Medici.com 96

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

Intervju:

Prof. dr Boško Radomir

Riječ urednika Iza visokog zida vremenske kapije jesen je već duboko zagazila u naša životna dvorišta, časteći nas toplim, skoro proljećnim danima. Prostrla se poput čaršafa po krevetu, nesebično nudeći svoje čari i ljepote decembru, da ih pije, da se u njima mije i tako otupi svoje ledene oštrice kojima zna da zareže do bolne hladnoće, najavljujući tako svoj dolazak. Umivala ga je i milovala, nježila i raznježila pa je, tako omamljen, zaboravio na svoju drskost i ledenu neumoljivost. Još ne pokazuje svoje tradicionalne, ledeno surove zube, već se izmiče, nudeći šansu suncu da jače prosipa svoju toplinu, nego što mu je to po prirodi dato. Decembar u svom punom zamahu, vodeći nas kroz praznike proslave i druženja, dovešće nas i na prag zime. Po astronomskom kalendaru, 21. decemar, u 05:19h, baciće nas u neizvjesne skute Kraljice zime, pa neka nam je Bog u pomoći. Dakle, još jedna zima beskompromisno je ušetala u etar događanja koje sami osmišljavamo i stvaramo. Zatečeni na pragu spajanja vremenskog kruga, pred kapijom Nove godine, zastajemo, sabiramo se, rezimiramo, ocjenjujemo, osvrćemo se na svoja djela i preispitujemo svoja iščekivanja. Treba izvući pametne pouke i zaključke, pa nastaviti dalje ka široko otvorenim vratima budućnosti u kojoj već leže izrežirani događaji božanskih scenarija, a mi ćemo da ih ispunjavamo, svjesno ili ne. Kako čovjek nema uticaja na vrijeme i procese, ne ostaje mu ništa drugo nego da živi, da se raduje, da radi i pobjeđuje spoljašnje i unutrašnje demone. Zato, nasmijmo se! Ne treba tražiti razloge za tugu i muku, već sitnice za sreću. Nekoliko takvih sitnica i dobićemo dvorac sazdan od neprikosnovene sreće. Ako smo samo zdravi, već imamo dovoljno dobar razlog da jutro počnemo širokim osmijehom i punim plućima krenemo naprijed. Slijedeći ovaj propisani recept zdravoga uma, „Medici.com“ smo doveli do 96. broja. Koračajući po istom kalendarskom pločniku, dobro uhodana ekipa časopisa „Medici.com“, za Vas donosi bezbroj značajnih i zanimljivih naslova. UKC Republike Srpske intenzivno se približava realizaciji projekta kardiohirurgije. To je veliki uspjeh koji će u konačnici doprinijeti poboljšanju i očuvanju zdravlja stanovnika Srpske. Već se radi na obuci medicinskih kadrova koji će, uz vrhunsku opremu, pacijentima pružati bezbjednu zdravstvenu zaštitu. U odabranom timu “učitelja” je i prof. dr Boško Radomir, kardiohirurški anesteziolog međunarodnog ugleda. Sadržajna radna biografija prof. dr Boška Radomira uvodi nas u priču o pripremama za početak rada Klinike za kardiohirurgiju UKC-a RS. Od ovakvog profila stručnjaka nisu nam potrebni svi odgovori. Dovoljno je da oni postoje.

Biti zdrav i ostati zdrav, to nam je zadatak, a ne poklon !

Ovom porukom dr Knajpa iz 19. vijeka, uvodimo vas u brojne edukativne i zanimljive tekstove koje ćete naći ako prošetate po stranicama „Medici.com“-a. I dok ga budete čitali, istovremeno se radujući Novoj godini i Božiću, neka Vam zima pruži nezaboravan ugođaj i najprijatnije trenutke.

Dragi naši, živi nam i zdravi bili i neka su Vam srećni predstojeći praznici. Volite se i poštujte i čuvajmo niti naše veze i u 2020. godini.

Iskreno Vaš „Medici.com“!

Prim. dr Momir Pušac

8

Institut za javno zdravstvo RS

90 godina postojanja

12

Simić Dent

Holivudski osmijeh

38

Institut za javno zdravlje Srbije

Batutovi dani 2019.

40

160 godina toksikologije u Srbiji

44

110 godina vojne infektologije

65

Akademik Vladimir Kanjuh Revitalizacija kliničkih obdukcija

78

Reproduktivno zdravlje u RS Vratiće se rode

102

UKC RS Info bilten

104

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph.

Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

97. broj izlazi u februaru 2020. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

S

Z D R A V S T V O

adržajna radna biografija prof. dr Boška Radomira, anesteziologa međunarodnog ugleda, uvodi nas u priču o pripremama uslova za početak rada Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra RS u Banjaluci.

Planirano je da to bude početkom marta iduće godine. Do tada intenzivno se radi na obuci medicinskih kadrova koji će, uz vrhunsku opremu, potencijalnim pacijentima omogućiti bezbjednu zdravstvenu zaštitu. U odabranom timu “učitelja” supervizora je i prof. dr Radomir koji ima više od 38 godina iskustva iz anestezije i intenzivne terapije u kardiovaskularnoj i torakalnoj hirurgiji. Ilustracijom sa nekoliko brojčanih podataka skrećemo pažnju na njegovo praktično primijenjeno znanje: više od 10 000 anestezija za operacije u kardiohirurgiji odraslih, blizu 2000 u vaskularnoj i više od 1000 njih u grudnoj hirurgiji. Pod nadzorom prof. dr Radomira izvedeno je gotovo 25 000 anestezija za operacije na otvorenom srcu. Dostigao je i vrh medicine kao anesteziolog kod 17 transplantacija jetre, sedam srca i jednu pankreasa.

Meidici.com Prof. dr Radomire, otkuda to da ste ponovo u Banjaluci, s obzirom na to da po rođenju pripadate ovom kraju (Bajinci, opština Srbac), generaciji učenika banjalučke Srednje medicinske škole iz 70-ih godina, visiting profesor na postdiplomskim studijama iz urgentne medicine Medicinskog fakulteta univerziteta u Banjaluci?

-Najbolji način edukacije je kada imate nekog u posjeti, ko će da vam prenese direktno svoje znanje, da ga demnostrira i da radite pod njegovom supervizijom. Posebno kada uvodite nove procedure. Danas je lakše, iako je to veliki izazov, obezbijediti sredstva i izgraditi neku od vrhunskih zdravstvenih ustanova, ali jako je teško izgraditi tim.

Ovdje imam čast da su me pozvali iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci, prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor, i kolega dr Nikola Šobot, budući načelnik Kardiohirurške klinike, da im pomognem u stvaranju tima.

Naravno, svojim iskustvom. Izgrađene su četiri sale, dvije za kardiohirurgiju odraslih i po jedna za vaskularnu i torakalnu hirurgiju. Uz to, i 18 kreveta za intenzivnu njegu. Sve je rađeno na najvišem nivou prema najboljim standardima. Rukovodstvo UKC RS je već obezbijedilo edukaciju doktora u najuglednijim centrima.

Moja uloga je da im pomognemo kada se vrate i da ih vodimo ka samostalnom 8

Prof. Dr Boško Radomir, kardiohirurški anesteziolog

Svjetska iskustva iz kardiohirurgije stižu u UKC RS nivou, jedan na Dedinju u Beogradu i jedan u Kuvajtu, pokušaću to svoje iskustvo ugraditi i u temelje buduće Kardiohirurške klinike UKC RS u Banjaluci. Jer, kao što je transplantologija bila okidač za napredak srpske medicine, tako će i kardiohirurgija u Republici Srpskoj biti okidač i pokretač napretka svih ostalih grana medicine.

Prim. Assoc. prof. dr sc. Boško Radomir, specijalista za kardiohiruršku anesteziju i intenzivno liječenje Rođen je 29. januara 1953. godine u Bajincima, opština Srbac.

Osnovnu školu (1959-1967) pohađao u Bajincima i Razboju, Srednju medicinsku skolu završio je 1971. u Banjaluci, a Medicinski fakultet u Beogradu 1977. godine.

Specijalisticki ispit iz anesteziologije sa reanimatologijom položio 1983. godine kod prof. dr Predraga Lalevića u KBC “Dr Dragiša Mišović”, a 1992. postao je konsultant kardiovaskularne anestezije.

Doktorsku tezu: “Mogućnost operacija na otvorenom srcu kod bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom” odbranio je 1998. i stekao zvanje MD PhD medicinskih nauka.

Od septembra 1992. Godine je načelnik Odjeljenja za anesteziju i ICU i načelnik operacionog bloka. Od decembra 1998-2003. radi na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Godine 2000. osniva Kliniku za anesteziju i intenzivno liječenje gdje je bio upravnik do odlaska na rad u Kuvajt 18. marta 2001. godine. Do 1. jula 2018. godine je Senior Consultant i načelnik Odjeljenja anestezije i intenzivnog liječenja za grudnu, dječju kardiohirurgiju i kardiohirurgiju odraslih; Chest Disease Hospital MOH Kuwait.

Autor je mnogih stručnih i naučnih publikacija, član domaćih međunarodnih profesionalnih udruženja.

Medici.com Anesteziologe prati atribut “doktora iz sjenke”. Očigledno da se danas izgubio.

-Anesteziolozi učestvuju u svim granama medicine. Danas se rade vrlo kompleksne operacije sa kombinovanim vrstama anestezije kako bi se umanjilo štetno dejtsvo tih anestetika. Postoperativno liječenje kao i predoperativne pripreme pacijenata su takođe značajan domen anesteziologije. Prisutni smo i u intenzivnoj njezi, kada se vodi računa da pacijent osjeća što manju bol, odnosno o analgeziji. Mi oduzimamo pacijentu mogućnost da diše. Preuzimamo kontrolu nad disajnim putem. Najveći broj komplikacija u anesteziji je upravo vezan za taj put. Stoga je za bezbjednost i sigurnost pacijenta na prvom mjestu odgovoran anesteziolog. Sa ove današnje distance slobodno svjedočim da mi je anesteziologija lično omogućila da dostignem

Dr Nikola Šobot, prof. dr Boško Radomir i prof. dr Vlado Đajić

radu. Potrebno je uraditi „ustav”, protokole kako se svaka procedura izvodi.

S obzirom na to da sam učestvovao u radu dva centra na najvišem mogućem

najviše nivoe medicine. Jer, moramo biti obrazovani u svim njenim granama s obzirom na to da dajemo anesteziju za sve moguće hirurške specijalizacije. Uče-

Z D R A V S T V O

Kardiohirurgija u UKC RS Vrhunska zdravstvena usluga dostupna stanovnicima Srpske UKC Republike Srpske je trenutno najsavremeniji i najmoderniji klinički centar u regionu, predvođen uspješnim menandžmentom na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. Uz podršku Vlade Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske sigurno i intenzivno se približava realizaciji Projekta kardiohirurgije u Banjaluci. To predstavlja veliki uspjeh koji će u konačnici doprinijeti poboljšanju i očuvanju zdravlja svakog stanovnika Srpske sa vrhunskom zdravstvenom uslugom.

Kardiohirurgija će biti smještena u objektu Južno krilo UKC RS na prvom spratu te će se prostirati na površini od oko 1500 m². Odjeljenje će se sastojati od četiri operacione sale (grudna, vaskularna, te dvije kardiohirurške sale) te svih potrebnih pratećih ambulanti i prostora za pripremu i oporavak pacijenata i gradi se prema najsavremenijim standardima. Operacione sale su modularne, izgrađene i opremljene prema svjetskim standardima. Svi sistemi su potpuno automatizovani i integrisani u centralni sistem UKC RS, što daje velike mogućnosti samim hirurzima. Touch paneli u salama omogućavaju pristup svim nalazima i potrebnim pretragama koje je pacijent već obavio, a nalaze se u centralnom sistemu. Između ostalih, kuriozitet će biti mogućnost praćenja operacija u realnom vremenu u 4K tehnologiji na udaljenoj lokaciji, što će biti od velike koristi i za studente i za specijalizante Medicinskog fakulteta. Takođe, hirurzi će, po potrebi, putem video-linka i opreme integrisane u operacione sale moći u realnom vremenu da se konsultuju sa kolegama iz cijelog svijeta. stvujemo u zbrinjavanju hitnih slučajeva u urgentnim centrima kao i u kardio-pulmonalnoj reanimaciji.

Medici.com Učili ste od poznatih stručnjaka domicilnih i inostranih.

-Kardiovaskularnom anesteziologijom i intenzivnim liječenjem počeo sam da se bavim 80-ih godina prošlog vijeka na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” u Beogradu, zahvaljujući prof. dr Laleviću koji je prepoznao moj talenat i opredijelio me u tom smjeru. Tadašnji profesori, doktori Adamov i Vučinić bili su veliki vizionari i uspjeli su da ostvare saradnju sa američkim Hart institutom u Hjustonu, gdje su slali mlade stručnjake na dodatnu edukaciju. Na osnovu rezultata rada izborili smo se da, u okviru našeg instituta, osnujemo i prvu Kliniku za anesteziologiju i intenzivno liječenje.

Bio sam njen upravnik do odlaska na rad u Kuvajt. Sjećam se da smo u početku imali samo 179 kardiohirurških operacija, a samo nekoliko godina kasnije njih više od 2000 godišnje. Tada smo već bili jedan od vodećih centara u regionu i ovom dijelu Evrope. Bio sam na eduka-

Prof. dr Boško Radomir i prof. Riyad Tarazi, šef kardiohirurgije u Kuvajtu

ciji u Hanoveru, u Njemačkoj, u vezi sa transplantacijom organa i tkiva u svrhu liječenja. Mi smo, da se pamti, uprkos sankcijama, na Institutu za kardiovaskularne bolesti uradili prvu kadaveričnu transplantaciju jetre, srca i pankreasa.

Ništa to ne bi bilo moguće bez saradnje sa najvećim svjetskim stručnjacima.

Odlazili smo kod njih i oni su dolazili kod nas. U tome je prednost prave obuke. U Kuvajtu sam radio 18 godina. Imali su vrhunsku opremu, ali nedovoljno stručnog kadra. Prihvatio sam i taj izazov i tamo sam bio senior konsultant i načelnik Odjeljenja anestezije i intenzivnog liječenja za grudnu, dječju i kardiohirurgiju odraslih, a od 2004-2018. godine Clinikal tutor for Kuwait board of anaesthesia faculty of anaesthesia, Kuwait Institut for medical specialization.

Medici.com Dr Radomir, tokom svoje karijere ljekara obišli ste mnoge svjetske medicinske centre. Kakve utiske je na Vas ostavio sadašnji UKC RS u Banjaluci i uslovi u njemu i kako bi ga ocijenilu u odnosu na ostale centre iz regiona i svijeta?

Oduševljen sam činjenicom da je Republika Srpska dobila najsavremeniju i najmoderniju bolnicu u regionu. Impresioniran sam uslovima i opremom

koja će značajno uticati na unapređenje standarda bolničnog liječenja. Na tome Univerzitetskom kliničkom centru RS mogu da pozavide mnogi evropski i svjetski centri koje sam imao priliku da obiđem i da u njima radim. Koliko sam informisan puno se ulaže u edukaciju i sadašnji menadžment UKC RS na čelu sa prof.dr Đajićem je na pravom putu da izgradi centar svjetskog ranga i svi ćemo se sa njim truditi da to i postignemo.

Prof. dr Boško Radomir do odlaska u penziju bio je aktivan član mnogih profesionalnih udruženja internacionalnog karaktera. Sada je u timu “učitelja” koji će svoje iskustvo i znanje darovati budućem radu Kardiovakularne klinike Univerzitetskog kliničkog centra RS u Banjaluci. S obzirom na njegovo već pomenuto porijeklo, dolazimo do istine u onoj narodnoj “svaka ptica svome jatu leti”. Od ovakvog profila stručnjaka nisu nam potrebni svi odgovori. Dovoljno je da oni postoje.

Napomena: Opširan razgovor sa prof. dr Boškom Radomirom, u trajanju od 60 minuta, možete pratiti u zdravstveno naučnoobrazovnoj emisiji „Higijena života“ koja je u kontinuitetu u programu Radija RS 20 godina. Na sajtu RTRS pod datumom 12.12.2019. Urednica i voditeljka ove emisije i autor priloga je Anđa S. Ilić, izvršna urednica časopisa „Medici.com“.

Medici.com

Prim. dr Momir Pušac i prof. dr Boško Radomir

9

Z D R A V S T V O

Tele-edukacija i tele-medicina u UKC RS

“Forward” konferencija Pametna rješenja

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske Alen Šeranić bio je učesnik panela Pametna rješenja i građani na “Forward” konferenciji koja je održana 4-5. 12. 2019. u Banjaluci. Ministar Šeranić je predstavio rezultate primjene tele-edukacije i tele-medicine kroz saradnju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske sa svjetskim i klinikama u okruženju.

Tele-edukacija i tele-medicina bile su jedan od načina da se prevaziđe nedostatak kontinuirane edukacije ljekara intenzivista te podrška ljekarima koji trenutno rade u Klinici intenzivne medicine UKC RS. Riječ je o pilot projektu telemedicine i tele-edukacije nazvan “Video assisted remote coaching of evidence based roundingin the ICU”.

Komunikacija sa Mayo Clinic iz SAD i ljekarima koji učestvuju u video-viziti nastao je na temelju dugogodišnje saradnje, koja je počela i prije samog osnivanja Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane. Ljekari su dali svoj veliki doprinos u proteklih deset godina putem savjeta o samoj organizaciji klinike, preko donacija kao i edukacijom naših ljekara u SAD. Konačan vid projekta video-vizite iznjedren je zajedničkim idejama naših ljekara i ljekara iz Mayo klinike.

Prva elektronska vizita je održana 2016. godine i elektronske vizite se održavaju skoro svake sedmice - u najvećem procentu sa ekspertima iz Mayo Clinic Rochester – prof. dr Ognjen Gajić, MD, u manjem procentu sa ekspertom iz Mayo Clinic Jacksonville – prof. dr Emir Festić, MD. Implementacija elektronskih vizita i preporuke eksperta sa Mayo Clinic su tokom svake elektronske vizite savjetodavno uticali na sve segmente liječenja i rada u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane. Ovakav vid edukacije je relativno jeftin, usmjeren na svakodnevnu problematiku, a visokokvalitetetan s obzirom na kompetencije edukatora sa Mayo Clinic.

Riječ je o zaštićenom video-linku, jer se preko njega razmjenjuju informa10

cije, snimci, istorija bolesti… Takođe, od ogromne je važnosti, jer se radi o casebased learning, a mentori sa Mayo klinike odmah za svaki od kompleksnijih slučajeva našim ljekarima elektronski dostavljaju najnoviju literaturu u kojoj se preporučuju najnovije metode dijagnostike i liječenja.

Kako je ovakav vid edukacije pokazao pozitivne efekte, menadžment Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci su podržali ovakav vid edukacije i zatražili od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske da se sertifikuje kao kontinuirana medicinska edukacija, što je i učinjeno u decembru 2016. godine.

Zahvaljujući ovakvoj saradnji, razvijena je CERTAIN - ček lista za rano prepoznavanje kritično oboljelih – Cehecklist for Early Recognition and Treatment of Acute Illnes and INyury Kreirana je od strane prof. dr Ognjena Gajića u istraživačkom centru – METRIC Mayo Clinic METRIC - Multidisciplinary Epidemiology and Translational Research in Intensive Care.

Glavni cilj CERTAIN studije je da se pokuša naći elektronski model u standardizaciji i ujednačenju pristupu i procjeni akutno oboljelog bolesnika, uz smanjenje greške u svakodnevnom radu sa kritično oboljelima. Pilot studija – video-konsultacija u jedinici intenzivnog liječenja za nehirurške bolesnike bazirana je na

CERTAIN – platformi. Klinika intenzivne medicine za nehirurške grane u UKC Republike Srpske je započela sa implementacijom projekta početkom 2016. godine.

Trenutno je u CERTAIN studiju uključena 41 bolnica sa pet kontinenata. CERTAIN je dizajnirana kao standardizovan pristup u evaluaciji i tretmanu aktuelno dekompenzovanih pacijenata.

Dvogodišnja primjena video-kunsultacija, baziranih na CERTAIN platformi, je dovela do statistički značajnog pada mortaliteta i smanjenja prosječne dužine hospitalizacije u Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Identifikovane su sve intervencije koje su nastale kao rezultat tele-edukacije te potvrđen visok nivo zadovoljstva korisnika tele-edukacije.

Prof. dr Peđa Kovačević, načelnik Klinike intenzivne medicine UKC Republike Srpske, je upravo na ovu temu objavio naučni rad u Critical Care časopisu, koji je kao takav dobio je najviše ocjene.

Ovaj rad dobio je i treću nagradu na International MEDIS Awards Contest u Ljubljani u novembru 2019. godine, a za poseban doprinos naučnoistraživačkom radu i medicinskoj nauci nagrađen je i od strane Komore doktora medicine Republike Srpske i Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

Jelena Vujić

I

Z D R A V S T V O

nstitut za javno zdravstvo Republike Srpske obilježio je 25. oktobra 90 godina postojanja i rada. U radnom dijelu koji je održan u vidu panel diskusija kojima su prisustvovali brojni stručnjaci kako iz Republike Srpske i FBiH, tako i iz regiona raspravljalo se o javnom zdravlju u okruženju, prevencijama nezaraznih bolesti, nadzoru, dijagnostici i prevenciji zaraznih bolesti te jačanju kapaciteta Instituta sa osvrtom na zaštitu od zračenja, sanitarnu hemiju i farmaciju.

Izložbom dokumenata i fotografija koje je za svečani dio manifestacije pripremio Arhiv Republike Srpske prikazan je put razvoja Instituta - od Doma narodnog zdravlja, osnovanog 1929. godine, preko Higijenskog zavoda, do Instituta.

Higijenski zavod u Banjaluci osnovan je 7. novembra 1929. godine. Nastao je spajanjem Stalne bakteriološke stanice sa Domom narodnog zdravlja.

U to vrijeme Higijenski zavod je predstavljao moderan tip zdravstvene ustanove, kakve su bile rijetke u to vrijeme.

Poseban značaj su imali programi koji su bili usmjereni na zaštitu i unapređenje zdravlja cjelokupnog stanovništva.

U periodu od 1929. do 1931. godine formirane su sve neophodne organizacione jedinice putem kojih je Higijenski zavod trebalo da realizuje svoje programske zadatke. Najznačajnije su: Bakteriološko-epidemiološko odjeljenje, Školska poliklinika sa kupatilom i Zubnim odjeljenjem, Antituberkulozni dispanzer, Opšta i venerična ambulanta, Sanitetsko-tehničko odjeljenje, Socijalno-medicinsko odjeljenje, Hemijsko odjeljenje, Odjeljenje (zavod) za zaštitu matera i djece i domaćička škola, Muzej za higijenu sa pokretnim izložbama i opšte ambulante.

Higijenski zavod u Banjaluci, desetak godina poslije II svjetskog rata dobija naziv Regionalni zavod za zaštitu zdravlja i djeluje na banjalučkom regionu da bi konačno, 2018. godine, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, registrovan pod imenom Javna zdravstvena ustanova Institut za javno zdravstvo Republike Srpske sa sjedištem u Banjaluci i regionalnim centrima u Doboju, Istočnom Sarajevu, Trebinju, Zvorniku i Foči.

Misija JZU Instituta za javno zdravstvo je da prati, procjenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva, odnosno očuvanje životne sredine u Republici Srpskoj u oblastima epidemiologije, mikrobiologije, higijene, socijalne medicine, sanitarne hemije, farmacije i zaštite od zračenja, a sve u cilju promo12

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Jubilej - 90 godina postojanja i rada Pripremila: Milka Mrđa, stručni saradnik za odnose s javnošću u JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

cije zdravlja, prevencije bolesti i unapređenja kvaliteta života.

Zbog specifičnosti djelatnosti i uloge u zdravstvenom sistemu Republike Srpske, prilikom formulisanja politika i dugoročnih ciljeva Instituta, uzimamo u obzir potrebu da oni budu utemeljeni na zakonskom okviru i podzakonskim aktima, kao i na strategijama i politikama koje je usvojila Vlada Republike Srpske.

Strateški pravci razvoja Instituta se razmatraju i usklađuju sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite, koje je, u ime osnivača, zaduženo da vrši nadzor nad radom Instituta.

Povodom jubileja Instituta, vršilac dužnosti Branislav Zeljković je rekao da je Institut tokom svog postojanja napredovao svake godine uprkos i teškim vre-

menima koja su ga pratila i postao simbol ne samo zdravlja, već simbol slobode i napretka. Institut je dosegao visok nivo u pružanju usluga te da je među prvima po broju akreditovanih metoda u regionu.

Institut je svake godine razvijao neku novu metodu, novu uslugu i edukacijom kadra, zaštitom javnog zdravlja i prevencijom radi na poboljšanju zdravlja stanovništva.

Institut za javno zdravstvo RS izuzetno je i kadrovski osposobljen – ima 14 doktora nauka, 14 magistara te veliki broje specijalista različitih grana medicine. Sarađuje sa skoro svim zdravstvenim ustanovama u RS i uz podršku svih relevantnih institucija trudiće se da spremno odgovori na sve izazove koji ga u budućnosti očekuju.

Na raspolaganju su Vam saloni opremljeni prema evropskim standardima sa posebnom pažnjom na akustici, pratećoj opremi, klimatizaciji i rasporedu salona.

Kontakt telefon:

+387 53 410 030

marketing@banja-vrucica.com www.banja-vrucica.com

Usavršavajte se uspješno u srcu prirode!

P

Z D R A V S T V O

orodična medicina predstavlja prvi kontakt i ulazak pacijenta u sistem zdravstvene zaštite. Tim porodične medicine obezbjeđuje zdravstvenu zaštitu članovima porodice, kao i zajednice, praćenjem zdravstvenog stanja stanovništva i preduzimanjem mjera na sprovođenju i suzbijanju zaraznih bolesti, ranom otkrivanju bolesti i liječenju, odnosno upućivanju na složeniju dijagnostiku, liječenje i rehabilitaciju.

Nedavno otvorena Zdravstvena ustanova „Specijalistički centar Banja Vrućica“ u Tesliću pruža usluge porodične i interne medicine, stomatologije, kao i mogućnost obavljanja specijalističkih pregleda.

Prim. dr Spomenka Paurević-Čutura, specijalista porodične medicine i direktorka ove zdravstvene ustanove, smatra da će novootovorena ustanova biti od posebnog značaja za pacijente porodične medicine, jer će preko Fondra zdravstvene zaštite, uz ovjerenu zdravstvenu knjižicu, moći koristiti usluge ljekara porodične medicine.

1.Zbog čega je značajna primarna zdravstvena zaštita i koje su njene osnovne karakteristike?

Primarna zdravstvena zaštita je značajna jer je temeljna zdravstvena zaštita koju karakterišu dostupnost, sveobuhvatnost, kontinuiran rad sa pacijentom kroz sve životne dobi. Zadužena je za sprovođenje mjera unapređenja zdravlja, prevencije bolesti, liječenje.

Učestvuje u njezi, rehabilitaciji i brine o teškim i nepokretnim pacijentima.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti se ogleda mogućnost integracije i funkcionalne saradnje pacijenta i zdravstvenih službi na svim nivoima sa zajedničkim ciljem, a to je unapređenje fizičkog, psihičkog i duševnog blagostanja stanovništa. Nema srećnijeg čovjeka od zdravog čovjeka! Zbog toga se racionalno, kratkoročno i dugoročno planira i radi na prevenciji bolesti, sprečavanju i suzbijanju zaraznih i hroničnih nezaraznih bolesti koje danas zauzimaju razmjere epidemije. To su, prije svega, kardiovaskularne bolesti, sa ili bez komplikacija, hronična opstruktivana bolest pluća, bolesti koštano-mišićnog sistema, duševne bolesti i bolesti ovisnosti koje velikim dijelom narušavaju i životnu i radnu sposobnost, pa možemo reći da primarna zdravstvena zaštita radi i na smanjivanju stope invaliditeta i ozljeda.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti za pacijente koristimo najoptimalnije dijagnostičke terapijske postupke slijedeći kako kliničke vodiče, tako i pokazatelje 14

Porodična medicina u ZU „Specijalistički centar Banja Vrućica“ Pripremila: Nikolina Aleksić

Prim. dr Spomenka Paurević-Čutura, direktorka ZU „Specijalistički centar Banja Vrućica“

dobre kliničke prakse. Sve navedeno, uz savjete i promicanje zdravijeg stila života vodi srećnijoj i zadovoljnijoj društvenoj zajednici, a i dugoročnijoj racionalizaciji i smanjenju troškova porodici i društvu.

2. Ko čini tim porodične medicine „Specijalističkog centra Banja Vrućica“?

Naš tim čine ljekar, specijalista porodične medicine, jedna viša medicinska sestra i dva medicinska tehničara, od kojih je jedan predviđen za rad u patronaži, tako da ćemo uvijek imati dvije sestre u ambulanti. S ciljem unapređenja kvaliteta, naše dvije sestre su na dodatnoj kontinuiranoj edukaciji PAT programa, specijalno usmjerenog prema porodičnoj medicini i primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

3. Koje su pogodnosti koje pruža porodična medicina „Specijalističkog centra Banja Vrućica“?

U našoj ambulanti pacijenti će, uz ovjerenu knjižicu, dobiti sve usluge ljekara porodične medicine koje su predviđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti kako u domovima zdravlja, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama, koje imaju ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja, a svaki dan ih je sve više.

Princip rada porodične medicine se zasniva i na naručivanju pacijena-

Z D R A V S T V O

ta. Pacijent se naručuje i obrazlaže sestri razlog dolaska – terapija, kontrola, uputnice, doznake i slično, ali pacijenti kojima je zdravstveno stanje loše ili u pogoršano dolaze bez zakazanog termina i biće primljeni prema trijažnom postupku. Za administrativne usluge, kao što su kontinuirana terapija, uputnice, doznake, izvod iz zdravstvenog kartona, pacijenti će moći dogovoriti telefonskim putem, što ćemo ispoštovati, a traženo će ih čekati na pultu kod sestara. Zatim, pacijenti će moći u našoj ordinaciji da vade krv i urade laboratorijske nalaze, biohemijske i hematološke analize kao u domu zdravlja. Dakle, ako je neko plaćao participaciju, platiće je i ovdje, a ako nije, neće ni ovdje plaćati. Pacijentu ćemo ponuditi pregled specijaliste i specijalističkih usluga raznih profila, uz plaćanje, ali to smatramo benefitom s obzirom na nedostatak

vremena, udaljenost i predugo čekanje na termin pregleda. Smatram da treba slijediti evropske standarde u praksi i ophođenju sa pacijentom, primiti ga, saslušati sa empatijom, pregledati, odlučiti za najbolje modalitete prevencije i liječenja, a nadasve zajednički graditi odnos ljekar – pacijent, pun povjerenja i uvažavanja.

O kvalitetu međuljudskih odnosa, a posebno onih u ordinaciji, trebalo bi da se mnogo više priča, jer znati saslušati, imati vremena i strpljenja za osobu koju nešto muči, pa bila to i obična dugogodišnja kostobolja, znači prihvatiti ga sa razumijevanjem i ljubavlju kojih sve više nedostaje u komunikaciji.

Sigurna sam da će se u našoj ordinaciji sa pacijentom postupati kao sa osobom gdje će se osjećati prihvaćeno i ugodno.

4.Koje još usluge nudi „Specijali-

stički centar Banja Vrućica“?

Osim laboratorijskih nalaza, tumorskih markera, hormona, naručujemo za preglede kardiologa, interniste, reumatologa, vaskularnog hirurga, pulmologa, endokrinologa, fizijatra, ortopeda, neurohirurga, oftalmolmologa, otorinolaringologa, neuropsihijatra, dermatologa, a u dogledno vrijeme ginekologa i radiologa. Radićemo i orijentacioni ultrazvuk abdomena u porodičnoj medicini. Nabavili smo i moderan 3D ortopan posljednje generacije sa minimalnom dozom zračenja i moći će se uraditi digitalna radiografija zuba i vilica, sa prikazom debljine kosti. Na istom aparatu će se moći uraditi snimak sinusa, vratne kičme, ramena i šake vrlo brzo i kvalitetno.

ZU „Specijalistički centar Banja Vrućica“ Ul. Svetog Save bb, Teslić Telefon: 053 250 154 E-mail: specijalisticki.centar@banja-vrucica.com

Želimo Vam srećne predstojeće praznike 15

Z D R A V S T V O

Od januara 2020. godine u Banjaluci

Najsavremeniji linearni akcelerator - TrueBeam

N

akon devet godina postojanja i rada u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, kompanija „Affidea“ i njena kćerka firma IMC Banjaluka donijeli su stratešku odluku o zamjeni postojeća dva linearna akceleratora DHX sa novim TrueBeam akceleratorima proizvođača „Varian Medical Systems“ iz Sjedinjenih Američkih Država.

Glavni radiološki tehnolog Centra za radioterapiju Banjaluka, Aleksandar Kostovski objasnio je da su TrueBeam linearni akceleratori uređaji posljednje tehnološke generacije koji su specifični po tome što omogućavaju sprovođenje najsavremenijih radioterapijskih tretmana kod svih vrsta malignih oboljenja. Izabrana konfiguracija aparata omogućava izvođenje visokopreciznih radiohirurških tretmana. Primjenom FFF energija (Flattening Filter Free) omogućena je isporuka veoma

16

Varian TrueBeam linearni akcelerator

velikih doza radijacije u kratkom vremenu na izuzetno male volumene, što značajno skraćuje vrijeme neophodno za isporuku tretmana i na taj način pacijentu se omogućuje radiohirurški tretman u vremenu kraćem od 10 minuta. Ugrađeni moduli za respiratornu sinhronizaciju u realnom vremenu prate disanje pacijenta i dozu zračenja isporučuju u precizno definisanom dijelu respiratornog ciklusa čime omogućavaju maksimalnu poštedu respiratorno pokretnih zdravih organa i tkiva koji se nalaze u neposrednoj blizini tumora. Takođe, ovi akceleratori će među prvima u Evropi biti opremljeni visokosofisticiranim sistemom Identify za SGRT (Surface Guided Radiation Therapy). SGRT sistem u realnom vremenu, za vrijeme

Projektovani izgled bunkera sa novim TrueBeam linearnim akceleratorom

Z D R A V S T V O

zračenja, prati pacijenta i prevenira bilo kakve greške vezane za neželjena pomjeranja pacijenta, a time i smanjuje mogućnost greške u sprovođenju tretmana. TrueBeam akceleratori su opremljeni najnovijim algoritmima za slikovno vođenje radioterapijskog tretmana. Primjenom ovih tehnologija je praktično moguće prije same isporuke doze vizuelizirati tumor i/ili ciljni volumen te na osnovu slike korigovati geometriju zračnog tretmana i submilimetarskom preciznošću isporučiti visoke doze radijacije.

Dr Oliver Arsovski, medicinski direktor Centra, kaže da je osoblje Centra za radioterapiju već počelo pohađati neophodne obuke u trening centrima „Varian Medical Systems“, kao i u njihovim referentnim centrima u Evropi. Obuke za kompleksne radioterapijske procedure zahtijevaju vrijeme i resurse koje je IMC Banjaluka obezbijedio u paketu sa nabavkom opreme. Stručnjaci proizvođača opreme će zajedno sa lokalnim timom Centra u sljedećem periodu raditi na nesmetanoj i bezbjednoj implementaciji svih procedura koje se tiču nove opreme.

Pored edukacija i rada na projektu zamjene opreme, osoblje Centra redovno obavlja sve rutinske dnevne poslove u Centru za radioterapiju te učestvuje u radu svih konzilijuma koje organizuje UKC RS, gdje stručnjaci UKC RS i IMC Banjaluka zajednički rade na kreiranju strategije liječenja malignih oboljenja kod svakog pacijenta. Ovakav individualizirani pristup značajno povećeva šanse za izlječenje odabirom optimalnog terapijskog pristupa. Potrebno je naglasiti veoma dobru saradnju koju IMC Banjaluka ima sa kolegama iz UKC RS i ostalih zdravstvenih ustanova (onkoloških odjeljenja pri bolnicama u Republici Srpskoj).

Centru predstoji period veoma intenzivnog rada, objašnjava Marijan Bilić, generalni direktor IMC Banjaluka, a očekivani završetak projekta je planiran za jun 2020. godine kada će Centar za radioterapiju Banjaluka imati potpuno funkcionalna dva nova TrueBeam akceleratora. Investicija u nove aparate i prateće softvere za planiranje tretmana, novi onkološki informacioni sistem, rekonstrukciju postojećih bunkera, nabavku dozimetrijske opreme i sredstava za imobilizaciju i fiksaciju pacijenta kao i obuku medicinskog osoblja, čemu se poklanja posebna pažnja, će iznositi preko 10 miliona KM koje u potpunosti obezbje-

đuje „Affidea“, osnivač IMC Banjaluka, iz vlastitih sredstava. Ova investicija je sastavni dio međunarodnog ugovora koji je IMC Banjaluka potpisao sa Vladom RS, Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS i UKC RS, a sama implementacija je dokaz uspješnosti primjene modela Javno privatnog partnerstva koji je potpisan 2008. godine, a po kojem je uspostavljen Centar za radioterapiju u Banjaluci, prvi centar za radioterapiju u Republici Srpskoj. Od dana uspostavljanja centra do danas, aktivnosti su podrazumijevale postepeni razvoj koji nije samo uključivao implementaciju novih tehnika, već i kontinuirano zanavljanje radioterapijske aparature i praćenje najnovijih tehnoloških trendova u svijetu radioterapije. Bilić naglašava da je investicija u kadar Centra za radioterapiju značajniji segment rada u IMC Banjaluka.

U periodu od 2012. do 2016. godine, IMC Banjaluka je imao projekat afilijacije sa Metodist bolnicom iz Hjustona, Teksas, što je značajno podiglo kvantum znanja medicinskih profesionalaca u IMC Banjaluka. Sada IMC Banjaluka samouvjereno nastavlja sa primjenom novih tehnologija, a svoja znanja i iskustva su pretočili u knjigu o radijacionoj onkologiji koja će biti objavljena u januaru 2020. godine, a pripremljena je za studente medicine u koordinaciji sa Medicinskim fakultetom Banjaluka, sve u cilju nastavka tradicije dobre medicinske prakse. Takođe, „Affidea“ je u saradnji sa Medicinskim fakultetom Banjaluka pomogla uspostavljanju specijalizacije iz radijacione onkologije koja je već izrodila prve lokalne specijaliste radijacione onkologije, a visoka strukovna škola za radiološku tehnologiju je zajedničkim snagama uspostavljena 2017. godine, odakle se očekuju prvi kadrovi 2021. godine. Na ovaj način privatna kompanija „Affidea“ dokazuje svoju privrženost lokalnoj društveno-naučnoj zajednici i daje primjer uspješne sinergije privatnog i javnog partnera.

Uzimajući u obzir sve navedene činjenice sa najnovijim projektom zanavljanja radioterapijske aparature i implementaciju najnovijih radioterapijskih tretmana, Centar za radioterapiju Banjaluka ostaje na mapi najsavremenijih radioterapijskih centara u ovom dijelu Evrope čime nastavlja ulogu lidera u radijacionoj onkologiji, kaže Bilić.

Pripremila: Dijana Stričić, MSc

Affidea je najveći i najuspješniji panevropski pružalac medicinskih usluga. Ova nizozemska holding kompanija, sa sjedištem u Amsterdamu, zapošljava preko 7000 zdravstvenih radnika u 16 evropskih zemalja i posjeduje i upravlja sa preko 270 medicinskih centara. Aktivnosti „Affidee“ su podijeljene na dva segmenta - Affidea Diagnostics, čije aktivnosti sa vezane za radiološke dijagnostičke centre i Affidea Cancer Treatment Centers, koji pružaju savremene usluge liječenja onkoloških pacijenata.

Affidea je osnovala prvi Centar za radioterapiju u Banjaluci, lokalno registrovan kao International Medical centers Banjaluka ili IMC Banjaluka. IMC Banjaluka je počeo sa radom 2010. godine prema ugovoru između Vlade Republike Srpske, Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske i Univerzitetsko kliničkog centra Republike Srpske s jedne strane i „Affidee“ s druge strane, sve na osnovu modela JPP-a. IMC Banjaluka pruža specijalizovane usluge teleterapije i brahiterapije za sve onkološke bolesnike koji su osigurani od Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, ali i za privatne pacijente iz okruženja. Kroz zajednički rad u konzilijumima, medicinski timovi Univerzitetsko kliničkog centra Republike Srpske i IMC Banjaluka zajednički donosi odluke o najboljem izboru terapije za svakog pacijenta pojedinačno.

U ovom trenutku, IMC Banjaluka zapošljava šest radijacionih onkologa, dva specijalizanta radijacione onkologije, pet medicinskih fizičara, 13 RTT-ova i dva servis-inženjera.

Ovaj mali tim je pomogao da se nove tehnologije usvoje veoma brzo i time doprinio unapređenju medicinskog miljea Republike Srpske i stvaranju boljih uslova za liječenje onkoloških bolesnika. Napretku je svakako pomoglo postavljanje savremenih tehnoloških sistema za radioterapiju - IMC Banjaluka posjeduje tri linearna akceleratora proizvođača „Varian Medical Systems“, brahiterapijski uređaj, CT simulator i konvencionalni simulator, zahvaljujući kojim IMC Banjaluka danas rutinski pruža sve moderne tehnike zračenja, od 3D konformalne radioterapije (3DCRT), intenzitet modulisane radioterapije (IMRT), volumetrijske lučne terapije (VMAT/RapidArc), stereotaksične hirurgije (SRS), stereotaksične radioterapije (SRT), stereotaksične terapije cijelog tijela (SBRT) i brahiterapije (BT). „Varian Medical Systems“ je proglasio IMC Banjaluka svojim Centrom izvrsnosti 2017. godine. Od početka rada IMC Banjaluka posjeduje ISO 9001: 2015 sertifikat, a od avgusta 2018. godine Centar je sertificiran i od Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske.

17

R

adno okupaciona terapija se u JZU Bolnica “Sveti apostol Luka“ Doboj provodi od 2017. godine. Ona kao dio bolničkog liječenja obuhvata sve manuelne, kreativne, rekreativne i ostale aktivnosti sa ciljem poboljšanja fizičke i mentalne funkcije pacijenta. U radu sa pacijentom učestvuje psihijatar, psiholog, okupacioni terapeut, a po potrebi se uključuje i socijalni radnik. Ova terapija se odvija pod nadzorom radno okupacionog terapeuta Gordane Riljić u namjenski opremljenoj prostoriji za okupacionu terapiju, gdje pacijenti učestvuju u aktivnostima crtanja, slikanja, bojenja, izrade dekupaža, izradi predmeta od drveta, gipsa, gline, papira, kartona, vezenja, štrikanja, heklanja, izradi tapiserija, uzgoju sobnog cvijeća kao i društvenih igara.

U sklopu radno okupacione terapije pacijenti su izvođeni u dvorište gdje su se uključivali u uređivanje i sađenje cvijeća, što se pokazalo kao veoma efikasno i korisno u njihovom oporavku.

Boravak na otvorenom, svjež vazduh, boravak na suncu, okruženje prirode i fizička aktivnost su doprinijeli bržem oporavku, boljoj društvenosti, motorici, samosvijesti i poboljšanju izvršnih funkcija.

Shodno tome i infrastrukturnim mogućnostima kojima raspolaže Služba za psihijatriju, dr Ferhad Hadžiibrahimović je dao ideju o izgradnji lavirinta koju je dr Branimir Popović, načelnik Službe za psihijatriju, podržao i sproveo u djelo. Novac za početak izgradnje lavirinta obezbjeđen je upravo od prodaje predmeta koje su pacijenti napravili tokom radno okupacione terapije. Projekat „Lavirint“ je započet 26.7.2019. godine i do sada je u njemu učestvovalo oko 28 pacijenata koji su u aktivnosti uključivani po 2h, 2-3 puta sedmično, a nalazi se u dvorištu Službe za psihijatri18

Projekat “Lavirint”

Radno okupaciona terapija u vanjskom okruženju bolnice Doboj Pripremila: Slađana Spasić

Z D R A V S T V O

Korisničke aktivnosti

Duhovna obnova Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Udruženje „Duša“ Čelinac

Č ju. Sam početak realizacije je dao veoma pozitivne efekte na pacijente, jer je primijećen osjećaj korisnosti, važnosti, pripadnosti društvu i osjećaj volje. Međutim, pored učešća u realizaciji ovog projekta, sam lavirint služi za hodanje koje u pacijentima podstiče pozitivne karakteristike ličnosti, povećava istrajnost, skromnost, pouzdanost i jednostavnost. Istovremeno, uklanja negativ-

po lavirintu psihijatrima olakšava sagledavanje mentalnog stanja pacijenta i njegovu mogućnost adaptacije u socijalnu sredinu, koje se do sada oslanjalo isključivo na farmakoterapiju.

Dalje aktivnosti po pitanju ovog projekta idu ka uređenju zemljišta oko lavirinta, postavljanju ograde, klupa, sređivnju prilaznih stepenica, sađenju cvijeća i zelenila. Svrha Projekta jeste da se što

lanovi Udruženja za podršku licima, porodicama i zajednici u mentalnom zdravlju “Duša” iz Čelinca su tokom proteklog mjeseca organizovano posjetili manastir Liplje, a nakon obilaska manastira je na planini Borja upriličen zajednički ručak. Putovanje i posjeta manastiru i Borju protekli su u veoma prijatnoj atmosferi. Posebno zadovoljstvo predstavljalo je i prisustvo njihovih bližnjih, jer je organizacija ovog puta omogućila da svaki član Udruženja putuje sa jednim članom svoje porodice ili nekim od prijatelja.

I ova aktivnost je dio Projekta „Unapređenje somatskog zdravlja lica sa mentalnim poremećajima iz ruralnog područja“ koji provodi Udruženje „Duša“ u saradnji sa Projektom mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini i Centrom za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Čelinac. Ovim projektom je obuhvaćeno 30 korisnika centara iz ruralnih područja, sa ciljem očuvanja i poboljšanja somatskog zdravlja lica sa poteškoćama u mentalnom zdravlju.

Napomena: Sve osobe na fotografiji saglasne su sa njenim objavljivanjem.

ne karakteristike, kao što su sebičnost, bezosjećajnost, ljenost i bezobzirnost.

Sam Projekat obuhvatio je širok dijapazon mentalnih poremećaja kojima je prvenstveno izložena mlađa populacija stanovništva. U posljednjih šest mjeseci izražen je povećan broj pacijenata oboljelih od depresije i zavisnosti od alkohola. Riječ je o mladim osobama kojima na svaki način treba ukazati pomoć i podršku, a jedna od njih je upravo radno okupaciona terapija u vanjskom okruženju.

Benefiti ove vrste radno okupacione terapije su uočeni i u radu psihijatara. Posmatranje kretanja pacijenta

više pacijenata uključi, a ne da se što prije završi, iako će po završetku, osim koristi za mentalne bolesnike, imati i estetski efekat na okruženje.

Asocijacija XY sprovela je istraživanje koje je pokazalo da je zastupljenost okupacione radne eko-terapije na otvorenom u BiH svega 2%.

Ovim Projektom je ukazano na mogućnost razvoja novih vrsta usluga i mogućnost razvoja novih modela, koji bi značajno uticali na smanjenje boravka i kvalitet oporavka pacijenata u zdravstvenim ustanovama.

Napomena: Sve osobe na fotografiji saglasne su sa njenim objavljivanjem.

19

S

Z D R A V S T V O

vjetski dan mentalnog zdravlja ove godine (10. listopada) Svjetska zdravstvena organizacija posvetila je temi samoubojstva sa sloganom „Promocija mentalnog zdravlja i prevencija suicida“, osobito kod populacije mladih. Stoga je Centar za mentalno zdravlja Doma zdravlja Odžak i ove godine organizirao niz aktivnosti usmjerenih na tematiku promocije i prevencije mentalnog zdravlja, sa posebnim naglaskom na preveniranje samoubojstva.

Petodnevne aktivnosti (od 7. do 11. listopada 2019. godine) provodile su se u okviru manifestacije „Dani otvorenih vrata Centra za mentalno zdravlje Odžak“ i zbivale su se u institucijama i zajednici sa ciljem povećanja svijesti, ali i senzibiliranja pojedinaca i zajednice za rano prepoznavanje (detekciju) mentalno-zdravstvenih poteškoća ili poremećaja, ali i osvještavanja potrebe za pravovremenim intervencijama i liječenjem detektiranih poteškoća i/ili mentalnih poremećaja, ali i rehabilitacijom oboljelih.

Prve radionice održane su u odžačkom Dječijem vrtiću „Paola Cerueto“, nakon kojih su održane i radionice za oko 150 učenika u Srednjoj školi „Pero Zečević“ u sklopu Projekta „Imam razloga za život“, koji provodi Udruga „Neuron“ iz Odžaka u suradnji sa Centrom za mentalno zdravlje Odžak. Na ovim radionicama su po prvi put učestvovali i govornici u mentalnom zdravlju, ličnim pričama iz kuta iskustva vlastitog oboljenja. Ovaj projekat financiran je od strane općine Odžak.

Na Svjetski dan mentalnog zdravlja, 10. listopada 2019. godine, tijekom ulične manifestacije promovirani su važnost mentalnog zdravlja, ali i oporavak od bolesti, a javnost je informirana o načinima preveniranja obolijevanja, ranom prepoznavanju simptoma i mogućnostima pružanja stručne pomoći i podrške, uz dijeljenje edukativno-promotivnih materijala. Također, održana je i javna humanitarno-prodajna izložba, na kojoj su još jedanput predstavljeni radovi članova Udruge „Neuron“ iz Odžaka i korisnika usluga Centra, kao plod rehabilitacijskih procesa kroz okupacionu terapiju.

Profesionalci iz Centra su, skupa sa članovima „Neurona“, 12. listopada 2019. godine sudjelovali i na okruglom stolu, koji se bavio temom prevencije suicida u Tuzli, organiziranog od strane Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj boli Tuzlanskog kantona “Fenix“, kao i u Gradačcu sa profesionalcima 20

Zajedničke aktivnosti

Dani otvorenih vrata u Odžaku Pripremila: Ana Majić, dipl. medic. sestra/okupacioni terapeut, CMZ Odžak

iz Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Gradačac.

U listopadu su započele aktivnosti u Osnovnoj školi „Vladimir Nazor“

u Odžaku na realiziranju dva projekta promocije mentalnog zdravlja koje financiraju Vlada i Zavod zdravstvenog osiguranja Županije posavske. Nositelj ovih projekata je Udruga „Neuron“, a implementira ih Centar za mentalno zdravlje Odžak.

Listopadsko izuzetno lijepo vrijeme pogodovalo je i organiziranju izleta i druženju u prirodi članova Udruge i profesionalaca iz Centra, kao vrhunca kontinuiranih aktivnosti na promociji mentalnog zdravlja i prevenciji suicida u općini Odžak, ali i šire.

Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su s njihovom objavom.

Z D R A V S T V O

P

ristup koordinisane brige je usluga namijenjena za najosjetljivije grupe korisnika – osobe koje pate od teških mentalnih poremećaja i imaju višestruke potrebe.

Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija XY u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, a koji je podržan od Vlade Švajcarske, od 2013. godine podržava integraciju i održivost ove usluge u svakodnevnoj praksi centara za mentalno zdravlje. Mr sc. med. dr Biljana Lakić, specijalista psihijatrije i liderka na Projektu mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, ističe da se „ova podrška realizuje kroz niz različitih aktivnosti kao što su organizacija dodatnih obuka, praćenje primjene i podrška primjene ove intervencije na radnom mjestu. Ove aktivnosti potvrđeno doprinose kontinuiranoj motivaciji osoblja za poboljšanje kvaliteta ove usluge, jačanju saradnje između korisnika i pružalaca usluga u zajednici i, što je najvažnije, dobrom oporavku korisnika koji su uključeni u koordinisanu brigu“. Prema njenim riječima, 84,27% (N=248) korisnika uključenih u koordinisanu brigu tokom 2018. godine pokazuju visoke vrijednosti mjere oporavka, nakon tri mjeseca od početka primjene ovog pristupa u radu.

Tokom 2019. godine održano je 10 dvodnevnih edukativno-supervizijskih radionica iz koordinisane brige u sklopu prvog ciklusa Faze III Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini.

Na radionice su pozvani članovi multidisciplinarnih timova iz svih centara za mentalno zdravlje u zemlji, kao i dio osoblja bolnica i zavoda za zbrinjavanje osoba sa mentalnim poteškoćama, a sve u cilju njihovog boljeg upoznavanja sa konceptom primjene koordinisane brige. U ovogodišnjem ciklusu radionica učestvovalo je ukupno 250 profesionalaca.

Sadržaj edukativno-supervizijskih radionica pažljivo je kreiran, prateći potrebe i zahtjeve profesionalaca u mentalnom zdravlju. Kako je na ranijim radionicama kroz evaluacione liste tema naslijeđa traume identifikovana kao posebna, ali i tema o kojoj se nedovoljno govori u profesionalnim krugovima, odlučeno je da se, u saradnji sa dugogodišnjim konsultantima, kreira program koji bi obuhvatio moderan pristup temi traume kroz dinamičan i

Projektne aktivnosti

Kontinuitet supervizije koordinisane brige Pripremili: Dalibor Miholjčić i Mirko Zrnić, projektni službenici, Asocijacija XY/PMZBiH

zanimljiv sadržaj. Tako je u program radionice, pored standardnih predavanja, procesnih i kliničkih supervizija, uključeno i gledanje dokumentarnog filma „Tigrovi od papira“ (eng. Paper Tigers), američkog reditelja Džejmsa

Redforda, koji govori o radu alternativne škole „Linkoln“ u državi Vašington u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovu školu u gradu Vala Vala (eng.

Wala Wala) pohađaju adolescenti koji su tokom odrastanja izloženi različitim

21

Z D R A V S T V O

vrstama toksičnog stresa koji oštećuje mentalno zdravlje, emocionalnu kontrolu, akademsko postignuće i socijalne odnose. Sadržaj filma se sjajno nadovezuje na prethodne edukativne seminare o traumi i gubicima u razvojnom periodu i njihovim efektima na mentalno zdravlje u odraslom dobu.

Diskusija koja se odvijala nakon svake filmske cjeline omogućila je učesnicima da sinetetizuju znanja o dugotrajnim efektima traume na formiranje ličnosti i ponašanje u odraslom dobu.

U cilju smanjenja stigme u sadržaj radionica iz koordinisane brige uključene su osobe koje žive sa mentalnim poteškoćama, a koje su prošle trening govorništva koji je takođe organizovao Projekt mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. Oni su saopštavali svoje lične priče o oporavku, naišavši na veliku podršku i odobravanje prisutnih učesnika radionica. S obzirom na to da je okupaciona terapija jedna od važnih usluga koje se mogu pružiti u okviru koordinisane brige, na ovogodišnjim radionicama medicinski tehničar i okupacioni terapeut iz Centra

22

za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Srebrenica Predrag Petrović i medicinska sestra i okupaciona terapeutkinja Valerija Soldo iz Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Mostar, održali su kratka predavanja o konceptu i procesu okupacione terapije u mentalnom zdravlju i ulozi i značaju okupacionog terapeuta u timu centra za mentalno zdravlje.

Zaključak kliničkih supervizorki (mr sc. Nadežda Savjak, klinički psiholog i psihoterapeut, i prof. dr sc. med. Esmina Avdibegović, specijalista neuropsihijatrije i psihoterapeut) iza održanih radionica je da su prezentacije studija slučaja ove godine bile daleko zrelije i kvalitetnije u odnosu na ranije godine. Kod većine centara bilo je evidentno napuštanje medicinskog modela u pristupu korisniku, s tim da je preuzet njegov koristan i neophodan dio u smislu dijagnoze i detaljnosti kliničke slike. Navođenje faktora i stresova koji su doveli do dekompenzacije i povezivanje crta ličnosti sa porodičnom dinamikom i socijalnim iskustvima, pokazuje da

su učesnici napravili bitan pomak od medicinskog ka psihosocijalnom modelu, što je jedan od glavnih principa komunalne psihijatrije, a što potencira i predstavlja i koordinisana briga kao usluga mentalnog zdavlja u zajednici. Bolest više nije u osobi, već se počinju jasnije sagledavati uticaji porodičnih i socijalnih faktora, a samim tim i efikasnije intervenisati i planirati koraci koji bi mogli dovesti do minimalizovanja patologije i problema sa kojima se korisnici susreću u svojim životima.

Kao tema o kojoj profesionalci žele više saznati u narednim ciklusima radionica iz koordinsane brige, kako ističe mr sc. med. dr Biljana Lakić, izdvajaju se problematika suicidalnosti korisnika i osposobljavanja članova tima - koordinatora brige da sa svojim korisnicima adekvatno vode razgovor o ovoj temi u cilju efikasnije prevencije novih pokušaja.

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

YAG vitreoliza

Zamućenje u staklastom tijelu

O

va procedura je takođe poznata kao laserska vitreoliza. Ovo je minimalno invazivna procedura kojom se mogu odstraniti opacitati (zamućenja) u vidnom polju.

Procedura se radi ambulantno i obično traje oko 20-ak minuta.

Mnogi ljudi često pred okom vide različita lebdeća tjelašca koja se miču zajedno sa pokretima očiju i obično se više primjećuju kada se gleda u svijetlu površinu. Ove promjene su skoro sveprisutne i često ne predstavljaju neki veliki problem pacijentima.

Uzrok ovim simptomima je najčešće sjena koju na retini prave zamućenja u staklastom tijelu. Ako promjene traju više od tri mjeseca, nisu povezane ni sa kakvom drugom retinalnom patologijom, ako nisu praćene sa bljeskovima u perifernom vidnom polju i ako nisu povezane sa zamućenjima u sočivu, tada se može razmotriti upotreba YAG lasera kojim se zamućenja u staklastom tijelu mogu otkloniti.

Upotrebom YAG lasera i odgovarajuće lupe se isporučuju kratki pulsevi lasera na samo zamućenje sa ciljem da se zamućenje ispari. Cilj tretmana je da dovede do funkcionalnog oporavka, tj. da dozvoli pacijentu da u svakodnevnim aktivnostima nema poteškoće vezane uz opacitate u staklastom tijelu.

Svakako da ne treba očekivati da se staklasto tijelo očisti u potpunosti od svih zamućenja pošto neka zamućenja ne mogu biti jednostavno i efikasno tretirana. Da bi se postigao odgovarajući rezultat nekada je potrebno raditi više tretmana.

Nakon razgovora sa pacijentom pregleda se očno dno uključujući i periferiju retine. Ako nema druge patologije radi se tretman YAG laserom.

Isporučena energija lasera dovodi do „topljenja“ zamućenja i samim tim do nestanka simptoma. Nekada je moguće

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

da dođe do kontuzije okolnih tkiva koja je obično bez simptoma. Rizik ablacije retine uzrokovan ovim tretmanom je moguć, premda do sada nije prijavljen.

Svakako da treba paziti da se energija ne isporuči u prirodno sočivo kako ne bi došlo do razvoja katarakte. Nekada kao posljedica tretmana može da dođe do prolaznog povišenja očnog pritiska.

Nakon tretmana mogu da se primijete zamućenja u donjem dijelu vidnog polja, uzrokovana gasom koji je nastao u staklastom tijelu nakon lasera. Takođe, nekada je moguće da oko bude crveno i donekle osjetljivo.

Z D R A V S T V O

YAG laser za vitreolizu

Ovakva vrsta tretmana se preporučuje pacijentima koji imaju stalne i izražene sjene u vidnom polju koje im smetaju u svakodnevnim aktivnostima.

Sama odluka za tretman je na pacijentu i, naravno, na ljekaru. Ako se radi o malim zamućenjima i onim blizu retine onda se ne preporučuje nikakav tretman. Ako se radi o simptomima koji su zaostali nakon odvajanja zadnje strane staklastog tijela tada se ovim pristupom može postići odličan rezultat, naročito ako se radi o velikim zamućenjima dovoljno udaljenim od retine.

23

G

Z D R A V S T V O

ljivice su mikroorganizmi biljnog porijekla koje ne sadrže hlorofil pa nemaju sposobnost fotosinteze. Sva oboljenja kože izazvana gljivicama se mogu podijeliti na neinvazivne i invazivne mikoze.

Kod neinvazivnih mikoza uzročnici parazitiraju u rožastim strukturama kože, nokta i dlake. U okviru neinvazivnih mikoza razlikujemo tri podgrupe: -- površne mikoze, -- dermatofitije, -- kandidjaza.

Kod invazivnih mikoza patološki proces nije ograničen samo na rožaste strukture, već je zahvaćen i živi dio epidermisa, dermisa, supkutisa i okolnih tkiva.

Dermatofitije Dermatofitije predstavljaju grupu oboljenja izazvanu dermatofitima, keratinofilnim gljivicama, koji invadiraju rožaste strukture kože. Klasifikuju se prema genusu izazivača, Trichophyton, Microsporum, Epidermophyton. Klinička klasifikacija se vrši prema lokalizaciji oboljenja i izgledu promjena.

Tinea Corporis Tinea corporis je dermatofitna infekcija kože trupa i ekstremiteta, isključujući dlanove, tabane i pregibe.

Može biti izazvana bilo kojim specijesom dermatofita. Promjene su u vidu jasno ograničenih okruglastih ili policikličnih plakova sa naglašenom ivicom i postepenim gubitkom u centru, što im daje anularni izgled. Nekada inflamacija može biti jače izražena sa formiranjem pustula.

Lokalizuje se na ekstremitetima (skoro nikad se na javlja na dlanovima i tabanima, kao i na regiji prepona) i trupu.

Gljivična oboljenja kože Prof. dr Bogdan Zrnić, dermatovenerolog

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

Tinea Capitis Predstavlja gljivično oboljenje skalpa, izazvano dermatofitima. Oboljenje je kontagiozno, javlja se pretežno u dječjem uzrastu.

Mogu se razviti različite kliničke slike u zavisnosti od uzročnika. Trichophytia superficialis capilitii - izazvan je antropofilnim specijesom Tr. Tonsurans. Invazija dlake je po endotrix tipu (unutar omotača dlake). Javlja se kod djece i klinički se ispoljava kao sitne okrugle promjene u kapilicijumu, na kojima postoji bjeličasta deskvamacija.

Dlake su prelomljene na samom otvoru folikula.

- Trichophytia profunda capilitii (Kerion Celsi) Ovo je duboki oblik izazvan zoofilnim sojevima Trichophyton verrucosum ili Trichophyton mentagrophytes. Promjene su u vidu bolnih inflamatornih plakova ili nodusa, sa gnojem koji se cijedi iz folikularnih otvora. Dlake su normalnog izgleda i dužine, ali su slijepljene gnojem i lako se čupaju. Ukoliko se ne liječe, promjene spontano prolaze za 2-3 mjeseca, ostavljajući za sobom trajnu, ožiljnu alopeciju.

Kerion-Celsi Trychophitia superfitialis cruris

Tinea submamaris

24

- Favus Izazivač je Trichophyton schoenleinii.

Promjene se obično javljaju u centralnom dijelu kapilicijuma i šire se periferno, ostavljajući po ivicama vijenac očuvane kose. Tipična promjena je skutula, žućkasta tvorevina u obliku diska veličine oko 0,5 cm u promjeru, koja se sastoji od gljivica i keratinskih ma-

sa. Bolest dugo traje i završava se atrofičnom alopecijom.

Tinea Barbae Radi se o dubokom obliku trihofitije koja je lokalizovana u predjelu brade kod muškaraca. Izazivači su najčešće Trichophyton verrucosum ili Trichophyton mentagrophytes. Najčešće obolijevaju osobe koje su u kontaktu sa životinjama.

Dolazi do formiranja eritematoznih plakova, sa folikularnim pustulama. Dlake se lako čupaju, a nakon čupanja dlaka iz otvorenih folikula cijedi se gnoj. Promjene zarastaju ožiljno.

Tinea Pedis Tinea pedis (Atletsko stopalo) je najčešća gljivična infekcija koja se javlja kod čovjeka i smatra se da je zahvaćeno 30-50% ukupne odrasle populacije. Promjene su lokalizovane na stopalima, prije svega u interdigitalnim predjelima. Najčešći uzročnici su Trichophyton rubrum, Trichophyton mentagrophytes. Infekciji pogoduje loša higijena, pojačano znojenje, kao i nošenje gumene obuće.

U zavisnosti od izazivača i lokalizacije opisuju se tri kliničke slike: - Hronični interdigitalni oblik - promjene su lokalizovane najčešće u 3. i 4. interdigitalnom prostoru. Promjene su u vidu maceracije epiderma, deskvamacije, ragada. Ovakve promjene mogu trajati godinama.

- Hiperkeratotični oblik - najčešće ga izaziva Tr. rubrum. Promjene su lokalizovane na tabanima u vidu difuznog ljuspanja, uz sasvim blagu inflamaciju.

- Dishidrotični oblik - promjene su lokalizovane na svodu stopala i susjednim dijelovima tabana. Javljaju se naleti pruritičnih vezikula i pustula, praćeno intenzivnom inflamacijom.

Kod sva tri oblika kao komplikacija se može javiti bakterijska superinfekcija, prije svega Gram negativnim bakterijama.

Z D R A V S T V O

Candidiasis

Tinea interdigitalis pedis (hronični interdigitalni oblik)

Tinea Unguium Veoma česta gljivična infekcija nokatne ploče. Čak oko 20-30% populacije starije od 40 godina ima onihomikozu. Najčešće izazvana dermatofitima, ali je moguća infekcija i kandidom i plijesnima.

Obično zavisi od mjesta primarne infekcije. Kod distalne subungvalne onihomikoze (najčešći oblik) postoji zadebljanje i hiperkeratoza hiponihijuma, kao i bočnih strana ležišta nokta. S vremenom dolazi do zahvatanja čitavog nokta. Površna bijela onihomikoza je infekcija dorzalnog dijela nokatne ploče te nokatna ploča postaje neravna, trošna i lomljiva. Kod proksimalne subungvalne onihomikoze promjene počinju u predjelu lunule u vidu bijelih mrlja koje se šire kako nokat raste.

Tinea unguium

Tinea Inguinalis Tinea inguinalis (Eczema marginatum Hebra) je oboljenje koje se javlja kod odraslih osoba, češće kod muškaraca. Najčešći izazivači su Epidermophyton floccosum i Trichophyton rubrum.

Kliničke promjene se ispoljavaju kao jasno ograničeni eritematozni plakovi u preponama sa naglašenom, izdignutom ivicom.

Tinea inguinalis

Skoro sve kvasnice koje su patogene za čovjeka pripadaju genusu Candida, koji sadrži oko 100 specijesa. Najčešći uzročnik oboljenja kod čovjeka je Candida albicans. Cadida albicans je dio normalne flore usta, gastro-intestinalnog trakta i vagine.

U zavisnosti od toka i lokalizacije možemo razlikovati više kliničkih oblika.

Candidiasis oralis (Soor) Ovaj oblik se najčešće javlja kod novorođenčadi prije nego što dođe do kolonizacije bukalne sluznice normalnom florom. Kod odraslih je obično znak prisustva predisponirajućih faktora lokalne ili sistemske prirode.

Klinički se ispoljava promjenama u uglovima usana i na jeziku, koje su u vidu bjeličastih naslaga, koje se mehanički mogu lako ukloniti i ispod se vidi eritematozna osnova. Ukoliko promjene dugo traju sluznica može postati atrofična. Poseban oblik predstavlja Angulus infectiosus (Cheilitis angularis), koji se javlja u uglovima usana kod odraslih osoba koje nose zubne proteze. Promjene su u ovom obliku u vidu ragada i maceracije u uglovima usana.

Candidiasis intertriginosa Može biti zahvaćena bilo koja vlažna pregibna regija (ingvinalna, perianalna, submamarna). Promjene su u vidu eritematoznih plakova, sa maceracijom i vlaženjem, rubovi su nepravilni, a u neposrednoj blizine se pojavljuju satelitske promjene u vidu papula i pustula. Promjene su naročito česte kod novorođenčadi.

Tinea Versicolor (Pityriasis Versicolor) Radi se o blagoj rekurentnoj infekciji kože, koja dovodi do hiper ili hipopigmentacije. Izazivač je Malassezia furfur (sinonimi: Pityrosporon ovale and Pityrosporon orbiculare). Radi se o gljivici koja je, inače, dio rezidentne flore kože. Upravo iz tog razloga eradikacija je praktično nemoguća te su recidivi česti. U izvjesnim slučajevima prelazi iz saprofitne kvasnice u micelsku fazu i tada dovodi do oboljenja.

Promjene su uglavnom lokalizovane na koži gornjeg dijela trupa i nadlakticama, mnogo rjeđe su zahvaćene podlaktice, vrat i lice. Promjene su u vidu sitnih, jasno ograničenih makula koje imaju tendenciju ka slivanju.

Kod osoba svjetlije puti promjene su tipično hiperpigmentovane, dok su promjene kod tamnoputih osoba hipopigmentovane, što se naročito dobro uočava poslije sunčanja. Promjene su obično prekrivene sitnim skvamama, koje se bolje vide ako se promjena lagano zagrebe kiretom.

Pityriasis versicolor

Vulvo-vaginitis candidomycetica Javlja se kod odraslih žena, naročito u graviditetu, ali može se javiti i kod djece.

Promjene su u vidu eritema vagine i vulve, koji je praćen obilnim gustim, bjeličastim sekretom.

Balantitis candidomycetica Promjenama su zahvaćeni glans penisa i unutrašnji list prepucijuma.

Promjene su u vidu sitnih papula i pustula, koje se slivaju i zaostaju eritematozne i sjajne površine.

Candidiasis unguis et corporis

25

A

Z D R A V S T V O

ntibiotici su lijekovi koji se koriste za liječenje bakterijskih infekcija. Prije otkrića antibiotika hiljade ljudi je umiralo od bakterijskih infekcija kao što su npr. upala pluća ili infekcije do kojih dolazi nakon operativnih zahvata. Antibiotici su slučajno otkriveni 1928. godine kada je Alexander Fleming, proučavajući kulture stafilokoka, uočio da neke plijesni razaraju okolne kolonije stafilokoka. Po imenu te plijesni (Penicilium notatum) prvi antibiotik je nazvan penicilin. Na ljudima je prvi put primijenjen 1941. godine.

U današnje doba teško je zamisliti medicinsku i veterinarsku praksu bez upotrebe antibiotika koji sprječavaju i liječe bakterijske infekcije kod ljudi i životinja. Iako smo od samog početka antibiotske ere bili svjesni da će se prema zakonima evolucije bakterije prilagođavati i razvijati mehanizme otpornosti na antibiotike, vjerovali smo da će čovjek uvijek biti korak ispred bakterija pronalazeći nove antibiotike. Zadnja dva desetljeća bakterije, zbog masovne upotrebe antibiotika, sve brže razvijaju nove mehanizme otpornosti dok je pronalazak novih, klinički primjenjivih, antimikrobnih supstanci znatno usporen. Medicina i veterina se zato moraju fokusirati na očuvanje efikasnosti postojećih antibiotika, osiguravajući vrijeme za istraživanje novih mogućnosti sprječavanja i liječenja bakterijskih infekcija.

U slučaju pojave rezistencije bakterija na antibiotike, oni više nisu djelotvorni u liječenju bakterijskih infekcija. Rezistencija na antibiotike se događa tokom vremena kao posljedica mutacije bakterijskih gena. Ovu pojavu znatno ubrzava prekomjerna i neopravdana upotreba antibiotika. Najbolji primjer neopravdane upotrebe antibiotika je kada se koriste u liječenju virusnih bolesti kao što su prehlada i gripa ili kad se daju životinjama za podsticanje rasta ili za sprječavanje bolesti kod zdravih životinja.

U slučaju nepostojanja djelotvornih antibiotika medicinski postupci, kao što su transplantacija organa, hemoterapija kod liječenja karcinoma ili hirurški zahvati, postaju jako rizični. Zbog porasta bakterijske rezistencije te činjenice da u posljednje vrijeme nema novootkrivenih antibiotika, rezistencija na antibiotike postaje veliki javnozdravstveni problem. Tako se samo 70 godina nakon početka primjene antibiotika suočavamo sa mogućnošću da u budućnosti nemamo djelotvorne lijekove za liječenje bakterijskih infekcija. Najvažnije je uzeti antibiotike tačno prema uputi, ne uzimati ih kraće nego što je propisano, ne čuvati ih za kasnije i ne davati ih drugim osobama kojima nisu propisani.

Pojava rezistencije na antibiotike se javlja širom svijeta, nije karakteristična samo za pojedine države. Upravo zbog toga se svake godine 18. novembra obilježava Evropski dan svjesnosti o antibioticima. Cilj je skrenuti pažnju javnosti na potrebu racionalne upotrebe antibiotika i to ne samo građana, nego i zdravstvenih radnika.

26

18. novembar, Evropski dan svjesnosti o antibioticima (European Antibiotic Awareness Day, EAAD)

Sačuvajmo efikasnost antibiotika zaustavimo razvoj antimikrobne rezistencije Dr sc. med Mirjana Đermanović, magistar farmacije

Bolja edukacija je najvažniji put očuvanja djelotvornosti antibiotika.

Kako se otporni mutanti razvijaju u normalnoj mikrobioti čovjeka koji antibiotike koristi, razvoj rezistencije nije vidljiv sve dok neka od bakterija normalne mikrobiote ne dospije u primarno sterilne prostore ljudskog tijela i ne izazove infekciju.

Kako je bakterijama ulazak u primarno sterilne prostore ljudskog tijela znatno olakšan tokom invazivnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka problem infekcija izazvanih mnogostruko otpornim bakterijama najočitiji je u bolničkoj sredini.

Na osnovu važeće zakonske regulative u Republici Srpskoj, Zakona o apotekarskoj djelatnosti (“Službeni glasnik RS” 119/08), Zakona o evidencijama i statističkim istraživanjima u oblasti zdravstvene zaštite (“Službeni glasnik RS” 53/07) i Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja izvještaja o prometu i potrošnji lijekova (“Službeni glasnik Republike Srpske”, br. 65/11), JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske prati potrošnju gotovih lijekova na teritoriji Republike Srpske od 2009. godine.

Potrošnja se prati na osnovu ATC/DDD metodologije koja je predložena od strane SZO. Podaci se prikupljaju od apoteka otvorenog tipa, apoteka domova zdravlja i apoteka stacionarnih zdravstvenih ustanova. Potrošnja se prati za sve registrovane lijekove, a podatke o njima dobijamo od Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH. Podatke o broju stanovnika dobijamo od Zavoda za statistiku Republike Srpske.

Rezultati praćenja potrošnje antimikrobnih lijekova mogu omogućiti sljedeće: -- Korelaciju između otpornosti bakterija na antibiotike i potrošnje antibiotika u medicine; -- Razmjenu podataka o potrošnji antimikrobnih lijekova sa zemljama Evrope i svijeta; -- Procjenu kvaliteta upotrebe antimikrobnih lijekova koristeći postojeće i/ili razvojem novih indikatora kvaliteta;

-- Procjenu učinka pojedinih intervencija u racionalizaciji propisivanja antimikrobnih lijekova; -- Usmjeravanje daljih akcija sa svrhom racionalizacije primjene antimikrobnih lijekova.

Edukaciju o racionalnoj upotrebi antibiotika treba provoditi na različitim nivoima tokom školovanja u humanoj medicini, farmaciji i ostalim strukama koje učestvuju u propisivanju i distribuciji antibiotika.

Građani često na vlastitu inicijativu koriste antibiotike koji nisu potrošeni u prethodnoj terapijii i imajući u vidu da se preko 90% antibiotika potroši vanbolnički za blage i često infekcije koje su virusne etiologije, tako da se edukacija građana o štetnosti nepotrebne upotrebe antibiotika nameće kao izrazito bitna.

Kontinuirana edukacija i informisanost građana o svrsi antimikrobne terapije jedno je od značajnih područja rada na kojima treba raditi u narednom periodu.

Javna edukativna kampanja širenja svijesti o antibioticima provodi se od 2008. godine, podstaknuta inicijativom Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i proglašavanjem 18. novembra Evropskim danom svjesnosti o antibioticima (European Antibiotic Awareness Day, EAAD). I u narednom periodu nastaviće se organizacijom javnih kampanja i obilježavanjem Evropskog dana svjesnosti o antibioticima.

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske se i ove godine aktivno uključio u obilježavanje 18. novembra i jedna od aktivnosti jeste bilo organizovanje Četvrtog sastanka mreže za nadzor nad antimikrobnom rezistencijom, koji je održan 13. novembra 2019. godine u amfiteatru Instituta, a kojem su prisustvovali ljekari iz domova zdravlja i bolnica sa teritorije cijele Republike Srpske, kao i predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

U

Srbiji potrošnja antibiotika u 2018. godini iznosi 22,75 DID (definisanih dnevnih doza na 1000 stanovnika na dan), što je manje za 37,6% u odnosu na 2015. godinu, a 7,25% nego prethodne 2017. godine, pokazuju rezultati zvanične analize potrošnje antibiotika u Republici Srbiji, koja se objavljuje u okviru Mreže za praćenje antimikrobnih lekova (AMC) Svetske zdravstvene organizacije.

Z D R A V S T V O

Smanjena upotreba antibiotika u Srbiji še antibiotika nego u Centralnoj i Severnoj Evropi.

Analiza pokazuje veoma zadovoljavajuće i značajne pomake u potrošnji antibiotika u Srbiji, kao rezultat velikih napora Ministarstva zdravlja, usmerenih na suzbijanju antimikrobne rezistencije i racionalnu upotrebu antibiotika, koje Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa eminentnim stručnjacima i uz podršku domaćih i međunarodnih partnera, kontinuirano, od novembra 2015. godine, ulaže u skladu sa inicijativama Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i drugih međunarodnih institucija.

„Analiza potrošnje antibiotika u 2018. godini pokazala je da su lekari u velikoj meri racionalno propisivali lekove, a građani poštovali preporuke da ne koriste antibiotike bez saveta stručnjaka, tako da je izdavanje i kupovina ovih lekova značajno smanjena u odnosu na ranije godine. „Posebno je važno naglasiti da je u 2018. godini potrošnja antibiotika smanjena za više od jedne trećine u odnosu na 2015. godinu kada su počele aktivnosti Ministarstva zdravlja na podizanju svesti stanovništva i zdravstvenih radnika o ozbiljnosti problema neracionalne upotrebe antibiotika i rezistencije bakterija koja se javlja kao posledica toga“, istakla je prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent Mreže za potrošnju antimikrobnih lekova Svetske zdravstvene organizacije. Naime, 2018. godine smanjen je tri puta udeo tzv. „nedefinisane potrošnje“ , sa 55% u 2015. na 17% u 2018. koju čini promet antibiotika izdatih bez recepta ili na recept ustanova koje nisu u mreži RFZO. Osim toga, izuzetan rezultat postignut je u oblasti lečenja pedijatrijske populacije: stopa propisanih antibiotika na 1000 dece u 2018. godini smanjena je za 7,3% u odnosu na 2015. godinu. Veoma je važno istaći da je pad potrošnje kvalitativan, tj. da je značajno smanjeno propisivanje antibiotika za oboljenja kada antibiotik nije ni bio lek izbora. Prof. Bajčetić je uka-

zala da je smanjenje stope propisanih antibiotika kod dece posebno važno, s obzirom na to da je Srbija donedavno bila prepoznata kao zemlja u kojoj se deci propisivalo tri do pet puta vi-

Grafik 1. Ukupna potrošnja antibiotika u Republici Srbiji od 2015. do 2018. godine, izražena u DID (dnevna definisana doza na 1000 stanovnika na dan).

Ivana Lukić, koordinator za odnose s javnošću i komunikacije Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije Jedinica za koordinaciju projekta Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Ocena SZO - impresivan rezultat Povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika od 18. do 24. novembra, dr Danilo Lo Fo Vong, menadžer programa za kontrolu antimikrobne rezistencije za Evropu, istakao je: „Svedoci smo da su u Srbiji postignuti neki rezultati koji zaista mnogo obećavaju. Tako je u periodu od 2015. do danas postignut zaista impresivan rezultat u vidu smanjenja upotrebe antibiotika za oko 40 procenata. U pogledu praćenja podataka o antimikrobnoj rezistenciji, na nivou Evrope (u okviru Centralnoazijske i Evropske mreže za nadzor antimikrobne rezistencije CAESAR) Srbija je znatno poboljšala svoje rezultate tako da je, na osnovu podataka kojima raspolažemo, ona u poslednjih nekoliko godina prešla sa onoga što nazivamo nivo B na nivo A.“ Dr Lo Fo Vong je poručio: „Jedan od glavnih faktora rasta antimikrobne rezistencije jeste prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika. Antibiotici se i dalje koriste za oboljenja koja su izazvana najrazličitijim uzročnicima kao što su obična prehlada ili grip. Mislim da bi takva upotreba mogla biti u znatnoj meri smanjena već i ako bi se samo utvrdio pravi uzročnik oboljenja - da li je reč o bakterijskom ili virusnom oboljenju. Razume se, lekari bi u te svrhe morali da obave jedan jednostavan test. Isto tako, neophodno je da pacijent, odnosno pacijentkinja, veruje u sud svog lekara, da ima poverenja u njega kada kaže da antibiotik u datoj situaciji nije potreban. Prema tome, potrebno je da pacijenti, odnosno opšta populacija, ne vrše pritisak na lekare i ne traže od njih da im prepisuju antibiotike onda kada u konkretnoj situaciji antibiotik zaista nije potreban. Eto, to su moje osnovne poruke povodom ove nedelje“.

27

N

Z D R A V S T V O

ajučestalija zarazna bolest u svijetu je prehlada, dok je gripa bolest vrlo slična prehladi. Njihovi simptomi su ponekad isti, ali kod gripe često jačeg intenziteta i dugotrajniji.

Prehlada je infekcija gornjega dijela respiratornog sistema koju uzrokuju različite vrste virusa. Zimi se prehlada javlja češće s obzirom na to da se virusi razvijaju na hladnijim temperaturama, više se boravi u zatvorenim i nedovoljno provjetrenim prostorijama te je češći kontakt sa oboljelima, što pogoduje širenju zaraze. Prehlade su najčešće kod djece s obzirom na to da djeca imaju relativno manju otpornost na infekciju i u kontaktima su sa drugom djecom

Gripa (influenca)

Prehlada i gripa - slično ali, ipak, drugačije u školama i vrtićima. Djeca imaju prehladu oko šest do deset puta godišnje.

Odrasle osobe imaju prehladu dva do četiri puta godišnje, mada se to razlikuje od osobe do osobe.

Influenca ili gripa je teška, akutna, lako prenosiva bolest respiratornog sistema, prouzrokovana virusima influence A, B i C. Pojavljuje se gotovo svake godine u zimskim mjesecima u obliku manjih ili većih epidemija. Klinički je obilježena, ponajprije opštim simptomima, posebno povišenom temperaturom i glavoboljom, te bolovima u mišićima i umorom. Respiratorni simptomi obično nisu izraženi na početku bolesti, a tek nakon dva do četiri dana pojavljuju se suvi kašalj i grlobolja. Influencu prate brojne komplikacije među kojima je upala pluća, vrlo česta i teška. Šta izaziva prehladu i gripu Virusi koji izazivaju prehlade šire se kapljičnim putem, direktnim dodirom ili inficiranim predmetima.

Poznato je više od 200 virusa koji izazivaju simptome gripe. Najčešći su: rhinovirusi, adenovirusi, coxsackivirusi, coronavirusi, echovirusi, orthomyxovirusi (uključujući viruse influence A, B i C), paramyxovirusi, respiratorni sincicijalni virus i enterovirusi. Neki virusi (rhinovirus) rijetko uzrokuju ozbiljnu bolest dok neki drugi (parainfluenca i respiratorni sincicijalni virus) uzrokuju blage infekcije kod odraslih, ali mogu dovesti do jakih infekcija donjeg respiratornog sistema (pluća) kod male djece.

28

Simptomi prehlade i gripe U većini slučajeva prehlada je blaga, sa simptomima koji traju od dva do četrnaest dana, mada se dvije trećine osoba oporavi u roku od jedne sedmice. Simptomi počinju jedan do dva dana nakon izlaganja virusu prehlade.

Ako temperatura poraste više od 38 stepeni Celzijusa, uz pojavu groznice i znojenja, bolovima u mišićima ruku i nogu, sa umorom i opštom slabošću, znak je da je u pitanju gripa.

Najčešći simptomi su: • curenje iz nosa (vodeni iscjedak) • začepljenost nosa i otežano disanje kroz nos

• kijanje, grlobolja, kašalj • glavobolja • povišena temperatura do najviše 38 stepeni Celzijusa

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Komplikacije prehlade i gripe • sekundarna bakterijska infekcija srednjeg uha i sinusa • upala pluća • jak kašalj sa gnojnim iskašljajem • jako natečene žlijezde Kako spriječiti širenje prehlade i gripa • izbjegavati boravak u zatvorenim prostorijama u kojima boravi mnogo ljudi

Kako razlikovati simptome kod prehlade i gripe simptomi

prehlada

gripa

temperatura

rijetko, obično blago povišena, češće se javlja kod djece, starijih osoba i i osoba narušenog zdravlja

uvijek, i to visoka (viša od 38 stepeni Celzijusa u trajanju najmanje 3-4 dana)

glavobolja

rijetko

uobičajena, dugotrajna

bolovi u mišićima i zglobovima

blagi

uobičajeni, često jaki

umor i opšta slabost

vrlo blagi

izraženi, mogu trajati dvije do tri sedmice

izrazita iscrpljenost

nikada

na početku i tokom bolesti

curenje iz nosa, kijanje

uobičajeno

ponekad

kašalj

blag do umjereno suvi kašalj

uobičajen suvi kašalj koji se najčešće razvija u produktivni kašalj.

Z D R A V S T V O

• provjeravati i vlažiti prostorije u ko- XXI vek, vek informacija jima se boravi • izbjegavati bliske kontakte sa osobama koje imaju prehladu ili gripu, posebno prva dva-tri dana • često prati ruke i držati ih dalje od nosa i očiju • kašljati i kijati u maramicu koja se odmah baca u korpu za smeće • ispirati nosne kanale fiziološkim rastvorom iti zdrav i ostati zdrav, to nam je zadatak, • obogatiti prehranu svježim voćem a ne poklon! (dr Knajp, 19. vek). Poruka dr i povrćem Sebastijana Knajpa od pre vise od 100 godina • piti dosta toplih i drugih vitamini danas ukazuje na ličnu odgovornost svakog pojeskih napitaka • dovoljno se odmarati, izbjegavati dinca za sopstveno zdravlje! teže fizičke aktivnosti • vakcinisanje protiv virusa gripe

Ishrana i krvne grupe

B

Liječenje prehlade i gripe Kod nekomplikovanih slučajeva liječenje je samo simptomatsko: • odmaranje u krevetu, uzimanje tople tekućine sa vitaminom C te primjena nekih lijekova koji ublažavaju i olakšavaju simptome prehlade i gripe.

Najčešće korišteni lijekovi za simptomatsko liječenje su: • paracetamol • acetilsalicilna kiselina • pseudoefedrin • antihistaminici • dekongestivi Važne napomene • paracetamol ne upotrebljavati duže od sedam uzastopnih dana • acetilsalicilnu kiselinu, kao analgetik, ne upotrebljavati duže od 5-10 dana, a kao antipiretik ne duže od tri dana • dekongestive koristiti najduže tri do četiri dana • antibiotici ne uništavaju viruse te ih koristiti samo ukoliko ih prepiše ljekar (u slučaju rijetkih bakterijskih komplikacija) Kako gripa može dovesti do komplikacija koje se mogu razviti u ozbiljnu i opasnu bolest, posebno kod starijih osoba ili hroničnih bolesnika, takvim se visokorizičnim osobama preporučuje da se svake godine vakcinišu/imunizuju protiv gripe.

Literatura

1. Damjanović A. et all: Vodič za savjetovanje pacijenata u apoteci, FD RS i FD Federacije BiH, Banjaluka 2013.

2. Edvards C. Stillman P.: Mala oboljenja ili velike bolesti, IV izdanje, Beograd, 2011.

3. Merklaud B.: Simptomi, savjeti, mjere preduzete u apoteci. 2003.

Prim. mr sc. med. Mirjana Babić-Simić

„Ko se razboli, uvek se pita: ‘Zašto baš ja’?! Na to pitanje najčešće ne možemo dati nikakav odgovor, čak ni pored najsavremenijih tehničkih dostignuća. No, postalo je zapaženo da su neki ljudi, ‘zahvaljujući’ svojoj krvnoj grupi, naklonjeni izvesnim bolestima. Možda je upravo to ona karika koja nedostaje! Pomoću nje bismo možda mogli razumeti razloge nastanka bolesti na molekularnom nivou i možda bismo se mogli uspešno boriti protiv njih”. (dr Piter D´Adamo) Iako su razlike u krvi ljudi dobro klasifikovane i opisane tek u XX, njihova tematika zanimala je lekare još u dalekom XVII veku. Engleski lekar Vilijam Harvej prvi je detaljno opisao sistemski krvotok, odnosno svojstvo srca da pumpa krv u mozak i telo. Sa njegovim otkrićem o kruženju krvi kroz čovekovo telo već u XVII veku, došlo je do pomnijeg istraživanja krvi uopšte, a naročito transfuzije. Karl Landštajner, austrijski lekar i biolog, 1901. godine, otkrio je i dokumentovao prve tri ljudske krvne grupe (A, B i O) te je za ovo epohalno otkriće, 1930. godine, dobio Nobelovu nagradu. AB krvna grupa identifikovana je nešto kasnije. Doktor Landštajner i Aleksander S. Wajner su 1937. godine indentifikovali i dokumentovali i Rh faktor, čime su stvorene mogućnosti za uspešne transfuzije te epohalni napredak u razvoju medicine, lečenju i spasavanju ljudskih života.

“Ljudska krv podijeljena je u krvne grupe na osnovu prisutnosti ili odsutnosti određenih markera ili antigena na površini crvenih krvnih stanica.

Svaka krvna grupa ima svoju ličnu kartu u kojoj su ‘upisane’ sklonosti ka određenim bolestima, slabosti i prednosti njihovih nosilaca. Današnji stepen razvijenosti biomedicinskih i biohemijskih tehnologija omogućio je pronalaženje veze krvnih grupa sa ishranom, odnosno genetske osnove ove poveza-

Piše: Vera Pušac

nosti. Ova veza je vrlo kompleksna, jer geni krvne grupe nisu samo puka odrednica krvne grupe, već imaju široki uticaj i veze sa velikim brojem gena koji regulišu naše životne procese (digestivne, metaboličke, imunološke, psihološke itd.). Ono što je hrana za jednog čoveka, za drugog može biti ‘otrov’. Lektinska teorija potkrepljuje ovu tezu i dovodi u vezu lektine hrane sa antigenima krvnih grupa. Lektini su proteini iz hrane koji imaju sposobnost lepljenja - vezivanja za antigenske receptore naših ćelija i mogu da dovedu do aglutinacije i različitih hemijskih i imunoloških reakcija u organizmu. Najčešće, to ima za posledicu poremećaj u procesu varenja hrane i izmenjenog lučenja digestivnih sokova i enzima, poremećaj resorpcije hrane i njene iskoristivosti, pa sve do zapaljenjskih i imunoloških reakcija”, ističe naša sagovornica, prim. mr sc. med. Mirjana Babić-Simić, vremešna dama, Beograđanka, koja vrlo intenzivno i dinamično nosi svoje 74 godine i koja je veliki zagovornik ishrane po krvnim grupama. Oni koji ne poznaju ovu vrlo temperamentnu i energičnu

gospođu, nikada se ne bi složili sa tim da je toliko, kako ona kaže, zdravih godina nanizala na svoja krhka, ženstvena pleća. “Moram naglasiti da je XXI vek, vek informacija pa ko ih prati, poštuje i usvaja, uzima sopstveno zdravlje u svoje ruke. Ovo je vek zdravlja i negovanja zdravlja! Globalno, ono je loše, no nauka XXI veka dala je izlaze koji nisu u oblasti farmaceutske sintetike, pa ljudi koji znaju i koriste te sjajne informacije mogu da imaju kvalitetan i dug zivot sa mnogo izlaza i mogućnosti! Kao lekar koji zna i koji i dalje ‘grabi’ te informacije, prenosim ih ljudima sa željom da žive moćan i što zdraviji stil života XXI veka”, ističe naša sagovornica.

Nastavljamo u sledećem broju!

29

P

F A R M A C I J A

COS je veoma je čest uzrok ženske neplodnosti, a simptomi se često javljaju tokom kasnih tinejdžerskih godina ili rane odrasle dobi. Ponekad se PCOS razvija kasnije, na primjer, kao odgovor na značajno povećanje tjelesne mase.

Procjenjuje se kako čak 20% žena reproduktivne dobi boluje od ovog sindroma. (1) Policistični jajnici Naziv PCOS se vezuje za ultrazvučnu sliku na kojoj se mogu vidjeti uvećani jajnici koji sadrže veliki broj folikula, maksimalne veličine do 10mm. Zdrave žene također imaju folikule, ali ti folikuli imaju tendenciju rasta i sazrijevanja. Kod žena sa PCOS-om folikuli možda neće moći osloboditi jajnu ćeliju. Stoga te žene ne ovuliraju. (2) PCOS je jedan od najčešćih endokrinoloških poremećaja žena reproduktivne dobi i predstavlja veliki zdravstveni problem današnjice.

Različita klinička slika, složena patofiziologija, kao i brojne moguće rane i kasne komplikacije kod žena, upućuju nas na to da je veoma važno voditi računa o načinu života, ishrane, ali i o neophodnosti i primjeni adekvatnih lijekova i dodataka u prehrani. Na ovaj način se mogu otkloniti simptomi i doprinijeti ostvarivanju trudnoće, prevenciji razvoja dijabetesa melitusa tip 2, kardiovaskularnih poremećaja te omogućiti ženi sa PCOS-om jedan normalan život. (3) Liječenje je kompleksno te zahtijeva, uz primjenu lijekova i suplementa, promjenu načina života, redukciju povišene tjelesne mase i obaveznu fizičku aktivnost. U terpiji inzulinske rezistence se koristi metformin koji normalizira ciklus u 50% žena sa PCOS-om, kod većine snižava i nivo muških hormona u krvi i izaziva redovnije ovulacije pa su i trudnoće uz ovu terapiju češće. On također može pomoći kod dijete za gubitak tjelesne mase. Međutim, kako se metformin relativno odnedavno koristi u liječenju PCOS-a, dugotrajna djelotvornost i eventualne posljedice su nam nepoznate. Oralni kontraceptivi koji imaju antiandrogeni učinak i dobro regulišu menstruaciju se preporučuju ženama koje nisu zainteresirane za trudnoću.

Sve više je u posljednje vrijeme u preporukama za terapiju ovog stanja mioinozitol u kombinaciji sa folnom kiselinom zbog jednostavne primjene, nepoznatih kontraindikacija i dobre učunkovitosti, jer se najčešće nakon 34 mjeseca upotrebe uspostavlja redovan ciklus. (4) Prikaz slučaja Pacijentica A.L., koja je 1995 godište, prvi put se javila u ordinaciju 8.6.2018. godine, nije imala ranijih trudnoća niti abortusa. U braku je bila jednu godinu i četiri mjeseca, imala je redovne odnose bez kontracepcije, razlog javljanja je bila sumnja na sterilnost. Odmah je ustanovljena pretilost jer je pacijentica bila 30

Terapija PCOS-a (policistični ovarijalni sindrom) Dr Sabahudin Dedeić, specijalista ginekologije i akušerstva, Zavod za zaštitu žena i materinstva KS

teska 85 kg, visoka 156cm sa BMI 36. Na ultrazvučnom pregledu pacijentici je dijagnosticirana policistična građa jajnika. Imala je neredovne cikluse, posljednja menstruacija prije više od 60 dana. Pacijentici je uključen Inofolic 2x1 i metformin 500 mg 2x1, uz preporuku da mora promijeniti prehrambene navike i isljučiti ugljikohidrate iz prehrane. Kombinacija metformina i Inofolica je bila neizostavna jer je pacijentica bila pretila.

Do naredne kontrole, dva mjeseca poslije, pacijentica je uz izmjenu prehrambenih navika i preporučenu terapiju smršala 10 kg, imala je BMI 31. U ovom periodu pacijentica nije imala menstruacije.

Na kontroli 16.9. pacijentica navodi da je imala menstruaciju 7.8. a pri ultrazvučnom pregledu jasno se vidi gestacijski mjehur. Pacijentica je, dakle, za ovaj kratak vremenski period smršala 15 kg, BMI 24.

Nakon utvrđene trudnoće pacijentica je nastavila piti aktivnu formu folne kiseline, trudnoću je uz terapiju progesterona iznijela do termina bez poteškoća. Ono što je važno reći, da je kod pacijentice uspostavljanjem mjesečnice odmah bez problema došlo do spontane oplodnje. Jako se dobro osjećala i podnosila preporučenu terapiju. (5) Zaključak: Pacijentici je zbog policističnog izgleda jajnika i pretilosti, kao mogućim uzrocima steriliteta uključen metformin uz mioinozitol (Inofolic).

Rezultati hormonskog statusa pacijentice prije i nakon korištenja terapije nisu rađeni. Primarno se pratilo uspostavljanje menstrualnog ciklusa, BMI i spontano začeće. Pozitivan terapijski efekat se pokazao na sva tri praćena parametra. Metformin i mioinozitol mogu se smatrati prvom linijom liječenja za vraćanje normalnih menstrualnih ciklusa u bolesnika s PCOS-om iako se čini da je, prema studiji E. Raffone et al. (6), liječenje mioinozitolom učinkovitije od metformina. Razlog uključivanja metformina u kombinaciji sa mioinozitolom (Inofolic) umjesto samog mioinozitola (Inofolic) je veliki BMI i vrlo loše prehrambene navike, zbog čega se kao optimalna terapija podrazumijevala primjena kombinacije.

U prikazanom slučaju menstrualni ciklus je uspostavljen već nakon dva mjeseca korištenja terapije, a začeće u trećem mjesecu terapije, što znači da su rezultati našeg praćenja u korelaciji sa rezultatima studije (6).

U nastavku, tabelarni prikaz rezultata studije koja je provedena kod 120 žena, nasumično podijeljenih u dvije grupe. Prva grupa (n=60) je primala terapiju mioinozitola (4g) i folne kiseline (400 µg) podijeljeno u dvije doze i druga grupa koja je uzimala 1.500 mg/dan metformina.(6) 1. A. Regidor and A.E. Schindler Myoinositol as a Safe and Alternative Approach in the Treatment of Infertile PCOS Women: A German Observational Study International Journal of Endocrinology. 2016; 2. Unfer V, Carlomagno G, Dante G, Facchinetti F.Gynecol Endocrinol. 2012 Jul; 28(7):509-15. Epub 2012 Feb 1.

3. Effects of myo-inositol in women with PCOS: a systematic review of randomized controlled trials.

4. Genazzani A. D., Lanzoni C., Ricchieri F., Jasonni V. M. Myo-inositol administration positively affects hyperinsulinemia and hormonal parameters in overweight patients with polycystic ovary syndrome. Gynecological Endocrinology. 2008;24(3):139– 144. doi: 10.1080/09513590801893232.

5. K. Pulić, S. Klobučar Majanović. Endokrinološki aspekti sindroma policističnih jajnika Liječ Vjesn 2017; 6. E. Raffone et al., Gynecological Endocrinology, April 2010; 26(4): 275–280.

MIOINOZITOL (MYO)

METFORMIN

Poboljšava inzulinsku senzitivnost i smanjuje hiperinzulinemiju

Poboljšava inzulinsku senzitivnost i smanjuje hiperinzulinemiju

Obnavlja redovnost menstruacija i ovulacija

Obnavlja redovnost menstruacija i ovulacija

Inzulin i FSH “sensitizer”

Inzulin “sensitizer” preko MYO

Poboljšava rast folikula i oocita

Sporni efekti na ishod kod ART

Smanjuje hiperandrogenizam, hirzutizam i akne

Sporni efekti na akne

Odlično se podnosi i veoma je bezbjedan

Neželjeni efekti čak i pri malim dozama

E. Raffone et al., Gynecological Endocrinology, April 2010; 26(4): 275–280.

PRI R O D A I

B

Z D R AV L J E

iljna ulja sadrže različite nezasićene masne kiseline, vitamine i druge lekovite supstance te se mogu primenjivati peroralno ili lokalno u tretiranju različitih oboljenja i stanja. Najkvalitetnija ulja su nerafinisana, hladno ceđena, koja sadrže proste i složene nezasićene masne kiseline, vitamine, flavonoide, aromatična jedinjenja, lecitin i dr. Hladnim ceđenjem, ipak, dolazi do zagrevanja sirovine tako da se u novije vreme sve češće primenjuje CO2 ekstrakcija iz semenki.Na ovaj način dobijena ulja sadrže visok procenat esencijalnih masnih kiselina, posebno retkih, kao što je stearidonska kiselina i neobične kombinacije masnih kiselina. Kao bazna ulja se najčešće koriste maslinovo, bademovo, ricinusovo, čičkovo, orahovo, ali i mnoga ulja specifičnog porekla i sastava: 1. Ulje arnike Dobija se kao macerat u maslinovom ulju, podstiče epitelizaciju, deluje antiinflamatorno, podstiče cirkulaciju i prokrvljenost kože. Koristi se kod artritisa, bolova u mišićima, hematoma i edema, ali se ne preporučuje dugotrajna upotreba zbog mogućih alergijskih reakcija.

2. Ulje argana Bogato je oleinskom i linolnom kiselinom, karotenoidima,vitaminom E. Zbog visokog sadržaja vitamina E upotrebljava se za regeneraciju kože, za tretman psorijaze, dermatitisa, opekotina, ožiljaka dok kod per os primene deluje antioksidativno, antiinflamatorno i antialergijski.

3. Ulje avokada Bogato je esencijalnim masnim kiselinama, lecitinom, vit.E, beta karotenom, tamnozelene boje i brzo se upija.

Koristi se za tretman suve, zrele kože, sklone upalnim procesima i za tretiranje ožiljaka i strija.

4. Ulje semenki borovnice Dobija se CO2 ekstrakcijom,bogato je antioksidansima, tokoferolima i tokotrienolima (jed. slična vit. E).Ovo ulje se koristi u anti-age i preparatima za sunčanje.

5. Ulje semenki brusnice Ulje semenki severnoameričke brusnice sadrži tokotrienole, posebno gamatokotrienol i linolensku i alfalinolensku kiselinu. Ispoljava antiinflamatorno delovanje, a koristi se i za regeneraciju suve, ispucale kože.

6. Ulje semenki crne ribizle U sastav ovog ulja ulaze gamalinolenska i vrlo retka stearidonska kiselina koja u organizmu daje protivupalne 32

Upotreba biljnih ulja

Mr ph. Anica Crkvenčić

medijatore. Koristi se za negu problematične kože, sklone ekcemima i za tretman psorijaze. Peroralno primenjeno 1-2ml nakon obroka pozitivno utiče na hiperlipidemiju i dermatoze.

7. Ulje čileanske maline Sadrži visoku koncentraciju vitamina E 560mg/100g i poseduje visoku sposobnost apsorpcije UVA i UVB zraka (prirodni SPF 25-40).

8. Ulje semenki nara Semenke nara sadrže oko 20% ulja koje poseduje i vrlo specifičnu punicičnu kiselinu (konjugovana masna kiselina) sa izraženim antiinflamatornim delovanjem jer utiče na smanjenje koncentracije prostaglandina. Po strukturi je slična konjugovanoj linolnoj kiselini(CLA).Ulje sadrži i dosta tokoferola i lipid cerebrozid koji utiče na strukturu nervnih ćelija. Peroralno se ulje nara koristi kod upalnih procesa, poremećaja koncentracije lipida u krvi i hormon zavisnih tumora. Lokalno pospešuje epitelizaciju i primenjuje se kao antirid.

9. Ulje jojobe Predstavlja u principu tečni vosak, bez boje i mirisa. Hemijskom strukturom je najsličnije sebumu pa se primenjuje za lečenje akni i sprečavanje preteranog lučenja sebuma. Sadržaj miristinske kiseline omogućava protivupalno i umirujuće delovanje.

10. Ulje kokosa Na sobnoj temperaturi je u čvrstom stanju ako nije rafinisano i frakcionisano. Bogato je laurinskom kiselinom, prijatnog mirisa i vrlo brzo prodire u kožu.

11. Ulje lešnika Spada u brzoupijajuća ulja, najčešće je slatkastog orašastog mirisa, fine strukture i bogato vitaminom E. Sadrži triterpenska jedinjenja pa je pogod-

no za negu masne, aknozne i osetljive kože. Koristi se i u tretmanu proširenih vena i celulita.

12. Ulje makadamije Sadrži palmito-oleinsku kiselinu koja se nalazi u sebumu te se koristi za tretman suve, zrele i sunčevim zračenjem oštećene kože.

13. Ulje semenki divlje mrkve Dobija se hladnim presovanjem semenki mrkve i vrlo je skupoceno. Sadrži oko 40% etarskih ulja, antioksidanse i triterpene. Koristi se za tretman opekotina, akni i za sprečavanje nastanka komedona. Peroralno se koristi za detoksikaciju jetre, eliminaciju uree, mokraćne kiseline i regeneraciju mukusne barijere respiratornog trakta.

14. Ulje semenki kajsije Ulje je bogato vitaminima A i E, linolnom i drugim esencijalnim masnim kiselinama. Sadrži i vitamin B17 leatril tako da se koristi u alternativnoj prevenciji nastanka kancerogenih promena, kod upalnih procesa i za jačanje folikula kose.

Jojoba

PRIRODA I

K

apsule od liofiliziranog srijemuša su petentirani dodatak ishrani od divlje, izuzetno ljekovite biljke srijemuša (Allium Ursinum) koja raste na našem podneblju i koja je u narodu poznata kao medvjeđi luk i naučno je dokazano da je 20 puta nutritivno jača biljka od kultivisanog bijelog luka.

Radi se o divljoj i ljekovitoj biljci na čiji rast nema uticaj čovjek, već isključivo i jedino priroda. Srijemuš je 1992. godine Asocijacija za zaštitu i istraživanja evropskih medicinskih biljaka proglasila evropskom biljkom godine. (Association for the Protection and Research on European Medicinal Plants). To je biljka za koju naučne studije potvrđuju izuzetno djelovanje na snižavanju visokog krvnog pritiska, smanjenju holesterola i triglicerida te biljka koja na najefikasniji i najprirodniji način čisti krv, a samim tim preventivno onemogućava nastanak težih zdravstvenih oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Naš tim je nakon dugogodišnjeg istraživanja i rada uspio da osmisli poseban tehnološki postupak koji je iznjedrio ovaj jedinstveni proizvod koji kao takav ne postoji ni u svijetu te stoga možemo sa ponosom konstatovati da je BiH zemlja koja je samim tim i inovator ovako jedne vrhunske ideje u oblasti zdravlja, a koja se u potpunosti oslanja na prirodne resurse naše države.

Bez lažne skromnosti, sa zadovoljstvom možemo reći da smo proizveli ekstrakt ljekovitog srijemuša koji od danas možete jednostavno popiti u samo jednoj kapsuli. Na taj način ste obogatili svoj organizam sa izuzetnim antioksidansima, mineralima i vitaminima koji dokazano čiste krv i jačaju kompletan kardiovaskularni sistem, a pri tome imaju i dejstvo prirodnog antibiotika. Samo jedna kapsula dnevno, mijenja do 10 svježih listova srijemuša te smo na taj način omogućili korištenje ljekovitih nutritijenata ove biljke tokom cijele godine, a ne samo u periodu mart-april kada je srijemuš prisutan u svježem stanju u prirodi.

Z D R AV L J E

Biološka inovacija na području BiH

Kapsule od liofiliziranog srijemuša Zašto su naše kapsule od srijemuša tako jedinstvene?

Najprije jer smo nakog dugogodišnjeg istraživanja, uz podršku raznih stručnjaka iz tih oblasti, kao i uz podršku raznih naučnih studija, osmislili kako i na koji način stabilizovati sve te hemijske aktivne sastojke ove vrhunske biljke koji zapravo i doprinose njegovoj ljekovitosti. Upravo ti hemijski spojevi su i zaslužni zašto je srijemuš tako cijenjena biljka ali, nažalost, oni su izuzetno nestabilni i u dodiru sa kiseonikom i toplotom isparavaju te je bilo izuzetno izazovno osmisliti tehnološki proces u kojem biste uspjeli stabilizovati sve te spojeve i na taj način proizvesti dodatak ishrani koji u svemu može zamijeniti svježu biljku.

Naš kompletan proizvodni postupak je izuzetno složen i skup, ali je, s druge strane, to bio jedini način da dobijemo ekstrakt srijemuša koji je zadržao sve ljekovite sastojke svježe biljke.

Na taj način smo omogućili da tokom cijele godine imamo proizvode od srijemuša koji u svemu odgovaraju svježoj biljci, s tim što su naše kapsule koncentrovaniji oblik svježe biljke jer je izolovana voda te tako jedna kapusla ima istu vrijednost kao da ste pojeli do 10-ak svježih listova srijemuša, što je sasvim dovoljna dnevna nutritivna vrijednost za preventivno čišćenje krvi i održavanje kompletnog kardiovaskularnog sistema i zdravlja uopšte.

Proizvodni proces započinje od samog trenutka branja tako što se istog momenta od berbe biljke svjež Srijemuš brzo zamrzava posebnim postupkom suvog leda, zatim se zamrznuti sadržaj sortira i rasporjeđuje u liofilizator koji u zamrznutom stanju na -40C dehidrira 33

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

vodu iz biljke ( liofilizacija) . Nakon toga se pristupa kriomljevenju, ekstrakciji i kapsuliranju.

Na ovaj način je potpuno onemogućen dodir svježe biljke sa toplotom i vazduhom jer Srijemuš od momenta branja gubi sva ljekovita svojstva u dodiru sa kiseonikom i toplotom. Proizvodnja je kompletno zatvoren proces kako bi se onemogućilo isparavanje ljekovitih sastojaka srijemuša, tj. alicina i ahoina. Šta je liofilizacija?

Dehidriranje proizvoda u zamrznutom stanju. Primjenjuje se za dehidriranje materijala osjetljivog na toplotu, a radi očuvanja strukture bjelančevina, biološki aktivnih sastojaka i živih mikrobnih ćelija.

U

Materijal se prvo ohladi na temperaturi između do –40 °C, a zatim se voda uklanja sublimacijom u visokom vakumu. Temperatura sušenja polako se povećava sa smanjenjem udjela vode u materijalu, da bi na kraju dostigla najviše 30 do 40 °C. Na ovaj način biljka praktično očuva svoju strukturu i oblik, hemijski sastav, biološko-fiziološka i senzorna svojstva (boja, miris, ukus).

Biohemijski profil liofiliziranog ekstrakta je gotovo jednak profilu izvorne svježe biljke, ali mnogo koncentrovaniji zbog uklonjene vode. Drugim riječima,naučne studije potvrđuju da je liofilizirani biljni materijal vrlo koncentrovana verzija svježe biljke ili namirnice, a pri tome, liofilizirani ekstrakti imaju i najbolju bioraspoloživost (iskorištenost ljekovitih sastojaka u organizmu).

Standardne komercijalne metode koje se koriste za sušenje biljnog materijala mogu uništiti važne biološki aktivne komponente te promijeniti osjetljivu biohemijsku ravnotežu. S druge strane, istraživanja pokazuju da se liofilizacijom štiti učinkovitost, biohemijski integritet i

godini 110. rođendana neprekinutog rada Zagrebačkog velesajma, SAJMOVI HRANE I ZDRAVOG ŽIVLJENJA slave svoj 10. rođendan i kvalitetu tradicije podižu na novu razinu.

Središnje nacionalno događanje na temu hrane, zdravog življenja i povratka prirodnoj ravnoteži komplementarnim pristupima, ove se godine održalo u zajedničkom novom terminu s projektom CroAGRO, međunarodnim sajmom poljoprivrede, poljoopreme i mehanizacije od 5. do 8. decembra.

34

www.srijemuslavita.com

enzimatska aktivnost prisutnih biološki aktivnih komponenti u biljkama.

Posebno osmišljenom tehnologijom, sačuvali smo sve aktivne principe i nutritijente koji doprinose ublažavanju različitih tegoba i liječenju oboljenja kardiovaskularnog sistema, zgrušavanja krvi koji za posljedicu ima moždani udar ili infarkt, bolesti srca, krvnih žila, trombova i problematici krvotoka uopšte.

Stoga, po prvi put se na našem tržištu mogu naći proizvodi koji u sebi sadrže sve ljekovite fitonutritijente ove vrhunske divlje biljke, a od sada ih možete koristiti i u kapsulama bez bojazni da će se u ustima zadržati neugodan miris srijemuša (divljeg bijlog luka). Medici.com

Sajmovi hrane i zdravog življenja Sajmovi zdravog življenja sa svojim prepoznatljivim segmentima Organica&Kronoplja, APItera i Mystic iz godine u godinu bilježe sve veći interes posjetilaca, izlagača i stručnjaka, a od prošle godine su nadopunjeni segmentom hrane u najširem smislu te svrstani u vrh ponude ovakvih tematskih događanja.

-Na Sajmu hrane i zdravog življenja bilo je 280 izlagača. Izlagački segment sajmova obuhvatio je četiri programske cjeline: HRANA u najširem smislu: voće, povrće, mliječni proizvodi, pića i napici, delikatesna hrana, začini...

ORGANICA&Kronoplja: organski certificirana hrana i proizvodi, proizvodi od industrijske konoplje, biodinamička proizvodnja, ljekovito bilje, uređaji za pripremu zdrave hrane, dodaci prehrani, ekološko sjemenje...

APItera: med i proizvodi od meda, apiterapija, apikozmetika, apiinhalacije...

MYSTIC: prirodna, energetska i duhovna medicina - aromaterapija, akupresura, sujok, ayurveda, homeopatija, vastu, feng shui, tehnike za sklad duha i tijela, masaža, yoga, bioenergoterapija, zvukoterapija, kristali, minerali...

Iz godine u godinu bilježimo sve veći interes posjetitelja, izlagača i stručnjaka kao i izni-

mnu institucionalnu podršku projektu - istakli su organizatori.

U takvom ambijentu je i ekipa časopisa “Medici.com” bila u prilici ne samo da izloži naš medijski proizvod, časopis i portal, kao rezultat 15-godišnjeg uspješnog rada, već i naš novi proizvod, kapsule od liofiliziranog srijemuša “Srijemuš La Vita” Imali smo zadovoljstvo da se na ovako prestižnom događaju predstavimo prezentacijom tehnologije izrade kapsule od liofiliziranog srijemuša, proizvod za koji smo dobili priznanje biološke inovacije.

Jelena Pušac-Broćilović

PRIRODA I

D

ecembar nam je stigao, sada svi očekuju od nas da rezimiramo ovu godinu, šta smo ostvarili od ciljeva, da li smo uspeli da napravimo rezultate koje smo želeli, da li smo izgubili koji kilogram ili dobili, da li smo krenuli sa fizičkom aktivnošću... Uvek ista pitanja postavljamo sebi svake godine! Počinje strah od bogatih trpeza, kako odoleti, napraviti „pametan kompromis“, ako pojedemo pečenje, nećemo kolač, ako neću kolač mogu li da uzmem još koju kiflicu i tako u krug.

Praznici treba da budu vreme kada ćemo da se opustimo i uživamo sa prijateljima. Ako prethodnih 360 dana u godini vodimo računa o ishrani, zašto se ovih nekoliko dana ne bismo prepustili svemu i prestali da brojimo kalorije i kajemo se zbog svakog zalogaja. Kako da napravite balans?

Dolaze nam praznici, kako odoleti kaloričnoj hrani? i znam da mom telu neće prijati. Zato uvek ponesite „rezervnu“ varijantu zdravog obroka gde ćete moći da poslužite i druge sa na primer zdravim kolačem.

Mnogi se iznenade ukusom! Naučite da kažete NE, ukoliko nešto zaista ne želite. Ukoliko želite, onda uživajte u tom trenutku!

4. NAPRAVITE BALANS – JEDAN DAN JEDEM SVE, DRUGI DAN JEDEM PO MOJIM ZDRAVIM PRAVILIMA! Ovo je upravo balans koji je najteže postići, ali je od velikog značaja. Naučite da jedan dan uživate u svemu, a već sledeći dan izbalansirajte ishranu. Kada živimo po ovakvim principima, nećete imati problem sa viškom kilograma tokom praznika. Jedan dan pojedite kolač, a sledeći dan napravite pauzu sa unosom 1. NE TREBA DA IMATE OSEĆAJ slatkiša. Ključ je u BALANSU! KRIVICE NAKON OBROKA! Ako ste na režimu, jedan dan neće pokvariti vaš trud i rezultat. Psihološki pravite blokadu, ako brojite kalorije, razmišljate da odmah odete u teretanu sutradan, da ujutru iz kreveta trčite do vage, da krivite sebe i smatrate to neuspehom. Hej, pa praznici su simbol sreće i ljubavi, pre svega, prema sebi ne zaboravite to!

2. PLAŠITE SE REAKCIJE OKRUŽENJA! Sve više se ljudi plaše reakcije svojih roditelja, prijatelja, partnera. Najbolje rešenje da izbegnete ovakve toksične situacije je da ne boravite pored ovakvih ljudi. Stres i nervoza nisu nešto što nam je potrebno za dane kada smo odlučili da se opustimo. Ukoliko ne možete da izbegnete susret sa rodbinom koja će da vas pita: „A kako napreduje dijeta?“, jednostavno im recite da danas ne pričate o tome i da su to zabranjene teme.

3. NE MORATE DA JEDETE SVE ŠTO SE OD VAS OČEKUJE Godinama dolazim u situaciju da se ljudi oko mene uvrede ukoliko ne želim da probam specijalitete oko kojih su se toliko trudili. Poštujem divnu energiju i ljubav koju je neko uložio da bi drugi uživali u plodovima toga, ali ne moram da jedem nešto što ne želim, ne volim

Z D R AV L J E

Kada pričamo o detoksikaciji obično pomislimo na nešto kratkotrajno, međutim, detoksikacija je proces koji traje nekoliko dana. Mi smo svakodnevno izloženi toksinima (otrovne hemikalije, metali, zagađivači, veštački dodaci ishrani, pesticidi...)

Za početak svoje telo treba da obradujemo sa tri dana detoksa i pratite kako će vaše telo reagovati na promene!

Pripremila: HolisticNutri Zvezdana Ljubenković, holistički nutricionista www.zvezdanaljubenkovic. com

TRODNEVNI JELOVNIK ZA NEAGRESIVNU DETOKSIKACIJU ORGANIZMA NAKON PRAZNIKA 1.Dan Doručak: Ovsena kaša sa bademovim mlekom, chia semenkama, chia protein + 4-5 svežih jagoda.

Užina: Ceđeni sok od paradajza (200ml) – bez šećera.

Ručak: Obrok salata – zelena salata, rendana šargarepa, blanširana zelena boranija, supena kašika humusa, svež krastavac (dresing od bundevinog ulja + limunov sok + kurkuma).

Večera: Sveža rukola, blanširana leblebija, grilovani pileći file, svež paradajz (dresing od maslinovog ulja i chia semenki – semenke natopiti u toplu vodu prethodno i pomešati sa maslinovim uljem).

2.Dan Doručak: Kukuruzna palenta (belo kukuruzno brašno ) + sveže rotkvice, rukola, jedna kafena kašika sitnog sira.

Užina: Ovseno mleko (200ml) sa malo kurkume + cimet + dva keksića od ovsenog brašna (sa orašastim plodovima).

Ručak: Grilovana riba (file) + blanširani grašak + salata od sveže rendanog kupusa i bele rotkve (začiniti sa bundevinim uljem, svež peršun, malo bibera, ceđeni grejp).

Večera: Obrok salata – blanširana blitva, grilovani šampinjoni, praziluk i sveža paprika + kockica putera.

3.Dan Doručak: Tostirani hleb sa svežim avokadom + jedno kuvano jaje + malo bundevinog ulja.

Užina: Sirovi badem (šaka).

Ručak: Grilovani ćureći file sa grilovanim tikvicama, paprikom i prazilukom.

Užina: Smoothie sa bademovim mlekom + šaka svežih borovnica (izblendirati zajedno).

Večera: Potaž od povrća (praziluk, tikvice, brokoli) + tostirani beskvasni hleb od raženog brašna.

35

S T O M A T O L O G I J A

C

irkonijumske krunice najbolje su zubne nadoknade, jer u potpunosti zamjenjuju sve do sada primjenjivane materijale u stomatološkoj protetici.

Ove krunice su građene od cirkonijuma. One su zahvaljujući svojim odličnim estetskim svojstvima i svojoj čvrstoći, postale krunice izbora kako u estetskoj, tako i u protetskoj namjeni.

Cirkonijumske krunice se preporučuju svakoj osobi koja želi savršen izgled, osmijeh kao i visokokvalitetnu funkciju žvakanja.

Brojne su prednosti cirkonijuma u odnosu na druge stomatološke materijale.

Prevashodno, cirkonijumska kruna skoro u potpunosti izgledom podsjeća na prirodni zub.

One su dugotrajne i jako su izdržljive na mehaničke sile koje nastaju tokom žvakanja i zagriza hrane.

A sad da napomenemo ono najvažnije u pripremi prirodnih zuba za nadogradnju.

Prije implantiranja metalokeramičke krune potrebno je ukloniti veliki sloj zubne strukture, dok je za cirkonijumske krunice uklanjanje zubnog sloja minimalno.

Takođe treba napomenuti da su metalokeramičke krunice građene iz dva sloja i dvije vrste materijala za razliku od cirkonijumskih koje su građene od jednog sloja.

Stoga se krunice od cirkonijuma primjenjuju u svim stomatološkim radovima. One mogu biti individualne, od njih se grade izuzetno kvalitatni zubni mostovi, a takođe i vrlo zahtjevni radovi sa implantatima.

Ako gledamo sa aspekta prednosti, cirkonijum krunica u odnosu na metalokeramiku onda su svojstva cirkonijum krunica u tome što su one otporne na presiju. Dosadašnja primjena ja pokazala da su one dugotrajne, vremenom ne mijenjaju boju i čvrstinu, lako su prilagodljive za korisnike i izgledom podsjećaju na prirodne zube.

I ne samo izgledom, već i svim svojim karakteristikama. A to pokazuje činjenica da je cirkonijum materijal koji je u svom svojstvu potpuno biokompatibilan i da do sada nisu zapažene alergijske reakcije ili odbacivanje od organizma kao strano tijelo.

Prelamanje svjetla i transparentnost cirkonijuma su veoma slični prirodnim zubima, pa su upravo to razlozi zbog kojih bezmetalne krunice imaju apsolutnu prednost u odnosu na krunice sa metalnom osnovom.

36

Zašto cirkon-kruna u odnosu na metalokeramiku?

Dr stom. Dajana Kalamanda Stomatološka ordinacija “Dr Dajana Kalamanda”

Bezmetalne krunice bolje prijanjaju na desni, pa se gotovo uopšte ne vidi da se radi o vještačkim zubima.

Ako gledamo na dugotrajnost cirkonskih krunica, možemo slobodno reći da su one trajne i “doživotne” ako se blagovremeno kontrolišu kod stomatologa kao i vlastiti zubi.

Ako govorimo o izradi cirkonijum krunica možemo samo reći da je ona bezbolna, brza i potpuno komforna za svakog pacijenta. Vrlo je važno znati da se za cirkonijum krunice uklanja samo 0,5 do l mm zubne gleđi što je vrlo važno za vitalnost postojećih zuba jer njihova postojeća fizioloska funkcija se ni u čemu ne mijenja.

Sve cirkonijumske krunice se rade na osnovu privremenih otisaka digitalno, uz kompjutersko određivanje dizajna i boje koje su u potpunosti slične postojećim zubima što je posebno važno ako se ugrađuju u već postojeći niz prirodnih zuba (protetski most).

Kada se ugrađuje cirkonijumska krunica, ona ostaje nekoliko dana u ustima, prije nego što se uradi trajno postavljanje, a nakon probne postavke u ustima se oblikuju veličina, izgled i boja.

Takođe treba napomenuti da su svi dosadašnji radovi na sanaciji i revitalizaciji zuba zahtijevali veći broj posjeta stomatolozima. Sada, sa ugradnjom cirkonijumskih krunica, taj broj posjeta se sveo na svega nekoliko posjeta sa vrlo malim zadržavanjem kod stomatologa.

Da bi se postavila bezmetalna ili bilo koja druga krunica, svaki zub mora biti u potpunosti zdrav, a ako nije prvo se pristupa liječenju i sanaciji oštećenog zuba.

Zubne fasete mogu biti privremeno rješenje do konačne implantacije krunica.

Na kraju, samo treba istaći da je implant vještački korijen koji se ugrađuje u viličnu kost. Nakon saniranja eventualne inflamacije na isti se postavlja zubna osnova na koju se nadograđuje trajna cirkonijumska krunica.

stomatoloska ordinacija

dr DAJANA KALAMANDA Estetska stomatologija: 1. Estetska ispuni 2. Izbjeljivanje Protetika: 1. Fiksna(metalokeramika i bezmetalna keramika) 2. Mobilna(skeletirane i parcijalne plocaste proteze) 3. Kombinovani radovi 4. Protetika na implantima Bolesti zuba i endodoncija: 1. Ispuni, sve vrste kompozitnih, keramickih plombi 2. Lijecenje kanala korjena zuba 3. Kompozitni i keramicki inleji Djecija i preventivna stomatologija: 1. Vadjenje i plombiranje mlijecnih zuba 2. Zalivanje fisura Ortodoncija: 1. Mobilni aparati 2. Fiksni aparati.

+387 66 999-445 Nikole Pašića 48, Banja Luka

Vaš zdrav osmjeh je naš uspjeh!

S T O M A T O L O G I J A

U

današnjem vremenu savremenih tehnologija, materijala i metoda rada u stomatologiji, pored zdravlja i funkcije, imperativ je i estetika zuba. Estetsku stomatologiju slobodno možemo nazvati umjetnošću koja zahtijeva zavidnu vještinu i jasnu viziju u planiranju stomatološke terapije i procesa transformacije osmijeha, a u skladu sa željama i očekivanjima pacijenta.

Značaj interdisciplinarnog pristupa u postizanju holivudskog osmijeha Piše: dr Gordana Simić, spec. stom. protetike

Iako je ljepota subjektivna karakteristika, postoje objektivni parametri kojima se određuje da li je osmijeh lijep ili ne. Estetika osmijeha odnosi se na harmonične odnose zuba, gingive i usana, odnosno čine je zdravi, bijeli i pravilno raspoređeni zubi (bijela estetika) i zdrava gingiva simetričnih ivica (crvena estetika), a sve to uokviruju usne, stvarajući pravilnu liniju osmijeha koja prati zakrivljenost donje usne.

U kreiranju savršenog osmijeha od velikog je značaja posmatrati i širu sliku, tačnije, odnose između osmijeha i ostatka lica. Baš zato, bilo da pacijent nije zadovoljan rasporedom, dužinom, bojom ili oblikom zuba, ili su posrijedi problem nepravilnog zagriza, estetike gingive ili, pak, nesklad u odnosima elemenata lica, postići najljepši mogući osmijeh mogu38

će je isključivo uz stručnost, kreativnost i kvalitetnu saradnju kompletnog tima stomatologa iz različitih oblasti.

Veliki je broj metoda za postizanje željene harmonije, prirodnosti, oblika i boje i to bez invazivnih zahvata. Najčešće i najpopularnije intervencije u estetskoj stomatologiji su izbjeljivanje zuba, keramičke ljuskice (viniri i luminiri), inlay, onlay i overlay, estetski kompozitni ispuni, ortodontska terapija, laserska tera-

pija gingive kao i neinvazivne procedure poboljšanja izgleda usana i prostora oko usana, poput hijaluronskih filera, mezoniti i botulinum toksina.

Izbjeljivanje zuba je indikovano kod pacijenata koji imaju zdrave zube, a nezadovoljni su bojom. U slučaju gubitka zubnog tkiva, uzrokovanog karijesom, rješenje mogu biti kompozitni estetski ispuni ili estetski superiornija opcija u vidu inlay, onlay i overlay-a. U pitanju su

S T O M A T O L O G I J A

Tim našeg Centra za estetsku stomatologiju „Simić Dent“ vam želi srećnu i uspješnu novu godinu, bogatiju za bezbroj novih mogućnosti i postignutih ciljeva! Neka vas po osmijehu pamte! keramičke nadoknade koje se izrađuju individualno u laboratoriji te se cementiraju na prepariranu površinu zuba.

Keramičke ljuskice (viniri i lunimiri) uz minimalnu preparaciju zuba daju izuzetan estetski rezultat, a radi se o tankim nadoknadama koje se adhezivno vezuju za površinu prednje strane pripremljenog zuba, u svrhu promjene njegovog oblika ili boje. Zbog minimalne debljine, ove ljuskice poprimaju svojstva prirodne cakline zuba.

Bezmetalne cirkonijum krunice su savršeno pripremljene biokompatibilne nadoknade, prema individualnom otisku, koje imitiraju prirodan izgled zuba i omogućavaju idealno prijanjanje gingive. Kada se radi o gingivi, prirodan izgled bez malformacija i asimetrija joj pružamo uz pomoć gingivektomije, zahvata kojim se uklanja višak zubnog mesa.

Na kraju, i samo lice se uvijek nekom od metoda može osvježiti eliminacijom bora, zatezanjem kože, naglašavanjem volumena ili kontura usana, a posebno za mlađu populaciju popularna je i prevencija znakova starenja kože.

Iskustvo nam je pokazalo da visoka estetika zahtijeva da se uvijek gleda šira slika, pa se najbolji estetski efekat postiže kombinacijom nabrojanih metoda. Cilj su harmonični međuvilični odnosi, pravilan zagrižaj, zubi bez pukotina i tragova trošenja, ravni, bijeli, veličinom i oblikom u skladu sa građom lica i sve to ispraćeno zdravom, simetričnom ne previše vidljivom (do 1mm) gingivom.

- poručuje „Simić Estetika osmijeha i cijelog lica, u Dent“ tim kombinaciji sa zdravljem i funkcijom je nešto što ne utiče samo na fizički izgled pacijenta, nego dovodi do toga da se bolje osjećamo u vezi svog izgleda, dobijamo na samopouzdanju i umnogome utičemo na to kako se predstavljamo svojoj okolini i kako okolina doživljava nas. Stoga, kreiranje holivudskog osmijeha prevazilazi uspostavljanje pravilne funkcije i estetsko uljepšavanje jer djeluje i na psihičko stanje pacijenta, poboljšavajući mu u konačnici kvalitet života.

Na kraju krajeva, jedan od životnih ciljeva svakog čovjeka je da se osjeća dobro u svojoj koži i nadvlada prepreke koje ga sputavaju da bude najbolja verzija sebe

“Neka Vas po Osmijehu Pamte”

i da kao takav inspiriše i svoju okolinu.

Lična sreća, raspoloženje, zadovoljstvo i zdravlje su nešto čemu svi težimo, a biti faktor koji će na to uticati je ujedno i misija nas kao ljekara. I neka naredna godina bude upravo godina u kojoj ćemo dati još veći doprinos da nastavimo širenje kruga ljudi zadovoljnih svojim zdravljem i izgledom i spremnih da pozitivno utiču na svoju okolinu, kako bismo svi živjeli u ljepšem i boljem društvu.

39

ZDRAVSTVO - SRBIJA „Batutovi dani 2019.” svečano proslavljeni u Narodnoj skupštini

„Zdravlje je najveće bogatstvo” Vreme je najbolji sudija Piše: dr Slavica Žižić Borjanović Foto: arhiva Institut „Batut”

S

večanošću upriličenom u okviru „Batutovih dana” 29. oktobra 2019. godine u sali Narodne skupštine u ulici kralja Milana u Beogradu obeležen je prvi vek od kada je preventivna medicina u Srbiji počela da se bori za zdravlje naroda kroz institucije. To je vreme završetka Prvog svetskog rata i formiranja Stalne epidemijske komisije (1919) pri novoformiranom ministarstvu u zajedničkoj državi koje je bilo zaduženo, po prvi put, isključivo za poslove brige o zdravlju naroda. Predsednik komisije bio je dr Milan Jovanović Batut. Navršilo se i 95 godina postojanja centralizovane preventivne ustanove (najpre se zvao Centralni higijenski zavod) a danas je to Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Menjao je više puta nazive, ali je uloga ostala ista – briga za zdravlje naroda.

Dvodnevni skup (29-30. oktobar) organizovao je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kao godišnji stručni sastanak pod motom „Zdravlje je najveće bogatstvo”. Svečanosti na početku skupa prisustvovao je veliki broj zvanica i sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Gosti, ali i govornici bili su ministar zdravlja Republike Srbije dr Zlatibor Lončar, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu akademik Nebojša Lalić, šef Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorita Nican, a kao domaćin skupa doc. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta, pozdravila je i svečano uručila plakete za doprinos 40

zdravlju u Srbiji ministru zdravlja, dekanu, šefu Kancelarije SZO i supruzi predsednika Srbije Aleksandra Vučića Tamari Vučić za doprinos zdravlju u Srbiji za brigu za kvalitetniji život i lečenje osoba sa autizmom i retkim bolestima.

put do mesta prvog predsednika Srpske kraljevske akademije. Nije se na tome zaustavio. Prvi je snio o osnivanju Medicinskog fakulteta, ali i Srpskog lekarskog društva. Njegove ideje prihvatili su drugi i ostvarili ih – dr Vladan Đorđević i

Nastavak skupa prvog dana bio je posvećen glavnoj ovogodišnjoj temi „Imunizacija u Srbiji – dostignuća prošlosti, izazovi sadašnjosti, stremljenje budućnosti” a sutradan, 30. oktobra, u sali Instituta održan je skup „Maligne bolesti – vodeći faktori rizika i mogućnosti njihovog suzbijanja”.

Vredi podsetiti da neke okolnosti i odluke bitno utiču na pravac razvoja celih oblasti ljudske delatnosti. Tako je i sa preventivnom medicinom. Dr Josif Pančić (1814–1888) došao je u Srbiju 1847. godine da bi suzbio epidemiju trbušnog tifusa, iste godine kada se u Sremskoj Mitrovici rodio dr Milan Jovanović Batut. Jedan uspešno obavljen posao i stalno zaposlenje Pančiću su krčili

dr Milan Jovanović Batut. Uočljivo je da su nekadašnji naši lekari jedan drugoga sledili, prihvatali ideje i za ostvarenje se svojski zalagali pa tako i uspevali. Dr Đorđe Natošević iz Srema izvršio je odlučujući uticaj na opredeljenje dr Milana Jovanovića Batuta za bavljenje preventivnom medicinom a dr Vladan Đorđević svojom željom da upravo dr Batut ode kao državni pitomac na specijalizaciju iz preventivne medicine u evropske centre i tako trasirao njegov put do nenadmašnog zdravstvenog prosvetitelja. I san o formiranju Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Josifa Pančića ostvario je profesor Batut posle decenijske borbe, ubedljivog i preciznog dokazivanja da ovde postoje uslovi a koja se produži-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

la zahvaljujući ratovima. Bio je i njegov prvi dekan.Tako su i odluka o formiranju fakulteta i formiranje Stalne epidemijske komisije nastale u 1919. godini, uslovi za početak rada fakulteta stvoreni 1920. a središnja preventivna ustanova CHZ osnovana je 1924. godine kada su za to stvoreni prvi neophodni preduslovi.

Dr Batut je specijalizirao na izvorima preventivne medicine. Od 1883. do 1885. godine, kao pitomac srpske vlade, bio je na specijalizaciji iz bakteriologije, higijene i statistike u najvećim evropskim centrima i kod najvećih autoriteta. Kod Maksa von Petenkofera (osnivača higijene) u Minhenu, Roberta Koha, bakteriologa, koji je svojim otkrićima zadužio čovečanstvo u Kraljevskom institutu u Berlinu, ser Frencisa Galtona, osnivača statistike u Londonu, i poslednjih šest meseci kod Luja Pastera u Parizu čijim otkrićima je započela nova era u medicini uopšte – po njemu se medicina delila na period pre Pastera i posle njegovih

tivne medicine Evrope krajem 19. veka pa je li čudo što je postao veliki autoritet i zadobio priznanje tadašnje države a dodeljena su mu četiri počasna doktorata: bečkog, zagrebačkog, praškog i beogradskog Medicinskog fakulteta. Mnogostruko njegovo delovanje ni do danas nije prevaziđeno a Česi ga u „Češkom vjesniku”, u radu pisanom u čast njegovog 90. rođendana, nazvaše patrijarhom jugoslovenske zdravstvene kulture. Deset knjiga dr Batuta Česi su koristili kao svoje u oblasti preventivne medicine.

Zato ne čudi što je dr Batut kao najveći autoritet u preventivi pitan kad se opredeljivalo za rukovodioce državnim zdravstvom u novoformiranoj državi posle Prvog svetskog rata. Dr Batut je opredelio mladog praktičara dr Andriju Štampara rukovođenje odeljenjem a sam je rukovodio Stalnom epidemijskom komisijom. Član komisije pukovnik Lazar Genčić predložio je formiranje Centralnog

otkrića. Bio je asistent Koha i Pastera zajedno sa ondašnjim mladim lekarima iz Evrope koji će biti trajno upamćeni po svojim otkrićima jer su otkrili uzročnike mnogih zaraznih bolesti po kojima su i nazvani: Gafkija, Lefler, Klebs... Dr Batut bio je u društvu velikana preven-

higijenskog zavoda rukovodeći se svešću o velikom značaju takve ustanove prvenstveno u oblasti bakteriologije kao i higijene na koje je ukazano u vreme ratova. Sve je u vezi s osnivanjem CHZa rađeno vrlo promišljeno i po ugledu na evropske centre tako da ne čudi da se dr

Stevan Ivanić, šef bakteriološke stanice u Beogradu, posebno obučava i specijalizuje za ovu funkciju, da se ustanova izgradi i opremi po ugledu na one u drugim evropskim centrima a da biblioteka, smeštena u centralnom delu, bude opremljena namenski pravljenim nameštajem vrhunske izrade i preraste u najbogatiju na Balkanu. Neki od predmeta u sastavu opreme laboratorija ustanove na osnivanju sačuvani su do danas i nalaze se u Muzeju Instituta.

I danas, 95 godina posle formiranja ustanove, kao i punog veka od nastanka preventivne medicine pod krovom institucija aktuelno je jedno zapažanje bečkog profesora, patologa Karla Rokitanskog u kojem je suština bavljenja preventivnom medicinom. U vreme kada su studirali u Beču dr Batut i dr Vladan Đorđević, profesor Rokitanski je isticao značaj posmatranja, beleženja i analize patoloških pojava u narodu. Bio je to uticaj statističara Karla Pirsona koji je govorio: „Bolest i zdravlje, snagu i slabost, inteligenciju i stupidnost, zdrav duh i duševne bolesti valja proučavati. Njih ne smemo proučavati praznim rečima, već ih moramo uzeti pod statistički mikroskop ako hoćemo da saznamo zašto se narodi dižu i propadaju, ako hoćemo da vidimo da li naš narod napreduje ili nazaduje“. Ovu ideju dr Batut je uzeo za moto celokupnog rada kroz dugi i plodonosan život sve do 1940. godine. Baš tada je prof. dr Bogoljub Konstantinović, direktor CHZ-a, napisao svečarski članak da počeci preventive sežu daleko u prošlost sve do 1839. godine kada su objavljena Pravila o kalemljenju protiv velikih boginja. Bio je to prvi vek preventivne medicine kod nas, započet odbranom od ove zarazne i visokosmrtonosne bolesti. Ove godine navršilo se punih 180 godina.

Prisutni gosti dobili su na poklon dve vredne publikacije: „Imunizacija vašeg deteta – vodič za roditelje” koji je izdao Institut i „Rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2018. godine” nastao kao plod saradnje Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije. Dr Batut je još 1940. godine rekao da zamera što se polaže briga samo na fizičko a ne i psihičko zdravlje dece. I danas bi ga vredelo slušati!

Ide se u susret narednim „Batutovim danima” i obeležavanjima sledećih vrednih jubileja.

41

Z D R AV S T V O - S R B I J A

D

irektor Instituta za reumatologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, profesor dr Nemanja Damjanov, sa svojim timom, uspešno primenjuje najnovije metode u lečenju reumatskih bolesti kao što su ORTOKIN metoda u lečenju hroničnog bola ramena i metodu - celularni matriks. To je bio povod za razgovor sa uglednim našim, ali i evropskim stručnjakom. Posle boravka na seminarima u Švajcarskoj , Emiratima, Rumuniji, profesor dr Nemanja Damjanov je odvojio vreme za naše čitaoce.

Reuma je naziv za više bolesti, čak za više grupa bolesti, koje zahvataju zglobove, tetive ligamente i mišiće, a često može da zahvata i neke druge organe i sisteme. Zbog toga se te bolesti dele na zapaljenjske bolesti, zatim na degenerativne i sistemske bolesti koje su bolesti imunskog sistema u kojima, osim zglobova, može da dođe do oštećenja i drugih organa i sistema, bubrega, pluća, srca, kože i centralnog nervnog sistema.

Profesore Damjanov, kako prepoznati bolesti zglobova?

Bolesti zglobova se prepoznaju relativno jednostavno. Treba, ipak, znati koji su osnovni znaci bolesti ali nije komplikovano. Pre svega, treba znati da imamo dve osnovne grupe bolesti koje napadaju same zglobove, a to su hronične zapaljenjske bolesti zglobova kao i akutne zapaljenjske bolesti. U drugu grupu spadaju osteoartritisi, odnosno artroze, to su bolesti zglobova u kojima nema vidljivog zapaljenja.

Kako prepoznati hronične artritise, dugotrajne upale zglobova. Evo koji su osnovni znaci hroničnih zapaljenja zglobova. Prvo, da su zapaljeni tri ili više zglobova šaka ili stopala. Kad kažem zapaljeni, to znači da su otečeni i bolni. Ako se uz navedeno ta osoba žali da su zglobovi ujutro ukočeni, naročito šake i stopala, toj osobi treba više od pola sata da razmrda svoje prste šaka ili stopala, to je drugi veoma važan znak da se radi o početku hroničnog zapaljenja zglobova. Treći, izuzetno važan znak jeste takozvani pozitivan test stezanja. To znači ako doktor pacijentu stegne zglobove prstiju šaka, taj stepen stezanja zdravu osobu ne boli, ali boli onoga ko ima zapaljenje zglobova. Šta izaziva zapaljenje?

Od zapaljenjskih i sistemskih bolesti zglobova, nažalost, boluju i deca, mlade osobe srednjeg životnog doba i osobe trećeg doba. U suštini, ovo su bolesti u kojima je poremećen odbrambeni sistem or42

U korak sa svetom

Srpska reumatologija Ortokin metoda u Srbiji se uspešno primenjuje Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

Da li je to pad imuniteta organizma?

Teško je reći pad, u ovom slučaju to je pojačana aktivnost imunog sistema, ali nekontrolisana, koja napada sopstveni organizam. Bolje je reći poremećaj imuniteta a ne pad.

Profesor dr Nemanja Damjanov -- Specijalista interne medicine (1988), Institut za reumatologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu -- Klinička edukacija iz oblasti reumatologije (1989), Univerzitet Tampere Finska -- Doktor medicinskih nauka (1993) oblast reumatologija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu -- Edukacija iz ultrazvuka zglobova i mekih tkiva u reumatologiji, (2003) Bad Bruckenay, Nemačka, -- Autor i koautor više od 189 naučnih radova, usavršavao se u Finskoj i Nemačkoj -- Član Europen League Against Rheumatism, -- Srpsko udruženje reumatologa -- Srpsko udruženje imunologa -- Profesor - Katedra interne medicine, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

ganizma, imuni sistem. To je odbrambeni sistem koji treba da nas štiti od infekcija, da nas štiti od malignih bolesti i od nekih drugih napadača, koji mogu da ugroze naš organizam. Odbrambeni sistem ima regulatorne mehanizme, mehanizme kontrole koji aktiviraju zapaljenje u trenutku kada je on neophodan za odbranu organizma, ali je i zaustavljaju kada ta pojačana aktivnost ljudskog sistema više nije potrebna.

U reumatskim bolestima, nažalost, ta kontrola, to zaustavljanje zapaljenja je poremećeno i onda umesto da upala prestane, čak i kada nema napadača koji ugrožava organizam, upala se održava i dodatno oštećuje organizam. Kada postane dugotrajna i kada je prejaka, može da ošteti sopstveni organizam.

U reumatskim bolestima neodgovarajuće jako zapaljenje oštećuje zglobove, a može da oštećuje i srce, pluća, bubrege i druge organe.

Profesore Damjanov, Vi ste predvodili tim stručnjaka ORTOKIN metode?

Tako je, ORTOKIN je metoda lečenja pre svega osteoartritisa, najčešće bolesti zglobova u ljudskom rodu. A to je bolest u kojoj propada hrskavica, oštećuju se i drugi delovi zgloba. Ali to nije jedina bolest u kojoj se koristi ORTOKIN. ORTOKIN je veoma uspešan i u lečenju oštećenja tetiva, ligamenata i mišića.

ORTOKIN je jedna posebna metoda koja je patentirana u Nemačkoj pre 20 godina i koja koristi mogućnosti našeg sopstvenog organizma da smiruje upalu i da leči rane, odnosno oštećenja tkiva. Kako to naš organizam radi? Jedan od načina da naš imuni sistem zaustavi upalu jeste da ćelije tog sistema proizvode specijalne molekule koje mi zovemo citokini, koji imaju za cilj da zaustave upalu kada je ona preterano pojačana i samim tim da poštede organizam. Jer upala je jedan ”mali rat” imunog sistema protiv nekog napadača. U tom ”ratu” ako se suviše dugo puca mogu da stradaju i oni koji ne treba da stradaju, u ovom slučaju naš organizam. Naše ćelije imaju sistem kako da regulišu jačinu te bitke, jačinu kojom deluje imuni sistem. I upravo ORTOKIN metoda koristi naš prirodni sistem da se borimo protiv upale i da se borimo za oporavak tkiva. Postoje ćelije koje luče faktore rasta, to su molekuli koji podstiču oporavak tkiva. Mi smo sposobni da u izvesnoj meri stvorimo novo tkivo od delimično oštećenog tkiva. Ne previše, nažalost, ali možemo u izvesnoj meri.

Ortokin metoda to podstiče.

Kako se to radi?

Relativno jednostavno, genijalnost te metode je u tome što je pre nekoliko decenija otkriveno da jedan od načina koji ćelije našeg organizma oporavljaju tkiva jeste da prepoznaju oštećena tkiva po nji-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

hovom grubom izgledu u odnosu na vrlo glatku površinu krvnih sudova u kojima se nalaze te ćelije. Dakle, kada ćelije unutar krvi teku kroz krvne sudove, unutrašnja površina zdravih krvnih sudova je veoma glatka, ali kada se poremeti krvni sud, kada se ošteti na razne načine, ta površina postaje hrapava. Neke od ćelija našeg organizma su sposobne da prepoznaju tu hrapavu površinu, da se za nju vežu i da taj oblik koji znači oštećenje, biva podsticaj za te ćelije da počnu da luče molekule koji zaustavljaju upalu i podstiču opravak tkiva.

Kad se to saznalo rodila se ideja da se napravi nešto veštački što imitira tu hrapavu površinu oštećenog tkiva i to je napravljeno. To su posebne male staklene kuglice koje su obrađene tako da su hrapave na poseban način, imaju određene mikro zareze na sebi, vrlo male, one imitiraju to oštećeno tkivo. Naravno, sve je to sterilno. Stavlja se u male špriceve, onda se izvuče oko 40 mililitara krvi pacijenta u te bočice punjene specijalno obrađenim staklenim kuglicama, naravno, sve je sterilno. Unutra nema nikakve hemije, samo staklene kuglice i krv pacijenta. Pošto su te staklene kuglice hrapave, ćelije naše krvi se vežu za njih i imaju utisak da su se vezale za oštećeno tkivo i onda počnu da stvaraju molekule koji sprečavaju upalu i podstiču oporavak tkiva. Mi tako sterilnu uvučenu krv u taj sistem stavljamo u inkubator na telesnu temperaturu, šest do osam sati. Za to vreme se taj proces odvija. Nakon toga zaustavimo proces, tako što izvučemo krv iz inkubatora, zatim centrifugiramo, razdvojimo ćelije od tečnosti seruma, ćelije odbacimo jer nam više nisu potrebne, ostane samo serum, samo tečnost žućkaste boje koja je bogata molekulima koji sprečavaju upalu i podstiču oporavak tkiva. Te molekule su stvorile ćelije krvi pacijenta. Kada taj serum izdvojimo sa molekulima to ubrizgavamo u oštećeno tkivo. Tako se oštećeno tkivo oporavlja. Imamo odlične rezultate, oporavke oštećenih tkiva, ligamenata, zglobova i vrlo uspešno lečenje pacijenata i zaista smo zadovoljni tom metodom.

Kako sačuvati hrskavice što bolje i što duže?

Da bismo to znali moramo znati kako funkcioniše normalna hrskavica, kako se ona oštećuje i kako se oporavlja. Pokušaću to da opišem kratko i jednostavno.

Hrskavica pokriva kost na mestu gde se dve kosti spajaju u zglob. Ona služi da prilikom pomeranja zgloba jedna kost preko druge glatko klizi. Površine hrskavica su veoma glatke i kosti prelaze sa minimalnim trenjem.

Još važnija funkcija hrskavice je da ublaži udarac kosti u kost, kada čovek hoda, trči, skače, diže terete ili radi rukama ili drugim delovima tela. To su dve osnovne funkcije hrskavice.

Hrskavica nema krvnih sudova u sebi.

Ima minimalno malo na dnu hrskavice nešto krvnih sudova kod dece, ali kod odraslih praktično nema krvnih sudova. Tako da ćelije hrskavice obnavljaju hrskavicu kad se ona mehanički ošteti, a to se dešava jer ona trpi velika mehanička opterećenja, te ćelije rade bez krvnih sudova koji bi ih snabdevali hranljivim materijama i kiseonikom. Da bi ćelijama hrskavice mogao da se dopremi kiseonik, da im se dopreme hranljive materije, na osnovu kojih će one da stvaraju novu hrskavicu kada je stara oštećena, one moraju da razmene vodu koja se nalazi u hrskavici, da se ta voda razmeni sa okolinom, sa okolnim tkivima. Da bi se ta voda razmenjivala sa okolnim tkivima neophodna je upotreba zglobova, odnosno kretanje, mehanički pritisak na hrskavicu i popuštanje tog pritiska. To se dešava kada radimo, kada koristimo zglobove. Bez toga nema pravilne ishrane hrskavice, nema njenog obnavljanja.

Naši čitaoci treba da shvate da bi hrskavica bila zdrava neophodno je da redovno koristimo naše zglobove u određenoj umerenoj meri. Znači, da redovno hodamo, da redovno fizički radimo umerene poslove, svakodnevno. Bez toga nema obnavljanja hrskavice. Kretanje omogućava oporavak hrskavice. Umereno kretanje je izuzetno važno za pravilno obnavljanje hrskavice, oporavak čak i početno oštećene hrskavice.

Koja ishrana je važna?

Osim toga što treba da se krećemo, jako je važno da imamo odgovarujuću telesnu težinu. Da ne budemo gojazni, bez viška masnog tkiva. Višak kilograma dodatno opterećuje naše zglobove i hrskavice. Gojazni imaju veće probleme sa zglobovima.

Drugi problem je da se pravilno kontrolišu zglobovi od ranog detinjstva. To u Srbiji jako dobro funkcioniše, to su kontrole kukova, koje se rade kod beba. To je izuzetno važan program sprečavanja artroza, to jest oštećenja kukova u starijem životnom dobu. Medicina već decenijama u Srbiji to redovno kontroliše i zbog toga imamo manje ostećenja kukova. Taj sistem odlično funkcioniše u Srbiji, bolje nego u nekim bogatijim zemljama od nas.

Postoji i deo sprečavanja artroza koji nije direktno pod uticajem medicine, a vrlo je važan. To su dobri uslovi na rad-

nom mestu, da se spreče povrede na radnom mestu. Dobri uslovi i dobra KULTURA u saobraćaju, jer saobraćajni udesi koji su povezani sa lomovima kostiju, imobilizacijom, gipsom ekstremiteta ubrzavaju artrozu.

Kada se neki ekstremitet stavi u gips, noga ili ruka, ti zglobovi su kasnije skloni brzom razvoju artroze. Zato što nekoliko nedelja nije bilo pokreta tog zgloba i hrskavica se nije normalno hranila.

KULTURA u saobraćaju, dobri uslovi na radnim mestima, fizička aktivnost i KULTURA ishrane , pored navedenih aktivnosti, sprečavaju i usporavaju razvoj osteartritisa – artroze. Često ističete značaj povrća u ishrani?

Mi u Srbiji imamo jako dobru kulturu da se jedu salate i sveže povrće. To je jako dobra kultura koju treba razvijati i podsticati. Sveže povrće raznih boja, crveno zeleno, žuto. Sve vrste povrća imamo, jako su zdrave i treba što više insistirati na salatama i jesti sveže povrće. Takođe je zdravo jesti kuvano povrće i kuvano meso u umerenim količinama, junetinu, ribu. Posebno se danas govori o mediteranskoj ishrani. Mediteranska ishrana podrazumeva oko 70 odsto biljne hrane, salate, kuvanog i drugog povrća, da ima dosta vlakana u tom povrću, što popravlja funkciju naših creva i uopšte je zdravo za organizam. Oko 30 odsto treba da bude ishrana životinjskog porekla, mesa, jaja sireva i drugih prerađevina od mleka.

Taj odnos nije prisutan u svim delovima Srbije. Negde se jede mnogo mesa, a to nije zdravo. Tako kaže savremena nauka, vezana za reumatske bolesti, ali to važi i za kardiovaskularne i druge bolesti.

Treba jesti ribu, masnu morsku ribu koja ima više nezasićenih kiselina, skušu, sardele ili losos. Treba izbegavati masna crvena mesa, uzimati ih, ali ne u većim količinama.

Treba izbegavati mesne prerađevine koje sadrže konzervanse, dimljene ili sušene na drugi način i koje sadrže supstance koje nisu zdrave. Sadrže i mnogo soli, a ishrana sa mnogo soli, natrijum-hlorida ne valja, nije dobra.

Profesore, Vi ste ispitivali i metodu celularnog matriksa?

Ta studija celularnog matriksa je uspešno sprovedena, dala je jako dobre rezultate. Mnogo je pomogla pacijentima sa osteoartritisom i naši doktori primenjuju tu metodu u svakodnevnom radu, nažalost, sve te metode moraju da se kupe, ne mogu da se dobiju na recept. Ni ORTOKIN 43

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ni celularni matriks ne mogu da se dobiju na recept, moraju da se plate, ali to vredi da se uloži u svoje zdravlje.

Koliko je napredovala industrija lekova poslednjih 30 godina? Što se tiče reumatskih bolesti, pethodne tri decenije, beležimo izuzetan napredak u lečenju ovih bolesti, posebno hroničnih zapaljenja zglobova. Taj napredak je, pre svega, vezan za pronalazak i upotrebu bioloških lekova, a danas i novih, malih sintetskih lekova koji su isto moćni i bezbedni kao i biološki lekovi. To je nešto sasvim novo, poslednjih godina došlo u Srbiju i druge delove sveta i mi već koristimo te lekove. Dakle, imamo biološke lekove koji su prisutni već dve decenije i imamo nove male molekule koji su moćni kao biološki lekovi. Ono što ranije nismo mogli da zaustavimo - upalu zglobova koja je uništavala, remetila mogućnost ljudi da rade, da normalno funkcionišu u svakodnevnom životu. To danas možemo da sprečimo i zaustavimo koristeći biološke i sintetske lekove, koji spadaju u jednu grupu koja se zove jaki inhibitori. Ti lekovi su značajno smanjili bolove i popravili kvalitet života ljudima. Oni su omogućili pacijentima sa hroničnom upalom zglobova, ako počnu na vreme da se leče, očuvaju radnu sposobnost, da mogu da rade i da privređuju da doprinose sebi, porodici i široj zajednici. Ogroman je doprinos tih lekova. Uz doprinos lekova važna je i rana dijagnoza ovih bolesti.

Mesto srpskog zdravstva, reumatologije danas u svetu?

Sa zadovoljstvom mogu da kažem, što se stručnih znanja i primene najnovijih metoda lečenja tiče, srpska reumatologija je ravnopravna sa najrazvijenijim reumatologijama sveta. Znanja naših lekara su jako dobra na vrhunskom svetskom nivou, najnovije stvari koje se koriste i u dijagnostici i u lečenju u svetu su prisutne i kod nas. Jedino što po obimu upotrebe skupih lekova nismo na nivou Švedske, Danske, Norveške, Francuske ili Nemačke. Ali sa pojeftinjenjem ovih lekova, pre svega bioloških, mi imamo mogućnosti da lečimo više ljudi sa istom količinom sredstava. S druge strane, naš fond svake godine odvaja sve veća sredstva za to lečenje. Kad te dve stvari udružimo mi polako, ali sigurno, povećavamo procenat bolesnika kojima su ovi lekovi neophodni.

Samim tim unapređujemo zdravlje stanovništva. Ja se nadam da će taj trend da se nastavi, pa da imamo mogućnost da lečimo što više ljudi, odnosno sve one kojima je to potrebno.

44

160 godina toksikologije u Srbiji

Od trovanja konja kneza Miloša do rešavanja misterioznih smrti Autor: Rajna Popović

U

Hemijsko-toksikološkoj laboratoriji Instituta za sudsku medicinu u Beogradu se utvrđuje ono o čemu se često čita u medijskim izveštajima posle nečijeg ubistva, samoubistva, trovanja, smrti pod specifičnim okolnostima.

Dr­žav­na he­mij­ska la­bo­ra­to­ri­ja u Be­o­gra­du, Kra­lja Mi­lu­ti­na 25, snimljena 1928. go­di­ne (Fo­to­gra­fi­je In­sti­tut za sud­sku me­di­ci­nu)

Ima već 160 godina od osnivanja „jedne male laboratorije za istraživanje prekih sanitetskih potreba”. Nju je knez Miloš Obrenović, ukazom od 21. oktobra 1859. godine, ustanovio kao Državnu hemijsku laboratoriju, prvu

He­mij­sko-tok­si­ko­lo­ška la­bo­ra­to­ri­ja, De­li­grad­ska 31 a, da­nas

toksikološku laboratoriju u Srbiji. Vremenom se i ona, kao i druge ustanove u Srbiji, menjala a sada radi u sastavu Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Upravnik Instituta, prof. dr Slobodan Nikolić približava nam kako je proteklo tih 160 godina postojanja toksikologije u Srbiji. Vraćanje u prošlost koristimo da sagovornika pitamo šta je kneza Miloša navelo da uopšte razmišlja o osnivanju laboratorije.

– Možda je anegdota, ali postoji priča da je neko knezu Milošu trovao konje. Da bi ustanovio šta se dogodilo, slao je unutrašnje organe uginulih životinja u Beč na analize. Onda mu je neko rekao da bi ga manje koštalo ako bi u Beogradu otvorio laboratoriju.

I doneo je ukaz... Za prvog državnog hemičara postavljen je Pavle Ilić iz Velikog Bečkereka. Kasnije će upravnik laboratorije postati magistar farmacije i doktor hemije Ferdinand Šams, čijim je zalaganjem podignuta i zgrada Državne hemijske laboratorije 1882. godine, u Ulici kralja Milutina broj 25. Ova zgrada i danas postoji, na istoj adresi. Posle Šamsa, državni hemičar i upravnik laboratorije bio je Marko Leko, redovni profesor i rektor Velike škole, osnivač Srpskog hemijskog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije – podseća profesor.

Od osnivanja, Državna hemijska laboratorija radila je sve hemijske i toksikološke analize za potrebe medicine, ali posebno sudske medicine. Šef Prosekture Opšte državne bolnice od 1920. godine, osnivač Sudsko-medicinskog zavoda, odnosno Instituta za sudsku medicinu 1923. godine, i prvi profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu Milovan Milovanović odlično je sara-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

đivao sa svim upravnicima i hemičarima Državne hemijske laboratorije, što pokazuju mnogobrojna dokumenta iz arhive Instituta za sudsku medicinu između dva svetska rata. Najstariji dokument u vezi s Državnom hemijskom laboratorijom, koji se i danas čuva na Institutu, jeste delovodna knjiga laboratorije iz 1897. godine, koju je vodio lično Marko Leko.

Prolazile su godine, sve se razvijalo, zadaci i obaveze množile i 1947. tri odeljenja Državne hemijske laboratorije razdvojena su i laboratorija rasformirana. Odeljenje za toksikologiju Državne hemijske laboratorije postao je odsek Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. Drugi, farmaceutski deo preuzela je Kontrola lekova NR Srbije, a treće, tehničko odeljenje preuzeo je današnji Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji je i danas u staroj zgradi u Ulici kralja Milutina 25, odakle je sve i krenulo.

– Krajem 1979. godine, u svoju novu zgradu useljen je Institut za sudsku medicinu, a s njim i deo bivše Državne hemijske laboratorije, odnosno toksikološko odeljenje: Nova, zajednička adresa postala im je Deligradska 31 a. Rešenjem Ministarstva zdravlja, jula 2011. godine, hemijskotoksikološka laboratorija Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, bivša Državna hemijska laboratorija, ovlašćena je za obavljanje poslova referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a laboratorija je opremljena najsavremenijim analitičkim aparatima i opremom, nabavljenim preko IPA projekta Evropske unije – vodi nas upravnik Nikolić kroz prostor gde toksikolozi imaju glavnu reč.

Kada je proteklih nedelja, tokom svojih svečarskih dana i obeležavanja osam decenija farmacije u Srbiji, pominjan osnivač Instituta za toksikološku hemiju, profesor Momčilo Stojanović Mokranjac, inače sin kompozitora Stevana Mokranjca, mnogi su istakli da je on svoj doprinos dao i u Državnoj hemijskoj laboratoriji gde je neko vreme radio kao hemičar. Nema sumnje da se posao hemičara i farmaceuta prožimao i nekada a i sada, podvlači profesor Nikolić.

U januaru ove godine, Institut za sudsku medicinu bio je domaćin Udruženju toksikologa Srbije i na tom sastanku je obeležena 160. godišnjica osnivanja Državne hemijske laborato-

licijske i sudske istrage. Naš posao jeste težak, ali mislim da je posao svakog lekara težak i odgovoran. Nije lako, uostalom, ni kada onkolog pacijentu treba da saopšti da ima neku tešku bolest, s neizvesnim ishodom – iskren je upravnik Instituta za sudsku medicinu.

VMA, Beograd, 11. oktobar 2019. godine

Akt kne­za Mi­lo­ša Obre­no­vi­ća iz ok­to­bra 1859. go­ di­ne o osni­va­nju Dr­žav­ne he­mij­ske la­bo­ra­to­ri­je

rije. Ovaj je jubilej obeležilo prigodnim predavanjem i Srpsko lekarsko društvo preko svoje Sekcije za istoriju medicine. Tokom oktobra ove godine, u Beogradu je održan i međunarodni kongres sudske medicine Alpe-AdrijaPanonija na kome se povodom pomenutog jubileja govorilo i o savremenim trendovima i novinama u forenzičkoj toksikologiji.

Stručnjaci koji su još od vremena kneza Miloša čuvali ugled laboratorije dobili su dostojne naslednike i u ovim našim danima. U Institutu za sudsku medicinu koji, inače, zapošljava 35 ljudi, njih 14 su lekari – u isto vreme asistenti i profesori na Medicinskom fakultetu, u hemijsko-toksikološkoj laboratoriji rade dva diplomirana hemičara i dva diplomirana farmaceuta, u DNK laboratoriji po jedan diplomirani biolog i molekularni biolog, saznajemo od prvog čoveka Instituta.

Znaju da im je posao vrlo delikatan jer utvrđuju ono o čemu se često kasnije čita u medijskim izveštajima posle nečijeg ubistva, samoubistva, trovanja, smrti pod specifičnim i misterioznim okolnostima.

– Obdukcije obavljamo po nalogu tužilaštava kako bismo utvrdili uzrok smrti i poreklo smrti, a u toksikološkoj laboratoriji se ispituje da li je osoba bila pod dejstvom neke supstance, droge ili otrova. Analize koje radi toksikološka laboratorija čekaju se i dva do tri meseca, što zavisi od slučaja do slučaja. Nekad i duže – pojašnjava prof. dr Slobodan Nikolić.

– Utvrđivanje uzroka nečije smrti ponekad je i početak ozbiljne po-

Prvi simpozijum o psihoaktivnim supstancama

P

rvi nacionalni simpozijum o psihoaktivnim supstancama održan je u Vojnomedicinskoj akademiji. Skupu su prisustvovali načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, bivši načelnik Uprave za vojno zdravstvo, toksikolog brigadni general u penziji doc. dr Veljko Todorović, kao i učesnici iz zemlje i inostranstva.

Pukovnik Vukosavljević poželeo je prisutnima dobrodošlicu u VMA, ustanovu koja, kako je naveo, počiva na tri osnovna stuba takozvana „3T“ - toksikologiji, traumatologiji i transplantaciji. On je naglasio i izuzetan značaj kontrole i izučavanja postojećih i novih psihoaktivnih supstanci i izrazio uverenje da će Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA, zahvaljujući zaposlenima, ali i odličnoj saradnji sa kolegama u zemlji i inostranstvu, nastaviti uspešan rad.

Na skupu u organizaciji Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, a uz podršku Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala (UNDC), predavanja su, osim toksikologa VMA, održali i eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva.

Razmenjena su iskustva iz prakse o hemijskoj strukturi psihoaktivnih supstanci, lečenju akutnih trovanja, letalnim ishodima usled predoziranja ovim supstancama, kao i o analitici kontrolisanih i novosintetisanih psihoaktivnih supstanci.

45

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Bukovička banja”

2. srpski kongres o šećernoj bolesti kod dece Dr Slobodan Prodanović, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Bukovička banja”, predsednik Skupštine Udruženja specijalizovanih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju

S

Banje Srbije

pecijalna bolnica za rehabilitaciju “Bukovička banja”, Aranđelovac, ove godine obeležava važan jubilej - 30. godina rada Odeljenja za produženo lečenje, edukaciju i rehabilitaciju dece obolele od dijabetesa, jedinog ovakvog u Srbiji. Tim povodom, domaćini smo najvećeg medicinskog kongresa ikad organizovanog u Srbiji, “2. srpski kongres o šećernoj bolesti kod dece (SCDC) sa međunarodnim učešćem” koji će biti održan od 22. do 24. aprila 2020. godine.

Programske aktivnosti će voditi stručnjaci i istaknuti profesori medicinskih nauka iz oblasti endokrinologije i pedijatrije sa odabranih, vodećih institucija iz celog sveta.

Tri dana, najveći eksperti sa evropskih prostora raspravljaće o važnim temama za metaboličko zdravlje dece, a govoriće se i o tranzicionoj medicini, koja je danas, objektivno, nedovoljno dobro razvijena u Evropi.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“, Aranđelovac, je jedina ustanova u Srbiji specijalizovana za produženo lečenje, edukaciju i rehabilitaciju dece dijabetičara. U regionu, ali i šire, ne postoji odeljenje ovakvog tipa.

Već 30 godina stučnjaci u Specijalnoj bolnici „Bukovička banja“ Aranđelovac upoznaju decu sa njihovom bolešću, daju im savete kako da sa njom žive, uče ih da samostalno određuju doze inzulina i nivo šećera u krvi, kao i sa značajem pravilne ishrane.

Produženo lečenje obuhvata odgovarajuću ishranu primerenu uzrastu i dužini oboljenja, savremenu medikamentoznu terapiju, uz odgovarajuće fizičke aktivnosti, kao i rehabilitaciju primenom fizikalne i banjske terapije.

Na kraju, želimo da izrazimo zadovoljstvo saradnjom sa časopisom “Medici.com”, a posebno otvaranjem nove rubrike “Banje Srbije” koja je po prvi put “okupila” sve specijalne bolnice na jednom mestu time dajući veliki doprinos našem povezivanju i medijskom predstavljanju ne samo u Srbiji, već i celom regionu. Bilo bi korisno da se ova saradnja nastavi, tim pre, što u narednoj godini obeležavamo veliki jubilej – 40 godina od osnivanja našeg udruženja.

Koristim priliku da redakcji i brojnim čitaocima časopisa „Medici.com“ čestitam novu godinu, uz želju za mnogo uspeha i u budućem radu.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

46

Z D R AV S T V O - S R B I J A

SB Bukovička Banja

B

ukovička Banja je smeštena u srcu Šumadije, na padinama planine Bukulje okružena stoletnom bukovom šumom. Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička Banja“ se nalazi u parku Bukovičke Banje, koji je nadrastao ulogu banjskog šetališta i danas je jedan od najvećih svetskih galerija skulptura na otvorenom prostoru“.

Banja je poznata po lekovitoj mineralnoj vodi koju Specijalna bolnica za rehabolitaciju “Bukovička Banja” Aranđelovac koristi zajedno sa glinom za lečenje oboljenja gastrointestinal-

Dobro došli u Banju Koviljaču

 +381 64 873 6715  https://www.kursalon.rs

I

zgrađen za kralja Aleksandra I Karađorđevića davne 1932. godine, Kursalon u Banji Koviljači je objekat sa dugom i turbulentnom istorijom. Čuven po tome što je sagrađen po ugledu na bečki, koviljački Kur-salon je delo poznatog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. Od svog slavnog doba je preživeo ratove i vremena izobilja, više puta je restauriran, a poslednji put i kompletno u 2018. godini. Da mogu, zidovi ovog zdanja bi zasigurno ispredali zanimljive priče o vremenima koja su iza nas i ljudima koji su ga rado posećivali. Bio je pre svega salon za zabavu, mesto prestiža i glamura, a u svojoj novoj istoriji dodaje i umetničke, duhovne i zabavne sadržaje, koje ovaj simbol Banje Koviljače pretvaraju u kulturno stecište Podrinjskog kraja.

nog i hepatolibijarnog sistema, bolesti respiratornog sistema i povreda lokomotornog sistema.

O blagotvornosti kisele vode govori podatak da je još 1811. godine svoje zdravlje njome krepio Dositej Obradović. Na lični zahtev kneza Miloša, bukovička voda je dopremana u bocama i korišćena na dvoru.

Rehabilitacija je osnovna delatnost Specijalne bolnice “Bukovička Banja” u Aranđelovcu. Predstavlja proces osposobljavanja osobe do njenih maksimalnih ili optimalnih fizičkih, fizioloških i psihisocijalnih mogućnosti. Osnovni ciljevi kojima se stručni kadar rukovodi u ovoj ustanovi u sprovođenju rehabilitacije su: prevencija invalidnosti-nesposobnosti, rehabilitacija hendikepiranih u cilju kompenzacije i prilagođavanja na postojeće zdravstveno stanje. Poboljšanje kvaliteta života i obuka aktivnostima dnevnog života, su naš prioritet.

Raspolažemo sa kompletnim timom stručnjaka koji se bave rehabilitacijom dece obolele od šećerne bolesti. Pored pedijatara, odnosno endoktrinologa, imamo i fizijatra, psihologa i nutricionistu. Tu je i tim sestara koji je obučen za rad sa decom i tim od šest fizioterapeuta koji rade samo sa decom.

U toku lečenja koje se sprovodi u Specijalnoj bolnici „Bukovička Banja“ praktično se primenjuju svi dostupni modaliteti fizikalne terapije. Pored kinezi terapija, to su različiti vidovi termo terapije – parafin, primenjuje se lekovito blato koje se meša sa mineralnom vodom i koja je balneološki faktor po kojem je “Bukovička Banja” poznata.

 +381 34 725 250  https://www.bukovickabanja.co.rs

Sala “Kralj Aleksandar” Velika dvorana Kur-salona nosi ime zadužbinara ovog dvorca, kralja Aleksandra I Karađorđevića, u narodu poznatog kao Ujedinitelj.

Sa kapacitetom do 350 mesta i veličanstvenim ambijentom, pogodna je za organizaciju brojnih svečanosti.

prošlog veka, uz lagane zvuke starogradske i klasične muzike, okruženi prirodom banjskog parka.

Sala “Karađorđe” Glamurozan prostor kapaciteta do 60 mesta pogodan za intimnija okupljanja i svečanosti sa prelepom baštom sa autentičnom pergolom Terasa sale “Kralj Aleksandar” nosi ime začetnika loze KarađorVeličanstven pogled na preko 40 đevića. hektara parka Banje Koviljače nudi Vam gornja terasa Kur-salona koja Salon “Kraljica Marija” može biti savršena za Vaše venča- Nazvan po supruzi kralja Aleksannje, poslovni koktel, svečani ručak dra, ovaj salon sa direktnim izlazom u baštu restorana “Kralj Petar” moili photo session. že da ugosti do 24 osobe i idealan je za intimne, glamurozne proslave, a Lounge bar Predvorje sale “Kralj Aleksandar” će ujedno nudi komociju za održavaVas navesti da se opustite i pripre- nje poslovnih sastanaka, ručkova i mite za dešavanja u velikoj dvorani, manjih okupljanja. u prijatnom ambijentu u spoju modernog enterijera i rustičnih detalja. Salon “Njegoš” Salon kapaciteta do osam osoba nuRestoran “Kralj Petar” di mogućnost organizacije poslovA la carte restoran u donjoj sali nih ručkova ili sastanaka u privat“Kralj Petar” nudi uživanje u spe- nosti njegovog enterijera, ali i vezu cijalitetima ovoga kraja u suncem sa restoranom “Kralj Petar” i direkokupanoj bašti, ili u autentičnom tnim izlazom u njegovu prostranu ambijentu dvorca 30-ih godina baštu.

47

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zdravstveni i SPA centar “Merkur”

Lek za dušu i telo, uz dobru zabavu

L

eto je doba godine kome se svi raduju.

Duži dani, više sunca i naravno letnji odmori. Banja je savršeno mesto da se ukloni sav stres nagomilan tokom godine i napune baterije za predstojeći period. Uz zanimljiv kulturno-zabavni program koji nudi Vrnjačka Banja njeni posetioci osetiće sve čari banjskog boravka a pritom se dobro zabaviti i družiti. Letnja sezona u Vrnjačkoj Banji po broju i raznovrsnosti događaja može parirati svim drugim turističkim destinacijama u zemlji ali i regionu. Karneval, muzički festivali, koncerti klasične i savremene muzike, izložbe i književne večeri, animacije za najmlađe – samo su deo bogatog sadržaja vrnjačkih manifestacija.

Uz sve turističke atraktivnosti i dešavanja, Zdravstveni i spa centar „Merkur“ omogućava da se doživi ono što Vrnjačka Banja u svojoj osnovi i jeste – mesto bogate i lekovite prirode. Doći u Vrnjačku Banju a ne osetiti pravi banjski boravak koji postoji u „Merkuru“ – potpuno je nezamislivo. Blagodeti tople banjske mineralne vode se koriste već decenijima u cilju poboljšanja zdravlja, kroz jedinstvene „Merkurove“ tretmane i procedure. Ba-

nja je pravo mesto da se uz odmor pozabavite zdravstvenim problemima ukoliko ih imate.

Vrhunski tim sastavljen od 40 lekara različitih specijalnosti, kroz dugogodišnje iskustvo i rad u oblasti lečenja dijabetesa, gastroloških problema i fizikalne rehabilitacije, pozicionirao je „Merkur“ kao lidera zdravstvenog turizma.

Moderna dijagnostika i terapije toplom mi-

 Tel. +381 36 51 55 150

 https://www.vrnjackabanjamerkur.com IMPERIAL PROGRAM - Vrhunski komfor banjskog boravka uz kontrolu zdravlja i relaksaciju od 5.990,00 din/dan.

Program koji na najbolji i najbogatiji mogući način daje pune efekte kompletnog banjskog boravka uz „Merkurovu“ vrhunsku medicinu, savremene spa tretmane i mineralne vode.

neralnom vodom, svim gostima omogućavaju da na komforan način obave preglede za koje bi im u njihovom mestu bili potrebni meseci.

Mataruška Banja

M

 Tel. +381 36 541 10 22  https://www.agensmb.rs 48

ineralna voda Mataruške Banje pripada kategoriji natrijum, magnezijum, hidrokarbonatnih, sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik- sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode, uz temperaturu do 46ºC. Ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj i laboratorijskoj fazi). Ova voda, uz regulaciju temperature, može se koristiti za različite hidroterapijske procedure i to putem: kupanja, tuširanja, orošavanja, kao i za individualne i grupne hidrokineziterapijske procedure.

Mataruška Banja se nalazi u centralnom delu Srbije, udaljena 8 km od Kraljeva i 170 km

od Beograda.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je savremena medicinska ustanova koja ostvaruje savršenu sinergiju izmađu prirodnih - balneoloških faktora i savremenih protokola fizikalne medicine i rehabilitacije. Bavimo se prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam).

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica ČIGOTA Zlatibor

O

snovana 1964. kao lečilište u staroj zgradi bivšeg restorana „Srbija“, malog kapaciteta, bez opreme, sa skromnim kardrovskim mogućnostima. U toku 55 godina postojanja naša ustanova je prešla put od lečilišta, Zavoda za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja štitaste žlezde, instituta, da bismo danas radili kao Specijalna bolnica. Danas je Specijalna bolnica „Čigota“ savremena ustanova za lečenje bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma. Pored toga je i nosilac zdravstvenog turizma u ovom delu Balkana.

Fenomen ovog lečilišta je u tome što po lek za štitastu žlezdu dolaze pacijenti iz celog sveta. Kompletnu dijagnostiku oboljenja štitaste žlezde i propisanu terapiju moguće je obaviti u najkraćem periodu, na čemu nam mogu pozavideti i medicinske ustanove svetskog glasa.

Pozitivnom efektu na lečenje bolesti štitaste žlezde ima i vazduh na samoj planini, zbog susreta kontinentalne i mediteranske klime, koje stvaraju „ružu vetrova“.

Medicinski deo poseduje odsek za specijalističko-konsultativne preglede i dijagnostičku obradu, Interno odeljenje, Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Odeljenje nuklearne medicine, Biohemijsku laboratoriju, Kabinet za kardiološku dijagnostiku i Kabinet za osteodenzitometriju.

U okviru naše ustanove je i prvi velnes program na Balkanu, poznat kao „ Čigota“. Traje 30 godina i kroz ovaj program je prošlo preko 45 hiljada gojaznih osoba. Program služi za korekciju telesne težine, a sastoji se od kombinacije dijetalne ishrane i fizičke aktivnosti.

U julu 2008. počeo je sa radom „ Čigotica“ program za regulaciju telesne težine dece i omladine uzrasta od 12 do 18 godina, pod pokroviteljstvom Ministrastva zdravlja Republike Srbije.

U našoj ustanovi svake godine se održavaju kongresi sa međunarodnim učešćem iz raznih oblasti medicine. Naučni i stručni rad ne bi bio moguć bez čvrste saradnje sa Medicinskim fakultetom iz Beograda, bez konsultanata i drugih stručnih saradnika koji dolaze od samog osnivanja. Radovi sa kongresa, seminara i stručnih skupova objavljuju se u „Medicinskom glasniku“, stručnom časopisu koji se izdaje u okviru rada biblioteke Specijalne bolnice. Časopis je dostupan u štampanoj i elektronskoj formi.

Tel. +381 31 597 597

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Ivanjica“

Tel. +381 32 661-690 https://www.sbivanjica.rs

U

Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Ivanjica“ sprovodi se opšta i, prema indikacijama, specijalizovana fizikalna rehabilitacija. Pored primene standardnih procedura i aparata koje podrazumeva ova grana medicine, predstavljamo vam najnoviju generaciju aparata fizikalne medicine sa kojom se postiže efektivnost – brži i kvalitetniji oporavak.

Shock wave terapija udarnim talasom indikacije za aplikaciju shockwave talasa su: Upala Ahilove tetive „petni trn“ (calcan calcanei), plantarni fascitis, kalcifikati, karpalni tunel, artroza.

-T-care terapija visokofrekventnom strujom, idealna za ubrzanje oporavka u ortopediji, neurologiji, reumatologiji, neurohirurgiji i traumatologiji. Ubrzava lečenje, jer se njome postiže termalni i energetski efekat.

-Artromot, najsavremeniji aparat za pasivnu mobilizaciju, odnosno razgibavanje zglobova.

Aparat je poznat i pod nazivom robot u fizikalnoj medicini, koji daje savremeni pristup fizikalnoj terapiji u cilju vraćanja normalne pokretljivosti, kao i dobijanje maksimalne amplitude pokreta u zglobu za vrlo kratko vreme.

Ekstezomat, terapijski sto za lumbalnu i cervikalnu trakciju (ekstenziju)

https://www.cigota.rs

49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ribarska banja

 Tel. +381 37 865 270

S

 https://www.ribarskabanja.rs

pecijalna bolnica „Ribarska banja“ iz godine u godinu sve svoje goste i posetioce obraduje novim sadržajima, kako u medicinskom, tako i u turističkom delu. Na samom početku ovogodišnje turističke sezone svečano je otvoren i pušten u rad sportsko-rekreativni centar „Samar“, čiji centralni i najveći deo čini mini-akva park, sa tri toboganska bazena sa termalnom vodom, od čega jedan za decu. Pored bazena, tu je i teren za tenis, teren za odbojku na pesku, rent a bike, sto za

50

stoni tenis, kafe-pizerija, park za decu. Pored ovih sadržaja, tokom leta organizuju se razna sportska i kulturna dešavanja - noćno kupanje, zanimljiva takmičenja na vodi, koncerti, muzičke večeri i još mnogo toga. Kompleks je svečano otvorio ministar turizma i trgovine Rasim Ljajić, naglasivši da je ovo izuzetna investicija koja proširuje turističku ponudu ne samo ovog kraja, već i čitave zemlje.

Pored centra ‘’Samar’’ i mini-akva parka posetioci mogu uživati i u wellness i spa cen-

tru sa brojnim sadržajima, etno-restoranu u Srndalju, brojnim sportskim i kulturnim dešavanjima tokom kulturnog leta, verskom i etno-turizmu.

Termalni sumporoviti izvori pogoduju ne samo ljudima koji čuvaju i održavaju zdravlje, već i pacijentima koji traže lek za svoje zdravstvene probleme. Specijalna bolnica veoma uspešno leči i rehabilituje pacijente sa koštanozglobnim, degenerativnim, ortopedskim, nekim neurološkim oboljenjima. Hiperbarična komora, kompletne dijagnostičke metode i terapijske procedure čine ovu ustanovu veoma uspešnom i popularnom.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigradska banja

G

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od ma-

gistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotirnog sistema U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magneto-terapija i terapija laserom.

HBO-hiperbrična oksigenacija – 100% kiseonik pod pritiskom 51

Z D R AV S T V O - S R B I J A

52

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vranjska Banja

V

ranjska Banja je bogata sa najtoplijom mineralnom vodom u Evropi. Voda temperature od 94° do čak 110°C, kapaciteta 140 litara u sekundi, izbija na površinu zemlje iz desetak izvora.

Značaj ove vode nije samo u visokoj temperaturi, nego i u izuzetnom lekovitom svojstvu (mineralna, bogata sumporom, blago alkalna).

Najveću lekovitu vrednost vode predstavlja rastvoren lekovit gas sumpor-vodonika u količini od 1,9 mg/l, što je skoro dvostruko više od dovoljne količine 1 mg/l da bi voda imala lekovito dejstvo.

Uspešno pomaže u lečenju svih oblika reumatizma, neuroloških oboljenja, posttraumat-

 Tel. +381 17 546 428  https://www.vranjskabanja.co.rs skih stanja, bolesti organa za varenje, ginekoloških i kožnih oboljenja.

Vranjska Banja je jedna od retkih kraljevskih banja u Srbiji. U njoj se od 1914. godine lečio i kralj Petar I Karađorđević. Kraljeva kada se i danas čuva i koristi.

Nalazi se na jugu Srbije, dvanaest kilometara jugoistočno od Vranja, na nadmorskoj visini od 400 metara. Pominje se još u povelji kralja Stefana Dušana iz XIV veka.

Iznad crkve Svetog Ilije, na desnoj strani reke Banjštice, nalaze se tragovi srednjovekovnog grada Izoma. Za vreme turske vladavine dolazi do stagnacije u kulturnom i privrednom razvoju i iseljavanja stanovništva. Turci su Banju nazivali ilidžom i koristili njene termalne izvore.

Nakon oslobođenja od Turaka, dolazi do razvoja banje koja u tom periodu i dobija naziv Vranjska Banja, po varošici u čijoj se blizini nalazi.

SPECIJALNA BOLNICA “SOKOBANJA” SOKOBANJA Specijalna bolnica „Sokobanja“ je počela sa radom 1978. godine, a njeno uspešno funkcionisanje predstavlja rezultat sadejstva više faktora, među kojima su ključni: geografski položaj, umereno kontinentalna klima (bogatstvo kiseonika, negatvna jonizacija vazduha, ruža vetrova iznad mesta i malo maglovitih i vetrovitih dana) i termalni izvori.

Zdravstvene usluge Specijalne bolnice: 1. Prevencija, dijagnostika i lečenje (kod odraslih i dece): - respiratornih, - kardiovaskularnih, - lokomotornih, - reumatskih i - neuroloških oboljenja.

Dr Vesna Milanović V.D. direktor SB „SOKOBANJA“

2. Rehabilitacija: - respiratornog sistema (postupci dezopstrukcije disajnih puteva – inhalacije, drenaža bronha, vežbe disanja, kondicionirane i korektivne vežbe), - reumatskih oboljenja - povreda i oboljenja lokomotornog sistema i neurološka oboljenja (uz primenu elektro i kinezi terapije, masaže... i primenu termomineralnih voda – hidroterapija koja se obavlja zavisno od indikacija u kupatilu „Banjica” sa hipotermalnom vodom temp. 28 – 30° C i kupatilima „Park” i „Sokograd” u izotermalnoj vodi 36 -38° C), - medicinska rehabilitacija dece (respiratorna, lokomotorna, neuromišićna) - referentna zdravstvena ustanova za respiratornu rehabilitaciju - jedna od četiri specijalne bolnice u Srbiji u kojima se sprovodi medicinska rehabilitacija dece.

www.soko-banja.rs sokobolnica@mts.rs 53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Banja “Rusanda” pravo mesto za vaš odmor

B

Institut za rehabilitaciju Beograd

anja„Rusanda“ se nalazi u parku prirode, na obali najvećeg slanog jezera, u srcu Banata, kod Zrenjanina, u prelepom parku bogatom florom i faunom. Upravo ovde, na obali jezera, u prelepom okruženju netaknute prirode 1867. godine je stvoreno lečilište, koje je preraslo u današnju Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Rusanda“. Lekovitost blata (peloida) je prvi put potvrđena u Carskoj akademiji u Beču, a očuvana je do danas.

Danas je Banja “Rusanda” prestižno i aktivno lečilište u Banatu, ali i jedna od vodećih bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Srbiji.

I

nstitut za rehabilitaciju u Beogradu postao je prestižna institucija u ovom delu Evrope, koju čine dva organizaciona dela - Sokobanjska 17 i Selters Banja u Mladenovcu. Institut je sertifikovani trening centar evropskog bordoa za fizikalnu medicinu, akreditovani rehabilitacioni centar, nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, referentni centar za Balneoklimatologiju Republike Srbije, sa uvedenim ISSO i HASSAP standardom. Usko specijalizovani stručni kadar, dijagnostički kabineti, savremena medicinska oprema i adekvatno renoviran prostor su preduslovi koji omogućavaju izuzetne rezultate u lečenju i rehabilitaciji naših korisnika.

Banja Selters u Mladenovcu, udaljena svega 40km od Beograda, prava je oaza čistog vazduha, mira i zelenila sa prirodno lekovitim faktorima (lekovita voda, blato, klimat). U Seltersu se odvija stacionarna i ambulantno-poliklinička rehabilitacija neuroloških, ortopedsko-traumatoloških i reumatoloških pacijenata, kao i dečja rehabilitacija. Selters raspolaže sa tri bazena, od kojih je jedan sa mineralnom vodom, savremenim wellness centrom i kompletno renoviranim smeštajnim kapacitetima.

Wellness&Spa je pravi rajski vrt gde o Vašem blagostanju brine stručan tim ljudi, edukovanih po visokim standardima. U prijatnom ambijentu Selters Wellness centra na raspolaganju su Vam unutrašnji bazen sa vodom temperature 32 stepena, bazen na otvorenom, jakuzzi kada, kade za podvodnu masažu, blatna terapija, finska sauna, tepidarijumi, slana soba i sve vrste ručnih masaža.

 Tel. +381 11 8241-425  https://www.rehabilitacija.com

U banji “Rusanda” leče se sledeće indikacije: Neurološka oboljenja, stanja nakon trauma ili hirurških intervencija, reumatološka oboljenja, kožna oboljenja, deformiteti lokomotornog sistema kod dece.

U ‘”Rusandi” se primenjuju razni oblici fizikalne terapije, kao što su: kineziterapija, radna terapija, elektroterapija. Pored nje, primenjujemo magnetoterapiju, laseroterapiju, bioptron svetlosnu terapiju, terapiju ultrazvukom, hidroterapiju i peloidoterapiju koju bismo posebno izdvojili.

Ona podrazumeva primenu mineralnog peloida, lekovitog blata u terapijske svrhe. Hemijski sastav, koji se naročito odnosi na aktivne forme sumpora i visok salinitet, daje mu prednost u korišćenju u reumatologiji, pre svega u lečenju degenerativnog reumatizma, dermatologiji, dominantne psorijaze i u ginekologiji (lečenje steriliteta).

Wellness U Banji „Rusanda“ posebna pažnja posvećuje se preventivi nastanka bolesti. Našim gostima su u okviru usluga spa wellnessa omogućeni odmor, relaksacija, detoksikacija i rekreacija. U okviru naših wellness i spa usluga primenjuju se tretmani savremenim radiofrekvencijskim GreenIRF aparatom, Green-press aparatom, različite vrste masaže, boravak u body-therm kabini, u zatvorenom bazenu, masaže u bisernoj ili masažnoj kadi, relaksacija na tepidarijumu ili toplom krevetu, kao i druge vrste relaksacije, vežbe disanja, uz individualno prilagođenu ishranu.

Na raspolaganju gostima su specijalne vrste manuelne masaže.

Novo ambiciozno rukovodstvo banje RUSANDE, na čelu sa mr sc. med. dr Zoricom Ćulibrk je u proteklom periodu ostvarilo značajnu saradnju sa Azerbejdžanom, Kazahstanom, Rusijom, Iranom, Austrijom, Izraelom u vezi sa izgradnjom novih i proširenjem postojećih smeštajnih kapaciteta, kupovinom nove i obnavljanja postojeće medicinske opreme, značajne u lečenju i dijagnostici.

U Banji “Rusanda” je gost u centru pažnje i poštovanja. Sve činimo da gostima pružimo vrhunsko lečenje, ali i relaksaciju.

Povratite svežinu, obnovite lepotu, osmehnite se. Za to imamo kadrovske i stručne pretpostavke, prostorne i smeštajne kapacitete i stalno ih podižemo na viši nivo. Time stvaramo mogućnost za efikasno lečenje, prijatan i ugodan boravak.

Tel. +381 23 315 04 02 https://www.banjarusanda.rs 54

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za progresivne mišićne i neuromišićne bolesti

Novopazarska banja

Preporučuje se za Neuromišićne bolesti, reumatska oboljenja, išijas, sportske i druge povrede, stanja posle moždanog udara, kožne i ginekološke bolesti.

Prirodni lekoviti faktori “Novopazarska Banja“ je bogata izvorima termomineralnih voda čija je temperatura na izvorištu 52°C. Načini lečenja Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za lečenje progresivnih mišićnih i neuromišićnih bolesti “Novopazarska Banja”, koja je dobila status specijalne bolnice 1993. godine.

U lečenju se primenjuju najsavremeniji aparati za fizikalnu terapiju, kojim rukovodi visokostručno osposobljeni kadar.

Prirodne vrednosti u okolini Ova banja je okružena planinama Golija i Rogozna, pogodne za izlete i rekreaciju.

Kulturno-istorijski spomenici u okolini U neposrednoj blizini „Novopazarske Banje“ nalaze se manastiri Sopoćani, Ðurdevi stupovi i stari grad Ras. Interesantne su i ambijentalne vrednosti grada Novog Pazara.

 Tel. +381 20 313-655  https://www.novopazarskabanja.com

55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

okviru Četvrtog međunarodnog zdravstvenog kongresa islamskih zemalja, koji je održan u Teheranu trajao 9-11. oktobra, održana je prezentacija srpskog modela banjskog turizma i studija slučaja Zdravstvenog i spa centra “Merkur”. Direktor ovog centra dr sc. med Dejan Stanojević i rukovodilac marketing službe Miodrag Miljković bili su učesnici na ovom kongresu u okviru jednog od organizovanih panela.

Prezentacija “Merkura” je održana prvog dana kongresa u okviru panela ekoturizam i geoturizam i izazvala je veliko interesovanje svih prisutnih.

Prezentacija modela srpskih banja i “Merkura” kao zdravstvenog centra koji ima tradiciju dugu preko 70 godina u primeni prirodnog faktora - mineralnih voda Vrnjačke Banje u zdravstvene svrhe, izazvala je odličan prijem svih učesnika. Modernizacija poslovanja, uz čuvanje tradicionalnih tretmana koja postoji u “Merkuru”, inicirala je brojne poslovne predloge koji se odnose na transfer znanja i prenošenje modela poslovanja “Merkura” na turističke potencijale u Iranu. Ovaj događaj inicirao je organizaciju sastanka direktora “Merkura” u Gradskom veću Teherana tokom trajanja ovog skupa, gde su bili razmatrani modeli buduće saradnje.

Jedan od narednih koraka biće poseta delegacije Irana Srbiji, kako bi se na licu mesta upoznali sa potencijalima i

Iran zainteresovan za transfer tehnologije po modelu “Merkura”

Učešće na kongresu u Teheranu otvara nove poslovne angažmane

postojećim organizacionim modelima.

Danas, ekoturizam i geoturizam čine veliki deo prihoda zemalja koje imaju prirodne potencijale, a primena terapija prirodnim resursima doživela je rast od 20% u ukupnom globalnom turizmu. Na panelu je razmatrana uloga umrežavanja organizacija u brendiranju prirodnih kapaciteta zemalja kao i načini definisanja specijalizovanih tura koje turistima omogućavaju korišćenje prirodnih resursa i terapija.

Teme su bile i prepreke i poteškoće,

kao i mogućnosti i izazovi ulaganja u ovom domenu.

Najveću zaslugu za učešće direktora “Merkura” na ovom kongresu ima njegova ekselencija gospodin Dragan Todorović, ambasador Srbije u Iranu, koji je prepoznao šansu za poslovno angažovanje i inicirao učešće na događaju.

Organizator kongresa je Centar za razvoj zdravstvenog turizma islamskih zemalja, uz podršku ministarstava, nacionalnih i međunarodnih zdravstvenih organizacija i institucija. Događaj se organizuje od 2015. godine sa ciljem da igra efikasnu ulogu u razvoju ekonomskih odnosa i olakšava komunikaciju između stejkholdera u zdravstvenoj industriji preko islamskih zemalja. Za četvrti krug ovog kongresa, eksperti iz vladinog i privatnog sektora pozvani su da pronađu nove mogućnosti saradnje i razviju svoju mrežu putem tržišta islamskih zemalja.

Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR i referent marketinga SB “Merkur”

57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

K

ao posledica prirodnog procesa starenja i dejstvom sila gravitacije, koža i ostala tkiva na licu teže progresivnom padu koji, u zavisnosti od genetskog faktora, kvaliteta i nege kože lica, izlaganja sunčevim zracima ili vetru, može biti brži ili sporiji. Proces starenja povezan je uticajem unutrašnjih genetskih faktora kao i sa kumulativnim faktorima spoljne sredine.

Ove staračke promene započinju najpre u predelu očnih kapaka i obrva, pa se polako šire prema celom licu i vratu.

Postoji više metoda za podmlađivanje lica i vrata koje se koriste u plastičnoj hirurgiji, ali jedna od najučestalijih i najsigurnijih je face lifting (rhytidectomia) koja ima za cilj zatezanje i podizanje opuštenih tkiva lica i vrata, otklanjanje bora kao i volumetrijsko podmlađivanje lica. Face liftigom se mogu ponovo uspostaviti prijatne konture na vašem licu i vratu, a koje vam mogu pomoći da izgledate i da se osećate mlađim mnogo više nego što imate godina.

Znaci starenja na licu su: 1) u čeonom predelu – paralelne bore; 2) u predelu između obrva, tzv. lavlje bore – dve vertikalne i jedna horizontalna bora u predelu korena nosa; 3) obrazni predeo sa nosnim borama, očnim borama, predobraznim borama i mlitavošću kože sa ptozom bočnih strana lica, tzv. obešeni obrazi; 4) u prededelu usta – male vertikalne bore; 5) predeo oko brade – opuštenost brade i kože donje vilice sa produžetkom bora usana i nosa; 6) vratni predeo sa transverzalnim borama i opuštenošću mišića platizme u obliku traka, kao i pojave podbratka, tzv. ćureći vrat. Face liftigom uz kombinaciju drugih pomoćnih procedura (zatezanjem kapaka, dermoabrazijom ili liposkulpturom) se mogu rešiti svi ovi problemi starenja lica.

Najidealniji pacijent za face lifting je osoba između 45 i 55 godina, normalne težine, koja ima dobru koštanu konstrukciju, tanak vrat i dubok cervikomentalni ugao.

Preoperativna procena pacijenta Ukoliko se odlučite za operaciju face liftingom morate se inicijalno konsultovati sa plastičnim hirurgom koji može zahtevati da ispred ogledala pokažete kakvu promenu želite na licu i tražiti od vas da otvoreno o svemu diskutujete što se tiče vašeg spoljnog izgleda. Ovo će pomoći vašem hirurgu da razume vaše želje, da preoperativno analizira vaše lice i da vam ukaže na realistična očekivanja. Razgovor sa plastičnim hirurgom na prvom pregledu će obuhvatiti kompletnu 58

Face lifting podmlađivanje lica

Prof. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet Beograd, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

anamnezu prethodnih operacija i bolesti (ukoliko ih je bilo), lekove koje pacijent trenutno uzima, eventualne alergije. Na osnovu lekarskog pregleda i istorijata zdravstvenog stanja postavlja se dalja indikacija u cilju sprečavanja komplikacija.

Nakon ovoga, plastični hirurg će vam uraditi detaljan pregled, pregledati čelo, kožu srednje i donje trećine lica, predeo oko usana i vertikalne bore, nazolabijalne prevoje, zatim tzv. “malarne džepove”, pregledati vrat i donju liniju vilice, pregledati gustinu kose da bi se isplanirali rezovi. Ukoliko se odlučite za operaciju, moraćete uraditi laboratorijske analize. Zabranjuje se upotreba aspirina, vitamina E i estrogenih hormona pre operacije. Mnogi hirurzi savetuju i prestanak pušenja dve nedelje pre i nedelju dana posle operacije.

Operativna tehnika Operacija se može izvesti u opštoj, a najčešće u lokalnoj anesteziji uz snažnu intravensku sedaciju. Vaš hirurg će na osnovu indikacija koje imate da odabere metodu koja će najbolje rešiti probleme vašeg lica. Generalno (mada ima i drugih varijacija) rez kože je sakriven u kosmatom delu glave, zatim ide ispred ušne školjke, sakriven u prirodnoj konturi uva, produžava se oko lobule uva, iza ušne školjke i završava se u kosmatom delu bočne strane vrata. Nakon toga sledi veoma pažljiva preparacija SMAS-a i kože sve do uglova očiju, polovine obraza, nazolabijalne brazde, uglova usana dok se koža vrata odiže skoro do srednje linije. Preparacija mora biti veoma pažljiva da se ne bi povredila

PRE

neka od grana facijalnog nerva. Kada se preparišu ove strukture zateže se SMAS sa repozicioniranjem dubokog tkiva lica, a višak kože redukuje vraćajući mladalačku konturu vašeg lica. Koža se zatim ušije tankim atraumatskim koncima koji se skidaju nakon sedam dana.

Komplikacije Mada su komplikacije ove operacije veoma retke mogu se pojaviti hematomi, podlivi, osećaj utrnulosti, nekada hipertrofični ožiljak ili alopecija oko reza u kosmatom delu glave. Pacijent može pomoći da se smanje rizici ukoliko se pridržava saveta i instrukcija hirurga pre i posleoperativno.

Postoperativni tretman Nakon urađene operacije pacijent posle nekoliko sati može da ide kući ili da eventualno ostane jedan dan u bolnici ukoliko to proceni njegov hirurg. Prvog postoperativnog dana pacijent pokrete glave treba da svede na minimum.

Glavu treba da drži nešto uzdignuto pod uglom oko 30 stepeni ležeći malo u izdignutom položaju. Nega kose počinje drugog ili trećeg postoperativnog dana.

Dozvoljeno je korišćenje blagog šampona trećeg dana nakon operacije. Kosa se može sušiti fenom umerene temperature. Izbegava se izlaganje suncu mesec dana nakon operacije.

Rezultati face liftinga, ako se dobro uradi, su fantastični, što nakon postoperativnog oporavka uz vaš make up i novi mladalački izgled lica, daće vam veoma prijatnu i trajnu unutrašnju i spoljašnju sigurnost i svežinu.

POSLE

N

astava na Medicinskom fakultetu u Beogradu počela je 9. decembra 1920. godine. U svečanoj sali Kapetan Mišinog zdanja, dekan Milan Jovanović Batut je kraćim govorom svečano otvorio Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Predavanje prvoj generaciji studenata održao je profesor anatomije dr Niko Miljanić.

Time su i Medicinski fakultet i Institut za anatomiju počeli sa radom.

Za stotinu godina postojanja, Institut za anatomiju je postao ugledna i visokocenjena srpska medicinska ustanova. Šef Katedre Instituta je profesor dr Laslo Puškaš, a upravnik Instituta je profesor dr Branislav Filipović. Nedavno su primljeni saradnici, mladi asistenti, koji se spremaju da nastave bogatu tradiciju Instituta. Pitali smo ih za njihova internacionalna iskustva.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Sledbenici tradicije Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta

Mladi naučnici – svetska priznanja Osvajanje međunarodnih nagrada i priznanja nas obavezuje da ostanemo u Srbiji Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

određena pravila. Naslov, koliko slajdova treba da bude, koliko redova u jednom slajdu. Škola je jako korisna , zato što je primenjiva ne samo na anatomiju i medicinu , nego i na druge naučne oblasti.

Uči se takođe kako napraviti CV, kako napraviti dobro motivaciono pismo.

Da bismo konkurisali za neke škole uz CV šaljemo motivaciono pismo. Ali, tu postoje razlike koje smo učili. Kako se šalje motivaciono pismo i CV, u Francusku, kako u SAD, šta vole i šta je poželjno napisati u nekim državama, a šta ne treba. Tom prilikom koristili su i naše CV-je koje smo slali prilikom aplikacije, da bi nam ukazali na greške koje smo pravili.

Ove godine u Berlinu nas je bilo četrnaest. Bilo je učesnika iz Evrope, ali i iz Meksika, Tajvana, Kenije… Tom prilikom dobila sam nagradu za najbolju usmenu prezentaciju. Svi smo došli u Berlin sa jednom prezentacijom, po našem izboAsistent dr Jelena Boljanović – BERLIN SUMMER SCHOOL – dobitnik nagrade za najbolju ru. Svi smo imali određen dan za preprezentaciju zentaciju i svoje postere. Moja tema je bila DISEKCIJA U NASTAVI ANATOMIJE, Dr Jelenu Boljanović pitali smo ka- na engleskpm jeziku. Ocenjivano je kakva je to škola? ko je napravljena prezentacija, ali i naBerlin Summer school se održava še veštine prilikom prezentovanja rada. svake godine u Berlinu, škola ima 12-18 Asistent dr Aleksandra Zelenović učesnika. Ove godine trajala je od prvog Mislim da mi imamo jako dobre do šestog septembra. Školu vodi psihijatar Norman Sartorijus, čuveni naučnik, stručnjake, jedino što nama nedostaje koji je bio predsednik Svetske zdrav- su finansijska sredstva za opremu i sve stvene organizacije. Škola je koncipira- što je neophodno da bismo se podigli na tako da učimo kako pravilno usmeno na viši nivo, ali ponavljam, stručnjaci u prezentovati rad ali uz pomoć video-pre- Srbiji su na svetskom nivou. zentacije. Mnogi, čak i ugledni profesori, To je bio 32. ECNP (Europoen sone prave prezentacije na način da bi to ciety of neuropsychiatry). To je najveći publici bilo jasno prezentovano, pa do- svetski kongres psihijatrije, gde je učelazi do zabuna. Postoje tačno određena stvovalo preko pet i po hiljada učesnipravila kako da se prezentuje rad, kako ka, mladih istraživača, predavača. Bilo se ostvaruje kontakt sa publikom. Uči se je i radionica na jako visokom nivou. položaj ruku tokom prezentacije, zatim Dr Ana Starčević, glavna autorka ovog kontakt očima sa svima u sali. Bitno je rada, je u saradnji sa dr Aleksandrom svakom članu publike posvetiti pažnju. Stanimirović, koja radi na Univerzitetu Zatim, tokom prezentacije važno je ka- u Torontu, napisala rad koji smo preko su koncipirani slajdovi, za sve postoje zentovali na Kongresu u Kopenhagenu.

Asistent dr Aleksandra Zelenović – Kongres ECNP – Kopenhagen, Danska

Naziv rada je NUKLEUS AKUMBENS KAO STRUKTURNI NEUROMORFOLOŠKI PREDIKTOR KOD TRANSSEKSUALACA. Rad i poster prezentacija su jako lepo prihvaćeni i dobili smo GRANTOVU NAGRADU ZA NAJBOLJI ABSTRAKT. Profesor dr Branislav Filipović je bio jedan od autora i za taj rad, a učestvovao je i asistent Đorđe Đorović, zajedno sa dr Anom Starčević i, naravno, moja malenkost. Šef naučnog projekta koji se realizuje upravo kod nas, na Institutu za anatomiju pod nazivom “Promene na mozgu kod osoba sa transseksualizmom, drugim poremećajima rodnog identiteta i drugim razvojnim poremećajima “ jeste profesor Branislav Filipović, koji koordiniše radom naših laboratorija i velika nam je inspiracija za rad. Budući da svoje znanje i iskustvo nesebično deli sa nama - mladim asistentima, koji smo kod njega na projektu.

U suštini, jako je lepo razmeniti nova iskustva, videti kako funkcioniše medicina u drugim zemljama, kakvi su im zdravstveni sistemi. Kakav pristup imaju prema pacijentu, kakvi su protokoli, nije isto u Americi ili Srbiji ili Japanu.

59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Nedavno je naš Institut posetio profesor Yoichi Kitsuta , neurohirurg iz Japana .

Svoje slobodno vreme iskoristio je da poseti naš fakultet. Bio je oduševljen celokupnim Institutom , tamo gde on radi u malom gradu u Japanu, Institut za anatomiju je jako mali, imaju samo dve prostorije. Ono što je zanimljivo , oni uče sve na japanskom, nemaju latinsku nomenklaturu , eventualno koriste engleski jezik . Pokazali smo mu antropološku laboratoriju, disekcione sale, biblioteku Instituta. Bilo je to lepo iskustvo i sa naše i sa njegove strane.

Nadamo se da ćemo ostvariti saradnju u oblasti publikacija i naučnoistraživačkih radova, kako bismo se povezali i sa Japanom.

U Kopenhagenu smo ostvarili kontakte i sa nekoliko Italijana koji su bili zainteresovani za temu transseksualizma. Bilo je i dvoje učesnika sa MAYO klinike iz USA, koja važi za jednu od najboljih klinika na svetu. Bili su vrlo zainteresovani za naš rad i temu transseksualizma. U Kopenhagenu smo stekli lepo iskustvo, potpuno smo u toku sa novim naučnim saznanjima u svetu, a naučnu saradnju ćemo sigurno ostvariti. Nadam se da će tako biti sledeće godine kada mi budemo u Beogradu organizovali Sedmi kongres Anatomskog društva.

Profesor Laslo Puškaš nam omogućava internacionalne kontakte , pomaže da se organizuju kongresi, sve što je potrebno za unapređenje nastave da bude realizovano, u svakodnevnom kontaktu

60

je sa Ministarstvom i Dekanatom i sve radi u interesu nauke, fakulteta i studenata. Profesor Puškaš je dao slobodu mlađima da pokažemo šta znamo, da ostvarimo međunarodne kontakte i da razmenimo iskustva i primenimo sve novo u svetu nauke. Takodje, pomaže nam i upravnik Instituta profesor dr Branislav Filipović. Bez njih dvojice ništa od ovoga ne bi bilo moguće.

Asistent dr Đorđe Đorović – gost Univerziteta Karolinska – Švedska

U okviru mog naučnog rada nekoliko puta sam bio na istraživačkom boravku na Karolinska univerzitetu u Štokholmu. Ja se bavim patofiziološkim aspektima stresa, kao jedne vrlo aktuelne teme. Posebno se fokusiram na stres kao faktor rizika za nastanak psihijatrijskih bolesti. Istraživanje se vrši na animalnim modelima , vistar paco-

vima. U okviru tog istraživanja boravio sam na Karolinska univerzitetu, ali išao sam i na istraživačke boravke i izlagao radove na kongresima u Italiji, Francuskoj, Španiji.

Profesor Laslo Puškaš je nama svima velika inspiracija i velika podrška i svakako mi njega konsultujemo u vezi sa svim našim planovima, vezano za istraživanja. Profesor Puškaš je uključen u sve moje aktivnosti i intenzivno ih prati. Švedska mnogo ulaže u nauku, konkretno sada prave nove zgrade u okviru Karolinske . Za tri nove zgrade koje su isključivo posvećene nauci, a jedna je zgrada bolnice, Švedska je dala sedam milijardi evra. Oni na to gledaju kao na brend i to zaista jeste svetski brend. Švedska mnogo ulaže u nauku, neki to nazivaju šestim stepenom zdravstvene zaštite. Praktično, zgrada bolnice je spojena sa institutima, svi šefovi grupa i načelnici odeljenja uključeni su i u nauku i u zdravstvenu zaštitu, lekari su u bolnici, sve je objedinjeno. To predstavlja novi koncept zdravstvene zaštite.

Kontakt sa stranim profesorima i naučnicima se odvija na jednom strukturisanom nivou, gde se formiraju tačno prioriteti. To je forma internacionalne kolaboracije, koja ima određenu strukturu. To je internacionalni tim od trideset ljudi, to je velika laboratorija gde rade stručnjaci petnaest nacionalnosti. Engleski je jezik koji se koristi u laboratoriji i sve to funkcioniše besprekorno.

Nažalost, kod nas je trend da mladi lekari odlaze u inostranstvo, ali mi imamo sreće. U našem Institutu imamo ljude, profesora Lasla Puškaša, profesora Branislava Filipovića, koji shvataju važnost toga da ostanemo ovde. Oni nas podržavaju u svemu i daju nam sve što je neophodno da bismo u punoj meri ostvarili naše naučne ambicije i ostali ovde u Srbiji.

Mi imamo inspirativnu istoriju Anatomskog instituta, profesor Miljanić, profesor Šljivić, a i cela istorija Beogradskog univerziteta je izvanredna, to je jedna fantastična institucija. Mi smo svesni te velike tradicije i trudimo se da tu istoriju ne umanjujemo i da je uvek negujemo. Želimo da budemo neka vrsta kontinuiteta u smislu istorije Instituta i fantastične tradicije. Ja sam deo tima profesora Filipovića koji je neuropsihijatar, a i on i profesor Puškaš su angažovani u klinici i nauci. Ulazimo u novo doba u kome nauka postaje deo kliničke prakse a anatomiju uvodimo u aspekt nanoanatomije i svih tih najsavremenijih metoda molekularne biologije.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Preventiva zdravlja

20. festival zdravlja – zlatni jubilej Rekordna poseta svih generacija

U

Beogradu, u Domu Vojske Srbije 30. i 31. oktobra, održan je jubilarni, 20. festival zdravlja. Pod sloganom Zlatni jubilej zdravlja, mnogobrojni posetioci su imali priliku da bez zdravstvene knjižice i čekanja provere svoje zdravlje i dobiju savet od eminentnih zdravstvenih stručnjaka.

Na Festivalu zdravlja učestvovali su domovi zdravlja, državne i privatne ordinacije, bolnice, apoteke, farmaceutske kuće, kao i udruženja pacijenata, zatim fitnes, velnes i banjski centri i svi koji se bave zdravom ishranom i kozmetikom.

Vladalo je ogromno interesovanje, pa je ispred ulaza u Dom vojske bio dugačak red. Posetioci su imali priliku da na licu mesta prekontrolišu šećer u krvi, zatim da obave oftalmološki pregled, da izmere pritisak i još mnogo toga.

U okviru Festivala održano je i niz edukativnih predavanja, aktivnosti i panel diskusija. Predavanja su držali ugledni lekari – stručnjaci različitih oblasti. Dr Snežana Pantić Aksentijević, rukovodilac Grupe za javno zdravlje iz Ministarstva zdravlja Srbije, i nutricionista Ana Todorović, održale su predavanje „O rezultatima istraživanja o navikama u ishrani ljudi u Srbiji“. Tu je bila i tribina Crvenog krsta Srbije „Primeri aktivnog starenja“ i saveti za zdravlje dr Nade Macure. Radionicu „Zašto dolazi do bolesti i kako pokrenuti proces

isceljenja“ vodila je publicistkinja dr Zorica Karanović.

Predavanje „Dioptrija i katarakta šta je to i kako se može izlečiti“ održao je dr sc. Mirko Jankov.

Tribinu za mlade „Važnost očuvanja reproduktivnog zdravlja i prevencija polno prenosivih bolesti“ održala je ministarka u Vladi Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

„Prevencija narkomanije“ bila je naziv vrlo posećene tribine za mlade, koju je održala dr Mirjana Mićović. Na tribini su aktivno učestvovali i učenici Srednje medicinske škole iz Beograda, a predavanje „Rizik od droga sa aspekta toksikologije“ odžala je prof. dr Slavica Vučinić iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA. Izuzetno posećena tribina za mlade bila je „Nasilje na internetu“ Kata-

rine Jonev. Tu su učenici beogradskih osnovnih škola mogli direktno da se upoznaju sa prevarama i obmanama na internetu i kako da se zaštite od njih. Katarina Jonev je i autorka knjige „Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama“.

Tribinu za osnovce „Koraci za ukazivanje prve pomoći - kako pružiti pomoć drugu“, vodila je dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Glavni organizator Festivala zdravlja bila je pedijatar dr Mirjana Mićović. „Ovo je 20. jubilarni festival zdravlja u Beogradu. Posetioci su imali priliku da vide i obiđu veliki broj štandova na kojima su mogli da obave mnogo besplatnih pregleda. Od određivanja gustine kostiju, određivanja glikemije u krvi do pregleda očnog dna, astigmatizma, ispitivanja sluha. Na štandu Bolnice „Laza Lazarević“ mogli su da se urade skrining testovi na depresiju, anksioznost i demenciju. Na štandu VMA vršilo se merenje krvnog pritiska.

Tu je bila i mogućnost saveta sa kardiolozima, internistima, reumatolozima.

Svi izlagači su pripremili odlične savete, promo-materijal kao i savete o prevenciji. Naši posetioci nisu samo iz grupe Trećeg doba nego i mlada i srednja generacija, za svakog ima ponešto“, istakla dr Mirjana Mićović.

Na samoj bini bili su plesni, sportski i karate klubovi, ritmička gimnastika, zatim pozorišne predstave, a u Sali Doma vojske održavana su edukativna predavanja za stručnu i za opštu javnost.

Osim posetilaca, zdravstveni radnici su mogli da prisustvuju akreditovanim predavanjima na temu pravilne ishrane i kardiovaskularnih bolesti i dobiju bodove za obnavljanje licence. Štandove Festivala zdravlja u Beogradu obišlo je preko 20 hiljada zainteresovanih posetilaca.

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

U Iskorak mladih u svet moderne medicine 6. globalni studentski kongres biomedicinskih nauka

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

G

LOBAL STUDENTS’ CONFERENCE BELGRADE je internacionalni kongres studenata sa sedištem u Beogradu. Kongres je održan u Beogradu od 17-19. oktobra 2019. pod sloganom UPDATE YOUR KNOWLEDGE, čime se naglašava cilj kongresa, a to je da se okupe studenti sa domaćih i internacionalnih univerziteta i da se sa njima podele nova saznanja iz oblasti biomedicinskih nauka. Na kongresu su učestvovali studenti iz regiona, Evrope i afričkih zemalja. Studenti koji su radili naučne projekte na svojim fakultetima prezentovali su svoje radove ostalim učesnicima kongresa. Takođe, održavana su i predavanja koja su držali profesori sa naših fakulteta. U okviru Kongresa održavane su i radionice na kojima su studenti mogli da prisustvuju i da nauče nešto novo. Učesnici su imali prilike da čuju najnovija dešavanja iz sveta nauke koja su predstavili domaći i inostrani stručnjaci.

Predsednik Kongresa Đurđa Rafailović ističe da je ovo jedini studentski internacionalni kongres biomedicinskoh nauka. Održava se šesti put za redom u Beogradu na Medicinskom fakultetu.

Ovaj kongres je namenjen studentima svih godina fakulteta. Predstavlja mogućnost da studenti predstave svoje naučnoistaživačke radove i da posete programe koje smo im pripremili, predavanja, radionice, gde mogu da nauče neke nove praktične veštine.

Na Kongresu su studenti svih univerziteta u Srbiji i studenti iz inostranstva. Ovaj kongres je organizovan za studente medicine, stomatologije i farmacije. Mi smo se ove godine potrudili da za svakog studenta pripremimo ponešto - ističe Đurđa Rafailović.

Katarina Ivanović, član Predsedništva Kongresa, potvrđuje njegovo značajno mesto za naše studente u svetu. -Naši studenti pišu jako kvalitetne i veoma dobre naučne radove iz oblasti biomedicinskih nauka. Možemo se pohvaliti da je student Aleksa Radojičić sa Beograd62

Đurđa Rafailović, predsednik Kongresa i Katarina Ivanović, član Predsedništva

skog medicinskog fakulteta osvojio drugo mesto na internacionalnom kongresu u Antverpenu u Belgiji ove godine. Pored njega, bilo je još nas desetak iz Beograda i svi smo bili jako dobro plasirani, dobili smo dobre komentare, tako da mislim da se u svetu iz biomedicinskih nauka nalazimo u samom vrhu. Pored toga, naši studenti su postigli dobre rezultate na kongresu u Berlinu i Portu u Portugalu - naglašava Ivanovićeva.

-Ovde u Beogradu su studenti i iz istočnih i zapadnih zemalja i jako su zainteresovani za ovaj kongres. Da bi se održao kongres potrebno je mnogo priprema, potrebna je velika saradnja profesora, studenata, fakulteta kao i nabavka materijala jer, osim pisanja naučnoistraživačkog rada, potrebno je i laboratorijsko i kliničko istraživanje. Priprema kongresa je veoma kompleksan posao - ističe Katarina Ivanović Stručna komisija na kraju kongresa je birala po jednog pobednika iz svake oblasti. Pobednici su dobili nagrade, a to su knjige iz oblasti biomedicinskih nauka.

okviru ciklusa “Muzika i zdravlje” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, održan je koncert Nikoline Maričić violina, uz umetničku saradnju Natalije Mladenović - klavir.

Nikolina Maričić , pohađa školu za muzičke talente u Ćupriji. Poreklom je iz Hrvatske, rođena je u Rijeci, pohađala je Muzičku školu ”Mirković” u Opatiji, gde su joj violinu predavali Božidar Radosavljević i Igor Petruševski. Školu za muzičke talente u Ćupriji upisala je 2015. godine.Trenutno je četvrti razred srednje škole u klasi profesora Božidara Radosavljevića. Tokom školovanja Nikolina Maričić je imala puno uspeha na takmičenjima u Hrvatskoj , Italiji i Srbiji - iz violine i klavira. Kao član velikog orkestra Škole za muzičke talente učestvovala je na prestižnim domaćim festivalima. Sa gudačkim kvartetom svirala je 2018. godine u Vašingtonu u Dvorani Kongresa, prilikom obeležavanja stogodišnjice diplomatskih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

Umetnička pratnja na klaviru bila je Natalija Mladenović, koja je pohađala Konzervatorijum “Čajkovski” u Moskvi. Profesori su joj bili Vladimir Bunjin i Anatolij Rjabov.

Na koncertu u SANU Nikolina Maričič virtuozno je izvela Sonatu za violinu i klavir Sezara Franka , zatim dela Jozefa Suka, Gabrijela Fore i Manuela de Falje. Škola za muzičke talente u Ćupriji ima izvanredne rezultate. Profesora Božidara Radosavljevića pitali smo koja je tajna uspeha.

Tačno je da škola za muzičke talente ostvaruje izuzetne rezultate u kontinuitetu. Osnovni razlozi za brojne uspehe leže, pre svega, u izuzetnim mogućnostima kojima naša škola raspolaže, u uslovima u kojima radi i koje pruža svojim učenicama.

Mi smo škola internatskog tipa.

“U našoj ustanovi celokupni muzičko-opšteobrazovni nastavni proces, kao i život učenika, odvija se ‘pod jednim istim krovom’, što je, priznaćete, nemerljiva prednost u realizaciji postavljenih visoko umetničko-obrazovnih ciljeva”, ističe profesor Božidar Radosavljević. Škola je u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka građena specijalno za tu namenu, tako da raspolaže impozantnim i kvalitetno organizovanim prostorom od trideset četiri kabineta za nastavu i dve sale.

Prema planu i programu škole predviđen je (i pripada svakom učeniku)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Posle Vašingtona koncert u SANU

Nikolina Maričić (violina)

Pokrovitelj 56. kancerološke nedelje

Fondacija prineze Katarine Pripremio: Rade-Radenko Karalić

NjKV prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina sa prof. dr Radanom Džodićem, ministrom zdravlja dr Zlatiborom Lončarom, prof. dr Hedvigom Hričak, Šejlom Fortunas, prof. dr Heiko Šoderom, prof. dr Nevenom Sečen i prof. dr. Svetozarom Sečenom.

N

znatno veći broj časova nego inače – iz glavnog predmeta – instrumenta, ali i iz ostalih muzičkih predmeta, tako da su kriterijumi, zahtevi, obavezni minimumi i broj provera znanja (tri ispita godišnje) viši, veći i obimniji nego u drugim muzičko-obrazovnim ustanovama.

Svi naši učenici su animatori preventive u medicini.

Najveća razlika je, zapravo, u tome što mi odgajamo isključivo buduće profesionalce…

Na kraju koncerta umetnice su na zahtev publike svirale na bis.

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

jKV prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina otvorili su 56. kancerološku nedelju zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, nacionalni godišnji onkološki kongres sa međunarodnim učešćem, u organizaciji Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, a pod pokroviteljstvom NjKV princeze Katarine, koja je održana od 6. do 9. novembra 2019. godine u Hotelu “Crowne Plaza” u Beogradu.

Početak kongresa obeležilo je obraćanje prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine, kao i ministra zdravlja Srbije NjE Zlatibora Lončara, predsednika Odeljenja za onkologiju Srpskog lekarskog društva prof. dr Radana Džodića, predsednika Srpskog lekarskog društva prof. dr Radoja Čolovića, direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, prof. dr Verice Jovanović i zamenika direktora za istraživanje i obrazovanje u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Marine Nikitović.

Princeza Katarina i njena humanitarna fondacija već godinama rade na obrazovanju i podizanju svesti o prevenciji raka. NjKV prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina su poklonili najnapredniju i u to vreme, 2009. godine, prvu mobilnu mamografsku jedinicu Kliničkom centru Niš. Ta jedinica koštala je 900.000 evra, kojom je pregledano preko 100.000 pacijenata.

Kraljevski par je takođe poklonio mamografske aparate Radiološkom odeljenju Opšte bolnice Ćuprija i Kliničkom centru Bežanijska kosa u Beogradu, kao i dva ultrazvučna aparata za pregled dojke Institutu za onkologiju u Beogradu i Klinici za radiologiju u Nišu. U maju 2015. Godine, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina, u saradnji sa fondacijama “Hemofarm” i “Astrom Zenekom” obezbedili sekvencer poslednje generacije za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, dok nijedna druga zdravstvena ustanova u Srbiji nije imala tako napredan uređaj, kojim se testiraju geni raka, sa više uzoraka istovremeno, što značajno smanjuje vreme testiranja. Iste godine Kliničkom centru za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu darovana su tri ultrazvučna uređaja u vrednosti od 94.000 evra. Dve godine nakon toga, Fondacija princeze Katarine isporučila je Kliničkom centru Niš mamografski aparat i pacijent-monitor u vrednosti od 300.000 evra, nakon čega je 2019. godine usledila donacija najsavremenijeg uređaja za mamografiju, koji je upotpunio rad ranije donirane jedinice za mamografiju.

Samo u 2019. godini, Fondacija princeze Katarine donirala je preko 10 infuzionih pumpi za lečenje žena obolelih od raka dojke Institutu za onkologiju Vojvodine, vozilo marke “toyota” Opštoj bolnici Čačak, za prevoz pacijenata iz Čačka i okoline u bolnicu radi hemoterapije i dijalize, PCR aparat, vredan 30.000 evra, koji se koristi u procesu genetičkog testiranja nasledne predispozicije za rak dojke i jajnika pacijenata u Srbiji Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Fondacija prineze Katarine organizovala je svečanu večeru u Kraljevskom dvoru u čast organizatora i predavača iz Srbije i inostranstva, koji su podržali i učestvovali u radu ovog skupa.

63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

J

ubilarnih 110 godina vojne infektologije i Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije obeleženo je 19. novembra 2019. godine svečanim skupom u amfiteatru VMA. Skupu su prisustvovali načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. med.

Uglješa Jovičić, načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, predstavnici Univerziteta odbrane, VMA i brojni gosti.

Načelnik VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, čestitajući praznik, rekao je da se 110 godina Klinike obeležava u znaku i drugih jubileja – 180 godina vojnog zdravstva i 175 godina VMA.

- Brojne generacije borile su se sa iskustvima iz ratova, ujedno razvijale nove metode dijagnostike i lečenja, a kadar se kontinuirano usavršavao u zemlji i svetu – istakao je pukovnik prof. dr Vukosavljević, naglašavajući da se

Obeleženo 110 godina vojne infektologije vojni infektolozi u svakodnevnoj praksi susreću sa različitim infekcijama i da su članovi multidisciplinarnog pristupa u lečenju brojnih oboljenja, po čemu je VMA prepoznata i van granica naše zemlje.

Jubilej je obeležen i promocijom knjige „110 godina vojne infektologije i Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA”, koju je nedavno objavio Medija centar „Odbrana”. U njoj su, pored kliničkog rada i uspeha u lečenju, predstavljene aktivnosti nastavnika Medicinskog fakulteta VMA sa Klinike, iskustva infektologa u okviru medicinskog kontingenta Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, a date su i biografije 15 šefova Odeljenja, odnosno Klinike za zarazne bolesti, koliko ih je bilo od 1909. godine.

Obeležavanje jubileja nastavljeno je stručnim sastankom na kome je obrađeno više aktuelnih tema o kojima su govorili pukovnik prof. dr Dragan Mikić, prof. dr Vesna Begović Kuprešanin, doc. dr Milomir Milanović, prof. dr Vesna Šuljagić, prof. dr Viktorija Dragojević Simić Načelnik Klinike za infektivne i trop- i poručnik dr Branko Đorđević. ske bolesti VMA pukovnik prof. dr Dragan Mikić istakao je da je infektologija na svetskom nivou u poslednje tri decenije doživela veliki napredak.

- Stvaranje novog profila vrhunski edukovanih infektologa u dovoljnom broju, spremnih da se bezrezervno bave strukom i naukom, uvek je dobitna kombinacija – naglasio je pukovnik prof. dr Mikić, ukazujući na buduću orijentaciju u razvoju vojne infektologije.

65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

O

dlukom ministra odbrane Aleksandra Vulina o neposrednom prijemu u stalni radni odnos, vojno zdravstvo dobilo je pojačanje za 243 lica, kojima su 29. novembra, na svečanosti održanoj u Vojnomedicinskoj akademiji uručena rešenja o prijemu u službu na neodređeno vreme.

- Vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je obnovu vojnog zdravstva ne samo kupovinu opreme, već na prvom mestu ulaganje u ljude koji rade u vojnom zdravstvu. Nikada u modernoj istoriji Srbije, u modernoj istoriji našeg vojnog zdravstva, nije bio obezbeđen tako masovan prijem ljudi u stalni radni odnos. Za nas je velika stvar što je ove godine više od 400 ljudi zasnovalo stalni radni odnos u različitim delovima vojnog zdravstva. Zahvaljujući tome, naši pacijenti će biti bolje zbrinuti – rekao je ministar Vulin i poručio da zbog toga svi zaposleni u vojnom zdravstvu, takođe, imaju pravo da budu zbrinuti, da se o njima vodi računa i da njihova budućnost bude izvesna.

Istakavši da je vojno zdravstvo sistem u koji se veruje, ministar Vulin je naglasio i da pacijenti koji dolaze u vojnozdravstvene ustanove, bez obzira na to da li su vojna lica ili civili, mogu biti sigurni da će dobiti najbolju moguću negu, da će biti pregledani najboljom mogućom opremom i da će najbolji ljudi voditi računa o njima.

Prijem zaposlenih u stalni radni odnos je prema rečima ministra Vulina način da se zaposlenima pokaže zahvalnost za strpljenje i upornost koju su pokazali u radu, čekajući da budu primljeni, ali i dokaz da stvari u Srbiji idu nabolje.

Načelnik Uprave za vojno zdravstvo, brigadni general dr sc. med. Uglješa Jovičić ističe da je ovo istorijska godina za vojno zdravstvo.

- Ove godine obeležavamo 180 godina vojnog zdravstva i posebno smo ponosni jer je ovo za nas istorijska godina u kojoj je više od 400 lica primljeno u vojno zdravstvo, što medicinara, što nemedicinskog osoblja. Na taj način nam je omogućeno da i Vojna bolnica Niš, Vojna 66

Stalno zaposlenje za 243 pripadnika vojnog zdravstva

bolnica Novi Sad, Centar vojnomedicinskih ustanova u Beogradu i Vojnomedicinska akademija kadrovski budu ojačane – rekao je general Jovičić.

On je dodao da je kadrovsko pojačanje krajnji rezultat unapređenja vojnog zdravstva koje se takođe ogleda i u nabavci opreme i infrastrukturnoj obnovi delova Vojne bolnice Niš i dela Vojnomedicinske akademije.

Prema rečima načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnika prof. dr Miroslava Vukosavljevića, prijem zaposlenih na neodređeno vreme je, u stvari, pokazatelj brige Ministarstava odbrane, Vojske Srbije i Vojnomedicinske akademije o svim pacijentima koji dolaze na lečenje kako u Vojnomedicinsku akademiju, tako i u druge ustanove vojnog zdravstva.

- Danas su u Vojnomedicinsku akademiju primljena na neodređeno vreme 234 lica uglavnom medicinskog, a delom i pomoćnog osoblja, neophodnog za zbrinjavanje svih naših pacijenata – istakao

je pukovnik Vukosavljević.

U ime svih kojima su danas uručena rešenja o zaposlenju na neodređeno vreme obratila se Željka Vasilić. Ona je istakla da je srećna zbog prijema u stalni radni odnos jer, kako kaže, „imati siguran posao u današnje vreme je velika stvar i od posebnog je značaja kad je u pitanju finansijska stabilnost porodica.“ Biti u redovima Vojnomedicinske akademije Marko Brkić doživljava kao izuzetnu čast, ali i obavezu. Nakon što je završio specijalizaciju iz maksilofacijalne hirurgije na Vojnomedicinskoj akdemiji prijem u stalni radni odnos u toj ustanovi ocenjuje kao prvi korak ka svom daljem usavršavanju i ciljevima u budućnosti.

Aleksandra Gvozdenović je pre prijema u stalni radni odnos tri godine radila na određeno vreme na Institutu za radiologiju Vojnomedicinske akademije. Ona ističe da je današnji dan za nju poseban i da je mnogo srećna što će nastaviti da bude deo te vojnozdravstvene ustanove.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

C

eremonija potpisivanja Protokola o donaciji medicinske opreme Republike Koreje Vojnomedicinskoj akademiji održana je 22. novembra 2019. godine u prisustvu ministra odbrane Aleksandra Vulina. Protokol su potpisali načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević i drugi sekretar Ambasade Republike Koreje u Beogradu Đi Von Saol.

Potpisivanju Protokola na Vojnomedicinskoj akademiji prisustvovali su i zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-major Petar Cvetković, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. med. Uglješa Jovičić i ambasador Republike Koreje u Beogradu Hjong-ćan Če.

Govoreći o značaju donacije, načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Vukosavljević, istakao je da je reč o važnoj donaciji više medicinskih aparata, među kojima su i oni koji su najvažniji za dijagnostiku zloćudnih stanja tumora - digitalni mamograf i portabilni ultrazvučni aparati.

Republika Koreja donirala medicinsku opremu VMA u vrednosti od 200.000 dolara je u Beogradu, dodajući da se na ovaj način bilateralna saradnja dveju zemalja produbljuje i unapređuje.

Nakon potpisivanja Protokola, ministar Vulin i ambasador Hjong-ćan Če, sa saradnicima, obišli su doniranu opremu u Kabinetu za reumatologiju, Institutu za radiologiju i na Klinici za urgentnu internu medicinu na Vojnomedicinskoj akademiji, gde ih je medicinsko osoblje VMA infor-

- Važno je napomenuti i 10 monitora za intenzivna odeljenja i intenzivne nege, kojih nikada nije dovoljno. Naša saradnja sa Republikom Korejom će se produžiti i kroz druge donacije i saradnju, a sve na dobrobit naših pacijenata, bilo da je reč o vojnim ili civilnim osiguranicima, kojih ima više od pola miliona u dijagnostičkoj proceduri - naglasio je pukovnik Vukosavljević dodajući da VMA ima pacijente i van granica naše zemlje, a novi aparati će doprineti bržoj dijagnostici i poboljšanju lečenja.

Ambasador Republike Koreje u Srbiji Hjong-ćan Če istakao je da je Vojnomedicinskoj akademiji Republika Koreja donirala medicinsku opremu u vrednosti oko 200 hiljada dolara.

- Ova godina je značajna jer proslavaljamo 30 godina postojanja bilateralnih odnosa dveju zemalja, a posebno mi je drago što smo ove značajne godine realizovali ovu donaciju, uz želju da aparati koje smo donirali služe za bolje medicinske usluge građanima Srbije naglasio je ambasador Republike Kore-

misalo o tome koliko će donirana oprema pomoći pacijentima te vojnomedicinske zdravstvene ustanove u daljem lečenju.

Donacija obuhvata digitalni mamograf, portabilni ultrazvučni aparat, osteodenzitometar i 10 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata.

67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Л

екари- уметници и овог октобра, уочи Дана ослобођења, даривали су Новом Саду изложбу својих слика, цртежа, скулптура и фотографија. Бележи се ове године 100 година присаједињења Војводине и удруживања лекара – прошао је први век. Окупљени око Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва и под уметничким вођством акад. мед. Владимира Јокановића, председника, записују 28. анале Medici pro arte у каталогу изложби, решени да

У галерији Задужбине „Платонеум“ у Новом Саду

Medici pro arte XXVIII анале

Доброслав Улић, Аутопортрет

наставе нижући године које следе – у уметности се мора истрајавати. Радује нас учешће нових чланова који удахну свежину пожељну за немирни дух уметника. Изазови нас подстичу и богате наше планове за будућа дешавања. Окупљенима се најпре обратио др Владимир Јокановић захваливши домаћину (Огранку САНУ), свим учесницима и гостима изложбе, а затим нас је поздравио академик Теодор Атанацковић. Музички део препуштен је звуцима виолине др Бранислава Тушека, једној Баховој композицији, а

68

затим је проф. др Милорад Жикић, неуропсихијатар и сликар, изложбу званично отворио. Двадесетак лекара-уметника изложило је радове ове 2019. године показавши нам да увек имају шта ново да нам уметношћу „кажу”, приближе лепоту лица људи, пејзажа, предмета ... и својом уметношћу нас оплемене. Изложени су радови и појединих почивших колега, талентованих уметника – нису и никада неће бити заборављени: Доброслав Улић, Томислав и Александар Павловић. Има их још подоста, не значи ни да су мање истакнути нити мање талентовани и заслужни за рад Секције, али о њима ћемо неком од следећих пригодних манифестација. Радио телевизија Војводине емитовала је у емисији o актуелним културним дешавањима „Арт ерија” исте вечери прилог, разговор са др Јокановићем у галерији Задужбине владике Платона (може се видети на: media.rtv.rs › sr_ lat › art-erija , бирати емисију од 22.10.2019). Лекари су својим уметничким делима допринели свечаном обележавању историјских догађаја, указујући колико су блиско повезане уметност и медицина, окупљени у Друштву лекара Војводине Српског лекарског друштва. У шетњи најстаријим делом Новог Сада, корачајући кроз његову историју, лепо је посетити здање „Платонеум“ које је далекогледи

Владика изодавна поклонио онима који желе да се друже са науком и уметношћу. Опет, сунце овог октобра греје срце и душу као никада до сада. Шетача је ове вечери било на претек, а ми одосмо својим кућама, задовољни ониме што смо на отварању изложбе доживели. Лекарима уметницима зато хвала.

Милорад Т. Жикић: Лочка ледина

Бисте Милеве Марић, Лазе К. Лазаревића и Дијане Будисављевић на прочељу каталога подсећају нас на научнике, уметнике и хуманисте које смо у народу имали. Њихова дела су нам узори и путоказ. Аутор скулптура је др В. Јокановић. Припремила: др Славица Жижић Борјановић

У

Новом Саду су чланови Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД дана 8. октобра 2019. године имали лепо послеподне. Колеге музичари, вокални солисти и песници су у оквиру обележавања „Сунчане јесени” – пажње и заштите људи треће доби и прославе 50 година постојања Геронтолошког центра у Новом Саду учинили ову посету. Познати хармоникаш, шеф Народног оркестра РТВ Мића Јанковић дао је свој удео у овој посети. Проф. др Асен Џолев одушевио је публику добрим песмама, а вокална група „Романса”, у духу свог имена, допринела атмосфери. Песникиња проф. др Вера Јерант Патић рецитовала је бисере своје поезије. Проф. др Милорад Жикић говорио је леп есеј о трећој доби. Владимир Јокановић је читао своје афоризме и неколико песама из збирке „Огледало истине”. Поклон-књиге др Јокановића примљене су у фундус библиотеке Центра. Лекари уметници су замољени да и наредне године буду гости у Центру.

Есеј о старењу и старости Писац „Гуливерових путовања“ Џонатан Свифт је записао „ ...Сви људи желели би дуго да живе, али нико не би желео да остари“. Иако је тзв. Старост, односно старење потпуно природан процес, саставни и неодвојиви, завршни период живота - сви смо „прах прошлости и семе будућности“. Свест о природној припадности периода старости животу, исто као што су то детињство, младост, средње и зрело доба, чини да разумно прихватање времешних година неће утицати на ремећење првенствено дотадашњих усклађених менталних особености. Древне оријенталне цивилизације азијатског поднебља инсистирају на новим класификацијама животних периода људи: детињствo до 30. године, младост до 60., средње доба до 90. и старост од 90. и надаље. Данашња наука о биологији човека закључује да домет животног века треба да буде просечних 100 година, у оптималним климатско-географским, социјалним, економским, хигијенско-дијететским

Z D R AV S T V O - S R B I J A

50 година постојања Геронтолошког центра у Новом Саду

Концерт на дар од лекара уметника и иним околностима, а превентивна медицина нас упућује на придржавање тзв. здравим животним навикама и преузимању одговорности за лично здравље. Док људи сами не схвате и не прихвате начин живота „по ‘Божијим’, природним законитостима“, као сопствени „стил“ живота, лекари не могу ништа променити у погледу њиховог здравља и дужине њихових живота. У току рада новосадских здравствених радника на међународном истраживачком пројекту, популарно названом „Ваше срце је у вашим рукама“, 70-тих година прошлог века, када су за наше људе промовисани превентивни програми

очувања здравља, на Међународној конференцији о примарној здравственој заштити одржаној у Алма Ати (Казахстан) 1978. усвојена је Декларација која је била прекретница у приступу здрављу и лечењу на светском нивоу. У њој је Светска здравствена организација (СЗО) између осталог, званично препоручила сарадњу конвенционалне медицине са традиционалним медицинским системима. Тада су дата и јасна упутства о начинима успостављања те сарадње. Слоган Декларације је био „Здравље за све до 2000“.

Припремила: Др Славица Жижић Борјановић

Проф. др Милорад Жикић

У Декларацији је дата нова дефиниција здравља: „Здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости.“ И из ње се дало закључити да, када се говори и о старости и старењу, оно што се посебно истиче у дефиницији као да је преузето од Ханемана, који је у свом „Органону уметности лечења“ („Органон медицине“) рекао: „У здравом стању човека духовна витална снага, динамизам који оживљава материјално тело, влада неограниченим утицајима и одржава све делове организма у савршеном, хармоничном, задивљујућем деловању, везано и за сензације и за функције, тако да наш разум, обдарен резоновањем, може слободно да примени овај здрави инструмент живљења у више сврхе нашег постојања. „Нашки” бисмо рекли: Све иде из главе (наших глава!). Увелико се говори и дискутује о Хунзима, азијатском народу који је већ остварио наречено, скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увек изгледају младолико. Прави су пример да начин живота, приближан идеалном, заиста постоји. Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину реке Хунзе, закључили су да је главни фактор њиховог дуговечног живота здрава исхрана, а књига “Хунза – људи који не знају за болест”, аутора Р. Бирчер, истиче основе њихове исхране, тврдећи да су кључне за дуговечан и здрав живот: вегетаријански вид исхране, велика количина сирових намирница, доминација воћа и поврћа, природни – тзв. органски производи, без уметнуте хемије, намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вредни састојци, алкохол и слаткиши су на списку намирница које ретко уносе, и све то уз редов69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

не постове - периоде гладовања. На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу августа 1977. стручњаци су објавили како по подацима геоканцерологије потпуно одсуство рака на планети Земљи постоји само код народа Хунза. Њихова увек насмејана лица и добро расположење такође доприносе њиховом бољем менталном и физичком здрављу. Један кинески магазин је 1984. године описао догађај када је Хунза по имену Саид Адбул Мобуда збунио раднике емиграционе службе на лондонском аеродрому Хитроу, показавши пасош - рођен 1832. имао је 160 година; сматрао се штићеником у земљи Хунза, памтио је догађаје још из 1850. Не можемо претендовати на географију и климатске одлике станишта Хунза, али можемо да извучемо поуке из њиховог традиционалног (здравог) начина живота, лишеног штетних навика, као и осведочених препорука савремене и традиционалне медицине СЗО. Јер, хроничне незаразне болести, које су узрок краћег животног века наших људи данашњице, нису ни заразне ни нелечиве, али су „заразне“ наше здравствено неадекватне навике са којима обрачун треба бити одлучан и радикалан. Изрека: „Одупри се у почетку, лек долази касно, када је зло узело маха због дугог оклевања“ има далекометну поруку и велику обухватност – обрачун и потпуно напуштање зависности од било чега и претеривања у било чему!!! Боравак у природи, шетње изван загађених градских простора, планинарење, бициклизам, пливање, фитнес ... редовна физичка активност и избор здравих намирница и напитака у свакодневној исхрани, уравнотежен однос рада и одмора, довољно ноћног спавања ... нису ником ни забрањени и у већини примера су на диспозицији свима и у нашем „малом мисту“. Учествујући током законски одређеног радног стажа као лекар „у пракси“, као и у неколико великих регионалних, националних и интернационалних научноистраживачких пројеката, касније и као „државни“ пензионер у приватној пракси, имао сам многих прилика да упознам особености и тзв.

70

старијих и старих и болешљивих млађих, али и времешних, насмејаних људи доброг здравља. Свакако да немамо сви ни исту генетику нити способност подношљивости свега и свачега што живот носи и представља, тако да није могуће дати тако прецизна упутства шта све треба чинити и на које животно доба то треба да се односи, али закључак је, ипак, недвосмислен: Нема другог правила за дуг и здрав живот осим „светог“ правила, по себи логичним и свима разумљивим, да преузимање личне одговорности за сопствено здравље у складу са савременим знањима и јавно датим препорукама, здравих или здравствено складних животних навика као свакодневног животног „стила“, представља незамењиво упутство. Доста се данас инсистира на утврђивању присуства неуродегенеративних обољења у старијих, посебно везано за оштећења или губитак способности памћења и упамћивања, иако нема потоњег упутства за њихово поуздано и ефикасно лечење! У том контексту је веома „ин“ дијагноза Алцхајмерове деменције или „пресенилне исхлапелости“. Уобичајено у практичном раду користимо као инструмент за постављање дијагнозе и разне наменски опредељене тестове и упитнике у којима се међу инима редовно налазе и питања о познавању основних појмова и података повезаних са идентификацијом временских категорија (датум, очитавање сатнице...), рачунања одузимањем истог једноцифреног од простог троцифреног броја (нпр. броја 7 од 100 и надаље), или имена неких од челних ликова актуелне друштвене и политичке сцене, итд. Када не зна одговор на постављено питање, а испитивач се као зачуди како то да на тако једноставна питања испитаник не зна одговор, испитивач се нађе у чуду када му одговори „ ... драги докторе, па то мене уопште не интересује“. За крај есеја ћу још рећи да охрабрујем све штићенике Геронтолошког центра у Новом насељу, Нови Сад, али и све њихове из генерације на другим локацијама, да се не обесхрабре ако нечега не могу одмах да се сете, јер када се касније тога сете то је већ добар знак

да нису заборавили, а тиме да нису ни дементни. Бавите се менталним вежбама, разговорима, играма као што су домине, шах, не љути се човече, решавању укрштеница, присуствујте дружењима и игранкама у Дому, хуманитарним догађањима, као што је данашње, и сличним манифестацијама. Живели сви, и до следећег сусрета ми из данашњег састава „хуманитараца“ желимо вам само све најбоље. (Инсерти из изворног обраћања 8. октобра 2019. ) Проф. др Милорад Жикић, неуропсихијатар

Академик Рајко Игић о нези и лечењу старијих

„Основи геријатрије”– књига потребна свакој породици Члан Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД академик Рајко Игић летос је објавио књигу „Основи геријатрије” која је најпре представљена у Суботици. За место промоције 8. октобра 2019. године у Београду одабрана је књижара „Папирна крила” у Кнез Михаиловој улици, у приземљу зграде САНУ. Оснивач геријатрије код нас др Лаза К. Лазаревић и сам је био члан ове значајне институције. Бригу о старима водила је и српска средњевековна медицина па закључујемо да она на нашим просторима има дугу традицију. Представљање је организовао и водио проф. др Душан Поповац, познати лекар за болести плућа, гово-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

рили су и др Славица Жижић Борјановић, господин Синиша Ћетковић, директор књижаре, а делове из књиге читала његова сарадница, некада глумица аматерка Иванка Вукобратовић. У часопису „Medici.com“ академик Рајко Игић често пише, објављен је и интервју са овим научником па читаоцима није непознат. С обзиром на важност геријатрије у нашој земљи публика је имала прилику да чује и кратко излагање једне од најспремнијих медицинских сестара Клиничког центра Србије Зорице Мандић која је дала корисне предлоге за унапређење неге и лечења старијих особа. Како видим књигу „Oснови геријатрије” академика Рајка Игића Некада су код нас у већини кућа биле углавном књиге које уче и саветују – „књиге за народ” како је често стајало на корицама. Чини се да и ова књига донекле и њима припада. Др Рајко Игић говори о стањима и обољењима код старијих на свима разумљив начин, здравствене раднике подсећа, а остале образује, јер пише занимљиво, пером научника и душом песника. Говори о ономе што се у нашим породицама и животима често дешава, од чега болују најмилији и покушава на благ начин да пише и о ономе што угрожава и односи живот. То је резултат искуства и рада на разним нивоима здравствене заштите све до највеће државне болнице у Америци, у Чикагу. Из његових редова непрестано „избија” и сопствено искуство и зато овом штиву намах верујемо. Ова књига нас подсећа на оне нашег највећег здравственог про-

светитеља др Милана Јовановића Батута који је баш у Сомбору, где је Игић у младости живео и као лекар једно време радио; ту је др Батут лист „Здравље” (1880) покренуо, баш у време када је у Београду др Лаза К. Лазаревић (1881) својим новцем платио оснивање „Куће за старце” близу Варошке болнице у којој је радио. „Лазаревићев знак” за ишијас и оснивање геријатрије остварења су на светском нивоу. „У академику Игићу ‘станује’ лирска душа па није чудо што је издалека написао научну књигу о старима. Претходна, збирка песама, је гласила „Лази Костићу издалека”. Игић у Сомбору лети живи

у Читаоничкој улици недалеко од куће Лазе Костића. „Желим да обновим своју кућу и да ту боравим у старости, одакле сам кренуо”, рекао нам је у њеном дворишту пре деценије где су и даље цветале руже које је посадила његова мајка. Ако треба издвојити једну тему из књиге, мој избор је на одељку који говори о ранама. У сусретима са људима, кад чујемо да је неко поболео, најпре питамо: „Да ли лежи?” Ране од дугог лежања, али и седења ако се само на њих осврнемо, настају често код старијих па их треба спречити, а ако настану што раније брижљиво стручно лечити. У ранама се често крије још једна невидљива опасност, микроорганизми, најчешће бактерије, па

инфекцију, такође, што пре треба лечити. Често сам говорила на предавањима о вези гнојних и септичних инфекција којима сам се бавила као бактериолог у „Батуту”; нарочито у годинама рата и санкција када сам одлучила да у лабораторију укључимо дијагностику за десет клиника КЦС, „јер како би мени било да неко мој лежи у болници”. Жао ми је једино што једна од најбољих сестара КЦС крајем деведесетих година није отишла са нама на наградно путовање у Лозану на највећи скуп о инфекцијама са 5000 учесника где није требало „хватати белешке” на уводним предавањима јер нама је све било познато. Медицинска сестра Зорица Мандић, сестра Зока са Неурохируршке клинике КЦС, радила је 35 година у шок собама, а још увек ради на пријемном одељењу. И о њој сам хтела да кажем на овој промоцији јер је нашу пажњу заслужила. На Клиници је проф. др Никола Секуловић, потоњи директор, прозва „пчелица” јер је одмах оштрим оком запазио њену вредноћу. Тако ради цео радни век, а недавно је два месеца, на молбу колега, неговала код куће и моју мајку. Уверила сам се да сестра Зорица у лечењу декубиталних рана, инфицираних или не, дубоких или оних површних у настајању има велико искуство стечено дугим упорним радом са најтежим болесницима, вољу и непатворену љубав према болесном човеку која се мора пренети на млађе сестре које тек треба да постану пчелице. По броју старијих становника смо међу првима у Европи, по рађању још пуно за другима заостајемо, па се морамо престројити и учинити помак у условима када нам геријатријска струка све више треба. Овако спремне медицинске сестре које се са лакоћом сналазе и у нези најтежих болесника, а њих је више уколико је популација старија, морамо на време ангажовати да пренесу своје знање млађима. Исто је и са лекарима који одлазе у пензију. Геријатрија се непрестано развија, а књига академика Рајка Игића за нас је вишеструко драгоцена. Ослободиће нас страха због непотпуног знања или незнања, а оне са знањем потковане охрабриће и подстаћи на њихово даље стицање. Др Славица Жижић Борјановић

71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

П

рема ранијем Закону о здравственој заштити (члан 40), а сад према важећем Закону о правима пацијената (“Службени гласник РС”, бр.

45/2013, 25/2019 (други закон)) прописано је право пацијента на накнаду штете у члану 31. “Пацијент који због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника, у остваривању здравствене заштите претрпи штету на свом телу, или се стручном грешком проузрокује погоршање његовог здравственог стања, има право на накнаду штете према општим правилима о одговорности за штету. Право на накнаду штете не може се унапред искључити или ограничити”. Пример из судске праксе образложење пресуде Побијаном пресудом, ставом првим изреке, делимично се усваја тужбени захтев тужиље АА, па се обавезује тужени Клинички центар Србије, Клиника за гинекологију, акушерство, да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати следеће износе и то на име умањења опште животне способности износ од 500.000,00 динара, на име претрпљених физичких болова износ од 400.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 350.000,00 динара, тј.укупан износ 1.250.000,00 динара са законском затезном каматом на овај износ почев од 19.12.2017. године као дана пресуђења па до коначне исплате, у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом извршења. Ставом другим изреке одбија се тужбени захтев тужиље АА у делу у коме је тражила да се обавеже тужени Клинички центар Србије, Клиника за гинекологију, акушерство, да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати следеће износе и то на име претрпљених физичких болова за износ од 1.100.000,00 динара, на име претрпљеног страха за износ од 650.000,00 динара, односно за укупан износ од 1.750.000,00 динара са законском затезном каматом на овај износ почев од 19.12.2017. године па до исплате, као и у делу у коме је тражила исплату законске затезне камате на износе досуђене ставом првим изреке пресуде за период од 15.5.2012. годи72

Медицина и право

Обавеза накнаде штете коју пацијент претрпи током лечења

Љубиша Живадиновић, адвокат, Београд

не као дана подношења тужбе суду, до 19.12.2017. године, као дана пресуђења, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезује се тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 219.125,00 динара у року од 15 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом извршења. Ставом четвртим изреке ослобађа се тужиља трошкова плаћања судских такси у овом поступку. Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио тужени, побијајући је у ставу првом и трећем изреке, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, а тужиља је одговорила на жалбу. Трошкове другостепеног поступка тужиља је тражила и определила. Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 386 ЗПП-а (“Службени гласник РС” бр.72/11, 55/14 и 87/18), Апелациони суд је оценио да жалба туженог није основана. У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374 став 2 тачка 1,2,3, 5,7 и 9 ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности, а због којих би се ожалбена пресуда морала укинути у ставу трећем изреке пресуде нити се жалбом основано указује на постојање неке друге битне повреде из члана 374 ЗППа која је била или могла бити од утицаја на правилност побијане одлуке. Неосновано се жалбом указује на битну повреду одредаба парничног поступка из чл.

374 став 2 тачка 12 ЗПП-а, с обзиром на то да побијана пресуда нема недостатке због којих се не може испитати, да је изрека пре-

суде јасна, прецизна и разумљива, а да су у образложењу одлуке наведени разлози о свим битним чињеницама, који не противрече стању у списима. Према утврђеном чињеничном стању у првостепеном поступку, тужиља је примљена на Клинику за гинекологију и акушерство КЦС, дана 10.7.2012. године ради оперативног лечења са упутном дијагнозом, оперисана је дана 13.7.2012. године којом приликом је урађена тотална хистеректомија са аднексектомијом, односно одстрањени су јој унутрашњи генитални органи, постоперативни ток је протекао уредно и пацијенткиња отпуштена кући дана 20.7.2012. године. Након операције у ГАК КЦС у јулу 2012. године, и након болничког испитивања и лечења на Одељењу пулмологије КБЦ “Земун” примљена је на Одељење хирургије КБЦ “Земун” дана 5.12.2012. године, а због тешкоћа и то болова у трбуху, повраћања, повишене телесне температуре, при чему у анамнези историје болести код тужиље пише да је током хоспитализације на Одељењу пулмологије у склопу комплетне обраде верификована туморска промена у левој половини трбуха у доњем делу, те је, након консултације хирурга, болесница спроведена на Одељење хирургије, ради оперативног лечења, при чему је била упозната са планом лечења на које је пристала са писменом сагласношћу, те се у операционој сали приступило перитонеалној дупљи кроз горњу и доњу средњу лапаратомију, при чему су пронађена два страна тела која су изазвала стварање гнојних колекција и то једно страно тело у пределу леве половине трбушне дупље, које је слепило велики оп-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

орник са танким цревима, а другу страну тела десно у пределу уливања танког у дебело црево, присутне су биле бројне фистуле из којих се цедио гној, а оба страна тела представљала су хируршке штрајфне (дугачке газе). Утврђено да је лечење тужиље у КБЦ “Земун” у периоду од 5-17.12.2012. године спроведено према принципу медицинске струке и науке, а све у циљу лечења компликација раније операције изведене у ГАК КЦС, те да се опште стање и локални налаз који је претходио овој хоспитализацији може узрочно-последично повезати са страним телом - хируршким штрајфнама заосталим од претходне операције изведене у ГАК, а које је довело код тужиље до појаве физичких болова, страха и умањења опште животне активности, како је то утврђено на основу налаза и мишљења Медицинског факултета у Новом Саду, Одбора за судско-медицинска вештачења. Наиме, из наведеног налаза, првостепени суд је утврдио да је приликом операције тужиље дана 13.7.2012. године дошло до пропуста приликом саме операције и након операције у постоперативном току те се опште стање и локални налаз који претходи хоспитализацији АА у КБЦ “Земун” у Београду у периоду од 5-17.12.2012. године може узрочно-последично повезати са страним телом хируршка штрајфна, а које је довело до појаве физичких болова и умањења опште животне способности, на тај начин да је тужиља трпела физичке болове ниског интензитета у моменту доласка на хируршко одељење КБЦ “Земун”, Београд, који су трајали до операције, да током операције није трпела болове а након буђења болове високог интензитета 6-7 дана током прва три постоперативна дана, након следећих седам дана болове средњег интензитета те да је до момента скидања конца са коже трпела болове ниског интензитета, према скали интензитета бола 2-3, да је након првог оперативног захвата у јулу 2012. трпела страх благог интензитета у распону 1-3 на нумеричкој скали од 0-10 све до поновне хоспитализације од 23.7.2012. до 7.8.2012. године када јој се страх интензивирао на средњи степен,

с обзиром на регресију тегоба у периоду од десетак дана по отпусту, да је тужиља трпела повремени страх благог степена са поновним јављањем субјективних тегоба физичких болова, малаксалости и фебрилности, када се страх код тужиље интензивирао на средњи степен све до оперативног захвата 7.12.2012. године, током кога је сат времена трпела преоперативни страх јаког степена, током самог оперативног захвата тужиља није трпела страх, а по престанку дејства анестезије и успостављене будности свести, страх средњег до јаког интензитета, током прва три постоперативна дана до краја болничког лечења 17.12.2012. године страх средњег степена, у наредних пет дана до одстрањења конаца страх благог степена, а још око недељу дана повремени страх благог степена те да је узимајући у обзир да је имала две лапаратомије, отварање трбушне дубље и да је приликом прегледа болесници установљено размицање оба права мишића трбуха што доводи до слабости предњег трбушног зида због чега не би требало да обавља тешке физичке активности које подразумевају подизање и ношење терета већег од 5 кг, код тужиље постоји умањење опште животне активности до 10%. Жалбом туженог неосновано се указује на непотпуно утврђено чињенично стање, на начин да је суд требало да утврди да ли је страно тело газа преко патолога који може једини да утврди тачно о чему се ради. Ово стога што је побијана одлука заснована на налазу судско-медицинског одбора Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду, на који тужена није изјавила примедбе нити предложила ново вештачење. Првостепени суд је брижљиво ценио све изведене доказе и то како појединачно, тако и све доказе заједно, па је на основу резултата целокупног поступка правилно одлучио које ће чињенице узети као доказане, у складу са чланом 8 ЗПП-а. Полазећи од правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, које се наводима жалбе туженог не доводи у сумњу нити тужени на ту околност прилаже доказе у смислу члана 372 ЗПП-а, првос-

тепени суд је правилно одлучио када је правилном применом материјалног права, усвојио делимично тужбени захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете, при чему је за своју одлуку дао јасне и потпуне разлоге које, као правилне, прихвата и Апелациони суд. Одредбом члана 40 Закона о здравственој заштити (“Службени гласник РС”, бр.107/05, 72/09 (други закон), 88/10, 99/10, 57/11, 119/12) који је важио у време настанка штетног догађаја, односно у време оперативног лечења тужиље, било је прописано да пацијент који због стручне грешке здравственог радника, односно здравственог сарадника, у остваривању здравствене заштите претрпи штету на свом телу или се стручном грешком проузрокује погоршање његовог здравственог стања има право на накнаду штете, према општим правилима одговорности за штету, те се право на накнаду штете не може унапред искључити или ограничити. У конкретном случају тужена здравствена установа одговара према стандарду који је одређен правилима медицинске науке и струке, односно за последицу интервенције, која је настала услед нестручног и непажљивог рада њених радника, дакле, за последице које се могу приписати у кривицу лекарима и другом медицинском особљу, а које није било у складу са правилима медицинске струке. Како из налаза и мишљења вештака судско-медицинског одбора, дакле, комисијског вештачења произлази да се узрочно-последична веза са интервенцијом коју је тужиља имала у КБЦ “Земун” може повезати са претходном интервенцијом те како је том интервенцијом отклоњен недостатак претходне интервенције, тако што су извађене две хирушке штрајфне које су остављене приликом претходне интервенције код туженог, то грађанско-правна одговорност туженог у конкретном случају постоји, јер је доказано да постоји узрочно-последична веза да у датим околностима лекари и здравствено особље медицинске установе нису поступили онако како је требало да посту73

Z D R AV S T V O - S R B I J A

пе. Наиме, из изведених доказа несумњиво је утврђена одговорност туженог судско-медицинским вештачењем, односно из изведених доказа несумњиво произлази да су лекари и стручно особље – запослени, код туженог пропустили да поступају онако како је требало да поступе по медицинским правилима и медицинској пракси те да поступање лекара и медицинског особља приликом хируршке интервенције код тужиље није било по правилима струке и са пажњом добрих стручњака, јер су након одстрањења унутрашњих гениталних органа тужиље, заборављене две хируршке газе у доњем делу трбуха тужиље, због којих је све време трпела јаке болове и имала пратеће појаве, које су описане, а које нису отклоњене ни поновним пријемом код туженог у периоду од 23.7-7.8.2012. године, при чему је, према подацима са отпусне листе издате од стране туженог, она отпуштена кући доброг општег стања и констатацијом да је клинички ултразвучни налаз на отпусту задовољавајући, те је и даље осећала болове, нагло губила на тежини, свакодневно имала повишену температуру и јаке болове у доњем делу стомака, да се код туженог безуспешно јављала 24.9.2012. године, 2.10.2012. године и 20.10.2012. године, те да је тек након пријема у установу КБЦ “Земун”, након оперативног захвата, утврђено да то нису туморске промене, већ две крвљу натопљене газе, односно две штрајфне, заборављене приликом извршеног оперативног захвата. Правилно је првостепени суд, применом цитиране одредбе члана 40 Закона о здравственој заштити важећој у време настанка штетног догађаја и опште одредбе ЗОО о одговорности за штету и то члана 170-172 ЗОО одлучио као у побијаном делу. Наиме, обавеза накнаде штете коју пацијент претрпи током лечења у законодавству Србије предвиђена је законом који регулише здравствену заштиту, а остварује се општим правним режимом облигационог права. Ово посебно, имајући у виду да је одредбом члана 197 став 4 Закона о здравственој заштити, важећој у време настанка штетног догађаја, прописано да 74

се под стручном грешком у смислу овог закона подразумева несавесно лечење, односно занемаривање професионалних дужности у пружању здравствене заштите, односно непридржавање или непознавање утврђених правила и професионалних вештина у пружању здравствене заштите која доводи до нарушавања погоршања повреде, губитка или оштећења здравља или делова тела пацијената, а што је овде случај, имајући у виду да је неспорно да је остављање хируршких штрајфни, односно газа, у телу тужиље које су јој у периоду од јула 2012. па све до операције која је извршена 7.12.2012. године, стварале физичке болове и страх те довеле до умањења опште животне активности.

пута обраћала туженом тегобе нису отклоњене, односно последице нестручног поступања, као и последицу умањења опште животене активности, а имајући у виду све околности конкретног случаја. Суд је ценио и остале жалбене наводе туженог, али их, имајући у виду да не могу бити од утицаја за доношење повољније одлуке у односу на туженог, посебно не образлаже, на основу овлашћења из члана 396 став 1 и 2 ЗПП-а.

Потврђена је и одлука о трошковима поступка садржана у ставу трећем изреке пресуде јер је донета правилном применом одредбе члана 153 и 154 ЗПП-а те одредби Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, важеће Приликом одлучивања, пр- у време доношења одлуке. востепени суд је правилно применио и одредбу члана 200 ЗакоСа свега изложеног, одлучено на о облигационим односима и је као у ставу првом изреке на ос232 ЗПП-а, имајући у виду налаз нову одредбе члана 390 и 401 таи мишљење вештака Судско ме- чка 2 ЗПП-а, а као у ставу другом дицинског одбора, те имајући у изреке на основу одредбе члана виду временски период у коме је 165 став 1 у вези с чланом 154 тужиља трпела болове и страх и ЗПП-а јер се трошкови састава одто почев од операције код туже- говора на жалбу не сматрају поног дана 13.7.2012. године па све требним трошковима за вођење до дана 5.12.2012. године, када су парнице. јој оперативним захватом извађене из предела доњег стомака две кр(Преузето из Интермеx, Бевљу натопљене газе те, имајући у оград, Пресуда Апелационог сувиду тежину и трајање претрпље- да у Београду, Гж 1678/18, од них болова и страха, животну уг- 22.2.2019. године), донето у већу роженост тужиље у дуготрајном којим је председавала судија Јаспериоду, околност да иако се више на Беловић)

GODINA VIII BROJ 90.

DECEMBAR 2019.

77

P

N M K

atologija je medicinska nauka koja je danas svojom opštom patologijom – bazična medicinska disciplina, a svojom specijalnom patologijom – most između bazičnih medicinskih disciplina i kliničke, preventivne i sudske medicine.

Ona je, dakle, i teorijska i praktična medicinska nauka a, pri tome, univerzalna – pokrivajući celu medicinu1,2.

Od nauke koja je imala za cilj da prvenstveno opisuje i izučava morfološke promene u obolelom organizmu, ona se razvila u dinamičnu granu medicine, koja rešava probleme morfogeneze, etiologije i patogeneze oboljenja. U osnovi ovih uspeha patologije leže podaci dobijeni obdukcijom1,2.

Obdukcija (ili autopsija, grč. αυτοψία ’’videti svojim očima3’’) je medicinska i pravosudna dijagnostička metoda kojom se, putem otvaranja i sečenja svih organa i tkiva leša, po utvrđenom redu, utvrđuju morfološki izrazi bolesnih stanja u organizmu: osnovno oboljenje, komplikacije, ostala oboljenja, kongenitalne anomalije i uzrok smrti4. Ona je važna karika koja nam objašnjava prelaz zdravog u bolesno i života u smrt. Pri tome je konačna medicinska studija jednog ljudskog života1,2.

Može biti: klinička i sudska.

Klinička obdukcija (pato-anatomska) se primenjuje kod smrti usled prirodnih uzroka (bolest, starost).

Sudska obdukcija se vrši kod nasilne smrti (ubistvo, samoubistvo i zades) i u slučajevima neznane, sumnjive i naprasne smrti. Prvi slučaj sudske obdukcije objavljen je 44 godine pre Hrista povodom ubistva Julija Cezara. Antistius je konstatovao 23 ubodne rane, od kojih je samo jedna probila grudni koš i bila fatalna jer je presekla aortu3,5 (Sl.1). Od 1980. sudska obdukcija ima novo moćno oružje – analizu DNK3.

Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija Prvi deo: Opšti pregled*

Vladimir Kanjuh1,2, Zlatibor Lončar2,3 Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3 Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 1 2

skog tela. Već u faraonskom Egiptu uočavani su slučajevi abnormalne anatomije ljudskih organa prilikom balzamovanja leševa za zagrobni život. Kralj Egipta Ptolomej I Soter, 367 – 282 pre Hrista, stvorio je veliki Univerzitet i Aleksandrijsku biblioteku i bio prvi vladalac koji je dozvolio lekarima obdukcije u cilju edukacije5.

Sl. 2. Andreas Vesalius

science photo library

Sl. 3. Anatom Andreas Vesalius anatomskom obdukcijom (disekcijom) istražuje unutrašnje strukture ljudskog tela Cambridge University Library

Najpoznatiji anatom koji je vršio obdukcije bio je Andreas Vesalius (1514 – 1564) – ’’Otac anatomije’’ (Sl.2,3), koji je o svojim rezultatima napisao i ilustrovao sedam knjiga 1543. (’’De Humani Corporis Fabrica’’, Libri Septem).

Sl. 1. Vincenzo Camuccini: Ubistvo Julija Cezara 15.marta 44.god. pre Hrista5

Kliničkim obdukcijama su prethodile anatomske obdukcije (disekcije) ljudskih leševa u cilju upoznavanja struktura ljud* Drugi deo: Broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih u zdravstvenim ustanovama Srbije i stepen nesaglasnosti kliničke i obdukcione dijagnoze 2001. i 2019. godine.

Biće štampan u „Medici.com“ (Banjaluka, RS) 2020. god. u broju 97.

78

Prvi lekar koji je vršio kliničke obdukcije bio je anatom iz Padove Giovanni Battista Morgagni (1682 – 1771)6 (Sl.4), koji je postao prvi patolog na zahtev kliničara da im objasni: ’’Šta se to, u stvari, morfološki menja i događa u organizmu koji je oboleo’’? Izvršio je uspešnu korelaciju svojih 700 urađenih obdukcija sa

Sl. 4. Giovanni Battista Morgagni anatom i prvi patolog u svom drvenom amfiteatru u Padovi (koji se i danas čuva u staklu)Storia Della Medicina

kliničkim simptomima i nalazima njihovih bolesti za života. Napisao je o tome pet čuvenih knjiga ’’De Sedibus et Causis Morborum per Anatomen Indagatis’’ 1761. (u svojoj 79. godini života)! (Sl.5). Učinio je mnogobrojna značajna otkrića u medicini i tvorac je ’’Anatomskog koncepta’’ u patologiji, tj. „Patologije organa“. Za njega su klinički simptomi bili – ’’Krik organa koji pate’’. O značaju obdukcije izrekao je dve čuvene rečenice: „Oni koji obdukuju ili posmatraju mnoga mrtva tela naučili su bar da sumnjaju, dok oni koji ne znaju anatomiju i ne čine napore da je slede nemaju nikakve sumnje“ i „Lekari koji ne dolaze u dodir sa često vrlo depresivnim nalazima obdukcije, lebde u oblacima nekontrolisanog optimizma“.

Bečki patolog, koji i danas zadivljuje velikim brojem izvršenih obdukcija i otkrićima zahvaljujući njima, Baron Carl von

N M K

Sl. 5. Naslov pete od pet knjiga G.B. Morgagni-a ’’ De Sedibus et Causis Morborum per Anatomen Indagatis’’ (’’Lokalizacija i uzrok bolesti koje je otkrio anatom’’). Snimak dr S.Kanjuh originalne knjige u Biblioteci Instituta za istoriju medicine u Padovi 2016.

Rokitansky (1804 – 1878) (Sl.6) obavio je preko 30.000 obdukcija i nadgledao još 70.000, kaže: „Prosečno dve dnevno, sedam dana u nedelji, za 45 godina“. Otkrio je kongenitalne anomalije: korigovanu transpoziciju aorte i plućne arterije i defekte septuma srca; endometriozu, adenomiozu, itd. Nastavljač je Hipokratovog humoralnog pravca u medicini, po kome poremećaji u telesnim tečnostima dovode do bolesti. Pledirao je za etiku u medicini („Ljudi su svesni subjekti sa slobodnom voljom“).

Bio je dekan Medicinskog fakulteta, rektor Medicinske kongregacije Univerziteta i predsednik Imperijalne austrijske akademije nauka.

države koji je nastao uticajem spoljašnjih snaga“). Od njega potiče izreka: „Omnis cellula e cellula – svaka ćelija od ćelije“.

Otkrio je leukemije, plućni trombni embolizam, nove vrste tumora, aterosklerozu je smatrao za zapaljenje, itd. Smatrao se „Papom u medicini“ i „Ocem patološke anatomije“. Pod patologijom je podrazumevao: Kombinaciju obdukcije i histopatologije (skalpel + mikroskop + hemijska bojenja tkiva) + eksperimenti na životinjama + korelacija sa kliničkim opservacijama („Kliničar treba da krene prema patologu i vice versa i da se na pola puta sretnu“). Smatrao je da „verovanje počinje kada nema nauke i završava se kada nauka počinje“).

Sl. 7. Rudolf Virchow Famous People Biography

Kao mlad, u Progresivnoj partiji, bio je na barikadama u Berlinu za vreme Revolucije 1848. Po propasti Revolucije, oteran je iz Berlina u Wurzburg na sedam godina.

Po povratku u Berlin, obdukovao je jedan slučaj čuvenog profesora Schönlein-a sa kliničkom dijagnozom moždanog krvavljenja. Pokazao je Schönlein-u da se, u stvari, radilo o emboliji moždane arterije. Schönlein mu je sarkastično odgovorio: ’’Sie sehen auh überall Barikaden – Vi svuda vidite barikade’’.

Sl. 6. Baron Carl Von Rokitansky Wikipedia 2019.

Rudolf Virchow (1821 – 1902)7,8 (Sl.7), nemački patolog u Berlinu, cenio je obdukcije ali i histopatologiju („Nauči da gledaš mikroskopski!“). Verovao je da bolest počinje na celularnom nivou i da je, u stvari, čitava patologija – patologija ćelije. Napisao je u tom smislu revolucionarnu knjigu „Celularna patologija“ 1858. („Telo je država ćelija u kojoj je svaka ćelija građanin.

Bolest nije ništa drugo do sukob građana

Jesse E. Edwards (1911 – 2008)9 (Sl.8) najveći i najplodniji svetski kardiovaskularni patolog iz Minesote, SAD, (Mayo klinika u Ročesteru, St. Paul, Mineapolis) dao je sledeću modernu definiciju obdukcije: „Obdukcija je ekvivalent crne kutije posle avionske nesreće“.

Obdukcija je neophodna u medicinskoj edukaciji studenata medicine i lekara svih profila, uzrasta i hijerarhijske lestvice. Smatra se da specijalizant na patologiji treba da uradi minimum 50 obdukcija. Još je čuveni William Harvey, koji je otkrio krvotok, kao student medicine i lekar u Padovi, rekao: „Ja sam učio anatomiju ne iz knjiga, već na obdukcijama, ne iz filozofskih načela već na tvorevinama prirode’’. Instruktivna u tom pogledu je opštepoznata Rembrandt-ova slika o anatomskoj disekciji (Sl.9).

Sl. 8. Jesse E.Edwards, kardio-vaskularni patolog Lična arhiva V.K.

Sl. 9. Rembrandt Van Rijn: Čas anatomije dr Nicolaes Tulp-a, 1632.19

Obdukcije su omogućile mnoga otkrića u medicini: nove bolesti, novi sindromi, nove kongenitalne anomalije, itd.

Primer da obdukcija može da ubije obducenta, ali da istovremeno doprinese značajnom otkriću u medicini je slučaj prof. sudske medicine bečke Opšte bolnice Jacob Kolletschka-e. Njega je nespretno ubo skalpelom u prst student obducent i profesor je umro. Ignác Semmelweis, akušer u Beču10 (Sl.10), zapazio je da porodilje na njegovoj Prvoj akušerskoj klinici veoma mnogo umiru od puerperalne groznice a na Drugoj akušerskoj klinici ne i, takođe, ne ako bi se porodile na ulici. Obdukcioni nalaz nesretnog profesora bio je isti kao i kod žena koje su umrle od puerperalne groznice. U Prvu akušersku kliniku dolazili su i pregledali porodilje studenti medicine, koji su prethodno obdukovali u obdukcionoj sali. Semmelweis je zaključio da je u pitanju neki „nepoznati lešni materijal“ (to je bilo pre pronalaska mikroba). Tražio je da se peru ruke i instrumenti u rastvoru kalcijumhipohlorita. Tadašnja medicinska sredina to nije prihvatila, ismejavala je Semmelweisa i konačno ga oterala u ludnicu, gde je i 79

N M K

Krv je iz desne pretkomore nekorisno ulazila i izlazila iz desne komore, a praznila se preko prolaznog foramena ovale iz desne u levu pretkomoru. Leva komora je bila uvećana i jedino funkcionalna komora.

2.Kongenitalna trilogija mitralne stenoze (Kanjuh – Tucaković14,15,17). Trilogiju čine sledeće tri lezije, koje dovode do kongenitalne mitralne stenoze (Sl.12): 1 – anomalno valvulno tkivo koje ispunjava zadnju komisuru mitralne valvule, 2 – dvostruki prednji papilarni mišić i 3 – mreža ekcesivnog valvularnog tkiva koja visi po donjoj ivici prednjeg mitralnog zaliska (može „uhvatiti tromb“ ili je sedište bakterijskog endokarditisa).

Sl. 10. Ignác Semmelweis – ’’Spasilac porodilja’’ od puerperalne groznice. Pinterest

umro10. Pasteur je 1879. pokazao da se kod puerperalne groznice u relevantnim kulturama otkrivaju streptokoke. Tek tada je svima postalo jasno da je puerperalna groznica, u stvari, infekcija genitalija porodilja mikrobima, koja progredira u sepsu10.

Jedan od nas (V.K.) otkrio je obdukcijom i sledeće dve urođene srčane mane: 1.Unguarded tricuspid orifice – Kanjuh’s anomaly (Nebranjeno trikuspidno ušće- Kanjuhova anomalija11 -16).

Radi se o postojanju trikuspidnog ušća, ali bez ikakvih tragova njene valvule, tj. nema ni zalistaka ni tendinoznih hordi niti papilarnih mišića. Ušće je, dakle, „nebranjeno“. U konkretnom slučaju (Sl.11) endokard male desne komore je pokazivao sekundarnu fibroelastozu zbog povećanog pritiska sa perzistentnim miokardnim sinusoidima. Udružena je atrezija otvora plućne arterije, zbog koje je stablo plućne arterije hipoplazično a plućna cirkulacija se odigravala preko prolaznog duktusa arteriozusa.

80

Sl. 12. Kongenitalna trilogija mitralne stenoze - KanjuhTucaković. PMZ- prednji mitralni zalistak. Z- presečene polovine zadnjeg mitralnog zalistka. A- Anomalno valvulno tkivo koje ispunjava zadnju komisuru mitralne valvule.

PPM- dvostruki prednji papilarni mišić. Špenadla- mreža ekcesivnog valvulnog tkiva koja visi po donjoj ivici PMZ. ZPM- zadnji papilarni mišić.14,15

U naučno-medicinskom istraživanju poslednjih godina veoma su razvijene, rasprostranjene i korisne multicentrične studije nekog problema uz veliki broj koautora.

One se jako mnogo citiraju i koautori dobijaju (ne)zasluženo veliki broj citata, što nije slučaj ni sa najboljim individualnim radovima ili radovima s malim brojem timskih autora. U studijama se citira i broj smrtnih slučajeva ispitanika. Problem je u tome što se do uzroka njihove smrti dolazi samo kliničkim dijagnostičkim mogućnostima, tj. u najvećem broju studija ne pominje se broj izvršenih obdukcija umrlih bolesnika - ispitanika (ako ih je uopšte bilo) kao i eventualni stepen nesaglasnosti kliničke i obdukcione dijagnoze. To, naravno, umanjuje naučnu vrednost ovih studija i imperativno nalaže vršenje obdukcija umrlih ispitivanih bolesnika u studijama.

Obdukcijom se proveravaju kliničke dijagnoze i time se vrši kontrola stručnog rada zdravstvenih ustanova; otkrivaju lekarske greške ili odbacuju sumnje na njih.

Procenjuje se efekat primenjenog lečenja (lekova, hirurških poduhvata i ugrađenih proteza). Otkriva se pojava karantinskih bolesti (na primer: Pegavca u srpskoj vojsci tokom I svetskog rata, itd.) kao i masovna trovanja, što je od značaja u vanrednim si-

tuacijama i ratu. Utvrđuje se promenjena patologija stanovništva (na primer, u Srbiji u vreme sankcija UN, kada je pokazano da je u to vreme stanovništvo više bolovalo od oboljenja digestivnog trakta nego od kardiovaskularnih bolesti, tj. spali smo na patologiju nerazvijenih zemalja)18. Otkrivanje naslednih bolesti omogućava odgovarajuće savete porodici3,19. Ustanovljavanje tačne mortalitetne statistike stanovništva20.

Pravna zaštita pojedinca i društva.

Suprotno stavu mnogih porodica da izbegavaju ili ne žele obdukciju umrlog srodnika, izvesni značajni ljudi tražili su da budu obdukovani posle smrti.

Napoleon Bonaparta5 (Sl.13) tražio je da se posle njegove smrti uradi njegova obdukcija i izveštaj preda njegovom sinu, kako bi eventualno prevenirao bolest želuca u porodici. Naime, Napoleon, njegov otac i dva brata su umrli od karcinoma želuca („Jedino što je veliki Napoleon nasledio od svog oca bila je sklonost ka karcinomu želuca“). Često je slikan kako desnom rukom ispod mundira pritiska predeo želuca jer je navodno imao bolni peptični ulkus želuca.

Njegova obdukcija je pokazala da je ulkus maligno alterirao.

Sl. 13. Napoleon Bonaparta Vikicitat

Obdukciju Ludwig-a van Beethovena3,5 (Sl.14) je, na njegov lični zahtev za života, izvršio već pomenuti patolog Baron Carl von Rokitansky u njegovom stanu 1827. Dijagnostikovao je: cirozu jetre, hronični pankreatitis i bubrežnu papilarnu nekrozu. Uzeo je i tkivo slušnog aparata da bi se saznao uzrok njegove gluvoće – ali je ono izgubljeno (kada je to moglo da se desi velikom Rokitansky-om, moramo biti blaži u osudi sličnih današnjih slučajeva!).

Jednom od nas (V.K.) desila se i gora stvar. Kliničari su poslali na obdukciju leš bolesnika koji je imao „nejasne ishemije u

N M K

đelesa (Sl.15,16), obdukovao je Marilyn Monroe, Roberta Kennedy-a, Sharon Tate i druge. Za Marilyn Monroe rekao je V.K. da je uzrok smrti bio, shodno toksikološkoj analizi, akutno predoziranje barbituratima.

Sl. 16. Merilyn Monroe (1926 – 1962). Dr Thomas Noguchi, with reference to death

Sl. 14. Ludvig Van Bethowen (1770 – 1827).Politika.rs 2010

mnogim organima“. V.K. je na obdukciji video da su praktično ishodišta i arterije u svim organima veoma jako suženi, skoro do malih procepa. Prvi i poslednji put je tako nešto video. Očigledno se radilo o izuzetnom slučaju neke generalizovane teške opstruktivne arteriopatije. Uzeo je veliki broj isečaka iz svih organa. U transu je po Institutu pričao kako jedva čeka da vidi histopatološke pločice ali – one su misteriozno i neobjašnjivo nestale! Neko je zlonamerno uzeo pločice da bi ih uništio. Nikad se nije saznalo ko je to uradio, ali naravoučenije: „Ne treba suviše oduševljeno pričati o lepim i izglednim projektima rada“.

Interesantan je razlog zašto je tražena prva klinička obdukcija u SAD5. Katolička crkva je 1533. tražila kliničku obdukciju spojenih bliznakinja Joana-e i Melchiora-e, koje su umrle osmog dana od rođenja. Cilj je, naime, bio da se odredi da li su deca imala jednu ili dve duše. Za svaki slučaj, sveštenik ih je odvojeno krstio jer nije znao da li predstavljaju jedno telo sa jednom dušom ili dva tela sa dve duše!

Sl. 15. T. Noguchi i V.K. razgovaraju u Biblioteci Instituta za patologiju u Padovi o nalazima njegove obdukcije Merilyn Monroe.Lična arhiva V.K. (snimak dr S.Kanjuh 2016)

Publika često traži obdukciju sumnjivih smrti „slavnih“ („celebrities“). Dr Thomas Noguchi, mrtvozornik iz Los An-

Opšti trend opadanja broja obdukcija u svetu i u nas. Razlozi?

Osnovna je činjenica, svima dobro poznata, da i najbolje današnje sofisticirane kliničke dijagnostičke metode (tačno pročitane) ne mogu sa većom tačnošću i sa više detalja da doprinesu post mortem zaključku o prirodi bolesti i uzroku smrti bolesnika, kao što to može da učini lege artis izvršena obdukcija od kompetentnog patologa, praćena histopatološkim istraživanjem i, eventualno, ako je potrebno, imuno-histohemijskom analizom, elektronskom mikroskopijom i drugim metodama.

Zbog čega se onda svuda u svetu i kod nas obdukcije izbegavaju ili se ne vrše u potrebnom broju? Razlozi su mnogobrojni i različiti ali, u suštini, svi su neopravdani.

• Strah od „malpractice“ i sudskog gonjenja21. U SAD i drugde postoje timovi pravnika i lokalnih lekara koji špijuniraju da li je neko pogrešno lečen i onda tuže sudu ordinirajućeg lekara ili zdravstvenu ustanovu. U slučaju novčane dobiti dele je sa oštećenim pacijentom, a u slučaju odbacivanja tužbe sami snose sve troškove. Lekari na razne načine pokušavaju da se zaštite. Na primer, iznuđena „zaštitna“ formulacija histopatologa: „Tumor je morfološki benigan, ali eventualni njegov maligni potencijal se ne može predvideti“.

• Nepovoljna zakonska regulativa -- Dozvola porodice.

-- Religiozne zabrane (Islam još uvek nema stav prema obdukcijama)3.

-- „Ljudsko pravo na sahranu sa svim organima“ tj., ne dozvoljava se obducentu da zadrži izvesne organe (radi dalje analize, naučnog istraživanja, muzejske kolekcije, i sl.). Povod za to u UK bile su bolnice Bristol Royal Infirmary 1996. i Alder Hey Hospital Liverpool 1999.3 jer je žuta štampa rastrubila da se organi umrlih zadržavaju radi prodaje za transplantaciju

(što je stručno nemoguće jer se radi o organima u formalinu). Zbog toga su V.K. i patolog Đerđ Kokai dijagnostikovali urođene srčane mane u Liverpulu ne pregledom sačuvanih srca, već analizom njihovih fotografija.

• Nepoštovanje pozitivne zakonske regulative. U Srbiji su V.K. i tadašnji ministar zdravlja Đ.Jakovljević uneli u Zakon o obdukcijama sledeće dve formulacije (koje su zadržane i u svim kasnijim verzijama Zakona): 1. „Mora se obdukovati ako to traži ordinirajući lekar“ (time se izbegava da obdukciju odbije porodica ili, iz nekih razloga, sam šef zdravstvene ustanove) i 2. „Troškove obdukcije snosi onaj koji plaća troškove lečenja“. Nažalost, Zakon često nije bio poštovan.

• Precenjivanje korisnosti kliničkih vizualizacionih dijagnostičkih tehnika koje, ipak, ne mogu biti „virtuelna obdukcija ili histopatologija“ (virtual + autopsy = “virtopsy”5).

• Zdravstvena služba ne traži od vrhunskih zdravstveno-edukativno-naučnih ustanova obavezni visok procenat obdukcija da bi zadržale svoj rejting.

• Neodgovarajuća saradnja ili nezainteresovanost kliničara za obdukcije, uz izbegavanje kliničko-patoloških konfrontacija (Clinical – Pathologic Conference, CPC).

• Obdukcija podrazumeva dobro poznavanje celokupne medicine i veštinu njenog tačnog tehničkog izvođenja (što nije jednostavan i lak posao ni kognitivno ni emocionalno niti fizički).

Zbog toga ih izvesni patolozi izbegavaju jer se plaše teškoća i odgovornosti i teže, inače isto važnim, ali lakšim i merkantilnim subspecijalizacijama patologije: Biopsije dojke, štitnjače, prostate, itd., J.E.Edwards: „No many in the heart“ ili se, što je naravno isto vredno poštovanja, bave samo imunohisto-hemijom, elektronskom mikroskopijom ili „molekularnom obdukcijom“ (iako nisu molekularni biolozi).

• Strah od infekcije prilikom vršenja obdukcije (SIDA, hepatitis C, Creutzfeldt-Jacob-ova bolest – „bolest ludih krava“, uzrokovana proteinom prionom, infekcije bakterijama rezistentnim na antibiotike, radioaktivni leš3, itd.

Kontrola kvaliteta i tačnosti izvršene obdukcije. Postiže se supervizijom rada i zaključaka obducenta od starijih, iskusnijih i po potrebi subspecijalizovanih patologa.

Najobjektivnije je snimanje obdukcija, koja moraju biti odražena u adekvatnom obdukcijskom protokolu (video-zapis + ob81

N M K

dukcijski protokol), kao što se radi kod M. Fishbein-a u UCLA Medical Center, Los Anđeles.

U vezi sa brojem obdukcija, iznosimo primere nezainteresovanosti kliničara i, suprotno, njihove velike zainteresovanosti i odgovornosti za obdukcije.

Kada su se pojavili prvi smrtni slučajevi od balkanske endemske nefropatije (BEN)22 u Srbiji, na obdukcijama su konstatovani obostrano i simetrično po veličini najmanji bubrezi u bubrežnoj patologiji, pri tome, čvrsti i potpuno sklerotični. Histopatološkom analizom se zbog toga nije mogla dokučiti etio-patogeneza ove nove bolesti.

V.K. je bio delegiran od Instituta za patologiju da zamoli lekare Bolnice u Šapcu (kojoj su gravitirali ovi bolesnici), da pozovu obducente sa Instituta da izvrše obdukcije u slučajevma smrti ovakvih bolesnika zbog komorbiditeta ili nasilne smrti, kako bi se „uhvatili i istražili rani stadijumi BEN-a“.

Podržali su ga mlađi lekari i epidemiolozi.

Međutim, jedan stariji kliničar je otvoreno rekao: „Lepo bi bilo izvršiti ta istraživanja, ali mi lepo međusobno živimo i čaršija nas poštuje. Obdukcije bi sigurno ukazale na neke pogrešne dijagnoze i to bi nas kompromitovalo kod građanstva. Obdukcije su UDBA a ona nam nije potrebna!“. Time je istraživanje ranih faza BEN-a onemogućeno.

Sl. 17. Akademik CANU Branko Zogović. Pušio je ceo dan, ’’zapalivši samo prvu jutarnju cigaretu a ostale opušcima’’ (što mu je došlo glave).fokuspress.com

Branko Zogović (Sl.17), hirurg, profesor, akademik CANU (1911 – 1979), kao direktor Opšte bolnice u Prištini odlučno je zahtevao obdukcije svih umrlih bolesnika (Crnogoraca, Srba, svojih rođaka i Albanaca) i prisustvovao njima. Zbog toga je broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih iznosio 1964. 98,4% i čak 100% 1965! Na predlog V.K. izabran je zbog toga za Počasnog člana Udruženja patologa Jugoslavije1,2. Po njegovom odlasku iz Prištine u Crnu Goru i osnivanju Medicinskog fakulteta u Prištini i njegovog Instituta za patologiju, 82

iako su obdukcije postale potrebnije zbog edukacije studenata medicine i većeg stručno-naučnog rada Fakulteta, broj obdukcija je drastično opao (sveo se samo na fetuse i neonatuse)1,2.

4.

5.

6.

Sl. 18. Akademik Kosta Todorović. ArhivaOdelj. med.nauka SANU

Kosta Todorović (Sl.18), infektolog i bivši upravnik Infektivne klinike Medicinskog fakulteta u Beogradu (čije ime ona danas nosi), akademik SANU i prvi sekretar njenog Odeljenja medicinskih nauka, u slučaju smrti svakog svog bolesnika od besnila, uvek je u obdukcionoj sali Instituta za patologiju lično vršio obdukciju mozga umrlog.

Zaključci 1.U zaključnoj dijagnozi o prirodi bolesti, komplikacijama i uzroku smrti, nikakve, ni najsofisticiranije kliničke dijagnostičke metode ne mogu da zamene preciznost i tačnost nalaza kliničke obdukcije.

2.Potrebno je obdukovati oko 60% umrlih bolesnika u zdravstvenim ustanovama od strane iskusnih patologa i patologa subspecijalista (kardiovaskularni patolozi, neuropatolozi, itd.) jer je to najbolji način za uočavanje eventualnih lekarskih grešaka i, samim tim, ne ponavljajući ih, za buduću njihovu prevenciju.

3.Potrebno je održavati kliničko-patološke konfrontacije (CPC), koje su od najveće edukacione vrednosti.

4.Zdravstvena služba i njen klinički deo treba da pomognu patolozima u revitalizaciji kliničkih obdukcija i da na taj način iskoriste mogućnost „Mrtvi uče žive“ – „Mortui vivos docent“, tako da patolozi ne budu samo „lekari u senci“ već i „lekari lekara“.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

Literatura

1. Tatić V, Kanjuh V. Opadanje broja autopsija i nepotvrđene kliničke dijagnoze – da ili ne ? Vojnosanitetski pregled 2004; 61 (2): 117 – 23.

2. Kanjuh V. Značaj autopsije za utvrđivanje bolesti i uzroka smrti. Simpozijum ’’Prevencija lekarske greške’’ Med. Fak. Univ. Narodne Odbrane, VMA. Beograd, 16.okt. 2019.

3. Beukes CA (Inaugural lecture). The autop-

14.

sy in the 21st century. University of Cape Town, 2012. Google 2019. pp 5.

Kanjuh V. Autopsija (obdukcija). Odrednica za Srpsku Enciklopediju, Tom I, knj.1 str. 417 – 8. Izd. Matica Srpska, SANU, Zavod za udžbenike. Novi Sad – Beograd, 2010.

Campbell M, Robertson H. The complete history of the autopsy (from Caesar to Michael Jackson, Paul Revere to Napoleon: A look at how, after someone dies, we figure out why. Hearst Magazine Media, Inc., Dec. 2018.

Kanjuh V, Balint B, Novaković A, Simjanoski S. Giovanni Battista Morgagni (1682 – 1771) i početak korelacije obdukcijskih i kliničkih nalaza u kardiologiji (Predavanje po pozivu). Balneoclimatologia (Niš)2015;39(1):431 - 8.

Kanjuh V, Stevanović G, Ostojić M, Stanković Z, Dimitrijević J, Kanjuh S. Rudolf Virchow (1821 – 1902) i njegov uticaj na razvoj patološke anatomije u Srbiji Vojnosanitetski pregled 2002; 59 (Suppl 6):11 – 9.

Kanjuh V, Stevanović G, Ostojić M, Macura N, Kanjuh S. Rudolf Virchow (1821 – 1902). Povodom stogodišnjice smrti.

Halo 94 – Beograd (Naučni časopis urgentne medicine) 2002; V (22), 2 : 61 – 5.

Kanjuh V. Džesi E. Edvards (Jesse E. Edwards) (1911-2008). Nekrolog. Godišnjak SANU CXVI za 2009. Beograd, 2010., str 781-4.

Kanjuh V, Lapis K, Merkely B, Kanjuh S, Pušac M. Život i delo Ignác Semmelweis-a i 250 godina Semmelweis-ovog univerziteta u Budimpešti (1769 – 2019). Medici. com (Banja Luka, RS) 2019; 96.

Kanjuh V, Stevenson JE, Amplatz K, Edwards JE. Congenitally unguarded tricuspid orifice with coexistent pulmonary atresia. Circulation,1964; 30: 911-7.

Thanopoulos V, Nedeljković S, Ostojić M, Bojić M, Simeunović S, Tucaković G, Lastić – Maletić S. Nebranjeno trikuspidno ušće. U udžb. Kardiologija, Treće izd., Tom 2, str. 2382 – 92. Med.fak. Univ. u Beogradu, Katedra kardiologije, 2000. Ured.: SI Nedeljković, VI Kanjuh, MR Vukotić.

Thanopoulos V, Nedeljković S, Ostojić M, Bojić M, Simeunović S, Tucaković G, Lastić – Maletić S. Unguarded tricuspid orifice – Kanjuh’s anomaly 36 years after discovery. Časopis Kardiologija (Beograd) 2000; 3 - 4: 13 – 23.

Tucaković G, Kanjuh V. Kardiovaskularni sistem – srce. U udžb. Patologija Med.fak.

Univ. u Bgd., Katedra patologije (Libri Medicorum 1 – Udžb. Med. Fak. u Beogradu).

Izd. Med.fak. Univ. u Bgd. Katedra za patologiju. Redakcioni odbor: M.Atanacković, D.Cvetković Dožić, A.Laban, J.Vasiljević.

N M K

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

Beograd, 2003., str. 297 – 328 i 337 – 343.

Preštampano 2009; 2013. (Nebranjeno trikuspidno ušće – Kanjuhova anomalija str. 310; Kongenitalna stenotična trilogija mitralne valvule – Kanjuh-Tucaković str. 310).

Lastić – Maletić S, Kanjuh V. Patologija urođenih srčanih mana u dece i odraslih.

Pregled 1440 urođenih srčanih mana na 55250 obdukovanih slučajeva u periodu 1926 – 2008. U udžb. Kardiologija, ured.

M.Ostojić, V.Kanjuh, B.Beleslin. Katedra za specijalističku nastavu iz kardiologije Med.fak. Univ. u Bgd. Izd. Zavod za udžbenike. Beograd, 2011., str. 264 – 74 (Nebranjeno trikuspidno ušće – Kanjuhova anomalija str. 266; Kongenitalna stenotična trilogija mitralne valvule – KanjuhTucaković str. 268).

Seferović P. Nebranjeno trikuspidno ušće- Kanjuhova anomalija. 51 godina od otkrića. Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU. Beograd, SANU, 7.dec. 2015.

Kanjuh V. An autopsied case of a new morphologic type of congenital mitral stenosis with trilogy of lesions (Kanjuh – Tucaković). Belgrade Valve International Symposium – BELVIS. Belgrade, Hotel Hilton, June 1, 2019.

Kanjuh V, Lastić-Maletić S, Babić M, Radotić M, Tucaković G, Vučković-Krčmar M, Smiljanić-Radotić K. Changes in primary diseases, causes of death, frequency of certain diseases and the accuracy of clinical diagnoses during the first period of the United Nations sanctions against Federal Republic of Yugoslavia (June 1, 1992 – end of 1993). An autopsy analysis. Glas Odelj. med. nauka SANU 1998; CCCLXXXVI (knj 45): 31-49.

Reprinted in Book: Health Care Reform in the Balkan Region. Edit. J Kyriopoulos, G Tsalikis, J Levett. Exandas Publ.

National School of Public Health. Athens, 1999; 93-115.

Dehner LP. The medical autopsy: Past, present, and dubious future. Missouri Medicine 2010; 107 (2): 94 – 100.

Hill RB, Anderson RE. The autopsy and health statistics. Leg Med. 1990:57–69.

Bove KE, Iery C. The role of the autopsy in medical malpractice cases, I. A review of 99 appeals court decision. Arch Pathol Lab Med. 2002;126:1023–31.

Kanjuh V. Balkanska endemska nefropatija. Odrednica za Srpsku enciklopediju, Tom I, Knj.1, str.493 – 4. Izd. Matica Srpska, SANU, Zavod za udžbenike. Novi Sad – Beograd, 2010.

Summary

A plea for revitalization of clinical autopsies Part One: General Review

Vladimir Kanjuh1,2, Zlatibor Lončar2,3 SASA’s Board on Cardiovascular Pathology School of Medicine University of Belgrade 3 Ministry for Health Republic of Serbia

1

2

After definitions of Pathology (General and Special) and Autopsy – Clinical (PathoAnatomical) and Medico Legal, the data about world history of autopsy are given: Anatomical autopsy (dissection) by ‘’Father of anatomy’’ Andreas Vesalius and his 7 books ‘’De Humani Corporis Fabrica”; G.B. Morgagni, anatomist who become first pathologist and his 5 books ‘’De Sedibus and Causis Morborum per Anatomen Indagatis”; contributions of Baron Carl von Rokitansky; great Rudolf Virchow “ Pope of Medicine” and “Father of Pathologic Anatomy”, and his revolutionary book “Cellular Pathology”1858; and Jesse E. Edwards the most prominent world cardiovascular pathologist.

The two brilliant definitions of autopsy have been cited: 1. G.B.Morgagni “Physicians who are not themselves dealing with the very often depressing findings of autopsy material are floating in the clouds of an uncontrolled optimism”, and 2. J.E. Edwards ‘’ The autopsy is an equivalent of the black box after aircraft disaster’’.

It was documented the value of autpsy in education, and medical scientific discoveries: the cases of Ignác Semmelweis; two new congenital heart anomalies: Unguarded tricuspid orifice – Kanjuh’s anomaly, and Congenital trilogy of mitral stenosis Kanjuh –Tucaković; the contemporary very frequent clinical multicentric studies on some medical problem with great number of coauthors, in which the cause of death is determined only by clinical diagnostics and not by autopsy.

By autopsy is possible to control the clinical diagnoses and to evaluate the work quality of health institutions; doctors mistakes; the effects of therapies (drugs, surgical procedures, implanted devices); revealed the carantine diseases; study the

changes of population pathology because of war, sanctions, hunger; discovery of genetic illnesses; to have corect health mortality statistics of populations; etc.

In spite of the bias toward autopsy in many families, some important personality required autopsy to be perform on them after their death: Napoleon Bonaparta, to save his son from stomac cancer as he and his father has it, i.e. to prevent this cancer; Ludvig von Bethoven, to discover the cause of his deafneess for sake of the society.

The Catholic Church insisted on first autopsy in USA 1533 to found out if the conjoined twins are one body with one soul or two bodies with two souls.

The common public is very interested to know the suspicion cause of death of celebrities: Merilyn Monroe, brothers Kennedy, Sharon Tate and others. Marilyn Monroe died, according to toxicologic analyses from acute overdose of barbiturates.

In spite of obvious great value of autopsy diagnostics, their number is declining worldwide. The reasons are different but all are not valid: Malpractice; family permition; religious factor (Islam still has not attitude toward autopsy); ’’ human right to be burried with all organs’’; inadequate law or not applying good law about autopsy; overestimation of new sofisticated clinical diagnostics possibilities; the top educational medical institutions are not obliged to perform greater number of autopsies to maintened their high rating; rare Clinical – Pathologic Conferences (CPC). The responsibility are also on pathologists as well: Avoiding of autopsies because of different reasons (fear of infections, etc.).

Clinicians must take into consideration that ’’ Mortui vivos docent’’ and the pathologists are not only ’’Physicians in shadow’’ but also ’’Physicians of physicians’’.

83

N M K

Sl. 1. IGNÁC SEMMELWEIS (1818 – 1865)

I

gnác Semmelweis (IS)2 - 5 je bio peto od desetoro dece Nemca Jözef-a i majke Teréz-e Müller, koji se doselio u Mađarsku i imao grosističku bakalsku radnju u Budimu 1806. IS je rođen u Budimu 1. jula 1818. a umro u Beču 13. avgusta 1865.

Diplomirao medicinu 1844. i dobio sertifikat za hirurgiju i akušerstvo u Beču. Bio je profesor akušerstva na Univerzitetu u Pešti (Sl.1,2). Sa suprugom Máriom Weidenhofer imao je petoro dece.

Sl. 2. K. Lapiš i V. Kanjuh kraj spomenika Semmelweis-u u parku Semmelweis-ovog Univerziteta u Budimpešti 2010.

K. Lapis, V. Kanjuh and Semmelweis monument in the park of Semmelweis University in Budapest 2010.

Zapazio je da na njegovoj I akušerskoj klinici u Beču porodilje veoma mnogo umiru od puerperalne groznice, dok na II akušerskoj klinici – ne! Takođe, da trudnice koje zbog toga izbegavaju da se porode na I klinici i porađaju se na ulici – takođe, ne!

Zašto? Ustanovio je da je jedina razlika u tome što su na I klinici porodilje pregledali i studenti medicine koji su dolazili direktno iz obdukcione sale posle vršenja obdukcija a u II klinici radile su babice, koje nisu imale nikakve veze sa obdukcijama. Desilo se, zatim, da je 1847. profesor sudske medicine u bečkoj opštoj bolnici Jacob Kolletschka 84

Život i delo Ignác-a Semmelweis-a i 250 godina Semmelweisovog Univerziteta u Budimpešti (1769 – 2019) Vladimir Kanjuh1,2, Károly Lapis

, Béla Merkely3, Snežana Kanjuh1, Momir Pušac4

1,2,3

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU; 2Mađarska akademija nauka; 3 Semmelweis-ov Univerzitet u Budimpešti; 4 Redakcija časopisa „Medici. Com“ (Banjaluka, RS) 1

bio nespretnošću studenta uboden skalpelom u prst prilikom obdukcije leša. Profesor je zbog toga umro. Njegova obdukcija je pokazala sličan nalaz kao i obdukcije porodilja umrlih od puerperalne groznice. IS je zaključio da je svemu tome uzrok neki „nepoznati lešni materijal“.

Preporučio je 1847. da svi koji pregledaju porodilje, preventivno peru ruke u rastvoru kalcijum-hipohlorita (kao i instrumenti koji se pri tome upotrebljavaju) i da se krvavi krevetski čaršavi porodilja sa puerperalnom groznicom menjaju. Odlučio se za kalcijum- hipohlorit jer je on uklanjao truležni smrad inficiranog tkiva na obdukciji pa bi, eventualno, mogao ukloniti i „nepoznati lešni materijal“.

Ovim postupkom (pranje svega – apsolutna čistoća) smrtnost porodilja od puerperalne groznice je drastično smanjena!

Međutim, na veliko razočaranje IS, kolege akušeri i šira medicinska javnost „pranje ruku“ nije prihvatila i čak ga je ismejavala. Za gospodu akušere je već u startu bilo neprihvatljivo da priznaju da su oni odgovorni za smrt porodilja zbog njihovih „prljavih ruku“. Takođe, u medicini sredine 19.veka vladala je teorija humoralne patologije, tj. da nesklad u pojedinim telesnim tečnostima dovodi do bolesti (za mikrobe se tada još nije znalo).

Istini za volju, IS nije mnogo publikovao o svom otkriću, tako da i evropska medicinska zajednica nije bila o svemu tome dovoljno obaveštena. Ipak, 1861. napisao je knjigu „Etiologija, koncept i profilaksa puerperalne groznice“6 na nemačkom jeziku u kojoj je sve objasnio. Međutim, ni to nije pomoglo. Neshvatanje i neodobravanje IS otkrića i predloga prevencije se nastavilo. Čak ga ni čuveni naučnik patolog Rudolf Virchow („otac patološke anatomije“) nije podržao!

IS se iznervirao, optuživao svoje kritičare kao „neodgovorne ubice“ i „ignoramuse“.

Bio je emocionalno iscrpljen zbog prekomernog rada, stresa i njemu neobjašnjivog postupanja medicinske zajednice. Počeo da se ponaša agresivno i da iritira okolinu (možda je, međutim, u pitanju bio neurolues?).

Kolege su ga zbog svega toga 1865. strpale u psihijatrijski azil. On se tome protivio, ali su ga čuvari u azilu pretukli (verovatno mu time napravili i ranu na desnoj ruci, koja se zagnojila i prešla u gangrenu), obukli mu ludačku košulju, držali ga u zamračenoj ćeliji, polivali hladnom vodom i tretirali laksansima. IS je umro 14. dana od dolaska u azil. Njegova obdukcija, kao uzrok smrti utvrdila je pijemiju5.

Posle smrti, IS je bio od svih potpuno zaboravljen kao i njegovo otkriće i predlog preventivnih mera.

Međutim, došlo je do epohalnih otkrića u medicini. Louis Pasteur (1822 – 1895) je 1879. pokazao da se kod puerperalne groznice u relevantnoj kulturi otkrivaju streptokoke. Joseph Lister (1827 – 1912) uveo je karbolni sprej u operacione sale, kako vazduh iznad rane ne bi sadržavao bakterije.

Ova antisepsa se, zatim, razvila u asepsu, tj. uništavanje svih mikroorganizama i njihovih spora sa predmeta, materijala i instrumenata koji dolaze u dodir sa ranom.

Postalo je svima jasno da je puerperalna groznica, u stvari, infekcija genitalija porodilje mikrobima tokom porođaja ili abortusa, koja se razvila u sepsu.

IS je, dakle, bio rani pionir antisepse. Postao je „spasilac porodilja“ od puerperalne groznice (sepse). Za života je bio neshvaćen i čak ismejavan ali posle smrti i otkrića Pasteur-a i Lister-a, shvaćen je i slavljen (Sl.2).

Kruna poštovanja prema IS je proslava 250. godišnjice Univerziteta u Budimpešti, koji od svoje 200. godišnjice nosi njegovo ime.

N M K

Sl. 3. Stara zgrada Univerziteta u Budimpešti u 19.veku. The old building of the University in Budapest in the 19th century.

250 godina Semmelweis-ovog Univerziteta u Budimpešti Istorijski1,2, (Sl.3) početak ovog Univerziteta (SU) je 7. novembar 1769. kada je mađarska kraljica Maria Theresa (1717 – 1780), koja je vladala 40 godina (1740 – 1780) i, uzgred, imala 16-toro dece uključila Medicinski fakultet u Univerzitet Nagyszombat (danas Trnava u Slovačkoj).

Danas, SU ima šest fakulteta (Medicinski, Farmaceutski, Stomatološki, za Zdravlje i javne servise, za Nauke o zdravlju i za Fizičku edukaciju i sport). Medicinski fakultet održava nastavu na mađarskom, engleskom i nemačkom jeziku. Ima 11000 studenata. Od strane lekara, SU-tom su do sada rukovodila 55 rektora2. SU je najveći takav univerzitet u Mađarskoj i jedan od najvećih u srednjoj Evropi. Nadaju se da će uskoro biti na listi 100 najboljih univerziteta u svetu i pet u Evropi.

U praktičnom radu sa studentima, drže se saveta čuvenog nemačkog hirurga Theodor-a Billroth-a: „Ruke i oči“, tj. student treba da prati šta ruke učitelja rade i da očima sve zapaža; cene, takođe, izreku Istvána Széchenyi-a: „Poštuj prošlost da bi razumeo sadašnjost i radio za budućnost“2.

SU je poznat po svojim istraživanjima: kardiovaskularnih bolesti, onkologije, ne-

Sl. 4. V. Kanjuh, B. Merkely, rektor Semmelweis-ovog Univerziteta i K. Lapiš, akademik Mađarske, Ruske i Srpske akademije nauka.

V. Kanjuh, B. Merkely, rector of the Semmelweis University, and K. Lapis, academician of Hungarian, Russian, and Serbian Academy of Sciences.

uronauka, u molekularnoj i translacionoj medicini, farmaciji, bioimidžingu, biotehnologiji i regeneratornoj medicini.

Istraživačku bazu za kardiovaskularne bolesti čini Heart and Vascular Center, jedan od najvećih takvih centara u Evropskoj uniji i koordinator mađarskog „Nacionalnog programa za srce“.

U okviru proslave 250 godina SU, (Sl.4,5) rektor prof. dr Béla Merkely, kardiolog (prijatelj i saradnik srpskih kardiologa i kardiopatologa) je sa svojim saradnicima organizovao prestižni Internacionalni Semmelweis Symposium 2019 „Translational medicine from single molecules to the cardiovascular system – Translaciona medicina od pojedinačnih molekula do kardiovaskularnog sistema“7, od 5. do 7. novembra 2019. u Budimpešti7.

Simpozijum je razmatrao moderne teme iz kardiologije: kardioprotekcija i smrt ćelije; kardiotoksičnost izvesnih antikancerskih lekova; srčana slabost; regeneracija u srcu; kardiovaskularni komorbiditeti; zapaljenja srca; imidžing; mitohondrije; ekstracelularne vezikule. Bivši predsednici Evropskog udruženja kardiologa profesori Michel Komajda, Francuz, i Jeroem J. Bax, Holanđanin, proglašeni su za počasne doktore SU. Pored ostalih, i naš akademik SANU Petar Seferović održao je zapaženo predavanje „Cutting the Gordian Knot on Heart Failure: Treatment from Drugs to Devices7 – Presecanje Gordijevog čvora srčane slabosti: lečenjem od lekova do uređaja“.

Od juna 1945. do svoje emigracije, mađarski profesor Albert Szent – Györgyi2,4,5 (Budimpešta, 16.septembar 1893 – 22. oktobar 1986, Vuds Houl, Felmut, Masačusets, SAD) (Sl.6) pripadao je SU i vodio Odeljenje za fiziologiju i patološku hemiju.

Dobio je Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju 1937. jer je već 1932. pokazao antiskorbutsko dejstvo askorbinske kiseline, tj. otkrio je vitamin C, kojim je jako bogata paprika.

Citiramo nekoliko njegovih interesantnih misli o naučnom istraživanju, energiji i vitaminima: „Istraživanje je videti ono što je svaki drugi video, ali misliti ono što niko drugi nije mislio“. „Za otkriće je bilo rečeno da je slučajni susret sa pripremljenim umom“. „Ako idem u prirodu, u nepoznato, ka granicama znanja, sve izgleda izmešano i kontradiktorno, nelogično i nekoherentno.

Nauka uklanja kontradikcije, čini stvari jednostavnim, logičnim i koherentnim“. „Istraživanje čine četiri stvari: mozak kojim mislimo, oči kojim vidimo, mašine kojim merimo i četvrta – novac“.

Sl. 5. V. Kanjuh, S. Kanjuh i K. Lapiš

„Bez energije život bi odmah nestao i nastao bi kolaps ćelijske fabrike“. „Živoj ćeliji je potrebna energija ne samo za sve njene funkcije već, takođe, da održi svoju strukturu“. „U svakoj kulturi i svakoj medicinskoj tradiciji pre naših, izlečenje je postignuto pokretanjem energije“. „Vitamin je supstanca zbog koje postajemo bolesni ako je ne jedemo“.

Sl. 6. Albert Szent – Györgyi, Nobelovac: otkriće vitamina C. Albert Szent – Györgyi, Nobel Prize-winner: discovery of vitamin C

85

N M K

Literatura

1. Rectores Medici. Nagyszombat – Budapest.

Jubileumi kiadás a Semmelweis Egyetem alapitásának 250. évfordulöha alkalmáböl.

Semmelweis Kiadö, 2019.

2. Molnár L, Sági Z, Dobozi P. A Semmelweis Egyetem. Részletes története. Az Orvosi Kar története (1769 – 1951). // A detailed history of Semmelweis University. The

3.

4.

5.

6.

History of the Faculty of Medicine (1769 – 1951). Ibid., pp 11 – 30.

Semmelweis IF. Gesammelte Werke. Edit.

Fischer 1905; pp 604.

Zoltan I. Ignác Semmelweis, German – Hungarian physician. Britanica.com.

Biography&Facts. Google 2019.

Wikipedia 2019. Ignác Semmelweis.

Semmelweis IF. Die Aetiology, der Begriff

Summary

Life and achievement of Ignác Semmelweis and 250 years of Semmelweis University in Budapest (1769 – 2019) Vladimir Kanjuh1,2, Károly Lapis

, Béla Merkely3, Snežana Kanjuh1, Momir Pušac4

1,2,3

SASA’s Board on Cardiovascular Pathology;2Hungarian Academy of Sciences; 3 Semmelweis University in Budapest;4Editorial Board of Journal Medici.com.(Banja Luka, R.S).

1

Ignác Semmelweis (IS) 2 -5 (Fig. 1,2) observed that at its First Obstetric Clinic in Vienna mothers die a lot of puerperal fever, while on the Second Obstetric Clinic no! Because of that, some pregnant women avoid to give birth at the First Clinic and rather made delivery on the street - also no! Why? He found that the only difference is because the medical students came directly to the First Clinic for training in obstetrics from the autopsy room after performing autopsies but in the Second Clinic worked midwives, having nothing to do with the autopsy. It happened, then, that in 1847 professor of legal medicine of the Vienna General Hospital Jacob Kolletschka was accidentally stabbed in the finger with a scalpel at autopsy performed by student.

The professor died. His autopsy showed similar findings as in the maternal deaths from puerperal fever.

IS concluded that all this things are caused by some ‘’ unknown cadaver material’’.

He recommended 1847 preventive washing of hands in a solution of calcium hypochlorite (as well as the instruments which are used and changing the bloody bed sockets of women with puerperal fever). He decided for calcium hypochlorite because it was known that it had removed the rotten stink of the infected tissue at autopsy.

So, it would, eventually, will remove the‘’ unknown cadaver material’’.

86

By this simple preventive method, the maternal mortality of puerperal fever was drastically reduced!

However, on his great disappointment, colleagues obstetricians did not accepted ‘’washing hands’’, and even made fun of him. For them were already unacceptable to admit that they are responsible for the deaths of pregnant women because of their ‘’ dirty hands ‘’ . Also, medical mind in 19th century was influenced by a theory of humoral pathology, i.e. a mismatch in some body fluids leads to the disease (the microbes were not discovered at that time).

In truth, IS did not much published about his discovery, so the European medical community was not enough aware of his discovery and preventive suggestions. However, in 1861 he wrote a book in German language ‘’Etiology, concept and prophylaxis of puerperal fever’’6 where he explained everything. But this did not helped. Incomprehension and disapproval of IS discovery and proposal of preventive measures is continued. Even the famous scientists pathologist Rudolf Virchow (‘’Father of pathological anatomy’’) did not supported IS! IS was irritated, accused his critics as ‘’ irresponsible killers ‘’ and ‘’ ignorant ‘’. He was emotionally upset due to overwork, stress and behavior of his colleagues.

He began to behave aggressive and irritates the environment (may be symptoms of neurolues?).

und die Prophylaxis des Kindbettfiebers.

Pest, Wien und Leipzig. C.A. Hartlehen’s Verlags - Expedition, 1861.

7. Semmelweis symposium 2019 ‘’Translational medicine from single molecules to the cardiovascular system’’. Program. 5 – 7 November 2019. Semmelweis University.

Budapest, Hungary 2019.

Because of this, in 1865 colleagues put him in a psychiatric asylum. He was against it, but the guards in asylum beaten him (probably made the wound on his right arm, which became purulent and gangrenous), give him a shirt for the mentally ill, placed him in a dark room, poured cold water on him and treated by laxatives. IS died 14. days from arrival in the asylum.

His autopsy showed that the cause of death was pyaemia.

After the death of IS, he was completely forgotten as well as his discovery.

However, later, there were epochal discoveries in medicine. Louis Pasteur (1822 - 1895) in 1879 showed that in puerperal fever - sepsis relevant culture reveal streptococci. Joseph Lister (1827 - 1912) introduced antiseptic carbolic spray in the operating room.

It became clear to everyone that the puerperal fever is, in fact, genital infections of women by microbes during the delivery or abortion, which develops in sepsis.

IS was an early pioneer of antisepsis, ‘’Savior of mothers’’ from the puerperal fever (sepsis).

During his life, IS was not understood and even was ridiculed, but after his death, and discoveries of Pasteur and Lister, the society understand and started worshiping him (Fig.2).

Crown of this respect toward IS is the Celebration of 250 years of the University in Budapest, which on its 200 years of Anniversary bears his name (Fig.3).

Albert Szent – Györgyi2,4,5 (Fig.6), Nobel Prize-winner for the discovery of vitamin C was also member of the Medical Faculty of this University.

During the Celebration of 250 years of Semmelweis University, rector prof. Béla Merkely, a cardiologist (Fig.4) (a friend and associate of Serbian cardiologists and cardiopathologists) and collaborators organized a prestigious International Semmelweis Symposium 2019 ‘’ Translational medicine from single molecules to the cardiovascular system’’7 from November 5 to 7, 2019 in Budapest.

N M K

P

romocija knjige „Laboratorijske životinje. Osnovne tehnike eksperimentalnog rada“, autora prof. dr.

Muhameda Katice i prof. dr. Samira Delibegovića, održana je na Veterinarskom fakultetu u Sarajevu, u sklopu proslave 70 godina fakulteta. Promotori knjige su bili prof. Dr. Amela Katica, Veterinarski fakultet Sarajevo, i doc. dr. Maja Manojlović, Prirodno-matematički fakultet Banjaluka. Promotori su naglasili da savremena istraživanja i napredak znanosti te akademska karijera, nameću doktorima medicine, farmaceutima, stomatolozima te doktorima veterine rad sa laboratorijskim životinjama. Promovisana knjiga na inovativan način daje informacije o laboratorijskim životinjama i tehnikama eksperimentalnog rada, što je bila namjera autore knjige, prof. dr. Muhameda Katice, iz Sarajeva, profesora na Veterinarskom fakultetu, sa više radova objavljenih u znanstvenim časopisima, i prof. dr. Samira Delibegovića, iz Tuzle, koji je autor i koautor više knjiga, te znanstvenih članaka u svjetskim stručnim časopisima, citiranim u bazi podataka Current Contents/ Clinical Medicine i Science.

Knjiga ima 11 poglavlja i 168 stranica, a svi navodi su propisno potkrijepljeni literaturnim referencama. Knjiga detaljno opisuje životinje koje se najčešće koriste u biomedicinskim istraživanjima, s naglaskom na glodavce. Naglašava se važnost korištenja principa za

zamjenu, smanjenje i poboljšanje rada sa životinjama (princip 3R), prepoznavanja znakova boli i stresa, poznavanja biologije i specifičnosti pojedinih životinja za uspješan laboratorijski rad.

-

k n j i g e

Promocija knjige

„Laboratorijske životinje.

Osnovne tehnike eksperimentalnog rada“

Struktura i sadržaj knjige primjeren je njenoj temi, svrsi te ciljanoj publici koju su autori naveli u Predgovoru.

Redoslijed poglavlja ima logičan slijed i teme predstavljaju homogenu

cjelinu. Recenzent je izv. prof. dr. sc.

Livia Puljak, sa Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Splitu, koja je u recenziji istakla da je knjiga Laboratorijske životinje Osnovne tehnike eksperimentalnog rada, autora Muhameda Katice i Samira Delibegovića, vrijedan dodatak korpusu udžbeničke i znanstvene literature jer na vrlo opsežan način opisuje etičke i zakonske principe, biologiju i postupke vezane za laboratorijske životinje. Knjiga je vrlo kvalitetna i primjerena publici kojoj je namijenjena te će nesumnjivo biti vrijedan izvor informacija. U svjetlu širenja mikrohirurgije, uvođenja transplantacione hirurgije, će biti korisna mladim doktorima koji žele ući u ovo atraktivno polje hirurgije. Laboratorijska istraživanja na životinjama iznimno su važna za razvoj biomedicinskih znanosti i u edukaciji zdravstvenih radnika.

Također, uvođenje doktorskih studija na biomedicinskim fakultetima u Bosni i Hercegovini, nameću kao imperativ istraživanja koja uključuju laboratorijske životinje.

Amra Odobašić, dipl.žurn.

87

U

N M K

nastavku istraživanja sudskih odluka kojima je utvrđena odgovornost zdravstvene ustanove za greške njenih uposlenika, prvenstveno lekara, ali i ostalog medicinskog osoblja, odnosno kojima je odbijen tužbeni zahtev za utvrđivanje ove odštetne odgovornosti, donosimo stavove judikature koji, uprkos vremenu nastanka, nisu izgubili na svojoj aktuelnosti. S druge strane, prema jednom od zanimljivih aktuelnih stanovišta sudova je i stav da se delatnost medicinara, u pravilu, ne može smatrati opasnom delatnošću.1 Najzad, ukazaćemo kakav je odnos između građanskopravne i krivičnopravne odgovornosti lekara za propuste iz svoje profesionalne delatnosti.

Medicina i pravo

Naknada štete zbog lekarske greške sudska praksa IX deo

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

ODGOVORNOST PO PRINCIPU KRIVICE I PREMA PRAVILIMA ODGOVORNOSTI ZA DRUGOG Zdravstvena ustanova i u njoj zaposleni lekar, koji je pratio trudnoću oštećene, ali nije uočio anomaliju ploda koju je, po pravilima struke, bio dužan da uoči, odgovaraju za štetu pričinjenu u radu po opštim pravilima obligacionog prava o odgovornosti za drugoga.2 Iz obrazloženja: “Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AB i BB su roditelji tužioca mal.

CB. Tužilja BB je vodila trudnoću u Ginekološkom dispanzeru tadašnjeg Zdravstvenog centra B. - Organizaciona jedinica M. Prema medicinskoj dokumentaciji, dana 3.11.1998. godine obavljen je ultrazvučni pregled ploda kojim je utvrđen uredan nalaz, a posebno je navedeno da je nalaz na kičmenom stubu uredan. Ultrazvučni pregledi rađeni su još tri puta, ali ni na jednom od pregleda nije komentarisano stanje kičmenog stuba, a ostali parametri koji su navedeni u ultrazvučnom nalazu bili su uredni. Prilikom rođenja tužioca mal. C, dana 10.4.1999. godine, na porođaju je uočena anomalija”..., konstatovana u rubrici “zaključak akušera”. U prvom danu života, novorođenče je prebačeno na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u B., gde je konstatovano da u sakrokoksigealnoj regiji postoji tumorozna masa dimenzija 8 x 8 x 4 cm, koja je delimično prekrivena kožom, a delimično povojnicaRešenje Vrhovnog suda FBiH broj: 17 0 P 045329 12 Rev od 2.7.2013. godine, pravna baza Paragraf Lex BA, pristup 4.12.2019. godine.

1

Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž-6898/2013 od 22.10.2015. godine, pravna baza Paragraf Lex SRB, pristup 4.12.2019. godine.

2

88

ma kičmene moždine... Pregledom na Institutu za majku i dete 28.12.2007. godine, utvrđeno je da mal. C, star osam godina, ne hoda, kreće se u invalidskim kolicima.

Na koži su konstatovani ožiljci od prethodnih korektivnih operacija. Na donjim ekstremitetima konstatovana je potpuna mlitava paraliza nogu sve do kukova, uz izraženi deformitet kičmenog stuba po tipu skolioze. Ne kontroliše funkciju mokrenja i eliminacije stolice. Njegova inteligencija je iznad proseka.

Prema zaključku Komisije Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, sačinjenu od profesora S.K, specijaliste sudske medicine, profesora I.M, specijaliste dečje hirurgije, profesora M.Đ, specijaliste ginekologije i akušerstva, i dr Z. M, specijaliste sudske medicine, s obzirom na dimenzije cistične tumorozne promene sa jedne strane i činjenicu da je ultrazvučni pregled rađen četiri puta tokom trudnoće u 18, 23, 32. i 39. nedelji trudnoće, može se zaključiti da je promena trebalo da bude uočena ultrazvučnim pregledom i pravilnim tumačenjem nalaza od strane ginekologa, pod uslovom da je pregled radio visokospecijalizovani stručnjak aparatom visoke rezolucije. U konkretnom slučaju, činjenica da urođena anomalija nije uočena ultrazvučnim pregledom, predstavlja propust koji je učinjen od strane lekara ginekologa koji su pratili trudnoću tužilje BB. U dopuni nalaza od 30.11.2011. godine, komisija veštaka dala je tumačenje termina “apa-

rat visoke rezolucije” i “visokospecijalizovani stručnjak”.

Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi odgovoran za štetu koju tužioci trpe usled činjenice da za vreme trudnoće tužilje BB nije uočena anomalija u vidu izrasline na kičmenom delu ploda, sa kojom je rođen tužilac mal.

C, imajući u vidu, pre svega, dimenzije anomalije 8 x 8 x 4 cm, te opšte poznate mogućnosti savremene dijagnostike koja može identifikovati anomaliju izraženu u milimetrima. Pored toga, pravilno je prvostepeni sud zaključio da, ukoliko u M. nije postojao kvalitetan aparat i specijalizovani stručnjak, tuženi je bio dužan da uputi tužilju BB na mesto gde se pruža bezbedna zdravstvena nega.

Kada je u pitanju individualna odgovornost lekara, žalba neosnovano ističe da tuženi ne može odgovarati za njegov propust. Odgovornost tuženog se zasniva na opštim pravilima obligacionog prava o odgovornosti za drugog, propisanu u članovima 170. i 171. Zakona o obligacionim odnosima, pa tuženi odgovara za štetu koju je prouzrokovao njegov zaposleni. Pri tome, na tuženom je teret dokazivanja da je postupano u skladu sa pravilima struke i nauke, odnosno sa pažnjom stručnjaka, u smislu člana 18. Zakona o obligacionim odnosima, što tuženi nije dokazao.”

Ako pravila medicinske nauke, odnosno struke, dopuštaju određeni složeniji metod lečenja uz upotrebu savremene

N M K

komplikovane opreme, uprkos mogućeg rizika u vidu štetnih posledica po zdravlje pacijenta zbog takvog načina lečenja, ako je takav način lečenja u izvesnim slučajevima opšteprihvaćen u medicini, onda za izuzetno nastupanje štetnih posledica zdravstvena organizacija u kojoj je lečenje vršeno ne može odgovarati po osnovu objektivne odgovornosti, tj. na osnovu samog prouzrokovanja. Sve ovo pod uslovom da je pacijent, odnosno njegov staralac, upozoren na moguće štetne posledice i da je pristao na tu vrstu lečenja (član 154. ZOO). Presuda Saveznog suda, broj Gzs-62/77, Bilten Saveznog suda broj 8/1978, str. 26.

“Medicinska greška podrazumijeva nesavjesno postupanje ljekara, medicinske sestre, farmaceuta, zdravstvenih terapeuta i drugih medicinskih radnika koji se brinu o zdravstvenoj zaštiti pacijenata, odnosno građana.” Presuda Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj 43 0 P 019379 13 Rev od 23.3.2015. godine, Paragraf Lex BA Za štetu koju pretrpe mentalno zaostala lica zbog nepotpunog nadzora odgovara specijalizovana ustanova u kojoj su ta lica bila smještena (član 154. stav 1., član 164. i član 170. stav 1.

ZOO). Presuda Vrhovnog suda BiH, broj Rev-528/88 od 30.5.1989. godine, Bilten Vrhovnog suda BiH, broj 3/1989, odluka broj 37.

Bolnica odgovara za štetu prouzrokovanu smrću pacijenta koji je u stanju akutne psihoze iskočio kroz prozor nakon što je smješten u šok sobu bez nadzora medicinskog osoblja (član 154. stav 1. i član 170. stav 1. ZOO). Presuda Vrhovnog suda BiH broj Gž-60/88 od 16.3.1989. godine, Bilten Vrhovnog suda BiH, broj 2/1989, odluka broj 69.

Budući da se liječenje vrši u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja bolesnika, to zdravstvene ustanove za štete koje prilikom liječenja budu pričinjene bolesnicima mogu odgovarati samo po principu krivice. To znači, da zahvat preuzet u cilju liječenja, koji je bio indiciran i preduzet po pravilima struke, ostaje pravno besprjekoran i kad ne bude uspješan (član 154. stav 1. ZOO). Presuda Vrhovnog suda BiH broj Rev-191/88 od 26.1.1989. godine, Bilten Vrhovnog suda BiH, broj 2/1989, odluka broj 70.

Zdravstvena organizacija odgovara po principu objektivne odgovornosti za

štete koje pretrpi pacijent usljed neispravnosti medicinskih insturmenata, pa i kada je ta neispravnost posljedica konsturktivne greške (član 154. ZOO). Presuda Vrhovnog suda BiH broj Rev-102/85 od 11.6.1989. godine, Bilten Vrhovnog suda BiH, broj 3/1985, odluka broj 16.

Bolnica ne odgovara za štetu ako se ne dokaže uzročna veza između nestručnog hirurškog zahvata i štetne posljedice.

U smislu odredbe člana 154. ZOO, pravni osnov građanskopravne odgovornosti za štetu je uzrokovanje štete, pa kako u konkretnom slučaju lični živac tužiteljice nije oštećen nestručnim operativnim zahvatom, kako je tužiteljica tvrdila, nego zbog pritiska tumora prije operacije, nižestepeni sudovi su pravilno primijenili navedenu zakonsku odredbu kada su tužbeni zahtjev odbili. Presuda Vrhovnog suda BiH broj Rev-697/88 od 4.8.1989. godine, Bilten Vrhovnog suda BiH, broj 4/1989, odluka broj 119.

ODNOS GRAĐANSKOPRAVNE I KRIVIČNOPRAVNE ODGOVORNOSTI Pri odlučivanju o predlogu za prekid postupka po tužbi za naknadu štete zbog lekarske greške do okončanja krivičnog postupka protiv lekara zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi, treba imati u vidu da se svesni nehat u krivičnopravnom smislu obično upodobljava gruboj nepažnji u građanskopravnom smislu, ali i da se nikako ne može izjednačiti građanskopravni pojam krivice fizičkog lica za štetu i eventualne krivičnopravne odgovornosti tog lica povodom štetnog događaja, jer je krivičnopravna odgovornost širi pojam od krivice za štetu u građanskopravnom smislu.3 Iz obrazloženja: “Pobijanim rešenjem prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari do okončanja postupka istog suda Ki. br. 224/07.

Protiv ovog rešenja tužioci su blagovremeno izjavili žalbu zbog svih zakonskih razloga. Pošto je postupio u smislu člana 372. ZPP, Okružni sud je našao da je žalba osnovana, jer pobijano rešenje ne sadrži potpune i jasne razloge o tome šta je prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari i da li se o tom pitanju rešava u krivičnom postupku, što predstavlja bitnu poRešenje Okružnog suda u Valjevu, Gž. 44/2008 od 31.1.2008. godine, pravna baza Paragraf Lex SRB, pristup 4.12.2019. godine.

3

vredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) ZPP, na koju se žalbom osnovano ukazuje.

U ovoj pravnoj stvari tužioci potražuju naknadu štete zbog gubitka deteta pri porođaju tužilje I. usled greške lekara zaposlenog u tuženom Zdravstvenom centru.

Prema navodima tužbe, radi se o gruboj nepažnji ginekologa dr. SG, koji nije sa dužnom pažnjom, saglasno pravilima struke, pratio predporođajno stanje tužilje, zbog čega nije blagovremeno preduzeo hiruršku intervenciju - carski rez, što je imalo za posledicu smrt deteta zbog ugušenja udisanjem plodove vode.

Prema odredbi člana 215. tačka 1) ZPP, osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka sud može odrediti ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 12. ZPP), a prema odredbi člana 12. stav 1. ZPP, kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno.

Prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari jeste da li je učinjena lekarska greška, koja inače postoji ako je do greške došlo grubim zanemarivanjem dijagnostičkih i terapijskih pravila. Kod ovakvog stanja stvari, za ocenu o tome da li se o ovom pitanju rešava u krivičnom postupku protiv navedenog lekara, zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. u vezi s članom 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, bilo je neophodno da se analizira predmetno krivično delo sa stanovišta obeležja konkretnog krivičnog dela: radnji koje su u opisu konkretnog krivičnog dela (objektivni elementi dela) i oblika vinosti (subjektivni elementi dela) i da se pri tom ima u vidu da se svesni nehat u krivičnopravnom smislu obično upodobljava gruboj nepažnji u građanskopravnom smislu, ali da se nikako ne može izjednačiti građanskopravni pojam krivice fizičkog lica za štetu i eventualne krivičnopravne odgovornosti tog lica povodom štetnog događaja, jer je krivičnopravna odgovornost mnogo širi pojam od krivice za štetu u građanskopravnom smislu.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući rečeno u vidu, doneti novu odluku o predlogu tuženika za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari.”

89

P

N M K

ravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava u okviru kojih prava pacijenata imaju posebno mjesto i značaj za lica koja koriste zdravstvene usluge, a pravno su regulisana zakonskim odredbama o postupanju sa pacijentima. Zakonodavac pokušava da utvrdi norme koje imaju opštu važnost i koje treba da služe zaštiti pacijenta i utvrde prava, obaveze i odgovornost zdravstvenih radnika kod pružanja zdravstvenih usluga. Česti su prigovori da odnos ljekarpacijent nije podesan za pravno regulisanje i da ga treba prepustiti pravilima medicinske struke i medicinske etike. Međutim, nova naučna medicinska saznanja i praksa su pokazale da to nije dovoljno. Zakon olakšava posao ljekaru i štiti njegov plemeniti rad od prekora i prigovora koji su neizbježni u tako složenoj i važnoj djelatnosti kao što je liječenje pacijenata. Osim toga, pravo treba da obezbjedi kvalitet zdravstvenih usluga, da ponašanje ljekara i ostalih zdravstvenih i drugih radnika u zdravstvu prema pacijentu podvrgne društvenoj kontroli od strane suda, jer pacijent ima pravo na zaštitu zdravlja.

Odnos između ljekara i pacijenta povodom pružanja zdravstvenih usluga jeste, dakako, pravni odnos1. Donošenjem zakona o pravima pacijenata dolazi i do promjene tradicionalnog sistema zdravstvene zaštite, koja se ogleda u slabljenju paternalističkog koncepta medicine, u kojem je pacijent poslušni i neravnopravni učesnik u svom liječenju.

Do ovih promjena, ljekar je odlučivao sam o svemu što se tiče medicinskog tretmana pacijenta, a sada ljekar u pacijentu vidi i traži saradnika, partnera za vrijeme liječenja i preduzimanja drugih preventivnih aktivnosti poštujući autonomiju volje pacijenta.

Pravni okvir Najznačajniji dokumenti koji su odigrali presudnu ulogu u uspostavljanju i razvoju prava pacijenata u nacionalnim državama su Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima /1966/, Amsterdamska deklaracija o promovisanju prava pacijenata u Evropi /1994/ i Evropska povelja o pravima pacijenata, poznatija kao Rimska povelja /2002/. Evropska povelja o pravima pacijenata prepoznaje 14 prava pacijenata koji zajedno imaju za cilj garanciju visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja i kvalitetne zdravstvene usluge u nacionalnim zdravstvenim službama u Evropi.

Radi potpunijeg sagledavanja prava, obaveza i odgovornosti pacijenata neophodno ih je navesti: pravo na preventivne mjere; pravo na pristup; pravo na informisanost; pravo na pristanak; pravo na slobodu izbora; pravo na privatnost i povjerljivost; pravo na poštivanje Radišić Jakov, ,,Ljekar i pacijent kao ugovorni partneri, ”Pravni život, Beograd, br. 11-12/1993,str.2027.

1

90

Uticaj nekih elemenata zdravstvenog sistema na zaštitu prava pacijenta Nedeljko Z. Milaković Doktor pravnih nauka, Banjaluka, Republika Srpska

pacijentovog vremena; pravo na pridržavanje kvaliteta i standarda; pravo na sigurnost; pravo na inovaciju; pravo da se izbjegne nepotrebna patnja i bol; pravo na personalizovanje tretmana; pravo na žalbu i pravo na kompenzaciju2.

Mnoge evropske zemlje, ubrzo poslije donošenja navedenih dokumenata, regulisale su prava pacijenata na nacionalnom nivou, kroz zakone ili povelje donesene sa ciljem da zaštite osnovna prava pacijenata. Prava pacijenata su u isključivoj nadležnosti nacionalnog zakonodavstva država. Svaki od nacionalnih zdravstvenih sistema u zemljama Evropske unije pokazuje različite realnosti za izgradnju, poštovanje odnosno zaštitu prava pacijenata. Opšti cilj je da se ojača stepen zaštite pacijenata i njihovih prava, usklađivanjem nacionalnih zdravstvenih sistema, uz pomoć evropskih dokumenata iz ove oblasti. Ovo je od izuzetnog značaja zbog slobode kretanja unutar Evropske unije i procesa proširenja.

U tom smislu, na osnovu Evropske povelje o pravima pacijenata, donesena je Povelja o pravima pacijenata u BiH (2006) 3. U Republici Srpskoj prava pacijenata regulisana su u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti (2009), a u Federaciji Bosne i Hercegovine donesen je poseban Zakon o pravima, obavezama i odgovornostima pacijenata (2010). Prava pacijenata, kao i njihova zaštita i ostvarivanje u praksi, predstavljaju nerazdvojnu cjelinu.

Zaštita prava pacijenata Institut zaštite prava pacijenata u svijetu imao je dug razvojni put. U početnoj fazi razvoja pacijenti su zaštitu svojih prava mogli tražiti i ostvariti jedino putem suda. Pokretanje sudskog spora oduvijek je iziskivalo znatna materijalna ulaganja. Zaštitu svojih prava na ovaj način mogle su tražiti i eventualno http://www.pravapacijenata.ba/evropska-p-ovelja-opravima-pacijenata/,pristupljeno 29.5.2019.

2

http://www.akaz.ba/Fokus/Prava/Prava.htm, pristupljeno 29.5.2019. Opširnije o pravima pacijenta vidi: Nedeljko Z. Milaković, Doktorska disertacija, Prava i obaveze osiguranika u zdravstvenoj zaštiti, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, 2017.

3

ostvariti uglavnom dvije kategorije pacijenata i to: oni koji su bili dobrog materijalnog stanja, ili oni koji su bili toliko siromašni da su imali pravo na besplatnu pravnu pomoć i zakonom bili oslobođeni plaćanja sudskih troškova. Problemi koji su se rješavali na ovaj način bili su najčešće ljekarske greške.

U Engleskoj, pacijenti su zaštitu svojih zagarantovanih prava iz oblasti zdravstvene zaštite počeli da traže i ostvaruju putem redovnog suda, uz velika novčana ulaganja. Ubrzo se rodila ideja o pomoći pacijentima u ostvarivanju njihovih prava. Krajem prošlog vijeka nekoliko zemalja uvodi alternativni način rješavanja prigovora pacijenata bez ikakvih troškova po pacijente. U tim aktivnostima vodeće su bile skandinavske zemlje4.

Uvođenje zaštite prava pacijenata bilo je neophodno zbog sve češćih ljekarskih grešaka i nepoštovanja zakona. Ideje o pomoći pacijentima u ostvarivanju njihovih prava rodila se i učvrstila u sedamdesetim godinama prošlog vijeka, stoga što je u zemljama zapadne Evrope (a naročito u Njemačkoj) javnost bila suočena sa čestim sudskim sporovima zbog ljekarskih grešaka. Najvažniji neposredni oblici pravne zaštite prava pacijenata su: pravo na prigovor, pravo na kompenzaciju, zaštita pomoću zaštitnika (savjetnika) za prava pacijenata, zaštitnik prava osiguranika, inspekcijski nadzor, ombudsman za ljudska prava i sudska zaštita prava pacijenata. Pravo pacijenta i zaštita prava pacijenta ostvaruju se neposrednom primjenom propisa kojima je regulisana ova materija.

Međutim, u zdravstvenom sistemu Republike Srpske postoje elementi sistema koji na posredan način doprinose ostvarivanju i zaštiti prava pacijenta. Ovi elementi zdravstvenog sistema, imaju svoju zakonom određenu ulogu i ukazuju na složenost sistema, veliku povezanost njegovih dijelova i njihovu neophodnost za dobro funkcionisanje zdravstvenog sistema. Najznačajniji posredni mehanizmi zaštite prava pacijenata, odnose se na sljedeće: unutrašnji nadzor, stručni Ljiljana Nikić-Sovilj, ,,Zaštita prava pacijenata u zdravstvenom sistemu Srbije i zemljama Evrope“,Pravni život,broj 9/2005, str. 541.

4

N M K

nadzor, nadzor nad zakonitošću rada i akata, standardi i normativi u zdravstvu, uvođenje sistema kvaliteta, kodeksi medicinske etike, udruženja pacijenata, udruženja zdravstvenih radnika, zdravstvene komore i odbor za zdravlje lokalne samouprave.

Elementi zdravstvenog sistema koji utiču na zaštitu prava pacijenata Zdravstveni sistem je skup svih organizacija, pojedinaca i aktivnosti čija je primarna svrha promovisanje, održavanje i unapređivanje zdravlja stanovništva 5. U svakom sistemu povezani su elementi sistema koji samo zajedno vode dostizanju željenih ciljeva.

Funkcionisanje sistema ne ogleda se samo u zbiru djelovanja pojedinih elemenata već tome treba dodati međusobni uticaj elemenata sistema. Zdravstveni sistem je kompleksan, dinamičan i otvoren sistem u kome postoji interakcija između elemenata sistema koji ga sačinjavaju. Osnovni elementi zdravstvenog sistema neophodni za njegovo funcionisanje su: finansiranje, organizacija i regulisanje, raspodjela resursa i pružanje usluga. Pred svakim zdravstvenim sistemom paralelno stoje tri jednako važna sveukupna cilja a to su: unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, zaštita stanovništva od finansijskog rizika vezanog sa oboljevanjem i postizanje zadovoljstva korisnika usluga. Ako zdravstveni sistem ne bi doprinosio unapređenju zdravstvenog stanja stanovništva, tokom čitavog životnog vijeka pojedinca, ne bi bilo razloga da postoji6. Zadovoljstvo korisnika zdravstvenih usluga je u najužoj vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava pacijenta.

Korisnik zdravstvenih usluga je lice koje može subjektivno dati procjenu da li je poštovano njegovo pravo na informaciju, pravo na povjerljivost ličnih informacija, pravo na privatnost, da li je poštovana njegova autonomija kod izbora različitih dijagnostičkih i terapijskih procedura i dr. Dejstvo nekih elemenata elemenata zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj, koji su predmet analize u ovom radu, ogleda se prvenstveno u njihovom preventivnom djelovanju, da do povrede prava pacijenata ne dođe. Zbog toga je, pored ostalog, uspostavljanje i funkcionisanje ovih elemenata zdravstvenog sistema u direktnoj vezi sa kvalitetom zdravstvenih usluga, unapređivanjem zdravstvenog stanja stanovništva i ostvarivanjem zadovoljstva pacijenata kao korisnika zdravstvenih usluga. Uspješan zdravstveni sistem podrazumjeva poštovanje, ostvarivanje i zaštitu prava pacijenta a njihov povratni uticaj za Rakić Severin,Antonić Darijana, Osnove zdravstvenog menadžmenta, Panevropski univerzitet ,,Apeiron,, Banja Luka,2015. ,str.10.

5

6

Ibidem , str.14.

rezultat ima kvalitetnu zdravstvenu uslugu.

Za potrebe informisanja o navedenim elementima zdravstvenog sistema, u najkraćem, navešćemo sljedeće napomene.

Unutrašnji stručni nadzor u zdravstvenoj ustanovi, neposredno i kontinuirano obavljaju rukovodeći radnici organizacionih cjelina.Ovaj nadzor podrazumjeva svakodnevne kontrole rada zdravstvenih radnika koje se obavljaju putem vizita, stručnih sastanaka i sličnih sastanaka na odjeljenjima i otklanjanje uočenih propusta prema nalazima rukovodilaca. Imajući u vidu ulogu unutrašnjeg nadzora u obezbjeđenju i zaštiti prava pacijenata, te pružanju kvalitetne usluge, treba ga detaljno i precizno regulisati kako bi se izbjegle nepravilnosti i pojačala odgovornost direktora, uprave, te rukovodnog osoblja, u radu i poslovanju zdravstvene ustanove.

Funkcija uprave u svakoj državi, pored drugih nadležnosti, je neprekidan nadzor nad fizičkim i pravnim licima u pogledu poštovanja pravnih propisa i preduzimanje mjera da se povrede propisa otklone i spriječi njihovo ponavljanje u budućnosti. Stručni nadzor nad kvalitetom rada u zdravstvu može se obavljati kao nadzor nad radom zdravstvenih radnika (pojedinačni nadzor) i stručni nadzor nad radom zdravstvene ustanove ili pojedine organizacione cjeline.Stručni nadzor može biti redovan i vanredan, gdje pojedinac ili komisija podnosi izvještaj o nađenom stanju i predlaže mjere koje treba preduzeti ako takvo stanje nije zadovoljavajuće.Potrebno je obezbijediti kadrovske i materijalne pretpostavke za obavljanje redovnog stručnog nadzora. U tom smislu, treba razmotriti iskustva iz Republike Hrvatske, gdje je zdravstveni nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika povjeren zdravstvenim komorama.

Nadležni organ uprave vrši upravni nadzor i nadzor nad zakonitošću rada zdravstvene ustanove.Nadzor nad sprovođenjem zakona obuhvata aktivnost kojom se utvrđuje da li zdravstvena ustanova, zdravstveni radnik ili zdravstveni saradnik, koji obavljaju zdravstvenu djelatnost, rade u skladu sa propisima, dostignućima savremene medicine i drugih nauka i da li za takav rad postoje odgovarajući uslovi.Nadzor nad zakonitošću rada i akata se obezbjeđuje davanjem saglasnosti na određena akta, te praćenjem i kontrolom pravilne primjene propisa i zakonitosti u radu zdravstvenih ustanova, a time se posredno ostvaruju i štite prava pacijenata.

Zdravstvena zaštita osiguranim licima se obezbjeđuje u skladu sa standardima medicinskih usluga. Standardi i normativi se pod jednakim uslovima obezbjeđuju svim osiguranim licima. Standard zdravstvene zaštite čini obim i strukturu zdravstvenih usluga i mjera koje se obezbjeđuju osiguranim licima

u zadovoljavanju potreba na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Da bi standardi i normativi u zdravstvu bili poboljšani, neophodno je usmjeriti aktivnosti za obezbjeđenje potrebnih sredstva za ukupnu zdravstvenu zaštitu stanovništva.

Iako direktno zavisi od raspoloživih sredstava, kvalitetna zdravstvena usluga je najbolja garancija za ostvarivanje i zaštitu prava pacijenata, uz uvažavanje nacionalnih prioriteta u uslovima u kojima se primjenjuje.

Evidentno je da je veza između kvaliteta zdravstvenih usluga i prava pacijenata najjača, pa joj se zato u sistemu zdravstvene zaštite mora posvetiti veća pažnja, a sve s ciljem unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite stanovništva u cjelini. Značajne aktivnosti u tom smislu su monitoring i evaluacija rada zdravstvenih ustanova, kao dio ciklusa poboljšanja kvaliteta. U procesu podizanja zadovoljstva pacijenta, istraživanjem, treba doći do saznanja zbog čega su pacijenti nezadovoljni i šta treba učiniti da bi oni bili zadovoljniji. Pravo pacijenta je pravo na kvalitetnu zdravstvenu uslugu, a kvalitetna zdravstvena usluga u sebi sadrži poštovanje i zaštitu prava pacijenta.

Kodeksi medicinske etike koje donose profesionalna udruženja zdravstvenih radnika dopunjuju pravnu zaštitu prava pacijenta i mnogo su šira u primjeni od propisa, jer sadrže u osnovi humanistički pristup, princip – ne naškoditi bolesniku. Ugled zdravstvene profesije sadržan je u etičkim principima, a on se čuva i razvija organizacionim aktivnostima i mjerama profesionalnih udruženja u zdravstvu i njihovih sudova časti.

Etička kategorija prava pacijenata dobila je na značaju demokratizacijom društva, osvješćivanjem pacijenata i njihovim odbijanjem da prihvate staro shvatanje po kojem je jedino pravo pacijenta – da bude pacijent.

Važnost etičkih principa i prava pacijenata je velika, imajući u vidu da u odnosu zdravstveni radnik – pacijent postoji velika nesrazmjera moći, tj. pacijent je zavisan od znanja, vještina i stava zdravstvenog radnika koji ga liječi.

Prava pacijenata i kodeks medicinske etike u zdravstvenoj zaštiti međusobno se dopunjuju i treba ih posmatrati i unapređivati zajedno, jer imaju izvor u principu humanosti.Da bi se ostvarila društvena uloga udruženja pacijenata, neophodno je da zdravstveni sektor sa njima ima stvarno, a ne deklarativno partnerstvo u zdravlju, razvijajući neprekidno mehanizme za održavanje dijaloga i zajedničkih aktivnosti. Uključivanje udruženja pacijenata u lokalne zdravstvene programe predstavlja primjer demokratskih aktivnosti i veliki je potencijal za oslobađanje lokalnih zdravstvenih resursa, zaštitu prava pacijenata i obezbjeđenje jake podrške lokalne zajednice. Ukoliko udruženja zdravstvenih radnika i zdravstvenih sa91

N M K

radnika na pravi način definišu svoju ulogu i preuzmu odgovornost, te unapređuju oblasti za koje su osnovana, posredno će u mnogim segmentima uticati na ostvarivanje i zaštitu prava pacijenata.

Profesionalna udruženja zdravstvenih radnika, ostvarivanjem najvećeg dijela programskih ciljeva, posredno doprinose ostvarivanju i zaštiti prava pacijenata, a zajedno sa udruženjima pacijenata stvaraju partnerske odnose za zdravlje u kreiranju zdravstvene politike i propisa u oblasti zdravstva.Saradnja udruženja treba biti kontinuirana aktivnost.

Komore su obavezan oblik udruživanja zdravstvenih radnika propisan zakonom. To su udruženja zdravstvenih radnika u koje su uključeni svi zdravstveni radnici koji obavljaju praksu u javnom ili privatnom sektoru.U Republici Srpskoj još nije osnovana komora medicinskih sestara, tehničara i babica, kao ni komora fizioterapeuta i dr. Time bi bio zaokružen sistem zdravstvenih komora, kao trajnih staleških organizacija, u koje bi bili uključeni svi zdravstveni radnici. U tom pravcu potrebno je izvršiti izmjene i dopune Zakona o zdravstvenim komorama, da bi bilo riješeno ovo važno pitanje u funkcionisanju zdravstvenog sistema, po ugledu na države EU i zemlje u okruženju.

Na nivou jedinice lokalne samouprave odbor za zdravlje osigurava primjenu, te praćenje poštovanja prava pacijenata. Takođe ovu aktivnost prate i nadležna zdravstvena inspekcija, nadležne službe Fonda putem zaštitnika prava osiguranika, institucije Ombudsmana, te predlažu mjere za otklanjanje uočenih nedostataka i unapređenje stanja u ovoj oblasti, a shodno svojim nadležnostima utvrđenim posebnim zakonima.Davanjem informacija iz oblasti zdravstva, odbori za zdravlje uspostavljaju redovnu formalnu i neformalnu komunikaciju na nivou lokalne samouprave, uz aktivno učešće velikog broja zainteresovanih izvan zdravstvenog sistema, gdje se ostvaruje partnerstvo u zdravlju. Imajući u vidu dosadašnju praksu, odbori za zdravlje u pojedinim jedinicama lokalne samouprave, nisu kadrovski i profesionalno osposobljeni da koriste nadležnosti koje su im date, a ni mogućnosti i resurse koje im stoje na raspolaganju. Bolja komunikacija i razmjena informacija sa građanima otklonila bi brojne probleme i izazove sa kojima se oni suočavaju, između ostalog i u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu i zaštitu prava pacijenata.

Zaključna razmatranja Prava pacijenata predstavljaju pravila koja uređuju postupanje sa pacijentom u toku pružanja zdravstvenih usluga i prema kojima se pacijent tretira kao ravnopravni partner tokom liječenja. Najvećim dijelom, prava pacijenata sadržana su u medicinskoj etici i 92

deontologiji, ali tek njihovo zakonsko regulisanje im je, pored ostalog, dalo pravnu snagu. Prava pacijenata i zaštita prava pacijenata ostvaruje se neposredno primjenom propisa koji regulišu ovu oblast. Prava pacijenta i zaštita prava pacijenta su nedovoljno izučene oblasti u pravnoj nauci Republike Srpske.

Uvođenje prava i zaštite prava pacijenata u pravni sistem, ne samo kod nas nego i u svijetu, bilo je neophodno zbog nagomilanih problema u zdravstvenom sistemu, sve češćih ljekarskih grešaka, neprofesionalnog odnosa prema pacijentu, kao i zbog samovolje pojedinaca i nepoštovanja zakona. Donošenjem posebnog zakona o pravima pacijenata u Republici Srpskoj značajno bi se unaprijedila ova oblast i povećala efikasnost zdravstvenog sistema.

U pravnom sistemu Republike Srpske postoje neposredni oblici zaštite prava pacijenata. Međutim, postoje i drugi, posredni mehanizmi zaštite prava pacijenta koji se odnose na određene elemente zdravstvenog sistema koji su bili predmet analize u ovom radu. Ovi elementi zdravstvenog sistema, pored ostalih, neophodni su za njegovo dobro funkcionisanje, a imaju preventivni, posredan uticaj na ostvarivanje i zaštitu prava pacijenata. Uspješan zdravstveni sistem podrazumjeva poštovanje, ostvarivanje i zaštitu prava pacijenta a njihov povratni uticaj ima za rezultat kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Navedene i druge elemente zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj treba i dalje razvijati i unapređivati kako bi se stvorile realne pretpostavke za uspješniji zdravstveni sistem, kao i za efikasnije ostvarivanje i zaštitu prava pacijenata.

Država odnosno vlast utiče na zdravstveni sistem a zaštitu prava pacijenta traži pojedinac. Balans u nesrazmjeri moći između vlasti i pojedinca obezbjeđuje zakon. Imajući u vidu da se zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje i prava pacijenata nalaze u procesu reformi, koje prate brojni problemi u praksi, informacije i preporuke iz ovog rada mogu poslužiti potpunijem sagledavanju navedenih elemenata zdravstvenog sistema, njihovoj međusobnoj povezanosti i uticaju, da bi se unaprijedio pravni okvir njihovog regulisanja, u skladu sa međunarodnim dokumentima i praksom država u okruženju.

Literatura:

1. Radišić Jakov, ,,Ljekar i pacijent kao ugovorni partneri, ”Pravni život, Beograd, br. 11-12/1993,str.2027.

2. http://www.pravapacijenata.ba/evropska-p-ovelja-o-pravimapacijenata/,pristupljeno 29.5.2019.

3. http://www.akaz.ba/Fokus/Prava/Prava.htm,pristupljeno 29.5.2019. Opširnije o pravima pacijenta vidi: Nedeljko Z. Milaković, Doktorska disertacija, Prava i obaveze osiguranika u zdravstvenoj zaštiti, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, 2017.

4. Ljiljana Nikić-Sovilj, ,,Zaštita prava pacijenata u zdravstvenom sistemu Srbije i zemljama Evrope“,Pravni život, broj 9/2005, str. 541.

5. Rakić Severin, Antonić Darijana, Osnove zdravstvenog menadžmenta, Panevropski univerzitet ,,Apeiron,, Banja Luka, 2015., str.10.

6. Ibidem str.14.

E

rvin je rođen u Budimpešti 1922. godine gde je na samom početku Drugog svetskog rata završio realnu gimnaziju. Pošto je bio Jevrej, nije mogao da se upiše na fakultet. Nekoliko godina je proveo kao metalski radnik, zatim je bio na prisilnom radu, a na kraju je s ocem deportovan u Saksenhhojzen, koncentracioni logor u Berlinu. Pred sam kraj rata je iz logora pobegao i uspeo da se kući vrati. Posle rata, upisao se na Medicinski fakultet u Budimpešti, ali su mu zabranili da završi poslednju godinu studija jer je proglašen za disidenta. On je uspeo da pređe preko minskih polja i čuvara mađarsko-austrijske granice i dođe u Minhen.

Za godinu dana je naučio nemački, položio preostale ispite i dobio diplomu lekara na Minhenskom univerzetetu. Iste godine se zaposlio u laboratoriji Eugena Werlea kao postdoktorand na hirurškoj klinici gde je ranije otkriven kalikrein, enzim koji oslobađa kinine iz kininogena. Ta istraživanja su podstakla njegov trajan interes za peptide i peptidaze. Dr Erdös je uskoro emigrirao u SAD, gde je radio u Pitsburgu, Oklahoma Sitiju, Dalasu i Čikagu. Penzionisan je kada je imao osamdeset godina, ali je još nekoliko godina nastavio s istraživanjima.

Dr Ervina G. Erdösa sam sreo 15. jula 1969. godine na IV internacionalnom kongresu farmakologa u Bazelu, Švajcarska.

Tom sastanku sam prisustvovao jer sam se zainteresovao za naučna istraživanja i u to vreme radio eksperimente za svoju doktorsku disertaciju u Sarajevu. Profesor Pavao Štern, šef Instituta za farmakologiju, bio je moj mentor. Za vreme večere priređene za učesnike skupa, sedeo sam pored gospodina s tamnim naočarima. Kada sam se predstavio, on je kazao: “Ervin Erdös iz Oklahoma Sitija, SAD”. Nakon dugog razgovora te večeri i narednog dana (imali smo slobodan dan i bili na jezeru Lucern), Erdos me je pozvao da u njegovoj laboratoriji provedem jednogodišnji postdoktorski staž i radim biohemijska istraživanja iz farmakologije, uglavnom na metabolizmu vazoaktivnih peptida. U januaru sledeće godine odbranio sam doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Sarajevu i otpočeo pripremu za dalek put.

Dr. Erdös je poznat po značajnim istraživanjima i otkrićima kojima je proširio naša saznanja u tri oblasti: 1) Enzimi koji podstiču stvaranje, inaktiviranje ili moduliranje aktivnosti kinina i drugih biološki aktivnih peptida, 2) Angiotenzin konvertirajući enzim (ACE) i 3) Kininski receptori. Ta otkrića su doprinela razumevanju funkcije nekoliko biološki aktivnih sistema; u prvom redu interakcije renin-angiotenzin i kalikrein-kinin sistema. Pored toga, on je sa saradnicima

Uspomene na Ervina G. Erdösa Piše: Akademik Rajko Igić

dokazao da je aktivacija ACE i bradikininskih (B2) receptora međusobno povezana.

Kada sam radio u njegovoj laboratoriji na univerzietu u Oklahomi, dr Edward Frohlich se požalio dr Erdösu kako im ne ide od ruke kanuliranje plućnih krvnih sudova pacova. Dr Erdös je, njemu svojstvenim humorom, kazao: “Imam osobu koja može kanulirati komarca”. Kasnije je Frohlichov tehničar anestezirao pacova i pozvao Ervina i mene. Pred tri osobe uspešno sam uradio kanuliranje. Bio sam srećan, tehničar je video kako se to može izvesti i voleo sam što moja reputacija nije uzdrmana, a dr Erdös je možda bio srećniji od svih jer njegova izjava o “kanuliranju komarca” nije bila neproverena izmišljotina. U Oklahomi sam umesto godinu dana ostao dve jer sam od fondacije American Heart Association dobio grant za projekat o svojim istraživanjima. Mogao sam ostati još godinu dana, koliko je predviđeno tim prijektom, ali sam zbog rođenja sina u Americi odlučio da se vratim među svoju širu rodbinu i u svoju zemlju.

Kada je dr Erdös iz Oklahoma Sitija prešao u Dalas, Teksas, u njegovoj laboratoriji sam radio po dva meseca u vreme mojih godišnjih odmora. Njegova laboratorija bila je mnogo bolje opremljena od naših u Sarajevu ili Tuzli. Tako sam imao mogućnost da dovršim studije ACE u retini koje sam počinjao u Sarajevu. Ta su istraživanja publikovana i nakon toga su nastavljena od strane mnogih istraživača. U 2016. godini je o ACE u retini objavljeno preko 180 naučnih radova. Van Haeringen je u časopisu British Journal of Ophtalmology naveo: ”U oftalmologiji je literatura o renin-angiotenzin sistemu otpočela 1977. godine sa studijom Igića i saradnika kada su otkrili aktivnsot ACE u homogenatima retine.” Zahvaljujući dr Erdösu, otkrio sam prisustvo tog enzima i drugih peptidaza u oku životinja i ljudskom tkivu. Dr Erdös je pomagao i drugim mladim istraživačima, među njima su pojedinci iz SAD, Japana, Kine, Francuske, Nemačke i Srbije. Sva njihova imena nalaze se među saradnicima u publikacijama dr Erdösa.

Pored bazičnih istraživanja, Erdös je ostvario značajna metodološka unapređe-

Ervin G. Erdös (1922-2019)

nja. Tako je umesto kimografa uveo elektronsko registrovanje mišićnih kontrakcija izolovanih organa i tkiva. Tu je inovaciju, sa svojim inženjerima, objavio u časopisu Journal of Applied Physiology, 1962. godine.

Vredi istaći da je Erdös u svojim ranim studijama peptida i peptidaza došao do važnog koncepta: Usled brze enzimatske inaktivacije bioaktivnih peptida koji nastaju u sklopu renin-angiotenzin sistema, njihov prolazni efekat nikada neće omogućiti da budu korisni lekovi. Međutim, uloga tih peptida u izvesnim fiziološkim i patološkim uslovima može se ustanoviti blokadom njihovih efekata ili inhibicijom njihove enzimske degradacije ili stvaranja.

Taj koncept je doveo do otkrića ACE inhibitora, klinički korisnih lekova.

U svom autobiografskom delu, napisanom na 145 starnica, dr Erdös opisuje i svoje đačke dane. On navodi: “Bio sam prosečan đak, nezainteresovan, u školi sam se dosađivao”. U toku osam godina đačkog doba, on je sa svojim drugom Đorđem Veberom (George Weber, kasnije je postao profesor na Univerzitetu u Indijani, SAD) bio okupiran fudbalom i zadirkivanjem devojčica. “Da je neko anketirao đake, za Đorđa i mene niko ne bi dao glas da ćemo postati članovi Mađarske akademije nauka”, nastavlja autor. Međutim, to se mnogo godina kasnije obojici dogodilo. Možda je ova priča korisna današnjim nastavnicima i rukovodstvu škola koji vrše pritisak na đake da budu svake godine najbolji u školi i vanškolskim aktivnostima kako bi se upisali na univerziteske studije.

N M K

Epilog Utorak, 12. novembra, dr Erdös me je nazvao. Razgovarali smo desetak minuta. Pozvao me je da ga posetim i dodao: “Rajko, bez obzira na moje loše stanje, nekada se osećam dobro. Voleo bih da još jednom odemo u kafanu”. Znao sam da je to skoro neizvodljivo, odlučio sam da ga posetim i da kod njega skuvam tursku kafu kakvu smo nekada pili u Sarajevu kada je u mojoj laboratoriji boravio duže od dve nedelje kao Fulbrajtov stipendista - visiting professor. Već 14. novembra poneo sam džezvu, šoljice i mlevenu kafu. Vrata mi je otvorila osoba koja se o njemu 24 sata brinula. Sedeo sam u velikom salonu, punom umetinččkih slika, vajarskih dela i raznih umetnina (osećao sam se kao da sam u najlepšoj umetničkoj galeriji) i desetak minuta razmišljao o Ervinovom osećaju kad zna da će uskoro sve to izgubiti.

U Tuzli sam na početku ovog rata mnogo izgubio (posao, petnaestak umetničkih slika, klavir, knjige i svo pokućstvo), ali sam spasao glavu. Ervin sada ne može ništa izgubiti, sem svog života. Kod njega žalost nastaje pre toga čina, a kod mene se žalost za izgubljenim javila mnogo kasnije.

Kada je, u invalidskim kolicima, Ervin došao u salon, prestala su ta razmišljanja.

Uskoro mi je pokazao 3-4 čuvene vaze izrađene u Mađarskoj i nekoliko uramljenih slika. Poneka misao mu se izgubi i ne može da je do kraja izgovori. Kada smo prolazili pored slike na staklu koju je uradio slikar iz Sombora, kazao je: “Šteta je što se Jugoslavija, ta lepa država, raspala u komade”.

Ušla je njegova supruga, pa sam skuvao kafu. Dugo smo sedeli za trpezarijskim stolom i pričali o svemu. Pitao me je da li sam doneo moju knjigu o gerijatriji.

Kada sam je pokazao, listao ju je dvadesetak minuta. Ne zna puno srpski, ali je ponešto razumevao jer je pisana latinicom, s mnogim latinskim i ponekim engleskim izrazima. Samo me je ponekad pitao šta znači dotična reč. Na kraju me upita: “Da li si za to vredno delo dobro nagrađen?”

Nisam bio iskren kada sam odgovorio da sam dobio nešto malo. U stvari, platio sam štampanje 500 primeraka jer izdavač nije imao sredstava.

Sledećeg dana je imao zakazan pregled u bolnici. Nažalost, tamo mu je pozlilo i nije se vratio kući. Umro je kroz dva dana, u nedelju, 17. novembra, 2019. godine. Živeo je 97 godina.

(Izvod iz originalnog članka, objavljenog u časopisu “Scripta Medica”, vol.50 broj 4 godina 2019)

93

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Prvi simpozijum doktora medicine sa međunarodnim učešćem, Doboj 19 - 21.9.2019.

Budućnost primarne zdravstvene zaštite Dr Nada Janjetović, šef Službe porodične medicine, Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja Doboj

U

organizaciji Javne zdravstvene ustanove Dom zdravlja Doboj od 19. do 21. septembra ove godine u Doboju je održan Prvi simpozijum doktora medicine sa međunarodnim učešćem. Simpozijum je održan u Hotelu „Park“ koji je pružio zavidne uslove za ovakve manifestacije, što je zajedno sa profesionalnim odnosom organizacionog odbora pomoglo da ovaj simpozijum po svemu uspije i ostane u sjećanju svih učesnika. Pokazalo se da ako ima htijenja, želje za uspjehom i kolektivnim radom da se i ovakve zahtjevne organizacije mogu uspješno organizovati i sprovesti.

Simpozijum je nosio naziv „Budućnost primarne zdravstvene zaštite“, što je vrlo aktuelna tema u današnje vrijeme, kada se težište zdravstvene zaštite sve više bazira na sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i privatnoj praksi kao skupoj i za mnoge nedostupnoj zdravstvenoj zaštiti, a primarna zdravstvena zaštita time biva zapostavljena i marginalizovana.

Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti koja je potpisana u Astani 2018. godine je potvrdila i postavila primarnu zdravstvenu zaštitu kao osnovu za postizanje zdravlja za sve, a prethodile su joj konferencija u Alma Ati 1978. godine i druge konferencije o primarnoj zdravstvenoj zaštiti i Globalna strategija „Zdravlje za sve do 2000. godine“, što je preneseno kao aktuelan zadatak i u 21. vijeku. Primarna zdravstvena zaštita pruža sveobuhvatnu i kontinuiranu njegu te kroz promociju zdravlja, prevenciju bolesti, liječenje, rehabilitaciju i palijativnu njegu obezbjeđuje najveći dio zdravstvenih usluga koje pojedinac treba tokom života.

Teme simpozijuma su bile: „Porodična medicina: Juče, danas, sutra?“,

S lijeva: dr Svjetlana Živković-Nakić, dr Marina Jotić Ivanović, prof dr Larisa Redžepagić Gavran, dr Nesiba Mahmutović, dr Nada Janjetović

„Hronične nezarazne bolesti: Koliko (ne) znamo“, „Značaj prevencije i rane dijagnostike“ i slobodne teme. Ovako širok dijapazon tema označio je potrebu da se sagleda stanje porodične medicine kao nosioca primarne zdravstvene zaštite, da se obrati pažnja na najčešću patologiju stanovništva, a to su hronične nezarazne bolesti kao i prevenciju, ranu dijagnostiku i promociju zdravlja kao bitne sadržaje primarne zdravstvene zaštite, posebno porodične medicine. Iz svih ovih područja se moglo čuti, saznati i naučiti mnogo toga, što je cilj svakog stručnog i naučnog skupa, pa i ovog kakav je bio u Doboju.

MD Alexandra Tsipou, Grčka

MD Gil Rubinstein, Izrael

Simpozijum je okupio više od 150 učesnika i preko 30 predavača, prijavljeno je i prezentovano preko 40 radova, a učesnici su bili, pored doktora medicine iz Doboja i drugih mjesta Dobojske regije, iz drugih mjesta Republike Srpske, iz Federacije BiH kao i gosti predavači iz Grčke, Izraela i Srbije.

94

N M K

Učešće predstavnika ovih zemalja, kao i učešće doktora medicine iz zemalja regiona jasno upućuje na zaključak da kada je u pitanju nauka, struka, edukacija, sticanje novih znanja, razmjena iskustava kao i međusobno upoznavanje i druženje zdravstvenih radnika ne postoje prepreke i da je to izbor kome treba težiti. Potvrđeno je da je budućnost u traženju najboljih rješenja za što bolju zdravstvenu zaštitu, bolju organizaciju zdravstva i bolje zdravstveno stanje stanovništva.

Kolege iz Grčke i Izraela su, osim predavanja na simpozijumu, bili i u stručnoj posjeti našoj zdravstvenoj ustanovi gdje su se, jednodnevno boraveći u ambulantama porodične medicine, mogli upoznati sa organizacijom zdravstvenog sistema i načinom rada Službe porodične medicine. Ova saradnja je uspostavljena preko „Vasco da Gama Movement“ (VdGM), organizacije koja okuplja specijaliste porodične medicine do pet godina nakon specijalizacije i specijalizante porodične medicine, a jedan od glavnih ciljeva ove organizacije je upravo povezivanje mladih ljekara i uspostavljanje međusobne saradnje.

U okviru simpozijuma organizovana

MD Panagiotis Chatzimousiadis, Grčka

je i sesija za medicinske sestre na kojoj su prezentovani radovi iz djelokruga sestrinskog rada, što je svakako obogatilo sadržaj ovog simpozijuma i dalo dodatni kvalitet sa akcentom na značaj timskog rada.

Opšti je utisak da je ovaj simpozijum u potpunosti uspio, organizacioni odbor je srećan i zadovoljan postignutim rezultatima, učesnici su takođe zadovoljni i u takvoj konstelaciji predloženo je da ovaj simpozijum postane tradicionalan, da se održava svake godine i da stimuliše i druge domove zdravlja u Republici Srpskoj na ovakav poduhvat, što se čini vrlo realnim i ostvarljivim.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Psihijatrija i kultura

O

vogodišnji tradicionalni 46. edukativni simpozijum Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije održavao se u beogradskom Hotelu „Hilton“ u periodu 10 – 11. oktobra 2019. godine, okupivši oko 500 učesnika iz Srbije i regiona. Moto ovogodišnjeg Simpozijuma bio je „Psihijatrija i kultura“ sa osvrtom na različite aspekte uticaja kulture na razvoj psihijatrije, ali i modernih kulturoloških promjena u kreiranju novih psihijatrijskih fenomena. Vrhunski predavači iz različitih oblasti (Srbija, SAD, Japan, Francuska, Velika Britanija, Mađarska, Crna Gora i BiH) ukazali su na savremene aspekte života i kulturološke različitosti koje mogu uticati na prevalencu psihijatrijskih poremećaja, obrađujući i istorijski

uticaj kulture na psihoterapijske škole ili progresiju psihijatrijske nauke u različitim epohama. Na ovom prestižnom Simpozijumu ove godine od Organizacionog i Naučnog odbora bio sam pozvani predavač iz Republike Srpske/Bosne i Hercegovine i kao prvi predavač iz naše zemlje, nakon duže od 10 godina, izlagao o temi „Etičko izvještavanje o mentalnom zdravlju – primjer iz Bosne i Hercegovine“. Iz Republike Srpske bilo je oko 15 učesnika na ovom simpozijumu. Koorganizatori Simpozijuma bili su Udruženje psihijatara Srbije, Akademija Srpskog lekarskog društva i Društvo za biološku psihijatriju Srbije.

Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

Pripremili: dr Nesiba Mahmutović, spec. porodične medicine, dr Marina Jotić-Ivanović, spec. porodične medicine

95

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

1. simpozij anesteziologa i reanimatologa u FBiH, UKC Tuzla

Projekat bezbolnog porođaja Amra Odobašić, dipl. žurn.

dr. Odobašić. Prema njegovim riječima uspostavljanje saradnje sa neprofitnom humanitarnom Američkom organizacijom „Kybele“, bio je pokretač razvoja i postizanja rezultata u UKC Tuzla.

Ostvareni izvanredni rezultati U Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla učinjen je veliki pomak u primjeni procedura za bezbolni porođaj, ne samo po pitanju znanja i vještina koje su savladali anesteziolozi, već i po pitanju

Prim D. Odobašić

B

ezbolni porođaj koji se provodi u JZU UKC Tuzla, sa primjenom regionalne analgezije za prirodni porođaj i spinalne anestezije za carski rez, aktuelna je tema za populaciju, ali i za zdravstvene profesionalce iz ove oblasti. Porođajna analgezija, uspješno implementirana u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, je omogućila sigurniji i lakši porod za majku. Tu je i primjena spinalne anestezije koja je omogućila budnost porodilje tokom carskog reza, što omogućava kontakt majke sa djetetom i rano započinjanje dojenja te bolju kontrolu bolova nakon porođaja.

Za prim. Dr. Denisa Odobašića, jednog od prvih akušerskih anesteziologa u Bosni i Hercegovini, koji je obavio edukacije u školama akušerske anestezije u regionu 1. simpozij anesteziologa i reanimatologa u FBiH sa međunarodnim učešćem koji je održan od 1-3. novembra u Tuzli bio je prilika izlaganja o projektu bezbolnog porođaja u UKC Tuzla i ostvarenim rezultatima. Učesnici simpozija bili su anesteziolozi iz BiH, Hrvatske, Švedske, Turske, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Slovenije i Bugarske.

U svom radu primarijus Odobašić, koji se aktivno bavi primjenom novih procedura uvedenih u okviru Projekta bezbolnog porođaja u UKC Tuzla, predstavio je kolegama put razvoja s posebnim akcentom na stalnu edukaciju. „Neophodno je, pored edukacije anesteziologa, obaviti edukaciju kompletnog osoblja Klinike za ginekologiju i akušerstvo, te uvesti standardne postupke prilikom primjene novih procedura u bezbolnom porođaju“, rekao je 96

organizacije njihovog rada i pravca u kojem idu. Multidisciplinarni pristup za sigurniji i lakši porođaj, rođenje živog i zdravog djeteta, uz maksimalnu sigurnost majke pri porođaju, pokazao se ostvarivim ciljem uz izvanredne rezultate. „U periodu, više od 30 mjeseci, na Klinici za ginekologiju i akušersvo UKC Tuzla, obavljeno je 676 bezbolnih porođaja, a carskim rezom u spinalnoj anesteziji završena su 424 poro-

Ostvaren uspjeh prof. dr. Samira Delibegovića ulaskom u American college of surgeons

N

a Kongresu American college of surgeons, koji se održavao od 27.10. do 31.10.2019. u San Francisku, SAD, održana je i ceremonija proglašenja novih članova. Novi član ovog prestižnog hirurškog udruženja postao je prof. dr. med. sc.

Samir Delibegović, iz Tuzle, kao prvi hirurg iz Bosne i Hercegovine. Priznanje je obezbijedio dugotrajni samoprijegorni rad prof. Delibegovića, sa njegovim pristupom svojoj struci, angažovanosti u stalnom razvoju i predanosti radu. Jedan je od začetnika moderne, minimalno invazivne hirurgije u Bosni I

Hercegovini. Izdao je više medicinskih knjiga kao autor i koautor. Organizator stručnih medicinskih skupova radi razmjene znanja i iskustava i stalno provođenje edukacijskih projekata, te autor je brojnih znanstvenih članaka u svjetskim časopisima iz područja hirurgije.

Ovo jeste priznanje i cijeloj bosanskohercegovačkoj hirurgiji. Članstvo prof. Delibegovića olakšat će prijem novih članova iz Bosne i Hercegovine, posebno članova Udruženja endoskopskih hirurga u BiH, čiji je predsjednik prof. dr Samir Delibegović, a članstvo u ACS olakšat će dalji razvoj hirurgije u Bosni i Hercegovini.

Kongresu koji se održavao u Moscone kongresnom centru u San Francisku, prisustvovalo je preko deset hiljada učesnika iz cijelog svijeta, a obuhvatao je sva područja hirurgije.

Amra Odobašić

N M K

đaja. Ti podaci govore da su primjene novih procedura dobro prihvaćene“, rekao je prim. dr. Denis Odobašić. Dodaje da je zabilježen minimalni broj komplikacija, jer su se u radu pridržavali standardnih protokola za procedure i uz korišćenje atraumatskih spinalnih igala u aseptičnim uslovima. „Uspješno smo ostvarili 1100 urađenih procedura kod naših porodilja u ovom periodu. Naši ciljevi su da povećamo broj procedura u regionalnoj analgeziji i anesteziji i da postanemo referentni centar u BiH za sve oblike akušerske anestezije“, istiće. Odobašić.

Prema riječima prim. dr. Odobašića, glavni razlog povećanja broja bezbolnih porođaja je i sve više prisutna informacija za bezbolni porođaj, manji strah porodilja i njihova veća zainteresovanost za korištenje modernijih pristupa porođaju. Povjerenje im ulijeva i sve veći broj edukovanih ljekara anesteziologa i drugih učesnika u ovom procesu, kao i naši postignuti rezultati.

U okviru sesije Specifičnih tema na simpoziju obrađeno je nekoliko tema iz oblasti akušerske anestezije i predavanja su održali vrlo stručni pozvani predavači. Tema „Trauma u trudnoći“, Mirjana Kendrišić i „ERAS protokol za porođaj carskim rezom“, Borislava Pujić.

s k u p o v i

Dalji razvoj endoskopske hirurgije u Bosni i Hercegovini

D

Izložene teme otvorile su i priliku za diskusiju, razmjenu znanja i iskustava, te da su ostvareni dobri rezultati u primjeni novih procedura poticaj u daljem razvijanju takvih ideja.

s t r u č n i

Nakon održanog Prvog kongresa endoskopskih hirurga u BiH

a su u cijelom svijetu inovativnost i entuzijazam jako bitni potvrđuje i prof. dr. Samir Delibegović, subspecijalista abdominalne hirurgije Klinike za hirurgiju JZU UKC Tuzla i predsjednik Udruženja endoskopskih hirurga u Bosni i Hercegovini. Jedan je od začetnika moderne, minimalno invazivne hirurgije u Bosni i Hercegovini, u čemu se educirao u Velikoj Britaniji, Norveškoj i Južnoj Koreji i stručnjak u oblasti hirurgije kroz izradu naučnih članaka objavljenih u časopisima citiranim u bazi podataka Current Contents/ Clinical Medicine i Science. Veliki je entuzijasta u stalnim edukacijama i napretku razvijanja endoskopske hirurgije u Bosni i Hercegovini i vođenju Udruženja endoskopskih hirurga u Bosni i Hercegovini.

Okupljanje stručnjaka ima rezultate

-

Snažani podsticaj u razvoju endoskopske hirurgije Vrlo često profesor spominje da su stručna okupljanja ljekara koji se bave istom strukom veoma važna za stalni razvoj. Prvi kongres endoskopskih hirurga, održan u Bosni i Herce-

govini, rezultirao je snažanim podsticajem u razvoju endoskopske hirurgije.

Značajna je bila i podrška Evropske asocijacije endoskopskih hirurga predsjednika EAES-a, profesora Andera Pietrabissa i članova njegovog tima, Popa Dorin iz Švedske, Nader Francis iz UK, Piotr Mysliwiec iz Poljske, Marek Soltes iz Slovačke, koji su u Sarajevu održali aktuelna predavanja.

Prof. Delibegović, ističe da je postavljeni cilj Kongresa bio diskusije o rezultatima najnovijih istraživanja, predstavljanje iskustva iz prakse i otvaranja novih puteva za integrisanje različitih pristupa i procedura, u potpunosti postignut. „Pored toga, veoma je važno da smo uspostavili saradnju i ostvarili kontakte sa kolegama iz endoskopske hirurgije iz regije i cijelog svijeta. Pored pozvanih predavača iz SAD-a, Turske, Kine, Slovenije, Italije, Hrvatske i Srbije, kao i profesionalaca iz ove struke iz Norveške, Slovačke, Švedske i Meksika, predavanja sa značajnim temama održali su i ljekari iz cijele Bosne i Hercegovine, što nam otvara mogućnost da budemo sve bolji u primjeni ovih operativnih pristupa.

97

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Na Kongresu su bili i predsjednici udruženja endoskopskih hirurga iz regije, profesori Miloš Bjelović (Srbija), Igor Stipančić (Hrvatska) i Aleš Tomašič (Slovenija) i izrazili svoju spremnost za uspostavljanje saradnje udruženja i pomoći, prije svega, u edukaciji u oblasti endoskopske hirurgije u cijeloj regiji.

Ono što se izuzetno desilo na Prvom kongresu Udruženja je dobijena značajna podrška Evropske asocijacije endoskopskih hirurga, predsjednika EAES-a, profesora Andera Pietrabissa i članova njegovog tima, Popa Dorin iz Švedske, Nader Francis iz UK, Piotr Mysliwiec iz Poljske i Marek Soltes iz Slovačke.

Neophodan entuzijazam i aktivnosti Unazad nekoliko decenija uvode se minimalno invazivne operativne tehnike gdje se operativno liječenje postiže uz značajnu razliku u odnosu na klasični pristup. “Nema velikog reza već nekoliko manjih otvora na trbuhu, operativno polje se gleda dvodimenzionalno, kroz kameru, instrumenti su tanji i specijalno prilagođeni“, rekao je prof.

Delibegović. Dodao je, da je prava razlika u postoperativnom toku. „Oporavak je neuporedivo brži, lakši, pacijenti se prije vraćaju svakodnevnim aktivnostima, upotrebljavaju manje lijekova,

kraći je boravak u bolnici i manji su bolnički troškovi. Najjednostavnije rečeno, endoskopska hirurgija je metoda kojom se operacije vrše kroz minimalne rezove, dovoljne za kameru kojom se kontroliše operativno polje i nekoliko tankih instrumenata“, objašnjava Delibegović. Najveći napredak na tom polju napravljen je u abdominalnoj hirurgiji, gde se operacije nazivaju laparoskopskim. Primjenom endoskopske hirurgije obavljaju se zahvati na žučnoj kesi i žučnim putevima, jednjaku, 98

tankom i debelom crijevu, pankreasu, želudcu, jetri, slijepom crijevu, kili, slezini, bubregu i nadbubrežnoj žlijezdi.

Laparoskopski pristup stalno se razvija u abdominalnoj hirurgiji, urologiji i ginekologiji, kao i ostalim hirurškim oblastima.

Zapažena predavanja „Laparoskopska apendektomija“ i „Laparoskopska kolorektalna resekcija - kako razviti naprednu laparoskopsku tehniku u zemljama u razvoju?“, iznesena su na kongresima u Zenici, Sarajevu, Beogradu, Simpozijumu u Foči i još nekoliko stručnih sastanaka i otvorili vrlo kvalitetne diskusije o načinu primjene ovih procedura u liječenju pacijenata i dobijenim rezultima.

Laparoskopska operacija slijepog crijeva (laparoskopska apendektomija) Laparoskopska operacija slijepog crijeva (laparoskopska apendektomija) je budućnost: Manja bol, kraća hospitalizacija i bez velikog ožiljka, te i dalje u Bosni i Hercegovini, aktuelna tema stručnih predavanja na kongresima, seminarima i u okviru edukacija. Prof. dr Samir Delibegović, koji u praktičnom radu primjenjuje laparoskopsku metodu, rekao je da je njena primjena jako važna za pacijenta, na prvom mjestu.

„Riječ je o malom slijepom završetku probavne cijevi, nazvane apendiks ili slijepo crijevo, koja se nalazi u donjem desnom dijelu trbuha. Upala slijepog crijeva naziva se apendicitis i najčešća je u djece i mladih. Većina slučajeva zahtijeva hitnu operaciju, jer protivno može doći do pucanja slijepog crijeva u trbušnu šupljinu. Postoji tradicionalni hirurški pristup, ali i druga hirurška tehnika, laparoskopsko uklanjanje slijepog crijeva (apendektomija) koja se izvodi uz pomoć laparoskopa (hirurškog instrumenta sa video kamerom na kraju) i specijalnih hirurških instrumenata koji se uvode u trbuh kroz male rezove na trbušnom zidu,“ kaže profesor Delibegović.

Objasnio je i prednosti koje pruža laparoskopski pristup u operaciji slijepog crijeva. „Ova vrsta operacije pokazuje brojne prednosti u odnosu na klasičnu operaciju. Za pacijente je manji intenzitet boli, imaju kraću hospitalizaciju i brže se vraćaju svakodnevnim aktivnostima, a operacija nema velikog ožiljka kao kod klasičnog pristupa. Drugi postoperativni dan je utoliko bolji da u većini situacija pacijent može da ide kući. Laparoskopskom operacijom pacijent se prije vraća u radne navike, nema dugog bolovanja i manje su moguće komplikacije,“ pojasnio je prof. Delibegović.

U

periodu od 21.10.2019. do 15.11.2019. god. održan je 53. tečaj UZ abdomena koji organizuju, u koordinaciji, Ljekarska komora Tuzlanskog kantona i JZU UKC Tuzla, a u sklopu kontinuirane medicinske edukacije u trajanju od četiri sedmice. Ovo je škola sa dugom tradicijom i zavidnim rezultatima. Sama ultrazvučna dijagnostika abdomena je odavno prepoznata kao vitalan dio procesa liječenja pacijenta na svim nivoima zdravstvene zaštite. Uključivanje mladih ljekara, kao i specijalista porodične medicine, u taj

proces, omogućava nam sticanje sveobuhvatnog znanja i vještina koji su već sada sastavni dio rada primarnog nivoa u Evropi. Sama edukacija je garancija dobijanja kvalitetnih rezultata i podizanje ukupnog nivoa medicinske zaštite cjelokupne populacije.

Kako se navodi u Pismu voditelja Škole, pod pojmom savremene edukacije se podrazumijeva sticanje teorijskog znanja nephodnog da bi se razumio i obavio ultrazvučni pregled, kao i postizanje zadovoljavajuće praktične uvježbanosti, neophodne za rutinski rad. Proces edukacije je postupan i sistematski, prilagođen nivou znanja polaznika.

Cjelokupnu edukaciju vodi prof. dr Denijal Tulumović, internista-nefrolog, načelnik Klinike za interne bolesti UKC Tuzla. Veliki je broj predavača i mentora praktične nastave: Prof. dr. Haris Huseinagić, radiolog, prof. dr Senaid Trnačević, internista – nefrolog, prof. dr. Zlatan Fatušić, ginekolog, prof. dr.

Ervin Alibegović, internista – gastroenterolog, prof. dr. Nermin Salkić, internista – gastroenterolog, prim. dr. Senada Sarihodžić, radiolog, prim. mr. sc. Alma Sušić, internista, i prim. dr. sc. Nedima

N M K

-

s t r u č n i

Škola ultrazvučne dijagnostike abdomena

Atić, pedijatar. Organizaciju tehničkog dijela posla obavio je mr sc. Šefik Husić.

Ove godine, sama Škola je bila međunarodnog karaktera. Pored učesnika iz BiH, ove godine jedna od polaznica je bila i dr infektolog Danijela Stojanović iz Kliničkog centra Podgorica, Crna Gora, sa naznakom da će se saradnja

s k u p o v i

između ta dva centra nastaviti i ubuduće, u smislu pohađanja edukacije.

Ostali učesnici Škole bili su: dr. Amir Bajrić, DZ Gračanica, dr. Ena Karabegović Topčić, UKC Tuzla, dr. Samir Tursunović, DZ Srebrenik, dr. Zerina Suljić, Poliklinika „Medic Centar dr Bajramović“, Gradačac, dr. Dolores Ibrelić, pedijatar UKC Tuzla, dr. Aleksandra Stupar-Radić, spec. porodične medicine DZ Prijedor, i dr Gordana Radanović, spec. porodične medicine DZ Prijedor.

Kao jedna od polaznica Škole, mogu da kažem samo riječi hvale za kompletnu organizaciju Škole, sve predavače i mentore, kao i ljubazno osoblje UKC Tuzla. Takođe, želim da se zahvalim i kolegama iz grupe na konstantnoj podršci i pomoći, koja je bila uzajamna.

Posebnu zahvalu imam za prof. dr. Senaida Trnačevića na beskrajnom strpljenju, vedrom duhu i ogromnom iskustvu koje je sa nama podijelio.

Dr Gordana Radanović, spec. porodične medicine, Dom zdravlja Prijedor

99

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

P

sihijatrijski dani Bosne i Hercegovine su tradicionalni godišnji simpozijum Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini, sa međunarodnim učešćem, koji su, po sedamnaesti put, održani u Hotelu „Mellain“ u Tuzli, u periodu 25 – 26. oktobra 2019. godine.

Oko 180 učesnika iz nekoliko zemalja

Tretmani u psihijatriji bili su u prilici da od domaćih i predavača iz Srbije, Austrije i Hrvatske saznaju savremene stavove i diskutuju na temu „Tretman u psihijatriji: aktuelnosti i dileme“, o različitim aspektima terapije odraslog i dječjeg životnog doba, počev od biološko-genetskih konteksta do modernih tehnoloških koncepta, stavova i pristupa, uz postojeće dileme koje postoje u savremenim pristupima.

Prezentovano je dvadesetak pozvanih predavanja, sa isto toliko oralnih i poster prezentacija i održano nekoliko satelitskih simpozijuma. U okvirima ovog najvećeg ovogodišnjeg stručnog skupa

iz oblasti psihijatrije u našoj zemlji održan je i Drugi simpozijum dječje i adolescentne psihijatrije Bosne i Hercegovine, kao i redovne skupštine oba udruženja. Koorganizatori XVII psihijatrijskih dana Bosne i Hercegovine bili su Klinika za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, Udruženje za dječiju i adolescentnu psihijatriju u Bosni i Hercegovini i Ljekarska komora Tuzlanskog kantona, a pokrovitelji Evropska psihijatrijska asocijacija i Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, generalni sekretar Udruženja psihijatara u BiH

Tehnologija u sestrinstvu 8. novembar 2019.

U

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske održalo je u prostorijama UKC Republike Srpske VII savjetovanje za glavne i odgovorne sestre. Tema ovogodišnjeg savjetovanja je “Tehnologija u sestrinstvu” primjer “ Klinički informacioni sistem”. Predavač je bila Verica Dragović, diplomirana medicinska sestra.

Savjetovanju su prisustvovale medicinske sestre – tehničari članovi UMSTIB RS iz JZU DZ Gradiška, Bolnica Gradiška, JZU DZ Mrkonjić Grad, JZU DZ Kotor Varoš, JZU DZ Prijedor, JZU DZ Banjaluka, ZZFMR “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, UKC Republike Srpske ….

Koleginica Verica nas je upoznala sa mogućnostima informacionog sistema UKC Republike Srpske. Informacioni sistem namijenjen je za upravljanje i podršku svim procesima u UKC Republike Srpske. Zainteresovani su postavljali pitanja na koja su dobili odgovore iz iskustva koje imaju medicinske sestre UKC Republike Srpske.

Prema definiciji SZO „Zdravstveni informacioni sistem (ZIS) je dio opšteg informacionog sistema i podrazumijeva mehanizam za prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite, ali i za istraživanja i organizaciju 100

„Klinički informacioni sistem“ u zdravstvu“. Zdravstveni informacioni sistem može da se definiše i kao „organizacija ljudi, mašina i metoda koje uzajamno djeluju u cilju obezbjeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu“.

Cilj zdravstveno-informatičke djelatnosti (u zdravstvenom i medicinskom području) jeste organizacija, racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način, odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada, obe-

zbjeđenje tačne, potpune i blagovremene informacije kao i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Zdravstveni informacioni sistem je funkcionalni entitet unutar zdravstvenog sistema.

Informacioni sistem je integrisani skup komponenti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija. Preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i djelovanjima, održavanje kompetitivno-

N M K

sti na tržištu, ponudu različitih usluga i unapređivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi obrađivale svoje finansijske račune i poslovne transakcije i upravljale ljudskim resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unapređivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za različite finansijske operacije.

Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija javljaju se nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmijenili načine ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i

načine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas čine vitalni ekonomski resurs.

Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver računara, baze podataka, telekomunikacioni sistemi i tehnologije, ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija.

U opštem smislu, informacioni sistem predstavlja skup ljudi, materijalnih sredstava i postupaka koji služi za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. Zdravstvena informatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti; bavi se pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog, tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku.

Učesnici su došli do zaključka da kada se govori o zdravstvenim informacionim sistemima, onda se mora istaći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini uopšte prikupljanje, manipulisanje, obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama prikupljaju u obimnoj dokumentaciji zdravstvenih organizacija. Vrste dokumentacija u sistemu zdravstvene zaštite su: Zdravstvena dokumentacija koju čine svi dokumenti koji sadrže medicinske podatke (istorija bolesti, zdravstveni karton i dr.) kao i dokumentacija medicinske literature.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Dokumentacija u zdravstvu koju čine svi ostali dokumenti opšteg tipa koji se odnose na administrativno-finansijske podatke, kadrove i dr.

Zato se uvođenjem informacionih sistema može povećati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju, može se pratiti i evaluirati rad, eliminisati nepotrebno dupliranje prikupljanja podalaka, podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti, povećati kvalitet i efikasnost rada, ali se mora znati i da „zdravstveni informacioni sistem (sam) nikada ne može da reši bilo koji problem.“ Putem informacionog sistema se može pratiti rad kako medicinskih sestara, tako i drugih profesionalaca i veoma je važno da svaki zdravstveni radnik radi u skladu sa svojim kompetencijama i odgovornostima, što kod nas često nije slučaj.

Mr Živana Vuković-Kostić

101

N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske 2. decembra 2019. godine održan je naučni skup, Simpozijum na temu „Reproduktivno zdravlje - prvi uslov opstanka“.

Skup je organizovao Odbor za Reproduktivno zdravlje i demografiju Odjeljenja medicinskih nauka ANURS. Prisutne su pozdravili akademik Rajko Kuzmanović, predsjednik ANURS, i akademik Drenka Šećerov-Zečević, predsjednica Odbora za reproduktivno zdravlje.

Simpozijum je organizovan u vremenu kada se navršilo 30 godina od konvencije UN, najratifikovanijeg sporazuma o ljudskim pravima u istoriji, koji je promijenio živote djece u svijetu.

Republika Srpska se suočava sa kompleksnim demografskim problemima koji se manifestuju konstantnim smanjenjem stope rađanja i negativnim prirodnim priraštajem, smanjenjem broja učenika u osnovnim školama, procesima depopulacije, nestajanja sela, starenja stanovništva i emigracije fertilnog i radno sposobnog stanovništva. Osnovna i istovremeno najnepovoljnija karakteristika demografskog razvoja Republike Srpske u posljednjih dvadeset godina jeste intenzivno smanjenje prirodnog priraštaja, odnosno nedovoljno rađanje - fenomen koji upozorava. Na naučnom skupu referate su izložili: 1. Dr Alen Šeranić: “Strateški pravci u unapređivanju reproduktivnog i seksualnog zdravlja u Republici Srpskoj do 2029. godine” 2. Prof. dr Nenad V. Babić: “Reproduktivno zdravlje u Republici Srpskoj” 3. Prof. Dr Sanja Sibinčić: ”Značaj liječenja steriliteta u očuvanju reproduktivnog zdravlja 4. Prof. dr Jelica Predojević-Samardžić: “Značaj zdravstvene zaštite djece” 5. Prof. dr Mirjana Rašević: “Ka unapređenju reproduktivnog zdravlja u Republici Srpskoj 6. Prof. dr Draško Marinković: “Populaciona politika Republike Srpske stanje i očekivanja”.

Nakon podnesenih referata i diskusije zaključeno je da promocija reproduktivnog zdravlja je veoma delikatan zadatak za najširu društvenu zajednicu i za sve nivoe zdravstvene zaštite, počev od lokalne zajednice pa sve do centara za promociju i zdravstvenu zaštitu reproduktivnog zdravlja. Reproduktivno zdravlje ima veliki socijalnomedicinski značaj jer ujedinjuje dvije vitalne komponente: reproduktivnu i komponentu koja je vezana sa zdravim početkom života.

102

Reproduktivno zdravlje - prvi uslov opstanka

Regionalni komitet Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu u svom dokumentu ,,Zdravlje 21” definisao je odrednice - ciljeve: viši nivo zdravstvene zaštite za svu novorođenčad i djecu predškolske dobi koji im omogućuje zdrav početak života.

Možemo zaključiti da je demografski potencijal ovog prostora u velikoj mjeri uslovljen opadajućim trendom stope fertiliteta, niske plodnosti i nedovoljnog obnavljanja stanovništva. Ovako loše tendencije se ogledaju u demografskoj recesiji, gdje je, pored prirodne depopulacije, sve više prisutan i intenzivan proces starenja, koji uslovljava poremećaje u vitalnim strukturama stanovništva sa mnogim negativnim reperkusijama. Ako se nastavi sa dosadašnjim demografskim tendencijama, Republika Srpska bi u budućnosti mogla ostati bez biološke budućnosti, jer fertilitet opada, povećava se broj razvoda

brakova, mladi se sve rjeđe i sve stariji žene i udaju. Zbog toga je potrebno što hitnije provođenje aktivnijih mjera pronatalitetne populacione politike.

Jedan od najznačajnijih ciljeva u budućem periodu trebalo bi da bude neophodnost dostizanja nivoa proste reprodukcije stanovništva. To bi dovelo do zaustavljanja negativnih trendova u kretanju broja stanovnika.

Jedan narod može nestati samo ako digne ruku na sebe. Ili od sebe.

Matija Bećković

Na osnovu analize šta je sve učinjeno po pitanju reproduktivnog zdravlja i mjera za unapređenje populacione politike od 1992. u vrijeme Otadžbinskog rata pa do ovoga simpozijuma možemo zaključiti da nismo digli ruke od sebe i sa pravom očekujemo: „Vratiće se rode“, figurativno je istakao u svojoj prezentaMedici.com ciji prof. dr Nenad Babić.

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ANURS,Nučni skup: Maligne bolesti u RS, 29.11.2019. god.

Važni skrining programi

P

ristupnom besjedom, akademik prof. dr Vojko Đukić ozvaničio je početak rada Naučnog skupa: “Maligne bolesti u RS - savremeni pristup i prevencija”. Njegovo predavanje bilo je usmjereno na zloćudne tumore glave i vrata. Organizatori, Odjeljenje medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti RS i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, pružili su ovom prilikom šansu domicilnim stručnjacima da predstave svoje radove prema vrstama karcinoma. Bili su to: prof. dr Mirko Stanetić, Slavko Ždrale, Snježana Miličević, Branislava Jakovljević, Jelica Samardžić-Predojević, Zdenka Gojković i dr Gordana Marić. Tumačenja su osnažena statističkim podacima o malignim bolestima u RS u vremenu od 2006-2019. godine koje je predstavila prof. dr Janja Bojanić iz Instituta za javno zdravstvo RS. Međutim, ove “crne brojke” dobile su još tamniju dimenziju nakon izlaganja akademika prof. dr Marka Vukovića o uticaju osiromašenog uranijuma na pojavu tumora. Geografski detaljan prikaz njegovog dejstva tokom ratnih zbivanja u regionu uklapa se u sliku tendencije rasta novootkrivenih bolesnika. Zabrinjavajuće je da sve više i životna dob gubi na značaju. Ove mračne bolesti zabilježene su u ranom dječjem uzrastu.

U idućem broju ovog časopisa, zbog ekskluzivnosti novih saznanja, objavićemo u cjelini pomenuto predavanje akademika prof. dr Marka Vukovića pod naslovom: ”Osiromašeni uranijum i tumori”.

Anđa S. Ilić

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”

Pulmološka rehabilitacija

V

eć šestu godinu zaredom, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” je organizovao Stručni skup „Pulmološka rehabilitacija“. Teme iz pulmološke rehabilitacije su 6.12.2019. godine u Kongresnoj dvorani Banje Slatina kod Banjaluke okupile brojne stručnjake iz zemlje i okruženja.

Uvodno predavanje je održala prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović, istaknuti stručnjak iz oblasti pulmologije iz Beograda, na temu “Personalizovana medicina u hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća”.

Dragana Đurašinović, master psihologije u Zavodu “Dr Miroslav Zotović”, je prezentovala rad “HOPB i depresija” gdje je prikazala rezultate istraživanja o ispoljavanju depresije kod pacijenata sa HOPB-om. U periodu od 10 mjeseci praćena je učestalost depresivnih ispoljavanja kod pacijenata oboljelih od HOPB-a, kao i uticaj pojedinih sociodemografskih karakteristika i obilježja bolesti na ispoljavanje depresije kod pacijenata sa HOPB-om.

Rezultati ukazuju da skoro pola pacijenata ima jedan od oblika depresije dok istraživanja u regionu govore da prevalenca za depresiju kod pacijenata oboljelih od HOPB-a kreće od 25%-50%. Vezano za sociodemografske pokazatelje, statistički su značajno depresivniji pacijenti koji žive na selu.

Rezultati dobijeni ovim istraživanjem, u kojima su učestvovali pacijenti na Pulmološkoj rehabilitaciji u Zavodu “Dr Miroslav Zotović” u potpunosti potvrđuju prethodno predavanje.

Tema predavanja prof. dr Živke Eri (Sremska Kamenica) “Plućna oboljenja isključivo kod ženskog pola – priča patologa” bila je izuzetno zapažena.

Prof. dr Eri je je govorila o plućnim oboljenjima koja se javljaju češće ili ekskluzivno kod žena, kao što su limfangiolejomiomatoza pluća, plućna hipertenzija, hronična opstruktivna bolest pluća, egzarcebacija astme povezana sa trudnoćom i sl. Plućna oboljenja koja se javljaju isključivo kod osoba ženskog pola su – sindrom torakalne endometrioze, plućna embolija sincicio-trofoblastom i amnionskom tečno-

šću, Meigsov sindrom, plućne metastaze “ženskih” tumora i sindrom gospođe Vindermere.

Dr Nataša Tanasković iz Klinike za pulmologiju (UKC RS) predstavila je Reviziju GOLD smjernica za 2019. nakon čega je prim. dr sc. dr Snežana Kutlešić-Stević (Zavod “Dr Miroslav Zotović”) podsjetila učesnike skupa na “Pulsni oksimetar i njegovo mjesto u kliničkoj praksi”.

Učesnici skupa su imali priliku i da čuju iskustvo dr Ljilje Novaković (Zavod „Dr Miroslav Zotović“) o njenom iskustvu dijagnostikovanja izuzetno rijetkog Kartagenerovog sindroma.

Stručni skup „Pulmološka rehabilitacija” imao je za cilj da predstavi sve aspekte rehabilitacije te su, pored ljekara i psihologa, svoj rad i iskustvo u pulmološkoj rehabilitaciji predstavili i dipl. fizioterapeuti Željko Ugrčić i Bosa Toroman, koji su prikazali rezultate STST (sit to stand test) vs. test 6-minutnog hoda u procjeni fizičke sposobnosti pulmoloških pacijenata.

U diskusiji je istaknuta dobra saradnja sa Fondom zdravstvenog osiguranja Republike Srpske koji svojim osiguranicima omogućuje i vanbolničku i bolničku pulmološku rehabilitaciju i time doprinosi smanjenju broja egzacerbacija te smanjenju ukupnih troškova liječenja za ovu kategoriju pacijenata.

Učesnici su nakon stručnog skupa obišli Banju Slatinu koja plijeni svojom ljepotom i ljekovitošću i u decembru.

Pripremila: Nataša Sandić, stručni saradnik za OSJ

103

INFO BILTEN

UKC RS, 14.10.2019. godine

Prva laparoskopska operacija hernije jednjaka

L

jekari Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC RS po prvi put su uradili operativni zahvat - laparoskopsku operaciju hijatalne hernije jednjaka. Hijatus hernija, odnosno hernija hijatusa jednjaka, ili kako se

u svakodnevnom govoru naziva želudačna kila, nastaje kada želudac prođe u grudni koš iz trbuha, kroz otvor na dijafragmi. Kao posljedica toga nastaju brojni simptomi koji su najčešće uslovljeni zadržavanjem i nekontrolisanim vra-

ćanjem želudačnog sadržaja u jednjak. Hijatus hernija je, u stvari, anatomski defekt koji remeti normalnu funkciju završnog dijela jednjaka i početnog dijela želuca, odnosno normalan transport hrane i sprečavanje vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak. Kada postoji želudačna kila, kiselina se nesmetano vraća u jednjak i dovodi do nastanka simptoma, gorušice, mučnine, nadiminja i povraćanja.

Ovom procedurom naši ljekari su uradili hijatoplastiku, odnosno ušivanje i sužavanje otvora na dijafragmi kroz koji prolazi jednjak i fundoplikaciju, koja podrazumijeva pravljenje manžetne od želuca oko jednjaka po Nissen-u, te se na taj način sprečava prelazak kiselog želudačnog sadržaja u jednjak.

Ova vrsta hirurgije je zlatni standard za pacijente sa hijatalnim hernijama jednjaka, a preporučuje se na osnovu medicinskih indikacija koje postavlja ljekar, naročito pacijentima koji pozitivno ne reaguju na propisanu terapiju.

Ovom vrstom hirurgije omogućen je mnogo brži oporavak pacijenata u odnosu na klasičnu hirurgiju te se vrlo brzo, nakon urađenog operativnog zahvata, pacijent vraća svojim svakodnevnim aktivnostima. Operativni zahvat uradili su: hirurg; mr sc. med. Goran Janjić, asistenti: mr sc. med.

Nebojša Trkulja i dr Duško Topić, anesteziolog dr Sanja Jeličić, te instrumentarke: Duška Šipka i Nikolina Đuđić.

Prvom pacijentu u BiH

Ugrađen His-Bundle pacing sistem

U

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 11.10.2019. je izvršena operacija pacijenta sa poremećajem srčanog ritma novom i najefikasnijom metodom ugradnje specijalne vrste pejsmejkera - His-Bundle pacing (HBP).

Ovo predstavlja novu tehniku u kardiologiji koja podrazumijeva fiziološku, simultanu stimulaciju obje srčane komore preko prirodnih, specijalizovanih provodnih niti His-Purkinje sistema (odgovornog za koordinisanu kontrakciju komora srca), čime se preveniraju štetni efekti mehaničke nepravilnosti koja se vidi kod klasičnog pejsinga iz desne komore.

Stručnu podršku našem timu ljekara iz Odjeljenja za elektrofiziologiju srca i poremećaje srčanog ritma dao je prof. dr Karol Čurila, profesor Univerzitetskog centra u Pragu. Uvođenjem ove procedure u zdravstveni sistem Republike Srpske potvrđujemo svoje lidersko mjesto iz oblasti elektrostimulacije srca u Bosni i Hercegovini, a i u regiji, jer istu nisu uradile ni mnogo veće zdravstvene ustanove u regionu.

Nakon izvođenja operativnog zahvata, šef Odjeljenja za elektrofiziologiju srca i poremećaja srčanog ritma dr Dragan Unčanin rekao je da je obavljena “stimulacija his-bandl pejsing sistemom, prva u Srpskoj i BiH, te da nova tehnika uspijeva na duge staze, sprečava srčano popuštanje i pojačava srčanu funkciju. Ova tehnika je mnogo efikasnija od konvencionalnog pejsinga iz vrha desne komore.

104

Profesor Univerzitetskog centra u Pragu Karol Čurila rekao je da je došao u Banjaluku da pomogne timu ljekara iz Odjeljenja za elektrofiziologiju srca i poremećaje srčanog ritma u izvođenju prve operacije ovom metodom.

Načelnik Klinike za kardiologiju UKC RS prof. dr Tamara Kovačević-Preradović istakla je da se u našoj ustanovi mnogo ulaže u savremenu opremu i edukaciju osoblja. Dodala je da se nove metode uvode uz podršku najiskusnijih stručnjaka, nakon čega ljekari nastavljaju da rade sami. Naglasila je da menadžment UKC RS prati svjetske trendove, što dokazuje i ova operacija.

Trajni vodič srčanog ritma (pacemaker) smatra se jednim od tehnološki najsavršenijih izuma u medicini. Implantacija ovih uređaja indikovana je kod pacijenata koji imaju iz bilo kojih razloga usporen srčani ritam, a brojne studije su dokazale superiornost ove procedure u odnosu na konvencionalni pejsing iz desne komore.

INFO BILTEN

Klinika za ortopediju UKC RS

Stabilizacija skočnog zgloba

L

jekari Klinike za ortopediju i traumatologiju po prvi put su uradili 16.10.2019. operativni zahvat koji se zove stabilizacija skočnog zgloba nakon povrede ligamenata i posljedične nestabilnosti, odnosno Tight-Rope ATC syndesmotic repair. Riječ je o operativnom tretmanu kojim se liječi nestabilnost skočnog zgloba nakon povrede ligamenata. Primjenom dosadašnjih operativnih tehnika nije se postizala prirodna pokretljivost zgloba, a uvođenjem ove metode se uspostavlja normalna funkcija zgloba do stanja prije povrede i sprečava neminovno dalje oštećenje zgloba, tzv. artroza. Povrede ligamenata skočnog zgloba se dešavaju vrlo često, ali nekad ostanu neprepoznate jer nema preloma kostiju, te se ne mogu dijagnostikovati standardnim procedurama. Primjenom ovog operativnog zahvata oporavak pacijenta se skraćuje sa šest na dva mjeseca te se postiže funkcija zgloba najpribližnija prirodnoj. Osim uspostavljanja prirodne biomehanike zgloba, prednost ove operativne tehnike je što se sa jednim operativnim aktom dolazi do željenog rezultata, tj. do potpunog oporavka zgloba, za razliku od primjene prethodnih tehnika koje su zahtijevale ponavljane operativne zahvate kako bi se došlo do približno istog rezultata. Ove vrste povreda se najčešće dešavaju kod profesionalnih i rekreativnih sportista,

ali mogu da se dese i na radnom mjestu. Ljekar na osnovu kliničkog pregleda i dodatne dijagnostike određuje koji pacijenti su kandidati za primjenu ove metode.

Konstantnom edukacijom kadra u vodećim evropskim centrima i nabavkom najsavremenije opreme i implantata, te zahvaljujući podršci Uprave UKC RS, zahvat je prvi put izveden u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske.

Varšava

Edukacija naših ortopeda

Operativni zahvat uradili su: operater dr Srđan Radanović, specijalista ortopedije i traumatologije, asistenti, dr Srđan Macanović, specijalizant ortopedije i traumatologije, dr Darko Vujinović, specijalizant ortopedije i traumatologije, instrumentari Jelica Ristić, Sandra Bijelić, Igor Kajtez, anesteziolozi dr Aleksandar Šibarević, specijalista anestezije, dr Dragana Agić, specijalizant anestezije, i Ana Miličević, anesteziološki tehničar.

U

periodu od 24. do 25. oktobra, tročlani tim ljekara Odjela za ortopediju Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC RS u sastavu: dr Dejan Ćurlik, dr Vladimir Papić i dr Nemanja Tomić boravio je u Varšavi na kadaver kursu iz oblasti protetike ramenog zgloba. Kurs je održavan u Centru za medicinske edukacije i sastojao se iz teorijskog i praktičnog dijela. Tokom kursa predavanja su održali brojni eminentni ortopedi iz Turske, Češke, Portugala, Slovenije, Grčke, Poljske itd.

Boravak u Poljskoj naši specijalisti ortopedije takođe su iskoristili kako bi dogovorili saradnju sa dr Duilio Peroša, specijalistom ortopedom iz bolnice Izola (Slovenija). Eminentni stručnjak Peroša biće na raspolaganju našem osoblju prilikom prvih operacija protetike ramenog zgloba koje su planirane da se izvedu početkom iduće godine. On će kroz edukaciju pomoći u usvajanju ove nove metode koju će UKC RS prvi uvesti u Bosni i Hercegovini.

105

INFO BILTEN

Najsavremenija dijagnostika iz SAD

Edukacija vrhunskih stručnjaka

K

ao što je već poznato, jedna od najvažnijih karika u razvoju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske je kontinuirana edukacija našeg medicinskog osoblja, kao i uspostavljanje profesionalnih i institucionalnih kontakata sa srodnim institucijama u regionu i svijetu. S tim u vezi, dva eminentna stručnjaka iz Sjedinjenih Američkih Država boraviće u našoj ustanovi. Tokom svog boravka izvršni direktor kompanije LODOX za Sjevernu Ameriku Marti Kulis i aplikacioni specijalista Luis Kulis održali su 24.10.2019. predavanja posvećena kliničkoj upotrebi LODOX Xmplar rendgenskog uređaja koji je prvenstveno dizajniran za dijagnostiku politraumatizovanih pacijenata. Poslovodstvo UKC RS, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, konstantno ulaže u opremu i znanje zaposlenih iz svih oblasti, a ugledni stručnjaci iz Amerike ovom prilikom edukovali su naš kadar iz oblasti radiologije.

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je prva ustanova u regionu koja je nabavila ovakav tip uređaja što još jednom potvrđuje orijentaciju UKC RS ka što kvalitetnijem zbrinjavanju pacijenata i pružanju najkvalitetnijih mogućih usluga svojim korisnicima.

Novonabavljeni rendgenski uređaj LODOX Xmplar namijenjen je za radiološku dijagnostiku 106

traumatizovanih i politraumatizovanih pacijenata.

S obzirom na veoma nisku dozu radijacije aparat može da se koristi i za radiološku dijagnostiku djece, trudnica i veoma gojaznih osoba. Velika prednost aparata je što omogućava da se snimi kompletno tijelo pacijenta u dvije ravni bez pomijeranja pacijenta što je od velikog značaja kod pacijenata sa prisutnim višestrukim traumama. Lodox Xmplar ima ključnu funkciju u postavljanju prioriteta u stabilizaciji i liječenju pacijenata koji se primaju u Urgentni centar, pogotovo u situacijama kada je broj pacijenata veliki i kada se zahtijeva pojačani intenzitet rada pri samom prijemu.

Prof. dr Saša Vujnović, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju, ovom prilikom je izjavio da aparat ima veliki značaj za dijagostiku naših pacijenata te da je osoblje UKC RS ponosno što na raspolaganju ima takav aparat u Urgentnom centru koji će umnogome pomoći da se pacijenti zbrinjavaju na još bolji način nego do sada.

Marti Kulis, izvršni direktor kompanije „Lodoks“ za Sjevernu Ameriku, pohvalio je posvećenost našeg kadra poslu te vještine i znanje naših zaposlenih, koja je, prema njegovim riječima, na zavidnom nivou. Naglasio je da je ovaj sistem poseban po tome što mu je potrebno svega 13 sekundi da snimi cijelo tijelo u jednoj ravni sa niskom dozom zračenja, dok snimanje tijela u dvije ravni traje oko 3-5 minuta. Takođe, zbog veoma niske doze zračenja ovaj uređaj se može koristiti za djecu i trudnice, a zbog veoma visoke rezolucije slike moguće je izvršiti kvalitetno snimanje izrazito krupnih osoba.

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, naglasio je da UKC RS nabavlja aparate kakve nemaju ni zemlje daleko bogatije od Republike Srpske i rekao da će opredjeljenje naše ustanove i dalje biti nabavka najsavremenije opreme i edukacija kadra.

INFO BILTEN

Sa Londonskog univerzitetskog koledža

Prof. Džozefin Falade

P

rofesorka Džozefin Falade, farmaceut, sa kliničkim iskustvom stečenim u sedam bolnica i predavač sa Londonskog univerzitetskog koledža, posjetila je 1. novembra Univerzitetski klinički centar Republike Srpske i održala predavanje na temu „Uloga kliničkog farmaceuta u racionalizaciji farmakoterapije“, nakon kojeg je održan i okrugli sto. Predavanje je bilo izuzetno posjećeno i od posebnog značaja za bolničke farmaceute koji su članovi Sekcije za bolničku/kliničku farmaciju BiH. Profesorka Falade je tokom svog boravka posjetila Kliničku apoteku, Kliniku intenzivne medicine za nehirurške grane, Klinički zavod za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde te Kliniku za unutrašnje bolesti, gdje su je zaposleni upoznali sa načinom rada u tim organizacionim jedinicima. Istakla je da je impresionirana entuzijazmom, znanjem i

vještinama našeg kadra, kao i novim prostorom i opremom, te da u svemu viđenom uočava potencijal za otvaranje novih prilika i ostvarivanje napretka u budućnosti. Takođe je naglasila izuzetnu važnost uloge kliničkog farmaceuta u multidisciplinarnom pristupu pacijentu, zajedno sa ljekarima i medicinskim sestrama/tehničarima, te u individualnom pristupu pacijentu u cilju pružanja najbolje zdravstvene usluge. Profesorka Falade najavila je i mogućnost nastavka saradnje i pružanja podrške našoj kliničkoj farmaceutskoj praksi u smislu razmjene iskustava, odnosno odlaska našeg kadra u London na edukacije, kao i dolaska britanskih predavača u UKC RS.

Movember 2019

P

ovodom obilježavanja novembra kao mjeseca borbe protiv karcinoma testisa i karcinoma prostate u UKC RS održana je konferencija za medije. Ovim putem, kao i svake godine, željeli smo da podignemo svijest o ovim oboljenjima, ukažemo na važnost njihovog ranog otkrivanja te obavljanja preventivnih pregleda, kao i da javnosti prezentujemo sve modalitete liječenja kojima naša ustanova raspolaže. Takođe, govorili smo i o humanitarnoj akciji za pomoć oboljelima koju već tradicionalno organizuje neformalno Udruženje građana „Superbrke“.

UKC RS, 19.11.2019.

Uspješna 32. transplantacija bubrega

U

spješno je urađena 32. transplantacija bubrega u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Prva transplantacija urađena je prije devet godina u UKC RS, uz pomoć tima iz Vojnomedicinske akademije koji sve vrijeme učestvuje u procesu edukacije našeg kadra. Trideset druga transplantacija je urađena, 15.11.2019. godine. Transplantirani pacijent je D.Đ.(1982), a donor bubrega je majka D.J. (1952). Postoperativni oporavak pacijenata protiče uredno i trenutno bez komplikacija.

Kompletnu preoperativnu pripremu pacijenata uradili su na Odjeljenju nefrologije, Klinike za unutrašnje bolesti, naši ljekari. U pripremi transplantacije korišćena je tehnika za razmjenu nalaza putem video-konferencije sa Vojnomedicinskom akademijom u Beogradu što podrazumijeva zajedničko razmatranje medicinske dokumentacije i donošenje odluke o samom izvođenju procedure.

Ubuduće će transplantacioni tim UKC RS najvećim dijelom samostalno obavljati ovu proceduru, s tim da će vaskularni hirurzi sa VMA i dalje biti dio procesa edukacije našeg kadra ovog profila koji će vrlo brzo moći samostalno da učestvuje u izvođenju transplantacija. Ovim putem smo još jednom potvrdilii našu spremnost da kroz usavršavanje novih vještina i sticanje novih znanja stanemo rame uz rame sa renomiranim ustanovama u regionu.

Specijalista onkolog iz Klinike za onkologiju dr Radmila Rašeta ovom prilikom je rekla da su tumori testisa jedno od rijetkih malignih oboljenja koje je i u poodmakloj fazi potencijalno izlječivo. Prema njenim riječima, ovo oboljenje sve češće pogađa i muškarce mlađe životne dobi, a redovni samopregled je izuzetno važan. Ona je navela da se rak testisa najčešće javlja kod muškaraca između 20 i 40 godina, te je potrebno što više podizati svijest društva o ovoj bolesti. Dr Rašeta je dodala da od stepena proširenosti bolesti zavisi da li će tok liječenja biti agresivniji ili manje agresivan za pacijenta.

Načelnik Klinike za urologiju dr Milan Žigić rekao je da je karcinom prostate bolest koja se najčešće dijagnostikuje kod muškaraca starijih od 50 godina. On je napomenuo da su redovni preventivni urološki pregledi veoma značajni i apelovao da svi muškarci vode računa o zdravlju kako bi izbjegli komplikacije.

Filip Jakovljević, predstavnik neformalnog Udruženja građana “Superbrke”, koje tradicionalno u novembru organizuje humanitarnu akciju za pomoć oboljelima, istakao je značaj da se o ovim oboljenjima što više govori, da bi se pobijedila stigma, naročito kod mlađih muškaraca. Ovom prilikom je rekao da svi zajedno moramo da se borimo u razbijanju stigmi, kako se muškarci ne bi stidjeli bolesti niti pregleda, ali i da nauče kako da urade samopregled. On se takođe zahvalio predstavnicima UKC RS, kao i drugim institucijama koje udruženju pružaju podršku u aktivnostima koje organizuju kako bi se podigla svijest o malignim oboljenjima kod muškaraca.

107

INFO BILTEN

Klinika za infektivne bolesti UKC RS

Dan borbe protiv HIV/AIDS-a

K

linika za infektivne bolesti UKC RS 28. novembra 2019. godine organizovala je besplatno, dobrovoljno i anonimno testiranje za sve zainteresovane građane na virus HIVa te je na ovaj način obilježila Dan borbe protiv HIV/AIDS-a. Testiranje se vršilo brzim, rapid testovima i rezultati su se dobijali za 15-20 minuta.

Istovremeno su urađena i savjetovanja klijenata o načinima prenosa HIV infekcije, rizični načini ponašanja, sa akcentom na prevenciju HIV infekcije. Na taj dan u Klinici za infektivne bolesti testirano je ukupno 19 klijenata te niko nije bio pozitivan na testiranju.

Medicinsko osoblje Klinike za infektivne bolesti nizom aktivnosti obilježilo je Dan borbe protiv HIV/AIDS-a s ciljem smanjenja stigme i diskriminacije oboljelih od ove bolesti. Mobilna ekipa medicinskog osoblja iz Klinike za infektivne bolesti organizovovala je besplatno, dobrovoljno i anonimno testiranje studenata u Studentskom domu - Paviljon IV, 29. novembra 2019. godine i tom prilikom je testirano 49 klijenata. Ukupno je testirano 68 klijenata te niko nije bio pozitivan na testiranju, svi testovi na anti HIV su negativni.

Takođe, 29. novembra organizovana su predava-

nja za studente medicine na istu temu, te su podijeljeni kondomi.

Od početka epidemije gotovo 78 miliona ljudi je zaraženo virusom HIV-a, a oko 34 miliona ljudi je umrlo od ove bolesti. Prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) i Zajedničkog programa UN za borbu protiv HIV/AIDSa (UNAIDS-a) iz 2018.godine, u svijetu trenutno živi oko 37,9 miliona ljudi zaraženih HIV-om (34,3–41,4 miliona). Oko 1,7 miliona ljudi je godišnje zaraženo virusom HIV-a, a više od milion osoba umire od HIV-om povezanih uzroka širom svijeta. U 2018. godini umrlo je 770 000 ljudi.

Iz digestivne endoskopije

Stručni trening gastroenterologa

U

niverzitetski klinički centar Republike Srpske nabavio je endoskopsku opremu koja pripada posljednjoj tehnološkoj generaciji i pruža nove dijagnostičke mogućnosti iz oblasti digestivne endoskopiije. Ova oprema omogućava da se pritiskom na dugme i uz dvije vizuelne tehnike diferenciraju promjene sa velikom preciznošću. Tim povodom u UKC RS 29. novembra održan je stručni trening gastroenterologa iz cijele BiH u organizaciji Asocijacije gastroenterologa i hepatologa BiH i naše ustanove.

Predsjednik Asocijacije gastroenterologa i hepatologa BiH prof. dr Stevan Trbojević tom prilikom je rekao da je nova tehnologija veoma 108

značajna. Uz njenu pomoć, a samo pritiskom na jedno dugme i uz dvije vizuelne tehnike, diferenciraju se promjene sa velikom preciznošću. Prema

Procjenjuje se da 0,8% odraslih osoba u dobi od 15-49 godina u svijetu živi s HIV-om, iako teret epidemije i dalje znatno varira među državama i regionima. Virus se najčešće prenosi seksualnim putem, a nešto rjeđe zaraženom krvlju, prenosi se sa zaražene majke na dijete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja. Virus se ne može prenijeti uobičajenim socijalnim kontaktima niti putem životinja. Simbol borbe protiv HIV/AIDS-a je crvena vrpca, koja je postala širom svijeta prepoznatljiv znak solidarnosti sa zaraženim i oboljelim osobama. U Republici Srpskoj se u sklopu redovnih aktivnosti u kontinuitetu provodi epidemiološki nadzor i liječenje osoba sa HIV/AIDS-om, a posebna pažnja se posvećuje ranom otkrivanju inficiranih virusom HIV-a. Od posljedica AIDS-a u Republici Srpskoj do sada je umrlo 20 oboljelih osoba.

njegovim riječima, tehnologija je sve razvijenija i moćnija, te se u budućnosti možda neće morati uzimati biopsije, jer će i bez toga biti prepoznato o čemu je riječ, što je veoma značajno u dijagnostici malih promjena na želucu. Na skupu je naglašeno da nove tehnike služe da se promjene na sluzokoži želuca otkriju u ranoj fazi te da se odmah pristupi njihovom skidanju.

Online trening je vodio prof. dr Cesare Hassan iz Regine (Italija) i prof. dr Emanuele Rondonotti iz Como-a (Italija). Ovo je bila prva edukacija ovog tipa u regionu, a ove procedure po prvi put biće izvedene u BiH. Uz trening, održana su i tri predavanja na temu zapaljenjskih bolesti crijeva sa akcentom na pseudomembranozni kolitis, koji predstavlja značajan problem kod bolničkih pacijenata. Predavanja je održao uvaženi gastroenterolog prof. dr Davor Štimac, direktor Kliničko-bolničkog centra Rijeka (Hrvatska) na temu „Fekalna transplantacija“. Ovu novu terapijsku metodu, za sada u regionu izvodi samo KBC Rijeka.

Rukovodilac kliničkog Odjeljenja gastroenterologije Sveučilišne kliničke bolnice u Mostaru i član Asocijacije prof. dr Milenko Bevanda istakao je značaj treninga kako za ljekare, tako i za pacijente radi primjene najsavremenijih metoda u svijetu.

INFO BILTEN

Da nam svima vrati vjeru i osmijeh na lica, najljepša zvijezda na nebu, naša DANICA. U njenom srcu leži samo dobrota, spasila je ona bezbroj života!

Cijeli svoj život posvetila je bolesnim ljudima, beskrajno vjerujemo NJOJ, a ne samo čudima.

Jer sve što se uradi za nečije zdravlje nije stvar mala, a najmanje što se može reći od srca HVALA! Za prof. dr Danicu Grujičić od pacijentkinje Bojane Kelečević, iz Banja Luke

Pjesme zahvalnosti Od srca HVALA Prof. dr Đajić Vlado pacijente prima rado.

Kada je u pitanju glava, on je za to osoba prava.

Krvne sudove glave i vrata dr Vlado najbolje shvata.

Iako je i direktor UKC-a postao, uvijek je isti ostao.

Spreman da se nađe pri ruci, kada ste u najvećoj muci.

Uvijek je pozitivna duha, za sve situacije ima sluha.

Kada se nasmije, znajte da vam ništa nije.

U njegovom srcu leži samo dobrota, spasio je bezbroj života.

Sve od sebe je uvijek spreman pružiti, za sva dobra teško mu se odužiti.

Jer sve što uradi za nečije zdravlje, nije stvar mala, a najmanje što se može reći, od srca HVALA!!!

Prof. dr Vladi Đajiću od pacijentkinje Bojane Kelečević Zahvalna do neba Doktorica Tanja bogatog je znanja.

Svi pacijenti koji na njenom odjelu borave, brzo se oporave.

Svu im svoju pažnju posveti i to se i te kako osjeti.

Ta predanost, odricanje i trud mnoge su joj titule donijele, ali je nisu u visine ponijele.

Ostala je ona ista sa vrlina trista. Žena je to koja pozitivnom energijom zrači, sve što je uradila za mene, mnogo znači.

Bila je tu za sve što treba, malo je reći da sam joj zahvalna do neba.

Jer sve što se uradi za nečije zdravlje nije stvar mala, a najmanje što se može reći, od srca HVALA! Doc. dr prim. Tatjani Nožici-Radulović od pacijentkinje Bojane Kelečević Naša Danica Prof. dr Grujičić Dana pacijentima od Boga dana.

Boravak na njenom odjelu je ugodan i fin, jer ona ima ljubazan i stručan tim.

Kao mala harmoniku je svirala, da bi kasnije na mozgu apsolvirala.

Kaže da je mozak kao vasiona, svako bi želio da bude kao ONA. Mnoštvo vrlina a nijedna mana, to je samo jedna jedina Grujičić Dana.

Sve od sebe ona uvijek daje i u svemu do kraja istraje!

Toliko je lijepih riječi za Danu, koje ne mogu na ovaj list da stanu.

Njeni roditelji kao da su znali te su joj pravo ime dali.

Pjesme koje sam napisala doktorima: Vladi, Dani i Tanji, su moj iskreni poklon za sve što su učinili za moje zdravlje i oporavak. Dr Vlado je još 2011. otkrio da imam Arnold-Chiari malformaciju (ACM) i od tad pa do dana današnjeg uvijek je tu kada treba pomoći! On me i tad 2011. ali i ove godine uputio u stručne ruke doktorki Dani Grujičić, koja me je operisala oba puta. Njih dvoje su moji spasioci. Dr Tanja je bila tu kada je bio tok rehabilitacije i malo je reći koliko su ti ljudi bili prije svega ljudi, pa tek onda doktori !!!

Nijedna pjesma, niti bilo šta ne može opisati moju zahvalnost prema njima !!!

Od pacijentkinje Bojane Kelečević iz Banjaluke Naš Spasovdan U hramu zdravlja i bitke života, caruje jedna velika Dobrota.

Tu doktori i sestre, anđeli u bijelom, Nesebično pomažu narodu cijelom.

I doktorica Mira Radukić, porodična je naša ikona, i snagom ljubavi svima je silna.

A kao dragocjen Božji dar blista dr Aleksandar, što ljekovite i moćne ima ruke, i spasava svakog nametnute muke.

Znam i ja to veliko ime dr Guzijana, koji uspješno lišava svakih rana, svojim djelima i dostojanstvom, u mnogim srcima našao dom.

Veliki i blagosloven neka je Spasovdan, što nam obasja to ime zlatno, i što ga utka u besmrtno platno.

I sve što bih pokloniti i htjela, reći iz duše će moja silna bujica poteći, čista kao suza, topla kao stih, u ime svih ljudi spasenih.

Našem doktoru Aleksandru, i ostalim svima, Veliko Hvala za vremena sva.

Neka se čuje naš gromki glas, i neka se zna da je spasio nas.

S poštovanjem, cijenjenom dr Aleksandru Guzijanu i svim „anđelima u bijelom“.

Pacijentkinja Mila Mekterović 109

F

INFO VIJESTI

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u protekle tri godine u očuvanje zdravstva i bolnica, ali i uvođenjem i finansiranjem inovativnih terapija uložio je 100 miliona KM više sredstava! Iako su prihodi Fonda godinama isti, a zdravstvo je još bez dodatnih izvora finansiranja, poslovno opredjeljenje Fonda da maksimalno racionalizuje, te upravlja svim troškovima, ali i sprovodi efikasnije kontrole dalo je uočljive rezultate kako u brojkama, tako i u većim pravima osiguranika.

Fond je i u nepovoljnim finansijskim uslovima uspio da osiguranicima u kontinuitetu uvodi nove terapije prateći svjetske terapijske smjernice, što je dovelo do toga da su u Srpskoj, primjera radi, dostupne najnovije terapije čiji su naučnici dobili Nobelovu nagradu iz medicine,poput inovativne terapije za oboljele od metastatskog melanoma.

Današnji zdravstveni sistem, zahvaljujući poslovnom opredjeljenju Fonda da sa budžetom sa kojim raspolaže postigne mnogo veći efekat pružanja zdravstvene zaštite, može da se „pohvali“ novim lijekovima na recept, kao i na Osnovnoj bolničkoj listi, finansiranjem insulinskih pumpi, oslobađanjem participacije sve osiguranike koji boluju od rijetkih bolesti, finansiranjem trećeg pokušaja vantjelesne oplodnje, uvođenjem inovativnih terapija za oboljele od karcinoma dojke, pluća, mokraćnog mjehura, multiple skleroze, hepatitisa C te pojednostvljenje procedura u mnogim oblastima zdravstvenog osiguranja, poput medicinske rehabilitacije i medicinskih sredstava i slično.

Sve ovo postignuto je, prvenstveno, zbog dobro procijenjenih poslovnih odluka u kojima je akcenat stavljen na kontrolu i upravljenje svim troškovima kako bi se u izrazito nepo-

Fond je u protekle tri godine izdvojio značajna sredstva za očuvanje zdravstva

Uloženo 100 miliona KM više novca!

voljnim finansijskim uslovima dao maksimum kada je u pitanju kvalitet zdravstvene zaštite.

Osim toga, Fond je i u prošloj godini uspio da smanji svoje obaveze za 30 miliona KM i taj trend je nastavljen i u ovoj godini, a zdravstvenim ustanovama je doznačeno za 25 miliona KM više sredstava lani nego u 2017. godini. To je još jedan dokaz da se Fond ponaša krajnje

Od akciza na duvan i alkohol

U zemljama regiona, pa i u EU, dopunski izvori učestvuju sa oko 20 odsto od ukupnih prihoda obaveznih zdravstvenih osiguranja, a najzastupljeniji izvor upravo je dodatno oporezivanje po zdravlje štetnih proizvoda. Hrvatska i Slovenija koje već odavno imaju dodatne izvore finansiranja a, primjera radi, oko 150 miliona evra godišnje pripadne hrvatskom zdravstvu od akciza na duvan i alkohol.

Širi paket prava iz zdravstvenog osiguranja

Novi lijekovi na recept

N

a Listu lijekova koji se izdaju na recept od 1. novembra uvrštena su dva potpuno nova lijeka koje do sada Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske nije finansirao, a jedan od njih se koristi u terapiji umjerenog do jakog bola kao što je kancerogeni bol, teški neuropatski bol, bolni poremećaj optičkog nerva i dr. Osim toga, od novembra na recept biće dostupan još jedan novi lijek koji sprečava stvaranje tromba kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom.

Riječ je o savremenijim lijekovima koji su u dosadašnjoj kliničkoj praksi pokazali bolje efekte liječenja, što je još jedan pokazatelj da Fond intenzivno prati svjetske terapijske smjernice kako bi u zdravstveni sistem uvodio lijekove novije generacije u skladu sa finansijskim mogućnostima.

110

Tako je na Listu A uvršten novi lijek u tri dozna oblika generičkog naziva buprenorfin „u obliku transdermalni flaster“ za liječenje umjerenog do jakog bola najčešće kod osiguranika koji boluju od malignih bolesti i koji bi trebao da značajno unaprijedi kvalitet života oboljelih.

Osim toga, uvrštavanjem ovog lijeka na Listu A predstavlja i značajnu finansijsku olakšicu za osiguranike kojima bude preporučen jer su ga ranije sami kupovali, a sada će samo platiti participaciju, ukoliko nisu oslobođeni plaćanja ove obaveze. Primjera radi, za osiguranike koji boluju od malignih bolesti, ovaj lijek

odgovorno i racionalno prema sredstvima osiguranika, jer je u datim okolnostima, i pored finansijskih izazova, nastavljen trend smanjenja obaveza i redovno izmirenje tekućih obaveza prema zdravstvenim ustanovama, dobavljačima i poslodavcima za refundaciju neto plate za vrijeme bolovanja.

Međutim, postavlja se pitanje koliko će Fond dugoročno moći da uspješno odolijeva svim izazovima koje nameće kako savremena medicina, tako i nepovoljni finansijski parametri, posebno u situaciji ako zdravstvene ustanove ne počnu slijediti dobre poslovne poteze Fonda.

Podsjećamo, da i dalje mnogim poslodavcima uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje nije prioritet i samo se po tom osnovu Fondu duguje više od 280 miliona KM. Samo u ovoj godini za više od 45.000 radnika doprinos nije uplaćen ni za jedan mjesec, dok se za 25 odsto od ukupno prijavljenih radnika doprinosi neredovno uplaćuju. „Fondu će uvijek biti prioritet osiguranik i njegovo pravo na bolju zdravstvenu zaštitu na uštrb dobrih poslovnih rezultata. Jaz u prihodima i rashodima postoji, jer sada samo 39 odsto osiguranika za zdravstvo izdvaja više nego što troši“, smatraju u FZO RS. će u potpunosti biti dostupan o trošku Fonda, jer je riječ o kategoriji osiguranih lica koja su oslobođena plaćanja participacije za osnovnu bolest i njenih komplikacija.

Na Listu B, takođe, uvršten je lijek sa dva dozna oblika generičkog naziva „prasugrel u obliku film - tableta“ koji se koristi protiv stvaranja tromba kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom za kojeg su dosadašnje kliničke studije dokazale da djeluje znatno brže i ima mnogo jači efekat u liječenju bolesti. Ovaj lijek je uvršten na Listu B gdje je participacija 50 odsto za sve osiguranike – bez izuzetka.

I sa uvrštavanjem ova dva nova lijeka, Fond nastavlja sa praksom unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite posebno u smislu dostupnosti savremenijih lijekova koji značajno utiče na bolji kvalitet života oboljelih.

Podsjećamo, da smo i u toku ove godine počeli da finansiramo sedam novih lijekova za liječenje teškoh oboljenja, poput poput multiple skleroze, leukemije, karcinoma pluća, dojke, mokraćnog mjehura, te hepatitisa C.

INFO VIJESTI

Bolja zaštita prava osiguranih lica

Povezivanje bolovanja za povrede na radu i profesionalna oboljenja Komora doktora medicine RS

Značajno partnerstvo

O

siguranici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske koji se nalaze na bolovanju zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja od 1. novembra imaju imaju pravo na povezivanje dana privremene nesposobnosti za rad ukoliko nadležna ustanova za penzijsko-invalidsko osiguranje donese ocjenu da liječenje nije završeno. To znači da za vrijeme ovog bolovanja osiguranik ima pravo na naknadu plate u iznosu od 100 odsto, jer je riječ o profesionalnom oboljenju ili povredi koja se desila na radnom mjestu. Takođe, osiguranik je oslobođen i plaćanja participacije za sve zdravstvene usluge koje se tiču profesionalnog oboljenja ili povrede na radu, kako je predviđeno Zakonom o radu RS. Ovo je omogućeno izmjenom Pravilnika o ostvarivanju prava na naknadu plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad kojim je jasnije precizirano kada osiguranik ima pravo na povezivanje dana bolovanja, a sve u cilju još bolje zaštite prava osiguranih lica, posebno kada su u pitanju povrede na radu ili profesionalna oboljenja.

Na ovaj način Fond je uvažio i mišljenje osiguranika, ali i predstavnika zdravstvenih ustanova, te smo još jednom potvrdili da je Fond uvijek otvoren za prijedloge i sugestije koje mogu da doprinesu boljoj zdravstvenoj zaštiti.

Ranije, prije izmjene ovog pravilnika, praksa je bila da ukoliko ustanova za penzijsko-invalidsko osiguranje donese ocjenu da liječenje nije završeno, dani privremene nesposobnosti za rad se nisu povezivali u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade plate, nego je bolovanje otvarano po drugom osnovu. To je, dakle, značilo da naknada plate, nakon ocjene da liječenje nije završeno, nije više iznosila 100 odsto koliko iznosi za slučajeve povrede na radu ili profesionalnih oboljenja.

U cilju zaštite prava osiguranih lica, Fond je dopunom pravilnika samo preciznije definisao određena pravila, jer je naša namjera da svaku uočenu nedorečenost u aktima, maksimalno pojednostavimo kako bi put ostvarivanja prava osiguranih lica bio brži i znatno efikasniji.

Napominjemo da naknadu plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad u slučaju profesionalnog oboljenja ili povrede na radu snosi poslodavac, kako je i Zakonom o radu RS definisano.

Darija Filipović-Ostojić, portparol FZO RS

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prisustvovao je svečanoj godišnjoj skupštini Komore doktora medicine Republike Srpske. Ministar je čestitao dobitnicima godišnjih nagrada za doprinos koji su dali za razvoj nauke i struke. „Važno nam je da imamo partnere u strukovnim udruženjima, sindikatima i partnerskim organizacijama i da svi, iako imamo različite puteve, imamo isti cilj. Zajedno sarađujemo na projektima i konsultujemo se oko toga koji su pravci razvoja našeg zdravstvenog sistema.

Iduća godina biće godina novih rješenja, a pred nama zadatak da to sve sprovedemo“, rekao je ministar Šeranić u obraćanju učesnicima.

U okviru ove manifestacije osobe sa Daun sindromom pokazale su svoje radne i sportske vještine, a prikazani su i kadrovi iz dokumentarnog filma „Neki novi Brodvej“ autora Denisa Bojića.

Ministar Šeranić je naglasio da je potrebna podrška osobama sa Daun sindromom u svim aktivnostima kojima se bave od glume, plesa do sporta.. „Obećao sam ovim mladim ljudima da ću im se pridružiti na njihovim pripremnim treninzima za Evropsko prvenstvo u fudbalu koje se održava iduće godine u Turskoj“, rekao je on.

Organizator Zoran Jelić naglasio je da je ministar Šeranić među prijateljima i da svim članovima ovog udruženja ovakav vid podrške mnogo znači.

Ministar aktivno podržao Movember

Udruženje Down syndrom Banjaluka

Druženje sa ministrom Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prisustvovao je u Jevrejskom kulturnom centru “Arie Livne” u Banjaluci, završnoj manifestaciji povodom obilježavanja Međunarodnog dana djeteta, posvećenoj osobama sa Daun sindromom u organizaciji Udruženja Down syndrom Banjaluka.

Ministar Alen Šeranić pridružio se ovogodišnjim kampanjama u okviru Movembera, akcije u cilju podizanja svijesti o prevenciji raka testisa i prostate. Ministar se pridružio muškarcima koji su u Banjaluci simbolično obrijali bradu kako bi privukli pažnju javnosti o važnosti brige muškaraca o svom zdravlju. „Godišnje u Republici Srpskoj od raka testisa oboli oko 40, a od raka prostate oko 300 muškaraca. Ohrabrujuća je činjenica da su oba ova oboljenja preventabilna, odnosno da se mogu lako dijagnostifikovati i da su ishodi liječenja u slučajevima ranog otkrivanja dobri“, poručio je ministar Šeranić.

111

INFO VIJESTI

IN MEMORIAM

Prof. dr Branislav Talić 1939 - 2019.

U Beogradu je 26.11.2019. godine preminuo profesor doktor Branislav Talić.

Rođen je 1939. godine u Piskavici kod Banjaluke, gdje je završio i osnovnu školu. Realnu gimnaziju je završio u Banjaluci, poslije čega je upisao Medicinski fakultet u Beogradu. Za uspjeh u studiranju više puta je nagrađivan fakultetskim i univerzitetskim nagradama, uključujući i nagradu za najboljeg studenta.

Obavezni doktorski staž je obavio u Opštoj bolnici u Banjaluci, poslije čega je kratko vrijeme radio kao doktor opšte prakse u Zdravstvenoj stanici željezničara Banjaluka - Predgrađe.

Karijeru doktora opšte prakse nastavio je u Zdravstvenoj stanici Omarska kod Prijedora. Na specijalizaciju iz urologije primljen je1971. na Urološkoj klinici u Beogradu. Specijalistički ispit iz urologije položio je 1974. godine.

Postdiplomske studije završio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gdje je odbranio magistarsku tezu i doktorsku disertaciju te stekao akademska zvanja magistra i doktora medicinskih nauka.

U zvanje asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na predmetu hirurgija - urologija, izabran je 1976. godine i od tada je prošao sva univerzitetska zvanja, uključujući i zvanje redovnog profesora Univerziteta, kao prvi redovni profesor u istoriji Medicinskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Krajine.

U periodu od 1979. do 1980. godine, kao stipendista Senata Zapadnog Berlina, proveo je godinu dana na stručnom usavršavanju na klinici Charlotteburg u tom gradu. Poslije toga, bio je na studijskim usavršavanjima na univerzitetskim urološkim klinikama u Majncu, Dortmundu i Hajdelbergu.

Po povratku u matičnu kliniku uveo je brojne moderne hirurške postupke. Poseban domen njegovog interesovanja su dječja urologija i poremećaji reproduktivne funkcije kod muškaraca.

Poslije studijskog boravka u Dortmundu, uveo je na Kliniku metodu razbijanja kamena u bubregu i mokraćnim putevima udarnim talasima (ESWL), kao prvi na teritoriji bivše Јugoslavije.

Od osnivanja Centra za transplantaciju bubrega bio je redovni član transplantacionog tima, a jedan period i rukovodilac Centra za transplantaciju.

Objavio je veći broj naučnostručnih radova u domaćim i stranim časopisima, zbornicima inostranih i domaćih kongresa i simpozijuma i monografiju “Stres inkontinencija urina” sa doktoricom Ksenijom Stefanović kao koautorom.

Bio je saradnik više naučnoistraživačkih projekata na Urološkoj klinici. Napisao je poglavlja iz urologije za udžbenik “Hirurgija za studente i ljekare” i “Urgentna medicina”.

Obavljao je i značajne funkcije na Klinici i Medicinskom fakultetu.

Za vrijeme Odbrambeno-otadžbinskog rata, bavio se humanitarnom djelatnošću. Bio je jedan od osnivača i prvi predsjednik Udruženja Srba Krajišnika u Beogradu i dugogodišnji potpredsjednik Udruženja Srba iz BiH u Srbiji.

Na tom položaju nesebično se zalagao za slanje humanitarne pomoći u Krajinu i Republiku Srpsku. Lično je zbrinjavao i pomagao pri smještaju u druge zdravstvene ustanove u Beogradu velikog broja pacijenata iz otadžbine i obilazio rehabilitacione centre u Srbiji u kojima su liječeni ranjeni borci iz Republike Srpske.

Talić je bio član Srpskog lekarskog društva, Udruženja urologa Srbije i Evropskog udruženja urologa. Bio je redovni član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika (SKANU) u Beogradu i jedan je od njenih podpredsjednika.

Sahranjen je 30. novembra u Banjaluci.

112

INFO VIJESTI

Z

U Kuća zdravlja „Dr Marjanović” postoji već 18 godina u Prnjavoru i pruža usluge porodične medicine za preko 7000 pacijenata kao i razne specijalističke preglede.

U Banjaluci smo počeli sa radom 2011. godine sa timom porodične medicine. S vremenom smo proširili usluge iz domena ultrazvučne dijegnostike kao i laboratorijske usluge, usluge radiologije, kardiologije, ginekologije, neurologije, internističkih pregleda, opšte hirurgije, urologije i endokrinologije.

Novitet u Kući zdravlja Banjaluka je da se u novembru zvanično počelo sa izdavanjem ljekarskih uvjerenja za polaganje vozačkog ispita i pružanje vozačkih dozvola. Takođe, da napomenemo, otvorili smo ambulantu u Doboju 2018. godine kao i u Šibovskoj.

114

Novitet u Kući zdravlja Banjaluka Pripremila: Dragana Ćetojević

Finansirali smo specijalizacije za našu kuću: specijalistu neurologije, porodične medicine kao i doktorku medicine rada.

U želji da pružimo kvalitetnu uslugu svojim pacijentima trudimo se da stalno napredujemo i omogućavamo svojim radnicima neophodne edukacije. Sve naše medicinske se-

stre su dodatno edukovane za rad u timu porodične medicine kao i doktori medicine koji rade u našim ordinacijama.

Put srpskih branilaca 33. Banjaluka Tel. +387 51 490-690 kucazdravljabl@gmail.com http://kucazdravlja-banjaluka.com

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 22. 12. 2019 - 20. 2. 2020.

Planetarna konfiguracija na nebu

Ulazak Sunca u znak jarca poklapa se sa izlaženjem poslednjeg ovogodišnjeg broja časopisa „Medici.com“. Svaku Novu godinu pa i ovu 2020. dočekujemo sa željama i ambicijama da bude bolja i srećnija od prethodne. To je energija znaka Jarac koji teži statusu i ostvarenju ambicija i nije čudno što svi u ovom periodu planiraju da ostvare najviše što mogu.

SUNCE ulazi u znak Jarca 22.12. i ostaje do 20.1. kada prelazi u znak Vodolije u kom boravi do 20.02. MJESEC putuje od škorpije do jarca dva puta obilazići zodijak i boraveći u svakom znaku prosječno dva dana. MERKUR se kreće direktno od strijelca do riba sve do 17.2. kada prelazi u retrogradnost. Od 30.12 - 16.1. je u znaku Jarac, od 17.1 - 3.2. je u znaku Vodolija nakon čega ulazi u znak Ribe. VENERA je u znaku Vodolija do 13.1. U znaku Ribe, egzaltirana, je od 14.1 - 7.2, a od 8.2. u znaku Ovan u egzilu. MARS je u znaku Škorpija, u sjedištu, do 3.1. U znaku Strijelac boravi od 4.1 - 16.2. Od 17.2. prelazi u znak svoje egzaktacije, znak Jarac. JUPITER je od decembra 2019. u jarcu, u znaku svog pada, u direktnom kretanju od 4-17°. SATURN u jar-cu, svom sjedištu, u direktnom kretanju od 20-27°. URAN u biku zatičemo retrogradan, a od 11.1. postaje direktan u kretanju. Najduže boravi na 2° znaka, sve do 9.2. i svi koji imaju neku planetu na 2 bika osjetiće uticaj hirovitog Urana.Dobar ili loš, zavisi od potencijala s kojim ste rođeni. NEPTUN ustoličen u znaku svog sjedišta, znaku Ribe, kreće se od 16-17°. PLUTON u znaku Jarac u direktnom kretanju od 22-23°.

SREĆAN ROĐENDAN želim svima Vama rođenim u znacima Jarac i Vodolija i da ste mi živi, zdravi i voljeni i da prepoznate vrijeme prosperiteta i vrijeme kriza i prilagodite akciju u skladu sa planetarnom energijom koja vas pokreće.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Cijeli ovaj period Mars u svom kretanju ima snagu za borbu i akciju. Kreće se od 8-10 kuće horoskopa. Do 3. januara Mars, vladar vašeg Sunca u ovnu, kreće se kroz 8. polje horokopa omogućavajući snažnu podršku od partnera. Snažna seksualnost. Obuzdajte impulsivnost i nepromišljenost koja može dovesti do nezgoda, povreda, svađa. Boravkom u znaku Strijelac do 16.2. stvara povoljne uslove za putovanja, poslove sa strancima i duhovni razvoj. U lošijim horoskopima moguće opasnosti na autoputevima. Od 17.2. nadalje, boraviće u vašem polju statusa i karijere i, zavisno od ličnog horoskopa, može doneti uspjeh ili neuspjeh u borbi za ostvarenje ambicije. Šetnje u prirodi će prijati vašem zdravlju.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vladar vašeg znaka Venera putuje od 10-12. polja horoskopa bikova. Do 13. januara utiče na dobar poslovni perod, zaradu i ljubav. Možda vaše emocije budu u sukobu između ljubavi i dužnosti. Dobar aspekt sa Suncem povezaće oboje i dati ispravnu odluku. Mars u polju partnerstva do 3.1. može uticati na sklonost sukobima i svađama. Ostatak januara pa do prve nedelje februara nailazi malo ležerniji period sa željom za više društvenog života, druženja s prijateljima, odlaske na zabave i žurke. U ostatku februara sklonost tajnama u emotivnoj vezi ili zadržavanju emocija za sebe. Još ste pod povoljnim uplivom Saturna i Plutona koji utiču na dobru sposobnost organizacije, planiranja i realnog sagledavanja situacije. Sve probleme možete riješiti ukoliko ste disciplinovani i istrajni. Sposobnost regeneracije.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Merkur, vaš vladar, brzo putuje od 7. do 10. polja horoskopa, donoseći u ova dva mjeseca česte promjene interesovanja, od usmjerenosti na partnerstvo i javni život, potom na novac i podršku od drugih preko potrage za duhovnim vrijednostima, vjerom u svoje sposobnosti do konačnog definisanja cilja. Tokom perioda moguća je pojačana nervoza, u prvoj polovini januara moguće su prehlade, osjetljivost disajnih organa i depresivna stanja.

Sa Saturnom i Jupiterom u vašem 8. polju horoskopa moguće su povrede i operacije, ali i zaštita na operacionom stolu. S Venerom u polju statusa od 14.1 - 7.2. mogućnost dobijanja boljeg posla ili boljih uslova rada.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Vaše 7. polje partnerstva, od decembra 2019. i narednih godinu dana, je blagoslovljeno zaštitom Jupitera u njemu.

Odnosi sa partnerom su zasnovani na međusobnoj odgovornosti, dužnosti i poštovanju. Može pomoći da smanji loš upliv drugih planeta. Ali, ako je vaš lični horoskop sklon tome, mogući su materijalni

116

gubici kroz partnerstvo. Saturn se već dugo kreće poljem partnerstva i utiče na realno sagledavanje odnosa, dobre veze još više učvršćuje, a loše okončava. Rođeni u drugoj dekadi znaka biće pod nepovoljnim uticajem Saturna i Plutona, suočeni sa nužnošću da razumiju krizu kroz koju vaš partner prolazi. Ostanite strpljivi, budite mu podrška. Pritisci spoljnih uslova nezavisni su od vašeg djelovanja i traju tokom decembra i januara. Izdržite.

Izreka kaže: „Što vas ne ubije to vas ojača.“ LAV - 23. 7 - 23. 8.

Period pun energije i ogromne snage traje do polovine februara. Utiče na borbenost i snažne želje za ostvarenje ciljeva. Povoljno za sportske aktivnosti i javne nastupe. Ako ste rođeni sa Venerom u znaku Lav može donijeti početak ljubavne veze ili ako ste u vezi veoma povoljan i skladan emotivni period. Od decembra Jupiter, planeta uspjeha i sreće, boravi u polju posla i zdravlja i pruža vam zaštitu i pomoć. Ozdravljenje ili poboljšanje zdravlja, ako ste imali zdravstvenih tegoba u prethodnom periodu. Trudnoća i sreća sa djecom. Saturn i dalje traži veliku dgovornost i daje puno obaveza na radnom mjestu. Moguć premor. Odmarajte.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Merkur u brzom tranzitu usmjerava pažnju na više različitih aktivnosti. Posljednjih dana decembra do polovine januara usmjerenost na porodicu, kreativnost i druženje sa djecom. Druga polovina januara biće obilježena velikom aktivnošću na poslu. Tokom februara moguće je putovanje sa partnerom. Jupiter se od decembra uselio u vaše 5. polje i donosi zadovoljstvo i sreću kroz ljubav i djecu. Sposobnost prezentovanja kvaliteta kojima raspolažete i dobici i nagrade za vašu kreativnost. Saturn pomaže da na praktičan način dobijete korist od iskazanih znanja i sposobnosti. Uživajte u ljubavi. Moguće putovanje sa partnerom radi prisustva nekoj predstavi.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere kroz 5. polje, do 13.1. utiče na harmonizaciju ljubavnih odnosa, na ljubaznost u javnim nastupima. Saturn u 4. polju horoskopa daje naglasak na privatni život i porodična pitanja. Ovaj tranzit uvijek daje velike obaveze prema roditeljima ili vlastitoj porodici. Zavisno od ličnog horoskopa, porodica postaje najbolji učitelj, a Saturn će testirati vašu odgovornost prema njoj.

Ulaskom Jupitera u 4. polje, od decembra na period od godinu dana, stvaraju se uslovi za stabilnost u porodici.

Za one koji planiraju odlazak u inostranstvo ovo je povoljan period. Mogućnost za rješavanje stambenog pitanja.

Loš aspekt tranzitnog Saturna prema Suncu čini od vas arogantnu i egoističnu osobu. Razmislite o svom ponašanju, da se jednog dana ne biste kajali i ostali usamljeni zbog sadašnjeg egoističnog ponašanja. Osjetljivi bubrezi. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Sa Marsom u vašem znaku do 3.1. prisutna je velika probojna energija za velike poduhvate. Jake strasti, naglost i sklonost sukobima su prisutni, izbjegavajte netaktičnost i nestrpljivost. Ako vam je Mars u natalu

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

snažan, ovo je period postizanja velikih stvari, u suprotnom mogući problemi u i zdravstvene teškoće. Tokom februara mogući su neplanirani trokovi. Ne jedite na brzinu, niti puno pržene hrane. Saturn u 3. polju omogućava da ideje praktično primijenite. Od 14.1.do 7.2. Venera daje srećan period za ljubav, putovanja, druženja. Sa Jupiterom u polju komunikacija moguća su povoljna putovanja u inostranstvo kao i kupovina stranog automobila.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Jupiter se u decembru uselio u znak Jarac, vaše 2. polje novca, gdje ostaje narednu godinu dana. Može vam donijeti veliku zaradu, ako je vaš lični horoskop tome sklon. U svakom slučaju, ublažiće nepovoljan uticaj Saturna koji je već duže vremena u 2. polju i mogao je uzrokovati problematične finansijske situacije. Samo uz naporan rad, disciplinu i odgovornost u radu i štedljivost u trošenju mogli biste očuvati materijalnu stabilnost. Sa Marsom u znaku Strijelac u periodu od 4.1 - 16.2. imaćete dosta aktivnosti, ali i energije i snagu volje da ih završite u roku. Povremeno možete pokazati netaktičnost i impulsivnost što doprinosi sukobima sa okruženjem.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn, vaš vladar, se kreće posljednjom dekadom jarca i utiče na sve koji su rođeni između 11. i 17. januara. Ako vam je natalno snažan, bićete sposobni za ostvarenje ambicije, s dobrom koncentracijom i izdržljivošću da savladate sve izazove. Može ukazati i na brak. Ako Saturn ima slabu poziciju na rođenju ovaj tranzit može donijeti bolest, depresivna stanja, psihičku uznemirenost, probleme u partnerstvu, bolna razdvajanja. Period sa padom energije i imuniteta i potrebno je dosta odmora. Rođenima od 27.11 -10.12. je druga, veselija slika.

Jupiter u tranzitu preko vašeg Sunca doprinosi ekspanziji i entuzijazmu. Veoma povoljan za zdravlje i oporavak.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Mars od 4.1 - 16.2. u harmoničnom aspektu sa Suncem omogućava vam veliku snagu i mogućnost da pobijedite u svakoj borbi. Mogući su veći finansijski troškovi. Saturn koji hoće red i dobru organizaciju u životu izvlači „ispod tepiha“ sve sa čim ranije niste mogli da se suočite. To nije nimalo lagan proces, jer na svjetlo dana moraju izaći svi strahovi da se sa njima suočite. Moguća su neraspoloženja i depresivna stanja, loši snovi. Rođeni 21 - 23.1. mogu imati problema sa kičmom i srcem.

U Novu godinu ulazite sa Venerom u vašem znaku, koja daruje sreću i dobro raspoloženje. Do kraja februara povoljan period za finansije i dobar odnos sa rodbinom.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Tranzit Jupitera kroz 11. kuću može pomoći da poboljšate finansijsku situaciju uz pomoć prijatelja. Imaćete velike planove i očekivanja tokom 2020. godine. Ako vam je na rođenju dobro postavljen, može donijeti značajan novac od karijere. Povećanje penzija.

Uticaj tranzita Urana ogleda se u snažnoj inspiraciji za pisanje. Mentalni procesi su brzi sa originalnim idejama.

Venera u ribama od 14.1 - 7.2. donosi sreću, popularnost i, uopšte, vedro raspoloženje. Napet aspekt Marsa tokom januara do polovine februara tjera na aktivnost. Čuvajte se povreda stopala ili kukova. Moguće faze razdražljivosti i netolerantnosti. Pad imuniteta rođenima 7. i 8. marta.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Slabine

Aforizmi Sekretarica ministra za zdravlje nije smjela da jauče na porođaju, jer je ministar tih dana govorio sve najbolje o našem zdravstvu. *** Naša bolnica ispunjava želje bolesnicima. Mogu iz nje da pobjegnu kad god hoće. *** Primljen jedan opozicionar u bolnicu pa udario drvljem i kamenjem po direktoru, doktorima, osoblju.

Jedino, kaže, mrtvačnica dobro radi. *** Kod nas se rijetko rađaju dvojke i trojke, jer se majke plaše da bi država odmah jedno uzela sebi za porez. *** Prema bolničkom jelovniku, meso je ili štetno po zdravlje ili je jako skupo. *** Kako njemu onako malokrvnom da u krv uđe tolika pohlepa? *** Jednog skupštinskog poslanika primili na liječenje u pedijatriju. Od početka mandata ponaša se kao dijete. *** Kako da razumijem vijest da je šef klinike uhvatio sestru na spavanju? *** U životu se nije namučio. Najteže što je podigao bile su ženske noge. *** Kada se bude nagrađivalo po učinku, babice će u rađaonama jaukati što nema porodilja. *** Danas je medicina uznapredovala. Ode djevojka u bolnicu da operiše slijepo crijevo, a vrati se kući s djetetom. *** Pušači su srebroljupci. Više kukaju što su poskupjele cigarete nego što se truju. *** Jedan starac nije htio da mu traže mjesto u bolnici. Kaže: “Što bih ja čekao mjesto u bolnici kad mene čeka mjesto u groblju“. *** Transfuzija mu je spasila život. Ali, pošto je krv uzeta od opozicionara, on sve najgore govorio o zdravstvu. *** Svako u bolnici traži zdravlje, a zdravlje je skupo i zato bolnice loše posluju.

I muškrci i žene imaju svoje slabine i slabosti. Razlika je što muškarci na ženskim slabinama pokazuju svoje slabosti, a žene sa svojim slabinama prikrivaju slabosti. Udarite li nekoga po slabinama, jaukaće.

Ako to činite po slabostima, on će da uzvraća vikom i drekom. Ljekari prije podne bolesnima liječe slabine.

Satiričari i prije i poslije podne (kad nisu zauzeti pijenjem u kafani) društvu liječe slabosti. Ako se, kao u ovom našem slučaju, ljekar bavi humorom i satirom, on prije podne narodu liječi slabine, a poslije podne slabosti. Za prvo mu trebaju lijekovi, a za drugo se može koristiti i vlastita žuč. Slabine su osjetljive na hladnoću i trebalo bi ih nositi samo u julu i avgustu ove 2015. kada je temperatura bila do 40 stepeni Celzijusovih. No, pošto među nama ima zaboravnih, ne preporučuje se odvajanje od slabina, tim više što se od slabosti ne možemo odvojiti.

U predjelu slabina se nalaze bubrezi. I kod najljenjih osoba, bubrezi rade bez prekida. Ne samo danonoćno već čak i na novogodišnje i prvomajske praznike, u dane slave, na dan državnosti i druge svece. A šta bubrezi rade u tim slabinama i zašto baš tu, ne znaju ni obavještajne službe. Ko zna šta se još krije u tim slabinama i sve što mogu da učinim za vas jeste da vam savjetujem da se što više klonite slabina.

Vama savjetujem, a sebi ne mogu da sudim. Kako bih mogao biti ravnodušan kad vidim lijepe, bakarne boje kod mlade žene, glatke nabrekle ženske slabine. Moje slabosti tada porastu i utrostruče se, pa ne samo što ne znam šta radim nego ni šta mislim.

Neki muškarci ženama masiraju slabine. Oni nisu svjesni da na taj način mogu da zakače bubrege i ko će prečišćavati krv i sklanjati otrove i usmjeravati ih u pravcu mokraćne bešike. Zato, treba mnogo pažnje posvetiti slabinama. Da ja nisam tako činio ne bih ovoliko razotkrio svoje slabosti. Ako i u našoj Skupštini usvoje zakon o jednopolnim brakovima, cijena slabinama će naglo skočiti. Ovako, hvala Bogu, naši muškarci slobodno šetkaju sa svojim slabinama i slabostima.

Šale Bolesnica zove sestru i pita je kako se piju lijekovi.

Lako – upada drugi bolesnik – staviš u usta i zaliješ vodom.

--- Doktore, šta si mi operisao?

- Slijepo crijevo – odgovara ljekar.

- E, ako je bilo slijepo neka si ga izvadio. A i primijetila sam ja da sve slabije vidim...

--Bolničar koji voli da se šali, govori servirki: - Ovome ne daj da večera, jer onaj drugi sutra ide na operaciju..

--Pita jedan građanin drugoga: - Je li u bolnici štrajkuju kada ne rade dva dana?

- Ne, brate. Juče nisu bili primili platu i nisu radili, a danas su je primili pa se čašćavaju doručkom.

--- Direktore, šta da radimo ako je neki bolesnik težak, a nema zdravstveno osiguranje – pita mladi ljekar.

- Obavezno ga odmah primiti, ali prije toga obezbjediti ko će da plati liječenje – reče iskusni rukovodilac.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--- Da smo usmjerili sredstva za izgradnju novog groblja u modernizaciju zdravstvene službe, groblje nam ne bi ni trebalo.

--Hirurg govori operisanom pacijentu da mu je izvadio metar crijeva i polovinu jetre, a ovaj će: - Vala, i neka si, doktore, samo ako si potrefio na ono što nije valjalo...

--Zadovoljan sestrinskom njegom, pacijent na polasku govori sestri: - Svaka ti čast, sestro, na onome što si uradila za mene. Da imam pet maraka, dao bih ti ih od srca.

--Iz kabineta jedne političke stranke zovu bolnicu i pitaju: - Naš predsjednik je uspješno liječen kod vas, a nas interesuje šta vam je najviše potrebno da učinimo za vas? Kad ovaj odgovori: - Najpotrebnije su nam plate – telefonska veza se prekinu.

--Pita bolesnik drugog bolesnika: - Šta znači ovoliko meso za ručak, kao nikada?

- Direktor je član Udruženja lovaca, a juče je bilo otvaranje lova na zečeve...

--Trudnica pred sami porođaj pita babicu može li da se porodi ako nije zdravstveno osigurana.

-Može –govori joj babica – ali samo ispred porodilišta..

--Na zasjedanju Skupštine jedan poslanik, koji inače pjeni dok diskutuje, ublažio riječi pa ne bi se reklo da je onaj nekadašnji. Na pitanje jednog od prisutnih šta mu to najednom znači, neko odgovori: - Operisao žučnu kesu pa nema gorčine u rezervi.

--Jedan biznismen uplatio, mimo reda i potrebe, da mu daju infuziju. Kad je infuzija istekla, zove sestru da isključi. Sestra odmah ne dolazi, a on se dere: - Isključite je, sestro, ja sam je platio!

- Da, ali je jedna cijena da se uključi, a duplo veća da se isključi –nasmija se sestra.

--Došao poslanik na psihijatriju i pita psihijatra u koju bi stranku bilo najbolje da pređe. Psihijatar ga gleda neko vrijeme, pa će: - Svejedno je, gospodine, niti će izgubiti ona iz koje idete niti će dobiti ona u koju dođete.

--Servirka dijeli večeru i stavlja tanjir pred jednog bolesnika. On joj odgovara da sutra ide na operaciju i da neće večerati. Jedan drugi bolesnik, neko spadalo, će ne to: - Jedi, ludo, možda ti je to posljednja večera...

117

96

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

Ekskluzivni uvoznik i distributer za BiH

Noni originalno pakovanje Tel. +387 51 216 824, 211 904, 306 969

PREGLEDI I LIJEÄŒENJE

Sretni predstojeći praznici

Našim dragim čitaocima srećni predstojeći praznici

2020

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL – fonijatar, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

Poštovanim čitaocima

časopisa „Medici.com” i dragim gostima Vrnjačke Banje, srećni predstojeći praznici,

Apartman DOLOVAC Vrnjačka Banja

Mobilni: +381 (0) 65 371 3554