10. oktobar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 39

^A^AK, 10. OKTOBAR 2014. GODINE

Javno preduze}e „Gradac”

strana 3.

CENA 30 DIN.

Zapo~eto popuwavawe 69 jedinica civilne za{tite op{te namene

OBUKA KRAJEM OVE, A OPREMAWE SLEDE]E GODINE strana 4.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Uskoro pozivi svim `enama za skrining dojke

„DESETKA” PROBIJENA OD OD MEDICINE MEDICINE RADA RADA DO DO HAJDUK HAJDUK VEQKOVE VEQKOVE

Dqin nakon septembarske poplave

ZAPO^ETA SANACIJA PUTEVA O[TE]ENIH U POPLAVAMA

DANI ISPUWENI STRAHOM OD OBLAKA

ALAR MAN TAN

BROJ OBOLELIH OD KARCINOMA

strana 13.

INTERVJU

strana 18.

Retrospektivna izlo`ba Grujice Lazarevi}a u Domu kulture

Profesor dr Dubravka Stojanovi}

„PROIZVODWA” ISTORIJSKIH SE]AWA ZA DNEVNE POTREBE strana 17.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

Sto godina od po~etka Prvog svetskog rata

^A^ANI NA OSTRVU SPASA

strana 16.

strana 15.

AKVAREL KAO NA^IN @IVOTA

MARKETING

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

JAVNO PREDUZE]E “GRADAC” ZNA^AJNO INTENZIVIRALO SVOJE AKTIVNOSTI, IAKO SE GRA\EVINSKA SEZONA BLI@I KRAJU

ZAPO^ETA SANACIJA PUTEVA O[TE]ENIH U POPLAVAMA a osnovu naloga JP “Putevi Srbije”, ~a~anska firma “Putevi [trabag” zapo~ela je u utorak sanaciju lokalnih i nekategorisanih puteva, koje su o{tetile velike poplave i buji~ne ki{e. Ovaj posao bi, ukoliko vremenske prilike budu i{le na ruku izvo|a~u radova, trebalo da bude zavr{en do kraja godine, najavio je u ponedeqak na KZN Neboj{a Jovanovi}, direktor JP “Gradac”, koje je u proteklom periodu sopstvenim sredstvima finansiralo minimalne popravke saobra}ajnica, da bi posle elementarnih nepogoda stanovni{tvu bila obezbe|ena nesmetana komunikacija. Radovi koje }e sa oko 35 miliona dinara finansirati Vlada Srbije, bi}e obavqeni na osnovu spiska prioriteta koga je sa~inilo ovo preduze}e: - Predvi|ena je sanacija pojedinih deonica lokalnih i nekategorisanih puteva u mesnim zajednicama Ov~ar Bawa i Mojsiwe, u kojima je procewena vrednost radova milion i 297.000, odnosno 3.811.000 dinara, u MZ Mili}evci 5,28, u Trnavi 3,5 miliona

dinara. Osim toga, za radove u Balugi Trnavskoj potrebno je 1,28, Je`evici 4,179, Vidovi 2,2 miliona dinara, u MZ Ro{ci 2,285, Vrn~anima 1,650, u Jezdini 3,5 miliona dinara. Ukupno procewena vrednost radova iznosi 29 miliona dinara, odnosno ra~unaju}i i PDV 34,9 miliona dinara. Smatramo da }emo, ra~unaju}i i sredstva predvi|ena na{im redovnim programom i 10 miliona dinara, obezbe|enih rebalansom buxeta za otklawawe posledica elementarnih nepogoda na putnoj infrastrukturi, uspeti da o{te}ene saobra}ajnice “dovedemo” na zadovoqavaju}i nivo.

^a~ku”: - Na{ prvi stav je bio motivisan `eqom da “relaksiramo” buxet i re{imo problem izvla{}ivawa Ulice 10 koja je prioritetna u svim strategijama i planskim aktima Grada. Ova saobra}ajnica prolazi preko zemqi{ta “@itoprometa” koji je prodat u postupku ste~aja. Kao ~lan Odbora poverilaca, JP “Gradac” se izjasnilo da prethodno treba re{iti prolaz “desetke” kroz imovinu ovog privrednog subjekta u ste~aju, zbog ~ega je 26. juna potpisalo pismo o

U BUXETU “OSTALO” 70 MILIONA DINARA Govore}i o jo{ nekim aktuelnostima u ovom JP, direktor Jovanovi} je naglasio da su rukovodstvo i Nadzorni odbor “Gradca”, koji je bio ~lan Odbora poverilaca u postupku prodaje preduze}a “@itopromet”, bili veoma oprezni prilikom dono{ewa odluka, zbog ~ega je, podsetio je, “u pojedinim medijima bio anatemisan kao neko ko ne brine o zapo{qavawu u

DESETKA “PROBIJENA” OD MEDICINE RADA DO HAJDUK VEQKOVE Budu}a trasa Ulice 10 “probijena” je od zgrade Medicine rada do Ulice hajduk Veqkove i ovaj posao }e biti nastvqen, kaè direktor Jovanovi}, uveren da }e “Gradac” uspeti da, ne angaùju}i nov~ana sredstva, prona|e izvo|a~a koji }e poru{iti staru zgradu “@itoprometovog” magacina i za uzvrat dobiti materijal od we: - Posao nije zavr{en, neophodno je, pored ostalog, da bude iseqeno jedno doma}iinstvo, da bi ta komuniakcija bila spojena pored objekta Medicine rada do “@itoprometa”. O~ekujemo da naredne godine Ulica 10 bude “probijena” pored “Tempa” i poseda “Autoprevoza”, sa kojim }e preduze}e tako|e izvr{iti razmenu nepokretnosti. Menaxment “Gradca” i Nadzorni odbor su dosta dobro re{ili i problem izuze}a 27 ari zemqi{ta pored magacina “Agrostroja”, tako|e zahvaquju}i sporazumu o razmeni nekretnina i bez angaòvawa sredstava, {to je verifikovalo i Ministarstvo finansija i potom katastarske parcele upisane kao vlasni{tvo “Gradca” i Grada. I u tom slu~aju je u{te|en zna~ajan buxetski novac.

namerama, u momentu kada je za kupovinu bio zainteresovan samo jedan ponu|a~. Ovo pismo smo prakti~no materijalizovali, potpisuju}i 2. oktobra sporazum o naknadi za eksproprisanu imovinu, na osnovu koga je deo imovine “@itoprometa” ogla{en kao javni interes za prolaz Ulice 10 i na taj na~in deo imovine ovog privrednog dru{tva izuzet bez naknade. Imaju}i u vidu “izve{ta~enu” vrednost zemqi{ta i starog objekta magacina, koje “Gradac” treba da izuzme, ukupno procewena vrednost je 70 miliona dinara, {to je otprilike ravno trogodi{wem buxetu “Gradca”, namewenom za izvla{}ivawe i pla}awe ranije izvla{}enih katastarskih parcela. Po{to je naglasio da je sada na potezu Javno pravobranila{tvo koje treba, u skladu sa zakonom da sprovede proceduru “prenosa” zemqi{ta i objekta, Jovanovi} je naglasio da je na ovaj na~in ostvarena u{teda para poreskih obveznika u iznosu od oko 700.000 evra i izrazio uverewe da }e “javnost verifikovati ne samo dru{tvenu odgovornost i ispravan stav menaxmenta i Nadzornog odbora ovog JP”, ve} i odgovornost novog vlasnika “@itoprometa” prema Gradu, na ~ijoj teritoriji }e ubudu}e poslovati.

ODLUKA O PRIVREMENIM OBJEKTIMA SE NE SPROVODI! Mediji su “neprimereno ispratili jednu temu” u sklopu dono{ewa odluke o rebalansu buxeta, zamerka je direktora Jovanovi}a, koji je zbog toga na KZN akcentirao problem naplate potra`ivawa u JP “Gradac”: - Preduze}e ostvaruje prihode od naknade za ure|ewe, naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, od zakupa i iz ~etvrtog izvora, aktuelnog u ovom tranzicionom periodu, od legalizacije. U planu poslovawa za 2014. godinu JP “Gradac” je utvrdilo i iznose koje treba da naplati na ime ranije dospelih obaveza, koje gra|ani i privreda nisu izmirili. Na kraju prvih {est meseci potra`ivawa od naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta za poslovni prostor od fizi~kih i pravnih lica iznosila su 34,6 dinara, odnosno 304,5, za stambeni prostor fizi~kih lica 1,5 miliona dinara. Osim toga, dugovi pravnih lica za zakup iznosili su 99,9 i fizi~kih 45,4 miliona dinara. Jovanovi} je podsetio da je na osnovu odluke Vlade Srbije 31. decembra 2013. godine ukinuta naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, odnosno ona “tranzirana” u porez na imovinu gra|ana.

Odluka o naknadi za ure|ewe ostala je u nadle`nosti “Gradca”, koji je pro{le godine predlo`io odre|ene izmene i dopune, a sve u ciqu stimulisawa investirawa na teritoriji Grada. Me|utim, izostao je planirani prihod od naknade za zakup javnih povr{ina, jer se ne izvr{ava odluka o privremenim objektima koju je, ina~e, GV usvojilo: “Kada budemo raspisali oglas za izdavawe javnih povr{ina za postavqawe privremenih obejkata, moramo prethodno ukloniti postoje}e i pozvati javnim pozivom zainteresovane gra|ane da na odre|eni period zakupe prostor za postavqawe tipiziranih obejkata. Mnogi preduzetnici koji trenutno koriste kioske, ne pla}aju nikakve naknade JP “Gradac”, a kada sprovedemo odluku SG, ima}emo i odgovaraju}i prihod po ovom osnovu”, veruje Jovanovi}. Pro{le godine napla}eno je 99,7 odsto planirane naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, nagla{ava Jovanovi}. Ali, i ovo, kao i ve}inu drugih javnih preduze}a, “gu{e” dugovi iz ranijeg perioda, zbog ~ega }e rukovodstvo i NO tra`iti da SG verifikuje odluku o stimulacijama za pravna i fizi~ka lica koja potpi{u sporazum o izmirewu obaveza iz prethodnih godina. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

ZAPO^ETO POPUWAVAWE 69 JEDINICA CIVILNE ZA[TITE OP[TE NAMENE

OBUKA KRAJEM OVE, A OPREMAWE SLEDE]E GODINE Iako je u akciji spa{avawa stanovni{tva i imovine i sanaciji posledica velikih zimskih padavina i poàra, koji su pre dve godine zadesili neke delove ~a~anskg kraja i ovogodi{wih katastrofalnih poplava u~estvovao veliki broj gra|ana, volontera, pripadnika vojske i policije, nesagledive materijalne posledice ovih elementarnih nepogoda ukazale su na neophodnost formirawa jedinica civilne za{tite op{te namene. Zbog toga je SG u julu donela odluku o formirawu 69 jedinica CZ u svim mesnim zajednicama, koje }e imati najmawe po deset pripadnika. Osim u MZ, one }e biti organizovane i u resornoj gradskoj upravi, svim javnim preduze}ima, ustanovama i privrednim subjektima. U proteklom periodu izabrani su poverenici i wihovi zamenici i zapo~eto popuwavawe ovih formacija, licima za koja }e krajem godine biti organizovana obuka i ~ije }e eventualno angaòvawe u spa{avawu qudstva i dobara biti pla}eno. ako }e za opremawe jedinica civilne za{tite sredstva biti obezbe|ena u buxetu za 2015. godinu i do kraja ove zavr{en tender za nabavku uniformi, namewenih za za{titu od poàra, poplava i za no{ewe prilikom asa-

nacije terena posle elementarnih nepogoda i tehni~ko tehnolo{kih udesa, na KZN, koju su u sredu odràli Vojislav Ili}, komandant [taba za vanredne situacije, wegov zamenik Radenko Lukovi}, Bratislav Ze~evi}, radnik GU za op{te i zajedni~ke poslove, zaduèn za odbranu, bezbednost i vanredne situacije i pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, prikazani su neki delovi opreme namewene budu}im pripadnicima JCZ. Po{to je podsetio da su u â~ku izabrani poverenici i zamenici poverenika JCZ u mesnim zajednicama, ~ija je obaveza da ih popune, gradona~elnik Ili} je naglasio da }e lokalna samouprava ubudu}e pla}ati angaòvawe tih gra|ana: “U buxetu za 2015. godinu obezbedi}emo sredstva za nabavku opreme i dnevnice gra|anima koji budu angaòvani na ovim poslovima. Krajem novembra }e najverovatnije zapo~eti i obuka ovih jedinica, kako bi one bile spremne za eventualne izazove i nepogode koje nas mogu zadesiti u narednom periodu. Sigurni smo da }e obuku poha|ati i lica zaposlena u javnim preduze}ima i ustanovama, da bi i ona mogla da prisko~e u pomo} stanovni{tvu,” rekao je Ili}, naglasiv{i da su najnovije elementarne nepogode pokazale da “nam je nedostajala civilna za{tita, odnosno

obu~ena i osposobqena lica koja bi reagovala na profesionalan na~in”. Da bi JCZ op{te namene bile {to pre popuwene, Bratislav Ze~evi} je pozvao sve zainteresovane gra|ane, voqne da se, uz materijalnu nadoknadu dobrovoqno u wima anga`uju, prijave poverenicima u mesnim zajednicama, ili u kancelariju broj 55 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove: - ^etiri lica iz MUP organizova}e krajem novembra, ili po~etkom decembra, obuku za sve izabrane pripadnike JCZ. Nakon toga, uz pomo} Crvenog krsta, bi}e organizovana i predavawa iz prve pomo}i. Kao {to je poznato, za poverenike i wihove zamenike izabrani su predsednici mesnih zajednica, koji bi trebalo da popune 69 JCZ sa najmawe 690 pripadnika.

Imaju}i u vidu to da }e one biti osnovane i u JP, ustanovama i GU, pretpostavqa se da }e Grad imati skoro 1.000 pripadnika civilne za{tite, a kasnije, u zavisnosti od finansijskih sredstava i vi{e najavio je Ze~evi}, oceniv{i da se tokom i posle majskih poplava “videla delotvornost jedinica civilne za{tite, iako one formalno nisu bile formirane”. Formirawe jedinica i sistemati~an pristup re{avawu ovih problema, zna~ajno }e podi}o nivo spremnosti za postupawe u vanrednim situacijama, uveren je pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, koji se zaloìo za ve}u prevenciju i obrazovawe mladih qudi za pona{awe u elementarnim nepogodama, {to je od izuzetnog zna~aja i moè biti presudno za brzinu reagovawa u vanrednim situacijama. Da bi u lokalnoj samoupravi bio “zaokruèn” kompletan sistem civilne za{tite, zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je pozvao privredna dru{tva i pravna lica da i oni formiraju JCZ u preduze}ima. M. N.

UDRU@EWE POSLOVNIH @ENA “NADE@DA PETROVI]” UKQU^ENO U REALIZACIJU PROJEKTA “PODSTI^EMO @ENSKO PREDUZETNI[TVO U SRBIJI”

UMESTO POSLA KOGA VOLE, MLADI „JURE” VEZE! druèwe poslovnih èna Srbije realizuje u pet gradova u Republici (Subotici, Beogradu, Zaje~aru, Vaqevu i â~ku) projekat “Podsti~emo ènsko perduzetni{tvo”, koga finansira SIPA, ~iji je osnovni ciq afirmacija i umreàvawe ènskog predu-

Jedna od osam studentkiwa koje su se, po preporuci profesora TF, “pridruìle” projektu koji podsti~e ènsko preduzetni{tvo je Jelena Pumpalovi}, student tre}e godine Tehni~kog fakulteta, na smeru preduzetni~ki menaxment. Uverena je da joj ova vrsta treninga moè pomo}i da izabere privatni posao kojim bi u budu}nosti mogla usep{no da se bavi. - Prvenstveno treba da saznamo i uverimo se u to da ne{to volimo da radimo, jer jedino u tom slu~aju posao nam ne}e biti teàk i u wemu moèmo biti uspe{ni. Ve} u prvom delu treninga mentori su nam pomogli da razlu~imo {ta èlimo, a {ta ne èlimo da radimo i koji su na{i prioritetni ciqevi - zadovoqna je obukom Jelena, svesna ~iwenice da su vremena za pokretawe privatnog biznisa te{ka, ali i da su te èqe mogu ostvariti, ukoliko mladi qudi, osim od poslovnih udruèwa, dobiju i podr{ku dobrih i korektnih poslodavaca.

izraziv{i zadovoqstvo {to }e tokom trodnevnog treninga studentkiwe saznati mnogo vi{e o na~inu osnivawa firmi, komunikaciji sa poslovnim partnerima, prezentaciji preduze}a... Sve u~esnice u radu radionica mo}i }e da nastave saradwu sa mentorskim parovima koji }e, isti~e Tanaskovi}ka, mese~no organizovati mentorske sesije, tokom kojih }e polaznice treninga iznositi svoja iskustva, probleme, i sa druge strane, dobijati savete kako da re{e po~etni~ke te{ko}e i izazove u privatnom biznisu. O gra|ewu uspeha u preduzetni~koj karijeri, na trodnevnom skupu ~a~anskim polaznicama govorila je trener, profesor Ekonomskog fakulteta Jelena Vemi} \ur-

kovi}, naglasiv{i da su “ciqna grupa” ove obuke ène koje su se ostvarile u biznisu, po~etnice i {to je novina, i studentkiwe, koje bi trebalo motivisati da izaberu preduzetni{tvo kao “karijernu opciju”: - Osnovin ciq treninga je da polaznice savladaju kqu~ne ve{tine i znawa, neophodne za postizawe uspeha u preduzetni~koj karijeri, me|u kojima su prioritet ve{tina pravilnog definisawa vizije, misije i ciqeva i obezbe|ewe podr{ke u realizaciji tih ciqeva. Najve}i izazovi, ne samo polaznica ovih treninga, nego i ve}ine mladih qudi u Srbiji su {to ne znaju {ta konkretno u ìvotu èle da rade. Upisuju neke {kole i fakultete, ne znaju}i za{to ba{ wih, niti {ta }e po zavr{etku {kolovawa da rade. Gaje uverewe da mogu da se zaposle samo “preko veze” i, umesto posla koji vole, “jure” veze. M. N.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ÂÂK zetni{tva i mentorska podr{ka mladim preduzetnicama. U sklopu ove svojevrsne obuke, u organizaciji UP@ “Nade`da Petrovi}”, proteklog vikenda odràna je trodnevna radionica, tokom koje su iskusne i preduzetnice uspe{ne u privatnom biznisu, nastojale da svoja znawa i iskustva prenesu mla|im koleginicama, koje tek nameravaju da zakora~e u privatne vode. - Ovaj mentorski program je od izuzetnog zan~aja, a tome u prilog govori i ~iwenica da se mentorski parovi koji su

u~estvovali u pro{lom, ukuqu~uju i u ovaj projekat i nastvqaju rad i saradwu. Ove godine u realizaciji projekta u â~ku u~estvuje i osam studentkiwa sa Tehni~kog fakulteta, sa smera preduzetni~ki menaxment, jer smatramo da, jo{ dok su u {kolskim klupama, mlade ène treba da razvijaju svest o tome {ta ih ~eka po zavr{etku studija, kojim putem treba da krenu i da u sebi otkriju preduzetni~ke ideje, da bi ih kasnije lak{e realizovale - objasnila je ciq radioni~kog rada sa preduzetnicama Gorana Tanaskovi}, rukovodilac Organizacione jedinice RPK Kraqevo u â~ku,

ZAPLEWENO OKO 9,5 KILOGRAMA SKANKA reduzimaju}i aktivnosti na suzbijawu narkomanije i presecawu lanaca krijum~arewa narkotika, ~a~anska kriminalisti~ka policija zaplenila je 5. oktobra oko 9,5 kilograma biqne materije, za koju se osnovano sumwa da je opojna droga skank. Kriminalisti~ki policajci uhapsili su R. Z. (1956), zbog postojawa osnova

sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Nedaleko od â~ka, u pomo}noj prostoriji doma}instva u kome osumwi~eni ìvi, policija je prona{la navedeni narkotik. Osumwi~eni je sproveden zameniku tuìoca Vi{eg javnog tuìla{tva u â~ku.

DRU[TVO

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

IZABRANI SUVENIRI GRADA ^A^KA

REPREZENTI KULTURNO - ISTORIJSKOG NASLE\A

Turisti~koj organizaciji â~ka pro{log petka je odràna konferencija za novinare, povodom promocije izabranih i nagra|enih suvenira grada, a na osnovu konkursa koji je raspisala ova ustanova. Na konkurs, koji je Turisti~ka organizacija raspisala pre vi{e od dva meseca, prijavilo se 19 u~esnika u tri kategorije, za urbani, umetni~ki i tradicionalni suvenir. - Svi radovi su bili pod {ifrom, kako je konkurs nalagao. Komisija za izbor suvenira grada, sastala se 18. jula, u sastavu: Delfina Raji}, diplomirani istori~ar umetnosti, Lela Pavlovi}, diplomirani istori~ar, Sneàna A{anin, diplomirani etnolog, Goran Beukovi}, diplomirani vajar i Dragan \olovi}, diplomirani turizmolog, i na osnovu uvida u prispele radove izabrala za najboqi tradicionalni suvenir idejno re{ewe autora Maru{ke i Radenka Topalovi}a (marame i e{arpe sa motivima â~ka); za najboqi urbani suvenir autora Nenada Tutunovi}a (marker za kwige i magneti sa motivima â~ka) i za najboqi umetni~ki suvenir Udruèwa socijalne zadruge doma}e radinosti “Bosiqak” (razglednice i magneti â~ka, autora Bojane Ristevski). Svi prispeli radovi na konkurs bi}e u konkurenciji za dodelu markice suvenir grada â~ka, o ~emu }e se naknadno odlu~ivati - rekla je Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja. Direktor TO^-a Dragomir Savi} istakao je da }e suveniri doprineti razvoju turizma u na{em gradu, a da je izbor suveni-

ra bio jedna od aktivnosti koja je predvi|ena ovogodi{wim programom rada Turisti~ke organizacije â~ka. - Kompetentan ìri je odli~no radio i izabrao najboqe. Sa ovim suvenirima promovisa}emo na{ grad, ali to ne}e imati smisao dok ne budemo otvorili suvenirnicu u okviru na{e ustanove. Kadrove imamo, ali nam je potreban adekvatan prostor. Najvi{e bi nam odgovarao prostor u Domu kulture, kod stepeni{ta, jer je vidqiv i na prometnom mestu. Pregovori su u toku, a ova ideja bi trebalo da bude ostvarena slede}e godine - najavio je direktor Savi}. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za oblast sporta i turizma Nemawa Trnavac, deli mi{qewe rukovodstva Tutisti~ke organizacije da grad mora imati suvenirnicu, zbog ~ega }e se maksimalno zaloìti da ova ustanova {to pre dobije prostor za izlagawe i prodaju suvenira. On smatra da su kategorije na konkursu bile zanimqive, da su suveniri dobro ura|eni i da }e na lep na~in predstavqati â~ak, jer }e posetioci, kupovinom nekog od wih, sa sobom poneti i lepu uspomenu. ^lan komisije Dragan \olovi}, podsetio je da je na konkurs prispelo vi{e od 60 radova, od kojih su izabrani najkvalitetniji suveniri. Prema wegovim re~ima, komisija je konstatovala da mnogi motivi prepoznatqivi za na{ grad nisu prispeli na ovaj konkurs, poput spomenika Tanasku Raji}u, rimskih termi, obele`ja ~etiri vere, Nade`de Petrovi}, Vladislava Pet-

kovi}a Disa, vojvode Stepe i drugih. \olovi} o~ekuje da }e se nakon otvarawa suvenirnice, u kreirawe i izradu suvenira sa razli~itim motivima ukqu~iti i ostali autori. Suveniri su, kao {to je poznato, sastavni deo turisti~ke ponude svake destinacije, podsetila je Gordana Majstorovi}, rukovodilac slu`be za marketing i dodala:

- Suveniri su reprezenti kulturno istorijskog nasle|a. Nadamo se da }emo izborom ovih suvenira i onih drugih koji zadovoqavaju kriterijume, ispuniti i tu vrstu turisti~kog sadr`aja, da }e gosti koji borave u na{em gradu, kao i na{i sugra|ani, mo}i da kupe adekvatan suvenir, koji je obele`je na{eg grada. Turisti~ka organizacija ^a~ka }e promovisati iza-

“NAJLEP[E GRA\EVINE ^A^KA”

Me|u nagra|enima je i forenzi~ar PU â~ak Nenad Tutunovi} koji se izradom suvenira, kao hobijem, bavi ve} desetak godina. Izradom suvenira i forenzikom po~eo je da se bavi istovremeno, pa mu ovaj hobi, kako kaè, pomaè da se opusti od posla. - Konkurisali smo sa vi{e aplikacija, a pobedili smo u kategoriji urbani suvenir, sa magnetima za friìder i obeleìva~ima za kwige. Tu seriju proizvoda smo nazvali “Najlep{e gra|evine â~ka” i grafi~ki prikazali Gimnaziju, crkvu Svetog Vaznesewa i Hotel “Beograd”, a u pozadini se nalaze stilizovani Ov~ar i Kablar, planine po kojima naj~e{}e prepoznaju na{ grad. Koristili smo prirodne materijale, drvo i karton, i organske lepkove. Idejni tvorac suvenira je moja spruga Ana Tututnovi}, ja sam bio zaduèn za grafi~ku pripremu, a pomogao je i moj saradnik Marko. Nadam se da }e uskoro biti otvorena suvenirnica, a mi smo spremni da pla}amo zakup rekao je, izme|u ostalog, Nenad Tutunovi}. brana, kao i sva druga re{ewa koja ispuwavaju uslove da budu suvenir grada, na svojoj internet stranici, sajmovima i svim turisti~kim manifestacijama. N. R.

PODR[KA EVROPSKE UNIJE SISTEMU ALTERNATIVNIH SANKCIJA U SRBIJI krugli sto “Promocija alternativnih sankcija i Odeqewa za tretman i alternativne sankcije sa podr{kom Evropske unije”, odràn je pro{log petka u â~ku, u okviru projekta “Ja~awe sistema alternativnih sankcija u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Skup je odràn u saradwi realizatora projekta sa Vrhovnim kasacionim sudom, Republi~kim javnim tuìla{tvom i Pravosudnom akademijom. Okrugli sto organizovan je u ciqu unapre|ewa saradwe na lokalnom nivou u oblasti alternativnih sankcija. Uvodno izlagawe odrào je dr Milan Stevovi}, direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Ministarstva pravde. - U Srbiji moèmo da budemo zadovoqni sistemom izvr{avawa alternativnih sankcija. Dobra evropska praksa pokazuje da izvr{avawe kazne u lokalnoj zajednici predstavqa dobrobit za sve gra|ane. Prvo, i {to je veoma zna~ajno, pojeftiwuje izvr{avawe krivi~nih sankcija. Oni qudi koji su izvr{ili krivi~na dela sa zapre}enom kaznom do tri

DOBROBIT ZA SVE GRA\ANE godine zatvora, imaju sada mogu}nost da kaznu izdràvaju u lokalnoj zajednici, kroz rad u javnom interesu, ili kroz neki drugi vid alternativnog ka`wavawa, kao {to su pritvori, ku}ni zatvori, sa ili bez elektronskog nadzora. Mnogo smo uloìli u opremu, a ovaj sistem tek treba da zaìvi. Imamo trenutno 621 predmet na nivou ~itave Srbije. â~ak je nedavno dobio kancelariju. Imamo odre|ene rezultate, ne moèmo biti zadovoqni, ali vreme }e u~initi svoje, da se oni poprave - rekao je, izme|u ostalog, direktor Stevovi}, napomiwu}i da analize pokazuju da alternativno ka`wavawe smawuje i broj povratnika (na nivou Evrope je oko 60 odsto, a kod nas broj recidiva je od 63 do 65 odsto).

Roxer Mekgarva, vo|a tima projekta “Ja~awe sistema alternativnih sankcija u Srbiji”, koji ima za ciq pove}awe kori{}ewa alternativnih sankcija za prestupnike sredweg rizika (rad u javnom interesu, uslovna osuda sa za{titnim nadzorom), ukqu~uju}i i elektronski nadzor i tuìla~ki oportunitet, podsetio je da je projekat zapo~et u septembru 2011, a da }e biti zavr{en polovinom oktobra ove godine. - Sam naziv projekta je jako vaàn, zato {to re~ ja~awe zna~i da ne izgra|ujemo sistem, nego samo radimo na onome {to ve} postoji u Srbiji. Ve} duì niz godina sudije i tuìoci u Srbiji su mogli da odre|uju kazne i rade u javnom interesu. Me|utim, u stvarnosti je veoma mali broj takvih odluka donet, a po-

pulacija u zatvorima je i daqe vi{e od 10.000. U ve}ini evropskih zemaqa broj qudi koji su obuhva}eni sistemom alternativnih sankcija je ve}i, nego broj qudi u zatvorima. Me|utim, ovde u Srbiji broj qudi u sistemu alternativnih sankcija je oko 500. Dakle, jo{ mnogo toga moè da se uradi. Alternativne sankcije su bitne, jer, pre svega, nude veliku vrednost za uloèni novac. Svaki dinar uloèn u ovaj sistem ~uva devet dinara koje biste uloìli u zatvore. Zatvarawe skoro nikada ne spre~ava qude da ponovo po~ine razne prekr{aje, a dràwe u zajednici omogu}ava im da na|u posao, da se neko postara za wihove probleme, da se obrazuju i da ponovo postanu ~lanovi zajednice. Svako razumno dru{tvo

treba da koristi i jedan i drugi sistem. Naravno, niko ne èli nasilne, ni qude koji su po~inili seksualne prekr{aje u zajednici. Oni treba da budu u zatvoru. Me|utim, qudima koji ~ine zlo~ine zbog mentalnih problema, zavisnosti od droge ili alkohola, mnogo boqe i vi{e se moè pomo}i u zajednici - kazao je Roxer Mekgarva, nagla{avaju}i da, ako prestanemo da zidamo zatvore, moèmo zidati {kole, bolnice i sisteme koji }e pomo}i na{oj zemqi i qudima. Na okruglom stolu su govorili i Du{anka Gari}, na~elnica Odeqewa za tretman i alternativne sankcije Uprave za izvr{ewe alternativnih sankcija Ministarstva pravde, Marija Balenovi}, sudija @upanijskog suda u Slavonskom brodu u Hrvatskoj i Marina Mati} Bo{kovi}, stru~wak za reformu pravosu|a. Skupu su prisustvovali sudije, tuìoci, predstavnici Kancelarije za alternativne sankcije u â~ku, kao i predstavnici lokalnih institucija. Kao ~lanica Saveta

Evrope i kao zemqa koja je deo predpristupnog procesa Evropskoj uniji, Republika Srbija je preuzela obavezu da razvije ~itav niz vaninstitucionalnih mera i sankcija. U ve}ini evropskih zemaqa vi{e osoba je obuhva}eno sistemom alternativnih sankcija, nego {to se nalazi u zatvorima i trebalo bi da Srbija dosegne sli~an nivo do kraja 2016. godine. Novi Zakon o izvr{ewu vanzavodskih sankcija i mera usvojila je Skup{tina Republike Srbije, u maju ove godine. Do sada je u Srbiji otvoreno 17 kancelarija za alternativne sankcije. Izvr{ewe sankcija, izre~enih kao alternativa kazni zatvora, u Srbiji obavqaju imenovani poverenici u okviru Odeqewa za tretman i alternativne sankcije pri Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija Ministarstva pravde. Povereni~ke kancelarije rade u saradwi i uz aktivno u~e{}e lokalnih samouprava, sudstva, centara za socijalni rad, poverenika i javnih preduze}a. N. R.

PRIVREDA

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

DANAS U BEOGRADU a manifestaciji “Dani ~a~anske privrede”, koja se danas odràva u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije, predstavi}e se 30 privrednih subjekata iz na{eg grada. Program }e trajati od 10 do 18 ~asova, sve~ano otvarawe je u 11 sati, a prezentacija Nau~no tehnolo{kog parka je planirana za 16 ~asova. Organizatori manifestacije su: Grad â~ak, Forum Privrednika â~ka, Regionalna privredna komora Kraqevo - Organizaciona jedinica â~ak i Udruèwe â~ana u Beogradu. Ciq manifestacije je predstavqawe ~a~anskog privrednog potencijala, istakla je Gorana Tanaskovi},

DANI ÂÂNSKE PRIVREDE rukovodilac RPK Kraqevo OJ â~ak: - S obzirom na to da se manifestacija odràva u Privrednoj komori Srbije, na ograni~enom prostoru, predstavi}emo jedan deo ~a~anske privrede, oko 30 privrednih subjekata iz â~ka, koji reprezentuju sve privredne oblasti. Ali, to je samo deo potencijala ~a~anske privrede koji se moè plasirati, ne samo na doma}em, ve} i na inostranom trì{tu. Na konferenciji za novinare, odrànoj u ponedeqak, Gorana Tanaskovi} je

najavila da su na manifestaciju pozvani svi privredni subjekti i agencije koji posluju na teritoriji Republike Srbije, relevantna ministarstva, predstavnici 33 ambasade, kao i mnoge zna~ajne li~nosti iz Diplomatskog kora u Beogradu. - Grad je pokroviteq ove manifestacije, ~iji je ciq da na realan na~in predstavi ~a~ansku privredu Gradu Beogradu i da omogu}i na{im privrednicima da se eventualno pove`u s firmama, s kojima bi mogli imati poslovnu saradwu. Ove go-

dine u gradskom buxetu nisu planirana sredstva za ovu manifestaciju, a nismo èleli ni da optere}ujemo privrednike koji }e u~estvovati na prezentaciji. Ipak, dobili smo 200.000 dinara za reklamirawe i uspeli smo da pokrijemo sve tro{kove, jer su svi ozbiqno shvatili ovu manifestaciju i rado pomogli - rekao je Ostoja Mijailovi}, ~lan Gradskog ve}a resorno zaduèn za privredu, naglasiv{i da }e se angaòvati da se slede}e godine za ovu manifestaciju planiraju ve}a sredstva u buxetu, jer je jako

bitno kako }emo dràvi predstaviti ~a~ansku privredu, koja je nekada bila “motorni pogon Zapadne Srbije”. Podsetiv{i da je na{ grad poznat po uslu`nim delatnostima, direktor Foruma privrednika â~ka Zoran Toma{evi}, rekao je da zbog ograni~enog prostora nisu mogle da se predstave sve ~a~anske firme koje su to èlele, pa su organizatori ovoga puta odlu~ili da se predstave proizvodna preduze}a. - Naredne godine }e biti pruèna prilika ostalim

privrednim subjektima koji budu `eleli da se predstave na ovoj manifestaciji. Ovoga puta nam je ciq da {to vi{e oja~amo proizvodwu kazao je Toma{evi}, napomenuv{i da su organizatori manifestacije puno ulo`ili u marketing. Manifestacija traje jedan dan, ali nazvana je “Dani ~a~anske privrede”, jer }e se ona odvijati u kontinuitetu, odnosno, osim u Beogradu, bi}e organizovana i u ostalim ve}im gradovima u Srbiji, kao {to su Novi Sad, Ni{ i Kragujevac. N. R.

ODR@AN OKRUGLI STO O PRENOSU FUNKCIJE UPRAVQAWA PORODI^NIM KOMPANIJAMA NA NOVU GENERACIJU

TRANSFER UPRAVQAWA PRE@IVI 30 ODSTO FIRMI okazateqi da prenos funkcije upravqawa porodi~nim kompanijama sa prve na drugu generaciju, u razvijenim industrijskim zemqama sa duòm tradicijom porodi~nog biznisa, “preìvi” samo oko 30 odsto ovih firmi, i da se ugasi od pet do deset odsto, kada do|e vreme da rukovo|ewe wima preuzme tre}a generacija, bili su najja~i motiv Foruma privrednika â~ka (FP^) da pro{le godine “pokrene” projekat “Mladi preduzetnici u akciji”, koga realizuje uz finansijsku podr{ku ambasade Kraqevine Norve{ke u Beogradu. U sklopu svih projektnih aktivnosti, pro{log ~etvrtka odràn je okrugli sto, za kojim su, u prisustvu ~elnika Poslovnog udruèwa FP^, lokalne samouprave, pred-

stavnika Ekonomske {kole, OJ Regionalne privredne komore i ~lanova mladih ovog poslovnog udruèwa, razgovarano o transferu upravqawa porodi~nim kompanijama na novu generaciju i o preduzetni{tvu u sredwim {kolama. Iako je projekt zapo~et dosta stidqivo, direktor Foruma privrednika Zoran Toma{evi} je, kaè, zadovoqan kako je do sada realizovan i “pre{ao” pola puta, a posebno zbog ~iwenice da je iznedrio novu asocijaciju Forum mladih privrednika, koji samostalno rade i ravnopravno u~estvuju u rukovo|ewu ovim poslovnim udruèwem. Po{to je podsetio da je Forum privrednika â~ka “krovna organizacija udruèwa”, koja okupqa skoro 70 odsto aktivnih privrednika,

IZBE]I GRE[KE PRVE GENERACIJE Aleksandri Jakovqevi} }e preuzimawe upravqawa porodi~nom firmom “Raleks trans” verovatno biti lak{e nego mnogim vr{wacima, jer poseduje i svoje preduze}e “Raleks logistik”, koje je otvorila kada je odlu~ila da se sama oproba u privatnom biznisu. Bez obzira na to, pose}uje seminare i predavawa predvi|ena projektom “Mladi preduzetnici u akciji”, jer `eli da nau~i kako da elimini{e najve}e gre{ke u poslovawu i izbegne one koje se eventualno pravili prva i generacija wenih roditeqa. Predavawa koje organizuje Forum privrednika od izuzetnog su zna~aja i poma`u naslednicima vlasnika firmi da, kada preuzmu upravqawe, budu efikasni i uspe{ni, smatra Radenko Topalovi} iz ~uvenog “Studija Maru{ka”: - Predavawa su interesantna i korisna i verujem da }e nam i deo onoga {to nau~imo, pomo}i u razvoju biznisa i da nastavimo porodi~ni posao. Osim toga, zna~ajno je i to {to je Forum okupio mlade naslednike, doprineo da se upoznamo, da bismo ubudu}e sara|ivali i me|usobno se pomagali.

mereno po broju zaposlenih i obimu prometa, vo|a projekta Radisav Marjanovi} je na konferenciji za novinare, uprili~enoj pre odràvawa okruglog stola, rekao: - Forum privrednika uop{te nema nameru da poni{ti identitet ~lanica, ve}, naprotiv, da ih naglasi, tako da pod okriqem FP^ napreduju i cvetaju PU ènskog preduzetni{tva “Nade`da Petrovi}”, Unija “â~ak 2000”, “Gradac ’97” i druga udruèwa. Forum kao nestrana~ka i nevladina organizacija ima ciq da se jo{ vi{e {iri i preraste u ligu, {iroku koaliciju za podsticaj privrednog razvoja Grada, sa kojim je potpisao sporazum o saradwi, koga po{tuje, bez obzira na to ko je na vlasti. Podsetio je da su kqu~ne aktivnosti, predvi|ene projektom, realizovane u ovda{wim kompanijama: u “Atomskoj bawi” u Gorwoj Trep~i, Etno ku}i “Eri}” i gorwomilanova~kom “Metalcu”. Norve{ka ambasada je “prepoznala” vrednosti projekta “Mladi preduzetnici u akciji”, zbog ~ega je obezbedila finansijsku podr{ku za wegovu realizaciju, rekao je Marjanovi} i najavio da }e povodom zavr{etka pro-

jekta, finalnoj konferenciji, planiranoj u decembru, prisustvovati i ambasador Kraqevine Norve{ke. Osnovni ciq projekta je da se unapre|ewem znawa i ve{tina mladih preduzetnika izvr{i efikasan prenos upravqawa na drugu generaciju naslednika, objasnio je Vladan Nikoli}, direktor Regionalne agencije za razvoj iz Kru{evca: - Veoma je bitno da, reali-

zuju}i ovaj projekat podr`imo razvoj porodi~nih kompanija, a sa druge strane i da se radi sa mladima jo{ u sredwim {kolama, da bi prihvatili preduzetni{tvo kao izvor sigurne egzistencije i put ka boqitku. Prenos vlasni{tva je prirodan proces, ali transfer upravqawa nije, i on mora da se u~i, objasnila je ciqeve projekta Zorica Le{evi}, sekretar za mala i

sredwa preduze}a u Regionalnoj privrednoj komori Kraqevo: - Od ukupnog broja firmi u Srbiji, 98 odsto ~ine mala i srewa preduze}a i to ve}inom porodi~na, zbog ~ega je upravo uspe{an prenos upravqawa, od izuzetnog zna~aja. U Srbiji ne postoje nikakvi programi podr{ke porodi~nim firmama, dok u zemqama EU postoje konkretne mere podr{ke prilikom prenosa upravqawa sa prve na drugu generaciju. S obzirom na to da da se o~ekuje da za desetak godina oko 50 odsto porodi~nih firmi pre|e u vlasni{tvo druge generacije, moramo ulo`iti maksimalne napore i pripremiti drugu generaciju da stane rame uz rame sa roditeqima, da bi kasnije wima efikasno upravqala. M. N.

DEMANTI GO SUBNOR - A

NAD HUMKOM SVOJIH @RTAVA „â~anskom glasu“ broj 38, od 3. oktobra 2014. godine, pod naslovom “Parastos za pravoslavne stradalnike“, objavqeno je da je u organzaciji Op{tinskog odbora Ravnogorskog pokreta â~ak i â~anske crkve odràn parastos kod humke palih boraca NOR-a u Spomen parku borbe i pobede, a povodom Dana oslobo|ewa â~ka 1941. godine. Bilo bi normalno da su organizatori ove sve~anosti parastos odràli nad humkama boraca ~iji su oni sledbenici, ali paradoksalno je da predstavnici ravnogoraca i crkve to obavqaju nad humkama svojih `rtava. Jo{ vi{e je iznena|uju}e da pokopane u humci progla{avaju hri{}anima, a kada su ih ubijali, za wih su bili jeretici i bezbo`nici. Uz to, ovi juri{nici iz Ravnogorskog pokreta, u èqi da mewaju istorijske doga|aje iz Drugog svetskog rata, ne mogu da shvate da

su najve}i broj tih stradalnika koji le`e u humci, pohvatali ~etnici i predali okupatoru i da su u Prekom sudu sedeli wihovi predstavnici koji su ih slali u smrt. Ni predstavnici crkve ne}e da znaju da je u Prekom sudu glavni presuditeq bio wihov predstavnik, sa krstom oko vrata, pop Bulija, koji je te mlade borce, me|u kojima je bilo i |aka, kojima je on bio profesor, bez imalo saose}awa, slao na strati{te, gde su ostavili svoje mlade `ivote. Ove nasilni~ke radwe, koje se ponavqaju vi{e puta, kojima se vre|aju ose}awa potomaka onih koji su pokopani u ovoj grobnici, organizuju pojedinci iz zvani~nih op{tinskih struktura, a da se odgovorni u Op{tini ne ogla{avaju u skladu sa antifa{isti~kom orijentacijom na{e zemqe. Predsednik Gradskog odbora SUBNOR- a Pantelija Vasovi}

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

DRU[TVO

DE^JA NEDEQA OBELE@ENA RAZNIM AKCIJAMA

U SRCU UVEK TREBA DA NOSIMO QUBAV okviru De~je nedeqe Pred{kolska ustanova “Radost” tradicionalno organizuje razne manifestacije. Ove godine vaspita~i jaslene grupe vrti}a “Radost 2”, zajedno sa roditeqima i decom, organizovali su radionicu pod nazivom “Jesewi karneval”, na kojoj su od plodova jeseni pravili kostime i {e{ire. - Odlu~ili smo da pro{irimo ovu manifestaciju i pozvali smo decu iz starijih grupa iz radnih jedinica “Radost 1” i “Radost 2”, sa kojima imamo izuzetnu saradwu. Mali{ani uzrasta od 12 meseci do dve godine, dru`ili su se sa starijim drugarima, organizovali reviju svojih kostima i slu`ili vo}em. Svako dete je dobilo zahvalnicu za u~e{}e na jesewem de~jem karnevalu - rekla je Vesna Ran|i}, glavna

sestra vrti}a “Radost 2”, naglasiv{i da su se roditeqi rado odazvali ovoj manifestaciji i da je wihova saradwa odli~na. Milan Bojovi}, ~lan Saveta roditeqa vrti}a “Radost 1”, tako|e je istakao da je saradwa roditeqa i vaspita~a odli~na, {to se moè videti i po kostimima koje su pripremili sa decom. Tako|e u sredu, Pred{kolska ustanova “Moje detiwstvo” i Ustanova za dnevni boravak dece i odraslih ometenih u razvoju “Zra~ak”, na Gradskom trgu, organizovali su akciju razmene i poklawawa kwiga. U akciji je u~estvovalo 100 mali{ana iz vrti}a “Mali kapetan” i 40 korisnika Ustanove “Zra~ak”, koji su kroz druèwe, muzi~ke aktivnosti i razmenu kwiga obeleìli De~ju nedequ.

Vesna Li{anin, vaspita~ PU “Moje detiwstvo”, iz vrti}a “Mali kapetan”, podse}a da je u okviru De~je nedeqe jedan dan posve}en kwi`evnom i umetni~kom stvarala{tvu, razmeni i poklawawu kwiga, kao i sticawu novog prijateqa i po{tovawu razli~itosti: - Tim povodom smo organizovali razmenu i poklawawe de~jih kwiga. Deci uvek govorimo da postoji neko ko je razli~it od nas, po jeziku, kulturi, zdravstvenom stawu. Mi smo tu da pomognemo deci da prihvate i po{tuju nekog ko je druga~iji i razli~it od wih po bilo kom osnovu. Sawa Matijevi}, majka deteta koje poha|a dnevni boravak “Zra~ak”, veoma je zadovoqna akcijom i sre}na {to su sva deca ukqu~ena u ovakve manifestacije: - Smatram da bi trebalo da bude {to

vi{e zajedni~kih aktivnosti, jer i na{a deca vole da se druè i raduju. Ova akcija je na obostranu radost, deca treba zajedno da odrastaju i budu jednaka u svemu. Sneàna Jefti}, defektolog Ustanove “Zra~ak”, istakla je da je ova akcija pokazala da razlike ne postoje i da uvek u srcu treba da nosimo qubav: - Deca su sre}na, rado u~estvuju u ovakvim manifestacijama, vole da pokaù ono {to su nau~ila, vole igru, ples, muziku, druèwe. Va`no je da deca u~e da budu sigurna u sebe i da prevazilaze svoju razli~itost. Na taj na~in dobijaju povratnu qubav koja im je neophodna, kao i svakom ~oveku. Nemawa Bal{i}, koji poha|a Ustanovu “Zra~ak”, kaè da je druèwe lepo i da mu se dopada kwiga koju je dobio. N. R.

