Bussiness Start-up centre Kragujevac
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeć a M.Sc. Maja Pešić-Rak anović
Kragujevac, 2008. godine 1
Izdavač: Bussiness Start-up centre Kragujevac Za izdavača: Nebojša Simić Urednik: Nebojša Simić Likovno rešenje naslovne strane: Agencija KRUG, Kragujevac Tehnička obrada: Agencija KRUG, Kragujevac Štamparija: Papir Print, Kragujevac Tiraž: 500 kom
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 005.6 ПЕШИЋ-Ракановић, Маја Sistemi upravljanja kvalitetom : za mala i srednja preduzeća / Maja Pešić-Rakanović. - Kragujevac : Bussiness Start-up centre, 2008 (Kragujevac : Papir print). - 80 str. : ilustr. ; 24 cm Autorkina slika. - Tiraž 500. - O autoru str. 80. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 79. ISBN 978-86-87567-02-3 a) Управљање квалитетом COBISS.SR-ID 150600204
Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan u bilo kom obliku bez prethodne dozvole autora.
2
U čuvenoj dečijoj knjizi za odrasle, Lewisa Carrola, Alisa pita Mačku kuda vodi neki put. To zavisi od toga gde želiš da stigneš, mudro odgovara Mačka. Ukoliko znaš ku da ideš, ima smisla izabrati puteve koji će tamo da te dovedu. Ako ne znaš, svaki put je podjednako dobar.
3
4
SADRŽAJ
1 Osnovna znanja o kvalitetu...........................................................................9 2 zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom.................................................................................................................21 3 definicije i pojmovi vezani za sisteme upravljanja.......................33 4 struktura serije standarda ISO 9000:2000...............................................35 5 struktura serije standarda ISO 14000.......................................................57 6 sistemi upravljanja bezbednošću hrane..............................................61 7 POTENCIJALNE OPASNOSTI – KULTURA ORGANIZACIJE............................71 literatura........................................................................................................................79
5
6
„Kada ljudi imaju zajedničku viziju, oni su povezani zajedničkom težnjom“ Piter Sengi
Vizija uspostavlja uzvišen cilj. Uzvišenost cilja stvara nove načine razmišljanja i delovanja. Zajednička vizija omogućava postojanje kormila kojim bi se proces učenja održao na kursu kada se pojave stresovi. Učenje može biti teško, čak i bolno. Uz pomoć zajedničke vizije, lakše je izložiti načine mišljenja, odustati od ukorenjenih gledišta i prepoznati lične i organizacione nedostatke. Sve te muke izgledaju trivijalno u poređe nju sa onim što treba stvoriti. Zajednička vizija pojačava preuzimanje rizika i eksperimentisanje. Godinama se svetski stručnjaci trude da ubede menadžere kako će se naći u velikoj nevolji ukoliko ne održe dugoročni fokus. Zaposleni u organizacijama se ne smeju fokusirati na duže vreme zato što moraju, već zato što to žele, jer samo organizacije sa dugoročnim sagledavanjem odnosa među ljudima, imaju zapravo dugoročnu viziju. Japanci, na primer, veruju da je građenje velike kompanije poput uzgajanja drveta i da je za to potrebno 25 do 50 godina. Ako uporedimo sa ličnim životom svakog pojedinca, roditelji male dece pokušavaju da postave temelj vrednosti i ponašanja koji će služiti odrasloj osobi posle 20 godina. Zajedničke vizije izranjaju iz ličnih vizija. Namere kompanija u pravcu izgradnje zajedničkih vizija neprestano podstiču članove da razvijaju sopstvene lične vizije. Uko liko ljudi nemaju sopstvenu viziju, mogu samo da se „pretplate“ na viziju nekog drugog. Rezultat je slaganje, ali nikada predanost. S druge strane, ljudi sa jakim osećajem lične usmerenosti, mogu se spojiti kako bi kreirali moćno sadejstvo u pravcu onoga što ja (ili mi) istinski želimo. Lično ovladavanje je temelj za razvijanje zajedničkih vizija. Ovo se ne odnosi samo na ličnu viziju, već i na predanost istini i kreativnoj tenziji, koji predstavljaju pečate ličnog ovladavanja. Zajednička vizija može stvoriti nivoe kreativne tenzije koji umnogome prevazilaze „nivoe udobnosti“ pojedinaca. Oni koji će najviše doprinositi u pravcu realizovanja vizije biće oni koji budu mogli da „održe“ ovu kreativnu tenziju: koji će jasno ostati na pozicijama vizije i nastaviti da pretražuju po trenutnoj stvarnosti. Oni će biti ti koji će duboko verovati u svoju sposobnost da stvore sopstvenu budućnost. Bez istinskog osećaja za zajedničku viziju i vrednosti, nemoguće je motivisati ljude van granica njihovog interesa. Sistem upravljanja kvalitetom je način na koji kompanija upravlja i vodi one poslovne aktivnosti koje su povezane sa kvalitetom. U širem smislu, sastoji se od organizacione strukture i planiranja, procesa, sredstava i dokumentacije koja se koristi da postignu ciljevi kvaliteta, poboljša proizvod/usluga i da se zadovolje i prevaziđu zahtevima ku paca/klijenata. Sistem upravljanja kvalitetom nije samo za velike kompanije. Pošto se sistem upra vljanja kvalitetom odnosi na to kako upravljati poslom, može se primeniti na kompa nije svih veličina i svih delatnosti, kao što je proizvodnja, marketing, usluga, prodaja i finansijsko poslovanje.
7
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Standardi sistema upravljanja kvalitetom ne treba mešati sa standardima vezanim za proizvod. Većina organizacija za koje su sistemi kvaliteta novina i posebno ISO 9000 serija standarda, meša kvalitet proizvoda ili usluge sa konceptom sistema upravljanja kvalitetom. Sistem upravljanja kvalitetom se ne odlikuje preteranom birokratijom ili papirolo gijom ili nedostatkom fleksibilnosti. Zapamtite svaki posao već ima strukturu sistema i ona treba da predstavlja temelj na kome će graditi sistem upravljanja kvalitetom. Možda ćete otkriti da već odgovarate na mnoge zahteve koje traže standardi, ali niste naveli na koji način.
8
1 Osnovna znanja o kvalitetu
1 Osnovna znanja o kvalitetu 1.1 Pojam i dimenzije kvaliteta Pojam KVALITET je poprimio veoma značajno mesto u svakodnevnom govoru ili preciznije rečeno u životu. Govorimo o kvalitetu kad god kupujemo neki proizvod: kvalitet štofa za odelo, kvalitet hleba, kvalitet automobila, kvalitet nameštaja... Ali i kada se odlučujemo za nabavku neke usluge: oni zidari rade kvalitetno, kvalitet smeštaja u tom hotelu je vrlo visok, kvalitet bolničkih usluga, u onom restoranu ćete biti kvalitetno usluženi, kvalitet nastave u školi je na visokom nivou... Tako smo, malo po malo, došli do sintagme KVALITET ŽIVOTA. Ovako široka upotreba reči KVALITET zaslužuje i detaljnije objašnjenje. Ono je prikazano na slici 1.
KVALITET Dimenzije
Kvalitet POTENCIJALA
Kvalitet PROIZVODA
Veličina
Uticajni faktori
Imidž
Karakteristike
Reference
proizvoda ili
Kvalifikacija
usluge
Know-how
Sistemsko razmatranje
...kako stvoriti poverenje kupca?
Kvalitet PROCESA Mogućnosti procesa Komunikacija Informacije Vrednosti Kultura
...koje rezultate očekuju kupci?
...šta kupci očekuju na osnovu performansi firme?
Slika 1: Dimenzije kvaliteta U kontekstu privređivanja, pod pojmom KVALITET, inicijalno se podrazumevao kvalitet proizvoda odnosno kvalitet usluga. Faktori koji utiču na percepciju ove di menzije kvaliteta od strane kupca su karakteristike proizvoda/usluge. Drugim rečima pogodnost za upotrebu ili rezultati/efekti koje kupac očekuje od proizvoda/usluge će odrediti ovu dimenziju kvaliteta. Kupac će na tržištu birati proizvod prema njegovim karakteristikama, odnosno mogućnostima da zadovolji svoje potrebe.
9
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Razvoj nivoa proizvodnje/pružanja usluga neminovno je praćen razvojem shvatanja pojma KVALITET. Kupac počinje prilikom izbora proizvoda da razmišlja i o moguć nostima procesa kod isporučioca. Dobro definisan proces isporučioca, koji se sprovodi pod kontrolisanim uslovima, efektivan i efikasan je garant da do kupca dođu samo dobri proizvodi, koje će on dalje koristiti bez problema u svojim procesima. Tako se razvila i druga dimenzija KVALITETA – kvalitet procesa, na čiju percepciju od strane kupca, pored mogućnosti procesa utiču još i komunikacija sa isporučiocem, informacije koje prate proizvod/uslugu, vrednosti i kultura organizacije isporučioca. U današnjim uslovima, svest kupca je na jako visokom nivou i dovela je do razvoja i treće dimenzije KVALITETA – kvaliteta potencijala. Kupcima su u okruženju u ko me vlada jaka (lojalna i nelojalna) konkurencija neophodni pouzdani partneri, koji će biti sposobni da prate rast i razvoj njihovih potreba i zahteva. Poverenje kupca se stiče izgradnjom imidža, referencama, veličinom organizacije, kompetencijom - kvalifikaci jom zaposlenih. U skladu sa ovakvim razvojem dimenzija kvaliteta, razvijala se i defin icija pojma kvalitet koju je dao standard ISO 9000. U verziji iz 1994, u standardu ISO 8402 – rečnik pojmova, kvalitet je definisan kao: „Skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili usluge, koje se odnose na njiho vu mogućnost da zadovolje utvrđene ili izražene potrebe“ U novoj verziji iz 2000-te, pojam kvaliteta ograničen prethodnom definicijom na kvalitet proizvoda je proširen da obuhvati i ostale dve dimenzije: „Kvalitet je nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve“ Životna definicija kvaliteta mogla bi da se jednostavno izrazi sledećom rečenicom: KVALITET je zadovoljstvo kupca – dati kupcima: ŠTA žele, SVAKI PUT kad požele NA VREME i po CENI koju su spremni da plate.
1.2 Razvoj i principi upravljanja kvalitetom Upravljanje kvalitetom predstavlja skup koordinisanih aktivnosti usmerenih na vođenje organizacije sa aspekta ostvarivanja politike i ciljeva kvaliteta. Ono obuhvata planiranje kvaliteta, kontrolu kvaliteta, obezbeđenje kvaliteta i poboljšanje kvaliteta. Si stem upravljanja kvalitetom čine organizaciona struktura, ljudski i materijalni resursi, procesi i postupci. Kao prvi sistematski pristup upravljanju kvalitetom, zabeležena je 1924. odluka teh ničke uprave „Belovih telefonskih laboratorija“ da osnuju posebno odeljenje čiji će cilj
10
1 Osnovna znanja o kvalitetu
Promene koncepata i pristupa
Povećanje raznovrsnosti proizvoda sa zasićenjem tržišta. Skraćivanje životnog ciklusa proizvoda.
biti smanjenje grešaka u proizvodnji – neusaglašenih proizvoda i reklamacija kupaca. Iz ovog odeljenja i ove ideje iznikle su i danas primenjivane metodologije upravljanja kvalitetom (uzorkovanje – Dodge i Roming, kontrolne karte za upravljanje procesom – Swehart). Upravljanje kvalitetom doživljava intenzivan razvoj nakon drugog svetskog rata. U tom trenutku, primat u razvoju upravljanja kvalitetom preuz ima Japan vođen američkim ekspertima na čelu sa Edward Demingom. Sažet prikaz daljeg toka razvoja upravljanja kvalitetom dat je na slici 2. Period do sredine sedamdesetih karakteriše nedostatak robe na tržištu. Rezultat to ga je orijentacija na zadovoljenje potrebnih količina. Kvalitet je u drugom planu. Kupac se tretira kao „nužno zlo“ na kraju procesa. Proizvođači diktiraju šta je to kvalitet za kupca. U ovoj fazi najvažniji vid aktivnosti u okviru upravljanja kvalitetom je kontrola proizvoda. Ona dovodi do velikog broja kontrolora koji predstavljaju trošak za proiz vođača a istovremeno nisu garancija da će do kupca doći samo dobar proizvod. Pored toga odvajanje loših proizvoda je u suštini „prebrojavanje mrtvih“. Kontrola proizvoda nema preventivnu komponentu u odnosu na proces. Trošak izrade lošeg proizvoda je napravljen i ne postoji magični štapić kojim bi on bio otklonjen.
Pr o
me
ne
s dno vr e
ti i
pa stu pr i
sa
pov
Tržište kupaca
Tržište isporučilaca Proizvodnja & kvantitet
eć
em anj
ak ča j z na
a itet val
Tržište usluga
Konkurencija isporučilaca Statistički postupci
Ravnoteža ponude i potražnje
Sistemska organizacija proizvodnih procesa
Prvi zahtevi za kvalitet (AQL)
Certifikovanje QA sistema
Orijentacija na kupca Kvalitet proizvoda + Kvalitet usluga podrške i informacije Certifikacija QMS. TQM pristup
Tržište orijentisano na mrežno povezivanje, informacije i ekologiju Partnerstvo kupaca i isporučilaca. Zajedničko rešavanje problema. Porast značaja kvaliteta usluge ekologije bezbednosti informacija TQM
ISO 9000 Osiguranje kvaliteta Kontrola kvaliteta 1960
1970
1980
1990
2000
Slika 2 - Razvoj upravljanja kvalitetom U trenutku izjednačavanja ponude i potražnje, kupac dolazi u priliku da bira robu odnosno proizvođača. Prvi put kupac postavlja određene zahteve proizvođaču. Zahtevi su definisani u vidu statističkih pokazatelja kvaliteta isporuka AQL – Acceptable Qua lity Level (prihvatljivi nivo kvaliteta). Time se ulazi u fazu obezbeđenja kvaliteta čiji je fokus na obezbeđenju poverenja da su ispunjeni zahtevi za kvalitet. Oštra konkurencija na tržištu dovodi do toga da veliki kupci vrlo precizno defin išu svoje zahteve u pogledu organizovanja procesa kod isporučioca. Interni standardi velikih kupaca („Velika trojka“ američkih proizvođača automobila: GM, Chrysler i Ford imaju
11
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
svoje standarde koje njihovi isporučioci moraju da zadovolje) prerastaju u nacionalne, a 1987 u međunarodni standard ISO 9001 Standard za sisteme upravljanja kvalitetom. Fokus ovog standarda je na sistematskom pristupu organizovanju svih procesa koji do prinose stvaranju dodatne vrednosti: ne samo proizvodnja, već i prodaja, razvoj, nabavka, laboratorija, održavanje...Kupci zahtevaju proveru funkcionisanja procesa i celog sistema kod proizvođača. Korak po korak, od provere funkcionisanja sistema upravljanja kvali tetom proizvođača od strane kupca, dolazi se do nezavisnog ocenjivanja – sertifikacije sistema upravljanja kvalitetom od ovlašćenih institucija – sertifikacionih tela. Od sredine devedesetih, usluge koje su godinama dobijale na značaju, postaju primar ne u privređivanju. Neproizvodne delatnosti čine više od 50% ukupne svetske privrede. Čak i svaka proizvodna delatnost je praćena uslugama. Kupci u percipiranju kvaliteta proizvoda važno mesto pridaju mogućnostima za servisiranje proizvoda, podršci veza noj za obuku za korišćenje, načinu transporta, ugradnji... Osiguranje kvaliteta prerasta u upravljanje kvalitetom, kojim se obuhvataju svi procesi u organizaciji – koncept TQM (totalnog upravljanja kvalitetom). Fazu u kojoj se trenutno nalazimo odlikuje tržište na kome su kupci i isporučioci jako vezani partnerskim odnosima. Sistem upravljanja kvalitetom se dopunjava drugim sistemima upravljanja (zaštita životne sredine, bezbednost i zaštita na radu, sigurnost podataka i informacija...) i prerasta u integrisani sistem upravljanja, koji je instrument za ukupno poslovanje organizacije (slika 3). Zdravlje i bezbednost na radu
OHSAS 18000 Zdravstvena ispravnost hrane
ISO 22000
ISO 14000
HACCP
Životna sredina
ISO 9000
Kvalitet
Slika 3 - Integrisani sistem upravljanja Današnji pristup upravljanju kvalitetom baziran je na 8 osnovnih principa: 1. Usmerenost na kupca: organizacija živi od kupaca; da bi bila uspešna, ona mora da utvrdi potrebe, zahteve i očekivanja kupaca, da ih realizuje na efikasan način i utvrdi koliko su zadovoljni isporučenim proizvodom/pruženom uslugom. 2. Liderstvo: najviše rukovodstvo organizacije mora da definiše pravce daljeg raz voja organizacije, postavi viziju, misiju, politiku i ciljeve kvaliteta i obezbedi okru ženje u kome će svi zaposleni da rade na njihovoj realizaciji.
12
1 Osnovna znanja o kvalitetu
3. Uključivanje zaposlenih: ljudski resursi predstavljaju glavnu snagu organizaci je za dostizanje postavljenih ciljeva; potrebno je zaposlene na svim nivoima na adekvatan način uključiti u aktivnosti upravljanja kvalitetom i omogućiti im da svoje potencijale iskoriste za realizaciju ciljeva organizacije. 4. Procesni pristup: procesni pristup upravljanju kvalitetom se pokazao kao naje fektivniji i najefi kasniji; treba utvrditi sve procese u organizaciji, njihove interak cije, defin isati ih i upravljati njima. 5. Sistematski pristup: svakoj aktivnosti treba pristupiti na sistematski način: plani rati je, realizovati, proveriti rezultate i preduzeti po potrebi korektivne aktivnosti (dosledna primena Demingovog kruga Planiraj – Uradi – Proveri – Koriguj). 6. Neprekidno poboljšanje: da bi opstala na tržištu, organizacija mora stalno da osluškuje „glas kupca“ (njegove potrebe, zahteve, očekivanja i zadovoljstvo is poručenim proizvodima/pruženim uslugama), ali i „glas konkurencije“, kako bi znala u kom pravcu da se dalje razvija (gde su joj prednosti, a gde slabe strane, šta ojačavati, a šta poboljšavati); svaka aktivnost može da se uradi sa manje grešaka i uz manju potrošnju resursa. 7. Donošenje odluka na osnovu činjenica: pogrešna odluka može odvesti firmu u stečaj; velika odgovornost je na osobama koje donose odluke; za ispravnu odlu ku je neophodno prikupiti podatke, obraditi ih i analizom utvrditi činjenice na osnovu kojih je moguće doneti odluku. 8. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima: za uspešan rad organizacije, neop hodno je imati isporučioce čiji proizvodi bi zadovoljavali zahteve, čije bi isporuke stizale na vreme i uvek u dovoljnim količinama i traženom asortimanu; zato je neophodno izgraditi i stalno unapređivati partnnerske odnose sa isporučiocima (zajedničko rešavanje problema i razmena iskustava iz prakse).
1.3 Organiz acija i definisanje sistema upravljanja Treba imati u vidu da je većina najuspešnijih kompanija koje su pokušale i uspele da ostvare više od neznatnih poboljšanja - postavljala sebi različito pitanje u odnosu na druge organziacije. One nisu pitale: „Kako možemo brže da radimo ono što radimo?“ ili „Kako možemo bolje da radimo ono što radimo?“ ili „Kako možemo da radimo ono što radimo uz niže troškove?“ Umesto toga, one su pitale: „Zašto uopšte radimo ono što radimo?“ I zaista, zašto? Mnogo procesa je obavljano jednostavno da bi se zadovoljili interni zahtevi organizacione strukture neke kompanije. Usmeravanje na procese znači da se pažnja pomera od gotovih rezultata (proizvodi i/ ili usluge) na onaj lanac aktivnosti koji oblikuje ove proizvode. Usmeravanje na procese
13
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
vodi dalje do postavljanja pitanja: „Kako se proizvodi rezultat?“ - koje dobija veći značaj u odnosu na pitanje: „Ko šta radi?“ - uz Harringtonovu poruku: „Viši menadžment obezbeđuje viziju i smernice, tim rešava probleme, a saradnici obez beđuju kreativnost, ali unutar bilo koje organizacije procesi su ti koji omogućuju da se stvari urade“1. Cilj menadžmenta je svakako, da stvori organizaciju koja će na duži rok postizati dobre rezultate. Schlesinger L. kaže da postoje sedam osnovnih zadataka svakog menadž menta u bilo kojoj organizaciji ukoliko se žele dugoročno postizati odlični rezultati: • „stvaranje pozitivnog radnog okruženja • definisanje strateškog smera • dodeljivanje i usmeravanje sredstava • podizanje kvaliteta upravljanja • organizovanje aktivnosti • postizanje izvrsnosti u procedurama i realizaciji • zadržavanje širokih vidika“ Da bi se ostvarila konkurentska prednost i dobri rezultati na duži vremenski period kompanija u osnivanju posebnu pažnju posvećuje operativnom menadzmentu koji predstavlja kreiranje, delovanje i unapređenje sistema koji stvaraju primarne proizvode i usluge jedne kompanije“.2 Operativni menadžment uključuje procese koji transformišu ulaze u izlaze koji imaju vrednost za kupce ili klijente što je brže, sigurne i jeftinije moguće. Operativni menadžment ili upravljanje operacijama oduvek postoji u svakom poslu koji čovek obavlja. Operacije su ono što svaki dan radimo, a da nismo uopšte svesni da ih obavljamo. Ta nesvesnost daje prostora da iste operacije poboljšamo i učinimo efikasnijim i smanjimo otpad, a pri tome ne mislim na ogromne količine papira koje svakodnevno „arhiviramo“ u kontejnere za smeće ili ako smo ekološko osvešćeni u po sebne kutije za tu namenu.
1 Olof Rentzhog – Temelji preduzeća sutrašnjice, 2000 2 Monbiot. G.: „Poisoned Arrows“ i „No Man’s Land“
14
1 Osnovna znanja o kvalitetu
Definicija procesa Poslovni proces se defin iše kao zbir aktivnosti koje zahtevaju jednu ili više vrstu ulaza i daju izlaz koji ima vrednost za kupca. Kontrola Ciljevi Postupci Kompetencije Specifikacije
Ulazi Materijali Informacije
PROCES
Izlazi Materijali Informacije
Ljudi Oprema
Resursi
Slika 4 – Definicija procesa Dakle, proces predstavlja transformaciju ulaza u izlaze koristeći pri tom raspoložive resurse, postupke, specifikacije i kompetencije jedne organizacije, a uzimajući u obzir unapred postavljene ciljeve. Pojedinačne aktivnosti u okviru svakog procesa su važne, ali nijedna sama za sebe ne znači baš ništa kupcu ako celokupni proces ne funkcioniše - tj. ako proces ne rezultira isporukom robe i/ili usluge. Definisanje procesa se odvija na osnovu prethodno definisane strategije i orijentacije ka tržištu i ispunjenju zahteva kupaca, odnosno na osnovu specifičnih potreba svake organizacije i prema tome se određuje i potreban nivo detalja specifikacije. Kod defin isanja svih aktivnosti unutar neke organizacije i njihovog predstavljanja u procesnoj formi trebalo bi voditi računa o zadovoljavanju sledećih kriterijuma: • Modularnost - granice posmatranog procesa se mogu jasno povući • Relevantnost - proces zahteva značajne resurse • Učestalost izvođenja procesa i stepen standardizacije - proces je moguće stan dardizovati i karakteriše ga velika frekvencija izvođenja. Identifikacija ključnih (core) procesa, kao i struktiriranje glavnih procesa i nivoa procesa (na primer prema zahtevima kupca na grupe proizvoda) u principu se odvija odozgo-nadole („Top-Down“). Za to je zgodno koristiti Workshop i brainstorming sesije kojima bi prisustvovalo najviše rukovodstvo. Dobro definisani procesi ispunjavaju sledeće zahteve: • Efektivni su (postižu se rezultati u pogledu realizacije postavljenih ciljeva).
15
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• Efikasnost (postavljeni zahtevi se ispunjavaju uz minimalan utrošak resursa). • Upravljivost (odgovorne osobe poznaju realno stanje i dovoljno su kompetentni da ispune postavljene ciljeve). • Spremnost na promene i visoka fleksibilnost. Nadalje, karakteristike dobro definisanih procesa bi trebalo da obuhvate: • Jasno definisane granice procesa (početne i krajnje aktivnosti). • Proces je grafički predstavljen i njegovo korišćenje je u celom sistemu lako pre poznatljivo (procesni model, pregled procesa). • Kupci i isporučioci (interni i eksterni) su poznati. • Zahtevi kupaca su poznati, razjašnjeni i dokumentovani. • Zahtevi koji će se postaviti isporučiocima su razjašnjeni i dokumentovani. • Ciljevi procesa su definisani, usaglašeni i jasno preneti svim interesnim partne rima. • Merne veličine i pravila za izvođenje postupka merenja su jasno definisani i po držani pismenim uputstvima. • Definisano je preispitivanje stvarnih i željenih rezultata u određenim vremen skim intervalima. • Utvrđene su konkretne odgovornosti za svaki proces. • Poznato je okruženje procesa. Znanja, uređaji, metode, uputstva i procedure su uvek na raspolaganju. Definisana su interna pravila igre (dozvoljeni budžet, rok realizacije, zahtevani nivo performansi).
Kategoriz acija procesa Cilj kategorizacije procesa je stvaranje transparentnosti i osnovnih tačaka za prikaz, opis i razumljivost izabrane strukture procesa. Ova transparentnost se može ostvariti samo uz insistiranje na rigoroznoj doku mentaciji, standardizaciji, informisanju/obuci. To je i osnovni preduslov za ostvarenje stalnih poboljšanja. Za kategorizaciju procesa postoje mnoge mogućnosti koje se često i kombinovano primenjuju. Za razliku od funkcionalne podele procesni model obuhvata celu organizaciju. • Upravljački procesi (uključujući procese za upravljanje resursima) - Oni se od nose na rukovodstvo i njegove zadatke • Procesi stvaranja vrednosti (glavni procesi) - Oni se odnose na sve ono što je kupac spreman da plati (stvaranje proizvoda ili ponuda usluge) i zbog toga imaju direktan uticaj na ostvarenje uspeha organizacije • Procesi podrške - Oni predstavljaju logističku podršku glavnim i upravljačkim procesima u ispunjenju njihovih ciljeva. • Merenje, analiza i poboljšanje moraju biti prisutni u sve tri nabrojane kategorije procesa.
16
1 Osnovna znanja o kvalitetu
Funkcionalna organizacija preduzeća se pokazala kao najbolje rešenje u uslovima stabilnog privređivanja (zaštićena tržišta, monopoli, zatvoreni sistemi, jaka orijentacija na proizvodnju i gotovo nikakva orijentacija na kupca) kao i široko prihvaćenog kon cepta hijerarhije i autoritativnog stila upravljanja. To je imalo za posledicu stvaranje krutih organizacija u kojima ljudski potencijali nisu ni izdaleka bili iskorišćeni. Današnje poslovno okruženje sa stalnim zahtevima za porastom kvaliteta, uz istovre meno smanjivanje troškova i vremena zahteva mnogo fleksibilniji način organizovanja koji će biti mnogo više orijentisan prema kupcu. Pojedine faze stvaranja vrednosti su se zbog stalno rastućih zahteva tržišta morale međusobno bolje povezati i iskazati u obliku procesa. Posledica takve orijentacije je da se celo preduzeće može prikazati kao niz procesa čijim izvođenjem se stvaraju vred nosti. Procesi koji stvaraju vrednost su danas jedino za šta su kupci spremni da plate odgovarajuću nadoknadu.
Razvoj u okruženju Intenzivne promene u okruženju (kako globalne, tako i regionalne) imaju za posledi cu sve jaču orijentaciju na primenu procesnog pristupa u najrazličitijim organizacijama i preduzećima: • Permanentne promene u okruženju, kraći životni vek proizvoda vode ka zahte vima da se stvori klima i okruženje koje će podržati promene. • Sve veće povezivanje tržišta, napuštanje pokušaja njegove prisilne regulacije do vodi do pojave svetske konkurencije, a time i zahteva za stvaranjem vrednosti uz istovremeno smanjivanje vremena i troškova na neophodni minimum. • Zahtevi tržišta za značajnim povećanjem poslovnih performansi – minimalno vreme isporuke, minimalan škart, maksimalan kvalitet. • Pojačavanje konkurencije na svetskom nivou i samim tim i pritisak na smanje nje troškova. • Sve veća orijentacija na kupca. Segmentacija grupa kupaca na grupe – želje i zah tevi kupaca postaju sve izazovniji, specifičniji i sve više se međusobno razlikuju. • Porast udela usluga i sa tim povezana procena troškova, kao i sve kompleksnije povezivanje u naporu da se zadovolje zahtevi kupca. • Zahtevi za optimiranjem lanca stvaranja vrednosti i veze sa interesnim part nerima (pre svega kupcima i isporučiocima). • Masivne promene i napredak u području informacione tehnologije i sa tim povezane nove mogućnosti komunikacije i razmene informacija u preduzećima, koje za posledicu imaju promene organizacione strukture. • Veliki pritisci za samoorganizovanjem, promena stava prema motivisanosti i stepenu angažovanja zaposlenih. • Zahtevi za integralnim pristupom, kao i spajanja i udruživanja (sistemi, orga nizacija, kultura, znanja).
17
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Posledica ovih ugrubo skiciranih promena je sve veće stvaranje svesti o potrebi anga žovanja kompetentnog kadra, aktivnostima koje su pre svega usmerene prema kupcima i prelasku sa stroge hijerarhije na mnogo „ravnije“ organizacione strukture. Jedna od najvećih konkurentnih prednosti organizacije je njena sposobnost da pla nira, sprovodi i stalno poboljšava procese stvaranja vrednosti, i to bez obzira na branšu, veličinu ili konkretne proizvode ili usluge koje nudi. Fokusiranje na stvaranje vrednosti i definisanje odgovornosti za sve korake u lancu njenog stvaranja omogućava brzo reagovanje i promene. Onaj ko u današnjim uslovima privređivanja želi da preživi mora da prihvati sledeće izazove: • Biti što bliže tržištu i kupcu kroz stvaranje intenzivne interakcije sa kupcem i kroz skraćivanje puta do kupca/tržišta. • Sposobnost brzog reagovanja i visoka fleksibilnost prenošenjem odgovornosti za donošenje poslovnih odluka na bazu. • Porast produktivnosti i kvaliteta na osnovu orijentacije na saradnike, njihovog stalnog motivisanja, komunikacije i kooperacije. • Optimizacija troškova koncentracijom na kompetentnost, smanjivanje admini strativnog neproizvodnog delovanja i pojednostavljivanjem poslovnih tokova.
Status procesa u organiz acijama Mnoga preduzeća su tradicionalno hijerarhijski podeljena prema funkcijama. Kod funkcionalno orijentisane strukture preduzeća akcenat se stavlja na pojedine sektore. Posledica takve orijentacije je da su njihovi rukovodioci (menadžeri) mnogo više orijentisani na unutrašnje probleme i sukobe, a malu pažnju poklanjaju eksternim događanjima, opštoj koristi za organizaciju i pre svega kupcima. Funkcionalni organigram predstavlja osnovu za poslovne tokove. Resursi se dodelju ju pojedinim organizacionim jedinicama. Funkcionalna specijalizacija i stručna znanja su preduslov za stvaranje organizacionih celina, što je opet u suprotnosti sa strogo hije rarhijski ustrojenim sistemom izveštavanja. Zahtevi za promenama (na primer analiza prethodnih poslovnih dešavanja, rastući troškovi, problemi na tržištu itd...) imaju najčešće za posledicu primene drastičnih mera racionalizacije u pojedinim sektorima. Rešenja za uska grla ili predimenzionisane kapacitete se uglavnom traže u skladište nju ili otpuštanju viška zaposlenih. Umesto da se pokušaju promeniti poslovni procesi optimizacija se vrši na kadrovskim resursima. Broj zaposlenih je primarna veličina za obaveze koje bi trebalo izmiriti prema državi. Način uređivanja sektora i poslovnih jedinica ukazuje na formalne međuzavisnosti. Međutim, kupac se ne nalazi na organigramu, pa ne postoji način da se nadležni zainte resuju za njegove zahteve i potrebe i za poslovne procese u organizaciji koji bi na osnovu tih zadataka trebalo da se iniciraju. Kod stroge funkcionalne organizacije zahtevima kupca se uglavnom poklanja nedovoljna pažnja.
18
1 Osnovna znanja o kvalitetu
U takvim uslovima se većina organizacija sa skepsom i nesigurnošću (pa čak i deli mičnom nesposobnošću reagovanja) odnosi prema stalnim promenama u okruženju. Od predstavnika postojećeg stanja se nerealno očekuje da sami poruše sve ono što su sa mukom stvorili i što je u neko vreme dobro funkcionisalo i zamene ga sa nečim sasvim novim i neizvesnim. Budućnost je uvek povezana sa neizvesnošću. Postojeće organizacione strukture su u većini slučajeva u praksi samo „slike“ koje imaju isključivo formalni karakter. Mimo uhodane strukture se uspostavljaju mreže formalne i neformalne komunikacije, a čak i najviše rukovodstvo koristi intenzivno moderne komunikacione medije. Posledice entropije koja nastaje zbog preobilja infor macija su da je u takvim uslovima teško držati organizaciju pod kontrolom. Projekti se granaju i šire u različitim (često i suprotnim) smerovima, što dovodi do preklapanja poslova i nadležnosti i bespotrebnog preopterećivanja saradnika.
19
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
20
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom Da bi opstale u uslovima jake konkurencije privrede zemalja u razvoju imaju samo jednu alternativu: moraju i one da postanu konkurentne. Konkurentnost na tržištima se zasniva na tri faktora: kvalitetu roba i usluga, ceni i rokovima isporuke. Na tržištima razvijenih zemalja, a i na svetskom tržištu u celini, veliki kupci zahtevaju od svojih isporučilaca ne samo zadovoljavajući kvalitet, već i određeni dokaz o dugoroč noj doslednosti tog kvaliteta. Da bi pružili taj dokaz, isporučioci su sve češće prinuđeni da demonstriraju da poseduju i primenjuju adekvatne sisteme za upravljanje kvalitetom, zdravstveno bezbednom hranom i životnom sredinom. U današnjem međunarodnom kontekstu trgovine, ISO 9000, HACCP, ISO 22000 i ISO 14001 predstavljaju zajednički, međunarodno priznati „jezik“ ili referentnu osnovu koja olakšava uspostavljanje odnosa između kupaca i isporučilaca. Opredeljenje da se primene standardi za sisteme menadžmenta je odluka rukovod stva organizacije. Cilj primene standarda je prvenstveno povećavanje profita, a to se može postići na dugoročnoj osnovi poboljšavanjem kvaliteta proizvoda/usluga, utvr đivanjem potreba kupaca i drugih zainteresovanih strana i razvojem postupaka radi primene zahteva standarda.
2.1 Koristi od standarda ISO 9001, HACCP, ISO 22000 i ISO 14001 Poboljšanje procesa pojavljuje se već u toku procesa primene: • Problemi se trajno rešavaju, tj. ne radi se samo o „zakrpama“, nego o trajnom ot klanjanju nedostataka. • Kvalitet svakodnevnog posla je generalno poboljšan. • Komunikacija i kooperacija u organizaciji su znatno poboljšane. Svako konstruk tivno rešenje zahteva koordinaciju između ljudi iz sopstvenog i ostalih područja/ procesa. Zaposleni samostalno rešavaju probleme, i stvara se klima zajedništva. • Prepoznju se problemi u komunikaciji, kao i zadovoljenju zahteva, potreba i oče kivanja kupaca. Potrebe i očekivanja kupaca se bolje razumeju! • Primenljivi u kompletnom lancu proizvodnje prehrambenih namirnica, od pri marne proizvodnje, neposredno iz prirode, do krajnjeg korisnika • Efikasna i ekonomična kontrola rizika prehrambenih namirnica
21
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• Premeštanje težišta sa provere kvaliteta krajnjeg proizvoda na preventivno upra vljanje procesom • Sistematski pristup menadžmentu u obezbeđenju ispravnosti prehrambenih proizvoda • U slučaju spora obezbeđuje objektivne dokaze
2.2 Kako doneti odluku o primeni zahteva međunarodnih standarda? Pre nego što se donese odluka o primeni zahteva međunarodnih standarda u malim i srednjim preduzećima potrebno je znati: • Koje ciljeve želite da postignete? • povećanje kvaliteta svojih proizvoda? • kontinualno zadovoljavanje zahteva kupaca? • povećanje učešće na tržištu? • smanjenje neusaglašenih proizvoda i škarta? • smanjenje troškova? • Ko su vaše zainteresovane strane i šta one očekuju od vas? • Da li vaši kupci imaju sertifikovan sistem? Ako je odgovor DA, to je za vas signal da će ubrzo vaš kupac to isto od vas tražiti. • Da li ste zadovoljni učinkom vaših zaposlenih? Ako je odgovor NE, razmislite kako je moguće da se poboljša efektivnost njihovog rada. Da li bi se veći efekti postizali kada bi procesi bili jasno definisani i parametri utvrđeni. • Da li ste zadovoljni materijalom koji dobijate kao sirovine? Ako je odgovor NE, da li postoji mogućnost da se unapredi rad sa isporučiocima? • Da li su vaši vlasnici/akcionari zadovoljni? Ako je odgovor NE, da li postoji mogućnost za povećanje PROFITA? Da li se može smanjiti broj neusaglašenih proizvoda i reklamacija? Da li se može povećati efektivnost naplate? • Da li ima žalbi od građana i društvene zajednice? Ako je odgovor DA, da li postoji mogućnost da se sa njima saradnja unapredi? Da li razmišljate o uticaju svojih aktivnosti na životnu sredinu? • Da li plaćate kazne inspekciji? Ako je odgovor DA, razmislite o tome da efika snije primenite zahteve zakona i propisa. • Da li želite da primenite samo ISO 9001:2000, samo ISO 14001:2004, samo HACCP ili sve standarde? Ne postoje nikakva ograničenja kod primene standarda, oni se mogu primenjivati odvojeno i zajedno. Na temelju stalno rastuće svesti o zdravstveno bezbednoj hrani, životnoj sredini i oštrih zakonskih zahteva industrijskih zemalja u području životne
22
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom
sredine i zdravstveno bezbedne hrane očekuje se da će se povećati zahtevi i u ovim domenima. • Da li imate resurse potrebne za primenu sistema menadžmenta? Ukoliko nemate dovoljno, pre svega, kadrovskih resursa, možete potražiti pomoć od konsultanata. Raspitajte se o konsultantskim organizacijama, zatražite reference, raspi tajte se o tome kako rade i donesite odluku. Ukoliko imate sopstvene kadrovske resurse, možete se odlučiti da sistem uvedete i samostalno. Pored kadrovskih resursa neophodno je da postojeća infrastruktura (objekti i opre ma) zadovoljava zahteve referentnih standarda.
2.3 Razlozi za sertifik aciju Na osnovu ankete većeg broja organizacija dobijeni su odgovori (izvor MORI/SGSICS): • 85% uočava poboljšanu kontrolu poslovanja • 85% uočava povećano zadovoljstvo kupca • 65% kaže da je poboljšana sposobnost da se dobije posao • 60% uočava poboljšanu produktivnost • 60% je uočilo smanjenje troškova • 55% tvrdi da je sertifikacija poboljšala marketing • 50% uočava veće učešće na tržištu Sertifikacija je jako važna, jer: • Doprinosi internoj operativnoj efikasnosti • Snižava proizvodne troškove zbog manjeg broja neusaglašenih proizvoda, ma nje dorade, manji obim odbijenih proizvoda, usmerenost procesa i manji broj grešaka. • Neka tržišta zahtevaju ISO 9001/HACCP/ISO 22000/ISO 14001 sertifikaciju, neka tržišta favorizuju kompanije sa ISO 9001/HACCP/ISO 22000/ISO 14001 sertifikatima. • Mnoge kompanije zahtevaju od kupca da dobije sertifikat kao zahtev za nastavak ili za početak poslovanja sa njima. • Smanjuje troškove.
23
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
2.4 Faze uvođenja ISO standarda u organiz aciju Idealno je da se uspostavljanje i implementacija sistema menadžmenta kvalitetom i zaštitom životne sredine u preduzeću definišu u formi projekta. Tipičan projekat im plementacije obuhvata nekoliko faza, kao što je prikazano na slici 5.
Slika 5 – Tok implementacije sistema upravljanja kvalitetom Aktivnosti svake faze projekta su definisani u tabeli: Faze
Glavni zadaci projekta implementacije • Pregled i analiza postojećeg stanja sistema menađžmenta Faza definisanja i planiranja • Izrada plana realizacije projekta • Obuka za elemente standarda • Izrada dokumentacije sistema menadžmenta Faza oblikovanja dokumentacije • Pregled i odobrenje dokumentacije • Obuka zaposlenih za primenu dokumentacije • Primena dokumentacije • Izvođenje interne provere • Definisanje i sprovođenje korektivnih mera Završna faza - primena dokumentaci • Preispitivanje od strane rukovodstva je i prijava za sertifikaciju • Prijava za certfikaciju • Sertifikacija • Održavanje i unapređenje sistema menadžmenta
Nadalje, dat je primer3 i ne treba ga smatrati jedinom metodom niti najboljom metodom implementacije sistema upravljanja kvalitetom.
3 Preuzet iz Publikacije Centralnog sekretarijata ISO „ISO 9001 za mala preduzeća ISO/TC 176“
24
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom
FAZA 1 RAZVOJ – RAZMATRATE ŠTA SE DEŠAVA U VAŠEM POSLOVANJU Sada kada ste utvrdili da treba analizirati vaše poslovanje i da bi ste želeli raditi efi kasnije, kako i gde početi? Korak 1 - Razmotrite pre svega koje su Vaše glavne poslovne aktivnosti Diskutovati i pribeležiti koje su Vaše glavne poslovne aktivnosti, i ko su Vaši kupci/ klijenti. Možete koristiti dijagram u ovu svrhu. Pre nego što ovo uradite, morate stati, razmisliti i zapitati se: Šta su moji proizvodi ili usluge? Upamtite da ideja vezana za sistem upravljanja kvalitetom ne sputava akademske, intelektualne ili kreativne procese koji su uključeni u bilo koju delatnost. Svi sektori i/ili uslužne delatnosti mogu biti izvor komponenti ili usluga za njihove aktivnosti. Treba ih identifikovati i zabeležiti u relevantnim procesnim oblastima kada se markiraju glavne procesne aktivnosti kao što standard zahteva tj. da vi upravljate vašim isporučiocima i vašim „outsource“ procesima. Posto ste to sve završili, već shvatate da treba ustanoviti šta zapravo rade Vaši ljudi. Organizacioni dijagram može da vam pomogne. Ne zaboravite Vaš marketing, prodaju, post prodaju, održavanje ili ostalo osoblje koje možda nije direktno uključeno u izvornu proizvodnju ili uslužne aktivnosti. Korak 2 - Nabrajanje Vaših poslovnih aktivnosti Da ostvarite sledeći korak, morate da napravite listu glavnih poslovnih aktivnosti koje imate na umu. U ovoj fazi, eventualno, može pomoći da izdvojite svaku od glavnih poslovnih aktivnosti koje ste inicijalno nabrajali i da ih prebacite u formu dijagrama toka procesa. Svrha pravljenja liste Vaših poslovnih aktivnosti može biti: • Identifikovanje raznih komponenti Vašeg biznisa; da li se one dobro slažu? • Ako je potrebno izmenite nešto da bi ceo radni proces bolje funkcionisao • Identifikujte gde i da li su svi zahtevi standarda pokriveni Vašim poslovnim ak tivnostima Pogledajte listu glavnih poslovnih aktivnosti koje ste već zapisali. Da li ove aktivnosti zahtevaju projektovanje? Projektovanje (7.3) znači uzimanje svežih ideja ili koncepata i kroz projektno crtanje, kompjutersko projektovanje ili akademska učenja, razvoj pro izvoda i/ili usluge koja će odgovarati potrebama Vaših kupaca/klijenata. Ako se bavite projektovanjem ili razvojem, primenjujete i zahtev 7.3 iz standarda ISO 9001:2000.
25
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Ako se ne bavite projektovanjem, a proizvodne aktivnosti ili pružanje usluga se radi u skladu sa već oprobanim i već razvijenim standardima ili specifikacijama, onda 7.3 izuzimate iz oblasti primene standarda ISO 9001:2000. Postoje li neke druge aktivnosti unutar tačke 7 kojima se Vaš biznis ne bavi? Upamtite, sve što isključite ne sme biti na štetu kvaliteta Vašeg proizvoda ili usluge. Takođe ćete morati opravdati ova izuzeća u Vašem poslovniku kvaliteta.
FAZA 2 IMPLEMENTACIJA – PROJEKTOVANJE SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM Korak 3 - Uključite ljude tako što ćete zapisati šta njihovi poslovi pokrivaju Sada je vreme da sve uključite u pisanje onoga kako sprovode delove poslovnih ak tivnosti za koje su odgovorni, nabrajajući: • Ko je odgovoran za izvođenje i proveru aktivnosti • Gde, Kako i pod kojim uslovima se odvija ta aktivnost • Da li je neophodno zapisati rezultate aktivnosti. Neke od važnih stavki na koje trebate da mislite su: a. Ako posao obavlja obučena osoba ili specijalista, možda samo treba navesti ko obavlja taj posao i njegove kvalifikacije, pre nego da dajete detaljne opise posla; na primer varilac, profesionalni konsultant, grafički dizajner, itd. b. Sledeća posebna situacija je istraživački rad, gde ljudi vode beleške o tome šta rade i koji su njihovi rezultati. Treba samo osigurati da istraživači vode beleške detaljno, tako da bi i ostali zaposleni mogli da ih iskoriste. c. Ako, ipak, posao obavlja običan radnik, ili ne postoje nikakvi posebni zahtevi, možda će biti potrebno detaljnije opisati posao. d. Ako su u Vašoj organizaciji već zapisane ove stavke kao operativne ili radne in strukcije, vaš posao je već pola završen. Nemojte ponovo pisati ono sto je već do kumentovano. Napravite samo belešku u vidu naziva i naslova dokumenta, tako da mozete upravljati njime. e. Takođe, razmotrite puteve komunikacije i prenošenja informacija. Ukoliko po stoji rizik da informacije budu zaboravljene, pogrešno shvaćene ili promenjene, moraćete da nastojite da to izbegnete. Pogodne metode uključuju pisani ili elek tronski prenos. f. Najvažnije – Pisana dokumentacija neka bude jednostavna!
26
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom
Korak 4 - Spojite ovo sa sekvencama relevantnim za listu poslovnih aktivnosti (Korak 2) Jednom kada su svi zapisali radne instrukcije (ili prikupili prethodno napisane) re levantne za njihov deo aktivnosti ili konkretne odgovornosti, Vi kao mendžer bi trebalo da odvojite vreme sa nekim drugim iz firme da: • pogledate šta je napisano, • se uverite da je sve uklopljeno, i • se izborite sa bilo kakvim nedostacima ili nedoslednostima. Takođe, zapišete politiku kvaliteta i ciljeve, i da onda osigurate da je sve napisano u skladu sa politikom i ciljevima. Imenovanjem nekoga da vam asistira, praktično ste imenovali predstavnika ruko vodstva ili ukoliko Vi radite većinu tih stvari kao menadžer, Vi ste preuzeli ulogu pred stavnika rukovodstva. Spajanjem ovih dokumenata sada imate osnovu za Vaše dokumentovane procedure i drugu dokumentaciju koja će Vam trebati. Ukoliko primenite jedan stil za ova doku menta, koji odgovara Vama i Vašim ljudima, imaće priliku da sami preispitaju i pobolj šaju procedure. Korak 5 - Identifikujte gde se spajaju standard i lista vaših poslovnih aktivnosti Vi ili Vaš predstavnik rukovodstva morate da prođete kroz dokumentaciju koju ste napisali zajedno sa kopijom standarda pored Vas, i da utvrdite da li ste: • zadovoljili zahteve standarda, i • zadovoljili zahteve Vašeg posla. Ukoliko identifikujete oblast standarda koju niste dokumentovali, razmotrite ka ko Vaš posao pokriva taj određeni zahtev. Možda ćete morati da dodate neke detalje postojećim procedurama da biste se osigurali da je zahtev ispunjen. Može se zahtevati neka dodatna dokumentacija, ali budite oprezni, budite sigurni da je to bitno za Vašu organizaciju. Ukoliko koristite eksterna dokumenta u Vašim poslovnim aktivnostima (kao što su uputstva isporučilaca, uputstva za održavanje i uputstva za instaliranje), nije neophodno da ih prepišete da biste ih uključili u Vaš sistem upravljanja kvalitetom. Sve što je po trebno jeste da napravite adekvatne reference u dokumentima o upravljanju procesima u Vašem poslovniku. Korak 6 - Primenite standard i sistem upravljanja kvalitetom Ukoliko nastavite da uključujete sve zaposlene u Vašoj organizaciji, verovatno je da će se razvijati uporedo sa sistemom upravljanja kvalitetom i doprineti da sistem upra
27
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
vljanja kvalitetom postane stvarnost, a ne samo nebitna papirologija. Treba pregledati sledeće stavke. a. Ne stvarati nepotrebnu papirologiju, formulare i slično. Pogledajte šta je urađeno i zapišite Vaše procedure ili definišite Vaše procese da prikažete kako se posao obavlja. Procedura treba biti činjenična i da ne pokazuje kako bi ste Vi voleli da se obavlja. Ako smatrate da procedura ne reflektuje činjenično stanje (način na koji se posao obavlja), Vi treba ili da ponovo preispitate Vaše procedure ili da razvijete nove. Napravite samo formular ako će on moći da pokrije neku kritičnu aktivnost ili će pomoći nekome. Potpisivanje ili proširenje postojećih formulara može biti zadovoljavajuće. b. Upamtite, održavajte zapise kada • Se pojavi problem, • Kada se javi neka dobra sugestija, ili • Kupac/klijent ili zaposleni izrazi potrebu za nekom akcijom. c. Svi zaposleni moraju imati pristup dokumentaciji koja se odnosi na njihove ak tivnosti. Mora im se pružiti uvid u načine na koje funkcioniše sistem upravljanja kvalitetom i zašto, na primer, upravljanje dokumentacijom zahteva da oni pose duju najnovije kopije informacija koje su od važnosti za njihove poslove i da se oni mogu osloniti na sveže informacije prilikom donošenja odluka. d. Svako mora biti obuč en da razume na koji način treba osvežavati sistem upravlja nja kvalitetom, ako dođe do bilo kakvih promena unutar organizacione celine za koji su oni odgovorni. Oni takođe, moraju znati kako da prave promene u sistemu upravljanja kvalitetom, kao i da uočavaju probleme i iznose ideje koje su vezane za njegovo poboljšanje. Zapamtite, morate pre svega odobriti bilo kakve promene pre nego što ih uvrstite u Vaš sistem upravljanja kvalitetom. Važno je da planirate i vršite interne provere, osiguravajući na taj način održavanje i podršku sistemu upravljanja kvalitetom unutar Vaše organizacije. Korak 7 - Nek vaš sistem upravljanja kvalitetom bude jednostavan, funkcionalan i važan za vaše poslovne aktivnosti Sledeće stavke su takođe vredne pomena. a. Svrha implementiranja sistema upravljanja kvalitetom je da osigura da se poslov ne aktivnosti vrše na kontrolisan način i da osobe koje su odgovorne za određene aktivosti, znaju i poznaju svoje uloge i odgovornosti. b. Dokumentacija sistema upravljanja kvalitetom treba da identifikuje kada, kako, gde (ponekad i zašto) posao treba uraditi, ili izvršiti neku aktivnost. Iz tog razlo ga, jezik treba biti jednostavan i na jeziku koji se koristi svakodnevno na radnom mestu. c. Ako su detalji posla obimni ili kompleksni, onda je upotreba ček lista način da se osigura da je sve urađeno i da je urađeno na korektan način. Piloti aviona, na primer, koriste ček liste upravo iz ovog razloga.
28
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom
d. Ne zaboravite da ljudi takođe trebaju da znaju kad stvari krenu naopako i mora ju imati blagovremene informacije. Na primer, priručnik za vlasnike automobila treba da stoji u svakom automobilu. e. Dokumentacija treba biti u formatu koji će organizacija koristiti sa lakoćom (in formacioni sistem - elektronski zapisi, gde postoje razlike u jeziku bilo bi poželjno koristiti slike ili posedovati prevode dokumenata)
FAZA 3 ODRŽAVANJE I POBOLJŠANJE SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETOM Kako bi održali efektivni sistemi upravljanja kvalitetom morate koristi povratne in formacije da unapredite način na koji se pojedine aktivnosti obavljaju u Vašem biznisu, što u krajnjoj liniji vodi ka poboljšanju kvaliteta proizvoda ili usluga. Korak 8 - Upotrebite povratne informacije iz sistema upravljanja kvalitetom koji vode poboljšanjima u idejama i aktivnostima Mnoga mala preduz eća smatraju da nisu u mogućnosti da sprovode velike programe poboljšanja kvaliteta. U stvari, Vi ste u mogućnosti da započnete ove aktivnosti kada Vi želite i kako Vi želite. Beležite sve oblasti za poboljšanja na osnovu praćenja procesa i internih provera. Te informacije ili zapise o trendovima koje možete koristiti u cilju poboljšanja. Poboljšanja mogu biti ostvarena lako i jednostavno, u početnim fazama, ali mogu biti izazovnija i prilike za poboljšanja se trebaju iskoristiti. Vredno je očuvati poboljšanja, ali i prilaziti im sistematski, jer su rezultati jako važni. Normalno, poboljšanja se usvajaju kroz vreme, u vidu novca ili dostupnosti sredstava. Realan pristup i miran progres će izgraditi poverenje i održavati entuzijazam. Korak 9 - Nadgledanje i merenje promena da biste znali šta ste uspeli postići Važno je da zapamtite-trebada merite svoj progres. Jedan način na koji ovo možćete da radite je da pratite greške i njihove troškove. Ovo Vam pruža šansu da identifikujete područja gde možete smanjiti troškove. Merenja se takođe mogu održavati, beležeći koliko dugo ili koliko tačno resursa se troši za realizaciju neke aktivnosti. Ovo uvek treba pratiti zapisima. Različiti zahtevi standarda ISO 9001 bi trebali da se kombinuju da podrže dostignu ća ciljeva kvaliteta u Vašem preduzeću. Ipak, bilo bi poželjno za vas da ih kategorišete u zavisnosti od njihove specifičnosti, aspekata, jer bi to moglo imati uticaja na način na koji ćete Vi uticati na ove zahteve.
29
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
ZAKLJUČAK: Male lagane promene, koje vode ka poboljšanju, koje su smislene i efektivne, imaće prednosti na dugi rok. Korak 10 - Angažovanje konsultanata Konsalting je vrsta usluge koju pruža nezavisni pojedinac ili konsultantska kuća u identifikovanju i istraživanju problema koji se odnose na politiku, organizaciju, procedu re i metode, upravljanje organizacijom. Konsalting, takođe, podrazumeva preporučivanje odgovarajućih aktivnosti i pomoć pri implementaciji preporuka i nađenih rešenja. Konsaltnig je nastao početkom ovog veka paraleno sa principima implementacije naučnog upravljanja proizvodnim linijama. Prve konsultantske kuće su se pojavile po sle I svetskog rata, ali u to vreme su se konsultanti uglavnom smatrali stručnjacima za efikasnost. Istinski razvoj konsaltinga počinje 70-tih godina. S obzirom da se sve više povećava važnost informacija, da su tehnološke inovacije imperativ, da se povećava pristup stranim tržištima, da se sve više povećava briga rukovodstva organizacija o nivou efikasnosti, konsultanti se angažuju da pruže neophodne informacije, primene ih, pripreme organizacije za nastup na novim tržištima i donesu nova saznanja koja će omogućiti organizacija da postanu uspešnije. Iako nije neophodno, možete izabrati konsultanta da Vas vodi kroz proces imple mentacije sistema upravljanja kvalitetom. Konsultant se može koristiti za neke ili za sledeće aktivnosti: • Preliminarni pregled trenutnog stanja ili procena, • Obuka • Projektovanje i pomoć pri implementaciji • Interne provere Izbor konsultanata je važan korak i treba ga izvršiti ozbiljnim poređenjem kvalifikaci ja, iskustva i referenci. Kada izaberete konsultanta, važno je razjasniti i razumeti sledeće (pre no što se krene sa konsultacijama): • Cilj konsultacija • Uloge i odgovornosti konsultanta i organizacije • Plan aktivnosti • Resurse • Bilo koja dodatna i specifična očekivanja koja možete imati. Vi i Vaši menadžeri treba često da razmatrate sa konsultantima napredovanje i osta la važna pitanja. Efektivna „upotreba“ konsultanata zahteva dvosmernu komunikaciju između konsultanata i Vas. Konsultant treba da sarađuje sa mnogim osobama u vašoj organizaciji da bi osigurao da je dokumentacija dobro postavljena u cilju ispunjavanja zahteva ISO 9001 u Vašem poslovanju. Konsultanti treba da obezbede neophodne ula ze i smernice u smislu obezbeđivanja jednostavne dokumentacije, lako razumljive, što Vama i Vašim zaposlenima pomaže da radite poslove efikasnije, pre nego što dođe do dodatnog stvaranja nepotrebnih dokumenata.
30
2 Zašto je neophodno uvoditi sisteme upravljanja kvalitetom
Imajući u vidu da su sve organizacije različite na mnogo načina, NE PRIHVATAJTE već spremljenu, za nekog drugog urađenu dokumentaciju za sistem upravljanja kvali tetom. Korišćenjem konsultantskih usluga Vi se ne ograđujete od odgovornosti za usposta vljanje i implementaciju sistema upravljanja kvalitetom. Zbog toga, u Vašem je interesu da Vi i Vaši menadžeri budete aktivno uključeni u rad konsultanata tokom realizacije projekta. Kada su Vaši zaposleni aktivno uključeni u razvoj i implementaciju sistema upravlja nja kvalitetom, razviće osećaj odgovornosti i posvećenosti, i ovo može biti lakši put ka ostvarenju funkcionisanja sistema upravljanja kvalitetom. Nakon što konsultant završi svoje sktivnosti, zapamtite – VI upravljate Vašim siste mom.
31
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
32
3 Definicije i pojmovi vezani za sisteme upravljanja
3 Definicije i pojmovi vez ani za sisteme upravljanja Definicije koje se koriste u sistemima upravljanja su utvrđene u standardima: ISO 9000:2000 (rečnik termina za QMS) i ISO 14050:2002 (rečnik termina za EMS). U ovom priručniku dati su samo najčešće korišćeni termini. • Proces - Skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne. (Napomena: Ulazni elementi nekog procesa su, po pravilu, izlazni elementi drugih procesa.) • Proizvod - Rezultat procesa. Postoje četiri vrste proizvoda: softver, hardver, usluge i procesni materijal. • Veoma je značajno da se uoči da standard ne pravi razliku između materijalnog i nematerijalnog proizvoda, odnosno usluge. • Isporučilac - Organizacija ili osoba koji isporučuju proizvod • Organizacija - Grupa ljudi, objekata i pripadajuće opreme, sa uspostavljenim od govornostima, ovlašćenjima i odnosima • Korisnik (kupac, krajnji korisnik, itd.) - Organizacija ili osoba koji primaju pro izvod • Menadžment kvalitetom - Koordinirane aktivnosti za vođenje organizacije u od nosu na kvalitet i upravljanje njome u tom pogledu. Menadžment kvalitetom se sastoji od četiri dela: planiranje kvaliteta, kontrola kvaliteta, osiguranje kvaliteta i poboljšavanje kvaliteta. • Sistem upravljanja kvalitetom – sistem upravljanja kojim se, sa stanovišta kvaliteta vodi organizacija i njome upravlja. • Neusaglašenost - neispunjenost zahteva. • Korekcija - mera preduzeta da bi se otklonila otkrivena neusaglašenost. • Korektivna mera - mera otklanjanja uzroka otkrivene neusaglašenosti ili druge neželjene situacije. • Preventivna mera - mera otklanjanja uzroka moguće neusaglašenosti ili druge neželjene situacije. • Poboljšavanje - povećavanje sposobnosti da se ispunjavaju zahtevi kvaliteta. • Efektivnost - mera realizacije planiranih aktivnosti i planiranih rezultata. • Efikasnost - odnos ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa. • Ocenjivanje usaglašenosti - pokazivanje da su ispunjeni specificirani zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, sistem, osobu ili telo. • Akreditacija - je postupak u kome nadležno akreditaciono telo na propisan način utvrđuje osposobljenost i kompetentnost preduzeća i drugih pravnih lica za oba vljanje poslova sertifikacije, ispitivanja proizvoda i kontrole usaglašenosti.
33
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• Sertifikacija - je postupak u kome se, izdavanjem sertifikata o usaglašenosti, po tvrđuje da su određeni proces, proizvod, usluga ili sistem upraljanja usaglašeni sa referentnim standardom, tehničkom specifikacijom ili drugim propisom. • Aspekti životne sredine - Element aktivnosti, proizvoda ili usluga date organizacije koji može da bude u uzajamnom odnosu sa životnom sredinom.
34
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000 STANDARD je poznata i priznata mera za određenu kvantitativnu ili kvalitativnu veličinu u okviru određene socijalne zajednice. Ako je prihvaćen običajno, društveno i/ ili zakonski, standard postaje pravilo, uzorak ili propis. Zavisno od prihvaćenosti, stan dard može imati nacionalni, regionalni ili svetski zakonski status. Pod standardom se podrazumeva niz precizno i sažeto datih definicija, tehničkih specifikacija, kriterijuma, mera, pravila i karakteristika, kojima se opisuju materijali, proizvodi, procesi i sistemi Iz potrebe da se potpuno zaštite interesi kupca vezani za kvalitet proizvoda, nastao je standard ISO 9000. Njegova prva verzija je objavljena 1987. od strane ISO – Među narodne organizacije za standardizaciju pod nazivom: ISO 9000:1987. - Quality management and quality assurance standards: guide lines for selection and use (Upravljanje kvalitetom i obezbeđenje kvaliteta: smernice za izbor i korišćenje) U standardu ISO 9000 je data najbolja praksa velikih kompanija. Cilj primene ovog standarda je: • da se zadovolje potrebe i zahtevi kupaca i • da organizacija (isporučilac) postigne maksimalne rezultate uz postojeće resurse, organizaciju i procese. Standard je formulisan univerzalno, tako da se može primeniti na bilo koju organi zaciju bez obzira na delatnost i veličinu. Vrlo brzo, standard ISO 9000 je postao po širini primene jedan od najznačajnijih međunarodnih standarda. ISO 9000
Osnove i rečnik
ISO 9004 Certifikacija od treće strane
ISO 9001
Zahtevi sistema upravljanja kvalitetom
TQM ocenjivanje Nagrade
Smernice za poboljšanje
Slika 6 - Struktura serije standarda ISO 9000:2000 Standard ISO 9000 je inicijalno definisan kao skup od 20 elemenata koji su sadrža li zahteve orijentisane na pojedine organizacione celine. Tokom vremena razvijala se cela familija srodnih standarda koji su detaljnije objašnjavali pojedine elemente. Prvu
35
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
reviziju ovaj standard je doživeo 1994. Ona je po obimu bila mala. U 2000-toj je izašla njegova druga verzija koja predstavlja veliku reviziju. Nijedan od prethodnih zahteva nije izostavljen, ali su nadgrađeni, bolje objašnjeni i dodato je par novih zahteva. Naj važnija izmena je procesna orijentacija sistema upravljanja kvalitetom. U novoj verziji, struktura serije standarda ISO 9000:2000 (slika 6) je značajno pojed nostavljena. Ona se sastoji od 3 standarda: • ISO 9000 – Sistemi upravljanja kvalitetom – Osnove i rečnik; u njemu su dati osnovni principi upravljanja kvalitetom, kao i definicije svih pojmova koji se koriste u ovoj oblasti. • ISO 9001 – Sistemi upravljanja kvalitetom – Zahtevi za sistem upravljanja kvalite tom; u njemu su dati zahtevi za sistem upravljanja kvalitetom isporučioca, viđeni očima kupca; ovaj standard predstavlja osnovu za sertifikaciju sistema upravljanja kvalitetom od strane nezavisnog sertifikacionog tela. • ISO 9004 – Sistemi upravljanja kvalitetom – Smernice za poboljšavanja perfor mansi: u njemu su data objašnjenja i primeri kako postaviti sistem upravljanja kvalitetom da bude najefikasniji – fokus je na optimizaciji troškova; ovaj standard ima istu strukturu kao i standard ISO 9001:2000 i može da posluži kao osnova za samoocenjivanje, a po sveobuhvatnosti se približava kriterijumima za dodelu nagrada za kvalitet (TQM koncept).
4.1 Struktura i uvodne odredbe standarda ISO 9001:2000 Standard ISO 9001:2000 se sastoji iz 8 sledećih poglavlja: 1. Područje primene 2. Normativne reference 3. Termini i definicije 4. Zahtevi za sistem upravljanja kvalitetom 5. Odgovornost rukovodstva 6. Upravljanje resursima 7. Procesi realizacije proizvoda i 8. Merenje, analiza i poboljšanje Prva tri poglavlja precizno definišu uslove korišćenja standarda. Organizacije treba da koriste ovaj standard u cilju dokazivanja kupcu da su preduz ele sve mere, kojima se obezbeđuje da kupcu bude isporučen proizvod/pružena usluga koja u potpunosti zado voljava njegove zahteve; sa druge strane, primena ovog standarda obezbeđuje korist za organizaciju (kroz smanjenje troškova grešaka, optimalno korišćenje resursa, smanjenje reklamacija...).
36
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
Standard je definisan univerzalno, tako da ga mogu primeniti sve organizacije bez obzira na veličinu i vrstu delatnosti kojom se bave. Za obezbeđenje ove univerzalnosti, neophodno je dozvoliti mogućnosti izuzimanja određenih zahteva koji nisu u skladu sa prirodom delatnosti organizacije. Tipičan primer je mogućnost izuzimanja zahteva za kontrolu uređaja za merenje i praćenje (7.6) u turističkim agencijama (koje ih zbog prirode svog posla nemaju). Standard jedino dopušta izuzimanje zahteva lociranih u poglavlju 7 – Realizacija proizvoda. Najčešći slučajevi u praksi (pored navedenog) su izuzimanje zahteva za sledljivost (7.5.3), zahteva za kontrolu projektovanje i razvoj (7.3) i zahteva za kontrolu imovine kupca (7.5.4). Izuz imanje ovih zahteva iz oblasti primene sistema upravljanja kvalitetom mora da bude dokumentovano (u Poslovniku kvaliteta) i moraju biti objašnjeni razlozi izuzimanja. U poglavlju 4 dati su zahtevi vezani za struktuiranje i dokumentovanje sistema upra vljanja kvalitetom u skladu sa procesnim pristupom (slika 7)
Slika 7 - Procesni model sistema upravljanja kvalitetom Ostala četiri poglavlja definišu zahteve vezane za: • procese upravljanja (5. Odgovornost rukovodstva), • procese podrške (6. Upravljanje resursima), • glavne procese – koji stvaraju dodatnu vrednost (7. Realizacija proizvoda) i • procese merenja i ocenjivanja (8. Merenje, analiza i poboljšanje)
Zahtevi za sistem upravljanja kvalitetom Opšti zahtevi U skladu sa procesnim pristupom, kao osnovnim principom upravljanja kvalitetom, PROCES (slika 8) predstavlja osnovnu jedinicu, na kojoj počiva sistem. Pod procesom se podrazumeva niz aktivnosti, koji transformiše ulaze u izlaze, koristeći pri tom resurse.
37
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
U svakoj organizaciji se odvija čitav niz procesa koji su međusobno povezani. Oni jedni drugima pružaju svoje izlaze kao ulaze, resurse ili pravila (po kojima se naredni procesi odvijaju). Kao odgovor na ovaj zahtev standarda, neophodno je utvrditi sve procese koji po stoje u organizaciji i definisati veze između njih (procesni model, funkcionalni dija gram, matrica procesa...). Zatim za svaki proces definisati: ulaze, izlaze, kupce (interne i eksterne), isporučioce (interne i eksterne), granice procesa, pravila po kojima se odvija (procedure, uputstva, standarde), tok aktivnosti i dodeljene odgovornosti (vlasnik pro cesa, izvršioci...). Da bi se ispunio krajnji cilj – upravljanje procesima, neophodno je definisati rele vantne pokazatelje efektivnosti (broj grešaka po fakturi, procenat neusaglašenih proiz voda) i efikasnosti procesa (produktivnost, troškovi prevoza po toni proizvoda...). Oni moraju biti povezani sa ciljevima organizacije, tako što će podržavati njihovo dostizanje. Za postavljene parametre moraju se utvrditi granice, koje omogućavaju upravljanje procesima, odnosno reagovanje u slučaqju odstupanja od uobičajenih vrednosti. Gra nice se određuju iz prethodnih podataka – istorijata procesa i u skladu sa postavljenim ciljnim vrednostima. Procedure, Radna uputstva, Specifikacije, Kriterijumi ......... Ulazi u proces: Proizvodi Informacije
PROCES
Infrastruktura Kompetentni kadrovi Radna sredina
EFEKTIVNOST PROCESA (Težište ISO 9001)
Izlazi iz procesa: Proizvodi Informacije
EFIKASNOST PROCESA (Težište ISO 9004)
Slika 8 - Struktura procesa (IDEF0 metodologija) Procesni model – svi procesi koji čine sistem upravljanja kvalitetom – mora biti de finisan u poslovniku kvaliteta, uz pozivanje na procesne liste sa detaljima o procesima.
Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Dokumentacija je jedan od vitalnih delova sistema upravljanja kvalitetom. Ona omogućava da se sva znanja jedne organizacije sačuvaju i distribuiraju do korisnika tih znanja. Pri fluktuac iji zaposlenih (dolasku novih radnika i napuštanju organizacije), preraspoređivanju na radna mesta, obnavljanju proizvodnje starih proizvoda dokumen tacija omogućava da se funkcionisanje organizacije odvija bez velikih potresa. Zato je neophodno definisati strukturu dokumentacije i obezbediti upravljanje dokumentaci jom. To je definisano zahtevima:
38
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
4.2.1 Opšti zahtevi za strukturu dokumentacije 4.2.2 Poslovnik kvaliteta 4.2.3 Upravljanje dokumentacijom 4.2.4 Upravljanje zapisima Dokumentacija sistema upravljanja kvalitetom ima piramidalnu strukturu (slika 9) sa jasno definisanim nivoima: • politika i ciljevi kvaliteta: najviši dokumenti sistema kvaliteta, kojima rukovodstvo definiše svoj odnos prema zainteresovanim stranama i postavlja jasne zadatke za sve zaposlene; ova dokumenta su posebno obrađena u okviru zahteva vezanih za odgovornost rukovodstva • poslovnik kvaliteta: predstavlja sažeti opis sistema upravljanja kvalitetom – nje gove strukture – procesa i njihovih interakcija, područja primene, isključenih zahteva i razloga za isključenje; on se poziva na procedure i opise procesa; može se dostaviti kupcima na zahtev ili sertifikacionom telu. • dokumentovane procedure: detaljno opisuju postupke/procese i aktivnosti u nji ma, precizno određujući KO, ŠTA i KADA radi; pored procedura, ovom nivou pripadaju i planovi kvaliteta i opisi procesa. Postavljanje međunarodnih zahteva za QMS
MEĐUNARODNI ST ANDARDI ISO 9001:2000
Međunarodni zahtevi za QMS u auto industriji
Granski zahtevi ISO / TS 16949
Zahtevi kupca za QMS
Zahtevi specifični za organizaciju
Poslovnik kvaliteta
Us posta vlja nje pr inc ipa i odgovor nosti uključ ujući oprede lje nje da se ispune za hte vi k upca
Dokume ntovane Procedure
QM
SI
sp or uč ioc a
Nivo 1
Ra dna uputstva
Nivo 2 Definiše : ko, šta, kada Nivo 3 Definiše : kako Nivo 4
Dr ugi s pecifični dokume nti
Zahte va za pisiva nje podataka i informac ija : obrasci, ID kartoni,...
Slika 9 - Dokumentacija sistema upravljanja kvalitetom • uputstva za rad: daju detaljne instrukcije za rad zaposlenih – izvršavanje određe nih aktivnosti; pored uputstava, ovom nivou pripadaju i planovi za kontrolisanje i ispitivanje, postupci održavanja opreme, metode... • zapisi o kvalitetu; čine posebnu grupu dokumenata, koji su veoma značajni kao dokaz o izvršenim aktivnostima – o usaglašenosti proizvoda i funkcionisanju si stema upravljanja kvalitetom; podaci iz zapisa se analiziraju i predstavljaju osnovu za neprekidno poboljšanje. Upravljanje dokumentacijom ima za cilj da adekvatna i ažurna dokumenta budu dostupna korisnicima. Zato je neophodno definisati ko izrađuje, a ko odobrava svaki dokument, kako izgleda i kako se dokument označava, kako se distribuiraju nove/iz
39
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
menjene verzije dokumenata, kako se označavaju i povlače stare verzije i obezbeđuje formiranje baze znanja. Pored gore pomenute dokumentacije koja se kreira u organizaciji, postoji i eksterna dokumentacija: standardi, pravilnici, zakoni... sa kojom se postupa na isti način kao i sa internom dokumentacijom. Za razliku od dokumenata, koji doživljavaju izmene, zapisi nemaju izmene. Međutim, mora da se obezbedi njihovo označavanje, čuvanje na način da ostanu čitljivi i laki za pretraživanje, mora da se deiniše vreme čuvanja i način uništavanja zapisa.
Odgovornost rukovodstva Opredeljenost rukovodstva Najviše rukovodstvo svoju opredeljenost za uspostavljanje, održavanje i neprekidno poboljšavanje sistema upravljanja kvalitetom dokazuje kroz: • utvrđivanje vizije, politika i strateških ciljeva koji su usklađeni sa misijom orga nizacije, • utvrđivanje organizacione strukture i obezbeđenje resursa neophodnih za ispu njenje strateških planova organizacije, • vođenje organizacije ličnim primerom i stvaranje okruženja koje podstiče uklju čivanje zaposlenih i njihov razvoj, • definisanje i razvoj procesnog modela, • dobijanje i analiza povratnih informacija o efektivnosti i efikasnosti procesa, • učešće u projektima za poboljšanje, traženje novih metoda, rešenja i proizvoda, • preispitivanje funkcionisanja sistema upravljanja kvalitetom...
Orijentacija na kupce Za uspeh organizacije neophodno je obezbediti neprekidan kontakt sa kupcem i utvr đivati njegove zahteve, potrebe i očekivanja. Najviše rukovodstvo ima u tome ključnu ulogu da definiše smernice i aktivnosti, obezbedi kompetentne kadrove i neophodne materijalne resurse za te aktivnosti. Dobar primer orijentacije na kupca je imenovanje Predstavnika kupca iz sopstvenih redova, koji očima kupca percipira i ocenjuje sve aktivnosti vezane za kvalitet. Pored toga, on direktno komunicira sa kupcima i razjašnjava sve sporne situac ije. Kao meru orijentacije na kupca, neke organizacije prate parametar: vreme koje ruko vodstvo utroši na kontakte sa kupcem radi saznavanja njihovih zahteva i zadovoljstva.
40
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
Politika kvaliteta Politika kvaliteta je deo sveukupne politike poslovanja organizacije. Ona predstavlja izjavu o obavezama najvišeg rukovodstva i svih zaposlenih prema ispunjavanju očeki vanja zainteresovanjih strana – kako će se organizacija odnositi prema kupcima, zapo slenima, vlasnicima, isporučiocima i društvu. Kupci očekuju proizvode/usluge koje u potpunosti zadovoljavaju njihove zahteve, na vreme i po adekvatnoj ceni – kada su zadovoljni, biće lojalni organizaciji. Zaposleni očekuju siguran i stabilan posao, dobre uslove na radnom mestu, mogućnosti za stručno usavršavanje i napredovanje u karijeri – kada su zadovoljni, efekti njihovog rada će biti najveći. Vlasnici očekuju profit – kada su zadovoljni, ulagaće u dalji razvoj organizacije. Isporučioci očekuju stalne porudžbine – kada su zadovoljni, biće pouzdan partner u ispunjavanju zahteva kupaca. Društvo očekuje da organizacija ne zagađuje životnu sre dinu, da su zaposleni bezbedni na radnim mestima, da organizacija ispunjava zakonske obaveze i da ima dobre odnose i pozitivan uticaj na razvoj lokalne zajednice. Pored obaveza prema zainteresovanim stranama, politika sadrži i opredeljenost or ganizacije za neprekidno poboljšanje. Najviše rukovodstvo mora da prenese i objasni politku zaposlenima i da periodično preispituje njenu adekvatnost.
Planiranje kvaliteta Planiranje kvaliteta obuhvata zahteve: • Ciljevi kvaliteta (5.4.1) i • Planiranje sistema upravljanja kvalitetom (5.4.2) Organizacija definiše jasne pravce delovanja kroz postavljanje ciljeva kvaliteta. Oni se postavljaju od strane najvišeg rukovodstva za nivo cele organizacije, a zatim se spuštaju na nivo procesa, sve do nivoa ciljeva za zaposlene. Za ciljeve se moraju definisati mer ljivi pokazatelji, kako bi se utvrdio nivo njihovog postizanja. Ciljevi se izvode iz misije, vizije, politike, strategija i projekata. Oni moraju biti uravnoteženi sa aspekta zadovolje nja zainteresovanih strana, ali mora da postoji i ravnoteža ciljeva sa aspekta finansijske perspektive, perspektive zadovoljenja kupaca, perspektive procesa i perspektive učenja i razvoja. Ovo uravnoteženje omogućava metodologija Balanced Scorecard (metodologija izbalansiranog uspeha) čiji je model prikazan na slici 10.
41
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Finansijsko-ekonomska perspektiva
Zadovoljstvo vlasnika
Perspektiva kupaca
Zadovoljstvo kupaca
Perspektiva procesa
Proces razvoja
Proces proizvodnje
Procesi prodaje i plasmana
...
Perspektiva učenja i razvoja Sposobnosti
Zadovoljstvo
Tehnologija
Slika 10 - Perspektive formulisanja ciljeva prema BSC metodologiji Pri postavljanju ciljeva, ciljne vrednosti moraju biti dostižne uz ulaganje određenog napora. Zato je za njihovo ostvarenje neophodno planirati procese sistema upravljanja kvalitetom, kao i određene aktivnosti odnosno projekte. Planiranje sistema upravljanja kvalitetom je od posebnog značaja za situacije u kojima dolazi do bitnih izmena, a po trebno je sačuvati celovitost sistema upravljanja kvalitetom.
Odgovornosti, ovlašćenja i komunikacija Najviše rukovodstvo postavljanjem jasne i adekvatne organizacione strukture i de finisanjem opisa poslova po radnim mestima obezbeđuje prenošenje odgovornosti i ovlašćenja do zaposlenih. Zaposleni potpisom potvrđuju da su upoznati sa dodeljenim odgovornostima i ovlašćenjima. Kao važan segment odgovora na zahtev 5.5.1 Odgovor nosti i ovlašćenja je definisanje liste zamena po radnim mestima do određenog nivoa rukovodstva. Prema zahtevu standarda 5.5.2 Predstavnik rukovodstva, organizacija mora da ime nuje člana najvišeg rukovodstva, koji pored svojih redovnih, ima i odgovornosti i ovla šćenja da upravlja, prati, vrednuje i koordinira aktivnosti unutar sistema kvaliteta. Kod malih organizacija, ovu ulogu je najcelishodnije dodeliti direktoru. U skladu sa zahtevom standarda 5.5.3 Interno komuniciranje vezano za sistem upra vljanja kvalitetom i njegove procese mora da bude sistematski postavljeno. Obično se definiše plan sastanaka za koje su defin isane teme koje se razmatraju, prisutni, učestalost sastanaka, ko saziva sastanke, zapisi sa sastanaka i kome se prosleđuju. Pored sastanaka, aktivnosti komuniciranja obuhvataju i oglasne table, interne novine, sistem razglasa...
42
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
Preispitivanje od strane rukovodstva Najmanje jednom godišnje, najviše rukovodstvo mora da se osvrne i oceni rezultate funkcionisanja sistema upravljanja kvalitetom. Na osnovu ulaznih podataka iz područja prikazanih na slici 11, sprovoede se analize i priprema ulazni materijal za sastanak. Kao izlaz sa preispitivanja od strane rukovodstva, definišu se odluke i mere – ak tivnosti sa jasnim odgovornostima, rokovima i potrebnim resursima. Zadatak najvišeg rukovodstva je da prati realizaciju postavljenih aktivnosti. Kupac
Povratne informacije
Procesi Učinak procesa Usaglašenost proizvoda
Sistem kvaliteta
Interni auditi
Status kor/prev. mera Potrebe za izmenama sistema
Rezultati audita
Preporuke za poboljšanje
Preispitivanje koje vrši rukovodstvo Odluke i mere Poboljšanje efektivnosti
QMS i procesa
Poboljšanje proizvoda
Potrebni resursi
Slika 11 - Preispitivanje od strane rukovodstvo – ulazi i izlazi
Upravljanje resursima Obezbeđivanje resursa Najviše rukovodstvo sistematski identifikuje, planira i obezbeđuje resurse potreb ne za primenu strategije, ostvarivanje ciljeva, funkcionisanje i poboljšavanje sistema upravljanja kvalitetom, zadovoljavanje zahteva kupaca i ostalih zainteresovanih strana. Uobičajeni način pristupa zadovoljenju ovog zahteva je planiranje resursa kroz godišnji plan poslovanja (odnosno njegove komponentalne planove: plan radne snage, plan in vesticija, finansijski planovi...)
Ljudski resursi Opisima poslova se precizno definišu kriterijumi za zapošljavanje na radno mesto. Ovi kriterijumi između ostalog obuhvataju: • obrazovanje (nivo stručne spreme i profil),
43
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• obuke i veštine (korišćenje jezika, poznavanje rada na računaru, vozačka dozvola, obuka za menadžera kvaliteta...), • iskustvo. Postojeće zaposlene treba rasporediti na radna mesta sa definisanim kriterijumima. Razlike se otklanjaju doškolovavanjem, preraspoređivanjem i obukama. Efektivnost preduzetih aktivnosti mora da se oceni na objektivan način. Uobičajeni instrumenti koji se koriste za ispunjenje ovog zahteva standarda su: plan obuke (izrađen na godišnjem nivou), matrica kompetentnosti, plan obuke novozapo slenih i karton obuke zaposlenog.
Infrastruktura Infrastrukturu: zgrade, radni prostor, pripadajuću opremu (hardver i softver) tran sport i komunikacije organizacija mora sistematski da održava. Najvažniji deo ovog zahteva je adekvatno uspostavljanje procesa održavanja kao procesa podrške procesu realizacije proizvoda/usluga. Definišu se planovi preventiv nog održavanja, postupci održavanja, frekvencija aktivnosti i zapisi o održavanju. Za interventno održavanje se definiše postupak od prijave kvara do puštanja popravljene opreme u rad. Kao važni parametri ovog procesa definišu se troškovi zastoja, broj zastoja, procentualno učešće zastoja u ukupnom vremenu rada opreme...
Radna sredina U okviru ovog zahteva neophodno je razmotriti i obezbediti držanje pod kontrolom faktora radne sredine koji mogu uticati na usaglašenost proizvoda, ali i na bezbednost zaposlenih koji obavljaju aktivnosti. Između ostalih, to su: • toplota, vlaga, osvetljenje, ventilacija, • higijena, čistoća, buka, vibracije, zagađenost, • bezbednost na radu i korišćenje zaštitne opreme, • lokacija radnog mesta, ergonomija...
Realiz acija proizvoda Planiranje realizacije proizvoda Organizacija „živi“ od procesa koji stvaraju dodatnu vrednost. Neophodno je do bro isplanirati ove procese, kako bi krajnji – sveukupni rezultati poslovanja bili visoki.
44
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
Fokus upravljanja je na ovim procesima. Oni zauzimaju centralno mesto u procesnom modelu. Za svaki proces potrebno je definisati granice (početnu i krajnju aktivnost), odgo vornost za upravljanje procesom (vlasnika procesa), zadatak (svrhu ili misiju) procesa. Veoma važan segment u postavljanju procesa čini definisanje veza sa drugim procesima, koji mogu bitno uticati na performanse procesa. To su procesi koji daju ulaze, resurse za izvođenje procesa ili pravila po kojima se proces odvija i procesi koji koriste izlaze iz procesa. Performanse procesa mogu biti visoke samo ako se identifikuju zahtevi, potre be i očekivanja sledećeg procesa (kupca) i prema njima postave, mere i prate adekvatne performanse procesa i proizvoda (izlaza procesa). Plan kvaliteta je dokument koji povezuje i definiše sve aktivnosti (faze) od ideje za nastanak proizvoda (ili od porudžbine) do isporuke. Za svaku fazu (korak, aktivnost, operaciju) defin isane su karakteristike proizvoda koje se u njoj ostvaruju (sa odgovara jućim granicama tolerancije ili specifikacije), kao i tehnološki parametri procesa (takođe sa granicama), oprema na kojoj se aktivnost obavlja, poziva se na uputstva ili metode koje se primenjuju za izvođenje aktivnosti. Kontrolisanje i ispitivanje (učestalost, veličina uzorka, metod, merna oprema, kriterijumi prihvatljivosti) za svaku karakteristiku proiz voda i procesa takođe može biti dato u planu kvaliteta ili se poziva na plan kontrolisanja i ispitivanja. Plan kvaliteta definiše se za proizvod, projekat ili ugovor.
Procesi koji se odnose na kupca Ovom odredbom obuhvaćena su tri ključna zahteva vezana za definisanje odnosa sa kupcima i potrošačima (slika 12): 7.2.1 Utvrđivanje zahteva koji se odnose na proizvod, 7.2.2 Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod i 7.2.3 Komuniciranje sa kupcima. Da bi proizvod/usluga bili prihvaćeni na tržištu, neophodno je utvrditi šta je kupcu potrebno. Praktično, ovim zahtevom je traqženo sistematsko pristupanje istraživanju tržišta (planirane prezentacije, promocije i anketiranje kupaca uz defin isanje ciljnih grupa i ciljeva istraživanja), ali i obrada informacija dobijenih od prodajne operative koja je u direktnom kontaktu sa kupcem/potrošačem. Pored zahteva koje kupac izraža va direktno ili indirektno, neophodno je utvrditi i zakone ili propise koji su relevantni za dati proizvod/uslugu (kako na domaćem tržištu, tako i na tržištu na koje je planiran izvoz). Ostali zahtevi vezani za posleprodajne aktivnosti (servisiranje, obuka, recikli ranje...) takođe moraju biti utvrđeni. Izlaz iz ovog procesa je praktično ulaz u proces razvoja i projektovanja. Kada su zahtevi za proizvod utvrđeni, neophodno je preispitati je li organizacija u mogućnosti da ih ispuni ali da to bude ekonomski isplativo. Najpre je potrebno ispitati da li su zahtevi kompletni – da li su dostupne sve informacije kako se ne bi napravila greška u isporuci. Ovde treba posebno razmotriti slučajeve kada se preispituju zahtevi za isporuku standardnog proizvoda koga organizacija ima na zalihama (kada su fokus
45
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
količine, rokovi i način isporuke) i kada se zahteva novi proizvod ili modifikacija (kada je pored navedenih potrebno preispitati i mogućnost izrade takvog proizvoda). Zapisi o preispitivanju su vredan izvor podataka za definisanje mera za poboljšanje. Zakoni, standardi, propisi Zahtevi zakona i propisa
Druš tvo
Zahtevi standarda Udruženja potroš ača
Zahtevi koje je specificirao kupac
Kupac
Industrijski sektor Konkurencija Standardi Konkurentski proizvodi
Ponude, Reklame
Zakoni Porudžbina Standardi Ugovor Propisi
Utvrđivanje zahteva za proizvod
Planiranje
Zahtevi koji su neophodni za specificiranu ili poznatu planiranu upotrebu
Specifikacije
Preispitivanje zahteva za proizvod
D&D, Planiranje realizacije Zapisi o preispitivanju
Dodatni zahtevi organizacije
Organizacija
1. Zahtevi definisani 2. Razreš eni promenjeni zahtevi 3. Organizacija sposobna da zadovolji zahteve
Slika 12 - Procesi vezani za kupce Organizacija mora da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa kupcem. Jedan aspekt te komunikacije je utvrđivanje zahteva, potreba i očekivanja kupca. Pored toga, veoma je važno upoznati kupca sa proizvodima/uslugama koje nudi organizacija, karakteristi kama proizvoda i usluge (kroz uputstva za upotrebu), sa mogućnostima organizacije, referencama (putem kataloga, internet prezentacije). Sistematski pristup ažuriranju ovih informacija je jako bitan. Konačno, povratne informacije od kupca treba pažljivo prikupljati, obrađivati i analizirati radi poboljšanja proizvoda i procesa. Upravljanje re šavanjem reklamacijama (kao vrstom povratnih informacija od kupca) treba da bude uređeno na način da se što pre reaguje i zadovolji kupac a sa druge strane da se utvrde uzroci i eliminišu, kako bi se sprečilo ponavljanje problema. Neki od primera dobre prakse u uspostavljanju komunikacije sa kupcima su posebni telefonski brojevi za pri medbe i sugestije kupaca, e-mail adrese, knjige utisaka, sistematsko kontaktiranje kupaca po isporučenom proizvodu/pruženoj usluzi...
Projektovanje i razvoj Ovim procesom (slika 13) je pokriven razvoj i projektovanje i proizvoda i procesa. Proces razvoja započinje odlukom (koja je bazirana na ulazima iz procesa istraživanja tržišta i eventualnoj studiji izvodljivosti) i definisanjem projektnog zadatka. U okviru projektnog zadatka defin išu se ciljevi projekta, ulazni zahtevi za proizvod (od kupca, standardi, propisi, ograničenja vezana za resurse), šta se očekuje kao izlaz (tehničko-teh nološka dokumentacija, prototip...) kao i vođa projekta i tim za realizaciju. Na osnovu
46
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
projektnog zadatka izrađuje se Plan realizacije projekta u kome se definišu sve aktivno sti, njihovo trajanje, odgovornosti i potrebni resursi. Ovde je važno obuhvatiti sve faze projekta, uključujući i preispitivanja, verifikacije i validacije. Iz plana se mogu utvrditi kritična mesta za realizaciju projekta sa aspekta vremena (PERT analiza). Društvo Kupac Vlasnici Planiranje projektovanja i razvoja Ulazne osnove za D&D
Kontrola izmena D&D Proizvod zadovoljava zahteve ili nameravanu upotrebu?
Rezultati zadovoljavaju zahteve?
Funkcionalni zahtevi Zahtevi zakona/propisa Informacije iz prethodnih projekata Drugi zahtevi Preispitivanje adekvatnosti
Validacija Realizacija projekta proizvoda
Verifikacija Konfiguracija Nulta serija projekta Osvajanje proizvodnje Izlazni rezultati D&D
Aktivnosti D&D
Preispitivanje 1. Da li rezultati ispunjavaju zahteve 2. Identifikovanje problema i određivanje mera
1. Informacije za nabavku, proizvodnju 2. Kriterijumi prihvatljivosti proizvoda 3. Karakteristike proizvoda
Slika 13 - Projektovanje i razvoj Tokom realizacije projekta, prati se poštovanje rokova i planiranih resursa. Periodič no (zavisno od trajanja projekta), neophodno je organizovati sastanke sa rukovodstvom radi preispitivanja toka projekta (sa aspekta rokova i potrošnje resursa), rešavanja even tualnih problema i donošenja odluka o prelaskku u narednu fazu. O preispitivannju se vode zapisi. U planu projekta verifikacija i validacija predstavljaju značajne korake u kojima se utvrđuje usklađenost rezultata (karakteristika razvijanog proizvoda) sa ulaznim zahte vima (verifikacija) odnosno sa zahtevima kupca (validacija). Verifikacija može biti izve dena od strane sopstvene laboratorije (preliminarno) i od strane eksternih nezavisnih laboratorija (radi dobijanja odgovarajućih potvrda o ispravnosti – atesta). Kao aktivnosti verifikacije, primenjuju se alternativni proračuni, simulacije, poređenja sa sličnim projek tima... Kad god je moguće, validaciju treba izvesti pre široke upotrebe, kako bi se uočili i otklonili eventualni uzroci nezadovoljstva kupca (simulacije realnih uslova korišćenja, degustacije interne i eksterne...). Rezultati verifikacija i validacija se čuvaju u dosijeu projekta i predstavljaju važan izvor podataka za poboljšanje. Tehničko – tehnološkom dokumentacijom se mora upravljati na adekvatan način, kako bi se ostali procesi realizacije (specifikacije za nabavku, uputstva za rad, crteži, spe cifikacije, planovi kvaliteta idr. za proizvodnju...) odvijali efektivno i efikasno. Izmene u projektovanju i razvoju moraju biti pod kontrolom. Mora se preispitati uticaj izmena na proizvod i nakon toga je potrebno odobriti ih i primeniti na svim mestima.
47
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Nabavka Cilj procesa nabavke (slika 14) je da se osigura da nabavljeni proizvod bude usagla šen sa specificiranim zahtevima za nabavku. Ovaj proces je u standardu obrađen kroz sledeća 3 zahteva: 7.4.1 Proces nabavke 7.4.2 Informacije o nabavci i 7.4.3 Verifikacija nabavljenog proizvoda. Ocenjivanje i izbor isporučilaca Preispitivanje adekvatnosti specificiranih zahteva nabavke
Informacije o nabavci Zahtevi za odobravanje proizvoda, procedura, procesa i opreme Zahtevi za kvalifikaciju osoblja Zahtevi za QMS
Proces nabavke
Nabavljeni proizvod
Planovi prijemnog kontrolisanja
Verifikacija Performansa isporučilaca nabavljenog proizvoda Odobren proizvod
Odobreni isporučioci Kvalifikovano osoblje nabavke Finansijska sredstva
Uređaji za kontrolu i merenje Kvalifikovani kontrolori
Slika 14 - Proces nabavke Postoje različiti pristupi upravljanju procesom nabavke. U osnovi svakog od njih je zahtev da proces proizvodnje neometano teče (da ima dovoljne količine sirovina i re promaterijala zahtevanog kvaliteta). Jedan od načina je da se definišu minimalne zalihe. Tada je zadatak nabavke da održava taj minimum, ali i da brine da troškovi zaliha ne budu veliki (nema nagomilavanja zaliha). Za efektivno i efikasno funkcionisanje procesa nabavke, potrebno je definisati kri terijume za izbor i ocenjivanje isporučilaca. Oni obično obuhvataju kvalitet isporuka, poštovanje rokova, cenu i uslove plaćanja... Na osnovu ovih kriterijuma, isporučioci se ocenjuju i održava se lista odobrenih isporučilaca, koja predstavlja osnovu za izbor is poručioca pri konkretnoj nabavci. Ocenjivanje isporučilaca nije osnova za ucenjivanje (snižavanje cene, postavljanje uslova...) već osnova za partnerstvo koje se ogleda kroz zajedničko rešavanje problema, razmenu iskustava i sl. Prilikom naručivanja, moraju se pažljivo definisati svi neophodni podaci, kako bi dobili upravo onošto je potrebno. Uobičajeni pristup za standardne nabavke je pozivanje na specifikaciju (definisanu u procesu razvoja, koja se distribuira isporučiocu). Pored specifikacije, dodatni zahtevi mogu biti vezani za kvalifikaciju osoblja, za odobravanje proizvoda (prvi uzorak), za sistem upravljanja kvalitetom. To mora biti precizno defi nisano u porudžbenici.
48
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
Na prijemu proizvoda potrebno je obezbediti kontrolisanje i ispitivanje u primere nom obimu (zavisno od značaja karakteristike i pouzdanosti i ocene isporučioca). Ono je definisano planom prijemnog kontrolisanja i ispitivanja.
Proizvodnja i pružanje usluga U standardu je proces proizvodnje/pružanja usluga (slika 15) definisan kroz sledeće zahteve: 7.5.1 Upravljanje proizvodnjom i pružanjem usluga, 7.5.2 Validacija procesa proizvodnje i pružanja usluga, 7.5.3 Identifikacija i sledljivost, 7.5.4 Svojina kupca i 7.5.5 Zaštita proizvoda. Osnovu upravljanja procesom proizvodnje čini planiranje. Na osnovu godišnjeg pla na prodaje, izrađuju se mesečni, nedeljni i dnevni planovi. Ovde je bitno uključiti tekuće zahteve kupaca u korigovanje dugoročnih planova - veza sa prodajom ima značajan uticaj na efikasnost i efektivnost procesa proizvodnje (mogućnost ispunjenja zahteva kupaca). Iz planova se definišu radni nalozi za sve faze proizvodnje, raspisuju se trebo vanja za sirovine i repromaterijale. Svakom radnom mestu se obezbeđuje neophodna dokumentacija (uputstva/instrukcije za izvođenje operacija, crteži, specifikacije, obrasci za beleženje zapisa i sl.), oprema za rad i merenje (kao i kriterijumi prihvatljivosti, etaloni, uzorci). Zatvoreni (realizovani) radni nalozi su osnova za analizu i poboljšanje procesa (neusaglašenosti, rastur, troškovi, produktivnost, zastoji...). Pre primene se mora izvršiti validacija (simulacija, alternativni proračuni, studija spo sobnosti procesa, destruktivna ispitivanja, kvalifikovanje osoblja za izvođenje aktivnosti, odobravanje opreme...) procesa ili aktivnosti, čiji rezultati ne mogu biti verifikovani naknadni merenjem i praćenjem (skrivene mane). Informacije o karakt.proizvoda Radne instrukcije Radni nalog
Planovi kontrolisanja Uputstva kontrole
Kontrola neusaglaš. proizvoda
Dokumenti za identifikaciju, rukovanje, pakovanje, skladiš tenje i zaš titu
Plan Proizvodnja Proizvod Monitoring Usaglaš en Odobrenje, Odobren proizvod proizvodnje i pružanje i merenje proizvod otprema i Identifikausluga cija proiz. (verifikacija) Identifikac. postprodaja statusa Kompetentno proizvodno osoblje Adekvatna oprema Nabavljeni proizvod Svojina kupca
Uređaji za monitoring i merenje Kompetentni kontrolori
Skladiš ta Transport Kompetentno osoblje logistike
Slika 15 - Proces proizvodnje
49
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Kroz celokupan proces je neophodno obezbediti identifikaciju na adekvatan način i to tamo gde ima smisla. Ovde se misli ne samo na oznaku proizvoda, već i oznaku statusa proizvoda (na kojoj je operaciji, da li je kontrolisan...). Sledljivost predstavlja obezbeđenje mogućnosti ulaska u trag svemu što je ušlo u gotov proizvod (od koga je nabavljeno, koja je šarža/isporuka, ko je radio u kojoj fazi, koliki su bili tehnološki parametri procesa tokom obrade...). Ovo je takozvana sledlji vost unazad. Vrlo često, posebno u prehrambenoj industriji je važna sledljivost unapred – kom kupcu je otišao koji proizvod. Ovo je veoma važno radi efikasnog eventualnog opoziva. U slučajevima kada kupac isporuči komponentu, sirovinu, ambalažu sa zahtevom da budu ugrađeni/upotrebljeni za proizvod koji će on kupiti, potrebno je adekvatno čuvati te proizvode i obavestiti kupca ukoliko dođe do njihovog oštećenja, degradacije karak teristika ili gubitka i tražiti instrukcije za dalji postupak. Sa druge strane, organizacija je odgovorna da delovi isporučeni od kupca u potpunosti odgovaraju zahtevima kvaliteta – nije oslobođena odgovornosti za krajnji proizvod. Ovde je uključena i intelektualna svojina kupca (npr. projekat instalacije). Uputstvima za pakovanje, rukovanje, čuvanje (uslovi skladištenja: temperatura, vlaga, svetlost...), transport štiti se proizvod sve do isporuke kupcu.
Upravljanje uređajima za merenje i praćenje Za ispunjenje ovog zahteva neophodno je napraviti spisak svih uređaja za merenje i ispitivanje, utvrditi za šta se koriste (etaloni, merila u procesu, indikatori...), definisati postupak i učestalost etaloniranja (kalibracije), napraviti plan kalibracije i realizovati plan. Etaloniranje dela merila radi eksterna ovlašćena institucija, ali se deo radi i interno, s tim da se kao etaloni koriste eksterno kalibrisani uređaji. O etaloniranju (i eksternom i internom) se vode odgovarajući zapisi. Važan podatak u zapisu treba da bude referenca sa kojom je merilo poređeno, kako bi se obezbedila sledljivost do nacionalnog etalona. Pored redovne kalibracije, nakon popravke se obavezno sprovodi kalibracija. Podaci o kvaru se evidentiraju u karton merila. Neispravna merila moraju biti jasno označena i po mogućnosti izdvojena iz procesa, kako se ne bi slučajno upotrenila. Veoma je važno da se po utvrđivanju neispravnosti merila napravi analiza i ocena uticaja neispravnog merila na prethodnu proizvodnju/pružanje usluga, kako bi se preduzele odgovarajuće aktivnosti (u krajnjem slučaju čak i opoziv). Osoblje koje rukuje mernim uređajima treba da bude obuč eno. Dobra praksa u ovoj oblasti nalaže primenu analize sistema merenja (utvrđivanje ponovljivosti i repro duktivnosti), kako bi se utvrdila sigurnost merenja odnosno greška uneta postupkom merenja.
50
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
Merenje, analiza i poboljšanje Opšti zahtevi Sistematski pristup upravljanju kvalitetom podrazumeva da se rezultati uvek porede sa planom i očekivanjima (faza CHECK – proveri u Demingovom krugu na slici 16). Standard ističe potrebu za merenjem, analizom i poboljšanjem čiji je konačni cilj doka zivanje usaglašenosti proizvoda i usaglašenost i stalno poboljšanje efektivnosti sistema upravljanja kvalitetom. A – act (koriguj)
C – check (prekontroliši)
A P C D
P – plan (planiraj) ƫ
ƫ D – do (uradi)
Slika 16 – PDCA krug To se ostvaruje primenom različitih metoda. Neke od njih su: • Pareto analiza • Išikava dijagram • Histogram, • Dijagram rasipanja, • Benchmarking, • FMEA • QFD.
Merenje i praćenje U skladu sa prethodnom odredbom, standard zahteva merenje i praćenje: • zadovoljstva kupca (8.2.1) • efektivnosti sistema upravljanja kvalitetom (8.2.2) putem internih provera, • efektivnosti i efikasnosti procesa (8.2.3) i • proizvoda (8.2.4) Povratne informacije od kupca/potrošača o njegovom zadovoljstvu isporučenim proizvodom/pruženom uslugom daju glavne smernice za dalje aktivnosti vezane za poboljšanje proizvoda, procesa i sistema. Jedan od načina je direktno anketiranje kupa ca/potrošača. Pri tome treba definisati clij anketiranja, ciljnu grupu ispitnika, upitnike,
51
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
način vrednovanja odgovora i metodologiju obrade podataka. Drugi izvor podataka o zadovoljstvu kupaca su reklamacije. Pri tome treba imati u vidu da kao reklamacije treba tretirati ne samo žalbe na kvalitet proizvoda, već i na isporuku (rok, količine, način ispo ruke...), ljubaznost pri komuniciranju, greške u fakturisanju. Kao pokazatelj (ne) zado voljstva kupaca može se pratiti broj novih kupaca, ili broj izgubljenih starih kupaca... Interna provera je instrument u rukama rukovodstva koji omogućava da se utvrdi da li sistem upravljanja kvalitetom funkcioniše u skladu sa propisanim odredbama i da li je efektivan – da li se ostvaruju postavljeni ciljevi. U skladu sa osnovnim principima upravljanja kvalitetom, izraženim kroz Demingov krug (planiraj – uradi – proveri – deluj), interna provera je prihvaćena kao instrument provere efektivnosti i efikasnosti sistema upravljanja kvalitetom (i drugim sistemima upravljanja: zaštitom životne sredine, higijenom, HACCP...). Svi procesi u okviru sistema upravljanja kvalitetom (razvoj, nabavka, obuka zaposle nih, proizvodnja...) treba da budu tako postavljeni i da se odvijaju na način koji obezbe đuje realizaciju ciljeva organizacije. Zaposleni u tim procesima treba da znaju šta, kako i kada treba da se uradi da bi se ostvarili ciljevi. To odgovara fazi „planiraj“. Zaposleni rade u skladu sa postavkama sistema (i ciljeva) – faza „uradi“. U fazi „proveri“, internom proverom se proveravaju sve aktivnosti, koje se preduz i maju sa ciljem obezbeđenja kvaliteta proizvoda ili usluge. Kao i kod svake druge vrste provere, i kod interne provere postoji osnova za poređenje. To je u ovom slučaju: • međunarodni standard (ISO 9001), kojim su definisani opšte-prihvaćeni zahtevi za način obavljanja pojedinih aktivnosti u sistemu upravljanja kvalitetom, • dokumentacija kojom je propisano kako se konkretno radi u datoj organizaciji i • ciljevi, koje je postavila organizacija. Osnovna svrha interne provere je da se utvrde: • odstupanja od planiranih aktivnosti, koja ugrožavaju ostvarenje ciljeva, • nedostaci sistema, koji mogu da dovedu do problema, koji će ugroziti ostvarenje ciljeva i • mogućnosti za poboljšanje sistema. Utvrđeni nedostaci se, u fazi „deluj“, pretvaraju u aktivnosti kojima se neprekidno poboljšava efektivnost i efikasnost sistema upravljanja kvalitetom. Posebno važan aspekt provere za dobijanje OBJEKTIVNIH nalaza je obezbeđenje nezavisnih kvalifikovanih proveravača – AUDITORA. Standardom ISO 19011, Međunarodna organizacija za standardizaciju je definisala postupak izvođenja provere i kriterijume za kvalifikaciju proveravača. Merenje i praćenje procesa je osnova za upravljanje njima. Potrebno je za svaki pro ces definisati parametre – pokazatelje, koji adekvatno opisuju proces. Primeri indikator performansi procesa dati su na slici 17.
52
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000 Sadržaj/Proces
Primeri mernih veličina
Razvoj
Broj grešaka u proizvodu/usluzi Broj grešaka u planu/dokumentaciji Broj izmena u dnevniku obaveza
Proizvodnja
Izrada prototipa bez naknadne dorade Naknadna dorada u % i otpad (škart) u % Stepen iskorišćenosti mašina u %, vreme popravki mašina
Prodaja
Broj upita: Ponuda Broj dodatnih pitanja za sastavljanje ponude, vreme potrebno da se sastavi ponuda Broj ponuda: broj zaključenih ugovora
Servis
Vreme potrebno od javljanja greške do dijagnoze Javljanje o smetnjama i greškama sa mesta upotrebe Broj eskalacija zbog nedostatka rezervnih delova Troškovi zbog nedostatka predusretljivosti
Slika 17 - Primeri indikatora performansi procesa. Kada su određeni parametri procesa, potrebno je definisati njihove granice. One se defin išu na osnovu prethodnih merenja (iz kojih poznajemo kakav nam je proces) i postavljenih ciljeva. Upravljanje procesom podrazumeva da se proces održava pod kontrolom u propisanim granicama. Za proizvod su definisane specifikacije. Iz njih se definišu planovi kontrolisanja i ispitivanja kojima je precizirano za svaku karakteristiku koje su granice, koliki su uzor ci i kolika frekvencija merenja, koje su metode merenja i koja je oprema potrebna. Za izvršena merenja se evidentiraju rezultati.
Upravljanje neusaglašenim proizvodom Pod pojmom neusaglašenosti, podrazumeva se svako odstupanje karakteristika od specifikacije. U slučaju pojave takvog proizvoda, neophodno ga je adekvatno označiti i po mogućnosti izdvojiti od dobrih proizvoda. Oznaka mora da bude veoma jasna (često se koristi crvena identifikaciona kartica za neusaglašene proizvode). Istovremeno je potrebno reagovati, da se zaustavi dalja proizvodnja neusaglašenih proizvoda. Po potrebi zaustavlja se i proces, ali to ovlašćenje mora precizno biti dode ljeno određenoj osobi u proizvodnji i radnici moraju biti upoznati sa tim – kome da prijave pojavu neusaglašenog proizvoda. Sledeći korak je donošenje odluke šta da se uradi sa neusaglašenim proizvodom. Moguće je: • odobriti njegovu dalju upotrebu (kada odstupanje nije značajno ili kada kupac prihvati to), • doraditi ga (ponovo ga obraditi, kako bi postao usaglašen; nakon dorade obave zno mora da se izvrši redovno kontrolisanje i ispitivanje),
53
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• prenameniti (odobriti za korišćenje u druge svrhe) ili • uništiti. Kako je trošak svakako napravljen, u ovim slučajevima je neophodno napraviti ana lizu za utvrđivanje uzroka neusaglašenosti i defin isati mere za njegovo otklanjanje, kako bi se sprečilo njegovo ponavljanje.
Analiza podataka U skladu sa principom upravljanja kvalitetom - donošenje odluka na osnovu činje nica, podatke treba sakupiti iz merenja (definisanih u prethodnim zahtevima), zatim ih obraditi, napraviti analizu da bi se saznale činjenice. Prema literaturi, identifikovano je preko 200 metoda i tehnika za obradu i analizu podataka u oblasti upravljanja kva litetom. Treba utvrditi koje se metode koriste u koje svrhe, obučiti osoblje i dosledno primenjivati metode. Predmet analiza su obično: • kupci – njihovo zadovoljstvo, • usklađenost sa zahtevima, • trendovi performansi procesa i • isporučioci – njihova sposobnost da zadovolje zahteve organizacije.
Poboljšanje Pod ovom odredbom standarda objedinjena su tri zahteva (slika 18): • Neprekidno poboljšanje (8.5.1), • Korektivne mere (8.5.2) i • Preventivne mere (8.5.3). P roces poboljš anja
0.1%
Mera poboljš anja 0.2% K orektivna mera
0,3%
P roces korekcije
P reventivna mera
P otencija lni problem
P roblem
P ros ečan procenat neus aglaš enih
0,3%
P roces prevencije
Slika 18 - Odnos korektivnih i preventivnih mera i poboljšanja
54
4 Struktura serije standarda ISO 9000:2000
U slučaju pojave problema, neophodno je otkriti uzrok i definisati meru za njegovo otklanjanje kako se problem ne bi ponovio. Ovakav pristup vodi do korektivne mere. Ukoliko delujemo samo na problem i rešimo ga lokalno, onda je to korekcija. Ako se problem još nije pojavio, ali smo primenom raznih metoda (analiza rizika) ustanovili da postoji mogućnost da se pojavi, a zatim utvrdili uzrok potencijalnog pro blema i defin isali meru koja će sprečiti pojavu problema, to će biti preventivna mera. Mada se u praksi vrlo često definišu i korektivne i preventivne mere, nedostaje siste matski pristup. Sve treba da bude adekvatno zabeleženo od analize uzroka, do verifikacije efekata preduzete mere. Poboljšanja se odvijaju na različitim nivoima. Jedan nivo je da se u organizaciji defi niše postupak davanja predloga za poboljšanje od strane zaposlenih, način razmatranja i odobravanja predloga i sistem nagrađivanja. Drugi organizovani pristup je vezan za timski rad na poboljšanju procesa. Za svaki proces treba formirati timove za poboljša nje koji bi bili sastavljeni od izvršilaca u procesu i predstavnika vvezanih procesa (pre svega kupaca i isporučilaca). Periodično (kvartalno ili polugodišnje) ovaj tim bi anali zrao trendove pokazatelja performansi procesa i definisao mere za poboljšanje. Najviše rukovodstvo definiše i prati velike projekte za poboljšanje.
55
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
56
5 Struktura serije standarda ISO 14000
5 Struktura serije standarda ISO 14000 5.1 Principi na kojima se zasniva upravljanje zaštitom životne sredine Zajednički naziv zaštita životne sredine odnosi se na sve mere koje bi trebalo pred uzimati radi zaštite životnog prostora čoveka, u širem smislu čitavu biosferu, od štetnih uticaja i ukloniti ili ublažiti eventualno nastale štete. Zaštita životne sredine naročito obuhvata nastojanja za održavanjem čistoće vazduha, zemlje, vode, uklanjanjem otpada, zaštitom od buke i zračenja i još puno toga. Standardi serije ISO 14000 imaju za cilj da podrže zaštitu životne sredine i da spreče zagađivanja, a zasnovani su na sledećim principima: • Sistem zaštite životne sredine (EMS) treba da dovede do poboljšanja učinka za štite životne sredine. • Poboljšanje treba da bude stalno. • Kada prvi put uspostavlja sistem zaštite životne sredine, organizacija treba da počne od onoga šta je očigledna korist, a to je usaglašenost sa zakonom. • Kada EMS dobije svoj oblik, mogu se primeniti postupci za njegovo dalje po boljšavanje. • Integrisanje EMS sa ostalim sistemima upravljanja može dovesti do veće efika snosti celokupnog sistema. Sistem upravljanja kvalitetom se zasniva na mehanizmu stalnog poboljšavanja, koji je poznat kao Demingov krug ili ciklus stalnog poboljšavanja, kao i kod ISO 9000.
5.2 Zahtevi standarda ISO 14001:2004 Standard ISO 14001:2004 je napisan tako da ga mogu primeniti organizacije svih vrsta i veličina i može se prilagoditi za različite geografske, kulturne i društvene uslove. Standardom ISO 14001:2000 ne utvrđuju se apsolutni zahtevi u pogledu učinka za štite životne sredine organizacije, već samo obaveza da politika zaštite životne sredine bude usaglašena sa zakonskim i drugim propisima, kao i da obezbeđuje stalno pobolj šavanje. Zaštita životne sredine je procesno orijentisana. Svaki kilogram otpada, svaki kubni metar vode, svaki kilovat otpadne toplote je potrebno posmatrati kao proizvod, koji se
57
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
razlikuje od željenih proizvoda samo po tome što nije nameran. Ovaj proizvod uzroku je da se urade postupci nabavke, proizvodnje, skladištenja i zbrinjavanja, kao i trajnog odlaganja na kraju životnog ciklusa. Sistem upravljanja životnom sredinom treba da bude deo ukupnog sistema menadž menta preduzeća, jer je „životna sredina“ deo: • politike preduzeća • interne i eksterne komunikacije • organizacije • dokumentacije • komunikacije • procesa. Cilj svake organizacije je da područje životne sredine integriše u postojeći sistem upravljanja svake organizacije. To treba da bude deo svakodnevnih zadataka i odluka. Zahtevi sistema menadžmenta životnom sredinom prema standardu ISO 14001 svr stani su u sledeće tačke: Poglavlje Glavni zahtevi 4.1. Opšti zahtevi i zahtevi koji se odno Identifikacija oblasti primene EMS; se na dokumentaciju 4.2. Politika Definisanje politike EMS Identifikacija aspekata i njihovo vrednovanje Identifikacija i primena odredaba zakonskih propisa 4.3. Planiranje Definisanje opštih, posebnih ciljeva i programa za njihovo sprovođenje Organizaciona struktura i odgovornost Ljudski resursi Komuniciranje Dokumentacija EMS 4.4. Uvođenje i sprovođenje Upravljanje operacijama (projektovanje i razvoj, nabavka, proizvodnja, skladištenje, transport i isporuka itd.) Reagovanje u slučaju opasnosti Monitoring i merenje Vrednovanje usklađenosti 4.5. Proveravanje Neusaglašenost, korektivne i preventivne mere Interni audit Zapisi Sprovođenje preispitivanja od strane rukovodstva u unapred 4.6. Preispitivanje od strane rukovodstva utvrđenim vremenskim periodima
Ovi zahtevi standarda ISO 14001:2004 prate tok PDCA ciklusa, odnosno predsta vljaju proces stalnog poboljšavanja, prikazano grafički na slici 19:
58
5 Struktura serije standarda ISO 14000
Slika 19 – PDCA – ISO 14001 Tumačenje ovog procesa na primeru zahteva standarda ISO 14001:2004 počinje tako što organizacija u politici životne sredine definiše strateško usmerenje preduzeća pre ma životnoj sredini i oceni postojeće stanje životne sredine. To je početak toka stalnog poboljšavanja, koji prati PDCA ciklus: PLANIRAJ: Analiza postojećeg stanja životne sredine Þ ciljna postavka, identifikaci ja aspekata, definisanje ciljeva i programa životne sredine (planiranje) URADI: Sprovođenje (organizacija, školovanje, komunikacija, dokumentacija, upravljanje operacijama) PROVERI: Vrednovanje usaglašenosti, Audit sistema upravljanja životnom sredi nom (interni audit) KORIGUJ: Preispitivanje od strane najvišeg rukovodstva
59
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
60
6 Sistemi upravljanja bezbednošću hrane
6 Sistemi upravljanja bezbednošću hrane Ljudi s pravom očekuju da hrana koju jedu bude bezbedna i pogodna za konzumira nje. Bolesti i povrede koje se mogu prenositi hranom su neugodne, a mogu biti i fatalne. Postoje i druge posledice. Epidemije i bolesti koje se prenose hranom mogu imati jako negativan uticaj na trgovinu i turizam što može da dovede do gubitka prihoda, neza poslenosti i sudskih sporova. Neispravna hrana je štetna, skupa i može dovesti do gubitka poverenja potrošača. Tradicionalni sistemi kontrole hrane, ispitivanjem finalnog proizvoda sve manje se smatraju adekvatnim, te tako ovaj sistem kontrole, tzv. „inspekcija-detekcija“, biva za menjen integrisanim oblikom kontrole, popularno nazvan „od njive do trpeze“ ili „od štale do tanjira“. Težište odgovornosti se prenosi na samog proizvođača a HACCP sistem predstavlja moćan „alat“ samokontrole. Akronim HACCP predstavlja skraćenicu engleskih termina „Hazard Analysis and Critical Control Point“ koja se prevodi kao ANALIZA OPASNOSTI I KRITIČNE KONTROLNE TAČKE. Prema definiciji Codex Alimentarius komisije (CAC) FAO i WHO organizacije pod HACCP konceptom podrazumevamo „Sistem koji identifikuje, ocenjuje i kontroliše opasnosti, koje su značajne za ispravnost hrane“ (CAC - bazični tekst o higijeni hrane). Radi se o sistemu pomoću koga se obezbeđuje bezbednost pre hrambenih proizvoda i koji je zasnovan na preventivnom delovanju. Primena sistema HACCP u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda je počela u kompaniji „Pillsbury“, u saradnji sa Nacionalnom službom za aeronautiku i kosmička istraživanja (NASA), laboratorijama „Natick“ Vojske SAD-a i projektnom grupom iz Vazduhoplovno-kosmičke laboratorije SAD-a. Primena ovog sistema početkom ‘60-tih je dovela do proizvodnje hrane za potrebe kosmičkog programa SAD-a za koju je posto jala 100%-na sigurnost da nije zagađena bakterijskim i virusnim patogenima i toksinima, kao i da ne postoji bilo kakva hemijska ili fizička opasnost koja bi mogla da dovede do bolesti ili povrede astronauta. HACCP sistem, kao novi koncept u proizvodnji hrane prvi put je predstavljen jav nosti u toku 1971. godine na državnoj konferenciji za zaštitu hrane u SAD kada je kom panija Pillsbury, dobila odobrenje od FDA4) da organizuje predavanja za osoblje FDA o sistemu HACCP. Prodor sistema HACCP širom sveta usledio je tek po njegovom objavljivanju od strane Codex Alimentarius Commission FAO/WHO kao aneks uz ALINORM 93/13. Pravne norme EU i dokumenti WTO (svetske trgovinske organizacije), u vezi sa pri menom HACCP sistema, bazirane su na HACCP principima, ustanovljenim Osnovnim
4 FDA - Food and Drug Administration (Administracija za hranu i lekove SAD).
61
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
tekstom o higijeni hrane Codex Alimentarius Commission FAO/WHO odnosno (ALINORM 93/13). Kada govorimo o pravnim osnovama za primenu HACCP sistema danas, možemo iste podeliti u tri nivoa: 1. Međunarodne norme i standardi 2. Direktive i drugi propisi Evropske Unije 3. Nacionalne regulative i standardi. Na međunarodnom nivou smernice i dokumenta od značaja za zdravstvenu sigur nost hrane, sadržana su u Standardu Codex Alimentarius Commission FAO/WHO (Preporučeni međunarodni kodeks praktične primene opštih principa vezanih za hi gijenu hrane): • Opšti principi higijene hrane CAC/RCP 1–1969, Rev. 4.(2003). • HACCP sistem i smernice za njegovu primenu (anex to CAC/RCP 1–1969, Rev. 4 (2003). • SPS sporazum WTO – Svetske trgovinske organizacije (Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama u međunarodnoj trgovini) ISO organizacija je 2005. godine izdala standard ISO 22000:2005. Ovaj standard se odnosi na sisteme upravljanja bezbednošću hrane i prema kom se takođe vrši sertifi kacija. Standard ISO 22000:2005 specificira zahteve za sistem upravljanja bezbednošću hrane, da omogući organizaciji da: • razvije, uvede, primeni, održava i unapređuje sistem upravljanja bezbednošću hra ne čija je namena da obezbedi bezbedne prehrambene proizvode za potrošače. • pokaže usaglašenost sa, kroz komunikaciju, dogovorenim zahtevima potrošača • pokaže usaglašenost sa zakonskim zahtevima vezanim za bezbednost hrane • osigura sebi da se pridržava svoje proklamovane politike bezbednosti hrane • demonstrira tu usaglašenost drugim organizacijama • sačini svoju izjavu o usaglašenosti sa ovim međunarodnim standardom • traži certifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja bezbednošću hrane od strane eksterne organizacije Zahtevi su primenljivi na sve učesnike u lancu proizvodnje hrane koji žele da pro jektuju i primene efektivan sistem upravljanja bezbednošću hrane. Ovo obuhvata orga nizacije direktno uključene u jednu ili više faza u lancu proizvodnje hrane (na primer proizvođači stočne hrane, primarni proizvođači, proizvođači aditiva, proizvođači hrane, prodavci, proizvođači gotove hrane, pranje, transport, skladištenje i distribucija) i druge organizacije koje su indirektno uključene u lanac proizvodnje hrane (kao što su proiz vođači opreme i ambalaže). Zahtevi ovog međunarodnog standarda su predviđeni da budu ugrađeni u bilo koji sistem upravljanja bezbednošću hrane. Opseg primene će zavisiti od faktora kao što su
62
6 Sistemi upravljanja bezbednošću hrane
politika bezbednosti hrane u organizaciji, priroda njenih aktivnosti i uslovi u kojima radi.
6.1 Prednosti i područje primene HACCP sistema Sistem HACCP ističe zahteve u prehrambenoj industriji u pogledu kontinualnog rešavanja problema i preventivnog delovanja. Prednosti primene sistema HACCP su: • Primenljivi u celom lancu proizvodnje hrane, od primarne proizvodnje, nepo sredno iz prirode, do krajnjeg korisnika • Efikasna i ekonomična kontrola rizika prehrambenih namirnica • Premeštanje težišta sa provere kvaliteta krajnjeg proizvoda na preventivno upra vljanje procesom • Mogućnost integracije sa sistemom QM-a prema seriji ISO 9000 • Omogućava nadležnom organu da potpunije utvrđuje nivo usaglašenosti orga nizacije • Sistematski pristup menadžmentu u obezbeđenju ispravnosti prehrambenih proizvoda • Povećava zadovoljenje korisnika • Omogućava projektni pristup i timski rad • Povećava konkurentnost na tržištu i imidž firme • Može se verifikovati i proveravati • U slučaju spora obezbeđuje objektivne dokaze • Preporuka je ili zahtev zainteresovanih strana (zakonodavac, korisnik...) • Opšte je prihvaćen sistem u prehrambenoj industriji Potrebe za primenom sistema HACCP je zbog: a) Zahteva kupaca • Bezbedna i zdravstveno sigurna hrana • Hrana koja nije podvrgnuta brojnim procesima, ali je bezbedna • Hrana bez konzervansa • Produžen rok upotrebe • Veći asortiman • Savremeniji dizajn pakovanja • Potreba da budu adekvatno informisani • Povećana zaštita potrošača b) Zahteva tržišta • Povećan broj proizvođača hrane
63
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• • • • • • • •
Nove tehnologije u proizvodnji hrane Povećan izvoz hrane Nov način života Svetski turizam i međunarodna trgovina Povećan broj osetljivih ljudi (rizične grupe korisnika) Povećan broj patogena Težnja za poboljšanjem zdravlja naroda (WHO...) Svetska trgovina (WTO) zahteva harmonizaciju propisa
Područja primene HACCP i kanali komunikacije između zainteresovanih strana za bezbednost hrane su šematski prikazani na slici 20.
Slika 20 – Područje primene HACCP sistema
6.2 Definicije i pojmovi U ovom priručniku koristi se niz termina, a dole date definicije bi trebalo da dopri nesu razumevanju ovih termina: • Bezbednost hrane – obezbeđenje da konzumiranje hrane neće povrediti potro šača kada se hrana pripremi i/ili konzumira u skladu sa namenom. (Napome na – Bezbednost hrane je povezana sa pojavom opasnosti i ne uključuje ostale zdravstvene aspekte kao što je nutritivna vrednost. Definicija je ista sa onom u Kodeks Alimentarijusu) • Lanac proizvodnje hrane – tok svih postupaka i operacija koje se primenjuju u proizvodnji, preradi, distribuciji i rukovanju hranom i njenim sastojcima, od pripreme hraniva do potrošnje.
64
6 Sistemi upravljanja bezbednošću hrane
• Kritična kontrolna tačka (CCP) – tačka ili faza u kojoj se može primeniti kon trola i ključna je za prevenciju, eliminaciju ili svođenje na prihvatljiv nivo opa snosti za bezbednost hrane. (Napomena 1 – CCP se primenjuje radi kontrole funkcionisanja kritičnih kontrolnih mera i čini tačku(e) u kojoj se može uspešno primeniti monitoring (kontinuir ano ili veoma često) da bi se mogao proceniti nivo kontrole opasnosti.) • Kritična granica – kriterijum koji odvaja prihvatljivo od neprihvatljivog. • Opasnost – biološki, hemijski ili mehanički faktor u hrani, ili stanje hrane koji mogu izazvati nepovoljne zdravstvene posledice. (Napomena – Reč opasnost ne bi trebalo mešati sa reči rizik koja u kontekstu bezbednosti hrane znači vero vatnoću da se desi nepovoljna zdravstvena posledica (da se postane bolestan) i ozbiljnost te posledice (smrt, hospitalizacija, odsustvo sa posla itd.) kada se izloži nekoj od opasnosti.) • Rizik – predstavlja procenu verovatnoće pojave opasnosti. • Osetljivi sastojak – je svaki sastojak za koji se zna da je u prošlosti bio povezan sa nekom poznatom mikrobiološkom opasnošću koja izaziva ili doprinosi pro izvodnji potencijalno opasne hrane (prema definiciji iz Uredbe o prehrambenim proizvodima). • Mere podrške bezbednosti (SSM) – određene kontrolne mere koje nisu kritične kontrolne mere i koje utiču na bezbednost hrane putem prevencije, eliminacije i smanjenja verovatnoće od pojavljivanja opasnosti. • Plan HACCP – predstavlja pisani dokument koji sadrži opis formalnih postupaka za zadovoljavanje principa HACCP, definisanih od strane Nacionalnog saveto davnog komiteta za mikrobiološke kriterijume koji se odnose na prehrambene proizvode (NACMCF). • Praćenje – predstavlja skup planiranih aktivnosti posmatranja ili merenja kri tičnih granica, koje se sprovode u cilju dobijanja tačnih zapisa i obezbeđenja da se defin isanim kritičnim granicama održava ispravnost proizvoda. Kontinualno praćenje predstavlja neprekidno vođenje zapisa koji sadrže podatke. • Preventivna mera – je svaka aktivnost pomoću koje se izuz ima, odstranjuje, eli miniše ili smanjuje rizik i sprečava ponovno zagađivanje primenom efektivnih mera. • Verifikacija – predstavlja skup metoda, postupaka i ispitivanja koji se koriste za utvrđivanje da li je primenjeni sistem HACCP usaglašen sa planom HACCP.
6.3 Preduslovi za HACCP (GMP i GHP) Koncept HACCP se nadovezuje na potrebnu opremu, postrojenja i proizvodne objek te, kao i odgovarajuće mere što se može prikazati u obliku „kuće higijene“. Pre započinjanja HACCP studije, trebalo bi obilaskom preduzeća (analiza postojećeg stanja) utvrditi prostorne i tehničke uslove kao i mere GMP, GHP..... Rezultati analize
65
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
postojećeg stanja se potom definišu kao katalog mera i postaju sastavni deo HACCP studije. Koncept HACCP bez odgovarajućih prostornih, tehničkih i organizacionih uslo va bi stajao kao „krov“ „kuće higijene“ na poroznim i slabim „zidovima“ i „teme ljima“.
Slika 21 – „Kuća higijene“ Da bi hrana koju potrošači konzumiraju bila bezbedna po njihovo zdravlje svi u lancu proizvodnje hrane moraju obezbediti adekvatne uslove i primeniti mere u svojoj praksi. Mere i uslovi za bezbednu hranu zavise od vrste posla na koji se odnose u lancu pro izvodnje hrane i nazivaju se u tom segmentu lanca dobrom praksom, kao što su: • Dobra Poljoprivredna praksa (GAP), • Dobra Proizvođačka Praksa (GMP) • Dobra Higijenska Praksa (GHP), • Dobra Distributerska Praksa (GDP) • Dobra Prodajna Praksa (GRP), • Dobra Potrošačka Praksa (GCP). Na sve ove mere nadovezuju se principi HACCP. Osnovne smernice i zahtevi za GMP i GHP u proizvodnji hrane definisani su na me đunarodnom nivou u regulativi Codex Alimentarius Commission FAO/WHO – Opšti principi higijene hrane CAC/RCP 1–1969, Rev.4 (2003), a na nivou Evropske Unije u Direktivi saveta 93/43 EEZ od 14. juna 1993. godine. Osnovni zahtevi GMP i GHP odnose se na: • Lokaciju • Objekte • Opremu • Kontrolu opasnosti vezanih za hranu
66
6 Sistemi upravljanja bezbednošću hrane
• • • • • • • • • • • • • •
Mere kontrole u procesu Zahteve vezane za ulazni materijal Pakovanje Vodu Rukovođenje i nadzor Dokumentaciju i zapise Postupak povlačenja proizvoda Održavanje i čišćenje objekata i opreme Sisteme kontrole štetočina Rukovanje otpadom Ličnu higijenu zaposlenih Transport Informacije o proizvodu Obuka, svest i odgovornost
6.4 Principi HACCP sistema Codex Alimentarius je definisao sedam principa HACCP-a kroz koje se čitav proces detaljno opisuje.
Princip br. 1: Izvršiti analizu opasnosti-rizika i utvrditi odgovarajuće preventivne mere Opasnost predstavlja biološku, hemijsku ili fizičku karakteristiku koja može da dove de do nebezbednog prehrambenog proizvoda. Prilikom sprovođenja analize opasnosti, neophodno je uzeti u obzir veliki broj faktora kao što su sastojci, prerada, distribucija i planirana upotreba proizvoda. Biološke opasnosti Biološke opasnosti, koje sobom nose prehrambeni proizvodi, se ispoljavaju kroz prisustvo bakterija, virusa i parazita. Ovi organizmi su često prisutni kod ljudi i u siro vinama. Hemijske opasnosti Do pojave hemijskih zagađivača može da dođe prirodnim procesom ili se oni mogu uneti u toku prerade hrane. Veoma velike količine štetnih hemikalija u hrani mogu da dovedu do akutnih oboljenja, dok manje količine ovih hemikalija za posledicu imaju hronične oblike ovih oboljenja.
67
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Fizičke opasnosti Tvrdi strani predmeti u hrani mogu da dovedu do pojave bolesti i povreda. Ove fi zičke opasnosti mogu da budu posledica nead ekvatnih postupaka u „lancu proizvodnje hrane“.
Utvrđivanje prisutnog nivoa rizika Neophodno je oceniti potencijalni rizik kod svih mogućih opasnosti analizom vero vatnoće njihovog pojavljivanja i njihove ozbiljnosti. Ozbiljnost se odnosi na posledice do kojih dolazi ako se opasnost zaista pojavi. Mali rizik Srednji rizik Veliki rizik Kritičan rizik
1 2 3 4
Procena rizika Ukazuje da nije neophodno preduzimanje posebnih mera Podrazumeva periodično preduzimanje mera Zahteva mere kontrole: programa higijene; održavanja; etaloniranja; procesa nabavke... Kod ove grupe rizika mere se najčešće označavaju kao kontrolne tačke - CP Neophodne su posebne mere kontrole kritične kontrolne tačke (CCP)
Definisanje preventivnih mera Posle identifikovanja opasnosti, organizacija mora da razmotri koje se preventivne mere mogu primeniti kod svake pojedinačne opasnosti. Ponekad je neophodno pri meniti više preventivnih mera u cilju kontrole konkretne opasnosti, a u nekim drugim situacijama se više opasnosti može kontrolisati primenom određene preventivne mere.
Princip br. 2: Identifikovati kritične kontrolne tačke (CCP) u procesu CCP je tačka, faza ili postupak u kome je moguća kontrola i sprečavanje, eliminisa nje ili smanjenje opasnosti po bezbednost hrane (na prihvatljivi nivo). Tačke u procesu pripreme hrane koje mogu da postanu kritične kontrolne tačke obuhvataju zagrevanje, hlađenje, određene sanitarne postupke, kontrolu postupaka prerade proizvoda, spreča vanje spoljnog zagađenja i izvesne aspekte higijene zaposlenih i radnog okruženja.
Princip br. 3: Utvrditi kritične granice za svaku CCP U ovoj fazi se definišu kriterijumi koji se moraju zadovoljiti za svaku preventivnu meru koja se odnosi na CCP. Kritične granice se mogu smatrati granicama bezbednosti za svaku CCP i mogu se definisati za preventivne mere kao što su temperatura, vreme, fizičke dimenzije, pH vrednost itd.
68
6 Sistemi upravljanja bezbednošću hrane
Princip br. 4: Uspostaviti monitoring (praćenje) sistem za svaku CCP Praćenje predstavlja skup planiranih aktivnosti posmatranja ili merenja koje se rea lizuju u cilju procene da li je neka kritična kontrolna tačka pod kontrolom, kao i u cilju dobijanja tačnih zapisa koji se koriste u budućim postupcima verifikacije.
Princip br. 5: Utvrditi korektivne mere za moguća odstupanja I pored toga što je HACCP sistem namenjen sprečavanju pojave odstupanja, savr šenstvo je retko (skoro nikada) dostižno. Stoga je neophodno da postoji plan korektiv nih mera. Primeri za korektivne mere su blokiranje šarže, naknadna provera rezultata merenja, prenamena proizvoda, uništavanje proizvoda, vraćanje sirovine, ponavljanje koraka procesa itd.
Princip br. 6: Definisati postupke verifikacije Postupci verifikacije mogu da obuhvate: • HACCP audit, • preispitivanje zapisa o kritičnim kontrolnim tačkama, • preispitivanje odstupanja i odgovarajućih rešenja, • analiza slučajnih uzoraka.
Princip br. 7: Definisati dokumentaciju i čuvanje zapisa HACCP sistema (a) Pisani HACCP plan Ovaj princip zahteva od prehrambene organizacije da pripremi i održava pisani HACCP plan. U ovom planu se moraju detaljno navesti sve opasnosti u vezi sa proiz vodom. U njemu se moraju jasno navesti sve kritične kontrolne tačke i kritične granice za svaku CCP. (b) Čuvanje zapisa Ovim principom se zahteva redovno vođenje zapisa u toku realizacije aktivnosti HACCP plana.
69
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
70
7 Potencijalne opasnosti – kultura organizacije
7 Potencijalne opasnosti – kultura organiz acije Kulturne vrednosti koje postoje u nekim tradicionalnim kompanijama su nuspro izvodi fragmentisanih sistema upravljanja, koji su usredsređeni na učinak iz prošlosti, ističu važnost kontrole i neguju hijerarhiju. U suštini sistem upravljanja jednom orga nizacijom može da promoviše neke od sledećih vrednosti: • Platu dobijam od svog šefa: iako svi govore o tome da treba zadovoljiti kupce, glavni cilj je, u stvari, zadovoljiti šefa. • Ja sam „sitna riba“: bolje mi je da ćutim i ne dižem prašinu, jer tako najbolje prolazim. • Što je više zaposlenih pod mojom nadležnošću, postajem sve važniji: pobeđuje onaj ko ima „najveće carstvo“. • Sutrašnji dan se neće razlikovati od današnjeg: tako je oduvek bilo.5 Problem je u tome što ovakve vrednosti i stavovi ne doprinose povećanju učinka svih procesa shodno zahtevima organizacija orijentisanih na kupca. Oni nisu dosledni sa novim procesima koji se stvaraju u okruženju sa sistemom upravljanja kvalitetom. Ukoliko se ove vrednosti ne promene, novi procesi, bez obzira koliko su dobro projek tovani, neće funkcionisati. Promena vrednosti je isto tako važan deo sistema upravljanja kvalitetom, kao i promena procesa. U kompaniji koja je uvela sistem upravljanja kvalitetom, zaposleni moraju da imaju sledeće stavove: • Kupci daju novac za naše plate: moram da uradim sve što je potrebno da ih za dovoljim. • Svaki posao u ovoj kompaniji je značajan i važan: i moj doprinos se računa. • Praviti se važan nije nikakvo dostignuće: plaćen sam za vrednost koju stvaram. • Lopta se zaustavlja kod mene: moram da prihvatim probleme i da nađem reše nja. • Pripadam timu: zajednički gubimo ili pobeđujemo. • Niko ne zna šta donosi sutra: stalno učenje je deo mog posla.6 Upravljanje promenama je skup postupaka pomoću koji u organizaciji treba uspe šno da se sprovede neka promena. Menadžeri moraju da upravljaju procesima prome na, bilo da se radi o promeni u upravljanju poslom, o krupnim planovima razvoja, o prilagođavanju novim tehnologijama, restrukturiranju posle preuzimanja ili pripajanja kompanija, ili razdvajanju radi podele vertikalno integrisanih organizacija. Otpor za 5 Michael Hammer/James Champy – Reinženjering korporacije - Manifest poslovne revolucije 6 Michael Hammer/James Champy – Reinženjering korporacije - Manifest poslovne revolucije
71
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
poslenih prema promenama često se potcenjuje, a kao rezultat toga, organizacije se loše snalaze sa promenama. Menadžeri su često bolje obuč eni da se bave pitanjem ‚‚šta“ nego ‚‚kako“ u promenama. Ipak sposobnost da se promena uvede uz minimum otpora ključna je veština menadžera. Promene kod ljudi izazivaju „poplavu“ jakih osećanja. Svaki pokušaj promene ustalje nog stanja (status quo) u kojem je sve bilo poznato, znala su se „pravila igre“, osigurane su vrednosti i dozvoljeni načini ponašanja, često nailazi na žestoke otpore. Dešava se da zaposleni ne poznaju dovoljno stvarnu situaciju u kojoj se organizacija nalazi, pa je prvi problem, a istovremeno i izazov, stvoriti razum evanje za neophodnost sprovođenja promena. Na slici 22 prikazano koji su to faktori koji promene čine tako teškim. Suvišne pozitivne informacije Top menadžmenta
Ljudski otpor promenama, posebno pod stresom i pritiskom
Nedostatak velike, prepoznatljive krize
Samozadovoljstvo
Kultura sa niskim pragom objektivnosti i velikom spremnošću za konfrotacije Nedostatak povratne petlje i pravih informacija iz okruženja
Veoma dobra finansijska situacija
Organizacione strukture, saradnici se fokusiraju samo na uske funkcionalne ciljeve
Pretpostavke koje se zasnivaju na lažnim indicijama
Slika 22 - Faktori koji utiču na otpor promenama Zaposleni su najčešće protiv promena zbog: • Straha od promena (nema pouzdanog predviđanja za očekivanja/strahove – kao što je na primer gubitak posla) • Straha od gubitka moći • Neuspešnih pokušaja, loših iskustva (takođe u okruženju) • Uverenja u nepogrešivost starih uspešnih načina i ponašanja • Lenjosti. Na slici 23 prikazane su najčešće reakcije i faze u ponašanju zaposlenih prouz roko vane promenama u organizaciji.
72
7 Potencijalne opasnosti – kultura organizacije
Emotivna reakcija
Aktivan stav
Bes
Prihvatanje Pogađanje
Stabilnost Zavaravanje
Izmirenje
Zbunjenost
Pasivan stav
Rezignacija
Vreme
Slika 23 -Reakcija na promene (izvor: Daryl Conner) Zaposleni, uglavnom, na samu najavu promena reaguju sa zaprepašćenjem. U tom trenutku je važno prihvatiti takvu reakciju saradnika, uspostaviti komunikaciju, smireno objasniti razloge za sprovođenje promene i nagovestiti prednosti koje će osetiti svi zapo selni. Top menadžment u samom početku sprovođenja procesa promena, treba precizno da objasni zaposlenima da nije moguće odstupanje od postavljenih ciljeva i da predoči metode i/ili tehnike za dostizanje postavljenih ciljeva, vezanih za sprovođenje prome na. Rezignacija zaposlenih je posledica saznanja da u pogledu budućih promena vlada potpuna neizvesnost. Prava reakcija bi bila da se saradnicima pruže nove mogućnosti i šanse da povrate hrabrost i samopouzdanje. Sa procenom prednosti i nedostataka nameravanih promena top menadžment treba da upozna sve zaposlene, kako bi oni sami shvatili neophodnost da se promene sprovedu. Na taj način se stvara klima aktivnog učešća svih zaposlenih u procesu promena. Za uspešnu promenu nije dovoljno posedovati perfektno „tehničko rešenje“. Od velikog je značaja je potencirati činjenicu da su najvažniji faktori uspešne promene u organizaciji upravo zaposleni, koji treba da iznesu te promene. Učešće i aktivan angažman ne mogu se obezbediti isključivo izdavanjem strogih na ređenja. Zaposleni se prethodno pridobijaju da učestvuju u projektu promene. Bez toga nema garancije da će se bilo koja promena realizovati na zadovoljavajući način. Savladavanje otpora Jak otpor promenama je neizbežni pratilac svakog procesa promene. Fatalna greška bi bila ako se samouvereno tvrdi da će se svaki otpor lako skršiti, ili da se svi oni za koje se sumnja da pružaju otpor promenama proglase nepopravljivim svađalicama. Otpor se smatra veoma štetnim posebno pri velikim pritiscima koji su posledica ne dostatka vremena. Mnogi ljudi su skloni tome da ignorišu manifestacije otpora, ili da na njih reaguju sa pojačanim pritiskom. To opet vodi ka još većem otporu i značajno remeti napore da se realizuju postavljeni ciljevi. Postoje važni razlozi da se svi oni koji se na neki način osećaju pogođenim namera vanim promenama aktivno uključe u rad na projektu i u postupke odlučivanja:
73
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
• Bolje odlučivanje – rešenja koja su mnogo bliža praksi. Samo oni koji se na neki način osećaju neposredno pogođenim znaju sve detalje i znaju na šta se posebno mora obratiti pažnja, da bi predloženo rešenje stvarno zaživelo u praksi. • Stvaranje motivacije - Onaj ko je aktivno učestvovao u pripremi odgovarajućih rešenja sigurno će se lično angažovati i na njihovoj primeni u praksi. • Identifikacija sa organizacijom - Onaj ko je aktivno učestvovao u radu na pro jektu i odlučivanju oseća da je prihvaćen kao partner i identifikuje se sa organi zacijom. • Povratne veze - Grupe tematizuju interne teškoće korišćenjem povratne veze. • Obuka - Prenošenje teoretskih osnova (na primer organizaciono učenje) i me todičkog znanja (na primer tehnike za rešavanje problema) i treninzi namenjeni orijentaciji u ponašanju (na primer komunikacija i saradnja u timu). • Moderacija - Eksterna podrška na radnim sastancima, podrška od strane inter nih specijalista (moderatora), posebno kod kompleksnih tema i/ili u konfliktnim i kriznim situac ijama. • Konsalting - Lično vođenje od strane autoriteta ili specijalista u posebno zahtev nim situac ijama i/ili konfliktnim i kriznim situac ijama. • Odlučivanje - Stavljanje na raspolaganje resursa, ljudi, sredstava, prostora, ma terijala... Upravljanje promenama zahteva izuzetne duhovne i fizičke napore i veliku energiju koju je potrebno utrošiti na situacije u kojima se ultimativno zahteva preuzimanje lič nog i poslovnog rizika. Svaki čovek poseduje različite izvore energije i pokazuje različitu spremnost za preuz imanje rizika. Ukoliko se prilikom pomene ne osete veće teškoće, onda je sigurno da je sa tim opterećen neko drugi. Trebalo bi napomenuti da se ljudi ne suočavaju sa promenama samo na svom radnom mestu, nego i u poslovnom, socijalnom i političkom okruženju. Ako se tome dodaju porodične brige vezane za bolest, razdvajanje porodica ili nesrećne i smrtne slučajeve, u praksi često dolazi do prekoračenja granica izdržljivosti. Ovo preopterećenje ima za posledicu manifestacije disfunkcionalnog ponašanja, koje se najčešće ogleda u značaj nom padu učinka, bolovanjima, učestalim greškama, što sve može imati značajan uticaj na pad ukupnih performansi organizacije. Ipak, ukoliko je proces promena isplaniran na pravi način (adekvatan i prilagođen situac iji u organizaciji), treba biti istrajan i što je još važnije iznaći najbolji način za upravljanje krznim situacijama tokom procesa promena. Definisanjem vizije i misije obezbeđuje se da svi zaposleni imaju jasnu smernicu u kojim okvirima mogu da obavljaju svoje aktivnosti. Kada su postavljene tačke na hori zontu, niže rukovodstvo, uključujući i vlasnike procesa može lakše da samostalno donosi odluke imajući na umu dokle treba da stigne.
74
7 Potencijalne opasnosti – kultura organizacije
Slika 24 - Efekti postavljanja zajedničke vizije za sve zaposlene Da bi se realizovala misija i dostigla vizija, neophodno je postaviti ciljeve, razviti ih do ogovarajućih nivoa, napraviti plan za njihovu realizaciju, sprovesti plan, a zatim preispi tati dostizanje ciljeva i po potrebi pokrenuti korektivne mere. Ovaj postupak predstavlja u suštini upravljanje pomoću ciljeva (slika 25).
Slika 25 - Upravljanje pomoću ciljeva Ciljevi opisuju planirano stanje u organizaciji: • deo su sistema upravljanja, • polazna su tačka za aktivnosti za poboljšanje i • slede hijerarhiju: ciljevi preduzeća, sektora, procesa i zaposlenih.
75
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
Oni: • su dogovoreni i svima poznati • su zahtevni ali ipak realni • su vremenski ograničeni i definisani po pitanju obima • su jasno razgraničeni od „ne-ciljeva“ • su izbalansirani u odnosu na interesne grupe • su jasni i nedvosmisleni, obavezujući • se mogu kontrolisati i merljivi su • dozvoljavaju da se shvati regulacioni ciklus. Najvažniji među ovim ciljevima su strateški ciljevi. Oni predstavljaju malobrojnu grupu ciljeva na nivou organizacije, koja se izvodi iz postavljene strategije. Njihova rea lizacija je direktno skopčana sa sticanjem konkurentske prednosti. Ukoliko se ne ostvare u planiranom vremenskom okviru, to možeda dovede do ozbiljnih posledica po uspeh kompanije. Ovo se takođe odnosi i na strateške ciljeve i odluke vezane za implementa ciju sistema upravljanja kvalitetom, prema međunarodnim standardima. Međutim, pri postavljanju ciljeva, strategija je samo jedan deo okvira iz koga se oni izvode. Pored nje, tu su još i vizija, misija, politika... Veoma važan aspekt vezan za upravljanje pomoću ciljeva je njihova izbalansiranost u odnosu na perspektive razvoja organizacije. Upravljanje organizacijom samo na osnovu finansijskih pokazatelja bi bila kao vožnja automobila samo uz pomoć retrovizora (bez pogleda napred). Finansijski ciljevi najsporije odražavaju promene i biće kasno kada fi nansijski rezultati budu loši da nešto preduzimamo. Zato je potrebno utvrditi adekvatnu kombinaciju finansijskih i nefinansijskih ciljeva (npr. implementacija sistema upravljanja kvalitetom) za upravljanje organzacijom, koji će brzo signalizirati poremećaje u organi zaciji i omogućiti da na vreme odreagujemo. Upravljanje pomoću ciljeva ima za cilj postavljanje jasnih, razumljivih i merljivih ciljeva koji se zaposlenim takođe na jasan i razmljiv način prezentuju, kako bi mogli da se prate rezultati i pruži podrška u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva. Međutim, često se dešava da čak i najbolje odluke menadžmenta nisu garancija da će se one ostvariti, jer su menadžeri skloni izbegavanju dogovora sa svojim zaposlenima o tačnim specifikacijama onoga što svaki zaposleni treba da ostvari. Upravo ta nepre ciznost, nedovoljna specifikacija i nepotpunost definicije cilja, čak i uz najbolje namere zaposlenih vode do toga da ciljevi ne budu ostvareni. Kao varijanta upravljanja pomoću ciljeva, najčešće se primenjuje upravljanje po moću rezultata. Ovaj sistem je projektovan tako da zaposlenima eksplicitno dodeljuje odgovornosti, ali i slobodu samostalnog odlučivanja koje će metode i/ili tehnike koristiti kako bi dostigli postavljene ciljeve. Izabrane metode i/ili tehnike moraju biti u skladu sa etičkim i standardima kvaliteta organizacije. Implementacija sistema upravljanja kvalitetom prema međunarodnim standardi ma zahteva, pre svega visoku opredeljenost rukovodstva organizacije za uspostavljanje sistema upravljanja, ali i izuzetne duhovne i fizičke napore, kao i veliku energiju svih zaposlenih koju je potrebno utrošiti na situacije u kojima se ultimativno zahteva pre
76
7 Potencijalne opasnosti – kultura organizacije
uzimanje ličnog rizika za sprovođenje planiranih aktivnosti. Ipak, ukoliko je proces implementacije sistema upravljanja kvalitetom isplaniran na pravi način, u skladu sa potrebama, ali i mogućnostima i resursima organizacije (adekvatan i prilagođen situa ciji u organizaciji), rukovodstvo i zaposleni treba da budu istrajni i što je još važnije da iznađu najbolji način za upravljanje krznim situacijama tokom realizacije projekta. Nakon intenzivne i dosledne primene svih dokumentovanih postupaka i izvođenja procesa po propisanim postupcima, prema međunarodnim standardima, sisteme upra vljanja treba da pokaže da: • se problemi trajno rešavaju, tj. ne radi se samo o „zakrpama“, nego o trajnom ot klanjanju nedostataka • je kvalitet svakodnevnog posla generalno poboljšan • je komunikacija i saradnja u organizaciji znatno poboljšana. Svako konstruktivno rešenje zahteva koordinaciju između ljudi iz sopstvenog i ostalih područja/pro cesa. Zaposleni su počeli da uče kako da samostalno rešavaju probleme, i počela je da se stvara klima zajedništva. • su počeli da se prepoznju problemi u komunikaciji, kao i zadovoljenju zahteva, potreba i očekivanja kupaca. • timski rad zahteva kreativnost, pa identifikacija saradnika koji su u stanju da po nude kreativna rešenja doprinosi porastu pozitivne motivacije.
Dalji izvori informacija ISO i mnogi od njihovih nacionalnih standardnih institucija članova po celom svetu održavaju web sajtove koji uključuju informacije o ISO 9000 i proizvode u vezi sa time. Kompletnu listu tih članova sa kontaktnim detaljima možete naći na ISO-ovom zvanič nom web sajtu www.iso.org. Sledi kratak opis onoga što se može naći na ISO web sajtu. www.iso.org ISO web sajt celu jednu sekciju je posvetio ISO 9000. To uključuje i sledeća dokumen ta, pripremljena specijalno za Web, ili kao pdf fajlovi njihovih verzija na papiru. • Magična demistificirajuća priča o ISO 9000 i ISO 14000 – osnovni uvodi u stan darde, pisani na svakodnevnom jeziku. • ISO 9000:2000 – Selekcija i upotreba – razvijen od strane ISO/TC 176, obezbeđuje opšti pregled ISO 9000 serije sa naglaskom na one delove gde je došlo do izmene prilikom poslednje revizije. • Principi menadžmenta kvalitetom – razvijeno od strane ISO/TC 176, uvodi u osnovne principe na kojima se zasniva serija standarda ISO 9000:2000. • ISO pregled ISO 9000 i ISO 14000 Sertifikata –pregled sertifikata na svetskom nivou iz ove dve grupe standarda sistema kvaliteta, uključujući spiskove po ze mljama. • Objavljivanje vaše ISO 9000 ili ISO 14000 sertifikacije – saveti koji bi mogli da pomognu onima koji imaju sertifikate ISO 9000 ili ISO 14000 kako bi izbegli probleme u vezi reklama i promotivnog materijala.
77
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
ISO/TC 176 poseduje veliki broj dokumenata koja bi mogla da budu od pomoći or ganizacijama prilikom implementiranja standarda iz serije ISO 9000:2000. www.jus.org.yu Web sajt Instituta za standardizaciju Srbije čija osnovna delatnost obuhvata poslove u vezi sa donošenjem srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i druge poslove koji su povezani sa standardima i standardizacijom. www.interac en.org Internacional Trade Centre (ITC) Palais des Natons, 1211 Geneva 10, Switzerland; Tel: + 41 22 730 01 11 ; Fax: + 41 22 733 44 39; e-mail: itcreg@intracen.org Kao servis za one koji nemaju pristup internetu, ITC se složio da distribuira kopije u papirno zadnjih šest dokumenata, bez naplate, institucijama i preduzećima u zemljama u razvoju i tranzicionim ekonomijama. www.tc176.org Web sajt ISO/TC 176, menadžment kvalitetom i osiguranje kvaliteta, ISO tehničkog komiteta odgovornog za ISO 9000 seriju standarda. http://www.bsi.org.uk/iso-tc176-sc2 Web sajt ISO/TC 176/SC 2, sistemi kvaliteta, podkomitet odgovoran pre svega za raz voj ISO 9001:2000 i ISO 9004:2000. Većina dokumenata koja je dostupna na ISO-ovom sajtu je dostupna i ovde.
78
Literatura
Literatur a 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Bell R./Bergman R.: Zapošljavanje i obuka - Ključ produktivnosti, SAD, 2001 Bennis W./Mische M.: Reinventing putem reinženjeringa, Novi Sad, 2000 Bouman K.: Strategija u praksi, Novi Sad, 2003 Collins E./Devanna M. A.: Izazovi menadžmenta u XXI stoljeću, Zagreb, 2002 Damjanović M.: Menadžerska revolucija, Beograd, 1990 Devanna M. A./Tichy N.: The Transformational Leader, New York, 1986 Hammer M./Champy J.: Reinženjering korporacije - Manifest poslovne revolu cije, Novi Sad, 2003 8. Hollinshead G./Leat M.: Human Resource Management, London, 1995 9. Iveković D.: Pojmovnik od A do Z, Adižes, Novi Sad, 2006 10. ISO Centralni sekretarijat – ISO 9001 za mala preduzeća- Saveti ISO/TC 176 11. Lusthaus C.: Poboljšanje učinka organizacije, Dereta, Beograd, 2005 12. Maurer R.: Beyond the wall of resistance, Bard Books, Inc. Austin, Texas, 1996. 13. Mincberg H./Olstrand B./Lampel J.: Strateški safari, Prometej, 2003 14. Ogawa E.: Upravljanje malim preduzećima danas, ECPD, Beograd, 2001 15. Pržulj Ž.: Menadžment ljudskih resursa, Beograd, 2002 godine 16. Rentzhog O.: Temelji preduzeća sutrašnjice, Prometej, Novi Sad, 2000 17. Ristić D.: Osnovi menadžmenta, Cekom, Novi Sad, 1999 18. Sengi P.: Peta disciplina - umetnost i praksa organizacije koja uči, l izdanje, Adi žes, Novi Sad, 2003 19. Torrington D./Hall L./Taylor S.: Menadžment ljudskih resursa, Beograd, 2004 20. Woidich A.: Procesni menadžer, ÖVQ – Beč, 2002
79
Sistemi upravljanja kvalitetom za mala i srednja preduzeća
O autoru
Maja Pešić Rakanović, rođena 1972. godine u Kraljevu, magistar menadžment nauka. U okviru međunarodne šeme za obrazovanje kadrova u oblasti sistema upravljanja kvalitetom stekla zvanje EOQ Qu ality System Manager i EOQ Auditor. Od 1996. godine radila u u privatnoj firmi koja se bavi uslugama obuke i konsaltinga u oblasti sistema upravljanja kvalitetom. Tokom 12 godina rada bila konslutant i trener na implementaciji sistema upra vljanja kvalitetom prema međunarodnim standardima u oko 25 organizacija. Kao projekt menadžer bila zadužena za mo nitoring, evaluaciju i analizu rezultata projekata u preko 100 firmi obuhvaćenih projektima koje su donirali USAID, Euro pean Agency for Reconstrucion, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije. U aprilu 2008. godine otvara sopstvenu agenciju za me nadžment i konsalting poslove „InterConsulting“. Radi kao eksterni proveravač sistema upravljanja kvalitetom za certifi kaciono telo EVROCERT – Srbija i QualityAustria – Beč.
80