanja u domaćinstvu. Neprilagođena srednja vrijednost LOT je u pratećoj godini opala kod svih korisnika, vrsta lijekova i pakovanja, moguće usljed ekonomske krize. Pad je izraženiji kod prevalentnih ACEi korisnika, nego kod novih korisnika, bez obzira na vrstu pakovanja lijekova. Međutim, pad LOT je manje izražen u CBP kohorti (9,5% naspram 10,9% u kohorti s bočicom). U poređenju s korisnicima lijekova u bočicama, istrajnost u uzimanju dopuna je bila veća kod korisnika CBP pakovanja, naročito među novim korisnicima, korisnicima pod povećanim rizikom od nepridržavanja (tj. s najnižom stopom pridržavanja na početku) i onih koji su uzimali formulacije kombinacija fiksnih doza koje se često propisuju pacijentima izloženim riziku od lošeg pridržavanja terapije. Nakon prilagođavanja za kovarijanse, korištenje CBP kod novih i prevalentnih korisnika lijekova je dovedeno u vezu sa značajno povišenim LOT. L.BA.MKT.03.2018.0737

F A R M A C I J A

Jačanje saradnje institucija sa istim i sličnim ciljnim grupama na nivou BiH

Banjaluka, 1. jun

Klinička ispitivanja

prostorijama sjedišta Agencije za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine, 8. maja ove godine ugostili smo vršioca dužnosti Zavoda za zdravstveno osiguranje i reosiguranje Federacije BiH Vlatku Martinović u sklopu inicijative: Jačanje saradnje institucija sa istim i sličnim ciljnim grupama na nivou BiH a u cilju bolje zaštite javnog zdravlja stanovništva Bosne i Hercegovine, pod sloganom „Mi štitimo vaše zdravlje“ Domaćini u Agenciji bili su: direktor Agencije Aleksandar Zolak, pomoćnik direktora Sektora za lijekove Biljana Tubić te pomoćnik direktora Sektora za pravne i opšte poslove Mladen Čančarević. Predstavnici pomenutih institucija razgovarali su o aktuelnim temama i usaglasili su aktivnosti iz djelokruga svojih nadležnosti na kojima će raditi, a sa ciljem bolje dostupnosti lijekova i medicinskih sredstava i bolje zdravstvene zaštite stanovništva u BiH. Izjave: Martinović: - Podržavamo projekat koji za cilj ima kvalitetniju i pravovremenu zašti46

tu zdravlja stanovništva BiH. Saradnja ove dvije institucije od iznimne je važnosti za što bolju dostupnost lijekova potencijalnim korisnicima i uprkos ograničavajućim sredstvima trudićemo se osigurati dostupnost najnovijih lijekova za naše osiguranike. Nadamo se da će u budućnosti biti više projekata na kojima ćemo sarađivati na dobrobit stanovništva BiH. Zolak: - Nama je u cilju neposredniji kontakt sa svim institucijama kako na državnom, tako i na entitetskom nivou a koje primarno djeluju u smjeru zaštite javnog zdravlja stanovništva. Projekat je osmišljen upravo sa tim ciljem, da izbjegnemo suvišne administrativne formalnosti i ubrzamo postupak kako registracije, tako i generalno, nabavke novih terapija, ali i onih koje su već dostupne na našem tržištu primjenjujući praksu neposrednog kontakta i razmjene informacija sa predstavnicima pomenutih institucija. Nina Radić, Stručni saradnik za odnose s javnošću Agencije za lijekove i medicinska sredstva

Agenciji za lijekove i medicinska sredstva BiH obilježen je Svjetski dan kliničkih ispitivanja. Klinička ispitivanja imaju veliki značaj iz ugla naučnoistraživačkog rada, jer doprinose da cijelo društvo, nakon završenog istraživanja, može dobiti nove terapijske mogućnosti i lijekove, rekla je načelnica Sektora za klinička ispitivanja u Agenciji za lijekove i medicinska sredstva BiH Tatjana Ponorac. Ona je istakla da se klinička ispitivanja sprovode za lijekove koji su novi za oboljenja za koja ne postoje druge terapijske mogućnosti, kao što su rijetke i onkološke bolesti, te bolesti centralnog nervnog sistema. „Klinička ispitivanja su često predmet pogrešnog tumačenja te želimo da ovu oblast prikažemo u pravom svjetlu, jer je krajnji cilj ovih ispitivanja dobrobit pacijenta“, rekla je novinarima Ponorac prije početka sastanka sa podnosiocima zahtjeva za sprovođenje kliničkih ispitivanja, koji je organizovan povodom Svjetskog dana kliničkih ispitivanja. Ona je dodala da ovim aktivnostima Agencija želi da pokaže opredijeljenost i spremnost da se, u regulatornom smislu, poboljšaju i stvore preduslovi za sprovođenje kliničkih ispitivanja na način kako se to radi u EU i svijetu. „Cilj je ovu oblast u potpunosti uskladiti sa uredbom EU, koja se tiče zaštite prava pacijenata, načina sprovođenja studija, mada mi ni sada ne odstupamo mnogo u tom procesu“, rekla je Ponorac. Prema njenim riječima, klinička ispitivanja u BiH su na nivou kao što se sprovode u svijetu, jer su sva klinička ispitivanja odobrena u BiH od Agencije multicentrična, odnosno vrše se na isti način i pod istim protokolom kao i u svim drugim dijelovima svijeta. „Godišnje, u prosjeku, u BiH ima odobrenih 20 do 25 kliničkih ispitivanja, koja se vrše u najvećim kliničkim centrima, kao što su u Banjaluci, Sarajevu, Tuzli, Mostaru i Zenici“, navela je Tatjana Ponorac.

gencija za lijekove i medicinska sredstva BiH ove godine bila je uspješan domaćin 23. godišnjeg sastanka EU mreže službenih laboratorija za kontrolu lijekova (GEON), koji je održan u Sarajevu od 14. do 18. maja 2018. god. Ovaj događaj potvrdio je značajnu ulogu OMCL (Evropska mreža službenih laboratorija za kontrolu lijekova) u BiH na unapređenju zahtjeva za kvalitet lijekova i zaštitu javnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, ostvarenu kroz dugogodišnju saradnju i razmjenu znanja, informacija i iskustava eksperata iz 71 OMCL laboratorije.

Godišnji sastanak predstavlja osnovu za unapređenje kompetencija na polju novih tehnologija i metoda analize te koordinaciju rada laboratorija na zajedničkom zadatku kontrole kvaliteta medicinskih proizvoda na tržištima zemalja svih članica OMCL mreže. Navedenim načinom rada uspostavljen je panevropski sistem nadzora koji rezultira bitnim odlukama na prevenciji i rješavaju odstu-

Sarajevo, sastanak 14 - 18. maja 2018. god.

Evropska mreža službenih laboratorija za kontrolu lijekova (GEON)

panja u kvalitetu medicinskih proizvoda u lancu legalne i ilegalne distribucije. Zasjedanje GEON odvijalo se u toku pet dana kroz Generalnu skupštinu i tematske sesije: farmaceutsku, biološku, OCABR humane vakcine i derivati krvi, MRP/DCP i krivotvorene lijekove. Direktorica EDQM (Evropski direktorat za kvalitet lijekova i medicinskih sredstava) Susanne Keitelu je naglasi-

la da je doprinos OMCL mreže (GEON) ostvaren kroz više od 20 godina rada u nadzoru nad lijekovima u prometu, izdavanju OCABR certifikata za humane i veterinarske vakcine i krvne derivate, kao i aktivnostima ispitivanja uzoraka pod sumnjom za ilegalno prometovanje i krivotvorenje. Navedene brojke potcrtavaju značaj GEON rada i ostvareni napredak na polju zaštite zdravlja. Podneseni su izvještaji o provedenim PTS studijama i njihovim rezultatima koji demonstriraju kompetencije u laboratorijskim tehnikama, kao i o MSS studijama nadzora na tržistu, te kolaborativnim studijama za uspostavljanje referentnih standarda. Savjetodavna i radne grupe GEON predložile su postupanje po pitanju ostvarivanja brze i efikasne uloge OMCL u kriznim situacijama u zdravstvu, testiranju aktivnih supstanci, otkrivanju i sumnji na krivotvorenje lijekova i javnoj promociji rada OMCL mreže. Sektor za odnose sa javnošću ALMBIH

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

rendovi dolaze i prolaze, ali jedan ne posustaje. Preplanula koža je aktuelna svakog leta uprkos upozorenjima stručnjaka na opasnosti od preteranog izlaganja suncu. Naglasili bismo preteranog. Trebalo bi da napravimo razliku između blago preplanule kože i reš pečene. Blagu preplanulost ćete postići i ako poštujete sva pravila o zaštiti. To između ostalog znači da vodite računa kada i u kolikoj meri se sunčate. Kada se govori o zaštiti kože od sunca, obično se misli na kreme i losione sa zaštitnim faktorom. Ipak, ne bi tre-

balo da zanemarimo i značaj ishrane u prevenciji kože od štetnog UV zračenja. Konzumiranjem namirnica koje sadrže antioksidanse možemo zaštititi kožu i smanjiti rizik od nastanka oštećenja. Njega kože podrazumjeva kako spoljašnju, tako i unutrašnju zaštitu. Ovo potvrđuju i mnoga naučna istraživanja. Ako planirate da se malo osunčate i nabacite boju, dobro bi bilo da povećate unos određenih namirnica: voća, povrća i zdravih masti. Zvuči suviše uopšteno, pa ćemo izdvojiti neke namirnice kojima se možete “namazati” iznutra. Nešto što bi se moglo nazvati zaštitnim faktorom iz tanjira. Prirodna zaštita kože od sunca i UV zraka Što je obrok šareniji, on je zdraviji. Kada kupujete crveno povrće (paradajz, rotkvice), zeleno povrće (salatu,

Hrana za bakarni ten - zaštitni faktor iz tanjira

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

kelj i peršun), ljubičasto (kupus), žuto (paprike) i narandžasto (bundeva i tikva), obavezno vodite računa da budu što tamnijih boja. Nepisano pravilo glasi: Što je boja povrća tamnija, hranljivije je i sadrži više antioksidansa, koji štite od slobodnih radikala, kako kaže dr Harold Lancer, dermatolog s Beverli Hilsa. On tvrdi da je najbolja prirodna zaštita kože od sunca i štetnog uv zračenja upravo zdrava ishrana. Uživajte u sirovom povrću tako što ćete napraviti lak, niskokaloričan dresing za salate – sveže isceden sok limuna ili limete s uljem od semenki grožđa. Ovo ulje je bogato resveratrolom, antioksidansom koji pozitivno deluje na kožu. Zaštita kože od štetnog UV zračenja započinje u vašoj kuhinji, stoga sa vama dijelimo odličan recept za smoothie koji će pripremiti i zaštititi vašu kožu od UV zraka i pri tome vam omogućiti da dobijete zdravi, preplanuli ten koji će vas krasiti tokom cijelog ljeta. Apsolutne zvijezde u zaštiti tkiva od oštećenja uzrokovanih UV zrakama, vitamini E, A, C te selen i cink. Popisu prijatelja kože valja pridružiti i vitamine B skupine, koji uprkos činjenici da ne posjeduju antioksidativna svojstva, pomažu da se koža održi zdravom.

Napravi smoothie za brže i zdravije sunčanje Potrebni sastojci: * 2 dl vode * 3 mrkve * 2 banane * 1 narandža * 1 velika kašika kurkume * 1 velika kašika lana * 50 g suncokreta Kako napraviti ovaj smoothie, možete pogledati i na našem YouTube kanalu Medici.com Napravi svoj balzam od mrkve za sunčanje i brže tamnjenje

PRIRODA I

Povremeno svi poludimo za nekim proizvodom koji je iznimno jednostavno (i jeftino) napraviti. Jedan od takvih je balzam od mrkve za sunčanje, odnosno brže tamnjenje. Takav balzam od mrkve možete jednostavno i brzo napraviti i sami prateći naša uputstva. Priprema, pozor, izrada! Kako najprije napraviti macerat mrkve? Macerat mrkve je jednostavno napraviti. Trebaće vam očišćeni korijen mrkve i biljno ulje po želji (suncokret, sezam, badem, marelica, lješnjak…). Kako se koristi i u preparatima za sunčanje, ponekad se može macerirati u relativno skupim uljima sjemenki maline ili čileanskog lješnjaka, a postupak je sljedeći: 1. naribajte korijen mrkve na sitni ribež, rukom ili u nekoj od multipraktik mašina, 2. rasprostrite u tanki sloj i ostavite da se prosuši na zračnom i suvom mjestu jedan do dva dana, kako u mrkvi ne bi ostalo previše vode, 3. posložite naribanu i prosušenu mrkvu u staklenu čašu, 4. prelijte biljnim uljem tako da bude 3-5 cm iznad sloja mrkve, 5. ostavite 3-4 sedmice na tamnijem mjestu (nikako ne na direktnom suncu) uz povremeno lagano miješanje, 6. ocijedite. Nastali macerat će biti blago do intenzivno crvenkasto-narančast. Pazite na korak prosušivanja: ako stavite jako vlažnu mrkvu, moglo bi se desiti da vam macerat napadne plijesan. Prilikom pravljenja ovog macerata ne vršimo zagrijavanje te je mudro staviti neki antioksidans.

Macerat mrkve je idealan kao dodatak pripremi kože i u kozmetici za sunčanje. Koži vraća sjaj, djeluje protiv bora pa je idealan za devitalizovanu, blijedu kožu i djeluje kod svih onih stanja kada koži treba vratiti sjaj i blistav ten. Karotenoidi sprečavaju štetne uticaje zračenja, zagađenog vazduha velikih gradova, loše klimatizovanih bolesnih zgrada i svega što čini vašu kožu umornom. U Evropskoj uniji macerat mrkve je i dodatak prehrani, popularna prirodna zamjena za razne kapsule za tamnjenje, pije se u dozi od jedne čajne kašičice 2-3 x dnevno. Odličan je dodatak i u pakvanjima za kosu, dajući vrlo blag crvenkast odbljesak vašoj kosi. Ovo je prva sirovina koja sadrži karotenoide. Macerat korijena mrkve izuzetno je bogat beta karotenom. Pogodan je za njegu suve, atrofirane kože kao i kože pušača. Izvrstan za njegu kože prije i nakon sunčanja. Nikad se ne koristi samostalno jer može na koži ostaviti narandžaste tragove. Postupak izrade balzama za sunčanje Balzami od mrkve, koji se mogu pronaći na našem tržištu, uglavnom su napravljeni od 2-4 sastojka, ali takav balzam od mrkve možete jednostavno i brzo napraviti i sami, prateći naše upute. Potrebno vam je: • uljnog macerata korijena mrkve u rafinisanom suncokretovom ulju • pčelinjeg voska • te eventualno arome (zanemariv postotak) Sastojci: 10 g pčelinjeg voska 90 g macerata mrkve ili 45 g macerata mrkve + 45 g macerata oraha

Z D R AV L J E

Priprema: Jednostavno je, jako jednostavno. Potrebna nam je vodena kupka, koju improvizujemo: na laganu vatru stavimo posudu s vodom, u koju potom uronimo laboratorijsku čašu s materijalom koji treba da otopimo. Količina vode treb daa bude otprilike tolika da malo prelaz inivo materijala u uronjenoj laboratorijskoj čaši. Vodena kupka je spremna prije nego što voda krene da ključa, otprilike kada se na dnu posude počnu stvarati oni mali mjehurići. Ako imate termometar, idealna temperatura je cca 70-75°C. 1. pripremite vodenu kupku 2. odvažite sastojke (svi idu u istu čašu) 3. miješajte sve sastojke u vodenoj kupki dok se ne rastope i sjedine (voskovi se zadnji tope). Ukoliko predugo traje, kupka nije dovoljno zagrijana 4. prelijte masu u ambalažu i ne zatvarajte je dok se balzami ne ohlade (vjerujte mi, ne želite znojne balzame) Vjerovali ili ne, ovo je najčešća receptura za balzame koji se mogu naći na tržištu. Kako biste balzam zaštitili od oksidacije, sugeršemo vam da dodate i 4 kapi CO2 ekstrakta ruzmarina, kojeg dodajete istovremeno sa ostalim sastojcima koje zagrijavate u vodenoj kupki. Macerati mrkve mogu biti različite boje (zbog rada s različitim omjerima korijena mrkve u odnosu na ulje u kojem se macerira). Ukoliko macerat i samostalno korišten boji kožu, to će raditi i balzam od ova dva sastojka. Ako želite ovo izbjeći, dio macerata mrkve uvijek možete zamijeniti nekim drugim biljnim uljem (ukapajte čisti macerat mrkve na kožu - ako vam se ne sviđa rezultat, miješajte ga sa željenim uljem dok vam se rezultat ne svidi). 49

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

si a l uk

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

S T O M A T O L O G I J A

ijepi i njegovani zubi trebalo bi da budu prioritet svakom čovjeku ne samo iz estetskih, nego prvenstveno iz zrdavstvenih razloga. Zdravlje i lijep izgled zuba ne idu jedno bez drugog. Kombinacijom dobre oralne higijene i stručnih zahvata gotovo svako može imati osmijeh poput holivudskih zvijezda. Na prvom mjestu najtraženijih zahvata iz područja estetske stomatologije nalazi se upravo izbjeljivanje zuba. Prirodna boja zuba određena je njihovom građom i razlikuje se od čovjeka do čovjeka. Tvrda zubna tkiva (dentin i gleđ) imaju vrlo specifična optička svojstva koja na različit način doprinose prirodnoj boji zuba. Razlika u boji je najizraženija na očnjacima koji zbog masivne dentinske mase mogu imati vrlo naglašenu smeđu nijansu, pogotovo u području vrata zuba. Očnjaci su iz tog razloga redovno najtamniji zubi

Izbjeljivanje zuba

ZOOM tehnologija

u ustima. Tamnjenje zuba pojavljuje se kod svih ljudi, kod nekih u manjoj, kod nekih u većoj mjeri. Zubi s vremenom prirodno tamne, ali krivci za promjenu

boje zuba nalaze se i u Vašim prehrambenim (kafa, čaj ,vino) i drugim navikama (pušenje). Ipak, nije sve izgubljeno pa tako ni bjelina vaših zuba. Postoji način da svojim zubima vratite savršen sjaj i mi Vam možemo u tome pomoći. U našoj stomatološkoj ambulanti posebnu pažnju posvećujemo zubnoj estetici jer znamo koliko lijep osmijeh utiče na samopouzdanje. Tehnologija, materijali i metode kojima se izbjeljuju zubi posljednjih godina su sve napredniji, a na tržištu postoji čitav niz takvih proizvoda i usluga, od kojih su neki

ZU Stomatološka ambulanta Dr Stajčić Jevrejska 58 (kod Ekonomske škole) Banjaluka Tel. 051/961-200, 065/577-424

aleksandar@drstajcic.com http://www.drstajcic.com/

namijenjeni profesionalnim zahvatima dok ostale čak možemo primjenjivati sami kod kuće. Na osnovu našeg bogatog, višegodišnjeg iskustva, kao najuspješniju metodu izbjeljivanja zuba sa najboljim rezultatom preporučujemo izbjeljivanje tzv. ZOOM tehnologijom. Ova tehnika nastala je u SAD, a poznato je da upravo američki stručnjaci drže prvo mjesto u svijetu u području estetske stomatologije. ZOOM tretmani traju oko jedan sat tako što se prvo nanese gel koji ostaje na zubima tokom 15-20 minuta, potom se uklanja, a zatim se ponovo

S T O M A T O L O G I J A

nanosi tanki sloj gela. Taj ciklus se ponovlja tri do četiri puta. Ovakvom tretmanu najčešće prethodi tretman uklanjanja tvrdih i mekih zubnih naslaga ultrazvučnim instrumentima i pjeskarenjem (poliranjem) zuba. Već nakon jednog tretmana izbjeljivanja zuba, oni su svjetliji za čak šest do osam nijansi. Sam postupak je potpuno bezbolan i ne predstavlja nikakvu neugodnost za pacijenta. Često postavljano pitanje u našoj ambulanti jeste da li ova metoda oštećuje zube? ZOOM profesionalna metoda izbjeljivanja nije štetna i ne oštećuje površinski sloj gleđi te je samim tim najbrža i najsigurnija jer se radi pod kontrolom stomatologa, uz pomoć naprednih visokokvalitetnih materijala i opreme. Izbjeljivanje se najčešće sprovodi na zubima u vidljivom predjelu na sjekutićima, očnjacima i predkutnjacima. Izbjeljivanje se može primijeniti kod gotovo svakog pacijenta, bez obzira na njegovu početnu boju zuba. Kod primjene ove tehnike izbjeljivanja poželjno je da pacijent nema ispun (plombu) na prednjim zubima. Naime, kompozitni materijali od kojih su izrađeni ispuni ne mogu se izbijeliti i zadržavaju svoju prvobitnu boju. Zubi nakon izbjeljivanja poprime vrlo svijetlu nijansu, a u poređenju sa kojom se ispuni čine tamniji. Budući da je izbjeljivanje zuba prvenstveno estetski tretman, ovakva estetska smetnja nije poželjna. Stoga sam pacijent, sa ispunima u vidljivom području, koji razmišlja o izbjeljivanju zuba mora uzeti u obzir potrebu za izradu novih svjetlijih ispuna koji odgovaraju boji izbijeljenih zuba. Najčešća nus pojava izbjeljivanja zuba je bol i preosjetljivost zuba. Bol i preosjetljivost su posljedica iritacije zubne pulpe hemijskim preparatom i toplotom. Bol može biti blag do umjeren, a preosjetljivost se najčešće javlja pri konzumacji hladnih i toplih napitaka. Bol i preosjetljivost prestaju u roku od 24 sata, a trajnih posljedica po zube nema. Učinite nešto za sebe i vratite osmijeh na lice. Izbjeljivanje zuba u našoj ordinaciji je brzo i efikasno rješenje za postizanje željenih rezultata, a uz to ćete dobiti i stručan savjet i uputstva za održavanje postignute bjeline. Nasmiješite se i svijet će se smiješiti Vama. Za Vaš zdrav i blistav osmijeh brine se stručni tim naše ambulante. 53

ZDRAVSTVO - SRBIJA

nstitut za rehabilitaciju Beograd je nastavnonaučna zdravstvena ustanova, baza Medicinskog fakulteta u Beogradu kao i više visokih strukovnih škola medicinske struke. Ima tri organizaciona dela Institut u Sokobanjskoj u Beogradu, Selters banju u Mladenovcu i lečilište “Vrmac” u Prčnju. Za razgovor sa dr Snežanom Kostić, v.d. direktorom Instituta za rehabilitaciju, teško dogovaramo termin razgovora jer je u stalnom pokretu između Beograda, Mladenovca i Prčnja. Iako je oformila sjajan tim saradnika, ipak, kao rukovodilac mora i stiže lično u sva tri organizaciona dela. Ne govori nam, ali znamo da je kćerka prim. dr Tomislava Mališića, osnivača banje “Selters”, koji je početkom 70- tih prošlog veka, bukvalno od jedne zapuštene česme u bari kraj Mladenovca, “podigao” Institut i banju

Institut za rehabilitaciju Beograd Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

SNEŽANA KOSTIĆ, rođ. Mališić Rođena 12.4.1962. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završila 1980. u Mladenovcu, potom se upisala na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu na kome je diplomirala januara 1987. god. Od 1987. zaposlena je u Institutu za rehabilitaciju, prvobitno u organizacionom delu “Selters” Mladenovac, nakon završene specijalizacije u organizacionom delu u Beogradu, Sokobanjska 17. U više navrata radila je i u organizacionom delu “Vrmac” u Prčnju. Specijalistički ispit je položila sa odličnim uspehom januara 1995. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i time stekla zvanje specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije. Od 2000. godine radi u kabinetu za Kliničku elektromioneurografiju Instituta za rehabilitaciju. Magistarsku tezu pod nazivom “Efekat niskoenergetske terapije laserom na klinične pokazatelje gonartroze“ odbranila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu juna 2006. god.i time stekla akademski naziv magistra nauka. Zvanje primarijusa je stekla juna 2015. Mentor je specijalizantima fizikalne medicine i rehabilitacije. Takođe je aktivan član Republičke stručne komisije za rehabilitaciju. Autor je i koautor više naučnih radova sa kojima je učestvovala i izlagala na više domaćih i međunarodnih kongresa. Član je Srpskog lekarskog društva - sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Udruženja fizijatara Srbije i Lekarske komore Srbije. Na mestu vršioca dužnosti direktora Instituta za rehabilitaciju nalazi se od septembra 2015.

“Selters”. Prvi put u Srbiji objedinio je lečenje, nauku i umetnost. Uspeo je da sa “Seltersom” poveže zavode u Sokobanjskoj u Beogradu i lečilište u Prčnju. Unapredio je medicinu rada u Srbiji i povezao je sa turizmom. Prvi je u “Seltersu” uspostavio saradnju sa kineskim lekarima, nakon čega mu je tadašnji gradonačelnik Pekinga, koji kasnije postaje i predsednik Kine, bio u gostima. Ali to je istorija sa kojom se možemo ponositi, jer su još tada ovom institutu i banji udareni pravi, dobri i čvrsti temelji. Pod utiskom prošlih vremena vraćamo se u sadašnjost i razgovor sa direk54

torkom Snežanom, ekskluzivno za časopis “Medici.com”, počinjemo pitanjem: Gotovo da nema osobe u regionu koja nije čula za “Selters” banju. Gde se ona nalazi i kome, u stvari, pripada? SELTERS BANJA, nadomak Beograda, jedina banja koja pripada beogradskoj opštini, je organizacioni deo Instituta za rehabilitaciju. “Selters” je već decenijama nosilac većeg dela medicinske delatnosti Instituta - sa 300 kreveta u mreži zdravstva Republike Srbije, prepoznat kao rehabilitaciona ustanova gde se

Z D R AV S T V O - S R B I J A

oterapeuti koji su savladali brojne složene tehnike rada sa ovom decom te kroz igru i pažljiv pristup postižu neverovatne rezultate. Naša je želja da ovo odeljenje u budućnosti bude u punom kapacitetu iskorišćeno i da rehabilitujemo, osim dece sa neurološkim dijagnozama, i decu sa bolestima respiratornog sistema, kao i povredama i prelomima za šta imamo neopodne preduslove prostora, opreme i kadra koji čini multidisciplinarni tim . Radi unapređenja kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite uloženo je u renoviranje delova smeštajnih kapaciteta kako dečjeg odeljenja, tako i gde se leče najteži pacijenti kao i dela terapijskih blokova, takođe smeštajnih kapaciteta u novijem „hotelskom“ delu namenjenom zdravstvenom turizmu. Koliki su kapaciteti vaše ustanove? Okrenuti rehabilitaciji teških pacijenata za koje u “Seltersu” imamo 300 kreveta u mreži manje smo imali potrebe da se razvijamo u komercijalnom delu. Međutim, vremena se menjaju i u eri vladavine tržišne ekonomije samo prihod koji ostvarimo prodajom smeštaja i usluge van ugovorenih kreveta sa Fondom zdravstva možemo da koristimo za investiciona ulaganja opet sa ciljem da upućenom pacijentu kao i onom koji sam plaća bude pružena vrhunska usluga. Usluge se pružaju i kroz ambulantno-polikliničku službu kao i kroz stacionarnu rehabilitaciju koja je organizovana u dva objekta sa ukupnim kapaciteom oko 500 postelja.

uspešno”dižu na noge”najteži pacijenti. “Selters” je u Mladenovcu smešten na obroncima planine Kosmaj u široko rasprostranjenom šumovitom predelu, a blizina Beograda, koji je na 45 km udaljenosti autoputem, čini ga prestonici najbližem prirodnom lečilištu. Tek 1974. godine, posle obimne rekonstrukcije i dogradnje starog hotela, osnivanjem Zavoda za medicinu rada i rehabilitaciju započinje razvoj „Seltersa“ kao zdravstvene ustanove. Ko su vaši pacijenti? Posle kojih bolesti se rehabilituju u “Seltersu”? Posle teških moždanih udara pacijenti bivaju često iz bolnice, gde su zbrinuti direktno, prebačeni kod nas a uz pomoć vrhunskih timova lekara specijalista, logopeda, defektologa, psihologa, visokih fizioterapeuta i obučenih medicinskih tehničara opet staju na svoje

noge, osposobljeni za samostalan život. Takođe, pacijenti nakon ugradnje proteze, najčešće kuka ili kolena, od nas odlaze bez štaka. Šta biste posebno izdvojili kao razliku u odnosu na druge banje u Srbiji? U “Seltersu”, osim odeljenja za neurološke, ortopedske i reumatološke pacijente, imamo i dečje odeljenje koje moramo posebno izdvojiti - kod nas se ambulantno, ali i stacionarno, zbrinjava najosetljivija patologija dečjeg uzrasta pod vođstvom lekara subspecijalista dečje fizikalne medicine i rehabilitacije. Deca su smeštena u komfornim dvokrevetnim sobama - svaka ima svoje kupatilo, televizor, internet. Takođe, imaju svoju posebnu salu za vežbe u kojoj sa njima rade dodatno edukovani viši fizi-

Jeste li uspeli da učinite pomak u kvalitetu smeštaja i usluge? Ovog leta moći ćete da birate, osim zatvorenog mineralnog bazena i između velikog i dečjeg bazena napolju . Takođe je završen projekat pratećih sadržaja kao što je dečje igralište i sportski tereni, a sve u cilju razvijanja naše ustanove i u pravcu zdravstvenog turizma. Za to imamo vrhunske uslove jer poznata je činjenica da nema razvoja zdravstvenog turizma bez medicinskog znanja. U oba objekta, u renoviranim i savremeno opremljenim terapijskim blokovima, pružaju se procedure hidro-kinezi terapije, mineralne kupke sa selters vodom i podvodnom masažom, kao i ručna masaža, elektroterapija, magneto i laseroterapija, terapija ultrazvukom, kinezi i radna terapija kao i mogućnost korišćenja najsavremenije opremljenog wellness dela sa lekovitim blatom, saunom, slanom sobom… 55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

“Selters” nije samo centar za rehabilitaciju. Imate i specijaliste drugih specijalnosti na raspolaganju? U “Seltersu” imamo mogućnost da tradiciju razvijene rehabilitacione ustanove sa implementiranim sadržajima klasičnog medicinskog pristupa koji podrazumeva pregled, postavljanje dijagnoze i određivanje terapije klasičnim metodama dopunimo metodama prirodnih lekovitih faktora – specifične, nadaleko poznate “Selters” vode i peloida . Naravno, i blaga umereno kontinentalna klima sa velikim brojem sunčanih dana i obilnim isparenjima eteričnih ulja iz okolnih četinara kao i obližnjeg šumskog kompleksa planine Kosmaj doprinosi telesnom i duhovnom blagostanju. Osnovna delatnost je rehabilitacija na čelu sa lekarima specijalistima fizikalne medicine i rehabilitacije, fizioterapeutima i medicinskim tehničarima. S obzirom na široko indikaciono područje tim čine i lekari konsultanti iz različitih oblasti – internista, psihijatar, neurolog, psiholog, defektolog, logoped, radiolog, hirurg… U savremeno opremljenoj laboratoriji mogu da se urade sve potrebne analize. Koliko se možete baviti prevencijom? Prateći stare, a ponovo moderne trendove koje možemo nazvati potrebom savremenog čoveka za brigom o sopstvenom zdravlju i mi se razvijamo kao zdravstvena ustanova u tom pravcu. Potreba za primarnom prevencijom

zdravlja je kod nas prepoznata ali još nedovoljno razvijena. Naš čovek često ode lekaru kad je već ozbiljno bolestan. Mi na svim nivoima moramo podizati svest stanovništa - bolje je sprečiti nego lečiti. Savremeni čovek i nije svestan koliko je izložen stresu kao jednom od najvažnih faktora rizika za sve bolesti. Jedan od načina podizanja nivoa svesti je i upoznavanje sa mogućnostima naših banjskih lečilišta. Kako biste opisali vaš pristup rehabilitaciji? Prirodni lekoviti činioci kao što su to mineralna voda, blato, povoljni klimatski faktori od davnina počivaju na celovitom pristupu ljudskom organizmu - takozvanom holističkom pristupu, što znači da telo, um i duh čine jednu nerazdvojnu celinu, a ozdravljenje dolazi iznutra! Posebno moramo znati da samo primena prirodnih lekovitih činilaca, koja je integrisana sa klasičnim medicinskim pristupom, može dati željeni rezultat. Mineralna voda “Selters” spada u visokomineralizovane vode, a po svom sastavu je alkalno-murijatična, ugljenokisela hipertermalna, na svom izvoru ima temp. 50 stepeni C. Pronađena je slučajno krajem pretprošlog veka u potrazi za pijaćom vodom. Vrlo brzo potom je ispitana i atestirana, a u flaširanom obliku

nalazila se u apotekama širom Evrope pre više od sto godina. Tada je dobila i nagrade za kvalitet i lekovitost (u Briselu 1906, u Londonu 1907) Recite nam nešto o planovima za budućnost. Vredno radeći, nadamo se da smo na dobrom putu te i za naredni period imamo velike planove. Dalje renoviranje smeštajnih kapaciteta kao i hidroterapijskog bloka, izgradnja staze zdravlja kao i dečjeg i sportskih igrališta, obnavljanje neophodne medicinske opreme. Stalni akcenat je da higijena bude na što višem nivou kao i na poboljšanju kvaliteta ishrane i snabdevenosti lekovima. Takođe, dalje intenzivnije usavršavanje i podmlađivanje medicinskog kadra je veoma važan zadatak da bismo opravdali tradiciju i visokoobučenim kadrom dalje bili u mogućnosti da pružimo vrhunsku uslugu kako pacijentima koji dolaze na uput, tako i onima koji sami plaćaju. Čime biste se posebno pohvalili? Nosilac smo sertifikata inegrisanog sistema menadžmenta kvalitetom, ISO 9001:2015 i HACCP sistema. Takođe smo kao zdravstvena ustanova sa visokim standardima od AZUSA januara 2018. stekli akreditaciju na period od maksimalnih sedam godina.

isoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji, u regionu prepoznatljiva kao lider u obrazovanju iz oblasti zdravstvene nege i zaštite, ove godine obeležava 20 godina postojanja. Specifičnost ove institucije se ogleda ne samo u tome što se na njenom čelu nalazi Grk, prvi direktor u Srbiji, dr sc. med. Hristos Aleksopulos, već i što je ova škola među prvim socijalno odgovornim ustanovama u zemlji. Sa dr Aleksopulosom, svestranim mladim čovekom sa doktoratom medicinskih nauka, koji upravo završava master rad na Francuskom institutu u Atini sa temom „Diplomatski odnosi između Grčke i Srbije u periodu Balkanskih ratova“, majstorom sportskih veština, razgovarali smo, između ostalog, o novim podsticajnim merama predsednika Vučića za populacionu politiku, mogućnostima sekundarnog obrazovanja dece iz socijalno ugroženih porodica, kao i reformi školstva koju je najavila predsednica Vlade. Kako je Visoka medicinska škola strukovnih studija Ćuprija postala socijalno odgovorna ustanova? Na inicijativu ministra odbrane i Vojske Srbije Aleksandra Vulina, naša škola potpisala je ugovor o oslobađanju školarine dece poginulih boraca pripadnika Ministrastva obrane i Vojske Srbije, umanjenje školarine za socijalno ugrožene porodice i porodice sa troje i više dece kao i dece zaposlenih u Ministarstvu. VMŠSS je donela odluku da pomogne porodicama sa četvoro dece tako što će četvrtom detetu obezbediti besplatno školovanje u narednoj školskoj godini, a porodicama sa troje dece troškovi školarine biće smanjeni za 20%. Ovim ugovorom smo preduzeli podsticajne mere koje je predložio predsednik Vučić za porast nataliteta, podržavajući i prepoznajući novu Strategiju podsticanja rađanja, predloženu od ministarke bez portfelja zaduženu za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović. Koji su Vaši ciljevi kao rukovodioca visoke strukovne škole? Kao direktor, cilj mi je da Škola dostigne nivo razvijenih evropskih institucija u oblasti zdravstvene nege. Modernim pristupom nastavi, podsticanju kreativnosti, aktivnim učešćem studenata u nastavi, vežbama i vannastavnim aktivnostima kao i opremanjem kabineta najsavremenijim učilima i opremom, mislim da smo na pravom putu da studentima pružimo

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji

Lider socijalno odgovornih ustanova Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

najbolje moguće uslove za studiranje i sticanje adekvatnih znanja i veština za samostalan rad u svojoj struci. Važno je da naglasim da je diploma naše škole priznata i van granica naše zemlje, a dokaz tome su brojni svršeni studenti koji posao medicinskih radnika obavljaju širom planete. Visoka medicinska škola strukovnih studija je državna, akreditovana visokoškolska ustanova koja je direktno podređena Ministarstvu prosvete, sa kojim ima odličnu saradnju. U čemu se trenutno ogleda ta saradnja? Pre svega u istim idejama i ciljevima. Po prvi put postoji otvorenost Ministarstva prosvete, na čelu sa minstrom Šarčevićem, za reforme u obrazovanju. To je garancija da obrazovanje bude jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Velika je stvar i to što ministar ima jasnu ideju i traži sistemska rešenja koja će doprineti ostanku mladih u Srbiji, kao i povratku onih koji su stekli znanje i praksu u inostranstvu. Konkretne mere, kao što je dualno obrazovanje, razvoj preduzetničkih kompetencija, osposobljavanje za rešavanje finansijskih problema, digitalizacija i mnoge druge, stvoriće uslove za ostvarenje ciljeva Vlade i Ministarstva prosvete.

