1. avgust 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 1. AVGUST 2014. GODINE

BROJ 29

CENA 30 DIN.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

^A^ANSKI POLITI^ARI

„RATUJU”

strana 4.

SAOP[TEWIMA, PISMIMA I ODGOVORIMA...

Zavr{en 27. Sabor frula{a Srbije „Oj Moravo” u Prislonici

„ZLATNA FRULA” ZORAN JEVTI] IZ ^A^KA strane 20. i 21.

Alergija na ambroziju i weni simptomi

Dragan Jovanovi} Laf o 1. Saboru truba~a

TRUBA JE MOJ @IVOT

strana 24.

Stevan Milijanovi}

Besplatna provera plodnosti zemqi{ta

PREVENCIJOM SE MOGU OLAK[ATI TEGOBE

UZORKE DOSTAVITI DO 15. AVGUSTA strana 5.

strana 13.

MLADI MUZI^AR ODLAZI NA BERKLI strana 12.

Pri~a o kafi Dejana Krupnikovi}a

Iz porodi~ Iz i~nnih albuma Ivawi~a i~ana

SE]AWE NA SPORTISTKIWU CICU KALU[EVI]

„KRAQICA” ZA JUTRO UZ OSMEH...

strane 28. i 29.

CENTRUM 069 - 310-04-60 06 032 - 310-460 03 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com strana 7.

2

MARKETING

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

3

GRAD

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

ZA PRVIH [EST MESECI OVE GODINE PRIHODI GRADSKOG BUXETA REALIZOVANI U IZNOSU OD SKORO 36 ODSTO

NAJMAWE ZADU@ENA LOKALNA SAMOUPRAVA

periodu od 1. januara, do 30. juna ove godine, prihodi u gradskom buxetu, planiranom na godi{wem niovu u iznosu od 3,550 milijardi dinara, realizovani su u iznosu od 1,291 milijardu dinara, ili 35,97 odsto.

Ovi podaci ne bi trebalo da zavaraju, jer je karakteristi~no slabije puwewe buxeta u prvom tromese~ju, rekao je prezentuju}i izve{taj ~lanovima Gradskog ve}a, na sednici odr`anoj 29. jula, na~elnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijevi}. Na slabiji priliv para u gradsku kasu i u drugom kvartalu uticale su predizborne i izborne aktivnosti , formirawe Republi~ke vlade i ministarstava, zbog kojih su “pomerene” odre|ene aktivnosti i prebacivawe transfernih sredstava sa vi{ih nivoa vlasti.

- U tre}em kvartalu usledi}e raspisivawe konkursa i konkretni transferi, o kojima je dogovor postignut jo{ pro{le godine. Re~ je o oko 150 miliona dinara, koje bi Grad trebalo da dobije od Republike za infrastrukturne projekte i velike investi-

U

cije, zapo~ete prvenstveno u oblasti obrazovawa.

Zbog toga o~ekujemo da }e ovaj bilans biti uravnote`en sa planom u izve{taju o devetomese~nom izvr{ewu buxeta.

Najve}i prihod - 520 miliona dinara, ostvaren je od poreza na zarade, {to je potvrda ~iwenice da privredne aktivnosti u gradu nisu stale, uprkos i poplavama koje su omele i ote`ale poslovawe brojnih privrednih subjekata, konstatovao je Todosije-

CRVENI KRST VRATIO PARE Gradsko ve}e je na posledwoj sednici usvojilo izve{taj Slu`be za buxetsku inspekciju koja je obavila vanrednu kontrolu o tro{ewu buxetskih sredstava u Crvenom krstu ^a~ak. Posle izvr{ene inspekcije, Crvenom krstu je nalo`eno da u buxet Grada vrati 870.981,91 dinara, koja nisu utro{ena u skladu sa zakonskim propisima, {to je ova ustanova, posle drugog upozorewa buxetskih inspektora i u~inila. Osim ove, obavqena je i vanredna kontrola javnih nabavki u Centru za socijalni rad, u periodu od 2011. do 2014. godine i izve{taj o tome bi}e dostavqen GV na jednoj od narednih sednica, najavio je na~elnik Slu`be za buxetsku inspekciju Milorad Rubakovi}.

U prvom polugodi{tu buxetska inspekcija je izvr{ila i redovne kontrole namenskog i zakonitog tro{ewa buxetskih sredstava u FK “Slatina”, kome je nalo`eno da u buxet vrati 10.000 dinara, utro{enih mimo zakonskih propisa. Zakonito tro{ewe para iz gradske kase kontrolisano je i u Tehni~koj {koli, Gradskoj biblioteci, mesnim zajednicama Stan~i}i i Baluga (trnavska) i JKP “Parking servis”.

vi}. Slede prihodi od poreza na imovinu (134 miliona dinara), na samostalne delatnosti (51,3 miliona dinara), poreza na kapitalne transakcije (48,6 miliona dinara). Osim toga, od teku}ih transfera u gradsku kasu pristiglo je 143,8 miliona dinara, zahvaquju}i tome {to je Republika uredno izmirivala svoje obaveze, naglasio je na~elnik Todosijevi}, istakav{i da je u prvom polugodi{tu zabele`ena lo{ija naplata naknade za ure|ewe i kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta (22, odnosno 18,8 odsto). On je izrazio uverewe da }e u narednom periodu, s obzirom na to da je planiran po~etak nekih ve}ih investicija, po prvom osnovu biti ostvaren zna~ajniji prihod.

U izve{tajnom periodu potro{eno je 1,297 miliona dinara (36,43 odsto), {to je u skladu sa prihodnom stranom i potvrda je da su se gradski finansijeri racionalno pona{ali, zahvaquju}i ~emu je buxet sve vreme bio likvidan, uspevaju}i i da redovno izmiruje sve obaveze prema korisnicima, naglasio je na~elnik GU za finansije.

Najve}i “potro{a~” buxeta - dru{tvena briga o deci ko{tala je Grad u prvom polugodi{tu ne{to vi{e od 254 miliona dinara,

dok su osnovno i sredwe obrazovawe potro{ili 93, odnosno 34 miliona dinara. Ustanove kulture su iz gradske kase dobile 72,5 miliona dinara, fizi~ka kultura 41, nezaposlenim porodiqama pripalo je 35 miliona dinara, a za prevoz lica starijih od 65 godina obezbe|eno je 10,3 miliona dinara. Za izgradwu objekata Muzi~ke {kole i osnovne {kole u Mr~ajevcima pla}eno je 127 miliona dinara, za tro{kove transporta sme}a na deponiju “Duboko” ne{to vi{e od 40 miliona dinara... Za otplatu rata kredita, kamata i kursnih razlika potro{eno je 56,8 miliona dinara, rekao je Todosijevi} i naglasio da je ^a~ak najmawe zadu`ena lokalna samouprava u Srbiji, o ~emu svedo~e podaci da je zakqu~no sa 30. junom Grad dugovao 136 miliona dinara, a da je tog dana stawe na `iro ra~unu bilo 209 miliona dinara.

Gradsko ve}e je na posledwoj sednici donelo re{ewe o otu|ewu gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini, povr{ine 91 kvadratni metar (na uglu ulica Prvi oktobar i Qubi}ka), koje }e neposrednom pogodbom, za 817.213,63 dinara biti prodato preduze}u “Zorpeks kargo”. Odlu~eno je i da beogradskoj firmi “Alma kvatro”, koje

KO I KAKO KORISTI GRADSKE STANOVE Odsek za imovinsko pravne poslove Gradske uprave za urbanizam dostavio je Gradskom ve}u spisak na kome se nalazi 21 stan, ~iji je vlasnik Grad, koji su izdati u zakup. Po re~ima Mirjane Xokovi} iz ove GU, re~ je uglavnom o neuslovnim i stanovima male kvadrature, u kojima stanuju romske porodice, ili lica koja imaju primawa znatno ni`a od prose~nih. Ona je naglasila i da koeficijente za obra~un mese~ne zakupnine za stanove u dr`avnoj svojini {estomese~no utvr|uje Ministarstvo gra|evina i da su za predstoje}i period oni utvr|eni u junu 2014.

Nezadovoqni izve{tajem, ~lanovi Gradskog ve}a su ga vratili “na doradu” i na insistirawe dr Milana Plazini}a, Ostoje Mijailovi}a i Bratislava Jugovi}a, zakqu~ili da informacija bude dopuwena podacima o tome koliko traje zakup, da li su ugovori o kori{}ewu blagovremeno produ`avani, koliko zakupci, zakqu~no sa 30. junom, duguju za “kirije”, komunalne usluge i druge da`bine i po kom osnovu su pojedinci dobili na kori{}ewe gradske stanove, od kojih, kako je prime}eno, nisu svi neuslovni, ve} ima i onih ve}ih od 50, 60 i 70 kvadrata. se jedino javilo na oglas za prikupqawe ponuda, bude dodeqena lokacija “Centar” za postavqawe 12 reklamnih panoa i dva kru`na reklamna stuba, ukupne povr{ine 36,738 kavdrata, za mese~nu zakupninu od 95.000 dinara. Ve}e je obavezalo i javno komunalna

preduze}a “Vodovod”, “Komunalac” “Moravac” i “Gradsko zelenilo” i JP “Gradac” da mu u roku od 15 dana dostave izve{taje o dugovawima korisnika usluga, od kojih JKP potra`uju do 30, odnosno JP do 50 hiqada dinara.

M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

4

POLITIKA

DVERI PONOVO PITAJU SNS, DA LI ]E I UBUDU]E “ODR@AVATI” NOVU SRBIJU NA VLASTI U ^A^KU?

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

UKOLIKO NE POSTIGNE DOGOVOR SA KOALICIONIM PARTNERIMA O ZAHTEVIMA POSLOVNIH UDRU@EWA PRIVREDNIKA, SNS ]E IZA]I IZ LOKALNE VLASTI

KLASI^NA PRIZNAJU POLITI^KA DEMAGOGIJA SAMO SUD NARODA

osledwih dana u ^a~ku se vodi pravi “rat saop{tewima”, koga su zapo~ele Dveri, tra`e}i od lokalnog odbora SNS i poverenika dr Aleksandra Radojevi}a da kona~no odgovore na pitawe, da li }e i ubudu}e odr`avati na vlasti u ^a~ku Novu Srbiju, posle 18 godina wene vladavine, ili je ova stranka spremna da u~estvuje u promenama vlasti u ovom gradu. Umesto odgovora na pitawe, na kome su insistirali i brojni gra|ani i mnogi ~lanovi SNS, napredwaci su pribegli “klasi~noj politi~koj demagogiji i zameni teza, bave}i se perifernim temama i niskim udarcima na ra~un najve}e opozicione grupe u SG “, ka`e se u saop{tewu Dveri.

Napredwaci bi kona~no trebalo da obrazlo`e gra|anima za{to podr`avaju gradona~elnika Vojislava Ili}a i NS, ili, u protivnom, ukoliko nisu za to da ova stranka vodi Grad i posle 18 godina, “iza|u iz vlasti i kao najve}a politi~ka stranka u ^a~ku i Srbiji pokrene razgovore o formirawu nove vladaju}e ve}ine”, predla`u Dveri SNS i wegovom povereniku dr Radojevi}u i pozivaju ih da u zajedni~kom gostovawu na lokalnoj TV gra|anima odgovore na sva ova pitawa.

“Dopisivawe” sa napredwacima Dveri su nastavile i ove sedmice, uputiv{i “otvoreno pismo” dr Aleksandru Radojevi}u, u kome uglavnom ponavqaju konstatacije iznete u prethodnom saop{tewu i komentari{u wegove posledwe izjave da }e “SNS iza}i iz vlasti, ukoliko ne bu-

P

de postignut dogovor izme|u gradskog rukovodstva i velikih privrednika.”

- Sla`emo se sa vama da bi bila katastrofa za ovaj grad, ako bi najve}i poreski obveznici prebacili sedi{ta svojih firmi u druge gradove i tako znatno smawili prihodnu stranu buxeta, ali je podjednaka katastrofa i to {to odr`avate na vlasti re`im koji je vladao prethodnih 18 godina - konstatuju Dveri i tvrde da za dve godine, koliko su SNS i NS na vlasti u ^a~ku, nije otvoreno nijedno novo radno mesto, da niko nije uhap{en u borbi protiv korupcije i kriminala, da ima 30 odsto nezaposlenih...

Ukoliko bi SNS iza{la iz lokalne vlasti, Dveri bi bile spremne da “koliko sutra” razgovaraju sa wenim ~elnicima o tome kako bi trebalo da izgleda nova vladaju}a ve}ina u ^a~ku, poziv je ove politi~ke organizacije, koja podse}a na nekoliko principa, na kojima bi trebalo da se zasniva nova vlast (formirawe anketnih odbora u JP, smena partijskih direktora, otvarawe centara za privredu i poqoprivredu, kancelarije za investitore, preispitivawe pqa~ka{kih privatizacija...). Zahtevom za smenu gradona~elnika Vojislava Ili}a, Dveri su “povukle lanac promena vlasti”, zbog ~ega u otvorenom pismu dr Radojevi}u, postavqaju pitawe, “ima li koga da nas u tome prati, ili smo ostali jedina opozicija ovoj vlasti”?

GRADSKI ODBOR NS: “DVERI SE DODVORAVAJU SNS, RADI PROMENE VLASTI U ^A^KU”

^A^ANI NISU POLITI^KI NAIVNI veri su imale ~vrstu nameru da sa Novom Srbijom naprave postizbornu koaliciju, o ~emu su se sa wom i dogovorile u junu 2012. godine. Me|utim, do formirawa vlasti sa Dverima nije do{lo, jer NS nije htela da ovoj politi~koj organizaciji, kao ~etvrtoplasiranoj na lokalnim izborima, da mesto gradona~elnika, odgovara u svom saop{tewu za javnost Gradski odbor NS na u~estale “prozivke” Dveri, tvrde}i da wihov lider Bo{ko Obradovi} nije izgovorio istinu, kada je nedavno rekao: “Da sam hteo, bio bih u vlasti sa Novom Srbijom, ali to nisam `eleo”.

Sve “kombinacije” za formirawe postizborne koalicije - sa DS, DSS i radikalima, Dverima su propale, podse}a GO NS u saop{tewu i nagla{ava da je “jedini relevantni politi~ar na ovim prostorima, koga Obradovi} jo{

D

uvek nije pozvao na saradwu, izgleda, Ivica Da~i}, sa kojim ima i najvi{e ideolo{ke sli~nosti”.

- Po{to Obradovi} ne `eli da gubi vreme, ovih dana poku{ava da se dodvori povereniku ~a~anskih napredwaka dr Aleksandru Radojevi}u, a sve zarad promene vlasti u ^a~ku - smatraju Novosrbijanci i podse}aju na pro{logodi{wu proslavu Dana grada, kada su Dverjani jednog od dobitnika najvi{eg gradskog priznawa, predsednika dr`ave i osniva~a SNS Tomislava Nikoli}a nazvali izdajnikom: “Kako sa izdajnicima iz SNS, mo`ete da pravite novu vlast, protiv izdajnika iz Nove Srbije”, pitawe je upu}eno Dverima.

Po{to su podsetili na jo{ neke, navodne, grehe ~lana Stare{instva ove organizacije, ~elnici lokalnog odbora NS su konstatovali da je “taktika Bo{ka Obradovi}a prepo-

znata i raskrinkana”: - Na posledwoj sednici Skup{tine grada napade Bo{ko iz svih kalibara ~a~anske tajkune i privrednike, da bi se posle, na vol{eban na~in pojavio kod svih tih qudi, kako bi promenio svoje mi{qewe i bli`e se upoznao sa materijom. Ali, na Obradovi}evu veliku `alost, ^a~ani nisu politi~ki naivni, {to su potvrdili i na nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima, na kojima su Dveri dobile oko 1.500 glasova mawe, nego na prethodnim i drugi put uzastopno nisu pre{le cenzus. Nova Srbija se nada i s pravom o~ekuje da se Bo{ko Obradovi} vrati na Svetosavski put i tamo gde je nekada bio, kada mu je Nova Srbija finansirala {tampawe plakata, organizaciju duhovnih ve~eri i pomagala porodi~ne {etwe - zakqu~uje se u saop{tewu Gradskog odbora NS.

posledwe vreme opozicioni lideri pojedinih stranaka u ^a~ku “pi{u politi~ke eseje i otvorena pisma sa spiskovima lepih `eqa, na kraju kojih izri~u ultimativne zahteve i presude Aleksandru Radojevi}u i Srpskoj naprednoj stranci, zbog toga {ta i kako rade i {to, navodno, poma`u Ili}ima i podr`avaju wihov o(p)stanak na vlasti u ^a~ku”. Ovako je na KZN u ponedeqak po~eo svoj odgovor Dverima prvi ~ovek ~a~anskog Povereni{tva SNS dr Aleksandar Radojevi}, oceniv{i “zanimqivim nastojawe biv{e crkveno - prosvetne organizacije, koja je preko no}i prerasla u politi~ku stranku”, da na neki na~in skrene pa`wu sa ~iwenice da su upravo pojedini weni ~lanovi “proteklih 20 godina u~estvovali u kreirawu urbanisti~kih poslova i re{ewa u Gradu i zapo{qavali se u buxetskim i dr`avnim ustanovama”.

- Srpska napredna stranka i ja priznajemo samo sud svoga naroda. Onoga koga gra|ani budu osudili na izborima, sigurno }e iza}i iz vlasti, a ko dobije poverewe bira~a, osta}e u woj. O tome ko podr`ava Ili}e i odr`ava ih na vlasti, sudi}e na{i sugra|ani. Zbog toga, Dveri ne bi trebalo da sude {ta je ko radio i uradio, u situaciji kada postoji glas naroda i sudovi koji time treba da se bave.

Odgovaraju}i na pitawa novinara o odluci privrednika, okupqenih u PU “Gradac ’97”, da sedi{ta svojih

U

firmi isele iz ^a~ka, ukoliko ne postignu dogovor sa lokalnim rukovodstvom, dr Radojevi} je rekao da bi to bilo pora`avaju}e i naglasio da je SNS “podr`ala privrednike i da je neistina da ona podr`ava samo velike privrednike”, odnosno da se napredwaci bore za svako radno mesto i da {tite i velike i male preduzetnike, kakvi su i vlasnici trafika, sa jednim - dva radnika, koji su nedavno negodovali zbog donete, pa povu~ene odluke, da im objekti u centru grada budu zatvoreni. Podsetio je da je povod za posledwe reagovawe bio napad na jednog od najve}ih privrednika “koji zapo{qava 860 qudi, i od koga zna~ajno zavisi puwewe buxeta ovog grada”.

- Srpska napredna stranka }e se boriti za svako radno mesto i kod “malih” i kod “velikih”, zbog ~ega }emo u kontaktu sa koalicionim partnerima ve} tokom ove sedmice nastojati da izna|emo najboqe re{ewe.

Ono mo`e biti, ili dogovor u okviru koalicije, ili, u protivnom, izlazak iz lokalne vlasti, o ~emu }emo

odluku doneti nakon dogovora sa Predsedni{tvom stranke - najavio je Radojevi}, naglasiv{i i da se ne mo`e smatrati tajkunom, kako se ~ulo na posledwem skup{tinskom zasedawu, vlasnik firme koja “uspe{no radi, izdr`ava 860 porodica, redovno pla}a da`bine dr`avi i u kojoj nadle`ni dr`avni organi nisu otkrili nijednu nepravilnost u poslovawu”. Podsetio je da je re~ o preduze}u “Auto^a~ak”, koje je legalno na licitaciji kupilo prostor za izgradwu stambene zgrade, na kojoj bi uposlilo doma}u gra|evinsku operativu i u kojoj bi stanovali qudi iz ovog grada”, ~ija Skup{tina, i pored toga, nije donela odluku da od wega bude izvla{}eno zemqi{te za nastavak izgradwe Wego{eve ulice, neophodne za prilaz upravo toj novoj stambeno poslovnoj zgradi. Upozorio je da i ova firma, poput “Elektrovata”, ili “Alumila”, mo`e, “preko no}i da preseli sedi{te u drugi grad i da uskrati ^a~ak za veliki priliv sredstava koja izdvaja u buxet”.

M. N.

RADENKO LUKOVI], POMO]NIK GRADONA^ELNIKA: SAOP[TEWE, POSLE SASTANKA SA PRIVREDNICIMA

VLAST SE BAVI STRATE[KIM CIQEVIMA ojedine primedbe privrednika, iznete u saop{tewu PU “Gradac 97”, koga su podr`ali i “Unija 2000” i Udru`ewe `enskog preduzetni{tva “Nade`da Petrovi}” su opravdane, ali wihove, skoro ultimativne najave, da }e prekinuti saradwu sa lokalnom vla{}u su ishitrene, ocena je Radenka Lukovi}a, pomo}nika gradona~elnika, resorno zadu`enog za privredu. Povod za wihovo reagovawe je, da podsetimo, `u~na rasprava na posledwoj sednici SG, na kojoj nije doneta odluka da Grad od preduze}a “Auto^a~ak” kupi gra|evinsko zemqi{te neophodno za izgradwu produ`etka Wego{eve ulice na Qubi}kom keju.

- Oni su vi{e reagovali zbog istupa i komentara pojedinih odbornika, jer kada smo zapo~eli pri~u zbog ~ega su konkretno nezadovoqni, nisu imali odgovor i obja{wewe. Gradsko rukovodstvo zagovara strate{ke stvari, kao {to su uravnote`ena po-

P

reska politika, smawewe zahvatawa iz privrede, o`ivqavawe preduze}a u ste~aju, subvencionisawe zapo{qavawa. Mi ne mo`emo uticati na istupawa i izjave pojedinaca, na diskusije odbornika, ili predsednika Saveta za privredu, niti se zbog wih mo`e generalizovati odnos izme|u Grada i privrede.

Lukovi} napomiwe da saradwa postoji kada je re~ o strate{kim ciqevima i podse}a da je gradsko rukovodstvo pomoglo da bude prodat “@itopromet”, obnovqena proizvodwa u delu PKS - a, ogla{ena prodaja Fabrike hartije, te da nema konkretnih razloga za nezadovoqstvo i navodno lo{u saradwu. Po{to je izrazio uverewe da do prekida saradwe, ipak, ne}e do}i, najavio je da }e gradski ~elnici ove sedmice odr`ati sastanak sa predstavnicima poslovnih udru`ewa i nakon toga izdati zvani~no saop{tewe o postignutom dogovoru.

M. N.

5

ZDRAVSTVO

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

ALERGIJA NA AMBROZIJU I WENI SIMPTOMI

PREVENCIJOM SE TEGOBE MOGU OLAK[ATI I SPRE^ITI AMBROZIJA

Posledwih godina sve je vi{e osoba kod kojih se javqa alergija na ambroziju, a wihove tegobe se javqaju u avgustu i septembru, kada je u vazduhu povi{ena koncentracija wenog polena.

Od svih polena koji izazivaju alergijske reakcije, ambrozija ima najja~a alergena svojstva. U ^a~ku je 16. jula prvi put ove godine detektovan mali broj polenovih zrnaca ovog korova, na koji samo jako osetqive osobe reaguju. O tome koji su simptomi alergije na ambroziju, da li se oni mogu ubla`iti, kada ova biqka izaziva najvi{e tegoba, za na{ list govori pedijatar alergolog Zorica Zate`i} ^elper. mbrozija je na teritoriji Srbije detektovana 1953. godine i od tada se sve vi{e {iri. Od 2002, kada je u Beogradu, na Zvezdari, postavqen prvi ure|aj za uzimawe uzoraka polena, koncentracija i detekcija alergenog polena u vazduhu meri se i u na{oj zemqi. Danas se u Srbiji u osam gradova meri koncentracija polena, me|u kojima je i ^a~ak. Doktorka Zorica Zate`i} ^elper, pedijatar - alergolog, podse}a da je ure|aj za uzimawe uzoraka polena u na{em gradu postavqen na zgradi Po{te. Prema wenim re~ima, da bi neki drugi polen izazvao alergijsku reakciju potrebno je 30 polenovih zrna u m3 (kako se izra`ava koncentracija polena), a ambrozije samo osam. Najve}a koncentracija polena ambrozije u ^a~ku bila je 2011. godine, kada je zabele`eno 314 polenovih zrnaca, ka`e doktorka i dodaje: - Zahvaquju}i podacima Zavoda za javno zdravqe ta~no znamo kolika je koncentracija polena u vazduhu, tako da mo`emo da pove`emo sa simptomima. Nekada te{ko mo`emo da zakqu~imo da li je re~ o prehladi ili o alergijskoj reakciji, po{to su simptomi sli~ni, pa su nam ovi podaci od

A

neprocewive va`nosti, jer alergi~ari burnije reaguju i na virusne infekcije, {to jako uti~e na kvalitet `ivota. Ne treba zaboraviti da polen uzrokuje i mnogo te`e bolesti, kao {to je astma koja je sve ve}i globalni problem, a svaki tre}i pacijent sa alergijskom kijavicom ima, ili }e dobiti ovu vrlo te{ku hroni~nu bolest.

Na{a sagovornica napomiwe da se problemi naj~e{}e javqaju od 33. do 39. nedeqe u godini. Najve}a koncentracija polena ambrozije je naj~e{}e u prvoj nedeqi septembra.

- Re~ je o vrlo neobi~noj i upornoj biqci, koja {est - sedam nedeqa cveta i izaziva alergijske reakcije. Zbog toga je jako bitno da qudi znaju kada je wena najve}a koncentracija, kako bi bili pod terapijom. Posledwe dve godine nisu bile toliko problemati~ne.

Nije svaka sezona ista, te su od pet godina, dve - tri jako te{ke za qude koji imaju alergijske reakcije. Upravo zbog toga, pacijenti ponekad minimalizuju ovaj problem i ne razumeju za{to se ne ose}aju isto. Osim ambrozije, i drugi korovi izazivaju probleme, kao {to su crni pelin, bokvica, pa i koprive koje upravo ove nedeqe cvetaju i bele`imo povi{ene koncentracije wihovog polena

Dr Zorica Zate`i} ^elper

- ka`e dr Zorica Zate`i} ^elper.

Ina~e, tokom stalnih ispitivawa vr{i se identifikacija polena 24 biqne vrste me|u kojima su: leska, jova, tisa i ~empresi, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platani, orah, hrast, bor, konopqa, trave, lipa, bokvica, kiselice, koprive, {tirovi, pelin, ambrozija i dud.

uzimaju adekvatnu terapiju.

- Kada izlaze napoqe va`no je da stave odgovaraju}e kapi ili rastvor u nos, da bi se blokirala reakcija, zatim da se za{tite nao~arima, kapom, odnosno da koliko god mogu spre~e kontakt sa polenom, kao i ispirawe sluznica po ulasku u ku}u. Na drugom mestu je ukqu~ivawe antihistaminika,

Koli~ina polena je koncentracija celokupnog polena ili jedne pojedina~ne vrste (na primer korov ambrozije) u vazduhu, u odre|enoj oblasti i u odre|eno vreme. Izra`ava se brojem zrna polena po kubnom metru vazduha za period od 24 ~asa. Koli~ina polena je, uglavnom, najve}a u rano jutro, na toplom danu sa slabim vetrom, bez padavina, a najni`a u hladnim i vla`nim periodima, ka`e dr Zorica Zate`i} ^elper.

UKLAWAWE AMBROZIJE Najefikasniji na~in je pravilno informisawe javnosti o wenim karakteristikama, weno stalno uklawawe pred cvetawe, redovno ko{ewe, bar dva - tri puta godi{we na visini od pet centimetara, kao i upotreba herbicida. Kako je ovaj na~in uklawawa dugotrajan i fizi~ki naporan, pored komunalnih slu`bi, potrebno je da svaki pojedinac da svoj doprinos u suzbijawu i uni{tavawu ove izuzetno {tetne biqke. Stru~waci napomiwu da je najboqe ambroziju uni{tavati pre cvetawa, krajem jula.

Simptomi preosetqivosti na ambroziju manifestuju se kao alergijska kijavica, jutarwim kijawem u naletima, peckawem i jakim suzewem o~iju, svrabom nosa, o~iju, u{iju, nepca, dugotrajnim ka{qem, obilnim curewem sekreta iz nozdrva i zapu{eno{}u nosa, koja traje tokom ~itave sezone, a mogu biti i mnogo te`i i ozbiqniji, podse}a doktorka.

Prepoznavawe ovih simptoma na vreme je od velikog zna~aja, jer se tegobe mogu olak{ati i spre~iti.

Ona nagla{ava da bi osobe alergi~ne na ambroziju u sezoni trebalo {to mawe vremena da provode u prirodi, da zatvaraju prozore ujutro i uve~e kada je koncentracija polena najvi{a, kao i da

odnosno lekova za alergiju. U posledwe vreme sve vi{e po~iwe da se koristi i imunoterapija - isti~e dr Zate`i} ^elper.

Na{a sagovornica podse}a da je za iskorewivawe ambrozije zadu`eno Ministarstvo poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine i da je va`no ovu biqku suzbiti pre cvetawa i emitovawa polena, jer kasnije dolazi do ve}eg raspr{ivawa polena i ugro`avawa stanovni{tva koji zbog we imaju problema. Mehani~ke, agrotehni~ke i hemijske mere uni{tavawa moraju biti sistematske i kontinuirane u celoj zemqi, s obzirom na to da je ova korovska biqka rasprostrawena na ~itavoj teritoriji.

N. R.

Ambrozija je invazivna korovska biqka, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biqaka na svetu.

Ona je jednogodi{wa biqka, visine od 20 centimetara do dva metra. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dla~icama, jako izrezanim, sa uskim re`wevima.

Presek stabla je ~etvrtast ili okrugao. Cvetovi su skupqeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, `u}kaste boje. Ni~e od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen.

Ambrozija poti~e iz Severne Amerike, a u Srbiji se prvi put pojavila 1953. godine, i to u Sremskim Karlovcima. Veoma brzo se pro{irila i u druge krajeve na{e zemqe. Qudi je ne razlikuju od drugih biqaka i zato je, u ovom trenutku najzna~ajnija edukacija gra|ana, da bi mogli da prepoznaju ambroziju i prijave nadle`nim slu`bama, poru~uju stru~waci.

U na{oj okolini ima izuzetno povoqne uslove za razvoj. Na samom podru~ju grada ambrozije uglavnom nema, ali u okolini ^a~ka i po selima ima je izuzetno mnogo. S obzirom na to da jedna biqka ambrozije mo`e da proizvede dve do tri milijarde polenovih zrnaca dnevno, koji vetrom mogu da se prenesu na 150 kilometara, to zna~i da je i gradsko podru~je ugro`eno, koliko i seosko.

Edukacijom stanovni{tva i zajedni~kom borbom lokalnih zajednica i gra|ana, prisustvo invazivnih vrsta mo`e se svesti na minimum, jer je nemogu}e u potpunosti ih iskoreniti, ka`u stru~waci.

U ^A^ANSKOJ BANCI OD 1. AVGUSTA DO 22. SEPTEMBRA SPECIJALNA LETWA PONUDA

OKVIRNI DINARSKI KREDITI periodu od 1. avgusta do 22. septembra 2014. godine, mala i sredwa preduze}a i preduzetnici }e mo}i da koriste specijalnu letwu ponudu okvirnih dinarskih kredita ^a~anske banke.

- Uzimaju}i u obzir postignute rezultate specijalnih akcija koje su reali-

U

zovane u prethodne tri godine, ali i potrebe klijenata i wihovu tra`wu za ovakvim kreditima, odlu~ili smo da i ove godine u kreditnu ponudu uvrstimo dinarske okvirne kredite po specijalnim uslovima.

Okvirni krediti }e se odobravati po povoqnijim uslovima od onih koji va`e

u standardnoj ponudi Banke. Letwu ponudu }e mo}i da koriste svi klijenti koji obnavqaju okvirne kredite, ali i zainteresovani novi klijenti - ka`e se u Slu`bi za upravqawe ponudom malim i sredwim preduze}ima.

Okvirni krediti }e se odobravati po ni`im ka-

matnim stopama od 1,25% mese~no, a kamata se obra~unava samo za dane kori{}ewa kreditnih sredstava. Posebna pogodnost ove akcije je da klijent nema tro{ak obrade kreditnog zahteva, jer u toku promotivnog perioda naknada za obradu kreditnog zahteva iznosi 0%.

6

GRAD

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

U NEDEQU PO^IWU 9. LETWE DUHOVNE VE^ERI

GAVRILO PRINCIP JE BIO U PRAVU! - U~esnici Okruglog stola: prof. dr Milo Lompar, prof. dr Mila Ale~kovi}, Du{an Prorokovi} i @eqko Cvijanovi}. rogram 9. Letwih duhovnih ve~eri, ~iji je idejni tvorac Bo{ko Obradovi}, bi}e realizovan svake nedeqe od 3. avgusta u 20 ~asova, u dvori{tu KUD “Abra{evi}”.

Re~ je o tradicionalnoj kulturnoj manifestaciji, koju organizuje odbor Povereni{tva Dveri u ^a~ku, a od pro{le godine, i Izdava~ka ku}a “Catena mundi” iz Beograda. Letwe duhovne ve~eri prvih godina su odr`avane u sklopu programa Letwih dana kulture u gradu, da bi potom postale samostalna manifestacija profilisana duhovnim i nacionalnim sadr`ajima.

To je alternativni intelektualni program koji se ne mo`e ~esto ~uti ni videti, ali je veoma pose}en, ima edukativni karakter i svoju publiku. Do sada je odr`an niz okruglih stolova, tribina, projekcija filmova,

P

promocija kwiga, koncerata, u kojima su u~estvovali najpoznatiji srpski intelektualci, kwi`evnici, publicisti, umetnici, rekao je pored ostalog, Bo{ko Obradovi} na konferenciji za novinare u utorak, najavquju}i po~etak i program manifestacije.

Devete Letwe duhovne ve~eri ove nedeqe bi}e otvorene Okruglom stolom povodom obele`avawa stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata, pod nazivom “Gavrilo Princip je bio u pravu!”. O ovoj aktuelnoj temi }e govoriti vode}i srpski intelektualci profesor dr Milo Lompar, prof. dr Mila Ale~kovi}, Du{an Prorokovi} i @eqko Cvijanovi}. U~esnici prve ovo-

godi{we duhovne ve~eri }e se osvrnuti na pitawe gde je Srbija danas posle 100 godina i kakva je bila uloga Gavrila Principa u istoriji srpskog naroda. Tom prilikom bi}e promovisana i kwiga “Gavrilo Princip u Beogradu” wegovog “cimera” i prijateqa Ratka Pare`anina, koji svedo~i o ~itavoj “generaciji mladobosanaca koji su `iveli i umirali za oslobo|ewe srpskog naroda od austrougarske okupacije BiH”. Narednih nedeqa bi}e predstavqena kwiga “Nesveti, a sveti” ruskog arhimandrita Tihona [ekunoa, igumana Sretewskog manastira u Moskvi i autora filma o staroj Vizantiji, kompletan opus Borisa Malagurskog, a gost posledwe ve~eri bi}e Aleksej Komov, predstavnik Rusije u Svetskom kongresu porodica, najuticajnijoj globalnoj organizaciji za za{titu porodice, koji }e govoriti o Pravoslavqu i porodici. U slu~aju lo{ih vremenskih prilika Letwe duhovne ve~eri }e se odr`avati u sali Skup{tine Grada, najavio je Obradovi}.

Z. L. S.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

LETWA KAMPAWA DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI nstitut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst ^a~ak, organizovali su pro{log petka, na Gradskom trgu, akciju dobrovoqnog davala{tva krvi. Mobilni autobus za transfuziju bio je na platou ispred Doma kulture, od 9 do 16 ~asova, a akcija je, prema re~ima dr Slavice Jovanovi} iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, bila uspe{na. Doktorka je istakla da Institut sa ~a~anskim Crvenim krstom ve} dugi niz godina ima odli~nu saradwu.

- Zahvaqujemo na humanosti gra|anima ^a~ka, Ra{ke, Grocke, Kraqeva, Malog Zvornika. Zadovoqni smo dosada{wim odzivom gra|ana, akcije su bile odli~no pose}ene. Pozivamo sve gra|ane da se prikqu~e predstoje}im akcijama, jer su tokom letweg perioda sve krvne grupe dragocene i nesta{ica je krvi - izjavila je dr Jovanovi} i podsetila da krv mogu dati zdra-

I

DRAGOCENE SVE KRVNE GRUPE ve osobe od 18 do 65 godina.

Nemawa Grbovi}, predsednik Terenske jedinice “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, naglasio je da ~a~anski Crveni krst, kad god mo`e, zajedno sa Institutom organizuje akcije dobrovoqnog davala{tva krvi, a dva puta godi{we i po sredwim {kolama. “Uvek je veliki odziv u~enika sredwih {kola, pogotovu Gimnazije”, podsetio je Grbovi}.

U me|uvremenu su i gra|ani Rume, ^ukarice i Stare Pazove dali krv, a u nastavku Letwe kampawe, sutra u Gorwem Milanovcu, transfuziomobil }e biti parkiran na Trgu kneza Mihajla, od 9 do 16 ~asova.

Institut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst Srbije organizovali su pr-

vu Letwu kampawu 2005. godine. Ciq je bio promocija dobrovoqnog davala{tva i obezbe|ewe dovoqnih koli~ina krvi u tradicionalno deficitarnom letwem periodu. Kampawa je u po~etku realizovana kao simboli~no takmi~ewe gradova i op{tina u Beogradu i centralnom regionu Srbije za zlatnu, srebrnu i bronzanu plaketu “[ampion solidarnosti”. Broj gradova u~esnika i gra|ana koji su dobrovoqno dali krv pove}avao se iz godine u godinu.

To pokazuje i statistika, od 44 grada i op{tine u kojima je 2.307 gra|ana dobrovoqno dalo krv u 2005, stiglo se do 80 gradova i op{tina i 4.388 gra|ana koji su bili dobrovoqni davaoci pro{le godine.

N. R.

Kontakt telefon 063 635 033

ZELENI SRBIJE

IZBOR NAJLEP[EG DVORI[TA I BALKONA eleni Srbije GO ^a~ak i ove godine organizuje akciju izbor najlep{eg dvori{ta i balkona. Akcija traje do 1. septembra. Pozivamo sve gra|ane koji svojim cvetnim oazama doprinose lep{em izgledu na{eg grada da se odazovu ovoj akciji. Prijave sa slikama dvori{ta i balkona mo`ete poslati na mail cacak@zelenisrbije.org. Za pobednike takmi~ewa su obezbe|ene prigodne nagrade.

Z

7

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PRI^A O KAFI DEJANA KRUPNIKOVI]A

„KRAQICA” ZA JUTRO UZ OSMEH P

Gotovo je nemogu}e zapo~eti dan ili prijateqsko }askawe bez kafe, a za jutro uz osmeh, vlasnik firme “Allcafe” Dejan Krupnikovi}, preporu~uje “Kraqicu”. Za samo dve godine, zahvaquju}i odli~nom kvalitetu, “Kraqica” je zadobila poverewe mnogobrojnih qubiteqa kafe, ne samo na teritoriji ^a~ka, ve} i ~itave zapadne Srbije. Zahvaquju}i iskustvu, znawu, posebnoj qubavi prema kafi i ogromnoj energiji i posve}enosti na{eg sagovornika, nastao je brend u ~ijoj aromi u`ivaju i gra|ani U`ica, Ivawice, Ariqa, Po`ege, Lu~ana, Kraqeva, Kragujevca, Gorweg Milanovca, Lazarevca, Uba, Lajkovca...

osle {estogodi{weg dragocenog radnog iskustva u Grand kafi, Dejan Krupnikovi} je u aprilu 2012. godine osnovao svoju firmu “Allcafe”.

Na samom po~etku, “vetar u le|a” su mu bila sredstva koja je dobio od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Iako ta sredstva nisu bila dovoqna, ka`e da je, u momentu kada ~ovek po~iwe i kre}e od nule, svaka pomo} dobrodo{la.

- Godinu dana sam radio samostalno, bez i~ije pomo}i, osim naravno, porodice, supruge, dece, familije i prijateqa. A potom sam ponovo konkurisao i dobio sredstva NSZ. Zaposlio sam jednog radnika i bio sam du`an da ga zadr`im dve godine u stalnom radnom odnosu. Ubrzo sam zaposlio jo{ {est lica, trenutno imam sedam zaposlenih, pet komercijalista na terenu i dva proizvodna radnika. Smatram da su konkursi za dodelu subvencija za samozapo{qavawe i novo zapo{qavawe, koje objavquje NSZ, velika podr{ka, naro~ito mladim qudima. Ako budem imao pravo i ispuwavao sve uslove, ponovo }u konkurisati. Zahvaquju}i pomo}i dr`ave u startu, jednom sam dobio 160.000, a drugi put 200.000 dinara, i uz malo sre}e i dobro iskustvo u Grand kafi, moj posao je krenuo uzlaznom linijom - zapo~iwe pri~u Krupnikovi}, otkrivaju}i nam da ve} planira da slede}e godine u proizvodni program ubaci i instant kafu.

Obja{wavaju}i proizvodwu, “od odabira sirove kafe do ovog napitka u {oqici”, na{ sagovornik isti~e da je ste~eno poverewe kupaca rezultat konstantnog odr`avawa kvaliteta, {to je danas jako te{ko.

Ali, zahvaquju}i po{tovawu poslovnih partnera, ova firma uspeva da nabavi dobru sirovu kafu, a za posebnu aromu “Kraqice“ zaslu`an je ~itav poslovni tim, kao i Dejanova porodica.

- Trudimo se da svaki dan degustiramo kafu koju smo proizveli. Po{to smo jo{ mala firma nemamo zvani~-

nog degustatora, pa zajedno sa mojim kolegama, saradnicima i porodicom probam kafu i proveravam da li je kvalitet zadovoqavaju}i. Tek posle na{e zajedni~ke degustacije “izbacujemo” kafu na tr`i{te. U po~etku smo je ru~no pakovali, a pekli u maloj pr`ionici kapaciteta 15 kilograma. Kasnije smo kupili ve}u pr`ionicu za 20 kilograma, pa je usledila za 30, i najzad za 60 kilograma. Planiram da nabavim jo{ ve}u pr`ionicu, ili vi{e wih za 60 kilograma kafe. Na po~etku smo radili sa malim mlinovima, a sada u proizvodnom objektu imamo najsavremenije. Iz mlinova se kafa prebacuje u elevator, u liniju za transport.

Pro{le godine smo nabavili i najsavremeniju pakericu od prohromskog materijala. Dnevno pakujemo oko tonu i po do dve kafe, {to za sada zadovoqava na{e kapacitete - pri~a Krupnikovi}.

Dana{we tr`i{te je jako specifi~no, pa se pored najsavremenije opreme i

vrhunskog kvaliteta, za uspeh mora imati i povoqna cena, pogotovu kada ste novi na tr`i{tu i tek zapo~iwete posao, nagla{ava na{ sagovornik. Mo`da je to i tajna kojom “Kraqica” osvaja nove teritorije.

Osim toga, ova firma mnogo ula`e u marketing, postavqa tende i bilborde sa reklamama svojih brendova. Marketing je trenutno baziran na ^a~ak i okolinu, a kasnije }e ga “poja~ati” i u ostalim gradovima gde su zastupqeni proizvodi “Allcafe”.

“Kraqica” je najprodavanija kafa ove firme, ali oslu{kuju}i `eqe potro{a~a, tim je konstatovao da tr`i{te zahteva i jeftiniju kafu, pa su pro{le godine napravili i potpuno druga~iji brend sa nazivom “Car”.

- “Kraqica” je bla`eg ukusa, prefiwenije arome, a “Car” je pe~enija kafa za specifi~na tr`i{ta, kao {to su U`ice, Kraqevo, Bajina Ba{ta, Ariqe, Ivawica. Prodaja oba brenda raste. Nisu konkurencija, jer smo ih odvoji-

li u rafovima prodavnica, pa potro{a~ ne vidi povezanost “Kraqice” i “Cara”. Planiramo proizvodwu jo{ jednog brenda, koji bi bio vrhunskog kvaliteta. Idealna me{avina bi bila kada bismo dodali kafu iz Kolumbije ili Gvatemale, koje su poznate kao zemqe koje imaju najboqu kafu na tr`i{tu. A savr{ena receptura bi glasila: 10 odsto Robusta, sa bazom Rio Minasa od 70 procenata i 20 odsto kafe iz Kolumbije ili Gvatemale, koja bi obogatila ovu

me{avinu. Znam da ova kafa ne bi bila ekonomski opravdana kod nas, jer zbog lo{e materijalne situacije u zemqi, malo qudi bi moglo sebi da je priu{ti.

Verujem da bi se dva - tri odsto na{ih mu{terija opredelilo za novu kafu, jer bi je prepoznali kao izuzetno dobru i kvalitetnu, prefiwenog ukusa i arome - ka`e Dejan Krupnikovi}, podse}aju}i nas da su najobi~nije `ivotne radosti zapravo najve}e.

N. R.

8

DRU[TVO

Pismo iz Zabla}a

NA VA[ARU SE GAZDA POZNAJE ragi moj kume, olako prihvatismo novo doba i zaboravismo da pi{emo pisma.

Idoh onomad, na Aran|elovdan, u Zabla}e na va{ar. Se}a{ se? Nismo tu priliku ti i ja nijednom propustili, dok si `iveo ovde. To me i podsta~e da ti pi{em, ne bih li ti malo podrobnije do~arao kako je bilo. Sme{no mi da ti {aqem pismo sa va{ara elektronskom po{tom, zna{ nije to-to, a baratam ti ja pomalo tim savremenim ~udima. Nego, nisu ni va{ari ono {to su nekada bili.

Stisnuo sam neku hiqadarku u xepu, ~uvao je u autobusu k’o o~i u glavi, da bi na kraju popio pi}e pred lokalnom prodavnicom i pojeo pqeskavicu.

Jo{ sam i presre}an, ostade malo para. Nisam mogao da sedim do uve~e, nije me privukla atmosfera i ne znam kako je bilo. Kasno popodne, videh prazne i poluprazne {atre i be{e mi u prvi mah ~udno, no setih se, besparica je.

Ka`u Zabla}anci, nikad vi{e {atri, a nikad mawe naroda. Dok sam {etao glavnim sokakom, na svakih pet metara nova pesma. Me{aju se zvukovi i

D

starih i modernih pesama, ali meni nije gu{t, ako dobru pesmu ne otpeva dobar peva~. Vaqda me nov~anik naterao da budem xangrizav. I tako, dok sam se {etao, kako ti ve} rekoh, privu~e mi pa`wu jedan luksuzni automobil ispred {atre. Stadoh u prikrajak da osmotrim {ta se de{ava, onako, pritajeno, tipi~no za nas.

Uti{a se muzika i ~ujem: “Za gazda Gicu - Nemoj da mi sina miluje{ po kosi”... Otpeva{e i tu pesmu i nastavi Vica, ili kako se ve} zove, da naru~uje jo{ ovakvih “senti{a”.

Pogledam, na tom mestu nema mnogo ni slu{alaca.

Setih se onda pri~a starijih da su se na va{arima uvek poznavali dobri doma}ini. Mo`da ne po naru~ivawu pesama, ali izvedu celu porodicu, pro{etaju okolo i na kraju, ve~era za sve. Povedu i ponekog ro|aka ili kom{iju. To su bili doma}ini - ovo su gazde. Za wih se u ovakvim prilikama svira, konobari tr~e na sve strane, donose pe~ewe, {pricere, piva, ma {ta ko voli. Pored wih neke devojke, }erke su li im? [ta }e{ dragi moj, bar u familijama Skorojevi} ne oskudevamo. Nego ne pe-

vaju samo za gazde, ima na va{arima i Ugursuza. Takvi smo nekad bili ti i ja, kada smo zadwu paru ostavqali muzici. Po{teno nas sutradan izribaju `ene i o~evi i majke, no dru`e moj, bila su druga vremena. Pozajmimo i skrpimo se nekako do prvog. Dana{wi Ugursuz da za rakiju i pesmu od para za ’leba. Ne}e{ se iznenaditi ako ti ka`em da padaju na pesmu “Nikada me `ivot milovao nije”. “E, ne}e te ni milovati”, pomislih u sebi i nastavih daqe. Bo`e, Bo`e... [to ti je `ivot, kritikujem wih, a isti sam bio! Sad bismo ti i ja naru~ivali “Da su meni 22”.

Kad sam polazio od ku}e, re~e mi `ena da joj obavezno kupim varja~u.

Da li sam ja lud, ali ne{to ne videh mnogo varja~a. Pravo da ti ka`em i ove {to sam video, nisu ne{to. I ona, brate, svaki put - kupi mi varja~u! Ko da za vojsku kuva! Ovamo na tezgama kol’ko ’o}e{ ~arapa, nao~ara za sunce, ga}a, de~jih igra~aka. Zadr`ah se da gledam ona liciderska srca, {arene {tapi}e i orasnice. Setih se kako smo se nas dvojica smejali tim va{arskim tricalicama nekad,

a sad mi lepe. @ali mi se jedan prodavac, ka`e, u Kotra`i na Ivawdan i Ilindan zaradi po 15, 16 hiqada, a ovde zadana svega tri, ~etiri. “[ta }e{“, ka`em mu ja, Draga~evci prodali malinu, a povrtari se malo stisli, duga je sezona. Odoh i u portu na ringi{pil, ne da se vozim, nego da gledam mlade`. [to nisam bar malo lak{i, pa da se sad provozam, ~ini mi se poleteo bih...

Po~e da pada no}, razmile se narod po {etali{tu, ringi{pilu, po~e{e i {atre pomalo da se pune.

Mislim, onako za sebe, ne nabijajte cene, mo`da vam do|e i vi{e naroda. Al, sad - kad bi to rek’o nekom kafexiji, odgovorio bi mi: “Zna{ li ti koliki su na{i tro{kovi”? Ne znam, zato odoh ku}i. Dok se vozim polako autobusom, kontam po glavi - dogodine }e da do|e moj kum gastarbajter, pa da vidite kad devizni meraklija zauzme muziku. Pro{vercova}u se malo uz tebe, {ta }e{ srpska posla, dragi moj.

Tvoj Vi}o P.S. Evo {aqem ti i malo fotografija, pa se sam uveri

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

MARKETING

9

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

11

MARKETING

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

EVROPSKI STANDARD GRADWE „E KU]A DOO”

MONTA@NE KU]E POSLEDWE GENERACIJE

e} devet godina u ^a~ku posluje firma “E ku}a”.

Wen proizvodni pogon nalazi se u Mr~ajevcima i proizvodi monta`ne ku}e najnovije generacije, po najsavremenijem sistemu suve gradwe, takozvanom “fertighaus”. “E ku}a” ima ne{to {to je izdvaja od drugih.

- Gradimo niskoenerget-

V

marketing 032/342-276

ske i pasivne ku}e. Proizvodimo ih po tehnologiji nema~kog proizvo|a~a “Lehnerhaus”, po sistemu drvenih tabli, odnosno celih zidnih platana u elementima (izra|ujemo panele du`ine do 13 metara).

Koristimo iskqu~ivo uvozne konstruktivne materijale. Uvozimo ih iz Nema~ke i Austrije, a osim u ove dve zemqe, gotove ku}e iz-

vozimo u Francusku, Island, Italiju, Ujediwene Arapske Emirate... Naravno, gradimo i za srpsko tr`i{te. Kupcima isporu~ujemo potpuno prefabrikovane elemente, zidove sa ugra|enom fasadnom stolarijom, fasadom (klasi~nom i drvenom sa svim potrebnim premazima), unutra{wim zidnim oblogama, me|uspratne i krovne konstrukcije, tako|e sa svim slojevima. Ku}e montiramo za svega nekoliko dana.

Rok trajawa im je 100, a garancija na stabilnost 40 godina - navodi Bogdan Peji}, direktor firme “E ku}a”. Sam naziv, “E ku}a”,

ukazuje na ekolo{ki i energetski efikasan objekat, prema merilima koja i u Srbiji postaju sve zna~ajnija. Za sve ugradne materijale poseduju sertifikate i ateste specijalizovanih instituta u Minhenu, [tutgartu i Berlinu, koji zadovoqavaju najstro`ije biolo{ke i ekolo{ke kriterijume Evropske unije.

Iako su wihovi objekti za srpsko tr`i{te jeftiniji, ve}i deo proizvodwe “E ku}e” baziran je na izvozu.

Zahvaquju}i izuzetnoj konstrukciji “E ku}e”, presti`nih termoizolovnih karakteristika, zagarantovana je zna~ajna

u{teda energije. Wihovi objekti nisu tipski, ve} projektovani prema `eqama kupaca.

Spoqni zidovi “E ku}a”, osim {to omogu}avaju veliku u{tedu energenata zimi, obezbe|uju stanarima i dobru hladovinu leti. S obzirom na to sa kakavim smo iskustvima nedavno suo~eni, neophodno je napomenuti da su “E ku}e” lak{e za sanaciju od poplava.

A kako nas posledwih godina nisu zaobilazile ni druge prirodne katastrofe, ovi objekti imaju odli~nu vatrootpornost i zna~ajno ve}u otpornost na zemqotrese.

SPREMNI DA POMOGNU POPLAVQENIMA Firma “E ku}a” `eli da pomogne i qudima ~ije su ku}e stradale u nedavnim poplavama. U humanitarne svrhe odrekli bi se svojih zarada za ku}e koje isporu~e ugro`enima.

Cena za na{e tr`i{te po metru kvadratnom kre}e se od 180 evra (sa stolarijom, fasadom, olucima, crepom, instalacijama...).

Z. J.

12

DRU[TVO

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

MLADI MUZI^AR STEVAN MILIJANOVI] NA @IVOTNOJ PREKRETNICI

OD SEPTEMBRA STUDIRA NA BERKLIJU diplomu Berklija. Nameravam da se posle toga vratim u zemqu i poku{am da u Beogradu izgradim karijeru u xez muzici planira mladi}, koji uskoro odlazi u Dablin, gde ~uveni Berkli ima svoje odeqewe.

Dar za muziku nasledio je, kao i wegov brat, od oca Milo{a, koji je samouki gitarista, a od velike koristi mu je bila nesebi~na podr{ka majke Vesne.

U muzi~ku {kolu krenuo je sa pet godi-

Na audiciji u novembru pro{le godine uspeo je da dobije stipendiju za studirawe na presti`nom Muzi~kom kolexu Berkli, ali i da se direktno upi{e u zavr{nu godinu. Leto uo~i odlaska u Dablin, gde postoji odeqewe Berklija, Stevan ispuwava svirkama u rodnom gradu

oklonici xeza mogu ga ovih dana slu{ati u gradskim klubovima, ali i na “Karuselu”, festivalu ambijentalne i etno muzike, koji se u ^a~ku odr`ava {estu godinu zaredom. Pretpro{log ponedeqka nastupio je sa Minom Matija{evi}, a pro{log sa bendom “Xez selekcija”, koji predvodi bas gitarista Nenad Marinkovi}. U programu festivala za slede}u sedmicu zna~ajno mesto zauzima “Jazz project”, koji su osnovali Stevan i wegov mla|i brat Aleksa.

- U “Selekciji” sviramo klasi~an xez, a u na{em bendu malo modernije stvari. Za “Karusel” smo veoma vezani, jer smo na wemu imali prvi xez nastup. Ovaj festival je pravo osve`ewe za grad u kome se malo {ta de{ava. Da ga nema, trebalo bi ga izmisliti - ka`e osamnaestogodi{wi muzi~ar, koji u bendu svira klavijature, dok je Aleksa, koji u septembru kre}e u sredwu muzi~ku {kolu, majstor za bubweve.

Stevan je ove godine u ^a~ku zavr{io sredwu muzi~ku {kolu “Dr Vojislav Vu~kovi}”, odsek za klavir, savladao je i svirawe na saksofonu, a u septembru }e {ko-

P

lovawe nastaviti na Berkliju. Interesovawe za xez usmerilo ga je ka Vasilu Haximanovu, kod koga je dve godine uzimao privatne ~asove, pri`eqkuju}i da, po ugledu na profesora, poha|a najboqu {kolu za xez na svetu.

Audiciju u Beogradu, novembra pro{le godine, donela mu je dvostruku radost. Ne samo da je od profesora iz Amerike i Irske dobio “zeleno svetlo” za stipendiju presti`nog kolexa, ve} mu je omogu}eno, kao nijednom studentu iz Srbije do tada, da se direktno upi{e na ~etvrtu godinu.

- Posle jedne godine studirawa ima}u

na, a tokom osnovnog muzi~kog {kolovawa osvojio vi{e od dvadeset nagrada na doma}im, evropskim i svetskim takmi~ewima. On i Aleksa su svojevremeno osnovali porodi~ni “Aleksa bend”, koji je, zbog sve ve}e usmerenosti Milijanovi}a ka xezu, prerastao u “Jazz project”. Osim svirawem, Stevan se bavi i komponovawem, pa je na repertoaru wegovog benda ~esto i autorska muzika.

E.V.

13

SELO

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PIJA^NI BAROMETAR

[TETA OD GRADA KOJI JE KRAJEM JUNA ZADESIO I ^A^ANSKI KRAJ, PROCEWENA SKORO NA 64,5 MILIONA DINARA

POVR]E

OJA\ENI VO]ARI IZ MIOKOVACA I PRIJEVORA ako nevreme pra}eno olujnim vetrom, “provalom” oblaka i gradom zahvatilo je 24. juna i 17 ~a~anskih sela i nanelo ogromne {tete na poqoprivrednim kulturama i infrastrukturi. Prema procenama komisije Gradskog ve}a, koja je od 25. juna do 7. jula, posetila 94 doma}instva, koja su prijavila {tete od velike nepogode, ona se, na podru~ju zahva}enom poplavama, olujom i gradom, od skoro 228 i po hektara, “meri” sa skoro 64 i po miliona dinara.

Sude}i po izve{taju koga je Gradskom ve}u dostavila peto~lana komisija, na ~elu sa dr Vlajisavom Papi}em, najve}e {tete pretrpelo je 33 doma}instava iz Zabla}a (17,5 miliona dinara), vlasnici 18 gazdinstava iz Prijevora (14,7 miliona dinara), deset iz Kuki}a (1,890 miliona dinara), osam iz Trbu{ana (oko {est miliona dinara)... Po re~ima predsednika komisije dr Vlajisava Papi}a, poqoprivredne kulture su, u zavisnosti od intenziteta stihije koja je zahvatila pojedine mesne zajednice, pretrpele o{te}ewa od 20 do 100 odsto. U selima koje je

J

posledwe sedmice juna tukao grad, skoro totalno su uni{teni plastenici, wive pod kukuruzom stradale su od 20 do 50, pod strnim `itima od 40 do 50 odsto, dok su povrtwaci i vo}waci o{te}eni od 10 do 100, odnosno od 20 do 80 odsto. U selima koja su poznata po intenzivnoj poqoprivrednoj proizvodwi (Zabla}e, Kuki}i, Mr{inci, trnavska i qubi}ka Baluga...) o{te}ene su gotovo sve povr-

tarske kulture, a najvi{e paprika, luk, gra{ak, paradajz. Od sela poznatih, pak, po gajewu vo}a, bez ve}eg dela ovogodi{weg roda ostali su proizvo|a~i u Miokovcima i Prijevoru, u kojima su desetkovani zasadi {qive, kajsije, kru{ke. Neznatno su nastradale i povr{ine pod krmnim kulturama, livade sa ve{ta~kom i “obi~nom” travom i parcele pod detelinom, ustanovila je jo{ stru~na komisi-

ja na terenu.

Osim individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a, i Institut za vo}arstvo je prijavio {tete od grada na zasadima vo}a u krugu imawa ove ustanove i na rodnim zasadima u Atenici, Mr~ajevcima, Qubi}u i Dowoj Trep~i.

- U brdskim selima poqoprivrednici ostvaruju dohodak uglavnom prodajom vo}a (jabuke, {qive, breskve, kupine, maline). Posledice ovog nevremena oni }e, na`alost, trpeti i naredne dve - tri godine, jer su za oporavak postoje}ih i podizawe novih zasada potrebni i vreme i zna~ajna finansijska sredstva- konstatuje komisija koja je utvrdila i procenila {tete od grada. U wenom izve{taju se jo{ napomiwe da je, ako se ima u vidu ~iwenica da mnogi poqoprivredni proizvo|a~i, posebno iz Miokovaca, Prijevora i Mr~ajevaca, nisu ni prijavili {tetu, podru~je pogo|eno nepogodom sigurno mnogo ve}e, te da i {tete wome izazvane, znatno prema{uju 65 miliona dinara.

M. N.

BESPLATNA PROVERA PLODNOSTI ZEMQI[TA

UZORKE DOSTAVITI DO 15. AVGUSTA a~anska Poqoprivredna savetodavna i stru~na slu`ba poziva sve registrovane komercijalne poqoprivredne proizvo|a~e da do 15. avgusta, u prostorije ove ustanove, dostave uzorke zemqi{ta za sistemsku kontrolu plodnosti. Kao i prethodne godine, po donetoj uredbi Ministarstva poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine, analiza zemqi{ta je besplatna. Na osnovu rezultata analiza, proizvo|a~i }e do 1. septembra dobiti preporuke za mineralna |ubriva i hraniva.

- Ovo je jedna od mera koje su zastupqene u celom svetu i moderna poqoprivreda se ne mo`e zamisliti bez prvobitne analize zemqi{ta. Na osnovu rezultata analize poqoprivredni proizvo|a~i dobijaju preporuku o pravilnom |ubrewu, u smislu koli~ine |ubriva, kao i vremena wegove primene. Veoma je bitno da se mineralna |ubriva i hraniva ne koriste “na svoju ruku”, da se ne bi nepotrebno ili nedovoqno unosila u zemqi{te. Ova analiza, kod koje se utvr|uje koli~ina azota, fosfora, kalijuma, humusa i kiselosti zemqi{ta, mo`e nam dati orijentacionu sliku plodnosti zemqi{ta, na osnovu koje odre|ujemo adekvatnu kombinaciju |ubriva i koli~inu za |ubrewe odre|enih kultura. Va`no je napomenuti da se u zavisnosti od pH vrednosti, mora obratiti pa`wa na to da li je potrebno dodavati kalcijum - karbonat, jer neke kulture pri visokim kiselostima zemqi{ta jednostavno ne mogu da `ive i da donose plod - ka`e Milan Damqanovi}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

Kako nagla{ava Damqanovi}, od pravilnog uzimawa uzoraka zemqi{ta zavise i rezultati analize, pa i ispravnost zakqu~aka i mera koje se predla`u. Za ratarske i povrtarske kulture uzima se uzorak na dubini od 0 do 30

^

krompir 30 - 50 pasuq 240 - 450 paprika 60 - 100 paradajz 50 - 100 krastavac 50 - 70 praziluk 150 tikvice 30 - 50 brokoli 350 boranija 100 kupus 20 - 30 karfiol 200 per{un 20 {argarepa 40 - 60 cvekla 60 zelena salata 25 crni luk 50 - 60 beli luk 300

VO]E

sve`e {qive 40 - 60 suve {qive 400 jabuke 50 - 80 kru{ke 80 - 100 borovnica 800 vi{we 80 kajsije 40 - 70 breskve, nektarine 40 70 maline, kupine 200 korpica lubenice, diwe 30 - 50 ju`no vo}e 80 - 260 orasi 1.000

MLE^NA PIJACA

cm, a za vo}arske dva uzorka, i to jedan na dubini do 30 cm, a drugi od 30 do 60 centimetara, obja{wava na{ sagovornik.

Pored uzoraka zemqi{ta, koje treba ozna~iti sa imenom i prezimenom nosioca gazdinstva, brojem katastarske parcele, potezom i nazivom gajene kulture, potrebno je prilo`iti potvrdu Uprave za trezor o aktivnom statusu i Izvod iz strukture biqne proizvodwe.

- Iako akcija traje ve} nekoliko meseci, imali smo relativno lo{ odziv poqoprivrednika, mnogo slabiji nego prethodnih godina, {to nije ~udo, s obzirom na majske poplave, hladan vremenski period, nepogode, grad, obilne padavine, veoma nepovoqne uslove za rad na poqoprivredi. Govorilo se da }e ve} ove godine analiza zemqi{ta biti uslov za registraciju poqoprivrednog gazdinstva, a naro~ito za ostvarivawe subvencija. Ali,

zbog vremenskih nepogoda to je odlo`eno, pretpostavqam, za slede}u godinu. Ako bi se idu}e godine uvela obaveza analize zemqi{ta, mi ne bismo mogli da uradimo toliko uzoraka, odnosno da “pokrijemo” ~itav teren. Na teritoriji rada na{e slu`be ima oko 15.000 registrovanih gazdinstava, ako svako ima po 10 katastarskih parcela, to zna~i da bi trebalo uraditi 150.000 uzoraka, a u godinama kada smo bili najproduktivniji radili smo oko 3.000 uzoraka - upozorava Damqanovi}.

Poqoprivrednici sa podru~ja rada ~a~anske Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be, ^a~ka, Ariqa, Lu~ana i Gorweg Milanovca, vi{e informacija o besplatnoj analizi zemqi{ta mogu dobiti putem telefona 320710.

N. R.

projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 600 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.400 - 1.600 slanina 400 - 800 suxuk 750 - 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici - 160 prasi}i 210 - 230 ovce - 120 jagwad 210 - 220 p{enica 25 kukuruz 24 je~am 25

14

DRU[TVO

JOVAN NIKOLI] JOF UPUTIO IZ NEMA^KE POMO] OBRENOVA^KIM I ^A^ANSKIM ROMIMA, STRADALIM U NEDAVNIM POPLAVAMA

^A^AK KONA^NO DOBIJA SKEJT PARK

NIJE ZABORAVIO G SVOJE SUNARODNIKE I ako skoro dve i po decenije `ivi i radi u Kelnu, u Nema~koj, ~uveni ^a~anin Jovan Nikoli} Jof nije zaboravio svoje sunarodnike. Odmah posle majskih poplava koje su o{tetile i nekoliko, prvenstveno romskih doma}instava u nasequ “Sajmi{te”, organizovao je me|u prijateqima Nemcima prikupqawe humanitarne pomo}i, koja je u dva {lepera u ponedeqak dopremqena u Obrenovac i ^a~ak. Namirnice (uqe, {e}er, bra{no, konzerve, makarone) i sredstva za higijenu (deterxent, sapun, kupka) bi}e u nedequ upakovani i sutradan podeqeni najugro`enijim porodicama u ovom nasequ, najavio je romski koordinator Miroslav Mitrovi}: - Zbog izlivawa kanala i povr{inske kanalizacije poplavqeni su objekti 14 porodica sa oko 70 ~lanova, koji su dve no}i bili sme{teni u prihvatnom centru u O[ “Sveti Sava”, da bi wih 36 potom bilo preba~eno u romski dom u Ulici kneza Milo{a, dok su preostali izvesno vreme spavali kod rodbine i u vozilima.

Iako je poplavqeno 14 porodica, Nikoli} je u ^a~ak uputio pomo} za 60. Po{to }e biti “vi{ka” robe, vi{e~lane porodice }e dobiti po dva, a one sa mawe ~lanova po jedan paket. Humanitarnu pomo} dobi}e i nekoliko najugro`enijih doma}instava koje nije zadesila nepogoda, deca bez roditeqa i porodice kojima je u ovoj godini umro neko od ~lanova. Distribucija }e, ka`e Mitrovi}, na osnovu odluke komisije, na ~ijem ~elu je pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, i uz prisustvo predstavnika najve}eg udru`ewa Roma, biti zapo~eta u ponedeqak.

Podela hrane i sredstava za higijenu, tvrdi on, bi}e obavqena krajwe transparentno i “uz zapisnik”, da bi bile izbegnute eventualne nepravilnosti i nezadovoqstvo i negodovawe gra|ana.

Darodavac Jovan Nikoli}, ina~e, radi u Kelnu u nema~koj organizaciji “Kher” koja, pri~a Mitrovi}, okupqa romsku decu od pred{kolskog do {kolskog uzrasta i za wih organizuje dopunsku nastavu, po modelu ~a~anskog romskog centra, koji je radio od 2000. do 2006. godine. Poreklom je iz najstarije ~a~anske romske porodice, zvane Josovci, koja je `ivela u dana{woj MZ “Park”. Najstariji preci, podse}a Mitrovi} na lozu Nikoli}a, trgovali su kowima, a mla|i su bili ~uveni muzi~ari. Jof se “odmetnuo” u pesnike i jo{ uvek pi{e kwige na romskom, putuje i promovi{e ih po svetu. Pomo} koju je prikupio i poslao u Srbiju, nije velika, ali je izuzetno vredna, jer je, smatra Mitrovi}, potvrda da ovaj ^a~anin nije zaboravio svoj grad i wegove `iteqe koje su zadesili velika nepogoda i nevoqa.

M. N.

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

rad na Moravi uskoro }e dobiti nekoliko novih sadr`aja namewenih mladima, koji do sada nisu postojali u ^a~ku, i to na veoma atraktivnoj lokaciji, zahvaquju}i grupi mladih entuzijasta.

Omladinskom udru`ewu “Alternativa za ^a~ak”,

arhitekta i ~lan “Alternative za ^a~ak” Milorad Obradovi} sa kolegama sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji je okupio qubiteqe skejta u gradu.

Prema re~ima koordinatora projekta za odnose sa javno{}u An|elke Matijevi}, potpisan je ugo-

kat omogu}iti ne samo ure|ewe ~a~anskog priobaqa, ve} da }e zahvaquju}i wemu ^a~ak dobiti prostor namewen qubiteqima ekstremnih sportova, jer je pored skejt parka predvi|eno postavqawe i ve{ta~ke stene za pewawe. “Tako|e, postoja}e i natkriveni sto-

u okviru konkursa kompanije NIS “Zajednici zajedno”, opredeqeno je tri miliona dinara za projekat “Skejt park – park mladosti”. Novac je prikupqen kroz javni konkurs za dodelu sredstava za sprovo|ewe projekata iz oblasti sporta, kulture, socijalne i za{tite `ivotne sredine, i nauke, namewen poboq{awu uslova u lokalnim zajednicama u Srbiji.

Idejno re{ewe projekta skejt parka osmislio je

vor sa ~a~anskom lokalnom samoupravom, a ostvarivawe ovog poduhvata sprovodi}e se kroz partnerstvo sa JP “Gradac” i SC “Mladost”. “@elimo da zapu{tenu obalu Zapadne Morave pretvorimo u steci{te ^a~ana svih generacija, i novoure|eni prostor vidimo kao atraktivnu lokaciju za kulturne doga|aje, sportska nadmetawa i sli~ne manifestacije”, rekla je ona.

Ona dodaje da }e proje-

lovi za {ah, de~je igrali{te, distrikt pesnika i teren za bo}awe, a bi}e posa|eno i drve}e, kako bi se obala ulep{ala.

Sportski i kulturni sadr`aji u prirodi su ujedno garant wenog o~uvawa”, obja{wava Matijevi}eva.

Napomiwe da su reakcije lokalne vlasti i ~a~anske javnosti na ovu zamisao bile pozitivne, i isti~e da su svi u~esnici sprovo|ewa ovog poduhvata anga`ovani volonterski. “Projekat je u posledwoj etapi izrade, i u toku je potraga za izvo|a~ima, pa se po~etak radova o~ekuje ve} polovinom avgusta”, zakqu~ila je ona.

O velikom interesovawu za projekat govori podatak da je na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk nedavno napravqena stranica pod nazivom “Inicijativa skejt park - park mladosti”, koja je za samo tri dana prikupila preko 1.000 lajkova. Na toj stranici je detaqno opisan projekat, kako bi gra|ani i budu}i korisnici mogli da se lak{e informi{u ili postave pitawa koja ih interesuju, ali i da prate tok budu}ih radova koji }e detaqno biti predstavqeni.

Udru`ewe “Alternativa za ^a~ak” najavquje dokumentarni film o celokupnoj inicijativi, a koji }e biti posve}en starim i novim generacijama ~a~anskih skejtera.

An|elka Matijevi}, koordinator projekta za odnose sa javno{}u

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

15

16

KULTURA

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Doroti Kumson PLA@A RU@INIH LATICA Svaka qubavna pri~a ima opasan preokret. la`a ru`inih latica je qubavni roman sa dramati~nim zapletom, surov i realisti~an, pun preokreta i iznena|ewa zbog kojih se ne ispu{ta iz ruku. Kao i dosad Doroti Kumson je zainteresovana prevashodno za qudsku dramu i bira izvanredno zanimqive teme. Ovoga puta je re~ o wenom portretisawu emocionalnog podzemqa, u kom ni{ta nema jasne obrise i gde su granice izme|u krivice i nevinosti zamagqene.

Tamija ^eli se u`asnula kad je wen mu` Skot optu`en da je u~inio ne{to stra{no – ali kad otkrije ko ga je optu`io, sve oko we po~iwe da se ru{i. Saterana u bezizlaznu situaciju i ne znaju}i {ta da misli, primorana je da odlu~i kome nagonski vi{e veruje. Ali ta odluka ima te{ke posledice za sve kojih se ti~e, a posebno kad doga|aji dobiju tragi~an obrt.

A onda u grad sti`e neznanka da baci pregr{t ru`inih latica u more u znak se}awa na voqenu osobu koju je izgubila. Ova neznanka nosi sa sobom zapawuju}e istine koje }e promeniti `ivot svima koje sretne, i ponovo primorati Tamiju na te`ak izbor…

NOVA KWIGA VLADANA MATIJEVI]A NA SAJMU U KVEBEKU

„PRISTANI[TA“, ^ITQIVOST NOVIH PRI^A a kwi`evnoj sceni prisutan je od 1991. godine i nakon deset objavqenih kwiga, u kojima je eksperimentisao razli~itim formama, izgledalo je kao da smo ga dobro upoznali i kao da nas vi{e ni-

N

P

Hanter Dejvis BITLSI Jedina autorizovana biografija grupe Bitlsi. ostoji samo jedna kwiga koja je istinski pronikla u Bitlse, a to je ova – kqu~ni svetski bestseler ~iji je zna~aj rastao s Bitlsima od prvog objavqivawa do danas.

Hanter Dejvis je 1967. i 1968. uz Bitlse proveo osamnaest meseci kada su na vrhuncu mo}i definisali generaciju i promenili lice popularne muzike. Kao wihov jedini ozvani~eni biograf, imao je neponovqiv pristup ne samo D`onu, Polu, D`ord`u i Ringu ve} i wihovim prijateqima, porodicama i saradnicima. Prisutan u presudnom trenutku, on je sakupio ~itavo blago intimnog i razotkrivaju}eg materijala koji ovu klasi~nu kwigu o Bitlsima jo{ uvek ~ini putokazom za sve druge biografe.

Hanter Dejvis je ostao blizak sa ~lanovima sastava i tako godinama imao pristup novim informacijama. U ovom izdawu, vi{e od ~etrdeset godina od prvog objavqivawa, sadr`an je materijal koji nikada ranije nije objavqen, iz autorovih arhiva, ali i od samih Bitlsa, {to omogu}ava novi uvid u legendu o wima.

P

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Mr Danijela Kova~evi} Miki} ~im ne mo`e iznenaditi. Me|utim, on ostaje dosledan svom poeti~kom imperativu da svako novo delo, utemeqeno na prepoznatqivim kwi`evnim odlikama, donese i poneku novinu u sagledavawu wegovog opusa i stila, ka`e mr Danijela Kova~evi} Miki}, profesor srpskog jezika i temeqni analiti~ar Matijevi}evog opusa. ^iwenica je da smo Matijevi}a upoznali kao pesnika, pripoveda~a, romansijera, dramskog pisca, pisca memoara... Ipak, ~ini se da je `anr koji na najboqi na~in posreduje izme|u wega i ~itala~ke publike jesu upravo pri~e, kojima se, nakon zbirke “Prili~no mrtvi” (za koju je dobio Andri}evu nagradu), vratio u svojoj upravo objavqenoj kwizi “Pristani{ta” u izdawu zrewaninske “Agore”, konstatuje Kova~evi} Miki}.

- Svima koji odano ~itaju Matijevi}eva dela poznato je da je osmi{qena forma, konstrukcija, ne{to na ~emu posebno insistira, stoga ne ~udi {to je zbirka “Pristani{ta” gra|ena iz dva dela: Grad i Pristani{ta, s tim {to su Pristani{ta podeqena na dva ciklusa pri~a. Ciklus Grad sadr`i ~etiri pri~e, a oba dela Pristani{ta po osam pri~a (4,8,8). Ono {to ovu novu zbirku pri~a razlikuje od prethodne jeste ~iwenica da je te`i{te pomereno sa psihologije, odnosno svesti i razmi{qawa junaka, na sam doga|aj koji se pripoveda, samu pri~u, tako da je svojevrsno osve`ewe upravo (za Matijevi}a neo~eki-

vana) “~itqivost” pri~a - isti~e na{a sagovornica.

Posebnu va`nost u zbirci ima i uloga naratora. U prvom ciklusu dominira pripovedawe u prvom licu, jer Matijevi} pose`e za tehnikom skaza: narator se u prvom licu obra}a `enskom liku u drugom licu, ali taj `enski lik ne u~estvuje u dijalogu, jer je odsutan i upravo taj minuspostupak poja~ava ose}awe otu|enosti i usamqenosti junaka. U drugom ciklusu javqa}e se i sveznaju}i pripoveda~ i naratori iz razli~itih socijalnih miqea (i mu{ki i `enski, pa ~ak i narator koji je dete), kao i tehnika toka svesti i filmskih kadrova ili fotografskih snimaka, {to zbirku ~ini dinami~nom i podsti~e ~itawe u jednom dahu. [to se tematskog okvira ti~e, Matijevi} je u ovoj zbirci, koju je po sopstvenom priznawu pisao izme|u pisawa drugih dela, te su mu pri~e bila svojevr-

qubavi sa k}erkom jednog majora, kaskaderu koji je `iveo film i ~iji je neostvareni talenat drugi iskoristio, profesoru koji je olako izre~enim frazama uspeo da pomogne jednom mladi}u da stane na noge i ostvari svoj `ivot, iako se tih re~i ne se}a i iako sebe do`ivqava kao neostvarenog, i brojnim drugim “malim” junacima na{eg doba.

U mnogo ~emu prepoznatqivog stila (sumorna, kriti~ka slika stvarnosti, parodirawe, groteska, ironija, humor, konstrukcija), Matijevi} je u ovoj zbirci druga~iji, prime}uje Danijela, zato {to wegove nove pri~e nisu vi{e tako te{ke za ~itawe kao prethodne, jer ih Matijevi} ovoga puta ve{to gradi na nekoliko nivoa, pokazuju}i svoju pripoveda~ku zrelost: od komercijalne pri~e, kakvu mo`emo da na|emo na svakom koraku, do filozofskog promi{qawa smisla `ivota i stvarnosti, tako

sna pristani{ta, raznovrsniji nego u prethodnoj zbirci pri~a, mada se i daqe bavi skrajnutim, izgubqenim, proma{enim tzv. malim qudima, zato }emo ~itati pri~e o neostvarenim ili izgubqenim qubavima, strasti pro`etoj sadizmom koja po~iva na bra~nom zlo~inu, ve~itim potragama za izgubqenim ose}awima i qudima, odbegloj mladoj, kurvi iz Bugarske, koja se iznenadno zaqubquje u turistu iz Srbije, umetnici koja neprestano slika golo drve}e, nervnim rastrojstvima i strahu od vojnih pozivara, pesniku disidentu i wegovoj

da }e u kwizi mo}i da u`ivaju ~itaoci razli~itih interesovawa i ~itala~kih senzibiliteta. Po proceni ove kriti~arke, nova Matijevi}eva zbirka }e biti (i ostati) u samom vrhu wegovog opusa. A da li su “pristani{ta” koja smo sami za sebe odabrali sigurne luke, prava re{ewa, ili samo privremena uto~i{ta, ostaje nama da se zapitamo, kao {to se uvek pitamo nakon ~itawa dobrih kwi`evnih dela, pita se i Danijela Kova~evi} Miki}.

Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE SUBOTA, 2. AVGUST 2014. - KONCERT DUHOVNIH I SVETOVNIH PESAMA u izvo|ewu akademskog hora Univerziteta u Beogradu, koji deluje u okviru KUD „@ikica Jovanovi} [panac’’ Organizacija: Dom kulture ^a~ak ; Ov~ar Bawa, porta manastira Blagove{tewe u 20:00 PONEDEQAK-PETAK 4-8. AVGUST 2014. - MEKSI^KI FILMOVI LUISA BUWUELA, (Velika lobawa, K}i prevare, Uspon u nebo, Iluzija putuje tramvajem i Nazarin) velika sala u 20:30

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

RATOMIR RALE DAMJANOVI], NOVINAR, KWI@EVNIK, AUTOR ANTOLOGIJE “RASPE]E SRBIJE”

OVDE SE ZBIVA NE[TO UZVI[ENO - Frula{ je i na nebu i na svojoj livadi.. “Du{e vaqa”, ka`e se za dobrog ~oveka i za dobru frulu...

Tako je po~asni gost 27. Sabora frula{a Srbije u Prislonici kwi`evnik, novinar, profesor na U~iteqskom fakultetu, i u svoje vreme popularni recitator poezije Ratomir Rale Damjanovi} besedio na finalnoj ve~eri manifestacije.

Sedamdesetih godina, ka`u da su se generacije mladih zaqubqivale uz wegovo recitovawe ~uvene pesme Pere Zupca “Mostarske ki{e”...

Danas, ka`e, najradije sedi i pi{e svoje kwige. Bio je voditeq ovog Sabora 1998. i 1999. godine, i to je zapamtio kao jedan od svojih najlep{ih programa u celini.

Veoma nadahnuto ste besedili o fruli. Kakve utiske }ete poneti iz Prislonice?

- Ja sam i ina~e iz te epske i lirske Srbije, dakle poznajem dobro ovu vrstu proslava, sabora i svetkovina u Srbiji. Sabor frula{a u Prislonici je jedinstvena priredba, svaka tog tipa ima svoje vrline i mane, ali je ovde dovedena na najvi{i nivo, ovde je mnogo toga unapre|eno.

Evo etno dvori{te ima takve savr{ene, lepe, qupke, pitke programe koje ja gotovo da nisam ni video na sli~nim saborima. Mislim da Sabor u celini odlikuje jedna serioznost, to je sve postavio profesor Miodrag Azawac i to se kasnije usavr{avalo, ima dakle serioznost, dubinu, utemeqenost, potpunu ozbiqnost i ne{to {to je posebno lepo, a to je kulturu pam}ewa, kulturu se}awa, koja nije okrenuta samo muzici, nego i nekim drugim `ivotnim sadr`ajima, a ove godine je to Prvi svetski rat. Predstave koju, smo gledali “^eli~ne ratnice” Jelene Mile, ili “Dobre vile srpskog naroda,” su jedno se}awe koje nas ispuwava optimizmom, jer su Srbija, srpski narod svojim stradawem, patwom inspirisali te qude, strance, da do|u ovde, da budu sa srpskim narodom u wegovim najte`im trenucima. Na jednoj strani imate stra{ne zlo~ine Austrijanaca, Ma|ara, Nemaca i Bugara, koji vas obeshrabruju, jer je protiv Srba bilo sve dozvoqeno, i moralo se ubijati i zatirati, to je bila wihova komanda, a na drugoj strani imate jedan svetski presedan, koji nas uverava da lepo, plemenito i qudsko i dobro postoji i da mo`e da pobedi.

Ukratko, odu{evqen sam Saborom. Nemam re~i da to dobro objasnim, ali ose}am da se tu zbiva ne{to uzvi{eno, ne{to {to je sama du{a Srbije.

U Va{oj besedi ka`ete, poput Bore Dugi}a, da je frula “Simfonija duha i daha”, odnosno, “du{a srpskog naroda, wegova lirska vizija sveta i `ivota”. Kako obja{wavate potrebu srpskog ~oveka da ba{ kroz frulu iskazuje svoju du{u?

- Frula i Bo`iji ~ovek su sjediweni, jedno te isto.

Simbolika frule je takva u celom svetu, ne samo kod nas, da ukazuje, da je ~ovek na neki na~in samo Bo`ija frula...

Mi smo samo glas frule, glas koji se ispoqava kroz wegove re~i ka`e jedan citat. Pogledajmo u tom kontekstu: Rebeka Vest, Ranke, Mickijevi~ i drugi svetski umovi govore da je u guslama istorija srpskog naroda, se}awe, pam}ewe na dane slave, a u fruli je wegova lirska vizija sveta o kojoj govori Tomazeo, kao najsavr{eniji u svetskoj poeziji pored Dantea, o kojoj govori Gete, koji na{u srpsku lirsku narodnu poeziju poredi sa biblijskom “Pesmom nad pesmama”. Dakle, u fruli je lirska vizija srpskog ~oveka. Ima jedna pri~a koju sam ~uo u Ivawici od Mihajla Popovi}a, uglednog doma}ina, koja ka`e: Ja imam tri kaputa: drhta{, cvokota{ i “svani zoro, ako Boga zna{“, i u svakom frulu da zagrejem du{u. O ~emu je tu re~? Dakle, taj siromah, no}ni putnik se smrzava, priziva zoru i sunce da se ogreje, jer nema nijedan kaput, ali ima frulu kojom priziva muziku u pam}ewu i greje, ne telo, nego du{u.

Emocija srpskog naroda, wegova qubav prema prirodi,

17

INTERVJU

prema drugima, prema zemqi, u~ewe nemu{tog jezika, na taj na~in da je tu du{a srpskog naroda.

Vrlo je zanimqivo kako ste Vi povezali taj ve~iti krug, tu metamorfozu koja povezuje prirodu i ~oveka, onaj krug koji zapo~iwe stablom, granom na drvetu od koje se pravi frula, frulom kojoj `ivot daje ~ovek, zvukom koji se rasipa u etar i vra}a u prirodu i razle`e, evo i ovom prisloni~kom dolinom...

- Ja mislim da ste vi sve rekli i boqe ste rekli nego ja. Ta sjediwenost sa prirodom se ispoqava kroz zvuk frule. Uzmite samo pri~u “U cara Trojana kozije u{i”, dakle ono {to re~i ne smeju, frula sme, re~i su sasute u zemqu iz koje raste zova, kroz svirawe frule javqaju se u svom prvobitnom obliku… Dakle, na{ ~ovek oduvek `eli da sazna nemu{ti govor, a to vam je govor prirode, biqa, `ivotiwa.. Glas frule dolazi od drveta, dolazi do ~obana...

U Va{oj besedi frula prenosi i sudbinu, ali ima i kultno mesto kao predmet koji se nasle|uje, koji otac pastir predaje u amanet svom sinu…

- Mislite verovatno na Hamleta, koji ka`e, “Ja nisam samo frula na kojoj bi sudbina mogla svirati {to ho}e”, a ova tradicija da se frula daruje nasledniku, da je glavni ~obanin ostavqa slede}em pastiru bilo je ne{to najlep{e kod nas i jednostavno pokazuje do koje mere je uzdignut i zna~ajan i uzvi{en kult frule za na{ega ~oveka, dakle, predaje se u najboqe ruke, ne bi li se nastavio taj dijalog sa prirodom, sa svetom, qudima, sa muzikom… Znate, ona fantazmagori~na slika “osu se nebo zvezdama i zlatno poqe ovcama”, to je iza{lo iz frule nekog ~obanina.

Zato pretpostavqam i zakqu~ujete da je “frula{ i na nebu i na svojoj livadi”?

- On je spona, ne{to {to ispuwava `ivot, ne{to {to ima arhetipske vrednosti kao {to su to glad ili hleb, na kraju, sve je i po~elo od muzike… Kada na{ narodni peva~ guslar ka`e “kada mi gudalo ne vaqa, nije mi milo ni {to sam slijep”, on zapravo tom ironijom ukazuje na kult i gusala, na kult te juna~ke pesme, kao {to i ona pri~a o fruli govori o wenoj mo}i da zagreje du{u, da pam}ewu da smisao i dozvoli nam da pobegnemo iz ove na{e zemaqske stvarnosti.

Za{to Beograd zatvara svoje kulturne krugove i nema ga danas ovde na izvori{tu, u Prislonici?

- O kako ste mi pitawe postavili, na delu je jedno otu|ewe. ^ovek sve vi{e postaje ku}ni qubimac, zaboravqa da govori, zaboravqa da ose}a…Uzmite tu internet demokratiju o kojoj se neprekidno brbqa, u kojoj niko nikoga ne slu{a, fejsbuk, tviter, neprekidna komunikacija sa slikama nad telefonom, to ~oveka sve vi{e usamquje, s druge strane, nedostaju mu sve vi{e poezija, kultura, umetnost, i on se sve vi{e izoluje, a pravi na~in je povratak korenima.

Zanimqivo je kako nas drugi vide u Va{oj kwizi “Raspe}e Srbije”, predstavqenoj ovde u Vujnu?

- To je jedna antologija u kojoj svedoci, u~esnici Prvog svetskog rata iz raznih zemaqa, uz nekoliko savremenih autora, govore o Srbiji i Srbima u Velikom ratu. Ovde stranci, wih 80, od politi~ara do boraca, govore koliko smo kao narod stradali, kwiga je prevedena na engleski jezik i stigla je do onih koji se bave istorijskom istinom.

Oni ka`u da Srbi nisu samo zarobqeni pro{lo{}u, nego da su narod sa idealima, koji ima ideja kako da se ide daqe. Ja mislim da, tek kad se spoznaju koreni i srcem i umom i du{om, tek tada mo`ete do}i do ideja kako i}i daqe u npredak i u budu}nost, kako zapravo biti u isto vreme i srpski i evropski…

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Tereza Revaj

DRUGA OBALA BOSFORA ubavna pri~a izme|u istoka i zapada.

U svetlu revolucije i u praskozorje modernog sveta, nova Turska izrawa iz pepela nekada{we otomanske rasko{i, a jedna mlada `ena otkriva dah nezavisnosti i slobode.

Istanbul, novembar 1918. godine. Bajkoviti grad nalazi se pod `estokom okupacijom saveznika, pobednika Velikog rata. Na obalama Bosfora, izme|u istoka i zapada, name}u se bolni izbori.

Lejla je mlada supruga sekretara sultana Mehmeda VI. Wena svekrva, ^erkeskiwa, primorava je da po{tuje tradicionalne obi~aje, ali kada se u wihovu ku}u useli francuski oficir i wegova porodica, `ivot ure|en po strogim pravilima razbija se u sitne komade. S druge strane, kapetan fregate Luj Gardel ne mo`e da se odupre opojnim isku{ewima kosmopolitskog grada koji vrvi od belih Rusa, pobeglih pred naletom boq{evi~ke revolucije. Za Turke koji se opiru razbijawu zemqe, kucnuo je ~as otpora. Lejla se anga`uje u borbi uprkos strahu od nepoznatog, a susret sa Hansom Kestnerom, arheologom iz Berlina odanim Mustafi Kemalu, uzdrma}e wen `ivot.

Pobuwena Anadolija tada postaje dekor strasne zabrawene qubavi.

Q

Sandra Braun

DAH SKANDALA blaci su plakali zbog we. Magla, koja se mestimi~no spu{tala ~itavog dana, pretvorila se u `alosnu ki{u. Mogla je da bude mrtva, isto kao {to je sada `iva. Ali ne, to nije bila ba{ cela istina.

Jedina wena opsesija sada je bekstvo, a `eqa za osvetom postala je ja~a od voqe da pre`ivi...

U ki{noj, toploj no}i negde na jugu, D`ejd Speri je okusila najgori ko{mar koji mo`e zadesiti jedan mlad `ivot. Otrgnuta od bezbri`nih mladala~kih ideala i `enskih snova, uspela je da pobegne {to daqe od uspomena. Ali nikada nije zaboravila daleki, uspavani grad u kojem je vladao zakon jedne bogate porodice. Kao ni wihovog razma`enog sina, koji je u dru{tvu dva prijateqa promenio wen `ivot zauvek.

Godinama nakon {to je pre`ivela brutalni napad, D`ejd jo{ poku{ava da se oslobodi opsesivnog straha.

Jednog dana, vrati}e se da naplati svaku prolivenu suzu, ali i da otkrije veo ledenih emocija ispod kojih i daqe kuca qudsko srce, spremno ponovo da voli...

O

18

SAOBRA]AJ

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

NEOPHODNA POJA^ANA BEZBEDNOST U SAOBRA]AJU ZA VREME SABORA TRUBA^A

NE VOZITE „POD GASOM” - upozoravaju iz Agencije za bezbednost saobra}aja a nekoliko dana po~iwe Sabor truba~a u Gu~i. Kako je re~ o masovnom skupu, neophodna je dodatna opreznost na svim putnim pravcima koja vode do Draga~eva, apeluju u Agenciji za bezbednost saobra}aja.

- Voza~ima savetujemo da budu strpqivi i tolerantni prema drugim u~esnicima u saobra}aju, da se pona{aju odgovorno za svoj i `ivote drugih putnika.

Z

Posetiocima Sabora koji dolaze iz daleka preporu~ujemo da na put po|u ranije, da ne poku{avaju da nadoknade “izgubqeno vreme” pove}awem brzine kretawa vozila, da ne ulaze u rizi~ne situacije, da na put krenu odmorni, da se ~e{}e odmaraju i naravno da po{tuju saobra}ajne propise.

Najve}i problem, kada je re~ o masovnim skupovima, je vo`wa u alkoholisanom stawu. Ali, efikasnom

i sveobuhvatnom kontrolom saobra}ajne policije ovaj problem }e svakako biti smawen na minimum.

Osim alkohola, jedan od naj~e{}ih prekr{aja su neprilago|ena i nepropisna brzina. Posebnu pa`wu bi trebalo obratiti na nepropisna preticawa i nepo{tovawe obaveza voza~a prema pe{acima - upozoravaju iz Agencije za bezbednost saobra}aja. Oni podse}aju da Sabor truba~a ne-

NOVINE

SPORAZUMOM DO MAWIH KAZNI d 20. avgusta gra|ani Srbije mo}i }e da postignu sporazum o priznawu saobra}ajnog prekr{aja i tako se sa policijom dogovore o visini nov~ane kazne. Nagodbe ne}e biti, kada je re~ o kaznenim poenima i mora}e da je potvrde nadle`ni Sudovi za prekr{aje. Sporazum mo`e da se postigne u svakom trenutku, do zavr{etka prekr{ajnog postupka u sudu. U svakom slu~aju, ukoliko ga odmah postignu, prekr{ilac }e mawe platiti sudske tro{kove. Planirano je da nagodbe budu potpisivane za prek{aje iz ~lana 332. Zakona o bezbednosti saobra}aja. Re~ je o odredbama u kojima Zakon propisuje kaznu od {est do 20 hiqada dinara i zabranu upravqawa motornim vozilom do 30 dana. Nagodba bi mogla da bude, na primer, da prekr{ilac plati {est hiqada, da mu ostanu kazneni bodovi, a zabrane mo`e da bude i ne mora. Za po~etak dve strane }e se sporazumevati samo za bla`e prekr{aje. Tako|e, ovakvu vrstu dogovora mo}i }e da postignu i oni koji budu uhva}eni da voze u sredwe alkoholisanom stawu (od 0,5 do 1,2 promila).

Sporazum ne}e mo}i da se potpi{e za kazne koje su predvi|ene takozvanim prekr{ajnim nalogom. On omogu}ava da se fiksno propisane kazne plate u roku od osam dana u duplo mawem iznosu od zakonom predvi|enog. Prekr{ajni nalog je za lak{e saobra}ajne prekr{aje, nevezivawe sigurnosnog pojasa, vo`wa dawu bez upaqenih svetala, kori{}ewe mobilnog tokom vo`we. Gra|ani }e proces potpisivawa sporazuma mo}i da pokrenu sami ili uz pomo} advokata.

- Nove odredbe bi}e uvedene sa ciqem da se, na osnovu iskustava iz prakse razvijenih zemaqa, bezbednost saobra}aja unapredi. Ovaj sistem }e svakako omogu}iti br`u realizaciju i izvr{ewe podnetih zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Osim toga, unapredi}e postoje}u praksu u radu prekr{ajnih sudova i uticati na svest gra|ana o zna~aju bezbednosti u saobra}aju.

Kada je re~ o vo`wi u sredwe alkoholisanom stawu, sankcija podrazumeva i dobijawe odre|enih kaznenih poena za pojedine prekr{aje. Za odre|ene prekr{aje definisana je i mera zabrane upravqawa motornim vozilom u periodu koji odredi nadle`ni sud. Su{tinski, svi napori u pogledu represije imaju za ciq da voza~e odvrate da ~ine prekr}{aje i ugroze bezbednost u saobra}aju - smatraju nadle`ni u Agenciji za bezbednsot saobra}aja.

O

marketing 032/342-276

}e biti jedini masovniji skup u narednom periodu.

Sledi i beogradski “Beer fest”, jo{ jedna manifestacija na kojoj }e dominirati to~ewe alkohola.

- Postoji dosta drugih na~ina prevoza, od javnog, gradskog do taksija. Dobro je i re{ewe da neko iz dru{tva ne pije i na kraju razveze drugare koji su konzumirali alkohol. Upravo zbog toga mi realizujemo kampawu “Mladost Ne Ludost”, ~ija je glavna svrha da mladi budu za{ti}eni i da unaprede svoja saznawa o zna~aju bezbednog u~e{}a u saobra}aju - napomiwu u ABS. Kako je prilikom organizacije velikih skupova neophodno posebnu pa`wu obratiti na bezbednost, izraditi planove i projekte posebnog regulisawa saobra}aja, va`no je da svi posetioci Sabora ili Festa unapred budu informi-

sani o izmenama u re`imu saobra}aja. Pravovremene informacije pomo}i }e wihovim gostima da na vreme planiraju svoja putovawa, {to }e bitno uti-

cati i na smawewe tenzije, besa, agresije i ostalih ne`eqenih pojava kod voza~a i drugih u~esnika u saobra}aju.

Z. J.

19

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PROFESOR DR ZORAN KOMAZEC O SOCIJALNIM ASPEKTIMA ^ULA SLUHA

BOQI SLUH ZNA^I BOQI KVALITET @IVOTA

oji su va{i omiqeni zvuci? Koji vas zvuci smiruju, koji raduju, koji teraju na smeh, a kojih se najvi{e pla{ite? Svakoga dana smo okru`eni raznim zvucima, i ukoliko imamo problema sa sluhom to se zna~ajno odra`ava na na{ celokupan kvalitet `ivota. Prilikom svakodnevne komunikacije imamo priliku da gradimo svoj ose}aj pripadnosti sa qudima oko sebe, kada tu dodamo bezbroj zvukova koji se ~uju uz qudski govor, zasigurno da svako od nas ima odre|ene probleme prilikom razumevawa. Posebno se to odnosi na osobe sa o{te}enim ~ulom sluha. Bez obzira na stepen o{te}enosti, izuzetno je va`no posvetiti se ovom problemu i re{iti sve prepreke koje stoje izme|u vas i odli~nog funkcionisawa ~ula sluha. Na{ sagovornik u ekskluzivnom intervjuu na ove teme je renomirani autoritet u sferi nauke i medicine, profesor novosadskog univerziteta, doktor specijalista otorinolaringologije, ali pre svega jedan dobar ~ovek i ugodan sagovornik – prof. dr Zoran Komazec iz Novog Sada. Poku{ali smo na{im razgovorom otkloniti sve predrasude koje mogu stajati na putu dolaska do krajweg re{ewa za svakoga ko ima i najmawe problema sa sluhom.

K

Kako uvo funkcioni{e?

Na{e u{ne {koqke prihvataju zvuke iz okru`ewa i preko spoqa{weg slu{nog kanala (zvukovoda) upu}uju ih prema bubnoj opni koja je u kontaktu sa najmawim slu{nim ko{~icama na{eg tela – ~eki}em, nakovwem i uzengijom. Zvu~ni talasi izazivaju pomerawe bubne opne i lanca slu{nih ko{~ica. Posledwa slu{na ko{~ica – uzengija preko ovalnog prozora komunicira sa unutra{wim uvom – pu`nicom. Pokretawe uzengije u te~nostima unutra{weg uva izaziva formirawe putuju}eg talasa koji pomera treqice slu{nih }elija i izaziva wihovu depolarizaciju. Depolarizacijom slu{nih }elija zvu~na (mehani~ka) energija pretvara se u elektri~ne impulse koji se prenose preko vlakana slu{nog `ivca prenose slu{nim putem do centara u kori velikog mozga, gde se vr{i identifikacija zvu~nog signala.

Koji su to tipovi o{te}ewa sluha Oslabqen sluh mo`e se desiti zbog smet-

wi u preno{ewu zvu~nog talasa od spoqa{we sredine ka unutra{wem uvu (konduktivne ili provodne nagluvosti) ili zbog o{te}ewa slu{nih }elija u unutra{wem uvu (pu`nici) odnosno nervnih vlakana slu{nog `ivca – senzorineuralne nagluvosti.

[ta je to konduktivna nagluvost?

Nagluvosti provodnog, konduktivnog tipa gotovo svi smo imali makar na kratko vreme. Svi smo, naime, do`iveli ose}aj zaglu{enog uva i slabijeg sluha tokom putovawa na visinu. Ova pojava je posledica smawenog pritiska u sredwem uvu i uvla~ewa bubne opne sa ukru}ivawem lanca slu{nih ko{~ica (~eki}, nakovaw i uzengija) {to rezultuje oslabqenim prenosnom zvu~nog talasa iz spoqa{we sredine, preko sredweg uva do slu{nih }elija unutra{weg uva. Brojni su razlozi za nastanak ovog tipa nagluvosti: ~ep u{ne masti u spoqa{wem uvu, akutna ili hroni~na upala spoqa{weg ili sredweg uva, neadekvatna funkcija Eustahijeve tube, povrede uva koje rezultuju pomerawem slu{nih ko{~ica u sredwem uvu i dr. Teoretski, a u velikoj meri i prakti~no ovaj tip nagluvosti mo`e se le~iti bilo konzervativnim, bilo hirur{kim tretmanom. [ta su to senzorineuralne nagluvosti Senzorineuralne nagluvosti se javqaju kod oko 25% populacije starije od 65 godina. Ove nagluvosti koje nastaju kao posledica o{te}ewa slu{nih }elija u unutra{wem uvu, ili slu{nom `ivcu. Ovo o{te}ewe sluha mo`e biti uzrokovano jakom bukom, a veoma ~esto uzrok nastanka o{te}ewa sluha su promene na krvnim sudovima koje ishrawuju u unutra{we uvo. Ove promene uslovqene aterosklerozom sa godinama progrediraju {to rezultuje sve lo{ijim sluhom.

Kod pacijenata koji boluju od nele~ene {e}erne bolesti, povi{ene masno}e u krvi ili povi{enog krvnog pritiska, o{te}ewe slu{nih }elija mo`e se javiti u ranijoj dobi u odnosu na prose~nu populaciju i to pre svega zbog promena na malim krvnim sudovima unutra{weg uva.

Kako prepoznati o{te}ewe sluha?

Glavni simptom senzorineuralnih nagluvosti u po~etku je nerazumevawe govora.

Naime, nagluvost naj~e{}e zapo~iwe propadawem sluha u podru~ju visokih frekvencija, {to zna~i da pacijenti ne mogu dobro ~uti veliki broj glasova koji su visokofrekvetni. U srpskom jeziku ti glasovi su neki suglasnici (s, z, ~, }, `...), a oni su i nosioci razumevawa govora. Pacijenti u po~etku nastanka nagluvosti naj~e{}e dobro ~uju samoglasnike koji su nosioci glasno}e. Iz tog razloga pacijenti tvrde kako ~uju, ali ne razumevaju govor. Daqim pogor{awem sluha najpre okru`ewe, a potom i sami pacijenti prime}uju da ne mogu obavqati svakodnevne aktivnosti, a da pri tome ne zapitkuju vi{e puta za zna~ewe re~enice. Ote`ana je ili onemogu}ena komunikacija telefonom, pra}ewe televizijskog programa je znatno ote`ano i povezano je sa jakim poja~avawem tona koji uznemirava ostale ~lanove porodice. Ukoliko nagluva osoba ima i zujawe u u{ima, koje je tako|e posledica o{te}ewa slu{nih }elija, ona }e imati dodatno ote`ano razumevawe govora. Pacijenti sa navedenim tegobama javqaju se otorinolaringologu - audiologu koji }e nakon pregleda i iskqu~ivawa razloga za postojawe provodnih nagluvosti predlo`iti snimawe sluha – tonalnu audiometriju. Nalaz tonalne audiometrije pokazuje prag sluha po frekvencijama, i na odnosu wega zakqu~uje se da li je pacijentu potreban slu{ni aparat za razumevawe govora.

Kako se le~i o{te}ewe sluha?

Konduktivne nagluvosti se u najve}em procentu mogu le~iti konzervativno ili hirur{ki, dok kod senzorineuralnih nagluvosti gotovo da ne postoji mogu}nost popravqawa sluha le~ewem. Jedini izuzetak su akutno (iznenadno) nastale nagluvosti kod kojih se u oko 75 odsto pacijenata mo`e o~ekivati poboq{awe sluha ukoliko je terapija zapo~eta u prvih sedam dana nagluvosti. Na `alost, ve}ini pacijenata sa senzorineuralnim nagluvostima lekovi i hirurgija ne mogu pomo}i i stoga se preporu~uju slu{ni aparati.

Slu{ni aparat je tehni~ko pomagalo koje omogu}ava poja~avawe zvuka iz spoqa{we sredine i obradu signala koji potom upu}u-

je prema bubnoj opni. Zvuk, kao i kod zdravog uva, izaziva titrawe bubne opne i lanca slu{nih ko{~ica i potom se prenosi do unutra{weg uva, gde preostale zdrave slu{ne }elije primaju ovako poja~an i obra|en zvu~ni signal, te ga pretvaraju u elektri~ni impuls koji putuje slu{nim putevima do kore velikog mozga, gde zapravo postajemo svesni zvuka. Savremeni slu{ni aparati programirawem se mogu podesiti prema zahtevima svakog pojedina~nog pacijenta i za boravak u razli~itim zvunim okru`ewima. Moderna tehnologija je napredovala u toj meri da je mogu}e pomo}i i osobama koje nemaju uop{te ostatke sluha, odnosno nemaju preostalih zdravih slu{nih }elija – odnosno potpuno su gluvi. Ugradwom kohlearnog implanta omogu}ava se slu{awe ~ak i kod onih osoba koji su ro|eni sa o{te}enim slu{nim ~ulom. Kod ovog ure|aja govorni procesor koji se nosi iza uva vr{i pretvarawe zvu~ne energije u elektri~ni stimulus koji se potom prenosi ka elektrodi koja se nalazi u unutra{wem uvu odakle se slu{nim `ivcem i slu{nim putevima impulsi upu}uju ka kori velikog mozga. Veoma je va`no blagovremeno po~eti sa kori{}ewem slu{nih aparata. Vi{egodi{wa neaktivnost slu{nih centara u kori velikog mozga izaziva wihovu reorganizaciju, zbog ~ega se kasnije zapo~etom slu{nom amplifikacijom ne mo`e posti}i dobra razumqivost govora.

Ukoliko ste u prilici da se obra}ate osobi sa o{te}enim sluhom bilo bi po`eqno da se pridr`avate slede}ih uputstava: Obra}ajte se razgovetno, kratkim i jasnim re~enicama, nemojte govoriti prebrzo, ali ni presporo, nemojte vikati, nemojte praviti grimase na licu, osoba koja o~itava sa usana ne}e vas razumeti ukoliko, se vi trudite da joj “olak{ate“ o~itavawe, izbegavajte strane re~i i izraze, upotrebqavajte re~i iz svakodnevnog govora, ne dr`ite u ustima cigaretu, `vaku ili hranu, budite sigurni da vas nagluva osoba dobro vidi, nemojte govoriti nagluvoj osobi iza le|a.

Ukoliko ne{to `elite da joj ka`ete nastojte da osobu na to upozorite blagim dodirom.

M. A.

22

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

TV PROGRAM

TV PROGRAM

- TV GALAKSIJA -

PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

23

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.

17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

24

LU^ANI

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

DRAGAN JOVANOVI] LAF, KAPELNIK POBEDNI^KOG TRUBA^KOG ORKESTRA SA 1. SABORA TRUBA^A U GU^I, O NEKADA[WEM I DANA[WEM SABOROVAWU

„TRUBA JE OBELE@ILA MOJ @IVOT“

Kada se primaknu vreli avgustovski dani, sedamdesetosmogodi{wi Dragan Jovanovi} Laf, iz Dqina, sa velikim nestrpqewem i{~ekuje svaki novi Sabor truba~a u Gu~i.

Iako su davno pro{la vremena kada je imao svoj truba~ki orkestar i u~estvovao na takmi~ewu, za jedinstvenu truba~ku smotru, kakve nema nigde u svetu, specijalno se priprema, jer ona za wega i daqe predstavqa najve}i praznik. Kad zagrme trube {irom Draga~eva, du{u mu prosto ispuni milina, jer kako ka`e, truba je obele`ila wegov `ivot i on i dan-danas `ivi za Sabor.

glednog dqinskog doma}ina, vrsnog potkiva~a i poznatog draga~evskog truba~a, zatekli smo na terasi porodi~ne ku}e, kako sa setom prelistava stare fotografije sa Sabora truba~a.

Na wima je wegov truba~ki orkestar “Dqinci”, koji je pobedio na prvom Draga~evskom saboru truba~a 14. oktobra 1961. godine. Na krilu mu je stajala dobro ugla~ana truba, koja ga `ivo podse}a na sjajna vremena. U Draga~evu su tada postojala ~etiri truba~ka orkestra, u Gora~i}ima, Rtima, Grabu i Dqinu. Truba je bila veoma popularna, tako da ni jedan va`an doga|aj nije mogao da pro|e bez wenog zvuka.

- I danas se se}am nastavnice muzike Stanojle \or|evi}, koja je u moje dvori{te stigla na motoru uo~i prvog Sabora. Za nastup je okupila tri truba~ka orkestra, a onda je ~ula da u Dqinu postoji jo{ jedan. Iako sam imao ugovorenu svadbu u Vrn~anima, uspeo sam da odlo`im svirku, kako bismo kao ~etvrti orkestar nastupili na Saboru truba~a u Gu~i. Bili smo od svih najmla|i i dobro uve`bani. Imali smo po-

U

sla na pretek. Svirali smo odli~no i, za razliku od ostalih truba~a u Draga~evu, imali smo nove instrumente. I tako odosmo na Sabor. Stanojla nam je mnogo pomogla. Savetovala nas je kako da se dr`imo tokom nastupa i dala nam je veoma korisne savete, kako da pesmu “Sa Ov~ara i Kablara”, koja je kasnije postala saborska himna, {to boqe uve`bamo - pripoveda Dragan Jovanovi}, napomiwu}i da su prvu numeru svirala sva ~etiri orkestra, a nakon toga su usledili pojedina~ni nastupi. Setio se i koliko je lepo izgledala bina oki}ena tepisima, koje su izradile vredne draga~evske tkaqe. Sve se odvijalo u crkvenoj porti i u prisustvu brojnih gostiju. Klupe za posetioce su bile uredno pore|ane ispred bine, a truba~ke orkestre je ocewivao `iri iz Beograda.

- Kada smo odsvirali na{u numeru, publika nas je nagradila gromoglasnim aplauzom, koji, ~ini mi se, nikad kasnije nije bio toliko sna`an. Koliko smo dobro nastupili, u o~ima na{ih slu{alaca

gla{en za “prvu trubu”, a moji “Dqinci” za najboqi orkestar. Nosili su nas ulicama Gu~e. To je bilo ne{to nevi|eno. Svi su u`ivali u zvucima trube, tradicionalnim draga~evskim jelima i pi}u podsetio se prve truba~ke smotre na{ sagovornik i dodao da su onda{wi orkestri imali po tri trube, po jedan bariton i bubaw, {to se svakako razlikuje od ovih dana{wih.

Imali su prete`no stare instrumente, jer su za mnoge od wih novi bili isuvi{e skupi. Bez obzira na sve prepreke, za trubu se se `ivelo i ona je bila nerazdvojni deo svakodnevnog `ivota u Draga~evu, ka`e Dragan Jovanovi} i dodaje da su 1961. godine postavqeni veoma dobri temeqi Sabora, zahvaquju}i kojima je ova manifestacija lagano prerastala lokalne okvire i postala prepoznatqiva svuda u svetu.

- Nekada su najboqi truba~i sa ovih prostora mogli da sviraju samo u Draga~evu, jer su jedinu tu i bili poznati. Zahvaquju}i Saboru truba~a, stigli su u mnoge zemqe sveta i ostvarili uspe{nu muzi~ku karijeru. I mom orkestru je pobeda na prvom saborovawu mnogo zna~i-

blistale su suze. Izveli smo izvornu pesmu “Odrasla sam ovce ~uvaju}i”, koja nam je donela pobedu.

Desimir Peri{i} je pro-

la, iako je manifestacija bila tek u povoju. Izbacila nas je u prvi plan i radili smo mnogo vi{e, a to nam je donosilo i odli~nu

^AROBNI ZOV TRUBE

zaradu - ka`e Dragan, navode}i brojne nastupe, me|u kojima posebno izdvaja prvi anga`man u Vojnom domu u Beogradu i dobro pla}ene nastupe u Cirihu, koje su imali pune tri godine.

Najve}a vrednost Draga~evskog sabora truba~a, prema vi|ewu ovog iskusnog draga~evskog truba~a, jeste izvorno muzici-

jer takvo narodno veseqe, kome zvuci trube daju posebnu dra`, nigde u svetu nije vi|eno.

- Bilo je i onih perioda kada su truba~ki orkestri sve ~e{}e svirali neke komercijalne pesme, {to je negativno uticalo na kvalitet manifestacije. Sabor je utemeqen na izvornoj narodnoj pesmi i zato je dobro {to su organizatori odredili novo pravilo da orkestri izvla~e kompozicije iz {e{ira, tako da vi{e ne}e biti odstupawa od ovog

rawe. Kako isti~e, Sabor je od svog po~etka predstavqao narodnu svetkovinu. Iz godine u godinu je postajao sve pose}eniji,

osnovnog principa. Izvorne narodne pesme su na{e veliko blago. Na nama je da ih ~uvamo i podelimo sa svima onima, koji

IZVORNA PESMA TEMEQ MANIFESTACIJE!

u`ivaju u narodnom stvarala{tvu - podse}a Dragan.

Dragan Jovanovi} Laf je u~estvovao sa svojim orkestrom na vi{e od 20 sabora. I kasnije je nastupao u Gu~i, ali je vo|stvo u orkestru prepustio svom sinovcu Ranku Jovanovi}u, koji je, na `alost, umro veoma mlad. Ipak, i wegovo ime je ostalo zabele`eno u istoriji Draga~evskog sabora truba~a, jer je osvojio “zlatnu trubu” 1987. godine.

Da bi neko postao dobar truba~ najbitniji su tehnika i aba`ura usana, ka`e poznati draga~evski truba~. Naravno, va`nu ulogu u svemu tome ima i svakodnevni trening, ali ukoliko ~ovek ne poseduje muzikalnost, nema mnogo pomo}i ni od ve`bawa, “pa makar se i raspukao od duvawa”, konstatuje poznati draga~evski truba~, ~ije je truba~ko ume}e dostiglo istinski zenit ba{ u vremenu kada je truba postaje sve popularnija.

Dragan Jovanovi} je muzikalnost povukao na svoje pretke. Kako ka`e, od oca je nau~io dve va`ne stvari. Savladao je potkiva~ki zanat i nau~io da svira trubu. Iako je prvobitno svirao klarinet, ispostavilo se da mu truba odli~no pristaje. I danas voli da zasvira za svoju du{u, ali i suprugu Cmiqu, koja mu je i zapala za oko dok je sa orkestrom svirao na seoskoj igranci.

V. S.

25

LU^ANI

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

U BEOGRADU USPE[NO PREDSTAVQEN 54. SABOR TRUBA^A Program predstoje}eg 54. Draga~evskog sabora truba~a, koji se odr`ava od 6. do 10. avgusta u Gu~i, predstavqen je u ~etvrtak, 24. jula, na specijalno uprili~enoj konferenciji za novinare, u prostorijama Turisti~ke organizacije Srbije u Beogradu. Organizatori Sabora su poru~ili da je Draga~evo spremno da do~eka sabora{e i izrazili uverewe da }e ovogodi{wa truba~ka smotra biti jo{ uspe{nija od prethodne. ako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, u Gu~i se polako privode kraju i posledwe pripreme za Sabor truba~a, kako bi manifestacija protekla u najboqem mogu}em redu. S obzirom na to da se o~ekuje da }e i ove godine truba~ka smotra izazvati veliko interesovawe stranih i doma}ih gostiju, organizatori Sabora i sve prate}e slu`be, Op{tinska uprava, javna preduze}a, Dom zdravqa, Policijska stanica Lu~ani, Elektrodistribucija, Turisti~ka organizacija, ulo`ile su maksimalne napore da ovogodi{wi Sabor truba~a protekne onako kako to dolikuje manifestaciji ovakvog ranga.

Sretenovi} je napomenuo da je tokom aprilskih i

K

majskih poplava saobra}ajna infrastruktura na podru~ju Draga~eva pretrpela zna~ajna o{te}ewa i da }e do po~etka smotre, zahvaquju}i Vladi Republike Srbije i Javnom preuze}u “Putevi Srbije”, svi va`ni putni pravci biti osposobqeni i bezbedni za saobr}aj.

Najzna~ajnija manifestacija narodnog stvarala{tva u nas, koja je postala svojevrsni brend i predstavqa Srbiju u najboqem svetlu, kao zemqu optimizma, veseqa i iskrenog gostoprimstva, traja}e pet, umesto uobi~ajenih sedam dana, kako bi se ostvarile u{tede, naglasio je Sretenovi}. On je dodao da je poplava u Draga~evu napravila velike {tete i da su za wihovu sanaciju neophodna ogromna materijalna sredstva. Adam Tadi},

GU^A SPREMNA ZA DO^EK SABORA[A

direktor Centra za kulturu i sport, istakao je da je skra}ewe Sabora za dva dana racionalno i ekonomski opravdano. Samo na ishrani 1.040 u~esnika programa bi}e ostvarena u{teda od oko milion dinara, {to su u ovim uslovima itekako zna~ajna sredstva, a da se ne govori o ostalim saborskim tro{kovima.

Iako }e Sabor trajati pet dana, posetioci ne}e biti uskra}eni za kulturne doga|aje, jer su se organizatori manifestacije pobrinuli da obezbede veoma bogat program. Kako je naveo Tadi}, na Saboru }e se nadmetati 45 doma}ih i stranih truba~kih orkestara u ~etiri kategorije - najboqi me|unarodni, pionirski, omladinski i seniorski truba~i. Me|unarodno takmi~ewe truba~a bi}e odr`ano 7. avgusta, a me|u takmi~arima su orkestri iz Makedonije, Slovenije, Bugarske, Nema~ke, Poqske, Italije, Francuske, Rumunije i Norve{ke. U omladinskoj kategoriji takmi~i}e se 13 orkestara, a u pionirskoj tri. Kako su saop{tili organizatori, me|u takmi~arima ima i nekoliko devoj~ica truba-

~a. Vrhunac Sabora je takmi~ewe seniorskih truba~kih orkestara, koje se tradicionalno organizuje subotom, na kome }e nastupiti 17 truba~kih sastava.

Orkestri }e se boriti za titulu najboqeg truba~a, najboqeg orkestra, prve trube (ocewuje `iri publike), zatim za nagradu “Profesor Miodrag Vasiqevi} - Od zlata jabuka”, najizvornije muzicirawe i brojne druge.

Svi saborski dani }e imati veoma sadr`ajan program. Pored tradicionalnog nadmetawa truba~a, pripremqeni su i drugi interesantni sadr`aji: nastupi kulturno-umetni~kih dru{tava i peva~kih grupa, kao i brojne izlo`be ru~nih radova, likovne, etnografske i istorijske. Prvog dana Sabora bi-

}e prire|en specijalni program povodom 100 godina od po~etka Prvog svetskog rata. Doma}in Sabora je predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije Radomir Andri}. Specijalni gosti 54. Sabora su truba~ki velemajstori Elvis Ajdinovi}, Dejan Petrovi} i Dejan Lazarevi}, a koncerte }e odr`ati i popularni peva~i narodne muzike Svetlana Ra`natovi} i Miroslav Ili}, kao i “Magnifico”.

Cena parking-karte za putni~ke automobile bi}e 1.000 dinara, kao i pro{le godine. Za sve programske sadr`aje, koji se organizuju na stadionu, ulaznica se ne}e napla}ivati, izuzev za koncert Svetlane Ra`natovi}. Dvadeset odsto prihoda od tog koncerta bi}e opredeqeno za pomo} ugro`enima od poplava, a ostatak za druge tro{kove Sabora.

Presti`ni ameri~ki magazin “Time” je pro{le godine objavio tekst u kome Sabor truba~a u Gu~i svrstava me|u pet svetskih manifestacija, koje ne bi trebalo propustiti. Magazin “National geographic” uvrstio je draga~evsku truba~ku smotru u 10 mesta i doga|aja koji se moraju posetiti ovog avgusta, ~ime je ova manifestacija dobila odli~nu promociju u svetu.

V. S.

PROGRAM 54. DRAGA^EVSKOG SABORA TRUBA^A U GU^I 6 - 10. AVGUST Sreda, 6. avgust 10:00 Otvarawe Sabora (izvo|ewe zdravice) – kod Spomenika truba~u 11:00 Otvarawe izlo`bi – Muzej trube 12:00 Konferencija za {tampu – Centar za kulturu 14:00 Otvarawe privredne izlo`be - Sportski centar 17:00 Predstavqawe kwiga i publikacija - bioskopska sala Centra za kulturu 18:00 Program povodom obele`avawa 100 godine Prvog svetskog rata - pozornica Centra za kulturu 20:00 Program „Pobedili su, zaslu`ili su“ - pozornica Centra za kulturu ^etvrtak, 7. avgust 10:00 gram)

„^uvarku}a“(kulturno-umetni~ki pro-

- pozornica Centra za kulturu 11:00 Turisti~ka razglednica „Pozdrav iz Draga~eva“ - izlet za zainteresovane novinare 12:00 Konferencija za {tampu – Centar za kulturu

13:00 „^uvarku}a“(kulturno-umetni~ki program) -pozornica Centra za kulturu 15:00 Takmi~ewe mladih truba~kih orkestara - pozornica Centra za kulturu 20:00 Me|unarodno takmi~ewe truba~kih orkestara - pozornica na stadionu 21:00 „Novinarski dan“ - program redakcije RINGIER – Alo novine - pozornica Centra za kulturu 22:00 Koncert: Majstor trube Elvis Ajdinovi} – pozornica na stadionu 23:00 Koncert: Svetlana Ceca Ra`natovi} – pozornica na stadionu Petak, 8. avgust 07:00 Truba~ka budilica – ulicama Gu~e 10:00 „^uvarku}a“ (kulturno-umetni~ki program) - pozornica Centra za kulturu 12:00 Konferencija za {tampu – Centar za kulturu 13:00 Takmi~ewe zdravi~ara, izbor najlep{e narodne no{we - pozornica Centra za kulturu 14:00 Narodni vi{eboj – na stadionu

14:00 „^uvarku}a“ (kulturno-umetni~ki program) - pozornica Centra za kulturu 17:00 Defile u~esnika programa - ulicama Gu~e 19:00 „^uvarku}a“(kulturno-umetni~ki program) - pozornica Centra za kulturu 21:00 „Muzika spaja qude“ (kulturno-umetni~ki program gostiju iz inostranstva)- pozornica Centra za kulturu 21:00 Koncert: Majstor trube Dejan Petrovi} i Big band – pozornica na stadionu 23:00 Pono}ni koncert (12 najboqih orkestara sa predtakmi~ewa) - pozornica na stadionu Subota, 9. avgust 07:00 11:00 Gu~e 12:00 be

Truba~ka budilica – ulicama Gu~e Defile u~esnika u programu - ulicama Improvizacija stare draga~evske svad-

- pozornica Centra za kulturu 13:00 Konferencija za {tampu – Centar za

kulturu 16:00 „Trojka iz bloka“ (humanitarna akcija) – sportski centar 16:00 „^uvarku}a“ (kulturno-umetni~ki program) - pozornica Centra za kulturu 19:00 „^uvarku}a“ (kulturno-umetni~ki program) - pozornica Centra za kulturu 21:00 Finalno takmi~ewe seniorskih orkestara – pozornica na stadionu 23:00 Koncert: Majstor trube Dejan Lazarevi} – pozornica na stadionu Nedeqa, 10. avgust 12:00 Koncert pobedni~kih orkestara na 54.Draga~evskom saborutruba~a - Prvi orkestar, Prva truba, Truba publike, orkestar dobitnik nagrade za najizvornije muzicirawe – pozornica Centra za kulturu 20:00 Koncert: Magnifico – pozornica na stadionu 22:00 Koncert: Miroslav Ili} – pozornica na stadionu

26

LU^ANI

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

ODR@ANA 53. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

SPORTSKA HALA U LU^ANIMA I DAQE KAMEN SPOTICAWA p{tinsko rukovodstvo ve} dve godine poku{ava da razre{i Gordijev ~vor vezan za sportsku halu u Lu~anima, jer je ova investicija, kako je istakao predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, zbog pri~iwenih propusta zapala u }orsokak. Objekat i daqe proki{wava, a na sastanku predstavnika lokalne samouprave sa izvo|a~ima radova, organizovanom u maju, dat im je rok da dostave predlog za sanirawe uo~enih nedostataka. S obzirom na to da izvo|a~i radova nisu reagovali na zahtev, sportska hala se ponovo na{la na dnevnom re-

O

du sednice Op{tinskog ve}a. Koordinator nadzora je ustanovio da je proki{wavawe evidentirano u prethodna dva meseca tokom svih ki{a i da tragovi vode na podu hale potvr|uju da je prilikom izrade krovne konstrukcije do{lo do odre|enih propusta, koje bi trebalo otkloniti pre postavqawa parketa i ostalih planiranih radova u unutra{wosti objekta. Nakon vrlo op{irne diskusije, s obzirom da se niko od izvo|a~a radova nije oglasio da preuzme odgovornost za uo~eni problem i dostavi predlog wegovog razre{ewa, a rok je istekao 30. maja, ve}nici su doneli zakqu~ak da

pravni zastupnik op{tine Lu~ani advokat Goran Avramovi} preduzme neophodne mere za pokretawe daqih postupaka, do potencijalnog utu`ewa, kako nominalnog investitora, tako i izvo|a~a, koji su bili ukqu~eni u izgradwu sportske dvorane.

- Hala je gra|ena buxetskim sredstvima lokalne samouprave i dr`ave i potpuno je normalno da se oni koji su izdvajali novac pitaju zbog ~ega je napravqen takav tehni~ki propust i da li }e on biti otklowen.

O~igledno je da ne postoji drugi na~in i mi tra`imo odgovornost izvo|a~a i nominalnog investitora, a to je Sredwa {kola “Draga~evo”, jer bi trebalo u {to kra}em roku nastaviti izgradwu sportske dvorane rekao je Sretenovi}, preciziraju}i da je do sada u izgradwu sportskog objekta utro{eno 110, a da bi se hala definitivno privela nameni, neophodno je u wu investirati jo{ pedesetak miliona dinara. Iako je na startu proceweno da }e gradwa hale stajati 65 miliona dinara, svi su izgledi da }e ona na kraju izbiti na trostruko ve}u cenu.

Iz svega toga proisti~u pitawa na {ta su utro{ene pare i ko je napravio propust i time onemogu}io nastavak daqe gradwe ovog va`nog objekta, zakqu~io je Sretenovi}.

Ve}nici su razmatrali i izve{taj JKP “Komunalac” o kori{}ewu “Rzavske” vode u delu Mesne zajednice Dqin, rezervoar “]ebi}i” i pumpna stanica “Sredwi rt”, i osnovama za naplatu i odr`avawe vodosistema. Pred ~lanovima Op{tinskog ve}a se na{ao i nacrt odluke o prenosu prava upravqawa sekundarnom mre`om vodosistema “Rzav”, u delu Dqina, na Javno komunalno reduze}e Komunalac” Lu~ani.

- “Komunalac” je u protekla dva meseca u delu MZ Dqin potro{a~ima isporu~ivao vodu i nakon registracije korisnika izdao ra~une, a investicija prakti~no jo{ uvek nije predata u nadle`nost ovom javnom preduze}u. S obzirom na to da jo{ uvek nije sprovedena kompletna procedura, Ve}e je donelo zakqu~ak kojim se nala`e JKP “Komunalac” da obavesti svoje korisnike u tom delu Dqina da se voda mo`e koristiti kao tehni~ka i da bez odlagawa anaga`uje Zavod za javno zdravqe da izvr{i kontrolu wene ispravnosti, kako bi se bez ikakve bojazni mogla koristiti za pi}e - rekao je Sretenovi}, dodaju}i da je JP “Direkcija”, kome je lokalna samouprava poverila kompletno vo|ewe investicije vodosnabdevawa, u obavezi da dostavi neophodnu dokumentaciju u roku od 30 dana, kako bi vodosnabdevawe gra|ana u delu MZ Dqin pre{lo u nadle`nost “Komunalca”.

Ve}nici su, tako|e, nalo`ili direktoru “Direkcije” da odmah preduzme neophodne mere za probni rad ostatka izgra|enog vodosistema, pre svega od pumpne stanice “Lisice” ka “Debeloj Gori”, kao i dela primarnog i sekundarnog cevovoda u mesnim zajednicama Negri{ori, Markovica, Rtari i Tijawe. “Direkciji” je nalo`eno da bez odlagawa otpo~ne proceduru prikupqawa neophodne dokumentacije za taj deo vodosistema. Rok za sprovo|ewe nalo`enih mera je dva meseca. ^lanovi Op{tinskog ve}a su informisani i o zakqu~cima Vlade Republike Srbije o merama koje bi trebalo preduzeti zbog mogu}e krize u snabdevawu prirodnim gasom, kako bi se predupredila ne`eqena situacija da se zima do~eka bez adekvatnih zaliha ovog energenta.

Na sednici je razmatran i izve{taj o stawu ugro`enosti od poplava, klizi{ta i odrona na teritoriji op{tine Lu~ani u periodu od 18. aprila do 29. maja i zakqu~ci Op{tinskog {taba za vanredne situacije. Ve}nici su jednoglasno prihvatili izve{taje, sa naznakom da bi trebalo bez odlagawa obezbediti sredstva da se pomogne gra|anima koji su pretrpeli {tetu od poplava. Komisije za procenu {tete su, shodno zahtevu Kancelarije za obnovu, blagovremeno dostavile kategorizaciju stambenih objekata, koji su rangirani od 1 do 5, sve u zavi-

snosti od stepena o{te}ewa. Kako isti~e Sretenovi}, najve}i broj doma}instava je svrstan u tre}u kategoriju za koju se dodequje pomo} u visini od 250.000 dinara. U Dqinu i \era}u postoje ku}e, koje su u petoj kategoriji o{te}ewa, a za ~iju su sanaciju neophodna daleko ve}a sredstva. Kancelariji za obnovu bi}e dostavqen vrlo brzo i odgovor da li na teritoriji Draga~eva postoji potreba da se izgrade nove ku}e, u slu~aju da postoje}e ne mogu biti sanirane. Sredstva, koja je Vlada Republike Srbije, u iznosu od 3,75 miliona dinara, urgentno prebacila na ra~un lokalne samouprave, ve} su raspodeqena gra|anima ugro`enog podru~ja. Po~etnu pomo} su dobile porodice za 48 stambenih objekata o{te}enih od poplava i jo{ desetak ku}a ugro`enih od klizi{ta. Ta sredstva ni pribli`no nisu dovoqna za sanirawe kompletne {tete.

Ve}nici su, izme|u ostalog, doneli i odluku da op{tina Lu~ani postane ~lan Stalne konferencije gradova i op{tina Srbije. Kako je obrazlo`io Veselin Jovanovi}, pomo}nik predsednika op{tine, ovo je zna~ajan korak, jer }e zahvaquju}i tom potezu i wihovoj lokalnoj samoupravi biti omogu}eno da u~estvuje sa novim projektima na raznim konkursima za dodelu sredstva iz fondova Evropske unije.

V.S.

27

GORWI MILANOVAC

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

GORWOMILANOVA^KI VE]NICI RAZMATRALI INFORMACIJU O IZVR[EWU BUXETA U PRVOJ POLOVINI GODINE

NOVI KONKURS ZA BESPOVRATNE PODSTICAJE AGRARU

lanovi Op{tinskog ve}a Gorweg Milanovca su na svom najnovijem zasedawu razmatrali informaciju o izvr{ewu buxeta u prvih {est meseci 2014. godine. Ostvareni buxetski prihodi u periodu od 1. januara do 30. juna iznose 558.592.000, a rashodi i izdaci 437.048.000 dinara.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je pohvalio racionalno pona{awe svih indirektnih i direktnih buxetskih korisnika. Kako je istakao, deo buxetskih sredstava, namewenih za pojedine gra|evinske radove, zbog lo{ih vremenskih prilika jo{ uvek nije utro{en, ali }e sve planirane aktivnosti biti realizovane u narednom periodu.

Ve}nici su podr`ali izmenu odluke o Op{tinskoj upravi u ciqu wenog uskla|ivawa sa republi~kim propisima, koja predvi|a formirawe nove grupe u Odeqewu za komunal-

sada je postavqeno 1.440 metara cevi i u toku je postupak javnih nabavki za budu}e radove na vodovodu.

Ve}nici su dobili i podatke o sanaciji o{te}ewa na infrastrukturi, nastalih od poplava i klizi{ta. Prema vi|ewu pojedinih ve}nika, informaciju bi trebalo upotpuniti detaqnijim izve{tajem Javnog preduze}a za puteve. Pohvaqeno je JP za izgradwu, koje je Op{tinskom ve}u dostavilo podatke koliko je novca preba~eno mesnim

^

no-stambene poslove pod nazivom „Grupa za poslove zoohigijene“. Novoformirana op{tinska grupa }e doprineti hvatawu i zbriwavawu napu{tenih `ivotiwa, ne{kodqivom uklawawu `ivotiwskih le{eva sa javnih povr{ina i organizovawu transporta do objekata za sakupqawe, preradu ili uni{tavawe otpada `ivotiwsnog porekla. Za po-

~etno funkcionisawe Grupe i spovo|ewe predvi|enih aktivnosti iz teku}e buxetske rezerve bi}e izdvojeno 300.000 dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su odlu~ili da lokalna samouprava raspi{e novi konkurs za poqoprivrednike za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstsva, jer sva sredstva predvi|ena za tu namenu nisu utro{ena u

ZAVR[ENA PRVA TRAN[A RASPODELE SREDSTAVA Ugovore za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava iz agrarnog buxeta op{tine Gorwi Milanovac u petak, 25. jula, sve~ano je potpisalo 79 poqoprivrednika.

Na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava iz op{tinskog agrarnog buxeta buxeta javilo se 88 poqoprivrednih proizvo|a~a, od kojih devetoro nisu zadovoqili predvi|ene uslove.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je uprili~io prijem za poqoprivrednike i po`eleo im da dobijena sredstva iskoriste na najboqi mogu}i na~in i time doprinesu unapre|ewu poqoprivrede na gorwomilanova~koj teritoriji, {to i jeste osnovni ciq programa op{tinskih podsticaja agraru.

U prvoj raspodeli bespovratnih sredstava odobreno je 60 zahteva za kupovinu nove mehanizacije i opreme, dok su 12 poqoprivrednika dobili novac za nabavku opreme za navodwavawe, cisterni, kopawe arterskih i obi~nih bunara, ugradwu betonskih prstenova i izradu mini akumulacija. Bespovratna sredstva za podizawe proizvodnih zasada maline, kupine, jabuke, kru{ke, {qive, jagode, duwe, aronije, borovnice, vi{we i tre{we dobilo je sedam poqoprivredinaka.

U op{tinskom buxetu za ovu godinu, za podsticajne mere u poqoprivredi izdvojeno je 20 miliona dinara. Za bespovratne podsticaje predvi|eno je 13, 9, a u prvoj tran{i raspodele utro{eno je svega ~etiri miliona dinara. Preostala sredstva bi}e dodeqena poqoprivrednicima u novom krugu raspodele.

prvoj raspodeli. Poqoprivrednici koji nisu konkurisali u prvom krugu, mo}i }e da konkuri{u u drugom, popuwavawem formurala na op{tinskoj pisarnici od 1. do 30. avgusta, kako bi se rapodelilo preostalih deset miliona dinara. Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, postoje dva razloga {to su se poqoprivrednici slabo odazvali na prvi konkurs, a to su nedostatak nov~anih sredstava za u~e{}e i slaba informisanost. Mirkovi} je apelovao na medije da {to vi{e promovi{u podelu bespovratnih sredstava, kako bi poqoprivrednici na vreme dobili neophodne informacije o novim konkursu.

Ve}nici su usvojili nacrt odluke o organizaciji i funkcionisawu civilne za{tite na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac, kao i izmenu odluke o obrazovawu Op{tinskog {taba za vanredne situacije.

Direktor gorwomilanova~kog Komunalnog preduze}a Rajko Ne{kovi} upoznao je ve}nike sa informacijom rukovodstva JP „Rzav“ iz Ariqa da }e ubudu}e biti ugro`en magistralni vodovod zbog izuzetno male koli~ine vode, koju je gorwomilanova~ko komunalno preduze}e ograni~ilo za preuzimawe, jer je pove}alo sopstvenu proizvodwu.

Pored ove informacije, direktor Komunalnog preduze}a je upoznao ve}nike i o napretku u izgradwi vodovoda Gorwi Milanovac - Rudnik. Do

zajednicima, uz detaqan opis poslova na koje su ta sredstva utro{ena. Predsednik op{tine Mirkovi} je potvrdio da je predlog dobar i pohvalio ve}nike za konstruktivni rad. Ujedno je zamolio sve ~alanove ve}a koji su zadu`eni za razli~ite oblasti, putnu infrastrukturu, kulturu, obrazovawe i drugo, da lobiraju kod resornih ministarstava ispred politi~kih grupacija kojima pripadaju, a sve u interesu lokalne zajednice, koju zastupaju kao ~lanovi Ve}a.

V. S.

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Pantelijevdan u Takovu 10. VE^E POD GRMOM Smotra narodnog stvarala{tva “Ve~e pod grmom”, deseta po redu, bi}e organizovana u Takovu, na platou ispred Takovskog grma, na mestu gde je 1815. godine knez Milo{ Obrenovi} podigao Drugi srpski ustanak.

Manifestacija se tradicionalno organizuje na Pantelijevdan, 9. avgusta.

Na jubilarnoj 10. smotri, nastupi}e kulturno-umetni~ka dru{tva “[umadija”, Tipoplastika” i “Br|ani”, kao i izvorne peva~ke grupe “Crnu}anka” i “Vidovdan”.

Program }e po~eti u 19 sati.

Smotri u Takovu prethodi}e izlo`ba narodnog stvarala{tva i zanata, koja }e biti uprili~ena 8. avgust u 17 sati, kao i izlo`ba slika i radova u drvetu i kamenu “Qe{evi}i”, koju potpisuju bra}a Timotije, Qubo i Tanasko Qe{evi}.

U ~ast jubileja, destogodi{wice manifestacije, pored programa u Takovu, Kulturni centar }e uprili~iti prigodan program u Gorwem Milanovcu 8. septembra. Naime, tog dana, po starom kalendaru, kqu~evi nekada{weg dvorca u Takovu koji se nalazio nedaleko od Takovskog grma, uru~eni su kraqevskoj porodici Obrenovi}. U znak se}awa na taj doga|aj iz 1901. godine, a kao logi~an nastavak Smotre, u Gorwem Milanovcu }e biti organizovan koncert Bojane Nikoli} i “Srpskih glasova”. U programu }e, kako isti~e Dragan Arsi}, direktor Kulturnog centra, nastupiti i Milan Va{ali}, virtuoz na tradicionalnim narodnim duva~kim instrumentima.

Organizator smotre “Ve~e pod grmom” je Kulturni centar, u saradwi sa mesnom zajednicom Takovo i Turisti~kom organizacijom op{tine Gorwi Milanovac.

Manifestaciju je putem konkursa pomoglo Ministarstvo za kulturu i informisawe Republike Srbije.

28

IVAWICA

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

IZ IVAWI^KIH ALBUMA

Se}awe na

CICU KALU[EVI] U istoriju sporta u{la je kao vrsna atleti~arka i ko{arka{ica, a u se}awima svoje rodbine traje kao uzor po{tewa i ~estitosti. Stari Ivawi~ani pamte vedru devojku koja je u Moravicu skakala sa visine od koje su zazirali i fizi~ki najsposobniji mladi}i

ada pomene svoju zemqakiwu Cmiqku Cicu Kalu{evi}, Ivawi~anin Aleksandar Nikoli}, lekar u penziji, obavezno o`ivi i ~uvenu pla`u Kazan, na nemirnoj Moravici, koja je, u pro{losti, bila omiqeno mesto okupqawa i dru`ewa ivawi~ke mlade`i.

- Kako da ne, poznavao sam Cicu. Bila je vedra, pristupa~na i veoma dru{tvena devojka. Skakala je u Moravicu sa najvi{ih stena, dok su je ostali kupa~i gledali sa divqewem i strahom. Nijedna devojka se nije usu|ivala da krene wenim putem, a retki su bili i mu{karci sa tolikom smelo{}u.

Cmiqka Cica Kalu{e-

K

vi} je ro|ena 1933. godine u Ivawici, a imawe wenih roditeqa, Bo`idara i Rajke, nalazilo se na mestu gde je danas centar varo{ice.

- Pre Drugog svetskog rata ovde su se prostirale wive i vo}waci, postojale su samo tri ku}e, a u jednoj su `iveli Kalu{evi}i.

Preko puta je postojala kova~nica - se}a se Aco Nikoli}.

Bo`idar i Rajka su odgajili sina i ~etiri k}erke, a Cica se, zahvaquju}i bogatoj sportskoj karijeri, najdaqe pro~ula. Interesovawe za sport ispoqila je jo{ u detiwstvu. Bila je jedina devoj~ica u maloj varo{i koja je sa de~acima igrala fudbal, a u zavi~aju je postigla i prvi uspeh u atletici, sko~iv{i u vis vi{e

od dva metra, i to sa primitivno napravqenom motkom. U kwizi “Sve na{e utakmice”, koju je dr Aleksandar Kerkovi}, profesor fizi~ke kulture poreklom iz ^a~ka, napisao u stihu i objavio u Ni{u 2009. godine, ovekove~en je i po~etak Cicinog bavqewa atletikom: “Volela je da tr~i, ska~e, baca od malena - tako je i po~ela wena sportska karijera.”

Kada je u zavi~aju zavr{ila ni`u gimnaziju, Cica je, 1948. godine pre{la u Beograd i {kolovawe nastavila u Trgova~koj akademiji. Imala je sre}u da joj profesorka telesne kulture bude osoba koja je prepoznala wene sposobnosti i usmerila je u pravcu atletike. Kao ~lan “BSK a” u ovom sportu se pojavila 1951. godine, a tokom naredne tri godine re|ala je zavidne rezultate u skoku u vis i bacawu kugle, postala prvak Jugoslavije u bacawu kopqa i ~lan atletske reprezentacije. Na studentskom prvenstvu sveta u Dortmundu osvojila je drugo mesto i postavila novi dr`avni rekord. Godine 1954. prelazi u “Crvenu zvezdu” i na prvenstvu Evrope u Bernu osvaja {esto mesto.

Dve godine kasnije, na prvenstvu u Lajpcigu zauzima tre}e mesto, a na Atletskom prvenstvu Jugoslavije za `ene u Qubqani pobe|uje i, sa rezultatom od 48.81 metara, ispuwava olimpijsku normu. Nadala se i radovala odlasku na Olimpijske igre u Melburn, ali je uo~i samog putovawa saznala da weno ime nije me|u putnicima. Atletski savez Jugo-

KERKO O CICI Aleksandar Kerkovi} Kerko je sportsku karijeru Cice Kalu{evi} sumirao stihovima: “Bilo je sportista i poznatih fudbalera ... ali, Cica je bila i ostala, ne samo u Ivawici, sportski doajen za sva vremena.” slavije nije je udostojio obja{wewa.

Ova nepravda nije obeshrablila dostojanstvenu i upornu Ivawi~anku. I daqe naporno trenira i tri godine zaredom osvaja titulu prvaka Jugoslavije, a na Evropskom prvenstvu u Stokholmu, 1958. godine, plasira se na osmo mesto.

Bilo je to i weno posledwe takmi~ewe u atletici, a odluku da napusti ovaj sport donela je po{to je tri godine uzaludno tra`ila od Saveza da joj se nabavi Heldovo (drveno) kopqe. Inostrane sportistkiwe su se sa wim ve} uveliko takmi~ile, dok je na{a Cica uspehe postizala sa odavno prevazi|enim i te`im metalnim kopqem.

Osim za atletiku, Kalu{evi}eva je bila obdarena i za druge sportske ve{tine, a ko{arku je otkrila i

29

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

QUBINKO O CICI Pokojni Qubinko Dragi}evi}, doktor tehnologije, poznavao je Cicu Kalu{evi} iz mladosti i o woj zapisao: “Se}am je se iz ni`e ivawi~ke gimnazije. Na ~asove je dolazila ta~no i zadatke re{avala uredno. Brzo je shvatala, o{tro rezonovala i imala `ivu i pronicqivu pamet. Iako je bila devoj~ica, govorila je i pona{ala se kao odrasla osoba. Slobodno vreme koristila je u igri izme|u dve vatre, koja je igrana u dvori{tru gimnazije izme|u ~asova, naro~ito na velikom odmoru. Zimi je volela da se skija. Posmatrao sam je kako, sa grupom de~aka, svojih vr{waka, skija i ba{tom juri kao me}ava, kako su tada govorili de~aci koje je, kao veliki skija{ki as, ostavqala iz sebe. Leti je u`ivala u rowewu na naperu, gde je, razmahuju}i rukama, plivala ~as kraul, ~as prsnim ili le|nim stilom, i ronila boqe od svih.”

zavolela preko istoimenog predmeta koji je imala kao student Vi{e {kole za fizi~ko vaspitawe. Dres sa dr`avnim grbom prvi put je obukla 1952. godine i obla~ila ga jo{ 99 puta. ^itavih pet godina bila je ~lanica dveju jugoslovenskih reprezentacija, {to je od na{ih sportistkiwa postigla jo{ jedino Jelena Gen~i}, bave}i se tenisom i rukometom istovremeno.

Tokom decenije igrawa u dr`avnom timu, u~estvovala je na evropskim {ampionatima u Beogradu, Pragu, Lo|u, Sofiji i Miluzi,

kao i na svetskim prvenstvima u Moskvi, Sofiji i Peruu. Karijeru je nastavila u italijanskom klubu “Udineze”, a kurs za ko{arka{kog trenera zavr{ila u Francuskoj. Nije znala za predah, a na pitawe novinara koji joj je od dva sporta dra`i, odgovorila je: “Volim podjednako ko{arku i atletiku i ne mogu da zamislim jedan sport bez drugog.

Ko{arkom sti~em odraz, a kopqem udarac i snagu.”

Cica Kalu{evi} je gajila i veliku qubav prema filmu, pozori{tu, prirodi i qudima. Nije zasnovala porodicu, nije ra|ala decu, ali je uvek bila okru`ena mladima. Po{to se 1967. oprostila od aktivnog bavqewa ko{arkom, ra-

dila je kao profesor fiskulture u beogradskoj Osnovnoj {koli “Ivan Goran Kova~i}” i svoje znawe i iskustvo velikodu{no prenosila u~enicima. Deci svojih sestare, Miroslave, Olge i Milke, i brata Mi{a, obasipala je qubavqu i pa`wom.

- Tetka mi je bila druga majka, obo`avana li~nost u porodici, veliki borac i uzor po{tewa i ~estitosti - ka`e, sa ponosom, Radica

Peni}, k}erka Cicine sestre Miroslave Ribar.

Nedavno, 20. jula, navr{ilo se ~etvrt veka od smrti poznata jugoslovenske sportistkiwa i Ivawi~anke. Cica Kalu{evi} je preminula 1989. godine, posle duge i hrabre borbe sa bole{}u, a sahrawena je u Aleji velikana na Novom grobqu u Beogradu.

Emilija Vi{wi}

TENIS

PLIVAWE

JOVANA I \OR\E OSVOJILI KUP “PAJA PATAK”

SUTRA MARATON U OV^AR BAWI

radicionalni Ilindanski pliva~ki maraton bi}e odr`an u subotu, 2. avgusta, u Ov~ar Bawi. Prva trka zadovoqstva “Borivivojeva tabla” startuje u 12 ~asova, a glavna, od manastira Nikoqe do centra Bawe, sat kasnije. Progla{ewe pobednika bi}e popodne, izme|u 15 i 15,30 ~asova. U~esnici maratona i trke zadovoqstva mogu se prijaviti organizatori-

T

ma u subotu u 10 ~asova.

Zasluge za odr`avawe i 14. Ilindanskog pliva~kog maratona pripadaju mesnoj zajednici Ov~ar Bawa, Turisti~koj organizaciji ^a~ak, Pliva~kom klubu ^a~ak i Sportskom centru “Mladost”.

Istog dana zaposleni u “Elektromoravi” organizova}e u centru Bawe takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe.

Z. J.

PISMA ^ITALACA

KAD TE NELEGALNI IZBRI[U Natalija i Jovana sa Radovanom Nikoli}em

d 26. do 28. jula na terenima TK Sloboda odigran je 22. Kup “Paja Patak” za igra~e do 12 godina. Kup je i ovaj put odr`an na inicijativu kluba ^a~ak, u kome je po~ela trenutno najboqa juniorka sveta Ivana Jorovi}. Takmi~ilo se 36 de~aka i 27 devoj~ica.

O

Pobednici u konkurenciji de~aka

U `enskoj konkurenciji pobedila je Jovana Cvetkovi} (INS) savladav{i u finalu Nataliju Seni} (OKG) sa 7:6, 6:0. Jovana je prethodno u polufinalu savladala Nevenu Kolarevi} (GM8), 6:1, 6:0, a Natalija Juliju Radenkovi} (TA@) sa 6:4, 6:1.

U mu{koj konkurenciji

pobedio je \or|e Kur}ubi} (STP). On je u finalu savladao Ogwena Pavlovi}a (PO@), 6:0, 6:2. \or|e je u polufinalu bio boqi od Vuka{ina Popovi}a (KIK), 6:1, 6:1, dok je Ogwen pobedio imewaka Ogwena Brozovi}a (KOL), 3:6, 6:2, 6:3.

Z. J.

vezi sa objavqenim tekstovima u lokalnoj {tampi: “I kuglane nam uzimaju zar ne” i “Kako nelegalno postaviti na legalne osnove”, na zahtev mnogobrojnih ~italaca, sportista i ~lanova Saveza gluvonemih du`nost mi je da vas obavestim, a o ~emu sam vi{e puta obave{tavao svoje ~lanove i pismeno i usmeno, o de{avawima od pre 7. decembra 2004. godine i posle

U

tog datuma. Kao dugogodi{wi ~lan i predsednik Osnovne organizacije saveza gluvonemih iskqu~en sam iz organizacije i to od nelegalne i nelegitimne skup{tine (i drugih organa), koja je name{tena i daqe je nastavila da radi kao legalna.

Poku{avao sam da organizujem novu skup{tinu uz podr{ku ~lanova, ali zbog pretwi, po~eli su da se rasipaju i do{lo je do podele ~lano-

va, te sam zato odustao. Kako je to sve teklo po proceduri, mogao bih da sastavim u nekoliko poglavqa, ali po{to sam godinama radio i stvarao uslove za boqi `ivot ~lanova, nisam nagra|ivan ni `utom bankom, samo tap{awem po ramenu i zahvalnicama i prevarama, a sve to smatram diskriminacijom ne samo mene, nego celokupnog ~lanstva gluvonemih.

Golub Petrovi}

30

SPORT

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE Stranu pripremio M. Risti}

MLADOST LU^ANI - JAVOR BORAC - METALAC

POD REFLEKTORIMA? o po~etka prvenstvenih borbi za bodove preostalo je desetak dana, a sva je prilika, posledwe dve provere ovog vikenda na Memorijalu “@ivorad Bija Stankovi}” otkloni}e i posledwe dileme oko sastava tima za novu sezonu. Pripreme su po~ele 27. juna, prvi deo uspe{no je realizovan u ^a~ku, a od 19. do 28. jula ekspedicija Borca boravila je na Vlasinskom jezeru. Uz takti~ko-tehni~ke ve`be odigrane su i tri kontrolne utakmice.

Prelazni rok koji, po nepisanom pravilu, najvi{e interesuje navija~e, okon~an je najverovatnije proteklog utorka dolaskom Nemawe Mileti}a (23), {topera kra-

D

qeva~ke Sloge. Pre wega ugovor sa supeerliga{em iz na{eg grada potpisali su Miqan Mutavxi} (Novi Pazar), Roberts Omega (Mladost Podgorica), Dejan Babi} (Rad) i Aleksandar Gojkovi} (Sloboda Point).

Analiza pripremnog perioda i prijateqskih utakmica daje za pravo {efu stru~nog {taba Bogi}u Bogi}evi}u da sa optimizmom zapo~ne novu epizodu u Super ligi.

- Pripremni period je protekao prema planu i programu, ba{ onako kako smo to i dogovorili pre prozivke. U celini, zadovoqan sam, ve}ina igra~a opravdala je o~ekivawa. Pojedinci hvataju korak i pokazuju veliku `equ. Mali je broj onih od kojih se

o~ekivalo mnogo vi{e. Posledwi u ovom nizu o~igledno nisu bili spremni da se nose sa velikim pritiskom i istrpe konkurenciju. Navike }e morati da promene, jer od igre ne}e biti ni{ta - rekao je posle prvog odmeravawa snaga, po povratku sa Vlasine i pobede nad prvoliga{em Slobodom iz U`ica (4:0), strateg Borca Bogi}evi}.

Do prvog kola i duela sa Dowim Sremom Borcu ovog vikenda predstoji u~e{}e na Memorijalnom turniru “@ivorad Bija Stankovi}”. Bi}e to generalka za prvenstvo, Borcu i Mladosti iz Lu~ana, ali i va`na provera prvoliga{ima Javoru i Metalcu iz Gorweg Milanovca.

STANISAVQEVI]:

ZA PRVU LIGU JO[ TRI POJA^AWA ambicijama Poleta iz Qubi}a ni{ta se nije promenilo u odnosu na proteklu sezonu. Popularni “Grebi}i”, `ele borbu za vrh tabele, ali {ef stru~nog {taba Vlade Stanisavqevi} jo{ uvek traga za dobitnom kombinacijom. Pripreme su po~ele 10. jula, nekoliko igra~a iz omladinskog tima Borca, po tradiciji preselilo se na drugu stranu Morave, ali Stanisavqevi}, posle svega do sada vi|enog pri`eqkuje anga`ovawe jo{ tri

U

proverena igra~a.

- Zadovoqan sam u~inkom igra~a u proteklih 20 dana rada, ali su ostvareni rezultati najboqi pokazateqi na{ih minusa. Nedostaje nam bo~ni ofanzivni igra~ profila Nikole Ne{ovi}a, dobar organizator igre i {to je mo`da najva`nije, golgeter. Verujem da }emo do kraja priprema uspeti da anga`ujemo poja~awa na tim pozicijama - o~ekuje Stanisavqevi}.

Danas i sutra u Trbu{anima,

a potom i u Qubi}u, slede ~etiri provere na dva memorijalna turnira.

- Ne}e to biti posledwi filter, ali }e ~etiri utakmice, itekako zna~iti u pronala`ewu najboqih re{ewa.

Ako do tada uspemo da ostvarimo `eqe, kada je re~ o poja~awima, tim boqe. U svakom slu~aju, pre starta prvenstva moramo re{iti sve kadrovske nedostatke ako `elimo da na kraju prvi pro|emo kroz ciq - ka`e Stanisavqevi}.

31

SPORT

PETAK 1. AVGUST 2014.

Страну припремио М. Ристић

Распоред Супер лиге за сезону 2014/15.

I КОЛО, 09.08.2014 17:30 - 20:00

II КОЛО, 16.08.2014 17:30 - 20:00

III КОЛО, 23.08.2014 17:00 - 19:30

IV КОЛО, 30.08.2014 17:00 - 19:30

V КОЛО, 13.09.2014 16:30 - 19:00

VI КОЛО, 20.09.2014 16:30 - 19:00

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ПАРТИЗАН

ЈАГОДИНА

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ДОЊИ СРЕМ

ВОЈВОДИНА

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

РАД

ЈАГОДИНА

МЛАДОСТ

ДОЊИ СРЕМ

ВОЖДОВАЦ

ВОЈВОДИНА

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

РАД

ПАРТИЗАН

СПАРТАК

ЈАГОДИНА

ЧУКАРИЧКИ

ДОЊИ СРЕМ

ВОЈВОДИНА

ОФКБЕОГРАД

РАД

БОРАЦ

СПАРТАК

МЛАДОСТ

ЧУКАРИЧКИ

ВОЖДОВАЦ

СПАРТАК

РАДНИЧКИ 1923

ЧУКАРИЧКИ

НОВИ ПАЗАР

НАПРЕДАК

ЧУКАРИЧКИ

РАДНИЧКИ 1923

НАПРЕДАК

НАПРЕДАК

ОФК БЕОГРАД

НОВИ ПАЗАР

РАД

ОФК БЕОГРАД

СПАРТАК

НОВИ ПАЗАР

РАДНИЧКИ 1923

ОФК БЕОГРАД

БОРАЦ

ДОЊИ СРЕМ

МЛАДОСТ

ВОЈВОДИНА

БОРАЦ

ЧУКАРИЧКИ

ВОЖДОВАЦ

ПАРТИЗАН

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ЈАГОДИНА

ВОЖДОВАЦ ПАРТИЗАН

VII КОЛО, 28.09.2014 15:00 - 17:30

VIII КОЛО, 04.10.2014 15:00 - 17:30

СПАРТАК

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ 1923

ВОЖДОВАЦ

НОВИ ПАЗАР

БОРАЦ

ОФК БЕОГРАД

МЛАДОСТ

БОРАЦ

МЛАДОСТ

НАПРЕДАК

ВОЖДОВАЦ

РАДНИЧКИ 1923

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

НОВИ ПАЗАР

РАД

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

СПАРТАК

ПАРТИЗАН

ЧУКАРИЧКИ

ЈАГОДИНА

НАПРЕДАК

ДОЊИ СРЕМ

ЈАГОДИНА

ВОЈВОДИНА

ДОЊИ СРЕМ

РАД

ВОЈВОДИНА

СПАРТАК

X КОЛО, 25.10.2014 14:30 - 17:00

РАД

РАДНИЧКИ Н.

НОВИ ПАЗАР

СПАРТАК

ОФК БЕОГРАД

ЧУКАРИЧКИ

БОРАЦ

ВОЈВОДИНА

МЛАДОСТ

РАД

ВОЖДОВАЦ

ЈАГОДИНА

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ДОЊИ СРЕМ

ПАРТИЗАН

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ЈАГОДИНА

ПАРТИЗАН

ДОЊИ СРЕМ

МЛАДОСТ

ВОЈВОДИНА

ВОЖДОВАЦ

РАД

ОФК БЕОГРАД

СПАРТАК

БОРАЦ

ЧУКАРИЧКИ

РАДНИЧКИ 1923

НАПРЕДАК

НОВИ ПАЗАР

ЈАГОДИНА

ОФК БЕОГРАД

ДОЊИ СРЕМ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

МЛАДОСТ

ПАРТИЗАН

ВОЖДОВАЦ

МЛАДОСТ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ВОЖДОВАЦ

ПАРТИЗАН

ОФК БЕОГРАД

ЈАГОДИНА

БОРАЦ

ДОЊИ СРЕМ

РАДНИЧКИ 1923

ВОЈВОДИНА

НОВИ ПАЗАР

РАД

ЧУКАРИЧКИ

СПАРТАК

НАПРЕДАК

XIII КОЛО, 22.11.2014 13:00 - 15:30

XIV КОЛО, 29.11.2014 13:00 - 15:30

БОРАЦ

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

НОВИ ПАЗАР

ОФК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА БЕОГРАД ЈАГОДИНА

ОФК БЕОГРАД

РАДНИЧКИ Н.

БОРАЦ

НАПРЕДАК

МЛАДОСТ

НАПРЕДАК

НОВИ ПАЗАР

ПАРТИЗАН

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

НОВИ ПАЗАР

БОРАЦ

IX КОЛО, 18.10.2014 15:00 - 17:30

ВОЈВОДИНА

ВОЖДОВАЦ

НАПРЕДАК

РАДНИЧКИ 1923

ЧУКАРИЧКИ

НАПРЕДАК

МЛАДОСТ

РАДНИЧКИ 1923

РАДНИЧКИ 1923

РАДНИЧКИ 1923

XV КОЛО, 07.12.2014 13:00 - 15:30

XVI КОЛО, 21.02.2015 13:30 - 16:00

ВОЖДОВАЦ

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ПАРТИЗАН

БОРАЦ

МЛАДОСТ

ДОЊИ СРЕМ

НОВИ ПАЗАР

ОФК БЕОГРАД

РАД

НАПРЕДАК

РАДНИЧКИ 1923

ПАРТИЗАН

XI КОЛО, 02.11.2014 13:30 - 16:00

XII КОЛО, 08.11.2014 13:30 - 16:00

НОВИ ПАЗАР

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ОФК БЕОГРАД

БОРАЦ

НАПРЕДАК

МЛАДОСТ

РАДНИЧКИ 1923

ВОЖДОВАЦ

СПАРТАК

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ЧУКАРИЧКИ

ПАРТИЗАН

ВОЈВОДИНА

ЈАГОДИНА

РАД

ДОЊИ СРЕМ

ЈАГОДИНА

ВОЈВОДИНА

ДОЊИ СРЕМ

РАД

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

СПАРТАК

ПАРТИЗАН

ЧУКАРИЧКИ

МЛАДОСТ

НАПРЕДАК

ВОЖДОВАЦ

РАДНИЧКИ 1923

ОФКБЕОГРАД

НОВИ ПАЗАР

БОРАЦ

XVII КОЛО, 28.02.2015 13:30 - 16:00

XВIII КОЛО, 07.03.2015 13:30 - 16:00

ПАРТИЗАН

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ЈАГОДИНА

ЈАГОДИНА

ВОЖДОВАЦ

ДОЊИ СРЕМ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ВОЈВОДИНА

ВОЈВОДИНА

БОРАЦ

РАД

МЛАДОСТ

СПАРТАК

НОВИ ПАЗАР

ЧУКАРИЧКИ

ОФК БЕОГРАД

НАПРЕДАК

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

СПАРТАК

ДОЊИ СРЕМ

СПАРТАК

ВОЈВОДИНА

ЧУКАРИЧКИ

РАД

ВОЈВОДИНА

СПАРТАК

РАД

ЧУКАРИЧКИ

СПАРТАК

ЧУКАРИЧКИ

НАПРЕДАК

НАПРЕДАК

РАДНИЧКИ 1923

ЧУКАРИЧКИ

ЈАГОДИНА

НАПРЕДАК

ДОЊИ СРЕМ

РАДНИЧКИ 1923

ВОЈВОДИНА

РАД

НОВИ ПАЗАР

СПАРТАК

ОФК БЕОГРАД

ЧУКАРИЧКИ

БОРАЦ

РАДНИЧКИ 1923

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

НОВИ ПАЗАР

ПАРТИЗАН

ОФК БЕОГРАД

ЈАГОДИНА

ДОЊИ СРЕМ

БОРАЦ

ВОЈВОДИНА

МЛАДОСТ

РАД

ВОЖДОВАЦ

ОФК БЕОГРАД

МЛАДОСТ

БОРАЦ

ВОЖДОВАЦ

МЛАДОСТ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ПАРТИЗАН

ВОЖДОВАЦ

ЈАГОДИНА

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ДОЊИ СРЕМ

ПАРТИЗАН

РАДНИЧКИ 1923

НОВИ ПАЗАР

XIX КОЛО, 14.03.2015 14:00 - 16:30

XX КОЛО, 21.03.2015 14:30 - 17:00

XXI КОЛО, 04.04.2015 14:30 - 17:00

XXII КОЛО, 11.04.2015 15:30 - 18:00

XXIII КОЛО, 18.04.2015 16:00 - 18:30

XXIV КОЛО, 25.04.2015 16:00 - 18:30

ДОЊИ СРЕМ

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ВОЈВОДИНА

РАД

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

СПАРТАК

ЧУКАРИЧКИ

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

НАПРЕДАК

ПАРТИЗАН

РАД

ЈАГОДИНА

СПАРТАК

ДОЊИ СРЕМ

ЧУКАРИЧКИ

ВОЈВОДИНА

НАПРЕДАК

РАД

РАДНИЧКИ 1923

СПАРТАК

НОВИ ПАЗАР

ВОЖДОВАЦ

ЧУКАРИЧКИ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

НАПРЕДАК

ПАРТИЗАН

РАДНИЧКИ 1923

ЈАГОДИНА

НОВИ ПАЗАР

ДОЊИ СРЕМ

ОФК БЕОГРАД

ВОЈВОДИНА

БОРАЦ

БОРАЦ

РАДНИЧКИ 1923

МЛАДОСТ

НОВИ ПАЗАР

ВОЖДОВАЦ

ОФК БЕОГРАД

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

БОРАЦ

ПАРТИЗАН

МЛАДОСТ

ЈАГОДИНА

ВОЖДОВАЦ

НОВИ ПАЗАР

ОФК БЕОГРАД

ОФК БЕОГРАД

БОРАЦ

БОРАЦ

МЛАДОСТ

МЛАДОСТ

ВОЖДОВАЦ

ВОЖДОВАЦ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ПАРТИЗАН

НОВИ ПАЗАР

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ОФК БЕОГРАД

ПАРТИЗАН

БОРАЦ

ЈАГОДИНА

МЛАДОСТ

ДОЊИ СРЕМ

НАПРЕДАК

ЈАГОДИНА

НОВИ ПАЗАР

ВОЈВОДИНА

ОФК БЕОГРАД

РАД

СПАРТАК

ВОЈВОДИНА

НАПРЕДАК

МЛАДОСТ

РАДНИЧКИ 1923

ВОЖДОВАЦ

СПАРТАК

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ЧУКАРИЧКИ

ПАРТИЗАН

ВОЈВОДИНА

ЈАГОДИНА

РАД

ДОЊИ СРЕМ

XXV КОЛО, 29.04.2015 16:00 - 18:30

XXVI КОЛО, 02.05.2015 17:00 - 19:30

РАДНИЧКИ 1923

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

НОВИ ПАЗАР

ЧУКАРИЧКИ

ОФК БЕОГРАД

НАПРЕДАК

БОРАЦ

РАД

МЛАДОСТ

СПАРТАК

ВОЖДОВАЦ

ДОЊИ СРЕМ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ВОЈВОДИНА

ПАРТИЗАН

ПАРТИЗАН

ЈАГОДИНА

ЈАГОДИНА

ДОЊИ СРЕМ

ВОЖДОВАЦ

ВОЈВОДИНА

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

РАД

БОРАЦ

СПАРТАК

МЛАДОСТ

ЧУКАРИЧКИ

НОВИ ПАЗАР

НАПРЕДАК

ОФК БЕОГРАД

РАДНИЧКИ 1923

ионири и кадети БИП-а од 22.јуна налазе се на припремама у Перућцу. Под руководством тренера Милутина Марушића и његових сарадника Мирковића и Радоњића ове две селекције које се такмиче у лигама Западне Србије одрадиће базични и

ЧУКАРИЧКИ

ДОЊИ СРЕМ РАД

НАПРЕДАК

XXVIII КОЛО, 16.05.2015 17:00 - 19:30

XXИX КОЛО, 23.05.2015 17:00 - 19:30

XXX КОЛО, 30.05.2015 17:00 - 19:30

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

БОРАЦ

МЛАДОСТ

РАДНИЧКИ Н.

РАДНИЧКИ Н.

ВОЖДОВАЦ

РАДНИЧКИ 1923

МЛАДОСТ

НОВИ ПАЗАР

ВОЖДОВАЦ

ОФК БЕОГРАД

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

БОРАЦ

ПАРТИЗАН

ЧУКАРИЧКИ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

НАПРЕДАК

ПАРТИЗАН

РАДНИЧКИ 1923

ЈАГОДИНА

НОВИ ПАЗАР

ДОЊИ СРЕМ

РАД

ЈАГОДИНА

СПАРТАК

ДОЊИ СРЕМ

ЧУКАРИЧКИ

ВОЈВОДИНА

НАПРЕДАК

РАД

ДОЊИ СРЕМ

ВОЈВОДИНА

ВОЈВОДИНА

РАД

РАД

СПАРТАК

СПАРТАК

ЧУКАРИЧКИ

ПАРТИЗАН

СПАРТАК

ЈАГОДИНА

ЧУКАРИЧКИ

ДОЊИ СРЕМ

НАПРЕДАК

ВОЈВОДИНА

РАДНИЧКИ 1923

ПАРТИЗАН

НОВИ ПАЗАР

ЈАГОДИНА

ОФК БЕОГРАД

ВОЖДОВАЦ

БОРАЦ

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ВОЖДОВАЦ

НАПРЕДАК

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

РАДНИЧКИ 1923

БОРАЦ

НОВИ ПАЗАР

МЛАДОСТ

ОФК БЕОГРАД

техничко-тактички део припрема. У Перућцу се налази 40 играча на које стручни штаб и руководство клуба рачунају у предстојећем првенству. Нова такмичарска сезона почиње 16.августа.

ПЕХАР У МРЧАЈЕВЦИМА а турниру у Катрги прво место освојили су фудбалери Орловца. Мрчајевчани су у борби за победнички трофеј савладали домаћина и организатора, екипу Мораве 2:0. У утакмици за треће место Рудар је

ЧУКАРИЧКИ

ОФК БЕОГРАД

савладао БИП резултатом 5:1. За најбољег играча турнира проглашен је Мирко Шарац (Орловац), а плакете су добили ФСГ Чачка и некадашњи председник ФСМО Горан Хаџи Миловановић.

МЛАДОСТ

КОМШИЈЕ „ОДНЕЛЕ” ТРОФЕЈ

Ф

удбалски клуб Слатина победник је 26. Меморијалног турнира „Срећко Јововић“. Слатинци су у финалу победили домаћине, Омладинац из Заблаћа, 3:0. Голове су за госте постигли Јеличић, Андрић и Драгићевић. У борби за треће место Јединство из Коњевића савладало је атеничку Младост чак са 8:0. Најбољи стрелац турнира је Дејан Аћимовић, (ФК Јединство), најбољи играч

Н

СПАРТАК

РАДНИЧКИ 1923

XXVII КОЛО, 09.05.2015 17:00 - 19:30

БИП „ПУНИ“ БАТЕРИЈЕ У ПЕРУЋЦУ

П

РАДНИЧКИ 1923

Лазар Тутуновић, (ФК Слатина), а голман Ненад Мајсторовић (ФК Омладинац). Награђен је и најмлађи учесник турнира Бориша Бујишић (17). Меморијал „Срећко Јововић“ опстаје већ 26 година захваљујући иницијативи и ангажовању ентузијаста из ФК Омладинца из Заблаћа, као и клубова који су до сада били учесници овог спортског догађаја.

32

SPORT

ATLETIKA

USKORO TURNIR U MALOM FUDBALU

SPREMNI ZA NOVE IZAZOVE

FUCA NA MEDICINSKOM

tleti~ari ~a~anskog kluba ^AAK boravili su od 21. do 31. jula na pripremama u Kati}ima. Tamo su trenirali zajedno sa drugovima iz kluba Tempo [abac. U Kati}ima je boravilo 27 atleti~ara i trenera.

A

osle ko{arka{kog i odbojka{kog turnira, Mesna zajednica “3. decembar” na igrali{tu pored Medicinske {kole organizuje i “Fucu 14”, turnir u malom fudbalu. Takmi~ewe po~iwe 11. i traja}e do 21. avgusta. Sve zainteresovane ekipe mogu se prijaviti na telefone 064/574-98-88 (Boris) i 066/ 646-29-98 (Violeta).

P

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PE\A OSTAJE U BUGARSKOJ

BALKAN NOVO UPORI[TE iv{i ko{arka{ Borac Mocart sporta, FMP-a i bugarskog ^erno Mora Pe|a Stamenkovi} od naredne sezone igra}e za Balkan.

- Klub je odli~no organizova i ciq im je da uvek budu u vrhu. Zna~i, idemo na plej of. Pro{le sezone su izgubili jednu loptu od Levskog i Lukoila. Imamo ambicioznog trenera i vide}emo {ta }e biti. Za Balkan igra i nekada{wi igra~ Mega Vizure Milan Milovanovi} - ka`e Stamenkovi}.

B

BICIKLIZAM

^ETIRI POBEDE BORCA NA KUPU SRBIJE N

a petoj trci Kupa Srbije, odr`anoj u ^a~ku 27. jula, pobedili su senior Jovan Zekavica, seniorska ekipa Borca, kadet Aleksandar Petrovi} i mla|i kadet Stefan Sretenovi}.

Seniori i juniori takmi~ili su se zajedno na stazi dugoj 96 kilometara. Ve} u

prvom krugu odvojili su se Jovan Zekavica i Luka Kotur iz Partizana. U posledwem krugu Jovan se odvaja i u solo vo`wi posti`e va`nu pobedu. Marko Danilovi} je bio tre}i, a Stefana Stefanovi}a i Gorana Antonijevi}a, koji su vozili trke Euro tura u Slova~koj i Ma|arskoj, use{no su zamenili

junior Nikola Tripkovi} i veteran Dragan Samarxi} osvojiv{i sedmo i deveto mesto. Ovi pojedina~ni rezultati bili su dovoqni da seniorima Borca pripadne prvo mesto.

Najboqe plasirani junior na doma}em terenu bio je Nemawa Kolakovi}, deveto mesto. Uro{ [uwevari} je

BORAC MOCART SPORT

Ko{arka{ki klub Borac Mocart sport postao je deo velikog projekta “Zajednici zajedno”, koga realizuju kompanija “NIS” i grad ^a~ak. Prihva}en je projekat Borca “Ko{arka na~in `ivota”. Kako najavquje Marko Ivanovi}, direktor BMS, bi}e izgra|eni teretana i igrali{te koje }e mo}i da koriste i ^a~ani.

- Teretana je neophodna seniorima, kao i mla|im igra~ima, mo}i }e da je koriste zaposleni u “NIS”-u i ^a~ani po mnogo povoqnijim cenama. Planirali smo da izgradimo i jedno igrali{te ispred slu`benog ulaza u halu. Taj teren }e prevas-

sprint u kome je mladi ^a~anin bio br`i. Bor~evi Milan Milojevi} i Matija Zori} osvajaju deveto, odnosno 12. mesto. Kadeti Borca ekipno zauzimaju tre}e mesto.

Mla|i kadet Borca Stefan Sretenovi} bio je ubedqivo prvi. On nije imao pomo} svojih klupskih dru-

gova, s obzirom na to da je David Kosti} vozio za mladu reprezentaciju Srbije u Italiji, a Igor Vasojevi} je do`iveo te`i pad tri dana pre trke, tako da se nije ni takmi~io na petoj trci Kupa Srbije.

Trku u ^a~ku organizovali su BK Borac i BicikliZ. J. sti~ki savez Srbije.

ZAVR[EN 27. MEMORIJAL „PREDRAG VU^I]EVI] PREVO”

KO[ARKA ]E BITI NA^IN @IVOTA

I

na ciq stigao 11. Jovan \ukanovi} 13. i Vuk Milosavqevi} 14. Pojedina~ni rezultati doveli su juniorsku ekipu na tre}e mesto.

Kadeti i mla|i kadeti vozili su stazu od 48 km. Na ciq su stigli zajedno Aleksandar Petrovi} i Andrija Joksimovi} iz Partizana.

Pobednika je odlu~io lep

hodno biti namewen mladim selekcijama, ali i ^a~anima - potvr|uje Ivanovi}.

Do po~etka zvani~nih priprema ostalo je jo{ nekoliko dana. Deo tima }e po~eti da trenira ve} u ponedeqak, a zvani~an po~etak priprema trebalo bi da bude 11. avgusta. Iz redova Borac Mocart sporta, trenutno su tri igra~a u reprezentaciji.

Uro{ ^arapi} je sa juniorima na Evropskom prvenstvu u Turskoj, a na pripremama je bio i Matija Popovi}.

Senior Nikola Pe{akovi} je sa B reprezentacijom na turneji u Kini.

seniorskoj konkurenciji [ank na Moravi je u finalu pobedio Dva i po ko{arka{a 2:1 (21:13, 8:21, 21:8). Tre}i su bili Doktori, a ~etvrti Cile programer. [ank na Moravi - Pe~enkovi}, Markovi}, Dmitrovi}, Avramovi}.

Dva i po ko{arka{a - Gari}, [akota, @ivkovi}, Paunovi}.

U

POBEDNICI [ANK NA MORAVI, WTA I RIMINI Rimini, Sport trim, Luana i Aceko je kona~na kadetska lista. U zavr{nici Rimini je bio boqi od Sport trima 2:0 (21:13, 21:15).

Rimini - Radojevi}, Stoja-

novi}, Tutunovi}, Radi~evi}.

Sport trim - Stefanovi}, Gugovi}, \uri}, [u{i}.

Aleksa Avramovi} pobedio je u {utu za tri poena, dok je

WTA je juniorskoj konkurenciji pobedila Paintballers 2:0 (21:10, 21:15). Tre}e mesto je pripalo Aero klubu, a ~etvrto ekipi KMN. WTA - [u{i}, Stameni}, Tutunovi}, Gavrilovi}.

Paintballers - Gorowi}, Ristanovi}, Puzi}, Krsmanovi}.

Najboqi trojka{ Aleksa Avramovi}

Kadeti

Z. J.

Juniori

Jovan Markovi} bio drugi.

Memorijalni turnir “Predrag Vu~i}evi} Prevo” po 27. put organizovao je KK @elezni~ar. Jedan od sponzora turnira je grad ^a~ak.

Z. J.

Seniori

33

OGLASI

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190 STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2,5. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 24.000 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 E P-38 m2, 2. sprat, CG, kod Cara, 29.500 E P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-46 m2, PR, CG, Obili}eva, nov, 34.000 E P-41 m2, VP, CG, nov, Qubi}ska, 36.000 E P-47 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 41.000 E sa PDVom P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, nov, Avlaxinica, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.

Pavlovi}, 35.000 E P-62 m2, 2. sprat, CG, centar, 42.000 E P-67 m2, 12.sprat, CG, kej, dupleks, 43.000 E P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-91 m2, 3.8 ari, Beqina, 22.000 E P-129 m2, 1.5 ari, kod Ma{inske {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 ari, Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 ara, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 ara, {iri centar, 50.000 E P-208 m2, 6.8 ari, kod Slobode, 50.000 E P-90 m2, 3.8 ari, Balkanska, 55.000 E P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 E P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 ara, kod Bolnice,

45.000 E P-120 m2,. 5 ari, Qubi}, 50.000 E P-80 m2, 2 ara, centar, 60.000 E P-180 m2, 2.5 ari, {iri centar, 70.000 E IMAWA 5 ari, Je`evica, 10.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 ara, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 ari, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, 35.000 E 50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 ari, Kuki}i, 35.000 E LOKALI 11 m2, Gradska rupa, 13.500 E 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 E 49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE 60 ari, Kuki}i, 13.000 E 8 ari, Jelica, 5.500 E 60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija 29m2, 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 7 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 22000 eura , [iri centar 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej 34m2, 1, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura , Restoran Brvnara 37m2 nov, 4, lift, sa stvarima , 32000 eura,Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2 ,14, lift , 22000 eura , Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura , Hotel Morava 49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej 57m2 , 3, 37000 eura, Qubi} kej 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 57m2 , 2, lift , 35000 eura, Qubi} kej 50m2 ,4 , 28000 eura , Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar 53m2, 3, 36500 eura , Avenija 55m2, vp, 28000 eura, Avenija 53m2, 3, lift, 26000 eura , Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar 55m2, 3 , 31000 eura, Centar U ponudi jo{ 51 dvosobni stan DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2 , 7 , lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar 52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani 67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

34

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac.

GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 92 m2, dupleks, Sin}eli}eva, CG, terasa, 46.000 E. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “Morava”, CG, terasa od 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 E sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 46.000 E. Tel. 342-190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 E. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/1414-324 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 71 m2. Cena 41.200 E. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 E. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 E. Tel. 060/ 349-84-90

35

OGLASI

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 66 m2. Cena 45.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u Kalu|ericama. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan od 79 m2. Cena 42.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, 35.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 22.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 31.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 . Cena 36.500 E, mo`e korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , centar, mo`e za posl.prostor. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 . Cena 28.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama.

060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32.000 E. Tel. 060/76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26.000 E. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 32 m2, 22.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 E. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1.

Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2. Cena 25.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 35 m2. Cena 24.500 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, blizu pijaca.

Cena 27.000 E. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, kod Cara, CG, terasa. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu.

Cena 18.000 E. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM HITNO dvosoban stan od 58 m2, CG, terasa, na Qubi} keju. Tel. 064/ 291-9-010 PRODAJEM stan od 58 m2, HITNO, terasa, CG, na Qubi} keju. Tel. 064/ 291-9010 PRODAJEM stan od 34 m2, u Aveniji 1, 2. sprat, CG, 21.500 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”.

Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 E/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 E. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 47 m2, dvori{ni, cena 26.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM stan od 49 m2, kod starog Autoprevoza, 4.

IZDAJEM u Beogradu dvoiposoban name{ten stan u Ulici vojvode Stepe ( CG,TELEFON, klima i kablovska ) u blizini FON, FPN, Saobra}ajni i Farmaceutski fakultet.

Tel. 064/ 155-9-160

sprat, CG, 25.500 E. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 43 m2, centar, 4. sprat, CG, 26.000 E. Tel. 064/ 13-12-544 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 E. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul. S. Save. Cena 22.000 E. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 E. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru u centru G. Milanovca, ili mewam za mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu.

Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 118 m2, 15.5 ari placa. Cena 62.000 E. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM ku}u u Balkanskoj 90 m2, 3.80 ari placa, CG na struju, gas do ku}e. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 44 m2, kod “Slobode”, na 3.2 ara placa, u procesu legalizacije. Tel. 064/ 337-4-240 PRODAJEM ku}u od 88 m2, 4.10 ari placa. Cena 35.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 11 ari placa, u Preqini iznad crkve, sva infrastruktura, 36.000 E. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 4.12 ari placa. Cena 28.000 E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 91 m2, 3.8 ari placa u Beqini, svi prikqu~ci, u postupku legalizacije, 22.000 E.Tel.

064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u u Gorwem Milanovcu, cena 19.000 E. Tel. 064/ 119-3-932 PRODAJEM ku}u od 78 m2 u Atenici, 25.000 E. Tel. 060/ 348-9-270, 064/ 13-12-544 PRODAJEM seosko imawe u Ka~ulicama, sa 2.5 ha zemqe, sva infrastruktura, 90 m2, sa pomo}nim objektima. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM vikendicu od 80 m2, u Grabu, sa 47 ari zemqe, 10.000 E. Tel. 032/ 348-325, 064/ 167-5-367 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-94-28, 346-230 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 E. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM radionicu iznad bolnice sa 3 ara placa u legalizaciji. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325 KUPUJEM mawu ku}u na relaciji ^a~ak - Gori~ani, do 50 ari placa. Tel.55-63744 NEKRETNINE - IZDAVAWE BEOGRAD - VO@DOVAC izdaje se vi{e stanova za po dva i tri studenta. Sve je novo i name{teno. Useqivi od 1.9.2014. godine. Tel. 064/ 668-66-01 IZDAJEM trosoban stan na Autokomandi u Beogradu, 2. sprat, lift, CG, 250 E + depozit. Tel. 064/ 177-4-707 IZDAJEM garsoweru na Mirijevu, name{tena, CG, telefon, 130 E mese~no.

Useqiva od 1.8.2014. Tel. 060/ 709-9-213 IZDAJEM garsoweru u centru, sa parnim grejawem i kablovskom. Tel. 069/ 356-2351 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Beogradu, U~iteqsko naseqe. Tel. 063/ 807-9-958 IZDAJEM jednosobn name{ten stan u Aveniji 1.

Tel. 063/ 844-8-409 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, strogi centar, za dva |aka ili studenta. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM jednosoban stan kod Bolnice. Tel. 367-347 IZDAJEM name{tenu garsoweru u belom soliteru na Keju. Tel. 060/ 5520-556 IZDAJEM stan za u~enice kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 182-2-722 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, novija gradwa, CG, KTV, lift,

Qubi}ska ulica. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM ku}u u ^a~ku, ul. Nade`de Petrovi} 17, 100 m od Kule. Pogodno za agencije. Tel. 066/ 366-854 IZDAJEM ku}u u Ulici Kneza Milo{a 13. Tel. 343285 IZDAJEM jednosoban stan blizu fakulteta. Tel. 064/ 420-9-920, 064/ 556-9-192 IZDAJEM nov, prazan stan od 33 m2 u Pigovoj, CG. Tel. 060/ 026-1-060 IZDAJEM jednosoban stan na Alvaxinici sa CG, poluname{ten, samo kuhiwski elementi. Useqiv odmah.

Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Tel. 063/ 600-938 IZDAJEM povoqno dvosoban nename{ten stan sa ili bez grejawa na Avlaxinici. Tel. 5372-816, 064/4114-996 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 346-541-1 IZDAJEM name{ten stan , parno grejawe, telefon, internet. Pogodan za 2-4 u~enice. Tel. 326-774, 064/ 133-7-322 IZDAJEM ILI PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 2. Tel. 063/ 610-341 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu na Zvezdari. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa CG, kod hotela “ Morava”. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodan za restoran, pekaru.

Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor , 2 kancelarije, 41 m2, radionicu 36 m2 i gara`u, kod Mlekare. Tel. 064/ 2629-109 IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 064/ 218-0327 IZDAJEM konforan jednosoban stan, parking, grejawe na gas i struju. Tel. 064/ 33-44-061 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem u Ciganmali.

Tel. 5372-816, 064/ 5426-726 IZDAJEM kancelaru u Obili}evoj , od 15 do 50 m2.

Tel. 060/063-5-033 IZDAJEM lokal od 19 m2, u Obili}evoj, kompletno opremqen za frizerski salon. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM 3 hektara imawa za rad, u Prisloni~kom poqu. Tel. 060/ 575-8-700, 727-026 IZDAJEM skladi{te od 500 m2, u ^a~ku, sa kance-

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

36

OGLASI

larijom, asfaltiranim dvori{tem, vi{estruke namene. Tel. 032/ 5561-495 POTREBAN name{ten jednosoban stan u u`em centru.

Tel. 064/ 650-2-496 POSLOVNI PROSTOR 200 m2 i 12 ari placa uz magistralni put u Preqini izdajem ili prodajem. Tel. 061/ 111-6-439 PLACEVI PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 544-0508 PRODAJEM ili mewam za

stan plac od 9 ari, kod Slobodine raskrsnice, komunalije, ogra|en, voda, struja. Tel. 063/ 27-00-25 PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e.

Tel. 064/11-88-485 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Cena 5.000 E. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM parcelu od 1.2 ha u Preqini, blizu Intereksa. Tel. 064/ 004-5726, 064/ 427-3-378 PRODAJEM zemqu 25 ari, mo`e i na placeve. Tel. 064/ 471-7483 RAZNO

PRODAJEM prstewe {panski cvet. Tel. 065/ 675-9-331 PRODAJEM nov bansek za strugawe drva. Tel. 064/ 2861-564 PRODAJEM dve crvene vrbe u pawu, 70 cm. Tel. 826576 PRODAJEM autoprikolicu, nova, garancija, atest. Tel. 064/ 071-1-543 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2141, 032/ 374-125 PRODAJEM drva i pqevaqski ugaq. Tel. 064/ 5357-699 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 8434-149

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora ELEKTRO RECYCLING D.O.O. Novi Bograd , za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta skladi{tewa neopasnog otpada na k.p. 388/05 K.O. Viqu{a, u Viqu{i 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa 3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

PRODAJEM traktor Tomo Vinkovi} 420, 1985. god, sa prikqu~cima. Tel. 880-028, 064/ 16-00-876 PRODAJEM {tence zlatnog retrivera. Tel. 064/ 45-77-555 PRODAJEM euro kuku za va{ automobil ili kombi.

Tel. 064/ 071-1-543 PRODAJEM dve letwe o~uvane gume. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 9456-205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra.

Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34149 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina.

Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855

AUTOMOBILI PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015. godine, nosivost 5 tona.

Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Punta , o~uvan, u odli~nom stawu.

Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM Punto 1.1., 1997. godi{te, u odli~nom stawu, registrovan do kraja novembra. Tel. 062/ 880-4771 PRODAJEM Ladu Samaru, atestiran gas, registrovana do 1.7.2015. Tel. 064/ 4111153

USLUGE - cepawe drva, ma{inskim putem.

Povoqno. Tel. 064/ 444-3163 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6162 USLUGE prevoza do aerodroma u Beogradu, komfor, klima, 45 E. Tel. 062/ 372063 PRU@AM pomo} i negu starijoj `enskoj osobi, 24 h.

Tel. 060/ 0332-354 ZAPOSLEWE

USLUGE USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma....

Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651

POTREBAN doktor stomatologije za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 84-34-149 POTREBAN posao ~uvawa dece, apsolvent U~iteqskog fakulteta, nepu{a~. Tel. 066/ 408-763

SE]AWE [estog avgusta 2014. godine navr{ava se DEVETNAEST GODINA od kako nije sa nama

MILIJA MIKO GRBOVI] iz ^a~ka Voqen i nezaboravqen `ive}e{ u srcima tvojih najmilijih.

Majka JEGRUNA, sestra VASA i brat SAVO sa porodicama

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

GRAD ^A^AK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE „TRBU[ANI-QUBI]”.

Nacrt Plana Generalne regulacije “Trbu{ani-Qubi}”, obuhvata podru~je povr{ine od 421 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 1. AVGUSTA 2014. godine do 30. AVGUSTA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izlo`en na javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada ^a~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada ^a~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA ^A^KA zaseda na javnoj sednici dana 15. septembra 2014. godine sa po~etkom u 12 ~asova u sali Skup{tine grada ^a~ka, kada }e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz ^a~ka. Radu Komisije mogu da prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

37

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 3. avgusta navr{i}e se PET GODINA od smrti mog dragog tate

U subotu, 2. avgusta 2014. godine u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj

Dana, 3. 8. 2014. godine navr{ava se POLA GODINE od smrti na{e drage

ZORE BOGDANOVI]

STAJKI PERI] CAJI

3. 2. 2014 - 3. 8. 2014.

Oti{la si tiho i ne~ujno.

Ostavila si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i

Neizmerni bol {to nisi sa nama iz dana u dan sve je ja~i. tugu koja ne prolazi.

Ponosni {to su te imali, }erke ANA, JOVANA i NEVENA, unuci FILIP i MARKO, sestra RADA i brat RADENKO sa porodicama

S qubavqu i po{tovawem.

Porodice BOGDANOVI] i MILETI]

20203

20196

Dana, 25. 7. 2014. godine preminula je moja sestra

SE]AWE

DRAGANA BELI]A 1955 - 2009.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe.

Tvoja }erka GAGA

STANA MATIJEVI] gra|. in`ewer u penziji

20206

Draga Stano, po~ivaj u miru.

Zahvalni: ^EDO, QIQA, BRANKO i IVAN

iz Guberevaca S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uva}emo vas od zaborava.

Se}awe na va{u plemenitost, hrabrost i dobrotu `ive}e u nama zauvek. Bili ste na{ oslonac i uto~i{te. Ponosni smo {to smo vas imali, ve~no }ete `iveti u na{im srcima.

Hvala vam na svemu.

Od }erke DRAGE i sinova MI[A i DRAGA sa porodicama

20195

20205

SE]AWE 24. 7. 2007 - 24. 7. 2014.

VIDOSAVA SU[I] 1943 - 2007.

Najmilija, `ivi{ u na{im srcima, mislima i pogledima.

Tvoja krv te~e na{im venama, tvoj osmeh je na na{im licima.

Sestre KATARINA i IKONIJA, sestri} RATKO, sestri~ina RADA, unuci FILIP, BOJAN i SRE]KO i zetovi

STANKA RADOJE PLAZINI]

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

38

^ITUQE

Dana, 2. 8. 2014. godine navr{ava se tu`nih GODINU DANA od smrti dragog nam

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Na{a voqena

VI[WA PAJI] DRAGOSLAVA @IVANOVI]A

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo tog dana u 11 ~asova odr`ati parastos na Dragi}evi}a grobqu u Loznici.

PORODICA

1921 - 2014. iz ^a~ka preminula u sredu 23. 7. 2014. godine, a sahrana je obavqena u petak 25. 7. 2014. godine na ^a~anskom grobqu.

O`alo{}eni: }erka MIRJANA, sin STEVICA, sestre NADA i LEPA, unuka MAJA, unuci MARKO, DARKO, BOJAN, praunuci NIKOLA i ANDREJ, zet MILE i snaja NATA[A

1970 - 2014.

Samo ostani na{ an|eo ~uvar, kao {to si i do sada bio.

Supruga JELENA, k}erke NEVENA i NINA

20183

20181

Pro{lo je dragi Dejo, DEVET godina od kada si nas napustio i oti{ao u tvoju ve~nu ku}u

DRAGAN PETKOVI]

Dana, 4. 8. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

20187

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KUMU

DRAGANU PETKOVI]U

DEJAN DEJO VIDAKOVI]

MARKA KOSANOVI]A

4. 8. 2005 - 4. 8. 2014.

2009 - 2014.

20204

SE]AWE 2. 8. 2013 - 2. 8. 2014.

Godina po godina prolaze a bol i tuga ostaju.

Se}awe na tebe osta}e zauvek u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: majka SVETLANA otac MILENKO, }erka MARIJANA i sestra DU[ICA sa porodicom

Osta}e nam u trajnom se}awu, tvoja dobrota i toplina tvoga srca.

Volimo te i nikad te ne}emo zaboraviti.

PORODICA

20188

20189

TU@NO SE]AWE NA NA[E DRAGE

Uvek }e{ nam ostati u se}awu.

Kumovi: JOVO, SAWA, MARTA i NA\A

ALEKSA KUVEKALOVI]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 24. 7. 2014. godine tragi~no nastradala na{a draga

Pro|e tu`na godina dana, od kada si nas napustio.

Se}awe na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru.

TVOJI NAJMILIJI: supruga VELISAVA, }erka VESNA i sin MILAN sa porodicama

OLGA DABOVI] iz Beograda

GORDANA GOJA

DRAGOSLAV DRAGO

1. 8. 1997 - 1. 8. 2014

24. 8. 2006 - 24. 8. 2014.

20192

Dana, 26. jula 2014. godine prestalo je da kuca veliko i plemenito srce, na{e drage majke, svekrve i bake

GUDURI] S qubavqu, setom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{e drage roditeqe. ]erke: MIRA, NADA i MILA sa porodicama

S qubavqu i po{tovawem Sin BOBAN i sestra MILKA

20193

20194

ro|ene 1937. godine

U ~etvrtak, 31. 7. 2014. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e majke

Na{a voqena i po{tovana mama i baka

RADMILE RADE SAVI] ZAUVEK ]E[ BITI U NA[IM SRCIMA I MISLIMA.

DOBRILA J. KOSTOVI]

NATALIJE NE[OVI]

ro|ena Sti{ovi} u~iteqica iz ^a~ka 1921 - 2014.

TVOJI NAJMILIJI: sin ZORAN, snaha SLAVICA, unuke MAKI i KA]A, zet BOJAN i praunuk JAK[A 20207

Preminula je 24. jula 2014. godine.

S qubavqu ~uva}emo uspomenu na wenu neverovatnu `ivotnu energiju i predanost za druge.

PORODICA

Hvala ti za beskrajnu qubav i pa`wu koju si nam celog `ivota davala, ~estitost, qudskost i po{tewe kojima si nas u~ila.

Tvoje }erke VERA i MARIJA sa porodicama

20198

20201

RADMILA SAVI]

Dana, 5. avgusta 2014. godine navr{ava se 24 GODINE od tragi~ne smrti na{eg

MLADOMIR ANTONIJEVI]

MIODRAGA MIJA VUKOSAVQEVI]A

2. 8. 1984 - 2. 8. 2014.

iz Qubi}a

S qubavqu se se}am i u srcu nosim. ]erka MIRJANA sa porodicom 20209

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje }e pro}i, ne}e ubla`iti tugu i prete{ku bol za tobom.

Osta}e{ uvek voqen od majke ILINKE i sestre QIQANE

Draga Rado, ^uva}emo uspomenu na Tebe sa velikim po{tovawem i se}awem na lepe trenutke.

Posledwe zbogom, MI]KO sa porodicom 20202

39

^ITUQE

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 3. avgusta 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti mog voqenog i nepre`aqenog brata

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KOLEGI

SE]AWE 2. 8. 2003 - 2. 8. 2014.

RATKU GOJKOVI]U

GROZDANA - GROZDA MITROVI]

BRANIMIRA STAKI]A iz Trbu{ana dugogodi{weg predstavnika „Planta`a 13. jul” Podgorica Tu`ni u se}awu, ~uvamo te od zaborava.

SESTRA SA PORODICOM

ro|. ]ur~i}

OD KOLEKTIVA „INTEREKS”

Sa zahvalno{}u i po{tovawem Sinovi RAJKO i PAVLE i suprug MIROSLAV

20190

20191

20184

22. jula navr{ilo se 20 godina od smrti

SE]AWE

MILORADA PALALI]A MI]ULE

DOLE LAZOVI]

SE]AWE 22. 7. 1999 - 22. 7. 2014.

NADA BLAGOJEVI]

iz Mr~ajevaca

S ponosom, po{tovawem i ne`no{}u, uvek u na{im mislima.

Sinovi DRAGAN i VLADAN sa porodicama

Uvek te se rado se}a tvoja supruga NADA

20186

20182

U sredu, 20. avgusta 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od kako je preminuo na{ suprug, otac, svekar i deda

ALEKSANDAR - LEKO TEOFILOVI] iz Trbu{ana POLUGODI[WI POMEN dava}emo u subotu, 2. avgusta 2014. godine, u 14.00 ~asova, na Grobqu u Vrn~anima...

Te{ko nam je bez Wegove blage re~i, bez Wegovog umnog saveta, bez Wegove ve~ite spremnosti na pritek!...

Bio je veliki ^ovek, i Wegovo ime }e, u nama, trajati urezano samo velikim slovima ! Se}a}emo se na{eg Leka uvek - s ponosom, izuzetnim po{tovawem i zahvalno{}u!...

O@ALO[]ENI: Supruga MIROSLAVA, sinovi DARKO i BOJAN, snahe ANA i JELENA, unuci NINA i VEQKO i ostala mnogobrojna rodbina 20197

MILISAV - MISA 13. 9. 1994 - 13. 9. 2014.

ANDRIJA - ACO 1. 8. 2013 - 1. 8. 2014.

MILUNKA - MIQA 22. 5. 2014

SENI] USPOMENU NA VAS ^UVAJU VA[I NAJMILIJI 20185

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Vreme nije izbrisalo qubav i se}awe prema tebi.

S ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI: sin MILORAD, }erke RADA i JELICA sa porodicama 20180

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE