12. decembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Posle obilnih padavina

^A^AK, 12. DECEMBAR 2014. GODINE

BROJ 48

U susret Danu grada

CENA 30 DIN.

strane 20. i 21.

VODA U TRNAVI

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

NIJE ZA PI]E

strana 8.

Lu~ani

SRPSKA NAPREDNA STRANKA OÊKUJE DOBRE IZBORNE REZULTATE NOVA SRBIJA KAMPAWU ZAPOÊLA U GORWEM DRAGAÊVU DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA NUDE KONKRETNA RE[EWA ZA SPAS DRAGAÊVSKOG SELA DEMOKRATE „ZBOG PRITISAKA” ODUSTALE OD UÊ[]A NA IZBORIMA

KRIZA I POPLAVE NISU POTOPILI OPTIMIZAM SOCIETE GENERAL BANKA donirala Bolnici savremeni kardio tokograf

NEOPHODNA HITNA SANACIJA KANALA PARMENAC - KATRGA

069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strana 3.

Profesor dr Miodrag Panteli}

strana 8.

NOVI CTG APARAT ZA PORODILI[TE

GODI[WE 30.000 NOVOOBOLELIH OD RAKA

strana 4.

„Autoprevoz” spreman za zimsku sezonu

NAJVA@NIJI BEZBEDNOST I UDOBNOST

GG „JEDAN TIM” BEZ NEREALNIH OBE]AWA

CENTRUM

Gradski {tab za vanredne situacije

Specijalna nagrada na 9. TV festivalu minijature

„PRESS VITEZ” SILVIJI PA[AJLI] strana 14.

strana 18.

MARKETING

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

GRAD

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

ZASEDAO GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE

NEOPHODNA HITNA SANACIJA KANALA PARMENAC - KATRGA a 38. sednici Gradskog {taba za vanredne situacije usvojen je izve{taj o vanrednim doga|ajima koji su 2. decembra zadesili podru~je ^a~ka, a re~ je o obilnim padavinama koje su uticale na pove}awe vodostaja na rekama drugog reda, kanalima i potocima, zbog ~ega su se izlili i poplavili velike povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta u desetak mesnih zajednica. Gra|ani su du`ni da ~iste kanale pored svojih dvori{ta i da omogu}e nadle`nim javnim preduze}ima rekonstrukciju kanala i postavqawe cevi oko wihovih imawa, ukoliko to ve} nije ura|eno, istakla je Bojana Ikodinovi}, na~elnica Gradskog {taba za vanredne situacije. - Na sednici je razmatran i predlog raspodele donacije, koju je JKP “Komunalac”, odnosno Grad ^a~ak dobio za vreme vanredne situacije u maju. Re~ je o lopatama koje su pode-

qene, pre svega lokalnim samoupravama u na{em okru`ewu, Gorwem Milanovcu, Lu~anima i Ivawici, po 240 komada. Svim javnim preduze}ima, {kolskim ustanovama i domovima zdravqa, one }e biti dostavqene za nastupaju}i zimski period - rekla je Bojana Ikodinovi}. Na~elnica Gradskog {taba je podsetila da je Grad formirao jedinice civilne za{tite op{te namene (69) u svim mesnim zajednicama, a da svaka jedinica ima po 10 pripadnika: - Zapo~elo se i sa prikupqawem sredstava za opremawe tih jedinica. Ne{to je ve} dobijeno iz donacija, a i u buxetu su planirana sredstva da te jedinice budu opremqene i obu~ene za reagovawe u vanrednoj situaciji. Lokalna samouprava je obezbedila i odre|ena sredstva koja bi se ispla}ivala pripadnicima tih jedinica u slu~aju wihovog anga`ovawa.

Milan Bojovi}, pomo}nik gradona~elnika, podsetio je da je sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i Bratislavom Ze~evi}em, predstavnikom Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove, posetio ugro`ena podru~ja, poplavqene delove mesnih zajednica Katrga, Gori~ani, Trnava, Sajmi{te, Preqi-

na, Trubu{ana, odnosno sve “kriti~ne ta~ke koje su urgentne za re{avawe problema”. - Na sednici smo zakqu~ili da je neophodno da se {to pre uradi Pravilnik o redosledu koraka u vanrednim situacijama, koji u praksi mo`e da nam bude od velike koristi. Tako|e smo odlu~ili da se grado-

na~elnik, kao komandant Gradskog {taba za vanredne situacije, obrati Ministarstvu poqoprivrede i JP “Srbijavode” sa zah-

tevom da hitno bude saniran kanal Parmenac - Katrga. Re~ je o ozbiqnom i skupom projektu, ali apelova}emo na nadle`na ministarstva da taj problem bude re{en - kazao je, izme|u ostalog, Milan Bojovi}. Pomo}nik gradona~elnika je izrazio veliko zadovoqstvo {to je korito reke ^emernice, uz pomo} japanske donacije sanirano, tako da me{tani tog podru~ja mogu mirno da spavaju, ali i podsetio da gra|ani iz Ciglarske i Sarajevske ulice i MZ “Sajmi{te” svakodnevno zovu i ukazuju na bojazan da bi sve ono {to je ulo`eno u otklawawe posledica majskih poplava, moglo da bude uzalud. N. R.

U UTORAK ODR@ANA 102. SEDNICA GRADSKOG VE]A o{to nije prihva}en predlog Nemawe Trnavca da u dnevni red 102. sednice Gradskog ve}a, odr`ane u utorak, bude uvr{}ena informacija o otvarawu Kancelarije za mlade i zapo{qavawu koordinatora, jer je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} objasnio da su za to predvi|ena sredstva u buxetu za 2015. godinu, ve}nici su ve}inom glasova prihvatili predlog Milijana Mini}a da na “doradu” bude vra}ena odluka o izmenama i dopunama odluke o utvr|ivawu zakupnine za poslovni prostor u javnoj svojini Grada. Na posledwoj sednici utvr|en je predlog odluke o Gradskom pravobranila{tvu, koja je “povu~ena” sa jednog od ranijih zasedawa, zbog toga, kako je obrazlo`ila javni pravobranilac Katarina Novkovi}, {to je na predlog prispelo nekoliko amandmana, od kojih su neki i ugra|eni u predlog odluke. Re~ je o ~lanu 9 ko-

UMESTO VE]A, PRAVOBRANIOCA POSTAVQA SKUP[TINA

ji “ovla{}uje” Gradsko pravobranila{tvo “da pokrene postupak ocene zakonitosti i ustavnosti op{tih pravnih akata, ako oceni da su zakonom, odnosno drugim op{tim pravnim aktom povre|ena imovinska prava i interesi

Grada ^a~ka”. S obzirom da postoji u zakonu, ova odredba bi bila primewivana i da nije sastavni deo odluke, objasnila je Novkovi}ka i navela jo{ jednu novinu, koja “dozvoqava” mogu}nost da ova slu`ba primi diplomiranog

pravnika, ali ne u stalni radni odnos, ve} kao volontera, radi sticawa radnog iskustva i uslova za polagawe pravosudnog ispita. Prema wenim re~ima, najva`nije izmene ti~u se na~ina postavqewa javnog

pravobranioca i wegovog zamenika, koga ubudu}e ne}e postavqati Gradsko ve}e, na predlog gradona~elnika, ve} Skup{tina grada na predlog GV. To je “povuklo” izmene jo{ jednog ~lana, koji obavezuje GP da izve{taj o radu za teku}u, dostavqa SG do marta slede}e godine. Poslovni prostor, ukupne povr{ine 55,49 kvadratnih metara, na lokaciji biv{eg “Tehnosa” bi}e izdat u zakup Nau~no tehnolo{kom parku, po ceni od 500 dinara po kvadratu, odnosno za 27.725 dinara mese~no, odlu~ilo je Gradsko ve}e. Re~ je skoro o najni`oj ceni, naglasio je predsednik Komisije za poslovni prostor Qubodrag Petkovi}, jer }e odre|ivawem tog iznosa mese~ne zakupnine, Grad prakti~no pomagati rad

NTP, kao jedan od wegovih osniva~a, koji, ina~e, svake godine za delatnost ove ustanove izdvaja i odre|ena buxetska sredstva. Po{to su na osnovu odluke o rebalansu buxeta pove}ana sredstva na poziciji stalna buxetska rezerva, “stekli su se uslovi”, kako je re~eno na posledwoj sednici GV, da JP “Gradac” bude upla}eno 1,5 miliona dinara, neophodnih za izmirewe obaveza prema pet izvo|a~a radova, anga`ovanih na sanaciji {tete od majskih poplava. Tom prilikom istaknut je gest preduz}a “Transport” DOO Pridvorica, koje je tra`ilo samo naknadu na ime PDV-a od 120.000 dinara, odrekav{i se tro{kova rada od 600.000 dinara, koji su prakti~no preusmereni za donacije Gradu. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

GRAD

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

SREDSTVA SA DONATORSKOG RA^UNA BI]E PODEQENA POQOPRIVREDNICIMA, O[TE]ENIM TOKOM MAJSKIH POPLAVA, ODLU^ILO JE GRADSKO VE]E

I ^A^AK NA „PLANINSKOM OSTRVU” [UMADIJE

ovac prikupqen proteklih meseci na donatorskom ra~unu - oko 6.120.000 dinara, bi}e podeqen poqoprivrednim gazdinstvima koja su tokom majskih poplava pretrpela {tete, procewene na iznos ve}i od 300.000 dinara. Od oko 1.000 poplavqenih doma}instava, pomo} }e dobiti 219, od kojih 45 po 20.000 dinara, jer su ranije preuzeli odre|ene koli~ine goriva i semenskog kukuruza, odnosno po 30 hiqada dinara oni poqoprivrednici kojima do sada nisu pomogli ni Grad, ni dràva. Ovu odluku donelo je Gradsko ve}e na pro{lonedeqnoj sednici, na kojoj je gradona~elnik Vojislav Ili} izrazio uverewe da }e i Ministarstvo poqoprivrede opredeliti odgovaraju}u pomo} poqoprivrednicima koji su pretrpeli {tete od elementarnih nepogoda. - Nakon posledwe sednice SG dogovorili smo se da od Centra za socijalni rad zatraìmo izve{taj o broju korisnika socijalne pomo}i sa poplavqenog podru~ja i o tome u kakvom stawu oni do~ekuju zimu. Ukoliko bude potrebno, grad }e intervenisati i pomo}i svim ugroènima, da niko ne pati sa poplavqenog podru~ja, ve} da sve porodice spremno do~ekaju zi-

mu i vrate se u svoje domove. Osim toga, tra`ili smo i da nam predsednici mesnih zajednica sa poplavqenog podru~ja dostave informaciju o tome da li jo{ uvek ima porodica koje

kalnih samouprava (Kragujevca, ^a~ka, Gorweg Milanovca, Topole i Kni}a) tim od skoro 60 stru~waka sa 12 fakulteta u sklopu Kragujeva~kog univerziteta, me|u kojima su i ovda-

vani} i dr Aleksandar Peuli}. Tom prilikom naglasili su i da je plan obradio “planinsko ostrvo [umadije”, odnosno teritoriju {est administrativnih podru~ja sa 60 kata-

ne ìve u svojim ku}ama i koje nisu uspele da sredstvima dobijenim od Grada ili dràve, obnove svoje objekte. Komisija }e iza}i na teren, sagledati stawe i ukoliko bude takvih porodica, lokalna samouprava }e im sigurno pomo}i, jer ne èlimo da niko pati i ima problema tokom zime obe}ao je gradona~elnik Ili}. Na inicijativu pet lo-

{wi Agronomski i Fakultet tehni~kih nauka, izradio je za nepunih {est meseci “Master plan odr`ivog razvoja planine Rudnik od 2014. do 2024. godine”. Re~ o drugom izuzetno va`nom strate{kom dokumentu (posle Master plana Fru{ke Gore) koji jer plod “doma}e pameti”, rekli su, pored ostalog, prezentuju}i plan na sednici Gradskog ve}a dr Jaroslav @i-

starskih op{tina, ukupne povr{ine 75.000 hektara, od kojih {est odsto (oko 4.600 ha) na podru~ju â~ka (sela Gorwa Trep~a, Ostra i Vujetinci). Ciq izrade master plana je, kako se ~ulo, da se uz pmoo} dràve koja je, ina~e, 80 odsto finansirala wegovu izradu, i inostranih investitora pokrene ìvot na ovim prostorima i vrate qudi na najve}e “{umadijsko

ostrvo”, koje je decenijama u svakom pogledu nepravedno bilo zapostavqeno. Na pro{lonedeqnoj sedncii GV usvojen je izve{taj o radu Regionalnog centra za talente i data saglasnost na plan rada ove ustanove u {kolskoj 2014/2015 godini. Obrazla`u}i ih, direktor Centra dr Svetislav Markovi} je naglasio da je postignut zna~ajan napredak u radu, o ~emu svedo~e podaci da je pove}an i broj polaznika (za 370) i disciplina (ukupno ih je 11), kao i da su nadarena deca lane na brojnim takmi~ewima osvojila 18 prvih mesta i 31 specijalnu nagradu. Za razliku od mnogih regionalnih centara koji su se ugasili, ~a~anski jo{ nesmetano funkcioni{e, zahvaquju}i prvenstveno pomo}i lokalne samouprave, rekao je Markovi} i zatra`io pomo} od nadle`nih da problem finansirawa bude re{en u dogovoru sa ~elnicima okolnih opo{tina (Ivawice, Lu~ana, Gorweg Milanovca), ~ija deca za sada besplatno koriste usluge ~a~anskog Regionalnog centra za talente. Od {est planova detaqne regulacije, koji “razra|uju” Plan generalne regulacije “Centar”, na pretposledwoj sednici GV

utvr|eni su predlozi odluka o izradi tri: PDR “Ko{utwak 1 - Mladost”, “Ko{utwak 3” i “Sportski cenatar” i PDR “Preli}i”, predvi|en planom vi{eg ranga “Industrijska zona”. Pravni osnov za dono{ewe ovih akata je Zakon o planirawu i izgradwi, podsetila je Vesna Dmitri}, zamenik na~elnika GU za urbanizam, istakav{i da je pre usvajawa sprovedena kompletna zakonska procedura i da su oni neophodni nadle`noj GU, da bi mogla da izdaje lokacijske i gra|evinske dozvole i na terenu realizuje ranije donete planove. Lokalana javno komunalna preduze}a su dala veliki doprinos sanaciji {tete od poplava, ne napla}uju}i anga`ovawe mehanizacije i qudstva, ve} samo utro{eno gorivo. Iako }e zbog toga, wihovi kona~ni rezultati ovogodi{weg poslovawa, najverovatnije, biti nepovoqniji od o~ekivanih, zavredili su javnu pohvalu gradskih ve}nika, koji su doneli odluku i da iz stalne buxetske rezerve JP “Vodovodu” bude upla}eno 225.000 dinara za popravku vodovoda “Ba~evac” i 70.960 dinara za otklawawe nekih posledica nevremena u Pridvorici, Prislonici, Ostri i Parmencu. M. N.

PROFESOR DR MIODRAG PANTELI], U^ESNIK 14. ME\UNARODNE KONFERENCIJE „ISTRA@IVAWE I RAZVOJ U METALSKOJ INDUSTRIJI”

GODI[WE 30.000 NOVOOBOLELIH OD RAKA a 14. Me|unarodnoj konferenciji “Istraìvawe i razvoj u metalskoj industriji”, odrànoj nedavno u Topoli, me|u stru~wacima i nau~nim radnicima iz 19 zemaqa iz ~itavog sveta, bio je i â~anin profesor dr. Miodrag Panteli}, koji je odrào predavawe na temu “Uticaj osiroma{enog uranijuma na zdravqe stanovni{tva”. U svom radu, ~ija je osnovna poruka da bi Srbija morala da se obrati sedi{tu NATO i zatraì informaciju o tonaì ispaqenih bombi i raketa nad Srbijom, {ta su one sadràle i o broju ga|anih lokacija, dr Panteli}, pored ostalog, podse}a da je

tokom NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru ispaqeno oko 90.000 projektila i da je ve}ina wih sadràla ~estice radioaktivnog plutoniujuma, kao jednog od glavnih uzro~nika kancerogenih bolesti. On upozorava i da je dejstvo osiroma{enog uranijuma, ~ije je vreme poluraspada 4,5 milijardi godina, trajno i da se wegova hemijska i radioaktivna toksi~nost ne mogu smawiti, odnosno da, ako se udahne, ili unese preko vode i hrane, vi{e se iz organizma ne moè odstraniti. Citiraju}i neke ameri~ke istraìva~e i autore, profesor Panteli} podvla~i da bombe ba~ene 1999. godine na Srbiju i Crnu Goru, ni-

su sadràle samo osiroma{eni uranijum, nego i otpad dobijen preradom nuklearnog materijala, takozvani koktel od nuklearnog otpada, koji sadrì opasne otrove. - U Srbiji se svake godine registruje oko 30.000 novoobolelih od razli~itih vrsta maligniteta, stopa rasta ve}a je nego u Zapadnoj Evropi, a u na{oj zemqi se svake godine pove}ava za tri odsto. Uzrok ovako velikog pove}awa maligniteta su posledice ratova, NATO bombardovawa, stresa - citira dr Panteli} mi{qewe dr Slobodana îkari}a, predsednika srpskog Dru{tva za borbu protiv raka, koje je jo{ 2009. godine do-

nelo odluku o preduzimawu aktivnosti ~iji je ciq “~i{}ewe” vode, vazduha i zemqe od agenasa odgovornih za pojavu raka. Pora`avaju}a je ~iwenica i to {to ve}u osetqivost na radioaktivno zra~ewe pokazuju mla|i organizmi, odoj~ad i deca, ~emu u prilog ide podatak da je posledwih godina registrovan ve}i broj deformiteta i drasti~an porast broja zlo}udnih tumora kod dece, posebno tkiva i organa koji se brzo umno`avaju (krv, ko{tana sr`, limfne `lezde). Stanovni{tvo jo{ uvek umire, i umira}e od osiroma{enog urana, konstatuje dr Panteli} i sugeri{e nadle`nima: “Da bi se obezbedi-

la bezbednost zaposlenih u oblasti poqoprivrede, na {umskom podru~ju, drumskim i èlezni~kim koridorima, vojnim poligonima, potrebno je da se na{a zemqa obrati sedi{tu NATO, koje je vodilo urednu evidenciju o broju letova i teretu aviona, jer ova najmo}nija vojna organizacija na svetu se, ni posle 15 godina, zvani~no nije oglasila o tonaì ispaqenih bombi i raketa nad na{om zemqom, niti {ta je ta~no u wima bilo i koliko je ciqeva ga|ano. Da bi se donekle spre~ili negativni efekti od posledica bombardovawa SR Jugoslavije 1999. godine, potrebno je i pratiti alfa aktivnost u ìvotnim namirni-

cama, vodi, zemqi, krvi i urinu.” S obzirom na to da su posledice NATO agresije prisutne i u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu i da }e biti izraène u dugom vremenskom periodu, neophodno je studijski pratiti zdravqe qudi i wihovog potomstva sa ugroènih podru~ja i organizovati odgovaraju}a hematolo{ka, imunolo{ka, neurolo{ka i psihi~ka ispitivawa i istraìvawa, jo{ jedna je preporuka koju je profesor Panteli} izneo u svom opse`nom radu, prezentovanom na Me|unarodnoj konferenciji. M. N.

GRAD

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

OSNOVAN SAVET KWIGOVODSTVENIH AGENCIJA snivawem jedinstvenog Saveta, ~a~anska poslovnica Regionalne privredne komore Kraqevo ovoga puta je iza{la u susret kwigovodstvenim agencijama. U ^a~ku ih ima oko 200 i sve one rade u ne ba{ sjajnom privrednom ambijentu. Ali, konkurencija nije jedino {to kwigovo|ama zadaje glavoboqe. Vrlo ~esto susre}u se sa mnogim zakonskim peripetijama i nejasno}ama koje moraju da re{avaju za svoje klijente. Prave zavrzlame nastaju naro~ito u situacijama kada su suo~eni sa nepodudarnim zakonskim propisima. - Osnovali smo Savet pri Regionalnoj komori sa ciqem da spojimo sve kwigovodstvene agencije i udru`ewa sli~nih delatnosti. Na{ zadatak je da blagovremeno informi{emo privredne subjekte o zakonskim propisima koji su obavezuju}i za wihovo poslovawe, kao i da se boqe organizujemo i za{titimo svoje radnike. Poku{a}emo da skrenemo pa`wu nadle`nima na konkretne probleme sa kojima se susre}emo u praksi, da uti~emo na

BR@E I LAK[E KROZ ZAKONSKE ZAVRZLAME

\ur|evka \or|evi} Lazarevi} i Vesna Bogdanovi}

ve} postoje}e zakonske propise i one koji su u procesu dono{ewa - rekla je \ur|evka \or|evi} Lazarevi}, predsednica Saveta kwigovodstvenih agencija. Povodom osnivawa ovog Saveta, u ponedeqak je u prostorijama Regionalne komore Kraqevo odr`ana konferencija za novinare. Tom prilikom \ur|evka \or|evi} Lazarevi} i Vesna Bogdanovi}, vlasnica jedne ~a-

~anske agencije, obavestile su kolege da je u~lawewe u Savet besplatno. ^lanovi mogu postati sve agencije iz ^a~ka i okolnih gradova i u ingerenciji su Privredne komore Kraqevo. - Sastaja}emo se najmawe jednom mese~no i redovno }emo odr`avati seminare. I nama je prevashodni ciq da {to boqe savladamo sve zakonske propise koji se stalno mewaju i pomognemo

svojim klijentima - navela je Vesna Bogdanovi}. îwenica da u â~ku postoji oko 200 agencija mo`da potkrepquje i podatak da za wihov rad nisu potrebne licence. U posledwe vreme na snagu su stupili brojni zakonski propisi. Konkretan primer propisa koji se kose je da trgovci prilikom reklamacije robe moraju u slu`benom nalogu upisati i mati~ni broj kupca. Skoro svim gra|anima Srbije poznat je Zakon o za{titi podataka o li~nosti i da ne moraju nikome govoriti datum i godinu svog ro|ewa. Ali, kada kwigovo|a dobije nalog bez mati~nog broja, ne moè da ga prokwiì i tako je prinu|en da kr{i drugi propis. Vlasnici kwigovodstvenih agencija obavezni su i da plate sertifikate koji im omogu}avaju da spre~e prawe novca i fi-

nansirawe terorizma. Jednostavnije re~eno, imaju i zakonsku i moralnu obavezu da prijave klijenta, ukoliko se bavi nekim nezakonitim radwama. - Dostupna nam je sva dokumentacija na{ih klijenata i moramo im skrenuti pa`wu kada otkrijemo sum-

odstupiti od zakona - ka`e Vesna Bogdanovi}. Agencije nisu ni relevantne dr`avne institucije koje prate kriminalne delatnosti, imaju mali broj radnika, a nemaju adekvatnu za{titu. U toku je i izmena Zakona o spre~avawu prawa

PRIJAVE U REGIONALNOJ KOMORI Vlasnici kwigovodstvenih agencija zainteresovani za ~lanstvo u Savetu mogu se prijaviti u ~a~anskoj poslovnici Regionalne komore Kraqevo, Skadarska 15. Detaqnije informacije na broj 032/343085. wivu transakciju. Mi, u svakom slu~aju, zahtevamo od wih da pravdaju svaku transakciju, pod uslovom da imamo izvode iz svih banka, po{to sada mogu otvoriti vi{e ra~una. ^udi nas taj sertifikat, jer ne sara|ujemo mi sa privrednicima koji obr}u milione. Naravno, ne smemo

novca i finansirawa terorizma. Kako kwigovo|ama ne bi i u budu}e pripali zadaci sa kojima ne mogu uvek da se nose, pozivaju svoje kolege na jedinstvo i zajedni~ko re{avawe ovih i drugih administrativnih zavrzlama iz svakodnevne prakse. Z. J.

U JP “GRADAC” PREDSTAVQEN PROJEKAT “SKEJT PARK, PARK MLADOSTI”

PROMOCIJA ZDRAVOG GRA\ANSKOG AKTIVIZMA saradwi sa JP “Gradac” i Sportskim centrom “Mladost”, Omladinsko udruèwe “Alternativa za â~ak” realizovalo je projekat “Skejt park, park mladosti”, uvr{}en u program “Zajednici zajedno”, koga u Srbiji finansira Naftna industrija Srbije. Upravo zbog toga {to je realizovan volonterski, javnosti je predstavqen 5. decembra, kada je obeleèn Me|unarodni dan volontera.

Volonterizam i zdrav gra|anski aktivizam su osnovne vrednosti koje razvija organizacija “Alternativa za â~ak”, rekla je PR projekta An|elka Matijevi}: - Verujem da }emo svojim primerom podsta}i i ostale mlade qude da budu kreatori boqe budu}nosti u â~ku, koji moè biti jo{ lep{e mesto za ìvot. Veoma je va`no to {to je projekat realizovan potpuno volonterski i {to je zahvaquju}i we-

OTVARAWE PARKA NA PROLE]E “Alternativa za â~ak” osnovana je pre tri godine, sa ciqem da doprinese boqem ìvotu mladih u â~ku, a izgradwa skejt parka je jedan od prvih ve}ih “opipqivih rezultata”, ocena je predsednika udruèwa Strahiwe Babi}a, koji je zahvalio investitoru kompaniji NIS i najavio da }e zvani~no otvarawe parka, pra}eno muzi~kim, kulturnim i drugim manifestacijama, biti na prole}e: - O na{im aktivnostima ~ulo se i izvan granica â~ka, zahvaquju}i ~emu smo uspostavili saradwu sa Skejt ejdom, jednom od najve}ih svetskih humanitarnih organziacija, koja {iri skejt kulturu. Nadam se }emo nastaviti da realizujemo nove projekte i da je ovaj predstavqao “vetar u le|a” mladima u â~ku. marketing 032/342-276

svaka dobra ideja, kakva je i izgradwa skejt parka, mo`e biti realizovana, smatra Aco Jakovqevi}, direktor SRC “Mladost”, i izra`ava

qude koji imaju dobre ideje, da zajedni~ki oplemenimo sportski centar i da svake godine napravimo po jedan novi korak. Mladi to rade

OBAVEZNA ZA[TITNA OPREMA!

mu ostvareno zna~ajno partnerstvo izme|u ovog omladinskog udru`ewa, lokalne samouprave i javnih preduze}a. Rade}i na ovom projektu JP „Gradac” i “Alternativa za mlade” su pokazali kako treba da sara|uju javna preduze}a i udru`ewa gra|ana, rekla je Neda Markovi} iz JP “Gradac” i naglasila da su izgradwi skejt parka prethodili izbor lokacije i dogovor sa urbanisti~kim slu`bama, a posebno sa ~elnicima SRC “Mladost” koji }e gazdovati ovim prostorom: -Bilo je zadovoqstvo ra-

diti sa mladim qudima iz Omladinskog udruèwa, kao i sa projektantom Miloradom Obradovi}em koji je projekat skejt parka poklonio â~ku - rekla je Markovi}ka i naglasila da su radovi planirani u ovoj godini zavr{eni. Slede}e }e biti postavqene granitne plo~e koje }e prakti~no obezbediti wegovu dugove~nost, rekao je predsednik udruèwa “Alternativa za â~ak” Strahiwa Babi}, tvrde}i da je skejt park i bez toga poptuno bezbedan. Ukoliko mladi qudi pokaù dovoqno upornosti i èqe, i ako znaju {ta ho}e,

Skejt park nije namewen samo za ovaj, ve} i za druge ekstremne sportove, kaè Nikola Bogi}evi} koji se skejtom bavi 12 godina. Podsetio je da je nekolicina mladih qudi duè vreme tragala za pogodnom lokacijom za park, da bi se sklonila sa ulice i gradskog trga. On veruje da }e posle izgradwe ovog objekta mnogi mladi qudi po~eti da voze skejt, lorere, bicikl, jer za to imaju odgovaraju}i prostor i uslove. Godine truda bile su potrebne voza~ima skejta da ih okolina prihvati, kaè Milan \endi}, koji skejt vozi 10 godina. U posledwe vreme sve vi{e je osnovaca i sredqo{kolaca koji èle da se bave ovim sportom i wima }e desetak starijih kolega pomo}i da ga savladaju, obe}ao je ]endi} i najavio da }e biti organizovana i “{kolica” za po~etnike i da }e najmla|i korisnici ovog prostora biti upozoreni da su obavezni da nose kacige i {titnike za kolena i laktove.

zadovoqstvo {to je ova ustanova podr`ala mlade qude, koji su “na{li put i do sredstava i na~ina da ovaj projekat bude realizovan”: - Pozivam i ostale mlade

za svoju budu}nost i treba da predla`u ideje, a mi koji smo u poziciji da ih podr`imo, obezbedimo mogu}nosti da te inicijative budu i realizovane. M. N.

POLITIKA

^A^ANSKI ODBOR SDP OBELE@IO TRI GODINE OD OSNIVAWA

DA GRA\ANI OSETE BOQITAK OD REFORMI U

prisustvu predstavnika SG, drugih politi~kih stranaka i javnih preduze}a, rukovodstvo i ~lanovi Socijaldemokratske partije u â~ku obeleìli su pro{log petka tri godine od osnivawa Gradskog odbora. Po{to je svima zahvalio na dosada{awoj saradwi, izraziv{i uverewe da }e ona u narednom periodu biti jo{ plodonosnija, doskora{wi predsednik gradske organizacije, koji posle nedavnih izbora obavqa funkciju potpredsednika, odbornik u SG Predrag @ivkovi} je, pored ostalog, podsetio da se SDP trudila da u â~ku promovi{e socijaldemokratske ideje i vrednosti i da se bori za izgradwu pravednog dru{tva. Novoizabrani predsednik GO SDP Sa{a Stjepanovi} smatra da }e boqa saradwa sa drugim strankama, javnim preduze}ima i gradskim rukovodstvom doprineti da “â~ak malo brìm koracima krene napred”: - Lider SDP Rasim Qaji} je jedan od retkih politi~ara koji ima ~vrst stav o socijaldemokratskoj pravdi u Srbiji. Zbog toga sam se i ukqu~io u rad Gradskog odbora, uveren da }e moje re~i biti budu}a dela. Moj slogan, koga se drìm godinama je “rad, red i disciplina”rekao je Stjepanovi} i najavio da }e, posle dobrotvorne akcije koju je GO ove stranke organizovao u {koli “1. novembar”, biti organizovane sli~ne manifestacije. Skromnoj sve~anosti u GO

GRADSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE ZAPO^EO KAMPAWU

GDE SU DECA I NOVAC GRA\ANA ^A^KA? Gradski odbor Demokratske stranke pokrenuo je kampawu pod nazivom “Gde su deca i novac gra|ana ^a~ka” u utorak, 9. decembra konferencijom za novinare koja je simboli~no po~ela u pet do 12. Predstavnici GO DS najavili su da }e tokom kampawe ukazivati na glavne probleme u na{em gradu i nuditi re{ewa za wih. Kako su istakli tokom konferencije, osnovna su tri problema: masovno iseqavawe mladih iz grada, stagnacija gradske privrede i konstantno smawivawe gradskog buxeta.

dbornica Demokratske stranke Mirjana Milenkovi} Talovi} pomenula je obe}awa u predizbornoj kampawi koja nisu ispuwewa, naglasiv{i da treba da se stvore uslovi da â~ak bude grad pogodan za mlade. - Grad po meri mladih ne pravimo tako {to govorimo stalno o tome koliko ulaèmo u vrti}e, osnovne i sredwe {kole, jer je to ne{to {to se podrazumeva u 21. veku. Ako smo u {kole ulagali pre 150 godina vaqda je normalno da ulaèmo i danas. Gde to treba mladi da se vrate ako u gradu nema posla i ne postoji kulturni ìvot koji }e im omogu}iti da kvalitetno ispune svoje slobodno vreme. U grad koji nema radna mesta za te obrazovane kadrove, koji za godinu dana nije mogao da obezbedi beì~ni internet u parku, a da ne govorimo o nekim velikim projektima. [ta je sa predizbornim obe}awima o

SDP prisustvovala je i dr Suzana Paunovi}, potpredsednica partije, naglasiv{i da su “~lanovi ove stranke qudi izuzetnih moralnih vrednosti, spremnih da, zarad dobrobiti gra|ana Srbije, sara|uju i zajedni~ki rade na ostvarivawu ciqeva SDP”: - Za stranku je od izuzetnog zna~aja GO u ^a~ku, zbog ~ega `elimo da damo pun doprinos da gra|ani {to pre osete boqitak od svih reformskih procesa koji se u Srbiji sprovode. Socijaldemokratska partija je parlamentarna stranka, koja u~estvuje u radu Vlade Srbije i daje punu podr{ku opse`nim ekonomskim reformama,

neophodnim u na{em dru{tvu, da bismo u narednom periodu mogli da ìvimo boqe i kvalitetnije. Imaju}i u vidu slogan na{e stranke “da su qudi pre~i od dela”, SDP pre svega vodi ra~una o gra|anima, wihovim potrebama i interesima. Na tome posebno insistira i na{ lider Rasim Qaji}, potpresednik Vlade Srbije. Zbog toga, ni u jednom trenutku ne}emo zaboraviti ~iwenicu da u â~ku skoro 10 odsto gra|ana ìvi od nekih socijalnih davawa i da je vi{e od 10 odsto nezaposlenih. Oni }e biti prioritet i na{eg GO i odbornika u lokalnoj Skup{tini. M. N.

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

hiqadu radnih mesta, rekonstrukciji Doma vojske za potrebe biblioteke, {ta je sa zatvorenim bazenom...? Grad od 120 hiqada stanovnika ~ak nema ni bioskopsku salu - rekla je odbornica DS. Kako je naglasila, upravo zbog navedenih nedostataka, GO DS zapo~iwe kampawu tokom koje }e od vlasti traìti odgovore na pitawa gde su nestala deca â~ana, gde odlaze i vi{e se ne vra}aju, zbog ~ega odlaze i gde je novac gra|ana â~ka. O problemu nedostatka radnih mesta i stagnaciji privrede govorio je Ivan Domanovi}, ~lan Izvr{nog odbora DS-a, koji je najavio da }e ova stranka zatraìti da se u buxetu grada za narednu godinu izdvoji milijardu dinara za podsticaj novog zapo{qavawa. - â~anska privreda je u velikim problemima, broj zaposlenih je mali. Na{ predlog je da se ono {to se slije u buxet od strane privrede kroz poreze na zarade, vrati u privredu. Predlaèmo da se u slede}oj godini milijardu dinara vrati privredi i to kroz podsticaje firma-

ma da se zaposle novi qudi, pre svega u proizvodnim i izvozno orjentisanim kompanijama. Drugi deo se odnosi na mlade qude koji `ele da pokrenu sopstveni biznis. Na{ predlog je da se za to opredeli {to vi{e bespovratnih sredstava, kako bi se omogu}ili kupovina opreme i po~etak proizvodwe - rekao je Domanovi}. Mirjana Milenkovi} Talovi} naglasila je i da je nedopustivo {to odbornici jo{ uvek nisu dobili nacrt buxeta za narednu godinu. - Postala je uobi~ajena praksa da se buxet usvaja pred sam kraj godine, kako bi se zbog novogodi{wih praznika o wemu {to mawe govorilo. DS }e u narednom periodu prikupiti potpise opozicionih odbornika za zakazivawe posebne sednice Skup{tine grada, na kojoj }e se govoriti o izve{taju gradona~elnika i ~lanova Gradskog ve}a za posledwe dve godine, a bi}e zatra`en i izve{taj od LER-a kako bi se videlo koliko su investicija do sada privukli u grad - rekla je odbornica DS-a. I. M.

ÂÂNSKO POVERENI[TVO POKRETA DVERI TRA@I OSTAVKU MINISTRA VELIMIRA ILI]A I GRADONAÊLNIKA VOJISLAVA ILI]A “Proteklih daan ~itava Srbija se uverila da ministar za vanredne situacije Velimir Ili} ne obavqa svoju osnovnu funkciju, ve} da za vreme velike elementarne nepogode u isto~noj Srbiji, vodi predizbornu kamapwu u op{tini Lu~ani.” To je samo jedan od razloga zbog koga je Pokret Dveri u â~ku zatraìo da ministar Ili} podnese ostavku, ili, u protivnom, da ga predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} smeni. Na pro{lonedeqnoj konferenciji za novinare ~lan Stare{instva Dveri i {ef odborni~ke grupe u SG Bo{ko Obradovi}, izneo je neke od razloga zbog kojih bi ostavku trebalo da podnese i gradona~elnik Vojislav Ili}, zatraìv{i od svih parlamentarnih stranaka da podrè ovu inicijativu Dverjana. - Proteklih godina zna~ajno je porasla imovina ministra Ili}a, a da nijednog trenutka nismo dobili po-

VLADAJU]A KOALICIJA SE RASPADA? datke o wenom poreklu. U politiku je u{ao mnogo siroma{niji nego {to je danas, kada je enormno bogat, {to je direktno povezano sa wegovim bavqewem politikom. Ukoliko ne èli, ili ne}e da podnese ostavku, zahteva}emo od premijera Vu~i}a da ga hitno smeni, zbog katastrofalnog u~inka u sektoru za vanredne situacije u Vladi Srbije. Vlast Nove Srbije u â~ku traje 18 godina i ogromna ve}ina gra|ana traì promene i ostavku gradona~elnika Vojislava Ili}a i raspisivawe vanrednih lokalnih izbora - rekao je Obradovi}, nagalsiv{i da osnovni povod za to treba da bude raspad aktuelne vladaju}e koalicije u â~ku. To uverewe potkrepio je ~iwenicom da su iz dnevnog reda posledweg skup{tinskog zasedawa skinute tri ta~ke, koju je aktuelna vlast predloìla,

upravo zbog toga {to je u me|uvremenu do{lo do sukoba i razmimoila`ewa u vladaju}oj koaliciji. Osim ovih, postoje i drugi razlozi zbog kojih Dveri tra`e ostavku gradona~elnika, me|u kojima su i “brojne afere u kojima je u~estvovao, po~ev od toga da je wgova diploma magistra pod znakom pitawa, da se ne zna poreklo najmawe tri wegova stana, niti razlozi zbog kojih je oti{ao u invalidsku penziju i iz we se vratio na najvi{e funkcije”. Pune tri godine, gradona~elnik i Gradsko ve}e kojim on predsedava, nisu SG podneli izve{taj o svom radu, {to je dokaz da nemaju nikakvih rezultata, jo{ jedan je razlog, zbog koga bi, po Obradovi}evom uverewu, gradona~elnik Ili} trebalo da podnese ostavku. O ekonomskim pokazateqima koji ne idu “na ruku” aktuelnom gradona~elniku,

govorio je odbornik Dveri Aleksandar Tanaskovi}, izdvojiv{i kao najve}i problem veliku nezaposlenost u â~ku, koji je kao industrijski razvijen grad, nekada imao skoro 40.000 zaposlenih , a danas oko 15.000, a na evidenciji NSZ 11.000 gra|ana: - U â~ku su ogromni i enormni nezaposlenost i bezperspektivnost privrednog razvoja. Iako imamo dva ministra i pet poslanika, grad je izgubio 300 miliona dinara, koje je dràva bila obavezna da prebaci â~ku po svim zakonskim propisima. Oni su digli ruku da mu budu uskra}ena sredstva od poreza, koja prakti~no iznose 10 odsto od buxeta za narednu godinu. Po{to je podsetio na brojna obe}awa koja je dolaskom na vlast dala vladaju}a koalicija, Tanaskovi} je ustvrdio da su u proteklom pe-

riodu Grad potresale i neke afere, od kojih su one u Turisti~koj organizaciji ^a~ka i Centru za socijalni rad “pokazale ogroman nivo korupcije, bezvla{}a i nerada u tim ustanovama”, a da je izve{taj o onoj koja se ti~e JP “Gradac”, skinut sa dnevnog reda posledwe sednice SG. Veliki problem grada je i to {to se posle 20 godina ne zna kojom imovinom on raspola`e i koja je wena vrednost, za{ta odgovornost snosi i aktuelna vlast, koja je, pod-

se}a Tanaskovi}, vi{e puta obe}avala da }e ona biti popisana. Jo{ gore je {to posladwih 10 godina u ^a~ku nije realizovana nijedna ozbiqnija investicija u oblasti proizvodwe, {to je jo{ jedan od pokazateqa o bezperspektivnosti grada koga mladi sve vi{e napu{taju, upozorio je on, oceniv{i da se “^a~ak gasi i da su potrebne hitne i radikalne mere da bi se takvo stawe promenilo”. M. N.

DRU[TVO

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

ZAVR[EN PROJEKAT “BE NATUR” U ponedeqak je organizovana zavr{na konferencija projekta “BE NATUR”, na kojoj su predstavqeni najzna~ajniji rezultati ostvareni tokom wegove realizacije. Konferencija je odr`ana u “Livadama”, a pored stru~waka koji su u~estvovali na projektu, bili su prisutni i ~elnici Grada, kao i predstavnici Turisti~ke organizacije ^a~ak.

U^IWENO MNOGO NA POQU ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

Koordinator projekta Jelena Kova~evi}

rojekat “BE NATUR” realizovan je u okviru programa za jugoisto~nu Evropu, dok je ^a~ak bio jedini grad iz Srbije me|u 14 partnera iz sedam zemaqa, a Srbija jedina zemqa koja je u~estvovala u projektu, a da nije ~lanica EU. Nakon dve godine i deset meseci, koliko je trajala realizacija projekta, na zavr{noj konferenciji

najvi{e se govorilo o postignutim rezultatima, me|u kojima su najzna~ajnije aktivnosti na poqu za{tite `ivotne sredine. - Pre svega izdvojili smo prioritetne vrste i stani{ta, koje smo za{titili kroz akcione planove. Kroz pilot intervencije izvr{ena je aeracija re~nog muqa i eradikacija invazivnih biqnih vrsta, koja je podrazumevala meha-

ni~ko uklawawe falopije, bagrema i kiselog drveta, koji se izuzetno brzo razmno`avaju. Kroz aeraciju re~nog muqa uspeli smo da damo estetski pe~at gradu, na osnovu mlaznica koje su postavqene na brani, a koje imaju propratne svetlosne efekte - objasnila je koordinator projekta Jelena Kova~evi}. Ona je naro~ito naglasila i zna~aj edukacija osnovaca i sred-

ZABRINUTI ZA ZDRAVQE SVOJE DECE

STANARI ZGRADA U MZ “PARK” PROTIVE SE POSTAVQAWU ANTENE ZA MOBILNU TELEFONIJU tanovnici Mesne zajednice “Park”, koji se nalaze na adresama Stoje To{i} 8 i 10 i u Bulevaru Vuka Karaxi}a 17, 19 i 21 protive se postavqawu antene za mobilnu telefoniju na krovu zgrade Stoje To{i} 12, jer smatraju da }e nepovoqno uticati prvenstveno na zdravqe wihove dece. Oni navode da se u tom delu grada nalaze dva vrti}a, kao i igrali{te za decu u okviru dvori{ta zgrada, gde ~itav dan borave mali{ani iz tog, ali i iz ostalih delova grada. Prema wihovim re~ima, oni }e biti direktno i kontinuirano pod uticajem zra~ewa. Stanovnici pomenutih zgrada sakupili su oko sto potpisa protiv postavqawa antene, nakon ~ega su se obratili i nadle`nima u svojoj mesnoj zajednici.

Razmatraju}i ovaj problem, prema re~ima stanara zgrada, Mesna zajednica “Park” se protivi bilo kakvom postavqawu antena na svom podru~ju. Veoma zabrinuti zbog posledica postavqawa antene, stanari ovog dela grada su se obratili i Gradskoj upravi za urbanizam zahtevom za dodatno ispitivawe nivoa izlo`enosti stanovni{tva zra~ewu, jer smatraju da merewa koja su izvr{ena nisu obuhvatila sve ta~ke od zna~aja za nivo zra~ewa. U re{ewu Gradske uprave za urbanizam pi{e da je utvr|eno da se u blizini predmetne lokacije nalaze dve pred{kolske ustanove, kao i stambeni objekti, pa je prema Pravilniku o izvorima nejonizuju}eg zra~ewa od posebnog interesa, vrstama iz-

vora, na~inu i periodu wihovog ispitivawa, ova lokacija okarakterisana kao zona pove}ane osetqivosti. Zbog ove karakteristike “a posebno cene}i navode iz dopisa Skup{tine stanara zgrada u Bulevaru Vuka Karaxi}a 17,19 i 21 i Stoje To{i} 8 i 10, zakqu~eno je da ona moè biti {tetna po zdravqe qudi, pa je investitor u obavezi da sprovede daqi postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu, odnosno izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu”, stoji u re{ewu Gradske uprave za urbanizam. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja objekta na ìvotnu sredinu bi}e odràna u utorak, 16. decembra u sali Gradskog ve}a u 12 ~asova. I. M.

wo{kolaca, koji su u okviru projekta, imali mogu}nost da poha|aju radionice na kojima su se upoznali sa zna~ajnim vrednostima u vezi sa prirodom i za{titom `ivotne sredine. - Radionice su omogu-

}ile ~a~anskim osnovcima i sredwo{kolcima da se boqe upoznaju sa Ov~arsko-kablarskom klisurom, wenim prirodnim i kulturno-istorijskim vrednostima - rekla je koordinator projekta.

ÂÂNSKI PROIZVO\AÎ OSVOJILI PET ZLATNIH MEDAQA NA BAQEVA^KOJ SMOTRI NAJBOQIH RAKIJA

POBEDNI^KI PEHAR PRIPAO STANIMIRU MINI]U jakoj konkurenciji najboqih rakija, koje su ocewivali ~lanovi stru~nog ìrija na nedavno odrànom takmi~ewu u Baqevcu na Ibru, proizvo|a~i iz ~a~anskog kraja osvojili su pet zlatnih medaqa. Prvo mesto i pobedni~ki pehar je osvojio poznati proizvo|a~ rakije Stanimir Cane Mini} iz Dowe Trep~e, koji je i ovoga puta potvrdio neosporni kvalitet svojih rakija. Zahvaquju}i odli~nom kvalitetu rakija od {qive, osim Mini}a, na listu dobitnika zlatnih medaqa na takmi~ewu u Baqevcu upisali su se i Slavko Katani} iz Bresnice, Milutin Obradovi}, Milo{ Gojkovi} i Tomislav Petrovi} iz Gorwe Trep~e. Ina~e, za takmi~ewe u Baqevcu prijavqeno je deset uzoraka {qivove prepe~enice iz ~a~anskog kraja. Na manifestaciji u Baqevcu je konstatovano da su srpski proizvo|a~i {qivove prepe~enice postigli odgovaraju}i kvalitet. Sa ovog mesta, pokrenuta je i inicijativa da se uputi dopis Ministarstvu poqoprivrede, u kome }e proizvo|a~i rakije zatraìti da dràva stane iza wih, kako bi udruèno mogli da nastupe na svetskom trì{tu. - Imaju}i u vidu ~iwenicu da je srpska {qivova prepe~enica osvojila zlatne medaqe na takmi~ewu alkoholnih pi}a u Londonu i da je Srbija u 19. veku ostvarivala trgovinski suficit u razmeni sa Amerikom, upravo zahvaqujuci proizvodwi suve {qive i pekmeza, mi se zalaèmo za to da na{a rakija dobije svoj status u Evropskoj uniji, kao {to to imaju {vajcarski sirevi i francuska vina. Prema mi{qewu stru~waka, srpska {qivova prepe~enica je boqa od ameri~kog i {kotskog viskija - izjavio je za “â~anski glas” Milinko Gojkovi}, jedan od inicijatora smotre najboqih {qivovih prepe~enica, koja se ve} 17 godina organizuje u Gorwoj Trep~i. V. S.

OBAVE[TEWE ZA JAVNOST OSNOVNE [KOLE “MILICA PAVLOVI]”

PODR[KA [KOLSKOM ODBORU ovodom sve u~estalijih pri~a da ,,neko“ iz Ministarstva prosvete nauke i tehnolo{kog razvoja namerava da silom i protivzakonito raspusti postoje}i [kolski odbor u O[ ,,Milica Pavlovi}“ ova {kola obratila se javnosti i kolegama slede}im saop{tewem:

“Na{e kolege u O[ ,,Milica Pavlovi}“, koji su brane}i dostojanstvo i ugled profesije, odbili da se podvrgnu sramnoj i poni`avaju}oj takozvanoj ,,Eksternoj evaluaciji“, imaju podr{ku svih prosvetnih radnika na{eg grada koji }e jednodu{no ustati u odbranu struke. Ovo

je pre svega stru~no pitawe i ne moè se re{avati silom. Onaj ko misli da probleme u na{em obrazovawu moè re{avati na ovakav na~in u potpunom je neznawu i mora mu biti jasno da mi to ne}emo prihvatiti. Pozivamo organe grada â~ka, koji su imenovali

[kolski odbor O[ „Milica Pavlovi}“, da za{tite svoju odluku o izboru istog i ne dozvole da se na ovakav na~in uni{tavaju najboqe {kole u Srbiji. Ako je nekome svejedno, nama nije! Ukoliko se desi da se on raspusti ili da bilo ko od zaposlenih u toj {koli, ukqu~u-

ju}i i direktora, snosi bilo kakve sankcije povodom svog stava i mi{qewa, svi prosvetni radnici ^a~ka }e obustaviti nastavu u svojim {kolama i pozva}e roditeqe da „zajedni~kim snagama“ odbranimo smisao znawa, rada i po{tewa, na kome bi trebalo da po~iva ovo dru{tvo.”

Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} naglasio je da }e ovaj projekat zna~ajno uticati na budu}e aktivnosti Grada: - “BE NATUR” je bila od izuzetnog zna~aja za na{ grad. Pokazali smo da imamo stru~ne timove koji mogu da rade na projektima, a ovo iskustvo }e nam mnogo zna~iti za ubudu}e. Siguran sam da }e biti interesovawa za nove projekte. Projekat koji je finansirala Evropska unija za jugoisto~nu Evropu vredan je od 2,7 miliona evra, dok je za Srbiju, odnosno ^a~ak kao jedini grad partner iz na{e zemqe, izdvojeno 169 hiqada evra. I. M.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 50 pasuq 320 - 400 paprika 150 paradajz 150 krastavac 180 praziluk 70 tikvice 180 brokoli 250 rotkvice 40 - 50 kupus 40 - 50 karfiol 150 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 50 rotkva 50 zelena salata 30 crni luk 30 - 50 beli luk 400 spana} 130 VO]E suve {qive 350 - 450 jabuke 50 - 60 kru{ke 100 - 150 mu{mule 100 ju`no vo}e 100 - 300 orasi 1.300 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 pili}i 350 jaja 12 - 16 kajmak 600 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 350 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 190 - 200 prasi}i 190 - 220 ovce 140 jagwad 300 p{enica 25 kukuruz 20 je~am 25

ZDRAVSTVO

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

SOCIETE GENERAL BANKA DONIRALA BOLNICI SAVREMENI KARDIO TOKOGRAF

NOVI CTG APARAT ZA PORODILI[TE

Zahvaquju}i donaciji Societe General banke, odeqewe Porodili{ta, ali i Ginekologije od ponedeqka }e imati znatno boqe uslove za rad. Ova banka donirala je Bolnici kardio tokograf (CTG aparat) najnovije generacije, neophodan za pra}ewe svake trudno}e. Lekari ginekologije i aku{erstva do sada su se snalazili sa samo dva veoma stara aparata, od kojih je jedan uglavnom bio na servisu zbog dotrajalosti. Da bi se posao na ovim odeqewima obavqao najboqe mogu}e, neophodno je bar pet CTG aparata, istakla je v. d. direktora Bolnice dr Jelena Bo{kovi}.

ardio tokografi su od izuzetnog zna~aja, jer blagovremeno mogu da poka`u stawa patwe bebe i budu jedan od indikatora da se poro|aj zavr{ava na neki drugi na~in, obja{wava ginekolog dr @ivko Jovi~i}. - CTG aparati su neophodni za pra}ewe posledwih dana trudno}e, a naro~ito za pra}ewe poro|aja. Po pravilu, svaka trudnica u toku poro|aja treba da bude monitorizovana. Mi

na ginekologiji i aku{erstvu, a tako|e i za na{e trudnice - rekla je dr Bo{kovi}. Iako su do skoro, ~a~anski ginekolozi raspolagali samo sa dva, a ~e{}e sa samo jednim CTG aparatom, nije bilo drasti~nih problema i uvek su uspeli da izna|u re{ewe, kako bi odradili svaki potreban monitoring kod trudnica, isti~e dr Bo{kovi}: - Nismo bili u situaciji da ne mo`emo da mo-

nemamo te mogu}nosti iz tehni~kih razloga, jer nemamo dovoqno aparata sa kojima bi mogli da ispo{tujemo savremene trendove, tako da }e nam ovaj dobro do}i - rekao je dr Jovi~i}. Doktorka Jelena Bo{kovi}, v. d. direktora Bolnice zahvalila se i u ime osobqa, ali i u ime svih budu}ih mama donatoru Societe Generale banci i naglasila da je ~a~anskoj Bolnici za normalan rad potrebno najmawe pet ovakvih aparata. - Zna~ajno bi bilo da sve trudnice budu monitorizovane u toku svih faza poro|aja, {to bi zna~ilo da jedno Porodili{te sa tri poro|ajna stola mora da ima tri kardio tokografa, a mi imamo trenutno samo jedan. Tako|e, u

pripremnoj sobi za ulazak u Porodili{te, mora postojati CTG aparat, kako bi se registrovali stawe bebe i stawe kontrakcija majke, a potreban je i jedan aparat na Ginekologiji za pra}ewe stawa trudnica. Nedostatak ovakvog monitoringa predstavqa veliki problem za na{e lekare

mo bezbednost samih pacijenata i na{ rad u~inimo bezbednijim moramo da imamo boqu tehni~ku opremqenost. Jelena Stanojlovi}, menaxer ekspoziture Societe General banke u ^a~ku, rekla je da je svesna zna~aja kardio tokografa za rad lekara, ali i za sve budu}e majke ~a~anskog kraja: - Sre}ni smo {to smo bili u poziciji da podr`imo Porodili{te, a aparat koji doniramo }e kon-

xerka ekspoziture, naglasiv{i da kao dru{tveno odgovorna kompanija, banka ~esto pru`a podr{ku zdravstvenim institucijama kroz donacije u medicinskim aparatima. Doktorka Bo{kovi} je naglasila da Porodili{tu sem CTG aparata, nedostaju i lampe za hirur{ka zbriwavawa i infuzione pumpe, {to prema wenim re~ima ne predstavqa nedosti`nu vrednost. Kardio tokograf koji je doni-

Novi kardio tokograf od velikog zna~aja i za trudnice i za osobqe

PAD NATALITETA Na`alost, u proteklih desetak godina bele`i se pad nataliteta u na{em gradu. Prema re~ima dr Jovi~i}a do sada je u ovoj godini ro|eno 1.120 beba, a lekari se nadaju da }e do kraja godine bar dosti}i pro{logodi{wu brojku.

nitorizujemo trudnicu, uvek smo nalazili re{ewe, ako ni{ta donosili smo aparat sa Ginekologije na Porodili{te, prosto morali smo da se snalazimo. Jedna od velikih odluka lekara Srbije je da se snalazi{ i re{i{ problem na najadekvatniji na~in, ali ako `elimo da pove}a-

trolu trudnica i beba koje nose podi}i na vi{i nivo. Uz to, nadamo se da }e skratiti ~ekawe na neophodne kontrole i poboq{ati uslove u kojima se one vr{e. Kada su u pitawu donacije porodili{tima, verujemo da je to ulagawe, ne u zdravstvo, ve} u budu}nost na{e zemqe - rekla je mena-

rala banka je ko{tao 144 hiqade dinara, a doktor Jovi~i} je pozvao i lokalnu samoupravu i sve one koji su u mogu}nosti da pomognu Porodili{te jo{ nekim donacijama, jer prema wegovim re~ima, oni ne mogu sve nedostatke da nadoknade iz sopstvenih sredstava. I. M.

ZBOG OBILNIH PADAVINA ZAMUTILO SE TRNAVSKO VRELO

VODA U TRNAVI NEISPRAVNA ZA PI]E Nakon obilnijih padavina, ve} godinama unazad dolazi do zamu}ewa izvori{ta na Trnavskom vrelu. Doktorka Vesna Mani} iz ZZJZ ^a~ak upozorila je stanovnike Trnave da voda nije higijenski i mikrobiolo{ki ispravna za pi}e. Predsednik MZ Trnava Andrija Miliki} moli svoje sugra|ane da shvate ozbiqnost situacije i za pi}e koriste vodu iz cisterne zvori{te Trnavsko vrelo okru`eno je takozvanom kra{kom stenom, koja uti~e na brzo zamu}ivawe vode tokom velikih padavina, naglasio je Andrija Mili-

ki}, predsednik MZ Trnava. - Kada se voda zamuti u izvori{tu, ne reaguje ni na hlor. Mi smo du`ni, po{to gazdujemo tim izvori{tem, da me{tane upozorimo da voda nije za pi}e i da obavestimo nadle`ne u Gradskoj upravi za daqe re{avawe problema, dok mi ne budemo u mogu}nosti da pre~istimo vrelo, a to je tek onda kada prestanu padavine - nagla{ava Miliki}. Zavod za javno zdravqe ^a~ak dva puta mese~no re-

dovno kontroli{e vodosnabdevawe Trnavskog vrela. Me|utim, rezultati dobijeni pro{le sedmice pokazali su da voda nije ispravna za pi}e. - Problemi sa ovim vrelom su {to vrlo ~esto dolazi do zamu}ewa vode na izvori{tu, a sistem za pre~i{}avawe koji postoji nije u mogu}nosti da toliku mutno}u smawi na dozvoqene vrednosti. Rezultati laboratorijskih ispitivawa koje smo dobili pro{le sedmice ukazivali su da je

voda veoma mutna. Rezultati su tako|e pokazali da je ova voda mikrobilo{ki neispravna, ali bez obzira na to, mutna je, nema hlora i kao takva, zbog svog vizuelnog izgleda ne mo`e da se koristi za pi}e - rekla je dr Vesna Mani} iz ZZJZ. U nadle`nosti Mesne zajednice je ispirawe sistema, a to se prema re~ima Miliki}a, mo`e u~initi tek kada prestanu padavine. Do tada, re{ewe za ovaj problem iznalaze nadle`ni u Gradu. - Najbitnije je da trenutno svi stanovnici Trnave imaju gde da nabave ispravnu pija}u vodu, jer je u najurbanijem delu naseqa postavqena cisterna JKP “Vodovod”. [kolu snabdevamo fla{iranom vodom, koja nam je ostala od donacija tokom majskih poplava - obja{wava Miliki}, isti~u}i da je jednog dana

kroz celo naseqe pro{la mobilna cisterna “Vodovoda”, ali da je odaziv gra|ana bio mali. - Kada prestanu padavine, mo`e se ispirati sistem. Nakon pre~i{}avawa, ZZJZ mora na svaka tri dana da uzima uzorak i tek kada se tre}i uzorak poka`e ispravnim, progla{ava se da je voda dobra za pi}e -

ka`e Miliki}. Najbitnije je, isti~e on, da je projekat za vodosistem Rzav gotov, ~eka se samo saglasnost od “Puteva” Srbije, a Grad je izdvojio 15 miliona dinara za investiciju da se Trnava prespoji na sistem Rzav i da ovo naseqe vi{e nema ovakvih problema. I. M.

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

KULTURA

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

SPECIJALNA NAGRADA NA 9. TV FESTIVALU MINIJATURA STIGLA U ^A^ANSKO DOPISNI[TVO RTS-A

„PRESS VITEZ” SILVIJI PA[AJLI]

a devetom TV festivalu minijatura Press vitez 2014. u konkurenciji 550 novinara, snimateqa i montaèra iz 34 zemqe, koji su se takmi~ili u kategorijama informativnih i dokumentarnih programa, kamere i montaè, nagra|eno je i {est novinara iz RTS-ove dopisni~ke mreè. Me|u wima je Specijalnu nagradu za informativni program Press vitez Miroslav Pu{i} 2014. osvojila i â~anka Silvija Pa{ajli} za minijaturu “Stiè po{tar”. U obrazloèwu ì-

Pa{ajli} je novinar, urednik dopisni{tva RTS-a u ^a~ku, u kome je ro|ena 4. marta 1970. godine. Posle zavr{etka sredwe {kole (Gimnazije u rodnom gradu), zanimawe novinar-saradnik, na Vi{oj {koli unutra{wih poslova u Zemunu stekla je zvawe pravnika, a potom zavr{ila Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu. U RTS u je zaposlena od

rija se navodi da je autorka “bez la`i i prevare, predstavila po{tare kao junake ruralnih krajeva, zanimqivo i pitko”. Silvija

RUSKO VE^E U AGENCIJI “^VORAK”

^AJANKA, PIROG I VOTKA “SIKTERU[A”

1995. na poslovima novinara, a od 2003. godine i urednika dopisni{tva u ^a~ku. Tokom rada dopisni~ke redakcije u okviru mati~ne ku}e pro{la je obuku novinara prema evropskim standardima i zahtevima javnog servisa, koju su sprovodili instruktori BBC-ija u Beogradu. Majka je dve sredwo{kolke. Autor je nagra|enih krat-

kih filmova o osobama sa invaliditetom na Filmskoj manifesticiji “Uhvati sa mnom ovaj dan” u Novom Sadu. Za film “Mo`emo vi{e” 2008. osvojila je Plaketu za doprinos stvarawu jednakih mogu}nosti za sve. Filmom “@ivot sa vedrije strane” 2009. osvaja Plaketu za najpodsticajniji film i 2010. za film “Dobri qudi”, Plaketu za najboqi TV prilog. Deo je

tima Dopisni~ke mreè Radio televizije Srbije, dobitnika priznawa ’’Kapetan Mi{a Anastasijevi}”, u kategoriji “Za angaòvano i kvalitetno informisawe”, koji je po oceni ìrija, u vanrednoj situaciji kontinuirano informisao o majskim poplavama, koje su ove godine pogodile Srbiju. Z. L. S.

IZLO@BA LIKOVNE KOLONIJE “ÂÂK 2014” U LIKOVNOM SALONU Likovnom salonu Doma kulture postavqena je izlo`ba Likovne kolionije “â~ak 2014”, odràne ovog tokom leta u Ov~ar Bawi. Izloèni su radovi umetnika razli~itih likovnih izraza: Vladimira Vlaji}a, Sweàne Vlatkovi}, Dragane Gruji~i}, Miodraga Jeremi}a, Vesne Markovi}, Vesne Milunovi}, Milorada Mladenovi}a, Mirka Trim~evi}a i Qiqane [uwevari} Arbajter, od kojih ve}ina ìvi i stvara u Beogradu. Svi umetnici kao u~esnici ove kolonije daruju Domu kulture kao orga-

nizatoru neki od svojih radova, ~ime se stvara zna~ajna zbirka umetni~kih dela savremenih autora koja ~eka svoju stalnu postavku. Z. L. S.

JEDANAESTA “NO] KWIGE” U KWI@ARAMA LAGUNA I DELFI

UZ POPUSTE I HUMANITARNA AKCIJA petak, 12. decembra od 17 ~asova do pono}i, u svim kwiàrama “Delfi” i “Laguninim” klubovima ~italaca, u Beogradu i u jo{ 22 grada u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, bi}e odr`na 11.”No} kwige”. Organizatori svojevrsnog festivala kwige i ovoga puta su pripremili bogat program u kojem }e u~estvovati vi{e od 30 eminentnih srpskih pisaca, muzi~ara, glumaca, biblioteka, pozori{ta, filmskih distributera, sportskih i fitnes centara, koji }e skrenuti pa`wu na vrednost ~itawa i druèwa s kwigom. Na bogatom „meniju kwige“, svim kwièvnim sladokuscima bi}e ponu|eno druèwe sa autorima, predstavqawe naslova i javno ~itawe. Deseta „No} kwige“, odràna u junu ove godine, doìvela je veliki uspeh, jer je za samo sedam sati, manifestaciju posetilo vi{e od 50.000 qubiteqa pisane re~i. I za ovu priliku Izdava~ka ku}a “Laguna” obezbedila je popuste na svoja izdawa, za jednu kupqenu kwigu 25 odsto, za dve kwige 30 odsto, za tri kwige 35 odsto, dok }e popust na kupovinu ~etiri i vi{e kwiga

apa Moskve, tradicionalno pripremawe ~aja u Rusiji i obi~aji vezani za taj ritual, ispijawe votke, uz poznatu rusku muziku, bili su povod za nedavno novo druèwe sa prijateqima iz Moskve u Agenciji “^vorak”, kojima je dobrodo{licu poèleo vlasnik Slobodan ^vorovi}. Qiqa Buseva, vlasnica Turisti~kog biroa u glavnom gradu Rusije, promoter parka “Sakoqniki” iz carskog vremena, organizuje promotivne ture po gradu, koji ima najvi{e parkova i fontana na svetu. Pre pet godina je prvi put do{la u â~ak, i srela, kako sama kaè, dobre qude i lepu zemqu. Ruskoj ~ajanki su prisustvovali i predstavnici ~a~anskog Dru{tva srpsko-rusko beloruskog prijateqstva. Gostima ~ajanke, Qiqa Buseva je demonstrirala kako se i za{to ba{ na taj na~in priprema ruski ~aj, koji se obavezno sluì sa slatkim ili slanim pirogom (pitom ili kola~om). Za to joj je bio potreban tradicionalni samovar, koji je nekada bio izra|en od drveta sa metalnom cevi. U samovaru se zagreva voda, a u wu stavqa su{eni ~aj, obavezno iz limene kutije i nikako u filter vre}icama. âj se priprema u malim ~ajnicima kao “koncentrat”, dve, tri ka{ike biqke se naliju sa malo vrele vode, koja u ~ajniku stoji na samovaru da malo uvri. Koncentrat se potom naliva u {oqe, a zatim razblaì dodavawem vrele vode. Moè se zasladiti, ali se uz “rusko ~ajopijenije” obavezno sluì slatka ili slana pita, poznatija kao ruski “pirog”. Na ovoj ~ajanci sluèni su ruska pita sa kupusom i kola~ sa pekmezom od {qiva. Ukoliko je ~aj vreo, sipa se u tacnice i ispija sa wih. Saznali smo da se votka ispija iz ~a{ice na iskap i sluì se kao pi}e za rastanak, ili odlazak, kao na{a kafa, zvana “sikteru{a”. U malom kvizu znawa o Rusiji pobedila je Anica ]ur~i}, penzionisani nastavnik ruskog jezika i dobila parfem “Crvena Moskva”. Z. L. S.

biti 40 odsto. Popust na kwige vi{e od 50 ostalih doma}ih izdava~a je do 20 odsto, a popust na sve artikle gift programa 10 odsto u svim kwiàrama, dok }e popust na strana izdawa iznositi 20 odsto. Pripremqena su i mnogobrojna iznena|ewa uz svaku kupovinu. Manifestaciji su se i ove godine prikqu~ile brojne biblioteke u celoj Srbiji, koje }e qubiteqima kwige ponuditi besplatno, ili ~lanstvo sa popustom. Zimska „No} kwige“ ima}e humanitarni karakter i bi}e u znaku humanitarnog broja 5757, na koji svako moè poslati SMS (tarifira se sa 100 dinara) i tako dati svoj mali doprinos. “Laguna” uspe{no posluje ve} 16 godina i svoju reputaciju lidera u izdava{tvu gradi na proverenim vrednostima kakve propagira i Fondacija „Podrì ìvot“, na ~elu sa glumcem Sergejom Trifunovi}em. Poverewe koje “Laguna” uìva, plod je iskrenog i doslednog angaòvawa na implementaciji proverenih vrednosti, a Fondacija „Podrì ìvot“ je jo{ u martu mesecu stala na stranu bolesne dece i omladine i odlu~ila

da pokrene humanitarne akcije za one kojima je pomo} hitno potrebna. Pored sportske legende @arka Paspaqa, u UO Fondacije „Podrì ìvot“ nalazi se i “Lagunin” autor Svetislav Basara. Za one koji nisu u mogu}nosti da posete neku od kwiàra ili klubova ~italaca, Radio La-

guna }e direktno prenositi atmosferu, a omogu}ena je i onlajn kupovina na sajtu www.delfi.rs, gde }e vaìti isti popusti. Kompletan spisak kwiàra u kojima se odràva „No} kwige“, nalazi se na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Dragan Vojvodi} HRANITI EGO ILI PORODICU?

KAKAV JE VA[ IZBOR? o{tovani i dragi profesionalci prodaje – ali i arhitekte, inèweri, farmaceuti, doktori, bankari i ostali poslovni qudi – koji mo`da ose}ate unutra{wi konflikt sa glagolom „prodavati“ jer se sa wim slabo identifikujete, ovo je pre svega kwiga o istini: Ako idemo iskreni u neiskren svet, moèmo biti povre|eni! Koliko puta ste na svojoj koì osetili istinitost ove tvrdwe jer vas kupci iskoriste za ponudu i sklope posao sa drugim? Koliko ~esto vr{ite Besplatno Savetovawe i osetite da ste se odrekli li~nog dostojanstva? Da li vam se smu~ilo da tro{ite sate na pravqewe ponuda koje zavr{e kod konkurencije na stolu? Ako ose}ate ove bolne simptome, vreme je da se suo~ite sa uzrokom: mo`da se sluìte na~inom prodaje koji je ve} toliko u upotrebi da ga kupci odli~no poznaju. Kada se va{ na~in prodaje ne razlikuje od konkurentskih, postajete predvidivi i lako vas je kontrolisati. Razmislite o ovome!

Linda Laferti

NO] MLADOG MESECA osvit XIX veka, negde izme|u Azije i Evrope... Uz svaki nagove{taj beli~aste zore na horizontu, ~amac se otiskuje u duboke vode hladnog Bosfora sa namerom da proguta jedan ìvot. Jedna od najmo}nijih i najneobi~nijih èna u istoriji islamskog sveta, sultanova sestra i otomanska princeza Esma, svake no}i zavodi drugog qubavnika, a nakon toga mu oduzima ìvot. Ipak, weno hladno srce kuca samo za vojnika hri{}anskog porekla, bosforskog xelata zaduènog da sa prvim zracima sunca izvr{i okrutnu kaznu. Politi~ka ambicija i strogo ~uvane haremske tajne, protkane izme|u samih krajnosti rasko{i i bede ~udesnog Istanbula, otkrivaju pri~u o snazi qubavi koja moè da promeni tok istorije.

KULTURA

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

LIKOVNE KRITIKE RASTKA PETROVI]A SABRANE U NOVOJ KWIZI UMETNI^KE GALERIJE

„IZLO@BE” AVANGARDE IZME\U DVA RATA ova kwiga u izdava~koj delatnosti Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, pod naslovom “Izlo`be” Rastka Petrovi}a, {esta u ediciji “Ravnote`a”, predstavqena je u ponedeqak u Spomen sobi na{e slikarke. Re~ je o sabranim likovnim kritikama Rastka Perovi}a, mla|eg brata Nade`de Petrovi}, koje je napisao od 1921. do 1935. godine i objavio uglavnom u “Politici” i “Vremenu”. Kritike su bile objavqivane u pojedinim publikacijama, ali nikada nisu sabrane u jednu kwigu. Rastko Petrovi} je jedan od najzna~ajnihjih srpskih pisaca izme|u dva svetska rata, najzna~ajniji predstavnik te avangarde i jedan od utemeqiva~a moderne likovne kritike. -Kao zna~ajan intelektualac svog vremena, on je nastojao da srpsku umetnost pove`e sa evropskom, da izdvoji ovde ono {to je zanimqivo za Evropu i to je ne{to {to je, tako|e, zanimqivo po{to se mi eto, i danas nalazimo negde na istom problemu -

rekao je prire|iva~ izdawa i urednik izdva~ke delatnosti Umetni~ke galerije, kwièvnik Vladan Matijevi}. Rastko Petrovi} je objavio i dva eseja na engleskom jeziku koji nisu uvr{teni me|u ove kritike, jer u wima nije pisao o ìvom slikarstvu, ve} o renesansi i na{im starim slikarima iz Dalmacije koji su radili u Italiji, tako da bi wihov prevod odudarao od wegovog stila, smatra prire|iva~. U objavqenim tekstovima vidi se duh Beograda i Srbije iz tog perioda, kako su tada izgledale ilo`be i koliko je Srbija izme|u dva rata bila za~u|uju}e ìva u umetni~kom smislu. Petrovi} nije ~ekao da vreme da svoj kona~ni sud, ne pla{e}i se da izrekne svoje mi{qewe o tada mladim umetnicima po~etnicima, za koje se ispostavilo da su postali vode}a imena doma}e likovne scene, on je zapravo u wima prepoznao ono {to }e oni u svojim karijerama ostvariti. Nekima je ve} tada savetovao da odu u Evropu i ostanu u woj,

„ÂSOVI RADOSTI” NA ITALIJANSKOM â~anin Vladan Matijevi} je po vokaciji kwièvnik i dobitnik gotovo svih presti`nih kwièvnih nagrada u Srbiji, ukqu~uju}i i NINovu. Novina u wegovom autorskom radu je kwiga pripovedaka “Pristani{ta”, koja je iza{la iz {tampe pre nekoliko meseci i promovisana u Beogradu, dok mu je pre desetak dana objavqena kwiga “âsovi radosti” prevedana na italijanski.

kako bi razvili svoju li~nost i te`we, a prema nekima je bio strog, u nameri da bude {to objektivniji kriti~ar, oslobo|en od prijateqskih obzira. Najvi{e je pisao o Jovanu Bjeli}u, Savi [umanovi}u, Sretenu Stojanovi}u, Milu Milunovi}u, Petru Dobrovi}u, a mawe o @ivoradu Nastasijevi}u, Ivanu Me{trovi}u i drugima. Osim o srpskim umetnicima, pisao je o `ivotu u Parizu, kubizmu, nadrealizmu, o Pikasu, tako da je kwiga zanimqiva za sve one koji studiraju istoriju umetnosti, kwi`evnost ili slikarstvo, napomiwe Matijevi}. Z. L. S.

ZAVIÂJNO DRU[TVO “ÂÂNI” NA AKTUELNIM KULTURNIM DOGA\AJIMA U PRESTONICI

OPERA „KARMEN” I IZLO@BE U NARODNOM MUZEJU

a kulturne potrebe na{ih sugra|ana prevazilaze ponu|ene sadràje posvedo~ila je pro{lonedeqna kolektivna poseta ~lanova Zavi~ajnog dru{tva “â~ani” aktuelnim izlo`bama beogradskog Narodnog muzeja, ali i Beogradskoj operi. Na sceni Narodnog pozori{ta, izvo|ena je popularna opera @orà Bizea “Karmen”, sa atraktivnom Draganom Jugovi} del Monako u naslovnoj ulozi, za koju je vi{e puta nagra|ivana. Karte za ovaj kulturni doga|aj u prestonici rasprodate su jo{ u oktobru, a zanimqivo je da su zna~ajan broj qudi u publici ~inili Kinezi. Vi{e od tri sata trajala je impozantnu postavku sa masovnim scenama ove seviqske melodrame, koju je pratio izvanredan orkestar. Zavi~ajci su posetili i novi spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom

Romanovu, postavqen na Devoja~kom trgu u znak zahvalonosti za ono {to je u istorijskom kontekstu u~inio za na{ narod po~etkom Velikog rata, o ~emu svedo~e i wegove re~i uklesane u postament. ^a~ani su pogledali i tri aktuelne izlo`be postavqene u Narodnom muzeju. Jedna je posve}ena Lipqanskoj crkvi, druga “Licima muzeja” i tre}a Pitu Mondrijanu sa temom “Slu~aj kompozicije 2 ”. Za dobru organizaciju i program puta, zadovoqni putnici su zahvalnost uputili Milici Dopu|i i Qubi Pantovi}. Tradicionalno, mali istorijski ~as u svakoj prilici odr`ao je profesor Slobodan Nevoqica. Z. L. S.

sklopu velikog projekta unapre|ewa mreè na teritoriji cele Srbije, vrednog 23 miliona evra, Vip mobajl je u 2014. modernizovao mre`nu opremu ure|ajima najnovije generacije u 21 gradu Srbije, me|u kojima su â~ak i Uìce. Postavqeno je vi{e od 350 novih 2G i 3G baznih stanica du` glavnih saobra}ajnica i u mawim mestima, tako da je korisni~ko iskustvo unapre|eno ve}om pokriveno{}u signalom, boqim kvalitetom razgovora i brìm internetom na mobilnim ure|ajima. - Vip je osavremenio pristupnu mreù na vi{e od 550 lokacija, prakti~no u svim velikim gradovima Srbije. Tako su se stekli uslovi za nastavak na{eg tehnolo{kog razvoja. Nivo signala popravqen je tri do {est odsto u Uìcu i â~ku. Instalirano je 350 novih baznih stanica na podru~jima na kojima ih nije bilo. Nastavi}emo i slede}e godine da investiramo i modernizujemo mreù - najavquje Nenad Zeqkovi}, direktor pristupne i transportne mreè Vip-a. Generalni direktor

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

BOQA POKRIVENOST VIP SIGNALOM U Â^KU I U@ICU Vip-a poziva sve gra|ane da se uvere u kvalitet ponude i posebno korisni~ko iskustvo koje im ovaj operater nudi. - Trudimo se da ponudimo najboqe korisni~ko iskustvo na trì{tu i najboqu ponudu za sva~iji xep. Vip je u Srbiji druga pri~a i gra|ani su to prepoznali. Najve}i smo grin fild investitor u Srbiji. U poslovawe smo do sada uloìli 827 miliona evra. Samo prvih devet meseci 2014. investirali smo 25 miliona u Vip-ovu 2G i 3G mreù korisni~kih servisa. Ve} sada imamo odli~nu ponudu za sve korisnike, posebno za mla|e od 30 godina. Kako su nam decembar i januar meseci darivawa, obe}avam veliki izbor atraktivnih mobilnih ure|aja, uz najboqe tarife - poru~io je Dejan Turk, generalni direktor Vip-a. ATRAKTIVNO I POVOQNO Vip je korisnicima pripremio i dve atraktiv-

ne promocije, vode}i ra~una i o wihovom buxetu za predstoje}e praznike. Korisnici koji se odlu~e za novi ure|aj, uz ugovorenu obavezu dobi}e 20 i 15 odsto popusta i izabra}e koji }e popust primeniti na mese~nu pretplatu narednih 12 meseci, a koji na cenu ure|aja. Oni koji se odlu~e za neku od Vip postpejd tarifa bez ure|aja, dobi}e 60 odsto popusta na mese~nu pretplatu naredne dve godine. Kupovinom nove pripejd kartice dobijaju sedmodnevni poklon-bonus od ~ak 2015 magabajta, 2015 Vip minuta, kao i 2015 SMS za sve mreè. Nove Mega, Giga i Ultra postpejd tarife za mlade sadrè neograni~ene razgovore u mreì, neograni~eni broj SMS-a prema svim mreàma, megabajte za mobilni internet i minute prema ostalim mobilnim i fiksnim mreàma u nacionalnom saobra}aju. Operator je po~etkom godine uveo najsavremenije sisteme za podr{ku ko-

risnicima koji omogu}avaju personalizovaniji pristup i efikasniju obradu wihovih zahteva. PORODICA KOJA RASTE Do kraja septembra 2014. Vip-u se pridruìlo vi{e od dva miliona korisnika, {to je rast od 4,5 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. U istom periodu prihodi su porasli , po uporedivoj osnovi, za ~etiri odsto do sume od 18,6 milijardi dinara. Vip zadràva trend odrìvog rasta zahvaquju}i poverewu postoje}ih korisnika koji obnavqaju svoje ugovore, kao i novim postpejd i poslovnim korisnicima koji sve vi{e koriste govorne i usluge prenosa podataka. Operator beleì konstantan porast potra`we za pametnim telefonima, tabletima i laptopovima u sklopu tarifa, a raste i upotreba interneta putem mobilnih ure|aja. Na primer, Vipovi privatni korisnici su tokom prvog tromese~ja

Dejan Turk, generalni direktor Vip

pove}ali obim internet saobra}aja za skoro 80 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Operator i daqe ostaje fokusiran na rast u svim

oblastima poslovawa i nastavi}e da nudi kvalitetne mobilne ure|aje za sve korisnike, kao i konkurentne postpejd i pripejd ponude.

KULTURA

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

PRIREDBA OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE U ^AST DANA GRADA

MLADI PO[TUJU SVOJU TRADICIJU PRVONAGRA\ENI

granak Vukove zadu`bine – Udruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a” odrào je pro{log petka na velikoj sceni Doma kulture svoju tradicionalnu 13. priredbu “Mladi ~uvari narodne duhovne kulture” u okviru programa proslave Dana grada, koji je pokroviteq ove manifestacije. Tom prilikom nagra|eno je oko 50 u~enika u svim uzrasnim kategorijama, ~iji su radovi bili najuspe{niji na literarnom i likovnom konkursu na koji je stiglo vi{e od 400 rukopisa i

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - PETAK-NEDEQA 12-14. decembar 2014. - PINGVINI SA MADAGASKARA (3D) - dugometra`ni animirani film (sinhronizovan); velika sala: 12. decembar u 16 ~asova; 13. i 14. decembar u 18 ~asova - PETAK 12. decembar 2014. IGRE GLADI - SJAJ SLOBODE, igrani film Frensisa Lorensa Velika sala u 18 ~asova - PETAK-NEDEQA 12-14. decembar 2014. - HOBIT BITKA PET VOJSKI (3D) igrani film rediteqa Pitera Xeksona Velika sala: 12. decembar u 20:15 ~asova i 13. i 14. decembar u 20 ~asova - SUBOTA I NEDEQA 13. I 14. decembar 2014. - SPASAVAWE DEDA MRAZA (3D) - dugometra`ni animirani film (sinhronizovan) Velika sala u 16 ~asova - PONEDEQAK 15. decembar 2014. KARAMAZOVI/SABLASNI EROS, predstava u produkciji Slavija teatra, Beograd Velika sala u 20 ~asova - SREDA I ÊTVRTAK 17. I 18. decembar 2014. - LEVIJATAN, igrani film rediteqa Aleksandra Zvjaginceva Velika sala u 19:30 ~asova - ÊTVRTAK 18. decembar 2014. - SVEÂNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA Â^KA Velika sala u 11 ~asova

likovnih radova iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske. Predsednica Udruèwa mr Grozdana Komadini} je pozdravqaju}i prisutne istakla da ~a~anski Ogranak, na Vukovom putu svake godine podsti~e mlade na stvarala{tvo tako {to ih zadatim temama na konkursu upu}uje na negovawe na{eg jezika i pisma, istorijske datume i ~uvawe sopstvenog kulturnog identiteta i tradicije. Ove godine teme konkursa bile su posve}ene obeleàvawu stogodi{wice po~etka velikog rata i 150 godina od smrti Vuka Karaxi}a. U ime Grada â~ka obratio se pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, istakav{i da je grad prepoznao kvalitet ovog programa i podrào wegovu misiju. O radu Ogranka i kvalitetu prispelih literarnih radova, u svojstvu predsednika ìrija, govorila je prosvetni savetnik Danijela Miki} Kova~evi}, a salvama

aplauza pozdravqena je i emotivna beseda o jedinstvenom srpskom narodu Gordane Samarxije, direktorke Kulturnog centra “Pale” sa Pala iz Republike Srpske, koja je na inicijativu ~a~anskog Ogranka zain-

teresovana za osnivawe istog u svom zavi~aju. Sa Pala je stigla i pobednica u kategoriji sredwo{kolaca, gimnazijalka Miqana Ora{anin, koja je pro~itala nagra|eni rad, povezuju}i svoj narod sa preìvqenim strahotama posledweg rata i solunsku epopeju. O kvalitetu likovnog konkursa govorila je predsednik ìrija, istori~ar umetnosti Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja. Darodavcima kwiga i svima koji su pomogli odràvawe ove priredbe uru~ene su zahvalnice. U bogatom kulturno-umetni~kom kolaù nastupili su u~enici ~a~anskih osnovnih i sredwih {kola “Vuk Karaxi}”, “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, “Sveti |akon Avakum” iz Trnave, ~a~anske Gimnazije, truba~ki orkestar iz Prawana i KUD “Bambi”.

Z. L. S.

U kategoriji sredwo{kolaca najboqe radove na temu “Solunci u pri~ama i legendama” napisale su Miqana Ora{anin, 3.r. Gimnazija, Pale (Republika Srpska) i An|ela Lovre~i}, 2/7 Gimnazija, â~ak. U kategoriji od 5. do 8. razreda na temu “Pri~e o starim re~ima” prve nagrade dobili su: Ksenija Stankovi} i Marija Marinkovi}, obe u~enice 8/2 O[ “Vasa ârapi}” iz Belog Potoka iz Beograda i Ivana Simovi}, 5. r. O[ “ Sveti |akon Avakum” iz Trnave. U najmla|em uzrastu od prvog do ~etvrtog razreda, na temu “Moj zavi~aj” najboqe su odgovorili: Milo{ Lukovi}, 3. r. O[ “Vu~i} Veli~kovi}” Me|ure~je, Simona Nikol~evi}, 3/2 O[ “ Tatomir An|eli}”, Mr~ajevci, Pavle Jankovi}, 4/2 O[ “Milica Pavlovi}”, â~ak i Stefan Bralovi}, 3. r. O[ “Ivo Andri}”, Prawani. Na likovnom konkursu najuspe{niji su bili: David Markovi}, 4.r. O[ “Tatomir An|eli}” Mr~ajevci, Julija Stojkovi}, 3/5 O[ “\ura Jak{i}” selo Svirce, Turekovac, Veqko Spasi}, 2/1, O[ “Dimitrije Todorovi} Kaplar”, Kwaèvac; Aleksandar Milo{evi}, 7/3 O[ “Sremski front” [id i Anastasija Koci}, 4/G Sredwa umetni~ka {kola, Ni{.

SAOBRA]AJ

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

„AUTOPREVOZ” SPREMAN ZA ZIMSKU SEZONU ao i svake godine, “Autoprevoz” je spreman za predstoje}u zimsku sezonu, kaè direktor Aleksandar Petronijevi}. Na svim vozilima su ugra|ene zimske gume i ostala neophodna oprema. Iako su se prethodnih dana izlile obilne ki{e, problema u autobuskom saobra}aju nije bilo. Do sada voza~ima je najvi{e muke zadalo nevreme u Dubqu. Zbog niskih temperatura i vetra, drve}e koje se lomilo padalo je na put i oteàvalo prohodnost saobra}aja. Skoro svake zime, problemi se javqaju i na pravcima ka [iqkovici, Gojnoj Gori i Lu~anima, preko Markovice. - Mewaju se i nadle`nosti, jedne godine te puteve odràvaju op{tinska, druge republi~ka preduze}a. Najvi{e nas brine pravac ka [iqkovici. âk i u vreme majskih poplava na toj deonici je bilo odrona i autobusi nisu saobra}ali, dok taj problem nije re{en. Po{to dolazi hladnije vreme, posavetovao bih putnike da se blagovre-

NAJVA@NIJI BEZBEDNOST I UDOBNOST meno informi{u o redu vo`we na{ih autobusa. Skoro svim gra|anima je dobro poznat na{ broj telefona 032/222-461. Ipak, dosta smo ulagali u vozni park, uskoro }e i {kolski raspust, tako da ne o~ekujemo ve}e probleme u me|ugradskom saobra}aju - ka`e Petronijevi}. Wih tek, ne bi trebalo da bude ni u gradskom saobra}aju. Kako relacije Sloboda - Zabla}e i Avenija - Obre` ~esto zbuwuju putnike zbog reda vo`we, Petronijevi} poziva sve korisnike da se na {alterima “Autoprevoza” raspitaju o rasporedu polazaka na ovim linijama. - Linija Avenija - Atenica - Obre` ne saobra}a, zbog pauze, po 45 minuta ujutru i uve~e. Ukoliko se kod nas blagovremeno informi{u, putnici }e izbe}i duga ~ekawa i nedoumi-

ce oko polaska na ovoj liniji - napomiwe Petronijevi}. USKORO NOVA LINIJA? Kako najavquju u “Autoprevozu”, najverovatnije bi u najskorije vreme trebalo da profunkcioni{e autobuski saobra}aj na relaciji Solid - Preqina. Ti autobusi prevozili bi putnike na svakih 15 minuta, kao {to je slu~aj na relaciji Sloboda - Zabla}e. - Moramo najpre da podnesemo molbu Gradskom ve}u, ali nadam se da }emo uskoro obradovati putnike - najavquje Aleksandar Petronijevi}. U gradskom saobra}aju su nedavno promewena vozila, a udobnije i savremenije autobusi putnice idu}e godine mogu o~ekivati i na me|ugradskim linijama.

U “Autoprevoz” bi trebalo da stigne pet novih vozila koji }e, najverovatnije, saobra}ati na relaciji â~ak - Beograd. Ipak, u najve}oj meri ova investicija zavisi}e od stawa na trì{tu. LOJALAN PUTNIK Firma “Autoprevoz” pokrenula je akciju “Lojalan putnik”. Za potro{enih ~etiri hiqade dinara, sledi besplatna vo`wa. Svi zainteresovani putnici mogu na {alterima “Autoprevoza” u â~ku i Ivawici uzeti kartice, popuniti osnovne podatke i zabeleìti potro{enu sumu. Posle ~etiri putovawa u Beograd, slede}e je besplatno. Ova akcija bi mogla da bude vrlo primamqiva i studentima, iako su wima ve} odobreni popusti. Akcija }e sigurno

NAJVA@NIJI SAVETI ZA VO@WU PO KI[I

KAKO SPREÎTI PROKLIZAVAWE? roklizavawe se moè dogoditi i najiskusnijim voza~ima. Ako i vas zadesi, nemojte jako pritiskati ko~nicu. Ukoliko imate ABS nemojte ko~iti isprekidano i ne pravite nagle pokrete volanom. Drìte odstojawe od vozila ispred i iza vas. Na mokrom putu je zaustavni put znatno duì.

Ukoliko su gume istro{ene, rastojawe je jo{ ve}e. Kontroli{ite dubinu {are da biste mogli da procenite na kom rastojawu bi trebalo da ostanete. Upalite farove ~im pokrenete vozilo. Oni }e obezbediti boqu vidqivost i drugim voza~ima. Vo`wa po ki{i zahteva pa`qivo kori{}ewe vola-

trajati i tokom 2015. godine i pru`a {ansu svima da se jeftinije voze. Osim pogodnosti za putnike, “Autoprevoz” }e stimulisati i svoje voza~e. - Posebnu pa`wu posve}ujemo pona{awu na{ih voza~a, stimulaciji, destimulaciji i wihovom stru~nom usavr{avawu. Ve} smo u tridesetak vozila ugradili takozvane “pamente sisteme” koji ocewuju bez-

bednost. Ciq nam je da pove}amo udobnost i bezbednost na{ih vozila. Planiramo i da zaposlimo in`era za bezbednost, takvo radno mesto u na{oj firmi jo{ uvek ne postoji. Jedna smo od tri najja~e private firme u Srbiji koje se bave prevozom putnika i wihova bezbednost je uvek na prvom mestu - ka`e Petronijevi}. Z. J.

LE@E]I POLICAJCI U QUBI] SELU radski Savet za bezbednost saobra}aja prihvatio je predlog gra|ana Mesne zajednice Qubi} selo da u blizini izdvojenog odeqewa Osnovne {kole “Tanasko Raji}” bude postavqeno nekoliko le`e}ih policajaca. Na osnovu re{ewa Uprave za urbanizam, le`e}e policajce postavilo je Javno preduze}e “Gradac”. Ciq je bezbednost dece i pe{aka, a nadle`ni apeluju na voza~e da primewuju saobra}ajne propise i prilagode brzinu, naro~ito u zimskim uslovima vo`we.

na, kva~ila, ko~nice i gasa. Pre ulaska obri{ite dobro i cipele da ne bi

skliznule s papu~ice ko~nice, gasa ili kva~ila.

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

MINISTAR ODBRANE BRATISLAV GA[I] POSETIO PREDUZE]E “MB NAMENSKA”

FONDACIJA SPC “^OVEKOQUBQE” OBEZBEDILA “SMEDEREVCE” I OGREV ZA UGRO@ENA DOMA]INSTVA

LU^ANSKA FABRIKA STO@ER NAMENSKE INDUSTRIJE d proizvodwe MB Namenske u Lu~anima zavise sve druge fabrike u Srbiji koje se bave ovom delatno{}u, izjavio je u nedequ, 7. decembra, prilikom obilaska ovog preduze}a, ministar odborane Bratislav Ga{i}. On je naveo da su zaposleni i ruko-

LU^ANI

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

Vojske Srbije o~i{}eno korito reke Bjelice i podignut odbrambeni nasip, ~ime je spre~eno da se ova reka ponovo izlije i ugrozi doma}instva postradala u majskim poplavama. Ga{i} je rekao da nije za pohvalu {to pojedine lokalne samouprave nisu bile spremne za odbranu

ZA TOPLIJE DOMOVE U ZIMSKIM DANIMA

lovanovi}a, Fabrika, Vlada i resorno ministarstvo imaju saradwu na najvi{em nivou. “Da nije bilo Vlade i Ministarstva, fabrike bi stale. Zahvaquju}i Ministarstvu odbrane ugovoren je novi posao za lu~ansku fabriku vredan tri miliona evra za pro-

obrotvorna fondacija SPC “ôvekoqubqe”, po ~etvrti put u ovoj godini, pomogla je poplavqenim doma}instvima u op{tini Lu~ani. Za 100 doma}instava obezbedila je po jednu tonu briketa, a 70 porodica dobilo je {porete na ~vrsto gorivo. Vrednost ove donacije iznosi oko tri miliona dinara. S obzirom na to da je zima na pragu, u Fondaciji su ovoga puta odlu~ili da ugroèna doma}instva pomognu u ogrevu i {poretima na cvrsto gorivo. Briketi su izuzetnog kvaliteta, proizvedeni po evropskim standardima i imaju izuzetno veliku energetsku efikasnost. Ra~unaju}i prethodne donacije, “ôvekoqubqe” je op{tinu Lu~ani pomoglo sa oko pet miliona dinara. Kako je re~eno prilikom pro{lonedeqne ras-

podele briketa i “smederevaca”, ovom donacijom se pomo} Fondacije ne zavr{ava. Do kraja decembra planirano je da se obavi i raspodela sto~ne hrane u ugro`enim podru~jima Draga~eva. Ina~e, ova dobrotvorna fondacija je do sada na razne na~ine pomagala

ugro`ena doma}instva op{tine Lu~ani, po~ev od aprilskih i majskih poplava. Za obnavqawe poqoprivredne proizvodwe nov~ana sredstva je dobilo 140 doma}instava, a za wih 110 nedavno su obezbedili semenski material i ve{ta~ko |ubrivo. V. S.

SA SEDNICA PRIVREMENOG ORGANA

vodstvo ove fabrike u~inili velike napore u obnavqawu objekata i proizvodnih programa, izra`avaju}i o~ekivawe da }e se u narednom periodu stvoriti mogu}nost za otvarawe 100 novih radnih mesta u ovoj lu~anskoj fabrici. Govore}i o poplavama, Ga{i} je ocenio da je zajedni~kim trudom i radom MB Namenske i

od poplava. “Brojni politi~ari su se uquqkali u svojim foteqama, umesto da idu od vrata do vrata i poma`u sugra|anima. Ubudu}e to moramo promeniti”, naveo je on, dodaju}i da niko nije mogao da predvidi {ta }e se desiti, ali je moglo da se reaguje br`e. Prema re~ima direktora preduze}a Rado{a Mi-

izvodwu municije za tenkove, topove od 130 milimetara i raketna goriva”, istakao je Milovanovi} i dodao da je Bjelica dva puta plavila “MB Namensku” u ovoj godini i da je ukupna {teta procewena na 300.000 evra. Tako|e je rekao da Bjelicu niko nije ~istio 50 godina. V. S.

NAÊLNICA OP[TINSKE UPRAVE UDAQENA SA RADA a sednici Privremenog organa u Lu~anima, odrànoj u utorak, 9. decembra, doneta je odluka o razre{ewu na~elnice Op{tinske uprave Dragane Lazarevi}, diplomiranog pravnika iz â~ka, zbog, kako je obrazloèno, nepravilnosti u radu i nezakonitog postupawa. Lazarevi}evoj se na teret stavqa, kako je navedeno, “da je vr{e}i slu`benu du`nost prekr{ila i zloupotrebila javna ovla{}ewa”. Prema odluci od 9. decembra, Dragana Lazarevi} trebalo da nastavi da obavqa

du`nost do postavqewa novog na~elnika Op{tinske uprave SO Lu~ani. Na sednici Privremenog organa, koja je odràna 11. decembra, doneto je re{ewe kojim se Lazarevi}eva privremeno udaqava sa rada, jer je protiv we, kako stoji u obrazloèwu, “zapo~eto krivi~no gowewe zbog zloupotrebe slu`benog poloàja”. Kako daqe stoji u re{ewu, Dragana Lazarevi} se udaquje sa rada, po~ev od 11. decembra, do pravosna`nog okon~awa krivi~nog postupka. V. S.

PROGLA[ENA IZBORNA LISTA GG „JEDAN TIM”

BEZ VELIKIH I NEREALNIH OBE]AWA zborna komisija op{tine Lu~ani proglasila je u utorak, 9. decembra, izbornu listu pod rednim brojem 5 - Grupa gra|ana “JEDAN TIM”, koja }e nastupiti na vanrednim lokalnim izborima zakazanim za 28. decembar. Iborna lista GG “JEDAN TIM” sadr`i 45 imena kandidata za odbornike, koliko mesta ima lokalni parlament. Lista je pa`qivo selektirana. Svaki deo lu~anske Op{tine ima svog predstavnika. Kako se navodi u saop{tewu, Grupu gra|ana “Jedan tim” ~ine pojedinci, koji na izbore izlaze sa svojim imenima i prezimeni-

ma, likom i delom, ne kriju}i se iza imena stranke ili strana~kog lidera. “Prema onome {to se do sada moglo videti u kampawi, sti~e se utisak da se u Draga~evu radi o predsedni~kim ili parlamentarnim izborima, ili da se u najmawu ruku 28. decembra ba{ ovde lomi sudbina dr`ave, a ne da su u pitawu lokalni izbori. Me|utim, skre}emo pa`wu bira~ima

da je ovde re~ o izborima za predstavnike u lokalnoj skup{tini, koji }e u naredne ~etiri godine odlu~ivati o teku}im, komunalnim i drugim svakodnevnim problemima na{e op{tine. S tim u vezi, mi }emo se baviti predstavqawem na{ih kandidata i bazira}emo se na razgovorima sa sugra|anima u kojima }emo mi slu{ati wih, a ne da ih okupqamo kako bi opet slu{ali isprazne parole i la`na predizborna obe}awa. Zato nismo spremni da dajemo velika i nerealna obe}awa, vodi}emo politiku mogu}eg, kako bismo i posle 28. decembra svoje kom{ije

mogli da pogledamo u o~i, a u lokalnom parlamentu }emo dati sve od sebe da ih dostojno reprezentujemo”, poru~uje Milan Rai~i}, nosilac liste, i dodaje da }e se zalagati za racionalnu potro{wu i punu odgovornost prema novcu poreskih obveznika Draga~eva. GG “JEDAN TIM” na predstoje}im izborima o~ekuje odli-

~an rezultat, nudi osveèwe u politi~kom i javnom ìvotu op{tine i istovremeno poziva sve ìteqe op{tine Lu~ani da iskoriste svoje gra|ansko pravo, iza|u na izbore 28. decembra i povere glas svojim kom{ijama i sugra|anima sa liste pod rednim brojem 5 - GG “JEDAN TIM”, navodi se u saop{tewu. V. S.

LU^ANI

SRPSKA NAPREDNA STRANKA ORGANIZOVALA KZN U GU^I

O^EKUJU DOBRE IZBORNE REZULTATE

okviru predizbornih aktivnosti, prilikom boravka u Gu~i, u nedequ, 7. decembra, potpredsednik Srpske napredne stranke Bratislav Ga{i} poru~io je da je najbitnije da gra|ani prepoznaju zna~aj reformi pokrenutih u Srbiji, zahvaquju}i kojima }e lokalne samouprave postati stabilnije i ja~e u 2016. godini. Govore}i o programu sa kojim SNS izlazi pred bira~e na vanrednim izborima u Lu~anima, Ga{i} je naveo da je osnovni ciq stvarawe boqih uslova za boqi ìvot gra|ana, a na prvom mestu otvarawe novih radnih mesta. - Ciq nam je da na ovom prostoru stvorimo kvalitetnu klimu za ìvot, da mladi stvaraju svoje porodice i da sutra wihova deca isto to ~ine, da imaju dovoqan broj radnih mesta. “Milan Blagojevi}” je u prethodna dva meseca zaposlio 30 radnika, a u narednoj godini o~ekujemo da }e biti otvoreno jo{ 100 novih radnih mesta rekao je Ga{i}. Srbiji su neophodni dobri i sposobni qudi, a pripadnost stranci nije glavni kvalitet, ve} rezultat. To je za dobro ~itavog dru{tva, pa i lokalne zajednice”, kazao je Ga{i}. Odgovaraju}i na pitawe novinara za{to napredwaci u Lu~anima nisu u predizbornoj koaliciji sa Novom Srbijom, Ga{i} je rekao da je SNS najja~a politi~ka partija u Srbiji, ~iji predsednik uì-

va ogromno poverewe, a da }e sve druge stranke svoju realnu vrednost izmeriti na predstoje}im lokalnim izborima, a to vaì i za NS. Kako je istakao, Vlada funkcioni{e dobro i svako treba da se drì svojih resora. Prema re~ima na~elnika Moravi~kog okruga i prvog na listi SNS za predstoje}e izbore u Lu~anima Slobodana Jolovi}a, neophodno je da se nova vlast izbori za pokretawe privrede. Najavio je da se za Industrijski kombinat u Gu~i traì strate{ki partner , {to }e omogu}iti otvarawe 300 radnih mesta. Me|u zainteresovanim kupcima je “Alfa” Vrawe. On je dodao da se trenutno vode pregovori sa jednim kraqeva~kim privrednikom o prodaji lu~anskog preduze}a “Lucel”. Jolovi} je naglasio da gra|ani treba da izaberu najkvalitetnije qude, koji }e pokrenuti privredu i stvoriti uslove za otvarawe novih radnih mesta. Istakao je da “MB Namenska” posluje pozitivno, ima dobit od dva miliona dolara, i da na temeqima takve politike treba da po~iva i budu}a lokalna vlast koju }e voditi SNS. Na pitawe novinara da li }e SNS nakon lokalnih izbora napraviti koaliciju sa nekom partijom, Jolovi} je odgovorio da o~ekuje da SNS u Lu~anima u najmawu ruku potvrdi rezultate sa vanrednih parlamentarnih izbora, kada je osvojila 61,38 odsto glasova. V. S.

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

PROGLA[ENA IZBORNA LISTA NOVE SRBIJE

KAMPAWU ZAPOÊLI U GORWEM DRAGAÊVU zborna komisija op{tine Lu~ani proglasila je u ~etvrtak, 4. decembra, izbornu listu pod rednim brojem 4. Nova Srbija - Velimir Ili}, za lokalne izbore u Op{tini Lu~ani, koji }e biti odràni 28. decembra. Nova Srbija na ovim izborima nastupa samostalno i na izbornoj listi se nalazi svih 45 odborni~kih kandidata, upravo onoliko koliko broji skup{tinski saziv. Nosilac izborne liste Nove Srbije je predsednik stranke i ministar za vanredne situacije u Vladi Republike Srbije Velimir Ili}, a prvi na izbornoj listi je Radomir Dramli}, geodetski inèwer iz Gu~e. Kako se navodi u saop{tewu, Nova Srbija na predstoje}im lokalnim izborima u Lu~anima o~ekuje odli~an izborni rezultat i istovremeno poziva gra|ane Draga~eva da u nedequ, 28. decembra, iskoriste svoje gra|ansko pravo, iza|u na izbore i svoj glas povere onima koji to najvi{e zasluùju, a to je nesumwivo izborna lista pod rednim brojem 4. NOVA SRBIJA – VELIMIR ILI]. Op{tinski odbor Nove Srbije Draga~evo zapo~eo je predizborne aktivnosti i zvani~nu kampawu za lokalne izbore u Lu~anima, zakazane za 28. decembar. Kandidati stranke za odbornike su u nedequ, 7. decembra, zajedno sa predsednikom Nove Srbije i ministrom bez portfeqa za-

du`enim za vanredne situacije u Vladi Republike Srbije Velimirom Ili}em, posetili mesne zajednice Kaona, Dowi Dubac i Vi~a. Kampawa je zapo~eta skupom u porti crkve u Kaoni, gde se prisutnima obratio predsednik Nove

Srbije Velimir Ili}. On je podsetio prisutne na veliki broj infrastrukturnih projekata, koji su realizovani u posledwih deset godina u ~itavom Draga~evu, kada se on nalazio na ~elu Ministarstava za kapitalne investicije, odnosno infrastrukturu, gra|evinarstvo i urbanizam. Svi realizovani projekti predstavqaju dokaz vi{e i idu u prilog tvrdwi da je Nova Srbija politi~ka stranka koja ima duboku ukorewenost u narodu, zakqu~io je Ili}. On je posebno naglasio da Draga~evo ima odre|ene strate{ke i komparativne prednosti u odnosu na druge delove Srbije, koje se moraju {to pre staviti u funkciju ubrzanog razvoja ove regije, kako bi se nadoknadilo, kako je rekao, “nazadovawe op{tine Lu~ani, toliko prisutno u godinama kada je na ~elu ove lokalne samouprave bio Slobodan Jolovi}, ~ovek za ~ije ime su vezani veliki neuspesi u vo|ewu op-

SAOP[TEWE OO SNS LU^ANI

NAPREDWACI NE]E VODITI PRQAVU KAMPAWU ako stoji u saop{tewu koje je stiglo u redakciju “â~anskog glasa”, povodom prqave kampawe koju vode neke politi~ke stranke i pojedinci pred predstoje}e lokalne izbore u op{tini Lu~ani raspisane za 28. decembar, a koji uglavnom ne ìve u Draga~evu niti ih i{ta vezuje za ovu op{tinu, Op{tinski odbor Srpske napredne stranke poziva gra|ane da podrè politiku ekonomskog oporavka Srbije. Srpska napredna stranka na lokalne izbore u op{tini Lu~ani izlazi na izbornoj listi “Aleksandar Vu~i} - Srpska napredna stranka”, pod rednim brojem jedan, i poziva sve gra|ane Draga~eva da se hrabro pridruè politici Vlade Republike Srbije za ekonomski oporavak na{e zemqe. “U op{tini Lu~ani, tim najodgovornih qudi, uz veliku podr{ku najuspe{nijih privrednika i Vlade Republike Srbije, priprema pro-

gram kojim }e u narednoj godini zaposliti oko 500 radnika (300 u Industrijskom kombinatu “Gu~a”, 100 u preduze}u “MB Namenska” Lu~ani i po 50 u dva privatizovana biv{a preduze}a Fabrike “Milan Blagojevi} - Hemija” u Lu~anima). Srpska napredna stranka otvori}e ponovo Sud u Gu~i. Ukoliko nam gra|ani na lokalnim izborima u Lu~anima uka`u poverewe i omogu}e da samostalno formiramo lokalnu vlast, SNS }e pokrenuti brojne aktivnosti koje }e dovesti do: ekonomskog oporavka na{e op{tine, pove}awa poqoprivredne i industrijske proizvodwe,

novog zapo{qavawa, izgradwe lokalnih i nekategorisanih puteva, vodovodne, kanalizacione i elektro mre`e, ure|ewa vodotoka, kao i objekata iz oblasti obrazovawa, sporta, kulture, socijalne i zdravstvene za{tite. SNS }e, tako|e, vratiti Sabor truba~a u Gu~i truba~ima”, navodi se u saop{tewu. Kako daqe stoji u tekstu saop{tewa, “SNS ne}e voditi prqavu kampawu, ne}e pomiwati druge politi~ke stranke i pojedince u toku kampawe, niti odgovarati na uvrede i klevete upu}ene wenim kandidatima za odbornike koji se voqom i izborom svog predsednika nalaze na izbornoj listi “Aleksandar Vu~i} – Srpska napredna stranka”. Srpska napredna stranka ne}e formirati lokalnu vlast u op{tini Lu~ani sa izbornim listama koje su protiv we i wenih ~lanova vodile prqavu kampawu”. V. S.

{tine, a koji se i ovoga puta presvukao u nove strana~ke boje i zaklawaju}i se iza imena premijera poku{ava da po ko zna koji put prevari Draga~evce i ubiraju}i jeftine politi~ke poene ponovo do|e na ~elo op{tine”. - Nova Srbija }e u~initi sve da dopre do svakog bira~a i svake ku}e u Draga~evu, kako bi se qudima na terenu objasnila puna istina i kako bi se gra|ani na ovim izborima opredeqivali, pre svega, u odnosu na to ko je {ta uradio i kakve je rezultate iza sebe ostavio, a ne na osnovu praznih obe}awa, koja vrlo brzo odu u zaborav - rekao je Ili}. Predsednik Nove Srbije je posetio i nekada{wi dom Zadruge èna u Dowem Dubcu i sa prisutnim me{tanima razgovarao o mogu}nostima za revitalizaciju ènskog zadrugarstva, koje na ovim prostorima ima izuzetno dugu tradiciju. Kako je re~eno tom prilikom, u narednom periodu trebalo bi sagledati mogu}nosti da se obnavi proizvodwa u ovom nekada uzornom kolektivu, koji je bio prepoznatqiv i van granica na{e zemqe. Ministar Ili} je obe}ao svoju podr{ku na planu oìvqavawa privrednih aktivnosti u Dowem Dubcu. Predstavnici Nove Srbije su posetili i Mesnu zajednicu Vi~a, gde su se prisutnim me{tanima obratili predsednik stranke Velimir Ili}, Rade Dramli}, prvi na izbornoj listi Nove Srbije, i dr Stevan Babi}, kandidat za odbornika. Ili} je najavio da }e uskoro u Vi~i biti zapo~eta realizacija projekta „smirivawa“ toka reke Bjelice, koja je nedavno, tokom poplavnog talasa, pri~inila ogromnu {tetu doma}instvima u wenom slivu. Predstavnici Nove Srbije su na kraju boravka u Vi~i posetili fabriku za proizvodwu bio }umura, koja je, kako je re~eno tom prilikom, izuzetno zna~ajna za ovaj kraj, i od koje se sa pravom o~ekuje da }e postati zamajac privrednog razvoja u ovom delu Draga~eva. Nakon toga su usledile posete Kotraì, Vu~kovici i Glogu. V. S.

LU^ANI

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

IZ IZBORNOG [TABA POKRETA DVERI ZA LOKALNE IZBORE U DRAGA^EVU

KONKRETNA RE[EWA ZA SPAS DRAGA^EVSKOG SELA

ako se navodi u sao{tewu Izbornog {taba Pokreta Dveri, Dveri i poqoprivrednici imaju konkretna re{ewa za spas draga~evskog sela i poqoprivrede. U te{kim uslovima ìvota u op{tini Lu~ani, Dveri svojim programom poku{avaju da pomognu poqoprivrednicima, koji na svojim le|ima nose teret prehrambene sigurnosti nacije, da sa~uvaju i pro{ire svoje porodice, ku}u, oku}nicu, imawe i posao. Izborna lista 3 - DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE - MILAN PAREZANOVI] se zalaè: za osnivawe Kancelarije za poqoprivredu i razvoj sela i ve}e buxetsko izdvajawe sredstava za poqoprivredu i razvoj sela, da draga~evski doma}in bude pravi doma}in kada se obra}a op{tinskim slu`benicima za podr{ku, a ne stanovnik posledweg reda u op{tini Lu~ani, da op{tinski slu`benici pose}uju draga~evska doma}instva i nude pomo} i podr{ku, a ne obrnuto, da mladi ostanu na selu i podiù potomstvo. Me|u konkretnim planovima za oporavak drga~evskog sela, Dveri i poqoprivrednici se zalaù za: otvarawe poludnevnog boravka za decu uzrasta od dve do

pet godina, stvarawe boqih uslova na selu, ulagawa u zdravstvenu za{titu kroz osposobqavawe seoskih ambulanti, ve}u pomo} crkvenim op{tinama, otkup i dodeqivawe doma}instava mladim bra~nim parovima ili vi{e~lanim porodicama, ja~u stru~no-savetodavnu podr{ku na rerenu {irom Op{tine, SMS servis koji }e omogu}iti pravovremeno informisawe poqoprivrednih proizvo|a~a o raspoloìvim dràvnim i op{tinskim subvencijama za poqoprivredu. “Sve navedeno }emo posti}i kroz realizaciju mera podr{ke poqoprivredi i razvoju (direktna pla}awa, posebni podsticaji, podsticaji merama ruralnog razvoja i pomo} sa drugih pozicija buxeta op{tine), me|u kojima su: regresi za premiju osigurawa za useve, plodove, vi{egodi{we zasade, rasadnike i ìvotiwe, regres za reproduktivni materijal i le~ewe ìvotiwa, sufinansirawe kamata za poqoprivredne kredite, nabavka kvalitetnih priplodnih junica mle~nih rasa, ovaca, koza i sviwa tovnih rasa, unapre|ewe genetike, ishrane i sistema gajewa stoke, izgradwu modernih objekata za dràwe stoke, opreme za muù i ~uvawe mleka, podsticaji nameweni preradi proizvoda od mleka i mesa u doma}oj radinosti (sirevi, kajmak, suvo meso), ulagawa u obnovu poqoprivrednog zemqi{ta, popravqawe

kvaliteta zemqi{ta i proizvodnog potencijala naru{enog elementarnim nepogodama, nepovoqnim klimatskim prilikama, nebrigom i nekontrolisanom upotrebom mineralnih |ubriva i pesticida”, re~eno je u saop{tewu. U sklopu navedenih mera podr{ke se nalaze i slede}e: podizawe novih zasada vo}a (maline, kupine, jagode, {qive) nabavka nove opreme i ure|aja za su{ewe i zamrzavawe vo}a, podsticawe organske proizvodwe i zdrave hrane, nabavka protivgradnih mre`a, opreme za navodwavawe, plasti~nih folija, nabavka mehanizacije (ma{ina za setvu, visokokvalitetnih prskalica i atomizera za za{titu od bolesti, korova i {teto~ina, roto freza, tarupa i ostale mehanizacije), izgradwa staklenika i nabavka opreme i materijala za povrtarsku proizvodwu, proizvodwu jagodastog vo}a, rasadni~ku proizvodwu i cve}arstvo u za{ti}enom ili poluza{ti}enom prostoru, zatim novih p~eliwih dru{tava i opreme za p~elarstvo, kao i ulagawa u izgradwu postrojewa za obnovqive izvore energije za sopstvenu potro{wu (solarni sistemi, sistemi na biomasu), u za{titu od elementarnih nepogoda, nepovoqnih klimatskih prilika i katastrofalnih doga|aja. Programom je obuhva}ena i obnova {umskog potencijala (po{umqavawe terena koji nisu pogodni

za poqoprivrednu proizvodwu), obnova i razvoj seoske infrastrukture (elektrifikacija, nekategorisani putevi, atarski/poqski i {umski putevi, vodovodi), razvoj telekomunikacionih usluga i seoskih informaciono-komunikacionih tehnologija, o~uvawe i unapre|ewe seoskog i doma}inskog nasle|a (prirodnog i kulturno-istorijskog), podr{ka aktivnostima vezanim za seoski turizam i oìvqavawe starih zanata, izgradwa objekata za osnivawe prodajnih mesta na gazdinstvima za direktnu prodaju poqoprivrednih i tradicionalnih zanatskih proizvoda i suvenira, pojedina~no i udruèno, po~etna pomo} za pokretawe poslovawa za mlade poqoprivrednike i razvoj malih poqoprivrednih gazdinstava, o~uvawe starih sorti (biqnog i ìvotiwskog porekla), podr{ka brendirawu proizvoda iz Draga~eva, za{titi geografskog porekla proizvoda Draga~eva, uvo|ewu sistema kvaliteta i sertifikaciju proizvoda, stru~no osposobqavawe i podr{ka nau~no-istraìva~kim projektima, pomo} poqoprivrednicima prilikom aplicirawa za subvencije iz dràvnog buxeta, informativne aktivnosti (sajmovi, izlo`be, manifestacije i studijska putovawa), umreàvawe sa seoskim podru~jima na nacionalnom i me|unarodnom nivou... V. S.

OP[TINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE U LU^ANIMA

SAOP[TEWE IZ INFORMATIVNE SLU@BE NS

„NEMAMO NI[TA DEMOKRATE ODUSTALE OD PROTIV SNS I VU^I]A“ U^E[]A NA IZBORIMA

ako stoji u saop{tewu Informativne slu`be Nove Srbije, koje je stiglo u redakciju “Glasa”, i tokom boravka ministra odbrane Bratislava Ga{i}a u Draga~evu, “novopostavqeni na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Slobodan Jolovi} je ponovio svoje vi{e puta iznete neistine, vezane za politi~ku situaciju u op{tini Lu~ani, a u svetlu predstoje}ih lokalnih izbora, zakazanih za 28. decembar”. “Jolovi} ne propu{ta ni jednu priliku da la`ima i manipulacijama dovede u zabludu bira~e i situaciju i ~iwenice predstavi onakvima kakve one nisu. Imenovani je najpre danima proturao pri~e kako Srpska napredna stranka nije mogla da ide u predizbornu koaliciju sa Novom Srbijom zato {to je, navodno, na{a stranka od wih tra`ila 40 odsto odborni~kih mandata. Naravno da je to notorna la`, jer sa Jolovi}em niko od na{ih predstavnika nikakav kontakt nije ostvarivao na tom planu, niti je bilo razloga za tako ne{to. Tokom ju~era{we posete ministra Ga{i}a, Jolovi} ide korak daqe i pri~a kako je prethodnoj vlasti u Lu~anima jedina opozicija bila SNS. Jo{ jedna u nizu neta~nih izjava Jolovi}a, jer, svi se toga dobro se}amo, izvorni SNS je nakon lokalnih izbora u Lu~anima 2012. godine bio deo vlasti, kada su sve parlamentarne stranke u Draga~evu, ukqu~uju}i i SNS, sa svoja 4 odbornika, formirali blok protiv Jolovi}evog Pokreta za Draga~evo, koji je jedini ostao u opoziciji. Me|utim, kako je Jolovi}u vi{e nego svojstveno da ~esto

p{tinski odbor Demokratske stranke u Lu~anima odlu~io je da ne u~estvuje na predstoje}im lokalnim izborima, koji su zakazani za 28. decembar, jer za to, kako isti~u lu~anske demokrate, ne postoje ni minimalni demokratski uslovi. Demokrate su optuìle porodice Vu~i} i Nikoli} da su sve dràvne resurse stavili u korist kampawe SNS-a, a da se opozicioni lideri zastra{uju. - Ne postoje ni osnovni fer i demokratski uslovi da iza|emo na izbore. Kad to kaèm, pre svega mislim na namensku industriju u Lu~anima koja je do kraja stavqena u funkciju SNSa, wenog marketinga i pritiska na radnike koji rade u fabrici. Sa druge strane i Privremeni organ SO Lu~ani je sve svoje resurse stavio u funkciju SNS-a. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su svi po{teni qudi koji druga~ije razmi{qaju izloèni pritiscima, mi smo procenili da po wih nije bezbedno da u ovom trenutku budu u kampawi i da eventualno ulaze u sukob

presvla~i i mewa strana~ke dresove, on je kasnije pristupio SNS-u i sada je prvi na odborni~koj listi koju predvodi ta stranka”, navodi se u saop{tewu. Kako daqe stoji u tekstu saop{tewa, Nova Srbija nema ni{ta protiv SNS-a i wenog predsednika Vu~i}a i to Velimir Ili} isti~e u svakoj prilici i na svakom mestu, “ali protiv Slobodana Jolovi}a, ~oveka koji je unazadio Draga~evo, koji je mnogo puta nenamenski tro{io buxetska sredstva republi~kih ministarstava, uvek }emo se boriti, pa i ovoga puta. On je sve drugo, samo nije autenti~ni predstavnik SNS-a u Draga~evu, a ~lanovi i bira~ko telo te stranke to vrlo dobro znaju, i znaju da }e pre ili kasnije izdati i SNS i Vu~i}a, kao {to je izdao sve do sada”. V. S.

sa prili~no ostra{}enim aktivistima SNS-a. Zbog svega navedenog ne}emo davati legitimitet izborima. Izviwavamo se na{im glasa~ima, koji ovoga puta

zaista ne}e imati za koga da glasaju. Neka ostanu kod ku}e ili neka iza|u na birali{ta i glasaju po svojoj savesti - rekao je Milojko Panteli}, ~lan Op{tinskog odbora DS-a u Lu~anima. Radoslav Miloji~i}, zamenik predsednika IO DS-a, rekao je da je vrhunac nasiqa bilo izbacivawe DS-a iz prostorija u Lu~anima. - Kada bra}a Vu~i} uzurpiraju demokratsku scenu u Srbiji, veoma je hrabro podr`ati jedinu opozicionu stranku u Srbiji. Situacija u kojoj se nalazi stranka u Lu~anima i celokupna javnost u Srbiji, gde se SNS takmi~i protiv svih ostalih, uzur-

piraju}i dr`avni aparat u Srbiji, zabrawiva. Na{i ~lanovi su maltretirani, pozivani telefonom, qudi su presretani na ulici i pretilo im se da se ne kandiduju ispred DS-a - naveo je Miloji~i}. Zbog zastra{ivawa i pretwi, DS }e se obratiti svim me|unarodnim institucijama kako bi ih upoznala u kakvoj atmosferi se odr`avaju izbori, ne samo u Lu~anima, ve} i u celoj Srbiji. Ina~e, OO DS je u sredu, 10. decembra, ispred Doma kulture u Lu~anima organizovao potpisivawe peticije za ukidawe zakona o smawewu penzija i plata. V. S.

GORWI MILANOVAC

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

ZA TRI MESECA 50 HIQADA QUDI POSETILO OP[TINSKI SAJT

ODBORNICI SO GORWI MILANOVAC USVOJILI BUXET ZA 2015. GODINU

DOMA]INSKO TRO[EWE NOVITET SAOP[TEWA BUXETSKIH SREDSTAVA! SA VIDEO LINKOVIMA a nepuna tri meseca novi sajt op{tine Gorwi Milanovac www.gorwimilanovac.rs pregledalo je 50 hiqada posetilaca. Administrator i dizajner sajta Nenad Petrovi} ukazuje da su najpose}eniji segmenti sajta: op{tinska administracija, privreda, investicije, elektronski registar, dok se zbivawa iz kulture, sporta, turizma i drugo prate putem linkova ustanova koje zastupaju ove oblasti. Gorwi Milanovac nema lokalnu televiziju, a i ve}i deo teritorije op{tine ne pokrivaju regionalne TV stanice. Upravo iz tog razloga nedavno je uvedena praksa da se na op{tinskom sajtu, u segmentu aktuelnosti, objavquju saop{tewa, koja su oboga}ena video-linkovima nacionalnih i regionalnih televizija, tako da posetioci pored pisanih tekstova mogu pogleda-

dbornici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac usvojili su na pro{lonedeqnom zasedawu buxet za 2015, kao i izve{taj o izvr{ewu buxeta u prvih devet meseci ove godine. Buxetom op{tine Gorwi Milanovac za 2015. godinu predvi|eni su prihodi u iznosu od milijardu i 187 miliona dinara. U op{tinsku kasu, najvi{e novaca }e sti}i po osnovu poreza na zarade, odnosno od poreza na imovinu, dok na drugoj, rashodnoj strani, buxet je ra{~lawen na tri segmenta: investicije, socijalna davawa i plate i materijalni tro{kovi buxetskih korisnika. Planirano je da se na investicije usmeri vi{e od 489 miliona dinara. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je i ovom prilikom naglasio da se op{tinskim sredstvima mora raspolagati doma}inski. Kao potvrdu dobrog raspolagawa buxetom, Mirkovi} je naveo ocenu dr`avne revizije,

koja je me|u 27 kontrolisanih lokalnih samouprava, izdvojila Para}in i Gorwi Milanovac kao op{tine sa najmawe nepravilnosti u raspolagawu buxetskim sredstvima. Najvi{e zasluga za ovako kvalitetan rad i zasluèno visoku ocenu dràvnih revizora, predsednik Mirkovi} pripusuje gorwomilanova~koj Op{tinskoj upravi, koja se, prema wegovim re~ima, izdigla iznad politike i svoju nadle`nost sprovodi profesionalno i zakonito. Mirkovi} je, tako|e, istakao da su se svi buxetski korisnici dobro pona{ali u svom poslovawu i da su i za narednu godinu predstavili sasvim realne planove, tako da se moè sa olak{awem u}i u novu godinu, posebno uzimaju}i u obzir ~iwenicu da }e op{tina Gprwi Milanovac 2014. godinu zavr{iti sa buxetskim suficitom. Odbornici su imali priliku da se putem grafi~kog prikaza sadràjno upoznaju sa Strate{kim

master planom odr`ivog razvoja planine Rudnik od 2014 - 2024. godine, o kome je govorio dr Slobodan Vu~i}evi}, doktor {umarstva i ~lan ekspertskog tima za izradu ovog strate{kog dokumenta. Gradovi Kragujevac i ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac, Topola, Kni} su se usaglasile da u ciqu wihovog daqeg ekonomskog i infrastrkturnog razvoja izrade ovaj strate{ki dokument, koji je pro{ao proceduru javne rasprave i kao takav stigao na usvajawe lokalnih i gradskih parlamenata. Pometwu na 21. sednici lokalnog parlamentaje izazvao predlog odluke o ograni~ewu rada ugostiteqskih objekata, o kome su se najpre izja{wavali {efovi odborni~kih grupa, a kada je ta~ka do{la na dnevni red, Komisija za pritu`be, predloge i druge prestavke je odlu~ila da ovu ta~ku povu~e sa dnevnog reda radi wene dorade.

PREMINUO RADOJICA SAVI] {ezdesetoj godini `ivota, nakon duge te{ke bolesti, u ponedeqak, 8. decembra, preminuo je Radojica Savi}, dugogodi{wi dru{tvenopoliti~ki radnik Mesne zajednice Gorwi Milanovac. Radojica Savi} je ro|en 16. septembra 1954.godine u Gorwem Milanovcu. U 1978. godini, nakon jednogodi{weg rada u fabrici posu|a „Metalac“, preuzeo je funkciju sekretara Mesne zajednice Gorwi Milanovac, i odgovorno je obavqao do posledwih godina svog `ivota, kada je oboleo

od te{ke bolesti. Radojica Savi} je kao predstavnik Mesne zajednice, koja je svojevremeno bila nosilac svih gradskih investicija finansiranih gra|anskim samodoprinosom, u~estvovao i bio odgovoran za izgradwu

PROGRAM MANIFESTACIJE „ONI SU NAM DARIVALI SLOBODU” “Rudni~ani i Takovci u Velikom ratu Srbije” Petak, 12. decembar, 19 sati, sve~ana sala Gimnazije “Rudni~ani i Takovci u Velikom ratu Srbije”, naziv je muzi~ko-scenskog programa koji }e KUD “[umadija” predstaviti u petak, 12. decembra, u 19 sati u sve~anoj sali Gimnazije “Takovski ustanak”. Program se realizuje u okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu”. Prvi izvo|a~ki ansambl “[umadije” predstavi}e publici gradska, tobxijska i oficirska kola koja su se igrala u Srbiji, a mu{ka i `enska peva~ka grupa program }e upotpuniti pesmama “Ovo je Srbija”, “Jeremija pali topa” i “Tamo daleko”. U programu nastupaju glumci Milanova~kog pozori{ta: Predrag Lo{i}, Ivica Todorovi} i Aleksandar Avramovi}.Tekst akademije uprili~en je po kwigama “Rudnik: {apat visina “ i “Solunci govore”. „Junaci velikog rata – Od Golije do Rudnika“ Ponedeqak, 15. decembar, 19 sati, Moderna galerija

IN MEMORIAM

mnogobrojnih infrastrukturnih objekata na teritoriji Gorweg Milanovca, a me|u kojima su renovirawe starog Suda - dana{weg Okru`nog na~elstva, izgradwa „Rzava“, gasovoda, TT mre`e, izgradwa Sportske hale, rekonstrukcija Gimanzije „Takovski ustanak“, vodovodne i kanalizacione mre`e, mnogobrojnih ulica i drugih objekata. Bio je veoma posve}en svom hobiju - uzgajawu golubova i ribolovstvu. Radojica Savi} je sahrawen na gradskom grobqu u Gorwem Milanovcu.

ti i video snimke, izjave u~esnika doga|aja, {tampane ~lanke, kao i emisije vezane za gorwomilanova~ki kraj.

Ogranak Vukove zadu`bine u ^a~ku, Kulturni centar Gorwi Milanovac i Muzej Rudni~ko-takovskog kraja, u okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu”, organizuju u ponedeqak, 15. decembra, u 19 sati u Modernoj galeriji promociju kwige “Junaci velikog rata Od Golije do Rudnika”. Autor publikacije je mr Grozdana Komadini}. Na promociji }e govoriti: akademik Dragan \uki}, recezent, Aleksandra Mi{i}, profesor srpskog jezika, Zorica Le{ovi}, novinar i Aleksandar Maru{i}, istori~ar. Kazivawem stihova i ~itawem odlomaka iz kwige promociju }e upotpuniti: Bogdan Luki}, Milo{ Kapetanovi}, Bo{ko Lomovi}, Marija Dra{ovi} i Mihailo Kostadinov. Muzi~ka podloga bi}e peva~ka grupa KUD-a “[umadija”.

SRPSKA PERIODIKA U IZBEGLI[TVU 1916-1918 Utorak, 16.decembar, 19 sati, galerija Muzeja Mirko Drmanac, istori~ar i bibliotekar Odeqewa serijskih publikacija Gradske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“ u â~ku, u okviru obeleàvawa stogodi{wice Rudni~ke ofanzive u utorak, 16. decembra, u 19 sati u galeriji Muzeja rudni~ko-takovskog kraja odrà}e predavawe na temu “Srpska periodika u izbegli{tvu 1916 – 1918”. Predavawe predstavqa detaqan pregled srpskih listova i ~asopisa koji su izlazili tokom Velikog rata, sa posebnim osvrtom na one koji su {tampani u inostranstvu, kao {to su “Srpske novine” i “Zabavnik” na Krfu, kao i “La Patrie Serbe”, koji je izlazio u Parizu na francuskom jeziku. Srpska kultura predstavqena u periodi~nim publikacijama je pokazala neverovatnu vitalnost koja moè da se uporedi sa onom koju je i srpska vojska pokazala na frontu. Ona je uspela da preìvi sva ratna isku{ewa i da se odrì. Predavawe je zasnovano na originalnoj gra|i, koju }e prisutni imati priliku i da vide. Muzej rudni~ko-takovskog kraja i Kulturni centar Gorwi Milanovac predavawe organizuju u okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu”.

GORWI MILANOVAC

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

U MUZEJU TAKOVSKO-RUDNI^KOG KRAJA OTVORENA IZLO@BA “IZME\U TRUBE I TI[INE”

POTRESNE SLIKE STRADAWA SRBA U VELIKOM RATU U Galeriji Muzeja rudni~ko-takovskog kraja, u sredu, 3. decembra, otvorena je izlo`ba slikara - u~esnika Prvog svetskog rata, koji su ginuli sa pu{kom u jednoj, i olovkom za crtawe u drugoj ruci. Postavka koju je osmislila Ana Bolovi}, kustos istori~ar umetnosti, broji 29 najzna~ajnijih dela iz privatnih kolekcija do kojih je izuzetno te{ko do}i. Autor izlo`be je Zdravko Vu~ini}, slikar, istori~ar umetnosti, a istoimena postavka “Izme|u trube i ti{ine”, bila je izloèna u Galeriji RTS-a od 13. marta do 13. aprila. - Uveren sam, svi ovde zajedno, delimo ose}aj da prisustvujemo pomenu jednog od najsudbonosnijih trenutaka srpske istorije. Naime, ova godina je, putem raznolikih sadràja, s pravom posve}ena obeleàvawu datuma koji je pre sto godina, vihorom Velikog rata, zadesio na{u zemqu. Re~ je o svojevrsnom podse}awu na one, {to su u tome sudelovali, ~iji su zemni ostaci, tu i tamo rasuti i zapretani po bespu}ima na{e i drugih zemaqa.

Po~ev od srca Srbije, iz koje su morali da odstupe, preko zlokobne Albanije, do susretqive i nama uvek prijateqski naklowene Gr~ke, ostatak srpskih ratnika se, posle te{kih borbi, koje se grani~e sa nemogu}im, vratio na razorena i mahom opustela ogwi{ta. Treba naglasiti da je taj pohod vojske i na{eg naroda, bio sudbonosan, u nekim prilikama krajwe neizvestan, u svakom slu~aju, jedinstven i neponovqiv u svekolikim istorijskim razmerama. Grani~io se sa neumitnim, gotovo biolo{kim i{~eznu}em. Pri svemu tome, nadvladao je, toliko puta ispoqen, neuni{tiv srpski duh, wegova uro|ena slobodarska samosvest, ali i vetrometinom na kojoj se na{ao izo{tren instinkt za samoodràwe i opstanak. O svemu tome, na osoben na~in, svedo~i ova izlo`ba. Malo pa`qivijim utonu}em u wene su{tinske odrednice moè se zapaziti da ona, iz posebnog ugla, likovnim ume}em ìvo i ubedqivo kazuje o gotovo svim va`nijim aspektima koje su slikari uo~avali, sa kojima su se na licu mesta susreta-

li - rekao je Zdravko Vu~ini}, nekada{wi u~esnik Likovne kolonije “Mina Vukomanovi} Karaxi}”, otvaraju}i izlo`bu. Izlo`bu ~ine dela Dragoslava Vasiqevi}a Fige, Bogosava Vojnovi}a Pelikana, Dragomira Gli{i}a, platno zavi~ajnog autora @ivorada Nastasijevi}a, pod nazivom Solun, koje do sada nije izlagano u Gorwem Milanovcu, dela Emanuela Ma{e Muanovi}a, Miodraga Petrovi}a, Vase Pomori{ca, Borivoja K. Radenkovi}a... Otvarawe izlo`be upotpunili su ~lanovi hora O[ “Desanka Maksimovi}” pod rukovodstvom profesora razredne nastave Mirjane Vu~eti}, izvode}i “Tamo Daleko” i “Kre}e se la|a francuska”. Izlo`ba }e biti otvorena do 17. decembra 2014. godine. Galerija Muzeja rudni~ko-takovskog kraja bi}e otvorena za posetioce radnim danom i vikendom od 7-20 ~asova. Ulaz je besplatan.

PROGRAM MANIFESTACIJE „ONI SU NAM DARIVALI SLOBODU”

PREDSTAVQENA FOTOMONOGRAFIJA “RAVNA GORA”

Projekcije kratkometra`nih dokumentarnih filmova Jugoslovenske kinoteke ^etvrtak, 18. decembar, 19 sati, sve~ana sala Gimnazije U okviru manifestacije “Oni su nam darivali slobodu”, Kulturni centar Gorwi Milanovac i Muzej rudni~ko-takovskog kraja u ~etvrtak, 18. decembra, u 19 sati u sve~anoj sali Gimnazije organizuju projekciju kratkometra`nih dokumentarnih filmova: “Povratak srpskih pobednika”, “Dolazak regruta”,”Zakletva regruta vardarskog puka” i “Sahrana Nikolaja Hartviga”. Re~ je o filmovima Jugoslovenske kinoteke iz ciklusa “Srbi u Velikom ratu”.

~etvrtak, 4. decembra, u sve~anoj sali Gimnazije “Takovski ustanak” u Gorwem Milanovcu, predstavqena je fotomonografija “Ravna gora”. O kwizi su govo-

`anom Sajmu kwiga u Beogradu. Ideja za fotomonografiju “Ravna Gora” potekla je od Sa{e Savovi}a tokom wegovog rada na monografiji o spomenicima kraj-

rili: Borisav ^elikovi}, urednik “Slu`benog glasnika” i weni autori dr Milo{ Timotijevi}, istori~ar, i Sa{a Savovi}, fotograf. Borisav ^elikovi} je istakao da je monografija “Ravna gora” svojevrstan nastavak edicije fotomonografija, poput Drine, Morave i Fru{ke gore, ~iji urednik je bio Rado{ Qu{i}, direktor JP “Slu`beni glasnik”. “Ravna gora” je jedno od tri izdawa koje je “Slu`beni glasnik” uprili~io o Rudni~ko-takovskom kraju. Ujedno, ona je bila i jedno od najprodavanijih izdawa ove izdava~ke ku}e na nedavno odr-

puta{ima, koja nosi ime “Srce u kamenu”. Album fotografija Ravne gore nastajao je dugi niz godina. Temeqnost i postupnost predstavqaju posebnu vrednost ove monografije. Borisav êlikovi} je govorio o samom zna~aju prostora planine, istorijskom, geografskom i zna~aju u samom mentalitetu qudi i naveo da je uloèn veliki istraìva~ki rad Milo{a Timotijevi}a koji se dotakao i malo poznatih tema kakva je geologija Ravne gore. Istori~ar Milo{ Timotijevi} iz Narodnog muzeja u â~ku je izrazio veliko zadovoqstvo zbog du-

Izlo`ba slika Pe|e Raki}evi}a Utorak, 16. decembar, 18 sati Moderna galerija Pe|a Raki}evi}, priznati umetnik predstavi}e u utorak, 16. decembra, u 18 sati u Modernoj galeriji Kulturnog centra izlo`bu slika iz ciklusa “Cerebrum forest” ([uma umova). “Radi se o pejza`ima, o nekoj vrsti subjektivnog pejza`izma, slikama u kojima je umetnik polaze}i od vaskolike prirode i prelamaju}i utiske o woj u sopstvenoj svesti, dospeo do autenti~ne prirode slike.” (Sava Stepanov). Pe|a Raki}evi} diplomirao je na Akademiji umetnosti u Pri{tini, odsek grafi~ki dizajn, a potom, na istom fakultetu, i magistrirao slikarstvo. Dvanaest godina je boravio u SAD-u, gde je specijalizirao grafi~ki dizajn. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za umetni~ko stvarala{tvo, ukqu~uju}i i UNICEF nagradu za antiratnu tematiku.

IDU]E SEDMICE U SALI GIMNAZIJE “MALI BUDO” – KOMEDIJA SA REKORDNIM BROJEM NASMEJANIH LICA Film “Mali Budo”, debitantsko ostvarewe rediteqa Danila Be}kovi}a, koji je za ne{to vi{e od mesec dana videlo oko 320.000 gledalaca iz Srbije i okolnih zemaqa, od 15. do 17. decembra na}i }e se i na bioskopskom repertoaru Kulturnog centra. Mali Budo (Petar Strugar), sin podgori~kog hirurga, koji nije ba{ na dobrom glasu, stiè u Beograd. O~eve prijateqsko-ro|a~ke veze i vezice ubaci}e ga u kovitlac crnohumornih de{avawa koje }e na vrlo duhovit na~in do~arati prvi susret jednog mladi}a s velikim gradom. Pored Petra Strugara, u filmu glume i Sergej Trifunovi}, Petar Boòvi}, Tihomir Stani}, Hristina Popovi}, Aleksandra Jankovi}, Slobodan ]usti}, Andrija Milo{evi}, Milorad Kapor, Stefan Bundalo, Uro{ Jov~i}, Slavi{a ûrovi}, Tanasije Uzunovi}, Jelena Rako~evi}, Marko Kon, Toma Kuruzovi} i Marko Ba}ovi}. Projekcije }e biti organizovane u sali Gimnazije, u ponedeqak od 19:30, a utorak i sredu od 18 i 20 sati. Projekcija u ponedeqak je besplatna i tada }e predstavnici Kulturnog centra javnosti staviti na uvid novu digitalnu bioskopsku opremu, za koju su sredstva obezbe|ena po osnovu konkursa Filmskog centra Srbije.

gogodi{we saradwe sa fotografom Savovi}em i to, kako je naveo, na sedam zajedni~kih projakata. Po re~ima Timotijevi}a, rad na terenu Ravne gore i okoline trajao je vi{e meseci, a tekst koji je napisao prati fotografije, ~iji broj se meri hiqadama, a za monografiju su odabrane samo najreprezentativnije. Kako su naveli autori kwige, za wih je posebno zna~ajno to {to je wihov zajedni~ki rad predstavqen u Gorwem Milanovcu ba{ tokom programa obele`avawa stogodi{wice Velikog rata i otpo~iwawa Rudni~ke ofanzive i Suvoborsko-kolubarske bitke. Fotograf Muzeja rudni~ko-takovskog kraja Sa{a Savovi} govorio je o svojoj profesionalnoj i emocionalnoj vezanosti za prostor Ravne gore i dugogodi{wem fotografskom sta`u vezanom ba{ za ove prostore, imenuju}i mnoge toponime, koji su {iroj javnosti malo poznati, a fotografskom oku izuzetno upe~atqivi. Ukazao je na veli~inu tragedije srpskog naroda u oslobodila~kim ratovima, navode}i zvani~ne podatke spiskova stradalih vojnika iz ravnogorskih sela.

IVAWICA

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

ODLAZI VE]INA RADNICA „JAVORA”

VI[E QUDI U [UMAMA PRIVLA^I @IVOTIWE

VELIKO INTERESOVAWE ZA SOCIJALNI PROGRAM

TRAGOM MEDVEDA NA GOLIJI

konfekciji “Javor” po~elo je prijavqivawe radnika za socijalni program, a interesovawe je izuzetno veliko. Predsednik fabri~ke sindikalne organizacije “Nezavisnost” i ~lan radne grupe Ministarstva privrede za privatizaciju tekstilnih preduze}a Bo{ko Karali} ka`e da su predvi|ene ~etiri opcije. Prema wegovim re~ima, najve}i broj radnica opredeli}e se za 10 prose~nih zarada, prema posledwem objavqenom statisti~kom podatku Republike Srbije. - Taj iznos je oko 619.000 dinara i upla}uje se na broj teku}eg ra~una u banci svakome ko se prijavio. Dakle, nema potrebe da razmi{qamo da li se pla}a porez. Jedina eventualna provizija je iznos od 1.000 ili 2.000 dinara u banci - obja{wava Karali}. Pitawe petnaestak radnica koje su ve} stekle uslove za penziju bi}e re{eno u paketu sa svim ostalim preduze}ima u re-

strukturirawu. Karali} o~ekuje da }e zaostale zarade biti ispla}ene po realizaciji socijalnog programa, a {ta }e biti sa “Javorom”, kada ga napusti po

na}i strate{kog partnera. Sudbina “Javora” je trenutno pod znakom pitawa. Radnice nisu bile raspolo`ene za razgovor o socijalnom programu. Poje-

svoj prilici vi{e stotina èna, te{ko je za sada dati bilo kakav odgovor, kaè Karali}: - Ne mogu da kaèm ni{ta odre|eno, jer sam i ~lan radne grupe u Ministarstvu privrede. Nemamo nikakve zvani~ne informacije o tome da li }emo

dine su komentarisale da su tokom {trajka pri`eqkivale ovako ne{to i da sada nemaju {ta da ka`u. Druge su izrazile o~ekivawe da }e uz pomo} otpremnina mo}i ne{to da urade, a ako ni{ta drugo onda da se zaposle u privatnim {ivarama.

U OKVIRU PROGRAMA RADNE PRAKSE

POTPISANI UGOVORI SA PRAKTIKANTIMA hotelu Park, pro{le sedmice su potpisani ugovori izme|u Centra za radno angaòvawe mladih, poslodavaca i praktikanata. U okviru programa radne prakse, 50 mladih Ivawi~ana angaòvano je u naredna dva meseca u 28 ovda{wih preduze}a, ustanova i organizacija. Nosilac ovog programa je udruèwe “Aktivizam mladih Ivawice”, a donator Ministarstvo omladine i sporta, koje je za ovu svrhu izdvojilo tri miliona i 90 hiqada dinara. Realizuje

se u saradwi sa Kancelarijama za mlade Ivawica, Nova Varo{ i Ra{ka, kao i sa Centrom za radno angaòvawe mladih Kwaèvac. Op{tina Ivawica kroz razne programe poku{ava da re{i problem nezaposlenosti. Predsednik op{tine Milomir Zori} izrazio je zadovoqstvo {to i za ovaj na~in angaòvawa ima dosta zainteresovanih i poèleo praktikantima uspe{no zaposlewe. - Prethodno angaòvawe mladih na radnoj praksi o~igledno se pokazalo

delotvornim, jer je veliki broj zainteresovanih i poslodavaca i praktikanata. Voleo bih da danas potpisujete ugovore za osnivawe radnog odnosa, me|utim i ovaj vid aga`ovawa je koristan - rekao je Zori}. U ime organizatora, koordinator Udru`ewa „Aktivizam mladih Ivawice“ uputio je poziv svim mladim nezaposlenim sugra|anima da se prijave, kako bi se formirala baza podataka, ali i sebi stvorili {ansu za eventualno stalno zaposlewe.

ZA ZABAVNIJE U^EWE DONACIJE [KOLI U VEQOVI]IMA

OBRADOVALA IH POMO] snovnu {kolu u Veqovi}ima pro{le sedmice su posetili predstavnici JP “Srbija{ume”, Parka prirode i Zavoda za za{titu prirode iz Beograda. Tom prilikom obe}ali su im pomo} u nabavci u~ila, ali i prevoz za odlazak na jednodnevne izlete. Vidno zadovoqna, u~iteqica Jasmina Kova~evi} ka`e da }e im ova podr{ka dobro do}i. Zahvalna je lokalnoj samoupravi koja je organizovala posetu. - Op{tina Ivawica pru`ila nam je podr{ku i u ovoj {kolskoj godini u~eni-

redstavnici Parka prirode „Golija“, Srbija{uma - Beograd, [umskog gazdinstva „Golija“, Zavoda za za{titu prirode Srbije i Udruèwa lovaca „êmernica“ obi{li su pro{log petka lokacije na Goliji gde su, prema prijavama me{tana Veqovi}a i Lazovi}a, u MZ Devi}i prethodnih meseci vi|ani medvedi. - Medved je prime}en znatno iznad {kole, i po na{oj proceni, on se ne}e ni spu{tati niè, ve} }e se i daqe dràti {umovitog grebena. Slu`be Parka prirode i Srbija{uma ve} ~e{}e patroliraju u tom podru~ju, prati}e se kretawe jedinki, a poku{a}emo sa hranili{tima koja su znatno udaqena i na suprotnoj strani od {kole, da promenimo wegovo kretawe i navike. Prema dosada{wim istraìvawima i podacima slu`bi Srbija{uma, on pravi jedan {irok krug i ne silazi u blizinu naseqa. Tako da realna opasnost za decu ne postoji - kaè savetnik u Zavodu za za{titu prirode Vladan Bjedov. Iako je ova ìvotiwa na Goliji prisutna stotinama godina, do sada, osim straha, nije bilo posledica susreta sa wom. Na podru~ju lovi{ta [umskog gazdinstva „Golija“, ima 10 do 15 jedinki mrkog medveda. Stalno je prisutno pet, a za wih je ure|eno 14 hranili{ta. - Hrane ima dovoqno. Iznosimo im samo kukuruz. Na tri hranili{ta dolaze redovno, a ona su tako koncipirana da se povla~e u centar {ume, kako ne bi prilazili

ci iz Veqovi}a imaju mogu}nost da odu na jednodnevni izlet na podru~ju Golije, jer mi imamo ciq da upoznamo na{u planinu i na{ kraj. Obe}ali su nam pomo} u u~ilima. Od wih smo dobili podr{ku za prevoz u~enika na podru~ju Golije kada budemo hteli da odradimo ovaj jednodnevni izlet - obja{wava Kova~evi}eva. U {koli u Veqovi}ima kod Devi}a nekada je u~ilo stotinak |aka. Danas je cela {kola stala u jedno odeqewe, koje broji samo wih petoro.

naseqenim mestima - kaè \or|e Miqevi} rukovodilac lovi{ta. On smatra da je u~estalim susretima uveliko kumovala i ekonomska kriza, jer za razliku od ranije, sve ~e{}e ve}e grupe qudi odlaze u {umu u potrazi za {umskim plodovima. Tako da je medved vi|an u avgustu u vreme borovnice i u septembru u vreme pe~uraka. Poseta je usledila nakon {to je, na inicijativu me{tana, lokalna samouprava uputila dopis Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, kaè zamenik predsednika op{tine Milinko Mijailovi}. - Pojava medveda uo~ena je i na drugim delovima Golije i mi }emo kompleksno sve sagledati. Sigurno }emo na osnovu wihovih predloga, preduzeti mere da se spre~e eventualne posledice - isti~e Mijailovi}. Me|utim, kao dugogodi{wi lovac kaè da osim straha i poharanih ko{nica do sada nije bilo nekih {teta od ovih susreta. - Medved je divqa ìvotiwa, zver. Potencijalno, spram mase, pona{awe, moè predstavqati pretwu kad bi do{lo do direktnog konflikta. Generalno, ima strah od ~oveka, i uvek }e gledati da izbegne susret sa ~ovekom. Kada se qudi kre}u kroz {umu, on mnogo ranije oseti wihovo prisustvo, pa ~ovek nije ni svestan da je u blizini - obja{wava Bjedov. Medved je „u lovostaju“ od devedesetih godina, a zakonom iz 2009. godine na wega je zabrawen lov. Kazne za nesavesne lovce su milionske.

POSEBNO RADNO TELO

FORMIRAN OP[TINSKI SAVET ZA ZDRAVQE a posledwem skup{tinskom zasedawu jednoglasno je doneta odluka o osnivawu Saveta za zdravqe op{tine Ivawica. Savet za zdravqe ima mandat od ~etiri godine, a funkcionisa}e kao posebno radno telo Skup{tine op{tine. Wegov koordinator je sekretar SO Ivawica, Biqana Ran|i}. - Zadaci Saveta su da prati i koordinira rad ustanova primarne zdravstvene za{tite, ~iji je osniva~ lokalna samouprava. On sprovodi mere u oblasti za{tite prava pacijenata, razmatra prigovore o povredi pojedina~nih prava pacijenata na osnovu dostavqenih i prikupqenih dokaza i utvr|enih ~iwenica, o kojima obave{tava podnosioca prigovora i direktora zdravstvene ustanove, odnosno osniva~a privatne prakse na koju se prigovor odnosi i daje odgovaraju}e preporuke. Razmatra izve{taje savetnika pacijenata, prati ostvarivawe prava pacijenata i predla`e mere za za{titu i promociju prava pacijenata. Savet podnosi godi{wi izve{taj o radu i preduzetim merama za za{titu prava pacijenata Op{tinskom ve}u i ministarstvu nadle`nom za poslove zdravqa, a

radi informisawa i ostvarivawa potrebne saradwe izve{taj dostavqa i Za{titniku gra|ana. Podsti~e saradwu svih zdravstvenih ustanova sa teritorije op{tine i me|usektorsku saradwu. Prati zdravstveno stawe stanovni{tva i donosi Strategiju javnog zdravqa op{tine. Unapre|uje odnose sa republi~kim i regionalnim institucijama u oblasti zdravstva, ustanovama i organizacijama, preduzima i druge aktivnosti u ciqu unapre|ewa sistema zdravstvene za{tite i zdravqa stanovni{tva u skladu sa Poslovnikom o radu saveta za zdravqe - obja{wava Ran|i}eva. Novoformirani Savet za zdravqe broji 13 ~lanova, a u wegov sastav u{li su predstavnici Op{tinske uprave, na ~elu sa na~elnicom Milankom Kolarevi}, predstavnici Doma zdravqa, Dru{tva za cerebralnu i de~iju paralizu, Dru{tva za MNRO, ovda{we ispostave Fonda zdravstvenog osigurawa, Centra za socijalni rad i Sportskog saveza Ivawice. Svoje prigovore Savetu za zdravqe gra|ani mogu dostavqati li~no u Kancelariju broj 27 SO ili preko za{titnika pacijenata. IZVOR: IVAWI^KI RADIO

SPORT

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

KO[ARKA Borac - Vojvodina Srbijagas 73:76 (17/9, 19/22, 10/17, 27/28) Borac: Dumi} 7, Prolovi}, Mati} 12, Kneèvi}, ârapi} 3, Mitrovi}, Tresa~ 10, Cvetkovi} 4, Kqajevi} 19, Mi}i} 18. Vojvodina: Jovi{i} 5, Novak 11, Pot 22, Popovi} 2, Mati} 2, [e{lija 2, Bursa} 11, \umi} 4, Jeremi} 6, Grubor 11. ako je dobro otvorio igru i primio mali broj poena u prvoj ~etvrtini, Borac nije uspeo u devetom kolu Ko{arka{ke lige Srbije da zabeleì tre}u uzastopnu pobedu. Kako su u dosada{wem prvenstvu nekoliko

NOVOSA\ANI ODNELI BODOVE IZ Â^KA puta pokazali, Novosa|ani su na po~etku drugog poluvremena uspeli da anuliraju blagu prednost doma}ina i preokrenu rezultat u svoju korist. Na samom kraju utakmice Borac je poku{ao da se povrati. Pri rezultatu 60:70 klupa Vojvodine dobija tehni~ku gre{ku, a doma}ini postiù {est poena. înilo se da }e biti neizvesnija zavr{nica, ali neorganizovani napadi i slobodna bacawa odneli su bodove u

Novi Sad. - O~ekivao sam da boqe iskoristimo pozitivnu atmosferu, posle dve pobede i da u fini{u odigramo borbenije i energi~nije. Imali smo {ansu da u|emo u rezultatski neizvesnu zavr{nici i eventualno izborimo produ`etak, ali potkrale su nam se gre{ke i kada su oni lo{e izvodili slobodna bacawa. Vojvodina je pokazala u kriti~nim situacijama da vi{e `eli pobedu. Poga|ali su otvorene {uteve, mi ih nismo ni imali, kao ni re-

alizaciju spoqa za tri poena. Proma{ili smo 12 penala, u~inak za tri poena nam je 5/21, imali smo sedam skokova mawe. To su pokazateqi koji su, uz ve}u èqu gostiju za pobedom, doprineli da izgubimo ovu utakmicu - prokomentarisao je trener Borca Ra{ko Boji}. Vojvodina je u â~ku zabeleìla devetu uzastonu pobedu u prvenstvu. Isti u~inak ima i wihov naredni rival ni{ki Konstantin. Borac je sa tri pobede i {est poraza na devetom me-

MORAVA JEDINA SLAVILA Gubitni~ki niz ~a~anskih seniorskih ekipa pro{log vikenda prekinuli su ko{arka{i Morave. Ekipa iz Zabla}a pobedila je Ra|evac u Krupwu u desetom kolu Druge regionalne lige Zapad, 81:96. â~ak 94 poraèn je na svom terenu od Mionice, 65:72. Posle deset odigranih kola, Morava je na deobi tre}eg mesta sa Ivawicom, obe ekipe su sakupile po 15 bodova, dok je â~ak 94 na 12. mestu (11 bodova). Pro{log vikenda poraèn je i @elezni~ar. Zlatibor je u âjetini slavio 101:72. Jedina ~a~anska ekipa u Prvoj regionalnoj ligi Zapad nalazi se na petom mestu sa 16 bodova. U 11. kolu @elezni~ar do~ekuje Polet iz Ratine. Utakmica }e biti odigrana 14. decembra u 18 ~asova, u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli.

JUNIORSKA I KADETSKA LIGA Juniori Borca ubedqivo su savladali Hisar, 115:57. Sada su se u~vrstili na vrhu tabele i imaju samo bod mawe od prvoplasirane Zvezde. U narednom osmom kolu Borac igra sa u`i~kom ekipom Plej of. Blizu vrha su i kadeti Borca i Mladosti. Mladost je u sedmom kolu Kadetske lige Srbije, grupa B, pobedio [abac na gostovawu, 82:85 i dospeo na peto mesto sa 10 bodova. Narednu utakmicu igraju kod ku}e protiv Mega Leksa iz Sremske Mitrovice. Kadeti Borca su izgubili pobedni~ki ritam koji su uhvatili na po~etku prvenstva. U sedmom kolu pora`eni su u Novom Sadu od ekipe Sport’s world, 85:80. Nalaze se na petom mestu na tabeli Kadetske lige Srbije, grupa A, sa 11 bodova. Priliku za popravni imaju ve} u subotu, kada gostiju beogradskom Fle{u

PLIVAWE

ÊTIRI MEDAQE ZA \UR\INU a dràvnom prvenstvu u podvodnom sportu i takmi~ewu Srpske nacionalne lige u Kikindi, 22. i 23. novembra, â~anka \ur|ina Parezanovi} bila je najboqa u ~etiri discipline i pripale su joj tri zlatne i jedna bronzana medaqa. \ur|ina je nastupala za kikindski klub Orka, a zlato joj je pripalo na 50 i 100 metara u disciplini plivawe perajama i u poligon prepreka. U disciplini {tafeta 4x50 m \ur|ina je bila tre}a. Sve medaqe osvojila je u kadetskoj konkurenciji.

POBEDA U KUPU Ko{arka{i Borca savladali su Mladost u Smederevskoj Palanci u prvom kolu Kupa Srbije, 88:75. Polufinalnu utakmicu Borac igra kod ku}e u utorak, 16. decembra, protiv FMP-a. Po~etak je u 19 ~asova. Pobednik ovog duela finale igra sa Vr{cem. Pioniri, kadeti i juniori Borca odigrali su u sredu trome~ sa mla|im selekcijama Partizana. Iako je re~ o prijateqskim utakmicama, na{i juniori pobedili su Beogra|ane, 84:77. Susreti Borca i Partizana su deo projekta kompanije NIS “Zajednici zajedno” i KK Borac “Ko{arka kao na~in `ivota”.

stu sa 12 poena. Do kraja jeseweg dela prvenstva ostale su im dve utakmice. - Nadali smo se da }emo posle dve pobede zabele`iti tre}u i u}i u ozbiqnu borbu za ~etvrto mesto. Ali, stigao nas je neugodan poraz. Ostaje nam da se ovih dana okrenemo FMP-u i Kup utakmici. Nadam se da }emo uspeti da se podignemo i dobijemo oba duela re~i su igra~a Borca Filipa Dumi}a. - ^ekaju nas te{ke prvenstvene utakmice u narednih mesec dana, protiv FMP-a u @elezniku i Jagodine u

^a~ku. Ipak, imamo dovoqno vremena da popravimo gre{ke i uhvatimo pobedni~ki ritam - najavquje trener KK Borac. Utakmica FMP - Borac bi}e odigrana danas u 17 ~asova u @elezniku. Z. J.

MALI FUDBAL Fontana - Vinter sport Ni{ Ponedeqak, 15. decembra, 19,30 ~asova, hala “Mladost”

ODBOJKA

TRIJUMF LIBERA I BORCA dbojka{ice Borca i Libero Â zabeleìle su pobede u osmom kolu Druge regionalne lige Zapad. Libero je savladao Puteve Trendeks, 3:0, {to ih je u~vrstilo na prvoj poziciji, Borac je bio boqi od Slobode S, 3:2 i nalazi se na petom mestu. Tre}a ~a~anska ekipa je deveta na tabeli Druge regionalne lige Zapad. Za razliku od devojaka, odbojka{i Libera nisu pobednici osmog kola. Izgubili su od FAP Livnice, 1:3. Trenutno su na osmom mestu, a u narednom kolu igraju sa ekipom Gra~ac. U devetoj prvenstvenoj utakmici odbojka{ice Borca gostuju ekipi Putevi Trendeks, a Libero Gimnazijalcu. Sloboda je doma}in Tajmu. Pro{log vikenda sre}ne ruke nisu bile ni ~a~anski klubovi koji igraju u Regionalnoj ligi ZlatiborskoMoravi~kog okruga. Borac 2 je izgubio od Priboja, 3:1, a â~ak od Forme, 3:0. Na tabeli Borac 2 je deveti, a â~ak jedanesti. U desetom kolu â~ak i Borac 2 su doma}ini Lu~anima i Tari 2.

OK Borac

OK Libero ^A

SPORT

PETAK 12. DECEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ПАРТИЗАН - БОРАЦ

5:1

ЈЕ ЛЕН СУ ПЕР ЛИ ГА

15. коло

Бо рац био рав но пра ван ри вал Пар ти за ну до фи ни ша утак ми це

ОД

Стрел ци: Волков у 42, Шкулетић у 65. и 90, Живковић у 67. и Илић у 88. минуту за Партизан, Ђоковић у 19. минуту за Борац ПАР ТИ ЗАН: Лукач, Волков, Петровић, Станковић, Нин ковић (С.Илић), Грбић (Жив ковић), Дринчић, Марковић, Лазовић (Којић), Шкулетић, Стевановић

БО РАЦ: Петрић, Обрадо вић, Радуновић, Стојановић (Ђерић), Бабић, Гојковић, Машовић (Мутавџић), Бо жић, Милојевић, Ђоковић (Милетић), Јованчић

СЈА ЈА, ДО ОЧАЈА

ешко је било и претпоставити после првог полувре мена, чак и двадесетак минута игре у наставку, да ће Чачани на крају доживети убедљив пораз од Партизана. Врло добра игра до одласка на одмор, крунисана је вођ ством Борца, мало је недостајало да се прва половина сусрета оконча предношћу изабраника Богића Богићевића. Црнобели су стигли до изједначења у финишу првог дела игре, што им је, испоставило се, у значајној мери олакшало посао у наставку. Уласком у игру Саше Илића, Београђани су пуно добили на сигурности, иако не треба занемарити да је све могло бити другачије, да су Стојановић у два наврата и Милојевић, реализовали зреле прилике у шеснаестерцу противника.У финишу сусрета налик раштимованом оркестру играчима Борца није преостало ништа осим улоге „посматрача“ зби вања на терену, посебно ефикасне игре јесењег првака.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Црвена звезда Војводина Чукарички Нови Пазар ОФК Београд Јагодина Младост Спартак Рад Напредак Вождовац Доњи Срем Борац Раднички (Н) Раднички 1923

Мла дост се хра бро су прот ста ви ла Цр ве ној Зве зди и на кра ју за слу же но осво ји ла бод

МЛАДОСТ КОРАК НАПРЕД, ЗВЕЗДА ДВА УНАЗАД И

ако су се Лучанци прибојавали тешког распореда у финишу јесењег дела, у дуелу са Црвеном Звездом, оправдали су епитет најпријатнијег изненађења полусезоне. Кадровски проблеми нису били препрека за изабранике Не нада Миловановића да пруже достојан отпор реномираном противнику и у претпоследњем минуту сусрета поготком Јовановића стигну до изједначења. Црвенобели су били близу освајања три бода, али нису успели да сачувају минималну предност. Тражили су дома ћини шансу из брзе контре, искористили прилику да погоде мрежу Рајковића, што је било довољно за нерешен исход.

Стрел ци: Јовановић у 89. минуту за Младост, а Печник у 15. минуту за Црвену Звезду МЛА ДОСТ: Крзнарић, Марковић, Зоњић (Груји чић), Милуновић, Ненадић, Радин, Пешић (Јовановић), Адамовић, Милосављевић, Тешић, Живадиновић (Га врић)

ЦР ВЕ НА ЗВЕ ЗДА: Рајко вић, Планић, Мијаиловић, Јовановић, Павићевић, Ко вачевић, Лазовић, Печник, Гаврић (Катаи), Босанчић (Гогић), Деспотовић

МЛАДОСТ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

1:1

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

12 9 9 8 6 5 6 5 4 4 4 4 4 2 3 1

2 5 2 4 5 7 3 4 6 4 4 4 4 7 3 4

1 1 4 3 4 3 6 6 5 7 7 7 7 6 9 10

38 18 29 25 18 19 19 17 11 18 13 12 13 12 13 6

10 6 16 14 13 18 21 19 16 20 18 21 23 19 25 22

+28 +12 +13 +11 +5 +1 -2 -2 -5 -2 -5 -9 -10 -7 -12 -16

38 32 29 28 23 22 21 19 18 16 16 16 16 13 12 7

SPORT

PETAK 12. DECEMBAR 2014.

Страну припремио М. Ристић

ЈЕСЕН ЗА ПОНОС, МОГЛО И БОЉЕ Р

уководство, стручни штаб, играчи и бројни пријатељи клуба, испоштова ли су већ много пута виђен сценарио по окончању првенствене трке за бодове. Разлога за задовољство бодовним учинком и пласманом има на претек, недостајало је само мало спортске среће, да најуспешни ји клуб из Драгачева, после прве половине елитног ранга буде корак, или два, ближе врху табеле. Није то наравно „покварило“ заслужено славље у табору Младости.У хотелу у Лу чанима за једном „трпезом“, нашли су се баш сви, који су протекле јесени „живели“ за још један у низу успеха клуба, дуге и светле традиције.У анализи јесени прове јавали су једино светли тонови.Најпре, од председника Владимира Ђорђевића, потом шефа стручног штаба Ненада Милованови ћа, на крају, на заједничком дружењу и од

почасног председника Младости Радоша Миловановића. Играчи су добили „вољно“ до деветог јануара када почињу припреме у Лучанима, а настављају се у старој бази на Дојрану. За неколицину играча, пре свих капитена Немању Милуновића и нападача Патрика Фрајдеја, интересују се клубови из ино странства.Могућ је њихов одлазак, али ће према речима једног од наших најуспешни јих тренера Ненада Миловановића, евен туални одлазак кључних играча значити ангажовање адекватних појачања.Младост ће како тврди први стратег тима у наставку имати још јачи састав. Пред руководством клуба је и велики иза зов, изградња рефлекторског осветљења, како би стадион у Лучанима испунио макси малне услове за одигравање суперлигашких утакмица.

Председник клуба Владимр Ђорђевић

Тренер Ненад Миловановић

ВИШЕ ОД ИГРЕ П

ројекат „Деци с љубављу“, на понос свих Чачана слави деценију постоја ња. Армија људи укључених у организа цију и хиљаде учесника, ове јединствене спортске манифестације имају разлога за понос. У предвечерје десетог такмичарског издања које званично почиње у суботу, у градској кући одржана је конференција за новинаре, којој су присуствовали, идејни творац пројекта Александар Ивковић,

председник СБЕРБАНКЕ Синиша Ђуровић, председник градске комисије за спорт Владица Гавриловић, испред домаћина ГФС Чачак, председник Ненад Станковић, представници маркетиншке службе овог догађаја и бројни фудбалски радници. Идеја да пројекат „Деци с љубављу“ превазиђе спортске оквире и добије улогу велике васпитне, педагошке и забавне манифестације, јединствена је оцена, у потпуности је оправдала очекивања.

Александар Ивковић

Синиша Ђуровић

Почасни председник клуба Радош Миловановић

Играчи „Младости”

OGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

Autoprevoz AD â~ak raspisuje konkurs za rad na odre|eni period od 12 meseci na slede}im pozicijama: AUTOMEHANIÂR (za popravku i odràvawe autobusa) - 3 izvr{ioca - III ili IV stepen stru~ne spreme - minimum 3 godine iskustva na istim ili sli~nim poslovima - voza~ka dozvola C kategorije - spremnost na terenski rad

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora SPEKTAR DOO ÂÂK, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu objekta za proizvodwu medicinskih sredstava, laboratorijskog pribora i plasti~ne ambalaè od plasti~nih materijala na k.p. broj 4610/5 K.O. â~ak, u ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a br, 144/1 u â~ku. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od 11,00 do 14,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Na osnovu odluke Nadzornog odbora JP ''GRADAC'' ^a~ak br. 0613/14-II od 10. 06. 2014. godine, Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{ta i puteve ''Gradac'' raspisuje

AUTOELEKTRIÂR (za popravku i odràvawe autobusa) - 1 izvr{ilac - III ili IV stepen stru~ne spreme - minimum 3 godine iskustva na istim ili sli~nim poslovima - voza~ka dozvola C kategorije - osnovno poznavawe engleskog jezika STOLAR (za popravku i odràvawe autobusa) - 1 izvr{ilac - III ili IV stepen stru~ne spreme - minimum 3 godine iskustva na istim ili sli~nim poslovima - voza~ka dozvola C kategorije Kratku biografiju sa naznakom KONKURS ZA RADNO MESTO U ODR@AVAWU slati na e-mail: office@autoprevoz-cacak.rs ili predati li~no: Autoprevoz AD â~ak, Lomina 67, 32000 â~ak Konkurs traje do 31. 12. 2014. godine

~asova.

OGLAS

3. Pisane ponude mogu se dostaviti najkasnije do srede 17. 12. 2014. godine neposredno ili na adresu: JP ''GRADAC'' ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51, sa naznakom ''NE OTVARAJ-PONUDA ZA KUPOVINU VOZILA''.

1. Predmet prodaje je putni~ki automobil ZASTAVA KORAL IN L, registarske oznake ^A 009-AT, proizveden 30. 12. 2005. godine, broj {asije VX 1145A0001089500, 44 KW.

4. Uvid u stawe vozila mo`e se izvr{iti u prostorijama ''Auto moto kluba '', ul. Moravska br. 11 u ^a~ku, do 17. 12. 2014. godine u periodu od 7-11 ~asova.

2. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu - po na~elu ''VI\ENO KUPQENO''. Po~etna cena vozila je 25.000,00 dinara. Prodaja vozila se vr{i prikupqawem pisanih ponuda, a otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijih ponu|a~a izvr{i}e se u prostorijama JP ''Gradac'' ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51, u ~etvrtak 18. 12. 2014. godine u 12

5. Tro{kove poreza i prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim vozilom snosi kupac.

marketing 032/342-276

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

6. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 032/303-200.

SPORT

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

VELIKO POJA^AWE KK MLADOST

DOLAZAK RATKA JOKSI]A

o{arka{ki klub Mladost nedavno je poja~ao jedan od najboqih srspskih stru~waka u radu sa najmla|im igra~ima Ratko Joksi}. Pre dvadesetak godina Joksi} je sa grupom prijateqa osnovao ovaj klub, a sada je iskoristio pauzu u inostranom anga`manu da se posveti mladim ^a~anima. - Nije bilo nikakve dileme oko mog anga`mana u klubu, jer to ne smatram profesionalnom obavezom.

Za mene je ovo vi{e povratak ku}i. Zadovoqstvo mi je da svako ve~e provodim vreme u salama. Trudim se da svoje iskustvo, sticano godinama, prenesem mladim igra~ima i trenerima. Pravo je zadovoqstvo raditi u ^a~ku, ovaj grad i klub ve} godinama unazad imaju veliki broj de~aka zaqubqenih u ko{arku ka`e Joksi}. Nakon igra~ke karijere, posvetio se trenerskom pozivu. U vreme biv{e Jugoslavije uspe{no je radio u

KARATE

SLOBODA TRE]A NA MEMORIJALU U KRAQEVU a me|unarodnom Memorijalnom kupu “Profesor Milan To{ev To{ke”, odr`anom u Kraqevu 30. novembra, karatisti Slobode zauzeli su ekipno tre}e mesto. Zlatne medaqe u borbama osvojili su Vladimir Savi} u kategoriji kadeta + 55 kilograma i pionir Andrej Gruji~i} - 40 kg. Zlatom u katama okitili su se Nika Radowi} \or|evi}, Stefan Polu`i}, Luka Bojovi}, Ana Karovi}, Todor Vasilijevi}, Andrijana Milo{evi}, Andrej Karovi} i Vasilije Majstorovi}, dok je srebro pripalo Milo{u Petrovi}u, Danici Lazi}, Eleni Milo{evi} i Voju ]irovi}u. Bronze sa ovog takmi~ewa poneli su Nemawa Ani~i}, Strahiwa Mari}, Veqko Jovanovi}, Jefimija Jovanovi} i Mladen Vu~kovi}. Memorijalni turnir u ~ast Milana To{eva organizovali su Karate federacija centralne zapadne Srbije i KK SATA-MI. U~estvovalo je 27 klubova i oko 400 karatista iz Crne Gore, Republike Srpske i Srbije.

@elezni~aru, Borcu, [ibeniku i Uìcu, a bio je i trener mla|ih reprezentativnih selekcija. Osnovao je {kole ko{arke u â~ku, potom odlazi u Sofiju. I u Bugarskoj osniva klub Buba Basket. Usledio je {estogodi{wi boravak i rad u ruskom CSKA, u kojem se pod wegovim rukovodstvom razvija jedna od najpoznatijih {kola ko{arke u Evropi. Posledwe tri godine radio je sa mladima u bugarskom klubu Levski. - Rad sa decom je odgovoran i teàk, ali najlep{i. Ve}i deo treninga posve}ujem tehni~kim detaqima,

koji su osnov za razvoj svakog ko{arka{a. Najbitnije je savladati svaki element, ponavqati ga i dovesti do savr{enstva. U na{em radu nema mesta `urbi, neophodan je studiozan i svakodnevni rad. @elim da pomognem svima koji imaju ambiciju da se bave ovim te{kim i odgovornim poslom - napomiwe Joksi}. Joksi}evom dolasku nisu se radovali samo najmla|i ko{arka{i. - Ratko je jedan od osniva~a Mladosti i ~ovek koji je postavio temeqe kluba. On je mnoge od nas uveo u svet ko{arke. Na{i mla-

ATLETIKA

NOVE MEDAQE ZA KRAJ SEZONE ezultate vredwe pa`we, atleti~ari AK ^AAK postigli su i na nedavno odr`anom 38. Krosu Parti-

pobednici krosa RTS Saimi Muri} iz Novog Pazara. Drugi je bio i Ogwen Nikoli} u trci za mla|e pionire, ro|ene 2003, na 600 m. I wemu je nedostajalo malo sre}e, po{to je u fini{u izgubio trku. U konkurenciji

DONELI MEDAQE SA RUDNIKA drugom kolu Fudokan lige karatisti Nemawe uzeli su 11 medaqa. U katama pojedina~no zlato je pripalo Sofiji Kuzmanovi}, Tijani Lu~i}, Sari Stanojkovi}, a bronza Aleksandri Radoji~i}, An|eli Radoji~i}, Awi Krsmanovi} i Dejanu Nedeqkovi}u. Sara Stanojkovi} i Leonardo Markovi} osvojili su zlato u kihonu, dok je u kihon iponu najboqi bio Aleksa Rakovi}. U disciplini jiu-ipon zlato je osvojio Nikola Tepav~evi}, uprkos povredi koju je zadobio na ovom takmi~ewu. U ulozi sudije i na Rudniku na{la se trener KK Nemawa Zorana Koji}.

di igra~i, ali i treneri, privilegovani su, jer imaju priliku da u~e od ovakvog stru~waka. @elimo da klub podignemo na jo{ vi{i nivo i nastavimo da pru`amo dobre rezultate, po kojima smo prepoznatqivi u Srbiji - rekao je direktor KK Mladost Do-

brilo Joji}. - Ratku dugujem mnogo i zahvalan sam mu za rezultate koje sam postigao. Wegov na~in rada je specifi~an, znawem i iskustvom predstavqa pravu ko{arka{ku enciklopediju na terenu smatra trener Dejan Kolarevi}.

MOTO SPORT

NAGRADE ZA ÂÂNE oto savez Srbije nagradio je pro{le subote u beogradskom hotelu “Zira” najboqe takmi~are Otvorenog {ampionata Srbije u moto krosu, klasiku i road race. ^lanovi Automoto sportskog kluba â~ak postigli su veliki uspeh u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji i nastavili dobru tradiciju osvajawa trofeja. Ariqac Mili} Zimowi}, koji nastupa za AMK â~ak, u najmawoj klasi MX65, postigao je veliki uspeh, osvojiv{i na ubedqiv na~in {ampionsku titulu. U ja~oj klasi MX80 vice{ampionska titula pripala je Milo{u Radulovi}u, koji }e svoj

talenat naredne godine pokazati u ja~oj klasi. U konkurenciji 10 klubova, u klasi jedan i dva, AMSK â~ak potvrdio je pro{logodi{wi uspeh i ponovo osvojio prvo mesto ekipno. - Prezadovoqni smo rezultatima. Ove godine smo imali sedam voza~a, od toga ~etiri mlada i oni su svojim rezultatima i pona{awem pokazali kako se brane boje kluba i grada koga predstavqaju. I daqe planiramo da podsti~emo mlade i pomaèmo im da se bave ovim sportom i postiù dobre rezultate - najavquju rukovodioci AMSK â~ak.

KUGLAWE

BRONZA ZA DU[ANA pored nedostatka adekvatnih uslova za trening, nekada{wi ~lanovi ~a~anskog udruèwa kugla{a gluvih osvojili su ~etvrto mesto na Prvenstvu Srbije ekipno nastupaju}i za Trstenik, dok je Du{an Raji~i} pojedina~no bio tre}i. ^lanovi Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih koristili su vi{e od 10 godina kuglanu u sedi{tu svoje organizacije i tada su postizali zapaène rezultate i u zemqi i inostranstvu. - Nadle`ni organi su suprotno svim aktima udruèwa izdali ovaj prostor za sasvim suprotne namene. Kuglana je u â~ku postojala ~etiri decenije i bila je mesto za rekreaciju mnogih ~lanova na{eg uduèwa kojima je to uskra}eno od dana dono{ewa odluke o izdavawu u zakup. Napomiwemo da je ekipa â~ka na dràvnim prvenstvima uvek bila u vrhu i osvajala visoka mesta u pojedina~nim nastupima kaù ~lanovi udruèwa â~ak koji su sada prinu|eni da se za takmi~ewa pripremaju u drugim gradovima.

I zana u Beogradu. Kraj ovogodi{we sezone Katarina Propadovi} je krunisala pobedom u trci pionirki na 800 metara. Medaqe iz Beograda doneli su i ostali takmi~ari ^AAK-a. U trci atletskih {kola na 300 m za devoj~ice ro|ene 2006. Iva Zelenovi} je bila druga. Ona je vodila do samog kraja, ali je u u fotofini{u prvo mesto pripalo ~etvrostrukoj

de~aka ro|enih 2005. Marijan Milovankovi} je zauzeo peto mesto. - Uspe{no smo zavr{ili sezonu. Nastupili smo na 36 takmi~ewa i osvojili 124 medaqe, 13 na dràvnim prvenstvima i kupovima i 14 na nadmetawima koja je organizovao Atletski savez centralne Srbije - kaè Dragana Dukanac, trener AK ÂAK. Z. J.

I OVE GODINE

IZBOR NAJUSPE[NIJEG SPORTISTE druèwe sportskih novinara â~ka organizuje u sredu, 17. decembra, tradicionalnu manifestaciju “Izbor sportiste godine”. Po~etak je u 18 ~asova, a zborno mesto sala Gradske skup{tine. - I ove godine smo imali jako teàk posao. Dosta smo vagali, razmi{qali, sabirali... Ponovo nam je najve-

}i problem bio ènski sport, koji posledwih godina ba{ i ne cveta u na{em gradu - kaè predsednik Udruèwa Aleksandar Stefanovi}. Pokroviteq “Izbora sportiste godine” je grad â~ak. I ovo je jedna u nizu manifestacija koje prethode 18. decembru, Danu grada â~ka.

RIBOLOV

Oni su u redakciju “â~anskog glasa” dostavili saop{tewe u kome mole nadle`ne da im vrate “otetu kuglanu koja je sada pretvorena u igraonicu”. Kako je navedeno u saop{tewu, korisnici kuglane su emotivno vezani za taj prostor, zbog ~ega je na sednici Skup{tine udruèwa, kada je odlu~ivano o izdavawu kuglane u zakup, Du{an Raji~i} iskqu~en iz udruèwa u poku{aju argumentovanog spasavawa kuglane. “Smatramo da je ovaj na~in informidawa javnosti i nadle`nih sa ~iwenicama o kuglani istovremeno i poziv da preduzmu mere za vra}awe kuglane Organizaciji gluvih i nagluvih”. Z. J.

RUKOMET

KAPITALNI ULOVI

REMI U TRSTENIKU

sredu, 17. decembra, bi}e progla{eni najboqi kapitalni ulovi za ligu Rekord. Udru`ewe “Gradac” poziva sve ~a~anske ribolovce koji su ove godine bili sre}ne ruke da se prijave do 15. decembra predsedniku Lazaru Marinkovi}u na broj 064/19-119-58.

Rukometa{i Mladosti zavr{ili su jesewi deo prvenstva na osmom mestu prve lige Zapad. U jedanaestom kolu igrali su nere{eno u Trsteniku protiv Prve Petoletke, 26:26. Prvi protivnik u prole}nom delu sezone ^a~anima }e biti Lokomotiva iz Lapova.

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5. SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5. SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6. SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2. SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4. SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1. SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9. SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

STANOVI GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3. SPRAT, TA, CENA 15.500 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3. SPRAT, 46.000 E KU]E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E JEDNOSOBNI P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E + PDV DVOSOBNI P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E

TROSOBNI P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E KU]E P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000 E P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E P-80 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

OGLASI

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

STANOVI P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji, 14.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 E P-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 E P-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 E P-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 28.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E BEOGRAD P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk, 170.000 E

060/434-2-190

GARSOWERE 16m2, vp, 12000 eura , Centar U ponudi jo{ 10 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar 41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2 , 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobna stana DVOSOBNI STANOVI 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar 61m2, 3, 36600 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara 57m2, 1, 35000 eura, Avenija 44m2, vp, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 58 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68m2, 1, 40000 eura, Centar

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej 66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84m2, 2, 42000 eura, Avenija 75m2, 4, 48750 eura, Centar U ponudi jo{ 47 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri centar 120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej 71m2, 8, lift, 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stanova KU]E 45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina 100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani 88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

^ITUQE / OGLASI

Na{a voqena

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ

NADA MILOSAVQEVI]

ro|ena Vlaji} 9. 3. 1936 - 10. 12. 2014. Upokojila se u Gospodu dana 10. 12. 2014. godine. Sahrana je obavqena 11. 12. 2014. godine na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: suprug BRANIMIR, }erka NEVENA, sin NEBOJ[A, snaha IVANA, unuka ANA, brat DRAGOQUB, snaha SPOMENKA, bratanice SVETLANA i KATARINA i ostala rodbina i prijateqi

MILO[ JOVANOVI]

NADI MILOSAVQEVI] PRIJATEQI: RU@A i DEJAN TOMOVI] SA PORODICOM

Ako je Tvoj `ivot morao stati, na{a qubav i se}awe na Tebe, ve~no }e trajati. Tvoj drug REQA sa porodicom

20127

20129

20126

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 069 21 93 032

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

U ponedeqak, 15. 12. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

DRAGICE STANI[I]

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

Mo`e i zamena za stan Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje 3 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2, 20 m2 i 95m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefoni: 032/344 - 997; 063/106-42-80

MALI OGLASI PRODAJEM hektar zemqe na Grobnicama, tri kilometra od centra Gorweg milanovca 060/330-904-0 IZDAJEM stan u Beogradu 064/56-96-242 NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

POVOQNO! Profesionalno vr{im servis i instalaciju operativnog sistema po `eqi na va{em laptop ili desktop ra~unaru, instalaciju neophodnih drajvera i programa. ^i{}ewe od virusa i antivirus za{tita. Optimizaciju sistema ubrzavawe rada Windows-a. Tel. 064/614-28-93

PRODAJEM sadnice maline sorta Tulamin , sertifikovane. Povoqno. Tel. 032/ 351-970 PRODAJEM dva vo}waka kraj puta Zabla}eJe`evica, jedan potez Pajovi}i, drugi potez Filipovi}i. Atraktivne lokacije. Tel. 060/ 661-8835

PRODAJEM PLAC OD 4.5 ARI NA DOBROJ LOKACIJI U QUBI]U, UL. 1300 KAPLARA. ULAZ SA PUTA. MOGU]I SVI PRIKQU^CI. CENA 12.000 E. TEL. 032/ 5813-869, 064/ 124-8-370 PRODAJEM pekaru GOREWE, polovna u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45 PRODAJEM LIVADU OD 1.5 HA NA PUTU ZA PRIJEVOR, 6 KM OD ^A^KA ( STRUJA, VODA, ASFALT ). HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 PRODAJEM MANGULICE ZA KLAWE. TEL. 063/ 419-983 Sportska relaks masa`a 064/27-23-470 032/357-887

IMATE PROBLEM SA LIKVIDNO[]U! BLOKIRAN VAM JE TEKU]I RAÛN PREDUZE]A? PRETI VAM STEÂJ? IMAMO RE[EWE ZA VAS: " UNAPRED PRIPREMQEN PLAN REORGANIZACIJE". STRU^NO, KVALITETNO! U SKLADU SA ZAKONOM O STEÂJU. DIPLOMIRANI EKONOMISTA I LICENCIRANI STEÂJNI UPRAVNIK. TEL. 063/ 16-42-078

iz ^a~ka

^etrdesetodnevni pomen odr`a}e se toga dana u 11 ~asova na grobqu Orlova~a . Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju Sin NENAD, snaha IVANA i unuk MATEJA 20130

IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda. Tel. 064/ 936-8-174

ZAHVAQUJEM SE KOLEGAMA IZ FIRME "CINI" ^A^AK NA SPREMNOSTI DA ME ISPRATE U PENZIJU I NA POKLONU KOJIM SU ME PODSETILI NA POSLEDWIH SKORO 12 GODINA PROVEDENIH U FIRMI SA WIMA. BATO RADOVANOVI]

IZDAJEM STAN NOVOGRADWA OD 31 M2, 1. SPRAT, KOD "MERKATORA", PARNO GREJAWE SA UGRA\ENOM KLIMOM, LIFT, VELIKI PARKING. VRLO POVOQNO. TEL. 063/ 106-4280

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

^ITUQE

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 8. 12. 2014. godine u 16, 30 minuta prestalo je da kuca veliko i plemenito srce, na{eg voqenog

DRAGANA TOMOVI]A dipl. inèwera elektrotehnike penzionera ED " â~ak" iz â~ka 1937 - 2014.

S' ponosom nosimo i ~uvamo kao retke dragocenosti zajedni~ke uspomene i se}awe na bogat i sadr`ajan `ivot sa tobom, dragi na{...

O@ALO[]ENI TVOJI NAJMILIJI: supruga MIMA, }erke SLA\ANA i TAWA, unuci: NEMAWA i VAWA, zetovi DEJAN i BRANKO i sestre MICA i PERKA

20115

U utorak, 16. decembra navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg

SE]AWE

Dana, 14. 12. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog brata

MILUNA JOVANOVI]A BREKOVCA

NIKOLA JOVANOVI] BREKOVAC

SRE]KA RISIMOVI]A

2004 - 2014

Bol nije u suzama, ni u re~ima. Bol je u srcima gde }e{ zauvek ostati. TVOJI: SVETISLAV, BIQANA i SEKA sa porodicama

1928 - 2013. S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na dragi lik ~uvaju supruga RADMILA i sinovac DEJAN sa porodicom 20118

Vreme nije umawilo na{u qubav i bol za tobom Sin Ra{o, snaja Vesna, unuci Braco i Du{ica

20116

Dana, 6. 12. 2014. godine preminuo je, a 7. 12. 2014. godine sahrawen je na{ dragi

Dana, 15. 12. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg voqenog supruga i oca

MILINKA LUKOVI]A Toga dana poseti}emo wegov grob, okititi ga cve}em i zaliti suzama. Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su bili uz nas u ovim te{kim trenutcima. Supruga NADA, sinovi DEJAN i RAJKO 20128

SE]AWE 13. 12. 2004 - 13. 12. 2014. DESET GODINA nije sa nama na{ dragi

ALEKSANDAR D. TEP^EVI]

iz ^a~ka

SE]AWE

DEJAN [KIPI] [KIPA

ÂSLAV VUJOVI] ÎÂ

2000 - 2014.

Te{ko je `iveti bez Tebe. Osta}e{ zauvek u na{im srcima i uspomenama. TVOJI NAJMILIJI

Godine prolaze, a uspomenu na Tebe ~uva PORODICA [KIPI] 20121

SE]AWE

Dana, 14. 12. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

RODOQUB - RO]KO PAUNOVI]

MILANA MILOJEVI]A

15. 12. 1994 - 15. 12. 2014.

Zauvek u na{im srcima i mislima. Supruga MILESA, sinovi ZORAN i DRAGAN sa porodicama

Godine prolaze, a se}awe na wega ostaje zauvek u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI

20117

20125

iz Trbu{ana Tvoje ime je na{ ponos, tvoje srce puno dobrote za sve koji su te znali. @ivot bez Tebe je ve~ita tama, volimo te svi, al' najvi{e tvoja mama. TVOJI NAJMILIJI: majka OLGA, sinovi IVICA i @EQKO, supruga GORDANA, unuka ALEKSANDRA i sestra NADA

^ITUQE

Dana, 17. 12. 2014. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e voqene majke, bake i supruge

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

U sredu, 17. 12. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog, voqenog i nikada zaboravqenog

Dana, 2. 12. 2014. godine preminula je na{a draga

OLIVERE CUPA]

Za nas si uvek tu!!! TVOJI: ANDREA, BORIS, LARA i ALEKSANDAR 20124

DRAGA KARANCA Pro{lo je 23 godine od kako nije sa nama

VERA ARSENIJEVI] ro|. Be{evi} iz ^a~ka Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Hvala ti za sve {to si u~inila za svoju decu i svoje unu~i}e. K}erka JASNA sa porodicom

15. 11. 1946 - 7. 11. 2014. Toga dana poseti}emo Dragov grob, okititi cve}em i zaliti suzama. Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama, prijateqima i Dragovim kolegama koji su u ovim te{kim trenutcima bili uz nas. Zahvaqujemo se Grudnom odeqewu , Dr Axemovi}, Odeqewu neurologije Dr @ivkovi}, Medicini rada Dr Bro}i}, Odeqewu Palijative i Ku}ne nege. ZAHVALNA PORODICA

Sahrana }e se obaviti 12. 12. 2014. godine u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i najlep{im uspomenama. Sinovi ZORAN i BO@O sa porodicama

20122

20113

20114

SE]AWE 17. 12. 2006 - 17. 12. 2014. Dana, 17. 12. 2014. navr{ava se OSAM GODINA kako si nas zauvek napustila

MILO[ JOVANOVI] BANE MATIJEVI]

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uvamo sa qubavqu i sa ponosom te pomiwemo. TVOJI: suprug VEQO i k}erka BRANA sa porodicom

Za tobom }u plakati dok suze ne presu{e deo moje du{e, ve~no }e{ biti u na{im srcima, jer ono {to si bio to se ne zaboravqa. Supruga VESNA i }erke JOCA i KIKA

upl.

16. decembra je OSAM GODINA od kada nije sa nama na{a

SE]AWE

Svakoga dana, u svakom trenutku, si u na{im mislima, srcima... Sa qubavqu, TVOJA PORODICA

ZORICA TOPALOVI] ISAILO JOVANOVI] 1954 - 2007. 1923 - 2004. Pro{lo je sedam i deset godina kako niste sa nama, ali ste uvek u na{im srcima i se}awima. VA[I NAJMILIJI

20109

20123

14. decembar 2013 - 14. decembar 2014.

dipl. ekonomista

Dvadeset godina je pro{lo. S' tugom SLOBODAN, DOBRILA i MIROSLAV 20101

PORODICA 20119

VUKOSAVA DOMANOVI]

1964 - 2006.

NACA SIMEUNOVI]

S' po{tovawem, qubavqu i ponosom

SE]AWE 12. 12. 1981 - 12. 12. 2014.

MILA GAVRILOVI]

SE]AWE 14. 12. 1994 - 14. 12. 2014.

iz ^a~ka

[esnaestog decembra su TRI TU@NE GODINE od kada sa nama nije na{ dragi

3. 11. 2014 - 12. 12. 2014.

GROZDA VUJOVI]

SLOBODANKA KOSANOVI]

S' qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene. Porodice DOMANOVI] i TODOSIJEVI]

Dana, 11. 12. 2014. godine navr{ilo se [EST GODINA od smrti na{e drage

JEVREM \OKI]

MIRJANE PAVLOVI]

I pro|e godina tata... Tvoja VESNA sa SAVOM i RADOM 20104

Uspomenu na wu ~uvaju suprug GROZDAN i k}erka MARINA 20108

^ITUQE

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE

16. 12. 2014. godine je dan kad je Tvoj ro|endan

Dana 11. decembra 2014. navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

6. 11. 1976 - 13. 12. 1999.

ZORANA PAVLOVI]A

ALEKSANDAR SA[A TOROMAN

NEBOJ[A - NELE PAVLOVI]

- advokat iz Preqine I ovaj ro|endan boli, boli i podse}a da }e i svaki naredni pro}i bez Tebe, voqeni Nele. Dani i godine provedene sa Tobom i uz Tebe, donosile su samo sre}u i radost svima nama. Tvojim odlaskom tuga, suze i bol su do{li u na{a srca. Tvoja posebnost i energija je u nama, u mislima i snovima, dragi na{ Nele. Neka Tvoja dobra i plemenita du{a po~iva u ve~nom miru.

iz Qubi}a

VOLE TE TVOJI: baka DESANKA, majka NADA, brat DRAGAN sa porodicom i teta VERA sa porodicom

Puno je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, sa ponosom pomiwemo i u srcu zauvek ~uvamo. Volimo te i puno nam nedostaje{! TVOJI NAJMILIJI: supruga BOJANA, }erka JELENA, sin BOBAN, snaha SAWA i unuke TEODORA i DUWA

U subotu, 13. 12. 2014. godine navr{ava se PETNAEST GODINA od preranog odlaska u ti{inu ve~nog mira. U srcu te nosimo i sa ponosom pomiwemo. Hvala svima koji sa nama dele bol i tugu. Mama STOJANKA, brat DRA[KO sa porodicom

20110

20106

20105

SE]AWE 12. 12. 2011 - 12. 12. 2014.

SE]AWE 15. 12. 1980 - 15. 12. 2014.

SVETOZAR BOJOVI] SVELE

NIKOLA JAWI] NIXO

iz Preqine Dani i godine provedene sa tobom i uz tebe donele su sre}u i radost u na{em `ivotu. Puno suza je palo od kada je tvoje srce stalo. Tvojim odlaskom ostala je velika praznina. Za sve {to si za nas u~inio mnogo ti hvala. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIRA i sin QUBI[A sa porodicom

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. TVOJI NAJMILIJI: majka SIBINKA, brat MILISAV i sestra OLGA sa porodicama 20103

GODI[WI POMEN

MLADEN KRXI] @ivot je trenutak, a se}awe ve~no. Bol nije u suzama, ve} u mom srcu u kom }e{ `iveti ve~no. Tvoja drugarica SAWA NOVITOVI] 20102

16. 12. 1991 - 16. 12. 2014. Navr{ava se 23 godine od smrti sina i brata

1. 7. 2000 - 1. 7. 2014. Navr{ilo se 14 godine od smrti mu`a i oca

RADOMIRA

12. 12. 2012 - 12. 12. 2014.

MILENKO MILE KAROVI]

MILO[A VUJI^I]A

S bolnim se}awem uspomenu na wih ~uva, brat DU[AN sa porodicom, sestra MILOSIJA sa porodicom i majka MILOMIRKA 20100

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

gra|.tehni~ar - penzioner Mr~ajevci - Beograd 1934 - 2012. Vreme prolazi ti u svemu nedostaje{. Moj jedini i voqeni brate. Tvoja sestra DANICA ANDRI] iz ^a~ka, sa sinovima SLOBODANOM i BO[KOM iz Francuske, tvoja DANICA, BRANISLAV, GORDANA i unuci ILIJA, IVANA i JELENA KAROVI], iz Beograda

PETAK 12. DECEMBAR 2014. GODINE