Medici.com 88 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Zahvalnost naroda Srpske

Ordeni zdravstvu Srbije

Riječ urednika Svako godišnje doba svoje čari nosi u kalendarskoj torbi. I dok zajedno koračamo stazama vremena, stopala života nas uvedoše u još jedno ljeto koje je već odavno u punom zamahu. Mirisi svježine, more i talasi, duge pješčane plaže i hladna pića koja nam se slivaju niz grlo, planine i svježi povjetarci, uvijek su obavezan sadržaj ljetnjeg kofera koji već odavno u mislima pakujemo, čekajući jul i avgust! Rekreacija duha, oaza unutrašnjeg mira i slobode, terapija uma, odavno su nam nasušna potreba. Čovjek je mašina, složena biološka mašina koja se „haba“ i troši. Treba mu odmor i dobar „punjač“, kako bi svoje mentalne i fizičke baterije, koje su vć poodavno na „leru“, dobro napunio. No, ovo ljeto se ne da, joguni se, otima i prkosi i uporno hoće da bude ono što nije, da se otrgne njemu namijenjenoj ulozi u univerzumu. Već odavno drugačije mirišu jutra, ispunjena visokim maglovitim zavjesama, rosnim parkovima i vlažnim trotoarima. Boje sunčeve svjetlosti i njegove toplote postale su nam čežnja i nada da će nas bar koji put ovoga ljeta pomilovati. Kiše ne prestaju. Vjetrovi ne miruju. Udruženi, jaki i moćni, opominju „maloga“ čovjeka na njegov položaj „praha“ u nepreglednom lavirintu univerzuma. Na to da je, i u svojoj „praškastoj“ formi silan i nemaran, bahat i neposlušan! Da ne poštuje prirodu i da je obezvrjeđuje! A ona ljuta i povrijeđena, nemilosrdno uzvraća svojom silinom! Poplave, bujice, požari biblijskih razmjera... katastrofe. Zgrčena i ukočena lica, suze, vapaji i beznađe nesrećnika koji su imali bliski susret sa tim pošastima duboko se urezuju u naše oči, naše duše i naša sjećanja... Čovječe opameti se... Uspio si u mnogočemu, ali prirodu i njene čelične stiske nikada nećeš pokoriti! Svjedoci smo o vremenu, ali i ono o nama.Vrijeme je staza po kojoj hodamo, koja nas gradi i diže, koja nas uzima i spušta... visoka klackalica između rađanja i umiranja. Krećući se tim putem, prateći mapu vlastitog samoodređenja i cilja, njegujući kult zajedništva i privrženosti, i „Medici.com“ se našao na novom pragu vlastite realizacije. U ovom, 88. kovčežiću, između ostalih, pohranili smo i priču o prof. dr Zorici Kojić Beker, srpskom naučniku iz Hajdelberga, koja je otkrila protein koji uvećava broj matičnih ćelija u krvi. A matične ćelije imaju sposobnost regeneracije oštećenih tkiva pa time i organa, sa mogućnošću liječenja većine degenerativnih bolesti za koje školska medicina za sada nema rješenja (Alchajmerove i Parkinsonove, srčani i moždani infarkt, muskularna distrofija, dijabetes...). „Lepo je biti mlad, ali nije mali uspeh ni ostariti“, govorio je Duško Radović. Mladost je dar prirode, ali stariti je umjetnost. Snažan energetski dah života duboko osjećamo u priči o krepkoj,vitalnoj i energičnoj baka Zori Šobot, koju i u njenoj desetoj deceniji zovu „lijevčanski Šumaher“! A zašto, čitajte u nesvakidašnjoj priči na našim stranicama. Pozdravljamo Vas, uz iskrene želje da Vam more i talasi, duge pješčane plaže i hladna pića koja vam se slivaju niz grlo, planine i svježi povjetarci, budu baš ti moćni „punjači“ kojima ćete napuniti svoje mentalne i fizičke baterije. Ostajte nam u zdravlju!

Vaši „Medici.com“ i glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Intervju:

Ministar Dragan Bogdanić

Prof. dr Vlado Džajić

UKC RS u novom ruhu

Medicinski fakultet Banja Luka Dentalna klinika

Vrnjačka banja - kamen temeljac ”Merkur Palace”

Ministar Predrag Gluhaković Klaster zdravstvenog turizma

Dr Branislav D. Oluić Transplantacijom u novi život

Intervju: Prof. dr Zorica Kojić Beker

21. susret u Banji Vrućici, Teslić Generacijo, ...

112

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

89. broj izlazi u oktobru 2018. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Milorad Dodik, predsednik RS, odlikovao Ministarstvo zdravlja Srbije

Narod Srpske zahvalan zdravstvu Srbije!

redsednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije a na predlog prof. dr Vlade Đajića, direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Doktor Đajić je istakao da UKC RS decenijama uspešno i kontinuirano sarađuje sa svim vodećim zdravstvenim centrima u Srbiji, ali da je ta saradnja „posebna i bezuslovna“ od kako je na čelu ministarstva zdravlja dr Zlatibor Lončar. - Veliki broj naših lekara i magistara farmacije nalazi se na specijalizacijama/ supspecijalizacijama u Republici Srbiji... Brojni stručnjaci iz Srbije u našoj ustanovi obavljaju neke od visokospecijalizovanih, sofisticiranih zdravstvenih usluga. Veliki broj osiguranika iz RS upućuje se na lečenje u zdravstvene centre u Srbiji, onda kada im potrebne zdravstvene usluge nisu dostupne u Srpskoj. Zahvaljujući saradnji sa zdravstvenim institucijama iz Srbije, u UKC RS uvedene su nove složene procedure i zahvati... Jedan od možda i najznačajnijih primera jeste transplantacija bubrega, koja je u UKC RS prvi put izvedena 2010. godine. Stručnjaci sa VMA su pomogli uvođenju transplantacione medicine u našu ustanovu, edukovali medicinski kadar UKC RS te se i danas pod njihovom supervizijom obavlja ova složena i veoma zahtevna medicinska procedura - naveo je dr Đajić, ističući da je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije „neizostavna karika uz čiju bezuslovnu podršku neometano funkcioniše rad najveće zdrav8

stvene ustanove u Srpskoj, a samim tim kontinuirano se radi na očuvanju zdravlja stanovnika RS“. Pored KC Srbije, važno je pomenuti: Institut za KVB „Dedinje“, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, Institut Sremska Kamenica, KC Vojvodine, i mnoge druge ZU širom Srbije. Dr Đajić je posebno naglasio da su se tokom odbrambeno-otadžbinskog rata u zdravstvenim ustanovama Srbije zbrinjavali najteže povređeni ranjenici i spasavali njihovi životi, a medicinski stručnjaci iz Srbije „nesebično su pomagali svojim kolegama u Srpskoj, kojima su bili na raspolaganju u svakom momentu u najtežim profesionalnim i ličnim trenucima“.

Dr Lončar - Hvala vam što ste prepoznali život Ministar dr Zlatibor Lončar zahvalio se na primljenom odlikovanju u ime svih koji rade u zdravstvu Republike Srbije. „Želeo bih prvo da iskoristim ovu priliku i još jednom se zahvalim na dodeljenom odlikovanju u ime svih koji rade u zdravstvu Republike Srbije. Meni lično predstavlja izuzetnu čast i privilegiju što sam bio u prilici da dobijem orden Republike Srpske na lenti za naročite zasluge

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

u razvijanju i učvršćivanju sveukupnih odnosa i međudržavne saradnje između Republike Srpske i Republike Srbije. Taj orden predstavlja simbol da ste prepoznali ne samo ono što se danas radi, nego i da ne zaboravljate sve ono što je bilo ranije. Mi smo usmereni jedni na druge i to treba iskoristiti kako bi naši

odnosi i buduća saradnja iz dana u dan bila sve bolja. Ako tako budemo radili, ako nas bude više i veze koje smo davnih dana uspostavili učinimo još jačim, sav naš trud i napor će dobiti smisao. Mi već dogovaramo nove vidove saradnje koji će biti na korist svih građana i Republike Srpske i Srbije, da opravdamo ukazano poverenje i učinimo sve što je do nas da naši sunarodnici osete korist iz naših odnosa. Kada jedan lekar dobije vidovdansku nagradu, to je najbolji dokaz novih prioriteta i toga da smo, na ovaj veliki praznik, odlučili da slavimo ono najvrednije, a to je život. Zato ovu nagradu i doživljavam ne samo kao lično priznanje, nego i kao nagradu profesiji koju predstavljam, koja i ovde i u Srbiji tom životu, pre svega i služi, ulaže u njega, štiti ga i, po potrebi, leči. Na taj način, davni i slavni vidovdanski poraz postaje pobeda, sa sasvim novim junacima, sa novim ciljevima i sa jasnom predstavom o tome da za svaku buduću pobedu, za svako sledeće slavlje, treba, najpre, da nas ima. Hvala Vam što ste prepoznali život, hvala Vam što ste prepoznali borbu za život! Na nama je da budemo još bolji, da još bolje sarađujemo i da korist najviše imaju oni kojima je pomoć najpotrebnija. Zato vam se danas zahvaljujem ne samo u lično ime i u ime Vlade Republike Srbije, nego i u ime svih onih koji tek treba da dođu i kojima nameravam i dalje da služim. I ako u tome uspem, ova nagrada će, tek tada, dobiti svoj puni smisao“, rekao je ministar Lončar.

Orden Republike Srpske za VMA

Dr Miroslavu Vukosavljeviću orden Krst milosrđa

redsednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je zastupnika načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnika prof. dr Miroslava Vukosavljevića ordenom Krst milosrđa 29. juna 2018. godine u Banjaluci. Profesoru dr Miroslavu Vukosavljeviću najviši državni orden Republike Srpske dodeljen je za dugogodišnji priznati rad u zdravstvu, doprinos u razvoju zdravstvenih usluga i lečenju pacijenata sa područja Republike Srpske. Kako je rekao, ovo visoko priznanje posebna je potvrda negovanja

odnosa dveju zemalja koja se ogleda u brojnim segmentima naših zdravstvenih sistema, a pre svega u očuvanju zdravlja stanovništva. “Primiti ovakvo priznanje velika je čast i dragocena prilika u životu svakog srpskog oficira i predstavnika sanitetske službe, a posebno obavezuje povod kao što je Vidovdan, veliki praznik srpskog saborstva i duhovnosti. Počastvovan sam i društvom u kojem primam ovo priznanje, obavezuje mene lično, kao pukovnika Vojske Srbije, univerzitetskog profesora, oftalmologa, da se borim da ostanem dostojan ukazanog poverenja i kao nekoga ko je na čelu Vojnomedicinske akademije, velikog blaga srpske vojske i srpskog zdravstva, otvorene za sve kojima je pomoć potrebna, kako je kroz tradiciju dugu 174 godine uvek i bilo“, rekao je tom prilikom pukovnik Vukosavljević. Orden Krst milosrđa, najviši državni orden Republike Srpske, tradicionalno se dodeljuje povodom obeležavanja Vidovdana - slave Vojske Republike Srpske, za izuzetne zasluge pojedincima i institucijama od 1993. godine. Medici.com

Z D R A V S T V O

Intervju: Dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Zdravstvo je „živ” - dinamičan sistem

zdravstveni sistem Republike Srpske u proteklim godinama uložena su značajna sredstva i poboljšani uslovi rada i liječenja pacijenata. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Dragan Bogdanić, u intervjuu za „Medici.com” objašnjava kako je slika uslova u našim domovima zdravlja i bolnicama značajno izmijenjena, ali i da je zdravstvo “živ” - dinamičan sistem, koji traži neprestana ulaganja u objekte, opremu i kadar. Sa ministrom Bogdanićem razgovarali smo na temu mogućnosti dodatnog unapređenja zdravstvene zaštite za pacijente, ali i o izazovima sa kojima se susreću svi zaposleni u zdravstvu. Ministre, kakvo je trenutno stanje kada je u pitanju zdravstvo Republike Srpske? Rekao bih ne idealno, ali mnogo bolje nego prije deset godina. I dalje se suočavamo sa disparitetom između prihoda i rashoda, ali treba imati na umu da je zdravstvo neprofitabilna oblast. Pogrešna je teza da je zdravstvo besplatno. Ono jeste dostupno, i takvo mora i ostati, ali nikako nije besplatno. Veća odgovornost cjelokupnog društva, u tom smislu, je neophodna. Da svaki naš građanin zna da 10

je, ako ne plati doprinose za zdravstvo, potencijalno, zakinuo zdravstvenog radnika, onemogućio nabavku lijekova ili santitetskog materijala i zaustavio mogućnost uvođenja novih lijekova, terapijskih procedura ili dijagnostike. Međutim, uprkos tim izazovima, radilo se mnogo. Često kažem da, kao ministar, zaista imam privilegiju da u mom mandatu učestvujem u najznačajnijim investicijama u zdravstvu, koje se i u razvijenijim zemljama pokreću i realizuju jednom u vijeku. U skoro pet godina, koliko obavljam posao ministra zdravlja i socijalne zaštite, uloženo je oko 300 miliona konvertibilnih maraka. Sada, kada smo stvorili dobre uslove rada, dolazi vrijeme kada će se naši uspjesi mjeriti zadovoljstvom pacijenata i tu je na nama, radnicima u zdravstvu, najveći izazov. Pacijent se uvijek i u svakoj prilici mora staviti na prvo mjesto, a to podrazumijeva i mijenjanje svih nas i odnosa prema radu. Ministre, koje aktivnosti biste izdvojili, odnosno šta je to što je urađeno za pacijente? Nastojali smo da svakim danom idemo korak naprijed i nadam se da su naši pacijenti to i prepoznali. Daću vam samo

neke primjere: 2004. godine imali smo samo 60 odsto osiguranog stanovništva, a sada oko 200.000 više osiguranika. Sada imamo više od 1.300 lijekova koji se mogu dobiti na recept, zdravstveno osiguranje sada finansira oko 30 skupih lijekova za liječenje više specifičnih hroničnih oboljenja, a broj obuhvaćenih oboljenja povećan za 166 odsto u odnosu na deset godina ranije. Osim toga, naši pacijenti sada mogu da biraju u kojoj bolnici će da se liječe, bez obzira na mjesto stanovanja, a zdravstvena knjižica vrijedi i u oko 90 privatnih specijalističkih ordinacija. Skoro 50 odsto osiguranika po nekom osnovu je oslobođeno plaćanja participacije itd. Zdravstvo je i dalje veliko gradilište, dokle se stiglo sa izgradnjom Bolnice u Istočnom Sarajevu? Gradnja ide odlično i svaki put kada tamo odem u to se i uvjerim. Bolnica u Istočnom Sarajevu sada poprima završne obrise i u planu nam je da je otvorimo na jesen i prve pacijente primimo u što kraćem roku. Projekat je “ključ u ruke” što podrazumijeva ne samo izgradnju objekta, nego doslovno kompletno opremanje bolnice od namještaja, medicinske

Z D R A V S T V O

opreme, vanjskog uređenja, saniteta, pa do posteljine. Novi objekat će biti površine preko 10.000 kvadratnih metara, imaće 210 bolesničkih kreveta, a raspolagaće sa svim medicinskim specijalističkim službama, kao što su glavni operacioni blok sa dvije operacione sale, porodilište sa operacionom salom i porođajnim stolovima te urgentni blok sa operacionom salom, laboratorijom i biće funkcionalno uvezan sa dijagnostičkim centrom, opremljenim sa oko 20 raznih radioloških i drugih dijagnostičkih procedura, ambulantama sa oko 20 specijalističkih konsultacija, dnevnom bolnicom i pratećim službama. Biće to jedan savremen bolnički kompleks kakav građani sarajevsko-romanijske regije i zaslužuju.

gramu u skladu sa evropskim normama. Time su zadovoljeni svi zahtjevi moderne bolnice kao što je čisto – nečisto, propuštanje, kontrole, komunikacije, funkcionalne veze, socijalni aspekti, kontrola kvaliteta, hitnost i urgentnost, efikasnost, mjerenje usluga, nezavisni servisi itd.

medicinski blok, koji je stacionarni dio, profunkcionišu u punom kapacitetu. Osim uređenih objekata dobijamo savremenu medicinsku opremu i najbolje uslove za naše pacijente.

ono što nas u narednom periodu očekuje jeste jačanje medicinskog kadra i nastojanje da najbolje stručnjake, koje imamo, zadržimo na ovim prostorima i da damo šansu mladom kadru da pronađe svoje mjesto u zdravstvenom sistemu Republike Srpske. Povećanjem plata napravili smo mali, ali značajan korak, jer smo vodili odgovornu politiku i razmišljali o održivim rješenjima ne za mjesec ili dva, nego za godine koje dolaze. Medicinski radnici rade značajan, odgovoran i težak posao i upravo su oni, njihov entuzijazam, želja za učenjem i profesionalnim napretkom, generatori razvoja svakog zdravstvenog sistema, pa tako i našeg. U narednom periodu radićemo na poboljšanju materijalnog položaja radnika u zdravstvu.

Bilo je značajnijih ulaganja i kada je u pitanju primarna zdravstvena zaštita? Za proteklih deset godina potpuno smo promijenili sliku primarne zdravstvene zaštite. U izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata primarne zdarvstvene zaštite, kao i u medicinsku opremu, uloženo je oko 47 miliona maraka u 51 opštinu širom Republike Srpske. Kroz Projekat „Jačanje zdravstvenog sektora“ od 2006. do 2018. godine u dvije Najavljeno je preseljenje svih hirur- faze ukupno je izgrađen ili rekonstruisan ških klinika konačno pod jedan krov i 121 objekat u okviru 47 domova zdravlja, to je ono što radnici UKC RS i građani sa 313 ambulanti porodične medicine. dugo čekaju? To je višedecenijsko ostvarenje sna Koje su po Vama najveće vrijedza sve nas. Svi sa nestrpljenjem iščeku- nosti zdravstvenog sistema? Ljudi su naša najveća vrijednost. jemo da Sjeverno krilo, u kojem će biti smještene hirurške klinike i Centralni Mnogo se ulagalo u opremu i objekte, a

Nedavno ste predstavili i Projekat izgradnje nove bolnice u Doboju? Nakon što se Vlada Republike Srpske upoznala sa informacijom o Projektu za projektovanje, izgradnju i opremanje nove bolnice u Doboju po principu „ključ u ruke“ i dala saglasnost, pokrenuli smo međunarodnu proceduru javne nabavke glavnog izvođača projekta. Sva odjeljenja i službe bolnice su projektovani i proračunati po takozvanom PFP programu -prostorno funkcionalnom pro-

Kakvi su planovi za budućnost i šta očekujete od toga kako će se kretati troškovi za zdravstvenu zaštitu? Samo u protekle tri godine uvedeno oko 150 novih zdravstvenih usluga, a u ovoj godini planirano je da se uvede 40ak novih zdravstvenih usluga. Riječ je visokosofisticiranim procedurama koje će se primjenjivati kod liječenja karcinoma prostate, onkoloških oboljenja sa bolnim koštanim metastazama, karcinoma štitne žlijezde i drugih teških onkoloških oboljenja. Riječ je o izuzetno skupim procedurama liječenja koje će Fond u potpunosti plaćati za oboljele od malignih bolesti. Takođe, osiguranicima će biti dostupna i usluga ugradnje karotidnog stenta koju nije radila nijedna naša zdravstvena ustanova. U oblasti grudne hirurgije uvode se najsavremenije operacione metode uz korišćenje VATS tehnologije (Video Assisted Thoracic Surgery). Uvođenjem ovih novih usluga iz nuklearne medicine, radiologije i grudne hirurgije Univerzitetski klinički centar RS postaće regionalni centar, budući da se neke od pomenutih usluga ne rade ni u zemljama regiona. Takođe, u zdravstveni sistem uvedene su brojne nove usluge i iz oblasti intenzivne medicine, stomatologije, infektologije, transfuziologije, oftalmologije, radioterapije i drugih oblasti. Takođe, Fond zdravstvenog osiguranja odnedavno finansira i treći pokušaj vantjelesne oplodnje, a donesena je odluka da se nabavi i 25 insulinskih pumi za pacijente kojima je to neophodno, kao i odluka da svi oboljeli od rijetkih bolesti budu oslobođeni plaćanja participacije. Sve ove nove procedure, uvođenje savremene dijagnostike i liječenja, zahtijevaju veće novčane izdatke, ali je taj pristup neophodan ukoliko želimo razvoj zdarvstvenog sistema. Fond će samo ove godine bolnicama doznačiti 15 miliona maraka više nego prošle. Potrošnja u zdravstvu je uslovljena i činjenicom da se, kao i druge zemlje, suočavamo sa starenjem stanovništva, povećanjem broja oboljelih, ali i, kao što sam ranije napomenuo, uvođenjem skupljih terapija i dijagnostike, odnosno povećavanjem prava za naše osiguranike. Vlada Republike Srpske u svoj prioritet stavlja zdravstveni sistem i izdašno pomaže, ali ne može sve biti samo na Vladi, već i na rukovodiocima svih zdravstvenih ustanova koji moraju naći načine da rad ustanova bude odgovoran i po mjeri pacijenata. Imamo značajne pomake u tom smislu, jer je poboljšana disciplina plaćanja doprinosa u zdravstvenim ustanovama i dokazali smo da se i sa ograničenim sredstvima, ali odgovornim upravljanjem, mogu postići rezultati. 11

Z D R A V S T V O

Intervju: Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS

UKC RS u novom ruhu, uz podršku predsjednika i Vlade RS

lada Republike Srpske imenovala je prof. dr Vladu Đajića za generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra RS 25. maja 2018. godine. U prethodnih godinu dana, od kada je prof. dr Vlado Đajić vršio funkciju v.d. generalnog direktora, urađeno je mnogo na stabilizaciji poslovanja Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske sa nastavkom angažovanja na rekonstrukciji i modernizaciji UKC RS kao regionalnog lidera. Za čitaoce časopisa „Medici.com“, razgovaramo sa prof. Vladom Đajićem. Kakvo ste stanje zatekli prilikom primopredaje dužnosti u aprilu 2017. godine, kada ste stupili na 12

čelo najveće zdravstvene ustanove u Srpskoj i da li ste uspjeli da pozicionirate UKC RS kao regionalnog lidera?  Na samom početku želim da istaknem da smo moji saradnici i ja od samog početka imali veliku podršku rukovodstva Republike Srpske. Stupanjem na dužnost novi menadžment je zatekao velike probleme kako organizacione, tako i finansijske. Prvenstveno mislim na dugove zbog skoro petogodišnjeg neuplaćivanja poreza i doprinosa, što je apsurdno, jer su praktično zdravstveni radnici koji liječe pacijente bili dovedeni u situaciju da ne mogu da ovjere svoje zdravstvene knjižice. Zatekli smo i velike dugove prema dobavljačima i

bankama, nedostatak lijekova, ustanova nije organizaciono funkcionisala na zadovoljavajućem nivou, a veoma malo, ili gotovo nikako, se radilo na edukaciji medicinskog kadra. Mogu slobodno da kažem da su uloženi veliki napori i da se imamo čime pohvaliti, ali i da moramo da nastavimo da i dalje mnogo radimo. Zaista smo nadomak cilja da se pozicioniramo kao regionalni lider u pružanju zdravstvenih usluga. Naravno, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez podrške predsjednika Srpske i Vlade RS. Dolaskom novog rukovodstva počelo se sa isplatom bruto plata, a od maja ove godine isplaćuje se i naknada za prevoz radnicima. Postali smo najveća internacionalna ustanova u BiH, struč-

Z D R A V S T V O

njaci dolaze u UKC RS, izvode procedure zbog kojih su naši pacijenti morali da odlaze u centre u regionu. To je velika olakšica i za FZO RS i za njihove porodice. Naši ljekari i sestre se edukuju u renomiranim centrima. Moram naglasiti da dajemo i novčanu naknadu za objavljene radove u inostranim časopisima. Nakon nekih pola godine od vašeg dolaska na čelo UKC RS, održan je i sastanak u Upravi UKC RS sa najvišim zvaničnicima Republike Srpske, na kojem su dogovoreni koraci o pomoći za još bolje funkcionisanje UKC RS. Šta je to značilo u praksi?  Prvenstveno želim da se u ime zaposlenih, a i korisnika naših usluPored otvaranja izgrađenog Južga, zahvalim predsjedniku RS Miloradu nog krila UKC RS i razdvajanja amDodiku, premijerki RS Željki Cvijanobulantnih i bolničnih pacijenata, najvažniji za zdravstvo Srpske jević, ministru finansija Zoranu Tegeltiji ste Projekat rekonstrukcije cenna njihovoj podršci. Taj sastanak predtralnog medicinskog bloka i izstavljao je prekretnicu u funkcionisagradnje Sjevernog krila. Za vrijenju naše ustanove. To se i pokazalo me Vašeg mandata, u julu prošle u vremskom periodu koji je uslijedio. godine završena je još jedna etaRukovodstvo Republike Srpske prepopa preseljenja u rekonstruisane znalo je značaj UKC RS za unapređenje zdravlja i kvaliteta života našeg i opremljene etaže u Centralnom naroda. Tada smo napravili plan remedicinskom bloku, a potom je u programiranja postojećih dugova, plan decembru preseljena i prva organizaciona jedinica sa lokacije u organizacionog funkcionisanja te plan centru grada na lokaciju Papriulaganja u kadar i njegovu edukaciju. kovac - Klinika za plućne bolesti. Mogu slobodno da kažem da menadDa li su pacijenti zadovoljni pružment UKC RS ima punu podršku inžanjem usluga i smještajem u nostitucija Srpske u načinu organizacije, voopremljenom prostoru? aktuelnim i budućim projektima, teku Jeste, u julu su preseljene klinike ćem poslovanju, kao i prevazilaženju koje su već bile smještene u Centralfinansijskih problema.

nom medicinskom bloku, Kardiologija, Onkologija, Služba intenzivne medicine za nehirurške grane, dio Službe za maksilofacijalnu hirurgiju. I pacijenti i osoblje dobili su savremeno opremljene prostorije i neuporedivo bolje uslove za boravak i rad. Reakcije pacijenata su više nego pozitivne, svi pacijenti sada leže u dvokrevetnoj ili jednokrevetnoj sobi, što je potpuno drugačije u odnosu na prethodno stanje kada smo imali nekomforne sobe, dotrajalu stolariju i mokre čvorove. Kreveti su sada automatizovani, svaka soba ima vlastiti toalet, tuš te je omogućena i stalna komunikacija pacijenata sa medicinskim sestrama/tehničarima, preko uređaja za poziv, koji se nalazi u sobi. Kada već pominjemo Kardiologiju, moramo da se pohvalimo da ekipa dežurnih interventnih kardiologa UKC RS zbrinjava 24 sata sedam dana u nedjelji akutni infarkt miokarda što ne predstavlja samo spasavanje života, već praktično možemo da kažemo da je taj pacijent izliječen ukoliko je došao na vrijeme, čime rijetko koji centar može da se pohvali. Da imamo punu podršku institucija Republike Srpske govori i dinamika preseljavanja klinika u renovirane etaže, prvenstveno Pulmologije koja je više decenija bila smještena u neuslovnim prostorijama što predstavlja istorijski momenat. Koji su dalji planovi u pogledu Projekta rekonstrukcije, preseljenja klinika i šta će sve biti smješteno u novom Sjevernom krilu te koji je njegov značaj za unapređenje rada u ustanovi kojom rukovodite?  Naš plan je da se do jeseni presele sve hirurške klinike sa lokacije u centru grada u moderan prostor te da se pusti u rad Sjeverno krilo u kojem će se nalaziti najmodernije operacione sale i intenzivne njege sa 44 kreveta, kao i Centar urgentne medicine, Patologija, Sterilizacija. To će predstavljati ostvarenje višedecenijskog sna naših radnika i stanovnika Srpske da se najveća zdravstvena ustanova konačno smjesti pod jedan krov. Nebrojene su prednosti i značaj puštanja u rad Sjevernog krila kako za osoblje, tako i za pacijente. Standard bolničnog liječenja biće značajno unapređen. Npr. ukoliko je pacijent imao saobraćajnu nesreću, on sanitetskim vozilom dolazi u Centar urgentne medicine u blizini kojeg je instaliran novi moderan CT aparat za dijagnostiku hitnih slučajeva, plus činjenica da će nas samo hodnik dijeliti od Zavoda za kliničku radiologiju, gdje 13

Z D R A V S T V O

se takođe vrši dijagnostička obrada. U slučaju da je tog pacijenta potrebno hitno podvrgnuti operativnom zahvatu, on će se moći obaviti na istoj etaži u jednoj od dvije operacione sale za hitne slučajeve, čime će se spriječiti nepotrebno gubljenje vremena. Takođe, na spratu iznad nalaziće se 10 najsavremenije opremljenih operacionih sala. Rekonstrukcija ne podrazumijeva samo izgradnju i opremanje, već i izmijenjen način organizacije rada i edukaciju kadra. Recite nam ko od stručnjaka iz regiona dolazi u UKC RS i gdje se sve edukuju mladi ljekari?  Okupili smo eminentne stručnjake, neke porijeklom sa ovih prostora, i za njih možemo da kažemo da su svjetska imena. U našu ustanovu dolazi dr Nikica Grubor, specijalista hirurgije sa anestezijom, jedan od najboljih abdominalnih hirurga, posebno specijalizovan za hirurško zbrinjavanje digestivnih organa i pankreasa, akademik prof. dr Vojko Đukić, specijalista otorinolaringologije, doc. dr sc. med. Radoje Simić, specijalista dječje hirurgije, dr Vladimir Kojović, specijalista urologije i svjetsko ime u urogenitalnoj rekonstruktivnoj hirurgiji. Tu je i naš dr Aleksandar Lazarević, svjetski priznat kardiolog, savjetnik naše ustanove za međunarodnu saradnju i edukaciju. Benefiti ovakvog vida saradnje su višestruki. Na ovaj način štede se finansijska sredstva FZO RS, smanjuju se materijalni troškovi porodica pacijenata koji bi za ovakve zahvate odlazili van RS, a takođe jedan od najvećih benefita je što dolaskom ovih stručnjaka radimo na edukaciji našeg kadra jer oni uz njih uče. Moram da naglasim da pri planiranju i organizaciji ovih posjeta imamo izvanrednu saradnju sa rukovodiocima najvećih zdravstvenih centara u Srbiji kao i sa ministrom zdravlja Republike Srbije dr Zlatiborom Lončarom. Na edukaciju u AKH Beč otišli su ljekari sa vaskularne hirurgije i nefrologije, sa radiologije i ortopedije, sa oftalmologije i anestezije. Obavljena je i edukacija iz ginekologije i opšte hirurgije, a u toku je edukacija ljekara abdominalne hirurgije i neurohirurgije. U Univerzitetkom kliničkom centru Ljubljana obavljena je edukacija naših ljekara iz ginekologije i akušerstva, kao i edukacija iz oblasti vaskularne hirurgije, endokrinologije i radiologije, kao i intenzivna edukacija iz pedijatrijske neurologije. Pored ljekara, i medicinske sestre su prošle edukaciju u UKC Ljubljana i, bez sumnje, stekle 14

kvalitetnu osnovu za nadogradnju i unapređenje našeg sistema rada. Veoma je važno da spomenem projekat kardiohirurgije. I pored prvobitnog plana da se Kardiohirurgija izgradi po principu javnoprivatnog partnerstva, zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Vlade Republike Srpske, ona će biti vlasništvo Univerzitetskog kliničkog centra RS i Republike Srpske. Ovo je još jedan pokazatelj trajnog opredjeljenja poslovodstva UKC RS, zajedno sa rukovodstvom Srpske, da se naša ustanova pozicionira kao regionalni lider u pružanju zdravstvenih usluga. Projekat izgradnje Kardiohirurgije koja će biti u vlasništu UKC RS, predstavlja veliki uspjeh koji će u konačnici doprinijeti poboljšanju i očuvanju zdravlja stanovnika Srpske. Takođe, u toku su pregovori sa eminentnim stručnjacima

iz Srbije, Slovenije i Austrije koji će dolaziti u UKC RS kako bi izvodili kardiohirurške procedure. Paralelno, naši ljekari će odlaziti na petogodišnje specijalizacije u inostranstvo kako bi nakon edukacije počeli samostalno da obavljaju najsloženije kardiohirurške zahvate. Nakon izgradnje, opremanja i puštanja u rad Kardiohirurgije, naši pacijenti neće morati da odlaze u inostrantvo, gdje su dugačke liste čekanja, kako bi bili podvrgnuti složenim operativnim zahvatima

iz ove oblasti, a samim tim smanjiće se troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja RS, kao i njihovih porodica. Nedavno smo svjedočili promptnoj reakciji i spasavanju djevojčice iz Jezera koja je u UKC primljena zbog otkazivanja svih vitalnih organa koje je nastalo zbog utapanja. Kažite nam nešto više o tome, kao i o saradnji sa eminentnom doktoricom iz Slovenije.  Moram da naglasim da veliku zahvalnost dugujemo pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova RS zbog brze intervencije prilikom odlaska u Sloveniju po eminentnog stručnjaka doc. dr Vojku Gorjup, specijalistu internistu-intenzivistu, direktora ECMO centra za Sloveniju. S obzirom na to da UKC RS jedini na prostoru cijele Bosne i Hercegovine odnedavno izvodi proceduru VV ECMO – ekstrakorporalnu membransku oksigenaciju tzv. „vještačka pluća“, čija nabavka ne bi bila moguća bez podrške MZSZ RS, doc. dr Gorjup, vodeći stručnjak u zbrinjavanju kritično oboljelih pacijenata i ekspert iz oblasti VV ECMO-a, došla je u našu ustanovu i pomogla našim ljekarima u zbrinjavanju pomenute pacijentkinje. Djevojčica se odlično oporavila, normalno razgovara i čita te je iz naše ustanove upućena na fizikalni tretman u Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Doktor Miroslav Zotović”. Doc. dr Gorjup kontinuirano sarađuje sa našim ljekarima na medicinskoj edukaciji iz intenzivne medicine, hemodinamskog praćenja kritično oboljelih pacijenta te u radu sa pomenutim aparatom. Ovo je još jedan u nizu dokaza da poslovodstvo Univerzitetskog kliničkog centra RS, uz podršku Vlade Republike Srpske, kontinuirano radi na unapređenju rada u najvećoj zdravstvenoj ustanovi, a samim tim na unapređenju zdravlja naših pacijenata.

Z D R A V S T V O

UKC intenzivno radi na uvođenju novih procedura. O kojim je sve procedurama riječ?  Tako je, u junu prošle godine svjedočili smo vrhunskom uspjehu hirurških timova naše ustanove. Ljekari specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, specijalisti ortopedije i traumatologije, uz veliku podršku anestezije, su, po prvi put u istoriji UKC RS, izveli replantaciju kompletne šake. Operacija je trajala oko pet časova, pacijent je primljen sa ekstremno teškom povredom desne šake koja je bila amputirana u nivou ručnog zgloba. Naši ljekari odlučili su se na riskantan poduhvat. Već sedam dana nakon operacije pacijent je bio stabilan, a replantirana šaka vitalna tako da je

kod pacijenta sa urođenom promjenom strane unutrašnjih organa. Težina ovog operativnog zahvata ogleda se u tome što je riječ o pacijentu koji ima urođenu malformaciju, tj. promijenjenu stranu untrašnjih organa - situs inversus što se u medicinskoj praksi izuzetno rijetko sreće pa je samim tim zbog poremećenog anatomskog odnosa organa i zahvat izuzetno komplikovano izvesti. UKC RS je tu zbog pacijenata i oni su u fokusu Vaše pažnje, ali najviše smo osjetljivi kada se radi o zbrinjavanju najmlađih vitalno ugroženih pacijenata. I tu je rukovodstvo Republike Srpske pokazalo svoje opredjeljenje da pruži punu podršku radu UKC RS, a posebno radu Klinike za dječje bolesti. Recite nam nešto više o ovoj važnoj donaciji.  U januaru ove godine, Odjeljenje intenzivne njege i terapije Klinike za dječje bolesti dobilo je pet novih i savremenih inkubatora za prijevremeno rođenu djecu, kao i pet novih monitora sa centralnom jedinicom za bolji monitoring vitalno ugroženih pacijenata. Sredstva za nabavku ove opreme obezbijedila je Vlada Republike Srpske i ja ovom prilikom ponovo naglašavam našu zahvalnost. Ova oprema značajno će uticati na unapređenje uslova za zbrinjavanje prijevremeno rođenih beba te poboljšati rezultate rada ovog odjeljenja, koji su na evropskom nivou.

uključen tretman specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije radi održavanja mobilnosti zglobova šake. Takođe, u Službi za torakalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, u julu prošle godine, počelo se sa izvođenjem VATS (Video Assisted Thoracic Surgery) timektomije. Radi se o najmodernijoj operaciji grudne žlijezde i to endoskopskim putem - bez otvaranja grudnog koša koja do sada nije izvođena na prostorima Bosne i Hercegovine. Riječ je o sofisticiranoj tehnici koja zahtijeva posebnu opremu, kao i poseban trening hirurga. VATS timektomija omogućava brži oporavak pacijenta, kraću hospitalizaciju od svega dva dana, neuporedivo veći komfor, manju bolnost za pacijenta kao i nižu stopu komplikacija i isti rezultat uz manje troškove. Možemo da se pohvalimo i time da je eminentni kardiolog iz Kantonalne bolnice u Lucernu dr Cuculi, zajedno sa našim interventnim kardiolozima, prije mjesec dana uradio složenu kardiološku proceduru - otvaranje hronične totalne okluzije koronarne Takođe, rukovodstvo RS imalo je arterije kojom se poboljšava protok krvi u srce, a u kojoj je korišten balon sa sluha i pokazalo brigu za najosjetljiviju populaciju u praznično jako visokim pritiskom - od 50 atmosfera. Ova složena kardiološka procedura vrijeme, tačnije za Vaskrs. izvedena je po prvi put u UKC RS, ali  Da, zaista human gest našeg predi u regionu. Nedavno su ljekari Službe sjednika Dodika i ministra zdravlja dr za vaskularnu hirurgiju UKC RS uradili Bogdanića. Želja je bila da se našim najveoma komplikovan operativni zahvat mlađim pacijentima, koji nisu u svojim

domovima, dočara ta atmosfera i da se ublaži strah od boravka u bolnici onoliko koliko je to moguće. Predsjednik je bio izuzetno dirnut vidjevši djecu smještenu u Klinici za dječje bolesti i Klinici za dječju hirurgiju, što se i pored bolničke atmosfere raduju Vaskrsu. Tom prilikom je najavio da će se nastaviti sa rekonstrukcijom UKC RS što podrazumijeva i rekonstrukciju objekta u kojem su smještene i ove klinike. UKC RS je u junu bio domaćin međunarodne konferencije o upravljanju medicinskim otpadom. UKC RS je jedina zdravstvena ustanova koja na ekološki prihvatljiv i zakonski regulisan način zbrinjava medicinski otpad, možete li nam reći nešto više o tome?  S ponosom mogu da kažem da je UKC RS jedina zdravstvena ustanova u Srpskoj koja zbrinjava više od 600 tona medicinskog otpada godišnje, na zakonom regulisan i ekološki prihvatljiv način, te posjeduje ekološku dozvolu. Prije više od četiri godine nabavkom i instaliranjem montažnog objekta za odlaganje medicinskog otpada UKC RS riješio je tri veoma važna problema, a to su odlaganje i skladištenje citostatskog, hemijskog i farmaceutskog otpada na adekvatan i zakonom propisan način, kao i skladištenje uzoraka za patohistološku analizu iz Zavoda za patologiju, što nas čini liderom u upravljanju medicinskim otpadom.

Koja je važnost projekta koji se odnosi na prevenciju zavisnosti od igara na sreću (Saradnja sa ALPISOM)?  Ovo je samo jedna u nizu akcija koje UKC RS sprovodi sa ciljem prevencije bolesti i očuvanja zdravlja stanovnika RS. Naša ustanova i Asocijacija 15

Z D R A V S T V O

legalnih priređivača igara na sreću - ALPIS potpisali su ugovor o saradnji kojim je predviđena edukacija zaposlenih u kompanijama članicama ALPIS-a, kako bi u direktnoj komunikaciji sa igračima reagovali na prve simptome eventualne zavisnosti od igara na sreću. Saradnja sa Asocijacijom legalnih priređivača na sreću značajan i veliki korak u prevenciji i sprečavanju zavisnosti od igara na sreću. Veoma je bitno da zaposleni u kompanijama, koji su u svakodnevnom kontaktu sa igračima, mogu da prepoznaju potencijalne zavisnike. Njihovu edukaciju obavljaće osoblje Klinike za psihijatriju UKC RS. UKC RS je aktivno angažovan na podizanju svijesti o važnosti preventivnih pregleda i sprečavanju nastanka oboljenja. Vi ste svojevremeno bili i na čelu Projekta prevencije moždanog udara, a jedan od nedavnih primjera pravovremenog reagovanja u prevenciji moždanog udara bio je i u slučaju poznatog pjevača Halida Bešlića...  Koliko je bitan preventivni pregled kojim se pravovremeno može spriječiti nastanak ovog oboljenja govori upravo iskustvo našeg poznatog pjevača koji me je pozvao prolazeći kroz naš grad, na putu ka svom sljedećem koncertu, a ja sam mu uzvratio pozivom na pregled. Upravo tim neplaniranim ultrazvučnim pregledom krvnih sudova glave i vrata (TCCD) uočio sam stenozu (zakrčenje) karotidnih krvnih sudova od čak 90% što je lako moglo dovesti do masivnog infarkta mozga. Halid je, nakon ove pravovremene dijagnostičke obrade, upućen u Univerzitetski klinički centar Ljubljana gdje mu je dr Zoran Milošević ugradio stent najnovijom interventnom neuroradiološkom metodom. Inače, sarađujemo i sa dr Zoranom Miloševićem, koji je uključen u edukaciju naših ljekara u UKC Ljubljana, koji će potom u našoj ustanovi izvoditi procedure plasiranja stenta u krvne sudove vrata i glave kao i „vađenja tromba“ iz krvnih sudova mozga nakon nastanka moždanog udara. Ne mogu da ne spomenem da je najveći napredak u liječenju bolesnika sa određenim oblikom ishemijskog moždanog udara postignut primjenom tzv. trombolitičke terapije, koja četiri puta povećava mogućnost dobrog konačnog ishoda, a koja se godinama primjenjuje u jedinici za moždani udar UKC RS. Ja želim u ime naše ustanove da pošaljem poruku da pravovremenim 16

pregledom i prevencijom možemo spri- Nastavićemo da ulažemo maksimalne ječiti nastanak moždanog udara. napore da opravdamo poziciju UKC RS kao regionalnog lidera. Toliko toga je urađeno za ovih 15 Prof. Đajiću, izborna je godina, kamjeseci, kako vidite UKC RS u nako ste i gdje politički angažovani i rednoj godini? šta od izbornih rezultata očekujete  Dakle, već krajem septembra ove godine Univerzitetski klinički centar Reza naše zdravstvo? publike Srpske biće u potpuno u no Očekujem da zdravstveni radnici, a i ostali građani Republike Srpske, vom ruhu. Nakon što pustimo u rad u potpu- prepoznaju dosadašnje rezultate rada nosti rekonstruisan Centralni medicinski rukovodstva UKC, ministra zdravlja dr blok i novoizgrađeno Sjeverno krilo, pred Bogdanića, predsjednice Vlade gospođe nama je mnogo posla u smislu organiza- Cvijanović i predsjednika RS gospodina cije rada u novim uslovima i sa novom Dodika. Očekujem da će dati svima poopremom. I dalje ćemo nastaviti da ra- dršku na predstojećim izborima kako bi dimo na kontinuiranoj edukaciji našeg zajedno nastavili na još većem unaprekadra jer to i jeste jedna od najvažnijih đenju zdravstvanog sistema RS. Ja se na karika u našem daljem razvoju. Uskoro ovim izborima nalazim na listi SNSD-a za ćemo početi sa implementacijom Pro- Skupštinu Republike Srpske, pod rednim jekta kardiohirurgije, a vjerujem da će- brojem 4 i očekujem podršku birača. Svečana ceremonija puštanja u rad mo vrlo brzo početi i sa rekonstrukcijom zgrade Maternitea u kojoj su smještene rekonstruisanog Centralnog medicinKlinika za ginekologiju te Klinika za dječje skog bloka i novoizgrađenog Sjevernog bolesti i Klinika za dječju hirurgiju, kako krila planirana je za 23. septembar ove je to najavio i naš predsjednik. Intenziv- godine, a o detaljima dinamike preseljeno ćemo raditi na poboljšanju statusa nja hirurških klinika i službi javnost će zdravstvenih radnika i očuvanju njihovog biti blagovremeno obaviještena. dostojanstva te zaštiti njihovih interesa. „Medici.com“

Z D R A V S T V O

Otvoren Specijalistički centar

Dentalna klinika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci

ana 14. juna 2018. godine otvoren je Specijalistički centar “Dentalna klinika” Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Na svečanom otvaranju klinike, pored dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, prisustvovali su predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijerka Vlade Srpske Željka Cvijanović i rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin.

Otvaranju klinike u zgradi stomatologije Banjalučkog univerzitetskog kampusa prisustvovali su i: prof. dr Biljana Antunović, prorektorka za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju UNIBL, prof. dr Goran Latinović, prorektor za naučnistraživački rad i razvoj Univerziteta, Duško Lazić, finansijski direktor Univerziteta, prof. dr Gordana Đurić, direktorka Instituta za genetičke resurse UNIBL. Među gostima su bili i Dane Malešević, ministar prosvjete i kulture RS,

Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, Srebrenka Golić, ministarka građevinarstva i ekologije RS, Alen Šeranić, ministar nauke i tehnologije RS, Srđan Amidžić, zamjenik gradonačelnika Banjaluke, Dejan Kusturić v.d. direktora FOND-a ZO RS, univerzitetski profesori, istaknuti stručnjaci iz oblasti zdravstva, zvanice iz javnog i društvenog života Banjaluke i RS. Dentalna klinika je organizacioni dio Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci u kome će se odvijati stručne specijalističke studije, stručna praksa studenata stomatologije, a kroz ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja vršiće se i pružanje stomatoloških usluga građanstvu. Dentalna klinika omogućiće pružanje usluga iz svih specijalističkih oblasti dentalne medicine na jednom mjestu, dok će specijalistima različitih dentalnih specijalnosti biti omogućeno da u Dentalnoj klinici provode najsavremenije treninge u sklopu kontinuirane medicinske edukacije.

Predsjednik Dodik pozdravio je formiranje ove dentalne klinike Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, naglasivši da je ona ključna tačka oko koje će se odvijati cjelokupne aktivnosti u toj oblasti u ovdašnjem društvu. “S ovim nije završena modernizacija. Potrebno je još više učiniti kako bi to zaista postao jedan od glavnih centara”, rekao je Dodik. Predsjednica Vlade Srpske Željka Cvijanović ocijenila je da će otvoreni moderni centar imati višestruku ulogu - omogućiće sticanje praktičnih znanja i edukaciju ovdašnjih specijalizanata, kadrova i studenata. “Druga važna uloga je pružanje stanovništvu konkretnih usluga u oblasti stomatologije”, rekla je Cvijanovićeva. Ona je dodala da je potrebna izrada nacionalne strategije i programa unapređenja oralnog zdravlja ovdašnje djece i omladine. “U tome vidim šansu da se pomjerimo sa nekih loših stvari ili pokazatelja kada je riječ o oralnom zdravlju uop-

Z D R A V S T V O

šte i gledajući globalno, regionalno i na evropskom planu. Tu nam predstoji mnogo posla i truda i podržavam ovakav način i pristup rada Medicinskog fakulteta koji otvaranjem klinike dobija svoju organizacionu cjelinu i oblik”, istakla je je Cvijanovićeva. Ona je naglasila da fakulteti bez praktične nastave nisu stvarni fakulteti, kao što je slučaj sa mnogim srednjim školama. “Moramo mijenjati naš način obrazovanja u smislu odmicanja od nekih rutina kojima smo bili podložni ili čemu već robujemo na ovim prostorima. Moramo otvoriti naše obrazovanje jer danas ne možete govoriti o modernom univerzitetu i studiranju ako se nisu desile tri ključne stvari - modernizacija, komercijalizacija i internacionalizacija”, rekla je Cvijanovićeva.

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. Ranko Škrbić rekao je da je Dentalna klinika nova organizaciona jedinica te obrazovne ustanove te da će Univerzitet u Banjaluci

time prvi put kao pravni subjekt moći da pruža usluge građanima iz raznih oblasti po uzoru na univerzitete u svijetu. “U ovom slučaju to je dentalna medicina i zahvalio bih Vladi Srpske bez čije pomoći ovaj projekat ne bi bio realizovan. Takođe, omogućeno nam je da kroz ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja možemo pružati usluge građanima”, rekao je Škrbić. On je dodao da će studenti na ovoj klinici moći da obave specijalizaciju u oblasti stomatologije te da više neće morati da idu na edukaciju u okolne i druge zemlje. “Ova klinika je, zahvaljujući donatorima, bogatija za sofisticiranu opremu i 11 novih stomatoloških stolica. Pripremamo se da do kraja nove školske godine unesemo još sedam takvih stolica kako bismo imali od 23 do 25 ovih stolica koje su potrebne za dodiplomsku edukaciju i sve specijalnosti”, rekao je Škrbić. Prof. dr Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, zahvalio se svima koji su doprinijeli realizaciji ovog projekta koji je od velikog značaja za Univerzitet, ali i za Banjaluku i čitavu RS.

“Otvaranjem Dentalne klinike Univerzitet se otvara prema građanstvu kroz pružanje usluga iz oblasti stomatogije. Smatram da je ovo jedan od značajnih koraka za cijeli Univerzitet i po sličnom modelu treba da postupaju i drugi fakulteti u sastavu Univerziteta u Banjaluci”, kazao je prof. dr Radoslav Gajanin i čestitao dekanu Medicinskog fakulteta na realizaciji uspješnog projekta. Rektor se u ime UNIBL zahvalio i svim donatorima koji su doprinijeli realizaciji projekta. Na svečanom otvaranju dekan Medicinskog fakulteta prof. Ranko Škrbić je dodijelio zahvalnice brojnim donatorima koji su doprinijeli realizaciji Projekta Dentalna klinika. Specijalistički centar Dentalna klinika se nalazi u Univerzitetskom kampusu u zgradi stomatologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. 19

Z D R A V S T V O

vjetski dan hepatitisa u cijelom svijetu obilježava se 28. jula. To je prilika da se skrene pažnja javnosti na ovaj značajan problem, a obilježava se kao dio globalne kampanje, koju provodi Svjetska zdravstvena organizacija (SZO), s ciljem povećanja svijesti o virusnim hepatitisima i ukazivanja na važnost pravovremenog otkrivanja i liječenja hepatitisa. Svjetski dan hepatitisa zajedno okuplja organizacije pacijenata, vlade, medicinske stručnjake, civilno društvo, industriju i javnost u nastojanju ostvarenja cilja koji je potavila SZO - eliminacija virusnih hepatitisa u svijetu do 2030. godine. Udruženje „B18“ (Udruženje oboljelih od hroničnih virusnih hepatitisa) u okviru obilježavanja ovog dana imali su sljedeće aktivnosti: • Centralna aktivnost obilježavanja Svjetskog dana hepatitisa, kao i svake godine, bila je na Trgu Krajine u Banjaluci 28. jula od 10.00-14.00 časova. Tom prilikom su volonteri Lokalnog volonterskog servisa OKC građanima uručivali edukativno-informativni materijal o virusnim hepatitisima te informisali građane o dobrovoljnom besplatnom anonimnom testiranju na hepatitise B i C koje se vrši u Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske. • Saradnja sa Kliničkim centrom u Banjaluci, te domovima zdravlja u Banjaluci i Derventi u smislu obezbjeđivanja edukativno-promotivnog materijala o hepatitisima B i C i skrining testova za hepatitise B i C. Oko 400 miliona ljudi u svijetu boluje od virusnog hepatitisa koji je jedan od vodećih uzroka smrti na svijetu, koji iznosi 1,34 miliona smrtnih slučajeva godišnje - što je čak veći broj smrtnih slučajeva nego što ih uzrokuju HIV/AIDS, tuberkuloza ili malarija zajedno. Virusi hepatitisa B i hepatitisa C su uzročnici 80% slučajeva raka jetre u svijetu. Virusni hepatitis ne pogađa samo jednu određenu skupinu ljudi; to je zaista globalna epidemija koja može pogoditi na milione ljudi, a da toga čak ne budu svjesni. Smatra se da 90% ljudi koji žive sa hepatitisom B i 80% koji žive sa hepatitisom C nisu svjesni svog statusa, što može dovesti do razvoja fatalne bolesti jetre. S obzirom na tako veliki broj zaraženih svaka osoba je pod rizikom. Svako treba da se upozna sa problemom hepatitisa, procijeni svoj rizik, testira se i ukoliko je inficiran, da se liječi. U današnje vrijeme postoje veoma efikasna vakcina i lijekovi za tretman hepatitisa B, a takođe i lijek za izlječenje od 20

Udruženje oboljelih od hroničnih virusnih hepatitisa

Svjetski dan hepatitisa 2018.

hepatitisa C, a kojim se postiže potpuna i trajna eliminacija virusa iz organizma. Ove godine aktivnosti su u znaku nove Globalne zdravstvene strategije o virusnim hepatitisima 2016 – 2021. koju su usvojile zemlje članice Svjetske zdravstvene organizacije. Glavni cilj strategije je eliminacija virusnih hepatitisa do 2030. godine, a uključuje ciljeve za prevenciju i liječenje: smanjenje novih slučajeva hepatitisa B i C za 30%, smanjenje smrtnosti za 10%, povećanje broja osoba koje znaju da su zaražene za oko 30% i značajno povećanje liječenja oboljelih do 2020. godine. Strategija za postizanje ovih ciljeva uključuje unapređenje provođenja programa vakcinacije protiv hepatitisa B, prevencije prenosa infekcije s majke na dijete, programa smanjenja šteta za osobe koje injektiraju droge, poboljšanje sigurnosti i minimalizaciju rizika od infekcija koje se prenose krvlju u zdravstvenim ustanovama te poboljšanje dostupnosti dijagnostike i liječenja. Procjenjuje se da bi poboljšanjem dostupnosti terapije za oboljele od hroničnih hepatitisa u periodu od 2015. do 2030. godine moglo biti spaseno sedam miliona ljudskih života. Virusni hepatitisi su akutna ili hronična oboljenja jetre, uzrokovana virusima hepatitisa A,B,C,D i E. Virusi hepatitisa A i E se prenose prljavim rukama, zagađenom hranom i vodom. Virusi hepatitisa B, C i D se prenose kontaktom sa krvlju inficirane osobe, njenim sekretima i ekskretima. Najčešći način prenošenja ovih infekcija je bila transfuzija krvi i krvnih derivata u periodu dok se krv dobrovoljnih davalaca nije testirala na prisustvo virusa hepatitisa. Danas su najčešći vidovi prenosa: • upotreba nesterilnog pribora od stra-

ne korisnika intravenskih droga • povrede oštrim predmetima na kojima se nalazi krv inficiranih osoba • sa majke na dijete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja • nezaštićeni seksualni kontakti Većina infekcija virusima hepatitisa A i E protiče kao akutno oboljenje jetre sa potpunim oporavkom. Izuzetak su trudnice kod kojih oboljenje može imati veoma ozbiljan tok. Infekcije virusima hepatitisa B, C i D najčešće se ne prepoznaju u akutnoj fazi. Kod 5-90% inficiranih virusom hepatitisa B razvija se hronični hepatitis, koji kod 20-30% oboljelih prelazi u cirozu ili karcinom jetre. Infekcija virusom hepatitisa C dovodi do hroničnog hepatitisa kod 55-80% inficiranih, od kojih 15-30% dalje razvije cirozu ili karcinom jetre. U prevenciji hepatitisa A i E značajna je upotreba higijenski ispravne vode za piće, priprema hrane i održavanje higijene, izgradnja adekvatne kanalizacione mreže i održavanje higijene ruku nakon upotrebe toaleta i prije kontakta sa hranom. Prevencija virusnih hepatitisa B, C i D podrazumijeva: • testiranje krvi dobrovoljnih davalaca na prisustvo virusa • vakcinaciju protiv hepatitisa B • upotrebu sterilnog pribora i instrumenata u zdravsvu i kozmetologiji • upotrebu zaštitne opreme (maski, rukavica, mantila) • sigurne seksualne kontakte - upotreba prezervativa • izbjegavanje korištenja tuđih brijača, četkica za zube, makaza i sl. Unazad 3-4 godine u svijetu se za liječenje od hepatitisa C primjenjuju novi (tzv. direktno djelujući lijekovi) koji su veoma efikasni i u veoma visokom procentu dovode do potpune eliminacije virusa iz organizma (nevjerovatnih 95-100% u zavisnosti od podtipa virusa i stanja jetre). U BiH primjena ovih lijekova je započeta krajem 2015. godine, a svi pacijenti po završetku tretmana su negativni. Dakle, uspješnost ove terapije u BiH je 100% ! Zdenko Simonović

Z D R A V S T V O

Početak gradnje novog turističkog kompleksa u SB „Merkur“ kakav još ne postoji u

Postavljen kamen temeljac za Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR i referent marketinga

vić. Događaju su prisustvovali i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture Zorana Mihajlović, Zoran Đorđević, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja kao i direktor Koridora Srbije Zoran Babić. Ovom prilikom direktor „Merkura“ izrazio je svoje zadovoljstvo povodom početka izgradnje novog objekta u godini u kojoj Vrnjačka Banja obeležava 150 godina organizovanog turizma. Istakao je da je Vila „Splendor“ na čijem mestu će se naći „Merkur Palace“, sagrađena pre 94 godine kada je Vrnjačka Banja defini-

amen temeljac za izgradnju novog luksuznog objekta „Merkur Palace“, Specijalne bolnice „Merkur“, postavljen je 16. jula 2018. godine u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kamen temeljac su postavili direktor „Merkura“ dr sc. Med. Dejan Stanojević, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predsednik Opštine Vrnjačka Banja Boban Đuro22

sana u Srbiji kao turističko mesto. Direktor Stanojević naglasio je da u „Merkuru“ trenutno boravi 736 gostiju, a da je ukupan kapacitet 775, što je 95% popunjenosti, i da se u bolnici leči više od 400 dijabetičara, što je najveći broj na jednom mestu u celoj Evropi. Ministar Lončar je rekao da je „Merkur Palace“ velika investicija koja će se vratiti građanima Vrnjačke Banje, jer nakon izgradnje objekta taj centar posećivaće i inostrani gosti, a proširenje kapaciteta u ustanovi povećaće i broj zaposlenih, kao i ljudi koji se specijalizuju. Potpredsednik Vlade i ministar trgovi-

Z D R A V S T V O

banjama Srbije

objekat „Merkur Palace“ ne, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić istakao je činjenicu da je za protekle tri godine broj noćenja u Vrnjačkoj Banji povećan za 40 odsto pri čemu je država pomogla mesto sa 150 miliona dinara kroz različite projekte. Ministar je najavio i nove projekte koji će se realizovati u Vrnjačkoj Banji, a to su rekonstrukcija Crkvenog brda i tunela iz Drugog svetskog rata. Predsednik Republike Srbije izrazio je svoje zadovoljstvo što se rezultati reformi i investicionih projekata vide u Vrnjačkoj Banji. Posebno je istakao značaj medicinskog kadra, lekara i medicinskih sesta-

ra za dobro funkcionisanje zdravstvenog sistema i najavio poboljšanje uslova rada u ovoj delatnosti sa željom da medicinski radnici neće želeti da odlaze iz zemlje, već da će i banja izgledati kao što izgledaju moderne strane banje. Specijalna bolnica “Merkur” u prethodnoj deceniji uložila je značajna sopstvena sredstva u modernizaciju opreme, postojećih i izgradnju novih objekata. Vizija daljeg razvoja ove ustanove bazira se na liderskoj poziciji ne samo u zemlji, već i u regionu. Da bi se to realizovalo bilo je neophodno da se izgradi objekat za pružanje usluga zdravstvenog turizma

najvišeg nivoa i kvaliteta, kako za domaćeg, tako i za inostranog, visokoplatežnog i zahtevnog gosta. Ukupan smeštajni kapacitet objekta MERKUR PALACE biće luksuznih 58 soba i apartmana. Ukupna površina objekta biće 6.500m2. Dodatni sadržaji uključiće wellness i spa centar (koji će se prostirati na 1.000 m2 sa otvorenim i zatvorenim bazenom, masažama i tretmanima), fitness centar, estetsku medicinu, multifunkcionalnu salu, medicinski blok sa kompletnom dijagnostikom i terapijama, sa svim pratećim sadržajima jednog savremenog spa i medicinskog centra. Investicija prve faze izgradnje objekta MERKUR PALACE je vredna oko 4 miliona evra, dok je vrednost ukupne investicije oko 8 miliona evra i finansiraće se delom iz sopstvenih, a delom iz kreditnih sredstava, za šta postoje ekonomska opravdanost i neophodne saglasnosti, tako da će poslovanje ustanove funkcionisati nesmetano. 23

oc. dr sc. med. Florim Cuculi, eminentni kardiolog iz Kantonalne bolnice u Lucernu, zajedno sa ljekarima Klinike za kardiologiju je uradio složenu kardiološku proceduru kojom se poboljšava protok krvi u srce, a u kojoj je korišten balon sa jako visokim pritiskom - od 50 atmosfera. Ova složena kardiološka procedura izvedena je po prvi put u UKC RS, ali i u regionu. Tokom zahvata izvršena je procedura otvaranja hronične totalne okluzije koronarne arterije u kojoj je korišten balon visokog pritiska, od 50 atmosfera. Cuculi je ovom prilikom rekao da se ovakva složena procedura izvodi kod pacijenata sa hroničnim začepljenjima krvnih sudova oko srca, u slučajevima kada nijedna druga procedura ne može dovesti do prohodnosti najvažnijih krvnih sudova. Takođe je istakao da je impresioniran onim što je vidio u UKC RS, kao i visokim kvalitetom osoblja. Šef Odjeljenja interventne kardiologije UKC-a Republike Srpske dr Saša Lončar rekao je da je po prvi put korišten balon koji ima jako visok pritisak. “Poređenja radi, pritisak u gumama je otprilike dvije atmosfere, mi smo koristili balon od 50 atmosfera. U dva navrata smo kod pacijenta pokušavali sa drugim balonima koji su dostupni na našem tržištu. Nismo uspjeli da otvorimo arteriju dok nismo stupili u kontakt sa doktorom Cuculijem i dok nismo došli do tog balona”, naveo je Lončar. On je dodao da su u Klinici za kardiologiju imali priliku da rade jednu proceduru koja se, prema njegovom mišljenju, ni u jednom drugom centru na Balkanu ne bi mogla uraditi, jer nemaju balon koji se koristi u ovoj proceduri. Lončar je rekao da će na ovoj klinici ubuduće rutinski koristiti te balone. Prema njegovim riječima, pacijenti iz Hercegovine imaju kalcifikovane arterije - kamene arterije, koje je jako teško razduvavati balonima. “Ovaj put smo uspjeli, nadam se da ćemo i ubuduće, sad imamo iskustva sa tim balonom”, rekao je Lončar. On je naveo da je ove godine urađeno 1.800 procedura te da su imali više od 200 akutnih slučajeva za koje nisu bili potrebni ovakvi baloni. Lončar je istakao da je korist ove procedure za pacijenta ogromna jer je on imao simptome u vidu bolova u grudima. “Sve balone koje smo imali do sada i koji su u upotrebi nisu uspjeli da razbiju kalcijum i otvore arteriju, ovaj poseban balon je to uspio i korist za tog pacijenta je, u stvari, što će biti bez 24

Novosti iz UKC RS

Z D R A V S T V O

U Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

Izvedena složena kardiološka procedura

simptoma, s jedne strane. To suženje smo razbili, stavili smo stent i pacijent je dobio novu arteriju, koja, u principu, hrani njegovo srce”, rekao je Lončar. On je naveo da je pacijent bio često hospitalizovan u lokalnim bolnicama zbog bolova u grudima i izrazio očekivanje da nakon ove procedure to više neće biti slučaj. Ovom prilikom je istakao da se začepljenje krvnih sudova može spriječiti te da je prevencija potrebna od najranijeg doba, kada se uči zdravom načinu života i vodi računa o šećeru, masnoći i pritisku. Načelnik Klinike za kardiologiju UKC Republike Srpske prof. dr Tamara Kovačević Preradović izrazila je zadovoljstvo što su u Klinici za kardiologiju ugostili kolegu Cuculija, tim prije što je ovo prva ovakva procedura u regionu. Takođe, zahvalila se kompaniji “Šimacu” koja je

omogućila da se koristi ovaj materijal koji je jedinstven u regionu. “Ovo je dio dugogodišnje međunarodne saradnje sa različitim institutima i klinikama gdje, kada pogledamo usko specifično određene stručne stvari, dobijamo svjetske stručnjake za pojedine oblasti, čime mnogo unapređujemo edukaciju našeg kadra, ali i edukaciju kolega drugih ustanova”, rekla je prof. dr Tamara Kovačević Preradović. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je referentna zdravstvena ustanova za Republiku Srpsku i generalno u BiH vodeća ustanova iz oblasti interventne i invazivne kardiologije, što je i prilika kolegama da mnogo nauče od iskusnih i eminentnih stručnjaka iz cijelog svijeta.

Novosti iz UKC RS

Z D R A V S T V O

Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane

Sertifikat ISO 9001:2015 Vaskularna hirurgija UKC RS

linici intenzivne medicine za nehirurške grane Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske dodijeljen je sertifikat ISO 9001:2015, što znači da su medicinske procedure koje se izvode u ovoj klinici standardizovane i ujednačene sa istim ili sličnim procedurama u razvijenim zemljama.

Prvi put u UKC RS urađen operativni zahvat kod pacijenta sa urođenim obrnutim rasporedom unutrašnjih organa

jekari Službe za vaskularnu hirurgiju UKC RS uradili su veoma komplikovan operativni zahvat kod pacijenta sa urođenom promjenom strane unutrašnjih organa. Naime, pacijent M.S. (1945) je u teškom stanju primljen u Službu za vaskularnu hirurgiju sa upaljenom aneurizmom trbušne aorte. Zahvaljujući brzoj reakciji i spremnosti ljekarskog tima Službe za vaskularnu hirurgiju UKC RS pacijent je operativno zbrinut. Težina ovog operativnog zahvata ogleda se u tome što je riječ o pacijentu koji ima urođenu malformaciju, tj. promijenjenu stranu untrašnjih organa - situs inversus što se u medicinskoj praksi izuzetno rijetko sreće pa je samim tim zbog poremećenog anatomskog odnosa organa i zahvat izuzetno komplikovano izvesti. Situs inversus predstavlja kongenitalnu malformaciju (urođenu manu) koja se karakteriše promjenom strane unutrašnjih organa koji izgledaju kao da su u ogledalu. Najčešće zahvaćeni organi su unutar grudnog koša i trbuha. Često se spominje dekstrokardija koja predstavlja srce koje je okrenuto na desnu stranu grudnog koša, zajedno sa promjenom pozicije velikih krvnih sudova. Situs inversus predstavlja grešku koja se javlja tokom embrionalnog perioda organogeneze – razvoja organa, ona je urođena. Prema riječima dr Milanka Maksića, načelnika Službe za vaskularnu hirurgiju, kod sedamdesetrogodišnjeg pacijenta iz Doboja operisana je aneurizma trbušne aorte, koja je bila upaljena. Dr Maksić je naveo da se težina ovog operativnog zahvata ogleda u tome što je riječ o pacijentu koji ima urođenu promijenjenu stranu untrašnjih organa - situs inversus, što je veoma rijetko, zbog čega je zahvat bio izuzetno komplikovan. “Ponosan sam na kompletnu našu ekipu, na asistente i medicinske sestre, anesteziologe i sestre instrumentarke. Ovo je slučaj kada se javlja jedan na 100.000”, naglasio je dr Maksić i dodao da je prije intervencije znao da pacijent ima situs inversus, što je, kako je rekao, zahtijevalo mnogo opreza, vještine i hrabrosti. Naveo je da je ljekar 30 godina te da je u Službi za vaskularnu hirurgiju 25 godina i da je ovo drugi put da vidi situs inversus, dodajući da je prvi put ovakav slučaj vidio prije 17 godina u Beogradu.

“Dobijanje ovog sertifikata podrazumijeva da će sve u potpunosti biti kontrolisano i transparentno, od dolaska pacijenata na kliniku, toka njihovog liječenja i terapije, pa sve dok je ne napusti”, rekao je načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane prof. dr Peđa Kovačević. Na ovaj način biće smanjen broj medicinskih grešaka, te mogućnost da neki od proseca liječenja bude zamijenjen nekim nepotrebnim. “To nam daje sigurnost i kvalitet u onome šta radimo”, istakao je prof. dr Peđa Kovačević. Ova klinika je jedina organizaciona jedinica ovakvog profila na prostoru Republike Srpske i Federacije BiH koja je zadovoljila kriterijume za dodjelu sertifikata ISO 9001:2015. “Ovo je jedina organizaciona jedinica na prostoru BiH koja zbrinjava najteže i kritično oboljele nehirurške pacijente, te se izdvaja po savremeno opremeljenom prostoru, najmodernijoj opremi i izuzetno stručnom kadru”, naglasio je prof. dr Peđa Kovačević. Ovaj međunarodno priznat i prestižni sertifikat je još jedna potvrda da su zdravstvene usluge, koje se svakodnevno pružaju pacijentima u ovoj klinici, na svjetskom nivou. Generalni direktor prof. dr Vlado Đajić rekao je da mnoge zdravstvene ustanove u regionu sanjaju o ovakvom sertifikatu, jer je teško ispuniti kriterijume. “Ovo je dokaz da su naše zdravstvene usluge na svjetskom nivou, a na njihovom unapređenju radićemo i dalje”, dodao je prof. dr Vlado Đajić. Predstavnik sertifikacijske kuće “Biro Veritas” Brane Novaković smatra da će preseljenjem klinike u nove prostorije, nivo usluge biti još bolji zbog čega će biti zadovoljni i pacijenti i zaposleni. “Ovaj sertifikat je dokaz da se menadžment UKC-a opredijelio da ide putem kvaliteta”, dodao je Novaković. 25

Z D R A V S T V O

Služba za torakalnu hirurgiju UKC RS lider u regionu

Hirurška intenzivna njega u novom ruhu

edicinsko osoblje Službe za torakalnu hirurgiju UKC RS operativno zbrinjava najsloženije zahvate na grudnom košu i štitnoj žlijezdi. U ovoj organizacionoj jedinici Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, koja raspolaže sa 24 bolnička kreveta, dnevno je na bolničkom liječenju oko 20 pacijenata, a mjesečno ambulantno bude pregledano oko 210 pacijenata. S obzirom na činjenicu da je Služba za torakalnu hirurgiju lider u regionu iz ove oblasti pacijenti iz čitave Republike Srpske dolaze na liječenje i operativno zbrinjavanje u Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Pored edukacije kadra, kontinuirano se uvode nove procedure koje se jedino izvode u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske kao što su “sleeve” lobektomija pluća, VATS timektomija, minimalno-invazivna hirurgija štitne i paraštitnih žlijezda, uniportal VATS hirurgija. Riječ je o vrlo o složenim zahvatima koji zahtijevaju multidisciplinarni pristup prema pacijentu i osposobljen kadar za izvođenje ovih sofisticiranih metoda liječenja. U Službi za torakalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, već u julu prošle godine počelo se sa izvođenjem VATS (Video Assisted Thoracic Surgery) timektomije. Radi se o najmodernijoj operaciji grudne žlijezde i to endoskopskim putem - bez otvaranja grudnog koša koja do tada nije izvođena na prostorima Bosne i Hercegovine. Riječ je o sofisticiranoj tehnici koja zahtijeva posebnu opremu kao i poseban trening hirurga. VATS timektomija omogućava brži oporavak pacijenta, 26

kraću hospitalizaciju od svega dva dana, neuporedivo veći komfor, manju bolnost za pacijenta kao i nižu stopu komplikacija i isti rezultat, uz manje troškove. Sleeve lobektomija pluća je anatomska resekcija pluća sa bronhoplastičnom rekonstrukcijom disajnih puteva. Minimalno invazivna hirurgija štitne i paraštitnih žlijezda podrazumijeva operativne zahvate koji se izvode kroz rez od 2 do 3 cm, oporavak je momentalan, a hospitalizacija traje jedan dan. Uniportal vats hirurgija - video-torakoskopska hirurgija omogućava operacije pluća, sredogruđa i plućne maramice kroz jedan rez od 2-3 cm. Hospitalizacija je neuporedivo kraća, bolnost je minimalna, a oporavak neuporedivo brži od otvorenih zahvata na grudnom košu. Načelnik Službe za torakalnu hirurgiju dr Marko Kantar izrazio je zadovoljstvo što će ova služba uskoro biti preseljena u novi prostor, čime će rad ljekara i medicinskih sestara biti znatno olakšan. “Osim ovih uslova, koji nikada nisu bili bolji, sada imamo i jedinstvenu priliku za edukaciju ljekara u inostranstvu, što doprinosi razvoju svih grana hirurgije. Već radimo na razvoju minimalno invazivnih hirurških procedura, a sljedeći korak je razvoj uniportal VATS timektomije, koja omogućava brz oporavak, a zahvat je bezbolan. To su najveći dometi u grudnoj hirurgiji na svijetu. Operacija se radi pod kontrolom video-kamere, kroz rez od dva do tri centimetra, i pacijent već drugi dan može da ide kući. Do sada je prosjek hospitalizacije takvih pacijenata bio oko 10 dana, što će značajno smanjiti troškove liječenja”, rekao je dr Marko Kantar.

ntenzivna njega Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje koja obavlja monitoring i liječenje najtežih i životno ugroženih pacijenata, u septembru će se preseliti u najmoderniji prostor opremljen najsavremenijom medicinskom opremom i uređajima novoizgrađenog Sjevernog krila Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove dr Slobodan Hajder rekao je da je Klinika za anesteziju i intenzivno liječenje “srce svih hirurških klinika”, te da je u njoj zaposleno medicinsko osoblje koje nosi veliku odgovornost i bavi se najtežim slučajevima. Prema njegovim riječima, preseljenje hirurških klinika je veliki poduhvat, koji se ostvaruje nakon više od četrdeset godina, te je i samom osoblju nekada teško da povjeruje da će do kraja godine preseliti u nove, opremljene prostore, koji će obezbijediti pacijentima uslugu, kakvu do sada nisu imali na staroj lokaciji. Dr Slobodan Hajder je dodao da gotovo nikada nije čuo da pacijenti sumnjaju u stručnost ljekara, već da su se žalbe uvijek odnosile na uslove u klinikama koje se nalaze na staroj lokaciji.

Načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje prof. dr Darko Golić rekao je da ova jedinica na staroj lokaciji ima 11 kreveta, te da je i pored skromne opremljenosti godišnje liječila između 2.500 i 3.000 životno ugroženih pacijenata. Prema njegovim riječima, prelaskom u nove prostorije intenzivne njege sa novim kapacitetima od 22 kreveta i uz novu opremu, uslovi za rad će se znatno poboljšati. Nadzorna sestra iz Odjeljenja za intenzivnu njegu Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje Zorana Đurđević rekla je da će preseljenje ove klinike u nov i moderan prostor značiti mnogo i za medicinske sestre i tehničare, koji svakodnevno brinu o najugroženijim pacijentima.

Z D R A V S T V O

Rosacea Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

osacea je jedna od vrlo čestih hroničnih dermatoza koje zahvataju konveksitete kože lica, a karakteriše je učestalo crvenilo, telangiektazije sa epizodama inflamacije tokom kojih se javljaju otoci, papule i pustule. Uzrok rosacee je nepoznat. Nekoliko faktora igra ulogu u patogenezi, neki su naučno dokazani, a neki su u fazi dokazivanja. Uzroci nastanka rosacee mogu se grupisati u vaskularne činioce, klimatske uslove, degeneraciju matriksa derma, hemijske i putem hrane unesene agense, abnormalnosti pilosebacealne jedinice, mikroorganizmi. Vjerovatno da različiti nozološki subtipovi (eritemotelangiektatična, papulopustularna, fimatozna i okularna) oboljenja predstavljaju heterogen odgovor na kombinaciju faktora. Vaskularni činioci flushing ili prolazni eritem je kontrolisan sa dva vazodilatatorna mehanizma: humoralnim i nervnim stimulusima. Zbog činjenice da su krvni sudovi kože lica veliki, brojni i postavljeni bliže površini kože, tako se i objašnjava pojava crvenila kod subtipa jedan i dva. Disregulacija termičkih mehanizama se smatra odgovornom za vazodilataciju. Normalni fiziološki odgovor na hipertermiju je povećan protok krvi od lica ka mozgu, vjerovatno da se potpomogne intrakranijalno hlađenje. Povećana oralna temperatura dovodi do razmjene toplote u karotidnim arterijama, što je znak hipotalamusu da pokrene vazodilataciju. Takođe je interesantna uloga supstance P-medijatora u nastanku flushing-a kod karcinoida; vazoaktivnih intestinalnih peptida, gastrina, serotonina, histamina i prostaglandina. Smatra se da je rosacea posljedica štetnog djelovanja različitih klimatskih faktora koji djeluju na krvne sudove i vezivno tkivo derma. Štetnost sunčevog zračenja je potvrđena lokalizacijom eritema i telangiektazija na konveksitetima lica. Na dijelovima lica koji su zaštićeni od štet28

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

nog dejstva sunčevih zraka (kao što su submentalna i supraorbitalna regija) nema promjena. Učestale pojave oboljenja kod osoba sa svijetlim kompleksom kože i svijetlim očima, egzacerbacija promjena u rano proljeće, kao i pojava oboljenja u odraslom životnom dobu takođe govore u prilog uloge solarne radijacije u etiopatogenezi. Uprkos izraženim telangiektazijama, krvni sudovi kod oboljelih od rosacee mogu da se šire i skupljaju na lokalno (dimetilsulfoksid) i sistemski (adrenalin, noradrenalin, histamin) primijenjene vazoaktivne agense.

To ukazuje na centralnu ulogu u degeneraciji matriksa derma, dok reaktivnost krvnih sudova ostaje intaktna. Takođe je zapaženo da začinjena hrana, alkohol i vrući napici pokreću reakcije flushing-a kod oboljelih od ro-

sacee, a i lijekovi kao što su (amjodaron, kortikosteroidi, nikotinska kiselina, vitamin B6 i B12) mogu da izazovu rosacea-like dermatoze. Udruženost rosacee i gastrointestinalnih bolesti, kao što hipohlorhidrija, gastritis i abnormalnosti sluznice jejunuma; sezonske fluktuacije oboljenja, slične kao kod ulcerozne bolesti želuca, su razlozi povezanosti rosacee i infekcije H.pylori. Međutim, ova bakterija je veoma rasprostranjena u humanoj populaciji, ubikvitarna je, te se u velikom procentu učestalosti nalazi kako kod odraslih zdravih osoba, tako i kod oboljelih od rosacee. Zapaženo je da uništenje H.pylori može uticati i na izlječenje rosacea. Rosacea je hronična dermatoza koja primarno zahvata konveksitete centralnih dijelova lica (obraze, nos, bradu i centralni dio čela). To je sindrom predstavljen kombi-

Z D R A V S T V O

nacijom različitih znakova i simptoma, koji su, u većini slučajeva, djelimično, rijetko svi, u istom trenutku prisutni. Bolest se karakteriše remisijama i egzacerbacijama. Prisustvo jednog ili više od sljedećih znakova su indikativni za rosaceu. Ovi znaci su najčešći simptomi rozacee, flushing (prolazno crvenilo), perzistentni eritem, papule i pustule, telangiektazije. Takođe su prisutni peckanje ili pečenje. Subjektivni osjećaj, sa objektivnim znacima deskvamacije ili dermatitisa, pogotovo na koži malarne regije, treba uzeti u obzir u procjeni težine oboljenja. Plakovi su konfluirane regije inflamacije, često viđene kao velika crvena polja između papula i pustula, bez promjena epiderma perilezione kože. Centralni dijelovi lica mogu biti grubi i isušeni i pretpostavljaju pojavu ekcematoidnog dermatitisa i mogu koegzistirati sa seboroičnim dermatitisom. Ova „isušenost“ kože je praćena subjektivnim tegobama peckanja i prije je posljedica iritacije, nego same bolesti. Otok lica može biti udružen ili nastaje poslije dugotrajnog eritema lica ili flushing-a. Opisuje se kao akutni, hronični rekurentni ili hronični perzistentni edem. Akutni (meki edem) može trajati danima ili se pogoršava usljed inflamatornih promjena. Trajni edem lica (perzistentni, tvrdi) se javlja kod rosacee, obično kao posljedica papulo-pustuloznog tipa i nezavisan je od eritema, papula, pustula ili fimatoznih promjena. Promjene na očima su učestale i ispoljavaju se u vidu suzenja, crvenila bulbarne i/ili palpebrarne konjunktive, telangiektazijama konjunktive i ivica kapaka, eritemom kapaka i periokularne regije, kao i subjektivnim tegobama peckanja, svraba, suvoće, preosjetljivosti na svjetlost, osjećaja stranog tijela u oku i smetnji vida. Primarne i sekundarne karakteristike rosacee se često javljaju istovremeno. Svaki podtip sadrži nekoliko znakova dovoljnih za dijagnozu i jedan pacijent može imati karakteristike više od jednog podtipa istovremeno. Takođe je potrebno napomenuti da postoji nekoliko podtipova rosacea, a to su: eritemo-telangiektatična, papulopustularna, fimatozna, okularna i granulomatozna. Liječenje rosacee je u domenu dermatovenerologa.

Anizometropija A nizometropija predstavlja postojanje razlike u refraktivnoj snazi između dva oka tako da oči različito fokusiraju. Ovo je uzrokovano razlikom u veličini ili obliku očiju što može dovesti do pojave asimetrije bilo da se radi o astigmatizmu, kratkovidosti i dalekovidosti. Različito prelamanje (anizometropija) može dovesti do razvoja slabovidosti (ambliopije) kod predškolske djece pošto njihov mozak zanemaruje informaciju iz oka iz koga ne dobija fokusiranu sliku, zbog čega se na zanemarenom oku neće razviti dobar vid. Sama anizometropija i slabovidost se ne mogu primijetiti bez odgovarajućeg pregleda, osim u slučajevima kada postoji vidljiva razrokost. Oba ova stanja se najčešće otkriju tokom skrininga, kada se primijeti da dijete na jedno oko slabije vidi. Najbolje vrijeme za skrining je u dobi od treće do četvrte godine, pa čak i prije ako je moguće kako bi se na vrijeme započelo s tretmanom. Skrining je prilično jednostavan postupak gdje se djetetu prekrije jedno oko i odredi vidna oštrina. Potom se isti postupak ponovi na drugom oku. Ako se dobije različita vidna oštrina između dva oka tada je potrebno uključiti oftalmologa koji će odrediti objektivnu refraktivnu snagu svakog oka i na osnovu toga preporučiti liječenje. Tretman se sastoji u korekciji dioptrijske greške za svako oko posebno uz pomoć naočara ili kontaktnih sočiva. Nekada

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

je samo ovo dovoljno da mozak počne da koristi oba oka. Veoma često je postrebno pokriti oko koje bolje vidi kako bi se mozak natjerao da koristi slabovido oko. Kako dijete vidi slabije na otkrivenom oku veoma često se javlja otpor koji traži prilično roditeljsko strpljenje i pažnju kako bi se na kraju dobio rezultat. Osim ovih postupaka, nekada je potrebno uraditi i neka dodatna ispitivanja kako bi se znalo u čemu je problem.

Anizometropija tokom razvoja djeteta može da se smanji, mada najčešće postoji stalna potreba za nošenjem različite dioptrije za lijevo i desno oko kako bi se zadržao maksimalan vidni potencijal. Korekcija se može postići korišćenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Sočiva se koriste u slučajevima velike refraktivne razlike između dva oka kada korekcija naočarama nije optimalna, a zbog razlike u veličini slike između dva oka nakon aplicirane korekcije nekada nije moguća. Jednom kada je razvoj oka završen može se uraditi hirurška korekcija anizometropije što se najčešće radi uz pomoć lasera. Ovakve procedure se popularno zovu lasersko skidanje dioptrije i imaju za cilj da se na oba oka ostvari ista refrakcijska snaga tako što će se preoblikovati rožnjača.

Z D R A V S T V O

itiligo predstavlja primarnu, obično progresivnu melanocitopeniju, koja se manifestuje mliječnobijelim flekama koje su najvidljivije kod pojedinaca sa tamnijim tenom. Podjednako se javlja kod žena i muškaraca i obuhvata 1-2% svjetske populacije. Mada je ova bolest poznata već više od 5000 godina, tako je malo urađeno da se otkriju pravi uzroci njenog nastanka i da se procijeni uspješnost mogućih načina liječenja. Vitiligo je stanje koje ne izaziva bol i baš zbog toga i ostaje često neliječeno. Samo oni koji boluju od ove bolesti znaju kako ona utiče na njihov psihički i socijalni život. Pojava lezija je obično neprimijetna, a njihova evolucija progresivna, dok im je tok nepredvidiv. Dok neke lezije pokazuju znake repigmentacije, istovremeno se na drugim dijelovima tijela mogu javiti nove lezije. Može se javiti i na kosmatom dijelu glave, unutrašnjosti usta pa čak i na očima. Oboljenje vitiligo nije opasno po život i nije zarazno. Vitiligo je obično povezan sa drugim sistemskim poremećajima, posebno autoimunim, kao što su: tiroidni poremećaji, ozbiljna anemija, dijabetes melitus i Adisonova bolest. Stanje može biti nepredvidivo i može se kretati od aktivnog, koje se širi, i statičnih mrlja. Javlja se uglavnom kod uzrasta oko dvadeset godina. Na rođenju je vrlo rijedak. Veoma je važno znati da i neka druga oboljenja imaju depigmentaciju kao što su: gljivična oboljenja, pitrijaza te lupus erythematodus. Razlika je što kod vitiliga koža ima isti izgled i teksturu kao i zdrava koža, ne svrbi i ne postoje vidljivi znaci zapaljivog procesa. Kako nastaje vitiligo? U normalnim uslovovima boju kose, kože i očiju određuje pigment melanin. Vitiligo se javlja kada ćelije koje proizvode melanin odumiru ili prestanu da funkcionišu.Uzrok odumiranja melanocita može biti: 30

Vitiligo – ne boli, ali neprijatno je • poremećaj u kojem se imuni sistem napada i uništava melanocite u koži • genetska predispozicija • određeni okidači kao što su opekotine od sunca, stres ili izloženost industrijskim hemikalijama Simptomi vitiliga • gubitak pigmenta, što dovodi do pojave svijetlih ili bijelih fleka na koži • obezbojenje kože • prevremeno izbjeljivanje ili pojava sijedih vlasi u kosi, obrvama ili bradi (obično do 35 godina) • gubitak boje sluzokože unutrašnjosti usta i nosa • gubitak ili promjene boje unutrašnjeg sloja očne jabučice (retine) • diskolorisane fleke oko pazuha, pupka, na genitalijama i rektumu • U zavisnosti od tipa vitiliga, izblijedjele fleke mogu da pokriju • mnoge dijelove tijela (generalizovani vitiligo) • samo jedna strana ili dio tijela (segmentni vitiligo) • jedno ili samo nekoliko područja tijela (lokalizovan vitiligo) Teško je predvidjeti kako će bolest napredovati. Formiranje fleka po koži ponekad prestane samo od sebe, bez liječenja.U većini slučajeva, gubitak pigmenta se širi i na kraju uključuje većinu kože koja rijetko dobija svoju boju nazad.

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Liječenje vitiliga Cilj liječenja vitiliga je • zaustavljanje napredovanja bolesti i • repigmentacija Lijek za vitiligo ne postoji, ali postoje neki lijekovi i tretmani koji mogu učiniti da koža izgleda bolje. • kreme koje kontrolišu upalu • vitamin D • lijekovi koji utiču na imuni sistem • kombinovana upotreba lijekova sa svjetlosnom terapijom • laser terapija • uklanjanje depigmentacije Ukoliko upotreba ovih lijekova ili svjetlosne terapije ne daju efekte može se pokušati sa presađivanjem kože ili tetoviranjem - ugrađivanjem pigmenata u depigmentisane oblasti.

Vitiligo i ishrana Mijenjanjem režima ishrane vitiligo se ne može izliječiti, ali se može pomoći obnavljanju kože. Potrebno je: • jesti dosta voća i povrća (najmanje pet puta dnevno) • raznovrsne vrste skrobne hrane i proteina • smanjiti unos masne i prerađene hrane • unos najmanje dva litra vode Ishrana kod vitliiga treba da obezbijedi zalihe hranljivih materija koje podstiču obnavljanje i zdravlje kože i koje su uključene u proces pigmentacije, kao što: • Vitamin B12 i folna kiselina • Vitamin C • Vitamin D • Beta karoten • Minerali (bakar, željezo i cink)

S T O M A T O L O G I J A

Ljuskice za zube

tomatologija je široka medicinska grana, a jedan mali dio zauzimaju i korektivne ljuskice za zube. One imaju višestruku namjenu ako se gleda sa estetske i praktične strane. Tehnika postavljanja keramičkih ljuskica ima nekoliko prednosti u odnosu na ostale stomatološke procedure, keramika je otporan materijal koji je bojom, translucencjiom i otpornošću jako sličan zubnoj caklini. Ukratko, to su po mjeri za svakog pacijenta izgrađeni protetski elementi koji imaju svoju ulogu u zavisnosti za šta su namijenjeni.

One se mogu koristiti iz više razloga, a najčešći su: • Tokom liječenja, zbog prisutnosti velike količine kompozitnih ispuna, zubi promijene svoju prirodnu boju, • Boja zuba se može promijeniti i uzimanjem nekih lijekova, • Vrlo često kod sportista dolazi do oštećenja zdravog dijela zuba, • Tokom raznih oboljenja ako dođe do istrošenosti zuba, • Popunjavanje praznina između postojećih zuba, • Prirodno i urođeno zdravi ali neravni zubi. • Ljuskice u odnosu na keramičke krunice su u svakom pogledu praktičnije i imaju niz prednosti kako kod implantiranja, tako i kod kasnijeg održavanja. Za implantaciju keramičkih ljuskica potrebno je uz ili bez anestezije odstraniti 0,5 mm vlastite površine zuba. Nakon pripreme zuba tanki listići keramike se postavljaju na prednje i bočne površine zuba čineći potpuno prirodan izgled i osjećaj sigurnosti i zadovoljstva nakon prvog osmijeha po ugradnji. Treba napomenuti da tokom rada na implementaciji ljuskica pacijent osjeća reakciju na toplo i hladno zbog odstra-

Dr stom. Dajana Kalamanda, stomatolog

njenja površinskog dijela gleđi. Sve ove tegobe nestaju nakon postavljanja stalnih zubnih ljuskica. Prije definitivne ugradnje vaših keramičkih ljuskica stomatolog će provjeriti odgovaraju li keramičke ljuskice te provjeriti boju i njihov oblik. Ako je potrebno mogu se napraviti dodatne korekcije oblika i boje ljuskica. Prije nego što se vaše nove keramičke ljuskice definitivno zalijepe kompozitnim cementom, vaši zubi će se temeljito očistiti i pripremiti za cementiranje. Sam proces priprema i definitivnog postavljanja ljuskica traje od sedam do

normalno obavljati sve svoje dnevne radne obaveze. Nakon implantiranja ljuskice se normalno održavaju četkicom za zube i koncem, neugodnost na toplo-hladno prolazi za nekoliko dana do dvije sedmice. Takođe, treba napomenuti da vaše keramičke ljuskice nisu neuništive. Stoga da biste zaštitili ljuskice od neželjenog pucanja treba izbjegavati gristi jako tvrdu hranu i namirnice, kao i naviku grizenja noktiju. Kao i svuda gdje je prisutan estetski momenat, tako i kod ovog stomatološkog zahvata pacijentu na kraju treba predložiti da redovno održava oralnu higijenu i

deset dana, a važno je napomenuti da da su ljuskice samo pomoćno estetsko pacijenti do izrade trajnih ljuskica dobi- sredstvo za bolji i ljepši osmijeh a ne liju i koriste privremene ljuskice da mogu jek za samopouzdanje.

stomatoloska ordinacija

dr DAJANA KALAMANDA Estetska stomatologija: 1. Estetska ispuni 2. Izbjeljivanje Protetika: 1. Fiksna(metalokeramika i bezmetalna keramika) 2. Mobilna(skeletirane i parcijalne plocaste proteze) 3. Kombinovani radovi 4. Protetika na implantima Bolesti zuba i endodoncija: 1. Ispuni, sve vrste kompozitnih, keramickih plombi 2. Lijecenje kanala korjena zuba 3. Kompozitni i keramicki inleji Djecija i preventivna stomatologija: 1. Vadjenje i plombiranje mlijecnih zuba 2. Zalivanje fisura Ortodoncija: 1. Mobilni aparati 2. Fiksni aparati.

+387 66 999-445 Nikole Pašića 48, Banja Luka

Vaš zdrav osmjeh je naš uspjeh! 31

Z D R A V S T V O

a severozapadu Republike Srpske prostire se opština Gradiška. Satkana je od pobrđa severnog dela Potkozarja i manjeg planinskog dela Kozare i Prosare te od nizijskog dela plodnoga Lijevča polja. Svojim severnim delom naslanja se na desnu obalu reke Save, a omeđena je teritorijama opština Kozarska Dubica sa zapada, Prijedora sa jugozapada, Banjaluke i Laktaša sa juga, a sa istoka, među zatvara opština Srbac. Kao rukom položeno na plodnu ravnicu Lijevča polja, Laminci, selo vrednih meštana, savršeno se udenulo između Gradiške, Laktaša i Srpca. Da li plodonosna zemlja, da li prijatna kontinentalna klima, ili prekrasan krajolik, isklesan rukom stvaraoca koji miluje, opušta i krepi, tek ovo mesto kao da je riznica dugovečnih ljudi. Jedna od njih je i junakinja naše priče majka Zora, vitalna i krepka starica, kojoj bez uvida u ličnu dokumentaciju, nikada ne biste poverovali da od 9. aprila ove, 2018. godine, svojim ishodanim nogama, već odavno korača svoju 92. godinu (rođena je 9. aprila 1927. u Lamincima). No, ni to ne bi bilo tako neobično da se majka Zora, po svom izgledu, svojoj krepkosti, po svojoj vulkanskoj energiji i po svom savršeno očuvanom intelektu, a bogami i zdravlju, ipak, ne izdvaja od svojih vršnjaka. Ali ono što Zoru svrstava u heroja ove priče, jeste to, da i u svojoj desetoj deceniji, ova moćna bakica vozi auto. Davno je Henry Ford rekao: “Ako misliš da možeš, možeš. Ako misliš da ne možeš, u pravu si”. I baš tako, naša majka Zora ne samo da misli da može, već zaista i može. Sa nevericom, čuđenjem i divljenjem smo, radeći intervju sa njom, gledali kako sigurnim i snažnim pokretima ruku drži menjač, okreće volan i pokreće auto iz svog dvorišta, vozeći u rikverc kako bi izašla na glavni put, ne bi li nas i lično uverila, da sve što smo čuli i pročitali o njoj nije samo mit, već istina i stvarnost koja na trenutak blokira čula. Pred očima slike neverice i bezbroj pitanja i neka vrsta prikrivene euforije da ono što nam se demonstrira u tim godinama može da bude projekcija i naše, Vaše i budućnosti svih snažnih i odvažnih koji iskreno vole život, koji iskreno žele život, ali i koji život nauče da žive... ispravno, pametno i mudro! Čini se da je junakinja naše priče upravo tako i živela. Teško, tegobno i mučno se živelo u vremenu i ambijentu u kojem je Zora rođena. „Naši roditelji, Stevka i Stojan, imali su nas petoro djece. Rano smo ostali bez majke. Otac se ponovo oženio, 32

Baka Zora Šobota – „lijevčanski Šumaher“ „Lepo je biti mlad, ali nije mali uspeh ni ostariti.“(Duško Radović)

Piše: Vera Pušac

a nas su dalje odgajali rođaci. I ne volim da se sjećam tih bolnih godina. Završila sam četiri razreda osnovne škole i sa 17 godina pošla u Sarajevo da tražim bolji i ljepši život. Zaposlila sam se u administraciji auto-škole i autoservisa te odmah nastavila večernju školu da bih kompletirala „osmoljetku“, kazuje nam majka Zora, sa primetnom setom, koja na trenutak obavija njeno lice. No, kada se osobe u jesen svoga života, zahvaljujući snazi svojih uverenja, duševnom miru, staloženosti i mudrosti, uspeju otrgnuti iskušenjima koje nosi život, onda govorimo o pobedi! Zato je majka Zora

pobednik! Ne samo što dostojanstveno gazi svoje nimalo baršunaste godine...i ne samo što u svojim brojnim godinama samouvereno jezdi putevima svoga Lijevča polja, već zato što je u trenu zaustavila setu! Nije dozvolila da joj pomuti raspoloženje i istoga trena vratila sjaj u svoje razigrane oči, koje nikako ne dozvoljavaju da se u njima ugasi životna radost i vide godine i svakakve tegobe koje reka života svakome od nas ponese. A oči su ogledalo duše... Zorina du-

ša ne da da joj bolne sekvence ugase životni žar. To nije dala ni onda kada je izgubila svoga sina Radu, koji je pre 25 godina poginuo negde oko Prijedora... ni onda kada je ostala bez svoga Đurađa, svog životnog saputnika, koji je zauvek napustio 2010. godine. Od tada majka Zora sama živi u njihovom porodičnom domu u Lamincima, u kojem svakog 8. novembra proslavi svoju krsnu slavu, Mitrovdan! „Zaklela sam se pred ikonom svetoga Dimitrija da, dok sam ja živa i budem mogla, proslavljaću ga“, ponosno nam govori Zora, koja od pre neku godinu hladne zimske dane provodi kod kćerke Rade u Banjaluci, ali čim malo ugreje, vraća se u svoje gnezdo, odakle i crpi svoju vulkansku energiju. “Mama je i u ovim godinama bistra i oštroumna i ne ustručava se da zapovijeda i daje savjete. Prije dvije godine pozvala me u Lamince da je vozim u bolnicu u Gradišku jer je imala upalu pluća. Kada sam stigla, pogledala me je i rekla: ‘Ti si, kćerko, uzrujana i preplašena i ne možeš me takva voziti.’ Onda je sela za volan, ja kraj nje i pravo u bolnicu”, priča kćerka Radmila. Vodeći nas pričom kroz svoj život, Zora se najradije vraća u Sarajevo i godine rada u administraciji auto-škole i autoservisa, gde je i penziju zaradila. Smatra ih „najvećim krivcem“ za toliku ljubav prema vožnji i automobilima. Tamo je doživela prebliski susret sa četvorotočkašima i rodila se ljubav na prvi pogled. Vrcavo nam otkriva i svoje nestašluke sa „krađom“ kola kojima je završen servis... malo da ih provoza dok vlasnik ne dođe po nih. Kradom je učila testove, a vožnju upijala svakom porom svojom, vozeći servisirana auta! Hvali nam se da je tri godine vozila bez vozačke dozvole, sve dok nije sakupila novac da zvanično i prijavi vozački ispit. Naravno da je posle „tolikog iskustva“ briljirala, oduševila komisiju i iz prvog pokušaja dobila vozačku dozvolu, koju aktivno poseduje, evo već skoro 60 godina. Sada joj važenje dozvole produža-

Z D R A V S T V O

vaju na tri godine, pa joj trenutni produžetak ističe krajem 2018. „Zdrava sam ja. Ništa me ne boli. Ponekad me malo reuma zavrti, ali ništa strašno. Nikakve lijekove ne pijem redovno, već samo kad mi zatreba. Dobro vidim i dobro čujem! Ljekarski pregled sam prošla bez problema. Sve sam vidjela i znala što su me pitali. Fizička kondicija mi je za desetku. Na tabli sam vidjela sve redove brojeva i slova izuzev posljednjeg. Povjerovala sam da ovaj put neću zadovoljiti, ali mi je doktorka rekla da mlađi ne vide i po tri reda i da će mi, ipak, propisati naočare sa dioptrijom od 1,5 da mi se nađu pri ruci. Teško da mogu da zamislim dan bez vožnje. Ne mogu dugo da budem na jednom mjestu niti da čekam da me neko vozi. U Gradišku idem često. Idem rano kada je manje automobila na putu i rano se vratim. Doskora sam i do Banjaluke vozila, ali djeca se ljute i mole me da ne idem, a ja eto, neću da ih sekiram, pa sam od Banjaluke odustala“, kazuje nam ova dražesna bakica, koja nas urednom frizurom i garderobom, te jasnoćom i odlućnošću svoga glasa, baca u neverovanje. Pa je li zaista ta žena na svoju životnu nisku nanizala skoro 92 bisera? I je li moguće da ih tako dostojanstveno, snažno i samouvereno nosi? Pa ona se za sve vreme naše priče ni na šta nije požalila, nije napravila ni bolnu grimasu kada je ustajala i kretala ka kolima da nam se predstavi u ulozi „lijevčanskog Šumahera“, kako je u selu zovu. Sva pozitivna i energična, govori kako je u selu svi vole i paze, da ima divne komšije i još nešto familije koja nije zauvek otišla... I ona njih sve jako voli i kada pođe svojim kolima u nabavku i njima kupi i donese šta treba! Slušamo, gledamo, ne verujemo, a divimo se i pitamo se da li je to od Boga nagrada ili je mnogo doprinela i njena „narav“, njena ljubav prema životu, njena skromnost i na kraju mudrost koju je utkala u svaku poru svoga postojanja, da sve što dođe mora i da prođe...i ružno, ali i lepo! „Uvijek je nasmijana, vedra i duhovita. Nikad kavgadžija! Ne voli da se svađa i zamjera“, kaže komšija Vujadin Macura, koji sa sinom Ratkom brine o Zorinom automobilu, i šaljivo dodaje: „Mi smo njen mehaničarski tim. Kada se nešto pokvari, ona nas pozove i mi smo odmah na licu mjesta. Ne voli Zora da nešto ne štima i da vozilo nije u potpunosti ispravno. Tu sve mora da bude u skladu sa saobraćajnim normama“. Silne godine vozačkog staža, podrazumevaju i nebrojeno mnogo

voljom i energijom, već punom kućom potomaka! Od svoje dvoje dece, stekla je petoro unučadi i devetoro praunučadi, pa bi joj, kaže, ovozemaljski život bio potpun kada bi doživela bar jedno čukununuče. Za to ima i uslova, jer su praunučad Đorđe, Maja i Mia, već prešli 19 godina, kazuje nam ova krepka i vitalna bakica, koja vrlo odlučno i samouvereno gazi svoju desetu deceniju. Njenom elanu i životnosti možemo samo da se divimo. Starost nije šala! Mladost je dar prirode, ali stariti je umetnost. To je kruna našeg celoživotnog truda! Naš čika Duško Radović je govorio: „Lepo je biti mlad, ali nije mali uspeh ni ostariti“. Mnogi od nas, boje se starosti. No, ako postoji majka Zora, čila i energična bakica, te još bezbroj sličnih priča i dugovečnih heroja, starosti, onda, treba da se radujemo! kilometra koje je majka Zora prešla na svojim četvorotočkašima. Kaže, da je bila uzoran vozač, da nikada nije imala saobraćajnih nezgoda niti je plaćala kazne zbog prestupa na putu.Vozila je škodu, fiću, jugo 45, pa jugo 55, a nedavno je od kćerke dobila hyundai. Obema se posrećilo! Kćerka Radmila je hyundai dobila na „Bingo“ lutriji, vozila ga neko vreme, a onda ga poklonila majka Zori, jer je njen crveni jugo 55, davno počeo da posustaje i postao „muzejska vrednost“. Majka Zora je obogaćena ne samo godinama i životnim iskustvom, dobrim zdravljem, snažnom

Kako doživeti stotu? Naučna istraživanja pokazuju, da samo 25% dugovečnosti dugujemo genetici. Ostalih 75% određuje naš način života (zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, izbegavanje stresa…). Svedoci smo, međutim, da neki ljudi dožive duboku starost i pored više nego skromnog jelovnika, ne baš idealne telesne težine, porodičnih tragedija… Postoji li onda još nešto, neki tajni faktor koji ne poznajemo? Rezultati ispitivanja dugovečnih ljudi, pokazuju nekoliko njihovih zajedničkih psiholoških osobina: 1. Uporni su! Može se reći, čak tvrdoglavi. Mlađi članovi porodice svedoče da su takvi bili i pre dosezanja duboke starosti. Uglavnom su demonstrirali dominantnost, kontrolu, samopouzdanje, veštinu u odlučivanju… 2. Ovi ljudi pokazuju da starenje nije mračno doba opadanja mentalne i fizičke snage i energije. Životna radost i zadovoljstvo kod mnogih su sa godinama, čak, porasli. 3. Iako deluju nefleksibilni, ovi ljudi su prilagodljivi i otporni na promene. Naučili su da svoje kontradiktorne osobine pomire, a spoljašnje kontradiktorne okolnosti „dovedu u red“. 4. Pozitivnost, jaka radna etika, bliske veze sa porodicom i prirodom, aktivan rad u starosti, religioznost… neke su od zajedničkih osobina koje prate dugovečne. Znajući navedeno, treba li da menjamo sebe? Ako želite, pokušajte… Za početak: - Prihvatite stvari koje ne možete da promenite, a borite se uporno za one koje možete… I, srećno ! Brutalna je istina da starenje ima samo papučicu za gas! Kada je reč o ljudima, još nije pronađen ozbiljan i istinit odgovor na pitanje, postoji li i kočnica za starenje? Stoga, mudar savet bi bio da ne pritiskamo previše snažno i previše često papučicu za gas! Današnji čovek, čiji je način života ubrzan i besomučan, nažalost, prejako i prečesto pritiska tu papučicu. USPORITE ! VREME JE VELIKI UČITELJ ! Više se trudimo da pomognemo ljudima da dožive starost, nego da uživaju u njoj. (Frank Howard Clark) 33

o preporuci Svjetske zdravstvene organizacije 7. april se obilježava kao Svjetski dan zdravlja. Tema ovogodišnjeg Svjetskog dana zdravlja je „Zdravlje za sve – univerzalna zdravstvena pokrivenost: svako, svugdje“. U okviru društvene brige za zdravlje obezbjeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanja i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života, informisanju pojedinaca ili stanovništva o potrebi za odgovornim postupanjem u cilju očuvanja zdravlja. Svjetska zdravstvena organizacija je 1946. godine po prvi put definisala pravo na fizičko i mentalno zdravlje i to tvrdnjom da „uživanje najvišeg standarda zdravlja je jedno od temeljnih prava svakog ljudskog bića“ (Drew, Funk, Pathare i Swartz, 2005). Mentalno zdravlje, onako kako ga definira ova organizacija, stanje je dobrobiti u kojem pojedinac ili pojedinka prepoznaje svoje vlastite sposobnosti, u mogućnosti je nositi se s normalnim životnim stresovima, može produktivno raditi te je u mogućnosti pridonositi zajednici u kojoj živi (WHO, 2001, 2013). Obzirom na ove međunarodne preporuke kojima se ističe da je mentalno zdravlje javnozdravstveni, socijalni problem, može se zaključiti da bi se mentalnim zdravljem trebali baviti svi sektori, te razne socijalne politike, a ne samo zdravstveni sistem. Promocija mentalnog zdravlja, koja je multisektorska, multidisciplinarna, te transdisciplinarna, obuhvata aktivnosti i programe za podršku roditeljima, za djecu i mlade u obrazovnom sistemu, za područje socijalne i zdravstvene zaštite, kvalitetu života u zajednici i na radnom mjestu. Stoga promocija mentalnog zdravlja, a u skladu s tim i zdravlja uopšteno, treba da je prvenstveno usmjerena na pozitivno mentalno zdravlje, a njezin glavni cilj je jačanje snaga i kompetencija, dok

Svjetski dan zdravlja u Travniku

je prevencija usredotočena na, po mogućnosti, uklanjanje ili bar smanjivanje rizičnih faktora, te specifične poremećaje, sa ciljem smanjenja učestalosti, rasprostranjenosti i ozbiljnosti određenih problema. U skladu sa ovom univerzalnom temom Centar za mentalno zdravlje (CMZ)

Travnik se odazvao na poziv Zavoda za javno zdravstvo Srednjebosanskog kantona u cilju javnog obilježavanja ovog značajnog datuma za promociju i prezentaciju zdravog načina života, kao osnove za očuvanje mentalnog zdravlja. Poštujući savremena naučna istraživanja, smjernice koje su date u koncep-

Z D R A V S T V O

tualnom okviru prevencije i promocije u mentalnom zdravlju, CMZ Travnik u kontinuitetu provodi aktivnosti kojima se realiziraju osnovni pristupi promotivnopreventivne prakse u mentalnom zdravlju. Obično se ovakve aktivnosti vezuju isključivo za zdravstvene i školske institucije, međutim, neophodno je širenje promotivno-preventivnih aktivnosti u široj zajednici, neposredno s građanima, opštom populacijom, članovima lokalne zajednice, kroz uspostavljanje i razvijanje multidisciplinarne i aktivne saradnje sa svim institucijama koje su od značaja za mentalno zdravlje i zdravlje uopšteno. Stoga članovi CMZ Travnik koriste svaku priliku, svaki povod, da provode antistigma programe, da u neposrednom razgovoru s građanima, doprinesu razvijanju kolektivne svijesti o značaju očuvanja mentalnog zdravlja, promoviraju rad, ulogu i aktivnosti Centra za mentalno zdravlje, prezentiraju aktivnosti korisnika usluga i na taj način direktno utiču na smanjivanju predrasuda i razbijanju stigme prema osobama sa intelektualnim i mentalnim teškoćama. Pravi povod za to je obilježavanje Svjetskog dana zdravlja, te je organizirana javna promocija i prezentacija,

jer antistigma projekti nemaju samo humanistički karakter zaštite ljudskih prava, već i umanjivanje materijalnih davanja u oblasti javnog zdravlja pošto stigmatizacija ima brojne implikacije na zdravstveni sistem: uvećava stres i pojavu somatskih bolesti, uvećava razlike u socio-ekonomskom statusu i udruženim rizicima, uvećava javljanje za pomoć ne samo psihijatrijskih pacijenata, već i njihovih porodica. Napomena: CMZ Travnik ima saglasnost za objavljivanje fotografija u svrhu promocije. Pripremili: mr. sc. Nedim Muftić dipl. defektolog, surdoaudiolog - logoped, Jasmina Pašalić Ramić, dipl. socijalni radnik, Amela Kalušić, dipl. medicinska sestra, Dom zdravlja - Centar za mentalno zdravlje Travnik

CMZ saradnje

Izlet u Srnavu

ao jedna od planiranih aktivnosti Centra za mentalno zdravlje (CMZ) Doma zdravlja Odžak, realizovan je izlet u selo Srnava. Zajednički izlet u prirodu korisnika CMZ Odžak, uključenih u okupacionu terapiju sa članovima korisničkog udruženja „Neuron“ i korisnicima Doma za stare i nemoćne „Bičvić“ iz Pruda rezultat je izuzetne suradnje okupacionih terapeuta iz CMZ Odžak sa voditeljima doma. Podršku su dali volonteri i mještani ovih sela na čemu se od srca zahvaljujemo. Druženje u prirodi za mnoge je bio predivan doživljaj. Uz kavu u šadrvanu pričale su se uspomene iz mladih dana. Odbojkaško igralište zauzeli su ljubitelji igre loptom ali ni dječije igralište i ljuljačke nisu ostali nekorišteni. Druženje se nastavilo u Mjesnom domu Srnava kod Odžaka uz društvenu igru BINGO, nakon čega su dodijeljene i simbolične nagrade pobjednicima za njihov trud i

angažiranje. A nakon zajedničkog ručka, povela se i izvorna pjesma zbog koje su mnogi poželjeli što brži ponovni susret. Također, bila je to i prilika da se još jednom promoviraju radovi nastali u okupacionoj terapiji u CMZ Odžak. Cjelokupno zbivanje pokazalo je da je međusobna suradnja različitih sektora odličan način promocije destigmatizacije osoba sa mentalnim poremećajima. Iz tih razloga, svi sudionici ovoga izleta bili su veoma zahvalni svima koji su svojim zalaganjem doprinijeli da se realizira, te se i svi unaprijed raduju nekim narednim novim sadržajima i susretima u svojim sredinama. Napomena: Sve osobe na fotografijama dale su svoju suglasnost za njihovu objavu. Priredila: Ana Majić, dipl. medicinska sestra, okupacioni terapeut, glavna sestra DZ Odžak

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Njegovanje intersektorske saradnje UDRUŽENJE ZA UZAJAMNU POMOĆ U DUŠEVNOJ NEVOLJI „SONATA“ TREBINJE

ugogodišnja saradnja Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ iz Trebinja sa osobljem Specijalne bolnice za psihijatriju Sokolac, krunisana je posjetom Udruženju „Sonata“ i boravak njih 30 u Trebinju tokom vikenda (7-8. jun 2018.), među kojima je bilo 19 pacijenata, zajedno sa osobljem i direktorkom ove velike psihijatrijske ustanove. Pripreme za ovako veliki izazov počele su još u maju i sa radošću je prihvaćena uloga domaćina, te se aktivno započelo sa pripremama i osmišljavanjem programa posjete koji bi gostima iz Sokoca ostao kao trajno lijepa uspomena. Predstavnici lokalne uprave i najveći dio ustanova i institucija u Trebinju podržali su ili pomogli da doček bude srdačan, a boravak sadržajan i lijep. Među njima su Uprava Hotela „Leotar“, Gradska uprava Trebinje, Muzej Hercegovine, Grad Sunca, Eparhija Zahumsko-hercegovačka, manastir Tvrdoš, i Hercegovačka Gračanica, Dom zdravlja i Uprava Bolnice Trebinje. Članovi udruženja „Sonata“ kao i gosti iz Sokoca, bili su srećni zbog ovih susreta. U poetskom programu uzeli su učešća i domaćini i gosti, odnosno članovi udruženja „Sonata“, a program su uveličali učenici Muzičke škole u Trebinju, koji uvijek nesebično podržavaju sve javne aktivnosti Udruženja. Članovi Književne zajednice „Jovan Dučić“ iz Trebinja govorili su stihove iz svojih knjiga, Nataša Stanić, članica Udruženja „Sonata“, promovisala je svoju treću izdatu knjigu, a Anđelko iz Sokoca je govorio svoje stihove koje ima namjeru da objavi. Naša sredstva informisanja su prenosila taj dio programa i Anđelkova sestra iz Kanade je u njihovom telefonskom razgovoru bila oduševljena što ga je vidjela na televiziji. Riječi koje su upisali gosti iz Sokoca u Knjigu utisaka u Udruženju „Sonata“ govore o doživljajima iskrene i tople srdačnosti i divnom gostoprimstvu, uz veliku zahvalnost. Nakon povratka, svi su bili prezadovoljni vikendom provedenim u Trebinju sa članovima „Sonate“. Doma36

ćini su ostali iskreno zadivljeni odnosom osoblja specijalne bolnice u Sokocu prema svojim pacijentima, koji je vidno brižan i blizak. To je bilo vidljivo i u poslanim SMS porukama, poput jedne: „U Trebinju je bilo divno i nezaboravno, a sada se vraćamo našoj kući“. Te riječi govore mnogo i imaju posebnu snagu, jer se takav odnos ne može postići ili vidjeti u svim psihijatrijskim ustanovama. Gosti iz Sokoca su izrazili želju da dođu ponovo u posjetu „Sonati“, ali na duže vrijeme, što će im biti omogućeno prema obećanjima direktorke i osoblja Bolnice Sokolac. Udruženje „Sonata“ radi aktivno na pripremama za sportske igre koje će se održati ove godine u Bečićima, nakon

poziva zdravstvenih radnika Boke i Primorja, a koje će se, kao i ranijih godina, održati u septembru. Druga važna aktivnost su pripreme za doček i druženje osoblja i pacijenata Bolnice za hroničnu psihijatriju Modriča koja se nalazi u mjestašcu Jakeš kod Modriče, što je planirano da se ostvari u prvoj polovini septembra, pa su svi članovi Udruženja veoma aktivni u pripremama te važne posjete, kao dijela njegovanja tradicionalno dobrih odnosa između „Sonate“ i bolnice u Jakešu Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem. Pripremila: Miholjka Janković, Udruženje „Sonata“ Trebinje

Z D R A V S T V O

Access Consciousness (Pristup svijesti)

ccess je set alata i tehnika dizajniranih tako da ljudima omoguće više svjesnosti i da im pomognu promijeniti bilo koji aspekt u životu koji ne funkcioniše dobro. Svijest uključuje sve bez prosuđivanja. Svijest nam omogućava da se neprekidno budimo i osvještavamo više mogućnosti, više izbora, više života. Alati su verbalni. To su pitanja sa izjavom brisanja a tehnike su: Access Bars, kao osnovna tehnika i baza metoda Access Consciousness — sa još 60-ak tjelesnih procesa. Osnivač AC je Gary Douglas. Sve je počelo pitanjem kada se Gary prije 25 godina našao u situaciji da njegov život više nije funkcionisao. Počeo je Univerzumu postavljati pitanje: „Šta mogu biti, činiti, imati, kreirati ili generisati što bi moj život i svijet učinilo boljim?“ „Šta mogu percipirati, znati i biti što bi moj život učinilo vrijednim življenja?“ Postavljanjem pitanja i svojom otvorenošću da primi šta god se pojavi, Gary je razvijao svoje talente i sposobnosti kao kanalizator. Gradio je svoj ugled na temelju in-

Svjesnost je sposobnost prisutnosti u svakom trenutku vašeg života bez prosuđivanja sebe ili bilo koga drugog. To je sposobnost primanja svega bez odbijanja te stvaranja svega što želite u životu - više od onoga što trenutno imate i što možete zamisliti. Gary Douglas

formacija koje je kanalisao o tome kako bi ljudi mogli promijeniti svaki aspekt svog života. Tako je Gary postavio pitanje: „Kako želim da mi izgleda život?“ Primio je poziv od čovjeka da kanališe za njegovog masera. Tako su proizašle 32 tačke na glavi koje je Gary nazvao BARS. Primio je svjesnost o tome da su ti barovi (trakice) alat koji ljudima pomaže da počnu djelovati na drugačiji način na planeti i da bi trebalo nuditi seminare da dalje osnažuje ljude i olakša im više promjene i mogućnosti. Njegova spremnost da neprestano postavlja pitanja omogućuje Access-u da bude na samoj ivici dinamičke promjene. Bio je to početak AC-a. Kasnije mu se pridružio dr Dain Heer, čiji život takođe nije funkcionisao iako je bio uspješan hiropraktičar i imao svoju ordinaciju u L.A.

