Medici.com 97 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

UKC RS

Saradnja ljekara Slovenije i Srpske

Riječ urednika Zagledani u nebeski beskraj, pomislili smo kako prođoše i decembar i januar, a prave zime ni na pomolu. Februar je u punoj dominaciji. Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračnu zavjesu noći, skraćuje je i stvara uslove zori da dan što prije porodi, a suncu da ga pridrži i umije. Ispratili smo staru godinu. Novogodišnje trenutke sa porodicom i prijateljima već smo ostavili iza sebe u albume i sjećanja, tanjih novčanika i većeg obima struka. Bilo je lijepo i lijepo je trajalo. Umorili smo se i od odmaranja. Započeli smo još jednu godinu našeg života i pristali na sva vremenska pravila, na pisane i nepisane zakone. Igra je počela... I dok proljeće još duboko spava na obroncima naših sjećanja, na daskama planetarnog scenarija već se uveliko odigrava početak... obilježavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi. Ipak, energetski dah proljeća neumoljivo zapljuskuje naše pore. Osjećamo vedre vibracije, kao da se ponovo rađamo, dobijamo snažna krila, šire nam se nove misli i rasplamsavaju ideje... Rađaju se novi izazovi, nove vizije i inovacije. Nastavljamo sa gradnjom našeg veleljepnog medijskog hrama hrabro, čvrsto, sa vjerom i stilom. Nošeni ovim duhom, pristižemo na prag 97. broja „Medici.com“-a! Zakoračivši smjelo u 2020. godinu, u ovom februarskom dvorištu, našao se pred novim zahtjevima i izazovima, pred brušenjem kamena budućnosti, udišući život novim idejama i planovima i ispunjavajući svoje snove. I opet zajedno, sa jasnim ciljem hrlimo i pristžemo pred vrata nove dimenzije, donoseći vam pregršt novih tema, kongresa, simpozijuma i konferencija... I dok tako tumaramo kroz žilu materije poput krvi u tijelu čovjeka u zanosnom treptaju raskošnih ljepota i smrtnosti svega što se rodi, na krilima beskonačnog čuđenja, po stazama nade i beznađa odigrava se taj nikad odgonetnuti teatar čovječanstva. Darvinovom olovkom ispisan scenario, kao remek-djelo božanskih majstora... I glumci i publika, svi su jedno i svi zajedno u istom ringu, na istim daskama ludila, u borbi za spasenje smisla, u centrifugalnom vrtlogu sudbine. Sve što stane u jedan mali život zemaljskog čovjeka na prvi pogled može da se sabije u nekoliko pisanih redova. Ko smo, šta smo, gdje smo i koja nam je svrha. Život je kao barka. Ponekad očuvana i graciozna, ponekad okrnjena i dotrajala, ali se njiše po nemirnom i nepredvidivom okeanu koji je donosi, nosi i odnosi. Tako i biva... rađamo se, rastemo, sazrijevamo i odlazimo... sanjamo snove i živimo javu... umiremo i nestajemo. I dok tako po pločnicima vremena ispisujemo sadašnjost i projektujemo budućnost, prst Gospoda stavlja tačke po svojoj volji... Ljepota življenja i jeste u tome što i kada napustimo ovaj svijet, ostajemo u srcima onih koji su nam dali da svoje emotivno korijenje usadimo u njihove duše. Tako je i uvaženi ljekar, humorista i književnik, gospodin, prof. dr Slobodan Janković duboko ukorijenjen u duše nas koji smo ga voljeli, poštovali i uvažavali. Od prvog porođenog časopisa, njegovim humorom i aforizmima ispisivali smo stranicu „Smijte se, zdravo je“ i galili duše naših čitalaca. Sredinom decembra 2019. godine, božanskim kočijama otišao je naš Slobo na put bez povratka. Za njim je ostala tuga i praznina, ali i ponos i zadovoljstvo što smo ga poznavali, što smo se družili i što je bio NAŠ! Smrt je samo promjena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvijek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! Počivaj u miru, dragi Slobo, i neka ti je vječna slava! Ostanite sa nama… Na mnogaja ljeta! Iskreno Vaš „Medici.com“! Prim. dr Momir Pušac

Intervju:

Akademik D. Šećerov Zečević

UNIQA

Sigurna profesija

Timski pristup u liječenju

Bol u leđima

Osobe sa Downovim sindromom

Sindrom suhog oka

Intervju: Mikan Aničić, slikar Lepota spasava svet

Akademik Vladimir Kanjuh Revitalizacija kliničkih obdukcija II deo

UKC RS Info bilten

106

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

98. broj izlazi u aprilu 2020. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Palati Republike Srpske na svečanosti povodom dodjele odlikovanja zaslužnim institucijama i pojedincima uručena su i odlikovanja ljekarima. Za priznanje dugogodišnjeg rada u zdravstvu i veliki doprinos u liječenju i pružanju zdravstvenih usluga za djecu sa područja Republike Srpske, kao i doprinos u obostranoj saradnji zdravstvenih ustanova iz Republike Srbije i Republike Srpske, predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović odlikovala je Ordenom časti sa zlatnim zracima doc. dr sc. med. Radoja Simića, specijalistu dječje hirurgije i direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić”iz Beograda. „Ja ovo veliko odlikovanje koje sam primio od predsednice Cvijanović, doživljavam kao priznanje zdravstvenom sistemu Srbije, ali i ustanovi iz koje dolazim Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta koji se trudi da bude stožer zdravstva u Srbiji, ali i stožer zdravstva u regionu, kako sa Republikom bliskom nama sa kojom imamo specijalne veze, a to je Republika Srpska, tako i sa ostalim zemljama u okruženju. Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta kao najveća dečja zdravstvena ustanova u Srbiji pretenduje da bude u vrhu dečje medicine, u okvirima evropske, svetske dečje medicine i kao takav lider trudimo se da svoja znanja i iskustva prenesemo našim kolegama i saradnicima u zemljama našeg okruženja, a Republiku Srpsku stavljamo na posebno mesto, kao bratsku, jer je doživljavamo kao svoj, isti narod. Otuda ja ovo priznanje, znate kada vas nagrade oni koji su vam najbliži - vaša braća, onda to ima posebnu težinu. Zato će Institut na čijem sam ja čelu i dalje besprekorno pomagati kolegama i svim zdravstvenim radnicima da podignemo nivo zdravstva na najviši nivo, jer ćemo na taj način pomoći da nam deca budu zdrava, da budu srećnija i uspešnija. Imamo odličnu saradnju sa UKC u Srpskoj. Prof. dr Vlado Đajić je osmislio i podigao nivo stručne edukacije primjenjujući savremen pristup, koristeći sve raspoložive resurse, a posebno primenjujući edukaciju dvosmernog pravca, dovođenjem svetskih imena medicine ne samo iz Srbije, već i iz mnogih moćnih zdravstvenih centara sveta u UKC kao i slanja mladih kolega u iste te centre. Ja ovde sa svojim kolegama već duže vreme dolazim, lečimo decu, operišemo ih zajedno sa domaćim lekarima, istovremeno prenosimo svoja znanja, mladi lekari su jako zainteresovani i brzo će biti osposobljeni da samostalno 8

Banjaluka 9. januar 2020. Povodom Dana Republike Srpske

Odlikovanja ljekarima

rade po evropskim i svetskim standardima. Radujem se svakom novom susretu i nastavljamo našu saradnju”. Doc. dr Saša Vujnović primio je Krst milosrđa za razvoj zdravstvenog sistema

Republike Srpske. Doc. dr Saša Vujnović je istaknuti stručnjak iz oblasti radiologije i aktivan član Komore doktora medicine RS, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju UKC RS, predsjednik Stručnog kolegijuma UKC RS, šef Katedre za radiologiju i nuklearnu medicinu Medicinskog fakulDoc. dr sc. med. Radoje Simić, prof. dr Vlado Đajić i doc. dr Saša Vujnović

teta Univerziteta u Banjaluci. Od 2015. do 2019. godine dr Saša Vujnović je bio predsjednik Upravnog odbora Doma zdravlja “Dr Mladen Stojanović” u Laktašima. Od 2006. do 2016. godine bio je član Komisije za medicinska sredstva u sastavu Agencije za lijekove Bosne i Hercegovine, a od 2010. godine je konsultant Fonda Zdravstvenog osiguranja Republike Srpske za područje radiologije. U periodu od 2008. do 2013. dr Vujnović je obavljao dužnost predsjednika Izvršnog odbora Komore doktora medicine RS, a od 2018. godine je predsjednik Komore doktora medicine RS. Bio je učesnik u mnogobrojnim projektima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS. Istakao se pri projektima opremanja sedam bolnica u Republici Srpskoj kroz programe Koreja 1 i Koreja 2. Autor je mnogobrojnih stručnih i naučnih radova, predavač po pozivu na Univerzitetu u Ljubljani, Beogradu i Novom Sadu. Član je uredništva časopisa Radiology Practice iz Moskve, a kao mentor je radio sa preko 30 specijalizanata radiologije. Kao ekspert Ujedinjenih nacija učestvovao je u ekspertskim misijama u Grčkoj, Jordanu, Izraelu, Maleziji i Nepalu sa ciljem unapređenja organizacije radioloških službi u tim zemljama. Doktor Vujnović je osnivač i predsjednik Udruženja radiologa Republike Srpske te član Evropskog udruženja radiologa kao i Udruženja radiologa Sjeverne Amerike. Dobitnik je specijalnih priznanja Udruženja radiologa Srbije i Udruženja radiologa Sjeverne Amerike za razvoj radiologije i međunarodnu saradnju. Medici.com

ovodom nedavne posjete Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske ambasadora Republike Slovenije u BiH Zorice Bukinac, 5. februara 2020. godine, generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić izjavio je da UKC RS ima izuzetno dobru saradnju sa Univerzitetskim kliničkim centrom u Ljubljani, uz uvjerenje da će ona biti nastavljena. Naglasio je da je veliki broj ljekara u posljednje dvije godine bio na edukaciji u Sloveniji, a da je i veliki broj ljekara i zdravstvenih radnika iz Slovenije dolazio u naš UKC prenoseći nama svoja znanja i vještine. Dodao je da su mnoge dijagnostičke i terapijske tehnike od kolega iz Slovenije usvojene i uspješno se primjenjuju. Prof. dr Đajić izrazio je zahvalnost direktoru Univerzitetskog kliničkog centra u Ljubljani Janezu Poklukaru i svim njegovim saradnicima, načelnicima i ljekarima iz tog centra za sve što su uradili za ljekare u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Ambasador Republike Slovenije u Bosni i Hercegovini Zorica Bukinac rekla je da su za ovaj region važni protok znanja i razmjena iskustava, ističući da program razmjene i edukacije ljekara između dva univerzitetska centra pokazuje da ima budućnost. Ona je naglasila da između BiH i Slovenije i njihovih gradova, građana i običnih ljudi postoji izuzetna saradnja na svim poljima. Pomenuta saradnja, razmjena stručnih iskustava i usavršavanja zdravstvenog kadra, podstakla nas je da saznamo više o projektu edukacije UKC RS. Saradnja između ljekara Srpske i Slovenije traje godinama, da bi se u posljednjem periodu intenzivirala. Direktor prof. dr Vlado Đajić ističe da je ulaganje u obrazovanje i usavršavanje ljudi najbitniji element razvoja ustanove, jer ljudi su ti koji su osnovni kreatori, pokretači i stvaraoci nove dodatne vrijednosti, kao i nosioci svih promjena koje se dešavaju. -Edukacija je dvosmjeran proces i sprovodi se na dva načina, putem posjete vrhunskih stručnjaka iz svijeta UKC RS te slanjem našeg osoblja u eminentne svjetske centre. Evidentan je čest boravak ljekara iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Amerike u UKC RS te izvođenje najkomplikovanijih procedura i zahvata, skupa sa našim medicinskim osobljem. Bliski i partnerski odnosi su, između ostalih, uspostavljeni i sa Univerzitetskim kliničkim centrom Ljubljana. Početak uspješne saradnje između Klinike intenzivne medicine za nehirur-

Z D R A V S T V O

Projekat edukacije UKC RS

Saradnja ljekara Slovenije i Srpske

Ambasador Slovenije u UKC RS

Press koferencija, dr Gorjup, maj 2018.

ške grane UKC RS i internističke Jedinice intenzivnog liječenja u UKC Ljubljana počeo je odlaskom naših ljekara u Sloveniju. Tada je poslovodstvo naše ustanove odlučilo da uspostavi stalnu saradnju sa prof. dr Vojkom Gorjup, specijalistom internistom-intenzivistom i koordinatorom za supspecijalizaciju iz intenzivne terapije u Sloveniji, te direktorom ECMO centra za Sloveniju. Poziv da posjeti našu ustanovu doc. dr Vojki Gorjup bio je prije svega izazov, a sada smo u situaciji da prof. Gorjup redovno dolazi u Kliniku intenzivne medicine za nehirurške grane UKC RS gdje zajedno sa ljekarima radi na kontinuiranoj medicinskoj edukaciji iz intenzivne medicine, hemodinamskog praćenja kritično oboljelih pacijenta te uvođenje kolega u rad VV ECMO („vještačka pluća“). Koliko je važno ulaganje ne samo u opremu i objekte, već i u edukaciju našeg kadra najbolje se vidi iz broja spasenih ljudskih života.

U posljednje vrijeme saradnja sa Slovenijom se intenzivirala, strukturisala i postala daleko sadržajnija. Od aprila 2018. godine, zahvaljujući odličnoj saradnji menadžmenta dvije institucije, mjesečno najmanje dva ljekara UKC Republike Srpske idu na jednomjesečnu ili višemjesečnu edukaciju u UKC Ljubljana. Interesovanje zaposlenih za edukaciju je izuzetno veliko, stoga su uvedeni kriterijumi na osnovu kojih je napravljena najoptimalnija selekcija kadra za edukaciju. Načelnici su prilikom predlaganja ljekara za edukaciju uzeli u obzir njihovu motivisanost i zainteresovanost te predložili ljekare koji su posvećeni svom poslu i koji svojim stručnim, ljudskim i moralnim kvalitetima zaslužuju da se i u ova teška vremena za poslovanje, investira u njih. S obzirom na veliki broj zainteresovanih, selekcija je uvijek teška, međutim, možemo bez ikakve rezerve da kažemo da zaista imamo čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa našim ljekarima, da nas oduševljavaju svojom elokventnošću i entuzijazmom, znanjem i spremnošću da se razdvoje od porodica i odu na edukaciju. Skoro da ne postoji segment edukacije koji nismo pokrili. Naši ljekari su se edukovali i edukuju iz oblasti neurohirurgije, abdominalne hirurgije, vaskularne hirurgije, torakalne hirurgije, intenzivne medicine, plastične hirurgije, anestezije i intenzivne njege (s posebnim naglaskom na kardio i torakal9

Z D R A V S T V O

nu anesteziju, pedijatrijsku anesteziju), plastične hirurgije, pedijatrije (počevši od neurologije pa do intenzivne njege), interventne kardiologije, specijalizacija u okviru interne medicine, radiologije, nuklearne medicine s naglaskom na PET i SPECT CT, pulmologije, kliničke rehabilitacije.... Specifičnost programa edukacije u Sloveniji, između ostalog, je i edukacija glavnih sestara UKC RS te edukacija timova iz Centra urgentne medicine. Naše medicinske sestre su prošle edukaciju u UKC Ljubljana i, bez sumnje, stekle kvalitetnu osnovu za nadogradnju našeg sistema rada. Već u maju 2019. godine imali smo uzvratnu posjetu iz Slovenije. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je ugostio 50 medicinskih sestara, babica i zdravstvenih tehničara iz Pomurja, Slovenija, koji su sa svojim kolegama u Banjaluci razmijenili iskustva i znanja. Uspostavljeni su odnosi sa torakalnom hirurgijom u UKC Ljubljana na čijem je čelu ekspert savremene grudne hirurgije doc. dr Tomaž Štupnik. Zahvaljujući edukaciji našeg kadra u UKC Ljubljana danas izvodimo i operacije koje predstavljaju najveći domet grudne hirurgije u liječenju karcinoma pluća. Primjera radi, u martu 2019. godine su naši ljekari skupa sa doc. dr Tomažom Štupnikom izveli uniportal VATS lobektomiju. Radi se o minimalno-invazivnom zahvatu, a ujedno i o radikalnoj operaciji koja se izvodi kroz rez od 3 cm. Ovaj sofisticirani zahvat je skoro bezbolan i oporavak je maksimalno brz, a izvode ga samo najbolji centri grudne hirurgije u svijetu. Paralelno sa edukacijom našeg medicinskog kadra radi sa i na edukacijama koje spadaju u domen kvaliteta, informacionih tehnologija i menadžmenta. U nekoliko navrata je održana edukacija iz oblasti koje se odnose na sertifikaciju i akreditaciju naše ustanove (usaglašenost sa zakonskom i drugom regulativom, planiranje i upravljanje, unutrašnja organizacija, upravljanje resursima, interne provjere, korektivne i preventivne mjere, upravljanje tokovima informacija, upravljanje kvalitetom, upravljanje rizikom, medicinski menadžment, postupanje s pacijentom, sestrinstvo, službe za podršku), klinički informacioni sistem, laboratorijski informacioni sistem, radiološki informacioni sistem, upravljanje bezbjednošću - pacijenata i zaposlenih... Takođe, održana je edukacija iz oblasti informacionih tehnologija (serverska infrastruktura, mrežna infra10

Slovenačka delegacija, oktobar 2019.

struktura, sistema tehničke zaštite (video-nadzor, vatrodojava, build management system), KIS-a, RIS-a, PACS-a, telefonske centrale, call centra,...

i mogućnostima saradnje i produbljivanju edukacije koja kontinuirano teče još od 1. aprila 2018. godine. Dogovoreno je da se saradnja formalizuje na najvišem

U oktobru 2019. godine u posjetu Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske došli su generalni direktor UKC Ljubljana Janez Poklukar, dr med., strukovna direktorka Univerzitetskog kliničkog centra Ljubljana prof. dr Jadranka Buturović-Ponikvar, viša savjetnica i šef Službe za odnose sa javnošću i unutrašnju komunikaciju UKC Ljubljana Jure Brankovič, dipl. novinar. Menadžment UKC RS je sa kolegama iz Ljubljane razgovarao o daljim planovima

nivou i tom prilikom je potpisan ugovor između dvije ustanove. Napravljen je niz konkretnih planova koji se odnose na pravce dalje edukacije i uspostavljanja još boljih veza između dvije ustanove. Razgovor je bio izuzetno interesantan, pogotovo ako se uzme u obzir da kolege rade u jednoj od najvećih bolnica u Evropi, osnovanoj prije više od 200 godina (1786. godine), sa više od 2100 bolničkih kreveta, ukupnim prihodom od više od 500 miliona evra godišnje, bol-

Prof. Đajić, doc. dr Štupnik i dr Kantar, mart 2019.

Prim. mr sc. med. Zoran Roljić, opšti i vaskularni hirurg na edukaciji u UKC Ljubljana

Z D R A V S T V O Posjeta medicinara iz Slovenije, maj 2019.

nici koja zapošljava preko 8000 zdravstvenih radnika i saradnika. Već u januaru 2020. godine u posjetu Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske došao je priznati svjetski i evropski stručnjak iz Slovenije doc. dr Rihard Trepše, predsjednik Evropskog udruženja za koštano-zglobne infekcije. Tokom svog boravka, doc. dr Trepše je sa našim hirurzima iz Klinike za ortopediju i traumatologiju uradio vrlo komplikovan operativni zahvat revizije proteze koljena nakon infekcije. Nedavna posjeta ambasadorke Republike Slovenije u BiH njene ekselencije Zorice Bukinac i konzula Republike Slovenije u Banjaluci Marjana Ristića i

klinika i službi pod jedan krov, otvaranja novih organizacionih jedinica, poput Centra urgentne medicine, investiranja u edukaciju naših zaposlenih, koji se, pored edukacije u Ljubljani, edukuju i u AKH Beč, Onkocentru u Sankt Peterburgu, u Njemačkoj, Beogradu.... Razgovarano je o planovima i aktivnostima koje su pred nama poput otvaranja kardiohirurgije, instaliranja nove najmodernije angio-sale za interventnu radiologiju, daljeg investiranja u edukaciju i razvoj, izgradnje i otvaranja Centra za maligna oboljenja sa hospisom... Sticajem okolnosti, u redovnoj posjeti UKC RS bila je i prof. dr Vojka Gorjup, tako da je ambasadorka tokom obilaska dijela UKC Halid Bešlić, prof. dr Vlado Đajić i dr Zoran Milošević, oktobar 2017.

saradnika, bila je prilika da ih upoznamo sa sadržajem i širinom naše saradnje i namjere da je nastavimo. Tom prilikom delegacija je razgovarala samnom i prof. dr Zoranom Mavijom, mojim pomoćnikom za ljudske resurse o pomacima koje smo napravili u posljednjem periodu, počevši od rekonstrukcije, izgradnje i opremanja UKC RS, preseljenja svih

RS bila u prilici da iz prve ruke sazna više konkretnih informacija o edukaciji u Sloveniji i dolasku stručnjaka iz Slovenje u UKC RS te o problemia s kojima se suočavamo. Dosadašnji rezultati edukacije su već vidljivi, mada smo tek na pola puta od planiranog. Novo znanje, iskustvo, vještine, informacije, kvalitet, vrijeme, Doc. dr Rihard Trepše iz Slovenije u stručnoj posjeti Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC RS

„Ljepota i bogatstvo edukacije ima još jedan segment, a to je uspostavljanje ličnih, prijateljskih odnosa između ljudi, mogućnost da se prijatelj u nevolji zovne u pomoć ili, pak, da se pozove da se vidimo i još bolje upoznamo. Sjećamo se kada su naši ljekari uz pomoć prof. Gorjup (čiji su hitni dolazak omogućili i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova RS) uspjeli spasiti život djevojčice H.O. (2005) koja je primljena zbog poremećaja stanja svijesti te otkazivanja svih vitalnih organa i organskih sistema koji su nastali kao posljedica utapanja. Ili, kada je poznatom našem pjevaču Halidu Bešliću, zahvaljujući neplaniranom preventivnom pregledu koji je uradio prof. dr Vlado Đajić, doslovno spasen život. Bešlića je operisao svjetski poznati interventni neuroradiolog Zoran Milošević, koji redovno dolazi u Univerzitetski centar Republike Srpske, pri čemu ne samo da operiše pacijente, već pruža i vrhunsku edukaciju našim ljekarima. Pamtimo kada je prilikom boravka u KIM-u prof. dr Gorjup zabilježila šta konkretno nedostaje te je prilikom drugog dolaska donirala potrošni materijal u vrijednosti od 5000 evra i time uslugu koja se pruža pacijentima podigla na još viši nivo. Sjećamo se kada je u oktobru 2019. godine cijeli tim Klinike za torakalnu hirurgiju, njih preko 30 na čelu sa načelnikom doc. dr Štupnikom, došao u posjetu Torakalnoj hirurgiji UKC RS“, istakli su prvi saradnici direktora Vlade Đajića. brzina već se osjete u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i to je motivacija da se još organizovanije i uspješnije krene u nove edukacije, ističe prof. Đajić. Priča je mnogo, događaja je još više, a suština je u tome da nijedan projekat ne može u potpunosti uspjeti bez podrške ljudi, partnera, tima, a UKC RS je za projekat edukacije osoblja i sve projekte koje izvodi imao i ima maksimalnu podršku srpskog člana Predsjedništva BiH gospodina Milorada Dodika, predsjednika RS gospođe Željke Cvijanović, Vlade RS i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS. Još jednom od srca želim da se zahvalim, u svoje lično ime i u ime svih mojih kolega rukovodstvu Univerzitetskog kliničkog centra Ljubljana, posebno generalnom direktoru Janezu Poklukaru na svoj podršci i saradnji, poručio je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. „Medici.com“

Z D R A V S T V O

dravstveni sistem se ponovo suočava sa nerazumijevanjem pojedinih segmenata društva, budući da su sve češći apeli za smanjenje stope doprinosa za zdravstvo koji su jedini izvor finansiranja cjelokupnog zdravstvenog sistema. Međutim, u situaciji kada se doprinosi za zdravstvo neredovno uplaćuju i kada se po tom osnovu Fondu duguje više od 280 miliona KM svako umanjenje redovnih prihoda Fonda moglo bi da ugrozi finansiranje zdravstvenog sistema. Fond se već godinama suočava sa neskladom između svojih prihoda i rashoda, prvenstveno zbog toga što godišnji troškovi zdravstvene zaštite u kontinuitetu rastu dok, sa druge strane, Fond ima izrazito nepovoljnu strukturu osiguranika i jedini izvor prihoda – doprinose koji se, pak, neredovno uplaćuju. Potrebe osiguranika i zdravstvene struke svakim danom sve su veće, a u svijetu se svakog mjeseca proizvede novi lijek koji iziskuje ogromne troškove. „Sve te tehnološke inovacije u medicini, a i očekivanja struke, osiguranika i javnosti, jako je teško pratiti sa ograničenim finansijskim mogućnostima“, smatraju u FZO RS. Osim toga, Fond godinama apeluje na javnost i institucije da ih podrže u borbi za obezbjeđenje dodatnih izvora finansiranja (akcize od duvana i alkohola) kao što su uradile i druge zemlje u regionu koje imaju slične modele finansiranja zdravstvene zaštite. Čak i te zemlje, poput Hrvatske i Slovenije, koje imaju dodatne izvore od finansiranja, danas se suočavaju sa finansijskim

Hrvatska i Slovenija imaju dodatne izvore finansiranja U zemljama regiona, pa i u EU, dopunski izvori učestvuju sa oko 20 odsto od ukupnih prihoda obaveznih zdravstvenih osiguranja, a najzastupljeniji izvor upravo je dodatno oporezivanje po zdravlje štetnih proizvoda. Hrvatska i Slovenija, primjera radi, već odavno imaju dodatne izvore finansiranja, pa oko 150 miliona evra godišnje pripadne hrvatskom zdravstvu od akciza na duvan i alkohol. 12

Iz FONDA ZO RS

Ko zagovara nižu stopu doprinosa za zdravstvo? Redovna uplata doprinosa i dodatni izvori finansiranja ključ održivosti sistema Pripremila: Darija Filipović-Ostojić, portparol FZO RS

problemima jer su izazovi finansiranja u zdravstvu svakim danom sve veći. „Iako je Fond u protekle tri godine u svim segmentima na koje je mogao da utiče racionalizovao troškove i u kontinuitetu smanjuje svoje obaveze, dugoročno gledano, sadašnji model finansiranja bez dodatnih izvora finansiranja neće biti dovoljan da uskladi potrebe struke i osiguranika sa sredstvima sa kojima raspolaže. Dodatni izvori finansiranja i pretpostavka da se poštuju zakon, odnosno redovno uplaćuju doprinosi, jedini su garant dugoročne finansijske održivosti zdravstvenog sistema“, jasni su u Fondu. Fond već sada ima situaciju da se zdravstvenom sistemu duguje više od 280 miliona KM zbog neuplaćenih doprinosa, a u svemu tome, nije uzet u obzir dugogodišnji problem rada na crno, prijavljivanje radnika na minimalnu platu ili korišćenje instituta nezaposlenosti kao mehanizma korišćenja zdravstvene zaštite, odnosno na teret svih onih koji redovno uplaćuju doprinose. I bez obzira na takvu situaciju, sve češći apeli poslodavaca su da se smanje stope doprinosa, odnosno da se vrati na period kako je to bilo prije 2008. godine. Međutim, situaciju prije 2008. godine i sada je nemoguće porediti, jer je tada paket prava obaveznog zdravstvenog osiguranja bio znatno manji bez uvođenja većeg broja citostatika, bioloških lijekova, skupe dijagnostike

i svega ostalog što danas prati zdravstveni sistem. „Osim toga, 2008. godine stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosila je 15 odsto i obračunavala se na neto platu, a ukupni rashodi Fonda su iznosili su oko 510 miliona KM. U 2018. primjera radi, stopa je iznosila 12 odsto i obračunava se na bruto platu dok su ukupni rashodi Fonda veći za 288 miliona KM, oko 57 odsto“, stav je FZO RS. Dakle, održivost zdravstvenog sistema je prioritet i u tom smislu potrebno je mijenjati svijest pojedinih segmenata društva na način da se od zdravstva ne uzima kako bi neko drugi funkcionisao, posebno iz razloga što se radi o humanom i solidarnom sistemu za sve građane RS.

inansijskim planom Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske koji je usvojila i Vlada Republike Srpske ukupni prihodi sa primicima planirani su u iznosu od 755.620.000 KM i veći su za 7,53 odsto u odnosu na finansijski plan iz ove godine. Fond je u 2020. godini planirao veća sredstva za finansiranje zdravstvene zaštite i to u ukupnom iznosu od 566.680.400 KM, što je za oko 11,7 miliona KM više u odnosu na plan iz 2019. godine. Iz priloženog se jasno vidi da Fond najveći dio sredstava izdvaja za finansiranje zdravstvene zaštite i to više od 80 odsto od ukupno planiranog budžeta Fonda. Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, najveći dio sredstava Fond izdvaja za finansiranje bolničke zdravstvene zaštite, a tako će biti i u narednoj godini. Opredjeljenje Fonda je očuvanje zdravstvenog sistema, između ostalog, uvođenjem i finansiranjem novih lijekova, u finansijskom smislu pruža-

Z D R A V S T V O

Još 33 nove usluge u zdravstvenom sistemu Srpske

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u ovoj godini počeo je da finansira 33 nove usluge koje do sada nisu bile dio zdravstvenog sistema Srpske i zbog kojih su naši pacijenti slani na liječenje izvan Republike Srpske. Tako je od početka ove godine u zdravstvenom sistemu Srpske dostupna usluga KSAFA aparatom (Kostićev selektivni auditorni filterski aplikator). Riječ je dijagnostici sluha i habilitaciji i rehabilitaciji govora i jezika kod djece sa različitim stepenima razvijenosti sluha, djece sa patologijom razvoja govorne jezičke komunikacije te djece sa poremećajima ponašanja i učenja sa akcentom na period od rođenja do sedme godine. Ova usluga dostupna je u Centru za specijalističke socijalne usluge „Za majku i dijete“ o trošku Fonda zdravstvenog osiguranja RS dok su ranije naši osiguranici koji su imali ove zdravstvene probleme morali da odlaze na liječenje van Republike Srpske. Takođe, ovu uslugu će Fond u potpunosti finansirati, dakle, bez ličnog učešća osiguranika, jer su djeca do 15 godina starosti oslobođena plaćanja participacije.

Osim toga, u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske u ovoj godini se uvode, takođe, nove zdravstvene usluge iz oblasti radiologije, onkologije, intenzivne medicine, dermatovenerologije i slično. Primjera radi, u UKC RS biće dostupna nova dijagnostička usluga ABUS zahvaljujući kojoj se može otkriti karcinom dojke u početnoj fazi, što bi trebalo da omogući i veću uspješnost liječenja od ove bolesti, jer je za potpuno izlječenje jako važno otkrivanje maligne bolesti u ranoj fazi. Takođe, iz oblasti dermatovenerologije se uvode nove dijagnostičke

Usvojen Finansijski plan Fonda

Planirani prihodi u iznosu od 755.620.000 KM nje podrške bolnicama, posebno kada je u pitanju uvođenje novih procedura liječenja, pa u protekle tri godine Fond u kontinuitetu izdvaja veća sredstva za bolničku zdravstvenu zaštitu. Fond je i u 2020. godini planirao veći iznos sredstva za finansiranje bolničke zdravstvene zaštite i to za oko 10,5 miliona KM u odnosu na Finansijski plan Fonda iz 2019. godine. (Ukupni rashodi za bolničku zdravstvenu zaštitu planirani su u iznosu od oko 266 miliona KM). Osim toga, veći iznos sredstava planiran je i za lijekove na recept i to za 3,13 odsto u odnosu na plan iz 2019. godine.

Poslije bolničke zdravstvene zaštite, najviše sredstava FZO RS izdvaja za primarnu zdravstvenu zaštitu, odnosno za finansiranje zdravstvenih usluga osiguranih lica u 54 doma zdravlja u RS, te za finansiranje lijekova na recept, skupih i specifičnih lijekova za onkološka i neonkološka oboljenja i slično. U protekle tri godine, Fond je uspio da smanji cijene pojedinih zdravstvenih usluga, poput hemodijalize što je rezultiralo manjim troškovima za ovaj vid zdravstvene zaštite. Podsjećamo da FZO RS finansira kompletno liječenje osiguranika sa hroničnom bubrežnom

usluge pomoću kojih se na brži način mogu otkriti maligniteti kože, dok se iz oblasti intenzivne medicine uvodi nova usluga „tromboelastometrija“ značajna za smanjenje broja komplikacija zbog liječenja derivata krvi. Kada su u pitanju oblasti biohemijska laboratorijska dijagnostika, mikrobiologija i patologija u ovoj godini uvodi se 27 potpuno novih usluga koje bi trebalo da znatno poboljšaju dostupnost zdravstvene zaštite u RS. Fond će i dalje da podržava bolnice kada je u pitanju uvođenje novih zdravstvenih usluga, jer nam je cilj da sredstva koja se sada izdvajaju za liječenje izvan RS, usmjere u naš zdravstevni sistem, tačnije u zdravstvene ustanove u Srpskoj. Fond će u 2020. godini nastaviti sa trendom izdvajanja većeg iznosa sredstava za bolničku zdravstvenu zaštitu i to za 10,5 miliona KM u odnosu na plan iz 2019. što jasno ukazuje da je opredjeljenje Fonda očuvanje zdravstvenog sistema, između ostalog, uvođenjem novih procedura, odnosno zdravstvenih usluga, lijekova i slično. Podsjećamo da se u zdravstveni sistem RS kontinuirano uvode nove usluge zahvaljujući edukaciji kadrova i opremanju zdravstvenih ustanova novom medicinskom opremom, a sve u cilju poboljšanja dostupnosti zdravstvene zaštite i da se smanji potreba za liječenjem izvan granica RS. Sve ove nove usluge uvrštene su u Cjenovnik Fonda koji se počeo primjenjivati od 1. januara 2020. godine. insuficijencijom koja podrazumijeva dijalizu, lijekove, kao i prevoz pacijenata na hemodijalizu. Budući da je u prethodnom periodu smanjena cijena hemodijalize, u 2020. godini za ovaj vid zdravstvene zaštite planirana su sredstva u iznosu od oko 34,1 milion KM što je manje za 3,32 odsto u odnosu na plan iz 2019. godine. Inače, Finansijski plan Fonda za 2020. godinu baziran je na procjeni potrebnih sredstava za funkcionisanje zdravstvenog sistema kao i na procjeni očekivanih troškova u narednoj godini.

Z D R A V S T V O

Potpisan sporazum iz oblasti zdravstvenog osiguranja

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, ministar zdravlja Republike Srbije Zlatibor Lončar, direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Srpske Dejan Kusturić i direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja Srbije Sanja

a postojanjem Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu sistem je stvorio šansu za ozdravljenje i bolje uslove liječenja u inostranstvu. Šansu koju je ranije bez sistemske podrške Republike Srpske i društva bilo jako teško ostvariti, dobila je Nina Bližnjaković, sedamnaestogodišnjakinja iz Doboja, koja je se zahvaljući Fondu solidarnosti već dvije godine liječi u zdravstvenoj ustanovi u Njemačkoj. Nina je prije dvije godine saznala da boluje od leukemije i da je zbog toga potrebno da se uputi na dalje liječenje u inostranstvo. Od tada njene troškove liječenja finansira Fond solidarnosti i do sada su iznosili oko 309.000 evra.

Radojević-Škodrić potpisali su 31. januara u Beogradu Sporazum o saradnji u oblasti zdravstvenog osiguranja. Cilj ovog sporazuma je da se omogući pristup našim pacijentima, kojima je to potrebno, svim javnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji po cjenovni-

Nina Bližnjaković:

Sa Fondom solidarnosti djeca imaju šansu

Za mališane poklon od „Mybook-a“ i kompanije „Tropik“ Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu i ove godine je zahvaljujući odgovorno društvenim kompanijama uspio da obezbijedi poklone za djecu koja se trenutno nalaze na liječenju. Fond solidarnosti, zahvaljujući pažnji ovih kompanija, nastoji da i mališanima koji se liječe u inostranstvu sa ovim gestom pažnje pošalje poruku da nisu sami i da ih društvo bodri kako bi zajednički prebrodili težak period iza njih. 14

cima koji će biti ujednačeni i urađeni u skladu sa metodologijom koju propisuje Ministarstvo zdravlja Srbije. Kao i do sada, pravo na liječenje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji biće omogućeno onda kada se to liječenje ne može sprovesti u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj, a na preporuku zdravstvene ustanove iz Republike Srpske. Procedura upućivanja ostaje ista i to onda kada se liječenje ne može sprovesti u našim zdravstvenim ustanovama. M.C.

„Nada postoji, a sada i finansijska podrška za liječenje u inostranstvu. Troškovi su ogromni i moja porodica to bez postojanja Fonda solidarnosti, čak i kroz organizovanje humanitarnih akcija, ne bi mogla sama isfinansirati. Sa Fondom solidarnosti svako dijete ima jednaku šansu i, što je najvažnije, mogućnost da zdravstvenu zaštitu dobije u inostranstvu i to onda kada naše bolnice više ne mogu da pruže adekvatnu njegu“, smatra Nina. Pozitivna i sa osmijehom, osvrnula se na svoje liječenje u Njemačkoj i sa javnošću je podijelila i lične strahove

misleći da zbog jezičke barijere neće moći na adekvatan način medicinskom osoblju prenijeti sve ono što je muči. „Ispostavilo se da su svi moji strahovi bili neosnovani, jer mi je medicinsko osoblje u Njemačkoj pružilo najbolju moguću njegu, iako se jako teško nositi sa činjenicom da ste zatvoreni u četiri zida, odvojeni od porodice, svojih prijatelja, svog grada i slično“, istakla je Nina. Svojom pričom, kako je rekla, želi da doprinese informisanju o Fondu solidarnosti kako bi svaki roditelj u svakoj opštini u Republici Srpskoj znao da postoji i na koji način funkcioniše. „Sredstva koja se prikupaljaju za Fond solidarnosti su javna i dostupna na sajtu Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Zato je jako važno da i tokovi novca koji se prikupljaju u humanitarnim akcijama za liječenje, isto tako budu javni, kako bi se znalo u koju namjenu se troši novac koji se prikuplja organizovanjem humanitranih akcija“, istakla je Jasminka Vučković direktorica Fonda solidarnosti. D. F.

Na raspolaganju su Vam saloni opremljeni prema evropskim standardima sa posebnom pažnjom na akustici, pratećoj opremi, klimatizaciji i rasporedu salona.

Kontakt telefon:

+387 53 410 030

marketing@banja-vrucica.com www.banja-vrucica.com

Usavršavajte se uspješno u srcu prirode!

Z D R A V S T V O

Tradicionalna manifestacija

XVI „Dani Banje Vrućice“ Pripremila: Milijana Kerić

dravstveno-turistički centar „Banja Vrućica“ 25. i 26. januara 2020. godine organizovao je u Hotelu „Kardial“ tradicionalne XVI „Dane Banje Vrućice“. To je bila prilika da ZTC “Banja Vrućica” na jednom mjestu, kao i svake godine, okupi poslovne i stručne saradnike kako bi zajedničkim snagama unaprijedili banjsko liječenje, ali i kako bi im se zahvalili na dosadašnjoj saradnji. XVI „Danima Banje Vrućice“ prisustvovalo je preko 200 ljekara specijalista i eminentnih profesora iz Republike Srpske, Federacije BiH i Srbije te poslovnih saradnika iz raznih društvenih oblasti sa kojima ZTC „Banja Vrućica“ ima veoma uspješnu saradnju. Generalni direktor ZTC-a „Banja Vrućica“ dr Dragan Bogdanić istakao je da je ponosan na činjenicu da se broj gostiju iz godine u godinu povećava, kao i da imaju veliki broj gostiju iz zemalja Evropske unije, što je ujedno i odličan pokazatelj dobrog poslovanja „Banje Vrućice“. Bogdanić je naveo da je u protekloj godini ostvareno 240000 noćenja što je veoma dobro, ali i imperativ da se u 2020. godini ostvare još bolji rezultati. „Pored toga, da ostvarimo dobar poslovni rezultat i ostvarimo još veći broj noćenja, cilj nam je i da u velikoj mjeri završimo započetu investiciju izgradnje nove zdravstvene ustanove koja bi ‘Banju Vrućicu’ trebalo da pozicionira u narednom vijeku. Prošle godine smo obilježili sto godina postojanja i imali smo sreću da se ‘Banja Vrućica’ u tom periodu razvijala, a mi nastojimo da budućim generacijama u narednih 100 godina omogućimo da se ‘Banja Vrućica’ razvija“, pojasnio je Bogdanić. „U narednom periodu akcenat će biti i na razvoju naše dvije nove poslovne jedinice, Etno selo „Usora“ i Specijalistički centar kao i izgradnji i završetku specijalne bolnice u kojem planiramo 16

podići nivo zdravstvene usluge kao što je stomatologija, dijagnostika, ali i da uđemo u jedan dio hirurgije“, dodao je Bogdanić. Dr Milan Latinović, predstavnik Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, naglasio je da je „Banja Vrućica“ veoma značajna ustanova za cijelu Republiku Srpsku. „Za Ministarstvo zdravlja ‘Banja Vrućica’ je posebno značajna jer obavlja veoma važnu kardiovaskularnu rehabilitaciju. Veoma važno je i to što se na ovoj manifestaciji održava edukativni sadržaj koji organizuje Udruženje kardiologa iz RS i okruženja“, naveo je Latinović. On je istakao i da „Banja Vrućica“ ima veoma kvalitetan ambijent koji omogućava zdravstvenim radnicima

kontinuirano unapređenje znanja. Prof. dr Jasmin Čaluk iz Kardio-centra Sarajevo naglasio je da su u BiH napravljeni veoma dobri koraci u liječenju kardiovaskularnih bolesti. „Nezamjenljivu ulogu tu igra i rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika i ‘Banja Vrućica’ kao vodeća referentna ustanova je veoma važna u tom kontekstu jer u njoj imaju nezamjenljivog partnera i ustanovu koja je visokokvalifikovana sa dobrim kadrom i opremom,“ rekao je prof. dr Čaluk. Dr Dragan Unčanin je kazao de se kardiovaskularni bolesnici kratko zadržavaju u bolnici i da se u banji pripremaju za svakodnevni život. „‘Banja Vrućica’ je sertifikovana i najbolja u regionu za rehabilitaciju kar-

Z D R A V S T V O

Uticaj vremenskih prilika na kardiovaskularne bolesnike

diovaskularnih bolesnika. Personal je zaista izvanredan i sa tom povratnom informacijom dolaze nam i pacijenti,“ Istakao je dr Unčanin. Otvaranju XVI „Dana Banje Vrućice“, između ostalih, prisustvovali su i predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite te Ministarstva trgovine i turizma kao i predsjednik Udruženja kardiologa RS Tamara Kovačević-Preradović.

Predavanja iz oblasti kardiologije otvorio je akademik profesor dr Miodrag Ostojić iz Beograda i prof. dr Tamara Kovačević-Preradović, načelnica Klinike za kardiologiju UKC RS u Banjaluci, koji su govorili na temu „Dijabetes, pre-dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Predavanja iz oblasti kardiologije održali su: prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS-a, dr Dragan Unčanin i drugi. Generalni sponzor ovogodišnjih susreta bila je kompanija „Hemofarm“, a sponzor kompanija „Bayer“ i „Iskra medical“ Slovenija.

remenske promjene imaju značajan uticaj na kardiovaskularne bolesnike. Promjene vremena mogu da smetaju i zdravim osobama, a najosjetljiviji su hipertoničari i srčani bolesnici. Meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti obuhvataju velike temperaturne oscilacije, naročito ako nastaju naglo i u neuobičajeno doba godine, velike hladnoće, velike vrućine, zatim nagla promjena vazdušnog pritiska, vjetrovi, magla, smog i sl. „Temperaturne promjene najčešće dovode do oscilacije krvnog pritiska. Ovakve vremenske prilike pospješuju vazokonstrikciju kod bolesnika koji imaju izraženu aterosklerozu i aterosklerotsku bolest srca. Poznato je da je ateroskleroza naša neminovnost i da svaka osoba ima manje ili više izraženu aterosklerozu, koja predstavlja zadebljanje i povećanu krutost krvnog suda. To je naročito izraženo kod osoba koje imaju prisutne faktore rizika na nastanak kardiovaskularnih oboljenja kao što su povišen krvni pritisak, pušenje, povišene masnoće u krvi, dijabetes ili su fizički neaktivni, genetski predisponirani, izloženi stresu, ili se neadekvatno hrane,“ pojašnjava dr Draženko Vuković, kardiolog ZTC „Banja Vrućica“. Dr Vuković naglašava da naglo nastale vremenske promjene kao i potpomažući i emocionalni stres značajno utiču na bolesnike uzrokujući vazokonstrikcije - dodatno sužavanje lunema krvnog suda - što opet dovodi do pojave anginoznih tegoba (angine pektoris) kao kliničke prezentacije prolazne ishemije miokarda.

„Bolesnici kod kojih dolazi do porasta i većih oscilacija krvnog pritiska se žale na karakteristične simptome kao što su nesvjestice, glavobolja, palpitacije, stezanje u grudima, zamagljenje vida, nervozu, nesanicu i dr. Bolesnici koji dobijaju anginozne tegobe se žale na bol iza središnjeg dijela grudne kosti u vidu pritiska, paljenja, žarenja, stezanja i gušenja, a nerijetko se bolovi šire na cijeli grudni koš, u ramena, nadlaktice, trbuh ili donju vilicu. Često su ove tegobe praćene neprimjerenim preznojavanjem i osjećajem straha,“ dodaje dr Vuković. On ističe da preventivne mjere za ublažavanje loših vremenskih uticaja na kardiovaskularne bolesnike na prvom mjestu podrazumijevaju edukaciju i upoznavanje bolesnika sa ovim problemom. „Svi bolesnici koji imaju povišen krvni pritisak ili su srčani bolesnici se posebno savjetuju da tokom većih vremenskih promjena redovno uzimaju ranije preporučene lijekove, da kod veoma niskih ili veoma visokih vanjskih temperatura ne izlaze vani, a naročito ne odmah nakon buđenja dok se organizam ne privikne nakon produženog mirovanja. Treba da rade lagane vježbe i da se adekvatno oblače, a posebno da zaštite grudni koš ako izlaze pri niskim vanjskim temperaturama. Potrebno ih je ohrabriti da sami kontrolišu krvni pritisak i da se redovno javljaju na ljekarske kontrole te da redovno šetaju kad su vremenski uslovi povoljni kako bi lakše podnijeli pojavu loših vremenskih prilika“, dodao je dr Vuković. 17

Z D R A V S T V O

eliki doprinos u razvoju nauke dale su žene. I pored ovih činjenica nisu zauzele mjesto koje im u nauci pripada. Time se objašnjava da na rukovodećim mjestima u naučnim ustanovama i danas su manje zastupljene nego što je njhov doprinos nauci. U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti i Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske 90% članova su muškarci kao i u drugim nacionalnim akademijama u okruženju. Jedna od rijetkih žena među akademicima na prostorima bivše Jugoslavije je naš akademik Drenka Šećerov Zečević. Dama sa osobinama skromne, nenametljive, plemenite, ali istovremeno uporne i sa prepoznatljivom energijom, velikom ljubavlju prema medicini, a posebno svojim stavom prema čovjeku koji je odredio njen životni put u nauku. Veliko profesionalno iskustvo i entuzijazam, koji je ne napušta ni u poznim godinama života, izvori su njene pokretačke energije, kojom još uspješno realizuje brojne naučne aktivnosti u okviru Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i saradnji sa Medicinskim odeljenjem SANU i drugim naučnim ustanovama. Uvažena akademik Šećerov Zečević, da li je Vaše rodno mjesto Krstur, roditelji i sugrađani, predodredilo Vaš životni, stručni i naučni put? Moguće, jednim delom da. Rođena sam u malom mestu Srpski Krstur, na krajnjem severu Banata, na levoj obali reke Tise. Na osnovu iskopina smatra se da je Krstur imao u neolitu svoje stanovništvo. S. Borovski u svom dokumentu iz 1715. godine kaže da se u 14. veku Krstur spominje kao Kerestur. Stalne tendencije Turaka da zauzmu Beč, što im uspeva 1638. godine, nakratko, tj.1686. godine, moraju ga opet napustiti jer su ih potisnule snage vojske Austrougarske. U ovom potiskivanju učestvovali su Srbi iz severnog Banata. Marija Terezija 1776. godine, da bi Srbe zadržala kao bedeme protiv Turaka osniva Velikokikindski krunski distrikt. Srbi tada dobijaju velika prava, oslobađaju se kuluka, dobijaju dozvolu za izgradnju srpske pravoslavne crkve, grade se škole, obdaništa, lepe zgrade, osniva se prva biblioteka i prvih 130 knjiga Matica srpska daruje biblioteci. Kroz Krstur prolazi pruga Bukurešt –Temišvar – Kikinda – Miloševo – Krstur – Segedin – Budimpešta – Beč. Zbog ovakvog geografskog položaja i privile18

Intervju:

Akademik Drenka Šećerov Zečević Akademik prof. dr Drenka Šećerov Zečević, anatom, profesor emeritus. Rođena je 18. septembra 1933. u Srpskom Krsturu. Klasičnu gimnaziju završila je u Subotici, a Medicinski fakultet u Sarajevu, 1958. godine. Cijeli radni vijek pro vela je na Institutu za anatom iju. Predmet anatomija čovjeka predavala je na Medicinskom, Stomatološkom i Farmaceutskom fakultetu u Sarajevu 1958–1994. godine. U karijeri je prošla sva naučna i nastavna zvanja - asistent, docent, vanredni i redovni profesor, profesor na postdiplomskim studijama. Kao stipendista Svjetske zdravstvene organizacije, dio doktorske disertacije (odbra njene pod nazivom O arterijskoj vaskularizaciji srca čoveka i nekih sisara) radila je u Lozani (Švajcarska), a odbranila je 1969. na Medicinskom fakultetu u Sa rajevu. Bila je šef Instituta za anatomiju u dva mandata i stručni konsultant na Klinici za transplantaciju organa i Institutu za rendgenologiju i radioterapiju Medicinskog fakulteta Univerzitetskog medicinskog cen tra u Sarajevu. Godine 1980. izabrana je za eksperta za krvne sudove u Zajednici za naučni rad SFRJ. Za člana Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANUBiH izabrana je 1980, a za inostranog člana Odbora za kardiovask ularnu patologiju SANU – 2006. godine. Usavršavala se u oblasti kliničke anatomije na Institutu za anatomiju u Lozani te u Gruzijskoj akademiji nauka i umjetnosti, na II moskovskom Medicinskom fakul tetu i na Institutu za anatomiju u Bazelu. U naučnoistraživačkom radu bavila se proučavanjem kongenitalnih iščašenja kuka, krvnih sudova srca i aterosklerozom, proučavanjem posttraumatskih prediktora kardiovaskularnih bolesti kod mladih u poslijeratnom periodu u Republici Srpskoj i reproduktivnim zdravljem i demografijom. Sama ili u koautorstvu objavila je 180 naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima kao što su: “Acta anatomica”, Basel, „Arhiv anatomii, gistologii i embriologii“, Lenjingrad, Archives del’Union medicale Balkanique”, Bukurešt, ”AnatomischerAnzeiger”, Munchen, “Archives d’Anatomie, d’Histologie et d’Embriologie“, Lozana, „Folia anatomicajugoslavica“, „Folia medica saraeviensis“, „Medicinski arhiv“, „Glasnik antropološkog društva Jugoslavije“, Posebna izdanja Odjeljenja medicinskih nauka ANUBiH i dr. Učestvovala je na brojnim evropskim i svjetskim kongresima morfologa i kardiologa (Đenova, Bazel, Antverpen, Frajburg, Lozana, Nansi, Tbilisi, Atina, Lenjingrad, Pariz...). Objavila je knjige – Regioniscorporishumani (u koautorstvu), Sarajevo 1982; Anatomija centralnog nervnog sistema (koautor Hižar), Sarajevo 1990; Psihijatrija I i II (D. Kecmanović), Beograd – Zagreb 1990; Kardiovaskularni sistem, Beograd 1997; Centralni nervni sistem, dopunjeno izdanje, Srpsko Sarajevo 2001; specijalna izdanja Republičkog fonda za naučni rad BiH – Krvni sudovi srca i koronarna bolest, Sarajevo 1982; Krvni sudovi srca i koronarna bolest kod ljudi iznad 65 godina starosti, Sarajevo 1985; Vaskularizacija testisa i promena na krvnim sudovima testisa u vezi sa životnom dobi, Sarajevo 1987; Posttraumatski prediktori ateroskleroze kod mladih, Banjaluka 2013; poglavlje u knjizi Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti, Beograd 2017. Priredila je zbornike radova Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze, Banjaluka 2007; Psihosocijalni faktori i kardiovaskularne bolesti, Banjaluka 2007; Reproduktivno zdravlje, uslov opstanka u RS, Banjaluka 2011, kao i Spomenicu Boriši Staroviću, Banjaluka 2006; Spomenicu Sretenu Boškoviću, Banjaluka 2007.

gija koje dobijaju stanovništvo Krstura se veoma brzo razvija. Moj otac Radoslav Šećerov potiče iz imućne porodice, njegov deda Vasa Šećerov 1905. godine imao je već preko 100 hektara zemlje. Moja majka Draga potiče takođe iz imućne porodice. Malbaški su 1900. godine pose-

dovali preko 100 hektara zemlje. U to vreme bilo je pravilo da najmlađi sin u porodici ostaje na imanju da radi, dok starija braća i sestre moraju da završe školu. Ovo pravilo opredeljuje da Srpski Krstur postaje rasadnik inteligencije, a to je omogućila i blizina velikih gradova Segedina, Temišvara, Budimpešta, Beča

Z D R A V S T V O

U porti crkve u Srpskom Krsturu (1943): Jablanov S. (medicina), Šećerov Drenka (medicina), Malbaški M. (medicina), Malbaški O. (prava), Šećerov P. (ekonomija)

U dvorištu škole u Staroj Kanjiži, sleva nadesno: upravitelj škole (tetka moje mame), Draga Šećerov (moja mama); u prvom redu stoje sestre od strica moje mame (studentkinje), deca od učiteljice i glavice što se vide su Drenka i Paulina Šećerov

U školskom dvorištu: u sredini upravitelj škole Olga Malbaški, s njene desne i leve strane mamine sestre od strica (studentkinje), gore: moja mama Draga Šećerov, desno učiteljica u školi, dole leže Drenka i Paulina a sede deca učiteljice

D. Šećerov u istraživačkom centru u Lozani

i Praga. Od kraja 19. veka i do 85-tih godina 20. veka mladi ljudi iz Srpskog Krstura masovno završavaju fakultete. Tako je medicinski fakultet završilo 35 osoba, od kojih je 14 iz familije Šećerov.

Prvi lekari Srbi bili su takodje iz familije Šećerov: Dr Dragica Šećerov, Dr Pajo Šećerov, Dr Agata Šećerov. Iz familije Malbaški završilo je pet osoba. Ostali su poticali iz drugih familija. Tehničke fakultete završilo je dvanaest osoba; pravni deset osoba; jedanaest filozofski; ekonomski dvanaest, veterinarski četiri osobe, bogoslovski fakultet završile su dve osobe. U moje vreme skoro svako dete je završilo neku od srednjih škola. Milan Ajvaz, poznati glumac, takođe je poreklom iz Krstura. Nažalost, početkom pedesetih godina 20. veka stanovništvo se raseljava, odlaze ljudi u inostranstvo ili veće gradove. Srpski Krstur danas je na pragu nestajanja, tamo su ostali samo naši grobovi. Nakon završene gimnazije u Subotici, upisala sam studije medicine u Sarajevu. Ostvarila sam svoj dečji san, ali ne i san moje mladosti da studiram matematiku. Što se tiče mog naučnoistraživačkog rada, može se reći da se njegova klica začinje na trećoj godini moga studija. Kada sam položila ispit iz anatomije počela sam da radim kao demonstrator. Radeći preciznu disekciju na kadaverima, u sklopu vežbi sa studentima, zapazila sam varijacije u morfologiji pojedinih krvnih sudova, posebno krvnih sudova srca. Sva ova zapažanja počela sam da zapisujem. Formirala sam protokol u koji sam unosila broj kadavera, pol, godinu rođenja, dijagnozu smrti ukoliko je postojao podatak, šemu srca, gde sam ucrtavala arterije, način njihovog grananja, posebno raspored njihovih grana na dijafragmalnom zidu srca. Kada sam diplomirala, izabrana sam za asistenta i tada sam počela ozbiljno da se bavim ovim problemom. Provodila sam dane u biblioteci, čitala ono što sam nalazila o krvnim sudovima srca. U toj masi podataka do kojih sam došla počela sam da se gubim u širinu, videla sam da mi je potrebna pomoć. U to vreme, u Jugoslaviji, niko se nije bavio istraživanjem posebno krvnih sudova srca. Konkurisala sam kod Svetske zdravstvene organizacije, dobila sam njihovu stipendiju za usavršavanje u Istraživačkom centru za krvne sudove u Lozani, kod u to vreme vodećeg stručnjaka za krvne sudove srca prof. Georga Winckler-a. Tu sam se u modernim laboratorijumima upoznala sa najsavremenijim metodama istraživanja, imala sam pristup savremenom dokumentacionom centru i dragocenu pomoć prof. Winckler-a.

Rezultat istraživanja u Lozani je moja doktorska disertacija pod nazivom „Krvni sudovi srca kod čoveka i nekih sisara“ koju sam odbranila 1969. godine. 1970. godine sam objavila rad „Arterijska vaskularizacija srca čoveka“. Po čemu pamtite prof. Zimolu? U to vreme prof. Anton Zimolo, profesor patološke anatomije iz Zagreba, u knjizi „Angina pectoris“, Ljubljana, 1973. godine, prvi je citirao rezultate mojih istraživanja, naglasivši njihov značaj u kliničkoj medicini. Tako da ga pamtim kao velikog čoveka koji mi je prvi dao ohrabrenje da nastavim put u nauku kojim sam pošla. U Beogradu, iste 1973. godine, održan je Evropski kongres morfologa. Na kongresu sam održala predavanje: „Tipovi arterijske vaskularizacije srca čoveka i nekih sisara“. Nakon predavanja i diskusije prišao mi je glavni urednik prestižnog časopisa u svetu «Arhiv anatomii, gistologii i embriologii », Lenjingrad, i ponudio da se rad in extenso štampa u njihovom časopisu. To je za mene bilo nezamislivo, čast i ohrabrenje, jer retko je neko imao priliku da njegov rad bude štampan u tom časopisu. Istraživanja sam nastavila na Institutu za anatomiju u Sarajevu, koji je u to vreme već bio opremljen za ozbiljan naučnoistraživački rad. Istraživanja sam usmerila na proučavanje toka srčanih arterija u odnosu na srčani mišić sa aspekta filogeneze; mišićne mostove na srčanim arterijama i posledice njihovog postojanja na razvoj ateroskleroze; zatim razlike u razvoju i distribuciji intramuralnih sudova (kapilara, prekapilara, arteriola, arterioluminarnih sudova, luminarnih sudova, sinusoida, malih srčanih vena, arterio arterijalne, intraterijalne, arterio venozne anastomoze) i njihovu ulogu u kolateralnoj cirkulaciji. Bili ste član i aktivni učesnik u radu Odbora za KVB Akademije nauka i umjetnosti BiH. Akademija nauka i umjetnosti Republike Bosne i Hercegovine, (ANUR BiH), 1980. godine izabrala me je za člana Odbora za kardiovaskularne bolesti. U Odboru sam rukovodila istraživanjima na multidisciplinarnim naučnim projektima: -- Krvni sudovi srca i koronarna bolest -- Krvni sudovi srca i koronarna bolest kod ljudi iznad 65 godina starosti -- Promene na krvnim sudovima srca kod akutne i hronične hipoksije srca. 19

Z D R A V S T V O

Rezultati ovih istraživanja objavljeni su kao posebne publikacije. Osim toga, 180 radova objavila sam sama ili u koautorstvu u prestižnim domaćim i inostranim časopisima: “Arhiv anatomii, gistologi i embriologii”, Lenjingrad, “Archives de l’ Union medicale Balkanique”, Bukurešt, ”Anatomischer Anzeiger”, Munchen, “Archives d’Anatomie, d’Histologie et d’Embrilogie“, Lozana, „Folia anatomica jugoslavica“, „Folia medica saraeviensis“, „Medicinski arhiv“, „Glasnik

Odbor za reproduktivno zdravlje i demografiju Što se tiče mog rada u Odboru za reproduktivno zdravlje i demografiju citiraćemo odlomak iz izveštaja zamenika predsednika Odbora prof. dr Nenada Babića. ,,Reproduktivno zdravlje u Republici Srpskoj” bio je dvogodišnji projekat, koji je finansirao Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. U realizaciji projekta urađene su veoma značajne aktivnosti: Anketirano je 4.610 učenika osnovnih škola, srednjih škola i studenata. Rezultati i analize anketa pomogle su pripremanje i štampanje priručnika za edukacije po obrazovnim nivoima (učenika osnovnih, srednjih škola i studenata). Održano je preko 400 predavanja u osnovnim, srednjim školama, fakultetima i javnim tribinama. Glavni koordinator ovogdvogodišnjeg projekta bila je akademik Drenka Šećerov Zečević, predsjednik Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju ANURS. Otvorena su i pokrenuta rješenja mnogih problem a koji su od prioritetnog društvenog značaja. Prevashodno, obrazovanja šire populacije, ukazivanje na probleme depopulacije, kao gorućeg problema u Republici Srpskoj, organizovanje naučnih skupova, okruglih stolova i simpozijuma. Članovi Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju učestvovali su u realizaciji mnogih projekata, više od petnaest, pisanju knjiga i udžbenika, saradnji sa SANU i njihovim članovima, koji su nam prenosili svoja znanja i iskustva. Ono što posebno treba istaći, sa svim aktivnostima je koordinirala i bezrezervno učestvovala akademik Drenka Šećerov Zečević. Odjeljenje medicinskih nauka pri ANURS bilo je otvoreno za rad mladim kolegama uz učešće mlađih stručnjaka iz različitih oblasti, ginekologije i porodiljstva, pedijatrije, demografije i svih drugih naučnih disciplina. Prof. dr Nenad Babić

antroploškog društva Jugoslavije“, posebna izdanja Odjeljenja medicinskih nauka ANUBiH i dr. Radovi su citirani u domaćoj i stranoj literaturi, u knjigama A. Zimola: Angina pectoris, 1973; N. A. Džavahišvili, M. Z. Komahidze: Sosudi serdca,1982; I. Lambić i S. Stožinić: Angina pectoris, 1987; i drugi. Osim pomenutih projekata rukovodila sam još istraživanjima u osam multidisciplinarnih naučnoistraživačkih projekata u ANUBiH i ANURS, a u osam projekata bila sam član istraživačkog tima. Učestvovala sam na brojnim evropskim i svetskim kongresima morfologa i kardiologa (Đenova, Bazel, Antverpen, Frajburg, Lozana, Nansi, Tbilisi, Atina, Lenjingrad, Pariz...). Godine 1980. imenovana sam za jugoslovenskog eksperta za krvne sudove srca. Šta se dešava devedesetih godina? Rat u BiH prekinuo je moj svaki dalji normalan život. Morala sam da napustim Sarajevo, otišla u izbeglištvo. Ostala sam bez bogate naučnoistraživačke dokumentacije, elektronskog mikroskopa, scaning elektronskog mikroskopa, specijalizovanog laboratorijuma i svega što sam imala na raspolaganju za ozbiljan naučnoistraživački rad. Došla sam na Medicinski fakultet u Foču. Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabrana sam 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine. Bila sam zamenik sekretara Odjeljenja medicinskih nauka ANURS od osnivanja do 2004. godine i sekretar Odjeljenja od 2004. do 2016. godine. Izabrana sam za predsednika Odbora za kardiovaskularnu patologiju i Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju Odjeljenja medicinskih nauka ANURS (2005). Vaš rad u Odjeljenju medicinskih nauka ANURS U okviru Odbora za kardiovaskularne bolesti i Odbora za reproduktivno zdravlje i demografiju Odjeljenja medicinskih nauka ANURS, a u saradnji sa Udruženjem kardiologa RS, Društvom endokrinologa RS, Odborom za kardiovaskularnu patologiju SANU, Društvom kardiologa Republike Srbije, Društvom za aterosklerozu Srbije, Fondacijom “Zdravlje i srce”, Medicinskim odeljenjem Mađarske akademije nauka učestvovala sam u organizaciji brojnih naučnih skupova, okruglih stolova, kongresa i simpozijuma sa međunarodnim učešćem iz kardiovaskularne patologije

Evropski kongres morfologa, Nancy, 1990 - Prijem kod prof. dr Schuster

Promocija u SANU-u (2014) monografije: Posttraumatski prediktori ateroskleroze kod mladih

i drugih bolesti. (1. kongresa kardiologa Republike Srpske, održanog u Banjaluci od 28 – 30. novembra 2005. godine; Naučni skup “Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze” 15. septembra 2006. u Banjaluci; Međunarodna konferencija o prevenciji kardiovaskularnih bolesti u Jugoistočnoj Evropi, Banjaluka 9. oktobra 2009. godine; III kongres Udruženja za aterosklerozu Srbije u Beogradu, maja 2009; Međunarodni naučni skup “Psihosocijalni factor i kardiovaskularne bolesti”, 30. septembra 2011. u ANURS; III kongresa kardiologa, koji je održan u Banjaluci, juna 2012; V kongres za aterosklerozu Srbije 2016. u Beogradu ……) Povodom jubileja četrdeset godina od osnivanja Univerziteta u Sarajevu, dobila je Plaketu za unapređenje nastavnog procesa i afirmaciju naučnog rada. Dobitnik je i plaketa Medicinskog fakulteta u Sarajevu, povodom jubileja 30 i 40 godina od njegovog osnivanja, za podizanje ugleda fakulteta. Zdravstvena komora Republike Srpske dodijelila joj je „Hipokratovu povelju” za životno djelo (2002). Dobitnica je Povelje ANURS (2004) i Zlatne medalje ANURS (2013).

Z D R A V S T V O

pozivu sretaćete se sa srećnim i nesrećnim ljudima. Vaša sreća biće neizmerna ako ste pomogli da na svet dođe zdravo malo biće, ako ste nekoga izlečili ili ako ste nečiji život produžili i učinili ga podnošljivijim. Međutim, često ćete se sretati sa veoma nesrećnim, teško bolesnim ljudima, ako ste spremni da sa njima delite tu nesreću, ostanite na ovom studiju. Poziv lekara traži potpunu posvećenost. Vaš životni saputnik od danas do kraja života biće knjiga, pacijent i laboratorijum. Uvek je među studentima medicine, budućim lekarima, bilo onih koji su imali plemeniti motiv – pomoći bolesnom čoveku. Za naučnoistraživački rad opredeljuju se u toku studija oni najbolji. Posebno moram da naglasim plodnu saradnju sa akademikom Vladimirom Kanjuhom, predsednikom za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, sekretarom akademikom Miodragom Ostojićem i akademikom Nebojšom Lalićem. Moja saradnja sa akademikom Vladimirom Kanjuhon datira od 1985. godine kada smo se upoznali na simpozijumu “Krvni sudovi srca” koji je održavan u Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

prestižnom međunarodnom časopisu European Journal of Psycotraumatologysa IF 4,2. Kao ljekar pedagog proveli ste dugi niz godina radeći sa mladima. Često ste isticali da poziv ljekara traži potpunu posvećenost. Više od 45 godina provela sam ra deći sa studentima medicine, budućim lekarima. Taj deo mog profesionalnog života smatram najlepšim. Raditi sa mladim ljudima, pomažući im u edu-

Naučni skup – Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze, Banja Luka, 2006. S desna na levo: akademici D. Mirjanić, D. Šećerov Zečević, V. Kanjuh i M. Ostojić

Akademici Duško Vulić i Drenka Šećerov Zečević

Za sve što sam postigla u životu zahvalna sam svojim roditeljima, koji su mene i moju sestru Paulinu vaspitavali i usmeravali da postanemo vredni, radni, pošteni i dobri ljudi, da te osobine budu temelj našeg postojanja i življenja. Kasnije, najveći oslonac u životu bio mi je moj životni saputnik, moj suprug prof. dr tehničkih nauka Milan Zečević. Dobar i plemenit čovek, široko obrazovan, poliglota, govorio je četiri strana jezika, svirao klavir, klarinet i flautu. Sofisticiran u svim svojim postupcima, kompletna ličnost, učinio je da zaštićena i sigurna koračam kroz život. Pored njega i sa njim sve sam mogla, ništa mi nije bilo nemoguće postići. Petog novembra 2018. godine preselio se u večnost, danas živi samo u mojim uspomenama. "Medici.com"

Radila sam mnoge naučnoistraživačke projekte: “Istraživanje posttraumatskih prediktora kardiovaskularnih oboljenja kod mladih u posleratnom periodu u Republici Srpskoj”; jedan od autora sam monografija: (“Novi pogledi u prevenciji i tretmanu ateroskleroze”, “Posttraumatski prediktori ateroskleroze kod mladih”) Tokom aprila 2019. objavili smo rezultate Projekta: “Istraživanje posttraumatskih prediktora kardiovaskularnih oboljenja kod mladih u posleratnom periodu u Republici Srpskoj“u

kovanju za tako human poziv, predstavlja veliku odgovornost. Po tradiciji, profesor anatomije drži prvo predavanje studentima medicine, poželi im dobrodošlicu i uspeh na studijama. Obraćajući se studentimana na tom prvom predavanju, ja sam uvek govorila: Poštovani mladi ljudi, došli ste ovde da studirate medicinu, opredelili ste se za lep i hu man poziv, ali veoma težak i odgovoran. Ako vas je ljubav prema čoveku dovela na ovaj studij, ostanite ovde, ako vas je bilo koji drugi motiv ovamo doveo idite odmah, ovo nije poziv za vas. U vašem

Prim. dr Momir Pušac, glavni urednik "Medici.com"-a sa akademikom Šećerov, posle završenog intervjua

Z D R A V S T V O

edicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci tradicionalno nailazi na veliko interesovanje budućih studenata ne smo Republike Srpske, već iz cijele Bosne i Hercegovine, ali i iz regiona, iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i ostalih zemalja sa područija bivše Jugoslavije. Tome svakako doprinosi veliki broj studijskih programa na osnovnim studijama (medicina, stomatologija, farmacija, zdravstvena njega, babištvo, fizioterapija, sanitarni inženjering, medicinsko-laboratorijska dijagnostika i sestrinstvo) za koji se budući studenti mogu opredijeliti. Svi programi su lincencirani i usklađeni sa savremenim evropskim trendovima u obrazovanju medicinskog kadra, što omogućava bolju mobilnost nastavnika i studenata sa drugim fakultetima u zemlji i inostranstvu. Pored toga, značajan faktor uspješnosti jesu specijalističke i subspecijalističke studije kao sastavni dio Medicinskog fakulteta, koje omogućavaju studentima i specijalizantima savremenu kliničku praksu koja je ključna za razvoj cjelokupnog zdravstvenog sistema Republike Srpske. Pored toga, Fakultet nudi mogućnost nastavka studija kroz drugi i treći ciklus, što se pokazalo veoma privlačinim kako za domaće, tako i za strane studente. Tako danas, pored master programa zdravstvene njege, zdravstvenog menadžmenta, razvija se i master program iz oblasti mentalnog zdravlja u saradnji sa Švajcarskom razvojnom agencijom i master program iz javnog zdravstva, koji će se realizovati u saradnji sa Univerzitetom u Haifi iz Izraela. U ovaj vid poslijediplomskog obrazovanja uključen je i značajan broj pozivnih predavača, viziting profesora iz zemlje i inostranstva, tako da su studenti u prilici da se upoznaju sa novinama i savremenim trendovima u medicini. Medicinski fakultet Univeriteta u Banjaluci ima preko trideset viziting profesora iz cijelog svijeta: Austrije, Njemačke, Japana, SAD, Norveške, Španije, Italije, Novog Zelanda, Australije, što se odrazilo na veliku vidiljivost fakulteta na međunarodnom naučnomistraživačkom planu. „Međunarodna razmjena studenata i osoblja posebno je intenzivirana posljednjih nekoliko godina. Trenutno se pregovara sa Farmaceutsko hemijskim univerzitetom u Sankt Peterburgu, sa kojim Medicinski fakultet ima sporazum o saradnji, te je planiran odlazak dva studenta na razmjenu, a dogovara se i odlazak jednog studenta na Curtin University u Australiju. Cilj sve češćih razmjena je da mladi stručnjaci steknu znanja i iskustva van ganica države, da 22

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

Studijski program evropski trend

Nicole Nachif i prof. dr Ranko Škrbić

Prof. dr Manfred Green, prof. dr Ranko Škrbić i prof. dr Rachard Schooster. Haifa School of Public Health, University of Haifa

bi kasnije ta znanja prenijeli na domaći ti na Medicinskom fakultetu Univerziteteren”, ističe dekan Medicinskog fakul- ta u Banjaluci. U sklopu organizovanog teta prof. dr Ranko Škrbić. jednomjesečnog programa studentkinja će obavljati praktičnu nastavu u InstiSaradnja Haife i Banjaluke tutu za javno zdravstvo Republike SrpTokom nedavne posjete Izraelu prof. ske, u Zavodu za kliničku farmakologiju dr Ranko Škrbić razgovarao je sa prof. na Medicinskom fakultetu, a dio prakse dr Manfredom Grinom (Manfred Green), će obaviti i u kompaniji “Hemofarm”, te koji je rukovodilac Škole javnog zdrav- Agenciji za lijekove BiH. lja (School of public health) Univerziteta u Haifi. Dogovorena je bilateralna saradnja Centar za biomedicinska u sklopu koje je predviđen razvoj zajedistraživanja ničkog master programa javnog zdravlja Akcenat budućeg razvoja Meicinpri Medicinskom fakultetu Univerzite- skog fakulteta je uspostavljanje Centra ta u Banjaluci, kao i razmjena kadrova. za biomedicinska istraživanja u sklopu U sklopu saradnje predviđeno je da se kojeg se nalaze brojne laboratorije ukljuza naše stučnjake iz javnog zdravstva čujući: molekularnu biologiju i genetiku, organizuju studijski boravci u Haifi sa biohemiju, imunologiju, mikrobiologiju, edukativnim modulima prema progra- eksperimentalnu farmakologiju i toksimu njihove škole, ali i obrnuto, da njihovi kologiju, fiziologiju te laboratorij za papostdiplomci dolaze kod nas na razmjenu tohistologiju. Ideja je da ovaj istraživački i kliničku praksu. Jedan od takvih pola- centar pruži savremene tehničke uslove znika je i Nikol Načif (Nicole Nachif) koja za mlade istraživače, najbolje studente, će svoju jednomjesečnu praksu obavi- koji će sa svojim iskusnim mentorima da sprovode različita bazična i klinička istraživanja. Samo oni fakulteti koji imaju istraživački kapacitet i koji mogu da udovolje strogim međunarodnim zahtjevima, neophodnim za udruženi istraživački rad, moći će da se kandiduju za međunarodne projekte i da na taj način podignu svoju reputaciju i kredibilitet. Krajnji cilj je da se rezultati takvih istraživanja publikuju u međunarodnim časopisima čime se podiže vidljivost Medicinskog fakulteta, a time se otvara mogućnost bolje saradnje sa sličnim institucijama u svijetu, ali i sa industrijom.

UNIQA “Sigurna profesija” Program prevencije i zaštite pripadnika medicinskih i srodnih djelatnosti Želimo Vas uvesti u svijet zaštite, Vas i Vaše medicinske profesije. Vođeni tom idejom naš cjelokupni program zaštite medicinske profesije objedinili smo pod nazivom UNIQA Sigurna profesija - najbolje rješenje za sve neželjene okolnosti na koje nemate uticaja.

Kome je “Sigurna profesija” namijenjena? “Sigurna profesija” je program namijenjen isključivo za pripadnike medicinske profesije: ljekare, doktore stomatologije, inženjere medicinske biohemije, farmaceute i zdravstvene radnike. UNIQA je prva i jedina osiguravajuća kuća u Bosni i Hercegovini koja nudi jedinstven model podrške za pripadnike medicinske profesije. Program “Sigurna profesija” omogućava da djelujete unaprijed i zaštitite svoju karijeru pomoću specijaliziranih osiguranja profesionalnih rizika.

Šta sadrži program “Sigurna profesija”? Osiguranje pokriva materijalne i nematerijalne štete počinjene trećim licima prilikom obavljanja medicinske djelatnosti kao profesionalne djelatnosti, kao i pokriće za troškove pravnog savjetovanja, advokata i vještačenja u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku, te isplatu dnevne naknade za osiguranu osobu na ime izgubljenog prihoda za svaki dan koji osigurano lice ne radi. Program sadrži:

 osiguranje finansijskih gubitaka  osiguranje pravne zaštite  osiguranje od profesionalne odgovornosti

Osiguranje finansijskih gubitaka Osiguran je finansijski gubitak uzrokovan prekidom rada osigurane djelatnosti ili ordinacije, te dio izgubljenog prihoda zdravstvenog radnika kao posljedice bolesti ili nesretnog slučaja osigurane osobe, kao i karantene uvedene zbog zaraze ili epidemije.

Osiguranje pravne zaštite u krivičnom i prekršajnom postupku Osiguranje pravne zaštite ima za cilj pružanje pravne zaštite zdravstvenim radnicima i naknadu troškova koji nastanu kao posljedica radnji i propusta u obavljanju medicinske djelatnosti kao profesionalne djelatnosti.

Osiguranje od profesionalne odgovornosti Obuhvata rizike koji mogu nastati tokom obavljanja poslova iz djelokruga osigurane, profesionalne djelatnosti, za koju je zdravstveni radnik stručno i znanstveno osposobljen unutar ustanove u kojoj djeluje.

Više informacija putem besplatnog info telefona 080 02 02 51 ili putem www.uniqa.ba

Z D R A V S T V O

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović"

Bol u leđima Timski pristup u liječenju i rehabilitaciji

ičmeni stub ili kičma je najkomplikovaniji dio čovjekovog kostura i dio je osovinskog skeleta koji obezbjeđuje uspravan položaj tijela, pokretljivost trupa u raznim pravcima i povezuje pojaseve gornjih i donjih ekstremiteta. Znatan broj poremećaja i aberacija na lokomotornom aparatu savremenog čovjeka je posljedica prelaska (tokom evolucije) u uspravan položaj. Prilikom uspravljanja, pod dejstvom gravitacije na kičmenom stubu su se razvile kompenzatorne krivine (vratna i lumbalna lordoza, torakalna kifoza). Krivine se mijenjaju u različitim položajima, a njihova manja ili veća naglašenost zavisi od niza faktora u koje ubrajamo konstituciju, mišićni tonus, (posebno tonus prednje-bočnog trbušnog zida), pokretljivost kukova, navike držanja tijela, prekomjernu tjelesnu težinu, teške fizičke poslove, dugotrajno sjedenje i stajanje, visinu potpetica, a izvjesnu ulogu imaju i karakterne osobine i emocionalno stanje. Bol u leđima ili lumbalni sindrom obuhvata grupu različitih oboljenja i poremećaja čiji je zajednički simptom bol u lumbalnom ili lumbosakralnom dijelu kičmenog stuba, sa ili bez iradijacije duž noge/u. Prema dužini trajanja, bol u leđima se dijeli na akutni (do četiri sedmice), subakutni (4–12sedmica) te hronični bol u leđima (duže od 12 sedmica). Ovaj veliki zdravstveni problem pogađa i muškarce i žene, između 30-te i 50-te godine života, odnosno radno sposobno stanovništvo. S obzirom na masovnost pojave te s obzirom na hroničan i obično progresivan tok sa čestim recidivima, lumbalni sindrom je čest razlog privremene ili trajne nesposobnosti i zbog ogromnih troškova liječenja predstavlja veliki medicinski, socijalni i ekonomski problem. Najčešći uzroci lumbalnog sindroma su vertebralni, mehanički uzroci (čine od 85 do 90% uzroka): istegnuća i prenaprezanja, degenerativno oboljenje kičmenog stuba i to oboljenja dinamičkog vertebralnog segmenta kičmenog stuba: protruzije ili prolapsi intervertebralnog diskusa, kao i spondiloartroza, diskartroza, spondilolisteza, subluksacija i.v zglobova (tzv. „faset sindrom“). Početne degenerativne promjene nastaju na mjestima najvećeg statičkog i dinamičkog opterećenja, tj. područja gdje jedan vrlo pokretan dio prelazi u nepokretan dio kičme – npr. lumbosakralni prelaz (od L4 do S1) jer sile opterećenja djeluju u pravcu klizanja. Pri savijanju 26

Prim. dr Dragana Janković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, balneolog

naprijed nukleus pulposus se pomjera nazad i najčešće bočno može probiti anulus fibrosus i izbočiti se u spinalni kanal. Tako nastaju hernija, protruzija ili prolaps diska. U 95% slučajeva, diskus hernija se javlja na nivou L5S1. Kod hernija i prolapsa diskusa dolazi do kompresije spinalnih nervnih korijenova i simptoma kompresivne radikulopatije, tj. širenja bola duž noge/u sa znacima oštećenja nervnih korijenova (periferna distribucija simptoma i znakova u vidu motornih slabosti, poremećaja senzibiliteta i vegetativnih nadražajnih simptoma koji odgovaraju visini spinalne lezije). Lumbalni bol često prate poremećaj spavanja, anksiozno-depresivne reakcije i redukcija funkcionalne aktivnosti pacijenata što u značajnoj meri narušava kvalitet života. Dijagnoza se postavlja iscrpnom anamnezom, kliničkim pregledom, CT ili NMR-om dijagnostikom (zlatni standard), kao i elektromioneurografijom. Bitno je naglasiti da se definisanje kliničkih oblika zasniva uglavnom na aktuelnim kliničkim pojavama jer često radiološki nalazi ne koreliraju sa kliničkom slikom niti sa tokom oporavka. U liječenju bola u leđima primjenjuju se: • Opšte mjere (mirovanje, pozicioniranje, rasterećenje i ergonomska edukacija) • Medikamentna terapija • Fizikalna terapija i medicinska rehabilitacija • Balneoklimatološka terapija • Hirurško liječenje. Liječenje bola u leđima u većini slučajeva je konzervativno (samo kod oko 5% bolesnika stanje zahtijeva hiruršku intervenciju). Terapijski izbor je individualan i zavisi od kliničke slike koja se ispoljava u akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. U akutnom i subakutnom obliku najčešće se primjenjuje medikamentna terapija i opšte mjere (mirovanje do 48h, podržavanje fizičke aktivnosti i pored bola uz individualno prilagođavanje, rasterećenje kroz doziranu manuelnu ili aparaturnu trakciju i ergonomska edukacija). U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ na lokaciji Banje Slatina se liječe i rehabilituju pacijenti sa subakutnim i hroničnim bolom u leđima. Rehabilitaciju planiraju i provode obučeni i uigrani timovi sa specijalistom fizikalne medicine i rehabilitacije kao vođom rehabilitacionog tima.

Pored doktora konsultanata (neurolog, neurohirurg, psihijatar, klinički farmaceut), prvi saradnici u timu su fizioterapeuti, radni terapeuti, medicinske sestre, psiholog i, po potrebi, socijalni radnik. Nakon kliničkog pregleda specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije pravi individualan plan rehabilitacije za svakog pacijenta sa ciljem smanjenja tegoba, postizanja funkcionalnog oporavka i poboljšanja kvaliteta života. Pored individualnih terapijskih vježbi, u terapiji se koriste različiti fizikalni agensi – elektroterapija, magnetoterapija, ultrazvučna terapija, laseroterapija sa ciljem smanjenja bola i znakova u vidu motornih slabosti, poremećaja senzibiliteta i vegetativnih nadražajnih simptoma. Preporuke Evropske lige za borbu protiv reumatizma (EULAR) i vodiča Američkog kolegijuma reumatologa (ACR) za liječenje bolesnika sa degenerativnim reumatizmom kičmenog stuba uključuju i mjere nefarmakološke terapije gdje spadaju i procedure balneofizikalne terapije.

Nehirurška dekompresija u tretmanu bola u leđima Jedinstvena terapijska procedura je i nehirurška dekompresija lumbalnog dijela kičmenog stuba koji se primjenjuje na najmodernijem trakcionom stolu - ekstenzomatu. Prema NMR nalazu, određuje se nivo (najčešće L5S1 ili L4L5 nivo), način trakcije (kontinuirana ili češće intermitentna) kao i trakciona sila izražena u % tjelesne težine pacijenta. Primjenom mehaničke, trakcione sile dolazi do istezanja određenih segmenata kičmenog stuba. Efekti dekompresije kičmenog stuba su: mehaničko izduživanje kičmenog stuba – širi intervertebralne otvore, mobilizacija fasetnih zglobova, relaksacija mišića, redukcija bola: mehanički i neurofiziološki efekti („gate control pain“).

Ekstenzomat

Z D R A V S T V O

Bol u leđima iz ugla fizioterapeuta

Već decenijama se u programima medicinske rehabilitacije u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ obilato koriste prirodni ljekoviti faktori Banje Slatina, a to su termomineralna voda i ljekovito blato (peloid).

Mezoterapija u tretmanu bola u leđima Specijalisti Zavoda su obučeni i za primjenu medicinske mezoterapije koja kao minimalno invazivna metoda koja predstavlja injekciono davanje malih količina lijeka u srednji sloj kože u kojem se nalaze krvne i limfne žile, što bliže mjestu poremećaja kako bi lijek djelovao tamo gdje je potrebno. Prema studijama smatra se da su edukacija pacijenta i redovno vježbanje najvažniji u procesu rehabilitacije bilo da se radi o konezrvativnom tretmanu ili rehabilitaciji nakon operativnog zahvata. Kada se pogledaju svi rezultati ispostavlja se da vježbanje ima dokaze tipa B (medicinski zasnovani dokazi), dok efikasnost mnogih terapijskih agensa nije sigurna.

Izokinetičko testiranje i tretman kod bola u leđima U nastojanjima da se objektiviziraju početna procjena i praćenje toka i rezultata rehabilitacije, stručnjaci Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ su u program rehabilitacije uvrstili i mogućnost mjerenja mišićne jačine stabilizatora trupa, tj. fleksora i ekstenzora trupa na aparatu za izokinetska mjerenja. Po popuštanju bola, tj. kad je na VAS–i bol od 3 do 5, mjeri se mišićna jačina koncentrične kontrakcije navedenih grupa mišića pri brzini od 30st/sec. i 60st/sec. Ukoliko postoji mišićni disbalans i stanje pacijenta omogućava vježbanje na izokinetičkom aparatu, nadležni doktor planira izokinetički trening ili se pacijentu daju specifične upute o vrsti vježbi koje treba da intenzivira u okviru programa vježbi kojima je obučen.

Slatina kinezi sala

Prirodni ljekoviti faktori u tretmanu bola u leđima Termomineralna voda Slatine je dobro mineralizovana 2,4g/l, kalcijum-magnezijum-sulfatna-hidrokarbonatna-ugljeno-kisela hiperterma. Ima 1,74 g/l ugljen-dioksida koji je liposolubilan gas, prolazi kroz kožu i čini višestruka farmakološka dejstva na sve organske sisteme organizma. Terapijski učinak se postiže kombinacijom fizičkih osobina vode – sile potiska, hidrostatskog pritiska, gustine vode, toplotnog efekta, indiferentna temperatura 32-34 st. C, sa terapijskim vježbama uz potenciranje ostalog fiziološkog djelovanja vode koje proizlazi iz njenog hemijskog sastava. Efekti su: relaksacija i analgetski efekat, progresivno jačanje mišićne snage, poboljšanje mišićne koordinacije, izolovani pokreti pojedinih mišićnih grupa, vježbe ravnoteže i balansa u stojećem i sjedećem položaju,vježbe hoda i koordinacije.

Bogdana Mraković, dipl. fizioterapeut - master

Fizioterapija obuhvata niz metoda u liječenju i rehabilitaciji bola u leđima. Fizikalni agensi koje primjenjujemo u svakodnevnom radu znatno smanjuju bol (elektroterapija, termoterapija, hidroterapija, balneoterapija, mehanoterapija). Koriste se kao uvodne procedure za kineziterapiju, odnosno terapiju pokretom, koja zauzima centralno mjesto ne samo u terapiji, nego i prevenciji novih recidiva i daljih oštećenja. Kineziterapija se provodi kroz individualni rad sa pacijentom. Svaka faza bola, kao i uzrok nastanka zahtijeva specifične metode kineziterapije. U akutnoj fazi 24 – 48 sati se savjetuje mirovanje, zauzimanje položaja koji smanjuje bol. Nakon dva do tri dana može se provesti dozirana trakcija koju fizioterapeut provodi primjenom specifičnih tehnika ili, ako specijalista indikuje, na aparatu za dekompresiju intervertebralnog prostora - ekstenzomat. Fizioterapeut obučava pacijenta laganim pokretima u smjeru ekstenzije, ukoliko je pacijent u fleksionom obrascu bolan, dok fleksiju primjenjujemo kod pacijenata kod kojih se javlja bol u ekstenziji određene regije.

Banja Slatina

Ljekovito blato (peloid) u tretmanu bola u leđima Termoterapija se provodi ljekovitim peloidom Slatine koji je po sastavu glinovito-pjeskoviti alevrit, čiji je pH alkalan, ima dobru toplotnu provodljivost i kao oblik vlažne topline ne izaziva podražaj receptora za bol, opušta napete mišiće, koža zbog alkalnosti postaje meka, elastična.

Fizioterapija

Izokinetika leđa

Ljekovito blato - peloid

Dobro edukovani fizioterapeuti u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ provode tehnike mobilizacije, manipulacije, istezanja (streching) i miofascijalno oslobađanje koje omogućuju veliku fleksibilnost i najbolji izbor u kineziterapiji za 27

Z D R A V S T V O

individualnnog pacijenta. Napoznatije i najčešće korištene manuelne tehnike su Mulligan, Cyriax, Maitland, PNF, McKenzie i druge. Sve navedene tehnike se koriste u akutnoj i subakutnoj fazi bola. Preko navedenih tehnika fizioterapeut djeluje na ciljani vertebralni segment, a zatim pristupa terapijskom vježbanju, shodno pacijentovim mogućnostima. Smanjenje bola, povećanje pokretljivosti i poboljšanje opšteg stanja pacijenta su parametri koji se prate pri postepenom uvođenju vježbi elastičnosti, snage, balansa i agilnosti. Postepeno usložnjavanje i svakodnevno provođenje kineziterapije dovodi pacijenta u stanje potpunog oporavka. Kineziterapiju, odnosno terapijske vježbe, treba provoditi kontinuirano, nekoliko sedmica ili mjeseci, do potpunog oporavka. Fizioterapeut će napraviti program kineziterapije koju će pacijent provoditi u kućnim uslovima nakon završenog liječenja. Provodeći vježbe prema savjetu fizioterapeuta pacijent će svojom fizičkom aktivnošću spriječiti recidiv bola u leđima, u protivnom, svaka nova faza bola i česta ponavljanja vode u hronični bol u leđima.

kroz ovaj upitnik se prati tok i ishod radnoterapijskog tretmana. Intervencija je usmjerena na usvajanje zaštitnih položaja i pokreta u aktivnostima svakodnevnog života. Usvajanjem zaštitnih položaja i pokreta čuvamo i štitimo svoja leđa i sprječavamo nove epizode bola.

Bol u leđima sa aspekta radnog terapeuta

Usvajanje i automatizacija zaštitnih položaja i pokreta u aktivnostima u sjedećem i stojećem položaju, pri ležanju, tokom odmora i spavanja, ustajanja iz kreveta, oblačenja i obuvanja, podizanja, spuštanja i nošenja teških predmeta, vožnje automobila, aktivnosti u domaćinstvu, sportskih aktivnosti i mnogobrojnih drugih aktivnosti su od velikog značaja za svaku osobu koja ima bol u leđima. U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“, pored obuke zaštitinim položajima i pokretima i ergonomskog savjetovanja, pacijenti dobiju i pisani materijal - brošuru “Čuvajte svoja leđa” kao podsjetnik na naučene postupke. Korekcijom životnog i radnog stila zajednički cilj pacijenta i radnog terapeuta je povratak svakodnevnim životnim aktivnostima bez bola.

Nikolina Borojević, radni terapeut

Radna terapija je zdravstvena profesija koja se bavi promovisanjem zdravlja i blagostanja kroz različite aktivnosti, sa osnovnim ciljem da omogući ljudima da učestvuju u svakodnevnim životnim aktivnostima. Radni terapeut kao član multidisciplinarnog tima značajno doprinosi procesu rehabilitacije pacijenata koji imaju bol u leđima. Tretman radnog terapeuta uključuje: procjenu svakodnevnih životnih aktivnosti, edukovanje pacijenata kako da smanje mehaničko opterećenje na kičmeni stub, prilagođavanje aktivnosti, životne i radne sredine, a sve sa ciljem vraćanja produktivnom načinu života. Prije početka tretmana uradi se radnoterapijska procjena korištenjem radnoterapeutske liste i primjenom standardizovanog testa Oswestry Disability Index-a (ODI) koji je strukturisani upitnik osmišljen o uticaju bola u leđima na aktivnosti svakodnevnog života. Pored početne procjene i planiranja terapije, 28

Radna terapija - dohvaćanje

O bolu sa psihološkog aspekta

Dragana Đurašinović, dipl. psiholog-master

U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ se tretmanu bola pristupa timski, a nezaobilazan član tima je i psiholog.

Bol se definiše kao neprijatno senzorno i emotivno iskustvo povezano sa aktuelnim i potencijalnim oštećenjem tkiva. Akutni bol koji traje do tri sedmice dovodi do privremenog prekidanja aktivnosti, a najčešće ga prate emocije zabrinutosti, blaže anksioznosti i povremeno straha. Subakutani bol traje od 3-12 sedmica i u tom slučaju dolazi do fokusiranja na fizičke simptome i intenzivnijih emocionalnih reakcija kao što su depresivni simptomi, anksioznost, frustriranost, bijes. Hronični bol traje duže od tri mjeseca i vodi promjeni životnog stila, a često ga prate depresivnost, povlačenje, pasivne strategije za prevazilaženje i naglašavanje male kontrole nad bolom. Između bola i psihičkog stanja oboljelog postoji značajna uzročno-posljedična veza. Iako dugotrajan hronični bol može dovesti do depresivnosti, isto tako jedna od manifestacija depresivnosti može biti upravo somatizacija, tj. doživljaj bola (za koji ne postoji somatski uzročnik). U svakom slučaju, tretman bola podrazumjeva multidisciplinarni pristup koji uključuje sagledavanje fizičkih, psiholoških i socijalnih faktora. Uloga psihologa u tretmanu bola uključuje dijagnostičke i terapijske postupke. Procjenjuje se ličnost oboljelog, stepen somatizacije te prisustvo funkcionalnih i disfunkcionalnih emocionalnih reakcija na bol. Psihološki faktori kao što su individualno emocionalno stanje i značenje koje se pridaje bolu u mnogome utiču na njegov doživljaj. Sternbach je još 1966. godine utvrdio da se doživljaj bola pojačava sa porastom nivoa anksioznosti. Vezano za terapijske postupke, najčešće se primjenjuju kognitivne i kognitivno-bihejvioralne intervencije, primarno usmjerene na savladavanje bola. Da bi ove intervencije mogle da djeluju pacijenti se navode na redefinišu doživljaj bola u smislu da ga posmatraju kao problem koji se može savladati. Istovremeno moraju vjerovati da će naučiti vještine za njegovu uspješnu kontrolu čime zapravo redefinišu svoju ulogu u procesu doživljaja bola. Umjesto uloge pasivnog trpljenja, budi se aktivna i kompetentna uloga u redukciji bola. Ova promjena pojačava osjećanje sopstvene efikasnosti u kontroli koja može uticati na bol. Pacijenti se uče da registruju svoje misli, osjećanja i ponašanja kako bi otklonili maladaptivne reakcije. U ovom smislu uče da odbacuju negativne, automatske misli kojima se obeshrabruju i uvode u još lošija osjećanja, a uključuju one u kojima predviđaju uspješni ishod u redukciji bola. Kognitivne tehnike koje se koriste su: kognitivna restrukturacija (drugačiji način gledanja), strategije za rješavanje problema (brainstorming), distrakcione tehnike (kratkoročni efekti - skretanje pažnje, sabiranje, brojanje) te tehnike relaksacije (progresivna mišićna relaksacija, tehnike imaginacije, vođena fantazija).

Z D R A V S T V O

Sistem za stimulaciju kičmene moždine

ol je oduvijek bio najneprijatniji simptom skoro svake bolesti, naročito ako se odnosi na njenu neuropatsku komponentu. Sistem za stimulaciju kičmene moždine preporučuje se pacijentima koji imaju jaku i neizdrživu neuropatsku bol, kojima konvencionalne metode liječenja nisu dale rezultate. Naime, radi se o pacijentima koji su u najvećem broju slučajeva bili izloženi brojnim operacijama kičme i rehabilitacionim tretmanima, pa će, zahvaljujući ovom ugradbenom materijalu, umanjiti ili čak prestati potreba za upotrebom lijekova za neuropatsku bol. Sistem za stimulaciju maskira bolne signale prije nego što dođu do mozga. Mali uređaj, sličan pejsmejkeru dostavlja impulse do kičmene moždine. Šta je stimulator kičmene moždine? To je uređaj koji se hirurškim putem postavlja ispod kože i šalje blage električne impulse do kičmene moždine. Tanke žice (elektrode) nose impulse od generatora do nervnih vlakana kičmene moždine.

osobe. Takođe, neki pacijenti smatraju da je osjećaj peckanja i mravinjanja jako neprijatan. Zbog ovih razloga se izvodi probna stimulacija prije nego što se uređaj trajno ugradi.

Doc. dr Gordan Bajić

Djelovanje stimulatora

Probna stimulacija

Stimulator kičmene moždine

Kada je uključen, stimulator kičmene moždine stimuliše nerve u području gdje se bol najviše osjeća. Bol se smanjuje jer se električni impulsi modifikuju i maskiraju bolne signale prije nego što oni dođu do mozga. Zbog električnih impulsa bolni signali se ne prepoznaju ili su zamijenjeni osjećajem blagog peckanja i mravinjanja. Međutim, stimulacija ne eliminiše uzrok bola, samo se miješaju impulsi koji se šalju do mozga pa je i količina otklonjenog bola različita od osobe do

Cilj sistema za stimulaciju kičmene moždine je da se bol smanji za oko 50-70%. Čak iako se bol smanji u manjoj količini može biti veoma značajno ukoliko pomaže da se svakodnevne aktivnosti lakše obavljaju i ako se smanji uzimanje lijekova. Stimulacija ne funkcioniše isto za svaku osobu. U slučaju da je neuspješno, uređaj se može izvaditi bez oštećenja na kičmenoj moždini i nervima. Postoji nekoliko tipova stimulatora kičmene moždine, ali svi oni se sastoje od tri glavna dijela: 1.Generator - koji stvara električne impulse 2.Glavna žica - sa nekoliko elektroda koje isporučuju impulse do kičmene moždine 3.Upravljač - koji uključuje, isključuje i sadrži podešavanja.

Postoje sistemi sa trajnom baterijom, oni se hirurški mijenjaju svakih 2-5 godina u zavisnosti od frekvencije koju koriste, kao i sistemi kod kojih se baterija puni svakodnevno i oni se mijenjaju svakih 810 godina. Generator sadrži podešavanja koja se mogu programirati. Neki stimulatori mogu da prepoznaju promjenu pozicije tijela i mogu da prilagode stimulacije prema aktivnostima pacijenta. Ko je kandidat? Na osnovu procijene fizičkog stanja pacijenta, korištenja medikamenata (lijekova) i jačine bola određuje se da li postoji potreba za stimulacijom kičmene moždine. U procjeni učestvuju neurohirurg, fizijatar kao i psiholog da bi se dobio najbolji mogući rezultat. Pacijenti izabrani za stimulaciju najčešće imaju hronične bolove u lumbalnom dijelu leđa (LS – kičma), rukama ili nogama duže od tri mjeseca ili su imali jednu ili više operacija kičmenog stuba. Stimulacija kičmene moždine predlaže se pacijentima: • Kada konzervativne terapije nisu uspjele • Bol uzrokuje stanje koje se može izliječiti • Pacijent ne želi da radi operativne zahvate zbog velikog rizika i dugog oporavka (npr. komplikovane operacije kičme) Stimulacija kičmene moždine je indikovana kod sljedećih stanja: • Hronična bol u nogama (išijas) i rukama: neprekidan, trajan bol uzrokovan artritisom, spinalnom stenozom ili oštećenjem nerva • Neuspjele operacije: neuspjeh operacija za otklanjanje bola u rukama i nogama, ali ne tehnički neuspjeh originalne procedure • Arahnoiditis: bolna upala arahnoideje (opna kičmene moždine) • Ostalo: angina, multipla skleroza, povrede kičmene moždine, bolest perifernih krvnih sudova. Operacija Traje od 1-2h, imamo nekoliko koraka za obavljanje operacije. 29

Z D R A V S T V O

Korak 1: Priprema pacijenta, pacijent je u ležećem položaju na stomaku. Odrede se područja na leđima gdje će se postaviti generator i žice. Korak 2: Postavlajnje žica. Postavljaju se tako što se pravi mali rez na sredini leđa da bi se izložili pršljenovi, drugi rez se pravi u donjem dijelu leđa za generator.

Korak 3: Zatim se odstranjuje dio pršljena da bi se elektrode mogle ugraditi u epiduralni prostor iznad kičmene moždine i učvršćuju se šavovima. Žice ne dodiruju direktno kičmenu moždinu. Korak 4: Provođenje žice. Kada su elektrode postavljene, provodi se žica subkutano od kičme do donjeg dijela leđa gdje će generator biti postavljen.

Korak 5: Postavljanje generatora. Hirurg pravi mali rez ispod linije struka, postavlja generator ispod kože i spaja ga sa žicom, zatvara rez. Pacijent se otpušta na kućnu njegu, generator se programira i pacijent dobija uputstva koja treba pratiti. Uputstva za prve dvije sedmice, zabranjeno je: - savijanje, rotacija trupa, podizanje teških predmeta iznad glave, da bi se spriječilo pomijeranje elektroda dok pravilno ne zarastu - podizanje predmeta težih od 3kg - bavljenje napornim aktivnostima - vožnja automobila Preporučuje se da pacijent ustaje i šeta 5-10min svakih 3-4 sata i da postepeno povećava vrijeme šetnje koliko je u mogućnosti. Kada pozvati doktora? • Temperatura iznad 38°C • Mučnina i povraćanje • Znakovi infekcije rane • Bol 30

• Oticanje donjih ekstremiteta • Mravinjanje, utrnulost i slabost u nogama i rukama • Prekomijerno spavanje, vrtoglavice • Iznenadni bolovi u leđima i ekstremitetima • Važno je da pacijent dolazi na kontrole, da sarađuje sa doktorom kako bi pravilno prilagodili stimulaciju i upotrebu medikamenata. Rizici operacije Kao nijedna druga operacija, ni ova nije bez rizika. Opšte posljedice svake operacije su krvarenje, infekcije, stvaranje krvnog ugruška te reakcija organizma na anesteziju. Rizici koji mogu nastati prilikom ugradnje stimulatora su: - Epiduralno krvarenje - Hematom - Infekcije - Kompresija kičmene moždine - Isticanje cerebrospinalne tečnosti - Trajna bol na mjestu elektrode - Seroma na mjestu implanta - Migracija olova u tkivo - Alergije na materijal implanta - Slabost i na kraju - Paraliza. Razlozi za ponovnu operaciju su: - Kretanje olova - Lomljenje olovne žice ili produžne žice - Mehanički kvar aparata. Razlozi za uklanjanje uređaja uključuju infekciju i nemogućnost ublažavanja boli. Ponekad se oko elektroda razvije ožiljak te stimulacija postane manje djelotvorna. Život sa stimulatorom Nakon operacije i programiranja aparata, pacijent ide kući sa uputama o tome kako pravilno koristiti aparat. Doktor može promijeniti širinu pulsa, amplitudu i učestalost impulsa. Stimulator se ručno može isključiti i uključiti, te dozvoljava ručno regulisanje intenziteta i odabir odgovarajućeg programa. Razlike o intenzitetu stimulacije zavise i od položaja u kome se pacijent nalazi, jer kretanjem pacijenta varira i širenje električne energije. Kao pejsmejker, stimulator ne utiče na uređaje u našoj okolini (telefon, radio, televizor itd.). Sigurnosne mreže na robnim kućama i aerodromima mogu prepoznati stimulator i mogu uzrokovati povećanje ili smanjenje intenziteta stimulacije. Osjećaj variranja stimulacije je privremen i ne bi trebalo da našteti stimulatoru. Ali se, ipak, radi mjera opreza, preporučuje njegovo gašenje.

utanje je složena neuromuskularna radnja, u kojoj sudjeluju mišići gornjeg digestivnog sistema i disajnog puta, s ciljem da se zalogaj transportuje iz usne šupljine u želudac. Akt gutanja je podijeljen u tri faze od kojih je prva, oralna faza, pod nadzorom volje, a druge su dvije, faringealna i ezofagealna faza, rezultat refleksne aktivnosti. U aktu gutanja sudjeluju usna šupljina, ždrijelo, grkljan i jednjak, stoga bilo koji poremećaj vezan uz te strukture može uzrokovati otežano gutanje, što se naziva disfagija. Osim bolesti mišića i strukturnih promjena u tom području, bolesti srednjeg i perifernog nervnog sistema mogu biti uzrok poremećaja gutanja budući da mozak, produžena moždina te kranijalni živci kontrolišu i sudjeluju u aktu gutanja. Riječ disfagija potiče iz grčkog jezika; δυσ znači teško ili loše, a φαγειν znači jesti, pa bi to u slobodnom prevodu označavalo teško jedenje, odnosno otežano gutanje. Disfagija je poremećaj gutanja koji se odnosi na poteškoće pri započinjanju gutanja (najčešće se radi o orofaringealnoj disfagiji) ili je to osjećaj koji izazivaju zaostala hrana i/ili tekućina u prolazu od usne šupljine do želuca (najčešće se radi o ezofagealnoj disfagiji). Stoga disfagija i daje subjektivni utisak da postoji prepreka pri normalnom prolazu progutane hrane i/ili tekućine. Simptomi i znaci disfagije mogu se podijeliti zavisno od vrste disfagije, iako se često preklapaju. Orofaringealna disfagija je otežani prolazak bolusa iz orofarinksa u jednjak, koji nastaje zbog poremećene funkcije proksimalnog dijela jednjaka, a ezofagealna disfagija je otežani prolazak bolusa kroz jednjak koji je najčešće posljedica poremećaja motiliteta ili mehaničke opstrukcije jednjaka. Neki od znakova i simptoma disfagije su: nemogućnost zadržavanja bolusa u usnoj šupljini, nazalna regurgitacija, promjene glasa, kašalj i gušenje, pojačana salivacija, recidivirajuće upale pluća, osjećaj zaostale hrane iza grudne kosti, oralna regurgitacija te gubitak tjelesne težine. Klinička dijagnoza disfagije postavlja se nakon adekvatne anamneze, pregleda otorinolaringologa u saradnji sa gastroenterologom i neurologom. Kao pretrage se koriste RTG pasaža jednjaka, video-fluoroskopija akta gutanja, koja je zlatni standard za otkrivanje disfagije, fiber endoskopija ždrijela i grkljana te manometrija i scintigrafija. Liječenje disfagije prvenstveno zavisi od etiologije, a cilj liječenja je poboljšanje transporta bolusa, zaštita disajnih puteva te poboljšanje kvaliteta života.

Z D R A V S T V O

To se postiže izborom adekvatne hrane, rehabilitacijom gutanja, medikamentoznom terapijom i hirurškim postupcima. Uzroci disfagije Bolesti koje mogu uzrokovati otežano gutanje mogu se podijeliti u četiri grupe, a to su: bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti perifernog nervnog sistema, bolesti mišića te novonastale strukturne promjene. Najčešće bolesti centralnog nervnog sistema koje se javljaju kao uzrok disfagije su: moždani udar, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, amiotrofična lateralna skleroza, tumori i povrede glave. Neke bolesti perifernog nervnog sistema takođe dovode do otežanog gutanja, npr. bulbarni poliomijelitis, periferne neuropatije (difterija, botulizam, bjesnilo, dijabetes). Neurološke bolesti najčešće zahvataju starije osobe i klinički se predstavljaju kao orofaringealna disfagija. Treću grupu bolesti koje za posljedicu mogu imati otežano gutanje čine bolesti mišića: mišićna distrofija, primarni miozitis, metabolička miopatija, dermatomiozitis, amiloidoza, miastenija gravis, ahalazija i difuzni spazmi jednjaka. Posljednju etiološku grupu čine strukturne promjene nastale kao posljedica određenih stanja i bolesti. Promjene se mogu podijeliti u dvije podgrupe, ovisno o tome koji dio aerodigestivnog sistema zahvataju. Strukturne promjene koje zahvataju gornji dio aerodigestivnog sistema, tj. strukture proksimalno od jednjaka, dovode do nastanka orofaringealne disfagije. Te promjene mogu nastati nakon hirurških zahvata u spomenutom području, nakon hirurških zahvata na vratu, zbog ozljeda nastalih nakon zračenja, zbog tumora, kongenitalnih anomalija, postkorozivnih ozljeda, trauma te još nekih bolesti (Zenkerov divertikul, struma, cervikalna osteofitoza). Ezofagealna disfagija nastaje zbog strukturnih promjena koje zahvataju jednjak, a mogu se podijeliti na unutrašnje i spoljne. Unutrašnje promjene jednjaka sužavaju lumen jednjaka zbog upale, fibroze ili neoplazme. Neke od unutrašnjih strukturnih promjena su: peptičke strikture, ezofagealni ožiljak (postkorozivni), ezofagealni divertikul, benigni tumori, strana tijela, karcinom jednjaka, infektivni ezofagitis. Za razliku od unutrašnjih promjena, mehaničku opstrukciju jednjaka mogu izazvati i poremećaji koji izvana kompromituju jednjak, npr. tumori grudnog koša, najčešće pluća, osteoartirtis te vaskularne strukture kao što su prošireni lijevi atrij, aneurizma aorte. Fiziologija gutanja mijenja se sa starosnom dobi. Žvakanje hrane zahtijeva više vremena i hrana prolazi kroz mehanizam sporije. S vremenom, ove suptilne, ali kumulativne promjene mogu doprinijeti povećanju učestalosti prodiranja hrane u gornji disajni put i veću učestalost problema s gutanjem. Studije su pokazale da zdravi stariji ljudi pokazuju smanjeni intraoralni pritisak, povećan broj gušenja i poveća-

Poremećaj gutanja Anja Drljić, dipl. logoped, ZZFMR „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka

nu učestalost udisaja (inspiracije) i kašlja tokom gutanja. Starenje je povezano sa usporenom reakcijom ždrijela na gutanje zbog centralnih i perifernih činioca, a ta promjena može uticati na prolazak bolusa. Sveukupno, pritisak jezika opada sa starenjem, a posljedice tih promjena dovode do daljih napora da se proizvede pritisak na gutanje, međutim, visoka aktivnost mišića jezika može imati važnu ulogu u očuvanju pokreta kada drugi mišići pokazuju funkcionalne učinke takvih promjena. Disfagija i moždani udar Disfagija je vrlo učestala nakon moždanog udara. Učestalost disfagije u svim oblicima moždanog udara se procjenjuje između 19% i 81%. Iako mnogi pacijenti ponovo spontano uspostavljaju funkcionalno gutanje u prvom mjesecu nakon moždanog udara, mnogi imaju poteškoće sa gutanjem i nakon šest mjeseci. Komplikacije koje su povezane sa disfagijom nakon moždanog udara uključuju pneumoniju, malnutriciju, dehidraciju, duži period oporavka, duži period boravka u bolnici, duže vrijeme rehabilitacije i potrebu za dugotrajnom pomoći, povećanu smrtnost i povećane troškove zdravstvene zaštite. Ove komplikacije utiču na fizičku i socijalnu dobrobit pacijenata, kvalitet života pacijenata i zdravstvenih radnika te korištenje zdravstvenih resursa. U akutnoj fazi moždanog udara između 40% i 60% bolesnika imaju poteškoća sa gutanjem. Te poteškoće mogu doprinijeti malnutriciji zbog ograničenog unosa hrane i tečnosti. Smanjenje unosa hrane i tečnosti za posljedicu može imati promjenu nivoa svijesti, fizičku slabost ili neusklađenost mehanizama gutanja. Smanjen unos hrane i tečnosti tokom akutne hospitalizacije povezane sa disfagijom može biti faktor povećane pothranjenosti tokom naknadne rehabilitacije. Rezultati nekih istraživanja su pokazali da disfagija pogađa približno 27% do 50% pacijenata s moždanim udarom te će od te populacije 43% do 54% doživjeti aspiraciju. Trenutna istraživanja pokazuju da formalni protokol procjene disfagije, uključujući alate za procjenu gutanja, može smanjiti rizik za tri puta od upale pluća kod pacijenata koji su hospitalizovani zbog ishemijskog moždanog udara. Moždani udar i u cerebralnoj i cerebelarnoj prezentaciji, a pogotovo u afekciji mož-

danog stabla, može rezultirati disfagičnim smetnjama. Posebna pažnja treba bolesnicima koji imaju vaskularnu leziju medule oblongate. Njihove smetnje gutanja u načelu su težeg stepena od onih u bolesnika sa MU supratentorijalne lokalizacije ili izolovane u malom mozgu. Oni mogu imati i disfagiju kao izolovani simptom te se njihove smetnje gutanja neuroanatomski i funkcionalno prezentuju kao bulbarni sindrom. Kako bolesnici redovno imaju očuvane više kognitivne funkcije te ako nije narušeno stanje svijesti, oni mogu biti maksimalno motivisani i saradljivi za intenzivni logopedski rehabilitacioni program. Bolesnici sa moždanim udarom koji rezultira narušenim višim kortikalnim funkcijama u domenu govora i praksije treba da imaju drugačije prilagođen rehabilitacioni pristup s obzirom na to da im je oštećena voljna komponenta inicijacije gutanja, a uglavnom očuvan refleksni, faringealni dio, uz dobre zaštitne refleksne mehanizme.

www.plivamed.net

Tretman disfagija: Tretman disfagija zavisi od uzroka, simptoma i vrste poremećaja gutanja. Postoje brojne opcije koje logoped može preporučiti pacijentima sa poremećajem gutanja: specifični tretman gutanja (npr. vježbe za poboljšanje mišićnih pokreta), upotrebu pozicija i strategija kako bi se poboljšalo individualno gutanje te upotrebu specifične strukture hrane i tekućine koje će osigurati lako i sigurno gutanje. Terapijske postupke za poremećaje gutanja možemo podijeliti na direktne i indirektne. Indirektna terapija gutanja uključuje vježbe za poboljšanje odabranih aspekata neuromuskularne kontrole potrebne za normalno gutanje, dok direktna terapija gutanja uključuje davanje određenih uputa pacijentu, pri svakom gutljaju, kroz primjenu različite vrste hrane. Ciljevi tretmana disfagija predstavljaju smanjenje aspiracije, poboljšanje sposobnosti hranjenja i gutanja, te optimizovanje nutritivnog statusa. 31

Z D R A V S T V O

ilosebacealna jedinica je adneksalna struktura kože, sastavljena od folikula koji stvara dlaku, pridružene lojne žlijezde i mišića ispravljača - podizača dlake. Folikul čine korijen dlake, spoljašnji i unutrašnji omotač korijena i dermala papila. U spoljašnjem omotaču korijena, na mjestu pripoja mišića podizača dlake, nalazi se populacija matičnih ćelija, odgovornih za obnavljanje folikula. Cikličan rast folikula podrazumijeva sukcesivno smjenjivanje faza aktivnog rasta dlake (anagen), mirovanja (katagen) i ispadanja (telogen). Tokom anagena dlaka raste na račun intenzivnih dioba ćelija matriksa korijena koje se nalaze uz dermalnu papilu. Novonastale ćelije formiraju omotače korijena i stablo dlake u kojem ubrzano sintetizuju keratin; ćelije stabla dlake ispunjene su potpunosti tvrdim keratinom neposredno iznad matriksa unutar folikularnog kanala. U katagenu dolazi do masovnih apoptoza i usporavanja mitoza u ćelijama matriksa i modeliranja oblika folikula; korijen dlake stiče batičast oblik (club), pomjera se ka gornjim dijelovima dermisa i udaljava od dermalne papile koja ostaje u dubljim dijelovima dermisa. U telogenu folikul je skraćen na tzv. permanentni dio i donjim polom dopire do gornjih dijelova dermisa; korijen dlake je batičastog oblika i postepeno se kroz folikularni kanal pomjera ka površini kože i ispada dok istovremeno matične ćelije folikula započinju sljedeći ciklus rasta, proliferacijom se usmjeravaju ka dubljim dijelovima dermisa, stižu u kontakt sa ćelijama dermalne papile gdje formiraju novi matriks korijena dlake. Ciklični rast folikula precizno je regulisan kompleksnim interakcijama faktora rasta i citokina (mreža parakrinih faktora folikula) koje produkuju i epitelne (korijen dlake, spoljašnji i unutrašnji omotač) i mezenhimne komponente folikula (dermalna papila). Prosečno trajanje faza folikularnog rasta kose čovjeka je: - anagena tri godine (od nekoliko mjeseci do više godina), - katagena tri nedjelje, - telogena tri mjeseca. Rast svakog pojedinačnog folikula u čovjeka nezavisan je od okolnih (mozaičan tip rasta) za razliku od brojnih životinjskih vrsta u kojih obično postoji sinhronizacija faza rasta susjednih folikula (odgovorna za periodično, sezon32

Oboljenja dlake Prof. dr Bogdan Zrnić, dermatovenerolog

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

sko mijenjanje kvaliteta krzna, linjanje). Po tipu, dlake mogu biti terminalne (debela pigmentovana dlaka, obrve, kosa), velus (malje tijela, svijetle i tanke) i lanugo (dugačke malje u fetalnom periodu, obično otpadnu intrauterino). Po osetljivosti na hormonalne stimuluse folikuli dlake čovjeka mogu biti androgen-nezavisni (obrve, trepavice, malje tijela, potiljačna regija poglavine), ili androgen- zavisni (sekundarne seksualne karakteristike, dlakavost pubične, presternalne, aksilarne regije, areole dojki, brada, brkovi), dok na rast pojedinih folikula prisustvo androgenih hormona iz cirkulacije ima inhibitorni efekat (dlaka frontalne i parijetalnih regija kapilicijuma kod osoba sa androgenetičkom alopecijom). Folikul na nepovoljne uticaje reaguje na dva osnovna načina. Oštećenje jakog stepena (RTG iradijacija, intoksikacija teškim metalima…) zaustavlja procese diobe u matriksu i keratinizaciju korijena i dlaka brzo ispada (tzv. distrofičan korijen) dok oštećenje umjerenijeg intenziteta uzrokuje prematurni ulazak većeg broja folikula u faze involucije (katagen i telogen), a ispadanje dlake nastupa odloženo za nekoliko mjeseci. Poremećaji u rastu dlake mogu se manifestovati kao strukturne anomalije stabla dlake (urođene ili stečene), viška dlake (hipertrihoza, hirzutizam) i manjka dlaka (hipotrihoze - alopecije). Strukturne anomalije stabla dlake Strukturne anomalije dlake nastaju usljed specifičnih defekata u procesu stvaranja i keratinizacije dlake i njenih omotača, uzrokovanih kongenitalnim ili stečenim faktorima. Mogu biti praćene pojačanom fragilnošću dlake (klinički manifestno kao lomljiva, kratka i prorjeđena kosa) ili bez povećane fragilnosti dlake (nema hipotrihoze) i javljaju se ili kao izolovane anomalije kose ili u sklopu pojedinih genetski uslovljenih sindroma. Strukturne anomalije stabla dlake mogu se vidjeti svjetlosnom mikroskopijom, ali upotebom polarizacione mikroskopije moguće je preciznije uočiti promjene u strukturi stabla dlake. Trichorrhexis nodosa fraktura nastaje na mjestu lokalizovanog odsustva ku-

tikule dlake, tako da se ćelije korteksa međusobno raslojavaju; makroskopski izgleda kao bjeličast čvorić na dlaci, svjetlosnom mikroskopijom izgleda kao dvije četkice spojene vrhovima. Često se javlja, nastaje usljed trošenja zdrave dlake atmosferskim ili kozmetskim uticajima (procvjetala dlaka je uobičajen narodni izraz) ili u sklopu različitih genetski uslovljenih oboljenja. Dlaka izgleda bamubusa (bamboohair, trichorrhexis invaginata) uz ichtyosis linearis circumflexa i atopiju karakteristika je Nethertonovog sindroma. Moniletrix se karakteriše neravnomjernim kalibrom dlake u vidu pravilno nanizanih vretenastih proširenja i suženja, javlja se kao izolovana anomalija. Pilli torti; dlaka je spljoštenog presjeka, sa karakterističnim multiplim uvrtanjem oko uzdužne ose; javlja se u sklopu Menkesovog sindroma deficijencije bakra. Pilli annulati su izolovana anomalija, bez povećane fragilnosti, sa smjenjivanjem prstenasto raspoređenih zona vakuolizovane strukture i svjetlije boje dlake sa zonama normalne boje i građe. Alopecia areata

Alopecia areata je organ-specifično autoimuno oboljenje, sa naglim opadanjem dlake sa ograničenih areala kože i nekoliko kliničkih oblika. Incidenca se procjenjuje na oko 0,1-0,2%. Uticaj genetskih faktora vidi se u familijarnom javljanju oboljenja, većoj učestalosti pojedinih antigena klase II glavnog kompleksa histokompatibilnosti (pojedinih HLA DR i DQ antigena). Često se javlja u oboljelih od drugih autoimunih oboljenja (vitiligo, disfunkcije štitaste žlijezde, insulin-zavisni dijabet) i atopijskih bolesti.

Z D R A V S T V O

Smatra se da dolazi do iščezavanja imune privilegovanosti folikula dlake i eksprimiranja antigena MHC klase I, poslije čega autoagresivni T limfociti formiraju inflamatorni infiltrat oko folikula dlake. Citokini limfocita mijenjaju sastav ćelijskih signala u parakrinoj mreži folikula, što dovodi do poremećaja u cikličnom rastu, ispadanja dlake i zastoja u obnavljanju dlakom sljedećeg ciklusa. Ne dolazi do trajne destrukcije folikula, proces je reverzibilan. Opisivani su brojni potencijalni pokretači procesa (stres, infektivna žarišta) ali kauzalni uticaj, ipak, nije dokazan. Pojava kružnih, jasno ograničenih areala bez kose tipičan je nalaz za alopeciju areatu. Na zahvaćenim zonama nema vidljvih znakova inflamacije, po ivicama se mogu naći dlake izgleda uskličnika (exclamation mark hair, telogeni bulbus i distalno zadebljali dio stabla, prelomljen, dužine 2-4mm). Najčešće se ispoljava u kosi, mogu biti zahvaćene i dlake ostalih kosmatih regija. Počinje obično naglo, a dalji tok je varijabilan. Spontano izlječenje javlja se u visokom procentu (30-80% oboljelih) za manje od godinu dana dok je u težim slučajevima tok progresivan, sa formiranjem totalne alopecije (ispada sva dlaka kapilicijuma) ili univerzalne alopecije (osim kapilicijuma ispada i dlaka trepavica, obrva, kosmatih zona tijela). Ofijaza je klinički oblik u kom su ograničene lezije areate vezane za ivicu kose, obično u potiljačnoj regiji; sklonost ka spontanoj sanaciji je minimalna. Rijedak difuzni oblik alopecije areate teže je dijagnostikovati s obzirom na to da se ne vide jasno ograničeni pečati bez dlake. Promjene na noktima vide se u oko 10-15% oboljelih, obično uz teže oblike zahvatanja kose, kao tačkasta udubljenja plića od psorijatičnih foveola ili trahionihija. Oboljenje često štedi sijedu dlaku, spontana sanacija obično počinje porastom tanke, svijetle dlake koja potom dostiže terminalnu debljinu i pigmentaciju, usljed čega se smatra da je ciljni element autoimunog oštećenja u folikulu upravo neki od elemenata melanogeneze.

Diferencijalno-dijagnostički treba misliti na gljivične infekcije kapilicijuma koje se mogu ispoljiti kružnim zonama ispale dlake, ali obično postoji i inflamacija (eritem) i deskvamacija, uz kratke dlake, slomljene na nejednakim visinama iznad kože. Trihotilomanija (alopecija nastala čupkanjem kose, kompulzivna manifestacija) obično uz prelomljene dlake ima i druge znakove traumatizovanja kože. Alopecija u sklopu sekundarnog stadijuma sifilisa obično ima multiple, sitnije i djelimično ogoljele lezije. Na plažama ožiljačnih alopecija ne vide se folikularni otvori. Difuzne neožiljačne alopecije Telogeni efluvijum (Effluvium telogenes) Difuzno pojačano opadanje kose, naglo nastupa poslije 2-4 mjeseca od djelovanja nokse koja je u stanju da precipitira prelazak veće proporcije folikula iz anagene faze u telogenu fazu.

Mogući pokretači su brojni: febrilna epizoda, porođaj, operacija u opštoj anesteziji, redukcione dijete sa naglim gubitkom težine, intenzivan psihološki stres, sideropenijska anemija ili latentni nedostatak gvožđa, poremećaji funkcije štitaste žlijezde, ali i postojanje težih hroničnih bolesti (npr. hronične infekcije, maligne bolesti, autoimuna oboljenja vezivnog tkiva...) Pojedini lijekovi mogu precipitirati telogeni efluvijum: beta blokeri, antitireidni lijekovi, hipolipemici, retinoidi, antikoagulansi, nesteroidni antiinflamatorni lijekovi i kontraceptivna sredstva. Anamneza daje značajne dijagnostič-

Z D R A V S T V O

ke podatke o mogućim precipitirajućim faktorima, kao i pull test (test izvlačenja, povlačenjem pramenova od oko stotinak dlaka na više mjesta na kapilicijumu u telogenom efluvijumu dobija se više od 2-3 dlake). Trihogram je test kojim se mikroskopskim pregledom grupe od 50 do 100 epiliranih korijenova sa ograničene regije kapilicijuma određuje procenat telogenih korijenova. U fiziološkim uslovima telogeni broj je manji od 20%, u telogenom efluvijumu može biti veoma visok i preko 50%. Androgenetička alopecija Androgenetička alopecija predstavlja gubitak kose, uslovljen pojačanom osjetljivošću folikula na androgene hormone, što dovodi do transformacije terminalnih u velus folikule u karakterističnim regijama kapilicijuma. Česta je u oba pola, a u šestoj deceniji života smatra se da oko 80% muškaraca i 60% žena ima ispoljen neki stepen androgenetičke alopecije. Nasljeđuje se poligenski, sa varijabilnom penetracijom. Metabolizam testosterona u predisponiranim folikulima dejstvom enzima 5-alfa-reduktaze dovodi do stvaranja dihidro-testosterona koji dovodi do telogenog pomjeranja i minijaturizacije folikula. Tipična muška ćelavost (malepattern common baldness) počinje pomjeranjem čeone granice kose i povećavanjem zalistaka, potom se prorjeđuje gustina kose u regiji vrha glave (tzv. tonzura), nadalje se zahvaćene regije povećavaju i slivaju, da bi u kasnim fazama ostao pošteđen samo vijenac kose u potiljačnoj regiji kapilicijuma (tzv. stadijumi po Hamiltonu). Ženski tip androgenetičke alopecije podrazumijeva postepeno smanjivanje

gustine kose u cijeloj frontalno-parijetalnoj regiji, uz očuvanu čeonu granicu (stadijumi po Ludvigu). Oba tipa androgenetičke alopecije mogu se ispoljiti u oba pola. Ožiljačne alopecije Trajni gubitak kose uzrokovan ireverzibilnim oštećenjem folikula, klinički se ispoljava zonama bez dlake i bez vidljivih folikularnih otvora. Brojni uzroci mogu dovesti do permanentne alopecije: autoimune bolesti (lezije diskoidnog lupusa, lihen planus, morfea), infekcije (gljivične, bakterijske, virusne), tumori, egzogeni agensi (trauma, jonizujuće zračenje, agresivne procedure u njezi kose). Primarna atrofična alopecija (Pseudopelade Brock) može biti zasebno obo-

ljenje, ali može predstavljati i terminalnu atrofičnu fazu po iščezavanju specifičnih kliničkih i histoloških znakova inflamatornih alopecija (diskoidnog lupusa ili lihen planusa) kada više nije moguće ustanoviti primarni proces. Hipertrihoza Hipertrihoza označava rast dlake koja je duža, deblja ili brojnija nego što je uobičajeno za regiju tijela, starost ili etnicitet pacijenta. Urođeni oblici mogu biti generalizovani (Hypertrichosis lanuginosa congenita) ili lokalizovani (najčešće izolovano, ili iznad okultnog disrafizma kičme - spina bifida oculta). Stečena generalizovana hipertrihoza može biti paraneoplastična (Hyper-

trichosis lanuginosa acquisita), lijekovima izazvana (ciklosporin, minoksidil, lokalni kortikosteroidi). Hirzutizam (Hirsutismus) Hirzutizam predstavlja pojačan rast terminalne dlake u androgen-zavisnim regijama u ženskih osoba koji odaje maskulini utisak. Virilizacija je udruženost hirzutizma sa drugim znacima maskulinog razvoja, kao mutiranje glasa, povećanje mišićne mase, izmjena morfologije genitalija, smanjenje tkiva dojki, pojava akni i androgenetske alopecije. Procijenjeno je da oko 10% žena ima neki stepen idiopatskog hirzutizma. Porijeklo hirzutizma može biti ovarijalno, nadbubrežno ili hipofizno, usljed hiperfunkcije ili tumorskih procesa. Ovarijalni hiperandrogenizam: policistični jajnici, neoplazme jajnika, sindromi insulinske rezistencije, ovarijalni steroidogeni blok. Adrenalni hiperandrogenizam: prematurna adrenarha, funkcionalni adrenalni hiperandrogenizam, kongenitalna adrenalna hiperplazija, abnormalnosti metabolizma kortizola, neoplazme nadbubrega. Hipofizni poremećaji: Cushing-ov sindrom, hiperprolaktinemija, akromegalija. Periferna hiperprodukcija androgena: gojaznost, idiopatska. Lijekovi: androgeni, oralni kontraceptivi, minoksidil, fenitoin, diazoksid, ciklosporin.

žuljevima, povećanjem naslaga keratina. Tada nastaje otežano kretanje i nestaje udobnost hoda. Urasli nokat (Unguis incarnatus) je stanje koje je definisano urastanjem nokta u kožu i okolno tkivo koje okružuju nokat, što za posljedicu ima bol, crvenilo, oticanje, a u nekim slučajevima i infekciju oko nokta. Obično se javlja na nožnom palcu i najčešće je uzrokovano nošenjem tijesne obuće i nepravilnog rezanja nokta. Dobar medicinski pedikir može vas riješiti gotovo mnogih problema i vratiti lakoću hodu ako se javite na vrijeme.

Njega stopala Stopala spadaju u važnije dijelove tijela, a često im se pridaje najmanje pažnje. Pogrešna obuća ili nepravilan položaj stopala izazivaju pritisak na pojedinim dijelovima stopala što dovodi do patoloških promjena na stopalu. Na dugotrajan pritisak, usku obuću, poremećaj u statici, stopala se brane uraslim noktima, kurijim okom,

Pediker Darija Usluge: Medicinski i klasični pedikir, pedikir dijabetesnog stopala, uklaanjanja kurijeg oka, tretman i njega uraslog nokta, uklanjanje hiperkeratoze i natisaka, njega i uklanjanje ragada na stopalima, uklanjanje zadebljale nokatne ploče. Tel. +387 66 036 000

Z D R A V S T V O

Blefaritis

ekada nisu svi problemi sa očima vezani uz same oči jer ovi simptomi mogu biti prouzrokovani kapcima. Većina ovih problema nekada prođe sama od sebe, a neka stanja traže medicinsku pomoć. Oticanje kapaka nekada ne mora da bude veliki problem. Ipak, ako traje više od dva dana i povezani su sa bolovima u oku, zamagljenjem vida i osjećajem stranog tijela preporuka je da se potraži pomoć ljekara. Ovakve promjene mogu biti prouzrokovane konjunktivitisom, upalom žlijezda kapaka, halacionima, upalom ivica kapka, stranim tijelima i nekim oboljenjima kao što su oboljenja štitne žlijezde.

Zapušene lojne žlijezde kapka

Oboljenja očnih kapaka do padanja kapka. Rješenje ovog problema je takođe hirurgija. Svakako da se prije operacije mora utvrditi da uzrok padanja kapka nije neurološki. Nekada dođe do uvrtanja i izvrtanja ivice kapka što dovodi do iritacije i/ili suzenja oka. Problem se češće javlja na donjim kapcima i lako je rješiv tako što se riješi operativnim putem. Ako se na koži kapaka nalaze žućkaste nakupine to se zove ksantelazma. Nekada to može da bude znak povišenog holesterola. Ove promjene se mogu odstraniti hirurški.

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

žlijezda kapaka. Jednostavan test omogućava da se razluči u čemu je problem i da se onda da odgovarajuća terapija. Savremeni život donosi nove velike izazove vidu i zdravlju oka, od čega nisu pošteđeni ni kapci. Na svu sreću, novi tretmani kao što je fotostimulacija pulsnim svjetlom i odgovarajuća hirurgija omogućavaju da se većina ovih problema efikasno rješava.

Uređaj za IPL

Konjunktivitis se liječi zavisno od Problemi sa treptanjem su obično uzroka. Ako je prouzrokovan bakterijskom infekcijom tada se daju antibioti- povezani sa suvim okom i poremećajem ci. Upale žlijezda kapaka daju otvrdnuće u samom kapku koji je različite bolnosti i nekada dovode do smanjenja vidne oštrine. Stanje se liječi bilo kapima, bilo odgovarajućom medicinskom intervencijom. Srodno stanje je blefaritis koji predstavlja upalu ivica kapaka koja je obično hronična. Strana tijela koja se nalaze između kapaka i oka mogu da stvaraju značajnu iritaciju i moraju da se otklone. Svrab je često prisutan problem i obično se javlja kod blefaritisa i prisustva alergija, što je onda često pridruženo sa drugim dermatološkim problemima. Podočnjaci nastaju kada koža kapaka izgubi svoju elastičnost i počne da se opušta. Ako opuštena koža kapaka pravi probleme vidu to se zove dermatohalaza i može se efikasno riješiti operacijom koja se zove blefaroplastika. Ovu operaciju rade specijalisti oftalmoplastični hirurzi ako je cilj da se ostvare dobri i dugotrajni, funkcionalni i estetski rezultati. Ptoza je kada dođe

Fotostimulacija

Aktivnosti u Odžaku Pripremila: Ana Majić, dipl. medicinska sestra, Dom zdravlja Odžak

lanovi korisničkog udruženja „Neuron“ iz Odžaka uličnom manifestacijom su obilježili Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. prosinca. Komisija za ljudska prava je, u Rezoluciji od 5. ožujka 1993. godine, pozvala zemlje članice da ističu obilježavanje tog datuma kako bi se postigla jednakost u ostvarivanju ljudskih prava i sudjelovanju osoba s invaliditetom u društvu. Prema Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravima osoba s invaliditetom, osobe s invaliditetom uključuju one osobe koje imaju dugotrajna tjelesna, mentalna, intelektualna ili osjetilna oštećenja koja u međudjelovanju s različitim preprekama mogu sprječavati njihovo puno i učinkovito sudjelovanje u društvu na jednakoj osnovi s ostalima. Politika prema osobama s invaliditetom zasniva na suvremenim međunarodnim standardima, koji uključuju i temeljna načela ljudskih prava kao što je načelo nediskriminacije, kao i načelo međuzavisnosti i nedjeljivosti svih ljudskih prava, što čini nužnim ostvarivanje pristupačnosti svih građanskih i političkih, ali i socijalnih, kulturnih i gospodarskih prava osobama s invaliditetom. Humanitarnom izložbom radova korisnika okupacione terapije predstavljeni su njihovi maštoviti radovi, i poka36

zana potreba osoba sa mentalnim invaliditetom da rade, stvaraju i doprinose zajednici. Tradicionalno, u organizaciji Udruge „Kuća nade“ iz Odžaka, članovi korisničkog udruženja „Neuron“ i profesionalci CMZ Odžak podržali su obilježavanje ovog važnog međunarodnog

datuma. Gostima se predstavila grupa mladih zajedničkih stanara koji su odglumili bajku „o sretnom gradu“ čime su pokazali svoja umijeća. Udruga „Kuća nade“ iz Odžaka je lider u borbi za ljudska prava, posebno osoba sa intelektualnim poteškoćama na lokalnom

Z D R A V S T V O

i regionalnom nivou, kao pravi primjer dobre prakse i međusobne suradnje. Centar za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak podržao je Svjetsku kampanju „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja“ koja je započela 25.11. kada se obilježava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i traje do 10.12. kada se obilježava Međunarodni dan ljudskih prava. U tom periodu održane su edukativne radionice u Centru na kojim su učestvovali korisnici, profesionalci i članovi Udruženja „Neuron“ i Udruge „Život“ iz Odžaka, a edukativne radionice su održane i u Osnovnoj školi. Uličnom manifestacijom i podjelom letaka realizirane su preventivne aktivnosti kojima je cilj podizanje svijesti javnosti o potrebi borbe protiv nasilja, jer nasilje nije privatna stvar, nasilje je problem zajednice, univerzalni svjetski fenomen, prisutan u svim društvima. Danas nasilje predstavlja model ponašanja (o čemu govore i najnovija istraživanja), a porast nasilja u društvu povezuje se sa porastom nasilja u obitelji. Najčešće žrtve su žene, djeca, stari i nemoćni, ali i osobe sa mentalnim poteškoćama. Najčešće su počinitelji na-

silja ovisni o alkoholu ili drogama, a u novije vrijeme i o kocki. Nasilje u obitelji osim fizičkih povreda znatno utiče na mentalno zdravlje žrtve, kao i onih koji svjedoče obiteljskom nasilju. Nerijetko, svjedoci nasilja u djetinjstvu pribjegavaju nasilju u međuljudskim odnosima u odrasloj dobi. Zakon o zaštiti od nasilja u obitelji definira nasilje u obitelji ako postoji sumnja da su učinjene neke radnje kojima se nanose fizička, psihička ili seksualna patnja, kao i ekonomska i socijalna ograničenja, verbalna i fizička zaštrašivanja, prijetnje, vrijeđanje pogrdnim izrazima, povreda dostojanstva, uništenje zajedničke imovine, i slično. Županijski i Općinski Protokoli o postupanju i intervencijama u slučaju obiteljskog nasilja potpisani su 2014. godine između predstavnika vlasti, institucija i nevladinih organizacija. Interinstitucionalni sastanak Radne grupe koja je učestvovala u izradi Općinskog protokola intervencija u slučaju nasilja u obitelji za općinu Odžak održan je 6.12.2019. i na njemu su učestvovali predstavnici Općine, policije, CSR, Osnovne škole „Vladimir Nazor“, Srednje škole „Pero Zečević“ i Centra za mentalno zdravlje.

Uspostavljanje dobre suradnje, razmjene informacija i iskustava te dogovora za daljnje aktivnosti u borbi protiv nasilja bili su glavni ciljevi tog sastanaka, ali i načini obezbjeđenja adekvatne podrške žrtvama u nošenju sa teškim životnim situacijama, posebno kada su djeca žrtve nasilja. Na Konferenciji o nasilju održanoj 11.12.2019. na Međunarodni dan prava djeteta, u Sarajevu, pod pokroviteljstvom Gener Centra FBiH, od predstavnika koordinacionog tijela Vlade Županije Posavske prezentirane su aktivnosti Policijske uprave, zdravstvenih institucija (domova zdravlja), centara za socijalni rad, Tužiteljstva Vlade Županije Posavske, Općinskog suda, Zavoda za besplatnu pravnu pomoć. Napomena: Sve osobe na fotografijama dale su pristanak za objavu

Kratka vijest Pripremila: Željka Stevanović, CZMZ Čelinac

radicionalno novogodišnje druženje lica sa hroničnim mentalnim poremećajima, uz kafu i ručak, upriličeno je u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac. Godinu u kojoj je bilo i lijepih i ružnih trenutaka, sreće i nesreće, pogoršanja i poboljšanja bolesti ostavili su iza sebe, sa vjerom da će Nova godina donijeti mnogo više lijepog nego prethodna. Napomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Z D R A V S T V O

ako je demonološko shvatanje osoba sa teškoćama u savremenom društvu već odavno prošlost, iako se primjenjuju humaniji uslovi za život osoba sa teškoćama, stigma je još uvijek prisutna i narušava osnovna ljudska prava, a to su ravnopravnost i poštovanje. Centar za mentalno zdravlje Doma zdravlja Travnik kao prioritetni cilj ima upravo aktivnosti u društvu, usmjerene na smanjivanje predrasuda, kao pojave koje se javljaju prvenstveno zbog neznanja, neupućenosti, odnosno stava prema nečemu što se ne poznaje dobro, kao i stalnu borbu protiv segregacije osoba sa teškoćama, osoba sa duševnim smetnjama, a posebno prema djeci s teškoćama u učenju, koja ujedno predstavljaju najranjiviju popu-

Aktivnosti CMZ

Novogodišnje aktivnosti u Travniku Pripremili: mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog, surdoaudiolog – logoped, Jasmina Pašalić-Ramić, dipl. socijalni radnik, Amela Kalušić, dipl. medicinska sestra i Amra Kovačević, okupacioni terapeut

laciju našeg društva, odnosno provođenje antistigmatizirajućih programa u zajednici. U suzbijanju stigme je jako važna saradnja svih institucija društva. Tako je tim CMZ Travnik i ove godine iskoristio novogodišnje praznike za aktivnosti u zajednici upravo u provođenju antistigma programa uključivanjem različitih subjekata u društvu. Aktivnosti su i ove godine organizirane u saradnji sa stalnim partnerima, odnosno Mješovitom srednjom školom Travnik, Osnovnom muzičkom školom Travnik, kao i našim stalnim donatorima, Udruženje “St. Bosniche Toekomst” iz Holandije, te privatno preduzeće RMA d.o.o. Donji Vakuf. Upriličena je podjela novogodišnjih paketića, uz neizostavnu posjetu Djeda Mraza, uz prigodni kulturno-umjetnički program koji su priredili nastavnici i učenici Osnovne muzičke škole Travnik. Djeca, korisnici usluga CMZ Travnik su uzela aktivno učešće, te su svojim recitacijama i performansima obogatili program, pokazavši šta su naučili, šta znaju, pokazali da i pored teškoća, upornim radom mogu puno toga ostvariti. 38

Članovi tima CMZ nisu zaboravili i svoje odrasle korisnike, te je i za njih organizirana novogodišnja zabava u prostorijama Centra uz izvrstan muzički program za koji se potrudio poznati estradni umjetnik, humanista Jasmin Burek koji se i ranije vrlo rado odazivao na naše aktivnosti u zajednici. Ove aktivnosti, pored zadovoljstva i trenutaka sreće samih korisnika, su donijele i satisfakciju u radu svih zaposlenika CMZ Travnik, a posebno su učinile veliki, pozitivni odjek u samoj zajednici u kojoj treba uvijek, bez obzira na uspješnost prihvatanja različitosti među nama, raditi na svjesnosti i razvoju senzibiliteta prema osobama s duševnim teškoćama, a posebno prema djeci i mladima s teškoćama u učenju.

Napomena: CMZ Travnik ima saglasnost za objavljivanje fotografija u svrhu promocije.

Z D R A V S T V O

Ishrana i krvne grupe

Nulta krvna grupa “O” je “old” (staro) - lovac “Krv je magična. Krv je mistična. Krv je alhemična. Ona se provlači kroz ljudsku istoriju kao duboko religiozni i kulturološki simbol... Krv je, pored toga što predstavlja složen sistem snabdevanja i odbrane neophodan za naš opstanak, ključ za čovečanstvo - lupa kroz koju možemo pratiti blede tragove našeg judska krv, taj kompleksni živi flu- putovanja. Čitave civilizacije su građene na krvnim vezama…” (Dr Piter D´Adamo) id, podeljen je u krvne grupe na osnovu prisutnosti ili odsutnosti određenih markera ili antigena na površini crvenih krvnih ćelija. Svaka krvna grupa ima svoju ličnu kartu u kojoj te uljem, mogu da budu veoma korisne Heljda, raž, ječam, sojino brašno, hleb u lečenju zapaljenjskih oboljenja creva bez glutena i sve vrste pirinča i pirinsu “upisane” sklonosti ka određenim bolestima, slabosti i prednosti njihovih (colitis i Kronova bolest), kojima su oso- čanog brašna, odlična su zamena, ali nosilaca. Jedna kap krvi, suviše mala be O krvne grupe sklone. Morska hrana svakako u malim količinama, ogranida bi se videla golim okom, sadrži komtreba da je bitna komponenta u ishrani čeno i štedljivo. Dobra zamena za hleb i peciva mopletan genetski kod čoveka. Naši preci ove krvne grupe jer je odličan izvor josu ostavili svakome od nas posebno zada koji reguliše funkciju štitne žlezde, s že biti povrće, jer nultašima na rasveštanje, otisnuto u našu krvnu grupu. obzirom na to da je nestabilna funkcija polaganju stoji veliki broj raznovrsnog povrća. No, masline, kupus, karfiol, kelj U ovom nastavku, naša sagovornica, štitne žlezde tipična za nultaše. Piše: Vera Pušac prim. mr sc. med. Mirjana Babić-SiMleko i mlečni proizvodi nisu naj- i prokulice treba izbegavati jer usporamić, veliki zagovornik ishrane po krvsrećniji izbor za ovu krvnu grupu. Njihov vaju rad štitne žlezde. Plavi patlidžan i nim grupama, govoriće o najstarijoj i organizam nije stvoren da na odgovara- krompir takođe smanjiti! Lektini iz tih najzastupljenijoj, nultoj krvnoj grupi, jući način metaboliše mlečne proizvo- biljaka deponuju se u tkivu koje okrukoja teče venama u oko 53% populade. Sojino mleko i sojin sir su odlična žuje zglob, pa preterana upotreba mocije u svetu. zamena, veoma bogata proteinima (pod že da pokrene zapaljenjska stanja kod “Oko 40.000 godina pre nove ere, u uslovom da nisu GMO). Preporuka su zglobova. vremenu označenom kao staro kamemale količine mlečnih proizvoda (puter, no doba ili paleolit, pojavio se na Zemlji mocarela, feta i kozji sir), te 4-6 jaja najopasniji grabljivac, oštrouman i snanedeljno. Treba izbegavati punomasna žan, kromanjonski čovek, rešen da pomleka, masne sireve, surutku, sladoled, što-poto preživi. Bio je to lovac i ratnik kefir... jer su ove namirnice loš izvor koji se hranio skoro isključivo mesom proteina za ovu krvnu grupu. i nekim izdancima i plodovima biljaka Maslinovo i laneno ulje imaju pozitikoje je uspeo da sakupi. Iz tog perioda van efekat na srce i arterije, pa kod ove evolucije datira najstarija, NULTA krvna krvne grupe čak mogu da pomognu u Osobama krvne grupe O na raspogrupa - TIP O. Genetske osobine koje snižavanju povišenog holesterola u krvi. su omogućile čoveku starog kamenog Neke vrste koštunjavih plodova i laganju je čudesni svet različitog vodoba da preživi, ostale su duboko uresemenki predstavljaju dobar izvor do- ća, koje nije samo važan izvor biljnih zane u genima modernih ljudi koji imaju datnih biljnih proteina (orah i bundevino vlakana, vitamina i minerala, već je ovu krvnu grupu. seme, pa badem, lešnik, kesten, sunco- odlična zamena hlebu i testeninama. kretovo i susamovo seme). Bogate su Komad voća umesto kriške hleba, više mastima, pa ih treba koristiti u malim će prijati. No, postoje voćke, koje su količinama. One, ipak, ne mogu da za- možda i omiljene, ali koje bi trebalo mene meso bogato proteinima, koje je da izbegavaju. To su narandže, mandarine i maline, zbog visokog sadržabitna hrana za ovu krvnu grupu. Osobe krvne grupe O ne mogu sa- ja kiseline koja ne prija organima za svim dobro da iskoriste mahunarke, varenje. To bi pospešilo iritaciju slupa ih treba jesti umereno i povremeno, zokože želuca i pojavu čira. Izbegakao dopunski obrok (grašak, boraniju, vati treba i kupine, kokos i kokosovo Da bi osoba tipa O mogla da održi bob… osim sočiva koje treba izbega- ulje, jer sadrže lektine problematične svoje zdravlje i da efikasno funkcionivati). Takođe im škode žitarice, posebno za varenje tipa O. Izbor začina za ovu krvnu grupu je še u svoju ishrani treba obavezno da pšenica i svi proizvodi od pšenice pa bi uključi meso od divljači i domaćih žibilo korisno potpuno ih izbaciti iz upo- veliki i zaista može da pomogne digevotinja (krtu govedinu, ćuretinu, piletitrebe (gluten iz pšenice sadrži lektine stivnom i imunom sistemu, ali treba iznu) i ribu. Tip O- ima snažan sistem za koji kod tipa O usporava njegov efika- begavati crni i beli biber i svako sirće, varenje i luči veliku količinu želudačsan metabolizam - počinje da se goji!). kao i kukuruzni sirup kao zaslađivač jer nog soka. Ribe iz hladnih mora, bogaIz istih razloga treba zaobići i kukuruz. deluju iritirajuće na želudac.

Z D R A V S T V O

Kečap i sva marinirana hrana je nesvarljiva za osobe ove krvne grupe, jer izrazito iritira sluznicu želuca, pa je preporuka zameniti ih maslinovim uljem, limunom i belim lukom. Kod nultaša postoji izrazita potreba za umirenjem digestivnog i imunog sistema, pa treba da koriste biljne čajeve koji im gode i koji povećavaju snagu imunom sistemu. Veliki je izbor korisnih čajeva, ali treba izbegavati podbel, ehinaceu, senu, čičak, aloju, lincuru, lucerku i kukuruz, jer stimulišu imuni sistem i prouzrokuju “razređenje” krvi, što predstavlja problem za njih. Preporuka je da izbegavaju kafu, crne čajeve i destilovana alkoholna pića, jer povećavaju želudačnu kiselinu, koje ova krvna grupa, inače, ima u izobilju”, ističe naša sagovornica i nastavlja: “Ono što ih čini ranjivima je stres. Pod pritiskom, nulta krvna grupa lako “proključa”, pa takve osobe često reaguju impulsivno, srdžbom i postaju hiperaktivne. To je genetsko nasleđe! Njihovi preci su bili lukavi predatori! Kako nadbubrežne žlezde ispumpavaju hormonske supstance u krvotok, oni postaju puni snage, no imaju ugrađen “alarm” pa loš stres mogu da pretvore i u pozitivno iskustvo. Vežbanje je posebno važno za njihovo zdravlje. Odgovaraju im teže fizičke vežbe, pa ako se ne bave vežbanjem, postaju deprimirani, utučeni i gojazni. Osobe krvne grupe O, uglavnom u sebi nose genetsku memoriju za snagu, izdržljivost, samopouzdanje, intuiciju. Nose i nagon za uspehom te osobine i kvalitete vođe - snagu, sigurnost i moć, praćene dobrim zdravljem i optimizmom, pod uslovom da poštuju postulate svoje krvne grupe. Čvrsti su i snažni. Pokreće ih visokoproteinska snaga. Imaju vrlo efikasan metabolizam koji, pod uslovom da se pravilno hrane, obezbeđuje vitkost i obilje energije do kraja života. Opstanku je značajno doprineo jak i robustan imuni sistem, koji može da se uhvati u koštac sa većinom infektivnih agenasa. Imaju oni i svojih rizika i slabosti! To je netolerancija prema novom načinu ishrane i novim uslovima života. Skloni su smetnjama u koagulaciji, zapaljenjskim bolestima, smanjenoj funkciji štitne žlezde, čiru na želucu i alergijama…

Važno je istaći da su osobe krvne grupe O univerzalni davaoci. Svima mogu da daju krv, ali mogu da prime krv samo svoje krvne grupe. To ovaj tip krvi čini i najtraženijom kada je transfuziona krv u pitanju, naročito u hitnim slučajevima, jer ne sadrži antigene koji mogu da izazovu problem”, kazuje naša doktorka Mirjana koja svojom energijom i temperamentom iskazuje neprikosnovenu veru u teoriju o ISHRANI PO KRVNIM GRUPAMA! Da je na osnovu analize krvne grupe moguće napraviti pouzdan psihološki profil osobe odavno je poznato u istočnim zemljama. Japanci, recimo, u svakodnevnom životu primenjuju metodu analize krvnih grupa – ketsuekigata, koristeći je kod odabira prijatelja, partnera i životnog saputnika. Međutim, ona je već više od petnaest godina deo industrijske psihologije. Koriste je istraživači tržišta za predviđanje navika kupaca, ali i direktori preduzeća kada zapošljavaju radnike. Kako bi napravili idealnu organizaciju rada, Japanci koriste saznanja na kojim bi radnim mestima određene krvne grupe bile najefikasnije. Tako će za planiranje, kontrolu i selekciju uvek izabrati osobe krvne grupe B. Organizacija, zavođenje i sprovođenje reda, biće najčešće povereno krvnoj grupi A, dok će za efikasnu realizaciju biti zadužena O krvna grupa. Nultaši su najčešće srdačni, druželjubivi i otvoreni. Nemaju dlake na jeziku, verni su, iskreni i odani. Žene nulte krvne grupe nisu sklone da preuzimaju

Prim. mr sc. med. Mirjana Babić-Simić, Vera Pušac i prim. dr Momir Pušac

odgovornost, pa će stoga radije tražiti grupu u kojoj će se osećati zaštićenom i sigurnom. S druge strane, muškarci nulte krvne grupe su istinski lovci. Oni imaju neodoljivu potrebu da dominiraju, da budu primećeni i zato uglavnom biraju zanimanje u kome mogu da se eksponiraju i afirmišu (gluma, žurnalistika, estrada…). Oni imaju izraženu potrebu da žive sa osobama koje su radoznale, živahne i dinamične. Monotonija i život po uobičajenim šablonima njima uopšte ne odgovaraju. Za razliku od žena, muškarci su više zainteresovani za karijeru i kad je reč o poslu, neće uletati u neki odnos ili situaciju dok ne vide šta iz toga dobijaju. Žene krvne grupe nula od svojih muškaraca očekuju sreću, zadovoljstvo i nežnost. One osećaju intenzivnu želju za udajom, koja proističe iz potrebe da se potvrde kroz brak i porodicu. Kao supruge, vladaju iz pozadine i često aktivno učestvuju u izgradnji karijere svoga supruga. Kao majke, prema deci se postavljaju drugarski, gotovo prijateljski, a sopstvene ambicije ostvaruju preko supruga i dece. Muškarci krvne grupe nula veoma su zainteresovani za žene, aktivni su u tom pogledu i žene ih brzo primećuju. No, ovi muškaraci mogu da budu krajnje nepouzdani, jer im neke stvari brzo prestaju biti zanimljive. U braku su privrženi porodici, ali često mogu da ispolje svoju jogunastu prirodu, koja se protivi monotoniji životne svakodnevice.

Z D R A V S T V O

PruĹžimo im ĹĄansu

Osobe sa Downovim sindromom

ownov sindrom je skup mentalnih i fiziÄ?kih simptoma koji su rezultat posjedovanja dodatne kopije 21. hromozoma. Normalno, oploÄ&#x2018;eno jajaĹĄce ima 23 para hromozoma. Kod veÄ&#x2021;ine osoba sa Downovim sindromom prisutna je dodatna kopija 21. hromozoma (takoÄ&#x2018;e poznato kao trisomija 21 zbog postojanja tri kopije hromozoma umjesto dvije), a koja dovodi do promjena u normalnom razvoju tijela i mozga, kaĹĄnjenje u razvoju, karakteristiÄ?an izgled lica te brojne druge posljedice koje su povezane s razvojem. RijeÄ? je o jednom od najÄ?eĹĄÄ&#x2021;ih genetskih poremeÄ&#x2021;aja prilikom kojeg dolazi do trisomije na 21. hromozomu. Umjesto 46 hromozoma postoji viĹĄak jednog hromozoma ili jednog dijela hromozoma na 21. paru. Prvi simptomi Downovog sindroma su opisani 1866. godine, a opisao ih je Langdon Down na svom djetetu. Simptomi variraju u teĹžini, pa se razvojni problemi mogu kretati od umjerenih do ozbiljnih. Downov sindrom se moĹže javiti kod svih naroda, nacija i moĹže se javiti u bilo kojoj porodici, bez obzira na roditeljsko zdravlje, naÄ?in Ĺživota ili ekonomsku situaciju. Do danas je proveden velik broj istraĹživanja, ali taÄ?an uzrok pogreĹĄne podjele Ä&#x2021;elija ni do danas nije poznat. NasljeÄ&#x2018;ivanje U veÄ&#x2021;ini sluÄ?ajeva, Downov sindrom nije nasljedan. On je uzrokovan greĹĄkom u diobi Ä&#x2021;elija tokom razvoja jajaĹĄaca, sperme ili zametka.Translokacijski Downov sindrom je jedini oblik poremeÄ&#x2021;aja koji se moĹže prenijeti s roditelja na dijete. MeÄ&#x2018;utim, samo 4% djece imaju ovaj oblik Downovog sindroma i samo polovina te djece ga je naslijedila od roditelja. Ĺ anse za nasljeÄ&#x2018;ivanje ovog oblika zavise od spola roditelja koji nosi translociran hromozom 21. Ako je otac nosilac, rizik je oko 3% dok je kod majke rizik izmeÄ&#x2018;u 10-15%. Kako prepoznati Downov sindrom? Downov sindrom se potvrÄ&#x2018;uje u trudnoÄ&#x2021;i analizom plodovih vodica unutar prvog tromjeseÄ?ja trudnoÄ&#x2021;e ili amniocentezom tokom drugog tromjeseÄ?ja trudnoÄ&#x2021;e. Znakovi Downovog sindroma su vidljivi odmah po roÄ&#x2018;enju. U sluÄ?aju sumnje, ljekar zahtijeva pretragu krvnih Ä&#x2021;elija koje Ä&#x2021;e dati uvid u broj, veliÄ?inu i izgled hromozoma. Djeca s Downovim sindromom najÄ?eĹĄÄ&#x2021;e, ali ne uvijek, imaju specifiÄ?an izgled: 42

â&#x20AC;˘ malenu glavu, â&#x20AC;˘ okruglo lice i izravnan profil (spljoĹĄtene crte lica), â&#x20AC;˘ ĹĄirok i kratak vrat koji moĹže biti obloĹžen s previĹĄe koĹže ili masnog tkiva, â&#x20AC;˘ abnormalan oblik uĹĄiju, â&#x20AC;˘ malena usta, â&#x20AC;˘ malen nos, â&#x20AC;˘ neproporcionalno velik jezik, â&#x20AC;˘ oÄ?ni otvori su koso poloĹženi. Djeca s Downovim sindromom takoÄ&#x2018;e mogu imati: â&#x20AC;˘ slabiji miĹĄiÄ&#x2021;ni tonus (miĹĄiÄ&#x2021;nu hipotoniju), â&#x20AC;˘ kratke i ĹĄiroke ruke, â&#x20AC;˘ kratke ĹĄake s popreÄ?nom brazdom na jednoj ili obje ruke, â&#x20AC;˘ kratke noge s izraĹženim razmakom izmeÄ&#x2018;u noĹžnog palca i susjednog prsta, â&#x20AC;˘ relativno kratke prste na rukama i nogama, â&#x20AC;˘ neobiÄ?an oblik grudnog koĹĄa (kraÄ&#x2021;i grudni koĹĄ). Bebe s Downovim sindromom mogu biti prosjeÄ?ne veliÄ?ine, ali obiÄ?no se sporije razvijaju od druge djece sliÄ?ne dobi. Osim specifiÄ?nih tjelesnih nepravilnosti, djeca s Downovim sindromom imaju odreÄ&#x2018;eni stepen mentalne retardacije, koja moĹže varirati. Neka djeca imaju

blagi stepen, dok su druga potpuno zavisna od roditeljske brige i njege. Kako se lijeÄ?i Downov sindrom? Downov sindrom nije stanje koje se moĹže izlijeÄ?iti. MeÄ&#x2018;utim, rana intervencija moĹže pomoÄ&#x2021;i mnogim osobama sa ovim sindromom da Ĺžive produktivan Ĺživot, duboku i zrelu dob. Djeca sa Downovim sindromom Ä?esto mogu imati koristi od govorne terapije, okupacione terapije i vjeĹžbi za opĹĄtu i finu motoriku. Osim toga, specijalno obrazovanje i paĹžnja posveÄ&#x2021;ena u ĹĄkoli moĹže im veoma pomoÄ&#x2021;i. Mnoga djeca mogu se dobro integrisati u redovne Ä?asove u ĹĄkoli. U veÄ&#x2021;ini drĹžava dostupni su razni specijalizovani programi u kojima se stimuliĹĄe senzorna, motoriÄ?ka i kognitivna aktivnost djece s Downovim sindromom. Ĺ˝ivotni vijek osoba s Downovim sindromom se znatno poveÄ&#x2021;ao. Godine 1929. beba roÄ&#x2018;ena s ovom bolesti Ä?esto nije Ĺživjela duĹže od 10 godina. Danas osoba s Downovim sindromom u prosjeku doĹživi 50 i viĹĄe godina, zavisno od teĹžine zdravstvenog stanja. Zavisno od teĹžine stanja mogu se zaposliti na normalnim radnim mjestima ili kao ispomoÄ&#x2021; u poslu. Izuzetno su fokusirane i predane u izvrĹĄavanju zadataka. Ne treba ih potcjenjivati. Jednom kada ih upoznate, djecu i odrasle s Downovim sindromom nikada neÄ&#x2021;ete zaboraviti kao ni ljubav i vedrinu kojom zraÄ?e. đ&#x;&#x2122;&#x201A; Iz prve ĹĄkole fudbala nastala su prva 4 fudbalska reprezentativca koji Ä&#x2021;e predstavljati Republiku Srpsku u sastavu reprezentac.Regiona Ex Yu sastavljenih od 4 naĹĄa mladiÄ&#x2021;a, 5 iz Srbije i 4 Crne Gore. Ista reprezentacija.sastavljena od osoba sa DS ide na EP u fudbalu (Turska, april 2020), protiv 11 zemalja EU.

Z D R A V S T V O

Predstava za zaposlene UKC RS

Glumci sa Daunovim sindromom Down syndrom centar Banjaluka u svom programu za socijalnu rehabilitaciju i radno osposobljavanje Down syndrom osoba starijih od 18 godina otvorio je prvu školu glume za DS osobe. Rezultat ove škole jeste šest glumaca sa DS-om koji igraju predstave na daskama koje život znače. Premijera prve predstave je bila 25.10.2019. u Narodnom pozorištu Republike Srpske, velika scena. Šest mladih, hrabrih glumaca sa Daunovim sindromom odigralo je 4. februara 2020. predstavu “Mali princ” prvi put ispred doktora i medicinskog osoblja Univerzitetskog kliničkog centra RS u Banjaluci. Predstava predstavlja istorijski događaj jer nikada do sada nigdje u regionu DS osobe nisu glumile pred zdravstvenim radnicima. Ova predstava učestvovala je na brojnim međunarodnim festivalima i predstavlja plod saradnje škole glume Daun sindrom centra i akademskih glumaca i režisera.

Direktor Daun sindrom centra Banjaluka Zoran Jelić izrazio je zadovoljstvo što štićenici Centra prvi put imaju priliku da svoje sposobnosti predstave radnicima najveće zdravstvene ustanove u Srpskoj. On je izjavio da je njihova želja da se ovom prilikom pokaže šta se sve sa Daunovim sindromom može, a ne šta ne može. Dodao je da je ovaj događaj na obostranu korist, jer će ovi mladi ljudi sa predstave poslati poruku prije svega svojim roditeljima, ali i cijelom društvu da mogu sve ako im se pruži šansa. “Sada pričamo o tome šta osoba sa Daunovim sindromom može, a ne šta ne može. Želimo da pokažemo svima da su oni prije svega ljudi, a tek onda

osobe sa Daunovim sindromom”, rekao je Jelić. Arie Livne, počasni predsjednik Jevrejskog kulturnog centra u Banjaluci, koji je od početka otvaranja Daun sindrom centra pomagao u njegovom radu, rekao je da je svima dužnost da učine sve što mogu da pomognu osobama sa Daunovim sindromom. “Živimo u svijetu gdje su humanizam i socijalna pravda zapostavljeni, a treba da se držimo humanizma i socijalne pravde, jer ljudi treba da žive kao ljudi, bez obzira na to da li su zdravi ili ne”, rekao je Livne.

Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS, kazao je da je cilj ove predstave da pokaže da svi imamo limite, ali i uspjehe te da svakog pojedinca treba da gledamo kao posebnu ličnost. “Osobe sa Daunovim sindromom lakše prebrode probleme ukoliko imaju pažnju i okoline, ali i društva u cjelini”, rekao je Đajić te dodao da, iako su ovu ustanovu do sada posjetili cijenjeni stručnjaci iz regiona i svijeta, ovo je zasigurno poseban i jedinstven događaj. Tatjana Gajić, viša stručna saradnica za podršku licima sa invaliditetom u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS, istakla je da je poruka ovog događaja da “kroz sistem socijalne zaštite imamo jedan specifičan i inovativan vid

rehabilitacije koji dolazi u ovu zdravstvenu ustanovu”. Aplauz i osmijesi koje su vispreni glumci izazvali bili su dovoljna nagrada za njihov trud da pokažu da i osobe sa Daunovim sindromom mogu mnogo više od onoga što im društvo nameće. U Banjaluci je registrovano 65 osoba sa DS-om, ali da se stvaran broj kreće oko 220, a u Republici Srpskoj i preko 1000.

Saradnja sa Medicinskim fakultetom

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci prof. dr Ranko Škrbić u pratnji studenata posjetio je Down Syndrom centar u Banja Luci. Predstavnici Medicinskog fakulteta imali su priliku da se upoznaju sa aktivnostima korisnika centra, kao i da dogovore buduće djelovanje i saradnju. „Ono što mi pokušavamo jeste da pokrenemo inicijativu za socijalizacijom i socijalnom inkluzijom osoba sa Daunovim sindromom i njihovih roditelja, kao i da proširimo aktivnosti Medicinskog fakulteta. Budući doktori ne trebaju biti samo informisani već moraju da steknu i određene prakse i saznanja o dodatnoj potrebi smanjenja stigme, kako bi sutra kao odgovorni zdravstveni radnici imali manje predrasuda i bili stručniji u svom radu“, rekao je za novinare dekan prof. dr Ranko Škrbić. M.C.

ojam „suho oko” prvi je upotrijebio švedski oftalmolog Henrik S. C. Sjöegren. On je bio prvi koji je istaknuo kliničku trijadu suhoga oka, suhih usta i bolovima u zglobovima u svojem radu iz 1933.1 Definicija i klasifikacija sindroma suhoga oka se znatno razvijala tokom proteklih 20 godina, prvenstveno sa spoznajom i boljim razumijevanjem patofiziologije bolesti. Radna skupina za suho oko II (engl. Dry Eye Workshop II, DEWS II) 2017. godine predlaže sljedeću definiciju: Suho oko je multifaktorijalna bolest površine oka karakterizirana gubitkom homeostaze suznog filma popraćena očnim simptomima u kojima nestabilnost suznog filma i hiperosmolarnost, upala površine oka i oštećenje, te neurosenzorne abnormalnosti imaju etiološke uloge.2 Karakteristike sindroma suhoga oka su iritacija oka, zamućen i fluktuirajući vid, nestabilnost suznoga filma, povećana osmolarnost suza i oštećenje epitela površine oka.3 Čini se da se prevalencija sindroma suhoga oka povećava sa starošću i prijavljena je u rasponu od 5% do 33% u odrasloj populaciji širom svijeta, što ga čini važnim javnozdravstvenim problemom.4 Sindrom suhoga oka negativno utječe na kvalitetu života zbog hronične iritacije i boli, koje mogu imati negativan utjecaj na vid i sposobnost obavljanja uobičajenih dnevnih aktivnosti (npr. čitanje, vožnja). Takvi štetni efekti na funkcioniranje mogu dovesti do tjeskobe i depresije.3 Glavne skupine sindroma suhoga oka prema Izvještaju s internacionalne radionice suhoga oka (DEWS) su suho oko usljed nedostatka vodenoga sloja i evaporativno suho oko.5 Iako obje skupine imaju slične simptome (smanjenje stabilnosti i povećanje osmolarnosti suznoga filma) suho oko usljed nedostatka vodenoga sloja se najviše odnosi na neuspješnu sekreciju suza, a evaporativno suho oko usljed prekomjernog gubitka vode s izložene površine oka u prisutnosti normalne sekrecije suznih žlijezda.5 Suho oko usljed nedostatka suza dijeli se na Sjögrenov sindrom i ne-Sjögrenov sindrom. Najčešći uzrok evaporativnoga suhoga oka je disfunkcija Meibomovih žlijezda.4 Suho oko može biti uzrokovano i različitim jatrogenim intervencijama, uključujući topikalne i sistemske lijekove, upotrebu kontaktnih leća i oftalmološke operacije i ne-operativne procedure. 44

Članak sponzorisan od strane Alcon

Z D R A V S T V O

Evaluacija DED-a – dry eye disease – bolest suhih očiju

Sindrom suhog oka Autor: Mr. sc. dr Azra Bibanović, oftalmolog, JUDZ Kanton Sarajevo

Popis sistemskih lijekova za koje se zna ili sumnja da su povezani sa simptomima suhoga oka je velik6 a uključuje sljedeće skupine lijekova: antihistaminike, antidepresive (inhibitori monoamin oksidaze, triciklički antidepresivi, selektivni ihibitori ponovne pohrane serotonina), antikolinergike, diuretike (tiazidi, inhibitori karboanhidraze, kalij štedeći lijekovi), inhibitore angiotenzin-konvertirajućeg enzima, oralne kontraceptive (estrogen, progesteron, estrogen/progesteron), narkotike (opioidi), antiparkinsonike (agonisti dopamina, antikolinergici, selektivni inhibitori monoamin oksidaze B), beta blokatore, antipsihotike (fenotiazini), anksiolitike (benzodiazepini).7 Dijagnoza suhog oka Dijagnoza suhoga oka nije uvijek laka i jednostavna, s obzirom na postojanje različitih oblika suhoga oka, kao i drugih oboljenja konjunktive i rožnice vrlo slične simptomatologije u svojoj kliničkoj manifestaciji. Konačno postavljanje dijagnoze suhoga oka rezultat je prikupljanja različitih podataka dobivenih tijekom više dijagnostičkih postupaka.8 Farmakoterapija sindroma suhoga oka Načini liječenja sindroma suhoga oka su različiti.9 Farmakoterapija se uglavnom fokusira na upalno stanje i obnovu suza.10 Ciljevi liječenja su olakšanje simptoma suhoga oka, poboljšanje bolesnikovog osjećaja ugode, obnova površine oka i suznog filma i kada god je moguće, sprječavanje oštećenja rožnice. Liječenje uključuje edukaciju bolesnika, prilagodbu uvjeta okoline i promjenu načina prehrane.9 Umjetne suze su često prva linija liječenja te se koriste kao zamjena za prirodne suze.7 Umjetne suze su lubrikantske kapi za oko koje se koriste za liječenje simptoma suhoće i iritacije povezane s nedovoljnom proizvodnjom suza. Umjetne suze dostupne su kao lijekovi koji se izdaju bez recepta.9

Pretežno su izotonične puferirane otopine koje sadrže elektrolite, površinski aktivne tvari i različite tvari za prilagodbu viskoznosti.10 Takvi bezreceptni lijekovi razlikuju se po sastavu, indikacijama i konzervansima koje sadrže. Njihovu viskoznost, vrijeme zadržavanja i prijanjanje na površinu oka određuju sastojci kao što su derivati celuloze (primjerice, hidroksipropilmetilceluloza), polivinilpirolidon, kondroitin sulfat i natrijev hijaluronat.9 Povećanjem viskoznosti kapi produljuje se djelovanje; ali i mogućnost privremenog zamućenja vida. Konzervansi se dodaju u pakovanja za višekratnu upotrebu s ciljem smanjenja rizika od bakterijske infekcije i produženja roka trajanja. Prilikom preporuke proizvoda s umjetnim suzama, doktor treba uzeti u obzir osjetljivost bolesnika na konzervanse, učestalost primjene, težinu bolesti i trošak liječenja.9 Literatura:

1. Petriček I, Petriček G. Suvremeni pristup dijagnostici i terapiji suhog oka – drugi dio. Medix. 2007;160–1. 2. Lin, H., Yiu, S.C., 2014. Dry eye disease: A review of diagnostic approaches and treatments. Saudi J Ophthalmol 28, 173-181. 3. Sjögren, H. Zur Kenntnis der Keratoconjunctivitis sicca. Keratitis filiformis bei Hypofunktion der Tränendrüsen. Acta Ophthalmol. 1933;1–151. 4. Definition and Classification of Dry Eye. Report of the Diagnosis and Classification Subcommittee of the Dry Eye WorkShop (DEWS). Ocul Surf 2007;5:75-92. 5. Craig JP, Nichols KK, Akpek EK, Caffery B, Dua HS, Joo CK i sur. TFOS DEWS II Definition and Classification Report. Ocul Surf. 2017;15(3):276-283. doi:10.1016/j.jtos.2017.05.008. 6. Liu KC, Huynh K, Grubbs J, Davis RM. Autoimmunity in the Pathogenesis and Treatment of Keratoconjunctivitis Sicca. Curr Allergy Asthma Rep. 2014 Jan;14(1):403. doi: 10.1007/s11882013-0403-7. 7. Lemp MA. Report of the National Eye Institute/ Industry Workshop on Clinical Trials in Dry Eyes. CLAO J. Oct;21(4):221-32. 8. Achtsidis V, Kozanidou E, Bournas P, Tentolouris N, Theodossiadis PG. Dry Eye and Clinical Disease of Tear Film, Diagnosis and Management. European Ophthalmic Review. 2014;8(1):17–22 9. Petriček I, Petriček G. Suvremeni pristup dijagnostici i terapiji suhog oka. Medix. 2007:149–51. 10. Pflugfelder SC. Prevalence, Burden, and Pharmacoeconomics of Dry Eye Disease. Am J Manag Care. 2008 Apr;14(Suppl 3):S102-6.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ačepljenje krvnih sudova ili ateroskleroza nastaje kada zid arterije postaje stanjen i slabije elastičan. To je, zapravo, proces u kojem se masnoće, kalcijum i produkti ćelijske razgradnje odlažu duž unutrašnjeg zida krvnih sudova – arterija. Tako se stvaraju naslage – plak, zvan aterom. Zbog toga krvni sud postaje krut, neelastičan, a njegovi zidovi zadebljani. Istovremeno se sužava prostor za protok krvi, postaje sve uži pa se tako smanjuje količina krvi koja protiče krvnim sudom, a samim tim i organi koje taj sud snabdijeva pa dobijaju manje hrane i kiseonika. Naročito veliki uzroci nastanka ateroskleroze su: 1. hiperglikemija - povišen šećer u krvi; 2. hipertenzija - povišeni pritisak; 3. hiperlipoproteinemija - povišene vrijednosti masnih supstanci u krvi; 4. debljina, Svi ovi uzroci udruženi zajedno sa inzulinskom rezistencijom stvaraju izuzetno pogodno tlo za nastanak infarkta. Povišene masne supstance u krvi – ili holesterol su najčešći uzrok za nastanak ateroskleroze. Holesterol, iako je sam po sebi potreban organizmu, povišen je jako opasan i štetan, jer dovodi do zakrčenja arterija koje transportuju krv u sve organe. Ako dođe do potpunog začepljenja arterije to vodi srce ka infarktu, a mozak ka moždanom udaru. Oboljenja i poremećaji rada kardiovaskularnog sistema, kao što su povišen krvni pritisak, trigliceridi i holesterol, koji su najčešći uzročnici zakrčenja krvnih sudova, a koji mogu da dovedu i do moždanog i srčanog udara, već uveliko u cijelom svijetu poprimaju obilježja epidemije. Kao što je poznato, visok krvni pritisak više nije problem i bolest samo starih ljudi, kao što je to ranije bio slučaj, već i mladih, kod kojih se oboljenje i problemi javljaju već u 35. godini života. Posljedica začepljenja krvnih sudova često dovodi i do infarkta, a što predstavlja propadanje ćelija srčanog mišića, uzrokovano naglim smanjenjem ili potpunim prekidom protoka krvi kroz krvne žile srca. Nastaje suženjem ili začepljenjem koronarnih krvnih žila koje opskrbljuju srčani mišić krvlju. Infarkt miokarda najčešće nastupa u jutarnjim satima, između šest sati ujutro i podneva, i učestalost je dva puta veća nego u ostalim dijelovima dana. Jedan od najboljih načina da se preventivno djeluje da do zakrčenja krvnih sudova i ne dođe, jeste svakodnevno 46

Prevencija začepljenja krvnih sudova

Srijemuš

(Allium ursinum)

održavanje krvi čistom i viskoznom, što podrazumijeva dobru cirkulaciju.

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

Konzumirati biljke sa naših prostora Neophodno je konzumirati biljke sa naših prostora, a koje efikasno čiste krv i krvne sudove jer mi kao narod nismo predodređeni da varimo i kvalitetno apsorbujemo biljke koje ne rastu na našem prirodnom staništu. Za biljku srijemuš ili divlji bijeli luk, veliki broj naučnih studija dokazuju izuzetno djelovanje na čišćenje krvnih sudova. U starom Egiptu srijemuš (Allium ursinum) je smatran svetom biljkom, ne bez razloga. Ovaj divlji rođak bijelog luka je sačuvao sve one osobenosti koje je njegov pitomi rođak kultivacijom kroz milenijume izgubio. Medvjeđi luk Srijemuš ili Allium ursinum, latinskog porijekla i potiče od riječi „ursus“ koja znači medvjed, zato što je srijemuš u narodu poznat i pod nazivom „medvjeđi luk“ jer po starim narodnim pričama, srijemuš je prva biljka koja raste nakon zime i to je prvo što medvjed nakon dugog, zimskog sna traži da bi se nahranio i samim tim da bi uklonio sve toksine iz organizma i regenerisao ga i povratio snagu nakon dugog, zimskog sna. Divlji bijeli luk je zaista jedan od najsnažnijih čistača organizma, kojeg pronalazimo u prirodi, jer pomaže u otklanjanju toksina nakupljenih u našem tijelu tokom zime.

Nije čudo što i životinje posežu za njegovim ljekovitim moćima – iskustvo ih je naučilo da medveđi luk vraća energiju neophodnu za opstanak. Samonikla - divlja, ljekovita biljka, što znači da u njenom rastu nema apsolutno nikakvog uticaja čovjek, ona se ne uzgaja i samim tim na njoj nema nikakvih pesticida ili nekih drugih otrova, već samo i isključivo ono što je priroda dala,... Srijemuš je 1992. godine proglašen evropskom biljkom godine od Asocijacije za zaštitu i istraživanja evropskih medicinskih biljaka. (Association for the Protection and Research on European Medicinal Plants). Kapsule od liofilizovanog srijemuša Srijemuš La Vita i Biljne kapi od liofilizovanog srijemuša su proizvedene po posebnoj tehnologiji kako bi se sačuvala sva ljekovita svojstva ove fenomenalne biljke, a to su alin, alicin i ahoin. Ovo su izuzetno nestabilni hemijski spojevi i u dodiru sa kiseonikom, svjetlošću i toplotom isparavaju te gube se sve ljekovitosti ove divlje biljke. Baš iz tog razloga, naš tim je osmislio i patentirao posebni tehnološki proces u kojem se biljka istog trenutka od branja zamrzava i liofilizuje te se na taj način dobija ekstrakt liofilizovanog srijemuša u kojem su svi ti hemijski spojevi stabilizovani i sačuvani te samo na taj način korisnik može biti apsolutno siguran da unosi sve ljekovitosti srijemuša. Svi drugi načini i pokušaji da se sačuvaju ljekovitosti ove biljke nemaju efekta na zdravlje, na taj način možete

PRIRODA I

dobiti samo ukusan gastronomski efekat, ali ne i zdravstveni. Upravo na ovaj način se obezbjeđuje dostupnost svih dragocjenih sastojaka srijemuša tokom cijele godine. Zato proizvodi Srijemuš La Vita koji su dobijeni prema posebnom i jedinstvenom tehnološkom postupku, mogu da se koriste i kao preventiva, kao dodatak ishrani, uz pomoć kojih se već za dva mjeseca kontinuirane upotrebe mogu osjetiti drastična poboljšanja. Jedan od najvećih uticaja srijemuša na zdravlje je upravo njegovo efikasno čišćenje krvi od nagomilanih otrova, masnoća, holesterola i triglicerida. S obzirom na to da krv hrani i sve naše organe, neophodno je da pazimo čime hranimo tu našu krv i da je povremeno – preventivno čistimo kako bismo na taj način sačuvali sve naše organe i cjelokupni organizam. S obzirom na to da su naši proizvodi dobijeni posebnom tehnologijom koja obuhvata i liofilizaciju, možemo sa ponosom da stanemo iza naših proizvoda koji na najefikasniji i najprirodniji način doprinose svim efektima na zdravlje koje potvrđuju i zvanične – naučne studije. Kapsule od liofilizovanog srijemuša su jedini i kao takav jedinstven proizvod kako na našem tržištu, tako i na inostranom.

Jedna kapsula dnevno ima dejstvo kao da ste pojeli do 10 svježih listova srijemuša te na taj način omogućavate svom organizmu preventivno čišćenje krvi tokom cijele godine bez obzira na činjenicu da je svježi srijemuš dostupan samo dva mjeseca tokom godine, a mi smo sa ovim proizvodom omogućili njegovu dostupnost tokom cijele godine. Još jedna posebnost ovih kapsula je što prilikom gutanja, nemate bojazni od neprijatnog mirisa koji ima srijemuš, kao i svaki bijeli luk i na taj način kapsulu možete popiti u bilo koje doba dana. Ako ste stariji od 35 godina bilo bi zaista neophodno da obratite pozornost na ranu prevenciju ateroskleroze. Jer, ne zaboravite da je u prirodi lijek za sve bolesti, ali samo onda kada nismo previše zakasnili, i baš zato preventivno brinite o sebi i svom zdravlju, jer samo tada priroda ima najjače dejstvo.

Z D R AV L J E

Feng shui

eng shui je drevna kineska vještina uređenja prostora i življenja u skladu s okruženjem u kojem živimo na način da privučemo pozitivnu životnu silu Chi u svoje domove i svoj život kako bismo osigurali sreću cijeloj porodici i svojim potomcima. U svojoj biti, on se temelji na promatranju nebeskih i zemaljskih sila, tj. vremena i prostora i interakciji energije ova dva faktora, a svrha mu je njihovo uravnoteženje kako bi se postigli sklad i sreća. U bukvalnom prevodu znači VJETAR VODA, u osnovi ova dva elementa uobličavaju konačan izgled nekog predjela. Feng shui kao nauka i umjetnost Feng šui nije ni duhovna ni religiozna disciplina. Nije potrebno da imate jaku veru ili posjedujete metafizičke ili vidovite sposobnosti. Feng šui je i nauka, metod, tehnika i može se primijeniti kao umjetnost. Predstavlja nauku jer se primjena zasniva na Kompasu škole feng šuija, poznatom kao feng shui formula. To je sistem tehnika koji se zasniva na stranama svijeta uz proračune zasnovane na određenim formulama kojima možete urediti svoj životni prostor bilo u stanu ili na radnom mjestu u cilju postizanja sreće, blagostanja i zdravlja. Tačnost proračuna, smjera kompasa i dimenzija predstavlja osnovne faktore uspjeha primjene feng šuija. Pogrešna primjena feng šuija ne donosi nikakve rezultate. Ispravni proračuni, ispravno izračunate proporcije feng shui formula skoro uvijek poboljšavaju sreću stanara doma. Nije potrebno dugo čekati na manifestaciju tih rezultata. Dobar dio feng šuija predstavlja umjetnost koja zahtijeva subjektivnu procjenu i tumačenje. Iskustvo je takođe veoma značajno. Veliki dio feng šui

procjene je vizuelne prirode, što zahtijeva od ljudskog oka da napravi važnu procjenu oblika, terena i kontura. Planine, brda, rijeke, putevi, uzvišice, oblici, mirisi, mogu uticati da neki pejzaž može energetski biti dobar ili loš. Aktiviranje sreće Treba imati na umu da je feng šui samo 1/3 komponente sreće pojedinca. Feng šui predstavlja zemaljsku sreću u trojstvu nebeske, zemaljske i čovječanske sreće. Nebeska sreća je nešto nad čim nemate potpunu kontrolu jer je određena rođenjem, karakterom, okolnostima, karmom. Za tumačenje nebeske sreće zaslužna je astrologija (zapadna, kineska, vedska) koja vrši tumačenje natalne karte i uticaje planete kroz vrijeme na vaš život. Zemaljska sreća dolazi od življenja u harmoniji sa svojim okruženjem i sadržana je u feng šui znanju. Ona je pod našom kontrolom jer možemo odlučiti da li želimo da živimo u harmoniji sa energijom životnog prostora. Sreću čovječanstva stvaramo sami i ona je pod našom kontrolom. Dobar feng šui donosi mogućnosti za napredak, ali da li ćemo to iskoristiti zavisi samo od nas. Feng šui može naučiti svako. Nije ga teško naučiti i primijenti. Možete, zahvaljujući feng šuiu, pokrenuti mnoge povoljne vrste energije da u velikoj količini kruže kroz taj prostor. Potrebno je izbjeći strukture i razmještaj koji povoljnu energiju pretvaraju u nepovoljnu. Važno je napomenuti da primjena feng šui ne zahtijeva obimno renoviranje doma, već razmišljanje zdravim razumom, uz pravilnu primjenu tehnika kojom feng šui raspolaže. Često ma47

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

le i suptilne promjene pravca sjedenja ili spavanja mogu uticati na promjenu sreće. Energetske linije su suptilne kao i antena za prijem tv. signala, mala promjena pravca donosi rezultat. Feng šui nije magičan lijek za sve vaše probleme jer, sjetite se, on čini jednu trećinu sreće pojedinca, ali pomaže u velikoj mjeri. Kada vaša sudbina nije da postanete super bogati, feng šui pomaže da poboljšate svoj život ili zaradu dobijanjem šansi da to učinite. Od vas zavisi da iskoristite pružene prilike i uvećate svoju čovječansku sreću. Primjer napretka zahvaljujući feng šuiu su Tajvan i Hongkong koji uživaju u ekonomskom uspjehu zahvaljujući pravilnoj primjeni feng šui pravila. Kada su Kinezi počeli napuštati domovinu, poznavaoci feng šuija su kao najveću dragocjenost nosili sa sobom dragocjene tekstove, feng shui luo planove i kompase koje su primijenili u novoj sredini. Četiri simbola nebeskih stvorenja: Crna kornjača je simbol SJEVERA koja daje sreću u vidu podrške. Označava brdo, uzvišenje ili modernu energiju, visoke objekte, npr. zgrade u okruženju ili visoke dijelove namještaja u stanu. Tamnocrveni feniks je simbol JUGA, a nalazi se tačno ispred vašeg doma direktno naspram ulaznih vrata. Ukoliko se poklapa da vaša ulazna vrata gledaju na jug to je odličan smjer za privlačenje sreće. Feniks se po drevnoj kineskoj legendi javlja svakih hiljadu godina, u vrijeme vladavine velikog i dobroćudnog vladara koji iz zemlje, pepela, neostvarenih snova i očaja se uzdiže da ponovo postigne uspjeh. Znači, simbolizuje uspjeh i neočekivanu pomoć naspram poraza. U feng šuiju simbolizuje brdašce koje može u prostoru predstavljati i stoličica koja služi da odmorite noge. Ukoliko nedostaje, može se stvoriti u prostoru pravljenjem malog brdašca, npr. visine 1 m. Zeleni zmaj se nalazi s lijeve strane glavnih vrata, gledajući iz vašeg doma napolje. Ukoliko taj pravac odgovara ISTOKU tada je izuzetno povoljna pozicija. Smatra se simbolom velike sreće, materijalnog uspjeha - bogatstva, uticaja, mo-

dište (daje oslonac, porodičnu sreću) • elementu vode pripada S (element bogatstva, prosperiteta) • elementu vatre pripada J (uspjeh u javnom životu, slava, priznanje i popularnost) • elementu metala pripada Z i SZ (sreća od pomoći moćnih ljudi) Veza sa brojevima je važna jer omogućava izračunavanje vremenske dimenzije, LETEĆE ZVIJEZDE, odnosno godišnje nepogodnosti po stranama svijeta koje treba izbjeći. U tabeli je prikazano povezivanje brojeva sa stranama svijeta, elemenći. U feng šuiju praktično znači da lijeva tom i oblikom. strana treba biti nešto viša od desne. Npr. Broj Strane Element Oblik sveta stub za vanjsku rasvjetu postaviti na toj 1 SJEVER Voda Talasi strani, ozidati zid i sl. Bijeli tigar se nalazi s desne strane ulaznih vrata doma, a idealno bi bilo da se nalazi na ZAPADU. Bijeli tigar štiti porodicu od pljačke, nezgoda ili poraza. U feng šuiju se povezuje sa zelenim zmajem i njegovim prisustvom, odnosno da je potrebno da postoje oblici brda simbolizovani zelenim zmajem da bi se obezbijedilo prisustvo bijelog tigra. Da se izbjegne i da se snaga tigra ne okrene protiv ukućana potrebno je da desna strana doma bude nešto niža od lijeve strane. Ukoliko je vide treba uvesti feng šui korekcije. Praktična primjena 1. poznavanje strana svijeta i značenja po elementu 2. uočavanje oblika i primjena u skladu sa stranom svijeta 2. korišćenje boja 1. Strane svijeta i pripadajući elementi Kineski originalni LO ŠU kvadrat sadrži infrmacije o stranama svijeta i njihovom pripadajučem elementu. Uz to, radi praktične primjene, postoji veza sa brojevima. Jugoistok Drvo 4 Istok Drvo 3 Sjeveroistok Zemlja 8

Jug Vatra 9 Zemlja Središte 5 Sjever Voda 1

Jugozapad Zemlja 2 Zapad Metal 7 Sjeverozapad Metal 6

2 3 4 5 6 7 8 9

JZ ISTOK JI SREDIŠTE SZ ZAPAD SI JUG

Zemlja Drvo Drvo Zemlja Metal Metal Zemlja Vatra

Kvadrat Pravougaonik Pravougaonik Kvadrat Krug Krug Kvadrat Trougao

2. Oblici u prostoru KVADRATNI oblici pripadaju elementu ZEMLJE i uvećavaju sve što predstavlja element metala. Pogodan je za postavljanje predmeta kvadratnog oblika u SZ, Z, JZ i JZ. Ne treba ih postavljati u S dijelu (el.vode) KRUŽNI I POLUKRUŽNI OBLICI pripadaju elementu METALA. Uvećavaju sreću ako se nalaze na JI, I ili J sektoru doma ili kada se u tim sektorima nalaze ulazna vrata. Mogu donijeti lošu sreću ako se nalaze na JZ ili SI (el.zemlje) PRAVOUGAONI OBLICI pripadaju el.drveta. Povoljno ih je imati u JI, I ili J dio prostora. Sreću umanjuje ako se nalaze na JZ ili SI. TROUGLASTI OBLIK pripada vatrenom elementu, odnosno J..m Povoljno je ako se nalazi u JZ i SI dijelu, a nepovoljno na SZ i Z dijelu doma. TALASASTI OBLIK pripada elementu vode i povoljan je na S, I ili JI. Nepovoljno je imati talasaste oblike na J.

3. Boje elementu drveta pripada zelena elementu zemlje pripada oker, žuta elementu vode pripada plava, crna elementu vatre pripada crvena i niZnači: janse crvene (roze, narandžasta..) • elementu drveta pripada JI i I (daje • elementu metala pripada bijela, zlatrast, ekspanziju i napredak) na, srebrna • elementu zemlje pripada JZ,SI i sreUkoliko ste identifikovali sektore • • • •

PRIRODA I

svog doma, a to možete primijeniti i za posebne prostorije u domu ili kancelariji, jednostavan način primjene je da iskombinujete materijale i boje koje pripadaju određenom sektoru. Npr. crvena boja ili bilo koja nijansa crvene u sektoru juga kuće ili južnom zidu u vidu postavljanja zavjese, tepiha, prekrivača, jastuka, tapete će energizovati prostor. Na jugu možete postaviti kamin, na jugozapadu kristal, na zapadu potkovicu, sjeverozapadu zvončiće, sjeveru posudu sa vodom, talasasti oblik tapete, plavu boju, SI keramičku posudu, JI i I biljku u saksiji. Postoje povoljne i nepovoljne kombinacije boja. Evo primjera za POVOLJNE kombinacije: • Zeleno/crveno - odlično za jug, dobro za I i JI tokom zimskih mjeseci • Crveno/žuto - odlično za JZ i SI • Žuto/metalno - odlično za Z i SZ • Metalno/plavo - odlično za S • Plavo/zeleno - odlično za I i JI NEPOVOLJNE kombinacije • Crveno/plavo ili crveno/crno - nepovoljno za J • Crveno/metalno - nepovoljno za Z i SZ • Zeleno /žuto - nepovoljno za JZ i SI • Žuto/plavo - nepovoljno za S • Zeleno/metalno - nepovoljno za I i JI Tema feng šui je veoma široka. Osim ovih osnovnih principa (energizovanje prostora u skladu sa stranama svijeta, oblicima i bojama) značajna je primjena tzv. letećih zvijezda. Leteće zvijezde su predstavljene brojevima od 1 - 9 koji su raspoređeni u Lo Šu magičnom kvadratu. Brojevi lete preko tabele, tj. mijenjaju se vremenom. Već sam na početku govorila o osnovnom Lo šu kvadratu u kojem se u središtu nalazi broj 5, el. zemlje. Da bi se izračunali povoljni i nepovoljni pravci potrebno je poznavati koja je to središnja zvijezda perioda i po

tačno utvrđenom smjeru kretanja letećih brojeva izračunati njihove pozicije u Lo šu kvadratu. Najvažnije je izračunati period na godišnjem nivou, jer dominira cijelom godinom, ali se može izračunati i mjesečno, što dodatno precizira najnepovoljniji period u godini koji treba izbjeći. Zašto je ovaj let brojeva značajan? Zato što nam otkriva na kojoj strani svijeta se svake godine nalazi jedna od tri godišnje negativnosti. Kinezi ih zovu: VANG VU - Žuta petica (najnepovoljnija), SAAM SAAT - 3 ubistva i TAI CUI - Veliki vojvoda Jupiter. VANG VU ili Žutu 5 je najbolje izbjeći, tj. ne boraviti, ne spavati u tom dijelu doma, ako treba preseliti se u drugu sobu, a ako je mali stambeni prostor premjestiti stvari (krevet, radni sto, omiljenu fotelju za sjedenje) na drugu stranu prostorije koja nije pogođena žutom 5. Njeno dejstvo može biti razorno po zdravlje, život, finansije, slogu porodice i mir u kući. Obuhvata 45 stepeni na kompasu. Lijek je postavljanje šest metalnih šupljih cjevčica ili zvončića, jer metal iscrpljuje zemlju. Pozicija leteće zvijezde SAAM SAAT ili 3 ubistva zahtijeva da ne dozvolimo da tom pravcu okrećemo leđa, treba mu

Z D R AV L J E

se suprotstaviti, tj.okrenuti lice, kako nas ne bi snašle tri vrste nesreće koje mogu ozbiljno uzdrmati život. Ne renovirati kuću u tom sektoru te godine. Obuhvata 90 stepeni na kompasu. Lijekovi: Feng šui savjetuje (ne zaboravimo da potiče iz Kine) da kada se nalazi na istoku postavlja se krivi nož, na zapadu je potrebno jače osvjetljenje, na jugu se postavlja posuda sa mirnom vodom, a na sjeveru postavite tri veća kamena. TAI CUI ili Veliki vojvoda Jupiter je najbezazleniji od ove tri nepogodnosti. Njemu se ne treba suprotstavljati, tj. okrenuti licem. Okrenite mu leđa ili sjedite bočno da niste direktno nasuprot njemu dok čitate, pišete, radite, jedete...) čak i onda kada je to vaš najpovoljniji pravac. Nemojte ga uznemiravati jakom bukom, kopanjem, renoviranjem. Uvijek se nalazi na strani svijeta koja te godine odgovara životinjskom znaku kineskog horoskopa. Obuhvata samo 15 stepeni na kompasu. Evo primjera položaja godišnjih negativnosti u narednih nekoliko godina: godina 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.

Žuta petica tri ubistva JZ Z I J JI I CENTAR Z SZ Z

veliki vojvoda Jupiter S-SZ S S-SI I-SI I

Ove 2020. godine izbjegavajte duži boravak na istočnoj strani svijeta, odnosno ako vam je krevet za spavanje u sektoru istoka u domu pomjerite ga u sektor neke druge strane svijeta. Isto važi i za radni sto u kancelariji i sve druge aktivnosti u kojima dugo vremena provodite na istoku. Južnoj strani svijeta nastojte da budete okrenuti licem, a sjeveru okrenite leđa. Ove godine je ovaj raspred letećih zvijezda zahvalan za izbjegavanje godišnje nepogodnosti, jer se sjever i jug nalaze jedan nasuprot drugog. I za kraj, da se podsjetimo: Feng šui predstavlja zemaljsku sreću u trojstvu nebeske, zemaljske i čovječanske sreće. Da saznate količinu nebeske sreće saznanje daje astrologija, za zemaljsku sreću treba koristiti saznanja feng šuija, a za ličnu čovječansku sreću potrebno je da uložite napor za lični rast i akciju da iskoristite pružene povoljne prilike. Pripremila: Snežana Despot-Vuletić

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

očetkom proleća kod većeg dela populacije se javlja niz simptoma, koje obično objedinjujemo nazivom „prolećni umor“. Najviše tegoba imaju starije osobe, pacijenti sa hroničnim kardiovaskularnim oboljenjima i osobe koje se bave mentalnim radom. Prolećni umor se manifestuje kao nedostatak volje, energije i koncentracije, gubitak apetita, nervoza, pospanost itd. Postoji više teorija o mehanizmu nastanka ovih simptoma. Po jednoj od teorija naglo otopljenje dovodi do proširenja perifernih krvnih sudova i smanjenja protoka krvi u mozgu te snižavanja krvnog pritiska, što za posledicu ima smanjenje koncentracije, pospanost i usporavanje mentalnih aktivnosti. Po drugoj teoriji organizam u toku zime nezdravom i kaloričnom ishranom akumulira toksine koji mogu dovesti do usporavanja metaboličkih procesa i otežavanja mentalnih funkcija.Takođe, nedostatak svetlosti smanjuje koncentraciju serotonina, što u zimskom periodu dovodi do sezonskog afektivnog poremećaja ili „zimske depresije“. Dolaskom lepšeg vremena organizmu je potrebno određeno vreme da se adaptira na temperaturne promene, a najbrži način je upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti i adekvatna ishrana bogata vitaminima i mineralima, kao i primena suplemenata bogatih antioksidansima. U poslednje vreme je posebno aktuelna primena sirove hrane(raw food) i žive hrane (living food). Sirova hrana je bogata netaknutim vitaminima, mineralima, antioksidansima i probioticima. Najveću vrednost sirovih namirnica predstavlja sadržaj enzima, koji se obično razgrađuju termičkom obradom. Živa hrana sadrži i fermentisane namirnice, proklijalo zrnevlje i semenje. Većina pobornika „raw food“ ishrane se ograničava na upotrebu svežeg voća i povrća, što je prilično isključivo, tako da se preporučuje i primena ostale termički neobrađene hrane ispitanog porekla (devičansko maslinovo i druga hladno ceđena ulja, sirovi med, lakto fermentisane namirnice, riba i plodovi mora, jela poput karpača, usoljena riba i meso, orašasti plodovi i semenke). Primena sirove hrane podiže alkalitet, odnosno smanjuje aciditet u organizmu koji može dovesti do mnogih oboljenja. Uprkos mnogim korisnim efektima određene namirnice, ipak, nije poželjno konzumirati bez termičke obrade. Kupusasto povrće (brokula, kupus,kelj, 50

Sirova hrana protiv prolećnog umora

Mr ph. Anica Crkvenčić

keleraba, karfiol, kelj) u svežem obliku sadrži goitrogene, supstance koje mogu dovesti do smanjenja izlučivanja hormona tireoidee. Termičkom obradom se koncentracija goitrogena smanjuje za 2/3. Određeno lisnato povrće (spanać, blitva, peršun, vlasac) sadrži oksalnu kiselinu koja iritira organe sistema za varenje i može blokirati apsorpciju gvožđa i kalcijuma. Kuvanjem se uklanja oksalna kiselina te sprečavaju po- darina), sočivo + komorač + jagode, menute tegobe. sočivo + krastavac + jagode + kiwi u istim količinama te još mnoštvo različitih kombinacija svežih namirnica. Neke od varijanti hladnih supa se takođe pripremaju u blenderu uz dodatak začinskih biljaka: • Kiwi + krastavac + nar • Celer + paradajz + paprika • Ananas + crvena paprika + paradajz Ukoliko se primenjuju u okviru iz- • Grejp + paradajz + krastavac i sl. balansirane ishrane sirova i živa hrana mogu biti moćno „oružje“ u borbi proU cilju očuvanja zdravlja i podizativ prolećnog umora. Posebno su korisni nja energetskog statusa organizma izukašasti napici pripremljeni u blenderu, zetno je bitna uravnotežena ishrana, poznatiji pod nazivom „smoothie“. Izu- a primena sirove hrane bi trebalo da zetno su bogati vitaminima i minerali- bude deo svakodnevice, barem u vidu ma i odlični su za podizanje energije pa jednog obroka. se preporučuju ujutro umesto doručka ili popodne umesto užine. Preporučuju se kombinacije banane i 5-6 listova zelene salate “green smoothie“, manga i breskve, breskve i bobičastog voća, banane i celera, banane i 50g skuvanog sočiva i dr. Kao jedan od obroka u toku dana se preporučuju interesantne salate i hladne supe. Salate mogu biti: kombinacije citrusa (grejp, narandža, man-

z dana u dan sve je više mogućnosti u savremenoj stomatologiji, a u skladu sa tim, sasvim opravdano, rastu i zahtjevi i očekivanja pacijenata. Činjenica da se jako uspješno, gotovo rutinski, otklanjaju i najsitnije nepravilnosti i nedostaci u funkciji, zdravlju i estetici zuba pozicionirala je stomatološku protetiku na sam tron stomatologije. Pored mobilne protetike, ova grana dentalne medicine obuhvata opsežne rekonstrukcije implantoprotetskim nadoknadama, mostovima, a vrlo česte su i rekonstrukcije krune pojedinačnog zuba uz pomoć zubnih navlaka. U pitanju su fiksne protetske nadoknade, indikovane kod većih oštećenja krune zuba, a kojima se vraća izgubljena funkcija, sprečavaju dalja oštećenja i vraća čvrstoća prirodnog zuba.

Promjena boje (tamnjenje) usljed endodontskog tretmana, slabljenje zbog površinski velikih ispuna, slomljena kruna zuba, nepravilan položaj… Šta god od navedenog da je u pitanju, svrha protetske terapije navlakama je estetski i funkcionalno neprihvatljivu denticiju pretvoriti u zdravu, funkcionalnu i lijepu cjelinu. U većini slučajeva, prilikom planiranja terapije, prednost se daje bezmetalnim krunama. Glavna svojstva ove vrste kruna su biokompatibilnost i mogućnost da se do najsitnijih detalja imitiraju svojstva prirodnih zuba. Nakon pregleda, dijagnostike i izrade plana terapije slijedi predprotetska priprema koja uključuje uklanjanje karioznih lezija, zamjenu ispuna na zubu nosaču i eventualnu endodontsku ili parodontološku terapiju (oblikovanje grebena, rekonstrukcija gingive). Naredni korak je brušenje kojim se osiguravaju prostorni uslovi za smještaj nadoknade i uspostavlja kvalitetna okluzija. Bezmetalne krunice omogućavaju minimalna brušenja i maksimalan estetski i funkcionalni rezultat, uz izvanredno očuvanje zubne supstance.

Klinička stabilnost - ključni dugoročni cilj u protetskoj terapiji Kako se brušenjem nepovratno uklanjanja zubno tkivo, potrebno je provoditi ga vodeći se biološkim, estetskim i mehaničkim zakonima, pa se tako po pravilima maksimalno čuvaju okolna meka tkiva i vitalnost zuba, osiguravaju retencija i rezistencija te vodi računa o izgledu, odnosno veličini i obliku buduće nadoknade. Posljednji korak prije cementiranja protetske nadoknade je proba tokom koje se vrši provjera zagrižaja, usklađivanje okluzije i otkriva potreba za even-

Piše: dr Gordana Simić, spec. stom. protetike

tualnim korekcijama. Tek kada je pacijent stopostotno zadovoljan - pristupa se cementiranju. Veliko je zadovoljstvo biti svjedok vremena u kojem je napredak stomatologije tako opipljiv i očigledan pa tretmani koji su ranije bili nezamislivi danas postaju rutina kojom se u svega nekoliko dana licu pacijenta može podariti blistav, zdrav osmijeh za pamćenje.

U mjesecu ljubavi posebnu paznju posvetite svojim voljenima i redovno im poklanjajte osmjehe, zagrljaje i poljupce ^

S T O M A T O L O G I J A

ZDRAVSTVO - SRBIJA

50 godina od osnivanja Udruženja banja Srbije

2020. - godina jubileja Dr sc. med. Dejan Stanojević Predsednik Upravnog odbora Udruženja banja Srbije

Banje Srbije

anje su jedan od najznačajnijih turističkih potencijala Srbije i svakako najznačajniji segment zdravstvenog turizma, koji je atraktivan za turiste na domaćem i međunarodnom tržištu. Poslednjih decenija koncept banja se menja i doživljava transformaciju, od klasičnih lečilišta do modernih zdravstvenih i wellness centara. Banje se razvijaju u sve atraktivnije turističke destinacije sa brojnim kulturnim, zabavnim, sportskim i drugim turističkim sadržajima. Uporedo sa modernizacijom, banje treba da nastoje da sačuvaju medicinu i tradicionalne vrednosti jer u Srbiji postoji jedinstven koncept banjske prevencije i rehabilitacije. Potrebno je kreirati adekvatne strategije, kako bismo sve te potencijale koje banje poseduju upakovali u jedan autentičan i integrisan turistički proizvoid, koji bi kao takav bio konkurentan i na međunarodnom tržištu. Činjenica da smo na dobrom putu je broj gostiju koji posećuje srpske banje. Specijalna bolnica “Merkur” u Vrnjačkoj Banji, tokom 2019. godine ostvarila je 214.000 noćenja, što je rekordan rezultat u novijoj eri Ustanove i dokaz da banjski turizam u Srbiji ide uzlaznom putanjom. Tradicionalni balneološki tretmani su osnov na kome su se razvili turistički sadržaji u banjama, a prirodni lekoviti faktor čini matičnu ćeliju zdravstvenog turizma Srbije i treba ga negovati i čuvati. Kako bi se ovo ostvarilo potrebno je organizovano delovanje svih struktura u banjama i klimatskim lokalitetima, kao i dobra informisanost i saradnja sa medijima, među kojima “Medici.com” ima značajnu ulogu, kako bi se realizovao bazični cilj zbog koga su banje i osnivane – a to je zaštita i unapređenje zdravlja. Otvaranjem posebne rubrike „Banje Srbije”, u kojoj su u svakom broju 2019. godine predstavljane faktički sve banje, po prvi put na jednom mestu, “Medici.com” je dao važan doprinos obeležavanju jubilarnih 40 godina od osnivanja Udruženja specijalizovanih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju kao i medijskom predstavljanju ne samo u Srbiji, BiH, već u celom regionu. Na kraju, sa posebnim zadovoljstvom ističemo da se 12. juna 2020. navršava punih 50 godina od osnivanja Udruženja banja Srbije, koje je i osnovano 12. juna 1970. upravo u Vrnjačkoj Banji. Očekujemo da će časopis „Medici.com“, kao i do sada, na pravi način predstavljati cele jubilarne 2020. godine istorijat, razvoj i značaj Udruženja banja Srbije a i svih pojedinačno ustanova u njemu, pa toplo preporučujemo nastavak naše plodonosne saradnje u obeležavanju ovog, za sve nas, izuzetno značajnog jubileja - 50 godina (1970-2020).

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zdravstveni i SPA centar “Merkur”

Lek za dušu i telo, uz dobru zabavu

eto je doba godine kome se svi raduju. Duži dani, više sunca i naravno letnji odmori. Banja je savršeno mesto da se ukloni sav stres nagomilan tokom godine i napune baterije za predstojeći period. Uz zanimljiv kulturno-zabavni program koji nudi Vrnjačka Banja njeni posetioci osetiće sve čari banjskog boravka a pritom se dobro zabaviti i družiti. Letnja sezona u Vrnjačkoj Banji po broju i raznovrsnosti događaja može parirati svim drugim turističkim destinacijama u zemlji ali i regionu. Karneval, muzički festivali, koncerti klasične i savremene muzike, izložbe i književne večeri, animacije za najmlađe – samo su deo bogatog sadržaja vrnjačkih manifestacija. Uz sve turističke atraktivnosti i dešavanja, Zdravstveni i spa centar „Merkur“ omogućava da se doživi ono što Vrnjačka Banja u svojoj osnovi i jeste – mesto bogate i lekovite prirode. Doći u Vrnjačku Banju a ne osetiti pravi banjski boravak koji postoji u „Merkuru“ – potpuno je nezamislivo. Blagodeti tople banjske mineralne vode se koriste već decenijima u cilju poboljšanja zdravlja, kroz jedinstvene „Merkurove“ tretmane i procedure. Ba-

nja je pravo mesto da se uz odmor pozabavite zdravstvenim problemima ukoliko ih imate. Vrhunski tim sastavljen od 40 lekara različitih specijalnosti, kroz dugogodišnje iskustvo i rad u oblasti lečenja dijabetesa, gastroloških problema i fizikalne rehabilitacije, pozicionirao je „Merkur“ kao lidera zdravstvenog turizma. Moderna dijagnostika i terapije toplom mi-

 Tel. +381 36 51 55 150

IMPERIAL PROGRAM - Vrhunski komfor banjskog boravka uz kontrolu zdravlja i relaksaciju od 5.990,00 din/dan. Program koji na najbolji i najbogatiji mogući način daje pune efekte kompletnog banjskog boravka uz „Merkurovu“ vrhunsku medicinu, savremene spa tretmane i mineralne vode.

neralnom vodom, svim gostima omogućavaju da na komforan način obave preglede za koje bi im u njihovom mestu bili potrebni meseci.

Dobrodošli u Banju Koviljaču

 +381 64 873 6715  https://www.kursalon.rs

zgrađen za kralja Aleksandra I Karađorđevića davne 1932. godine, Kursalon u Banji Koviljači je objekat sa dugom i turbulentnom istorijom. Čuven po tome što je sagrađen po ugledu na bečki, koviljački Kur-salon je delo poznatog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. Od svog slavnog doba je preživeo ratove i vremena izobilja, više puta je restauriran, a poslednji put i kompletno u 2018. godini. Da mogu, zidovi ovog zdanja bi zasigurno ispredali zanimljive priče o vremenima koja su iza nas i ljudima koji su ga rado posećivali. Bio je pre svega salon za zabavu, mesto prestiža i glamura, a u svojoj novoj istoriji dodaje i umetničke, duhovne i zabavne sadržaje, koje ovaj simbol Banje Koviljače pretvaraju u kulturno stecište Podrinjskog kraja. 54

 https://www.vrnjackabanjamerkur.com

Sala “Kralj Aleksandar” Velika dvorana Kur-salona nosi ime zadužbinara ovog dvorca, kralja Aleksandra I Karađorđevića, u narodu poznatog kao Ujedinitelj. Sa kapacitetom do 350 mesta i veličanstvenim ambijentom, pogodna je za organizaciju brojnih svečanosti.

prošlog veka, uz lagane zvuke starogradske i klasične muzike, okruženi prirodom banjskog parka.

Sala “Karađorđe” Glamurozan prostor kapaciteta do 60 mesta pogodan za intimnija okupljanja i svečanosti sa prelepom baštom sa autentičnom pergolom Terasa sale “Kralj Aleksandar” nosi ime začetnika loze KarađorVeličanstven pogled na preko 40 đevića. hektara parka Banje Koviljače nudi Vam gornja terasa Kur-salona koja Salon “Kraljica Marija” može biti savršena za Vaše venča- Nazvan po supruzi kralja Aleksannje, poslovni koktel, svečani ručak dra, ovaj salon sa direktnim izlazom ili photo session. u baštu restorana “Kralj Petar” može da ugosti do 24 osobe i idealan je Lounge bar za intimne, glamurozne proslave, a Predvorje sale “Kralj Aleksandar” će ujedno nudi komociju za održavaVas navesti da se opustite i pripre- nje poslovnih sastanaka, ručkova i mite za dešavanja u velikoj dvorani, manjih okupljanja. u prijatnom ambijentu u spoju modernog enterijera i rustičnih detalja. Salon “Njegoš” Salon kapaciteta do osam osoba nuRestoran “Kralj Petar” di mogućnost organizacije poslovA la carte restoran u donjoj sali nih ručkova ili sastanaka u privat“Kralj Petar” nudi uživanje u spe- nosti njegovog enterijera, ali i vezu cijalitetima ovoga kraja u suncem sa restoranom “Kralj Petar” i direkokupanoj bašti, ili u autentičnom tnim izlazom u njegovu prostranu ambijentu dvorca 30-ih godina baštu.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

SB Bukovička Banja

ukovička Banja je smeštena u srcu Šumadije, na padinama planine Bukulje okružena stoletnom bukovom šumom. Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička Banja“ se nalazi u parku Bukovičke Banje, koji je nadrastao ulogu banjskog šetališta i danas je jedan od najvećih svetskih galerija skulptura na otvorenom prostoru“. Banja je poznata po lekovitoj mineralnoj vodi koju Specijalna bolnica za rehabolitaciju “Bukovička Banja” Aranđelovac koristi zajedno sa glinom za lečenje oboljenja gastrointestinal-

nog i hepatolibijarnog sistema, bolesti respiratornog sistema i povreda lokomotornog sistema. O blagotvornosti kisele vode govori podatak da je još 1811. godine svoje zdravlje njome krepio Dositej Obradović. Na lični zahtev kneza Miloša, bukovička voda je dopremana u bocama i korišćena na dvoru. Rehabilitacija je osnovna delatnost Specijalne bolnice “Bukovička Banja” u Aranđelovcu. Predstavlja proces osposobljavanja osobe do njenih maksimalnih ili optimalnih fizičkih, fizioloških i psihisocijalnih mogućnosti. Osnovni ciljevi kojima se stručni kadar rukovodi u ovoj ustanovi u sprovođenju rehabilitacije su: prevencija invalidnosti-nesposobnosti, rehabilitacija hendikepiranih u cilju kompenzacije i prilagođavanja na postojeće zdravstveno stanje. Poboljšanje kvaliteta života i obuka aktivnostima dnevnog života, su naš prioritet. Raspolažemo sa kompletnim timom stručnjaka koji se bave rehabilitacijom dece obolele od šećerne bolesti. Pored pedijatara, odnosno endoktrinologa, imamo i fizijatra, psihologa i nutricionistu. Tu je i tim sestara koji je obučen za rad sa decom i tim od šest fizioterapeuta koji rade samo sa decom. U toku lečenja koje se sprovodi u Specijalnoj bolnici „Bukovička Banja“ praktično se primenjuju svi dostupni modaliteti fizikalne terapije. Pored kinezi terapija, to su različiti vidovi termo terapije – parafin, primenjuje se lekovito blato koje se meša sa mineralnom vodom i koja je balneološki faktor po kojem je “Bukovička Banja” poznata.

 +381 34 725 250  https://www.bukovickabanja.co.rs

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22  https://www.agensmb.rs

pecijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je akreditovana medicinska ustanova koja ostvaruje savršenu sinergiju između prirodnih - balneoloških faktora i savremenih protokola fizikalne medicine i rehabilitacije u reumatologiji (zapaljenjski i degenerativni reumatizam), nakon povreda koštano-zglobnog sistema i kod oštećenja centralnog nervnog sistema. Prirodni factor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta. Pored stručnog medicinskog kadra, raspolaže i savremenom opremom za sprovođenje terapijskih procedura u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije. Od prošle godine u funkciji je i novi aparat za merenje koštane gustine (DEXA), značajan za ranu dijagnostiku i adekvatno lečenje osteoporoze.

Početkom ove godine su završeni radovi na rekonstrukciji terapijskog bazena i na poboljšanju energetske efikasnosti zgrade terapijskog bloka što će doprineti podizanju nivoa zdravstvenih usluga. Kvalitetna medicinska usluga i briga o zdravlju na jednom mestu – „Agens“.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica– Program “Čigota“ ČIGOTA Zlatiborživota škola zdravog

 Tel. +381 31 597 597

P O

 https://www.cigota.rs

rogram “Čigota” je medicinski program, koji se realizuje u ČIsnovana kao lečilište u staroj bivšeg restorana GOTI® na 1964. Zlatiboru i namenjen je za zgradi redukciju telesne mase „Srbija“, malog kapaciteta, bez opreme, sa skromnim kari promenu životnog stila. drovskim mogućnostima. U tokui55 naOsnovan je 18. novembra 1989. godine do godina danas jepostojanja u njemu učeša ustanova je prešla od lečilišta, Zavoda za prevenciju, lečenje i stvavalo preko 50.000put korisnika. rehabilitaciju oboljenja je štitaste žlezde, instituta, da bismoravnoteže danas radili Suština programa u uspostavljanju poremećene izkao Specijalna bolnica.i potrošnje, Danas je Specijalna među unosa energije smanjenjebolnica telesne„Čigota“ težine i savremena redukovaustanova zakoji lečenje bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma. Pored nje faktora narušavaju zdravlje, trajno oslobađanje viška masnog toga i nosilac zdravstvenog turizma ui ovom deluizgleda Balkana. tkivajei poboljšanje fizičkih sposobnosti estetskog bez obzira Fenomen ovogi lečilišta na godine, starost pol. je u tome što po lek za štitastu žlezdu dolazeKoncepcija pacijenti iz“Čigota” celog sveta. Kompletnu dijagnostiku programa je zasnovana na: oboljenja štitaste žlezde i propisanu terapijudijeti moguće je obaviti u najkraćem periodu, • dobro izbalansiranoj na čemu nam mogu pozavideti i medicinske svetskog glasa. • strogo određenoj i doziranoj fizičkojustanove aktivnosti (rekreativne Pozitivnom efektu na lečenje bolesti štitaste žlezde ima i vazduh šetnje, vežbe u bazenu i vežbe u sali) na samoj planini, zbog susreta kontinentalne i mediteranske klime, • edukativnim predavanjima (lekara, profesora sporta, nutricikoje stvaraju vetrova“. onista„ružu i psihologa) Medicinski poseduje odsekatmosfere. za specijalističko-konsultativne • stvaranjudeo pozitivne, grupne preglede dijagnostičku obradu, Internohranljivom odeljenje, Odeljenje ﬁziDijetei su hipokalorijske sa očuvanom vrednošću za namirkalnu medicinu i rehabilitaciju, Odeljenjematerija. nuklearne medicine, Bionica i uravnoteženim odnosom hranljivih Dnevni energetski hemijsku laboratoriju, Kabinet za 1000 kardiološku i Kabinet unos se uobičajeno kreće između i 1500 dijagnostiku kcal, a u zavisnosti od za osteodenzitometriju. metaboličkih potreba i zdravstvenog stanja korisnika se i individualU okviru kalorijski naše ustanove prvi velnes sa program na Balkanu, pono propisuje unos jeu ikonsultaciji dijetetičarom - nutriciznat kao i„ lekarom. Čigota“. Traje 30 godina i kroz ovaj program je prošlo preonistom ko 45 hiljada gojaznihsuosoba. za korekciju telesne te-i Fizičke aktivnosti strogoProgram dozirane,služi sprovode se 3-4 sata dnevno žine, a sastoji se od kombinacije dijetalne i ﬁzičke aktivnosti. obuhvataju duge, rekreativne šetnje, vežbe uishrane sali i vežbe u bazenu. SvaU julu 2008. je saminuta radom i„ sprovodi Čigotica“seprogram za regulaciju ka aktivnost traje počeo od 45-60 pod kontrolom protelesne težine Ritam dece i fizičkih omladine uzrasta je odusklađen 12 do 18sagodina, pofesora sporta. aktivnosti ritmompod obroka. kroviteljstvom Ministrastva Republike Srbije. raspoloženje, Boravak u grupi pomaže zdravlja da se ostvari sklad, poboljša U našojvolja ustanovi svake godine se održavaju kongresi podstakne i motivacija, kao i vera da se može uspetisaumeđunanovom i rodnim iz raznih oblasti medicine. Naučni i stručni rad ne zdravomučešćem načinu života. bi bio bez nije čvrste saradnje sa Medicinskim fakultetom BeCiljmoguć programa samo smanjenje telesne težine, već je to iizškola ograda, konsultanata drugih stručnih saradnika koji dolazeprood zdravog bez i pravilnog života!i Naš zadatak je i da svakog polaznika samog osnivanja.kako Radovi sa kongresa, i stručnih skupova grama naučimo da prepozna greškeseminara koje pravi u svakodnevnom objavljuju se uda„Medicinskom glasniku“,kući stručnom kojidasenaizživotu, kako ih ispravi po povratku i, što ječasopisu najvažnije, daje u okviru rada biblioteke uči da živi drugačije - aktivnoSpecijalne i zdravo! bolnice. Časopis je dostupan u štampanoj i elektronskoj Uspeh našeg programa formi. nisu samo izgubljeni kilogrami i unapređenje zdravlja, već i sticanje novih saznanja i novih prijatelja!!  Tel. +381 31 597 SE 597I POSTANITE https://www.cigota.rs PRIDRUŽITE NAM PRIJATELJ ČIGOTA TIMA!

Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Ivanjica“

Tel. +381 32 661-690 https://www.sbivanjica.rs

Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju “Ivanjica“ sprovodi se opšta i, prema indikacijama, specijalizovana fizikalna rehabilitacija. Pored primene standardnih procedura i aparata koje podrazumeva ova grana medicine, predstavljamo vam najnoviju generaciju aparata fizikalne medicine sa kojom se postiže efektivnost – brži i kvalitetniji oporavak. Shock wave terapija udarnim talasom indikacije za aplikaciju shockwave talasa su: Upala Ahilove tetive „petni trn“ (calcan calcanei), plantarni fascitis, kalcifikati, karpalni tunel, artroza. -T-care terapija visokofrekventnom strujom, idealna za ubrzanje oporavka u ortopediji, neurologiji, reumatologiji, neurohirurgiji i traumatologiji. Ubrzava lečenje, jer se njome postiže termalni i energetski efekat. -Artromot, najsavremeniji aparat za pasivnu mobilizaciju, odnosno razgibavanje zglobova. Aparat je poznat i pod nazivom robot u fizikalnoj medicini, koji daje savremeni pristup fizikalnoj terapiji u cilju vraćanja normalne pokretljivosti, kao i dobijanje maksimalne amplitude pokreta u zglobu za vrlo kratko vreme. Ekstezomat, terapijski sto za lumbalnu i cervikalnu trakciju (ekstenziju)

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ribarska banja

 Tel. +381 37 865 270

 https://www.ribarskabanja.rs

pecijalna bolnica „Ribarska banja“ iz godine u godinu sve svoje goste i posetioce obraduje novim sadržajima, kako u medicinskom, tako i u turističkom delu. Na samom početku ovogodišnje turističke sezone svečano je otvoren i pušten u rad sportsko-rekreativni centar „Samar“, čiji centralni i najveći deo čini mini-akva park, sa tri toboganska bazena sa termalnom vodom, od čega jedan za decu. Pored bazena, tu je i teren za tenis, teren za odbojku na pesku, rent a bike, sto za

tru sa brojnim sadržajima, etno-restoranu u Srndalju, brojnim sportskim i kulturnim dešavanjima tokom kulturnog leta, verskom i etno-turizmu. Termalni sumporoviti izvori pogoduju ne samo ljudima koji čuvaju i održavaju zdravlje, već i pacijentima koji traže lek za svoje zdravstvene probleme. Specijalna bolnica veoma uspešno leči i rehabilituje pacijente sa koštanozglobnim, degenerativnim, ortopedskim, nekim neurološkim oboljenjima. Hiperbarična komora, kompletne dijagnostičke metode i terapijske procedure čine ovu ustanovu veoma uspešnom i popularnom.

stoni tenis, kafe-pizerija, park za decu. Pored ovih sadržaja, tokom leta organizuju se razna sportska i kulturna dešavanja - noćno kupanje, zanimljiva takmičenja na vodi, koncerti, muzičke večeri i još mnogo toga. Kompleks je svečano otvorio ministar turizma i trgovine Rasim Ljajić, naglasivši da je ovo izuzetna investicija koja proširuje turističku ponudu ne samo ovog kraja, već i čitave zemlje. Pored centra ‘’Samar’’ i mini-akva parka posetioci mogu uživati i u wellness i spa cen-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od ma-

gistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima. INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotirnog sistema U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magneto-terapija i terapija laserom.

HBO-hiperbrična oksigenacija – 100% kiseonik pod pritiskom 58

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vranjska Banja

ranjska Banja je bogata sa najtoplijom mineralnom vodom u Evropi. Voda temperature od 94° do čak 110°C, kapaciteta 140 litara u sekundi, izbija na površinu zemlje iz desetak izvora. Značaj ove vode nije samo u visokoj temperaturi, nego i u izuzetnom lekovitom svojstvu (mineralna, bogata sumporom, blago alkalna). Najveću lekovitu vrednost vode predstavlja rastvoren lekovit gas sumpor-vodonika u količini od 1,9 mg/l, što je skoro dvostruko više od dovoljne količine 1 mg/l da bi voda imala lekovito dejstvo. Uspešno pomaže u lečenju svih oblika reumatizma, neuroloških oboljenja, posttraumat-

 Tel. +381 17 546 428  https://www.vranjskabanja.co.rs skih stanja, bolesti organa za varenje, ginekoloških i kožnih oboljenja. Vranjska Banja je jedna od retkih kraljevskih banja u Srbiji. U njoj se od 1914. godine lečio i kralj Petar I Karađorđević. Kraljeva kada se i danas čuva i koristi. Nalazi se na jugu Srbije, dvanaest kilometara jugoistočno od Vranja, na nadmorskoj visini od 400 metara. Pominje se još u povelji kralja Stefana Dušana iz XIV veka. Iznad crkve Svetog Ilije, na desnoj strani reke Banjštice, nalaze se tragovi srednjovekovnog grada Izoma. Za vreme turske vladavine dolazi do stagnacije u kulturnom i privrednom razvoju i iseljavanja stanovništva. Turci su Banju nazivali ilidžom i koristili njene termalne izvore.

Nakon oslobođenja od Turaka, dolazi do razvoja banje koja u tom periodu i dobija naziv Vranjska Banja, po varošici u čijoj se blizini nalazi.

SPECIJALNA BOLNICA “SOKOBANJA” SOKOBANJA Specijalna bolnica „Sokobanja“ je počela sa radom 1978. godine, a njeno uspešno funkcionisanje predstavlja rezultat sadejstva više faktora, među kojima su ključni: geografski položaj, umereno kontinentalna klima (bogatstvo kiseonika, negatvna jonizacija vazduha, ruža vetrova iznad mesta i malo maglovitih i vetrovitih dana) i termalni izvori. Zdravstvene usluge Specijalne bolnice: 1. Prevencija, dijagnostika i lečenje (kod odraslih i dece): - respiratornih, - kardiovaskularnih, - lokomotornih, - reumatskih i - neuroloških oboljenja.

Dr Vesna Milanović V.D. direktor SB „SOKOBANJA“

2. Rehabilitacija: - respiratornog sistema (postupci dezopstrukcije disajnih puteva – inhalacije, drenaža bronha, vežbe disanja, kondicionirane i korektivne vežbe), - reumatskih oboljenja - povreda i oboljenja lokomotornog sistema i neurološka oboljenja (uz primenu elektro i kinezi terapije, masaže... i primenu termomineralnih voda – hidroterapija koja se obavlja zavisno od indikacija u kupatilu „Banjica” sa hipotermalnom vodom temp. 28 – 30° C i kupatilima „Park” i „Sokograd” u izotermalnoj vodi 36 -38° C), - medicinska rehabilitacija dece (respiratorna, lokomotorna, neuromišićna) - referentna zdravstvena ustanova za respiratornu rehabilitaciju - jedna od četiri specijalne bolnice u Srbiji u kojima se sprovodi medicinska rehabilitacija dece.

www.soko-banja.rs sokobolnica@mts.rs

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Institut za rehabilitaciju Beograd

nstitut za rehabilitaciju u Beogradu postao je prestižna institucija u ovom delu Evrope, koju čine dva organizaciona dela - Sokobanjska 17 i Selters Banja u Mladenovcu. Institut je sertifikovani trening centar evropskog bordoa za fizikalnu medicinu, akreditovani rehabilitacioni centar, nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, referentni centar za Balneoklimatologiju Republike Srbije, sa uvedenim ISSO i HASSAP standardom. Usko specijalizovani stručni kadar, dijagnostički kabineti, savremena medicinska oprema i adekvatno renoviran prostor su preduslovi koji omogućavaju izuzetne rezultate u lečenju i rehabilitaciji naših korisnika. Banja Selters u Mladenovcu, udaljena svega 40km od Beograda, prava je oaza čistog vazduha, mira i zelenila sa prirodno lekovitim faktorima (lekovita voda, blato, klimat). U Seltersu se odvija stacionarna i ambulantno-poliklinička rehabilitacija neuroloških, ortopedsko-traumatoloških i

 Tel. +381 11 8241-425  https://www.rehabilitacija.com reumatoloških pacijenata, kao i dečja rehabilitacija. Selters raspolaže sa tri bazena, od kojih je jedan sa mineralnom vodom, savremenim wellness centrom i kompletno renoviranim smeštajnim kapacitetima. Wellness&Spa je pravi rajski vrt gde o Vašem blagostanju brine stručan tim ljudi, edukovanih po visokim standardima. U prijatnom ambijentu Selters Wellness centra na raspolaganju su Vam unutrašnji bazen sa vodom temperature 32 stepena, bazen na otvorenom, jakuzzi kada, kade za podvodnu masažu, blatna terapija, finska sauna, tepidarijumi, slana soba i sve vrste ručnih masaža.

Banja “Rusanda” pravo mesto za vaš odmor

dmor u Srbiji donosi uzivanje i priliku da uštedite. Trošak za odmor može biti umanjen za 5.000 din. Potrebno je da se opredelite za jednu od destinacija u Srbiji gde ćete ostvariti minumum 5 noćenja. Jedna od ustanova za koju možete dobiti vaučer je i "Banja Rusanda". Sve informacije možete pročitati u objavi na slikama ili putem poziva na navedene kontakt telefone naše ustanove.

Tel. +381 23 315 04 02 https://www.banjarusanda.rs 61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za progresivne mišićne i neuromišićne bolesti

Novopazarska banja

Preporučuje se za Neuromišićne bolesti, reumatska oboljenja, išijas, sportske i druge povrede, stanja posle moždanog udara, kožne i ginekološke bolesti. Prirodni lekoviti faktori “Novopazarska Banja“ je bogata izvorima termomineralnih voda čija je temperatura na izvorištu 52°C. Načini lečenja Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za lečenje progresivnih mišićnih i neuromišićnih bolesti “Novopazarska Banja”, koja je dobila status specijalne bolnice 1993. godine. U lečenju se primenjuju najsavremeniji aparati za fizikalnu terapiju, kojim rukovodi visokostručno osposobljeni kadar. Prirodne vrednosti u okolini Ova banja je okružena planinama Golija i Rogozna, pogodne za izlete i rekreaciju. Kulturno-istorijski spomenici u okolini U neposrednoj blizini „Novopazarske Banje“ nalaze se manastiri Sopoćani, Ðurdevi stupovi i stari grad Ras. Interesantne su i ambijentalne vrednosti grada Novog Pazara.

 Tel. +381 20 313-655  https://www.novopazarskabanja.com

okviru Kampanje za racionalnu upotrebu antibiotika u Beogradu je održan Seminar „Racionalna upotreba antibiotika i propisivačka praksa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“ u organizaciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije u partnerstvu sa Sekcijom za opštu medicinu Srpskog lekarskog društva (SLD). Seminar je održan sa ciljem da se učesnicima predstavi novi Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, koji je novembra 2018. godine, ekspertska radna grupa Ministarstva zdravlja izradila za pomoć i podršku lekarima praktičarima u izboru pravog terapijskog pristupa u primeni antibiotika za sve nivoe zdravstvene zaštite. Na seminaru su predstavljeni rezultati analize propisivačke prakse u 2018. godini kao i smernice za efikasnu i bezbednu upotrebu antibiotika za najčešća oboljenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Seminaru su prisustvovali direktori zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite, načelnici službi opšte medicine, lekari opšte medicine i drugih specijalnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Istraživanja su pokazala da je neracionalna upotreba antibiotika najvažniji faktor za nastanak i širenje rezistencije bakterija na antibiotike. Takođe, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti propiše se oko 80-90% ukupnog broja izdatih recepata za antibiotike. Skup je otvorio državni sekretar, prof. dr Ferenc Vicko istakavši napore Ministarstva zdravlja i mnogobrojnih partnera za očuvanje efikasnosti antibiotika, smanjenje antimikrobne rezistencije, sprečavanje neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenje rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje. „Očekujemo da ćemo zajednički, analizom dosadšnje prakse i najsavremenijih vodiča i preporuka u oblasti korišćenja antibiotika, uz istovremeno edukovanje građana i pacijenata, ostvariti unapređenje i racionalnizaciju u upotrebi antibiotika u primarnioj zdravstvenoj zaštiti, u najboljem interesu pacijenata, kao što je to ostvareno i u oblasti pedijatrije,“ naglasio je državni sekretar. Novi Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika je izrađen sa ciljem da se zdravstveni radnici motivišu da u svojoj svakodnevnoj praksi koriste preporuke zasnovane na dokazima širokom primenom novog vodiča i na taj način doprinesu unapre-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Beograd, 30 januar 2020. godine

Racionalna upotreba antibiotika

đenju kvaliteta i bezbednosti pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite Republike Srbije, a time i smanjenju potrošnje antibiotika i antimikrobne rezistencije, istakao je prof. Pelemiš, rukovodilac Radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika. Prof. Milica Bajčetić je predstavila Analizu propisivačke prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji, koja je pokazala da su najčešće propisivani antibiotici amoksicilin, azitromicin i kombinacija amoksicilina sa klavulanskom kiselinom. Analiza je pokazala da je u 2018. godini najveći broj pacijenata sa dijagnozom akutna infekcija gornjeg respiratornog trakta, akutni tonzilitis, akutni/hronični sinuzitis i akutna upala srednjeg uha lečeno antibiotikom, a prema preporukama Evropskog nadzora nad antimikrobnom potrošnjom (ESAC) antibiotici se propisuju samo kod dokazanih bakterijskih infekcija i imunokompromitovanih pacijenata što čini najviše do 20% u ukupnoj populaciji. Nisu uočene značajne razlike u kvalitetu propisivačke prakse poređenjem različitih regiona u Srbiji. Antimikrobna rezistencija je postala važan problem za savremenu medicinu i iz tog razloga je neophodno uključivanje svih nas kako bismo antibiotike odgovorno koristili i na taj način sačuvali njihovu efikasnost i za buduće generacije. Osim lekara i zdravstvenih profesionalaca, neophodna je i edukacija pacijenata, odnosno šire populacije. Važno je da svi znaju da:

• Antibiotici ne deluju u slučaju prehlade ili gripa • Ne treba koristiti antibiotike bez saveta svog lekara • Ukoliko se uzimaju antibiotici, treba ih uzimati odgovorno: -- u propisanoj dozi -- propisanim vremenskim intervalima -- poštujući propisanu dužinu trajanja lečenja Sveobuhvatne mere dale su izuzetne rezultate: U Srbiji je potrošnja antibiotika u 2018. godini iznosila 22,75 DID (definisanih dnevnih doza na 1000 stanovnika na dan), što je manje za 37,6% u odnosu na 2015. godinu, a što pokazuju rezultati zvanične analize potrošnje antibiotika u Republici Srbiji, koja se objavljuje u okviru Mreže za praćenje antimikrobnih lekova (AMC) Svetske zdravstvene organizacije. Takođe, u 2018. godini, izdavanje antibiotika bez recepta i preporuke lekara svedeno je na najmanju moguću meru. Međutim, u Srbiji je slično kao i u zemljama južne i istočne Evrope, kod svih ispitivanih vrsta bakterija i dalje je zabeležen visok nivo rezistencije. Slično, prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama te je neophodno nastaviti sa aktivnostima na kontroli antimikrobne rezistencije u skladu sa Nacionalnim programom u sektorima zdravstva, poljoprivrede/veterine kao i životne sredine. Pripremila: Ivana Lukić, koordinator za odnose s javnošću i komunikacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vesti iz VMA

Ulaganje u vojno zdravstvo Ministar Vulin: Ulaganje u vojno zdravstvo je ulaganje u kvalitet života svakog građanina Srbije

Donacije Fondacije princeze Katarine

Božićno darivanje Pripremio: Rade-Radenko Karalić

jeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina na Badnji dan posetila je Dom za decu bez roditeljskog staranja u Ustaničkoj 19, Univerzitetsku dečju kliniku i dečje odeljenje Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Tom prilikom princeza Katarina je zajedno sa gospođom Donom Sekulić, potpredsednicom humanitarne organizacije “Lajflajn”, Čikago, obišla renovirane i opremljene sobe u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Ustaničkoj 19 i deci uručila božićne paketiće. Deca u Domu u Ustaničkoj 19, dobila su potpuno novu kompjutersku sobu sa šest kompjutera i tri printera, renovirane su i opremljene dve dnevne i osam dečjih soba, a donirano je i šest frižidera. Donacija vredna 27.000 dolara obezbeđena je uz pomoć humanitarne organizacije “Lajflajn”, Čikago, čiji je princeza Katarina pokrovitelj, a sredstva su donirali gospođa Margaret Mek Karten i Pitsburški komitet. Ovom prilikom, deca u Domu dobila su igračke, garderobu i obuću, donaciju koju je obezbedila Stara crkva svetog vaskrsenja iz Čikaga.

Gospodin Zoran Milačić, direktor Centra za odojčad, decu i omladinu, kao i celokupno osoblje zahvalilo se princezi Katarini i donatorima na ukazanoj pomoći. Princeza je svoje božićno darivanje nastavila u Univerzitetskoj dečjoj klinici, gde je, pored igračaka koje je obezbedila Kancelarija “Lajflajn” Čikago, dostavila i donaciju dr Mire Ajrons u vrednosti od 1.600 dolara, koja se sastoji od kompjutera, medicinskih knjiga i Vista lampe. „Kad postoji volja, postoji i način. Kada radimo zajedno, postoje i rezultati. Mi radimo za našu decu i njihovu bolju svakodnevicu i budućnost”, rekla je princeza Katarina. Princeza je poklonima takođe obradovala i decu na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. 64

laganje u vojno zdravstvo je ulaganje u kvalitet života svakog građanina Srbije, rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin nakon obilaska Vojnomedicinske akademije, gde je predstavljeno šest novih sanitetskih vozila Uprave za vojno zdravstvo. - Svako ulaganje u Vojsku Srbije je ulaganje u bolji život i kvalitet života svakog od nas, bez obzira na to da li smo pripadnici vojske ili nismo. Ulaganje u vojno zdravstvo je ulaganje u kvalitet života svakog građanina Srbije. Najveći broj pacijenata kojima vojno zdravstvo pomogne upravo su civili, ne vojnici, ali Vojska Srbije ne deli ljude na civile i na vojnike, već svi građani Srbije zaslužuju našu pažnju, podršku i pomoć – poručio je ministar Vulin. Ulaganja u vojno zdravstvo nastaviće se i u 2020. godini, najavljuje ministar Vulin i dodaje da će se to videti u svim vojnozdravstvenim ustanovama. - Kupili smo nova sanitetska vozila. Kupili smo značajnu količinu nove, najsavremenije medicinske opreme, ali već u narednim danima pokazaćemo koliko smo uložili i u Vojnomedicinsku akademiju i koliko ulažemo u sve vojne bolnice u čitavom našem sistemu - rekao je ministar Vulin. Nova sanitetska vozila raspoređena su Centru vojnomedicinskih ustanova Beograd, Četvrtoj brigadi kopnene vojske u Vranju, srpskoj bolnici nivoa 2 u mirovnoj misiji MINUSCA u Centralnoafričkoj Republici, Vojnoj bolnici Niš, Voj-

noj bolnici Novi Sad i Specijalnoj brigadi Vojske Srbije. Načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. med. Uglješa Jovičić podseća da je intenzivno ulaganje u vojno zdravstvo otpočelo polovinom 2017. godine i da su do sada vidljiva brojna poboljšanja po pitanju infrastrukturnih radova, otvaranja novih ambulanti u vojnim bolnicama, opremanju savremenim sredstvima, ali i zapošljavanju neophodnih kadrova.

- Ono što je važno, pored infrastrukture, nabavljena je i oprema. Dokaz da se na tome nismo zaustavili su novi saniteti. Nastavljamo i u narednoj godini, uz podršku ministra Vulina, kojem se ovom prilikom zahvaljujem i za prijem oko 400 novih lica u vojno zdravstvo. Ova godina nije samo godina ulaganja u vojnozdravstvene ustanove koje su u Ministarstvu odbrane, nego i u jedinice vojske, uz intenzivno opremanje onim što je potrebno jednoj ambulanti da bi normalno radila. Tamo imamo mlade lekare koji su nam oslonac za budućnost i da bi oni mogli dobro da rade, mora-

Vesti iz VMA

mo da ih dobro opremimo - najavio je general Jovičić. Upravnik Vojnomedicinskog centra Hitne pomoći Beograd potpukovnik dr Bojan Jovanović poručuje da nabavka novih sanitetskih vozila znači da će i civilni i vojni osiguranici moći da dobiju bolje usluge zdravstvene zaštite. - Veliko mi je zadovoljstvo da smo konačno dobili jedno ovakvo savremeno motorno vozilo, koje će sa svom pratećom medicinskom opremom najnovije generacije umnogome olakšati rad mojim kolegama u samom sanitetskom prevozu povređenih i obolelih od mesta povređivanja, odnosno njihovih domova, do medicinskih ustanova gde zbrinjavamo pacijente. Očekujem i, nadam se, da ćemo u narednom periodu zanoviti naš vozni park i dobiti još nekoliko ovakvih vozila, kako bismo bili još efektivniji i komforniji u radu – rekao je potpukovnik Jovanović. Komandir Voda za zdravstvenu zaštitu Četvrte brigade kopnene vojske kapetan Ivica Arsić ne krije zadovoljstvo jer je novo sanitetsko vozilo dodeljeno za potrebe brigade u kojoj radi. - Jako smo zadovoljni što smo u naš sastav dobili ovakvo sanitetsko motorno vozilo. Za Četvrtu brigadu kopnene vojske puno će značiti u smislu prevoza vojnih osiguranika, odnosno pacijenata kojima je potrebna zdravstvena zaštita od specijalističkih službi Vojnomedicinske akademije i Vojne bolnice Niš. Veoma smo zadovoljni jer je vozilo kompletno opremljeno neophodnom sanitetskom opremom, poput spinalne daske, EKG aparata, defibrilatora, aspiratora i ostalim stvarima potrebnim za pružanje hitne pomoći pacijentima – ističe kapetan Arsić. Obilasku novih sanitetskih vozila prisustvovali su i državni sekretar Bojan Jocić, načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević i upravnik Vojne bolnice Niš pukovnik dr Jovica Stanojković.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Donacija Kraljevine Norveške Upravi za vojno zdravstvo Srbijom datira iz 2004. godine a sami koreni saradnje datiraju još iz Prvog svetskog rata. On je naglasio da Srbija ima najbolje vojno zdravstvo i da je lider u regionu i dodao da laka poljska bolnica ima posebnu ulogu u okviru balkanskih vojnomedicinskih snaga. Protokol o donaciji između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške koji se odnosi na zanavljanje Lake poljske bolnice drugog nivoa medicinske podrške i dodatno opremanje bolnice medicinskom opremom, u iznosu od oko

ačelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general Uglješa Jovičić i ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Jorn Gjelsad obišli su 17. 12. 2019. medicinsku opremu koju je Kraljevina Norveška donirala Upravi za vojno zdravstvo. Govoreći o bilateralnoj saradnji i diplomatskim odnosima sa Kraljevinom Norveškom, general Jovičić istakao je da je Norveška važan partner u unapređenju vojnog zdravstva. Jedan od najvrednijih poklona Kraljevine Norveške vojnom zdravstvu je donacija lake poljske bolnice 2007. godine. Ona je do sada mnogo puta upotrebljena ne samo za obuku i usavršavanje pripadnika vojnog saniteta, već i za realizaciju vojnomedicinskih vežbi, istakao je general Jovičić, naglašavajući da donacija uključuje savremene medicinske uređaje neophodne za lečenje i praćenje stanja pacijenata. Kako je istakao ambasador Jorn Gjelsad, vojnomedicinska saradnja sa

100.000 evra, potpisan je u decembru 2018. godine. Donacija obuhvata pet infuzionih pumpi, pet perfuzionih pumpi, šest mobilnih respiratora i zamenu šatora Lake poljske bolnice. Današnjem obilasku prisustvovali su i načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik Miroslav Vukosavljević, komandant Centra sanitetske službe Uprave za vojno zdravstvo pukovnik Elifat Feta i izaslanik odbrane Norveške u Beogradu potpukovnik Egil Daltvej. 65

Vesti iz VMA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ojnomedicinska akademija sigurno je jedna od najpoštovanijih zdravstvenih ustanova u čitavom našem sistemu ne samo u vojnom, već i u civilnom i ne samo u Srbiji, već i šire. Ali da bi ona to mogla i da ostane, da bismo sjajnu reputaciju koju VMA uživa mogli i da očuvamo, moramo da neprekidno ulažemo u njen razvoj i u osavremenjavanje njene opreme. Zato smo, prvi put posle 30 godina, izvršili potpunu rekonstrukciju „šok sobe”, obezbedili apsolutno najbolju opremu koja postoji na tržištu i omogućili da ovaj prostor ne zaostaje ni za jednom svetskom bolnicom - istakao je ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je 4. februara obišao rekonstruisani deo Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju Vojnomedicinske akademije. Kako je naglasio ministar odbrane, to je veoma važno za sve pacijente VMA, i vojne i civilne osiguranike. - Međutim, sve ovo ne bi bilo dovoljno, i ne bi bilo moguće, da ne činimo velike napore da se zanovi kadar, da se obezbede bolji uslovi rada zaposlenih na VMA. Prošle godine smo primili više od 400 medicinskih radnika u stalni radni odnos, što se takođe nije radilo poslednjih 30, a možda i više godina. Mi smo prepoznali da je radnik na VMA, lekar, medicinska sestra, da su svi ti ljudi koji brinu o našim pacijentima na VMA, zapravo, najvažniji i da se o njima na prvom mestu mora voditi računa – istakao je ministar Vulin.

On je naglasio da je veoma ponosan i zahvalan svima na VMA i Upravi za vojno zdravstvo što je ta Klinika rekonstruisana. - Danas ovde imamo najsavremeniju „šok sobu” u Srbiji. Veoma sam ponosan na sve zaposlene u sistemu vojnog zdravstva i nadam se da ćemo već idućeg meseca obezbediti prijem za više od 100 novih zaposlenih u vojnom zdravstvu. Svako ulaganje u vojno zdravstvo se isplati i svako ulaganje u vojno zdravstvo utiče na kvalitet života svih ne samo vojnih osiguranika, nego i civila. Svako ulaganje u vojno zdravstvo jeste ulaganje u bolji i kvalitetniji život svakoga od nas - poručio je ministar Vulin i dodao da VMA ima reputaciju jedne od najpo66

Posle 30 godina nova „šok soba“ na VMA

štovanijih institucija u našoj zemlji kada je zdravstvo u pitanju i da je velika odgovornost da se ta reputacija sačuva i unapredi. Govoreći o značaju rekonstruisane Klinike za tu vojnomedicinsku ustanovu, načelnik hirurške intenzivne nege Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA potpukovnik doc. dr Ivo Udovičić istakao je da je renoviranje trajalo oko dva meseca, kao i da je veliko zadovoljstvo svih zaposlenih što ona danas tako izgleda. Klinika je renovirana kompletno, od građevinskog dela, bilo je i strukturnog renoviranja, a nabavljena je kompletno nova oprema za 14 pacijenata. U ovom prostoru se leče najteže kategorije pacijenata, a to su životno ugroženi pacijenti. Oni zahtevaju maksimalan monitoring i negu, a da bismo mi to sve imali, moramo da imamo ovako modernu i sofisticiranu opremu, koja 24 časa prati više od 100 vitalnih

parametara kod svakog pacijenta. Za ove pacijente nisu bitni sati, već minuti i sekunde, kako bi se pravovremeno odreagovalo u terapijskom smislu – istakao je potpukovnik dr Udovičić, izražavajući posebnu zahvalnost Ministarstvu odbrane i Upravi VMA na razumevanju i pomoći. Prema njegovim rečima, osim komfora za pacijente, u smislu poboljšanja lečenja, terapije i nege, renovirana „šok soba” pruža bolje uslove za rad zdravstvenih radnika. Renovirana Klinika opremljena je savremenim bolesničkim krevetima, dvostrukim konzolama, pacijent-monitorima, respiratorima i centralom. Obilasku su prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Bojan Jocić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. med. Uglješa Jovičić i načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nstitut za anatomiju je jedan od najstarijih instituta na Medicinskom fakultetu. Doktor Niko Miljanić je završio Medinski fakultet u Parizu, gde je kasnije radio kao hirurg i profesor. Na molbu kralja Aleksandra i doktora Milana Jovanovića Batuta, dr Miljanić dolazi u Beograd i učestvuje u osnivanju Medicinskog fakulteta. Tako je u zgradi Rektorata u Beogradu 9. decembra 1920. godine održao pristupno predavanje iz anatomije. Time je osnovan Institut za anatomiju, odnosno Medicinski fakultet, koji tog dana obeležava svoju slavu, Sveti Alimpije Stolpnik. Prvi dekan Medicinskog fakulteta je bio dr Milan Jovanović Batut. Na Anatomskom institutu su, osim dr Nika Miljanića, radili istaknuti profesori dr Branko Šljivić, dr Slavoljub Jovanović, dr Dragoslav Bogdanović, dr Tatjana Domnić Stošić, dr Vera Draganić, dr Slobodan Marinković, dr Slobodan Malobabić, dr Gordana Teofilovska, dr Ana Ranković, dr Milan Prostran, dr Vida Radonjić, i drugi. Tokom decenija, Institut je prolazio kroz različite faze, ali poslednjih godina pod rukovodstvom prof. dr Lasla Puškaša Institut je doživeo renesansu. Održani su međunarodni - Hands on - kursevi, simpozijumi, okrugli stolovi, profesori iz inostranstva držali su predavanja, a nastavnici Instituta uzimaju ućešće u evropskim, ali i projektima medicinskih fakulteta i laboratorija širom sveta. Nabavljena je nova oprema, novi specijalni lift, vitrine, a zahvaljući zalaganju profesora Puškaša, Republika Srbija donela je Zakon koji omogućava lakšu nabavku kadavera. Objavljene su značajne knjige i udžbenici, Anatomija čoveka sa atlasom, repetitorijum, Atlas disekcije, praktikumi. U planu je i nabavka najmodernijeg digitalnog anatomskog stola. Sve to da bi se modernizavalo i olakšalo učenje anatomije novim generacijama studenata. Na Institutu se nalaze i radovi Ipolita Franca, čuvenog francuskog umetnika 20-tih godina prošlog veka, koji je izvanredno crtao anatomske crteže i time studentima olakšavao učenje. Na molbu dr Nika Miljanića, za Medicinski fakultet u Beogradu 1925. godine, Franc je izradio zbirku od 36 crteža na kojima su ilustrovane kosti glave i lica, kao i kosti ekstremiteta. Ukupna površina crteža je oko 100 kvadratnih metara. Ova jedinstvena i vredna kolekcija medicinskih ilustracija, predstavlja još jedan dragulj Anatomskog instituta. Zbirka Ipolita Franca je nedavno registrovana 68

Anatomski institut Medicinskog fakulteta obeležio 99 godina postojanja

Anatomija je umetnost Anatomski institut ide putem svetog Save koji je osnivač crkava i bolnica - rekao je na svečanosti episkop remezijanski Stefan i ušla je u kulturnu baštinu Republike Srbije. Na Medicinskom fakultetu odvija se i nastava na engleskom jeziku, rukovodilac je profesorka anatomije dr Valentina Nikolić. U prisustvu profesora i saradnika Medicinskog fakulteta, uglednih gostiju iz našeg javnog i kulturnog života, slava Instituta Sveti Alimpije Stolpnik svečano je obeležena. “Ovde se molimo da Gospod blagoslovi one koji su pre nas živeli i radili, a mi koji radimo sada da budemo dostojni i mudri, da uradimo tako da naši potomci budu bolji od nas,“ - rekao je episkop remezijanski Stefan prilikom sečenja slavskog kolača. - “Lepo je biti ovde sa vama, jer ste Božji ljudi”- naglasio je vladika Stefan.

Domaćini slave bili su profesor dr Danijela Đonić i docent dr Petar Milovanović. Dr Milovanović je uručio vladiki Stefanu prigodan poklon, izuzetnu monografiju, Osam vekova srpske pravosIavne crkve u slici i reči. Izvodeći prigodne pesme, svečanost je uveličao hor Hrama svetog Save, pod dirigentskom palicom Katarine Stanković. U okviru proslave upravnik Instituta prof. dr Branislav Filipović otvorio je izložbu akademskog slikara Nikole Brkanovića, poznatog po svojim radovima koji su inspirisani pravoslavljem i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Značajnu ulogu u organizaciji ove izuzetne svečanosti imala je i medijator Snežana Miljković.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vladika Stefan Konkretno, kada se kaže anatomija ja mislim na teologiju, a ovde je i akademski slikar pa onda sve govori da smo zajedno ovde i crkva i umetnost i nauka. Kada smo zajedno ovde, verujem da ćemo taj jubilej, stotinu godina, proslaviti onako kako zaslužuje čovek, kako zaslužuje telo čovekovo, a mi smo zajednički posvećeni tom telu, da bude što bolje i uzvišenije. Za crkvu je telo nešto najsvetije, Hristos je telo, za medicinu je najveća dužnost i obaveza da sačuvaju i neguju telo, koje čuva dušu i celokupnog čoveka. Kroz umetnost duša se razvija i sve zajedno, danas na Institutu je saradnja tri grane, crkve umetnosti i medicine, naravno da se radujem što sam deo toga, što sam deo istorije. Posle nas, i ovoga jedinstva i uspeha na Institutu za anatomiju, generacije će videti, da smo bili mudri i da u 21. veku radimo ono, što je najsvetije za svakoga čoveka. Sveti Sava je utemeljitelj crkve, ali i nauke i obrazovanja! Završetak Hrama svetog Save, očekuje se 2020. godine, ja mislim da mi time završavamo važno nacionalno pitanje našeg naroda. Kada se završi tako velika stvar otvaraju se mnoga druga pitanja, koja su važna za nas. Bitno je da idemo putem svetoga Save, koji je osnivač crkve, bolnica i svega što nas vezuje. Profesor doktor Laslo Puškaš - šef Katedre Instituta za anatomiju Ja sam imao sreću da budem šef Katedre Instituta, na ovaj veliki jubilej. Imam veliku odgovornost da cela 2020. godina protekne u jednom radnom, ali i svečarskom raspoloženju. Gledaćemo da imamo niz događaja, koji su u prvom redu naučne prirode. Ovo je jedan početak velikog jubileja, nadam se da ćemo ga završiti na isti način, sa istom verom u Boga i duhovnost. Verujem u rad i preporod naroda kao i u rad i stvaralaštvo naših dragih studenata, zbog kojih Institut i postoji. Ovom prilikom smo povezali medicinu i teologiju, u manastirima su bile prve bolnice, tu su bile prve disekcije ljudskog tela. Ali istovremeno i slikari su deo istorije anatomije. Slikarstvo je obeležilo jednu veliku epohu anatomije. Anatomija i slikarstvo su povezani kroz vekove, slikarstvo, ne može bez anatomije. Anatomiju su proučavali i posebno cenili Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Rafael,

Rembrant, Elena Polenova, a od naših slikara tu su Konstantin Danil, Uroš Predić, Milić od Mačve, Mikan Aničić…... A Nikola Brkanović, akademski slikar, hroničar našeg Instituta, je umetnik koji prati godinama Anatomski institut i ova izložba je njegov dragocen doprinos, našem Fakultetu i Institutu. Prof. dr Branislav Filipović, upravnik Instituta Ovo je samo navečerje jedne godišnjice koja počinje današnjim danom, a biće proslavljana tokom cele 2020. godine. Ja se nadam, i ubeđen sam u to, da je naša stogodišnjica lepo počela, jednom izuzetnom izložbom koju nam je podario umetnik Nikola Brkanović i da ćemo svi zajedno u sreći i veselju, a možda i više od nas, prošireni, dogodine dočekati stogodišnjicu. Institut za anatomiju postiže velike uspehe! Institut je jedan od vodećih na Medicinskom fakultetu, gde mu je i mesto. Anatomija prva počinje sa slovom A, đaci počinju svoje studije anatomije, red je da naš Institut bude jedan od predvodnika. Kao što je preosvećeni vladika Stefan rekao, sa Božjom verom i sa verom u Boga mi možemo mnogo postići, samo da verujemo i ta vera će nas pokrenuti napred. Vladika Stefan je rekao - spoj teologije, medicine i umetnosti! Pomoći bolesnom je Božja stvar i naša prva dužnost. Bogougodno delo je da nekome učinite dobro i poboljšate mu zdravlje. Zbog toga je vladika Stefan sa nama i on će biti jedan od stolpnika, odnosno jedan od stubova naše proslave.

Domaćini slave: dr Danijela Đonić i dr Petar Milovanović

da se šira javnost i na taj način upoznaje sa aktivnostima Instituta. Nikola Brkanović - akademski slikar Meni je najinteresantniji dr Niko Miljanić, osnivač anatomije, koji je solunski dobrovoljac iz sela Banjani iz Crne Gore. Jednu sliku sam posvetio tome. On je došao iz Pariza, preneo svoje znanje i osnovao Anatomski institut te time zadužio srpski narod. Mi ne možemo bez umetnosti. Šta bi Dečani bili bez dve hiljade i šesto oslikanih kvadratnih metara. To je slikano pre italijanskog srednjovekovnog slikara Đota iz četrnaestog veka. Italijani su dolazlli u Dečane da vide freske, diveći se umetnosti, koja je nastala pre italijanskog renesansnog slikara Đota di Bondonea. Bez anatomije nema slikarstva. Takođe, crteži francuskog umetnika Ipolita Franca iz 1920. godine, na Anatomskom institutu su veliko kulturno dobro Srbije.

Prof. dr Danijela Đonić, domaćin slave Doktor Milovanović i ja smo domaćini slave i počastvovani smo što radimo na mestu koje istrajava 99 godina i nadamo se da ćemo ovaj institut ostaviti još boljim za buduće generacije. Bliži se i velika proslava stogodišnjice Medicinskog fakulteta i Instituta za anatomiju, koji je jedan od najstarijih na fakultetu. Mi se nadamo da ćemo tokom ove godine da postignemo još značajnije rezultate kako naučne, tako i nastavne i da ćemo stogodišnjicu dostojno proslaviti. Poslednjih nekoliko godina smo angažovani i na manifestaciji grada Beograda Noć muzeja, gde učestvuje naš Muzej anatomije čoveka. Drago nam je 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Tu je i vaša slika sa sveštenikom u prvom planu! Da, to je slika gde sveštenik, otac Sofronije, odlazi na Hilandar da umre. Moje slikarstvo nosi tragiku i Pikasova „Gernika“ je odraz španske tragedije, takođe. Umetnosti nema bez tragedije. Da li si dobio ili izgubio rat, svejedno, - radi-! I Pasternakov „Doktor Živago“ je nastao iz tragedije ruskog naroda. Umetnost je večna i daje dobre prognoze za budućnost. Što se tiče godišnjice Anatomskog instituta, ja sam insistirao na broju 99, taj broj je najbolji. Prof. dr Valentina Nikolić - rukovodilac nastave na engleskom jeziku Medicinskog fakulteta

Ovo je veliki dan za svakog lekara, a pogotovo za svakog anatoma. To je prilika da se svi podsetimo da je anatomija ta koja je osnovana kao najstariji institut i da je sa ovog instituta i započeo sa radom Medicinski fakultet u Beogradu. U to vreme, to je bio veliki izazov budući da je već postojao Medicinski fakultet u Zagrebu. Ne smemo zaboraviti da je kralj Aleksandar Karađorđević vrlo darežljivo i plemenito usmerio ogromne novce za opremanje Medicinskog fakulteta, odnosno Instituta. Plejada profesora je predavala na ovom Institutu! Naši učitelji su zaista eminentni stručnjaci. Oni su pre svega hirurzi pa zatim anatomi. U to vreme je sasvim prirodno bilo da nastavnici anatomije budu hirurzi. I do sredine dvadesetog veka je tako i bilo. Mi imamo obavezu prema našim učiteljima da dostignemo njihovo mesto kako u našoj aka70

demskoj zajednici, tako i u celini, u društvu. Trudimo se da tu obavezu i ispunimo. Ove godine je upisano 90 studenata za nastavu na engleskom jeziku. Moram da kažem da je i to veliki broj i sa te strane obaveza Medicinskog fakulteta je velika. U ovom periodu Anatomski institut je lepši nego ikada. Poslednjih nekoliko godina profesor Puškaš i rukovodstvo Instituta su učinili sve što je moguće da Institut oživi. U tom smislu naš institut je jedan veliki muzej. Mi smo prošle godine ušli u kulturnu baštinu Republike Srbije. Imamo stalnu postavku i postavku dela koja nisu otvorena za javnost. Stalnu postavku čine medicinske ilustracije Ipolita Franca, najpoznatijeg crtača medicinske literature 20-30. tih godina prošlog veka. Te ilustracije je doneo profesor Niko Miljanić, takvih ilustracija ima samo nekoliko Instituta u svetu. Ilustracije su deo kulturne baštine Srbije. Te medicinske ctreže i ilustracije Vlada Srbije i kralj Aleksandar su skupo platili. Da nema anatomije i anatomskih varijacija medicina bi bila samo zanat, ovako je umetnost. Mi smo neraskidivo vezani za likovnu umetnost. Veliki slikari od antičkog perioda preko renesanse bili su i prvi učitelji anatomije. Ko pogleda radove Da Vinčija ili Mikelanđela shvatiće da je to duboko poznavanje anatomije. Činjenica da radimo sa ljudskim telima nas dovodi u priliku da se zamislimo o večnim temama, o postanju, da dođemo do onoga što se zove i zaveštanje. Sasvim prirodno je iz pijeteta prema našim zaveštaocima, da slavski kolač sveti velikodostojnik, vladika Stefan. Docent dr Petar Milovanović domaćin slave Ovo je impresivna godišnjica. Meni je bilo interesantno kada su moji saradnici, doktori specijalisti iz Hamburga bili gosti na Institutu. Bili su zadivljeni. Isticali su kako je Univerzitet u Hamburgu u Nemačkoj, osnovan u to doba kada i beogradski. Ali Srbija je zemlja koja je bila razrušena posle Prvog svetskog rata i smogla je snage da uspostavi Medicinski fakultet i Univerzitet, govorili su lekari-specijalisti iz Hamburga. Mi smo mlada generacija koja treba da upije svu tradiciju Anatomskog instituta i da nastavi dalje - ističe dr Petar Milovanović. Pripremio: Dario Mirović

Mikan Aničić rođen je 1950. godine u Badovincima. Završio je Likovnu akademiju u Beogradu 1975. (gde je i magistrirao 1980 u klasi prof. Mladena Srbinovića). Od 19821984. stipendista je francuske vlade Ecole des Beaux- Arts Paris u klasi prof. Pierre-a Carrona. Samostalno izlaže od 1974. i učestvuje u značajnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Imao je preko 30 samostalnih izložbi, najviše u Parizu i Beogradu, takođe preko 30 kolektivnih. Među brojnim evropskim nagradama ističemo, 2008. počasnu medalju za slikarstvo na 25. salonu Paris XV, Prva nagrada za slikarstvo u Montobanu 1996, 2006. Zlatna medalja za slikarstvo na Salonu francuskih umetnika Paris iste godine i srebrna medalja za slikarstvo 23. salonu Pariz XV... Mikan Aničić je jedan od najcenjenijih naših velikih slikara koji su uspeli u Francuskoj. To najbolje potvrđuju njegova dela koja se nalaze u muzejima i kolekcijama širom sveta.

jubav ne treba da bude samo u snovima, nego među nama u nama... Nije čovekov život kao najkraći mogući interval večnosti, bez zasluge da ne traje u večno. Medicina ga čini mogućim, dužim, blagodetnim, veselijim. Na ovo pitanje lakše i jednostavnije bi mogao da odgovori naš uvaženi akademik prof. dr Vladimir Kanjuh sa kojim sam prošle godine uspostavio izuzetnu saradnju u najboljem Odboru za kardiovaskularnu patologiju SANU, gde sam i ja takođe uzeo učešća. Ljubav jeste čudesna, kosmička energija. Ona je sveprisutna energija koja pokreće svaku delatnost, od rađanja čoveka pa do njegove smrti, od njegove samokreativnosti pa do njegovog samouništenja. Umetnost je tu našla utočište upravo u ljubavi, koristeći ljubav kao fantastičnu energiju za velike kreacije, porađanje umno i kreativno za razliku od onoga što je Bog podario ženi da podari život, da obnovi život, umetnik kroz ljubav obnavlja lepotu. Ja smatram da postoje tri ljudske potrebe u životu. To je potreba za hranom, potreba za produžetkom vrste i

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Intervju: Mikan Aničić, akademski slikar

Lepota spasava svet Razgovarao: Marko Radoš

potreba za lepim. Jer ako se čovek rodi i produži svoju vrstu, započne svoj život na planeti, on ima potrebu da se obnavlja i da uživa u svemu tome, a to je lepota. Kroz lepotu on uživa u svom stvaralaštvu. Bez lepote čovek ne može da opstane. Lepota je amalgam koji je ugrađen u sve što činimo i bez lepote ne može ništa vredno da se stvori. Čovečanstvo će opstati ako sačuva lepotu. Ono što je rekao Dostojevski: LEPOTA ĆE SPASITI SVET. Ja sam napravio jednu sliku gde sam parafrazirao Dostojevskog, rekavši "lepota će pobediti zlo“, jer zlo je takođe moćna sila. Dobrota, plemenitost i čistota na jednoj strani, a na drugoj mrak i prljavština . Ako ne bi bilo nade i vere da će lepota POBEDITI zlo, bilo bi besmisleno i živeti. Ta vera u pobedu lepote, koja će da spasi svet, čini čovečanstvo moćnim, svežim, dostojanstvenijim. I veliki entuzijasti se nadaju da će čovečanstvo opstati, da neće biti brisano sa spiska kosmičkih civilizacija. Jer mi smo jedna od milijardu civilizacija u kosmosu koja se ovde naselila. Antički mislilac je rekao „Čovek je đubrište, iz kosmosa slučajno izbačeno na našu planetu. Đubrište neke druge civilizacije”, kao da je Zemlja bila neka velika kanta za smeće. Umetnik kao neko biće koje stvara na osnovu mašte, mitova i realnosti, biva stavljen u jednu veliku upitanost - šta je, u stvari, istina, da li su biblijske priče istinite, da li su naučne kon-

statacije istinite, da li je ljudska mašta u saglasju sa realnošću da li nadilazi realnost i kreira je. To je vodilja koja svakog umetnika vodi u otkrivanje novih svetova i u novo stvaralaštvo i to čini život lepim. Nikola Tesla, naš nenadmašni genije koji je osvetlio svet, obeležio tri veka, na pitanje kada se oseća najradosnijim, odgovorio je: „Kad od Boga pozajmim ideju”. Gete je takođe “faustovski” osvetlio Hrista i napisao da ga treba slaviti delima, prizivajući tako ljubav i propovedanje blaženstva... Svi veliki stvaraoci i kreatori su verovali u Boga. Bili su svesni, u svom pokušaju da nešto novo stvore, koliko je to izazovan momenat i ogroman napor za svako ljudsko biće. Bez božanske pomoći sam čovek ne može ništa da uradi. Čovek mora da crpi neku energiju, odakle? Jedino može iz kosmosa, sa božanske strane. Sa božanske livade može taj cvet da ubere. Svi smo jednaki u tome u svojoj nemoći. Čovek i čovečanstvo su veliki dobitnici, zbog prisutnosti te kosmičke energije pri ljudskom stvaranju novih dela. Jedan moj prijatelj u Parizu, astrofizičar Paskal Sotirovski je izučavao eksplozije na Suncu. Jednom prilikom me je odveo u parisku opservatoriju da mi pokaže te eksplozije. Rekao je da 99 odsto naučnika smatra da naša civilizacija nije jedina, da u kosmosu posto-

Sastanak Odbora za KVP SANU, (17. 12. 2019.)

Akademik V. Kanjuh, Mikan Aničić, dr Snežana Kanjuh i Seka Aničić

je milioni drugih civilizacija, koje su na raznim intelektualnim nivoima. Postoje civilizacije koje su na većem intelektualnom nivou od nas. Oni nas posmatraju kao mrave, tako da ne možemo sa njima da uspostavimo kontakt. Postoje one koje su ispod našeg nivoa, sa kojima takođe ne možemo da uspostavimo kontakt. Postoje i civilizacije koje su na našem intelektualnom nivou, međutim, one su toliko udaljene da ne mogu da daju ni signal da postoje, a kamoli da uspostave komunikaciju sa nama. Ja sam mu rekao: “To je kao dve voćke na grani u svakoj živi po jedan crv. I svaki crv misli da je ta jabuka jedini kosmos i da izvan te jabuke ne postoji ništa. Zamislite tu zabludu u kojoj živi crv, tako i mi isto, živimo u toj zabludi, mislimo da smo jedini i najpametniji u kosmosu”. “Žene, ja ne ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima, preko vaših belih talasa peni se bučno naš život, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce“, kaže Ivo Andrić. Možemo se složiti da žene u umetnosti nisu veliki stvaraoci, ali su veliki inspiratori, skoro ravne majci prirodi... Andrić je to divno poetski rekao, ali ima jedna druga istina mnogo dublja a to je da je kreativnost na koju je on mislio u umetnosti, žena veliki kreator i stvaralac sveta. Ljudsko biće je njeno najveće remek- delo. Bez žene ovaj svet ne bi postojao. Prva žena to je Zemlja, ona je majka, ona je izrodila čoveka. U

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nekim afričkim plemenima veruju da je čovek postao od blata, od zemlje. Preneseno u 21. vek to znači - čovek je sazdan od minerala. Tu istinu nalazimo u Bibliji gde se upućuje savet: “Jedite plodove sa Zemlje, na kojoj ste rođeni”. Ti minerali od kojih smo sazdani traže svoju obnovu i obogaćenje u produžetku života. Zato se daje takav savet. Žena je samo jedan ogranak te velike majke Zemlje i ona je preuzela na sebe tu ulogu da svet umnoži i da učini lepim, toplim i ugodnim za život. Žena je imala jednu divnu, uzvišeniju ulogu, a to je da obnovi čovečanstvo. Da porodi nove ljude, stvaraoce, pregaoce, ratnike, graditelje, mislioce, umetnike... Žena nosi u sebi onu iskru lepote, topline i uzvišenosti, koju muškarac retko ima. Ali on to traži i on je nalazi u ženi. Žena ga dopunjuje, i daje mu nadahnuće za sve njegove podvige od kreacije do uništenja. U istoriji umetnosti postoje žene koje su ostvarile visoke nivoe, kao što je Artemisija Gentilesci. Njen otac je bio slikar, ali ona je prevazišla svog oca i mnoge muškarce, slikare svoga vremena. U Rimu je osnovala prvu umetničku školu i to je bila prva Likovna akademija u Italiji. U istoriji ima čitav niz žena koje su bile velike slikarke. Kod mnogih umetnika, pesnika, slikara videćemo da posvećuju delo svojoj majci, svesni uloge žene. Pored lepote postoji i stradanje Da i kroz to stradanje dolazi do novih spoznaja, do novih iskustava, a umetnik to posmatra kao nužnost, kao nekakav prirodni sled u životu. Ali, zahvaljujući tim spoznajama, nauka je došla do novih otkrića koja pokušavaju da pomognu čoveku. Jedna od tih nauka je i medicina koja pokušava da čoveka izbavi od svojih patnji . Čovek se nije oslonio samo na ona uputstva i savete koje mu je dala Biblija - Jevanđelje, da strogo vodi računa o svom ponašanju u životu, kako fizičkom tako i mentalnom, a usput kako da se hrani, da bi taj krhki organizam opstao. Do danas nismo uspeli da odgonetnemo šta je to ljudski organizam, koja je njegova funkcija. Pre tri-četiri godine neki engleski biolozi su došli do otkrićada u ljudskom organizmu postoji jedan organ koji nije istražen . Nismo znali da postoji taj organ. Taj organ liči na slepo crevo. Čovek stremi kosmosu, ali još nije istražio ljudski organizam. Okeani koji čine četiri petine površine planete, su istraženi 72

Operacija srca, 1981.

Raspeće, 1981.

samo 20 odsto, 80 odsto okeana i mora su neistraženi. Vaše iskustvo vezano za medicinu nije slučajno? Tačno. Imao sam težak saobraćajni udes u mojoj 26. godini i kao mlad čovek sam ležao u bolnici osam meseci, nepokretan. Tu mi se izrodio stav u odnosu na život i smrt. Ništa nije tako strašno da ne može biti i gore, niti je tako dobro da ne može biti i bolje. Ta kovanica me održala, samo sam želeo da stanem na noge i krenem da slikam. Ali taj udes je mene poveo pravim putem, to stradanje me je odvelo na duhovnu nadogradnju. Kada sam se oporavio i došao u svoj atelje, pitao sam se, šta sada da slikam. Svaki vek ima neko obeležje, ja sam tražio fenomen 20. veka. A to je prvi pokušaj presađivanja

ljudskog srca. Ono što je uspeo profesor Bernar 60-tih godina prošlog veka u Južnoafričkoj Republici da presadi prvo srce, dalo mi je ideju da napravim sliku operacije srca. U beogradskoj -B- klinici sam ušao u operacione sale i video jedno desetak različitih operacija. Hirurzi su izuzetni ljudi i stvaraoci, mislim da ih nedovoljno cenimo u odnosu na ulogu koju imaju u društvu. Hirurg prilazi pacijentu, koji je na ivici života i smrti sa svojom ljubavlju i željom da ga spasi i produži život. Onda sam napravio sliku „Operacija srca“ gde sam koristio sliku dr Debejkija i njega sam naslikao kao glavnog hirurga uz asistenciju profesora Bore Vujadinovića . Cela scena je smeštena na đubrište, na deponiju, a u pozadini su soliteri, gde se stvara to đubrište. Lepota je, u stvari, čista planeta ako uspemo da sačuvamo onakvu kakvu smo je dobili na dar od našeg stvaraoca, mi ćemo se upisati kao plemenita civilizacija i opstaćemo na ovoj planeti, zaslužićemo da nam se produži egzistencija. Ako ne sačuvamo našu planetu čistom i devičanskom, onakvom po kakvoj su se kretali Adam i Eva, mi ćemo biti osuđeni na čistilište. „Raspeće dvadesetog veka“, vaše veliko delo? Svi pacijenti su ležali u istovetnoj pozi, raspetog čoveka na operacionom stolu, kao Hrist što je bio razapet na krstu. Tako su svi pacijenti ležali sa raširenim rukama. Na ruke su bili priključeni različiti aparati. Sve me je to podsećalo na Raspeće, i dalo ideju da tu operaciju pretvorim u sliku - Raspeće 20 veka. Svi smo mi razapeti na tom stradalničkom krstu. Na toj mojoj slici ulogu hirurga koji treba da operišu pacijenta, to jest Hrista, simbola ljubavi na planeti među ljudima, zamenjuju groteskne fizionomije, monstrumi koji kidišu na telo Hristovo, svim raspoloživim sredstvima, da ga unište. To poprima planetarnu filozofsku dimenziju da smo svi učesnici u toj operaciji, uništenju srca Hristovog, uništenju međusobne ljubavi. Ne radi se tu više o pojedincu - pacijentu, koji je prikazan na operacionom stolu. Pojedinac je simbol tog humanog oboženog čoveka na planeti, ali ona druga polovina čovečanstva, mračna sila, uvek se bori protiv pozitivne i svetle i kidiše na njega i gleda da ga uvuče u svoj mrak i čamotinju. Svi smo mi učesnici u toj operaciji u tom uništenju i vinovnici moralnog pada, koji se trenutno odvija na planeti.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Лекари и даље поклањају књиге болницама широм Србије

Акција „Књигом у болнице” – други год

Фондација "Лаза Костић"

рошла је друга година од како је Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД започелa акцију „Књигом у болнице” личним поклоном акад. мед. Владимира Јокановића Специјалној болници за рехабилитацију „Бања Кањижа” (2018). Наш председник, лекар Јокановић у улози пацијента најбоље је сагледао колико је неопходно „ставити болесноме књигу у крило –да чита”. Одвезао је 200 књига на поклон Бањи у којој се рехабилитовао. Тако је почело. Данас, после две године трајања акције, можемо бити – задовољни. Књиге су упућене на десетине адреса у опште болнице, институте, одељења клиничко– болничког центра, стационаре домова здравља, бање, геријатријске центре. „Описан” је други год на стаблу акције која се као дрво разгранава по нашој лепој Србији на све четири стране света. У њој је до сада учествовао већи број лекара међу којима понајвише чланова Секције, најснажније нас је подржало Удружење „Адлигат, дајући нам ветар у леђа и кад год узмогне Друштво књижевника Београда. Не заборављамо пријатеље акције – дародавца Народну библиотеку Србије и Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић” и Фондацију „Лаза Костић”. Акција осваја симпатије јавности и људе не оставља равнодушним – болница је место у које свако од нас може доспети, а књига је, заиста, најбољи пријатељ. Секција се обогатила новим члановима који су поклонили велики број књига и акција „Књигом у болнице” која је започела попут извора на северу земље у Кањижи

шири се попут водотокова и стиже и у најудаљеније крајеве. Разлива се попут воде која увек себи пронађе пут. Књига по себи има моћ па тако и наша акција све више места где се лече болесни, грли, осваја. Допире и до најзабаченијих делова ужичког краја у којем смо „били” 2019. године. Упућивање књига у Нову Варош и Сјеницу, нпр. представља изазов јер смо то радили и у време када су тамо бивали снежни сметови. Последње наше пошиљке отишле су у банатску равницу– Општу болницу Панчево и Специјалну болницу за рехабилитацију „Русанда” у Меленцима. Панчевци су недавно добили реновирану болницу а од нас, поред осталог, и пуно лепих књига за децу. „Бања Русанда“, одавно познато, некада и монденско лечилиште које има лепе планове развоја и унапређења добила је као новогодишњи поклон књиге од лекара и пријатеља секције. Подсетимо да је у првој години акције, 2018. године, највише књига добила Општа болница Врање, а књиге су „чекале” у њиховом плакару да им се направи место у реновираној болници на југу Србије. „Борином Врању” књиге и публикације поклонила је преко нас и Народна библиотека Србије којој смо се обратили и са нескривеним задовољством на сваку од њих ставили су свој печат. И песникиња Гроздана Олујић, тадашња добитница награде „Борине недеље” учинила је поклон дарујући књиге за децу. Информација о акцији „Књигом у болнице” у Општој болници Врање постављена је на сајту установе а нису заборавили да нам честитају 2020. годину. На сајту Опште болнице Ваљево такође је постављена информација о нашем поклону и обогаћивању библиоте-

Припремила: Др Славица Жижић Борјановић, координатор акције

Главна сестра Славица Ђуровић у библиотеци Општа болница Прибој

ке, а хуманитарни концерт и поклон у књигама и игрицама „Реци па стеци” трајно је забележио и Институт за онкологију Војводине. У акцији „Књигом у болнице” никога нећемо прескочити, свакога ћемо питати и свима понудити. Књиге су у 2018. години „отишле” на 20 адреса које смо објавили фебруара 2019. године у часопису „Мedici.com“. У 2019. години поклонили смо их на адресе девет установа: 1. Геронтолошки центар Београд – Дом „Вождовац“ 2. Здравствени центар Ужице, Одељење у Прибоју – Општа болница Прибој 3. Здравствени центар Ужице, Одељење у Пријепољу – Општа болница Пријепоље 4. Здравствени центар Ужице, Одељење у Пожеги – стационар Дома здравља Пожега

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Поклон мајке и сина Сазнаваши од наших колега за акцију „Књигом у болнице” госпођа Љера, новинар у пензији, одвојила је до сада у три наврата већи број књига за болнице. Међу њима су и књиге за децу из детињства њеног сина, сада научника на Флориди др Владимира Бељанског. Oдвајала се од тих наслова, како каже, „опраштајући се”, враћајући мисли на његово детињство и одрастање и утолико је важније да овде пренесемо њене добре жеље у вези с нашом акцијом. Мајка Љера, великог срца, књиге поклања другим људима и другој деци, осећајући да се тиме живот књига у нашој средини, нашем народу на племенити начин продужава. Драга Славице, улепшали сте ми децембар! Са најлепшим жељама улазим у Нову 2020. мислећи на Ваш племенити рад и труд да некад негде неком улепшате живот, утешите тешке мисли, отворите нову наду, а да притом све остане дискретно у Вашем чистом срцу за Ваше лично задовољство! То је величина којој се дивим и желим да успете у својој племенитој намери и ове Нове и свих будућих година! С поштовањем, Љера Десимировић

Поклон Удружења „Адлигат”

Обогаћена библиотека у Специјалној болници за рехабилитацију „Русанда“ у Меленцима „Русанда“ у Меленцима обогатила је књижни фонд у својој библиотеци за око 500 књига. Поклоњене су књиге од лекара Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД, Удружења „Адлигат”, укључио се Мото клуб „Три анђела”, а донирала је и Фондација„Лаза Костић”. Књиге које је установа добила уредно су заведене на евиденционим картонима у свакој књизи. ИТ служба је направила софтвер путем ког се такође води евиденција које су књиге издате и где се налазе. Обезбеђен је простор да ова библиотека буде свима доступна како пацијентима, тако и запосленим радницима, док је маркетиншка служба овај пројекат проширења своје библиотеке објавила на свом сајту и обавестила своје пацијенте и ширу јавност о томе. Циљ је, пре свега, да се пацијенти осећају пријатно у слободном времену и да имају прилику да прочитају књиге које желе, а исто тако пацијенти који се налазе у овој установи могу поклонити нове књиге овој библиотеци и тако је обогатити и оставити нешто што ће и другима значити. Мирослав Ћирић

Поклон Мото клуба „Три анџела”

5. Здравствени центар Ужице, Одељење у Сјеници – стационар Дома здравља Сјеница 6. Здавствени центар Ужице, Одељење у Бајиној Башти – стационар Дома здравља Бајина Башта 7. Геронтолошки центар у Новом насељу у Новом Саду 8. Општа болница Панчево 9. Специјална болница за рехабилитацију „Русанда” Општа болница Прибој добила је од нас велики број наслова попуњавајући у новоформираној библиотеци наменски купљене ормане за акцију „Књигом у болни74

це”, што нам је посебно драго. У акцији су први поклонили књиге прибојски лекари. Књиге „путују” и у Прибојску бању захваљујући првом нашем поклону ове, 2020. године. Књиге следећих дародаваца са великим задовољством путоваће на сами југ Србије у Рехабилитациони центар „Гејзер”,

Сијаринска бања. Акцију смо започели на крајњем северу Србије у „Бањи Кањижа“, зар не? Нама ништа не сме бити далеко и недоступно – као и лекарска помоћ коју пружамо. Колико књига сакупимо – толико ћемо другима поклонити. Кажемо себи: „Нека нас срећа прати”.

Kuća Đure Jakšića - “Literatura i zdrav život”

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Gorostasu u čast Mudre

misli

Novi roman Alme Koman

Kući Đure Jakšića u beogradskoj Skadarliji, u okviru ciklusa “Literatura i zdrav život”, predstavljen je roman Alme Koman “Gorostasu u čast”. Alma Koman do sada je objavila šest romana, a ovo poslednje delo , slobodno možemo reći, je najobimnije i najznačajnije.

cija da u svemu nađe radost , da u sebi pomiri krajnosti. Pored toga, postoje Prof. Tihomir Levajac, književnik stvari koje čovek bira , a postoje i one ao profesor književnosti najkoje njega samog izaberu i opredele. češće sam se sa knjigom Koje ga na kraju i odrede. Voljno sam družio. Čitao ono što sam izabrala tehničke nauke, međutim, dok morao i ono što mi je duša iskaizučavate te nauke osetite aroganciju la. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na nauke koja smatra da nudi celu istinu misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim. Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa. Tihomir Levajac

*** Ako zarađuješ mnogo novca, upotrebi ga da i drugima za života pomogneš. Ovo je najveća korist koju novac može imati. Dalaj Lama

U romanu “Gorostasu u čast”, na preko 600 strana autorka opisuje sagu jedne beogradske porodice, druge polovine prošlog veka. Centralni lik romana je Natalija Davidović , njeno odrastanje i školovanje u tadašnjem Beogradu. Prikazan je specifičan odnos Natalije i majke, ali i toplina odnosa i vezanost Natalije za njenog ujaka Vukašina Ničića. Tu je zatim decenijsko prijateljstvo sa Ivanom, koje je možda i više od toga. U romanu je preko trideset izvanredno nijansiranih likova kroz čije sudbine možemo pratiti hroniku jednog vremena i sagledati tadašnje društvo. “Gorostasu u čast “ je i roman o ljudskosti, časti, moralu i plemenitosti. “Moja istina je da su sva moja lirska osećanja vezana za mog ujaka, za moj život s njim, pored njega, njemu u čast. Bili su to dani kada me je odgajao pogledom, rečju , postupcima. Bili su to dani u čije se svitanje čovek moli da se nikada ne završe. Vedri dani između revolucija u njegovom životu”- tako u romanu “Gorostatsu u čast“ Natalija opisuje šta za nju znači ujak Vukašin Ničić. Autorka Alma Koman je po struci saobraćajni inženjer i apslovent istorije umetnosti. Alma Koman je objasnila tu prividnu suprotnost. “Kako da čitav taj mozaik stane u jednu ličnost “- pita se autorka i daje odgovor: “To deluje kao kolizija flargantnih principa razmišljanja i delanja. Zajedničko svemu je čovek i njegova inten-

i daje konačne odgovore. Po meni to ne nudi nijedan segment ljudske spoznaje. To osobu kao što sam ja pomalo odbija. Sve vreme sam čitala, čitanje je bilo moj beg. Ispostavilo se da je književnik u meni bio u stanju hibernacije i možda je baš tako nekako, bez uvoda i najave, književnost izabrala mene”, ističe Alma Koman. Mesta dešavanja u romanu su Beograd, London i Rim, a delo je specifično i po tome što nije vremenski određeno. Radnja romana može da se odigrava pre 10, 20, 30 ili 50 godina, to zavisi od čitaoca. Takođe, važna karakteristika ovog slojevitog dela je to što dominiraju dijalozi, koji uzimaju ulogu deskripcije. Osim suptilno nijansiranih likova tu treba tražiti najveću vrednost ovog dela. “Hronologija fabule je do tančina ispoštovana, što nije bio lak zadatak u obimnom romanu od šest stotina strana i trideset likova - ističe autorka Alma Koman. “Kroz sudbine likova o kojima pišem ja poručujem da je vrlina u svim pojavnim oblicima i dalje vitalna. Da DOBROTA, kojoj se u današnje vreme daje status senzacije, i dalje postoji. Insistiram na tome da je DOBROTA mesto u čoveku koje ostavlja prostor za druge ljude, da je to štit koji ljude brani od zla” - naglašava autorka. Kuća Đure Jakšića bila je tesna da primi sve ljubitelje književnosti Alme Koman. Izdavač ovog značajnog dela D.M. je “Partenon” iz Beograda.

*** Jedini način da ozdravimo jeste da budemo bolesni. Svetislav Basara

*** Svaki čovek do četrdesete ima lice kakvo mu je Bog dao, a posle četrdesete kako je zaslužio. Nepoznati autor

*** Hrišćanska kultura je uzajamni odnos ljubavi, patnje i blaženstva. Peter Esterhazi

*** Filozofija, umetnost – sve je to gomila kamenja. Jedina osnovna briga čoveka – to ti je politika. Jukio Mišima

*** Uradi ono što možeš. Ostalo prepusti sudbini. Japanska poslovica

*** Prerana smrt, to je tajna večne mladosti. Šan Sa

*** Svaki otpor jača vlast. Vlast najbrže propada kad joj se ljudi ne suprotstavljaju. Dobrica Ćosić

*** U Kini, kad bih nestao, ne bih se više prepoznao. Alen Ginzberg Prvi koji je uporedio ženu sa ružom je pesnik, drugi je glupan. Rože Kojoa

*** Pitali su me zašto pišem, zato što se iz pera ne može pucati. Žarko Petan

*** Žena je bez muža kao barka bez jedra, a dete bez oca kao raskršće bez putokaza. Vijetnamska poslovica

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Поглед са стране

мноштву лекара увек се издвајају они који своју приврженост науци испољавају уз изражену колегијалност, несебичност, дечју радост кад се објаве резултати истраживања у часопису, изражени патриотизам и хуманост. О таквим особинама, по свему, боље просуђују они који особу посматрају са стране. Др Љиљану Вучковић-Декић познавала сам последње две деценије сарађујући на плану добре научне праксе и оцене научног поштења при публиковању, представљања тема из онкологије и научноистраживачког рада на превентивним семинарима националног Института „Батут”, тесне сарадње око окупљања научног одбора за „Батутове дане” 2013. са темом „Рак у Србији”, окупљању уредника медицинских часописа и сарадња са њима, уређивању листа „Лекар” али и заједничког организовања низа догађаја из домена хуманости. Чини се да је хуманост нераздвојна и да представља надградњу тема из области науке и међусобне сарадње лекара, организација и институција. Спој науке, хуманости, уметности и културе деловао је заједнички кроз рад и живот лекарке Љиљане Вучковић-Декић. Кроз радни век израсла je у научног радника који се препознаје и леп је пример успеха жена лекара у науци у националном институту за рак и научној заједници Србијe. Да, она је заиста била прави педагог, професор. Окупљала је колеге, подстицала и радовала сe њиховом напредовању. Др Љиља, као члан Академије медицинских наука СЛД, руководила је научном групом „Превентивна и мултидисциплинарна медицина”. Као члан Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД нашла је пута и начина да да прилог за обнову бисте прве српске лекарке Драге Љочић, а била нам је част да она, као жена лекар, открије њену бисту. И том приликом показала је високу свест и ширину својствену интелектуалцима. Председник Секције коју помињемо акад. мед. Владимир Јокановић и сам члан АМН СЛД 76

Лекарка – омбудсман али и „витез за културу” Др Љиљана Вучковић-Декић, научни саветник (1943–2019)

у интервјуу на истеку 2019. године (30. 12.) набројао је особине правих интелектуалаца (https://www.youtube.com/ watch?v=10YxMZD5Pfo&t=2738s). Интелектуалац је, рекао је, школован човек, културан, цивилизован, али мора бити и креативан – тек онда је интелектуалац, који разуме овај свет и мења га. Тужна је прилика, али је привилегија, да то гласно кажем. По свему, др Љиљана Вучковић-Декић, научни саветник, правим интелектуалцима у Србији је припадала. Посећивале смо споменике подигнуте у част медицинских мисија, највише женама, у Младеновцу, Крагујевцу, Врању, Врњачкој Бањи. Није пропуштала могућност да искаже захвалност некадашњим добротворима, што је одлика њене високе свести а за филм „1915. година” одмах ми је рекла „да је свака наша породица имала некога ко је прешао Албанију”. Да ли се патриотизам учи или наслеђује, питам се. О подвигу српске војске која је на фронту Сливнице у борбама са бугарском војском прекинула дејства и пропустила хуманитарну помоћ др Љиља није хтела да пропусти прилику да самном то напише, илуструје и трајно забележи у Војносанитетском прегледу „Акт хуманости”. Порука о величини хуманости српске војске трајно је забележена на видном месту у Међународном црвеном крсту у Женеви па није чудо што смо се упустиле у документа о оснивању Црвеног крста у Србији. Писале смо и говориле и о др Владану Ђорђевићу и пронашле прилику да о томе чују и пацијенти Института за онкологију и радиологију Србије. По свему др Љиљана је потицала из српске по-

родице која је неговала традицију и уважавала прошлост. Др Љиљана нас је окупљала за концерте националног ансамбла народних игара и песама „Коло”. Посебно је волела кореографије: „Врањанска свита”, „Дубочке краљице и „Тројно”. Како ли је само уживала кад о томе разговарамо и са колико воље се борила последњом снагом да гледа макар још један њихов концерт. Мало пред тиме успела је да оде у Крагујевац и одржи предавање у свом великом стилу а очевици процењују да није нигде погрешила. Волела је Крагујевац, медицинаре, била на отварању читаонице на факултету имена др Елизабет Рос, али и на малом енглеском гробљу где је ова лекарка сахрањена са двема медицинским сестрама. Као жртве пегавца остале су заувек у Србији. У свему што је радила било је пуно љубави и посвећености. Колико је само волела Институт за онкологију Војводине у Сремској Каменици, проф. др Владимира Балтића и проф. др Гордану Богдановић. Како и не би кад је професор основао Институт али и „Студеничку академију”, посвећену новим сазнањима у онкологији у земљи и свету, а др Гордана наставила уређивање часописа Института који је он основао. Зато је и моје предавање „О Студеничкој академији” у Институту „Батут” које сам уместо њих припремила за тему „Рак у Србији” било њима у част. Др Љиљана ме је научила да се колега на колегу ослања. Ја сам је само следила. Погледом са стране могла сам доста тога јасно да видим и запазим јер сам дуго „била присутна”. Др Љиљана Вучковић Декић остаје да живи са нама и у нама. Др Славица Жижић-Борјановић

Z D R AV S T V O - S R B I J A

СЕЋАЊЕ

Др Љиљана

Вучковић Декић,

научни саветник (1943 – 2019)

Лекар, имунолог, доктор медицинских наука, научни саветник и власница још небројено много звања. Али иза лика ове драге, црвенокосе даме, скривало се још безброј разних димензија и несвакидашње богатство душе. Била је раноранилац. Одувек. Захваљујући томе је за летњих свитања гледала јелене на пропланцима Рудника или лењо буђење живота на Дунаву, крај Ковина. А како се ранораниоци препознају и проналазе, то јој је фризерка стизала јутром до пола 5, како би јој остало довољно времена да заврши ручак за тај дан пре но што би дотерана и сређене фризуре кренула на посао. Волела је да кува и кухињу је сматрала најкреативнијим делом куће. Са уживањем је правила разне специјалитете и свакојаке посластице за породична окупљања, прославе или као маренду за излете и путовања. А јела су била укусна, не само због састојака, и изгледа, већ и нечег јединственог и само њеног што је уносила у све чиме се бавила. Волела је филмове и свет уметности, али је позориште – обожавала! Знали су је сви у Југословенском драмском, Атељеу 212 и обавезно јој слали карте за сваку премијеру, са добрим разлогом. Јер се иза њеног насмејаног лица крила озбиљна енциклопедија представа и студиозних анализа карактера, глуме, режије, костима, фабула, сценографије... које су хронолошки и непогрешиво прецизно биле забележе у њеном памћењу. Волела је књиге, од малена, од Веселиновићевог „Хајдук Станка“ кога је 7 пута прочитала као девојчица. Још од тог доба, књига је постала и заувек остала њен верни и стални пратилац, без кога није

могла да зарони чак ни у свакодневни свет снова. Читала је много и разно: од историјских романа и светских класика, преко актуелних писаца, нобеловаца и белетристике, до обожаваних кримића и јединствене Агате Кристи. А сваког петка је обавезно куповала „Политикин забавник“, читала га од корице до корице, тврдећи да је то најбољи часопис који је икада смишљен и штампан. Волела је цвеће и имала своју „Клинику Декић“ како је звала, намењену опоравку посрнулих и закржљалих биљака које је узимала од пријатеља, комшија, колега и које је, по чудесном опоравку, враћала њиховим власницима. Сву љубав према флори уткала је у своју прелепу терасу на којој су се у саксијама и жардињерама напуњеним богатом земљом са Кошутњака, кочоперно и раскошно ширили аспарагуси, хортензије, дебеле коке, дивље јагоде, Бенџамини. У неколико наврата је добијала награду за најбоље уређену терасу београдске општине Стари град, а та зелена оаза на 4. спрату једне зграде у центру нашег града, била је њен стални понос и извор свакодневних ужитка за лепих београдских дана... Волела је музику и историју. О лагумима Београда смо сазнавали од ње, давно пре но што је Зоран Николић објавио књигу „Београд испод Београда“ и давно пре организованих истоимених туристичких обилазака нашег града. Носила је историју старе Грчке у малом прсту, те су пред њеном занимљивом и зналачком причом остајали затечени и неми чак и сами Грци, заједно са дивним пријатељем и њеним Зевсом, уредником JBUONа Назисом Атанасијуом. О сликама, скулптурама, ауторима и епохама из којих потичу, могла је да прича данима - студиозно, надах-

нуто и хронолошки, јер је изгледа више података било похрањено у тој драгој црвенокосој глави него у Јансоновој „Историји уметности“. Волела је путовања и била увек спреман гост разних градова и места у свим крајевима наше земље и света. Са цигаретама, лабелом, кремом за руке и новчаником у ташни, била је неуморна путница и вансеријски зналац историје, гастрономских специјалитета и разних обичаја у Паризу, Москви, Риму, Атини, Прагу, Мадриду, Венецији, Лисабону, Америци... А приде што није било сеоцета у Србији кроз који бисте прошли а да она не исприча неку занимљиву догодовштину. Волела је свој позив. И науку. Као визионар и неуморни радохоличар, била је вечито жедна новог знања, праваца и димензија, спремна да процепи време и простор како би направила места за нешто ново и добро. Као руководилац Научно-истраживачког сектора Института за онкологију и радиологију Србије, постала је аутор првог документа „Добра научна пракса“ у Србији који је од непроцењивог значаја за нашу науку јер се њим поставља етички кодекс научно-истраживачког рада. Публиковањем и прихватањем овог документа, Институт као кућа у којој је радила, постао је прва здравствена установа у Србији која је, поред клиничког, била акредитована и за научни рад. Тако је Љиља поставила темељ неопходној и плодоносној спрези клинике и науке, а колико је била у праву, показују помаци које је имунотерапија направила у лечењу пацијената оболелих од малигних болести. Била је пионир који је увек хрлио испред времена и оквира у којима би требало да стварно јесте, те је увела „омбудсмана у науци“ и обављала прву такву функцију у 77

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Фото: др Илинка Вуковић

Србији и Београду, у Институту за медицинска истраживања за који је посебно била везана јер је у њему давних година започела свој радни век. А како за Љиљу границе нису постојале, од носиоца идеје је порасла у једног од оснивача Балканске онколошке уније (Б.У.ОН) као и међународног часописа JBUON који јој је заувек остао у срцу. У њему је до последњег даха обављала функцију не само заменика главног уредника већ и неуморног ентузијасте. Као истрајни, објективни аналитичар и истраживач немирног духа, не изненађује што је аутор у 11 монографија и преко 120 објављених научних радова (62 рада у међународним и 64 у националним часописима). А њену жеђ за радом и новим димензијама није утажило ни чланство у уредништву 8 домаћих и страних часописа као и већем броју интернационалних и домаћих професионалних удружења, већ је била активна и у Српском лекарском друштву као и његовој Академији медицинских наука, а од 2016. и носилац награде за животно дело. Била је творац визионарских предавања која су трајала више деценија. Доследна идеји да ученици треба да надмаше достигнућа својих учитеља, у циклусу „Комуникација у науци“ учила је младе истраживаче и будуће научнике како да напишу, објаве и вреднију своје радове, уз преко 30 текстова у којима је, са ентузијастима по78

пут себе, давала прецизна и јасна упутства и објашњења како да резултате својих истраживања прикажу у форми апстракта или других написа. Циклус „Етика научно-истраживачког рада“ започела је пре више од две деценије, а та тема је тек данас толико актуелна да ће се њени радови о непоштењу у науци још дуго цитирати. У циклусу „Методологија научно-истраживачког рада“ обезбедила је простор за предавања сарадника о биостатистици и планирању истраживања. Уз то, 13 генерација студената докторских студија Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу је обожавало њена предавања - занимљива, динамична, прошарана шармом и штосовима којима је терала досаду, док им се јасном дикцијом, искрено и увек са осмехом обраћала као стари пријатељ коме се верује. Само је овогодишња 14та генерација доктораната остала ускраћена за остатак њених предавања, сугестије, помоћ, испите. Могла бих овако да набрајам до у бескрај, јер је Љиља била вишеструко обдарена особа несвакидашњег духа... А и ја сам је бескрајно волела... Но неопростиво би било не поменути оно најважније - да се иза те плавооке даме са ставом ведете обавијене мирисом Шанела 5, крила особа која је највише од свега волела смех, дружења и – људе: оне мале баш као и велике, важне, стручне или обичне, старе или младе. Била је друг за свакога, од 0-100 година, вешта да садржај

Откривање бисте др Драге Љочић 29.9.2017. С лева на десно: др Флора Ђорђевић Коковић, акад. мед. Владимир Јокановић, др Славица Жижић Борјановић и др Љиљана Вучковић Декић

и ниво своје приче прилагоди партнеру у разговору, док су се њен осмех, оптимизам и свежа, готово дечија радозналост, спремно ширили и обавијали око саговорника, као штит. Била је неуморни шаљивџија и пасионирани колекционар догодовштина, јер јој је смех требао као и ваздух који је удисала. Зато није чудно што га је подстицала, памтила, преносила и увећавала. Привилеговани су били сви који су је познавали, а посебно почаствовани они за које је одвојила део свог великог срца у коме је, поред породице и пријатеља, било места за комшије, колеге, сараднике. Волела је унуке Милоша и Марка, бринула о сину Вањи, брату Небојши и снахи Ирени, обожавала братаницу Наташу и живела душом и умом уз сина Владу и његове обавезе, увек спремна за конструктивне критике и акције пуне ентузијазма. Волела је Ћалићку и Небојшу Арсенијевића, Бранкицу из Ковина и Назиса Атанасијуа, „цимерку“ Милицу Маринковић и пионира БЕЛхосписа Наташу Милићевић, колегиницу Бакићку и Душанку Рапајић, чланове националног ансамбла „Коло“ и Гоцу чистачицу, колегиницу Дуду Милошевић и Дарка возача, професора Љубу Тодоровића и Љубу спремачицу, Јиргена и информатичара Буду, Горана Шушљика и Гоцу Богдановић, преостала 3 „бандита“ њене „четворочлане банде“ – Снежану Шушњар, Иву Кежић и мене... и још читаву армију неспоменутих... А опет је остајало места за још у том њеном огромном срцу... Љиљана Вучковић-Декић је била велика дама несвакидашњих квалитета која је свима нама подарила много лепота својим постојањем, богатством димензија, дивним карактером, идејама, мислима и пажњама кроз дружења и смех. А ми? Па ми смо све то некако умели да препознамо, примимо и на свој начин узвратимо, затварајући тако тај њен чудесни круг љубави и смеха. Зато јој бескрајно хвала што је постојала, што је била наша. И нека јој је слава за увек, до краја времена. Дугогодишња сарадница Љиљане Вучковић-Декић Душица Дуца Гавриловић, маст. мат Институт за онкологију и радиологију Србије

GODINA IX BROJ 91. FEBRUAR 2020.

N M K

osle prvog dela ovog rada1,2, u kome smo izneli istorijske i opšte činjenice o obdukcijama u svetu i u nas („Opšti pregled“), u drugom delu rada razmotrićemo konkretne statističke podatke o obdukcijama u nas u vezi sa brojem obdukcija u odnosu na broj umrlih u zdravstvenim ustanovama i (ne)podudarnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza u Srbiji (Beograd izuzev Vojnomedicinske akademije, uža Srbija, Vojvodina i Kosovo i Metohija odn. Kosovska Mitrovica) uz odgovarajuću diskusiju i zaključke. Uporedićemo, takođe, nalaze u glavnim zdravstvenim ustanovama Beograda 2001. i 2018. Obdukcije u Beogradu3-5 U četiri, odn. tri najreprezentativnije zdravstvene ustanove u Beogradu 2001. i 2018. statistički podaci o procentu obdukovanih u odnosu na broj umrlih bolesnika su sledeći: 2001. Vojnomedicinska akademija, 10,9% Beograd Klinički centar Srbije, 9,0% Beograd Kliničko-bolnički centar 3,4% Zemun Kliničko-bolnički centar 2,3% Zvezdara, Beograd

2018.

20,64% 15,57% 2,96%

Procenat podudarnih kliničkih i obdukcionih dijagnoza, zajedno za sve četiri ustanove, iznosio je 2001. 75 – 80% (nepodudarnih 25 – 20%) a za poslednje tri ustanove 2018.: 100%; 81,63%; 100%. Cifre pokazuju da su tri citirane zdravstvene ustanove u Beogradu u razdoblju od 2002. do 2018. zaključno napredovale kako u procentu obdukovanih umrlih bolesnika, tako i u stepenu saglasnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza. Inače, u Beogradu, u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta i u Zavodu za patologiju i sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih, sve do 80-ih godina 20. veka, iznosio je 65 -70%3,4,6,7. U Institutu za patologiju MF 1967., prema podacima V.K., tačnost kliničkih dijagnoza proverenih obdukcijom iznosila je 71%, a za maligne tumore 66%6,3. V.K. sa Stevanovićevom i sar. u radu na engleskom jeziku „Korelacija kliničkih dijagnoza sa obdukcijskim nalazima: retrospektivna studija 2145 konsekutivnih obdukcija“, štampanom u Human Pathology 1986.4 (recenziranom lično od slavnog S.L. Robins-a, citiran do sada 172 puta), u vremenskom razdoblju 1981 - 1984., posle prethodnih 21% obdukovanih od svih umrlih, počeo je pad: 1982. – 12%, 1983. 82

Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija

Drugi deo: Broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih bolesnika u zdravstvenim ustanovama i stepen (ne)saglasnosti kliničke i obdukcione dijagnoze 2001. u Beogradu i 2018. u Srbiji. Vladimir Kanjuh1,2, Zlatibor Lončar2,3 Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 3 Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 1 2

– 9%, 1984. – 10%. Paralelno tome došlo je do povećanja broja netačnih kliničkih dijagnoza od 25% na 31% u 1983. Za ceo istraženi period nesaglasnost kliničkih i obdukcijskih dijagnoza iznosila je 29%. Zbog nastavljanja ovakvog trenda događanja, V.K. je, u ime Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i Jugoslovenskog udruženja za borbu protiv ateroskleroze, uputio relevantne apele IV kongresu kardiologa Srbije i I kongresu kardiovaskularnih hirurga Srbije 20028. Najčešće pogrešne kliničke dijagnoze3-5 su se odnosile na patološke entitete: disekantna aneurizma aorte9 (Sl.1,2); plućni venski trombni embolizam10,11 (Sl.3); totalna opstruktivna tromboza koronarne arterije i akutni infarkt miokarda (Sl.4,5); početni maligniteti (melanoma

Sl. 3. Frontalni presek oba plućna krila sa jašućim trombnim embolusom u granama plućne arterije. P. Anderson, 2013. Google.

malignum cutis12,13 i drugi) (Sl.6); uzroci gastro-intestinalnih krvavljenja14 (Sl.7). Za iskusne kliničare, kardiologe i vaskularne hirurge diferencijalna dijagnoza citiranih entiteta je jasna, ali često teška u oskudici vremena. Kod početnih maligniteta obično se na njih ne misli. Na primer, u slučaju malignog melanoma kože12,13 (jednog od najmalignijih i najnepredvidivijih kancera čoveka), nestručnjaku lezija može izgledati kao benigni pigmentni nevus, keratoza kože ili pigmentisani bazaliom. Zbog toga dobro je znati korektni postupak makroskopske dijagnostike ovog maligniteta, shodno postojećim lezijama, čiji nazivi počinju prvim slovima engleske azbuke: A – Asymmetry (asimetrija, nepravilan oblik) B – Border (ivica – neregularna, izreckana) C – Color (boja – nejednaka) D – Diameter (prečnik veći od 6mm) E – Elevation (izdignuće iznad ravni kože) F – Family (slučajevi malignog melanoma kože u porodici). Ako se konstatuju pomenute lezije radi

N M K

to „pedžetoidno“ (kao Paget–ov rak dojke koji se probija u kožu grudnog koša), tj. „širi se na gore“. Obdukcije u Srbiji 2018. Zahvaljujući drugom autoru oba dela ovoga rada (Z.L.), doc. hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i ministru zdravlja R Srbije (najodgovornije i najteže dužnosti i funkcije u zdravstvu svake zemlje), koji shvata kakvo poboljšanje u našoj medicini (zdravstvo, struka, epidemiologija, medicinska edukacija i nauka) može da proizađe iz revitalizacije kliničkih obdukcija15,16, imamo za ovaj rad prikupljene statističke podatke iz svih zdravstvenih ustanova (i njihovih pojedinih odeljenja) cele Srbije za 2018. shodno sledećem obrascu: Obrazac 1d - Izvještaj o broju obdukovanih i podudarnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza u Srbiji 2018. 1

Medicinska grana

Ukupan broj umrlih

Ukupan broj umrlih upućen na obdukciju

Broj kliničkih dijanoza uzroka smrti koje su potvrđene obdukcijom

% Broj vraćenih podudarnosti izvještaja kliničkih o i obdukciji obdukcionih dijagnoza

7 % obdukovanih

Naravno, zbog ograničenog prostora, citiraćemo podatke samo za 47 najznačajnijih zdravstvenih ustanova R Srbije od ukupno 139 zdravstvenih ustanova, što iznosi 33,81%.

Sl. 6. Makroskopski izgled malignog melanoma kože potkolenice. Desno: dermatoskopska slika.

DISKUSIJA DOBIJENIH STATISTIČKIH PODATAKA Tačnost i vrednost dobijenih statističkih podataka i kako ih unaprediti. Dobijanje relevantnih podataka za 2018. od svih zdravstvenih ustanova Srbije, shodno Obrascu 1 – d, je već samo po sebi ogroman uspeh. Podaci su najvećim delom dobri, korektni i tačni. Naravno, ima i izvesnih slabosti koje se mogu popraviti u budućim izveštajima. Na primer, neki podaci su nepotpuni: Postoje samo o broju umrlih i po-

slatih na obdukciju i ništa drugo. U nekim slučajevima kliničar nema povratnu spregu, tj. ne dobija izveštaj o obdukciji pa se ne zna da li je obdukcija uopšte izvršena ili kliničar nije preuzeo izveštaj o obdukciji. Neki izveštaji, poređenjem podataka po rubrikama upitnika, su kontradiktorni. U nekim izveštajima podudarnost kliničkih i obdukcionih dijagnoza je veća od 100% - što je non sence (Sl.8). Sve takve neadekvatne izveštaje nismo uključili u ovaj rad. U budućnosti, najbolje bi bilo da kvalifikovan kliničar i patolog, koji dobro poznaju medicinu, zajednički uporede uputne kliničke dijagnoze za obdukciju sa zaključnim dijagnozama iz obdukcijskog protokola. Analiza dobijenih statističkih podataka. Pada odmah u oči da se u izvesnim zdravstvenim ustanovama uopšte ne vrše kliničke obdukcije umrlih bolesnika! Zašto? Nemaju patologe, obdukcionu salu i histopatološku laboratoriju? Nemaju materijalna sredstva da sve to obezbede? Kliničari su nezainteresovani? Prikriva se slab zdravstveni rad ustanove? S druge strane, neki patolozi se ustežu: odgovornost?, nespremnost za kognitivni, emocionalni i fizički napor koji iziskuje vršenje obdukcija? strah od infekcije na obdukciji koja, zaista, ima potvrđenih slučajeva, može uzrokovati smrt ili teško oboljenje obducenta (SIDA, hepatitis C, Creutzfeldt-Jacob-ova bolest, infekcije rezistentnim bakterijama na antibiotike, radioaktivni leš, itd.). Takođe, mnoge ustanove koje, ipak, obdukuju, ali malo, tj. nedovoljno prema broju umrlih bolesnika, ispod optimalnog broja od 60% umrlih bolesnika. U vezi s tim, postavlja se pitanje koji slučajevi umrlih bolesnika se šalju na obdukciju? Logično bi bilo da se prvenstveno šalju problematični, dubiozni i nedovoljno klinički rasvetljeni slučajevi smrti. Njihova obdukcija je, svakako, najznačajnija i najpotrebnija sa stručnog i edukativnog stanovišta i za ocenu uspešnosti rada

Sl. 7. Česti uzroci krvavljenja iz gastro-intestinalnog trakta. S.F.C. Bautista, 2015., Google.

se o malignom melanomu kože. Naravno, za definitivnu dijagnozu mora se izvršiti i histopatološka analiza. Ako su morfološki maligne pigmentne ćelije lokalizovane samo u epidermu (in situ), tj. nisu probile bazalnu membranu između epiderma i derma kože (nisu, dakle, prodrle u derm), radi se o Clark 1 stepenu razvoja malignog melanoma, kada ne dolazi do pojave metastaza. Maligne ćelije se šire samo u epidermu i

Sl. 8. Nekim piscima statističkog izveštaja, preterano pro domo suo (za svoju kuću) zagrejanim nije dovoljno da je saglasnost kliničke i obdukcijske dijagnoze 100% već pišu da je i više od 100% ! Arhiva dr S.Kanjuh i Google images 2020.

N M K

RELEVANTNI STATISTIČKI PODACI 47 ZDRAVSTVENIH USTANOVA SRBIJE 2018. BEOGRAD 1 2 Klinički centar Srbije (KCS) 2985 Urgentni centar KCS 1621 Klinika za vaskularnu hirurgiju KCS 69 Klinika za grudnu hirurgiju KCS 27 KBC Bežanijska kosa 808 KBC Dr Dragiša Mišović - Dedinje 295 KBC Zvezdara 710 KBC Zemun 931 Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje 151 Institut za onkologiju i radiologiju Srbije 88 Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, dr Vukan Čupić, N. Bgd. 103 Univerzitetska dečja klinika - Tiršova 55 Institut za neonatologiju 39 Specijalna bolnica za cerebro-vaskularne bolesti Sveti Sava 892 Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević 5

3 616 512 24 6 192 56 21 145 29 14 47 23 38 4 4

4 48 34 13 1 109 14 21 40 29 14 44 23 31 2 3

5 48 34 13 1 143 20 21 49 29 14 44 23 31 2 3

6 100% 100% 100% 100% 76,22% 70% 100% 81,63% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

7 20,64% 31,59% 34,78% 22,22% 23,76% 18,98% 2,96% 15,57% 19,21% 15,91% 45,63% 41,82% 97,44% 0,45% 80%

UŽA SRBIJA Opšta bolnica Loznica Opšta bolnica Stefan Visoki, Smederevska Palanka Opšta bolnica Požarevac Opšta bolnica Aranđelovac Klinički centar Kragujevac Opšta bolnica Bor Opšta bolnica Kladovo Opšta bolnica Negotin Opšta bolnica Zaječar Specijalna bolnica za nespecifične plućne bolesti Sokobanja Opšta bolnica Užice Opšta bolnica Čačak Opšta bolnica Kraljevo Opšta bolnica Aleksinac Klinički centar Niš Opšta bolnica Prokuplje Opšta bolnica Pirot Dom zdravlja Vlasotince

574 519 808 180 1476 276 116 140 388 31 551 649 642 173 1330 317 390 286

13 1 34 10 181 8 11 14 48 12 20 14 3 33 407 111 20 184

10 1 21 8 27 7 3 14 6 12 20 2 2 25 24 17 17 86

13 1 34 8 27 8 11 14 6 12 20 2 3 29 72 17 17 86

76,92% 100% 61,76% 100% 100% 87,50% 27,27% 100% 100% 100% 100% 100% 66,67% 86,21% 33,33% 100% 100% 100%

2,26% 0,19% 4,21% 5,56% 12,26% 2,90% 9,48% 10,00% 12,37% 38,71% 3,63% 2,16% 0,47% 19,08% 30,60% 35,02% 5,13% 64,34%

VOJVODINA Klinički centar Vojvodine, Novi Sad Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad Institut za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica Opšta bolnica Sremska Mitrovica Opšta bolnica Vrbas Opšta bolnica Subotica Opšta bolnica Kikinda Opšta bolnica Senta Opšta bolnica Vršac Opšta bolnica Pančevo Opšta bolnica Sombor

1235 46 166 413 554 815 316 873 393 376 164 795 872

280 33 35 96 27 13 27 31 13 29 8 182 46

0 19 28 84 27 8 27 26 11 22 8 18 1

0 19 35 96 27 13 0 26 13 29 8 23 9

KOSOVO I METOHIJA, odn. KOSOVSKA MITROVICA Zdravstveni centar i Opšta bolnica Kosovska Mitrovica

202

100% 80% 80,50% 100% 61,54% 100% 84,62% 75,86% 100% 78,26% 11,11%

22,67% 71,74% 21,08% 23,24% 4,87% 1,60% 8,54% 3,55% 3,31% 7,71% 4,88% 22,89% 5,28%

0,50%

N M K

zdravstvene ustanove. Međutim, baš zbog ovog poslednjeg, nekad se ne šalju na obdukciju da se ne bi otkrile lekarske greške i time ugrozili njihovi vinovnici i zdravstvena ustanova. Češće se šalju klinički jasni i dobro obrađeni slučajevi, tako da obdukciona dijagnoza samo potvrđuje kliničke dijagnoze i, naravno, tada je procenat saglasnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza najviši i često zaista iznosi 100%. U slučajevima koji imaju potencijalnu naučnu vrednost, vrednih publikovanja, naučno orijentisani kliničari su jako zainteresovani da se takav slučaj obdukuje jer onda imaju sveukupno dobro sagledan i potvrđen slučaj, naučno obrađen i spreman za publikaciju. Ako bi se znatno povećao broj obdukovanih leševa bolesnika sve do optimalnih i idealnih 60%, ne bi se više postavljalo pitanje koji se i zašto pojedini slučajevi obdukuju a koji ne. U Srbiji je 2018. u 47 izabranih zdravstvenih institucija umrlo 24845 bolesnika. Od tog broja upućeno je na obdukciju 3676, tj. 14,80%. Obdukovano je od 0,19% (u opštoj bolnici Stevan Visoki, Smederevska Palanka) do najviše 97,44% (u Institutu za neonatologiju, Beograd) umrlih bolesnika. Broj podudarnih kliničkih i obdukcionih dijagnoza u 47 analiziranih zdravstvenih ustanova bio je u 1008 obdukovanih slučajeva, tj. 27,42%. Pada, međutim, u oči preterani i neverovatni podatak da je od ukupno 47 analiziranih zdravstvenih ustanova u 27 ustanova postojala 100% podudarnost, tj. 57,45%. Možda je razlog ovome nekritičnost i pristrasnost ocenjivača, koja je inače nekada išla do apsurda od preko 100% saglasnosti (što u analizi nije uzeto u obzir) (Sl.8). Podudarnost se kretala od 11,11% do 100%. Neke preterane i nejednake procene su delom posledica različite metodologije procenjivana i različitih stavova o prirodi, značaju i težini lekarskih grešaka. Postoje, na primer, teške dijagnostičke greške kliničara zbog kojih je bolesnik umro, a sa tačnom dijagnozom bi bio izlečen. Greške su nedijagnostikovanje komplikacija i komorbiditeta koji su otežavali lečenje, a nekad bili smrtonosni. Međutim, postoje i dijagnostičke greške koje nisu bitno uticale na rezultat lečenja. Takođe, klinički neotkrivene lezije - tzv. „sporedni nalazi“ obdukcije koji nisu bili od značaja za ishod lečenja. Poseban slučaj su greške kod psihijatrijskih bolesnika zbog teže komunikacije sa njima17. Eklatantno pogrešna klinička dijagnoza. Radilo se o obdukciji starije žene,

i lične odgovornosti, a ne njihovo skrivanje i relativizovanje. Uostalom, princip lekarskog lečenja je odvajkada: primum non nocere.

koja se dugo vremena žalila na mnogobrojne različite tegobe svuda u telu. Zbog toga ju je, najzad, posmatrao poznati neuropsihijatar (nomina sund odiosa!) koji je zaključio da bolesnica (ne)svesno simulira te mnogobrojne tegobe da bi održala uz sebe svog znatno mlađeg muža i predložio joj je da ide na seanse medicinske gimnastike. Obdukciju je izvršio V.K. u Institutu za patologiju i sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije u Beogradu 1956. (kao lekar SOŠ-a i pomenutog Instituta tokom služenja svoje vojne obaveze). Otkrio je papilarni karcinom jajnika i bio zgranut nalazom mnogobrojnih njegovih metastaza u raznim organima tela (jetra, pluća, itd. uključujući i retke lokalizacije metastaza kao što su hipofiza i srce18 – Sl.9). Podatke o bolesnici je dobio od supruga – mlađeg čoveka, koji je bio šokiran i očajan zbog neočekivanog obdukcijskog nalaza posle citiranog saveta za način lečenja. Šta su uzroci kliničkih i obdukcijskih dijagnostičkih grešaka? Preopterećenost i umor kliničara. Neadekvatne tehničke dijagnostičke mogućnosti (aparatura i slično), kao i konkretne slabe mogućnosti lokalne laboratorije. Loša organizacija celokupnog posla u zdravstvenoj ustanovi i slaba saradnja različitih specijalista i njihovih odeljenja. Nažalost, nekad neznanje, sujeta, bahatost, arogancija i nepotrebna brzina dijagnostičkog postupka. Slični uzroci grešaka postoje i kod obducenta patologa. Dok nekompetentnog hirurga, njegovi saradnici u operacijama, već posle nekoliko promašenih postupaka, mogu da zaustave u daljim greškama, histopatolog, koji se nije adekvatno edukovao (svojom krivicom ili ustanove u kojoj je specijalizirao patologiju) a nema samokritičnost (nekad čak ispoljava maniju veličine zbog eventualne visoke funkcije) može da učini bezbrojne sudbonosne greške u svojim histopatološkim dijagnozama, koje se bez odgovarajuće supervizije, (ne)otkrivaju posle nekoliko meseci ili godina. U svakom slučaju, kod lekarske greške bilo kliničara ili patologa osnovno moralno načelo mora da bude priznanje greške

ZAKLJUČCI 1. Zahvaljujući autoritetu ministra zdravlja R Srbije (Z.L.) i njegovog Ministarstva, koautora u oba dela ovog rada, prikupljeni su, odgovorima na poseban upitnik, statistički podaci o broju umrlih i obdukovanih kao i o (ne)saglasnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza iz svih zdravstvenih ustanova (i njihovih odeljenja) cele Srbije (Beograd, uža Srbija, Vojvodina i Kosovska Mitrovica na Kosovu i Metohiji). Zbog ograničenja prostora, u radu je prezentovano 47 najznačajnijih zdravstvenih ustanova. 2. Nepotpuni i nejasni statistički odgovori pojedinih ustanova (koji nisu ušli u ovaj rad) mogu se u budućnosti poboljšati time što bi zajednički na njima radili kompetentan kliničar i patolog (dobri poznavaoci medicine) upoređivanjem i evaluiranjem uputnih kliničkih dijagnoza za obdukciju sa zaključnim dijagnozama iz napisanog obdukcijskog protokola. 3. U Srbiji je 2018. u 47 izabranih zdravstvenih institucija umrlo 24845 bolesnika. Od tog broja upućeno je na obdukciju 3676, tj. 14,80%. Obdukovano je od 0,19% (u opštoj bolnici Stevan Visoki, Smederevska Palanka) do najviše 97,44% (u Institutu za neonatologiju, Beograd) umrlih bolesnika. Broj podudarnih kliničkih i obdukcionih dijagnoza u 47 analiziranih zdravstvenih ustanova bio je u 1008 obdukovanih slučajeva, tj. 27,42%. Pada, međutim, u oči preterani i neverovatni podatak da je od ukupno 47 analiziranih zdravstvenih ustanova u 27 ustanova postojala 100% podudarnost, tj. 57,45%. Možda je razlog ovome nekritičnost i pristrasnost ocenjivača, koja je inače nekada išla do apsurda od preko 100% saglasnosti (što u analizi nije uzeto u obzir) (Sl.8). Podudarnost se kretala od 11,11% do 100%. 4. Dok neke zdravstvene ustanove uopšte ne vrše obdukcije, ostale relativno malo obdukuju – daleko ispod optimalnog i idealnog procenta od 60% umrlih bolesnika (objašnjeno je zašto). 5. U slučajevima malog broja obdukcija dolazi do pozitivne, ali često i do negativne diskriminacije u izboru slučajeva koji se upućuju na obdukciju (klinički nejasni slučajevi koje bi bilo korisno obdukcijom rasvetliti ili sasvim jasni 85

N M K

klinički slučajevi, interesantni slučajevi za naučne publikacije i slično). 6. Smanjenje broja kliničkih obdukcija – paralelno smanjuje i procenat saglasnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza, tj. u zdravstvenoj ustanovi se više greši u dijagnostikovanju bolesti. 7. Upoređivanje statističkih podataka za grad Beograd 2001. i 2018. pokazalo je sledeći procenat obdukovanih u odnosu na broj umrlih: 2001.

2018.

Vojnomedicinska akademija, 10,9% Beograd Klinički centar Srbije, Beograd

9,0%

20,64%

Kliničko-bolnički centar Zemun

3,4%

15,57%

Kliničko-bolnički centar Zvezdara, Beograd

2,3%

2,96%

Procenat podudarnih kliničkih i obdukcionih dijagnoza zajedno za sve četiri ustanove iznosio je 2001. 75 – 80% (nepodudarnih 20 – 25%) a za poslednje tri ustanove 2018.: 100%; 81,63%; 100%. Cifre pokazuju da su tri citirane zdravstvene ustanove u Beogradu u razdoblju od 2002. do 2018. zaključno napredovale kako u procentu obdukovanih umrlih bolesnika, tako i u stepenu saglasnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza. 8. Najčešće pogrešne kliničke dijagnoze odnosile su se na sledeće entitete: disekantni hematom aorte, plućni venski tromboembolizam, totalna opstruktivna tromboza koronarnih arterija i sledujući infarkt miokarda, početni kanceri i uzroci gastro-intestinalnih krvavljenja. 9. Razmatranje vrste, značaja – težine, uzroka i prevencije lekarskih grešaka (kliničara i patologa) pokazalo je da je najteža vrsta greške kada je zbog nje bolesnik umro (a izlečio bi se da nje nije bilo); nedijagnostikovane komplikacije i komorbiditeti koji su otežali lečenje ili bili smrtonosni; ali postoje i greške koje nisu bitno uticale na ishod lečenja, kao i otkrivanje tzv. „sporednih nalaza“ na obdukciji. 10. Uzroci grešaka su: preopterećenost i umor kliničara; neadekvatne tehničke dijagnostičke mogućnosti (aparatura i slično); slabe mogućnosti dijagnostikovanja lokalne laboratorije; loša organizacija celokupnog posla u zdravstvenoj ustanovi i slaba saradnja različitih specijalista i njihovih odeljenja. Takođe, nažalost, nekada lekarsko neznanje,sujeta, bahatost, arogancija, nepotrebna brzina dijagnostičkog postupka. Slični uzroci 86

grešaka postoje i od strane obducenta – patologa. 11. Posle učinjene lekarske greške kliničara ili patologa, osnovno moralno načelo mora da bude: priznanje i prihvatanje lične odgovornosti (a ne skrivanje i relativizovanje greške) jer je osnovno načelo lečenja: primum non nocere. 12. Revitalizacija kliničkih obdukcija (oko 60% obdukovanih umrlih bolesnika i veći procenat saglasnosti kliničkih i obdukcionih dijagnoza) dovešće do velikog napretka sveukupne nacionalne medicine (zdravstva, struke, epidemiologije, medicinske edukacije i nauke). Zbog toga se treba angažovati i boriti za relevantnu revitalizaciju obdukcija u našoj zemlji. Literatura

1. Kanjuh V., Lončar Z., Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Redovni godišnji sastanak Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU. Beograd, SANU, 17. dec. 2019. 2. Kanjuh V., Lončar Z., Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Prvi deo: Opšti pregled. „Medici.com“ (Banjaluka, RS) 2019; XVI (96): 78 – 83. 3. Tatić V., Kanjuh V., Opadanje broja autopsija i nepotvrđene kliničke dijagnoze – da ili ne ? Vojnosanitetski pregled 2004; 61 (2): 117 – 23. 4. Stevanović G., Tucaković G., Dotlić R., Kanjuh V., Correlation of Clinical Diagnoses with Autopsies Findings: a Retrospective Study of 2145 Consecutive Autopsies. Human Pathol 1986; (12): 1225 – 30. 5. Kanjuh V., Značaj autopsije za utvrđivanje bolesti i uzroka smrti. Simpozijum „Prevencija lekarske greške“ Med. fak. Univ. Narodne odbrane, VMA. Beograd, 16. okt. 2019. 6. Kanjuh V., Patološka anatomija u Srbiji i Crnoj Gori. Istorijat (od početaka u drugoj polovini XIX veka do 1992. godine), razvoj i današnje stanje. Acta Facultatis medicae naissensis (Radovi Med. fak. Univ. u Nišu. Simp „Dostignuća i stremljenja u patologiji“ posvećen proslavi 30-godišnjice Klinike za patologiju i 33-godišnjice Med. fak. u Nišu 23-24. okt. 1992), 1992; (Suppl. 1): I-XXXIV. 7. Milenković Đ., 70 godina patologije i sudske medicine i 130 godina prosektorske aktivnosti u vojnoj medicinskoj službi. Vojnosanit. Pregl. 1992; 49 (5): 413 – 8. 8. Apel V. Kanjuha, predsednika, u ime Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i Jugoslovenskog udruženja za borbu protiv ateroskleroze na 4. kongresu kardiologa Srbije (Beograd, 2002) i 1. kongresu kardiovaskularnih hirurga Srbije (Beograd, 2002) u vezi

sa smanjenim brojem kliničkih obdukcija u Srbiji. 9. Kanjuh V., Lačković V., Tanasković I., Kočica M., Antonijević N., Burazor I. Haematoma (aneurysma) dissecans aortae - jedno od najtežih oboljenja u kardiologiji i medicini. Prethodno štampano u Zborniku radova i apstrakata 25. kongresa privatne lekarske prakse Srbije, Beograd, 2015.; str. 26 – 35. U internacionalnoj monografiji: Vulić D., Kanjuh V., Ostojić M., Wong ND. (Ured.) Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (UN), Beograd, 2015., str. 285 – 99. 10. Tucaković G., Kanjuh V., Najdanović B., Brzev B., Sekundarni simultani embolizam u plućnoj i sistemskoj cirkulaciji iz trombnog embolusa zaglavljenog u prolaznom ovalnom otvoru (opis novog sindroma). Radovi Med.fak Zagreb (Zbornik radova I kongresa patologa Jugoslavije) 1970;18 (Suppl. 1): 177-85. 11. Antonijević N.M., Kanjuh V., Jovanović Lj., Živković I., Matić D., Đorđević V., Kočica M., Venski tromboembolizam. U internacionalnoj monografiji: Vulić D., Kanjuh V., Ostojić M., Wong N.D., (Ured.) Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti. Izd. Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (UN), Beograd, 2015., str. 211 - 56. 12. Kanjuh V., Opšta patologija tumora Izd. SS Med. fak. i Redakcija Struč. kluba i Struč. časopisa stud med. Med. podmladak Beograd, 1968: 1-87 (sedam izd). 13. Commnis DL, Commins JM, Pantle H, Silverman MA, Leonard Al, Chanmugam A. Cutaneous Malignant Melanoma. Mayo Clinic Proceedings 2006; 81(4):500–7. 14. Rockey DC. Occult Gastrointestinal Bleeding. N Engl J Med 1999; 341:38-46. 15. Ravakhah K. Death certificates are not reliable: revivification of the autopsy. South Med J. 2006; 99: 728 – 33. 16. Burton JL, Underwood J. Clinical, educational and epidemiological value of autopsy. Lancet. 2007; 369: 1471 – 80. 17. Mitrović D, Savić I, Janković R. Discrepancies between clinical and autopsy diagnosis of cause of death among psychiatric patients who died due to natural causes.A retrospective autopsy study. Vojnosanit Pregl. 2019; 76 (3): 278 – 83. 18. Kanjuh V, Vučković-Krčmar M. Metastaze i drugi oblici sekundarne maligne invazije srca i perikarda. Patološka morfologija i morfološko-klinička korelacija.U knj Kardiologija, 2 izd. 1994;82:761-72. Preštampano u knj Kardiologija – Separati radova akademika Vladimira Kanjuha i saradnika, 1995.

N M K

A Plea for Revitalization of Clinical Autopsies Part two: Number of autopsied in relation to the number of deceased patients in health institutions and the level of (dis)approval of the clinical and autopsy diagnoses in 2001 in Belgrade and 2018 in Republic of Serbia. Vladimir Kanjuh1,2, Zlatibor Lončar2,3 SASA’s Board on Cardiovascular Pathology School of Medicine University of Belgrade 3 Ministry for Health Republic of Serbia 1 2

Summary – Conclusions Thanks to the authority of the Minister of Health of the Republic of Serbia (ZL) and his Ministry, co-authored in both parts of this paper, statistical data were collected on the number of deceased and autopsied patients as well as on (not) consent of clinical and autopsy diagnoses from all health institutions (and their departments) throughout Serbia (Belgrade, Central Serbia, Vojvodina and Kosovska Mitrovica in Kosovo and Metohija). Due space limitations, the data of 47 most important healthcare institutions has been presented in this paper. Incomplete and unclear statistical responses of some institutions (not included in this paper) can be improved in the future by working together a competent clinician and pathologist (good medical experts) by comparing and evaluating clinical diagnoses searching for autopsy with concluding diagnoses from autopsy protocol. In Serbia 2018, 24,845 patients died in 47 selected healthcare institutions (out of 139). Of that number, 3676 were ordered for autopsy, i.e. 14.80%. From 0.19% (at Stevan Visoki General Hospital, Smederevska Palanka) to a maximum of 97.44% (at Institute of Neonatology, Belgrade). The number of consent of clinical and autopsy diagnoses (in the 47 healthcare institutions analyzed) was 1008 , i.e. 27,42%. The striking fact, however, is the consent of 100% in 27 institutions (57,45%). This may be due to the uncriticality and bias of the assessee, who otherwise used to go to the absurdity of consent over 100% (which was not taken into account in the analysis) (Fig.8). The consent ranged from 11.11% to 100%. While some healthcare institutions do not perform autopsies at all, others do relatively little autopsy - far below the optimal and ideal percentage of 60% of deceased patients (it is explained why). In cases of a small number of autopsies, there is a positive but often a negative discrimination in the choice of cases referred for autopsy (clinically unclear cases that would be helpful to clarify by the autopsy or quite clear clinical cases, interesting cases for scientific publications, etc.). Reduction of the number of clinical autopsies - in parallel diminished the percentage of consent of clinical and autopsy diagnoses, ie. in a healthcare institutions is going wrong in diagnostic procedures. Comparison of statistics for the city of Belgrade in 2001 and 2018 showed the follow: 2001. 2018. Military Medical Academy, Belgrade 10.9% Clinical Center of Serbia, Belgrade 9.0% 20,64% Clinical Hospital Center Zemun 3.4% 15.57% Clinical Hospital Center Zvezdara, Belgrade 2.3% 2.96% The consent of clinical and autopsy diagnoses for all four institutions was 75-80% in 2001 and for the last three institutions in 2018: 100%; 81.63%; 100%. The figures show that the three cited healthcare institutions in Belgrade, in the period from 2002 to 2018, progressed conclusively in both the percentage of deceased patients who were autopsied and the degree of consent of clinical and autopsy diagnoses. The most common misdiagnoses involved the following entities: dissecting aortic hematoma, pulmonary venous thromboembolism, total obstructive coronary artery thrombosis and subsequent myocardial infarction, initial cancers, and causes of gastro-intestinal bleeding. Consideration of the type, significance - severity, causes and prevention of medical errors (made by clinicians and pathologists) showed that the most serious type of error was when the patient died (and would be cured after correct diagnosis); undiagnosed complications and comorbidities that made treatment difficult or fatal; but also exist errors that did not significantly affect the outcome of treatment, as well as the detection of so-called. ‘’ incidental findings ‘’ at the autopsy. Causes of errors are: clinician overload and fatigue; inadequate technical diagnostic capabilities (apparatus and the like); poor ability for diagnoses of local laboratory; poor organization of the entire work in the healthcare institution; and poor cooperation of different specialists and their departments. Also, unfortunately, sometimes medical ignorance, vanity, arrogance, unnecessary speed diagnostic procedure. Similar causes of errors exist among the pathologist. After making a medical mistake, by clinician or pathologist, the basic moral principle must be: recognizing and accepting personal responsibility (not hiding and relativizing the mistake) because the basic principle of healing is: primun non nocere. The revitalization of clinical autopsies (approximately 60% of deceased patients autopsied and a higher percentage of the consent of clinical and autopsy diagnoses) will lead to great progress in overall national medicine (health, profession, epidemiology, medical education and science). Therefore, we need to engage and fight for the relevant revitalization of autopsies in our country. Autori se zahvaljuju dr Snežani Kanjuh i prim dr Momiru Pušcu na doprinosu analizi statističkih podataka i prelomu teksta rada.

N M K

рални планоцелуларни карцином представља значајан онкохируршки проблем због високе стопе морталитета болесника. Према подацима из литературе свих малигних тумора. (1) Планоцелуларни карцином је патохистолошки тип који је заступљен у преко 85% малигних тумора усне дупље. (1, 2) У Србији у укупном морбидитету и морталитету од малигних тумора заступљени су са 1,1%. Језик и под уста су најчешћи региони усне дупље који су захваћени карциномом. Ту карциноми веома брзо и инфилтративно расту тако да се већина болесника обрати хирургу у одмаклој фази болести (Т34, Н+). Ово свакако није увек исто за све структуре пацијената и поједина поднебља, па је познато да се болесници у урбаним срединама у великом проценту на време обрате лекару док то није тако када су у питању болесници из руралних средина. (2) Усна дупља има веома богату мрежу лимфних судова, а то доприноси брзом и раном метастазирању лимфним путем и емболијом у регионалне лимфне чворове малигни тумори усне дупље заступљени су до 5% од лимфне жлезде врата. (3,4) Фреквенца метастазаје у директном односу са величином и дубином инфилтрације примарног планоцелуларног карцинома, диференцијацијом карцинома и развијеношћу мреже лимфних судова. (5,6,7) Регионалне метастазе карцинома ове регије локализоване су у субмандибуларним (регион I), и горњим југуларним чворовима (регион II), у касној фази болести бивају захваћени и средњи, доњи југуларни и супраклавикуларни лимфни чворови (региони III, IV, V). Рана дијагностика карцинома усне дупље може знатно смањити морталитет. Тумори усне дупље захвални су за рано откривање, нарочито ако хирург мисли на малигно обољење, јер су лако приступачни клиничком прегледу. (8, 9,10) У циљу добијања прецизних информација о величини граница, захваћених околним структурама, регионалној и удаљеној проширености, клинички преглед је потребно допунити појединим дијагностичким методама: ултразвуком, класичном и компјутеризованом радиографијом (ЦТ) и магнетном резонанцом (МР). (11) У болесника са карциномом усне дупље прогноза зависи, пре свега, од клиничке проширености (стадијум), локализације, избора методе лечења и степена диференцијације ћелија. (12,13) Најважнији елемент прогнозе је клинички стадијум, стога је процена локалне и регионалне проширености од примарног значаја. У процени локалне проширености узнапредовалих тумора и њихове регионалне проширености значајне информације се добијају клиничким прегледом, ЦТ и/или МР прегледом, са прецизношћу до 96,3%. (14,15) Поред приказивања примарног тумора броја, величине лимфонодуса и њиховог односа са неуроваскуларном ложом врата одређује се густина лимфних жлезда,

Мултидисциплинарни приступ у лечењу оралних карцинома Проф. др Алек Ј. Рачић, Клинчки центар Србије Сажетак: Орални карциноми захтевају мултидисциплинарни приступ због инфилтративног раста и раних метастатских промена регионалних лимфних жлезда. Ретроспективно је анализиран 101 хируршки лечени болесник са карциномом усне дупље у периоду од 2000. до 2007. године. Клинички утврђена локална проширеност тумора (цТ) у односу на интраоперативно и патохистолошки проверену проширеност (пТ), показује висок степен корелације и износи укупно ~84%. Са растом Т категорије смањује се степен корелације. Степен корелације клинички (цН) и интраоперацијски и патохистолошки проверене регионалне проширености је ~57% и нижи је у односу на кореспондирајуће Т категорије. Студија доказује неопходност мултидисциплинарног приступа третману оралних карцинома као основу за квалитетну терапију ових болесника. Кључне речи: планоцелуларни карцином; мултидисциплинарни приступ; усна дупља

као важан прогностички фактор. (16,17,18) На основу ЦТ или МР прегледа може се проценити операбилност тумора и планирати тип дисекције врата. Циљ рада је био да се потврди неопходност мултидисциплинарног приступа третману болесника са карциномима усне дупље, конкретно кроз клиничко-дијагностичку процену локалне и регионалне проширености карцинома усне дупље у поређењу са хируршко- патохистолошки потврђеном локалном и регионалном проширеношћу малигне болести. Материјал и методе У овом истраживању смо обрадили 101 болесника са планоцелуларним карциномом језика и пода усне дупље који су лечени у Клиничком центру Србије и Институту за онкологију и радиологију у Београду у периоду од 2000. до 2007. године. Болесници су били пунолетни, разних занимања из Републике Србије, Републике Српске и Републике Црне Горе. Класификација карцинома језика и пода усне дупље одређена је по ТНМ систему и градус планоцелуларног карцинома одређен је по препорукама Светске здравствене организације. (19,20) У преоперативној припреми за потребе прецизне дијагностике болесницима су рађени ЦТ, радиографија и УЗ врата. Затим се приступало оперативним захватима у зависности од локорегионалне проширености малигне болести, укупно је лечен 101 болесник са карциномом језика и пода усне дупље и подељени су у три групе: група I - болесници који су оперисани уз постоперативно спроведену радиотерапију доза 50-б5Гу (50 болесника); група II - болесници који су само лечени хируршки (24 болесника); група Ш - болесници који су само лечени радиотерапијом у дозама

60-70Гу (27 болесника). Статистичка анализа различитих нумеричких обележја проширености тумора између група извршена је Студентовим т тестом (да би се испитало да ли су разлике у просечним вредностима између посматраних група статистички значајне), Тестом значајности разлика и Mantel-Haenszel тестом. Резултати Дијагностички поступак укључивао је: лабораторијске анализе, радиографију плућа, клинички, преглед, ортопантомографију, ултразвучни преглед врата и абдомена и код болесника са узнапредовалим туморима и ЦТ и МР преглед. Карцином језика дијагностикован је у 73 (~73%) болесника. У 32 од 73 (~44%) тумор је био ограничен на тело језика, а у 41 (~5б%) се са језика ширио на суседне субрегионе усне дупље. Кар- цином пода усне дупље био је у 6 од 28 (21%) ограничен само на под уста, а у 22 (79%) ширио се и на друге субрегионе усне дупље. Најзаступљенији су били тумори Т3 категорије 44 од 101 (~44%) и узнапредовали тумори Т3-4 представљали су 63 (~63%) (Графикон 1.). Однос Т категорије и локализације (Графикон 2.) показује да су у моменту постављања дијагнозе тумори најчешће Т3 категорије (под уста ~34% и језик у ~66% болесника). Карцином језика Т2 категорије је на другом месту заступљен са ~82%. Т1 категорија карцинома пода уста није била заступљена. Запажено је да са растом Т категорије повећава проценат учешћа карцинома пода уста, а смањује се заступљеност карцинома језика. Код хируршки лечених болесника (I и II групе, укупно 74) ексцидира- ни тумори прегледани су патохистолошки и проверавана је локална проширеност. Патохистолошки одређена пТ кате-

N M K

горија није показивала значајна одступања од клинички утврђене Т категорије - цТ. Клинички утврђена локална проширеност тумора (цТ) у односу на интраоперацијски утврђену проширеност (пТ), показује висок степен корелације и износи укупно ~84%. У другој групи (само хируршки лечених) степен корелације је преко 90%. Са растом Т категорије смањује се степен корелације. Кинички позитивни лимфонодуси приликом иницијалног прегледа били су присутни у 68 од 101(~68%) болесника, заступљенији су у првој и трећој у односу на другу групу (xf=4.16; п<0,05). Субмандибуларни (~47%) и горњи југуларни регион (~46%) били су најчешћа локализација увећаног лимфног чвора, израштај на врату као први симптом обољења је био присутан у ~6% болесника. На почетку лечења само трећина болесника 33 од 101(~33%) није имала клинички позитивне лимфне чворове. Најзаступљенија је Н1 категорија у 37 од 101 (~37%) у свим групама (под уста ~43% и језик ~34%). У болесника са карциномом пода уста учесталије су регионалне метастазе у односу на језик. Билатералне метастазе заступљеније су код карцинома пода уста ~21% у односу на језик 5,5%. У хируршком лечењу регионалних метастаза примењиване су три врсте дисекције врата: супраомохиоидна (~43%), радикална дисекција (~42%) и само у строго индикованим случајевима, модификована радикална дисекција (~15%). У односу на локализацију језик - под уста није забележена статистичка значајност у заступљености пН категорије као и у односу прве и друге групе према односу цН:пН. Позитивни лимфни чворови у клинички Н0 категорији након елективне дисекције врата ПХ прегледом су утврђени у ~19% болесника. Категорија пН+ је значајно више заступљена у болесника код којих цН^пН ($ = 9,15; п<0,01). Анализом резултата утврђено је даје цН0 категорија најчешће потцењена (12 болесника) а потом и цН2б категорија, а прецењена цН1 (15) и цН2ц категорија. У постхирушкој анализи у групи са позитивним лимфним чворовима најзаступљенија је пН2а група за разлику од цН1 у иницијалној класификацији. Половина болесника пода уста (~48%) и језика (~51%) је са позитивним лимфним чворовима. Постоперативно пН3 категорија није била заступљена. Обостране метастазе биле су верификоване само код оних са карциномом пода уста. Степен корелације (цН:пН) у хируршки лечених болесника је био ~57% и нижи је у односу на одговарајуће Т категорије. Посматрано по појединим категоријама најнижи степен корелације је био за Н1 (~27%) и Н2ц (~34%) категорију. Висок степен неподударности за Н категорију (43,2%), последица је реактивне хиперплазије лимфних чворова приликом иницијалног прегледа, што указује на интензивну одбрамбену реакцију.

Дискусија После свега наведеног непобитна је потреба мултидисциплинарног приступа третману пацијената са планоцелуларним карциномом усне дупље. У њиховом третману заступљени су лекари, стоматолози, хирурзи, патолози, радиолози, итд. од саме дијагностике па до постоперативне радиотерапије, а то је у складу са страном литературом. (3) Готово сви пацијенти оболели од планоцелуларног карцинома усне дупље у анамнези су наводили неки од епидемиолошких фактора карактеристичних за ову врсту малигне болести, али се ми нисмо одлучили за конкретније етиолошко истраживање овом приликом јер је о томе било довољно говора у другим радовима. (2,12,14,26,27) У дијагностици карцинома усне дупље, клинички преглед је веома значајан (21, 22). Палпацијом тумора стиче се утисак о локализацији, распрострањености и односу са околином. (23, 24, 25) Могућности ортопантомографије су ограничене, јер откривају само инвазију мандибуле већег обима. Ултразвук је такође са ограниченим вредностима у процени примарног тумора (26,27). Највећу компетенцију у процени локалне и регионалне проширености поред клиничког прегледа пружају компјутеризована томографија са контрастом и магнетна резонанца директно визуелизују тумор меких ткива, ширење на кост и лимфне чворове врата. У дијагностичким методама које смо били у могућности да применимо, запажа се да смо најчешће користили ортопантомографију која је најмање информативна дијагностичка метода, а најинформативније методе смо користили код болесника са узанпредовалом малигном болести Т3-Т4Н+. Наши резултати потврђују ставове да је за процену инфилтрације доње вилице и регионалне проширености карцинома неопходно користити ЦТ са контрастом и/или магнетну резонанцу, које су методе са високим степеном поузданости, и до 95%. Систематизација категорије локалне и регионалне болести карцинома језика и пода уста учињена је у сагласности са ТНМ класификацијом. Презентовање клиничке класификације карцинома ове регије и поред свих предности још није максимално прецизно у одређивању стадијума болести, што показују и резултати овог рада. Стога сматрамо да је потребан детаљан преглед оперативног препарата карцинома и дисектата врата ради пТНМ класификације. Тумори Т1 срећу се ретко јер је орална регија са оскудним манифестацијама у раној фази болести. У групи примарно хируршки лечених болесника, у односу на локализацију, најзаступљенија је Т2 категорија језика, односно Т3 категорија пода уста. Посматрано по локализацији тумора начешће је прецењена цТ3 категорија карцинома пода уста, односно цТ4 карцинома језика, а потцењена цТ3 категорија карцинома језика.

У групи наших болесника, највећи број тумора је био у Т3 и Т4 категорији (~62%). Посматрајући заступљеност по стадијумима малигне болести запажена је заступљеност виших клиничких стадијума болести. Одређивањем стадијума малигне болести утврдили смо да је 78 од 101 (~78%) болесника у стадијуму 3 и 4 у моменту постављања дијагнозе, што значајно одређује и прогнозу ових болесника јер су терапијске могућности и резултати лечења у овим стадијумима ограничени. Терапију одређује више фактора, а међу најважније којима смо се и ми руководили у нашем раду убрајају се: локализација тумора, његова величина (Т), регионална проширеност (Н) и хистолошке особине тумора. Патохистолошки преглед лимфних чворова, након дисекције врата која је учињена у болесника примарно хируршки лечених, показала је да су позитивни лимфни чворови (пН+) дијагностиковани у 36 од 62 (58%) болесника, а у преосталих 26 болесника била је изражена реактивна хиперплазија. Највећи број тумора био је Т3 и Т4 категорије (~62%), палпабилне лимфне чворове имало је 68 од 101 (~68%) болесника, од тога обострано палпабилне лимфне чворове 10 од 68 (~15%) болесника. Најчешће захваћена је била субмандибуларна група 47% (регион I) и горња југуларна група 46% (регион II), у групи клинички позитивних лимфних чворова. Билатерални лимфни чворови такође су утврђени у субмандибуларној и горњој југуларној групи, што потврђује податке других аутора да су ове две групе доминантне у дренажи усне дупље. У лечењу карцинома усне дупље увек постоји индикација за дисекцију врата због великог потенцијала регионалног ширења, стога дисекција врата је саставни део лечења карцинома ове регије. Препоручљива је ПХ провера већег броја лимфних жлезда у дисектату врата. Хируршко лечење карцинома језика и пода усне дупље укључује и дисекцију врата. Велики број иностраних и домаћих аутора (1,4,7) препоручује ех-tетроге проверу лимфних жлезда на врату. Уколико је клинички налаз на врату негативан, у случају позитивног ех-tетроге ПХ налаза саветује се извођење радикалне дисекције врата, а у случају ПХ негативног налаза изводи се супраомохиоидна или модификована радикална дисекција врата. Уколико је на обе стране врата позитиван налаз, радикална дисекција изводи се на страни веће туморске масе у усној дупљи. Систематизација категорије локалне и регионалне болести карцинома уста учињена је у сагласности са ТНМ класификацијом и преглед оперативног препарата карцинома и дисектата врата ради пТНМ класификације и тако треба поступати. Из свега наведеног мултидисциплинарни приступ је евидентан али и неопходан за правилан третман болесника са планоцелулраним карциномима усне дупље. Само описани приступ може да гарантује добре резултате терапије овог малигног обољења.

N M K

Планоцелуларни карцином главе и врата најчешће настаје због кумулативних генетских промена ћелија и неповољних штетних фактора околине. Фактори ризика за појаву тумора главе и врата су пушење, претерано конзумирање алкохола, лоша хигијена усне шупљине, аерозагађење, неправилна исхрана, али и неке вирусне инфекције (Epstein Barr virus- EBV код карцинома епифарингса или Human papilloma virus - HPVкод карцинома усне дупље. (28,29) Према подацима Регистра за рак Војводине из Института за онкологију Војводине, Сремска Каменица, у 2010. години у Војводини је од малигних тумора главе и врата оболело 500 особа што чини око 4 до 5% свих малигних тумора регистрованих те године што се уклапа у податке о заступљености ове групе малигних тумора које наводи и Међународна агенција за истраживање рака из Лиона (IRAC) где тумори главе и врата чине 5% свих малигних болести. (30,31,32) На америчком континенту 2012. планоцелуларни карцином главе и врата чини око 5% свих карцинома и шести је по учесталости међу карциномима, 3 до 4 пута чешће појављују код мушкараца него жена. (33) Мушкарци чешће оболевају него жене, због распрострањеније навике пушења, жвакања дувана и чешће редовне конзумације већих количина алкохолних пића. Удео жена оболелих од планоцелуларног карцинома главе и врата је различит у различитим деловима света, а расте због пораста броја пушача међу женама. (34) Инциденција ових тумора расте са годинама живота те се најчешће дијагностификују између 50. и 70. године живота. Тумори назофаринкса и пљувачних жлезда се појављују и код млађих особа. (29) Хистолошки, преко 90% малигних тумора главе и врата чини планоцелуларни карцином, док се у знатно мањем проценту јављају аденокарциноми, меланоми, саркоми, лимфоми и анапластични карциноми. (35) Међу планоцелуларним карциномима главе и врата највећа је учесталост карцинома ларинкса. (36) Сваке године тумори усне дупље и врата, најшеће типа планоцелуларног карцинома се дијагностикују код око 30.000 грађана САД а око 8,000 њих умире од ове болести. (37,38,39) Сагласно са нашим истраживањем и у САД се планоцелуларни карцином дијагностикује у касним стадијумима. (13) Петогодишње преживљавање је око 54%. (38,39) Интересантно је истраживање Нг Ијера, Тана и сарадника везано за измену у тренду планоцелуларног карцинома у свету од пораста оболевања код жена а не мушкараца преко пораста броја оболелих без ризичног понашања. Посматрајући регистре за рак кроз цео свет пронашли су у 22 регистра 89,212 нових случајева са инциденцијом у распону од 0,4% до 3,3% годишње. Такође су открили скретање улево

ка млађој популацији уз генерални али не уједначен пораст броја оболелих у свим посматраним подручијима. (41) Закључак Највише болесника почиње лечење у одмаклој фази болести 78%. Клинички процењена Т категорија карцинома у односу на интраоперативну и патохистолошки проверену локалну проширеност (пТ) показује висок степен корелације 83%. Метастазе су најчешће дијагностиковане у ипсилатералним субмандибуларним (регион I) и горњим југуларним лимфним чворовима (регион II). Степен корелације за клиничку Н и пН категорију је 57%. У хируршком лечењу карцинома усне дупље треба комбиновати методе које обезбеђују приступ карциному, онколошки радикалан захват и примену реконструктивних метода.

17. 18.

19. 20.

21.

22.

23.

Литература

1. McGregor, I.A, McGregor, F.M.: Cancer of the Face and Mo- uth. Edinburgh, London, Melbourne, New York: Churchill Li- vingstone; 1986. 2. Račić AJ., Čvorović Lj.,Račić-Djoković A.; Local spread carcinomas of the mouth cavity; Materia Medicina; 2009; 25(1); 9-14 . 3. Ridge, J.A., Hooks, M.A., Lee, R.W., Benner, S.E.: Head and neck tumors. In: Pazdur, R., Coia, L.R., Hoskins, W.J., Wagman, L.D.: Cancer Management:A Multidisciplinary approach. PRR, Huntington, NY, 1996, 432-467. 4. Shah, J.P.: Head and Neck Surgery., London, Baltimore, Bo- gota, Boston, Buenos Aires, Carlsbad, Chicago, Madrid, Me- xico City, Milan, Naples, New York, Philadelphia, St.louis, Seoul, Singapore, Sydney, Taipei, Tokyo, Toronto, Wiesba- den, Mosby-Wolfe; 1996. 5. Stošić-Divjak S., Đukić V., Petrović Z., Nešić V., Račić A.J.,, Tatić Z., Kanjuh V.; Possibility ofte use of serological method for the determination of IGA antibody against early antigane of EPSTEIN-BARR virus as a marker of nasopharyngeal tumors; Vojnosanit. pregl 2005 October; 62(10); 739-744. 6. Račić A.J., Čolić M., Praćenje učestalosti malignih tumora glave i vrata, prvi osnivački skup maksilofacijalnih hirurga Balkana i 12.kongres maksilofacijalnih hirurga Srbije sa međunarodnim učešćem, pp 18, Beograd, 2008. 7. Dimitrijević M., Bjelogrlić G., Jeremić P., Račić A.J.: Recidivna bolest maligrih tumora usne duplje; XI Kongres maksilofacijalnih hirurga Srbije i Crne Gore sa međunarodnim učešćem, Novi Sad, Zbornik sažetaka, 2004; 7. 8. Wang, C.C.: Cancer ofthe Oral Cavity. In: Perez. C.A., Brady. L.W. (urednici): Principles and Practice of Radiation Oncology. Lippincott Company Philadelphia; 1987, 529-545. 9. Račić A.J., Čvorović Lj, Stošić-Divjak S, Čolić M. Karcinomi kože glave i vrata: anatomske lokalizacije i patohistološki nalaz; Materia Medica 2008; 24(2): 25-29. 10. Stošić-Divjak S., Kanjuh V., Đukić V., Račić A.J., Nešić V., Basarić D.; New viewpoint to histological classification of malignant epithelial tumors of nasopharings; Acta Chirurgica Yu 2005;vol. LII; br.3; 616.321-006-091.8 11. Gavrić, M.: Maxillofacial surgery (In Serbian). Draganić, Beograd, 1995. 12. Al-Sarraf, M.: Head and neck cancer treatment: present status and future direction. In Panzet, B., Holland, J.F., Khayat, D., Weil, M. (urednici): Cancer Treatment An update. Springer Verlag, 1994. 13. Brown, B., Barnes, L., Mazariegos J., Taylor, F., Johnson, J., Wagner, R.: Prognostic Factors in Mobile Tongue and Floor ofMouth Carcinoma. Cancer, 1989, 64, 1195-1202. 14. Zupi, A., Califano, L., Maremonti, P., Longo, F., Ciccarelli, R., Soricelli, A.: Accuracy in the diagnosis of mandibular in- volvement by oral cancer. Journal of Cranio-Maxillofacial Surgery; 1996,24, 281-284. 15. Shingaki, S., Suzuki, I., Nakajima, T., Hayashi, T., Nakayama, H., Nakamura, M.: Computed tomographic evaluation of lymph node metastasis in head and neck carcinomas. Journal ofCranio Maxillo-Facial Surgery; 1995,23, 133-137. 16. Byers, R.M., Wolf, P.F., Ballantyne, A.J.: Rationale for elec-

24. 25. 26.

27.

28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37.

38. 39.

40. 41. 42. 43. 44.

ti- ve modified Neck dissection. Head & Neck Surgery, 1988, 160-167. Muller, H., Slootweg P.J.: Mandibular Invasion by Oral Squamous Cell Carcinoma. J. Cranio-Max.-Fac. Surg; 1990, 18, 80-84. Leemans, C.R., Tiwari, R., Nauta, J.P., Snow, F.: Discontinuous vs In-Continuity Neck Dissection in Carcinoma of the oral cavity. Arch Otolaryngol. Head and Neck Surg; 1991, 117, 1003-1006. Airoldi, M., Fazio M., Gandolio S., Ozzelo F., Pedani F.: Carcinoma of the Tongue and Floor of the Mouth. J. max.-fac. Sug; 1985, 13, 111-115. Vujičić Z., Dimitrijević M., Krstić A., Račić A.J.: Terapija faringokutanih fistula kao jedne od najčešćih komplikacija laringektomisanih, 1U; PP; 16.ORL kongres Jugoslavije sa međunarodnim učešćem; 42.ORL nedelja SL D, Beograd 2002. Hermanek, P., Sobin,L.H.: TNM Classification of Malignant Tumours, UICC International Union Against Cancer. Springer-Verlag Berlin, Heidelberg, New York, London, Paris, Tokyo, 1987. Čvorović Lj., Milutinović Z., Štrbac M., Pavičević, Lj. Račić A.J. Significacnce of ultrasound and ultrasound-guided fine - needle aspiration for the detection of laryngeal occult metastases;. Vojnosanit. pregl 2005 December; vol.62(No 12); 901-907 Okamoto, M., Ozeki, S., Watanabe, T., Iida, Y., Tahiro, H.: Cervical Lymph Node Metastasis in Carcinoma of the Tongue. J. Cranio-Max.-Fac. surg; 1988,16, 31-34. Ozeki, S., Tashiro, H., Okamoto, M., Matsushima, T.: Metastasis to the Lingual Lymph Node in Carcinoma of the Tongue: J. max.-fac. Surg; 1985, 13, 277-281. Račić A.J., Dimitrijević M., Đukić V.: The most often couses of odontogenic maxillary sinusitis; Vojnosanit. pregl 2004; 61(6); 645-64830. Rankow, R.M.: Surgery of Malignant Tumors of the Tonque and the Floor of the Mouth. In: Naumann, H.H., (urednik): Head nad Neck Surgery. Volume 2, Face and Facial Skull, Georg Thieme Publishers Stuttgart, 1980. Račić A.J., Janošević Lj., Stošić-Divjak S., Đukić V., Radulović R., Babić D., Janošević-Dotlic S.; Clinical study of pathway rising inflamatory diseases of the maxillary sinuses; Acta ChirurgicaYu2004;vol. LI; br.1;616.216.1-002-071 Fan CY. Genetic alterations in head and neck cancer: interactions among enviromentalcarcinogens, cell cycle control and host DNA repair. Curr Oncol Rep. 2001; 3: 66-71. Chin D, Boyle GM, Williams RM i sur. Novel markers for poor prognosis in head and neck cancer. Int J Cancer. 2005; 113: 789-97. Registar za rak Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica.2010. IARC- International Agency for research on cancer. Available from: http://www.iarc.fr/. Accessed July 22, 2013. National Cancer Institute. Definition of head and neck cancer. Available from: http://www.cancer.gov/cancertopics/factsheet/Sites-Types/ head-and-neck. AccessedAvgust 2013. Rothenberg SM, Elisen LW. The molecular pathogenesis of head and neck squamous cell carcinoma.J Clin Invest. 2012; 122 (6): 1951-7. Barnes L, Eveson J.W, Reichart P, Sidransky D. World Health Organization Classification oftumors. Pathology and genetics of Head and Neck Tumors. Lyon: IARC Press; 2005; 107-208. Richardson MS. Diagnostic considerations in head and neck pathology. AJSP.2016; 21 (3): 107-8. Petrakos I , Kontzoglou K, Nikolopoulos TP , Papadopoulos O, Kostakis A. Glottic andsupraglottic laryngeal cancer: epidemiology, treatment patterns and survival in 164 patients,Journal of BUON. 2012; 17: 700-5. US Department of Health and Human Services. Healthy People 2010, vols I and II. 2nd ed. Washington, DC: US Government Printing Office, 2000. American Cancer Society. Cancer facts & figures 2001. Atlanta, GA: American Cancer Society, 2001. Greenlee RT, Hill-Harmon MB, Murray T, Thun M. Cancer statistics, 2001. CA Cancer J Clin 2001;51:15-36. Horowitz AM, Nourjah PA. Factors associated with having oral cancer examinations among US adults 40 years of age or older. J Public Health Dent 1996;56:331--5. Ng JH, Iyer NG, Tan MH. et al. Changing epidemiology of oral squamous cell carcinoma of the tongue: A global study. Head Neck. 2017;39:297-304

N M K

Ovih dana profesor Rajko Igić priprema drugo izdanje svoje knjige Osnovi gerijatrije. Izdavač je Medicinski fakultet u Banjaluci, a knjiga je namenjena svim studentima na tom fakultetu, ali i nemedicinskom osobama. Autor je za ovo izdanje sastavio sledeća nova poglavlja: Regenerativna medicina, Lokalna upotreba kortikosteroida u dermatologiji, Krvarenje iz nosa, Rano otkrivanje karcinoma, Tuberkuloza pluća, Gerijatrijski status, Estetska medicina i Bol u leđima. Redakcija časopisa Medici.com je zahvalna profesoru što smo dobili saglasnost da u ovom broju časopisa publikujemo radnu verziju poglavlja “Tuberkuloza pluća” jer to oboljenje se u svetu još uvek teško obuzdava.

Tuberkuloza pluća Akademik Rajko Igić

Prim. dr Momir Pušac, glavni urednik

razvijenim zemljama, tuberkuloza se sreće uglavnom među starijim osobama (75-85 godina), a u zemljama u razvoju od tuberkuloze podjednako obolevaju sve starosne grupe. Starenjem dolazi do postepenog pada funkcionalnih i reaktivnih sposobnosti organizma, uključujući smanjenje imuniteta koje se značajno dešava kod težih hroničnih oboljenja, dugotrajnijih stresnih situacija, zračenja ili radioterapije, duže upotrebe kortikosteroida, antitumorske terapije i kod gladovanja. To su faktori rizika za reaktivaciju tuberkuloze kod starijih osoba iz smirenih ognjišta doživljene i savladane zaraze bacilima Mycobacterium tuberculosis. Reaktivacija1 tuberkuloze kod starije populacije mahom se zbiva u zemljama s niskom incidencom tuberkuloze, a reinfekcija se češće dešava u odrasloj i starijoj populaciji u zemljama s visokom incidencom tuberkuloze. Odlike tuberkuloze u starijoj populaciji povezane su i sa strukturnim i funkcionalnim promenama bronhopulmonalnog sistema (“senilna pluća”); u plućima je smanjen mukocilijarni klirens, maji je broj elastičnih vlakana u respiratornom traktu, pada aktivnost surfaktanta i manje su aktivni alveolarni makrofazi. Pored toga, plućni parenhim, bronhi, krvni sudovi i limfni aparat trpe involutivne promene. Ukupan broj novih slučajeva tuberkuloze u Bosni i Hercegovini je u vidnom opadanju. Tako je od 1196 slučajeva 2014. godine, narednih godina smanjivan na 1092, 907 i 768, da bi u 2018. godini iznosio 669. U Tubrekuloza u odraslih je uglavnom posledica starih tuberkuloznih lezija na vrhu (apex) pluća. Primarne lezije mahom se dešavaju u srednjim i donjim lobusima, ali hematogenom diseminacijom bacilli dospevaju u vrhove pluća. Neki smatraju da se reaktivacija tuberkuloze iz apeksa češće odvija jer te lezije sadrže veći broj aktivnih tuberkuloznih bakterija. U apeksu pluća veća je tenzija kiseonika usled slabijeg protoka krvi i taj milje je pogodan za tuberkulozne bacile da se u lezijama održe.

2017. godini je od 768 registrovanih novih slučajeva tuberkuloze, među populacijom starijom od 65 godina bilo 278 obolelih (151 muškarac i 127 žena).U Srbiji u 15-godišnjem periodu (1992-2006) došlo do porasta incidence tuberkuloze kod osoba starih ≥70 godina; veći porast zabeležen je kod žena nego kod muškaraca, ali je ukupna incidenca tuberkuloze (za sve starosne grupe u Srbiji) u tom periodu bila u laganom padu. Socioekonomske prilike, uključujući značajan broj izbeglica, doprinose povećanju tuberkuloze u staračkoj populaciji. M. tuberculosis2 inficira oko 23% ljudi u svetu, a 2016. godine aktivno oboljenje je zahvatilo 10,4 miliona osoba. Mikobakterije su štapićastog oblika s ćelijskim zidom koji je bogat lipidima i slabo se boji po Gramu, ali kada se jednom oboji, zid se teško obezbojava kiselim organskim rastvaračima. Otuda za te bakterije potiče naziv “acid-fast bakterije” (bakterije permanentno rezistentne prema kiselinama). Mikobakterijske infekcije su intracelularne i redovno izazivaju granulomatozne lezije koje su odgovorne za razaranje tkiva (pluća, urogenitalni trakt, skelet, meninge i druga tkiva). Kod većine osoba inficiranih bakterijom tuberkuloze bolest ne progredira u aktivnu plućnu tuberkulozu tako da je u pitanju latentna infekcija, ali u 5%–10% inficiranih nastaje aktivna tuberkuloza. Latentna infekcija može bilo kada, u datim uslovima, da se aktivira. Kada tuberkuloza dovodi do inflamatornog oštećenja plućnog tkiva, olakšava se kapljičast prenos bakterija od bolesnika na zdrave osobe i jedan bolesnik

Da je uzročnik tuberkuloze M. tuberculosis, nađeno je 1882. godine, a 1927. godine pronađena je bese-že vakcina. Vakcina uspešno smanjuje rizik od širenja plućne tuberkuloze kod dece, a kod odraslih varijacije su velike. Pronalazači atenuiranog oblika Mycobcterium bovis su francuski lekar i veterinarbakteriolog Albert Calmette i Camille Guérin. Ta bakterija je nazvana Bacillus Calmette-Guérin (be-se-že) i služi za imunizacija protiv tubrekuloze.

s aktivnim oblikom tuberkuloze godišnje zarazi u proseku 10 osoba (nekada i 200). One osobe sa već latentnom infekcijom, smatra se, retko će doživeti novu infekciju, a ni većina dece koja su odmah posle rođenja zaštićena be-se-že vakcinom se ne inficiraju. Od 8,8 miliona novih godišnjih slučajeva tuberkuloze, 13% otpada na osobe inficirane humanim imunodeficijentnim virusom (HIV) – prema podacima iz 2010. godine Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Najčešće su zahvaćena pluća, a ređe je u pitanju ekstrapulmonalna tuberkuloza. Milijarna tuberkuloza (lat. milarius, proso; granulomi su veličine je 1–3 mm) rasprostranjena je po raznim organima. Od svih oblika tuberkuloze na milijarni oblik tubrekuloze otpada manje od 1%. Ako se milijarna tuberkuloza ne leči, završetak je letalan. Taj oblik tuberkuloze sreće se ponekad i u staračkom dobu. Zbog nedostatka efikasne vakcine, sprečavanje širenja tuberkuloze sprovodi se identifikacijim osoba s aktivnom tuberkulozom, njihovom izolacijom i efikasnim lečenjem. SZO je načinila program kojim se predviđa smanjenje smrtnosti usled tuberkuloze za 95% i pad incidence tuberkuloze za 90% do 2035. godine. Mada multipli imuni mehanizmi otežavaju stvaranje efektivne tuberkulozne vakcine, nedavni pokušaji ukazuju da će se taj cilj eventualno moći ostvariti. Dijagnoza. Procena tuberkuloze vrši se anamnezom, fizikalnim pregledom, rendgenskim snimkom, mikrobiološkim pretragama (sputum, nekada pregled krvi sofisticiranim tehnikama da se ustanovi reakcija imunog sistema na tuberkulozne bakterije), ponekad tuberkulinskim kožnim testom, CT skeniranjem (bolje se uočavaju detalji nego rendgenskim snimkom) i hirurškom biopsijom. PPD tuberkulinski test (purified protein derivative, PPD) izvodi se potkožnim injiciranjem. Rezultat se čita unutar 48—72 sata, ali taj test nije uvek siguran pokazatelj. Dokaz za postojanje tuberkulozne infekcije postavlja se na osnovu nalaza bacila tuberkuloze u sputumu ili drugom biološkom materijalu mikroskopskim pregledom i izolacijom na odgovarajućojoj podlozi (bar u dva uzorka) ili patohistološkom potvrdom tuberkuloze u biološkom materijalu dobijenom biopsijom. Lečenje. Lekovi su glavna mogućnost za lečenje tuberkuloze, ali za razliku od lečenja drugih bakterijskih infekcija, tuberkuloza se leči mnogo duže. Antituberkulotici 91

N M K Tabela 14. Glavni neželjeni efekti antimikobakterijskih lekova

Lek Etambutol Izonijazid

Neželjeni efekti Neuritis vidnog živca, slepilo za crveno-zeleno Porast jetrenih enzima, neuropatija

Pirazinamid

Hepatitis, raš, giht (retko)

Rifampicin

Hepatitis, gastrične tegobe

Streptomicin

Ototoksičnost, nefrotoksičnost

Amikacin

Ototoksičnost, nefrotoksičnost (starije osobe osetljivije) Nefrotoksičnost, ototoksičnost CNS poremećaji, epilepsija Hepatotoksičnost, stomačne tegobe, neuropatija, optički neuritis Glavobolja, gađenje, fototoksičnost Bolovi u zglobovima i grudima, prolongiran QT interval, oštećenje jetre Glavobolja, nauzea, prolongiran QT interval

Kapreomicin Cikloserin Etionamid Fluorokinoloni Bedokilin Delamanid

Komentar Testirati kolor-vid mesečno. Pratiti jetrene enzime. Piridoksin (B6 vitamin) smanjuje pojavu NR*. Pratiti jetrene enzime i mokraćnu kiselinu. Pratiti jetrene enzime i leukocite, urin crven. Audiogram, bubrežna funkcija, manja doza kod starijih od 60 god. Obavezno određivati nivo leka u krvi. Pratiti znake toksičnosti B6 vitamin (piridoksin) smanjuje NR. B6 vitamin smanjuje NR. Ponekad izazvaju rupturu tetiva. Dug QT je opasna NR. Dug QT je opasna NR.

*NR – neželjena reakcija.

se kod aktivne tuberkuloze daju u dve do tri faze i u svakoj lečenje traje čak od šest do devet meseci; ukupno od 18 do 30 meseci. Za hemoprofilaksu tuberkuloze daje se jedan ili dva antituberkulozna leka, a za aktivnu tuberkulozu, koja nije rezistentna na lekove, istovremeno se koristi nekoliko lekova. Prvu grupu antituberkuloznih lekova čine etambutol, izonijazid, pirazinamid, rifampicin i streptomicin. U drugu grupu spadaju aminoglikozidi (amikacin, kanamicin), polipeptidi (kapreomicin, viomicin, enviomicin), fluorokinoloni (ciprofoloksacin, levofloksacin, moxifloksacin), tioamidi (etionamid, protionamid), cikloserin, aminosalicilna kiselina i terizidon, a u treću grupu su svrstani rifabutin, klaritromicin, linezolid, tioacetazon, tioridazon, bedakilin i delamanid. U okviru SZO vrše se testiraja novih lekova i novih režima za korišćenje postojećih i novih lekova. U jednoj šemi najpre se odvija intenzivna inicijalna faza, a zatim sledi kontinuirana faza (faza eradikacije). Kontinuirana faza se odvija u dva ciklusa: prvi traje dva meseca (npr. svaki dan se u toku dva meseca daje izonijazid, rifampicin, etambutol, pirazinamid), a zatim se četiri meseca daje izonijazid i rifampicin, tri puta nedeljno. Najveći terapijski problem su infekcije rezistentnim tubekuloznim bacilima. Već naveden poduži spisak antimikobakterijskih lekova ukazuje da izlečenje tuberkuloze nije jednostavan terapijski postupak, pogotovo jer se često sreću rezistentni tuberkulozni bacilli na istovremenu primenu više lekova (tzv. multidrug resistant tuberculosis). Zato se u lečenju tuberkuloze 92

koristi kombinacija lekova iz prve i druge grupe ili prve i treće, a kombinacija druge i treće grupe se zbog velike toksičnosti retko koristi. Lečenje osoba starijih od 65 godina često se započinje sa pola doze lekova, a svakih pet dana one se postepeno povećavaju do uobičajenih. Neželjeni efekti antimikobakterijskih lekova. Neki antituberkulozni lekovi su hepatotoksični i nefrotoksični; zato se funkcija jetre i bubrega pažljivo prati, a pacijent treba da se obrati lekaru ako se pojavi gađenje i povraćanje, gubitk apetita, žutica, tamna mokraća, visoka temperatura koja traje duže od tri dana, a nema drugog razloga za nju. Prikaz neželjenih efekata nekih antituberkuloznih lekova nalazi se na Tabeli 14. Zašto se lečenje ne sme prekidati? Nekada se pacijent oseća mnogo bolje već posle nekoliko nedelja od početka lečenja i on nije izvor zaraze. Zato mnogi žele da prekinu lečenje. Međutim, prekid lečenja može dovesti da preostale bakterije u organizmu postanu rezistentne na lekove i da se kasnije aktivira tuberkuloza koju je daleko teže lečiti. Da se postigne lečenje, uvodi se davanje lekova pod kontrolom. Medicinski radnik daje lekove onako kako su propisani. Kako obuzdati tuberkulozu? SZO je postavila cilj da se vrše istraživanja koja će ubrzati dijagnostiku, otkrivati bolje lekove i pronaći efikasnu vakcinu. Zadatak je težak, ali je eventualno dostižan. U međuvremenu, svaka zemlja nastoji da primenom postojećeg armamentarijuma svede rasprostranjenost ove bolesti na prihvatljiv minimum.

astroenterologija - 100 pitanja i odgovora: između „nemoguće misije“ i „nepodnošljive lakoće postojanja“. Autori su gastroenterohepatolozi „Euromedika“: prof. dr Tomica Milosavljević i mr sc. med. dr Maja Jovičić. Iz recenzije (prof. dr Miodrag Krstić, prof. dr Dragan Tomić): „Knjiga je zamišljena i napisana kao odgovor na sto najčešćih pitanja sa kojima se u praksi susreće kliničar, bio on gastroenterolog ili ne, a kome se u ordinaciji pojavljuje pacijent sa digestivnim tegobama. To su istovremeno i najčešća pitanja koja muče veliki broj pacijenata, a nemaju snage ni hrabrosti da pitaju za odgovore ni osobe iz svoje okoline, a kamoli lekara ili farmaceuta. Nema klasičnih suvoparnih poglavlja od kojih boluje većina medicinskih izdanja, već je napisana sa namerom da zainteresuje, a onda i edukuje pacijenta, ali i studenta medicine, lekara na stažu, lekara opšte prakse, čak i lekara na specijalizaciji. Na originalan način objašnjeni su pojmovi gastritisa, čira, polipa, divertikuluma, tumora. Čitalac se edukuje na lep način, da se ne oseti loše zbog sopstvenog nezanja. Knjiga je bogato ilustrovana slikama u boji, shemama, fotografijama, tako da čitalac na jasan način upoznaje najčešće bolesti i procedure koje služe za postavljanje dijagnoze i lečenje bolesti. Autori se na jednostavan način obračunavaju sa čestim zabludama i nude praktične i lako razumljive odgovore za većinu tegoba porekla digestivnog sistema.“

N M K

s tn rj ui gč n k e i

s k u p o v i

„Euromedik“ biblioteka „U službi vašeg zdravlja“

Gastroenterologija - 100 pitanja i odgovora Prof. dr Tomica Milosavljević i mr sc. med. dr Maja Jovičić

zagovaramo u našoj knjizi. Pokušavamo da između korica pacijent nađe objašnjenje za dileme u vezi sa digestivnim zdravljem i bolestima organa za varenje. Drago mi je što je ovo prva knjiga u ediciji „Euromedika“, koja želi da bude posvećena pacijentima i da im pomogne da se bolje snađu u čuvanju zdravlja i lečenju bolesti.

Razgovarali smo sa jednim od auto- stavljanja dijagnoze i odlučivanja o lera ove knjige, tokom promocije. čenju – nema pravilnog dobrog ishoda po pacijenta. Profesore Milosavljeviću, šta za U knjizi su pitanja onako kako ih Vas znači nova knjiga? formuliše pacijent. Odgovori su napisani U ova moderna vremena, brza i pro- onako kako u svakodnevnoj praksi mi to menljiva, povremeno izgleda kao da za radimo. Čini mi se, da je to najbolji naknjigu nema više mesta. Naime, neka- čin da takva komunikacija izgradi parda izgleda da je sve u virtuelnom svetu tnerski odnos između lekara i pacijenta. interneta dostupno i pristupačno pa se Naime, klasičan aoutoritarni stav – postavlja pitanje da li su knjige potreb- „ ja najbolje znam kako treba da vas ne. Međutim, pisani tekst ima dimenziju lečim, samo me slušajte“ – nije onaj koju nema virtuelni svet i predstavlja i pravi. Takođe, tržišnu u lošem smislu dalje najtrajnije sredstvo međusobnog reči komunikaciju tipa - “ja sam plakomuniciranja. tio i očekujem od vas uslugu, inače ću Ova knjiga je ima još jednog koau- otići drugome za svoj novac“ – treba tora, koji je značajniji od koleginice Ma- da zameni odnos poverenja, razgovor je Jovičić i mene. To su naši pacijenti. sa empatijom, razumevanjem i saoseNaime, knjiga je posvećena njima, ali ćanjem, koji je najbolji temelj partneri inspirisana i motivisana razgovorima ske komukikacije. U tom odnosu sa koje vodimo sa pacijentima o tegoba- pacijentom diskutujemo o svim raspoma, smetnjama. Bez iskrenog razgovo- loživim mogućnostima i zajednički dora koji sadrži poverenje, razumevanje i lazimo do rešenja koje je najbolje za na osnovi kojeg se gradi postupak po- pacijenta. Ovakav način komunikacije

Iz Uvodnog izlaganja autora: „U postavljanju dijagnoze osnova je razgovor sa pacijentom, pregled čulima i slušalicama, razmatranje laboratorijskih analiza krvi, mokraće, stolice, kao i razmatranje rezultata dopunskih dijagnostičko-terapijskih procedura: snimanja rendgenom, ultrazvukom, skenerom, magnetnom rezonancom, pregledom endoskopskim metodima, pregledi metodima funkcionalne dijagnostike – posle toga možemo više da znamo i bolje pomognemo čoveku dok ima neki problem sa varenjem hrane i sa stomačnim tegobama. Ako posle čitanja ovih redova neke Vaše dileme budu razrešene, ako budete sigurniji u svoj zdrav stomak – onda je imalo smisla napisati ih i ponuditi Vam na čitanje“.

N M K

nastavku istraživanja sudskih odluka kojima je utvrđena odgovornost zdravstvene ustanove za greške njenih uposlenika, prvenstveno lekara, ali i ostalog medicinskog osoblja, odnosno kojima je odbijen tužbeni zahtev za utvrđivanje ove odštetne odgovornosti, donosimo stavove domaće i uporedne sudske prakse koji, uprkos trenutku nastanka, nisu izgubili na svojoj aktuelnosti i značaju.1 Lice koje se podvrgava medicinskoj intervenciji snosi rizik od objektivnih posledica te intervencije. Zdravstvene organizacije koje vrše takvu intervenciju mogu odgovarati samo za one posledice intervencije koje nastanu usled nestručnog, nepažljivog ili nepropisnog rada njenih radnika, dakle, za posledice koje se mogu pripisati u krivicu. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev-356/69 od 15.5.1969. godine, Bilten Vrhovnog suda Srbije, broj 3/2002, str. 44. Za naknadu štete nastale posle hirurške intervencije od značaja je ceniti i obavezu zdravstvenih radnika da obaveštavaju pacijenta o mogućim posledicama i riziku koji se preuzima pristankom na operativni zahvat. Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja, ako pacijentu nije predočila sve moguće posledice zahvata na koji je, inače, pristao. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev-2714/92 od 8.4.1993. godine. Prihvatanje uobičajenog rizika operativnog zahvata ne znači i prihvatanje posledica rizika koji pacijentu nije predočen. Pošto su posledice tog rizika nastupile, zdravstvena ustanova će odgovarati za štetu zbog propusta hirurga. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev-2114/92 od 8.5.1993. godine. Liječnik tužene bolnice skrivljeno je postupio kada je bez obavještavanja oštećenog o posljedicama primijenio metodu s injekcijom pentazola u svrhu utvrđenja boluje li oštećenik od epilepsije, što je prouzročilo reakciju s teškim tjelesnim oštećenjima (prelom kralježnice i ruke). Presuda Vrhovnog suda Hrvatske, Rev-3112/66 od 23.2.1967. godine. Radnici zdravstvene ustanove su povredili čuvanje tajne tako što su obelodanili Citirane sudske odluke objavljene su u knjizi Zakon o obligacionim odnosima (tri decenije sudske prakse – više od 10.000 sentenci i sudskih odluka), knj. I, redakt. H. Hajdarević, H. Tajić, V. Simović, Sarajevo, 2011, str. 308-319. 1

Medicina i pravo

Naknada štete zbog lekarske greške sudska praksa X deo

Pripremila: Advokat dr Jovana Pušac

da je tužiteljica inficirana HIV virusom. Zdravstvena ustanova je, na osnovu člana 170. stav 1. i člana 171. stav 1. ZOO, dužna da tužiteljici naknadi nematerijalnu štetu za duševne bolove velikog intenziteta, s obzirom na stav sredine u kojoj tužiteljica živi. Presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Gž-183/96 od 15.2.1996. godine. Radnici tuženog postupili su u skladu sa pravilima svoje struke, preduzimajući sve mere kako bi zaštitili pacijenta od eventualne bolesti. U tom smislu oni su pravilno postupili upućujući pacijenta u drugu ustanovu ili uzimajući serum radi slanja u drugu laboratoriju. Činjenica da je tužiteljici donošeno dete u rukavicama i da je jela iz rosfrajnog posuđa u posebnoj sobi, ne mogu ukazivati na pravo na naknadu nematerijalne štete zbog doživljenih neprijatnosti, posebno što tužiteljica nije imala potrebnu dokumentaciju koju je bila u obavezi da donese prilikom dolaska u akušersku kliniku, s obzirom da je od ranije obavljenih pregleda, a i prilikom prijema u bolnicu radi porođaja u laboratorijskim pretragama bila u tzv. kato zoni, zbog čega su radnici tuženog morali postupati u skladu sa pravilima struke. Drugi tužilac redovno je dobijao podatke o zdravstvenom stanju svoje supruge u skladu sa obavljenim lekarskim pregledom. Stoga radnici tuženog nisu skrivljeno postupali. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev-2358/02 od 26.6.2002. godine.

Bolnica odgovara pacijentu za štetu koja je nastala zbog propusta osoblja tuženog medicinskim zahvatom (koronografija). U konkretnom slučaju, bolnica odgovara za štetu na temelju pretpostavljene krivice, a ne na temelju uzročnosti. Naime, prema članu 170. stav 1. ZOO, za štetu koju radnik na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećoj osobi, odgovara pravno lice u kojem je radnik radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. U konkretnom slučaju, tuženi je odgovoran za štetu tužiocu koja je tužiocu nastala zbog propusta u radu tuženikovog osoblja. Presuda Vrhovnog suda Hrvatske, Rev-540/03 od 17.12.2003. godine. Između pojave malforacije kod deteta tužitelja, koje su dovele do teškog invaliditeta, i postupanja tuženog (liječnika) nema uzročne veze, jer utvrđene malforacije predstavljaju razvojni defekt centralnog nervnog sistema. Na njihovu pojavu i razvoj postupanje tuženog nije moglo uticati, niti bi njihovim ranijim otkrivanjem njihov nastanak bio spriječen. Presuda Vrhovnog suda Hrvatske, Rev-1808/00 od 15.10.2003. godine. Iako se odluka o provedbi operacije naknadno pokazala pogrešnom, nema mjesta odgovornosti Medicinskog centra kao poslodavca za liječnike koji su obavili operaciju ako je u trenutku do-

N M K

nošenja odluke o operaciji za to postojalo medicinsko i kirurško opravdanje (član 170. ZOO). Presuda Vrhovnog suda Hrvatske, Rev-476/06 od 20.6.2006. godine. Zdravstvena ustanova koja propusti da obaveznom obdukcijom utvrdi uzrok smrti pacijenta preminulog u zdravstvenoj ustanovi, odgovara za štetu zbog nezakonitog i nepravilnog rada, jer bliski srodnici imaju pravo da saznaju uzrok njegove smrti i pravo da neizvesnost u pogledu ovih okolnosti ne traje neuobičajeno dugo. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev-1000/06 od 14.9.2006. godine. “Utvrđivanje smrti kod nas je proces koji se najčešće svodi na mrtvozornika. Međutim, najčešće su to klinički, da ne kažem proizvoljni, načini utvrđivanja razloga smrti. Tvrdim da kad bi se napravila uporedna analiza razloga smrti koje utvrdi mrtvozornik i kliničkih ocena uzroka smrti bolesnika koji nisu obdukovani, a umrli su u bolnicama sa uzrocima smrti koje mi utvrdimo na obdukciji - bilo bi drastičnih razlika. Njihove dijagnoze su nedovoljno precizne jer uvek postoje mnogobrojni uzroci smrti koji su klinički neprepoznatljivi i koji mogu da se utvrde samo putem obdukcije. Poražavajuće je što i lekari izbegavaju obdukcije, čak postoje zdravstvene ustanove u kojima je rezolutan stav kuće - zabranjena obdukcija. Mogao bih čak da budem toliko oštar i da kažem da se radi o pokušaju zataškavanja propusta bilo u pogledu terapije, bilo u pogledu dijagnostike.”2 Za štetu nastalu za vrijeme liječenja pacijenta u bolnici, bolnica odgovara po principu pretpostavljene krivnje, a liječnik kao radnik bolnice ako je štetu uzrokovao namjerno, a o odgovornosti se može govoriti ako je šteta posljedica pogreške u liječenju, a ne i komplikacije do koje dođe u liječenju (član 170. stav 1. i stav 2. ZOO). Presuda Županijskog suda u Bjelovaru, Gž-1736/06 od 19.4.2007. godine. Zdravstvena ustanova ne odgovara po principu odgovornosti za drugog za neuspeh lekarske intervencije, ali je odgovorna ako je medicinsku intervenciju vršio lekar neodgovarajuće specijalnosti bez brižljivosti koju nalažu propisi medicinske struke (član 170. i 171. ZOO). PresuJovan D. Vasiljević, redovni profesor patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izvod iz intervjua preuzet sa linka www.nin.co.rs/2000-08/17/14072. html, pristup 3.2.2020. godine. 2

da Vrhovnog suda Srbije, Rev-2847/06 od 17.6.2007. godine. Na strani zdravstvene ustanove – kliničkog centra stvoren je osnov odgovornosti za štetu ako je od strane ljekarskog osoblja došlo do kratkotrajnog prekida obaveze nadzora pacijenta u intenzivnoj njezi (član 171. stav 1. u vezi sa članom 170. ZOO). Presuda Vrhovnog suda Crne Gore, Rev-1508/09 od 8.12.2009. godine, Bilten Vrhovnog suda Crne Gore, 2009, str. 105. Zdravstvena ustanova koja vrši medicinsku intervenciju može odgovarati samo za one posljedice intervencije koje nastanu usljed nestručnog, nepažljivog i nepropisnog rada njenih radnika, dakle, za posljedice koje se mogu pripisati u krivicu ljekarima i drugom osoblju zbog postupanja koje nije bilo u skladu sa pravilima medicinske struke, a oslobađa se odgovornosti ako dokaže da je radnik u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo (član 170. stav 1. i stav 2. ZOO). Nižestepeni sudovi su odbili tužilje sa tužbenim zahtjevom za naknadu štete na osnovu utvrđenja da je prvotuženi ljekar stručno porodio trećetužiteljicu i da nije kriv što je rođenje mldb. prvotužiteljice bilo otežano kojom prilikom je, a u cilju spasavanja majke i djeteta, morao slomiti klavikulu – ključnu kost bebe, koje radnje su dovele i do oštećenja spinalnog korijena sa parezom – potpunog ispada lijeve ruke što ima za posljedicu invalidnost mldb. tužiteljice od 45%. Ovakav zaključak nižestepeni sudovi obrazlažu činjenicom da je rješenjem Općinskog suda u Lj. broj Ki-09/03 od 15.10.2003. godine, obustavljena istraga protiv prvotuženog radi kaznenog djela, teškog djela protiv zdravlja ljudi iz čl. 254. st. 1. KZFBiH u vezi sa čl. 245. st. 1. KZF BiH, da nema krivnje prvotuženog za nastanak invaliditeta mldb. tužiteljice, kao i da tužitelji nisu predložili dokaze na okolnost da je prvotuženi mogao predvidjeti poteškoće sa porodom, da je propustio da porodilju uputi u porodilište bolnice (tužiteljica je porođena u Ginekološko-akušerskoj ambulanti Doma zdravlja). Zbog nedokazane krivnje prvotuženog, sudovi ocjenjuju da nema odgovornosti za štetu ni drugog ni trećetuženog, tj. Doma zdravlja kantona. Navedena činjenična i pravna obrazloženja sudova su posljedica pogrešne primjene materijalnog prava. Nižestepeni sudovi zanemaruju odredbe čl. 170. ZOO koje se primjenjuju u slučaju kada lice u radnom odnosu na radu ili u vezi s radom prouzrokuje štetu trećem licu, kakav je

predmetni slučaj. Prema odredbi čl. 170. ZOO, za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi s radom prouzrokuju trećem licu, odgovara preduzeće u kome je zaposlenik radio u trenutku prouzrokovanja štete, a oštećeni može tražiti naknadu i od zaposlenog, ako je ovaj štetu prouzrokovao namjerno. Odgovornost zdravstvene ustanove je subjektivne, a ne objektivne prirode i ona odgovara za štetu prouzrokovanu pacijentu, ako njeni ljekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske nauke i sa odgovarajućom pažnjom, pa iz takvog ponašanja nastane šteta. Građanskopravna odgovornost zdravstvene ustanove postoji ako se dokaže da u datim okolnostima ljekar i zdravstveno osoblje nisu postupali onako kako je trebalo. Kako iz provedenih dokaza nižestepenih sudova slijedi da prvotuženi ljekar štetu nije prouzrokovao namjerno, isti, u smislu odredbe člana 170. stav 2. ZOO, nije odgovoran za nastalu štetu u predmetnom sporu, pa je u odnosu na njega, revizija tužitelja neosnovana. Takođe, revizija je neosnovana i u odnosu na trećetuženu Županiju Z.H. koja nije pasivno legitimisana, jer članom 170. ZOO nije predviđena njena odgovornost. Zbog pogrešne primjene odredbi člana 170. ZOO, nižestepeni sudovi su nepotpuno utvrdili činjenično stanje u odnosu na drugotuženog. Naime, nižestepeni sudovi nisu utvrdili da li je ljekar tuženog Doma zdravlja, koji je pratio trudnoću tužiteljice, postupao sa odgovarajućom pažnjom kada tužiteljicu nije uputio da se porodi u adekvatnoj medicinskoj ustanovi (sudovi u tom slučaju nisu ni cijenili iskaz tužiteljice da je beba pri porodu bila teška 5.900 grama i dugačka 58 cm i da ju je isti ljekar zbog gojaznosti i težine ploda prve trudnoće uputio na porod u S., te iskaz tuženog doktora da je plod bio krupniji). Samo na osnovu utvrđenja da je porod obavljen stručno, nižestepeni sudovi nisu mogli zaključiti da je ljekar koji je porodio tužiteljicu, u datim okolnostima, prije porođaja, u toku praćenja trudnoće, postupao onako kako je trebalo. Nije utvrđeno da li je prema specifičnostima trudnoće tužiteljice, njene debljine i težine ploda, ljekar bio dužan blagovremeno uputiti tužiteljicu da se porodi u bolnici u kojoj bi se mogao obaviti operativni zahvat, odnosno da li su sve okolnosti predmetnog slučaja upućivale na moguće komplikacije pri porodu koji bi se obavio u samoj ambulanti. Presuda Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, Rev-962/04 od 9.2.2006. godine, Bilten VSFBiH, broj 1/2006, odl. 29. 95

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Sl. 2. Predsedništvo Redovnog godišnjeg sastanka Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU, 17. dec. 2019. Sleva nadesno prof. dr A. Ristić, prof. dr Sofija Lastić Maletić, prof. dr G. Stanković, dop. čl. SANU, prof. dr D. Vulić, dop. čl. ANURS, akademik ANURS Drenka Šećerov Zečević, akademik N. Lalić, akademik P. Seferović, prof. dr Vesna Lačković, prof. dr A. Lazarević i akademik V. Kanjuh (predsednik Odbora, otvara sastanak).

držan je 17. decembra 2019. u Svečanoj sali SANU u prisustvu članova Odbora, saradnika i pozvanih gostiju (ukupno 120 prisutnih) (Sl.1, 2). Sastanak su pozdravili u ime SANU predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić (Sl. 3) i akademik Dragan Micić (Sl. 4) sekretar Odeljenja medicinskih nauka (kome pripada Odbor), predsednik Zdravstvenog saveta R Srbije i sam član Odbora. Istakli su da je Odbor najstariji, sa tradicijom i jedan

Sl. 3. Akademik V.S. Kostić, predsednik SANU

Sl. 4. Akademik D. Micić, sekretar Odeljenja medicinskih Nauka SANU, predsednik Zdravstvenog saveta R Srbije i član Odbora

Redovni godišnji sastanak Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU

Sl. 5. Doc. dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja R Srbije

Sl. 6. Prof. dr Radisav Šćepanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja R Srbije

od najboljih u SANU. U odsustvu ministra zdravlja R. Srbije doc. dr Zlatibora Lončara (Sl. 5) (sednica vlada Srbije i Slovenije) Sastanak je pozdravio delegirani državni sekretar prof. dr Radisav Šćepanović (Sl. 6). Odao je priznanje Odboru što se ne bavi samo medicinskom edukacijom i naukom već brine i o organizaciji zdravstvene službe i medicini kao struci u Srbiji. Na Sastanku Odbora učestvovali su i predstavnici Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS (sa kojim Odbor godinama uspešno sarađuje) na čelu sa predsednicom akademikom Drenkom Šećerov Zečević, dopisni član ANURS prof. dr Duško Vulić, prof. dr Aleksandar Lazarević (svi članovi i Odbora za KVP SANU) kao i glavni urednik najboljeg informativno-stručnog medicinskog časopisa srpskih zemalja ’’Medici.

com’’ (Banjaluka, R Srpska) prim. dr Momir Pušac (Sl. 7). Među gostima sastanka bili su prisutni akademik Radoje Čolović, predsednik SLD i sam član Odbora; prof. dr Ljubica Đukanović, predsednica Aka-

Sl. 7. Prim. dr Momir Pušac, glavni urednik časopisa „Medici.com“

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

ČLANOVI ODBORA ZA KARDIOVASKULARNU PATOLOGIJU 2019/20. Predsednik Vladimir Kanjuh Sekretar Miodrag Ostojić Tehnički sekretar Snežana Kanjuh Članovi SANU Ninoslav Radovanović Dragan Micić Miodrag Čolić Radoje Čolović Nebojša Lalić Đorđe Radak Nebojša Radunović Petar Seferović Goran Stanković Bela Balint Članovi izvan SANU Nebojša Antonijević Branko Beleslin Zorana Vasiljević Pokrajčić Dušan Velimirović Ljiljana Gojković-Bukarica Stevan Ilić Mladen Kočica Sofija Lastić-Maletić Vesna Lačković

Goran Milašinović Vujadin Mujović Milan Nedeljković Aleksandra Novaković Velibor Obradović Arsen Ristić Siniša Stojković Bojan Stojnić Đurica Stojšić Gordana Teofilovski-Parapid Milica Čolović Inostrani članovi Jevgenij Ivanovič Čazov Vasilios Tanopulos Euđenio Pikano Feliks Unger Pavlos Tutuzas Gaetano Tiene Antonio Kolombo Drenka Šećerov-Zečević Aleksandar Lazarević Duško Vulić Momir Polenaković Saško Kedev Evgenij Šljahto Bruks S.Edvards Aleksandar Nikolić

Sl. 8 Akademik N.M. Lalić, inostrani član ANURS, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Odbora, pionir kardiodijabetologije u Srbiji i R Srpskoj

demije medicinskih nauka SLD; prof. dr Radojka Kocijančić, predsednik Naučnog veća Akademije medicinskih nauka SLD; prof. dr Višeslav Hadžitanović, predsednik privatnih doktora Srbije; i drugi. Bila je prisutna i delegacija Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija: prof.dr Budimir Lazović, prof. dr Milica Lazović, dr Ljiljana Milošević i Irena Vuksanović. Sa ovom institucijom Odbor uspešno godinama sarađuje u organizaciji od I do XI internacionalne letnje kardiološke škole na Crnogorskom primorju i u publikaciji prvog kardiološkog udžbenika Škole ’’Novi trendovi u prevenciji, dijagnostici i lečenju kardiovaskularnih bolesti’’, urednika: D. Vulića, V. Kanjuha, M. Ostojića, N.D.Wonga. Beograd, 2015. 97

N M K

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Sl. 9. Uzroci mortaliteta pacijenata sa dijabetesom

U saopštenjima predsednika Odbora o priznanjima članovima Odbora rečeno je da je akademik N.M. Lalić (Sl. 8), dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, izabran za budućeg president elect Evropske federacije za dijabetes; akademik P. Seferović je predsednik Evropskog društva za srčanu slabost i inicirao je pisanje niza radova u međunarodnim časopisima o stavovima ovog Društva u vezi sa preporukama za lečenje srčane slabosti; dopisni član SANU G. Stanković dobio je nagradu za nauku Medicinskog fakulteta u Beogradu za 2019.; prof. dr S. Stojković izabran je za predsednika Udruženja kardiologa Srbije; doc. dr N. Antonijević je predsednik Sekcije za internu medicinu SLD-a i član Predsedništva SLD-a; v. prof. dr Ana Đorđević Dikić, bivša predsednica UKS, sa saradnicima je u 2019. god. publikovala rad sa najvišim impakt faktorom među radovima Medicinskog fakulteta u Beogradu ’’Prognostic Value of Preserved Coronary Flow Velocity Reserve by Noninvasive Transthoracic Doppler Echocardiography in Patients With Angiographically Intermediate Left Main Stenosis. J Am Soc Echocardiogr. 2019; 32(1):74-80. (IF 6,111). U izveštaju o radu Odbora u 2019. god. (V. Kanjuh, M. Ostojić, S. Kanjuh), pored ostalog, rečeno je da je Odbor bio koorganizator sledećih 20 kardioloških sastanaka u Srbiji i R Srpskoj: • •

•

B. Beleslin: EUROHEART CONFERENCE, Beograd, SANU, 22.jan. M.Zdravković, V.Kanjuh: „CARDIOVASCULAR MAGNETIC RESONANCE IN BALKAN – CLINICALPATHOLOGICAL CORRELATIONS AND CMR“. Beograd, Hilton, 6 -7.mart. Lj. Jovović, V.Kanjuh, G.Thiene, HEART MIXOMAS.The Third Congress of Cardiovascular Imaging of Serbia 2019 with international participation. Belgrade, Crown Plaza, March 8-9. V. Kanjuh: Aleksander Margulis In Memoriam (pionir svetskog imidžinga) Drugi sastanak Odelј. Med.nauka SANU, 27.mart. D. Vulić, M. Nedelјković, T. Preradović Kovačević, A. Đorđević Dikić, V. Kanjuh SERBIAN CHAPTER AM. COLL.

•

• •

•

CARDIOLOGY (za Srbiju i R. Srpsku).Jahorina. 29.mart – 1.april. • P. Seferović, N.M.Lalić: CARDIOS 7. Beograd, Crown Plaza, 5 -6 april. • Z.Perišić: 13th BASICS +, Beograd, Crown Plaza , 14.-16. april. • M.Tomašević, S.Stojković. V prolećna kardiološka radionica AMEC, Kopaonik, 18 – 21.april. • M. Deljanin Ilić, S.Ilić: AKTUELNOSTI U KARDIOLOGIJI, Niška Banja, Radon, 16. – 18.maj. • M. Banović, S.Putnik, V.Kanjuh:BELGRADE VALVE INTERNATIONAL SYMPOSIUM – BELVIS. Belgrade, Hotel Hilton, 31. maj – 1. jun. Kanjuh V, Vulić D. XI LETNJA INTERNACIONALNA KARDIOLOŠKA ŠKOLA ECPD, Budva, Hotel Mediteran 24 – 28. jun. G. Stanković: SINERGY 2019 Serbian conference on INtERventional cardioloGY, cardiovascular imaging and drug therapy. Belgrade, Hotel Crowne Plaza, September 12 -14. J. Dimitrijević, B.Đorđević: SIMPOZIJUM ’’PRVENCIJA LEKARSKE GREŠKE’’ Med.fak. Univ. Narodne Odbrane VMA Beograd, 16.oktobar B.Beleslin, A.Đorđević Dikić, S.Stojković: XXII KONGRES UDRUŽENJA KARDIOLOGA SRBIJE, Zlatibor 17 – 20.oktobar. A.Ristić: SIMPOZIJUM PLUĆNA HIPERTENZIJA , Novi Sad 22. – 24.oktobar. A.Ristić, P.Seferović: HEART FAILURE AND PERICARDIAL EFFUSION: CLINICAL AND THERAPEUTIC IMPLICATIONS, SANU 31. oktobar. N.M. Lalić: 11. SRPSKI KONGRES O ŠEĆERNOJ BOLESTI, Beograd Crown Plaza, 24. – 27.novembar. N.Antonijević: SAVREMENI PRISTUP U Dg i Th KOMPLEKSNIH TROMBOZNIH STANJA. PRVI SRPSKO – RUSKI SIMPOZIJUM. Beograd, Ruski Dom, 29. novembar. P.M.Seferović, N.M.Lalić. SIMPOZIJUM SRČANA SLABOST I ŠEĆERNA BOLEST. Beograd, SANU 18.decembar.

•

B.Parapid. II SIMPOZIJUM O KARDIOLOŠKIM PROBLEMIMA ŽENA. Beograd, Hayat Regency, 18.decembar.

Održana su dva predavanja od strateške važnosti: V. Kanjuh, Z. Lončar, Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Predavanje je štampano: „Medici.com“ (Banjaluka, R Srpska) 2019; XVI (96):7881 (prvi deo: Opšti pregled) i „Medici.com“ (Banjaluka, R Srpska) 2020; XXVII (97) (drugi deo: Broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih bolesnika u zdravstvenim ustanovama i stepen (ne)saglasnosti kliničke i obdukcione dijagnoze 2001. u Beogradu i 2018. u Srbiji. N.M. Lalić, Kardiodijabetologija – nova interdisciplina kardiologije i dijabetologije. U uvodnom izlaganju o ovom predavanju, V. Kanjuh je rekao da sama činjenica da dijabetičari najviše umiru od kardiovaskularnih oboljenja (Sl.10) opravdava diferenciranje ove nove interdiscipline, čiji je pionir u Srbiji i R Srpskoj akademik N.M. Lalić, naglašavajući da interdisciplinarnost u nauci pruža i mogućnost za nova naučna otkrića. Izvršeno je donatorsko poklanjanje zainteresovanim učesnicima Sastanka sledećih publikacija: Već pomenuta Prva knjiga Kardiološke škole ECPD. Prof. dr Dušan Velimirović i sar. Istorija kardiohirurgije u Srbiji. Beograd 2017. (pod pokroviteljstvom i promocijom Odbora). Autor je za ovu knjigu dobio nagradu ’’Zlatno pero’’ SLD-a, 2019. Prim. dr Momir Pušac, Časopisi „Medici.com“, štampani 2019. Sastanak je završen fotografisanjem dela učesnika za Novogodišnju čestitku Odbora i koktel – ručkom u salonu Kluba SANU. V. Kanjuh, M. Pušac, S. Kanjuh

Sl. 10. Grupa učesnika sastanka sa poklonjenim knjigama i časopisom „Medici.com“

2020 PETI KONGRES 34. OGRANKA AMERIČKOG KOLEDŽA KARDIOLOGA ZA SRBIJU I REPUBLIKU SRPSKU FIFTH CONGRESS OF THE 34th AMERICAN COLLEGE OF CARDIOLOGY CONSORTIUM CHAPTER OF SERBIA AND REPUBLIC OF SRPSKA PRak�čni aspek� i kompara�vna analiza ACC/AHA I ESC preporuka u Srbiji i Republici Srpskoj 2020 (PRACSIS 2020) PRactical aspects and comparative analysis of ACC/AHA and ESC guidelines InSerbia and Republic of Srpska 2020 (PRACSIS 2020)

1955 UKS CSS

UDRUŽENJE KARDIOIOGA REPUBUKE SRPSKE

28-29. februar 2020. godine, Hotel M, Beograd, Srbija February 28 –29, 2020, Hotel M, Belgrade, Serbia Organizator: Ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku u saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije, Udruženjem kardiologa Republike Srpske, Američkim koledžom kardiologa, Odborom za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnos�, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Akademijom medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Odborom za kardiovaskularne boles� Akademije nauka i umjetnos� Republike Srpske i Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banja Luci Organizer: American College of Cardiology Consortium Chapter of Serbia and Republic of Srpska in cooperation with Cardiology Society of Serbia, Cardiology society of Republic of Srpska, American College of Cardiology, Board of cardiovascular pathology Serbian Academy of Sciences and Arts, School of Medicine University of Belgrade, and Academy of Medical Sciences of the Serbian Medical Society, Board of cardiovascular pathology Academy of Sciences and Arts Republic of Srpska, and School of Medicine University of Banja Luka http://uksrb.rs/

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica RS

Komunikacija - medicinska sestra i pacijent

Amfiteatru GAK UKC Republike Srpske 30.1.2020. godine održan je godišnji stručni sastanak Neurološke sekcije i Sekcije sestara u psihijatriji. Po planu aktivnosti UMSTIB Republike Srpske za 2020. godinu održana je edukacija za članove udruženja na temu “Komunikacija - zdravstveni radnik i pacijent“. Prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, kvalitetna komunikacija definisana je kao jedna od pet vještina neophodnih za zdrav i srećan život. Znanje i umijeće kvalitetne komunikacije preduslov su kvalitetnog djelovanja za mnoge profesije. U našem slučaju naglasak je na zdravstvene radnike. Kvalitetna komunikacija zdravstvenih radnika sa pacijentima temelj je uspješnog liječenja. Ona je važna jer je direktnim kontaktom zdravstvenih radnika i pacijenata moguće postići zadovoljavajući nivo saradljivosti bolesnika, razviti odnos povjerenja, provesti ga kroz sistem liječenja, liječiti te na kraju i izliječiti. Naravno, na našim stručnim radionicama neće biti riječi o tome da lijepa riječ liječi sve bolesti, već o važnosti saopštavanja vijesti vezanih uz zdravstveno stanje i liječenje ljudi koji pate od različitih bolesti. Nakon pozdravih riječi koje su uputile predsjednice sekcija i udruženja, prisutni su imali priliku da slušaju predavanja koja su pripremile: Neda Udovčić – “Šta je komunikacija i zašto je važna” – “Specifičnosti komunikacije sa neurološkim bolesnikom” Aleksandra Dejanović – “Specifičnosti komunikacije sa psihijatrijskim bolesnikom” – “Napad panike - samopomoć” U uvodnom predavanju članovi udruženja su imali priliku da čuju o komunikaciji, obnovili su postojeće znanje o tome šta je komunikacija i zašto nam je ona važna. Ljudska komunikacija dijeli se na verbalnu i neverbalnu. Verbalna komunikacija se ostvaruje govorom (i pismom kao zapisom govora), a neverbalna komunikacija je ona koja se ostvaruje neverbalnim znakovima. Osnovni komunikacioni alat ljudske komunikacije je jezik. Ljudska komunikacija se odnosi na 100

socijalnu interakciju razmjenjivanja informacija, a sve u svrhu razumijevanja i socijalne povezanosti. Ljudi posjeduju prirodnu i urođenu potrebu da komuniciraju jedni sa drugima, da stvaraju međuljudske odnose te da održavaju i podržavaju ljudske veze. Komunikacija omogućava ljudima da izraze čitavu paletu fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba. Kada imamo neku potrebu, komunikacija nam omogućava da predamo ovu informaciju drugim ljudima, u svrhu obogaćivanja vlastitog, kao i života drugih ljudi. Obogaćivanje života se odnosi na urođenu ljudsku potrebu da doprinosi za dobrobit svoju i drugih ljudi kroz procese socijalne interakcije te empatijsko vezivanje. Poslije predavanja o komunikaciji uslijedilo je predavanje o napadu panike. To je iznenadni osjećaj vrlo jakog straha i uplašenosti, odnosno osjećaj ne-

lagode koji sa sobom nosi niz psihosomatskih simptoma. Uobičajeno, panični napadi se manifestuju slično tjelesnim reakcijama na stvarnu opasnost iako ona u takvim slučajevima ne postoji. Oni katkad nastupaju u situacijama kojih se osoba odranije boji, ali se mogu javiti i bez vidljivog uzroka. Jednom kada dođe do napada panike mogu se razviti iracionalni strahovi ili fobije o situacijama koje su dovele do napada. Ovakvi strahovi i fobije mogu u velikoj mjeri uticati na način života, tako što osobe najčešće nastoje izbjegavati sve takve situacije i mjesta, što im uvelike otežava život. Prisutni su imali priliku da dobiju savjete kako postupiti u slučaju kada nastupi napad panike. Ovi savjeti su izuzetno korisni za članove udruženja koji ne samo da mogu pomoći sebi, već i drugima. Zaključci ovog stručnog skupa su: Dobri međuljudski odnosi između pacijenata i zdravstvenih radnika nisu rezultat slučaja, nego poznavanja određenih elemenata bitnih za uspješnu komunikaciju i primjene tih elemenata u specifičnim situacijama. Dobra komunikacija temelj je uspješnih međuljudskih odnosa. Iako je interpersonalna komunikacija jedno od čovjekovih najvećih dostignuća, prosječan čovjek ne komunicira dobro. Loša komunikacija vodi do usamljenosti i udaljavanja od prijatelja, partnera, roditelja i djece, kao i do slabog uspjeha u poslu. Kontinuirana edukacija za medicinske sestre i tehničare u organizaciji udruženja daju izuzetan doprinos praćenju i razvoju profesije. Mr Živana Vuković-Kostić

N M K

s t r u ~ n i

s k u p o v i

Evropski susreti u Briselu

rvi ovogodišnji Savjet nacionalnih psihijatrijskih asocijacija u Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji (European Psychiatric Association Council of the National Psychiatric Associations – EPA NPAs) održan je u periodu 24 - 25. januara 2020. godine u sjedištu EPA u Briselu (Fondation Universitaire Stichting). Ovaj sastanak bio je i prvi formalni sastanak EPA NPAs nakon izbora novog rukovodstva ove značajne grane EPA tokom prošlogodišnjeg EPA kongresa u Varšavi, kao i prilika da se u zajedničkoj saradnji EPA predsjednika (prof. dr Philip Gorwood, Francuska) i EPA NPAs započne sa aktivnostima na realizaciji veoma dinamičnog i sveobuhvatnog dvogodišnjeg plana rada EPA, koji je i ovoga puta prezentovan predstavnicima iz 30 evropskih asocijacija u Briselu. Tematski dio rada bio je usmjeren na prioritete u razvijanju novih uloga i veće vidljivosti EPA NPAs u EPA, koje je u svom planu iznio aktuelni predsjedavajući EPA NPAs, prof. dr Simavi Vahip iz Turske. Između ostalog, u tom planu predviđeno je da se načini regionalizacija EPA NPAs, kao načina uže i koordinisanije saradnje među svim članicama, ali i približavanja trajnim opredjeljenjima EPA ka hermonizaciji evropskih psihijatrijskih praksi. Prof. dr Danuta Wasserman iz Švedske (bivši EPA predsjednik i predsjednik EPA Etičkog odbora) na sastanku je prezentovala preliminarne rezultate nedavno završenog istraživanja među članicama EPA NPAs o prisilnoj hosptalizaciji, sa zaključkom neusaglašenih praksi u pojedinim segmentima ove značajne oblasti, ali kao podlozi za dalje preporuke i vodiče EPA, koji bi u perspektivi

mogli uniformno pristupiti ovom senzibilnom pitanju u svakodnevnoj praksi svakog psihijatra. Drugi dan rada Savjeta EPA NPAs bio je tematski usmjeren na pitanja eutanazije i potpomognutog samoubistva, koje ima legalnu podlogu u nekim evropskim zemljama (Beneluks, Švajcarska), kao i u nekim zemljama svijeta (pojedine savezne države u SAD, Kolumbija, Kanada…), o čijim specifičnostima je govorila prof. dr Wasserman, dok je o specifičnim aspektima potpomognutog samoubistva u Švajcarskoj govorio prof. Valon. Argumentaciju protiv iz nekoliko aspekata iznio je prof. Carpinello iz Italije. U široj diskusiji je iznesen stav o nepriličnosti uključenosti psihijatara u ova pitanja, koja imaju direktnu koliziju sa etičkim načelima te zaključeno da će se pristupiti realizaciji EPA Position Statement o ovim pitanjima. Tokom sastanka najavljena je i Svjetska ministarska konferencija o mentalnom zdravlju u Parizu (oktobar 2020), kada su učesnici sastanka po-

zvani da aktivno učestvuju u pozivu ministara zdravlja na taj važan međunarodni skup koji bi se usredsredio na pitanje prava osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju na temelju novih preporuka Svjetske zdravstvene organizacije u vidu seta dokumenata koji obrađuju ovu veoma značajnu oblast iz aktuelne perspektive.

Prije početka zajedničkog sastanka, kao predstavnik Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini (UPuBiH), imao sam i najavljeni zajednički sastanak sa predsjednikom EPA i članovima EPA Steering Committee te sastanak Uređivačkog odbora glasila EPA NPAs (InterACT). Izvrsno organizovan sastanak, sa veoma konstruktivnim diskusijama o značajnim temama za dalji progres psihijatrije u Evropi, ali i u vlastitim sredinama, uz socijalne kontakte tokom pauza i na organizovanoj večeri u divnom ambijentu Hotela “Leopold” u Briselu, ukazao je na pozitivne tokove razvijanja EPA kao najveće psihijatrijske asocijacije u evropskim okvirima. Pripremio: Prim. Goran Račetović, dr. med., spec. psihijatrije, generalni sekretar UPuBiH

101

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

D Saradnja sa kardiologijom Klinika za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra RS

Klinike Mejo

Klinika Mayo Ročester, SAD

Prof. dr Thomas Allison

ajpoznatija bolnica na svijetu Klinika Mejo u Ročesteru je posebno čuvena u području dijagnostike i terapije kardioloških oboljenja. Zapošljava 30 000 radnika, od čega 4000 ljekara. Klinika je poznata po svojim istraživanjima i neprevaziđenim naučnim dostignućima iz ove oblasti medicine. Sam grad Ročester se nalazi u blizini Mineapolisa i praktično sav život u gradu je u znaku Klinike. Profesorka Tamara Kovačević-Preradović, načelnica Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, član Upravnog odbora Univerziteta u Banjaluci i predsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske je bila u radnoj posjeti Klinici za kardiologiju Mejo klinike po pozivu profesora Thomasa Allisona. Profesor Allison je svjetski autoritet u neinvazivnoj kardiologiji, a trenutno je najviše angažovan u razvoju elektrokardiografskih parametara (biomarkera) koji će se koristi u aplikacijama vještačke inteligencije. Dnevno se u svim ehokardiografskim kabinetima u Klinici u Ročesteru uradi preko 500 ultrazvučnih pregleda srca, a sam profesor radi kao „supervizor supervizora“ i kontroliše oko 5060 pacijenata dnevno kojima su rađeni testovi opterećenja. Testovi opterećenja srca se koriste za preciznu dijagnostiku koronarne bolesti srca i omogućavaju da se tačno primijeni odgovarajuća terapija. U Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra se rade testovi opterećenja korištenjem istih protokola, a sada su uvedeni i novi protokoli upravo zahvaljujući boravku prof. dr Ta102

Prof. dr Tamara Kovačević-Preradović

mare Kovačević-Preradović u Mejo klinici. Klinika za kardiologiju UKC RS u Banjaluci koristi savremene napredne ehokardiografske tehnike uključujući STRAIN ehokardiografiju kao i 4 D metode transezofagealne ultrazvučne dijagnostike. Zahvaljući ovim metodama, sada se sa lakoćom mogu dijagnostikovati prethodno nejasna oboljenja srčanog mišića. Kardiolozi Republike Srpske su zajedno sa kardiolozima Srbije formirali 34-ti ogranak Američkog koledža kardiologa te su kao sastavni dio aktivnosti u okviru ogranka naši stručnjaci imali predavanja na prošlogodišnjem kongresu Američkog koledža kardiologa u Nju Orleansu. Na ovogodišnjem kongresu Američkog koledža kardiologa, koji će biti održan u martu u Čikagu, profesorka Kovačević-Preradović će izložiti rezultate naučnog rada na temu povezanosti markera srčanog oštećenja sa poremećenom koronarnom cirkulacijom kod dijabetičara. Ovaj uspješan početak saradnje sa Klinikom Mejo i profesorom Allisonom je rezultat kontinuirane saradnje profesorke Kovačević-Preradović koja je svoju specijalizaciju završila u Švajcarskoj, sa profesorima u Cirihu, gdje je profesor Allison rado viđen gost. Naredni kongres kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, koji će se održati u maju 2020. godine u Banjaluci, će se upravo baviti najnaprednijim dijagnostičkim i terapijskim procedurama i postupcima u kardiologiji. Kongresu će, uz profesore iz Srbije i zemalja okruženja, prisustvovati više uglednih profesora iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

ana 6.12.2019. god. u Sali za sastanke Komore doktora medicine RS održan je sastanak Udruženja doktora urgentne medicine RS (UDUM RS). Sastanku su prisustvovala 42 ljekara, iako su bili pozvani ljekari iz hitnih pomoći svih domova zdravlja u RS, ali neki ljekari iz udaljenih domova zdravlja iz istočnog dijela RS nisu mogli da prisustvuju sastanku zbog opravdanih razloga, jer su bili na svojim radnim mjestima. Prisutni su bili ljekari iz većine domova zdravlja u RS: Šamac, Zvornik, Bijeljina, Gradiška, Doboj, Prijedor, Modriča, Laktaši, Brod, Dubica, Srbac, Petrovo, Mrkonjić Grad, Banjaluka. Pored naših članova UDUM-a RS, sastanku je prisustvovalo i nekoliko direktora iz manjih domova zdravlja: Šamac, Kostajnica, Srbac, Petrovo, ljekari koji rade u hitnim pomoćima u domovima zdravlja RS, kao i savjetnik ministra iz Ministarstva zdravlja doc. dr Severin Rakić. Razlog ovog sastanka je novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS koji je još u izradi i očekuje se da će sljedeće godine biti u javnoj raspravi do konačnog donošenja. UDUM RS je aktivno učestvovao u predlaganju rješenja za poboljšanje organizacije hitnih službi u RS. Prethodno su obavljeni razgovori sa predstavnicima MZSZ RS, kao i sa Odborom za zdravstvo NS RS. Takođe, MZSZ RS je analiziralo rad hitnih službi u RS dostavljanjem anketnog upitnika direktorima domova zdravlja u RS, gdje su bili obuhvaćeni svi aspekti rada hitnih službi od organizacije, broja zaposlenih, broja sanitetskih vozila, opreme kojom se raspolaže, stručnim pitanjima o primjeni protokola i algoritama u hitnim službama, problemima u primopredaji sa referentnim zdravstvenim ustanovama višeg nivoa, kao i sa još mnogo suštinskih pitanja vezanih za oblast hitne pomoći i urgentne medicine. Takođe, MZSZ RS je konsultovalo u oktobru 2019. god. i naše strukovno udruženje koje broji 60 članova, od kojih je 45 specijalista urgentne medicine, a ostalo su doktori medicine koji rade u hitnim pomoćima. UDUM RS je i ranije od 2007. god. predlagao nova zakonska rješenja, ali se tada pa do sada, nisu stvorili realni uslovi za sve prijedloge. Bilo je pomaka u ovoj oblasti, ali nedovoljno. Ove godine UDUM RS je takođe dostavilo svoje prijedloge relevantnim navedenim institucijama, a nakon tih sastanaka imali smo zajedničke zaključke koji svi su bili jednoglasni u zaključku da se oblast urgentne medicine i hitnih pomoći u RS treba po-

N M K

boljšati, a izneseni problemi smanjiti na manji obim. Uglavnom su problemi u radu hitnih pomoći slični, a odnose se na izmjenu normativa i standarda, načine finansiranja, opremljenosti medicinskom opremom i sanitetskim vozilima, posebni uslovi rada za stalno zaposlene u službama hitne pomoći, edukacije osoblja, da se medicinskim tehničarima zakonski omogući da budu vozači sanitetskih vozila, da im se da mogućnost da na terenu mogu da zbrinu vitalne parametre, da se odredi do koliko godina medicinsko osoblje može da obavlja terenski rad, preuzimanje kurseva iz Prve pomoći za vozače motornih vozila pored Crvenog krsta koji sada ima monopol, da taj kurs mogu obavljati i u zdravstvenim ustanovama licencirani ljekari, osnivanje Zavoda za urgentnu medicinu ili hitnu medicinsku pomoć itd. Naime, postoji potreba za osnivanjem Zavoda za urgentnu medicinu, bilo republičkog ili gradskih zavoda, s obzirom na to da nam MZSZ RS dodjeljuje specijalizacije iz urgentne medicine koje su petogodišnje i obavljaju se u inostranstvu, a i Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci je osnovao još od 2000. godine Katedru za urgentnu medicinu koja je bila mala i nije imala obaveznih predmeta, osim praktične nastave u sklopu staža. Sada na našem Medicinskom fakultetu od 2017. godine Katedra za urgentnu medicinu je proširena i obuhvata tri obavezna predmeta na studijskom programu Medicina i jedan izborni predmet na Dentalnoj medicini, a nastavna baza studentima je Dom zdravlja Banjaluka – Služba hitne medicinske pomoći sa edukativnim centrom. Od ove školske godine 2019/2020. godine urgentna medicina je uvedena kao obavezan predmet, što je veoma pohvalno i značajno za ovu oblast, a naše MZSZ RS i visokoškolska institucija Medicinski fakultet su to prepoznali i dali značaj urgentnoj medicini znajući koliko je važno kvalitetno zbrinjavanje vitalno ugroženog pacijenta na prehospitalnom nivou, na čemu smo mi ljekari iz urgentne medicine koji smo uključeni u nastavu veoma zahvalni, a studenti medicine zadovoljni, jer stiču pored teoretskih znanja i praktična iskustva. Naravno, da će se očekivati u narednom periodu veći broj ljekara koji će biti uključen u nastavu i u sticanje akademskih zvanja. Nadamo se da ćemo zajedno sa institucijama koje učestvuju u donošenju novog zakona o zdravstvenoj zaštiti u RS, urgentna medicina naći svoje pravo

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje doktora urgentne medicine RS

Zavod za urgentnu medicinu Inicijativa za osnivanje Predsjednik UDUM-a RS, prof. dr sc. med. Nada Banjac, specijalista urgentne medicine

mjesto i obavljati ulogu što kvalitetnijeg prehospitalnog zbrinjavanja u cilju unapređenja struke, a brže i šire dostupnosti svim građanima u RS. Očekujemo da će u novom Zakonu dati mogućnost osnivanja Zavoda za urgentnu medicinu i lokalnim zajednicama koje to mogu ostvariti, što se posebno odnosi na Grad Banjaluka kao njaveći grad u RS, kulturni, administrativni, sportski, univerzitetski, školski centar, radnika na gradilištima, kao i sve ostalo što se dešava u gradu od raznih velikih događaja tokom godine kada je osim postojećeg broja stanovnika uvijek dodatno prisutno i nekoliko desetina posjetilaca ili dijaspore. Pored toga, i Grad Banjaluka je u svojoj Strategiji razvoja Grada

do 2020. god. naveo potrebu osnivanja gradskog Zavoda za hitnu medinsku pomoć, po ugledu na okruženje, te da će Grad Banjaluka, takođe, uputiti inicijativu relevantnim institucijama da daju podršku tom prijedlogu. Očekujemo da će se stvoriti realni uslovi za poboljšanje nivoa, mjesta i uloge urgentne medicine u većim gradovima osnivanjem Zavoda za urgentnu medicinu ili hitnu medicinsku pomoć, a u manjim mjestima da će se takođe poboljšati ova oblast po svim segmentima pružanja hitnih medicinskih usluga. Takođe, očekujemo da će se mladi ljekari više motivisati da uzmu specijalizaciju iz urgentne medicine, te da će se smanjiti odliv kadrova iz RS.

103

PRVO OBAVJEŠTENJE

Poštovane dame i gospodo,

zadovoljstvo nam je pozvati Vas da učestvujete na

3. Kongresu oftalmologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem

Detalji vezani za kongres i on line registracija dostupni su na sajtu http://www.oftalmolozi.rs.ba/kongres/

Banja Vrućica, 28. do 30. maja 2020. godine

Informacije ćemo ažurirati kako se bude približavao datum održavanja kongresa, o čemu ćete biti pravovremeno obaviješteni. Ukoliko su Vam potrebne neke dodatne informacije možete nas kontaktirati.

INFO BILTEN

Predstavljanje kardiohirurškog operacionog bloka

Posjeta kardiohirurga sa Dedinja

rof. dr Miodrag Perić, specijalista kardiohirurgije i upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, prof. dr Siniša Jagodić, kardio-anesteziolog i načelnik Odjeljenja za anesteziju Klinike za anesteziju i intenzivno lečenje Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, kao i Jelena Ćirković, instrumentarka u medicinskom bloku ove ustanove, boravili su u posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Tom prilikom, uvaženi gosti iz Beograda, zajedno sa rukovodstvom UKC RS i ljekarima, obišli su operacioni blok Kardiohirurgije UKC RS izgrađen po svjetskim standardima te javnosti Republike Srpske predočili organizaciju najsavremenijih operacionih sala, instrumentarij i operacione setove, a eminentni stručnjaci Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ najavili su i svoj budući angažman u UKC. Dr Nikola Šobot, načelnik Kardiohirurgije UKC RS, istakao je da će se hirurški timovi

106

formirati sa kolegama iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ iz Beograda te dodao da je cilj obavljanje oko 500 kardiohirurških operacija godišnje. Naglasio je da je Klinika za kardiologiju UKC RS vrhunska, svijetla tačka u regionu te da će logistički biti na raspolaganju Kardiohirurgiji. Generalni direktor UKC RS prof. dr Vlado Đajić izjavio je da je plan bio da Kardiohirurgija počne sa radom u martu, ali da se mora sačekati na tendere i da ne treba žuriti, jer je bezbjednost pacijenata na prvom mjestu. Istakao je da se u ovim najsavremenijim operacionim salama piše istorija našeg zdravstva i istorija Republike Srpske te da se uskoro počinje sa izvođenjem kardiohirurških procedura, što predstavlja veliki uspjeh svih nas. Upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, specijalista kardiohirurgije prof. dr Miodrag Perić naglasio je da saradnja između ove dvije zdravstvene ustanove traje decenijama. Dodao je da je saradnja uvijek bila besprijekorna te da otvaranje Kardiohirurgije UKC RS predstavlja krunu te saradnje. Prema njegovim riječima, otvaranje Kardiohirurgije podrazumijeva velika očekivanja javnosti, a svi koji će ovdje raditi biće pod velikom lupom, jer se očekuju izvanredni rezultati. Dr Siniša Jagodić, kardioanesteziolog, rekao je da je oduševljen i da je ovo jedan od najljepših operacionih blokova koje je vidio. Istakao je da je oprema zadovoljavajuća te da će i najteže

kardiohirurške procedure moći da se izvedu na potpuno bezbjedan način. Prof. dr Boško Radomir, specijalista anesteziologije, izjavio je da je presrećan zbog saradnje sa klinikom iz Beograda u kojoj je napravio prve korake u ovom poslu. Rekao je da će ova ustanova omogućiti UKC RS da se formiraju timovi te da je cilj da se što prije počne sa samostalnim radom. Uz podršku Vlade Republike Srpske i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS, Kardiohirurgija koja je trebalo da bude izgrađena po principu javno-privatnog partnerstva, biće isključivo u vlasništvu Univerzitetskog kliničkog centra. Kardiohirurgija je smještena u objektu Južno krilo UKC RS na prvom spratu, i prostire se na površini od oko 1.500 metara kvadratnih. Odjeljenje će se sastojati od četiri operacione sale (grudna, vaskularna te dvije kardiohirurške sale) te svih potrebnih pratećih ambulanti i prostora za pripremu i oporavak pacijenata. Intenzivna njega broji šest, a Odjeljenje 13 kreveta. Nakon izgradnje, opremanja i puštanja u rad Kardiohirurgije, naši pacijenti neće morati da odlaze u inostrantvo gdje su dugačke liste čekanja kako bi bili podvrgnuti složenim operativnim zahvatima iz ove oblasti, a samim tim smanjiće se troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja RS, kao i troškovi porodica pacijenata.

INFO BILTEN

U Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

Savremena operativna procedura iz hirurgije rektuma

jekari Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, zajedno sa prim. dr Goranom Ivićem iz Opšte bolnice Sremska Mitrovica, uspješno su izveli savremenu operativnu proceduru – TEM - transanalnu endoskopsku mikrohirurgiju rektuma. Riječ je o operativnoj proceduri endoskopske mikrohirurške ablacije tumora završnog debelog crijeva, koja se radi specijalno prilagođenim instrumentima i predstavlja kombinaciju endoskopske i laparoskopske hirurgije. Ovaj operativni zahvat je minimalno invazivna procedura koja je bezbjedna za pacijenta i omogućava da se brzo oporavi za razliku od klasične hirurgije kada je postooperativni oporavak znatno duži.

Dr Goran Ivić je rekao da su ovom savremenom tehnikom operisali 58-godišnjeg pacijenta koji je imao benignu promjenu na rektumu veličine 11 puta 9 centimetara, a operacija je trajala dva sata. On je naglasio da je TEM metoda koja služi za uklanjanje benignih promjena na rektumu koje gastroenterolozi ne mogu ukloniti prilikom kolonoskopije. Koristi se i kod drugih stanja kao što su rani oblici malignih promjena rektuma. Istakao je da ova minimalno invazivna metoda najveći beneﬁt ima za pacijenta, jer pacijent nakon operacije nema bolove i ubrzava se proces oporavka te se već poslije dva dana otpušta kući. Ovom prilikom apelovao je na sve gastroenterologe i hirurge koji imaju takve pacijente da ne izvode velike operacije koje mogu da imaju veliki broj postoperativnih komplikacija i mortaliteta te dodao da se ova savremena metoda radi u lokalnoj anesteziji. Izrazio je zadovoljstvo što je imao priliku da radi u UKC RS, jer je u pitanju izvanredno opremljen klinički centar, koji zadovoljava sve evropske standarde. Dr Ozren Kordić, načelnik Službe operativnih sala UKC RS, rekao je da je u ovladavanju ovakvim zahvatima važno mentorstvo iskusnog hirurga te da je dr Ivić lider u toj oblasti. Prema

njegovim riječima, saradnja će se nastaviti i dalje, kadar UKC RS će se edukovati kako bismo kasnije bili u prilici da ovakve zahvate izvodimo i samostalno. On je objasnio da sama procedura donosi dobrobiti jer se zahvat vrši lokalno kroz analni otvor, a pacijentu se ne otvara trbuh. Dr Slobodan Hajder, pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove UKC RS, rekao je da je u okviru rekonstrukcije i opremanja UKC RS nabavljena i savremena oprema, a dio te opreme je juče prvi put pušten u funkciju prilikom ove operativne procedure. Naglasio je da je operacija protekla uredno te da dr Ivić jedini u regionu vrši ovu vrstu operativnog liječenja tumora završnog dijela debelog crijeva.

U Službi za vaskularnu hirurgiju UKC RS

Izvedena rizična resekcija trbušne aorte

Službi za vaskularnu hirurgiju UKC RS 21.1. 2020. godine izvedena je rizična operacija aneurizme trbušne aorte uz prisustvo vrlo rijetke pojave potkovičastog bubrega kod pacijenta. Ovakva pojava se javlja jednom u 500 slučajeva novorođene djece i u mnogim slučajevima ta pojava i ne bude otkrivena. Tek nakon nastalih komplikacija kod pacijenta otkrije se ovakva anomalija, što je bio slučaj kod navedene operacije. Vrlo rizičan i kompleksan operativni zahvat izveden je prvi put u našoj ustanovi. Prema riječima načelnika Službe doc. dr Milanka Maksića bubrezi u ovom slučaju gube svoju uobičajenu anatomiju gdje bubreg liči na pasulj, nego je evidentno spajanje dva bubrega, u ovom slučaju donjim dijelom što anatomski podsjeća

na potkovicu, a kompleksnost samog operativnog zahvata je bila u tome što je sama aneurizma bila iza takvog bubrega. Operacija je protekla uspješno. Pacijent Milan Martinović (1949) iz Teslića je nakon operacije sedmi dan otpušten iz bolnice, a postoperativni tok je protekao bez ikakvih komplikacija. Tim koji je učestvovao u izvođenju ove procedure činili su operater doc. dr Milanko Maksić, načelnik Službe za vaskularnu hirurgiju UKC RS, specijalista opšti hirurg i supspecijalista vaskularni hirurg te asistenti dr Slobodan Šormaz, dr Aleksandar Košpić, dr Srđan Gostić, anesteziolog dr Bojan Tomanić, specijalista anesteziologije sa reanimatologijom i instrumentarke Danka Kljajić i Biljana Bojić.

Zahvaljujući stručnosti našeg medicinskog kadra u Službi za vaskularnu hirurgiju UKC RS ovakve i slične rizične operativne zahvate će biti moguće izvoditi u našoj ustanovi. Naši pacijenti više neće morati da odlaze u druge zdravstvene centre u regionu kako bi ih obavili. Samim tim rizik po život pacijenta će biti minimalan, smanjiće se troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja RS, kao i troškovi porodica pacijenata. 107

INFO BILTEN

Eminentni stručnjak iz Slovenije

Doc. dr Rihard Trepše

riznati svjetski i evropski stručnjak iz Slovenije doc. dr Rihard Trepše, predsjednik Evropskog udruženja za koštano-zglobne infekcije, boravio je u stručnoj posjeti Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Tokom boravka doc. dr Trepše je sa našim hi-

rurzima iz Klinike za ortopediju i traumatologiju uradio vrlo komplikovan operativni zahvat revizije proteze koljena nakon infekcije. Doc. dr Rihard Trepše je nakon operacije rekao da su trenutno u ortopediji najveći problem komplikacije, a to je i ono što pacijenti i ljekari

najmanje vole. Kako je istakao, za ortopediju je prvi prioritet da se komplikacije spriječe ako je to ikako moguće i ako se to, ipak, dogodi da postoji znanje o načinu na koji se komplikacije liječe. Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS, rekao je da naša ustanova ima izvanredan kadar, ali da se i dalje radi na stručnom usavršavanju iz oblasti ortopedije i traumatologije. Izrazio je radost zbog sve češće saradnje naših ljekara sa kolegama iz regiona i najavio nastavak edukacija našeg osoblja i saradnju sa drugim zdravstvenim ustanovama. Dr Nikola Bojić, načelnik Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC RS, rekao je da je ova posjeta pokazatelj da ova Klinika ne miruje, nego nastavlja kontinuirano usavršavanje ljudi koji rade u Klinici. UKC RS ima takvu opremu koja može da nas natjera samo da radimo više i bolje, rekao je on i dodao da ova Klinika ne zaostaje za svjetskom ortopedijom, odnosno da su procenti postoperativnih komplikacija ispod svjetskog prosjeka. Dr Dejan Ćurlik, šef Odjeljenja za ortopediju UKC RS, rekao je da su pripreme za operaciju trajale duže od pola godine. Operisana pacijentkinja imala je tri operacije do sada, pripremana je dugi period i liječenje ovakvih pacijenata zahtijeva multidisciplinaran pristup, što je sve uspješno savladano.

Pokloni gradonačelnika i Komercijalne banke

Za prvorođenu bebu u Banjaluci u 2020. godini

radonačelnik Banjaluke Igor Radojičić uručio je zlatnik i 1.000 KM prvorođenoj bebi u 2020. godini sa područja Banjaluke Angelini Simović, dok su predstavnici Komercijalne banke uručili štedni ulog u iznosu od 500 KM na dječjoj cvrčak štednji. Prva Banjalučanka u 2020. godini rođena je dva minuta iza ponoći i treće je dijete u toj porodici. Gradonačelnik je ovom prilikom izjavio da svoj rođenoj djeci i njihovim porodicama želi da 108

ne samo u ovoj godini, već i u svom odrastanju žive u jednom lijepom i uređenom gradu, u dobroj Republici, da obiđu svijet i da sve što je dobro donesu sa sobom nazad i vrate se svom gradu. On je dodao da Gradska uprava već tri godine ﬁnansira sve zahtjeve s ispunjenim postojećim uslovima za vantjelesnu oplodnju i da se razmišlja o tome da uslovi budu još ﬂeksibilniji kako bi mogao konkurisati veći broj lica. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić rekao je da je ovaj čin jedna u nizu dobrih aktivnosti Gradske uprave na čelu sa gradonačelnikom Radojičićem, ističući da on nema samo materijalnu vrijednost, već i emotivnu i psihološku. Prof. dr Đajić je poručio da je bitno da i majke i djeca shvate da imaju podršku i grada i rukovodstva Republike Srpske. Član Uprave Komercijalne banke Banjaluka Siniša Smiljanić naveo je da ta banka nastavlja tradiciju darivanja prvorođene bebe i daje svoj doprinos natalitetu.

Kao predsjednik Fondacije “Djeca nam se rađala” prof. dr Vlado Đajić zahvalio se Komercijalnoj banci i na ranijoj donaciji od 2.000 KM toj fondaciji, uz očekivanje da će pronatalitetnim aktivnostima vlasti Srpske i ove fondacije biti više novorođenih u Srpskoj u ovoj godini. Dežurni ljekar u Klinici za ginekologiju i akušerstvo dr Vladimir Perendija naveo je da je beba Angelina teška tri kilograma i 580 grama, duga 52 centimetra i da je ocijenjena visokom ocjenom, dodajući da je u novogodišnjoj noći rođeno četiri djevojčice i jedan dječak. Angelinina majka Sanja Simović navela je da je porod protekao odlično i brzo i izrazila zahvalnost doktorici Aleksandri Rodić koja je izvela sve tri njene trudnoće do kraja, kao i ostalom osoblju koje je učestvovalo u porodu. Angelina Simović je treće dijete u porodici, a njena majka joj je poželjela da bude prva u svemu.

INFO BILTEN

nim direktorom prof. dr Vladom Đajićem. Poželio je svim prisutnima da i dalje budu uspješni u svom poslu, a to je spasavanje ljudskih života. Ovom prilikom se zahvaljujemo sponzorima koji su podržali da se ova nezaboravna i jedinstvena proslava izrealizuje, a to su “Vitinka” Banjaluka, “Nektar” pivo, Mesna industrija „Tulumović“, “Catering King”, Svadbeni salon Fil Mar, Svadbeni salon “Speed”, Sportski centar „Borik“, Sportska dvorana „Centar“, Pekara „Maletić“, “Tropic” Banjaluka i Grad Banjaluka.

Uz Halida Bešlića

Proslava Nove godine

iše od 2000 radnika Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske proslavilo je Novu godinu uz muziku i pjesmu najveće zvijezde narodne muzike Halida Bešlića u Sportskoj dvorani “Centar”. Proslavu koja je na jednom mjestu okupila radnike najveće i najznačajnije zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj organizovao je generalni direktor prof. dr Vlado Đajić u znak zahvalnosti svojim zaposlenima za uspješno poslovanje i postignute rezultate u godini koja je na izmaku. Prilikom obraćanja svim prisutnim, prof. dr Vlado Đajić je još jednom naglasio da su zaposleni u UKC RS najvažniji resurs koji ovu usta-

novu i čini najboljom u regionu. On je istakao da UKC RS ima veliku podršku struktura vlasti RS i predsjedavajućeg Predsjedništva BiH gospodina Milorada Dodika koji je prisustvovao proslavi sa radnicima našeg kolektiva. U bogatom muzičkom program, pored najpopularnije muzičke zvijezde Halida Bešlića, učestvovali su estradna umjetnica Romana Panić, bend „Trio In“ iz Doboja, estradna umjetnica Sanja Đorđević kao i jedinstveni bend naše ustanove. Gospodin Halid Bešlić prilikom obraćanja je rekao da mu je drago što vidi veliki broj ljudi koji su se odazvali pozivu Uprave na čelu sa general-

109

INFO BILTEN

Arie Livne:

Možemo biti ponosni na UKC RS

niverzitetski klinički centar Republike Srpske ima izvanredne ljekare i može da parira bilo kom svjetskom kliničkom centru.

Rekao je ovo Arie Livne, savjetnik Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH i počasni predsjednik Jevrejskog kulturnog centra u Banjaluci, danas u posjeti UKC-u RS, gdje se već tri godine liječi na Klinici za onkologiju. “Kada sam u razgovoru sa dva cenjena profesora u Izraelu pitao da li lekari u Banjaluci znaju manje od onih u Izraelu, oni su rekli: ‘Ne, lekari u UKC RS znaju isto što i mi’”, kazao je Livne. Dodao je da UKC RS u zadnje dvije godine, pored stručnog kadra, ima i najnoviju tehnologiju. “Medicina je svugde u svetu skupa zabava i mislim da možemo ovde u RS biti zadovoljni i ponosni na UKC RS. Dok god budem živ, dolaziću iz Jerusalima u Banjaluku na lečenje”, poručio je Livne. Na pitanje šta je tajna dugovječnosti, Livne koji ima 99 godina, kaže da je to sreća. Radmila Rašeta, onkolog sa Klinike za onkologiju UKC RS, izrazila je zadovoljstvo što je bila glavni onkolog Livneu te dodala da ova klinika

raspolaže najsavremenijim dijagnostičkim i terapijskim pretragama. “Naši pacijenti nisu zakinuti za speciﬁčno onkološko liječnje u odnosu na ostale pacijente u regionu”, rekla je Rašeta. Dodala je da je Livne nekoliko puta, tokom tri godine liječenja, hospitalizovan na ovoj klinici te da je bolest u regresiji. Goran Marošević, radijacioni onkolog iz Centra za radioterapiju Banjaluka, rekao je da se Livne liječio u ovom centru savremenom radioterapijom. “Onkološko liječenje podrazumijeva multidisciplinarni tim, a naš centar liječi pacijente zajedno s klinikama UKC RS”, rekao je Marošević. Istakao je da je Livne dokaz da se adekvatnim multidisciplinarnim liječenjem mogu liječiti pacijenti u starijoj životnoj dobi. Vlado Đajić, generalni direktor UKC RS, rekao je da ovaj klinički centar zadovoljava sve kriterijume koji imaju svi svjetski centri. “Nabavili smo najsavremeniju opremu i u zadnje dvije godine više od 200 ljekara je bilo na edukacijama u Americi i Evropi, a isto toliko doktora iz drugih zemalja je kod nas bilo u radnoj posjeti, gdje su zajedno s našim ljekarima radili na složenim operativnim zahvatima”, rekao je Đajić. A.M.

Uz korištenje HIPEC procedure

Izvedena totalna pelvična evisceracija

ana 27. decembra 2019. godine u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske po prvi put je uz korištenje HIPEC procedure (hipertermičke intraperitonealne hemioterapije) urađeno multiorgansko odstranjenje organa male karlice i abdomena zbog uznapredovalog maligniteta karlice (totalna pelvična evisceracija). Ovaj složeni zahvat zapravo podrazumijeva dvije procedure. Prva je hirurška i odnosi se na odstranjenje svih vidljivih malignih tumorskih promjena u abdomenu i maloj karlici ( u ovom konkretnom slučaju urađeno je odstranjenje mokraćne bešike, jajnika i jajovoda, materice i vagine u cjelosti sa spoljašnjim ženskim genitalijama, debelog crijeva i anusa i pripadajućih limfnih žli-

jezda). Druga procedura podrazumijeva tretiranje trbušne i karlične šupljine zagrijanim citostatskim rastvorom (HIPEC). Sama povišena temperatura omogućava bolji ulazak citostatika u maligne ćelije (debljina tkiva do 4 mm), a istovremeno se ordinira do 25 puta veća koncentracija citostatika nego što bi bilo moguće da se ordinira intravenski. Djelotvornost ove procedure najviše se ogleda u tome što su petogodišnje preživljavanje i potpuno izlječenje povećani za tri puta i koristi se isključivo za uznapredovale jasno indikovane maligne tumore male karilice i trbušne šupljine. Zahvaljujući rukovodstvu UKC RS na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem i načelniku Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju doc. dr Zoranu Aleksiću, ova procedura od sada će se redov-

no izvoditi u našoj ustanovi. Naši pacijenti neće morati da odlaze u region kako bi bili podvrgnuti ovom izuzetno skupom složenom zahvatu, a samim tim smanjiće se troškovi Fonda zdravstvenog osiguranja RS, kao i troškovi porodica pacijenata. Tim koji je učestvovao u izvođenju ove procedure čine dr Dragan Tomić, vođa tima i specijalista opšte hirurgije, dr Nikica Andromako, asistent glavnog operatera i specijalista opšte hirurgije, dr Dušan Todić, specijalista urologije, dr Andrija Baničević, specijalista ginekolog, dr Dragan Vuković, specijalizant opšte hirurgije, dr Marija Krunić, specijalista anesteziologije, dr Siniša Mirković, specijalista anesteziologije, dr Branka Doder, specijalizant anesteziologije, dr Saša Jungić, specijalista onkologije, dr Jelena Berendika, specijalizant onkologije, Dijana Sladojević, anestetičarka, Mira Raca, glavna sestra Službe operacionih sala, Jovan Filipović, perfuzionista, te instrumentarke Mirjana Barišić, Cvijeta Dulić, Dragana Đorđević, Vera Čamber. Pacijentkinja koja je 1972. godište, otpuštena je 14. postoperativnog dana na kućno liječenje (10. januara), a postoperativni tok je protekao bez ikakvih komplikacija. Info Bilten pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

110

INFO VIJESTI

organizaciji Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i Donorske mreže Bosne i Hercegovine 19. 12 2019. je na Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla održan okrugli sto na temu “Transplantacija solidnih organa nakon moždane smrti – teškoće, dileme i prijedlozi za unaprjeđenje”. Organizatori su istakli da je cilj sastanka utvrditi smjernice za unaprjeđenje procesa transplantacije organa i tkiva i povećanje broja donora nakon utvrđene moždane smrti. Donorska mreža Bosne i Hercegovine je na stanovištu da ljudi iz struke trebaju iznijeti probleme sa kojima se susreću u ovom teškom poslu, te zajednički diskutovati o mogućnostima prevazilaženja istih. Akcenat je stavljen na anesteziologe, odnosno intenziviste i bolničke transplantacijske koordinatore. Prema riječima prof. dr. Vahida Jusufovića, direktora Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, u ovoj ustanovi transplantacije se rade unazad 20 godina, ali u posljednje tri godine primijećena je stagnacija, te u tekućoj godini nije urađena nijedna kadaverična transplantacija. “Moramo podići kompletnu društvenu svijest o značaju transplantacija i kadaveričnih transplantacija. Zakonski okviri u BiH su slični zakonskim okvirima o transplantacijskoj medicini u Hrvatskoj ili Austriji i nigdje se ne mogu organi uzeti bez saglasnosti porodice. Tako da nije sve do zakonskih okvira. Mi kao društvo moramo uzeti odgovornost, mora postojati interakcija. Veliki broj ljudi potpisuje donorske kartice, ali nema rezultata”, istakao je prof. dr. Jusufović i dodao da se nada da će Federalno ministarstvo zdravstva formirati komisiju koja će napraviti planove i smjernice za unapređenje transplantacijske medicine. 112

UKC Tuzla, Okrugli sto na temu:

Transplantacija solidnih organa nakon moždane smrti Dr. Ljiljana Pavlović, direktorica Centra za transplantaciju Ministarstva zdravstva FBiH, je rekla da je današnji sastanak organizovan sa ciljem da ljekari koji se bave transplantacijskom medicinom u BiH iznesu probleme sa kojima se suočavaju, te daju prijedloge i donesu zaključke na osnovu kojih će Centar za transplantaciju donijeti smjernice za 2020. godinu. Prema njenim riječima, u tekućoj 2019. godini zabilježen je nizak postotak urađenih transplantacija sa živih donora, dok kadaveričnih transplantacija nije ni bilo. Plan Centra je napraviti što bolju i što češću saradnju, kako između medicinskih centara, tako i sa Udrugama oboljelih i transplantiranih, te Donorskom mrežom BiH. Prema riječima načelnika Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju UKC Tuzla, prof. dr. Semira Imamovića u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, u 2019. godini, je utvrđeno šest moždanih smrti, ali nije postojala saglasnost porodice za dobrovoljnim darivanjem organa. Prof. dr. Imamović je naglasio i značaj bolničkih koordinatora za transplantaciju kod utvrđivanja moždane smrti. Prema njegovim riječima, bol-

nički koordinator je uključen u cjelokupni proces utvrđivanja moždane smrti, od pronalaska potencijalnog donora, do njegovog smještaja u Jedinicu intenzivne terapije gdje se potvrđuje dijagnoza i sprovodi utvrđivanje moždane smrti. Predsjednica Donorske mreže BiH, prof. dr. Halima Resić je naglasila značaj Donorske mreže, ali i medija u podizanju svijesti javnosti o značaju darivanja organa. Ona je istakla da Donorska mreža BiH nije dio zdravstvenog sistema i da se aktivnosti Donorske mreže zasnivaju isključivo na entuzijazmu aktivista, te se nada da će Federalno ministarstvo zdravstva prepoznati značaj i ulogu Donorske mreže te pružiti podršku pri realizaciji njihovih aktivnosti. Okrugli sto je završen zaključcima da je potrebno kontinuirano raditi na edukaciji stanovništva u smislu promicanja pozitivnog stava o doniranju organa. Intenzivirati saradnju između kliničkih centara/bolnica u cilju prihvaćanja transplantacijskog programa kao prioriteta u radu, kao i saradnju svih centara sa Centrom za transplantacijsku medicinu Federalnog ministarstva zdravlja kako bi se pravovremeno uočili i prevazišli problemi.

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, u proteklih sedam dana urađena je multivisceralna eksplantacija organa (jetra i dva bubrega). Multidisciplinarni timovi UKC Tuzla obavili su transplantaciju jetre i jednog bubrega, dok je drugi bubreg transplantiran pacijentu u UKC Sarajevo. Eksplantaciju i transplantaciju su obavili timovi Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, uz suporta pri transplantaciji jetre od strane dr. Danka Mikulića iz Klinike za hirurgiju Kliničke bolnice „Merkur“ iz Zagreba. Postoperativni tok kod transplantiranih pacijenata protiče očekivano. Svi pacijenti su stabilnog zdravstvenog stanja. Uz transplantacioni tim Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju Klinike za hirurgiju i Klinike za urologiju veliki doprinos su dali i stručni timovi Klinike za interne bolesti, Klinike za neurologiju, Poliklinike za laboratorijsku dijagnostiku, Poliklinike za transfuziologiju, Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, Bolnič-

INFO VIJESTI

UKC Tuzla

Urađena nova transplantacija organa ciju matičnih ćelija hematopoeze prof. dr. Aide Arnautović-Ćustović procedura primjene autologne transplantacije matičnih ćelija hematopoeze protekla je uredno, posttransplantacioni period protiče bez komplikacija, a pacijenti se osjećaju dobro”. Transplantacija koštane srži (alogene i autologne transplantacije matičnih ćelija hematopoeze) se u JZU UKC Tuzla provodi kontinuirano od 2004. godine. ke apoteke i Zavoda za psihološku i socijalnu zaštitu. Također, u proteklih mjesec dana, urađene su dvije autologne transplantacije koštane srži/matične ćelije hematopoeze (MĆH). Prema riječima načelnika Klinike za hematologiju i transplanta-

UKC Tuzla, Edukativni tečaj

Ultrazvučna dijagnostika srca

organizaciji Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla i Ljekarske komore TK 27. januara je počeo Edukativni tečaj ultrazvučne dijagnostike srca. Ovaj oblik individualnog usavršavanja namijenjen je ljekarima koji žele pod stručnim nadzorom steći neophodno znanje i vještinu za samostalno korištenje ultrazvučne dijagnostike srca. Pod stručnim nadzorom mentora, polaznici će se upoznati sa najnovijim saznanjima u primjeni ultrazvučne dijagnostike. Od polaznika se u toku trajanja tečaja zahtijeva samostalno izvođenje ultrazvučnih pregleda, njihova interpretacija, korelacija sa kliničkom slikom i vođenje evidencije pod nadzorom mentora. Voditelj tečaja je prof. dr. med. sc. Zumreta Kušljugić, pomoćnik direktora za nastavu i naučnoistraživački rad JZU UKC Tuzla, i predsjednik Udruženja

kardiologa u BiH. Predavači su uvaženi stručnjaci u ovoj oblasti: Prof. dr. med. sc. Zumreta Kušljugić, prof. dr. med. sc. Fahir Baraković, prof. dr. med. sc. Hidajeta Begić, doc. dr. med. sc. Mugdim Bajrić, dr. Elnur Smajić, mr. med. sc. dr. Mediha Selesković, te doc. dr. sc. Nihad Mešanović, dipl. ing. elektrotehnike. U održavanje praktične nastave (vježbi) angažovani su: Prof. dr. med. sc. Zumreta Kušljugić, prof. dr. med. sc. Fahir Baraković, doc. dr. med. sc. Amira Bijedić , dr. Elnur Smajić, mr. med. sc. prim. dr. Indira Karamujić, dr. Mirsad Selimović, dr. Mediha Selesković, dr. Jasminka Ibrahimović i dr. Irma Bijedić. Edukativni tečaj ultrazvučne dijagnostike srca održaće se u periodu od 27. januara do 21. februara 2020. godine. Završni ispit planiran je za 21. februar 2020. godine.

Klinika za dječije bolesti UKC Tuzla

Treća godišnjica Odjeljenja za hematologiju i onkologiju

prisustvu predstavnika Udruženja PIPOL, menadžmenta UKC Tuzla, zdravstvenog osoblja Klinike za dječije bolesti, pacijenata i predstavnika medija 16 decembra 2019. godine je obilježena treća godišnjica otvaranja Odjeljenja za hematologiju i onkologiju na Klinici za dječije bolesti. Udruženje porodica i prijatelja djece oboljele i izliječene od leukemije i drugih malignih bolesti PIPOL, Univerzitetski klinički centar Tuzla i veliki broj društveno odgovornih lica prije tri godine je realizovalo projekat adaptacije i rekonstrukcije Odjeljenja za hematologiju i onkologiju na Klinici za dječije bolesti. S ciljem prezentacije postignutih rezultata Odjeljenja prisutnima su se obratili: ministrica zdravlja TK dr. Dajana Čolić, direktor UKC Tuzla prof. dr. Vahid Jusufović, šef Odjeljenja za hematologiju i onkologiju prim. dr. Amila Latifagić i predsjednica Udruženja PIPOL Amra Saračević. Prema riječima prim. dr. Amile Latifagić na ovom odjeljenju godišnje se hospitalizira oko 20 pacijenata zbog oboljenja kao što su leukemije, tumori centralnog nervnog sistema i dr maligniteti. Liječenje ovih pacijenata traje oko dvije godine, a praćenje pet do 10 godina, ovisno o stepenu i vrsti oboljenja. Prema njenim riječima, na godišnjem nivou, registruje se oko 15 novootkrivenih slučajeva uzrasta od novorođenčeta do 15 godina. Najmlađi pacijent je imao tri mjeseca. Prim. dr. Latifagić je također rekla da prema statističkim podacima Klinike u posljednjih deset godina najčešće se javljaju akutne leukemije, dok ih prate tumori centralnog nervnog sistema i tumori limfnih žlijezda.

113

INFO VIJESTI

In memoriam

Prof. dr Slobodan Janković (1935 -2019) Prof. dr Slobodan Janković, ljekar, humorista i književnik, preminuo je u Banjaluci 11.12.2019. god. Rođen je 1935. u Vrbljanima, nekada opština Ključ, sada Ribnik, Republika Srpska. Gimnaziju je završio u Banjaluci, Medicinski fakultet u Beogradu. Diplomirao je 1962. godine. Počeo je raditi kao ljekar u Ključu kao upravnik Doma zdravlja, a zatim u Laktašima kao upravnik Zdravstvene stanice Laktaši. Specijalizaciju iz pneumoftiziologije je završio je 1972. godine. Dolaskom u Regionalni medicinski centar u Banjaluci 1974 god. postavljen je za šefa Pulmološkog odsjeka pneumoftiziološke službe, zatim načelnika Klinike za plućne bolesti, a jedno vrijeme je radio kao upravnik OUR-a Interna medicina. Zvanje primarijusa je stekao 1979. god. Magistrirao je 1984. godine, a doktorirao 1986. Bio je vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Banjaluci na Katedri interne medicine kao i predsjednik Uređivačkog odbora u izradi Monografije “Univerzitetski klinički centar Republike Srpske” i autor priloga “Klinika za plućne bolesti”. U toku svoje ljekarke karijere napisao je i objavio oko 40 stručnih i 10 naučnih radova u medicinskim časopisima. Prof. dr Slobodan Janković je zbog svog rada, odnosa prema poslu i svojim službenicima bio neizmjerno cijenjen i voljen kako kod svojih pacijenata, tako i od višeg i srednjeg stručnog kadra, od svih radnika na Klinici. Usmjerio je stručno kretanje i stvorio poseban kodeks ponašanja, a kao rezultat toga danas na Klinici za plućne bolesti imamo izvanredan kadar, ljubazno i stručno osoblje koje je vrijedno poštovanja od svih, a naročito pacijenata koji sa povjerenjem pristupaju liječenju. Još u toku studija počeo se baviti pisanjem i sarađivao je sa mnogim poznatim novinarskim kućama. Pisao je ozbiljne članke i književne kritike, ali je vrlo često koristio svoj smisao za humor te pisao aforizme i humoreske. U toku svog 60-godišnjeg književnog rada objavio je 57 beletrističkih djela, među njima brojne zbirke pripovjedaka, humoreski i aforizama, kao i romane za djecu i odrasle. Nekoliko godina bio je predsjednik Udruženja književnika Republike Srpske - Podružnica Banjaluka. Humorističko-satiričko stvaralaštvo Slobodana Jankovića je znatno obogatilo srpsku i balkansku književnu satiru. Posebna vrijednost Jankovićevih knjiga ogleda se u sadržaju, formi, jeziku, stilu, predočenim mislima i idejama, kao i u etičkim stavovima i humanističkim i moralnim porukama. Slobodan Janković je zastupljen u antologijama srpske pripovijetke, antologijama savremene satire i antologijama srpskog, bosanskohergovačkog i svjetskog aforizma. Književna zajednica “Vaso Pelagić”iz Banjaluke proglasila ga je najboljim satiričarem za 2000. godinu. Časopis za humor i satiru “Nosorog” dodijelio mu je nagradu “Nosorog prvog reda” za 2004. godinu, a u 2015. godini isti časopis ga je proglasio najboljim satiričarem u Republici Srpskoj. Godine 2007. dobio je prvu nagradu na Prvom međunarodnom konkursu za aforizme “Milovan Ilić-Minimaks” u Veterniku. Aforizmi su mu prevođeni na ruski, njemački, makedonski, bugarski, engleski i španski jezik. Za roman “Mrlja na suncu”dobio je nagradu “Dnevnika” iz Novog Sada. Roman “Čovjek nešto skriva” nagrađen je u Beogradu. Dobio je više nagrada Ministarstva za prosvjetu i kulturu Republike Srpske. Za roman “Portret jedne Anđele”osvojio je nagradu Fondacije “Dragojlo Dudić” u Beogradu. Roman “Bolnički čovjek” je proglašen za najbolju objavljenu knjigu u 2006. godini u Banjaluci i dobio je prestižnu nagradu grada Banjaluke i Podružnice pisaca Banjaluka, a bio je nominovan i za NINovu nagradu. Roman “Milandor” dobio je prvu nagradu za 2007. godne na konkursu u Beogradu. Godine 2010. Fondacija “Dragojlo Dudić”je nagradila rukopis romana “Pomrčina”. Nagradu “Petar Kočić” “Za doprinos srpskoj pisanoj riječi u Kočićevom slobodarskom duhu” dobio je 2014. godine. Odlikovan je Ordenom predsjednika Republike Srpske Njegoš III reda za priznati dugogodišnji rad u zdravstvu i književnom stvaralaštvu. Sahranjen je u Banjaluci 14.12.2019. godine.

114

elika gromada zlata odvojila se od svoje stijene i otplovila rijekom sudbine u svoj nepovrat. To je ona zvijezda na banjalučkom nebu koja je najljepše sijala. To je onaj sjaj u kojem je i autor ovih rečenica prepoznavao lik u zvjezdanom sjaju, lik ljekara, specijaliste za plućne bolesti, univerzitetskog profesora, lik sjajnog romansijera, pripovjedača, aforističara, lik Slobodana Jankovića. Ko se nije sretao i družio sa ovakvim piscem, taj je bio siromašniji za lijep i ugodan razgovor. Slobodan je u svojim, tek usputnim pošalicama stvarao u svom društvu takvu atmosferu da bi čovjek i u nevolji morao da manje misli na ikakve svoje probleme. Slobodan Janković je prošlog vijeka, još u onim sedamdesetim godinama sa svojim humorističkim tekstovima zasijao svim prostorima Jugoslavije. Aforističar Slobodan, pa Slobodan. I autor ovih rečenica se sretao sa njim u programima mnogih jugoslovenskih radiostanica. Na programima Radio Beograda, Radio Sarajeva i programima Radio Banjaluke, a da se lično nije poznavao sa njim. Sretao se na stranicama „Ježa“ i svih „Ježevih” izdanja, kao i na stranici banjalučkog „Glasa“. Onda kada su ove novine njegovale krajiški humor, kada se Slobodan Janković sa porodicom doselio u Banjaluku, tada su Banjalučani imali priliku da se sretnu sa čovjekom koji „iz rukava“ prosipa aforizme i druge literarne šaljive priče. To kako je ovaj literarni stvaralac pisao romane i priče, to je bio takav stvaralački proces u kontunuitetu iza kog su nastajala veoma lijepa i dopadljiva književna djela. Opus ovog literate je toliko obiman da to prestavlja čuđenje i zbog toga što je Slobodan istovremeno pisao i stručna djela. Čitaoci njegove beletristike znaju da je napisao 58 umjtničkih djela. To su romani, zbirke priča i zbirke aforizama, a koliki je broj stručnih knjiga ostavio iza sebe to znaju samo medicinski radnici, njegove radne kolege u zdravstvenim ustanovama. Još jedan susret sa ovim piscem je zapamćen. Kada je jedan građanin ušao u kancelariju načelnika za plućne bolesti imao je šta da vidi. Načelnik, doktor Slobodan Janković se podlaktio i spustio glavu na obje šake. Tad ga je njegov poznanik pitao: „Šta je doktore, u čemu je problem?” Slobodan je podigao glavu i kazao: „Ma, ne pitaj. Umro mi je na mom odjelu pacijent!“ Srebrna mjesečina nigdje nije tako i toliko lijepa kao što je u njegovim Vrbljanima. Noć od zvijezda i mirisa bašti, livada i šuma, od djevojačkog kikota, od tambu-

INFO VIJESTI

Ugasila se još jedna zvijezda

ra i momačkih natpjevavanja, od stotinu čuda i neuhvatljivih ljepota i svakog čara, sve je to smješteno na stranicama Slobodanovih romana. Njegova rečenica je slikovita, gipka, reljefna, sva od topline, od duše, od razuma, od kočićevskih prizvuka, od seoskog damara, od svake ljepote. Sve Slobodanove književne večeri, svi susreti sa ovim literatom sada su drage uspomene koje toče i slivaju se prema divnom književnom stvaraocu. Slobodan je brzo pisao i prozu i priče i aforizme i u svima njima ostavljao je svoj prepoznatljiv trag. Dosjetljivost ovakvog stvaraoca je bila velika. Sa lakoćom više puta znao je da organizuje književne kružoke, one kafanske pa, uz ugodnu atmosferu, je vođen razgovor i o knjigama. Sve uz čašicu, uz doskočice, uz smijeh. Pisci bi tad poveli razgovor o pročitanim njegovim knjigama. Takva kafanska sijela podsjećala bi ljude na doba Jove Jovanovića-Zmaja, na

Branka Radičevića I druge velikane iz svijeta umjetnosti. Nakon pošalica i ozbiljnih razgovora, tada bi Slobodan svima prisutnima poklonio po jedan primjerak tek iz štampe izašle njegove knjige. Druženja su nam bila i ugodna, ali i korisna. Trag Slobodana Jankovića je dubok, neuništiv, trag posut zvjezdanim sjajem. Kud se god kretao, s kim se imalo družio, iza takvih sretanja bujala su raspoloženja, smijeh, stvarala su se prijateljstva. Uz ogroman literarni napor, doktor Slobodan je u svoj porodični krug upleo i uvio one najljepše i najveće životne cvjetove. Iza njega ostaje porodica. Supruga Vinka - kardiolog, kćerka Ljiljana Umičević, inženjer elektrotehnike, kćerka Vesna Bajić, ljekar internista koja radi u Švajcarskoj, pa zetovi Goran i Vlado te unuka Jovana koja je takođe ljekar. Braća po peru, pisci Banjauke, Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Prijedora, iz mnogih drugih mjesta, uredništvo časopisa „Medici.com“ ostaju bez svog sabrata, istinitog prijatelja i stvaraoca koji je svoja djela posijao svim prostorima svijeta. Sada oni niču, rastu u našim srcima, u njima je i onaj lijepi njegov lik, njegov osmijeh i razgovor i onaj gromki smijeh kada je god u koncertnim salama nastupao ovaj književni stvaralac. Neka i zvijezde nad njegovim Vrbljanima čuvaju uspomene na njega i njegove lijepe pisane riječi. Vasilije Karan, književnik

115

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 19. 2. - 19. 4. 2020.

Planetarna konfiguracija na nebu

U ovom periodu SUNCE boravi će boraviti u znaku Ribe od 19.2-19.3. i znaku Ovan od 20.3-19.4. MJESEC će dva puta obići cijeli zodijak putujući od znaka Jarac do znaka Ribe. MERKUR ima svoj dug boravak u vodenom znaku Ribe.U retrogradnom kretanju je od 18.2-10.3. od 12.stepena Riba do 28. stepena Vodolije. U znaku Ribe od 17.2. i ostaje do 11.4. U znak Ovan prelazi 12. aprila. VENERA je u znaku Ovan do 5.3., a u znaku Bik od 6.3- 3.4. U znaku Blizanaci ove godine ima duže zadržavanje u periodu od 4.4- 7.8. MARS je od 17.2-30.3. u znaku Jarac, nakon čega prelazi u znak Vodolije sve do maja. JUPITER u Jarcu, cijeli period je u direktnom kretanju od 17-26. stepena. SATURN napušta znak Jarac 23.3. kada prelazi u znak Vodolija. URAN u Biku, cijeli period je u direktnom kretanju od 3-6. stepena. NEPTUN u Ribama, cijeli period je u direktnom kretanju od 17-19. stepena. PLUTON u Jarcu, direktan i kreće se od 24. prema 25. stepenu. U ovom periodu svi će osjetiti djelovanje Merkura (dug boravak u Ribama) i Saturna (prelazak u Vodoliju), kojima će ove planete dotaći senzitivna mjesta u horoskopu. Merkur u Ribama (slab, u egzilu) sklon je da skriva ono što misli od drugih, kao i da lako potpadne pod tuđi uticaj. Svakako postoji jedna preosjetljivost i sklonost čestim promjenama raspoloženja. Osjećaj za realno mo-že biti doveden u pitanje, zbog čega su moguće zablude i rasuđivanje zasnovane na emocijama, a ne logici. Saturn u Vodoliji (snažan, u svom sjedištu) daje veliku sposobnost koncentracije, nepristrasnost i originalne stavove. U dobrim aspektima daje odgovorno postupanje, dok u lošim može dati sebičnost i ugađanje samo sebi i povlačenje u sebe.Egzaltiran Mars u Jarcu daće snage i izdržljivosti u polju u kome se nalazi svakom ponaosob.

Svima vama, koji ste rođeni u znacima RIBE i OVAN, želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. OVAN 20. 3 - 20. 4. Do kraja marta vaš vladar znaka Mars utiče na pitanja statusa i karijere i kao i na zdravlje, dajući snagu i izdržljivost. Ovo je vrijeme velike energije koja se usmjerava na postizanje profesionalnog uspjeha i energično izvršavanje zadataka. Moguće je iniciranje početka novog posla. U lošim horoskopima ovaj aspekt može dovesti do sukoba sa nadređenima. Moguć problem sa ocem ili težak pariod za njega. Energija Jupitera otvaraće vam nove vidike i pružiti prilike za poslove sa strancima ili odlazak u inostranstvo. Poslovi na fakultetu mogu biti opcija za stvaranje karijere. Tokom marta Venerino kretanje povoljno utiče na finansije. Od kraja marta i tokom aprila uticaj Saturna doprinijeće realnijem pogledu i smirenijem ponašanju. Rođeni oko 19-20. aprila treba da se čuvaju povreda i preloma.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Od 6.3-3.4. Venera će boraviti u vašem znaku, što je izuzetno povoljan tranzit, jer nosi energiju sreće, dobrog raspoloženja i uživanja u životu. Povoljan period za ulazak u ljubavnu vezu, za kupovinu lijepih komada garderove, nakita. Ukoliko ne želite višak kilograma, uzdržite se od slatkiša i obilnog unosa hrane. Harmoničan tok energije daće priliku da planiranom i organizovanom akcijom rješavate probleme. U aspektu sa vašim Suncem, Jupiter ima povoljan uticaj na zdravlje, optimizam i poslovne poduhvate. Ženama može donijeti priliku za upoznavanje budućeg muža. Aspekt podrške od oca, muža. Dobri savjeti stižu od učenih ili bogatih ljudi. Potrebno je više kretanja i fizičke aktivnosti kako biste eliminisali napetost.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Vaša pažnja tokom ovog perioda biće usmjerena najviše na statusna pitanja i postizanje ciljeva. Povoljni poslovi u ovom periodu su vezani za trgovinu, za intelektualne poslove, pisanje, držanje predavanja ili podučavanje. Mogućnost promjene posla ili obavljanje više paralelnih poslova. Moguća je nervoza zbog preuzimanja više poslova i rokova koji pritišću te možete biti skloni alkoholu kao lijeku. Ukoliko pripadate generaciji sa Saturnom u znaku Blizanci (2001-2003. ili 1971-1973.) možete imati problema sa disajnim organima. Od 4. aprila za vas dolazi povoljan period u kom ćete biti bolje raspoloženi, uživati u druženju, putovanjima.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Ovaj period značajan je za partnerske odnose. Ovi aspekti govore da sve što se dešava partnerima (poslovnim ili bračnom) direktno se odražava na vaš život. Energija Marsa u martu ukazuje na nervozu i razdražljivost partnera koji vodi neku svoju borbu za uticaj u javnom životu, koji troši mnogo energije na dokazivanje svo-

116

jih sposobnosti, ali istovremeno je razdražljiv i nestrpljiv prema vama, što može uzrokovati nesporazume i svađe. Prisustvo Jupitera može ukazati na potencijal za uspješnu borbu partnera za poboljšanje finansijske situacije. Saturn traži strpljivost i odgovornost. Pluton ukazuje na krizu koja je prisutna usljed spoljnih okolnosti. Vaš povoljan poslovni period ili dobijanje posla je do 5. marta, a prihodi od rada mogu se povećati tokom marta.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

U martu, za lavove, je povoljan period za dobijanje podrške od drugih za ono što radite i želite da ostvarite. Sa Venerom u polju karijere moguće je poboljšanje pozicije, napredovanje ili poboljšanje finansija od poslovnih aktivnosti. Puno poslovnih obaveza, ali i velika snaga da se sve uradi. Od aprila možete imati prilike za daleka ili planirana duža putovanja. Moguć dinamičan društveni život, izlasci i zabave. Lavovi rođeni krajem jula mogu se krajem marta i tokom aprila suočiti sa rješavanjem dugogodišnjeg problema u partnerstvu. Pod uticajem Urana (stres) moguće su zdravstvene tegobe sa kičmom i srcem.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Rođeni u znaku Djevica su pod povoljnim uticajem energija iz zemljanih znakova Jarac i Bik. Mars obezbjeđuje snagu, sposobnost za akciju, uspjeh u poduhvatima. Jupiter ima uticaj na dobro zdravlje, pozitivan stav prema izazovima i uspješne poslovne poduhvate i dobru finansijsku nagradu za urađen posao. Saturn daje moć koncentracije i izdržljivost, a Pluton jaku volju i ispoljavanje kreativne energije. Uran je sklon da donese iznenadne povoljne promjene. Ovo je svakako izuzetno povoljan period za ispoljavanje talenata, uz mogućnost poslova sa strancima, odbacite urođenu sumnjičavost i pretjerano analiziranje, već krenite u direktnu akciju.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Venere tokom marta može ukazivati na tešku komunikaciju s partnerom, nedostatak saradnje i posesivan odnos s elementima ljubomore. Podizanje kredita. Izazovni aspekti Jupitera i Marsa prema vašem Suncu ukazuju na impulsivnost i netolerantnost kao i sklonost arogantnom i egoističnom ponašanju. Sklonost pretjerivanja u svemu i prihvatanje više obaveza nego što možete završiti. Mogući sukobi sa zakonom. Čuvajte se povreda, lomova, naročito ako vam je Sunce na rođenju u teškim aspektima.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Tokom marta pod povoljnim uplivom Marsa imaćete snage i energije kao i borbenosti da uspijete u svojim akcijama. Ovo je i dobar aspekt za zdravlje i oporavak poslije bolesti. Ako idete na putovanja ne vozite prebrzo, jer su moguće prekršajne kazne ili ukoliko vam je horoskop sklon tome moguće su nezgode na putu zbog brzine. Povoljan aspekt Jupitera tokom marta i aprila utiče za rješavanje problema kao i mogućnost putovanja

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 u inostranstvo. Povoljna finansijska situacija. U pogledu zdravlja sklonost bolestima kostiju, koljena, gležnjeva. Od kraja marta potrebno je više fizičke aktivnosti kako biste popravili cirkulaciju.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Vaš vladar Jupiter je u tranzitu kroz polje finasija koje ostvarujete svojim aktivnostima. Ambiciozni ste da ostvarite karijeru koja će dati finansijski uspjeh. Uspjeh je moguć, ali uz ulaganje dosta rada i dobru organizaciju poslova. Najbolji uspjeh možete postići ukoliko se bavite privatnim biznisom ili radite za velike sisteme ili državne institucije. Na poslovnom planu skloni ste primijeniti neuobičajene metode rada, što vas čini prepoznatljivim, drugačijim. Sklonost reumatskim oboljenjima i slaboj cirkulaciji u nogama. Prekontrolišite krvnu sliku u ovom periodu.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Dug boravak Saturna u vašem znaku, nakratko se prekida prelaskom u znak Vodolija. Prethodne dvije godine spadaju u teži životni period u kojem je bilo pesimizma, teških problema koje ste rješavali, kao i narušavanje zdravlja, prije svega problemi sa zglobovima i kičmom. Ako ste postigli neki uspjeh to je bilo uz veliku muku i probleme. Od 23. marta Saturn prelazi u znak Vodolija i uticaće na finansije i ishranu. Moguć je slabiji apetit, a kao posljedica javlja se osjećaj umora. Na finansijskom planu, uglavnom donosi dosta troškova ili situaciju da su prihodi manji od potreba. Ukoliko vam je Saturn na rođenju u dobrim aspektima situacija neće biti kritična.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Vodolije će ulazak Saturna u njihov znak suočiti sa odgovornošću prema sebi samima i potrebi da dugo odgađane akcije konačno preduzmu kako bi nešto uradili za sebe. Rođeni 21. i 22.januara ponajprije će osjetiti ovaj uticaj. Moguć je pad imuniteta i narušavanje zdravstvenog stanja, što će vas natjerati na razmišljanje kako je konačno došlo vrijeme dozvolite sebi da se više odmarate ili preduzmete neko liječenje, da putujete, da promijenite mjesto boravka. Dug boravak Merkura u polju finansija stavlja u prvi plan razmišljanje o novcu, a u periodu tokom marta mogući su veći troškovi za uređenje doma (npr. kupovina namještaja). Osjetljivost grla.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Tokom marta Sunce u dobrom aspektu s Marsom daće vam veliku snagu i energiju, želju za dokazivanjem, kao i sposobnost da uspijete u onome što radite. Dug boravak Merkura u vašem znaku podstiče intelektualni rad. Vaša mašta može iznjedriti kreativne ideje. Do 10. marta ne započinjite novi posao i pazite da ne izgubite ili zaturite važne papire. Venera će obezbijediti dobro raspoloženje, zadovoljstvo i prijatna druženja. Ugodna putovanja s partnerom moguća su tokom marta. Tokom aprila osjećaj ugodnosti vezivaćete za dom i porodicu. Oba vladara Riba, Jupiter i Neptun, u dobrom aspektu spajaju vjeru i duhovnost, znanje i maštu, a otvorenost prema neistraženim temama širi vidike i stvara povoljne prilike za uspješna putovanja.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E ! Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Nikad nije živio onaj koji ne živi i nakon svoje smrti. Italijanske poslovice

Smrt je ništa, brate, život je ono što je teško.

Čarls Bukovski

Kad je bolest smrtna, onda je sama smrt lijek.

Portugalske poslovice

Aforizmi Ko nema djece, taj ne zna šta je ljubav. *** Natalitet zabrinjavajuće pada. Ili je kod ljudi nekada muškost bila jača, ili nisu znali ništa drugo da rade nego da prave djecu. *** - Kako si ti trudna, a nisi udata? - A kako da si ti udata, a nisi trudna? *** Primila je transfuziju svekrvine krvi i odmah počela da mrzi sebe. *** U svakom ovdašnjem groblju i lokalna zdravstvena služba ima svoje dionice. *** Meni nije lako, ali se tješim da je gorak život i kamenu u žuči. *** Pritužba na bolnicu: „Došao sam u bolnicu da umrem, a osoblje mi nije dalo“. *** Vlast nije prepustila zdravstvo sebi. Smjenjuju ranije direktore i postavljaju iz svoje stranke. *** U zdravstvu se nove metode brzo prihvataju. Na primjer, ako ti knjižica nije ovjerena nemaš pravo da se liječiš. *** Ljekari u privatnim ambulantama se na prvi pogled zaljubljuju u svoje pacijente pa ih naručuju svaka tri dana. *** On je zbog kašlja došao u bolnicu, kao da nije mogao da kašlje kod svoje kuće. *** Jedan čovjek je tražio mjesto u bolnici koja je najviše udaljena od groblja. *** Već nekoliko puta sam dao krv u laboratoriji. Molio bih da se to ne shvati kao mito. *** Jedan mladi ljekar je s terena poslao muškarca na ginekologiju kao vanmateričnu trudnoću. Nije ljekar kriv što pacijent nema matericu pa mu trudnoća vanmaterična. *** To je dalekovidi ljekar. Ne samo da ima groblje svojih pacijenata nego je dokupio zemlju za proširenje.

Mala anatomija

Čašica

Čovjek je rođeni alkoholičar. Rađa se sa čašicama na koljenima. Ne jednom, odmah po rođenju ima dvije, ako bi se jedna razbila ili prosula. Čašice na koljenima se vrlo često povređuju i razbijaju. Naročito kod sportista. A kako je naš Đoković uspješno krenuo sa sportom strah me da se cijela nacija ne počne baviti samo sportom ostavljajući nekim drugim plemenima dosadašnje arhaične rabote. (Samo, Đole je jedinstven – on je jedini Srbin kome je dozvoljeno da se zvanično bavi reketom! Ja sam nekoliko puta propitkivao kako bih nešto ušićario i umalo da odem na besplatnu hranu i stan. Spasilo me to što sam penzioner koji ne smije da se prejeda, koji često ustaje noću zbog prostate i što hrčem dok spavam što bi remetilo zatvorski red). Za razliku od staklenih čašica koje čovjek kasnije drži na koljenu, ove koštane ne mirišu na šljivu. Pravljene su od stakla, ako nisu od drveta, plastike ili nečeg trećeg. Medicinski se čašice zovu patele. Muškarci se nepravedno ponašaju prema njima. Iako vole ženama da gledaju u noge, rijetko se čuje da je neko rekao kako dotična ljepotica ima lijepe patele. Ili, konkretnije da je ljubi u patele. Ili, jao što su slatke i vrele te tvoje božanstvene patele! I, kao što se mi ne rastajemo od naših čašica na koljenima, tako se alkoholičari ne odvajaju od svojih čašica. Najčešće ih pune rakijom (domaćim viskijem) i salijevaju u uvijek za rakijom žedna grla. Naše, anatomske čašice štite koljeni zglob koji je jedan od najkomplikovanijih zglobova koji koristimo da bismo se kretali naprijed. Kad popijemo ono iz staklenih čašica, krećemo se u svim pravcima istovremeno. Ne samo mi i zemlja se kreće pod nama. Kada pijanica razbije svoju staklenu čašicu, bude mu žao samo ako je bila puna rakije. Inače, pokupi komadiće stakla da se ne nabode na njih i viče: “Konobar, doneside drugu, ove više nema!“. Kada jadni čovjek povrijedi ili razbije jednu od dvije čašice, nema kuda nego pravo ortopedu. Ovaj pipka, namješta, podvezuje i mobiliše, osim kada operiše i – ispostavi račun. Ako je pijanica imao štete što mu se razbila čašica i još puna, od naše čašice ima vajde hirurg. Muškarci govore: U životu ništa ljepše od od pune čašica i mlade snašice!

Šale Došao alkoholičar kod doktora na pregled, a ruke mu se tresu. Doktor ga upita: - Pijete li? - Šta imate?! – obradova se pacijent. --Porodila se žena i šalje telegram mužu: „Dolazi po mene i dijete. Stop. Ako nećeš, javi da dođe dječji otac. Non-stop.“ --Suprug u posjeti bolesnoj ženi zadovoljan njenim stanjem sve dok nije rekla: - Dragi, oduvijek sam te voljela! On skoči i poče da viče: - Doktore, hitno, ona se gubi i ne zna šta govori! --Ulazi sestra u sobu u kojoj se liječi jedan alkoholičar i kaže mu da mu se supruga mnogo sekira za njegovo zdravlje i stalno zove. Ovaj je pogleda pa će: - Sestro, ja jesam alkoholičar, ali nisam ni lud ni naivan.

--Iz bolnice stigao u selo telegram da je umrla jedna starija žena iz njihovog sela. Tri snahe su zvale cijeli dan i svaka je tvrdila da je to njena svekrva! --Otišao djeda da obiđe babu koja je operisala oči i s vrata pita: - Jesi li progledala, baba? Bolesnice u horu odgovoriše: - I te kako djeda, sinoć je s jednim dokasno sjedila u parku... --Ulazi u sobu novi direktor bolnice dok bolesnici ručaju i pita: - Kakva vam je sada hrana, bolesnici? - Dobra, gospodine direktore, kada nam od kuće donesu... --Dovela žena muža na pregled i doktor mu reče da ima slabo srce. - E, svaka ti čast, doktore, ja sam mu to rekla odmah poslije prve bračne noći!.. --Dobila žena otpusnicu s preporukom za lijekove pa pita bolesnice kako se lijekovi uzimaju. - Vrlo jednostavno - reče jedna od njih – tvoje je samo da daš novac, a apotekarica će uraditi sve ostalo. --- Čujem da si bio u bolnici, kako je bilo? - Pa nije loše, evo vidiš nova pidžama, kašika, nož i viljuška, plus neke paštete i sirevi... --Operisao čičica kamen u žuči i odlazi kući. Garderoberka mu daje stvari po reversu i pita je li sve u redu. - A kamenac iz žuči i to je moje? --Poslije operacije stomaka, doktor govori pacijentu da mu je u želucu našao tumor. Bolesnik će na to: - Manite, doktore, tumor i te sitnice nego da li ste vi meni u želucu našli zlatnik za koji mi majka od djetinjstva govori da sam ga progutao. --- Sestro, ljubim te, ako bude zvala moja snaha, kaži joj da sam kao dren – govori baka i pošto vidi da sestri nešto nije jasno, dodaje – da se bar ne raduje, a sa mnom će biti što će biti. --Najavljuje ljekar starici da će sutra kuća pa da javi da dođu po nju. Ona pruža sestri pare i govori: - Sestro, evo ti pare pa pošalji telegram mome čiči, a napiši: „Stana umrla, dođi po nju“, jer mi je rekao da se više kući ne vraćam živa“.

117

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

Ekskluzivni uvoznik i distributer za BiH

Noni originalno pakovanje Tel. +387 51 216 824, 211 904, 306 969

PREGLEDI I LIJEÄ&#x152;ENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

Apartman DOLOVAC Vrnjačka Banja Mobilni: +381 (0) 65 371 3554