DRU[TVO

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Maja Trifunovi}

Natalija Devi}

SAVR[ENSTVO

„@ENA SA CRNIM [E[IROM“

wiga doma}e autorke netipi~na za ostala na{a izdawa doma}ih pripoveda~a. Ovo je kwiga o potrazi za savr{enstvom. Novi roman autorke Trka~a na duge pruge je savremena pri~a o osmoro qudi, od kojih ~etvoro radi zajedno u kancelariji, a koji, iako su ube|eni da se me|usobno dobro poznaju, postepeno shvataju – postepeno mi shvatamo – da su u stvari jedni drugima stranci. Pisano je s mnogo crnog humora, veoma `ivopisno.

d autorke bestselera „Igra zavo|ewa“ i „Sve je to qubav!“ novi sna`an roman prepun strasti, qubavi i najdubqih razmi{qawa o prolaznosti `ivota.

Ovo nije predivna kwiga. Ni kwiga koja }e vas istovremeno nasmejati i rasplakati. Niti kwiga koja }e vas dràti budne do jutra, posebno ako ujutro imate neka posla. Ovo je obi~na kwiga o obi~nim qudima koji ìve jedni uz druge i misle da se poznaju. Malo se raduju i malo pate, malo se vole i malo mrze, malo su znanci, a malo stranci. U ovoj kwizi nema istorijskih previrawa, eksplozivnih naprava, fizi~kog nasiqa ni (naàlost) golotiwe. Ima qubavna pri~a, u vi{e navrata i na vi{e mesta. Ima laì, ima prevare. Ima sticaj okolnosti. Ima tajna ve~era, ima automobil koji nailazi u odlu~uju}em trenutku i mewa sve. Ima kraj koji je mo`da sre}an, ali ne mora da zna~i. Ovo je, za one koji èle da znaju ta~no i bez varke, kwiga o potrazi za savr{enstvom.

Prolaze}i kroz glamur svog nekada{weg ìvota i rasko{ne scenografije Beograda i Toskane, jedna èna otkriva dvadeset najboqih godina svog ìvota. Vrele no}i pune strasti me{aju se sa spoznajama zbog ~ega je nen mu`, i mrtav, boqi poznavalac ìvota od we. Pri~a silazi i do najdubqeg ènskog preispitivawa kako pobediti starewe i {ta u~initi kad svi drugi misle da je prekasno za ostvarewe sna. Bila je uvaèna supruga i muza slavnog srpskog vajara. Posle dvadeset godina braka, ostaje udovica bez dece. I dok se opra{ta od velike qubavi i ceo wen svet se ru{i, mo}ni prijateq wenog muà èli je za qubavnicu a ~ar{ija o~ekuje da ostane ìv spomenik prozra~nim aktovima pokojnog supruga. @ena sa crnim {e{irom shvata da }e joj, ako ne preduzme ne{to, ìvot zaista stati. Beì u Firencu, da ponovo zavede biv{eg qubavnika nadaju}i se da }e ostati trudna. Ali wen plan se ne odvija kako je zamislila, jer put koji ~ovek bira i onaj koji mu je namewen nisu uvek isti. U ovom izvanrednom romanu prepunom strasti, qubavi i dubokog ponirawa u intimu ène, èstokog qubavnog trougla ali i slikovite pri~e o ìvotu umetnika, glavna junakiwa otkriva najva`nije: nijedno ìvotno doba nije razlog da è| za ispuweno{}u ostane neostvarena. @ena sa crnim {e{irom skida veo s tajne {ta je potrebno da se osvoji sre}a. I to ~ini bez obzira na sve...

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, K. MILO[A, 17.000 E P-31 m2, 7 sprat, CG, Avlaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E P-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. Dragi{a Mi{ovi}”, 25.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-63 m2,TA, Ov~ar Bawa, 19.000 E P-55 m2. 9.sprat, CG, S. Markovi}, 22.000 E P-51 m2, pr, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E P-58 m2, CG, Kej, 27.500 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7 sprat, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E P-67 m2, 12. sprat, CG, kej, dupleks, 43.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks, 36.000 E P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 ari, Vapa, 10.000 E

P-60 m2, 15 ari, 4 km od grada, 16.000 E P-80 m2, 80 ari, Prislonica, 20.000 E P-129 m2, 1.5 ari, kod Ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 ari, Atenica kod {kole, 26.000 E P-90 m2, 11 ari, Preqina, 36.000 E P-114 m2, 2 ara, Amixina, 50.000 E P-78 m2, 5.23 ara, {iri centar, 50.000 E P-90 m2, 3.8 ari, Balkanska, 55.000 E P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 E P-66 m2, 4 ara, kod bolnice, 45.000 E P-120 m2, 5 ari, Qubi}, 50.000 E P-90 m2, Balkanska, 60.000 E P-80 m2, 2 ara, centar, 60.000 E P-190 m2, 2.5 ari, {iri centar, 70.000 E IMAWA 50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E 40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E 110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E 70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 30.000 E 50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E 70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E VIKENDICE 48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E 60 a, Kuki}i, 13.000 E 8 a, Jelica, 5.500 E IZDAVAWE 38 m2, name{ten, jednosoban, 120 E 50 m2, {iri centar, dvosoban, name{ten, TA, 150 e

060/434-2-190

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija 29m2 , 5, 14000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 9 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 36m2, 4, 22500 eura, [iri centar 37m2, 5, lift , 25000 eura, Qubi} kej 41m2 , 7, lift, 25000 eura, Qubi} kej 29m2, vp , 18000 eura, [iri centar 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura , Vinara U ponudi jo{ 27 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 37m2, nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija 49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2, 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2,14, lift, 20500 eura, Hotel Morava 54m2,1, lift, 33000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 33m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 61m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava 53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej 58m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej 57m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej 52m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej 58m2, 6 , lift, 29000 eura, Qubi} kej 53m2, 3, 36500 eura , Avenija

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 57m2, 1, 31500 eura, Nemawina 45m2, 3, 23000 eura, Nemawina 56m2, 5, 28000 eura, Nemawina 51m2, vp, 25500 eura, Centar 53m2, vp, 30000 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara U ponudi jo{ 49 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura , [iri centar 59m2, 6, 26000 eura, [iri centar 68m2, 4, 40800 eura, Centar 68m2, 1 , 40000 eura, Centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 69m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, 30000 eura , Hotel Morava 80m2, 1, 41000 eura, [iri centar 66m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 71m2 , 1, 40000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 44 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2, 1, lift, 56000 eura , [iri centar 120m2, 3, 74000 eura, Centar U ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

“MINIJATURNI BIJENALE 5” U DOMU KULTURE

DE^JE SLIKARSTVO U MALOM FORMATU P

eti Minijaturni bijenale posve}en afirmaciji de~ijeg likovnog stvarala{tva, pokrenut 2005. godine kao prate}i program svetski priznatog Me|unarodnog bijenala umetnosti minijature, koji organizuje Kulturni centar iz Gorweg Milanovca, otvoren je u ponedeqak u gorwem ho-

lu ~a~anskog Doma kulture i drugi put se nalazi pred doma}om publikom. Otvarawu izlo`be prisustvovali su Dragan Arsi}, direktor milanova~kog Kulturnog centra i Miodrag Danilovi}, predsednik `irija. Autor projekta je Valentina Na|, urednik programa za decu i omladinu KCGM. Po{to genera-

cije milanova~kih u~enika svake druge godine sa svojim nastavnicima pose}uju manifestaciju koja je u svetu kulture ovaj grad izdvojila kao zna~ajan centar likovne umetnosti, nametnula se kao logi~na potreba i formirawe “Malog” bijenala. Jedna od wegovih najve}ih vrednosti, pored inspiracije i izazova

stvarawa u malom formatu (10 puta 10 cm), je razvijawe umetni~kog potencijala mladih, predstavqawe {to ve}em broju dece i povezivawe sa sli~nim de~jim manifestacijama u Srbiji. Konkurs se raspisuje u jesen, a nagrade i pohvale najuspe{nijim autorima dodequju u novembru. Ove godine projekat “Minijaturni bijenale 5 - pu-

tuju}a izlo`ba”, podr`alo je i Ministarstvo kulture Srbije, tako da je zahvaquju}i tim sredstvima izlo`ba stigla i u na{ grad. Mali bijenale predstavqen je po dva puta u Galeriji De~jeg kulturnog centra u Beogradu i Domu kulture u ^a~ku, a gostovao je i Gradskoj biblioteci u Mu{jenu u Norve{koj. Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE

- Petak, 10. oktobar, 19,30 ~asova - FILOZOFIJA @IVOTA, predava~ Bojan Nedeqkovi}, profesor filozofije; Klub Doma kulutre - Petak, 10. oktobar, 20 ~asova - VARVARI - doma}i film; velika sala - Ponedeqak, 13. oktobar, 19, 30 ~asova - JA ILI JA KO SAM JA, promocija kwige dr Lazara Trifunovi}a; velika sala - Utorak, 14. oktobar, 20 ~asova - Animanima klub: XEZ I ANIMIRANI FILM; mala sala - Sreda, 15. oktobar, 20 ~asova - KVARTET ROCHER; velika sala - ^etvrtak, 16. oktobar, 20 ~asova - INDIGO - pozori{na predstava; velika sala

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije "Â76/ÂU76Â Atenica 2" na kat. p. br. 488/5 K.O. Atenica u â~ku. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 11,00 do 14,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navednog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu.

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora Telenor d.o.o., za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "â~ak 15", na stambenom objektu u ulici Stoje To{i}a br. 12, izgra|enom na k.p. br. 3813/7 KO â~ak, u â~ku. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 10,00 do 14,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navednog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

ZDRAVSTVO

USKORO POZIVI SVIM @ENAMA MORAVI^KOG OKRUGA ZA SKRINING DOJKE

ALARMANTAN BROJ OBOLELIH OD KARCINOMA

- Svake godine, prema statisti~kim podacima, u Srbiji od ove bolesti oboli 4.600, a umre 1.600 `ena. - U Moravi~kom okrugu od karcinoma dojke oboli svaka osma `ena

bog alarmantnog broja èna obolelih od raka dojke, koji se pove}ava iz godine u godinu i vode}i je uzrok pove}ane smrtnosti kod èna, u mesecu me|unarodne borbe protiv ove opake bolesti, Odeqewe za promociju zdravqa Zavoda za javno zdravqe i Dom zdravqa â~ak, napravili su akcioni plan za pokretawe organizovanog skrininga, odnosno pregleda radi ranog otkrivawa karcinoma dojke, na koji }e, najdaqe po~etkom naredne godine, sve ène Moravi~kog okruga biti pismeno pozivane. Akcija se finansira iz sredstava Fonda zdravstvenog osigurawa. Koliko je takav pregled vaàn govorile su u sredu na Onkolo{kom odeqewu â~anske bolnice na konferenciji za novinare dr Qiqana Moji}evi}, koordinator za zdravstveno vaspitawe Zavoda za javno zdravqe, dr Du{ica Isailovi}, specijalizant ginekologije i aku{erstva u Domu zdravqa i dr Tawa Stovrag, internista onkolog ~a~anske Bolnice. Planirano je da skriningom postepeno bude obuhva}ena i cela Srbija. Poziv nije obavezuju}i, ali svaka èna bi trebalo da tu mogu}nost, radi sopstvenog zdravqa iskoristi. Poruka ove akcije mogla bi biti: “Pregled traje oko pola sata, a moè spasiti ìvot”, jer rano otkrivawe oboqewa pove}ava izglede na izle~ewe. Prvi kontakt u postupku skrininga ène }e imati sa izabranim ginekologom. Pozive, koji podrazumevaju i klini~ke preglede kod ginekologa, ènama }e uputiti mati~ni domovi zdravqa.

@enama starijim od 50 godina bi}e ura|ena mamografija, dok je za mla|e predvi|ena ultrazvu~na dijagnostika. Od sto èna u Moravi~kom okrugu svaka osma oboli od karcinoma dojke, koji je naj~e{}e maligno oboqewe kod èna, a rizik od oboqewa se pove}ava u zavisnosti od porodi~ne anamneze, odnosno, naslednog faktora. Svake godine, prema stati~kim podacima, od ove bolesti u Srbiji oboli 4.600, a umre 1.600 èna, a najve}i broj me|u obolelima su ène starije od 50 godina. Naàlost, posledwih nekoliko godina raste i broj obolelih èna starosti iznad 30 godina, tako da se granica pomera i prema mla|oj populaciji. Ciq skrininga je rano otkrivawe bolesti, po{to je ona dobila razmere epidemije, nagla{ava dr Moji}evi}. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svake godine od raka dojke oboli 1.670.000 èna, a oko 522.000 èna umre. Prema Registru za rak, pro{le godine je evidentirano 80 novoobolelih. Akcija je va`na i zbog podizawa samo-

svesti o zna~aju blagovremenog pregleda, i u tom smislu, pro{le godine je na Odeqewu radiologije â~anske bolnice ura|eno 1.414 mamografskih i 19.883 ultrazvu~nih pregleda dojke. Iz zdravstvene struke ukazuju na faktore rizika na koje se, osim genetike, moè uticati, a u koje spadaju: nepravilna ishrana, nedovoqna fizi~ka aktivnost, gojaznost, primena hormona, rano dobijawe menstrualnog ciklusa, kasna menopauza, cigarete, ne ra|awe dece, ne dojewe dece, i preporu~ju zdravije stilove ìvota: {to vi{e sveèg vo}a i povr}a u ishrani, mawe mesa, dovoqno sna, kontrolisanu fizi~ku aktivnost, mawe stresa ako je mogu}e, i pola sata brzog hodawa, ali svaki dan. Sve to }e prevenirati ovo oboqewe. Z. L. S.

SVETSKI DAN SRCA OBELE@EN POD SLOGANOM „U SRCU ZDRAVQA”

NAJVA@NIJA KONTROLA GLAVNIH FAKTORA RIZIKA vetski dan srca je ustanovqen 2000. godine sa ciqem da se qudima {irom sveta po{aqe poruka da bolesti srca i krvnih sudova, kao vode}i uzro~nici smrtnih ishoda, odnose 17,3 miliona ìvota svake godine. Svetska federacija za srce upozorava da se najmawe 80 odsto prevremenih smrtnih ishoda moè spre~iti kontrolom glavnih faktora rizika (pu{ewe, nepravilna ishrana i fizi~ka neaktivnost). Ove godine Svetski dan srca obeleèn je pod sloganom “U srcu zdravqa”, sa ciqem da se istakne va`nost globalnog pokreta. Ovogodi{we poruke treba da pokrenu svakog pojedinca na aktivnosti kojima bi za{titio i o~uvao svoje zdravqe, a istovremeno i da podsti~e promene na nivou lokalne zajednice i dru{tva. - Ciq kampawe je da se apeluje na lokalne zajednice da postanu zdrave sredine, da bismo smawili oboqevawe i smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova, ~ija je stopa visoka. Zajedni~kim akcijama i posebno uticajem na lokalne donosioce odluka stvori}e se zdrave zajednice, porodice i pojedinci, koji }e prepoznati svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, sa ciqem da vode boqi i zdraviji ìvot sa zdravim srcem. Aktivnosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici su pove}awe kvaliteta fizi~kog vaspitawa u {kolama, kao i osnivawe bezbednih terena za fizi~ke aktivnosti, prostranih i dobro osvetqenih igrali{ta. Podrazumeva se obezbe|ivawe zdrave hrane u {kolama, bolnicama i radnim organizacijama, jer je, pored pu{ewa i nedovoqne fizi~ke aktivnosti, nepravilna ishrana me|u najzna~ajnijim faktorima rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Nedovoqna fizi~ka aktivnost je odgovorna za pojavu skoro svakog ~etvrtog slu~aja sr~anog udara, a predstavqa i faktor rizika za nastank gojaznosti, {e-

}erne bolesti i pove}anog krvnog pritiska - istakla je dr Qiqana Pi{~evi} Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ â~ak, podse}aju}i da svakodnevna polu~asovna {etwa brzim hodom smawuje rizik od sr~anog udara za 18 odsto, a od mo`danog udara za 11 odsto. Svetski dan srca u â~ku je obeleèn pro{log ponedeqka, najpre podelom zdravstvenih promotivnih flajera u Medicinskoj {koli, a potom je u vrti}u “Mali kapetan”, vaspita~ima pred{kolskih ustanova “Radost” i “Moje detiwstvo”, dr Qubi{a Veqovi}, internista i kardiolog, odrào predavawe na temu “Kardiovaskularne bolesti, riziko faktori i prevencija”. - O preventivi se govori ve} vekovima, jo{ od Hipokrata. Primetilo se da sa starewem ~oveka i wegovi krvni sudovi gube elasti~nost, da prave “vijuge”, da se izduùju i brè propadaju. Zapravo, svake godine, prose~no jedan odsto kardiovaskularnih krvnih sudova se suàva. Me|utim, danas imamo razne mogu}nosti, tehni~ke, preventivne i medikamentozne, koje znatno usporavaju suàvawe, odnosno starewe krvnih sudova i produàvaju ìvotni vek qudi. Jednostavnim testom i pa`wom ~ovek moè mnogo uticati na faktore rizika. Holesterol i pritisak moèmo regulisati lekovima, fizi~kom aktivno{}u, odnosno kretawem i pravilnom ishranom sa {to vi{e vo}a i povr}a. Va`no je da reguli{emo na~in ìvota, smawimo stres i sve faktore rizika na koje moèmo da uti~emo - rekao je, izme|u ostalog, dr Qubi{a Veqovi}. Veliki doprinos ovoj kampawi dali su i mali{ani iz pred{kolskih ustanova koji su delili flajere sa porukama i savetima za o~uvawe zdravog srca, i organizovali izlo`bu na temu “U srcu zdravqa”. N. R.

MasterCard Debit PayPass kartica za sve klijente OTP banke

BRZA, JEDNOSTAVNA I FUNKCIONALNA KUPOVINA TP banka uvodi za sve vlasnike paketa ra~una MasterCard Debit PayPass karticu sa naprednom PayPass TM tehnologijom. To je beskontaktna platna kartica vezana za teku}i ra~un klijenta tj. klijentov paket ra~una. Debitna platna kartica sa integrisanom beskontaktnom tehnologijom omogu}ava beskontaktno pla}awe. Beskontaktno pla}awe ovom karticom kupovinu ~ini brzom, jednostavnom i funkcionalnom, naro~ito kada je re~ o kupovinama mawih vrednosti, kada nije potrebno uneti PIN kod. Kupovina se obavqa jednostavnim prislawawem kartice ~ita~u. Beskontaktne transakcije se mogu vr{iti samo na prodajnim mestima koja su opremqena POS terminalima koji poseduju ~ita~e za beskontaktna pla}awa tzv „contactless“ ure|aje. Prednost ovih kartica je brzina obavqawa transakcije, kao i jednostavnost, udobnosti i komfor, kako za korisnika, tako i za trgovca. Prilikom pla}awa iznosa do 1.500 dinara nije potreban unos PIN koda, dok za za pla}awa preko 1.500 dinara unosi se PIN kod. Iznos raspoloìvog novca je jednak iznosu novca na ra~unu klijenta, ukqu~uju}i i dozvoqeno prekora~ewe po teku}em ra~unu (dozvoqeni minus). Kori{}ewe kartice je omogu}eno u zemqi i inostranstvu, na Internetu, kao i na svim prodajnim mestima i bankomatima sa prepoznatqivom oznakom MasterCard. Kartica se preuzima u OTP banci gde klijent dobija PIN (li~ni identifikacioni broj), koji samo klijent zna. Izdavawe osnovne kartice i dodatnih kartica, kao i mese~no odràvawe kartice se ne napla}uje. Klijent MasterCard Debit PayPass karticu moè da koristi i na svim bankomatima OTP banke i drugih banaka u zemqi i inostranstvu, a kao posebnu pogodnost se izdvajaju izuzetno mali tro{kovi podizawa novca na bankomatima banaka ~lanica OTP Bank grupe. Podizawe novca na bilo kom bankomatu banaka ~lanica OTP Bank grupe, u bilo kom iznosu }e Vas ko{tati samo 1 EUR! Kartica se izdaje na rok do tri godine, a nakon isteka ovog perioda, automatski se izdaje nova kartica.

SAOBRA]AJ

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

POVODOM ME\UNARODNOG DANA STARIJIH OSOBA NAJAVQENA NOVA KAMPAWA NA DRUMOVIMA SRBIJE

ZA VE]U BEZBEDNOST STARIJIH LICA U SAOBRA]AJU! M

e|unarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeleàva 1. oktobra, u skladu sa rezolucijom, koju je proglasila Generalna skup{tina Ujediwenih nacija 14. decembra 1990. godine. Wen ciq je da se skrene pa`wa javnosti na potrebe koje imaju starija lica, uz poruku da se ìvotno okruèwe moè prilagoditi potrebama i sposobnostima stanovnika tre}eg doba. Statisti~ki podaci, koje je objavila Agencije za bezbednost saobra}aja, mo`da po prvi put ozbiqnije ukazuju na ~iwenicu da se iz godine u godinu pove}ava broj lica, starijih od 65 godina, koja su stradala u saobra}ajnim udesima. Pokazalo se da su pripadnici tre}eg doba najugroèniji kao pe{aci, voza~i ili putnici. Samo u 2012. godini oko 50 odsto svih poginulih pe{aka bi-

la su lica starija od 65 godina. Razlozi za to su slabija motorika, (starijim licima treba vi{e vremena da pre|u put), slabiji vid i sluh, mawa fizi~ka snaga... Osim toga, stariji ne mogu dobro da procene svoje mogu}nosti, radi ~ega stvara-

ju opasne situacije u saobra}aju. Putna infrastruktura, ulice, trotoari, pe{a~ki prelazi i daqe nisu u potpunosti prilago|eni wihovim potrebama. Stariji su ugro`eni i kao voza~i. O tome govori podatak da je 19 odsto svih

poginulih voza~a u Republici Srbiji iz kategorije preko 65 godina starosti. Kada je u pitawu procena da li je neko lice sposobno za upravqawe motornim vozilom, glavnu re~ daju lekari. Ukoliko se tokom pregleda posumwa da je li-

ce nesposobno da upravqa vozilom, ta zdravstvena ustanova du`na je da o tome obavesti MUP, koji je licu izdao voza~ku dozvolu. Mere koje se mogu preduzeti za unapre|ewe bezbednosti starijih lica u saobra}aju su prvenstveno prilago|avawe putne in-

pove}awe svesti o zna~aju po{tovawa saobra}ajnih propisa od strane svih u~esnika saobra}aja. Naro~ito }e istrajati na upotrebi sigurnosnog pojasa kada se osobe starije od 65 godina na|u u automobilu, bilo da su na mestu voza~a, suvoza~a ili putnika na zadwem

frastrukture, gde lokalne samouprave mogu da unaprede puteve, uli~nu rasvetu, postave ograni~ewa kod bolnica, domova zdravqa, pijaca i na svim mestima gde se stara lica kre}u. Agencija za bezbednost saobra}aja }e uticati na

sedi{tu automobila. Agencija za bezbednost saobra}aja planira kampawu za ve}u bezbednost starijih lica u saobra}aju, koja }e prvenstveno biti usmerena na pe{ake i putnike ali i na voza~e starije od 65 godina.

SAOP[TEWE AGENCIJE ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

PROVERA STATUSA UVEZENIH VOZILA gencija za bezbednost saobra}aja Republike Srbije od 26. septembra omogu}ila je br`u i lak{u proveru statusa predmeta, svim strankama koje podnesu zahtev za kontrolisawe vozila koja se uvoze kao upotrebqavana (polovna vozila). Proveru statusa svog predmeta stranke }e mo}i da izvr{e direktnim upitom preko sajta u svakom momentu, kao i da budu upoznati sa celokupnom procedurom, odabirom opcije PROVERA STATUSA PREDMETA UVEZENIH VOZILA, na naslovnoj stranici sajta Agencije za bezbednost saobra}aja. U saop{tewu se podse}a da je 19. aprila ove godine po~eo da se primewuje Pravilnik o ispitivawu vozila (“Slu`beni glasnik RS”, br. 8/12, 13/13, 31/13, 114/13 i 40/14) u pogledu ispitivawa upotrebqavanih vozila koja se uvoze u Republiku Srbiju. Pre cariwewa, odnosno stavqawa u promet i registracije navedenih vozila, mora se utvrditi i da li ova vozila ispuwavaju uslove ~lana 4. stav 1. Uredbe o uvozu motornih vozila (“Slu`beni glasnik RS”, br. 23/10), kao i propisane uslove u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobra}aja na putevima. O izvr{enom ispitivawu Agencija za bezbednost saobra}aja izdaje odgovaraju}e

Uverewe, koje sadrì podatak da li vozilo ispuwava slove ~lana 4. stav 1. Uredbe o uvozu motornih vozila (“Slu`beni glasnik RS”, br. 23/10). - Pored toga, obave{tavamo vas da procedura kontrolisawa vozila koja se uvoze kao upotrebqavana, zapo~iwe podno{ewem zahteva za ispitivawe vozila koja se uvoze kao upotrebqavana, koji moète prona}i na sajtu Agencije: PODNO[EWE ZAHTEVA ZA ISPITIVAWE UPOTREBQAVANIH VOZILA KOJA SE UVOZE, koji se podnosi Agenciji preko ovla{}enih pravnih lica ~iji spisak moète prona}i na stranici: SPISAK LABORATORIJA ZA ISPITIVAWE. Agencija nakon unosa predmeta od strane ovla{}enog pravnog lica obra|uje predmet i odobrava {tampu uverewa koja se strankama isporu~uju preko ovla{}enih pravnih lica - navodi se u saop{tewu. Za eventualne nejasno}e koje su u vezi sa procedurom, ali ne i za tok konkretnog predmeta mogu}e je upitom na adresu vozila @abs.gov.rs dobiti odgovor.

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

KULTURA

RETROSPEKTIVNA IZLO@BA GRUJICE LAZAREVI]A U DOMU KULTURE

AKVAREL KAO NAÎN @IVOTA - Pripadao je onim qudima kojima je umetnost bila preduslov li~nosti, deo bi}a, stil ìvota i na~in izraza i dokazivawa - rekao je Branko Kuki} prilikom otvarawa izlo`be K]ERKA SVJETLANA \ELO[EVI]: PRVO MONOGRAFIJA, PA LEGAT Svjetlana \elo{evi}, k}erka umetnika, profesorka ~a~anske Gimnazije, emotivno je doìvela posle 17 godina ovu izlo`bu svog oca, pored koga je odrastawe bilo i ~ast i privilegija. Ona je podsetila da je 1999. godine u Galeriji “Risim” bio izloèn i ciklus slika “Skloni{ta i zgari{ta”, nastao iz umetnikove tuge zbog bombardovawa na{e zemqe. Potvrdiv{i da kao k}erka umetnika takvog kalibra nosi i dozu odgovornosti i obaveze da neguje wegovu zaostav{inu, ona odgovara i na pitawe da li }e to ostati privatna svojina ili }e grad imati ~ast da formira Legat Grujice Lazarevi}a. - To je moja velika èqa i nadam se da }e aktuelna lokalna samouprava imati sluha i znati da proceni da li je vreme za osnivawe legata ili nije. U ovom trenutku prioritet je monografija - kaè Svjetlana \elo{evi} i se}a se da je kao devoj~ica svakoga dana slikala po jednu sliku, a kada je krenula u vi{e razrede, wen umetni~ki razvoj je zaustavqen zbog novih obaveza. - I sam Grujica je govorio da vi{i razredi ubijaju kreativnost kod dece. Moje prve slikovnice su bile kwiìce o slikarima Van Gogu i Polu Gogenu, on mi je umesto bajki pri~ao pri~e o wima. Odrastawe pored jednog takvog ~oveka bilo je nestvarno. Bio je blag ~ovek i otac, neàn, duhovit... Obim umetni~ke zaostav{tine je prevazi{ao wena o~ekivawa, {to je otkrila prilikom prikupqawa materijala za monografiju, kaè Svjetlana, i nada se da se na slede}u izlo`bu ne}e ~ekati 17 godina, jer je Grujo oduvek u â~ku imao svoju publiku, {to se pokazalo i na ovoj retrospektivi.

ro{log ~etvrtka, 2. oktobra, na dan kada je u Rudovcima, nedaleko od Lazarevca, ro|en bard srpskog slikarastva i jugoslovenskog akvarela Grujica Lazarevi} (1935-2003), otvorena je u Likovnom salonu i gorwem holu Doma kulture Retrospektivna izlo`ba “Akvarel kao na~in ìvota”, umetnika, koji je bio osniva~ ovog Salona. Likovnog studija i urednik Likovnog programa Doma kulture od wegovog osnivawa do odlaska u penziju 1996. godine. Na izlo`bi je najavqeno i skoro pojavqivawe monografije o umetniku, koju }e prirediti Sava Stepanov i Sima êmeriki}. Posledwa izlo`ba Grujice Lazarevi}a bila je pred ~a~anskom publikom u ovom prostoru pre 17 godina. Iako su akvareli bili wegov za{titni znak, Lazarevi} je stvarao i u drugim tehnikama, tako da je iz wegovog ogromnog opusa za ovu postavku napravqen izbor radova iz najranijeg perioda {kolovawa u Ni{u, gde je zavr{io Sredwu umetni~ku {kolu, a tu su i crteì, slike ra|ene jaj~anom temperom, kasnije nastala uqa na platnu, kao i ilustracije kreirane za Disovo prole}e 1994. godine i nekoliko plakata. Zbog ograni~enog prostora, naàlost, nije izloèn nijedan akrilik. Tehniku akvarela otkrio mu je u Ni{u profesor Sima êmerki}, vajar i vrsni akvarelista.

HRONOLO[KI: NI[, BIHA], ÂÂK Postavka donosi hronolo{ki razvojni put akvarela Grujice Lazarevi}a od 1959. iz, takozvanog, biha}kog perioda, u kome je, po re~ima kuma Dragana Popovi}a (1935), prisutnog na otvarawu izlo`be (koga je upravo u Biha}u i upoznao i gde su drugovali od 1957. do 1960), Grujica umetni~ki bio veoma aktivan. Sledi opus nastao od {ezdesetih do osamdesetih godina pro{log veka, kada je uobli~en likovni izraz, po kome je postao prepoznatqiv, a tu su i radovi nastali od devedesetih do 2003. godine. Wegova svestranost je do{la do punog izraàja upravo tokom radnog veka provedenog u Domu kulture, u kome je kreirao mno{tvo plakata, tada{wi logotip Do-

ma kulture, brojne scenografije i kostime za pozori{ne predstave. Bavio se i ilustrovawem kwiga, radio viwete za ~asopise, ali i kompoziciju u zgrafito tehnici ura|enu na nekada{woj àrdiweri na Gradskom trgu, rekla je prilikom otvarawa izlo`be Vesna Petrovi}, programski urednik i urednik Likovnog programa Doma kulture. Grujica Lazarevi} je izlagao u zemqi i inostranstvu, slike mu se nalaze u mnogim privatnim i javnim kolekcijama, bio je omiqen kao u~esnik u brojnim likovnim kolonijama i jedan je od onih umetnika koji su u sredini u kojoj su ìveli i stvarali u~inili nemerqivo mnogo, kako za likovnu umetnost, tako i za wen ugled u {iroj kulturnoj javnosti. Svojim umetni~kim talentima i nemirima zaplovio je i u reìserske vode, po{to je, a malo je poznato, u Sarajevu zavr{io i kurs za rediteqe i reìrao nekoliko predstava, a u â~ku sa Mi{om Radivojevi}em osnovao i eksperimentalni teatar.

BRANKO KUKI]: KADA BIH PONOVO BIO U PRILICI... Retrospektivu je otvorio pesnik i esejista Branko Kuki}, urednik ~asopisa “Gradac”, koji je vi{e od 20 godina u Domu kulture sa Grujicom delio radni prostor. - Kada bih danas ponovo bio u prilici, kao {to sam bio pre 40 godina, da provedem godine s nekim, da razgovaram s nekim, da pitam nekog ne{to, da se dogovaram s nekim, da me neko upozna s nekim, da se razumem ili ne razumem s nekim, taj ~ovek bi bio Grujica Lazarevi}. Vreme koje sam proveo sa Grujicom Lazarevi}em, a to ni-

je bilo kratko, danas nosim u sebi kao jednu veliku poruku koja glasi: “Slu{aj umetnost, gledaj umetnost, ~itaj umetnost”. Kada sam upoznao Grujicu po~etkom sedamdesetih, on je bio jedan od najinteresantnijih qudi u gradu. Da se bavio nekom drugom umetno{}u, a ne slikarstvom, recimo glumom ili muzikom, i tada bi bio na visini. On je pripadao onim qudima kojima je umetnost prosto bila preduslov li~nosti, deo bi}a, stil ìvota i na~in izraza i dokazivawa. Ako smo se u onom vremenu ponekad i razlikovali u mi{qewu oko nekih pojava u umetnosti, danas mi se ~ini da je wegovo i moje mi{qewe podjednako aktuelno. S napomenom, da sam ja tada u~io, a Grujica je ve} znao. [ta je sve Grujica Lazarevi} uradio? Mnogo toga, i ovde u Domu kulture, i rade}i sa mladim qudima i naro~ito mnogim svojim izlo`bama, pronose}i ugled ovog grada. Od praznog prostora, ovog u kome sada stojimo, on je napravio punkt. Ne mislim na prostor u bukvalnom smislu, mislim na prostor kao metaforu, kao duhovnu puno}u. Grujica je bio ~ovek koga je ovde, u gradu morao da zna svako ko je drào do sebe. Sa Grujicom sam upoznao mnoge qude, darovite, zna~ajne i uvaène i svi ti qudi i daqe imaju prema Grujici po{tovawe i naklonost. U to vas ovde ve~eras uveravam i tu poruku vam prenosim – rekao je Branko Kuki}. Izlo`ba je otvorena do 20. oktobra, a uskoro }e se na}i i pred beogradskom publikom. Z. L. S.

REPORTA@A

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

STO GODINA OD PO^ETKA PRVOG SVETSKOG RATA

ÂÂNI NA OSTRVU SPASA Pedeset ~lanova i simpatizera ~a~anskog Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine izvelo pokloni~ko putovawe na Krf i Vido. U povratku, grupa se zadràla i u Solunu. predve~erje posledweg dana kalendarskog leta, ba{ kada se kretalo na put, â~ak se na{ao pod sna`nim pquskom. (Kaù da je ki{a potrajala bezmalo 24 ~asa. Time je, jo{ jednom u ovoj godini, na vodoplavnim terenima pri~inila nemalu {tetu.) U Gr~koj, me|utim, do~ekalo nas je sun~ano vreme. Od jutra se dan poznavao – kao lep – kada smo, ubrzo po prelasku makedonsko gr~ke granice (prelaz \ev|elija/Evzoni), jo{ izrana, zastanak imali na Polikastronu. Kod tamo{weg monumentalnog spomenika, na platou gde se uzdiè beli pentagonalni obelisk, podignut u slavu poginulih i umrlih vojnika svih pet zemaqa-saveznica (Srbije, Francuske, Velike Britanije, Italije i Gr~ke), a koje su ratovale na Ju`nom frontu, usledilo je kra}e zadràvawe. Tu, gde su postavqena – iz beloga mramora sadelana – poprsja petorice dràvnika (Lojda Xorxa, Nikole Pa{i}a, Elefterosa Venizelosa, Vitorija Emanuela i Aristida Brijana) uprili~en je kra}i ~as istorije. Uz postament Pa{i}evog poprsja prislowen je lovorov venac. On je prinet na rukama Dragana Boòvi}a i Vladimira Popovi}a. . Nakon {esto~asovnog pu-

tovawa modernim autoputem (kroz oblasti Makedoniju, Tesaliju i Epir) sti`emo u Igumenicu, luku na Jonskom moru. Odatle, feribotom, ka Krfu. Dvo~asovna plovidba – i eto nas pred „Ostrvom cve}a“. Sa svojim dvema tvr|avama – onom starijom, vizantijskom, i onom mleta~kom, sazdanom u znaku krilatog lava – silueta grada je uistinu takva da je, svojevremeno, naseobini lasno bilo pridodati i naziv Dvogrbi grad. U krfskoj luci, i nadomak we, belasaju se tri-~etiri kruzera. Nalik su vi{espratnim stambenim lamelama koje je neko porinuo u more. Pre bezmalo 99 godina, Krf se kroz srpski jezik proneo i kao Ostrvo spasa. Kerkira je u svoja zimzelena i cvetna nedra prihvatila izmo`denu Srpsku vojsku, zapravo ono {to je od we, nakon tragi~nog egzodusa kroz Crnu Goru i Albaniju, jo{ preostalo. Sa pu~ine, vidqivo je i ostrvce Vido. Po-

~etkom godine 1916, be{e to „ostrvo smrti“. Poleglo je po moru. Pre sto godina be{e golo i pusto. Sada se zeleni. Slikuje nekakvom prepotopskom gigantskom gu{teru koji se pru`io po morskoj plaveti. Malo udesno, zeleni se i jedno jo{ mawe ostrvce – zove se Lazareto. Sme{teni smo u hotelu Fjori, nadomak Dasije, u ne{to udaqenijem severnom krfskom predgra|u. Misli-

BRATIMQEWE SRPSKO RUSKOG BELORUSKOG PRIJATEQSTVA SRBIJE IZ ^A^KA I DOBOJA

DOGOVORENA SARADWA BRATSKIH GRADOVA a osnovu dogovora rukovodstva grada Doboja, sa gradona~elnikom â~ka, predsednikom Skup{tine grada â~ka i predsednikom Srpsko ruskog beloruskog prijateqstva Srbije, na prijemu kod gradona~elnika mr Vojislava Ili}a, dogovoreno je bratimqewe ovih gradova i dru{tava. Na poziv predsednika Dru{tva iz Doboja Zorana Gaji}a, delegacija koju je predvodio Dragan Logvinov i predsednici udruèwa iz Kragujevca, Kru{evca, Smederevske Palanke, Jagodine, Trstenika, Gorweg Milanovca, Sjenice i ]uprije, otputovala je 4. oktobra na bratimqewe i privrednu manifestaciju. “Imali smo ~ast da su na pomenutoj mani-

festaciji i na{i privrednici izlagali svoje proizvode, a najuspe{niji je bio proizvo|a~ rakije Stanimir Mini} iz Gorwe Trep~e, koji je osvojio plaketu za osvojeno prvo mesto za kvalitet rakije i prvo mesto za dizajn svojih proizvoda”, navodi se u saop{tewu Udru`ewa. Posle liturgije i osve{}ewa hrama Svete Matrone Moskovske, predsednici dru{tava Zoran Gaji} i Dragan Logvinov pristupili su sve~anom potpisivawu Poveqe o bratimqewu dru{tava dva bratska naroda. Nakon potpisivawa Poveqe, na privrednom sastanku je dogovorena obostrana ekonomska, privredna i kulturna saradwa izme|u bratskih gradova.

mo o na{oj glavnoj sutra{woj obavezi. Zapravo, sutradan, 24. septembra, ve} oko 10 ~asova, vaqa nam se prebaciti na Vido. Tamo, na platou ispred Mauzoleja, predstoji velika dr`avna ceremonija odavawa po~asti srpskim ratoboriteqima koji su, bezmalo pre sto godina, preminuli upravo tu, pod improvizovanim {atorima, na tom stenovitom tlu. U kriptama Mauzoleja pohrawene su kosti oko hiqadu i dve stotine izdahnulih srpskih vojnika. U vodi Krfskog kanala, u dnu Plave grobnice, po~ivaju ostaci vi{e hiqada zgaslih boraca. (Ta~an broj se ne zna, ali se}amo se davna{wih tremolo re~i pukovnika Milorada Prelevi}a, istori~ara iz Vojnoistorijskog muzeja u Beogradu, koji je govorio da

Vido, po~etkom 1916, iskrcala se ba{ â~anska vojna bolnica (pored Pirotske, a zajedno sa Vojnom bolnicom Moravske divizije). Sanitarci iz ~a~anskog kraja na{li su se tada na tegobnom i stra{nom zadatku. Sa omaweg brodi}a jednog za~uo se potmuli zvuk sirene. Sa vode, sa dvaju plovila, polaù se venci na Plavu grobnicu. Najpre sa patrolnog ~amca na kojem su gr~ki doma}ini i pomenuti predstavnici dràvnog vrha Srbije, potom i sa feribota na kojem su, pored stotina gra|ana iz raznih krajeva Srbije, i â~ani. U ime na{e grupe lovorov venac u more su spustili Slobodan Bogi}evi} i Dragan Jeki}. Mrtva ti{ina na palubama. Blistavilo iz sun~evog zenita, a i ono refleksno, iz vode,

oporavqali se, ali i umirali. Na wivi Janisa Janulisa formirano je srpsko vojni~ko grobqe – jedno od 28, koliko ih je na ostrvu Krfu u to vreme osnovano. Du`na po{ta odaje se i kod tog spomenika. Lovorov venac polaù i â~ani. Prinose ga Slobodan Ne{kovi} i Slavko Majstorovi}. Na Krstovdan, 27. septembra, u prepodnevnim satima, eto nas na Srpskom vojni~kom grobqu na Zejtinliku. Smerni i pogruèni, mrmqamo ona ~etiri kalvarijska, ali ujedno i slavodobitna katrena Vojislava Ili}a Mla|eg, {to eno ih gde upisani su u mauzolejsko pro~eqe, podno mozai~ne predstave arhistratiga Arhan|ela Mihaila – podno mozaika koji sav kipti u sun~evini, u zlatnim odsjajima. Dirqiv

se tu, na Vidu, i u Plavoj grobnici, upokojila ~itava divizija.) U ime dràve Srbije, podno mozai~nog Raspe}a, u Mauzoleju, vence polaù ministar za rad, socijalnu politiku i bora~ka pitawa Aleksandar Vulin i ministar vojni Bratislav Ga{i}. Po~asni {palir sa~iwavaju postrojeni pitomci i pitomici Vojne i Policijske akademije, odeveni u sve~ane uniforme. Gradona~elnik Krfa, gospodin Kostas Nikoluzos, govori o istorijskim sponama i prijateqstvu Grka i Srba. U ime ~a~anskog Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~ih ratova Srbije do 1918. godine venac polaù Dejan Raji~i} i Petar Pantovi}. Kroz pinije i drugo rastiwe, probija se pone~iji pogled ka moru. Leska se voda Plave grobnice. Miris tamjana i izmirne, zapah smole. I u ne~ijem iskrzanom pam}ewu stihovi Boji}eve Plave grobnice: Stojte galije carske! sputajte krme mo}ne,/ Gazite tihim hodom!/ Opelo gordo drìm u doba jeze no}ne/ Nad ovom svetom vodom... I pitawe koje lebdi nad nama svima: Jesmo li dostojni?... Ovakva pojedinost: na

udara u o~ni ìvac i u skru{en posmatra~ev um. Istog dana posetili smo Srpsku ku}u u gradu Krfu. Nalazi se u samom centru, u neposrednoj blizini glavnog {etali{ta (ulica Kapodistriu) i Gradske kafane. Re~ je o spomen ku}i sa muzejskom postavkom. Na stotine i stotine uveli~anih fotografija... brojna dokumenta... ratne zastave... delovi naoruàwa i opreme... (Pre 22 godine, postavku predloìo i realizovao ovde ve} pomenuti pukovnik Prelevi}.) Kustos, Qubomir Saramandi}, kazuje nam instruktivni saètak o postavci. Sutradan, izjutra, eto nas u luci mesta{ca Guvija (severozapadno predgra|e Krfa). Na mestu gde se, od 6. januara do 5. aprila 1916. godine, iskrcavala iznemogla i zarazama smla}ena Srpska vojska postoji spomen obele`je. I tu se polaù venci. Na tom zadatku â~ane predstavqaju Branislav Toroman i @arko Krupe`. Odatle, zaputili smo se ka Spomeniku Drinske divizije. Nalazi se nadomak mesta Agios Mateos, u unutra{wosti ostrva, na nekih tridesetak kilometara ju`no. Obele`je su podigli Drinci jo{ dok su, godine 1916, u doti~nom masliwaku logorovali,

be{e i susret sa ve} ostarelim \or|em Mihailovi}em (86), ~uvarom solunskog ve~nog po~ivali{ta za osam hiqada srpskih boraca, poginulih na Kajmak~alanu ili umrlih u vojnim bolnicama. U ime ^a~ana lovorov venac je polo`io Dragoslav Veqovi}, sekretar Dru{tva. Ta okretna devedesetogodi{wa starina ve} decenijama aktivnostima Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova daje nesebi~an, li~ni, agilni~ki ton i pe~at. Tamo, na Zejtinliku, gde pod tamnim senama kiparisa po~ivaju zemni ostaci srpskih i savezni~kih boraca iz Velikog rata, postoji i omawe grobqe `rtava fa{isti~kog terora, umorenih u nema~kim nacisti~kim logorima u Solunu u vreme Drugog svetskog rata. Neka Zavi~ajna imena i prezimena: Jovan Krwi}, Milo{ Mitrovi}... Raketi}... Pod vetri}em, blago su se wijali vrhovi kiparisa. Kao da svijali su se jedan ka drugom. To mrkozeleno mediteransko drve}e – visoko, vretenasto i vito – moglo je u uobraziqi zali~iti na nekakve mitske, zagasite, gorostasne vojnike, ili na kakve nemu{te isposnike i monahe. Bratislav Jevtovi}

INTERVJU

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

INTERVJU: PROFESOR DR DUBRAVKA STOJANOVI]

„PROIZVODWA” ISTORIJSKIH SE]AWA ZA DNEVNE POTREBE - Potreban je razvoj i nauke i dru{tva koji ne}e poverovati u svaku zloupotrebu, nego }e izgraditi kroz obrazovawe jedan kriti~ki odnos i re}i - ne moè sad svako da mi mewa moje se}awe. Ja imam pravo na moje se}awe i nemoj sad svaka vlast koja do|e, da mi promeni celu pro{lost - rekla je, pored ostalog, profesorka Stojanovi} ribina “Istorija i se}awe - kako pomiriti posva|ane istorije”, koju je pro{log ~etvrtka odràla u Galeriji Narodnog muzeja dr Dubravka Stojanovi}, profesor na katedri za op{tu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, potpredsednica Balkanskog komiteta za obrazovawe u oblasti istorije i urednik “Godi{waka za istoriju” zajedno sa Milanom Ristovi}em, izazavala je, ovom aktuelnom temom, pa`wu ~a~anske publike, naro~ito sredwo{kolaca. Oblasti kojima se dr Dubravka Stojanovi} nau~no bavi vezane su za probleme demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i po~etkom 20. veka, pitawa interpretacije istorije u novim srpskim uxbenicima, dru{tvene istorije, procese modernizacije i istoriju èna u Srbiji. Za kwigu “Srbija i demokratija: 1903-1914” dobila je Nagradu Grada Beograda 2003. godine za dru{tvene i humanisti~ke nauke. Centar za mir i razvoj demokratije dodelio joj je Nagradu za mir, za mirovni anga`man zapo~et 1993, tokom rata na porostoru biv{e Jugoslavije, a nagradu Fonda “Marije Mar{i}evi} Tasi}”“Osvajawe slobode”, dobila je 2012. godine. Profesorka Stojanovi} je do{la u na{ grad na inicijativu istori~ara dr Milo{a Timotijevi}a, a kvalitet tribine i ~itavog izlagawa bilo je i konkretizovawe svake od teza, navo|ewem brojnih primera iz politi~ke prakse. Za{to insistirate na tome da je uloga se}awa u istorijskoj nauci i u istoriografiji politi~ko pitawe?

- Kada se govori o odnosu istorije i se}awa, ja insistiram na tome da je istorija nauka koja mora da dokaè ono {to tvrdi, jer se istorija bavi pro{lo{}u, wenim totalitetom. Se}awe se, naprotiv, bavi sada{wo{}u, i ona se proizvode da bismo mi danas poslali poruku koja je toboè o na{oj pro{losti, a ustvari se iz te na{e pro{losti uzme samo ono {to nam treba danas, zaboravi se sve ono {to nam ne treba i napravi se jedna nova me{avina pro{losti, koja je dnevno potrebna. Za se}awe je va`na i privatna sfera, {ta je mama rekla, a naro~ito {ta je deda govorio. I svako ko malo duè ovde ìvi moè da se seti da je na{ odnos prema Jugoslaviji potpuno promewen, da je na{ odnos prema socijalizmu potpuno promewen, pa odnos prema Drugom svetskom ratu, promeweni su simboli, dràvna ure|ewa, praznici, vlasti, dakle, mi smo tokom posledwih 20 godina doìveli nekoliko vrlo drasti~nih promena u tom se}awu. Zato je za mene rastakawe istorije na te “xepove se}awa”, prevashodno, politi~ko pitawe. Ko uti~e na to se}awe, koje je po pravilu istrgnuto iz konteksta istorije i po pravilu nametnuto? - Tako je. Na to se}awe uti~u mnogi, uti~e dràva, uxbenici istorije, crkva, sud, Skup{tina proglasi zakon o izjedna~avawu uloge ~etnika i partizana, pa tu vi{e ne moète da se sna|ete, razna udruèwa, migracije, uti~e promena imena ulica, promena praznika, TV serije, umetnost, internet... Dakle, jako mnogo faktora uti~e na kreirawe tog se}awa. Sirota istorijska nauka je tu usamqena, ona je preozbiqna, ona je prete{ka za ~itawe, ona nije zavodqiva, wu ne vide obi~ni gra|ani i ona se te{ko bori sa tom bujicom “proizvodwe se}awa”. Tu spada i primer koji sam ovde koristila, primer vojne parade koja se sprema povodom godi{wice oslobo|ewa Beograda, koja se sad odjednom pravi zbog dolaska Putina, pogotovu {to je to oslobo|ewe Beograda posledwih 14 godina bilo potpuno izbrisano, pa se ni na grobqe nije odlazilo i grobqe je izuzetno

zapu{teno. Pa, po{to Putin prolazi ovuda 16. oktobra, onda }emo mi i datum da zaboravimo, da ga malo pomerimo, i parada ne}e biti 20. oktobra, kad je Beograd oslobo|en. Eto, to je ta “proizvodwa”, kojom nas zasipaju sa svih strana i koja ustvari ru{i dru{tvo, jer ste na kraju dezorjentisani, sve je relativizovano, ne znate vi{e {ta su vrednosti, nemate jasne koordinate kuda se kre}ete, ne znate na kraju {ta je dobro, {ta je lo{e, i to se na kraju negde izgubi, eto, zato je to opasno. Va`no je dati prostor svim se}awima. Gde je granica izme|u tih istorijski relevantnih ~iwenica i se}awa, koja su ipak zasnovana na ~iwenicama, ali ograni~ena? - Granica je u tome {to se}awa uvek izaberu ~iwenice, dakle, ona ne daju sve ~iwenice, ona ne daju i dobre i lo{e ~iwenice, i one koje potvr|uju neku ideju i one koje je negiraju ili komplikuju. Istorija je kao i sada{wost, u`asno komplikovana. U jednom doga|aju u~estvuje mnogo toga, e sad, u se}awu to se svodi na ono {to je potrebno danas, dnevno, pri ~emu se bri{e sve ono {to ne odgovara, dok se istorija kao nauka trudi da uzme sve to u obzir i da poku{a da razume, kako se ne{to desilo i {ta se uop{te desilo. Se}awe je u tom smislu neodgovorno, selektivno. Ono uzme brzo {ta mu treba, posle taj doga|aj zaboravi i idemo daqe. Evo sad smo imali pri~u o Prvom svetskom ratu, o Gavrilu Principu i brojnim interpretacijama o wemu, {to je primer, kako se se}awima manipuli{e, a istorija falsifikuje i svodi na jednu ~iwenicu. Za jedne je on anarhista, atentator, terorista, za druge revolucionar i heroj. Sad }emo to brzo da zaboravimo, pa }emo da kori-

stimo Drugi svetski rat zbog odnosa sa Rusijom. SVAKO “PI[E” SVOJU ISTORIJU Zanimqiva je ono {to ste istakli da svaka dràva ili nacija imaju svoju istoriju i razli~ito tuma~ewe istog doga|aja, u zavisnosti od svoje uloge u wemu. Da li je uop{te mogu}e usaglasiti te istorijske odrednice? - Ja ve} 15 godina radim zajedno sa istori~arima sa ~itavog Balkana, od Slovenije do Turske i Kipra, i mi stalno uporedo istraùjemo {ta se de{ava u kojoj zemqi, i vidimo da su tuma~ewa dijametralno razli~ita, bilo kog doga|aja. Prosto, za neke je jedan doga|aj pozitivan, za druge negativan. Dogodilo se na na{im prostorima da su u sred bombardovawa 1999. godine svoje uxbenike istorije mewale prvo Hrvatska 1992, Srbija 1993, BiH 1994. kako bi stavile rat u “potrebnu”, a ne u “idealnu” istoriju, koja sadrì i dobre i lo{e aspekte. Koliko je ovaj problem vaàn govori i ~iwenica da se wome bave i UN. Gde je tu onda vrednost istorije kao nauke? - To je dobro pitawe, mi se borimo za tu vrednost. Evo, na primer Francuska i Nema~ka su do{le do toga da su napisale zajedni~ki uxbenik o 20. veku, o svim wihovim sporovima i ratovima. Nauke su toliko napredovale, da su stigle do pouzdanih znawa i dokaza i da oni mogu da se sloè. Nema~ka je napala Francusku, ta~no je, evo dokaza i nema problema. Kod nas, ni nauka nije stigla do usagla{avawa da se nesporno dokaè ko je koga napao u nekom sukobu i ko je po~eo neki rat. Prema tome, tu je potreban razvoj i nauke i dru{tva, koji ne}e poverovati u svaku zlou-

potrebu, nego }e izgraditi kroz obrazovawe jedan kriti~ki odnos i re}i - ne mo`e sad svako da mi mewa moje se}awe. Ja imam pravo na moje se}awe i nemoj sad svaka vlast koja do|e, da mi promeni celu pro{lost. Toga i dru{tvo mora da bude svesno. Protuma~ite koncepte “potrebne” i “idealne” istorije? - Idealna istorija je nauka, istorija takva kakva je bila, a ova “po`eqna”, to je ta ulep{ana istorija iz koje smo izbacili sve {to nam smeta, sve {to je ~ini komplikovanom, sveli na najjednostavniju poruku, na zaveru ako je mogu}e, na ne{to {to }e sve objasniti, dok je stvarna istorija puna kontraverzi. Evo, posledwi primer je rasprava o uzrocima Prvog svetskog rata i posle sto godina, dakle, nema kraja tim disku-

prema susednim narodima, ali smo, na primer potpuno zaboravili Bugare, prema kojima smo ranije imali animozitet i oni su bili glavni neprijateq sve do Drugog svetskog rata. Sad smo potpuno Bugare zaboravili, sad su nam va`ni Hrvati, Bo{waci, i sad kroz istoriju tra`imo trenutke sukoba, ko je kada i koga poklao, pri ~emu naravno, zaboravqamo sopstvenu stranu i to radi svako, jer, rat je uvek sukob najmawe dve strane, pa tako mi nikad nismo krivi, uvek je po~eo onaj drugi, mi smo uvek `rtva i to je pri~a koju svako pri~a za sebe, i tu je kqu~na uloga nevine `rtve, koju svako o sebi gradi. I kad se stavite u tu poziciju, imate opravdawe za bilo kakvo delovawe daqe. Zna~i, ako je neko istorijska `rtva, ako vas neko ubija hiqadu godina, vi sebi dajete

sijama, ali i ne treba da bude kraja. Mi se zala`emo za istoriju kao ozbiqnu nauku, ali i prostor diskusije, koji ne}e zabraniti ni~ije se}awe.

opravdawa za neki dana{wi postupak i za eventualni agresivni ~in. Priznajete li ipak ~iwenicu da to kolektivno pam}ewe probudi i neki automatski odbrambeni mehanizam u na{em narodu? - Tako je, Jasenovac smo, na primer, jedno vreme namerno zaboravili, apsolutno, i time je napravqen problem, ali svako je tu izmanipulisan. I onda do|e neko drugi i ka`e, a sad samo Jasenovac, i opet manipuli{e vama, jer onda sve drugo da zaboravimo, a istorija je i jedno i drugo i tre}e. Operacija “Oluja” je na na{oj strani etni~ko ~i{}ewe, a tamo praznik. To je odli~an primer koliko je to opasano, i koji je svake godine na ivici novog rata. I onda neko to namerno koristi, ide u Knin, slavi, zabada zastavu i {aqe takvu poruku i to je ta “upotreba” istorije, a ona nije zbog istorije, nego zbog dana{weg vremena.

NE]EMO SE RAZUMETI NI SA SOPSTVENOM DECOM Koliko smo mi kao narod u tom se}awu o{te}eni, u svim tim mogu}im tuma~ewima? - Jako smo o{te}eni, zato {to smo ustvari, izmanipulisani. Prema nama se pona{aju kao prema nekom materijalu, kome }e{ sada prosto promeniti “kasetu” u glavi. Stvaraju se “xepovi” se}awa, kada dve generacije veruju u dve potpuno suprotne ~iwenice. Tako }e jedna generacija da veruje u jedno, druga u drugo, i onda se ne}ete razumeti ni sa sopstvenim detetom. I na me|unarodnom planu, kroz pri~u o istoriji, stvaraju se animoziteti prema susedima. Tako je recimo, posledwih 20 godina kqu~ni animozitet bio

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

LU^ANI

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

DQIN NAKON SEPTEMBARSKE POPLAVE eka Bjelica je ove godine plavila draga~evska sela {est puta, a o{te}ena doma}instva jo{ uvek ~ekaju pomo} od dràve. Prva poplava je bila 18. aprila, a posledwa 27. septembra, kada je voda prodrla u 13 ku}a u \era}u po tre}i put. Nakon posledweg talasa poplave, ìteqi ovog sela su se na{li u veoma te{koj situaciji. I posledwi dinar, koji su imali, a mnogi me|u wima su se i zaduìli, uloìli su u sanaciju {tete od aprilskih i majskih poplava, a sada ih je zadesila nova nevoqa. Ponovo isu{uju prostorije, ~eka ih kre~ewe, a i nabavka name{taja i bele tehnike, a kako kaù, novca je nestalo, a zima se primi~e. Dani su im ispuweni ~i{}ewem ku}a, pomo}nih objekata i dvori{ta, a no}i strahom od novih padavina, koje im mogu doneti dopunske probleme, jer korito Bjelice jo{ uvek nije o~i{}eno. - Voda nas plavi po tre}i put u ovoj godini. Pretrpeli smo ogromnu materijalnu {tetu, koja }e te{ko biti nadokna|ena. Mnogo materijala je uni{teno, ali za nas je najgore {to su sve ma{ine stradale. Velika o{te}ewa imamo i na poslovnom objektu. Nismo imali na~ina da {tetu umawimo, jer su pekarske ma{ine te{ke. Komisija za procenu {tete je dolazila, ali ni dinara nismo dobili. Za nas privrednike, najverovatnije, pomo}i i ne}e biti. Ova pekara nam je sve. Od we ìvi na{a porodica, a zapo{qavamo i radnike. Dva puta smo pozajmqivali novac da popravimo ma{ine i definitivno ne znamo na koju stranu da se okrenemo. Korito Bjelice jo{ uvek nije o~i{}eno, a svaka ki{a za nas predstavqa novu opasnost, a da ne govorimo o snegu - kaè Mira Matijevi}, vlasnica pekare u \era}u, vidno uznemirena zbog velike {tete, koju joj je voda Bjelice, po tre}i put u ovoj godini nanela.

VODA U KU]I, VODA NAPOQU - Neke stvari smo uspeli da podignemo, ali je voda ponovo o{tetila podove, zidove, vrata, sudoperu, kau~e, regale... îtav sat smo gazili po vodi, jer nismo znali gde da se sklonimo. Voda u ku}i, voda napoqu... Dva puta smo sanirali {tetu od poplave, a do sada smo od dràve dobili samo 100 hiqada dinara pomo}i. Taj novac ni pribli`no ne moè da pokrije sve na{e dosada{we izdatke. Prvo smo imali tre}u kategoriju

DANI ISPUWENI STRAHOM OD OBLAKA! sednik op{tine Mladomir Sretenovi}, rukovodstvo lokalne samouprave je za sve nepogode sa~inilo izve{taje i na vreme obavestilo Vladu Republike Srbije, nadle`na ministarstva i Kancelariju za obnovu, ali o{te}ena doma}instva jo{ uvek ~ekaju sredstva.

SEPTEMBAR JUN MAJ

o{te}ewa stambenog objekta, da bi nas republi~ka komisija, ~etiri meseca nakon poplave, prebacila u prvu. Kada su do{li u ku}u, sve je ve} bilo obnovqeno i nije mi jasno na osnovu ~ega su mogli da donesu takav zakqu~ak. Najgora od svega je strepwa, kojoj smo izloèni svakodnevno, jer ne znamo {ta jo{ moè da nas zadesi u ovoj zlokobnoj godini. Nadle`ni govore o ure|ewu korita Bjelice jo{ od aprilskih i majskih poplava, ali do sada ni{ta nije ura|eno. Sav na{ dosada{wi trud je propao, a morali smo da podignemo kredit, koji }emo sa velikom mukom vra}ati - kaè penzioner Ratko Matija{evi} iz Dqina, koga smo zatekli u maloj letwoj kujni, gde se ~itava porodica stisla oko {poreta da se zagreje, jer su na ku}i svi prozori {irom otvoreni, kako bi se su{ili zidovi i podovi. - Sve smo sredili, o~istili, uradili struju, stavili laminate i opet nas je sna{la poplava. Dobili smo 100 hiqada dinara od dràve, ali smo uloìli mnogo vi{e. Nije trebalo ni taj novac da nam daju, dok ne o~iste re~no korito, jer sve {to smo uloìli u

obnovu na{ih ku}a ponovo je uni{teno. Nismo uspeli da podignemo stvari, jer smo spa{avali sviwe. Opet nas ~eka obijawe maltera do pola zida, zamena ti{qeraja i sanacija podova, a da ne govorim o fasadi ku}e, koja je potpuno propala. Suprug i ja smo penzioneri, a sin je nezaposlen. Morali smo da dignemo kredit da bismo sanirali posledice aprilskih i majskih poplava, ali je sve bilo uzalud - ka`e Dana Stamboli}. Ona dodaje da im je op{tinska komisija dodelila tre}u kategoriju o{te}ewa ku}e, ali je republi~ka, koja je stigla tek nakon svih popravki, imala posledwu re~, tako da su svrstani u onu prvu, po kojoj im sleduje daleko mawe novca. Osamdesetogodi{wu Milku Matija{evi} smo zatekli u dvori{tu. Stajala je pored {upe u kojoj se nalazio ugaq, od koga ni traga nije ostalo. Kako ka`e, voda nije uspela da pre|e ku}ni prag, jer su temeqi objekta izdignuti. Novu ku}u su podigli 1989. godine, jer im je onda{wa velika poplava sru{ila staru. Iako je sa~uvala stambeni prostor, ovogodi{we po-

plave su zna~ajno o{tetile pomo}ne zgrade i poqoprivredne kulture, koje su itekako va`ne za ìvot na seoskom podru~ju. - Imam izuzetno nisku penziju - samo 13.000 dinara. Za mene je ovo velika {teta. U ba{ti mi ni{ta nije ostalo, a i ogrev za zimu treba platiti. Te{ko sastavqam kraj sa krajem, a nov~ane pomo}i nema. Sigurno je ne}u ni dobiti, jer se ra~unaju samo {tete u stambenom prostoru. [ta da kaèm nakon svega ovoga?! Kada bi nam bar re~no korito o~istili, da ne strahujemo od svake nove ki{e - àli se Milka, dok ispra}a na{u ekipu iz dvori{ta. - Voda mi je odnela sva drva, koja sam sa mukom spremio za zimu. Neka debla sam prona{o na obli`wim parcelama kada se voda povukla. Uni{teno je i sve {to sam zasejao, a {tete imam mnogo i na pomo}nim objektima, ali to nikoga ne zanima. Pomo} }e dobiti samo oni, kojima je voda u{la u ku}e. Sve drugo se ne ra~una, a to nije u redu - kaè sedamdesetpetogodi{wi Vaso Matija{evi}. Kako je u izjavi za “â~anski glas” istakao pred-

ZIMA NA PRAGU, A POMO] SPORO STI@E! Sretenovi} navodi da je lokalna samouprava za o{te}ena doma}instva u ovogodi{wim poplavama izdvojila simboli~nu pomo} iz op{tinskog buxeta. Imali su nameru da obezbede i dopunska sredstva kroz rebalans buxeta, ali do toga nije do{lo, jer sednica

lokalnog parlamenta nije mogla da se odrì vi{e od tri meseca, zbog ~ega }e u op{tini Lu~ani biti uvedene privremene mere. Ugroènima od poplava do sada je raspodeqeno 1,9 miliona dinara humanitarne pomo}i, koja je stigla iz bratimqenih gradova i od pojedinaca. Tako|e, Dobrotvorna fondacija “ôvekoqubqe” obezbedila je sredstva za sanaciju {tete u poqoprivredi, u visini od 2,58 miliona dinara, od kojih je pomo} dobilo 141 doma}instvo. Najve}i deo donatorskih sredstava utro{en je na sanaciju klizi{ta, a ostatak novca je raspore|en doma}instvima, koja nisu mogla da ra~unaju na pomo} dràve. Osim navedenog, op{tina Lu~ani je od Kanade dobila 38 miliona dinara. Sredstva }e biti utro{ena na ure|ewe re~nog korita Bjelice, u duìni od tri kilometra, a na wenim pritokama bi}e izgra|ene ustave. Velike {tete od ovogodi{wih poplava pretrpela je i privreda na ovom podru~ju, i to fabrike MB “Namenska” i “Maksima”, kao i preduze}a “Hidrokomerc”, “Aurora” i druga, {to se meri milionima

evra. Samo u septembarskoj poplavi, “Namenska” je imala {tetu od dva miliona dinara. Ogromne o{te}ewa od poplava ima i putna infrastruktura, ali na wenoj sanaciji nije mnogo ura|eno. Osim nekoliko putnih pravaca, koji su sanirani pred Sabor truba~a u Gu~i, nije ura|en ni metar asvalta, a registrovano je 57 klizi{ta, navodi Sretenovi}, dodaju}i da ne razume stav Kancelarije za obnovu, iz koje jednog dana poru~uju da raspola`u milijardama evra, a ve} slede}eg da su sredstva oskudna, a uz sve to i procedura za dobijawe pomo}i je veoma komplikovana. Sretenovi} obja{wava da u op{tini nemaju uvid kako }e se u budu}nosti tretirati sanacija i obnova pojedinih doma}instava. On, tako|e, navodi da je ura|ena revizije re{ewa za naknadu {tete, pa su brojna doma}instva koja su po oceni op{tinske komisije bila u tre}oj, preba~ena u prvu, drugu i nultu kategoriju. Septembarske poplave su po tre}i put u ovoj godini nanele {tete `iteqima \era}a, koji su svojim sredstvima sanirali posledice izlivawa Bjelice u aprilu i maju, stavqaju}i ih ponovo pred isti problem, a zima samo {to nije zakucala na vrata. DANAK SEPTEMBARSKIH POPLAVA Komisija za procenu {tete na stambenim i privrednim objektima je nakon septembarske poplave obi{la 13 doma}instava u \era}u, u kojima su registrovana o{te}ewa na podovima i zidovima stambenih objekata, zbog ~ega se ponovo moraju obaviti gra|evinski radovi na otklawawu ovih posledica. Kada je re~ o privrednim dru{tvima, voda je ugrozila i pekaru “Maksimir” u \era}u, gde pri~iwena {teta na ma{inama i opremi iznosi oko 600.000 dinara. U septembarskim poplavama uni{tene su poqoprivredne kulture na podru~ju Dqina, \era}a i Vi~e, i to na povr{ini od 300 hektara. Posledwa vodena bujica najve}u {tetu je pri~inila detelini i kukuruzu i ove kulture ne bi smele da se koriste za ishranu stoke. V. S.

LU^ANI

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

REPUBLI^KA VLADA OBEZBEDILA SREDSTVA ZA ZAVR[ETAK GRADWE SPORTSKE HALE U LUÂNIMA lada Republike Srbije je preko Evropske investicione banke obezbedila zna~ajna sredstva za program modernizacije {kolskih objekata osnovnog i sredweg obrazovawa u Republici Srbiji. Op{tina Lu~ani je tokom aprila konkurisala za obezbe|ewe dodatnih sredstava za zavr{etak izgradwe sportske hale u Lu~anima i tom prilikom predala Ministarstvu prosvete potpunu konkursnu dokumentaciju i sve projekte za izgradwu ovog objekta. Nakon zavr{etka konkursa, Ministarstvo prosvete je odabralo projekte {kola, za koje }e obezbediti finansijsku podr{ku, a me|u wima se, na veliku radost ìteqa Draga~eva, nalazi i zavr{etak sportske hale u Lu~anima. Odeqewe za lokalni ekonomski razvoj op{tine Lu~ani je pripremilo konkursnu dokumentaciju, koja obuhvata detaqan predmer i predra~un svih radova za zavr{etak izgradwe sportske hale, a ~ija vrednost iznosi 23,5 miliona. Ministarstvo prosvete je uvaìlo zahtev op{tine Lu~ani u potpunosti i opredelilo ~itav iznos traènih sredstava, bez obaveze wihovog vra}awa. Kako je naveo predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} nakon povratka sa sastanka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, odrànog u ponedeqak, 6. oktobra, odobreni novac }e mo}i da se koristi tek nakon razre{avawa problema proki{wavawa krova sportske hale, a to je, kako se pokazalo prethodnih meseci veoma zamr{en proces. - Zavr{etak izgradwe sportske hale je ve} duè

KROV PROKI[WAVA, IZVO\A^I ]UTE! vreme na stranputici, jer postoje ozbiqni tehni~ki nedostaci na objektu. U vi{e navrata smo odr`avali sastanke sa predstavnicima S[ “Draga~evo”, koja je investitor projekta, i izvo|a~ima radova, prilikom kojih su im predo~eni ozbiqni propusti pri~iweni prilikom izvo|ewa radova na objektu. I pored obe}awa izvo|a~a radova da }e u odre|enim rokovima dostaviti predloge za otklawawe uo~enih nedostataka - do dana{weg dana ostali su nemi. Ni jedan od wih, niti wihovih podi-

zvo|a~a, nije prihvatao odgovornost za proki{wavawe krova. Nakon posledweg nadzora nad objektom i izve{taja koordinatora nadzora, potvr|eno je da sportska hala definitivno proki{wava i da krovni nosa~ i pokrivka nisu izvedeni po tehni~kim normama, jer prilikom padavina voda pada kroz pokriva~ na pod hale, ostavqaju}i ozbiqna o{te}ewa i tragove - rekao je Sretenovi}, dodaju}i da se ovim problemom u vi{e

navrata bavilo i Op{tinsko ve}e, koje je u septembru, koriste}i i mi{qewe pravnog zastupnika op{tine Lu~ani, donelo zakqu~ak da se pokrene tu`ba protiv investitora i izvo|a~a, uz prethodno ve{ta~ewe o visini pri~iwene {tete kroz lo{e izvedene radove. Ina~e, sportska hala u Lu~anima je gra|ena sredstvima Republike Srbije i iz kredita, koje je Op{tina obezbedila kod poslovnih banaka i time zna~ajno zadu`ila buxet. Ukupna vrednost do sada

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

ulo`enih sredstava iznosi oko 110, a procewuje se da za zavr{etak ovog sportskog objekta dodatno treba ulo`iti oko 50 miliona dinara. Imaju}i na umu sve okolnosti i najnovije opredeqewe Vlade Republike Srbije da dodatno

ulo`i sredstva u zavr{etak gradwe sportske hale, Sretenovi} je sazvao sastanak stru~nih saradnika iz Op{tinske uprave, predstavnika nadzornog organa i Sredwe {kole “Draga~evo”, kako bi ih detaqno obavestio o najnovijim pogodnostima koje za zavr{e-

tak sportske hale u Lu~anima pru`a Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije, ali i o potrebi da se problem proki{wavawa objekta pod hitno razre{i. Kako navodi Sretenovi}, daqe odlagawe razre{avawa problema proki{wavawa mo`e da prouzrokuje jo{ ve}u {tetu od one koja ve} postoji, a moglo bi i da ugrozi kori{}ewe odobrenih sredstava, koja su itekako zna~ajna za zavr{etak ove velike investicije. Sretenovi} isti~e da }e Ministarstvo prosvete, kroz protokol o saradwi sa op{tinom Lu~ani, koji bi trebalo uskoro da se potpi{e, na neki na~in usloviti obezbe|ewe i dodatnih sredstava preko op{tinskog buxeta za izvo|ewe svih preostalih radova, kako bi se na kraju svih aktivnosti stvorili uslovi za sprovo|ewe procedure tehni~kog prijema i obezbe|ewe upotrebne dozvole ovog sportskog objekta. Stru~ni tim Op{tinske uprave dobio je zadatak da sa~ini predmer i predra~un svih preostalih radova na sportskoj hali, koji nisu obuhva}eni do sada i podatke dostavi nadle`nom odeqewu OU, kako bi se nedostaju}a sredstva uvrstila u buxet za narednu godinu. V. S.

Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje 2 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2 i 20 m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefon: 344 - 977

GORWI MILANOVAC

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

OCEWIVAWE ZAPOSLENIH U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA STARTUJE U DECEMBRU

NOVO ZAKONSKO RE[EWE ZA EFIKASNIJE JAVNE UPRAVE! a~elnica OU Gorica Petrovi} je odr`ala sastanke sa svim zaposlenima u Op{tinskoj upravi, parcijalno po odeqenskim jedinicama, uputiv{i svoje saradnike i referente u odrednice novog Zakona o zaposlenima u lokalnim samoupravama, koji }e stupiti na snagu u decembru. Govorila je i o smernicama, koje je dala ministarka Kori Udovi~ki, na nedavno odr`anom okruglom stolu u Beogradu, o dono{ewu i primeni ovog zakona. Na~elnica Petrovi} je jasno nazna~ila zaposlenima da je novi zakon reformski i da donosi plan da se za naredne tri godine postepeno smawuje broj zaposlenih u javnom sektoru za pet posto, a od decembra }e se primewivati i ocewivawe zaposlenih, koje }e uticati na sistem napredovawa ili ka`wavawa.

Ona je tom prilikom naglasila da gorwomilanova~ka op{tina ima 128 radnika, {to je u skladu sa Zakonom o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji. Kako je

navela, taj broj od 2009. godine nije rastao, ve} se smawio za 25 lica, a o novim zaposlewima nema govora. Novi Zakon uvodi dodatne mere, kako bi se broj zaposlenih u

ZAPO^ETA SANACIJA MOSTA NA DESPOTOVICI

ROK ZA ZAVR[ETAK RADOVA 15. NOVEMBAR a osnovu saop{tewa Javnog preduze}a „Putevi Srbije“, objavqenog na zvani~noj internet stranici, o po~etku radova na mostu preko reke Despotovice u Gorwem Milanovcu, predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} moli gra|ane za strpqewe dok se ne zavr{e svi predvi|eni radovi, kojima }e biti dodatno unapre|ena i poboq{ana putna infrastruktura na gorwomilanova~koj teritoriji. Nakon zavr{etka rekonstrukcije, kako je naveo Mirkovi}, most }e imati boqu funkcionalnost, bi}e bezbedniji za u~esnike u saobra}aju i doprine}e lep{em izgledu Grada. U obave{tewu JP „Putevi Srbije“ stoji da }e radovi trajati do 15. novembra i da }e se do tada saobra}aj preko mosta odvijati naizmeni~nim propu{tawem vozila u oba smera. Bi}e regulisan i semaforskom signalizacijom. Tako|e, radovi }e biti obezbe|eni adekvatnom saobra}ajnom opremom i signalizacijom.

dr`avnoj upravi smawio, {to i op{tinu Gorwi Milanovac obavezuje da se sa postoje}im kapacitetima i dodatnim svakodnevnim unapre|ewem nivoa usluga izbori da ne do|e do drasti~nih promena u Upravi. Zapravo, sve je na vama - zaposlenima. Mora}ete jo{ vi{e da se trudite u izvr{avawu svojih obaveza, a za to imate obezbe|ene uslove, ure|enu normativu, tehni~ku opremqenost, tako da nema opravdawa da Op{tinska uprava op{tine Gorwi Milanovac ne bude profesionalna i uskla|ena sa namerama ovog Zakona - izri~ita je bila na~elnica Uprave u razgovoru sa zaposlenima. Ministarka dr`avne uprave i lokalne samouprave Kori Udovi~ki je na okruglom stolu o Zakonu istakla da je to prvi u nizu reformskih zakona za lokalnu samoupravu. “Vlada je spremna da

uradi sve {to je u wenoj mo}i da dovede u red ceo javno-slu`beni~ki sistem, odnosno javnu upravu”, istakla je Kori Udovi~ki, preciziraju}i da se predlog budu}eg zakona odnosi samo na javnu upravu, a ne i na javni sektor, odnosno javna preduze}a, jer su ona deo privrede. Kako je re~eno na skupu u Beogradu, razlozi za dono{ewe tog zakona su neadekvatan postupak zasnivawa radnog odnosa, nepostojawe procedure za selekciju, koja bi omogu}ila izbor najboqih kandidata, potreba za uvo|ewem ocewivawa rada slu`benika i sistema napredovawa, potreba za sistemskim ure|ewem profesionalnog razvoja karijere putem stru~nog usavr{avawa. Okrugli sto su organizovali Ministarstvo dr`avne uprave i lokalne saomouprave i SKGO.

POVODOM OBELE@AVAWA DVA VEKA OD DRUGOG SRPSKOG USTANKA

UPUTSTVO MINISTRA PROSVETE

inistar prosvete dr Sr|an Verbi} uputio je direktorima {kola na teritoriji Republike Srbije predloge i uputstva za obeleàvawa 200 godina od podizawa Drugog srpskog ustanka u Takovu, zna~ajnog doga|aja iz istorije Srbije, a na osnovu predloga predsednika op{tine Gorwi Milanovac Milisava Mirkovi}a. Prema instrukcijama ministra Verbi}a, u jubilarnoj 2015. godini, obeleàvawe dva veka od Drugog srpskog ustanka, bi}e propra}eno nizom aktivnosti u prosvetnim {kolskim institucijama. Direktori {kola, odnosno zaposleni u prosveti trebalo bi da se {to aktivnije ukqu~e u obeleàvawe ovog istorijskog doga|aja, time {to }e u svojim programima i godi{wim planovima rada za {kolsku 2014/15. godinu,

posvetiti pa`wu Drugom srpskom ustanku. Predvi|ene aktivnosti se mogu sprovoditi u sklopu dodatnih sadràja nastavnih predmeta, kao i kroz pokretawe nagradnih konkursa za likovne i literarne radove na lokalnom, regionalnom i republi~kom nivou. U dopisu ministra stoji da se deo aktivnosti na obeleàvawu ovog zna~ajnog datuma moè realizovati posetom znamenitih mesta, koja svedo~e i na svoj

na~in govore o Drugom srpskom ustanku, a to su Takovski grm, Muzej Drugog srpskog ustanka, crkva brvnara Sv. \or|a u Takovu, konak Milo{a Obrenovi}a u Gorwoj Crnu}i, manastir Savinac, manastir Vra}ev{nica i crkva Sv. Nikole u Brusnici, u ~ijoj se porti nalaze grobovi Obrenovi}a i wihovih supruga, izme|u ostalih i Milana Obrenovi}a, po kome je grad Gorwi Milanovac dobio ime.

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ODLUKE O PROMENI STATUTA OP[TINE

PREDLOZI I SUGESTIJE DO 14. OKTOBRA omisija za izradu Nacrta odluke o promeni Statuta op{tine Gorwi Milanovac, na osnovu ~lanova 12. i 95. Statuta op{tine Gorwi Milanovac (“Slu`beni glasnik op{tine Gorwi Milanovac”, br. 16/2013) i ~lana 3. Odluke o prihvatawu predloga za promenu Statuta op{tine Gorwi Milanovac (“Slu`beni glasnik op{tine Gorwi Milanovac”, br. 21/2014), organizuje javnu raspravu povodom Nacrta od-

luke o promeni Statuta op{tine Gorwi Milanovac. Pozivaju se sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica u op{tini Gorwi Milanovac da daju svoje predloge, primedbe i sugestije na navedeni nacrt odluke. Svoje predloge, primedbe i sugestije mogu dostaviti u pisanoj formi, po{tom, na adresu: Skup{tina op{tine, Takovska br. 2, 32300 Gorwi Milanovac, neposredno preko pisarnice Op{tinske uprave op{tine ili elek-

tronskom po{tom na adresu: jadranka.dostanic@gorwimilanovac.rs. Javna rasprava o Nacrtu odluke o promeni Statuta op{tine Gorwi Milanovac traje do 14. oktobra 2014. godine, a nacrt odluke bi}e objavqen na zvani~nom sajtu op{tine Gorwi Milanovac i u “Slu`benom glasniku op{tine Gorwi Milanovac”.

OBNOVA O[TE]ENE INFRASTRUKTURE U MAJSKIM NEPOGODAMA

IZVO\A^ RADOVA DVP „ZAPADNA MORAVA“ redsednik op{tine Milisav Mirkovi}, odr`ao je sastanak sa predstavnicima JP “Srbijagas”, JKP „Gorwi Milanovac“ i JP za izgradwu op{tine Gorwi Milanovac, povodom po~etka radova na ~i{}ewu i sanaciji regulisanog toka reke Despotovice u izvo|ewu DVP “Zapadna Morava” Kraqevo. Naime, u majskim poplavama Despotovica je delimi~no

GORWI MILANOVAC

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

promenila tok, {to je izazvalo o{te}ewa i ve}i stepen ugro`enosti pojedinih infrastrukturnih objekata. Komisija JP “Srbijagas” je obi{la delove gasne infrastrukture, du` korita Despotovice, a predstavnici milanova~kih javnih preduze}a delove gradske vodovodnokanalizacione i putne objekte na ovom potesu, o{te}ene u buji~nim poplavama.

Na zajedni~kom sastanku je dogovoreno da se izvo|a~u DVP „Zapadna Morava“ zbog hitnosti radova povere i usputni poslovi nasipawa i zastirawa cevi gasovoda na lokacijama preko puta MK „Rudnik“, “Metalca”, “Foke” i “FAD”-a, kako bi se u celini obezbedila gasna infrastruktura i nakon toga bez opasnosti bio pu{ten gas krajwim korisnicima.

DE^JA NEDEQA U GORWEM MILANOVCU

SANACIJA POSLEDICA POPLAVA

ZA PRVU FAZU URE\EWA KORITA DESPOTOVICE OSAM MILIONA DINARA {te}ewa na koritu i mostu na gorwomilanova~koj reci Despotovici, nastala nakon majskih poplava, bi}e otklowena zahvaquju}i republi~kim javnim preduze}ima „Srbijavode“ i „Putevi Srbije“. Prema informacijama sa posledwe sednice Op{tinskog ve}a radovi na sanirawu i ~i{}ewu reke Despotovice u aktuelnoj prvoj fazi iznosi}e oko osam miliona dinara. Posao je poveren izabranom izvo|a~u radova DVP „Zapadna Morava“ iz Kraqeva. U toku je postupak javne nabavke i za izvo|ewe radova u drugoj fazi na sanaciji o{te}ewa dna i korita reke Despotovice, odnosno betonirawe i podzi|ivawe, ukupne vrednosti od oko 40 miliona dinara. Ova sredstva su obezbe|ena zahvaquju}i donaciji Ambasade Japana. Radovi na sanaciji mosta na reci Despotovici, traja}e mesec i po dana, vrednost iznosi 11 miliona dinara, a posao }e obav-

iti Javno preduze}e „Putevi Srbije“. Tako|e, prema planovima ovog preduze}a republi~kim sredstvima, u vrednosti 22 miliona dinara, bi}e finansirani radovi na rekonstrukciji puta Svra~kovci-Gorwa Crnu}a-Vra}ev{nica. O~ekuje se da }e ovim putnim pravcem, a povodom nastupaju}e jubilarne godine, kada }e biti obele`eno dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka, biti poja~ana frekvencija saobra}aja zbog velikog interesovawa za konak

Milo{a Obrenovi}a i manastir Vra}ev{nica. Trasu navedenih puteva su obi{li predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za putnu infrastrukturu Desimir Jovanovi} i tom prilikom izrazili zahvalnost republi~kim preduze}ima koja su se odazvala na zahteve, kako bi se predupredile sve negativne posledice koje bi mogle nastupiti u slu~aju novih vremenskih nepogoda.

ODR@ANA PRVA RADIONICA POSVE]ENA PROJEKTU PROGRAMSKOG BUXETIRAWA

U SLU@BI EFIKASNIJE KONTROLE JAVNIH PRIHODA I RASHODA orwomilanova~ka op{tina je u{la u grupu od deset lokalnih samouprava, koje }e prve u Srbiji imati u punoj meri podr{ku za pripremu buxeta na programskoj osnovi. Radionice po ovom projektu, odnosno pripreme za programsko buxetirawe za 2015. godinu, realizovali su finansijski eksperti iz Stalne konferencije gradova i op{tina Marko ]uli} i Ivan \or|evi}. U radionici su u~estvovali zaposleni u finansijama u Op{tinskoj upravi, javnim preduze}ima i ustanovama, kao i predstavnici drugih indirektnih buxetskih korisnika. U ciqu {to jednostavnijeg prelaska sa postoje}eg linijskog na programsko buxetirawe, bilo bi dobro da lokalne samouprave imaju jedinstven pristup u izradi odluke o buxetu, kako bi lak{e mogle da pomire zahteve sistema jedinstvene buxetske klasifikacije, preporuka

„SVAKO DETE SRE]NOG LICA ÛVA JEDNA PORODICA“ esewim maskenbalom sa gradskog trga mali{ani gorwomilanova~ke pred{kolske ustanove „Sunce“ otvorili su ovogodi{wu De~ju nedequ, koja }e trajati do 12. oktobra. Program aktivnosti ovogodi{we De~je nedeqe nosi slogan “Svako dete sre}nog lica ~uva jedna porodica”. Manifestacija je posve}ena osnaìvawu porodice i stvarawu odgovaraju}e klime za ostvarivawe prava svakog deteta da odrasta u porodi~nom okruèwu. Ciq De~je nedeqe je da ukaè na stvarni poloàj deteta i mladih u dru{tvu, da skrene pa`wu na dete kao nosioca prava da odrasta u {to boqim uslovima kako u porodici i lokalnoj zajednici, tako i dru{tvu u celini. Na taj na~in De~ja nedeqa doprinosi stvarawu povoqnije ambijenta u dru{tvu, koji }e pruìti jednake {anse za razvoj i ostvarewe punih potencijala dece.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} prisustvovao je otvarawu De~je nedeqe i podrào sve aktivnosti vaspitnoobrazovnih ustanova, koje se sprovode u sklopu De~je nedeqe, kako bi se poboq{ali poloàj i prava dece. Prema wegovim re~ima, uloga lokalne samouprave je obezbe|ivawe {to boqih uslova u obrazovnim ustanovama za nesmetano odvijawe nastave ure|ewem modernih fiskulturnih sala za de~je fizi~ke i sportske aktivnosti, posebno na seoskom podru~ju, a wihov kvalitetniji dru{tveni ìvot bi}e ostvaren rekonstrukcijom Domom kulture, kojom }e biti obezbe|eni modernizovani uslovi za kulturolo{ki razvoj u mnogim oblastima dru{tvenog ìvota. De~ja nedeqa vidqivo ukazuje na va`na pitawa i isti~e potrebu daqeg razvoja integrisanog, savremenog nacionalnog sistema za promociju i za{titu de~ijih prava.

je finansijskog eksperta Marka ]uli}a. Prema wegovim upustvima, najednostavniji na~in prelaska sa linijskog na programski buxet, bar u prvim godinama implementacije programskog buxetirawa, mogu}e je uraditi zadr`avawem postoje}e organizacione strukture, koja }e biti dopuwena novim programima i programskim aktivnostima. Organizaciona klasifikacija bi imala dominantnu ulogu prilikom izrade odluke o buxetu. Ovakav princip predstavqa najjednostavnije re{ewe da se postoje}i na~in rada pomiri sa zakonskom obavezom. To mo`da nije najboqe re{ewe i ono }e se vremenom, svakako, mewati i unapre|ivati. Jednostavno re~eno, lokalne samouprave }e zadr`ati odluke kakve su imale, ali }e morati da u okviru postoje}e strukture ubacuju nove programe i programske aktivnosti. - Op{tina je sa jednim kvalitetnim projektom,

koji se odnosi na ovu oblast konkurisala kroz projekat Exchange 4, i dobila visoku ocenu i odobrewe nadle`nih organa. Na ~elu op{tinskog koordinacionog tima za izradu programskog buxeta je na~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi}. Osim ~lanova ovog tima, u projekat moramo ukqu~iti i sve druge strukture, kako bi ga realizovali na najboqi mogu}i na~in. Kroz projekat treba da se unapredi rad, transparentnost i kontrola javnih rashoda, kao i javnih prihoda. Izrada buxeta za narednu godinu je zapo~eta, a upustva su dostavqena svim direktnim i indirektnim buxetskim korisnicima - rekao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, ina~e potpisnik sporazuma o saradwi sa Stalnom konferencijom gradova i op{tina, u okviru programa EU “Exchange 4”, koji se odnosi na izradu programskog buxetirawa.

OGLASI

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

OBAVE[TEWE Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za davawe Saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu Projekata: EKSTRUZIJA I TERMO OBLIKOVAWE POLISTIROLA na KP 1921/1 KO Lu~ani na teritoriji op{tine Lu~ani. Saglasno ~lanu 20. st. 1. i 2. Zakona o proceni uticaja, ovaj organ }e obezbediti JAVNI UVID u predmetnu studiju o proceni uticaja u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 9 do 12 ~asova. JAVNA PREZENTACIJA I JAVNA RASPRAVA o predmetnoj studiji o proceni uticaja bi}e odràna u prostorijama Op{tinske uprave, u ulici JA br. 5, u Lu~anima dana 7. 11. 2014. godine u vremenu od 9 do 12 ~asova. U javnoj prezentaciji i javnoj raspravi o predmetnoj studiji uticaja na ìvotnu sredinu, saglasno ~lanu 20. stav 4. Zakona o proceni uticaja u~estvova}e nosilac projekta i obra|iva~ studije. OP[TINSKA UPRAVA

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979 IZDAJEM jednosoban renoviran stan na po~etku Cviji}eve ulice u Beogradu. Tel. 064/ 24/54/179, Ne{ovi} Emilija Savska 4

IZDAJEM garsoweru na du`i vremenski period, pod vrlo povoqnim uslovima, ulica U~iteqska, ulaz 2, stan 13, preko puta De~jeg dispanzera. Tel. 032/ 343-104, 064/ 470-35-48

OBJAVQUJEM NESTALIM ^EK IZDAT OD STRANE ERSTE BANKE AD NOVI SAD ( SERIJSKI BROJ ^EKA 1189177). BORKA GULI], \OR\A TOMA[EVI]A BB, QUBI].

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U KU]I, KOMPLET NAME[TEN, CENTAR ^A^KA, KOD PO[TE, ETA@NO GREJAWE, GAS. CENA 150 E. TEL. 064/ 157-9-905

PRODAJEM dvosoban stan 58 m2, 10. sprat CG, Qubi}ski kej, ju`na strana, pogled na Moravu. Cena 27.000 eura. Tel. 064/834-51-49 OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM LIVADU U PRIJEVORU. HITNO! TEL. 063/ 898-4-913

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

U BEOGRADU NA CERAKU IZDAJEM NAME[TENU SOBU SA PARNIM GREJAWEM SA UPOTREBOM KUHIWE I KUPATILA. TEL. 032/ 341-948

IZDAJEM MAGACINSKI PROSTOR OD 150 M2 SA KANCELARIJOM, NA MALOM PUTU KROZ BATAJNICU. TEL. 063/ 85-00-899

IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/ 105-0-928

PRODAJEM STAMBENI PROSTOR OD 38 + 24 m2, naseqe Mala kolonija, kod Slobode. Potrebna mawa adaptacija, povoqno. Mogu} dogovor u vezi pla}awa. Tel. 063/ 12-88-840

IZDAJEM STAN U AVENIJI LIPA, UL.B.VUKA KARAXI]A 146, 1. SPRAT, KVADRATURA 40.5 M2, PARNO GREJAWE NA REGULACIJU, IMA I TELEFON. TEL. 063/106-42-80

OD 7.11. DO 11.11.2014.GODINE (JESEWI RASPUST) BE^-PRAG-BUDIMPE[TA, TRI NO]EWA SA DORU^KOM U HOTELIMA SA TRI ZVEZDICE. POSETA TRI GRADA SA LOKALNIM VODI^IMA. CENA 93 EVRA + 5.000,00 DINARA, PLATIVO U 4 MESE^NE RATE. INFORMACIJE I REZERVACIJE NA TELEFON 345-270, 341-177, KAO I KOD PROFESORA BRKOVI]A 064/ 153-8-096 ORGANIZATOR PUTOVAWA JAZZ TRAVEL ( TEMPO U ^A^KU)

MARKETING 032/342-276

IZDAJEM DVOSOBAN STAN U U@ICU, DVEMA STUDENTKIWAMA ILI MLA\EM BRA^NOM PARU. EKSTRA OPREMQEN, STROGI CENTAR, PREKO PUTA ZELENE PIJACE, LIFT, CG. TEL. 032/ 352-831, 064/ 46-76-844

PRODAJEM SADNICE ARONIJE, LE[NIKA, JAGODA, MALINE, KUPINE I DOMA]IH [QIVA RANKE I MAXARKE. MO@E KOMPENZACIJA ZA AUTOMOBIL ILI GRA\EVINSKI MATERIJAL. TEL. 066/571-4-571

GIMNAZIJA U Â^KU raspisuje JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za izvo|ewe studijskog putovawa za u~enike drugog razreda Op{ti uslovi konkursa: Studijsko putovawe se izvodi u septembru 2015. godine Agencija mora omogu}iti pla}awe u 10 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od oktobra 2014. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i direktno na ra~un agencije, a bi}e upla}eno 9 rata pre po~etka putovawa i deseta rata do 30. 9. 2015. godine U cenu aran`mana ura~unati: - prevoz komfornim turisti~kim autobusima, - sme{taj u hotelima B kategorije (PP), (doru~ak-ve~era), - sve ulaznice za posete lokalitetima, - me|unarodno zdravstveno osigurawe , - sve drumarine i takse za prevoz u zemqi i inostranstvu, - zbog podele na dve grupe-dva gratisa za lekare, - usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus, - organizovanu posetu i ve~eru u restoranu na Plaki u Atini, - ve~era u povratku u nekom od restorana u Srbiji,umesto ve~ere u Atini,zbog posete Plaki. O~ekivano brojno stawe: maksimalno 230 u~enika. Prilikom rasporeda u~enika u autobus, odeqewa se ne smeju deliti. Ru~ak na putu od Delfa do Olimpije,ru~ak na putu od Olimpije do Atine, ru~ak na putu od Atine do Soluna i ru~ak na putu od Atine ka Sunionu. Agencija mora obezbediti jedan gratis po odeqewu. Izbor izvo|a~a ekskurzije izvr{i}e roditeqi svih u~enika sada{weg prvog razreda neposrednim glasawem. Mar{ruta putovawa: Gr~ka 6 no}ewa (tri no}ewa u Atini, jedno no}ewe u Olimpiji, jedno no}ewe u Delfima i jedno no}ewe u Solunu u gradu( ne u okolini) Posete: Meteori, Atina, rt Sunion, Korint, Epidaurus, Mikena, Olimpija, Delfi i Solun. Svaka agencija za u~e{}e na konkursu treba da uplati iznos od 2.000,00 dinara, na teku}i ra~un {kole broj: 840-72666-89, a na ime tro{kova ogla{avawa konkursa i preuzimawa konkursne dokumentacije. Konkurs ostaje otvoren 10 dana od dana objavqivawa. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 032/320-546 032/222-397 ili li~no na adresi @upana Stracimira br. 1, 32000 â~ak. Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se traì po broju no}ewa i mestima poseta ne}e biti razmatrane. Svi ponu|a~i treba da dostave spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu, u posledwe tri godine i ostalu dokumentaciju prema Pravilniku o izvo|ewu ekskurzija. Agencija koja bude izabrana potpisa}e ugovor o posredovawu sa {kolom i sa svakim roditeqem ~ije dete ide na ekskurziju ugovor o na~inu i rokovima pla}awa ekskurzije. Nadoknada za nastavnike se upla}uje na ra~un {kole i to upla}uju roditeqi u~enika koji idu na ekskurziju. Kompletna konkursna dokumentacija (ovaj javni poziv, uputstvo za sastavqawe ponude i model ugovora izme|u {kole i agencije moè se preuzeti na sajtu {kole: gimnazija-cacak.edu.rs ili na e-mail: gimnazijasekretar@sbb.rs.

PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[ TELEFONI: 069/ 294-2-141,

SPORT

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

START 11. OKTOBRA bog izlaska Crnokose iz Ko{arka{ke lige Srbije i prelaska Metalca u vi{i rang takmi~ewa, sezona 201415. startuje 11. oktobra. U predstoje}em prven-

stvu nadmeta}e se 12 klubova. Prvu utakmicu ko{arka{i Borca odigra}e kod ku}e protiv Konstantina u subotu, 11. oktobra. Po~etak je u 19 ~asova.

Ostali parovi 1. kola KLS Spartak - Jagodina Smederevo - Vr{ac Sloga - Tami{ Vojvodina - Napredak FMP - Beograd

KADETI BLIZU KVALITETNE LIGE dvorani Borca odr`an je prvi krug kvalifikacija za popunu kvalitetne Kadetske lige Srbije. Timovi su bili podeqeni u dve grupe, a dve prvoplasirane ekipe obezbedile su prolazak na zavr{ni turnir. Prvu grupu su sa~iwavali Plej of, [abac i doma}in Borac, dok su u drugoj bili Priboj, @elezni~ar, Metalac i U`ice. Ekipa Borca, koju predvodi trener Dejan Toma{evi}, oba susreta re{ila je u svoju

korist. “Ta~no je da smo dobili oba rivala, ali mogu re}i te{kom mukom”, ka`e Toma{evi}. - Pravili smo gre{ke koje do slede}e subote moramo ispraviti. Sad nas o~ekuje drugoplasirani tim iz druge grupe, najverovatnije Metalac i ne bi trebalo da bude ve}ih problema. Nadamo se plasmanu u Kvalitetnu ligu Srbije - zakqu~io je trener Bor~evih kadeta Dejan Toma{evi}.

PRVI DUEL SA NI[LIJAMA bog odustajawa Crnokose start Ko{arka{ke lige Srbije pomeren je za sedam dana, pa }e ko{arka{i Borca, umesto iz Vr{ca, sezonu zapo~eti u svojoj dvorani utakmicom sa Konstatinom. „Odlagawe lige malo nas je poremetilo pre svega zbog odigravawa kontrolnih utakmica“, ka`e trener Borca Ra{ko Boji} i dodaje: - Imali smo zgusnut raspored prijateqskih me~eva, a zatim je usledila petnaestodnevna pauza. Ipak, nadam se da to ne}e bitnije uticati na na{e igra~e koji su sad fokusirani na duel sa Konstantinom. Tako|e, o~ekujem

da se \or|e Tresa~, kao pravi profesionalac, {to pre uklopi u na{ sistem rada. Tu ne}e biti problema, jer je Tresa~ na{ biv{i kapiten i bio je prisutan na velikom broju na{ih treninga. Trener Boji} kaè da je Konstantin veoma teàk rival: - Ni{lije sam najmawe prièqkivao, jer su zadràli ceo kostur tima od pro{le sezone. Imaju sastav koji moè ravnopravno da se nosi sa svim ekipama. Tako|e, to je jedini sastav koji je odneo bodove iz â~ka. Tim koji nam ne leì i jedan je od kandidata za najvi{i plasman. Raspored vam nije i{ao na ruku?

- Svaki raspored je dobar ako se pobe|uje. U prvom delu imamo jednu utakmicu vi{e kod ku}e, ali nas o~ekuju dve te{ke utakmice na otvarawu, posle Konstantina igramo sa Beogradom. Tako|e, tim koji je dobro selektiran i koji ide na najvi{i plasman. Publika }e kao i ranije biti Bor~ev {esti igra~. - Tim je kombinovan sa igra~ima iz ^a~ka i „strancima“, ali Borac se uvek trudi da ima {to vi{e doma}ih ko{arka{a. To i publika voli i sigurno }e do}i u velikom broju i podr`ati nas u duelu sa Konstantinom zakqu~io je Boji}.

BICIKLIZAM

POBEDE BICIKLISTA BORCA NA KUPU SRBIJE U ARAN\ELOVCU

BODIBILDING

U SUBOTU ME\UNARODNI N KUP „TROFEJ Â^KA“ ^ a~ak }e u subotu, 11. oktobra, po sedmi put biti doma}in Me|unarodnog prvenstva u bodibildingu, fitnesu i bikini fitnesu „Trofej â~ka“. U~estvuje oko 100 takmi~ara iz Srbije i okolnih zemaqa. „Trofej â~ka“ je i kvalifikacija za mu{ko i ènsko prvenstvo sveta. Najboqe ène na planeti nadmeta}e se od 25. do 28. oktobra u Montrealu, a mu{karci od 5. do 8. decembra u Madridu. Za doma}ine u subotu }e se takmi~iti Maja Pavlovi}, {ampionka Balkana i tre}eplasirana na Prvenstvu Evrope u bikinifitnesu,

[ampionke Balkana Valentina i Maja

Valentina Strugarevi}, balkanska {ampionka u de~jem fitnesu i Nenad Gli{ovi}, koji nastupa u disciplini mu{ki fizik. Me|unarodni kup „Trofej

â~ka“ bi}e odràn u Domu kulture, u organizaciji grada â~ka i Bodibilding kluba â~ak. Po~etak je u 18 ~asova.

U konkurenciji 12 parova najuspe{niji su bili kom{ije iz Ulice Milivoja Jovanovi}a, Mikan Petro-

venstvo Balkana, a bodova}e se za Kup Srbije. Za reprezentaciju Srbije nastupi}e kompletna seniorska ekipa Borca, u sastavu: Danilovi}, Zekavica, Stefanovi} i Antonijevi}, junior Nikola Tripkovi} i kadet Aleksandar Petrovi}.

GEOGRAFSKO - EKOLO[KI KLUB O[ „TANASKO RAJI]“

okviru akcije obeleàvawa Svetskog dana za{tite ìvotiwa, u subotu, 4. oktobra, Geografsko - ekolo{ki klub O[ „Tanasko Raji}“ iz â~ka, organizovao je tre}u po redu izlo`bu ku}nih qubimaca. U prepunom {kolskom dvori{tu svoje ku}ne qubimce predstavilo je 90 u~enika svih uzrasta. Ciq ove manifestacije je da se kod dece podstakne odgovornost i humani pristup prema ìvotiwama. Poruka ovogodi{we izlo`be je: “@ivotiwe, kao i mi, ose}aju bol, patwu, strah i stres, tako da im ne smemo ~initi ono {to ne èlimo da neko ~ini nama”! Prema re~ima organizatora ovo je bila prilika da se deca {to boqe upoznaju sa ìvotiwama, jer nemaju ba{ priliku da pokaù koliko

MIKAN PETROVI] I BOJAN PUZI] KAO CUNAMI

a terenima TK Sloboda odr`an je 9. Memorijalni turni dublova “Du{an Mi}ovi} - Busen”.

mestu, dok je Stefan Sretenovi} tre}eplasiran. Ekipno juniori i kadeti su na tre}em, a mla|i kadeti na drugom mestu. Posledwa trka u sezoni bi}e odr`ana u subotu i nedequ, 11. i 12. oktobra, u Ni{u, nadmetawem za otvoreno Pr-

IZLO@BA KU]NIH QUBIMACA

TENIS

a sedmoj trci za Kup Srbije u biciklizmu, koja je odr`ana u nedequ, 5. oktobra, u Aran|elovcu, seniori biciklisti~kog kluba Borac, Goran Antonijevi} i Marko Danilovi} osvojili su prva dva mesta u pojedina~noj konkurenciji, a u ekipnoj ^a~ani su bili prvi. Kadeti David Kosti} i Stefan Sretenovi} zauzeli su prvo i tre}e mesto, a Borac je tako|e bio najboqi u ekipnoj konkurenciji. Posle sedam trka seniorska ekipa Borca ubedqivo je prva, dok pojedina~no prva tri mesta zauzimaju Danilovi}, Zekavica i Antonijevi}. Kadet Aleksandar Petrovi} i mladi kadet David Kosti} tako|e su ubedqivo na prvom

vi} i Bojan Puzi}. Oni su u finalu savladali Sa{u Toma{evi}a i Vasa Pa{ajli}a sa 2:1 (2:6, 6:0, 6:2).

ih vole i da se susretnu sa wima u urbanim uslovima. To je bio jedan od razloga za organizovawe ovakvih izlo`bi tri godine unazad. U po~etku su svi bili malo skepti~ni, kako su istakli ovom prilikom, ali sada mo`e da se vidi kako oni sa u`ivawem dovode svoje qubimce. I ove godine, doktori veterine Stojanka \urovi} i Aleksandar Nenadovi} iza-

brali su pobednike u kategorijama pasa, ma~aka, pernatih `ivotiwa i glodara. Organizatori izlo`be bile su nastavnice iz {kole doma}ina: Biqana Mihailovi}, profesorka biologije, Katarina ^utovi} i Danijela Stojanovi}, profesorke geografije, a sponzor je bila veterinarska stanica „Nenadovi} vet“. M. G.

SPORT

PETAK 10. OKTOBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

8. коло

ПРВИ НЕУСПЕХ ПРОТИВ ЈАГОДИНЕ Јагодина-Борац

2:0 (1:0) Стадион: Градски у Јагодини. Стрелци: Шушњар у 8. и Ђурић у 53. минуту. Јагодина: Ђуричић, Милинковић, Илић, Михајло вић, Филиповић, Митошeвић, Цветковић (Ивановић), Арсенијевић (Ожеговић), Ђурић, Леповић, Шушњар (Савковић). Раднички (Н) Раднички 1923 ОФК Београд Младост Црвена звезда Јагодина Војводина Спартак

2:1 0:3 4:0 1:2 2:2 2:0 1:0 0:0

Чукарички Рад Доњи Срем Партизан Вождовац Борац Нови Пазар Напредак

Борац: Петрић, Обрадовић, Живковић, Кохене, Гој ковић, Јованчић, Божић, Стојановић (Јевтовић), Бабић (Милојевић), Машовић, Ђенић (Ђерић).

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Војводина Црвена звезда ОФК Београд Спартак Чукарички Доњи Срем Нови Пазар Рад Младост Борац Јагодина Раднички (Н) Напредак Вождовац Раднички 1923

7 8 8 7 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 6 4 4 3 3 3 3 3 2 2 2 0 1 1

0 0 2 2 2 3 2 1 1 1 2 2 0 4 1 1

0 1 0 1 2 2 3 4 4 4 4 4 6 4 6 6

23 18 12 13 7 12 5 10 13 9 6 9 7 4 6 1

5 6 2 8 6 9 11 9 14 11 8 14 15 10 16 11

+18 +12 +10 +5 +1 +3 -6 +1 -1 -2 -2 -5 -8 -6 -10 -10

21 21 20 14 14 12 11 10 10 10 8 8 6 4 4 4

СРЕЋА НАКЛОЊЕНА ЦРНО-БЕЛИМА

Младост-Партизан 1:2 (0:1)

Стрелци Шкулетић у 45+1. и Лазовић у 57. за Паризан, а Фрајдеј у 73. за Младост. Младост: Крзнарић, Зоњић, Милуновић, Го лемић, Петровић, Радин (Живадиновић), Адамо вић, Јовановић (Пешић), Гаврић, Милосављевић (Црномарковић), Фрајдеј.

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

ПОРАЗ СА ИГРАЧЕМ МАЊЕ

Радник БСК Борча Бежанија Слога (ПМ) Пролетер Јединство Путеви Синдјелић Мачва

Пролетер-Металац 2:1 (1:1) Стадион: Слана Бара. Стрелци: Вујаклија у 24. и Човић у 72. минуту (изједанестерца) за Пролетер, Ћирковић у 20. минуту за Металац. Пролетер: Настић, Танасин, Кавчић, Скопљак, Жигић, Д. Бошковић, Човић (Лекић), Швоња, Вујаклија (Н. Бошко вић), Каранов, Спремо (Радивојевић). Металац: Зоговић, Никодијевић (Плећић), Влашић, Се длар, Контор, Панић, Бркић (Никодијевић ), Ивановић, Младеновић, Мердовић (Луковић), Ћирковић.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Радник Јавор Матис Инђија Бачка (БП) Слога (ПМ) БСК Борча Пролетер Колубара Металац (ГМ) Бежанија Јединство Путеви Моравац Орион Слобода Мачва Синдјелић Слога (К)

3:0 1:0 1:0 4:1 2:1 1:1 1:3 2:2 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 4 4 5 4 3 4 4 4 3 2 2 1 0 1 0

8. коло

ДО БОДА У НАДОКНАДИ ВРЕМЕНА

Слога (К) Моравац Орион Слобода Колубара Металац (ГМ) Инђија Бачка (БП) Јавор Матис 2 4 4 0 2 4 1 1 3 1 3 1 3 4 1 0

0 0 0 3 2 1 3 3 1 4 3 5 4 4 6 8

16 14 12 13 10 12 8 8 12 5 8 7 7 4 8 2

Партизан: Лукач, Вулићевић,Ћирковић, Станковић, Волков, Грбић (С.Илић), Марковић, Б. Илић, Пантић (Лука), Ла зовић (Којић), Шкулетић.

3 7 6 7 8 9 7 13 5 9 11 9 11 8 15 18

+13 +7 +6 +6 +2 +3 +1 -5 +7 -4 -3 -2 -4 -4 -7 -16

Мачва-Јавор Матис 2:2 (1:0).

20 16 16 15 14 13 13 13 12 10 9 7 6 4 4 0

Стрелци: Лазовић у 17. и Милинковић у 77. за Мачву, Че чарић у 64. и Дражић у 90+5. за Јавор Матис. Мачва: Степандић, Пејовић, Ристивојевић (Гавриловић), Марковић, А. Радовановић, Ђукановић, Томић (И. Радовано вић), Милинковић, Живановић (Ћировић), Лазовић, Гркајац. Јавор Матис: Ђогатовић, Гојачанин, Милетић( Валиђо), Миловић, Колаковић, Ивеља (Вујовић), Ађуру, Ђокић, Чеча рић, Милошковић, Дражић.

SPORT

PETAK 10. OKTOBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЗОНА МОРАВА Таково Мокра Гора Партизан Омладинац Тутин Металац Орловац Полет 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

1:0 6:2 2:0 0:2 2:1 4:0 1:0 2:1

Полет Мокра Гора Тутин Орловац Слобода Славија Трепча Омладинац Металац Таково Драгачево Браћа Вуковић Партизан Водојажа Рудар (Бресница) Рудар (Баљевац)

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

5 5 5 4 4 3 4 3 3 3 3 2 2 2 1 0

Славија Рудар (Бресница) Трепча Драгачево Браћа Вуковић Рудар (Баљевац) Слобода Водојажа 2 1 1 3 2 4 0 2 1 1 1 3 3 2 3 1

1 2 2 1 2 1 4 3 4 4 4 3 3 4 4 7

14 16 14 9 10 9 12 10 11 11 6 10 9 8 11 3

8 5 6 5 6 6 6 11 12 12 13 11 10 12 16 24

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД Лозница Будућност Крушик 2014 Победа Јединство Семендриа 1924 Шумадија Железничар Јошаница 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Лозница Будућност К. 2014 Јединство Рудар Шумадија 1903 Звижд Слога (П) Семендриа 1924 Железничар Победа Полет Шумадија Бане ГФК Јасеница 1911 Карађорђе Јошаница

1:0 0:2 0:0 1:0 2:0 0:0 1:1 : 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 7 8 8 7

7 5 5 5 3 4 3 3 3 2 2 2 2 2 0 1

ОКРУЖНА ЛИГА

8. коло

+6 +11 +8 +4 +4 +3 +6 -1 -1 -1 -7 -1 -1 -4 -5 -21

Бацковац Јунајтед Спартак Слатина Младост (П) Овчар Парменац Луњевица Миоковци 17 16 16 15 14 13 12 11 10 10 10 9 9 8 6 1

8. коло

Рудар Звижд Карађорђе ГФК Јасеница 1911 Полет Слога (П) Шумадија 1903 Бане 0 2 2 1 4 0 2 2 1 3 3 3 0 0 4 1

1 1 1 2 1 4 3 3 4 3 3 3 5 6 4 5

15 13 10 15 11 9 11 6 8 9 8 5 5 6 5 5

2 4 3 9 7 8 7 6 8 9 11 9 10 15 12 21

+13 +9 +7 +6 +4 +1 +4 0 0 0 -3 -4 -5 -9 -7 -16

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Омладинац (З) Парменац Јединство (ГГ) Слатина Пријевор Овчар Спартак Миоковци Доња Врбава Луњевица Котража Напредак Јединство (К) Младост (П) Бацковац Јунајтед Младост (А)

0:1 1:5 0:0 1:1 2:2 3:0 3:0 2:1 8 8 8 8 7 8 8 8 8 8 8 7 8 8 8 8

6 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 0

Напредак Пријевор Омладинац (З) Јединство (К) Доња Врбава Котража Младост (А) Јединство (ГГ) 1 1 0 3 1 1 1 1 3 1 1 0 2 2 0 0

1 2 3 1 2 3 3 3 2 4 4 4 4 4 6 8

20 20 14 9 19 21 16 14 8 9 13 6 15 12 16 2

9 11 7 4 8 11 17 16 9 11 17 14 16 16 20 28

+11 +9 +7 +5 +11 +10 -1 -2 -1 -2 -4 -8 -1 -4 -4 -26

Пријатељи Лугови Кеј Полет Вујан БИП Планинац

19 16 15 15 13 13 13 13 12 10 10 9 8 8 6 0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Кеј Морава (К) БИП Стрелац Будућност Премећа Морава (М) Задругар Вујан Ракова Лугови Чачак 94 Полет (-1) Планинац Пријатељи

2:2 2:4 1:0 0:2 2:1 0:0 5:1

8 7 6 7 7 7 8 8 7 7 8 8 7 7 8

5 4 4 4 3 3 4 3 3 2 2 2 2 1 0

8. коло Премећа Морава (К) Будућност Чачак 94 Морава (М) Задругар Ракова

2 2 2 2 3 3 0 2 1 2 1 1 0 2 3

1 1 0 1 1 1 4 3 3 3 5 5 5 4 5

15 21 11 15 15 13 12 15 13 9 13 9 9 8 3

7 7 2 10 7 6 12 14 13 14 15 19 16 16 23

+8 +14 +9 +5 +8 +7 0 +1 0 -5 -2 -10 -7 -8 -20

17 14 14 14 12 12 12 11 10 8 7 7 5 5 3

ПРИЧА КОЈА ТРАЈЕ ВИШЕ ОД 60 ГОДИНА У

21 17 17 16 13 12 11 11 10 9 9 9 6 6 4 4

ГРАДСКА ЛИГА

8. коло

подалекој прошлости, чак много даљој од шест деценија, колико је протекло од оснивања ФК Слатина, мештани ове варошице, на старом путу Чачак Краљево, покушали су, и успели да сједине спорт, културу, уметност, забаву... Давне 1953. године основан је клуб, а време је показало колико је најважнија споредна ствар на свету унела, духа, снаге и радости у сваки дом Слатине,

Мршинаца, Кукића... Низали су се фудбалски догађаји у протеклих шездесет година, најзначајнији су свакако гостовања Партизана и Црвене Звезде, али и Борца, Трепче... Протеклог викенда Слатина је била у центру збивања чачанске фудбалске јавности. Одигран је дерби Моравичке окружне лиге са Омладинцем, потом пријатељски сусрет ветерана Партизана и Слатине,

на крају , представљена монографија под називом „ИЗ ПРИЧЕ У ПРИЧУ”, аутора

Мирослава Ристића, дописника Спортског журнала из Чачка.

ПРОВЕРА СЕЛЕКЦИЈЕ ФСГ-ЧАЧКА С

елекција Фудбалског савеза Града Чачка (2003. годи ште), поражена је од вршњака из Ужица резултатом, 4:3. Изабраници селектора Ивана Николића пружили су врло добру игру. Голове за селекцију ФСГ Цацак постигли су Марјановић, Павловић и Штављанин.

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД Прва лига

Зона Морава 12.10.2014 | 12.10.2014 | 11.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 11.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 |

14:30 Водојажа 14:30 Слобода 14:30 Рудар (Баљевац) 14:30 Браћа Вуковић 14:30 Драгачево 14:30 Трепча 14:30 Рудар (Бресница) 14:30 Славија

: : : : : : : :

12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 |

15:00 15:00 15:00 18:00 15:00 15:00 15:00 15:00

Јавор Матис Бачка (БП) Инђија Металац (ГМ) Колубара Слобода Моравац Орион Слога (К)

12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 |

15:00 15:00 15:00 15:00 15:00 15:00 15:00 15:00

Јединство (ГГ) Младост (А) Котража Доња Врбава Јединство (К) Омладинац (З) Пријевор Напредак

Oкружна лига

9. коло Таково Полет Орловац Металац Тутин Омладинац Партизан Мокра Гора

Српска лига Запад

9. коло : : : : : : : :

: : : : : : : :

Радник Мачва Синђелић Јединство Путеви Пролетер Слога (ПМ) Бежанија БСК Борча

11.10.2014 | 11.10.2014 | 11.10.2014 | 12.10.2014 | 11.10.2014 | 11.10.2014 | 11.10.2014 | 11.10.2014 |

15:00 Бане 15:00 Шумадија 1903 15:00 Слога (П) 11:00 Полет 15:00 ГФК Јасеница 1911 15:00 Карађорђе 15:00 Звижд 15:00 Рудар

12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 | 12.10.2014 |

15:00 15:00 15:00 15:00 15:00 15:00 15:00

Градска лига

9. коло Бацковац Јунајтед Миоковци Луњевица Парменац Овчар Младост (П) Слатина Спартак

: : : : : : : :

Задругар Морава (М) Чачак 94 Будућност Морава (К) Премећа Стрелац

: : : : : : :

9. коло Лозница Јошаница Железничар Шумадија Семендриа 1924 Јединство Победа Будућност Кр. 2014

9. коло Планинац БИП Вујан Полет Кеј Лугови Пријатељи

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! KU]A 80 m2, plac 5.6 ari, kod O[ FILIP FILIPOVI]. CENA 50.000 E

STANOVI P- 20 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 E P-27 m2, Hotel Morava, 5. sprat, cena 19.000 E P-31 m2, centar, 5. sprat, TA, cena 25.000 E P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, cena 32.000 E P-38 m2, Qubi} kej, prizemqe, CG, cena 23.000 E P-37 m2, Qubi} kej, VP, CG, cena 20.000 E P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 25.500 E P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 E P-42 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, TA, terasa, cena 25.000 E P-45 m2, Nemawina, noviji, 4. sprat, lift, CG, cena 34.000 E P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 E P-49 m2, stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 E P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6. sprat, lift, CG, cena 32.000 E P-52 m2, Hotel Morava, 6. sprat, lift, CG, terasa, cena 33.000 E P-53 m2, Avenija 1, 2. sprat, lift, CG, cena

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-53 m2, Alvaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 25.500 E P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 E P-58 m2, Qubi} kej, 10. sprat, lift, CG, terasa, cena 30.000 E P-60 m2, nov, Balkanska, 4. sprat, CG, cena 32.000 E P-60 m2, Alvaxinica, 4. sprat, zgrada od fasadne cigle, CG, terasa, cena 38.000 E P-61 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, lift, cena 36.000 E P-63 m2, Hotel Morava, nov, 4. sprat, CG, terasa, cena 33.000 E P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, terasa, cena 47.000 E P-66 m2, O[ Filip Filipovi}, 2. sprat, TAGAS, terasa, cena 39.000 E P-66 m2, centar, 3. sprat, CGm, terasa, cena 48.000 E P-74 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 E P-76 m2, nov, Hotel Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 52.000 E P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6. sprat, CG, lift, terasa, cena 48.000 E P-82 m2, Hotel Morava, 9.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

sprat, CG, terasa, lift, cena 45.000 E BEOGRAD - VRA^AR, Prodajem novu garsoweru na 1. spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva,cena 36.000 E CRVENI KRST-NOV, trosoban stan, 1.sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 90.000 E

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E

STANOVI JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR, CG, KEJ, 29.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

KU]E P-80 m2, plac 1 ar, centar, cena 40.000 E P-45 m2, plac 12 ari, Trbu{ani, cena 12.000 E P-60 m2, plac 4 ara, Alvaxinica, cena 50.000 E P-102 m2, plac 5.90 ari, kod Hotel Morave, cena 70.000 e ili zamena za dva stana LOKALI P-18 m2, Qubi} kej, cena 16.000 E P-135 m2, Rakova, cena 10.000 E P-169 m2, Viqu{a, plac 10 a, cena 7000 E P-75 m2 + 120 m2, 3. ara, Obili}eva, cena 30.000 E

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT, CG, LIFT, KEJ, 36.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI 45.000 E TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E

STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLIÂN, CENTAR, 65.000 E ÊTIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110 M2, 73.700 E SA PDV-OM GARSOWERA, KOD BORÊVE HALE, 3. SPRAT, TA, 16.000 E CENTAR, KU@EQEVA, 84 M2, 3. SPRAT, 48.000 E PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2, 78.000 SA PDV-OM KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 E CENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvaxinica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvaxinica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

^ITUQE

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

SE]AWE Na Mihoqdan su ^ETIRI DUGE GODINE od kada nije sa nama

Dana, 8. 10. 2014. godine preminuo je na{ dragi brat i ujak

Dana, 8. 10. 2014. u 74 godini `ivota preminuo je na{

DESPOT MIJAILOVI] PUJO 1937 - 2010. komercijalista "Gradskog zelenila" u penziji Bez tvoje beskrajne bri`qivosti, qubavi, po`rtvovanosti i plemenitosti nam je te{ko. TVOJI: supruga MARINA, }erka LELA, zet QUBO, unuka SARA i unuk STEFAN upl.

JOVAN PETROVI]

iz Kulinovaca 1940 - 2014. Sahrana je obavqena 9. 10. 2014. Zahvaqujemo svima na izrazima sau~e{}a. Zauvek }emo te se se}ati. Supruga EMILIJA, sin MILADIN, }erka DRAGANA i ostala mnogobrojna rodbina

iz Kulinovaca Sahrana je obavqena u ~etvrtak 9. 10. 2014. godine. Bio si izuzetan ~ovek velikog srca i velikog duha. Ostavio si nam se}awa, dobrotu i qubav koji se pamte. ^uva}emo uspomene pune qubavi i po{tovawa. Sestra STANA, zet QUBO i ujkina LELICA sa porodicom

17142

17141

Dana, 8. 10. 2014. preminuo je na{ otac, svekar i deda

JOVAN PETROVI] iz Kulinovaca

17122

JOVAN PETROVI]

DEJAN KI]ANOVI]

iz Kulinovaca

1969 - 2014.

Dragi o~i, izvini {to nisam mogla da ti pomognem. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. ]erka DRAGANA, zet ALEKSANDAR, unuci BRANKO i MILO[ 17143

17144

MILKE MILI]EVI]

SE]AWE 8. 10. 2012 - 8. 10. 2014.

17135

17131

Dana, 10. oktobra 2014. godine navr{ava se GODINA DANA kako nije sa nama na{ voqeni

NIKOLI] Vreme prolazi uspomene i se}awe nikada. S qubavqu ponosom i zahvalno{}u ~uvam uspomenu na vas. Sin MLADEN sa porodicom i praunuk NIKOLA

Godine prolaze, bol i tuga ne prestaju. RODITEQI i BRA]A 17140

15. oktobra navr{ava se [EST GODINA na{em dragom

Vreme te nikad ne}e izbrisati iz na{eg se}awa. ZAHVALNA PORODICA STEVLI] 17114

zastavnik u penziji iz Atenice 14. 11. 2003 - 14. 11. 2014.

U subotu, 11. oktobra navr{ava se 16 GODINA od smrti na{eg sina i brata

SLAVKU GVERO

VLADIMIR KOTUROVI] 16. 10. 1997 - 16. 10. 2014.

17104

ro|en 1938. godine Uspomenu na tvoj dragi lik i bezgrani~nu dobrotu ~uva}emo zauvek u na{im srcima. Mnogo nam nedostaje{. Hvala ti na svemu {to si u~inio za nas. TVOJI: RADA, MILUTIN, SRE]KO, MILO[, KATARINA, IKONIJA, RATKO, FILIP i BOJAN

QUBINKA QUBA

Jedino tuga i suze podsete da te vi{e nema. Kom{ije: PETROVI], DRAGI]EVI], NIXOVI] i PANTOVI]

ZORANA JAWI]A KOKINA

VEQKO SU[I]

Bila si najboqa sestra na svetu, rajska i plemenita du{a. Hvala ti za sve {to si u~inila za mene. Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju, a Bog podari raj. O@ALO[]ENI: brat ^EDO i snaha QUBA sa porodicom

RADOMIR RAJKO

14. 10. 2010 - 14. 10. 2014.

Uspomene na tebe su neprolazne u nama. S qubavqu, ponosom i po{tovawem TVOJI NAJMILIJI

Dragi o~e, hvala ti za sve {to si nam pru`io u `ivotu. Sa velikim ponosom }emo se se}ati tvoga po{tewa, dobrote i plemenitosti. Sin MILADIN, snaja KATARINA, unuke TAMARA i SANDRA i unuk NIKOLA

Dana, 5. oktobra 2014. godine prestalo je da kuca plemenito srce moje sestre

JELIKA JELA BAKOVI]

SE]AWE

Dr RADOMIR RAJKO VRANI] internista Uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik ~uva}e, supruga DIMITRINKA, }erke SNE@ANA i DRAGANA, zetovi DRAGOSLAV i GORAN i unuci ALEKSANDAR, DAVID, URO[ i IVAN

Uspomenu na dragog kolegu i saradnika ~uvaju kolege sa INTERNOG ODEQEWA

17121

17109

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE Posledwi pozdrav mojoj sestri

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

DVE GODINE velike praznine i bola od kako nije sa nama na{ dragi i po{tovani

Dana, 3. 10. 2014. godine preminula je na{a draga

STANISAVA PETROVI] Nema suza koje te mogu oplakati, nema re~i koje te mogu o`aliti. Ti si moja du{a koja me je ostavila. Moj bol nije u suzama ve} u mom srcu. Hvala ti za sve {to si za mene u~inila. Neka te ~uvaju an|eli a ti ~uvaj moga sina. Tvoja sestra DOBRILA

Postoji{, `ivi{ i zauvek traje{ u na{im du{ama. Supruga RU@ICA i sinovi DANKO i BRANKO sa porodicama

iz Parmenca 1924 - 2014. Sahrana je obavqena 7. 10. 2014. godine na grobqu u Parmencu. Ovom prilikom zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI: sin QUBI[A, snaje MICA, SMIQA i MIRJANA, sestra VINKA, unuci, praunuci i ostala rodbina.

17132

17133

17137

MILKI MILI]EVI] BO[KO ]ALOVI] 14. 10. 2012 - 14. 10. 2014.

Dana, 2. oktobra 2014. godine preminula je na{a

SE]AWE

GODINU DANA nije sa nama na{ voqeni

RADOJKA RADA PAUNOVI]

ZLATKO R. MILOVANOVI] dipl. in`. gra|.

1948 - 2014.

DOBRICA BORIKA PAUNOVI] Nema re~i kojima bi iskazali tugu {to niste sa nama, da delite na{e `ivotne radosti. VA[I, CICA i CANE sa porodicama Dana, 5. oktobra 2014. godine prestalo je da kuca srce na{e majke

S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na wu. Suprug RADE, }erka ZORICA, sin GORAN, snaha SLA\A, unuci JUCA, NATA, ANA i DARKO

Sa nama si, sa tobom smo s qubavqu koja nema kraj. TVOJI NAJMILIJI

17136

17115

14. oktobra 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana od kada nas je zauvek napustio na{ dragi tata, brat i ujko

MILANKE PETROVI]

DRAGOQUB DRAGAN BOGOSAVQEVI]

iz Kulinovaca

iz Qubi}a

Sahrana je obavqena 6. oktobra u 15 ~asova na grobqu u Kulinovcima. Tim povodom zahvaqujemo se sve{tenstvu, rodbini i prijateqima na izrazima sau~e{}a. Zahvalne }erke: GORDANA, EMILIJA i STOJANKA sa porodicama

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. Sa nama si u mislima i uvek u na{im srcima, ve~no voqen i nikad nezaboravqen. Zauvek zahvalne, Tvoja TIJANA, MARIJA, DU[ICA, ALEKSANDRA i NEVENA

Vreme prolazi, a uspomena na vas ve~no ostaje. S po{tovawem, Sinovac MI[O sa porodicom

17138

17130

17134

MIJAILO

KAJA

1919 - 1994.

1926 - 2011.

MAJSTOROVI]

Dana, 14. 10. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA kako nije sa nama

SE]AWE

NEVENKA OCOKOQI] 13. 10. 2004 - 13. 10. 2014.

Svakog trena mislimo na tebe najdra`a majko i najmilija bako. MILKICA i MILO[ 17113

DRAGAN BOGOSAVQEVI] 1966 - 2014.

RADOMIR RA[O KAROVI] 1949 - 2014.

Bol i tuga se ne pi{u, ve} se nose u srcu. Ostavio si mi puno lepih uspomena, da te ve~no pamtim, da o tebi sa ponosom pri~am. Iako je tvoj `ivot nestao za tren, na{e }e drugarstvo ostati ve~no. S' po{tovawem i tugom, ve~no }u te ~uvati od zaborava. TVOJ DRUG CICKO

Danas je ^ETRDESET DANA kako nisi sa nama. Nedostaje{ nam vi{e nego ikada. U nama su re~i ne re~ene, uvek }emo te nositi u na{im srcima. Ve~no zahvalni: Supruga KRISTIJAN FREDERIK sa porodicom i sestra RADA sa porodicom

17139

17116

^ITUQE

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

16. 10. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti

Dana, 11. oktobra navr{ava se ^ETRDESET DANA

SE]AWE 2011 - 2014.

TOMISLAV TOMA KOSTI]

Prim. dr NEDEQKU

@IVKOVI]U Sine moj, ostavio si bol i trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja nikad ne prolazi. Majka RU@ICA

S qubavqu i po{tovawem

I daqe je u svakom na{em danu. NEDA i VESNA

PORODICA

17123

17125

17120

U utorak, 14. 10. 2014. godine navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{e

I nakon tri godine u o~ima suze, u srcu bol, a u du{i bezmerna tuga. @ivi{ i `ive}e{ ve~no u na{im srcima, mislima, na{im snovima.

Dr DEJANA MLADENOVI]A

U nedequ, 12. oktobra navr{ava se DVE GODINE od smrti voqenog

SE]AWE NA DRAGE RODITEQE

VIDOSAVA ]ORI]A

DRAGE [IPETI]

2012 - 2014.

S qubavqu, suprug MILOJE i sin DEJAN

Uspomenu na wega ~uvaju supruga MILENA, }erke LEPA i ZORA, unuci MARKO, FILIP i VITO

17126

17118

Dana, 9. 10. 2014. godine navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

SVETLANE VU^I]EVI] CECE Bol i tuga su sve ve}i i ve}i... NEUTE[NI: majka KATARINA i brat MILO[ 17119

MIRA

PETAR

9. 10. 2009 - 9. 10. 2014.

3. 2. 2013 - 3. 2. 2014.

Dana, 12. 10. 2014. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{e

PAJOVI]

DANICE VLASTELICE iz Vape

Bezbroj je mnogih uspomena da vas volimo, pamtimo i nikada ne zaboravimo. MIKO i CICA sa porodicama

Uspomenu na wenu qubav i dobrotu ~uvaju weni najmiliji. PORODICA VLASTELICA 17128

17127

Dana, 11. 10. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti dragog brata, strica i dede

Dana, 3. 10. 2014. godine navr{ilo se [EST MESECI od smrti na{e drage

12. 10. 2011 - 12. 10. 2014.

MILINKO VOJINOVI]

DRAGI[A LACI ROV^ANIN

Sine, tri godine tuge i `alosti kako te zemqa pokriva i ~uva. Nema utehe. Majka zove, suze lije, ti ne ~uje{, sine. ^uva}e te od zaborava.

Mnogo nam nedostaje{! LELA i @IKO sa porodicom

Majka STANOJLA i brat MIROSLAV

17101

17103

@IVANE VUKOVI]

Uspomenu na wu ~uvaju sin ALEKSANDAR, snaha NADA, unuk IVAN i unuka SUN^ICA sa porodicama

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

17105

^ITUQE

10. 10. 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog sina, unuka, brata

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

SE]AWE

10. 10. 2008 - 10. 10. 2014. GODI[WI POMEN

NEBOJ[A PAVLOVI]

- advokata iz Preqine Pro{lo je {est tu`nih i te{kih godina u kojima je svakodnevna àlost i suze za tvojom mlado{}u dragi na{ Nele. Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema Tebi, jer si bio primer dobrote, po{tewa, hrabrosti, na{ ponos, nada, podr{ka i oslonac. Teàk je ìvot koji ìvimo bez tebe. Utehe nema, rana je doìvotna a qubav prema Tebi ve~na. Re~i je malo da kaèmo koliko nam nedostaje{. VOLE TE TVOJI NAJMILIJI: mama NADA, baba DESANKA, brat DRAGAN sa porodicom

iz Preqine 1971 - 2008. Zar je ve} {est godina kako si nas prerano napustio? Na{a bol i tuga za tobom je neizmerqiva. Boli svaki sat, dan, mesec... Ne moèmo zaboraviti tvoj svetli lik humaniste ne samo po pozivu koji si ~asno obavqao nego i kao ~oveka. Svi koji su te poznavali smatrali su te dostojanstvenim, pametnim i ~estitim, pa nam za utehu u na{em bolu kaù - budite ponosni na va{eg Neboj{u. Bio si mlad, lep, vaspitan, druèqubiv. Tvoj spontan osmeh, topao pogled pun qubavi, iskrenosti i dobrote stalno nam lebdi pred o~ima. Nele, Ti si veliki ~ovek, najboqi i neponovqiv. Mnogo nam nedostaje{, na svakom koraku, u svakom danu. TVOJI: seka MIRJANA, brat MILUTIN, teta VERA i te~o MOMÎLO

17112

17111

NEBOJ[E - NELA PAVLOVI]

Dana, 2. oktobra 2014. godine umro je na{ brat i dever

BRANKO NIXOVI]

NEBOJ[A @. PAVLOVI] advokat iz Preqine Ostavio si trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja nikad ne prolazi. Supruga NADA 17129

Dana, 13. oktobra 2014. godine je [EST GODINA od kada nije sa nama na{ dragi sin, brat i stric

Dana, 10. oktobra 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

VITO STRAWAN^EVI]

VELIMIRA VEQA KAROVI]A

Sahrana je obavqena 3. oktobra u Gorwem Radaqevu kod Prilika. Dragi na{ Branko, nosi}emo u srcu sve lepe trenutke provedene sa tobom. Brat VLADAN i snaha SVETLANA sa porodicom

Godine koje su pro{le nisu umawile bol i tugu koja se ne meri ni re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Dok `ivimo osta}e nam samo se}awe i uspomene na tebe, a u srcu ~uvati od zaborava. Tvoji najmiliji: majka MIRA, otac DRAGAN i brat VU^ETA sa porodicom

Vreme koje je pro{lo bez tebe nije umawilo se}awe na tvoju dobrotu i qubav koje si nam pru`io. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRJANA, sinovi SRBO i @ARKO, snaje MIRA i OLGICA, i unuci LAZAR, MILICA, ANDREJ i ANA

17100

17102

17110

ro|en 1933. godine u ^a~ku

Dana, 11. oktobra je [EST MESECI od smrti na{e drage i voqene

U subotu, 11. 10. 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Baluzi Preqinskoj dava}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

MIQANE MILKE KATANI]

Danas je ^ETRDESET DANA od kada nije sa nama na{

MIROSLAVU STEVANOVI]U TULU

Bila si i ostala oli~ewe plemenitosti, dostojanstva, dobrote i snage. Vreme koje prolazi, tu`no je, `ivot bez tebe te`ak, u ku}i praznina, ali qubav i se}awe na tebe nezaboravni. Suprug ILIJA

Vreme koje je pro{lo bez tebe nije umawilo se}awe na tvoju dobrotu i qubav koje si nam pru`io. Zahvalna SUPRUGA sa DECOM

17106

17107

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

MILORAD DRAGUTINOVI] LIJOVAC 1953 - 2014. Svakog trenutka je u na{im srcima i mislima. PORODICA

^ITUQE

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE

SE]AWE Na mog hrabrog dedu solunca

STANKO VUKAJLOVI] advokat 9. 10. 2011 - 9. 10. 2014.

ALEKSANDAR VASILI]

@IVI[ I @IVE]E[ UVEK U NA[IM SRCIMA I MISLIMA.

1889 - 1977. iz Bawice

S' QUBAVQU I PO[TOVAWEM SUPRUGA SLAVICA I ]ERKA MAJA 17124

POSLEDWI POZDRAV

ZDRAVKO MILUNOVI] diplomirani ekonomista 1935 - 2014. Nama si pripadao i mi tebi. Mnogo si nas voleo i mi smo voleli tebe. Samo se fizi~ki odvajamo od tebe, tvoja plemenita du{a ostaje sa nama i u nama. TVOJI: supruga DU[ANKA, }erke BIQANA i GORDANA, unuka JELENA i zet NEBOJ[A 17117

U~esnik svih ratova od 1912. do 1920. godine. Nosilac je Albanske spomenice za vernost otaxbini. Kao vojnik pripadao je Desetom pe{adijskom puku Druge srpske Stepine armije. Ponosna unuka MILKA GRUJOVI] sa porodicom fakt,

PETAK 10. OKTOBAR 2014. GODINE