Nedavno je u vašoj školi gost bila i lično predsednica Vlade RS Ana Brnabić, da li je to pokazatelj da VMŠSS podržava najavljenu reformu obrazovanja? Podržavamo, ne samo reformu obrazovanja, nego i ceo projekat digitalizacije. S tim u vezi, upravo prilikom posete premijerke Brnabić u našoj školi su otvorene multimedijalna učionica, serverska soba i kompjuterska laboratorija. Tom prilikom, predsednica Vlade je izjavila da je konstantno ulaganje u skladu sa prioritetima Vlade Republike Srbije. Da treba da se gradi društvo zasnovano na znanju, ali i da se unapređuje zdravstveni sistem Srbije zbog čega je važan nov medicinski kadar što direktno ide u prilog novoj reformi školstva. U kojoj meri je vaša institucija spremna da ide u korak sa novim reformama? Osavremenjavanje i unapređenje nastavnog procesa jedan je od glavnih ciljeva ove škole. Digitalizacija i informatičko opismenjavanje polako postaju osnova današnjeg školstva, to je nešto što svi moramo podržati i pratiti. Škola će ovim novinama direktno povećati kapacitete informacionog sistema kao i pružiti tehničke mogućnosti za implementaci57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Mudre misli

ao profesor književnosti najčešće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečeProf. Tihomir Levajac, književnik nice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima *** sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u Deco, možete misliti kakav je život kad mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim je od kolevke do groba najlepše đačsa vama da podelim. Svojim skromnim ko doba. Duško Radović izborom. Ako se i vama svide, onda je u *** redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa. Tihomir Levajac Reči su lepe, ali kokoške nose jaja. ju novih tehnologija. Naša škola još jednom pokazuje da uviđa potrebe studenata i teži da na što bolji način unapredi kvalitet nastavnog procesa i stvori što bolje uslove obrazovanja. Takođe, kroz osavremenjavanje rada škole i povećanje kapaciteta za realizaciju nastave uz podršku informaciono-komunikacionih tehnologija VMŠSS u Ćupriji omogućiće i besplatno informatičko opismenjavanje sugrađana. I za kraj, kakav je osećaj biti Grk koji je u Srbiji ne samo na čelu jedne ustanove, već i dobitnik brojnih nagrada među kojima su i priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ i „Zlatnik cara Lazara“? Veliki broj nagrada i zahvalnica koje sam primio ispred škole kojom rukovodim kao i u svoje lično ime je pretežno za značajan doprinos unapređenja razvoja visokog obrazovanja. To je svakako jedan vid motivacije da konstantno napredujemo i pratimo aktuelne tokove. S druge strane bih naglasio da je na nama i velika odgovornost opravdati priznanja i održati nivo kao i nadmašiti standarde koje smo postavili.

Afrička poslovica

*** Ne postoji prava linija. Svaka prava linija je kružnica nekog beskrajnog kruga. Ne postoji centar. Centar je svugde, a obim nigde. Horhe Luis Borhes

*** Kad je moj narod u nevolji, ja sam uvek Svaki muškarac voli dve žene. Jedna na njegovoj strani, pa makar on ne bio je plod njegove mašte, a druga još ni- u pravu. Ivo Andrić je rođena. Halil Džubran *** *** Ko malo hoće, sve ima; ko ništa neće, Kod nas narod voli vlast, a vlast sebe. slobodan je; ko nema, a ne priželjkuje, Nikolaj Velimirović ravan je bogovima. Fernando Pesoa *** *** Kad rušite spomenike, poštedite postoKrv u antologijskoj sceni pod tušem iz lja. Uvek mogu dobro poslužiti. Stanislav Jirži Lec Hičkokovog filma ‘’Psiho’’ je sirup od *** čokolade. Noel Botam Najteže je za istinu u vreme kad sve *** može da bude istina. Stanislav Jirži Lec Samo strpljenje i vreme pretvaraju du*** dovo lišće u svilu. Kineska poslovica Toliko smo u krizi da se već može raz*** mišljati o jubileju. Ilija Marković Misli ujutru. Delaj u podne. Jedi uveče. *** Spavaj noću. Viljem Blejk Istorija je pozorište lutaka. Izlazi čove*** čuljak, udara u doboš i odlazi. Vi očekujete nešto novo, ali sad izlazi drugi Nedostaju mi oni kojima ja nedostajem. Robert Vizner čovečuljak, udara u drugi doboš, i od*** lazi. I tako bez kraja. Henri Langfelou Sve što sam imala pre dvadeset i pet *** godina imam i sada, samo što se sve Iznad svega je ništa, od čega je sve spustilo. Džipsi Rouz Li, striptizeta postalo. Bengalska izreka *** Izgleda da je starenje jedini mogući na- Sinoć sam kovao hiljadu planova, jutros sam radio kao i obično. čin da se živi dugo. Danijel Fransoa

Konfučije

*** *** Ljudi su nekad bili bliži jedan drugom. Žena je bez muža kao barka bez jedra, a dete bez oca kao raskršće bez putokaza. Oružje nije imalo veliki domet. Stanislav Jirži Lec

Vijetnamska poslovica

Z D R AV S T V O - S R B I J A

krajevima i rade kao geronto-domaćice, za veoma nisku platu od oko 1600 evra, za razliku od državljana Nemačke koji za isti posao zarađuju oko 2.500,00 evra. Agencije često sklapaju ugovore koji su, nažalost, na štetu naših kolega. Jednoglasno smo usvojili deklaraciju koju ćemo uputiti svojim vladama i resornim ministarstvima. Moramo da skrenemo pažnju na goruće pitanje, jer uskoro neće imati ko da nas leči. Mnogi od nas se prepoznaju u stihovima antologijske pesme našeg velikog pesnika i rodoljuba Alekse Šantića „Ostajte ovdje“.

Forum Sindikata zdravstva Jugoistočne Evrope

Migracije zdravstvenih radnika F orum Sindikata zdravstva Jugoistočne Evrope formiran je 2009. godine. Članice foruma su iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, Federacije BiH, Brčko distrikta, Albanije, Rumunije, Bugarske, Kosova i Turske. Na poslednjoj konferenciji, koja je održana od 7. do 10. aprila ove godine, tema je bila „Migracija zdravstvenih radnika iz Jugoistočne Evrope“. Nedostatak zdravstvenih radnika je prisutan u svim zemljama regiona. Najveći procenat odlaska zdravstvenih radnika je u Bugarskoj i Rumuniji, inače članicama EU zone, mada ni u našoj zemlji nije ništa niža stopa odlaska zdravstvenih radnika. Često se može čuti da u proseku svaki peti zdravstveni radnik uči nemački jezik. Interesantno je da ni u jednoj zemlji ne postoje precizni podaci koliko je zdravstvenih radnika do sada napustilo svoju zemlju u potrazi za tzv. „boljim životom“. Došli smo do zaključka, da pored veće zarade, često kao razlog odlaska navode lakše i jednostavnije profesionalno usavršavanje, a ponekad je to i na prvom mestu, a po tom i loši međuljudski odnosi. Prema nekim podacima, prošle godine Srbiju je napustilo oko 800 lekara i 1200 do 2000 medicinskih sestara. Pre dve godine bili smo u poseti kolegama najvećeg sindikata javnih službi „Verdi“ u Nemačkoj, gde smo zatekli ne baš

Ana Kojić, rođena 4.11.1978. godine u Šapcu, gde završava srednju medicinsku školu, nakon toga završava Visoku strukovnu školu za menadžment. Trenutno je na specijalističkim studijama za korporativnu bezbednost. Zaposlena je u Urgentnom centru KCS od 2001. godine. Prvo radno mesto u šokovima „A“ i „B“. Sada radi u Odseku za kontrolu i obračun medicinske dokumentacije Urgentnog centra . Od 2003. aktivno se bavi sindikalnim radom, trenutno na mestu predsednika Ujedinjenih sindikata Srbije. Jedna je od osnivača Foruma sindikata zdravstva Jugoistočne Evrope, gde vrši funkciju koordinatora. Od 2003. godine učestvovala na više međunarodnih i regionalnih konferencija, „okruglih stolova“, seminara (Bezbednost i zdravlje na radu, Mobing, Reforma zdravstvene zaštite, Privatizacija javnog sektora, Zapošljavanje mladih, Penzijska reforma, Razvijanje projektnih ideja, Fiskalna i trgovinska politika, Primarno i sekundarno pravo EU...)

sjajno stanje ne samo za naše radnike koji su došli u Nemačku, već i za kolege koje dolaze iz Španije. Često se dešava da naši radnici završe u ruralnim

Izjava sa sastanka Regionalnog foruma Sindikata zdravstvene i socijalne zaštite u jugoistočnoj Evropi. 1. Zdravstvena i socijalna zaštita ima važnu ulogu za sve zainteresovane strane u jednom društvu i zaslužuje posebnu pažnju nacionalnih vlasti. 2. Za rastuće migracije iz zemalja jugoistočne Evrope među zdravstvenim radnicima postoji nekoliko razloga: nedostatak obuke, loši uslovi rada, nedostatak podsticaja, veće plate i bolje mogućnosti u drugim evropskim zemljama i velika globalna potražnja. 3. Pomenuta migracija i starenje radne snage u sektoru zdravstvene zaštite ugrožavaju kvalitet usluga u ovom sektoru i istovremeno pogoršavaju uslove rada zaposlenih. 4. Članovi regionalnog foruma očekuju od vlasti da minimiziraju negativne efekte migracije, poboljšavajući sve neophodne uslove rada za zaposlene u zdravstvenom sektoru, što će smanjiti odliv mozgova u ovom sektoru i poboljšati kvalitet zdravstvene zaštite. 5. Ova zajednička izjava biće dostavljena svim odgovarajućim ministarstvima i svim vladama država članica Foruma. Izjava je potpisana u Prolom banji (Srbija), 9. maja, 2018. godine. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

etra je najveći unutrašnji organ čoveka, njena težina iznosi između 1200 i 1800 g. Nalazi se u gornjem desnom kvadrantu abdomena i sastoji se iz levog i desnog režnja. Desni režanj je oko šest puta veći od levog. Prekrivena je Glisson-ovom kapsulom, tankim slojem vezivnog tkiva. Jetra je jedan od najaktivnijih organa i zbog toga se često naziva biohemijskom laboratorijom organizma. U jetri se odigrava metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata, metabolizam hormona i lekova, sinteza faktora koagulacije krvi, stvaranje žuči, detoksikacija toksičnih materija kao i funkcija odstranjivanja štetnih supstanci. Funkcije jetre su vrlo važne za ljudski organizam, tako da čak i posle 75% oštećenja jetrinog parenhima, funkcije ostaju očuvane. Postoje različiti metodi za dijagnostiku metastaza u jetri. Prvi i osnovni, ali i najnesigurniji, jeste pregled lekara i anamneza. Laboratorijski testovi krvi (ALT, AST, alkalna fosfataza, bilirubin i amilaza) neki su od pokazatelja funkcije i oštećenja jetre. Ultrazvuk je veoma koristan u dijagnostikovanju promena na jetri kao i diferenciranju cističnih od solidnih promena. Mnogo precizniji su CT jetre, kao i magnetna rezonanca. Biopsija jetre se koristi u određivanju tipa metastaze, kada nije poznat primarni tumor i može se koristiti u kombinaciji sa ultrazvukom i CT-om. Kriterijumi za resekciju se ogledaju u dva parametra, a to su opšte stanje pacijenta i raširenost bolesti. Česta je upotreba ultrazvuka pri operacijama ne samo u dijagnostikovanju stadijuma bolesti, već i prilikom same resekcije. Operacija čuvanja parenhima jetre umesto obimne resekcije je danas trend. Dokazano je da su tumorski depoziti kod satelitskih tumorskih promena najčešće locirani u 2mm od ivi-

Prof. dr Aleksandar Karamarković

Budućnost je stigla – Evident mikrotalasni sistem Pripremio: Radenko-Rade Karalić

ce glavnog tumorskog nodula, kao i da radikalnije operacije ne pokazuju značajnu stopu preživljavanja u odnosu na poštednu operaciju. Opšta bolnica “Atlas”, kao lider u uvođenju inovativnih rešenja u hirurgiji, sa velikim zadovoljstvom predstavlja Evident™ mikrotalasni ablacioni sistem renomiranog proizvođača medicinske opreme Covidien (Evident™ Microwave Ablation System). U našoj bolnici se već duže vreme koristi radiofrekventna ablacija (RFA) kao standard u hirurškom lečenju. Sada idemo korak dalje sa inovativnim rešenjem u vidu primene mikrotalasa. Evident™ mikrotalasni ablacioni sistem je najbrži sistem za ablaciju mekih tkiva koji postoji na tržištu. Mikrotalasna hirurgija se posebno primenjuje u lečenju primarnih tumora jetre, kao što je hepatocelularni karcinom, ali i metastaza karcinoma debelog creva u jetri. Pacijenti sa hepatocelularnim karcinomom se često javljaju lekaru

Prof. sc. med. dr Srbislav Knežević

Ass. dr Danijel Galun

u odmakloj fazi bolesti kada je klasična hirurgija jetre previše rizična i kada je primena mikrotalasne hirurgije potpuno opravdana. Pored toga, uspešno se primenjuje i u lečenju maligniteta bubrega i nadbubrežnih žlezda. U opštoj bolnici “Atlas” do sada je uspešno izvedeno pet operativnih zahvata na jetri primenom mikrotalasa, kao i kombinovanom primenom klasične hirurške resekcije, radiofrekventne ablacije i mikrotalasa čime se postižu najbolji rezultati. Opšta bolnica “Atlas” ostaje posvećena najvišim standardima hirurškog lečenja i uvođenjem inovativne medicine i hirurgije na našim prostorima. Tim lekara Centra za opštu hirurgiju “Atlas” bolnice koji se bavi hirurgijom jetre sačinjen je od eminentnih stručnjaka: Prof. sc. med. dr Srbislav Knežević, prof. dr Aleksandar Karamarković, Ass. dr Danijel Galun, Ass. dr sc. med. Đorđe Knežević, Ass. dr Borislav Tošković, Ass. sc. med. dr Slavenko Ostojić.

Ass. dr sc. med. Đorđe Knežević

ransplantacija kose je operativni zahvat u kome se presađuju pojedinačne folikule dlake. Ove folikule se uzimaju sa tzv. donor oblasti tela i presađuju se na neophodno mesto. Ovo najčešće podrazumeva presađivanje kose na glavi, nekad i u oblasti obrva. Transplantacija kose se primarno koristi da bi se suzbila ćelavost muškaraca. U ovoj minimalno invazivnoj proceduri presađivanja kose transplanti sa folikulama dlaka, koje su genetski otporne na određene viruse koji izazivanju ćelavost, se prenose na teme glave. Često se ovo izvodi i na regiji brade, grudi ili u prikrivanju nekih ožiljaka. Preoperativna procedura i planiranje Već nakon prvih konsultacija, hirurg analizira teme pacijenta, daje mu do znanja šta može da očekuje i predlaže najbolji pristup rešavanju ovog problema. Hirurg, takođe, određuje da li će biti neophodna jedna ili više sesija presađivanja kose i šta je realno da pacijent očekuje nakon transplantacije kose. Preoperativnom poliskopijom pomaže da se odredi gustina kose i na osnovu toga se određuje presađivanje na neophodno mesto. Nekoliko dana pre transplantacije kose, pacijentu je zabranjeno uzimanje lekova koji mogu da rezultiraju prekomernim krvarenjem i slabim primanjem novopresađene kose. Takođe, alkohol i konzumiranje cigareta mogu da dovedu do već pomenute neželjene pojave. Postoperativni antibiotici se obično prepisuju sa ciljem sprečavanja infekcije rane ili dlake. Oblast uzimanja kose Uzimanje kose se obično vrši na delovima glave gde je ima najviše. Ovo je obično oblast potiljka. Takođe, ovo može da podrazumeva i neke druge delove tela gde je koren dlake veoma zdrav i gde je ima u izobilju. Na primer, ako pacijent ima dovoljno dlaka na grudima, one mogu biti presađene na glavu ili čak na oblast obrva.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Procedure transplantacije kose

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirugije, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

Bol Proces transplantacije je bezbolan i vrši se pri dejstvu slabijeg sedativa ili u lokalnoj anesteziji čije dejstvo traje nekoliko sati (opciono). Apliciranje ovih medikamenata se vrši u zavisnosti od površine sa koje su uzorci uzeti, odnosno transplantovani. Prethodno, kosa se opere posebnim šamponom, potom se tretira antibakterijskom supstancom, kako bi se u potpunosti izbegle infekcije, a samim tim i dodatne komplikacije. Metode uzimanja kose Postoji nekoliko različitih metoda za presađivanje folikula dlake. U zavisnosti od oblasti preuzimanja dlaka, veoma je bitno da se vodi računa o tome da se ne ošteti koren dlake. Folikule dlake rastu pod određenim uglom naspram površine kože, što znači da, u zavisnosti od metode presađivanja kose, dlaka mora biti veoma pažljivo izvađena pod odgovarajućim uglom kako bi se izbegla eventualna oštećenja njenog korena. Dve glavne, savremene tehnike vađenja kose: strip tehnika presađivanja i folikularno presađivanje dlake. Strip tehnika presađivanja korena dlake je najčešće korišćen metod za presađivanje kose u skorijoj prošlosti, ali zbog brojnih nedostataka, više se ne koristi.

je najprominentnija FUE tehnika. Ova tehnika daje najpoželjnije rezultate s obzirom na to da ona ne stvara velike graftove od 5-6 dlaka u prednjoj liniji kose kao što je slučaj sa starijim tehnikama presađivanja kose. FUE tehnika ne stvara nikakve ožiljke niti izveštačen izgled. U ovoj proceduri dlake ne rastu pod različitim uglovima itd. Osim toga, daleko je brža i pouzdanija tehnika presađivanja kose. Vrste transplantacije kose Način na koji će se vršiti presađivanje kose zavisi od potreba i želja pacijenata. Ako pacijent ima tzv. androgenetsku alopeciju, odnosno ako mu je neophodna transplantacija kose sa ciljem otklanjanja znakova nasledne ćelavosti, ili transplantacija kose sa ciljem korekcija obrva ili, pak, presađivanje kose sa ciljem korigovanja zalizaka i čela. U skladu sa pomenutim, vrši se uzimanje uzoraka koji se apliciraju na željeno mesto.

Postoperativna nega Nakon operacije pacijent mora da vodi računa o oblačenju. Ne bi trebalo da se oblast na kojoj je transplantacija urađena znoji, odnosno neophodna je cirkulacija krvi i tečnosti na pomenutom mestu. Osetljiva oblast mora da bude zaštićena od sunca i šamponiranje kose trebalo bi da bude već drugog dana nakon operacije. Šamponiranje je veoma bitno jer se Najpouzdanija tehnika S obzirom nato da su se hirurške ovim izbegava svrab kojim se, opet, tehnike transplantacije kose menjale stvara dodatni rizik za ponovni gubiu poslednjih tridesetak godina, danas tak kose nakon veoma kratkog perioda posle operacije. Šok S obzirom na to da je presađena kosa doživela šok transplantacijom, ona bi trebalo da opadne u roku od desetak dana nakon operacije. Nova kosa trebalo bi da počne sa rastom već nakon dva meseca i u narednih 6-9 meseci će postati podjednako debela i čvrsta kao i ostale dlake. 61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

re dve godine okupila se udruženja i pojedinci koji se godinama bave demografskim problemima nestanka našeg naroda, problemima abortusa u Srbiji, promocijom rađanja, afirmacijom roditeljstva i tradicionalne (prirodne) porodice, zaštitom ljudskog života od trenutka začeća, zaštitom reproduktivnog zdravlja i formirali su Savez za porodicu i rađanje. Ovaj savez okuplja više nevladinih i neprofitnih udruženja okupljenih oko najvažnijih zajedničkih opštih ciljeva – obnavljanja našeg naroda na prostoru Srbije, zaštite prava nerođene dece i zaštite i unapređenja prava porodice. Po blagoslovu patrijarha srpskog g. Irineja, a na molbu članova Saveza, osnovan je Centar za život. Glavi ciljevi Centra za život su promocija braka, porodice i novog života kao svetinje, kao i uspostavljanje saradnje između crkve, države i stručnjaka, koji samo zajedno i sinhronizovano mogu rešiti jedan od najtežih problema u istoriji srpskog naroda - problem bele kuge. Uvaženi dr Cakiću, jedan ste od ljudi koji na delu podržava povećanje nataliteta u Srbiji, budući da sa vašom suprugom imate petoro dece. Takođe, već ste i jedan od entuzijasta koji se u velikoj meri predao organizovanom radu na ovom polju. Šta Vas je motivisalo da ste aktivni u ovom savezu? Od svoje mladosti, kroz studentske dane, u meni se razvila ljubav prema deci, a kasnije i potreba da se pomogne njihovo rađanje i zaštiti njihovo zdravlje, kao i pravo na srećno detinjstvo. Današnje vreme je, nažalost, ukinulo najvažnije dečje pravo, pravo deteta da se rodi. Rađanje dece kod mnogih mladih ljudi nije prioritet, odlažu se i brak i rađanje za neke godine boljeg materijalnog statusa, a, nažalost, i kada se začne novi život, on se uništava u majčinom stomaku, tako da majčina materica prestaje da bude kućica odrastanja i čuvanja novog života, već postaje kuća uništenja tog života. S obzirom na to da sam znanja o svetosti novog života stekao još u studentskim danima, da sam kao lekar upoznao svo savršenstvo i uzvišenost rađanja novog bića, a kao otac osetio ljubav i radost koju donosi potomstvo, prirodno je bilo da deo svoga vremena posvetim i borbi za rađanje dece u mojoj okolini. Posle ličnog višegodišnjeg angažovanja, uključili ste se ili bolje reći organizovali ste timski rad,na koji način? 62

Intervju: dr Bojan Cakić

Da nas bude više Intervju vodio: Radenko-Rade Karalić

Posle više godina individualnog rada, preuzeo sam angažovanje u okviru udruženja „Centar za život“ i „Savez za porodicu i rađanje“ koji deluju u prostorijama parohijskog doma hrama Rođenja presvete Bogorodice u Zemunu, pod duhovnim staranjem oca Bože Bakajlića. Centar je preduzeo niz aktivnosti u 2017/2018. godini, održano je oko 30 predavanja na temu braka, porodice i svetinje života i dobijena iznenađujuće velika podrška za dalje aktivnosti. Snimljeno je i više od 10 TV i radijskih emisija i pripremljeno još tema za naredna snimanja. Obavljena je prva radionica, obuka za dobrovoljce-volontere, kao i pilot projekti za rad sa mladima na temu pravilnog razvoja polnosti, ljubavi, zaljubljenosti i braka. Odnedavno je problemom niskog nataliteta Srba ozbiljnije počela da se bavi i Vlada Srbije, donoseći niz stimulativnih mera. Po Vašem ličnom mišljenju, koji su najvažniji koraci u rešavanju navedenog problema? Sve nas, koji se godinama bavimo ovim problemom, jako je obradovala činjenica da je po prvi put do sada neka naša državna vlast spoznala veličinu problema i, što je još važnije, pokazala spremnnost da preduzme ozbiljne korake u njegovom rešavanju. Uvidevši dobre namere, u organizaciji Udruženja “Centar za život”, uz podršku sinodalnog Odeljenja za brak porodicu i rađanje SPC i Saveza za porodicu i rađanje je organizovalo dvod-

nevni simpozijum „Stvarni uzroci bele kuge u Srbiji – polazni osnov za rešenje problema“. Simpozijum je imao formu skupa sa odabranim predavačima i učesnicima po pozivu. Na skupu je u izlaganju na temu uzroka odumiranja našeg naroda uzelo učešće više od 20 poznatih naučnih radnika i stručnjaka koji se godinama bave ovim pitanjem u sklopu raznorodnih grana nauke i koji su obradili sve segmente života koji decenijama utiču na ovaj pogubni proces, kao i predstavnici SPC, koji su rasvetlili uzroke, ali i rešenja ovog problema koje je crkva svedočila kroz svoje postojanje do danas. Cilj skupa je postignut, u najvećoj meri su određeni i kvantifikovani suštinski i najvažniji uzroci nestajanja našeg naroda, određeno vreme početka ovog dirigovanog procesa, označena metodologija negativnog uticaja na sve segmente života koji utiču na nerađanje i odumiranje, sa posebnim naglaskom na bračnu zajednicu i porodicu kao preduslov stvaranja novog života i kontinuiteta svesti o produženju ljudske vrste, a koja je u današnjoj srpskoj porodici rasturena. Namera je da se u narednom periodu zaključci predoče i crkvi i državnim ustanovama, kako bi se svi motivisali da shvate da je proces ušao u završnu fazu nestajanja našeg naroda i države, te da su neophodne radikalne, pravovremene i odgovarajuće mere koje će problem rešavati u samom korenu i dalekosežno. Kako biste, u najkraćem, opisali demografsku realnost u Srbiji? Zaključuje se iz priloženih radova i podataka da je demografska stvarnost sunovrat Srbije: ispražnjena sela, manji gradovi u odumiranju, prenaseljeni veći gradovi u kojima je otežano roditeljstvo i stvaranje višedetne porodice, mladi ljudi ne stupaju u brak i masovno napuštaju zemlju. Oko 2 miliona, uglavnom mladih ljudi, u Srbiji je izopšteno iz procesa rađanja jer se ne nalazi u bračnoj zajednici sa osobom suprotnog pola koja je preduslov rađanja, žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici bez dece ili žive u jednoroditeljskim porodicama nakon ra-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

zvoda ili smrti supružnika. Ako tome dodamo i oko milion iseljenih mladih ljudi u inostranstvo u poslednjih 30 godina, dobijamo rezultat da će se broj stanovnika na teritoriji Srbije verovatno prepoloviti za 30 godina (u odnosu na 1990. godinu), ako se ovi trendovi nastave. Odlazak mladih ljudi iz Srbije...? Porast spoljašnjih migracija i uglavnom trajni gubitak tih ljudi za srpski nacionalni korpus asimilacijom u druge narode je posledica „prevaspitavanja“ mladih generacija Srba, lišenih nacionalne svesti, istorijske odgovornosti i slobodarskog patriotizma, a proizvod je medijskih dezinformacija i psiholoških manipulacija, koji je kulminirao potrošačkim mentalitetom koji je apsorbovao srpski nacionalni i kulturni identitet i potčinio ga zapadnom sistemu vrednovanja, mondijalističkom i globalističkom načinu razmišljanja i delovanja. Najvažniji uzroci steriliteta u Srbiji ? Hronične bolesti dece i mladih postaju jedan od glavnih uzroka steriliteta i bele kuge u Srbiji, a broj obolelih se kreće već u stotinama hiljada dece i mladih. Bolesti zavisnosti, štetna ponašanja i polne nastranosti i opredeljenja koje ne dovode do rađanja, označena su kao sve važniji uzroci gubitka sposobnosti za porodični život i rađanje dece. Za pravilno vaspitanje dece i mladih jedna od glavnih opasnosti je prerana upotreba mobilnih telefona i kompjutera koja oštećuje pravilan psihofizički razvoj male dece, uz kasnije stvaranje lažnog – virtuelnog identiteta kod mladih na internet mrežama, koji ih onemogućava

da uspostave zdrav i normalan kontakt sa roditeljima, vaspitačima, a posebno svojim vršnjacima. Ovako vaspitane generacije dece i mladih su nesposobne za normalne bračne i roditeljske odnose koji su, u stvari, preduslov rađanja.

som, uz uticaj na demotivaciju roditelja za stvaranje dece. Ovo se ogleda kroz problem nepotrebnih indikacija za carski rez i preranih porođaja koji kasnije ograničavaju rađanje, nepouzdanih testova tokom trudnoće na osnovu kojih su mnoga željena zdrava deca odstranjena abortusom, stimulisanjem žena na čin nepotrebnih abortusa i njihovim činjenjem, a naveden problem nebezbedne vakcinacije. Izračunato je da ove procedure dovode do gubitka preko sto hiljada dece godišnje. Naglašena je činjenica da je kasno rađanje glavni uzrok bračnog steriliteta u Srbiji (preko 400 hiljada parova) te da je promocija mlade porodice i rano rađanje (pre 25. godine života) imperativ za naše društvo i preduslov za stvaranje višedetne porodice kao jedine spasonosne opcije za opstanak srpskog naroda.

Kakav je uticaj medija na rađanje? Pokazano je da u novijem vremenu glavnu ulogu u širenju nemorala i demotivaciji mladih za bračni život i rađanje imaju „rijaliti“ programi i promovisanje turbo-folk kulture poslednjih decenija (gledanost ovih programa se meri u milionima gledalaca u Srbiji). Formirana na ovim vrednostima, sposobnost i svest naše omladine o stabilnom bračnom i porodičnom životu i rađanju dece će biti izobličena te će u budućnosti problem razaranja porodice i nerađanja biti još veći, sa nesagledivim posledicama. Posebno je razmatrana uloga medicinskih procedura i Da li je pravna regulativa imala i da li saveta na smanjenje rađanja zbog nji- ima uticaj na povećanje rađanja? Nametnute pravne regulative, narohovog uticaja na izazivanje nesposobnosti za rađanje, steriliteta, uništenja čito one donete u poslednjih 20 godina, začetog života u majčinoj utrobi abortu- imaju izuzetno negativan uticaj na motivisanost mladih za formiranje braka, očuvanje porodice i rađanje koje bi trebalo da bude kruna i smisao porodice. Naglašena je i potreba za izmenama zakona o medicinski nepotrebnom namernom prekidu trudnoće (abortusu ili čedomorstvu), jer naučni dokazi poslednjih decenija nedvosmisleno ukazuju da se ovim činom uništava novo, jedinstveno ljudsko biće od samog začetka. Ovaj proces mora pratiti i promena svesti u društvu i veličanje svetinje života od samog začetka.

Kakva je uloga religije, odnosno crkve u motivaciji rađanja? U više izlaganja na skupu je označen presudni uticaj razvijene religijske svesti za stvaranje višedetne porodice u čitavoj istoriji čovečanstva, uz dokaze da finansijski momenat nikada u istoriji nije bio presudan u rađanju, već obratno. 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Postoji neodložna potreba da se nadležnima zaključci skupa predoče i svi odgovorni subjekti društva, pre svega crkva i država, moraju se motivisati i shvatiti da je proces ušao u završnu fazu nestajanja našeg naroda i države te da su neophodne radikalne, pravovremene i odgovarajuće mere koje će problem rešavati u samom korenu i dalekosežno. Izlaganja na simpozijumu su velika pomoć i suštinska polazna osnova za preduzimanje odgovarajućih mera u zaustavljanju ovog procesa, jer se problem mora rešavati u korenu i dugoročno otklanjanjem uzroka, a ne jurnjavom za posledicama – što neminovno dovodi do neuspeha. Planirni simpozijum je i polazna osnova i podstrek da se o svakoj obrađenoj temi u narednom periodu organizuju tematski simpozijumi koji bi ponudili i konkretna rešenja, kao i zajedništvo i neophodni kontinuitet i strpljivi rad u narednim decenijama, koji bi doveo do konačne obnove i vaskrsnuća srpskog naroda. Koji je, u stvari, osnovni zaključak upravo održanog Simpozijuma? Poseban zaključak skupa je da je iskorenjivanje tradicionalnog modela hrišćanske porodice i izmenjena svest našeg naroda o porodičnom životu i rađanju kroz proteklih nekoliko decenija osnovni razlog nestanka našeg naroda. Kako je proces izmene kulturne, verske, nacionalne i porodične svesti poslednjih godina ubrzan i potpomognut novodonetim antiporodičnim zakonima, mere koje moramo preduzeti moraju biti brze i sveobuhvatne. Nameće se potreba da država proglasi novi život - dete vrhovnom vrednošću i ciljem. Svako ko može mora da rađa, a ostali će pomoći u stimulisanju rađanja, neko u čuvanju i vaspitanju dece, neko dati materijalnu pomoć, država pružiti maksimalnu pravnu i materijalnu zaštitu i pomoć. Na državi i medijima je da naprave sistem koji će izgrađivati jednu novu svest kod mladih, svest kulture života i rađanja. Posebno ohrabruje činjenica da je sve veći broj mladih porodica koje imaju nesebičnu ljubav prema potomstvu, koje rađaju po četvoro i više dece, pre svega iz bračne ljubavi, ali i odgovornosti prema svojim precima i potomcima. Ovakve porodice, koje s radošću podnose sve napore podizanja dece u današnje vreme, su, u stvari, budućnost Srbije i realna nada da naša zemlja ima budućnosti. 64

Značajan jubilej, 98 godina postojanja Muzeja anatomije čoveka

Dan i Noć Muzeja anatomije Autor: prof. dr Milan Milisavljević

Sdesna nalevo: prof. Laslo Puškaš, prof. Milan Milisavljević i Srpski vitezovi

natomski institut je jedino mesto gde se aktivno koristi latinski jezik u komunikaciji. Latinska terminologija je azbuka medicine i omogućava univerzalno razumevanje među medicinarima. Naša je velika istorijska korist što u Srbiji imamo toliko značajnih tragova rimske civilizacije, čiji smo jezik nasledili i u struci ga koristimo, kaže profesor Milan Milisavljević, rukovodilac Muzeja. Naše najveće blago su naši studenti i sve aktivnosti smo usmerili da im omogućimo da na najbolji način vide anatomske strukture humanih preparata, u disekcionim salama ali i u Muzeju anatomije čoveka, dodaje profesor Laslo Puškaš, šef Katedre anatomije. Saradnja sa istraživačima Viminacijuma traje više od 30 godina i sećanja na našeg učitelja antropologije, profesora Živka Mikića su i danas sa nama. Ideja da tokom XV jubilarne Noći muzeja izložimo skromnu postavku neiscrpne nekropole i dočaramo tragove nestale populacije, realizovana je

19. maja. Ovaj datum koji je označen kao evropska i srpska noć muzeja, je takođe dan predstavljanja i proslave godišnjice našeg muzeja. Otvaranje teških drvenih vrata Instituta za anatomiju uvelo je posetioce u hol, amfiteatar, hodnik, kao i sam Muzej anatomije čoveka. Brojne kolekcije, od najstarijih do najnovijih, uključujući i po prvi put izložene karakteristične lobanje iz Viminacijuma privukle su brojne domaće i strane posetioce. Inače, planovi da sa dr Ilijom Mikićem, šefom antropološkog tima Viminacijuma, učestvujemo u međunarodnom zajedničkom projektu rekonstrukcije lica lobanja starih naroda nađenih na ovom terenu su od značaja za naš Univerzitet u Beogradu i SANU. Analize DNK i fotospektrometrijske analize kostiju kao moderne metode ne isključuju i prisustvo i rad stručnjaka anatoma i to je naša šansa, tvrde prof. Milisavljević i prof. Puškaš, kao i prof. Korać, direktor Istorijskog instituta SANU.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Imamo ideju da se usavršimo u modelovanju lica, bolje reći rekonstrukciji lica, na osnovu skeletnih ostataka lobanje i našeg poznavanja anatomije. U toku je uspostavljanje Laboratorije za rekonstrukciju lica Muzeja anatomije čoveka. Viminacijum i njegova raznovrsna populacija, različite grupe ljudi, sa svih strana starog sveta, okupljeni vekovima na istom prostoru, su neiscrpan izvor materijala za rad od istorijskog, naučnog i umetničkog značaja. Koristili bismo uglavnom dve metode, kompjutersku analizu i anatomsko modelovanje. Postojeći kompjuterski programi generišu sliku lica na osnovu učitanih merenja rastojanja među utvrđenim tačkama lobanje. Mogućnost da se jednostavnim unosom mera generiše slika lica poslužila bi za jed-

staklena piramida, slično Luvru, će se naslanjati na zgradu Anatomskog instituta i biće mesto okupljanja studenata ali i mesto gde će se razvijati Laboratorija za rekonstrukciju lica, posvećena naučnom radu. Univerzeum je evropska akademska asocijacija koja ima ulogu i zadatak očuvanja evropskog akademskog nasleđa. Posebni ciljevi UNIVERZEUMA su i promovisanje istraživanja u cilju povećanja znanja o evropskoj akademskoj baštini kao i obezbeđivanje podrške za zaštitu, negu i promociju evropske akademske baštine. Posle prošlogodišnjeg obilaska Univerziteta u Beogradu i održavanja redovne konferencije u zgradi Kapetan Mišinog zdanja (rektorat) gosti su zatim obišli Muzej anatomije čoveka. Ove godine smo mi, dr Jelena Jovanović

nostavno i brzo formiranje baze slika lica i moguće elektronsko generisanje grupa koje bi bile formirane na osnovu sličnih mera. Manuelno modelovanje lica izvodilo bi se na istim lobanjama koje su prethodno prošle kroz kompjutersku analizu njihovih mera i formiranje slikovnog prikaza lica. Naime, koristili bi se otisci lobanje i odlivci potom dobijenih kalupa, tako da bi zbirka lobanja ostala neoštećena. Na kopijama lobanja, posebnim postupkom nanošenja silikonskih slojeva masnog tkiva, mišića i kože formirali bismo anatomski realno lice. Tako bi finalni rezultat svih analiza bila kolekcija lobanja sa paralelno izloženom, kompjuterski dobijenom, slikom lica, ali i ponuđenom anatomskom i umetničkom rekonstrukcijom glave osobe. Izlazak Muzeja anatomije čoveka iz prostorija u hol Instituta pokazao je da je rad na projektovanju nove zgrade i proširenja Muzeja potpuno opravdan. Ova

Simić, dr Jelena Boljanović i prof. Milisavljević, kao članovi Univerzeuma, gosti konferencije u Glazgovu, gde ćemo 13. juna govoriti o istorijskom putu naše kolekcije namenjene nastavi anatomije iz 1920. godine, preko oformljenja Muzeja anatomije, do zaštite, proglašenja za kulturno dobro i digitalizacije preparata, kao i o budućim projektima od kojih je najvažniji obrada bogatog materijala iz Viminacijuma. Ove godine Ministarstvo kulture dodelilo je Muzeju 880 000 dinara za nastavak restauracije zbirke crteža na papiru iz kolekcije “Miljanić-Franc”. Zbirku su eksperti Muzeja nauke i tehnike proglasili za kulturno dobro i sada će se u Narodnoj biblioteci Srbije nastaviti zaštita ove raritetne kolekcije od 36 slika. Takođe se u radionici firme “Injac” d.o.o. i ove godine nastavlja besplatna akcija uramljivanja zbirke od 40 panoa sa anatomskim crtežima naše slikarke Milice Dinić.

Posle saglasnosti dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu da podrži modernizaciju Instituta za anatomiju u danima slavlja stiže vest o donaciji projekta i teretnog lifta u vrednosti od 45000 evra, koji će se spolja dozidati na istorijsko zdanje zgrade anatomije. 65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Lekari VMA na simpozijumu o terapiji bola

Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA

70 godina vojne fizijatrije

sali Naučnonastavnog veća Vojnomedicinske akademije 8. maja obeležen je Dan Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i 70 godina vojne fizijatrije. Obeležavanju velikog jubileja prisustvovali su načelnik Uprave za vojno zdravstvo pukovnik Uglješa Jovičić, zamenik načelnika VMA pukovnik dr Dragan Dinčić, zaposleni na VMA kao i brojni gosti.

Čestitajući Dan svim zaposlenim na Klinici, pukovnik Dinčić je podsetio da je VMA jedna od retkih institucija u državi koja se može pohvaliti 70 godina dugom tradicijom u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije. On je istakao da je i u fizijatriji, kao što je to bilo nebrojano puta u istoriji, vojni lekar među prvima u srpskoj medicini položio specijalistički ispit iz fizikalne, u to vreme nove grane medicine. Osvrt na istoriju razvoja vojne fizijatrije, sadašnje kapacitete i mogućnosti lečenja, kao i edukativni i naučnoistraživački potencijal Klinike predstavili su načelnik Klinike pukovnik prof. dr

nesteziolozi Vojnomedicinske akademije aktivno su učestvovali u 13. beogradskom simpozijumu o terapiji bola (13th Belgrade Symposium on Pain - BISOP) održanom krajem maja 2018. godine u Beogradu. Timu anesteziologa VMA, predvođenih predsednicom Naučnog odbora simpozijuma doc. dr Dušicom Stamenković, ovom prilikom pripala je nagrada za najbolji originalni rad sa temom „Muzikoterapija kao adjuvantna nefarmakološka metoda u terapiji akutnog postoperativnog bola nakon hirurgije u predelu glave i vrata, prospektivna, randomizovana studija“ koju je prezentovao potporučnik dr Aleksandar Đajić, a zapaženo plenarno predavanje sa temom „Izazovi u terapiji bola u razvijenim zemljama“ održala je asist. dr Katarina Mladenović. U radu međunarodnog skupa na temu lečenja akutnog i hroničnog bola - veoma važne oblasti za medicinu uopšte,

Aleksandar Đurović, docent dr Zorica Brdareski i docent dr Aleksandra Vukomanović. Po njihovim rečima, začeci fizikalne terapije u vojsci datiraju još iz 30-ih godina 20. veka kada je, u okviru Glavne vojne bolnice, formirano Odeljenje za rendgenologiju i fizikalnu terapiju. Međutim, tek postavljanje pukovnika prof. Ivana Lesića, prvog lekara koji je polo-

žio specijalistički ispit iz tek formirane grane – fizikalne medicine, na čelo Odseka za fizikalnu terapiju i terapeutsku fiskulturu 1948. godine postavljeni su temelji ove struke u vojsci. Današnja Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ima tri odeljenja – bolničko, odeljenje za ambulantnu fizikalnu terapiju i odeljenje za međukliničku rehabilitaciju, u kojima se dnevno zbrine između 250 i 350 pacijenata. Osim lečenja, lekari, fizioterapeuti i medicinske sestre Klinike aktivno učestvuju u edukaciji mladih kadrova i naučnoizdavačkoj delatnosti.

učestvovali su i lekari VMA drugih specijalnosti. Dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu puk. prof. dr Tihomir Ilić sa svojim timom prezentovao je inovativne tehnike u terapiji bola - neinvazivnu stimulaciju mozga, a učešće kliničkih farmakologa VMA, predvođenih prof. dr Viktorijom Dragojević Simić, obeležilo je sesiju posvećenu pisanju naučnih radova, etičkim principima kliničkih istraživanja i prezentaciji podataka. Velika sesija ovogodišnjeg sastanka, koji je okupio preko 800 slušalaca i više desetina eminentih predavača iz Evrope i sveta, bila je posvećena i projektu PainOut EFIC, Serbia Network - najvećem registru podataka postoperativnog bola u regionu. Mreža u kojoj učestvuje 10 bolnica iz naše zemlje, uključujući i VMA, ima za cilj izmenu pristupa postoperativnom bolu u Srbiji objedinjavanjem informacija o uspešnosti terapije bola i efikasnosti lečenja pacijenata. Simpozijum BISOP smatra se međunarodno priznatim multidisciplinarnim događajem i jednim od većih u regionu tokom kojeg se obrađuje široka tema kao što je terapija bola. Uzveši u obzir činjenicu da se u terapiji bola koriste različite tehnike anestezije i dijapazon medikamenata, a u skladu sa sa potrebama i osetljivošću receptora svakog pojedinačnog pacijenta, stručni sastanci poput BISOP su prilika za razmenu znanja i iskustava iz prakse iz oblasti snižavanja bola, pospešivanja oporavka pacijenata i smanjenja eventualnih sistemskih komplikacija. 67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dobri utisci sa kongresa Balkanskog komiteta vojne medicine

O novim svetskim strategijama lečenja karcinoma

elegacija vojnog saniteta Republike Srbije, predvođena zastupnikom načelnika VMA pukovnikom prof. dr Miroslavom Vukosavljevićem, učestvovala je u radu 23. kongresa Balkanskog komiteta vojne medicine (BKVM), održanog od 11. do 14. maja 2018. godine u Antaliji, Republika Turska. Na kongresu sa ukupno 226 učesnika iz šest zemalja članica BKVM, naša delegacija nastupila je sa 18 prijavljenih radova (14 usmenih i četiri poster prezentacije). U naučnom programu čije su glavne teme obuhvatile sanitetsku podršku na prvoj borbenoj liniji i u masovnim nesrećama, vazduhoplovnu medicinu, kao i tretmane višestrukih traumatskih povreda i savremenog pristupa hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim pretnjama, predstavljeno je 335 naučnih radova (171 usmeni i 164 poster prezentacije).

Tradicionalno su nagrađene usmene i poster prezentacije iz svake zemlje, a nagrade su dodeljene dr Dejanu Pilčeviću iz Klinike za nefrologiju VMA za usmeno izlaganje o epidemiološkim i kliničkim karakteristikama komplikovanih slučajeva malarije u Centralnoafričkoj Republici i dr Mirku Doliću iz Klinike za psihijatriju VMA za poster prezentaciju o ponavljanoj transkranijalnoj magnetskoj stimulaciji u lečenju depresivnih poremećaja. Naučni program kongresa BKVM, koji se od 1995. godine održava svake godine u jednoj od zemalja članica, ocenjen je visokom ocenom na postkongresnom sastanku posvećenom sumiranju utisaka i planiranju narednih aktivnosti Komiteta. 68

redavanje o rezultatima istraživanja u vezi s novim načinima lečenja maligniteta profesora dr Pravina Kumaje (Pravin Kaumaya) iz Državnog univerziteta u Ohaju, Sjedinjene Američke Države, održano je krajem aprila u Vojnomedicinskoj akademiji. Profesor Kumaja je svetski priznati naučni istraživač u oblasti prevencije i lečenja kancera koji u svom bogatom radnom opusu poseduje više patenata iz oblasti vakcinacije protiv virusa i autoimunskih bolesti. U svom naučnoistraživačkom radu koristi originalni pristup u kojem pravi vakcinu protiv nekoliko različitih proteina koji su važni za razvoj kancera.

Profesor Kumaja prikazao je rezultate istraživanja o razvoju novih peptidnih vakcina protiv raka i kombinovanih imunoterapija za lečenje karcinoma dojke, kolona i želuca. Kako je naveo, kombinovanje novih imunoterapijskih metoda moglo bi značajno da poboljša remisiju različitih vrsta malignih oboljenja uticanjem na određene receptore. Rezultati kliničkih studija o kojima je danas bilo reči identifikuju nove peptidne vakcine i inhibitore, odnosno kombinovanu terapiju, koja je ciljanjem na određene receptore izazvala značajan pomak u antitumorskoj reakciji ćelija. Prikazani rezultati su rezultat prve i druge faze kliničkih studija sa pacijentima u terminalnoj fazi kancera čiji se životni vek zahvaljujući studiji produžio od šest meseci do tri i po godine, što je ogroman napredak u odnosu na dosadašnje metode lečenja pri čemu su izostali sporedni nus efekti. Kako je zaključeno na predavanju, razvoj strategije imunološke stimulacije uz pomoć vakcina i inhibitora može imati trajnu kliničku korist, pre svega za obolele od visokorizičnih metastaziranih karcinoma.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

večanosti povodom obeležavanja Svetskog dana sestrinstva, u Vojnomedicinskoj akademiji prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu odbrane Bojan Jocić, zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Dragan Dinčić, kao i zaposleni u toj vojnozdravstvenoj ustanovi i brojni gosti. Svetski dan sestrinstva obeležava se 12. maja, na dan kada je rođena Florans Najtingejl, koja se smatra utemeljivačicom modernog sestrinstva i velikim borcem za prava žena. Taj dan se obeležava u ovoj vojnomedicinskoj ustanovi već trinaesti put.

Svetski dan sestrinstva Glavna sestra Vojnomedicinske akademije Verica Milovanović, uz reči dobrodošlice gostima, govorila je o, kako je istakla, veoma važnoj profesiji kojoj pripada. - Iza nas su brojne godine rada u kojima su generacije ulagale svoje znanje i veštine i zajedničkim snagama uspešno prevazilazile brojne probleme. Zacrtavale su nove ciljeve i zadatke radi bolje budućnosti. Naša profesija je

teška i zahtevna, stresna i odgovorna i ona u kontinuitetu zahteva unapređenje znanja i veština i dobru komunikaciju - rekla je glavna sestra Vojnomedicinske akademije i dodala da od rada sestara u velikoj meri zavisi i uspeh u lečenju pacijenta, pa sestre moraju redovno da prate razvoj medicinske nauke i svakodnevno unapređuju svoj rad. Kao i prethodnih godina, na Vojnomedicinskoj akademiji, povodom Svetskog dana sestrinstva, proglašena je

Prof. dr Dragan Dinčić

Prof. dr Dragan Dinčić i Verica Milovanović

sestra godine te vojnozdravstvene institucije, kao i najbolje sestre grupa klinika, instituta i centara. Komisija za izbor jednoglasno je odlučila da ove godine nešto modifikuje pravila i ne za prošlu godinu, već za sveukupni rad nagradi glavnu sestru Vojnomedicinske akademije Vericu Milovanović, koja uskoro završava svoj plodonosni radni vek i odlazi u penziju a koja je, kako se moglo čuti, i utemeljivačica tradicije dodele priznanja. 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

rimarijus dr Jelisaveta Kunosić, rođena Beograđanka, završila je Medicinski fakultet u svom rodnom gradu da bi se potom zaposlila na Klinici za neuropsihijatriju KCS. Na toj klinici je magistrirala iz oblasti neuroimunologije i alergologije. Dvadeset godina radila je na internoj “A” klinici, gde je specijalizovala internu medicinu. Dokaz da je bila jedan od najboljih lekara su i redovi ispred njene ordinacije. Objavila je više od 100 naučnih radova i učestvovala na brojnim domaćim i inostranim kongresima i simpozijumima. Dr Kunosić je doktorirala iz oblasti pulmologije, usavršavala se u Danskoj, Engleskoj, Japanu. Uporedo sa klasičnim obrazovanjem zanima je i komplementarna (integrativna) medicina, kvantna medicina, medicinska radionika, Bi digital O-Ring test, magnetoterapija, učenje dr Genadija Tjemnikova i drugo. Od 2003. godine je savetnik i internacionalni predavač u ENERGETIX-u za magnetnu terapiju. U svom radu sa pacijentima, koristi ono najbolje iz klasične i moderne medicine. Dr Kunosić, imate zanimljivo porodično poreklo? Imala sam sreću da sam rođena u intresantnoj porodici. Moj pradeda Antonije Kovačević je bio prvi srpski akademski slikar i pozorišni scenograf. Nekoliko njegovih slika izloženo je u Narodnom muzeju u Beogradu. Njegov sin, moj deda Borivoje Kovačević je bio kraljevski slikar i dizajner enterijera Narodnog pozorišta u Beogradu. Oženio se Nemicom i doveo je u Beograd. Baka Elizabeta, Nemica je dva puta, u Prvom i Drugom svetskom ratu, za vreme okupacije, odbijala nemačku pomoć i tražila od okupatora da je tretiraju kao Srpkinju. U dvorištu naše porodične kuće je formirano prvo obdanište u Srbiji, a deda je osnovao prvo trezvenjačko društvo u Srbiji. Završili ste Medicinski fakultet Beograskog univerziteta kao odličan student i specijalizirali internu medicinu? Da, diplomirala sam sa najvišom ocenom i moji počeci su bili vrlo uspešni. Kasnije sam osnovala imunološku laboratoriju na internoj A klinici, da bih mogla da radim imunološke procese kod epilepsije. Počela sam da osnivam osnovne imunološke metode, što je bilo vrlo teško za mene kao kliničara i lekara koji nije laboratorijski čovek, ali sam se snalazila. Nabavila sam antigen 100 S i uradila pionirski rad iz neuroimunologije. 70

Gubim pacijente, zato što ih izlečim

Dr Jelisaveta Kunosić Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

Kada počinjete da se bavite integrativnom medicinom? Ja sam posle 30 godina rada u Kliničkom centru Srbije shvatila da ništa nisam mnogo promenila. Daju se lekovi za simptome bolesti a ne za uzrok, dođemo do dijagnoze više opisne nego što je uzročna. Ali nekad nismo znali šta sa njom da radimo. Ja nisam bila zadovoljna sa svim time. Posle 30 godina odlučila sam se za nešto drugo. Počela sam sa O-Ring testom i profesorom Momirom Dunjićem mikrotalasnu i rezonantnu terapiju, zatim, počela sam saradnju sa uglednim profesorom ETF-a u Beogradu Dejanom Dr Jelisaveta Kunosić je sudski veštak iz više oblasti i do sada je veštačila u preko 500 slučajeva. Njeni iskazi su bili uvek visokocenjeni. “Jednom prilikom, na veliko insistiranje , prihvatila sam molbu da na osnovu izveštaja lekara uradim dijagnozu. Nisu hteli da mi kažu ko je pacijent. Pitala sam ih zašto hoće baš mene … -“Pa, dr Kunosić, Vi ste najbolji za tu oblast,”odgovorili su. Moj zaključak je bio da pacijent mora da operiše srce jer ima “bridžing” koronarke i da zato ima visok pritisak. Ispostavilo se da je to bio Slobodan Milošević, nažalost, nisu stigli da ga operišu jer je ubrzo odveden u Hag.”

Rakovićem. Videla sam da O-Ring test jako dobro funkcioniše. Otišla sam sa dr Dunjićem u Tokio na kongres. Profesor Omura je predsedavao, a 300 japanskih doktora je vežbalo O-Ring test. Profesor Omura je lekar kardiolog koji je završio elektrotehniku. Na osnovu radova NIKOLE TESLE i MIHAJLA PUPINA napravio je taj O-Ring test. Profesor Omura je dolazio u Srbiju i ranije, kada svest u Srbiji nije bila zrela da pacijenti prihvate nešto takvo. Kad sam polagala ispite kod profesora Omure ispred njegove sobe, u redu na pregled, su čekali japanski princ i princeza sa detetom. Takođe, jednom prilikom videla sam u redu ispred ordinacije i direktora SONY korporacije. Tako sam shvatila da je autoritet i znanje profesora Omure visoko cenjeno u svetu a O-Ring nešto krucijalno u mom životu i počela sam da ga primenjujem. U početku je taj test bio jako skup, ali ja sam napravila remodifikaciju testa. Počela sam da koristim magnete i zeolite, a zeoliti su najveći čistači na planeti. Kada damo zeolite, organizam izbaci teške metale, izbaci toksine, radioaktivni materijal. Dolazi do pročišćenja celog organizma. Počela sam da pravim revoluciju u medicini. Sve dijagnoze podvrgavam etiološkom uzročniku. Kada ljudi vide da su se izlečili od raznih srčanih bolesti ili drugih, onda mi veruju i dovode svoje

Z D R AV S T V O - S R B I J A

rođake, braću i decu. Moja priznanja i sve to ima svoj smisao. Naravno i smeh, zadovoljstvo su izlečeni pacijenti, oni svi druženje sa ljudima koji su pozitivni. To postaju moji prijatelji, a to je ono što sam pozitivno deluje na zdravlje čoveka. ja uvek volela. Pacijent kod Vas dođe samo neDržali ste predavanja širom sveta, koliko puta? a kasnije ste postali najbolji predaJa uvek izgubim pacijenta zato vač u Evropi! sto ga izlečim. Ja pacijenta vidim jedBilo mi je u početku teško, ulazila nom, dva puta, dam terapiju, plus konsam u sasvim novu problematiku. Firma trola za nekoliko meseci i time se zavrENERGETIX bavi se magnetima i leče- šava lečenje. Moje pacijente izlečim za njem magnetima. Postajem njihov pre- mesec dana, jedna-dve kontrole i gotovo. davač. Držala sam predavanja po eks- Bolest je i pouka da nešto promeniš u Jugoslaviji i Evropi, oblast energetska svom životu. Moraš sam da daš injekciju medicina - magnetna terapija. Objaš- životu. Naravno, treba raditi i nešto što njavala sam celu kompleksnu priču o će da ti produžiti život, ako si nasmejan, magnetima. Držala sam predavanja u ako si vedar, ako život gledaš sa lepše Pragu, Varšavi, Kijevu, Sofiji, Istanbulu. strane, onda se život produžava. Treba Dobila sam i titulu - Najbolji predavač da gledaš - Sunny side of the street u Evropi! Održala sam preko 1500 pre- – sunčanu stranu ulice - a ne gde je davanja za 10 godina. Moja predavanja senka pala. su uvek različita, zato su i dobro posećena. Ljudi su to voleli. Kakvu vodu pijemo? Sa izvorišta, kada se flaše napune Doktor Valerij - Vaš kolega? je neko vreme dobra voda, posle toga Pišem sada knjigu o događaima, sta- flaširana voda, ako stoji dugo, ulaze dinjima duše i energije. Doktor Valerij je oksini iz plastične flaše u tu vodu i ona Rus iz Kazahstana kod koga su mnogi nije dobra. Dolazi do gomilanja vode u dolazili na terapiju. On postavlja dija- velike klastere od po hiljadu molekula, a gnozu tako što vidi gde ti energija opa- naša ćelija je u stanju da primi samo tri da. Rekao mi jejednom prilikom da za- molekula. Onda ne dolazi do adekvatnog mislim sliku koja me muči. Tada je bilo čišćenja organizma. Sa magnetnom vopredratno stanje, zamislila sam rat, po- dom to se sve reguliše i pokreće. Treba žare, užase… Doktor Valerij mi je rekao: da pijemo dovoljnu količinu vode. Kada lečim pacijenta onda doda“ Otvori oči, da li je to ovo?” Pokazao mi je istu sliku koju sam zamislila. Rekla jem i detoksikatore. Najbolji detoksikasam: “Jeste”. Tako sam mu poverovala. tor na svetu je zeolit. On je čistač planete a i našeg tela. Sa zeolitom je posiPacijenti kažu da brzo uspostavi- pan Černobilj da bi ugasio radioaktivno zračenje, zeolit je bacan i u Fukušimu. te dijagnozu? Kada pacijenti dođu kod mene, brzo Reka Temza je čišćena sa zeolitom, a uspostavim dijagnozu. Često su iznena- svi bazeni u svetu čiste se sa zeolitom. đeni kada im kažem šta ih boli iako mi On upija toksine i radioaktivni materijal, ništa nisu rekli. Pronađem koji organ ima teške metale, sve što ne valja on upija. problem i onda šta treba tom organu. Zato primenjujem zeolit, da bi organizam Preporučujem šest “cija”. To su magne- mogao slobodno da diše. Savetujem i da tizacija, rehidratacija, detoksikacija, su- se alkalizuje organizam i da se poveća plementacija, alkalizacija i oksigenacija, oksigenisanost krvi.

Savjetujem da se ljudi ispitaju na Klamidiju i čišćenje od parazitnih bolesti dva puta godišnje, što je i Svetska zdravstvena organizacija preporučila. Koliko je optimizam važan za život? To je najvažnije, optimizam, radost, dobre misli. Događale su mi se strašne stvari u životu, ali ja nikad nisam nešto ružno izustila niti sam se požalila. Radujte se životu, onome što imate, nemojte kukati za onim što nemate. Radujte se bogatstvu druženja sa ljudima, smehu i lepim stvarima. U tom stanju rad mozga i cirkulacija krvi je bolja.

Doktorko Kunosić, napisali ste i nekoliko knjiga! Objavila sam nekoliko knjiga, dve knjige su prevedene na više evropskih jezika, a poslednje dve su priče iz mog života i lekarske prakse iz bele i zelene medicine. Sekretar sam Udruženja lekara-pisaca VIDAR, jedinstvenog u svetu. Sada pripremam knjigu “Od dijagnoze do dobre prognoze” koja uključuje paralelno sagledavanje klasičnog i integrativnog puta lečenja raznih dijagnoza. Kako u meni teče “krv slikara” i sama imam često neodoljivu želju da slikam, volim boju i ekspresionistički stil, pa sam posle jedne samostalne izložbe primljena u Udruženje likovnih umetnika Beograda. U poslednje vreme koristim preparate koji stimulišu matične ćelije, čiste krvne sudove, podižu imunitet i popravljaju stanje digestivnog trakta firme Life pharm. Ne da bih živela 120 godina, već 100, ali lepih! To želim i vama! ORDINACIJA Prim. dr JELISAVETA KUNOSIĆ Milana Tankosića 7 – BEOGRAD TEL: 064- 111- 61-57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ovodom 70 godina Svetske zdravstvene organizacije - WHO - i Svetskog dana zdravlja u Beogradu je održana tribina „Bolje zdravlje za sve“. Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je jednom od osnovnih načela Svetske zdravstvene organizacije: “Pravo na zdravstvenu zaštitu je jedno od osnovnih prava bez obzira na rasu, veroispovest, političko uverenje, ekonomski ili socijalni status“. Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom je jednostavan koncept, što znači da su kvalitetne zdravstvene usluge dostupne svima, na mestu i u vreme kada su im potrebne. Svetska zdravstvena organizacija napravila je impresivan napredak u oblasti zdravlja, ostvaren tokom proteklih sedam decenija. Najveći uspesi su smanjenje obolevanja dece od bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom, unapređenje zdravlja majki, kreiranje zdravog okruženja i zaštita od pretnji po zdravlje, stvaranje zakonskog okvira za zabranu korišćenja duvana, ali i ostvarenje osnovnog cilja: Bolje zdravlje za sve. „Osnovni cilj Svetske zdravstvene organizacije je da obezbedi najviši mogući nivo zdravlja za svakoga bez suočavanja sa finansijskim teškoćama”, istakla je dr Sofia Pustai (Zsofia Pusztai), šefica kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (WHO) u Beogradu. “ Svi moraju da imaju pristup osnovnim medicinskim uslugama, preventivi, tretmanima, palijativnoj nezi, bez suočavanja sa ulaskom u siromaštvo. Znači, za osnovne medicinske potrebe građani ne treba da koriste svoj budžet odnosno da se odriču troškova za hranu ili obrazovanje. Da ljudi ne bi padali u finansijske dugove i kako bi se obezbedila adekvatna zdravstvena zaštita za sve, neophodna je univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom”, istakla je dr Sofija Pustai. Stiven Ndegva (Stephen Ndegwa), šef Kancelarije Svetske banke (World bank) u Srbiji istakao je da pružanje zdravstvenih usluga mora biti efikasno, pravično i fiskalno odgovorno. “Danas je Svetska banka ovde da podrži Svetsku zdravstvenu organizaciju i proslavi 70 godina postojanja, ali, takođe, da nastavi da podržava Srbiju u zdravstvenim reformama“, naglasio je Stiven Ndegva. „Procena je da će do 2030. godine 50-60 miliona ljudi biti siromašno zbog izdvajanja novca za zdravstvenu zaštitu“, istakao je Stiven Ndegva. Svetska zdravstvena organizacija pozvala je predstavnike svih država 72

70 godina Svetske zdravstvene organizacije (WH0)

Bolje zdravlje za sve Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

članica, uključujuči i Srbiju, da preduzmu korake koji su usmereni ka ostvarivanju principa univerzalne zdravstvene zaštite. To su pristupačna i dostupna zdravstvena zaštita koja podrazumeva sistem zdravstvene zaštite koji je usmeren na pojedinca sa primarnom zdravstvenom zaštitom kao osnovom - koja objedinjuje i usluge prevencije i promocije zdravlja na nivou zajednice, vodi ka unapređenju zdravlja i sprečavanju bolesti – a na kraju doprinosi socijalnim i ekonomskim

koristima za pojedince i društvo u celosti. Konkretno, smanjenje troškova i izdataka za pojedinca zahteva ulaganje više javnih sredstava i pažljivo osmišljenu politiku na polju osiguranja koja je usmerena na siromašnije stanovništvo i druge osetljive grupe. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije dr Meho Mahmutović podsetio je da je zdravstveni sistem u Srbiji zasnovan na dva postulata obaveznosti i solidarnosti. „Oba-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

veza je da svi građani budu osigurani preko poslodavca ili države. Svi stavljamo novac u jednu kasu, a koristi onaj kome je potrebno“, istakao je dr Meho Mahmutović. „Ministarstvo zdravlja radi na obnovi postojećih i izgradnji novih zdravstvenih objekata, kupuje se nova oprema, a poslednjih godina zaposleno je dosta mladih zdravstvenih radnika. Pažnja je usmerena i na prevenciju, pa je u sedam akcija koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja pregledano više od 160.000. ljudi u zdravstvenim ustanovama širom Srbije“, istakao je dr Meho Mahmutović. Tokom proteklih 15 godina prosečan životni vek u Srbiji povećan je pa sada za muškarce iznosi 72,85 a za žene 78 godina. Suzbijene su uglavnom zarazne bolesti, a tokom 2015. godine glavni uzroci smrtnosti za sve uzraste su bili bolesti kardiovaskularnog sistema, maligne bolesti i bolesti disajnog sistema. Nezdrav način života, konzumacija duvana, štetna upotreba alkohola, fizička neaktivnost i gojaznost u velikoj meri su odgovorni za nastanak ovih bolesti. Do 80% bolesti srca, slučajeva infarkta i dijabetesa tip 2 kao i preko trećine karcinoma moglo bi se sprečiti eliminisanjem navedenih faktora rizika.

Leontina Vukomanović, poznata pevačica i kompozitorka, posebno je istakla da mlade pozovemo na brigu o zdravlju i podučimo o značaju zdravog života, pravilne nege, ishrane i higijene. Ona je istakla da briga za mlade treba da bude edukativna i svakodnevna u porodici, obdaništima, školama i radionicama. „Zdravlje je naše najveće blago, ono ne sme da bude luksuz u kojem uživaju privilegovani. Svi možemo da imamo dobit u svetu koji nastoji da bude zdrav. Vreme je da se udružimo da to postane zajednički cilj“, naglasila je na kraju tribine dr Sofia Pustai.

Rezultati IV nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika

Antibiotici

Beogradu je nedavno održan seminar na kome su predstavljeni preliminarni rezultati Četvrte nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika, koja je izvedena tokom novembra i decembra 2017. godine u bolnicama Srbije. Studija je izvedena u organizaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, koji se finansira iz kredita Svetske banke. Seminar je otvorio prof. dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, istakavši veliko zadovoljstvo rezultatima: „Moramo biti ponosni na činjenicu da je prevalencija bolničkih infekcija u Srbiji smanjena sa 5,3% kolika je bila 2010. godine, na 4,6%. Takođe, Srbija je jedina zemlja izvan Evropske unije koja je harmonizovano sa 28 zemalja EU učetvovala u evropskoj studiji, čime je prepoznata kao lider u regionu u ovoj oblasti. Izvođenje ove velike studije u skladu je sa prioritetima Ministarstva zdravlja u naporima za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, bezbednosti pacijenta, kontrole bolničkih infekcija i antimikrobne rezistencije, a rezultati nam pomažu da i dalje radimo i još bolje planiramo mere i aktivnosti.“ Članovi Posebne radne grupe za izvođenje Četvrte nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika Ministarstva zdravlja na skupu su izložili prve rezultate studije. Učesnici seminara su bili zdravstveni radnici iz instituta, zavoda za javno zdravlje i bolnica iz cele Srbije, koji su zaduženi za izvođenje studije i kontrolu bolničkih infekcija. Velika evropska studija izvedena je u 28 zemalja Evropske unije i u Srbiji, u saradnji i koordinaciji sa Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control, ECDC). Četvrta nacionalna studija je po prvi put izvedena u okviru evropske studije, u punom kapacitetu, i to kao jedina zemlja koja nije član Evropske unije. Studija je sprovedena u 65 bolnica u Srbiji (šest specijalnih bolnica, 14 bolnica na tercijarnom nivou, 44 bolnice na sekundarnom nivou zdravstvne zaštite i u jednom stacionaru doma zdravlja). Ukupno je

obuhvaćeno 14.982 pacijenta. Studiju je na terenu izvelo 170 anketara, 65 koordinatora u bolnicama, 25 koordinatora u institutima/zavodima za javno zdravlje u Srbiji, uz koordinaciju stručnjaka Posebne radne grupe za izvođenje Četvrte nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika Ministarstva zdravlja. Uporedo sa studijom prevalencije bolničkih infekcija, sprovedena je i studija potrošnje antibiotika, što je u skladu sa inicijativom Ministarstva zdravlja, Nacrtom Nacionalnog programa za kontrolu antimikrobne rezistencije i racionalne upotrebe antibiotika. Od ukupnog broja pacijenata uključenih u studiju, kod njih 650 registrovano je 687 bolničkih infekcija, odnosno visina prevalencije iznosila je 4,6%, što je nešto niže u odnosu na prethodnu studiju izvedenu 2010. godine kada je prevalencija bolničkih infekcija iznosila 5,3%. Po takvoj prevalenciji, a na osnovu rezultata prve studije izvedene 2012. godine u zemljama Evropske unije, Srbija bi se našla na sredini zemalja rangiranih po visini ovog pokazatelja. Najčešće su bile infekcije mokraćnog sistema, pneumonije i infekcije operativnog mesta, kao što je bio slučaj u prošloj studiji u našoj, a i u evropskim zemljama. U toku izvođenja studije, ukupno 41,3% bolesnika je primalo bar jedan antimikrobni lek, što je nešto više od proseka za zemlje Evropske unije. Najviše antibiotika je bilo prospisano u jedinicama intenzivnog lečenja, gde se i leče najteži bolesnici. Po prvi put, na preporuku Evropske unije, posmatrani su i pokazatelji kvaliteta rada bolnica, od kojih je jedan potrošnja sredstva na bazi alkohola za higijenu ruku. Takva sredstva su već 10-tak godina u upotrebi u našim bolnicama, kao u skoro svim zemljama sveta, i od posebnog su značaja jer omogućavaju brzu i efektivnu higijenu ruku (čak su efektivniji i od pranja ruku vodom i sapunom). Do sada se podatak o njihovoj potrošnji, kao i pokazatelj izražen u odnosu na broj bolničkih dana, nije sistematski prikupljao u našoj zemlji. Prema dobijenim rezultatima u ovoj studiji, prosečna potrošnja je slična prosečnoj potrošnji u zemljama Evropske unije, dobijenoj u prethodnoj studiji. Predviđeno je da se ovaj pokazatelj redovno prati, jer je higijena ruku najvažnija mera prevencije bolničkih infekcija. Rezultati studije su veoma značajni za definisanje prioriteta Ministarstva zdravlja Republike Srbije u razvijanju politika i sprovođenju aktivnosti za sprečavanje širenja bolničkih infekcija i smanjenja potrošnje antibiotika. Takođe, neposredno poređenje sa svim zemljama Evropske unije, omogućuje korišćenje evropskih iskustava u cilju povećanja bezbednosti pacijenata u našim bolnicama. Finalni rezultati Četvrte nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija i potrošnje antibiotika i rezulati svih zemalja Evropske unije biće objavljeni u novembru 2018. godine. Ivana Lukić, koordinator za odnose s javnošću i komunikacije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Z D R AV S T V O - S R B I J A

akonom o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (Odluka Ustavnog suda), 113/2017) u članu 16. propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Takođe, drugim zakonom - Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015, 113/2017 (drugi zakon)), koji uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, u članu 9. propisana je obaveza poslodavca da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu i da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Prava i obaveze zaposlenog proizlaze iz obaveza i odgovornosti poslodavca, a tiču se njegovog učešća u obezbeđivanju i unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno zaposleni je dužan da poštuje propise i mere zaštite kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje. Jedna od mera zaštite kojima se štiti fizički i moralni integritet zaposlenog su zdravstvena sredstva koja između ostalog obuhvataju i obavezne lekarske preglede. Iz sudske prakse: RADNO PRAVO - Odbijanje zaposlenog da se podvrgne vanrednom zdravstvenom pregledu radnih sposobnosti naređenom od strane poslodavca. Nepostupanje zaposlenog po nalogu poslodavca da se podvrgne vanrednom zdravstvenom pregledu radne sposobnosti, propisano opštim aktom poslodavca, kao nepoštovanje radne discipline, formira otkazni razlog iz člana 179, tačka 3. Zakona o radu zbog kog se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Iz obrazloženja: Prema pravilima iz člana 16. Zakona o radu dužnost je poslodavca da zaposle74

Medicina i pravo

Vanredni zdravstveni pregled radnih sposobnosti naređen od strane poslodavca

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

nom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom. Ova obaveza poslodavca konkretizovana je pravilima iz člana 9. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (“Službeni glasnik RS”, br.101/2005), kojim je utvrđena dužnost poslodavca da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu i obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog. Za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih na radu poslodavac, prema pravilima iz člana 41. istog zakona, angažuje Službu medicine rada, koja između ostalog daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog. Prema odredbi člana 14. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005 ... 57/2011), koji je bio na snazi u vreme izvršenja radnje nepoštovanja radne discipline, koja se tužilji stavlja na teret, poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog koja obuhvata između ostalog lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca i praćenje obolevanja, povređivanja, odsustnosti sa posla i smrtnosti, posebno profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povrede na radu i drugih zdravstvenih oštećenja koje utiču

www.turistickiklubsrbije.com

na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti. Po pravnom shvatanju ovog suda, zaposleni se s pozivom na pravo na fizički i psihički integritet iz člana 25. Ustava ne može s uspehom osloboditi obaveze da se podvrgne oceni zdravstvene sposobnosti po zahtevu poslodavca. Takav zahtev poslodavac je ovlašćen da podnese u cilju ostvarivanja dužnosti da stvori bezbedne i zdrave uslove rada. Zasnivanjem radno-funkcionalne veze s poslodavcem zaposleni je prihvatio pravila poslodavca, takav zahtev poslodavca ima legitimni cilj, zaštitu zdravlja zaposlenih, što je pretežniji interes u odnosu na slobodu zaposlenog da odluči da li će se izložiti zdravstvenom pregledu ili ne, pa s pozivom na prava pacijenta na slobodan izbor zdravstvene ustanove i predloženih medicinskih mera u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, tužilja ne može s uspehom pobijati zakonitost osporenog rešenja. Iz izloženih razloga navodi tužilje ponovljeni u žalbi, da je razlog odbijanja sumnja da će joj biti nametnuta dijagnoza koja joj ne pripada, ne predstavlja opravdani razlog za odbijanje tužilje da postupi po više puta ponovljenom nalogu poslodavca. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br.657/14 od 18. septembra 2015. godine) - Iz Biltena Apelacionog suda u Beogradu, broj 8/2016, Intermex, Beograd, autor sentence: Nevenka Kaluđerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu

Z D R AV S T V O - S R B I J A

рпско народно позориште у Новом Саду било је 21. априла 2018. године домаћин добротворне уметничке манифестације лекара уметника који раде под окриљем Секције за уметност, културу и хуманост СЛД и Уметничке секције ДЛВ СЛД. „Medici pro arte” ове године био је у поводу 100 година удруживања лекара Војводине (1918–2018) у данима када је основано Српско лекарско друштво (22. април 1872). Ретка су друштва лекара у Европи која имају оволику традицију. Приватна иницијатива 15 лекара, махом странаца, у време када није било у земљи Медицинског факултета, може се сматрати актом јаке воље и јасне визије. Ратови су узели данак у великом броју лекара, давнашњу идеју др Јосифа Панчића мудри и упорни др Милан Јовановић Батут је после неколико деценија борбе реализовао оснивањем Медицинског факултета, а Друштво је све то време трајало и живи и данас. За изложбу лекара уметника пријавио се велики број учесника. Слике, скулптуре и фотографије изложене су у холу СНП трудом

Уједињење лекара Војводине (1918–2018)– сада ДЛВ СЛД и 146 година СЛД (1872–2018)

Медицина – уметност – хуманост Приредила: др Славица Жижић Борјановић

председика Секције акад. мед. Владимира Јокановића и проф. др Милорада Жикића, а скуп је поздравио председник ДЛВ СЛД проф. др Драган Данкуц (потпредседик СЛД). После 100 година од уједињења лекара Војводине задовољство је бити први међу једнакима у Друштву лекара Војводине СЛД које данас броји тачно 4695 чланова – 4353 доктора медицине и 342 доктора стоматологије. Одлично вођење Уметничке секције ДЛВ СЛД било је путоказ да и председник за целу Србију буде из тог састава. На сто-

ту годишњицу удруживања лекара Војводине имамо особиту срећу да секцију за Србију води врсни лекар и свестрани уметник академик Владимир Јокановић. Букет дама „Романтика” наступајући а капела са неколико песама освечанио је тренутак отварања. Најбољи опис тежњи лекара који стварају уметничка дела исписао је у каталогу ове манифестације сам др Јокановић овим речима: „Медицина је професија у којој би требало сабрати и све лепе особине људи. Као композиција све-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

га тога на врху се појави спокојно, лепо, лековито уметничко дело. Урадити са лакоћом оно што је другима тешко, значи имати таленат, чинити да тај таленат буде у функцији помоћи људима, значи бити хуманиста.

као личност ван клишеа. Највиши морални степен стваралаштва једног уметника је када свој таленат и дело стави у функцију хуманости. Чланови секције за уметност, културу и хуманост су дефинисали своје постојање дос-

би су резултат алхемије духа лекара у слободном времену, ослобођеном од реалнoсти и проласка кроз свакодневни живот. Болест доноси катастрофу и хаос у души, уметност и хуманост успостављају ред и хармонију. Кроз ту призму треба посматрати уметничка дела изложена у простору СНП 2018. године”. Сцена „Петар Добриновић” била је домаћин концерта на којем су се смењивали Хор студената медицине из Новог Сада, фолклорна група Дома „Ветерник“, лекари песници који су рецитовали своје стихове – Вера Јерант Патић, Весна Секулић, Анка Станојчић, Гордана Јовин и на крају Владимир Јокановић. Свако на особит начин и по сопственом избору. За ову прилику одабрали смо награђену најлепшу љубавну песму др Весне Секулић са конкурса у Мркоњић Граду 2018. године.

И када није И када моја рука у твојој није И када моје око не види твоје И када се у срцу чежња крије Кад усне твоје не љубе моје... И када ме корак туђи превари И кад ми неки глас на твој заличи Када ми дан планове поквари Па не знам дал сам на јави или у причи...

У личности сваког лекара уметника постоји нешто загонетно као код хазардера. Они својим талентом корачају у свет неизвесности, стваралачке авантуре која на светлост дана износи чудесну машту уметника. Уметници само понекад остваре све сретне замисли свог живота, а од тога настају лепа дела која уметника представе

тижним циљем: Бити бољи од себе, свој таленат и уметничка дела ставити у функцију помоћи људима у невољи. Олакшати патње и учинити живот лепшим. Хуманост и уметност су појас за пливање реком живота. Они преносе живот преко свих понора и уче да је живот прелепа авантура. Уметничка дела на овој излож-

И кад ми се чини да ноћ нема краја И срце кад би теби да крене, Па од разума почне да одваја... И кад си далеко, ту си, уз мене... И није важно што не знам где си И да ли се уопште сетиш нас И што си на некој другој адреси... Ипак бих, понекад, да ти чујем глас... Др Весна Секулић

Тамбурашки оркестар РТВ и вокални солиста проф. др Асен Џолев свирали су и певали од срца. На крају је приказан зналачки снимљен филм о умећу проф. др Димитрија Панфилова „Психолошка анатомија лепоте” који је и сам уметник, не само са скалпелом. Сва прикупљена средства од улазница донација су Дому за децу и омладину са посебним потребама у Ветернику. 77

Z D R AV S T V O - S R B I J A

рсна слава Друштва Ђурђевдан 2018. године обележена је на уобичајен начин. Уручене су награде СЛД и награђени су најбољи дипломирани студенти, доктори медицине и стоматологије. Посебност овог Ђурђевдана је изложба уметничких фотографија. Први пут је одржана 2017. године излагањем одабраних радова у оквиру Тимочких медицинских дана. Ове, 2018. године одлучили смо се за изложбу са 13. светског конгреса перинатолога, одржаног октобра 2017. године у „Сава“ центру. „Свет је само једна велика шарена башта” насловили су изложено два лекара из Секције за уметност, културу и хуманост др Миодраг Игњатовић и проф. др Вероника Ишпановић. Уметничка критика је из пера председника Секције академика Владимира Јокановића. Одлучили смо се да изложбу у целини прикажемо на Ђурђевдану и освечанимо простор нашег друштва. У истом циљу формирали смо кутак од пет фотографија Оливере Јанковић, фотографа, која је награђена златном значком културе 2016. године. Ова репрезентативна изложба фотографија остала је запажена од гостију славе, а једно време ће бити у просторијама Друштва. Не дешава се често да наши лекари уметници излажу на светском конгресу па смо одлучили да вам предочимо и критички осврт на изложбу – у целини. Уживајте! Изложба „Свет је једна велика шарена башта” Фотографија је један од епохалних човекових изума XIX ве78

Ђурђевдан 2018.

Крсна слава СЛД Приредила: др Славица Жижић Борјановић

ка. Готово 150 година представља феномен који је обогатио људску цивилизацију. У почетку привилегија појединаца, у времену модерне цивилизације представља масовну забаву људи у целом свету. Фотографски апарат је постао „инструмент” комуникације човека са природом и другим људима. Фотографија је постала свакодневна потреба људи у свим сегментима живота. Данашња наука је незамислива без фотографских снимака. Колико је фотографија постало потреба савременог човека, говори податак да је

производња фотографских апарата достигла цифру преко једне милијарде примерака. Многи људи фотографишу. Ретки су они који су фотографски апарат ставили у службу уметности. Људи са маштом, спретним рукама, бистрим оком и великом љубави успевају фотографским апаратом показати свет не онакав какав је, већ онакав какав би они желели имати и у њему живети. Наш уважени колега др Миодраг Игњатовић спада у ту врсту уметника. Његове фотографије се могу по свим атрибутима назвати

Z D R AV S T V O - S R B I J A

уметничким. Није ме зачудило да је у центру пажње Игњатовићевог сликарског објектива ч о в е к. Све и да је хтео, Игњатовић није могао избећи своју професионалну х у м а н и р у која је посвећена човеку. У већини својих слика аутор је изабрао портрет као центар пажње. Лице је човек–осмех, туга и радост су исписане на лицу. Игњатовић све то успева ухватити својим објективом. Његове слике су уметничка фантазија реалности која је лепша од свакодневне реалности. Он својом уметничком ингениозношћу дочарава свет не какав је, него какав би требало да буде. Импресивна је слика црне девојчице и човека белца који је држи у наручју. То су емоције без предрасуда. Игњатовић не слика „позирана лица и људе”, он их хвата у изворном покрету, емоцијама и „интимним загрљајима”. Уверен сам да је Игњатовић обдарен фантазијом коју уноси у своје фотографско умеће. Погрешно је мислити да је фантазија привилегија само композитора, песника, ликовних уметника. Фантазија је „оружје” човека које га разликује од осталог живог света. Неки никада не „пробуде” своју фантазију, а код нашег колеге Миодрага Игњатовића, судећи по изложеним фотосима, она никада не спава. Вреди погледати ове слике, не само као домет уметничке фотографије, већ више као хуману поруку „можемо и морамо бити бољи од себе”. Аутор проф. др Вероника Ишпановић се определила да покаже људе у природи. Дивна симфонија боја која се уклапа у идеју „Човек је део природе”. Треба бити њен слуга а не господар да би уживао у њеним благодетима. На слици „Форма идеале” сугестивно је приказана девастација природе и њена одбрана коровом. Поучна порука која опомиње људе на нељудски однос према природи. Портрет девојчице уклапа се у основну идеју ауторке. Између редова порука гласи: „Чувајмо природу за срећу наше деце, за будућност човечанства”. Тако сам ја доживео слике др Ишпановић. Др Владимир Јокановић

Наша четири „Златна пера” Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Акад. мед. Владимир Јокановић

Проф. др Брана Димитријевић

Проф. др Владимир Славковић

ајници Секције за уметност, културу и хуманост др Славици Жижић Борјановић додељена је награда „Златно перо” 2018. године. Председник Уметничке секције ДЛВ СЛД проф. др Милорад Жикић у марту je примио награду за Животно дело што све заједно можемо сматрати нашим великим успехом. Не би било потпуно ако не поменемо да је претходног Ђурђевдана у СЛД награду за Животно дело добио акад. мед. Владимир Јокановић. Томе у част је и наслов овог текста „Медицина–уметност–хуманост”. Награда „Златно перо” СЛД је посебна, а по први пут додељена је проф. др Владимиру Славковићу, главном уреднику Српског архива за целокупно лекарство, за велики труд око уређивања и опстанка часописа 90-тих година радећи свакодневно у своме дому осмосатно радно време. Последњих година била сам му тајница. Није хтео примити награду, увређен поступцима колега. Написала сам о њему текст „Сећање на витеза златног пера”. Касније председник обновљене секције за историју медицине проф. др Брана Димитријевић, којем сам такође била секретар, добио је „Златно перо” када је објављен наш интервју „Мој најлепши трен”. Садашњи председник Секције за уметност, културу и хуманост академик Владимир Јокановић, лекар и књижевник, члан УКС добио је „Златно перо”. С њиме сам радила интервју „Човек је себи понајвећа тајна”. Три врсна лекара, књижевници, уметници, којима сам у СЛД била или сам сада секретар–тајница освајачи су „Златног пера”. Зато је и мени посебна част да као њихов најближи сарадник освојим „Златно перо” 2018. Сматрам ово нашим заједничким успехом и својом дужношћу да ово поменем. Култура настаје у историји па тако и „Златно перо” треба да живи кроз генерације лекара који једни од других уче сарађујући, дружећи се и радећи заједно. 79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

40 година Фонда прве Српкиње у Бечкој опери

Меланија Бугариновић

ерујемо да би на питање ко је била Меланија Бугариновић – ретки знали тачан одговор, а он гласи: Била је примадона чаробног гласа Народног Све што је имала оставила младима позоришта у Београду и прва Српкиња у Бечкој опери! Отишла је Питање на које је тешко одговорити тамо из нужде јер је 1937. године матична установа са њом, како би се данас рекло, раскинула уговор о раду. Неко је тада проценио да није неопходно њено даље ангажовање ценећи прилике, околности у којима се ова установа културе налазила. После неколико година поново је добила место у Народном позоришту у Београду – али тада је већ била незаобилазна звезда на небу Бечке опере! Ко зна да ли би њен успон био тако постојан и незаустављив до врха квалитета оперског певања да није било сплета околности! Рођена у равном Банату, певала је најпре у црквеном хору у Белој Цркви, отишла у Темишвар на школовање гласа, а онда за Београд. Њена вредноћа, постојан рад, устајање са првим петловима на дуже стазе дало је велики резултат Јовановића и живећи са кћерком – сигурност, увежбаност, комплеиз првог брака Мирјаном Калинотан сценски наступ, какав имају вић Калин, успело је да се обема врхунски певачи, а она је певала, посрећи у оперском наступу и да певају без тешкоћа исти репертоар, певала, не хајући превасходно за што је изузетно ретко у породици материјалну страну свога труда. са више оперских уметника. УжиУдата за лекара др Александра вала је у лепим стварима и жеља да ужива у лепом и када није на сцени учинила је да свој приватни живот испуни мноштвом одабраних предмета по своме укусу, велике уметничке и тржишне вредности.

вила ни будуће медицинаре, чувајући успомену на свог супруга Александра, лекара. Познато је да су наши задужбинари свој иметак остављали и за школовање медицинара у Београду, за бављење лекарским позивом наших будућих нараштаја. Били су трговци, занатлије.... Мање је познато да је на такав начин поступила и примадона Меланија Бугариновић. Она поступила, а нама остаје да њену жељу неизоставно следимо – Уговор испоштујемо! Књига о Меланији Бугариновић Меланија је себе давала на сцени и вежбала као да јој је сваки наступ од животне важности, показујући колико воли певање и колико поштује публику. Читајућу о њој у до сада јединој књизи код нас из пера др Весне Крчмар „Меланија Бугариновић” и поднасловом „Примадона чаробног гласа” сазнајемо о њој самој, приликама у уметности, о врхунским уметницима тога доба, о начину вредновања и уметности и појединаца, о њеном огромном доброчинству, до сада дугом 40 година, кроз Фонд намењен младима, о потреби за лепотом и у начину одевања и у предметима свог окружења и оно најважније – о свести да улагање у младе вокале представља непрекинуту нит њеног постојања. Јер живиш онолико дуго – колико те помињу. Давањем је Меланија Бугариновић обезбедила своје дуго постојање. Надајмо се да ће и надаље тако бити.

Великодушна жена са наших простора Нажалост, смрт је прерано прекинула Мирјанин живот и успешну каријеру у иностранству. Меланија Бугариновић поживела је 83 године, живећи повучено у Пушкиновој улици на Дедињу. Жалећи за кћерком, али и незадржива жеља да се младим вокалним талентима омогући лакше школовање гласа, осмислила је начин материјалне помоћи, заснован на плодовима ње40 година Фонда ,,Меланијa ног рада, њеног иметка–основала Бугариновић и кћеркa је Фонд! Захваљујућу томе и данас Мирјанa Калиновић се у Новом Саду, којем је оставила Калин’’ своју целокупну имовину, школује Да ли има лепших тренутака у један број талентованих студената животу једне установе него када се славе јубилеји њеног трајања, усвокалног наступа. У Уговору (1978) није забора- пешности? Народно позориште у 80

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Београду сведок је многих важних догађаја, осим што је срце културних збивања кроз дуго време свога постојања. А било их је толико! У години јубилеја изабраћемо само понешто, сећајући се некадашњих суграђана који су уоквирили своје име полажући цео свој иметак на акт доброчинства. Име Меланије Бугариновић је у таквом златном раму. То да све материјално што поседујеш намениш да други буду успешни може само неко ко има велико, велико срце. То је као да другоме својим личним давањем дарујеш постојање, додирујеш га чаробним штапићем, желећи да се и њему посрећи у животу и бављењу истим (твојим) позивом и да сутра засветлуцају искре правог злата и остваре свој сан. Било би неправедно писати о Меланији Бугариновић а само узгред споменути Памелу Киш Игњатов, једног од најуспешнијих вокалних извођача школованог средствима овог Фонда. Одржала је први у серији концерата у част Меланије Бугариновић и прослављања 40 година рада њеног Фонда и један и по век Народног позоришта. Памела је један од најбољих стипендиста Фонда – чист десеткаш. Одржала је концерт у Музеју позоришта што је за оперскoг певача врло, врло захтевно. Тешко је да глас који се све време до краја даје до краја издржи! Они који су те вечери били у Музеју позоришта били су и сами на њу поносни, срећни. То су оне искрице злата које незадрживо прште и сијају унаоколо као изазване чаробним штапићем, а уистину произведене чаробним

природњака у Београду. Далеко најбројнија страна делегација била је она из Чешке коју је предводио Јарослав Хлава, чувени патолог, професор, а касније и ректор Карловог универзитета у Прагу. Овај угледник европске медицине био је почасни председник нашег првог лекарског конгреса. Дубоко уверен у важност оснивања Медицинског факултета у Београду снажно, највише што је могао, подржао је идеју проф. др Милана Јовановића Батута да се оснује Медицински факултет у Београду упркос опречним гласовима који су се често могли чути тих година. Његова подршка са тадашње сцене Народног позоришта била је попут звездане, златне прашине о којој смо малочас говорили, јер и она може бити у разним облицима. Глас као певање, глас као апел, глас као братска реч и жеља да један драг и близак народ у напретку успе. Можда се треба овде сетити и чињенице да је у Србију, када лекара и није било, највише са стране дошло Чеха и Словака. Најмање њих 25 – па зар се то може заборавити. Преко пута позоришта је Народни музеј чије поновно отварање са нестрпљењем очекујемо, али можда заборављамо да је у њему радио још један странац и велики пријатељ Србије Јанко Јан Шафарик. И он је био лекар – један од 25 поменутих!

Фондација “Лаза Костић” изнела је на својим плeћима и финансирала овај концерт И лекари су у Народном у Музеју позоришту сањали свој сан Народног Изабраћемо још једну цртицу позоришта у Култура настаје у историји Дивећи се Памелином гласу, из живота Народног позоришта у Београду студенту Фонда који је оставила Београду. Било је то 1904. године, гласом. Феномен Меланије Бугариновић као да се поновио кроз наступ Памеле Киш Игњатов, што је и била жеља њеног патрона. Чини се да је Меланија управо желела да се историја понавља.

рујног септембра, а у оквиру крунидбених свечаности. Томе у част одржан је Први конгрес лекара и

Меланија Бугариновић, ми се дивимо и клањамо и свима онима који су нас доброчинством, у виду подршке помогли која не мора бити само материјална, да не успоримо развој, да се уздигнемо у сваком погледу и сваком занимању, у свакој улози– а њих може, као што видимо, бити баш разних. Једни лече људе, други милују гласом и срце и душу које су једно, зар не? И зато је највећи подвиг некога желети подржати. Звездана прашина и златни рам увек се нађу при руци да такве велике добротворе уоквире. И зато – живели! 10. маја 2018. Др Славица Жижић Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

њиге су чудан изум. Адлигат је кад све књиге увежете у једне корице. Различито им је писмо, облици, начин писања (неке се читају у цик цак), најразличитије су им корице, пишу се на хартији, кожи, свили, трсци, дрвету... Оне од коже миришу. Што су новије мирис је јачи. Негде се урезују слова па испуњавају мастилом а други их слажу компјутерски. И облици књиге су различити. А тек величина! Најмање су од неколико милиметара а има књига свијутак дугачак више од шест метара. Књигама у облику лепезе можеш се хладити а неке од пиринџа, кад си много гладан, можеш појести. Ко је пробао –каже да нису укусне. Књиге су чудо! Од давнина су породичне библиотеке благо. Неке броје и десетину хиљада књига и тешка срца се отуђују. Наслеђују се и понекад у целости поклањају установама које баштине културу. Библиотека породице Лазић (од 1882) пореклом из Кумана у равном Банату протоком времена и сменом генерација грана породично стабла и упорно чува породично благо–књиге. Прве су почели да сакупљају пре триста година. Породица а са њом и књиге прошла је сцилу и харибду попут бродова на немирном мору као и народ у целини али се библиотека као феникс изнова градила и увећавала –што траје до данас. Живот пише романе. Ево две цртице из живота књиге код нас. Један од Лазића ушио је у поставу капута пет највреднијих књига кад је као војник у Великом рату прешао Албанију. Живот је ипак највреднији–доказао је скочивши

Почело са породичном библиотеком Лазић (од 1882)

Адлигат

Национално благо крај породичног огњишта Припремила: др Славица Жижић Борјановић

Познато је да су српски војниу море да спаси дављеника са торпедованог брода. Колико је жалио ци 1914. године у ранчевима чесза пропалим књигама он то нај- то носили понеку књигу од које се боље зна. нису раздвајали. Оне су њима биле

Z D R AV S T V O - S R B I J A

и део идентитета народа и амајлија и веза са породицом. Кад је рат иде се у неизвесност и ко зна докле ће се стићи. Често би понели књиге Српске књижевне задруге „са плавим корицама” како се говорило, препознатљивом бордуром и знаком који траје. Сачинио га је Змај, један од оснивача. СКЗ је настала вољом појединаца разних занимања које је удружила идеја издавања књига. Међу оснивачима била су чак три лекара, три Јовановића родом из Војводине. Милан Јовановић Батут и имењак му Морски као и поменути Јован Јовановић Змај. Равно је 100 година од када су се Војводина па тако и лекари ујединили 1918–2018. године те обележавамо присаједињење Србији. Много jе тога код нас вољом и трудом појединаца настало. Часописи, књиге, Друштва (Српско лекарско друштво, Друштво за чување народног здравља, Српски црвени крст... ), дневне новине.. Сетимо се само „Новина сербских” које су покренули студенти медицине у Бечу пре два века али и најстаријег дневног листа на Балкану „Политике” (1904). Троше други

век трајања а у заглављу стоје оснивачи– Рибникари. Страст за књигама повела је изданке породице Лазић на све четири стране света. Са путовања су доносили и вредне предмете, украсе... Слагали мозаик представљања различитих држава и њихових култура. Опет, државе редали у одељке и заокруживали Свет. У свему књига је и даље заузела главно место. Пригрливши књиге и предмете из дома наших писаца и песника оформљен је Музеј српске књижевности. Тако су књиге и даље у свом природном окружењу у орманима, поред писаћих столова и машина, поред украсних и одевних предметима и шта већ не. Легати су једни другом суседни па се има утисак да се и писци и књижевници ту некако и даље састају и бораве заједно. А састају се они живи у посебној гостинској соби која је за њих намењена. Све је намештено као у кући у којој се живи, са пуно мере и укуса само да се још ако је хладно камин заложи. Музеј је успео да их окупи око једног огњишта. Има ту педесет писаћих машина које су откуцале свако слово многих песама, прича, романа. Старинских

ормана у којима су књиге некадашњих власника, понеке наочаре, одело, најсрећнија кошуља...Ту је и непопијена флаша пића са кристалним чашама на стопици јер је нешто јаче прекинуло живот. Ту су и докторске слушалице Миодрага Мије Павловића које су ослушкивале туђа срца а из својег писале светски признате песме. У суседној просторији је легат академика Владете Јеротића па није чудо ако у машти замислимо да се кумови и сада разговарају. Страст за књигом издржала је пробе времена, попут алпинисте који се пењу упркос лавинама које знају да врате на почетак. Из плодног Баната попеле су се на брдо Бањица одакле као да осматрају одакле им нове књиге надолазе. На повратку у домовину Лазић је као и други војници заборавио на уништене драгоцене књиге у постави свога капута и верујем као многи опорављани војници незадрживо пошао у победнички јуриш на повратку у домовину. Није их могла сустићи ни француска коњица! Зато и није чудо што се библиотека Лазића наново обнављала. Требало је маште сачинити такав ентеријер и велика енергија да се толико различитих књига, предмета и људи окупи на једном месту. Треба пуно љубави да се оствари, досања велики сан. Јоца Јеси л’ чуо да ће сутра падати динари с неба? Нисам. А јел верујеш да има тица што доноси колаче? Не верујем. Јеси л’ чуо да има негде да је стално лето? Нисам. А јел верујеш да у радију живе мали људи? Не верујем. Марш одавде из нашег сокака кад не умеш да сањаш! Да те покрљам напола као лебац. Ето! Мирослав Антић. Птица из шуме. „Просвета”, 1979.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

рхеолошки парк Виминацијум, римски град стар 2000 година, посећује годишње десетине хиљада посетилаца из иностранства и Србије Виминацијум је један од најзначајнијих археолошких локалитета Србије, али и Европе. Од првог века нове ере Виминацијум је један од најбогатијих и најразвијенијих градова Рима. Био је главни град римске провинције Горње Мезије – Мезија Супериор - и војни логор - упориште. Налазио се поред данашњег Костолца, простире се на 500 хектара, имао је више од 30.000 становника. У Каструму, војном логору, биле су смештене две римске легије, Клаудијева и Флавијева. Био је то један од највећих римских војних логора на Балкану, шест до седам хиљада војника је стално боравило у Виминацијуму. Виминацијум је био велики и блистави град тога доба. Све је то откривено захваљујући истраживањима која је започео, почетком 20. века, први српски школовани археолог Милоје Васић. Последњих скоро 20 година интензивна истраживања води проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ у Београду. Овуда је пролазила северна граница Римске империје – Лимес - која је ишла од данашње Шкотске па све до Ирака. У истраживањима античког града Виминацијума и легијског логора учествује више десетина наших и иностраних истраживача. У оквиру Пројекта «Виминацијум» оформљен је и први стални интердисциплинарни тим истраживача из области археологије. У Научноистраживачком центру - Вила урбана - у Виминацијуму - Домус Сциентиарум аутентичној римској палати, одржан је заједнички састанак који је

Ротари клуб Београд - Калемегдан и Ротари клуб Пожаревац

Стари Рим у Србији Архелолошко налазиште Виминацијум

водила Маша Самарџић - Ротари клуб Пожаревац, на коме је изложено неколико предавања, са видео-презентацијама. “Желимо да подржимо активности Ротари клуба Пожаревац, али и истраживања међународног тима археолога Пројекта «Виминацијум», које предводи проф. др Миомир Кораћ, рекао је проф. др Ласло Пушкаш, шеф Катедре Анатомског института Медицинског факултета у Београду и председник Ротари клуба Београд - Калемегдан.“ Надамо се проширењу и интензивирању сарадње између Научног центра «Виминацијум» и Музеја Анатомског института “ нагласио је проф. др Ласло Пушкаш. На простору данашње Србије рођено је 18 римских императора и њихове бисте налазе се у Вили Урбана. Изложба “Путевима римских императора“, коју је припремила екипа Археолошког парка, обишла је Европу, Северну и Јужну Америку. У Археолошком парку «Виминацијум» , археолошки и антрополoшки је испитано 14.000 гробова, а пронађено је 50.000 предмета: новац, накит, посуђе од најразличитијег материјала. Професор др Миомир Кораћ наставља чувену српску археолошку линију: Михајло Валтро-

вић, Милоје Васић, Илија Гарашанин, Драгослав Срејовић, Никола Тасић. “ Долазак професора Ласла Пушкаша са сарадницима - колегама из Анатомског института Медицинског факултета нама је значајна подршка и најава боље сарадње. Сигуран сам да ћемо заједно обрадовати и ширу јавност и стручњаке новим резултатима који ће бити спој медицине и археологије”, рекао је проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института САНУ и руководилац Пројекта «Виминацијум». “Истражили смо 14.000 гробова, што је највећи број гробова икада истражен у Римској империји. Геофизичари су прво георадарима и магнетометрима снимили локалитет и оно што је испод наслага земље. На основу тога добили смо тачне димензије града, тачан распоред свих делова насеља. После њих долазе археолози и почињу ископавања. Археологија је спора наука, до сада је откривено, конзервирано и заштићено пет процената града и војног логора Виминацијума”, истиче проф. др Миомир Кораћ. Археолошки парк «Виминацијум» функционише више од деценије и свакако је бренд Србије, али и Европе. Ту може да се види

Z D R AV S T V O - S R B I J A

римски мауозелеј - царска гробница младог императора Хостилијана, најбоље фреске касне антике из трећег и четврог века нове ере, што представља сам врх касноантичког сликарства, терме, северна капија Каструма - војног логора, театар, новац, оружје, посуђе и украсни предмети. “Желели смо да афирмишемо и заинтересујемо што више људи за Ротари и Археолошки парк ‹Вимимацијум›”, рекао је Светомир Мирковић, новинар, председник Ротари клуба Пожаревац и добитник највећег признања светске Ротари фондације. “Овде се може видети како се некада радило и живело, све овде мирише и подсећа на доба Рима. Нема археолога у свету који нешто значи а да није био у Виминацијуму. Виминацијум је животно дело проф. др Миомира Кораћа. Институција је Виминацијум али је институција и Др Миомир Кораћ”, рекао је Светомир Мирковић. Приликом посете Виминацијуму, проф. др Милан Милисављевић предложио је да се прошири Музеј анатомије човека Анатомског института Медицинског факултета остеолошком збирком из Виминацијума тако да део колекције старог Рима има сталну поставку у том музеју. ”Биће то Виа Виминацијум”, истакао је проф. др Милан Милисављевић управник Музеја анатомије човека, Анатомског института Медицинског факултета у Београду. Планира се да посетиоци галијама са Дунава улазе у Виминацијум. У Виминацијму је био и јак занатски центар, производила се опека, градили су се путеви, ам-

фитеатар, стадион за гладијаторске борбе, терме. Све грађевине нису смеле да буду више од пет спратова, то је био максимум.

Др Миомир Кораћ истакао је три следећа међународна пројеката Виминацијума. У првом реду је ЛИМЕС БРАНД. То је пројекат - заједнич-

ка номинација за покровитељство УНЕСЦО-а. Виминацијум конкурише заједно са земљама кроз које протиче река Дунав, а која је била северна граница Римске империје - ЛИМЕС. ИТИНЕРАРИУМ РОМАНУМ СЕРБИАЕ – Путевима римских императора је следећи велики пројекат, намера је да се повежу сва места која имају везе са 18 царева Рима рођених на тлу данашње Србије. То је потез од Сирмиума – Сремске Митровице па све до Лебана и Лесковца где се налази ЈУСТИНИАНА ПРИМА. АРХ ЕСТ - АРХЕОЛОГИЈА ЈЕ – је трећи пројекат. То је промоција археолошког блага на овом делу Балканског полуострва, а недавно се прикључила и Италија. У пројекту су антички римски градови АКВИЛЕЈА, ЕМОНА, АНДАУТОНИЈА, СИРМИУМ и ВИМИНАЦИЈУМ . У непосредној близини Виминацијума је пре неколико година откривен и изванредно очуван скелет мамута. У питању је женка која је живела је пре милион до 800.000 година. Оваквих скелета има само два у свету, у Сибиру и овде. Нашем скелету мамута археолози су дали име Вика. Археолошки парк «Виминацијум» је отворен сваког дана, а посетиоцима ће стручан водич дати детаљна објашњења. Припремили: Марко Радош и Дарио Мировић

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

duhu uspješne tradicije, časopis „Medical” organizovao je ove godine Petu godišnju konferenciju sa međunarodnim učešćem. Događaj je upriličen 31. maja do 2. juna, u Hotelu „Mediteran“ u Budvi. Pokrovitelj skupa bilo je Ministarstvo zdravlja Crne Gore. Aktivno učešće na konferenciji, u duhu njene tradicije, pored Ministarstva zdravlja, Fonda za zdravstveno osiguranje, CALIMS-a, Instituta za javno zdravlje, Kliničkog centra Crne Gore, više javnih i privatnih zdravstvenih ustanova iz zemlje, okruženja i inostranstva – imalo je i više farmaceutskih kompanija i veledrogerija – putem stručnih predavanja i štandovskih prezentacija. Naučni odbor Konferencije činili su prof. dr Vesna Miranović (MZCG), predsjednica, prof. dr Agima Ljaljević (IJZCG), prof. dr Filip Vukmirović (KCCG), doc. dr Zorica Potpara (MF Odsjek farmacija), dr sc. med. Majda Šahman Zaimović (CALIMS), dr Jevto Eraković (KCCG) i dr Miro Knežević (MZCG). Skup je otvorio miunistar zdravlja, dr Kenan Hrapović:

V godišnja Medikal konferencija, Bečići

Aktuelnosti u zdravstvu, medicini i farmaciji Uvažene dame i gospodo, Izuzetna mi je čast da vas pozdravim u ime Ministarstva zdravlja što imam priliku da otvorim 5. Medical konferenciju, koja jednom godišnje okuplja najeminentnije stručnjake iz oblasti medicine i farmacije. Vjerujem da će ovogodišnji — sada mogu reći tradicionalni — susreti biti dobra prilika za razmjenu iskustava i praksi, sve u cilju unapređenja zdravstvenih politika u našoj zemlji, u čemu ćemo svakako imati podršku i pomoć kolega iz regiona.

Dragi prijatelji, Odlučni smo da reformske procese koji su u zdravstvu stalna potreba, sprovodimo u kontinuitetu, a da smo na pravom putu potvrđuju posljednja istraživanja koja bilježe porast povjerenja građana u, mogu s pravom reći, jedan od najvažnijih sistema u državi, a to je zdravstvo. U najvažnijem poslu su i najbolji među nama, najpredaniji svojoj profesiji, čija se svakodnevna briga o zdravlju i spašavanju ljudskih života podrazumijeva, a najmanja

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

greška stavlja na stub srama i rugla bjesomučnih napada onih koji ne misle dobro ni sebi ni drugima. Koristim ovu priliku da se za napredak koji ostvarujemo posebno zahvalim ljekarima i medicinskom osoblju, jer su oni nosioci najzahtjevnijih zadataka i izazova na svim nivoima zdravstvene zaštite. Mi, kao donosioci odluka i menadžeri, moramo imati sluha za njihove potrebe, a svi zajedno za naše pacijente, čije je zdravlje imperativ koji nema alternativu. Da smo ozbiljno shvatili zadatke koje smo postavili kao prioritet, pokazao je izvještaj Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, koji je napretkom od 9 mjesta na ranglisti ocijenio kvalitet sprovođenja reformi u crnogorskom zdravstvu. Samo oni koji nemaju dobre namjere mogu zatvarati oči pred onim što Ministarstvo zdravlja kreira i sprovodi realizujući politiku Vlade kada je zdravstveni sistem u pitanju. Tako je tokom prošle godine uloženo preko 3 miliona eura na adaptaciju i renoviranje zdravstvenih objekata, kao i 12 miliona eura opredijeljenih za nabavku savremene medicinske opreme. Samo za potrebe Kliničkog centra Crne Gore nabavljeni su najsavremeniji angiografski aparati, dvije magnetne rezonance: jedna za potrebe Kliničkog centra, druga za potrebe Dječje bolnice, novi linearni akcelerator zračenja, gama kamera i još mnogo opreme koja je u značajnoj mjeri doprinijela boljim uslovima rada i kvalitetnijoj dijagnostici i liječenju naših građana.

Već je izvjesno i da ćemo obezbijediti međunarodno finansiranje za izgradnju dva nova objekta u kojima će biti smještene klinike za psihijatriju i infektivne kožne bolesti investicijom od 7,5 miliona eura. Nakon više decenija obezbijedićemo savremene uslove za tretman ovih pacijenata, kao i savremene uslove za rad medicinskih radnika u tim ustanovama. Posebno me raduje što će svi segmenti zdravstvene zaštite biti ojačani krajem tekuće godine, kada se sa specijalističkog usavršavanja vraća oko 50 ljekara, dok će taj broj 2019. god. Biti udvostručen, pa ćemo ubrzo imati značajno veći broj stručnog kadra koji će brinuti o zdravlju svih pacijenata. Zdravlje i briga pacijenata je na prvom mjestu, a Vlada Crne Gore će iskoristiti sve raspoložive mogućnosti da položaj zdravstvenih radnika poboljša u mjeri mogućeg i u skladu sa ekonomski trenutnom situacijom koju dijelimo svi u zemlji. Podsjetiću da je Ministarstvo zdravlja potpisalo sporazum sa dva reprezentativna sindikata kojim država u naredne tri godine ulaže oko 1,8 miliona eura za izgradnju stambenih jedinica za zaposlene u zdravstvenom sistemu. Poštovani učesnici konferencije, i danas i narednih dana smo ovdje kako bi iskoristili znanja i mogućnosti da svako iz svoje oblasti doprinese razvoju savremenih medicinskih procedura i reformskih

procesa koji su u toku. Posebno želim da se zahvalim domaćinu i organizatorima iz časopisa „Medical”, koji je jedinstven u Crnoj Gori, jer se bavi isključivo zdravstvenim temama i u kontinuitetu prati rad svih institucija u okviru zdravstvenog sistema. Siguran sam da će vam i ovogodišnja konferencija, koja okuplja predstavnike brojnih zdravstvenih ustanova i farmaceutskih kompanija iz zemlje i regiona, kroz brojne prezentacije i promocije omogućiti da se upoznate sa mogućnostima medicinske nuke i prakse, novim tehnologijama na nivou naših i institucija regiona, kao i da razmijenite iskustva koja su od neprocjenjivog značaja za unapređenja zdravstvene zaštite na svim nivoima. Posebno želim da pozdravim naše drage goste iz referentne klinike „Acibadem“ iz Turske. Na kraju, želim vam uspješan rad i proglašavam 5. Medical konferenciju otvorenom. Medakalove plakete U uvodnom dijelu manifestacije i ove godine su uručene plakete zahvalnosti. Ministru zdravlja dr Kenanu Hrapoviću dodijeljena je, kako je u ime organizatora navela Slavica Pantelić, lična plaketa „u ime snažne dugogodišnje saradnje“. Marija Vukotić, predstavnica Farmaceutske kompanije „Hoffmann — La Roche Ltd.“, iskoristila je priliku uručenja priznanja da podsjeti na značaj postojanja ove švajcarske kompanije još od 1896. godine. U ime istanbulske klinike „Acibadem“, još jednog dobitnika plakete, prisutnima se obratila Olja Aktunc, a tursku grupaciju KOČ predstavila je Severdžan Erlap. Ona je izrazila uvjerenje da će saradnja u Crnoj Gori biti nastavljena jednako uspješno kao i u regionu. Ističući da je Medikal imao sluha za integrativnu medicinu još u periodu kad od strane zvaničnog zdravstvenog sistema taj sektor još nije bio integrisan u ponudu zdravstvene zaštite građanima, dr Snežana Tomić, homeopatkinja iz Budve, primila je ovo priznanje. Medikal konferencija spaja kompletno zdravstvo Crne Gore i svakako je prilika da se razmijene iskustva sa kolegama iz regiona i inostranstva — navela je ovom prilikom Pantelićeva. Farmaceutske kompanije i veledrogerije, kao i bolničke grupacije “Acibadem” i KOČ iz Turske predstaviljene su i sa prezentacionim štandovima. Višegodišnji partneri Medikala, kompanije Hemofarm, Sandoz, Hoffmann la Roche, Richter Gedeon, Bosna Lijek, GSK, La Roche Posay, Vichy, Humana, Cai Pan, kao i veledrogerije Farmegra, Meditas, Farmont, BTL Medical i ovom prilikom su svojim učešćem doprinijeli kvalitetu skupa. M.C. 87

IX Конгрес лекара опште медицине Србије са међународним учешћем

Златибор, хотел Мона 27.09 - 30.09.2018. Пред нама је још један конгрес лекара опште медицине , који ће се одржати на Златибору, у хотелу Мона. Захваљујући познатој лепоти планине Златибор и угодном амбијенту који пружа хотел Мона, очекујемо да ћемо избором тема и предавача, привући пажњу колега из опште медицине. Теме конгреса:

1. Фактори ризика за когнитивне поремећаје 2. Терапија бола у општој медицини 3. Рационално прописивање антибиотика 4. Разно

www.opstamedicina.org

GODINA VII BROJ 81. JUN 2018.

N M K

prethodnom izdanju pregleda aktuelne sudske prakse iz oblasti medicinskog veštačenja pažnju smo posvetili presudama najviših sudskih instanci iz domena veštačenja vojnog invaliditeta. Radi jasnijeg pregleda, u tom izdanju prikazali smo samo neke od odluka iz predmetne tematike, dok u ovom izdanju izlažemo preostale odluke iz kojih je moguće utvrditi kako se u sudskoj praksi tumače greške u nalazu i mišljenju drugostepene lekarske komisije, da li je za utvrđivanje činjenice invalidnosti pred sudom nužna usmena rasprava, kakve pravne posledice izaziva nalaz i mišljenje lekarske komisije koja nije odlučivala u punom sastavu, te ostala značajna pitanja iz sudske prakse povodom činjeničnog pitanja.

Medicinsko veštačenje Pregled aktuelne sudske prakse III deo Veštačenje vojnog invaliditeta nastavak

GREŠKE U NALAZU I MIŠLJENJU DRUGOSTEPENE LEKARSKE KOMISIJE Greške u izrađenom nalazu i mišljenju drugostepene ljekarske komisije koje se odnose na pogrešno navedene činjenice od kojih zavisi utvrđenje procenta vojnog invaliditeta, ne mogu se smatrati tehničkim greškama. 1 U obrazloženju ove presude navodi se sledeće: „Tuženi priznaje da je prilikom davanja nalaza i mišljenja drugostepene ljekarske komisije od od 21.03.2011. godine načinjena “tehnička greška” što je ispravljeno nalazom i mišljenjem od 12.03.2012. godine, pa je tuženi ispravio dispozitiv osporenog akta zaključkom od 01.08.2011. godine iako je sadržaj nalaza i mišljenja koji je ispravljen naveden u obrazloženju rješenja, a ne u njegovom dispozitivu. Međutim, iz tako provedenog postupka se ne može na nesumnjiv način izvesti pravilan zaključak u pogledu činjenica odlučnih za pravilno rješenje predmetne upravne stvari. Ispravka greške u konkretnom slučaju nije izvršena zbog pogreške u kucanju u smislu odredbe člana 207. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 13/02, 87/07 i 50/10), već je ispravljena greška koja se odnosi na suštinu stvari, a to je utvrđenje činjenice pod kojim okolnostima je tužilac ranjen i u koju nogu te u kom procentu su nastupile posljedice koje su prouzrokovale oštećenje njegovog organizma odnosno da li postoji osnov za povećanje utvrđenog procenta vojnog invaliditeta. U tom smislu tužilac osnovano prigovara da činjenično stanje na okolnost oštećenja njegovog organizma radi utvrđivanja činjenice o vojnom invaliditetu, nije potpuno i pravilno utvrđeno. Na prigovore u tom pravcu pobijanom presudom nije odgovoreno već su dati uopšteni razlozi da je nalaz i mišljenje drugostepene ljekarske komisije jasan, potpun Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske, Uvp 6940/2012 od 12.02.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 06.04.2018. god. 1

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

i dovoljno obrazložen iako suprotno proizlazi iz činjenica koje je tuženi organ utvrdio nakon okončanja upravnog postupka kako je i naveo u odgovoru na zahtjev.” Ispravljanje očiglednih grešaka u nalazu drugostepene ljekarske komisije ne utiče na mogućnost utvrđenja većeg stepena invaliditeta i procenata invalidnosti, jer činjenice sadržane u medicinskoj dokumentaciji na osnovu kojih je urađen nalaz ostaju nepromijenjene.2 Obrazloženje: “Takvu odluku Vrhovni sud Republike Srpske zasniva na zaključku da je nižestepeni sud počinio povredu odredaba parničnog postupka iz člana 209. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, broj 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 i 61/13, u daljem tekstu: ZPP) u vezi sa članom 191. stav 4. istog Zakona, jer pobijana presuda ne sadrži valjane razloge o odlučnim činjenicama, a zbog pogrešno navedenih činjenica u nalazu i mišljenju drugostepene ljekarske komisije i dalje, kako stoji u obrazloženju pomenute presude Vrhovnog suda Republike Srpske. Postupajući u ponovnom suđenju, a vodeći računa o uputama datim u presudi Vrhovnog suda Republike Srpske, ovaj sud je utvrdio da su zaključkom Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite RS, broj... od 01.08.2011. godine otklonjene greške počinjene od strane drugostepene ljekarske komisije iz nalaza i mišljenja, broj 296/2011 od 21.03.2011. godine, a na kojima je temeljen osporeni akt, o čemu je ovaj sud vodio računa prilikom odlučivanja o zakonitosti osporenog akta. Odredbom člana 207. ZUP propisaPresuda Okružnog suda u Banjoj Luci, U 6940/2014 od 13.03.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 06.04.2018. god. 2

no je da organ koji je donio rješenje, odnosno službeno lice koje je potpisalo rješenje može u svako vrijeme da ispravi grešku u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju, kao i druge očigledne netačnosti u rješenju ili njegovim ovjerenim prepisima. Ispravka greške proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo rješenje koje se ispravlja. (...) Dakle, bez obzira da li se radi o ispravljenoj grešci koja se odnosi na suštinu stvari kako je to okarakterisao Vrhovni sud Republike Srpske ili se radi o očiglednoj netačnosti u rješenju činjenica da je tužilac teško ranjen od granate u desno stopalo, ne može dovesti do promjene činjenica sadržanih u medicinskoj dokumentaciji, a o kojima je vodila računa drugostepena ljekarska komisija u nalazu i mišljenju, broj... od 21.03.2011. godine, odnosno 12.03.2012. godine.” UTVRĐIVANJE ČINJENICE INVALIDNOSTI BEZ USMENE RASPRAVE PRED SUDOM, ODNOSNO BEZ NEPOSREDNOG PREGLEDA OSIGURANIKA Drugostepeni sud će prihvatiti činjenično stanje utvrđeno nalazom i mišljenjem drugostepene ljekarske komisije, bez održavanja usmene rasprave obzirom je to jedini način za utvrđivanje vojne invalidnosti.3 Iz obrazloženja: “Prema odredbama člana 89. stav 1. Zakona..., vojni invaliditet, kao i činjenica da je bolest u uzročnoj vezi sa vršenjem vojne službe, utvrđuje se samo na osnovu nalaza i mišljenja nadležnih ljekarskih komisija. U postupku revizije, koju vrši tužena strana kao drugostepeni organ, to je drugostepena ljekarska komisija od pet članova i pet zamjenika koji moraju biti Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske, Uvp 429/2009 od 12.05.2010. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 06.04.2018. god. 3

N M K

ljekari specijalisti, kako je to određeno članom 91. toga Zakona. Polazeći od takve zakonske regulative, evidentno je da održavanje usmene rasprave pred nižestepenim sudom po odredbama člana 25. ZUS-a, ne bi doprinijelo drugačijem utvrđenju činjeničnog stanja od onog koje je već utvrđeno nalazom i mišljenjem drugostepene ljekarske komisije br.... od 24.07.2008. godine, jer sud nema potrebno stručno znanje za utvrđivanje uzroka i stepena invaliditeta, niti pravne mogućnosti da odredi da se te činjenice utvrde angažovanjem nekog drugog organa vještačenja. S tim u vezi, ukazuje se i na odredbe člana 35. stava 2. ZUS-a, da se zahtjev za vanredno preispitivanje sudske odluke ne može podnijeti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i na odredbe člana 29. stava 1. toga zakona, da sud rješava spor, po pravilu, na podlozi činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku.” Ocena, nalaz i mišljenje prvostepenog i drugostepenog organa veštačenja koji su medicinski dokumentovani, obrazloženi i dati od strane nadležnog organa ali nisu dati na osnovu neposrednog pregleda pacijenta, ne predstavljaju osnov pobijanja zakonitosti presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.4 Iz obrazloženja: “Pobijana presuda je pravilna i na zakonu zasnovana, jer su u njoj ocenjena sva pitanja i okolnosti od uticaja na odluku suda o zakonitosti osporenog rešenja, a u žalbi se ne iznose činjenice i razlozi iz kojih bi proizilazilo da ožalbena presuda nija pravilna. Okružni sud u N. S. je u upravnom sporu po tužbi žalioca, pravilno našao da rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku u N. S. br. … od 14.06.2007. godine nije povređen zakon na štetu žalioca. Ovo stoga, jer je u postupku koji je prethodio donošenju drugostepenog rešenja pribavljen nalaz i mišljenje drugostepene lekarske komisije br. … od 11.06.2007. godine, kojim je na osnovu medicinske dokumentacije kao i na osnovu CT mozga urađenog tokom bolničkog lečenja na VMA utvrđeno da nema znakova povređivanja moždanog tkiva kao ni kostiju glave i da je invalidnost posledica bolesti, a ne povrede glave. Sud je cenio navode žalbe kojima se ukazuje da je nalaz i mišljenje drugostepene lekarske komisije dat bez neposrednog pregleda tužioca i nalazi da je isti neosnovan i bez značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari obzirom da zakonom nije propisana obaveza za drugostepeni organ veštačenja da svoj nalaz, ocenu i mišljenje daje na osnovu neposrednog pregleda. Ocena, nalaz i mišljenje prvostepenog i drugostepenog Presuda Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Už 159/2010 od 28.01.2011. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 07.04.2018. god. 4

organa veštačenja su medicinski dokumentovani, obrazloženi i dati od strane nadležnog organa saglasno članu 93. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (“Sl. list SRJ” broj 37/98) i članu 14. Pravilnika o utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta (“Sl. list SRJ” broj 37/98), kako je pravilno zaključeno i obrazloženo u pobijanoj presudi.” Posebna lekarska komisija daje mišljenje o tome da li postoji verovatnoća da je nastala promena oštećenja organizma od uticaja na ranije utvrđeni procenat vojnog invaliditeta samo na osnovu nalaza lekara specijaliste i medicinske dokumentacije, bez neposrednog pregleda osiguranika - korisnika prava.5 Iz obrazloženja: “Pravilno je, po oceni Upravnog suda, odlučio tuženi organ kada je, u postupku u kome nije bilo povrede pravila postupka, odbio žalbu tužioca, pravilno nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za povećanje utvrđenog procenta vojnog invaliditeta tužioca, jer je Posebna lekarska komisija, na osnovu člana 90. stav 4. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, dala mišljenje da ne postoji verovatnoća da je kod tužioca nastala promena koja je od uticaja na utvrđeni procenat vojnog invaliditeta. Kako Posebna lekarska komisija za ocenu i mišljenje lekara specijaliste o promeni kod vojnih invalida koja je od uticaja na utvrđivanje procenta vojnog invaliditeta, saglasno odredbi člana 90. stav 4. navedenog Zakona, daje mišljenje samo na osnovu nalaza lekara specijaliste i medicinske dokumentacije iz spisa predmeta, pravilno je zaključio tuženi organ da tužilac neosnovano ističe da nije pozvan na lekarski pregled pred Posebnom lekarskom komisijom. Ovo posebno stoga što Posebna lekarska komisija ne utvrđuje procenat oštećenja organizma, nego daje mišljenje samo o tome da li postoji verovatnoća da je nastala promena oštećenja organizma od uticaja na ranije utvrđeno pravo.” DRUGOSTEPENA LEKARSKA KOMISIJA MORA BITI U PUNOM SASTAVU PRI DAVANJU NALAZA I MIŠLJENJA Poništava se rješenje kojim se odbija zahtjev za povećanje procenta vojnog invaliditeta, ako drugostepena ljekarska komisija nije u punom sastavu dala nalaz i mišljenje, koji predstavljaju odlučan dokaz za donošenje predmetnog rješenja.6 Obrazloženje: “Nesporno je da je tužilac od 01.03.2014. 5 Presuda Upravnog suda Srbije, U 16037/2010 od 25.08.2010. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 07.04.2018. god.

Presuda Upravnog suda Crne Gore, U 2483/2014 od 12.12.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex MNE, pristup 07.04.2018. god. 6

godine Sekretarijatu za socijalno staranje Glavnog grada P., podnio zahtjev za povećanje procenta vojnog invaliditeta sa sadašnjih 70% na 80% invalidnosti, u kojem navodi da se njegovo stanje svakim danom pogoršava, a što se može utvrditi iz ljekarskih nalaza KBC Crne Gore. U nalazu i mišljenju drugostepene ljekarske komisije za pregled lica obuhvaćenih Zakonom o boračkoj i invalidskoj zaštiti, broj... od 16.07.2014.godine, navedeno je da je drugostepena ljekarska komisija na osnovu neposrednog pregleda i priložene medicinske dokumentacije konstatovala da je saglasna sa nalazom i mišljenjem prvostepene ljekarske komisije da ne postoje medicinske indikacije za povećanje procenta invaliditeta i da invaliditet tužioca iznosi 70%. Nije sporno da su navedenog datuma bila prisutna dva ljekara specijalista, i to predsjednik i član komisije. Članom 73. Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti („Sl. list RCG”, br. 69/03 i „Sl. list CG”, br. 21/08), propisano je da organ državne uprave nadležan za poslove boračke i invalidske zaštite imenuje ljekarsku komisiju i određuje njeno sjedište i područje rada. Članom 74. navedenog Zakona, propisano je da ljekarska komisija iz člana 73. ovog zakona, daje nalaz i mišljenje na osnovu izvršenog neposrednog pregleda korisnika i priložene medicinske dokumentacije, a izuzetno ljekarska komisija može dati nalaz i mišljenje i bez neposrednog pregleda ukoliko je priložena odgovarajuća medicinska dokumentacija. Prvostepenu ljekarsku komisiju koja daje nalaz i mišljenje organu, čine tri ljekara specijalista, a drugostepenu komisiju čine pet ljekara specijalista. Polazeći od citiranih odredaba i nesporne činjenice da drugostepena komisija nije u punom sastavu dala nalaz i mišljenje, a isti je tuženom poslužio kao odlučan dokaz za donošenje rješenja u predmetnoj stvari, Sud nalazi da je osporeno rješenje donijeto uz bitnu povredu pravila postupka, odnosno da razlozi dati u obrazloženju ne upućuju na pravilnost rješenja iz dispozitiva. Stoga je Sud tužbu uvažio i osporeno rješenje poništio.” U ZAKONITO PONOVLJENOM POSTUPKU MOGUĆA DRUGAČIJA OCENA INVALIDNOSTI Ako je obnova upravnog postupka pokrenuta u roku od 5 godina od dana dostavljanja rješenja stranci i prvostepeno rješenje doneseno unutar tog roka, pa ako su ispunjeni i zakonski uslovi za obnovu postupka iz člana 52. Zakona o pravima branilaca i članova njihovih porodica, nije povrijeđen zakon kada je tužitelj odbijen sa zahtjevom za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida.7 Presuda Vrhovnog suda Federacije BiH, Uvp 7104/2013 od 11.09.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 06.04.2018. god. 7

N M K

pecifični uticaji lekovitih voda na organizam upotpunjuju opšte uticaje koji su detaljnije opisani u jednom od prethodnih brojeva ovog časopisa. Dokazano je da neki sastojci prirodnih lekovitih voda kao što su CO2, H2S, Rn, ali i neki drugi, prodiru kroz kožu i ostvaruju specifične uticaje. Ugljen-dioksid (CO2) je gas koji lako prodire kroz kožu, draži nervne završetke, oslobađajući vazoaktivne materije (histamin, acetil-holin, serotonin i dr.) koje izazivaju vazodilataciju arteriola kože, smanjući perifernu rezistenciju i krvni pritisak. CO2 usporava rad srca, produžava dijastolu, povećava minutni i udarni volumen, produbljuje disanje i povećava diurezu. Ugljen-dioksid koji dospeva u krvotok (kupanjem preko kože, inhalacijom, irigacijom ili pijenjem vode preko sluzokoža) dovodi do: Produbljivanja disanja i povećanja ventilacije pluća, snižavanja nivoa kateholamina i blokade β adrenergičkih receptora u miokardu, produženja dijastole i boljeg dijastolnog punjenja srca, povećanja udarnog volumena, poboljšanja koronarnog protoka, sniženja tonusa arteriola (smanjenje perifernog otpora i srčanog rada, uz istovremeno povećanje minutnog volumena) i sniženja arterijskog pritiska. Spoljašnja primena ugljenokiselih voda (kupke, inhalacija, irigacija, ispiranje) počiva na činjenici da je ugljen-dioksid liposolubilan gas koji lako difunduje kroz kožu i perkutano se resorbuje (u krvotoku se registruje već posle 15 do 20 minuta). Deluje na hemoreceptore u koži izazivajući osećaj toplote i vazodilataciju perifernih arteriola i kapilara („atermička vazodilatacija” bez primene toplote koja je korisna kod obliterišućih bolesti perifernih arterija kod kojih je primena toplote kontraindikovana). Lepi se na kožu i stvara termoizolacioni sloj (ovaj fenomen kao i činjenica da ugljendioksid ima nižu indiferentnu temperaturu od vode omogućavaju da opšte kupke u ugljenokiselim vodama budu znatno hladnije od drugih, 30°C). Kod primene kupki sa ugljenokiselom vodom preporučuje se: temperatura vode 30-34 stepena C i koncentracija ugljen-dioksida >1,0 g/ l . Potrebno

Balneoklimatologija

Specifični uticaji lekovitih voda II dio

Prof. dr Milisav Čutović, specijalista interne medicine, subspecijalista balneoklimatologije

je: 12 do 14 terapija u nizu, najmanje 4 kupke nedeljno u trajanju od 1012 minuta, bolje u popodnevnim časovima. Obavezno je pratiti vrednost krvnog pritiska i korigovati farmakoterapiju. Sumpor (S) se u mineralnim vodama nalazi u: Elementarnom (S), poluvezanom(HS) ili vezanom (H2S) obliku. Vodonik-sulfid (H2S) je glavni dejstveni činilac ovih voda i predstavlja gas koji se u vidu finih mehurića „lepi” na površini kože što draži mehano i vazo-receptore i izaziva hiperemiju. Pojačana periferna hiperemija draži vagusna jedra u hipotalamusu i izaziva vagotonični efekat što zajedno sa perifernom vazodilatacijom dovodi do pada krvnog pritiska. Biološka dejstva sumpora su veoma brojna i važna: Učestvuje u sintezi niza aminokiselina, pojačava oksido-redukcione procese na nivou ćelija, uključuje sulfidne grupe u biohemijske reakcije citoplazme, ćelijskih organela i njihovih enzimskih sistema, utiče na metabolizam kože, holesterola, nukleida i ugljenih hidrata (hipoglikemijski efekat), stimuliše sekreciju insulina, znojnih i lojnih žlezda, tkivno disanje (pospešuje zarastanje rana) i regenerativne procese, deluje antiinflamatorno, desenzibilišuće, keratolitički, baktericidno i detoksikaciono, inhibiše sekreciju i motoriku želuca. U disajnim putevima ispoljava bakteriostatsko, baktericidno, desenzibilišuće, antiinflamatorno i ekspektorantno dejstvo. Sumpor iz mineKUPKE U RAZNIM LEKOVITIM VODAMA

ralnih voda se lako resorbuje preko kože i sluzokože creva, pluća i vagine. Stepen resorpcije sumpora preko kože zavisi od: Temperature i pH vrednosti vode (resorpcija je veća kod više temperature i kod kisele reakcije). Kroz kožu i preko pluća se resorbuje preko 90% sumpor-vodonika i jona sulfida. Maksimalna koncentracija u krvi dostiže se tri časa posle kupanja. Eliminiše se mokraćom (posle osam časova) i manji deo stolicom i disanjem. H2S povećava retenciju sumpora u zglobovima i hrskavicama kod hroničnih reumatskih bolesnika (sumpor inhibiše hijalurondazu,što uslovljava porast koncentracije hijaluronske kiseline u zglobnoj čauri i hondroitin sumporne kiseline u hrskavici što predstavlja terapiju izbora kod reumatoidnog artritisa). Kupke u sumporovitim (sulfidnim) prirodnim termomineralnim vodama se posebno preporučuju kod svih reumatskih bolesti, hipertenzivnih bolesnika sa izraženom gojaznošću, dijabetesom i arteriosklerozom perifernih arterija. Kod kupki u vodoniksulfidnoj vodi preporučuje se temperatura vode od 36 stepeni C i koncentracija vodonik-sulfida veća od 1mg/l. Natrijumov i hloridni jon ne prolaze kroz kožu, ali ostvaruju direktno i indirektno (neurohumoralno) delovanje dražeći hemo receptore u koži. Pri primeni termomineralnih kupki u natrijum-hloridnim vodama udruženim dejstvom izazivaju hiperemiju kože, poboljšavaju perifernu cirkulaciju, pove-

N M K

ćavaju jonsku propustljivost i resorptivnu sposobnost kože. Natrijum-hloridne vode deluju na CNS, poboljšavaju mikrocirkulaciju, smanjuju viskozitet krvi. Dobri rezultati postižu se sa temperaturom vode od 32-36 stepeni C. Slično delovanje ispoljava i jon bikarbonat (hidrokarbonat - HCO3-) koji je u prirodnim mineralnim vodama obično udružen sa jonima natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i hlorida, pri čemu se formiraju različite podklase lekovitih voda koje proizvode i različite specifične efekte. Hidrokarbonatni jon je generalno alkalni i kada je u vodama dominantan on im daje alkalni karakter. Zbog toga čiste hidrokarbonatne vode najbolji balneološki efekat daju posle peroralne primene (prolom voda). Jonizujući uticaj ostvaruju uglavnom radonove lekovite vode. Radon prodire u organizam kroz kožu i disajne puteve. Delujući preko alfa radijacije smanjuje perifernu rezistenciju, snižava povišen krvni pritisak i povećava udarni volumen. Radonove vode deluju sedativno, snižavaju osetljivost na adrenergičku stimulaciju, normalizuju elektrolitnu razmenu i povećavaju diurezu. Posebno dobri rezultati postižu se kod hipertenzivnih osoba sa emocionalnom i vegetativnom labilnošću, neurotskim sindromom, hipertireozom, hiperkinetskim sindromom vratnim osteohondrozama i patološkim klimaksom. Kod primene kupki sa radonovom vodom preporučuje se temperatura vode 36 stepeni C i koncentracija radona od 50-150 Bq/l. Potrebno je: 12 do 14 terapija u nizu, najmanje četiri kupke nedeljno u trajanju od 10-12 minuta, bolje u popodnevnim časovima, Obavezno je pratiti vrednost krvnog pritiska i korigovati farmakoterapiju. Efekti balneoterapijske kupke uopšte zavise od: Dobrog izbora bolesnika, pravilnog doziranja i kontrole balneoterapije (trajanje jedne kupke 12–20 minuta), ponavljanja i ukupnog trajanja kupki (svakodnevna kupanja, 2–4 nedelje), primene fizičke aktivnosti i drugih metoda rehabilitacije. Peroralna primena lekovitih voda se u današnje vreme prilično utopila u opšte preporuke koje su izgubile karakter terapeutskih procedura pa samim tim izašle iz opsega interesovanja i kontrole medicinske struke. Otuda se prilično zaboravilo da peroralno unošenje (pijenje) lekovitih voda koje spada među najstarije oblike lečenja različitih oboljenja. Pozitivni biološki efekti, koje pijenjem mogu proizvesti pojedine lekovite vode, uočeni su kod različitih poremećaja i bolesti i ne treba ih vezivati samo za bolesti digestivnog trakta i hepatobilijarnog sistema. Pijenje iste vrste lekovite vode može dati korisne efekte kod različitih oboljenja, kao što i pijenje različitih lekovitih voda može dovesti do

SPOLJNE ZIMSKE KUPKE U LEKOVITIM VODAMA

kliničkog poboljšanja obolelih od jedne iste bolesti. Kako bi se ostvario željeni terapijski efekat veoma je važno voditi računa o načinu, dnevnoj dinamici, temperaturi i količini dnevnog pijenja lekovite vode. Odabir lekovite vode, postavljanje indikacija kao i davanje uputstva za njeno peroralno korišćenje zavisi od znanja i iskustva lekara ali i od dostupnosti određene vrste lekovite vode i mogućnosti bolesnika da je na preporučeni način koriste. U današnje vreme postoje brojne prirodne flaširane vode koje se na tržištu nude kao stone pijaće vode i kojima, najčešće prodavci, pripisuju i lekovita svojstva. Sve te vode su, nesporno, zdrave i pitke, ali se veoma malom broju mogu pripisati i lekovita svojstva ukoliko se koriste za pijenje u kućnim uslovima iz bilo kakvih pakovanja.Mnoge od njih mogu biti i štetne ukoliko se peroralno konzumiraju u dnevnoj količini, potrebnoj za potpuno zadovoljenje žeđi (visoko mineralne, jako gazirane itd.). LekoINHALACIJE LEKOVITIH VODA U PRIRODI PORED IZVORA

INHALACIJE LEKOVITIH VODA INHALATORIMA

vit efekat, koji će bolesnik prepoznati, a lekar na validan način objektivno potvrditi, mogu proizvesti jedino prirodne lekovite vode, korišćene neposredno na izvoru, dovoljan broj dana u kontinuitetu, po preciznom uputstvu lekara. U balneološkoj praksi, shodno učestalosti indikacija ali i prisustvu u prirodi, najčešće su peroralno konzumirane hidrokarbonatne i ugljeno-kisele vode ili njihove kombinacije, a znatno ređe sulfatne, gvožđevite i jodo-bromne vode. Hidrokarbonatne mineralne vode u sebi sadrže najmanje 20 mval% hidrokarbonatnog (HCO-3) anjona koji je udružen sa različitim katjonima (kojih takođe moraju sadržati najmanje 20 mval%) pe se sreću različite kombinacije od kojih su najčešće natrijum i kalcijum hidrokarbonatne tzv. alkalne vode ili magnezijum-hidrokarbonatne tzv. zemno-alkalne vode. U njima se često sreće i rastvoren ugljen-dioksid (CO2), pa su one istovremeno i ugljeno-kisele (npr. natrijum-hidrokarbonatno-ugljeno-kisele vode koje se nazivaju alkalni kiseljaci). Glavno delovanje ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidrokarbonatnog jona koji neposredno po peroralnom unošenju smanjuje kiselost želudačnog soka. Ukoliko u ovim vodama ima i ugljen-dioksida one ispoljavaju tzv. dvofazni efekat na aciditet želuca (mogu ga i podizati i smanjivati). Ovaj fenomen su opisali i objasnili naši balneolozi Radić, Godić i Štraser, a koji efekat će da prevagne zavisi od dominacije jona hidrokarbonata ili ugljen-dioksida s jedne, ali i od temperature i načina pijenja s druge strane. Unošenje ove vode 10 minuta pre oboka, temperirane na oko 20°C, u količini od 200 ml u kontinuiranom laganom ispijanju smanjivaće alkalitet u želucu čak i u slučaju kada je u njoj dominantno prisustvo ugljen-dioksida (jon bikarbonat deluje odmah po unošenju tako što u prvih 10 minuta smanjuje alkalitet želuca). Frakcionisano pijenje u toku obroka, toplije ili hladnije vode dovešće do potpuno suprotnog efekta, odnosno do stimulacije lučenja želudačne kiseline. Hidrokarbonatne vode podstiču i sekretornu funkciju jetre (holeretično delovanje) i pojačavaju pražnjenje žučne kese (holagogni efekat). U sebi često sadrže hloridne i sulfatne jone (tzv. mešovite vode) pa ukoliko u njima dominira efekat tih jona imaće jače holagogno i holeretično a slabije alkalno delovanje. Čiste natrijum-hidrokarbonatne vode, unete peroralno, smanjuju diurezu jer natrijum zadržava vodu, ali povećavaju alkalnu rezervu krvi, što kod dijabetičara smanjuje rizik od acidize. Smanjuju stvaranje i pojačavaju eliminaciju purinskih jedinjenja, umanjujući simptome uričnog artritisa (giht) i skolonost ka stvaranju uratnih kon93

N M K

kremenata. Klacijum-magnezijum hidrokarbonatne vode se slabije resorbuju iz digestivnog trakta i imaju manji alkalni efekat, ali kalcijum u njima deluje antiinflamatorno i diuretično a magnezijum sedativno. Ugljeno-kisele mineralne vode je najbolje peroralno konzumirati direktno na izvorištima. Pijenje ovih voda na samim izvorima, pa makar bilo i bez ikakve kontrole lekara, ne traba mešati sa pijenjem gaziranih stonih voda koje se koriste u širokoj upotrebi i koje nemaju nikakav terapeutski efekat. Da bi jedna voda bila ugljeno-kisela mora da sadrži više od 1 g slobodnog ugljen-dioksida na 1 litar vode. One su najčešće i veoma bogate u mineraloškom sastavu (natrijum-hidrokarbonatne, natrijum-hloridne, kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne, gvožđevite i druge ugljeno-kisele vode), što ih svrstava u red najupotrebljavanijih voda u balneološkoj praksi. Uticaj ugljen-dioksida na digestivni trakt opisan je kod hidrokarbonatnih voda, a ovde ćemo naglasiti da se manja količina ugljendioksida i preko sluzokože digestivnog trakta resorbuje i dospeva u krvotok pri čemu snižava nivo kateholamina, blokira beta adrenergične receptore u miokardu i smanjuje tonus arteriola. Na taj način dovodi do produženja dijastole, boljeg punjenja srca, povećanja udarnog volumena, poboljšanja koronarnog protoka i smanjenja perifernog otpora u arterijskom sistemu. Dakle, pijenje ugljeno-kiselih voda potpomaže efekte ostvarene i drugim načinima njihove primene (kupke, inhalacije itd.) i treba ga svakako preporučivati jer je po bolesnika bitan ukupan efekat. Sulfatne mineralne vode su u prirodi nešto ređe od prethodnih, a u balneološkoj praksi uglavnom se koriste pijenjem. Sadrže preko 20 mval% anjona sulfata (SO-4) koji je najčešće udružen sa katjonima natrijuma (natrijum-sulfatne salinične vode) i magnezijuma (magnezijum-sulfatne gorke vode). U sebi često sadrže hidrokarbonatne i hloridne jone kao i slobodni ugljen-dioksid a primenjuju se prvenstveno kod oboljenja digestivnog trakta i hepatobilijarnog sistema, ali ispoljavaju i izvestan hipoglikemijski i hipolipemični efekat. Holagogni efekat voda sa većom koncentracijom sulfata (posebno se odnosi na magnezijum-sulfatne vode) je izraženiji od efekta hidrokarbonatnih voda, jer intenzivnije stimulišu lučenje holecistokinina koji podstiče kontrakcije žučne kese. Magnezijum u obliku sulfata teško disosuje, osmotski vezujući za sebe veliku količinu vode u lumenu creva, pa se magnezijum-sulfatne (gorke) vode slabo resorbuju iz digestivnog trakta što razređuje crevni sadržaj, podstiče peristaltiku creva i ubrzava njihovo pražnjenje. Ovaj efe94

PIJENJE LEKOVITIH VODA

kat je izraženiji prilikom unošenja veće količine hladnije vode i koristan je kod opstipacije. Posle duže upotrebe povećavaju deponovanje glikogena u jetri i stimulišu lučenje pankreasa što izaziva izvestan hipoglikemijski efekat a smanjuju i količinu masti u organizmu. Zbog toga se preporučuju gojaznim osobama i posebno dijabetičarima obolelim od tip 2 dijabetesa. Sumporovite (sulfidne) mineralne vode se ređe koriste za pijenje, uglavnom zbog neprijatnog mirisa. Preko sluzokože digestivnog trakta se resorbuje oko 10% sumpora čija su dejstva opisana u prvom delu teksta. Treba posebno istaći da i peroralna primena sumporovitih voda deluje korisno kod hroničnih reumatičara jer povećava retenciju sumpora u zglobovima i hrskavicama i pojačava efekte postignute primenom kupki koje predstavljaju terapiju izbora kod nekih reumatskih oboljenja (reumatoidni arthritis). Natrijum-hloridne (slane) mineralne vode često u sebi sadrže sulfate, hidrokarbonate, ugljen-dioksid, jod, brom i druge halogene. Za pijenje se koriste vode manjeg saliniteta, hipotermalne i hipotonične. Unete peroralno povećavaju želudačnu sekreciju, motilitet creva kao i sekreciju i oticanje žuči pa se koriste u terapiji hipoacidnog gastritisa i hroničnih zapaljenja hepatobilijarnog sistema. Pijenje ovih voda kontraindikovano je kod arterijske hipertenzije, srčanih i bubrežnih bolesnika zbog retencije vode i smanjenja diureze. Jodne mineralne vode su u prirodi najčešće kombinovane sa bromom, ili bogate drugim mineralima i jonima kao što su hidrokarbonatni (alkalno-jodne), natrijumhlorid (slane jodne), sumpor (sumporno-jodne) i drugi. Sadrže više od 1mg joda u jednom litru vode. U zavisnosti od toga koji sastojak dominira uz jod, ispoljavaju se različita lekovita dejstva. Jod iz ovih voda se dobro resorbuje iz digestivnog trakta, raznosi putem krvi i deponuje, najviše u tkivu štitaste žlezde (oko 1/3 od unete količine) ali i u tkivu hipofize, jajnika i nadbubrega. Sreće se i u želucu, sluzi, pljuvački i žuči, a iz organizma eliminiše najviše preko bubrega, u manjoj količini preko mleka, plju-

vačke i stolice. Jod je neophodan za sintezu tiroksina preko koga se reguliše ukupan metabolizam organizma a dovodi i do vazodilatacije, resorpcije zapaljenjskih eksudata, pojačanja odbrambenih, regenerativnih i antiinflamatornih procesa. Dnevna potreba organizma za jodom je 100 do 150 mg i retko se dešava predoziranje ali, ipak, je prilikom pijenja ovih voda potrebno voditi računa o doziranju, kako bi se izbegla eventualna intoksikacija. Gvožđevito-arsenske mineralne vode obično sadrže ova dva elementa zajedno i u balneološkoj praksi upotrebljavaju uglavnom pijenjem. U jednom litru sadrže minimalno 10 mg gvožđa i 0,7 mg arsena. Gvožđe se u mineralnim vodama nalazi u fero obliku koji se dobro resorbuje u crevima pa je efekat u lečenju anemija dobijen pijenjem ovih voda mnogo bolji nego pijenjem medikamenata sa gvožđem. To su obično ugljeno-kisele vode koje sadrže hidrokarbonate ili sulfate gvožđa koji su dobro resorptivni, a tako uneto gvožđe podstiče hematopoezu i ispoljava antiinflamatorno dejstvo pojačano prisustvom arsena. Arsen se u mineralnim vodama sreće u trovalentnom i petovalentnom obliku, ali je biološki aktivan samo trovalentni. On je antagonist tiroksina, usporava metaboličke procese u organizmu i izaziva porast telesne mase. Stimuliše hematopoezu aktivacijom koštane srži, povećava otpornost organizma prema hipoksiji i infekcijama disajnih puteva, a blokiranjem redoks sistema, deluje roborantno i anabolički. Smanjuje potrebe za kiseonikom u slučajevima hipoksije tkiva povećavajući anaerobno na račun aerobnog tkivnog disanja što je veoma važno kod kardiovaskularnih i plućnih oboljenja. Unet pijenjem mineralnih voda je dva puta efikasniji nego u veštačkim analozima. Kao što smo već naglasili, peroralna konzumacija različitih mineralnih voda je danas veoma prisutna u svakodnevnom životu, ali je njena medicinska primena znatno manja nego u ranijim periodima, što nema stručnog opravdanja. Nadamo se da će ovaj tekst podstaći lekare, posebno one koji rade u banjama, ali i druge na raznim nivoima medicinske prakse, da doprinesu vraćanju terapeutske uloge ovim vodama koja im pripada i time daju doprinos nefarmakološkom pristupu kako u prevenciji, tako i u lečenju danas brojnih hroničnih nezaraznih oboljenja.

N M K

učesnike unio je izvanrednu energiju. U okviru škole predavanje O osnovnim statističkim testovima, koji su neophodni u pripremi medicinskog naučnog rada, održao je prof. dr. Jugoslav Stahov sa iskustvom u oblasti izrade medicinskih radova, dužim od 20 godina. “Naučno istraživanje u kliničkoj medicini: mogućnosti naučnog istraživanja i publiciranja u sredinama sa ograničenim resursima” tema je izloženog predavanja Akademika prof. dr. Envera Zerema koji ima najveći broj publiciranih članaka u časopisima koji su citirani u najuglednijoj naučnoj bazi Current Contents, koji su rezultat su njegove dugogodišnje “Međunarodna škola medicinskog istraživanja i pisanja”, koju organizuje Centar za medicinsku edukaciju “Medicinska nadgradnja” (Center for Medical Education Medical Upgrade) u cilju unaprjeđenja medicinske nauke, znanja i prakse, uspješno održana 12. i 13.5. 2018. godine u Konjicu okupila je više od 60 učesnika. Oni su, pokazanim interesom za održana predavanja, potvrdili potrebu stalne edukacije i pristupa savremenim znanjima i informacijama o publikovanju u naučnim časopisima. Renomirana voditeljica škole prof. dr. Livia Puljak i predavači prof. dr. Matko Marušić, akademik prof. dr. Enver Zerem, prof. dr. Jugoslav Stahov i prof. dr. Samir Delibegović, svrstali su ovu Školu među značajne stručne skupove održane u Bosni i Hercegovini. Takođe su, učesnike na zanimljiv i interaktivan način upoznali s najvažnijim informacijama vezanima za planiranje, pisanje i objavljivanje medicinskog naučnog rada. U uvodnom predavanju, prof. dr Matko Marušić, stručnjak sa bogatim iskustvom u objavljivanju radova u časopisima citiranim u Web of Science-u (H-indeks 20) i u ostalim indeksiranim

Uspješno održana Međunarodna škola medicinskog istraživanja i pisanja časopisima, predstavio je put prilikom pripreme i pokretanja istraživanja sa uspostavljanjem važne svrhe i cilja publiciranja. “Znanje je vlasništvo cijelog čovječanstva. Ako imaš neko znanje, moraš ga podijeliti s čovječanstvom, a to jedino možeš tako da ga objaviš u međunarodnom časopisu” - kazao je Marušić, koji je osnivač i bio dugogodišnji urednik najbolje rangiranog časopisa Croatian Medical Journal u Jugoistočnoj Evropi. Kroz vrlo aktivno izlaganje i uključivanje učesnika u naučno razmišljanje o postavljanju zadataka i cilja ispred sebe te stvaranja mišljenja visoke kvalitete o potrebi za pisanje radova i njihovo objavljivanje, prof. dr. Marušić, na Međunarodnoj školi medicinskog istraživanja i pisanja, među

kliničke prakse i praktičnog rada iz oblasti interventne ultrasonografije i pankreatologije. Učesnicima škole pokušao je prenijeti svoja stečena iskustva u naučnom segmentu i dati znanja o načinima

N M K

i pokretanju bavljenja istraživanjima i publiciranju. Visoka ocjena pripala je i predavanjima voditeljice škole prof. dr. Livie Puljak i prof. dr. Samira Delibegovića koji su izložili jako puno informacija o naučnom načinu mišljenja, pokretanju mitiviranosti za pisanje, planiranje istraživanja i postavljanje hipoteze, strukturi članka i najčešćim greškama, kao i savjetima za uspješno slanje radova. Doktorica medicine Livia Puljak je profesorica na Medicinskom fakultetu u Splitu. Utemeljila je hrvatski ogranak ugledne, neovisne svjetske organizacije Cochrane posvećene promociji medicine utemeljene na dokazima, koja joj je 2017. dodijelila nagradu. Urednica je portala Dokazi u medicini i autorica više od 100 znanstvenih radova, objavljenih u svjetskim časopisima. “Cilj škole je bavljenje istraživanjima se treba objaviti u medicinskim časopisima jer inače kao da se nisu dogodila. Zbog svoje zauzetosti zdravstveni profesionalci trebaju vrijeme i motivaciju za pisanje znanstvenog rada. Nakon pohađanja ove Škole taj pothvat će biti mnogo lakše ostvariti”, rekao je prof. dr. Delibegović. Prof. dr. Samir Delibegović, spec. opće hirurije i subspecijalista abdominalne hirurgije te profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, je i osnivač i predsjednik Centra za medicinsku edukaciju Medicinska nadgradnja (Center for Medical Education Medical Upgrade), i predsjednik Udruženja/Udruge endoskopskopskih hirurga/kirurga u BiH. I on je autor velikog broja stručnih radova objavljenih u indeksiranim međunarodnim časopisima, kao i pozvani predavač u svijetskim medicinskim centrima. Autor je priručnika “Kako pisati medicinski znanstveni članak” koji objašnjava kako se priprema rukopis za objavljivanje rezultata istraživanja, koji čitajući otvara put specifičnosti pisanja u biomedicini. Treba samo još podsjetiti da je edukacija o pisanju medicinskih znanstvenih radova pokrenuta u Konjicu 2012. godine. Od tada do danas održana su 4 uspješna Tečaja, na kojima se broj učesnika kontinuirano povećavao. “ Povećanje broja učesnika iz BiH i iz zemalja Regije, podizanje nivoa znanja, kao i razvoj novih informacija važnih za autore medicinskih znanstvenih članaka, doveli su do prerastanja Tečaja u “Međunarodnu školu medicinskog istraživanja i pisanja”, podsjetio je prof. dr Samir Delibegović. CME Medical Upgrade Amra Odobašić, dipl. žurn.

UKC Tuzla

Doktorska disertacija Dr. Mirele Delibegović prva u BiH koja tretira bazičnu radiologiju

a Medicinskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, odbranjena doktorska disertacija dr. Mirele Delibegović, sa Klinike za radiologiju i nuklearnu medicnu UKC Tuzla, pod nazivom „MDCT I MR PREDNOSTI POTENCIJALNE UPOTREBE POLIMERNOG PLASTIČNOG KLIPSA U NEUROKRANIJUMU ANIMALNOG MODELA“. Prema riječima mentora doktorske disertacije prof. dr. Đorđija Šaranovića iz Beograda, ovo je prva doktorska disertacija u BiH koja se odnosi na bazičnu radiologiju i općenito jedna od rijetkih na prostorima jugoistočne Evrope. Ispitivanje na animalnim modelima pokazalo je brojne prednosti plastičnog klipsa u odnosu na standardni titanijumski klips u tretmanu vaskularnih oboljenja mozga. „Stoga ovo istraživanje implicira brojna druga ispitivanja, što za konačnicu ima primjenu ovog novog materijala u neurohirurgiji i neuroradiologiji“ rekao je prof. Šaranović. Visoku ocjenu za temu i obavljeno ispitivanje dali su i predsjednik komisije dr. sc. Haris Huseinagić, vanredni profesor za nastavni predmet „Radiologija i nuklearna medicina“ i član komisije, dr. sc. Mirsad Hodžić, redovni profesor za nastavni predmet „Hirurgija“, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli. Odbranjena doktorska disertacija dr. Mirele Delibegović, otvorila je i put ka novim razmišljanjima o istraživanjima primjene novih materijala u oblasti koju je ispitivala, rečeno je u toku odbrane.

rebinje, grad večnog sunca i stogodišnjih platana, grad posebne lepote i senzibiliteta, ugostio je veliku HISPA porodicu lekara različitih specijalnosti, tehničara i sestara, nutricionista, psihologa stručnjaka za fizičku kulturu… na PRVOM MEĐUNARODNOM KONGRESU HISPA BiH, koji je održan od 18. do 20. maja ove, 2018. godine. Savremena medicina je, nažalost, pokazala da operacije i stentovi mogu samo da zaleče i privremeno zaustave kardiovaskularne probleme kod pacijenata. Ono što je neophodno da bi se doskočilo bolestima srca i krvnih sudova, toj pošasti savremenog doba, surovom i beskrupuloznom ubici današnjice, jeste agresivna kontrola faktora rizika! U tom cilju je i stvorena HISPA - udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga! HISPA predstavlja mrežu visokostručno osposobljenih i savremeno opremljenih specijalizovanih centara za prevenciju, dijagnostiku i lečenje veoma ugroženih i teških kardiovaskularnih bolesnika na teritoriji Republike Srbije, Republike Srpske i Balkana. HISPA želi multidisciplinaran i personalizovan pristup u očuvanju zdravlja ljudi te da, kroz koordinisan i integrisan rad centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, pravovremeno i efikasno identifikuje, dijagnostikuje, leči i dugoročno prati bolesnike sa povišenim kardiovaskularnim rizikom. To je međunarodna mreža koja broji 45 centara u pet zemalja. “HISPA udruženje je pre pet godina započelo svoj veličanstveni put. Ove godine, na petogodišnjicu osnivanja, imamo čime da se pohvalimo. Otvorili smo više od 60 stručno osposobljenih i savremeno opremljenih HISPA-centara u šest zemalja regiona, koji okupljaju više od 2.000 članova. Naša uloga nije samo uloga lekara i naučnika, već i vizionara, edukatora, predvodnika… Želimo da podignemo i osavremenimo zdravstvenu svest i pojedinaca i društva u celini. Posebno moramo da radimo na edukaciji zdravstvenih radnika, jer oni su

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Prvi međunarodni kongres HISPA BiH

Multidisciplinarni pristup u zaštiti srca i krvnih sudova Piše: Vera Pušac

Prof. dr Milovan Bojić

svetionik svakog društva iako, nažalost, to nije uvek jasno vidljivo“, istakao je predsednik udruženja HISPA i predsednik Naučnog komiteta kongresa prof. dr Nebojša Tasić. “Trinaest HISPA centara formirano je i na području BiH, iza čijeg rada je već nekoliko hiljada pregledanih pacijenata”, napomenuo je predsednik HISPA BiH i predsednik Organizacionog odbora kongresa dr Radoslav Nikolić. On je dodao da je HISPA-program put kojim se u našem vremenu i društvu ređe ide, jer prevencija kao takva ne donosi brza rešenja. „Ono što mi radimo i što ćemo raditi u budućnosti, baštiniće neka nova pokolenja. Nadam se da ćemo tada moći da kažemo da se naš trud isplatio, da smo uspeli u onome što smo zamislili – da sprečimo bolest, te da odložimo invalidnost i smrt“, istakao je dr Nikolić. Stručni skup na temu “Multidisciplinarni pristup u zaštiti srca i krvnih

sudova“ okupio je u gradu na Trebišnjici eminentne kardiologe i druge medicinske stručnjake iz regiona i Evrope. Njih više od 300 je u dva dana, koliko je trajao kongres, govorilo o prevenciji infarkta miokarda i šloga te nizu drugih stručnih pitanja iz oblasti zaštite od kardiovaskularnih bolesti. Kongres je u Hotelu „SL Panorama“ u gradu sunca, otvorio prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” – Beograd, gde je i sedište udruženja HISPA, istakavši da o značaju prevencije najbolje svedoče „jezive cifre“. “Živimo na prostorima gde je svaka druga smrt

Luka Petrović, gradonačelnik Trebinja i dr Radoslav Nikolić

posledica različitih bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji, u jednom satu umire šest ljudi od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti, a svaki osmi je u punom životnom i stvaralačkom dobu, između 24 i 64 godine života. Opasnost za naše srce i za naše krvne sudove je permanentna. Stoga ovo što HISPA radi treba da nam bude obrazac za život u budućnosti. Da remodeliramo naš životni stil, da snizimo krvni pritisak, da redukujemo telesnu težinu, da vežbamo… Organizatori HISPE, hvala Vam što ste prvi ‘upalili sveću’, jer samo prva sveća unosi svetlost, a sve ostale je samo pojačavaju”, kazao je prof. Bojić, u nadasve emotivnom obraćanju učesnicima Prvog međunarodnog kongresa HISPA BiH. Tehničku organizaciju Kongresa uspješno su odradili SL Industry Hotel Trebinje i agencija Istra Tours iz Doboja. 97

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

eograd je bio domaćin 14. kongresa Evropske federacije udruženja mikrohirurga. To evropsko udruženje okuplja ugledne i najpoznatije stručnjake - mikrohirurge. Predsednik Evropskog udruženja mikrohirurga je prof. dr Marko Bumbaširević, vrhunski srpski mikrohirurg visokocenjen u svetu, predsedavao je Kongresom. Beogradski kongres mikrohirurga, može se zaključiti, bio je vrhunski i najbrojniji do sada. Uporedo sa Kongresom održan je i HANDS-ON kurs, čiji polaznici su dobili evropsku diplomu mikrohirurga. Četvorodnevni Kongres (5-8. maj 2018) održan je u salama Hotela HAJAT u Beogradu. Uzelo je učešća više od 600 mikrohirurga. Prošle godine u Turskoj bilo je 400 učesnika. Ovo je, prema ocenama mnogih, bio najbrojniji i najznačajniji skup na kome su učestvovali najugledniji stručnjaci Evrope i sveta. Mikrohirurgija je sofisticirana tehnika, a mikrohirurzi su specijalno obučeni hirurzi koji znaju da koriste sredstva za uvećanje - mikroskope, koji uvećavaju do Priznanje organizaciji Kongresa – 90 mikrohirurga dobilo evropsku 40 puta, a najdeblji konac koji se koristi kara iz Srbije u mikrohirurgiji je tanji od ljudske dlake. Predavanja i prezentacije na Kongresu održani su iz svih oblasti mikro- Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović hirurgije. Odnosila su se uglavnom na ulogu mikrohirurgije u replantaciji, prišivanju odsečenih delova tela, kao i na razne vrste transplantacija. Bila su značajna predavanja o savremenim trendovima u rekonstrukciji lica, šake, kolena, stopala,urološkim rekonstrukcijama. Pored najuglednijih evropskih mikrohirurga, u Beograd su došli stručnjaci te oblasti medicine iz celog sveta, Alen Žilber, Pijero Ramondi, Panajotis Sokakos, Jeume Masia, Aleks Muset, Đorđo di Santis, Marko Inocenti, Bruno Batiston, Đorđo Bruneli, Pjerluiđi Tos… Došlo je preko 20 uglednih američkih mikrohirurga sa univerziteta Harvard, UCLA, San Francisko i osnivač mikrohirugije kod nas prof. dr Milan Stevanović. Prof. dr Marko Bumbaširević, Dr Milan Stevanović je jedan od najprofesor Ortopedske hirurgije i traumaboljih i najcenjenijih mikrohirurga sveta, tologije Medicinskog fakulteta Univerziduže vreme radi u USC univerzitetu u teta u Beogradu, član Srpske akademije SAD. Osamdesetih godina prošlog veka nauka i umetnosti, član Krunskog sau Beogradu u njegovom timu bio je dr veta Srbije, profesor - načelnik OdeljeMarko Bumbaširević. Tu su i Nil Džons UCLA, autor čuvene knjige o mikrohiruginja za rekonstruktivnu ortopediju KCS, ji. Dr Ivica Dučić, Skot Levin, veliko ime predsednik Evropske federacije udruženja mikrohirurga, predsednik Srpske mikrohirurgije, bivši predsednik Američortopedske i traumatološke asocijacije, kog udruženja mikrohirurga, poznat po predsednik Hand Society Srbija, predtome što je uspešno obavio transplansednik Srpskog udruženja za rekontaciju obe šake dečaku Zionu. struktivnu mikrohirurgiju, predsednik “Sa zadovoljstvom ističem da je prvi CISOT kongresa 2021. put došlo i 20 vrhunskih mikrohirurga iz Kine, oni nikad nisu dolazili na evropske

Evropski nivo svetski rezultati

diplomu mikrohirurga, među njima 30 le-

kongrese. Došli su i najeminentniji japanski mikrohirurzi: profesor Toru Sunagava, profesor Satoši Toh i profesor Isao Košima, predsednik Svetskog udruženja mikrohirurga. Profesor Satoši Toh, inače, 8. put dolazi u Srbiju“, naglašava prof. dr Marko Bumbaširević. Na beogradski kongres došao je i dr Radža Sabapati iz Indije, legenda svetske mikrohirurgije. Najveći broj učesnika, kako sami kažu, došli su zbog ugleda i dostignuća srpske mikrohirurgije i profesora dr Marka Bumbaširevića. Predsedavajući Kongresa, naš stručnjak prof. dr Marko Bumbaširević, predsednik Evropske federacije udruženja mikrohirurga, dao je intervju specijalno za MEDICI.COM. Profesore Bumbašireviću, kakvi su vam utisci sa Kongresa? Ja sam presrećan što se kongres održava u Beogradu, prvi put smo uveli titulu - Evropska legenda mikrohirurga koju su dobili Alen Žilber - prvi operisao živčane povrede ruke novorođenčadi, Piero Rajmondi - jedan od najboljih nervnih hirurga, zatim dr Panajotis Sokakos, kum grčkog kralja, mikrohirurg, koji je prvo napravio karijeru u SAD pa

N M K

se vratio u Grčku. Dr Sokakos nam je za HANDS ON kurs pozajmio 15 najsavremenijih mikroskopa iz Atine. Grk dr Panajotis Sokakos je osnovao i hirurški DIVA centar u Atini, jedan kurs u tom centru je bio posvećen i dr Marku Bumbašireviću. U Okviru Kongresa održan je i prvi put mikrohirurški HANDS-ON kurs? Za specijalizante je održan HANDS ON kurs u posebnoj sali. Kurs je završilo 90 doktora, od toga 30 iz Srbije, i svi su dobili evropsku diplomu mikrohirurga, koja važi u celom svetu. Mi smo ovde prvi u evropskom udruženju napravili mikrohiruški HANDS-ON kurs, i to besplatno - profesor Sokakos nam je pozajmio mikroskope, a kompanija MIROS nam je pomogla da se prevaziđu administrativne prepreke. Tu je i 30 naših doktora i 60 specijalizanata iz sveta, koji se bave mikrohirurgijom iz različitih oblasti, hirurzi koji se bave kičmom, kolenom, urolozi su tu, ginekolozi, plastični hirurzi. Svi koji završe mikrohirurški kurs postaju znatno bolji hirurzi. Onaj ko može da sa lakoćom prepariše krvne sudove od 1 milimetra i da ih ušije, za njega je posle igrarija da pristupa kostima, ligamentima, meniskusima. Mi ćemo kurs organizovati svake godine. Možda i dva puta godišnje.

operacije dok, obrnuto, samo neki hirurzi mogu biti mikrohirurzi. Nedavno je izašla vaša knjiga na engleskom jeziku o mikrohirurgiji? Izašla je knjiga na engleskom jeziku SAVETI U MIKROHIRURGIJI. Tu su saveti najvećih imena mikrohirurgije kako da se u određenim teškim situacijama ponaša mikrohirurg. To su tajne u mikrohirugiji kako to rade veliki stručnjaci. Ovde se radi o najsitnijim stvarima i samo je tu poenta. Planiram i da uradim jednu veliku knjigu koja će se zvati – OD A do Z u mikrohirurgiji, gde će radove izložiti svi velikani mikrohirurgije. U Evropskoj federaciji udruženja mikrohirurga uskoro mi ističe mandate, posle toga ću voditi Komitet za edukaciju. Nelson Mandela je rekao da je edukacija najznačajnija, vodi svet u napredak, ja ću voditi Komitet za edukaciju, trudiću se da što veći broj kurseva organizujem ovde u Beogradu.

Profesore Bumbašireviću, izuzetno ste uvaženi gostujući profesor na uglednim evropskim i svetskim univerzitetima. Gde idete posle Kongresa? Profesor Vang iz Kine me pozvao da dođem u Kinu, a pozvan sam i u Japansko udruženje mikrohirurga, oni zovu godišnje samo dva gosta iz sveta, a želju za saradnjom su iskazali i češki mikroMikrohirurgija je mlada oblast hirurzi. Na kraju, posebno želim da se medicine? zahvalim kompaniji MIROS na izuzetnoj Rekonstruktivna mikrohirgija je po- organizaciji Kongresa. čela da se razvija 60-tih godina prošlog veka. Profesor Suzumo Tamai iz Japana Dr Shan Shan Qiu, je početkom 60-tih uradio replantaciju palca, taj uspeh je daleko veći, jer nije Holandija, plastični hirurg, imao današnju opremu. Danas imamo učesnik kongresa: konce 12,0 . Ko može da postane mikrohirurg, svako, ko može da ostane - mikrohirurg - malo njih, zašto - mora mnogo da se radi, ali taj rad daje fascinantne rezultate. Profesore Bumbašireviću, u samom ste vrhu svetske mikrohirurgije, kakva je situacija kod nas? Ovde imamo vrlo talentovane ljude. Da bismo napredovali potrebna su nova sredstva i mikroskopi za uvećanje, ako plediramo da budemo moderna zemlja treba ulagati u opremu. Grad Klivlend ima košarkaški klub i Klivlend bolnicu, ja to želim za Beograd i Srbiju, da budemo poznati po našoj nauci i medicini, vrhunskoj mikrohirurgiji. Mikrohirurzi su retke “ptice”, jako cenjeni, mogu da urade sve hirurške

Ja sam vrlo srećna što sam na ovom kongresu kome predsedava dr Marko Bumbaširević, predsednik Evropske federacije udruženja mikrihirurga. Drago mi da sam ovde, da delim znanje sa mo-

s t r u č n i

s k u p o v i

jim kolegama, i da razmenimo mišljenje sa kolegama iz celog sveta. Ali ovo je i prilika i da saznam šta je najnovije u ovoj oblasti u svetu. Posebno je lepo videti se sa prijateljima i starim kolegama. Možemo da uživamo i u gradu Beogradu, vrlo je lepo boraviti ovde, imam veoma lepo iskustvo sa srpskim narodom. Vrlo je prijateljski i rado pomaže. Kakva je situacija u svetskoj mikrohirurgiji? Šta je dominantno? Mikrohirurgija je vrlo korisno oruđe da se reši bilo koja vrsta problema. Da li je tu velika praznina posle operacije tumora ili saobraćajne nesreće, mi to možemo rešiti, možemo pokriti nedostatke i povećati kvalitet života. Zahvaljujući mikrohorurzima, možemo vratiti odgovarajuću funkciju koja je izgubljena, možemo je nadoknaditi. Kakva je budućnost mikrohirugije? Budućnost mikrohirurgije su pacijenti. Mi smo uvek fokusirani na pacijente i šta da uradimo da bude bolje pacijentima. Pacijenti su naša stalna inspiracija da budemo bolji. Ja lično radim na robot-sistemu, razvijenom u Holandiji. Robot će pomagati nama da uradimo mnogo preciznije neke zahvate i kada ostarimo i ne budemo toliko precizni mi možemo koristiti robot da operišemo bolje i da dobijemo bolje rezultate za pacijenta.

Dr Sae Hwi Ki, mikrohirug, Južna Koreja

Mikrohirurgija je ozbiljna i mlada grana medicine koja je počela pre 60 godina. Prva uspešna operacija je izvedena transplatacijom dečje šake i od onda mikrohirurgija se razvija. Tehnika je sve bolja i sve više napreduje tako da sada koristimo igle od 0,3 milimetra i tanje. Sad se radi na stem-ćelijama. Možda ćemo biti u stanju da promenimo sve u telu. 99

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Banji Kulaši, od 20. do 22. aprila 2018. godine, u organizaciji Centra za teledermatologiju i dermatokozmetologiju iz Banjaluke, uspješno je održan: “1. međunarodni kongres: Psorijaza, atopija i balneoterapija 2018”, kao jedan od najznačajnih ovogodišnjih naučnih skupova u Republici Srpskoj, BiH. Na Kongresu aktivno učešće su uzeli najeminentniji medicinski stručnjaci iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije i Makedonije. Kongres je otvorila prim. dr Ljiljana Ivančić, derrmatovenerolog, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, koji je akreditovan i bodovan od nadležnog Ministarstva. Skup je pozdravio zamjenik direktora ZTC „Banja Kulaši“ dipl. ecc. Goran Zemun i predstavio perspektive razvoja Banje Kulaši. U tri dana i devetnaest predavanja, po pozivu, apostrofirane su najznačanije novosti iz oblasti dijagnostike, terapije i liječenja atopije i psorijaze, sa posebnim osvrtom na balneoterapijske mogućnosti u tretmanu navedenih dermatoza. Predavači i teme Kongresa: - Prof. dr Ivana Binić, Klinika za kožne i polne bolesti KC Niš, Srbija, predsjednica ASKED-a u ekspertskom predavanju Lečenje atopijskog dermatitisa istakla je da u novijim istraživanjima postoje dokazi da se redovnom upotrebom emolijenasa od rođenja može prevenirati nastanak AD-a, kao i smanjiti upotreba lokalne antiinflamatorne terapije. - Pročelnica Klinike za dermatovenerologiju KBC Rijeka imala je uvodno predavanje - Liječenje psorijaze i ponovo istakla da je psorijaza upalna multisistemska bolest koja uz kožu može zahvatiti i zglobove te brojne druge sisteme u vidu razvoja tzv. komorbiditetnih 100

Banja Kulaši, 1. međunarodni kongres

Psorijaza, atopija i balneoterapija 2018.

Prim. dr Zoran Vrućinić, stručno-naučni konsultant, ordinira u Banji Kulaši

bolesti poput hipertenzije, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. - U sesiji o balneoterapiji, uvodno predavanje o psorijatičnom artritisu je imala prof. dr Gordana Stefanovski, nakon čega je doc. dr Zoran Golušin, načelnik Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, održao predavanje o Balneoterapiji psorijaze, objasnivši mehanizam ljekovitog djelovanja visokoalkalnih voda i peloida u dermatologiji, u istoj sesiji prim. dr Zora Stanić-Vukobrad je predstavila dosadašnje balneološke efekte u kli-

ničkoj praksi vode Banje Kulaši, koji su zaista impresivni. - Predsjednica Upravnog odbora slovenačkih dermatologa dr sc. Aleksandra Dugonik, KC Maribor, predstavila je učesnicima Kongresa najnovije smjernice u liječenju hronične urtikarije. - Doajen makedonske dermatovenerologije, predsjednik Udruženja dermatovenerologa Makedonije Đorđi Gocev, KC Skoplje, jedan od najznačajnih evropskih dermatopatologa, održao je predavanje o liječenju i dijagnostici psorijaze. - Profesor Medicinskog fakulteta iz Banjaluke prof. dr Aleksandar Jakovljević, iznio je vlastite rezultate liječenja psorijatičnog artritisa koljena metodom plazme obogaćene trombocitima (PRP) koju treba uzeti kao jednu od metoda izbora u liječenju ovog oboljenja, a prof. dr Darko Lukić je predstavio sopstvene rezultate u dijagnozi i hirurškom liječenju tumora kože. Sadržajna predavanja su još održali: dr Alma Kovačević Tucek, dr Dragana Starović, dr Višnja Banjac, prim. dr sc. Zoran Vrućinić i dr Alen Jović. Vjerujemo da će ovaj kongres postati tradicionalan. Prim. dr sc. med. Zoran Vrućinić, internistadermatovenerolog, EADV member, predsjednik Kongresa

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Regionalni samit kardiologa, pulmologa, reumatologa, torakalnih hirurga i kardiohiruga

Plućna hipertenzija Slijeva nadesno: Akademik Vladimir Kanjuh, prof. dr Petar Seferović, prof. dr Slavko Simeunović, prof. dr Arsen Ristić

Beogradu je od 3-5. maja održan Regionalni samit kardiologa, pulmologa, reumatologa, torakalnih hirurga i kardiohiruga o Dijagnostici i liječenju plućne hipertenzije. Samit je okupio vodeće stručnjake regiona iz oblasti plućne hipertenzije koji su u trodnevnom programu obuhvatili sve najznačajnije teme i savremene preporuke za dijagostiku i liječenje ovog oboljenja. Prvi dan Samita održan je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, a započeo je sesijom posvećenom “Definiciji i klasifikaciji plućne hipertenzije” u okviru koje su predavanja održali dr Miodrag Vukčević, prof. dr Branislava Milenković, prof. dr Dimitra Kalimanovska Oštrić i doc. dr Gorica Ristić. Prof. dr Arsen Ristić (Beograd), direktor Samita, pozdravnom riječi se obratio i zahvalio svim učesnicima koji su se odazvali pozivu i otvorio Samit. Uvodno predavanje održali su akademik Vladimir Kanjuh (Beograd), na temu “Histopatološke lezije plućnih mišićnih arterija i arteriola kod primarne plućne hipertenzije i sekundarne plućne hipertenzije kod urođenih srčanih mana sa levo-desnim šantom”, i prof. dr Veselin Mitrović (Bad Nauheim) sa temom “Plućna hipertenzija kod levostrane srčane insuficijencije: značaj hemodinamike za prognozu i lečenje”. Naredna sesija obuhvatila je “Dijagnostički algoritam i funkcionalnu procjenu” pacijenata oboljelih od plućne hipertenzije. Detalje dijagnostičkog algoritma u svom izlaganju iznijela je prof. dr Tamara Kovačević Preradović (Banjaluka), a doc, dr Sanja Stanković (Beograd) je ukazala na značaj laboratorijskih testova kod ovog oboljenja. Prof. dr Aleksandar Nešković (Beograd) 102

Slijeva nadesno: Prof. dr Jovan Matijašević, prof. dr Tamara Kovačević Preradović

Slijeva nadesno: Akademik Vladimir Kanjuh, prof. dr Petar Seferović, prof. dr Violeta Vučinić, prof. dr Slavko Simeunović, prof. dr Arsen Ristić, prof. dr Veselin Mitrović

Slijeva nadesno: prof. dr Arsen Ristić, prof. dr Barbara Salobir

je u okviru ove sesije istakao ulogu nom hipertenzijom, dok je dr Senka ehokardiografije u dijagnostici, pra- Milutinov iznijela algoritam ispitivanja ćenju i prognozi pacijenata sa pluć- plućne funkcije.

N M K

Drugi dio prvog dana Samita bio je posvećen liječenju plućne hipertenzije, gdje su učesnici imali priliku da čuju plenarna predavanja: Prof. dr Petar Seferović (Beograd) pod nazivom “Procena težine bolesti i statusa bolesnika, strategija i ciljevi lečenja”, i prof. dr Nika Škoro Sajer (Beč) pod nazivom “Lečenje teške plućne arterijske hipertenzije i post-tromboembolijske plućne hipertenzije: od rane kombinovane terapije do transplantacije pluća”. Podgrupe lijekova u liječenju plućne hipertenzije u svojim izlaganjima detaljno su prikazali prof. dr Ilija Andrijević (Sremska Kamenica) i dr Ana Hećimović (Zagreb). “Suportivna terapija: antikoagulansi, diuretici, kiseonik i drugi lekovi za srčanu insuficijenciju” bila je tema izlaganja prof. dr Arsena Ristića (Beograd), dok je prof. dr Jovan Matijašević (Sremska Kamenica) ukazao na značaj intenzivne njege u liječenju terminalne desnostrane srčane insuficijencije kod pacijenatra sa plućnom hipertenzijom. Prvi dan Samita svojim predavanjem “Transplantacija srca ili srca i pluća kod bolesnika sa plućnom hipertenzijom” zatvorio je prof. dr Bojan Biočina (Zagreb). Drugi dan Samita održan je u Kliničkom centru Srbije, a obuhvatio je radionice sa demonstracijom procedura i prikazima pacijenata kao i simpozijume farmaceutskih kuća sponzora Samita. Prof. dr Barbara Salobir (Ljubljana) održala je predavanje pod nazivom “Medikamentozna terapija hronične tromboembolijske plućne hipertenzije”. Završna sesija drugog dana Samita obuhvatila je predavanja iz oblasti “Interventnih procedura i hirurgije” kod bolesnika sa plućnom hipertenzijom. Završni dan Samita posvećen je obilježavanju Svjetskog dana plućne hipertenzije, 5. maj, koji ima za cilj da ukaže na značaj pravovremene dijagnostike i liječenja ovog teškog oboljenja. Prof. dr Arsen Ristić najavio je održavanje sljedećeg regionalnog samita 2019. godine.

s t r u č n i

s k u p o v i

Međunarodni simpozijum

Uticaj radona i torona na zdravlje stanovništva

Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd

iH je jedina evropska zemlja koja još nije ušla u proces izrade radonske mape. Zbog toga je Akademija nauka i umjetnosti RS, pod pokroviteljstvom Republičkog ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, organizovala Međunarodni simpozijum o uticaju radona i torona na zdravlje stanovništva, koji je održan 13. aprila ove godine u Kongresnom centru Hotela „Kardial“ u Tesliću. O iskustvima u vezi sa kreiranjem radonskih mapa, učesncima su ovom prilikom, govorili profesori Nacionalnog centra za zaštitu od radijacije iz Italije: Frančesko Bokikio i Karmela Karpentieri, akademik Perko Vukotić iz Crne Gore, prof. dr Vanja Radolić sa Univerziteta u Osijeku, prof. Predrag Kolarž sa Instituta za fiziku iz Beograda, prof. Zdenka Stojanovska iz Makedonije i profesori iz BiH: Feriz Adrović i Zoran Ćurguz. Radon je radioaktivni gas kojeg ne možemo vidjeti, namirisati ili okusiti. Za njegovo otkrivanje i mjerenje potrebna je posebna oprema. Nastaje radioaktivnim raspadom uranijuma koji se nalazi u tlu i stijenama. Njegova koncentracija u vazduhu koji udišemo je niska, ali može biti visoka unutar prostora u kojem živimo i radimo. Radioaktivne čestice ulaze u sistem za disanje gdje oštećuju DNK i potencijalno mogu uzrokovati karcinom pluća. Radon nalazimo i u svim prirodnim površinskim i podzemnim vodama, ali u mnogo manjim količinama. Tako npr. radon 226, otopljen u vodi, manje je radioaktivan i brže isparava i na taj

način lakše odlazi prema višim slojevima atmosfere. Oslobađanjem, ovaj radioaktivni gas dospijeva na površinu Zemlje i lako se akumuliše u zatvorenim prostorima, posebno podrumima. Otežavajuću okolnost predstavlja i nova generacija građevinskih materijala (prozori i vrata) koji hermetički zatvaraju stambene objekte. Značajan broj naučnih studija potvrdio je uticaj radona na pojavu raka pluća kod rudara, danas sve više i kod opšte populacije. Zbog toga je opasnost od nivoa izlaganja radonu u modernim urbanim stambenim jedinicama jednaka onoj kojoj su izloženi rudari u rudnicima uranijuma. Stručnjaci savjetuju da je najbolji način zaštite od ovog gasa štetnog po zdravlje provjetravanje radnog i životnog prostora. Jer nove ekološke norme su nam nametnule da od naših stambenih objekata kako privatnih, tako i javnih napravimo hermetički zatvorene “staklenike”. Prirodne materijale smo zamijenili tehnološki modernijim u eri aktuelnih priča o energetskoj efikasnosti. Sada moramo da smišljamo i nove tehnike kako bismo umanjili potencijalne štetne rizike po zdravlje stanovništva. Organizacija pomenutog međunarodnog simpozijuma sigurno je pravi signal za početak jednog ozbiljnog istraživanja na teritoriji RS i BiH u ovoj oblasti. Rezultati takvog procesa bili bi vidljivi na kreiranoj radonskoj mapi, čime bismo se pridružili ostalim zemljama regiona, odnosno Evrope. Anđa S. Ilić

103

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje za dječju i adolescentsku psihijatriju u BiH

Prijem u članstvo ESCAP

Generalna skupština ESCAP-a

2. hrvatski kongres o mentalnom zdravlju djece i mladih

Zagrebu je od 18. do 19. maja 2018. godine održan 2. hrvatski kongres o mentalnom zdravlju djece i mladih sa međunarodnim učešćem pod nazivom „Mentalno zdravlje djece i mladih - bogatstvo naroda“. Za većinu djece djetinjstvo i adolescencija su doba bezbrižnosti i radoznalosti, ali ne i za svu djecu. Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji oko 20 % djece i mladih u svijetu imaju neki poremećaj mentalnog zdravlja, od kojih svako peto dijete dobije adekvatno liječenje. U toku kongresa stručnjaci su raspravljali o brojnim aspektima mentalnog zdravlja u djece te o unapređenju mentalnog zdravlja djece i mladih kao bitnog faktora cjelokupnog zdravlja i dobrobiti društva. Kongresu je prisustvovao i novoizabrani predsjednik Evropskog društva za dječju i adolescentsku psihijatriju (ESCAP) prof. dr Dimitris C. Anagnostopoulos (Grčka) i glavna sekretarica Međunarodnog udruženja za dječju i adolescentsku psihijatriju prof. dr Füsun Çetin Çuhadaroģlu (Turska). Pripremila: prof. dr Marija Burgić Radmanović

a Generalnoj skupštini Evropskog društva za dječju i adolescentsku psihijatriju ESCAP, koja je održana 12.5.2018.god u Istanbulu, Udruženje za dječju i adolescentsku psihijatriju u BiH je primljeno u članstvo European Society for Child and Adolescent Psychiatry ESCAP. Generalna skupština je održana u okviru nacionalnog kongresa dječje i adolescentske psihijatrije Turske. Generalnoj skupštini ESCAP-a su prisustvovale doc. dr Nermina Kravić (UKC Tuzla) i prof. dr Marija Burgić Radmanović (UKC Banjaluka). 104

Prof. dr Marija Burgić Radmanović (UKC Banjaluka) i doc. dr Nermina Kravić (UKC Tuzla)

organizaciji Udrženja doktora porodične medicine Republike Srpske, a uz pomoć farmaceutskih kuća „Nobel“ i „Apomedical“ te Turističke agencije „Istra turs” iz Doboja, 57 ljekara iz Republike Srpske i Federacije BiH našlo se na ovogodišnjoj najvećoj smotri ljekara porodične medicine u Evropi, u prelijepom Krakovu, u Poljskoj. Kongres je održan u periodu od 24. do 26. maja 2018. u Kongresnom centru u Krakovu, na rijeci Visli, a tema ovogodišnjeg je bila „Kvalitet, efikasnost i jednakost“. Nastojimo i u današnjim uslovima, kada je u Evropi dosta previranja, migrantskih kriza, svakodnevnih primjera

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

23. WONCA EVROPE – Krakov 2018.

Kvalitet, efikasnost i jednakost siljenja jakih nad slabijima, društvenih nejednakosti i međuljudskih otuđenja, da mi, porodični ljekari pokušamo da budemo spona među ljudima, da pokušamo približiti svakog pojedinca našoj definiciji zdravlja - stanju potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja i da uprkos mnogo slučajeva sa nedovoljnim resursima pružimo kvalitetnu i svima dostupnu zdravstvenu zaštitu. Porodična medicina je osnov svakog normalnog i dobrog zdravstvenog sistema, a dolazak u ovu „staru prestonicu“ Poljske je nagrada za sve naše ljekare koji su se našli među još 2000 ljekara iz cijele Evrope. U nadi da ćemo i dalje pružati dobru i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu našim građanima čekamo sljedeću WONCA-u u Bratislavi koja će se održati od 26-29. juna 2019. Naredne su Berlin 2020. i Amsterdam 2021. Pripremio: prim. dr Danijel Atijas, delagat WONCA za RS

XVI PSIHIJATRIJSKI DANI BOSNE I HERCEGOVINE Komorbiditet u psihijatriji i psihijatrijski komorbiditet u medicini Hotel „ Bosna“ Banja Luka, 21. - 23. septembar 2018. Više informacija na: www.upbih16dani.com

105

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Hotelu “Novak” u Karakaju (Zvornik) 18.5.2018.obilježen je Svjetski dan doktora porodične medicine pod geslom „Porodični doktor najbolji put do zdravlja“. Osim doktora porodične medicine, ovaj skup svojim prisustvom su podržali i ljekari drugih specijalističkih oblasti, ljekari, članovi Srpskog lekarskog društva – Sekcije opšte medicine iz Srbije, kao i ljekari iz Federacije BiH. Akcenat je i ove godine, kao i prethodnih, bio na promovisanju značaja porodične medicine, promovisanju dok-

19. maj - Svjetski dan doktora porodične medicine

Porodični doktor najbolji put do zdravlja radu Udruženja doktora porodične medicine RS. Takođe, prof. dr Siniši Miljkoviću, predsjedniku Društva doktora RS, uručena je zahvalnica za izvanrednu saradnju društva i udruženja na polju implementacije KME programa kao i saradnju na drugim strateškim pitanjima za PZZ te gradonačelniku g. Zora-

ske dobila je i prof dr. Gordana Tešanović koja nije bila prisutna zbog ranije preuzetih obaveza. Program ovog, po mnogočemu, uspjelog skupa je okončan drugog dana organizovanim promotivno-preventivnim aktivnostima na zvorničkim ulicama, mjerenju parametara zdravlja sa

nu Stevanoviću za nesebičnu podršku u organizaciji manifestacije obilježavanja Svjetskog dana doktora porodične medicine RS. Nagradu za lični angažman na polju razvoja modela porodične medicine u zdravstvenom sistemu Republike Srp-

fokusom na skreening atrijalne fibrilacije, mjerenjima krvnog pritiska, šećera i holesterola u krvi na kojima je pregledano preko 250 građana, uz dijeljenje prilagođenih brošura sa uputama o zdravim životnim navikama.

tora porodične medicine, specijalizaciji iz ove nastavne oblasti, kao i na značaju povećanja broja doktora spacijalista porodične medicine u Zvorničkoj regiji, koja i dalje ima najmanju zastupljenost doktora specijalista ove oblasti po broju stanovnika u RS.

Program obilježavanja započeo je edukativnim sesijama, temama iz kardiologije, organizacijom rada timova porodične medicine do promocije novih vodiča za liječenje određenih kliničkih problema. Edukaciji je prisustvovalo oko 200 ljekara iz svih dijelova Republike Srpske. Na svečanoj večeri uručene su zahvalnice ministru zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Draganu Bogdaniću za lični doprinos u razvoju modela porodične medicine i podršku u 106

M.C.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Banjaluka, april 2018.

Prvi kongres nefrologa RS

Banjaluci je u Hotelu „Bosna“ od 13 – 15. aprila održan Prvi kongres nefrologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem u okviru kojeg su održana mnoga predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i okruženja, poster prezentacije i satelitski simpozijumi. Kongres su organizovali Udruženje nefrologa Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Srpske. Kongresu je prisustvovalo oko 150 učesnika sa 35 predavača, poznatih stručnjaka iz oblasti nefrologije.

Među temama kojima su se učesnici bavili su: glomerulske bolesti, metode zamjene bubrežne funkcije, transplantacija bubrega, bubreg i endokrinološke bolesti, bubreg i kardiovaskularne bolesti, porodična medicina i bubrežne bolesti i slično. “Srpska je na veoma visokom nivou u liječenju bubrežnih bolesti. U nekim segmentima smo čak i na evropskom nivou. Istina, nemamo dovoljno nefrologa, a broj pacijenata eksponencijalno raste, prije svega, zbog velikog porasta oboljelih od dijabetesa i sa hipertenzijom”, rekao je „Srni“ član Upravnog odbora Udruženja nefrologa Srpske Vlastimir Vlatković. On je naglasio da se bilježi i veliki porast broja pacijenata na hemodijalizi, koji godišnje raste između sedam i 10 odsto. “Broj transplantiranih je kod nas još veoma mali. Dakle, moramo da uradimo još mnogo posla na tom planu, zbog čega su ovakvi skupovi važni i poželjni”, ocijenio je Vlatković. Otvaranju Kongresa u Hotelu “Bosna” prisustvovao je generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Srpske prof. dr Vlado Đajić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić, predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Srpske i mnogi zdravstveni stručnjaci i radnici.

2. simpozijum ginekologa i opstetičara u Srpskoj

Banjaluci je u Hotelu “Bosna” od 27-28. aprila održan 2. simpozijum ginekologa i opstetičara Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Simpozijum je otvorio ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić. “Meni je zadovoljstvo da sam danas prisustvovao ovom skupu i da se na ovaj način i zahvalim i dam podršku Udruženju ginekologa i opstetičara i svakako prof. Ećim na trudu i dosadašnjem radu, koja se bavi jednom jako teškom granom medicine, u suštini onom koja i jeste najbitnija za opstanak društva”, rekao je Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Srpske.

„Srna“

„Simpozijum je posvećen akušerstvu, indukciji porođaja, carskom rezu, prijevremenom porođaju, izuzetnim slučajevima, koji su se desili tokom naše prakse, ali takođe sa našim farmaceutskim kućama, predstavljanje novih lijekova, sve je to nešto što svakodnevno čini naš posao”, kazala je Vesna EćimZlojutro, predsjednik Udruženja ginekologa i opstetičara Republike Srpske. U okviru simpozijuma održan je i stručni sastanak Udruženja ginekologa i opstetičara Republike Srpske i Ginekološko-akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva. M.C.

107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

zimajući u obzir veliki broj pacijenata sa reumatološkim oboljenjima koji se liječi u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, kapilaroskopija će naći svoje mjesto u dijagnostičkim algoritmima i praćenju u svakodnevnoj reumatološkoj praksi. Dr sc. med. dr Slavica Pavlov Dolijanović, sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, je dijagnostičku metodu kapilaroskopije predstavila na Stručnom sastanku pod nazivom „Dijagnostika i rehabilitacija reumatoloških bolesnika“,

Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“

Značaj kapilaroskopije kao dijagnostičke metode održanom 11. maja 2018. u Slatini, gdje je okupljenim stručnjacima iz oblasti fizikalne medicine, rehabilitacije i reumatologije prikazala rad ne temu “Značaj kapilaroskopije u dijagnostici reumatskih oboljenja“. Govoreći o kapilaroskopiji dr sc. med. Pavlov je pojasnila da ova neinvazivna i neškodljiva metoda prikaza morfološke strukture kapilara ležišta noktiju, kod bolesnika sa sumnjom ili već utvrđenom sistemskom upalnom reumatskom bolešću, omogućava da se na temelju izgleda kapilarnih petlji uoče razlike između normalnih kapilara zdravih osoba i kapilara u osoba sa mikrovaskularnim poremećajima. Pored brojnih reumatoloških entiteta (primarni i sekundarni Raynaudov sindrom, sistemska skleroza, sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, miješana bolest vezivnog tkiva različiti vaskulitisi), kapilaroskopija može naći primjenu u dijagnostičkoj obradi i praćenju bolesnika sa nereumatskim promjenama u sklopu šećerne bolesti, Burgerove bolesti i slično. Glavne indikacije za izvođenje kapilaroskopije su brojni reumatološki entiteti: • primarni i sekundarni Raynaudov sindrom, • sistemska skleroza, • sistemski eritemski lupus, • dermatomiozitis, • miješana bolest vezivnog tkiva, • različiti vaskulitisi. 108

Najkorisnija je u razlikovanju primarnog od sekundarnog Raynaudovog sindroma. S obzirom na to da je sekundarni Raynaudov sindrom vrlo često prvi klinički znak sistemskih bolesti vezivnog tkiva, što se naročito odnosi na sistemsku sklerozu, neophodno je takve bolesnike dalje opservirati. U slučaju urednog nalaza, a kod pozitivnih seroloških znakova koji upućuju na upalnu reumatsku bolest, preporučuje se sljedeći pregled za tri do šest mjeseci i ponovni uvid u stanje kapilarne mreže. Zavod „Dr Miroslav Zotović“ je, uz odobrenje resornog Ministarstva, započeo proces uvođenja kapilaroskopije. U

ovom trenutku se kapilaroskopija nalazi u Registru usluga Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, a koja se ne radi u Republici Srpskoj. Preduslov za uvođenje kapilaroskopije u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ jeste nabavka sofisticiranog uređaja video-kapilaroskopa koji može postići uvećanje od 100 do čak 1000 puta. Kapilaroskopiju će izvoditi dr Sandra Grubiša Vujasinović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije – reumatolog, a u edukaciju su uključeni i doktori na specijalizaciji iz reumatologije. Prednost videokapilaroskopije je jednostavnost izvođenja, neinvazivnost, mo-

N M K

gućnost snimanja i spremanja slika te njihova kasnija obrada na posebnim računarskim programima. Na taj način moguće je u kontrolnim intervalima upoređivati nalaz na istim kapilarima i procijeniti da li je došlo do progresije promjena. Pored unapređenja dijagnostike, dostupnost kapilaroskopije u Republici Srpskoj će mnogo značiti reumatološkim i drugima pacijentima te omogućiti da novac Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske ostane u Republici Srpskoj. Prisutni na pomenutom Stručnom skupu mogli su čuti i stručna dostignuća i iskustva u radu u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ koja su predstavile doc. dr sc. med. prim dr Tatjana Nožica Radulović govoreći o rehabilitaciji reumatoloških pacijenta i dr Sandra Grubiša Vujasinović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije – reumatolog, koja je učesnicima stručnog skupa predstavila rad na temu „Ultrazvuk muskuloskeletnih struktura u reumatologiji“.

Polineuropatije – savremeni pristup u dijagnostici, liječenju i rehabilitaciji

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, Banjaluka, 14. aprila 2018. godine, bio je organizator i domaćin stručnog skupa pod nazivom Polineuropatije – savremeni pristup u dijagnostici, liječenju i rehabilitaciji. Predavači su bili eksperti u oblasti polineuropatija iz Kliničkog centra Srbije, Univerzitetskog kliničkog centra RS, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i Zavoda “Dr Miroslav Zotović”. Oko 50 učesnika ovog stručnog skupa imalo je priliku da čuje vrhunska predavanja na temu dijabetesnih polineuropatija, eletromioneurografskog nalaza kod neuropatija, primjene ultrazvuka u dijagnostici polineuropatija te Guillain-Barre-ovog sindroma. Posebno zapaženo predavanje na temu „Bolna dijabetesna nueropatija – patogenetski mehanizmi i liječenje“ imala je prof. dr Zorica Stević sa Klinike za neurologiju, Kliničkog centra Srbije.

s t r u č n i

s k u p o v i

2. konferencija Udruženja za protetiku i ortotiku ISPO u BiH

Ortotička i protetička pomagala

avod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ na svojoj lokaciji u Banji Slatina, bio je domaćin 2. konferencije Udruženja za protetiku i ortotiku - ISPO u Bosni i Hercegovini, koje je održan 1. i 2. juna 2018. godine. Predavači na Konferenciji su priznati stručnjaci iz vodećih ustanova za rehabilitaciju iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, koji su ujedno i predsjednici ili istaknuti članovi udruženja za protetiku i ortotiku u svojim zemljama. Kroz niz stručnih predavanja i diskusije učesnika o novim dostignućima u sve aktuelnijoj temi izrade i korištenja

nauka, ortopedska tehnika i kvalitet života osoba sa invaliditetom. U radu ovog skupa učestvovalo je oko 100 stručnjaka različitih profila jer je i sama oblast protetike i ortotike interdisciplinarna. U okviru Konferencije, održana je i radionica „Klinička procjena djece sa skoliozom“, pod vođstvom stručnog tima Dječjeg odjeljenja, a s ciljem ujednačavanja stručnih stavova u dijagnostici i tretmanu djece sa skoliozom. Sjedište Udruženja za protetiku i

ortopedskih pomagala u rehabilitaciji pacijenata i njihovom osposobljavanju za samostalan život. U dva dana Konferencije dat je doprinos ovoj važnoj temi na kojoj se susreću medicinska

ortotiku u Bosni i Hercegovini se nalazi pri Zavodu „Dr Miroslav Zotović“, a Konferencija je bila prilika za omasovljenje članstva i planiranje rada u budućnosti. 109

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

ao rukom položene na planinu Maljen, prelepe Divčibare kriju se od očiju znatiželjnih. Na 38 kilometra južno od Valjeva i 107. km od Beograda, ova zatalasana visoravan na 980 metara nadmorske visine, savršeno se udenula između Kosjerića, Mionice, Valjeva, Brankovine... Pored zelenila i čistog vazduha, mešanje struja sa Mediterana, iz Panonske nizije i sa visokih Karpata čini Divčibare značajnim klimatskim lečilištem za bolesti disajnih organa. Da li probuđena priroda koja u ovo doba buja ko rasna ždrebica, da li iscvetali narcis koji je simbol ovoga božjeg dara, namami Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije da baš tu, u nedrima Divčibara, od 31. maja do 3. juna 2018. godine, upriliči svoj I nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem na temu „Zdravstveni profesionalci – prošlost, sadašnjost i budućnost“. Kongres je održan u Hotelu “Divčibare”, jednom od kvalitetnije opremljenih i organizovanih objekata za kongresnu delatnost. “U ovim složenim i komplikovanim vremenima, kada u medicini imamo puno izazova i puno problema, teško je biti profesionalac. Ovaj Kongres, osim što će se baviti zdravstvenim temama, značajno će se osvrnuti i na savremene aktuelne probleme koji se odnose na pitanje: Kako biti profesionalan u obavljanju svoje zdravstvene delatnosti, kako korektno i profesionalno komunicirati kako sa pacijentima, tako i sa kolegama…malo smo zaboravili na to! Kako se obratiti, kako zadržati profesionalizam, a svoju struku obavljati na najbolji mogući način. Iskreno se nadam da će teme Kongresa i njihove rasprave opravdati naše najiskrenije želje i zamisli vezane za zdravstvene profesionalce”, reči su prof. dr Vladimira Jurišića, koji se ispred Naučnog odbora, na otvaranju Kongresa, obratio brojnim učesnicima. Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije – UZPS je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje građana. Osnovano je 26.5.2016. godine u Beogradu, sa ciljem organizovanja i mobilizacije zdravstvenih profesionalaca i saradnika sa teritorije Republike Srbije na podsticanje aktivnosti u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa, na unapređenju stručnog i naučnog rada, zdravstvene zaštite, zdravstvene nege, medicinske struke i medicinske nauke kroz organizovanu kontinuiranu profesionalnu i medicinsku edukaciju u svim oblastima… Predsednik Udruženja je dr Ivanka Adžić, koja je na otvaranju Kon110

I nacionalni kongres sa međunarodnim učešćem

Zdravstveni profesionalci – prošlost, sadašnjost i budućnost

Piše: Vera Pušac

gresa izjavila da je Udruženje zdravstvenih profesionalaca mlado, jedinstveno i u Srbiji i na Balkanu, ali i u Evropi, te da ovim kongresom Udruženje postavlja sigurne i kvalitetne temelje, budućnost i kredibilitet. Kongres je otvorio prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Srbije, rekavši da prošlost treba da poštujemo da bismo znali odakle smo došli te da onaj ko ne zna svoju prošlost ne zna ni gde je sada, a neće znati ni kuda ni kako da krene! Udruženje zdravstvenih profesionalaca ovim kongresom pokazuje da čvrsto drži kormilo i plovi po jasnim koordinatama u sigurno sutra. Svojom sveobuhvatnošću, Kongres je pružio priliku da se na jednom mestu okupe zdravstveni profesionalci iz Evrope i regiona. Preko 300 učesnika i preko 150 renomiranih predavača, iz svih oblasti medicine - iz interne, hirurgije, pedijatrije, ortopedije i traumatologije, ginekologije i akušerstva, psihijatrije, infektologije, urologije i nefrologije, anestezije i reanimacije,

onkologije, primarne zdravstvene zaštite, zdravstvene nege, intenzivne nege, babištva, stomatologije, farmacije, biohemije, epidemiologije, kao i profesionalci iz sfere obrazovanja, prepoznali su značaj ovog kongresa i brojnošću i raznolikošću tema dali mu kredibilitet

N M K

i snagu, pre svega međunarodnog, a onda i stručnog. U tri veoma ispunjena radna dana, te kroz moderne i interaktivne prezentacione forme, Kongres je zasigurno definisao dostignuća u oblastima kojima se bavio, sa posebnim osvrtom na probleme zdravstvenih profesionalaca u zemaljma u razvoju. Dati sadržaj i razrađene teme, sasvim sigurno će kreirati odličnu mogućnost za učenje, učestvovanje i umrežavanje svih zdravstvenih profesionalaca, koji teže da se nađu na samom vrhu svo-

s t r u č n i

s k u p o v i

13. dani porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem

“Snažna porodična medicina - Jak zdravstveni sistem» jih oblasti izučavanja.”Dragi prijatelji, hvala što ste došli, hvala što ste učinili da zajedno odradimo I međunarodni kongres na ovom terenu, u ovoj oblasti, da damo doprinos kompletnoj struci i da damo značaj svim zdravstvenim profesionalcima. Mi smo krupnim koracima krenuli sa idejom da organizujemo ovaj kongres. Članovi akreditacionog tela Zdravstvenog saveta, napravili su procenu, okarakterisali i ocenili naš kongres kao međunarodni, što svima nama daje na značaju. Dragi prijatelji, vaše mišljenje nam je od velikog značaja. Nakon kompletne evaluacije i sagledavanja vašeg mišljenja i sugestija, koncipiraćemo zaključke koji će nam biti smernica i vodilja u pripremi sledećeg kongresa, kako bismo u što je moguće većoj meri izbegli greške i zamke koje vrebaju u organizaciji ovako značajnih skupova. Kongres je ispunio naša očekivanja. Zahvaljujem se timu koji dao svoj nemerljiv doprinos kako bi naš Prvi kongres u potpunosti opravdao naše želje i očekivanja. Hvala svima… svi zajedno smo uspeli! Vidimo se za dve godine, dakle, 2020. godine, na II kongresu zdravstvenih profesionalaca. Do tada, ostajte mi u zdravlju”, kazala je dr Ivanka Adžić, predsednik Udruženja, u svom obraćanju učesnicima na zatvaranju Kongresa.

05.10-06.10.2018. Teslić, Hotel Kardial

Teme konferencije: • E Zdravstvo budućnost ili sadašnost • Mediji i Porodična medicina • Izabrane teme iz Pedijatrije • Menadžment hroničnih nezaraznih bolesti • Slobodne teme https://www.porodicnamedicina.com 111

INFO VIJESTI

Ženeva, maj 2018.

WHO

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić učestvovao je na redovnom zasjedanju 71. skupštine Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) od 21. do 26. maja u Ženevi. Tokom trajanja ovog skupa najviše pažnje posvećeno je djelovanju Svjetske zdravstvene organizacije, strategijama i politikama za naredni period, a neke od tema sastanka su Milenijumski razvojni ciljevi i univerzalna zdravstvena pokrivenost. Svjetska zdravstvena organizacija ove godine provodi niz globalnih aktivnosti pod motom „Zdravlje za sve“, što podrazumijeva što dostupniju zdravstvenu zaštitu za stanovništvo. Ministar Bogdanić susreo se sa direktoricom Regionalne kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu Žužanom Jakab i razgovarao o zajedničkoj saradnji u budućem periodu.

UKC RS

Studenti iz Njemačke

Profesor Tomas Kli, ekspert iz oblasti socijalne zaštite, i studenti socijalnog rada i pedagogije iz Frajburga krajem maja ove godine posjetili su Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Tokom susreta sa predstavnicima menadžmenta najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj naši gosti su se upoznali sa načinom rada, organizacionom strukturom naše ustanove, obimom i vrstama uslugama koje pružamo, edukacijom ljekara i medicinskih sestara, kao i značajnim ulaganjima u UKC RS 112

- implementiranim projektima u proteklih desetak godina i tekućim projektom izgradnje i rekonstrukcije. Naši gosti su se posebno interesovali za način finansiranja Univerzitetskog kliničkog centra RS, uslove rada, smjenski rad, pacijente koji se zbrinjavaju u našoj ustanovi, listama čekanja te za saradnju naše ustanove sa renomiranim zdravstvenim ustanovama u regionu, Evropi i šire, a predstavnici menadžmenta su im pružili sve relevantne informacije. Pored UKC, studenti su tokom studijske posjete Republici Srpskoj posjetitli i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, JU Gerontološlki centar u Banjaluci, te Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjaluci.

Aqua Power i UKC Tuzla

Poslovna saradnja

U Edukativnom centru Klinike za zarazne bolesti UKC Tuzla 23.5.2018. godine predstavljena je poslovna saradnja Aqua Power, naučna grupacija Austrija, i UKC Tuzla donacijom Odjeljenju za dječiju onkologiju i hematologiju. Podrškom Ministarstva zdravlja Tuzlanskog kantona, Aqua Power Group Austrija provodi ovaj humani projekat u cilju ostvarenja boljih uslova liječenja djece te dodatne pomoći svima koji se svakodnevno brinu o njihovom ozdravljenju.

Ministar Bogdanić u Skoplju

HIV programi

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić učestvovao je na sastanku ministara zemalja jugoistične Evrope u vezi sa „Održivim odgovorima na HIV i tuberkulozu“. Cilj sastanka je pokazivanje liderstva zemalja jugoistočne Evrope i posvećenost jačanju domaćih izvora finansiranja te podrška održivim odgovorima na HIV i tuberkulozu. Takođe, ovaj sastanak je bio prilika za razmjenu iskustva i dobre prakse u oblasti finansiranja, upravljanja, razvoja i jačanja mehanizama za pružanje preventivnih mjera i drugih aktivnosti. Ministar Bogdanić je podsjetio da je, shodno preporukama Svjetske zdravstvene organizacije i Politici unapređivanja zdravlja stanovništva u Republici Srpskoj do 2020. godine, usvojen novi Zakon o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti, kao i Program mjera za sprečavanje i suzbijanje, eliminaciju i eradikaciju zaraznih bolesti za područje Republike Srpske za 2018. godinu. „U cilju da kontrola tuberkuloze i HIV infekcija bude kvalitetnija i efikasnija, regionalna saradnja i razmjena iskustava u ovim oblastima predstavljaju neke od mehanizama za unapređenje zdravlja stanovništva. Nadam se da će ovaj sastanak ponuditi neka moguća rješenja za izazove pred kojima se nalaze HIV programi i programi kontrole tuberkuloze u regionu jugoistočne Evrope“, poručio je ministar Bogdanić.

INFO VIJESTI

Saradnja sa Aqua Power Austrija započela je relativno skoro, ali je brzo rezultirala donacijom za Odjeljenje hematologije i onkologije Klinike za dječje bolesti. Cilj nam je da u skorije vrijeme UKC Tuzla, kao što je to slučaj sa zdravstvenim ustanovama u Austriji, budu pokriveni ovim projektom, istakao je dr. Bahrudin Hadžiefendić, ministar zdravstva u Vladi TK. Na kraju sastanka u ime kompanije Aqua Power Željko Hanžek je uručio certifikat o kvalitetu vode na Odjeljenju za dječiju onkologiju i hematologiju prof. dr. Nešadu Hotiću i dr. Bahrudinu Hadžiefendiću.

Podrška Vlade RS

Centar “Budućnost” u Derventi Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić rekao je u Derventi da će resorno ministarstvo i Vlada Srpske nastaviti da podržavaju rad Centra “Budućnost” za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju. Ministar Bogdanić je naglasio da se mladi koji se školuju u ovoj ustanovi osposobljavaju da budu uspješni i korisni članovi društvene zajednice. “Ova ustanova radi dobro. Zahvalnost svima za dobre rezultate,

za brigu koju pružaju korisnicima”, rekao je Bogdanić, koji je prisustvovao obilježavanju krsne slave Centra “Budućnost” - Svetih apostola Ćirila i Metodija. Direktor Centra “Budućnost” Vladan Popović rekao je novinarima da školsku godinu završava šest učenika, od kojih tri fizioterapeutska tehničara i tri krojača-konfekcionara. Popović je naglasio da je nabavka računarske opreme jedan od važnijih koraka ka samostalnijem životu slijepih i slabovidih, posebno imajući u vidu činjenicu da im računari mijenjaju mnoga pomagala i stvaraju uslove za kvalitetno obrazovanje i buduće zaposlenje. Načelnik opštine Derventa Milorad Simić izrazio je zadovoljstvo što postoji podrška Vlade Republike Srpske i resornog ministarstva ovoj ustanovi. “Ovdje sam da pružim moralnu, a

dajemo i finansijsku podršku”, dodao je Simić. Obilježavanju krsne slave Centra “Budućnost” prisustvovao je i predsjednik Saveza slijepih Republike Srpske Branko Suzić.

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 22. 6 - 23. 8. 2018.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE u Raku boravi od 21.6 - 22.7. a u Lavu od 23.7 - 23.8. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće dva obilaska krećući se od znaka Vage do znaka Jarac. MERKUR zatičemo na 16. stepenu Raka. Već 30.6. prelazi u znak Lava u kome ostaje do 6.9. U periodu od 27.7 - 19.8. biće u retrogradnom kretanju od 23°11° Lava. VENERA je do 10.7 u znaku Lava, od 11.7 - 6.8 je u znaku Djevice, a od 7.8 - 9.9 u znaku Vage. MARS u Vodoliji ostaje do 14.8, nakon čega prelazi u znak Ribe. Od 28.6 - 13.8. nalazi se u retrogradnom kretanju od 9°- 0° Vodolije i nakratko se vraća u znak Jarca do 28°. Od 29.8. ponovo se okreće u direktan hod. JUPITER u Škorpiji, u sporom retrogradnom kretanju do 11.7. na 13°. Od 12.7 - 23.8. u direktnom kretanju od 13°-16°. SATURN je u retrogradnom kretanju cijeli period, od 6-2 stepena Jarca. URAN u Biku direktan od 1° - 2°do 8.8. kada prelazi u retrogradnost. NEPTUN u Ribama retrogradan cijeli period od 16- 15 stepena. PLUTON u Jarcu retrogradan cijeli period, kreće se od 20-19. stepena. Rođenim u znacima RAK i LAV želim SREĆAN ROĐENDAN, a svi skupa da ste mi živi, zdravi, voljeni i uspješni. Uzimam sebi slobodu da se, kao urednik astrološke rubrike, osvrnem na maj, mjesec matura i maturanata. Govorim o maturantima koji obilježavaju svoje godišnjice. Divni su to dani kada se susrećemo sa prijateljima iz mladosti. Moja generacija – Gimnazija 1974-1978. slavi 40 godina mature. Zahvaljujući viberu „biseri rasuti po celom svetu“ opet su se nanizali u jednu ogrlicu, 14 razreda je postalo jedan razred sa porukama ljubavi i prijateljstva, a 26. maja družiće se 140 gimnazijalaca koji su sačuvali duh mladosti. Ova generacija gimnazijalaca je dala najviše vrsnih ljekara, zatim pravnika, ekonomista, inženjera, pisaca, profesora, političara... Velika je snaga planeta u sjedištu, Saturna u Jarcu i Jupitera u Strijelcu, a koju ima ova generacija.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Uran se uselio u vaše polje novca od 15.5. i narednih mjeseci treba biti naročito oprezan s novcem. Ukoliko vam je polje novca natalno loše postavljeno Uran može donijeti iznenadne gubitke, ne treba ulaziti u poslovne rizike i ne posuđivati novac, jer neće biti vraćen. Ukoliko vam je polje novca dobro postavljeno onda su mogući iznenadni dobici i povoljan finansijski preokret. Ovo je posebno važno za uranska zanimanja, kao npr. rad na kompjuteru, s mašinama, pilotiranju i sl. Dug boravak Merkura u 5. polju donijeće puno izlazaka, putovanja, upoznavanja, čitanja ili sportske aktivnosti naročito s loptom. Do 10. jula odličan period za ljubav. Vitalnost dobra, ali se čuvajte povreda.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Sa Uranom u vašem znaku stiže vam nova planetarna energija koja unosi potrebu za promjenama. Uran donosi nove ideje, promjene orijentacije i cilja, razvoj intuicije, promjenu karaktera. Bikovi su inače usporeni, a Uran sve ubrzava, pa nastojte ne gubiti živce suočeni sa nužnošću brzog djelovanja, mišljenja i odlučivanja. U ovom periodu naglasak je na komunikaciji, razgovor s partnerom ili putovanje s porodicom. Od 11.7 - 6.8. je idealan period za ljubav, odmor i zabavu. Na polju karijere mogući su sukobi sa šefom i borba da se održi položaj. Ukoliko imate dobro postavljenog Marsa, ovo može biti povoljna promjena i početak novog posla. Zdravlje uglavnom dobro, uz prisutnu nervnu napetost i uzdržavajte se od svake vrste pretjerivanja.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Vaš vladar Merkur gotovo cijeli period boravi u znaku Lava, u vašem 3. polju i pažnja se usmjerava na aktivnosti koji se tiču komunikacije, razgovora i putovanja. U dobrom aspektu sa vašim Suncem imaćete mogućnosti za povoljno sklapanje dogovora i ugovora, polaganje ispita. U periodu od 27.7 - 19.8. izbjegavajte započinjanje novih poslova, potpisivanje ugovora, jer možete pogriješiti. Ako baš morate nešto važno potpisati, onda sve dokumente barem dva puta pročitajte, naročito sitna slova. Planeta Mars do 14.8. može vas odvesti na rad u inostranstvo ili omogućiti poslove sa strancima, a u slučaju da vam je nepovoljno postavljen Mars izbjegavajte duga putovanja i vodite računa o brzini prilikom vožnje na autoputu.

114

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Rakovi rođeni 24- 28. juna, u ovom periodu mogu osjećati teret problema koji su ostali neriješeni iz ranijeg perioda. Slabiji imunitet, pesimistični stavovi, mrzovolja i nezadovoljstvo rezultat su opozije Saturna prema Suncu. Trgnite se i suočte sa situacijom i imaćete snage da je razriješite. Dok se Sunce kreće vašim znakom imaćete dovoljno samopouzdanja, optimizma i veliku energiju i sposobnost za velike poduhvate. Mogući su usitnjeni prilivi novca u simbolici Merkura (putovanja, pisanje, crtanje, trgovina, rad rukama i sl), ali i troškovi koje nameću okolnosti. Planeta Venera donijeće rakovima obilje ljubavi u vezi tokom jula.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Dugo prisustvo Merkura u vašem znaku donosi razigranost, radost, sklonost šali i druženju, puno kretanja i kraćih putovanja. Odličan je aspekt za pisanje, držanje govora, za pregovore i trgovanje. U periodu od 27.7 - 19.8. pazite da ne izgubite dokumente, ključeve i slične stvari. Odličan period za finansije u julu. Mogućnost kupovine nekretnine ili rješavanje stambenog pitanja. Moguća je osjetljivost leđa i hronični problemi s kostima i kožom. Izbjegavajte dug boravak na suncu kako biste izbjegli srčane tegobe.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Sa Marsom u polju posla do polovine avgusta možete očekivati povećan broj obaveza i veliko iscrpljivanje na radnom mjestu. Moguće su i povrede na poslu prilikom rukovanja alatima i mašinama. Djevice imaju osjetljiva crijeva pa u vrelim ljetnim danima pripazite na hranu i tečnost koju unosite kako biste izbjegli stomačne tegobe. Venera, planeta ljubavi i društvenosti, tranzitira znakom Djevice od 11.7 - 6.8. i donosi dobro raspoloženje, sreću i zadovoljstvo, a povoljno utiče i na zdravlje. Šarmom i ljubaznom komunikacijom sve ćete lakše rješavati. Povoljan aspekt Urana iz Bika donosi iznenadne povoljne odluke i promjene i poboljšava zdravlje.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere u ovom ljetnom periodu vagama donosi dobre kontakte s prijateljima i buran društveni život. Tokom jula dobar je aspekt za duhovno usavršavanje, obilazak nekog svetog mjesta ili manastira, a ako idete na odmor lijepo ćete se osjećati na nekom otoku. Od 7.8. Venera u vašem znaku donosi dobro raspoloženje i dobar izgled. Potrebni su vam drugi ljudi i druženje. Povoljan aspekt i za ljubav i ulazak u vezu ili poboljšanje postojećih odnosa u vezi ili braku. Bićete skloni kupovini garderobe, šminke ili nakita. Dobar aspekt za zdravlje.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Tranzit Merkura u vašem 10. polju može donijeti profesionalni uspon, naročito osobama koje se bave intelektualnim radom, pisanjem, podučavanjem ili trgovinom. Nekima od vas moguća je i promjena posla ili obavljanje paralelnih poslova. Službena putovanja. Tranzit Marsa kroz 4. polje može donijeti probleme u porodici, galamu, svađu pa i agresivnost. S Marsom je uvijek neka borba i trošenje energije, pa to može biti i vaše angažovanje oko roditelja

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

u rješavanju njihovih problema ili obavljanje nekih bučnih radova u kući. Opozitivni Uran u Biku može donijeti problematične partnerske odnose, u ekstremnom slučaju i razvod.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Vaš vladar znaka, planeta Jupiter, je cijeli period u savezu sa Neptunom što doprinosi duhovnim vizijama, nježnijem i saosjećajnijem pristupu drugim ljudima. Dobar je aspekt za putovanje brodom ukoliko planirate odmor na moru. Idealistički pristup životu i situacijama. Dobra duhovna iskustva. Oko sredine jula je povoljan aspekt za uživanje u zadovoljstvima, ljubavi, za vjeridbu ili vjenčanje. Retrogradan Saturn u polju novca, cijeli ovaj period, traži od vas kontrolu troškova. Za zdravlje - dobro je postiti u ovom periodu.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn (vladar vašeg znaka) se kreće retrogradno i proizvodi osjećaj blokiranosti i nezadovoljstava. Mogući su i zdravstveni problemi rođenim između 24. i 28.12., depresivna stanja, slab imunitet, bolovi u kičmi ili slabost srca. U dobrom aspektu sa Uranom prisutna je velika izdržljivost i sposobnost podnošenja svih napora. Tranzit Marsa kroz polje novca donosi neplanirane troškove. Moguće su svađe oko novca ili opasnost da budete pokradeni. Javlja se potreba za prženom, ljutom i začinjenom hranom. Zdravlje jarčeva je nježnije u ovom periodu i potrebno je više odmora i kvalitetne ishrane.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Od kraja juna do kraja avgusta, oba vladara Vodolije su u povoljnom aspektu trigona što obezbjeđuje harmoničan tok od ideje do praktične primjene. Intelekt je sposoban da spoji iskustvo i znanje sa vizijom i od toga napravi iskorak naprijed. Moguće je započinjanje privatnog biznisa u poslovima industrije, zemljoradnje ili moderne tehnologije. Povoljan period za savladavanje straha od letenja avionom. Jupiter u 11. polju omogućava jasne i logične planove i dobru ličnu organizaciju života. Omiljenost od okoline. Sa Marsom u vašem znaku imate priliv energije i snage. Moguće fizičke povrede, u slučaju bolesti visoka temperatura.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Jupiter iz Škorpije pravi harmoničan aspekt prema znaku Riba i daje vrlo povoljan uticaj na zdravlje i životni optimizam. Omogućava odlazak na daleka putovanja, u inostranstvo i povoljne poslovne poduhvate. Naročito je povoljan rođenima 4. marta zbog dugog boravka i egzaktnog aspekta sa Suncem što obezbjeđuje bilo koji vid uspjeha. U ženskim horoskopima povoljan period za upoznavanje budućeg muža ili udaju, a u muškom obezbjeđuje podršku i protežiranje od učenih, bogatih i stranaca. Za rođene u znaku Riba je povoljan ulazak Urana u znak Bika, unosi puno novih ideja i nadahnuća, inspiraciju za pisanje, a u ovom periodu naročito je povoljan za rođene od 19-22. februara, jer donosi dobre neplanirane životne preokrete. Saturn u 11. polju omogućava druženje sa prijateljima iz mladosti. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Kad mene neće bolnica, neću ni ja bolnicu

Aforizmi Iskustvo nas uči da ne mijenjamo prošlost za budućnost. U prošlosti smo ponekad bili i srećni. *** Sanjao sam da sam srećan. Kada sam se probudio – bolje da se nisam ni probudio! *** Negdje sam usput izgubio zdravlje. Molim poštenog nalazača da ga odnese u najbližu veću bolnicu. *** Jedna poslovica: Treba umrijeti mlad i zdrav, po mogućnosti što kasnije. *** Od cijeloga života najviše mrzim – kraj. *** Napustila žena jednog političara. Veli, imamo svega, a seks do koga mi je najviše stalo, samo obećava. *** U susret izborima: Ovako lud narod svaki političar u svijetu bi želio za birače. *** I penzioner nešto ušićario. Povećala mu se prostata pa je prodao budilnik. *** Kad se babica porađa da li i sebi govori: Nategni se jače! Još! Jače!.. *** Nisam vidio gospođu koja više voli svoga zeta. Kad god je kupovaa cigarete, kupovala je „Zetu“. *** Ima ih koji tako dobro gaze da su zagazili u duboku starost, *** Sposobna je, jer je rodila petoro djece s petoricom muškaraca. I kad joj umre muž, samo će jedno dijete ostati siroče. *** Još malo pa će se u BiH početi raspravljati na kome jeziku i kojim pismom treba da se pišu „istorije bolesti“ *** Nigdje ljepše pjesme od one u porodilištu kada male bebe počnu u horu da plaču! *** Velika je to porodica i u njoj ih ima svakakvih. Jedan je čak bio – normalan! *** Mi imamo bogatu istoriju. Ko god ode u nju, izgubi se. *** Noćas je jedna zvijezda pala s neba. Nisam smio da provjeravam da nije moja.

Kao dijete sam se igrao u bolničkom dvorištu i bolnica je za mene bila jedna obična zgrada s prostranim dvorištem za igru. Kasnije sam na prozorima zgrade primijetio kese s hranom, flaše s mlijekom i veš koji se sušio. Kad bih, dosta kasnije, nekoga obilazio odnoseći mu voće, uvjerih se da je unutra lijepo i čisto; zimi toplo, a ljeti podnošljivije nego napolju. Prvi put sam, zbog radi sebe, otišao u bolnicu, kad mi je u bolnicu primljena moja najvveća ljubav, moja slatka Ružica. Primili je zbog urastanja nokta na palcu desne noge. Bože, koliko ju je boljelo?! Pitao sam da li i ja mogu da budem primljen i rekoše da ne mogu, čak ni ako bih pristao da i meni urasta nokat na palcu desne noge. A može li ako urasta na lijevoj nozi? Ne može. A na oba palca? Ne može da ti urastaju na svim prstima obje noge i ruke. Patio sam, a možda i ona. Ne možda, zasigurno je patila više od mene, jer je morala da nađe nekoga da je tješi dok je bila u bolnici. Od muke i ja se oženih. Vatrena ljubav, zapaljive stvari joj ni blizu ne smiješ prinijeti. Počnem ja da švrljam, onako da vrijeme ne gubim, a ona umjesto da se raduje da me ovakvog kakav sam iko hoće, unatoč zabrane upotrebe vatrenog oružja, opali iz svih brzopucajućih cijevi. Potražim spas u bolnici. Ko mislim, ako imaju spas za oboljele zašto ne bi imali i za zdrave. Ne može, vele, krečimo bolnicu. Odmah sam otišao da pitam koliko košta krečenje bolnice da uporedim moju glavu s tom cijenom. Tada sam prvi put procijenio da mi glava i ne vrijedi puno, ako se krečenje ne obavlja s najskupljim materijalom.Taman kad sam odlučio da se naljutim na bolnicu, sinu mi da se nije ljutiti koga je moliti. Onda, idem s drugom ulicom i pričamo bez veze. Tada me đavo povuče za jezik i ja kažem: “Državu vode lopovi“. Policajac kao da iskoči iz asfalta, pa udri po meni. Jaučem i govorim da nisam mislio na ovu našu državu, a on će ti: „Znam ja koju državu vode lopovi, nećeš ti mene prevariti!“ Da izbjegnem ‘apsanu, ponovo pokušah u bolnicu, ali bi epidemija gripa i ne primiše me. Još jednom sam zazvonio na pokvareno bolničko zvono, ali su med. radnici i neradnici štrajkovali. Onda mi se dogodi. -Nešto loše izgledate, uzmite uputnicu pa ću vas primiti u bolnicu - reče mi ljekar koga sam poznavao. - E, neću ! – proderao sam posljednjom snagom preostalom – kad bolnica nije htjela mene cijelo vrijeme, sada ni ja neću bolnicu. A da sam pristao možda sada ne biste čitali ovu humoresku, jer kad ljekarima dođete u šake, nešto će vam pronaći.

Šale Kad je vidio da je i noćas hirurška ekipa u operacionoj sali okrvavila ruke, jedan savjesni pacijent se zapitao: -Ne znam šta rade naši sudovi, ovo se često ponavlja. --Ima nelogičnost u medicini. Iako nam je zadnjica najčešće zdrava i dobro funkcioniše, opet u nju zabadamo injekcije ma gdje i ma šta da nas boli! --Dugo je žena čekala na tu partiju seksa i kad je trebalo da je obave, nestalo je svjetla. -Neću da pravim dijete u mraku, neće biti lijepo – rekao je muž i odustao i ovoga puta.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Knjigu možete poručita na e-mail: medicicom.com@gmail.com --Portprol kničkog centra saopštava: -Operacija, odstranjenje bolesnog bubrega, je uspjela samo je hirurg umjesto bolesnog, izvadio zdravi bubreg. --Babica iznosi novorođenu bebu i pokazuje je očevima pitajući: -Čija je ovo beba? Najzad se javi jedan brkajlija i reče: -Uzeli ste je od moje žene, a da me ubijete ni ja ne znam čija je... --Razgovaraju dvojica pacijenata. -Ti dobro jedeš, a stalno govoriš da si teško bolestan? -Na silu, brate. Uvijek mislim da mi ovo može biti posljednji obrok na ovome svijetu, a ne znam kakva je hrana i ima li je tamo. --Svekrva cijelo jutro čeka da mlada ustane i da skuva kafu, a mlada spava do jedanaest časova. -Kod nas je običaj da mlada prva ustane – prekori je svekrva. Na to će mlada: -Te svoje običaje zadržite za sebe, a ja sam svoje donijela sa sobom. --Žena dočekuje muža kasno noću i pita: -Gdje si ti noćas? Čekam te cijelo vrijeme. Muž će na to: -Ja sam tebe čekao dvadeset godina i nikada ti nisam prebacivao da si zakasnila za ženu. --Uz kafu, komšija se hvali da zna koja žena hoće da prevari muža. -Hoću li ja? - pita mlada komšinica. On da bi joj učinio zadovoljstvo, pogleda je u oči i reče:-Ti nećeš, komšiice. -Ništa ti ne znaš, moj komšija, odbrusi mu ljutito.

115

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije