11. april 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

w w w.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 14

^A^AK, 11. APRIL 2014. GODINE

Na stranama 28. i 29. na{eg lista

CENA 30 DIN.

Grad ^a~ak i „Auto^a~ak” dobitnici nagrade „Kapetan Mi{a Anastasijevi}”

RASPISAN KONKURS tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI

Iz neobjavqenih rukopisa

Dobrivoja Jovanovi}a

strane

. 10. i 11

JO[ JEDNA POTVRDA TIMSKOG RADA

U ^a~ku otvorena Kancelarija za alternativne sankcije strana 5. INTERVJU

Nejtan Kotam, osniva~ baleta

USPOMENE NA DAVNI BORAVAK

U PRILI^KOM KISEQAKU Aktuelnosti iz Draga~eva

ODR@ANA RADIONICA „@ENE U AGROBIZNISU” PROMOCIJA ZDRAVE HRANE I DOMA]E RADINOSTI

strane 26. i 27.

Aktuelnosti iz Gorweg Milanovca

PROGRAM 12. BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE ZAVR[EN OSMI FESTIVAL POZORI[NOG STVARALA[TVA U^ENIKA

strane 30. i 31.

strana 3.

MANNAKIN THEATER AND DANCE

VE^ERAS PREMIJERNO U ^A^KU strana 19.

DA OSU\ENICI DR@AVU MAWE KO[TAJU Ko{arka

STI@E PARTIZAN! Slede}i broj „^a~anskog glasa” }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

CENTRUM

069 - 310-04-60 06 00332 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

GRAD

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

GRAD ÂÂK I “AUTOÂÂK” DOBITNICI NAGRADE “KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]” okviru projekta “Put ka vrhu”, koga od 2000. godine realizuju novosadska agencija “Medija invent”, univerziteti u Novom Sadu i Beogradu i privredne komore u Srbiji, ~iji je ciq afirmacija privrednog stvarala{tva, preduzetni~ke kulture i dru{tvenih vrednosti, i ove godine je, 7. maja u sve~anoj sali Matice srpske u Novom Sadu, dodeqena nagrada “Kapetan Mi{a Anastasijevi}”. Me|u 24 dobitnika ovog zna~ajnog priznawa, koje nosi ime velikog srpskog zadu`binara i dobrotovora su i Grad â~ak, koji je progla{en za najboqu lokalnu samoupravu u Srbiji i Milenko Kosti}, vlasnik i predsednik kompanije “Auto â~ak”, kao naj preduzetnik Srbije. “U toku prethodne godine rad organa lokalne vlasti u â~ku, koju uspe{no predvodi gradona~elnik Vojislav Ili}, karakterisala je racionalnost u tro{ewu buxetskih sredstava, javnost rada i najnià kreditna zaduènost u Srbiji, u odnosu na broj stanovnika. Gradska uprava je u 2013. realizovala mnoge projekte u oblasti komunalne infrastrukture, obezbedila zna~ajna sredstva za podsticaj zapo{qavawa i sprovo|ewe aktivnosti ~iji je ciq poboq{awe socijalne za{tite. Izdvajana su sredstva i za

podsticaj ra|awa, izgradwu {kola, vrti}a, objekata zdravstvene za{tite i finansijski podràne mnoge kulturne i turisti~ke manifestacije,” kaè se, pored ostalog, u obrazloèwu za dodelu nagrade, koju je na prigodnoj sve~anosti gradona~elniku Vojislavu Ili}u uru~io prof. dr Radovan Pejanovi}, prorektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik ìrija. Za najboqu lokalnu samoupravu â~ak je “preporu~ila” i izuzetna otvorenost grada na Moravi, o ~emu govori i podatak da je lane ugostio devet ambasadora, brojne strane delegacije, predstavnike privrede i potencijalnih investitora iz zemqe i inostranstva. Otvorena su bila i vrata gradskih uprava i ~elnika koji su sa saradnicima primili na razgovor vi{e od 2.000 sugra|ana, nastoje}i da im pomognu da re{e goru}e ìvotne probleme, navedeno je jo{ u saop{tewu ìrija. Po{to je zahvalio na nagradi, gradona~elnik Ili} je rekao da ovo presti`no priznawe predstvqa jo{ jednu potvrdu timskog rada, ali i obavezu da sa svojim saradnicima postiè dobre rezultate i u narednom periodu. Me|u najboqim stvaraocima u privrednom i dru{tvenom ìvotu Srbije, koji su svojim radom “obeleìli” 2013. godinu je i

JO[ JEDNA POTVRDA

TIMSKOG RADA

Milenko Kosti}

Radenko Lukovi} i Vojislav Ili}

vlasnik i predsednik kompanije “Autoâ~ak” Milenko Kosti}, kome je nagrada “Kapetan Mi{a Anastasijevi}” pripala u kategoriji “naj preduzetnik”. U obrazloèwu ìrija, koji je naglasio da je misija projekta “Put ka vrhu” da afirmi{e najboqe

me|u najboqima, za srpskog naj preduzetnika se, pored ostalog, ka`e: “Skoro }e ~etvrt veka, otkako je Milenko Kosti} u Kowevi}ima kod ^a~ka osnovao privatnu fimru. Prekretnica je nastupila 1996. godine, kada je postao generalni zastupnik kompanije

“[koda auto”. Danas, ovaj skroman i vredan ~ovek, zahvaquju}i znawu, radu i tome {to je okupio proverene saradnike i stru~ni kadar, zauzima va`no mesto u poslovnom svetu Srbije, a wegov “Auto^a~ak” poziciju lidera me|u konkurentskim kompanijama.”

Osim {to je ugledni preduzetnik, Kosti} je i veliki humanista i donator, ~ovek koji pomaè sportske klubove, zdravstvene ustanove, crkve i manastire. Re~ je o dobrotvoru ~ije je dobro~instvo jedino blago koje se deqewem uve}ava, zakqu~io je ìri u obrazloèwu nagrade dodeqene Milenku Kosti}u. M. N.

POMO]NIK MINISTRA PROSVETE SLOBODAN STUPAR POSETIO ^A^AK

NOVCA ZA ZAVR[ETAK DOMA STUDENATA IMA DOVOQNO - kazao je Stupar prilikom susreta sa novinarima omo}nik ministra prosvete, u oblasti visokog obrazovawa, investicija, u~eni~kog i studentskog standarda i javne nabavke Slobodan Stupar posetio je â~ak na Dan studenata, 4. aprila, da bi sa predstavnicima Grada i rukovodstvom Studentskog centra razgovarao o daqem finansirawu izgradwe novog objekta za sme{taj studenata. On je naglasio da novca ima dovoqno za zavr{etak radova i podsetio da }e gradwa i opremawe dràvu ko{tati oko 110.000.000 dinara. Pomo}nik ministra prosvete je kazao da â~ak nije jedini grad u koji Ministrstvo ulaè finansij-

ska sredstva. - Imamo gradili{ta i u U`icu i Svilajncu, na Pali}u je u izgradwi studentsko odmarali{te, a uskoro }e po~eti gradwa doma u~enika u ^a~ku. Sve su ovo investicije koje bi trebalo da podignu ukupan kvalitet studirawa - rekao je je Slobodan Stupar. Prema proceni direktora Studentskog centra Zorana Radomirovi}a, nova zgrada }e na jesen biti spremna za prijem stanara. U woj }e biti mesta za 128 visoko{kolaca, svih 66 soba ima}i kupatilo i malu ni{u, a cena sme{taja se ne}e razlikovati od cene u staroj zgradi. U novoizgra|enom prostoru nalazi}e

se i dve ~itaonice, sala za kulturno - zabavne aktivnosti i ve{eraj. - Kada nova zgrada bude u funkciji, ukupan kapacitet Studentskog centra, u obe zgrade, bi}e 300 mesta, {to je zadovoqavaju}e, jer za dom konkuri{e od 350 do 400 studenata - smatra Radomirovi}. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je na konferenciji za novinare u Studentskoj menzi saop{tio da }e do septembra biti okon~ana izgradwa Muzi~ke {kole. - Nakon konstituisawa Skup{tine i Vlade, bi}e obezbe|eno 70.000.000 dinara za zavr{etak Muzi~ke {kole i sportske sale u

Mr~ajevcima - naglasio je Lukovi}. Izgradwa sportske hale u Gimnaziji sa~eka}e slede}u godinu, jer je, obja-

snio je on, prethodno potrebno obaviti arheolo{ka istra`ivawa na ovom terenu. Gimnazija je Gradu uputila zahtev da obezbedi

dodatna sredstva za ova istra`ivawa, {to }e uskoro biti u~iweno, kazao je Lukovi}. E. V.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@ @cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

@sbb.rs glcaglas@

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

@sbb.rs faks: 032/344-772 glpress@

032/ 344-772

@cacanskiglas.rs office@

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

POLITIKA

NA 76. SEDNICI GV USVOJENI IZVE[TAJI O RADU USTANOVA KULTURE I SC

ULICA \OR\A TOMA[EVI]A UBUDU]E BULEVAR TANASKA RAJI]A - Predloèno je da se na|e model za reaktivirawe Kancelarije za mlade, ~iji je Predlog Lokalnog akcionog plana za narednih pet godina jednoglasno usvojen. - Zakon o buxetskom sistemu najvi{e je pogodio one lokalne samouprave koje su bile {tedqive, jer nisu zapo{qavale nove radnike, a u takve spada i â~ak, rekla je na~elnica Nada Vuksanovi} ominantna tema 76. zasedawa lokalne vlade u ponedeqak, kojom je predsedavao zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, bila je prva ta~ka dnevnog reda posve}ena utvr|ivawu Predloga LAP, za period od 2014. do 2019. godine. Konstatovano je da je re~ o strate{kom dokumentu Kancelarije za mlade, koja bi trebalo da bude nosilac svih aktivnosti omladine u na{em gradu, a koja je funkcionisala u sklopu Doma kulture. Predloèno je da se na|e model da se Kancelarija ponovo aktivira i re{i kadrovsko pitawe koordinatora. Aleksandar Simovi}, biv{i koordinator Kancelarije za mlade i ~lan radne grupe koja je u~estvovala u izradi LAP istakao je da su se trudili da “plan bude dobar, prakti~an i primenqiv”, a u strate{kim opredeqewima usmeren na unapre|ivawe poloàja mladih u na{em gradu. U planu je navedeno {ta bi trebalo uraditi u narednih pet godina i, nezavisno od svog statusa, on je podrào ponovno aktivirawe Kancelarije, iako ona nije jedini nosilac i realizator ovog plana. U tom kontekstu pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i} je podsetio da su promena zakonske regulative, Zakona o buxetskom si-

stemu i izmena uredbe, uslovili prestanak rada Kancelarije za mlade u â~ku, koja po ovoj normativi postoji, ali ne predvi|a i upo{qavawe koordinatora. Do kraja meseca o~ekuje se odgovor na traènu saglasnost na izmenu uredbe od Ministarstva lokalne samouprave i regionalnog razvoja, kako bi bio re{en status koordinatora, rekao je Da~i}, i naglasio da }e se svakako izna}i model daqeg funkcionisawa ove Kancelarije, u ~emu ga je podràla na~elnica Vuksanovi}, napomiwu}i da Kancelarija ne moè biti pravno lice, ali se moè formirati kao samostalna slu`ba.

ZAKON OSUJE]UJE REALIZACIJU PROGRAMA Uz pohvale za rad i dostignu}a koja ostvaruju, re~ima da je “â~ak grad koji moè da se di~i svojim ustanovama kulture”, ve}nici su jednoglasno dali saglasnost na izve{taje za 2013. ~etiri ustanove, o ~ijem radu su izvestili direktori Doma kulture Dragojlo Jerotijevi}, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Lela Pavlovi}, Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” Milica Petronijevi} i Narodnog muzeja Delfina Raji}. Posledwe dve ustanove u prefiksu svog naziva imaju i nazna~en status “Ustanova od nacionalnog zna~aja”. Na primedbu ve}nika da su nazivi predugi, nagla{eno je da je re~ o zakonskoj obavezi. Zna~ajne primedbe upu}ene su na aktuelni Zakon o buxetskom sistemu i podzakonske akte koji ne dozvoqavaju dodatna zapo{qavawa u javnom sektoru do 2015. godine, kao ni dodatno angaòvawe lica neophodnih za realizaciju programa, niti isplate po ugovoru o autorskim honorarima. Sve to u mnogome oteàva rad ustanovama kulture, Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, u ~ijoj je delatnosti upravo prioritet angaòvawe predava~a i edukatora, rekla je direktorka Gorica Stanojevi}, ista-

kav{i da zbog ovih ograni~ewa i ona i Centar “ispadaju neozbiqni ”, a sa istim problemom suo~vaju se i Centar za socijalni rad i Sportski centar “Mladost”, kome su potrebni sezonski radnici, narZo~ito zbog anga`ovawa lica koja }e brinuti o bezbednosti kupa~a. Na~elnica Gradske uprave za dru{tvene delatnosti Nada Vuksanovi} je istakla da je ovakav Zakon o buxetskom sistemu najvi{e pogodio one lokalne samouprave koje su bile {tedqive, jer nisu zapo{qavale nove radnike, u koje ubraja i na{ grad, i da ustanove ~iji programi zavise od isplate honorara ne mogu da realizuju svoje programe, uprkos tome {to su im buxetska sredstva odobrena. U tom smislu bi}e upu}eni i odre|eni zahtevi nadle`nom Ministarstvu, o izuzimawu autorskih honorara i zapo{qavawu u navedenim ustanovama, zakqu~ili su ve}nici.

DVE “RAJI]EVE” ^lanovi Gradskog ve}a prihvatili su inicijativu da se ulica \or|a Toma{evi}a preimenuje u Bulevar Tanaska Raji}a. Inicijativu su pokrenuli gra|ani MZ Qubi}, koji su za to prikupili oko 900 potpisa, rekao je Vladan Savi}evi}, predsednik Komisije za odre|ivawe naziva ulica Skup{tine Grada ^a~ka, istakav{i da je za predlog izmene 11. marta ove godine pribavqena prethodna saglasnost Ministarstva regional-

nog razvoja i lokalne samouprave. Savi}evi} je obrazlo`io i dilemu koja se na{la pred Komisijom, da li je ve} postoje}a “Raji}eva” ulica u centru grada posve}ena slavnom tobxiji sa Qubi}a, ali je nakon konsultacija sa istori~arima i arhivistima utvr|eno da se ne zna po kome je postoje}a Raji}eva ulica dobila naziv, po Velimiru ili Tanasku Raji}u.

OD “SOKOLANE” DO RASTOKA Jednoglasno je usvojen i izve{taj o poslovawu SC “Mladost” â~ak za prethodnu godinu, a direktor Aco Jakovqevi} je primetio da bi finansijski rezultati poslovawa bili druga~iji da nije odlu~eno da izdavawe Ko{arka{ke hale bude besplatno, i zato je odnos izme|u buxetskih i sopstvenih sredstava 70 prema 30. I ovoj ustanovi zakonska regulativa i postupak javnih nabavki su, tako|e, prepreka za angaòvawe instruktora plivawa i spasilaca u sezoni, iako nije pove}avala ni broj izvr{ilaca, ni cene usluga. Pro{le godine prodato je 42.000 karata na bazenima, a obezbe|en je i prostor za nepliva~e. Jakovqevi} je rekao da je zapo~elo pro{irewe plaè na levoj obali Morave do Rastoka, a u planu je i ure|ewe ostrva. Od ove godine SC je pripala i “Sokolana”, tako da }e akcenat biti na wenoj revitalizaciji. Na ovoj sednici Gradskog ve}a doneta je i Odluka o odobravawu

programa i dodeli sredstava za realizovawe programa kojima se ostvaruje interes u oblasti sporta na teritoriji Grada ^a~ka u 2014. godini.

USVOJENI IZVE[TAJI O POSLOVAWU JP Jednoglasno su usvojeni Predlog odluke o izmeni odluke o osnivawu JKP “Moravac” Mr~ajevci, a razmatrani su i izve{taj o poslovawu JKP “Moravac” i JKP “Parking servis” â~ak u 2013. godini. Navedeno je da su razlozi za iskazani gubitak u poslovawu JKP “Moravac” od oko ~etiri miliona poslovi koje je ovo JP obavilo za JP “Gradac”, kao i ~iwenica da ove zime nije bilo sne`nih padavina, pa nije bilo ni realizacije u toj vrsti posla za koju postoje stalno zaposleni qudi, tako da je i po tom osnovu ovo preduze}e umesto prihoda, imalo tro{kove. Insistirano je da se na takve probleme Gradskoj upravi ukaè na vreme. Razmatrawem izve{taja o poslovawu JKP “Parking servis” â~ak konastatovano je da su iskazani tro{kovi poslovawa od 45 miliona dinara u odnosu na prihod od 55 milona visoki. Ve}nici su bili zadovoqni i detaqnim izve{tajem javnih preduze}a i ustanova koji se odnosi na kori{}ewe voznog parka slu`benih motornih vozila.Sednici je prvi put prisustvovala i Svetlana Paunovi}, novi ~lan Gradskog ve}a. Z. L. S.

SAOP[TEWA PU ^A^AK

UBISTVO U ATENICI U utorak, oko 08,15 ~asova, u Atenici je prona|eno beìvotno telo M. T. (1948) iz Atenice sa vidqivim tragovima nasiqa, koji ukazuju na ubistvo. Uvi|aj je u toku i obavqa ga zamenik Vi{eg javnog tuìoca u â~ku u prisustvu policijskih slu`benika PU â~ak. Policija traga za po~iniocem.

UBICA IZ ATENICE ZAVR[IO POD VOZOM U utorak, oko 19,30 ~asova, u Prijevoru, putni~ki voz koji je saobra}ao na relaciji Kraqevo - Poèga, udario je NN lice koje se kretalo prugom i usmrtilo ga na licu mesta. Identitet poginulog utvr|en je oko 23 ~asa. Re~ je o Z. T. (1958) iz â~ka, za kojim je bila raspisana potraga zbog postojawa osnova sumwe da je, u utorak, u Atenici, izvr{io krivi~no delo ubistvo nad svojom sestrom M. T. (1948) iz Atenice. Uvi|aj je obavila zamenik Osnovnog javnog tuìoca u â~ku u prisustvu policijskih slu`benika PU â~ak.

DRU[TVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

U ^A^KU OTVORENA KANCELARIJA ZA ALTERNATIVNE SANKCIJE

DA OSU\ENICI DR@AVU MAWE KO[TAJU

inistar pravde i dràvne uprave Nikola Selakovi} otvorio je pro{log petka u â~ku, u zgradi biv{eg “vojnog odseka”, kancelariju za alternativne sankcije. Re~ je o 13. kancelariji koju je Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija, pri Ministarstvu pravde i dràvne uprave otvorila za posledwih godinu i po dana u gradovima i op{tinama po Srbiji, rekao je ministar Selakovi} i najavio otvarawe takvih ustanova i u Uìcu, Leskovcu i Pan~evu: - Otvarawem ove kancelarije u â~ku, za podru~je koje pokriva Vi{i sud, odnosno za ~itav Moravi~ki okrug, gra|ani ovog dela Srbije dobi}e mogu}nost koju su do sada imali Beogra|ani, Novosa|ani, Ni{lije, me{tani Kragujevca, Smedereva, odnosno ukupno 12 gradova. Kada smo preuzeli Ministarstvo pravde, zatekli smo {est kancelarija i za godinu i po dana uspeli smo da taj broj udvostru~imo, a plan nam je da ih otvorimo u jo{ devet gradova, sa kojima je po~etkom godine potpisan protokol. Tada

}e ih biti 25 u Srbiji i efekti wihovog rada, kao {to se pokazalo do sada, bi}e sve vidqiviji, zahvaquju}i, pored ostalog, dobrom promovisawu sistema alternativnog sankcionisawa u~inilaca lak{ih krivi~nih dela i prekr{aja. Ministar Selakovi} je podsetio da je za relativno kratko vreme za 30 odsto pove}an broj lica koja “sluè kaznu u javnom interesu”, a plan je da se resorno ministarstvo za nekoliko godina pribliì evropskim stnadardima u ovoj oblasti. U tom slu~aju dve tre}ine ka`wenika mo}i }e da odsluè kazne primenom sistema alternativnih sankcija, elektronskog nadzora i rada u javnom interesu: “Posebno je zanimqivo da je zna~ajan pomak u izvr{ewu kazni i rada u javnom interesu pove}an od po~etka ove godine, posebno od 1. marta, kada je zapo~eta primena Zakona o prekr{ajima. Samo od tog perioda, vi{e desetina osu|enika izvr{avalo je kaznu na ovaj na~in,” rekao je Selakovi}, apeluju}i na sve lokalne samouprave, u kojima su otvorene kancelarije, da mak-

UMESTO SUDSKIH, PRIVATNI IZVR[ITEQI Svaka stranka koja ne moè preko suda da izvr{i presudu, moè da angaùje privatnog izvr{iteqa, koji ima interes da to uradi, odgovorio je Selakovi} na pitawe novinara o sudbini ~a~anske porodice Vasovi}, koja 13 godina posle ubistva sina, ~eka izvr{ewe pravosna`ne presuede o nematerijalnoj {teti od 1,5 miliona dinara: - Kao nadle`ni ministar mogu da angaùjem slu`bu za nadzor u radu pravosudnih organa i da se vidi da li je u konkretnom slu~aju u potpunosti ispo{tovan sudski poslovnik. Kada je re~ o ovako àlosnoj sudbini jedne porodice, dràva mora da ima poja~an sluh, a pravosudni organi, odnosno predsednici sudova apsolutni sluh i da im ovakvi slu~ajevi budu prioritet.

IMA LI 3.000.000 NERE[ENIH PREDMETA?

GRA\ANIMA NISMO ZAMAZIVALI OÎ! Re{avawe goru}ih prblema srpske privrede i ekonomije, zapo{qavawe, otvarawe novih radnih mesta i stvarawe najpovoqnijeg investicionog ambijenta u regionu, nastavak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnovne su ta~ke programa budu}e Republi~ke vlade, koga bi ovih dana trebalo da obelodani novi premijer Aleksandar Vu~i}, rekao je Selakovi}, podsetiv{i da je SNS taj program, “ne zamazuju}i o~i gra|anima”, ponudila i u izbornoj kampawi, {to su oni prepoznali, ukazav{i joj najve}e poverewe na martovskim izborima: - Nova vlada mora da bude dobro uigran tim, koji }e sinhronizovano raditi i postizati rezultate na svim poqima, posebno na onim koji su duè vreme u fokusu gra|ana: reforme u kqu~nim oblastima, problemi privrede, nezaposlenosti, posebno mladih, briga o penzionerima, starima. simalno koriste prednosti sistema alternativnih sankicja, {to podrazumeva i ve}e angaòvawe javnih i komunalnih preduze}a, socijalnih i humanitarnih ustanova. Govore}i o ostalim efektima rada kancelarija za aletrnativne sankcije, ministar pravde je

naglasio da }e se oni ogledati, ne samo u boqoj resocijalizaciji osu|enika, ve} }e biti vidqivi i u buxetu dràve, s obzirom na to da lica koja izdràvaju zatvorske kazne, treba i izdràvati, {to dràvu itekako finansijski ko{ta. M. N.

îwenica je da ima oko tri miliona nere{enih predmeta, ali i da ve}inu wih ~ine predmeti u izvr{noj materiji. Kada se uporedi doma}a, sa statistikom zemaqa EU, uo~ava se da u wima predmeti u izvr{ewu ne ulaze u zvani~nu statistiku nere{enih predmeta, rekao je ministar Selakovi} i odgovaraju}i na pitawa novinara, najavio mere koje bi trebalo da doprinesu efikasnijem pravosu|u: - Jedan od na~ina je da napravimo takav sistem u kome bismo predmet prakti~no pratili od samog inicijalnog akta, do wegovog izvr{ewa, u kome }e on biti posmatran kao jedinstven predmet. Ne moè sudija, koji je ekspedovao presudu koja jo{ uvek nije izvr{ena, re}i da je svoj posao zavr{io. To nije ta~no, postupak je okon~an onog trenutka kada presuda bude izvr{ena. Jedan od na~ina je i dobar sistem kontrole rada, zbog ~ega je Visoki savet sudstva predloìo pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu rada sudija, {to smo u Srbiji posledwi put imali 1993. godine. Kada on bude usvojen, sudije }e znati kako }e se wihov rad meriti i vrednovati. Obezbe|ivawe boqih uslova za rad pravosudnih organa, tako|e je jedan od na~ina za pove}awe efikasnosti.

U OKVIRU VELIKE KAMPAWE „CIF ^ISTI SRBIJU“

O^I[]EN PROLAZ KOD DOMA KULTURE P

rva lokacija, a ujedno i prvi objekat koji je o~i{}en u okviru kampawe “Cif ~isti Srbiju” je pe{a~ki prolaz kod Doma kulture u ^a~ku. U okviru velikog prole}nog ~i{}ewa koje je pokrenula kompanija “Unilever” sa svojim brendom Cif, specijalno pripremqen tim uklonio je grafite, naslage ~a|i i druge ne~isto}e sa zidova i poda u ovom prolazu i za{titio ga posebnim anti-grafitnim slojem koji }e spre~iti daqe naru{avawe izgleda prolaza. - Veliko mi je zadovoqstvo {to smo ovu akciju “Cif ~isti Srbiju” pokrenuli upravo iz ^a~ka, iz srca [umadije. To je poruka da veliki projekti, velike kampawe ne moraju da zapo~iwu uvek iz Beograda. U “Unileveru” smo jako ponosni na kampawu koju smo pokrenuli i za to postoje dva razloga. Prvi, poku{ava-

mo da skrenemo pa`wu, da podignemo svest gra|ana o tome da ~isto}a i higijena nisu bitni samo u na{im domovima, ve} da su va`ni i na javnim gradskim povr-

{inama koje svakodnevno koristimo. Drugi, ~i{}ewem prolaza i spomenika kulture ne doprinosimo samo da oni boqe izgledaju, ve} i ~uvamo jedan deo na{e tra-

dicije i kulture - rekao je, izme|u ostalog, Qubomir Milo{evi}, direktor kompanije “Unilever” Beograd, izraziv{i zahvalnost rukovodstvu lokalne samouprave na saradwi i podr{ci tokom realizacije ove akcije. Gradona~elnik Vojislav Ili} istakao je da se nada da }e se u narednom periodu pojedinci i kompanije koje imaju mogu}nosti, ukqu~iti u projekte odràvawa ~isto}e i higijene u â~ku, kao i da }e im grad uvek pruìti neophodnu pomo} u takvim akcijama. - Zahvalio bih kompaniji “Unilever” koja je o~istila grafite na Domu kulture, na ustanovi koja je od izuzetnog zna~aja za grad â~ak. Nadam se da }emo, pou~eni ovim primerom, nastaviti da ~istimo i ostale ustanove u gradu, odnosno sve one zgrade koje su zna~ajne, a na kojima se nalaze grafiti. Apelujem na na-

{e sugra|ane, naro~ito na najmla|e, da ne pi{u bilo gde grafite, jer postoje predvi|ena mesta i za wih. Nadam se da }emo zajedno nastaviti da ulep{avamo i ~istimo na{ ^a~ak - poru~io je gradona~elnik Vojislav Ili}. Direktor Doma kulture Dragojlo Jerotijevi} je tako|e izrazio zahvalnost i istakao va`nost ovakvih akcija: - Akcijom “Cif ~isti Srbiju” kompanija “Unilever” je poslala najboqu poruku na{im mladim sugra|anima, koji se okupqaju na ovom delu gradskog prostora i ostavqaju tragove na ovakav na~in. Smatram da ustanove kulture i obrazovawa, zajedno sa medijima, mogu prona}i prikladan na~in da mladima po{aqu poruku da je `ivotna sredina nemerqiva sa bilo kojim drugim vrednostima, da je moramo ~istiti i ~uvati. N. R.

DRU[TVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

U ^A^KU ZAPO^ETA IMPLEMENTACIJA PROJEKTA „UPOSLIMO SRBIJU ZAJEDNO”

ORGANIZOVATI I PROIZVODWU I PLASMAN rojekat “Uposlimo Srbiju zajedno”, koga od 2008. godine radi i “dogra|uje” vi{e od 600 doktora nauka, privrednika, poqoprivrednika, preduzetnika i stru~waka iz raznih oblasti, prezentovan je prvi put u ^a~ku. Miodrag Nikoli} Feman, predsednik Pokreta za privredni preporod Srbije i Unije poslodavaca Srbije, kao idejni tvorac ovih projekata, veruje da }e, za razliku od prethodne vlasti, koja nije prepoznala snagu ovih programa, budu}a vlada, na ~e-

lu sa SNS i premijerom Aleksndrom Vu~i}em, “pokrenuti” ove projekte koji se odnose prvenstveno na organizovanu proizvodwu i plasman poqoprivrednih proizvoda: - Projekti predvi|aju organizovanu proizvodwu i preradu, kojih do sada nije bilo i ono {to je najva`nije i {to je najte`e realizovati - organizovanu prodaju kroz srpski agroindustrijski kombinat, koji }e, kao glavni nosilac svih ovih projekata, biti osnovan narednih dana. Organizovana poqoprivredna proizvodwa

podrazumeva da }e na{i seqaci biti organizovani preko zadruga i samim tim morati da prihvate da rade po novim metodama, primewuju nove tehnologije, da se edukuju... Nikoli} je najavio da }e zadruge i agroindustrijski kombinat obezbediti proizov|a~ima sirovine i “niske impute” i raspisati javni tender, na primer, za nabavku ve{ta~kog |ubriva koje }e u tom slu~aju biti i do 40 odsto jeftinije nego na dana{wem tr`i{tu. Uveren je i da }e u

oblasti prerade poqoprivrednih i drugih proizvoda ovaj projekat “zaposliti” nekoliko stotina hiqada radnika i otvoriti nekoliko stotina fabrika za preradu na podru~jima gde ima sirovina i proizvoda. - Projektima “Uposlimo Srbiju zajedno” predvi|eno je, kada je o organizovanoj prodaji re~, da u prve tri godine bude izgra|eno deset prodajnih centara, tipa “ke{ end keri”, sli~nih metroima, bez kojih nije mogu}e prodati robu i pribli`iti se kupcima i izuzetno probirqivom tr-

ì{tu velike Rusije i svih zemaqa EU smatra Nikoli}, uveren da }e ove novine doprineti da Srbija pokrene svoju privredu i poqoprivredu i vrati “srpsku pamet koja je oti{la trbuhom za kruhom”, uz garancije da }e implemntacijom projekta za tri do pet godina nezaposlenost u zemqi biti mawa od 10 odsto. Projekat “Uposlimo Srbiju zajedno” podràva i Forum privrednika â~ka, koji o~ekuje da komorski sistem i druge organizacije privrednika obezbede uslove, da bi problemi privrede i privrednika na regularan na~in stigli do Vlade Srbije i svih onih koji kreiraju ekonomski i privredni sistem zemqe, kaè predsednik foruma Dragan Jovi}: - Pre dono{ewa odluka i zakona koji se ti~u privrede, trebalo bi, preko na{ih udruèwa i privrednih komora, konsenzusom usvojiti takvu zakonsku regulativu koja ne}e biti smetwa u radu privrednih preduze}a, ve} }e im olak{ati poslovawe i pospe{iti privredni razvoj u celini. â~anski privrednici veruju, kako prenosi Jovi}, da je budu}i mandatar predloìo “prave mere” i da je “poslu{ao glas doma}ina i glas naroda”. Sve {to jedan doma}in radi u ku}i i u svojoj firmi, to treba primeniti i na nivou dràve, kaè predsednik Foruma privrednika: “Moraju se ukinuti nepotrebni tro{kovi, upravni odbori koji ne pomaù privredi, ve} stvaraju nepotrebne tro{kove. Mnoge stvari treba ukinuti, druge organizovati na pravi i kvalitetan na~in, da bismo, ako ne moèmo vi{e da proizvodimo, barem mawe tro{ili. Ukoliko budu smaweni nameti privrednicima, bi}e vi{e novca i za nove investicije, za novo zapo{qavawe i trì{ta. U dosada{wim uslovima, pak, sve se svodilo na to da se sa~uva takore}i goli ìvot, odnosno firma koja }e pla}ati da`bine i poreze dràve, bez mo-

Miodrag Nikoli} Feman gu}nosti da se intenzivnije razvija.” Ukoliko budu}a Republi~ka vlada bude imala sluha i podràla ovaj projekat, srpski poqoprivrednici }e spas videti u saradwi prvenstveno sa kompanijama u Ruskoj i Beloruskoj federaciji, na ~ija trì{ta }e mo}i da izvoze velike koli~ine svoje robe, smatra Dragan Longvinov, predsednik Dru{tva srpsko ruskog beloruskog prijateqstva, koje je sa Unijom poslodavaca Srbije i organizvalo ovaj veliki skup u â~ku: - â~ak se, kao {to je poznato, pobratimio sa dva grada Ruzom i Beranovi}em, ali jo{ uvek nije organizovan izvoz doma}eg vo}a i povr}a u te regione. Moramo, dakle, da se okupimo, udruìmo, obezbedimo dovoqne koli~ine kvalitetnih proizvoda, da bi roba kona~no krenula prema Rusiji u kojoj imamo obezbe|ene kupce. M. N.

SAOP[TEWE POVERENI[TVA GRO SNS ^A^AK

NEMA POVLA[]ENIH I ZA[TI]ENIH

ao stranka odgovornih qudi, svesni obaveze koju sa sobom nosi teret velike podr{ke gra|ana sa prethodnih izbora, u sva pitawa i probleme ulazimo savesno, odgovorno i principijelno. Tako se pona{amo i kada je u pitawu rad lokalne gradske vlasti i wenih funkcionera. Dokazali smo na konkretnim primerima, da umemo da korigujemo {ta nije dobro, da umemo da mewamo i na{e kadrove koji nisu na visini zadatka, da dovodimo stru~ne i profesionalnequde bez optere}ewa partijske poslu{nosti...

Jedina smo stranka u na{em gradu koja na taj na~in radi i deluje, koja ume da ceni ono {to je kvalitetno, bez obzira na politi~ku pripadnost, i koja traì odgovornost, dokazuju}i da nema povla{}enih i za{ti}enih ni u kom pogledu, niti na bilo koji na~in. Upravo zbog toga, kao i zbog niza drugih stvari, SNS je u â~ku stalna meta napada i jedne nevi|ene harange i politi~ke hajke, koja se protiv nas mesecima vodi u medijima, portalima, dru{tvenim mreàma,~ar{ijskim kuloarima „dobro obave{tenih izvora“... Sve-

doci smo da su tu svi jedinstveni i udruèni, ako treba nas napasti. Na istom poslu su oni koji ne mogu da preàle svoj politi~ki kraj, kao i oni koji vikom i drekom misle da ostvare ono {to na izborima nisu mogli, niti }e ikada mo}i. U tome, naàlost, u~estvuju i pojedini dobro potpla}eni mediji, kao i grupa istih pojedinaca, koja svoje sujete i komplekse le~i klevetama i laìma, na ra~un na{e stranke i na{ih istaknutih ~lanova. Mi nemamo nameru da sa wima vodimo bilo kakvu polemiku, kao ni sa wihovim mentorima i

nalogodavcima, koji ne mogu izbe}i zakonsku odgovornost za svoja ~iwewa i ne~iwewa u na{em gradu i dràvi. Ovo isti~emo zarad javnosti, a gra|ani su o svemu tome ve} dali svoj sud na izborima. Borba koju predsednik na{e stranke Aleksandar Vu~i} vodi i koju je narod apsolutno podrào, kao i o~ekivawa svih, da se stvore uslovi za normalan ìvot, posao, napredak ..teraju nas da nastavimo zacrtanim putem ka ostvarivawu ciqeva koji su pred nama. Za koga se utvrdi da ne radi svoj posao kako treba, bi}e smewen. Za koga

nadle`ni organi kaù da je u sukobu interesa ili zakona, bi}e smewen. Tako se ophodimo prema onima koji su na{i predstavnici, a to zahtevamo i od svih ostalih politi~kih subjekata. Ni~ije èqe neostvarene, ili ambicije nezadovoqene, ne}emo podràvati, pa bilo da dolaze od strane koalicionih partnera, ili iz redova opozicije. Iskqu~ivo }emo se rukovoditi interesima gra|ana â~ka i samostalno donositi politi~ke odluke, u dogovoru sa vrhom na{e stranke.

OBRAZOVAWE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

ODR@ANO 25. REPUBLI^KO TAKMI^EWE GEODETSKIH I GRA\EVINSKIH [KOLA

DOMA]IN TEHNI^KA [KOLA U ^A^KU

akmi~ewe je odr`ano 3, 4. i 5. aprila, uz u~e{}e 160 u~enika iz 29 sredwih {kola iz Srbije, koje u~enike obrazuju za zanimawa gra|evinske i geodetske struke, i gostiju iz Podgorice i Maribora. Nadmetawe, u 11 disciplina, obuhvatilo je u~enike ~etvrtog stepena, koji se pripremaju za tehni~are u oblasti gra|evinarstva, kao i trogodi{we obrazovne profile. U takmi~ewu iz “gra|evinskih konstrukcija” najve}i broj bodova osvojio je Mom~ilo Savi} (Tehni~ka {kola “Mileva Mari} Ajn{tajn” iz Novog Sada), a iz “nacrtne geometrije” Milica Miqkovi}, u~enica Tehni~ke {kole iz Vlasotinca. Najboqi rezultat u poznavawu “primene ra~unara u gra|evinarstvu” postigla je Kristina Polih, iz pomenute novosadske {kole, dok je u “poznavawu statike i otpornosti materijala” najboqa bila Jelena Marjanovi}, koja poha|a Tehni~ku {kolu “Radoje Qubi~i}” u U`icu. U takmi~ewu iz “organizacije gra|ewa (tehnolo-

valaca Gra|evinskom mehanizacijom, ~ije je takmi~arsko mesto bilo u “Betowerci”, najvi{e ume}a pokazao je Ivan Mi{kovi}, koji poha|a Tehni~ku {kolu u Vaqevu. Ostali su svoje znawe iskazali na gradili{tu Muzi~ke {kole. Me|u u~enicima koji se pripremaju za zanimawe “kerami~ar - teracer - pe}ar” najve}i broj bodova imao je Ferenc Barna (Sredwa tehni~ka {kola “[inkovi} Jo`ef” Ba~ka Topola). Kao najboqi “dekorateri zidnih povr{ina” pokazali su se Dragan @ivani} i Nikola Mirkovi}, iz Gra|evinske {kole u Beogradu, a u takmi~ewu “montera su-

ve gradwe” prvoplasirani su u~enici iste {kole Marko Gligori} i Dragan Gli{i}. Takmi~ewe je bilo prilika i da se doma}ini i gosti podsete wegovog istorijata. Ideja o wegovom odràvawu rodila se 1988. godine, na prvoj skup{tini Zajednice geodetskih i gra|evinskih {kola Srbije, na Go~u, a prvo takmi~ewe je odràno naredne godine, u Beogradu. Tokom proteklih 25 godina na nadmetawima je u~estvovalo nekoliko hiqada sredwo{kolaca, koji su se kasnije ostvarili kao tehni~ari, majstori i inèweri. E .V.

O[ “MILICA PAVLOVI]” DOMA]IN OKRU@NOG TAKMI^EWA IZ MATEMATIKE

U^ENICI O[ „MILICA PAVLOVI]” POSADILI RU@E U PARKU KOD @ELEZNI^KE STANICE

DOPRINOS GRADU U KOME @IVE

gije gra|evinskih radova)” najvi{e bodova je imala Kristina Kova~evi} (Tehni~ka {kola ^a~ak), dok je u “geodetskim merewima” najuspe{niji bio Milan Gavrilovi} (Posavotamnavska {kola Vladimirci). Prvo mesto u takmi~ewu iz matematike zauzela je Stefanija Stojkovi}, u~enica Geodetske tehni~ke {kole u Beogradu. Za razliku od takmi~ara koji se pripremaju za zanimawa ~etvrtog stepena, koji su se takmi~ili u teorijskim disciplinama, u~enici trogodi{wih usmerewa su morali da poka`u prakti~na znawa. U nadmetawu budu}ih ruko-

NAJMLA\I TAKMIÂRI ÊTVRTACI kru`no takmi~ewe je organizovano 5. aprila, a u~estvovalo je 290 u~enika iz {kola u Moravi~kom okrugu. Prvo mesto u nadmetawu u~enika ~etvrtog razreda, sa svih sto bodova, zauzeli su Jana Ruì~i} (O[ “Milica Pavlovi}”), Mihailo Marko-

vi} (O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}), Ogwen Popovi} (O[ “Vuk Karaxi}) i Kristina Milutinovi}, iz O[ “Milinko Ku{i}” u Ivawici. U takmi~ewu u~enika petog razreda prvo mesto su podelili Nikola Vu~i}evi}, iz “Vuka”, i Veqko \ura{evi}, iz O[ “Sveti Sava”. Od takmi~ara -

{estaka prvoplasirani su Lazar Milo{evi}, iz “Milice”, Jovana Vo{ti}, iz O[ “Filip Filipovi}”, i Marko Gavrilovi} iz O[ “Milinko Ku{i}”. Stefan Lukovi}, iz “Milice”, i Mihailo Lukovi}, iz “Dragi{e”, osvojili su prvo mesto u nadmetawu osmaka. E. V.

SARADWA REGIONALNOG CENTRA ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU I GETE INSTITUTA o~etkom ove sedmice, u~enici O[ “Milica Pavlovi}” koji poha|aju nastavu gra|anskog vaspitawa posadili su 30 ruà u parku kod @elezni~ke stanice. Ciq akcije “[ta ja mogu da uradim za svoj grad” jeste da mladi aktivno u~estvuju u pozitivnoj promeni svog okruèwa, a ideja da se ona sprovede potekla je od u~enika sedmog razreda. - @eleli smo da grad u kome ìvimo u~inimo lep{im i prijatnijim i zato smo izdvojili po pedeset dinara i nabavili sadnice - rekla je u~enica Na|a Plazini}.

U osmi{qavawu i sprovo|ewu akcije |acima je pomogao profesor gra|anskog vaspitawa Vladimir @ivanovi}, koji smatra da su oni svojim sugra|anima pruìli primer kako bi se trebalo pona{ati prema svojoj sredini i raditi za op{te dobro. - Nadam se da }e nas slediti u~enici drugih ~a~anskih {kola, ali i gra|ani - kaè @ivanovi}. Postoji obe}awa da }e u~enici O[ “Milica Pavlovi}” od JKP “Gradsko zelenilo” na poklon dobiti izvestan broj sadnica i wima pro{iriti ruì~wak u parku. E. V.

BESPLATNO UÊWE NEMA^KOG ZA NASTAVNIKE ealizacija projekta “Osnaìvawe kompetencija nastavnika nema~kog jezika i nastavnika prirodnih nauka za u~ewe nema~kog jezika”, ~iji su nosioci Regionalni centar iz â~ka i Gete institut iz Beograda, zapo~ela je krajem februara i obuhvatila 18 profesora osnovne i sredwih {kola. Osam profesora Tehni~ke {kole i po pet profesora O[ “Milica Pavlovi}” i Prehrambeno - ugostiteqske {kole besplatno }e u~ite strani jezik do nivoa B1. U okviru prvog de-

la projekta od septembra }e biti organizovana obuka i za 18 profesora matematike, biologije, fizike, hemije i geografije. Oni }e nema~ki u~iti do nivoa B2, kako bi mogli da izvode dvojezi~nu nastavu u Parku znawa, oformqenom u dvori{tu Tehni~ke {kole kroz projekat Regionalnog centra i ove {kole, kao i u O[ “Milica Pavlovi}” i Prehrambeno ugostiteqskoj {koli. Drugi deo projekta odnosi}e se na profesore nema~kog jezika Moravi~kog okruga - wihovo usavr{a-

vawe, izdava~ku delatnost, studijska putovawa i saradwu sa kolegama iz Nema~ke. Projekat traje dve dve i po godine, wegova vrednost je 2.000.000 dinara, a ciqe-

vi se odnose na profesionalno usavr{avawe nastavnika nema~kog jezika, povezivawe nastavnih predmeta i uvo|ewe dvojezi~ne nastave u neke osnovne i sredwe {kole. E. V.

PRIVREDA

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

SEMINAR ZA VLASNIKE I DIREKTORE PREDUZE]A U ISTRA@IVA^KOM CENTRU ZA UPRAVQAWE KVALITETOM I POUZDANO[]U

„NA[ PUT KA LIDERSTVU“

d 1994. godine, kada je osnovan, Istraìva~ki centar za upravqawe kvalitetom i pouzdano{}u -DQM u Prijevoru, ugostio je vi{e od 3.200 polaznika brojnih seminara iz razli~itih oblasti, ~iji je prevashodni ciq bio pomo} doma}im preduze}ima da opstanu i napreduju u uslovima o{tre konkurentske borbe na trì{tu. Centar se, ina~e, vi{e od dve decenije bavi unapre|ewem procesa rada, kvaliteta, pouzdanosti sloène opreme, ili kako obja{wava wen osniva~ Prof. dr Qubi{a Papi} i direktor prof. dr Qubi{a Papi}, formiran je sve zahteve privrednih organizacija. Za prevashodno iz namere da premosti veli- nas ne postoji {ira dru{tvena masa, ve} ki jaz izme|u teorije i prakse, odnosno iz- konkretni naru~ioci odre|enih poslova me|u nauke i primene nauke u privrednim i usluga, tako da su kontinualno obrazoorganizacijama: vawe, obuka za poboq{awe kvaliteta i za - Akademija, instituti, fakulteti nisu unapre|ewe proizvodnih sistema zastuu stawu da brzo reaguju na promenqive pqeni 80 odsto u radu Centra, dok 20 odzahteve korisnika koji su, zahvaquju}i br- sto ~ine poslovi inèwerskog projektozoj promeni nauke i tehnologije, sve sofi- vawa. sticiraniji. Jednom ovakvom istraìva~Sertifikovan sistem menaxmenta kvakom centru je to polazilo za rukom i pro- litetom, sagalsno zahtevima me|unarodteklih godina je uspevao da odgovori na nog standarda ISO 9000 je kontinulani

segment usavr{avawa, obja{wava rukovodilac IC i nagla{ava da je krajem 2012. godine, prema kriterijumima Fonda za kulturu kvaliteta i poslovnu izvrsnost, ova ustanova dobila nacionalnu nagradu “Oskar kvaliteta” za male i sredwe organizacije za kategoriju liderstvo. Centar se, nagla{ava wegov vlasnik i direktor, samostalno finansira, pru`aju}i usluge privredi. U prethodnom periodu wegove usluge koristili su, pored ostalih, Rudarski basen “Kolubara” sa 11.000 zapo-

Zvonko Tufegxi}, generalni sekretar PKK slenih , “Kolubara metal” sa 3.000 radnika, od kojih je upravo u ovom centru obu~eno nekoliko stotina qudi, “Inter klima” iz Vrwa~ke Bawe, beogradska “Elektrodistribucija”, ~a~anski Zavod za javno zdravqe: , “Auto^a~ak”... Po{to su seminari osnovna delatnost centra, Papi} je najavio da }e u maju, u okviru DQM {kole kvaliteta, biti odr`ana dva zna~ajna skupa:

8. maja jednodnevni informativni seminar iz oblasti energetske efikasnosti i sutradan obuka o tome kako srpska preduze}a da savladaju tehni~ke barijere prilikom izvoza na trì{ta Carinske unije, sa skoro 180 miliona potro{a~a. Odràvawe seminara u Istraìva~kom centru u Prijevoru podràva i Regionalna privredna komora Kraqevo, ~iji generalni sekretar Zvonko Tufegxi} ocewuje da je za privrednike od velikog zna~aja rad ovog i sli~nih centara u Srbiji: “Poslovawe u ovakvim uslovima zahteva kontinuirano obrazovawe, promene i osvajawe novih trì{ta i savladavawe znawa i ve{tina koje privrednici i menaxeri u {kolama nisu nau~ili. Seminar “Put ka liderstvu” nau~i}e menaxere firmi koje proizvode, ili pruàju usluge, kako da u svojim oblastima napreduju, osvajaju kvalitet, koli~inu i trì{te.” Tufegxi} je pozvao privrednike da 8. i 9. maja prisustvuju seminarima u organizaciji RPKK i Istraìva~kog centra u Prijevoru, na kome }e, pored ostalog, potencijalni izvoznici biti edukovani o tome kako da svoju robu izvoze na rusko trì{te i da se informi{u o zakonskim propisima i standardima kvaliteta koji vaè u Rusiji. Srboqub \uri}, predsednik Unije “â~ak 2000” i vlasnik firme “Vodoinèwering”, ocenio je izuzetno zna~ajnim posledwi seminar “Put ka liderstvu”: - Vlasnicima malih firmi koje su dostigle odre|eni nivo razvoja, neophodna je edukacija u delu popravke kvaliteta, organizacije i svega onoga {to vodi ka poboq{awu konkurentnosti. Ho}u da verujem da i u doma}im firmama ima snage i energije da ispune zahteve koje iz tih oblasti dolaze iz EU. Upravo zbog toga, na ovim seminarima èlimo da dobijemo i informacije kako pristupiti evropskim fondovima i, uop{te, kako da spremno do~ekamo Evropu - rekao je \uri} i apelovao na privrednike da se masovnije pojavquju na ovakvim i sli~nim edukativnim skupovima i udruùju, da bi lak{e re{avali zajedni~ke probleme. M. N.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

REPORTA@A

ALEKSANDRA MILO[EVI], @ENA KOJA SE BAVI JEDNOM OD „MU[KIH” PROFESIJA Iako u na{em dru{tvu i daqe vlada mi{qewe da su odre|eni poslovi iskqu~ivo ènski ili mu{ki, sve je vi{e pripadnica “ne`nijeg pola” u vojsci, policiji, vatrogasnoj jedinici, taksi slu`bi. Posledwih godina nije neuobi~ajeno videti ène u “ulogama” namewenim uglavnom mu{karcima. Ali, i pored toga {to se kolege trude da za{tite koleginice od opasnih ili stresnih situacija, damama u “mu{kim profesijama” nije ba{ lako, a ~esto se susre}u i sa raznim predrasudama. Jedna od wih, vredna divqewa, je i vatrogasac Aleksandra Milo{evi}, iz Vatrogasne spasila~ke jedinice u â~ku.

ilo da je re~ o po`aru, poplavama, sne`nim nanosima ili zemqotresu, vatrogasci su oni koji prvi, a

OSTVARIO JOJ SE SAN DA BUDE VATROGASAC

nekada i jedini interveni{u. S obzirom na to da im je zadatak da {tite ugro`ene gra|ane i imovinu, podrazumevaju se organizovana

de`urstva i spremnost za pokret u svakom trenutku. Najva`nija je organizovanost i timski rad, zapo~iwe pri~u dvadesetosmogo-

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

di{wa Aleksandra Milo{evi}, rodom iz Sutomora, koja u â~ku ìvi od 2004. godine. Iako izgleda kao manekenka u za{titnoj vatrogasnoj uniformi, na{a sagovornica isti~e da vatrogasac mora da ima dobru fizi~ku kondiciju, emotivnu stabilnost, socijalnu prilagodqivost, sklonost ka timskom radu. - Bitno je da voli{ ovaj posao i da nema{ strah od visine. Posao je vrlo teàk, opasan, rizi~an, ali je i veoma human. Kada nekome pomaè{ i spasava{ ìvot ili imovinu, poseban je ose}aj. Najteè su mi saobra}ajne nesre}e, one su najgore. I poàri mogu da budu veoma opasni. Te{ko je gledati da nekome gori ku}a ili stan. Kada sam po~ela da radim, bio je veliki poàr u Gorwoj Gorevnici, nisam i{la na teren, ali bila sam deùrna, zaduèna za odràvawe veze. Uop{te nije jednostavno, kao {to mo`da izgleda. Dobra organizacija je najbitnija. O strahu se ne razmi{qa, jedino o tome kako {to pre ugasiti vatru, ili nekome pomo}i. O opasnostima se razmi{qa tek kada se zavr{i zadatak i vrati u svoju jedinicu - kaè ova hrabra i po`rtvovana mlada èna i sa osmehom dodaje da je u po~etku, prvih {est meseci, radila u kancelariji, administrativne zadatke, ali po{to ne voli “monotone poslove” traìla je da bude deo vatrogasnog tima. Radni dan vatrogasca

traje 12 sati, pa je slobodan 24 sata, obja{wava Aleksandra. Tokom primopredaje smene oni pregledaju vozila i opremu, a potom se sa komandirom dogovaraju o planiranim aktivnostima. S obzirom na to da posao nije lak i jednostavan, tokom no}ne smene je predvi|en odmor u spavaoni, od deset uve~e do {est izjutra. Mnogo je stresno kada vas probudi zvonce, isti~e na{a sagovornica hvale}i svoje kolege, jer su oni do sada, tokom zimskih nevremena, prole}nih poplava i brojnih {umskih poàra, pruìli veliku pomo}, ne samo gra|anima, ve} i u spasavawu materijalnih dobara. Aleksandra nikada do sada nije bila ugroèna, ali pojedine wene kolege jesu, da bi nekoga spasli, rizikovali su svoje ìvote. - Okruèna sam sa 40 kolega koji su veoma pa`qivi, bri`ni i velika su mi podr{ka. Trenutno sam jedina dama u vatrogasnoj jedinici, jer je koleginica na porodiqskom odsustvu. Kolege su pravi kavaqeri i prija mi wihova potpuna pa`wa. Sre}na sam {to sam deo ovog tima, jer sam jo{ od detiwstva ma{tala o tome da jednog dana postanem vatrogasac. Kada mi se pruìla prilika, konkurisala sam i evo me u vatrogasnoj jedinici. U trenutku kada sam saznala i prijavila se na konkurs, bila sam zaposlena, radila sam kao trgovac bele teh-

nike. Ali, godinama sam svako ve~e pred spavawe ma{tala da }u postati vatrogasac i da }u pomagati qudima. @eqa mi se ostvarila i skoro dve godine sam u ovoj jedinici, od 11. juna 2012. êtvoromese~nu obuku jo{ nisam zavr{ila, a trebalo bi u septembru, u Pan~evu ili u Beogradu. Obuka je obavezna za sve zaposlene, ali ja verujem da se najvi{e nau~i na terenu, izlaskom na intervencije. Teorija je vi{e va`na kada su u pitawu opasne materije - kaè Aleksandra. Ova mlada èna je zadovoqna, ne samo poslovnim, ve} i porodi~nim ìvotom. Wenom suprugu Sa{i Milo{evi}u, medicinskom tehni~aru, koji se bavi muzikom, veoma imponuje {to je wegova èna vatrogasac. Jako mu je drago kada neko od wihovih prijateqa vidi Aleksandru u vatrogasnom kamionu. Wom se ponosi i trogodi{wa k}erka Awa, koja je u toku dnevne smene vi{e puta zove da pita: “Mama jesi li gasila vatru”? Na{a sagovornica zavr{ava studije na Tehni~kom fakultetu. Ali, da joj ìvot ne bi bio “previ{e monoton”, ova hrabra èna, kada je na godi{wem odmoru, na moru voli da ska~e sa stena, a slobodno vreme popuwava i drugim sportovima „punim adrenalina”. Jedino nema vremena da razmi{qa o predrasudama koje vladaju o ènama koje se bave “mu{kim profesijama”. N. R.

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA DOBRIVOJA JOVANOVI]A

USPOMENE NA DAVNI BORAV

mao sam {est godina kada smo, krajem jula 1929. godine, moja tetka Cmiqka i ja krenuli iz Beqine na dug put u bawu Prili~ki Kiseqak, koja se pro~ula po lekovitoj kiseloj vodi. U to doba Prili~ki Kiseqak je bio privla~an i zato {to se u toj bawi odmor mogao provesti samo uz tro{kove preno}i{ta, dok su hranu pripremali sami gosti. Ama, nije da tetka ne bi prihvatila da se odmaramo u nekoj skupqoj i komfornijoj bawi, da su joj ekonomske mogu}nosti to dozvoqavale. Iz istih razloga nije se odlu~ila da putujemo fijakerom, ve} je prevoz ugovorila sa Miqkom Mari}em, iz ^a~ka. On je posedovao zapregu jeftiniju od fijakera.

VELIKI DOGA\AJ U @IVOTU SEOSKOG DEÂKA Toga jutra majka me je rano probudila. Umio sam se, obukao novo odelo i uzbu|eno posmatrao sve {to se de{avalo u na{em dvori{tu u Beqini. îka Miqka nikad ranije nisam sreo, ali sam ~uo da je dobar doma}in i da se doselio u â~ak iz Draga~eva, kupio livadu gore do Eri}a, iznad imawa Milostive Lazovi}, pazario kowi}a i volujska kola, koja je preuredio za jednozapre`nu kowsku vu~u. Rudu, na koju se stavqa jaram, zamenio je dvokrakom rudom, a drvene kanate, gvozdene stege, glav~ine, paoke i naplatke to~kova ofarbao, ne samo radi za{tite od korozije i truqewa, ve} i iz estetskih razloga, po{to je vozilo osim za transport robe (kukuruz, repa, stajsko |ubrivo), koristio i za putni~ki saobra}aj. Putnici su u Miqkovom transportnom sredstvu sedeli po dvoje na svakoj od dve daske koje su se krajevima oslawale na kanate kola. To~kovi kola nisu bili opto~eni gumom, a karoserija se nije preko opruga oslawala na osovine, kao kod fijakera. Truckawe se nije moglo izbe}i, ali zato je cena prevoza bila pristupa~na. Nikad nisam doznao koliko je Miqko naplatio mojoj tetki za vo`wu od Beqine do Prili~kog Kiseqaka i da li je posebno zara~unavao prevoz nas putnika, a posebno transport robe, koju su ~inili slamarica i dva jastuka napuwena

slamom, ~ar{avi, moj i tetkin ve{ za mesec dana, krompir, pasuq, kuhiwska so i druge namirnice, lonci, {erpe, tawiri, noèvi, ka{ike, viqu{ke, tigaw i ostali pribor za kuvawe i ru~avawe, i uz sve to - deset ìvih pili}a stasalih za klawe. îka Miqko je robu utovario i putnike smestio u vozilo na zadivquju}i na~in. Pili}i su putovali u jednom drvenom sanduku koji se nije hermeti~ki zatvarao, da bi ìvina mogla da di{e. Tetka i ja smo seli na poklopac tog sanduka, koji je Miqko postavio na sredinu kola. Iza nas namirnice, a ispred slamarica i posteqina. CELODNEVNO TRUCKAWE NA VOLUJSKIM KOLIMA Krenuli smo iz dvori{ta u sam osvit zore. Bra}a Mirko, Milisav, Du{an i Milan su spavala. Sre}an put nam poèle{e majka i otac. Miqko i tetka Cmiqka se prekrsti{e i poluglasno izgovori{e: â&#x20AC;&#x153;Boè, pomozi!â&#x20AC;?. Prekrstio sam se i ja i setio se svojih prvih saznawa vezanih za postojawe Boga. Ceo dan smo putovali. Pro|osmo pored dvori{ta Adama Veqovi}a i iza|osmo na xadu. Desno se ide za â~ak, a ~ika Miqko naredi kowi}u da skrene levo. Kad napustismo podru~je Beqine, kowi}, podstaknut trzajima dizgina, pre|e u lagani kas. Tom brzinom prolazimo pored zgrade Pakovra}ske op{tine u Parmencu i tetka mi obja{wava da u toj zgradi radi moj tata kao delovo|a, blagajnik i predsednik op{tine. Tetka i ja sedimo na poklopcu drvenog sanduka, preko koga je stavqen dva puta presavijen vuneni guber, {to ublaàva truckawe. Sa desne i leve strane se smewuju predeli i mesta koja vidim prvi put u ìvotu. Tetka me je upoznavala sa imenima nekih mesta. Pro{li smo Ri|age i Pakovra}e. Me|uvr{je smo prolazili kada je po~elo uveliko da se razdawuje, pa sam imao prilike da jasno vidim crkvu Vavedewe i, tamo preko Morave, manastir Nikoqe. Ov~ar Bawu zati~emo obasjanu julskim suncem, koje se pojavilo iznad brda Ov~arsko - kablarske klisure. Nebo vedro. Lagani vetri} pirka i ne najavquje oblake, ki{u ili neku drugu nepo-

godu. Lep dan o~ekuju i ~ika Miqko i tetka Cmiqka, prema nekim wihovim meteoro{kim znacima. Ne se}am se da smo do Ov~ar Bawe nekog sreli ili da nas je neko usput prestigao. Kowi} se zamorio, Miqko bira pogodno mesto za prvi duì predah, i zaustavqamo se u hladovini. Ov~ar Bawa je poznata po tome {to je u woj sveè i usred leta, pa bi meni vi{e prijalo da sam na suncu. îka Miqko najpre misli na kowi}a i posluùje ga sa ne{to zobi, za doru~ak. Potom ga je, posle pola sata odmora, odveo na Moravu i napojio ~istom re~nom vodom. I nas troje smo doru~kovali. Salata od paradajza i krastavaca, sir, kajmak i pe~eno pile. Pili}i u sanduku ose}aju da je uveliko dan, pa se ogla{avaju pijukawem. Tetka im u sanduk prosu {aku p{eni~nog zrnevqa, {to oni jedva uspe{e da pokqucaju, po{to im je bilo tesno. Tetka nije ni poku{avala da ih napoji, jer u sanduku nema mesta za

Pogled na Kiseqak, 1920.

morili, a malo je prehladilo, ~ika Miqko je poùrio da upregne kowi}a jer, kako re~e, ima jo{ dosta da se putuje. Uì~ku Poègu smo pro{li bez zaustavqawa i krenuli pravcem koji vodi u Ariqe. Popodnevni sati kao da su brè proticali. Kowi} se brè zamarao, pa smo morali da pravimo jo{ jedan kra}i predah negde na

osvetqewa, pa smo pomo}u fewera uspeli da sa kola unesemo posteqinu i druge stvari u zakupqenu sobu. îka Miqko se iste ve~eri vratio u Poègu, da preno}i kod ro|aka, a onda se vra}a za â~ak. Tetka je najpre prebacila pili}e iz sanduka u kavez, a onda je posteqinu namestila na dva drvena kreveta bez madraca.

Sabor u Kiseqaku, tre}a decenija 20. veka. Izvori{te kisele vode ogra|eno je drvenom ogradim

posudu sa vodom. U~ini}e to tek dove~e, kad stignemo, raspakujemo se i smestimo ih u ve}i kavez koji }emo dobiti od vlasnika kod koga je tetka zakupila sobu za preno}i{te. Sunce je pre{lo zenit i peklo svom èstinom kada smo se nadomak Uì~ke Poège opet zaustavili. Ovoga puta kowi} se ba{ dobro premorio, pa je pauza trajala ne{to duè, tako da je tetka stigla da servira ru~ak - salatu, sir, piletinu i po par~e gibanice. Umoran od utisaka, zaspao sam sede}i. Po{to smo se dobro od-

polovini puta izme|u Poège i Prili~kog Kiseqaka. Na posledwoj deonici, pribliàvaju}i se ciqu, ~ika Miqko je pokazivao znake nervoze, jer mu se ne ispuwava plan da stignemo za dana u Prili~ki Kiseqak. Ni poùrivawe kowi}a nije pomoglo. Sunce je ve} za{lo za brda kada on zaustavi kowi}a na mestu gde se skre}e na seoski put koji vodi za Kiseqak. U prvom sutonu naziremo prodavnicu bakalskih proizvoda i nekoliko me{tana ispred we. Reko{e nam da je bawa blizu, na pet minuta. Nije bilo elektri~nog

Namirnice je rasporedila na da{~ani patos, a odela u drveni orman. U sobi se nalazio i mali drveni sto sa lavorom i bokalom napuwenim vodom. No} se uveliko spustila na Prili~ki Kiseqak. Gosti su ve} u sobama. Ne smeta im {to bawa nije osvetqena. Ovo su kratke letwe no}i. Rano se le`e i rano ustaje. ^ista posteqina, ~ist vazduh i no}na ti{ina brzo su me uspavali. KU]NI I BAWSKI RED Bog zna kad je prime}eno da je voda iz jednog izvora u Prilikama kisela i da miri{e na sumpor. Iz rado-

znalosti qudi su po~eli i wu da piju i tako utvrdili da le~i neke bolesti stomaka i da i zdravima pomaè da budu jo{ zdraviji i krepkiji. Hemi~ari su utvrdili da je voda mineralna, koje minerale sadrì i u kojim koli~inama. Nije to bio izvor ve}eg kapaciteta, pa su vodu dugo godina koristili samo me{tani, a onda, po{to se pro~ulo da je lekovita, po~eli da dolaze qudi i iz drugih krajeva. Srbija, kroz vekove iscrpqivana ratovima, a posebno u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, nije mogla da doìvi ve}i ekonomski rast, pogotovu ovde u Prilikama. Prili~ki Kiseqak je 1929. godine nedaleko od izvora imao ne{to ve}u zgradu sa nekoliko soba za izdavawe. Bawski gosti su, kao moja tetka i ja, u te sobe donosili svoju posteqinu, a jela pripremali u zajedni~koj kujni koja se nalazila u posebno izgra|enom objektu, boqe re}i velikoj {upi sa jednim zidom, u kojoj se nalazilo nekoliko {poreta na drva. Iza glavne {upe, nalazila se jedna mawa, u kojoj su bili sme{teni kavezi za privremeno dràwe pili}a, sloèna drva, drvqanik i sekira za se~ewe drva, koja je sluìla i za klawe pili}a. Za wihovo {urewe kori{}en je duga~ak sto, grubo sa~iwen od dve debele i {iroke daske, postavqene na tri para ko~eva pobodenih u zemqu. Tri velika lonca za zagrevawe vode spadali su u inventar kuhiwe. Nu`nik ~u~avac, ozidan od cigle, omalterisan i okre~en spoqa i iznutra, skrivao se izme|u nepravilno raspore|enih debelih bukvi. Sutradan smo rano usta-

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA DOBRIVOJA JOVANOVI]A

AK U PRILI^KOM KISEQAKU tu ponavqala je i ranije, prilikom dolazaka iz Atenice u Beqinu, tako da ja i danas, kada se setim svoga oca, najpre prema wemu osetim po{tovawe, pa tek onda qubav.

Kraq Aleksandar Kara|or|evi} sedi za stolom ispred hotela „Dubrava”, prilikom posete Kiseqaku leta 1921. godine

li, umili se i iza{li napoqe. Sve` i ~ist vazduh, priroda predivna. Tetka me je najpre odvela u nu`nik pokazav{i mi koje kabine su za mu{karce, a koje za ènski svet. Onda me sprovodi do {upe sa {poretima, gde se ve} okupilo nekoliko gostiju, prete`no èna. Iz dva sulundara se izvijao plavi~ast dim, {to zna~i da je u dva {poreta potpaqena vatra. Tetka se ve} u tim prvim razgovorima upoznala sa nekim od tih èna i od wih saznala kako da se i ona uvede u raspored kori{}ewa {poreta. Prvog dana namerno nije koristila {poret, jer je ostalo nepotro{ene hrane spremqene za put. Napunili smo fla{u kiselom vodom sa izvora i pili je celog dana. Tetka je volela da hoda na duge staze, tako da smo toga prvog dana obi{li i {iru okolinu Bawe. I{li smo lepo ure|enim i ~istim stazama koje su vodile kroz {umu i druge lepe brdovite terene. I ba{ tog prvog dana desilo mi se da izgubim novu maramicu. Tetka me je zbog toga i kasnije skoro svakog dana prekorevala, kao da sam samo ja bio krivac. A to se dogodilo i wenom krivicom. Umorni od

pe{a~ewa, seli smo da se odmorimo na jedan pove}i kamen. Tetki se u~inilo da }u da uprqam svoje nove kratke pantalone, pa mi je savetovala da iz xepa izvadim maramicu i da je stavim na kamen gde }u sesti. Kad smo se odmorili, ustali smo i krenuli daqe, a maramica je ostala na kamenu. TETKA OD AUTORITETA Dobra hrana koju je pripremala moja tetka, kisela voda, dobar san i {etwa po brdovitim i {umovitim predelima okrepili su i moje i tetkino zdravqe ve} u prvih deset dana boravka. Tetka je tada imala 49 godina. Ro|ena je u Beqini, a umrla 1960. u Atenici. U prvom braku, sa Spasojem Li{an~i}em, kao i sa drugim muèm Milenkom Masla}em, nije imala dece. Zbog toga je bila mnogo vezana za svog jedinog brata, moga oca Tihomira, i wegovu decu, a veliko po{tovawe je gajila prema svojim roditeqima, ocu Vasiliju i majci Dragiwi (ro|enoj Vulovi}). Atenica, gde je ìvela sa svojim suprugom, nalazi se na drugom kraju â~ka u odnosu na Beqinu. Nije joj smetala tolika udaqe-

Milovan Lukovi} Baga{ iz Prilika na {pediteru za prevoz kisele vode u Ivawicu, 1960.

nost da ~esto pe{ice stigne do nas u Beqinu, da nas poseti i donese poklon, naj~e{}e po nekoliko koko{iwih jaja. Postala je autoritet i za moju majku Zorku, koja ju je oslovqavala sa “seko”. Od na{e ku}e u Beqini xada je pregledna sve do To{ovi}a ku}a. Kada neko od nas prepozna tetku, po wenoj visokoj figuri i karakteristi~nom hodu, i uzvikne „dolazi teta“, nastaje uzbuna i otklawawe eventualnog nereda u ku}i i dvori{tu. To smo uvek uspevali, jer potraje deset do petnaest minuta dok tetka pe{ice stigne. Do~ek je uvek bio ritualan. Mi, deca wenog brata, pore|ani jedno iza drugog, prve po~asti joj iskazujemo qubqewem ruke. Na{a majka je sa~ekuje u dvori{tu, najpre joj poqubi ruku pa onda obraz. Poklone koje bi nosila u nekoj bo{~i odmah bi predala majci, a {to se ti~e ostalih darova, nikad nismo bili na~isto da li nam je dala sve {to je donela. Uvek je bila obu~ena u dve - tri sukwe i bluze sa puno xepova. Taman pomislimo da je sve xepove ispraznila, a ona nas iznenadi jo{ nekim poklonom. U toku boravka u Prili~kom Kiseqaku nisam se odvajao od tetke. I kada priprema hranu, i kada obedujemo, i kada {etamo, uvek mi je pone{to pripovedala. Dobijam sam utisak da se ne obra}a samo meni, nego i mojoj bra}i. - Va{ otac je vi|en i ~estit ~ovek, poti~e iz ugledne porodice. Vi morate da se ugledate na wega i da sutra i vi budete vi|eni, vredni, radni i po{teni qudi. Ovaj refren o svome bra-

POSETA RO\ACIMA U DOBRA^AMA Ustali smo rano i krenuli pe{ice iz Prili~kog Kiseqaka u Dobra~e, u nenajavqenu posetu Luki Jovanovi}u, sinovcu moga dede Vasilija. Sunce je odsko~ilo kad smo tetka i ja banuli pred Lukinu ku}u, iz koje ba{ tada iza|e jedna sredove~na `ena koja odmah prepoznade tetku, pa se zagrli{e i izqubi{e. Ku}a Jovanovi}a je izgra|ena od brvana. Prvobitno je bila pokrivena {indrom, a kasnije crepom. U woj je ro|en i moj deda. Od drveta je napravqen i ovaj vajat sa verandom, tik uz ku}u, ali sa posebnim krovom.

dosta toga objasnila, a ne{to i meni nije jasno, pa sam mu rekla da o tome najvi{e zna ~ika Luka. E, da sam ja bila pametna, ja bih najvi{e o na{em rodoslovu saznala od tate Vasilija dok je bio ìv. Luka je za trenutak iza{ao i vratio se sa nekom sveskom u rukama, pa povremeno gledaju}i u wu, ispri~ao ono {to je znao: - Osim porodice Jovanovi}, u Dobra~ama danas ìve i porodice Dimitrijevi}, Jankovi} i Peri{i} i sve vode poreklo od zajedni~kog pretka Nenada, koji je ro|en 1750. godine i ìveo u ovom selu. Jo{ nije utvr|eno kako se prezivao i iz kog razloga su mu sva ~etiri sina promenila prezime, pa su tako od Dimitrija, ro|enog 1789. godine, nastali Dimitrijevi}i, od Jovana, ro|enog 1795. godine, Jovanovi}i, Od Janka Jankovi}i, a od Peri{e -

godine, Vasilije se doselio u Beqinu februara slede}e godine, a Ikonija mu je zave{tala imawe 28. marta 1872. godine. Posledwu izmenu zave{tawa u~inila je 1891. godine, kojom je polovinu imawa u Beqini ostavila Vasiliju, a polovinu Tihomiru. Umrla je i sahrawena na grobqu u Beqini 1892. godine. Pored Vasilija, jo{ jedan Milo{ev sin, Mina, odselio se iz Dobra~a, ali ne u Beqinu, ve} u susedno selo Pridvoricu, gde je ostao da ìvi na imawu Jelike Kova~evi}, kojom se oènio i sa wom odgajio sinove Ratka i Milenka. Milo{ev sin Miqko ostavqa za sobom sinove Vladimira, Minu, Tihomira i Du{ana, koji se odselio iz Dobra~a u Beograd. Stièmo do Milo{evog sina Milutina (1860 – 1920), moga oca. Pored mene, imao je jo{ dva sina, Tomu i Igwata, koji su rano pomrli od

O AUTORU

Ku}a Jovanovi}a u selu Dobra~e

Na woj su drveni sto i dve klupe. Na jednu sede tetka, ja na drugu. Sa verande, koja je planirana za osmatra~nicu, vidi se celo dvori{te i novosazidana ku}a, jo{ neomalterisana. Nismo dugo ~ekali prvo posluèwe. Na posuàvniku nam strina Stojka donese dve ~a{e vode i u tacni {e}er u kockama. Stiè i ~ika Luka. Stiè i vredna strina Stojka da nahrani dvogodi{we dete i postavi sto. Za ru~ak smo imali sir i kajmak, gibanicu i pe~eno pile. U toku ru~ka Luka se interesovao za prilike u Beqini, a onda je tetka nametnula temu i to zarad mene. - Ovaj moj brati} u septembru polazi u {kolu i veoma je radoznao. Za ovih deset dana traìo je da mu obja{wavam ko je ko u na{oj porodici. Kaè da mu se rodbina rasula po Dobra~ama, Beqini, Pridvorici, pa i u Atenici. Ja sam mu

Peri{i}i. Ovi posledwi su se ugasili. Zna se i da je taj Nenad imao bra}u Luku i Radowu. Iza pomenutog pretka Jovana ostalo je pet sinova: Ilija, Spasoje, Gavrilo, Milija (1818 - 1871) i Milo{ (1820 - ?). Svi su oni ro|eni u ovoj ku}i brvnari. Ilija ostavqa potomke Velimira i Dragutina, Spasoje - \or|a i Marjana, Gavrilo - Svetozara, Savu i Miletu. Milija je izu~io terzijski zanat i bavio se izradom anterija, vermana i jeleka. Putovao je po selima i, na{av{i se u Beqini, upoznao udovicu Ikoniju Kostadinovi} i o`enio se 1851. godine. Ostao je da `ivi u Beqini. Ikonija je iz prvog braka imala {estoro dece i sva su pomrla od gu{oboqe. Milija i Ikonija nisu imali porod, pa su za naslednika imawa odredili Milijinog sinovca Vasilija, sina Milo{evog. Milija je umro 16. decembra 1871.

Dobrivoje Jovanovi}, profesor beogradskog Saobra}ajnog fakulteta u penziji, ro|en je u Beqini kod â~ka 1923. godine. Diplomirao je i doktorirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a tokom radnog veka bavio se pedago{kim i nau~no - istraìva~kim poslovima. @ivi u Beogradu i, èle}i da potomstvu ostavi pisani zapis o svom ìvotu, po~eo je da beleì uspomene.

gu{oboqe. Od potomaka imam sina Milana, starog dve godine. Eno ga spava, a kad se probudi dove{}e ga Stojka da ga vidite. Eto, to je sve {to ja znam“. Zavr{i ~ika Luka pri~u o Jovanovi}ima, pri~asmo i o ovogodi{wem rodu, i drugim temama. Kad zavr{ismo ru~ak, dovede strina Stojka malog Milana. Ja sam ga pomilovao, a tetka ga darivala jednom vrednijom papirnom nov~anicom. Pozva{e nas da no}imo, ali tetka je nastojala da se istog dana vratimo u Prilike, pa se na kraju ispozdravqasmo i izqubismo. Dok smo se udaqavali, povremeno smo se osvrtali i mahali rodbini. I wih troje su mahali nama.

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

marketing 032/342-276

UPIS 2014/15.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS â~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje inèwerski kadar za potrebe privrede. Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog inèwera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova. Kako se upisati? Kandidati pola`u prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru.

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete. Zbirka za pripremu prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata. Besplatna pripremna nastava [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija koju drè nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava }e se realizovati u prostorijama [kole, svake subote po~ev od 9. aprila 2014. godine po rasporedu koji }e biti objavqen na sajtu [kole. Prijavqivaqe zainteresovanih putem telefona 032-222-321 svakog radnog dana od 8-15, sredom od 8-17 ~asova, ili elektronskim putem na adresi www.visokaskolacacak.edu.rs. Drugi termin za pripremnu nastavu odrà}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima. Dobrodo{li! Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

SELO

USPE[NA PRODAJA SADNOG MATERIJALA U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO

MALINA NAJTRA@ENIJA

Institut trenutno u ponudi ima sadnice {qive, tre{we, kru{ke, jabuke... - Najvi{e se prodaju sadnice vo}nih vrsta koje imaju najboqu cenu na tr`i{tu. - Za idu}u sezonu ova nau~no-istra`iva~ka ustanova je pove}ala proizvodwu drvenastih vo}nih vrsta za 20 odsto

ao i prethodnih godina, Institut za vo}arstvo je pripremio bogat asortiman sadnog materijala za ovu sezonu. Za prodaju je bilo pripremqeno oko 100.000 drvenastih i oko 150.000 jagodi~astih vo}nih sadnica. Prema re~ima pomo}nika direktora Instituta za proizvodwu i plasman proizvoda Neboj{e Jovanovi}a, intersovawe za sadnice je tokom zime bilo veliko, {to potvr|uje i ~iwenica da je ve}i deo sadnog materijala prodat. I ovoga puta se pokazalo da prodaja zavisi od otkupa vo}a tokom sezone. - Ove sezone je bila odli~na tra`wa za sadnicama maline, dok su ostale vo}ne vrste standardno prodavane. Realizovali smo kompletne proizvedene koli~ine sadnog materijala maline. Kupina je tako|e bila veoma tra`ena, jer je imala dobru otkupnu cenu, kao i vi{wa. Orah

Neboj{a Jovanovi} je tako|e bio izuzetno tra`en. Ne{to mawe interesovawe, nego pro{le godine, bilo je za tre{wu. Pored tre{we, jo{ uvek u ponudi imamo kru{ke i jabuke. U narednih desetak dana, gde postoje uslovi navodwavawa, sadnice mogu bez problema da se sade. Od ostalih vo}nih vrsta standardno se tra`ila {qiva, posebno ~a~an-

ska rodna, i u ponudi jo{ imamo svih sorti. Prodate su sve proizvedene koli~ine kajsije, breskve, vi{we, maline, duwe, kupine, oraha kaè Jovanovi}. Poznato je da se najvi{e prodaju sadnice vo}nih vrsta koje imaju najboqu cenu na trì{tu i za kojima postoji standardno dobra tra`wa. Struktura prodaje uvek se povezuje sa zahtevima trì{ta, jer se vo}ari sve vi{e rukovode cenama koje vo}e ostvaruje na doma}em i stranom trì{tu, isti~e Jovanovi}. U ~a~anskom Institutu su za idu}u sezonu, odnosno za jesen, pove}ali proizvodwu drvenastih vo}nih vrsta za 20 odsto. Kada je re~ o sadwi za jesen 2015. godine, proizvodwa sadnica bi tako|e trebalo da bude pove}ana za 20 procenata. Prema re~ima Jovanovi}a, ciq Instituta je da u budu}nosti dostigne nekada{wi nivo proizvodwe sadnog materijala, koji se kretao vi{e od 500.000 sadnica, pa ~ak i do milion, u vreme biv{e Jugoslavije i izvoza u Rusiju i druge zemqe. “Trenutno poku{avamo da dostignemo nivo proizvodwe makar od 200.000 drvenastih sadnica”, kaè na{ sagovornik. - Poku{avamo da na trì{te plasiramo nove sorte {qive, ali nemamo mnogo mogu}nosti kada je re~ o produkciji kalem pupoqaka, jer imamo ograni~en broj mati~nih stabala. S obzirom na potra`wu na trì{tu, te koli~ine su nedovoqne. Velika je potra`wa za timo~ankom, a traèna je i nova sorta nada. Trenutno su aktuelni poslovi u rasadnicima, zasnivawe nove proizvodwe, sadwa podloge svih vo}nih vrsta, prole}no kalemqewe, okopovawe, frezirawe, za{tita, mnogo posla ima u prvom mesecu vegetacije - kaè Neboj{a Jovanovi} i dodaje da ~a~anski Institut pro{iruje zasad mati~waka maline koji se nalazi u Kosjeri}u. Re~ je o novom mati~waku mikera i vilameta. Tako|e je aktuelno i zasnivawe novog mati~waka leske u Dowoj Trep~i, odnosno projekat koji Institut realizuje sa italijanskom firmom “Ferero Ro{e”, za proizvodwu le{nika, za potrebe te konditorske kompanije. N. R.

POTPISANI UGOVORI O REGULISAWU KREDITNE PODR[KE SA BANKAMA I OSIGURAVAJU]IM KU]AMA

ZAHTEVI SE MOGU PODNETI DO 1. SEPTEMBRA inistar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Dragan Glamo~i} potpisao je pro{le sedmice sa predstavnicima banaka i osiguravaju}ih ku}a ugovore o regulisawu me|usobnih prava i obaveza sa poslovnim bankama i osiguravaju}im ku}ama o kreditnoj podr{ci i osigurawu poqoprivrednih gazdinstava. Ministar je podsetio da }e krediti biti na raspolagawu do septembra, kada }e se napraviti presek kako bi se videlo koliko je interesovawe poqoprivrednika. “Imamo dovoqno obezbe|enih sredstava da i posle septembra nastavimo sa ovakvim kreditirawem. Do tada nam je na raspolagawu oko 35 miliona evra”, istakao je Glamo~i}. Krediti, ~iji je rok od jedne do tri godine sa grejs periodom do godinu dana, odobravaju se i ispla}uju u dinarima, bez valutne klauzule. Kamatna stopa je ~etiri odsto na godi{wem nivou za kredite u sto~arstvu i {est odsto za kredite plasirane u razvoj ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva, povrtarstva, cve}arstva, kao i kupovinu poqoprivredne mehanizacije i opreme. Pravo na kreditnu podr{ku imaju fizi~ka lica, nosioci komercijalnog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica (zemqoradni~ke zadruge sa najmawe 10 ~lanova zadruge koji su upisani u Registar

poqoprivrednih gazdinstava, mikro i mala pravna lica). Ukupan iznos kredita za fizi~ka lica, preduzetnike i pravna lica je do 5.000.000 dinara, a za zemqoradni~ke zadruge do 15.000.000 dinara. Zahtevi za odobrewe kredita mogu da se podnesu do 1. septembra, kod banaka sa kojima je Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede sklopilo ugovor (sa 13 banaka i {est osiguravaju}ih ku}a). Ugovori su potpisani sa Komercijalnom bankom, Prokredit bankom, Bankom Inteza, Kredi - Agrikol bankom, Erste bankom, Hypo bankom, Societe Generale bankom, Opportunity bankom, Sberbankom Srbija, NLB bankom, OTP bankom, Moskovskom bankom i Po{tanskom {tedionicom, kao i sa osiguravaju}im ku}ama DDOR Novi Sad, Delta \enerali, Dunav osigurawe, Globus, Triglav i Milenijum. Pravilnik o uslovima i na~inu ostvarivawa prava na kreditnu podr{ku poqoprivrednicima je dostupan na veb sajtu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Republike Srbije www.mpsv.go.rs u sekciji dokumenti i pravilnici. Za sva pitawa otvoreni su telefoni Info centra Ministarstva: 011/260-79-60, 011/260-79-61, kao i E-po{ta: office@minpolj.gov.rs. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 50 pasuq 340 - 350 paprika 350 paradajz 210 - 220 krastavac 180 praziluk 100 tikvice 250 brokoli 300 kupus 30 - 50 karfiol 250 per{un 30 {argarepa 50 cvekla 50 spana} 80 zelena salata 10 - 20 crni luk 25 - 70 beli luk 400 - 500 rotkvice 20 - 30 VO]E suve {qive 200 - 250 jabuke 20 - 50 jagode 300 ju`no vo}e 70 - 200 orasi 750 - 800 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 - 370 jaja 6 - 12 kajmak 600 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.500 slanina 800 - 850 suxuk 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - 180 prasi}i 280 - 300 ovce - 130 jagwad 260 - 270 p{enica 26 je~am 26 kukuruz 24

DRU[TVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

MEDIJSKA PISMENOST

NOVINARI PROTIV SPINOVAWA Novinarska i medijska udruèwa Srbije pokrenula su multimedijalnu kampawu za medijsku pismenost “Ne daj da te spinuju”, sa ciqem da kod mladih razviju kriti~ki i analiti~ki pristup informacijama koje svakodnevno dobijaju iz medija anas, kada je svakim danom sve vi{e medija, postalo je te{ko razlikovati objektivnu i potpunu informaciju od la`ne, manipulativne, iskrivqewe i poluistinite. Svi analiti~ari i istraìva~i su slo`ni u tome da mediji uti~u na mi{qewa i uverewa gra|ana, bez obzira na razlike u stepenu tog uticaja. Me|utim, sredwo{kolci u Srbiji veruju da mediji nemaju veliki uticaj na wihovo mi{qewe, dok sa druge strane smatraju da oni ~esto fomiraju mi{qewe ve}ine u wihovoj okolini, pokazalo je istraìvawe Biroa za dru{tvena istraìvawa (BI-

RODI). Istraìvawe je sprovedeno za potrebe novinarskih i medijskih udruèwa koja su, okupqena u Medijsku koaliciju, pokrenula projekat Kampawa za medijsku pismenost, a u okviru wega i multimedijalnu kampawu “Ne daj da te spinuju”. Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevawa, ~itawa, pronicawa u sr` medijskih tekstova, odnosno sposobnost da se na razli~ite na~ine sagledavaju, analiziraju, evaluiraju i kreiraju medijske poruke. Kod mladih u Srbiji postoji la`ni utisak o stepenu medijske pismenosti, pokazalo je ovo istraìvawe. Za sebe misle da su kriti~ki nastrojeni prema mediji-

ma, me|utim objektivnost mere prema broju medija koji su preneli vest. Oni se, kao i studenti, naj~e{}e informi{u preko interneta, a ~esto kao izvor informacija koriste i dru{tvene mre`e. – Situacija u Srbiji je prema broju medija sjajna. Gra|ani, dakle, nesumwivo imaju medijski pluralizam. Me|utim, da li je stvarno tako? U kvantitativnom smislu – nesporno da jeste. U kvalitativnom smislu – nesporno da nije. U pitawu je la`ni medijski pluralizam – rekao je Dinko Gruhowi}, predsednik Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine na konferenciji za medije na kojoj je najavqena kampawa. – Ova kampawa bi trebalo da preraste u sistemsko re{ewe i da se medijska pismenost izu~ava od prvog razreda osnovne {kole, da bi nam deca bila boqa od nas i nau~ila plivati kroz taj okean informacija. Medijska pismenost

[TA JE TO SPINOVAWE?

podrazumeva posedovawe kreativnih i kriti~kih ve{tina i znawa koji pomaù da se poveù sloène ideje, da se stalno postavqaju pitawa, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude; to je sposobnost pristupa medijima, razumevawa medijskih sadràja, sposobnost wihovog tuma~ewa i kriti~kog ocewivawa, kao i sposobnost stvarawa medijskih sadràja. Ove ve{tine omogu}avaju da bude shva}ena prava uloga medija, da se oslobodimo stereotipa i pa`qivo i kriti~ki posmatramo informacije koje dobijamo. îtav projekat i kampawa “Ne daj da te spinuju”, pokrenuti su sa ciqem razvijawa kriti~kog kori{}ewa medijskih sadràja kod mladih. Edukativnog je karaktera i treba da kreira svest mladih o ulozi medija i zna~aju profesionalnih sadràja. – Ne verujte onim medi-

jima u kojima su umrlice jedina pouzdana informacija. Kada prvi put uhvatite sebe da, bez trunke sumwe, poverujete u neku informaciju, vreme je da promenite kanal. Medijska pismenost je jedini put da se do|e do odgovornih medija i gra|ana koji umeju da razlikuju stvarnost od fikcije – kaè Vuka{in Obradovi}, predsednik Nezavisnog udruèwa novinara Srbije, koje predvodi kampawu. Medijsku koaliciju ~ine Nezavisno udruèwe novinara Srbije (NUNS), Udruèwe novinara Srbije (UNS), Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i PU Lokal pres. Kampawa je podràna bespovratnim sredstvima Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj, a realizuje je agencija P.R.A, ~iji kreativni tim je napravio duhovite radio i

ÂÂNSKI GLAS PODR@AVA KAMPAWU â~anski glas i portal caglas.rs podràli su kampawu za medijsku pismenost Ne daj da te spinuju. Jedni su od mnogo medija u Srbiji koji su prepoznali zna~aj kampawe za medijsko opismewavawe mladih i starijih gra|ana. Time podràvaju razvoj profesije i primenu eti~kih standarda u novinarstvu. Tokom kampawe â~anski glas }e izve{tavati o aktivnostima, objavqivati edukativne tekstove i tako {iriti poruku kampawe Ne daj da te spinuju. Gra|ani â~ka }e na RTV Galaksija 32 mo}i da ~uju i vide spotove koji su osmi{qeni i napravqeni tako da promovi{u zna~aj medijskog opismewavawa.

Spinovawe zna~i zavrteti pri~u i okrenuti javnost na stranu koja odgovara onome ko je plasirao informaciju. Ono ~esto predstavqa manipulaciju, neiskrenu i obmawuju}u taktiku radi postizawa odre|enog ciqa. U spinovawu se ne koristi la`, ali se ni ne razlikuje mnogo od we: ~iwenice se iznose selektivno, preuveli~avaju se neki doga|aji, osobine, vrednosti ili isti~u nebitne stvari kako bi se skrenula pa`wa sa bitnih. Medijska pismenost je danas neophodna za odupirawe manipulaciji koja spre~ava individualnost, kriti~ko mi{qewe i samostalno odlu~ivawe. U nekim zemqama ve} predstavqa obavezan predmet u osnovnim {kolama, kako bi deca nau~ila da razumeju, analiziraju i kreiraju medijske poruke. Mediji mogu da budu hirurzi jednog dru{tva, ali i wegovi kasapi, mi{qewe je Nedima Sejdinovi}a, predsednika IO Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine. - Novinari smatraju da se gra|ani ne mogu osloniti na medije prilikom dono{ewa va`nih ìvotnih odluka, kao i da gra|ani nisu spremni da izdvoje novac za profesionalne medijske sadràje. [ta to govori? Govori da ova zemqa prosto vapi za medijskim obrazovawem i da je ovaj prblem uveliko prevazi{ao medijske okvire – kaè Nedim Sejdinovi}.

tv spotove, kojima }e {iriti poruku kampawe “Ne daj da te spinuju”. Zna~ajan deo kampawe odvija}e se na internetu i na dru{tvenim mre`ama, jer treba biti tamo gde su mladi. Na sajtu medijskapismenost.net sredwo{kolci, studenti, profesori i novinari mogu prona}i puno zanimqivosti, materijala i priru~nika o medijskoj pismenosti.