Slavica Jović, apsolvent fizioterapije i radne terapije Univerziteta „Apeiron“, sertifikovani BARS praktičar i praktičar kvantne harmonizacije

Access je u bivšu Jugoslaviju donijela Vladica Đorđević, rođena u Srbiji, a živi u Švedskoj. Ona je motivacioni govornik i facilitator Pristupa svijesti. Ja sam se prvi put susrela sa A.C. u martu 2014. Tada sam pohađala prvu radionicu BARS-a kod Snježane Gottstein, facilitatora A.C., te radionice ćelijskog pamćenja, energetskog face liftinga, korekcije vida i temeljnog tečaja. Postala sam BARS facilitator, a obučila sam još desetak ljudi ovom predivnom tehnikom. Access BARS To su 32 tačke na glavi koje čuvaju memorisane elektromagnetne komponente naših misli, ideja, stavova, uvjerenja... koje smo ikad imali o bilo čemu. Tako imamo tačke za radost, starenje, novac, tijelo, seksualnost, iscjeljenje, kreativnost. Sve naše misli, osjećaji, emocije imaju elektromagnetni naboj i kad mi smatramo da je nešto za nas važno i da se toga moramo držati, mi to pohranjujemo u mozgu kao u velikom računaru koji čuva informacije iz cijelog života. Osude, stavovi, uvjerenja koja nosimo u sebi ograničavaju našu sposobnost da stvorimo nove ideje s lakoćom i radošću. Aktiviranjem BARS-a otpušta se EM naboj u mozgu i tijelu te se rastvaraju ta uvjerenja i bloklade. Pokretanjem BARS-a možete stvoriti više prostora za nove ideje i nešto novo. BARS je jednostavan, neinvazivan energetski proces u kojem BARS praktičar lagano dodiruje određene tačke na glavi da bi oslobodio energiju. Primanjem ovog procesa, osim opuštanja, imate osjećaj mira i prostora. Svaki tretman BARS-a je drugačiji.“Najgore što vam se može desiti nakon BARS tretmana je da se osjećate opušteno i relaksirano kao nakon odlične masaže, a najbolje što vam se može dogoditi je da vam se cijeli život promijeni nabolje sa lakoćom.“ - Gary Douglas. BARS tretman nema kontraindikacije. Preporučuje se posebno za one ljude koji su u stalnom stresu, menadžere, studente, sportiste, ali i za malu djecu, bebe i trudnice. Prednost ove tehnike 37

Z D R A V S T V O

je što su promjene brzo vidljive u svim sferama života. Osoba koja prima tretman ne mora da se suoči sa prošlošću da bi promijenila sadašnjost, ne mora da zna šta se otpustilo i iz kog vremena i ne treba da vjeruje u BARS da bi djelovao. Biti u pitanju „Biti u pitanju“ prema Univerzumu i samom sebi kao beskonačnom biću je osnova Access-a. Pitanja postavljamo ali na njih ne tražimo odgovor. Djeluje neobično. Mnogi ljudi žive „u zaključku“, odnosno prosuđuju ono što im se događa ili se pitaju zašto im se dešavaju ružne stvari. Takva pitanja nikud ne vode i samo još više učvršćuju energiju. Dakle, kad postavljate pitanja, vi posmatrate određenu situaciju u sadašnjosti i ne prosuđujete da li je nešto u redu ili nije. Umjesto „zašto“ korisite „kako.“ Kada živimo u pitanju prije nego što pokušamo da nađemo odgovor mi dozvoljavamo Univerzumu da nam da odgovor koji je veći nego što možemo da shvatimo. Evo nekoliko pitanja za djelovanje: Kad se nešto desi loše ili dobro tada postavimo pitanja: Kako može biti bolje od ovog? Šta je ovo? Šta da radim s tim? Mogu li to promijeniti? Ako da, kako to mogu primijeniti? Pitanje će vam dati svijest o situaciji, otvoriće mogućnosti i pokazati vam dostupne izbore. Ne znači da vaš logički um to mora da razumije. Ne radi se o tome. Radi se o promjeni njegove energije, a ne vas. Zakoračite u izvor gdje ćete vidjeti širu sliku. Kad iskoračite iz drame i traume onoga što nazivate svojim životom to će se takođe promijeniti i kod drugih ljudi i oni će odbaciti stvaranje drame u sopstvenim životima. Što više postavljate pitanja, to više postajete svjesni mogućnosti koje imate. Izjava brisanja Ovo je drugi alat Access-a. RIGHT AND WRONG, GOOD AND BAD, POD AND POC, ALL 9, SHORTS, BOYS AND BEYONDS. Izjava brisanja je dizajnirana da bi podigla i pročistila energija. Ne morate je razumjeti da bi bila djelotvorna. Dizajnirana je da bi zaobišla vaš logički um. Kad bi vaš logički um bio sposoban riješiti stvari u vašem životu koje ne funkcionišu, zar to već ne bi učinio? Ukratko, izjava brisanja se bavi onim dijelom vašeg nesvjesnog uma koji vas zadržava u onom segmentu stvarnosti koji želite promijeniti. Ako nešto ne djeluje u vašu korist to znači da niste voljni sagledati, biti ili primiti neki aspekt toga. Izjava brisanja je osmišljena tako da vam pruži veću svjesnost i veće sposobnosti djelovanja iz vaše svijesti čak i ako ne razumijete neke riječi niti znate šta je to u vašoj podsvijesti što stvara ograničenje. Svrha pitanja je da pokrene što više energije ograničenja i prosuđivanja povezanih sa sadržajem koji pročišćavate. Nakon toga tu sakupljenu energiju u potpunosti neutrališete izjavom čišćenja. Sve u životu mi dolazi s lakoćom radošću i slavljem. Kako može biti bolje od ovog POD AND POC, Korištenjem ovih rečenica 10 puta ujutro i 10 puta naveče promijenit će Vam život. Probajte. ŠTA JE JOŠ MOGUĆE? Mob: +387 66 999 036 Mail: stilzivota1234@gmail.com FB: Slavica Jovic, Život je dar, Masaža i njega tijela

F A R M A C I J A

Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH

Jačanje saradnje institucija sa istim i sličnim ciljnim grupama na nivou BiH

sjedištu Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH ugostili smo predstavnike Fonda zdravstvenog osiguranja Brčko distrikta, a u sklopu Projekta „Jačanje saradnje sa institucijama sa istim i sličnim ciljnim grupama“. Podsjetimo, prethodno smo, od početka godine pa do danas, ugostili i predstavnike FZO Republike Srpske kao i predstavnike Zavoda za osiguranje i reosiguranje Federacije BiH. Šef službe za zdravstvenu zaštitu FZO Brčko Lidija Ljubojević zahvalila se nakon sastanka na gostoprimstvu predstavnicima Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH te izrazila želju za neposrednim kontaktom i dobrom saradnjom i u budućnosti. -Ovom prilikom želim da se zahvalim na predustretljivosti i razumijevanju potrebe da sjednemo i razgovaramo o problemima koje muče različitite zdravstvene institucije pa samim tim i nas. Prevashodno su to problemi oko snabdijevanja lijekovima osiguranih lica FZO Brčko, usklađebnost i neusklađenost zakonskih akata Agencije za javne nabavke BiH i ALM BiH. Na današnjem sastanku smo riješili mnoge dileme i dobili odgovore kako da lakše premostimo određene nedoumice, a na osnovu informacija koje smo dobili u Agenciji, i nadamo se konstruktivnim sastancima i u budućnosti. Direktor Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH Aleksandar Zolak podsjetio je na značaj, odnosno cilj Projekta „Jačanje saradnje sa institucija-

ma sa istim i sličnim ciljnim grupama“ te izrazio nadu da će se sve pomenute ideje i realizovati u skorijoj budućnosti, a koje se tiču prije svega dostupnosti lijekova na tržištu BiH. -Cilj projekta i jeste da izbjegnemo suvišne administrativne formalnosti i ubrzamo postupak kako registracije, tako i generalno, nabavke novih terapija, ali i onih koje su već dostupne na našem tržištu, primjenjujući praksu neposrednog kontakta i razmjene informacija sa predstavnicima pomenutih institucija. Sa predstavnicima FZO Brčko usaglasili smo saradnju u vidu bolje koordinacije kada je u pitanju regulisanje cijena lijekova u skladu sa novim Pravilnikom za lijekove, a obećali smo im pomoć i u administraciji vezanoj za interventni uvoz pojedinih lijekova i medicinskih sredstava poput bioloških terapija. Cilj nam je da kao regulatorno tijelo budemo na raspolaganju svima koji učestvuju u lancu nabavke, registracije, finansiranja i prometovanja lijekova i medicinskih sredstava te na najbolji mogući način uskladimo svi svoje nadležnosti. Na ovaj način zatvorili smo prvi krug djelovanja unutar pomenutog projekta, a u narednom periodu u cilju nam je da ugostimo predstavnike ministarstava oba entiteta kao i Brčko distrikta te nastavimo sa jačanjem saradnje sa svim institucijama u BiH koje za primarni cilj svog djelovanja imaju zaštitu zdravlja stanovništva BiH. Nina Radić, stručni saradnik za odnose s javnošću

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Banjaluci je 31. maja održana Osnivačka skupština Udruženja „Klaster zdravstvenog turizma Republike Srpske“. Osnivačkoj skupštini prisustvovali su predstavnici resornih ministarstava, turističkih agencija, banjskih centara, privatnih i javnih zdravstvenih ustanova iz Republike Srpske, izabrani su, između ostalog, predsjedavajući Osnivačke skupštine udruženja, predsjednik i zamjenik predsjednika Skupštine udruženja, članovi Upravnog odbora udruženja, a usvojen je i Statut udruženja. Ministar trgovine i turizma Predrag Gluhaković rekao je na sastanku posvećenom osnivanju “Klastera zdrav-

Povezivanje zdravstvenog sektora i turizma

Osnovan Klaster zdravstvenog turizma RS stvenog turizma Republike Srpske” da je resorno ministarstvo, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, uvidjelo potrebu za dodatnim povezivanjem zdravstvenog sektora i turizma kako bi se unaprijedila turistička ponuda i promocija Republike Srpske na drugim tržištima. ”Veliki broj ljudi iz dijaspore koristi i posjećuje usluge naših stomatologa, ortopeda i estetskih hirurga, što nas je animiralo da se konkretnije posvetimo razvoju ove vrste turizma, kao i činjenica da je zdravstveni turizam sve traženiji u razvijenim zemljama Evrope”, rekao je ministar Gluhaković. On je kao najčešće motive za dolazak turista u Republiku Srpsku naveo kvalitetnu zdravstvenu uslugu, konkurentne cijene, ljekovitost prirodnih faktora, očuvanu prirodu, povoljnu klimu i rekreativne sadržaje koji se nude. Prema njegovim riječima, trend rasta i razvoja zdravstvenog turizma u svijetu je potrebno iskoristiti i predstaviti se na tržištu, za šta Republika Srpska ima veliki potencijal. Povezivanjem zdravstvenog sektora i turizma biće unaprijeđena turistička ponuda Republike Srpske. “Potrebne su dodatne aktivnosti na razvoju ovog vida turizma, a osnivanje udruženja koje će se baviti promocijom

zdravstvenog turizma svakako će dati poseban doprinos tome”, rekao je ministar Gluhaković. Dr Ljiljana Ivančić, pomoćnica ministra zdravlja RS, je istakla da sada zdravstveni turizam u RS ima sistemsku podršku za strateško djelovanje i bolju promociju zdravstvenih ustanova. Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Ranko Škrbić je rekao da bi “Klaster zdravstvenog turizma Republike Srpske” trebalo da na jednom mjestu objedini sve pružaoce usluga u zdravstvu i turizmu te da to bude nova ponuda Srpske.

„Republika Srpska ima puno toga da ponudi, što potvrđuju i mnogobrojni turisti koji se ponovo vraćaju. Osim medicinskih i turističkih usluga, spremni smo da ponudimo i edukaciju najvišeg nivoa“, rekao je Škrbić. „Klaster će nam pomoći da ujedinjenim nastupom na stranim tržištima postanemo prepoznatljivi, ali i da se međusobno umrežavamo, odnosno da ujedinimo više privrednih subjekata iz oblasti zdravstva i turizma“, rekao je Aleksandar Radošević, generalni direktor Zdravstveno-turističkog centra „Banja Vrućica“. Medici.com

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Često se postavlja pitanje koja je razlika između zdravstvenog i medicinskog turizma? Može se reći kako je zdravstveni turizam širi pojam od medicinskog. Zdravstveni turizam kao širi pojam koji opisuje uopšteno brigu za zdravljem i raznim postupcima prevencije od bolesti uključujući i wellness u destinaciji izvan stalnog mjesta boravka, a sadrži kategorije: Medicinski turizam – Odnosi se na liječenje bolesti, operativne zahvate i lijekove. Razlikuju se dvije osnovne vrste medicinskog turizma. Prva vrsta naziva se slobodni promet pacijenata u kojem pacijenti samoinicijativno, iz različitih motiva, zbog znatne razlike u cijeni, biraju drugu zemlju za određeni medicinski zahvat. Druga vrsta djeluje pod nazivom državni medicinski turizam, a veže se za državne ili privatne zdravstvene blagajne koje svoje obveznike plaćanja doprinosa, tj. pacijente, upućuje na liječenje ili medicinski tretman u druge zemlje zbog uštede novca ili jedine mogućnosti određenim zahvatom. Prevencijski turizam - Ovdje se polazi od savjesti svakog čovjeka i njegovog stila života, pa podrazumijeva vlastitu odgovornost i prevenciju zdravlja u kombinaciji s vremenom godišnjeg odmora, medicinski wellness, djelovanje protiv loših zdravstvenih navika postizanjem preventivnih ciljeva. Wellness turizam – Podrazumijeva kombinaciju putovanja i wellness ponude, beauty i kozmetičke tretmane, osjećati se dobro, opušteno, zdravo i fit. Tu su još sljedeći pojmovi koji dodatno upotpunjuju zdravstveni turizam, a imaju veliko značenje u pogledu kreiranja jednog cjelokupnog paket-aranžmana i doprinose optimalnim rezultatima očuvanja i prevencije zdravlja: Fitness, bio tržište i „Functional Food“ - Prevencija i ozdravljanje te poboljšanje općeg stanja organizma. Plastična kirurgija – koja, s jedne strane, pronalazi ulogu u poboljšanju funkcionalnosti dijelova ljudskog tijela dok, s druge strane, određenim estetskim zahvatima bez znatnog ili nužnog funkcionalnog obilježja doprinosi psihičkom zadovoljstvu pacijenta, koji je prije zahvata patio od manjka samopouzdanja, ili čak depresije, zbog nezadovoljstva svojim izgledom. 40

SGK MEDICREDENCE

Zdravstveni turizam Autor: Irini Tsimpidi, Regional Manager

ompanija SGK MEDICREDENCE – firma koja posluje u oblasti medicinskog turizma i u poslednje tri godine pokazala je progresivan i postepen razvoj. Kompanija je prvobitno bila usmerena na oblast radiološke dijagnostike upotrebom kibernetičkog noža (CyberKnife) i tomo terapije (Tomotherapy) ali je u poslednje dve godine uključila dodatne medicinske usluge kao što su IVF (vantelesna oplodnja), kozmetičku dermatologiju, plastičnu hirurgiju i ortopediju. Pojam “Zdravstveni turizam” definiše proces odlaska u inostranstvo radi pružanja medicinske pomoći bilo koje vrste kao što su ortopedija, plastična hirurgija, kardiologija, ginekologija sa in vitro (vantelesnom) oplodnjom, onkologija, radiohirurgija, stomatologija, pedijatrija i još mnogo drugih, uključujući dijagnostiku. Naravno, ovde izdvajamo i zdravstveni i relaksacioni turizam sa akcentom na termalni turizam, banje i mineralne (lekovite) izvore. Pacijentu se mogu pružiti usluge zdravstvenog turizma zbog vanredne situacije tokom službenog putovanja ili odmora, na primer: usled nesreće gde je potrebna ortopedska operacija, usled srčanog udara kao i kod hroničnih bolesti pacijenata kojima je potrebna redovna nega kao što su dijabetes, oštećenja bubrega, ili bubrežna insuficijencija gde je neophodna dijaliza. Takođe, imamo i izborni medicinski turizam, gde pacijenti planiraju putovanje kako bi dobili potrebnu medicinsku negu u inostranstvu iz više razloga. Vrlo često ova kategorija pacijenata prelazi

u prvu kategoriju jer se tokom njihove posete zbog jednog medicinskog problema može pojaviti neki drugi zdravstveni problem i to je situacija koju treba rešiti. Mi kao kompanija smo se sa ovakvim slučajevima susretali puno puta. Uključene strane su: Svi pružaoci zdravstvenih usluga, kao što su klinike, bolnice, doktori i slične organizacije uključujući Fond za zdravstveno osiguranje i osiguravajuća društva. Država sa svim nadležnim ministarstvima (Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo turizma) Turistička industrija koja se odnosi na turističku infrastrukturu vezanu za smeštaj i ishranu, hoteli, turističke agencije. Facilitatori u zdravstvenom turizmu koji služe kao informativna i administrativna platforma za potrebe pacijenata ne samo za pružanje informacija, već i za dobijanje pomoći i podrške kako bi na pravilan način bili usmereni na odgovarajuću medicinsku službu tokom boravka u inostranstvu, dok god se leče pa sve do njihovog povratka kući. Moraju se baviti svim eventualnim problemima do kojih može doći, problemima sa zdravljem, smeštajem, avionskim kartama i dr. Nakon toga, ako je potrebno, pomažu u praćenju i povezivanju pacijenta sa doktorom ili klinikom koja je u inostranstvu pružala zdravstvene usluge. Zašto zdravstveni turizam? Zašto bi neko koristio usluge zdravstvenog turizma? Naše iskustvo je pokazalo da su to glavni razlozi zašto se

PRI R O D A I

Z D R AV L J E



pacijenti, ljudi uopšte (mada, kada govorimo o vantelesnoj oplodnji tu ne govorimo o pacijentima, a isto važi i za estetsku medicinu) odlučuju za usluge zdravstvenog turizma. Pacijenti: Pacijenti su najčešće u potrazi za tretmanima koji nisu dostupni u zemlji prebivališta, posebno kada govorimo o medicini vrhunskog kvaliteta koja obuhvata sledeće: • Inovativne medicinske tehnologije, na primer, lečenje kibernetičkim nožem (CyberKnife) i tomoterapija (Tomotherapy) u oblasti radiohirurgije; • Inovativni tretmani kao što je T-cell imunoterapija u oblasti onkologije. Zatim, imamo tretmane koji su zakonski ograničeni u zemlji prebivališta pacijenta. Na primer, u oblasti IVF (vantelesne oplodenje), u nekim zemljama nalazimo da je relativno rano starosno ograničenje (do 40 godina starosti) ili pravila i zakonske odredbe koje ometaju pravilnu upotrebu IVF tehnologije i koje primoravaju parove da se za pomoć okrenu zemljama koje imaju drugačije zakone. Drugi razlog zašto se ljudi okreću uslugama zdravstvenog turizma su dugačke liste čekanja, pa kako bi se izbegla duga čekanja, pacijenti preferiraju lečenje u inostranstvu. Zvanične brojke u Velikoj Britaniji pokazuju da su liste čekanja za lečenje preko Nacionalne zdravstvene službe, kao što je operacija kolena, 2017. godine prevazilazila daleko od onih iz protekle dve godine. Brojke su pokazale da je prosečno 369.007 hiljada pacijenata čekalo duže od 18 nedelja da započne s terapijom nakon što ih je uputio njihov lekar. Pacijenti su često u potrazi za akreditovanim i pouzdanim medicinskim uslugama po nižim cenama. Podaci su pokazali da upoređivanje troškova određenih tretmana, kao što su transplantacija jetre ili transplantacija koštane srži u Americi u poređenju sa Indijom, dovodi do zaključka da pacijenti koji biraju lečenje u Indiji smanjuju svoje zdravstvene troškove sa 42

75% na 90%, gde su troškovi smeštaja usklađeni sa medicinskim troškovima. Najzad, neki pacijenti imaju za cilj brendove zdravstvenih ustanova, to su određene klinike i lekari, a naravno, kada je reč o estetskoj medicini, plastičnoj hirurgiji i kozmetičkoj dermatologiji pacijenti mogu putovati u inostranstvo radi privatnosti. Sledeće pitanje “Zašto zdravstveni turizam” ide drugim zainteresovanim stranama, koje odlučuju da ulažu u industriju zdravstvenog turizma. Zdravstveni turizam Zdravstveni turizam je ogromno tržište koje doživljava neverovatan porast tokom poslednje decenije, a brojke ukazuju na rastući trend u ovoj oblasti. Količina prometa na tržištu zdravstvenog turizma širom sveta iznosi od 45 do 72 milijarde dolara od kojih se 20 milijardi odnosi na čiste medicinske troškove. To se podudara sa visokim stopama rasta koje se očekuju u rasponu od 15% do 25%, a procenom od 14 do 16 miliona prekograničnih pacijenata širom sveta. Procenjeno je da ovi pacijenti u proseku troše 3.800 do 6.000 dolara po poseti, ne uključujući troškove pratnje. Ključni akteri u polju zdravstvenog turizma uključuju razvijene zemlje koje pacijenti iz razvijenih zemalja biraju za visok kvalitet pružene medicinske nege, kao što su Amerika, Nemačka i Velika Britanija, ali izgleda da i zemlje u razvoju zauzimaju značajan udeo svetskog tržišta zdravstvenog turizma kao što su Indija, Malezija, Tajland, Singapur i Meksiko dok u regionu Jugoistočne Evrope Turska ima vodeću ulogu. Svetska populacija stari i dostiže brojke koje prevazilaze potencijale zdravstvenih resursa. Ovo, u odnosu na suzbijanje nacionalnih zdravstvenih sistema sa smanjenjem troškova i smanjenjem finansiranja, dovodi do potrage za uslugama medicinske nege u inostranstvu. S druge strane, podržavajuća namera uređenih režima za prekogranična pitanja, rast law cost aviokompanija i poboljšanje sigurnosti letova koji su pomogli u prevazilaženju barijera na daljinu, mogućnost koju pruža internet za otvorenu komunikaciju i pristup informacijama, sve ovo utiče na brz rast industrije zdravstvenog turizma. Na nacionalnom nivou, uključivanje države u razvoj zdravstvenog turizma je apsolutno neophodno i uslov bez kojeg se ne može:

• da osmisli i sprovede stratešku politiku • da obezbedi adekvatnost i najbolji kvalitet pruženih zdravstvenih usluga - to se ne odnosi samo na akreditaciju pružalaca zdravstvenih usluga, već i na edukaciju i obuku zdravstvenih radnika • da formira zakone koji pomažu i istovremeno štite prava pacijenta • za primenu komunikacione politike. Kada govorimo o nacionalnim zdravstvenim sistemima i državama i industriji zdravstvenog turizma, rizično je i nebezbedno generalizovati, uzimajući u obzir političke, zakonodavne, kulturne i geografske specifičnosti svake zemlje. Ali, jedno je sigurno: povećanje medicinskog turizma može postati značajan instrument nacionalnog ekonomskog razvoja. To dovodi do: 1. Porasta priliva sredstava. Ovo, s jedne strane, dolazi od stranih pacijenata koji primaju zdravstvene usluge - medicinske usluge i turističke usluge, s druge strane, od investicija u industriju zdravstvenog turizma. 2. Otvaranje novih radnih mesta. 3. Oslobađa se iseljavanje osnovnih naučnih ljudskih resursa, jer ovaj odliv mozgova može biti štetan za svaku zemlju. 4. Decentralizacija usluga zdravstvene zaštite koja će za prednost imati nadogradnju zdravstvene infrastrukture u siromašnijim područjima. 5. Proširenje turističke sezone. 6. I vrlo značajan aspekt - to može dovesti do prekograničnog širenja naučnog saznanja, znanja i iskustva, najsavremenije medicinske tehnologije koja će lekarima dati sredstva i priliku da koriste najsavremeniju medicinu. Stoga, koristeći sve mogućnosti, to je za dobrobit njihovih pacijenata i njih samih. Zaključak Kao kompanija imamo viziju da služimo kao platforma za pružanje informacija, saradnju i transnacionalnu interdisciplinarnost. Naš cilj je da omogućimo pristup ljudima koji traže medicinsku pomoć, prevazilaženje svih prepreka i barijera: jezičke barijere i komunikacija, udaljenost, osećaj straha i nepoverenja. Ne radi se o tome da se obuhvati što veći broj pacijenata unutar regiona, već je pitanje održavanja otvorenih granica koje omogućavaju pristup visokokvalitetnim zdravstvenim uslugama širom sveta. Nema barijera. Samo ljudi.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Etno selo „Usora“ ZTC-a „Banja Vrućica“

Milan polju kod Teslića otvoreno je etno-selo “Usora”. Ovom investicijom Zdravstveno -turistički centar “Banja Vrućica” proširio je usluge i omogućio posao za 15 radnika. Gostima u etno-selu “Usora” na raspolaganju su smještajni kapaciteti, restoran sa tradicionalnim jelima i dva otvorena bazena. Time je “Banja Vrućica” i dodatno proširila usluge. Novootvoreni etno-centar okružen je predivnom netaknutom prirodom, a prostire se na 3.600 metara kvadratnih. Nalazi se uz regionalni put Tedin Han Teslić - Bistričak, a udaljen je oko 18 kilometara od „Banje Vrućice“, odnosno 26 kilometara od Teslića, a svega dva kilometra od naselja Blatnica. Kompleks je urađen u tradicionalnom stilu, od kamena i drveta. Sastoji se od osnovnog objekta, u kojem se, u suterenu, nalazi restoran/diskoteka sa šankom, a u prizemlju restoran s kuhinjom, dok je na spratu šest soba. Aleksandar Radošević, generalni direktor ZTC „Banja Vrućica“, je rekao da nastavljaju s realizacijom njihovog opredjeljenja - da razvijaju i proširuju asortiman svojih usluga. „Zbog toga je i kupljeno ovo etno-selo, koje se nalazi 18 kilometara od ‘Banje Vrućice’, s namjerom da se proširi kako naša ponuda, tako i ponuda ovog objekta, koji je bio u funkciji. Ovdje je uglavnom dolazilo lokalno stanovništvo, a naša namjera je da podignemo nivo usluga te da, pored njih, privučemo i sve goste naših hotela da ovdje dolaze na izlete, ali i goste iz inostranstva, jer su ovakvi objekti sve popularniji na inostranim tržištima“, naglasio je Radošević Svečanom otvaranju su prisustvovale brojne zvanice, uključujući i Predraga Gluhakovića, ministra trgovine i turizma RS, Dragana Bogdanića, ministra zdravlja i socijalne zaštite RS, Gorana Savanovića, predsjednika Sindikata trgovine, ugostiteljstva, turizma i uslužnih djelatnosti RS, Radeta Rakulja, lidera penzionera RS, 44

Aleksandar Radošević

odbornike u lokalnoj skupštini, te rukovodioce i predstavnike javnih ustanova i privrednih društava. Ministar Gluhaković kazao je da ovaj kompleks predstavlja još jedan sadržaj koji upotpunjuje ponudu „Banje Vrućice“ i Teslića. „Ovakvog prostora nemamo mnogo u RS. Ovo će biti divna destinacija, koja će sigurno prerasti u još jedan njen reprezent turističke ponude. Siguran sam da će Turistička organizacija u Tesliću uložiti određena sredstva u promociju,

kao i Ministarstvo. Mi ćemo uraditi sve što je do nas. Radimo trenutno jednu monografiju svih etno-eko prostora Republike Srpske, pa smo tu uključili i ovaj prostor“, kazao je Gluhaković. Ocijenio je da ovaj kompleks nije samo za upotrebu na lokalnom, već i za širi nivo, odnosno za veće skupove koji se ovdje mogu organizovati. „Siguran sam da će gosti koji su već u ‘Banji Vrućici’ imati izvanrednu priliku da uživaju u ovom bogatstvu, jer je ovaj kraj prepoznatljiv i po gastro-ponudi, tako da ovdje imamo zaokruženu cjelinu. Čestitam menadžmentu i svima koji su učestvovali u tome da se ovaj kompleks stavi u funkciju“, rekao je resorni ministar. Goran Savanović je rekao da je ovo još jedna velika radna pobjeda “Banje Vrućice” i ukupno turizma u RS. „‘Banja Vrućica’ kao vodeći turistički potencijal danas je otvorila novi, divni objekat, kao i 15 radnih mjesta. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da su svi radnici ovog turističkog centra članovi Sindikata, te da je ‘Banja Vrućica’ jedan od uzornih poslodavaca - redovno izmiruje obaveze prema radnicima, na vrijeme isplaćuje sva davanja. Radnici su izuzetno zadovoljni statusom koji imaju kod ovog poslodavca“, kazao je Savanović. Medici.com

edno od najčešće postavljanih pitanja u svakodnevnoj praksi lekara i farmaceuta se odnosi na način uzimanja leka u odnosu na hranu. Prvenstveno se misli na vreme uzimanja leka (pre, za vreme ili posle obroka) međutim, postoje određene namirnice koje mogu značajno uticati na delovanje lekovitih supstanci. Uticaj hrane je vrlo bitan u procesu resorpcije i metabolizma leka što uz ostale faktore određuje njegovu bioraspoloživost. Interakcije se mogu manifestovati individualno, u zavisnosti od doze leka, starosne dobi, pola i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Za razvoj interakcija najpodložnije su osobe starije dobi, deca, adolescenti, pothranjene osobe i hronični bolesnici. Populacija starije dobi je posebno ugrožena jer ovi pacijenti često uzimaju veliki broj propisanih lekova i preparata koji se izdaju bez recepta. Starenjem slabi funkcija jetre i bubrega što dovodi do sporije eliminacije lekova iz organizma. Proces apsorpcije lekovitih supstanci može biti ubrzan ili usporen, zavisno od hrane koja se konzumira. Takođe, pojedini lekovi dovode do smanjenja apetita što može u dužem periodu dovesti i do pothranjenosti, dok neki antihistaminici, steroidi, antidepresivi pojačavaju apetit te pacijenti često povećaju telesnu masu. Uticaj pojedinih sastojaka hrane: 1. Pektini, biljna vlakna znatno usporavaju resorpciju. Posebno je ovaj efekat izražen kod primene digoksina i drugih lekova koji se aplikuju u malim dozama i kod primene paracetamola; 2. Mleko i mlečni proizvodi utiču na resorpciju pojedinih tetraciklina čime se znatno umanjuje terapijski efekat; 3. Pojedine vrste sireva, npr. parmezan, fermentirani mlečni proizvodi, haringa, bakalar, feferoni usled sadržaja aminokiseline tiramin mogu umanjiti dejstvo pojedinih antidepresiva, pogotovo inhibitora monoaminooksidaze; 4. Etanol koji se nalazi u mnogim alkoholnim pićima interaguje sa antihistaminicima, psihotropnim sups tancama,antidijabeticima,pojedinim antibioticima i dr. Ove interakcije su izuzetno opasne jer dovode do pospanosti, dezorijentisanosti, slabljenja refleksa, a u najtežim slučajevima i do depresije disanja i smrti; 5. Grejp zbog uticaja na enzime jetre

PRIRODA I

Interakcije lekova i hrane može dovesti do neželjenih efekata prilikom primene statina, imunosupresiva, antihipertenziva, beta blokatora i dr. 6. Namirnice bogate vitaminom K (spanać, kupus, pasulj, riba, peršun) smanjuju antikoagulacijski efekat varfarina, heparina, acenokumarola, jer vitamin K ima koagulativna svojstva; 7. Kofein iz kafe, kola napitaka i čaja, u kombinaciji sa teofilinom i njegovim

Mr ph. Anica Crkvenčić

Z D R AV L J E

u vidu dijetetskih suplemenata i često važi mišljenje da su potpuno bezbedni za primenu. Međutim, ovi preparati mogu dovesti do interakcija sa raznim lekovima, alergijskih reakcija, opstipacije, dijareje i dr. u zavisnosti od individualnog zdravstvenog statusa pacijenta. Mnogi preparati za tretman simptoma prehlade smanjuju nivo vitamina A u organizmu koji pomaže očuvanju vlažnosti i odbrambenih svojstava sluznice. Tako da neki od ovih preparata, uprkos njihovoj nameni za tretman simptoma, u stvari, mogu dovesti do produženja toka bolesti. Dugotrajnom i čestom upotrebom antacida može doći do smanjenja koncentracije magnezijuma i fosfata što za posledicu ima pojavu mišićne slabosti i grčeva u mišićima. Kroz ovaj pregled samo nekih najčešćih interakcija lekova i hrane može se zaključiti koliko je bitna dobra komunikacija lekara, farmaceuta i pacijenta u cilju postizanja maksimalnog efekta terapije.

derivatima koji se koriste za terapiju astme, mogu dovesti do toksičnih efekata ksantinskih jedinjenja dok se učinak leka smanjuje zbog sporije resorpcije; 8. Namirnice bogate kalijumom (banane, paradajz, krompir) ne bi trebalo da se konzumiraju uz diuretike koji „štede“ kalijum jer može doći do nakupljanja ovog minerala u organizmu; 9. Unos natrijum-hlorida podiže krvni pritisak što je opasno kod hipertoničara, samim tim umanjuje efekat antihipertenziva. Vitamini i minerali se često uzimaju

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

rži b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

si a l uk

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRIRODA I

ako je divno izležavati se na blagom suncu – idiličan ljetnji dan. Ali, ništa to ne vrijedi ako ćete se poslije osjećati i izgledati kao rak. Poslije svakog sunčanja koža treba njegu – da bi se oporavila i da biste zadržali svoju lijepu boju. Trebate imati na umu da je, ma koliko nam bilo korisno sunčanje zbog vitamina D, sunce krivo za 90% bora koje dobijemo tokom života. Zato je potrebno da se njegujete poslije svakog izlaganja suncu da biste usporili njegova loša dejstva, a najbolje iskoristili ona dobra. Njega kože nakon izlaganja suncu Poslije izlaganja suncu koži je potrebna intenzivnija njega. Posvetite joj malo vremena i vratite izgubljenu svježinu i blistavost… U periodu kada smo se vratili sa ljetovanja i odmora, preplanula koža blijedi i umjesto da zadrži blistavu bronzanu boju postaje umorna, isušena i na njoj se vide tamne mrlje. Pojavljuju se nove bore, a postojeće su sve vidljivije. Koža izgleda umorno, peruta se, iritirana je, opuštenija, dolazi do pucanja kapilara... Sve ove promjene posljedica su štetnih sunčevih zraka, koji oštećuju DNK kože, čime ćelije postaju disfunkcionalne, prestaju sa proizvodnjom kolagena i elastina, što je posebno problematično imajući u vidu da se oštećene ćelije teško obnavljaju. Stoga je koži poslije ljeta neophodna dodatna njega kako bi se oporavila, a ten zablistao i u jesenjim danima. Najvažniji zadatak u tom periodu jeste povratiti balans vlažnosti i masnoća u koži i tretirati nastale promjene i oštećenja. Zadržite bronzanu boju što duže uz pomoć nekoliko jednostavnih savjeta vezanih za njegu kože i ishranu. Ishrana kože iznutra Ulje noćurka, dostupno u kapima ili kapsulama, pokazalo se kao veoma

Z D R AV L J E

Kako što duže sačuvati preplanuli ten nakon sunčanja

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

djelotvorno za poboljšanje elastičnosti kože, povećanje njene vlažnosti i čvrstine, a takođe smanjuje iritacije i ton kože čini ujednačenijim. Ono je idealno rješenje za kožu koja je izgubila vlažnost tokom vrelih ljetnjih dana i izlaganja suncu. Antioksidansi, kao što je selen, imaju ključnu ulogu u popravljanju oštećenja nastalih usljed prekomjernog sunčanja. Uzimanje suplemenata u redovnoj ishrani koji kombinuju selen sa vitaminima A, C i E najbolji je način da kožu zaštitite od starenja. Iz ishrane bi bilo idealno izbaciti bijeli hljeb, kao i svinjsko i juneće meso. Ove namirnice usporavaju rad probavnog sistema i time dovode do nagomilavanja toksina u organizmu. Uvedite u ishranu što više svježih namirnica, posebno one bogate antioksidansima – kao što su avokado, masline, borovnice i jagode. Pijte što više sokova od svježe iscijeđenog voća. Zeleni čaj, grožđe i soja sadrže mnogo polifenola i flavonoida, supstanci koje su vješti borci protiv slobodnih radikala, stoga povećajte unos i ovih namirnica po povratku sa ljetovanja. Nahranite kožu vitaminom A Kako koža postaje suva pod uticajem sunčevih zraka, ona vapi za vitaminom A. Spolja je možete mazati uljima, mlijekom ili kremama koje sadrže ovaj dragocjeni vitamin, ali je možete hra-

niti i iznutra tabletama vitamina A koje možete kupiti u apotekama.

Hidrirajte kožu što češće Hidriranje i zaštita kože adekvatnim preparatima obavezni su prije kupanja u moru ili bazenu. Koža se poslije kupanja naročito isušuje, što znači zbogom i preplanulom tenu. Hidriranje će vam pomoći da boju duže zadržite na koži. Izbjegavajte saunu i pilinge za tijelo Ukoliko često posjećujete saunu, sačekajte malo prije nego što se istuširate jer se boja lakše spira sa naparene kože. Izbjegavajte pilinge za tijelo, takođe, jer oni proizvode sličan efekat kao i sauna. Jedite šargarepu, goveđu džigericu, crveno voće i povrće Uključite u vaš svakodnevni meni goveđu džigericu, mlijeko, jaja, kajsije, 47

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

i maceratom nevena, a eterično ulje paprene metvice zaslužno je za efekt hlađenja. Ova emulzija ubrzaće proces zacjeljivanja opekotina dobijenih neopreznim sunčanjem!

spanać, šargarepu i svo žuto i crveno lica, vrata i dekoltea pa pustite da djevoće i povrće. Uvedite pravilo da popije- luje 30 minuta. Za znatno produženje te čašu soka od šargarepe svakog jutra. vijeka osunčane, preplanule puti svakodnevno poslije tuširanja nanesite ulje Koristite narodne recepte avokada na još vlažnu kožu. Ubacite nekoliko kašika kafe ili čaja u kupku, kako biste zadržali divan bakarni ten. Možete napraviti i masku za lice od oljuštenog, izgnječenog paradajza, kojem ćete dodati po kašiku ulja i mlijeka. Nanesite blagotvornu smjesu na lice, držite je 15-20 minuta i onda je sperite pljuskajući se naizmjenično AFTER SUN – Sprej za njegu hladnom i toplom vodom. kože nakon sunčanja Ova ugodna emulzija hladi i njeguAvokado čuva boju Ulje avokada je nezaobilazni sasto- je kožu nakon izlaganja suncu. Hidrolat jak različitih preparata za njegu kože lavande je izvrstan tonik za kožu. Etelica, tijela i kose. Zahvaljujući njemu, rično ulje lavande čuveno je po svom preplanula boja će se zadržati na koži regenerativnom, umirujućem djelovanju čak i do četiri nedjelje duže. Nekoliko na oštećenu kožu. Njeno djelovanje je kapi ovog ulja lagano umasirajte u kožu pojačano eteričnim uljem geranijuma

RECEPTURA: • 30 ml Aromara Lavanda, hidrolat • 20 ml Aromara Neven, macerat • 10 kapi Aromara Lavanda, eterično ulje • 5 kapi Aromara Metvica Paprena, eterično ulje • 2 kapi Aromara Geranium, eterično ulje. Ulijte hidrolat lavande i macerat nevena u tamnu sprej bočicu od 50 ml. Dodajte eterična ulja. Obavezno dobro protresite prije svake upotrebe. UPOTREBA: Nanesite na kožu poslije izlaganja suncu. Koristite prema potrebi, više puta dnevno. • Piling za tijelo nakon sunčanja 1. karite maslac 43,6 g 2. ulje konoplje 10,0 g 3. ulje marelice 30,0 g 4. marelica zrnca 15,0 g 5. mirisi kozmetički 1,0 g 6. CO2 ružmarin topiv u ulju 0,4 g Kako bismo od sunčanja izvukli sve one najkvalitetnije koristi, a izbjegli stvaranje bora koje je u tom periodu intenzivno, najvažniji zadatak nakon ljetovanja jeste povratiti balans vlažnosti i masnoća u koži i tretirati nastale promjene i oštećenja.

ZDRAVSTVO - SRBIJA Intevju sa dr Branislavom D. Oluićem

oliko nam je poznato, pre više od 10 godina, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i RTS pokrenuli su kampanju o značaju darivanja organa nazvanu „Produži život“. Ovoj temi posvećeni su sati i sati programa ne samo na RTS-u, već i u drugim elektronskim i pisanim medijima, prenošena su iskustva lekara, pacijenata koji čekaju i onih koji su počeli nove živote pa je sve to doprinelo da Srbija, ipak, više nije na samom dnu Evropske lestvice po broju transplantacija. U Kliničkom centru Srbije, odnosno Urgentnom centru KCS, program eksplantacije i transplantacije organa je u kontinuitetu zaživeo od 2013. godine. Formirani su kompletni timovi sastavljeni od vrhunskih stručnjaka koji su bukvalno 24 sata i svih 365 dana u godini u pripravnosti za transplantaciju srca, jetre, bubrega i rožnjača. Ovi timovi su, u međuvremenu, izuzetno uspešno izveli veliki broj eksplantacija i transplantacija čime su ne samo spasili i produžili živote velikom broju pacijenata kojima je to bila jedina šansa za izlečenje, već i povećali njihov kvalitet života, tako da su postali i radno sposobni. Sa dr Branislavom Oluićem, šefom tima za transplantaciju jetre, mladim ali iskusnim hirurgom, doktorom nauka, asistentom na Katedri hirurgije koji se stručno usavršavao i u inostranstvu, razgovor vodi, ekskluzivno za časopis „Medici. com“, Radenko-Rade Karalić. Posle duže pauze u KCS se ponovo vrše transplanatacije organa. Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima? Transplantacioni program u KCS u Urgentnom centru počeo je da se sprovodi još od 2013. godine. Kontinuinuiranom edukacijom stručnjaka iz oblasti transplantacione medicine, poboljšanjem zakonske regulative, podizanjem svesti ljudi te povećanjem broja donora, postignuta je optimalna usklađenost timova iz donorskog i transplantacionog programa. Ta usklađenost nam i 50

Transplantacijom u novi život Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

Dr B. Oluić u razgovoru sa R. Karalićem

Branislav D. Oluić rođen u Beogradu, gde je za-vršio osnovnu školu i XI beogradsku gimnaziju. Medicinski fakultet u Beogradu je završio sa prosečnom ocenom 9,34. U toku studija medicine bio je demonstrator na predmetu histologija sa embriologijom. Odbranio završni akadem-sko-specijalistički rad u julu 2010. godine na temu „Dijagnostika i lečenje bolesnika sa traumatskom disekcijom abdominalne aorte“, čiji je mentor bio prof. dr Lazar Davidović, a komentor prof. dr Vladimir Đukić. Doktorsku disertaciju je uspešno odbranio 27.9.2017. godine na temu “Ispitivanje prediktivnih faktora za pojavu recidiva i dužinu preživljavanja kod obolelih od oksifilnog karcinoma štitaste žlezde“, a mentor je bio doc. dr Vladan Živaljević. Specijalistički ispit iz opšte hirurgije položio je sa odličnom ocenom. Izabran je 2018. godine za kliničkog asistenta na Katedri hirurgije medicinskog fakulteta u Beogradu. Radi na Odeljenju za transplantaciju organa na mestu šefa intenzivne nege. Član je nacionalnog tima za transplantaciju jetre i pankreasa. Boravio je 2015. godine u KC „Merkur“ u Zagrebu, gde se stručno usavršavao iz oblasti transplantacije jetre i pankreasa kod prim. dr Branislava Kocmana i prof. dr Stipislava Jadrijevića. Član je Evropskog udruženja endoskopskih hirurga (EAES), Udruženja endoskopskih hirurga Srbije (UEHS) i Srpskog lekarskog društva. Dr Branislav Oluić je do sada objavio više radova u Science Citation Index-u, kao i u više domaćih časopisa.

omogućava da postižemo dobre rezultate uz zanemarljiv broj komplikacija. Koje organe i tkiva je moguće transplantirati u Srbiji? U Srbiji se za sada mogu transplantirati srce, jetra, bubrezi i rožnjače. Nadam se da će transplantacija pankreasa uskoro zaživeti i u Srbiji. Da li postoji razlika u odnosu na mogućnosti u Evropi i svetu? Razlike svakako postoje, no one koje se možda i najviše osećaju odnose se, pre svega, na donorski program. Zbog visoke svesti o značaju darivanja organa (Španija, Hrvatska...) pojedine Evropske zemlje imaju veoma dugu i plodnu tradiciju iz oblasti transplantacione medicine te generacije lekara koje su edukovane u tom pravcu. Svakako, ne treba zaboraviti i veliku podršku Ministarstva zdravlja u pogledu pogodne legislative.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Apelujemo i na zdrav razum i altruizam naših medija da sagledaju sve aspekte ove problematike i da konačno priznaju i u epicentar pažnje stave dobre rezultate ovakvih procedura i svetle sudbine izlečenih ljudi te kako zarad senzacionalizma ne bi poljuljali ionako krhko poverenje naših ljudi.

Koliko u KCS ima timova za transplantaciju? Koliko je transplantacija obavljeno do sada i kojih organa? KCS ima timove za eksplantaciju i transplantaciju jetre srca i bubrega kao i transplantaciju rožnjače. Do sada je obavljeno 40 transplantacija jetre u Urgentnom centru KCS, od 2013. godine kada je program počeo sa radom. Sastav timova, stručnost, iskustvo, vrhunski nivo, a, koliko znamo, najveći problem predstavlja nedostatak organa? Kada su timovi u pitanju, radi optimalne efikasnosti, izvršena je podela na donorske timove, kojima pripada medicinsko osoblje koje vodi brigu o donoru od momenta nastupanja moždane smrti, kako bi se organi maksimalno sačuvali, a sa telom umrlog postupalo sa najvišim dostojanstvom, i transplantacione timove, koji neposredno obavljaju proceduru implantacije organa. U donorskim, kao i u transplantacionim timovima nalaze se od hirurga, medicinskih sestara, anesteziologa, preko ostalih specijalnosti u zavisnosti od potreba, s obzirom na to da je svaki slučaj jedinstven, a pristup krajnje individualan. Naši lekari iskazuju veliki entuzijazam kada je profesionalno usavršavanje u pitanju i danas možemo reći da raspolažemo vrhunskim stručnjacima iz oblasti transplantacione medicine. Naravno, takvih ljudi uvek manjka i nephodno je prepoznati vizionare i među mlađim lekarima i podstaći njihovu glad za znanjem i dostizanjem novih ciljeva... a kod nas, potrebno je dostići još mnogo toga. Kada govorimo o donorima, nikako ne treba zaboraviti ulogu transplantacionih koordinatora, koji su odgovorni kako za pristup i razgovor s porodicom, tako i za međusobnu usklađenost pomenutih timova.

Da li će po Vašem mišljenju nedavno usvojeni novi zakon doprineti rešavanju ovog problema i na čemu još treba da se radi kako bi se podigla svest o donorstvu? Novousvojeni Zakon o presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja donosi brojne novine. Radi se o pravnom aktu koji je, pre svega, u potpunosti usklađen sa evropskim regulativama, te nam kao takav donosi toliko potrebnu standardizaciju u izvođenju procedura iz transplantacione medicine. S druge strane, tzv. pretpostavljena saglasnost koja je izazvala puno polemike u javnosti ovih dana, nikako ne sme biti shvaćena kao nekakvo nasilje nad slobodnom voljom, već kao prečica koja nam na izvestan način skraćuje put do pristanka porodice koja će i u ovom kao i u ranijim slučajevima donositi konačnu odluku. Neophodno je da svi mi koji učestvujemo u transplantacionom programu svojim predanim radom, entuzijazmom i dobrim rezultatima vratimo veru ljudima u zdravstveni sistem. Neophodno je u fokus staviti ljude koji time što su dobili novi organ, nisu samo dobili bitku za puko preživljavanje, već su doživeli potpunu psiho-fizičku socijalnu rehabilitaciju.

Ivana Timotijević, med. sestra; R. Karalić; pacijent; dr B. Oluić i sestra Tijana Đorđević

Marija Medan, pacijentkinja sa transplantiranom jetrom i dr B. Oluić

Uloga religije - crkve i medija u podizanju svesti donorstva i akciji koja je pre nekoliko godina pokrenuta pod nazivom „Produži život“? Smatram lično, da je uloga crkve velika, a njena podrška esencijalna za nastavak puta kojim smo krenuli. Nas narod jeste human, ali dokle god crkva ima ambivalentan i neodređen stav prema transplantaciji kao metodi lečenja, ljudima se nameću brojna moralna pitanja i dileme kada je darivanje organa umrlih u svrhu lečenja u pitanju. Kampanja „Produzi život“ je realizovana u saradnji Ministarstva zdravlja, tj. Uprave za biomedicinu i RTS. U okviru te promo-akcije potpisivale su se donorske kartice gde su zainteresovani mogli da postave pitanja predstavnicima Ministarstva zdravlja kako bi se nedoumice razjasnile, a čitava procedura demistifikovala. Organizovane su tribine na kojima su govorili stručnjaci iz razlicitih aspekata transplantacije, kao jedne od najsloženijih procedura u savremenoj medicini. Verujemo da pratite stanje pacijenata posle transplantacije. Da li ste zadovoljni rezultatima, preživljavanjem... njihovim kvalitetom života? Posao transplantacije nije završen kada se presadi organ, to je jedan multidisciplinaran pristup gde učestvuju na prvom mestu hirurzi, internisti i druge grane medicine, a ti pacijenti se prate s obzirom na dalju primenu imunosupresivne terapije, kao i eventualnih ranih i kasnih komplikacija. Pacijenti dolaze kod nas na redovne kontrole. Trenutno sam zadovoljan sa rezultatima preživljavanja s obzirom na to da se radi o najkomplikovanijoj i najkompleksnijoj hirurškoj proceduri. A što se tiče kvaliteta života tih pacijenata, morate da uzmete u obzir da su oni bili životno ugroženi i da im je transplantacija organa jedina nada za produžetak života, a da se nakon transplantacije vraćaju kao zdrave osobe svojim porodicama, da normalno funkcionišu kao i da su radno sposobni, što predstavlja veliku stvar za njih, njihove porodice, okruženje i za nas koji smo im u tome pomogli. 51

Z D R AV S T V O - S R B I J A

jihova kraljevska visočanstva prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina zvanično su otvorili 14. juna 2018. Devetu konferenciju srpske medicinske dijaspore u Hotelu “Hajat” u Beogradu. Ovogodišnjoj Konferenciji prisustvuje više od 600 domaćih lekara, kao i više od 70 lekara iz inostranstva, iz više od 20 zemalja. Dvodnevna Konferencija srpske medicinske dijaspore održava se pod pokroviteljstvom njihovih kraljevskih visočanstava prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine, a u organizaciji Fondacije NjKV princeze Katarine i Humanitarne organizacije “Lajflajn”, uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Lekarske komore Srbije, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Svetske zdravstvene organizacije. NjKV prestolonaslenik Aleksandar pozdravio je sve prisutne i zahvalio im na

IX konferencija srpske medicinske dijaspore Pripremio: Radenko-Rade Karalić

„Ova, deveta po redu, Konferencija srpske medicinske dijaspore je jako važna kao most kojim se prenose znanja i iskustva iz dijaspore u Srbiju. Hvala našim partnerima koji nam svake godine pomažu u organizaciji ove konferencije. Bez vaše pomoći, ovo ne bi bilo moguće. Drago mi je da svake godine vidim sve više i više lekara iz Srbije koji učestvuju na ovoj konferenciji, nadam se da ćete

tome što pružaju podršku tradicionalnoj konferenciji u organizaciji princeze Katarine i njene fondacije. Zvaničnom otvaranju su prisustvovali prof. Vladimir Đukić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije, prof. dr Tanja Jovanović, prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, NjE gospodindin Kajl Skot, ambasador SAD u Srbiji, predstavnici medicinskih odbora Humanitarne organizacije “Lajflajn”, članovi Kraljevskog medicinskog borda, kao i brojni predavači i učesnici iz Srbije i inostranstva. 52

iskustvo stečeno moći da prenesete svojim kolegama i pomognete pacijentima. Moj suprug, prestolonaslednik Aleksandar i ja radimo puno da bismo pomogli naše bolnice i zdravstveni sistem. Nastavljamo da pomažemo naše bolnice, domove za nezbrinutu decu, domove za stare i škole. Želim vam uspešan rad i najavljujem sledeću konferenciju za 22. jun 2019”, rekla je princeza Katarina.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Deveta konferencija srpske medicinske dijaspore pokriva široko područje medicinskih nauka iz različitih oblasti medicine, sa fokusom na oblasti ginekologije, sportske medicine, raka pluća, genetike, gojaznosti i dijabetesa, autizma, kardiologije i starenja. Možemo li nešto uraditi na vreme? Predavači i moderatori su najistaknutiji medicinski stručnjaci iz Srbije i inostranstva – iz Ročestera, Birmingema, Vurcburga, Blumingtona, Njujorka, Ljubljane i tako dalje.

Svetski poznat psiholog dr Kristofer Turber u Belom dvoru održao dve radionice za učenike i studente Na poziv Fondacije NjKV prestolonaslednika Aleksandra za obrazovanje i kulturu, čuveni psiholog i predavač dr Kristofer Turber održao je dve radionice o efikasnosti, uspehu i sreći za učenike i studente u Belom dvoru u Beogradu. Dr Kristofer Turber održao je predavanja na dve teme: „Pozitivna psihologija: Šta stjuardese, časne sestre i hotelske sobe otkrivaju o sreći” i „Inteligentni neuspeh: Nije bitno kako ste pali nego kako ste ustali”. Dr Turber je pokazao kako treba negovati autentične pozitivne emocije sa fokusom na prošlost, sadašnjost i budućnost. Prošlost je mešavina negativnog i pozitivnog, ali će budućnost biti bolja ako svaka osoba razume uzroke koji dovode do njegovog ili njenog optimalnog ponašanja. Takođe, dr Turber naglašava da je neuspeh prirodna stvar, ali da ima obrazovni i suštinski značaj za razvoj karaktera i da inteligentni neuspeh u sebi kombinuje uloženi trud, optimizam i analizu onoga što nije bilo kako treba. Njegov savet đacima je da nauče da neuspeh doživljavaju kao sastavni deo učenja danas kako bi obezbedili uspeh sutra. Dr Kristofer Turber je posvećen obuci lidera da koriste inovativne sadržaje koji podstiču na razmišljanje i proizvode akciju. Dr Turber, koji je diplomirao na Univerzitetu Harvard, radio je kao psiholog i instruktor na Filips Egzeter Akademiji od 1999. On je ko-osnivač ExpertOnlineTraining.com, veb sajta na kome se nalazi biblioteka orginalnih video-materijala za mlade lidere. Držao je predavanja, objavljivao članke i vodio radionice na pet kontinenata. Sa suprugom Simonidom, hemičarem i muzičarem, koja je odrasla u Beogradu, i decom, živi u Nju Hempširu, na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država. Više informacija o dr Turberu, kao i sve njegove članke, poglavlja iz knjiga i objave na internetu možete naći na DrChrisThurber.com.

Cilj Konferencije, koja se održava već godinama, je unapređenje saradnje između naših lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama i pojedincima koji predstavljaju stubove kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i umrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti u oblasti zdravstva u Republici Srbiji sa srpskom akademskom zajednicom u dijaspori.

Srpska doktorka iz Njujorka nije zaboravila svoju domovinu Dr Bojana Janković Vederli donirala porođajni krevet vrednosti veće od 16.000 evra Klinici „Narodni front” U saradnji sa Fondacijom njenog kraljevskog visočanstva princeze Katarine, dr Bojana Janković Vederli, članica Odbora “Lajflajn Njujork”, zvanično je isporučila 17. jula 2018. godine novi porođajni krevet vrednosti veće od 16.000 evra Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” u Beogradu.

Ona je dobitnica brojnih priznanja za zadovoljstvo pacijenata, koje je dobila od ustanove „Cedars-Sinai“, a 2016. i 2017. godine proglašena je i „Zvezdom u usponu“ među najboljim doktorima iz Južne Kalifornije, dok je nagradu za najboljeg doktora primila 2018. godine. Dr Bojana je lekar opšte prakse u kompaniji „Crossover Health“ u Njujorku. Pre toga ona je radila kao izvršni direktor kompanije EHE i vršila

Dr Bojana Janković Vederli je rođena u Srbiji, ali se preselila u Kanadu kada je imala 13 godina. Nakon završetka medicinske škole preselila se u Sjedinjene Američke Države gde je završila stažiranje i ostvarila uspešnu karijeru. Nikada nije zaboravila svoju domovinu i uvek se trudila da pomogne Srbiji zajedno sa svojim mužem, gospodinom Majklom Vederlijem, holivudskim glumcem, koji se proslavio svojim ulogama u TV serijama kao što su „NCIS“, „Bull“, „Ally McBeal“… Dr Bojana Janković Vederli je licencirani doktor interne medicine sa obukom za integrativnu i funcionalnu medicinu, ishranu i samosvest. U okviru svog cilja da ljudima prikaže dovoljno pristupačne podatke koji su bazirani na dokazima, ona je napravila vebsajt, drbojana.com, koji obiluje video-snimcima, člancima i preporukama za održavanje zdravog tela.

primarnu medicinsku zaštitu u medicinskoj grupi Cedars-Sinai na Beverli Hilsu. Ona je koosnivač WellStart Health, digitalne terapeutske ustanove koja se bavi prevencijom i izlečenjem hroničnih bolesti, gde je radila kao glavni medicinski referent, a trenutno tu radi kao medicinski savetnik. Dr Bojana Janković Vederli ima veliku želju da uzvrati Srbiji i angažovana je u Odboru “Lajflajn Njujork”, humanitrane organizacije koja posluje pod pokroviteljstvom Njenog kraljevskog visočanstva princeze Katarine. Prof. dr Željko Miković, vršilac dužnosti direktora GAK „Narodni front”, zahvalio je NjKV princezi Katarini, dr Bojani Janković Vederli i celokupnoj organizaciji “Lajflajn Njujork” na ovoj značajnoj donaciji i takođe naglasio značaj najsavremenije medicinske opreme u zdravstvenim ustanovama. 53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

avremeni način života sa manje kretanja i većom upotrebom industrijski prerađene hrane pogoduje nastanku gojaznosti. Gojaznost je jedna od najraširenijih bolesti današnjice, a vrlo često i uzrok velikog broja poremećaja i oboljenja. Procenjuje se da je u Srbiji nešto više od polovine građana gojazno. Kada se radi o izrazitoj gojaznosti pacijentima se preporučuje barijatrijska hirurgija. U zrelim godinama, kod izrazito gojaznih osoba dolazi do niza bolesti koje imaju sasvim ozbiljan karakter (dijabetes, hipertenzija, endokrinološka oboljenja, smetnje u disanju tokom sna i kardiovaskularne bolesti). Nije retkost da se ove bolesti jave i kod mladih gojaznih osoba. Starije gojazne osobe su nekoliko puta više izložene riziku od srčanog i moždanog udara u odnosu na svoje vršnjake normalne težine. Kod gojaznih osoba u svim godinama posebno trpe zglobovi i ceo lokomotorni aparat, što povećava mogućnost povreda. Gojazni se najpre odlučuju za popularne dijete koje ne daju željene efekte. Zatim se obraćaju specijalistima za ishranu kada je problem gojaznosti već preterano izražen i nije ga moguće rešiti dijetom. Lekari se tada odlučuju da pacijentu savetuju hirurško smanjivanje želuca, čime se problem uspešno rešava u periodu od jedne do dve godine. Gojazna osoba nakon operacije smanjenja želuca mršavi mesečno između tri i

Barijatrijska hirurgija leči patološku gojaznost

Gojaznost kao bolest Pripremio: Radenko-Rade Karalić

sedam kilograma. Mršavljenje se veoma brzo pozitivno odrazi na hronične bolesti i opšte zdravstveno stanje. Neretko se dijabetes tipa dva potpuno izgubi nakon drastičnog mršavljenja. Hirurško lečenje gojaznosti Za hirurško rešenje problema gojaznosti (barijatrijska hirurgija) koriste se sleeve metoda (resekcija želuca) i gastrični bajpas. U oba slučaja radi se o hirurškom smanjivanju želuca, s tim što je prva metoda smanjivanja manje drastična. Uklanja se oko dve trećine želuca, a ostatak dalje nastavlja da vrši svoju ulogu. Hormoni koji su zaduženi za osećaj gladi se drastično smanjuju tako da osoba gubi apetit i mršavi. Varenje i apsorpcija hranljivih materija se odvija normalno. Druga metoda, gastrični bajpas, podrazumeva uklanjanje sedam osmina zapremine želuca. Mali deo želuca koji preostaje se spaja sa tankim crevom, što utiče na smanjenu resorpciju hranljivih materija. Pacijent nakon operacije mora kontinuirano da koristi suplemen-

te koji nadoknađuju hranljive materije. Postoji opcija mini-gastričnog bajpasa, koja je nešto manje drastična u odnosu na klasičnu. U sva tri slučaja neophodan je multidisciplinaran pristup lečenju koji uključuje rad hirurga, psihologa, interniste, endokrinologa, anesteziologa i nutricioniste. Pre operacije neophodno je uraditi neophodne analize i detaljnu dijagnostiku koja uključuje specijalističke preglede, analize kompletne krvne slike i urina, EKG, rendgenski snimak pluća, spirometriju, a u nekim slučajevima i gastroskopiju. Operacija se obavlja u opštoj anesteziji, najčešće laparoskopskom metodom, sa kojom je period oporavka veoma kratak. Oporavak od operacije Boravak u bolnici nakon operacije traje dva do četiri dana, u zavisnosti od opšteg stanja pacijenta. Pacijent se kod kuće oporavlja još nedelju-dve dana, nakon čega može bez problema da se vrati svojim obavezama. Najčešće je potrebno da se pacijenti pridržavaju dobijenog režima ishrane u dužem periodu kako bi se organizam adekvarno prilagodio promeni. Nakon gastričnog bajpasa uvodi se najpre tečna, zatim kašasta i na kraju, nakon mesec-dva, mekša čvrsta hrana. „Atlas“ klinika – mesto koje vraća zdravlje Specijalistički tim „Atlas“ opšte bolnice je sada udružen sa ekspertima u barijatrijskoj hirurgiji iz ljubljanskog Kliničkog centra na čelu sa doc. dr Blažom Trotošekom. Udruženo iskustvo u izvanrednim uslovima „Atlas“ opšte bolnice, osiguravaju uspešno rešavanje problema gojaznosti na komforan način. Pacijentima je na raspolaganju vrhunska medicinska nega 24 sata dnevno u stacionaru ili komfornim apartmanima sa internetom, televizijom i videonadzorom. Ukoliko imate pitanja za naš stručni tim zakažite konsultacije na telefon +381 11 785 88 88 ili putem mail-a office@atlasklinika.rs

Z D R AV S T V O - S R B I J A

acijentkinje koje imaju velike, teške i opuštene ili samo opuštene dojke imaju veliko psihofizičko opterećenje. Ovaj problem se rešava hirurški redukcijom i suspenzijom dojki. Kandidati Kandidatkinje za smanjivanje i podizanje dojki, pored jake želje, moraju da imaju i grudi koje su prevelike u odnosu na svoje telo, teške i viseće grudi koje izazivaju bol u predelu vrata i leđa, a zbog svoje težine izazivaju iritaciju kože ispod dojki. Bradavice moraju da budu ispod inframamarne brazde. Pacijentkinje koje imaju manje od 18 godina i koje planiraju da rađaju nisu dobri kandidati za operaciju.

Smanjivanje i podizanje dojki (Reductio et suspensio mammae)

U toku inicijalnog pregleda hirurg će najverovatnije od vas taržiti da gledate u ogledalo i pokažete tačno kakvu bi promenu voleli da uradite na vašim grudima. Na pregledu ćete dati anamnestičke podatke o bolestima ili operativnim zahvatima koje ste ranije imali, alergije na lekove, dijabetes, hipertenzija, anemija, hronične infekcije. Treba prestati da se puši pre operacije kao i uzimanje aspirina, vitamina C i drugih antiinflamatornih PRE POSLE lekova. Moraju se dati podaci o eventualnim tumorima ili rađenim biopsijama na dojci ili bližoj porodici. Ukoliko postoji pozitivna porodična anamneza treba uraditi preoperativnu mamografiju dojki. Hirurgu treba dati i podatak da li vaše grudi menjaju oblik kod smanjivanja ili povećanja vaše težine. Vrlo je važno da se da kompletna informacija. Preoperativna procena Priprema pacijentkinje za operaciNakon toga se radi pregled, mereći ju počinje obično na prvom pregledu. veličinu i oblik dojki, kao i položaj braSaglasnost pacijentkinje je prvi korak davice i areole. u pripremi pacijenta za operaciju. Vrlo je važno da se stvori poverenje izmeOperativna tehnika đu pacijenta i doktora. Hirurg obavePostoji veliki broj operativnih tehništava pacijenta o tome šta će sve bi- ka, a primenjuju se u zavisnosti od veti obuhvaćeno operacijom, šta će se ličine, oblika, želje pacijentkinje i iskusve preduzeti da bi se izvela operacija. stva samog hirurga. Tehnike se dele po

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirugije, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

različitim kriterijumima, a za pacijentkinju su najvažniji oblik grudi i ožiljci. Što se tiče ožiljaka, oni mogu biti samo oko areole, mogu biti vertikalni i u obliku slova T. Ukoliko ptoza nije mnogo izražena postoje i tehnike bez rezova kombinacijom liposukcije i suspenzijom specijalnim koncima ili APTOS nitima. U zavisnosti od vrste tehnike, operacija traje od dva do tri sata i obavlja se u opštoj anesteziji. Postoperativni tretman U bolnici se ostaje jednu noć. Dan nakon operacije bićete podstaknuti da ustajete iz kreveta u kratkim intervalima. Naprezanje, dizanje i savijanje moraju se izbegavati. Nakon operacije stavljaju se aspiracioni drenovi koji ostaju nekoliko dana. Nakon 10 do 14 dana skidaju se konci. Postoperativno treba nositi grudnjak, a ožiljke koji su u početku crveni tretirati još godinu dana nakon operacije. Komplikacije Komplikacije su dosta retke, a najčešće su hematom, prolazni poremećaj osetljivosti bradavice i kasnije komplikacije vidljivi ožiljci.

8. – 10. novembra 2018. Hotel kolovare, zadar www.plastic-surgery-zadar2018.com

11. HRvaTskI konGRes pLasTIČne, RekonsTRUkcIjske I esTeTske kIRURGIje s međunarodnim sudjelovanjem i stručni skup operacijskih sestara i odjelnih sestara plastične kirurgije 55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ada se posmatraju potencijali Sr- Intervju sa direktorkom Udruženja specijalizovanih zdravstvenih bije, nesumnjivo je da zdravstve- ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju ni turizam zauzima visoko mesto. Pritom, na osnovu istraživanja koje je uradilo Međunarodno SPA udruženje (ISPA), predviđa se da bi najveća stopa rasta ove delatnosti trebalo da bude u segmentu medicinski baziranih programa (terapije i tretmani vodom) da- Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić kle, upravo u onome što banje u Srbiji mogu da ponude.Međutim, da bi se takav potencijal pretvorio u nešto istinski Slovenije, Austrije i još mnoge druge. značajno neophodna je stalna koordinacija i konstantan rad kako turističkih i Prijem je svuda bio izuzetan, razmenizdravstvenih radnika, tako i odgovarali smo iskustva sa njima, a saradnja je jućih državnih organa, udruženja i instvarno bila na visokom nivou. Glavna stitucija. Jedna od takvih ustanova, čije razlika se ogleda u tome što je kod nas delovanje nije toliko vidljivo, odnosno u lečilištima zadržan veliki broj lekara, nije kroz medije dovoljno eksponirano, osoblja, opreme, dok je kod njih fokus ali je svakako od izuzetnog značaja, na prevenciji i relaksaciji. Takođe ,prava pacijenata u ovim zemljama koje je upravo i Udruženje specijalizovanih ostvaruju preko njihovih zdravstvenih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju. fondova su mnogo veća nego kod nas. Sa direktorkom ovog udruženja Svetlanom Strailović, ekskluzivno za Kako se kretao razvoj naših bačasopis „Medici.com“ razgovaramo sa nja u proteklom periodu ? ciljem da bi brojni čitaoci našeg časopiKoja je razlika između Vašeg i Svetlana Strailović Banje u Srbiji su imale punu eksa, koji su istovremeno i česti korisnici Udruženja banja sa sedištem u Vrspanziju krajem 70-tih godina dok je usluga banja Srbije, više saznali o ovom njačkoj Banji? kasnije primat u lečenju preuzela farznačajnom udruženju koje uskoro obeUdruženje specijalizovanih zdravmaceutska industrija, a banje i prevenstvenih ustanova za prevenciju inležava veliki jubilej. cija su stavljeni u zapećak. Od 2000. validnosti i rehabilitaciju (pun naziv) godine ponovo počinje njihov razvoj. U Srbiji postoji veliki broj izvora (oko Poštovana direktorko Strailović, okuplja samo specijalne bolnice za re500) i 40-tak banja, ali samo u ovih kada je osnovano Udruženje i sa ko- habilitaciju, dok Udruženje banja iz Vrnjačke banje ima mnogo više članica i 22 je organizovana zdravstvena služjim ciljem? ba. Komparativna prednost naših baUdruženje je nastalo 1979. Sledeća osim pomenutih bolnica tu su i banjske nja je, pre svega, niska cena u odnosu godina je godina jubileja u Beogradu sa opštine, banjski hoteli, turističke organina visok kvalitet tretmana, ali se zbog ciljem da pomogne članicama u njiho- zacije u banjama... Naše udruženje se nedovoljno jasne strategije razvoja u vom razvoju i da štiti njihove zajednič- bavi zdravstvenom uslugom i strukovnim inostranstvu o svemu tome malo zna. ke i pojedinačne interese, kao i da im pitanjima, da tako kažem, dok se drugo ukaže na mogućnosti koje se pružaju udruženje bavi više turističkom ponudom u okviru državnih institucija (investicije, koju svaka banja ima, organizuje nastuDa li ste zadovolnji promocijom donacije, projekti). Udruženje okuplja 22 pe na sajmovima turizma itd. naših banja, kod nas u Srbiji, a i u specijalne bolnice i to su praktično sve inostranstvu? zdravstvene ustanove u banjama Srbije. Da li sarađujete i kako ste zaProblem je što promocija naših baInteresi članica su slični i nema među- dovoljni saradnjom sa nadležnim nja nije na zadovoljavajućem nivou. Samo njih pet-šest je uspelo da podigne sobne konkurencije jer svako područje državnim organima i institucijama nivo usluga, prvenstveno smeštajne kaima specifičan prirodni faktor koji ko- Srbije? Udruženje ima veoma dobru sapacitete i dodatne sadržaje. Rekla bih da risti u lečenju. radnju sa državnim organima i instituje najvažnija podrška države. Naročito je transparentno iskustvo Slovenije koja Kako je organizovano upravljanje cijama kao što su Ministarstvo zdravlja i rukovođenje Udruženjem? je uložila ozbiljan novac u čitav proces Republike Srbije, koje je osnivač ovih i uspela da se visoko pozicionira na Organi upravljanja Udruženja su ustanova, Ministarstvo turizma, RepuUpravni odbor koji ima sedam članova blički fond za PIO, kao i Republički fond ovom tržištu. U Parizu smo pre nekoliiz banja i dva člana koji dolaze iz Fonda za zdravstveno osiguranje i Turistička ko godina veoma uspešno promovisali PIO i RFZO-a. Udruženje ima svoju Skup- organizacija Srbije. pet banja: Vrnjačku banju, Soko banju, štinu koju čine sve banje članice. TakoBanju Koviljaču, Ribarsku banju i Banju đe, udruženje ima direktora koji sprovoKanjižu. Uspeli smo da se predstavimo Da li sarađujete sa banjama u odgovarajućim ljudima među kojima su di odluke Upravnog odbora i Skupštine. regionu i gde se naše banje nalaze neki veoma kompetentni, kao i predOd 22 članice, dvadeset su držav- u poređenju sa njima? Udruženje realizuje studijska pustavnicima turističkih organizacija i sve ne specijalne bolnice za rehabilitaciju, je naišlo na sjajan prijem. Najkonkreta dve su specijalne bolnice koje su u tovanja u inostranstvo i region. Obišli smo banje, Češke, Slovačke, Mađarske, niju saradnju smo ostvarili sa Udružeprivatnom vlasništvu.

Srbija zemlja banja

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kaciju svih kadrova i uvođenje dodat- njem i podzakonskih akata, pravilnika i uredbi koje bliže regulišu rehabilitaciju i nih sadržaja. uopšte zdravstvenu uslugu. Dešava se Već godinama se govori o pri- da zbog pravilnika koji propisuje da se vatizaciji banja. Da li smatrate da rehabilitacija mora obavljati u najbližoj bi se privatizacijom banja rešili svi stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi (baproblemi o kojima ste već govorili? nji), neke banje pored većih gradova Privatizacija zdravstvenih ustanova moraju da naprave liste čekanja i pau banjama se spominje od 2008. godi- cijenti čekaju po mesec-dva na red, ne. Kroz ovakvo prestrukturiranje proš- a neke su za to vreme nepopunjene. le su sve zemlje bivšeg socijalističkog Primer Vranjske banje koja ima isto uređenja u okruženju, kao i države bivše kvalitetnu rehabilitaciju i vrhunsku Jugoslavije, ali sa različitim uspehom. termomineralnu vodu, bogatu sumNaročito je negativan primer Bosne i porom, ali ne uspeva da ostvari potHercegovine koja je privatizacijom skoro punu popunjenost u posteljama koje potpuno izgubila zdravstvene ustanove su za pacijente koje šalje RFZO. i lečilišta u svojim banjama, na uštrb Trebalo bi ili izmeniti pravilnik ili na građevina koje su pretvorene u hotele, drugi način rešiti ovaj problem, npr. uvorelaksione centre pa čak i kazina. Sr- đenje bukinga RFZO najavljuje odavno, bija je takođe imala dosta problema, ali ali to još nije realizovano. je koncept koji je dobro funkcionisao u Zbog velikog značaja zdravstveprošlosti koliko-toliko održan. Ne smatram da je pravo rešenje privatizacija nog turizma, a posebno banjskog, svih banja na isti način. Banje koje već časopis „Medici.com“ planira uvogodinama izuzetno uspešno posluju na đenje nove rubrike posvećene batržištu ne bi smeli stavljati u isti „koš“ njama Srbije. Da li možemo računasa banjama koje lošije ili slabo rade. ti na Vašu, odnosno podršku Vašeg Banje koje odlično rade, možda samo udruženaja? Vaš časopis pratim već godinama. U treba dokapitalizovati privatnim ulaganjima da bi bile još bolje, ali većinsko njemu ste već objavljivali više tekstova, vlasništvo treba da ostane državno, jer ali samo o pojedinim banjama. Posebna je to naše blago, blago koje nema ce- rubrika posvećena svim banjama bi sigurno doprinela afirmaciji banja o nu za prodaju! kojima se manje zna i kod nas, a da Da li ste uključeni u izradu novog ne govorimo u inostranstvu. Imate moZakona o zdravstvenoj zaštiti bez koju punu podršku, a kako će sve banje ga nije moguće menjati podzakonska pojedinačno biti predstavljene i konakta i pravilnike vezane i za delat- cept te rubrike zavisiće i od vaše innost i prisutne probleme banja a ti- ventivnosti i vaše sposobnosti da svame i pacijenata – korisnika banja? ka ustanova vidi i svoj interes u predZakon o zdravstvenoj zaštiti će, ka- stavljanju kroz vaš časopis. Verujem u ko očekujemo, ući u skupštinsku pro- uspeh vaše ideje, računajte na mene i ceduru na jesen i biće usvojen, nada- želim vam mnogo sreće u budućem radu. Poštovana direktorko, hvala vam mo se, u ovoj godini. Dugo čekamo na “novi” izmenjen i dopunjen Zakon i oče- mnogo na vremenu koje ste odvojili za kujemo da se posle usvajanja pristupi naš razgovor i podršci za naš dalji i još i izmenama i dopunama, tj. usklađiva- uspešniji rad.

njem penzionisanih policajaca iz Pariza čiji su predstavnici obišli promovisana lečilišta i na kraju odabrali Vrnjačku i Ribarsku banju, gde je određeni broj njih i boravio. Koristimo li na pravi način i dovoljno mnoge naše prirodne faktore koji su jedinstveni ne samo u regionu, već i u Evropi i u svetu? Srbija u poslednjim decenijama nije razvijala zdravstveni turizam pa nam nedostaje jasna strategija i iskustvo. Poslednjih nekoliko godina situacija je znatno bolja, tako da veliki potencijal koji imamo sve više koristimo. Prednost Srbije u odnosu na konkurenciju nije samo niža cena, već i visok kvalitet usluga kao i stručnost medicinskih radnika u lečilištima. Pored toga, treba istaći da Srbija poseduje neke prirodne faktore koji su jedinstveni u Evropi. Na primer, Bujanovačka banja ima tri prirodna lekovita svojstva na jednom mestu: termomineralnu vodu, lekovito blato - peloid i prirodni gas. Sijarinska banja, pak, ima 18 izvora mineralne vode sa različitim fizičkohemijskim sastavom i temperaturom i posebnu atrakciju, jedinstvenu u kontinentalnoj Evropi, gejzir tople vode čiji stub dostiže visinu od osam metara. Takođe, u Melencima, pokraj Zrenjanina, nalazi slano jezero Rusanda i istoimena banja sa blatom koje se ubraja među najlekovitije u Evropi. Nažalost, to zna malo ljudi i u našoj zemlji, a kamoli van njenih granica, odnosno naši potencijalni klijenti iz inostranstva. Problem takođe predstavljaju i nedovoljno dobri putevi i ostala infrastruktura koja dodatno otežava posetu ovim biserima banjskog turizma. Ko su najčešći korisnici banja? Više od 50% pacijenata u našim banjama predstavljaju oni koji u njih dolaze preko RFZO, međutim, neki pacijenti i ne ostvare to svoje pravo na rehabilitaciju zbog toga što možda nisu informisani na vreme, ili je komplikovana procedura zbog koje mnogi odustaju, ali i zbog neadekvatne lekarske procene oko toga ko bi trebalo da koristi ova prava. Zato mi kao udruženje stalno nastojimo da se poboljšaju uslovi za rehabilitaciju u banjama i dajemo predloge Ministarstvu za izmenu Pravilnika koji reguliše ovu oblast. U razvijenim državama se velika pažnja poklanja prevenciji koja je na osnovu mnogih studija dosta jeftinija od lečenja, ali iziskuje dodatnu edu58

Učesnici Skupštine Udruženja u Prolom banji

Z D R AV S T V O - S R B I J A

večanost povodom obeležavanja 30. jula – Dana sanitetske službe, upriličena je u Domu Vojske Srbije u Beogradu, u prisustvu državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Bojana Jocića, državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenada Nerića, predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zaposlenih u vojnom zdravstvu i brojnih gostiju. Čestitajući praznik pripadnicima vojnog saniteta, državni sekretar Jocić istakao je da se Ministarstvo odbrane,

s ministrom Aleksandrom Vulinom na čelu, trudi da svakim danom unapređuje kapacitete Vojske Srbije, između ostalog i vojnog zdravstva. On je zamolio pripadnike vojnog saniteta da rade još predanije, uverivši ih da će Ministarstvo odbrane učiniti sve kako bi im dalo priliku da što kvalitetnije obavljaju svoj posao. – Nemojte zaboraviti, vi ste bitan stub u zdravstvu Republike Srbije, rekao je državni sekretar Jocić, dodajući da poboljšanjem uslova rada vojnih medicinara dobijaju ne samo pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nego i civilno društvo. Obraćajući se prisutnima, načelnik Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić istakao je da nas obeležavanje važnih datuma neminovno vraća u prošlost i uvek predstavlja priliku da iskažemo zahvalnost onima bez kojih organizovana vojnolekarska služba u sadašnjem obliku ne bi bila moguća. – Velika imena vojne medicine, na čelu sa prvim načelnikom saniteta dr Emerihom Lindenmajerom, zaslužni su za ovu 179 godina dugu tradiciju poverenja u stručnost vojnog lekara. Istorija obiluje velikanima saniteta koju su svoj život posvetili vojsci i medicini, a uveren sam da će tako biti i ubuduće, rekao je načelnik Uprave za vojno zdravstvo dodajući da se vojni sanitet naše zemlje razvijao i gradio uz vojsku i drža60

Dom Vojske Srbije u Beogradu

Obeležen Dan sanitetske službe dodao da je jedan od prioriteta u radu - Projekat reorganizacije vojnog zdravstva, realizovan s ciljem unapređenja rada pripadnika sanitetskih odeljenja u jedinicama Vojske Srbije, vojnomedicinskih centara u Beogradu, vojnih bolnica u Nišu i Novom Sadu i Vojnomedicinske akademije. Današnja svečanost bila je prilika da se najistaknutijim pripadnicima vojnog saniteta uruče stimulativne mere, a posebnu pohvalnicu, koju je pukovnik Jovičić uručio pukovniku dr Miroslavu Broćiću iz Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju VMA, zaslužio je dvanaestočlani tim koji je učestvovao na vežbi zajedničkog medicinskog zbrinjavanja u Angoli.

vu, a status vojnog lekara kroz vekove održavan je profesionalnošću i svakodnevnom posvećenošću poslu koji se s pravom naziva plemenitom profesijom. Prema njegovim rečima, u godini iza nas vojno zdravstvo suočilo se s velikim Besplatni lekarski pregledi povoizazovima, ali je i mnogo toga učinjeno dom Dana sanitetske službe kako bi zadaci svih medicinskih, stomaPovodom Dana sanitetske službe, toloških i farmaceutskih službi koje čine Uprava za vojno zdravstvo Ministarstva vojno zdravstvo bili realizovani. On je odbrane organizovala je besplatne specijalističke preglede za građane u Vojnomedicinskom centru Karaburma, Vojnoj bolnici Niš i Vojnoj bolnici Novi Sad. Za besplatne lekarske preglede, koje vojne zdravstve ustanove 13. put organizuju u poslednjih godinu dana, prijavilo se oko 700 građana, od čega oko 290 u Beogradu, oko 160 u Nišu i više od 180 u Novom Sadu. Za specijalističke preglede mogli su se prijaviti svi zainteresovani sugrađani, uključujući i one koji nemaju zdravstveno osiguranje. Da sve savršeno funkcioniše i da svi zakazani pacijenti na vreme dobijaju

Vesti iz VMA

uslugu, lično se uverio upravnik Centra vojnomedicinskih ustanova Beograd pukovnik dr Slavoljub Staletović, koji je s upravnikom VMC Karaburma potpukovnikom dr Milanom Mladenovićem obišao tu zdravstvenu ustanovu. Tom prilikom, pukovnik Staletović istakao je da je reč o akciji koja se u vojnim zdravstvenim ustanovama organizuje povodom Dana sanitetske službe, a uz saglasnost ministra odbrane Aleksandra Vulina. Među građanima koji su iskoristili akciju besplatnih pregleda bio je i Boža Filipović koji je odradio pregled kod fizijatra.

dili sve potrebne analize. Doktorka je izuzetno ljubazna, detaljno me je pregledala i pogledala sve moje prethodne nalaze. Izuzetno sam zadovoljna ovom uslugom, a bilo bi sjajno kada bih mogla da obavim još neke preglede, rekla je Nedovićeva, dodavši da za lekare i sestre u VMC Karaburma ima samo reči hvale. U Vojnomedicinskom centru Karaburma Beograđani su bili u mogućnosti da se besplatno pregledaju kod interniste, kardiologa, neurologa, otorinolaringologa, fizijatra, ginekologa, dermatologa, pulmologa i oftalmologa. U Vojnoj bolnici Niš svim zaintere-

sovanim sugrađanima usluge su pružali specijalisti kardiologije, gastroenterologije, endokrinologije, neurologije, opšte hirurgije, oftalmologije, otorinolaringologije i urologije, dok su Novosađani u Vojnoj bolnici imali priliku da se pregledaju i konsultuju s kardiolozima, nefrolozima, pulmolozima, dermatolozima, opštim hirurzima, ginekolozima i neurolozima. Ministarstvo odbrane krajem prošle i početkom ove godine, u više navrata, otvorilo je vrata svojih zdravstvenih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Vranju i Bačkoj Topoli tokom kojih su vojni lekari-specijalisti pregledali više hiljada građana Srbije, pružajući im vrhunske zdravstvene usluge. Akcija besplatnih pregleda građana i dalje nailazi na veliko interesovanje u svim gradovima u kojima je bila organizovana, najpre zbog profesionalnosti i kvaliteta rada zaposlenih u vojnim zdravstvenim centrima, a zatim i mogućnosti da se u jednom danu odrade pregledi – Pregled kod interniste imala sam na koje se neretko čeka i mesecima. zakazan u 8.20 časova, sve je išlo po redu, odmah sam bila prozvana. Nakon što me je doktorka pregledala, dala mi je uput za laboratoriju gde su mi ura– Doktorka i sestra koje su me primile bile su izuzetno stručne, precizne i jasne u objašnjenjima, a uz sve to i ljubazne, rekao je Filipović, ističući da će se, ako se za to ukaže potreba, ponovo prijaviti za besplatne preglede u vojnim ustanovama. U vreme kada je i zakazano, u ordinaciju kod interniste ulazi i Evica Nedović, koja je za akciju besplatnih pregleda saznala gledajući televiziju.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Iz kostne srži od nesrodnog davaoca u VMA

Stota transplantacija matičnih ćelija

Klinika za hematologiju Vojnomedicinske akademije uradila je stotu transplantaciju matičnih ćelija kostne srži, tzv. alogene transplantacije, uzetih od davalaca koji nisu srodnici pacijentima. Ovakve vrste transplantacija u VMA se rade od januara 2013. godine od kada je Srbija postala članica Internacionalnog registra davalaca. Alogena transplantacija znači postupak u kojem se kostna srž pacijenta koji je oboleo od maligne bolesti menja zdravim matičnim ćelijama, uzetim od druge osobe, najčešće srodnika, poput brata ili sestre ili podudarne osobe koja nije srodnik. Ona je često jedina mogućnost lečenja jer odgovarajućeg davaoca u porodici ima tek svaki treći pacijent. Do 2013. godine ovakve transplatacije su rađene u inostranim centrima za transplantaciju ukoliko u zemlji nisu imali podudarnog davaoca. Članstvom u Internacionalnom registru davalaca u Srbiji su se stvorili svi uslovi za lečenje malignih bolesti krvi oblicima transplantacije kao u inostranstvu, a medicinski tim VMA poseduje neophodno kliničko iskustvo za praćenje pacijenata nakon transplantacije. Internacionalni registar potencijalnih davalaca kostne srži trenutno broji oko 30 miliona ljudi, a Nacionalni registar pri Institutu za transfuziju krvi Srbije broji oko 7.300 potencijalnih donora. Davalaštvo je potpuno bezopasno i ne mora da znači da će neko ko je prijavljen u registar biti davalac, ali može da bude od presudnog značaja za lečenje podudarnog obolelog. Ćelije se mogu uzeti iz kostne srži zdravog dobrovoljnog davaoca i iz periferne krvi. VMA će ove godine obeležiti i 45 godina od prve alogene transplantacije kostne srži srodnog davaoca, što je bio pionirski poduhvat na prostoru Balkana. Transplantacioni centar VMA je od 1996. godine punopravni član Evropskog udruženja za transplantaciju (EBMT), čije vodiče sledi u radu, pa su i rezultati lečenja u potpunosti uporedivi sa rezultatima inostranih centara. Do sada je u VMA urađeno preko 1200 transplantacija, a svake godine se radi na osavremenjavanju ovog oblika lečenja. 61

Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Uspešno izvedena nova hirurška metoda

Lečenje onkoloških oboljenja

osoblja VMA. Iz Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju učestvovali su prof. dr Srboljub Stošić, dr Saša Jović, dr Marko Brkić, dr Milena Borilović, iz Klinike za plastičnu hirurgiju major dr Nikola Ostojić, dr Ana Malivuković i iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju dr Uroš Petrović, kao i instrumentarke Dragana Vuković, Marina Milošević i Brankica Makragić.

Uspešno odstranjen tumor težak 18 kg

U Vojnomedicinskoj akademiji urađena je mikrohirurška rekonstrukcija jezika i poda usne duplje slobodnim ALT (Anterolateral thigh flap) režnjem - režnjem sa prednje spoljašnje strane natkolenice. Ova zahtevna hirurška metoda sada je urađena prvi put u Srbiji multidisciplinarnim pristupom po čemu je Vojnomedicinska akademija prepoznatljiva. ALT režanj u svetu se smatra zlatnim standardom za lečenje ovog onkološkog defekta i predstavlja najviše domete rekonstruktivne hirurgije čije su prednosti minimalno oštećenje donorske regije, dobar estetski i funkcionalni rezultat, kao i brz oporavak pacijenata. Operacija je urađena kod pacijenta S.K, starosti 51 godinu, obolelog od planocelularnog karcinoma poda usne duplje i jezika. Usled velikog defekta nastalog nakon uklanjanja tumorskih promena, bilo je potrebno odgovarajućim vaskularizovanim tkivima sa drugih delova tela uspostaviti funkcije žvakanja hrane, gutanja, disanja, govora. Opsežnu onkološku hirurgiju uklanjanja tumorskog tkiva uradio je hirurški tim Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju VMA. Urađene su disekcije vrata s desne i leve strane, uklonjeni limfni čvorovi, kao i resekcija centralnog dela donje vilice, koja je na kraju operacije spojena i učvršćena titanijumskim pločicama i šrafovima, a nakon toga je ekscidirana tumorska promena. Kako standardne metode nisu bile adekvatne za rekonstrukciju zaostalog defekta veličine dve trećine jezika i dve trećine usne duplje, odlučeno je da mikrohirurški tim Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA upotrebi ALT slobodni režanj sa gornjeg spoljašnjeg dela natkolenice. Tzv. fasciokutani perforator režanj dimenzija 14x7cm odignut je na krvnim sudovima dijametra 1,6mm, a zatim mikrohirurškom tehnikom anastomoziran (povezan) na krvne sudove u predelu vrata (arteriju i venu facijalis). Operacija u trajanju od oko 10 sati izvedena je angažovanjem velikog broja medicinskog 62

Kompleksan hirurški zahvat odstranjenja liposarkoma - retke vrste tumora velikih dimenzija uspešno je izveden u Vojnomedicinskoj akademiji zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu lečenju. Stanje pacijentkinje, stare 51 godinu, je stabilno, otpuštena je iz bolnice na dalje kućno lečenje.

Ova vrsta maligniteta javlja se u malom broju slučajeva koji prate različiti simptomi bolesti. U slučaju pacijentkinje u VMA tumorski proces prečnika 50cm i težine oko 18kg bio je lokalizovan u trbuhu. Iako se za liposarkom hirurgija smatra najefikasnijom metodom lečenja, inače rizičan operativni zahvat uklanjanja tumora ovolikih dimenzija dodatno je komplikovalo prisustvo velikih krvnih sudova i abdominalnih organa. Nakon gastroenterološke dijagnostike ppuk. doc. dr sc. med. Nebojše Manojlovića iz Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA i konzilijarne odluke o operativnom lečenju, hirurški zahvat izveli su prof. dr Bratislav Trifunović, doc. dr Boško Milev, ppuk. asist. dr Milan Jovanović i dr Živorad Kocevski, anesteziolog dr Aleksandra Ristanović i instrumentarke Marijana Bugarčić i Jasmina Mitrović.

metodom - minimalnoinvazivnom hirurgijom bez klasičnog otvaranja grudnog koša. Pacijentkinja M.R. (1984) se dobro oseća i njen postoperativni oporavak protiče uredno. Medicinski tim, tokom operativnog zahvata urađenog 23. jula 2018. godine, činili su potpukovnik dr Nebojša Marić, dr Ljubinko Đenić, anesteziolog dr Aleksandar Vranjanac i instrumentarka Jasmina Lukić. VATS - savremena torakohirurška metoda uvrštena je u rad grudnih hirurga VMA 2008. godine. Januara 2014. godine po prvi put je odstranjen režanj pluća VATS metodom, a ova poslednja je ujedno 51. resekcija režnja pluća urađena na ovaj način. VATS podrazumeva korišćenje specijalnog endoskopskog instrumenta sa video-kamerom (torakoskopom) i različite hirurške instrumente malog dijametra koji se uvode u grudni koš kroz male rezove. Njene prednosti u odnosu na klasičnu su brojne, a najvažnije su brži i lakši oporavak pacijenata uz manji intenzitet postoperativnog bola i kraću hospitalizaciju. Za primenu VATS hirurgije neophodno je usavršeno manevrisanje i koordinacija oka i ruku hirurga za šta su potrebni licencirani treninzi i stručna usavršavanja u ovoj oblasti, priprema kompletnog medicinskog tima koji učestvuje u operaciji, ali i savremena medicinska oprema. Grudni hirurzi VMA usavršavaju se od 2012. godine u brojnim evropskim i svetskim torakohirurškim centrima, a uslov za uvođenje VATS hirurgije u kliničku praksu VMA bila je i adekvatna medicinska oprema nabavljena krajem 2013. godine. Do sada je urađeno više od 4000 različitih video-asistiranih torakoskopskih intervencija i u proteklih pet godina najviše je postignuto u samostalnoj primeni VATS hirurgije za lečenje karcinoma pluća u odnosu na sve ostale torakohirurške centre u Srbiji.

U VMA

Uspešan nastavak VATS hirurgije U Klinici za grudnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije uspešno je urađena još jedna operacija uklanjanja režnja pluća uniportalnom VATS (Video-assisted Thoracoscopic Surgery)

Sa urađenih preko 50 anatomskih resekcija pluća VATS tehnikom stekli su se uslovi za promovisanje Klinike za grudnu hirurgiju VMA u VATS edukacioni trening centar što je posebno stručno dostignuće u ovoj oblasti.

toku je velika rekonstrukcija i obnova Opšte bolnice u Pančevu. Od 2016. godine uvedeno je niz novih organizaciono-tehničkih rešenja koja su podigla kvalitet medicinskih usluga u bolnici, ali i ambulantama u mestima oko Pančeva. Direktor Opšte bolnice u Pančevu je dr Slobodan Ovuka. Dr Ovuka, Vi ste došli sa “Olujom” u Srbiju? Da, 1995. sam sa “Olujom” došao u Srbiju. U KC Srbije u GAK-u, Beograd, sam nastavio specijalizaciju. Tu sam radio danju, a noću sam dežurao u Hitnoj pomoći u Pančevu. To mi je tada bila izuzetna prilika, zapravo ponuda, koju sam prihvatio. U GAK-u, septembra 1996. položio sam specijalistički ispit iz ginekologije i akušerstva sa odličnom ocenom. Potom sam prebačen u bolnicu Pančevo na Odeljenje ginekologije i akušerstva. Porodica Ovuka je poznata u Lici, Vaš deda Obrad je imao devet sinova? Da, tačno. Moj otac Vladimir je osmi po redu. Mi smo iz ličkog mesta Ovukin varoš, opština Donji Lapac. Šest stričeva je bilo u partizanima, jedan je poginuo na Sremskom frontu 1945. godine. Moj otac je bio oficir u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici, često smo se selili. Živeli smo u Tivtu, Splitu i drugim primorskim mestima. Ja sam završio Vojnu gimnaziju u Beogradu i trebalo je da nastavim školovanje u JNA, ali sam napustio vojsku i otišao u Zagreb da studiram medicinu. Kako teku radovi na obnovi Pančevačke bolnice? Polovinom oktobra 2017. započeto je s rekonstrukcijom objekta veličine oko 10.000. kvadratnih metara. Kako je to izgledalo znaju Pančevci. Sve je bilo potpuno devastirano sa jako lošim sanitarno-higijenskim uslovima. U novoj zgradi, na prvom spratu, biće Grudno odeljenje i neurologija, u prizemlju će biti kompletna dijagnostika, a u suterenu će se nalaziti fizikalna medicina, gde gradimo kompletno nov bazen. Bolesničke sobe imaće centralnu klimatizaciju i svaka soba zasebno kupatilo. Biće svuda PVC prozori i vrata te tri savremena bolnička lifta. Opšta bolnica u Pančevu je jedna od najvećih u Srbiji sa preko 650 bolničkih postelja, stalno je angažovano 1200 zaposlenih i mi smo regionalna bolnica za najveći deo južnog Banata, sa svim mogućim službama. Pokušavamo da povećamo i KVALITET I KVANTITET

Pančevačka bolnica

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Moderni centar južnog Banata Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

nja. U novoj zgradi će biti instalisana i kompletno nova oprema. Dobili smo 32 miliona dinara za njenu kupovinu, koju treba uklopiti vremenski sa završetkom radova. Imamo i značajne donacije od kompanija i privatnih lica, tako da smo popravili imidž bolnice za ove dve godine. Nadam se da ćemo da završimo ove radove do zime.

Dr Slobodan Ovuka je sin oficira Jugoslovenske ratne mornarice. Osnovnu školu je završio u Splitu, Vojnu gimnaziju u Beogradu, Medicinski fakultet u Zagrebu. Specijalizirao ginekologiju i akušerstvo u KC Srbije u Institutu za ginekologiju i akušerstvo. Od 2016. godine direktor je Opšte bolnice Pančevo. Krajem devedestih godina bio je direktor Doma zdravlja u Lapcu - Lika. Kao lekar, učesnik je u svim ratnim zbivanjima u bivšoj Jugoslaviji. Tokom ratnih godina bio je načelnik saniteta 103. lake brigade - Lika, radio je u ratnim bolnicama u Kninu i Bosanskom Petrovcu. Kao vojni lekar, obišao je Medački džep, dalmatinsko ratište, bihaćko ratište, Drvar i druga ratom zahvaćena područja.

RADA. Imamo značajne pomake u povećanju operativnog programa. Nemamo listu čekanja za operaciju kukova, a operaciju katarakte smo sa četiri godine sveli na godinu dana čekanja. Povećali smo i broj svih operativnih zahvata. Drugačijom organizacijom smo ubrzali dijagnostiku i smanjili maksimalno postoperativni tretman, tako da pacijenti brže cirkulišu kroz ustanovu, a nismo uskratili ni kvantitet ni kvalitet usluga. Da li vam je pomogla Vlada Srbije? Rekonstrukcija pančevačke bolnice, oktobra 2016. godine, bila je tema prve zajedničke sednice Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade. Sednicu su tada vodili predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Tada je donesena odluka da Pokrajinska vlada preko Uprave za kapitalne investicije finansira kompletan projekat koji je vrednosti oko 4,5 miliona evra. To se izdvaja iz budžeta Srbije i Vojvodine preko Uprave za kapitalna ulaga-

Pančevačka bolnica edukuje kadrove i razvija pojedine sektore? Radimo i na edukaciji kadrova, imamo oko 40 specijalizanata raznih specijalnosti koji su u različitoj fazi specijalizacija. U jednom delu su u našoj ustanovi, u drugom delu idu na fakultet. Specijalizanti idu i na kliniku a mi, koliko možemo da budemo mentori na pojedinim specijalnostima, ih ovde obučavamo. Laparoskopska hirurgija karcinoma debelog creva je u Pančevu na vrlo visokom nivou. Naš tim ima seriju od preko 120 operacija karcinoma debelog creva laparoskopski. Imamo dobru saradnju i veliku pomoć prof. dr Amdžajda Pervajza, britanskog profesora, inače predsednika Evropskog udruženja za laparoskopsku i robotsku hirurgiju. Profesor Pervajz radi to na vrhunskom nivou i on je za tu oblast vodeći u svetu. Naš kolega dr Mladen Janić ima višegodišnju saradnju s njim i on ga je uspeo dovesti u Pančevo. Mi smo sad u programu Ministarstva zdravlja, koje je prihvatilo laporoskopsku hirurgiju debelog creva kao jednu od vodećih tendencija u narednom periodu. Mi smo jedina ustanova u Srbiji koja je refererentna za edukaciju a da nije klinička ustanova. Imali smo i sedam hirurških work-shopova. Prošle godine, u oktobru, smo organizovali work-shop sa daljinskim prenosom operacija. Ovde je bilo 50-60 kolega iz cele Srbije. Imali su privilegiju da gledaju profesora Pervajza kako operiše. On operiše, kao što pijanista svira na klaviru, vrhunski. To je operativa i tehnika najvišeg mogućeg dometa. U Sent Peterbourgu su dvojica naših kolega na edukaciji 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kod ruskog profesora Karačunova, koji je bio takođe naš gost, a prošle godine dr Mladen Janić, dr Olivera Vujanović i dr Nenad Stojanović su bili u Portugaliji, odnosno Lisabonu 15 dana. Obnova i rekonstrukcija pančevačke bolnice počela je pre dve godine, od kada ste Vi direktor. Primetan je veliki napredak. Moje ambicije za narednu godinu su da ćemo, u saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Vlade Republike Srbije, nastaviti s rekonstrukcijom i obnovom hirurškog bloka, za to imamo čvrsta obećanja. Tu su i paviljonski objekti u krugu bolnice koji bi trebalo da budu rekonstruisani tako da postignu termoenergetsku efikasnost. U predstojećem rebalansu budžeta grada Pančeva dobijamo 25 miliona dinara za izradu projekata i kada dobijemo građevinsku dozvolu počinjemo. Nakon toga apliciraćemo kod Kancelarije za javna ulaganja i od Evropske investicione banke očekujemo sredstva pa ćemo početi i sa tim radovima. Ušli smo u fazu stvaranja idejnog projekta, a imamo i prekograničnu saradnju sa Rumunijom pa očekujemo sredstva i od predpristupnih evropskih fondova. Tu planiramo da kupimo i magnetnu rezonancu, skener, laparoskopski stub, operacioni sto i još dosta toga šta treba da se menja. Pre dve godine domaća firma ALMEX iz Pančeva je omogućila je kupovinu novog laparoskopskog stuba vrednosti 60.000 evra. Imate veliko iskustvo u lečenju pacijenata. Radili ste u mnogim mestima širom bivše Jugoslavije, kakva je situacija u Pančevu i okolini? Nažalost, pre a i posle bombardovanja 1999. godine, jedan broj ljudi je oboleo od najtežih bolesti, karcinoma debelog creva, pluća, kod žena dojki, a tu su i kardiovaskularne moždane bolesti. Nažalost, vodeće su vaskularne i maligne bolesti. Pet stotina žena godišnje umire od karcinoma grlića materice, koji bi se redovnim pregledom mogao potpuno eliminisati, kao što je eliminisan u Skandinaviji. Vi imate i svoj projekat u vezi s tim? Tačno, realizovan je Projekat pedijatrijske i ginekološke zaštite u naseljenim mestima, tako da smo u svim selima oko Pančeva organizovali ginekološke preglede. Ginekolog dolazi jednom 64

nedeljno ili češće, zavisno od veličine sela. Žene imaju mogućnost da im se u seoskoj ambulanti uradi skrining pregled, uzme Papanikolau i nalaz se donese prilikom sledeće posete. Tom prilikom kontrolišemo dojke i dajemo uput za mamografiju. To finansira grad Pančevo i po tome smo, koliko ja znam, jedinsteni u Srbiji. Sve je to u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije od 2014. godine. Takođe, drugi projekat je pedijatrijaska zaštita. U svim selima oko Pančeva pedijatri dolaze jednom nedeljno, tako da deca sa sela ne moraju biti dovođena u Pančevo. Tamo se uradi kompletan sistematski pregled i vakcinacija. To nam je pomoglo da smo u ranoj dobi uočili neke nepravilnosti u razvoju školske dece i omogućili da se oboljenje prepozna i dete uputi na lečenje na vreme. Deci na selu je manje dostupna zdravstvena zaštita nego onoj u gradu. Kroz te programe od 2013. godine, omogućili smo bolju zdarvstvenu zaštitu i žena i dece u selima oko Pančeva. To je dalo rezultate na tom broju stanovnika. Osetili smo kod jednog broja žena pad oboljenja karcinoma grlića materice, bar u najtežoj fazi. U Dom zdravlja sam došao 2012. godine, a 2013. projekat je prihvaćen i dobio je budžetsku podršku grada Pančeva. To je taj moj Projekat pedijatrijske i ginekološke zaštite u naseljenim mestima, koji i danas uspešno funkcioniše.

www.miross.rs

Kakva je situacija sa preventivom? Ja sam sad direktor bolnice i ne bavim se preventivom, to je zadatak domova zdravlja. Nedavno smo raspravljali o višem i doslednijem nivou preventivne zaštite i rezultatima, zapravo o iskustvima. Pre šest godina smo krenuli sa preventivnom dermoskopijom, gde su izabrani lekari radili dermoskopiju kod svih sumnjivih promena na koži i sada krećemo, od avgusta, prvi u Srbiji , sa pilot programom Teledermoskopija. To znači da u 10 ambulanti u gradu izabrani lekari pregledaju pacijente, sumnjive nalaze šalju dermatologu u bolnicu, lekarima koji su obučeni za dermoskopiju, a posle imaju supervizora primarijusa dr Jadrana Bandića, koji daje konačnu odluku. Inače, dr Jadran Bandić je iz Pančeva i vrhunski je plastični hirurg, veliki autoritet u pogledu melanoma i karcinoma kože. Koliko pacijenata pristiže u bolnicu? Pančevačka bolnica ima godišnje preko 20.000 pacijenata a pokriva 300.000 stanovnika južnog Banata. Mesta su Opovo, Kovačica, Kovin, Alibunar i manjim delom Vršac, Bela Crkva i Plandište. Šta biste savetovali? Ja sam ginekolog i svakoj ženi kažem da u godini dana mora da nađe vremena za ginekološki pregled. Za godinu ne može se ništa desiti, a da nije izlečivo. Žene nađu vremena za frizere i kozmetičare, trebalo bi da nađu vremena i za ginekološki pregled. Nažalost, žene odlaze u najboljem dobu, kada su najpotrebnije porodici i društvu. Što se tiče muškog sveta, takođe, više fizičke aktivnosti, manje alkohola, posle 50. godine kontrola urologa. Svima nam fali ta zdravstvena kultura da možemo sebi da pomognemo. Zdrav život uključuje i druženje sa prijateljima i komšijama.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Krnjači kraj Beograda, ispred zgrade u naselju Sutjeska, svakodnevno se mogu videti automobili registarskih oznaka iz cele bivše Jugoslavije, kao i dugačak red pacijenata koji čekaju prijem kod Miloša Ninkovića. On je fito-fizikalni terapeut i narodni lekar-iscelitelj, nadaleko poznat. Uspešno leči pacijente obolele od diskus hernije, diskopatije, neuroloških bolesti, multiple skleroze, Parkinsonove bolesti, ali i najtežih bolesti kod pacijenta koje je zvanična medicina otpisala. Mnoge pacijente širom sveta uspešno je izlečio. Holistički gleda na svakog pacijenta i svaki ima posebnu terapiju. Leči kombinacijom fizikalne terapije, akupresure i prirodnih melema spravljenim od lekovitog bilja po njegovim receptima. Kaže da napamet poznaje više od 8000 recepata. Radi 30 godina i poznat je u svim državama Evrope, Rusije, Severne i Južne Amerike i Australije. Živeti u skladu sa prirodom, znači zdrav i bogat život? Svaki pacijent je priča za sebe. Znanje i edukacija ukazuju da živeti u skladu sa prirodom, znači zdrav i bogat život. Mudri ljudi odavno tvrde da je briga za decu i njihovo zdravo odrastanje najveće životno bogatstvo, potvrđeno vekovima. Kad je preventiva u pitanju sve veći značaj dobija priroda, zapravo lekovito bilje za koje se opredeljuju i lekari specijalisti. Dr Jelisaveta Kunosić, neuroimunolog iz Beograda, posle 25 godina rada u KC Srbije, uspešno primenjuje komplementarnu medicinu, a sledbenika je sve više. U svetu, tačnije u SAD, odavno proučavaju drevnu kinesku, ali i evropsku komplementarnu - integrativnu medicinu. U vrlo zanimljive primere spada dr Erik Perl. Doktor Perl, uspešni kiropraktičar iz Los Anđelesa, na vrhuncu lekarske karijere, prodaje svoju ordinaciju da bi

Miloš Ninković - fito-fizikalni terapeut i narodni lekar

Naslednik hilandarske medicine Za 30 godina iskustva sa lekovitim biljem, naučio napamet više od 8000 recepata, leči brojne bolesti, poznatiji izvan Srbije, ima brojna priznanja i zahvalnosti. Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

biljnim sirupima i deca do osnovne škole nemaju prehlade i viruse, nemaju ni zdravstveni karton. Potpuno su zdrava i na prirodan način se leče, preko bilja se podiže imunitet, a koristi i svoj preparat BEBIDENT za masažu desni, koji olakšava izbijanje zuba kod dece, tako da ne stradaju mlečni zubi.

krenuo put duhovnog iscelivanja i istraživanja nekih od najvažnijih i najkontroverznijih pitanja savremene medicine i lečenja. Dr Erik Perl postavlja pitanja da li energija i informacije koje ona prenosi igraju glavnu ulogu u zdravlju i lečenju. Može li naš um da se poveže sa ovom energijom i možemo li da naučimo da ovladamo njome kako bismo lečili i sebe i druge. Brojni lekari u Americi podržavaju istraživačke laboratorije dr Erika Perla i njegov ključ zdravlja i lečenja koji je nazvan - rekonekcija. Dr Erik Perl svoje tvrdnje i istraživačke rezultate brani svojim motom: „Ako je istina biće svima znana. Ako je laž teška, uočićemo gde je greška.“ Kada smo našeg legendarnog narodnog lekara i iscelitelja Miloša Ninkovića pitali na čemu temelji svoje znanje i iskustvo, on je odgovorio: „Prvenstveno na duhovnoj SVETOSAVSKOJ obnovi i bogatstvu lekovite prirode.“ U mediteranskom centru – banji za strance, u Igalu, Miloš Ninković je postigao izvanredne rezultate lečeći strance iz cele Evrope. Miloš Ninković se bavi i pedijatrijom i leči svojim, čuvenim BEBI-ČAJEM,

Gosodine Ninkoviću, koristite PRIRODNE MELEME koje pravite u vašoj laboratoriji? Svi preparati koje koristim su na biljnoj osnovi i svaka bolest se vodi posebno i ima svoju šifru. Po našim recepturama radimo ekstrakciju lekovitog bilja, to pomešamo sa medom i dobijemo sirup. Za svaku bolest se radi poseban sirup. Za pojedine bolesti - karcinome radimo posebne meleme. Najuspešniji smo kod karcinoma grlića materice. Vi imate dobre rezultate i kad su u pitanju i neurološke bolesti? Da, imam uspeha u lečenju multiple skleroze i Parkinsonove bolesti, a lečim i distrofiju mišića. Pacijenti treba da budu strpljivi. Sve te bolesti zahtevaju dugotrajnije lečenje, ne može se uspeh postići za mesec dana. Kod distrofije, imao sam jednu pacijentkinju iz Crne Gore, koja je nedavno izašla iz kolica i sada hoda normalno, ne vuče noge i ko ne zna da je imala problem ne bi nikada primetio. Sve radim u kombinaciji sa lekovitim biljem i fizikalnom terapijom. Koristim uglavnom sirupe. Postoji i proizvod koji se zove SMEŠKO. Šta je Smeško? Da, taj sirup SMEŠKO opušta organizam, vraća hormone u normalu i vraća balans organizmu. Taj proizvod je napravljen pre 12 godina, za pacijente sa velikim stresovima, uglavnom menadže-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

re. Ko god dođe sa tim problemom, traže godina kada sam bio u vojsci u ŠibeniSMEŠKA i problemi nestaju. ku. Moj sin je imao godinu dana i počeo je da plače. Uzeo sam ga u ruke i imao Brojni primeri dokazuju da uspeš- osećaj da sam počeo da tonem. Uplašio no otklanjate depresiju? sam se, trgnuo i moje dete je prestalo Da, ali desi mi se često da kod pa- da plače. To je prva spoznaja ulaska u cijenta nije u pitanju depresija. Ima rate medicinske vode. zočarenje, to nije depresija, nema saImate pacijente širom sveta? mopouzdanje - to nije depresija, ponaša Svi su došli na preporuku, ne znam se povučeno - to nije depresija. Imam kako, valjda od tog prvog uspešnog paogromno iskustvo u radu sa ljudima i cijenta, je krenulo tako, sve dalje i dalje. prepoznam da li je stvarna depresija ili U mediteranski centar Igalo su dolazlili je nešto drugo. SVAKI PACIJENT JE PRI- stranci koji su čuli za mene i ja sam ih ČA ZA SEBE. uspešno lečio. Kasnije sam išao po gotovo svim evropskim zemljama i lečio Da li koristite u lečenju istočnjač- pacijente od različitih bolesti. ke metode? Koristim, ali to su Božje metode i ne Poznati ste i po melemu za kanmože niko da ih ospori. Da li se ona zva- cer grlića materice? la kineska ili indijska sve su vrlo slične, Onkološki institut – eksperimentalna kod nas hrišćana to ide preko molitve laboratorija, su čuli za taj moj lek i zvali a kod njih preko mantri. To je dovođe- su me. Odlučio sam da im dam recepnje u neku fazu veze sa Bogom i onda turu, “Zašto da komplikujemo i zašto vi je lečenje mnogo lakše i jednostavnije. da razmišljate šta ja to pravim. Evo vam Na primer, u Hilandaru, u 15. veku receptura”, rekao sam. Kada su je prije napisan HILANDARSKI MEDICINSKI menili bili su oduševljeni. Melem je još u KODEKS u kome je objašnjeno lečenje eksperimentalnoj fazi, a moja je želja da pojedinih bolesti koje se danas u 21. se proizvodi u nekom našem manastiru. veku utvrđuju ultrazvukom. Postavlja se pitanje kako je monah mogao to da Živimo u vreme biznisa, kada se zna u 15. veku. Znači da je monah bio sve koristi za zaradu pa i lekovi? Da, to je silna hemija kroz hranu, ali obdaren i kroz molitvu je dobijao informacije i onda je na osnovu toga pravio i kroz lekove. Neophodna je edukacija lek. Bio sam dva puta na Svetoj gori u lekara u vezi sa lekovima, da ne potKareji - ruski Skit svetog Andreja. Tu su padaju pod uticaj velikih farmaceutskih do Oktobarske revolucije živeli monasi kompanija. Dvadeset prvi vek je vek bii uzgajali lekovito bilje, pravili lekove i znisa, nažalost, u kome se sve koristi lečili pacijente iz cele Rusije do 1917. za zaradu pa i lekovi. Bolest je iskogodine. To je dokaz lekovitosti bilja, ni- rištena za zaradu i svetske institucije su oni učili medicine, ali su znali kose trude da bude što više bolesnih. Tu ju kombinaciju bilja da naprave. To je pomaže samo zdrav razum i razmišljataj osećaj, iskustvo koje sam prošao i nje, moramo da vodimo računa o tome našao sam spoznaju toga što radim i i da se čuvamo. Farmacija je dosta zaslužna za opšti uverio se da sam na dobrom putu. To je znanje i obaveza da preuzmeš jedan zdravstveni napredak, ima tu neprevaziđenih lekova, ali, nažalost, lekovi su poogroman teret na sebe. stali biznis i farmaceutske kompanije žiBavite se lečenjem 30 godina, ka- ve od bolesti. Bolje je koristiti preventivnu kvi su bili vaši počeci? medicinu i tako spasiti i pacijente, ali i Najteži je prvi pacijent, a prvu spo- zdravstvene fondove. Na RTS su krenuli znaju ovoga što znam, sam imao sa 20 sa pričom da se ljudi polako edukuju.

Imate i proizvod MASTERDENT. Šta je to? To je proizvod za desni koji sam napravio po želji kolege-stomatologa iz Valjeva. Tražio je neki lek protiv parodontopatije i ja sam napravio lek MASTERDENT. U saradnji sa stomatologom zaustavlja se krvarenje iz desni i zaustavlja se potpuno parodontoza u prvoj i drugoj fazi. Lek rešava problem afti, a i učvršćuje implante. Parodontopatija je bolest 21. veka a MASTERDENT vraća prokrvljenost u desni. Šta je važno za zdrav život po Vama? Ne postoji jedan recept. Osnov svih problema je stres , a njega izaziva naša želja za nečim što ne možemo da ostvarimo. Mlade savetujem da budu najbolji u svojoj oblasti da ne jure za novcem. Osnov je znanje i edukacija, kroz edukaciju dobiješ kompletno sve i onda je mnogo lakše ići kroz život i nemaš problem sa stresom. Naravno, ne sme se biti nadobudan. Kada uporedim Evropu i Srbiju mi smo još dobri. Ja bih platio svima da odu i da vide kako se radi u Evropi, onda bi mnogo više cenili Srbiju. Kako Vi stičete svoju energiju? Idem na hodočašća, obilazim naše manastire, dosta putujem po svetim mestima. Tu prikupim energiju i spoznaju za ono što radim. Takođe, i informacija da su dobro i zdravo pacijenti koji su bili otpisani za mene su najveća nagrada, ne postoji veća nagrada u svetu ni Nobelova ni bilo koja druga. To mi daje snagu da budem jači i bolji. Vaša firma LIFE WITH NATURE proizvodi lekovite meleme. Biljne preparate? Najviše proizvodimo i najdelotvorniji je imunološki sirup za decu od 6 do 15 godina. To je biljni preparat, kombinacija biljaka koja dovodi do smanjenja op67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicina i pravo

Nepostojanje obaveze zaposlenog da vrati iznose primljene na ime zarade za vreme trajanja specijalizacije

strukcije bronhitisa, nema curenja iz nosa, upale ušiju i infekcije mokraćnih kanala. To su najzastupljeniji problemi kod dece, a ovaj sirup je tu najdelotvorniji. Deca nemaju problema i slobodno idu u vrtić. Tu je i sirup za široku upotrebu koji smanjuje probleme astmatičara, a negde i tokom vremena i izleči astmu. Treće, kod ženske populacije radimo već spomenuti lek protiv karcinoma grlića materice, koji je vrlo efikasan. Zatim, tu je lek protiv infekcija mokraćnih kanala i kandide. Bavimo se i Izvod iz obrazloženja Odluke Ustavnog suda problemom krvnih sudova i kostiju i tu imamo odgovarajuće lekove. Hašimoto sindrom, problem štitaste žlezde, uspešno rešavamo. Mi radimo sve vrste oboljenja od sistemskih do klasičnih i tekućih dnevnih oboljenja, prestavnom sudu je podneta inicijatihlade, crevne tegobe, ulcelorozni kolitis. va za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe Kako se vi usavršavate? člana 18. stav 3. Pravilnika o stručnom Pratim svetska dostignuća u oblasti usavršavanju, obrazovanju i specijalizamedicine, kroz razne časopise, ali tako ciji zaposlenih, Opšte bolnice P., broj 49 od 6. januara 2012. godine i odredbe samo potvrđujem ono što znam. Sad su Ljubiša Živadinović, člana 17. stav 2. Pravilnika o stručnom pored kineskih načina lečenja zastupljeadvokat, Beograd ni južnokorejski načini lečenja i indijska usavršavanju, obrazovanju i specijalizaciji Zdravstvenog centra P., od 28. septemmedicina – dosta od toga meni je već bra 1988. godine. Povodom zahteva za blisko i poznato i to već koristim u svoocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe joj lekarskoj praksi. člana 18. stav 3. Pravilnika o stručnom usavršavanju, obrazovanju i specijalizaDa li imate svoje naslednike, svociji zaposlenih, Opšte bolnice P., broj 49 ju školu? Trenutno nemam nikoga, voleo bih da od 6. januara 2012. godine formiran je se pojavi osoba, ali je nisam susreo. Ni ovaj predmet, IUo-61/2017, a povodom kod svoje dece nisam pronašao taj afinitet zahteva za ocenu ustavnosti i zakonitoi sklonost. Tehnički deo može da se nauči, sti odredbe člana 17. stava 2. Pravilnika ali ovde je stvar da budete obdareni od o stručnom usavršavanju, obrazovanju i Boga i da volite to što radite. Sve informaspecijalizaciji Zdravstvenog centra P., od cije koje dobijate su u sinergiji sa Božjom 28. septembra 1988. godine, formiran je energijom, sve to zajedno daje uspeh u predmet IUo-79/2017. Inicijator smatra da osporenom lečenju. Sve je važno, sve kombinacije, odredbom člana 18. stav 3. Pravilnika samo da bi se ljudima pomoglo. Da li su propisana obaveza zaposlenog da vrati to trave, farmacija, antropološke metode, sve iznose primljene na ime zarade, naantropolozi su možda najpribližniji nekim knade zarade i drugih primanja za vreme varijantama za lečenje. Sve su to metode trajanja specijalizacije, ako po položenoj koje, kada ih sastavite, dovode do nekog specijalizaciji ne ostane na radu u bolnici velikog procenta izlečenja. duplo duže od trajanja specijalizacije, nije Sve biljke su bitne. Kad se naučno u saglasnosti sa odredbama člana 58. i istražuje jedna biljka ona deluje u jedčlana 60. stav 4. Ustava, i čl. 8, 49. i 104. nom pravcu a kad je spojite sa drugim biljkama ima drugačije dejstvo. Biljke Zakona o radu, čl. 184. i 186. Zakona o kad se spoje u jednom hemijskom razdravstvenoj zaštiti i člana 6. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osigustvoru proizvode lek. To je poenta znanja ranje. Ističe da zaposleni koji je na spe- kombinovanje tih lekova. Vrlo je bitna i cijalizaciji značajan period specijalizacije gramaža i mililitraža, sve je to vrlo važno provodi radeći puno radno vreme u ustaza dobar melem, odnosno lek. novi koja mu je poslodavac i da mu se to vreme uračunava u specijalistički staž, saVi gledate čoveka kao celinu? glasno članu 186. Zakona o zdravstvenoj Naravno, u osnovi pravog lečenja je zaštiti, kao i da mu za to vreme pripada da sagledate čoveka kao celinu, a onda pravo na zaradu, koja se ne može derokao specijalista možete da idete u svom girati aktima ustanove. Ukazuje da prema pravcu. To je ispravan put.

članu 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, jedina obaveza koju zakon predviđa jeste da zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, po položenom specijalističkom ispitu provede u zdravstvenoj ustanovi iz Plana mreže dvostruko duži period od vremena trajanja specijalizacije i da Upravni odbor ustanove nije ovlašćen niti jednim zakonom da ustanovljava obavezu vraćanja zarade primljene za obavljeni rad i unapred utvrđuju visinu obaveze po osnovu eventualnog raskida ugovora. Dalje se navodi da iz navedene odredbe nije jasno koja je obaveza specijalizanta u odnosu na plaćene doprinose, zbog čega je u suprotnosti i sa članom 6. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Po mišljenju inicijatora, budući da je zarada stečena radom kod poslodavca, u periodu koji se po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti uračunava u specijalistički staž, osporenom odredbom određuje se obaveza vraćanja zarade i drugih ostvarenih primanja po osnovu rada protivno odredbama člana 58. i člana 60. stav 4. Ustava. U odgovoru na navode iz inicijative Opšte bolnice P. navodi se da ustanova trpi štetu kada zaposleni ne ispuni svoju zakonsku i ugovornu obavezu i ne ostane na radu duplo duže od trajanja specijalizacije, jer ostaje bez specijaliste na koga se računalo prilikom donošenja Plana usavršavanja i ulaganja u školovanje i stručno usavršavanje. Ističe se da veliki broj specijalizacija traje pet godina, da je potrebno dodeliti specijalizaciju na vreme kako bi se obezbedila zamena lekara koji odlaze u penziju, pa u situaciji kada zaposleni ne izvrši svoju obavezu bolnica ostaje bez lekara specijaliste određene grane medicine, što stvara ogromne probleme u pružanju zdravstvenih usluga, posebno s obzirom na postojeću zabranu zapošljavanja. Otuda obaveza propisana

Z D R AV S T V O - S R B I J A

osporenom odredbom člana 18. stav 3. Pravilnika predstavlja obeštećenje za uložena sredstva i, po mišljenju donosioca akta, saglasna je sa Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenoj žaštiti. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o stručnom usavršavanju, obrazovanju i specijalizaciji zaposlenih doneo Upravni odbor Opšte bolnice P., na sednici održanoj 30. decembra 2011. godine, pozivajući se na odredbu člana 26. stav 1. tačka 9. Statuta Opšte bolnice P., a da je zaveden pod brojem 49 od 6. januara 2012. godine. Osporenim pravilnikom utvrđuju se oblici stručnog usavršavanja zaposlenih, uslovi i postupak za odobravanje usavršavanja. Osporenim članom 18. stav 3. Pravilnika predviđeno je da ukoliko zaposleni po položenoj specijalizaciji ne ostane u bolnici duplo duže od trajanja specijalizacije, obavezuje se da vrati sve iznose primljene na ime zarade, naknade zarade i drugih primanja za vreme trajanja specijalizacije, pod uslovima koji će biti bliže regulisani ugovorom. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o stručnom usavršavanju, obrazovanju i specijalizaciji zaposlenih, broj 5092/1 od 19. novembra 2012. godine, nije menjana osporena odredba. Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave ustanove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1. i 4); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3). Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15, 106/15, 105/17 – dr. zakon i 113/17 – dr. zakon) propisano je: da se prava, dužnosti i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, ostvaruju u skladu sa propisima o radu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 172); da se pod stručnim usavršavanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva sticanje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, koje obuhvata specijalizacije i uže specijalizacije i kontinuiranu edukaciju i da troškove stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi posloda-

vac (član 181); da je zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, dužna da zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku obezbedi stručno usavršavanje u skladu sa ovim zakonom, a prema planu stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi (član 183. stav 1); da se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokim obrazovanjem, koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, može stručno usavršavati – sticati specijalizaciju pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, da se zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem može posle završene specijalizacije usavršiti i u užoj specijalnosti pod uslovom da je obavljao poslove zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom, kao specijalista određene grane medicine, stomatologije, odnosno farmacije, da odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija vrše zdravstvene ustanove, odnosno privatna praksa, u skladu sa planom stručnog usavršavanja iz člana 183. stav 1. ovog zakona, da odluku o odobravanju specijalizacije i uže specijalizacije, u skadu sa stavom 5. ovog člana donosi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osnivač privatne prakse, da ministar rešenjem daje saglasnost na odluku iz stava 6. ovog člana, da je zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, da je zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, dužan da u zdravstvenoj ustanovi iz Plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, po položenom specijalističkom ispitu, da zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, može da obavlja zdravstvenu zaštitu iz oblasti koju specijalizira samo pod nadzorom ovlašćenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika – mentora (član 184. st. 1, 2, 5, 6, 7, 9, 10. i 11); da vrste, trajanje i sadržinu specijalizacija i užih specijalizacija, programe obavljanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, način obavljanja specijalističkog staža i polaganje specijalističkog ispita, stav i rad ispitnih komisija, uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa, odnosno Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, za obavlja-

nje specijalističkog staža, uslove i način priznavanja vremena provedenog na radu kao dela specijalističkog staža, kao i obrazac indeksa i diplome o položenom specijalističkom ispitu, odnosno položenom ispitu iz uže specijalizacije, propisuje ministar (član 186. stav 1). Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US i 113/17), kojim se kao matičnim zakonom uređuje sadržina prava na rad, saglasno ustavnoj odredbi da se pravo na rad jemči u skladu sa zakonom, propisano je: da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom određeno (član 1); da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno (član 2. stav 2); da je poslodavac dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada, da je zaposleni dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad, da se troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuje iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom, da u slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga (član 49). Iz navedenog zakonskog okvira proizlazi da se na prava, obaveze i odgovornosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika primenjuju opšti propisi o radu, dakle, pre svega Zakon o radu, osim u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja su Zakonom o radu, osim u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti posebno uređene kada se primenjuju odredbe tog zakona. Specijalizacija kao oblik stručnog usavršavanja uređena je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, s tim što je ministar zdravlja ovlašćen da uredi, između ostalog, trajanje i sadržinu specijalizacija, programe obavljanja specijalizacije, način obavljanja specijalističkog staža i način priznavanja vremena provedenog na radu kao dela specijalističkog staža. Iz odred69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ba Zakona o zdravstvenoj zaštiti proizlazi i da je za vreme specijalizacije zaposleni i dalje u aktivnom radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi koja mu je odobrila specijalizaciju, kao i da pod nadzorom mentora on može da obavlja zdravstvenu zaštitu iz oblasti koju specijalizira. Ustavni sud je konstatovao i da je, u skladu sa zakonskim ovlašćenjem, ministar zdravlja doneo Pravilnik o specijalizacijama i užim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika („Službeni glasnik RS“, br. 10/13, 91/13, 113/13, i 109/14), kojim su, između ostalog, utvrđene vrste, trajanje i sadržina specijalizacija i užih specijalizacija, programi obavljanja specijalizacija, odnosno užih specijalizacija i način obavljanja specijalističkog staža, pa su za svaku od predviđenih vrsta specijalizacija propisane i obaveze specijalista u pogledu neposrednog rada na pružanju zdravstvene zaštite. Prema tom pravilniku, specijalistički staž obavlja se na odgovarajućem fakultetu, u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, odnosno Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koji ispunjavaju uslove utvrđene ovim pravilnikom, a specijalizanti imaju obavezu da po predlogu mentora najmanje polovinu specijalističkog staža provedu na klinikama nekog univerzitetskog centra. U zavisnosti od vrste specijalizacije deo specijalističkog staža provodi se i u ustanovi u kojoj je specijalizant u radnom odnosu. Iz svega navedenog sledi da je specijalizacija poseban vid stručnog usavršavanja koji podrazumeva i rad sa pacijentima na pružanju zdravstvene zaštite, za vreme koga specijalizant ima pravo na zaradu, budući da zakonom nije drugačije propisano (ni zakonom o zdravstvenoj zaštiti, ni Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama koji se još primenjuje na plate zaposlenih u javnim službama). Troškove specijalizacije zaposlenog snosi poslodavac. Za uzvrat, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik dužan je da, po položenom specijalističkom ispitu, u zdravstvenoj ustanovi iz Plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije. Posledice povrede te obaveze Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nisu posebno uređene, već je propisano da se o pravima, obavezama i odgovornostima, i to za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije, zaključuje ugovor između ustanove i zaposlenog. S druge strane, zakonom o radu je utvrđena samo situacija kada zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje 70

ili usavršavanje, u kom slučaju je dužan da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga (član 49). Razmatrajući navode inicijative Ustavni sud je pošao od odredaba člana 60. st. 1. i 4. Ustava, kojima je zajamčeno pravo na rad u skladu sa zakonom i pravo na pravičnu naknadu za rad. Dok se, saglasno ustavnoj odredbi, pravo na rad ostvaruje u skladu sa zakonom, što znači da se i sadržina tog prava i način njegovog ostvarivanja utvrđuje zakonom, Ustav izričito garantuje pravo na pravičnu naknadu za rad i propisuje da se tog prava niko ne može odreći. Dakle, pravo na naknadu za rad je neposredno zajamčeno Ustavom, kao jedno od osnovnih prava po osnovu rada, ono ne može biti predmet slobodnog raspolaganja, niti iko može biti lišen tog prava. Saglasno navedenom, a imajući u vidu da je specijalizant u radnom odnosu, da mu za vreme dok traje specijalizacija pripada zarada, da se u specijalistički staž uračunava i deo vremena proveden na radu u matičnoj ustanovi pre odobravanja specijalizacije, kao i da programi specijalizacije obuhvataju i neposredno pružanje zdravstvene zaštite, Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom člana 18. stav 3. Pravilnika zaposleni koji po položenom specijalističkom ispitu ne ostane na radu u bolnici dvostruko duže od trajanja specijalizacije, u suštini lišava prava na zaradu za vreme trajanja specijalizacije, pa i za obavljeni rad u tom periodu, što je suprotno zajamčenom pravu na naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava. Ovo posebno s obzirom na to da se vraćaju sve primljene zarade i naknade, nezavisno od toga koliko je tokom specijalizacije faktički radio, kao i koliko je vremena proveo na radu nakon položene specijalizacije. Iz navedenih razloga, po nalaženju ovog suda,

www.turistickiklubsrbije.com

nisu osnovani navodi donosioca osporenog Pravilnika da obaveza vraćanja svih primljenih zarada i naknada predstavlja obeštećenje ustanove zbog neispunjenja obaveze utvrđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i ugovorom. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena odredba člana 18. stav 3. Pravilnika, kojom je predviđena obaveza zaposlenog da vrati sve iznose primljene na ime zarade, naknade zarade i drugih primanja za vreme trajanja specijalizacije, pod uslovima koji će biti bliže regulisani ugovorom, ako po položenoj specijalizaciji ne ostane u bolnici duplo duže od trajanja specijalizacije, nije u saglasnosti sa Ustavom. Budući da je utvrdio da osporena odredba člana 18. stav 3. Pravilnika nije u saglasnosti sa Ustavom, Sud se nije upuštao u ocenu navoda inicijative o nesaglasnosti navedene odredbe sa zakonom. Budući da je u prethodnom postupku pravno stanje potpuno utvrđeno i da su prikupljeni podaci pružali pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15). Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci. Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 18. stav 3. Pravilnika o stručnom usavršavanju, obrazovanju i specijalizaciji zaposlenih, Opšte bolnice P., navedenog u izreci, prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“. (Odluka Ustavnog suda objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 54 od 13. jula 2018. godine)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Прилог лекара за трајно сећање

За бронзани лик др Лазе К. Лазаревића

исали смо о обнављању биста др Драгe Љочић (јесен 2017) и др Јованa Стејићa (зима 2018) у Парку пријатељства у Улици Џорџа Вашингтона 19 у Београду у окружењу некадашње Варошке болнице (1868). Прилоге за материјал и израду дали су лекари Србије, а вајарски Умом, радом и талентом сам је себи подигао споменик рад акад. мед. Владимира Јокановића као и много пута раније био је поклон. Постављене су први пут у знак обележавања 130 година СЛД-а и имале симболично значење – прва лекарка у Србији и први Србин лекар који је дошао у земљу да врши лекарску службу у своме народу. Др Драга Љочић, један од корифеја борбе за права жена у европским ако не и ширим размерама, а др Јован Стејић први шеф цивилног санитета, организатор будуће здравствене службе, преводилац прве превентивне књиге, плодан писац и поштовалац језика. Обоје су симболи. Обновљена Секција за уметност, културу и хуманост (ово последње се код лекарске професије подразумева) успела је да све учини у кратком року. Ми, дародавци и организатори акције окупили смо се око споменика, украО др Лази К. Лазаревићу Др Лаза К. Лазаревић био је лесили чин откривања својим стихокар и књижевник, упоредо. Други вима, цвећем и ловором и на дан су напустили медицину да би пооткривања били веома задовољни. стали књижевници, а трећи књиПородица др Драге Љочић, која је жевни рад заснивају на свом леприсуствовала отварању, посебно. карском искуству. Некада је и само Беше нам стало! писање означавано као „књижевни Дародавци су се брзо и здушрад друштвени” ако се односио на но са нама повезали: градови, подружнице, удружења, генерације чланове Друштва а на ковертама и специјалности, а било их је и са некадашњих лекара који су били удаљених меридијана. Подсећа то вични перу, а било их је прилична мобу када се народ искупи да но, стајало – књижевник. Било је то равноправно занимање. Др Лаза помогне изградњу куће људима у К. Лазаревић је један од најблистаневољи. Била је и нама невоља јер вијих примера упоредних ствараје претило мирење са стварношћу лаца у српској медицини и књижеви заборав, уместо одлучног супроности. Красила га је племенитост и тстављања, сећања и захвалности. пожртвованост, стручне и организационе способности. Изузетна одлучност и способност сналажења у хаотичним ратним ситуацијама. Овај лекар, борац за нове видике у медицини, творац савремене српске приповетке успео је да својим књижевним делом учини много на очувању (лечењу) духовних вредности свога народа. Личност која је најбоље познавала др Лазу Лазаревића, др Владан Ђорђевић је изрекао о њему 72

Његов најзначајнији медицински чланак поново је (1952. године) публикован у Српском архиву за целокупно лекарство. Својевремено га је публиковао на немачком и на српском. Он му је донео светску славу. Srp Arh Celok Lek. 1952 Nov;80(11):1073-7. [Ischias postica Cotunni and its differential diagnosis]. LAZAREVIC LK. PMID: 13048855 [Indexed for MEDLINE] следеће речи: „Сви ми који смо имали срећу да са њиме радимо нећемо никада заборавити његову љубазну колегијалност, његову готовост да помогне сваком колеги. Али, што многима неће бити познато, то је величанственост Лазиног понашања у сиротињској пракси. Обилази два пута на дан као и своје најбогатије болеснике. Обилази онако слаб и ноћу. Вади из џепа све што има и даје”. После рата његово здравствено стање постепено се погоршавало услед напора у свакодневном раду у болници и у приватној пракси у којој је показао посебну социјалну црту своје личности. Обилазећи и лечећи сиротињу бесплатно, купујући јој чак и лекове. Родио се 1851. године у Шапцу а већ 1890. у Београду однела га је сушица исцрпивши све његове физичке снаге које је медицини несебично пружао, а која му није могла помоћи. Остало је записано да је до животног краја радио у СЛД-у, а време дневног и ноћног одмора замењивао обиласком болесника. Лако је крајем XIX века стизао до оближње Варашке болнице пре-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

чицом, кроз баште кућа некадашњег Београда. На трошној кући у Хиландарској улици стоји плоча, спомен-обележје и после дуго година кућа ће бити враћена породици. Тако каже данашњи закон. Пре више година прижељкивали смо да се направи у њој споменсоба и да странци могу да виде дом лекара који је заправо први на свету открио знак за ишијас (Лазаревић–Ласегов знак), први реализовао одељење за лечење старих (зачетник геријатрије у свету), први се, макар на нашим просторима, побунио против надрилекарства, први захтевао од својих пацијената прекид пушења дувана за времe лечења... A o њему као књижевнику његова дела говоре. Од доба 2. новембра 2011. када је одржан заједнички састанак у САНУ, посвећен др Лази К. Лазаревићу, проф. др Брана Димитријевић, председник секције за историју медицине, успео је да сакупи реферате и уреди монографију, а ја као некадашњи секретар најпре да позовем лекаре да присуствују овом значајном скупу. Медија није било. Монографију је издало СЛД. Од тада је прошло скоро шест година. Биста овог знаменитог лекара још нигде у земљи није постављена па је иницијатива Секције за уметност, културу и хуманост СЛД-а да лекари Србије донирају средства добродошла. Стигла је у обичном писму, поштом, новчаница из Америке, прилог лекара из расејања који се и сам бави књижевношћу. Висока свест и дуг народу из којег је поникао, рекли би за потез овог америчког професора. Прикупљање средстава за бисту сматрали смо часним и великим чином јер и при самом помену имена др Лазе К. Лазаревића лекари испољавају поштовање и наклоност. Радио је у Варошкој болници у Београду (сада седишту СЛДа), његово име носи Клиника за психијатрију у Београду и Општа болница Шабац а његов лик, макар у бронзи, прижељкују и у Удружењу књижевника Србије. Ето, барем четири места која би могла да краси биста др Лазе К. Лазаревића. Учинио је зачуђујуће пуно у медицини за десет година рада (објавио 77 радова) а о упоредном плодоносном раду у области српс-

ке књижевности да и не говоримо. Просто се запитамо како је он успео да све то за тако кратко време постигне. Јак на перу, склон истраживачком новинарству, борио се за „јавни говор”. Када је као свршен медицинар (1879) започео лекарску праксу дифтерија и шарлах чинили су прави помор међу децом. Безмало у свакој општини тињале су велике богиње. И кад је донесен „Закон о чувању здравља у народу и на стоци” нису се поштовале законске обавезе наређењима јавне хигијене па су здравствене прилике биле такве „да је боље и не спомињати”– говорио је др Владан Ђорђевић.

„Медицинска пракса била је право поље за варање” изрекао је Лаза у свом чувеном есеју „Обмањивање публике лажним лековима” који се нашао на првој страни „Српских новина” 10. октобра 1879. године. Није било јасних граница између надрилекарства и тадашње медицинске праксе. Вара-

лице су наврле са чудотворним капљицама, правим сирупима, непостижним еликсирима, нечувеним катранима итд. итд. што њега нагони а и пријатељи су га наговорили ДА ПОВЕДЕ ЈАВАН ГОВОР. Др Лаза даље каже како „ниједна друга грана није тако изложена нестручној и незналачкој критици као медицина и што је публика не уме ценити колико она заслужује”. Даље констатује: „Публика не зна шта је ефекат медицине и не уме да га нађе”. За њега, Лазу, то представља „праву несрећу”. Текст завршава са: „Позвани овде имају места, права и дужности да чине своје. Нека појединци не ћутe где треба и где се мора говорити”. У време када је објавио есеј завршавао је медицину што показује колико је Лаза предњачио испред осталих. Прошле су пуне 24 године док се СЛД није огласило својим писмом министру унутрашњих дела и затражило „да се стане на пут оглашавању појединих лекова… а који нису лекови и њихово препоручивање има крајњи циљ превару необавештеног света”. Др Лаза К. Лазаревић остао је упамћен и по пробној забрани пушења дувана једном пацијенту који је због слабог вида доспео до болнице. Реферисао је то у СЛД-у 10. априла 1882. године. У великим земљама имаоци оваквих идеја и успеха у сузбијању пушења дувана били су лауреати престижних награда. Др Лаза К. Лазаревић је својим открићима, својим ставовима, јавним говором, беспримерном пожртвованошћу у лечењу болесника сам себи подигао споменик. Као врстан књижевник, такође. Бронзано попрсје које је акад. мед. Владимир Јокановић, књижевник, извајао је његов уметнички израз лика др Лазе који га као уметник може боље и јасније сагледати. И ми сви остали, приложници, желимо макар мало допринети да др Лаза К. Лазаревић својим ликом на јавном месту, изливен у бронзи, буде стожер трајног сећања. Енергијом којом се медицини, али и другој љубави, књижевности, истовремено посветио то је давно заслужио. „Све ће то народ позлатити” рече др Лаза изодавна. Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

екција за уметност културу и хуманост Српског лекарског друштва одржала је 15. јуна 2018. године концерт за пацијенте у холу Института за онкологију Војводине и донела на поклон за болничку библиотеку 300 књига да им олакшају болничке дане. Концертом су желели да им макар тај дан буде лепши, другачији. Председник Секције акад. мед. Владимир Јокановић, који је концерт осмислио, водио и као песник (између осталих уметничких дарова које поседује) читао своје стихове, овако је о концерту написао: „Драга тајнице, мислим да је било успешно у Институту. Гледао сам лица болесника и особља. Свима је била захвалност и срећа у очима и осмеси на лицима. Мислим да је то смисао нашег деловања”. Лекари лече, али и лепа реч лечи а она је била и у стиху и отпеваној песми и у милозвучној мелодији. На виолини је најпре засвирао др Бранислав Тушек (започео као мали учење са Стефаном Миленковићем), громко и сјајно певао је проф. др Асен Џолев, на хармоници свирао виртуоз, шеф

Народног оркестра РТВ Мића Јанковић а „а капела” певала вокална група „Романтика” предвођена др Татјаном Куруцин. Са проф. А. Џолевим све време певала је публика те је атмосфера од почетка била домаћа, породична. Песници лекари др Владимир Јокановић и др Гордана Јовин читали су своје песме и поклонили више десетина примерака књига на дан концерта. Књиге су посветили директору Института проф. 74

Пред почетак: З. Радовановић, М. Јанковић, В. Јокановић и Б. Тушек

Институт за онкологију Војводине

Будимо бољи од себе Концерт лекара на којем је осмехнута публика била срећна и захвална Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

др Зорану Радовановићу, главној сестри Сандри Спајић, медицинским сестрама и учинили поклон библиотеци. Спонтано су се стиховима огласила и два пацијента – међу њима глумац вршачког позоришта. Стихови Мике Антића, којима жели да постане гранато велико дрво, уклапају се у наше посебно, а заједничко Дрво захвалности. Писали смо о утиску који је раније у истом болничком холу произвело рецитовање стихова песме Лазе Костића по којој је најјаче упамћен када се отварало Дрво захвалности на чијим гранама, у разнобојним срцима, леже поруДео хола у којем је била главна публика

„Романтика”

Z D R AV S T V O - S R B I J A Опста болница Лозница. Др Зорка Тошић песник и в.д. директора др Милан Тодоровић

ке. Дрво је и данас било са пуно срдаца, а једно је придодала наша песникиња др Горданa Јовин. Мора да је жутo срдашце из ње измамило лепе, питоме стихове. У њему и јесте специјална порука и сећање на дан када је пацијентима читала своје одабране стихове и међу њима, како каже, и једну љубавну песму. Она је и сликар па је верујемо порука, као и њене слике, пуна нежности али нека написано остане тајна. Шапнула је то Дрвету, потпуно посвећена исписивању речи. Док је казивала стихове болесници нису шапутали, слушали су је нетремице.

„Романтика” испред Дрвета захвалности са главном сестром Сандром Спајић

Акција „Књигом у болнице” открива библиотеке „драгуље”

Проф. Џолев и музичка пратња

„Књига је терапија и лек за душу” Специјална болница Рибарска бања

Тих 6о-так минута било је довољно да и себи и другима покажемо да је љубав у медицини победила. Измамили смо понекоме сузе; пацијентима, нама и директору Института. Наше гесло и јесте: „Будимо бољи од себе”. Хвала свима који су оваквом дешавању допринели. Можемо бити задовољни – учинили смо једно добро дело.

пецијална болница за рехабилитацију Рибарска бања налази се на обронцима Јастрепца. Удаљена је 35 км од Крушевца, исто толико од Прокупља и Алексинца. Надморска висина од 530м чини да овде можете дисати пуним плућима чист планински ваздух, а термалне сумпорне воде излечиће ваша коштано-зглобна дегенеративна, ортопедска и неуролошка обољења, стања организма после прелома и операција. У оквиру бање ради и библиотека, обновљена после паузе од двадесетак година, маја 2005. године. Почели смо скромно са фон75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

дом од 1 200 књига, да бисмо данас имали и својим читаоцима дали на располагање 7000 наслова. Имамо двојни инвентар, јер смо одељење Библиотеке Крушевац, али и сопствени, који је већи и прилагођен жанром нашем чланству. Књиге купујемо, али и добијамо од људи који су вољни да поклоне своје књиге, задовољни услугама и срећни због излечења. По жанру састав је различит, па имамо: класике, најновије наслове бестселер књига, религију, психологију, литературу за децу – лектиру и савремене књиге за децу. Корисници наших услуга су пацијенти и туристи, али и радници и мештани околних места и ученици основне школе на територији месне заједнице. Књиге купујемо, чувамо и волимо јер овде, у нашој малој средини, у нашем лечилишту, она је омиљен извор сазнања за оно што је пропуштено, заборављено па обновљено. Лепа је слика видети како се у Рибарској бањи чита: у паузи између терапија, на клупи у парку, на базену или у ходнику док се чека на ред за терапију. Доста људи долази у читаоницу која је у оквиру библиотеке. Зато с правом смем да кажем и тврдим да је књига у Рибарској бањи терапија и лек за душу. Уз књигу је све лакше. Живећи животе јунака из наших књига, људи забораве на тренутак своју болест и своје проблеме. Ми ћемо и даље прикупљати књиге на наше, а и задовољство свог чита76

Станка Ристић, библиотекар

лаштва па ћемо тако пребродити све тешкоће, а књига ће у Рибарској бањи бити и остати бесплатна терапија. Прво полугодиште акције „Књигом у болнице” (2018) Прво полугодиште акције „Књигом у болнице” (2018) донело је нам је пуно задовољства сазнањем да смо сваки пут када смо поклонили књиге за библиотеку учинили једно добро дело. Свака болница је особена и тражи посебан приступ. Лепоте предела у којима су болнице добијају своје значење и кроз имена болница уз одредницу места у којем се она налази. У то смо се уверили већ у првом полугодишту акције, а колико нас још само крајолика чека! Нека места су нам посебно значајна јер су места нашег рођења или нашег порекла, у некима смо као лекари

Специјална болница за рехабилитацију Рибарска бања

Тел. 037 865 263 Факс 037 865 129 Информације и резервације 037 865 120 037 865 270 063 87 82 886 ribarskabanja@yahoo.com www.ribarskabanja.rs

службовали, негде смо се лечили, а негде одмарали, рехабилитовали. Ипак нам је свима основни циљ – да болнице добију књиге. То се доказало. Изговарањем имена места као да дочаравамо пределе, природне лепоте, околиш, тип кућа, микроклиму, везујемо успомене и лична искуства. Од свега, ипак, најјачи је утисак богатство лепоте предела. А Србија је лепа земља са пуно драгуља које морамо стално откривати. Набројаћемо болнице (места) за које смо до сада сакупили књиге: 1. Бања Кањижа 2. Институт за онкологију Војводине 3. Врање 4. Лозница 5. Краљево 6. Ивањица 7. Бор 8. Ваљево 9. Пожаревац 10. Институт “Нишка бања” 11. Зајечар Открили смо и Болницу за рехабилитацију Рибарска бања, где библиотека са пуно наслова служи свима. Њој гравитира цело место, а налази се у лепо уређеној бањи. Пожелели смо да вам пренесемо искуства њихове библиотекарке Станке Ристић. Трагајући за болницама нашли смо лепо уређену библиотеку. Тражећи саговорника библиотека га је сама препоручила! Као што она говори с љубављу о књигама и читаоцима исто тако би и књиге, да могу да говоре, лепо о њој казале. Можда је најлепше речено оно њено, са мало речи – МИ ВОЛИМО КЊИГЕ. Припремила: др Славица Жижић Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

In memoriam

Др Стеван Литвињенко (1922–2018) У Београду је 19. јула сахрањен епидемиолог Стеван Литвињенко, рођени Београђанин, син је Андреја Литвињенка који је двадесетих година прошлог века, са десетинама хиљада других избеглица, дошао са тла некадашње Руске империје у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, ту се настанио, оженио, изродио децу и остао заувек. Стеван је завршио медицину са првим послератним генерацијама, специјализирао епидемиологију и постао један од водећих епидемиолога тадашње државе. Срећна је околност да је учио превентиву код проф. др Никтополиона Чернозубова и проф. др Сергеја Рамзина који су у послератном периоду одиграли кључну улогу у школовању кадрова. Епидемиологе тог времена чекала је ерадикација пегавца, маларије, дошло је до епидемије великих богиња, појавила се СИДА и др. У свим овим пословима др Стеван Литвињенко имао је, слободно можемо рећи, дуго година кључну улогу. Био је најпре управник Хигијенског завода у Крушевцу, а затим шеф Епидемиолошке службе Савезног завода за заштиту здравља пуне две деценије. Овај свестрани превентивац био је као експерт Светске здравствене организације ангажован у Ираку и Пакистану. Његова стручност испољена је и у раду Превентивне секције СЛД којом је председавао и Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство” где је неколико година био секретар. Био је члан Међународне епидемиолошке асоцијације од 1970. (IEA). Свестран и бескрајно духовит човек Др Литвињенко био је полиглота што му је олакшавало комуникацију на све четири стране света. „Отвореног ума”, оштроуман, проницљив, лаког памћења, успевао је да сагледа бројне здравствене проблеме, појаве и да предлажe права решења. Његова информисаност, комуникативност, осећај за друге људе чинила је да је био омиљен у друштву колега, али и уопште. Уљудан, благе нарави, интелектуалац у правом смислу речи. Изучавао је историју медицине да би склопио јасну слику догађаја по сваком медицинском питању које га је занимало. То је радио стилом вештог превентивца, понекада и проницљивог истражитеља. Ипак, посебност његове појаве је интересовање за све оне који су морали као и његов отац да напусте земљу и упуте се у непознато. Желео је да сагледа колико је међу више од педесет хиљада придошлих у нову домовину било лекара. Невероватна је љубав и упорност којом је истраживао руске лекаре на нашем тлу и жеља да то буде његов допринос. Сачинио је у књизи „Руски лекари у Србији и Црној Гори” списак од чак њих 435 од којих је завидан број био наставно особље на Медицинском факултету у Београду. Забележио је велики допринос руских лекара нашој медицини чувајући од заборава њихову племенитост и пожртвованост у очувању здравља народа између два светска рата. Има се утисак да га је књижевни дар вукао да напише и о својој домовини по рођењу, али и онима који су се негде другде родили, а онда, притиснути невољама, избегли. Као да је радом враћао дуг и једној и другој земљи и једном и другом народу. Објавио је своје аутобиографске „Новосадске записе”, „Крушевачке записе” и „Записе са југа”. Изучавао је и волео српски језик и уживао у богатству речи. Желео је да уоквири детињство и цео живот у домовини у један рам било да се налазио на њеном југу или, пак, северу. Имала сам срећу и част да са др Стеваном Литвињенком сарађујем све време од почетка мог бављења превентивом. Никада није мировао у стручном погледу. Иако нарушеног здравља учествовао је у дискусијама као да је најодговорнији за питања о којима се расправља. Биће да је то добио својим наслеђем јер ако се мало истражи порекло са мајчине стране, долази се до првих сабораца вожда Карађорђа, најхрабријих, најученијих и најодговорнијих људи тога доба а, по свему судећи, ни породица са очеве стране није се од ове разликовала. Посебно изражена била је његова црта духовитости која је била мелем за тешке животне и професионалне ситуације. Био је то одбрамбени штит, а могло се о њој најбоље судити по ономе како је писао својим колегама, пријатељима. Надахнуто, духовито, прилагођеног речника – у великом стилу. Хумор и дух били су његово најјаче оружје којима је пркосио и побеђивао у свом дугом и испуњеном животу. На крају, поменимо и оно што је јако волео – музику. Др Стеван Литвињенко био је натпросечно музикалан, волео је свој „Крсманац” и врло лако се на састанцима и седељкама хватао гитаре и певао. И на последњем опроштају са др Стеваном Литвињенком на крају се чула – руска песма. Око мене је било потомака оних који су као Андреј Литвињенко потражили спас у новој домовини. Закотрљале су се сузе. Др Стеван Литвињенко, онакав каквог га знам, волео би такав опроштај јер је био остварен, дуговечан и срећан човек. Др Славица Жижић Борјановић

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Kompanija “Hemomont”, prva fabrika lekova u Crnoj Gori

ompanija “Hemomont”, prva fabrika lekova u Crnoj Gori, članica “Hemofarma” i “Štada” grupe otvorila novi pogon za proizvodnju sterilnih nazalnih sprejova SNUP u Podgorici Pogon u čiju je izgradnju i opremanje, kako se navodi, uloženo 5,3 miliona evra, obezbedio je dodatno zapošljavanje 30 radnika, a planirana proizvodnja je tri miliona komada sprejova mesečno. U novom postrojenju, koje se prostire na 1.700 kvadratnih metara, proizvodiće se sprej za nos za decu i odrasle i izvoziće se na devet inostranih tržišta. Pogon, koji se nalazi u okviru kompanije “Hemomont”, svečano su otvorili predsednik države Milo Đukanović i Ronald Zeliger, potpredsednik “Štada” grupe i generalni direktor vodeće regionalne farmaceutske kompanije „Hemofarm“, koja je većinski vlasnik “Hemomonta”. - “Hemofarm” je regionalni centar “Štada” grupe za tržišta centralne i jugoistočne Evrope i pod svoje vođenje

„Hemofarm” otvorio novi pogon u Podgorici

gona za proizvodnju osnovnih infuzionih rastvora prerasla u kompaniju koja je lider u farmaceutskoj industriji i jedan od najvećih izvoznika u Crnoj Gori. “Od svog osnivanja do danas “Hemomont” je za sedam puta povećao broj proizvoda i broj zaposlenih”, rekla je Perovićeva. Pored “Hemofarma”, u vlasničkoj strukturi “Hemomonta” je, kako je navedeno, i država Crna Gora. dobio je 13 zemalja, od kojih se čak osam nalaze u Evropskoj uniji. To je, svakako, rezultat našeg dobrog rada, jer su svi proizvodni centri “Hemofarma” lideri na svojim tržištima: “Hemofarm” je neprikosnoveni lider u Srbiji, “Hemofarm” Banjaluka na teritoriji Bosne i Hercegovine, dok je “Hemomont” dominantan proizvođač na crnogorskom tržištu. Ovo je, takođe, i veliki zalog za budućnost. “Štada” nam to vraća kontinuiranim investiranjem - od 2006. kada je postala naša matična kuća do danas. “Štada” je u modernizaciju postrojenja “Hemomonta” uložila 12,5 miliona evra. Izgradnja pogona za proizvodnju SNUP-a dodatno će osnažiti poziciju “Hemomonta” i farmaceutske industrije Crne Gore, u čije potencijale mi duboko verujemo - saopštio je Ronald Zeliger, generalni direktor “Hemofarma” i potpredsednik “Štada” grupe. Izvršna direktorka “Hemomonta” Snežana Perović rekla je da je ta fabrika za prethodne 24 godine od malog po78

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da će ta investicija ove godine omogućiti rast proizvodnje i prihoda za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Osim novog pogona, “Hemomont” je predstavio i novi sistem za prečišćavanje vode, jedan od prvih takve vrste u Crnoj Gori. Prečišćivač, vredan pola miliona evra, doprineće boljoj zaštiti životne sredine i većoj bezbednosti kompleksa “Hemomonta”, navedeno je u saopštenju.

Predstavnici Ministarstva zdravlja Crne Gore boravili u posjeti UKC Tuzla

onstantina Nina Maraš i Tatjana Vukićević, dvije Nikšićanke, povezuje humanost jer su odlučile da doniraju bubreg sugrađanima. Zahvaljujući Tatjani njen komšija Nikola Mijušković (25) od marta živi bez dijalize, a Ilija Bulajić (30) ovih dana će znati da li će mu biti presađen bubreg sugrađanke Nine. Nina kaže da je iz medija saznala za zdravstveni problem svog sugrađanina, ali da se bila javila, sa istom željom i namjerom, da pomogne Nikoli. Međutim, ispostavilo se da je on na transplantaciju otišao zahvaljujući svojoj komšinici Tatjani. Saznala sam iz medija da je Iliji neophodna transplantacija bubrega i lako se odlučila. Bilo je svakakvih komentara u mom okruženju, mojoj majki nije bilo lako kad sam joj to saopštila, ali prihvaćena je moja odluka i sad se svi nadamo najboljem. Iliju nijesam poznavala, ali sam dob ila njegov broj i saznala da imamo istu krvnu grupu – kazala je Nina. Ova Nikšićanka se već dokazala kao organizator brojnih humanitarnih akcija. Kaže da je, inače, veliki optimista, da je hrabro donijela odluku, ali i da je ohrabrila Iliju, koji od marta ide na dijalizu tri puta sedmično. Ilija je prije 20 godina ostao bez majke, deset godina kasnije preminula mu je sedamnaestogodišnja sestra, nedavno i otac. U decembru prošle godine saznao je da boluje od hroničnog

posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla boravila delegacija Ministarstva zdravlja Crne Gore koju su činili Milovan Vujović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Crne Gore, prof. dr Vesna Miranović, generalna direktorica Direktorata za kontrolu i unaprje-

ZZDDRRAA VV S TS VT OV O - C-R N SA R BGIOJ R AA

Nikšićanke Nina i Tatjana humanošću zadivile region

akutnog oboljenja bubrega i da mu je neophodna transplantacija. Njegova bolest brzo je napredovala i u martu je počeo da ide na dijalizu bubrega tri puta nedjeljno. Shvatio je da je jedini lijek za njegovu bolest transplantacija koja u inostranstvu košta oko 60.000 eura. -Tada nijesam ni slutio da će se javiti sugrađanka Nina i ponuditi mi bubreg. Zbog toga su širom Crne Gore organizovane brojne humanitarne akcije i za nepunih dva mjeseca uspio sam prikupiti novac. Na početku akcije čini-

đenje kvaliteta u Ministarstvu zdravlja Crne Gore, i Jelena Orović, PR u Kabinetu Ministarstva zdravlja. Goste je primio direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Nešad Hotić sa najbližim saradnicima, a sastanku je prisustvovao i ministar zdravlja TK,

Konstantina Nina Maraš i Tatjana Vukićević

lo se da je planirani iznos teško dostižan, imajući u vidu činjenicu da većina građana živi u skromnim ekonomskim uslovima, ali uključili su se prvo moji rođaci, kumovi, prijatelji, komšije, a ubrzo su podržali i naši vrhunski sportisti, brojne firme, udruženja građana, penzioneri - kaže Bulajić. U Crnoj Gori je preko 200 ljudi na hemodijalizi. Posljednjih nekoliko godina transplantiran je 31 bubreg, a trenutno ih 60-ak čeka donora. Neki su i novac M.C. sakupili.

dr. Bahrudin Hadžiefendić. Tokom razgovora, gosti, kao i domaćini iskazali su zainteresovanost da se saradnja koja je uspostavljena između Kliničkog centra Crne Gore i Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla proširi i na Ministarstvo zdravlja Crne Gore i Ministarstvo zdravlja Tuzlanskog kantona. Predstavnici Ministarstva zdravlja Crne Gore istakli su i namjeru da se uspostavi saradnja na polju akreditacije za poboljšanje kvaliteta u pružanju usluga zdravstvene zaštite pacijentima. Direktor UKC Tuzla, prof. dr. Hotić gostima je predstavio kapacitete i organizacionu strukturu, mogućnosti i najznačajnije projekte koji se provode u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. Nakon sastanka, predstavnici Ministarstva zdravlja Crne Gore sa direktorom Hotićem obišli su Kliniku za kardiovaskularnu hirurgiju, Kliniku za invazivnu kardiologiju i Kliniku za fizikalnu i medicinsku rehabilitaciju, te Urgentni centar. 79

GODINA VII BROJ 82. AVGUST 2018.

N M K

роф. др Зорица Којић Бекер само је један од српских научника у расејању чији лик и дело неоправдано нису познати широј јавности у Србији. Откриће протеина АЦА, који помаже умножавању матичних ћелија, као и њен целокупан научни рад, били су повод за разговор са проф. др Зорицом Којић Бекер. Овај разговор објављујемо са жељом да стручна и шира јавност у Србији буде упозната са њеним научним истраживањима, али и са надом и вером да ће наше надлежне државне и националне институције препознати значај научних открића ове научнице и подржати њу и њен научни тим у сваком смислу. Уважена и поштована др Којић Бекер, молимо Вас да за наше читаоце, од којих већина нема шире медицинско образовање, најпре укратко кажете нешто о Вашем превасходном научном предмету истраживања – матичним ћелијама. Због чега су оне важне и какав значај и потенцијал имају за здравље човека? - Матичне ћелије имају способност регенерације оштећених ткива па тиме и органа, са могућношћу лечења већине дегенеративних болести за које школска медицина за сада нема решења, као што су Алцхајмер, Паркинсон, срчани и мождани инфаркт, мускуларна дистрофија, дијабетес и многе друге. За очекивати је да трансплантација матичним ћелијама може заменити повређено или дегенерисано ткиво и тако допринети оздрављењу. Због огромног потенцијала које имају истраживања матичних ћелија представљају

Српска развојна aкадемија (РАС) доделила је награду за животно дело свом редовном академику проф.др Зорици Којић Бекер из Хајделберга. Награду јој је приликом пригодне свечаности уручио председник РАС Академије Ак. пpоф. др Алек Рачић,који је апеловао на Министарство здравља да се иновација професорке Бекер што пре примени у здравственом систему како Републике Србије, тако и Републике Српске. 82

Откриће које може заменити трансплантацију органа и победити рак Др Зорица Којић Бекер, један од оснивача Центра за аутологну трансплантацију стем ћелија у Хајделбергу, која је открила протеин који увећава број матичних ћелија у крви.

стратешке научне пројекте економски водећих земаља света. Матичне ћелије су јединствене ћелије нашег организма јер имају способност да се деле асиметрично: другим речима, настају две нове, по својим својствима различите, кћерке ћелије. Једна ћелија има способност да диференцира, тј. да се трансформише у зрелу ћелију која је потпуно оформљена да врши функцију која јој је намењена, и где више није могућа било каква трансформација. Друга кћерка ћелија и даље има својства незреле, тј. матичне ћелије, са потенцијалом да се развије у неку од зрелих (mature) ћелија које формирају наше органе, па тиме и читаво тело. Другим речима, оне имају потенцијал самообнављања, као и стварања нових зрелих, функционално способних ћелија. Постоје две врсте матичних ћелија: адултне и ембрионалне. Оне се веома разликују по свом диференционом потенцијалу (differentiation potential), тј. потенцијалу да постану различити типови зрелих ћелија. Ембрионалне ћелије имају

Проф. др Зорица Којић-Бекер завршила је Природно-математички факултет у Београду(хемија). На истом факултету завршила је постдипломске студије (ензимологија). Докторирала на хајделбершком Универзитету. Њена радна и научна каријера: 1986–1991. Немачки центар за истраживање рака у Хајделбергу; 1992–1995. научник-истраживач на Институту за имунологију, Универзитета у Хајделбергу; 1995–1997. истраживач и помоћни професор дерматологије, Институт дерматологије, Универзитет у Њујорку и гостујући научникистраживач на Истраживачком институту Линдзи Ф. Кимбал – мембранска биохемија, Одсек њујоршког центра за крв, Њујорк, САД; 1998–2003. главни предавач из биохемије, молекуларне дијагностике, имунологије, примењене биохемије и молекуларне медицине на Универзитету примењене науке, Манхајм, Немачка; 2003–2007. гостујући научник-истраживач на Институту за имунологију Универзитета у Хајделбергу; Одсек за хематологију/онкологију и трансфузиону медицину на Универзитету у Хајделбергу, и Одсек за хематологију, 2007–2010. примарни истраживач Истраживачког центра принца Фелипеа у Валенсији, Шпанија; 2012. један од оснивача и водећи истраживач Центра за аутологне трансплантације матичним ћелијама ACA CELL Biotech у Хајделбергу Немачка. Аутор је више научних патената. Одржала је више научних предавања по позиву у Немачкој, Русији Израелу и Турској.

потенцијал да постану свих 220 типова ћелија које чине људски организам, док су адултне ћелије у свом потенцијалу диференцирања ограничене само на типове ћелија које формирају органе из којих су изоловане. Будући да су од адултних матичних ћелија доступне само матичне ћелије из крви и коштане сржи, диференцијација ових ћелија у друге органе је немогућа у мери у којој је то потребно да би биле употребиве у тзв. регенеративној медицини за обнављање и репарацију ор-

N M K

гана. Овде су изузетак само месенхималне матичне ћелије које се могу изоловати из коштане сржи, које су прекурсори (прогенитори) ћелија костију и хрскавице. Употреба матичних ћелија крви, тзв. хематопоетских ћелија, у лечењу многих болести крви, као што су леукемија, аутоимуна и генетска обољења крви, клиничка су пракса скоро четрдесет година, са великим бројем излечених пацијента после успешне трансплантације, али, нажалост, још постоји велики број нерешених проблема. Највећи проблем представља недовољан број хематопоетских матичних ћелија, тзв. CD 34 ћелија, које се могу изоловати да би се обавила успешна трансплантација, као и проблем у проналажењу адекватног донора који је доступан за свега око 20% пацијената. Истраживање као и терапеутска употреба ембрионалних ћелија, које имају потенцијал диференцирања у све типове ћелија које чине људски организам, веома су проблематичне, најпре са етичког становишта, али и због великог ризика за здравље пацијента, будући да су те ћелије тератогене (изазивачи тумора) па је стога забрањена њихова употреба у већини земаља у Европи. Овде, у Немачкој, највероватније из историјских разлога, забрањено је чак и лабораторијско истраживање тих ћелија. И у Србији, као и у другим европским земљама, промовишу се банке за чување матичних ћелија, које ће, према тврдњама њихових власника, помоћи деци у лечењу када буду у средњем и позном животном добу. Шта Ви мислите о овој пракси, са научног и етичког становишта? - Велики број земаља у Европи, као и у Израелу и Турској, има банке које чувају CD 34 ћелије изоловане из пупчане врпце, што је иначе материјал који се раније бацао, па стога не видим никакав етички проблем. Проблем је у томе што је број ћелија које се могу изоловати веома мали, око 2x105, у најбољем случају (а то су и наши резултати), а стандардно 1x105, а за успешну трансплантацију потребно је 2x106 ових ћелија по килограму тежине пацијента. Култивисање ових ћелија ex vivo (у лабораторијским условима) са факторима раста доводи до повећања укупног броја ових ћелија, али и смањења њиховог потенцијала за диференцијацију, јер матичне ћелије у култури спонтано диференцирају, постају зреле, то им је функција, и тиме губе своју способност за трансформацију у другу врсту ћелија па тиме и могућност да замене оболеле ћелије, што је, иначе, сврха трансплантације овим ћелијама. Про-

Др Зорица Којић Бекер

блем употребе ћелија различитих донора (pooling) да би се добио задовољавајући број матичних ћелија за једну успешну трансплантацију такође је проблематичан због имунолошких реакција са ћелијама домаћина, као и оних између ћелија различитих донора. То је феномен познат као graft versus host disease (GvHD) и захтева додатну терапију имуносупресивима, тј. средствима која смањују или суспендују имуни систем пацијента примаоца терапије. Др Берсенев, познати и цењени руско-амерички научник и специјалиста за клиничке студије са матичним ћелијама, проценио је да би овакве трансплантације коштале више од 100 000 долара јер се у цену морају урачунати и цене ћелија других донора, фактори раста, итд. Знам да је чување ових ћелија веома скупо и да се многи родитељи, упркос томе, ипак, одлучују да те ћелије чувају у банкама. Зато би било веома пожељно да у нашим болницима одговорни лекари који родитељима саветују чување тих ћелија такође објасне и читаву истину – шта их све може чекати у случају да им те ћелије буду потребне. Молимо Вас да нам објасните суштину Вашег изузетног научног открића: протеина који сте назвали по имену Вашег сина, АЦА – чијом активацијом из тридесетак милилитара крви, у којим се налази свега неколико хиљада матичних ћелија, могу добити милиони матичних ћелија. Какве све колосалне перспективе за лечење људи отвара ово Ваше научно откриће? - За разлику од метода које се тренутно практикују у клиничкој пракси, где је неопходно сакупити велики број ћелија за успешну трансплантацију, АЦА метода није зависна од сакупљања великог броја ћелија, јер се те ћелије генеришу из извора који је практично неисцрпан, а то је пе-

риферна циркулирајућа крв. Полазећи од тога да је број CD 34 ћелија у њој веома мали и представља само 0,01-0,1% свих ћелија у периферној крви (нешто је већи број у коштаној сржи), активирањем АЦА протеина за само неколико дана in vitro култивисања из 30-40 мл периферне крви добија се просечно око 2 милиона ћелија, што је повећање од 20 дo 200 пута. Другим речима, човек је сâм носилац својих матичних ћелија, није му потребна никаква банка. АЦА је мембрански глукопротеин, рецептор који је уграђен у двоструки липидни слој ћелијске мембране путем глукофосфолипидног сидра. Мембрански протеини су најкомплекснији протеини по својој структури, јер поред аминокиселина, које сачињавају пептидне ланце и чине највећи део тих великих молекула, садрже и липиде као и дуге ланце шећера па њихово изоловање, као и проучавање њихових структура, представља посебан изазов, чак и за хемичаре. Поред тога, спадају у протеине који су експримирани у веома малом броју копија на мембранама тих ћелија, па су потребне велике количине полазног материјала, у овом случају крви (мери се у литрима) и године мукотрпног и исцрпљујућег рада, који је довео до изоловања хомогеног протеина и одређивања његове структуре. То је био тек почетак. Питања која је улога овог протеина, коју функцију има, која је сврха тих посттранслационих модификација као што су липиди и шећери, и вишегодишња истраживања у Хајделбергу, Њујорку, Валенсији, Москви, довео је до открића пред којим стојимо данас. Као прво, АЦА је део мембранске структуре свих матичних ћелија које се могу наћи у људском организму, почевши од адултних, прогенитор (precursor) ћелија, које су по потенцијалу за диференцијацију монопотенте, тј. могу да диференцирају у само једну врсту ћелија, преко хематопоетских, које имају потенцијал да диференцирају практично у све ћелије које чине људску крв (мултипотентне), до ембрионалних ћелија (плурипотентне), које имају потенцијал да диференцирају у свих 220 типова ћелија које изграђују наше тело. Активирањем АЦА протеина на површини малог броја прогенитор, тј. монопотентних ћелија, инициран је процес који води дедиференцијацији, процесу обрнутом од онога којим матичне ћелије стварају нове ћелије обнављајући изумрле. У том процесу дедиференцијације долази најпре до пролиферације монопотентних ћелија које се у даљем процесу трансформишу у мултипотентне и, на крају, у плуропотентне, што је карактеристика ембрионалних ћелија. Будући да смо на молекуларном 83

N M K

Др Којић Бекер са радном групом и проф. Вердугом у Валенсији 2016.

нивоу окарактерисали реакциони механизам који се одвија у свим фазама после активирања АЦА протеина, важно је рећи да се процес одвија под потпуном контролом, јер су протеини који су носиоци механизма заштите против неконтролисаног, малигног раста, тзв. антитумор агенси, као што су p53, PTEN, TGFbeta, bcl2 такође активирани. Све врсте ћелија које настају на АЦА специфичном путу индукције ка плурипотентности, које смо до детаља поручили, јесу матичне ћелије са идентичним карактеристикама ћелија које се могу наћи и изоловати из људског организма, монопотентне, дипотентне и мултипотенте матичне ћелије, што говори о томе да је могуће да је управо АЦА механизам одговоран за процес регенерације који нам је богомдан и који се свакодневно одвија у људском организму. Да ли повратак ћелије на ембрионални статус пружа могућност да се, преко генетског сигнала, како Ви кажете, пружи могућност да се лече и најтеже болести, као, рецимо, рак? - Ембрионалне ћелије које су изоловане из људског ембриона или ћелије које су генерисане виралном трансформацијом ћелија коже, тзв. индуциране плурипотентне ћелије (iPS), за које је јапански научник Јаманака добио Нобелову награду за медицину 2012. године, имају потенцијал да се развију у све типове ћелија које чине наш организам. На молекуларном нивоу, карактеришу их гени и протеини који се не налазе у другим типовима људских ћелија. АЦА плурипотентне матичне ћелије имају идентичне морфолошке, генотипске и фенотипске карактеристике ембрионалних ћелија, као и потенцијал за диференцијацију у сва три ембрионална слоја, ектодерм, мезодерм и ендодерм – другим речима, имају способност да се трансформишу у све врсте ћелија које 84

чине људски организам, са једном одлучујућом разликом – оне нису тератогене. У in vivo експериментима показали смо да су АЦА ћелије способне да диференцирају in situ, тј. на месту апликације, у ћелије ткива у који су убризгане, што је огромна предност у односу на ембрионалне, или iPS ћелије, које због своје тератогене природе најпре морају бити диференциране пре него што се трансплантирају. Нажалост, ћелије које су диференциране in vitro тешко се прилагођавају на развој у живом организму због различитих услова у којима су пре тога формиране, па велики број трансплантираних ћелија не „преживи“ ову трансформацију. У лечењу малигних болести веома важну улогу има наш имуни систем. Постоји читав арсенал ћелија, као што су макрофаге, NK (natural killer cells) ћелије, дендритске ћелије, цитотоксични Т-лимфоцити, које су специјализоване за борбу против неопластично траснформисаних ћелија. АЦА методом пружа нам се могућност да из матичних ћелија у великом броју генеришемо читав тај арсенал аутологних (сопствених) одбрамбених ћелија које су максимално специјализоване за тип тумора и оболелу особу. Недостаје, наравно, клиничка студија која би показала њихово дејство на пацијентима, за коју, наравно, немамо новца. Ви сте са Вашим тимом радили на прављену неуроналних ћелија и на „3Д ћелијским структурама“, односно развоју биотехнологије која ће заменити трансплантацију органа. Реците нам нешто више о том Вашем пољу истраживања и резултатима које, заиста, за ширу јавност имају елементе фантастике и сензације. - Један од пројеката на коме интензивно радимо са колегама из Валенсије окупљеним око проф. Вердуга, у свету

познатог стручњака за структуру и функцију неуроналних ћелија, јесте управо прављење неуроналних ћелија од АЦА плурипотентних ћелија, добијених из крви. Успели смо да in vitro генеришемо више типова неуроналних прекурсора, као и зрелих ћелија нервног система, као што су неуроналне црест ћелије, глиа, астроцити, олигодендроцити, и неурони. Трансплантацијом АЦА недиференцираних ћелија у Cortex cerebri (кора великог мозга) SCID мишева, показали смо да оне сазревају у неуроналне ћелије захваљујући сигналима које им шаљу нервне ћелије миша са којима су у додиру. Ово је веома важно, јер омогућава директну апликацију плурипотентних матичних ћелија без потребе претходног диференцирања ћелија у неуроналне, што би, у случајевима неопходне трансплантације, захтевало компликовану хируршку интервенцију. Све то, у целини, отвара пут лечењу девастирајућих неуроналних дегенеративних болести, а у перспективи и стварање органа. Органогенеза је процес стварања органа који у ембрионалном развоју човека настају из три ембрионална слоја: ектодерма, ендодерма и мезодерма. То је компликовани процес где долази до великог броја интеракција међу ћелијама које потичу из различитих ембрионалних слојева (germ layer), које резултирају стварањем органа, па тиме и читавог организма. Он се може проучавати искључиво на живом организму, што је, бар што се људских ембриона тиче, из етичких разлога готово немогуће. Стога је гајење људских матичних ћелија у 3Д биоматеријалима, као што су матригел, ламинин и сличне супстанце, са циљем формирања људских органа, нова генерација регенеративне медицине. Матичне ћелије су далеко софистицираније него што изгледа када се посматра само њихово индивидуално програмирање. Захваљујући управо описаним способностима самообнављања и диференцирања, матичне ћелије су у стању да динамиком самостварања и самоорганизовања формирају комплексне структуре, састављене од различитих високоспецијализованих ћелија које сачињавају наше органе. За сада су органи који су формирани од матичних ћелија помоћу 3Д технологије веома мали, називају се органоиди, али отварају могућност проучавања компликованих процеса који се догађају у овим структурама које није могуће пратити уживо. Циљ свих ових истраживања је свакако могућност генерисања биолошких или семибилошких људских органа који ће заменити класичне трансплантације oргана, тј. замену оболелих органа здравима и тако пружити наду великом

N M K

броју пацијената који можда и годинама чекају на донора. Уколико свако од нас може да се лечи захваљујући сопственој крви, то онда, поред осталог, разрешава и многе етичке и духовне дилеме које прате питање лечења матичним ћелијама. - Наши стари увек су говорили да је лек у нама и око нас. Људски организам је толико савршен да животно важни процеси који се у њему одигравају и који нас одржавају у животу имају своје контролне механизме који непрекидно коригују грешке које могу да настану, не дозвољавајући неки исход негативан по живот. Ми нашим научним знањем, маштом и фантазијом располажемо алаткама које нам омогућавају да дешифрујемо генетски код, да мењамо генетски материјал неких ћелија виралном трансфекцијом, као што је случај са Јаманакиним индукованим плурипотентним ћелијама, сечемо маказама мутиране гене и убацујемо нове чак и на живим ембрионима, захваљујући CRISPR технологији, а често заборављамо да тим једностраним интервенцијама грубо нарушавамо једно савршенство које нам је дато, не мислећи на последице. Све је дозвољено, али није све на добро. Јапански научници почели су клиничке студије трансплантације ретине, које су направљене од генетски модификованих iPS ћелија, слепим пацијентима и већ код другог пацијента констатовали су шест мутација у геному новонасталих ћелија, од којих су две туморогене. Другим речима, покушавамо да лечимо примењујући најновију технологију, а у исто време изазивамо нове болести. Наравно, клиничке студије су одмах прекинуте да би се, како чујем, наставиле са ћелијама које су добијене од млађих донора, за које се очекује да су мање склоне генетским нестабилностима, што ће имати за последицу дуготрајне терапије са имуносупресивима, који опет, сами по себи, условљавају друге болести, уз и даље постојећи ризик од генетске нестабилности и појаву мутација. Ви имате светски патент, а водећи научни часописи за биомедицину у свету, као што су Nature и Cell, нису објавили Ваш рад. Да ли је то због тога што је јавна тајна да иза ових часописа стоје фармацеутске компаније? Да ли би практична примена Ваших научних открића значајно појефтинила лечење многих тешких болести које данас много коштају пацијента, државне фондове и осигуравајућа друштва, што би могло угрозити интересе великих фармацеутских компанија?

Са проф. Генадијем Сухихом, подпредседником Руске академије медицинских наука и колегама у Кулаков истраживачком центру у Москви

- Да, и за мене је, као научника, ово било велико разочарање јер сам сматрала да су добри резултати довољна препорука за публиковање и да треба да буду део општег знања не само научне заједнице, већ и човечанства. Ради се о наша два кључна рада. У првом смо описали добијање хематопоетских ћелија in vitro, као и in vivo експерименте који показују генотип и фенотип тих ћелија, као и њихов потенцијал за генерисање свих ћелија људске крви, што је потврђено експериментима на животињама. У другом су били резултати сличних истраживања, само на плурипотентним ћелијама, показујући да АЦА плурипотентне ћелије могу да изграђују све врсте ћелија које чине наш организам. У тим радовима је такође објашњен комплетан молекуларни механизам који се одиграва спонтано и доводи до плурипотентности. Намерно смо послали оба рада истовремено, потенцирајући да се ради о једном процесу, као јединственом феномену који се, по свему судећи, одиграва у самом организму. Чудно је да је одговор часописа Naturе био да они признају да се ради о резултатима који су обавезујући за све научнике који се баве овом научном дисциплином, али да њима рад није интересантан за публиковање. После тога смо радове послали у CELL Stem CELL, где смо такође одбијени јер смо указали на могућност да АЦА метода добијања плурипотентних матичних ћелија пружа већу сигурност по здравље пацијената него примена ембрионалних или пак генетски модификованих ћелија. Одбијени смо, бар тако су нам одговорили, зато што нисмо приказали резултате клиничких студија са АЦА матичним ћелијама. Ово је тек апсурд посебне врсте, јер је CELL научни часопис, бави се широким спектром научних истраживања који би се могао свести под појам life science, а клиничке студије могу да почну тек када нека научна метода

буде општеприхваћена у научним круговима. Тада нам је свима постало јасно да добри радови нису никаква гаранција да ће бити и објављени и да постоје критеријуми који су, сва је прилика, у спрези са финансијским интересима група које сте навели. Трансплантација матичних ћелија код оболелих од леукемије кошта у Немачкој више од 100 000 евра, што је велико оптерећење за државне фондове. Трансплантације АЦА ћелијама коштале би само мали део тога, што је, наравно, од малог интереса за оне којима је новац главна мотивација. У вези са публиковањем, треба да напоменем да се све то догађало у јуну 2012. године, као и да је Јаманака главни уредник часописа CELL Stem CELL. Само неколико месеци касније, у октобру, објављено је да је Јаманака добио Нобелову награду за генетско репрограмирање адултних ћелија коже у плурипотентне матичне ћелије. Ипак, Ваша истраживања и рад су до америчких научних кругова стигли необичним путем – преко Руске академије наука, где сте одржали предавање. Можете ли нам пренети утиске са те презентације и сусрета са руским научницима? - У јулу 2012. била сам гост Руске академије медицинских наука и држала сам предавање о нашим истраживањима. Руске колеге биле су задивљене резултатима. Није им било јасно како је могуће да овакви радови нису објављени, а што је још и горе, да су одбијени. Том приликом понудили су ми да доставимо радове часопису Руске академије медицинских наука, Ћелијске технологије у биологији и медицини (Клеточные технологии в биологии и медицине) и да ће они тамо имати непристрасну експертизу од стране руских научника. Понудили су да сами преведу текстове та два рада са енглеског на руски језик. Радо сам прихватила и позив да заједно радимо на једном научном проблему који укључује и АЦА истраживања, тако да сам провела неколико месеци у Москви радећи са руским колегама на Институту за гинекологију и перинатологију Министарства здравља Руске Федерације. Објавили смо и један заједнички рад. Били смо пресрећни када је стигла вест из Москве да су наши радови прихваћени, па убрзо потом и штампани у Москви, у пролеће 2013. године. Издавачка кућа Спрингер, са седиштем у Њујорку, објављује једном годишње најбоље радове из Руске Федерације на енглеском језику, па су се тако међу њима нашли и наши радови. Тако је и шира научна заједница заобилазним 85

N M K

путем сазнала да за репрограмирање ћелија није потребна никаква генетска манипулација. Уследила је реакција академске заједнице „поштеног света“, „поштених научника“, како Ви кажете. Каква су мишљења о Вашим открићима, пре свега Ваших колега са матичног Универзитета у Хајделбергу, као и других научника, од којих су неки нобеловци? - Колеге из Хајделберга са којима сам периодично сарађивала схватали су крајњи домет мојих истраживања па су ме често и подржавали, што се не може рећи за колеге на високим позицијама. Веома ме је обрадовала подршка немачког нобеловца проф. емеритуса Харалда зур Хаусена, кога су моји резултати и достигнућа импресионирали. Такође, мој бивши ментор у Њујорку др Кoлвин Редман, веома познати биохемичар који је идентификовао и окарактерисао систем антигена Kell на црвеним крвним зрнцима, сматра да резултати са АЦА матичним ћелијама које је публиковала Руска академија представљају продор у разумевању биологије матичних ћелија. Сасвим неочекивано, обратили су нам се научници који уређују веома важан и у научним круговима релевантан портал Global Medical Discovery и питали за дозволу да рад, тј. кратак извод о плурипотентним матичним ћелијама, поставе на портал као кључни научни рад из медицине. Такође је и енглеска Википедија објавила ове кључне радове са АЦА матичним ћелијама:(http://en.wikipedia. org/wiki/Induced_stem_cells#Induced_ progenitor_stem_cells). Велики број позива за предавања из свих крајева света сведочи о одјеку који имају ови резултати. Реализација Ваших научних открића и употребна примена овог изузетног патента, захтева додатна истраживања, што значи и значајна додатна финансијска средства. Ви сте у све ово уложили не само знање и рад, него и лична средства и имовину. Интересовање за Ваша истраживања, поред осталих, показала је Турска, где сте били примљени на изузетно високом нивоу. Шта мислите о идеји да се у ова даља истраживања и реализацију патента укључе институције Владе Републике Србије и да ово постане национални научни и здравствени пројекат од кога би свет, па и наша држава, имали вишеструке користи? - Немачке научне институције сy веома хијерархијски организоване. Протеин АЦА идентификовала сам као post doc, што је било моје прво запослење после 86

доктората на Хајделбершком универзитету, то јест на самом почетку научне каријере. То је у строго организованом систему „исувише рано“ за нека озбиљна открића. Зато, на основу прелиминарних резултата које сам тада имала, није било разумевања, а ни интереса, за подршку овог пројекта, нити финансирања патената од стране институција у Хајделбергу. Морала сам да се сналазим сама јер сам дубоко веровала да се ради о веома важном молекулу. То је подразумевало и велику жртву, па и ону материјалне природе. Нажалост, новац је веома важан фактор да би се наставио рад на различитим аспектима АЦА пројекта, а и финансирале клиничке студије које би омогућиле широку примену и, дубоко се надам, излечење великог броја људи којима је помоћ потребна. Турско министарство здравља и турска иницијатива за матичне ћелије веома је заинтересована да преузме овај пројекат, а интересовање су показали научници из Израела, где сам недавно одржала неколико предавања на различитим институтима у земљи. Свакако да би било похвално, а и ја бих највише волела, да се наша држава укључи у даља истраживања, тим пре што је велики број наших људи оболео од разних канцерогених болести, због тона U-238 и других токсичних материја које је НАТО некажњено сручио на нашу земљу. Тешко ми пада кад чујем да се СМС-овима сакупља новац за лечење наше деце у иностранству. Зар не би било боље да сами себе лечимо кад нам је ионако дата та могућност?

Др Зорица Којић Бекер

Ми смо народ изузетних, паметних и креативних појединаца који често не успева индивидуални квалитет да угради у заједничко добро – у општи напредак народа и државе. Уважена докторко, као неког ко је неоспорни

родољуб и патриота, а ко има огромно професионално и животно искуство у свету, питамо Вас шта би нам ваљало чинити да би се побољшао економски, политички, здравствени, културно-духовни положај Србије и променила слика у свету о нашем народу и нашој земљи? - Наш српски народ има два велика квалитета који га можда разликују од неких других народа. То су осећај за правду и осећај за другога, емпатија. У свом научном путешествију пролазила сам кроз тешке ситуације и увек су ми помагали наши људи. Користим ову прилику да се свима њима дубоко захвалим. Наш народ пролазио је кроз велика искушења у својој дугогодишњој историји па то није мимоишло ни нашу генерацију. Страшне су биле деведесете године, које су кулминирале ничим оправданим бомбардовањем наше земље, убијањем људи, уништавањем материјалних добара и трајним загађењем средине у којој живимо. Ми у дијаспори борили смо се како смо знали и умели против србофобије и лажних вести које су нас представљале као лоше момке. Трудили смо се, такође, колико је било у нашој моћи, и да ублажимо материјалну ситуацију људи који су протерани са својих вековних огњишта. Наш народ се уморио после свега што је преживео, па изгледа незаинтересован за оно што му се догађа. Али ја сам оптимиста: сетите се великих поплава 2014. и мобилизације управо младих људи, који су се спонтано организовали и несебично помагали људима које је задесила ова несрећа. Исто се догађало и у дијаспори са нашом другом и трећом генерацијом која је рођена и одрасла у туђини. Морамо се држати обичаја наших предака који су, често и неписмени, савршено схватали која се опасност надвија над отаџбином и како је треба бранити, јер су се држали своје духовне вертикале и светосавског пута. Пред нашом генерацијом су велики изазови, отима нам се територија, краде историја, потире национално писмо, уништавају материјална добра. Ово не смемо дозволити. Поново видим ту позитивну народну енергију потписивањем народне резолуције за заштиту територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, коју сам и сама потписала, и апелујем на све којима је Србија у срцу да то ураде. Воља народа је неприкосновена, она је изнад свих закона. Преузето из часописа Геополитика (број 106, март 2018.) уз сагласност Др Зорице Којић Бекер

N M K

amolili smo prof. Rajka Igića da za MEDICI.COM priredi skraćeni prevod svog članka o švedskom nobelovcu von Euleru koji je ovih dana objavljen u časopisu Acta Physiologica (Oxford). Zainteresovani čitaoci mogu taj članak naći na internetu (PubMed). Pošto je u pitanju uvodnik, izdavač je dozvolio besplatan ulaz. Vredi napomenuti da je impakt faktor časopisa Acta Physiologica (Oxford) 5,93 i da su radovi objavljeni u njemu (uključujući i ovaj članak) kandidati za nagradu od 100.000 US$. To je najveća nagrada koja se godišnje dodeljuje nekom članku u naučnim časopisima. Najbolji članak se bira na osnovu popularnosti (amount of citations, downloads and altmetric scores). Članke koji uđu u uži izbor, procenjuju urednici časopisa. Novac obezbeđuje Skandinavsko fiziološko društvo čiji predsednik predaje nagradu dobitniku. Uvođenje ove visoke nagrade ima za cilj da se u časopis šalju što kvalitetniji članci.

Sećanje na Ulfa Svantea von Eulera vijaju u dva tipa: brzi (ekscitatorni) i spori (inhibitorni) i da brzi traje manje od jedne milisekunde, a spori samo nekoliko milisekundi, pobedili su farmakolozi. Međutim, studije centralnog nervnog sistema dale su podršku neurofiziolozima. Podršku im je pružila elektronska mikroskopija kojom je ustanovljeno da u ćelijma retine i nekih delova mozga (locus coeruleus, corpus stritum, hippokampus) postoje mesta na kojima se odvija električna transmisija jer tu nema sinaptičkog međuprostora (non-existant spaces). Na tim mestima odvija se brza komunikacija između pre i postsinaptičkih okrajaka.

Dr Momir Pušac, urednik

1. Uvod Profesora Ulfa Svantea von Eulera sam upoznao 1968. godine na međunarodnom simpozijumu upriličenom povodom pedesetogodišnjice Medicinskog fakulteta u Beogradu. Tog dana u Beogradu su otpočele studentske demonstracije. Bio je to deo studentskog pokreta koji je te godine zahvatio Evropu. Pomogao sam prof. V. Varagiću da sa svojim gostom, U.S. von Eulerom, uđe u zgradu. Zbog kašnjenja sastanka, imao sam mogućnost da porazgovaram s von Eulerom. Pitao me je o mojim istraživanjima, a zatim je predložio da rezultate publikujem u dobrim međunarodnim časopisima kako bi oni postali dostupni širokom krugu čitalaca. Prihvatio sam njegov savet i publikovao radove u British Journal of Pharmacology, Canadian Journl of Physiology and Pharmacology i Neuropharmacology. 2. Istorijski podaci Ulf Svante von Euler-Chelpin rođen je u Štokholmu, 1905. godine. Umro je u istom gradu, 1983. godine, nakon duge i uspešne naučne karijere. Njegov otac, Hans von Euler dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1929. godine. Porodica von Euler vodi poreklo iz Nemačke, ali je jedno vreme preseljena u Švajcarsku da bi se ponovo vratila u Nemačku. Hans von Euler je otišao u Švedsku nekoliko godina pre rođenja svoga sina Ulfa. Kada je Ulfu bilo 17 godina, počeo je da u Štokholmu studira medicinu gde je 1926. godine imao priliku da prisustvuje Dvanestom internacionalnom kongresu fiziologa. Na tom kongresu Oto Levi je demonstrirao

U.S. von Euler na Simpozijumu o supstanci P u Sarajevu, 9-10. jun, 1961. godine. Snimak je načinio F. Lembeck

postojanje Vagusstoff-a u srcu žabe. Ta uspešna demonstracija (ponovljena je osamnaest puta) uticala je da se Ulf zainteresuje za neurotransmisiju. Uskoro (1930. godine) brani doktorsku disertaciju i izabran je za docenta na predmetu farmakologija. Kada je dobio dvogodišnju stipendiju, odlazi u laboratoriju sir Henry-a Dale-a koji je ekspert za hemijsku neurotransmisiju. U to vreme postojale su dve grupe istraživača koje su imale oprečne poglede na prenos impulsa do efektora. Duže od četvrt veka odigravala se bitka između neurofiziologa i farmakologa. Od 1930-ih godina, neurofiziolozi su vođeni John-om Ecclesom izučavali električne fenomene pomoću osciloskopa. Oni su smatrali da je hemijska neurotransmisija suviše spora da bi dovodila do brzih odgovora na skeletnim mišićima. Međutim, dokazi za proces hemijske neurotransmisije, koje su iznosili farmakolozi, su se sve više nakupljali. (Von Euler je pripadao ovoj grupi naučnika.) Kada je Paul Greengard ustanovio da se molekularni mehnizmi hemijske neurotransmisije od-

3. Glavna otkrića 3.1 Supstanca P Na postdoktorskom stažu u laboratoriji Henry-a Dale-a, von Euler je zjedno sa starijim kolegom, John-om H. Gaddum-om, otkrio supstncu P. Trideset godina kasnije su Chung i Leeman ustnovili da je to polipeptid s jedanaest aminokiselina. Ta supstanca je uključena u transmisiju bola u primarnim senzornim neuronima. Nju inaktivira angiotenzin konvertirajući enzim (ACE), neutralna endopeptidaza i prolilendopeptidaza. 3.2. Prostaglandin Kada se 1939. godine von Euler vratio u Štokholm, otkrio je u prostati ovna prostaglandin. Drugi istraživači su definisali njihovu biološku ulogu u fiziološkim i patološkim procesima. Poslednji von Eulerov članak, objavljen 1983. godine, posvećen je istorijatu i razvoju istraživanja prostaglandina. 3.3. Noradrenalin Von Euler je centrifugalnom separacijom simpatičkih neurona izolovao vezikule koje sadrže noradrenalin, a publikovao je više radova o neurohemijskoj transmisiji simpatikusa. Njegovim nalazima, u početku, mnogi nisu verovali, ali su vremenom nalazi potvrđeni i prihvaćen je njegov dokaz da je noradrenalin simpatički neurotransmiter. Zato je von Euler, 1970. godine, dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju. 87

N M K

Učesnici Simpozijuma o supstanci P održanom u Sarajevu, 9. i 10. juna 1961. godine. Simpozijumom je predsedavao profesor Pavao Štern sa Instituta za farmakologiju i toksikologiju u Sarajevu. Fotografiju je snimio Ulf Svante von Euler. U prednjem redu sede: K. Umrath, J.H. Gaddum, G. Zetler, V.V. Varagić, H. Caspers, E. Sturmer. Drugi red (sede): B. Pernow (treći s desne strane), F. Lembeck (drugi s leve strane), D. Beleslin (treći s leve strane). Stoje, sa desne strane: S. Huković, (drugi), W.A. Krivoy (treći), K. Lissak (četvrti), P. Štern (peti), Marthe Vogt (deveta, polupokrivena)

Poslednje pismo koje sam primio od von Eulera. Acta Physiologica (Oxford).

4. Sarajevo i Tuzla Profesor Pavao Štern je 1961. godine organizovo u Sarajevu simpozijum o supstanci P. On je okupio sve vodeće istraživače u toj oblasti, uključujući von Euler-a i Gaddum-a koji su otkrili taj biološki aktivan neuropeptid. Simpozijum je omogućio da istraživači razmene informacije i da se bolje usmere u istraživnju bioloških efekata supstance P. Na novoosnovanom (1976. godine) Medicinskom fakultetu u Tuzli otpočeli smo poslediplomske studije. Predavači su pozivani s jugoslovenskih i stranih fakulteta, a jedan od gostujućih bio je i von Euler. Pored njega, gostujući nastavnici bili su iz Amerike, Japana, Mađarske, Danske i Nemačke. Mentori su bili iz naše zemlje i iz inostranstva. Te sam studije, od osnivanja, vodio osam godina. Kada sam pozvao von Eulera, molio sam ga da mi pošalje svoju fotografiju i kratku biografiju. Te dokumente sam kasnije uključio u brošuru “Ulf Svante von Euler”. Kada sam mu po dolasku predao tu knjižicu, rekao mi je: “Kada ste mi tražili te podatke verovao sam da je to zahtev iz policije.” Predavaonica je bila puna postdiplomaca, studenata medicine, lekara i fiziologa/farmakologa iz Sarajeva, Banjaluke i Beograda. Među prikazanim slajdovima von Euler je pokazao nekoliko koje je pozajmio od profesora Kafaita Malika koji živi i radi u Americi. Kasnije sam kazao von Euleru da odavno poznajem Malika. On je iz Pakistana došao u Jugoslaviju kao stipendista naše vlade. Zajedno smo bili doktorandi na Institutu za farmakologiju u Sarajevu. Von Euler je tada primetio: “Rajko, svet je doista mali!” Profesor von Euler je nameravao da nam pomogne u osnivanju internacionalnog centra za medicinska istraživanja u Tuzli. Nažalost, on je umro sledeće godine, a u Bosni narod nije mislio o nauci, već se spremao za rat koji je počeo 1992. Von Eulerova dostignuća pokazuju kako se može mlad istraživač razviti i unaprediti svoje istraživačke sposobnosti. U vrhunskim istraživačkim laboratorijama on je naučio najsavremenije moderne tehnike i shvatio kako prići velikim naučnim problemima toga doba. On je kasnije svoja iskustva prenosio ostalim naučnicima. Zato je i danas neophodno da se neguju programi razmene koje finansiraju države, organizacije za razvoj nauke i univerziteti. Tako će se ostvarivati veći naučni progres kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Rajko Igić Zavod za farmakologiju, Medicinski fakultet Banjaluka; Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Banjaluka, Bosna i Hercegovina; Medicinski centar, Sombor, Srbija Email: r.igić@excite.com

Somborac objavio članke u vodećim međunarodnim naučnim časopisima

N M K

k o n g r e s i

ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA WORLD CONGRESS ON COPD, ASTHMA AND IMMUNOPATHOLOGY 2018 • Datum: 20-21. oktobar 2018. • Mjesto održavanja: Moscow, Russia • Website: http://wipocis.org/

FOOD ALLERGY AND ANAPHYLAXIS MEETING 2018 (EAACI FAAM 2018) (refleksije). Pored obimnog stručnog dela, u • Datum: 18-20. oktobar 2018. takvim člancima od autora se zahteva da pri- • održavanja: Copenhagen, Denmark kaže i kako su se odvijala istraživanja, a u • Website: http://www.eaaci.org

novom broju prestižnog američkog časopisa za biološku hemiju (Journal of Biological Chemistry; JBC) ovih dana objavljen je opširan članak akademika Rajka Igića iz Sombora o istraživanjima biološki aktivnih peptida. Pored toga, on je nedavno objavio još dva značajna rada; jedan u Experimental Eye Research (časopis za eksperimen talna istraživanja oka, EER) i drugi u Acta Physiologica (časopis za fiziološka istraživanja koji izlazi u Oksfordu). U prva dva članka prikazana su njegova otkrića koja je vršio na medicinskim fakultetima u Sarajevu, Tuzli, Banjaluci, Oklahoma Sitiju, Dalasu i Čikagu. Neka od tih otkrića, koja je dr Igić vršio zajedno s profesoron Ervinom G. Erdošem, podstakla su razvoj novih lekova (grupa tzv. ACE inhibitora), koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, srčanih slabosti i bubrežnih oboljenja. Profesor Igić je sa saradnicima prvi u svetu ustanovio prisustvo važnih enzima u mrežnjači oka. O tom važnom otkriću profesora Igića pisao je 1996. godine britanski časopis za oftalmologiju British Journal of Ophtalmology. Autor članka Van Haeringen ističe: „Oftalmička li teratura o renin-angiotenzin sistemu otpočeta je 1977. godine nakon otkrića Igića da retina (mrežnjača) sadrži angiotenzin konvertirajući enzim, ACE”. Otkriće je podstaklo preko 400 istraživača da nastave njegov rad s ciljem da se ustanovi uloga enzima u funkciji oka i pronađe lek za sprečavanje bolesti koje oštećuju vid, a nekada dovode do slepila (glaukom, dijabetska retinopatija, dijabetski makularni edem i drugi poremećaji). Članak profesora Igića objavljen u JBC-u, publikovan je uz ekskluzivnu podršku „Američkog društva za biohemiju i molekularnu biologiju“ u prestižnoj rubrici „Reflections”

ovom slučaju i međunarodna naučna saradnja. Zato se u članku nalaze interesantni detalji o boravku i radu profesora Igića u Americi i američkog naučnika prof. Erdoša u Jugoslaviji. U tekstu se pominju: Oklahoma Siti, Dalas, Čikago, Matsumoto, Sarajevo, Split, Zagreb, Tuzla, Banjaluka, Sombor, Ravno Selo i Beo grad. Cilj takvih članaka je da se stimulišu naučnici za istraživanja tako da se naučni detalji isprepliću literarnim segmentima. Članci prof. Igića mogu se besplatno preuzeti s interneta na sajtu PubMed. Jedna od ilustracija u članku publikovnom u JBC-u je plakat kojim se pušači Jugoslavije pozivaju da ne puše 31. januara. Profesor Igić je 1982. godine pokrenuo akciju studenata medicine Jugoslavije pod nazivom „Dan bez cigarete - 31. januar”; na plakat je uneo reči: Pozivamo sve pušače da ne puše/Studenti medicine/Mi brinemo o vašem zdravlju. Crtež plakata je, po ideji profesora Igića, uradio Hasan Fazlić, ilustrator „Oslobođenja”, a tekst je napisan na srpskom (ćirilica), hrvatskom (latinica), makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Studenti medicine su štampali hiljade plakata godišnje i distribuisali ih po celoj Jugoslaviji. Profesor Igić je osnivač tog pokreta koji je danas u Bo sni i Hercegovini i Srbiji postao Nacionalni dan borbe protiv pušenja. Autor ovog prikaza (dr M. J.), bio je svojevremeno jedan od predsednika Sekcije za borbu protiv pušenja među omladinom, koja je godinama vodila tu akciju. U članku objavljenom u časopisu Acta Physiologica, opisana je saradnja profesora Igića sa švedskim nobelovcem Ulf-om Svante-om von Eule-rom, koji je 1961. godine učestvovao na simpozijumu u Sarajevu i 1968. godine u Beogradu, a 1982. godine posetio je Tuzlu, gde je bio jedan od 40 gostujućih predavača na postdiplomskim studijama koje je osam godina vodio profesor Igić. Von Euler (1905 - 1983), bio je nekoliko godina predsednik Odbora za dodelu Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu. Tri pomenute opširne publikacije akademika Igića i još dve kraće (objavljene u Grčkoj i SAD) su tim vrednije jer on je krajem prošle jeseni ušao u devetu deceniju. Ti radovi su ne samo ogledalo istraživačkog dometa naučnika iz bivše Jugoslavije, već i snažan podstrek daleko mlađim naučnicima da se seriozno posvete istraživanjima i doprinesu napretku zemlje. (Izvor Somborske novine od 27. 7. 2018.)

ANESTEZIOLOGIJA/URGENTNA MEDICINA DIFFICULT AIRWAY MANAGEMENT • Datum: 7-9. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Glenview, United States • Website: https://www.chestnet.org/ EUROPEAN SOCIETY FOR PAEDIATRIC ANASTHESIOLOGY ANNUAL CONGRESS 2018 • Datum: 6-8. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Brussells, Belgium • Website: http://www.euroespa.com/ EUROPEAN SOCIETY OF REGIONAL ANASTHESIA 37TH ANNUAL CONGRESS 2018 • Datum: 12-15. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Dublin, Ireland • Website: https://esra-congress.com/ PEDIATRIC SEDATION OUTSIDE THE OR 2018 • Datum: 14-16. septembar 2018. • Mjesto održavanja: San Francisco, United States • Website: http://www. pediatricsedationconference. com DGAI CONGRESS OF ANESTHESIOLOGY AND INTENSIVE CARE MEDICINE 2018 • Datum: 20-22. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Berlin, Germany • Website: http://www.hai2018.de/ OPHTHALMIC ANESTHESIA SOCIETY 32ND ANNUAL SCIENTIFIC MEETING 2018 • Datum: 28-30. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Chicago, United States • Website: http://www.eyeanesthesia. org/

Dr Miroslav Jerinić, specijalista interne i nuklearne medicine Liberec, Češka Republika

N M K

liotibijalni trakt je mišićno- tetivna struktura koja se pruža duž spoljašnje strane noge, od karlice (tačnije ilijačne kosti) do golenjače (kost potkolenice, lat. tibia). Pomeranjem noge, traktus prelazi preko spoljašnje koštane kvržice, tj. kondila na dnu butne kosti (Halpern i Tucker, 2008). Iliotibijalni trakt se pruža celom dužinom spoljašnje strane natkolenice. Duž iliotibijalnog trakta pripajaju se mišići – m. tensor fasciae latae i m. gluteus maximus. U položaju pune ekstenzije u zglobu kolena (koleno skroz opruženo), trakt se nalazi ispred spljašnjeg kondila butne kosti, dok se pri fleksiji kolena (savijenom kolenu) od 40 stepeni trakt postavlja iza kondila femura, pri čemu se kreće preko spoljašnjeg epikondila butne kosti (femur). Sindrom trenja iliotibijalnog trakta nastaje upravo zbog struganja trakta o lateralni epikondil femura (butne kosti) u toku aktivnosti sa mnogo ponavljanih pokreta fleksije i ekstenzije (savijanja i opružanja) kolena, što dovodi do iritacije i upalnog odgovora samog trakta i najčešće dovodi do zapaljenja pripadajuće burze, odnosno burzitisa (upale sluzne kesice čija je funkcija, inače, da smanje trenje između tetiva i kosti, između tetiva i tetiva, između koštanih izbočina i same kože). Sindrom iliotibijalnog trakta spada u sindrome prenaprezanja. ”Hronična oštećenja lokomotornog sistema (sistema za kretanje) nastala u sportu i rekreaciji ili usled nekih drugih zanimanja, posledica su dugotrajnih, ponavljanih mikrotrauma koje uzrokuju prenaprezanje određenog tkiva, odnosno dela sistema za kretanje” (Pećina i sar., 2004). Osnova nastanka svih sindroma prenaprezanja lokomotornog sistema jeste ponavljana trauma koja nadvladava sposobnost reparacije tkiva, i to bilo da je reč o tetivi, kosti, hrskavici, mišiću, sluznoj vreći (burzi) ili o mišićno-tetivnom ili tetivno-koštanom prelazu. Uzrok nastanka Da bismo odabrali pravi tretman moramo da shvatimo šta je pravi uzrok bola. Bol na spoljašnjoj strani kolena je zapravo samo posledica. Uzrok, naravno, može biti vrlo različit, npr. loša i istrošena obuća, razlika u dužini noge, neodgovarajući trening, tvrda i neravna podloga/teren, takođe i prevelika telesna težina, anatomske deformacije ili nepravilnosti stopala, kao što je prenaglašena pronacija stopala (spuštenost ili propadanje medijalnog longitudinalnog svoda prema unutra – jednostavnije rečeno, preveliki oslonac na unutrašnju stranu stopala) što dovodi do prevelike rotacije potkolenice unutra (Strauss i sar., 90

Sindrom iliotibijalnog trakta – uzrok nastanka i terapija MSc Aleksandra Janković

2011), a to uzrokuje prekomerno naprezanje trakta i posledično pojačano trenje trakta o izbočenje na spoljašnjem kondilu butne kosti, zatim disbalans u snazi mišića zadnje i prednje, medijalne i lateralne strane natkolenice, prevelika napetost iliotibijalnog trakta, itd. Istraživanja koja su ranijih godina sprovedena ukazuju na to da je glavni uzrok nastanka sindroma iliotibijalnog trakta zapravo slabost abduktora natkolenice. Kao što je ranije spomenuto, u iliotibijalni trakt ulaze i vlakna mišića zadnjice i velikog i srednjeg (gluteus maximus et gluteus medius), a kako je m. gluteus maximus najsnažniji, a time i najvažniji mišić za odmicanje noge u stranu i rotaciju noge prema spolja u zglobu kuka, vrlo je često njegova slabost uzrok ovog sindroma. Jedno zanimljivo istraživanje je takođe potvrdilo važnost mišića m.gluteus maximus-a. Naime srovedeno je istraživanje u kom se vršila kompresija (pritisak) na triger tačke u iliotibijalnom traktu, želeći da se preko stimulacije receptora za duboki senzibilitet (kao što su Pačinijeva telašca koja reaguju na jak pritisak) stimuliše uključivanje mišića gluteus maximusa, kako bi se smanjila napetost iliotibijalnog trakta i time sprečila preterana unutrašnja rotacija u zglobu kuka. Naravno, kod osoba koje nisu imale sindrom iliotibijalnog trakta došlo je baš do takvog odgovora, dok se kod osoba sa ovim sindromom uključivao mišić koji učestvuje u sprečavanju unutrašnje rotacije kolena m. tensor fasciae latae, ali kako njegova osnovna funkcija nije odupiranje unutrašnjoj rotaciji kuka, on će u tom slučaju previše pritiskati distalna vlakna (krajnja tkiva sa kojima se završava iliotibijalni trakt),

zbog čega on može posledično da otekne na mestu kod kolena. Klinička slika U početnom stadijumu bol je slabog intenziteta i javlja se nakon dužeg hoda ili sportske aktivnosti u toku koje dolazi do ponavljanih pokreta fleksije i ekstenzije u kolenom zglobu (npr. nakon trčanja, hodanja, vožnje bicikla, skijanja). Bol obično nestaje nakon nekoliko sati odmora. U daljoj fazi, bol se pojavljuje na početku aktivnosti, nestaje nakon zagrevanja, da bi se opet pojavio nakon završetka aktivnosti. Jedna od najčešćih grešaka u početku jeste ta da se u početku ne traži pomoć, jer se bol povlači i tako se nastavljaju aktivnosti istim intenzitetom. To rezultuje daljim razvojem sindroma, pa je bol prisutan tokom cele aktivnosti, a nakon završetka još se i pojača. U krajnjem stadijumu bol ometa i normalni hod. Prisutna je lokalna bolna osetljivost na dodir u predelu spoljašnjeg epikondila butne kosti, oko 3 cm iznad zglobne pukotine sa spoljašnje strane. Bol se naglašeno pojačava kada se optereti noga punom težinom u fleksiji kolena 30-40 stepeni. Takođe, može biti prisutno preskakanje iliotibijalne trake preko spoljašnjeg epikondila butne kosti, pri savijanju-opružanju potkolenice na 30-40 stepeni. Većina pacijenata ima zategnutost iliotibijalnog traktusa, a kod nekih se može čuti i zvučni fenomen u vidu klika pri preskakanju traktusa preko epikondila na butnoj kosti. Terapija Terapija zahteva odmor i smanjenje aktivnosti, uz fizikalnu terapiju koja uključuje elektroterapiju (IFS, TENS), ul-

N M K

trazvuk, laser u cilju redukcije bola, smanjenja otoka i regeneracije tkiva, primenjuje se i manuelna terapija, ciljana opuštanja mišića, vakuum terapiju, tehnika miofascijalnog oslobađanja, dry needling, odnosno suva punkcija kojom tretiramo triger tačke u zategnutom snopu mišića, takođe i kinesio taping, tehnika lepljenja specijalizovanih traka, kao podrška celokupnoj terapiji. Uz sve to, kada obezbolimo dovoljno regiju, primenjuju se vežbe istezanja, a na slikama ispod možete videti i primer nekih

korisnih vežbi.

EUROPEAN RESUSCITATION COUNCIL: RESUSTITATION 2018 Istezanje fleksora kuka (m. iliopsoas) (Slika 3.) • Datum: 20-22. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Bologna, Italy Opis vežbe: Sedite na ivicu stabilnog • Website: http://www. resuscitation2018.eu/ stola ili klupe. Lezite na leđa i obe noge rukama privucite prema grudima. Uhvatite obema rukama svoje levo koleno i oprezno CARDIOMETABOLIC HEALTH opružite svoju desnu nogu dok ne počne slo- CONGRESS 2018 bodno da visi u vazduhu. Pazite da vam kič- • Datum: 24-27. oktobar 2018. ma sve vreme ostane u kontaktu sa stolom. • Mjesto održavanja: Boston, United States • Website: https://www. cardiometabolichealth.org/ ge. Zadržite položaj i opustite se.

Istezanje mišića zadnje lože (Slika 4.)

Opis vežbe: Sedite uspravno na pod sa ispruženim nogama. Savijte koleno jedne noge i klizajte petom prema preponi ispružene noge tako da između ispružene i savijene noge nastane ugao od 90º. Izdahnite, savijte se u trupu spuštajući gornji deo tela prema ispruženoj natkolenici, zadržite položaj i opustite se. Literatura: 1. Halpern B., Tucker L. (2008.) Kriza koljena. Zagreb: Naklada Stih. 2. Pećina, M. i sur. (2004). Sportska medicina (2. izd.), Zagreb, Medicinska naklada. 3. Strauss, E., Kim, S.,Calcei, J. and Park, D. (2011). Iliotibial Band Syndrome: Evaluationand Management. American AcademyofOrthopaedicSurgeon, 19(12), pp.728-736

delu butine.

Istezanje iliotibijalnog trakta (Slika 2.)

Opis vežbe: Stanite uspravno sa rukama priljubljenim uz telo. Prekrstite levu nogu iza desne koliko najviše možete. Izdahnite i savijajući trup u desnu stranu obema rukama pokušajte da dodirnete petu leve no-

k o n g r e s i

KARDIOLOGIJA HYPERTENSION 218 SCIENTIFIC SESSIONS • Datum: 6-9. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Chicago, United States • Website: http://professional.heart.org/

Istezanje m. tensor fascia latae (Slika 1.)

Opis vežbe: Levu nogu postavite na uzvišenje i skliznite njom 30 cm u levo, a desnom nogom iskoračite tako da celim stopalom dodirujete pod i da vam je potkolenica pod uglom od 90 stepeni. Zategnite mišiće stomaka i pomerite gornji deo tela ulevo i malo ka napred tako da stvorite luk između stopala i trupa. Pripazite da se ne izvijate u donjem delu leđa. Osetite istezanje u gornjem spoljašnjem

37TH ANNUAL ECHOCARDIOGRAPHY SIMPOSIUM 2018 • Datum: 26-27. oktobar 2018. • Mjesto održavanja: Miami, United States • Website: http://cme.baptisthealth.net/ PULMOLOGIJA EUROPEN RESPIRATORY SOCIETY INTERNATIONAL CONGRESS 2018 • Datum: 15-19. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Paris, France • Website: http://erscongress.org/ 24TH CONGRESS OF THE EUROPEAN SLEEP RESEARCH 2018 • Datum: 25-28. septembar 2018. • Mjesto održavanja: Basel, Switzerland • Website: https://www.esrscongress.eu/ CHEST 2018 • Datum: 6-10. oktobar 2018. • Mjesto održavanja: San Antonio, United States • Website: http://chestmeeting. chestnet.org/ 49TH UNION WORLD CONFERENCE ON LUNG HEALTH 2018 • Datum: 24-27. oktobar 2018. • Mjesto održavanja: The Hague, Netherland • Website: https://thehague. worldlunghealth.org/ 91

N M K

rađanskopravna odgovornost lekara za lekarske greške moguća je na osnovu ugovora (ugovor o lekarskoj usluzi) i delikta, ali uvek po principu krivice. Prilikom ocene krivice ne vodi se računa o ličnim sposobnostima i znanju tuženog lekara, nego se sudija uvek pita kako bi se na mestu tuženog ponašao iskusan i savestan lekar odgovarajuće struke. Individualna neznanja ili slabosti ne opravdavaju dotičnog lekara, dok je, s druge strane, lekar koji raspolaže neobično visokim znanjima i sposobnostima dužan i da ih upotrebi u korist pacijenta.1 S druge strane, nisu nužno svaki loš ishod lečenja i svaka naknadno uočena pogrešna dijagnoza uzrok odgovornosti lekara. Načelno, lekar odgovara samo u slučaju kada je njegova medicinska intervencija bila pogrešna i kada je on za to kriv. Pretpostavka je, dakle, da je postupao barem nehotice, tj. da je načinio grešku koja se mogla izbeći. Medicinski zahvat, indikovan i obavljen prema medicinskom standardu, a koji je izveden u svrhu lečenja, ostaje pravno besprekoran i kada ne pođe za rukom. Pacijent je taj koji snosi rizik svog bezuspešnog lečenja ili pogoršanja stanja svoga zdravlja, osim ako je lekar propustio da pribavi njegov pristanak na lečenje ili da mu da potrebna obaveštenja o riziku. Iz tih razloga, i lekari i pravnici posebno insistiraju na razlici između stručnih lekarskih grešaka i tzv. nesrećnih slučajeva u medicini.2 Posmatrano iz ugla pravne struke, lekarska greška je pravni pojam, jer za utvrđivanje greške sudski veštak medicinske struke treba da pruži samo činjenice. Dakle, sudski veštak ne treba da odgovori na pitanje ko je kriv, već samo da li postoji uzročna veza između radnje, propuštanja ili pogrešnog postupanja lekara (contra legem artis), i nastale štete. Imajući u vidu navedeno, u ovom i nekoliko narednih izdanja časopisa pažnju ćemo posvetiti aktuelnim sudskim odlukama domaćih sudova i sudova u okruženju u kojima su raspravljana pitanja veštačenja lekarske greške, standarda dobre lekarske prakse, ali i stručnjačke nepažnje, naknadi štete nastale usled porođajnog zahvata, zatim štete nastale usled uklanjanja tetovaža, troškovima lečenja koja pripadaju i trećim licima, povredi radne obaveze usled lekarske greške, šteti nastaloj usled povrede prava pacijenta na obaveštenje (obaveza pristanka), kao i o drugim izuzetno važnim pravnim pitanjima.

Više v. Saša Perišić, “Lekarska greška kao razlog pravne odgovornosti lekara i zdravstvenih ustanova”, Pravni instruktor, broj 70/2014, Jakov Radišić, “Medicinsko pravo”, Beograd, 2004, str. 53. i 164., “Medicinski leksikon”, Momčilo Babić, glavni urednik, Beograd, 1999, str. 581.

Ibid.

Naknada štete zbog lekarske greške sudska praksa I deo

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

VEŠTAČENJE LEKARSKE GREŠKE Kod vještačenja u sudskom postupku zbog ljekarske greške zadatak vještaka nije da utvrđuje odgovornost ljekara, već da li je ljekar postupao po pravilima struke i da li je šteta posljedica njegovog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima struke.3 Obrazloženje: “U sudskom postupku ljekarska greška je pravni pojam, pa se o odgovornosti ljekara, a posljedično tome i zdravstvene ustanove u kojoj radi, ne može izjašnjavati vještak. Vještak (ili vještaci, kao u ovom slučaju) treba da daje samo činjenice i odgovori na postavljeni zadatak suda, a sud odlučuje o odgovornosti ljekara, odnosno zdravstvene ustanove u kojoj radi. Rizici u medicini mogu biti objektivne i subjektivne prirode. Objektivni rizik ima dejstvo više sile i za njega se ne odgovara. Subjektivni rizik povlači odgovornost ljekara i njegovog poslodavca, ako se dokaže da je šteta nastala zbog ljekarske greške koja je rezultat nedovoljnog znanja i stručnosti i grube nepažnje ljekara. Nema sumnje da je moguće da intervencija ljekara ne dovede do željene posljedice, nego da nastupi šteta. Međutim, nije bitno da li se takve štete događaju, već da li je ljekar preduzeo sve mjere da se one izbjegnu ili da ne nastupe. Na sudu je da izvedenim dokazima pronađe pravu mjeru objektivnog rizika koji zaista postoji i subjektivne nesavjesnosti i neznanja ljekara. To se utvrđuje najčešće vještačenjem. Vještak je također ljekar. Sudski vještak vještači Rešenje Vrhovnog suda Republike Srpske, Rev9205/2014 od 07.10.2015. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 03.08.2018. godine. 3

na osnovu kompletne medicinske dokumentacije o ustanovljenoj dijagnozi i načinu liječenja, a kod smrtnog ishoda obdukcijski nalaz ima poseban značaj pri utvrđivanju relevantnih činjenica. Zadatak vještaku treba da bude definisan tako da vještak odgovori kakva su pravila struke i nauke i da li je i u kojoj mjeri ljekar od njih odstupio. Vještak mora da predoči sudu sve mjere i postupke koje je bilo moguće koristiti u datoj situaciji i da li su sve te mjere i postupci u konkretnoj situaciji bili iscrpljeni, a da jesu da li bi doveli do povoljnijeg ishoda. Nalaz vještaka treba da bude jasan i sažet. On mora da objasni stručne izraze koje upotrebljava. Njegovo objašnjenje treba da razumije svaki čovjek, a ne samo onaj medicinski obrazovan. Sudski vještak ne treba da odgovara ko je kriv, već samo da li postoji uzročna veza između radnje ili propuštanja ljekara, ili njegovog pogrešnog postupanja, i nastale štete. U stvari, vještak će se izjasniti da li je ljekar postupao po pravilima struke (lege artis) i da li je šteta posljedica njegovog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima struke (contra legem artis). U konkretnom slučaju, radi utvrđivanja naprijed navedenih, relevantnih činjenica proveden je dokaz vještačenjem po naprijed navedenim vještacima. Nalazi ovih vještaka se znatno razlikuju, kako je naprijed objašnjeno. Nalaz i mišljenje vještaka je dokazno sredstvo koje podliježe savjesnoj i brižljivoj ocjeni suda. Sud čini povredu postupka kada samo upućuje na nalaz i mišljenje vještaka bez razumne analize i ocjene njegovog sadržaja. Zato nižestepeni sudovi, pogotovo što je prvotuženi tokom postupka i u žalbi, ukazivao na različitost datih nalaza i mišljenja, te je predlagano ponovno saslušanje ljekara vještaka (što je bilo moguće izvesti, primjenom odredbe člana 108. u vezi sa članom 161. ZPP), nisu mogli be-

N M K

zrezervno prihvatiti samo nalaz ljekara vještaka dr. Ž. K. i isključivo na njemu temeljiti svoju odluku, jer su u njegovom nalazu iznesene tvrdnje koje su suprotne mišljenju ostale dvojice vještaka, a na pitanje ,,da li je pneumotoraks (dijagnoza koju ovaj vještak navodi kao uzrok smrti pravnog prednika tužitelja, što prihvataju i nižestepeni sudovi, a sa čim se ne slažu ostala dva vještaka) mogao biti dijagnostikovan” - rekao je da “o tome apsolutno ne želim da diskutujem,....da li je moglo biti primjećeno ili nije”. Kod činjenice da ovaj vještak u svom usmenom izjašnjenju, na ročištu održanom 27.11.2012. godine, ističe: “Prema tome, dijagnoza uzroka smrti nije postavljena kako treba, niko nije primjetio da se kod pacijenta razvija pneumotoraks, niko nije terapijski reagovao u smislu liječenja tog pneumotoraksa”. Naravno da je odgovor na pitanje da li je u datim okolnostima bilo moguće dijagnosticirati pneumotoraks (pod uslovom da je postojao u mjeri koja je mogla izazvati smrt, što ostala dva vještaka ne tvrde) i da li bi pravovremena dijagnoza i odgovarajuća (i kakva) terapija spriječili smrtnu posljedicu - i te kako važno za utvrđenje eventualne odgovornosti prvotužene za predmetnu štetu. U svakom slučaju, analognom primjenom odredbe člana 155. ZPP, nejasnoće u iskazu ovog vještaka, kao i nesaglasnost sa iskazima druga dva vještaka trebalo je razriješiti njihovim temeljitim saslušanjem. Ove nejasnoće nije otklonio ni drugostepeni sud, iako je žalba prvotužene na njih ukazivala, a nije odgovorio ni na sve žalbene navode koji bi mogli biti relevantni za odluku, čime je povrijedio odredbu člana 191. stav 4. i člana 231. u vezi sa članom 209. ZPP. Navedeni nedostaci se istovremeno kvalifikuju i kao pogrešna primjena materijalnog prava, na šta se ukazuje revizijom, koja se sastoji u tome što su nižestepeni sudovi, zbog pogrešnog pristupa rješavanju ove pravne stvari propustili da utvrde, naprijed navedene, činjenice koje su relevantne za odluku o tužbenom zahtjevu, zbog čega nije bilo moguće pravilno primjeniti odgovarajuće odredbe materijalnog prava. Iz navedenih razloga valjalo je reviziju uvažiti, pobijanu presudu ukinuti i predmet vratiti istom sudu na ponovno odlučivanje.” STRUČNJAČKA NEPAŽNJA LEKARA (contra legem artis) Pod lekarskom greškom podrazumeva se svaka mera lekara koja nije u skladu sa “dobrom lekarskom praksom”, odnosno sa aktuelnim medicinskim standardom.4 Iz obrazloženja: “Pod lekarskom greškom, u smislu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, podrazumeva se nesa Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 2728/2010 od 23.09.2011. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 04.08.2018. godine. 4

vesno lečenje, opasno zanemarivanje profesionalnih dužnosti, pružanja zdravstvene zaštite, odnosno nepridržavanje ili nepoznavanje utvrđenih pravila i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koji dovode do narušavanja, pogoršanja, povrede, gubitka ili oštećenja zdravlja ili delova tela pacijenata. U tom smislu, pod lekarskom greškom, kao pojmom, podrazumeva se svaka mera lekara koja nije u skladu sa “dobrom lekarskom praksom” odnosno sa aktuelnim medicinskim standardom. Ove greške se mogu ispoljiti u činjenju ili propuštanju, u preuzimanju neindikovanog ili nepreduzimanju indikovanog medicinskog zahvata, u pogrešnim merama ili u nepropisnim dispozicijama lekara. U tom smislu, svako postupanje lekara, suprotno gore navedenom, povlači sa sobom njegovu odgovornost za uzrokovanu štetu i naknadu iste, kao posledicu.” Ukoliko lekar, prilikom intervencije, ne postupa po standardu dobrog stručnjaka, već naprotiv, s grubom nepažnjom (culpa lata), a nesporna je uzročno-posledična veza između načinjene greške i nastale štete, postoji građanskopravna odgovornost po osnovu krivice, s obzirom da samo gruba lekarska greška povlači odgovornost za naknadu štete.5 Iz obrazloženja: “Prvostepenom presudom koja je potvrđena od strane Apelaciong suda u B. obavezan je tuženi Institut za lečenje kardiovaskularnih bolesti i ortopedija da tužiocu isplati naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i to, iznos od 550.000,00 dinara za umanjenje OŽA 1.200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 350.000,00 dinara i za naruženost iznos od 650.000,00 dinara (ukupno oko 250.000 evra). Prema Republici Srbiji je tužbeni zahtev odbijen zbog nedostatka pasivne legitimacije. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je 12.11.2003. godine u Institutu prvotuženog ugrađena totalna endoproteza levog kuka, posle čega je postoperativno došlo do pojave nekroze kože, mišića i povrede levog išijatičnog živca i u daljem toku lečenja se razvila infekcija endoproteze. Tužilji su dva puta čišćene i obrađivane rane, dana 17.11.2003. godine joj je učinjena reintervenicija, nakon mesec dana joj je izvršena nekroktomija femoralne regije leve noge i dana 13.05.2004. godine tužilji je izvršena amputacija leve noge na VMA u B. Iz nalaza komisije veštaka medicinske struke hirurga-ortopeda-traumotologa i neuropsihijatra, kao i iz nalaza Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u B. utvrđeno je da je učinjen stručni propust lekara, operatora u Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž -4698/2012 od 14.05.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex RS, pristup 04.08.2018. godine. 5

smislu neadekvatnog odabira vrste i veličine ugrađenog veštačkog kuka iz čega su proistekle navedene komplikacije, i to paraliza sedalnog živca, nekroze kože i mekanih tkiva čitave noge, a potom i infekcija, što je sve ukupno dovelo do neophodnosti izvršavanja amputacije operisane leve noge. Utvrđeno je da je pre operacije tužilji bila umanjena OŽA za 25%, jer je imala teške degenerativne promene na oba kuka, a da joj je nakon poslednje operacije i amputacije noge, OŽA umanjena za 75% ukupno i trajno. Prvostepeni sud je našao da je prvotuženi odgovoran za nematerijalnu štetu koju trpi tužilja iako je pred prvotuženim postavljena ispravna dijagnoza i indikacija za hiruršku intervenciju, ali je od strane lekara prvotuženog izvršen neadekvatan odabir vrste i veličine ugrađenog veštačkog kuka i iz ovako neadekvatno pripremljene operacije proistekle su navedene komplikacije - paraliza sedalnog živca, nekroza kože i mekanih tkiva čitave noge, a potom infekcija što je sve skupa dovelo do neophodne amputacije operisane leve noge. Nisu osnovani navodi prvotuženog da je tužilja prihvatila rizik operacije i potpisala saglasnost za operaciju i da ne može tražiti naknadu štete zbog komplikacija koje su nastale tokom operacije, jer je tužilja dala saglasnost za operacju i za rizike koji mogu nastupiti bez greške lekara, dok je u konkretnom slučaju do štete koju je ona pretrpela došlo zbog toga što je učinjen stručni propust od strane lekara operatora koje su dovele do komplikacija i ishoda amputiranja noge tužilje. Lekar je dužan da prilikom intervencije postupa pažljivo, pri čemu se radi o standardu pažnje dobrog stručnjaka, a lekar nije postupao sa potrebnom pažnjom kada je napravio grešku koji drugi lekar njegove specijalnosti u istoj situaciji ne bi napravio ili bi je mogao izbeći. Pri tom je lekar uvek dužan da izabere onu metodu lečenja koja je manje opasna po bolesnika, odnosno onu koja pruža više izgleda za izlečenje. Konkretno, lekarska greška mora biti uslov bez koga šteta ne bi nastala (postojanje štete, postupanja lekara i uzročne veze između postupanja lekara i nastale štete). Osnov odgovornosti lekara za učinjenu grešku je krivica, a krivica u građanskopravnom smislu može biti zla namera i nepažnja - nehat. Nepažnja se u građanskopravnom smislu stepenuje na culpa lata - gruba nepažnja i culpa levis - obična nepažnja. Samo gruba lekarska greška povlači odgovornost za naknadu štete u smislu člana 154. ZOO, jer ona znači zanemarivanje dijagnostičkih terapijskih pravila koja se moraju uvek poštovati. Propust ordinirajućeg lekara u konkretnom slučaju da odabere veštački kuk adekvatne veličine po prethodno uzetim merama doveo je o komplikacija tužilje i amputacije noge, a samim tim i štete za tužilju, jer se radi o gruboj nepažnji postupajućih lekara, pa joj je ista i dosuđena po slobodnoj oceni.” 93

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

X jubilarna međunarodna letnja kardiološka škola

Prevencija, dijagnostika i tretman KVB Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (European Center for Peace and Development University for Peace of United Nation) Uz komentare održanih predavanja

V. Kanjuh, M. Pušac, S. Kanjuh Slika 1. Naslovna strana 2. izd. prve knjige ECPD škole

Igalu – Vila ’’Galeb’’ (crnogorska rezidencija bivšeg predsednika SFRJ J.B.Tita), održana je X ECPD škola od 18 – 22. juna 2018. u saradnji sa ministarstvima zdravlja Crne Gore, Srbije i BiH (Federacija i R Srpska), Udruženjem kardiologa Evrope (ESC) i Jugo-istočnom evropskom Zdravstvenom mrežom (South – Eastern Europe Health Network). Inspirator i glavni organizator Škole je izvršni direktor ECPD (nedavno u novom šestogodišnjem mandatu) akademik Evropske akademije nauka u Salcburgu, Austrija (EAS) prof. dr Negoslav Ostojić, ’’nerv i mišić’’ svih aktivnosti ECPD. U radu Škole učestvovalo je 20 lekara – slušalaca iz Srbije, Crne Gore i BiH (Federacija i R Srpska) i 11 nastavnika – predavača. Slušaoci su bili: dr Dragana Andrić, Budva; dr Dijana Asanović, Podgorica; dr Aleksandra Boljević, Podgorica; dr Marina Delić, Igalo; dr Dušanka Džakula Tušup, Herceg Novi; dr Radojka Golijan, Han Pijesak; dr Enisa Hodžić, Sarajevo; dr Samir Kažić, Sarajevo; dr Tatjana Kovač, Istočno Sarajevo; doc. dr Tamara Kovačević Preradović, Banjaluka; dr Ivana Krstić, Niška Banja; dr Ranko Pejić, Igalo; dr Bojan Pejović, Pale; dr Gordana Rajović, Igalo; dr Nerma Resić, Sarajevo; dr Milosav Salatić, Trebinje; dr Elena Stefanović, Beograd; dr Sanja Stojanović, Niška Banja; i dr Mile Trifković, Bijeljina i dr Miron Marjanović, Banjaluka. Slušaoci su dobili: CD sa predavanjima koja će biti održana; 2.izd. prve knjige Škole ’’Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti’’ (Uredili: D. Vulić, V. Kanjuh, N.D. Wong, M. Ostojić) Beograd, 2017. 94

Slika 2. Predsedništvo X škole na otvaranju Sleva-nadesno: N.D. Wong, V. Kanjuh, I. Graham i D. Vulić

sa 20 predavanja (Sl.1); Članak V. Kanjuha i M. Pušca ’’IX međunarodna letnja škola Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta Ujedinjenih nacija o kardiovaskularnim bolestima“. Bečići (CG), Hotel ’’Splendid’’, 26 – 30. juna 2017. „Medici.com“ (Banjaluka) 2017; XIV (83): 94 - 5; Program Škole 2018; Listu slušalaca i pisana Tehnička uputstva o odvijanju Škole. Na otvaranju Škole (Sl. 2 i 3) govorili su: Akademik (SANU, ANURS, MAN) prof. dr Vladimir Kanjuh, predsednik Programskog saveta Škole, direktor biomedicinskih studija ECPD, predsednik: Odbora za KVP SANU i Udruženja za aterosklerozu Srbije; akademik (ANURS) prof. dr Nathan D. Wong, direktor Škole, Univerzitet Kalifornije, Irvine, SAD; prof. dr Ian Graham, kodirektor Škole, Trinity College Dablin, Irska, sekretar – blagajnik Evropskog društva kardiologa; dopisni član ANURS prof. dr Duško Vulić, kodirektor Škole, Medicinski fakultet Banjaluka, član Odbora za KVP ANURS i SANU i doc. dr Nebojša Kavarić, koordinator ECPD za zdravstvene studije

u Crnoj Gori, direktor Doma Zdravlja u Podgorici. Shodno Programu Škole održana su sledeća predavanja i aktivnosti, citirana hronološki, uz relevantne komentare pisaca ovog teksta: Edukativni kviz – O morfološkokliničkim korelacijama u kardiologiji (interaktivno nagradno takmičenje slušalaca Škole). Organizator, ispitivač i tumač Kviza V. Kanjuh postavio je, kroz slajdove, 35 pitanja za 60 minuta. Slušaoci su odgovarali i, na kraju, izabrani tročlani žiri u sastavu: D. Vulić, predsednik, i članovi N.D. Wong i I. Graham je jednoglasno odlučio da je najbolje odgovore dala dr Dušanka Džakula Tušup (Sl. 4), kardiolog iz Herceg Novog. Nagrađena je odgovarajućom poveljom (sa potpisima: Izvršnog direktora ECPD Negoslava Ostojića, ispitivača, članova žirija i ostalih učesnika Kviza) i poslediplomskim udžbenikom Katedre kardiologije Medicinskog fakulteta u Beogradu ’’Kardiologija 2011.’’, urednika M. Ostojića, V. Kanjuha i B. Beleslina.

N M K

Kako bi se budući slušaoci Škole upoznali sa vrstom i težinom pitanja, citiramo ih: Ko je, gde, kada i kako prvi u svetu uveo morfološko-kliničke korelacije u medicini?; U kom segmentu (intima, medija, adventicija) aorte i većih mišićnih arterija se lokalizuju patološki procesi: ateroskleroza, lues, disekujući hematom, vazokonstrikcija – spazam mišićne arterije i sistemska i plućna arterijska hipertenzija?; Na slajdu je prikazana otvorena leva pretkomora srca. O kojim se lezijama u njoj radi i koji je to sindrom? (Radilo se o: kongenitalni ASD + stečena reumatska mitralna stenoza = Syndroma Lutembacher); Definišite pojmove: Complexus Eisenmengeri, Syndroma Eisenmengeri, Eisenmengerova faza urođene srčane mane (ASD, VSD, PDA) sa prvobitno levo-desnim šantom; Slajdovima su prikazane karakteristike jedne urođene srčane mane udružene sa još jednom manom. O kojoj se USM radi i o kom sindromu? (Radilo se o: Tetralogia Fallot + Arcus aortae dexter = Syndroma Corvisart); Koje su tri moguće vrste rupture srca kod akutnog infarkta miokarda i sa kojim posledicama?; Koji patološki proces ’’preseca’’ tendinozne horde mitralne valvule?; Koje su najčešće lezije koje dovode do hemoperikarda i tamponade srca?; Koje su karakteristike Kanjuhove urođene srčane mane?; Koja su dva najčešća benigna tumora srca?; Zašto se za fibrome i lipome srca kaže da su semimaligni?; Koja su dva najčešća primarna maligna tumora srca?; Koje su dve najčešće metastaze u srcu?; Može li se stvoriti neki primarni tumor srca u tkivu provodnog sistema srca?; Mogu li se ćelije provodnog sistema srca preobratiti u tumorske?; Koje su tri fetalne strukture koje omogućavaju fetalnu cirkulaciju?; Šta biva sa njima postnatalno: Normalno (kako se zovu njihovi ostaci) i u patološkim slučajevima?; Ko je u svetu prvi uspešno uradio transplantaciju srca i kada?; Ko je u svetu prvi uspešno ugradio zdravo srce, ali ostavljajući u

grudnom košu bolesno srce (povezano sa ugrađenim zdravim srcem) – Twin ili Pyggiback Heart?; Ko je ubedio svetsku medicinsku javnost da se transplantacija srca može vršiti i pri postojećem kucajućem bolesnom srcu - ako je dokazan ireverzibilni gubitak moždane aktivnosti? Koji je slavni violinista imao medicinski sindrom koji mu je pomogao u njegovom virtuoznom sviranju?; Koje su skleletne, okularne i kardiovaskularne lezije kod Marfanovog sindroma? Internacionalna trojka svetskih eksperata i predavača: N.D. Wong, I. Graham i prof. dr Dan Gaita, Univerzitet za medicinu i farmaciju Temišvar, Rumunija, predsednik Federacije kardiologa Rumunije, održala je seriju predavanja iz preventive i epidemiologije kardiovaskularnih bolesti i faktorima rizika.

Slika 3. Deo predavača (sede sleva-nadesno: D. Gaita, M. Dilić, N.D. Wong, I. Graham, V. Kanjuh i D. Vulić) sa slušaocima Škole

N.D. Wong: Globalne strategije za prevenciju kardiovaskularnih bolesti; Uloga biomarkera i skrininga za subkliničku aterosklerozu u preventivnoj kardiologiji; Kritička analiza kliničkih istraživanja u kardiologiji; ACC/AHA prevencija kardiovaskularnih bolesti; Smanjenje dijabetičnog rizika za kardiovaskularne bolesti. I. Graham: Evropske preporuke za prevenciju kardiovaskularnih bolesti; Procena kardiovaskularnog ri-

Slika 4. Dr Dušanka Džakula Tušup, kardiolog iz Herceg Novog, sa poveljom o dobijenoj nagradi zbog najboljih odgovora na Kvizu o morfološko-kliničkim korelacijama u kardiologiji. Iza nje, sleva-nadesno, žiri i ispitivač: I. Graham, N.D. Wong, V. Kanjuh i D. Vulić

s t r u č n i

s k u p o v i

zika – evropski naspram američkog pristupa; Smernice Evropskog društva kardiologa za menadžment dislipidemije; Revizija kardiovaskularnih rizičnih faktora u sekundarnoj prevenciji. D. Gaita: Epidemiologija gojaznosti: strategije za prevenciju i kontrolu; Kardiodijabetologija: vreme za novu disciplinu. Nabrojana predavanja na engleskom jeziku je uspešno prevodila, pasus po pasus, slobodni prevodilac Slobodanka Trifunović, stručnjak za prevođenje materije finansija-bankarstva, politike i medicine. Profesor Geoffrey Rose je u vezi sa prevencijom kardiovaskularnih bolesti rekao: ’’Biti zdrav je bolje nego bolestan ili mrtav. To je glavni argument za prevenciju. On je dovoljan’’. Preventivna kardiologija je počela sa dve reči: ’’faktori rizika’’. ’’Rođene’’ su od W.B. Kannell-a i sar. 1961. u američkoj Framingamskoj studiji, posle šestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima se razvila koronarna bolest. Ustanovili su sledeće faktore rizika za koronarnu bolest: Uzrast, pol, arterijska hipertenzija, hiperlipidemija, pušenje, dijabetes i (porodična istorija i gojaznost). Prevencija se ranije bazirala na stavu ’’što je manje – to je bolje’’ a danas ’’što je ranije – to je najbolje’’. ’’Ranije’’ - znači prevencija. Gojaznost (Sl. 5) je abnormalno ili ekscesivno nagomilavanje masti u telu, koja predstavlja rizik za zdravlje favorizujući: arterijsku hipertenziju, dislipidemiju, DMT2, koronarnu bolest, šlog, oboljenje žučne kese, osteoartritis, kratkotrajni prekidi disanja u snu i drugi respiratorni problemi i izvesne vrste kancera. Pri tome, kod gojaznosti, indeks telesne mase (Body Mass index – BMI) = težina u kg kroz visina u metrima na kvadrat osobe je veća od 30 kg kroz metar na kvadrat a obim struka (waist circumference) kod muškarca je veći od 102cm a kod žena veći od 88cm. 95

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Pod kardiodijabetologijom, Resenblit i sar. 2017., podrazumevaju: (1) Fokusiranja na nauku i kliničke strategije menadžmenta u cilju smanjivanja udruženih rizika i tretiranje kardiovaskularnih konsekvenci u bolesnika sa dijabetesom i (2) Uz naglašavanje tesne saradnje između kardiologa i endokrinologa – dijabetologa i širokog kruga eksperata koji multidisciplinarno tretiraju dijabetes. N.D. Wong i D. Gaita (Kardiodijabetologija: vreme za novu disciplinu) su predavali u Školi i o kardiodijabetologiji. Mi smo, međutim, u Srbiji i Republici Srpskoj već daleko odmakli od početnih ideja o novoj disciplini – kardiodijabetologiji. Naime, naš akademik (SANU) prof. dr Nebojša M. Lalić, endokrinolog - dijabetolog, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu u trećem mandatu, pionir je kardiodijabetologije u Srbiji i Republici Srpskoj. On je 2000. god. ubedio akademike SANU: M. Ostojića, interventnog kardiologa i V. Kanjuha, kardiovaskularnog patologa, da je nužan razvoj kardiodijabetologije jer dijabetes pogoršava mnoge kardiovaskularne bolesti a 55% dijabetičara umire od njih. I pored svega citiranog o značaju prevencije kardiovaskularnih bolesti, američki književnik Mark Twain kaže: ’’Jedini način da se bude zdrav je da se jede ono što ne želimo, pije ono što ne volimo i da radimo što radije ne bismo hteli!’’ Engleski kardiopatolog iz Londona Reginald Hudson je još ciničniji. V. Kanjuhu je o prevenciji ateroskleroze rekao: 1. Treba izabrati zdrave i dugovečne roditelje, 2. Ne treba živeti u gradu i civilizaciji i jesti savremenu hranu., 3. Treba se slobodno kretati u divljoj prirodi i jesti njene sveže plodove., 4. Najvažnije – ne živeti duže od 30 godina. D. Vulić: Epidemiologija atrijalne fibrilacije: Tradicionalni i netradicionalni faktori; Šta je novo u tretma96

Slika 5. Gojazan čovek danas predvodi evoluciju čoveka

Slika 6. Kako neko shvata fizičku aktivnost: Doktor je rekao mom mužu da udvostruči fizičku aktivnost i on će zbog toga početi da drži lanac za psa sa obe ruke

nu rezistentne hipertenzije; Primarna i sekundarna prevencija koronarne bolesti. Ako bi se ostvarili svi predlozi za preventivu kardiovaskularnih bolesti Svetske zdravstvene organizacije (SZO = WHO) – više od 25% preranih smrti od njih bi se moglo izbeći 2025.god. Prof. dr Ivan Tasić, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu: Menadžment hipertenzije – evropske naspram američkih preporuka; Kliničke odluke u pogledu kontrole frekvencije naspram kontrole ritma u atrijalnoj fibrilaciji; Prevencija i tretman srčane insuficijencije. Prof.dr Mirza Dilić, Medicinski fakultet Univerziteta u Sarajevu: Novi pravci u antikoagulantnoj terapiji kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom; Novi aspekti tretmana plućnog embolizma. Prof. dr Milica Lazović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za rehabilitaciju u Beogradu: Pravci razvoja kardiološke rehabilitacije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kardiološka rehabilitacija je skup aktivnosti i intervencija potrebnih za postizanje najboljeg mogućeg fizičkog, mentalnog i socijalnog stanja pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima. Poznato je da 40% našeg tela čine skeletni mišići, koji služe za kretanje, uključujući za ’’napad i bekstvo’’. Ako čak i zdrav čovek provede duže vreme u krevetu, funkcionalna sposobnost njegovih skeletnih mišića se znatno smanjuje i počinju da atrofiraju. Pri tome, to je štetno ne samo za skeletne mišiće, već i za organizam kao celinu. Zbog toga se danas, čak i u slučajevima hronične srčane insuficijencije bolesnika koji ne mogu da se kreću, električnom strujom stimulišu skeletni mišići, kako bi se kontrahovali. To je dobro ne samo za njih, već i za organizam kao celinu! Kardiološka rehabilitacija je, dakle, važna u svim kardiološkim bolestima (Sl. 6). O problematici urođenih srčanih mana (USM) predavali su akademici: V.

Kanjuh (SANU, kardiovaskularni patolog) i Senka Mesihović Dinarević (ANU BiH, pedijatrijski kardiolog, predsednica Odbora za KVP ANU BiH, Medicinski fakultet Univerziteta u Sarajevu). O morfološko-kliničkim korelacijama kod USM ceo svet je prvi put učio iz Monografije: Kanjuh VI, Edwards JE. A review of congenital anomalies of the heart and great vessels according to functional categories. Monograph.Ped Clin N America. 1964; 11 (1): 55 – 105. WB Saunders Comp.Reprinted on Spanish in the same Journal: Revisión de las anomalías congénitas de corazón y grandes vasos, clasificadas por grupos funcionales. Clinicas Pediatricas de Norteamerica. Adelantos Clinicos. Febr. de 1964: 55-105. Edit. Interamericana, S.A., México. Prim Edic. V.Kanjuh: Tetralogia et Pentalogia Fallot – morfologija, formalna geneza, hemodinamika, komplikacije, Blalock – Thomas – Taussig-ova palijativna anastomoza, radikalna korekcija i njene posledice u starijem uzrastu (USMO = GUCH). U predavanju, pored ostalog, odato je poštovanje Afroamerikancu Vivien Thomas-u, izvanrednom laboratorijskom tehničaru hirurga Blalock-a, koji je s njim isplanirao prvi palijativni šant kod Fallot-a (povezivanje presečene leve arterije subklavije sa levom granom plućne arterije radi većeg priliva krvi u pluća za oksigenaciju i time smanjivanje cijanoze ’’plavih beba’’ sa tetralogijom Fallot). Naime, Thomas, kao Crnac, nije mogao da uđe na glavna vrata Bolnice, niti je predlagan za Nobelovu nagradu kao Blalock i Taussig-ova. Ova značajna kardiohirurška operacija 1944., koja je pokrenula svetsku kardiohirurgiju, uobičajeno se citira u svetskoj literaturi kao Blalock-Taussig-ova anastomoza a u predavanju V. Kanjuha, ispravno, kao Blalock-Thomas-Taussig-ova anastomoza! S. Mesihović Dinarević: Tetralogia Fallot – poslednja uputstva za tretman; Savremeni imidžing kongenitalnih srčanih anomalija. Pedijatrijska kardiologija je u poslednje 74 godine izvanredno napredovala, više nego druge oblasti pedijatrije i medicine uopšte, zahvaljujući napretku dečje kardiovaskularne hirurgije, dečje interventne kardiologije i, naročito, uvođenjem novih sofisticiranih tehnika imidžinga USM. One su omogućile davnašnji san pedijatrijskih kardiologa da vide unutrašnjost ’’kucajućeg dečjeg srca’’! Zahvaljujući ovakvom progresu u nau-

N M K

ci i lečenju USM, oko 90% dece rođene sa USM i uspešno operisane, danas vodi relativno normalan život. Pedijatrijski kardiolozi, pored elektrokardiograma, danas najviše koriste imidžing tehniku ehokardiografije. Radi se i fetalna ehokardiografija od 18. do 20. nedelje intrauterinog života. Pri tome, primenjuje se tzv. sekvencijalna segmentalna analiza spojeva: pretkomore → komore → aorta i plućna arterija po Amerikancu prof. dr R. Van Praagh-u. U kliničkom tretiranju USM, ostaje, međutim, zajednička borba pedijatrijskih i adultnih kardiologa sa eventualnim posledicama kardiohirurških operacija USM u odraslo doba, tzv. USMO (USM odraslih) odn. engl. GUCH (Grow Up Congenital Heart). Pre prvog predavanja S. Mesihović Dinarević, V. Kanjuh je svečano obavio Promociju njenog nominovanja za redovnog profesora ECPD Univerziteta, uz priznavanje svih njenih već postignutih zvanja (Sl.8): Senka Mesihović Dinarević je rođena u Sarajevu 1958. Završila je studije medicine na Medicinskom fakultetu u Sarajevu 1982. kao student generacije. Zaposlila se na Pedijatrijskoj klinici u Sarajevu, gde je završila specijalizaciju pedijatrije 1988. kao i subspecijalizaciju pedijatrijske kardiologije u Sarajevu, Beogradu i Londonu. Postala je direktor Pedijatrijske klinike u Sarajevu. Prošla je sva nastavnička zvanja na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Bila je gostujući profesor na mnogim klinikama u inostranstvu. Za dopisnog člana ANU BiH izabrana je 2008. a za redovnog člana (akademika) 2012. Publikovala je 498 radova, uključujući 14 udžbenika. Citirana je 218 puta. Postala je član Evropske

akademije nauka u Salcburgu, Austrija 2016. Istakla se u našoj i svetskoj pedijatrijskoj kardiologiji radovima u preventivi kardiovaskularnih bolesti u dece i iznalaženju faktora rizika za aterosklerozu u dečjoj populaciji. Prof. dr Marina Deljanin Ilić, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, višegodišnja direktorka Instituta Niška Banja – Radon (koji pozitivno finansijski posluje): Ehokardiografska evaluacija srčane insuficijencije i ishemije; Dijastolna srčana insuficijencija. Španski kardiolog i anatom prof. dr Francisko (Paco) Torrent Guasp (1931 – 2005) je disekcijom srca prstima u pravcu pružanja glavnih miokardnih snopova, ’’odmotao’’ miokard komora dobivši otvorenu helikoidnu ventrikularnu miokardnu traku od baze plućne arterije do baze aorte. O tome je napisao rad ’’La estructuración macroscópica del miocardio ventrucular’’ Rev Esp Cardiol 1980; 33 (3): 265 – 87 i, zatim, seriju radova u literaturi i bio nominovan za Nobelovu nagradu. Traka ima nishodni i ushodni deo. Prema koncepciji ’’Torrent Guasp-ovog srca’’, ushodna traka je odgovorna za dijastolu komora. Naime, na dijastolu komora se shodno tome više ne gleda kao na pasivnu dilataciju srca, koje se tada odmara i puni krvlju iz pretkomora, već kao na aktivan proces. Sigurno je da bi neko oštećenje ushodne trake dovodilo do dijastolne insuficijencije srca – što, naravno, tek treba dokazati. Torrent Guasp je, izgleda, razrešio „Gordijev čvor“ srčane anatomije – kompleksni raspored miokardnih ventrikularnih snopova. Dr Mladen Kočica, kardiohirurg, Klinika za kardiohirurgiju KCS, Beograd, učenik Torrent Guasp-a, je na internaci-

Slika 7. Grupa slušalaca i predavača Škole sa dobijenim sertifikatima

Slika 8. Grupa slušalaca i predavača Škole sa predavačem akademikom iz BiH Senkom Mesihović Dinarević, koja drži povelju o njenoj nominaciji za redovnog profesora ECPD Univerziteta

s t r u č n i

s k u p o v i

onalnom planu nastavljač njegovog dela i sa saradnicima u Srbiji (V. Kanjuh, V. Lačković, G. Teofilovski Parapid, N. Antonijević, D. Cvetković, Lj. Šoškić, S. Kanjuh) uspešno radi na ovom problemu. Za one koji se više interesuju za ’’Torrent Guasp-ovo srce’’, koje je u žiži istraživanja svuda u svetu, preporučujemo da pročitaju na srpskom jeziku sledeća dva članka: Istraživački M.Kočice i sar. i opšti pregled V.Kanjuha i sar. Kočica MJ, Kanjuh V, Antonijević N, Cvetković D, Šoškić Lj, Kanjuh S, Lačković V. Helikoidna ventrikularna miokardna traka Torrent-Guasp-a: Integrativni pristup u proučavanju forme i funkcije komornog miokarda sa posebnim osvrtom na međukomornu pregradu. U internacionalnoj monografiji: Vulić D, Kanjuh V, Ostojić M, Wong ND (priredili). ’’Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti’’. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Beograd, 2015., str. 7 – 48 i reprint u drugom izd. knjige, Beograd, 2017., str. 11 – 33. Kanjuh V, Kočica M, Lačković V, Teofilovski Parapid G, Kanjuh S. Miokard komora kao otvorena miokardna traka između plućne arterije i aorte (’’Torrent – Guasp-ovo srce’’)

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

[Ventricular myocardium as an open myocardial band between pulmonary artery and aorta (’’Torrent – Guasp heart’’)]. U poslediplomskom udžbeniku ’’Kardiologija 2011’’ (ured. M. Ostojić, V. Kanjuh, B. Beleslin) Katedre kardiologije Med.fak. Univ. u Beogradu. Izd. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str. 228 – 33. Udžbenik je dobio Nagradu grada Beograda za nauku 2012. Marina Deljanin Ilić i njen suprug kardiolog prof. dr Stevan Ilić (član Odbora za KVP SANU i bivši uspešni dekan Medicinskog fakulteta u Nišu) svake druge godine organizuju reprezentativan Simpozijum ’’Aktuelnosti u kardiologiji’’, sa velikim učešćem kardiologa Srbije i okolnih zemalja. Pri tome, radove štampaju u časopisu Balneoklimatologija (praktično u jednu odličnu knjigu). To rade već godinama tako da su stvorili pravu biblioteku stručno-naučnih radova srpskih i drugih kardiologa, koja je od trajnog naučnog i istorijskog značaja. Prof. dr Milan Nedeljković, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Klinika za kardiologiju KCS, član Odbora za KVP SANU i bivši predsednik Udruženja kardiologa Srbije: NSTEMI – ima li koristi od rane intervencije za sve; Zatvaranje leve srčane aurikule –interventni pristup za prevenciju šloga kod nevalvularne atrijalne fibrilacije; Proširenje indikacija za transkatetersku implantaciju aortne valvule (TAVI). Infarkt miokarda bez S – T elevacije u elektrokardiogramu (NSTEMI) je četiri puta češći nego infarkt miokarda sa S – T elevacijom (STEMI). Pri tome, NSTEMI je lakša bolest od STEMI jer je bolnička smrtnost 7% prema 3% za STEMI. Međutim, posle praćenja bolesnika četiri godine, smrtnost od NSTEMI je dvostruko veća nego kod STEMI! Zbog čega nastaje ovaj paradoks – ’’misterija’’? Bolesnici od NSTEMI se olako shvataju, ne učini im se sve što je potrebno, otpuštaju se kući i onda više umiru nego bolesnici sa STEMI. Budući da često ne možemo da preveniramo parijetalnu trombozu u levoj aurikuli i da su trombne mase u njoj ishodište za trombni embolizam u sistemskoj cirkulaciji (najvažniji u mozgu sa šlogom), došlo se na ideju u interventnoj kardiologiji da se otvor ovakve trombozirane leve aurikule zatvori odgovarajućim okluderom i tako prevenira trombni embolizam. M. Nedeljković je o prvim iskustvima u Srbiji sa zatvaranjem otvora trombozirane leve aurikule napisao rad: Nedeljković M. A, Beleslin B, Tešić M, Vujisić Tešić B, Vukčević V, Stanković G, 98

Stojković S, Orlić D, Potpara T, Mujović N, Marinković M, Petrović O, Grygier M, Protopopov AV, Kanjuh V, Ašanin M. Left atrial appendage closure with Watchman device in prevention of thromboembolic complications in patients with atrial fibrillation: First experience in Serbia. Vojnosanitetski pregl. (Beograd) 2017; 74 (4): 378 – 85. Kongenitalna i stečna oboljenja aortne valvule zbog stenoze i/ili insuficijencije (vremenom mehanička istrošenost kongenitalne bikuspidne aortne valvule, endokarditisi i dr.) su relativno česta oboljenja, koja se obično ispoljavaju u starijem uzrastu. Rešavana su hirurškom operacijom sa ugrađivanjem veštačke biološke ili mehaničke valvule (naravno, uz otvaranje grudnog koša). Veliki uspeh interventne kardiologije predstavlja mogućnost da se veštačka aortna valvula ’’upakuje’’ u vrh katetera i da se onda kateterom unese u aortni otvor (TAVI). Alain Cribier je prvi transkateterizaciono ugradio aortnu valvulu pacijentu u Univerzitetskoj bolnici u Ruanu, Francuska, 16. aprila 2002. M. Nedeljković je i o ovoj interventnoj proceduri prvi u Srbiji napisao rad: M. Nedeljković, B. Beleslin, M. Tešić, V. Vukčević, G. Stanković, S. Stojković, D. Orlić, I. Bilbija, M. Matković, T. Simić, N. Menković, I. Mrdović, G. Paolo Ussia, Z. Perišić, M. Babić. Percutaneous implantation of self-expandable aortic valve in high risk patients with severe aortic stenosis: The first experiences in Serbia. Vojnosanitetski pregl. 2015; OnLine-First April (00): 1-6. Održana teorijska predavanja su bila praćena studijama relevantnih slučajeva, koje je predavač pripremio i prodiskutovao sa slušaocima. Na zatvaranju uspešno završene X škole, V. Kanjuh je izneo njene pozitivne rezultate i korist za kardiologe. Uz predavače: M. Lazović, M. Deljanin Ilić i M. Nedeljkovića podelio je međunarodno validne sertifikate ECPD Univerziteta, koji donose svakom slušaocu 23 boda kontinuirane medicinske edukacije (KME) jer je Škola akreditovana kod European Board for Accreditation in Cardiology (EBAC) (Sl.7). Rad Škole je pratio Radio Herceg Novi (V. Kanjuh i D. Džakula Tušup) a sadržaji intervjua se mogu videti na internetu. Sledeća XI škola biće održana 24 – 28. juna 2019. u Bečićima, Hotel „Mediteran“. Za dalja obaveštenja treba se obratiti na E-mail: ecpd@eunet.rs

Prof. dr George Sutherland drži predavanje posvećeno doc. dr Aleksandru D. Popoviću

d 29. do 30. juna 2018. godine u Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske u Banjaluci održan je Drugi međunarodni simpozijum iz ehokardiografije. Organizatori simpozijuma su bili Radna grupa za ehokardiografiju Udruženja kardiologa Republike Srpske, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci. Prvi međunarodni simpozijum iz ehokardiografije održan je u martu 2014. godine u Hotelu ”Termag” na Jahorini. Na Simpozijumu su učestvovali kardiolozi iz šest zemalja, a ove godine iz deset. Predavači i predsjedavajući su bili vodeći stručnjaci iz oblasti ehokardiografije, kardiolozi iz Japana, Velike Britanije, Izraela, Grčke, Italije, Srbije, Austrije, Makedonije, Hrvatske i BiH, među kojima i prof. dr Satoshi Nakatani, predsjednik Japanske asocijacije za ultrazvuk srca, bivši predsjednik Grčke asocijacije za kardiovaskularni imidžing, dr George Athanassopoulos, predsjednik Radne grupe za bolesti perikarda i miokarda u Evropskom udruženju kardiologa, prof. dr Yehuda Adler, profesor George Sutherland iz Londona, jedan od vodećih svjetskih stručnjaka iz oblasti ehokardiografije, dr Satoru Mitomo iz Milana. Osim predavanja po pozivu koja su održali vodeći evropski i svjetski predavači iz oblasti ehokardiografije i drugih metoda kardiovaskularnog imidžinga, učestvovali su i istaknuti domaći stručnjaci. Cilj ovog simpozijuma je da učesnicima približi nove napredne tehnike ehokardiografskog pregleda, prije svega trodimenzionalnu i četvorodimenzionalnu ehokardiografiju, te ”strain” imidžing. Takođe nam je želja da učesnicima približimo magnetnu rezonancu i kompjuterizovanu tomografiju (CT)

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

U Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske

Simpozijum iz ehokardiografije Prof. dr Aleksandar M. Lazarević, predsjednik Radne grupe za ehokardiografiju Udruženja kardiologa Republike Srpske i predsjednik Simpozijuma

srca, kao dvije neobilazne imidžing metode u dijagnostici kardiovaskularnih oboljenja. Prema raspoloživim informacijama, u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini do održavanja simpozijuma nisu bile dostupne trodimenzionalna ehokardiogrfaija i nuklearna magnetna rezonanca srca, a ”strain” imidžing i multidetektor CT koronarografija su dostupne samo u malom broju vodećih ustanova. Osim predavanja po pozivu koja su održali vodeći evropski i

svjetski predavači iz oblasti ehokardiografije i drugih metoda kardiovaskularnog imidžinga, učestvovali i istaknuti domaći stručnjaci. Predavanje posvećeno Aleksandru D. Popoviću održao je profesor George Sutherland iz Londona, jedan od vodećih svjetskih stručnjaka iz oblasti ehokardiografije, a tema predavanja je bila ”Strain i strain rate” imidžing: prošlost, sadašnjost i budućnost. Prije četiri godine predavanje ”Procjena ishemije mio-

Otvaranje simpozijuma: Slijeva-nadesno: dr Dragan Unčanin, prof. dr Satoshi Nakatani, prof. dr Aleksandar Lazarević, prof. dr George Athanassopoulos i prof. dr Duško Vulić dopisni član ANURS-a

Učesnici raftinga: prof. dr Dimitra Kalimanovska, prof. dr Ljiljana Jovović, prof. dr Ružica Maksimović i dr Mrnka Lazareska

karda” posvećeno Aleksandru D. Popoviću održao je profesor dr Satoshi Nakatani iz Osake. Docent dr Aleksandar D. Popović preminuo je prije dvadeset godina u Beogradu, ali je ostavio neizbrisiv trag u oblasti ehokardiografije i kardiologije, i njegovi učenici ga neće nikada zaboraviti. On je rado dolazio u Republiku Srpsku i nesebično prenosio znanje svojim kolegama. Aleksandar D. Popović se obučavao i školovao u jednoj od najprestižnijih ehokardiografskih laboratorija u svijetu, u Massachusetts General Hospital u Bostonu, pod rukovodstvom čuvenog profesora Arthur Wayman-a, sa kojim su tada radili Robert Levin, James Thomas i drugih vrhunskih naučnici iz ove oblasti. Profesoru Nakataniju, počasnom predsjedniku Simpozijuma, je uručena diploma viziting profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Bogat naučni program je upotpunjen dobro organizovanim društvenim programom, uključujući i rafting na Vrbasu. 99

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u periodu od 7 - 10.6.2018. godine u Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci održan je III kongres i XVI simpozijum Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Svečanom otvaranju Simpozijuma je prisustvovalo 248 medicinskih sestara, tehničara i babica iz zdravstvenih ustanova Republike Srpske, kao i medicinskih sestara iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Švedske, Njemačke i Norveške. Pored medicinskih sestara, tehničara i babica, na Kongresu i simpozijumu su učešće uzeli učenici i studenti Panevropskog univerziteta “Apeiron” Banjaluka.

Svečanom otvaranju su prisustvovali direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić, Izvršni direktor sektora za zdravstvo i kontrolu FZO RS dr Željko Mišković, grad Banjaluka je zastupala dr Mira Kecman, Univerzitet “Apeiron” prof. dr Mihajlović, viši stručni saradnik za sestrinstvo pri Ministarstvu zdravlja RS Mirjana Janković, predsjednik Strukovnog sindikata medicinskih sestara RS Mirko Šerbedžija, pomoćnik direktora UKC RS za zdravstvenu njegu Slađana Vranješ, iz Federacije BiH Mevludin Babajić, UINARS Srbije Gordana Dragošev, Branka Mirić, Norveška, SZRRS Loznica Radenka Ćiraković, predstavnici Udruženja Sestrinstvo UMSTIB Republike Srbije, ESKULAP, Društvo medicinskih sestre, babic in zdravstveni tehnikov Ljubljana, HUMS, Dragica Veljović, Udruženje Crne Gore, predstavnici Udruženja regije Zvornik i Foča, kao i 100

Udruženje medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Srpske

III kongres UMSTIB RS “Oni koji se ne sjećaju svoje prošlosti su osuđeni da je ponove”

predstavnici zdravstvenih ustanova Republike Srpske. UMSTIB Republike Srpske je po treći put organizovao veliko okupljanje impresivnog broja priznatih stručnjaka iz svijeta sestrinske njege. Na ovom kongresu stvorena je prilika za izmjenu strukovnog i naučnog iskustva. Takođe, je ovo bila prilika da se Banjaluka i Republika Srpska predstave u svojim ljepotama i vrijednostima. Kongres je bio namijenjen svima koji se direktno ili indirektno bave sestrinskom njegom: od samih učesnika, postojećih i budućih strukovnih udruženja, naučnih i stručnih institucija.

Rad Kongresa i Simpozijuma odvijao se kroz plenarna predavanja, usmena izlaganja, poster prezentacije i usklađene diskusije, pružena je prilika svim zainteresovanim učesnicima za razmjenu informacija vezanih za stručni rad, naučna istraživanja, nove ideje i tehnologije, te njihovu primjenu u svakodnevnoj praksi, a ovo sve sa ciljem poboljšanja brige za ljudsko zdravlje, jer medicina i zdravstvena njega kao nauke napreduju iz dana u dan. Teme koje su obrađene kroz plenarnu tematiku su: “Istorijat sestrinstva”, predavač Željko Vuković, i “ Standardi savremenog sestrinstva, predavač Duško Bijelić.

N M K

Kroz usmenu i poster prezentaciju izložena su 92 rada, čiji su autori medicinske sestre, tehničari i babice koje su istraživanjem iznijele primjere i iskustva iz prakse. Radovi su bili kvalitetno napisani, prezentovani i iz godine u godinu su naši radovi sve kvalitetniji. U toku III kongresa održan je simpozijum “Oktal Pharme” pod nazivom “Oktenidini u svakodnevnoj praksi i radionica“ “Dezinfekcija ruku - kako je poboljšati”, kompanija “Abbvie” učesnicima se predstavila sa predavanjem na temu: “Reumatoidni artritis i T2T koncept liječenja”, treći dan Kongresa “Oculus” i “Si-Medis” su se predstavili predavanjem na temu: “Savremeni pristup u liječenju akutnih i hroničnih hirurških rana”. Podršku u organizaciji Kongresa i simpozijuma su dali: predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, grad Banjaluka, grad Prijedor, “Oktal Pharma”, “Abbvie”, “Evropa Pharma”, Univerzitet “Apeiron”, “Lohmann Rauscher”, Strukovni sindikat medicinskih sestara RS, JZU DZ Mrkonjić Grad, Sindikat radnika M-tel… Zaključci III kongresa: Pomoć ljudima je osnovni zadatak medicinskih sestara i smisao njihovog

posla te je taj zadatak trostruk: održavati život, olakšavati patnje i pospješiti ozdravljenje“. Za doprinos zdravlju ljudi nije dovoljna samo želja da se pomogne, već je za to neophodno posjedovanje i određenih znanja i vještina; Primjena standardizovanih postupaka otklanja organizacione probleme i konflikte među zaposlenima. Standardizovani postupci u zdravstvenoj njezi su još jedan korak prema unapređenju pružanja kvalitetne zdravstvene njege i parametara koji omogućuju kontrolu kvaliteta zdravstvene njege; Profesija medicinskih sestara mora slijediti globalne tendencije i zahtjeve, zato se od nje očekuje da je suportivna do pojedinca koji ima želju, snagu i potrebu, da se mijenja, prilagođava i integriše te svoje promjene u radnu sredinu. Zadovoljan cijenjen i poštovan čovjek, postiže odlične rezultate na svim poljima svoga djelovanja; Postoje značajne razlike u organizaciji zdravstvene njege u Republici Srpskoj, Srbiji i Norveškoj. Sistem obrazovanja kod nas medicinskim sestrama omogućava sticanje znanja iz oblasti

s t r u č n i

s k u p o v i

zdravstvene njege koja predstavlja preduslov za implementaciju savremenog pristupa pacijentu i sistematičan rad. Poteškoće sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu mogu da se prevaziđu samo argumentovanom i dosljednom primjenom stečenih znanja, kao i istrajnim savladavanjem otpora koji predstavlja neizostavnu fazu svake inovacije; Zdravstveni sistem postaje sve komplikovaniji i kompleksniji i zahtijeva novi pristup u planiranju zdravstvene zaštite i uključivanje medicinskih sestara u koorporativno i kliničko upravljanje. Medicinske sestre u razvijenim zemljama svijeta analiziraju i evaluiraju svoju profesionalnu praksu i gdje je potrebno mijenjaju je i unapređuju kako bi stvorile bezbjednu, pristupačnu, odgovornu, efikasnu, efektivnu, održivu i odgovarajuću zdravstvenu zaštitu. Otkad postoji čovjek postoji i potreba da se on njeguje i liječi kada je bolestan. Iz nemoći da samostalno zadovolji te svoje potrebe vremenom se razvilo i sestrinstvo kao profesija i zdravstvena njega kao profesionalna djelatnost. U početku, briga o bolesnim i ranjenim nije bila utemeljena na znanju i medicinskim vještinama, već na želji da se pomogne bolesnom čovjeku i da se sa njim saosjeća u bolu i patnji. Za doprinos zdravlju ljudi nije bila dovoljna samo želja da se pomogne, već je za to bilo neophodno posjedovanje i određenih znanja i vještina. Ističući značaj obrazovanja medicinskih sestara, Florens Najtingejl je među prvima dala i definiciju sestrinstva. Kroz odgovore na pitanja o zadacima sestrinstva Najtingejlova je dala bitnu karakteristiku tog zanimanja. Ona je smatrala da „sestrinstvo treba da dovede pacijenta u najbolje uslove za djelovanje prirode“, pri čemu je mislila na stvaranje najpovoljnijih uslova za odvijanje prirodnih procesa. Sestrinstvo se sve više u svijetu počinje shvatati kao disciplina koja ima prepoznatljiv program djelovanja i koja je nezavisna od drugih disciplina u sastavu zdravstvene zaštite. Savremeno svjetsko i evropsko sestrinstvo je razvijeno, usklađeno i organizovano, jedinstvenog okvira obrazovanja, kvalifikacija, djelokruga rada, kompetencija i načina stručnog usavršavanja, na zavidnom društvenom i socijalnom nivou, sa punom slobodom kretanja u smislu obrazovanja, usavršavanja i zapošljavanja. Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UMSTIB RS

101

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Beograd od 21-23. juna 2018. god.

Prvi kongres urgentne medicine Jugoistočne Evrope

periodu od 21- 23. 6.2018. god. održan je 1. međunarodni kongres urgentne medicine za Jugoistočnu Evropu, Hotel „ Hilton“, Beograd – Srbija. Skup je održan u organizaciji Društva lekara urgentne medicine Srbije i nacionalnih udruženja urgentne medicine regiona Jugoistočne Evrope, a pod pokroviteljstvom European Society of Emergency Medicine – EUSEUM. Kongresu je prisustvovalo 12 zemalja: Turska, Grčka, Albanija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovenija, Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Sponzori su bili mnogobrojni predstavnici kuća medicinske opreme i farmaceutskih kuća, kao što su: Astra Zenica, Spencer, MD Imaging, Superlab, Sono Site Fujfilm, Rinels, Medipro, Medicom, Medis, Akomed, a pod pokroviteljstvom Supported by Republic of Serbia, Ministry of Health, PHTLS Serbia, Serbia Convention Bureau. Kongresu je prisustvovalo oko 350 učesnika, a Udruženje doktora urgentne medicine RS je učestvovalo sa ljekarima iz: Bijeljine, Banjaluke, Doboja, Foče. Program predavanja je obuhvatio više sesija i radionica iz oblasti Urgentne medicine i kardiopulmonalne reanimacije, zatim predavanja iz urgentnih stanja iz neurologije, hirurgije, kardiologije, interne medicine, anesteziologije itd. Eminentni predavači su bili zastu102

pljeni iz: Slovenije, BiH, Srbije, Albanije, Češke, Italije, Turske, Austrije, Francuske, Rumunije, Španije, Mađarske, Makedonije, Bugarske, Grčke , Engleske. Najveći akcenat je bio usmjeren na „trijažu“ kod masovnih nesreća, kao i radionice na modelima lutaka za KPR i primjeni ultrazvuka u urgentnoj medicini. Koliki je značaj trijaže u tim slučajevima prilikom zajedničke intervencije policije, vatrogasaca i hitne pomoći, pokazano je na primjerima terorističkih napada u Briselu, Bostonu te serijskih napada u Parizu. Takođe, najnovije tehnologije ultrazvuka podrazumijevaju primjenu ultrazvuka u urgentnoj medicini na terenu, a to su portabilni ultrazvučni aparati malog kalibra, kao i putem telefona za primjenu ultrazvučne dijagnostike. Kongres je ocijenjen kao uspješan sa najvišim ocjenama u organizacionom i stručnom smislu. Prof. dr Nada Banjac, spec. urg. med. predsjednik UDUM-a RS

Kongresnoj sali Hotela ,,Leotar” u Trebinju od 24 - 26.5.2018. godine održan je XXIV simpozijum otorinolaringologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem pod naslovom ,,Aktuelnosti iz laringologije i fonijatrije” u organizaciji Udruženja otorinolaringologa Republike Srpske. Simpozijum je održan kao tradicionalni godišnji skup otorinolaringologa Republike Srpske koji se održava već više od dvije decenije. Prim. dr Zoran Trifković, predsjednik otorinolaringologa RS, je rekao da je cilj simpozijuma unapređenje ove specijalističke grane medicine u RS, za koju smatra da je napredovala u zadnjih 10 godina. „Udruženje ima za cilj da u kontinuitetu sagledavamo stanje iz otorinolaringologije, dajemo sugestije i savjete o načinu specijalizacije i edukujemo mladi kadar, da se bavimo koliko možemo naučno-istraživačkim radom iz ove oblasti“, naveo je Trifković. Nenad Stevandić, doktor i član Upravnog odbora Udruženja otorinolaringologa RS, je istakao da je ovo jedno od najstarijih udruženja u RS i da već dugi niz godina zajedno nastupaju sa udruženjima iz regiona.

„Trudimo se da imamo dobre i plodne teme, držimo jako dobar trend promovisanja medicine zasnovane na dokazima, promovisanju novih tehnologija u medicine, napretka i sigurno da ono što našim građanima možemo da ponudimo je da pratimo svjetske trendove u razvoju otorinolaringologije“, rekao je Stevandić. U ime Gradske uprave prisutne je pozdravio načelnik Odjeljenja za društvene djelatnosti Zoran Milošević koji se zahvalio organizatorima, što su prepoznali Trebinje sa svojim kapacitetima, kao mjesto održavanja ovog skupa. „Radujemo se svim prilikama, među kojima je i ova da damo svoj doprinos u promociji nauke i njenih najnovijih dostignuća, smatrajući da su nam nauka i znanje jedni od najvažnijih resursa sa kojim raspolažemo“, istakao je Milošević. Borislav Grubač, direktor Bolnice Trebinje, je izrazio veliku zahvalnost Grad-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

XXIV simpozijum otorinolaringologa RS

Aktuelnosti iz laringologije i fonijatrije skoj upravi na čelu sa gradonačelnikom Lukom Petrovićem koji su pomogli organizaciju ovog simpozijuma. Jedan od predavača na simpozijumu je i akademik dr Novak Vukoje iz Novog Sada, član Evropske akademije nauka i stručnjak otorinolaringologije, koji je u svojoj bogatoj ljekarskoj karijeri operisao četiri državnika, među kojima je i nekadašnji libijski predsjednik Moamer el Gadafi. Vukoje u šali kaže da je pomogao Gadafiju da ne ostane bez svog harema, jer su se njegove žene žalile na problem hrkanja. „Problemom hrkanja i noćnog gušenja bavim se preko 20 godina. Razvio sam vlastitu hiruršku metodu za liječenje tog problema, uzrokovanog palatofaringealnom opstrukcijom, za koju sam dobio zlatnu medalju na međunarodnom salonu inovacija u Moskvi 2008. godine i koja se danas primjenjuje u 26 zemalja svijeta. Uz mnogobrojne objavljene stručne i naučne radove, objavio sam i četiri knjige, tri u kojima se bavim problemom hrkanja i noćnog gušenja. Izlagao sam na brojnim evropskim i svjetskim kongresima“, zaključio je Vukoje. Predavači po pozivu su bili: • Akademik prof. dr Vojko Đukić - UKC Srbije Klinika za ORL i MFH Beograd, • Prof. dr Anton Mikić - UKC Srbije Klinika za ORL i MFH Beograd, • Prof. dr Nenad Arsović - UKC Srbije Klinika za ORL i MFH Beograd, • Prof. dr Gordana Mumović - KCV Klinika za bolesti uva nosa i grla Novi Sad,

• Prof. dr Vladimir Kljajić - KCV Klinika za bolesti uva nosa i grla Novi Sad, • Doc. dr sc Mila Veselinović - KCV Klinika za bolesti uva nosa i grla Novi Sad, • Prim. dr sc Novak Vukoje – spec. ORL ordinacija ,,Dr Vukoje”, Petrovaradin, Novi Sad, • Prof. dr Robert Trotić - KBC ,,Sestre milosrdnice” Zagreb Klinika za otorinolaringologiju i kirurgiju glave i vrata, • Prof. dr Drago Prgomet - KBC Zagreb Klinika za bolesti uha bosa i grla i kirurgiju glave i vrata, • Doc. dr Darija Birtić – KBC Osijek Klinika za otorinolaringologiju i kirurgiju glave i vrata, • Ass. dr sc Jelena Sotirović - VMA Beograd Klinika za otorinolaringologiju, • Mr sc dr Aleksandar Perić - VMA Beogard Klinika za otorinolaringologiju, • Ass. dr Mirko Popović - KC Crne Go-

re Podgorica Klinika za ORL i MFH, • Dr Miroslav Kendrešić - Opšta bolnica Sremska Mitrovica, • Doc dr Goran Marošević - IMC Centar za radioterapiju Banja Luka. Simpozijum je okupio zavidan broj ljekara specijalista otorinolaringologije, specijalizanata iz ORL, kao i ljekara drugih specijalnosti. Na skupu je prezentovano 26 naučno-stručnih radova vodećih stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH na odabrane teme iz laringologije i fonijatrije.

Naredna 2019 godina za Udruženje ORL Republike Srpske je kongresna godina, te se planira organizacija 3. kongresa ORL Republike Srpske sa međunarodnim učešćem u maju /junu 2019. godine. M.C.

103

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

edanaesti simpozijum hirurga Srbije i Republike Srpske sa međunarodnim učešćem koji je održan u Foči okupio je brojne hirurge iz Evrope i svijeta koji su razmijenili iskustva i saznanja iz oblasti hirurgije i drugih medicinskih nauka. Na simpozijumu su predstavljene najnovije dijagnostičke i terapijske metode, a kroz stručna izlaganja ukazalo se na pravce budućeg razvoja hirurgije.

Foča, 28.6 - 30.6.2018.

XI simpozijum hirurga Srbije i RS Jedan od predavača, poznati hirurg Sehio Rohas Ortega iz bolnice ,,Angeles’’ iz grada Puebla u Meksiku, govorio je o savremenim metodama laparoskopske hirurgije. - U našem okruženju oko 15 odsto populacije ima problem sa kamencima u žučnim vodovima, a laparoskopska intervencija uklanjanja kamena uobičajena je praksa u bolnici u kojoj radim. Drago mi je što dijelim svoja iskustva sa kolegama u Republici Srpskoj i BiH i uspostavili smo dobru saradnju - izjavio je Ortega. Hirurg Aleš Tomažič iz Kliničkog centra Ljubljana održao je predavanje o laparoskopskoj hirurgiji pankreasa. - Lijeva pankreatektomija je jedna dobra indikacija za laparoskopski pristup, tako da već 10 godina to radimo i zadovoljni smo primjenom i mi i naši pacijenti -izjavio je Tomažič. Goran Stanojević, iz niškog Medicinskog fakulteta i Kliničkog centra, govorio je o novim tehnikama i procedurama u liječenju karcinoma debelog crijeva, koje je posljednjih godina učestalo

104

maligno oboljenje. - Svi se suočavamo sa porastom ove vrste oboljenja, a zabrinjavajuće je i to što se sve više javlja kod mlađih ljudi. Borba protiv karcinoma debelog crijeva je skrining procedura koja se zvanično radi u Srbiji i na osnovu koje utvrđujemo rani stadijum bolesti kod velikog broja pacijenata - rekao je Stanojević. Simpozijum organizuju Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva Beograd, Asocijacija hirurga Republike Srpske, Univerzitetska bolnica i Medicinski fakultet iz Foče. Predsjednik Asocijacije hirurga RS prof. dr Radmil Marić smatra da je odabirom predavača i tema simpozijum podignut na visok nivo organizacije. - Stručne teme i predavanja predstavljena na ovom skupu tiču se onoga što je problematika u zdravstvenom

sistemu, a to su maligna oboljenja, povrede, najčešća oboljenja kojima se bavi hirurgija danas. Teme su vrlo savremene i ukazuju koji su to pravci budućeg razvoja hirurgije kako tehnološki, tako i u ljudskim resursima - izjavio je Marić. Predsjednik Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva Beograd Nebojša Stanković izjavio je da je simpozijum u Foči jedan od najvećih skupova hirurga na ovim prostorima i da ima međunarodni značaj, jer već više od decenije okuplja hirurge iz svih država na prostoru bivše Jugoslavije kao i poznate stručnjake iz inostranstva. - Posle svakog od ovih sastanaka izlazimo bogatiji za nova iskustva koja će nam mnogo koristiti u praksi - izjavio je Stanković. Nataša Pavlović, portparol Univerzitetske bolnice u Foči

N M K

periodu 5 – 7. jula 2018. godine učestvovao sam na XIII svjetskom kongresu psihosocijalne rehabilitacije (XIII World Psychiatric Association for Psychosocial Rehabilitation-WAPR World Congress) koji je održan u Kongresnom centru Palacio Municipal de Congresos u Madridu (Španija) sa glavnom temom “Recovery. Citizanship. Human Rights. Reviewing Consensus”. Na Kongresu, koji je okupio oko 1000 učesnika iz više od 80 zemalja svijeta, prezentovani su različiti modeli brige o korisnicima usluga mentalnog zdravlja u različitim zdravstvenim sistemima te principi međusobnih saradnji svih koji su u brigu o zdravlju i oporavku pacijenata sa mentalnim poremećajima uključeni: udruženja korisnika, članovi njihovih porodica, stručnjaci raznih profila koji učestvuju u psihosocijalnom ali i biološkom oporavku oboljelih, kao i kreatori zdravstvenih i mentalnozdravstvenih politika u tim zemljama. Raznovrsnost programa sa preko 500 radova (kroz radionice, plenarna predavanja, simpozijume, oralne i poster prezentacije) bio je dio stručnog programa u kome su ravnopravno učestvovali psihijatri, psiholozi, socijalni radnici, okupacioni terapeuti, medicinske sestre/tehničari zajedno sa korisnicima i članovima njihovih porodica. Snažna podrška internacionalnih organizacija (poput Svjetske psihijatrijske asocijacije - WPA) i nacionalnih asocijacija (Španska psihijatrijska asocijacija) ali i vladinih institucija (grad Madrid, Ministarstvo zdravlja Španije) dodatno su uvećali značaj ovog kongresa i ukazali na potrebu kontinuirane i timske saradnje među svima koji treba da imaju krajnji cilj oporavak i socijalnu reintegraciju svih osoba sa duševnim poteškoćama širom svijeta. To je naročito naglašeno u sesijama koje su imali profesorica Helen Herrman iz Australije (WPA President) i dr Afzal Javed iz Velike Britanije (WPA President Elect, WAPR Past President),

s t r u č n i

s k u p o v i

Psihosocijalna rehabilitacija – važan put ka oporavku Among the Patients with Schizophrenia in Bosnia and Herzegovina). Živopisnost Madrida, jednog od najfascinantnijih gradova Evrope, sa neprestanim dinamičnim ritmom i istorijskim ljepotama, omogućili su svim učesnicima Kongresa da provedu aktivno slobodno vrijeme iza cjelodnevnog kvalitetnog naučnog programa ovog skupa. Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, spec. psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

sa naročitim naglašavanjem kontinuiranog angažmana svih nas da očuvanje digniteta osoba sa mentalnim poremećajima treba biti temeljni cilj, uz stalne napore i borbu za zaštitu njihovih ljudskih prava, koja su, nažalost, u brojnim svjetskim regionima i dalje u različitoj mjeri nepoštovana ili narušavana. Na Kongresu sam bio jedini učesnik iz Republike Srpske/Bosne i Hercegovine, prezentujući jednogodišnja iskustva uvođenja okupacione terapije u ustanove zaštite mentalnog zdravlja u našoj zemlji nakon sistemske edukacije sestrinstva tokom 2016. godine, podržane od Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini i entitetskih ministarstava zdravlja (oralna prezentacija-Occupational Therapy – Old Service, New Practices in Community Based Rehabilitation

Profesor Afzal Javed, WPA President Elect

105

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

radicionalni međunarodni simpozijum 15. mostarska psihijatrijska subota održan je 9. juna 2018. godine u Hotelu „Mostar“. Ovogodišnja tema „Komunikacija u medicini: riječ kao lijek“ okupila je 13 eminentnih predavača iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kao i preko 100 učesnika iz svih ustanova zaštite mentalnog zdravlja u našoj zemlji. U veoma dinamičnom naučnom programu, ukazano je na veliku važnost komunikacije u medicini, a naročito psihijatriji, kao važnom faktoru u procesu liječenja. Tematski su obuhvaćeni različiti aspekti komunikacije sa pacijentima, ali i među profesionalcima, od uobičajenih vještina do modernih tehnologija, kao sve prisutnijih sredstava u boljem razumijevanju oboljenja i načina za njihovo uspješno savladavanje. Tematika Simpozijuma podstakla je brojne diskusije učesnika, što je jedan od tradicionalnih kvaliteta ovog stručnonaučnog skupa u posljednjih 15 godina. Ovogodišnju Mostarsku subotu organizovala je Klinika za psihijatriju Sve-

15. mostarska psihijatrijska subota

Komunikacija u medicini

Prof. dr Marija Burgić Radmanović i prof. dr Dragan Babić

u Bosni i Hercegovini. Simpozijum je akreditovan KME bodovima Liječničke komore Hercegovačko-neretvanske županije. Izvrsna organizacija, veoma ugodan ambijent Hotela „Mostar“, kao i ljepote uvijek sunčanog Mostara dodatno su svim predavačima i učesnicima pomogle da ponesu nova znanja, poznanstva i profesionalne vrijednosti, koje mogu primijeniti u svakodnevnoj praksi. Zato s radošću očekujemo narednu, 16. mostarsku psihijatrijsku subotu početkom učilišne kliničke bolnice Mostar u sarad- juna 2019. godine. nji sa Medicinskim fakultetom i FakulPripremila: Prof. dr sc. med. Marija Burgić tetom zdravstvenih studija Sveučilišta Radmanović, Medicinski fakultet Univerziteta u u Mostaru te Udruženjem psihijatara Banjaluci

Prvi simpozijum dječje i adolescentne psihijatrije BiH Mr dr Martina Krešić Ćorić (Sveučilišna klinička bolnica Mostar) i prof. dr Marija Burgić Radmanović (Univerzitetsko klinički centar RS)

rvi simpozijum dječje i adolescentne psihijatrije Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem je održan u Tuzli 7. jula 2018. Godine. Tema simpozijuma je bila „Zanemarivanje i drugi problemi djece i omladine u savremenom društvu: psihičke posljedice“. Cilj simpozijuma je da se diskutuje o mjestu i ulozi dječje i adolescentne psihijatrije te humanističkom i individualiziranom pristupu djeci i adolescentima sa psihičkim problemima u svjetlu 106

savremenih saznanja, uključujući i rizik od zanemarivanja i zlostavljanja kao i ostale rizike koje nosi savremeno društvo. Zanemarivanje djece i adolescenata vodi brojnim psihičkim, zdravstvenim i socijalnim posljedicama što zahtijeva sveobuhvatni pristup u procjeni, tretmanu i prevenciji. Pozvani predavači su bili iz Bosne i Hercegovine i Švajcarske. Simpozijum je organizovalo Udruženje za dječju i adolescentnu psihijatriju u Bosni i Hercegovini i Klinika za psihijatriju UKC Tuzla u saradnji sa Udruženjem psihijatara u Bosni i Hercegovini a pod pokroviteljstvom Evropskog društva za dječju i adolescentnu psihijatriju (ESCAP) i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH). Pripremila: Prof. dr Marija Burgić Radmanović

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

107

N M K

s t r u č n i

Transplantacija pet organa

Tokom noći sa 28. na 29. juni 2018. godine, ljekari iz Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, po utvrđivanju moždane smrti, izvršili su multiviscelarnu eksplantaciju organa i tkiva donora koji je bio hospitaliziran u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla zbog teškog cerebrovaskularnog oboljenja. Nakon izvršene eksplantacije pristupilo se transplantaciji dvije rožnice, dva bubrega i jetre. Načelnik Klinike za hirurgiju, prof. dr. Zijah Rifatbegović je rekao da je transplantacija jetre protekla uredno, da postoperativni tok protiče bez komplikacija i da je pacijent klinički stabilan. Prema njegovim riječima, ovo je 21. transplantacija jetre urađena u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. Eksplantaciju i transplantaciju jetre uradio je transplantacioni tim iz Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, koga su činili hirurzi: prof. dr. Zijah Rifatbegović, kao vođa tima, dr. Zlatan Mehmedović i dr. Maja Kovačević. Supervizor je bio doc. dr. Blaž Trotovšek, hirurg iz Univerzitetskog kliničkog centra Ljubljana. Od anesteziologa učestvovali su: doc. dr. Jasmina Smajić, dr. Merana Rifatbegović i dr. Lejla Vikalo, uz superviziju dr. Radeta Stanića, anesteziologa iz Univerzitetskog kliničkog centra Ljubljana. Prof. dr. Rifatbegović je istakao da je transplantacioni tim Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla pripravan i spreman 24 sata, sedam dana u sedmici, pružiti podršku i pomoć svim drugim zdravstvenim centrima u BiH u procedurama multiviscelarne eksplantacije i transplantacije kako bi se povećao broj transplantacijskih procedura. Prof. dr. Rifatbegović je naglasio i značaj podrške koju transplantacionom timu pruža menadžment Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, na čelu sa direktorom, prof. dr. Nešadom Hotićem, koji omogućava da se ove visoko sofisticirane transplantacijske procedure rade sa najsavremenijim materijalima i u odgovarajućim uslovima. Na Klinici za očne bolesti urađene su transplantacije dvije rožnice. Prema riječima dr. Jasmina Zvorničanina, oba pacijenta kojima je urađena transplantacija rožnica su dobro, transplantat je čist i bistar, nema znakova od108

Novosti iz UKC Tuzla

s k u p o v i

bacivanja i ukoliko sve bude išlo predviđenim tokom, pacijenti će uskoro biti pušteni na kućno liječenje. Dr. Zvorničanin je istakao da je na Klinici za očne bolesti do sada urađeno 36 rožnica. U transplantacionom timu sa Klinike za očne bolesti u eksplantaciji i transplantaciji organa učestvovali su od hirurga: prim. dr. Halida Basić, dr. Zlatko Mušanović, doc. dr. Meliha Halilbašić, dr. Jasmin Zvorničanin i dr. Muamer Kikanović, a od anesteziologa: dr. Elsada Čičko i dr. Samira Cipurković. Prema riječima dr. med. sc. Sameda Jagodića, načelnika Klinike za urologiju, kod pacijenata kojima su transplantirani bubrezi postoperativni tok protiče uredno. Prim. dr. Jagodić je istakao da je u proteklih šest mjeseci tekuće godine urađeno deset transplantacija, od čega je sedam sa živog donora, jedna kadaverična od donora iz Zenice i dvije gdje su eksplantacija i transplantacija urađene u UKC Tuzla. Tim koji je učestvovao u eksplantaciji i transplantaciji bubrega činili su hirurzi: dr. Samed Jagodić, dr. Mustafa Bazardžanović i dr. Rasim Agić, a od anesteziologa: dr. Mirsad Babović, dr. Lejla Mešić i dr. Lejla Žigić. Kadaveričnom donacijom organa i uspješno obavljenom transplantacijom nastavljen je razvoj projekta transplantacije organa u JZU UKC Tuzla, ali i stvorena mogućnost da se transplantacijom organa spasi život i poboljša kvalitet života za pet pacijenata. Stručni timovi Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju, Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, Klinike za interne bolesti, Poliklinike za transfuziologiju, Poliklinike za laboratorijsku dijagnostiku i Bolničke apoteke također su dali veliki doprinos u obavljanju ovih transplantacija. Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Nešad Hotić je istakao da transplantacija solidnih organa i tkiva i matičnih ćelija hematopoeze predstavlja jedan od stra-

teških ciljeva Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla. Prema njegovim riječima, i pored izmjena i dopuna Zakona o transplantaciji organa i tkiva i uvođenja pretpostavljenog pristanka i dalje se mora raditi na kontinuiranom informisanju i upoznavanju javnosti o donorstvu i tome šta donorstvo jeste, te tome koji su efekti i dobrobiti ovog plemenitog čina.

Urađena 200. transplantacija bubrega

U Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, 11. jula 2018. godine urađena je 200. transplantacija bubrega. Riječ je o srodničkoj transplantaciji u kojoj je učestvovao cjelokupan nefrološki tim na čelu sa prof. dr. Enisom Mešić, urolozi, dr. Samed Jagodić, dr. Rasim Agić i dr. Mustafa Bazardžanović; anesteziolog, dr. Jasmina Đug; anestetičarka, Munira Kanić i instrumentari: Enida Hadžić, Begajeta Kovčić i Edvin Feukić. Transplantacija je protekla bez komplikacija, pacijent je stabilan sa bubrežnim parametrima u granicama normale, rekao je dr. med. sc. Samed Jagodić, načelnik Klinike za urologiju.

Rano prepoznavanje psihičkih problema kod djece i mladih Prvi simpozij dječije i adolescentne psihijatrije Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem započeo je radionicom na temu “Rano prepoznavanje psihičkih problema kod djece i mladih”. Radionica je namijenjena školskim psiholozima, školskim pedagozima i odgajateljima predškolskih i školskih ustanova, a predavači su bili prof. dr. med. dipl. psych. Klaus Schmeck i dr. med. Susanne Schlüter-Müller iz Švicarske. Autizam, poremećaji pažnje sa hiperaktivnošću, agresivno ponašanje, anksioznost i opsesivno kompulzivni poremećaji su teme o kojima se diskutovalo tokom održavanja radionice. Na radionici je učestvovalo preko 100 učesnika, a pozitivne reakcije su potvrdile uspješnost organizacije ovog događaja.

Академијa наука и умјетности Републике Српске, под покровитељством Министарства науке и технологије Републике Српске, уз подршку Универзитетског клиничког центра РС

Одбор за хроничне незаразне болести Одјељења медицинских наука АНУРС-а, у сарадњи са Удружењем ендокринолога Републике Српске и Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци, организује

oрганизује 2-3. септембра 2018.

Симпозијум:

XI МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП САВРЕМЕНИ МАТЕРИЈАЛИ 2018 Поред домаћих, на скупу ће учествовати еминентни научници из Србије, Италије, Њемачке, Француске, Холандије, Словеније, Словачке, Мађарске, Хрватске, Македоније, Кине, Јужне Африке и других земаља. Рад конференцији одвијаће се у оквиру три симпозијума, путем пленарних предавања и постер презентација:

СИМПОЗИЈУМ А: Наукаматерије, кондензоване материје и физика чврстог стања СИМПОЗИЈУМ Б: Биоматеријали и наномедицина СИМПОЗИЈУМ Ц: Вода

„ОСТЕОПОРОЗА – ВЕЛИКИ РАСТУЋИ ПРОБЛЕМ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА“ 21. О9. 2018. године, Бањалука, АНУРС са почетком у 13.30 часова Предавачи: • академик Марко Вуковић • проф. др Славица Јандрић, дописног члана АНУРС-а, • проф. др Наташа Петронијевић (Медицински факултет Универзитета у Београду), • проф. др Марија Фајфер (Медицински факултет Универзитета у Љубљани), • проф. др Милан Петронијевић (Војномедицинска академија у Београду), • доц. др Тијана Ицин (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду), • проф. др Сњежана Поповић Пејичић (Медицински

факултет Универзитета у Бањој Луци).

www.anurs.org

13. dani porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem

“Snažna porodična medicina - Jak zdravstveni sistem»

05.10-06.10.2018. Teslić, Hotel Kardial

https://www.porodicnamedicina.com

INFO VIJESTI

periodu od 8. do 10. juna 2018. godine u Banji Vrućici, studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, generacija 1972-1977, obilježili su 21. okupljanje i 40 godina od završetka studija. Generacija vrsnih srpskih ljekara po prvi put je ovaj značajni jubilej obilježila u Republici Srpskoj, kako bi svoje slobodno vrijeme iskoristila da se druži i uživa u prirodnim ljepotama i uslugama koje nudi Zdravstveno-turistički centar „Banja Vrućica“. Tim povodom, profesori iz ove generacije održali su u Hotelu „Kardial“ 9. juna stručna predavanja iz oblasti medicine prisutnim ljekarima iz Republike Srpske i Srbije. Predavači i teme: • Prof. dr Milisav Čutović - „Uloga i značaj banja (balneoklimatoliogije) u savremenim uslovima života“ • Prof. dr Nebojša Radunović, redovni član SANU-a - „Nadzor trudnoće od začetka do porođaja“ • Prim. dr sci me. Jadran Bandić „Prevencija melanoma i ostalih karcinoma kože“ • Prof. dr Zoran Popović - „Veštački zglobovi (asrtroplastika) kuka i kolena“ • Prof. dr Dragan Delić, redovan član Akademije medicinskih nauka SLD - „Značaj infektivnih bolesti u 21. veku – tekuće zablude i moguće istine“ Prof. dr Dragan Delić iz Upravnog odbora Udruženja lekara Univerziteta u Beogradu, ističe da se ova generacija 112

Generacija studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1972-1977. godine

Generacijo, ponosim se što vam pripadam 21. susret u Banji Vrućici, Teslić

Prof. dr Zoran Popović, prof. dr Nebojša Radunović, prof dr Nenad Lučić, prof. dr Dragan Delić i prof. dr Milisav Čutović

okuplja svake druge subote u junu i to od 1997. godine. „Do sada smo se okupljali u Beogradu, a prošle godine smo doneli odluku da po prvi put svoj jubilej obilježimo u Republici Srpskoj, u ZTC-u „Banja Vrućica“ u Tesliću. Ova odluka je značajna za naše udruženje iz više razloga. Kao prvi, uz ove krajeve nas vežu ljudi koji su deo naše generacije, koji su nosioci naših aktivnosti, pre svega prof. dr Zoran Popović, koji je baš iz Teslića, zatim profesor Lučić, dr Momir Pušac,

dr Boro Gužvić.., a kao drugi, da se upoznamo sa ovim krajem, da vidimo gde su oni odrasli, da se malo družimo, da probamo specijalitete ovog regiona, da osetimo ovaj prostor“. Prof. dr Delić ističe da su se ljekari naše generacije pokazali kao stručnjaci u svim oblastima medicine i ovom prilikom organizovaćemo pet predavanja opšteg tipa sa kojim će ljekare Republike Srpske upoznati sa najnovijim stavovima i pogledima na pojedine kliničke entitete u humanoj medicini.

INFO VIJESTI

Stručnom skupu se obratio dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, koji je tim povodom istakao svoju zahvalnost Organizacionom odboru ove generacije, posebno profesoru Zoranu Popoviću koji je ovdje učinio mnogo u teškim vremenima i nakon toga za cjelokupno stanovništvo Republike Srpske, a posebno za Teslić. „Tu su profesori i ljudi koji su doprinijeli edukaciji naših kolega, a u svom radnom vijeku značajno učestvovali u razvoju zdravstvenog sistema Republike Srbije i Republike Srpske“, rekao je Bogdanić. Na skupu se okupilo oko 180 učesnika, najviše mladih ljekara iz Teslića, Doboja, Banjaluke i šire regije, da bi čuli predavanja, upoznali se i družili sa profesorima, akademicima, eminentnim stručnjacima iz različitih oblasti medicine. Predavanja je bodovao Savjet za zdravlje Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

Kratke dnevničke zabilješke o našoj generaciji, koleginice Nade Vasić Prvu godinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1972. godine upisalo je preko 800 nagrađivanih i odličnih srednjoškolaca iz cele Jugoslavije. U amfiteatru Instituta za patologiju, gde smo se okupili, pozdravio nas je dekan prof. dr Ivan Stanković, oftalmolog.

Upamtila sam za čitav život njegove reči: „Važno je da lekar u pristupu bolesniku mora objektivno da sagleda stanje, čuvajte se skotoma ili diplopija”, što znači da ne previdimo nešto ili da od sitnice ne napravimo veliki problem! I tako su počeli naši studentski dani, bili smo vredni, radni, polagali ispite, stigli vrlo brzo od brucoškog do apsolventskog vremena. Kako piše u našoj mo-

nografiji, 1976. godine, 674 studenata iz generacije upisalo je V godinu fakulteta. Apsolventsko veče imali smo u Hotelu “Jezero” 28. maja 1977. godine . To je bilo naše poslednje okupljanje pre diplomiranja. Na prvo sledeće se čekalo dvadeset godina do 1997. godine . I od tada, svake druge subote u junu, viđamo se redovno, negde u Beogradu. Naravno, svake godine dolaze i neki “stari-novi“ drugari koji rade i žive širom naše planete, ponovo se prepoznajemo i družimo. Vrlo često stižu pozdravi i poruke od kolega koji te godine nisu mogli da dođu na druženje. Tako je ove godine jedna lirska poruka stigla sa Zlatibora. „I uvek ponovo kada lipa zamiriše u junu, njeni opojni mirisi vraćaju me u predivno vreme naše mladosti i druženja. Sa setom i radošću setim se tih naših nezaboravnih studentskih dana. Generacijo, ponosim se što vam pripadam, jer bili smo i ostali posebni, jedinstveni, neponovljivi…” Generacijski pozdrav sa Zlatibora, Nada Lemić-Radmanović. Ovaj 21. susret odlučili smo da bude naša ekskurzija. Moram da kažem da je to prva ekskurzija posle apsolventske, mogli bismo je nazvati “penzioner-

skom”, jer mnogi od nas su završili svoj radni vek. Pa i dosta je bilo 40 godina odgovornog, teškog posla, bez radnog vremena, koji je čitava moja generacija s ljubavlju radila na dobrobit svojih malih i velikih pacijenta. I tako, pao je dogovor. Idemo u Teslić, Banja Vrućica, Hotel “Kardial”. Domaćini su bili naše drage kolege iz Republike Srpske (RS): Nenad Lučić, Momir Pušac, Boro Gužvić i ministar zdravlja Dragan Bogdanić, moj kolega kardiolog. Od polaska iz Beograda do dolaska u Teslić u “dvospratnom” autobusu nismo prestajali da se sećamo nekih dogodovština sa fakulteta, iz “Studenjaka”, ali i dragih kolega koji, nažalost, nisu više među nama. U Tesliću, koktel, prijem, divan program lokalnog kulturno-umetničkog društva. Sledećeg dana stručni skup – simpozijum lekara naše generacije 1972-1977. otvorio je ministar zdravlja RS dr Dragan Bogdanić, a potom je usledilo nekoliko predavanja za doktore iz RS koja su održale naše kolege. Po programu, polazimo u obilazak manastira Liplje iz 1219. godine, a po predanju to je zadužbina svetog Save. Po povratku u Hotel “Kardial” mnogi su uživali u kupanju u otvorenom i zatvorenom bazenu, spa programu ili šetnjama po lepo uređenim banjskim stazama. Uveče je organizovana svečana večera koja se, uz igru, pesmu, razgovor i, naravno, fotografisanje za uspomenu, produžila do ranih jutarnjih sati. Čili i odmorni, sledećeg jutra, ulazimo u autobus i vraćamo se za Beograd. Nekoliko kolega iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije došli su sopstvenim prevozom. Sve u svemu, sa domaćinima, bilo nas je oko 80-ak. Znači, svaki 10. student koji je upisao fakultet 1972. godine bio je na druženju u Tesliću 2018. godine. Mislim da je to za ponos i naša generacija 1972-1977, s pravom može da se hvali da je stvarno posebna. Naravno, ovaj put i boravak u Tesliću ne bi bio ovako sjajan da kao “vođa putešestvija”, nije bio naš drugar i kolega Zoran Popović, čiji je Teslić rodni grad. Zašto smo mi posebna generacija? Imamo najviše redovnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), redovne, vanredne, počesne članove Akademije Srpskog lekarskog društva (SLD), jednog dopisnog člana Akademije nauka BiH, profesore univerziteta, doktore i magistre nauka, primarijuse, specijaliste svih grana medicine. Sadašnji predsednik SANU je naš kolega Vladimir S. Kostić. Formirali smo generacijsko udruženje “1972-1977 “ na čelu sa upravnim odborom, koji je glavni “krivac” za sva junska okupljanja poslednjih 21 113

INFO VIJESTI

godinu.Veliki deo posla oko organizacije svih dešavanja, naročito oko izrade i objavljivanja Monografije naše generacije, upravo su oni podneli. To su naše kolege: Dragan Delić, Ljubinka Marčetić, Jadran Bandić, Julijana Dragojlović, Duška Vasiljević Krušedolac. Mi drugi, po potrebi svako iz svog domena nekih svojih aktivnosti, povremeno se uključujemo u organizaciju druženja, pisanja priloga za monografiju, fotografisanja naših okupljanja i sl. I tako sada razmišljamo gde ići sledeće godine? Neki su predložili Vršac. Bilo bi lepo. Nadamo se da ćemo sledeći sastanak dočekati u zdravlju i dobrom raspoloženju, jer većina nas se trudi da se ponovo nađemo sledeće godine druge subote u junu, na unapred dogovorenom mestu. U Beogradu 14.juna 2018. godine, Nada Vasić, ponosni član ove generacije.

Očarani smo „Banjom Vrućicom” Zoran Popović, profesor ortopedske hirurgije, porijeklom iz Teslića, i jedan od

114

članova ove izvanredne generacije, prisjetio se studentskih dana i njihovog doprinosa školstvu tadašnjeg vremena. „Na zadnjem okupljanju u Beogradu kolege su mi u toku večeri rekle: ‘Pope, sljedeće okupljanje je u Tesliću’”. Nisam mogao da vjerujem jer doživjeti takvo nešto od ovih ljudi je zaista posebno. Kompletan sastav ljudi koji su došli ovdje je oduševljen“, kazao je Popović, te se zahvalio Draganu Bogdaniću, ministru zdravlja i socijalne zaštite RS, Aleksandru Radoševiću, generalnom direktoru “Banje Vrućice”, kao i kolegama koje su spoznale ideju da bi ovo okupljenje moglo da bude baš u mom Tesliću. Milisav Čutović, čija je najuža specijalnost banjska medicina - balneoklimatologija, kazao je da je srećan što pripada ovoj generaciji. „‘Banja Vrućica’ je veliki sistem, ali je strateški veoma dobro postavljen, što smatram da najviše treba pripisati doktoru Bogdaniću”, kazao je Čutović i istakao da su njegove kolege iz generacije oduševljene kao posjetioci i ljudi, ali da je on kao profesionalac fasciniran konceptom ovog zdravstveno-turističkog centra. „Ovo je pomiješan tradicionalan balneološki pristup i doveden na savremen nivo, s modernim konceptom razvoja spa usluga i spa tehnologija, što mu daje sigurnu održivost”, naglasio je Čutović.

dolazi u Republiku Srpsku jer njegovi roditelji vode porijeklo iz ovih krajeva. „Svake godine, od prvog našeg okupljanja (1997)odazvao sam se na svim skupovima, i moram priznat da je ovaj susret u Tesliću bio najsadržajniji, imali smo i vremena i prostora da se družimo u iživamo u gostoprimstvu naših domaćina“ rekao je Bandić. „Srećan sam i zadovoljan što su moji prijatelji i moja generacija danas u Tesliću i u RS te da se družimo i da je upriličen stručan i sadržajan sastanak“, kazao je Nenad Lučić, specijalista ginekologije iz Banjaluke.

Nebojša Radunović, specijalista ginekologije, redovni član SANU i jedan od pripadnika ove vrsne generacije ljekara, istakao je da je ovo podneblje zavolio mnogo više od prostora u kojem je rođen. „Ovdje se osjećam kao da sam među svojima. Blag narod, ali uporan, dostojanstven, druželjubiv. Uživam u prisustvu mojih drugova, kolega, saradnika koji su sa ovih prostora”, zaključio je Radunović. Ovo je oaza ljubaznosti, komfora i prijatnog ambijenta, jednoglasni su doktori, idealno mjesto za opuštanje, rekreaciju i odmor, a prvenstveno za brigu o zdravlju. Za “Banju Vrućicu” imali su samo riječi hvale kako za uslugu, tako i za prijatan ambijent u kojem su se, po ko zna koji put, prisjetili svojih studentskih dana, kumstava, bratimljenja, Jadran Bandić, spec plastične, re- razgovora i dodali im još jedno predivno iskukonstruktivne i estetske hirurgije, imao stvo i uspomenu koju će ponijeti iz ovog tuje značajno i veoma praćeno predavanje rističkog centra. „Medici.com“ o melanomu, interaktivno sa učesnicima, pričao je da sa posebnim emocijama

INFO VIJESTI

Ulaganja u ZU RS

danić, dodajući da je tender za izgradnju nove bolnice u Doboju u toku.

Istočno Sarajevo

Na jesen prvi pacijenti u novoj bolnici U izgradnju, adaptaciju i sanaciju domova zdravlja i ambulanti porodične medicine uloženo oko 47 miliona maraka Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske Dragan Bogdanić predstavio je rezultate višegodišnjeg Projekta jačanja zdravstvenog sektora u Republici Srpskoj i istoimenu publikaciju u kojoj su sadržani svi projekti izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i opremanja objekta u okviru primarne zdravstvene zaštite. Ministar Bogdanić je naglasio da je projekat trajao 12 godina i da je potpuno promijenio izgled ambulanti porodične medicine i organizaciju primarne zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj. „U ovom projektu kroz fazu jedan uložili smo oko 26 miliona maraka, a u okviru druge faze oko 21 milion. Projekat su finansirali Vlada Republike Srpske i lokalne zajednice, u odnosu 70 i 30 odsto. Tamo gdje lokalne zajednice nisu bile u mogućnosti da učestvuju, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je u potpunosti finansiralo projekte“, naglasio je ministar Bogdanić. Prema njegovim riječima, potpuno novi objekti su izgrađeni na 34 lokacije, a u 79 to je bila rekonstrukcija i sanacija. „Ukupno radovi su izvođeni u 51 opštini, a obuhvaćeno je 47 domova zdravlja, ukupno 313 ambulanti porodične medicine. Nastojali smo da sve ambulante budu istog kvaliteta, da budu jednako dobro opremljene. U samom završetku nabavili smo i sanitetska vozila za šest domova zdravlja“, naglasio je ministar Bogdanić. Cilj je bio da primarna zdravstvena zaštita bude dostupna za sve građane Republike Srpske, a edukovan je i značajan broj medicinskih radnika. Osim ulaganja u primarnu zdravstvenu zaštitu, ministar Bogdanić je naglasio da je u posljednjih 12 godina u cjelokupni zdravstveni sistem uloženo oko 720 miliona maraka, a da su projekti vrijednosti oko 100 miliona u realizaciji ili planu realizacije. „Izgradili smo Bolnicu u Bijeljini i Nevesinju, završava se izgradnja i rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, kao i potpuno novi savremeni bolnički kompleks u Istočnom Sarajevu“, poručio je ministar Bog-

Početkom oktobra biće završena nova zgrada Bolnice u Istočnom Sarajevu i do sada je urađeno oko 65 odsto građevinskih radova, rečeno je tokom posjete gradilištu ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragana Bogdanića.

Ministar Bogdanić je, nakon sastanka sa direktorom Bolnice Istočno Sarajevo Goranom Todorovićem i obilaska gradilišta, istakao da se potpisani ugovor ne mijenja, da je zadovoljan do sada urađenim te da će biti rigorozni prilikom provjere kvaliteta izvedenih radova. “Menadžment bolnice sam upozorio da radi na edukaciji dovoljnog broja kadra, da nađe adekvatan kadar, ako ga nema u ovoj zdravstvenoj ustanovi da to bude saradnja sa drugim zdravstvenim ustanovama iz Republike Srpske i Srbije”, rekao je ministar Bogdanić. Prema njegovim riječima, cilj je da nakon otvaranja ova bolnica bude potpuno funkcionalna, prepoznatljiva po svom kvalitetu, kadru i uslugama koje pruža, jer Sarajevsko-romanijska regija to zaslužuje nakon decenija čekanja. Ministar Bogdanić je poručio da će Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske pružiti svaku vrstu pomoći, jer želi da ovo bude reprezentativna bolnica ne samo za ovu regiju, već za Republiku Srpsku i šire. Direktor Todorović je naglasio da gradnja nove zgrade Bolnice dobro napreduje, da se sve radi kvalitetno i da se ide ispred predviđenog roka.

dišnje smjene ljetuju u Bečićima u okviru Projekta “Socijalizacija djece Republike Srpske”. Projekat se realizuje od 2002. godine, a sa ciljem zadovoljavanja razvojnih potreba djece, razvijanju osjećaja empatije, pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmacije dječjih potencijala. Putem ovog projekta, u prethodnim godinama na Jadranskoj obali ljetovalo je više od 23. 000 djece osjetljivih kategorija iz svih opština Republike Srpske. U 2018. godini, zahvaljujući razumijevanju i podršci Vlade Republike Srpske, biće obuhvaćeno novih do 1.800 djece, kroz 14 smjena u vremenskom periodu od 20. maja do 21. septembra. Kategorije djece koja kontinuirano učestvuju u Projektu od samog početka su, prije svega djeca iz socijalno ugroženih porodica - korisnika prava iz socijalne i dječje zaštite, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa posebnim potrebama i hroničnim zdravstvenim smetnjama, kao i posebno nadarena djeca, talentovani sportisti i dr. Djeca u Projektu učestvuju preko: centara za socijalni rad i službi socijalne i dječje zaštite, udruženja roditelja djece sa poteškoćam u razvoju i roditelja iz višečlanih porodica, Boračke organizacije RS, Saveza udruženja ratnih vojnih invalida, specijalizovanih ustanova socijalne i dječje zaštite, zdravstvenih ustanova sa djecom na dužim i češćim hospitalizacijama i na rehabilitacionim tretmanima i drugim partnerima Projekta.

FZO RS

Fond finansira inzulinske pumpe

Bečići, jul 2018.

Socijalizacija djece RS Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, sa saradnicima, posjetio je mališane koji u okviru šeste ovogo-

Fond zdravstvenog osiguranja RS finansiraće inzulinske pumpe za osiguranike koji boluju 115

INFO VIJESTI

od dijabetesa i kojima su na preporuku ljekara neophodne, dok prethodnih godina Fond nije finansirao ovo medicinsko sredstvo. Naime, FZO RS je obezbijedio 100.000 KM za ovu godinu za nabavku 25 inzulinskih pumpi. I ova novina koju je Fond uveo za osiguranike koji boluju od dijabetesa omogućena je prvenstveno zbog odgovorne poslovne politike Fonda te je još jednom potvrđeno naše opredeljenje da osiguranicima obezbjeđujemo što kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Podsjećamo da oboljelim od dijabetesa Fond u potpunosti finansira i potrošne materijale za inzulinske pumpe, kao i trakice i igle za mjerenje šećera i dr. Osim toga, Fond oboljelim od dijabetesa u potpunosti finansira inzuline, a osiguranicima u RS je dostupna paleta najsavremenijih inzulina, među kojima su i oni lijekovi koje ne finansiraju ni zemlje regiona. Inače, ova kategorija osiguranika je oslobođena plaćanja participacije za osnovnu bolest i sve njene komplikacije. Takođe, oboljelima od dijabetesa se uvijek ovjerava zdravstvena knjižica bez obzira na to da li im je uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, čime je Fond među prvima u regionu prepoznao ovu kategoriju osiguranika kao jednu od najosjetljivih, pa zbog nesavjesnih poslodavaca koji ne uplaćuju doprinose ne želi da im uskrati pravo na korišćenje zdravstvene zaštite. Dakle, Fond je i sa ovom novinom nastavio da unapređuje zdravstveni sistem, prvenstveno

u korist naših osiguranika, jer smo, podsjećanja radi, u proteklim mjesecima znatno proširili prava iz zdravstvenog osiguranja. Sa uvođenjem finansiranja trećeg pokušaja vantjelesne oplodnje i finansiranja inovativnih terapija za oboljele od metastatskog melanoma i karcinoma pluća, uvrštavanjem novih lijekova na bolničku listu i dr., Fond je nastavio da gradi bolji zdravstveni sistem za svoje osiguranike, a to će nastojati da čini i ubuduće. Međutim, da bi Fond u kontinuitetu mogao da proširuje prava iz zdravstvenog osiguranja neophodno je da se doprinosi za zdravstveno osiguranje redovno uplaćuju. Zato, još jednom jednom apelujemo na poslodavce da izmiruju svoje zakonske obaveze, a ovo je ujedno i prilika da podsjetimo cjelokupnu javnost koliko je bitno raditi na podizanju svijesti o važnosti uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje koji su jedini garant stabilne finansijske situacije u ovoj oblasti i uopšte funkcionisanja i daljeg unapređenja zdravstvenog sistema.

Vantjelesna oplodnja Fond zdravstvenog osiguranja RS, na inicijativu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, finansira i treći postupak vantjelesne oplodnje za parove koji prirodnim putem ne mogu da ostvare potomstvo, što predstavlja

Klub DDK “Risto Špuran”

Krv nema cijenu

Kao što ni život nema cijenu niti se može kupiti, tako ni krv nema cijenu niti se može kupiti ni proizvesti, samo se može dobiti dobrovoljno, anonimno i besplatno od nas dobrovoljnih davalaca krvi. To su humanisti od posebnog značaja za društvenu zajednicu. Radeći kao dugogodišnji zdravstveni radnik – medicinska sestra, često sam čula riječi od primaoca: „Svoju sreću dugujem dobrovoljnim davaocima krvi, koji su mi spasili život“. Kao volonter u Crvenom krstu više od 50 godina, bila sam ponosna i zadovoljna na odnos društva i transfuzijske službe, kao i beneficije koje smo imali od države. Sada je to samo GOCK i Republički Crveni krst zadržao i okuplja DDK. Svake godine 14.6. dodjeljuje priznanja za sve dobrovoljne 116

značajan iskorak kada su u pitanju prava naših osiguranika u vezi sa reproduktivnim zdravljem. Ovu novinu usvojio je Upravni odbor FZO RS, tako da parovi koji imaju dokazan sterilitet, umjesto dva pokušaja, o trošku Fonda imaju pravo na tri postupka vantjelesne oplodnje. Iako su izdvajanja za zdravstvenu zaštitu u Republici Srpskoj najmanja u regionu, uvođenjem i trećeg pokušaja vantjelesne oplodnje, Srpska se po ovom pravu izjednačava sa mnogo razvijenijim zemljama, koje za zdravstvo izdvajaju znatno više. Podsjećamo da FZO RS još od 2007. godine finansira jedan postupak vantjelesne oplodnje, a od 2011. godine dva postupka. Do sada je postupkom vantjelesne oplodnje u RS rođeno 1.040 beba. Takođe, Fond zdravstvenog osiguranja RS je među prvim fondovima u regionu počeo da finansira i uslugu čuvanja embriona. Ranije su ovu uslugu parovi morali da plaćaju sami, a od prošle godine Fond u potpunosti finansira čuvanje embriona u zdravstvenoj ustanovi koja sa Fondom ima potpisan ugovor. Dakle, zahvaljujući stabilnom poslovanju, odgovornom i racionalnom pristupu u kojem je u fokusu naše poslovne politike osiguranik, sa ovom novinom, Fond je nastavio da u kontinuitetu osiguranicima obezbjeđuje kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. Služba za odnose s javnošću

davaoce krvi. Tako je bilo i ove godine na Jahorini gdje su, uz bogat kulturno zabavni program, ručak i muziku, dodijeljena priznanja svim davaocima koji su više od 30 do 100 i više puta darivali krv. Crveni krst, odnosno, Florens Najntigel i Anri Dinan su začetnici dobrovoljnog davalaštva krvi i svi su iznjedreni iz organizacije Crvenog krsta, bilo lokalnog, republičkog ili državnog. Putevi na animaciji i motivaciji u davalaštvu satkani su i započinju u CK. Dok je nas veterana, tako će biti i ubuduće. Naš je moto bio: „Dajte krv!“. Pokolni dio sebe za sreću drugih Ne postoji nikakav rizik za onoga koji prima krv, kao ni za onoga koji daje krv Ne postaješ zavisan ako daješ krv Provjeravaš svoje zdravlje, samo zdrave osobe mogu dati krv. Ponosni smo što u našem klubu imamo sve više i više mladih članova, kao i udruženja sa kojima imamo dugogodišnju saradnju iz Srbije i Crne Gore, koji dovode mlade davaoce koji po prvi put daruju krv, „Na mladima svijet počiva“. Mi u Trebinju možemo da se pohvalimo da imamo dovoljne zalihe krvi i da je porodično davanje krvi prošlost, tako da je Trebinje postalo ne samo grad turizma, vina i sunca, nego i grad humanosti. Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica kluba

Mudre misli

Pripremio: Prof. Tihomir Levajac, književnik

Biblija podrazumeva da sadrži sve, a sprečava sve ono što ne sadrži. Mišel Onfre

*** Da bi se dosegla mudrost, smatra Lama, ne treba mudrovati, nego smanjiti količinu hrane. Svetislav Basara

*** Kada bi ljudi sami sebi sudili, ne bi se imalo kome suditi. Neko zapisao, ne znam ko

*** Kad si u sosu, uživaj u njegovom ukusu. Kung Fu Ce Konfučije

*** Svaki novi virus bolji je od kolere. Svaka klimatska katastrofa bolja je od biblijskog potopa. Podvodni zemljotres ne predstavlja nikakav problem, osim ukoliko na obalu ne nanese imigrante. Stefano Beni

*** Novac još nije degradirao, sve ostalo jeste. Tomas Valzer

*** Moj savet je da se oženiš. Ako nađeš dobru ženu, bićeš srećan, a ako ne – postaćeš filozof. Sokrat

*** Ja više nemam baku, nju su posadili na groblje. Dečja usta

*** Nije siromah onaj koji ima malo, već onaj ko želi više. Seneka

*** Psihoanaliza je bolest koja se širi lečenjem. Momo Kapor

*** Kako se spravlja guska na rumunski način? Prvo se ukrade, a onda se peče kao kokoška. Momo Kapor

*** Države se ruše. Vođe bandi koračaju gordo kao državnici. Narodi se više ne vide od oružja. Bertol Breht

*** Dobre su sve žene koje imaju velike grudi. Ili su dobre ili tako izgledaju. Najviše nam liče na one koje bi nam mogle pomoći. Duško Radović

*** Jednog dana... nećemo ni za čim zažaliti. Samo jedno za drugim. Oksana Robski

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 23. 8 - 22. 10. 2018.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE boravi u sazviježđu DJEVICE od 23.8-22.9., a u sazviježđu VAGE od 23.9-22.10. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Vodolija do znaka Ovan. MERKUR, u direktnom hodu, svoj dug boravak u Lavu završava 6.9. U znaku Djevica je u svom sjedištu od 7-22.9, u znaku Vaga je od 23.9-10.10., nakon čega prelazi u znak Škorpija u kome ostaje do kraja oktobra.VENERA je u znaku Vaga do 9.9.a od 10.9. prelazi u znak Škorpija. U direktnom hodu je do 6.10., a od 7.10-16.11. kretaće se retrogradno od 10. stepena Škorpija do 25. stepena vage. MARS u znaku Jarac od 28.8. kreće direktnim hodom i 12.9. prelazi u znak Vodolija u kome ostaje do kraja ovog perioda. JUPITER je u Škorpiji u dir. hodu od 16-26. stepena. SATURN se kreće retrogradno, zatim zastaje, a onda okreće u direktan hod, kroz znak svog sjedišta, na 2. stepenu Jarca u periodu od 14.8-30.9. Retrogradnost prestaje 7.9. URAN je u Biku retrogradan od 2. do 0. stepena. Na 2. stepenu boravi jako dugo od 1.7-15.9. I NEPTUN u Ribama retrogradan je cijeli period, od 15-14. stepena. PLUTON u Jarcu je retrogradan do 30.9., i sa 18. stepena krenuće direktno. Na 18. stepenu nalaziće se od 1.9-30.10. Rođenima u znacima Djevica i Vaga želim SREĆAN ROĐENDAN, a svi skupa da ste mi živi, zdravi, voljeni i uspješni. Jupiter se bliži kraju svog boravka u znaku Škorpije u kojoj je boravio od 11.10.2017. i ostaje do 9.11.2018. Jupiter kao benefik, uvećavao je i širio sve čega se dotakao, upravljao bogatstvom, velikim poslovima, optimizmom i prosperitetom i može se reći da su škorpije u većini imale izuzetno povoljan period koji se ponavlja svakih 12 godina. Nekima je zbog pretjerivanja u hrani, piću, trošenju i sl. uzrokovao i velike probleme. Saturn u Jarcu, svojim dugim boravkom na 2. stepenu moći, testiraće sposobnost moći i uspješnosti svakog od nas, rušeći ili podržavajući sposobnost zavisno od ličnih aspekata. Venera će tokom septembra i oktobra uticati na ispoljavanje pretjerane strasti u društvenim i partnerskim odnosima. Ako se sjetimo riječi K.G. Junga: „Nesvjesno jednog čovjeka projektuje se na drugog, što znači ono što kod sebe samog previdi, prebacuje drugome“, sa pretjeranim emocijama Venere u Škorpiji, biće jasnije vidljivo da sve što hoćemo drugome da natovarimo na vrat, odražava se na našu sopstvenu ličnost. Zato budite oprezni pri kritikovanju i osuđivanju drugih da vam se ne vrati kao bumerang.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 12. septembra energija je skocentrisana na profesionalne obaveze. Egzaltirani Mars u Jarcu sposoban je za velike napore. Od 28.8. postaje povoljnije i lakše funkcionisanje energije jer vladar znaka Mars ponovo ima normalan direktan hod. Razne blokade i ograničenja otpadaju i lakši je protok energije. Impulsivnost treba držati pod kontrolom. Početkom avgusta i u drugoj polovini septembra Mars i Uran biće u aspektu sukoba te je potreban veliki oprez u saobraćaju. Smanjite rizike od povreda i ne upuštajte se u otvorene sukobe jer postoji mogućnost povređivanja. Tokom oktobra imate priliku ostvariti planove čija je realizacija neko vrijeme bila blokirana. Ako se bavite sportom - čuvajte se povreda gležnjeva.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vaš vladar znaka, planeta Venera, utiče na harmonične odnose na ljubavnom planu od 7. avgusta do 9. septembra, ali istovremeno pruža povoljne mogućnosti na poslovnom planu, zahvaljujući ljubaznosti, taktu i sposobnosti diplomatije da ostvarite poslovne uspjehe. Mogućnosti za lijepa dešavanja i manje dobitke. Ako imate sposobnost za umjetničko stvaranje, sada je pravo vrijeme da od toga napravite posao i profitirate. Od 10.septembra Venera je u škorpiji i utiče na intenzivne i strastvene odnose sa drugima. Od 7. oktobra žene mogu imati ginekološke ili urološke poteškoće.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Planeta Merkur, vladar znaka, brzo se kreće kroz četiri znaka i utiče na česte promjene sfera interesovanja. Do 6.9. želite dominirati u svom okruženju, putovati i trgovati, a neki od vas rado će i neku knjigu pročitati. Period za dogovore u kući i uživanje u mru i udobnosti doma rezervisan je narednih 15 dana, a nakon toga opet se javlja želja za puno izlazaka i kretanja. Za one koji imaju namjeru promovisati neku svoju knjigu ili neki drugi svoj rad odličan je period iod 23.9-10.10. Do kraja oktobra pažnja se prebacuje na poslovne aktivnosti. Ako ste tome skloni mogu se javiti problemi sa nervima ili disajnim organima.

118

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Mnogim pripadnicima znaka rak povoljan uticaj Jupitera iz Škorpije može donijeti povoljne događaje, uneti faktor sreće u situacije i okolnosti, doprinijeti poboljšanju finansijske situacije. Rakovi rođeni 24. juna mogu biti u situaciji da donesu tešku i radikalnu odluku, koju odlažu već nekoliko godina, tokom septembra i oktobra, kojom će iz temelja promjeniti svoj život na bolje.Neke odluke nisu lake, ali su neophodne.U ovom periodu preporučuje se velika pažljivost u saobraćaju, odnosno nikako nemojte brzo voziti jer postoji rizik od nezgoda. U slučaju poroda moguća je neophodnost carskog reza.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Ovaj period za lavove je obilježen aktivnostima u sferi doma i porodice. Neki će proširivati postojeće objekte, neki kupovati nov dom, nekima će se dom povećati prinovom, bilo da je dijete ili unuče u pitanju i biće mnogo radosnih događaja. I na finansijskom planu biće povoljnih momenta, naročito od treće dekade augusta i tokom septembra. U sferi poslovnih obaveza moguće je povećanje obaveza i pritisaka sa rokovima za završenje istih. Zavisno od ličnog horoskopa neki od vas mogu imati probleme na poslu ili zbog preopterećenja u radu imati zdravstvene tegobe, premor, malaksalost, umor i intenziviranje hroničnih tegoba.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

SBoravak Sunca u vašem znaku oko mjesec dana, od pred kraj avgusta do pred kraj septembra, doprinosi vitalnosti i radosti življenja. Samopouzdanje i optimizam podižu se na viši nivo. Sposobni ste za velike poduhvate. Na poslovnom planu veliko angažovanje, naročito intelektualni rad. Uz podršku Jupitera iz škorpije , a naročito kada se i Merkur pridruži, otvaraju se mogućnosti za daleka putovanja u inostranstvo kao i više kraćih puovanja. Rođenim 26.8. povoljan uticaj Urana na Sunce omogućava nove ideje i nadahnuća i dešavanje neplaniranih, ali dobrih stvari. Moguća je pojava akutnih zdravstvenih problema-upale i glavobolje.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

TIzuzetno povoljan tranzit Venere kroz vaš znak do 9. septembra unosi radost, veselje i dobro raspoloženje. Dobar aspekt za zdravlje kao i za ulazak u ljubavnu vezu. Šarmom rješavate sve probleme. Ostatak septembra i novembar obilježen je boravkom Vage u znaku Škorpije pa će inače miroljubive Vage dobiti nijansu borbenosti i strastvenosti kao načina na koji će sudjelovati u društvenim odnosima i partnerstvu. Ovo može biti period i izraženije potrebe za hranom, naročito slatkišima, što će se odraziti na sklonost ka debljanju. Sa Venerom u padu u Škorpiji mogući su i zdravstveni problemi sa infekcijama ili upalom mokraćnih kanala i bešike.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Uživajte sve dok je Jupiter, planeta sreće, u vašem znaku u druženju sa dragim osobama, kretanju, putovanjima. Podrška Saturna iz znaka Jarac omogućava postavljanje čvrstih temelja i pronalaženje konstruktivnih

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 rješenja. Ukoliko ste planirali odlazak u inostranstvo ovo je povoljan period. Sa dugim boravkom Venere u vašem znaku život će vam izgledati lijep i lagodan. Ovo je povoljan period za ljubavnu vezu. Ovo je svakako jedan od najboljih perioda tokom ove godine kada ćete se osjećati sretno i zadovoljno.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter, vaš vladar, boravkom u znaku Škorpije u 12. polju horoskopa i dalje doprinosi da su strelčevi zaštićeni od nevidljivih opasnosti i tajnih neprijatelja. Ovo je povoljan period i za duhovnodt, za posjetu svetim mjestima. Meditacija je poželjna u ovom periodu jer doprinosi uspostavlajnju unutrašnjeg mira i zadovoljstva. Na finansijskom planu još su prisutna ograničenja i smanjen priliv novca a povečani troškovi, ali i sposobnost da se pronađu novi izvori prihoda koji drugima nisu vidljivi.Na polju posla otvaraju se nove mogućnosti i imate originalne ideje. Osjetljivost jetre je prisutna, ali i velika moć rehgeneracije uopšte.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Jupiterov boravak u vašem 11. polju horoskopa, ako već nije, u ovom periodu može doneti novčanu pomoć od prijatelja, ali isto tako i ostvarenje velikih profesionalnih planova i očekivanja. Od karijere su mogući veliki novčani dobici, a ukoliko odlazite u penziju možete očekivati dobru penziju. Ipak, jarčevima nije lako, jer ih testira Saturn svojim boravkom.U dobrim aspektima Saturn daje ogromnu moć koncentracije, izdržljivost i jaku disciplinu. Ženama može ukazati na brak. U lošijim horoskopima pravi zdravstvene poteškoće, donosi probleme sa kičmom, slabosti srca. Može doneti bolna razdvajanja.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Uran, vladar Vodolije, tranzitira vašim 4. poljem i krećući se izaziva želju za promjenom mjesta boravka, preseljenjem, odlasku iz domovine. U vašem domu i domovini ne osjećate se slobodno i imate potrebu da se suprotstavite roditeljima, tradicionalnim vrijednostima i krutim stavovima. Zbog toga postoje tenzije u kući. Mars u vašem znaku od sredine septembra do kraja oktobra dodaje energičnost i borbenost i snagu da se suprotstavite drugima u cilju ostvarenja novog pravca. Prisutna je sposobnost za velike poduhvate. Negativno korišćenje energije ispoljava se kroz sklonost sukobima i svađama, netaktičnosti i nedostatku strpljenja.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Jupiter u Škorpiji i dalje vrši povoljan uticaj na Sunce riba obezbjeđujući dobro zdravlje, optimizam i entuzijazam. Odličan aspekt za poslovne poduhvate, zaradu i putovanja. Ako dosad niste, iskoristite priliku da se sretno otisnete na putovanje u inostranstvo. U ženskom horoskopu može ukazati na upoznavanje budućeg muža ili udaju. Povoljan je uticaj i Saturna na Sunce Riba, naročito onih rođenih krajem februara, koji omogućava veliku dozu razboritosti i praktičnosti, kao i želju za dokazivanjem. Sa Uranom u trećem polju horoskopa javlja se izuzetna inspiracija za pisanje, roje se nove ideje. Ako na to ukazuje aspekt Urana na rođenju, može doći do problema u saobraćaju, sudara zbog brze vožnje, naročito na raskrsnicama. Kontrolišite impuls brzine zarad svoje sigurnosti.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Mama voli krilca

Aforizmi Ne znam šta je njega privuklo u bolnicu, kad je cijeloga života bio zdrav. *** Eh, ta stara dobra vremena! Hirurg pacijentu otvori stomak i tamo nađe dukat koji je progutao. *** Lijepo je kad za vas ljekar uradi sve što zna, naročito ako mnogo zna. *** Što je u bolnici više bolesnih medicinara biće i više razumijevanja između njih i bolesnika. *** Juče smo i mi izveli rijetku operaciju. Dugo nismo imali materijala da radimo. *** Na svijetu nisam vidio boljih ljudi od ovih medicinara! Krvi bi ti dali, kad bi je imali na zalihama. *** Da nije simulanata i muškaroša, u bolnici bi ležali samo bolesni. *** Idite slobodno u bolnicu! Ako nemognete da se vratite, dovešće vas bolnička ili ona druga kola. *** U bolnicama ima reda, kad čistačice rade dobro svoj posao. *** Studirao je medicinu i sve je bilo dobro dok je nije završio. *** Nikada ranije nisam vidio da se jedan hirurg toliko preznojio. Ušivao jednog tvrdokošca. *** Kako je menadžment bolnice smanjio gubitke? Neko vrijeme su primali samo one bolesnike koji nisu mogli ništa da jedu. *** Nešto se poremetilo pa nam političari vade mast, a hirurzi stavljaju silikone. *** I magistrirao je i doktorirao je, ali još nije naučio ono najvažnije – u kojoj medicinskoj grani se najviše zarađuje. *** Na stručnom sastanku ljekara u jednom banjalučkom domu zdravlja, rasplamsala se diskusija. Čiji su sada ćevapi najbolji kad nema Muje? *** Dobro što uvozimo vodu, ona se mora piti. Ali, zašto uvozimo lijekove, kad ima ljudi koji ih nikada ne troše?

Sirota Majka hranila dvoje drage djece. Najčešće onim čega je najviše imala: ljubavlju i brižnošću. Odgajala je kokoške i od njih imala dovoljno i jaja i mesa. Tako je uspijevala svake nedjelje da napravi lijep pileći paprikaš za svo troje. Pile s krompirom miriše na ulicu. Rukama ga trga i mast curi s njih. Jednom od njih jedan batak, drugome drugi. Onda jednome vrat, drugome trticu. Sljedeće nedjelje obrnuto. Sebi, i ove i svake druge nedjelje, ono što je ostalo – krilca. I tako iz nedjelje u nedjelju, iz godine u godinu. Djeca se iškolovala, povadila pasoše i razišla po svijetu. Pišu, i ono iz Njemačke i kćerka iz Amerike, hoće da je vide i ugoste. Da se makar i djelimično oduže. Ode u Njemačku, sin, oženjen Švabicom, presrećan, ne prestaje da je ljubi. Gospođa Juta se čudom čudi Balkancima. „Kako vi govoriti da ste siromašni, a imati toliko ljubavi u sebi?“ čudila se. Vodao je sin majku po radnjama, kupovao poklone, a spremao se za nedjelju. Tada došapnu nešto frau Juti, a majku još jednom poljubi. Kad pile zamirisa na stolu, on Juti batak i vrat, sebi drugi batak i trticu. A Mami, njoj prijatno iznenađenje – krilca! I srećan povika: -Mama voli krilca!!! Ode majka i kod kćerke u Ameriku. Imaju svega. Muž ne zna srpski, ali dušom dobar. Ne brani Snježi da majci kupuje poklone, ali često spominje nedjelju. Jer, u nedjelju je iznenađenje za sve. Kad je pečeno pile zamirisalo u krompširu i mirođijama, Snježa poljubi majku i najavi iznenađenje. Raščereči mlado pečeno pile golim rukama, kao majka nekada. Predase stavi vrat i trticu, pred Amera dva bataka, a onda reče: -Sada ono pravo, veliko iznenađenje na koje godinama čekam! Pred majkom se nađoše krilca. Jer, to je jela cijeloga života, a kad je tako dugo jela biće i da to mnogo voli.

Šale Ljekar u ambulanti pita staricu: - Da li pijete lijekove prije ili poslije jela? Ona malo porazmisli, pa će: -Uvijek prije jela od kada nemam šta da jedem. --Pri otpustu iz bolnice starica moli sestru da joj ne naplaćuje participaju, jer ima poganu snahu. Ova će: -E, moja bako, kada ne bi plaćale sve one koje imaju takve snahe, polovina bi ih bila oslobođena plaćanja. --Traži muž razvod braka, jer ga je žena varala, pa govori sudiji:-Ja sam ih uhvatio gole na krevetu, gospodine sudija!Žena pogleda u ljubavnika da i on potvrdi njeno pa reče u odbranu: -Ne govori istinu, gospodine sudija. Nismo bili na krevetu nego na kauču. --Primijetio djeda da mu baba svakim danom daje sve manje hrane pa je upita: -Baba, zašto ti meni daješ sve manje hrane? Baba na to odgovori: -Kakav rad, takva i zarada. --Babica pita porodilju da li joj je ovo prvo dijete. Ona odgovara: -Jest, babice, ono troje sam rodila kod kuće. --Porodični ljekar pita pacijenta da li redovno troši lijekove. On kao iz topa odgovori:

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Knjigu možete poručita na e-mail: medicicom.com@gmail.com -Trošim, doktore, uvijek redovno, osim kad zaboravim ili kad ih nestane. --Ljekar želi da pacijentu uradi manju operaciju, a ne zna da li je pijanica ili nije pa ga pita: -Hoćeš li s opijanjem ili bez opijanja? -Jao kakvo pitanje – odgovori pacijent –kad je Bog dao pa imate, uvijek s opijanjem! --Hoće babica da zna na koga da upiše dijete i obraća se majci. -Pišite na Peru, Đoku, Dušana i Stevu, a ja ću se kasnije s njima dogovriti koji će priznati da je njegovo. --Svekrva viče na snahu i neko je pita šta je bilo. -Otjerala kravu na livdu pa se zaobadala i rasplakala se... -Je li se s snaha zaobadala? - Ma,nije brate, krava se zaobadala, a snaha se samo prepala obada. --Pita baba djedu: -Djeda, od kada nas dvoje nismo radili one stvari. Djed odgovara: -Ne znam od kada ti nisi, a meni se čini da sam juče. --Vidio sobni ljekar kad bolesnik načelniku gura u džep pare, pa mu tiho reče: -Vama srce ne radi pravilno. Sutradan u jutarnjoj viziti pacijent pita kako zna, kad ga nije ni pregedao. -Vidio sam kad je načelniku ispao iz džepa novac koji ste mu dali. --Jedan bolesnik se uozbiljio i sestra ga pita šta mu je. On odgovori da mu sutra punica ide na operaciju. -Ma, biće dobro kad vam kažem – hoće da ga ohrabri sestra. -Toga se, sestro draga, i ja bojim.

119

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije