Preduzetnicki vodic kroz pravo

Page 1

Bussiness Start-up centre Kragujevac

PREDUZETNIČKI VODIČ KROZ PRAVO srđan mladenović

Kra­gu­je­vac, 2008. go­di­ne 1

Izdavač: Bussiness Start-up centre Kragujevac Za izdavača: Nebojša Simić Urednik: Nebojša Simić Li­kov­no re­še­nje na­slov­ne stra­ne: Agencija KRUG, Kragujevac Teh­nič­ka ob­ra­da: Agencija KRUG, Kragujevac Štam­pa­ri­ja: Papir Print, Kragujevac Ti­raž: 500 kom

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 005.5(035) МЛАДЕНОВИЋ, Срђан Preduzetnički vodič kroz pravo / Srđan Mladenović. - Kragujevac : Bussiness Start-up centre, 2008 (Kragujevac : Papir print). 112 str. : ilustr. ; 24 cm Tiraž 500. - Beleške o autoru: str. 112. ISBN 978-86-87567-01-6 a) Предузетништво - Приручници COBISS.SR-ID 150602252

Sva pra­va su za­dr­ža­na. Ni je­dan deo ove pu­bli­ka­ci­je ne mo­že bi­ti re­pro­du­ko­van u bi­lo kom ob­li­ku bez pret­hod­ne do­zvo­le auto­ra.

2

SADRŽAJ I PRAV­NA RE­GU­LA­TI­VA PO­SLO­VA­NJA..........................................................................7 II PRED­U­ZET­NI­ŠTVO.........................................................................................................15 III RE­GI­STRA­CI­JA................................................................................................................25 IV FI­SKAL­NE OBA­VE­ZE ....................................................................................................35 V KNJI­GO­VOD­STVO...........................................................................................................41 VI OD­NO­SI PO­SLO­DAV­CA I ZA­PO­SLE­NOG ...............................................................43 VII UGO­VO­RI.......................................................................................................................53 NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI . ........................................................61

3

4

SADRŽAJ

PRED­GO­VOR Vo­dič ko­ji je pred va­ma pred­sta­vlja po­ku­šaj da se na jed­nom me­stu ob­je­di­ne ko­ri­sne in­for­ma­ci­je ve­za­ne za oba­vlja­nje pri­vred­ne ak­tiv­no­sti u Sr­bi­ji da­nas. U jed­nom di­na­ mič­nom za­ko­no­dav­nom i pri­vred­nom okru­že­nju ka­kvo je je pri­sut­no kod nas je­dan od pro­ble­ma ne sa­mo pred­u­zet­ni­ka, već i prav­nih struč­nja­ka, je­ste da se sna­đu u ne­pre­ gled­noj „šu­mi“ pro­pi­sa i no­ve prav­ne i pri­vred­ne prak­se. Ova­kva si­tu­a­ci­ja je po­seb­no po­ga­đa­la „ma­le pri­vred­ni­ke“ , tj. pred­u­zet­ni­ke, ko­ji zbog svo­jih ogra­ni­če­nih or­ga­ni­za­ci­o­nih i po­ten­ci­ja­la u po­lju ljud­skih re­sur­sa ni­su bi­li u pri­li­ci da is­pra­te sve ove ko­re­ni­te i stal­ne pro­me­ne. Po­seb­nu gru­pu me­đu nji­ma či­ne oni ko­ji tek po­či­nju sa oba­vlja­njem pri­vred­ne de­lat­no­sti de­lat­no­sti, ko­ji, da­kle, tek tre­ba se upo­zna­ju sa osnov­nim poj­mo­vi­ma i pro­ce­du­ra­ma prav­nog i ad­mi­ni­stra­tiv­nog si­ste­ma. Ovo iz­da­nje je deo na­po­ra usme­re­nih na po­dr­šku pred­u­zet­ni­štvu i sma­nje­nju ne­za­ po­sle­no­sti, ko­ji se pred­u­zi­ma­ju u okvi­ru pro­gra­ma ho­land­ske or­ga­ni­za­ci­je SPARK za po­moć pri sa­mo­za­po­šlja­va­nju. Da­kle, či­ta­lac ko­jem se ova knji­ga, pre sve­ga, obra­ća je­ste pred­u­zet­nik ko­ji na jed­nom me­stu že­li da pro­na­đe naj­ne­op­hod­ni­je in­for­ma­ci­je o bi­znis-re­gu­la­ti­vi, sa­ve­te o ko­ra­ci­ma ko­je tre­ba pred­u­ze­ti da bi se do­sti­gao od­re­đe­ni cilj, kao i pod­strek za bo­lje upo­zna­va­ nje prav­nog i po­slov­nog okru­že­nja. U tom smi­slu se ovaj pri­ruč­nik mo­že shva­ti­ti kao „uput­stvo za sna­la­že­nje“ u če­sto kom­pli­ko­va­noj i ne­ra­zu­mlji­voj re­gu­la­ti­vi ve­za­noj za pri­vred­ne od­no­se, ko­je će na po­pu­la­ran i jed­no­sta­van na­čin ba­ci­ti ak­ce­nat na naj­va­žni­ja me­sta na­šeg po­slov­nog pra­va. Am­bi­ci­ja auto­ra ni­je bi­la da se ob­u­hva­ti ce­lo­ku­pan si­stem po­slov­nih od­no­sa, već da uka­že na poj­mo­ve i po­stup­ke sa ko­ji­ma se pred­u­zet­ni­ci naj­če­šće sre­ću. Shod­no to­me, ma­te­ri­ja pri­ruč­ni­ka po­de­lje­na na 7 po­gla­vlja, od ko­jih sva­ko ob­ra­đu­je po jed­nu oblast po­slov­no-prav­ne re­gu­la­ti­ve. Ide­ja je bi­la da se na­đe ba­lans iz­me­đu te­o­ret­skih i prak­tič­ nih aspe­ka­ta pred­me­ta ove knji­ge, s tim da se pred­nost da­ta prak­tič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, s ob­zi­rom na pro­fil cilj­ne gru­pe. U po­gla­vlju o ugo­vo­ri­ma da­ti su pri­me­ri naj­če­šćih ugo­vo­ra.

5

PredizetniÄ?ki vodiÄ? kroz pravo

6

PRAV­NA RE­GU­LA­TI­VA PO­SLO­VA­NJA

PRAV­NA RE­GU­LA­TI­VA PO­SLO­VA­NJA Oba­vlja­nje pri­vred­ne de­lat­no­sti, bez ob­zi­ra na ob­lik org­an­i­zo­va­nja re­gu­li­sa­no je za­ko­ni­ma i pod­za­kon­skim ak­ti­ma, kao i unu­tra­šnjim pra­vi­li­ma pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Za­ko­ne do­no­si Skup­šti­na, a pod­za­kon­ska ak­ta do­no­si Vla­da i dru­gi nad­le­žni or­ga­ni iz­ vr­šne vla­sti. S dru­ge stra­ne, unu­tra­šnja pra­vi­la do­no­se sa­mi pri­vred­ni su­bjek­ti, u okvi­ru ovla­šće­nja da­tim im Za­ko­nom. Ob­li­ci or­ga­ni­zo­va­nja pri­vred­ne de­lat­no­sti ure­đe­ni su Za­ko­nom o pri­vred­nim dru­štvi­ma, a po­je­di­ni ob­li­ci or­ga­ni­zo­va­nja pri­vred­nih su­bje­ka­ta ure­đe­ni su po­seb­nim za­ko­ni­ma, kao što su: 1. Za­kon o pred­uz­ et­ni­ci­ma, 2. Za­kon o ban­ka­ma i dru­gim fi­nan­sij­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, 3. Za­kon o osi­gu­ra­nju, 4. Za­kon o za­dru­ga­ma Za­ko­nom o re­gi­stra­ci­ji pri­vred­nih su­bje­ka­ta ure­đen je po­stu­pak re­gi­stra­ci­je pri­ vred­nih su­bje­ka­ta. Po­slo­va­nje sa ino­stran­stvom, po­slo­vi iz­vo­za i uvo­za ro­be i uslu­ga, ko­je se sve­u­kup­no na­zi­va spolj­no­tr­go­vin­sko po­slo­va­nje, ure­đe­no je: 1. Za­ko­nom o spolj­no­tr­go­vin­skom po­slo­va­nju, 2. Za­ko­nom o de­vi­znom po­slo­va­nju, 3. Ca­rin­skim za­ko­nom, 4. Za­ko­nom o stra­nim ula­ga­nji­ma i 5. Za­ko­nom o ca­rin­skoj ta­ri­fi. Fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje ure­đe­no je Za­ko­nom o ra­ču­no­vod­stvu i re­vi­zi­ji, se­tom za­ ko­na o po­re­zi­ma (Za­kon o po­re­zu na do­bit pred­uz­ e­ća, Za­kon o po­re­zu na do­ho­dak gra­đa­na, Za­kon o ak­ci­za­ma, Za­kon o po­re­zu na do­da­tu vred­nost, Za­kon o do­pri­no­si­ma za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje, Za­kon o do­pri­no­si­ma za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje) i dru­gim za­ko­ni­ma. Pro­met ro­ba i uslu­ga oba­vlja se u skla­du sa Za­ko­nom o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, Za­ko­nom o tr­go­vi­ni, Za­ko­nom o ce­na­ma, Za­ko­nom o za­bra­ni kon­ku­ren­ci­je, Za­ko­nom o za­šti­ti po­tro­ša­ča, Za­ko­nom o uslo­vi­ma za oba­vlja­nje pro­me­ta ro­ba, vr­še­nja uslu­ga u pro­me­tu ro­be i in­spek­cij­skom nad­zo­ru, Za­ko­nom o jav­nim na­bav­ka­ma i dru­gim za­ ko­ni­ma. Pod­za­kon­ska ak­ta su: ured­be, pra­vil­ni­ci i od­lu­ke ko­je na op­šti na­čin ure­đu­ju po­je­ di­nač­na pi­ta­nja od zna­ča­ja za po­slo­va­nje.

7

Predizetnički vodič kroz pravo

Sva­ki pri­vred­ni su­bje­kat svo­je po­slo­va­nje ure­đu­je op­štim ak­ti­ma. Osni­vač­ki akt je akt ko­ji do­no­si osni­vač i ko­jim se osni­va or­tač­ka rad­nja ili pri­vred­no dru­štvo. Osni­vač­ki akt je oba­ve­zan kod osni­va­nja or­tač­ke rad­nje i svih ob­li­ka pri­vred­nih dru­šta­va, a to je ugo­vor ili od­lu­ka. Ne­ke for­me pri­vred­nih dru­šta­va, kao što su ak­ci­o­nar­ska dru­štva, ban­ke i osi­gu­ra­va­ ju­će or­ga­ni­za­ci­je oba­ve­zne su da svo­je po­slo­va­nje ure­de sta­tu­tom. Osnov­ni akt za­dru­ge su za­dru­žna pra­vi­la. Osta­li ak­ti ko­ji­ma se ure­đu­je po­slo­va­nje su: Pra­vil­nik o ure­đi­va­nju rad­nih od­no­sa, Pra­vil­nik o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­te­ma­ti­za­ci­ji, Pra­vil­nik o za­šti­ti na ra­du, Pra­vil­nik o za­šti­ti od po­ža­ra, Pra­vil­nik o unu­tr­ša­njem sa­o­bra­ća­ju, Pra­vil­nik o vo­đe­nju fi­na­snij­ske po­li­ti­ke, pra­vil­nik o ot­pi­su, ras­tu­ru i ka­lu i dr.

Sli­ka 1: pre­gled i hi­je­rar­hi­ja prav­nih pro­pi­sa

NE­DO­ZVO­L JE­NE RAD­NJE Po­stu­pa­ju­ći su­prot­no po­sto­je­ćim pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju oblast po­slo­va­nja, pred­u­ ze­će ili pred­uz­ et­nik mo­gu uči­ni­ti pre­kr­šaj, pri­vred­ni pre­stup ili kri­vič­no de­lo. Ko­je će obe­lež­je ta­kvo po­na­ša­nje ima­ti za­vi­si od ste­pe­na dru­štve­ne opa­sno­sti i po­sle­di­ca. Po­la­ze­ći od ustav­nog na­če­la za­ko­ni­to­sti, svi pro­pi­si o pre­kr­ša­ji­ma, Za­kon o pri­vred­ nim pre­stu­pi­ma, kao i Kri­vič­ni za­kon, pro­pi­su­ju da ni­ko­me ne mo­že bi­ti iz­re­če­na ka­zna, ili dru­ga sank­ci­ja, za de­lo ko­je, pre ne­go što je uči­nje­no, ni­je bi­lo od­re­đe­no kao ka­žnji­ vo, i za ko­je ni­je bi­la pro­pi­sa­na ka­zna. To zna­či da se mo­že po­zi­va­ti na od­go­vor­nost i ka­žnja­va­ti sa­mo za ona de­la ko­ja su pro­pi­sa­na kao ka­žnji­va u mo­men­tu iz­vr­še­nja. Za

8

PRAV­NA RE­GU­LA­TI­VA PO­SLO­VA­NJA

od­go­vor­nost li­ca ko­je je uči­ni­lo po­vre­du po­treb­no je da je to li­ce u mo­men­tu iz­vr­še­nja bi­lo ura­čun­lji­vo, da je bi­lo u mo­guć­no­sti da shva­ti zna­čaj svo­jih po­stu­pa­ka i da nji­ma upra­vlja, kao i da je de­lo uči­ni­lo sa umi­šlja­jem, ili iz ne­ha­ta. Po­stu­pak pro­tiv iz­vr­ši­o­ca vo­de od­re­đe­ni dr­žav­ni or­ga­ni či­ja je nad­le­žnost od­re­đe­na Usta­vom i za­ko­ni­ma. Na od­lu­ ku pr­vo­ste­pe­nog or­ga­na do­zvo­lje­na je žal­ba, a na od­lu­ku o žal­bi do­zvo­lje­ni su van­red­ni prav­ni le­ko­vi. Za uči­nje­no de­lo po­či­ni­lac se mo­že go­ni­ti u to­ku od­re­đe­nog pe­ri­o­da, jer na­kon pro­te­ka tog vre­me­na na­stu­pa za­sta­re­lost go­nje­nja. Osim sank­ci­ja pro­pi­sa­nih za­ ko­nom za uči­nje­ne po­vre­de se mo­gu iz­re­ći i za­štit­ne me­re. Kri­vič­no de­lo je dru­štve­no opa­sno de­lo ko­je je za­ko­nom od­re­đe­no kao kri­vič­no de­lo. Osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke kri­vič­nog de­la su: da je to dru­štve­no opa­sno de­lo, da je za­ko­nom pro­pi­sa­no kao ta­kvo, i da iz­vr­ši­lac kri­vič­nog de­la mo­že da bu­de sa­mo fi­zič­ko li­ce. Kri­vič­na de­la su pro­pi­sa­na is­klju­či­vo za­ko­nom. Kri­vič­na de­la ko­ja se mo­gu uči­ni­ti u po­slo­va­nju su pro­pi­sa­na Kri­vič­nim za­ko­nom Re­ pu­bli­ke Sr­bi­je (kri­vič­na de­la pro­tiv pri­vre­de, kri­vič­nih de­la pro­tiv bez­bed­no­sti i jav­nog sa­o­bra­ća­ja, kri­vič­na de­la pro­tiv jav­nog re­da i prav­nog sa­o­bra­ća­ja, kri­vič­na de­la pro­tiv slu­žbe­ne du­žno­sti) kao i kri­vič­na de­la pred­vi­đe­na po­seb­nim za­ko­ni­ma (za­kon o de­vi­ znom po­slo­va­nju, Ca­rin­ski za­kon, Za­kon o tr­go­vi­ni i dr.). Kri­vič­ni po­stu­pak se po­kre­će na zah­tev jav­nog tu­ži­o­ca za kri­vič­na de­la ko­ja se go­ne po slu­žbe­noj du­žno­sti, kao i na zah­tev ošte­će­nog, u slu­ča­ju ka­da jav­ni tu­ži­lac od­u­sta­ne od go­nje­nja. Za ona kri­vič­na de­la ko­ja se go­ne po pri­vat­noj tu­žbi po­stu­pak po­kre­će pri­vat­ni tu­ži­lac. Kri­vič­na de­la ko­ja su pred­met na­šeg in­te­re­so­va­nja se go­ne po slu­žbe­noj du­žno­sti. Kri­vič­ni po­stu­pak se vo­di pred su­do­vi­ma op­šte nad­le­žno­sti, op­štin­skim i okru­žnim su­do­vi­ma. Ka­zne ko­je se mo­gu iz­re­ći za ova de­la su nov­ča­na ka­zna i ka­zna za­tvo­ra, a mo­gu s iz­re­ći i me­re bez­bed­no­sti (za­bra­na oba­vlja­nja de­lat­no­sti, od­u­zi­ma­nje pred­me­ta iz­vr­še­nja kri­vič­nog de­la, od­u­zi­ma­nje imo­vin­ske ko­ri­sti). Pri­vred­ni pre­stup je po­vre­da pra­vi­la o pri­vred­nom ili fi­nan­sij­skom po­slo­va­nju ko­ je je uči­ni­lo prav­no li­ce, ili od­go­vor­no li­ce u prav­nom li­cu, ko­ja je pro­u­zro­ko­va­la ili je mo­gla pro­u­zro­ko­va­ti te­že po­sle­di­ce. Nu­žno je i da je pro­pi­som nad­le­žnog or­ga­na ta­kva po­vre­da pra­vi­la od­re­đe­na kao pri­vred­ni pre­stup. Za po­sto­ja­nje pri­vre­dog pre­stu­pa po­ treb­no je da su is­pu­nje­ni sle­de­ći uslo­vi: • da je iz­vr­še­na po­vre­da pra­vi­la ko­ja se od­no­se na fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje • da je na­sta­la, ili je mo­gla na­sta­ti štet­na po­sle­di­ca • da je po­vre­da pra­vi­la od­re­đe­na u za­ko­nu ili dru­gom ak­tu kao pri­vred­ni pre­stup u mo­men­tu iz­vr­še­nja Uči­ni­lac pri­vred­nog pre­stu­pa je prav­no li­ce i od­go­vor­no li­ce u prav­nom li­cu. Od­go­ vor­no li­ce u prav­nom li­cu je u ve­ći­ni slu­ča­je­va di­rek­tor, od­no­sno li­ce ko­je po za­ko­nu ima od­re­đe­na ovla­šće­nja u po­slo­va­nju. Pri­vred­ni pre­stu­pi su utvr­đe­ni pro­pi­si­ma ko­ji­ma se ure­đu­je pri­vred­no i fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje (Za­kon o tr­go­vi­ni, Za­kon o pri­vred­nim dru­štvi­ma, svi po­re­ski za­ko­ni i dr.). Po­stu­pak za pri­vred­ni pre­stup se po­kre­će na zah­tev jav­nog tu­ži­o­ca. Po­stu­pak se spro­vo­di pred tr­go­vin­skim su­do­vi­ma. Za uči­nje­ni pre­stup je­di­na pro­pi­sa­na ka­zna je nov­ča­na ka­zna. Za pri­vred­ne pre­stu­pe mo­gu se iz­re­ći i za­štit­ne me­re - jav­no ob­ja­vlji­va­nje pre­su­de, od­u­zi­ma­nje pred­me­ta iz­vr­še­nja ili imo­vin­ske ko­ri­sti,

9

Predizetnički vodič kroz pravo

za­bra­na prav­nom li­cu da oba­vlja od­re­đe­nu de­lat­nost i za­bra­nu od­gov­nor­nom li­cu da vr­ši od­re­đe­ne du­žno­sti. Pro­tiv pre­su­de je do­zvo­lje­na žal­ba. Rok za­sta­re­lo­sti go­nje­nja za pri­vred­ne pre­stu­pe je tri go­di­ne od da­na iz­vr­še­nja. Pre­kr­šaj se mo­že de­fi­ni­sa­ti kao po­vre­da jav­nog po­ret­ka. Pre­kr­ša­ji su pred­vi­đe­ni za­ ko­nom i pod­za­kon­skim ak­ti­ma, i nji­ma su utvr­đe­ne po­vre­de jav­nog po­ret­ka u raz­li­či­tim obla­sti­ma. Uči­ni­lac pre­kr­ša­ja iz obla­sti pri­vre­de je prav­no i od­go­vor­no li­ce u prav­nom li­cu. Ka­zna za uči­nje­ni pre­kr­šaj je nov­ča­na ka­zna, a mo­že se iz­re­ći i uslov­na osu­da. U ovom po­stup­ku se ta­ko­đe mo­gu iz­re­ći za­štit­ne me­re. Po­stu­pak se po­kre­će na zah­tev ovla­šće­nog slu­žbe­nog li­ca i vo­di se pred pred pre­kr­šaj­nim or­ga­nom. Naj­če­šći pri­vred­ni pre­kr­ša­ji su pre­kr­ša­ji iz obla­sti po­vre­da po­re­skih za­ko­na i u tom slu­ča­ju se po­stu­pak vo­di pred pre­kr­šaj­nim or­ga­nom po­re­ske upra­ve. Po­stu­pak zbog po­vre­de ca­rin­skih pro­pi­sa vo­di se pred ca­rin­skim pre­kr­šaj­nim or­ga­ni­ma, a po­vre­da osta­lih pro­pi­sa (npr. pro­pi­sa iz obla­sti bez­bed­no­sti na ra­du, za­šti­te od po­ža­ra i dr.) pred op­štin­skim su­di­ja­ma za pre­kr­ša­je. Na re­še­nje su­di­je za pre­kr­ša­je do­zvo­lje­na je žal­ba dru­go­ste­pe­nom or­ga­nu. Rok za­sta­re­lo­sti za go­nje­nje je dve go­di­ne od da­na izr­še­nja pre­kr­ša­ja. PREGLED DELIKATA REGULATIVA IZVRŠILAC

KRIVIČNA DELA

PRIVREDNI PRESTUPI

KRIVIČNI ZAKON RS POSEBNI ZAKONI POSEBNI ZAKONI PODZAKONSKA AKTA PRAVNO LICE FIZIČKO LICE ODGOVORNO LICE

NADLEŽNOST

OPŠTINSKI SUD OKRUŽNI SUD

TRGOVINSKI SUD

SANKCIJE

KAZNA ZATVORA NOVČANA KAZNA MERA BEZBEDNOSTI

NOVČANA KAZNA ZAŠTITNA MERA

PREKRŠAJI POSEBNI ZAKONI PODZAKONSKA AKTA PRAVNO LICE ODGOVORNO LICE SUDIJA ZA PREKRŠAJE PORESKA UPRAVA CARINA NOVČANA KAZNA ZAŠTITNA MERA MANDATNA KAZNA

Sli­ka 2: pre­gled de­li­ka­ta NE PRO­PU­STI­TE DA U SVA­KOM ZA­KO­NU PR­VO PRO­ČI­TA­TE PO­GLA­VLJE O KA­ZNE­NIM OD­RED­BA­MA

10

PRAV­NA RE­GU­LA­TI­VA PO­SLO­VA­NJA

SUD­SKA ZA­ŠTI­TA Sud­sku za­šti­tu pru­ža­ju su­do­vi op­šte i po­seb­ne nad­le­žno­sti. Su­do­vi op­šte nad­le­žno­sti su op­štin­ski, okru­žni su­do­vi, kao i Vr­hov­ni sud. Za spo­ro­ve na­sta­le iz­me­đu pri­vred­nih su­bje­ka­ta u oba­vlja­nju upi­sa­ne de­lat­no­sti nad­le­žni su tr­go­vin­ski su­do­vi.

Sli­ka 3: hi­je­rar­hi­ja su­do­o­va Nad­le­žnost za vo­đe­nje po­stup­ka u od­re­đe­nom spo­ru se utvr­đu­je pri­me­nom pra­vi­la o me­snoj, stvar­noj i funk­ci­o­nal­noj nad­le­žno­sti. Stvar­na nad­le­žnost pred­sta­vlja pra­vo i oba­ve­zu od­re­đe­nog su­da da vo­di po­stu­pak u od­re­đe­noj prav­noj stva­ri. Me­sna nad­le­žnost uka­zu­je na stvar­no nad­le­žni sud ko­ji u da­toj prav­noj stva­ri ima pra­vo i oba­ve­zu da vo­di po­stu­pak s ob­zi­rom na te­ri­to­ri­ju na ko­joj se na­la­zi. Funk­ci­naln­la nad­le­žnost se od­no­si na po­de­lu po­slo­va unu­tar jed­nog su­da. Op­šta me­sna nad­le­žnost se utvr­đu­je pre­ma se­di­štu tu­že­nog. Po­stu­pak se po­kre­će Tu­žbom. Tu­žba mo­ra da sa­dr­ži sle­de­će po­dat­ke: • ozna­če­nje tu­ži­o­ca i tu­že­nog • ma­tič­ni broj • PIB (po­re­ski iden­ti­fi­ka­ci­o­ni broj) • broj ra­ču­na i se­di­šte stra­na­ke • ozna­če­nje vr­ste spo­ra i vred­nost spo­ra • tu­žbe­ni zah­tev i do­ka­ze na ko­ji­ma tu­ži­lac za­sni­va svoj tu­žbe­ni zah­tev. Tu­žba mo­ra da bu­de pot­pi­sa­na od stra­ne ovla­šće­nog li­ca i snab­de­ve­na pe­ča­tom. Tu­ žba se pod­no­si u do­volj­nom bro­ju pri­me­ra­ka za sud i stran­ke, i uz nju se pri­la­žu do­ka­zi na ko­ji­ma se za­sni­va tu­žbe­ni zah­tev. Rok za žal­bu na pre­su­de tr­go­vin­skog su­da je 8 da­na. Žal­ba se pod­no­si Vi­šem tr­go­vin­skom su­du.

11

Predizetnički vodič kroz pravo

Tu­ži­lac mo­ra da zna da je u mo­men­tu pod­no­še­nja tu­žbe du­žan da pla­ti tak­su za tu­žbu i da u ro­ku po­stup­ka sno­vi tro­ško­ve iz­vo­đe­nja do­ka­za. Stra­na ko­ja uspe u spo­ru ima pra­vo na na­kna­du uči­nje­nih nu­žnih tro­ško­va. Pred tr­go­vin­skim su­dom se spo­ro­vo­di i po­stu­pak iz­vr­še­nja pre­su­da tr­go­vin­skih su­do­va kao i po­stu­pak iz­vr­še­nja ra­di na­pla­te nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja na osno­vu ve­ro­ do­stoj­ne is­pra­ve. Svoj­stvo ve­ro­do­stoj­ne is­pra­ve ima fak­tu­ra, me­ni­ca, ček, ob­ve­zni­ce i dru­ge har­ti­je od vred­no­sti, iz­vo­di iz po­slov­nih knji­ga, ob­ra­čun ka­ma­te, ban­kar­ske ga­ran­ci­je, akre­di­tiv i ove­re­na iz­ja­va iz­vr­šnog du­žni­ka ko­ja ovla­šću­je iz­vr­šnog po­ve­ri­o­ca ­na pre­nos nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja. Po­stu­pak se po­kre­će pred­lo­gom za iz­vr­še­nje. Uz pred­log se do­sta­vlja ve­ ro­do­stoj­na is­pra­va či­ja se na­pla­ta tra­ži. Iz­vr­še­nje se spro­vo­di: 1. za­ple­nom nov­ča­nih sred­sta­va na ra­ču­nu du­žni­ka i pre­no­som na ra­čun po­ve­ri­ o­ca 2. pro­da­jom stva­ri du­žni­ka i upla­tom do­bi­je­nog iz­no­sa na ra­čun po­ve­ri­o­ca. Po­stu­pak iz­vr­še­nja je hi­tan i sud je du­žan da o pred­lo­gu od­lu­či u ro­ku od tri da­na. Rok za pod­no­še­nje pri­go­vo­ra na re­še­nje o do­zvo­li iz­vr­še­nja je 3 da­na. Po pri­go­vo­ru du­ žni­ka sud će, uko­li­ko oce­ni da je pri­go­vor osno­van, sta­vi­ti van sna­ge re­še­nje o do­zvo­li iz­vr­še­nja i po­stu­pak na­sta­vi­ti po pra­vi­li­ma Za­ko­na o par­nič­nom po­stup­ku. Uko­li­ko sud ne pri­hva­ti pri­go­vor, re­še­nje se do­sta­vlja Nard­noj ban­ci, ode­lje­nju za pri­nud­nu na­pla­tu ra­di spro­vo­đe­nja (iz­vr­še­nje na ra­ču­nu du­žni­ka) ili se vr­ši po­pis, pro­ce­na i pro­da­ja stva­ri du­žni­ka i iz do­bi­je­nog iz­no­sa na­mi­ru­je se po­tra­ži­va­nje po­ve­ri­o­ca. Pri­mer: do­ku­men­ti u iz­vr­šnom po­stup­ku PRED­LOG ZA IZ­VR­ŠE­NJE NA OSNO­VU IZ­VR­ŠNE IS­PRA­VE - PRO­DA­JA PO­ KRET­NIH STVA­RI DU­ŽNI­KA (Za­kon o iz­vr­šnom po­stup­ku „Sl. gla­snik RS“, br. 125/2004) TR­GO­VIN­SKI SUD U ______________ IZ­VR­ŠNI PO­VE­RI­LAC: Pri­vred­no dru­štvo „BBB“ d. o. o. iz __________________ ul. ____________ br. _____, ra­čun br. __________ Pr­va ban­ka _____________, ma­tič­ni broj _______, PIB __________. IZ­VR­ŠNI DU­ŽNIK: Pri­vred­no dru­štvo „AL­FA“ a. d. iz _____________________, ul. ____________ br. _____, ra­čun br. _________, Dru­ga ban­ka ______________, ma­tič­ni broj ______, PIB ________. Ra­di: 500.000,00 di­na­ra, u 2 pri­mer­ka, pri­lo­ga 2

12

PRAV­NA RE­GU­LA­TI­VA PO­SLO­VA­NJA

PRED­LOG ZA IZ­VR­ŠE­NJE - IZ­VR­ŠNA IS­PRA­VA Iz­vr­šni du­žnik du­gu­je iz­vr­šnom po­ve­ri­o­cu iz­nos od 500.000,00 di­na­ra i isti ni­je pla­tio, ma­da je po­sto­ja­la nje­go­va oba­ve­za u skla­du sa iz­vr­šnom is­pra­vom. D O K A Z: Pre­su­da Tr­go­vin­skog su­da u _____________, P. br. _______ od 25.9.2004. go­di­ne i re­še­nje Tr­go­vin­skog su­da u ____________, Iv. br. ____ od 10.1.2004. go­di­ne. Pre­ma to­me, ka­ko iz­vr­šni du­žnik ni­je is­pu­nio svo­ju oba­ve­zu u skla­du sa iz­vr­šnom is­ pra­vom, iz­vr­šni po­ve­ri­lac pred­la­že da sud do­ne­se:

RE­ŠE­NJE O IZ­VR­ŠE­NJU Na osno­vu iz­vr­šne pre­su­de - Pre­su­da Tr­go­vin­skog su­da u _____________, P. br. _______ od 25.9.2004. go­di­ne, DO­ZVO­LJA­VA SE IZ­VR­ŠE­NJE ra­di na­mi­re­nja nov­ča­nog po­tra­ ži­va­nja iz­vr­šnog po­ve­ri­o­ca i to: 1. glav­nog du­ga od 500.000,00 di­na­ra sa ka­ma­tom u skla­du sa Za­ko­nom o vi­si­ni sto­pe za­te­zne ka­ma­te, od 21.1.2004. go­di­ne do is­pla­te, 2. par­nič­nih tro­ško­va od 90.150,00 di­na­ra sa ka­ma­tom u skla­du sa Za­ko­nom o vi­si­ni sto­pe za­te­zne ka­ma­te, od 25.9.2004. go­di­ne do is­pla­te, 3. tro­ško­va iz­vr­še­nja po od­lu­ci su­da, PO­PI­SOM, PRO­CE­NOM I PRO­DA­JOM po­kret­nih stva­ri iz­vr­šnog du­žni­ka ko­ je se na­la­ze u po­slov­nim pro­sto­ri­ja­ma du­žni­ka u ul. ___________ br. ________ u _____________. ZA­BRA­NJU­JE se iz­vr­šnom du­žni­ku da ras­po­la­že po­pi­sa­nim stva­ri­ma pod kri­vič­nom od­go­vor­no­šću. Iz­vr­šni po­ve­ri­lac po­pi­som sti­če za­lo­žno pra­vo na po­pi­sa­nim stva­ri­ma. Nov­ča­na sred­stva do­bi­je­na pro­da­jom po­kret­nih stva­ri, do iz­no­sa nov­ča­nog po­tra­ži­va­ nja iz­vr­šnog po­ve­ri­o­ca, pre­ne­ti na ra­čun iz­vr­šnog po­ve­ri­o­ca br. _____ kod Pr­ve ban­ke ______________. U _______________ da­na

Iz­vr­šni po­ve­ri­lac

_________________ go­di­ne

____________________

13

PredizetniÄ?ki vodiÄ? kroz pravo

14

PRED­U­ZET­NI­ŠTVO

PRED­U­ZET­NI­ŠTVO Pri­vred­nu de­lat­nost u na­šoj ze­mlji mo­gu da oba­vlja­ju pred­u­zet­ni­ci, pri­vred­na dru­ štva i dru­ga prav­na li­ca. Pod dru­gim prav­nim li­ci­ma pod­ra­zu­me­va­ju se ban­ke i dru­ge fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je, osi­gu­ra­va­ju­će or­ga­ni­za­ci­je i za­dru­ge. Op­šti uslo­vi za oba­va­lja­ nje de­lat­no­sti su: za­ko­nom pro­pi­sa­na for­ma, ade­kva­tan pro­stor, teh­nič­ka opre­mlje­nost i od­go­va­ra­ju­ća kva­li­fi­ka­ci­ja u skla­du sa po­seb­nim pro­pi­si­ma. Ov­de tre­ba na­po­me­nu­ti da no­vi Za­kon o pri­vred­nim dru­štvi­ma ne po­zna­je po­jam pred­u­ze­ća ko­ji se do nje­go­vog do­no­še­nja upo­tre­blja­vao kao si­no­nim za pri­vred­no dru­ štvo. Pre­ma no­voj kon­cep­ci­ji, ko­ja je odav­no za­stu­plje­na u evrop­skim pra­vi­ma, ter­min pred­u­ze­će ne ozna­ča­va od­re­đe­ni pri­vred­ni su­bje­kat, već pri­vred­nu ak­tiv­nost. Da­kle, u no­voj ter­mi­no­lo­gi­ji, „pred­u­ze­će“ je ono či­me se pri­vred­no dru­štvo ba­vi, pred­met nje­go­ve ak­tiv­no­sti, a ne prav­ni su­bjekt ko­ji se ba­vi pri­vred­nom de­lat­no­šću.

PRED­U­ZET­NIK Pred­u­zet­nik je fi­zič­ko li­ce ko­je je re­gi­stro­va­no, i ko­je, ra­di sti­ca­nja do­bi­ti, u vi­du za­ ni­ma­nja oba­vlja za­ko­nom do­zvo­lje­ne de­lat­no­sti, uklju­ču­ju­ći i umet­nič­ke i sta­re za­na­te i po­slo­ve do­ma­će ra­di­no­sti. Pred­u­zet­ni­ka mo­že osno­va­ti sva­ko do­ma­će ili stra­no li­ce bez ob­zi­ra da li se ra­di o za­po­sle­nom, pen­zi­o­ne­ru (iz­u­zev po­ro­dič­nih pen­zi­o­ne­ra), ili ne­za­po­sle­nom li­cu. Pred­u­zet­nik oba­vlja­nje svo­je de­lat­no­sti re­gi­stru­je kod Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­ stre. Pre­ma pro­pi­si­ma, pred­u­zet­nik ne mo­že da oba­vlja: 1. po­slo­ve osi­gu­ra­nja imo­vi­ne i li­ca 2. ban­kar­ske po­slo­ve 3. po­slo­ve iz­da­va­nja har­ti­ja od vred­no­sti 4. me­đu­na­rod­ni pre­voz ro­be 5. li­nij­ski pre­voz put­ni­ka 6. or­ga­ni­zo­va­nje tu­ri­stič­kih pu­to­va­nja 7. iz­ra­du teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je 8. po­slo­ve spolj­no­tr­go­vin­skog pro­me­ta 9. po­slo­ve za­stu­pa­nja stra­nih fir­mi. Za oba­ve­ze pre­ma tre­ćim li­ci­ma ko­je su na­sta­le oba­vlja­njam de­lat­no­sti pred­u­zet­nik od­go­va­ra ce­lo­kup­nom svo­jom imo­vi­nom. Po­slo­vi ko­ji su raz­vr­sta­ni u ka­te­go­ri­ju po­slo­ va do­ma­će ra­di­no­sti, ne­ke in­te­lek­tu­al­ne uslu­ge kao i po­slo­vi ko­ji se oba­vlja­ju na te­re­nu (vo­do­in­sta­la­ter, elek­tri­čar, mon­ter, i sl.) mo­gu se oba­vlja­ti u sta­nu ili na te­re­nu i ni­je po­treb­no obez­be­di­ti po­se­ban po­slov­ni pro­stor. Pred­u­zet­nik vo­di po­slov­ne knji­ge po siste­mu pro­stog ili dvoj­nog knji­go­vod­stva. Pred­u­zet­ni­ci ko­ji po­rez pla­ća­ju u pa­u­šal­nom

15

Predizetnički vodič kroz pravo

iz­no­su ne vo­de po­slov­ne knji­ge, osim knji­gu pro­me­ta (KPO). Osim u se­di­štu rad­nje, pred­u­zet­nik mo­že oba­vlja­ti de­lat­nost i u iz­dvo­je­noj pro­sto­ri­ji. Dva ili vi­še li­ca (naj­vi­še de­set li­ca) mo­že osno­va­ti or­tač­ku rad­nju. Prav­ni osnov ovog ob­li­ka je­ste ugo­vor o or­ta­klu­ku. Spe­ci­fič­no­sti or­tač­ke rad­nje u od­no­su na osta­le ob­li­ke oba­vlja­nja de­lat­no­sti je­su oba­ve­za vo­đe­nja dvoj­nog knji­go­vod­stva i ne­mo­guć­nost pa­u­šal­nog pla­ća­nja po­re­za. Pred­u­zet­nik pre­sta­je da oba­vlja de­lat­nost i bri­še se iz re­gi­stra u sle­de­ćim slu­ča­je­vi­ ma: • od­ja­va, smr­t ili gu­bita­k po­slov­ne spo­sob­no­sti. Za stal­ni pre­sta­nak rad­nje po­tre­ bno je pod­ne­ti pri­ja­vu bri­sa­nja pred­u­zet­ni­ka i do­kaz o upla­ti na­kna­de u iz­no­su od 360,00 RSD. Re­gi­stra­ci­o­na pri­ja­va ne­ma re­tro­ak­tiv­no dej­stvo, pa se rad­nja naj­ra­ni­je mo­že bri­sa­ti da­nom pod­ne­te re­gi­stra­ci­o­ne pri­ja­ve. U slu­ča­ju smr­ti pred­ u­zet­ni­ka, čla­no­vi do­ma­ćin­stva (brač­ni drug, de­ca i ro­di­te­lji) ima­ju mo­guć­nost da se u ro­ku od 30 da­na od da­tu­ma smr­ti iz­ja­sne da pre­u­zi­ma­ju rad­nju, a uko­li­ko to ne uči­ne sma­tra se da je rad­nja pre­sta­la da­nom smr­ti osni­va­ča. • neo­ba­vlja­nje de­lat­no­sti ne­pre­kid­no go­di­nu da­na, i is­te­kom vre­me­na na ko­je je reg­i­stro­va­no oba­vlja­nje de­lat­no­sti, • ka­da je pred­u­zet­ni­ku iz­re­če­na me­ra za­bra­ne oba­vlja­nja de­lat­no­sti zbog ne­is­pu­ nje­nja uslo­va za oba­vlja­nje te de­lat­no­sti, ili ka­da je vi­še od tri pu­ta ka­žnja­van za oba­vlja­nje de­lat­no­sti za ko­ju ne is­pu­nja­va uslo­ve, kao i za slu­čaj oba­vlja­nja de­lat­ no­sti u pe­ri­o­du za­bra­ne oba­vlja­nja de­lat­no­sti, • ka­da pred­uz­ et­nik ni­je u mo­guć­no­sti da is­pu­nja­va svo­je oba­ve­ze pre­ma po­ve­ri­ o­ci­ma i ka­da mu je ra­čun blo­ki­ran, ka­da na pred­log po­re­ske upra­ve, bi­va bri­san iz re­gi­stra. Pred­u­zet­nik mo­že pri­ja­vi­ti i pri­vre­me­ni pre­sta­nak rad­nje. U tom slu­ča­ju pod­no­si re­gi­stra­ci­o­nu pri­ja­vu u ko­joj se na­vo­di bu­du­ći da­tum od ka­da će rad­nja bi­ti pri­vre­me­no za­tvo­re­na. Raz­log za­tva­ra­nja ni­je od in­te­re­sa za APR. Ni ova pri­ja­va ne­ma re­tro­ak­tiv­no dej­stvo. Pri­vre­me­ni pre­sta­nak iz­dvo­je­ne pro­sto­ri­je ni­je mo­guć.

Sli­ka 4: prav­ni ob­li­ci pred­u­zet­ni­ka

16

PRED­U­ZET­NI­ŠTVO

PRI­VRED­NO DRU­ŠTVO Pri­vred­no dru­štvo je prav­no li­ce ko­je osni­va­ju prav­na ili fi­zič­ka li­ca ra­di oba­vlja­nja de­lat­no­sti u ci­lju sti­ca­nja do­bi­ti. Pri­vred­no dru­štvo mo­že da oba­vlja sve za­ko­nom do­ zvo­lje­ne de­lat­no­sti. Po­seb­nim za­ko­ni­ma su pro­pi­sa­na od­re­đe­na ogra­ni­če­nja, ta­ko da od­re­đe­ne de­lat­no­sti mo­gu da se oba­vlja­ju sa­mo u od­re­đe­noj for­mi pri­vred­nog dru­štva, a ne­ke de­lat­no­sti se mo­gu oba­vlja­ti sa­mo uz odo­bre­nje ili sa­gla­snost ne­kog dr­žav­nog or­ga­na. Osni­va­či pri­vred­nog dru­štva mo­gu bi­ti fi­zič­ka i prav­na, do­ma­ća ili stra­na li­ca. Za oba­ve­ze na­sta­le u prav­nom pro­me­tu sa tre­ćim li­ci­ma dru­štvo od­go­va­ra ce­lo­kup­nom svo­jom imo­vi­nom, a od­go­vor­nost čla­no­va dru­štva za oba­ve­ze dru­štva je raz­li­či­ta u za­vi­sno­sti od vr­ste dru­štva. Re­gi­star pri­vred­nih dru­šta­va se vo­di kod Agen­ci­je za pri­ vred­ne su­bjek­te. Pre­ma Za­ko­nu o pri­vred­nim dru­štvi­ma, pri­vred­no dru­štvo mo­že se or­ga­ni­zo­va­ti kao:

Sli­ka 5: prav­ne for­me pri­vred­nih dru­šta­va Or­tač­ko dru­štvo je pri­vred­no dru­štvo ko­je osni­va­ju naj­ma­nje dva fi­zič­ka li­ca u svoj­stvu or­ta­ka. Ulo­zi or­ta­ka mo­gu bi­ti u nov­cu, stva­ri­ma, pra­vi­ma i ra­du, iz­vr­še­nom ili bu­du­ćem. Za oba­ve­ze na­sta­le u prav­nom pro­me­tu sa tre­ćim lic­ma dru­štvo od­go­va­ra ce­lo­kup­nom svo­jom imo­vi­nom, a za­jed­no sa dru­štvom od­go­va­ra­ju i or­ta­ci ce­lo­kup­nom svo­jom imo­vi­nom - neo­gra­ni­če­na so­li­dar­na od­go­vor­nost. Dru­štvom upra­vlja­ju or­ta­ci, a po­slo­vo­đe­nje mo­gu vr­ši­ti za­jed­no ili to pra­vo po­ve­ri­ti jed­nom od or­ta­ka ili tre­ćem li­cu. Ko­man­dit­no dru­štvo je pri­vred­no dru­štvo ko­je osni­va­ju dva ili vi­še, fi­zič­kih ili prav­nih li­ca, od ko­jih naj­ma­nje jed­no li­ce od­go­va­ra neo­gra­ni­če­no, ce­lo­kup­nom svo­ jom imo­vi­nom (kom­ple­men­tar), a naj­ma­nje jed­no li­ce od­go­va­ra ogra­ni­če­no, do vi­si­ne svog osni­vač­kog ulo­ga (ko­man­di­tor). Ko­ma­dit­no dru­štvo je ob­lik dru­štva ko­ji sa­dr­ži ele­men­te dru­štva li­ca i dru­štva ka­pi­ta­la. Čla­no­vi dru­štva ima­ju raz­li­čit po­lo­žaj u za­vi­ sno­sti od svoj­stva. Kom­ple­men­tar ima svoj­stvo or­ta­ka, so­li­dar­no sa dru­štvom od­go­va­ra za oba­ve­ze dru­štva pre­ma tre­ćim li­ci­ma i ima pra­vo upra­vlja­nja dru­štvom. Ko­man­di­tor

17

Predizetnički vodič kroz pravo

ima svoj­stvo svoj­stvo čla­na dru­štva, za oba­ve­ze dru­štva pre­ma tre­ćim li­ci­ma od­go­va­ra do vi­si­ne upi­sa­nog a ne­u­ne­tog osni­vač­kog ulo­ga i ne­ma pra­vo upra­vlja­nja dru­štvo. U ras­po­de­li do­bi­ti čla­no­vi dru­štva uče­stvu­ju sra­zmer­no svo­jim ude­li­ma. Dru­štvo sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću je pri­vred­no dru­štvo ko­je osni­va jed­no ili vi­še, prav­nih ili fi­zič­kih, do­ma­ćih ili stra­nih li­ca. Za oba­ve­ze na­sta­le u prav­nom pro­me­tu sa tre­ćim li­ci­ma dru­štvo od­go­va­ra ce­lo­kup­nom svo­jom imo­vi­nom. Čla­no­vi dru­štva ne od­go­va­ra­ju lič­nom imo­vi­nom za oba­ve­ze dru­štva, osim do vi­si­ne upi­sa­nog, a, even­tu­ al­no, ne­u­ne­tog osni­vač­kog ulo­ga. Čla­no­vi dru­štva za oba­ve­ze dru­štva od­go­va­ra­ju sa­mo u slu­ča­ju po­sto­ja­nja tkzv. „pro­bi­ja­nja prav­ne lič­no­sti“ (me­ša­nja imo­vi­ne dru­štva i lič­ne imo­vi­ne, zlo­u­po­tre­ba dru­štva u svr­hu ostva­re­nja lič­nih in­te­re­sea i sl.). Ulo­zi čla­no­va dru­štva mo­gu bi­ti u nov­cu, stva­ri­ma, pra­vi­ma i iz­vr­še­nom ra­du ili uslu­ga­ma. Mi­ni­mal­ ni iz­nos nov­ča­nog de­la osni­vač­kog ulo­ga iz­no­si 500 evra, u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti. Dru­štvom upra­vlja­ju skup­šti­na osni­va­ča i di­rek­tor. Ak­ci­o­nar­sko dru­štvo je pri­vred­no dru­štvo ko­je osni­va jed­no ili vi­še, prav­nih ili fi­zič­kih li­ca, u svoj­stvu ak­ci­o­na­ra, ra­di oba­vlja­nja od­re­đe­ne pri­vred­ne de­lat­no­sti pod za­jed­nič­kim ime­nom, či­ji je osnov­ni ka­pi­tal utvr­đen i po­de­ljen na ak­ci­je. Ak­ci­o­na­ri ne od­go­va­ra­ju za oba­ve­ze dru­štva. Osni­vač­ki ulog ak­ci­o­nar­skog dru­štva mo­gu bi­ti no­vac, stva­ri i pra­va. Ne­nov­ča­ni deo osni­vač­kog ulo­ga mo­ra da bu­de iz­ra­žen u nov­cu, dok nov­ ča­ni deo osni­vač­kog ulo­ga iz­no­si 10.000 evra kod osni­va­nja za­tvo­re­nog ak­ci­o­nar­skog dru­štva, od­no­sno 25.000 evra kod osni­va­nja otvo­re­nog ak­ci­o­nar­skog dru­štva. VLA­SNIK DE­LAT­NOST OSNI­VAČ­KI ULOG OD­GO­VOR­NOST OSNI­VA­ČA SVOJ­STVO PO­SLOV­NE KNJI­GE PO­RE­ZI UPRA­VLJA­NJE

PRED­U­ZET­NIK FI­ZIČ­KO LI­CE

DRU­ŠTVO FI­ZIČ­KO ILI PRAV­NO LI­CE

OGRA­NI­ČEN KRUG DE­LAT­ NO­STI

NEO­GRA­NI­ČEN KRUG DE­LAT­NO­STI

BEZ ULO­GA

NO­VAC, STVA­RI, PRA­VA, RAD

NEO­GRA­NI­ČE­NA PRED­U­ZET­NIK PRO­STO ILI DVOJ­NO KNJI­GO­ VOD­STVO PRE­MA OSTVA­RE­NOJ DO­BI­TI, PAUŠALNO PRED­U­ZET­NIK

OGRA­NI­ČE­NA/ NEO­GRA­NI­ČE­NA (U ZAVISNOSTI OD OBLIKA) OR­TAK, ČLAN ILI AK­CI­O­NAR (U ZAVISNOSTI OD OBLIKA) DVOJ­NO KNJI­GO­VOD­STVO PRE­MA OSTVA­RE­NOJ DO­BI­TI OR­TA­CI ILI SKUP­ŠTI­NA (U ZAVISNOSTI OD OBLIKA)

Sli­ka 6: upo­red­na ana­li­za pred­u­zet­ni­ka i pri­vred­nog dru­štva

Sa­mo­stal­na ili pred­u­zet­nič­ka rad­nja je naj­če­šći ob­lik fir­me za ko­ji se od­lu­ču­ju pred­ u­zet­ni­ci. Jed­no­sta­van je i lak za otva­ra­nje i vo­đe­nje. Ne zah­te­va ve­li­ka ma­te­ri­jal­na ula­ ga­nja. Pred­uz­ et­nič­ka rad­nja je op­ti­ma­lan prav­ni ob­lik po­slo­va­nja za sve one ko­ji ne­ma­ju na­me­ru da vo­de po­sao ve­li­kog obi­ma i da se ši­re. Po­god­no je to što se u ta­kvoj rad­nji mo­že za­po­sli­ti ce­la po­ro­di­ca, bez do­dat­nih tro­ško­va an­ga­žo­va­nja rad­ne sna­ge (po­re­zi i do­pri­no­si). S dru­ge stra­ne, oba­vlja­nje po­slo­va u ob­li­ku pred­u­zet­ni­ka ima i od­re­đe­ni broj ne­do­sta­ta­ka. Jed­na od naj­ve­ćih je neo­gra­ni­če­na od­go­vor­nost vla­sni­ka rad­nje. Vla­

18

PRED­U­ZET­NI­ŠTVO

snik rad­nje ga­ran­tu­je svom svo­jom imo­vi­nom za oba­ve­ze ko­je na­sta­ju. Da­kle, ako ni­ste u sta­nju da iz­mi­ri­te svo­je oba­ve­ze la­ko se mo­že de­si­ti da osta­ne­te bez ne­kog de­la svo­je lič­ne imo­vi­ne. Ta­ko­đe, uko­li­ko do­đe do uve­ća­nja obi­ma po­slo­va­nja, rad­nja mo­že ima­ti te­ško­ća da se do­bro re­or­ga­ni­zu­je u po­slov­ne je­di­ni­ce i da ras­po­la­že svim po­treb­nim po­da­ci­ma. Pri­vred­no dru­štvo pred­sta­vlja slo­že­ni­ji ob­lik or­ga­ni­za­ci­je. Uko­li­ko pla­ni­ra­te raz­vi­ti po­sao ve­li­kom obi­ma naj­bo­lje bi bi­lo da od­mah kre­ne­te sa osni­va­njem pri­vred­nog dru­ štva. Pro­ce­du­ra re­gi­stra­ci­je je u ne­ku ru­ku kom­pli­ko­va­ni­ja od pred­uz­ et­ni­ka. Za raz­li­ku od pred­u­zet­ni­ka za otva­ra­nje dru­štva vam je po­tre­ban i po­čet­ni ka­pi­tal. Uobi­ča­je­na vr­ sta dru­štva ko­ju osni­va­ju po­čet­ni­ci je dru­štvo sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću ili D. O. O. Za du­go­ve pri­vred­nih dru­šta­va od­go­va­ra­ju pre­ven­stve­no sa­ma dru­štva sop­stve­nom imo­vi­nom, a nji­ho­vi osni­va­či sa­mo kod dru­šta­va li­ca. Me­đu­tim, po­re­ski tret­man pri­ho­da još uvek fa­vo­ri­zu­je pred­u­zet­ni­ke. Na­im ­ e, kao pred­u­zet­nik pla­ća­te je­dan po­rez na do­ho­dak, a uko­li­ko ste vla­snik pri­vred­nog dru­štva pla­ća­te po­rez na do­ho­dak gra­đa­na i va­še pred­u­ze­će pla­ća po­rez na do­bit. Za­klju­čak je da kod pred­uz­ e­ća va­ži dvo­stru­ko opo­re­zi­va­nje. Ipak dru­štvo nu­di or­ga­ni­za­ci­o­ne pred­no­sti u od­no­su na pred­u­zet­ni­ka, jer mo­že­te da raz­vi­je­te ve­li­ki broj sek­to­ra i pod­sek­to­ra sa ko­ji­ma je lak­še upra­vlja­ti. Za­kon­ska oba­ve­za pred­u­ze­ća je da vo­di dvoj­no knji­go­vod­ stvo, što je u na­šim pri­li­ka­ma pred­nost, jer se pred­u­zet­ni­ci, iako ima­ju tu mo­guć­nost, zbog ma­njih tro­ško­va od­lu­ču­ju za pro­sto knji­go­vod­stvo ko­je im ne da­je sko­ro ni­ka­kve in­for­ma­ci­je. Ve­li­ka pred­nost pri­vred­nog dru­štva le­ži u mo­guć­no­sti da lak­še fi­nan­si­ra svo­je ak­tiv­no­sti. Ta­ko­đe, pri­vred­no dru­štvo kod po­ten­ci­jal­nih part­ne­ra ne bu­de sum­nje, ni­ti iza­zi­va­ju za­blu­de u po­gle­du to­ga šta je nje­go­va za­ra­da, šta je imo­vi­na pri­vred­nog su­bjek­ta, a šta osni­va­ča, ili šta je nje­go­va pla­ta, a šta je ostva­re­na do­bit tog dru­štva. Pred­u­zet­ni­ci ko­ji ho­će da se pre­re­gi­stru­ju u pri­vred­na dru­štva to mo­gu uči­ni­ti ako is­pu­nja­va­ju uslo­ve za pro­me­nu prav­ne for­me. Na taj na­čin mo­gu da za­dr­že da­tum osni­ va­nja, na­ziv de­lat­no­sti i slič­ne ele­men­te ka­ko bi za­dr­ža­li od­re­đe­nu tra­di­ci­ju ra­da. Svi du­go­vi ko­je ste kao rad­nja na­pra­vi­li osta­ju pred­u­zet­ni­ku kao fi­zič­kom li­cu. Na pri­vred­ no dru­štvo se pre­nose dru­ge stva­ri - de­lat­nost, ime i slič­no. Po­re­ski tret­man je pot­pu­no isti. Za­pra­vo, u prak­si, pri­vred­no dru­štvo bo­lje sto­ji. Pred­uz­ et­nik je uvek du­žan da pla­ ća po­rez (pod uslo­vom da po­rez pla­ća pa­u­šal­no), čak i kad ne ra­di ili ako gu­bi no­vac. Pri­vred­no dru­štvo, uko­li­ko ne­ma pro­met, pre­da­je po­re­ske pri­ja­ve, ali u nji­ma mo­že da is­ka­že i gu­bi­tak, od­no­sno u tom slu­ča­ju ne pla­ća po­rez.

19

Predizetnički vodič kroz pravo O.D. OSNIVAČI/ ČLANOVI

NAJMANJE DVA FIZIČKA LICA

OSNIVAČKI ULOG

NOVAC, STVARI, PRAVA, RAD

SVOJSTVO ČLANA/ OSNIVAČA

ORTAK

ODGOVORNOST OSNIVAČA ODGOVORNOST DRUŠTVA UPRAVLJANJE

NEOGRANIČENA

K.D. D.O.O. NAJMANJE DVA FIZIČKO ILI LICA, FIZIČKA ILI PRAVNO LICE PRAVNA KOD KOMPLEMENTARA NOVAC, STVARI, NOVAC, STVARI, PRAVA, IZVRŠEN ILI PRAVA, IZVRŠENI RAD BUDUĆI RAD KOD KOMANDITORA MINIMUM NOVAC, STVARI, 500 EUR PRAVA, IZVRŠEN RAD KOMPLEMENTAR/ KOMANDITOR

KOD OGRANIČENA KOMPLEMENTARA DO VISINE NEOGRANIČENA NEUPLAĆENOG KOD KOMANDITORA ULOGA OGRANIČENA

NEOGRANIČENA

NEOGRANIČENA

ORTACI

KOMPLEMENTARI

Sl­ika 7: pr­egled pr­ivre­dnih dr­ušt­ava

ČLAN

A.D. FIZIČKO ILI PRAVNO LICE

NOVAC, STVARI, PRAVA MINIMUM 10000/25000 EUR

AKCIONAR NEMA ODGOVORNOSTI OSNIVAČA

NEOGRANIČENA NEOGRANIČENA SKUPŠTINA

SKUPŠTINA

Po­je­din­ci ko­ji se u Sr­bi­ji od­lu­ču­ju da osnu­ju pri­vred­no dru­štvo naj­če­šće se od­lu­ču­ju za D. O. O. Raz­lo­zi su vi­še­stru­ki. Naj­pre, ovaj ob­lik pri­vred­nog dru­štva omo­gu­ću­je osni­ va­či­ma da je­dan deo svo­je imo­vi­ne iz­dvo­je za ostva­re­nje od­re­đe­nih po­slov­nih ide­ja, a da pri tom za du­go­ve pro­is­te­kle iz da­tih pri­vred­nih ak­tiv­no­sti od­go­va­ra­ju sa­mo iz­dvo­je­nom imo­vi­nom (a ne ce­lo­kup­nom imo­vi­nom ka­kav je slu­čaj kod pred­u­zet­ni­ka, or­ta­ka ili kom­ple­men­ta­ra). Ta­ko­đe, kod D. O. O. od­no­si me­đu osni­va­či­ma ni­su pre­vas­hod­no lič­ne pri­ro­de, kao kod or­ta­klu­ka, pa ih to či­ni flek­si­bil­ni­jim i pod­lo­žni­jim pro­me­na­ma, što je ve­li­ka pred­nost u sa­vre­me­nim di­na­mič­nim po­slov­nim pri­li­ka­ma. Ipak, osni­va­či dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću ima­ju ve­ću mo­guć­nost da kon­tro­li­šu član­stvo u dru­štvu, ne­go što je to slu­čaj kod ak­ci­nar­skih dru­šta­va (ko­ja se če­sto po­ja­vlju­ju i na ber­zi). Po­ pu­lar­no­sti dru­šta­va sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću do­pri­no­si i re­la­tivno ma­li osni­vač­ki ka­pi­tal od 500 evra ko­ji su osni­va­či du­žni une­ti u dru­štvo pri­li­kom osni­va­nja. Or­tač­ko dru­štvo se osni­va naj­če­šće ka­da me­đu osni­va­či­ma po­sto­ji lič­na bli­skost, jer pri­ro­da ovog ob­li­ka pri­vred­nog dru­štva uslo­vlja­va vi­sok ste­pen po­ve­re­nja i skla­da me­đu or­ta­ci­ma. Iz­me­đu osta­log, ka­da je­dan or­tak na­pra­vi od­re­đe­ni dug u ime dru­štva, pre­ma po­ve­ri­o­ci­ma so­li­dar­no od­go­va­ra­ju svi or­ta­ci. Tre­ba pri­me­ti­ti da je upra­vo ovaj gu­bi­tak po­ve­re­nja i do­go­vo­ra me­đu or­ta­ci­ma naj­če­šći raz­log raz­vr­ga­va­nja or­tač­kog dru­štva. Ta­ ko­đe, ne­do­sta­tak or­tač­kog dru­štva je to što or­ta­ci za du­go­ve dru­štva od­go­va­ra­ju osim imo­vi­nom dru­štva i svo­jom sop­stve­nom. Ak­ci­o­nar­sko dru­štvo je for­ma or­ga­ni­za­ci­je pri­vred­nog dru­štva ko­ja se za­sni­va na ide­ji pri­ku­plja­nja ka­pi­ta­la za re­a­li­za­ci­ju ve­li­kih po­slov­nih pro­je­ka­ta. To se či­ni ob­ja­vlji­va­njem

20

PRED­U­ZET­NI­ŠTVO

po­zi­va po­ten­ci­jal­nim osni­va­či­ma da po­sta­nu čla­no­vi dru­štva kroz ot­kup ak­ci­ja. Kod otvo­re­nih ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, osni­vač mo­že po­sta­ti bi­lo ko, što uslo­vlja­va da me­đu čla­no­vi­ma dru­štva ne­ma bli­skih ve­za. Za ve­ći­nu po­ten­ci­jal­nih pri­vred­ni­ka, ovaj ob­lik po­slo­va­nja ni­je in­te­re­san­tan, jer ne­ma­ju po­tre­bu za pri­ku­plja­njem ve­li­kih fi­nan­sij­skih sred­sta­va. Ta­ko­đe, ve­li­ku pre­pre­ku pred­sta­vlja i oba­ve­zni osni­vač­ki ulog od 10000, od­ no­sno 25000 EUR za osni­va­nje A. D.

PRE­STA­NAK PRI­VRED­NOG DRU­ŠTVA Za­kon o pri­vred­nim dru­štvi­ma po­zna­je dva na­či­na pre­stan­ka pri­vred­nog dru­štva, li­kvi­da­ci­ju i ste­čaj. Po­stu­pak li­kvi­da­ci­je se spro­vo­di na osno­vu od­lu­ke osni­va­ča - čla­no­va, ka­da dru­štvo ima do­volj­no fi­nan­sij­skih sred­sta­va za po­kri­će svo­jih oba­ve­za. Po­stu­pak li­kvi­da­ci­je se spro­vo­di i u slu­ča­ju za­bra­ne ra­da dru­štva od stra­ne nad­le­žnog dr­žav­nog or­ga­na, u slu­ča­ju pre­stan­ka pri­rod­nih i dru­gih uslo­va za oba­vlja­nje de­lat­no­sti, u slu­ča­ju is­te­ka vre­me­na ako je dur­štvo osno­va­no na od­re­đe­no vre­me, ako dru­štvo ne oba­vlja de­lat­nost du­že od dve go­di­ne, kao i u dru­gim slu­ča­je­vi­ma pro­pi­sa­nim za­ko­nom. Po­stu­pak tkzv. do­bro­ volj­ne li­kvi­da­ci­je spor­vo­di sam osni­vač pred Agen­ci­jom za pri­vred­ne re­gi­stre, od­no­sno sud u slu­ča­je­vi­ma li­kvi­da­ci­je po si­li za­ko­na. Ka­da dru­štvo po­slu­je sa te­ško­ća­ma i ne­ma do­volj­no sred­sta­va za na­mi­re­nje svo­jih tro­ško­va i oba­ve­za spro­vo­di se po­stu­pak ste­ča­ja. Za spro­vo­đe­nje ste­ča­ja nad­le­žni su tr­go­vin­ski su­do­vi.

PO­DE­LA PRI­VRED­NIH DRU­ŠTA­VA PO VE­LI­ČI­NI Prav­na li­ca i pred­uz­ et­ni­ci se sa­gla­sno Za­ko­nu o ra­ču­no­vod­stvu i re­vi­zi­ji raz­vr­sta­va­ju u ma­la, sred­nja i ve­li­ka prav­na li­ca. Raz­vr­sta­va­nje se vr­ši na osno­vu pro­seč­nog bro­ja za­po­sle­nih, ukup­nog pri­ho­da i vred­no­sti imo­vi­ne. Ovo raz­vr­sta­va­nje je od zna­ča­ja kod utvr­đi­va­nja po­re­skih oba­ve­za, vo­đe­nja pro­pi­sa­nih po­slov­nih knji­ga i sa­sta­vlja­nja fi­nan­ sij­skih iz­ve­šta­ja . MA­LA

SRED­NJA

VE­LI­KA

BROJ ZA­PO­SLE­NIH

do 50

pre­ko 250

OSTVA­REN PRI­HOD

do 2,5 mi­li­o­na evra

VRED­NOST IMO­VI­NE

do mi­lion evra

od 50 do 250 od 2,5 do 10 mi­li­o­na evra od mi­lion do 5 mi­li­o­na evra

pre­ko 10 mi­li­o­na evra pre­ko 5 mi­li­o­na evra

Sli­ka 8: po­de­la pri­vred­nih dru­šta­va po ve­li­či­ni

21

Predizetnički vodič kroz pravo

OSTA­LI OB­LI­CI ORA­GA­NI­ZO­VA­NJA DE­LAT­NO­STI Ban­ka je prav­no li­ce ko­je oba­vlja de­po­zit­ne, kre­dit­ne i dru­ge po­slo­ve u ve­zi sa nov­ cem. Ban­ka se or­ga­ni­zu­je kao ak­ci­o­nar­sko dru­štvo. Ak­ci­o­na­ri ban­ke mo­gu bi­ti fi­zič­ka ili prav­na, do­ma­ća ili stra­na, li­ca. Mi­ni­mal­ni osni­vač­ki ulog ba­na­ka je 10.000.000 Evra. Za osni­va­nje ban­ke je po­treb­na pret­hod­na do­zvo­la Na­rod­ne Ban­ke. Dru­ge fi­nan­sij­ske or­ga­ni­za­ci­je su šte­di­o­ni­ce, šted­no-kre­dit­ne or­ga­ni­za­ci­je i šted­no-kre­dit­ne za­dru­ge. Or­ga­ni­za­ci­ja za osi­gu­ra­nje je prav­no li­ce ko­je oba­vlja po­slo­ve osi­gu­ra­nja imo­vi­ne i li­ca. Osni­va­či mo­gu bi­ti do­ma­ća ili stra­na, prav­na ili fi­zič­ka li­ca. Osi­gu­ra­va­ju­će or­ga­ ni­za­ci­je se or­ga­ni­zu­ju kao ak­ci­o­nar­ska dru­štva. Vi­si­na osnov­nog ka­pi­tal osi­gu­ra­va­ju­ćih or­ga­ni­za­ci­ja za­vi­si od gru­pe po­slo­va osi­gu­ra­nja ko­jim se ba­vi osi­gu­ra­va­ju­ća or­ga­ni­za­ci­ja. Do­zvo­lu za osni­va­nje i rad osi­gu­ra­va­ju­će org­na­i­za­ci­je da­je Na­rod­na Ban­ka. Za­dru­ga je ob­lik udru­ži­va­nja fi­zič­kih li­ca u ko­joj ona, po­slo­va­njem na za­dru­žnim prin­ci­pi­ma, ostva­ru­ju ne­ki svoj in­te­res. Za­dru­ga kao pri­vred­na or­ga­ni­za­ci­ja je or­ga­ni­ za­ci­ja na­sta­la udru­ži­va­njem pro­iz­vo­đa­ča sa ci­ljem za­šti­te nji­ho­vih pri­vred­nih in­te­re­sa, kao i za sti­ca­nja do­bi­ti. Za­dru­gu osni­va­ju fi­zič­ka li­ca i to naj­ma­nje njih 10. Za­dru­ga mo­ že oba­vlja­ti sve de­lat­no­sti pred­vi­đe­ne za­ko­nom pod uslo­vom da is­pu­nja­va pro­pi­san­ne teh­nič­ko-teh­no­lo­ške uslo­ve. Za­dru­ga se upi­su­je u re­gi­star ko­ji se vo­di kod Agen­ci­je za pri­vred­ne re­gi­stre.

PRI­VRED­NO-PRAV­NA IN­FRA­STRUK­TU­R A In­sti­tu­ci­je pri­vred­nog si­ste­ma ko­je či­ne okru­že­nje u ko­ji­ma ra­de pri­vred­ni su­bjek­ti su:

Re­gi­star­ski or­ga­ni

Za re­gi­stra­ci­ju pri­vred­nih su­bje­ka­ta nad­le­žna je Agen­ci­ja za pri­vred­ne re­gi­stre. Agen­ci­ja je osno­va­na i po­če­la sa ra­dom 1.ja­nu­a­ra 2005.god. U Agen­ci­ji se vo­di re­gi­star pri­vred­nih su­bje­ka­ta, re­gi­star za­lo­žnog pra­va na po­kret­nim stva­ri­ma i re­gi­star fi­nan­sij­ skog li­zin­ga. Po­stu­pak re­gi­stra­ci­je se po­kre­će pod­no­še­njem zah­te­va.

Mi­ni­star­stva

Ve­ći­na po­slo­va iz obla­sti pri­vred­nog po­slo­va­nja su u de­lo­kru­gu po­slo­va Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, Mi­ni­star­stva pri­vre­de, Mi­ni­star­stva za rad, Mi­ni­star­stva tr­go­vi­ne, Mi­ni­star­stva za eko­nom­ske od­no­se sa ino­stran­stvom i dr. U nad­le­žno­sti Mi­ni­star­sta­va su do­no­še­nje pod­za­kon­skih aka­ta i nad­zor nad pri­me­nom pro­pi­sa.

22

PRED­U­ZET­NI­ŠTVO

Fi­nan­sij­ske or­ga­ni­z a­ci­je

Pr­vi kon­takt pri­vred­ni­ka sa ban­ka­ma je pri­li­kom otva­ra­nja po­slov­nog ra­ču­na. Sva pla­ća­nja u ze­mlji i ino­stran­stvu oba­vlja­ju se pre­ko po­slov­nih ba­na­ka. Je­dan pri­vred­ni su­ bje­kat mo­že ima­ti ra­ču­ne u vi­še po­slov­nih ba­na­ka. Osim plat­nog pro­me­ta ban­ke oba­vlja­ju kre­dit­ne po­slo­ve, de­vi­zne po­slo­ve i ga­ran­cij­ske po­slo­ve za po­tre­be svo­jih de­po­ne­na­ta.

Na­rod­na Ban­k a

Na­rod­na Ban­ka re­gu­li­še mo­ne­tar­na pi­ta­nja, ak­tiv­no­sti po­slov­nih ba­na­ka i bri­ne o de­vi­znim re­zer­va­ma ze­mlje, kur­su na­ci­o­nal­ne va­lu­te i plat­no bi­lan­snim pi­ta­nji­ma, pla­ ća­nja pre­ma ino­stran­stvu. Njen rad re­gu­li­san je Za­ko­nom o Na­rod­noj ban­ci.

Upra­va ca­ri­na

Upra­va ca­ri­na po­se­ban or­gan upra­ve ko­ji vr­ši po­slo­ve ca­rin­skog nad­zo­ra i pro­to­ka ro­be i uslu­ga iz­me­đu ca­rin­skih pod­ruč­ja.

Po­re­ska upra­va

Po­re­ska upra­va je or­gan pri Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja u či­joj su nad­le­žno­sti fi­skal­na pi­ ta­nja, pri­ku­plja­nje po­re­za i kon­tro­la fi­skal­ne di­sci­pli­ne.

Su­do­vi

Pri­vred­ni su­bjek­ti sud­sku za­šti­tu ostva­ru­ju pred su­do­vi­ma. Za spo­ro­ve na­sta­le u po­slo­va­nju iz­me­đu pri­vred­nih su­bje­ka­ta nad­le­žni su tr­go­vin­ski su­do­vi. Za pri­vred­ne pre­stu­pe nad­le­žni su tr­go­vin­ski su­do­vi pre­ma se­di­štu iz­vr­ši­o­ca. Za krivč­na de­la pro­tiv pri­vre­de nad­le­žni su su­do­vi op­šte nad­le­žno­sti.

Or­ga­ni upra­ve

Za pre­kr­šaj­ne po­stup­ke nad­le­žan je pre­kr­šaj­ni or­gan or­ga­na upra­ve, op­štin­ske su­di­je za pre­kr­ša­je i pre­kr­šaj­ni or­ga­ni pri Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja i Upra­vi ca­ri­na.

In­spek­ci­je

In­spek­cij­ski or­ga­ni su or­ga­ni­zo­va­ni pri Mi­ni­star­stvi­ma (Re­pu­blič­ki in­spek­cij­ski or­ga­ni) i lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma. In­spek­cij­ski nad­zor na re­pu­blič­kom ni­vou vr­še: in­ spek­ci­ja ra­da, ca­rin­ska in­spek­ci­ja, fi­nan­sij­ska in­spek­ci­ja, sa­ni­tar­na, zdrav­stve­na, tr­ži­šna, po­ljo­pri­vred­na, ve­te­ri­nar­ska, vo­do­pri­vred­na i šu­mar­ska in­spek­ci­ja. Na ni­vou lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve kon­tro­lu pri­me­ne pro­pi­sa spro­vo­de ko­mu­nal­ni in­spek­to­ri i in­spek­to­ri za­ šti­te ži­vot­ne sre­di­ne.

23

Predizetnički vodič kroz pravo

In­sepkcij­ski or­ga­ni vr­še in­spek­cij­ski nad­zor i kon­tro­lu po­slo­va­nja, te su ovla­šće­ni da iz­da­ju na­lo­ge za ot­kla­nja­nje ne­pra­vil­no­sti, pod­no­se pri­ja­ve i iz­ri­ču ka­zne na li­cu me­sta. Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va obez­be­đu­je uslo­ve za funk­ci­o­ni­sa­nje pri­vre­de na svom pod­ ruč­ju.

24

RE­GI­STRA­CI­JA

RE­GI­STRA­CI­JA Pri­vred­ni su­bje­kat je prav­no ili fi­zič­ko li­ce ko­je oba­vlja de­lat­nost pro­iz­vod­nje i/ili pro­me­ta ro­be i/ili vr­še­nja uslu­ga na tr­ži­štu ra­di sti­ca­nja do­bi­ti. Pri­vred­ni su­bje­kat mo­ra bi­ti re­gi­stro­van u re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Da­kle, re­gi­str­ci­ja je neo­p­ho­dan uslov za za­ko­ni­to oba­vlja­nje pri­vred­ne de­lat­no­sti. Po­stu­pak re­gi­stra­ci­je u Re­publci Sr­bi­ji spro­vo­di Agen­ci­ja za pri­vred­ne re­gi­stre, sa se­ di­štem na Tr­gu Ni­ko­le Pa­ši­ća 5/4 u Be­og­ ra­du. Agen­ci­ja je osno­va­na Za­ko­nom o Agen­ci­ji za pri­vred­ne re­gi­stre, ko­jim su utvr­đe­ni sta­tus, se­di­šte, po­slo­vi, sred­stva za osni­ve­nje i rad Agen­ci­je, kao i nje­ni or­ga­ni. U nad­le­žno­sti Agen­ci­je je vo­đe­nje pri­vred­nih re­gi­sta­ra od zna­ča­ja za sve­u­kup­ni pri­ vred­ni ži­vot, i to: Re­gi­star pri­vred­nih su­bje­ka­ta, Re­gi­star fi­nan­sij­skog li­zin­ga i Re­gi­star za­lo­žnog pra­va na po­kret­nim stva­ri­ma i pra­vi­ma. Agen­ci­ja za pri­vred­ne re­gi­stre osno­va­na je sa ci­ljem da sma­nji ad­mi­ni­stra­tiv­ne pre­ pre­ke za po­če­tak po­slo­va­nja, i to kroz: sma­nje­nje tro­ško­va, po­jed­no­sta­vlji­va­nje pro­ce­du­re re­gi­stra­ci­je, kao i skra­ći­va­nje ro­ko­va pri­li­kom osni­va­nja pri­vred­nog su­bjek­ta. Agen­ci­ja vo­di sve svo­je re­gi­stre u elek­tron­skoj for­mi, što obez­be­đu­je ažur­nost po­ da­ta­ka, te omo­gu­ću­je br­zu i la­ku re­gi­stra­ci­ju. Agen­ci­ja ob­ja­vlju­je sve svo­je re­gi­stre na in­ter­ne­tu, na svom veb-saj­tu www.apr.sr.gov.yu. Sajt pred­sta­vlja iz­vor in­for­ma­ci­ja o po­ stup­ku re­gi­stra­ci­je, a omo­gu­ću­je i bes­plat­no pre­u­zi­ma­nje svih for­mu­la­ra za re­gi­stra­ci­ju, kao i mo­de­la osni­vač­kih aka­ta za po­je­di­ne vr­ste pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Po­slo­ve iz svog de­lo­kru­ga Agen­ci­ja oba­vlja u se­di­štu u Be­o­gra­du, ali i u or­ga­ni­za­ci­ o­nim je­di­ni­ca­ma u još 13 gra­do­va u Sr­bi­ji.

PRED­U­ZET­NI­CI Od 1. ja­nu­a­ra 2006. go­di­ne, u okvi­ru Re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta re­gi­stru­ju se i pred­uz­ et­ni­ci. Kao što je već spo­me­nu­to, pred­u­zet­nik je fi­zič­ko li­ce ko­je oba­vlja de­lat­nost lič­nim ra­dom, ra­di sti­ca­nja do­bi­ti. Umet­nič­ki, sta­ri za­na­ti i po­slo­vi do­ma­će ra­di­no­sti se mo­gu re­gi­stro­va­ti is­klju­či­vo u prav­noj for­mi pred­u­zet­ni­ka. Pod ovom for­mom se, ta­ko­đe, re­gi­stru­ju de­lat­no­sti ko­je se oba­vlja­ju u sklo­pu: • ra­di­o­ni­ce • kan­ce­la­ri­je • bi­roa • ser­vi­sa • agen­ci­je • stu­di­ja • pan­si­o­na • apo­te­ke • or­di­na­ci­je

25

Predizetnički vodič kroz pravo

• tak­si i auto pre­vo­zni­ka • ugo­sti­telj­ske, tr­go­vin­ske, za­nat­ske i uslu­žne rad­nje • ko­zme­tič­kog, fri­zer­skog, pe­di­kir­skog i ma­ni­kir­skog sa­lo­na i sl. Pri­li­kom re­gi­stra­ci­je, pred­u­zet­nik se opre­de­lju­je za jed­nu, pre­te­žnu de­lat­nost, ko­ju će re­gi­stro­va­ti u Agen­ci­ji, ali ga to ne spre­ča­va u oba­vlja­nju dru­gih, za­ko­nom do­zvo­lje­ nih de­lat­no­sti.

Sli­ka 9: pro­ce­du­ra re­gi­stra­ci­je pred­u­zet­ni­ka Po­stu­pak re­gi­stra­ci­je po­kre­će se pod­no­še­njem ured­no po­pu­nje­ne pri­ja­ve Agen­ci­ji. Re­gi­stra­ci­o­nu pri­ja­vu mo­že pod­ne­ti: • osni­vač • pu­no­moć­nik sa pri­lo­že­nim pi­sme­nim pu­no­moć­jem, pot­pi­sa­nim od stra­ne osni­ va­ča i ove­re­nim od stra­ne nad­le­žnog or­ga­na (op­šti­ne ili su­da). Ako osni­vač da svo­je pu­no­moć­je advo­ka­tu, ono ne mo­ra bi­ti ove­re­no. Pri­ja­ve se mo­gu pod­no­si­ti: • lič­no u se­di­štu APR u Be­og­ ra­du • or­ga­ni­za­ci­o­nim je­di­ni­ca­ma APR • u op­šti­na­ma sa ko­ji­ma Agen­ci­ja ima za­klju­čen ugo­vor o me­đu­sob­noj sa­rad­nji. • pre­po­ru­če­nom po­štom Re­gi­stra­ci­o­ne pri­ja­ve se mo­gu pre­u­ze­ti u Agen­ci­ji, Or­ga­ni­za­ci­o­nim je­di­ni­ca­ma APR, u op­štin­skim kan­ce­la­ri­ja­ma, ili se mo­gu bes­plat­no pre­uz­ e­ti sa veb stra­ni­ce APR. Po­treb­na do­ku­men­ta­ci­ja za osni­va­nje pred­u­zet­ni­ka sa­dr­ži: • re­gi­stra­ci­o­na pri­ja­va osni­va­nja pred­uz­ et­ni­ka sa une­tim re­le­vant­nim po­da­ci­ma • fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­te ili pa­so­ša osni­va­ča (ili svih or­ta­ka uko­li­ko se ra­di o or­tač­ koj rad­nji) • do­kaz o pla­će­noj na­kna­di od 540,00 RSD na ra­čun Agen­ci­je (broj računa 840– 969627–83, po mo­de­lu 97 sa po­zi­vom na broj 86–04)

26

RE­GI­STRA­CI­JA

• uko­li­ko se pred­uz­ et­nik re­gi­stru­je za oba­vlja­nje de­lat­no­sti za ko­ju se tra­ži pret­ hod­na sa­gla­snost nad­le­žnog or­ga­na kao uslov za re­gi­stra­ci­ju APR, po­treb­no je pod­ne­ti i Re­še­nje nad­le­žnog or­ga­na u ori­gi­na­lu ili ove­re­noj ko­pi­ji. APR po slu­žbe­noj du­žno­sti do­sta­vlja pri­ja­vu na osi­gu­ra­nje za osni­va­ča nad­le­žnom Fon­du. Pri­li­kom iz­bo­ra na­zi­va, osni­vač pret­hod­no mo­ra da pro­ve­ri u APR ili na in­ter­net stra­ni­ci APR da li je na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne, na ko­joj će se vo­di­ti rad­nja, već re­gi­stro­van pred­u­zet­nik sa istim ili slič­nim na­zi­vom. Na­ziv ni­je oba­ve­zan deo po­slov­nog ime­na. Pu­no po­slov­no ime sa­dr­ži: • pred­met po­slo­va­nja • ime i pre­zi­me osni­va­ča • ozna­ku prav­ne for­me • me­sto i adre­su se­di­šta. Pri­mer: ZA­NAT­SKA RAD­NJA JO­VAN JO­VA­NO­VIĆ PRED­U­ZET­NIK KRA­GU­JE­VAC, JO­VA­NA RI­STI­CA BB De­lat­no­sti za ko­je je po­treb­na pret­hod­na sa­gla­snost kao uslov za re­gi­stra­ci­ju su: • zdrav­stve­ne de­lat­no­sti (or­di­na­ci­je, apo­te­ke, kli­ni­ke) – re­še­nje zdrav­stve­nog in­ spek­to­ra Mi­ni­star­stva Zdra­vlja o is­pu­nje­no­sti uslo­va za oba­vlja­nje tra­že­ne de­ lat­no­sti • ve­te­ri­nar­ske or­di­na­ci­je i apo­te­ke – re­še­nje in­spek­to­ra Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stva i vo­do­pri­vre­de • po­ljo­pri­vred­ne apo­te­ke – re­še­nje in­spek­to­ra Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­ stva i vo­do­pri­vre­de • pro­met oruž­ja, de­lo­va za oruž­je i mu­ni­ci­je – re­še­nje Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va • tak­si pre­voz – uko­li­ko je od­lu­kom or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve pro­pi­sa­no da je po­treb­no da tak­si pre­vo­znik is­pu­nja­va i dru­ge uslo­ve po­red za­ko­nom pro­pi­sa­nih, on­da je po­treb­no da uz re­gi­stra­ci­o­nu pri­ja­vu osni­va­nja do­sta­vi i do­dat­nu do­ku­ men­ta­ci­ju pro­pi­sa­nu od­lu­kom. • oba­vlja­nje de­lat­no­sti od op­šteg in­te­re­sa i ko­mu­nal­ne de­lat­no­sti – ugo­vor sa nad­ le­žnim op­štin­skim or­ga­nom kojim se poverava oba­vlja­nje od­re­đe­ne de­lat­no­sti pred­u­zet­ni­ku • po­slo­vi za­stu­pa­nja u osi­gu­ra­nju – uslov za re­gi­stra­ci­ju je do­zvo­la Na­rod­ne Ban­ke o is­pu­nje­no­sti uslo­va za oba­vlja­nje te de­lat­no­sti • po­slo­vi ste­čaj­nog uprav­ni­ka – uslov za re­gi­stra­ci­ju je li­cen­ca Agen­ci­je za li­cen­ci­ ra­nje ste­čaj­nih uprav­ni­ka • po­slo­vi sud­skih ve­šta­ka – uslov za re­gi­stra­ci­ju je re­še­nje o upi­su u re­gi­star stal­nih ve­šta­ka • agen­ci­ja za za­po­šlja­va­nje – re­še­nje Mi­ni­star­stva ra­da, za­po­šlja­va­nja i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke

27

Predizetnički vodič kroz pravo

• psi­ho­lo­ško sa­ve­to­va­li­šte – re­še­nje Mi­ni­star­stva ra­da, za­po­šlja­va­nja i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke Pri­li­kom re­gi­stra­ci­je, pred­u­zet­nik ne do­sta­vlja po­tvr­du nad­le­žnih or­ga­na o is­pu­ nje­no­sti uslo­va u po­gle­du pro­sto­ra u ko­me se de­lat­nost oba­vlja, osim kod pro­iz­vod­nje, pro­me­ta, di­stri­bu­ci­je, pre­ra­de i uskla­di­šte­nja ma­te­ri­ja opa­snih i štet­nih po zdra­vlja lju­di i ži­vot­ne sre­di­ne, kao i de­lat­no­sti za ko­je za ko­je dru­gi ma­te­ri­jal­ni za­ko­ni iz­ri­či­to pro­ pi­su­ju po­seb­ne uslo­ve, a da­te sa­gla­sno­sti pret­ho­de re­gi­stra­ci­ji. Is­pu­nje­nost na­ve­de­nih uslo­va utvr­đu­je nad­le­žni or­gan u po­stup­ku re­dov­nog nad­zo­ra. Osni­vač sam upi­su­je da­tum po­čet­ka ra­da u re­gi­stra­ci­o­nu pri­ja­vu, s tim da da­tum po­čet­ka ra­da ne mo­že pret­ho­di­ti da­tu­mu pod­no­še­nja re­gi­stra­ci­o­ne pri­ja­ve. Pri­li­kom opre­de­lji­va­nja za dan ot­po­či­nja­nja de­lat­no­sti tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da osni­va­č i­ma oba­ve­zu pri­ja­ve za do­bi­ja­nje PIB-a, ko­ja pro­ce­du­ra tra­je od 10 d0 15 da­na. Zbog to­ga ja naj­bo­lje osta­vi­ti raz­mak od ne ma­nje od 15 da­na iz­me­đu da­tu­ma re­gi­stra­ci­je i da­tu­ma po­čet­ka ra­da. Rok re­ša­va­nja zah­te­va za re­gi­stra­ci­ju je 5 da­na. Pre­ma od­red­ba­ma Za­ko­na o pri­vred­nim dru­štvi­ma pri­vred­ni su­bjek­ti pri­li­kom re­gi­stra­ci­je kod APR pri­ja­vlju­ju sa­mo jed­nu, pre­te­žnu de­lat­nost, dok se za sve osta­le de­lat­no­sti pod­ra­zu­me­va po sa­mom Za­ko­nu da ih pri­vred­ni su­bjekt mo­že oba­vlja­ ti, osim onih za ko­je je po­treb­na sa­gla­snost, do­zvo­la ili dru­gi akt dr­žav­nog or­ga­na. Osim u se­di­štu rad­nje, pred­u­zet­nik mo­že oba­vlja­ti de­lat­nost i u iz­dvo­je­noj pro­sto­ri­ji. Re­gi­stra­ci­ja iz­dvo­je­ne pro­sto­ri­je je slo­bod­na. Je­di­no uko­li­ko je se­di­šte rad­nje pri­ja­ vlje­no na te­zgi, iz­dvo­je­na pro­sto­ri­ja se ne mo­že pri­ja­vi­ti na iz­dvo­je­noj te­zgi. Uko­li­ko će se osni­vač u pro­sto­ri­ja­ma van se­di­šta ba­vi­ti istom de­lat­no­šću ko­ja mu je upi­sa­na kao pre­te­žna, on­da ni­je po­treb­no da se upi­še ši­fra i opis de­lat­no­sti. Me­đu­tim, uko­li­ ko će se osni­vač u iz­dvo­je­nim pro­sto­ri­ja­ma ba­vi­ti dru­gom de­lat­no­šću, on­da je neo­p­ hod­no da se za sva­ku iz­dvo­je­nu pro­sto­ri­ju, osim adre­se upi­šu i ši­fra i opis de­lat­no­sti. Osni­vač rad­nje mo­že ime­no­va­ti po­slo­vo­đu, uko­li­ko iz od­re­đe­nih raz­lo­ga ne mo­že sam oba­vlja­ti de­lat­nost. Za­ko­nom je pro­pi­sa­no da sa­mo od­re­đe­ni krug li­ca mo­že bi­ti ime­no­ van za po­slo­v­o­đu, i to: za­po­sle­ni u rad­nji i čla­no­vi po­ro­di­ce (brač­ni drug, de­ca ili ro­di­ te­lji). Za ime­no­va­nje po­slo­v­o­đe po­treb­no je pi­sme­no ovla­šće­nje ko­je se uz re­gi­stra­ci­o­nu pri­ja­vu i upla­tu na­kna­de za pro­me­nu pod­no­si Agen­ci­ji. U slu­ča­ju da de­lat­nost ume­sto osni­va­ča oba­vlja po­slo­vo­đa za po­slo­va­nje rad­nje od­go­vo­ran je po­slo­vo­đa. Pri­ja­va ne­ma re­tro­ak­tiv­no dej­stvo, da­kle, pro­iz­vo­di prav­no dej­stvo od tre­nut­ka ka­da je pod­ne­ta. Jed­ nom upi­san po­slo­vo­đa osta­je re­gi­stro­van do tre­nut­ka opo­zi­va ime­no­va­nja.

PRI­JA­VA KOD PO­RE­SKE UPRA­VE Po osni­va­nju rad­nje ili pri­vred­nog dru­štva, i do­­bi­ja­nju re­ša­nja u ko­me je upi­san i ma­tič­ni broj rad­nje, sam osni­vač ima oba­ve­zu da se pri­ja­vi po­re­skoj upra­vi. Šta je po­treb­no za do­bi­ja­nje po­re­skog ra­ču­na? • Obra­zac PP-DG1 (ku­pu­je se u knji­ža­ri)

28

RE­GI­STRA­CI­JA

• re­še­nje o upi­su rad­nje u re­gi­star (3 ove­re­ne fo­to­ko­pi­je) • fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­te Po­re­ski ra­čun se do­bi­ja u Po­re­skoj upra­vi, ul. 27. mar­ta 14, Kra­gu­je­vac. U ci­lju iden­ti­fi­ka­ci­je po­re­skih ob­ve­zni­ka, Po­re­ska upra­va do­de­lju­je fi­zič­kim li­ci­ma, pred­u­zet­ni­ci­ma i prav­nim li­ci­ma Po­re­ski Iden­ti­fi­ka­ci­o­ni Broj. PIB je je­din­stve­ni po­ re­ski broj ko­ji se do­de­lju­je po­re­skom ob­ve­zni­ku i ko­ji se ko­ri­sti u po­re­skom po­stup­ku i plat­nom pro­me­tu. To je je­din­stven i je­di­ni broj fi­zič­kih, prav­nih li­ca i pred­uz­ et­ni­ka za sve jav­ne pri­ho­de i za­dr­ža­va se do pre­stan­ka sta­tu­sa po­re­skog ob­ve­zni­ka. Šta je po­treb­no za do­bi­ja­nje PIB-a? • Zah­tev za do­bi­ja­nje PIB-a; • Pe­čat; • Re­še­nje o upi­su rad­nje u re­gi­star Po iz­vr­še­noj re­gi­stra­ci­ji Po­re­ska upra­va iz­da­je po­tvr­du o do­de­lje­nom PIB-u i iz­vr­še­ noj re­gi­stra­ci­ji. PIB se do­bi­ja u Po­re­skoj upra­vi, ul. 27. mar­ta 14, Kra­gu­je­vac.

OTVA­RA­NJE RA­ČU­NA U BAN­CI Prav­na li­ca i fi­zič­ka li­ca ko­ja oba­vlja­ju de­lat­nost du­žna su da za pla­ća­nje u di­na­ri­ma otvo­re te­ku­ći ra­čun u ban­ci, da vo­de sred­stva na tom ra­ču­nu i vr­še pla­ća­nja pre­ko tog ra­ču­na, u skla­du sa za­ko­nom i ugo­vo­rom o otva­ra­nju i vo­đe­nju tog ra­ču­na za­klju­če­nim s ban­kom. Šta je po­treb­no za otva­ra­nje ra­ču­na? • Zah­tev za otva­ra­nje ra­ču­na - do­bi­ja se u ban­ci • Re­še­nje o upi­su rad­nje u re­gi­star (ove­re­na fo­to­ko­pi­ja) • OP obra­zac (ku­pu­je se u knji­ža­ri) i ove­ra pot­pi­sa na šal­te­ru Grad­ske upra­ve Kra­ gu­jev­ca, uz lič­nu kar­tu; • PIB Zah­tev prav­nih li­ca i fi­zič­kih li­ca ko­ja oba­vlja­ju de­lat­nost za otva­ra­nje ra­ču­na kod ban­ke sa­dr­ži: na­ziv pod­no­si­o­ca zah­te­va, • me­sto-se­di­šte • adre­su • te­le­fon • pred­met po­slo­va­nja, de­lat­nost, • ma­tič­ni broj pod­no­si­o­ca zah­te­va • pe­čat i pot­pis li­ca ovla­šće­nog za za­stu­pa­nje

29

Predizetnički vodič kroz pravo

Uz zah­tev za otva­ra­nje te­ku­ćeg ra­ču­na, prav­na li­ca i fi­zič­ka li­ca ko­ja oba­vlja­ju de­lat­ nost pod­no­se sledeću do­ku­men­ta­ci­ju: • re­še­nje o upi­su u re­gi­star kod nad­le­žnog or­ga­na; • akt nad­le­žnog or­ga­na o osni­va­nju, ako za nje­ga re­gi­stro­va­nje ni­je pro­pi­sa­no i ako se osni­va ne­po­sred­no na osno­vu za­ko­na, što se do­ku­men­tu­je od­go­va­ra­ju­ćim iz­vo­dom iz za­ko­na; • oba­ve­šte­nje or­ga­na nad­le­žnog za po­slo­ve sta­ti­sti­ke o raz­vr­sta­va­nju po de­lat­no­sti­ ma, ako za nje­ga raz­vr­sta­va­nje vr­ši or­gan nad­le­žan za po­slo­ve sta­ti­sti­ke, od­no­sno do­ku­ment ko­ji sa­dr­ži taj po­da­tak; • do­ku­ment nad­le­žnog or­ga­na ko­ji sa­dr­ži po­re­ski iden­ti­fi­ka­ci­o­ni broj pod­no­si­o­ca zah­te­va; • kar­ton de­po­no­va­nih pot­pi­sa li­ca ovla­šće­nih za pot­pi­si­va­nje na­lo­ga (na obra­scu Kar­ton de­po­no­va­nih pot­pi­sa) ra­di ras­po­la­ga­nja sred­stvi­ma s ra­ču­na. ko­ji je pot­ pi­sa­lo ovla­šće­no li­ce iz re­še­nja o upi­su u re­gi­star kod nad­le­žnog or­ga­na i ko­ji je ove­ren pe­ča­tom, a ko­jim će se ove­ra­va­ti in­stru­men­ti pla­ća­nja; • ove­reni pot­pi­si li­ca ovla­šće­nih za za­stu­pa­nje, na pro­pi­sa­nom obra­scu (OP); • akt o ime­no­va­nju li­ca ovla­šće­nih za za­stu­pa­nje.

IZ­RA­DA PE­Č A­TA Na­kon do­bi­ja­nja re­še­nja o re­gi­stra­ci­ji vr­ši se iz­ra­da pe­ča­ta kod pe­ča­to­re­sca. • Pe­ča­to­re­scu do­sta­vi­ti re­še­nje o re­gi­stra­ci­ji. • Tekst na pe­ča­tu mo­ra bi­ti in­den­ti­čan na­zi­vu fir­me na­zna­če­nom u re­še­nju o upi­su rad­nje u re­gi­star. • Mo­ra­te ura­di­ti okru­gli i de­lo­vod­ni pe­čat

PRI­JA­VA ZA­PO­SLE­NIH I VLA­SNI­K A Po osni­va­nju pred­uz­ et­ni­ka ili pri­vred­nog dru­štva, osni­vač ima oba­ve­zu da Na­ci­o­ nal­noj slu­žbi za za­po­šlja­va­nje, Fon­du PIO i Fon­du zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja pri­ja­vi sve svo­je za­po­sle­ne. Va­žno je na­gla­si­ti da je za­ko­nom pro­pi­sa­no da čla­no­vi po­ro­dič­nog do­ma­ćin­stva (brač­ni drug, de­ca i ro­di­te­lji), mo­gu ra­di­ti u rad­nji i bez za­sni­va­nja rad­ nog od­no­sa.

Pre­gled po­treb­ne do­ku­men­ta­ci­je: 1. Pri­ja­va rad­ni­ka kod Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje – fi­li­ja­la Kra­gu­je­vac, Sve­to­za­ra Mar­ko­vi­ća 37, Kra­gu­je­vac • Obra­zac E1 I E2, M1 • Ugo­vor o ra­du

30

RE­GI­STRA­CI­JA

• Rad­ne knji­ži­ce 2.Re­pu­blič­ki fond za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje – fi­li­ja­la Kra­gu­je­vac • Pri­ja­vlji­va­nje pri­vred­nog dru­štva • Obra­zac ROD -1, slu­ži za pri­ja­vlji­va­nje pri­vred­nog dru­štva ra­di do­bi­ja­nja re­gi­ star­skog bro­ja ob­ve­zni­ka i pla­ća­nja do­pri­no­sa. • Re­še­nje o re­gi­stra­ci­ji • Re­še­nje Za­vo­da za sta­ti­sti­ku • ra­čun pri­vred­nog dru­štva • PIB Pri­ja­vlji­va­nje rad­ni­ka • Ugo­vor o ra­du – 4 pri­mer­ka • Pri­ja­va M1- po­pu­nje­na i ove­re­na • Obra­zac E1 i E3 – ob­ra­đe­ni pret­hod­no u Na­ci­o­nal­noj slu­žbi za za­po­šlja­va­nje • Rad­na knji­ži­ca • Lič­na kar­ta rad­ni­ka 3.Pri­ja­va za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje - Re­pu­blič­ki za­vod za zdrav­stve­no osi­gu­ra­ nje), do­sta­vlja se: • Pri­ja­va na osi­gu­ra­nje (M1/SZ) - do­bi­ja se kod upi­sa rad­nje u re­gi­star • Re­še­nje o upi­su rad­nje ili pri­vred­nog dru­štva u re­gi­star; • Sta­ru zdrav­stve­nu knji­ži­cu i blan­ko obra­zac zdrav­stve­ne knji­ži­ce • Fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­te

PRI­VRED­NA DRU­ŠTVA Re­gi­star pri­vred­nih dru­šta­va je po­čeo sa ra­dom 4. Ja­nu­a­ra 2005. Go­di­ne, či­me je re­gi­stra­ci­ja pri­vred­nih su­bje­ka­ta u sud­skom po­stup­ku za­me­nje­na ad­mi­ni­stra­tiv­nom.

Sli­ka 10: pro­ce­du­ra re­gi­stra­ci­je pri­vred­nog dru­štva

31

Predizetnički vodič kroz pravo

Za osni­va­nje pri­vred­nih su­bje­ka­ta po­treb­no je da se pri­li­kom pod­no­še­nja pri­lo­ži sle­de­ća do­ku­men­ta­ci­ja: ZA D. O. O: • do­kaz o iden­ti­te­tu osni­va­ča (fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­te ili pa­so­ša i/ili iz­vod iz re­gi­stra u ko­me je re­gi­stro­va­no prav­no li­ce) • akt o osni­va­nju dru­štva (od­lu­ka ili ugo­vor), sa ove­re­nim pot­pi­si­ma osni­va­ča • po­tvr­da ban­ke o upla­ti nov­ča­nog ulo­ga na pri­vre­me­ni ra­čun ili ove­re­na iz­ja­va osni­va­ča o to­me da je obez­be­dio nov­ča­ni ulog • od­lu­ka o ime­no­va­nju za­stup­ni­ka dru­štva, ako za­stup­nik ni­je od­re­đen osni­vač­ kim ak­tom • ove­ren pot­pis za­stup­ni­ka • do­kaz o upla­ti na­kna­de za re­gi­stra­ci­ju (3.600,00 RSD) ZA O. D: • do­kaz o iden­ti­te­tu pred­u­zet­ni­ka (fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­ta ili pa­so­ša) • ugo­vor o osni­va­nju dru­štva sa ove­re­nim pot­pi­si­ma osni­va­ča • ove­re­ni pot­pis za­stup­ni­ka (OP obra­zac) • do­kaz o upla­ti na­kna­de za re­gi­stra­ci­ju (2.040,00 RSD) ZA K. D: • do­kaz o iden­ti­te­tu osni­va­ča (fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­te ili pa­so­ša i/ili iz­vod iz re­gi­stra u ko­me je re­gi­stro­va­no prav­no li­ce) • akt o osni­va­nju dru­štva (od­lu­ka ili ugo­vor), sa ove­re­nim pot­pi­si­ma osni­va­ča • po­tvr­da ban­ke o upla­ti nov­ča­nog ulo­ga na pri­vre­me­ni ra­čun ili ove­re­na iz­ja­va osni­va­ča o to­me da je obez­be­dio nov­ča­ni ulog • od­lu­ka o ime­no­va­nju za­stup­ni­ka dru­štva, ako za­stup­nik ni­je od­re­đen osni­vač­ kim ak­tom • ove­ren pot­pis za­stup­ni­ka • do­kaz o upla­ti na­kna­de za re­gi­stra­ci­ju ZA A. D: • do­kaz o iden­ti­te­tu osni­va­ča (fo­to­ko­pi­ja lič­ne kar­te ili pa­so­ša i/ili iz­vod iz re­gi­stra u ko­me je re­gi­stro­va­no prav­no li­ce) • akt o osni­va­nju dru­štva (od­lu­ka ili ugo­vor), sa ove­re­nim pot­pi­si­ma osni­va­ča • iz­ve­štaj ban­ke o upi­sa­nim ak­ci­ja­ma • iz­ve­štaj ban­ke o de­po­no­va­nim nov­ča­nim ulo­zi­ma na pri­vre­me­ni ra­čun • do­kaz o ob­ja­vlji­va­nju i sa­dr­ži­na jav­nog po­zi­va za upis ak­ci­ja (pro­spekt), sa odo­ bre­njem pro­spek­ta od stra­ne nad­le­žmog or­ga­na • pro­ce­na ovla­šće­nog pre­o­ce­nji­va­ča vred­no­sti ne­nov­ča­nog ulo­ga osni­va­ča • od­lu­ka o ime­no­va­nju za­stup­ni­ka dru­štva, ako za­stup­nik ni­je od­re­đen osni­vač­ kim ak­tom • ove­ren pot­pis za­stup­ni­ka • do­kaz o upla­ti na­kna­de za re­gi­stra­ci­ju

32

RE­GI­STRA­CI­JA

Osta­le fa­ze re­gi­stra­ci­je su iden­tič­ne za pri­vred­no dru­štvo i pred­u­zet­ni­ka. Pri­vred­no dru­štvo ko­je se ba­vi spolj­no­tr­go­vin­skim pro­me­tom je du­žno da se upi­še u Re­gi­star ca­ rin­skih ob­ve­zni­ka kod Ca­rin­ske Upra­ve.

33

PredizetniÄ?ki vodiÄ? kroz pravo

34

FI­SKAL­NE OBA­VE­ZE

FI­SKAL­NE OBA­VE­ZE Fi­skal­ne oba­ve­ze pri­vred­nog su­bjek­ta su po­re­zi, tak­se i do­pri­no­si. U ovom po­gla­vlju će­mo po­sve­ti­ti pa­žnju po­re­zi­ma u užem smi­slu, dok će se o do­pri­no­si­ma vi­še go­vo­ri­ti u sle­de­ćim po­gla­vlji­ma.

PO­RE­ZI „Po­rez pred­sta­vlja in­stru­ment jav­nih pri­ho­da ko­jim dr­ža­va od su­bje­ka­ta pod svo­jom po­re­skom vla­šću pri­nud­no uzi­ma nov­ča­na sred­stva, bez ne­po­sred­ne pro­tiv­u­slu­ge, u svr­hu po­kri­va­nja svo­jih fi­nan­sij­skih po­tre­ba i po­sti­za­nja eko­nom­skih i so­ci­jal­nih ci­lje­va.“ (De­jan Po­po­vić „jav­ne fi­nan­si­je i fi­nan­sij­sko pra­vo“) Iz ove de­fi­ni­ci­je po­re­za mo­že­mo iz­ve­sti i raz­li­ku iz­me­đu po­re­za i tak­si. Na­i­me, po­ rez se ubi­ra od stra­ne dr­ža­ve, a da pri tom ona ob­ve­zni­ku po­re­za ne pru­ža bi­lo ka­kvu ne­po­sred­nu pro­tiv­u­slu­gu. Tak­sa je, s dru­ge stra­ne, „ce­na“ uslu­ge ko­ju od­re­đe­ni dr­žav­ni or­gan pru­ža gra­đa­ni­nu ko­ji je pla­ća. Mo­žda u ovoj či­nje­ni­ci i le­ži ne­po­pu­lar­nost po­re­za, na­i­me, gra­đa­nin pred so­bom ne­ma bi­lo ka­kve opi­plji­vu ko­rist od pla­ća­nja po­re­za. Ipak, ako zna­mo šta svi mi kao gra­đa­ni oče­ku­je­mo od dr­ža­ve, a da je, pri tom, po­rez je­di­ni in­ stru­ment ko­jim dr­ža­va mo­že da za svoj bu­džet pri­ku­pi pri­ho­de, ja­sno je za­što se po­re­ski pro­pi­si mo­ra­ju po­što­va­ti. Di­sci­pli­no­vo­a­no pla­ća­nje po­re­za svi­ma na­ma ide u pri­log.

Sli­ka 11: naj­va­žni­ji po­re­zi za pri­vred­ne su­bjek­te

35

Predizetnički vodič kroz pravo

Pri­vred­na dru­štva su po­re­ski ob­ve­zni­ci po­re­za na do­bit pred­u­ze­ća, a pred­u­zet­ni­ci ob­ve­zni­ci po­re­za na pri­hod od sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti. Pri­vred­ni su­bjek­ti ko­ji se ba­ve pro­ iz­vod­njom i pro­me­tom ak­ci­zne ro­be su ob­ve­zni­ci po­re­za na ak­ci­ze, a uko­li­ko ostva­ru­ju go­di­šnji pro­met pre­ko 4.000.000,00 svi pri­vred­ni su­bjek­ti su po­re­ski ob­ve­zni­ci po­re­za na do­da­tu vred­nost. Uko­li­ko pri­vred­ni su­bje­kat ra­po­sla­že ne­po­kret­no­sti­ma ta­da je po­ re­ski ob­ve­znik po­re­za na imo­vi­nu VR­STE PO­RE­ZA

PO­RE­SKI OB­VE­ZNIK

PO­REZ NA DO­BIT PO­REZ NA PRI­HOD OD SA­MO­STAL­NE DE­LAT­ NO­STI

PRI­VRED­NO DRU­ŠTVO

PO­REZ NA DO­DA­TU VRED­NOST - PDV PO­REZ NA ZA­RA­DE AK­CI­ZE

PRED­UZ ­ ET­NIK PRI­VRED­NO DRU­ŠTVO PREDUZETNIK KOJI OSTVARUJU GODIŠNJI PROMET PREKO 4 MILIONA DINARA LI­CE KO­JE OSTVA­RU­JE ZA­RA­DU POSLODAVAC PRI­VRED­NO DRU­ŠTVO ILI PREDUZETNIK KOJI SE BAVE PROIZVODNJOM I PROMETOM

Sli­ka 12: pre­gled ob­ve­zni­ka pre­ma vr­sti po­re­za

Po­rez na do­bit je po­rez ko­ji pla­ća pri­vred­no dru­štvo na do­bit ko­ju ostva­ri u svom po­slo­va­nju. Do­bit pred­stva­lja raz­li­ku iz­me­đu ostva­re­nog pri­ho­da i ras­ho­da. Po­re­ski ob­ve­znik po­re­za na do­bit pred­u­ze­ća je pri­vred­no dru­štvo bez ob­zi­ra na ob­lik or­ga­ni­ zo­va­nja. Osno­vi­ca po­re­za na do­bit je opo­re­zo­va­na do­bit utvr­đe­na u po­re­skom bi­lan­su uspe­ha u skla­du sa pro­pi­si­ma ko­ji­ma se ure­đu­je ra­ču­no­vod­stvo, a u na na­čin utr­đen Za­ko­nom o po­re­zu na do­bit pred­u­ze­ća. Po­rez se pla­ća po sto­pi od 10% . U ci­lju pod­sti­ca­ja eko­nom­skog raz­vo­ja Za­kon o po­re­zu na do­bit utvr­đu­je po­re­ske olak­ši­ce. Dru­štvu ko­je ulo­ži u na­bav­ku osnov­nih sred­sta­va uma­nju­je se po­rez na do­bit za 20% od vred­no­sti iz­vr­še­nih ula­ga­nja, s tim da uma­nje­nje po­re­za ne mo­že da bu­de vi­še od 50 % ob­ra­ču­na­tog po­re­za u go­di­ni u ko­joj je iz­vr­še­no ula­ga­nje. Za pred­u­ze­ća ko­ja su raz­vr­sta­na u gru­pu ma­lih pred­u­ze­ća ovo uma­nje­nje iz­no­si 40% vred­no­sti ula­ga­nja, od­no­sno do 70% ob­ra­ču­na­tog po­re­za u go­di­ni u ko­joj je iz­vr­še­no ula­ga­nje. Ovo po­re­ sko uma­nje­nje va­ži za pe­riod od 5 go­di­na ra­ču­na­ju­ći od pr­ve go­di­ne ula­ga­nja. Pra­vo na uma­nje­nje ima­ju i pred­u­ze­ća za sva­ko no­vo za­po­sle­no li­ce na neo­d­re­đe­no vre­me, i to u iz­no­su od 100% od ob­ra­ču­na­tog po­re­za u go­di­ni ka­da je iz­vr­še­no ula­ga­nje, ali ovo uma­nje­nje va­ži sa­mo u ka­len­dar­skoj go­di­ni u ko­joj je iz­vr­še­no ula­ga­nje. Oslo­ba­đa­nja od po­re­za na do­bit za pe­riod od 10 go­di­na ima pred­u­ze­će či­ja su ula­ ga­nja u osnov­na sred­stva ve­ća od 600 mi­li­o­na di­na­ra i u ako u ve­zi sa tim ula­ga­nji­ma za­po­sli naj­ma­nje 100 rad­ni­ka. Vred­nost ula­ga­nja se ra­ču­na od pr­ve go­di­ne ula­ga­nja. Oslo­ba­đa­nje od po­re­za na do­bit ima­ju i pred­uz­ e­ća za za­po­šlja­va­nje i ospo­so­blja­va­nje in­va­li­da sra­zmer­no uče­šću in­va­li­da u ukup­nom bro­ju za­po­sle­nih. Po­re­sko oslo­ba­đa­nje pod od­re­đe­nim uslo­vi­ma mo­že se odo­bri­ti pred­u­ze­ći­ma ko­ji de­lat­nost oba­vlja­ju na pod­ruč­ju od po­seb­nog in­te­re­sa za Re­pu­bli­ku, a u od­re­đe­nim uslo­vi­ma i za ula­ga­nja na ne­dov­ljno raz­vi­je­nim pod­ruč­ji­ma.

36

FI­SKAL­NE OBA­VE­ZE

Pe­riod na ko­ji se vr­ši ob­ra­čun po­re­za je po­slov­na go­di­na. Oba­ve­zan je go­di­šnji ob­ra­čun po­re­za, a u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma i za dru­ge ob­ra­čun­ske pe­ri­o­de. Sa­či­nje­ni ob­ra­ču­ni se pod­no­se Nar­do­noj ban­ci Sr­bi­je do 28. fe­bru­a­ra i Po­re­skoj upra­vi naj­ka­sni­je do 10. mar­ta. Pla­ća­nje ob­ra­ču­na­tog po­re­za vr­ši se akon­ta­ci­o­no sva­kog me­se­ca do 15-og u me­se­cu za pret­hod­ni me­sec. Po­re­ski ob­ve­znik sam utvr­đu­je akon­ta­ci­o­ni iz­nos po­re­za na do­bit, a ko­na­čan ob­ra­čun po­re­za vr­ši Po­re­ska upra­va. Pro­pi­sa­na ka­zna za uči­nje­ni pre­kr­šaj iz Za­ko­na o po­re­zu na do­bit pred­u­ze­ća je nov­ča­na ka­zna od 100.000,00 din. do 600.000,00 din. za prav­no li­ce i od 2.000,00 do 20.000,00 din. za od­go­vor­no li­ce. Za pred­uz­ et­ni­ke je pred­vi­đe­na ka­zna od 50.000,00 do 100.000,00 din. Po­rez na pri­hod od sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti pla­ća se na pri­hod ko­ji se ostva­ri obav­ ljna­jem sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti, pri­ho­de od pru­ža­nja pro­fe­si­on­slnih i dru­gih uslu­ga. Po­ re­ski ob­ve­znik je li­ce ko­je ostva­ru­je pri­hod oba­vlja­njem sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti. Po­re­ska osno­vi­ca se utvr­đu­je na osno­vu opo­re­zi­ve dob­ti i po­rez se pla­ća po sto­pi od 10%. Po­re­ski ob­ve­znik ima pra­vo na po­re­ske olak­ši­ce po osno­vu amor­ti­za­ci­je, po osno­vu ula­ga­nja u osnov­na sred­stva i po osno­vu za­po­šlja­va­nja no­vih rad­ni­ka. Po­rez na pri­hod od sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti se pla­ća na osno­vu re­še­nja Po­re­ske upra­ve. Po­rez do­spe­va za na­pla­tu sva­kog 15-og u me­se­cu za pret­hod­ni me­sec. Ko­na­čan ob­ra­čun po­re­za po­re­skom ob­ve­zni­ku se do­sta­vlja u apri­lu te­ku­će go­di­ne za pret­hod­nu go­di­nu. Po­re­ski ob­ve­zni­ci ko­ji s ob­zi­rom na okol­no­sti u ko­jim oba­vlja­ju sa­mo­stal­nu de­lat­no­ sti ni­su u mo­guć­no­sti da vo­de po­slov­ne knji­ge, ili im vo­đe­nje po­slov­nih knji­ga ote­ža­va oba­vlja­nje de­lat­no­sti, po­rez na pri­o­hod od sa­mo­sa­tal­ne de­lat­no­sti pla­ća­ju u pa­u­šal­nom iz­no­su. Vi­si­na po­re­za se utvr­đu­je u od­no­su na vr­stu de­lat­no­sti ko­ju oba­vlja­ju, go­di­ne sta­ro­sti po­re­skog ob­ve­zni­ka, lo­ka­ci­ju na ko­joj oba­vlja de­lat­no­sti, okol­no­sti da li de­lat­nost oba­vlja sam ili ima za­po­sle­nih i dru­gih okol­no­sti od za­na­ča­ja za oba­vlja­nje de­lat­no­sti. Zah­tev za pa­u­šal­no opo­re­zi­va­nje se pod­no­si do 30. no­vem­bra te­ku­će go­di­ne za na­red­ nu go­di­nu. Pa­u­šal­no ne mo­gu bi­ti opo­re­zo­va­ni pred­u­zet­ni­ci ko­ji de­lat­nost oba­vlja­ju kao or­tač­ke rad­nje, pred­u­zet­ni­ci ko­ji se ba­ve tr­go­vi­nom na ve­li­ko i ma­lo, pred­u­zet­ni­ci ko­ji ostva­ ru­ju pro­met u to­ku go­di­ne ve­ći od 4.000.000,00 din. i pred­u­zet­ni­ci ko­ji su u si­ste­mu PDV-a. Ak­ci­za je vr­sta po­re­za ko­ja se pla­ća na od­re­đe­nu vr­stu pro­i­zo­da: na de­ri­va­te naf­te, du­van­ske po­re­ra­đe­vi­ne, al­ko­hol­na pi­ća, bez­al­ko­hol­na pi­ća iz uvo­za i ka­fu. Oba­ve­za ob­ ra­ču­na­va­nja ak­ci­ze na­sta­je u mo­men­tu sta­vlja­nja u pro­met, od­no­sno uvo­za. Po­re­ski ob­ ve­znik je pred­uz­ et­nik ili prav­no li­ce, pro­iz­vo­đač i uvo­znik ak­ci­znih pro­iz­vo­da. Osno­vi­ca za ob­ra­čun po­re­za je je­di­ni­ca me­re, a iz­nos po­re­za je pro­pi­san Za­ko­nom u no­mi­nal­nom iz­no­su (naf­ti­ni de­ri­va­ti od 27,50 do 32,00 din/lit, du­van­ski pro­i­zo­vo­di od 1,00 do 10,00 din. po pa­kli­ci, al­ko­hlo­na pi­ća od 9,00 -53,83 din/ lit, bez­al­ko­hol­na pi­ća 3,5- 5,42 din/ lit, a ka­fa po sto­pi od 40% od osno­vi­ce.) Ak­ci­zna ro­ba se obe­le­ža­va ak­ci­znim mar­ki­ca­ma. Ak­ci­za se ne pla­ća na ak­ci­zne po­ri­zvo­de ko­ji pro­iz­vo­đač iz­vo­zi, kao i na uve­ze­nu ro­bu ko­ja se pro­da­je di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nim pred­stav­ni­štvi­ma, ro­bu ko­ja se pro­da­je

37

Predizetnički vodič kroz pravo

u avi­ni­ma i bro­do­vi­ma na me­đu­na­rod­nim li­ni­ja­ma, aero­dro­mi­ma i slo­bod­nim ca­rin­ skim zo­na­ma. Pra­vo na uma­nje­nje ob­ra­ču­na­te ak­ci­ze ima­ju pro­iz­vo­đa­či ak­ci­zne ro­be na re­pro­duk­ ci­o­ni ma­te­ri­jal ko­ji ko­ri­ste za pro­iz­vod­nju te ro­be. Pri­vred­ni su­bjek­ti ko­ji se ba­ve pro­iz­vod­njom i pro­me­tom ak­ci­znih pro­iz­vo­da du­ žni su da sva­ke go­di­ne, sa sta­njem na dan 31 . de­cem­bar, iz­vr­še po­pis ak­ci­zne ro­be na za­li­ha­ma. Ak­ci­za se ob­ra­ču­na­va u mo­men­tu sta­vlja­nja pro­iz­vo­da u pro­met (mo­men­tom iz­la­ska iz ma­ga­ci­na), od­no­sno pri­li­kom uvo­za. Ob­ra­ču­na­ta ak­ci­za se pla­ća dva pu­ta me­seč­no, i to do 15-og u me­se­cu za po­rez ob­ra­ču­nat od 16-og do po­sled­njeg da­na u pret­hod­nom me­se­cu i do po­sled­njeg da­na u me­se­cu za pe­riod od 1.- 15 u te­ku­ćem me­se­cu. Ob­ra­čun po­re­za se sa­sta­vlja tro­me­seč­no u ro­ku od 20 da­na po is­te­ku tro­me­seč­ja i do­sta­vlja se Po­re­skoj upra­vi. Uz iz­ve­štaj vr­ši se i pla­ća­nje raz­li­ke ob­ra­ču­na­te ak­ci­ze. Ko­na­čan ob­ra­čun po­re­za na ak­ci­ze vr­ši se sa sta­njem na dan 31. de­cem­bar. Fi­nan­sij­ ski iz­ve­štaj se pre­da­je Na­rod­noj ban­ci do 28. fe­bru­a­ra za pret­hod­nu go­di­nu i po­re­skoj upra­vi do 10. mar­ta. U Po­re­skoj upra­vi se vo­di po­seb­na evi­den­ci­ja po­re­skih ob­ve­zni­ka pla­ća­nja ak­ci­ze, ta­ko da je sva­ki po­re­ski ob­ve­znik pre ot­po­či­nja­na obav­ljanja de­lat­no­sti sa ak­ci­znom ro­bom du­žan da po­den­se pri­ja­vu Po­re­skoj upra­vi. Po­vre­da od­re­da­ba Za­ko­na o ak­ci­za­ma pro­pi­sa­na je kao pre­kr­šaj za ko­ji se mo­že iz­re­ći nov­ča­na ka­zna u vi­si­ni od 5.000,00 din. do 1.000.000,00 din. za prav­no li­ce i nov­ča­na ka­zna do 50.000,00 din. za od­go­vor­no li­ce. Po­rez na do­da­tu vred­nost je za­me­nio po­rez na pro­met ro­ba i uslu­ga. Po­rez na do­ da­tu vred­nost je op­šti po­rez na po­tro­šnju ko­ji se ob­ra­ču­na­va i pla­ća na is­po­ru­ku do­ba­ra i pru­ža­nje uslu­ga, u svim fa­za­ma pro­iz­vod­nje i pro­me­ta ro­ba i uslu­ga. PDV se pla­ća i na uvoz do­ba­ra. Pred­met opo­re­zi­va­nja su is­po­ru­ka do­ba­ra i pru­ža­nje uslu­ga i uvoz do­ba­ra. Po­re­ski ob­ve­znik je li­ce ko­je oba­vlja pro­met ro­ba i pru­ža uslu­gu i uvo­zi do­bra u okvi­ ru oba­vlja­nja svo­je de­lat­no­sti i ostva­ri go­di­šnji pro­met ve­ći od 4.000.000,00 din. Po­re­ska oba­ve­za na­sta­je u mo­men­tu ka­da je iz­vr­šen pro­met ili pru­že­na uslu­ga, od­ no­sno u mo­men­tu na­stan­ka oba­ve­ze pla­ća­nja ca­ri­ne, ili u mo­men­tu pla­ća­nja uko­li­ko se vr­ši avan­sno pla­ća­nje za ro­bu ili iz­vr­še­nu uslu­gu. Osno­vi­ca za ob­ra­čun po­re­za je iz­nos na­kna­de ko­ju ob­ve­znik pri­ma za is­po­ru­če­nu ro­bu, od­no­sno iz­vr­še­nu uslu­gu. Osno­vi­ca kod uvo­za je vred­nost uve­ze­ne ro­be, utvr­đe­na po ca­rin­skim pro­pi­si­ma. Po­rez se pla­ća po sto­pi 18% ili 8% (hleb, mle­ko, bra­šno, dru­ge vi­tal­ne pro­iz­vo­de, ra­ču­nar­sku opre­mu, no­vo­i­zgra­đe­ne sta­no­ve). Po­rez na do­da­tu vred­ nost se ob­ra­ču­na­va za sva­ku fa­zu pro­me­ta ta­ko da svi uče­sni­ci u lan­cu od pro­iz­vo­đa­ča, od­no­sno uvo­zni­ka do kraj­njeg ko­ri­sni­ka pla­ća­ju po­rez na do­da­tu vred­nost. Po­rez se ob­ra­ču­na­va i pla­ća na ce­nu po ko­joj se pro­da­je ro­ba/ uslu­ga, s tim što po­re­ski ob­ve­znik ima pra­vo na od­bi­tak pla­će­nog PDVa u pret­hod­noj fa­zi pro­me­ta. PDV se ne pla­ća na iz­voz, uslu­ge osi­gu­ra­nja, re­o­si­gu­ra­nja, kod pre­no­sa ude­la i dr.

38

FI­SKAL­NE OBA­VE­ZE

Po­rez se ob­ra­ču­na­va za sva­ki iz­vr­šen pro­met, a upla­ta po­re­za se vr­ši me­seč­no ili tro­me­seč­no. Po­re­ski ob­ve­zni­ci na me­seč­nom ni­vou su ve­li­ka i nov­no­o­sno­va­na pred­u­ ze­ća. Iz­ve­štaj o ob­ra­ču­na­tom i pla­će­nom po­re­zu pod­no­si se Po­re­skoj upra­vi u ro­ku od 10 da­na od da­na is­te­ka po­re­skog pe­ri­o­da. Po­re­ski ob­ve­znik ima pra­vo na po­vra­ćaj vi­še upla­će­nog po­re­za. Ka­zne za pre­kr­šaj od­re­da­ba za­ko­na o po­re­zu na do­da­tu vred­nost su nov­ča­ne ka­zne u iz­no­su od 100.000,00 do 1.000.000,00 din. Po­re­ski ob­ve­znik je oba­ve­zan da za pro­da­tu ro­bu, od­no­sno iz­vr­še­nu uslu­gu iz­da ra­ čun-fak­tu­ru. U ra­ču­nu mo­ra da bu­de pri­ka­zan ob­ra­ču­na­ti po­rez na do­da­tu vred­nost. Po­rez na za­ra­de je po­rez ko­ji se pla­ća na osta­vre­nu za­ra­du. Po­re­ski ob­ve­znik je li­ ce ko­je osta­vru­je za­ra­du, a po­rez se pla­ća pri­li­kom sva­ke is­pla­te za­ra­de. Po­slo­da­vac je pri­li­kom is­pla­te za­ra­de du­žan da ob­ra­ču­na i iz­vr­ši upla­tu po­re­za. Po­rez na za­ra­du se pla­ća na za­ra­du ko­ja se ostva­ru­je po osno­vu rad­nog od­no­sa, po osno­vu oba­vlja­nja po­ vre­me­nih ili pri­vre­me­nih po­slo­va i po­slo­va ko­ji se oba­vlja­ju pre­ko omla­din­ske za­dru­ge za li­ca sta­ri­ja od 26 go­di­na. Osno­vi­ca za ob­ra­čun je is­pla­će­na za­ra­da. Sto­pa po ko­joj se pla­ća po­rez je 12% na osno­vi­cu. Po­rez na za­ra­de se ne pla­ća: • na is­pla­će­ne tro­ško­ve pre­vo­za do vi­si­ne ce­ne pre­vo­zne kar­te, od­no­so na­sta­lih tro­ško­va, a naj­vi­še do 2.202,00 di­na­ra, • na is­pla­će­ne dnev­ni­ce za slu­žbe­na pu­to­va­nja u ze­mlji do 1.321,90 din. • na is­pla­će­ne dnev­ni­ce za služ­be­na pu­to­va­nja u ino­stran­stvo do vi­si­ne pro­pi­sa­ne za­ko­nom • tro­ško­ve sme­šta­ja na slu­žbe­nom pu­to­va­nju do vi­si­ne pri­lo­že­nih ra­ču­na • za ko­ri­šće­nje sop­stve­nog auto­mo­bi­la za slu­žbe­ne po­tre­be u vi­si­ni do 30% ce­ne ben­zi­na po jed­nom li­tru po pre­đe­nom ki­lo­me­tru, a naj­vi­še do 3.853,00 din­ra me­seč­no • tro­ško­ve na­bav­ke po­klo­na za de­cu za Bo­žić i No­vu go­di­nu do 15 go­di­na sta­ro­sti naj­vi­še u iz­no­su od 5.000,00 din. go­di­š­nje po de­te­tu • na za­ra­de in­va­lid­nih li­ca u pred­u­ze­ću za rad­no ospo­so­blja­va­nje in­val­i­da Po­re­ske olak­ši­ce se pri­zna­ju za no­vo za­po­šlja­va­nje rad­ni­ka na neo­d­re­đe­no vre­me pod uslo­vom da se u to­ku go­di­ne ne sma­nji uku­pan broj rad­ni­ka.

39

PredizetniÄ?ki vodiÄ? kroz pravo

40

KNJI­GO­VOD­STVO

KNJI­GO­VOD­STVO PO­SLOV­NE KNJI­GE Po­slov­ne knji­ge su evi­den­ci­je ko­je se vo­de o sta­nju i pro­me­na­ma na imo­vi­ni, oba­ve­za­ ma i ka­pi­ta­lu, pri­ho­di­ma, ras­ho­di­ma i re­zul­ta­ti­ma po­slo­va­nja prav­nog li­ca i pred­uz­ et­ni­ ka. Po­slov­ne knji­ge se vo­de po si­ste­mu pro­stog ili po si­ste­mu dvoj­nog knji­go­vod­stva. Po­slov­ne knji­ge po si­si­te­mu dvoj­nog knji­go­vod­stva su: 1. dnev­nik, 2. glav­na knji­ga, 3. po­moć­ne knji­ge. Po­slov­ne knji­ge po si­s­te­mu dvoj­nog knji­go­vod­stva vo­de or­tač­ke rad­nje oba­ve­zno, kao i pred­u­zet­ni­ci ko­ji po­slov­ne knji­ge ne vo­de po si­si­te­mu pro­stog knji­go­vod­stva. Po­slov­ne knji­ge po si­ste­mu pro­stog knji­go­vod­stva su: 1. PK 1 – knji­ga pri­ho­da i ras­ho­da 2. PK 2 – knji­ga osnov­nih sred­sta­va i in­ven­ta­ra 3. po­moć­ne po­slov­ne knji­ge - u za­vi­sno­sti od de­lat­no­sti sa­sta­vlja­ju se (KL- knji­ga kal­ku­la­ci­ja, DPU list dnev­nog pro­me­ta. GP – go­to­vi pro­iz­vo­di. 4. Tr­go­vač­ka knji­ga Pred­u­zet­ni­ci ko­ji po­rez na pri­hod od sa­mo­stal­ne de­lat­no­sti pla­ća­ju u pa­u­šal­nom iz­no­su vo­de sa­mo knji­gu o ostva­re­nom pro­me­tu – KPO Po­slov­ne knji­ge se za­klju­ču­ju na kra­ju po­slov­ne go­di­ne ili u to­ku go­di­ne do ro­ka od­re­đe­nog za do­sta­vlja­nje fi­nan­sij­skih iz­ve­šta­ja. Po­slov­ne knji­ge se ču­va­ju u ro­ko­vi­ma od­re­đe­nim za­ko­nom. Fi­nan­sij­ski iz­ve­šta­ji se ču­va­ju 50 go­di­na. Knji­ge o is­pla­će­nim za­ ra­da­ma se ču­va­ju traj­no, dnev­nik i glav­na knji­ga 10 go­di­na, a po­moć­ne knji­ge i is­pra­ve 5 go­di­na. Po­slov­ne knji­ge se sa­sta­vlja­ju na osno­vu ra­č­u­novdstve­nih is­pra­va. Ra­ču­no­vod­stve­na is­pra­va je jav­na is­pra­va ko­ja pred­sta­vlja pi­sa­ni do­ku­ment o na­sta­loj po­slov­noj pro­me­ni i sa­dr­ži sve po­dat­ke po­tref­ne za knji­že­nje (fak­tu­ra, ot­prem­ni­ca, do­stav­ni­ca i dr.). Po­slov­na is­pra­va mo­ra da bu­de pot­pi­sa­na od stra­ne od­go­vor­nog li­ca. Prav­na li­ca i pred­u­zet­ni­ci su oba­ve­zni: • da vo­de pro­pi­sa­ne po­slo­vne knji­ge • da po­slov­ne knji­ge vo­de na pro­pi­sa­nim obra­sci­ma. • da po­slov­ne knji­ge za­klju­ču­ju u pro­pi­sa­nim ro­ko­vi­ma • da u pro­pi­sa­nim ro­ko­vi­ma sa­stav­lja­ju fi­nan­sij­ske iz­ve­šta­je • da u pro­pi­sa­nim ro­ko­vi­ma pod­no­se fi­nan­sij­ke iz­ve­šta­je Nar­do­noj ban­ci i Po­re­ skoj upra­vi

41

Predizetnički vodič kroz pravo

Ne­po­što­va­nje pro­pi­sa o vo­đe­nju po­slov­nih knji­ga pred­sta­vlja pri­vred­ni pre­stup i pre­kr­šaj, a u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma i kri­vič­no de­lo.

FI­NAN­SIJ­SKI IZ­VE­ŠTA­JI Fi­nan­sij­ski iz­ve­šta­ji sa­dr­že po­dat­ke o re­zul­ta­ti­ma po­slo­va­nja. Njih su oba­ve­zni da sa­sta­vlja­ju prav­na li­ca i pred­u­zet­ni­ci. Fi­nan­sij­ski iz­ve­šta­ji se sa­sta­vlja­ju u ro­ko­vi­ma pro­ pi­sa­nim za­ko­nom. Oba­ve­zno se sa­sta­vlja go­di­šnji fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj sa sta­njem na dan 31. de­cem­bar pret­hod­ne go­di­ne, a u od­re­đe­nim slu­ča­je­i­ma i za kra­će pe­ri­o­de. Fi­nan­sij­ski iz­ve­šta­ji se sa­sta­vlja­ju na pro­pi­sna­im obra­sci­ma. Fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj svih pri­vred­nih su­bje­ka­ta sa­dr­ži bi­lans sta­nja, bi­lans uspe­ha, kao i aneks. Ve­li­ka pri­vred­na dru­štva pod­no­se i iz­ve­štaj o nov­ča­nim to­ko­vi­ma, iz­ve­štaj o pro­me­na­ma na ka­pi­ta­lu, kao i na­po­me­ne uz fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj. Li­ca ko­ja po­slov­ne knji­ge vo­de po si­ste­mu pro­stog knji­go­vod­stva sa­sta­vlja­ju fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj i bi­lans uspe­ha. Fi­nan­sij­ski iz­ve­štaj se do­sta­vlja Na­rod­noj Ban­ci naj­ka­sni­je do 28. fe­bru­a­ra za pret­ hod­nu go­di­nu i Po­re­skoj upra­vi naj­kas­ni­je do 10. mar­ta.

42

OD­NO­SI PO­SLO­DAV­CA I ZA­PO­SLE­NOG

OD­NO­SI PO­SLO­DAV­C A I ZA­PO­SLE­NOG Ka­da obim po­slo­va jed­nog pred­u­zet­ni­ka do­stig­ne od­re­đen ni­vo, po­treb­no je raz­mi­ šlja­ti o za­po­šlja­va­nju dru­gih lju­di. Na taj na­čin pred­u­zet­nik po­sta­je po­slo­da­vac, i sti­če pra­va i oba­ve­ze ko­je pro­is­ti­ču iz rad­nog an­ga­žma­na. Rad kod po­slo­dav­ca je re­gu­li­san Za­ko­nom, ko­lek­tiv­nim ugo­vo­ri­ma, op­štim ak­ti­ma kod po­slo­dav­ca i ugo­vo­rom o ra­du, od­no­sno dru­gim ugo­vo­rom ko­jim se za­sni­va rad­ni an­ga­žman.

ZA­KON O RA­DU Za­kon o ra­du je naj­vi­ši prav­ni pro­pis ko­ji re­gu­li­še ovu oblast pra­va. To zna­či da svi ni­ži prav­ni ak­ti ko­ji se od­no­se na oblast rad­nih od­no­sa mo­ra­ju bi­ti u skla­du sa ovim iz­vo­rom.

KO­LEK­TIV­NI UGO­VOR Ko­lek­tiv­ni ugo­vor je akt ko­ji na­sta­je pre­go­vo­ri­ma iz­me­đu re­pre­zen­ta­tiv­nih sin­di­ka­ta, udru­že­nja po­slo­da­va­ca i dr­ža­ve. On re­gu­li­še od­no­se iz­me­đu svih za­po­sle­nih i po­slo­da­ va­ca (Op­šti ko­lek­tiv­ni ugo­vor), za­po­sle­nih i po­slo­da­va­ca unu­tar jed­ne pri­vred­ne gra­ne (gran­ski ko­lek­tiv­ni ugo­vor), za­po­sle­nih i po­slo­da­va­ca unu­tar jed­nog pri­vred­nog dru­ štva (po­je­di­nac­ni ko­lek­tiv­ni ugo­vor). Ko­lek­tiv­ni ugo­vor je oba­ve­zu­ju­ći za po­slo­dav­ce i za­po­sle­ne na ko­je se od­no­si, pa ta­ko op­šti ak­ti kod po­slo­dav­ca i ugo­vo­ri o ra­du ko­je za­klju­ču­je sa za­po­sle­ni­ma mo­ra­ju da bu­du u skla­du sa ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom. S dru­ge stra­ne, ko­lek­tiv­ni ugo­vor ne sme da sa­dr­ži re­še­nja ko­ja bi mo­gla da uma­nje pra­va za­po­ sle­nih za­ga­ran­to­va­na Za­ko­nom o ra­du.

UGO­VOR O RA­DU Po­slo­da­vac je du­žan da sa za­po­sle­nim za­klju­či ugo­vor o ra­du. Ugo­vo­rom o ra­du se ure­đu­ju me­đu­sob­na pra­va i oba­ve­ze po­slo­dav­ca i za­po­sle­nog, a za­klju­ču­je se pre stu­pa­ nja rad­ni­ka na rad. Oba­ve­zni ele­men­ti ugo­vo­ra o ra­du su: 1. na­ziv i se­di­šte po­slo­dav­ca 2. ime i pre­zi­me, vr­stu i ste­pen struč­ne spre­me i adre­su za­po­sle­nog 3. po­slo­ve ko­je će za­po­sle­ni oba­vlja­ti 4. dan po­čet­ka ra­da 5. rad­no vre­me (pu­no, ne­pu­no ili skra­će­no)

43

Predizetnički vodič kroz pravo

6. nov­ča­ni iz­nos za­ra­de i ele­men­te za utvr­đi­va­nje za­ra­de 7. na­čin za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa (na neo­d­re­đe­no ili od­re­đe­no vre­me) 8. tra­ja­nje ugo­vo­ra o ra­du na od­re­đe­no vre­me 9. dan po­čet­ka ra­da 10. ro­ko­vi za is­pla­tu za­ra­de i dru­gih pri­ma­nja na ko­ja za­po­sle­ni ima pra­vo 11. po­zi­va­nje na ko­lek­tiv­ni ugo­vor, od­no­sno pra­vil­nik o ra­du ko­ji je na sna­zi 12. tra­ja­nje dnev­nog i ne­delj­nog rad­nog vre­me­na Ugo­vor o ra­du mo­že da sa­dr­ži i dru­ge ele­men­te, s tim što ovim ugo­vo­rom se ne mo­gu utvr­di­ti ne­po­volj­ni­jii uslo­vi ra­da, ni­ti ma­nja pra­va od onih utvr­đe­nih za­ko­nom. Jed­na od in­te­re­sant­nih od­re­da­ba ugo­vo­ra o ra­du bi­la bi i ugo­va­ra­nje tkzv. za­bra­ne kon­ku­ren­ci­je. Ona pod­ra­zu­me­va za­bra­nu za­po­sle­nom da u to­ku ra­da i od­re­đe­no vre­me po pre­stan­ku ra­da kod po­slo­dav­ca da za­poč­ne i oba­vlja, za se­be ili kod dru­gog po­slo­dav­ca, od­re­đe­ne po­slo­ve iz de­lat­no­sti pret­hod­nog po­slo­dav­ca. U ro­ku od 8 da­na od da­na stu­pa­nja na rad po­slo­da­vac je du­žan da kod Fon­da pen­zij­sko-iva­lid­skog osi­gu­ra­nja pod­ne­se pri­ja­vu osi­gu­ra­nja (Obra­zac M1). Ugo­vorm o ra­du mo­že se za­sno­va­ti rad­ni od­nos na neo­d­re­đe­no ili na od­re­đe­no vre­ me, rad­ni od­nos sa pu­nim sa pu­nim, ne­pu­nim ili skra­će­nim rad­nim vre­me­nom, rad­ni od­nos u svoj­stvu pri­prav­ni­ka, a mo­že se ugo­vo­ri­ti i prob­ni rad.

Sli­ka 13: vr­ste rad­nog od­no­sa Po­slo­da­vac je du­žan da omo­gu­ći rad­ni­ci­ma ostva­ri­va­nje pra­va po osno­vu ra­da, pra­vo na od­go­va­ra­ju­ću za­ra­du, pra­vo na or­ga­ni­če­no rad­no vre­me, pra­vo na od­mor i od­su­stva i bez­bed­ne i zdra­ve uslo­ve ra­da.

44

OD­NO­SI PO­SLO­DAV­CA I ZA­PO­SLE­NOG

OD­GO­VA­RA­JU­Ć A ZA­R A­DA Za­ra­da rad­ni­ka se utvr­đu­je ugo­vo­rom o ra­du, a na osno­vu kri­te­ri­ju­ma i me­ri­la utvr­đe­nih op­štim ak­tom. Za­ra­da u se­bi sa­dr­ži za­ra­du za iz­vr­še­ni rad, na­kna­de za­ra­de, uve­ća­nu za­ra­di i na­kna­du tro­ško­va.

Sli­ka14: ele­men­ti za­ra­de Na is­pla­će­nu za­ra­du po­slo­da­vac je du­žan da ob­ra­ču­na i pla­ti do­pri­no­se i po­re­ze. Osno­vi­ca za ob­ra­čun po­re­za i do­pri­no­sa je­ste ne­to za­ra­da, od­no­sno naj­ni­ža osno­vi­ca pro­pi­sa­na Za­ko­nom, ko­ja se uskla­đu­je vi­še pu­ta go­di­šnje. Po­sled­nji utvr­đe­ni iz­nos za 2008 je 15.072 RSD. Je­dan deo ob­ra­ču­na­tih po­re­za i do­pri­no­sa, i to po­lo­vi­na, ide na te­ ret po­slo­dav­ca, a dru­gi deo na te­ret za­po­sle­nog. Po­slo­da­vac (pred­u­zet­nik) je du­žan da ob­ra­ču­na­va i upla­ću­je po­re­ze i do­pri­no­se za se­be.

Sli­ka 15: sto­pe po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de

45

Predizetnički vodič kroz pravo

OGRA­NI­ČE­NO RAD­NO VRE­ME Za­po­sle­ni ima pra­vo na ogra­ni­če­no rad­no vre­me. Pu­no rad­no vre­me iz­no­si 40 sa­ti ne­delj­no, od­no­sno 8 sa­ti dnev­no. Ras­po­red rad­nog vre­me­na utvr­đu­je po­slo­da­vac ima­ju­ći u vi­du pro­ces ra­da i ogran­i­če­nja ko­ja za­kon pro­pi­su­je u po­gle­du od­mo­ra i mak­si­mal­nog tra­ja­nja pre­ko­vre­me­nog ra­de u to­ku da­na, od­no­sno ukup­nog rad­nog vre­me­na.

Sli­ka 16: rad­no vre­me

OD­MO­RI I OD­SU­STVA Za­po­sle­ni ima pra­vo na od­mor u to­ku ra­da, iz­me­đu dva rad­na da­na i ne­delj­ni od­mor, kao i go­di­šnji od­mor. Du­ži­na tra­ja­nja od­mo­ra pro­pi­sa­na je za­ko­nom. Za­po­sle­nom se ne mo­že us­kra­ti­ti pra­vo na od­mor.

Sli­ka 17: od­mo­ri

46

OD­NO­SI PO­SLO­DAV­CA I ZA­PO­SLE­NOG

Osim go­re na­ved­nih vr­sta od­mo­ra, Za­kon po­zna­je i mo­guć­nost od­su­stva sa ra­da. Raz­li­ku­je­mo pla­će­na od ne­pla­će­nih osu­sta­va. Kod pla­će­nih od­su­sta­va za­po­sle­ni ima sva pra­va i oba­ve­ze iz rad­nog od­no­sa, dok mu kod ne­pla­će­nog od­su­stva pra­va i oba­ve­ ze mi­ru­ju.

Sli­ka 18: vr­ste i osno­vi od­su­stva

BEZ­BED­NA I ZDRA­VA RAD­NA SRE­DI­NA Po­slo­da­vac je du­žan da za­po­sle­nom obez­be­di bez­bed­ne uslo­ve ra­da. Za­po­sle­ni je du­žan da se pri­dr­ža­va pro­pi­sa­nih me­ra za­šti­te na ra­du. Pod bez­bed­nim uslo­vi­ma za rad pod­ra­zu­me­va se: • od­su­stvo he­mij­skih, fi­zič­ki i bi­o­lo­ških štet­no­sti, • op­ti­mal­na tem­pe­ra­tu­ra, vla­žnost, osve­tlje­nje, pro­ve­tra­va­nje • is­prav­ne ma­ši­ne i oru­đa za rad • lič­na za­štit­na sred­stva Po­slo­da­vac je du­žan da pre­du­zme sve pro­pi­sa­ne me­re za­šti­te na ra­du: • Obje­kat u ko­me se od­vi­ja pro­ces ra­da mo­ra da bu­de pro­jek­to­van i iz­gra­đen u skla­du sa teh­nič­kim pro­pi­si­ma, stan­dar­di­ma i pro­pi­si­ma za­šti­te na ra­du. Obje­kat mo­ra da ima gra­đe­vin­sku i upo­treb­nu do­zvo­lu. • In­sta­la­ci­ja mo­ra da bu­de, ta­ko­đe, pro­jek­to­va­na i iz­gra­đe­na u skla­du sa teh­nič­kim pro­pi­si­ma i pro­pi­si­ma za­šti­te na ra­du i da se odr­ža­va u is­prav­nom sta­nju, da se u pro­pi­sa­nim ro­ko­vi­ma vr­ši kon­tro­la is­prav­no­sti. • Oru­đa za rad, ala­ti i ma­ši­ne mo­ra­ju da od­go­va­ra­ju pro­pi­si­ma za­šti­te na ra­du, usvo­ je­nim stan­dar­di­ma i teh­nič­kim no­ram­ti­vi­ma i da se re­dov­no odr­ža­va­ju u is­prav­ nom sta­nju i da se u pro­pi­sa­nim ro­ko­vi­ma vr­ši kon­tro­la nji­ho­ve is­prav­no­sti.

47

Predizetnički vodič kroz pravo

• Obez­be­di­ti od­su­stvo štet­nih uti­ca­ja na rad­nu stre­di­nu i u pro­pi­sna­im ro­ko­vi­ma vr­ši­ti is­pi­ti­va­nja rad­ne sre­di­ne ob­u­hva­ta me­re­nje he­mij­skih (ga­so­vi, pa­ra, dim i pra­ši­na), fi­zič­kih (bu­ka, vi­bra­ci­ja i štet­na zra­če­nja) i bi­o­lo­ških štet­no­sti ko­je se ja­vlja­ju upro­ce­su ra­da, kao i me­re­nje osve­tlje­no­sti i is­pi­ti­va­nje mi­kro­kli­me (tem­ pe­ra­tu­ra, stru­ja­nje va­zdu­ha, valž­nost) u zim­skim i let­njim uslo­vi­ma. • Upo­zna­ti za­po­sle­ne sa uslo­vi­ma ra­da i štet­no­sti­ma i opa­sno­sti­ma po zdra­vlje ko­je se ja­vlja­ju u pro­ce­su ra­da. • Obez­be­di­ti da sva­ki rad­nik bu­de ospo­so­bljen za bez­be­dan rad i iz­vr­ši­ti pro­ve­ru ospo­so­blje­no­sti, • obez­be­di­ti lič­na za­štit­na sred­stva uko­li­ko se pri­me­nom pro­pi­sa­nih me­ra ne po­ sti­že za­šti­te i sred­stva odr­ža­va­ti u is­prav­nom sta­nju, • pra­ti­ti zdrav­stve­no sta­nje rad­ni­ka ko­ji ra­de na rad­nim me­sti­ma s apo­seb­nim uslo­vi­ma ra­da, • ospo­so­bit od­re­đen broj rad­ni­ka za pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći, spa­sa­va­nja i eva­ku­a­ci­ju za slu­čaj po­vre­de na ra­du i u slu­ča­ju dru­gih opa­sno­sti i tor­bu za pr­vu po­moć, • oblast za­šti­te na ra­du ure­di­ti op­štim ak­tom, do­ne­sti plan i pro­gram za­šti­te na ra­du, pro­gram ospo­so­blja­va­nja za­po­sle­nih iz obla­sti za­šti­te na ra­du, • evi­den­ti­ra­ti i pri­ja­vi­ti nad­le­žnim or­ga­ni­ma sva­ku po­vre­du na ra­du U ci­lju ot­kla­nja­nja uzro­ka po­ža­ra, spre­ča­va­nja iz­bi­ja­nja po­ža­ra, ši­re­nja i ga­še­nja po­ ža­ra po­slo­da­vac je du­žan da pre­du­zme sle­de­će me­re: • pri pro­jek­to­va­nju i iz­vo­đe­nju ra­do­va, adap­ta­ci­ja i re­ko­struk­ci­ja obje­ka­ta, ugrad­ nji ure­đa­ja i opre­me na tim objek­ti­ma pri­me­ni­ti pro­pi­sa­ne teh­nič­ke nor­ma­ti­ve i stan­dar­de za­šti­te od po­ža­ra • objek­te snab­de­ti hi­dran­ti­ma, apa­ra­ti­ma i dru­gom pro­pi­sa­nom opre­mom i ure­ đa­ji­ma za ga­še­nje po­ža­ra • elek­trič­ne, ven­ti­la­ci­o­ne, to­plot­ne, gro­mo­bran­ske, knan­li­za­ci­o­ne i dru­ge in­sta­la­ci­je i ure­đa­ji po­sta­vi­ti ta­ko da ne pred­sta­vlja­ju opa­snost od po po­ža­ra • in­sta­la­ci­je, opre­me i ure­đa­ja odr­ža­va­ti u is­prav­nom sta­nju i vr­ši­ti kon­tro­lu is­ prav­no­sti • ure­đa­je, opre­mu i sred­stva za ga­še­nje po­ža­ra po­sta­vi­ti na pri­stu­pač­na i vid­na me­sta, i vid­no ih ozna­či­ti • u pro­sto­ri­ja­ma u koj­ma se dr­že za­pa­lji­ve teč­no­sti, za­pa­lji­vi ga­so­vi i dru­ge la­ko za­pa­lji­ve ma­te­ri­je za­bra­ni­ti pu­še­nje, upo­tr­bu otvo­re­ne va­tre, sve­tilj­ki sa pla­me­ nom i sred­stvi­ma za pa­lje­nje, ko­ri­šće­nje grej­nih te­la sa usi­ja­nim po­vr­ši­na­ma, kao i dr­ža­nje ma­te­ri­ja ko­je su sklo­ne sa­mo­za­pa­lji­va­nju • po­seb­no od­re­di­ti pro­sto­ri­je u ko­ji­ma se dr­že la­ko za­pa­lji­ve ma­te­ri­je • sme­štaj i ču­va­nje za­pa­lji­vih ma­te­ri­ja vr­ši­ti sa­mo u po­seb­no opre­mlje­nim pro­sto­ ri­ja­ma • u rad­nim pro­sto­ri­ja­ma oba­ve­zno obez­be­di­ti ne­sme­ta­ni pro­laz – po­žar­ni put • o me­ra­ma za­šti­te od po­ža­ra na vid­nom me­stu se is­ta­ći od­go­va­ra­ju­ća upo­zo­re­nja ili zna­ke za­bra­ne

48

OD­NO­SI PO­SLO­DAV­CA I ZA­PO­SLE­NOG

• bo­ce sa kom­pri­mi­ra­nim ga­so­vi­ma i ga­so­vi­ma u teč­nom sta­nju upo­tre­blja­va­ti i dr­ža­ti u skla­du sa va­že­ćim pro­pi­si­ma • za­bra­ni­ti pra­nje ma­ši­na i ure­đa­ja za­pa­lji­vim teč­no­sti­ma • za rad sa otvo­re­nom va­trom i ure­đa­ji­ma sa usi­ja­nim po­vr­ši­na­ma, apa­ra­ti­ma za za­va­ri­va­nje, re­za­nje i le­mlje­nje pri­ba­vi­ti odo­bre­nje i pred­uz­ e­ti sve pro­pi­sa­ne me­re za­šti­te od po­ža­ra i obez­be­di­ti sred­stva za ga­še­nje po­ža­ra • is­tro­še­ni ma­te­ri­jal, ma­sti, ulja po­kva­re­ne bo­je i dru­gi ot­pad­ni ma­te­ri­jal od­la­ga­ti na po­seb­na me­sta na ko­ji­ma su pred­u­ze­te me­re za­šti­te od po­ža­ra • dim­nja­ke či­sti­ti pre­ma pro­pi­si­ma i stan­dar­di­ma • nor­ma­tiv­no ure­di­ti oblast za­šti­te od po­ža­ra (pra­vil­nik o za­šti­ti od po­ža­ra, plan za­šti­te od po­ža­ra, plan obu­ke i ospo­so­blja­va­nja za­po­sle­nih iz obla­sti za­šti­te od po­ža­ra) • iz­vr­šti ospo­so­blja­va­nje za­po­sle­nih iz obla­sti za­šti­te od po­ža­ra, pro­ve­ru ospo­so­blje­ no­sti i od­re­di li­ce ko­je je za­du­že­no za spor­vo­đe­nje me­ra za­šti­te od po­ža­ra

PO­SEB­NA ZA­ŠTI­TA Po­seb­na za­šti­ta je pred­vi­đe­na za že­ne, li­ca mla­đa od 18 go­di­na, že­ne za vre­me trud­no­ će i po­ro­đa­ja i že­ne sa ma­lom de­com. Po­seb­na za­šti­ta ovih ka­te­go­ri­ja li­ca pod­ra­zu­me­va za­bra­nu noć­nog i pre­ko­vre­me­nog ra­da, za­bra­nu na­ro­či­to te­škog i na­por­nog ra­da, kao i pra­vo na po­ro­dilj­sko od­su­tvo i od­su­stvo zbog ne­ge de­te­ta.

Sli­ka 19: pre­gled za­šti­te za­po­sle­nih

49

Predizetnički vodič kroz pravo

PRE­STA­NAK RAD­NOG OD­NO­SA

Sli­ka 20: osno­vi pre­stan­ka rad­nog od­no­sa Po­slo­da­vac mo­ra da zna da rad­ni­ku ne mo­že ot­ka­za­ti ugo­vr o ra­du sa­mo­volj­no. Pre­ sta­nak rad­nog od­no­sa mo­ra da bu­de za­ko­nit. Pre ot­ka­za rad­nik mo­ra da bu­de upo­zo­ren o raz­lo­zi­ma ot­ka­za i da mu se pru­ži mo­ guć­nost da se iz­ja­sni o raz­lo­zi­ma. Od­lu­ka o pre­stan­ku rad­nog od­no­sa se do­sta­vlja rad­ ni­ku lič­no. Pro­tiv od­lu­ke o prestanku mo­že da se po­kre­ne rad­ni spor pred op­štin­skim su­dom. Po­slo­da­vac je du­žan da po pre­stan­ku rad­nog od­no­sa za­po­sle­nom vra­ti ured­no po­ pu­nje­nu rad­nu knji­ži­cu. Za oba­vlja­nje od­re­đe­nih po­slo­va, po­slo­da­vac mo­že an­ga­žo­va­ti li­ca bez za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa. U tom slu­ča­ju, po­sto­ji sa­mo rad­no an­ga­žo­va­nje, ali ne i rad­ni od­nos

50

OD­NO­SI PO­SLO­DAV­CA I ZA­PO­SLE­NOG

Sli­ka 21: vr­ste rad­nog an­ga­žma­na van rad­nog od­no­sa Za iz­vr­še­ni rad po ovim osno­vi­ma po­slo­da­vac je oba­ve­zan da pla­ti ugo­vo­re­nu na­ kna­du i iz­vr­ši ob­ra­čun do­pri­no­sa. Na­po­slet­ku, po­slo­da­vac mo­ra u sva­kom tre­nut­ku u po­slov­nim pro­sto­ri­ja­ma dr­ža­ti sle­de­ća do­ku­men­ta: 1. rad­ne knji­ži­ce (sa upi­sa­nim da­tu­mom po­čet­ka ra­da) 2. sa­ni­tar­ne knji­ži­ce, ako se ra­di o pre­hra­ni i dru­gim de­lat­no­sti­ma za ko­je je to pred­vi­đe­no 3. ugo­vo­re o ra­du i anek­se ugo­vo­ra o ra­du (svi mo­ra­ju bi­ti pot­pi­sa­ni od stra­ne rad­ ni­ka i po­slo­dav­ca) 4. ove­re­ne obra­sce M-2 iz PIO, zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja i obra­sce E-1, E-3 iz Na­ci­ o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje 5. pra­vil­nik o ra­du, od­no­sno si­ste­ma­ti­za­ci­ji rad­nih me­sta, za one sa 5 za­po­sle­nih rad­ni­ka 6. re­še­nje o go­di­šnjem od­mo­ru za sva­kog rad­ni­ka, ako je na od­mo­ru 7. pra­vil­nik o pro­ce­ni ri­zi­ka na ra­du i me­ra nji­ho­vog ot­kla­nja­nja 8. od­lu­ka o od­re­đi­va­nju li­ca za­du­že­nog za bez­bed­nost i zdra­vlje na ra­du 9. po­lo­žen test o struč­noj ospo­so­blje­no­sti za­po­sle­nog za bez­be­dan i zdrav rad i pru­ ža­nje pr­ve po­mo­ći (po­tvr­de iz­da­ju va­tro­gra­sna dru­štva) 10. osta­le pra­vil­ni­ke iz obla­sti za­šti­te i bez­bed­no­sti na ra­du i ko­ri­šće­nje HTZ opre­ me 11. kao i za­štit­nu opre­mu za rad­ni­ke i sred­stva ra­da.

51

PredizetniÄ?ki vodiÄ? kroz pravo

52

UGO­VO­RI

UGO­VO­RI OP­ŠTA NA­ČE­LA PO­JAM UGO­VO­RA

Ugo­vo­ri su in­stru­men­ti ko­ji­ma su­bjek­ti stvar­nih pra­va vr­še pro­met, od­no­sno pre­nos stvar­nih pra­va, po­put svo­ji­ne, slu­žbe­no­sti i dr. Mo­glo bi se re­ći da stvar­na pra­va pred­ sta­va­lja­ju „sta­ti­ku“, od­no­sno sa­dr­ži­nu imo­vin­skih od­no­sa, dok ugo­vo­ri, tj. oba­ve­ze ko­je se nji­ma pre­u­zi­ma­ju pred­sta­vlja­ju nji­ho­vu „di­na­mi­ku“. Ugo­vor je sa­gla­snost vo­lja dva ili vi­še li­ca ko­jim se po­sti­že ne­ko prav­no dej­stvo

Sli­ka22: ele­men­ti ugo­vo­ra Iz ove op­šte de­fin ­ i­ci­je ugo­vo­ra mo­že­mo za­klju­či­ti da su pret­po­stav­ke po­sto­ja­nja ugo­vor­nog od­no­sa sle­de­će: • DVO­STRA­NOST Ugo­vor uvek pod­ra­zu­me­va naj­ma­nje dve stra­ne. Jed­no­stra­na iz­ja­va vo­lje ne či­ni ugo­vor. Pod­ra­zu­me­va se da se ra­di o su­bjek­ti­ma pra­va, i to oni­ma ko­ji­ma je pri­zna­ta po­slov­na spo­sob­nost, tj. spo­sob­nost da se sop­stve­nim iz­ja­va­ma vo­lje sti­ču pra­va i za­ sni­va­ju oba­ve­ze. • SA­GLA­SNOST VO­LJA Ona na­sta­je ka­da se vo­lje ugo­vor­nih stra­ne po­du­da­re u iden­tič­noj sa­dr­ži­ni. U prak­si, sa­gla­snost na­sta­je ka­da jed­na stra­na da po­nu­du, a dru­ga je pri­hva­ti. Po­ne­kad po­sti­za­nju sa­gla­sno­sti pret­ho­de pre­go­vo­ri. Vo­lja se mo­že iz­ra­zi­ti ak­tiv­no i pa­siv­no.

53

Predizetnički vodič kroz pravo

Sli­ka 23: na­či­ni iz­ra­ža­va­nja vo­lje • Iz­ri­či­ta iz­ja­va vo­lje je uobi­ča­je­ni na­čin iz­ja­ve vo­lje i is­po­lja­va se re­či­ma, zna­ci­ma, ge­sto­vi­ma, ši­from, itd.... • Pre­ćut­no ili kon­klu­dent­nom rad­njom vo­lja se iz­ra­ža­va in­di­rekt­no, ali ta­ko da se sa si­gur­no­šću mo­že tvr­di­ti da je iz­ja­vlje­na, npr. ka­da ne­ko uđe u re­sto­ran i sed­ne za sto oči­gled­no je da že­li ugo­sti­telj­sku ulu­gu... • Pa­siv­no po­na­ša­nje, po pra­vi­lu ne zna­či iz­ra­ža­va­nje vo­lje, osim u iz­u­zet­nim slu­ča­ je­vi­ma pred­vi­đe­nim u čla­nu 42. Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma (ZOO)

54

UGO­VO­RI

PRED­MET UGO­VO­R A Sva­ki ugo­vor mo­ra ima­ti svoj pred­met. Pred­met ugo­vo­ra je ono o če­mu je ugo­vor. Sa­svim pre­ci­zno, pred­met ugo­vo­ra je da­va­nje od­re­đe­ne stva­ri ili vr­še­nje od­re­đe­ne rad­ nje.

Sli­ka 24: pred­met ugo­vo­ra SLO­BO­DA UGO­VA­RA­NJA Ovo je jed­no od naj­va­žni­jih na­če­la ugo­vor­nog pra­va. Po­sto­je tri aspek­ta ovog na­ če­la: • sa­dr­žin­ski (od­lu­ka ugo­va­ra­ti ili ne, i ka­kva će bi­ti sa­dr­ži­na ugo­vo­ra za­vi­si od stra­na­ka) • for­mal­ni (na­čin is­po­lja­va­nja vo­lje za­vi­si od stra­na­ka) • aspekt tu­ma­če­nja (ugo­vor ima onaj smi­sao ko­ji su mu pri­da­le sa­me stran­ke) Prak­tič­no, slo­bo­da ugo­va­ra­nja zna­či: Stran­ke su slo­bod­ne da od­lu­če da li će ugo­va­ra­ti, ka­ko će ugo­va­ra­ti i šta će bi­ti sa­dr­ži­na nji­ho­vog ugo­vo­ra U za­ko­no­dav­stvu se ovo na­če­lo iz­ra­ža­va u to­me što se za­kon­ske nor­me ko­je se od­ no­se na ugo­vo­re pri­me­nju­ju, po pra­vi­lu, sa­mo ako su ne­ko pi­ta­nje va­žno za ostva­re­nje ugo­vo­ra stran­ke pro­pu­sti­le da re­gu­li­šu. To se u za­ko­nu naj­če­šće iz­vra­ža­va re­če­nic­ma „ako ni­je dru­ga­či­je ugo­vo­re­no“ ili „ako se stran­ke ni­su dru­ga­či­je spo­ra­zu­me­le“. Ove nor­me se na­zi­va­ju dis­po­zitvnim, jer sa­me stran­ke od­lu­ču­ju da li će bi­ti pri­me­nje­ne u nji­ho­vom slu­ča­ju. Osim u za­ko­ni­ma, ove dis­po­zi­tiv­ne nor­me su mo­gu bi­ti od­re­đe­ne i u uzan­sa­ma ili tr­go­vač­kim obi­ča­ji­ma.

55

Predizetnički vodič kroz pravo

Na­če­lo auto­no­mi­je vo­lje (slo­bo­de ugo­va­ra­nja) ni­je ap­so­lut­no, već je ogra­ni­če­no, pre sve­ga usta­no­vom jav­nog po­ret­ka.

Sli­ka 25: ogra­ni­če­nja auto­no­mi­je vo­lje ugo­vor­nih stra­na Ovo prak­tič­no zna­či da ugo­vor­ne od­red­be ne sme­ju da pro­tiv­re­če: • Usta­vu, kao naj­vi­šem ak­tu • Pri­nud­nim za­kon­skim pro­pi­si­ma, ko­ji se naj­če­šće pre­po­zna­ju po na­red­bo­dav­ nom sti­lu, i iz­ra­zi­ma po­put „stran­ke će ugo­vo­ri­ti“, „sma­tra­će će se ni­štav­nim od­red­be ugo­vo­ra“, itd… Ove nor­me su re­đe u ugo­vor­nom pra­vu ko­je ka­rak­te­ri­še slo­bo­da ugo­va­ra­nja • Mo­ral­nim nor­ma­ma ko­je upot­pu­nju­ju prav­ni si­stem i pred­sta­vlja­ju osnov­ne vred­no­sti sva­kog dru­štva Ove nor­me su im­pe­ra­tiv­ne, jer su stran­ke u sva­kom slu­ča­ju du­žne da ih po­štu­ju. Sank­ci­ja za nji­ho­vo ne­po­što­va­nje je ni­šta­vost. Osim pu­tem usta­no­ve jav­nog po­ret­ka, slo­bo­da ugo­va­ra­nja je ogra­ni­če­na: • u po­gle­du za­klju­če­nja ugo­vo­ra • u po­gle­du sa­dr­ži­ne ugo­vo­ra • u po­gle­du ne­ras­ki­di­vo­sti ugo­vo­ra • u po­gle­du for­me ugo­vo­ra Za pred­uz­ et­ni­ke, da­kle, za ugo­va­ra­če u tr­go­vač­kom pro­me­tu, naj­va­žni­ja od ovih ogra­ni­če­nja od­no­se se na: • Ulo­gu dr­ža­ve U ci­lju za­šti­te od­re­đe­nih jav­nih in­te­re­sa za­ko­ni pred­vi­đa­ju: • sa­gla­snost nad­le­žnog dr­žav­nog or­ga­na, i to u for­mi do­zvo­le (pret­hod­na sa­gla­ snost) ili odo­bre­nja (na­knad­na sa­gla­snost)

56

UGO­VO­RI

• oba­ve­zni na­čin za­klju­če­nja ugo­vo­ra (jav­no nad­me­ta­nje, pri­ku­plja­nje po­nu­da, itd...) • oba­ve­zno za­klju­če­nje ugo­vo­ra (kao kod ugo­vo­ra o osi­gu­ra­nju) • oba­ve­zna sa­dr­ži­na ugo­vo­ra. I ove nor­me su im­pe­ra­tiv­ne. • Op­štu po­nu­du Op­šta po­nu­da pred­sta­vlja pred­log za za­klju­če­nje ugo­vo­ra uči­njen neo­dr­ e­đe­nom bro­ ju li­ca, ko­ji sa­dr­ži bit­ne ele­men­te ugo­vo­ra či­jem je za­klju­če­nju na­me­njen (čl. 33. ZOO). Ona se ja­vlja u for­mi ta­ko­zva­nih op­štih uslo­va po­slo­va­nja. Na ovaj na­čin na­sta­ju: • for­mu­lar­ni ugo­vo­ri (po­nu­di­lac ve­zu­je za­klju­če­nje ugo­vo­ra za pri­hva­ta­nje svih uslo­va sa­dr­ža­nih u for­mu­la­ru i ne pri­sta­je ni na ka­kvu pro­me­nu, „uzmi ili osta­vi“ ugo­vo­ri) • tip­ski ugo­vo­ri (jed­na stra­na dru­goj pre­zen­tu­je go­tov na­crt ugo­vo­ra, a dru­ga ima pra­vo da kroz pre­go­vo­re pri­la­go­di sa­dr­ži­nu ugo­vo­ra svo­jim in­te­re­si­ma)

PRE­STA­NAK UGO­VO­R A Ugo­vor mo­že pre­sta­ti iz 4 raz­lo­ga: 1. po­ni­šte­nje ugo­vo­ra 2. ras­kid ugo­vo­ra 3. pre­sta­nak ugo­vo­ra usled ne­mo­guć­no­sti is­pu­nje­nja 4. smrt ugo­vor­ni­ka Po­ni­šte­nje ugo­vo­ra je na­čin pre­stan­ka ugo­vo­ra ko­ji na­sta­je ka­da ne po­sto­ji ne­ki od uslo­va za po­sto­ja­nje ugo­vo­ra. Po­što svi ovi uslo­vi ni­su pod­jed­na­kog zna­ča­ja, to ni za­ kon­ska sank­ci­ja za iz­o­sta­nak ne­kog od njih u sva­kom kon­kret­nom slu­ča­ju ni­je ista. U za­vi­sno­sti od ovo­ga, u ovoj gru­pi ugo­vo­ra raz­li­ku­je­mo ne­po­sto­je­će, ap­so­lut­no ni­šta­ve i ru­šlji­ve ugo­vo­re. Ras­kid ugo­vo­ra mo­že bi­ti spo­ra­zum­ni i jed­no­stra­ni. Spro­a­zum­ni ras­kid ugo­vo­ra je no­vi ugo­vor ko­jim stran­ke od­u­sta­ju od ra­ni­je za­klju­ če­nog ugo­vo­ra. O spo­ra­zum­nom ras­ki­du ugo­vo­ra ima smi­sla go­vo­ri­ti sa­mo ako ugo­vor ni­je već iz­vr­šen. Jed­no­stra­ni ras­kid ugo­vo­ra mo­že usle­di­ti zbog ne­is­pu­nje­nja i zbog pro­me­nje­nih okol­no­sti. Po ZOO, ka­da jed­na stran­ka ne is­pu­ni svo­ju oba­ve­zu, dru­ga stra­na mo­že, ako ni­je što­god dru­go od­re­đe­no, zah­te­va­ti is­pu­nje­nje oba­ve­za ili ras­ki­nu­ti ugo­vor, uz za­dr­ža­va­nje pra­va na na­dok­na­du šte­te. U za­vi­sno­sti od obi­ma is­pu­nje­nja ugo­vor­ne oba­ve­ze mo­že­mo raz­li­ko­va­ti dve si­tu­a­ci­je. U pr­vom slu­ča­ju ugo­vor­na stra­na ni­je ni po­če­la sa iz­vr­ša­va­njem ugo­vor­nih oba­ve­za, ta­ko da je pra­vo na ras­kid ne­sum­nji­vo. U dru­gom slu­ča­ju, po­sto­ji de­li­mič­no is­pu­nje­nje. Ta­da se ugo­vor mo­že ras­ki­nu­ti, ako je tim de­li­mič­nim is­pu­nje­njem iz­ne­ve­ri­la oče­ki­va­nja dru­ge stra­ne i ako je is­pu­ni­la ne­ku spo­red­nu oba­ve­zu, pa je ti­me na­ru­šen prin­cip ekvi­va­lent­no­sti.

57

Predizetnički vodič kroz pravo

Ras­kid se mo­že re­a­li­zo­va­ti sud­skim pu­tem i van su­da. Ka­da is­pu­nje­nje oba­ve­ze u od­re­đe­nom ro­ku ni­je bit­ni ele­ment ugo­vo­ra, ugo­vor se mo­že ras­ki­nu­ti sa­mo uz od­re­đi­va­nje pri­me­re­nog na­knad­nog ro­ka za is­pu­nje­nje oba­ ve­ze. Ako do­đe do ras­ki­da ugo­vo­ra, a oba­ve­ze ni­su iz­vr­še­ne, one se i ne iz­vr­ša­va­ju. Mo­ men­tom ras­ki­da stran­ke se oslo­ba­đa­ju svih oba­ve­za iz ugo­vo­ra, ali ne i onih iz na­kna­de šte­te usled ras­ki­da. Ako je jed­na stra­na iz­vr­ši­la svo­ju oba­ve­zu u pot­pu­no­sti ili de­li­mič­no, a dru­ga ni­je, do­la­zi do re­sti­tu­ci­je (po­vra­ća­ja u sta­nje pre za­klju­če­nja ugo­vo­ra). Pre­sta­nak usled ne­mo­guć­no­sti is­pu­nje­nja Ne­mo­guć­nost is­pu­nje­nja mo­že bi­ti po­sle­di­ca raz­li­či­tih uzro­ka, ali se svi oni mo­gu svr­sta­ti u dve gru­pe: 1. uzro­ci ko­ji na­sta­ju ne­za­vi­sno od vo­lje ugo­vor­nih stra­na­ka 2. uzro­ci ko­ji na­sta­ju kri­vi­com ugo­vor­nih stra­na­ka Ka­da po­sto­je uzro­ci iz pr­ve gru­pe, mo­že se go­vo­ri­ti o ras­ki­du ugo­vo­ra usled ne­mo­ guć­no­sti is­pu­nje­nja. U dru­gom slu­ča­ju na­sta­je zah­tev iz na­kna­de šte­te. Da bi uzro­ci iz pr­ve gru­pe uti­ca­li na pre­sta­nak ugo­vo­ra, po­treb­no je is­pu­nje­nje od­ re­đe­nih uslo­va: • da se ra­di o dvo­stra­no oba­ve­zu­ju­ćim ugo­vo­ri­ma, • da je ne­mo­guć­nost is­pu­nje­nja po­sle­di­ca ne­ke objek­tiv­ne okol­no­sti, od­no­sno vi­še si­le, • da je pred­met du­go­va­nja ne­ka in­di­vi­du­al­no od­re­đe­na i ne­za­me­nji­va stvar, • da je ne­mo­guć­nost is­pu­nje­nja na­stu­pi­la po za­klju­če­nju ugo­vo­ra, a pre do­spe­lo­sti oba­ve­ze. Pre­sta­nak usled smr­ti Usled smr­ti jed­nog od ugo­vor­ni­ka ugo­vor mo­že pre­sta­ti sa­mo ako se ra­di o ugo­vo­ru ko­ji je za­klju­čen s ob­zi­rom na svoj­stvo lič­no­sti ugo­vor­ni­ka ko­ji je umro. Ovo je zbog to­ga što je kod ovih ugo­vo­ra za­klju­če­nje ugo­vo­ra ne­po­sred­no po­ve­za­no sa lič­no­šću ugo­ vor­nih stra­na. Ina­če se ugo­vor­ne oba­ve­ze, kao i pra­va pre­no­se na na­sled­ni­ke, pa smrt ugo­vor­ni­ka ne uti­če na sa­mu oba­ve­zu.

OD­NOS IZ­ME­ĐU GRA­ĐAN­SKO­PRAV­NOG I TR­GO­VAČ­KOG UGO­VO­R A Va­žno je na­po­me­nu­ti da se na je­dan isti ugo­vor mo­gu pri­me­nji­va­ti raz­li­či­ti za­kon­ ski i dru­gi pro­pi­si (iz­vo­ri pra­va), u za­vi­sno­sti da li se ra­di o gra­đan­skom ili tr­go­vač­kom po­slu. Pre­ma na­šem Za­ko­nu o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma pod ugo­vo­ri­ma u pri­vre­di (tr­ go­vač­kim ugo­vo­ri­ma) se pod­ra­zu­me­va­ju „ugo­vo­ri ko­je pred­u­ze­ća, kao i dru­ga prav­na li­ca ko­ja oba­vlja­ju pri­vred­nu de­lat­nost, kao i ima­o­ci rad­nji i dru­gi po­je­din­ci ko­ji u vi­du re­gi­stro­va­nog za­ni­ma­nja oba­vlja­ju ne­ku pri­vred­nu de­lat­nost, za­klju­ču­ju me­đu so­bom, u oba­vlja­nju de­lat­no­sti ko­je sa­či­nja­va­ju pred­me­te nji­ho­vog po­slo­va­nja ili u ve­zi sa tim de­lat­no­sti­ma.“ U su­prot­nom ra­di se o „obič­nim“ gra­đan­skim ugo­vo­ri­ma.

58

UGO­VO­RI

Sli­ka 26: od­nos iz­me­đu ugo­vo­ra u pri­vre­di i osta­lih gra­đan­sko prav­nih ugo­vo­ra Pri­mer: Ako Pe­tar Pe­tro­vić sa Jo­va­nom Jo­va­no­vi­ćem za­klju­či ugo­vor o pro­da­ji po­ro­dič­ne ku­će, to će bi­ti je­dan gra­đan­sko­prav­ni ugo­vor, jer se i je­dan i dru­gi tu po­ja­vlju­ju kao gra­đa­ni – vla­sni­ci ne­po­kret­no­sti (biv­ši i bu­du­ći). Me­đu­tim, ako Jo­van Jo­va­no­vić ku­pi auto­mo­bil u sa­lo­nu či­ji je vla­snik Pe­tar Pe­tro­vić, da­kle, u okvi­ru tr­go­vač­ke de­lat­no­sti ko­ju po­to­nji oba­vlja, on­da će se ra­di­ti o ugo­vo­ru u pri­vre­di. Iako se u oba slu­ča­ja ra­di o ugo­vo­ru o pro­da­ji, na njih će se pri­me­nji­va­ti raz­li­či­ti iz­vo­ri pra­va. su:

Osnov­ne spe­ci­fič­no­sti tr­go­vač­kih ugo­vo­ra u od­no­su na gra­đan­sko­prav­ne ugo­vo­re • po­ja­ča­na pa­žnja – od sva­kog uče­sni­ka u tr­go­vač­kom po­slu zah­te­va se da pri­li­kom iz­vr­še­nja ugo­vor­nih oba­ve­za po­stu­pa sa pa­žnjom do­brog pri­vred­ni­ka. Ovaj stan­ dard pa­žnje je stro­ži­ji od onog ko­ji se oče­ku­je od uče­sni­ka u gra­đan­sko­prav­nom po­slu, a to je pa­žnja do­brog do­ma­ći­na. Ka­da se iz­vr­ša­va oba­ve­za iz pro­fe­si­o­nal­ne de­lat­no­sti po­treb­no je po­stu­pa­ti pa­žnjom do­brog struč­nja­ka, što je naj­vi­ši ste­pen pa­žnje. • na­če­lo te­ret­no­sti – tr­go­vač­ki po­slo­vi su po svo­joj pri­ro­di pro­fit­ni, što is­klju­ču­je do­bro­či­ni ka­rak­ter, pa ta­ko po­klon ne mo­že bi­ti tr­go­vač­ki ugo­vor. Ova ka­rak­te­ ri­sti­ka ugo­vo­ra u pri­vre­di do­vo­di do to­ga da se na­kna­da u tr­go­vač­kom ugo­vo­ru pod­ra­zu­me­va, čak i ka­da ni­je iz­ri­či­to ugo­vo­re­na. • na­če­lo ne­for­mal­no­sti - pra­vi­lo je da u pri­vred­nom pra­vu for­ma ni­je uslov pu­ no­va­žno­sti ugo­vo­ra. Kod od­re­đe­nih ugo­vo­ra ko­ji­ma se za­sni­va­ju du­go­traj­ni i slo­že­ni prav­ni od­no­si, ka­kvi su ugo­vor o gra­đe­nju, za­stu­pa­nju, tran­sfe­ru teh­no­ lo­gi­je, osni­va­nju pri­vred­nih dru­šta­va i sl. Za­kon, iz­uz­ et­no, pred­vi­đa oba­ve­znu pi­sme­nu for­mu. • kra­ći ro­ko­vi – ro­ko­vi za is­ti­ca­nje pri­go­vo­ra za ma­ne is­po­ru­če­nih stva­ri ili iz­vr­ še­nih uslu­ga su kra­ći kod tr­go­vač­kih ugo­vo­ra ne­go kod gra­đan­skih. Op­šti rok za­sta­re­lo­sti je tri go­di­ne, u od­no­su na de­set go­di­na kod gra­đan­skih ugo­vo­ra. Ta­ ko­đe, rok za pri­go­vor na vi­di­lji­ve ili skri­ve­ne ma­ne stva­ri po­či­nje da te­če od­mah

59

Predizetnički vodič kroz pravo

po ot­kri­va­nju, za raz­li­ku od gra­đan­skih ugo­vo­ra gde ovaj rok po­či­nje da te­če se­dam da­na po ot­kri­va­nju.

PRE­GO­VO­RI KAO PRET­HOD­NA FA­Z A UGO­VA­R A­NJU Pre­go­vo­ri ni­su oba­ve­zna fa­za ugo­va­ra­nja i osnov­no pra­vi­lo o pre­go­vo­ri­ma je da oni ne oba­ve­zu­ju. Da­kle, pre­go­vo­ri se mo­gu pre­ki­nu­ti ili uči­ni­ti po­nu­da raz­li­či­ta od sa­dr­ ža­ja pre­go­vo­ra.

60

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­R A U TR­GO­VI­NI UGO­VOR O PRO­DA­JI DE­FI­NI­CI­JA UGO­VO­RA

Pro­da­ja je ugo­vor ko­jim se jed­na stra­na – pro­da­vac, oba­ve­zu­je da stvar (ro­bu) is­po­ru­ či dru­goj ugo­vor­noj stra­ni – kup­cu, i da mu pre­ne­se pra­vo svo­ji­ne, a ku­pac se oba­ve­zu­je da pro­dav­cu pla­ti ce­nu u nov­cu i pre­u­zme stvar SU­BJEK­TI PRO­DA­JE: ku­pac i pro­da­vac OBJEKT PRO­DA­JE: ro­ba, od­no­sno pre­no­si­vo imo­vin­sko pra­vo BIT­NI ELE­MEN­TI: pred­met i ce­na Pred­met pro­da­je je oba­ve­za is­po­ru­ke ro­be ko­ja objekt pro­da­je, ali če­sto se uzi­ma da pre­met pro­da­je sa­ma ta ro­ba. Po­red stva­ri (ro­be), pred­met pro­da­je mo­že bi­ti i po­je­di­no pra­vo, kao na pri­mer, pra­vo slu­žbe­no­sti ili plo­do­u­ži­va­nja. Ro­ba mo­ra bi­ti od­re­đe­na. Ona ne mo­ra po­sto­ja­ti u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra, ali njen na­sta­nak mo­ra bi­ti iz­ve­stan. Ce­na je uvek je­dan nov­ča­ni iz­nos, u su­prot­nom ra­di se o tram­pi. Ce­na mo­že bi­ti ugo­vo­rom od­re­đe­na ili ba­rem od­re­di­va na osno­vu ele­me­na­ta ugo­ vo­ra. Ako ce­na ni­je ni ore­đe­na, ni­ti je od­re­di­va, u slu­ča­ju tr­go­vač­kih ugo­vo­ra, va­ži ce­na ko­ju je pro­da­vac re­dov­no na­pla­ći­vao u vre­me za­klju­če­nog ugo­vo­ra, a u nje­nom ne­do­ stat­ku „ra­zum­na ce­na“. Pod ra­zum­nom ce­nom pod­ra­zu­me­va se te­ku­ća ce­na u vre­me za­klju­če­nja ugo­vo­ra, a ako se ona ne mo­že od­re­di­ti, on­da ce­nu utvr­đu­je sud vo­de­ći ra­ču­na o svim okol­no­sti­ma kon­kret­nog slu­ča­ja. Ce­na mo­ra da bu­de ozbilj­na, jer se u su­prot­nom mo­že go­vo­ri­ti o po­klo­nu, a ne o pro­da­ji. Ce­na mo­ra bi­ti pra­vič­na, jer se u su­prot­nom mo­gu pri­me­ni­ti usta­no­ve pre­ko­mer­nog ošte­će­nja i ze­le­na­škog ugo­vo­ra.

OBA­VE­ZE PRO­DAV­CA

Pre­da­ja Pre­da­ja je pre­nos fak­tič­ke vla­sti na stva­ri sa pro­dav­ca na kup­ca. Kod po­kret­nih stva­ri tre­nut­kom pre­da­je se pre­no­si i svo­ji­na na stva­ri. U tr­go­vač­kom pro­me­tu, me­đu­tim, tre­ nu­tak pre­da­je je va­žan, pre sve­ga, jer u tom tre­nut­ku ri­zik od pro­pa­sti od ošte­će­nja ili pro­pa­sti stva­ri pre­la­zi sa kup­ca na pro­dav­ca, osim u po­je­di­nim iz­uz­ et­nim slu­ča­je­vi­ma.

61

Predizetnički vodič kroz pravo

Pre­da­ja ro­be je isto­vre­me­no i pra­vo i oba­ve­za pro­dav­ca. Na­i­me, on ima pra­vo da od du­žni­ka da tra­ži pre­uz­ i­ma­nje ro­be, ali oba­ve­zu da je u od­re­đe­nom ro­ku pre­da kup­cu, ina­če pa­da u po­ve­ri­lač­ku doc­nju, ko­ja re­zul­ti­ra ne­ga­tiv­nim kon­se­kven­ca­ma po nje­ga. Me­sto is­po­ru­ke Me­sto is­po­ru­ke se utvr­đu­je sa­mim ugo­vo­rom. Ako to ni­je slu­čaj, pra­vi­lo je da se is­po­ru­ka iz­vr­ša­va u se­di­štu pro­dav­ca. De­talji ovog pra­vi­la utvr­đe­ni su uzan­sa­ma. Vre­me is­po­ru­ke Vre­me is­po­ru­ke se utvr­đu­je sa­mim ugo­vo­rom. Ako se ugo­vo­rom ne utvr­di pre­ci­zno vre­me is­po­ru­ke, ono se ra­ču­na pri­me­nom uzan­snih pra­vi­la. Ako se rok uop­šte ugo­vo­rom ne utvr­di, is­po­ru­ka se ima iz­vr­ši­ti u „ra­zum­nom ro­ ku“. Pre­da­ja mo­že bi­ti fi­zič­ka, sim­bo­lič­ka (sma­tra se da je auto­mo­bil pre­dat pre­da­jom klju­če­va) i fik­tiv­na (ka­da se ona u stvar­no­sti ne de­ša­va, ali se odr­đe­ni čin sma­tra pre­ da­jom). Pro­da­vac mo­ra kup­cu is­po­ru­či­ti ro­bu ko­ja je sa­o­bra­zna ugo­vo­ru, da­kle ko­ja ne­ma ma­te­ri­jal­ne ne­do­stat­ke. Pi­ta­nje ma­te­ri­jal­nih ne­do­sta­ta­ka je u ZOO ob­ra­đe­no u čla­nu 479.

OBA­VE­ZE KUP­CA

Me­sto pla­ća­nja Ku­pac pla­ća ce­nu u me­stu od­re­đe­nom ugo­vo­rom, a ako u ugo­vo­ru o too­me ne­ma od­red­bi, ili o to­me ne po­sto­ji ne­ki obi­čaj, ku­pac je du­žan da pla­ti ce­nu u me­stu pro­da­je stva­ri. Tro­ško­vi pla­ća­nja pa­da­ju na kup­ca, ako ugo­vo­rom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no. Vre­me pla­ća­nja Ku­pac pla­ća ce­nu u ro­ku od­re­đe­nom ugo­vo­rom. Pla­ća­nje mo­že bi­ti od­mah, pre is­po­ ru­ke i po is­po­ru­ci. Kad se ka­že od­mah mi­sli se od­mah po pre­da­ji, što lo­gič­no pro­iz­la­zi iz prin­ci­pa uza­jam­no­sti oba­ve­za ugo­vor­nih stra­na. Ipak, kup­cu se mo­ra osta­vi­ti ra­zu­man rok da pre­gle­da ro­bu pre is­pla­te.

FAK­TU­RA

Fak­tu­ra je ra­čun. Če­sto fak­tu­ru pred­sta­vlja je­di­ni pi­sa­ni do­ku­ment o iz­vr­še­noj pro­ da­ji, pa sto­ga ima ve­li­ku do­ka­znu sna­gu. Fak­tu­ra je pi­sme­na is­pra­va za iz­da­tu ro­bu. Fak­tu­ra oba­ve­zno sa­dr­ži ozna­ku pro­dav­ca i kup­ca (na­ziv fir­me, se­di­šte, ma­tič­ni broj, PIB - po­re­ski id­ne­ti­fi­ka­ci­o­ni broj, broj po­slov­nog ra­ču­na, kao i na­zna­ku da li je no­si­lac fak­tu­re u si­ste­mu PDV-a), vr­stu i ko­li­či­nu ro­be, od­no­sno iz­vr­še­ne uslu­ge, po­je­di­nač­nu i zbir­nu ce­nu i pot­pis iz­da­va­o­ca. Fak­tu­ra je ve­ro­do­stoj­na is­pra­va na osno­vu ko­je pro­da­ vac mo­že pred su­dom po­kre­nu­ti po­stu­pak pri­nud­ne na­pla­te po­tra­živ­na­ja. Po­stu­pak na osno­vu ve­ro­do­stoj­ne is­pra­ve po­kre­će se pred­lo­gom za iz­vr­še­nje. Uz pred­log za iz­vr­še­nje po­ve­ri­lac je du­žan da pri­lo­ži ve­ro­do­stoj­nu is­pra­vu. Po­stu­pak po pred­lo­gu za iz­vr­še­nje

62

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

je hi­tan i sud je du­žan da do­ne­se od­lu­ku u ro­ku od tri da­na. na od­lu­ku su­da o do­zvo­ li iz­vre­šnja du­žnik ima pra­vo na pri­go­vor. pri­go­vor se pod­no­si u ro­ku od tri da­na. Uz pri­go­vor du­žnik je oba­ve­zan da pod­ne­se do­kaz da je svo­ju oba­ve­zu iz­mi­rio. U slu­ča­ju da je pri­go­vor osno­van, a sud na osno­vu pri­lo­že­nih do­ka­za ne mo­že da pred­log od­ba­ ci, sud će re­še­nje o do­zvo­li iz­vr­še­nja sta­vi­ti van sna­ge i na­sta­vi­ti po­stu­pak po pra­vi­li­ma Za­ko­na o par­nič­nom po­stup­ku.

FI­SKAL­NE KA­SE

Fi­skal­ne ka­se su ele­ktron­ski ure­đa­ji ko­ji slu­že za evi­den­ti­ra­nje sva­kog po­je­di­nač­no ostva­re­nog pro­me­ta na ma­lo ili iz­vr­še­ne uslu­ge. Oba­ve­zu re­gi­stro­va­nja pro­me­ta pre­ko fi­skal­ne ka­se ne­ma­ju po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či i za­na­tli­je ko­ji svo­je pro­iz­vo­de pro­da­ ju na pi­ja­ca­ma, pro­iz­vo­di do­ma­će ra­di­no­sti, ban­ke, osi­gu­ra­va­ju­ća dru­štva, PTT i jav­na pred­u­ze­ća ko­ja za iz­vr­še­ne uslu­ge ko­ri­sni­ci­ma do­sta­vlja­ju ra­ču­ne, advo­ka­ti, tu­ri­stič­ke agen­ci­je i auto­pre­vo­zni­ci. Ob­ve­znik evi­den­ti­ra­nja pro­me­ta pre­ko fi­skal­ne ka­se ne mo­že da ot­poč­ne oba­vlja­nje pro­me­ta pre ne­go što obez­be­di fi­skal­nu ka­su, pri­ja­vi je Po­re­skoj upra­vi i iz­vr­ši fi­ska­li­za­ ci­ju. Sva­ka ka­sa ima svoj se­rij­ski i iden­ti­fi­ka­ci­o­ni broj. Ka­se se na­ba­vlja­ju kod ovla­šće­nih pro­iz­vo­đa­ča, od­no­sno se­ri­se­ra. Ser­vi­se­ri su du­žni da odr­ža­va­ju ka­su i vr­še po­vre­me­nu teh­nič­ku kon­tro­lu is­prav­no­sti. U me­mo­ri­ji fi­skal­ne ka­se evi­den­ti­ran je sva­ki pro­iz­vod, od­no­sno uslu­ga, od­non­so na­ziv ro­be, po­je­di­nač­na ce­na, na­ziv je­di­ni­ce me­re, pro­pi­sa­nu sto­pu po­re­za i ko­li­či­na. Pro­da­vac, od­no­sno iz­vr­ši­lac uslu­ge je du­žan da sva­ki pro­met evi­den­ti­ra pre­ko fi­ skal­ne ka­se i kup­cu iz­da ise­čak iz fi­skal­ne ka­se. Fi­skal­na ka­sa mo­ra da po­sto­ji u sva­kom pro­daj­nom objek­tu, od­no­sno me­stu pru­ža­nja uslu­ga. Kon­tro­lu evi­den­ti­ra­nja pro­me­ta vr­ši Po­re­ska upra­va, a kon­tro­lu teh­nič­ke is­prav­no­sti Mi­ni­star­stvo tr­go­vi­ne. Sva­ka pro­me­na pro­daj­nog me­sta, ošte­će­nje ili uni­šte­nje ka­se mo­ra se pri­ja­vi­ti ser­vi­ se­ru i Po­re­skoj upra­vi. Ne­po­što­va­nje pro­pi­sa u ve­zi sa po­slo­va­njem pre­ko fi­skal­ne ka­se Za­ko­nom o fi­skla­ nim ka­sa­ma je utvr­đe­no je kao pre­kr­šaj. Za uči­nje­ni pre­kr­šaj mo­že se iz­re­ći nov­ča­na ka­zna u iz­no­su od 50.000,00 do 1.000.000,00 i iz­re­ći me­ra za­bra­ne oba­vlja­nja de­lat­no­sti. Za ne­iz­da­va­nje fi­skal­nog ra­ču­na iz­ri­če se man­dant­na ka­zna na li­cu me­sta u iz­no­su od 1.000,00 din.

63

Predizetnički vodič kroz pravo

Pri­mer: UGO­VOR O KU­PO­PRO­DA­JI Ugo­vor­na stra­na .................................. pred­uz­ e­će za me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu i ugo­ vor­na stra­na .................................. tr­go­vin­sko pred­u­ze­će na ve­li­ko za­klju­ču­ju na dan ......................... u ....................... ugo­vor o ku­po­vi­ni ro­be u ino­stran­stvu, u ze­mlji ............. ...................., ka­ko sle­di: 1. Ugo­vo­rač ................................ ku­pu­je pu­tem ugo­vo­ra­ča ............................. i nje­go­vog pred­stav­ni­štva u .................................... tek­stil­nu ro­bu u ko­li­či­ni ............., a u vred­no­sti ........................ di­na­ra i slo­vi­ma ......................................................................., U pri­lo­gu ovog ugo­vo­ra na­la­zi se de­talj­na spe­ci­fi­ka­ci­ja po ar­ti­kli­ma, ko­li­či­na­ma, di­men­zi­ja­ma, bo­ja­ma i ce­ni.

Ce­ne na­ve­de­ne u spe­ci­fi­ka­ci­ji da­ta su na pa­ri­te­tu fran­ko ........................ .

2. Ukup­nu di­nr­ska pro­tiv­vred­nost ro­be iz tač­ke 1. ovog ugo­vo­ra, ugo­vo­rač .............. .... .................................... je du­žan vra­ti­ti ugo­vo­ra­ču ............................................ u ro­ku od 90 da­na od da­na ka­da se iz­vr­ši ca­ri­nje­nje ro­be. 3. Ugo­vo­rač ..................................... će do­sta­vi­ti ugo­vo­ra­ču ........................................ ga­ran­ ci­ju svo­je po­slov­ne ban­ke na osno­vu ko­je ga­ran­tu­je da će po­vra­ćaj sred­sta­va bi­ti iz­vr­šen u ro­ku ko­ji je na­ve­de­nuč­la­nu 2. ovog ugo­vo­ra. 4. U slu­ča­ju spo­ra ugo­vo­ra­či se spo­ra­zu­me­va­ju da spor re­še mir­nim pu­tem, a u slu­ča­ju da na ovaj na­čin ne bu­de po­stig­nut spo­ra­zum nad­le­žan je tr­go­vin­ski sud u .................... ............ . 5. Iz­me­ne ovog ugo­vo­ra obe ugo­vor­ne stra­ne mo­gu vr­či­ti sa­gla­sno pu­tem anek­sa ili raz­me­nom pi­sa­ma. 6. Ovaj ugo­vor je sa­či­njen u ......... isto­vet­na pri­mer­ka u oni se na­la­ze kod ................ .... ......................................... .

64

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Ugo­vor­ne stra­ne

UGO­VOR O PO­SRE­DO­VA­NJU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o po­sre­do­va­nju je ta­kav ugo­vor ko­jom se jed­na stra­na – po­sred­nik oba­ve­zu­je da na­đe i do­ve­de u ve­zu sa dru­gom stra­nom, svo­jim na­lo­go­dav­cem, li­ce ko­je bi s njim pre­go­va­ra­lo o za­klju­če­nju od­re­đe­nog ugo­vo­ra, dok se na­lo­go­da­vac oba­ve­zu­je da mu za to is­pla­ti od­re­đe­nu na­kna­du (pro­vi­zi­ju) za slu­čaj da ugo­vor bu­de za­klju­čen.

BIT­NI ELE­ME­NAT

Ugo­vor po­vo­dom ko­jeg se po­sre­do­va­nje ugo­va­ra OBA­VE­ZE PO­SRED­NI­KA ZA­KON­SKE 1. Iz­vr­še­nje na­lo­ga 2. Oba­ve­šta­va­je na­lo­go­da­va­ca 3. Za­ši­ta in­ter­sa obe­ju stra­na iz­me­đu ko­jih se po­sre­du­je 4. Ču­va­nje po­slov­ne taj­ne

UGO­VOR­NE 1. Po­sre­do­va­nje u pre­go­vo­ri­ma 2. Pri­ma­nje is­pu­nje­nja oba­ve­ze tre­ćeg li­ca 3. Ču­va­nje uzo­ra­ka

5. Vo­đe­nje po­sred­nič­kog dnev­ni­ka 6. Izdavanje posredničkog lista (zaključnice)

Sli­ka 27: oba­ve­ze po­sred­ni­ka

Kao što im i sa­mo ime ka­že, ove dve vr­ste oba­ve­za se raz­li­ku­ju po svom iz­vo­ru; ne­ki­ ma je to za­kon, a dru­gi­ma sam ugo­vor. Ove za­kon­ske nor­me su oba­ve­zu­ju­će, ili, ka­ko je već na­po­me­nu­to, im­pe­ra­tiv­ne. Da­kle, stran­ke ih ne mo­gu is­klju­či­ti ugo­vo­rom. S dru­ge stra­ne, ove mo­gu­će ugo­vor­ne oba­ve­ze se ne mo­ra­ju ugo­vo­rom pred­vi­de­ti, ali ako su jed­nom pred­vi­đe­ne, mo­ra­ju se po­što­va­ti. Od­go­vor­nost po­sred­ni­ka je pro­fe­si­o­nal­na od­go­vor­nost.

PRA­VA PO­SRED­NI­KA

Pra­vo na pro­vi­zi­ju: – Po­sred­nik ima na pro­vi­zi­ju čak i kad ni­je ugo­vo­re­na. Ona se ta­da utvr­đu­je na osno­vu stan­dar­da uobi­ča­je­ne pro­vi­zi­je, a u nje­nom ne­do­stat­ku, sud od­re­đu­je pro­vi­zi­ju. Po ZOO po­sred­nik pra­vo na pro­vi­zi­ju sti­če mo­men­tom za­klju­če­nja

65

Predizetnički vodič kroz pravo

ugo­vo­ra o po­sre­do­va­nju, ali je ova od­red­ba dis­po­zi­tiv­na, pa se mo­že ugo­vo­ri­ti i ne­ki dru­gi mo­me­nat. Pra­vo na na­dok­na­du tro­ško­va: Ovo pra­vo po­sred­nik ima sa­mo ako je to ugo­vo­rom po­seb­no od­re­đe­no, i to i kad ugo­vor ko­ji je pred­met po­sre­do­va­nja ni­je ugo­vo­ren. POSREDNIK GUBI PRAVO NA PROVIZIJU I NADOKNADU TROŠKOVA KAD PROTIVNO UGOVORU ILI PROTIVNO INTERESIMA SVOG NALOGODAVCA RADI ZA DRUGU STRANU Pri­mer: UGO­VOR O PO­SRE­DO­VA­NJU Ugo­vor­na stra­na..................................................... iz ....................................................... kao po­sred­nik za­klju­ču­je na dan ............................................ u ................................................. ugo­vor o po­sre­do­va­nju sa ugo­vor­nom stra­nom ............................................................... iz ........................................................................ kao ko­mi­ten­tom, ka­ko sle­di: 1. Po­sred­nik će do­ve­sti ugo­vor­nu stra­nu ...................................................................... ko­mi­ ten­ta u ve­zi sa pri­vred­nom or­ga­ni­za­ci­jom ra­di skla­pa­nja ugo­vo­ra o za­ku­pu po­slov­ne pro­sto­ri­je od ................ m2, u ................................... na lo­ka­ci­ji ............................................................ po ce­ni .............................. di­na­ra i slo­vi­ma........................................................ . 2. Po­sred­nik se oba­ve­zu­je da na­log iz čl. 1. ovog ugo­vo­ra oba­vi u ro­ku od ................ me­se­ci po za­klju­če­nju ovog ugo­vo­ra. Ako u ovom ro­ku po­sred­nik ne po­ve­že ko­mi­ten­ta sa pri­ vred­nom or­ga­ni­za­ci­jom ra­di za­klju­če­nja ugo­vo­ra o za­ku­pu, ovaj ugo­vor se ras­ki­da. 3. Po­sred­nik se oba­ve­zu­je da ko­mi­ten­ta oba­ve­šta­va o svim okol­no­sti­ma ko­je su od zna­ča­ja za na­me­ra­va­ni po­sao, kao i o svim či­nje­ni­ca­ma u ve­zi to­ga po­sla, ko­je su mu po­zna­te ili su mo­ra­le bi­ti po­zna­te. 4. Ko­mi­tent se oba­ve­zu­je da po­sred­ni­ku is­pla­ti sve tro­ško­ve ko­je je imao u ve­zi sa po­sre­ do­va­njem, kao i na­gra­du u vi­si­ni od ......................................... di­na­ra.

66

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

5. Po­sred­nik pred­u­zi­ma na se­be od­go­vor­nost za šte­tu ko­ju bi pre­tr­peo ko­mi­tent, a ko­ja se do­go­di­la zbog to­ga što je ugo­vor o za­ku­pu po­ni­šten, za­to što or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja da­je po­ slov­nu pro­sto­ri­ju ne mo­že da iz­vr­ši tu oba­ve­zu, a po­sred­nik je to znao ili mo­gao zna­ti. 6. Pla­ća­nje po ovom ugo­vo­ru ugo­vor­ne stran­ke oba­vi­će ................................................. ....... ............................................................. . 7. Ovaj ugo­vor mo­že se ras­ki­nu­ti pu­tem pi­sme­nog ot­ka­za, a ot­ka­zni rok iz­no­si ........................ ....................................... . 8. U slu­ča­ju spo­ra po ovom ugo­vo­ru nad­le­žan je .................................................................... sud u .................................................................... 9. Ovaj ugo­vor sa­či­njen je u ................ isto­vet­na pri­mer­ka od ko­jih................ za ................... ........................................, a ................................................ za ................................................. . Ugo­vor­ne stra­ne:

UGO­VOR O TR­GO­VIN­SKOM ZA­STU­PA­NJU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o tr­go­vin­skom za­stu­pa­nju ili agen­tu­ri je ugo­vor ko­jim se jed­na ugo­vor­na stra­na – za­stup­nik ili agent oba­ve­zu­je­da se stal­no sta­ra da tre­ća li­ca za­klju­ču­ju ugo­vo­ re sa nje­go­vim na­lo­go­dav­cem (ko­mi­ten­tom, prin­ci­pa­lom) i da u tom smi­slu po­sre­du­je iz­me­đu nje­ga i na­lo­go­dav­ca, kao i da po do­bi­je­nom ovla­šće­nju za­klju­ču­je ugo­vo­re sa tre­ćim li­cem u ime i za ra­čun na­lo­go­dav­ca, a dru­ga stra­na – na­lo­go­da­vac se oba­ve­zu­je da mu za sva­ki za­klju­če­ni ugo­vor is­pla­ti od­re­đe­nu na­kna­du. Ovaj ugo­vor je pu­no­va­žan sa­mo ako se za­klju­či u pi­sme­noj for­mi Po­sto­je broj­ne vr­ste za­stup­ni­štva, u za­vi­sno­sti ko­ji se kri­te­ri­jum po­de­le uzme u ob­zir. Dve su naj­va­žni­je po­de­le. Pre­ma pod­ruč­ju oba­vlja­nja prav­nog po­sla za­stup­ni­štva mo­ že­mo raz­li­ko­va­ti lo­kal­nog od ge­ne­ral­nog za­spup­ni­ka, dok pre­ma obi­mu za­stup­ni­štva

67

Predizetnički vodič kroz pravo

raz­li­ku­je­mo po­seb­nog i op­šteg za­stup­ni­ka. Po­seb­ni za­stup­nik ovla­šćen je sa­mo na oba­ vlja­nje po­jed­nič­nog po­sla ko­ji je pred­met za­stup­ni­štva, dok je op­šti za­stup­nik ovla­šćen da vr­ši sve po­slo­ve iz de­lat­no­sti na­lo­go­dav­ca. OBA­VE­ZE ZA­STUP­NI­KA ZA­KON­SKE 1. Iz­vr­še­nje na­lo­ga 2. Uče­stvo­va­nje u za­klju­či­va­nju po­slo­va sa tre­ćim li­cem 3. Sta­ra­nje o in­te­re­si­ma na­lo­go­dav­ca 4. Oba­ve­šta­va­nje na­lo­go­dav­ca

UGO­VOR­NE 1. Za­klju­če­nje ugo­vo­ra sa tre­ćim li­cem 2. Pri­ma­nje is­pu­nje­nja oba­ve­ze tre­ćeg li­ca 3. Po­la­ga­nje ra­ču­na pre od­re­đe­nog ro­ka

5. Vo­đe­nje za­stup­nič­kog dnev­ni­ka 6. Čuvanje poslovne tajne 7. Vraćanje stvari datih na upotrebu 8. Polaganje računa nalogodavcu

Sli­ka 28: oba­ve­ze za­stup­ni­ka Za od­nos iz­me­đu za­kon­skih i ugo­vor­nih oba­ve­za za­stup­ni­ka va­že pra­vi­la ko­ja se pri­me­nju­ju u po­gle­du oba­ve­za po­sred­ni­ka, a od­no­se se na nji­ho­vu dis­po­zi­tiv­nost, od­ no­sno im­pe­ra­tiv­nost.

PRA­VA ZA­STUP­NI­KA

Omo­gu­ća­va­nje oba­vlja­nja po­sla – na­lo­go­da­vac je du­žan da za­stup­ni­ku omo­gu­ći ko­ri­šće­nje ma­te­ri­ja­la i do­ku­men­ta­ci­je po­treb­ne za iz­vr­še­nje na­lo­ga. Pra­vo na oba­ve­šta­va­nje – na­lo­go­da­vac je du­žan da oba­ve­šta­va za­stur­ni­ka o pr­o­me­ na­ma obi­ma ovla­šće­nja ili ot­ka­zi­va­nju na­lo­ga. Pra­vo na pr­o­vi­zi­ju – Za­stup­nik ima pra­vo na pr­o­vi­zi­ju ka­ko za ugo­vo­re ko­je je sam za­klju­čio u okvi­ru svog ovla­šće­nja, ta­ko i za ugo­vo­re za­klju­če­ne od stra­ne sa­mog na­lo­ go­dav­ca, ali po­sred­stvom za­stup­ni­ka. Pra­vo na na­kna­du tr­oš­ ko­va – pre­ma ZOO za­stup­nik ne­ma pra­vo na na­kna­du tr­o­ ško­va ko­ji pr­o­iz­la­ze iz re­dov­nog vr­še­nja po­sred­nič­kih po­slo­va (ra­ču­ni za PTT, te­le­gon i sl.), ali ima pra­vo da mu se na­dok­na­de po­seb­ni tr­o­ško­vi. Pra­vo za­lo­ge – Za­stup­nik ima za­kon­sko pra­vo za­lo­ge na iz­no­si­ma ko­je je na­pla­tio za na­lo­go­dav­ca, kao i na svim na­lo­go­dav­če­vim stva­ri­ma ko­je je u ve­zi sa ugo­vo­rom pri­mio od na­lo­go­dav­ca ili ne­kog dru­gog, a sve ra­di za­šti­te sop­stve­nih do­spe­lih po­tra­ži­va­nja iz ugo­vo­ra o za­stu­pa­nju. Ugo­vor o agen­tu­ri mo­že pre­sta­ti pr­o­te­kom ro­ka na ko­ji je za­klju­čen, kao i ot­ka­ zom.

68

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Pri­mer: UGO­VOR O ZA­STU­PA­NJU Za­klju­čen iz­me­đu ugo­vo­ra­ča pred­u­ze­ća................................................................... kao vla­ sto­dav­ca i ugo­vo­ra­ča pred­u­ze­ća za agen­cij­ske po­slo­ve kao pu­no­moć­ni­ka o za­stu­pa­nju, na dan ...................................... u .............................................. ka­ko sle­di: 1. Ugo­vo­rač................................................................ kao za­stup­nik se oba­ve­zu­je da će u ime i za ra­čun ugo­vo­ra­ča vla­sto­dav­ca (ko­mi­ten­ta) pr­o­da­ti sle­de­ću ro­bu: ................................ ............ po ce­ni................................u ko­li­či­ni......................................... 2. Pla­ća­nje po ovom ugo­vo­ru oba­vi­će se pre­ko ži­ro-ra­ču­na vla­sto­dav­ca br...................... kod ban­ke............................................... .u ................................................. 3. Pu­no­moć­nik se oba­ve­zu­je da će od­mah po za­klju­če­nju ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji oba­ve­ sti­ti vla­sto­dav­ca i bli­že ga upo­zna­ti o uslo­vi­ma ove pr­o­da­je, kao i o mo­guć­no­sti­ma za dru­ge is­po­ru­ke. 4. Vla­sto­da­vac se oba­ve­zu­je da obez­be­di ugo­vo­re­nu ko­li­či­nu ro­be i da istu pri­pre­mi za tran­sport naj­ka­sni­je do ................................ s tim što će se utvr­đi­va­nje kva­li­te­ta i kvan­ti­ te­ta ro­be vr­ši­ti u ............................................... . 5. Vla­sto­da­vac se oba­ve­zu­je da pu­no­moć­ni­ku na ime nje­go­ve pr­o­vi­zi­je pla­ti ...............% od bru­to ce­ne is­po­ru­če­ne ro­be. 6. Ugo­vor­ne stra­ne su sa­gla­sne da se ovaj ugo­vor mo­že ras­ki­nu­ti sa ot­ka­znim ro­kom ........ ................................ u sle­de­ćim slu­ča­je­vi­ma: .................................................................. ........ ........................................................................................................................................... 7. U slu­ča­ju spo­ra ugo­vor­ne stra­ne od­re­đu­ju kao nad­le­žan.............................................. sud u ..............................................................

69

Predizetnički vodič kroz pravo

8. Ovaj ugo­vor sa­či­njen je u ................ isto­vet­nih pri­me­ra­ka od ko­jih se ........................ pri­ me­ra­ka na­la­ze kod ..................................................... , a....................... pri­me­ra­ka na­la­ze kod ......................................................................................... Ugo­vor­ne stra­ne: .................................................. .............................................

UGO­VOR O KO­MI­SI­O­NU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o ko­mi­si­o­nu je ta­kav ugo­vor o oba­vlja­nju pri­vred­nih uslu­ga u ko­me se jed­ na stra­na – ko­mi­si­o­nar oba­ve­zu­je da u svo­je ime, a za ra­čun svog ko­mi­ten­ta za­klju­či ne­ki tr­go­vač­ki ugo­vor, a dru­ga stra­na – ko­mi­tent se oba­ve­zu­je da za to pla­ti od­re­đe­nu pr­o­vi­zi­ju. Po­seb­nu vr­stu ko­mi­si­o­na pred­sta­vlja kon­sig­na­ci­ja. Kod kon­sig­na­ci­je se ko­mi­si­o­nar oba­ve­zu­je da u svo­je ime, a za ra­čun ko­mi­ten­ta pr­o­da tre­ćem li­cu ko­mi­ten­to­vu ro­bu, uz do­da­tak oba­ve­ze da tu ro­bu ču­va na svom – kon­sig­na­ci­o­nom skla­di­štu.

OBA­VE­ZE KO­MI­SI­O­NA­RA

Iz­vr­še­nje na­lo­ga - Pri iz­vr­še­nju ove oba­ve­ze ko­mi­si­o­nar tre­ba da po­stu­pa pa­žnjom do­brog pri­vred­ni­ka. Ko­mi­si­o­nar mo­ra sam iz­vr­ši­ti po­sao ko­ji mu je po­ve­rio ko­mi­tent, osim ka­da mu je ovaj sam dao ovla­šće­nje da an­ga­žu­je pot­ko­mi­si­o­na­ra. Ko­mi­si­o­nar mo­ra na­log iz­vr­ši­ti u skla­du sa uput­stvi­ma ko­mi­ten­ta ko­ji mo­gu ma­nje ili vi­še ogra­ni­ ča­va­ju­ći. Oba­ve­šta­va­nje ko­mi­ten­ta o ime­nu sa­u­go­va­ra­ča – Ko­mi­si­o­nar je du­žan da ko­mi­ ten­tu sa­op­šti ime tre­ćeg li­ca sa ko­jim je za­klju­čio ugo­vor iz­vr­ša­va­ju­ći ko­mi­si­o­ni na­log, osim kod ko­mi­si­o­ne pr­o­da­je po­kret­nih stva­ri u ko­mi­si­o­nim pr­o­dav­ni­ci­ma. Vo­đe­nje knji­ga – Ko­mi­si­o­nar je du­žan da vo­di pos­eb­ne po­slov­ne knji­ge u ko­je upi­ su­je sve po­dat­ke u po­slo­vi­ma iz­vr­še­nim na osno­vu ko­mi­ten­to­vog na­lo­ga. Ču­va­nje in­ter­sa ko­mi­ten­ta – ova oba­ve­za ob­u­hva­ta vi­še raz­li­či­tih du­žno­sti: • Oču­va­nje pra­va ko­mi­ten­ta pre­ma tre­ćim od­go­vor­nim li­ci­ma • Ču­va­nje ro­be • In­for­mi­sa­nje

70

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

• Ču­va­nje po­slov­ne taj­ne Po­la­ga­nje ra­ču­na ko­mi­ten­tu - Ko­mi­si­o­nar naj­čeć­še pod­no­si iz­ve­štaj po iz­vr­še­nju ko­mi­si­o­nog po­sla, ali je mo­gu­će ugo­vo­ri­ti i če­šće pod­no­še­nje ra­ču­na.

PRA­VA KO­MI­SI­O­NA­RA

Omo­gu­ća­va­nje oba­vlja­nja po­sla – Ko­mi­tent je du­žan da ko­mi­si­o­na­ru omo­gu­ći oba­vlja­nje po­sla iz pred­me­ta ugo­vo­ra o ko­mi­si­o­nu. Pra­vo na pr­o­vi­zi­ju – Pr­o­vi­zi­ja se utvr­đu­je ugo­vo­rom ili ta­ri­fom i mo­ra bi­ti pra­vič­ na. Sti­ca­nje pra­va na pr­o­vi­zi­ju ve­za­no je za uspeh ko­mi­si­o­nog po­sla. Pra­vo na na­kna­du tr­o­ško­va – pre­ma ZOO ko­mi­si­o­nar ne­ma pra­vo na pred­u­jam oče­ki­va­nih tr­oš­ ko­va ko­ji pr­o­iz­la­ze iz re­dov­nog vr­še­nja ko­mi­si­o­nog po­sla, ta­ko da fak­ tič­ki kre­di­ti­ra ko­mi­ten­ta. Ipak, po oba­vlja­nju po­sla iz ko­mi­si­o­na ko­mi­si­o­nar ima pra­vo na na­kna­du tr­o­ško­va. Pra­vo za­lo­ge – Ko­mi­si­o­nar ima za­kon­sko pra­vo za­lo­ge na iz­no­si­ma ko­je je na­pla­tio za na­lo­go­dav­ca, kao i na svim ko­mi­ten­to­vim stva­ri­ma ko­je je u ve­zi sa ugo­vo­rom pri­ mio od ko­mi­ten­ta ili ne­kog dru­gog, a sve ra­di za­šti­te sop­stve­nih do­spe­lih po­tra­ži­va­nja iz ugo­vo­ra o ko­mi­si­o­nu. Ko­mi­si­o­nar ima pra­vo pr­ven­stva na­pla­te. Pri­mer: UGO­VOR O KO­MI­SI­O­NU 1. Ko­mi­tent pr­o­da­je ko­mi­si­o­na­ru iz svog ma­ga­ci­na ro­bu za ko­mi­si­o­nu pr­o­da­ju i to: ......... .................................................................................................................................... . Ova ro­ba osta­je svo­ji­na ko­mi­ten­ta za či­ji se ra­čun ona mo­ra osi­gu­ra­ti od .................... ... .......................................................................................................................................... . 2. Sva­ki ko­mad ro­be ko­ja se da­je u ko­mi­si­o­nu pr­o­da­ju po ovom ugo­vo­ru sa­dr­ži pr­o­daj­nu ce­nu. Naj­ma­nji iz­nos ce­ne je................................. . Ko­mi­si­o­nar ne sme ro­bu pr­o­da­ti iz­nad pr­o­daj­ne ce­ne, a uko­li­ko je ro­bu pr­o­dao is­pod naj­ni­že ce­ne, ko­mi­tent mo­ra ovo iz­ri­či­to pri­hva­ti­ti od­mah po sa­zna­nju ova­kve pr­o­da­ je. U su­prot­nom sva­ko od­stu­pa­nje od od­re­đe­nih ce­na ima se sma­tra­ti neo­do­bre­nim.

71

Predizetnički vodič kroz pravo

3. Ko­mi­si­o­na­ru pri­pa­da za sva­ki iz­vr­še­ni po­sao pr­o­vi­zi­ja od ................% od pr­o­daj­ne ce­ne za sva­ki ko­mad ro­be. Ko­mi­si­o­nar mo­že tra­ži­ti pr­o­vi­zi­ju iako ne do­đe do iz­vr­še­nja od nje­ga za­klju­če­nog po­sla sa­mo iz raz­lo­ga ko­ji le­že na stra­ni ko­mi­ten­ta. 4. Ko­mi­si­o­nar će po­la­ga­ti ra­čun sva­kog me­se­ca. 5. Ko­mi­si­o­nar je od­go­vo­ran za ne­sta­nak ili ošte­će­nje ro­be ko­ja se na­la­zi kod nje­ga sem za onu šte­tu ko­ja se ne bi mo­gla ot­klo­ni­ti ni pa­žnjom do­brog pri­vred­ni­ka. 6. Ko­mi­tent je du­žan ko­mi­si­o­na­ru na­dok­na­di­ti one tr­o­ško­ve ko­je je on imao u ve­zi sa ko­mi­si­o­nim po­slom. 7. Ko­mi­si­o­nar ne­ma pra­vo da ko­mi­si­o­nu pr­o­da­ju po ovom ugo­vo­ru pre­ne­se na dru­go li­ce bez pret­hod­ne pri­me­ne sa­gla­sno­sti ko­mi­ten­ta. U slu­ča­ju pr­o­me­ne na­zi­va ili se­di­šta, ko­mi­si­o­nar je du­žan pi­sme­nim pu­tem oba­ve­sti­ti ko­mi­ten­ta. U pr­o­tiv­nom sno­si sve po­sle­di­ce ko­je bi pr­o­is­te­kle iz ta­kve pr­o­me­ne. 8. Ko­mi­tent ili od nje­ga ovla­šće­na li­ca ima­ju pra­vo u sva­ko do­ba da ula­ze u po­slov­ne i ma­ga­cin­ske pr­o­sto­ri­je ko­mi­si­o­na­ra, a u ci­lju pr­o­ve­re te ro­be, kao i ro­be pre­u­ze­te od stra­ne kup­ca. 9. Ugo­vor­ne stra­ne ne mo­gu ras­ki­nu­ti ugo­vor bez pret­hod­nog pi­sme­nog ot­ka­za. U slu­ča­ju ras­ki­da ugo­vo­ra ot­ka­zni rok iz­no­si 30 da­na i te­če od 1. u me­se­cu. 10. U slu­ča­ju da ko­mi­si­o­nar ne vr­ši sa­ve­sno svo­je oba­ve­ze po ovom ugo­vo­ru ko­mi­tent je ovla­šćen da od­u­sta­ne od ovog ugo­vo­ra bez pret­hod­nog ot­ka­za i ot­ka­znog ro­ka iz pret­ hod­nog ................ čla­na ovog ugo­vo­ra. 11. U slu­ča­ju bi­lo ka­kvog spo­ra po od­red­ba­ma ovog ugo­vo­ra obe ugo­vor­ne stra­ne su sa­gla­ sne da se pod­vrg­nu nad­le­žnom pri­vred­nom su­du.

72

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

12. Ovaj ugo­vor je sa­či­njen u 4 rav­no­gla­sna pri­mer­ka, od ko­jih sva­koj ugo­vor­noj stra­ni pri­pa­da po dva pri­mer­ka. U ................................................ da­tum ................................................. Za ko­mi­ten­ta; di­rek­tor,

Za ko­mi­si­o­na­ra: di­rek­tor,

UGO­VOR O USKLA­DI­ŠTE­NJU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o uskla­di­šte­nju je ta­kav ugo­vor u ko­me se jed­na ugo­vor­na stra­na, skla­di­štar oba­ve­zu­je da pri­mi na ču­va­nje od­re­đe­nu ro­bu i da pre­du­zme po­treb­ne ili ugo­vo­re­ne me­re ra­di nje­nog oču­va­nja u od­re­đe­nom sta­nju, te da je pre­da na zah­tev dru­ge ugo­vor­ne stra­ne – osta­vo­dav­ca ili dru­gog ovla­šće­nog li­ca (ima­o­ca skla­di­šni­ce), a osta­vo­da­vac se oba­ve­zu­je da mu za to pla­ti pr­o­vi­zi­ju. Vr­ste skla­di­šta: 1. jav­na skla­di­šta – orga­ni­za­ci­je ko­je su du­žne da pri­me ro­bu na ču­va­nje od sva­kog li­ca i da mu o to­me iz­da­ju skla­di­šni­cu. Mo­gu bi­ti op­šta i spe­ci­ja­li­zo­va­na, u za­vi­ sno­sti da li pri­ma­ju na ču­va­nje sve vr­ste ro­be ili sa­mo ne­ke, 2. ca­rin­ska skla­di­šta – ko­ri­ste se u me­đu­na­rod­nom pr­o­me­tu ro­be ko­ja se uvo­zi ili iz­vo­zi, pre oba­vlja­nja pr­o­pi­sa­nih ca­rin­skih for­mal­no­sti. Ta­ko­đe su oba­ve­zna da iz­da­ju skla­di­šni­ce, 3. ca­rin­ska sme­sti­šta – ovu vr­stu skla­di­šta osni­va­ju sa­me spolj­no­tr­go­vin­ske orga­ni­ za­ci­je za svo­je po­tre­be u me­đu­na­rod­nom pr­o­me­tu. Ne iz­da­ju skla­di­šni­ce, 4. kon­sig­na­ci­o­na skla­di­šta – osni­va­ju ih za­stup­ni­ci ino­stra­nih pred­uz­ e­ća, ra­di sme­ šta­ja uve­ze­ne ro­be do pr­o­da­je ro­be do­ma­ćem kup­cu, ni­su ovla­šće­na da iz­da­ju skla­di­šni­ce, 5. tr­žni­ce na ve­li­ko.

OBA­VE­ZE SKLA­DI­ŠTA­RA

Oba­ve­za pri­je­ma ro­be – jav­na skla­di­šta su, po za­ko­nu, a za­vi­sno od vr­ste skla­di­šta, ro­bu sva­kog osta­vi­o­ca, pod uslo­vom da ova is­pu­nja­va tra­že­ne uslo­ve. U su­prot­nom od­ go­va­ra­ju za pr­o­uz­ ro­ko­va­nu šte­tu. Oba­ve­za ču­va­nja ro­be – ču­va­nje ro­be je osnov­na oba­ve­za skla­di­šta­ra. On je iz­vr­ša­va pred­u­zi­ma­njem svih po­treb­nih me­ra.

73

Predizetnički vodič kroz pravo

Oba­ve­za vo­đe­nja po­seb­nih knji­ga – skla­di­štar je du­žan da vo­di tzv. skla­di­šnu knji­ gu, ko­ja je dnev­nik-re­gi­star za­klju­če­nih ugo­vo­ra o uskla­di­šte­nju une­tih hr­o­no­lo­škim re­dom. Skla­di­štar je du­žan da vo­di i tzv. ma­tič­nu knji­gu skla­di­šni­ca u ko­joj se na­la­ze ko­pi­je svih skla­di­šni­ca. Oba­ve­za iz­da­va­nja skla­di­šni­ce – skla­di­šni­ca je har­ti­ja od vred­no­sti. Skla­di­štar je du­ žan da je iz­da onom osta­vi­o­i­cu ko­ji to za­tra­ži. U pr­o­tiv­nom se iz­da­je po­tvr­da o pri­je­mu ro­be na ču­va­nje, ali ona ni­je har­ti­ja od vred­no­sti, već sa­mo do­ka­zno sred­stvo. Oba­ve­za omo­gu­ća­va­nja pre­gle­da ro­be – skla­di­štar je du­žan da omo­gu­ći ovla­šće­nom li­cu pre­gle­da­nje ro­be i uzi­ma­nje uzo­ra­ka. Oba­ve­za sta­ra­nja o in­te­re­si­ma osta­vi­o­ca – skla­di­štar je osim ču­va­nja ro­be du­žan da za­šti­ti in­te­re­se svog osta­vi­o­ca u od­no­su na tre­ća li­ca. Oba­ve­za iz­vr­ša­va­nja na­lo­ga osta­vi­o­ca – ova oba­ve­za ­pro­i­zla­zi iz pri­ro­de po­sla. Na­ log osta­vi­o­ca mo­že bi­ti iz­vr­še­nje ne­ke prav­ne ili fak­tič­ke rad­nje. Oba­ve­za pre­da­je ro­be ovle­šće­nom li­cu – skla­di­štar je du­žan da u sva­ko do­ba pre­da osta­vi­o­cu ili dru­gom, od osta­vi­o­ca ovla­šće­nom li­cu ro­bu da­tu na skla­di­šte­nje. Ako rok uskla­di­šte­nja ni­je od­re­đen, pret­po­sta­vlja se da je to rok od go­di­ne da­na od pre­da­je ro­be skla­di­šta­ru. Osta­vi­lac mo­že tra­ži­ti i de­li­mič­nu pre­da­ju ro­be.

OBA­VE­ZE OSTA­VI­O­CA

Oba­ve­za oba­ve­šta­va­nja o svoj­stvi­ma ro­be – pri­li­kom pre­da­je ro­be osta­vi­lac je du­žan da oba­ve­sti skla­di­šta­ra o svim svoj­stvi­ma ro­be, a po­seb­no o oni­ma ko­ja su zna­čaj­na za ču­va­nje ro­be. Pr­o­pu­šta­nje iz­vr­še­nja ove oba­ve­ze mo­že da vo­di oslo­ba­đa­nju skla­di­šta­ra od od­go­vor­no­sti za even­tu­al­ni gu­bi­tak ili ošte­će­nje ro­be. Pra­vo na pr­o­vi­zi­ju – skla­di­štar ima pra­vo na na­kna­du za ču­va­nje ro­be pre­ma ugo­ vo­ru, ta­ri­fa­ma ili obi­ča­ji­ma. Pra­vo na na­kna­du tr­o­ško­va – Skla­di­štar ima pra­vo na na­kna­du tr­o­ško­va ko­ji su bi­li po­treb­ni za oču­va­nje ro­be. Za šte­tu usled gu­bit­ka ili ošte­će­nja ro­be skla­di­štar od­go­va­ra osta­vi­o­cu do vi­si­ne na­ sta­le stvar­ne šte­te, ako je do šte­te do­šlo na­me­rom ili kraj­njom ne­pa­žnjom skla­di­šta­ra, on od­go­va­ra i za iz­ma­klu do­bit osta­vi­o­ca. Ovo po­sled­nje se mo­ra i do­ka­za­ti. Pri­mer: UGO­VOR Član 1. Pr­o­iz­vo­đač se oba­ve­zu­je da u 1975—76. go­di­ni dr­ži ne­ke svo­je pr­o­iz­vo­de na la­ge­ru kod Tr­go­vin­skog pred­u­ze­ća ko­je će ove pr­o­iz­vo­de pr­o­da­va­ti sa­gla­sno pred­me­tu svog po­sto­ja­nja. Ovi pr­o­iz­vo­di su iz (na­ziv gra­ne pr­o­iz­vo­da), i to: (tač­no na­bro­ja­ti pr­o­iz­vo­de uz po­treb­na bli­ža obe­lež­ja iz ko­jih se mo­že vi­de­ti i od­re­di­ti pred­met Ugo­vo­ra).

74

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Član 2. Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će pre­u­zi­ma oba­ve­zu da pr­o­iz­vo­de Pr­o­iz­vo­đa­ča na­bro­ja­ne u čla­nu 1. ovog ugo­vo­ra na­sto­ji da pr­o­da i da pr­o­da­je tre­ćim li­ci­ma u svo­je ime, a za ra­čun Pr­o­iz­ vo­đa­ča, uz pu­no an­ga­žo­va­nje i stan­dard­nu re­kla­mu, sa­gla­sno pa­žnji do­brog pri­vred­ni­ka ko­ja se tra­ži za ovu vr­stu po­sla. Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će se oba­ve­zu­je da Pr­o­iz­vo­đa­ča ured­no oba­ve­šta­va u po­gle­du kon­ junk­tu­re na tr­ži­štu i dru­gih pr­o­ble­ma oko pr­o­da­je i da da­je od­go­va­ra­ju­će pred­lo­ge, po­ma­žu­ći da se pr­o­da­ja ovih pr­o­iz­vo­da na ovaj na­čin po­ve­ća. Član 3. Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će ovim ugo­vo­rom pre­u­zi­ma oba­ve­zu da la­ger za ove pr­o­iz­vo­de Pr­o­iz­vo­đa­ča dr­ži u svom skla­di­šnom pr­o­sto­ru, da u tu svr­hu obez­be­di po­seb­ne uslo­ve za ču­va­nje ovih pr­o­iz­vo­da i da te pr­o­iz­vo­de ču­va sa­gla­sno stan­dar­di­ma i pa­žnji za ovu vr­stu pr­o­iz­vo­da. Uko­li­ko Pr­o­iz­vo­đač pre­tr­pi šte­tu zbog lo­šeg odr­ža­va­nja, uslo­va la­ge­ro­va­nja i ču­va­nja ovih pr­o­iz­vo­da, Tr­go­vin­sko pred­u­ze­će je du­žno da ovu šte­tu u na­sta­lom iz­no­su na­dok­ na­di. Član 4. Ugo­vor­ne stra­ne su se spo­ra­zu­me­le da se sa la­ge­ra Tr­go­vin­skog pred­uz­ e­ća u 1975—76. go­di­ni obez­be­de za pr­o­da­ju ................................................................................. pr­o­iz­vo­di i ................................................................ od stra­ne Pr­o­iz­vo­đa­ča, na­bro­ja­ni u čl. 1. ovog ugo­vo­ra naj­ma­nje u ovim ko­li­či­na­ma. — ................................. to­na; — ................................. kg; — ................................. ko­ma­da. Pr­o­iz­vo­đač se oba­ve­zu­je da ured­no snab­de­va la­ger po­treb­nim asor­ti­ma­nom pr­o­iz­vo­ da. Član 5. Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će je du­žno da 25. u te­ku­ćem me­se­cu i sa sta­njem 25. u me­se­cu, do­ sta­vi Pr­o­iz­vo­đa­ču spe­ci­fi­ka­ci­ju pr­o­iz­vo­da po vr­sti i ko­li­či­ni ko­je je Pr­o­iz­vo­đač du­žan da do­pre­mi na la­ger u na­red­nom me­se­cu. Pri­li­kom do­sta­vlja­nja spe­ci­fi­ka­ci­je po­treb­no je vo­di­ti ra­ču­na o mi­ni­mal­nim ko­li­či­na­ma po pr­o­iz­vo­du ko­je od­go­va­ra­ju teh­no­lo­ško-pr­o­iz­vod­nom po­stup­ku Pr­o­iz­vo­đa­ča.

75

Predizetnički vodič kroz pravo

Spe­ci­fi­ka­ci­ja će se da­ti u pi­sme­noj for­mi sa pu­nim obe­lež­jem vr­ste, di­men­zi­je i kva­li­te­ta pr­o­iz­vo­da. Član 6. Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će je du­žno da o pr­o­iz­vo­di­ma Pr­o­iz­vo­đa­ča ko­ji se na­la­ze na la­ge­ru vo­di u po­seb­nim po­slov­nim knji­ga­ma evi­den­ci­ju. Sa­dr­žaj ove evi­den­ci­je i vr­stu knji­ga utvr­di­će ugo­vor­ne stra­ne na­knad­no u skla­du sa svr­sis­hod­nim i uobi­ča­je­nim na­či­nom o ovoj vr­sti po­sla, a naj­ka­sni­je u ro­ku od 30 da­na od da­na za­klju­če­nja Ugo­vo­ra. Pr­o­iz­vo­đač ima pra­vo uvi­da u ove knji­ge u sva­ko do­ba. Član 7. Pr­o­iz­vo­di iz čla­na 1. ovog ugo­vo­ra dok se na­la­ze na la­ge­ru, vla­sni­štvo su Pr­o­iz­vo­đa­ča ko­ji je oba­ve­zan da sve ove pr­o­iz­vo­de osi­gu­ra za slu­čaj ošte­će­nja ili uni­šte­nja kod od­go­ va­ra­ju­će orga­ni­za­ci­je osi­gu­ra­nja. Član 8. Tr­go­vin­sko pred­u­ze­će se oba­ve­zu­je da o pr­o­da­toj ro­bi sa la­ge­ra sva­kog me­se­ca do­sta­vlja Pr­o­iz­vo­đa­ču pi­smen iz­ve­štaj. Iz­ve­štaj tre­ba da sa­dr­ži po­dat­ke iz ko­jih će se vi­de­ti vr­sta i ko­li­či­na pr­o­da­te ro­be kao i sta­nje za­li­ha na la­ge­ru na dan 25. u me­se­cu sa ko­jim se da­nom i sa­či­nja­va iz­ve­štaj za pr­o­te­kli per­dođ. Član 9. Ovim ugo­vo­rom utvr­đu­je se da Tr­go­vin­sko pred­u­ze­će ot­ku­pi za se­be sve pr­o­iz­vo­de Pr­o­iz­vo­đa­ča po asor­ti­ma­nu iz čl. 1. ovog ugo­vo­ra ko­ji se za­tek­nu na la­ge­ru, pr­o­te­kom ro­ka od 90 da­na po do­pre­mi na la­ger. Pr­o­iz­vo­đač ima pra­vo da za sve pr­o­iz­vo­de iz sta­va 1. ovog čla­na is­po­sta­vi Tr­go­vin­skom pred­u­ze­ću kao kup­cu ovih pr­o­iz­vo­da, fak­tu­ru po ce­na­ma ko­je su za do­tič­ne pr­o­iz­vo­de va­ži­le pr­vog na­red­nog da­na po pr­o­te­ku ro­ka iz sta­va 1. ovog čla­na. Član 10. Ce­ne pr­o­iz­vo­da na la­ge­ru utvr­đe­ne su na osno­vu dru­štve­nih do­go­vo­ra i sa­mo­u­prav­nih spo­ra­zu­ma o ce­na­ma ove vr­ste pr­o­iz­vo­da. (Al­ter­na­ti­va: Ce­ne su utvr­đe­ne od Sa­mo­u­ prav­nog orga­na pr­o­iz­vo­đa­ča). Ce­ne će bi­ti ured­no i na vre­me do­sta­vlje­ne u zva­nič­nim ce­nov­ni­ci­ma od Pr­o­iz­vo­đa­ča. Pr­o­me­na ce­na će se do­sta­vlja­ti na isti na­čin. Ce­ne su fran­ ko la­ger Pr­o­iz­vo­đa­ča kod Tr­go­vin­skog pred­u­ze­ća. Ce­ne se ob­ra­ču­na­va­ju pre­ma va­že­ćim ce­na­ma na dan pr­o­da­je ro­be tre­ći­ni li­ci­ma.

76

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će će pr­o­iz­vo­de sa la­ge­ra pr­o­da­va­ti po ovim, u skla­du sa pr­o­pi­si­ma, (al­ter­na­ti­va: u skla­du sa od­lu­kom sa­mo­u­pra­vlja­nja), od­re­đe­nim ce­na­ma uve­ća­nim za iz­nos mar­že ko­ju Tr­go­vin­sko pred­u­ze­će ima pra­vo da za­ra­ču­na kup­cu sa­gla­sno pr­o­pi­ si­ma. Mar­ža iz pret­hod­nog sta­va ove tač­ke pri­pa­da Tr­go­vin­skom pred­u­ze­ću kao na­kna­da — ce­na, za sve uslu­ge po­vo­dom ovog po­sla uklju­ču­ju­ći i pr­o­da­ju pr­o­iz­vo­da sa la­ge­ra. Član 11. Ugo­vor­ne stra­ne su se spo­ra­zu­me­le da u obo­stra­nom in­te­re­su pred­uz­ i­ma­ju sve po­treb­ne me­re za stva­ra­nje uslo­va za po­ve­ća­nu pr­o­da­ju pr­o­iz­vo­da sa la­ge­ra. U tom ci­lju po­stig­nu­ta je sa­gla­snost da za sve ko­li­či­ne pr­o­da­tih pr­o­iz­vo­da pre­ko ........................ to­ne, ki­lo­gra­ma, ko­ma­da (al­ter­na­ti­va: pre­ko................................. di­na­ra vred­no­sti), u ovoj go­di­ni Pr­o­iz­ vo­đač Tr­go­vin­skom pred­u­ze­ću odo­bra­va ko­li­čin­ski ra­bat u pr­o­cen­tu po pr­o­gre­siv­noj ska­li ka­ko sle­di: — na pr­o­da­te ko­li­či­ne do 250t — 0% — na pr­o­da­te ko­li­či­ne od 250—500 t 1% — na pr­o­da­te ko­li­či­ne od 500—750 t 1,5% — na pr­o­da­te ko­li­či­ne od 750—1000 t 1 2% — na pr­o­da­te ko­li­či­ne pre­ko 1000 t 3% Al­ter­na­ti­va1 — na vred­nost do 5 mi­li­o­na di­na­ra 0% — na vred­nost od 5 do 10 mi­li­o­na di­na­ra 1% — na vred­nost od 10 do 20 mi­li­o­na di­na­ra 1,5% — na vred­nost od 20—25 mi­li­o­na di­na­ra 2% — na vred­nost pre­ko 25 mi­li­o­na di­na­ra 3%. Ra­bat se ob­ra­ču­na­va po is­te­ku tr­o­me­seč­nog ob­ra­čun­skog pe­ri­o­da. Član 12. Na osno­vu po­da­ta­ka u me­seč­nom iz­ve­šta­ju o pr­o­da­tim ko­li­či­na­ma pr­o­iz­vo­da sa la­ge­ra, Pr­o­iz­vo­đač is­po­sta­vlja Tr­go­vin­skom pred­u­ze­ću fak­tu­ru na iz­nos vred-no­sti pr­o­da­tih ko­li­či­na. Tr­go­vin­sko pred­u­ze­će je du­žno da u ro­ku od 15 da­na po pri­je­mu fak­tu­re, iz­nos po fak­ tu­ri upla­ti na te­ku­ći ra­čun Pr­o­iz­vo­đa­ča. Ako to ne uči­ni pla­ća 12 od. sto na ime ka­ma­te na ne­pla­će­ni iz­nos zbog za­doc­nje­nja.

77

Predizetnički vodič kroz pravo

Član 13. Kra­jem 1976. i 1977. go­di­ne u vre­me­nu iz­me­đu 20. i 31. XII 1976—77. go­di­ne ugo­vor­ ne stra­ne će iz­vr­ši­ti in­ven­tar la­ge­ra i srav­ni­ti stvar­no sta­nje sa sta­njem po knji­ga­ma. Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će je du­žno da pri­li­kom ovog srav­nje­nja po­lo­ži ra­čun Pr­o­iz­vo­đa­ču, sa­gla­sno pr­o­pi­si­ma, i du­žno je da na­kna­di šte­tu ako na­sta­ne zbog kva­ra ili manj­ka na ro­bi za Pr­o­iz­vo­đa­ča. Član 14. Ovaj ugo­vor se za­klju­ču­je sa ro­kom od dve go­di­ne i va­ži do kra­ja 1977. go­di­ne. Sva­ka ugo­vor­na stra­na ima pra­vo da ot­ka­že Ugo­vor sa ot­ka­znim ro­kom od tri me­se­ca. Ot­kaz se da­je pi­sme­no pre­po­ru­če­nim pi­smom. Ako stra­na ver­na Ugo­vo­ru zbog ne­po­što­va­nja ili ot­ka­zi­va­nja ovog ugo­vo­ra pre­tr­pi šte­tu ima pra­vo na na­kna­du, a pre­ma stvar­noj vi­si­ni na­sta­le šte­te. Član 15. Sva spor­na pi­ta­nja ugo­vo­ra­či, kao do­sa­da­šnji do­bri po­slov­ni part­ne­ri, re­ša­va­će spo­ra­ zum­no u du­hu do­brih po­slov­nih obi­ča­ja. Uko­li­ko ipak do­đe do spo­ra pred su­dom, ugo­vo­ra se me­sna nad­le­žnost Okru­žnog pri­ vred­nog su­da u ................................................................................. Član 16. Ovaj ugo­vor je ra­đen u 6 (šest), isto­vet­nih pri­me­ra­ka od ko­jih sva­koj stra­ni pri­pa­da po 3 (tri) pri­mer­ka. Da­na ........................................ 1977. go­di­ne u ................................................. Za Tr­go­vin­sko pred­uz­ e­će:

Za Pr­o­iz­vo­đa­ča:

SKLA­DI­ŠNI­CA Skla­di­šni­ca je is­pra­va ko­ju iz­da­je ovla­šće­no skla­di­šte, a u ko­joj po­tvr­đu­je da je od de­po­nen­ta pri­mi­lo na ču­va­nje ro­bu ko­ja je u njoj ozna­če­na i ko­jom se oba­ve­zu­je da tu ro­bu iz­da li­cu ko­je je pre­ma nje­noj sa­dr­ži­ni ovla­šće­no da je pri­mi.

78

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Skla­di­šni­ca je har­ti­ja od vred­no­sti, ko­ja sa­dr­ži u se­bi stvar­no pra­vo svo­ji­ne ili za­ lo­ge i ne­po­sred­na je ve­za sa ugo­vo­rom o uskla­di­šte­nju. U njoj je in­kor­po­ri­sa­no pra­vo ko­je je već po­sto­ja­lo pri­li­kom nje­nog iz­da­va­nja, pa se nje­nim pre­no­som pre­no­si i pra­vo svo­ji­ne ili za­lo­ge na uskla­di­šte­noj ro­bi. Pra­vo iz skla­di­šni­ce se mo­že re­a­li­zo­va­ti nje­nom pre­zen­ta­ci­jom. Skla­di­šni­cu mo­že iz­da­ti sa­mo ovla­šće­ni skla­di­štar i to u jed­nom pre­mer­ku, zbog nje­ ne pri­ro­de har­ti­je od vred­no­sti. Du­pli­kat se iza­je sa­mo ako je ori­gi­nal uni­šten, a ko­pi­ja se ne sma­tra har­ti­jom od vred­no­sti, već obič­nom is­pra­vom. Skla­di­šni­ca se iz­da­je sa­mo na zah­tev osta­vi­o­ca. Po na­šem ZOO, mo­gu­će iz­da­va­nje skla­di­šni­ce na ime i skla­di­šni­ce po na­red­bi.

UGO­VOR O OSI­GU­R A­NJU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o osi­gu­ra­nju je ta­kav ugo­vor u ko­me se jed­na stra­na – ugo­va­rač osi­gu­ra­nja oba­ve­zu­je da pla­ti od­re­đe­nu svo­tu osi­gu­ra­nja (pre­mi­ja osi­gu­ra­nja), pre­ma ugo­vo­rom utvr­đe­nim uslo­vi­ma, a dru­ga ugo­vor­na stra­na – osi­gu­ra­vač se oba­ve­tu­je da, ako se de­si do­ga­đaj ko­ji pred­sta­vlja osi­gu­ra­ni slu­čaj, is­pla­ti ugo­va­ra­ču osi­gu­ra­nja na­kna­du, od­no­sno ugo­vo­re­nu svo­tu nov­ca ili uči­ni ne­što dru­go. Po­sto­je mno­go­broj­ne po­de­le vr­sta osi­gu­ra­nja. Po­me­nu­će­mo naj­va­žni­je: I. Pre­ma pred­me­tu osi­gu­ra­nja ko­ji je iz­lo­žen ri­zi­ku: a. Osi­gu­ra­nje imo­vi­ne i. Osi­gu­ra­nje stva­ri ii. Osi­gu­ra­nje od od­go­vor­no­sti b. Osi­gu­ra­nje li­ca i. Osi­gu­ra­nje ži­vo­ta ii. Osi­gu­ra­nje od po­sle­di­ca ne­sreć­nog slu­ča­ja II. Pre­ma na­či­nu na­stan­ka: a. Do­bro­volj­no osi­gu­ra­nje b. Oba­ve­zno osi­gu­ra­nje III. Pre­ma na­či­nu iz­rav­na­nja ri­zi­ka: a. Osi­gu­ra­nje b. Re­o­si­gu­ra­nje c. Sa­o­si­gu­ra­nje III. Pre­ma na­či­nu orga­ni­zo­va­nja: a. Pre­mij­sko b. Uza­jam­no

79

Predizetnički vodič kroz pravo

OBA­VE­ZE OSI­GU­RA­VA­ČA

Oba­ve­za pri­hva­ta po­nu­de kod oba­ve­znih osi­gu­ra­nja. Oba­ve­za iz­da­va­nja po­li­se osi­gu­ra­nja – iz­da­ve­nje po­li­se osi­gu­ra­nja je bi­tan ele­ment za­klju­če­nja ugo­vo­ra o osi­gu­ra­nju. Da­kle, osi­gu­ra­vač je oba­ve­zan da iz­da po­li­su osi­gu­ ra­nja. Oba­ve­za­pre­da­je op­štih i po­seb­nih uslo­va osi­gu­ra­nja – osi­gu­ra­vač je du­žan da pre­da op­šte i po­seb­ne uslo­ve osi­gu­ra­nja ugo­va­ra­ču osi­gu­ra­nja, pri­li­kom za­klju­če­nja ugo­v­o­ra, ako ovi ni­su već sa­dr­ža­ni u ugo­vo­ru. Oba­ve­za is­pla­te na­kna­de iz osi­gu­ra­nja ili osi­gu­ra­ne su­me - ka­da se do­go­di osi­ gu­ra­ni slu­čaj osi­gu­ra­vač je du­žan da is­pla­ti na­kna­du ili svo­tu od­re­đe­nu ugo­vo­rom u ugo­vo­re­nom ro­ku.

OBA­VE­ZE UGO­VO­A­RA­ČA OSI­GU­RA­NJA I OSI­GU­RA­NI­KA

Oba­ve­za pri­ja­ve okol­no­sti zna­čaj­nih za pr­o­ce­nu ri­zi­ka – ugo­va­rač osi­gu­ra­nja je oba­ve­zan da pri­li­kom za­klju­če­nja ugo­vo­ra oba­ve­sti osi­gu­ra­va­ča o svim okol­no­sti­ma ko­je su mu po­zna­te ili mu ni­su mo­gle osta­ti ne­po­zna­te, a ko­je su od zna­ča­ja da od­lu­ku osi­gu­ra­va­ča da li će i pod ko­jim uslo­vi­ma za­klju­či­ti ugo­vor o osi­gu­ra­nju. Od ovih okol­ no­sti za­vi­si oce­na ri­zi­ka. Oba­ve­za pla­ća­nja pre­mi­je – po pra­vi­lu pre­mi­ju pla­ća ugo­va­rač osi­gu­ra­nja, ali je osi­gu­ra­vač du­žan pri­mi­ti is­pla­tu pre­mi­ju i od sva­kog dru­gog li­ca ko­je ima prav­ni in­ te­res da je is­pla­ti. Pre­mi­ja se pla­ća u ugo­vo­re­nim ro­kvi­ma i mo­že bi­ti jed­no­krat­na i u ro­ko­vi­ma. Oba­ve­za oba­ve­šta­va­nja osi­gu­ra­va­ča o pr­o­me­na­ma ri­zi­ka – ugo­va­rač osi­gu­ra­nja je du­žan da oba­ve­sti osi­gu­ra­va­ča o oko­li­no­sti­ma od zna­ča­ja za pr­o­me­nu ri­zi­ka. U za­vi­ sno­sti od ste­pe­na pr­o­me­ne pra­va osi­gu­ra­va­ča su raz­li­či­ta. Oba­ve­za spre­ča­va­nja na­stu­pa­nja osi­gu­ra­nog slu­ča­ja i oba­ve­za spa­sa­va­nja – osi­ gu­ra­nik je du­žan pre­du­zme sve pr­o­pi­sa­ne, ugo­vo­re­ne ili uobi­ča­je­ne me­re da do osi­gu­ ra­nog slu­ča­ja ne do­đe, a ako se on ipak de­si, du­žan je da pre­du­zme sve po­treb­ne me­re da šte­ta bu­de što ma­nja. Uko­li­ko osi­gu­ra­nik neo­prav­da­no ne is­pu­ni ovu svo­ju oba­ve­zu, osi­gu­ra­va­če­va oba­ve­za se sma­nju­je za ono­li­ko za ko­li­ko je na­sta­la šte­ta po­sle­di­ca ne­is­ pu­nja­va­nja oba­ve­ze ugo­vo­ra­ča osi­gu­ra­nja. Oba­ve­za oba­ve­šta­va­nja o nasp­tu­pa­nju osi­gu­ra­nog slu­ča­ja – da bi osi­gu­ra­vač znao ka­da je na­stu­pio osi­gu­ra­ni slu­čaj, tj. da je u oba­ve­zi da osi­gu­ra­ni­ku is­pla­ti šte­tu. Za­to je osi­gu­ra­nik u oba­ve­zi da u ro­ku od tri da­na od sa­zna­nja za na­stu­pa­nje osi­gu­ra­nog slu­ča­ja du­žan da o nje­mu oba­ve­sti osi­gu­ra­va­ča. Ovaj rok se ne pri­me­nju­je je­di­no kod osi­gu­ra­nja ži­vo­ta. Uko­li­ko ne iz­vr­ši ovu oba­ve­zu u pred­vi­đe­nom ro­ku osi­gu­ra­ni­k je du­žan da osi­ gu­ra­va­ču na­dok­na­di sva­ku šte­tu ko­ja je za nje­ga mo­gla iz ovo­ga za­ka­šnje­nja pr­o­is­te­ći.

80

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

UGO­VOR O ŠPE­DI­CI­JI DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o ot­pre­ma­nju (špe­di­ci­ji) je ta­kav ugo­vor o oba­vlja­nju pri­vred­nih uslu­ga u ko­me se jed­na ugo­vor­na stra­na – ot­prem­nik (špe­di­ter) oba­ve­zu­je da ra­di pre­vo­za od­re­ đe­ne stva­ri za­klju­či u svo­je ime, a za ra­čun na­lo­go­dav­ca (ko­mi­ten­ta) ugo­vor o pre­vo­zu i dru­ge ugo­vo­re po­treb­ne za iz­vr­še­nje pre­vo­za, kao i da oba­vi osta­le uobi­ča­je­ne po­slo­ve i rad­nje, a dru­ga ugo­vor­na stra­na – na­lo­go­da­vac se oba­ve­zu­je da mu is­pla­ti odr­eđe­nu na­kna­du (pr­o­vi­zi­ju).

OBA­VE­ZE ŠPE­DI­TE­RA

Oba­ve­ze orga­ni­za­ci­je pre­vo­za ro­be – špe­di­ter ima oba­ve­zu da orga­ni­zu­je pre­voz ro­be sa jed­nog me­sta na dru­go, i to pa­žnjom do­brog struč­nja­ka. Ova oba­ve­za ob­u­hva­ta pred­u­zi­ma­nje ni­za prav­nih i fak­tič­kih rad­nji usme­re­nih na pre­voz ro­be. U prav­ne rad­nje u okvi­ru po­sla špe­di­ci­je spa­da­ju: pre­u­zi­ma­nje ro­be, kon­tro­la ko­li­či­ne, te­ži­ne i spolj­njeg sta­nja, za­klju­če­nje ugo­vo­ra o pre­vo­zu, iz­bor pre­vo­znog sred­stva i pre­vo­znog pu­ta i dr. U fak­tič­ke rad­nje spa­da: pa­ko­va­nje ro­be, pre­uz­ i­ma­nje ro­be, do­vo­že­nje i odvo­že­nje, uto­var i is­to­var i dr. Oba­ve­za po­stu­pa­nja po na­lo­zi­ma ko­mi­ten­ta – špe­di­ter je du­žan da se pri­dr­ža­va na­lo­ga ko­mi­ten­ta, a po­seb­no o prav­cu pu­ta, sred­stvi­ma i na­či­nu pre­vo­za, iz­bo­ru pre­ vo­zi­o­ca, skla­di­šta­ra i osi­gu­ra­va­ča. U sva­koj pri­li­ci špe­di­ter je du­žan da vo­di ra­ču­na o in­te­re­si­ma ko­mi­ten­ta. Oba­ve­za ču­va­nja in­te­re­sa ko­mi­ten­ta – po­što špe­di­ter oba­vlja de­lat­nost za ra­čun ko­mi­ten­ta, on mo­ra pri to­me ču­va­ti in­te­re­se svog ko­mi­ten­ta. Ova oba­ve­za se iz­vra­ža­va na raz­li­či­te na­či­ne, i to pre sve­ga kr­oz upo­zo­re­nja u po­gle­du ne­do­stat­ka ko­mi­ten­to­vog na­lo­ga, ne­do­sta­ta­ka pa­ko­va­nja, i u po­gle­du ošte­će­nja ro­be. Oba­ve­za iz­ve­šta­va­nja ko­mi­ten­ta – ko­mi­tent ima pra­vo da bu­de oba­ve­šta­van o glav­ nim fa­za­ma iz­vr­ša­va­nja svo­ga na­lo­ga. Oba­ve­za ču­va­nja ro­be – špe­di­ter ro­bu mo­že ču­va­ti sam, ali je če­šći slu­čaj da­va­nja ro­be na ču­vanj­e u jav­no skla­di­šte. U sva­kom slu­ča­ju, pri­li­kom iz­bo­ra na­či­na ču­va­nja ro­be, špe­di­ter se mo­ra vo­di­ti in­te­re­si­ma ko­mi­ten­ta. Oba­ve­za ca­ri­nje­nja ro­be – špe­di­ter je du­žan da ca­rin­ske rad­nje oba­vi lič­no i na stru­čan na­čin. Ako ih po­ve­ri dru­gom li­cu, za šte­tu ko­ja na­sta­ne tom pri­li­kom po ko­ mi­ten­ta od­go­va­ra lič­no. Oba­ve­za osi­gu­ra­nja ro­be – ova oba­ve­za za špe­di­te­ra po­sto­ji sa­mo ako se iz­ri­či­to ugo­vo­ri, da­kle, ni­je za­kon­ska oba­ve­za. Ako je osi­gu­ra­nje ugo­vo­re­no kao oba­ve­za špe­ di­te­ra, a ni­je pre­ci­zi­ra­no od ko­ji ri­zi­ka se ro­ba osi­gu­ra­va, špe­di­ter će bi­ti du­žan da je osi­gu­ra sa­mo od uobi­ča­je­nih, a ne i od spec­fič­nih ri­zi­ka. Oba­ve­za po­la­ga­nja ra­ču­na – pra­vi­lo je da je špe­di­ter du­žan da po­lo­ži ra­čun svom ko­mi­ten­tu na­kon oba­vlje­nog po­sla.

81

Predizetnički vodič kroz pravo

OBA­VE­ZE KO­MI­TEN­TA

Oba­ve­za pla­ća­nja pr­o­vi­zi­je – na­kon iz­vr­še­nog po­sla špe­di­ter ima pra­vo na pr­o­vi­zi­ju. U ne­kim slu­ča­je­vi­ma, i ka­da se po­sao ne iz­vr­ši u pot­pu­no­sti, a ne­iz­vr­še­nje ni­je skri­vio sam špe­di­ter, on ima pra­vo na sra­zmer­nu pr­o­vi­zi­ju. Vi­si­na pr­o­vi­zi­je se utvr­đu­je ugo­vo­rom, a ako to ni­je slu­čaj, on­da se u ob­zir uzi­ma uobi­ča­je­na pr­o­vi­zi­ja. Ako ni nju ni­je mo­gu­će utvr­di­ti, on­da pra­vič­nu pr­o­vi­zi­ju utvr­đu­ je sud, na osno­vu svih okol­no­sti po­je­di­nač­nog slu­ča­ja. S dru­ge stra­ne, ako je pr­o­vi­zi­ja oči­gled­no pre­vi­so­ka, sud mo­že, na zah­tev ko­mi­ten­ta, da je sma­nji. Oba­ve­za na­kna­de tr­o­ško­va – špe­di­ter ima pra­vo na na­kna­du svih nu­žnih i ko­ri­snih tr­o­ško­va ko­je je imao u ve­zi sa iz­vr­še­njem ugo­vo­re­ne uslu­ge, osim ka­da su oni ob­u­hva­ će­ni pr­o­vi­zi­jom. Špe­di­ter, ta­ko­đe ima i pra­vo za­kon­ske za­lo­ge ra­di obez­be­đe­nja svo­jih tr­o­ško­va. To zna­či da on mo­že da za­dr­ži ro­bu ili is­pra­ve ko­ji­ma mo­že ras­po­la­ga­ti ro­bom svog ko­mi­ten­ta, sve dok mu ovaj ne is­pla­ti pr­o­vi­zi­ju ili na­kna­du tr­o­ško­va. Pri­mer: Ugo­vor (dis­po­zi­ci­ja) o me­đu­na­rod­noj špe­di­ci­ji Uvo­znik Pred­u­ze­će .................................................................. Be­o­grad Uvoz Poz .................................................................. Pred­u­ze­ću za me­đu­na­rod­nu špe­di­ci­ju i tran­sport DIS­PO­ZI­CI­JA br­oj Na osno­vu ove dis­po­zi­ci­je pre­u­ze­te ra­di ot­pre­me i ca­ri­nje­nja do­le na­ve­de­ne ro­be: 1. Za­klju­čak Br­oj ................................. Da­tum...................................... 2. Ugo­vor Br­oj ................................ Da­tum ...................................... 3. Vr­sta ro­be .............................................................. 4. Vr­sta pa­ko­va­nja .............................................................. 5. Ko­li­či­na .............................................................. (btto kg ntto m3) 6. Vred­nost ro­be .............................................................. (di­na­ra — va­lu­ta) 7. Iz­nos ce­lo­kup­nog za­ključ­ka to­na ...................... kg ........................ m3

82

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

8. Do­ma­ći ku­pac .............................................................. (tač­na adre­sa, br. tel. i te­lex) 9. Pri­ma­lac .............................................................. (tač­na adre­sa, br. tel. i te­lex) 10. Ino­stra­ni pr­o­da­vač .............................................................. (tač­na adre­sa, br. tel. i te­lex) Ze­mlja pr­o­dav­ca .............................................................. Uto­var­na sta­ni­ca-lu­ka .............................................................. 11. Uslov is­po­ru­ke .............................................................. (Fco, FOB, CIF, FOR) 12. Na­čin ot­pre­me .............................................................. (na­ve­sti vr­stu pre­vo­znog sred­stva) 13. Vo­za­ri­na do gra­ni­ce SFRJ .............................................................. (ko pla­ća) 14. Vo­za­ri­na na ino­stra­nim re­la­ci­ja­ma .............................................................. (ko pla­ća) 15. Tran­sport­no osi­gu­ra­nje .............................................................. (re­la­ci­ja, ri­zi­ci, va­lu­ta) 16. Pre­u­zi­ma­nje ro­be .............................................................. (ako se vr­ši gde, ko vr­ši i ko­me se ša­lju uzor­ci) 17. Rok is­po­ru­ke .............................................................. 18. Do­ku­men­ta i ob­ra­čun .............................................................. do­sta­vi­ti .............................................................. 19. Uslo­vi akre­di­ti­va i rok va­žno­sti .............................................................. Na dru­goj stra­ni dis­po­zi­ci­ja sa­dr­ži po­seb­ne uslo­ve i na­po­me­ne kao i po­je­di­nač­no na­ bro­ja­ne pri­lo­ge ko­ji su uz nju do­sta­vlje­ni. Sa le­ve stra­ne sta­vlja se me­sto i da­tum, a sa de­sne pe­čat uvo­zni­ka i pot­pis. Da­tum

(M. P.)

Uvo­znik,

UGO­VOR O FRAN­ŠI­ZIN­GU Naš ZOO ne­ma po­seb­nih od­re­da­ba o ovom ugo­vo­ru, da­kle on spa­da u tzv. ne­i­me­ no­va­ne ugo­vo­re, tj. one ko­ji ni­su iz­ri­či­to pred­vi­đe­ni za­ko­nom, ali ni­su ni za­bra­nje­ni. U slu­ča­ju za­klju­če­nja ova­kvih ugo­vo­ra u nej­ve­ćoj meri do­la­zi do iz­ra­ža­ja slo­bo­da ugo­va­ ra­nja, jer stran­ke sa­me utvr­đu­ju sve po­je­di­no­sti ve­za­ne za kon­kret­ni ugo­vor­ni od­nos. Ipak, u pra­vi­li­ma Me­đu­nar­nod­nog udru­že­nja za fran­ši­zing (IFA) da­ta je de­fi­ni­ci­ja ovog ugo­vo­ra:

83

Predizetnički vodič kroz pravo

Fran­ši­zing je „ugo­vor­ni od­nos iz­me­đu da­va­o­ca i pri­ma­o­ca fran­ši­ze u ko­me da­va­la­lac nu­di ili se oba­ve­zu­je da odr­ži tra­jan in­te­res u po­slo­va­nju pri­ma­o­ca fran­ši­ze u ta­kvim obla­sti­ma kao što su know-how i ob­u­ča­va­nje, dok se pri­ma­lac oba­ve­zu­je da po­slu­je pod za­jed­nič­kon fri­mom, spolj­nim iz­gle­dom ili po­stup­kom ko­ji pri­pa­da da­va­o­cu ili ga on kon­tro­li­še, kao i da iz svo­jih iz­vo­ra ulo­ži osnov­ni in­ve­sti­ci­o­ni ka­pi­tal za po­slo­va­nje“

VR­STE FRAN­ŠI­ZIN­GA

Rob­ni fran­ši­zing Kod ove vr­ste fran­ši­zin­ga pr­o­iz­vo­đač ustu­pa iza­bra­nom tr­gov­cu pra­vo is­klju­či­ve pr­o­da­je od­re­đe­nog pr­o­iz­vo­da ili gru­pe pr­o­iz­vo­da na tač­no od­re­đe­noj te­ri­to­ri­ji, ra­di pr­o­da­je kraj­njem kup­cu. Pred­met ovog ugo­vo­ra ni­je sa­mo ustu­pa­nje pra­va is­klju­či­ve pr­o­da­je, ne­go i po­slov­nog zna­nja i is­ku­stva pr­o­da­je te ro­be, kao i ustu­pa­nje pra­va ko­ ri­šće­nja fir­me i ži­ga. Po­slov­ni fran­ši­zing (fran­ši­zing uslu­ga) Kod ove vr­ste fra­ši­zin­ga da­va­lac fran­ši­zin­ga pru­ža pri­ma­o­cu či­tav pa­ket uslu­ga, ka­kve su: ustu­pa­nje pra­va is­ko­ri­šća­va­nja po­slov­nog i teh­nič­ko zna­nja od­re­đe­nog ti­pa uslu­ge, kao i pra­va da­va­nja uslu­ga pod tr­go­vač­kim ime­nom, ži­gom i dru­gim zna­ko­vi­ma raz­li­ ko­va­nja. Ova vr­sta fran­ši­zin­ga naj­če­šća je u ho­te­li­jer­stvu i ugo­sti­telj­stvu, a pri­me­ri za nju su Ho­li­day Inn, In­ter­con­ti­nen­tal, Hil­ton, Mc do­nald’s, itd. In­du­strij­ski fran­ši­zing Spe­ci­fič­nost in­du­strij­skog fra­ši­zin­ga je u to­me što se kod nje­ga ne pr­o­da­je ­sa­mo od­re­đe­na ra­o­ba, već se ona i pr­o­iz­vo­di, tj. oba­vlja­ju se i ne­ke fa­ze teh­no­lo­škog pr­o­ce­sa u pr­o­iz­vod­nji. Ovaj tip fran­ši­zin­ga je za­stu­pljen je kod pr­o­iz­vod­nje bez­al­ko­hol­nih pi­ća (Co­ca-Co­la), pe­kar­skih pr­o­iz­vo­da, pi­va, itd.

OBA­VE­ZE DA­VA­O­CA FRAN­ŠI­ZE

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Ustu­pa­nje pra­va is­klju­či­ve pr­o­da­je ro­ba i vr­še­nja uslu­ga Ustu­pa­nje pra­va upo­tre­be rob­nog i usli­žnog ži­ga Ustu­pa­nje pra­va upo­tre­be fir­me, me­mo­ran­du­ma i dru­gih pr­o­pi­sa­nih zna­ko­va Ustu­pa­nje know-how Vr­še­nja nad­zo­ra Pru­ža­nje do­pun­skih uslu­ga

OBA­VE­ZE PRI­MA­O­CA FRAN­ŠI­ZE

1. Pri­me­na u po­slo­va­nju svih uput­sta­va i pr­o­pi­sa­nih stan­dar­da po­slo­va­nja i teh­no­ lo­ških po­stu­pa­ka u pr­o­iz­vod­nji, kao i oba­ve­za spolj­njeg uni­form­nog ure­đe­nja se­di­šta, od­no­sno rad­nje. 2. Na­bav­ka ro­be od da­va­o­ca fran­ši­zin­ga ili li­ca ko­je on ozna­či. 3. Oba­ve­za od­re­đe­nog ka­pi­tal­nog in­ve­sti­ra­nja. 4. Ču­va­nje po­slov­ne taj­ne.

84

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

5. Pla­ća­nje na­kna­de, ko­ja mo­že bi­ti pa­u­šal­na i fran­ši­zing na­kna­da. Pa­u­šal­na na­kna­ da se pla­ća do tre­nut­ka za­klju­če­nja ugo­vo­ra o fran­ši­zin­gu, i pred­sta­vlja tr­ži­šnu vred­nost pra­va fran­ši­zin­ga i stvar­ne tr­oš­ ko­ve uslu­ga. Fran­ši­zing na­kna­da pla­ća se za vre­me tra­ja­nja ugo­vo­ra i pred­sta­vlja na­kna­du za ko­ri­šće­nje ži­ga, fir­me, kao i za uslu­ge ko­je da­va­lac fran­ši­zin­ga da­je kon­ti­nu­i­ra­no u raz­li­či­tim ob­li­ci­ma pri­ ma­o­cu fran­ši­zin­ga. Osim na­kna­de, pri­ma­lac fran­ši­zin­ga, po pra­vi­lu ima i dru­ga da­va­nja pre­ma da­va­o­cu fran­ši­ze, kao na pri­mer: na­kna­du za ku­plje­nu ro­bu da­va­o­ca, pla­ća­nje za­kup­ni­ne, ot­pla­tu kre­dit­nih ra­ta, i dr.

UGO­VOR O FAK­TO­RIN­GU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o fak­to­rin­gu je prav­ni po­sao ko­jim se ustu­pi­lac po­tra­ži­va­nja­ o­ba­ve­zu­je da pre­ne­se na fak­to­ra po­sto­je­ća ili bu­du­ća po­tra­ži­va­nja iz ugo­vo­ra o pr­o­da­ji ro­be, od­no­sno vr­še­nja uslu­ga, a fak­tor se oba­ve­zu­je da uz pr­o­vi­zi­ju i na­pla­tu tr­o­ško­va, na­pla­ti po­tra­ži­ va­nja, kao i da kre­di­ti­ra ustu­pi­o­ca po­tra­ži­va­nja (uz nje­go­vu oba­ve­zu da pla­ća ka­ma­tu) i vr­ši dru­ge fak­to­ring uslu­ge.

VR­STE FAK­TO­RIN­GA

Me­đu­na­rod­ni i do­ma­ći fak­to­ring U me­đu­na­rod­nom fak­to­rin­gu se re­dov­no ja­vlju če­ti­ri stra­ne: pr­o­da­vac, do­ma­ći fak­ tor, ku­pac u ino­stran­stvu i ko­re­spon­dent­ni fak­tor u ze­mlji kup­ca. Pra­vi i kva­zi fak­to­ring Pra­vi fak­to­ring je onaj fak­to­ring kod ko­ga fak­to­r ot­ku­plju­je po­tra­ži­va­nje kli­jen­ta uz dis­kont o do­spe­lo­sti ili ga ot­ku­plju­je pre do­spe­lo­sti vr­še­ći pri to­me svo­je­vr­sno kre­di­ti­ ra­nje. Ne­pra­vi fak­to­ring po­sto­ji ka­da fak­tor pre­uz­ i­ma po­tra­ži­va­nje sa­mo ra­di na­pla­te za ustu­pi­o­ca. Oba­ve­za us­tu­pi­o­ca je pre­nos po­tra­ži­va­nja (ce­si­ja) na fak­to­ra. Pre­ne­ti se mo­gu po­sto­ je­ća i bu­du­ća po­tra­ži­va­nja. Ta­ko­đe, mo­že se iz­vr­ši­ti tzv. glo­bal­na ce­si­ja i pre­nos po­je­di­nih po­tra­ži­va­nja. Sa pre­no­som glav­nog po­tra­ži­va­nja pre­no­se se i spo­red­na po­tra­ži­va­nja. O pre­no­su po­tra­ži­va­nja se mo­ra oba­ve­sti­ti du­žnik iz po­tra­ži­va­nja ko­je se pre­no­si, ali se ne mo­ra tra­ži­ti nje­gov pri­sta­nak.

85

Predizetnički vodič kroz pravo

OBA­VE­ZE FAK­TO­RA

1. 2. 3. 4.

na­pla­ta po­tra­ži­va­nja kre­di­ti­ra­nje ustu­pi­ca ga­ran­ci­ja na­pla­te (kod kva­zi-fak­to­rin­ga) osta­le uslu­ge

Pri­mer: UGO­VOR O FAK­TO­RIN­GU (NEO­TVO­RE­NI FAK­TO­RING PO­SAO) Za­klju­čen da­na _____________ go­di­ne u __________ iz­me­đu: 1. ______________________________, (fir­ma na­ ziv i se­di­šte) ko­ju za­stu­pa _________________ (da­lje: Fak­tor) i 2. ______________________________, (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa _________________ (da­lje: Kli­jent) Pred­met ugo­vo­ra Član 1 Kli­jent se oba­ve­zu­je da će u to­ku tra­ja­nja ovog ugo­vo­ra svo­ju ro­bu (po­tra­ži­va­nja) pr­o­da­ti Fak­to­ru i to na tr­ži­štu ________(na­ve­sti ko­jem), i da će za to od­mah pri­mi­ti na­kna­du. Uko­li­ko se ra­di o traj­nom po­slu i pr­o­da­ji vi­še ro­ba (po­tra­ži­va­nja), ovaj član tre­ba da gla­si ka­ko je go­re na­ve­de­no. Ako se ra­di o jed­noj pr­o­da­ji ro­be (po­tra­ži­va­nju), ta­da član 1 tre­ba da gla­si: Al­ter­na­ti­va čla­na 1 Kli­jent pr­o­da­je ro­bu ______________________ (na­ve­sti ko­ju) za ce­nu _______________ (na­ve­sti ce­nu) Fak­to­ru i to na tr­ži­štu __________________________ (na­ve­sti ze­ mlju). Fak­tor se oba­ve­zu­je da Kli­jen­tu od­mah is­pla­ti ugo­vo­re­nu ce­nu u ce­lo­sti. Član 2 Fak­tor (kao prin­ci­pal), pr­o­da­je ku­plje­nu ro­bu iz čla­na 1 ovog ugo­vo­ra pre­ko Kli­ jen­ta ko­ji je iz­vo­znik ove ro­be (sa­da u svoj­stvu ko­mi­si­o­na­ra) ino­stra­nom kup­cu ____________________ (na­ve­sti ko­jem) na kre­dit. Član 3 Ino­stra­ni ku­pac (ko­ji ne zna za fak­to­ra), pla­ća ce­nu Kli­jen­tu, a Kli­jent je oba­ve­zan da na­ pla­će­nu ce­nu u ce­lo­sti pre­ne­se, od­no­sno do­sta­vi na ra­čun Fak­to­ra _________________ (na­ve­sti br­oj ra­ču­na).

86

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Član 4 Ce­na po ko­joj je Kli­jent (kao ko­mi­si­o­nar) oba­ve­zan da pr­o­da ro­bu iz­no­si ______________ (na­ve­sti ce­nu iz čla­na 1), uve­ća­na za __________ (na­ve­sti pr­o­ce­nat). Član 5 Fak­tor je oba­ve­zan da Kli­jen­tu do­sta­vi uslo­ve ugo­vo­ra o kre­di­tu na osno­vu ko­jeg će se kre­di­ti­ra­ti i pla­ća­ti ro­ba ko­ja je pr­o­da­ta ino­stra­nom kup­cu. Fak­tor sno­si ri­zik za iz­bor i bo­ni­tet ino­stra­nog kup­ca (du­žni­ka) i da­va­će Kli­jen­tu (ko­ mi­si­o­na­ru) uput­stva ra­di na­pla­te po­tra­ži­va­nja. Član 6 Fak­tor je oba­ve­zan da Kli­jen­tu u to­ku pr­o­da­je da sle­de­će in­struk­ci­je: – da pr­o­da ro­bu jed­nom ili vi­še ku­pa­ca ko­je na­ve­de u svom na­lo­gu; - da mo­že da za­lo­ži ro­bu, ako je to uobi­ča­je­no u tom po­slo­va­nju; - da pri­mi pla­ća­nje pre­ko od­go­va­ra­ju­ćeg ra­ču­na (ko­ji mo­že bi­ti i u ban­ci fak­to­ra), da iz­da va­lja­ne re­ce­pi­se i pr­o­da ro­bu na kre­dit sa raz­li­či­tim ro­kom; - da osi­gu­ra ro­bu od uobi­ča­je­nih ri­zi­ka; - da vo­di od­go­va­ra­ju­će knji­go­vod­stvo i ču­va svu do­ku­men­ta­ci­ju ra­di pra­će­nja pr­o­da­je ro­be; - da pru­ža svu struč­nu po­moć i sa­ve­te, u skla­du sa Ugo­vo­rom. Oba­ve­za do­sta­vlja­nja fak­tu­ra Član 7 Kli­jent će re­dov­no do­sta­vlja­ti Fak­to­ru ko­pi­je svih svo­jih ra­ču­na (fak­tu­ra) i to istog da­na ka­da ih bu­de slao kup­cu (du­žni­ku). Kli­jent je du­žan sva­kog me­se­ca do­sta­vi­ti Fak­to­ru zbir­ne pre­gle­de svih ko­pi­ja fak­tu­ra, sa po­zi­vi­ma na nji­ho­ve br­o­je­ve, da­tu­me iz­da­va­nja i iz­no­se. Fak­tor i Kli­jent će usta­no­vi­ti ujed­na­če­nu evi­den­ci­ju du­žni­ka i nji­ho­vih du­go­va­nja, ta­ko da će Kli­jent pri­li­kom sla­nja fi­nan­sij­skih i dru­gih do­ku­me­na­ta, vr­ši­ti oba­ve­zno po­zi­ va­nje na od­go­va­ra­ju­ći po­se­ban br­oj du­žni­ka ko­ji je uskla­đen sa evi­den­ci­jom ko­ju vo­di Fak­tor. Even­tu­al­na ne­sla­ga­nja u evi­den­ci­ja­ma Fak­to­ra i Kli­jen­ta, mo­ra­ju bi­ti hit­no ot­klo­nje­na, na osno­vu obo­stra­ne pr­o­ve­re. Član 8 Iz fak­tu­re, spe­ci­fi­ka­ci­je i dru­gih pra­te­ćih fi­nan­sij­skih i dru­gih rob­nih do­ku­me­na­ta, mo­ ra se ja­sno vi­de­ti o ka­kvoj se ro­bi ra­di, ko­li­či­ni i kva­li­te­tu, na­či­nu i vre­me­nu is­po­ru­ke i

87

Predizetnički vodič kroz pravo

dru­gim po­da­ci­ma neo­p­hod­nim za si­gur­nu iden­ti­fi­ka­ci­ju is­po­ru­če­ne ro­be, na če­mu se za­sni­va na­kna­da po­tra­ži­va­nja. Oba­ve­za vo­đe­nja fi­nan­sij­skog knji­go­vod­stva Član 9 Fak­tor se oba­ve­zu­je da vo­di od­go­va­ra­ju­će knji­go­vod­stvo du­žni­ka u ve­zi sa ro­bom ko­ju je ku­pio od Kli­jen­ta i ko­ju je po­ve­rio kao prin­ci­pal Kli­jen­tu - da je pr­o­da kao ko­mi­si­ o­nar. Fak­tor je od­go­vo­ran za ured­no i ažur­no vo­đe­nje knji­go­vod­stva, a du­žan je da je­dan­put me­seč­no do­sta­vi Kli­jen­tu spi­sak opo­me­na za sva do­spe­la po­tra­ži­va­nja, za sva otvo­re­na po­tra­ži­va­nja, knji­go­vod­stve­no usta­no­vlje­ni pr­o­met i od­go­va­ra­ju­će pr­o­me­ne na kon­ti­ma, kao i da mu da da­lje in­struk­ci­je. Na­gra­da za fak­to­ring uslu­ge Član 10 S ob­zi­rom da je ovim ugo­vo­rom ugo­vo­ren neo­tvo­re­ni (skri­ve­ni) fak­to­ring po­sao, to ugo­vor­ne stra­ne pred­vi­đa­ju sle­de­ći si­stem na­gra­đi­va­nja: 1. Fak­tor je ura­ču­nao svo­ju na­gra­du u ce­nu ro­be, na taj na­čin što je na is­pla­će­nu ce­nu ku­plje­ne ro­be do­dao svoj pr­o­ce­nat, shod­no čla­nu 4 Ugo­vo­ra; 2. Kli­jent je svo­ju na­gra­du su­bli­mi­rao u ce­ni ro­be ko­ju je pr­o­dao Fak­to­ru, uz oba­ve­zu da iz­vr­ši za­po­če­ti po­sao kao ko­mi­si­o­nar po na­lo­gu Fak­to­ra i shod­no ovom ugo­vo­ru. Kli­jent ima pra­vo sa­mo na na­kna­du do­dat­nih tr­o­ško­va, i to sa­mo ako ih odo­bri Fak­tor i ako su uči­nje­ni po nje­go­vom na­lo­gu. Uza­jam­na od­go­vor­nost ugo­vor­nih stra­na Član 11 U iz­vr­še­nju svo­jih ugo­vor­nih oba­ve­za, ugo­vor­ne stra­ne su du­žne da po­stu­pa­ju sa­ve­sno i po­šte­no. Sva­ka ugo­vor­na stra­na od­go­va­ra za na­sta­lu šte­tu ko­ja je nje­nom kri­vi­com na­sta­la, a sa­ sto­ji se u ne­is­pu­nje­nju ili ne­u­red­nom is­pu­nje­nju ugo­vor­nih oba­ve­za. Sma­tra se da je ugo­vor­na stra­na kri­va ako u iz­vr­ša­va­nju svo­jih oba­ve­za ni­je po­stu­pi­la sa od­go­va­ra­ju­ćom pr­o­fe­si­o­nal­nom pa­žnjom.

88

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Član 12 Kli­jent ni­je od­go­vo­ran za šte­tu na­sta­lu usled ne­mo­guć­no­sti na­pla­te po­tra­ži­va­nja ili ne­sol­vent­no­sti du­žni­ka, jer je Fak­tor kao vla­snik ro­be du­žan da vo­di ra­ču­na ko­me istu pr­o­da­je i da sno­si ri­zik za po­gre­šnu pr­o­ce­nu re­a­li­za­ci­je po­sla. Oslo­bo­đe­nje od od­go­vor­no­sti Član 13 Kli­jent i fak­tor mo­gu bi­ti oslo­bo­đe­ni od od­go­vor­no­sti u od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma ko­ji su na­stu­pi­li ne­za­vi­sno od vo­lje ugo­vor­nih stra­na. Na­sta­le okol­no­sti ne­za­vi­sne od vo­lje ugo­vor­nih stra­na, ko­je ni pa­žlji­va stra­na ne bi mo­gla iz­be­ći, ni­ti je mo­gla uklo­ni­ti nji­ho­ve po­sle­di­ce, sma­tra­će se slu­ča­je­vi­ma ko­ji oslo­ba­đa­ju od od­go­vor­no­sti, ako su na­sta­li po­sle za­klju­če­nja ugo­vo­ra, a spre­ča­va­ju nje­go­vo pot­pu­ no ili de­li­mič­no is­pu­nje­nje. Član 14 Kao slu­ča­je­vi vi­še si­le, sma­tra­ju se sle­de­ći do­ga­đa­ji: rat i rat­na dej­stva, po­bu­na, mo­bi­li­ za­ci­ja, štrajk, epi­de­mi­ja, po­žar, eks­plo­zi­ja, sa­o­bra­ćaj­na i pri­rod­na ka­ta­stro­fa, ak­ti orga­na vla­sti od uti­ca­ja na iz­vr­še­nje oba­ve­ze i svi dru­gi do­ga­đa­ji ko­je arbi­tra­žni sud pri­zna­je i pr­o­gla­si kao slu­ča­je­ve vi­še si­le. Tra­ja­nje, pr­o­du­že­nje i ras­kid ugo­vo­ra Član 15 Ovaj ugo­vor se za­klju­ču­je sa ro­kom tra­ja­nja od ________ go­di­ne. Ugo­vor se pre­ćut­no pr­o­du­ža­va za sle­de­će ________ go­di­ne, uko­li­ko bi­lo ko­ja od ugo­vor­nih stra­na naj­ma­ nje tri me­se­ca pre is­te­ka ro­ka na ko­ji je ugo­vor za­klju­čen, ne da pi­sme­ni ot­kaz ugo­vo­ra. Ot­kaz ugo­vo­ra da­je se pre­po­ru­če­nim pi­smom. Član 16 Po­red slu­ča­je­va pre­stan­ka ovog ugo­vo­ra u smi­slu čla­na 15, sva­ka ugo­vor­na stra­na mo­že ras­ki­nu­ti ugo­vor i zbog raz­lo­ga na­ve­de­nih u ovom čla­nu. Uko­li­ko ugo­vor­na stra­na bu­de sma­tra­la da je zbog ne­po­što­va­nja ugo­vor­nih oba­ve­za od stra­ne dru­ge stra­ne ili zbog na­stu­pa­nja okol­no­sti iz čla­na 14 ovog ugo­vo­ra, do­šlo do bit­ nih te­ško­ća u is­pu­nje­nju ugo­vo­ra, ko­je vo­de ka ras­ki­du ugo­vo­ra, du­žna je dru­goj stra­ni po­sla­ti pi­sme­no oba­ve­šte­nje u ko­me se na­vo­de raz­lo­zi ko­ji upu­ću­ju na ras­kid ugo­vo­ra. Stra­na ko­ja je pri­mi­la oba­ve­šte­nje, du­žna je da u ro­ku od naj­ka­sni­je 30 da­na, pi­sme­nim pu­tem iz­ne­se svo­je sta­vo­ve i pred­lo­ge.

89

Predizetnički vodič kroz pravo

Ako se iz sta­vo­va ugo­vor­nih stra­na ne mo­že oče­ki­va­ti da se u ra­zum­nom ro­ku ot­klo­ne uzro­ci na­sta­lih te­ško­ća, on­da sva­ka stra­na ima pra­vo da ras­ki­ne ugo­vor u ro­ku od 30 da­na od da­na pri­je­ma pi­sme­nog oba­ve­šte­nja. Član 17 U slu­ča­ju ras­ki­da ugo­vo­ra u smi­slu pret­hod­nog čla­na, ugo­vor­ne stra­ne će iz­mi­ri­ti svo­je oba­ve­ze na­sta­le do da­na ras­ki­da ugo­vo­ra. Uko­li­ko je do ras­ki­da do­šlo kri­vi­com jed­ne ugo­vor­ne stra­ne, dru­ga ugo­vor­na stra­na ima pra­vo na na­kna­du šte­te i iz­ma­kle do­bi­ti. Re­ša­va­nje even­tu­al­nih spo­ro­va Član 18 Sve even­tu­al­ne spo­ro­ve i ne­spo­ra­zu­me ko­ji bi mo­gli na­sta­ti iz ovog ugo­vo­ra ili po­vo­dom ovog ugo­vo­ra, ugo­vor­ne stra­ne će po­ku­ša­ti da re­še spo­ra­zum­no. Član 19 Uko­li­ko ugo­vor­ne stra­ne ne po­stig­nu spo­ra­zum­no re­še­nje, za re­še­nje spo­ra ugo­va­ra­ju se nad­le­žnost Spolj­no­tr­go­vin­ske arbi­tra­že pri Pri­vred­noj ko­mo­ri Ju­go­sla­vi­je u Be­o­gra­du, ko­ja će de­fi­ni­tiv­no re­ši­ti na­sta­li spor. Član 20 Stran­ke su sa­gla­sne da se u arbi­tra­žnom po­stup­ku pri­me­ni Pra­vil­nik Spolj­no­tr­go­vin­ske arbi­tra­že pri Pri­vred­noj ko­mo­ri Ju­go­sla­vi­je u Be­o­gra­du. Stran­ke ugo­va­ra­ju ju­go­slo­ven­sko ma­te­ri­jal­no pra­vo za re­še­nje na­sta­log spo­ra iz ovog ugo­vo­ra ili po­vo­dom ovog ugo­vo­ra. Član 21 Stran­ke se oba­ve­zu­ju da će iz­vr­ši­ti arbi­tra­žnu od­lu­ku u ro­ku ko­ji je od­re­đen u sa­moj od­lu­ci, od­no­sno u smi­slu Pra­vil­ni­ka Spolj­no­tr­go­vin­ske arbi­tra­že pri Pri­vred­noj ko­mo­ri Ju­go­sla­vi­je u Be­o­gra­du. (Uko­li­ko stra­ni part­ner na to pri­sta­ne, mo­že se ugo­vo­ri­ti nad­ le­žnost ju­go­slo­ven­skog pri­vred­nog su­da ili, ako in­si­sti­ra, nad­le­žnost ne­ke ino­stra­ne arbi­tra­že). Za­ključ­ne od­red­be Član 22 Ovaj ugo­vor stu­pa na sna­gu ka­da ga pot­pi­šu ovla­šće­ni pred­stav­ni­ci Kli­jen­ta i Fak­to­ra.

90

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Član 23 Iz­me­ne i do­pu­ne ovog ugo­vo­ra mo­gu se vr­ši­ti sa­mo pi­sme­nim pu­tem. Na­knad­ni pri­lo­ zi i pr­o­to­ko­li uz ovaj ugo­vor, mo­gu se me­nja­ti ili do­pu­nja­va­ti sa­mo pod uslo­vom da su pot­pi­sa­ni od stra­ne ovla­šće­nih pred­stav­ni­ka obe ugo­vor­ne stra­ne. Član 24 Ovaj ugo­vor je sa­či­njen u 8 (osam) isto­vet­nih pri­me­ra­ka, od ko­jih 4 (če­ti­ri) na en­gle­ skom je­zi­ku i 4 (če­ti­ri) na srp­skom je­zi­ku. Ugo­vor­ne stra­ne su sa­gla­sne da su tek­sto­vi Ugo­vo­ra na en­gle­skom i srp­skom je­zi­ku isto­vet­ni i da či­ne in­te­gral­nu ce­li­nu ovog ugo­vo­ra. Član 25 Sva­koj ugo­vor­noj stra­ni pri­pa­da po 4 (če­ti­ri) pri­mer­ka ugo­vo­ra i to po 2 (dva) pri­mer­ka na en­gle­skom je­zi­ku i po 2 (dva) pri­mer­ka na srp­skom je­zi­ku. Ugo­vor­ne stra­ne Kli­jent ______________________

Fak­tor ______________________

UGO­VOR O FOR­FE­TIN­GU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o for­fe­tin­gu pred­sta­vlja ta­kav ugo­vor ­kod ko­jeg for­fe­ter ku­pu­je od ko­mi­ten­ta ne­do­spe­lo po­tra­ži­va­nje, uz od­re­đe­ni dis­kont i uz od­ri­ca­nje od pra­va na re­gres od ko­mi­ ten­ta ako ovo po­tra­ži­va­nje osta­ne ne­pla­će­no od stra­ne tre­ćeg li­ca. U prav­nom po­slu me­đu­na­rod­nog for­fe­ti­ra­nja uvek uče­stvu­ju: do­ma­ći i ino­stra­ni tr­go­vac i for­fe­ter ko­ji pre­u­zi­ma po­tra­ži­va­nje. U ovom po­slu če­sto uče­stvu­je i ban­ka uvo­znik i po­sred­nič­ka ban­ka. Kod for­fe­ti­ra­nja po­tra­ži­va­nje mo­že da se pre­ne­se na tri na­či­na: 1. Pu­tem ugo­vo­ra o ce­si­ji. 2. Na osno­vu ot­ku­pa me­nič­nog po­tra­ži­va­nja. 3. Pre­no­som pre­no­si­vog do­ku­men­tar­nog akre­di­ti­va.

91

Predizetnički vodič kroz pravo

Pri­mer: UGO­VOR O FOR­FE­TIN­GU Za­klju­čen da­na __________ go­di­ne u ____________ iz­me­đu: 1. _____________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa _______________ (da­lje: Pr­o­da­vac po­tra­ži­va­nja) i 2. _____________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa _______________ (da­lje: For­fe­ting) Član 1 Pr­o­da­vac po­tra­ži­va­nja pr­o­da­je svo­je nov­ča­no po­tra­ži­va­nje pre­ma du­žni­ku: ______________________ na­sta­lo na osno­vu Ugo­vo­ra o ______________, br. _____ u iz­no­su od _______________ di­na­ra, ko­je do­spe­va _________________ (kod ovog ugo­vo­ra po pra­vi­lu ban­ka ku­pu­je od svog ko­mi­ten­ta (kli­jen­ta) ne­do­spe­lo nov­ča­no po­ tra­ži­va­nje uz od­re­đe­ni dis­kont. Iz­nos dis­kon­ta za­vi­si od du­ži­ne ro­ka do­spe­ća i dru­gih ele­me­na­ta ri­zi­ka). Član 2 For­fe­ting pre­u­zi­ma oba­ve­zu da u ro­ku od _______ da­na od da­na za­klju­če­nja ovog ugo­ vo­ra Pr­o­dav­cu po­tra­ži­va­nja is­pla­ti ku­pov­nu ce­nu u iz­no­su od __________ di­na­ra. Is­pla­tom ugo­vo­re­ne ce­ne For­fe­ting sti­če pra­vo da ko­ri­sti sred­stva obe­be­đe­nja na­ve­de­ nog po­tra­ži­va­nja. Član 3 Pr­o­da­vac po­tra­ži­va­nja ga­ran­tu­je For­fe­tin­gu po­sto­ja­nje na­ve­de­nog po­tra­ži­va­nja pre­ma Pred­u­ze­ću ___________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte). Član 4 For­fe­ting ne­ma pre­ma Pr­o­dav­cu po­tra­ži­va­nja pra­vo re­gre­sa u slu­ča­ju da ne na­pla­ti ku­ plje­no po­tra­ži­va­nje. Član 5 Sva­ka stra­na u ovom ugo­vo­ru mo­že od­u­sta­ti od ovog ugo­vo­ra u ro­ku od _________ da­na od da­na nje­go­vog za­klju­če­nja. Ugo­vor­na stra­na ko­ja u na­ve­de­nom ro­ku od­u­sta­ne od ugo­vo­ra du­žna je da dru­goj stra­ni na­kna­di pr­o­u­zro­ko­va­nu šte­tu zbog od­u­stan­ka.

92

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Član 6 Sve even­tu­al­ne spo­ro­ve i ne­spo­ra­zu­me ko­ji bi mo­gli na­sta­ti po­sle za­klju­če­nja ovog ugo­ vo­ra ugo­vor­ne stra­ne će po­ku­ša­ti da raz­re­še spo­ra­zum­no. Ako ugo­vor­ne stra­ne ne po­stig­nu spo­ra­zum­no re­še­nje po­vo­dom ovog ugo­vo­ra u ro­ ku od _______ da­na od da­na na­stan­ka spo­ra, od­no­sno ne­spo­ra­zu­ma, za re­še­nje spo­ra ugo­vor­ne stra­ne ugo­va­ra­ju nad­le­žnost _________________ su­da u ______________ (od­no­sno Arbi­tra­že u ____________). Član 7 Ugo­vor je sa­či­njen u 4 isto­vet­na pri­mer­ka, od ko­jih sva­ka ugo­vor­na stra­na za­dr­ža­va po 2 pri­mer­ka. Ugo­vor­ne stra­ne Pr­o­da­vac po­tra­ži­va­nja

For­fe­ter

______________________

______________________

UGO­VOR O LI­ZIN­GU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o li­zin­gu je ugo­vor ko­jim se da­va­lac li­zin­ga oba­ve­zu­je da će ko­ri­sni­ku li­zin­ga da­ti na pri­vre­me­no ko­ri­šće­nje od­re­đe­nu stvar i da će oba­vi­ti od­re­đe­ne rad­nje u ve­zi sa tom upo­tre­bom, a ko­ri­snik se oba­ve­zu­je da pla­ća na­kna­du (za­kup­ni­nu) u ugo­vo­re­nim ra­ta­ma i da po is­te­ku ugo­vo­re­nog ro­ka vra­ti stvar da­va­o­cu li­zin­ga, ili pr­o­du­ži ko­ri­šće­nje ili je ot­ku­pi. U eko­nom­skom smi­slu, li­zing pred­sta­vlja na­čin za li­ce bez sop­stve­nih fi­nan­sij­skih sred­sta­va da na­ba­vi od­re­đe­nu stvar pre­ko li­zing dru­štva, ko­je po spe­ci­fi­ka­ci­ji ko­ri­sni­ka li­zin­ga na­ba­vlja stvar (naj­če­šće opre­mu, auto­mo­bi­le i sl.) od pr­o­dav­ca i ustu­pa je ko­ri­ sni­ku li­zin­ga. Ovaj za­uz­vrat pla­ća za to me­seč­nu li­zing na­dok­na­du.

OBA­VE­ZE DA­VA­O­CA LI­ZIN­GA

1. 2. 3. 4. 5.

Pre­da­ja stva­ri ko­ja je pred­met ugo­vo­ra na ko­ri­šće­nje pri­ma­o­cu li­zin­ga Odr­ža­va­nje objek­ta li­zin­ga Za­šti­ta od ome­ta­nja dr­ža­vi­ne Za­šti­ta od ma­te­ri­jal­nih ne­do­sta­ta­ka stva­ri Pre­nos svo­ji­ne na pri­ma­o­ca li­zin­ga (ako je ugo­vo­re­no)

93

Predizetnički vodič kroz pravo

OBA­VE­ZE KO­RI­SNI­KA LI­ZIN­GA

1. Pla­ća­nje li­zing na­kna­de 2. Is­ko­ri­šća­va­nje objek­ta li­zin­ga na na­čin na ko­ji je to ugo­vo­re­no i u skla­du sa nje­ go­vom na­me­nom 3. Ko­ri­snik li­zin­ga je du­žan na­kon ro­ka pred­vi­đe­nog ugo­vo­rom vra­ti pred­met li­zin­ ga, ako dru­ga­či­je ni­je ugo­vo­re­no

VR­STE LI­ZIN­GA

Iz­me­đu mno­go­broj­nih vr­sta li­zin­ga, po zna­ča­ju se iz­dva­ja po­de­la na in­di­rekt­ni i di­rekt­ni li­zing • Kod in­di­rekt­nog li­zin­ga ima­mo tr­o­stra­ni prav­ni od­nos u ko­jem se ja­vlja­ju tri li­ca i za­klju­ču­ju se dva ugo­vo­ra. Pr­vi od­nos na­sta­je iz­me­đu pri­ma­o­ca li­zing, ko­ji da­je spe­ci­fi­ka­ci­ju opre­me i is­po­ru­či­o­ca da­va­o­cu li­zin­ga. Dru­gi od­nos na­sta­je iz­me­đu da­va­o­ca li­zin­ga i pr­o­dav­ca, i to je ugo­vor o pr­o­da­ji. Pri tom, pra­vo svo­ji­ne na opre­mi ko­ja je pred­met ugo­vo­ra o li­zin­gu sti­če da­va­lac li­zin­ga. • Kod di­rekt­nog li­zin­ga po­sto­je dve ugo­vor­ne stra­ne i je­dan ugo­vor. To je sto­ga što je da­va­lac li­zin­ga isto­vre­me­no i pr­o­da­vac stva­ri ko­ja je pred­met li­zing ugo­vo­ra. Pr­o­da­vac i na­kon za­klju­če­nja ugo­vo­ra o li­zin­gu osta­je vla­snik stva­ri, s ob­zi­rom da je isto­vre­me­no i da­va­lac li­zin­ga. Pri­mer: UGO­VOR O LI­ZIN­GU pri­mer 1 Za­klju­čen da­na _________________ go­di­ne u ___________________ iz­me­đu: 1. ____________________________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa ______________________ (da­lje: Da­va­lac li­zin­ga) i 2. ___________________________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa ______________________ (da­lje: Ko­ri­snik li­zin­ga) Pred­met ugo­vo­ra Član 1 Ovaj ugo­vor se od­no­si na li­zing po­sao ko­ri­šće­nja kom­pju­ter­skih si­ste­ma_______, ko­ji su bli­že od­re­đe­ni u sle­de­ćim tač­ka­ma ovog čla­na, kao i utvr­đi­va­nju i pla­ća­nju na­kna­de od stra­ne ko­ri­sni­ka li­zin­ga.

94

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Da­va­lac li­zin­ga se oba­ve­zu­je da u li­zing pre­da ko­ri­sni­ku li­zin­ga sle­de­će stva­ri: – _____________ (opis ma­ši­na, ure­đa­ja, opre­me i sl.), – __________________ (po­moć­ni i pri­ključ­ni ure­đa­ji), – __________________ (ala­ti za mon­ta­žu i odr­ža­va­nje ma­ši­na i opre­me), – ____________________ (teh­nič­ka uput­stva za ru­ko­va­nje i odr­ža­va­nje), – ___________________ (ma­te­ri­jal za te­ku­će odr­ža­va­nje ma­ši­na i ure­đa­ja). Na­kna­da za ko­ri­šće­nje pred­me­ta li­zin­ga i pri­zna­va­nje dru­gih tr­o­ško­va Član 2 Ko­ri­snik li­zin­ga se oba­ve­zu­je da Da­va­o­cu li­zin­ga pla­ća re­dov­no go­di­šnju na­kna­du (za­ kup­ni­nu) za ko­ri­šće­nje pred­me­ta li­zin­ga, kao i da pri­zna i is­pla­ti sve do­ku­men­to­va­ne tr­o­ško­ve u to­ku tra­ja­nja li­zing po­sla. Na­kna­da za ko­ri­šće­nje pred­me­ta li­zin­ga pla­ća se go­di­šnje i iz­no­si______________. Na­kna­da za pru­ža­nje od­re­đe­nih uslu­ga, teh­nič­kih sa­ve­ta i oprav­ki iz­no­si_________. Tra­ja­nje li­zin­ga i pra­va stra­na­ka po is­te­ku ro­ka va­že­nja ugo­vo­ra Član 3 Ugo­vor o li­zin­gu za­klju­ču­je se na pe­riod od 5 (pet) go­di­na, s tim što se po­če­tak ro­ka tra­ja­nja li­zing po­sla ve­zu­je za pri­mo­pre­da­ju mon­ti­ra­ne opre­me, a na­kon uspe­šnog pr­ ob­nog ra­da. Va­ri­jan­ta I Ugo­vor­ne stra­ne se oba­ve­zu­ju da za­klju­če ugo­vor o ku­po­vi­ni i pr­o­da­ji stva­ri ko­je či­ne pred­met ugo­vo­ra o li­zin­gu. Pri to­me, ce­na će bi­ti od­re­đe­na ta­ko da se od tr­ži­šne vred­ no­sti stva­ri ili gru­pe stva­ri u mo­men­tu za­klju­če­nja ugo­vo­ra o li­zin­gu, od­bi­je ukup­no pla­će­ni iz­nos na ime za­kup­ni­ne. Pri ovom ob­ra­ču­nu, iz­no­si pla­će­ni na ime za­kup­ni­ne sma­tra­ju se kao avan­sno pla­ća­nje de­la ku­pov­ne ce­ne. Va­ri­jan­ta II Ugo­vor­ne stra­ne se oba­ve­zu­ju da za­klju­če no­vi ugo­vor o li­zin­gu i to sa iz­no­si­ma za­kup­ni­ ne ko­ji su ni­ži od iz­no­sa na­ve­de­nih u čla­nu 2 ovog ugo­vo­ra, ima­ju­ći u vi­du amor­ti­za­ci­ju pred­me­ta li­zin­ga i to:____________. Ovaj ugo­vor će se za­klju­či­ti za na­red­ni pe­riod od 3 (tri) go­di­ne, ako stran­ke ne­što dru­ go ne ugo­vo­re.

95

Predizetnički vodič kroz pravo

Va­ri­jan­ta III Ugo­vor­ne stra­ne će okon­ča­ti svo­je ugo­vor­ne od­no­se i Ko­ri­snik li­zin­ga će pre­da­ti pred­ met li­zin­ga Da­va­o­cu, ili li­cu ko­je on bu­de od­re­dio za pre­u­zi­ma­nje stva­ri po okon­ča­nju li­zing po­sla. Oba­ve­ze Da­va­o­ca li­zin­ga Član 4 Da­va­lac li­zin­ga je oba­ve­zan da Ko­ri­sni­ku pre­da sve stva­ri pred­vi­đe­ne čla­nom 1 ugo­vo­ra, u is­prav­nom i funk­ci­o­nal­nom sta­nju. Pri­mo­pre­da­ja is­po­ru­če­nih stva­ri i pri­pa­da­ju­ćih de­lo­va vr­ši se ko­mi­sij­ski u ___. Ko­mi­si­ ja za pri­mo­pre­da­ju se obra­zu­je ta­ko što ugo­vor­ne stra­ne ime­nu­ju po___ pred­stav­ni­ka, a pred­sed­nik ko­mi­si­je se ime­nu­je iz re­da tre­ćih li­ca i nje­ga ime­nu­je____. O za­vr­še­noj pri­mo­pre­da­ji sa­či­nja­va se za­pi­snik ko­ji pot­pi­su­ju svi čla­no­vi ko­mi­si­je. Da­va­lac li­zin­ga se oba­ve­zu­je da orga­ni­zu­je i iz­vr­ši obu­ku i struč­no usa­vr­ša­va­nje rad­ni­ka i struč­nja­ka ko­ri­sni­ka li­zin­ga, a ko­ji će po mon­ta­ži stva­ri i pri­pa­da­ju­ćih de­lo­va uče­stvo­ va­ti u pr­o­ce­su ra­da i pr­o­iz­vod­nje. Da­va­lac li­zin­ga vr­ši mon­ta­žu, in­sta­li­ra­nje i te­sti­ra­nje is­po­ru­če­ne opre­me u pr­o­sto­ri­ja­ma Ko­ri­sni­ka li­zin­ga, ko­je mo­ra­ju is­pu­nja­va­ti uslo­ve za in­sta­li­ra­nje i rad te opre­me. Da­va­lac li­zin­ga se oba­ve­zu­je da u to­ku tra­ja­nja ugo­vo­ra vr­ši traj­no odr­ža­va­nje stva­ri i pri­pa­da­ju­će opre­me, da oba­vlja sve pred­vi­đe­ne ser­vi­se i pre­gle­de, kao i slo­že­ni­je po­prav­ ke. Tr­o­ško­ve odr­ža­va­nja, ser­vi­sa i oprav­ki sno­si Da­va­lac li­zin­ga, dok iz­dat­ke za te­ku­će odr­ža­va­nje i sit­ni­je oprav­ke, pr­o­u­zro­ko­va­ne re­dov­nim ko­ri­šće­njem opre­me i pri­pa­da­ ju­ćih de­lo­va sno­si ko­ri­snik li­zin­ga. Da­va­lac li­zin­ga se oba­ve­zu­je da, uko­li­ko u to­ku tra­ja­nja ovog ugo­vo­ra do­đe do bit­ni­ jeg po­bolj­ša­nja na stva­ri­ma i pri­pa­da­ju­ćim de­lo­vi­ma iste funk­ci­je, ko­je on pr­o­iz­vo­di ili da­je u li­zing, iz­vr­ši za­me­nu tih de­lo­va stva­ri na opre­mi da­toj u li­zing o svom tr­oš­ ku. Pri ovoj za­me­ni vo­di­će se ra­ču­na da se ne re­me­ti re­dov­na upo­tre­ba i ko­ri­šće­nje stva­ri i pri­pa­da­ju­će opre­me. Da­va­lac li­zin­ga je du­žan da obez­be­di ko­ri­sni­ku snab­de­va­nje sa svim neo­p­hod­nim re­ zer­vnim de­lo­vi­ma, po­treb­nim za pra­vil­no funk­ci­o­ni­sa­nje in­sta­li­ra­ne opre­me u to­ku či­ta­vog tra­ja­nja ugo­vo­ra. Od­go­vor­nost Da­va­o­ca li­zin­ga Član 5 Da­va­lac li­zin­ga ga­ran­tu­je da će opre­ma is­po­ru­če­na u skla­du sa ovim ugo­vo­rom bi­ti bez gre­ša­ka, ka­ko u ma­te­ri­ja­lu, ta­ko i u iz­ra­di.

96

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Da­va­lac li­zin­ga od­go­va­ra za sve ne­do­stat­ke stva­ri i pri­pa­da­ju­će opre­me da­te u li­zing ko­ji ome­ta­ju nji­ho­vo nor­mal­no ko­ri­šće­nje, pod uslo­vom da su ti ne­do­sta­ci po­sto­ja­li u mo­ men­tu za­klju­če­nja ovog ugo­vo­ra i da ni­su bi­li, ni­ti mo­gli bi­ti po­zna­ti Ko­ri­sni­ku li­zin­ga. On od­go­va­ra i za ne­do­stat­ke ko­ji bi na­sta­li u to­ku tra­ja­nja ugo­vo­ra, ako bi se usta­no­vi­lo da po­ti­ču od gre­ša­ka u kon­struk­ci­ji ili ne­do­stat­ka upo­tre­blje­nog ma­te­ri­ja­la. Po­sle bla­go­ vre­me­nog pri­je­ma oba­ve­šte­nja o ne­do­stat­ku, Da­va­lac li­zin­ga ima oba­ve­zu da pre­du­zme me­re za ot­kla­nja­nje ne­do­stat­ka pu­tem oprav­ke, za­me­ne ili obo­je. Da­va­lac li­zin­ga od­go­va­ra Ko­ri­sni­ku za po­sto­ja­nje pra­va tre­ćih li­ca ko­ja ogra­ni­ča­va­ju ili ome­ta­ju pra­vo ko­ri­šće­nja li­zin­ga, pod uslo­vom da ko­ri­snik ni­je znao, ni­ti je mo­gao zna­ti za po­sto­ja­nje pra­va tre­ćih u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra. Pra­va Ko­ri­sni­ka u slu­ča­ju od­go­vor­no­sti Da­va­o­ca li­zin­ga Član 6 Ka­da po­sto­ji ne­ki od ma­te­ri­jal­nih ne­do­sta­ta­ka iz čla­na 5 ovog ugo­vo­ra, Ko­ri­snik li­zin­ga ima pra­vo da zah­te­va za­me­nu stva­ri u ra­zum­nom ro­ku, ili ot­kla­nja­nje utvr­đe­nih ne­ do­sta­ta­ka u ra­zum­nom ro­ku, ili sra­zmer­no sni­že­nje za­kup­ni­ne za­vi­sno od uma­nje­ne vred­no­sti stva­ri ko­je ima­ju ne­do­stat­ke. Ka­da po­sto­ji prav­ni ne­do­sta­tak stva­ri, Ko­ri­snik li­zin­ga mo­že da zah­te­va ot­kla­nja­nje ne­do­sta­ta­ka u ra­zum­nom ro­ku, ili za­me­nu da­tih stva­ri sa stva­ri­ma ko­je ni­su op­te­re­će­ ne pra­vom tre­ćih li­ca, ili sni­že­nje za­kup­ni­ne sra­zmer­no ma­njoj vred­no­sti da­tih stva­ri usled po­sto­ja­nja pra­va tre­ćih li­ca, ili pru­ža­nje po­mo­ći u pri­vred­nom spo­ru ili par­ni­ci u ve­zi sa ospo­re­nim pra­vi­ma. U sva­kom od ovih slu­ča­je­va, Ko­ri­snik ima pra­vo da tra­ži i na­dok­na­du šte­te i osta­lih tr­o­ško­va, na­sta­lih zbog utvr­đe­nih ne­do­sta­ta­ka stva­ri. Oba­ve­ze Ko­ri­sni­ka li­zin­ga Član 7 Ko­ri­snik li­zin­ga se oba­ve­zu­je da pri­pre­mi po­god­ne pr­o­sto­ri­je za in­sta­li­ra­nje i rad pred­ me­ta li­zin­ga, opre­me i pri­pa­da­ju­ćih de­lo­va iz čla­na 1 ovog ugo­vo­ra. Ko­ri­snik li­zin­ga je oba­ve­zan da pla­ća go­di­šnju za­kup­ni­nu Da­va­o­cu i to_____(ra­te), a u ro­ku od_____. Uko­li­ko Ko­ri­snik li­zin­ga pre­ko­ra­či ro­ko­ve pla­ća­nja, du­žan je Da­va­o­cu li­zin­ga pla­ti­ti za­te­znu ka­ma­tu u iz­no­su od____ od vred­no­sti ne­pla­će­ne su­me, go­di­šnje. Da­va­lac li­zin­ga ima pra­vo na na­kna­du šte­te ko­je pre­va­zi­la­zi iz­nos za­te­znih ka­ma­ta. Ko­ri­snik li­zin­ga je oba­ve­zan da za vre­me tra­ja­nja ugo­vo­ra pla­ća sve oba­ve­ze pred­vi­đe­ne pr­o­pi­si­ma u ve­zi sa pred­me­ti­ma do­bi­je­nim u li­zing (po­re­zi, tak­se, do­pri­no­si i slič­no).

97

Predizetnički vodič kroz pravo

Ko­ri­snik li­zin­ga je oba­ve­zan da stva­ri upo­tre­blja­va sa od­go­va­ra­ju­ćom struč­nom pa­ žnjom, shod­no nji­ho­voj na­me­ni i teh­nič­kim oso­bi­na­ma. Ko­ri­snik li­zin­ga je du­žan da sa struč­nom pa­žnjom vr­ši te­ku­će odr­ža­va­nje i ser­vi­se stva­ri ko­je su pred­met li­zing po­sla. Ko­ri­snik li­zin­ga ni­je ovla­šćen da bez sa­gla­sno­sti da­va­o­ca vr­ši bi­lo ka­kve re­kon­struk­ci­je, adap­ta­ci­je, i sl., stva­ri ko­je su pred­met ugo­vo­ra o li­zin­gu. Ko­ri­snik li­zin­ga mo­že stva­ri da­ti u pod­li­zing sa­mo uz pret­hod­nu sa­gla­snost Da­va­o­ca li­zin­ga. Ko­ri­snik li­zin­ga je oba­ve­zan da oba­ve­šta­va Da­va­o­ca li­zin­ga o svim pi­ta­nji­ma i okol­no­ sti­ma ko­ji su zna­čaj­ni za pra­vil­no funk­ci­o­ni­sa­nje stva­ri. Gu­bi­tak i ošte­će­nje na pred­me­tu li­zin­ga u to­ku tra­ja­nja ugo­vo­ra Član 8 Ko­ri­snik li­zin­ga sno­si ri­zik ko­ji bi na­stao u slu­ča­ju pr­o­pa­da­nja, gu­bit­ka ili kra­đe stva­ri ili opre­me ko­ja je pred­met ugo­vo­ra o li­zin­gu, na­kon iz­vr­še­ne pri­mo­pre­da­je. U slu­ča­ju kva­ra ili ošte­će­nja na pred­me­tu li­zin­ga, Ko­ri­snik je du­žan da u naj­kra­ćem ro­ku po sa­zna­nju pi­sme­no o to­me oba­ve­sti Da­va­o­ca li­zin­ga i na­ve­de uzro­ke ko­ji su do to­ga do­ve­li, kao i obim štet­nih po­sle­di­ca. Uko­li­ko se utvr­di da je kvar ili ošte­će­nje na pred­me­tu li­zin­ga na­stao usled teh­nič­kih i prav­nih ne­do­sta­ta­ka u ga­rant­nom ro­ku ko­ji da­je pr­o­iz­vo­đač opre­me, ili je ta­kav rok dat od stra­ne Da­va­o­ca li­zin­ga, Da­va­lac je du­žan da kvar ili ošte­će­nje ot­klo­ni u ra­zum­nom ro­ku ko­ji je pri­hva­tljiv za Ko­ri­sni­ka li­zin­ga i to o svom tr­o­šku. Uko­li­ko se utvr­di da je kvar ili ošte­će­nje na pred­me­tu na­stao usled lo­šeg i ne­struč­nog ko­ri­šće­nja i ru­ko­va­nja, Ko­ri­snik li­zin­ga sno­si pu­nu ma­te­ri­jal­nu od­go­vor­nost. Osi­gu­ra­nje i svo­ji­na na pred­me­tu li­zin­ga Član 9 Da­va­lac li­zin­ga sno­si sve tr­oš­ ko­ve osi­gu­ra­nja opre­me do za­vr­šet­ka uspe­šnog te­sti­ra­nja in­sta­li­ra­ne opre­me i pri­mo­pre­da­je, a od mo­men­ta pri­mo­pre­da­je, tr­o­ško­ve osi­gu­ra­nja pred­me­ta sno­si Ko­ri­snik li­zin­ga. Da­va­lac li­zin­ga za­dr­ža­va pra­vo svo­ji­ne na svim stva­ri­ma ko­je sa­či­nja­va­ju pred­met li­zin­ ga iz čla­na 1 ovog ugo­vo­ra u to­ku tra­ja­nja ugo­vo­ra. Uko­li­ko do­đe do ste­ča­ja Ko­ri­sni­ka li­zin­ga, Da­va­lac je ovla­šćen da iz ste­čaj­ne ma­se tra­ži iz­dva­ja­nje stva­ri ko­je či­ne pred­met li­zin­ga i nji­hov po­vra­ćaj po osno­vu pra­va svo­ji­ne.

98

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Ras­kid ugo­vo­ra i prav­ne po­sle­di­ce ras­ki­da Član 10 Po­red slu­ča­je­va ras­ki­da ugo­vo­ra u smi­slu po­seb­nih ta­ča­ka ovog ugo­vo­ra, sva­ka stra­na mo­že ras­ki­nu­ti ugo­vor i zbog raz­lo­ga na­ve­de­nih u ovom čla­nu i ta­da na­stu­pa­ju od­re­ đe­ne prav­ne po­sle­di­ce. Da­va­lac li­zin­ga mo­že jed­no­stra­no ras­ki­nu­ti ugo­vor ako na­stu­pi jed­na od sle­de­ćih okol­ no­sti: • uko­li­ko Ko­ri­snik li­zin­ga upo­tre­blja­va stva­ri su­prot­no ugo­vo­ru ili na ne­u­o­bi­ča­je­no šte­tan na­čin za od­re­đe­ne stva­ri; • uko­li­ko ne pla­ća za­kup­ni­nu ili dru­ge na­kna­de, a to ne uči­ni ni na­knad­no po pi­ sme­noj opo­me­ni u ro­ku od___da­na; • uko­li­ko Ko­ri­snik li­zin­ga da stva­ri tre­ćem li­cu u pod­li­zing bez pi­sme­nog odo­bre­ nja; • uko­li­ko Ko­ri­snik vr­ši ve­će re­kon­struk­ci­je i adap­ta­ci­je na stva­ri­ma bez pret­hod­nog odo­bre­nja Da­va­o­ca li­zin­ga; • ako Ko­ri­snik li­zin­ga pre­kr­ši ugo­vor u ne­koj bit­noj od­red­bi i uko­li­ko to po­no­ vi upr­kos pi­sme­ne opo­me­ne Da­va­o­ca li­zin­ga, ili kr­še­nje ne ob­u­sta­vi u ro­ku od___da­na; • ako se na stva­ri­ma kon­sti­tu­i­še pra­vo za­lo­ge ili za­ple­ne ili je iz­da­ta na­red­ba o pri­ sil­noj pr­o­da­ji tih stva­ri; i • ako je pr­o­tiv Ko­ri­sni­ka li­zin­ga otvo­ren po­stu­pak sa­na­ci­je ili ste­ča­ja. • Ko­ri­snik li­zin­ga mo­že jed­no­stra­no ras­ki­nu­ti ovaj ugo­vor ako na­stu­pi jed­na od sle­de­ćih okol­no­sti: • uko­li­ko stva­ri ni­su kri­vi­com Da­va­o­ca li­zin­ga pre­da­te u ro­ku utvr­đe­nom ovim ugo­vo­rom; • uko­li­ko pre­da­te stva­ri ko­je či­ne pred­met ugo­vo­ra po svo­jim bit­nim oso­bi­na­ma ne od­go­va­ra­ju ugo­vo­ru; • uko­li­ko su pre­da­te stva­ri štet­ne po zdra­vlje lju­di ili u ve­ćoj me­ri za­ga­đu­ju ži­vot­nu sre­di­nu, a da pret­hod­no Da­va­lac ni­je o to­me upo­zo­rio Ko­ri­sni­ka li­zin­ga; • uko­li­ko ma­te­ri­jal­ni ne­do­sta­ci ni­su ot­klo­nje­ni ni u na­knad­nom ra­zum­nom i pri­ hva­tlji­vom ro­ku; • uko­li­ko su stva­ri od­u­ze­te Ko­ri­sni­ku li­zin­ga na osno­vu do­ka­za­nog ja­čeg pra­va tre­ćeg li­ca. Ras­kid se dru­goj stra­ni sa­op­šta­va pi­sme­no, uz tač­no na­vo­đe­nje raz­lo­ga za ot­kaz. Za­vr­šne od­red­be Član 11 Ugo­vor­ne stra­ne su od­go­vor­ne za za­ka­sne­lo iz­vr­še­nje ili ne­iz­vr­še­nje svo­jih ugo­vor­nih oba­ve­za u smi­slu ovog ugo­vo­ra, ali ne i u slu­ča­ju vi­še si­le.

99

Predizetnički vodič kroz pravo

Ko­ri­snik li­zin­ga će Da­va­o­cu obez­be­di­ti ban­kar­sku ga­ran­ci­ju ko­jom će u smi­slu uslo­va ovog ugo­vo­ra bi­ti obez­be­đe­no vra­ća­nje stva­ri ili nji­ho­ve nov­ča­ne pr­o­tiv­vred­no­sti pre­ ma ob­ra­ču­nu. Sve even­tu­al­ne spo­ro­ve i ne­spo­ra­zu­me ko­ji bi mo­gli na­sta­ti iz ovog ugo­vo­ra, stran­ke će po­ku­ša­ti da re­še spo­ra­zum­no. Uko­li­ko stran­ke ne po­stig­nu spo­ra­zum­no re­še­nje, za re­še­nje spo­ro­va se ugo­vo­ra nad­le­žnost su­da u________________. Ovaj ugo­vor je za­klju­čen u 8 (osam) isto­vet­nih pri­me­ra­ka i sa­dr­ži 11 (je­da­na­est) čla­ no­va. Ugo­vor­ne stra­ne Ko­ri­snik li­zin­ga

Da­va­lac li­zin­ga

______________________

______________________

UGO­VOR O KRE­DI­TU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o kre­di­tu je ban­kar­ski po­sao ko­jim se ban­ka oba­ve­zu­je da ko­ri­sni­ku kre­di­ta sta­vi na ras­po­la­ga­nje od­re­đe­ni iz­nos nov­ča­nih sred­sta­va, na od­re­đe­no ili neo­d­re­đe­no vre­me, za ne­ku na­me­nu ili bez od­re­đe­ne na­me­ne, a ko­ri­snik se oba­ve­zu­je da ban­ci pla­ća ugo­vo­re­nu ka­ma­tu i do­bi­je­ni iz­nos nov­ca vra­ti u vre­me i na na­čin utvr­đen ugo­vo­rom.

BIT­NI ELE­MEN­TI

1. Iz­nos kre­di­ta 2. Uslo­vi vra­ća­nja kre­di­ta Da­kle, sva­ki ugo­vor o kre­di­tu tre­ba da sa­dr­ži ove mi­ni­mal­ne ele­men­te. Kod ugo­vo­ra o na­men­skom kre­di­tu bit­ni ele­me­nat ugo­vo­ra su i uslo­vi ko­ri­šće­nja kre­di­ta. U osno­vi ugo­vo­ra o kre­di­tu je ugo­vor o zaj­mu, ali je ugo­vor o kre­di­tu sa­mo­sta­lan ugo­vor. Raz­li­ka je, pre svega, što ugo­vor o kre­di­tu za­klju­ču­ju ban­ke i dru­ge ovla­šće­ne fi­nan­sij­ske orga­ni­za­ci­je. Ta­ko­đe, ugo­vor o kre­di­tu uvek pod­ra­zu­me­va i pla­ća­nje ka­ma­te, dok to ni­je uvek slu­čaj za zaj­mom. Pred­met kre­di­ta je uvek no­vac, a kod zaj­ma mo­že bi­ti i nka dru­ga stvar. Naj­zad, kod na­men­skih kre­di­ta vla­sni­štvo ko­ri­sni­ka kre­di­ta nad pred­me­tom kre­di­ta ni­je ap­so­lut­no, što je­ste uvek slu­čaj kod zaj­ma.

100

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

OBA­VE­ZE KRE­DI­TO­RA

Osnov­na oba­ve­za kre­di­to­ra je da ko­ri­sni­ku kre­di­ta sta­vi na ras­po­la­ga­nje iz­nos ko­ji je pred­met ugo­vo­ra. Za­ka­šnje­njem u iz­vr­še­nju ove oba­ve­ze kre­di­tor pa­da u du­žnič­ku doc­nju.

OBA­VE­ZE KO­RI­SNI­KA KRE­DI­TA

1. Pla­ća­nje ka­ma­te – ka­ma­ta mo­že da bu­de ugo­vo­re­na kao fik­sna i pli­va­ju­ća. 2. Vra­ća­nje iz­no­sa kre­di­ta (glav­ni­ce) – glav­ni­ca se mo­ra vra­ti­ti na vre­me i u skla­du sa uslo­vi­ma utvr­đe­nim u ugo­vo­ru. 3. Na­men­sko ko­ri­šće­nje – ako je kre­dit na­men­ski, mo­ra se ko­ri­sti­ti u skla­du sa na­me­nom na­zna­če­nom u ogo­vo­ru. Osim ovih re­dov­nih ugo­vor­nih od­red­bi, ugo­vor o kre­di­tu mo­že sa­dr­ža­ti či­tav niz re­strik­tiv­nih kla­u­zu­la, u za­vi­sno­sti od po­lo­ža­ja u ko­jem se na­la­zi ko­ri­snik. Osim op­štih uslo­va pre­stan­ka ugo­vo­ra, ban­ka mo­že ras­ki­nu­ti ugo­vor i u sle­de­ćim slu­ča­jev­ma: 1. Ako se kre­dit ne ko­ri­sti u skla­du sa na­me­nom 2. U slu­ča­ju in­sol­vent­no­sti du­žni­ka 3. U slu­ča­ju pre­stan­ka prav­nog li­ca 4. U slu­ča­ju ne­re­dov­ne ot­pla­te Ta­ko­đe, za­kon pred­vi­đa mo­guć­nost i za ko­ri­sni­ka kre­di­ta da ot­ka­že ugo­vor u sle­de­ ćim slu­ča­je­vi­ma: 1. Ko­ri­snik mo­že da od­u­sta­ne od ugo­vo­ra pre ne­go je po­čeo ko­ri­sti­ti kre­dit, s tim da kre­di­to­ru u tom slu­ča­ju mo­ra na­dok­na­di­ti pre­tr­plje­nu šte­tu 2. Ko­ri­snik mo­že vra­i­ti iz­nos kre­di­ta i pre is­te­ka ugo­vo­re­nog ro­ka, ali o to­me mo­ra oba­ve­sti­ti kre­di­to­ra i na­dok­na­di­ti mu šte­tu. Pri­mer: UGO­VOR O KRE­DI­TU Za­klju­čen da­na ___________ go­di­ne u _______________ iz­me­đu: 1. Ban­ke _______________________________ (da­lje: Da­va­lac kre­di­ta), i 2. Pred­u­ze­ća ____________________________ (da­lje: Ko­ri­snik kre­di­ta) Član 1 Da­va­lac kre­di­ta Ko­ri­sni­ku kre­di­ta odo­bra­va kre­dit u iz­no­su od _______________ di­ na­ra (slo­vi­ma: _______________________).

101

Predizetnički vodič kroz pravo

Član 2 Ra­di obez­be­đe­nja vra­ća­nja (ot­pla­te) kre­di­ta, Ko­ri­snik kre­di­ta pre­da­je Da­va­o­cu kre­di­ta ava­li­ra­nu me­ni­cu. Član 3 Kre­dit se odo­bra­va za vre­me od ____ go­di­na, a is­pla­ći­va­će se Ko­ri­sni­ku kre­di­ta na sle­ de­ći na­čin: ________________. Član 4 Ko­ri­snik kre­di­ta je du­žan da vra­ća kre­dit u me­seč­nim ra­ta­ma u iz­no­su od ______ di­na­ra (slo­vi­ma: ________________), sva­kog me­se­ca do 5-og u me­se­cu za pr­o­te­kli me­sec. Pr­va ot­pla­ta - ra­ta do­spe­va _________ go­di­ne. Član 5 Ko­ri­snik kre­di­ta je du­žan da pla­ća Da­va­o­cu kre­di­ta ka­ma­te na iz­nos odo­bre­nog kre­di­ta po sto­pi od _____% go­di­šnje. Ako Ko­ri­snik kre­di­ta ne upla­ti do­spe­lu ra­tu u ro­ku ko­ji je od­re­đen čla­nom 4 ovog ugo­ vo­ra, du­žan je po­red ugo­vo­re­ne ka­ma­te da pla­ti i za­te­znu ka­ma­tu po sto­pi ______% go­di­šnje. Član 6 Ako Ko­ri­snik kre­di­ta ne upla­ti tri do­spe­le uza­stop­ne ra­te Da­va­lac kre­di­ta mo­že ot­ka­za­ti ugo­vor i zah­te­va­ti pla­ća­nje po­red do­spe­lih i ne­do­spe­le ra­te. Član 7 Ko­ri­snik kre­di­ta se oba­ve­zu­je da će odo­bre­ni kre­dit ko­ri­sti­ti is­klju­či­vo za: ______. Ako Ko­ri­snik kre­di­ta pre­sta­ne ko­ri­sti­ti kre­dit za na­me­ne iz sta­va 1 ovog čla­na, Da­va­lac kre­di­ta mo­že ras­ki­nu­ti ovaj ugo­vor. Da­va­lac kre­di­ta ima pra­vo da vr­ši nad­zor nad ko­ri­šće­njem kre­di­ta za na­me­ne od­re­đe­ne ovim ugo­vo­rom. Član 8 Po­red ras­ki­da ugo­vo­ra iz raz­lo­ga na­ve­de­nih u čla­nu 7 ovog ugo­vo­ra, Da­va­lac kre­di­ta mo­že ras­ki­nu­ti ovaj ugo­vor i u sle­de­ćim slu­ča­je­vi­ma: ____________. Član 9 Ko­ri­snik kre­di­ta mo­že vra­ti­ti kre­dit pre ro­ka od­re­đe­nog za vra­ća­nje kre­di­ta, ali je o to­ me du­žan una­pred oba­ve­sti­ti Da­va­o­ca kre­di­ta. Ako Da­va­o­cu kre­di­ta zbog to­ga na­sta­ne šte­ta, Ko­ri­snik kre­di­ta je du­žan da istu na­kna­di.

102

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

U slu­ča­ju vra­ća­nja kre­di­ta pre od­re­đe­nog ro­ka, Da­va­lac kre­di­ta ne mo­že ura­ču­na­ti ka­ma­te za vre­me od da­na vra­ća­nja kre­di­ta do da­na ka­da je po ovom ugo­vo­ru kre­dit ko­nač­no tre­ba­lo vra­ti­ti. Član 10 U slu­ča­ju spo­ra po ovom ugo­vo­ru nad­le­žan je ______________ sud u ____________. Član 11 Ovaj ugo­vor je za­klju­čen u _______ isto­vet­nih pri­me­ra­ka, od ko­jih sva­ka ugo­vor­na stra­na do­bi­ja po _____ pri­mer­ka. Ugo­vor­ne stran­ke

UGO­VOR O NOV­Č A­NOM DE­PO­ZI­TU DE­FI­NI­CI­JA

Ugo­vor o nov­ča­nom de­po­zi­tu pred­sta­vlja ban­kar­ski po­sao u ko­me se de­po­nent oba­ve­zu­je da po­lo­ži kod ban­ke (uz njen pri­hvat) od­re­đe­ni iz­nos, ko­jim ban­ka mo­že da ras­po­la­že, uz oba­ve­zu po­vra­ća­ja pre­ma uslo­vi­ma iz ugo­vo­ra.

OBA­VE­ZE DE­PO­NEN­TA

1. Po­la­ga­nje (pre­da­ja) ugo­vo­re­nog nov­ča­nog iz­no­sa u ugo­vo­re­no vre­me kod de­ po­zi­ta­ra. 2. De­po­nent mo­ra ot­klo­ni­ti du­gov­ni sal­do ko­ji se po­ja­vi na ra­ču­nu de­po­zi­ta, ako je ban­ka iz­vr­ša­va­la nje­go­ve na­lo­ge i bez po­sto­ja­nja po­kri­ća na ra­ču­nu de­po­zi­ta. 3. De­po­nent je po pra­vi­lu du­žan da na­lo­ge za is­pla­tu i upla­tu sa de­po­zit­nog ra­ču­na upu­ću­je u se­di­šte ban­ke sa ko­jom je za­klju­čio ugo­vor o de­po­zi­tu

OBA­VE­ZE DE­PO­ZI­TA­RA

Ban­ka za ra­čun svog de­po­nen­ta dr­ži de­po­no­va­na sred­stva i nje­gov je du­žnik, iz če­ga pr­o­is­ti­ču sle­de­će oba­ve­ze: 1. Otva­ra­nje ra­ču­na de­po­no­va­nih sred­sta­va 2. Vr­ši is­pla­te sa ra­ču­na de­po­zi­ta po na­lo­gu de­po­nen­ta ili dru­gog ovla­šće­nog li­ca 3. Upu­ći­va­nje re­dov­nih iz­ve­šta­ja o sta­nju na ra­ču­nu 4. Pla­ća­nje ugo­vo­re­ne ili za­kon­ske ka­ma­te de­po­nen­tu za sred­stva de­po­no­va­na na ra­ču­nu

103

Predizetnički vodič kroz pravo

Pri­mer: UGO­VOR O DE­PO­NO­VA­NJU SRED­STA­VA Za­klju­čen da­na _______________ go­di­ne u _______________ iz­me­đu: 1. _______________ ban­ke a. d., iz _______________, ul._______________, br. ______, kao de­po­zi­ta­ra (da­lje: Ban­ka) i 2. Pred­u­ze­ća _____________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), kao de­po­nen­ta (da­lje: De­po­nent) Član 1 De­po­nent se oba­ve­zu­je da na ra­čun Ban­ke br. _______________ upla­ti iz­nos od _______________ di­na­ra kao (ne­na­men­ski) de­po­zit (po vi­đe­nju) (nov­ča­ni de­po­zit mo­že bi­ti po vi­đe­nju ili oro­čen, s ot­ka­znim ro­kom i bez ot­ka­znog ro­ka, sa po­seb­nom na­me­nom i bez na­me­ne). Član 2 Ban­ka se oba­ve­zu­je da za de­po­no­va­na sred­stva De­po­nen­tu pla­ća ka­ma­tu u iz­no­su ______________ me­seč­no (go­di­šnje). Član 3 Ban­ka sti­če pra­vo da ras­po­la­že de­po­no­va­nim sred­stvi­ma i du­žna je da ih vra­ti __________ (na­ve­sti uslo­ve vra­ća­nja). Član 4 Na osno­vu ovog ugo­vo­ra Ban­ka je oba­ve­zna da otvo­ri ra­čun u ko­rist i na te­ret ko­jeg će upi­si­va­ti sva po­tra­ži­va­nja i du­go­va­nja ko­ja pr­o­i­za­đu iz po­slo­va sa De­po­nen­tom ili za nje­gov ra­čun sa tre­ćim. U ra­čun po­tra­ži­va­nja, od­no­sno ugo­va­ra­nja ne upi­su­je se: _________________ (na­ve­sti po­tra­ži­va­nja i du­go­va­nja ko­ja su is­klju­če­na). Član 5 Ban­ka se oba­ve­zu­je da De­po­nen­ta oba­ve­šta­va o sva­koj pr­o­me­ni sta­nja na nje­go­vom ra­ču­nu i to ________________. Član 6 Sva­ka ugo­vor­na stra­na ima pra­vo da ot­ka­že ovaj ugo­vor sa ot­ka­znim ro­kom od __________ da­na od da­na pri­je­ma pi­sme­nog zah­te­va o ot­ka­zu. Član 7

104

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Ugo­vor­ne stra­ne su du­žne da za vre­me ot­ka­znog ro­ka utvr­de me­đu­sob­ne oba­ve­ze i pre is­te­ka ot­ka­znog ro­ka iz­mi­re svo­je oba­ve­ze ili spo­ra­zum­no utvr­de rok za nji­ho­vo iz­mi­ re­nje. Član 8 Even­tu­al­ne spo­ro­ve iz ovog ugo­vo­ra re­ši­će stvar­no nad­le­žan sud u _____________. Član 9 Ovaj ugo­vor je sa­či­njen u ____________ pri­mer­ka od ko­jih ______ za De­po­nen­ta i __________ za Ban­ku. Ugo­vor­ne stra­ne De­po­nent

Ban­ka

______________________

______________________

UGO­VOR O AKRE­DI­TI­VU DE­FI­NI­CI­JA

Akre­di­tiv je in­stru­ment pla­ća­nja ko­jim se akre­di­tiv­na ban­ka (ban­ka iz­da­va­lac) oba­ ve­zu­je da po na­lo­gu na­lo­go­dav­ca, na osno­vu do­go­vo­re­nih do­ku­me­na­ta pod­ne­se­nih u skla­du sa ugo­vo­re­nim uslo­vi­ma, oba­vi pla­ća­nje ili ovla­sti dru­gu ban­ku (ko­re­spon­dent­ na ban­ka) da oba­vi pla­ća­nje tre­ćem li­cu (ko­ri­sni­ku akre­di­ti­va) ili po nje­go­vom na­lo­gu (pre­nos akre­di­ti­va), ili da po na­lo­gu na­lo­go­dav­ca sa­ma ili uz po­moć ne­ke dru­ge ban­ke ak­cep­ti­ra ili ot­ku­pi me­ni­cu vu­če­nu od stra­ne ko­ri­sni­ka akre­di­ti­va, bez pra­va re­gre­sa, pod uslo­vom da je po­stu­plje­no u skla­du sa uslo­vi­ma otvo­re­nog akre­di­ti­va ban­ke iz­da­ va­o­ca. Kao što se iz de­fi­ni­ci­je po­sla vi­di, akre­di­tiv je slo­žen po­sao u ko­me uče­stvu­je naj­ma­ nje tri li­ca (po­ne­kad i če­ti­ri): na­lo­go­da­vac, akre­di­tiv­na ban­ka, ko­ri­snik akre­di­ti­va i, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, ko­re­spon­dent­na ban­ka. Prav­ni po­sao akre­di­ti­va se raz­vio za­jed­no sa po­ja­vom pr­o­da­je na da­lji­nu, ka­da tre­ ba­lo osi­gu­ra­ti po­seb­ne in­stu­men­te obez­be­đe­nja na­pla­te, kao i ured­ne is­po­ru­ke ako je pla­ća­nje usle­di­lo pre is­po­ru­ke.

105

Predizetnički vodič kroz pravo

UGO­VOR O BAN­K AR­SKOJ GA­R AN­CI­JI DE­FI­NI­CI­JA

Ban­kar­ska ga­ran­ci­ja je pi­sme­na is­pra­va ko­jom se ban­ka oba­ve­zu­je pre­ma pri­ma­o­cu ga­ran­ci­je da će mu za slu­čaj da mu tre­će li­ce ne is­pu­ni oba­ve­zu o do­spe­lo­sti iz­mi­ri­ti oba­ve­zu, ako bu­du is­pu­nje­ni uslo­vi na­ve­de­ni u ga­ran­ci­ji.

BIT­NI ELE­MEN­TI UGO­VO­RA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Fir­ma i se­di­šte da­va­o­ca i ko­ri­sni­ka ga­ran­ci­je Po­da­ci o osnov­nom po­slu za ko­ji se da­je ga­ran­ci­ja Nov­ča­ni iz­nos na ko­ji ga­ran­ci­ja gla­si Rok va­že­nja ban­kar­ske ga­ran­ci­je Me­sto iz­da­va­nja ban­kar­ske ga­ran­ci­je Da­tum iz­da­va­nja Pot­pis ovla­šćeng li­ca

U od­no­si­ma ko­ji na­sta­ju u ve­zi sa ban­kar­skom ga­ran­ci­jom mo­že­mo raz­li­ko­va­ti naj­ ma­nje tri uče­sni­ka: na­lo­go­dav­ca, ban­ku ga­ran­ta i ko­ri­sni­ka ga­ran­ci­je. Kon­struk­ci­ja ovog po­sla iz­gle­da ova­ko: na­lo­go­da­vac da­je na­log svo­joj ban­ci da ne­po­sred­no, ili uz po­moć ne­ke dru­ge ban­ke, iz­da u svo­je ime, a za nje­gov ra­čun, ga­ran­ci­ju tre­ćem li­cu. Pret­hod­no je na­lo­go­da­vac sa ovim tre­ćim li­cem za­klju­čio osnov­ni ugo­vor, ko­ji sa­dr­ži fi­nan­sij­sku kla­u­zu­lu o oba­ve­zi du­žni­ka da po­ve­ri­o­cu pri­ba­vi ga­ran­ci­ju od­re­đe­ne ban­ke. Iako su svi ovi od­no­si sa­mo­stal­ni, oni, ipak či­ne ce­li­nu. Pri­mer: UGO­VOR O IZ­DA­VA­NJU BAN­KAR­SKE GA­RAN­CI­JE Za­klju­čen da­na ________ go­di­ne u ________ iz­me­đu: 1. _______________ ban­ke a. d., iz _________, ul.______, br. _____ (da­lje: Ban­ka) ko­ju pred­sta­vlja­ju: 1) _____________________ 2) _____________________ s jed­ne stra­ne i

106

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

2. Pred­u­ze­ća ________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte) (da­lje: Na­lo­go­da­vac), ko­ga pred­sta­vlja­ju: 1) _____________________ 2) _____________________ s dru­ge stra­ne Član 1 Ban­ka će za ra­čun i po na­lo­gu Na­lo­go­dav­ca iz­da­ti ga­ran­ci­ju na iz­nos od __________________ (slo­vi­ma __________________________________), u ko­rist ___________________, sa ro­kom va­žno­sti do ______________________, po Ugo­vo­ ru (od­no­sno po­slu) br. ______ od ________, za ko­ji Na­lo­go­da­vac tvr­di da je pre­u­zeo, od­no­sno da će pred­u­ze­ti sve što je po­treb­no po po­sto­je­ćim pr­o­pi­si­ma za iz­vr­še­nje tog po­sla, ko­ji je pred­met ga­ran­ci­je, i za ko­ji je do­bio sva po­treb­na odo­bre­nja od nad­le­žnih orga­na. Ga­ran­ci­ja će bi­ti iz­da­ta na osno­vu i pre­ma od­lu­ci Kre­dit­nog od­bo­ra ___________, a pre­ma tek­stu da­tom u pri­lo­gu ovog ugo­vo­ra ko­ji je kao pra­vo­va­ljan pot­pi­san od stra­ne ovla­šće­nih li­ca Na­lo­go­dav­ca i či­ni sa­stav­ni deo ovog ugo­vo­ra. Član 2 Na­lo­go­da­vac je du­žan da ured­no iz­vr­ši sve ugo­vor­ne oba­ve­ze ko­je či­ne pred­met ga­ran­ ci­je za ko­ju se za­klju­ču­je ovaj ugo­vor. Član 3 Ako Na­lo­go­da­vac ne iz­vr­ši ili ne­u­red­no iz­vr­ši oba­ve­ze na­ve­de­ne u čla­nu 2 ovog ugo­vo­ ra, pa zbog to­ga Ban­ka bu­de pri­mo­ra­na da pla­ti po ga­ran­ci­ji, Na­lo­go­da­vac i Ban­ka su sa­gla­sni da se is­pla­će­ni iz­nos da­nom is­pla­te pre­tvo­ri u kre­dit. Član 4 Kre­dit iz pret­hod­nog čla­na do­spe­će istog da­na ka­da Ban­ka iz­vr­ši is­pla­tu po ga­ran­ci­ji. Član 5 Na­lo­go­da­vac je oba­ve­zan da na iz­nos kre­di­ta ko­ji bi se odo­brio za is­pla­tu po ga­ran­ci­ji na te­me­lju ovog ugo­vo­ra, a za vre­me od do­spe­ća pa do na­pla­te, pla­ti Ban­ci re­dov­nu kao i ka­zne­nu ka­ma­tu po sto­pa­ma pre­ma od­lu­ci Ban­ke o ka­mat­nim sto­pa­ma ko­ja će bi­ti na sna­zi u mo­men­tu odo­bra­va­nja kre­di­ta. Ka­ma­ta se ob­ra­ču­na­va i pla­ća ka­len­dar­ski po­lu­go­di­šnje una­zad. Član 6 Na­lo­go­da­vac je oba­ve­zan da u mo­men­tu za­klju­če­nja ugo­vo­ra o ga­ran­ci­ji pre­zen­ti­ra Ban­ ci ________ ko­ma­da svo­jih i ______ ko­ma­da va­žni­jih uče­sni­ka u po­slu, pra­vo­va­lja­nih me­ni­ca, ko­je bi Ban­ka ko­ri­sti­la za slu­čaj ne­iz­vr­še­nja oba­ve­za po ovom ugo­vo­ru.

107

Predizetnički vodič kroz pravo

Član 7 Na­lo­go­da­vac je oba­ve­zan da pri­li­kom za­klju­če­nja ovog ugo­vo­ra pod­ne­se Ban­ci po­seb­no ovla­šće­nje ko­jim joj da­je pra­vo da mo­že blo­ki­ra­ti sva nje­go­va na­men­ska pra­va na de­vi­ze kod Ban­ke, Na­rod­ne ban­ke i dru­gih ovla­šće­nih ba­na­ka u ze­mlji, kao i na­men­ska de­vi­zna sred­stva ko­ji­ma slo­bod­no ras­po­la­že kod Ban­ke i kod dru­gih ba­na­ka, a ra­di pla­ća­nja po ga­ran­ci­ji ko­ja či­ni pred­met ovog ugo­vo­ra. Član 8 U slu­ča­ju da usled ova­kvog na­či­na na­pla­te pr­o­is­tek­ne ma ka­kva šte­ta i tr­o­ško­vi za Ban­ku, Na­lo­go­da­vac se oba­ve­zu­je da iste na­dok­na­di Ban­ci. Na­lo­go­da­vac se oba­ve­zu­je da sno­si šte­tu ko­ja mo­že pr­o­i­za­ći iz ri­zi­ka pr­o­me­ne kur­sa de­vi­za iz po­slo­va­nja za ra­čun Na­lo­go­dav­ca. Član 9 Na­lo­go­da­vac neo­po­zi­vo i bez­u­slov­no ce­di­ra Ban­ci sva svo­ja po­tra­ži­va­nja od ino-part­ ne­ra po Ugo­vo­ru br. ______ od _____ kao i even­tu­al­nih do­da­ta­ka tom ugo­vo­ru ko­je će Na­lo­go­da­vac na­knad­no za­klju­či­ti sa ino-part­ne­rom. Na­lo­go­da­vac ta­ko­đe neo­po­zi­vo i bez­u­slov­no ce­di­ra Ban­ci sva svo­ja po­tra­ži­va­nja ko­ja mu za­jed­ni­ca bu­de pri­zna­la kao pre­mi­ju, od­no­sno po­re­ske olak­ši­ce u ve­zi s iz­vr­še­nim iz­vo­zom, od­no­sno ostva­re­nim de­vi­znim pri­li­vom za ovaj po­sao. Na­lo­go­da­vac se oba­ve­zu­je da na zah­tev Ban­ke pot­pi­še i po­seb­nu „is­pra­vu o ce­si­ji“ u svr­hu osi­gu­ra­nja na­pla­te ce­di­ra­nog po­tra­ži­va­nja. Pra­vo iz st. 1, 2 i 3 ovog čla­na, Ban­ka mo­že ko­ri­sti­ti po svom na­ho­đe­nju, ali ne mo­že ce­di­ra­no po­tra­ži­va­nje re­a­li­zo­va­ti u svo­ju ko­rist u ve­ćem iz­no­su ne­go što će iz­no­si­ti dug Na­lo­go­dav­cu pre­ma Ban­ci na te­me­lju ovog ugo­vo­ra. Član 10 Na­lo­go­da­vac je du­žan da ban­ci pla­ća pr­o­vi­zi­ju ka­ko za iz­da­va­nje ga­ran­ci­je, ta­ko i za sva pla­ća­nja ko­ja se vr­še pre­ma ino­stran­stvu, a pre­ma utvr­đe­noj na­kna­di za uslu­ge po po­slo­vi­ma ko­je vr­ši Ban­ka. Član 11 Pra­va i oba­ve­ze pre­ci­zi­ra­ne ovim ugo­vo­rom mo­gu se me­nja­ti sa­mo obo­stra­nim pri­stan­ kom ugo­vor­nih stra­na. Član 12 Ugo­vor­ne stra­ne su spo­ra­zum­ne da even­tu­al­ne spo­ro­ve po ovom ugo­vo­ru re­ša­va sud u ____________________.

108

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

Član 13 Ovaj ugo­vor sa­sta­vljen je u tri pri­mer­ka, od ko­jih su dva za Ban­ku, a je­dan za Na­lo­go­ dav­ca. Ugo­vor­ne stra­ne Na­lo­go­da­vac

Ban­ka

______________________

______________________

CE­SI­JA Ce­si­ja je ustu­pa­nje po­tra­ži­va­nja ugo­vo­rom. Ovim ugo­vo­rom ustu­pi­lac, svo­je po­tra­ ži­va­nje ko­je ima pre­ma du­žni­ku, pre­no­si na pri­jem­ni­ka. U ovom ugo­vo­ru du­žnik ne uče­stvu­je, ni­ti je po­treb­na nje­go­va sa­gla­snost. Do­volj­no je da on bu­de oba­ve­šten. Ce­si­ja je je bez dej­stva je­di­no ako je po­tra­ži­va­nje ne­pre­no­si­vo (ve­za­no za lič­nost, ili po­ti­če iz za­bra­nje­nih ugo­vo­ra). Pred­met ce­si­je je po­tra­ži­va­nje ko­je se pre­no­si. Sa po­tra­ži­va­njem na pri­jem­ni­ka pre­ la­ze i spo­red­na pra­va po­put hi­po­te­ke, za­lo­ge, ka­ma­te, itd. Da­kle, kod ce­si­je, jed­no­stav­no do­la­zi do za­me­ne li­ca na me­stu po­ve­ri­o­ca: ume­sto ustu­pi­o­ca, to po­sta­je pri­jem­nik. Vi­še­stru­ka ce­si­ja po­sto­ji ka­da se isto po­tra­ži­va­nje ustu­pi ve­ćem br­o­ju li­ca. U tom slu­ča­ju pri­jem­nik po­sta­je onaj o ko­me je ustu­pi­lac pr­vo oba­ve­stio du­žni­ka, od­no­sno onaj ko­ji se pr­vi ja­vio du­žni­ku za na­pla­tu du­ga. Pri­mer: UGO­VOR O CE­SI­JI Pred­u­ze­će ................................................ iz Kra­gu­jev­ca i pred­u­ze­će ..................................... ....... iz Be­og­ ra­da za­klju­či­li su da­na 20. VI 1996. go­di­ne ovaj UGO­VOR O CE­SI­JI ra­di is­pla­te I Pred­u­ze­će ................................................ iz Kra­gu­jev­ca ustu­pa Pred­u­ze­ću ............................ ..................... iz Be­o­gra­da svo­je tra­žbi­ne pre­ma Pred­uz­ e­ću ................................................ iz No­vog Sa­da u iz­no­su od 11.840.79 di­na­ra (slo­vi­ma: je­da­na­est hi­lja­da osam­sto­če­tr­de­set di­na­ra se­dam­de­set de­vet pa­ra) po ra­ču­nu br. 1735 od 5. XII 1995. go­di­ne.

109

Predizetnički vodič kroz pravo

II Po­tra­ži­va­nja iz tač. I ovog ugo­vo­ra Pred­u­ze­će...................................................................... iz Kra­gu­jev­ca ustu­pa Pred­u­ze­ću........................................................ iz Be­o­gra­da, ra­di is­pla­te du­ga po ugo­vo­ru sklo­plje­nom da­na 17. X 1995. go­di­ne br­oj 531. III Pred­u­ze­će ................................................................ iz Be­o­gra­da uko­li­ko iz bi­lo ko­jih raz­lo­ ga, a bez svo­je kri­vi­ce, ne bi na­pla­ti­lo od du­žni­ko­vog du­žni­ka Pred­u­ze­ća ........................ ........ iz No­vog Sa­da dug, ima pra­vo tra­ži­ti od glav­nog du­žni­ka Pred­u­ze­ća ...................... ......................... iz Kra­gu­jev­ca is­pla­tu du­ga iz tač. I ovog ugo­vo­ra, uve­ća­nom za tr­oš­ ko­ve ko­je bi imao u ostva­ri­va­nju ovih po­tra­ži­va­nja. IV Pred­u­ze­će................................................................. iz Kra­gu­jev­ca oba­ve­zu­je se da će u ro­ku od tri da­na oba­ve­sti­ti Pred­u­ze­će......................................................... u No­vom Sa­du o pre­no­ su svo­jih tra­žbi­na i tač. I ovog ugo­vo­ra na Pred­uz­ e­će............................................................... iz Be­o­gra­da. V Za sve spo­ro­ve ko­ji bi pr­o­iz­ a­šli iz ovog ugo­vo­ra, ugo­vor­ne stran­ke će na­sto­ja­ti da ih re­še spo­ra­zum­no. Uko­li­ko do ovog spo­ra­zu­ma ne do­đe, spor će re­ša­va­ti nad­le­žan pri­vred­ni sud. VI Pred­u­ze­će.................................................................iz Kra­gu­jev­ca oba­ve­zu­je se da ovim ugo­vo­rom o ce­si­ji ra­di is­pla­te ne ošte­ću­je osta­le ve­rov­ni­ke. VII Ovaj ugo­vor je sa­sta­vljen u če­ti­ri isto­vet­na ori­gi­nal­na pri­mer­ka, od ko­jih se po dva na­ la­ze kod sva­ke od ugo­vor­nih stra­na­ka. Di­rek­tor Pred­u­ze­ća ................................................................. Kra­gu­je­vac. Mar­ko Mar­ko­vić, Di­rek­tor Pred­u­ze­ća ................................................................ Be­o­grad. Pe­tar Pe­tro­vić,

110

NAJ­VA­ŽNI­JI TI­PO­VI UGO­VO­RA U TR­GO­VI­NI

ASIG­NA­CI­JA Asig­na­ci­ja ili upu­ći­va­nje po­sto­ji kad jed­no li­ce, upu­ti­lac ovla­šću­je dru­go li­ce, upu­će­ ni­ka da za nje­gov ra­čun iz­vr­ši od­re­đe­nu či­nid­bu tre­ćem li­cu, pri­ma­o­cu uslu­ga, a ovo­ga ovla­šču­je da to iz­vr­še­nje pri­mi u svo­je ime. Ovaj od­nos mo­že bi­ti sme­šten u raz­li­či­te prav­ne po­slo­ve i ima vr­lo ši­ro­ku pri­me­nu. Na­ro­či­to se pri­me­nju­je u plat­nom pr­o­me­tu, jer je po­god­no sred­stvo da se nov­ča­ne oba­ ve­ze iz­vr­ša­va­ju bez efek­tiv­nog nov­ca, a pu­tem ži­ral­nog nov­ca. Pri­mer: UGO­VOR O ASIG­NA­CI­JI Za­klju­čen da­na ______________ go­di­ne u _____________ iz­me­đu: 1. ____________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa ________________ (da­lje: Prav­no li­ce „A“) i 2. ____________________ (fir­ma - na­ziv i se­di­šte), ko­ju za­stu­pa ________________ (da­lje: Prav­no li­ce „B“) Član 1 Prav­no li­ce „A“, uz pret­hod­nu sa­gla­snost Prav­nog li­ca „V“, upu­ću­je Prav­no li­ce „B“ da za nje­gov ra­čun iz­vr­ši upla­tu Prav­nom li­cu „V“ u iz­no­su od 1.000 di­na­ra. Član 2 Prav­no li­ce „B“ je u oba­ve­zi pre­ma Prav­nom li­cu „A“ da iz­mi­ri dug u iz­no­su od 1.000 di­na­ra ko­ji po­ti­če iz ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra br. 12/03 od 31.1.2003. go­di­ne. Isto­vre­ me­no, Prav­no li­ce „A“ je u oba­ve­zi da iz­mi­ri oba­ve­zu u istom iz­no­su pre­ma Prav­nom li­cu „V“. Član 3 Pri­hva­ta­njem upu­ta od Prav­nog li­ca „A“, Prav­no li­ce „B“ je u oba­ve­zi da iz­vr­ši upla­tu Prav­nom li­cu „V“ u iz­no­su od 1.000 di­na­ra i ti­me iz­mi­ri svoj dug pre­ma Prav­nom li­cu „A“. Član 4 Pri­hva­ta­njem upu­ta od Prav­nog li­ca „B“, Prav­no li­ce „V“ i Prav­no li­ce „B“ za­sni­va­ju du­žnič­ki od­nos, a isto­vre­me­no ga­si se oba­ve­za Prav­nog li­ca „A“ pre­ma Prav­nom li­cu „V“. Član 5 Prav­no li­ce „V“ pri­hva­ta uput od Prav­nog li­ca „B“ da za ra­čun Prav­nog li­ca „A“ iz­vr­ ši upla­tu od 1.000 di­na­ra, u ro­ku od osam da­na od da­na pot­pi­si­va­nja ovog ugo­vo­ra. Ugo­vor­ne stra­ne

111

Predizetnički vodič kroz pravo

BE­LE­ŠKA O AUTO­RU

Sr­đan Mla­de­no­vić je ro­đen 1978. go­di­ne u Spli­tu, Hr­vat­ska. Za­vr­šio je Prav­ni fa­ kul­tet u Be­o­gra­du 2003. go­di­ne. Od ta­da ra­di na pro­jek­ti­ma obra­zo­va­nja i po­mo­ći pri sa­mo­za­po­šlja­va­nju u or­ga­ni­za­ci­ji EUREC­NA-e, AC­DI-VO­CA-e i Re­gi­o­nal­ne agen­ci­je za eko­nom­ski raz­voj Šu­ma­di­je i Po­mo­ra­vlja. Tre­nut­no je Ko­or­di­na­tor Pro­jek­ta Uče­nič­kog pred­u­zet­ni­štva, ko­ji se u Sr­bi­ji spro­vo­di pod po­kro­vi­telj­stvom Vla­de Kra­lje­vi­ne Nor­ve­ ške i u or­ga­ni­za­ci­ji ne­pro­fit­ne fon­da­ci­je Bu­si­ness In­no­va­tion Pro­grams. Od 2007. go­di­ne sa­ra­đu­je sa BSC Kra­gu­je­vac u pro­gra­mu obu­ke mla­dih pred­u­zet­ni­ ka, i to kao pre­da­vač u okvi­ru obla­sti prav­nih aspe­ka­ta za­po­či­nja­nja bi­zni­sa. Ovo iz­da­nje je deo na­po­ra da se po­ten­ci­jal­nim pred­u­zet­ni­ci­ma pri­bli­ži prav­na re­gu­la­ti­va zna­čaj­na za po­če­tak po­slo­va­nja na jed­no­sta­van i ra­zu­mljiv na­čin.

112

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.