ZDRAVSTVO

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

AKCIJA DOBROVOQNOG DAVAWA KRVI NA INICIJATIVU MOTOCIKLISTA kcija dobrovoqnog davawa krvi koja je, pro{le subote, odràna na inicijativu Moto kluba “Man~ula”, u klupskim prostorijama na obali Morave, a u realizaciji Slu`be za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice i Crvenog krsta, zasluìla je samo re~i hvale, kao jedna od najuspe{nijih koja je organizovana u posledwe vreme. Slavica Kitanovi}, na~elnica Slu`be za transfuziju krvi, pohvalila je lepu inicijativu motociklista, isti~u}i zna~aj vanrednih akcija, jer se zahvaquju}i wima popuwavaju nedostaci u pojedinim krvnim grupama: - Od izuzetnog zna~aja su ba{ ove vanredne akcije, mada verujem da }e i ona ubudu}e postati jedna od redovnih. Znamo koliko je krv dragocena te~nost za na{e sugra|ane koji leè u Bolnici. Prijatno smo iznena|eni jako dobrim odzivom ~a~anskih motociklista i ~lanova wihovih porodica, koji su zaista pozitivan primer za grad. Iako je bilo planirano da akcija traje od 12 do 16 ~asova, zbog velikog interesovawa ostali smo do 18 sati. Dobrovoqno davawe krvi nije bio jedini razlog za okupqawe brojnih voza~a i qubiteqa motocikala, po{to su bajkeri organizovali i akciju prikupqawa nov~anih sredstava, namewenih za le~ewe dvanaestogodi{we Ane Radosavqevi}, u~eni-

SVI KAO JEDAN

ce {estog razreda O[ “Tansko Raji}”, koja boluje od te{kog oblika malignog tumora (sarkoma). - Ovo je prva akcija dobrovoqnog davawa krvi, koju je pokrenulo {est moto klubova, “Man~ula”, “Frogs”, “Varjak”, “Dra-

gons”, “Beli orlovi” i “Vukovi”, pod sloganom “Svi kao jedan - â~ak”, {to je i moto ovih ~a~anskih klubova. Na{u akciju su podràli i moto klubovi iz Uìca i Ariqa. Pored ove, organizovali smo i humanitarnu akciju prikupqawa novca za

le~ewe na{e sugra|anke Ane Radosavqevi}, koja je te{ko obolela. Sav novac koji bude prikupqen bi}e upla}en na ra~un za weno le~ewe - kaè @eqko Tresa~ iz MK “Varjak”. Zajedni~ki stav motociklista je da je humanost najva`nija, zbog ~ega }e i ubudu}e nastaviti sa organizovawem akcija dobrovoqnog davawa krvi i prikupqawa pomo}i za one kojima je najpotrebnija, isti~e Borko Vrani} iz MK “Man~ula”, podse}aju}i da je prikupqena krv namewena za potrebe le~ewa pacijenata koji su hospitalizovani u ~a~anskoj Bolnici. Biqana Davidovi}, sekretar Crvenog krsta, naglasila je da je akcija koju su pokrenuli motociklisti, posebna i zbog toga {to su obezbedili sve {to je neophodno za wenu realizaciju: - Wihov entuzijazam i energija, a pre svega èqa da pomognu drugome je ne{to posebno. Od ove akcije ne o~ekuju nikakvu protivuslugu, mnogi od wih su nezaposleni, pa ne mogu iskoristiti ni pravo iz radnog odnosa, dva slobodna dana. Ovi momci pomaù u skladu sa re~ima proslavqenog pisca Me{e Selimovi}a, koji kaè: “Kada je te{ko, ~ovek poèli da bude sam, a kada muje mnogo te{ko, onda traì druge qude”. N. R.

U PONEDEQAK OBELE@EN SVETSKI DAN ZDRAVQA

vetski dan zdravqa, 7. april, ove godine je bio posve}en vektorskim zaraznim bolestima i obeleèn je pod sloganom “Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost”. Vektorske zarazne bolesti su bolesti ~iji uzro~nik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego {to dospe u svog doma}ina, provede u vektoru (komarac, krpeq i razli~ite druge vrste insekata), podsetila je dr Ana Mi{ovi}, direktorka Zavoda za javno zdravqe, na konferenciji za novinare odrànoj u ponedeqak. Vektorske zarazne bolesti su karakteristi~ne za tropske i subtropske oblasti, podru~ja sa lo{im higijensko sanitarnim uslovima, kao i za podru~ja na kojima je zdravstveno bezbedna voda za pi}e te{ko dostupna. Evropskom regionu preti pojava novih zaraznih bolesti, dok se vektorske bolesti, za koje se smatralo da su suzbijene, ponovo javqaju. Tome u prilog govori neo~ekivana pojava malarije u zemqama i oblastima u kojima je bila iskorewena, kazala je dr Ana Mi{ovi}, podse}aju}i na faktore koji su doprineli ovakvoj epidemiolo{koj situaciji (klimatske promene, intenzivan me|unarodni saobra}aj, {irewe uzro~nika i vektora na nova geografska podru~ja, ~e{}e izlagawe qudi divqim ìvotiwama i insektima, promene u uzro~nicima). - Mere prevencije bole-

MALI UBOD, VELIKA OPASNOST

Dr Ana Mi{ovi}

sti i integrisana kontrola vektora su od vitalnog zna~aja u smawewu ovih bolesti. Potrebana je, na nacionalnom nivou, multidisciplinarna organizacija stru~waka, lekara, veterinara, ekologa, biologa i drugih specijalista, koji

bi trebalo da se bave problemom suzbijawa vektora koji su prenosioci odre|enih zaraznih bolesti. Pored toga, va`na je edukacija stanovni{tva o vektorskim zaraznim bolestima i merama li~ne za{tite. Neophodno je omogu}iti pristup zdravstveno bezbednoj vodi za pi}e, unaprediti odlagawe otpadnih materijala, obezbediti osnovne sanitarno higijenske uslove i standarde stanovawa - istakla je dr Ana Mi{ovi}. Na teritoriji Republike Srbije registruju se prete`no slu~ajevi obolevawa od lajmske bolesti, importovane malarije i ko`ne laj{manijaze. Prema podacima Instituta za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut“, u 2012. godini, prijavqena su ukupno 974 slu~aja obolevawa od bolesti iz ove grupe. Naju~estalija, pa i

na na{em okrugu, jeste lajmska bolest, kazala je direktorka, navode}i statisti~ke podatke: - Po podacima na{eg Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, koji se bavi registrovanim prijavama zaraznih bolesti, od 2009. do 2013. godine, na teritoriji â~ka ukupno je prijavqeno 180 pacijenata koji su imali lajmsku bolest. U posledwih pet godina, na teritoriji Moravi~kog okruga, 268 osoba imalo je lajmsku bolest. â~anski Zavod za javno zdravqe, povodom 7. aprila, u ponedeqak je organizovao podelu propagandnog materijala u zdravstvenim ustanovama okruga i tribinu u Gimnaziji, a na terenima SC “Mladost” Odeqewe za promociju zdravqa odràlo je edukativni skup za mali{ane iz PU “Radost”. N. R.

MERE PREVENCIJE Mere li~ne za{tite od uboda krpeqa su: izbegavawe stani{ta krpeqa (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, {ume), pri boravku u prirodi koristiti sredstva protiv uboda insekata, nositi svetlu ode}u koja pokriva ruke i noge, nakon boravka u prirodi pregledati ko`u... U slu~aju ujeda krpeqa va`no je javiti se lekaru u toku prva 24 sata, ne treba stavqati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin), ne treba poku{avati samostalno va|ewe krpeqa... Najlak{i i najefikasniji na~in prevencije bolesti koje se prenose komarcima je spre~iti ubod, a preporu~uje se: izbegavawe podru~ja sa velikim brojem insekata ({ume, mo~vare), isu{ivawe izvora staja}e vode, najamwe jednom nedeqno isprazniti vodu iz saksija za cve}e, posuda za hranu i vodu za ku}ne qubimce, kanti, buradi i limenki, no{ewe ode}e koja pokriva noge i ruke, izbegavawe boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca - u sumrak i zoru, upotreba za{titne mre`e protiv komaraca na prozorima...

ZDRAV ÔVEK JE I SRE]AN ÔVEK Svetski dan zdravqa obeleìli su i aktivisti GO Nove Srbije, koji su u ponedeqak na Gradskom trgu delili flajere. - Savet èna NS je èleo da ukaè na zna~aj zdravqa, pre svega wegovog o~uvawa, zatim na mewawe lo{ih navika, negovawe zdravih stilova ìvota, kao i na to koliko je va`no da svi redovno pose}uju svog izabranog lekara, a sve u ciqu da se prepoznaju rizici koji uti~u na ugroàvawe na{eg zdravqa. Uzmite zdravqe u svoje ruke, jer je i slogan dana{we akcije “Zdrav ~ovek je i sre}an ~ovek” - poru~ila je Zorica Kneèvi}, predsednica Saveta èna NS. Predavawe o vektorskim bolestima, u strana~kim prostorijama, odrào je dr Petar Jankovi}, koji je podsetio da ove bolesti prenose vektori, odnosno organizmi koji sami ne izazivaju oboqewe, ve} u~estvuju u preno{ewu drugih bolesti, kao {to su malarija, denga, borelioza… - Virus Zapadnog Nila, vrlo opasna i ozbiqna bolest, nije tako ~esta, ali je dokazano da se od 2012. godine pojavila na ovim prostorima i da qudi umiru od we, pa ~ak i na{i sugra|ani. To je bolest koja napada centralni nervni sistem i pravi dramati~nu klini~ku sliku. Wu prenosi ku}ni komarac. Institut u Kraqevu je dokazao, uzrokovawem od 150 jedinki komaraca sa Save i Dunava, da je wih 10 bilo infektivno, ~ime je potvr|eno postojawe virusa Zapadnog Nila kod nas - rekao je, izme|u ostalog, dr Jankovi}.

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

INTERVJU

NEJTAN KOTAM, OSNIVA^ INTERNACIONALNOG BALETA MANNAKIN THEATER AND DANCE

„DEFINISANIJE OD RE^I“ PREMIJERNO U ^A^KU

Baletska predstava “Definisanije od re~i” baletske trupe “Mannakin theatar and dance” internacionalnog sastava bi}e ve~eras premijerno u Srbiji prvi put izvedena na sceni ~a~anskog Doma kulture. Trupu su osnovali Amerikanac Nathan Kottam i Pa{a Musi} iz Sarajeva, a ~ine je igra~i baleta Narodnog pozori{ta u Beogradu: Dalija Imani}, Nelka Lazovi}, Milo{ Marijan, Jovana Nestorovska, êdomir Radowi}, Tijana [ebez i Smiqana Stoki} su iz Srbije, Kengo Nishoika je iz Kjota, a Kento Terashita iz Tokija (Japan), dok je Stefano Peschiulli iz Brindizija u Italiji. Predstava je sklopqena kao mozaik odlomaka iz klasi~nog i savremenog baleta, a u igri je zastupqena i pantomima, koja joj daje komi~nu notu. Tretira probleme i emocije savremenog ~oveka sa porukama tolerancije, razumevawa i qubavi prema. Qubazno{}u portparolke Nevene ]ur~i}, na{e â~anke, a u susret ve~era{woj i nesvakida{woj premijeri u na{em gradu, dobili smo ekskluzivan intervju od osniva~a ove trupe, gosp. Nathana Kottama. Gospodine Nejtan, kako ste i kada do{li na ideju da formirate jednu ovakvu baletsku trupu i kako ste birali ~lanove ansambla? - Veoma se dobro ose}am i uzbu|en sam zbog predstoje}eg nastupa u â~ku. Prvi put sam do{ao na ideju da osnujem baletsku trupu dok sam radio maturski rad na Univerzitetu u Arizoni. Smer koji sam poha|ao na univerzitetu dozvolio mi je vremenski i da se bavim koreografskim poslom, u kome, kako se ispostavilo, veoma uìvam. Jedan moj kolega mi je predloìo da osnujem svoju igra~ku trupu u to vreme, mada, iako nisam tada uradio ni{ta konkretno, puno sam razmi{qao o tome. Igra~e za trupu biram u zavisnosti od toga kako procenim da bi mogli da tuma~e datu im ulogu, i po tome kako bi se generalno uklopili u sastav . Da li ste kao Amerikanac doìveli neku vrstu otpora u Srbiji i da li je bilo problema oko okupqawa ansambla? - Nisam nai{ao na puno otpora. Qudi u Srbiji su veoma fini. âk {ta vi{e, ovde sam upoznao dosta po{tenih i otvorenih qudi, kao i neke veoma posve}ene umetnike. Odli~no govorite i srpski jezik, gde ste ga i kako savladali? [ta Vas je motivisalo da radite upravo u Srbiji? - Rekao bih da sam jo{ uvek daleko od toga da srpski govorim te~no! Recimo da znam taman toliko da se uvalim u neku slatku nevoqu i dovoqno da sebi omogu}im da ostanem ovde! :) Jedan moj dobar prijateq je bio direktor baleta u Narodnom Pozori{tu u Beogradu neko vreme. On me je pozvao da postanem deo ansambla Narodnog Pozori{ta. Do{ao sam opet u Srbiju i kada mi je ugovor istekao, jer sam ovde stekao dobre prijateqe i umetni~ke partnere. âst nam je da }e baletska predstava “Definisanije od re~i”, koju }ete izvesti na sceni u â~ku, biti wena prva izvedba? îme smo to zasluìli? - Ideja o kretawu na turneju je do{la kao podstrek od Ameri~ke ambasade, koja je i sama ve}inski sponzor iste. Predloìli su mi da produciram predstavu koja bi i{la na turneju po Srbiji, u mesta gde, ina~e, nema puno sli~nih de{avawa, igra~kih nastupa. To mi se u~inilo kao sjajna ideja i tokom proteklih nekoliko meseci radio sam na tome i sada smo spremni da sve to lansiramo na scenama van Beograda, sa prvom stanicom u â~ku! Pokazalo se da je i jezik pokreta, kao i jezik muzike - univerzalan. S obzirom na ~iwenicu da je Mannakin TAD internacionalnog sastava, kako su se igra~i “razumeli”? - Na{e probe se odvijaju na vi{e jezika. Ja govorim engleski, igra~i na srp-

skom i engleskom, ali kada ukqu~imo muziku, svi govorimo jezikom igre, {to je nadam se, razumqivo za sve igra~e. Ne vidim sa te strane nikakve prepreke u komunikaciji me|u igra~ima, naprotiv, veoma su dobri prijateqi me|usobno. Gde su granice u komunikaciji izme|u qudskog pokreta i misli? - Za komunikaciju - re~i su pogodno tle, jer mawe-vi{e svi znamo {ta one zna~e. Imamo puno re~nika i gramatika kao uputstvo za sklapawe smislenih re~enica. Me|utim, mnogi od nas su bili u situaciji kada bi nam zafalila odgovaraju}a re~ kojom bismo izrazili odre|enu misao, situaciju, kada bi ba{ tu odre|enu misao bilo mogu}e, ako ne i najboqe izraziti nekom re~ju na relaciji izme|u ovih, nema ve} definisanih re~i. Kada je pokret u pitawu, wegova prednost u izra`avawu odre|enih misli i ose}awa se manifestuje suptilnom promenom na~ina na

{qewe da re~ima ~esto ne uspevamo da izrazimo qubav. âk i izme|u dvoje qudi se to dobro vidi - oni jedno drugom ne kaù samo “volim te “. Postoji ~itava jedna paleta na~ina na koji izraàvamo qubav: kroz dela, dodire, vreme. Qubav je emocija previ{e jaka da bi se mogla tek tako kondenzovati i posle filtrirati samo re~ima. âr izraàvawa emocije pokretom je u tome {to izme|u te neke misli ili emocije i pokreta, kao wenog izraza, nema mnogo drugih procesa koji su nu`ni

ÂÂNKE: NELKA LAZOVI] I NEVENA ]URÎ] Od kada ste ~lan trupe, da li ste i daqe angaòvani u baletu Narodnog pozoiri{ta, ima li uzbu|ewa zbog premijere u zavi~aju? Nelka Lazovi}: - U Nejtanovoj trupi sam od jeseni. Zaposlena sam u Narodnom pozori{tu kao tre}i solista baleta. Moj deda Petar Lazovi} je iz â~ka. Kada pomislim na detiwstvo i na{e odlaske u â~ak, setim se moje velike porodice koja nas je uvek najlep{e do~ekivala. U dvori{tu sa starom ~esmom svi se okupimo za stolom i gostimo najlep{om doma}om srpskom hranom, dok nam se mace i kuce vrzmaju oko nogu. Najvi{e sam volela kada na{u slavu, Svetog Nikolu slavimo u â~ku, a najsla|e mi je bilo kada bi me sestra odvela u ostavu u kojoj su se su{ili kola~i. @ ao mi je {to sada retko dolazim i jako sam sre}na sto }u ovog puta i na ovaj na~in posetiti moju rodbinu i â~ak. Nevena ]ur~i} je ~e{}e u â~ku od svoje zemqakiwe: - Verujem da je publika izvan Beograda sposobna da primi sve {to baletska umetnost moè da pruì. Bila sam malo pristrasna i èlela sam da po~nemo od â~ka, jer sam i sama zavr{ila baletsku i Muzi~ku {kolu uporedo sa Gimnazijom, a sada studiram u Beogradu i znam kakve potencijale ima na{ grad i da moè da iznese ovako ne{to.

koji se telo kre}e. Ograni~ewe pak u ovom na~inu komunikacije se mo`e ogledati kod onoga koji “prima”, kod gledaoca. Emocije se mogu veoma uspe{no razmewivati kroz pokret i muziku, ali ukoliko u to unesemo previ{e detaqa, onda ipak dolazi potreba za re~ima. Stoga, i balet ne prolazi dobro kod publike, kada ima previ{e zamr{enu radwu, najboqa je, ipak, neka sredina. Vas teatar prati poruka da se neke emocije mogu mnogo boqe izraziti pokretom tela nego re~ima. Koje su to emocije...? - Qubav je jedna od wih. Moje je mi-

izme|u te dve stanice, {to nije slu~aj kada koristimo re~i kao izraz. Kojim “kqu~em” vaqa ~itati “stawe du{e” koje tuma~ite na sceni? A ta stawa kre}u se od permutacije u pona{awu, do ~e`we, fantazije, strasti, intime, emancipacije, smiraja i ose}ajnosti... - Citat koji koristite je od Marte Graham. Ono kako ja tuma~im wene re~i je da qudi ne umeju ba{ dobro da sakriju refleksiju svojih misli u pokretima, u mimici. To se dosta vidi i iz toga {to nemamo naviku da pri obmani drugih qudi, bilo da imamo iskustva u pokretu kao ne-

ki od nas, radimo na stvarawu slike, ili blago nagla{enim porukama re~ima. Pokret, na~in na koji hodamo, na primer, nije ne{to o ~emu puno razmi{qamo kako ga izvodimo, ali jeste ne{to iz ~ega moè da se vidi ko smo zapravo i {ta mislimo o samom sebi. Kako ste birali repertoar, {ta su Va{i afiniteti, vidimo da }ete se predstaviti kola`nim programom sa~injenim od klasi~nih i modernih baletskih predstava? - Najzna~ajnija dva komada koja }e se izvoditi su “Umiru}i labud” i “Vatra ìvota”. Tu se zaista vidi ovo o ~emu sam govorio, misli i emocije koje je zaista te{ko izraziti re~ima, mesto gde je pokret savr{en na~in za izraz. Iako delovi koji se u ovoj predstavi izvode iz pomenutih baleta traju svega po, otprilike, pet minuta, daju i vi{e nego potpunu sliku op{irnih kwiga po kojima su ova dela i nastala. Trudio sam se da izaberem ostale delove iz baleta koji bi se dobro uklopili sa ova dva. Pored poznatih, tu su i popularne baletske adaptacije iz savremenog srpskog filma “Ko to tamo peva”, ali i delo Sa{e Ili}a, po kome je naslovqena cela predstava “Previ{e definisan za re~i”. [ta su kvaliteti srpskih autora i izivo|a~a? - Naàlost, u ovom nastupu ne}emo izvoditi fenomenalna dela Sa{e Ili}a, ali u budu}nosti, nadam se da ho}emo. Srpski igra~i su veoma dobri, odli~ni kao radnici i jako pogodni kada za postavku predstave nema puno vremena. Na kojim scenama ste nastupali i kakva iskustva imate, kako Vas prihvata publika? - Predstavili smo jednom prilikom deo ove predstave publici u Novom Sadu i nai{li na veoma dobru reakciju, i jedno ve~e u Beogradu smo, tako|e, pri izvedbi dela predstave koja }e biti u â~ku, nai{li na veoma lepe reakcije. Za sad sam zaista odu{evqen reakcijom publike koja je imala priliku da nas vidi. To mi usa|uje veliki entuzijazam za daqi rad. â~ak je prva stanica gde }emo izvesti “Definisanije od re~i”. Nakon â~ka nastupi}emo u {to vi{e gradova. Slede}a stanica je Novi Pazar. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

„PUTUJU]A IZLO@BA ]IRILICE“

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

EVROPSKI NARODI POREKLOM SLOVENI?

X. Kortni Salivan

JO[ OD PRVOG TRENA ilija, Bri, Sali i Ejpril se sa koferom punim porodi~nih i qubavnih uspomena upu{taju u nova ìvotna iskustva. Silija je doìvela qubavni krah, Bri je na{la qubav koju wena patrijarhalna porodica nikada ne}e prihvatiti, Sali traì utehu u svom profesoru, a Ejpril shvata da je prvi put u ìvotu prona{la prave prijateqe kojima moè da veruje. Kada se posle ~etiri godine okupe na Salinom ven~awu, shvati}e da se osim ~vrste odanosti i privrènosti sve drugo promenilo. Odrasle pod ideologijom feminizma, mora}e da otkriju na koji na~in se on upleo u wihov posao, qubav i porodicu. Za Siliju, Bri i Sali to je borba sa devoja~kim prezimenom, qubavnim aferama, no}nim izlascima i roditeqskim prigovarawem. Nasuprot tome, za crvenokosu Ejpril, kojoj je moderni feminizam postao ìvotni put i opredeqewe, to je ne{to daleko opasnije. Ova duhovita i topla pri~a o prijateqstvu, prvim qubavima, vrtoglavim usponima i padovima koji prate odrastawe i donose teìnu zrelog doba, dubokom iskreno{}u prodire u su{tinu onoga sa ~ime se suo~avaju mlade ène dana{wice.

Veronika Henri

STRANAC U NO]I ok sat otkucava pono}, voz ~eka na sporednom koloseku nadomak Kalea. Mesec svetluca na tamnom svodu, a u vagonima nema nikog osim duhova putnika, obavijenih obla~i}ima parfema. Slaba{ni zvuci klavira raspr{uju se u no}i. To je mesto na kojem se odigralo na hiqade pri~a: o qubavi i nadi, strasti i jecajima srca, pomirewima i rastancima. Kroz nekoliko sati, nemi vagoni ponovo }e naprasno oìveti i voz }e biti spreman za novo putovawe. Blago uzdrhtali putnici ~ekaju na peronu, mada niko ne moè da kaè da li je to zbog sveèg vazduha ili uzbu|ewa {to }e se uskoro ukrcati u naj~uveniji voz na svetu. Te tajanstvene no}i, na legendarnom putovawu od Londona do Venecije, sa koferima punim emocija, snova i nadawa, susre}u se dva stranca, prepli}u se razli~ite sudbine, ra|a se nova qubavna pri~a. Uz prve gutqaje {ampawca, dok voz vodi putnike kroz pejzaè od kojih zastaje dah, ovo ìvotno putovawe razotkri}e mnoge tajne, doneti najromanti~nije trenutke, neo~ekivanu prosidbu, obe}awe prijatequ na samrti, zagonetnu poruku, potajno vra}awe u pro{lost... Pri~e ovih potpunih stranaca jedva ~ekaju da budu ispri~ane.

istoriji pisma od Vin~anskog do savremenog uz izlo`bu }irili~ne kaligrafije, tipografije i dizajna u ponedeqak su u Klubu Doma kulture govorili profesor Ivan Stratimirovi} i mr Dragoqub P. Anti}, pripadnici grupe “Kultura }irilice”, nastale s ciqem da se promovi{e za{tita i upotreba na{eg najva`nijeg brenda - }irilice. Izlo`bu i predavawe organizovali su Likovni i Kulturno-obrazovni program Doma kulture. Projekat “Kultura }irilice” okupqa nau~ne i kulturne radnike, profesore, umetnike, kwièvnike i studente, a nastao je uz podr{ku Vi{e politehni~ke {kole, Saveza potomaka ratnika oslobodila~kih ratova Srbije 1912-1920, SPC i Vukove zadu`bine. Postoji i deluje ve} sedam i po godina, predstavili su se u vi{e od 90 mesta u Srbiji, ali i u zemqama okruèwa i inostranstvu. Predava~e je predstavila urednica Kulturno obrazvnog programa Verica Kova~evi}. “Putuju}a izlo`ba }irilice” obuhvata 50 eksponata tipografske azbuke, citata stihova i tekstova, uzoraka iz primene i kaligrafija }irilice. Globalni procesi i monolitne tendencije ugroàvaju “male” kulturne identitete, pa i na{, a nedostatak dru{tvene svesti i odgovornosti dràve o zna~aju nacionalnog jezika i pisma mogu nas kao narod utopiti u taj svetski “lonac”, rekao je pored ostalog Stratimitovi}, a o korenima }irilice, istoriji pisma, falsifikatima na kojima se temeqi moderna istorija, evropskom pranarodu, i o tome {ta dokazuju savremene DNK analize, Srbici, istorijskim zapisima, do sada evidentiranih 4.700, koji potvr|uju sva ova istraìvawa, govorio je mr Dragoqub P. Anti}, inèwer nuklearne energetike, saradnik Instituta u “Vin~i”, redovni ~lan ruske (carske) Petrovske akademije nauka i umetnosti PANI iz Sankt Peterburga, istraìva~ najstarije srpske istorije, koji zastupa teoriju srpske autohtonisti~ke {kole i autor nekolko kwiga sa dr Jovanom Dereti}em iz te oblasti, koji tvrdi da }irilica, kao i evropski pranarod, nastaju u vreme neolitskih kultura, od Lepenskog vira do Vin~anske kulture, dakle, sa na{ih prostora. - Na{i nau~ni dokazi na zapadu su ve} u velikoj meri prihva}eni. Nisu ba{ usvojeni, ali postoji veliki broj istraìva~a koji upore|uju sva ta pisma i tablice koje mi analiziramo. Tu je izloèna i tablica Self Linders Petrija, koji je 1912. godine utvrdio da je drevno egipatsko pismo bilo istog tipa kao libijsko, karijsko, ibersko, a to su pisma Vin~anskog tipa, odnosno tipa Srbice, {to smo dokazali kada smo sve stavili u istorijski okvir. Niko nas do sad ni~im nije osporio u bilo kom smislu. Jedno je sasvim sigurno, Rusi su nam odali veliko priznawe time {to su nas pre ~etiri godine primili u svoju obnovqenu carsku Petrovsku Akademiju. Ono do

Profesor Ivan Stratimirovi} i mr Dragoqub P. Anti}

~ega smo mi ovde do{li, profesor Pqosov je i genetskim analizama potvrdio. Mi genetske analize nismo uzimali kao argument, jer smo smatrali da je to mlada i nova nauka, a on je svojom velikom studijom pokazao da su sve na{e {eme kretawa naroda i wihovog porekla potpuno potvr|ene u pogledu tih gentskih markera. Ovim DNK analizama potvrdilo se da su dva najstarija tipa gena slovenski i dinarski, najstariji na Balkanu, a stari su barem 20 hiqada godina, i da su se prakti~no sa ovih prostora, pogodnih za ìvot u duèm periodu zbog stabilnih klimatskih uslova, narodi {irili po ~itavoj Eropi, a ono {to se u nauci zove indo-evropski narodi, to ne postoji. To je taj gen - R1A1, takozvani slovenski gen, koji se pre 6.000 godina sa na{ih prostora pro{irio po svetu i wega danas imaju svi Sloveni i dobar deo evropskih naroda, jer i Nemci, i Francuzi i Englezi su u velikoj meri istog genetskog porekla od tog na{eg pranaroda, ali su sticajem istorijskih procesa sebi odabrali neke druge puteve, formirali nacije, konstruisali svoj jezik, a wihovi jezici su mnogo mla|i, iako se zovu velikim jezicima. Biolo{kim analizama se isto genetsko poreklo moè nepobitno utvrditi. Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KUTURE Petak 11. april 2014. - MALA SIRENA, pozori{na predstava u produkciji Gluma~ke radionice Doma kulture ^a~ak; velika sala u 11 ~asova

„ZLATNO PERO” BRATISLAVU JEVTOVI]U

Petak 11. april 2014. - Revija SAVREMENI [PANSKI FILM, ‘’Ro|aci’’; mala sala u 20 ~asova

a 19. gluma~kim sve~anostimaMilivoje @ivanovi}, koje su od 2. do 7. aprila odràne u Poàrevcu, nagradu “Zlatno pero” za esej o glumcu dobio je Bratislav Jevtovi}, kwièvnik iz â~ka. Nagra|eni tekst “Torok @ankinih ~apkunstava i bauk od ~emerike” Jevtovi} je posvetio @anki Stoki} i Ruìci Soki}. U doti~nom ogledu, gluma~ka ume}a dveju velikih umetnica pozornice „do~arana su i analizovana studiozno, jedinstvenim jezikom i stilom“, stoji u obrazloèwu ìrija. Jevtovi} je predmetno esteti~ko razmatrawe zasnovao na kriti~koj opservaciji predstave @anka (donetoj u Pozori{tu “Slavija”, prema tekstu Miodraga Ili}a, u postavci Slavenka Saletovi}a; u naslovnoj ulozi Ruìca Soki}; jedna od izvedbi iz 2008. godine). Jednoglasnu odluku o nagradi saop{tio je ìri u sastavu: Tatjana @ivkovi} (predsednica), Biqana Milovanovi} @ivak i Radoslav Stanojevi}. U sve~anom salonu poàreva~ke Skup{tine grada, 4. aprila, priznawe je nagra|enom autoru uru~io Miomir Ili}, gradona~elnik Poàrevca.

Petak 11. april 2014. - DEFINISANIJE OD RE^I, koncert internacionalne baletske trupe MANNAKIN THEATER AND DANCE; velika sala u 20 ~asova

Subota, 12. april u 19 sati VEÊ GUSALA I EPSKE POEZIJE, Guslarsko dru{tvo “Tanasko Raji}” â~ak, velika sala u 19 ~asova Sreda 16. april 2014. - NEZADR@IVA UNUTRA[WOST, izlo`ba slika Tawe Gavrilovi}, akademskog slikara iz â~ka; sredwi hol u 19:00 UÎONICA GRADSKE BIBLIOTEKE - Petak, 11. april u 19 ~asova, u~ionica pored De~jeg odeqewa: predstavqawe kwige “Ime i sloboda” dr Zorana ^vorovi}a i mr Vladimira Dimitrijevi}a; Izdava~ “Legenda” â~ak; Na temu “Srpska istorija iz perspektive savremenosti {ta je bilo, {ta nas ~eka?” govore autori kwige

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

KULTURA

“PESME BOLA I PONOSA” NA 51. DISOVOM PROLE]U

POKLON KWIGE

PATRIOTIZAM DISA I BOJI]A G

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

radska biblioteka je u okviru 51. Disovog prole}a u utorak u sali Skup{tine Grada priredila literarno ve~e posve}eno patriotskoj poeziji Vladislava Petkovi}a Disa i Milutina Boji}a, povodom obele`avawa godi{wice jubileja po~etka Velikog rata, u kome su oba pesnika bila u istoj koloni. Stihovima pesme “Odlazak” Milutina Boji}a, prvak Narodnog pozori{ta iz Beograda Haxi Nenad Mari~i}, zapo~eo je ovaj patriotski oma`, u kome je neizostavna bila i antologijska poema-opelo, “Plava grobnica”, posve}ena srpskim „Tamo daleko...“

stradalnicima, koju je Boji} napisao na Krfu, gde je i nastala wegova zbirka “Pesme bola i ponosa”. Usledile su Disove pesme “Posle Albanije”, “Me|u svojima”, “Cvetovi slave”, a pesmu “Osve}ene mogile” Radoja Jankovi}a, glumac Mari~i} posvetio je svom pradedi Krsmanu, ~iji je Orden sa natpisom “Osve}eno Kosovo”, zasluèn u Balkanskim ratovima, pro{le godine preuzeo u Ivawici. O zajedni~kom imenitequ wihovih ìvotnih i pesni~kih sudbina govorio je kwièvni kriti~ar, istori~ar kwièvnosti i antologi~ar mr Jovan Pej~i} istakav{i da su obojica pesnika tragi~no stradala 1917. go-

Jelena Ba~i} Alimpi} POSLEDWE PROLE]E U PARIZU dine: Dis, 17. maja, u talasima Jonskog mora, nakon torpedovawa broda “Italija” pri povratku iz Francuske na Krf, a Boji} je umro 6. novembra u solunskoj bolnici od tuberkuloze u 25. godini. Ove dve smrti opisao je u svojim pismima sinu Nikoli, koji se nalazio u Rimu, zajedni~ki prijateq obojice, pesnik Stevan Be{evi}. Pej~i} je rekao da se stvarala{tva dvojice pesnika “me|usobno dozivaju”, a osim podudarnosti u `ivotnim sudbinama, zajedni~ko im je {to su obojica postali “veliki pesnici po malom broju pesama” i analizirao detaqno wihove lirske glasove. U~enici Gimnazije i Sredwe muzi~ke {kole su pevali antologijske pesme iz tog perioda, a posebne emocije na kraju programa pokrenuli su devoja~ki violinski orkestar Muzi~ke {kole i maturanti Gimnazije Pavle Glinti} i Petar Grbovi} pevaju}i baladu “Tamo daleko” \or|a Marinkovi}a, nastalu na Krfu 1916. godine. Kroz ovaj patriotski pesni~ki vremeplov publiku je vodio Qubi{a ]irkovi}. Z. L. S.

PREDSTAVQENA KWIGA NIKE NIKOLE STOJI]A

ANTOLOGIJA IZVORNOG NARODNOG STVARALA[TVA granak Vukove zadu`bineUdruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a” i Narodni muzej, predstavili su u petak u Galeriji Muzeja najnoviju kwigu kwièvnika, vajara i kulturnog radnika Nike Nikole Stoji}a, temeqnog poznavaoca tradicionalne kulture draga~evskog kraja i {ire, koji i u 85. godini ìvota neumorno stvara. Promocija je uprili~ena povodom izlaska iz {tampe wegove kapitalne kwige “Antologija izvornog narodnog stvarala{tva”, koju su objavili ~a~anska IK “Legenda” i Biblioteka op{tine Lu~ani u Gu~i, a koja sabira najboqe iz wegovog bogatog opusa. Predsednica Ogranka mr Grozdana Komadini} istakla je da je Nika Stoji} bio uzor i u~iteq mnogim generacijama svojih saradnika, bilo da su sara|ivali kao prosvetni radnici ili kwièvni stvaraoci, i da je oduvek bio neko ko ide Vukovim stazama i ~uva duhovno blago svog naroda. Radovan M. Marinkovi}, s kojim je Stoji} objavio vi{e desetina kwiga, je naglasio da se ovom antologijom, koja je “zbog svojih vrhunskih duhovnih dometa osu|ena na trajawe”, a sa-

elena Ba~i} Alimpi}, autorka bestselera Ringi{pil i Pismo gospo|e Vilme, u svom tre}em romanu Posledwe prole}e u Parizu, napisala je uzbudqivu ispovest starice Marije Kol~ak koja zagledana u pro{lost snagom uspomena zauvek mewa ìvot novinarke Olge La{ez. Jedna sasvim obi~na starost i rutinski novinarski zadatak spoji}e sudbine dve nepoznate ène. Marija Kol~ak, {ti}enica sanatorijuma u Tulonu, ispri~a}e novinarki uglednog pariskog magazina Olgi La{ez tragi~nu pri~u svog ìvota. Sudbina emigranata iz carske Rusije, mra~ni svet {pijunaè, odanost ideologiji, laì uhoda, demona pro{losti i patwa gulaga, iznedrile su istinu ìvota jedne starice ~ija je vera u qubav bila isto toliko velika kao i wena bol. Gde je granica istine, i kako prona}i hrabrost da je prihvatimo i spoznamo sebe? Da li je la` dovoqno lekovita ako je istina surova? U igri sudbine jedini ulog je qubav...

Nikolas Sparks

SRE]NIK re}nik je istovremeno ne`na qubavna pri~a i drama puna napetosti koja nam Nikolasa Sparksa predstavqa u najboqem izdawu – nezaboravni roman o iznenadnim putevima kojima ponekad kre}e na{ `ivot i o mo}i sudbine da nas povede ka iskrenoj i trajnoj qubavi.

S drì 422 bisernice, “vra}amo korenima umovawa, bez ~ega nema na{e istinske samobitnosti”. Antologija sadrì odabrane obredne, obi~ajne, dodolske, koledarske i Boì}ne pesme, slavske i svatovske pesme i zdravice, uspavanke, pesme o radu, qubavne i {aqive pesme, patriotske, balade, tu`balice, vikalice, bajalice, brojalice, epske pesme i legende, pri~e, {ale i anegdote, brzalice, zagonetke, kletve, verovawa, i druge oblike narodne kwièvnosti, a donosi i spisak svih kaziva~a. Bogatu ìvotnu i stvarala~ku biografiju autora iscrpno je kazivao Jovi{a

Slavkovi}, istakav{i da je Nika Stoji}, kao “najdraga~evskiji Draga~evac” utemeqio dva kulturna stuba ovog kraja: jedan je izvorno narodno stvarala{tvo, a drugi su draga~evski epitafi i krajputa{i. Nika Nikola Stoji} nije zaboravio da zahvali svim svojim kaziva~ima, a bilo ih je vi{e od 300, koji su mu godinama u wegovim pohodima {irom Draga~eva prenosili narodoumqe, a posebno blagodarje kroz pesme koje im je posvetio, uputio je Kati Ili} iz Graba i ]ani [uluburi}, koje su ga impresionirale velikim znawem i brojem narodnih umotvorina. Z. L. S.

OBAVE[TEWE IZ DOMA KULTURE Konkurs za u~e{}e na LETWIM DANIMA KULTURE 2014. traje do 14. aprila. Pojedinci, institucije i organizacije iz oblasti kulture i kulturnog stvarala{tva, prijeve mogu podneti lino ili po~{tom na adresu: Dom kulture ^a~ak, Trg ustanka 2-6, 32000 ^a~ak - sa na-

znakom ZA MANIFESTACIJU LETWI DANI KULTURE 2014. Konkursna dokumentacija se mo`ete preuzeti kod organizatora ili na sajtu Doma kulture: www.domkulturecacak.org

Da li u qubavi postoji sudbina ili budu}nost krojimo sami, svojim postupcima i odlukama? Ameri~ki marinac Logan Tibo u Iraku nalazi u pesku fotografiju nasme{ene mlade ène; prvi poriv mu je da je baci, ali iz neznanog razloga nosi je sa sobom u bazu kako bi je vratio onome ko ju je izgubio. Po{to fotografiju niko ne uzima, Tibo je zadràva kod sebe. Uskoro po~iwe da ga prati neo~ekivana sre}a – pobe|uje u pokeru, preìvqava okr{aj za okr{ajem, ~ak i onaj najsmrtonosniji u kojem }e mu poginuti dva prijateqa. Samo wegov najboqi drug Viktor smatra da ima obja{wewe za to: ta fotografija je amajlija i Tibou donosi sre}u. Po ovom romanu je 2012 godine snimqen film The Lucky One.

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

DE^IJA STRANA

PRED[KOLSKA USTANOVA „NA[A RADOST” LU^ANI

[TA JE OTKRIVAWE

Kada neko ne{to otkrije i ne}e nikome da ka`e. Duwa Vuji~i} 5 godina

Otkrivawe je kada se ne~im pokrije{ pa, se otkrije{. Veqko Markovi}, 6,5 godina

Otkrivawe je kada se negde sakrije{. Bogdan Milo{evi} 6,5 godina

Otkrivawe je kada se igra{ `murke.

Kada se neko sakrije ispod }ebeta, a neko ga otkrije.

Veqko Dostani} 6,5 godina

Marija Radovanovi}, 5 godina

LU^ANI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

RADIONICA „@ENE U AGROBIZNISU” IZAZVALA VELIKO INTERESOVAWE DRAGA^EVKI

OD KREATIVNOSTI DO BIZNISA

raga~evo je, ovih dana, bilo nanovo u ìì interesovawa javnosti. Lepa draga~evska sela, najuspe{nije poqoprivrednike, tkaqe, veziqe, pletiqe i retke zanatlije zabeleìla je kamera RTS-a za emisiju “Znawe imawe”. U ponedeqak, 7. aprila, u Gu~i je organizovana specijalna radionica pod nazivom “@ene u agrobiznisu”, koja je izazvala veliko interesovawe Draga~evki, ali i Draga~evaca, tako da je sala u zgradi Na~elstva bila ispuwena do posledweg mesta. Kako je istaknuto prilikom otvarawa skupa, tendencija da se ène ukqu~e u agrobisnis prisutna je svuda u svetu. Pokretawe sopstvenog biznisa na porodi~nom imawu je ideja koja bi sigurno mogla da uti~e da se mlade ène u Draga~evu i ~itavoj Srbije sve ~e{}e opredequju za ìvot na selu. Sve te ve{tine, koje one imaju u svojim rukama, i wihova mudrost, mogle bi da se preto~e u ne{to {to donosi prihode u doma}instvu i podiè ìvotni standard. Kada qudi steknu ekonomsku sigurnost, druga~ije razmi{qaju o seoskom ìvotu. Generalno uzev, to je bila osnovna poruka radionice u Gu~i. Tepisi, zavese, vezene {ustikle, {trikani xemperi i ostali rukoradi, po kojima se pro~uo draga~evski kraj, oduvek su izazivali divqewe èna, bez obzira iz kog dela sveta poti~u. Izrada predmeta od prirodnih materijala, pamuka, vune, lana, konopqe, bila je najvi{e rasprostrawena u periodu rada poznate draga~evske zadruge “Rajka Borojevi}” u Dowem Dupcu. Sa sunovratom zadruge, gubilo se i interesovawe Draga~evki da se bave ru~nim radom, jer su sve teè prodavale svoje proizvode. Danas, kada qudi svuda prepoznaju vrednost rukom sa~iwenih predmeta i rado se priklawaju starim stilovima, vreme je da se doma}a radinost draga~evskog kraja ponovo uzdigne. Osim toga, ène Draga~eva, a, naravno i ~itave Srbije imaju mogu}nost da se opredele za gajewe profitabilnih vo}nih i povrtarskih kultura ili sto~arstvo, rekao je u svom obra}awu u~e-

bori da vrati u ìvot sjaj nekada{wih vremena, kada su draga~evski tepisi, zavese i drugi ru~ni radovi stizali u razne krajeve sveta, smatra da bi neponovqivi rukoradi iz Draga~eva i danas mogli biti interesantni svetu. U situaciji kada se Zadruga nalazi u ste~aju, draga~evske ène koje se bave tkawem, pletewem ili vezom, poku{avaju da prona|u pravi na~in da se wihovi radovi nanovo na|u na svetskom trì{tu. Nedavno su u~estvovale i na manifestaciji “Stari zanati” u Vrwa~koj Bawi, na kojoj se pokazalo da su ru~ni radovi veoma ceweni i da bi mogli prona}i prave kupce. Ipak, da bi se obezbedile dovoqne koli~ine ovakvih proizvoda, trebalo bi obnoviti rad zadruge i angaòvati daleko vi{e èna. Tu su i kampovi tkawa i keramike, koje bi trebalo negovati i sa~uvati od zaborava, kao i seoski turizam. Na àlost, ova grana turizma nije mnogo napredovala proteklih godina, ali bi u sprezi sa proizvodwom zdrave hrane i svim drugim sadràjima specifi~nim za ovaj kraj, mogla biti pokreta~ka snaga razvoja Draga~eva, tvrdi Danica Pilipovi} Vesna Baur, direktor firme “Basna”, koja po drugi put osmi{qava novi proizvodni program u Draga~evu, ovoga puta proizvodwu agro-}umura u Vi~i, isti~e da je rukovodstvo lokalne samouprave stvorilo veoma povoqan ambijent za oìvqavawe privrede i da podràva nastojawa preduzetnika da otvore nove pogone. Ona smatra da su edukativni skupovi pravi na~in da se me{tanima draga~evskih sela

snicima skupa Senad Mahmutovi}, dràvni sekretar Ministarstva poqoprivrede, isti~u}i da je dràva prepoznala interes da stvori boqe uslove za ja~awe ènskog agrobiznisa u Srbiji, jer je to pravi put koji vodi do preporoda srpskih sela. - Srbija je zemqa bogatih resursa za razvoj poqoprivrede, koja, na àlost, svoje potencijale nedovoqno koristi. Sve se

to odraàva na osiroma{ewe i starewe na{ih sela i na ne ba{ ekonomski isplativu proizvodwu kojom se ìteqi seoskih podru~ja bave. @elim da verujem da }e takva slika ostati deo na{e pro{losti, jer su nadle`ni u dràvi poqoprivredu stavili na listu prioriteta. Da bismo uspeli da sve na{e potencijale iskoristimo,

oìvimo sela i vratimo im wihovu snagu i du{u, shvatili smo da posebnu pa`wu treba da posvetimo ènama, koje su stubovi porodica i poqoprivrednih gazdinstava. Otuda i dràva mewa svoj odnos prema pripadnicama lep{eg pola i kreaira ~itav niz stimulativnih mera, kako bi se one aktivno ukqu~ile u poqoprivrednu delatnost i agrobiznis - istakao je dràvni sektetar Ministarstva poqoprivrede

Mahmutovi} i izrazio uverewe da }e ìteqi draga~evskih sela u narednom periodu imati mogu}nost da, uz pomo} dràve, daleko boqe iskoriste poqoprivredne i druge potencijale, {to }e se, svakako, odraziti i na wihov ìvotni standard. - Draga~evci su vredni qudi, koji su pruìli veliki doprinos srpskom zadrugarstvu. Na{ kraj je imao veoma jaku, poznatu i priznatu zadrugu, koja je drugima sluìla kao primer. Mo`da }e ovaj dana{wi skup posluìti kao dobar uvod u zna~ajnije ukqu~ivawe draga~evskih èna u agrobiznis, ali i obnavqawe zadrugarstva na na{im prostorima. Vreme je da originalni ru~ni radovi na{ih ume{nih èna iz Draga~eva, tkaqa, pletiqa i veziqa, ponovo krenu u svet - rekao je Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, pozdravqaju}i prisutne goste, predava~e i u~esnike stru~nog skupa. Danica Pilipovi}, predstavnik udruèwa “Snovalice”, koje se ve} 12 godina

otvore novi vidici i plasiraju raznorodne ideje za otvarawe sopstvenog posla. Luka Radoja, stru~ni saradnik RTS-a za emisiju “Znawe imawe”, odr`ao je veoma interesantno predavawe o proizvodwi maline i uvo|ewu novih tehnologija koje su u svetu dale odli~ne rezultate. Govorio je o pogodnostima koje na{a zemqa ima za proizvodwu zdrave hrane, o specifi~nim mirisima i ukusima na{ih poqoprivrednih proizvoda, po kojima smo prepoznatqivi u svetu. V. S.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulica Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefon za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

LU^ANI

IZLO@BA U GU^I

PROMOCIJA ZDRAVE HRANE I DOMA]E RADINOSTI

U okviru edukativnog skupa “@ene u agrobiznisu”, u Gu~i je u ponedeqak, 7. aprila, organizovana i izlo`ba poqoprivrednih i proizvoda doma}e radinosti, po kojima je draga~evski kraj prepoznatqiv. Na petnaestak {tandova izloèni su veoma kvalitetni poqoprivredni proizvodi, sokovi, su{eno vo}e, ukusan kozji sir... Snaàn pe~at izlo`bi dale su draga~evske tkaqe, pletiqe i veziqe, koje su izloìle svoje originalne rukorade, kakvih nema nigde u svetu. I predstavnici likovnog stvarala{tva draga~evskog kraja su svojim umetni~kim delima doprineli da ova interesantna izlo`ba bude jo{ uspe{nija.

a izlo`bi su u~estvovali Jovan Bugar~i}, vlasnik mlekare “Moje Draga~evo”Gu~a, i Dejan Vasilijevi}, vlasnik farme koza “Vasilijevi}”- @ivica, koji su na {tandu izlo`ili kvalitetan kozji sir. Posetioci izlo`be su bili odu{evqeni vrhunskim uku-

som kozjeg sira, kombinovanog sa gr~kim maslinama. Mnogi od wih nisu odoleli da se u vi{e navrate vrate do lepo aran`iranog {tanda i nanovo isprobaju sir i surutku, koja }e se uskoro na}i na tr`i{tu. Ina~e, ova draga~evska mlekara godi{we

im i u dana{wim oteànim uslovima privre|ivawa mogu doneti stabilnu zaradu. Miodrag i Mirjana Bogi}evi} iz Krstaca se bave proizvodwom zdravih vo}nih sokova. I wihov {tand je pobudio veliku pa`wu posetilaca. Bogi}evi}i su istakli da su ovakve manifestacije odli~na prilika da se potencijalnim kupcima predstave kvalitetni proizvodi oko desetak tona sireva, koje plasira na trì{tu Srbije. Kako isti~e Bugar~i}, postoji solidna tra`wa za ovakvom vrstom proizvoda, ali je pro{irewe obima proizvodwe tesno povezano sa razvojem kozarstva na podru~ju Draga~eva i ~itavog Moravi~kog okruga. - Za razliku od kravqeg sira, kojim je trì{te go-

tovo prezasi}eno, proizvodwa kozjeg sira ima dobru perspektivu. S obzirom na to da Draga~evo ima odli~ne uslove za uzgoj koza, nadam se da }e u narednom periodu taj posao postati daleko popularniji. Za sada, farma koza “Vasilijevi}”, koja se nalazi u

u~inile neke druge zemqe. Na taj na~in bi poqoprivredni, ali i drugi proizvodi, koji u neku ruku predstavqaju brend Draga~eva, dobili dodatnu vrednost, pa bi i {anse za boqu zaradu postale realnije. Sve to skupa bi uticalo da se mladi qudi opredele za `ivot na selu - rekao je Rai~i} prilikom otvarawa izlo`be. - Ova godina je progla{ena godinom porodi~nih gazdinstava. Hteli smo da predstavimo proizvode koje draga~evski doma}ini mogu da ponude tr`i{tu. Imamo odli~ne agroekolo{ke uslove za poqoprivrednu proizvodwu i hrana koja se proizvodi na podru~ju Draga~eva je veoma kvalitetna. Ukoliko bismo iskoristili svoje po-

tencijale, mladi qudi ne bi odlazili sa rodnih ogwi{ta. Neki od dana{wih izlaga~a su pripadnici upravo tih mla|ih generacija, koje nastojimo da zadrìmo u draga~evskom kraju. Wihovi sjajni rezultati mogu da posluè kao dobar primer drugima, pa smo ih upravo zbog toga i pozvali da u~estvuju na izlo`bi - izjavio je Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo. On je naglasio da bi u narednom periodu trebalo uloìti maksimum napora da se na podru~ju Draga~eva otvore adekvatni prera|iva~ki kapaciteti, kako bi se poboq{ao plasman poqoprivrednih proizvoda i stvorile nove mogu}nosti za zapo{qavawe. V. S.

KULTURNI VODI^ Koncert u~enika Muzi~ke {kole „Dr Vojislav Vu~kovi}“ ^a~ak, odeqewa u Gu~i i Lu~anima, odsek harmonika 15. april u 19 sati, Centar za kulturu u Gu~i U saradwi Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani u Gu~i i Muzi~ke {kole „Dr Vojislav Vu~kovi}“ iz ^a~ka u utorak, 15. aprila, u 19 sati u sali Centra za kulturu u Gu~i, bi}e prire|en koncert polaznika ove {kole, dece iz Gu~e i Lu~ana.

@ivici, ima dominantno mesto u proizvodwi kozjeg mleka na ovim prostorima - ka`e vlasnik gu~ke mlekare “Moje Draga~evo”. On procewuje da su ovakve izlo`be dobar na~in da se `iteqi Draga~eva zainteresuju da se bave odre|enim vidovima proizvodwe, koji

draga~evski proizvodi. Seoski turizam na podru~ju Draga~eva po~eo je da se razvija jo{ osamdesetih godina 20. veka. Iako ovaj kraj ima idealne uslove za takvu delatnost, postoje brojni razlozi zbog kojih seoski turizam nije doìveo istinski procvat. Kako isti~e direktor Turisti~ke organizacije Draga~evo Milan Rai~i}, ekonomska kriza je u zna~ajnoj meri usporila razvoj ove zna~ajne grane turizma i sada je vreme da se u~ini ne{to na wegovom oìvqavawu. - Turisti~ka organizacija }e ovakvim i sli~nim akcijama nastojati da oja~a seoski turizam u draga~evskom kraju, jer u wemu leè veliki potencijali. U narednom periodu bi trebalo povezati gazdinstva u kojima se proizvodi hrana sa registrovanim doma}instvima za seoski turizam, kao {to su to ve}

„Raspevano Draga~evo“ - 22. april u 18 sati, pozornica Centra za kulturu u Gu~i „Raspevano Draga~evo“ je smotra izvornog narodnog stvarala{tva, na kojoj nastupaju truba~i, peva~i, igra~i, svira~i na starim instrumentima, kaziva~i narodnih mudrosti i predawa, zdravi~ari i kulturno-umetni~ka dru{tva. Prva smotra odràna je 1961. godine i traje do dana{weg dana. Organizuje se na tre}i dan Vaskrsa. Narod draga~evskog kraja ima sklonost ka pesmi, igri, obi~ajima... Peva se tokom veseqa, dok se radi u ku}i, ore, kopa... Manifestacija “Raspevano Draga~evo” se organizuje da bi se taj lepi obi~aj sa~uvao. Ove godine smotra se odràva po 54. put. U programu }e u~estvovati truba~ki orkestri, draga~evske peva~ke grupe, solisti na fruli, kaziva~i zdravica i kulturno-umetni~ko dru{tvo „Abra{evi}“ iz â~ka, kao i ogranak ovog KUD-a iz Gu~e. Organizator manifestacije „Raspevano Draga~evo“ je Centar za kulturu i sport op{tine Lu~ani.

BIOSKOP Na bioskopskom repertoaru Centra za kulturu i sport u Gu~i tokom aprila bi}e prikazan i najnoviji bioskopski hit rediteqa Sr|ana Dragojevi}a Atomski zdesna.

OGLASI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

- oprema za preradu vo}a, povr}a, meda, mleka, mesa (pakerice, vakumirke, kalibratori i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 6. Kopawe bunara, oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - kopawe bunara, oprema za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije;

GRAD ÂÂK Na osnovu Odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini ("Sl.list grada â~ka", br. 4/14), KOMISIJA ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA U POQOPRIVREDI raspisuje: KONKURS za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2014. godini na teritoriji grada â~ka Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede su direktna i bespovratna i koriste se za: - finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe u ciqu osavremewavawa tehnologije proizvodwe poqoprivrednih proizvo|a~a i prilago|avawe standarda i kvaliteta trì{tu EU; - sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu; I Pravo na finansijsku podr{ku imaju poqoprivredni proizvo|a~i i ~lanovi wihovog doma}instva koji se bave poqoprivrednom proizvodwom pod uslovom da: - je poqoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom u skladu sa Pravilnikom o na~inu i uslovima upisa i vo|ewa Registra poqoprivrednih gazdinstava; - su nosioci ili ~lanovi poqoprivrednog gazdinstva sa prebivali{tem na teritoriji grada â~ka, upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji grada â~ka i koji se bave poqoprivrednom proizvodwom. II

7. Izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - izgradwa mini akumulacije, opreme za navodwavawe poqoprivrednih kultura i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 8. Podsticajna sredstva za organsku proizvodwu - podsticajna sredstva za organsku proizvodwu (pokrivawe dela tro{kova kontrole i sertifikacije) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 9. Podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa - podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i `ivotiwa - od 30% do 40% od vrednosti osigurawa; II Sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu Pravo na sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu imaju pravna lica registrovana za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu. POTREBNA DOKUMENTA Osnovna dokumentacija potrebna za sve vrste podsticaja 1. popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom podnosioca; 2. dokaz o vlasni{tvu ili drugom na~inu kori{}ewa obradivog poqoprivrednog zemqi{ta 単 list nepokretnosti, ili 単 ugovor o zakupu ,ili 単 obrazac za upis i obnovu registracije poqoprivrednog gazdinstva u registru poqoprivrednog gazdinstva - zemqi{ni fond i biqne kulture (overen od Uprave za trezor); 3. potvrdu o registraciji poqoprivrednog gazdinstva (aktivan status); 4. potvrdu nadle`nih poreskih organa da je podnosilac prijave izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne da`bine; 5. originalni fiskalni ra~un i fakturu o realizaciji investicije. POSEBNI USLOVI I DODATNA DOKUMENTACIJA

Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede (u daqem tekstu: sredstva) su direktna i bespovratna i koriste se za: I Finansijsku podr{ku poqoprivrednim proizvo|a~ima u pokretawu, obnavqawu i unapre|ewu poqoprivredne proizvodwe i to: 1. Povrtarsku proizvodwu: plastenici i staklenici - od 30% do 50% od vrednosti investicije; oprema za plasteni~ku i stakleni~ku proizvodwu (za zagrevawe, hla|ewe, i drugo) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 2. Sto~arsku proizvodwu: - laktofrizi (kapaciteta 100 - 2.000 l.) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - muzilice, hranilice, pojilice i sli~no - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - me{aone sto~ne hrane - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog priplodnog materijala radi unapre|ewa genetskog potencijala u govedarstvu, ov~arstvu, kozarstvu, sviwarstvu i ìvinarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - kupovina kvalitetnog materijala za tov u govedarstvu, ov~arstvu, kozarstvu, sviwarstvu i ìvinarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - subvencionisawe ~uvawa kvalitetne ènske teladi - od 30% do 50% od trì{ne investicije; - kupovina matice, ko{nica, opreme i drugo u p~elarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - podsticajne mere u ribarstvu - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 3. Vo}arsku proizvodwu: - ma{ine i oprema za za{titu biqa (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - nabavka sadnog materijala - od 30% do 50% od vrednosti investicije; - nabavka protivgradnih mreà i oprema za podizawe iste - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 4. Ratarsku proizvodwu: - nabavka ma{ina, opreme i sli~no u ratarstvu (traktori, freze, tarupi, atomizeri, prskalice, skafander i sli~no) - od 30% do 50% od vrednosti investicije; 5. Prera|iva~ke kapacitete: - mini hladwa~e, su{are - od 30% do 50% od vrednosti investicije;

1) POVRTARSKA PROIZVODWA - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u povrtarskoj proizvodwi za plastenike ili staklenike potrebno je da oformi plastenik ili staklenik na najmawe 5 ari. Potrebna osnovna dokumentacija. 2) STOÂRSKA PROIZVODWA - KUPOVINA KVALITETNOG PRIPLODNOG MATERIJALA: - Govedarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u govedarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe dve steone junice (krave), - Ov~arstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u ov~arstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 ovaca, - Kozarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u kozarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 10 koza, - Sviwarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sviwarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 5 nazimica starosti najmawe 6 meseci, minimalne teìne 70 kilograma, - @ivinarstvo - za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u ìvinarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ kupi najmawe 200 koka nosiqa, starosti 19 nedeqa. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za kupovinu kvalitetnog priplodnog materijala u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo, overen kupoprodajni ugovor zakqu~en sa prodavcem kvalitetnog priplodnog materijala (ugovor moè biti overen u sudu, mesnoj kancelariji ili Gradskoj upravi) i potvrda poslovne banke o transferu sredstava sa teku}eg ra~una kupca na teku}i ra~un prodavca kvalitetnog priplodnog materijala. 3) STOÂRSKA PROIZVODWA - KUPOVINA KVALITETNOG MATERIJALA ZA TOV: - Govedarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u govedarstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi tele starosti do 60 dana, da ne sme da ga otu|i najmawe 180 dana i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - Ov~arstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u ov~arstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

OGLASI

poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi ovcu starosti do 100 dana, ne sme da otu|i ovcu dok ne dostigne teìnu od 60 kilograma i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - Kozarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u kozarstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi kozu starosti do 100 dana, ne sme da otu|i kozu dok ne dostigne teìnu od 50 kilograma i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - Sviwarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u sviwarstvu dodatnim odredbama u ugovoru sa Gradom regulisa}e se da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mora da kupi prase starosti do 70 dana, ne sme da otu|i sviwu dok ne dostigne teìnu od 90 kilograma i da dostavi dokaz o prodaji grla registrovanoj klanici ili sertifikat o izvozu, - @ivinarstvo - da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u ìvinarstvu potrebno je da kupi najmawe 500 tovnih pili}a i da dostavi dokaz o prodaji istih registrovanoj klanici. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za kupovinu kvalitetnog materijala za tov u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a koja mora biti u skladu sa u{nim brojem za svako grlo. 4) STOÂRSKA PROIZVODWA - SUBVENCIONISAWE ÛVAWA @ENSKE TELADI: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u sto~arskoj proizvodwi za ~uvawe kvalitetne ènske teladi potrebno je da u svom vlasni{tvu ~uva umati~eno ènsko tele, koje mora ostati kod vlasnika do prvog teqewa. U ugovoru sa Gradom precizira}e se ukoliko je grlo jalovo ili ima zdravstvenih problema koji se dokazuju potvrdom od veterinara onda se moè otu|iti i pre teqewa. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za subvencionisawe ~uvawa ènske teladi u sto~arstvu podnosi se i kopija paso{a teleta. 5) STOÂRSKA PROIZVODWA - KUPOVINA MATICE; KO[NICA, OPREME I DRUGOG U PÊLARSTVU: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u p~elarstvu potrebno je da registrovani poqoprivredni proizvo|a~ u svom vlasni{tvu ima najmawe 30 ko{nica ili da kupi najmawe 30 ko{nica ili 30 rojeva ili 30 matica. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja za sve koji se ve} bave p~elarstvom potrebno je da dostave fotokopiju re{ewa o registrovanom p~eliwaku. 6) STOÂRSKA PROIZVODWA - PODSTICAJNE MERE U RIBARSTVU: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u ribarstvu potrebno je da kupi ribqu mla|. Potrebna osnovna dokumentacija. 7) VO]ARSKA PROIZVODWA - NABAVKA SADNOG MATERIJALA: - Da bi registrovani poqoprivredni proizvo|a~ mogao da dobije podsticajna sredstva u vo}arstvu za kupovinu sadnog materijala potrebno je da kupi sadni materijal od proizvo|a~a koji je registrovan za rasadni~ku proizvodwu sa teritorije grada â~ka, za povr{inu od najmawe 50 ari za drvenaste vo}ne vrste ili za povr{inu od najmawe 30 ari za jagodi~aste vo}ne vrste. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti i sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti sadnog materijala kupqenog od proizvo|a~a (rasadni~ara) sadnog materijala sa teritorije grada â~ka. 8) NABAVKA MEHANIZACIJE Subvencionisa}e se samo nove ma{ine i oprema. Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti garantni list za kupovinu ma{ina ili opreme; ukoliko se kupuju uveène ma{ine ili oprema i carinsku deklaraciju.

odnosno koristi vodotok,-gra|evinsku dozvolu za izgradwu mini akumulacija ukoliko ona ugroàva odnosno koristi vodotok. 11) PODSTICAJNA SREDSTVA ZA OSIGURAWE USEVA, PLODOVA I @IVOTIWA Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti : -original polisu osigurawa izdatu od strane dru{tva za osigurawe kod koga je registrovano poqoprivredno gazdinstvo osiguralo useve, plodove i ìvotiwe, sa dokumentacijom koja se prilaè uz zahtev za izdavawe polise osigurawa, ukoliko je zahtev podnet za podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i ìvotiwa; - potvrdu o izvr{enom pla}awu ukupne premije osigurawa, ukoliko je zahtev podnet za podsticajna sredstva za osigurawe useva, plodova i ìvotiwa; II Sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu Pravo na sufinansirawe rada organizacija koje se bave mati~nom evidencijom i selekcijom u sto~arstvu imaju pravna lica registrovana za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu. Dokumentacija koja se podnosi na Konkurs: - popuwen konkursni obrazac sa obaveznim potpisom i pe~atom podnosioca, - re{ewe nadle`nog ministarstva za obavqawe poslova selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu, - Ugovor sa regionalnom savetodavnom stru~nom slu`bom o sprovo|ewu poslova mati~ne evidencije i selekcije za poslove selekcije i mati~ne evidencije u sto~arstvu. Fiskalni ra~uni vaè od 01. 01. 2014. godine, pa do zavr{etka Konkursa. Registrovani poqoprivredni proizvo|a~ je u obavezi da dostavi original fakturu, original fiskalni ra~un, original garantni list (u zavisnosti od vrste podsticaja), a nakon 31. 12. 2014. godine mo}i }e da preuzme navedena originalna dokumenta, uz obavezu da Gradu preda overene kopije preuzetih originalnih dokumenata. Korisnici podsticajnih sredstava imaju obavezu da dostave ta~ne podatke i verodostojne dokaze uz prijavu. Komisija }e mo}i da proverava sve navode u konkursnoj dokumentaciji utvrdi i proveri ta~nost priloène dokumentacije izlaskom na teren i da po potrebi traì dostavu dodatne dokumentacije. Namenska upotreba sredstava }e biti kontrolisana kod svih poqoprivrednih proizvo|a~a koji dobiju podsticajna sredstava od grada â~ka. Odobrena podsticajna sredstva upla}iva}e se na namenski ra~un registrovanog poqoprivrednog gazdinstva. Visinu sredstava za finansijsku podr{ku po jednom zahtevu poqoprivrednim proizvo|a~ima utvr|uje Gradona~elnik na predlog Komisije za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Korisnici su u obavezi da namenski upotrebe dodeqena sredstva o ~emu }e voditi ra~una Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi i Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj. U slu~aju nenamenskog kori{}ewa, korisnici su u obavezi da u celosti vrate dodeqena sredstva. O podnetim prijavama odlu~uje Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi. Konkurs se objavquje u listu "â~anski glas." Rok za podno{ewe prijava sa prate}om dokumentacijom je 12. 05. 2014. godine do 15,00 ~asova. Konkursni obrazac se moè dobiti na {alteru broj 8 Gradske uprave grada â~ka. Sve potrebne informacije u vezi sa konkursom moète dobiti u Kancelariji br. 108 Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj - Slu`ba za poqoprivredu sa Centrima za razvoj sela u vremenskom periodu od 07-12 ~asova svakog radnog dana ili na telefon broj: 032/309-135 (kontakt osoba Milanka Krxi}), u Centru za razvoj sela u Mr~ajevcima ili na telefon broj 032/800-281, Centru za razvoj sela u Zabla}u ili na telefon broj 032/813-404 i Centru za razvoj sela u Trbu{anima ili na telefon broj 032/392-203 svakog radnog dana u vremenskom periodu od 07-12 ~asova.

Prijave se podnose na adresu: 9) KOPAWE BUNARA I OPREMA ZA NAVODWAVAWE Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti : - originalnu fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) ako izvo|a~ radova ne moè da izda fiskalni ra~un -izvod iz poslovne banke kojim se dokazuje da je predmetna obaveza po fakturi pla}ena izvo|a~u - Ugovor sa izvo|a~em -vlasni~ki list za kopawe bunara. 10) IZGRADWA MINI AKUMULACIJE I OPREMA ZA NAVODWAVAWE Pored osnovne dokumentacije potrebne za sve vrste podsticaja dostaviti: - originalnu fakturu pravnog lica (izvo|a~a radova) ako izvo|a~ radova ne moè da izda fiskalni ra~un -izvod iz poslovne banke kojim se dokazuje da je predmetna obaveza po fakturi pla}ena izvo|a~u - Ugovor sa izvo|a~em -vlasni~ki list za mini akumulaciju, -vodoprivrednu saglasnost za izgradwu mini akumulacija ukoliko ona ugroàva

Grad â~ak Komisiji za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi Ul. @upana Stracimira br. 2 32 000 â~ak Sa naznakom: ZA DODELU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA JAÂWE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE NA TERITORIJI GRADA Â^KA O rezultatima konkursa svi u~esnici bi}e obave{teni najkasnije do 12. 06. 2014. godine. Poqoprivredni proizvo|a~i koji su ostvarili pravo kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2012. i 2013. godini nemaju pravo da u~estvuju na ovom konkursu. Nepotpunu, neblagovremeno i naknadno podnetu dokumentaciju Komisija za dodelu podsticajnih sredstava u poqoprivredi ne}e uzimati u razmatrawe.

GORWI MILANOVAC

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

KULTURNI CENTAR PREDSTAVIO U BEOGRADU PROGRAM 12. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

PROGLA[ENI POBEDNICI NAJVE]E SMOTRE UMETNOSTI MALOG FORMATA G

orwomilanova~ki Kulturni centar je u utorak, 8. aprila, u Turisti~koj organizaciji Srbije u Beogradu, organizovao konferenciju za novinare povodom otvarawa 12. Me|unarodnog bijenala umetnosti minijature u Gorwem Milanovcu, na kojoj su saop{tena i imena nagra|enih umetnika. Ova najve}a i najobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata, pod pokroviteqstvom op{tine Gorwi Milanovac i Ministarstva kulture i informisawa Republike Srbije ulazi u 25. godinu postojawa. U osam izlo`benih kategorija (slikarstvo, grafika, skulptura, crte`, primewena umetnost, fotografija, intermedija i sakralna umetnost) na 12. Me|unarodnom bijenalu

umetnosti minijature bi}e predstavqeno 828 radova, koje potpisuje 526 autora iz 28 zemaqa. Prihva}eni su samo originalni radovi, nastali u posledwe dve godine, oceweni kao dela visokog umetni~kog i profesionalnog dometa. Prate}a izlo`ba 12. me|unarodnog bijenala umetnosti minijature je izlo`ba Koste Bogdanovi}a (1930 - 2012), dobitnika Gran Prija 11. Bijenala (2012. godina). Izlo`ba obuhvata: skulpture malog i velikog formata, crte`e, a poseban segment izlo`be bi}e Bogdanovi}evo prou~avawe Teorije umetnosti (Vizuelna umetnost). Manifestacija }e biti sve~ano otvorena u ponedeqak, 21. aprila u 13 ~asova, ispred Moderne galerije Kulturnog cen-

NAGRA\ENI I POHVAQENI AUTORI 12. ME\UNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE Gran Pri Marko Tubi} (Srbija), M (obostrana minijatura), slikarstvo

Me|unarodni bijenale umetnosti minijature, najve}a i najsveobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata ove, 2014. godine, ulazi u dvadesetpetu godinu postojawa. Odr`avaju}i kvalitet, kvantitet i kredibilitet manifestacije, Kulturni centar, organizator izlo`be, uz stru~nu pomo} priznatih istori~ara umetnosti, likovnih kriti~ara i profesora sa nekoliko umetni~kih univerziteta, svetskoj javnosti predstavio je 9.944 umetni~ka dela koja potpisuje 6.841 autor iz ~etrdesetak zemaqa sveta. U proteklih 25 godina dodeqeno je vi{e od dve stotine presti`nih priznawa. Nagra|ene i stru~no odabrane radove Kulturni centar je uvrstio u Zbirku Bijenala, koja trenutno broji 1.255 ostvarewa, ocewena kao dela visokog umetni~kog i profesionalnog dometa. Ukupan broj posetilaca svih dosada{wih izlo`bi procewuje se na nekoliko desetina hiqada.

Prva nagrada za skulpturu: Ivan Markovi} (Srbija), Mala uvertira Prva nagrada za crte`: Jasmina Kne`evi} Kova~evi} (Srbija), Obala Prva nagrada za primewenu umetnost: Neboj{a Mom~ilovi} (Srbija), Kockasti i krivi Prva nagrada za fotografiju: Aleksandar Kosti} (Srbija), Alla 1 Prva nagrada za intermediju: Ivanka Prelevi} Vana (Crna Gora), Zarobqeni snovi Prva nagrada za sakralnu umetnost: Zorka Stevanovi} (Srbija), Drugi dolazak Specijalne nagrade @irija Milo{ Blagojevi} (Srbija), Digitalni talas Zvonko Petrovi} (Srbija), Restauracija kvadrata I Miodrag An|elkovi} (Srbija), Magla Specijalne pohvale @irija Grupa studenata (vajara) FPU Beograd, po izboru profesora Gorana ^pajaka Aleksandru Jakabazi (Rumunija) Par Lela Toma{evi} (Srbija) Nagrade }e biti sve~ano uru~ene 21. aprila.

V. S.

PROGRAM PODSTICAJNIH MERA POQOPRIVREDI ZA 2014. DOBIO SAGLASNOST RESORNOG MINISTARSTVA

Prva nagrada za slikarstvo: Tamara Nedeqkovi} Vuk{a (Srbija), Softly Prva nagrada za grafiku: Ivan Ninov (Bugarska), Znak XIV

tra u Gorwem Milanovcu. O~ekuje se da }e najnovijoj me|unarodnoj smotri umetnosti malog formata prisustvovati oko hiqadu posetilaca umetnika iz zemqe i inostranstva, predstavnika diplomatskog kora, pokroviteqa i sponzora manifestacije, prijateqa Bijenala i gra|ana Gorweg Milanovca i Srbije.

p{tina Gorwi Milanovac je dobila saglasnost Ministarstva poqoprivrede na predlo`eni program mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2014. godinu. O programu podsticajnih mera namewenih poqoprivredi izjasni}e se i ~lanovi Op{tinskog ve}a i na wihov predlog bi}e raspisan javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava u lokalnom nedeqniku. U konkursu }e biti precizirani uslovi koje bi poqoprivredni proizvo|a~i trebalo da ispune, kako bi koristili podsticaje lokalne samouprave za unapre|ewe svoje proizvodwe. Poqoprivrednici }e mo}i da konkuri{u za sredstva za nabavku nove mehanizacije, opreme za navodwavawe i sadnog materijala. Za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe na gorwomilanova~kom podru~ju u ovogodi{wem buxetu je opredeqeno 20 mi-

NAJVI[E SREDSTAVA ZA BESPOVRATNE PODSTICAJE

liona dinara. Najvi{e sredstava je izdvojeno za bespovratne podsticaje poqoprivredi - 13.950.000 dinara. Za protivgradnu za{titu predvi|eno je 3.750.000, od kojih }e 1.750.000 biti utro{eno za naknade strelcima, a 2.000.000 dinara za nabavku protivgradnih raketa. Za kalcifikaciju zemqi{ta i ve{ta~ko osemewavawe krava nameweno je po milion dinara. Buxetom

su opredeqena sredstva i za edukaciju poqoprivrednih proizvo|a~a u visini od 100.000, dok }e dotacije udru`ewima iznositi 200.000 dinara. Prema programu podsticajnih mera za 2014. godinu, pravo na finansijsku podr{ku imaju poqoprivredni proizvo|a~i koji se aktivno bave poqoprivrednom proizvodwom, pod uslovom da je poqoprivredno gazdinstvo

upisano u registar poqoprivrednih gazdinstava. Drugi va`an uslov je da nosioci poqoprivrednih gazdinstava imaju prebivali{te na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac i da su upisani u registar poqoprivrednih gazdinstava po osnovu prava svojine, odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se nalazi na teritoriji Op{tine. V. S.

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

ZAVR[EN OSMI FESTIVAL POZORI[NOG STVARALA[TVA U^ENIKA

SVEÂNA DODELA PRIZNAWA Sve~anom dodelom nagrada i priznawa najboqim u~esnicima i izvo|ewem prvonagra|enih predstava zavr{en je Osmi festival pozori{nog stvarala{tva u~enika sa podru~ja op{tine Gorwi Milanovac. Ume{nost mladih glumaca, kompletnu produkciju predstave kao i rediteqski deo posla, ocewivali su ~lanovi ìrija: Ivica Todorovi}, Sla|ana Popov i Milena Markovi}. Prvonagra|enima je pripalo vredno priznawe – Gran Pri, rad Dragana Driwakovi}a, umetnika iz Gorweg Milanovca, uz diplome, priznawa, zahvalnice i nagrade koje su obezbedili preduze}e “Tapa Tapa”, op{tina Gorwi Milanovac”, kompanija “Swisslion - Takovo” i NIC “Dositej”. revijalnom delu festivala kola` programima “Sve boje prole}a” (reìja: Sneàna Jovanovi} i Goran Vasojevi}) i “Stru~wak za spavawe” (Slavica Ra{i} i Katarina Jovanovi}) predstavili su se mali{ani PU “Sunce”. U ~ast pobednika “[kolske scene

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Snimawe albuma (u`ivo) grupe Pli{ani Mali{an - Dom kulture, subota i nedeqa, 12. i 13 april

“[kolska scena” je jo{ jednom pokazala da je zrela, zaokruèna i presti`na manifestacija koja {kolama iz rudni~ko-takovskog kraja, koje glumu i pozori{te smatraju neizostavnim i neophodnim vidom obrazovnog i vaspitnog procesa, daje {ansu da predstave svoje ume}e. Mladim talentima i kreativnim profesorima ona je pruìla mogu}nost da na jednom mestu, rame uz rame sa “konkurencijom”, pokaù {ta znaju i mo-

imaju svoja slaba mesta. U startu smo imali svest o tome da gledamo decu… Lepo smo se zabavili, dugo razgovarali nakon predstava i mislim da smo doneli ispravne odluke. Izvo|a~i su negde ujedna~eni, nema ve}ih iskakawa, tako da su vredni svih pohvala. Posebno bi trebalo pohvaliti nastavnike, rediteqe predstava koji rade sa decom. Znamo u kakvim uslovima stvaraju i koliko je te{ko izvojiti vreme... Zahvaqujemo se i organizatorima. Wihov profesionalizam je

Najboqa predstava, stariji osnovci - „Pri~a o princu jedincu“, O[ “Arsenija Loma” Najboqa mu{ka uloga, stariji osnovci - Vuk Mili} (Sin u „Moja mama je klinceza“) Najboqa ènska uloga, stariji osnovci - Sofija Uro{evi} (Pas Zakeralo u „Pri~a o princu jedincu“) Najboqa mu{ka epizodna uloga, stariji osnovci - Petar Niki} (Carev rizni~ar u „Pri~a o princu ...“) Najboqa ènska epizodna uloga, stariji osnovci - Nevena Milenkovi} (Sestra u „Moja mama ... “) Najboqa predstava, mla|i osnovci - „Sedam Sneàna i patuqak“, O[ “Desanka Maksimovi}” Najboqa mu{ka uloga, mla|i osnovci - Aleksandar Raji~i} (Patuqak u „Sedam Sneàna i patuqak“) Najboqa ènska uloga, mla|i osnovci - Jelisaveta Nedi} (Sneàna 1 u “Sedam Sneàna i patuqak”) Najboqa ènska epizodna uloga, mla|i osnovci - Darjana Ili} (Zorica, najboqa u~iteqica u „[kolsko zvonce“) i Sofija Bogosavqevi} (Baka Staka u “Sedam Sneàna i patuqak”) Najboqa lutka predstava - „Tri praseta“, O[ “Takovski ustanak” Priznawe „Bora Atanaskovi}“ za iskazanu gluma~ku darovitost pripala je u~enicima osnovne {kole “Kraq Aleksandar Prvi” iz Gorweg Milanovca, odeqewe u Br|anima, koji su izveli predstavu “Koncert za Nevenu” i u~enicima {kole “Ivo Andri}” iz Prawana, odeqewe u Kamenici, koji su sa dve predstave nastupili na festivalu i ostvarili podvig “[kolske scene”, daju}i pritom zna~ajan doprinos razvoju i popularizaciji pozori{ne umetnosti i kulture u seoskim sredinama.

2014” izvedena je predstava “Pogodi ko nam dolazi u tim”, koja je u konkurenciji 24 predstave progla{ena za najboqu na nedavno odrànom pozori{nom festivala na Zlatiboru organizovanom u okviru projekta Crvenog krsta Srbije “Promocija humanih vrednosti”. ulturni centar Gorwi Milanovac, u saradwi sa Savezom amatera Srbije minulog vikenda organizovao je okru`no takmi~ewe recitatora “Pesni~e naroda mog”. Na smotri odrànoj u Norve{koj ku}i u Gorwem Milanovcu, u tri starosne kategorije, predstavili su se pobednici nedavno odrànih op{tinskih nadmetawa recitatora Moravi~kog okruga. U kategoriji mla|ih osnovaca plasman na Republi~ku smotru izborila je: Kristina

gu i koji su wihovi dometi. - Negovawe de~jeg pozori{nog stvarala{tva je retko u drugim sredinama i zato je ovaj festival sjajan. Iz godine u godinu “[kolska scena” je sve boqa i deca se ve} poigravaju ulogama, {to predstavqa pravu ~aroliju. Kao sve predstave, i ove de~je

Ve~e posve}eno Muzeju i promociji publikacije “Vodi~ kroz Brkovi}a ku}u” - utorak, 15. april, u 18 sati, Galerija muzeja

Ve~e u duhu Kube - utorak, 15. april, Dom kulture SALSA Y PUNTO – internacionalni latino bend, sastavqen od vrhunskih izvo|a~a sa Kube i iz Srbije u utorak, 15. aprila, od 20 sati odr`a}e koncert u sali Doma kulture. Na repertoaru su kompozicije u ritmovima - salsa, latino xez, }a-}a, tradicionalna kubanska muzika, srpska muzika za~iwena specifi~nim latino ritmovima... Organizator koncerta je Kulturni centar. 17. april Ve~e poezije Qubinka Jeli}a - Biblioteka “Bra}a Nastasijevi}”, 18 sati, sve~ana sala Okru`nog na~elstva 17. april Izlo`ba oslikanih jaja - likovna radionica Kulturnog centra, 18 sati, Dom kulture

ZA QUBITEQE SPORTA Turnir u futsalu, od 10. do 22. aprila, sportski tereni Gimnazije “Takovski ustanak” Povodom 23.aprila, Dana op{tine Gorwi Mila-

za svakako po{tovawe i zbog toga smatramo da }e “[kolska scena” u godinama pred nama, biti sve boqa rekao je Ivica Todorovi}, predsednik `irija, prilikom dodele nagrada i priznawa najboqim u~esnicima “[kolske scene”. V. S.

PROGLA[ENI NAJBOQI RECITATORI OKRUGA Kova~evi}, u~enica osnovne {kole “Dasanka Maksimovi}” iz Gorweg Milanovca, dok je u kategoriji takmi~ara od petog do osmog razreda najboqa me|u najboqima bila Dragana Stojanovi}, u~enica osnovne {kole “Tanasko Raji}” iz â~ka. Odlukom ~lanova ìrija: Milana Ruì}a (Lu~ani), Marije Topalovi}

Promocija kwige “Reìseri o filmskoj reìji” - ponedeqak, 14. april, u 18 sati, sala Gimnazije Radoslav Lazi}, srpski rediteq, esteti~ar, dramski pedagog i publicista, na poziv Kulturnog centra, predstavi}e u ponedeqak, 14. aprila u sali Gimnazije kwigu “Reìseri o filmskoj reìji”. Kwiga govori o dijalozima Radoslava Lazi}a sa istaknutim rediteqima sa prostora nekada{we Jugoslavije. Promocija kwige “Reìseri o filmskoj reìji” ujedno }e biti prilika da autor kwige Radoslav Lazi} odì i predavawe na temu: “Japanski klasi~ni teatar: noh, bunraku, kabuki”.

(â~ak), Haxi Sneàne Zlati} (Ivawica) i Sla|ane Mijatovi} (Gorwi Milanovac), Moravi~ki okrug na zavr{noj smotri recitatora predstavqa}e i Marina Cvetkovi}, u~enica ivawi~ke Gimnazije. Republi~ka smotra recitatora “Pesni~e naroda mog” bi}e odràna polovinom maja u Vaqevu.

novac i Dana Vojske Srbije, lokalna samouprava i komanda gorwomilanova~kog Garnizona organizuju turnir u malom fudbalu, u periodu od 10. do 22. aprila, na sportskim terenima Gimnazije „Takovski ustanak“. Prilikom sve~anog zatvarawa turnira, odmah nakon finalnog me~a, bi}e dodeqeni po~asni pehari za tri prvoplasirane ekipe i najboqeg igra~a, golmana i strelca u seniorskoj konkurenciji, kao i prigodne nagrade za veteranske ekipe turnira. Ulaz za sve posetioce je besplatan.

SPORT

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA SUPERLIGA SRBIJE

PRVA LIGA SRBIJE

RADNI^KI NI[ JAVOR MATIS 1:1 (0:1) Stadion: ^air Sudija: Dejan Santra~ (Novi Sad) Strelci: Pej~i} u 75.minutu za Radni~ki, a Veselinovi} u 1. minutu za Javor Matis

BE@ANIJA BORAC

Radni~ki: Kesi}, Pauqevi}, Bulatovi}, M. Petrovi}, Tri{ovi}, P. Jovanovi} (Milenkovi}), ]ulum (Kolarevi}), Krsti}, Stojanovi}, A. Jovanovi} (S. Petrovi}), Pej~i}. Javor Matis: S. Mi{i}, \or|evi}, Milovi}, [ofranac, Mileti}, Doci} (Gafurov), Iveqa, Vidi}, Veselinovi} ( ^e~ari}), Josovi}, Ra~i}.

2:2 (2:1)

Stadion: BASK Arena Sudija: Novak Simovi} (Lov}enac) Strelci: Mitru{i} u 26. i Jak{i} u 30. (jedanaesterac) za Beàniju, Jevtovi} u 28., Stojanovi} u 58. minutu za Borac. Beànija: Kneèvi}, Pr{o, Mitru{i}, Matovi} ([aka), Baranin,

Stanov~i}, Marinkovi}, Jak{i}, Prodanovi}, Miqkovi} (Jeremi}), Raki}. Borac: Petri}, Boranija{evi}, Obradovi}, Dra{kovi}, @ivkovi}, Radosavqevi}, [uwevari}, Jevtovi} (Nikoli}), Jovan~i} (Zo}evi}), Stojanovi}, \eni} (\eri}).

TIMOK – MLADOST LU^ANI 0:0

BSK BOR^A – METALAC 1:0 (0:0)

Stadion: Fk Timok Sudija: Majo Vujovi} (Novi Sad) Timok: Zogovi}, Jovkovi}, Milenkovi}, Krwinac, Savi}, Vasiqevi}, Cvetkovi}, Vujovi}, Grkajac (Jao), Ivkovi} (Luki}), Simi} (Mili}). Mladost: Jankovi}, Lazovi}, Petrovi}, Golemi}, Milunovi}, Gavri}, Stojanovi}, Milosavqevi}, Avramovi} (Te{i}), @ivadinovi} (Bo{kovi}), Gruji~i} (Vasi}).

Stadion: BSK-a Sudija: Sini{a Sremac (Ruma) Strelac: Filipovi} u 74. minutu (jedanaesterac) BSK: Kova~evi}, Lalevi}, Blagojevi}, Dopu|, Savi}, Cvetkovi}, [u{i}, Dobra{inovi} (Stojkovi}), Krmar (Savkovi}), Mrkaji}, Filipovi} (Joki}). Metalac: \ogatovi}, Rodi}, Kontor, Gojak (Simov), Sedlar, Vla{i}, Lukovi}, Brki} (]irkovi}), Ivanovi} (Luki}), Din~i}, \ilas.

SRPSKA LIGA ZAPAD

POLET QUBI] – [UMADIJA 1:0 (0:0) Stadion: FK Polet Sudija: Fikret Me|edovi} (Novi Pazar) Strelac: Ivanovi} u 90. minutu. Polet: Radakovi}, Veqovi}, Lukovi} (]endi}), Kalajanovi} (Ivanovi}), Kne`evi}, Radisav~evi}, Ne{ovi}, Vasili}, Proti} (Ku-

MLADI RADNIK – SLOBODA 0:1 (0:0)

qanin), Kuveqi}, Nikoli}. [umadija: \oki}, Ja}imovi}, Draga~evi}, Mati}, Ka~arevi}, An|i}, Lalovi} (Gavrilovi}), Jovanovi}, Radovanovi} (Jestratijevi}), Brajovi}, Veli~kovi} (Mihajlovi}).

Gradski stadion u Po`arevcu Sudija: Marko Majstorovi} (S. Palanka) Strelac: Gruji} u 58. minutu (jedanaesterac) Mladi Radnik: Savi}, Karanovi}, Jovanovi}, Milo{evi}, ^ula, Zeli}, \ukovi}, Nikezi}, Stojadinovi}, Anti}, Milojkovi} (Mati}). Sloboda: Obreni}, Vitorovi} (Radovanovi}), Vi{wi}, Gruji}, Vu~i}, Anti}, Kolakovi}, Zari} (Vukadinovi}), Pantovi}, Petrovi} (Salkanovi}), Anev.

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA Stranu pripremio: M. Risti}

SPORT

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA OKRU@NA LIGA FSMO

19. KOLO Sreda, 9. april

VODI^ ZA VIKEND 3:0 4:0 1:0 1:5 3:0 1:1 1:2 0:0

Napomena: Tabela Okru`ne lige ne sadr`i rezultate vanrednog 19. kola koje je odigrano u sredu, 9. aprila.

VODI^ ZA VIKEND

Mladost P - Slatina Jedinstvo GG - Jedinstvo K Backovac j - Dowa Vrbava Miokovci - Rudar Goru{ica - Mladost A Napredak - Omladinac Morava - Ov~ar Prijevor - Spartak

VODI^ ZA VIKEND

FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA - FUDBALSKA PANORAMA Stranu pripremio: M. Risti}

SPORT

DOLAZI PARTIZAN prvom kolu Super lige ko{arka{i Borac Mocart sporta izgubili su od Crvene zvezde sa 83:63. Koliko ih je zadesio teàk raspored, govori i ~iwenica da u narednom kolu kod ku}e igraju protiv Partizana. - Imamo teàk raspored, ali smo neke svoje ambicije ispunili plasmanom u Super ligu. Ishod utakmice sa Zvezdom bio je poznat unapred, oni su zacrtali najvi{e ciqeve na sva tri fronta i teè najboqim rezultatima. Mi nismo imali dovoqno vremena za uigravawe novajlija Albijani}a i Mareqe. Za to }e nam biti potrebno vreme i iskoristi}emo ga na najboqi na~in do duela sa Partizanom. O~ekivao sam da }emo sa Zvezdom odigrati za nijansu boqe, angaòvanije i sa malo vi{e

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT DRUGA MU[KA LIGA 23. KOLO Morava Vladi~in Han - Mladost 89:71 TABELA 14. Mladost

24. KOLO Utorak, 19.30, hala Mladost Mladost - @elezni~ar In|ija PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 23. KOLO @elezni~ar - Sloga Despotovac 103:88

energije - ka`e trener Borca Ra{ko Boji}. Kako najavquje, sve utakmice sa najte`im rivalima BMS }e odigrati na najvi{oj granici svojih mogu}nosti. - Moramo poku{ati da makar u pojedinim trenucima budemo ravnopravan rival. Realno mogu}nosti Partizana su ve}e, ali proba}emo da tu utakmicu odigramo sa vi{e energije i borbeno-

sti i da {to skupqe prodamo ko`u. Ube|en sam da mo`emo ravnopravno da se nosimo sa ve}inom superliga{kih timova. Metalac je znatno poja~an za nastavak sezone i mislim da imaju ve}e {anse od ostalih iz Ko{arka{ke lige Srbije, FMP je istakao kandidaturu za Jadransku ligu, tako da }e se sa Radni~kim i Vaqevcima boriti za ~etvrto mesto. Crnokosa i

mi }emo vrebati svoji {ansu, ako napravimo neki brejk kod ku}e, mo`da i budemo ~etvrti - isti~e Boji}. Izvesno je da na utakmici sa Partizanom ne}e igrati Aco Mandi} i Filip Dedijer. Za Mandi}a ova sezona je najverovatnije zavr{ena. Utakmica BMS - Partizan bi}e odigrana u ponedeqak, 14. aprila, u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~aso-

TABELA 5. @elezni~ar

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 20. KOLO â~ak basket tim - Loznica MO 15 [abac- â~ak 94 TABELA 4. â~ak basket tim 6. â~ak 94

29 25

21. KOLO ^a~ak 94 - Student Bajina Ba{ta Ivawica - ^a~ak basket tim KADETSKA LIGA SRBIJE 20. KOLO Borac Mocart sport - OKK Beograd 77:62

24. KOLO Novi Pazar - @elezni~ar

TABELA 8. Borac Mocart sport

21.KOLO Nibak - Borac Mocart sport

va. Rukovodstvo kluba i igra~i pozivaju publiku da ih i ovoga puta podr`i, kao {to im je bila verni saveznik na takmi~ewima u Ko{arka{koj ligi Srbije.

Ulaznice za ovaj me~ ko{ta}e 300 dinara. Ista cena va`i}e i za gostovawe Crvene zvezde, a za ostale superliga{ke duele 200 dinara. Z. J.

KK MLADOST

U FINALU JUNIORSKE LIGE d 11. do 13. aprila juniori Ko{arka{kog kluba Mladost u~estvova}e na finalnom turniru osam najboqih ekipa Juniorske lige Srbije u Ni{u. Danas se â~ani sastaju sa Vr{cem i ukoliko trijumfuju, igra}e polufinale sa pobednikom drugog ~etvrtfinalnog para Crvena zvezda - Sloboda Uìce. - Na kraju prvenstva Mladost je na deobi tre}eg mesta sa Zemunom i Vr{cem. Nadamo se da }e turnir u Ni{u biti potvrda dobre sezone rekao je Dobrilo Joji}, direktor KK Mladost, na konferenciji za novinare organizovanoj povodom finala osmorice najboqih. Od kvalifikacija u Poègi do zavr{etka Juniorske lige Srbije Mladost je postigla zavidan rezultat,

uprkos evidentnim ote`avaju}im okolnostima. Oni su jedini u Srbiji sa istom ekipom igrali dve lige, Drugu mu{ku i Juniorsku. Mo`da je Druga liga `rtvovana zarad mladih, ali prioritet KK Mladosti je razvoj igra~a. - Nikola Ko~ovi} i Stefan ]iri} su pozvani na pripreme juniorske reprezentacije koja }e u~estvovati na nezvani~nom Svetskom prvenstvu u Manhajmu. Wih dvojica }e se potruditi da u|u me|u 12 najboqih. Petar Raki}evi} je imao odli~nu sezonu i nadamo se da da }e biti pozvan u mladu reprezentaciju U 20. Tu su momci ro|eni 1994. godine, a Petar je godinu dana mla|i. Mladi}i koje sam nabrojao su se otisli u vrh srpske ko{arke, ali imamo jo{ itekako do-

REZULTATI I NAJAVA UTAKMICA

EKONOMAC BE@I BORCU avr{eno je takmi~ewe odbojka{ica u Prvoj ligi Srbije. Libero je u posledwem 22. kolu izgubio od Crnokose rezultatom 0:3 i nije uspeo da izbori opstanak u Prvoj ligi Srbije. Borac je u 16. kolu izgubio od Ekonomca, 1:3, ali do kraja ih o~ekuje nekoliko utakmica. Prema dosada{wim rezultatima, â~ani su drugi na tabeli sa 33 boda. Ekonomac im beì za sedam bodova. Boqe sre}e u posledwem me~u nije bila ni Sloboda S koja je poraèna od Puteva Trendeks, 3:2. Sloboda je osma sa 20 bodova i naredno kolo igra protiv lidera Ekonomca. Odbojka{ice Borca gostuju Zlataru. U 17. kolu Regionalne lige Zlatiborsko Moravi~kog

okruga Borac 2 je pobedio â~ak sa 3:1, a Sjenica Libero Â 2 sa 3:0. Borac 2 je peti sa 27, â~ak deveti sa istim brojem bodova i Libero â 2 deseti sa ~etiri boda. Libero Â 2 ima i utakmicu mawe. U 18. kolu â~ak do~ekuje Formu, Libero Â 2 gostuje Tari, a Borac 2 igra u Lu~anima. Na finalu ~etiri najboqe ekipe pionirske Lige Zlatiborsko Moravi~kog okruga odbojka{ice Borca bile su prve. One su u subotu, 5. aprila, savladale doma}ina uì~ku Formu sa 3:1. Pobeda na finalnom turniru u Uìcu devoj~icama Borca omogu}ila je plasman na dràvno prvenstvo 16 najboqih ekipa. Z. J.

brih igra~a. Ovoj generaciji pripadali su Marko Radovanovi}, sada igra~ Zvezde, kao i Matija Popovi} koji je pre{ao u Borac Mocart sport i trenutno je na pozajmici u Mega Vizuri. Da nam je tu i Nikola Bojovi} iz Partizana bili bismo ekipa koja bi s pravom mogla da konkuri{e za prvo mesto u Ni{u - smatra Mihailo

[u{i}, trener KK Mladost. Kapiten Mladosti Nikola Ko~ovi} najavquje da }e ekipa u Ni{u potruditi da odigra i da }e pokazati {ta zna. Atmosfera u ekipi je prava u svakom pogledu i u Ni{ odlaze da pobede: - Vr{ac je dobar tim, ali na takvim turnirima odlu~uju dobra psiholo{ka pri-

Dobrilo Joji}, Nikola Ko~ovi} i Mihailo [u{i}

prema i sre}a. Kome bude “dan”, pobedi}e. Nadam se da

}emo to biti mi.

Z. J.

U SUBOTU „ZLATNI POJAS ^A^KA”

NOVI IZAZOV ZA GRAD I BORAC P

o 43. put â~ak }e u 12. i 13. aprila biti doma}in Turnira u karateu “Zlatni pojas”. Kako je najavqeno na konferenciji za novinare, u~estvuje 15 najboqih evropskih reprezentacija sa vi{e od 1.500 takmi~ara. Oni }e se nadmetatu u borbama i katama u mu{koj i ènskoj konkurenciji. U 10 ~asova u subotu po~iwu eliminacione borbe, a u 18,30 je sve~ano otvarawe i finale. Prvog dana bori}e se seniori, dok su u nedequ takmi~ewa mla|ih seniora, juniora i kadeta. Takmi~ewe }e biti odràno u hali KK Borac, ulaz je besplatan.

Od ove godine “Zlatni pojas” je u Evropskom kalendaru takmi~ewa. U subotu }e biti poznato i koji }e seniori u~estvovati na Evropskom prvenstvu u Finskoj. - Evropski kalendar propisuje o{tre kriterijume. Za to je potrebna i dobra organizacija turnira. Posle Beograda i Novog Sada, ^a~ak je tre}i karate centar u Srbiji. To su i velike zasluge generacija pre mene. Nema razloga i da sada ne protekne sve u najboqem redu. Zahvalio bih ~lanovima Organizacionog komiteta Velimiru Ili}u, Vojislavu Ili}u, Neboj{i Jovanovi}u, dr

TURNIR MLA\IH KATEGORIJA Pro{log vikenda u hali KK Borac na turniru “Zlatni pojas” takmi~ili su se poletarci, pioniri i nade. Takmi~ewe je zavr{eno ta~no po protokolu, {to svedo~i da je organizacija bila na najvi{em nivou. Karatisti su se nadmetali na osam borili{ta u borbama i katama ekipno i pojedina~no. Najuspe{niji u borbma za mla|e uzraste bio je KK Samuraj Beograd, a u katama Urban Invest Makedonija. Sve ukupni pobednici u mla|im kategorijima su Urban Invest, omladinac Podgorica i ^ukarica Beograd. - Naravno da smo se specijalizovali za organizaciju ovako velikih turnira. Ovo nije uspeh pojedinaca, ve} celog tima KK Borac - ka`e Slavoqub Piper.

Slavoqub Piper, Vojislav Ili} i Veqko Negovanovi}

Aleksandru Radojevi}u... naveo je Slavoqub Piper, predsednik Karate federacije Srbije i KK Borac. Kao i prethodnih godina, Turnir organizuje KK Borac uz finansijsku pomo} Grada. Kako je Piper napomenuo, â~ak je dospeo na visoku karate letvicu u Srbiji zahvaquju}i velikoj podr{ci lokalne samopouprave. - Ne}emo se obrukati, kao {to nismo ni prethodnih godina. Siguran sam i ovoga puta da }e organizacija takmi~ewa biti na najvi{em nivou - re~i su gradona~elnika â~ka Vojislava Ili}a. - Karate je u â~ku doìveo ekspanziju jo{ po~etkom sedamdesetih godina. Ve} tada je na{ao svoje mesto u sportu, zajedno sa fudbalom

i ko{arkom. Velike zasluge pripadaju Slavoqubu Piperu i hvala mu za sve {to je do sada uradio - izjavio je predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}. O zna~aju i masovnosti “Zlatnog pojasa” govori i ~iwenica da su svi hotelski kapacitetu u gradu i okolini za vikend popuweni. ^ak }e i neki takmi~ari biti sme{teni u Kragujevcu. Kako organizatori najavquju, na “Zlatnom pojasu” }e prisustvovati Stjepan ^elan, predsednik Evropske karate federacije, Primo` Debenak, predsednik Evropske sudijske komisije, kao i prvi ~ovek Balkanske federacije Aleksej Petrov. Najavqen je i dolazak ministra omladine i sporta Vawe Udovi~i}a. Z. J.

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

MARKETING

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

SPORT

UTISCI IZ JU@NE AFRIKE vih dana su zavr{ene pripreme u Ju`noj Africi za Evropsko prvenstvo koje }e na leto biti odr`ano u Cirihu. Zajedno sa Emirom Bekri}em, ali i ostalim najboqim atleti~arioma sveta, na pripremama su bili ~lan Atletskog kluba Sloboda Nemawa Koji} i wegov trener Slobodan Nixovi}. Wihovi utisci o uslovima za rad i boravku u Ju`noj Africi mogu se sa`eti samo u jednoj re~enici - FENO-

MENALNO. Trenirali su na 1.500 metara nadmorske visine na travnatom stadionu sa osam obeleènih staza. Kako kaù, one su boqe obeleène od na{ih tartan staza. Osim izvanrednih uslova na atletskom terenu, najboqe svetski i srpski takmi~ari, imali su priliku da koriste odli~no opremqenu teretanu koja ima i topli i ledeni mali bazen. - Na ovim pripremama posebnu pa`wu smo posvetili brzinskoj izdr`qivosti,

brzini i snazi. Dobro smo pripremqeni, a to pokazuju i trke u dvorani, zimski kontrolni treninzi i ~iwenica da Nemawa dobro podnosi naporne treninge. Sigurno da mu rad sa Emirom Bekri}em daje dodatni stimulans. Pokazateqi dobrog rada su i rezultati na treninzima koji su boqi nego pro{le sezone, ipak radimo na dosta ve}oj nadmorskoj visini - ka`e Slobodan Nixovi}. Prvu proveru Nemawa }e

ATLETIKA

imati po~etkom maja na mitingu u Baru. - Nadam se da norma za Evropsko seniorsko prvenstvo nije nedosti`na i ostvarqiva je samo jakim trkama. Malo sam zbuwen normom za Mediteransko prvenstvo za mla|e senore (1:48), s obzirom na to da je svega par desetinki slabija od seniorske evropske norme. Ali, ako ne mo`emo do dosta boqeg rezultata, nije nam ni mesto tamo - ube|en je Nixovi}. Z. J.

ODR@AN ODBOJKA[KI TURNIR SPECIJANE OLIMPIJADE

SUSRETI NAJBOQE PETORKE kola za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” i Sportski klub Morava bili su 6. aprila po tre}i put doma}ini Turnira u odbojci Specijalne olimpijade. U hali KK Borac nadmetale su se devojke iz Pirota, Pan~eva, Zrewanina, Kru{evca i ^a~ka. Tom prilikom promovisana je i mu{ka junifajd odbojka

[

REZULTATI U diviziji A prvo mesto je pripalo Kru{evcu, drugo ^a~ku, a tre}e Pan~evu. U B diviziji igrali su Zrewanin i Pan~evo. Prvo mesto osvojili su Zrewaninci.

(timovi sastavqeni od dece sa posebnim potrebama i u~enika redovnih {kola). Na Me|unarodni dan sporta, 6. aprila, Turnir u â~ku svojim prisustvom podràli su Dragan Atanasov, pomo}nik ministra za sport, Aleksandar Stanojevi}, nacionalni direktor Specijalne olimpijade, Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika â~ka i Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a. Poseban gost mladih odbojka{a bio je proslavqeni sportista Vawa Grbi}, potpredsednik Odbojka{kog saveza Srbije i ~lan Ku}e slavnih. Grbi} je i ambasador Specijalne olimpijade.

NEMAWA USPE[AN NA VASKR[WEM KUPU e} po tradiciji na inicijativu KK ^a~ak pro{log vikenda u Preqini je odr`an Vaskr{wi kup. Uspe{nu seriju i ovoga puta su potvrdili takmi~ari Nemawe. Marija Paunovi} - zlato kate pojedina~no i ekipno. Milisav Ristanovi} bronza kate pojedina~no i ekipno. Dejan Nedeqkovi} - srebro kate pojedina~no i zlato ekipno. Aleksandra Radoji~i} zlato kate pojedina~no. Leonardo Markovi} - zlato kate pojedina~no i srebro jiu ipon. Tijana Lu~i} - zlato kate pojedina~no i jiu ipon. Vuka{in Lu~i} - zlato kata tim. Sara Stanojkovi} - bronza kate pojedina~no.

- â~ani su me|u prvima u Srbiji podràli Specijalnu olimpijadu. Kasnije su doneli pregr{t medaqa sa evropskih i svetskih takmi~ewa. U po~etku je u mnogim sredinama bilo prepreka, a na{ ciq je bio da deca sa posebnim potrebama treniraju cele godine i da za to imaju dobre uslove. Sport im pruà velike mogu}nosti za nesmetanu socijalizaciju u dru{tvu - re~i su direktora Specijalne Olimpijade. Dragan Atanasov je podsetio i da Ministarstvo omladine i sporta stipendira

sportiste sa posebnim potrebama koji su na evropskim i svetskim prvenstvima osvajali medaqe. Prema novim pravilima, jo{ jedan bitan uslov je da stipendisti budu dobri |aci.

^a~ne i ostale takmi~are na leto o~ekuju Evropske igre u Anterpenu, a 2015. putuju u Ameriku. Slede}e godine Los An|eles }e biti doma}in Specijalne olimpijade. Z. J.

ODBOJKOM DO ZDRAVIJE KI^ME

ISPRAVI SE I IGRAJ

KARATE

- Na Specijalnoj olimpijadi u Atini 2011. godine posmatrao sam kako ova deca igraju. Oni su pravi uzor i meni i ostalim sportistima, jer uìvaju u igri, posve}eni su joj i èle da se dokaù. To dokazivawe nije zbog rezultata, nego je poku{aj da pobede sami sebe. Nadvladati sebe i iskrena posve}enost u savremenom sportu itekako blede - podsetio je Vawa Grbi}. On je napomenuo i da deca sa posebnim potrebama moraju imati iste {anse i uslove za bavqewe sportom, kao i ostali.

Matija Milosavqevi} bronza kate pojedina~no. Sara Nedeqkovi} (2009. godi{te) - bronzana medaqa. Tadija Rakowac - bronza pojedina~no. Vuk Kerkez - bronza kate pojedina~no Lazar Milovanovi} bronza kate pojedina~no. Bronzanim medaqama nagra|eni su i ~etvrtoplasirani Luka Beli} i Strahiwa Paunovi} u pojedina~nom nastupu, kao i kata tim Tadija Rakowac, Vuk Kerkez i Lazar Milovanovi}. Kao sudije na Vaskr{wem turniru su u~estvovali trener KK Nemawa Zorana Koji} (vrhovni sudija), Branko Nikoli} i Marija Paunovi}. I Nemawama je Vaskr{wi turnir bio prava priprema za ve}a takmi~ewa koja ih o~ekuju krajem aprila i u maju.

Osnovnoj {koli “Filip Filipovi” u utorak je odràn Sportski ~as “Ispravi se”. Zajedno sa igra~ima ~a~anskog prvoliga{a Libero Â osnovci su uve`bavali odbojku, jednu od najboqih sportskih disciplina za prevenciju i ispravqawe deformiteta ki~me. Sportski ~as je jo{ 2011. inicirala kompanija “Viner {tedi{e” podstaknuta poraàvaju}im rezultatima sistematskih pregleda u {kolama.

U pojedinim sredinama svako drugo dete ima neki oblik deformiteta ki~me. Akciju “Viner {tedi{a” podr`avaju Ministrstvo omladine i sporta, Odbojka{ki savez Srbije i Udru`ewe odbojka{kih klubova Prve lige Srbije, kao i mnoge {kole {irom Srbije. O zna~aju sporta i odbojci, kao najpogodnijem dvoranskom sportu, osnovcima iz “Filipa” govorili su predstvanici kompanije or-

ganizatora, Udru`ewa klubova prve lige, dr Qiqana Milovanovi}, lekar Zavoda za javno zdravqe ^a~ak. Najlep-

{u du`nost da ih podstaknu na igru imali su odbojka{i Libera Dragana Rutovi} i Aleksa Te{ovi}. Z. J.

KARATE

SLOBODA SPREMNA ZA DR@AVNO PRVENSTVO a turniru “[aba~ki pobednik” zlato su osvojili karatisti Slobode Marko Raji~i} u borbama juniora (+ 58 kg), kadet Vladimir Savi} (- 53 kg) i pionir Andrej Gruji~i} (- 30 kg). Bronzane medaqe pripale su Slobodanu Luki}u u borbama pionira (- 40 kg) i Strahiwi \uraki} u katama kod

de~aka. Turnir su pro{log vikenda organizovali Karate klub [abac i Grad [abac. U~esvovalo je vi{e od 300 takmi~ara iz Srbije i Republike Srpske. Slobodi je ovo bio jedan od posledwih turnira uo~i Prvenstva Srbije koje }e 26. aprila biti odr`ano u Beogradu.

JEDINSTVENA BESPLATNA [KOLA FUDBALA

FK BIP

edini u gradu Fudbalski klub BIP organizuje besplatnu {kolu fudbala. Upis novih ~lanova, prvi trening i podela opreme bi}e u nedequ, 13. aprila, u 13 ~asova na stadionu FK BIP. Kako organizatori najavqu-

ju, sa decom ro|enom od 2001. do 2006. godine radi}e vrhunski treneri. Va`na napomena za sve zainteresovane de~ake je da }e besplatno mo}i da se upi{u samo u nedequ. Z. J.

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

OGLASI

Studentski centar ^a~ak, na osnovu Odluke upravnog odbora br. 061017/2014-01 od 28. 03. 2014. godine objavquje OGLAS o prodaji motornog vozila javnim nadmetawem u postupku prikupqawa zatvorenih ponuda I. PREDMET PRODAJE Predmet prodaje je putni~ko motorno vozilo, vlasni{tvo Studentskog centra ^a~ak

VI. SADR@AJ PONUDE Zatvorena koverta sa ponudom treba da sadrì: - prijavu za u~e{}e na javnom prikupqawu ponuda potpisanu li~no ili od strane ovla{}enog lica ponu|a~a. Prijava fizi~kog lica sadrì ime prezime, ime oca, adresu prebivali{ta, JMBG, broj li~ne karte i mesto izdavawa, broj telefona. Prijava pravnih lica sadrì naziv i sedi{te, podatke o upisu u registar nadle`nog organa (fotokopija Re{ewa o upisu), PIB, mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica overen pe~atom, telefon, osoba za kontakt; - bezuslovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi; - dokaz o uplati depozita; - potpisanu izjavu da je pre nadmetawa obavio razgledawe vozila koje se prodaje i da svoju ponudu zasniva na sopstvenoj proceni stawa vozila; VII. NEISPRAVNE PONUDE

Prodaja }e se obavqati po na~elu "VI\ENO-KUPQENO", {to iskqu~uje sve naknadne reklamacije i prigovore kupca upu}ene prodavcu po pitawu kvaliteta i eventualnih nedostataka odnosno ispravnosti, kompletnosti i tehni~kih karakteristika vozila. II. PODACI O VOZILU 1. Motorno vozilo vrsta: ; marka: [koda Fabia classic 1,4; broj {asije: TMBJB16Y223457766 oblik karoserije: karavan; godina proizvodwe: 2002. godina; pre|ena kilometraà: 236831 km; boja: 7V siva metalizirana; broj sedi{ta: 5; radni obim motora: 1397 cm3; maksimalna snaga: 50 kW; vrsta goriva: bezolovni benzin; broj motora: AME058722; mewa~: manuelni; registrovano do: neregistrovan; III. PREGLED VOZILA Vozilo se moè pogledati u dvori{tu Studentskog centra â~ak, svakog radnog dana u periodu od 08.00 do 14.00 ~asova, po~ev od 14. 04. 2014. do 17. 04. 2014. godine, uz predhodnu najavu na telefon 032/222-302. IV. KRITERIJUM ZA IZBOR NAJPOVOQNIJEG PONU\AÂ

Komisija ne}e uzeti u razmatrawe odnosno odbi}e kao neispravnu: - ponudu koja je dostavqena po isteku roka odre|enog za podno{ewe (neblagovremena ); - ponudu uz koju nije priloèna sva traèna dokumentacija, dokazi i izjave (nekompletna ); - ponudu koja sadrì uslov; - ponudu sa iznosom mawim od utvr|ene po~etne cene; VIII. DOSTAVQAWE PONUDA Ponude sa kompletnom traènom dokumentacijom dostavqaju se u zatvorenoj koverti sa naznakom "Ponuda - NE OTVARAJ - Javni poziv za prodaju motornog vozila javnim nadmetawem" putem po{te ili neposrednom predajom na pisarnicu Studentskog centra â~ak, ul. Svetog Save 66, radnim danom od 07.00 do 15.00 ~asova. Krajwi rok za podno{ewe ponuda je ~etvrtak, 17. april 2014. godine do 12,00 ~asova, ukqu~uju}i i ponude upu}ene putem po{te, a pristigle do nazna~enog datuma i vremena. Javno nadmetawe bi}e punova`no i u slu~aju da ponudu dostavi samo jedan ponu|a~. IX. DAN I MESTO ODR@AVAWA JAVNOG NADMETAWA

Najpovoqnijom ponudom smatra}e se ponuda sa najvi{im ponu|enim iznosom. U slu~aju da dva ili vi{e ponu|a~a u zatvorenim kovertama dostave ponudu sa istim iznosom, koji je ujedno i najvi{i ponu|eni iznos, Komisija }e proglasiti pobednikom ponu|a~a koji je ranije dostavio ponudu, po datumu i vremenu prijemnog {tambiqa sa prijemne pisarnice Studentskog centra â~ak. U slu~aju da izabrani ponu|a~ odustane od ponude, ne zakqu~i Ugovor o kupoprodaji vozila u ostavqenom roku ili ne uplati utvr|eni iznos, depozit se zadràva i smatra}e se da je odustao od kupovine, a Ugovor o kupoprodaji vozila }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dostavio slede}u najpovoqniju ponudu. V. PRAVO UÊ[]A Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koja uplate depozit u visini 10% od utvr|ene po~etne cene vrednosti vozila. Uplata depozita vr{i se na ra~un Studentskog centra â~ak broj 840-46661-19 , svrha uplate - depozit. U~esnicima javnog nadmetawa koji nisu kupili vozilo (neuspe{ni) upla}eni depozit se vra}a, na na~in kako su i uplatili, nakon okon~awa postupka izbora najpovoqnijeg ponu|a~a.

Javno otvarawe ponuda, obavi}e Komisija, i odrà}e se se u ~etvrtak 17. 04. 2014. godine sa po~etkom u 13:00 ~asova u maloj sali studentskog restorana ul. Cara Du{ana bb. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati ponu|a~i ili wihovi opunomo}eni predstavnici. X. OBAVEZA KUPCA U~esniku koji je ponudio najve}u cenu, upla}eni depozit se ura~unava u kupoprodajnu cenu, dok je razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene izabrani kupac duàn da uplati na ra~un Studentskog centra â~ak broj 840-46661-19 , a u skladu i u roku utvr|enom u Ugovoru o kupoprodaji vozila. Sve poreze, tro{kove overe kupoprodajnog ugovora i tro{kove oko prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim motornim vozilom snosi Kupac. Po zakqu~ewu Ugovora o kupoprodaji i izvr{enoj uplati kupoprodajne cene Kupac moè preuzeti motorno vozilo, zajedno sa prate}im dokumentima motornog vozila. XI. DODATNE INFORMACIJE

Uspe{nom ponu|a~u upla}eni depozit bi}e ura~unat u cenu kupoprodajnog ugovora. Nema pravo na povra}aj depozita u~esnik na nadmetawu: - ako kao progla{eni kupac ne potpi{e kupoprodajni ugovor u predvi|enom roku ili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisnom roku i po propisanoj proceduri; - ako kao drugi najboqi ponu|a~ na odr`anom javnom nadmetawu, nakon odustanka progla{enog kupca, ne potpi{e kupoprodajni ugovor u roku od 3 dana od dana kada je pozvan da pristupi potpisivawu ugovora ili ne uplati kupoprodajnu cenu;

Slede}i broj â&#x20AC;&#x17E;^a~anskog glasaâ&#x20AC;&#x153; }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

marketing 032/342-276

Javni poziv za prodaju vozila putem postupka javnog nadmetawa objavi}e se u listu "^a~anski glas", kao i na slu`benoj web stranici Studentskog centra ^a~ak, www.studentskicentarcacak.co.rs Za sve dodatne informacije kontakt osoba je: Petar [aran~i}, broj telefona: 032/222-302.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulica Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefon za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50. 000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

GARSOWERE 23m2, vp, 21500 eura, [iri centar 30m2 , 3, lift, 22500 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 38m2, 3, 21000 eura, Centar 38m2, vp, 22500 eura, Qubi} kej 32m2, 5, 23000 eura, [iri centar 43m2, 27000 eura , Avlaxinica U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara 37m2 nov, 4, lift ,sa stvarima, 32000 eura, Avenija U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

DVOSOBNI STANOVI 49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava 57m2, 14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej 50m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar

AGENCIJA

SIGMA

57m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija 56m2, 5, 30000 eura, [iri centar 57m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija 63m2, 3, 31000 eura, Avlaxinica 55m2, vp, 32000 eura, [iri centar 49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina U ponudi jo{ 47 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 54m2, 1, 29000 eura, Hotel Morava 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava 53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava 67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej 67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 18 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 67m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 71m2, 1, 43000 eura, Avenija 80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej 78m2, vp , 45000 eura, [iri centar 71m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80m2, 1, sa stvarima, 50000 eura , [iri centar 78m2 , 6, lift, 50000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 34 trosobna stana

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-29 m2, 5. sprat, CG, kod H. Morave, 20.000 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina, 23.500 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 22.000 E P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej, 19.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 31.000 E P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 E P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva-nov, 41.000 E, sa PDV-om P-52 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov, mogu}nost subvencije, 37.000 E P-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija 2, 29.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.Pavlovi}, 35.000 evra P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-36 m2, VP, TA, kod H. Morave, 25.000 evra P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 evra

P-49 m2, 1 sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 evra P-84 m2, 1 sprat, CG, Avlaxinica, 50.000 evra

P-140 m2, 5 a, Makedonska

KU]E

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 E sa stvarima 90 m2, 89 ari, Pakovra}e, 24.000 E 2 ku}e, 1.89 ha, Pakovra}e, 43.000 E 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 E 90 m2,2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica, 26.000 E 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 E

P-60 m2, 40 ari placa, Slatinska bawa, 13.000 E P-110 m2, 34 ara placa, Loznica, 20.000 E P-80 m2+PK, 4 ara placa, Prijevor, 50.000 E P-120 m2, 5 ari placa, Qubi}, 50.000 E P-120 m2, 8 ari placa, kod po{tinog magacina, 45.000 E P-200 m2+PK, 18 ari placa, Qubi}, 51.000 E P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 13.000 evra P-60 m2, 5 ari, Prijevor, 21.000 evra P-208 m2, 6.8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-129 m2, 1.5 a, kod Ma{inske {kole, 25.000 evra P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 evra P-200 m2, 10 a, Parmenac, 55.000 evra

STANOVI IMAWA

LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 E P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 E P-49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000 E VIKENDICE P-34+15 m2, 8 a, Prijevor, 17.000 evra 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra

P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov, Alvaxinica, 730 E+PDV P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E P- 35 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej, 18.500 E P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri centar, 26.500 E P-46 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 800 E + PDV P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2, 22.500 E P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej, 25.000 E P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 18.500 E P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel Morava, 27.000 E P-60 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 E P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2, 39.000 E P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava, 35.000 E P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2, 31.000 E P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1, 33.000 E P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 29.900 E P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej, odli~an, 31.000 E P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG, Alvaxinica, 59.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej, 45.000 E P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H. Morave, 37.000 E

KU]E P-80 m2, 4.3. ari placa, Atenica, 35.000 E P-60 m2, 6.3. ari placa, Atenica, 29.000 E P-160 m2, 17 ari placa, Atenica, 32.000 E P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa, Kqu~ka, 22.000 E P-290 m2, PR+2, novo, 135.000 E

OGLASI

MALI OGLASI KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM stan na Alvaxinici, name{ten. Tel: 064/36-66-325 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, sa zidanom gara`om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, 3. sprat, lift, kompletno name{ten, na Avlaxinici. Tel. 064/ 011-3636 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2. Cena 37.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2. Cena 27.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan u centru, blizu Autobuske stanice. Cena 26. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan sa kuhiwom, CG, KTV, lift, centar, vlasnik. Tel. 064/ 403-7-359 PRODAJEM dvosoban stan od 63 m2 u {irem centru, CG. Cena 29.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban komforan stan od 62.80 m2, 30.000 evra. Mogu}a korekcija. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, 29.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stanod 55 m2. Cena 34.000 evra.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

065/2004-115 Marija

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “ Milica Pavlovi}”. Povoqno. Tel. 032/345-738, 062/550933

PRODAJEM plac od 24 ara u Qubi} poqu, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/61-61-222 Tel. 060/ 76-76-020 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2. Cena 29.500 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2. Cena 28.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 u Lu~nim zgradama. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2. Cena 28.000 evra, korekcija. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 31.000 evra, korekcija. Tel. 060/ 767-6-064 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 32.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 kod Brvnare. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, nov. Cena 34.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan na Alvaxinici. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2. Cena 29.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2. Cena 35.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2 u blizini O[ “Dragi{e Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-93-63

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM povoqno dvosoban stan od 51 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 065/ 608-2-644 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole. Cena 27.000 evra. Tel. 065/ 346-5411 PRODAJEM stan od 36 m2, dru sprat, novija gradwa, u blizini pijace. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM jednosoban stan, noviji u strogom centru, drugi sprat, kompletno name{ten. Tel. 064/ 189-24-20 PRODAJEM jednosoban stan od 46 m2 u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2. Cena 25.000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM stan od 43 m2. Cena 21.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2. Cena 27.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2, kod H. Morave, TA, terasa. Tel. 065/ 346-541 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, CG, Balkanska ulica. Cena 21. 700 evra. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM novu garsoweru u Beogradu, na Vra~aru, prvi sprat, odmah useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM na Novom Beogradu - Beànijska kosa na placu od 400 m2, dve zasebne prizemne ku}e ( 49 m2 i 54 m2 ) dva parking mesta i garaà, vlasni{tvo - legalizovano, 9 linija gradskog prevoza. Tel. 064/ 219-85-99 PRODAJEM stan od 27 m2 , strogi centar, Raji}eva ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, VP, Qubi} kej. Cena 18. 500 evra. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM nov stan od 103 m2. Cena 500 eura/m2 + PDV.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. Poqoprivredno gazdinstvo prodaje priplodna umati~ena jagwad sjeni~ke pramenke i sviwe mangulice, za koje mo`ete konkurisati za dobijawe podsticaja. U ponudi prasad mangulice za pe~ewe za nastupaju}e praznike i prera|evine - meso i mast. Kontakt 064/ 134-8-236 i

www.mangulice.rs

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 89 m2 na Gvo`|aru, drugi sprat, TA. Cena 46. 000 evra. Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM o~uvan stan od 71 m2 u Aveniji. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 73 m2 + 6 m2, strogi centar, CG, lift. Cena 43.000 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 65.50 m2, centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 54 m2 u centru grada. Cena 22. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 48 m2 , nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica, prvi sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Cena 24. 000 evra. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 43 m2 na Keju. Cena 19.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM povoqno nov stan od 38 m2, {iri centar. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 33 m2 , kompletno name{ten, u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM luksuznu ku}u od 300 m2 u Pakovra}u. Tel. 060/ 55-89-248 PRODAJEM ku}u od 240 m2, Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM novu ku}u od 160 m2 kod O[ “ Ratko Mitrovi}”. Cena 85.000 evra. Tel. 060/ 55-89-248 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 89 ari placa, Pakovra}e, svi prikqu~ci. Cena 24. 000 evra. Tel. 065/ 345-541-1 PRODAJEM ku}u od 80 m2+Pk, 4 ara placa i pom. objekti, u Prijevoru. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, plac 4 a. Cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta Zabla}ka, {tala 200 m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 1853-754 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 5 ari placa, vlasnik, cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 666-3-

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

ZAHVALNOST U utorak sam izgubila nov~anik sa novcem i dokumentima. Ubrzo sam se pomirila sa ~iwenicom da ga ne}u povratiti. Me|utim, po{tovana ANA ROZGI], medicinska sestra na ginekologiji u Domu zdravqa me je uverila u suprotno. Prona{la je nov~anik i preko Banke me obavestila da je kod we. Hvala Vam na po{tewu, Ana ! Divno je {to u na{em gradu ima takvih sugra|ana. Zahvalna QIQANA MILOVANOVI] iz OV^AR BAWE 268 PRODAJEM vikendicu sa 15 ari placa u Loznici. Tel. 064/ 46-21-222 PRODAJEM vikendicu u Pakovra}u, sa 38 ari placa. Cena 8.500 E. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.50 ha prvoklasne obradive zemqe. Na imawu ima voda. Tel. 063/ 852-804 PRODAJEM brvnaru od 40 m2. Tel. 064/ 267-99-69 PRODAJEM vikendicu od 60 m2, na jezeru u Me|uvr{ju na 5 ari placa, vlasnik. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM sre|enu vikendicu na Kamenici sa 8 ari placa. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM lokal od 49 m2 kod “Prezidenta”, do ulice. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 20. 500 evra. Tel. 064/ 103-0-066 PRODAJEM lokal od 18 m2 u blizini pijace. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM nov, odmah useqiv lokal od 37 m2 u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM nov lokal od 41 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM na Zlatiboru stan od 47 m2. dvoiposoban, 3. sprat sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM povoqno kamp ku}icu “ Treska” 2+1. Tel. 060/ 0332-354

pletno lepo name{ten. Tel. 064/ 011-36-36 IZDAJEM nename{ten stan u ^a~ku, povoqno. Tel. 064/ 572-0-519 IZDAJEM dvosoban nename{ten ili poluname{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 5372-816, 064/ 411-4996 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan. Tel. 065/ 346-5411 IZDAJEM jednosoban nov, name{ten stan, CG, KTV, lift, klima, centar. Tel. 064/ 403-7-359 IZDAJEM sobu za devojke, u~enice, KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM stan za u~enicu ili zaposlenu devojku, ulica K.V. Popovi}a. Tel. 066/ 9103-044 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini kafane “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM lokal od 25 m2 nova gradwa, pogodan za sve delatnosti preko puta restorana “ Talija”. Cena 120 evra. Tel. 064/ 103-0-066 IZDAJEM halu od 200 m2, ulica Kneza Milo{a. Tel. 063/ 349-333

PRODAJEM - MEWAM dve ku}e na Alvaxinici. Mogu} svaki dogovor. Tel. 063/ 8430-214

PRODAJEM livadu od 54 ara, pored seoskog puta, 2 km od puta Vu~kovica – D. Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/ 12-41-806 PRODAJEM parcelu od 1.20 ha u Preqini, blizu “Intereksa”, udaqena od magistralnog puta oko 50 m. Tel. 065/ 517-4-957, 064/ 4273-378 PRODAJEM plac od 28 ari, Qubi} brdo, mogu}nost prodaje jo{ placeva. Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM placeve od 17 a i 7 a, u centru Kotra`e. Tel. 011/ 88-485 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, Trbu{ani kameni most. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM 4 ara placa na Suvom bregu. Tel. 032/ 5549204 PRODAJEM plac od 4 ara u Pakovra}u. Cena 3.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM plac od 30 ari sa ku}om u Prijevoru, na skretawu za {kolu, na trasi Koridora 11. Tel. 064/ 353-2709

NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM jednoiposoban stan u Beogradu - Vra~ar, CG, kompletno name{ten, na du`i rok. Tel. 064/ 396-5-610 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Tel. 032/ 55-22-863 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa CG u zgradi, Qubi} kej. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-4-395 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, CG, KTV, ul. S. Prvoven~anog. Slobodan od 1. 5. 2014. Tel. 064/ 82-92720, 032/ 373-571 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Tel. 065/ 346541-1 IZDAJEM nename{ten dvosoban stan, parno grejawe, centar. Tel. 069/ 662-437 IZDAJEM trosoban stan od 80 m2, na Avlaxinici, kom-

APARTMANSKI SME[TAJ u centru Beograda i kod sajma. Povoqno, vlasnik. Tel. 063/ 716-7-217

PLACEVI

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

RAZNO PRODAJEM lampe za kvarcovawe lica i tela marke Philips. Cena 8.5 evra komad. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM splav u Me|uvr{ju, kod manastira “ Nikoqe”. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM razne bicikle. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM sobnu biciklu za ve`bawe, veoma povoqno. Tel. 063/ 691-191 PRODAJEM su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM baliranu detelinu. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM pravqenu gara`u 5 / 3.5 m, kod H.

OGLASI

Morave. Tel. 062/ 330-731 PRODAJEM satelitski tawir komplet sa motorom, programiranim risiverom sa 6 satelita. Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM polovnu svetle}u reklamu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM solarnu su{aru od Arthur Solara, povoqno. Tel. 065/ 985-8-213 PRODAJEM motor LMB ( oko ). Cena 85 evra. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM Kosmodisk, cena 1.000 dinara. Tel. 032/ 334-384 PRODAJEM vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila, po ceni od 200.00

dinara. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM masa`er za le|a. Cena 1.000 dinara. Tel. 032/ 334-384 PRODAJEM postoqe za suncobrane. Tel. 032/ 374125 PRODAJEM gu{~iju mast od doma}ih gusaka, gajenih na seoskom imawu. Tel. 063/ 369-933 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM dve viqu{ke sa amortizerima za Bike bicikle, po 15 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM trosed, foteqe, du{eke i orman. Tel.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN) Telefon za informacije: 064/985-98-03

POTREBAN PARTNER / INVESTITOR / ZA PROIZVODWU ROTACIONIH PLUGOVA [IRINE RADNOG ZAHVATA 1 DO 2 METRA. ROTACIONI PLUG KOPA^ICA, OBAVQA SVE TEHNOLO[KE OPERACIJE, OD ORAWA DO SETVE, U JEDNOM PROHODU. VI[E PUTA JE PRODUKTIVNIJA OD RAONOG PLUGA UZ UTRO[AK ZNATNO MAWE KOLI^INE GORIVA. KONTAKT TELEFON 065/ 21-11-936

032/ 333-276 PRODAJEM bagremove direke. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM hitno i povoqno inventar za kafi}. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM dve cisterne za vodu. Tel. 063/ 614-586 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 75 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM TV Quadro , 55 ekran. Cena 2.500 dinara. Tel. 062/ 194-7-298 PRODAJEM mobilni telefon LG 970. Cena 20 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM mobilni telefon Nokia C6, 2 godine star, kamera 5 mp. Cena 50 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM aparat za zavarivawe 220/380 W, stariji model, 500 ampera sa ormanom za prikqu~ak. Cena 190 evra.Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM fasadnu ciglu crvene boje u Gorwoj Gorevnici. Tel. 062/ 244-307 PRODAJEM traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM mewa~ za Opel Kadet Kockicu. Cena 30 evra. Tel. 063/ 74-94-846 PRODAJEM atestiranu auto prikolicu, registrovana. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM gusani radijator, povoqno. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM metalnu gara`u. Cena 300 evra. Tel. 069/ 310-0-867

PRODAJEM delove za Citroen C5, uvoz iz [vajcarske, dizeli, benzinci, sve na jednom mestu. Brza isporuka. Tel. 063/ 772-1-335 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855 POTREBNA izno{ena obu}a i ode}a za decu od 12 godina. Tel. 064/ 102-2-759 POVOQNO zidam sve vrste dimwaka, pe}i, pekara, trotoara, ~esmi. Tel. 064/ 5367-080 MEWAM elektromotor od 2800obrtaja za elektromotr od 4000 obrtaja. Tel. 063/ 749-4-846 OGLA[AVAM nevaè}u tapiju na stan u â~ku, ulica Gavrila Principa 6/2 ( biv{a Pionirska ) na ime Srdanovi} Vojimir. Tapiju je izdao Op{tinski Sud u â~ku, a po{to je ukradena iz stana wena zloupotreba predstavqa krivi~no delo. Srdanovi} Dragan iz â~ka AUTOMOBILI PRODAJEM Golf 1, 81. God., registrovan do januara 2015. Cena 350 evra. Tel. 062/ 360-880 PRODAJEM Golf 2, benzingas, registrovan do januara 2015. godine, nove gume. Moè zamena za Golf 4 ili Audi A4, uz moju doplatu. Tel. 064/ 255-15-17 PRODAJEM Ladu Nivu 1.7i, sa ABS-om. Kredit, lizing. Tel. 064/ 46-74-338

PRODAJEM Fiat 500 L. Tel. 064/ 46-74-338 USLUGE USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 9109-889 USLUGE masaè u Va{em domu, dolazim na poziv. Cena 400 dinara. Tel. 063/ 861-3-243 USLUGE vo|ewa kwiga, povoqno, agencija. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa zapu{tenih i zaraslih travnatih povr{ina profesionalnim trimerima. Tel. 065/ 458-6162 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu dece i starih lica. Tel. 065/ 668-8319 PREGLED lekara op{te prakse u va{em domu. Tel. 062/ 809-3-978 ÂSOVI hemije za osnovce. Tel. 062/ 809-3-976 ZAPOSLEWE POTREBAN doktor stomatologije sa radnim iskustvom za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149 LI^NI OGLASI DRAGU devojku od 39 - 42 godine, koja èli porodicu, upoznao bi situirani intelektualac. Tel. 064/ 149-7-961

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

12. april 1982. - 12. april 2014. TRIDESET DVE GODINE od tragi~ne smrti na{ih voqenih

NASTA ]ENDI]

Mrtvima donose cve}e! Za{to onda u ìvotu nisu? Za{to se tako {tedi sa ose}awima i ~eka dok se o~i zatvore za uvek. Da se u ìvotu vi{e brige i qubavi daje mo`da bi majko tvoje srce kucalo duè. Volimo te ve~no VIKI i MIRO

Nano, kad bi te na{a tuga pretvorila u stepenice do{la bi na nebo da te vratimo me|u nas. Uvek }emo te voleti, u na{em `ivotu `ive}e{ daqe. Tvoji ANETA i RALF, MAJA i GORAN, JELENA i NIKOLA.

17077

17078

Dana 15. 4. 2014. godine, navr{avaju se DVE GODINE kako sa nama nije na{a voqena majka i baka (majka)

Pro{le su TRI TU@NE GODINE od kako nije sa nama

BUDIMIR MAKSIMOVI] iz Trbu{ana 15. 4. 2011 - 15. 4. 2014.

Svaki dan bez tebe je te`ak i bolan. Puno nam nedostaje{. Tvoja porodica: supruga JELENA, k}erka DANIJELA i sin DEJAN sa porodicama. Dana 10. aprila 2014. navr{ilo se DVE GODINE od kako nije sa nama

17071

S nesmawenom qubavqu, ponosom i tugom, ve~no }e `iveti na{i najdra`i u srcima brata i sina IVANA mame i supruge QIQANE Uz nas ve~no ih voli i tuguje za wima ujak i {urak MI[ULA sa porodicom Dana 11. 4. 2014. navr{ava se 60 godina od kada je oti{la na{a nana

MILUNKA MARI] 1915 - 2012 ro|ena Trnavac iz Gojne Gore Bolno je: kad odu o~i koje voli{, kad ode osmeh koji pamti{, kad ode dobrota koju treba{, kad odu ruke koje grle, kad ode qubav koja greje, kada su tu se}awa koja ne nestaju, kada su tu suze koje ne prestaju...

@IVANA TANASKOVI] iz Vrani}a Oti{la si pre nego {to smo ro|eni ali su nam majke pri~ale o tvojoj dobroti.

Tvoja }erka JULIJANA i unuka GORICA

Unu~ad: DRAGAN, DRAGICA, @IVANA, SLAVICA, VESNA, DRAGAN, MIJO, MIRKO i MILKA, DRAGAN GLI[OVI] Mili}evci, DRAGAN VUKOVI] Vrani}i i MIJO SMIQANI]

17070

17075

SE]AWE 13. 4. 2013 - 13. 4. 2014.

POSLEDWI POZDRAV voqenom ocu

VUKOSAV VULE RABRENOVI] (1939 - 2012) Uvek }emo se se}ati tebe sa ponosom, qubavqu i po{tovawem. U srcu te ~uvaju tvoja supruga KRUNA, }erke BIQANA i SLA\ANA sa porodicama

VLADICE BRANKA \UNISIJEVI]

SVETOZAR ILI] - TOZA

QUBOMIR MITROVI]

Qubav i uspomenu na tebe ~uvam zauvek. Supruga MILICA 17076

2. 10. 1926 - 4. 4. 2014. POSLEDWI POZDRAV dragom

11. 4. 2014. navr{ava se GODINA DANA kako je preminula na{a draga sestra

RADIVOJKA KOSTI] MIKICA i GAGO sa porodicama

~ika ARSU majstoru

17074

Draga seko, nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoje sestre: RU@ICA i KOSANA sa porodicama 11. 4. 2014. navr{ava se GODINA DANA kako je preminula na{a draga mama, svekrva i baka

RADIVOJKA KOSTI] Draga mama i bako, uvek }emo se se}ati tvog osmeha, vedrog duha i tvoje dobrote. Nikada te ne}emo zaboraviti. TVOJI: RADOVAN i MILADIN sa porodicama

Slede}i broj „^a~anskog glasa” }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

od Draganovih drugova: PO[TARA, FRANCA i GABORA

POSLEDWI POZDRAV majci i baki

BOSIQKI SPASOJEVI] BOSI

Dana 12. aprila 2014. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{e drage supruge i majke

SLAVICE LAZAREVI]

1925 - 2014 Uspomenu na wen dragi lik ~uvaju suprug PRVOSLAV sa decom. od sina DU[ANA, }erke MIRJANE, unuka ^EDA, BORISLAVA i NEMAWE, praunuka, zeta CANA i snaje OQE Navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

DRAGANA [UKOVI]A U petak 11. aprila u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wegov grob i obaviti ^ETRDESETODNEVNI POMEN. Uspomenu na wega ~uva porodica BO@OVI] 17069

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefon za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

Dana 16. aprila 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog brata

Dana 18. aprila 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

RU@ICA ANTONIJEVI] iz Zabla}a 21. 04. 2013 - 21. 04. 2014. Najdraà na{a bako, Godinu dana, od kako nema tvog osmeha, poziva, toplog zagrqaja... Godinu dana, od kako je i deo nas oti{ao sa tobom, nismo verovali da moè ovoliko boleti i ~ini nam se da je bol ve}a iz dana u dan. Tebe nema i to ne moèmo promeniti, ali }emo qubomorno ~uvati qubav i uspomenu na tebe, jer to nam vreme ne moè oduzeti... Znamo da si i daqe sa nama i da nas, kao i do sada, ~uva{ i pazi{ na nas... Uvek }e te voleti tvoji: BOJANA i \OR\E sa porodicama

GEORGINE GRKOVI] iz ^a~ka

Pro{le su ~etiri godine a uspomenu na tebe ~uvaju: sestra SLOVENKA i brat SLAVKO sa porodicama

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Otac MILAN, brat MIJAILO, sestre MIRA, CANA i JASA sa porodicama.

17073

17065

VLADIMIRA GOSPAVI]A 1955 - 2010

TU@NO SE]AWE povodom 20-to godi{wice smrti na{ih roditeqa

TU@NO SE]AWE na

RU@ICA ANTONIJEVI]

GRUJA ^OLANI]A

iz Zabla}a 21. 4. 2013 - 21. 4. 2014.

15. april 2004 - 15. april 2014.

Majko! Vreme prolazi a tuga i bol u mojoj du{i su sve ve}i. Sa tobom je oti{ao i deo mene. Bila si i osta}e{ oli~ewe po{tewa, odanosti i po`tvovanosti. Velikodu{na prema svima, jedino skromna u zahtevima prema sebi. ]erka MIRJANA sa porodicom

MIODRAGA 1.6.1994 - 1.6.2014.

DRAGIWE 11.4.1994 - 11.4.2014.

PAVI] iz Pridvorice Da vreme prolazi a se}awe, po{tovawe i qubav jo{ traju u nama. Va{i: sin RADI[A i }erka SNE@ANA sa porodicama

Dragi moj tata, DESET GODINA je pro{lo, a se}awe na tebe ne prolazi. Nikada ne}u zaboraviti tvoju plemenitu du{u i veliko srce. Tvoja }erka AN\ELKA, sa porodicom

7. aprila 2014. god. navr{ile su se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

MILICA TOPALOVI] iz Trbu{ana

MILENKO 27. 2. 2004 - 27. 2. 2014.

RADENKO 17. 4. 2004 - 17. 4. 2014.

JELESIJEVI]

RADOVANA GOSPAVI]A DEKA

Ponosni smo {to smo te imali, uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoje sestre OLGA i MILKA sa porodicama. 17061

Dragi na{i, Istina je te{ka, tuga velika, bola previ{e, re~i premalo da ka`emo koliko nam nedostajete. Po~ivajte u ve~nom miru, neka vas an|eli ~uvaju. Va{i najmiliji: porodice JELESIJEVI], ^IKIRIZ i RADOSAVQEVI]

Oprosti ako ti smetaju na{a tuga i suze, dobrice na{a. Svakodnevno si sa nama u na{im pri~ama, a zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima. Vole te tvoji: supruga ANKA, sin DU[KO, k}erke VESNA i DU[ICA, zetovi CANE i KALE, unu~ad DU[KO, MARINA, MARJANA i JOVANA

17976

17975

Dana 18. 4. 2014. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage i voqene

11. aprila 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od kada nije sa nama na{ voqeni

MILICA TOPALOVI] 15. 4. 2013 - 15. 4. 2014. Godinu dana ve} je pro{lo a ti nisi sa nama. Puno nam nedostaje{. Tvoji: k}erka QUBICA, snaja NATALIJA, unuk \OKO, unuka MIRJANA sa porodicama. 17062

MILOVAN STRAWAN^EVI]

OLGE SOKOLOVI]

iz Guberevaca Dana 4. aprila 2014. navr{ilo se SEDAM GODINA od iznenadne i prerane smrti na{eg dragog i nikad pre`aqenog brata, ujaka i {uraka. U ve~nom se}awu sestra DRAGOJLA, zet GOJKO i sestri} STOJAN VASOVI] sa porodicom.

MILIVOJE JOVANOVI]

iz ^a~ka

17063

Sa velikom qubavi i zahvalno{}u za sve... Sin DRAGAN sa porodicom

Mnogo nam nedostaje{. Uspomenu na tebe ~uva}e sin DARKO i unuk DANILO upl.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

5. aprila 2014. godine u Amanu u dr`avi Jordanu preminuo je na{ zet, pa{enog i te~o

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SAVO VUJOVI]

14. aprila 2014. navr{avaju se ^ETIRI TU@NE GODINE od smrti na{e drage

ZAID EL - KAISI

SLAVKE MACE KNE@EVI]

Uvek }emo se se}ati wegovog dragog lika i poseta rodnom kraju wegove supruge Draga~evskoj Dowoj Kravarici.

1931 - 2010 iz ^a~ka

27. 1. 1939 - 12. 3. 2014.

Vreme prolazi ali se}awe na tebe ostaje u na{im srcima zauvek. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava. TVOJI NAJMILIJI

O@ALO[]ENI: ta{ta MILKA KNE@EVI] i porodice: VASILIJEVI], OBRADOVI], ALEKSANDRI], LUKI], MILEKI], TOMA[EVI] i STAR^EVI]

Sre}an si kada ima{ tetku, dragu "Macu", zaovu i sestru, a kada je izgubi{ onda je se svakodnevno se}a{ i oplakuje{. TU@NI i ZAHVALNI: bratanice, sestri~ine, unuke, unuci, snaha, sestre i zetovi.

17068

17067

POMEN 15. 4. 2003 - 15. 4. 2014.

TU@NO SE]AWE na moje drage roditeqe

11. aprila navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca i dede

MIROSLAVA STEVANOVI]A

Dr RADUL MARKOVI]

iz Preqinske Baluge LEPOSAVA 11.4.1979.

GRUICA 20.7.1970.

SUBOTI] Mnogo je lepih i tu`nih uspomena koje svakodnevno pomiwem i vra}am u `ivot. Za sve {to sam pre`ivela sa Vama s ponosom i tugom ~uvam od zaborava. Po~ivajte u miru. ]erka DANICA sa porodicom. 17064

Pro{lo je 40 dana a ti si svakodnevno u na{im mislima i pri~ama, ali te nema tamo gde nam najvi{e nedostaje{, u `ivotu.

MILAN DRAGI]EVI]

Jedanaest godina od rastanka, qubav, tuga i se}awe traju. Supruga MICA, }erke SLAVICA i GORICA sa porodicama ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Uvek }emo te se se}ati sa ponosom, qubavqu i po{tovawem. U srcu te ~uvaju tvoji najmiliji: supruga MA[INKA sa decom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

MILAN DRAGI]EVI]

MILAN DRAGI]EVI] 22. 12. 1958 - 4. 3. 2014.

22. 12. 1958 - 4. 3. 2014.

Sve {to je qudsko i plemenito bilo je u tvojoj du{i. Nikad ne mo`emo zaboraviti tvoj vedar duh i tvoju odanost prema nama. Neka tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom miru. ]erke MARINA i JASMINA, supruga STOJKA

Znao si koliko sam te volela, ali nikad ne}e{ saznati u kakvom bolu `ivim od kad te nema. Postoji ne{to {to ne umire a to je qubav i se}awe na tebe. Tvoju dobrotu, plamenitost i beskona~nu qubav uvek }u pamtiti. S qubavqu te ~uvam u srcu. Po~ivaj u miru, bol je ostao kod mene. Tvoja majka STANIKA

Re~i su siroma{ne da objasne bol, ti{ina je vrisak koji se najdu`e ~uje, da mogu da vratim vreme unazad, da mogu tebe da vratim ni{ta ne bih mewala samo bi te svojim `ivotom od smrti sa~uvala. S tugom u srcu zauvek te ~uva od zaborava tvoja sestra MILA.

U nedequ, 13. aprila 2014. godine u 12 ~asova dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i zetu

SE]AWE 6. april 2004 - 6. april 2014.

Dana 15. 4. 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

ANDRIJI ACU IVANOVI]U

MILADIN IGWOVI]

MILORADA MILA MILENKOVI] - BUQA -

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. TVOJI NAJMILIJI U ponedeqak 14. 4. 2014. je 40 dana od smrti na{e drage

KOVINE MLADENOVI] Voqena, ve~no }emo te voleti, pamtiti, s ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. TVOJI NAJMILIJI: suprug MIODRAG, sin ZORAN, snaja SLAVA, }erke JASMINKA i ZORICA sa porodicama, brat BRANKO i sestra STANIJA

Deset godina je pro{lo a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI 17072

Moj brat

S qubavqu uspomenu na tebe ~uva}e TVOJI NAJMILIJI

13. 4. 2005 - 13. 4. 2014.

BLAGOJE GAVRILOVI] (1943 - 2014) iz Lisa preminuo je posle duge i te{ke bolesti 2. marta 2014. god. u 72 godini. Sahrawen je 4. marta na Li{kom grobqu. Brate moj, odmaraj se u zemaqskoj ti{ini od svih problema i neda}a koje su te pratile u `ivotu. Sa tugom ali i ponosom uspomenu na tebe ~uva}e SEJKA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

DRAGAN STOJANOVI] Sa ponosom te pomiwemo, a sa tugom `ivimo. Na{a qubav i se}awe na tebe osta}e zauvek. TVOJI NAJMILIJI 17044

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE

^ITUQE

U ponedeqak, 14. aprila 2014. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca i supruga

U sredu 16. 4. 2014. u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obele`avamo GODI[WICU smrti na{eg dragog

VOJIMIRA VASOVI]A Nema tog vremena koje }e te izbrisati iz na{ih srca i misli, jer od smrti je mnogo te`e `iveti bez tebe. TVOJA PORODICA upl.

U subotu, 12. 4. 2014. na Lozni~kom grobqu u 12:30 obavi}emo godi{wi pomen na{oj dragoj

MARIJI AZAWAC Godina je pro{la, a dragi lik sa ponosom zauvek }e ostati u na{em srcu, mislima i se}awima...

PORODICE AZAWAC i [TETAK

Dana 5. aprila 2014. godine, iznenada je preminuo na{ dragi sin, otac i suprug

PREDRAG [PAJAKOVI] [PAJAK 1952 - 2014 Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. Majka ZDRAVKA, supruga RADAVA, sin IVAN i k}erka MILICA Dana 5. aprila 2014. godine u 62-oj godini `ivota iznenada je preminuo na{ dragi otac i deda

PREDRAG [PAJAKOVI] [PAJAK Zahvalni za svu qubav, dobrotu i po`rtvovawe koju si nam pru`io u srcu }e te nositi i od zaborava ~uvati tvoji: sin BOJAN, snaha MIMA i unuk VUK

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Slede}i broj „^a~anskog glasa” }e iza}i u ~etvrtak, 17. aprila. Oglase mo`ete predati do utorka do 12 ~asova.

DEJANA DIKOVI]A Pozivamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da se jo{ jednom poklonimo wegovim senima i podele sa nama tugu i bol zbog wegovog ve~nog odlaska. Supruga NADA, }erke SNE@ANA i JOVANA, zetovi GORAN i ALEKSANDAR, unuci ISTOK i SAVA

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE