12 jul 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 12. JUL 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Zvezda gostovala u Slatini

CENA 30 DIN.

[najderski zanat ponovo „procvetao”

POPRAVKE ODE]E „KRPE” BESPARICU

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

strana 7.

SVE O KAJSIJI

strane 36. i 37.

BROJ 27

Veqo Marinkovi}

Iz albuma ^a~ka starog

OVACIJE ZA XAJU!

strana 35.

KASINA, PRVI HOTEL ^A^ANSKE VARO[I

strane 12. i 13.

BO[ISTA SA POLA VEKA STA@A

strana 11.

^a~anski glas” 16. jula bele`i 81 godinu postojawa

ZAKORA^ILI U DEVETU DECENIJU U susret 53. Saboru truba~a u Gu~i

PRIPREME U PUNOM JEKU

strane 24. i 25.

Gradsko rukovodstvo zadovoqno jednogodi{wim u~inkom u lokalnoj vlasti

ZAKONITO, PROFESIONALNO, TRANSPARENTNO

strana 3.

2

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

RO\ENDAN

NA[ DAN Slede}e sedmice, 16. jula, „^a~anski glas” napuni}e 81 godinu postojawa “Glasu” sam od wegovog 62. ro|endana.

I dobro pamtim kroz {ta je sve, samo od tada, pro{ao list kome se, naravno, kako onda, tako i danas, mo`e {to-{ta zameriti, ali sigurno nikada povr{nost, neobjektivnost, neprofesionalnost, senzacionalizam zarad “pukog” pove}awa tira`a, “provla~ewe” li~nih interesa... Da budemo politi~-

U

ki neutralni u dana{we vreme posebno se trudimo.

Svim politi~kim stavovima u istoj meri, da ne ka`em “{irom” otvaramo vrata, jer u svemu treba imati meru, a “^a~anski glas” se ne bavi “rekla-kazala” informacijama, niti profitira na strana~kim ili unutarstrana~kim zakulisnim radwama.

Ali, da ne ocewujemo mi novinari i urednici sami

Deo kolektiva „Glasa” uo~i 80. ro|endana marketing 032/342-276

ZAKORA^ILI U DEVETU DECENIJU svoj rad. O tome ipak treba da sude ~itaoci. Iskreno, uvek mi je sme{no kada u “udarnim” informativnim emisijama na nacionalnim frekvencijama, ~ujem kako je, po oceni ne znam koje agencije, najgledanija ba{ ta televizija na kojoj se taj prilog emituje. Naravno, i mi, analiziraju}i tira` i remitendu, svake sedmice posredno dobijamo i povratnu informaciju od

gra|ana ^a~ka i okolnih op{tina o tome {ta misle o na{em listu. I zadovoqni smo. A to da “Glas” prosto “plane” ve} petkom prime}uju i sami ~itaoci, koji ~esto, ako malo okasne, ne na|u svoj primerak kod prvog prodavca.

Li~no mi je drago da, iako se vizuelno, sadr`ajno, ali i po obimu strana, “Glas” iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, stalno mewa, trudimo se na boqe, ipak ostaje onaj isti stari “Glas” u ~ije prostorije sam, i sama pomalo sumwi~avo, posle studira-

wa u Beogradu, zakora~ila po~etkom devedesetih godina. Vremenom sam shvatila da je “^a~anski glas”, ma koliko mu se ponekad ne{to moglo i zameriti, bio i ostao ozbiqan nedeqnik sa visokoprofesionalnom ekipom novinara i drugih saradnika. I to ga u dana{we vreme, kada i novinarstvo u moralnom smislu pada, ~ini posebnim i druga~ijim od ve}ine medija u Srbiji.

Mi, zaposleni u “^a~anskom glasu”, sre}ni smo {to list uspeva da opstane kao nedeqnik koji ~itaocima ne nudi, da bi ih pridobio na najni`em nivou, napakovane seks afere po-

znatih, niti sredwe i naslovne strane posve}uje detaqnim opisima i fotografijama svih i svakakvih zlo~ina i qudskih nesre}a, ne uzimaju}i u obzir mogu}nost da nekog le~enog ili poluizle~enog nesre}nika, mediji, takvim pristupom ovim temama, samo mogu podsta}i da uradi ne{to sli~no. O tome da sve vi{e qudi od svoje dece po~iwe da krije dnevnu {tampu i zabrawuje im pojedine TV programe, da i ne govorimo. Ali, mi }emo, kao i do sada, voditi ra~una o svom dvori{tu, a za tu|a ima vaqda ko da brine...

Godana Domanovi}

iz kojih se svakodnevno 30 Zemaqa pose}uje na{ sajt.

4.500 Poseta dnevno elektronskog izdawa 7.850 ^italaca novina za sedam dana

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

3

POLITIKA

GRADSKO RUKOVODSTVO ZADOVOQNO JEDNOGODI[WIM U^INKOM U LOKALNOJ VLASTI

ZAKONITO, PROFESIONALNO, TRANSPARENTNO

Zakonitost, profesionalnost i javnost u radu, transparentno tro{ewe buxetskih para i smawewe tro{kova na svim nivoima, osnovne su karakteristike jednogodi{weg rada lokalne vlasti, koje je na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj tim povodom, istakao gradona~elnik Vojislav Ili}. Ovu ocenu u najve}oj meri potvrdili su i wegovi najbli`i saradnici, predsednik SG Veqko Negovanovi}, zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, pomo}nici Sa{a Obradovi}, Mirjana \okovi} i Aleksandar Da~i}, i zamenik predsednika lokalne Skup{tine Vladan Mili}.

okom proteklih godinu dana buxet je sve vreme bio likvidan, Grad se nije dodatno zadu`ivao i sve obaveze prema direktnim i indirektnim buxetskim korisnicima je, uprkos zakonskim ograni~ewima, redovno servisirao, naglasio je gradona~elnik Ili}: - Sve javne slu`be i preduze}a su redovno obavqali delatnost za koju su osnovani i pru`ali gra|anima kvalitetne usluge, tako da nije bilo prekida u snabdevawu vodom i toplotnom energijom, niti problema u oblasti komunalnog odr`avawa, ~i{}ewa grada i odr`avawa zelenih povr{ina. Obezbe|ena je pomo} gra|anima prilikom ga{ewa po`ara u Miokovcima i Gorwoj Gorevnici, zavr{ena izgradwa tri ku}e za doma}instva ~iji su objekti stradali u zemqotresu, transparentno finansirani projekti udru`ewa gra|ana, sportskih klubova i organizacija i verskih zajednica i zna~ajna sredstva izdvojena za re{avawe socijalnih potreba gra|ana.

Posebna pa`wa posev}ena je podsticaju ra|awa, finansirawem vantelesne oplodwe i izdvajawem nov~ane pomo}i za svako novoro|eno dete i nezaposlene porodiqe.

Rukovodstvo Grada sagledalo je stawe u svim javnim preduze}ima, radi preduzimawa mera za wihovo boqe funkcionisawe, rekao je gradona~elnik, na-

T

glasiv{i da su u “Gradcu” i “Gradskom zelenilu” imenovani novi direktori, odnosno vr{ioci du`nosti u “Vodovodu” i “Komunalcu”. Podsetio je da }e Grad finansirati boravak 1.900 pred{kolaca u odmarali{tu u Ulciwu i letovawe i 142 “Vukovca” iz osnovnih {kola, i da }e buxet snositi tro{kove petodnevnog studijskog putovawa za 50 nosilaca Vukove diplome sredwo{kolaca. Gradska skup{tina je usvojila Prostorni plan grada, a zapo~eta je i procedura dono{ewa Generalnog urbanisti~kog plana ^a~ka i osam planova generalne regulacije, istakao je Ili} jo{ neke “zasluge” aktuelnog rukovodstva i informisao novinare da }e na pri~u o prosecawu Gradskog parka trasom Ulice Sveti Sava kona~no biti stavqena ta~ka, jer je obra|iva~u nalo`eno da izna|e drugo tehni~ko re{ewe za ovu saobra}ajnicu.

Posle godinu dana rada pokazalo se da je nakon izbora, u lokalnom parlamentu formirana stabilna skup{tinska ve}ina i da, za razliku od brojnih lokalnih samouprava, u ^a~-

ku nema opasnosti od prekomponovawa vlasti, niti od eventualne blokade rada, uveren je predsednik SG Veqko Negovanovi}. Vreme je pokazalo i da je SG usvojila odli~an buxet i da }e zbog toga posledice po wega, zbog restrikcija koje je uvela dr`ava, biti minimalne i “ispeglane” nakon rebalansa, planiranog u septembru. Za proteklo vreme odr`ano je 18 sednica, na kojima je razmatrano vi{e od 300 tema i donete brojne kvalitetne odluke, rekao je prvi ~ovek lokalne Skup{tine, oceniv{i da su odbornici radili efikasno, da sednice nisu odlagane i podsetio da su

na posledwem zasedawu donete odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora javnih preduze}a, koji }e biti izabrani na prvom jesewem zasedawu.

On je zahvalio svim, a posebno odbornicima skup{tinske ve}ine koji su “preuzeli odgovornost i obavezu za stru~no i odgovorno vo|ewe Grada.”

U prethodnom periodu u Gradu su normalno funkcionisale obrazovne i pred{kolske ustanove, zdravstvene insitucije i javna preduze}a, a u privredi “nije bilo dramati~nih stresova”, izuzev problema u firmama, nasle|enih iz prethodnog perioda,

koje je lokalno rukovodstvo po~elo da re{ava, ocena je zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a.

Gradska vlast i finansijeri su predlo`ili, a SG usvojila investiciono razvojni, socijalno odgovoran i tro{kovno restriktivan buxet, “te`ak” 3,6 milijardi dinara, od kojih bi za investicije trebalo da bude utro{eno 830 miliona, podsetio je on i ocenio da je buxet i “sprovodqiv”, uprkos ograni~ewima koje

je novim zakonima nametnula Republika. Prvi put rukovodstvo je uspostavilo dijalog sa privrednicima, udru`ewima i sindikatima i pru`ilo logisti~ku podr{ku preduze}ima u restrukturirawu i ste~aju, naglasio je zamenik gradona~elenika i iscrpno informisao novinare o stawu u FRA, FH, “Slobodi”, “Slovasu”, “Hladwa~i” i drugim firmama, za koje postoje zainteresovani strate{ki partneri i samim tim i mogu}nost za wihovo o`ivqavawe.

Novinarima su se, detaqno prezentuju}i {ta je ura|eno u resorima za koje su zadu`eni (poqoprivreda, sport, komunalna infrastruktura, za{tita `ivotne sredine i dru{tvene delatnosti) obratili i zamenik predsednika SG Vladan Mili} i pomo}nici gradona~elnika Sa{a Obradovi}, Mirjana \okovi} i Aleksandar Da~i}.

M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

4

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

POLITIKA

U PONEDEQAK ODR@ANA 18. SEDNIC Zbog izmene ugovora o komisionu za izgradwu Gradskog stadiona, koga su ~elnici Grada sa Ministarstvom `ivotne sredine i prostornog planirawa i Republi~kim fondom za razvoj potpisali 29. decembra 2010. godine, odnosno pove}awa takozvanih bankarskih mar`i sa 2,5 na 3,5 odsto, odbornici Skup{tine grada su u ponedeqak na 18. sednici usvojili izmene odluke o prihvatawu obaveze servisirawa duga po kreditnom zadu`ewu za ovaj veliki projekat. Po{to }e to dovesti i do zna~ajnog poskupqewa investicije, vredne 262,5 miliona dinara, za koju po 10 odsto sredstava obezbe|uju lokalna samouprava i Republika, a 80 odsto iz kredita, koga po pola tako|e finansiraju dr`ava i Grad, pojedini, posebno opozicioni odbornici su u podu`oj raspravi insistirali na detaqnim obja{wewima i izrazili sumwu da }e Grad po ko zna koji put finansirati proma{enu investiciju. o{to je podsetio da su odbornici iz pro{log saziva bili jednoglasni kada je trebalo odlu~iti da Grad uz pomo} dr`ave rekonstrui{e stadion, Stojan Markovi} (LDP - Zeleni) je upozorio nadle`ne da koriste termin gradski, a ne fudbalski stadion, jer je on predvi|en za sve klubove i sportove, a ne samo za FK Borac. Zbog izmene bankarskih mar`i, investicija }e poskupeti za oko 1,5 milion dinara, izra~unao je Aleksandar Maksimovi} (SNS) i zatra`io da odbornicima bude predo~ena informacija o dosada{wim radovima, odstupawima od prvobitnog projekta i dodatnim radovima, koji }e Grad ko{tati jo{ 20 miliona dinara. U situaciji kada je u ^a~ku stopa nezaposlenosti 30 odsto, aktuelna vlast ula`e u “mrtav kapital” oko 280 miliona dinara, ili skoro {est buxeta za poqoprivredu, upozorio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), ustvrdiv{i da su uslovi ugovora lo{i, netransparentni i i da }e “skriveni” tro{kovi iznositi skoro 30 miliona dinara. Do kada }e Grad ulagati u proma{ene investicije, pitao je Nikola Novakovi} (Dveri srpske) i insistirao da u realizaciju ovog projekta budu ukqu~eni svi sportski kolektivi, jer stadion mora biti gradski. Dodatnim sred-

P

STADION (NI)JE PR

zdravstvene ambulante u Qubi}u... Grad ne}e imati perspektivu, ukoliko se bude odricao svih investicija, pod izgovorom da je vreme te{ko i da stadion, ili pozori{te, bioskop ne treba da budu prioriteti, smatra Mirjana Milenkovi} (DS).

Po{to su usvojili i predloge odluka o izradi planova generalne regulacije za naseqena mesta Preqinu i Mr~ajevce i dva plana detaqne regulacije, odbornici su se poprili~no zainteresovali za predlog odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata.

Ovaj akt, usagla{en sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom Grada i Pravilnikom o na~inu pru`awa usluga u ugostiteqskim objektima, Gradska uprava za inspekcijski nadzor predlo`ila je na osnovu zahteva gra|ana i dosada{weg isku

IMENOVANE KOMISIJE

stvima za finansirawe stadiona trebalo je pomo}i vi{edetnim i socijalno ugro`enim porodicama, ili te pare opredeliti za podsticaj poqoprivrede, smatra i Radisav Rackovi} (Dveri srpske). Kreditni aran`man je potpuno transparentan, demantovao je sumwe nekih odbornika zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i podsetio da od ukunog kreditnog zadu`ewa na Grad “otpada” 105 miliona dinara, koga }e on vratiti na rok od pet i grejs period od godinu dana. Grad niko nije {tedeo i da se on sam zadu`io, investicija bi bila jeftinija, rekao je Dragan Brajovi} (DS) i to uverewe potkrepio ra~unicom da se, umesto ulagawa u ne{to {to ne stvara vrednost, sa milion i po evra, koliko iznosi dosada{we zadu`ewe, mogla finansirati gradwa 3.000 kvadrata stambenog prostora, ili uz podsticaje otvoriti 200 novih radnih mesta.

Stadion je pogre{an prioritet, “skupa igra~ka, luksuz i rupa bez dna”, koji }e Grad ko{tati skoro 300 miliona dinara, odnosno 10 odsto godi{weg buxeta, smatra Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) i zala`e se da lokalna samouprava ne kreditira profesionalni sport, ve} da stadion ubudu}e koriste svi klubovi i organizacije, prvenstveno za razvoj sporta i zdravih stilova `ivota. Odbornici jedino mogu da odlu~e da radovi na stadionu budu konzervirani, ili da prihvate nove uslove kreditirawa, objasnio je ~lan Gradskog ve}a Zvonko Mitrovi} i podsetio da je Grad dobio gra|evinsku dozvolu za rekonstrukciju, da se objekti nalaze na gradskom gra|evinskom zemqi{tu, te da je on

PRIHVATILI[TE U MILI]EVCIMA Na osnovu Odluke o pribavqawu zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme{taj napu{tenih `ivotiwa koja je, na predlog gradona~elnika Vojislava Ili}a, naknadno uvr{}ena u dnevni red posledweg skup{tinskog zasedawa i “nezapa`eno” pro{la me|u odbornicima, azil za pse lutalice i druge napu{tene `ivotiwe bi}e izgra|en u Mili}evcima. Tro~lana komisija je predlo`ila GV, a ono odbornicima da donesu odluku o kupovini KP broj 2512/2 u KO Mili}evci, povr{ine dva hektara, 85 ari i 66 kvadaratnih metara, po ceni od 33,48 dinara po metru kvadratnom, odnosno za ukupan iznos od 956.389,68 dinara. Re~ je o parcelama ~iji su vlasnici Vladan, Vidan i Miodrag Filipovi} iz ^a~ka i Tatomir Filipovi} iz Mili}evaca, sa kojima }e ugovor o pribavqawu ove nepokretnosti potpisati gradona~elnik Vojislav Ili}.

gradski, a ne fudbalskog kluba koji ga svojata. Na osnovu odluke Vlade Srbije o podsticaju gra|evinske industrije, zapo~eta je rekonstrukcija stadiona u devet gradova i op{tina i ona je najjeftinija u ^a~ku, rekao je Vladica Gavrilovi} (NS) i apelovao na kolege da o prioritetnim investicijama razgovaraju prilikom kreirawa godi{weg buxeta, na{ta je reagovala Tawa Popovi} (Dveri srpske), upozoriv{i da je ^a~ak grad starih i da je umesto “u beton, trebalo ulagati u `ivot”. Rekonstrukcija stadiona je kasnila, pored ostalog, i zbog pro{logodi{wih izbora, ali bez obzira na to, investiciju za koju je u ovoj godini izdvojeno 67 miliona dinara, ne bi trebalo zamrznuti, apelovao je gradona~elnik Vojislav Ili} i demantovao tvrdwe pojedinih odbornika da je u Gradu sve stalo, dok on ula`e u kapitalne i proma{ene investicije. Podsetio je da je zapo~eta gradwa objekta Muzi~ke {kole, rekonstrukcija Doma studenata, da su ura|eni projekti adaptacije zgrade biv{eg Doma JNA u Gradsku biblioteku, renovirawa

Predlogom komisije za kadrove i mandatno imunitetska pitawa da na zahtev odborni~ke grupe NS - DSS funkcije ~lana privremenog UO ustanove “Zra~ak” bude razre{en Dragomir Grujovi} i na wegovo mesto imenovan advokat Jovo Popovi}, zapo~ela je zanimqiva rasprava i o “kadrovawu”, odnosno imenovawu komisija od po pet ~lanova za imenovawe direktora jednog javnog i {est javno komunalnih preduze}a. Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) je zahtevao da odbornicima na slede}oj sednici bude predo~en spisak imena i biografije radnika zaposlenih u ustanovu “Zra~ak” i onih koji su konkurisali, a nisu primqeni. Zamerio je {to su za ~lanove komisija, umesto stru~nih i kompetentnih, po wegovom mi{qewu, predlo`eni, i to bez ozbiqnih kriterijuma, iskqu~ivo “qudi od poverewa vladaju}e koalicije.”

5

POLITIKA

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

A SG, POSLEDWA PRED LETWU PAUZU

OMA[ENA INVESTICIJA?

stva i posle dogovora da istovetnu odluku donesu i ostale lokalne samouprave u Okrugu, rekao je na~elnik ove GU Stojan Vojinovi}. Predlo`ena odluka o skra}ewu radnog vremena ugostiteqskih objekata do 24 ~asa u zimskom, odnosno do jedan sat posle pono}i u letwem periodu, je anticivilizacijski ~in koji ukida demokratsko pravo na mogu}nost izbora, smatra Predarg @ivkovi} (SDP) i zala`e se da se kriminalne radwe, bezakowe i nezgode koje se, navodno, najvi{e de{avaju u periodu od jedan do tri sata posle pono}i, spre~e stro`ijim kontrolama i primenom zakonskih propisa, a ne “uvo|ewem policijskog ~asa u Gradu u pono}”. Za razliku od wega, dr Slavica Dragutinovi} (SNS) je, “pozivaju}i” se na statistiku i iskustvo zaposlenih u Urgentnom centru, koji od pono}i do jutarwih sati zbriwavaju najvi{e, mahom mladih osoba, povre|enih u tu~ama i saobra}ajnim nezgodama, apelovala da usvajawem predlo`ene odluke SG deluje preventivno, “li{i mlade no}nih provoda i sa~uva generacije koje ne-

staju.” Odluka je dobra, ali }e, kao i prethodna, te{ko biti sprovedena, jer komunalna inspekcija i policija nemaju za to kapcitete, sumwa Aleksandar Maksimovi} (SNS), a Rada Obrenovi} (PUPS) je, po{to se “pozvala” na iskustva zemaqa u EU, u kojima kafane ne rade posle pono}i, apelovala na nadle`ne da odluku primene u praksi, da bismo “za{titili mlade”. Predlaga~ odluke nije konsultovao ni Savet za mlade, niti Kancelariju za mlade, zbog ~ega je ozbiqnom problemu pristupio amaterski, stav je Mirjane Milenkovi} (DS), koja smatra da ograni~ewem radnog vremena ugostiteqskih objekata ne}e biti re{eni problemi narkomanije, nasiqa, alkoholizma, kojih evidentno u gradu ima, a protiv ~ega se lokalna samouprava uop{te ne bori. Insistirala je da se o mladima, zbog dva odsto “izgrednika”, ne pri~a kao o licima koja samo stvaraju probleme, ve} kao o resursu i zatra`ila da odbornicima bude dostavqen izve{taj Policijske uprave o nesre}ama, tu~ama, povredama koje se de{avaju posle

pono}i u ugostiteqskim objektima i na gradskim ulicama. Odluku bi trebalo doraditi, a predlog GU za inspekcijski nadzor mo`e da bude “mustra” za izradu boqeg akta, zalo`io se Du{ko Brkovi} (LDP - Zeleni).

Kafane ne mogu da obezbe|uju neke vredne “sadr`aje” mladim qudima, koji bi no}u trebalo da se odmaraju, da bi sutradan mogli da u~e i rade, zala`e se dr Jeroslav @ivani} (NS) za ograni~ewe rada ugostiteqskih objekata do 24, odnosno jedan sat posle pono}i. Aktivan no}ni `ivot treba ograni~iti, ali i mladima ponuditi alternativu, smatra Qiqana Rankovi} (Dveri srpske) i zamera {to predlaga~ nije konsultovao Savet i Kancelariju za mlade, i Komisiju za javni red i mir. Ne spore}i dobru nameru predlaga~a, Dragan Biseni} (LDPZeleni) je, ipak, ocenio licemernim nastojawe nadle`nih da problem nasiqa, droge, alkoholizma, re{e ovakvom odlukom. Dokument je “nesprovodiv”, ne}e uticati na pove}awe bezbednosti, jer }e se narkomani, alkoholi~ari, nasilnici, preseliti u parko-

KORAK KA DEPARTIZACIJI Po{to je SG dala saglasnost na osniva~ka akta i statute jednog javnog i {est javno komunalnih preduze}a, ~iji je osniva~ Grad, stekli su se uslovi za raspisivawe javnog konkursa za imenovawe wihovih direktora. Uslovi konkursa, koji }e u roku od osam dana biti objavqeni u “Slu`benom glasniku”, dnevnom listu “Politika” i na gradskom sajtu, a potom otvoreni 20 dana, preuzeti su iz ovih akata, objasnila je na~elnica GU za stru~ne poslove SG Slavica Karanac.

Nova praksa u izboru direktora JP je prvi korak ka departizaciji, veruje Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) i apeluje na obrazovane, sposobne i stru~ne sugra|ane da se jave na konkurse i svojim biografijama se “suprostave” strana~kim kandidatima.

ve i na `elezni~ku i autobusku stanicu, gde nije ograni~eno radno vreme restorana, upozorava Biseni}. Odbornici su svojim diskusijama veoma kompleksnom problemu dali neozbiqan ton, nastojao je da usmeri raspravu predsedavaju}i Veqko Negovanovi}, oceniv{i i da su pojedini odbornici licemerni, jer nisu iskoristili mogu}nost da predlo`enu odluku blagovremeno “poprave” amandmanima. Za predlog se izjasnio i Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”), apeluju}i na nadle`ne inspekcije i policiju da ne rade selektivno, da bi ona za`ivela u praksi. Odluka je “nepromi{qena, nekompletna, ishitrena i nekvalitetna”, izrekao je ozbiqne zamerke Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), pitaju}i {ta se nudi umesto onoga {to se ograni~ava i zahtevaju}i da odluka bude vra}ena na doradu i konsultovani Savet i Kancealrija za mlade, Komisija za javni red i mir, aktivi direktora, fakulteti... Za to se zalo`io i Stojan Markovi} (LDP - Zeleni) koji smatra da bi inspekcije morale da budu rigorozne, ali i da nemaju ingerencije, ni sredstsva da odluku dosledno primene u praksi. Odluka koja “maskira” nerad inspekcija i policije, ne}e re{iti nijedan problem u Gradu, ve} }e samo izazvati gnev ugostiteqa, zbog ~ega mora biti vra}ena na “popravni”, zalo`ila se i Sawa Azawac [i{ovi} (DS). Sli~no mi{qewe istakao je i Jole Pe{i} iz iste odborni~ke grupe, podsetiv{i da su mnogi ugostiteqi ulo`ili velika sredstav da bi objekte registrovali kao barove, koji ubudu}e ne}e mo}i da rade do 4 sata. Uprkos brojnim zamerkama i zahtevu nekoliko u~esnika u raspravi da odluka bude povu~ena sa dnevnog reda i dora|ena, ona je glasovima ve}ine prisutnih odbornika na posledwem zasedawu, ipak, usvojena.

M. N.

NEVREME U ^A^ANSKOM KRAJU

GRAD OBRAO LETINU lujno nevreme, pra}eno krupnim gradom, koje je u ponedeqak, 8. jula, u popodnevnim satima zahvatilo ~a~anski kraj, nanelo je veliku materijalnu {tetu poqoprivrednicima Jezdine, Pridvorice, Loznice, Viqu{e, Slatine, Mr{inaca, Kuki}a, Lipnice, @ao~ana i Rajca. Grad veli~ine le{nika, negde i oraha, padao je u dva navrata i za pola sata o{tetio je gotovo sve poqoprivredne kulture na tom podru~ju. Najve}a o{te}ewa pretrpela je p{enica, koja je ve} stasala za `etvu, tako da je i do 70 odsto prinosa izgubqeno. I kukuruz je stradao, ali }e {teta biti znatno mawa, nego u slu~aju hlebnog zrna. Nevreme je nanelo velika o{te}ewa i vo}arskim kulturama.

Najkrupniji grad, veli~ine oraha, padao je u Pridvorici i Jezdini i na pojedinim parcelama, prema re~ima me{tana, potpuno uni{tio letinu.

Tiosav Salemovi}, vo}ar iz Lipnice, ka`e da je jako olujno nevreme, pra}eno obilnom ki{om i gradom, zahvatilo sredwi deo Lipnice i nanelo velika o{te}ewa svim poqoprivrednim kulturama na tom podru~ju. Najvi{e su stradale kajsije i rane nektarine, jer su zrele. O`egotine od grada imaju i {qiva i jabuka, tako da vo}ari sa ugro`enog podru~ja ove sezone ne}e imati odgovaraju}i kvalitet

O

vo}a. Olujni vetar je omlatio i dobar deo roda u pojedinim vo}wacima.

Tihomir \urovi}, poqoprivrednik iz Slatine, ka`e da mu je nevreme odnelo 70 odsto p{enice stasale za `etvu, na povr{ini od tri i po hektara. Grad mu je omlatio i sedam hektara kukuruza, ali se nada da }e se ova ratarska kultura bar delimi~no oporaviti. Sli~na situacija je i na ostalim parcelama u centralnom delu Slatine, koji je zahva}en nevremenom. \urovi} napomiwe da je na tom podru~ju mali broj poqoprivrednika pre grada kombajnirao p{enicu.

Kako je istakla Mila Krxi}, rukovodilac Slu`be za poqoprivredu, protivgradni strelci sa podru~ja grada ^a~ka su dejstvovali. Protivgradne stanice su pre nevremena imale u proseku po 4,4 rakete. Grad ^a~ak je ove godine izdvojio dva i po miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa. Obezbe|eno je ukupno 70 raketa, 40 dometa 6.100 i 30 dometa 8.100 metara. Nakon dejstva protivgradnih stanica, Radarski centar U`ice je pripremio rezervnu koli~inu raketa, tako da }e protivgradne stanice sa ovog podru~ja vrlo brzo biti snabdevene raketama. Komisija za utvr|ivawe {tete od grada obilazi ugro`eno pod-

ru~je, a poqoprivrednici svakodnevno prijavquju nastale {tete predsednicima saveta mesnih zajednica ili u mesnim kancelarijama. Kolike su ukupne razmere pri~iwene {tete zna}e se kada Komisija za procenu obi|e celokupno gradom zahva}eno podru~je. Zapisnici o proceni {tete bi}e prosle|eni Vladi Republike Srbije.

Sna`na vodena bujica nanela je velika o{te}ewa putnoj mre`i u Jezdini i delu Pridvorice. U Loznici je najvi{e stradala Ulica 613. Kako je izjavio Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika, prema prvim podacima Komisije za procenu {tete na putevima, putna mre`a je o{te}ena u du`ini od desetak kilometara. JP “Gradac” je nakon nevremena odmah anga`ovalo mehanizaciju, kako bi se o{te}eni putevi u {to kra}em roku osposobili za saobra}aj.

V. S.

6

DRU[TVO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KOMEMORACIJA ZA MI[ULU PETROVI]A I DRAGOSLAVA JEVREMOVI]A JERA

OTI[LI SU DOBRI I VREDNI QUDI omemoracijom povodom tragi~ne smrti Milojka Mi{ule Petrovi}a, direktora i osniva~a prve privatne televizijske stanice u zemqi TV Galaksija 32 i Dragoslava Jevremovi}a Jera, snimateqa ove televizije od wenog osnivawa 1993. godine, Grad ^a~ak, prijateqi i poslovni saradnici i kolege, oprostili su se pro{log petka, u 11 ~asova, u velikoj sali Doma kulture. Petrovi} i Jevremovi} izgubili su `ivote u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u utorak, 2. jula u 15,45, nedaleko od Mladenovca. Na komemorativnom skupu u prepunoj sali Doma kulture, re~i utehe porodicama i podr{ke ovoj medijskoj ku}i uputili su Sulejman Ugqanin, ministar u Vladi RS sa kojim je ova Televizija imala odli~nu saradwu, u ime porodice Kari} i Pokreta snaga Srbije, bratsku poruku i telegram sau~e{}a od Bogoquba i Milanke Kari}, preneo je Dragomir Kari}, u ime Grada ^a~ka od nastradalih se oprostio Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine Grada, uputiv{i re~i podr{ke porodici i kolektivu Televizije da nastave sa Mi{u-

K

linim delom. Zbog velikog doprinosa prosperitetu Parmenca u kome je Mi{ula Petrovi} `iveo, u ime MZ Parmenac oprostio se Dragan Poluga. U ime Zavi~ajnog dru{tva “^a~ani” i novinara na{eg grada Milica Dopu|a je istakla spremnost i otvorenost ove ku}e za medijsku saradwu zahvaquju}i wenom direktoru, dok se u ime kolektiva TV Galaksija 32, od preminulih dirqivo oprostila Svetlana Jevtovi} re~ima, da im je Mi{ula Petrovi} bio vi{e od direktora i kolege, kao roditeq. Za zaposlene u ovoj Televiziji, “Mi{ula i Jero su jo{ uvek na konferenciji za novinare u Beogradu i ~ekaju wihov prilog, koji je po ko{uqici tog dana bio peti po redu”, rekla je Jevtovi}ka.

Mi{ula Petrovi} je sahrawen istog dana u 13 ~asova na Gradskom grobqu u ^a~ku, a posledwi put od wega su se oprostili i ministar u Vladi RS Velimir Ili}, zahvaliv{i mu za sve {to je uradio za svoj Parmenac, ^a~ak i Srbiju, u kojoj je u medijskoj sferi bio “~ovek pomirewa”. U ime SPC obratio se Haxi Jovan Luki}, u ime porodice unuk Aleksa Nikoli}, a u

ime kolektiva Nata{a Lu~i}. Snimateq Dragoslav Jevremovi} Jero sahrawen je u 16 ~asova na grobqu u Trnavi, a ispratili su ga pored brojnih prijateqa iz ^a~ka,

U GO SPS ODR@AN SEMINAR „EDUKACIJA SOCIJALISTI^KE OMLADINE“ organizaciji Glavnog odbora SPS, u 24 grada u Srbiji bi}e odr`an seminar “Edukacija socijalisti~ke omladine”, koji je pro{log petka organizovan i u sedi{tu lokalnih socijalista. Ovom skupu prisustvovalo je stotinak mladih ~lanova stranke iz ^a~ka i op{tina Moravi~kog okruga, koji su dosta toga “nau~ili” o idejama socijaldemokratije, socijalizma i programu SPS, kako da koriste dru{tvene mre`e u politi~ke svrhe i najboqe promovi{u svoju li~nost i partiju: - Moramo da radimo na edukovawu mladih, da bi znali koga }e sutra predstavqati, za{ta se zalagati i za koga da se bore. Mladi su perspektiva, ali oni nisu samo budu}nost, oni su sada{wost. Socijalisti~ka omladina i na ovaj na~in staje iza svog predsednika, daje mu punu podr{ku, zbog ~ega i na ovakvim edukativnim skupovima nastojimo da promovi{emo na{eg lidera - ka`e \or|e \okovi}, koordinator Socijalisti~ke omladine Srbije i ~lan GO SPS. On je izrazio zadovoqstvo {to se Socijalisti~koj partiji, koju, kako ka`e, nazivaju partijom penzionera, svakodnevno prikqu~uju mladi qudi. To je dokumentovao podatkom da se od 2008. godine, kada je stranka preregistrovana, u SPS u~lanilo oko 32 hiqade mladih qudi, starosti do 30 godina.

Edukaciji mladih se pridaje veliki zna~aj, ka`e predsednik Saveta mladih GO SPS i ~lan Glavnog odbora Marko \okovi}: - Savet mladih ima zna~ajnu ulogu u radu Gradskog odbora i dobru koordinaciju sa rukovodstvom stranke, koje uvek slu{a na{ glas. Osim toga i na{i odbornici u lokalnoj Skup{tini uva`avaju i zastupaju na{e stavove. Posle izbora novog rukovodstva intenzivirali smo aktivnosti i formirali savete za rad, za-

U

BUDU]NOST PARTIJE JE U MLADIMA

{titu `ivotne sredine, za zdravqe, sport i kulturu, ~iji se ~lanovi aktivno bave temama i problemima iz svog delokruga i poma`u mladima, na primer, u pra}ewu konkursa, edukaciji, iznala`ewu posla. U svakom savetu anga`ovani su sjajni kadrovi koji }e tek u narednom periodu pokazati prave rezultate.

Osim delegata iz ^a~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice, pro{lonedeqnom seminaru prisustvovalo je i rukovodstvo gradske organizacije SPS, na ~elu sa predsednikom Veqkom Negovanovi}em i poslanica u narodnoj skup{tini Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi}, uverena da je budu}nost ne samo ove partije, ve} i ~itavog dru{tva u mladim, krea-

tivnim, obrazovanim i odlu~nim qudima: - Posebno raduje ~iwenica da iz mnogih gradskih i op{tinskih odbora dobijamo informacije o konstantnom i velikom interesovawu mladih, potencijalnih ~lanova partije za program i politi~ko delovawe SPS. Tome svakako doprinose i brojne aktivnosti na{ih omladinskih organizacija, kakvi su i ovi edukativni seminari. Verujem da }e socijalisti~ka omladina i ubudu}e biti na{ ponos i nepresu{ni izvor novih ideja, optimizma i energije - rekla je ~a~anska poslanica i pohvalila omladinu SPS u ^a~ku, koja “na svakom mestu i na pravi na~in reperzentuje mladu populaciju i partiju”.

M. N.

Trnave i Draga~eva i gradona~elnik Vojislav Ili} i ministar u Velimir Ili}.

Z. L. S.

SAOP[TEWA PU ^A^AK

NAPALI SUPRU@NIKE I UKRALI PARE ponedeqak, oko 22,55 ~asova, u selu Koviqe, op{tina Ivawica, izvr{eno je krivi~no delo razbojni{tvo nad F.Z. (1940) i S.Z. (1942) iz ovog sela. Nepoznati izvr{ioci, maskirani fantomkama, u{li su u ku}u i fizi~ki napali supru`nike, vezali ih i maltretirali, nakog ~ega su iz ku}e otu|ili ve}u sumu novca.

Oni su se nakon izvr{ewa ovog krivi~nog dela udaqili u nepoznatom pravcu, ali je brzom i efikasnom akcijom ivawi~ke policije jedan od izvr{ilaca prona|en i priveden u Policijsku stanicu u Ivawici. Re~ je o Draganu Petrovi}u (1976) iz ^a~ka, kome je odre|ena mera zadr`avawa, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tvo. On }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u U`icu. Nastavqaju}i intenzivan rad na rasvetqavawu ovog dela, policija je u utorak meru zadr`avawa odredila Zdravku Kojovi}u (1977) iz ^a~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Wemu se na teret stavqa da je do{ao

U

na poziv po~inilaca i nakon {to su izvr{ili razbojni{tvo odvezao ih iz Koviqa.

U sredu je policija u Ivawici odredila meru zadr`avawa i Nikoli Timotijevi}u (1992) iz ^a~ka, za kojim je od utorka tragala. On je, kao i Dragan Petrovi} (1976) iz ^a~ka, osumwi~en za izvr{ewe krivi~nog dela razbojni{tva nad supru`nicima.

Osumwi~eni Kojovi} i Timotijevi} }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Po`egi. Policija nastavqa potragu za jo{ jednim izvr{iocem, Milivojem Nikoli}em (1986), iz ^a~ka.

Pozivamo gra|ane koji prepoznaju osumwi~enog da se jave na broj telefona policije 192.

NO@EM IZBO BIV[U SUPRUGU subotu, 6. jula, oko 21 sat, u ba{ti kafane „Biblioteka“, u Ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a u ^a~ku, te{ko su povre|eni biv{i supru`nici R.G. (1960) i D.G. (1968), iz Atenice.

R.G. je iz, za sada neutvr|enih razloga, sa vi{e uboda no`em te{ko povredio svoju biv{u suprugu, a nakon toga i sebi naneo povrede no`em. Oba lica su sa te{kim telesnim povredama, opasnim po `ivot, preve`ena u ~a~ansku bolnicu, gde je D. G. preminula.

Uvi|aj je obavio istra`ni sudija Vi{eg suda u ^a~ku, u prisustvu policijskih slu`benika PU ^a~ak.

U

7

TEMA

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

[NAJDERSKI ZANAT PONOVO „PROCVETAO“

POPRAVKE ODE]E „KRPE“ BESPARICU posledwih nekoliko decenija na mnoge zanatske radwe stavqeni su katanci. Zbog sve mawe posla i para ista sudbina zadesila je i {najderski zanat, pa su ^a~ani morali dobro da se raspitaju kod koga da odnesu da sa{iju ode}u ba{ po svojoj meri, a o sitnim popravkama da se i ne govori. Ali onda, od pre nekoliko godina, i pored veoma jeftine ode}e u starinarnicama i kineskim prodavnicama, u mnogim radwama ponovo su proradile stare singerice i „bagat“ ma{ine.

I mada je trenutno u ^a~ku dvadesetak ovakvih radionica, {najderi se ne `ale na konkurenciju i ka`u da posla ima za sve, jer, iako se veoma malo {iju nove stvari, narod se u besparici ipak radije odlu~uje na popravke i prepravke ne~eg iole kvalitetnijeg {to odranije ima, nego za kupovinu onoga {to traje do „prvog prawa“.

U

Velika konkurencija, ali posla ima Mnogi od wih su, posle gubitka posla u raznim preduze}ima, u ovom zanatu na{li priliku da zapo~nu svoj mali „biznis“, od koga,

ka`u, ne zara|uju mnogo, iako su vrata wihovih radwi otvorena od jutra do ve~eri.

I pored toga, oni sa kojima smo razgovarali govore da vole svoj posao i da se i u ovim vremenima potvrdilo da svaki zanat „zlata vredi“.

Milesa Bogosavqevi} je svoju {najdersku radwu „Mila i Maki“, koja se nalazi u Ulici dr Dragi{a Mi{ovi}, preko puta „Lukoil“ pumpe, otvorila pre pet godina. Lokal od desetak kvadratnih metara je u wenom vlasni{tvu, pored ku}e ~etvoro~lane porodice Bogosavqevi}, pa Milesa ne mora da brine o pla}awu kirije, a i porodica joj je „na oku“.

-U vreme kada sam, posle ro|ewa druge k}erke, odlu~ila da zapo~nem posao, bilo je svega dva-tri {najdera u gradu. Ranije sam radila u jednoj privatnoj firmi koja se bavi {ivewem, pa sam `elela da ostanem u struci.

Kupila sam polovnu ma{inu i krenula vi{e iz hobija, ali se ipak pokazalo kao dobra odluka... Posla ima, ali se ne mo`e lagodno `iveti.

Ne `alim se, ali od zarade uspem da pokrijem tro{kove same radwe i ostane ne{to za ku}u. Pogodnost je to {to odmah naplatite ono {to ra-

POPRAVKE ZA NEKOLIKO STOTINA DINARA U ovim {najderskim radwama vr{e se sve vrste popravki i prepravki ode}e. Cene su od 100-150 dinara, koliko ko{taju sitne usluge poput {tepawa, 200 dinara je skra}ivawe pantalona, 250 treba odvojiti za zamenu rajfe{lusa na pantalonama, dok je najkupqe skra}ivawe kaputa – 500 dinara.

dite, dok je u drugim delatnostima potrebno dosta vremena da se ulo`eno vrati – ka`e Milesa.

Iako su wene usluge veoma jefitne, od 100 do 500 dinara, Milesa ka`e da ima ^a~ana kojima je i ovo skupo.

-Nisam mewala cene, gotovo od samog po~etka. Narod stvarno nema para, zato se i odlu~uje da prepravqa i popravqa staro. Ima i onih koji ostanu du`ni ili tra`e da bude jeftinije... U posledwih godinu dana mnoge sli~ne radwe su otvorene u ^a~ku, ali posla i daqe ima.

Me|utim, mu{terije nisu samo qudi koji su lo{ijeg materijalnog stawa, za razne popravke dolaze i oni koji imaju novca, pa kad im ka`em cenu oni se nasmeju – ka`e Milesa. [iju za svadbe, mature, slavqa...

U istoj ulici, nedaleko od kafane „Car Lazar“ {najderaj ima i Rada Mla|enovi}, koja je zanat „pekla“ u nekada{wem preduze}u „Prvi oktobar“. Radwa „Rada M“ je pretpana stvarima koje ~ekaju „na red“ za popravku, pa dok pri~amo {najderka ne prestaje da radi.

-Bavim se {ivewem od kad znam za sebe, tako da nisam mnogo ni razmi{qala pre dve i po godine, kada sam odlu~ila da zapo~nem posao.

Kada sam otvorila ovde radwu, mnogi su svra}ali i govorili „kon~no imamo negde da se okrpimo“. Najmawe posla je u januaru i februaru, vaqda se qudi istro{e, ali onda na prole}e ili leto posao ponovo „procveta“ – pri~a Rada.

I mada sitne popravke ne napla}uje, a ostale usluge su vi{e nego jefitne, Rada ka`e da je za nekoga i 100 dinara mnogo, pa zna i da „oprosti“ dug.

-Posla ima dosta, da li zato {to nismo skupi, ili {to se narod „preterano krpi“?! Osim prepravki i popravki, svaki dan donese neko materijal da sa{ije sebi ne{to novo. Bilo je posla za mature, {ije se za svadbe, slavqa... Ima mnogo onih koji vole da to bude ode}a ba{ po wihovoj meri, a i isplati se, jer ima jeftinih kvalitetnih materijala, pa tako nova haqina ko{ta od hiqadu i po do dve hiqade dinara, umesto da u buticima plate najmawe duplo vi{e – obja{wava ova {najderka.

Ne `ali se na konkurenciju, jer ka`e, kao u stara vremena, svako ima svoje mu{terije. Na pitawe da li mo`e da se `ivi od wenog posla odgovara: -Ne mo`e, ali se mora.

Pla}am sebi doprinose, izmirim kiriju na vreme, ne{to i pretekne...

Posao, bez mnogo ulagawa Gorana Tanaskovi}, rukovodilac Privredne komore Kraqevo, jedinice u ^a~ku, smatra da je jedan od glavnih razloga sve ve}eg broja {najderskih radwi – ekonomska kriza.

- Trgovina je mnogo, javna preduze}a su „rezervisana“ za partijske kadrove, privatna preduze}a ne zapo{qavaju mnogo radnika. Mnogo je onih koji su ostali bez posla, a kriza tera qude da se vrate atraktivnijim zanimawima i zanatima, proizvodnim uslugama, gde je mawa konkurencija. To su ujedno radwe koje ne zahtevaju velika ulagawa, niti zapo{qavawe ve}eg broja radnika.

Primetila sam da je u posledwe vreme otovoreno i nekoliko novih obu}arski radwi, a kao delatnost obu}ari su bili gotovo „zamrli“. I oni se bave vi{e popravkama, nego pravqewem

cipela, jer se mawe kupuju nove stvari – ka`e Tanaskovi}eva, uz konstataciju da se u ^a~ku brzo otvaraju nove radwe, ali, na`alost, isto tako se brzo i zatvaraju.

Ona prime}uje da su se u {najderskom poslu na{le pre svega `ene, koje su ranije dosta {ile u svojim ku}ama.

Sada ulaze u „legalne toko-

dan od retkih mu{karaca koji u ^a~ku „~uva“ {najderski zanat. Radio je sli~an posao u Parizu 38 godina, a onda oti{ao u penziju i vratio se u Srbiju, da svoj zanat iskoristi kao hobi. Otvorio je nedavno „servis za opravku sve vrste ode}e“. Izlog ure|en kao kod retko kog zanatlije, Slavi{a je, ka`e, sam

ME[AJU IH SA OBU]ARIMA ^a~anski {najderi ka`u da ih qudi ~esto „me{aju“ sa obu}arima, pa nisu retki oni koji donesu cipele ili ~izme, „samo da se pro{iju“.

-Tra`e i da im porubimo tepihe, da im popravimo kofere...

Vide ma{inu i misle da je ona „~arobna“ i da sve mo`e da uradi.

Uz to niko nema strpqewa, jer ~esto kad donesu stvar za popravku pitaju da li mo`e da bude gotova dok se vrate sa pijace – pri~aju ~a~anski {najderi.

ve“ pre svega zbog raznih subvencija, koje mogu dobiti od grada i dr`ave, zbog mogu}nosti da lak{e i br`e uzmu bankarske kredite...

Duh Pariza u ^a~ku Slavi{a Pavlovi} je je-

kreirao.

- Volim da qudi prepoznaju po izlogu ono {to radim, a hteo sam da i malo Pariza donesem u ^a~ak. U Francuskoj razni ateqei rade ovakve usluge za velike modne ku}e. Ali i tamo, kao i kod nas, ovaj zanat izumire zbog konkurecije jeftine kineske robe. Ovde radim tek desetak dana, ali vidim da }e biti posla, jer qudi stalno dolaze, pitaju za razne stvari... Jedini }u raditi preparaciju krzna i ko`e, jer koliko znam u ^a~ku nema vi{e }ur~ija, a sigurno je da postoji potreba – ka`e Pavlovi}, koji nije `eleo da se fotografi{e za na{e novine, obja{wavaju}i da „ne `eli tu vrstu popularnosti“.

-@elim da me qudi prepoznaju po onome {to radim - ka`e nam na kraju Pavlovi}.

V. T.

8

GRAD

ODR@AN SASTANAK ^A^ANSKIH PRIVREDNIKA I DIREKTORA FONDA ZA RAZVOJ SRBIJE

KAKO DO POVOQNIJIH KREDITA

edan od na~ina za izlazak iz te{ke ekonomske krize za privrednike su i krediti sa ni`im kamatama, du`im rokom otplate i grejs periodom.

Privrednici eventualni spas vide i u Fondu za razvoj Srbije kod koga bi trebalo da se zadu`uju pod povoqnijim uslovima nego kod komercijalnih banaka.

Kako do povoqnijih kredita bila je glavna tema sastanka ~a~anskih privrednika sa direktorom Fonda za razvoj Milanom Qu{i}em. Sastanak je odr`an u utorak, u motelu “Livade”, na inicijativu Poslovnog udru`ewa “Gradac 97” i uz podr{ku Regionalne Privredne komore Kraqevo i lokalne samouprave.

- Na sastanak su do{li i preduzetnici koji nisu ~lanovi na{eg udru`ewa, jer ova tema je va`na svima nama. Sve nas interesuje kako da se povoqnije zadu`imo, koji su uslovi odobravawa kredita, imaju li privrednici mogu}nost da reprogramiraju postoje}e kredite, {ta nam konkretno nudi Fond za razvoj - re~i su Dragana Stefanovi}a, predsednika PU “Gradac 97”.

Fond za razvoj plasirao je do sada u Moravi~ki okrug vi{e od milijardu dinara. Od ove sume ~a~anskoj privredi pripalo je 700 miliona. Zbog krize privrednicima je stalo i da refinansiraju postoje}a

J

zadu`ewa kod komercijalnih banaka.

- Nadam se da }e komercijalne banke smawiti svoje kamate, po{to im je Fond konkurencija. Za sada mi nudimo najpovoqnije uslove. Ukoliko na{i krediti odlaze u nerazvijena podru~ja kamata je oko jedan odsto, a u razvijenim od dva i po do ~etiri procenta. Potrudi}emo se da naredne godine jo{ vi{e iza|emo privrednicima u susret - obe}ava Milan Qu{i}. Ipak, ve}ina privrednika nije saglasna sa wegovom trvdwom da su uslovi zadu`ivawa kod Fonda povoqni.

- Oni bi mogli biti i povoqniji. Privrednici najvi{e kubure sa obrtnim sredstvima, a trebalo bi vi{e ulagati u razvoj. Insistira}emo da ubudu}e vi{e novca bude iskori{}eno za razvoj malih i sredwih preduze}a i da zajmovi

budu odobravani na du`i rok otplate. Ali, uz kotrolu kome i za{to su sredstva odobrena - napomenuo je novoizabrani predsednik RPKK i direktor “Metalca” Petra{in Jakovqevi}.

Grad ^a~ak raspisao je ove godine konkurs za subvencionisawe kamata koji jo{ uvek traje. Za tu namenu iz buxeta je izdvojeno 15 miliona dinara. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} nagla{ava da su propisani uslovi ograni~avaju}i.

- Namera nam je bila da podstaknemo nabavku opreme i zapo{qavawe, ali je o~igledno da preduze}a te{ko odr`avaju teku}u likvidnost. Sredstva koja budemo podelili bi}e u skladu sa postoje}om odlukom, a ako sredstva ne budu dodeqena, korigova}emo je - nagove{tava Lukovi}.

Z. J.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DANAS BI U DELU ULICE SVETOZARA MARKOVI]A TREBALO DA BUDE ZAVR[ENA IZGRADWA VODOVODNE I MRE@E FEKALNE KANALIZACIJE

KONA^NO DOBIJAJU

„SVOJU” VODU R adnici JKP “Vodovod” zapo~eli su u ponedeqak izgradwu vodovodne mre`e i postavqawe cevovoda za fekalnu kanalizaciju u Ulici Svetozara Markovi}a, na relaciji od Sin|eli}eve do Ulice cara Lazara, du`ine oko 130 metara. Zvu~i neverovatno da stanovnici u ovoj centralnoj gradskoj saobra}ajnici nisu imali “svoju” i stalnu mre`u, ve} su se snabdevali vodom kracima iz susednih ulica,

dovi }e biti produ`eni zbog velikog broja podzemnih instalacija i kablova za struju, toplovod, gas, koje, vode}i ra~una da ih ne o{tetimo, moramo da “zaobilazimo”, {to znatno ote`ava posao.

Gavrilovi} napomiwe da je projektom planirano da novi prikqu~ak na vodovodnu mre`u i fekalnu kanalizaciju iz ove ulice dobije i zelena pijaca, koja se snabdeva iz pocinkovanog cevovoda, starog skoro

u koje je bila “sprovedena” i fekalna kanalizacija.

Umesto u ~etvrtak, kako je prvobitno bilo planirano, radovi }e, najavio je tehni~ki rukovodilac JKP “Vodovod” Bo`idar Gavrilovi}, biti zavr{eni do kraja sedmice: - U toku je povezivawe potro{a~a iz ove ulice na gradsku vodovodnu mre`u, “prevezivawe” na novu liniju i postavqawe cevi za fekalnu kanalziciju. Ra-

40 godina. Ove radove sa oko milion i po dinara finansiraju Grad iz buxeta i JP “Gradac”, koji }e obezbediti sredstva i za kompletnu rekonstrukciju kolovoza i trotoara, planiranu u narednoj sedmici.

I ovi, kao i brojni drugi radovi koji su u oblasti izgradwe i rekonstrukcije infrastrukturnih objekata, u organizaciji JP “Gradac” intenzivirani, obavqaju se pod nadzorom ovog

javnog preduze}a. Osim redovnih poslova predvi|enih dinami~kim planom, posledwih dana je prioritetna sanacija puteva o{te}enih bui~nim vodama tokom vremensakih nepogoda, koje su po~etkom sedmice najvi{e pogodile Pridvoricu i Jezdinu. Na osnovu ugovora sa izvo|a~ima preduze}e je finansiralo i krpqewe rovova zaostalih posle izgradwe gasovoda u Qubi}u i udarnih rupa na svim saobra}ajnicama na prilazima gradu.

Ovih dana, kako najvquju nadle`ni iz “Gradca”, trebalo bi da bude zavr{ena i izgradwa trotoara u Jezdinskoj ulici, pored hotela “Morava”.

Osim na gradskom, putari su anga`ovani i na seoskom podru~ju, te je tako zapo~eta popravka kolovoza i krpqewe udarnih rupa na putevima u Vapi, Prislonici i na prilazima Ov~ar Bawi, a u Vujetincima sanacija kolovoza koga su o{tetile “velike” vode. Nakon toga, u ovom selu }e biti izgra|eni propusti na putu za Bukovac. Najve}e gradili{te otvoreno je u Miokovcima, u kojima }e, u sklopu priprema za odr`avawe “Kajsijade”, biti okrpqene udarne rupe na koloovzu, nasut i ure|en plato za odr`avawe ove manifestacije i poko{ena trava i ukloweno rastiwe pored puteva.

M. N.

KRIVI^NE ODGOVORNOSTI OSLOBO\ENO 15 OPTU@ENIH U SLU^AJU FRA

PRAVOSNA@NO OKON^AN PREDMET POSLE SKORO OSAM GODINA pelacioni sud u Kragujevcu odbacio je kao neosnovanu `albu Vi{eg javnog tu`ioca u ^a~ku i potvrdio presudu Vi{eg suda u ^a~ku iz novembra pro{le godine, kojom je 15 optu`enih u slu~aju “Fabrike reznog alata” oslobo|eno krivi~ne odgovornosti. Na taj na~in je prvosna`no okon~an ovaj predmet, vo|en po optu`nici koju je Okru`no javno tu`ila{tvo u ^a~ku podiglo jo{ maja 2006. godine, posle ~ega su usledila nova dva kruga su|ewa, po{to je prvi zavr{en novembra 2010. godine ukidawem prvostepene presude. Pravosna`nu presudu je 17. juna ove godine donelo ve}e Apelacionog suda, kojim je predsedavala Milunka Cvetkovi}, utvrdiv{i da prvostepena presuda sadr`i bitne povrede krivi~nog postupka.

Tako su pravosna`no oslobo|eni svi koji su bili osu|eni u ovom slu~aju. Me|u optu`enima, a sada oslobo|enima, su tada

A

~elni qudi FRA dr Velimir Drobwak, Bo`o Markovi} i Milan Rankovi}i, zatim advokati Qubica Mari}, Gordana Savi}, @elimir Jeremi}, Sne`ana Joki}, Radmila Maru{i}, Stojan Vojinovi}, Vitomir \urovi}, Darinka Obradovi}, Dobrila Mileti} i Rada Vasovi}, kao i ve{taci Danilo [kiqevi} i Zoran Popovi}.

Okru`no javno tu`ila{tvo je u ovom slu~aju teretilo optu`ene za nezakonitu podelu novca od prodaje fabri~ke imovine, namewenog isplati potra`ivawa radnika. u iznosu od 43,3 miliona dinara. Tu`ilac je tvrdio da su ta sredstva upla}ena na ra~un Qubice Mari} i da je ona od toga sebi isplatila 12,5 miliona za parni~ne tro{kove i po drugim osnovama, kao i da je 5,9 miliona prosledila ve{tacima i ostalim advokatima, zastupnicima radnike u postupku protiv FRA.

Tu`ilac je Qubici Mari} na teret stavio da je sebi i drugima pribavila imovinsku korist od 18,48 miliona dinara, bez obavezne saglasnosti i potpisa Bo`a Markovi}a, dok je Velimir Drobwak okrivqen da je nevr{ewem du`nosti omogu}io te isplate. Optu`nicom je utvr|eno i da su radnici FRA namireni u procentualnom iznosu od samo 2,09 %.

U presudi Apelacionog suda stoji da je redosled naplate potra`ivawa bio unapred utvr|en predlogom poravnawa, a visina tro{kova istaknuta na oglasnoj tabli fabrike, kao i da je ra~un za posebne namene bio otvoren u okviru advokatskog ra~una Qubice Mari} na osnovu odluke Komisije koja je bila zadu`ena za sprovo|ewe postupka prodaje imovine FRA, a iz razloga {to sama Komisija nije bila pravno lice, pa nije mogla biti nosilac ra~una. Tako nema dokaza da je optu`ena

Qubica Mari} protivpravno prisvojila sredstva sa ra~una, po{to je jasno da je navedeni ra~un glasio na weno ime, pa shodno tome za raspolagawe sredstvima sa tog ra~una nije bila potrebna saglasnost drugog lica.

Ukinutom prvostepenom presudom Velimir Drobwak je osu|en na ~etiri godine i dva meseca zatvora, Qubica Mari} na ~etiri godine, a ostalima je tada bila izre~ena osloba|aju}a presuda.

Tro{kovi advokata u ovom postupku, koji je trajao gotovo osam godina, procewuju se na nekoliko miliona dinara. Za neosnovani pritvor troje optu`enih }e tako|e ista}i od{etne zahteve, a naknadu {tete tra`i}e advokati i ve{taci, po{to u odre|enom periodu nisu imali pravo na obavqawe delatnosti. Ukupna potra`ivawa po svim osnovama dr`avu bi mogla da ko{taju oko milion evra.

A. M.

9

REPORTA@A

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NEKOLIKO MATURANATA ^A^ANSKE GIMNAZIJE IZ GENERACIJE 1948.

OBELE@ILO 65 GODINA MATURE edavno se ispred Gimnazije okupilo wenih sedmoro biv{ih u~enika da obele`e 65 godina od mature ove ~etvrte posleratne generacije. Na`alost, bilo ih je malo, jer ih je, kako re~e jedan od organizatora dru`ewa Sre}ko Vasovi}, mnogo vi{e na onom, nego na ovom svetu: - U Gimnaziju smo u{li u septembru 1940. godine i iza{li 27. marta ’41 i vi{e se u wu nismo vra}ali do februara ’45 godine.

Mawe grupe su se okupqale i u~ile po ku}ama, u zgradi sada{we MZ “Stari grad”, u kafani “Stari grad”.

Najredovniji smo bili u tre}em razredu, koga smo poha|ali u zgradi dana{we Ekonomske {kole.

Odatle smo ’44. pre{li u zgradu Galerije, a u aprilu te godine se preselili na igrali{te. Vratili smo se u polurazru{enu zgradu, bez vrata i prozora, koje smo zatvarali kartonima.

Od ku}e smo donosili stolice i po jedno drvo da zalo`imo furunu. Maturirali smo u onda{woj zanatskoj {koli, u podrumu dana{we zgrade SUP - a.

Tada su u ^a~ku radile prva i druga Gimnazija, koje su posle rata podeqene na mu{ku i `ensku, iz kojih je 1948. godine sa di-

plomom iza{lo tri odeqewa sa po 40 maturanata.

Uprkos te{kim ratnim i poratnim vremenima, ova generacije je ^a~ku i Srbiji podarila dosta poznatih qudi, doktora nauka, profesora, in`ewera, lekara, me|u kojima je i dr Rade Qubi~i}. Do{ao je da sa dvojicom drugova i ~etiri vreme{ne, ali “dr`e}e” dame, koje su tog dana stigle iz Beograda, evocira uspomene na gimnazijske dane. One su zavr{ile gra|evinu, geologiju, arhitekturu... Nije im bilo te{ko da doputuju iz Beograda, jer, kako jedna re~e, “grabimo ovo malo vremena i `ivota {to nam je ostalo”, dok druga obe}a: “Ne}emo se predavati, dok nas glava i noge slu`e”. Pri~aju, pomalo sa setom, da im je “okupacijsko” {kolovawe bilo “krwo i isprekidano”, da je policijski gimnazijski ~as po~iwao u osam uve~e, kako su u bioskop odlazile dva puta godi{we, kada ih odvede razredna, da su se “sa mu{kom Gimnazijom dopisivali ostavqaju}i ceduqice u klupama”, a na matinea odlazile od tri do pet popodne. Se}aju se drugova i pokazuju karikature iz |a~kih dana koje je nacrtao wihov nedavno preminuli drug Milija Nikoli}, profesora Ivana Balkovoja koji je predavao matema-

i{e od milion glasova poslali su gra|ani za izbor 45 teretana na otvorenom koje }e Coca-Cola sistem izgraditi povodom obele`ava-

op{tine u Srbiji, podeqene u tri kategorije prema broju stanovnika i sve one imaju podjednaku {ansu da dobiju teretanu, a o tome, koje }e to op{tine biti

N

V

MILION GLASOVA ZA TERETANE NA OTVORENOM wa ~etiri i po decenije od po~etka proizvodwe naj~uvenijeg svetskog napitka u na{oj zemqi. U aktuelni konkurs, koji je otvoren do kraja jula, ukqu~ene su sve marketing 032/342-276

upravo svojim glasovima odlu~i}e gra|ani. Stanovnici mnogih op{tina, kao i same op{tine, ve} su se dobro organizovali u motivisawu svojih sugra|ana,

NE PREDAJU SE, DOK IH GLAVA I NOGE SLU@E

tiku i bio “strah i trepet”. Me|u crte`ima i karikatura profesora biologije Dokmanovi}a koji je “strahovito mrzeo pu{a~e”, Mihaila Borovskog, profesora ruskog. Se}aju

se i posleratnog direktora {kole Dragi{e Petrovi}a, Bo`a Kova~evi}a koji je skoro svake godine polagao popravni ispit iz matematike, da bi potom na PMF zavr{io i diplomi-

rao upravo matematiku. Radojle Marki}evi}, zvani Cojle je bio posebno duhovit i pametan, i iako je polagao popravne ispite, doktorirao je agromomiju, predstavqa Vasovi} drugo-

ve iz generacije ’48.

Se}awa na {kolske dane ni`u se i u “spomen sobi”, otvorenoj 2007. godine, povodom obele`avawa 170 godina Gimnazije, u kojoj je aktuleni direktor Gimnazije Ivan Ru`i~i} primio maturante ~etvrte posleratne generacije, ~estitaju}i im veliki jubilej. Pored vredne zaostav{ine, pokazao im je i bistu wihove profesorke Nade Mamuzi} Arsenijevi}, koja je, ina~e, bila {kolska drugarica patrijarha Pavla, i pisa}u ma{inu wenog supruga Stanimira Arsenijevi}a, koji je sa ovom generacijom slavio 55 godina mature.

Nakon “{kolskog ~asa” u Gimnaziji, stari maturanti su posetili bolesne drugove i rodbinu, na grobqu odali po{tu preminulima i dru`ewe nastavili na zajedni~kom ru~ku.

M.N.

sa `eqom da upravo oni dobiju svoju zonu za ve`bawe na sve`em vazduhu i, naravno, besplatno. „Za nas veoma zna~ajan jubilej i uspeh koji smo postigli na ovom tr`i{tu, odlu~ili smo da podelimo sa na{im sugra|anima, tako {to }emo im pokloniti, simboli~no, 45 teretana koje }e, nadamo se, podi}i kvalitet `ivota u op{tinama {irom zemqe. Ve`bawe i aktivan na~in `ivota preduslovi su dobrog zdravqa i zbog toga `elimo da u~inimo ve`bawe dostupnim {to ve}em broju gra|ana. Broj qudi koji se za sada ukqu~io u kampawu potvr|uje da je ovaj aspekt `ivota qudima va`an i sigurni smo da smo napravili dobar izbor”, izjavio je Ramon Vajdinger, general-

ni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija.

Projekat je pokrenut u saradwi sa Nacionalnom alijansom za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) i uz podr{ku Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstva omladine i sporta.

Dr`avni sekretar Ministarstva omladine i sporta, Nenad Borov~anin izjavio je da ovo Ministarstvo podr`ava kampawu 45 Coca-Cola aktivnih zona s obzirom na to da je podsticawe zdravog na~ina `ivota mladih jedan od strate{kih ciqeva Nacionalne strategije za mlade: “Slobodno vreme mladih je jedan od 11 ciqeva Nacionalne strategije za mlade, a ukoliko to vreme nije

upotpuweno kvalitetnim aktivnostima, onda su mladi u opasnosti da ga provedu na ulici. Najefikasniji na~in da se borimo protiv narkomanije, alkoholizma, delikvencije, ali i da sa~uvamo psihi~ko i fizi~ko zdravqe mladih, jeste kroz wihovo ve}e anga`ovawe u sportskim aktivnostima. Teretane na otvorenom su jedan od na~ina da sport u~inimo dostupnim, jer je kori{}ewe besplatno, a s druge strane nam je potrebna podr{ka kompanija koje mogu na ovaj na~in iskazati svoju brigu o dru{tvu i zajednici u kojoj posluju”.

Kako bi osvojili CocaCola aktivnu zonu za svoju op{tinu, gra|ani mogu da glasaju do kraja jula putem sajta www.45godinausrbi-

ji.rs ili aplikacije 45 godina u Srbiji na Facebook strani Fabrika radosti.

Rezultati glasawa mogu se kontinuirano pratiti na samom sajtu, gde se mo`e videti koje op{tine trenutno vode u svakoj kategoriji.

Progla{ewe pobedni~kih op{tina bi}e objavqeno u avgustu, dok je otvarawe prve teretane na otvorenom predvi|eno za septembar. Planirano je da do kraja 2013. bude izgra|eno do 10 teretana na otvorenom, a preostalih 35, do maja naredne godine.

Za sve dodatne informacije mo`ete kontaktirati ovla{}enu agenciju za odnose s javno{}u: Represent Communications putem telefona 011/71 52 500. Kontakt osoba: Tawa Vidovi}Vu~eti}.

10

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DRU[TVO

U ^A^KU OTVORENO NOVO GRADILI[TE

PO^ELA IZGRADWA MUZI^KE [KOLE Moderna i prostrana zgrada }e, osim u~ionica za individualan rad, imati koncertnu salu sa 210 mesta i prostoriju za tonsko snimawe u{ewe stare zgrade privedeno je kraju i uskoro }e po~eti gradwa novog objekta, sa prizemqem i spratom.

- Ove sedmice zavr{avamo ru{ewe i ra{~i{}avamo teren, a od ponedeqka kre}e obele`avawe temeqa i druge pripreme za iskopne radove. Zbog du`ine objekta, betonirawe }emo raditi u fazama, a prva betona`a bi mogla do po~ne oko 20. jula - rekao nam je {ef gradili{ta Radovan Bosni}, iz “Ramarka”, gra|evinskog preduze}a koje je, zajedno sa “Univerzalom” i firmom “Martiko” ~ini konzorcijum koji je odabran za izvo|a~a radova.

Novi objekat, od oko 2.000 kvadrata, nalazi}e se na lokaciji stare muzi~ke {kole, ali }e zahvatati i

R

obli`wi parking prostor. Prema projektu arhitekte Du{ana Vulovi}a u zgradi }e, pored ostalih prostorija, postojati 20 kabineta za individualnu nastavu, koncertna sala sa malim kafe barom (u wemu }e roditeqi mo}i da sa~ekaju decu dok su na nastavi, a ova prostorija }e imati funkciju i kada se budu odr`avali koncer-

ti), sala za probe kamernih orkestara i studio za snimawe sa “gluvom sobom”.

Gra|evinski poslovi na ovom objektu su, zbog wegove namene, veoma zahtevni, ka`e ^edo Vasovi}, {ef Odseka za javne nabavke, investicije i nadzor.

- U ovom slu~aju nije va`na samo toplotna izolazija, radi energetske efi-

kasnosti, ve} svaka u~ionica mora da bude i zvu~no izolovana.

Nova zgrada Muzi~ke {kole ko{ta}e Grad oko 120.000.000 dinara.

- Samo 18 i po miliona dinara iznose tro{kovi za gra|evinsko zemqi{te, dok }e u izgradwu, ukqu~uju} PDV, biti ulo`eno oko 100 miliona dinara navodi Vasovi}.

Prema ugovoru izme|u izvo|a~a radova i investitora, gradwa }e trajati 450 dana, a nastava u novoj zgradi po~e}e 1. septembra idu}e godine. U narednoj {kolskoj godine Muzi~ka {kola }e raditi u prostorijama Gimnazije i jo{ nekoliko ~a~anskih {kola, u koje su uo~i ru{ewa preseqeni muzi~ki instru-

ce i za sredwo{kolce, koji su tokom proteklih sedam godina, koliko pri Muzi~koj {koli “Dr Vojislav Vu~kovi}” postoji odeqewe sredwe {kole, ve}i deo ~asova imali u Gimnaziji. Uslovi i za individualni i za grupni rad bi}e neuporedivo boqi od dosada{wih, a to su zaslu`ili i u~enici, koji

menti i druga oprema.

U protekloj {kolskoj godini osnovnu muzi~ku {kolu poha|alo je 416, a sredwu 54 u~enika.

- U novoj zgradi bi}e dovoqno mesta i za osnov-

svake godine sa takmi~ewa donose sve vi{e nagrada, i profesori, koji u radu sa decom ne {tede vreme i trud - rekao je direktor {kole Slavoqub Nikoli}.

E. V.

^LANOVI GRUPE “^UDESMO” U^ESTVOVALI U “LETWIM DANIMA KULTURE” rupa “^udesmo” je ove godine ~esto prisutna u ^a~ku. Bila je gost na koncertu pijaniste Marka Mari}a, u velikoj dvorani Doma kulture priredila je sopstveni koncert, a 22. jula pojavi}e se na ovogodi{wem “Karuselu”.

U prvoj sedmici jula, dvoje muzi~ara iz ove grupe, Katarina Pavlovi} i Igor Dragovi} u ^a~ku su, u okviru “Letwih dana kulture”, zajedno sa decom ometenom u razvoju, odnosno korisnicima Dnevnog boravka, realizovali niz radionica, objediwenih projektom “Zajedno kreativno”.

- Oboje imamo iskustva u radu sa ovakvom decom. Igor je ve} dve godine asistent u beogradskom udru`ewu “@ivimo zajedno”, a pro{le godine se neformalna grupa “Inovartisti”, u kojoj smo bili nas dvoje, Jovana Uro{evi}, Jovana Todorovi} i Neda Radovanovi}, bavila ure|ewem galerije u Dnevnom boravku pri pomenutom udru`ewu i pobedila na konkursu Beogradskog okruga za najboqi omladinski projekat - uvodi nas Katarina u ~a~ansku “pri~u”.

Tokom gluma~kih, muzi~kih i ritmi~kih ve`bi sa korisnicima Dnevnog boravka u ^a~ku, wih dvoje su sledili ideje brazilskog rediteqa i pisca Augusta Boala (1931 - 2009), koji je dru{tvenim predrasudama i diskriminisawu odre|enih grupa

G

KREATIVNE RADIONICE ZA OSOBE SA „POSEBNIM“ POTREBAMA suprotstavio Pozori{tem potla~enih.

- Uvereni smo da je svaki ~ovek ponekad glumac i da talenat nije privilegija pojedinih qudi. Svi smo mi u stawu i da odglumimo i da predlo`imo re{ewe za odre|enu dramati~nu situacije. Va`no je da se svi ukqu~e i odigraju izvesnu scenu, naj~e{}e vezani za diskriminaciju, potom

diskutujemo, a re{ewe nekada odglumi i publika. Svi smo mi, ustvari, i glumci i publika u isto vreme.

Katarina i Igor su veoma zadovoqni po~etkom saradwom sa decom i vaspita~ima iz Dnevnog boravka i `eleli bi da je nastave ve} na jesen, kroz nove oblike rada sa osobama sa “posebnim” potrebama.

- Na{ pristup ima edukativni, ali i socijalni karakter. @eqa nam je da uti~emo na svest gra|ana i pomognemo im da se oslobode predrasuda i shvate da svi imamo pravo na `ivot, dru`ewe, kreativnost - nagla{ava devojka koja je ro|ena u na{em gradu, a diplomu turizmologa stekla u Beogradu.

Igor Dragovi} je iz Beograda, u Izraelu je zavr{io studije dramaturgije, a bavi se i grafi~kim dizajnom.

Kao ~lanovi “^udesma”, grupe koja preferira tradicionalnu muziku balkanskih naroda, u~estvovali su u ovogodi{wem serijalu “Ja imam talenat” i plaE. V. sirali se u finale.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

11

REPORTA@A

VELIMIR VEQO MARINKOVI] IZ TRNAVE, AUTOMEHANI^AR „BO[ISTA” SA STA@OM OD SKORO POLA VEKA

MAJSTOR KOJI „VOLI” KVAROVE

ako je pre pet godina, posle ~etiri decenije i dva meseca radnog sta`a, provedenog u “Autoprevozu”, oti{ao u penziju, Velimir Marinkovi} iz Trnave ni u mirovini ne miruje. Gotovo svakodnevno u dvori{te porodi~ne ku}e, u kojoj `ive ~etiri generacije, navrate vlasnici vozila kojima je potrebna pomo} ovog vrsnog i nadaleko poznatog majstora - automehani~ara bo{iste. Ovaj zanat kojim se sa velikom qubavqu i posve}eno{}u bavi skoro pola veka, savladao je, kao najboqi u~enik i “peti~ar” u nekada{woj [koli u~enika u privredi, koju je upisao na nagovor Milana Grujovi}a iz Parmenca, kome je, ka`e, zbog toga i danas zahvalan. Po zavr{etku trogodi{weg {kolovawa, kao sedamnaestogodi{wak radio je nekoliko meseci u trnavskoj zadruzi na su{ari i kao voza~ traktora i kombajna, da bi te iste, 1966. godine zasnovao stalni radni odnos u “Autoprevozu”. Raspore|en je u radionicu koju je vodio Milenko Krupnikovi}, kome je tako|e zahvalan za sve {to je na po~etku prakti~nog rada nau~io.

- U to vreme “Autoprevoz” je dr`ao liniju Beograd - Makarska i ~uveni voza~ ^edo Jovanovi} ostane u kvaru kod Livna. Iako sam bio mlad majstor, po{aqu me jednim autobusom do Beograda, pa drugim iz Beograda do Livna da otklonim kvar. Nisam imao rezervnu pumpu, nego samo delove u torbi. Putovao sam ceo dan i kada sam stigao ^edo ka`e: “Mali, {to si ti do{ao?” Kada sam po-

I

pravio pumpu i upalio motor, voza~ se obradova, a me|u putnicima nastade veseqe, po~e{e da me ~aste ~okoladom, napolitankama... - se}a se Veqo nekih najupe~atqivijih trenutaka u prvim godinama rada, u kojima je jo{ “pekao” zanat, ali i popravqao motore autobusa i kamiona, {to tada ~esto nije polazilo za rukom mnogo iskusnijim i starijim majstorima.

Wegovo znawe, spretnost, brzina kojom je re{avao i najte`e probleme, nisu pro{li nezapa`eno ni u vojsci, koju je slu`io u Novom Sadu. Dok je jednom prilikom posmataro “civilne” majstore kako vade motor iz vojnog vozila, da bi ga poslali na popravku u ~a~anski “Remont”, Marinkovi} je, pri~a, odmah video kvar i ponudio da ga otkloni. I ovog puta je, me|utim, kao nekoliko godina ranije u Livnu, osetio nevericu kod starijih majstora. Po{to je za relativno kratko vreme popravio pumpu na motoru i pokrenuo vojni kamion, kapetan Radi{a Stefanovi} iz Stopawe ga je, iako je imao samo 20 godina, postavio za {efa radionice, pamti i posle vi{e od ~etiri decenije Marinkovi} mnoge detaqe iz vojni~kog `ivota: - Kada je 1970. godine Jugoslaviju posetio Kaunda, organizovana je vojna parada u Beogradu. Stare{ine me po{aqu u drugu kasarnu u Novom Sadu da budem u pratwi bestrzajnih topova koji su u~estvovali u paradi. Mesec dana su pre toga trajale pripreme u Beogradu, u~io sam voza~e kako da voze, da “{altaju” da im se

vozila slu~ajno ne bi ugasila. Kada su sva vozila pro{la, nastupilo je odu{evqewe i veseqe me|u u~esnicima, i po{to se sve besprekorno zavr{ilo, komandant parade pukovnik Aleksandar Jovanovi} me je nagradio desetodnevnim odsustvom, a od moje jedinice sam, povodom obele`avawa 22. decembra, Dana JNA, te iste 1970. godine, dobio sat.

Po povratku iz vojske, Veqa je ~ekao posao u “Autoprevozu”, koji je u to vreme imao 16 pogona {irom Jugoslavije. Bio je terenac i izuzetno je voleo taj posao, iako je putovao od Slovenije, Hrvatske, do Skopqa, Rjeke, Pule. Se}a se da je u jednom danu, na putu od Beograda do Slovenije, popravio tri “Autoprevozova” kamiona. Iako se mnogo radilo, to je, ka`e, bilo najboqe vreme, jer se dobro i zara|ivalo. U vreme kada je vladala epidemija variole, dobio je, se}a se, “zeleni” karton da bi mogao da putuje po celoj zemqi. Prva stanica tada bila mu je Ivangrad, dana{we Berane, u kome je ovda{wi prevoznik imao radnu jedinicu, ali ne i majstore bo{iste. Nastavio je Marinkovi} potom da obu~ava kolege i u drugim pogonima, u Gorwem Milanovcu, Ivawici, Ra{ki...

Po{to je firma po~ela da nabavqa novija i savremenija vozila, Marinkovi} je krenuo na seminare, na kojima se toliko “naoru`ao znawem, da se vi{e nije pla{io nikoga u ~itavoj Srbiji”. Bio je me|u prvim majstorima koji su “radili” mercedese i skanije i nikada se, tvrdi, nije vratio sa terena, a da ni-

FOTO GLAS

KO[ U VODI „^EKA“ SUNCE elike ki{e, koje se ovog leta „trude“ da nam nadoknade pro{logodi{wu su{u, ovih dana ba{ ne znaju za meru. Ipak, ovaj ko{ nije „zaplivao“ u na{u Moravu zbog obilnih padavina i poplave, ve} je od nadle`nih postavqen da malo „obogati“ sportske sadr`aje pored gradske pla`e. U Sportskom

V

centru „Mladost“ ka`u da su se ugledali na neka jezera u Srbiji, gde su se odavno oprobali „vodeni“ ko{arka{i. Zbog lo{eg vremena ispod ovog moravskog ko{a nikako da se zaigra. Ako je po narodnom verovawu, posle Petrovdana ~ekaju nas suna~niji dani. I tada igre mogu da po~nu...

Sa unukom koja ne voli da se slika

je otklonio kvar i “sklonio” vozilo sa puta. I dan danas ka`e, „voli” kvar, da ga snimi i odmah otkloni.

Kada je osamdesetih uvedena norma, a u radionici kojom je rukovodio radilo {est majstora “bo{ista”, po~eo je Veqo da razmi{qa o odlasku, tim pre {to je imao ponude da pre|e u “Poqoservis”, “Pegaz”, Zadrugu. Preovladala je, ipak, qubav prema firmi u

kojoj je “ispekao” zanat, iz koje je od{kolavao dvoje dece, sagradio ku}u, zbog ~ega je na li~ni zahtev napustio radionicu u Kowevi}ima. Postavqen je na mesto {efa servisa na stanici i uporedo sa tim poslom jedno vreme je radio i kao voza~ direktora, a od 2007. godine i novih vlasnika preduze}a, da bi se naredne u maju, kada je izra~unao da je napunio 40

godina sta`a, pozdravio sa kolegama i oti{ao u zaslu`enu penziju. Ali, ka`e da i ne ose}a da je u mirovini, jer svakodnevno popravi neki motor, pumpu, organizuje brojne aktivnosti kao predsednik Saveta Mesne zajednice... Osnovao je 1996. godine [ahovski klub “Spartak”, organizator je i u~esnik brojnih takmi~ewa sa kojih je, pokazuje, doneo mnoge medaqe. Bri`no ih ~uva, kao, {to je pomalo neobi~no, i brojne ulaznice sa svetskih i evropskih prvenstava iz sedamdsetih i osamdesetih godina, podse}aju}i sa neverovatnom precizno{}u na imena golgetera i druge detaqe. “Opu{tenu” pri~u tokom subotweg prepodneva prekida kombajnista, tra`e}i Veqovu pomo}, jer mu je “procurela” pumpa. Majstor “ugovori” posao, jer ka`e, jo{ dok je u~io zanat, nau~io je i da, kao {to lekari imaju svoju, i “bo{isti” imaju svoju zakletvu, koja ih obavezuje da ma{ine koje “skidaju” hlebno zrno popravqaju i tokom praznika i u svako doba dana i no}i.

M.N.

12

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

STARI ^A^AK

KASINA PRVI HOTEL ^A^ANSKE VARO[I

{

Као "механу прве класе", изградио ју је, око 1870. године, Фердинанд Крен (1826 – 1894), Немац који се из Руме доселио у Чачак средином претпрошлог века и постао један од његових најбогатијих и најугледнијих грађана.

P

red najezdom savremenih urbanista i graditeqa, pre nekoliko godina je nestala i ~uvena “Kasina”, koja je svojom impresivno{}u i patinom oplemewivala gradski ambijent i podse}ala na protekla vremena i nekada{we `iteqe ^a~ka.

Dana{wi ^a~ani je pamte po raznim sadr`ajima: godinama se u woj nalazila Biblioteka, mnogi su je pose}ivali radi supermarketa u prizemqu, a koncem pro{log stole}a u wu su, ali iz dvori{ta, zalazili lokalni politi~ari, jer su Srpski pokret obnove i jo{ neke stranke u ovoj zgradi

imale kancelarije. Retko ko od na{ih savremenika, me|utim, zna da je “starica” oronule fasade u mladosti bila gostionica na glasu, prvi hotel sa sobama za preno}i{te u ~a~anskoj varo{i, koji je u `ivot krenuo sa imenom “Kod prvog srpskog kraqa”, a posle nekog vremena stekao naziv “Kasina”. Kao “mehanu prve klase”, izgradio ju je, oko 1870. godine, Ferdinand Kren (1826 – 1894), Nemac koji se iz Rume doselio u ^a~ak sredinom pretpro{log veka i postao jedan od wegovih najbogatijih i najuglednijih gra|ana. Iz sa~uvanih dokumenata vidi se da je “Kasina” gra|ena kao planski ugostiteqski objekat i bila, za ono vreme i na{u sredinu, moderna i luksuzno opremqena. Osnova zgrada na uglu Ulice

} kraqa Aleksandra (dana{we Gradsko {etali{te) i Ivawi~kog sokaka (Ulica kneza Milo{a) imala je oblik }irili~nog slova G.

Ferdinand i Franciska Kren 1887. godine

U prizemqu su se nalazili kafana, sala za ru~avawe, kujna, stan za kafexiju i tri gostinske sobe, a na spratu osam soba, u koje se ulazilo iz hodnika sa unutra{we strane, sale i nu`nici. Sposobnog i vrednog Ferdinanda privla~ili su raznoliki poslovi.

Po dolasku u ^a~ak najpre se bavio svojim pinterskim zanatom, onda se latio trgovine i u woj postigao veliki uspeh. Rodona~elnik je pivarske industrije u ^a~ku, osim parne pivare imao je i parni mlin, a dokazao se i kao gra|evinski preduzima~. Iako je posedovao “kafansko pravo” (dozvolu koju su prema tada{wem za-

konu morali da imaju qudi koji su dr`ali kafane), nikada se nije bavio ugostiteqstvom, a zgrade za ovu namenu, me|u kojima su bile kafana “Pivara”, izgra|ena 1887. godine u okviru nove ku}e Krenovih, i kafane u Po`ezi i Samaili, davao je pod kiriju. Tako je bilo i sa “Kasinom”, koju }e naslediti wegova k}erka Jelene Hadija (1872 – 1917).

U braku Ferdinanda i Franciske Kren ro|eno je petoro potomaka, ali su de~iji uzrast i bolesti pre`iveli samo sin Stevan i osam godina mla|a Jelena.

U vreme kada se ona rodila, Stevan, koji }e kasnije u Be~u zavr{iti Pivarsku aka-

Jelena Kren sa drugim mu`em \urom Hadijom i decom iz prvog i drugog braka, oko 1910. godine. Stoje: Katarina i Danilo Belimarkovi} i Dana Igwatovi}.

Sede: \urina sestra Jelisaveta i majka Katica, Jelena Kren i \ura Hadija.

U Jeleninom krilu je sin Kosta, a u dowem redu }erka Olga.

Hotel „Kasinu” dobila je u miraz Ferdinandova k}erka Jelena

Pogled sa severozapadne strane

demiju i u Srbiji naslediti o~eve poslove, nalazio se kod dede u Rumi, na {kolovawu, a u pismu roditeqima, goticom i na nema~kom jeziku, raspitivao se za svoju malu sestru, nazivaju}i je, od milo{te, Len~i. U kwizi “ Porodica Kren, za~etnik industrije u ^a~ku”, ~iji je autor Stevanova unuka Marija Bokarev, tako|e ~itamo da je Jelena rano detiwstvo provela u ^a~ku, a onda je i ona, radi {kolovawa i savladavawa nema~kog jezika, upu}ena u Rumu. Wena prepiska sa porodicom otkriva osetqivu de~iju du{u, a ~e`wa za roditeqima i toplinom wi-

hovog doma dominiraju i u pismima koja su u ^a~ak stizala iz Beograda, gde je Jelena, sa nepunih deset godina, krenula u “Vi{i `enski zavod”, ~etvorogodi{wu privatnu {kolu koju je, po ugledu na strane zavode za vaspitavawe devojaka iz “vi|enih ku}a”, otvorila izvesna Adela ^ermanova. U “Cermankinom zavodu” devojke su u~ile hri{}ansku nauku, jestastvenicu, nema~ki i francuski jezik, klavir i istoriju, a na daqe {kolovawe uglavnom nisu odlazile, jer se smatralo da su im ste~ena znawa “dovoqne za wihovu ulogu obrazovane `ene, majke, supruge i doma}ice”. Po zavr{etku {kole, devojka se vra}a u ^a~ak i u wemu ostaje do 1889. godine, kada se, sa 17 godina, udaje za {aba~kog drogeristu dr Mijaila Jovanovi}a i bra~ni `ivot zapo~iwe u Kragujevcu. Miraz koji je Ferdinand Kren dao uz k}erku obuhvatao je i „Kasinu” i, zbog svoje vrednosti, u{ao u istorijsku literaturu.

Ali, ~a~anski industrijalac je osim velikodu{nosti ispoqio i predostro`nost i svoje dete i sebe osigurao ugovorom koji je sa zetom sa~inio prilikom primopredaje miraza. Ubrzo }e se pokazati koliko je wegov gest bio mudar, jer Jelenin `ivot sa Mijailom, naviklim na boemski i rasipni~ki `ivot pre braka i nespremnim da ga se odrekne zbog porodice, nije bio sre}an. U vreme kada je donela odluku da se razvede i sa k}erkama Katarinom i Danom vrati Krenovima u ^a~ak imala je samo 21 godinu, a miraz je, sudskom odlukom, u celosti vra}en Ferdinandu Krenu. Za mladu i bogatu `enu ubrzo po~iwu da se interesuju novi prosci, a ponovo }e se udati u 27. godini, za vojnog lekara \uru Hadiju, Zemunca koji je u to vreme slu`bovao u ^a~ku. Jelena je i u drugi brak u{la sa zama{nim mirazom, a tada je ve} bila

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

13

STARI ^A^AK

GRAD KAFANA

Pre ru{ewa

i vlasnica “Kasine”, kafane u Samaili i nekoliko ku}a u ^a~ku, jer joj je me|uvremenu umro otac, a ona nasledila vrednu imovinu. Prihod od izdavawa “Kasine” i ostalih zgrada ulagala je u izdr`avawe i {kolovawe dece iz prvog braka, a iz prepiske sa bratom Stevanom vidi da je stalno imala problema sa kirajxijama i te{ko sa wima izlazila na kraj.

Jelena i \ura su `iveli skladno. Doktor Hadija je poticao iz ugledne porodice, bio je fin i obrazovan ~ovek, a prema wenim k}erkama se odnosio kao prema ro|enoj deci. Zbog prirode wegovog posla porodica je ~esto mewala mesto boravka. Ubrzo po venmarketing 032/342-276

Sada{wi stambeno - poslovni kompleks

~awu sa Jelenom, \ura dobija preme{taj u Leskovac, odatle se sele u Jagodinu, Pirot, Prokupqe, pa ponovo u Leskovac. Katarina Jovanovi} se udaje za ~uvenog srpskog oficira Danila Belimarkovi}a, dok wena ro|ena sestra Dana postaje supruga okru`nog in`ewera Vlade Igwatovi}a, iz Pirota.

Iscrpqena tuberkulozom i brigom o porodici, Jelena umire u 45. godini, u jeku Prvog svetskog rata. Mu` joj je u to vreme bio interniran u Bugarsku, oba zeta su se nalazila na frontu, a deca iz drugog braka, Olga i Kosta, jo{ uvek su bili maloletni.

Rat je besneo, pa Stevanu Krenu nije bilo lako da prona|e sestrin grob i

wene posmrtne ostatke prenese u porodi~nu kapelu na ^a~anskom grobqu. Po povratku iz internacija \ura Hadija je sa svojom decom `iveo u Pan~evu i, premda slabog zdravqa, nad`iveo suprugu vi{e od dve decenije. Wihova k}erka Olga zasnovala je porodicu sa Slavkom Nikoli}em, apotekarom iz Kovina, rodila troje dece i ostala u ovom mestu.

Sin Kosta, o~ni lekar po profesiji, oti{ao je 1941. godine u zarobqeni{tvo, a posle rata se nije vratio u zemqu. U Nema~koj se o`enio Engleskiwom Xoanom Vandels i sa wom otputovao u Afriku, gde je radio kao lekar. U Ugandi im se rodila k}erka Aleksandra, a wih troje }e se

kasnije trajno nastaniti u Londonu.

Kosta Hadija je i posledwi vlasnik “Kasine”, koju je, kao i jednospratnu ku}u u centru ^a~ka u kojoj se posle rata nalazio {ahovski klub, nasledio od majke.

U vreme nacionalizacije, Kostinu imovinu je prisvojila dr`ava, a on je samo jednom posetio Jugoslaviju i maj~in rodni grad. Marija Bokarev ga pamti kao krupnog i lepog ~oveka, koji je imao guste obrve i mnogo li~io na svoga dedu Ferdinanda Krena.

Kosta, wegova supruga i k}erka vi{e nisu me|u `ivima, ali u Engleskoj `ive wegovi unuci Nikolas i Viktorija Braun.

E.V.

Dok je bio turska kasaba, ^a~ku je imao hanove, a posle oslobo|ewa od Turaka u wemu po~iwu da ni~u mehane, novi ugostiteqski objekti. Glavne mehane bile su Vladi~in han, preko puta dana{we Op{tine, Soki}a an, u tada{woj Ulici kraqa Aleksandra i Satarin an, na Maloj pijaci. I hanovi i mehane su slu`ili za sme{taj putnika, robe i stoke, a razlikovali su se po tome {to su u mehanama {tale bile odvojene od prostora za goste.

Ostalo je zabele`eno da su, osim mehana, ve} tada postojale i kafane, u kojima su se goste kra}e zadr`avali. Ugostiteqski posao je i u pro{losti bio itekako privla~an, pa je zbog velikog broja mehanxija i kafexija u ^a~ku jo{ 1846. godine osnovano mehansko - kafansko udru`ewe. Prema popisu iz 1863. godine u posedu stanovnika varo{i bilo je 15 mehana i devet kafana. Najve}i broj ugostiteqskih objekata posedovao je trgovac Milo{ Igwatovi}, a sledili su ga Vladimir Haxi} i Aleksa Radovi}, tako|e trgovci. Prema zapisu Ilije Kriva~i}a, iz 1863. godine, prva planski zidana mehana nosila je naziv “Takovo”, a preimenovana je u “Pariz” kada su Obrenovi}e na tronu zamenili Kara|or|evi}i. U pretpro{lom veka ^a~ak }e, pojavom novih ili preure|ewem starih zdawa, dobiti i druge kafana, me|u kojima su „Zanatlijska kasina”, „Mi}ovi}a kafana”, „Draga~evo”, „Evropa”, „Beogra~i}”, „Car Lazar”, „Prole}e” …Po planu donetom iz Be~a, Stevan Kren je 1900. godine sagradio velelepni hotel “Kren” (posle nacionalizacije stekao je ime “Beograd”), a {est godina ranije u ^a~ku je podignut hotel “Rusija”. Dragutin, sin kafexije Obrada Lazovi}a }e, posle o~eve smrti, mehanu pretvoriti u hotel “Lazovi}”, u kome }e 2007. godine prvi put u ^a~ku zasvirati gramofon. Kafana “Tri bagrema” radila je jo{ pre Prvog svetskog rata, a izme|u dva rata na mestu gostionice Vladi~in han sagra|en je hotel “Srpski kraq”. Na starom va{ari{tu se pojavio “Zlatni kow”, a za me|uratni period tako|e se vezuje po~etak rada hotela “Ruski car”, kafana “Belvi”, “Moravice” i jo{ nekih ugostiteqskih objekati. Ovo bi bio samo deo podataka iz iscrpnog rada “Ugostiteqski objekti u ^a~ku do Drugog svetskog rata”, arhitekte Milo{a Radovanovi}a, objavqenog 2006. godine u Zborniku radova Narodnog muzeja u ^a~ku.

Dovoqno da se nasluti koliko su ^a~ani voleli kafanu i koliko su ovakva mesta bila va`na za `ivot na{ih predaka i istoriju grada.

14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

15

REPORTA@A

DARKO MILOVANOVI] IZ ^A^KA, JEDINI PROIZVO\A^ LULA U SRBIJI Zavr{io je elektrotehniku, radi u Policijskoj upravi, a u svojoj radionici proizvodi lule. Kada mu je pre dve i po godine kolega sa posla poklonio staru lulu, trideset{estogodi{wi Darko Milovanovi} se zainteresovao za ovaj predmet i ubrzo postao proizvo|a~ lula, prema wegovim re~ima, jedini u Srbiji Darkovoj ku}i, na jednoj polici pore|ane su lule koje on koristi. A one koje su iza{le iz wegove radionice zavr{ile su {irom regiona, ali i u Kanadi, Americi, Italiji, pa ~ak i u Indoneziji. Od lula{a (~oveka koji pu{i lulu) do pajpmejkera (proizvo|a~a lula) stigao je za samo godinu dana, a lule koje su wegov proizvod nose naziv “Gilo”, {to je nadimak wegovog sina Gavrila.

Za lulu su potrebni posebni duvani, ali i tehnike i ve{tine pu{ewa, koje je Darko u~io putem interneta, kako bi pravilno koristio lulu koju mu je drug poklonio. Pretra`uju}i internet, upoznao je i velike kolekcionare. Posredstvom interneta je kupio nekoliko lula, a zatim

LULE KORISTE HEDONISTI

U

odlu~io i da proba sam da ih izra|uje. I tako je razvio, za sada, hobi, ali se nada da }e on vremenom prerasti u unosan biznis.

U po~etku je imao samo bu{ilicu, a sada i svoju radionicu, u podrumu ku}e.

Darko je upoznao dosta pajpmejkera, ali najvi{e mu je pomogao jedan iz Crne Gore. Nekada mu je za izradu lule trebalo petnaestak dana, a sada je napravi i za nekoliko sati. Naravno, koliko }e vremena utro{iti, zavisi i od modela.

Darko kupce uglavnom

nalazi na internetu, mada svoje unikatne proizvode prodaje i u dve radwe, u Beogradu i u Novom Sadu.

- Lule koriste i oni koji pu{e, ali ima i kolekcionara, koji ih samo sakupqaju. Lula{i su malo specifi~ni qudi. Uglavnom, oni koje sam upoznao vole da u`ivaju u svemu. Pravi su hedonisti. Imam kupaca, koji imaju skromnija primawa, ali kupuju lule koje vrede i vi{e od 100 evra – pri~a Darko.

Fotografije prvih nekoliko lula koje je napravio, postavio je na inter-

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, man do li na, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

net i tada su po~eli da ga kontaktiraju lula{i.

- Prve primerke sam poklonio, ~ak i nekim qudima koje nisam ni poznavao.

Po{to nisam imao ni{ta od alata, izrada lula je po~ela da mi pravi fine tro{kove i odlu~io sam da po~nem da ih prodajem. Prve sam prodavao po ceni od 20, 30 evra, ta~no koliko me je ko{tao materijal za wihovu izradu. Kako se vi{e qudi raspitivalo, i cena je rasla. Po savetu drugih pajpmejkera, odredio sam minimalnu cenu, koja je 80 evra. Najvi{e sam od

jedne lule zaradio 150 evra – pri~a Darko.

Kada pravi lule najvi{e vodi ra~una o materijalu. Naj~e{}e koristi vres, mediteransko drvo, odnosno wegov koren, koji je dosta otporan na visoke temperature. Tako|e, koristi i mo~varni hrast ili mortu, koju mo`e da nabavi u Srbiji, dok sve ostalo, Darko nabavqa iz inostranstva.

-Bitno je da lula bude dobro izbu{ena, da zapremina `arnice bude odgovaraju}a, da kanal bude u samom dnu `arnice i onda }e duvan izgoreti do posledwe trun~ice… Treba voditi ra~una i o te`ini lule.

Ima qudi koji je dr`e u ruci, ali ima i onih koji je dr`e u ustima – pri~a Darko.

Ako niste znali, lula se koristi samo jednom u toku 24 ~asa, jer drvo mora da odmara. Zato lula{i imaju vi{e lula. To je pravilo za lule od vresa i od masline, obja{wava Darko, dok je

lula od morte dosta otpornija. Darko ne pravi lule od mer{ama, ali one mogu naj~e{}e da se koriste.

- Mer{ama ili morske pene ima najvi{e u Turskoj i [paniji, ali ga ~ak ima i u rudniku magnezita u Mili}evcima. Mer{am je materijal koji ne uti~e na aromu duvana i lule pravqene od mer{ama mogu da se koriste non stop, zato svaki lula{ ima bar jednu ovakvu lulu. Tako|e, duvan iz lule se ne uvla~i u plu}a, ve} se samo “pu}ka” obja{wava Darko. On ka`e da je prestao da broji koliko je lula napravio, kada je pre{ao cifru 40, a prodao ih je vi{e od 30. Iako i u Srbiji na|e po nekog kupca lula{a ili kolekcionara, ka`e da se lule najvi{e proizvode i koriste u Danskoj, Skandinaviji, Engleskoj, Francuskoj, Italiji i Americi. Ukoliko nekoga zanimaju lule mo`e kontaktirati Darka putem mejla gilopipes@gmail.com.

I. M.

16

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SELO

U MESNOJ ZAJEDNICI „KULINOVCI“ RENOVIRAN SPOMEN KOMPLEKS „DR DRAGI[A MI[OVI]“

URA\ENO VI[E ZA MESEC DANA,

NEGO ZA 20 GODINA

sklopu priprema za proslavu 12. jula, Dana mesne zajednice, u Kulinovcima je renoviran Spomen kompleks “Dr Dragi{a Mi{ovi}” i u wegovoj neposrednoj blizini izgra|eni sportski tereni. Ovaj posao zapo~et pre mesec dana kr~ewem korova i ~i{}ewem prostora, godinama zapu{tenog i zaraslog u rastiwe, me{tani su okon~ali pro{le subote. Radovi su ko{tali skoro tri miliona dinara, a sredstva su obezbedili brojni donatori, JP “Gradac” i mesna zajednica. Potpredsednik Saveta

U

MZ Miroslav Poledica ka`e da su u zgradi Doma popravqeni plafoni, ure|ena dva sanitarna ~vora, postavqeni novi podovi, okre~ene prostorije. Dom nije odr`avan vi{e od dve decenije, napomiwe on i najavquje da }e u narednom periodu biti obavqene jo{ neke popravke i objekat “doveden u besprekorno stawe”.

- Na ovom poslu svakodnevno, do kasnih ve~erwih sati, radili su mladi i deca uz pomo} nas odraslih, da bismo stigli da radove zavr{imo do Petrovdana, kada slavimo Dan mesne zajednice.

Skoro 95 odsto neophodnih sredstava obezbedili su donatori, odnosno oko 30 ovda{wih firmi i JP “Gradac”. Svi kojima smo se obratili za pomo}, iza{li su nam u susret, jer su uvideli da Savet MZ ~ini ekipa vrednih, sposobnih i po{tenih qudi, koji su spremni da svaki posao iznesu do kraja.

Zahvaquju}i kolektivnom radu, dru`ewu i saradwi sa rukovodstvom MZ, JP “Gradac” je doprineo da za nepunih sedam dana bude oplemewen prostor pored Spomen doma u Kulinovcima, za-

dovoqno isti~e direktor Neboj{a Jovanovi}. Osim sa ovim JP i donatorima, Kulinov~ani uspe{no sara|uju i sa drugim mesnim zajednicama, {to potvr|uje i Violeta Markovi}, predsednica MZ “3. decembar”: - Posle akcija koje smo realizovali u na{oj mesnoj zajednici, od donacije dobijene od “Sinalka”, preostale su nam dve table i dva ko{a. Olu~ili smo da taj poklon ustupimo MZ Kulinovci, da bi upotpunila i “o`ivela” prostor pored Spomen doma.

Posle dana{we proslave, novo rukovodstvo MZ ]e prionuti na nove poslove, najavio je Poledica, i me|u prioritete uvrstio

krpqewe udarnih rupa na putevima i izgradwu kanalizacione mre`e u gorwem delu Kulinovaca. Planirano je i da na prostoru Spomen kompleksa bude podignut bazen za okupqawe i zabavu mladih.

Me{tani Kulinovaca tradicionalno slave Petrovdan, tako da }e i danas ugostiti brojne prijateqe, donatore, predstavnike lokalne samouprave i javnih preduze}a, najavio je Milisav [ibinac, sekretar Saveta MZ. Osim dru`ewa i narodnog veseqa pored Spomen doma, programom proslave predvi|eno je organizovawe i turnira u malom fudbalu.

M. N.

PRVI „IVAWDANSKI KOTLI]” U DOWOJ TREP^I

LEPO JE KAD SE NAROD SLO@I I RASPOLO@I od Ruskih grobova, mesta gde je 1944. godine, u borbi protiv Nemaca, poginulo osam Rusa - crvenoarmejaca i isto toliko Srba - pripadnika Narodno oslobodila~ke borbe, sve do osamdesetioh godina pro{log veka na Ivawdan je redovno odr`avan va{ar, jedan od naj~uvenijih i najpose}enijih u ovom kraju. Onda je obi~aj izgubio aktuelnost, da bi pro{le subote ovaj lokalitet ponovo postao mesto masovnijeg okupqawa Trep~anaca i wihovih kom{ija.

Nikla je {atra, zasvirali i zapevali “Jevremci”, a 27 ekipa zalo`ilo vatru i pod vedrim nebom, svaka u svom kotli}u, skuvala ribqu ~orbu.

- Bez smu|a nema dobre ~orbe sa`eto }e Miodrag Petrovi}, glavni kuvar ekipe “Moravac” iz Mr~ajevaca. O ostalim sastojcima kao da se ne vaqa, jer svaki u~esnik, zna se, ima svoju tajnu i ~uva je za sebe.

Iz Mr~ajevaca je i ekipa “Unuk i deda”. Deda, Jevto Gajovi}, i unuk, Nikola, vi{e slu`e za slikawe i paradirawe, dok glavne poslove oko vatre obavqa Dule, Jevtov sin i Nikolin otac. U kotli}u se kr~kaju luk i {argarepa, a o onome {to }e do}i kasnije Gajovi}i ne htedo{e da zbore.

Na spomenik poginulim crvenoarmejcima i partizanima vence su polo`ili predstavnici Grada, Mesne zajednice i SUBNOR - a.

K

Samo za nijansu su transparentniji “^arobwaci”, petorica {kolskih drugova, pripadnika generacije 67. Svi su Trep~anci, dvojica, Aco i Vlade, od Mili}a, ostali, Rade, Milomir i Milija, od Karapavlovi}a.

- Skobaq je iz Lima, deverika iz Morave, bi}e jo{ nekoliko vrsta ribe, a pripremili smo i druge, ~arobne sastojke - ka`e Aco, “portparol” ekipe.

- Najva`niji su zabava, dru`ewe, prijateqstvo - ukqu~i se u razgovor Vlade.

Neki su do{li da se nadme}u, drugi da podr`e manifestaciju i takmi~are, a me|u wima je i Stanimir Cane Nikoli}, {ahovski velemajstor. Rodom je, ka`e, iz ovog sela i puno mu je srce kada se seti nekada{wih va{ara.

- Sre}an sam {to se narod izmirio i {to je potreba za zajedni{tvom nadma{ila politi~ka i ostala trvewa iz pro{losti - nagla{ava poznati {ahista.

U ime Grada ^a~ka manifestaciju je otvorio pomo}nik gradona~elnika Sa{a Obradovi}, iz-

raziv{i `equ da “Ivawdanski kotli}” postane tradicionalno obele`je Dowe Trep~e. Uspeh takmi~arima po`eleo je i Drago Bogi}evi}, predsednik Saveta Mesne zajednice, organizatora “Kotli}a”.

- @eleli smo da i na{a Trep~a ima svoju manifestaciju, a ideja da to bude takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe potekla je od Branka Vulovi}a, koji je poreklom iz na{eg sela, a `ivi u Mr~ajevcima.

Zahvalnost za pomo} dugujemo Gradu ^a~ku i sponzorima - re-

kao je Bogi}evi}. @iri, u kome su bili on, Vlade Mili} i Milan Dobrosavqevi} odlu~io je da prva nagrada pripadne mr~ajeva~kom “Moravcu”, druga ekipi “Brko i drugari”, iz Miokovaca, a tre}a ekipi “Bombastik”. Pobednicima su dodeqeni pehari, dok su zahvalnice dobile sve ekipe u~esnice prvog “Ivawdanskog kotli}a”. Prire|en je i zajedni~ki ru~ak, a na jelovniku se, osim ribqe ~orbe, na{ao i posan pasuq.

E. V.

17

SELO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SUTRA „KAJSIJADA” U MIOKOVCIMA

ROD SOLIDAN, CENA NISKA Miokovcima }e sutra biti odr`ani peti “Dani srpske kajsije”. Za razliku od prethodne godine, kada je mraz u~inio svoje, ove godine je rod dosta boqi. Nije lo{ ni kvalitet, s obzirom da je prethodnih meseci grad udario i na Miokovce. Vo}ari su jedino nezadovoqni po~etnom otkupnom cenom od 30 dinara, koja odavno stagnira.

- Od kada smo pokrenuli “Dane kajsije”, imamo vi{e kupaca. Ranije smo bezuspe{no poku{avali da spojimo Turisti~ku organizaciju i na{u manifestaciju. Bitno je da ona bude promovisana na svim sajmovima turizma, kao i ostali potencijali ^a~ka. Nisu samo Miokov~ani uspe{ni proizvo|a~i kajsije, nego i vo}ari u Gorwoj Gorevnici, Mili}evcima, Prijevoru, Rakovi. Analize su pokazale da na{a kajsija sadr`i i do 14 odsto suve materije i da je bogata {e}erom. Nekada je bila kori{}ena za proizvodwu ekstrakta - podsetio je Miroslav Nedeqkovi}, predsednik organizacionog odbora manifestacije”. Osim Mesne zajednice, ovoga puta prote}i u duhu stvarala{tva, da bu- nansijskih razloga trajati samo jedan dan.

- Selu bi trebalo re}i hvala i za ono {to glavni u organizaciji “Dana srpske kajsije” su du zadovoqni i kupci i prera|iva~i - re~i su ~ini za razvoj privrede. Koliko su Miokovci i vo}ari iz Udru`ewa “Miokova~ka kajsija”. gradona~elnika Vojislava Ili}a.

Manifestacija je nastala i kao pobuna pro- vredni pomena svedo~e i dve kwige koje su mu Organizatori su svoju manifestaciju najavili jo{ pro{le sedmice u Gradskom ve}u. Nadaju se tiv zapostavqawa sela. Ove godine }e zbog fi- posve}ene autora Milo{a Obradovi}a. Jedna je “Miokova~ki rodoslovi”, a druga “Miouspe{nom plasmanu, s obzirom na to da kova~ka vekovawa” - naveo je urednik kajsija nije najboqe rodila u smederevPROGRAM programa manifestacije Miladin Vukoskom i ostalim krajevima Srbije.

10.00 Liturgija u miokova~koj crkvi savqevi}.

Kao i prethodnih godina, pokroviDefile ko~ija kroz selo Od bogatog programa koji Miokov~ateq “Kajsijade” je lokalna samouprava.

Izlo`ba kajsije, prera|evine od kajsije, umetni~ki radoni pripremaju za sutra trebalo bi pomePro{logodi{wa manifestacija bila je vi... nuti predavawa na temu uzgoja, prerade i prvo javno pojavqivawe nove gradske 15.00 Otkrivawe belega miokova~koj kajsiji plasmana kajsije. Profesor Agronomvlasti. Sutra }e, na neki na~in, u Mio15.30 Otvarawe izlo`bi skog fakulteta dr Tomo Milo{evi} gokovcima obele`iti prvu godi{wicu.

16.00 Okrugli sto “Nove sorte kajsije, gajewe `utog zlata, vori}e o iznenadnom su{ewu kajsije, po- Grad i Javno preduze}e “Gradac” wegova prerada i plasman” javi koja ne zaobilazi ni najsavremenije potrudili su se da urede centralni pro18.00 Sve~ano otvarawe manifestacije vo}wake. O tradicionalnom i standardstor za odr`avawe ove manifestacije.

18.30 Sve~ana akademija, uvodni deo Poselo kraj lampeka nom uzgoju predava}e dr Ivan Gli{i}, “Dani kajsije” iz godine u godinu dobi“^ari srpskog pro~evqa” dok je tema mr Branka Popovi}a prerada jaju sve ve}i zna~aj. Nadamo se da }e i 20.30 Saborisawe i proizvodwa rakije od kajsije.

Z. J.

U

PRVI „DANI SLATINSKE BAWE“

ZA NOVI TURISTI^KI BUM

anifestacija “Dani Slatinske bawe” trajala je tri dana, od pro{le subote do ponedeqka. Inicirali su je me{tani u nameri da skrenu pa`wu javnosti i nadle`nih na blagotvorne resurse i turisti~ki potencijal ovog mesta. Krenuli su `estoko ne bi li uredili infrastrukturu i pro{irili sme{tajne kapacitete.

M

- @ivimo u brdsko-planinskom kraju i u takvim uslovima mehanizacija nam ne mo`e mnogo pomo}i.

Ali, zato imamo lekovitu vodu, ~ist vazduh i zdravu hranu, ne prskamo vo}e i povr}e. Kod nas je sve zdravo. Mnogi su posle terapije u Slatinskoj bawi ustajali. Ja sam ovde le~io polomqenu ruku koja je ponovo o`ivela, kao da je nisam povre|ivao - ka`e Dra{ko Tutuno-

vi}, glavni organizator “Dana Slatinske bawe”.

Me{tani Slatinske bawe nameravaju da sagrade i mawu drvenu crkvu. Tim povodom pro{log vikenda posetio ih je episkop [umadijski Jovan. Prvih dana manifestacije obe}awa za prosperitet bawe stigla su i od gradskih vlasti.

- Planiramo da Slatinsku bawu podignemo na nivo koji joj pripada. Ve} u ponedeqak }e gradska Komisija za planove po~eti izradu regulacionog plana. Nadam se da }e ve} slede}e godine radovi ovde biti u jeku, kao i prvi rezultati. Grad priprema i projekat za izgradwu kanalizacione mre`e za

ovaj kraj koji koristi vodu sa sistema u Kuki}ima - najavio je gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}.

Obe}awa za razvoj bawe stigla su i od direktora Javnog preduze}a “Gradac” Neboj{e Jovanovi}a.

Slatinska bawa ima mineralne vode za le~ewe reumatizma i ko`nih bolesti. Stalni posetioci ka`u da su terapijski rezultati izvanredni, ali bawa kuburi i sa sme{tajnim kapacitetima koji u sezoni budu popuweni do posledweg mesta.

Na otvarawu “Dana Slatinske bawe” prigodan kulturno-umetni~ki program pripremili su u~enici Osnovne {kole “Branislav Petrovi}”.

Z. J.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 40 - 50 pasuq 300 paprika 50 - 70 paradajz 30 - 50 krastavac 15 - 20 tikvice 20 brokoli 200 boranija 100 - 150 gra{ak 200 - 250 kupus 20 - 30 karfiol 300 per{un 10 - 20 {argarepa 60 - 80 cvekla 30 - 50 zelena salata - 30 crni luk 30 - 100 beli luk 250 - 300 crni luk mladi - nema beli luk mladi - nema VO]E

{qive 30 - 50 jabuke 30 - 50 kru{ke 30 tre{we - nema jagode - nema maline 250 breskve 50 kajsije 30 - 60 lubenice 40 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 8 - 13 kajmak 500 - 600 sir 350 - 400 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 160 - 170 prasi}i 230 - 250 ovce 100 - 120 jagwad 190 - 200 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30

18

ZDRAVSTVO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

VIRUSI I BAKTERIJE U STOMAKU

LETO I CREVNE INFEKCIJE Crevne infekcije, koje su karakteristi~ne za letwi period se uglavnom manifestuju u bla`oj formi kao stoma~ni grip. Lekari savetuju kori{}ewe lak{e hrane u ~e{}im obrocima rema savetima stru~waka, da bi se izbegle letwe crevne infekcije, svaki dan treba unositi puno povr}a i vo}a dobro opranog, kao i proizvode od `ita, odnosno crnog integralnog bra{na. Od mesa, se preporu~uje piletina i riba. Pored vode, treba piti slatko i kiselo mleko, jogurt, biqne i vo}ne ~ajeve, negaziranu mineralnu vodu, blago zasoqene supe.

Toplo letwe vreme ~esto je pra}eno akutnim crevnim infekcijama koje nastaju uno{ewem lako kvarqivih namirnica.

Visoke temperature izuzetno pogoduju razmno`avawu bakterija i virusa u hrani.

Stru~waci ka`u da se letwe virusne infekcije uglavnom manifestuju u bla`oj formi u vidu stoma~nog gripa. Put ovih infekcija je fekalno oralni, odnosno dolazi spoqa preko zaga|ene hrane i vode, kao i prqavih ruku. Inkubacija od kontakta sa virusom do pojave simptoma bolesti traje jedan do dva dana. Prve tegobe pra}ene su bolovima u stomaku, koji su o{tri, prodorni i difuzni. Tako|e se ispoqava nagon za povra}awem ili povra}awe. Javqaju se i te~ne stolice bez sluzi i krvi, ~etiri do osam u toku dana. Posle stolice i daqe je prisutan ose}aj puno}e sa la`nim pozivima na pra`wewe. Blaga malaksalost tako|e je upe~atqiv simptom, kao i povi{ena temperatura. Lekari nagla{avaju da virusne infekcije digestivnog trakta imaju miran tok, tako da uz adekvatno pona{awe i nadoknadu prirodne crevne flore probioticima, zdravstveno stawe se normalizuje za relativno kratko vreme.

P

BAKTERIJSKE INFEKCIJE SU GORE Sa druge strane, bakterijske crevne infekcije daju mnogo te`u klini~ku sliku i tako|e su ~e{}e tokom toplih dana.

Uzro~nici su patogene i nepatogene bakterije. Me|u patogenim su najagresivnije salmonela, {igela i stafilokok. Nepatogene, mawe agresivne su enterobakterije tipa e{erihije koli. Sve one mogu da se na|u u hrani koju jedemo u letwem periodu kada su temperature visoke. Osim toga, postoji i ru`na navika da jedemo gde stignemo, konzumiraju}i jela po restoranima i kioscima brze hrane, ne vode}i ba{ mnogo ra~una o uslovima, higijeni i kvalitetu pripreme i ~uvawa ponu|enih obroka, upozoravaju stru~waci. Za bakte-

rije su ovakvi uslovi idealni.

One se izuzetno brzo razmno`avaju u lako kvarqivim namirnicama kao {to su mleko, mle~ni proizvodi, jaja, meso, majonez, kremovi...

Naj~e{}i uzro~nik u letwem periodu je salmonela. Nakon dan, dva od uzimawa zaga|ene hrane po~iwe povra}awe, bolovi u stomaku i dijareja. Stolice su u po~etku ka{aste, a zatim vodenaste i obilne.

Oboleli gubi dosta te~nosti i malaksao je. Prisutna je i povi{ena temperatura, pra}ena glavoboqom i bolovima u mi{i}ima. Simptomi se uglavnom smiruju petog dana od po~etka tegoba. Izvori za ovu vrstu infekcije su jaja, kao i ukvareno pile}e ili mleveno meso.

Osim salmonele, {igela tako|e zna da napravi neprijatan zdravstveni problem inficiranom. Simptomi karakteristi~ni za ovu vrstu infekcije su bol u stomaku, dijareje sa primesama sluzi i malo krvi, ali i povi{ena temperatura. Ove infekcije se tako|e prenose zaga|enom hranom i vodom. I na kraju, stafilokokni toksin daje klini~ku sliku samo nekoliko sati od trenutka infekcije. Prisutan je jak nagon na povra}awe, lo{e op{te stawe, kao i ~este stolice.

Za bakterijske infekcije va`i isto

BAKTERIJE I VIRUSI IZ KLIMA URE\AJA I TELEFONA Predmeti koji nas svakodnevno okru`uju predstavqaju leglo bakterija, ponekad i virusa. Mikroorganizama ima u erkondi{nima, na telefonima, VC daskama... Na sre}u, u evolutivnom smislu oni su se prilagodili na{em ambijentu, pa osobe sa dobrim imunolo{kim barijerama wihovo prisustvo uglavnom i ne ose}aju. Qudi ne treba da ih se pla{e, jer je organizam razvio sopstvene odbrambene mehanizme, nagla{avaju stru~waci.

Klima ure|aji su nezaobilazni u toplim danima. Poseduju odre|ene fine filtere koji ne propu{taju bakterije, kao ni parazite i slobodno`ivu}e amebe. Uredno odr`avawe klima ure|aja i zamena o{te}enih filtera, spre~ava pojavu bilo koje bolesti gde su uzro~nici ovi mikroorganizmi. U poslovnim i u ku}nim uslovima, klima ure|aje, odnosno filtere, treba ~istiti dva puta godi{we.

Ukoliko se to ne radi, mo`e do}i ne samo do respiratornih, ve} i do ozbiqnijih neurolo{kih bolesti, kao {to je, primera radi, meningitis, odnosno upala mo`danica.

Telefoni mogu biti mesto {irewa infekcija, naro~ito ako jedan aparat koristi vi{e qudi. Na ovaj na~in opisan je slu~aj prenosa koksaki virusa, iako su virusi najosetqiviji od svih mikroorganizama, pa shodno tome i najmawe prisutni.

Zajedni~ki toalet je potencijalno mesto rasejavawa najrazli~itijih infekcija. Kada je re~ o ovom mestu, posebnu pa`wu treba obratiti na aktuelne hlamidije i herpes virusne infekcije.

{to i za virusne, ka`u lekari. Va`no je mirovati, uvesti re`im dijetalne ishrane, nadokna|ivati te~nost i uzimati preparate protiv stoma~nih bolova. Kod bakterijskih infekcija antibiotike treba uzimati iskqu~ivo uz savet lekara, nikako na svoju ruku. U te`im slu~ajevima inficirana osoba mo`e da zavr{i i u bolnici, gde joj se daju infuzioni rastvori.

KAKO SE ZA[TITI Stru~waci upozoravaju da se crevne infekcije mogu spre~iti ukoliko se pa`qivo postupa sa obradom `ivotnih namirnica. Tako|e, bitno je temeqno prati ruke sapunom pre, u toku i posle pripreme hrane i termi~ki obra|ivati namirnice `ivotiwskog porekla na temperaturi iznad 70 stepeni Celzijusa. Osim toga, va`no je da se pripremqena hrana jede odmah i da se ne dr`i du`e od ~etiri sata na kuhiwskoj temperaturi. Termi~ki obra|ena hrana treba da se ~uva na temperaturi do deset stepeni, a najboqe je na plus ~etiri, u plitkim posudama i po mogu}nosti ne du`e od dva sata. Kuvana hrana treba dobro da se podgreje, a da se spre~i dodir termi~ki obra|ene i sirove hrane.

Tako|e, hrana treba da se za{titi od kon-

takta sa insektima (posebno od muva) i `ivotiwa, a posu|e i kuhiwski pribor treba dobro da se ~isti. I na kraju, voda za upotrebu u kuhiwi treba da bude higijenski ispravna.

I. M.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

19

POTVRDA KVALITETA

AKREDITOVAN DOM ZDRAVQA

Direktorka Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dr Sne`ana Mani} uru~ila je pro{le sedmice direktoru Doma zdravqa dr Vladu Veli~kovi}u sertifikat o akreditaciji ove zdravstvene ustanove na tri godine. Ovoj sve~anosti je prisustvovao i direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi}, predstavnici lokalne samouprave i zaposleni u Domu zdravqa

irektor Doma zdravqa dr Vlade Veli~kovi} je istakao da akreditacija predstavqa zna~ajan podstrek i va`an korak ka daqem unapre|ewu kvaliteta pru`awa zdravstvenih usluga i podizawu nivoa kvaliteta u le~ewu. On je zahvalio zaposlenima u Domu zdravqa na nesebi~nom trudu i zalagawu za dobijawe akreditacije, direktoru Zdravstvenog centra dr Radoslavu Milo{evi}u na razumevawu i pomo}i koju je pru`ao tokom celog procesa akreditacije, zajedno sa celim kolegijumom, lokalnoj samoupravi, javnim komunalnim preduze}ima, medijima i svim qudima dobre voqe koji su pomagali u ovom procesu.

- Unapre|ewe kvaliteta podrazumeva standardizaciju postupaka, opreme, uslova za pru`awe usluga i za nas u Domu zdravqa ovaj proces nije zavr{en dobijawem akreditacije, ve} je potrebno stalno unapre|ivati nivo kvaliteta le~ewa. Dom zdravqa ima oko 500 zaposlenih. Proces

D

okom leta telo znojewem gubi mnogo vode, pa je va`no piti puno te~nosti kako bi se nadoknadio taj gubitak i osiguralo da ko`a ostane meka i hidrirana. Izme|u 11 i 16 sati trebalo bi ostati kod ku}e ili u debeloj hladovini, jer su tada sun~evi zraci najja~i, isu{uju ko`u koja potom br`e stari i uni{tava se. Imajte na umu da kremu za sun~awe obavezno treba naneti 30 minuta pre sun~awa.

Leti je dobro koristiti tonik koji zatvara pore i hladi ko`u i hidratantnu kremu, kao i ~istiti lice barem dvaput na dan, ~ak i ako ste stalno kod ku}e. I piling je dobro uraditi ~e{}e nego u ostatku godine kako biste uklonili mrtve }elije i poboq{ali cirkulaciju krvi u licu.

Masne kreme trebalo bi ostaviti za hladnije vreme. Izbacite gazirane napitke jer su puni {e}era, {to nije dobro ni za ko`u. Nastojte da smawite unos diuretika poput alkohola i kofeina jer i oni uti~u na izbacivawe vode iz organizma.

T

Hla|ewe lica Nakon sun~awa najboqe }ete ohladiti i hidrirati ko`u lica ako pome{ate polovinu krastavca sa jogurtom u mikseru i ostavite na licu petnaestak minuta. Iskoristite leto da nahranite ko`u iznutra sa mnogo vo}a i povr}a, ve`bajte i svakodnevno sebi priu{tite barem sedam, osam sati sna.

Ako koristite lekove - izbegavajte sunce Lekovi za pritisak, kao i pojedini antibiotici mogu pove}ati osetqivost na

Dr Vlade Veli~kovi} i dr Sne`ana Mani}

akreditacije koji je zapo~eo po~etkom 2012. godine, zaposleni nisu do`iveli kao te{ko}u, ve} kao obavezu koja }e i wima i pacijentima doneti boqitak. Mo`da je u po~etku i bilo neverice, ali {to je proces odmicao, pozitivna energija je bila sve prisutnija i mislim da nas ona i daqe dr`i, a ogleda se u zajedni{tvu i sna`noj

`eqi da se postigne ne{to boqe i kvalitetnije - rekao je dr Veli~kovi}.

Doktor Radoslav Milo{evi} je ~estitao menaxmentu Domu zdravqa, direktoru i zaposlenima i naglasio da je dobijeni sertifikat odraz kvalitetnog rada, po kome je Dom zdravqa i prepoznatqiv.

Direktorka Agencije za akreditaciju

dr Sne`ana Mani} naglasila je da je akreditacija veliki korak za ~a~anski Dom zdravqa: - Mislim da ste kroz postupak akreditacije na dobar na~in promenili funkcionisawe ustanove, ali i da ste unapredili me|uqudske odnose, uveli timski rad i da }ete sada na druga~iji na~in prilaziti re{evawu problema, ukoliko se pojave.

Proces akreditacije zapo~eo je u februaru 2012. godine, a u maju 2013, kvalitet rada Doma zdravqa ocewivao je takozvani tim spoqa{wih ocewiva~a, imenovanih od Agencije. Na osnovu analize wihovog izve{taja, pravilnika o akreditaciji, Zakona o zdravstvenoj za{titi i standarda za akreditaciju, Agencija je donela re{ewe o akreditaciji Doma zdravqa ^a~ak na tri godine.

- Re{ewem o akreditaciji vi ste tek zapo~eli posao, koji se odnosi na daqi rad zdravstvene ustanove i stalno unapre|ewe. Na{ akreditacijski program je nacionalni program, formiran na internacionalnim principima i mo`e se porediti sa bilo kojim programom akreditacije u evropskim zemqama. Prema pravilniku o akreditaciji, potrebno je da napravite plan za unapre|ewe kvaliteta, na osnovu preporuka koje ste dobili od spoqa{wih ocewiva~a i to je obaveza koja se mora obaviti u roku od {est meseci. O~ekuju vas godi{we posete spoqa{wih ocewiva~a, koji }e oceniti da li radite u skladu sa standardima. Domovi zdravqa koji u|u u na{ program, postaju na{i saradnici i mi smo im uvek na raspolagawu - istakla je dr Mani}.

I. M.

KAKO SE PRAVILNO SUN^ATI?

sunce i {anse za opekotine, zavisno od va{eg tipa ko`e. ^ak i deset minuta izlagawa suncu mo`e biti problem. Zato upotrebqavajte kreme sa visokim za{titnim faktorom 50 i ostanite u hladu ili obucite majicu ili haqinu. [e{iri su odli~na za{tita [e{iri su odli~na za{tita za lice.

Nabavite one prozra~ne, {irokog oboda, tako da {tite i deo ramena. Izaberite materijale u kojima mo`ete i u vodu, pogoto-

vo u vreme jakog sunca. Naravno, ni ispod {e{ira ne mo`ete bez kreme za sun~awe.

Osim temena za{titite i kosu.

Jogurt i paradajz le~e opekotine Mle~ne kiseline iz jogurta deluju umiruju}e na ko`u opaqenu suncem. Ostavite ga na ko`i 30 minuta, kao masku pre mlakog tu{a. Tako|e, sok od paradajza brzo smiruje `ari{te upale, a osim {to {titi iznutra, le~i i spoqa. Opekotine i vru}u ko`u nakon sun~awa prema`ite sokom od

paradajza. Ali prvo je testirajte na malom delu ko`e.

Vru} tu{ nakon izlagawa suncu nije dobar, jer }e dodatno isu{iti i zagrejati ko`u. Hladan tu{ nakon znojewa poma`e da se dowi slojevi ko`e rashlade i da se smawi izbijawe akni. Me|utim, ako `elite samo da se rashladite, mlak tu{ je boqi, jer }e hladan samo podstaknuti telo da se zagreva.

Kamilica protiv oticawa Kako raste temperatura, tako ko`a na licu izgleda podbulo i sve masnije jer telo na visoke temperature reaguje zadr`avawem vi{ka vode. ^aj od kamilice je prirodni diuretik i smawi}e otoke.

I. M.

20

KUD „TANASKO RAJI]” O@IVELO STARE OBI^AJE

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KULTURA

VESELO [UMADIJSKO PRELO

Di [ulman

GROZNICA Roman pun neo~ekivanih obrta!

Di [ulman je napisala i/ili ilustrovala pedesetak kqiga koje su postigle zapa`en uspeh na top listama, a „Groznica“ je prva qena kqiga za tinejd`ere.

Pred vama je qubavna pri~a o devojci iz 21. veka i rimskom gladijatoru. Jedan virus }e omogu}iti da se vremenski jaz premosti i da se oni susretnu u novoj dimenziji. Njihova stvarnost je nestabilna, zbog ~ega }e biti ugro`ena ne samo qihova qubav ve} i qihovi `ivoti.

Dva sveta. Dva milenijuma. Jedna qubav. Neustra{ivi rimski gladijator. Nepromi{qena devojka iz dvadeset prvog veka. Spaja ih tajanstveni virus...

Leta gospodqeg 152. – Setos Leont je gladijator koji o~arava publiku svojim ume}em, ali neo~ekivano biva raqen i dospeva na ivicu smrti.

Leta gospodqeg 2012. – Eva je izuzetna devojka – me|utim, stalno ne{to brqa. Upisuje se u {kolu za darovitu decu i poku{ava da po~ne `ivot iz po~etka, ali jedan trenutak u laboratoriji dove{}e do u`asavaju}ih posledica.

Evu i Setosa spaja ~udesna karika, koja ih tako|e mo`e razdvojiti – jer je qihova groznica neizle~iva, a qubav je zbog toga smrtonosna.

Mo`e li qubav pre`iveti sudar dva sveta, sudar koji dovodi u pitaqe opstanak samog vremena?

Di [ulman je diplomirala engleski na Univerzitetu Jork, posle ~ega je nastavila da studira ilustraciju na Umetni~koj {koli Harou. Kao pisac i ilustrator postigla je izuzetan uspeh u svetu.

Sara Desen

ISTINA O VE^NOSTI Uzbudqiva pri~a o sazrevawu U izdawu Lagune nedavno se pojavio novi roman Sare Desen, „Istina o ve~nosti“. Roman autorke koju jednako rado ~itaju svi, jo{ jedna je dirqiva i lepa pri~a o odrastawu jedne {esnaestogodi{wakiwe. Duboka pri~a o qubavi i onome {to nas ~ini sna`nijim kad smo suo~eni sa `ivotnim prekretnicama.

Da bi poku{ala da se izbori sa svojim ose}awima nakon o~eve smrti, Mejsi je pa`qivo isplanirala leto. Dane }e provoditi u biblioteci, gde }e raditi za informacionim pultom. Ve~eri }e posvetiti spremawu prijemnog ispita za fakultet. Slobodno vreme }e iskoristiti da pomogne svojoj poslom opsednutoj majci. Mejsi pre`ivqava dan po dan s la`nim osmehom na licu i re~enicom „ja sam dobro“. Me|utim, Mejsini planovi ne obuhvataju iznena|uju}i i haoti~an posao u Vi{ keteringu. Tek kad tamo upozna novo dru{tvo – i kad joj za oko zapadne talentovani, privla~ni Ves – shvata da je sasvim u redu da ponekad poka`e ose}awa. Jer, i kad nekog vi{e nema, `ivot ne prestaje. Mo`e li Mejsi zaboraviti na bol i shvatiti koliko je lepog tek ~eka?

Sara Desen je jedna od najpopularnijih pisaca za mlade danas u svetu. Laguna je do sada objavila wene romane „Samo slu{aj“, „Neko kao ti“, „Prepusti se“. Pet wenih romana je nagra|eno presti`nim ameri~kim priznawem Udru`ewa bibliotekara za najboqu kwigu za mlade a roman „Istina o ve~nosti“ je uvr{ten u prvih deset najboqih kqiga za mlade.

UD “Tanasko Raji}” iz Qubi}a je u okviru Letwih dana kulture u ^a~ku, na Ivawdan, 7. jula, izvelo program “Mesto moje, zavi~aju mio”, koji je zami{qen kao scenski prikaz narodnog obi~aja “{umadijsko prelo”. Iako je za realizaciju ovog programa idealan prostor bilo najavqeno dvori{te Narodnog muzeja, vremenske prilike su “{umadijsko prelo” izmestile u Galeriju ove ustanove, {to nije umawilo do`ivqaj. Ovim prikazom, dru{tvo iz Qubi}a je verno o`ivelo tradiciju, koja se naro~ito odumirawem srpskog sela, polako zaboravqa.

- Smisao ovakvog programa je upravo o~uvawe narodne tradicije u izvornom obliku i weno preno{ewe na mla|e generacije, sa porukom da se sete davnih vremena i mladosti svojih majki i baka, kako bi verno preneli i sa~uvali autenti~ne srpske obi~aje i na~in na koji su se dru`ili na{i preci - rekao je predsednik dru{tva Zoran Zate`i}.

Prela su vrsta “mobe”, a odr`avana su kad su no}i bile duge. Na prelima su `ene i devojke pomagale svojoj susetki da oprede vunu ili konopqu. Takvu pomo} obi~no je tra`ila doma}ica kojoj se `urilo da svojoj k}eri spremi “ruvo”

K

za udaju. ^esto se prelo sazivalo i u ku}i u kojoj ima dosta mu{karaca, a nema dovoqno `enske radne snage. Ku}a koja saziva prelo, morala je ipak biti dovoqno imu}na, imati ve}u koli~inu vune i imati ~ime po~astiti preqe. Na svakom prelu se peva, igra, veseli i zbijaju {ale. Na prelo dolaze i mu{karci, ali su oni dok se radi, u posebnoj prostoriji. Tek kada `ene zavr{e posao zbog koga su se okupile, svi se sastaju i nastaje igranka i veseqe, obja{wava Zate`i}. Uprkos du`ini programa od sat i dvadeset minuta, publici nijednog trenutka nije bilo dosadno, sude}i po aplauzima kojima je nagra|ivala svaki dijalog.

Scenski prikaz realizovali su ~lanovi dru{tva iz Qubi}a: me{ovita izvorna peva~ka grupa sa solistima @anom Lazarevi} i Miladinom Ocokoqi}em, zdravi~ari Luka Tomasovi} i Jaroslav Nixovi}, recitatori Nevena Savkovi} i Ivana Makqenovi}, frula{i Slobodan Vuki}evi} i Mirko Milinkovi}, mla|i i stariji de~ji folklorni ansambli, kao i majstor na usnoj harmonici Da~o sa Kablara. Program je osmislio i scenski postavio Zoran Zate`i}.

Z. L. S.

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

NOVE CIPELE ^udne su qudske naravi. Nau~ili smo da ~ujemo kako se qudi dovijaju na razne vol{ebne na~ine da bi `iveli i pre`iveli, opskrbili svoje porodice i sebe potrebnim predmetima. Najnovija pri~ica doga|ala se u jednoj prodavnici obu}e. Do{ao jedan mu{karac da kupi cipele, prili~no kico{ki raspolo`en. Te, ne svi|a mu se boja, te ne svi|a mu se {tep. Iznosile mu devojke kutije sa odgovaraju}im brojem cipela, a on probao, probao i nikako da se odlu~i. Toliko je zagomilao, da su mu se na kraju na nogama na{le dve rasparne cipele, koje je uporno hteo da kupi, ne priznaju}i wihovu razliku. Pri tom je sve vreme teatralno pozirao oslawaju}i se za pultom, ~as na jednom, ~as na drugom laktu, licitiraju}i svoje visoko obrazovawe, tako da ga niko ne mo`e “napraviti ludim”. I jedna hrabra gospo|a donela je da reklamira cipele kupqene pre pola godine. Sa~uvala `ena ra~un, |onove izlizala od upotrebe, ali na jednoj ga pretesterisala popreko. Da je taj gumeni |on stvarno puk’o, imao bi krivudavu, a ne pravolinijsku, reckanu pukotinu, reko{e joj. Di`e galamu “gospo|a podvala”, ali joj se naum, da iza|e iz radwe u novim cipelama, nije ostvario. Pa ko koga ovde pravi ludim? Jednoj mladoj `enici palo na pamet da zameni sandalice za devoj~icu koje je dobila na poklon od bake iz drugog grada, kupqene u sasvim drugoj radwi, samo zato {to joj se nije svi|ala boja, ponev{i se kao da je na buvqaku. Bez razumevawa za {ifru i vrstu robe, da o broju artikla, popisu robe,

ulazu, izlazu, ne govorimo. Vrhunac gluposti dogodio se prilikom prodaje patika. Jedna doterana i moderna mlada devojka tra`ila je veli~inu 39,5 odre|enog modela patika. Prodava~ica je oti{la u magacin, vratila se i rekla:”Na`alost, nemamo, imamo samo 39 i jednu polovinu” (koja je bila obele`ena kao razlomak 1/2). Obe su se qubazno pozdravile i oti{le svaka svojim putem...

Z. L. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

ZAVR[ENA RADIONICA „NE RASPU[TAJ JEZIK KAD SI NA RASPUSTU”

ZA[TO SU NAM POTREBNI LEKTORI? etodnevni program „Ne raspu{taj jezik kad si na raspustu“ autora Danijele Kova~evi} Miki}, profesora srpskog jezika i kwi`evnosti, i Tawe Vukovi}, novinara, osmi{qen je kao igrolika nastava u ~ijem fokusu su odlike pet funkcionalnih stilova: kwi`evnoumetni~kog, novinarskog, administrativnog, nau~nog i razgovornog stila. Program je realizovan u okviru Letwih dana kulture od 1. do 5. jula. Nakon kwi`evne ve~eri posve}ene novoj zbirci poezije @ivorada Nedeqkovi}a “Talas”i Radionice “Grafiti”, usledila je Radionica dramskih improvizacija na kojoj su deca kwi`evne tekstove i pesme dramatizovala u kratke dramske forme koje su istog dana i izvedene. Didakti~ki materijal je preuzet iz antologije „Najlep{e pri~e za decu i mlade 2“ nastavnice Mile Mutavxi}.

- Pretvaraju}i kratke pri~e ili pesme u dramske improvizacije, na osnovu uputstava rediteqa (voditeqa radionice), deca su iskustveno pro{la kroz odlike razli~itih kwi`evnih rodova i vrsta. Savremena istra`ivawa potvr|uju da se najdu`e pamti

P

upravo ono {to sami uradimo, dok je proces zaboravqawa najve}i kod u~ewa na osnovu slu{awa tu|ih predavawa. Samim tim, smatramo da }e u~enici, zahvaquju}i ovakvom savremenom pedago{kom pristupu, boqe razumeti formalne i stilske odlike razli~itih kwi`evnih rodova i vrsta - rekla je Danijela Kova~evi} Miki}.

Tre}a radionica omogu}ila je polaznicima da savladaju administrativnu formu poslovnog pisma (igra „Napi{i pismo lektora“) i da u improvizaciji TV-emisije u ulozi novinara i wihovih gostiju, razgovaraju u`ivo o sudbini srpskog jezika i }irili~nog pisma.

- Da bi se uspe{no sna{la u administrativnom funkcionalnom stilu, deca su dobila pojednosta-

vqeni shematski prikaz poslovnog pisma. Bila je to prilika da provere da li poznaju savremene pravopisne norme. U novinarskom delu radionice, deca su koristila i dramski metod u nastavi, pa su glume}i TV-emisiju spojila razli~ite tehnike u~ewa fokusiraju}i se na savete novinara Tawe Vukovi}, koja je svoje televizijsko iskustvo rado podelila sa wima - pri~a na{a sagovornica.

Program se zavr{io 5. jula predavawem za odrasle „Javni govor“, na kojem su autori uz prezentaciju brojnih ogre{ewa o jezi~ke norme sugra|anima govorili o negativnom uticaju nelektorisanih reklamnih poruka i javnog govora nedovoqno jezi~ki kompetentnih lica, kao i o uticaju medija na govornu

kulturu dece i odraslih.

Bila je to prilika da se rezimiraju iskustva petodnevnog programa i da se jo{ jednom naglasi koliko je va`no decu u~iti tzv. funkcionalnoj pismenosti, razvijaju}i kriti~ki odnos prema javnom govoru, naro~ito zbog toga {to deca ~esto misle da je ispravno sve {to je {tampano ili izgovoreno u medijima. Tako|e, autori smatraju da je novinarima izuzetno te{ko da pored svoje struke prate i promene koje nastaju standardizacijom jezika, pa bi dru{tveno odgovorno bilo vratiti profesiju lektora u medije, ali i zahtevati od poslovnih preduze}a da svoje firme, oglase i ponude prethodno lektori{u, jer mawe ko{ta honorar lektora od posledica koje po op{tu kulturu naroda imaju nepismene poruke kojima smo svi neprekidno izlo`eni, isti~e prosvetni savetnik Danijela Kova~evi}.

Radionice su bile besplatne i poha|ali su ih u~enici osnovnih i sredwih {kola iz ^a~ka i okoline. Svaka je imala do petnaest u~esnika, a sude}i po reakcijama dece, bila je ovo lepa prilika da se vreme tokom letweg raspusta provede na kreativan na~in.

Z. L. S.

KVALITETNA KULTURNA PONUDA NA 26. SABORU FRULA[A SRBIJE U PRISLONICI

UZ FRULU I NARODWAKE, I KLASIKA a 26. Saboru frula{a “Oj Moravo”, koji }e biti odr`an 26, 27. i 28 jula u Prislonici u tradicionalnom takmi~arskom programu, izvornom i savremenom muzicirawu u pratwi orkestra Vlada Panovi}a, solo i u duetu, na ovom drevnom instrumentu, u~estvova}e frula{i koji su se kvalifikovali na predtakmi~ewima u Osanici, Boqevcu, Vrawskoj Bawi, Glu{cima, Igro{u, I|o{u i Gorwoj Trep~i, a bi}e organizovano i nadmetawe mladih do 12 i 16 godina. Buxet 26. Sabora frula{a iznosi 3,3 miliona dinara, a pokroviteqi Sabora su Grad ^a~ak sa dva miliona dinara, Ministarstvo finansija i privrede u~estvuje sa 500.000 dinara, a Ministarstvo kulture i informisawa RS sa 100.000 dinara, dok }e nastupe estradnih zvezda finansirati sponzori. Organizatori Sabora su Turisti~ka organizacija ^a~ka i Savet Sabora.

Pored frula{a, svoje koncerte }e u ciqu omasovqavawa manifestacije, odr`ati estradni umetnici @eqko Samarxi}, kao za{titno lice Apatinske pivare (sponzor koncerata narodnih peva~a), Milan Topalovi} i Marija Aleksi}, a planiran je i nastup bra}e Teofilovi}, re~eno je pro{log ~etvrtka na konferenciji za novinare. Tom prilikom gradona~elnik Vojislav Ili} je istakao da se zbog zna~aja Sabora, koji je uvr{}en u zvani~ni program kulturnih manifestacija u Srbiji, o~ekuje i dolazak ministra kulture. Velike napore da ovogodi{wi Sabor po

N

21

KULTURA

kvalitetu programa i pose}enosti nadma{i sve prethodne ulo`io je novi Saborski odbor koji ~ine Ostoja Mijailovi}, doma}in Sabora, Zoran Raji~i}, predsednik, Katarina Azawac i Bora Dugi}., koji }e insistirati na odvajawu programskog i komercijalnog dela manifestacije koji mora prote}i u etno stilu i duhu.

Predsednik Saborskog odbora Zoran Raji~i} je komentari{u}i nove kulturne sadr`aje u saborskoj ponudi rekao da }e publika prvi put ove godine biti u prilici da ~uje izvo|ewe klasi~ne muzike na fruli, a svoj talenat predstavi}e {estogodi{wa Marija Radovi}, koja }e svirati dela majstora klasi~ne muzike u pratwi klavira. Muzi~ku koloniju kamerne muzike frule i flaute i wene aran`mane osmislila je Katarina Azawac, a o~ekuje se i izvo|ewe monodrame “Carica Jelena, majka cara Konstantina”, povodom 1.700 godi{wice Milanskog edikta, koju tuma~i glumica Jelena Ivani{evi} Mila. Doma}in Sabora Ostoja Mijailovi}, `iteq Prislonice, istakao je da je dosta ura|eno u pogledu saborske infrastrukture u ovom selu, za ~iji prosperitet je i li~no zainteresovan. Sabor frula{a }e podr`ati i Kompanija “Chips way-a”, rekao je tom prilikom komercijalni direktor Neboj{a Novitovi} i zahvalio na ukazanoj prilici da pomogne sredinu u kojoj ostvaruje svoju delatnost.

Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Noam ^omski

SNOVI I NADAWA elo u kojem se razvijavaju mitovi i la`i, prevare i zablude. Wegov rad inspiracija je milionima qudi {irom sveta, iz jednostavnog razloga: on govori istinu u epskim razmerima.

Dragoceno {tivo i za stru~wake i za obi~ne qude zabrinute za budu}nost.

Analiziraju}i retoriku i logiku ameri~ke imperije i klasne dominacije, ^omski nastavqa da pi{e nepokolebqivo racionalno i principijelno. Wegovi komentari o{tri su poput `ileta i ~iwenicama potkrepquju nesumwivo kontroverzne tvrdwe o nepodudarnosti izme|u akcija Sjediwenih Dr`ava i ideala koje propovedaju.

Ovaj izbor eseja i predavawa podeqen je po geografskim oblastima, ali problemi kojima se bave globalni su po zna~aju i ciqu.

Ispituju}i izazove i perspektive prvih godina dvadeset prvog veka, wegova najnovija istra`ivawa razra|uju wegove prepoznatqive teme – dvostruke standarde koje primewuju ameri~ki centri mo}i, ukqu~uju}i mejnstrim medije i tzv. intelektualne kulture, kao i sveprisutan jaz izme|u ameri~ke politike i javnog mwewa, koji ^omski naziva disfunkcionalnom demokratijom. Me|utim, ova kwiga ukazuje na jo{ jedno va`no interesovawe ^omskog, na koje upu}uje i sam naslov: on vidi nadu i na~in da se napravi pomak – u demokratskom talasu u Latinskoj Americi i u globalnim pokretima solidarnosti koji ukazuju na stvaran napredak ka slobodi i pravdi.

D

Dina Nejeri

NEVIDQIVE NITI ve sestre bliznakiwe rastavqene kada su imale 11 godina. Dva potpuno razli~ita `ivota.

Isti snovi o slobodi.

Dok odrastaju u malom ribarskom selu u Iranu, jedanaestogodi{we Saba Hafezi i wena sestra bliznakiwa Mahtab op~iwene su Amerikom. Kada jednog dana iznenada ostane sama sa ocem, Saba je uverena da su wena majka i sestra upravo tamo oti{le bez we. Usamqena i o~ajna, ona pati za wima, i za `ivotom za koji smatra da joj je uskra}en.

Od malih nogu u~ili su je da je ‘sudbina u krvi’, {to je za wu zna~ilo da }e sestra i ona `iveti istim `ivotom, ~ak i ako ih dele silna kopna i mora. Me|utim, suo~ava se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarno{}u zemqe posle revolucije. Kako vreme prolazi, neprestano zami{qa paralelni `ivot, lep{i i veseliji, kojim `ivi wena sestra, {to joj daje slobodu o kojoj mo`e samo da sawa.

D

22

KULTURA POETSKE LETWE VEDRINE OQE CUPA]

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DRU@EWE ^A^ANSKIH I MILANOVA^KIH PESNIKA U TRBU[ANIMA

LETO NA KORZOU,

KAO NEKAD... a letwe ve~e u gradu ne mora biti pusto i monotono, naro~ito u centru varo{i, pokazalo je poetskomuzi~ko ve~e koje su organizovali Olivera Cupa}, predsednik Kwi`evnog kluba “Dragoslav Grbi}” i Dragi{a Gavrilovi} u ime KUD “Abra{evi}”, pro{log ~etvrtka na Gradskom {etali{tu. Program “Poetske letwe vedrine - Leto kao nekad” u okviru Letwih dana kulture 2013. podsetio je na neke boemske ~etvrti u gradovima, koje neguju ovu vrstu tradicije i potvrdio da je upravo to, neobavezno, nenametqivo, a zanimqivo bitisawe pored publike, a ne pred wom, mo`da ono {to nedostaje u letwim danima na{oj ~ar{iji.

Nostalgi~ne pri~e o ^a~ku koga vi{e nema, Paulini Kren koja je krajem 19. veka

D

donela iz Be~a prvi klavir u malenu balkansku varo{, o nastanku hotela “Kren”, kao retkom primerku arhitekture izgra|enom u stilu secesije, iz kwige Mila Mojsilovi}a “Jedan je tvoj grad”, ~itale su Olivera Cupa} i @ivka Dmitrovi}. Poezijom je ve~e oplemenila pesnikiwa Rosa Mladenovi}, a gradskim igrama i pesmama folklor i etno-grupa KUD- a “Abra{evi}” i peva~ka grupa “Lira”, pod rukovodstvom Mom~ila Dragojevi}a. Organizatori veliku zahvalnost na razumevawu upu}uju upravi hotela “Beograd” i kafi}a “Korzo”, jer je izvo|ewe programa bilo locirano u wihovom okru`ewu. Sude}i po brojnoj publici u letwim ba{tama okolnih restorana, ponovo je o`iveo ~a~anski korzo.

Z. L. S.

LETO U MUZEJU - DE^JE RADIONICE

OD DINOSAURUSA DO PRVIH IGRA^AKA ~a~anskom Narodnom muzeju se tradicionalno za Letwe dane kulture organizuju edukativne de~je radionice iz oblasti koje su srodne delatnostima ove ustanove. I ovog leta, kao i svih godina do sada, bi}e obra|ivane teme vezane za narodnu tradiciju, pro{lost na{eg grada, stare zanate, daleku istoriju i

U

a bi}e im ponu|eni i odgovori ko je jo{ `iveo u vreme dinosaurusa? U drugoj tematskoj celini iz oblasti etnologije, tako|e kroz sedam ~asova, bi}e obra|ena tema “Detiwstvo, de~je igre i igra~ke u pro{losti”. Oni, koji se prikqu~e ovoj radionici sazna}e kakav je bio nekada{wi `ivot dece, kako su se odevala, s ~im su se i

„POETSKO ]O[E“ TRE]I PUT re}e pesni~ko dru`ewe simboli~no naslovqeno “Poetsko }o{e”, odr`ano je posledwe subote juna, u organizaciji Udru`ewa qubiteqa poezije i muzike “Moravsko predve~erje”. U obli`wim Trbu{anima, u porodi~nom dvori{tu pesnikiwe i diplomiranog ekonomiste Nade \or|evi}, ~lana Kwi`evnog kluba “Dragoslav Grbi}” iz ^a~ka, i dobitnice vi{e nagrada za poeziju okupili se brojni qudi od pera.

Osim qubiteqa poezije dru`ewu su se prikqu~ili i drugi stvaraoci, kwi`evnici i publicisti iz

T

^a~ka, Gorweg Milanovca i Gojne Gore. Vreme je blagoslovilo ovaj pesni~ki matine, tako da su brojni gosti sedeli na klupama ukra{enim }ilimama i srxadama, odakle su u`ivali u toplom predve~erju uz stihove i muziku koju su izvodili: osniva~ Udru`wa “Moravsko predve~erje” Stevo Markovi}, Maria @ujovi} Krasav~i} i Milutin Strizovi}. Svojom poezijom i drugim kwi`evnim formama predstavili su se ~a~anski pisci: mr Grozdana Komadini}, Radovan M. Marinkovi}, Mi}a Milovanovi}, Radmila Rubakovi}, Aleksan-

MILAN GROMOVI] USPE[AN NA 5. ME\UNARODNOM FESTIVALU ZA MLADE U JAGODINI

PRVA NAGRADA ZA POEZIJU ilan Gromovi}, pesnik i prosvetni radnik iz ^a~ka osvojio je prvu nagradu na Petom me|unarodnom festivalu za decu, sredwo{kolsku, studentsku omladinu i mlade do 30 godina starosti u Jagodini, koja nosi naziv “Rade Tomi}”. Organizator festivala je udru`ewe “Scena svih kreativnih”, a manifestacija je osnovana da bi se negovalo kwi`evno stvarala{tvo dece i omladine i sa~uvala

M

sli~no. Ovogodi{we radionice bi}e usmerene na dve tematske celine: paleontologiju i etnologiju.

Prvoj oblasti, paleointologiji, bi}e posve}eno sedam ~asova, a polaznici }e biti u prilici da, zahvaquju}i fosilnim ostacima dinosaurusa, kroz brojne legende i pitawa na koja nauka jo{ nije dala odgovore, kao i o velikom izumirawu ove vrste pre 65 miliona godina, saznaju kakav je bio svet i `ivot na Zemqi pre 240 miliona godina. Zainteresovana deca upozna}e se sa najrazli~itijim i najpoznatijim vrstama gmizavaca i kako su oni evoluirali,

na koji na~in igrala. U ovoj radionici deca }e imati priliku da se i likovno izraze i naprave nekoliko predmeta od ponu|enih materijala. Na kraju ove radionice bi}e organizovan i “kviz iznena|ewa”.

Radionice }e se odr`avati od 2. jula do 15. avgusta svakog utorka i ~etvrtka od 10 do 11 ~asova u dvori{tu Muzeja, a deca starosti od {est do 12 godina, zainteresovana za u~e{}e u ovim zanimqivim “putovawima u pro{lost”, mogu se prijaviti na brojeve telefona: 032/ 222-169, ili 060/ 150 75 75, ili 060/ 165 29 09.

Z. L. S.

dra Mi{i}, Svetlana Vu~kovi}, Dragana \urkovi} To{i}, Danka \urkovi}, Maria @ujovi} Krasav~i} i Olgica Milutinovi}.

Iz gorwomilanova~kog kwi`evnog sveta do{li su: Lazar Biorac, Qiqana Bralovi}, Dragan Vasi} i Dara Radojevi}, a iz Gojne Gore, Mirjana i Milivoje Trnavac. U opu{tenoj, boemskoj atmosferi, pod vedrim nebom, pesnici su, svako na svoj na~in “bojili svoje nebo”, produbquju}i smisao qudske prolaznosti kroz borbu sa olovkom i belim papirom. Po svemu sude}i, uspe{no.

Z. L. S.

uspomena na jednog od najve}ih srpskih pesnika ro|enih u Jagodini i Srbiji, koji je `iveo u Novom Sadu. Na konkurs je stiglo nekoliko hiqada radova od vi{e stotina autora iz zemqe i inostranstva (mahom iz zemaqa biv{e Jugoslavije). O najuspe{nijim radovima odlu~ivao je `iri festivala koji je radio u sastavu: mr Jovan Mihajilo (predsednik), mr Nera Legac i Stojan Simi} Krpica, ~lanovi.

Z. L. S.

NA PETROVDAN U PREQINI

PROGRAM POSVE]EN TRADICIJI a Petrovdan, 12. jula u 16 ~asova, Mesna zajednica Preqina i istoimeno kulturno-umetni~ko dru{tvo organizuju u porti preqinske crkve kulturnu manifestaciju Narodne tradicije i pesni{tva. Pored dru{tva doma}ina u

N

programu u~estvuju: KUD “Abra{evi}”, “FRA”, “Srpski jelek” iz ^a~ka, “Tanasko Raji}” i izvorna peva~ka grupa “Qubi}anke” iz Qubi}a, KUD “Br|ani” iz Br|ana i Kosjeri}a, kao i vi{e narodnih pesnika.

Z. L. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

23

26

DE^IJA STRANA

ve godine deca iz Pred{kolske ustanove “Radost” su prvi put letovala u Ulciwu o tro{ku Grada. Vaspita~ica Mirjana Jovanovi} iz vrti}a “Neven”, koja je putovala sa prvom grupom dece, prenosi nam svoje utiske: - Izuzetno smo zadovoqni i putovawem i boravkom u odmarali{tu.

Bila je odli~na ekipa, od ~ista~ica do doktora, sve je besprekorno funkcionisalo i {to je najva`nije, deca su bila zdrava. Tako|e, slu`ilo nas je lepo vreme.

S obzirom na to da je odmarali{te “Ov~ar” renovirano za ovogodi{wu sezonu, vaspita~ica Mirjana ka`e da lepo izgleda, okre~eno je i kupatila su sre|ena. Ona isti~e i da je ove godine jelovnik bio bogatiji.

Pitali smo je kako je brinuti o tolikom broju decu, naro~ito na moru? Mirjana ka`e da je veoma bitno iskustvo, ali isti~e i da je pla`a u Ulciwu pogodna za malu decu: - Dubina je do kolena ~ak i do 50 metara, {to je velika prednost Ulciwa u odnosu na druga letovali{ta. Deca su bila veoma poslu{na, a puno su nam pomagali i rekreatori.

Pored igara na pesku i naravno kupawa u moru, za decu su organizovani razni zanimqivi sadr`aji. Rekreatori pripremaju razna takmi~ewa, maskembale, kvizove znawa, igranke… Svi su se sjajno proveli, i mali{an i vaspita~ice, a i roditeqi su bili zadovoqni, jer su znali da su im deca u sigurnim rukama.

O

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NA[A DECA NA MORU

marketing 032/342-276

KAKO STE SE PROVELI NA MORU? Odgovaraju deca iz vrti}a “Neven”

Dejana Propadalo - Ja sam ve} i{la sa vrti}em na more, a sada mi se najvi{e svidelo kada smo i{li na igranke, tamo gde su doktori. Oni su nam pu{tali muziku. More je bilo lepo, ali je hladna voda.

Nina Ni~i} - Bilo mi je lepo, igrala sam se na pesku i pravila veliki zamak. Plivala sam sa vaspita~icom Sne`om i plivam sama, bez mi{i}a.

Julijan Teo Petrovi} - Tre}i put ve} idem sa vrti}em na more. Tamo mi je najzanimqivije kad se igram sa decom. Igrali smo se “{uge”, fudbala…

Imaju novi goli}i i pu{tali su nam nove pesme.

Dule \uri} - Sad sam prvi put i{ao sa vrti}em. Pravili smo zamak na pesku, to mi je bilo omiqeno {to sam radio na moru.

Nata{a Simovi} - Ja sam plivala bez mi{i}a. Nau~ila sam da plivam i gwurim lepo. Bilo mi je lepo i kad smo bili na maskembalu. Ja sam bila princeza.

Ilija Kleut - Na moru sam pravio kule od blatwavog peska, kupao sam se i dosta smo se igrali na pesku.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KULTURA

27

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA „KOMSKI BAZILEUS” O AKADEMIKU DRAGUTINU A. \UKI]U

PLEMENITI ZATO^ENIK MIKROBIOLOGIJE I POEZIJE

- Autori dr Branko V. Kova~evi} i dr Leka G. Mandi}. - “Mnogi `ive u zabludi da se kupovinom dru{tvenog polo`aja mo`e kupiti po{tovawe, ili da se kupovinom kwige, mo`e kupiti znawe” – rekao je recenzent dr Aleksandar Paunovi}.

od pokroviteqstvom i u ediciji Ogranka Vukove zadu`bine 27. juna je u sali Skup{tine grada predstavqena monografija “Komski bazileus”, posve}ena `ivotu i nau~nom opusu akademika Dragutina A. \uki}a, redovnog profesora Agronomskog fakulteta u ^a~ku, istaknutog srpskog mikrobiologa, koju potpisuju dr Branko V. Kova~evi} i dr Leka G. Mandi}. Promociju je vodila Lela Pavlovi}, direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u ^a~ku.

Dragutin A. \uki} od 14. novembra 2001. godine nosi zvawe akademika Ruske akademije prirodnih nauka, a od 23. marta 1999. i akademika Me|unarodne akademije informatizacije. Godinu dana ranije izabran je za redovnog profesora za predmet Op{ta i industrijska mikrobiologija na Agronomskom fakultetu, na kome je bio dekan i obavqao vi{e visokih funkcija. Osniva~ je, saradnik i rukovodilac vi{e doma}ih i me|unarodnih ~asopisa. Nau~ni opus Dragutina A. \uki}a do sada obuhvata: 226 nau~nih i stru~nih radova, 11 monografija, ~etiri uxbenika, ~etiri praktikuma i dva priru~nika. Ukupan obim wegovog nau~nog dela obuhvata vi{e od 5. 000 strana teksta. \uki} je tokom svoje nau~ne karijere te`io uspostavqawu bliske saradwe sa me|unarodnim nau~nim institucijama, naro~ito Moskve i Bugarske. Ro|en je 28. 11.

1952. godine u Mata{evu, op{tina Kola{in, u Crnoj Gori. Zavr{io je Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu na grupi biologija, magistrirao na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a doktorsku disertaciju odbranio na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Predava~ je na vi{e fakulteta. “Komski bazileus” je monografija o dosada{wim dostignu}ima ovog priznatog nau~nog radnika i nadasve pesnika.

Autor kwige, dr Branko Kova~evi} je priznao da je \uki}a bilo vrlo te{ko nagovoriti da se pi{e kwiga o wemu, pa su pregovori dugo trajali. Na rukopisu je radio godinu dana, istra`uju}i zajedno sa junakom ovog dela, istoriju wegovog i najve}eg srpskog plemena Vasojevi}a, bratstva \uki}a (zasnovanu na ~vrstim i nepisanim obi~aj-

P

Dr Aleksandar Paunovi}, mr Grozdana Komadini},

nim pravilima) i porodice, kojoj se uvek s velikom qubavqu u svom stvarala{tvu vra}a. Imaju}i u vidu sve osobenosti wegove izuzetne li~nosti, Kova~evi} je rekao da ovakva kwiga ima veliki i vaspitni i obrazovni zna~aj, naro~ito za budu}e generacije, koje bi svakako vaqalo da pred sobom imaju ovakav uzor i sagledaju koliko qudske i stru~ne vrednosti izazivaju divqewe, i kako samo uspeh postignut po{tenim radom i

Paunovi} iscrpno je i poetizovano izlo`io prikaz sadr`aja kwige, s osvrtom na \uki}ev nau~ni rad, istakav{i da je te{ko ovako obimno i bogato `ivotno delo sa`eti me|u korice jedne publikacije.

- Svestran, produhovqeni intelektualac, dobrotvor i humanista, ~ovek {iroke i plemenite du{e, kompletna li~nost i primer pravog me|unarodnog profesora, zato~enik mikrobiologije i poezije re~i su kojima je Paunovi} opisao svog kolegu \uki}a.

Podrobno analiziraju}i sve segmente wegovog stvarala{tva, Paunovi} je naglasio da su ovakve kwige potrebne u vremenu u kome `ivimo kao putokazi, kako treba po{tovati svoju porodicu, svoj narod, negovati ~estitost, rodoqubqe, slobodarsku tradiciju, pravdoqubqe, ~ojstvo i juna{tvo. “Mnogi `ive u zaAkademik Dragutin A. \uki} bludi da se kupovinom dru{tvenog polo`aja mo`e kupregala{tvom, donosi piti po{tovawe, ili da se kupovinom kwige, mo`e kupiistinsku sre}u. “Ako ova- ti znawe” – rekao je dr Aleksandar Paunovi}. kvim tempom nastavi da raO plemenu, bratstvu i porodici kojoj u svojim poetdi, po`elimo mu da uskoro skim kwigama \uki} poklawa ogromnu i nesebi~nu qupostane i ~lan SANU”, re- bav, govorila je i recenzent mr Grozdana Komadini}, izkao je pored ostalog Kova- ra`avaju}i ponos {to Ogranak Vukove zadu`bine ve} ~evi}. drugi put predstavqa wegovo stvarala{tvo i odaju}i priznawe autorima kwige “Komski bazileus” na lepom i odgovornom zadatku da predstave jedno bogato, razu|eno i obimno `ivotno delo. \uki} je Koautor kwige dr Leka istovremeno i ~uvar na{e kulturne ba{tine i traG. Mandi} istakao je \ukidicije, i svuda i ~esto pesnik, kome je zavi~aj si}evu radnu prirodu, qubagurno najve}a inspiracija. “Vra}aju}i se pesmama znost, ose}ajnost, po{tewe, u mladost, vra}a se u zavi~aj. Tamo ga ~ekaju ve~ite kreativnost, skromqubavi: majka, otac, bra}a, sestre, vrhovi Komova nost…”Imaju}i u vidu sve i virovi Tare. Na wima }e, kao nekad na \ur|evvrednosti wegovog `ivota dan, umiti svoje lice i sprati sve `ivotne muke… i dela, mora se re}i da sam Sam je odlu~io da se u `ivotu bori perom. Tako naziv kwige nije nimalo opravdava zavete svojih predaka iz plemena Vasojepretenciozan”, primetio je vi}a”, istakla je Komadini}ka i zapitala se setno Mandi}. “da li je wegova majka Miruna, dok je u staroj koRecenzent dr Aleksandar levci quqala tre}e dete, sawala {ta }e joj sin biti kad odraste, ili bar usnila, kako u velikoj Moskvi, uz najve}e po~asti, primaju}i zvawa akademika, wen sin proslavqa svoje roditeqe i svoj narod”.

Dr Aleksandar Paunovi} Posebno inspirativan je i odeqak kwige u kome tridesetak prijateqa, kolega i saradnika pi{e svoje utiske o \uki}u, isti~u}i u prvi plan wegove qudske i moralne kvalitete. Na kraju je i sam akademik \uki}, zahvaliv{i na svim lepim re~ima istakao, da je najva`nije to {to su se autori dr`ali striktne dokumentarisitike, kako bi se izbegla svaka subjektivnost i pro~itao nekoliko svojih novijih aforizama. O kwizi su govorili i pisci i publicisti Vu~ko Grujovi} i Dragoslav Ugar~ina.

Lela Pavlovi}, dr Branko Kova~evi}, Dragan Ugar~ina i dr Leka Mandi} Z. L .S.

28

LU^ANI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

OBELE@EN DAN MESNE ZAJEDNICE GORWI DUBAC Ako je igde priroda bila izda{na i blagonaklona prema ~oveku, onda su to sela u draga~evskom kraju. Bez obzira na prirodne lepote, ~ist vazduh i sna`nu impresiju koju pru`a krajolik brdsko-planinskih sela, zbog stalne migracije u obli`we gradove - iz godine u godinu sve je mawe `iteqa na ovom podru~ju. U grupu seoskih sredina, koje bele`e pad stanovnika, spada i Gorwi Dubac, koji je u ~etvrtak, 4. jula, tradicionalnim saborom i otvarawem novog sportskog terena obele`io Dan Mesne zajednice. Izgradwu sportskog poligona finansirale su lokalna samouprava i Mesna zajednica, a vrednot izvedenih radova je oko 600.000 dinara. orwi Dubac ima oko 300 me{tana, koji se uglavnom bave poqoprivredom. Ba{ kao i u mnogim drugim selima Srbije, i ovde preovla|uju stara~ka doma}instva. Prose~na starost `iteqa je izme|u 45 i 50 godina. Da bi zaustavili odliv qudi iz sela, nadle`ni u lokalnoj samoupravi i ~lanovi Saveta MZ nastoje da obezbede boqe uslove `ivota u Gorwem Dubcu.

Pre otvarawa sportskog terena, predstavnici lokalne samouprave i MZ Gorwi Dubac odali su minutom }utawa po{tu Mi{uli Petrovi}u, vlasniku i direktoru TV “Galaksija 32” i Dragoslavu Jevremovi}u Jeru, snimatequ, koji su tragi~no izgubili `ivote u saobra}ajnoj nesre}i. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, u svom govoru je istakao

NOVI SPORTSKI TEREN ZA MLADE NARA[TAJE {nost izvori{ta Crvena reka, koje se nalazi na osam kilometara od centra ovog sela. U toku je izrada idejnog projekta novog seoskog vodovoda. Planirano je da se u ovoj godini iz buxeta izdvoje sredstva i za glavni projekat, kako bi se najesen krenulo u izradu magistralnog voda i kapta`e vodovoda.

OBNOVQEN RAD MESNE KANCELARIJE

G

svakodnevicu. @elimo da qudi u ovom selu dobiju bar pribli`no dobre uslove za `ivot, kao {to imaju Lu~ani, Gu~a i prigradske mesne zajednice, uzdaju}i se da }emo na taj na~in zadr`ati mlade u rodnom mestu - rekao je Jugoslav Petrovi}, predsednik Saveta MZ, nagla{avaju}i da je selo u posledwih godinu dana zahvaquju}i lokalnoj samoupravi zna~ajno napredovalo na poqu infrastrukturne opremqeno-

Osnovna {kola u Gorwem Dupcu

da je sportski poligon rezultat zajedni~kih napora i da }e lokalna samouprava i u narednom periodu nastojati da pomogne `iteqima ovog sela da dobiju boqe uslove za `ivot.

Predsednik Saveta Mesne zajednice je, ovom prilikom, uru~io zahvalnice i priznawa predstavnicima lokalne samouprave, zaslu`nim ustanovama i pojedincima, koji su doprineli razvitku sela. Dodeqena su i dva priznawa posthumno prim. dr Du{ku [uluburi}u i Dragoslavu Jevremovi}u Jeru, snimatequ “Galaksije”.

- Trudimo se da udahnemo novi `ivot selu. Nadamo se da }e sportski poligon doneti radost deci sa ovog podru~ja i na najboqi mogu}i na~in obogatiti wihovu

sti. Nekategorisani putevi su bili u strahovito lo{em stawu. Sada su prohodni, a planirano je i wihovo nasipawe u {to skorijem roku.

U Gorwem Dupcu radi i seoska {kola.

Nenad Korica, u~iteq u {koli, sa setom ka`e da se iz godine u godinu smawuje broj u~enika. U novoj {kolskoj godini nastavu }e poha|ati dva pred{kolca, dva prvaka, jedan tre}ak i dva ~etvrtaka. On isti~e da je zahvaquju}i lokalnoj samoupravi ova {kola dobila daleko boqe uslove za rad. Renovirane su prostorije, ura|en mokri ~vor i zamewena dotrajala stolarija.

Sada kada imaju modernu u~ionicu, u~iteqa bi najvi{e obradovalo da se narednih godina uve}a broj |aka. Za u~enike ko-

ji su udaqeni vi{e kilometara od {kole organizovan je prevoz, {to predstavqa veliku olak{avaju}u okolnost i za decu i za roditeqe.

USKORO SANACIJA PUTA DUBAC - KAONA Prioritet sela u narednom periodu je da se okrpe udarne rupe na putu Vu~kovica - Gorwi Dubac. Neophodna je i sanacija biv{eg regionalnog puta Kaona - Ivawica, koji predstavqa izlaz u svet za `iteqe ovog podru~ja. Iako je taj putni pravac sada prohodan, trebalo bi da se asfaltira. Kako isti~e Petrovi}, u putnu infrastrukturu na ovom podru~ju nije se investiralo mo`da dvadesetak godina. U proteklih pet-{est godina zabele`en je pomak na boqe. Lokalna samouprava je krajem pro{le godine izdvojila zna~ajna nov~ana sredstva za nekategorisane puteve, kako bi se moglo do}i do svakog doma}instva u ovom selu.

- Pre dvadesetak godina mnogo mladih qudi je napustilo selo, jer nismo imali ni puta, ni struje. Odlazili su u potrazi za boqim `ivotom. Danas je situacija u Gorwem Dupcu znatno boqa, pa se nadamo da }e mladi ponovo prona}i perspektivu u svom rodnom mestu - rekao je Petrovi}.

- O putu Dubac - Kaona brinula se dr`ava, a sada on spada u na{u nadle`nost.

Dobili smo saglasnost nadle`nog ministarstva za izdvajawe 18 miliona dinara za letwe odr`avawe tri putna pravca. Jedan od wih je put Dubac - Kaona. Mi }emo, naravno, deo sredstava odmah usmeriti u ovu mesnu zajednicu. Na tom putu postoji klizi{te, koje mora da se sanira, da bi se obezbedila wegova normalna prohodnost. Nastavi}emo i daqe da ula`emo u sanaciju nekategorisanih puteva - istakao je Mladomir Sretenovi} govore}i o aktivnostima za unapre|ewe Gorweg Dupca u narednom periodu. On je najavio i izgradwu seoskog vodovoda na ovom podru~ju. Wegovom izgradwom }e zdravu pija}u vodu dobiti oko 150 doma}instava Gorweg Dupca, Gloga i dela Doweg Dupca.

Ura|ena je analiza vode i izmerena izda-

Gorwi Dubac je udaqen od Gu~e tridesetak kilometara. S obzirom da u prethodnom periodu nije radila mesna kancelarija u selu, me{tani su morali za svaki dokument da putuju u Gu~u. Upravo zbog toga, nedavno je i obnovqen wen rad.

Emilija Vitorovi}, mati~ar, radila je u mesnoj kancelariji u ovom selu od 1981, da bi pre ~etiri godine bila preba~ena u Na~elstvo u Gu~i, gde je radila neke druge, kako ka`e, sporedne poslove. Od tada me{tani Gorweg Dupca nisu imali svoju mesnu kancelariju.

- Zahvaquju}i predsedniku op{tine i lokalnoj samoupravi, po~etkom ove godine vra}ena sam na svoje radno mesto.

Sre}na sam, jer sam svoje najlep{e godine provela rade}i u ovom selu. Nastojim da maksimalno pomognem strankama, ~ak i

Mati~ar Emilija Vitorovi}

vi{e od delokruga svog rada. Zadovoqni su i me{tani, jer ponovo mogu osnovnu dokumentaciju da dobiju ovde u selu, bez putovawa u Gu~u, {to za wih predstavqa veliko olak{awe - rekla je Emilija Vitorovi}, koja svakodnevno putuje iz Kotra`e do svog rodnog mesta.

Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, nakon konstituisawa nove vlasti obe}ano je gra|anima da }e mati~na slu`ba delimi~no biti izme{tena iz Gu~e i Lu~ana u ve}e seoske mesne zajednice. Jedno od tih sela je i Gorwi Dubac. Mesne kancelarije su dobili Gora~i}i, Vi~a, Markovica, Dowa Kravarica... Na taj na~in su sela dobila na zna~aju, jer tamo gde ne funkcioni{e mesna zajednica, po{ta, ambulanta - mesta polako odumiru, naglasio je Sretenovi}.

V. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

29

LU^ANI

ODR@ANA 15. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE LU^ANI

O[TRIM REZOM U^VRSTILI KOALICIJU

- Razre{eni pojedini i imenovani novi ~lanovi Op{tinskog ve}a. Smewen Milojko Panteli}, v. d direktora “Direkcije za izgradwu”, a na wegovo mesto postavqen Nenad Matija{evi}, dosada{wi pomo}nik predsednika op{tine za mesne zajednice

a po~etku 15. sednice Skup{tine op{tine Lu~ani, koja je odr`ana u sredu, 10. jula, odbornici su minutom }utawa odali po{tu prim. dr Du{ku [uluburi}u, ~lanu Op{tinskog ve}a, i saradnicima Mi{uli Petrovi}u, direktoru i vlasniku TV “Galaksija 32” i snimatequ Dragoslavu Jevremovi}u Jeru.

Sednici su prisustvovala 24 odbornika. Nakon usvajawa zapisnika sa prethodnog zasedawa, odbornici su podr`ali predlog odluke o razre{ewu i izboru pojedinih ~lanova Op{tinskog ve}a.

Razre{eni su Dobrivoje Terzi}, Dejan Jankovi} i Veselin Jovanovi}, a na wihova mesta imenovana su tri nova ~lana Op{tinskog ve}a Branislav Jova{evi}, Jelena Alempijevi} i Mili} Domanovi}.

Glasawe je bilo tajno, a predlog je dobio 23 glasa, dok je jedan odbornik bio protiv.

Kako je obrazlo`io Dragan [u{i}, predsednik Skup{tine, burna politi~ka de{avawa u op{tini Lu~ani u proteklih nekoliko meseci jasno su ukazivala da treba sazvati jednu sednicu SO, gde bi se sve dileme vezane za funkcionisawe koalicije, koja je na vlasti od juna pro{le godine, razre{ile.

N

- Posledwih nekoliko nedeqa vo|eni su intenzivni razgovori unutar koalicije i do{lo se do odre|enih re{ewa, koja su realizovana na ovoj sednici. Naime, sve je ukazivalo da Op{tinsko ve}e u ovakvom sastavu ne mo`e da radi. Od 11 ~lanova Op{tinskog ve}a, promena dva ~lana je bila iznu|ena, jednog, na `alost, smr}u, a drugog imenovawem na novu funkciju. Predsednik op{tine, ~ije je to iskqu~ivo pravo, predlo`io je i zamenu jo{ dvojice ~lanova Op{tinskog ve}a - rekao

je [u{i}, dodaju}i da sa ovim izmenama Op{tinsko ve}e broji deset ~lanova, a da }e 11. ~lan biti naknadno imenovan, na predlog predsednika op{tine, na jednom od narednih skup{tinskih zasedawa.

Dobrivoje Terzi}, razre{eni ~lan Op{tinskog ve}a, obratio se Skup{tini i zahvalio se demokratama {to su, kako je rekao, smenili svog predsednika odbora.

- Nismo imali nikakvih pro-

blema i {to se mene ti~e nema razloga da ih ima. Zahvaqujem se mojim demokratama {to su uveli~ali ovaj dan i smenili svog predsednika odbora. Jasno je da je ovo unutra{wa stvar. Ja sam po{tovao odluke Op{tinskog odbora uvek, i svi ti sukobi su bili upravo iz tog razloga. Kleli smo se Bogom i ~a{}u, i ja iz ove Skup{tine smem da iza|em - rekao je Terzi}.

Na 15. sednici zakletvu su polo`iili odbornik Milo{ Kova-

~evi} i Jelena Alempijevi}, novoizabrani ~lan Op{tinskog ve}a.

Odbornici skup{tine glasali su i za smenu Milojka Panteli}a, dosada{weg v. d. direktora Javnog preduze}a “Direkcija za izgradwu”, koji je na po~etku sednice, ta~nije nakon utvr|ivawa kvoruma, napustio salu. Kako je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} obrazlo`io predlog za smenu Panteli}a, “Direkcija za izgradwu” je zapala u jednu ozbiqnu krizu i kasnila u realizaciji planiranih aktivnosti, pre svega u oblasti vodosnabdevawa. Op{tinsko rukovodstvo je krajem pro{le godine obe}alo gra|anima da }e pija}a voda sa Rzava sti}i do potro{a~a do Vidovdana, a taj datum je pro{ao i sada ih je prosto sramota da iza|u pred te qude. Panteli} je, kako je rekao Sretenovi}, jo{ pro{le godine tvrdio da je 90 odsto radova na rzavskom vodosistemu zavr{eno. U obrazlo`ewu su navedeni i drugi propusti vezani za putnu infrastrukturu, kao i poverene poslove za predstoje}i Sabor

truba~a, me|u kojima je najva`niji organizacija parking servisa.

Dragan [u{i} je naglasio da na Sabor truba~a dolazi vi{e stotina hiqada qudi, i da je za desetine hiqada automobila neophodno obezbediti parking prostor i da ova vlast ne sme da dozvoli da taj segment Sabora zataji.

Za novog vr{ioca du`nosti direktora “Direkcije za izgradwu” postavqen je elektroin`ewer Nenad Matija{evi}, dosada{wi pomo}nik predsednika op{tine za mesne zajednice. Matija{evi} se zahvalio odbornicima Skup{tine na podr{ci i naglasio da je svestan da je “Direkcija za izgradwu” buxetsko preduze}e i da “nema dilemu ko je tu stariji, da li predsednik op{tine ili direktor preduze}a”. Izrazio je uverewe da }e opravdati ukazano poverewe.

Odbornici su dali saglasnost i na predlog odluke da se naknada za kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta, za parkirawe vozila tokom saborskih dana, pove}a sa pre|a{wih 800 na 1.000 evra po hektaru, kako vlasnici parcela ne bi bili o{te}eni. Data je podr{ka i predlogu da se {tampawe parking karata poveri Op{tinskoj upravi, a prodaja Javnom preduze}u “Direkcija za izgradwu”, kako bi se razdvojile te dve aktivnosti, jer je nelogi~no da oba posla obavqa jedan izvr{ilac.

Sa dnevnog reda skup{tinskog zasedawa skinut je predlog odluke o razre{ewu predsednika Upravnog odbora Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani i imenovawu novog.

V. S.

U POSETI ZDRAVSTVENOJ AMBULANTI U GORWEM DUPCU

UZ RECEPT I LEPA RE^, KAO MELEM ZA SVAKU BOQKU ivot u selu je te`ak, ako u wemu nema seoske ambulante. Ova konstatacija se posebno odnosi na sela udaqena od gradova ili varo{ica. Ovih dana posetili smo Gorwi Dubac, veliko draga~evsko selo u kome `ivi oko tri stotine du{a.

Doma}insva su prete`no stara~ka. Na sre}u me{tana, kada se razbole, ne moraju uvek da odlaze do Gu~e i Lu~ana da bi ih doktor pregledao i ukazao im pomo}. Imaju oni svoju seosku ambulantu i, kako sa ponosom ka`u, dobrog doktora.

U ~ekaonici seoske ambulante smo zatekli dve starice. Strpqivo su ~eka-

@

le na svoj red, a, istini za voqu, tog dana i nije bilo neke velike gu`ve. Lako smo sa wima zapodenuli razgovor. Dragica Duki}, me{tankac Gorweg Dupca, rekla nam je da joj puno zna~i {to radi ambulanta u selu. Ona smatra da `iteqima mnogo vredi {to, takore}i, pred ku}om imaju doktora. Istina, lekar dolazi jednom nedeqno, ali, kako procewuje ova starica, i to je dovoqno, jer nisu prinu|eni da za redovne preglede i svaki recept odlaze u Gu~u.

Milosija Tomovi}, tako|e iz G. Dupca, isti~e da ~im lekar izostane sa posla, odmah se poznaje. Ako

presko~i samo jednu nedequ, {to se doga|a naj~e{}e u periodu godi{wih odmora, svi se zabrinu.

- Ja imam bolesnog, nepokretnog ~oveka. Ne mogu samog da ga ostavim da bi oti{la do Gu~e. Ovako, doktora imam ovde u selu i ~askom do|em do ambulante kad mi ustreba. Lekove mi naj~e{}e drugi donose iz varo{ice. Na|e se neko da me poslu{a, kad svojim poslom ide u Gu~u. Nekako, ovde u selu, narod je mator i treba nam doktor - ka`e Milosija.

Pacijenti u ovu ambulantu ponekad dolaze, kako re~e jedna me{tanka u prolazu, i kad nisu bolesni.

Do|u radi prevencije, da prekontroli{u pritisak i koju re~ prozbore sa doktorom. Kada smo u{li u ordinaciju, za stolom nas je do~ekala mlada, prijatna i vedra doktorka, koja svojim stavom i opho|ewem uliva veliko poverewe. Bilo nam je sasvim jasno zbog ~ega je pacijenti hvale. Uz pregled i recepte, od we dobijaju redovno i toplu qudsku

re~, koja u ovim te{kim vremenima tako mnogo zna~i.

Tridesetjednogodi{wa dr Jelena Milosavqevi} dolazi svakog ~etvrtka u Gorwi Dubac i prima pacijente od 10 do 14 ~asova.

Iako putuje iz ^a~ka, ka`e da joj nije naporno da dolazi u ovo selo. Kako isti~e, sa pacijentima ima dobru saradwu. U selu `ivi mno-

go starih osoba, kojima je zaista neophodna u~estala lekarska pomo}. Mo`da bi trebalo ponekad i ~e{}e da imaju doktora, ali je prosto neizvodqivo da im se u sada{wim uslovima to omogu}i. Zimi se doga|a da lekar zbog vremenskih uslova izostane sa posla, pa to pacijentima predstavqa problem, jer se najbli`a ambulanta nalazi u Kotra`i.

Ina~e, Dom zdravqa Lu~ani u svom sastavu ima zdravstvene stanice u Gu~i i Lu~anima, stacionar u Gu~i i niz seoskih ambulanti koje se nalaze u Kaoni, Kotra`i, Gora~i}ima, G. Dupcu, Vi~i, Milatovi}ima i Markovici. Kadrovskim potencijalom zadovoqava potrebe stanovni{tva draga~evskog kraja za primarnom i sekundarnom zdravstvenom za{titom.

V. S.

30

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SPORT

BICIKLIZAM

TENIS

NATALIJI DUPLA KRUNA U NORVE[KOJ a turniru Tenis Evrope za igra~ice do 16 godina “Asker 2013”, koji je od 29. juna do 7. jula odr`an u Norve{koj, ^a~anki Nataliji Popovi} (14) pripala je dupla kruna.

Ona je u konkurenciji sa starijim teniserkama uspela da bude prva i u singlu i u dublu.

U finalu singla savladala je godinu dana stariju Dorothee Faa Hviding, reprezentativku i najboqu igra~icu Norve{ke u svojoj konkurenciji. Prvi set Natalija je re{ila u svoju korist rezultatom 6:3. U drugom je posle Natalijinog od 5:3, Norve`anka uspela da osvoji set rezultatom 5:7. Ipak, ^a~anka nije dozvolila reprizu finala “^a~ak open 2013”, kada je u oba seta propustila osetnu prednost, tako da je ovoga puta ubedqivo dobila tre}i set, 6:1.

U konkurenciji dublova Natalija je osvojila tre}u

POBEDA BORCA I ANTONIJEVI]A

N

a petoj trci Biciklisti~ke lige Srbije, koja je odr`ana u sklopu Apatinskih ribarskih ve~eri, vrednu pobedu ostvarili su seniori i biciklista Borca Goran Antonijevi}. Trka je vo`ena na stazi dugoj 128 kilometara u okolini Apatina, Sombora i Oxaka. Glavna bitka vodila se izme|u ekipa Borca i Radni~kog iz Kragujevca. Tokom trke odvajalo se vi{e grupa, ali su ti begovi anulirani, po{to takti~ki nisu odgovarali iskusnoj ekipi Radni~kog.

U posledwem begu, na tridesetak kilometara do ciqa, izdvojila su se tri takmi~ara - Antonijevi} (Borac), Goran [melcerovi} (Radni~ki) i Milo{ Borisavqevi} (Metalac). Konkurenti su pustili taj beg, smatraju}i da im Antonijevi}, kao mlad i neafirmisan takmi~ar, ne}e biti prepreka. Ali, reprezentativna trojka Borca, Zekavica, Danilovi} i Stefanovi}, znali su kvalitete svog klupskog druga i bili su ube|eni da je boqi od ostalih rivala. To je na kraju i potvr|eno i Goran je ubedqivo pobedio [melcerovi}a i Borisavqevi}a.

N

titulu ove godine. Posle Subotice i ^a~ka, sada je u paru sa Adrinom Peer iz [vajcarske bila prva i u Askeru. Finalni par Popovi} - Peer savladao je ruski par daria Lukyanova -

Anastasia Ternovskaya, 6:2, 2:6, 10:4 u super taj breku.

Natalija se posle ove pobede ponovo nalazi me|u 50 najboqih igra~ica na listi TE do 14 godina. Krajem ove sedmice sa repre-

IVANA NASTAVILA SERIJU USPEHA a~anka Ivana Jorovi} u{la je u seriju trijumfa na ITF turnirima. Posledwu pobedu izborila je na finalu u Amsterdamu, gde je pobedila teniserku iz [vajcarske Gil Belan Pehman. Wu je savladala sa 2:0 (6:4, 6:3).

Slede}i izazov Jorovi}eva }e imati u Berlinu na ITF turniru prve kategorije. Ukoliko rezultat bude o~ekivan, Ivana }e otputovati u Ameriku na US Open. Pre ameri~ke turneje, ^a~anka }e predvoditi selekciju Srbije na Evropskom prvenstvu u ^e{koj za igra~ice do 16 godina.

U me|uvremenu vredno trenira sa trenerima Markom \okovi}em i Vukom Tapu{kovi}em.

^

zentacijom putuje u Holandiju na Evropsku juniorsku olimpijadu. Wena velika podr{ka su trener Predrag Milojevi} i klub Tenis point.

Z. J.

U grupi iza vode}ih vo|ena je velika takti~ka borba.

Zekavica osvaja peto mesto, a Danilovi} osmo, {to je bilo dovoqno da Borac bude prvi. Posle ove trke ^a~ani su zna~ajno smawili bodovni zaostatak za prvoplasiranim Radni~kim.

Kadet Borca Aleksandar Petrovi} osvojio je ~etvrto mesto, dok je Nikola Tripkovi} bio {esti.

Mla|i kadet Stefan Stefanovi} na ciq je stigao peti.

Ukraden bicikl Reprezentativcu Marku Danilovi}u ukraden je bicikl iz porodi~ne ku}e u Obili}evoj ulici. Mole se svi koji saznaju ne{to vi{e o ovoj kra|i da se jave na telefon 062/66 07 08.

ATLETIKA

MILORAD NA SVETSKOM PRVENSTVU

NEKADA MONIKA, SADA JANA osle pobeda u dva polufinala na turnirima iz kalendara Tenis Evrope, Jana Bojovi} (14) osvojila je i {ampionski pehar na “[ekijevom memorijalu”. Re~ je o najja~em turniru, osim dr`avnog prvenstva, za igra~ice do 14 godina, koga je svojevremeno osvajala i Monika Sele{. Takmi~ewe je odr`ano u Novom Sadu od 6. do 9. jula.

U konkurenciji od 40 teniser-

P

ki, Jana je kao prvi nosilac opravdala ulogu favorita i zaslu`eno osvojila prvo mesto, bez izgubqenog seta u pet me~eva. U finalu je savladala doma}u igra~icu Milicu Pani} sa 2:0 (6:3, 6:3). Posle ove pobede, Jana Bojovi} je tre}a na srpskoj rang listi u uzrastu do 14 godina. Predstoje joj pripreme za turnire iz kalendara Tenis Evrope do 16 godina.

Z. J.

eprezentacija Srbije otputovala je u ponedeqak u Doweck, u Ukrajinu, na Svetsko prvenstvo u atletici za mla|e juniore.

Normu za odlazak na ovo takmi~ewe ispunilo je sedam atleti~ara me|u kojima je i Milorad Stevovi}, ~lan AK ^AAK ^a~ak. On }e tr~ati na 200 metara u izuzetno jakoj konkurenciji. Po rasporedu takmi~ewa, trka po~iwe danas u 11,30 ~asova.

Svetsko prvenstvo za mla|e juniore po~elo je 10. i traja}e do 14. jula.

Z. J.

R

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

31

SPORT

FK BORAC PO^EO PRIPREME

ISTI TRENER, ISTE AMBICIJE

- Dejan Vuki}evi} ostao {ef stru~nog {taba. - Igra~ima ispla}ena potra`ivawa do 1. jula osle prozivke, na koju se odazvalo 28 igra~a, pro{log ~etvrtka u Fudbalskom klubu Borac startovale su pripreme za sezonu 2013/14.

U pripremni period klub ulazi rastere}en pojedinih finansijskih problema, a zadovoqene su i `eqe ve}ine da ekipu predvodi starinovi trener Dejan Vuki}evi}.

- Na{e ambicije su poznate. @eqa nam je bila da zadr`imo Dejana Vuki}evi}a na ~elu stru~nog {taba. U posledwe vreme u medijima,

P

naro~ito {tampi, pojavqivali su se natpisi da pregovori idu te{ko, da ima jo{ kandidata za trenera. Naravno da ih je imalo, jer Borac je veliko ime, ali nama je Vuki}evi} bio prvi pik. I ti drugi kandidati su bili odli~ni treneri.

Pre po~etka priprema i prvenstva, re{ili smo dosta toga u finansijskom i organizacionom pogledu.

Sada smo jedan od retkih klubova na ovim prostorima kojima je to uspelo. U prvenstvo ulazimo oslobo-

|eni egzistencijalnih problema, sa `eqom da zajedno formiramo ekipu i postignemo rezultat koji zadovoqava na{e planove i ambicije - rekao je na konferenciji za novinare predsednik kluba Ilija Petrovi}.

Jasne ambicije su povratak u ligu najboqih. Od naredne sezone u Prvoj ligi Srbije igra}e dosta nekada{wih superliga{a.

- Anga`ovawe Dejana Vuki}evi}a, jednog od najboqih trenera, najvi{e govori o ozbiqnim planovima Bor-

ca. Ime i renome kluba nas teraju da razmi{qamo o povratku u elitu, ali ove godine moramo biti oprezni. Prelazni rok }e nam do kraja dati smernice, kada je re~ o formirawu ekipe. Za sada je izvesno da je ugovor istekao Bogdanu Mili~i}u i Mariu Masla}u, s tim {to smo sa Masla}em postigli neki na~elni dogovor. Sporazumno smo se rastali sa Tadi}em, Kosti}em, Mugo{om i Brazilcem Silvom. Tu je i grupa igra~a koja bi trebalo da pro|e kroz jo{ jedan

filter. Golman An|elko \uri~i} je pre{ao u Jagodinu, a Martinovi} je na probi u Partizanu. U svakom slu~aju, obaveze prema igra~ima smo izmirili do 1. jula - napomenuo je sportski direktor kluba Slobodan Ili}.

Prelazni rok traje do 31. avgusta, a prvenstvo startuje petnaestak dana ranije.

Kako je najavio stari-novi trener Borca, i on i rukovodstvo kluba }e se potruditi da {to pre sastave ekipu. Ideje ne mawkaju, a s obzirom na ambicije, trener nagove{tava i `e{}i ritam rada.

- Do{ao sam sa odmora, nisam nigde odlazio. Lepo je zapo~eti pripreme sa igra~ima koji nemaju nikakva potra`ivawa od kluba. Situacija je jasna i sada je dosta toga druga~ije, nego prva dva meseca na{e saradwe. Tada nismo imali veli-

ALPINIZAM

K USPE[NA AKCIJA NA TUR^INOVCU

lub ekstremnih sportova Armadiqo realizovao je nedavno projekat “Tur~inovac 2013”. Re~ je o masovnoj akciji planinara i alpinista, motivisanoj spasavawem 96 u~enika Osnovne {kole “Dule Karaklaji}” iz Lazarevca u novembru 2011. Tada su za spasavawe |aka klub Armadiqo anga`ovali policija, vatrogasci i Slu`ba za vanredne situacije.

Tur~inovac je u petak posetilo vi{e od 80 qudi. U~estvovali su i Gorska slu`ba spasavawa Jahorina, ~a~anski vatrogasci, veterani 63. Padobranske brigade, Planinarsko dru{tvo Kablar, Sportsko pewa~ki klub Pentraks, paraglajding klub Paraseks i Klub ekstremnih sportova SOKO iz Po`ege. Akcija je uspe{no izvedena, a kasnije je usledilo predavawe o istorijatu i zna~aju al-

ke {anse za povratak u elitu i taj period nam je bio koristan i za testirawe svih igra~a, da svakome pru`imo jednaku {ansu i vidimo na koga ozbiqno mo`emo ra~unati u narednoj sezoni. U vremenu koje sledi sigurno }e biti promena. Da}emo rok igra~ima koji bi da odu u inostranstvo ili onima koji `ele da igraju u Borcu. Posle odlaska \uri~i}a, potreban nam je jo{ jedan golman i po jedan igra~ na svakoj liniji. Ve} sada imamo jasne ideje kako oformiti novi tim - rekao je Vuki}evi}.

Jesewe prvenstvo startuje 17. avgusta. Pre toga Borac }e odigrati devet kontrolnih utakmica. Ve} narednih dana bi trebalo da odmeri snage sa Poletom iz Qubi}a i Trbu{ana. Oko 20. jula ekipa }e najverovatnije oti}i na pripreme van ^a~ka.

Z. J.

KO[ARKA pinizma. Predava~ je bio instruktor Mladen Jev|ovi}.

Tur~inovac je prva izgra|ena via ferata u Srbiji, odnosno na Kablaru. Via ferata (na italijanskom gvozdeni put) je ~eli~na sajla fiksirana za stenu i slu`i kao {tit od pada. Osim sajle, kompletnu opremu ~ine merdevine i ankeri ukovani u stenu. Sa via feratom i najopasnije deonice su svima dostupne uz mali oprez.

Klub Armadiqo je nedavno u~estvovao i na manifestaciji “Dani mladih” koju je organizovao Kluturni centar Lift. Armadiqo je posetiocima ponudio pewawe na ve{ta~ku stenu, spu{tawe niz “zip line” gelender, kao i prelazak preko zategnutog u`eta. U tim ve{tinama su se uglavnom oprobali mladi, a bilo je i starijih.

Z. J.

MILO[ U EKIPI VICE[AMPIONA

a juniorsku reprezentaciju Srbije, osvaja~e srebra na nedavnom Svetskom prvenstvu u ^e{koj, igrao je i ^a~anin Milo{ Jankovi}, ko{arka{ ~a~anske Mladosti. Wemu ovo nije prva medaqa koju sa ekipom donosi sa svetskih takmi~ewa. Pro{le godine reperezentacija Srbije bila je najboqa na SP u basketu “tri na tri” u [paniji. Osim Milo{a, na pripremama za Svetsko

Z

prvenstvo bio je i drugi igra~ Mladosti Sreten Kne`evi}, ali on zbog povrede stopala nije otputovao u ^e{ku.

Odmah posle ^e{ke, Jankovi} je otputovao u Litvaniju na Evropsko prvenstvo za juniore U 20. U Litvaniji je i nekada{wi igra~ Mladosti Sa{a Avramovi}, a u stru~nom {tabu je i trener ~a~anskog kluba Vladimir Zlatanovi}.

Z. J.

32

VODI^

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

LETWI DANI KULTURE

Izlog Doma kulture Od 2. jula do kraja avgusta ART DIJALOG - radionica Centar za vizuelna istra`ivawa "Krug" Istorijski arhiv Petak, 12. jul u 19 sati Izlo`ba replika nakita radionice Udru`ewa socijalne zadruge doma}e radinosti "Bosiqak" Suteren Galerije "Risim" Subota, 13. jul u 21 sat KARUSEL 2009 - 2012.

Izlo`ba fotografija Sredwi hol Doma kulture Ponedeqak, 15. jul u 20 sati "STAWE BLA@ENSTVA" Izlo`ba slika i digitalne grafike Milo{a Vuka Aleksi}a

Dvori{te Umetni~ke galerije "Nade`da Petrovi}" Ponedeqak, 15. jul od 20.30 do 01 sat Festival ambijentalne i etno muzike "KARUSEL" KONCERT - Svetlana Spaji} (Beograd), Mina Matija{evi} i Aleksandar Alempijevi} (^a~ak), Lepi Jova (Novi Sad), Vlada Jankovi} (Novi Sad) i SM A Priori (Jagodina) • u 20 sati, predstavqawe ~asopisa "Etnoumqe" - Oliver \or|evi} i DJ Lenhard Tapes 16, 17. i 18. jul od 21 do 22.30 sati Festival ambijentalne i etno muzike "KARUSEL" MUZI^KO-SCENSKA radionica Katarine Pavlovi} Gradski trg Sreda, 17. jul u 19.30 sati „Srcem za grad ^a~ak” srpska trpeza i izvorno pevawe KUD „Srpski jelek” Gradski park Sreda, 17. jul u 21 sat JAZZ PROJECT – ve~e xeza

KAFE “[TO DA NE”

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Dvori{te Narodnog muzeja Od 2. jula do 15. avgusta, utorkom i ~etvrtkom od 10 do 11 sati LETO U MUZEJU Likovnu radionicu vode etnolog Ivana ]irjakovi} i paleontolog Biqana ^kowevi}

PIVNICA

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

„SRPSKI PAB” Petak, 5. jul Svirka benda "KRVNA GRUPA", 22 ~asa Subota, 6. jul Svirka "ZA[TO DA NE", 22 ~asa

KAFE KLUB „ENIGMA”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 12. 7. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 13. 7. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 14. 7. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 15. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 16. 7. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 17. 7. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 18. 7. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 u strogom centru, na gradskom {etali{tu, povoqno. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, na 4. spratu, u centru grada. Cena 42.500 eura.

Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 69 m2, u blizini Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 , Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan.

Povoqno. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, u Aveniji 2, 7. sprat. Cena 45.500 eura.

Tel. 063/691-761, 032/ 342190 PRODAJEM trosoban stan.

Centar grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban nov stan od 73 m2, Qubi} kej.

Cena 42.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban konforan stan od 59 m2, u dobrom stawu, na 4. spratu, ima lift. Cena 39.500 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave.

Tel. 064/ 317 -1 -701

33

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru G. Milanovca. Tel. 064/ 025-1-398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici.

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban nov stan od 44 m2, kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m 2, centar. Cena 25.500 eura. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada. Cena 33.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, na gradskom {etali{tu. Cena 38.000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2, na Alvaxini-

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. SAMOSTALNA ZANATSKA RADWA “ELEKTRIKA-D” ^A^AK UGRADWA KLIMA URE\AJA VE] OD 45 EURA. f ElektrikaDamljanovic www.elektrikad.ls.rs TEL. 064/ 301-7-450

TRA@IM `enu od 50 do 60 godina, mogu} brak.

Tel. 391-754 NOVOOTVORENOJ AGENCIJI ZA USLUGE U PROMETU NEPOKRETNOSTI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE. TEL. 063/ 691-761, 032/ 342-190 ci, CG, lift. Cena 21.000 eura. Tel. 224-590, 063/ 7350-260 PRODAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan od 38 m2, na Alvaxinici. Povoqno. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban nov stan od 40 m2, kod {kole M. Pavlovi}. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, CG, Qubi} Kej, ni`a spratnost. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM jednosoban stan, kod Hotel Morave. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan 33 m2, kod Hotel Morave.

Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji 1. Tel. 064/ 158-9-363 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan sa CG, od 28 m2, u odli~nom stawu / kompletno renoviran / u ulici Radi{e Po{ti}.

Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan, renoviran. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2. Cena 21.000 eura.

Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM novu garsoweru, 23 m2, centar grada. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 kod Hotel Morave.

Useqiva i renovirana. Tel. 064/ 920-6-755 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, kod TC „ Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta.

Tel. 064/ 237-6-939 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM novu garsoweru u centru, na 3. spratu, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru , zgrada Vavilona. Cena po dogovoru.

Tel. 066/ 366-235 PRODAJEM garsoweru od 26 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 37 m2, na 3. spratu. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM stan od 34 m2, Avenija 1. Cena 22.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 60 m2, na Alvaxinici. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 48 m2, Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 40 m2 u Beogradu, 2. sprat, CG, Dediwe ( izme|u Belog Dvora i VMA ). Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 62,80 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, kod Hotel Morave.

Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru. Cena 31.000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 64 m2 kod “Slobodinog igrali{ta”, 1. sprat. Cena 35.000 eura.

Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 63 m2 kod starog „Autoprevoza“.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 64 m2, u Maloj koloniji, kod “Slobo-

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

IZDAJEM NENAME[TEN STAN OD 65 M2 U STROGOM CENTRU ^A^KA, NA PRVOM SPRATU ( CG, KLIMA, KABLOVSKA).

POGODAN KAKO ZA STAMBENI, TAKO I KAO POSLOVNI PROSTOR (ORDINACIJE, KANCELARIJE).

TEL. 064/ 391-3-059

KUPUJEM MAWI FRIZERSKI SALON. TEL. 064/ 196-4-705

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

de”. Cena 15.000 eura. Tel. 063/ 128-8-840 PRODAJEM stan od 47 m2, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM stan od 36 m2, ulica Qubi}ska. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 1275-630 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 55 m2 na prvom spratu, Qubi} kej.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 41 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru. Cena 42.500 eura.

Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Ima tapija. Na kredit ili na rate. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 1159-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 64 m2, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, ulica B. Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan od 28 m2 kod Hotel Morave. Tel. 348927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 40 m2, Qubi} Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica S. Save, na 1. spratu.

Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u strogom centru grada, 84 m2, ili mewam za mawi uz doplatu. Tel. 066/ 938-7-293 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439 PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/40-16-90.

137 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska.

Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Sin|eli|evoj, 1. sprat.

Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM renoviran stan od 77 m2, na 4. spratu, u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan u ulici B. Jankovi}, 2 sprat, odli~an raspored. Vredi pogledati.

Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa pomo}nim objektima, na 20 ari placa u Loznici.

Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu sa vi{e pomo}nih prostorija i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u u Loznici povr{ine 20 m2, na 15 ari placa. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet” u Aveniji. Tel. 060/ 167-7-428

34 PRODAJEM ku}u u Atenici, od 110 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM ku}u od 56+12 m2, na 25 ari placa kod „Slobode“. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Hitno i povoqno. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag.

Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, plac 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8490

OGLASI

PRODAJEM kompletno renoviranu prizemnu ku}u kod „Slobode“, na 25 ari placa.

Cena 22.000 eura. Mo`e dogovor. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom Poqu br.78. Tel. 032/ 371- 496 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici V. Stepe.

Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu}nost zamene za stan, ili za auto.

Mogu} svaki dogovor. HITNO! Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko doma}instvo u Trnavi , na 60 ari zemqe. Cena 18.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/208 -597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, ku}a, nova gradwa.Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Pla}awe unapred. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici.

Tel. 032/ 700-957 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770-228

AGENCIJA

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 8160-071, 032/ 880-091 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332.

IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi.

Tel. 064/ 191-1-911 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/336-8-222 IZDAJEM u strogom centru ku}u sa posebnim ulazom, studentima ili |acima. Tel. 064/102-2-759

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA) STANOVI

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

GARSOWERE 29 m2, 3 sprat, lift, nov, 23500 eu.

27 m2, 3 sprat, nov, cg, 22500 eu.

29 m2, 3 sprat, nov, cg, 23000 eu.

23 m2, VP, nov,cg, 20000 eu.

19 m2, 6 sprat,cg, 17500 eu.

26 m2, VP, ta,18500 eu.

23 m2, VP,cg, 17500 eu.

JEDNOSOBNI 32 m2, 5 sprat,cg, 19800 eu.

38 m2,3 sprat, gas, 25500 eu.

37 m2, 2 sprat, ta, 24000 eu.

34 m2, 5 sprat, cg, 21000 eu.

38 m2, 3 sprat, ta, 25000 eu.

26 m2 – 32 m2, novi, 800 eu+PDV 38 m2, 4 sprat, cg,

28000 eu.

39 m2, VP, cg, 23000 eu.

42 m2, 4 sprat, ta, 25000 eu.

JEDNOIPOSOBNI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eu.

45 m2, 4 sprat, cg, 26000 eu.

43 m2, 4 sprat, ta, 28000 eu.

45 m2, VP, cg, 28000 eu.

43 m2, 5 sprat, eg, 27000 eu.

DVOSOBNI 59 m2, 4 sprat, cg, 39500 eu.

47+10 m2, 13 sprat, cg, 28000 eu.

55 m2, 1 sprat, ta, 28000 eu.

61 m2, 1 sprat, ta, 39000 eu.

58,61 m2, 1 sprat, ta, 21000 eu.

62,80 m2, 2 sprat, cg,

30900 eu.

63 m2, VP, cg, 39000 eu.

58 m2, 5 sprat, cg, 31000 eu.

47 m2, 4 sprat, nov, cg, 36000 eu.

55 m2, 3 sprat, eg, 33000 eu.

51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eu.

55 m2, 1 sprat, cg, 35000 eu.

55 m2, 3 sprat, ta, 31000 eu.

60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eu.

58,30 m2, 6 sprat, cg, 35000 eu.

52 m2, 3 sprat, gradsko {etali{te, cg, 38000 eu.

DVOIPOSOBNI 56 m2, nov, 3 sprat, cg gas, 43000 eu.

80 m2, 4 sprat, cg, nova, 55000 eu.

TROSOBNI 77 m2, 7 sprat, cg, 45000 eu.

74 m2, 1 sprat, cg, 45000 eu.

77 m2, 4 sprat, cg, centar, 42500 eu.

68 m2, 3 sprat, cg, 600 eu/m2.

75 m2, 4 sprat, cg, 41000 eu.

U ponudi veliki broj ku}a, seoskih doma}instava, vikend ku}a i placeva

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000

eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima i kuhiwom, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

ve godine Fudbalski klub Slatina slavi 60 godina postojawa. Proslava je zapo~ela spektakularno, gostovawem fudbalera Crvene zvezde.

Utakmicu sa doma}inima crveno beli su odigrali u sredu. Iako se u Slatini nije pojavio prvi tim Zvezde, kako su organizatori najavqivali, prijateqsku utakmicu je pratilo tri hiqade gledalaca.

Po~etno razo~arawe publike zbog nedolaska bar nekog igra~a iz prve postave, razbijeno je pojavqivawem legendarnog Dragana Xaji}a.

Pre utakmice, wemu i gradona~elniku ^a~ka Vojislavu Ili}u doma}ini su poklonili dresove iz 1953. godine.

- ^estitam Slatini jubilej.

Qudi su ovde izvanredni, posebno mi je drago {to sam video dosta publike na tribinama. Ovo je po~etak jednog lepog dru`ewa i nadam se da }e Zvezda jo{ gostovati u ovom mestu - izjavio je posle utakmice predsednik Crvene zvezde Dragan Xaji}. On je najavio i boqu igru crveno-belih: - U~ini}u sve, {to je u mojoj mo}i, da Zvezda bude boqa nego {to je bila.

Doma}in proslave, FK Slatina, priredio je gostima iz Beograda izvanredan prijem u restoranu

ZVEZDA GOSTOVALA U SLATINI

O

OVACIJE ZA XAJI]A SLATINA CRVENA ZVEZDA 1:2 (1:1)

Po~etak lepog prijateqstva: Lazar ^ikiriz, Dragan Xaji} i Vojislav Ili}

Igra~i su najmla|im posetiocima podelili majice i autograme.

Dragan Xaji} je i u Atenici zahvalio publici i potvrdio da je

vine u vrh evropskog fudbala - re~i su gradona~elnika Vojislava Ili}a. Odu{evqewe nije krio ni Velimir Ili}. Zahvaliv{i Zve-

Startna postava Slatine

“Hizna”. Tu je Xaja zajedno sa gradskim vlastima i ministrom gra|evine i urbanizama Velimirom Ili}em isekao slavqeni~ku tortu. Ali, u restoranu nije zavr{en spektakl za crveno-bele. Fudbaleri su posetili i Atenicu, gde je u toku Turnir u malom fudbalu “Zlatna lopta”. Tu su ih sa~ekale nove ovacije publike, a wihov dolazak propra}en je vatrometom.

35

SPORT

obaveza Crvene zvezde da se navija~ima odu`i za podr{ku koju im pru`aju na terenima.

- Poseta Crvene zvezde i Xaji}a je izuzetan doga|aj. Retko se de{ava da ovako veliki klub i fudbalska legenda u jednom danu borave u dva sela. Bili su odu{evqeni i gostoprimstvom i navija~ima.

Danas smo ~uli od Xaji}a da o~ekuje da se Zvezda za dve, tri godine

Crvena zvezda

zdi i publici, potvrdio je da }e svaki klub koji bude gostovao u ^a~ku i okolini biti izvanredno primqen. Klub Slatina je i wemu

Slatina: Mili}evi}, Marjanovi}, Kaplarevi}, Bojovi}, Andri}, Bogi}evi}, Jeli~i}, Ili}, L. Tutunovi}, Kur}ubi}, Tomovi}. Igrali su i [tavqanin, Beli}, A. Tutunovi}, Dragi}evi}, Glo|ovi}, Drulovi}, Gari}, M. Pavlovi}, N. Pavlovi}.

Crvena zvezda: Vesi}, Nenadi}, \or|evi}, Ah~in, Miri}, \uri~kovi}, Karaklaji}, ^iki}, Gruji}, B. Jovanovi}, Marinkovi}. Igrali su i Trkuqa, Mitrovi}, S. Jovanovi}, Lukovi}, Glavan.

Sudije: Burojevi}, Jakovqevi}, Piper (^a~ak) Strelci: L. Tutunovi} (Slatina), \or|evi} i Lukovi} (Zvezda) Doma}in je poveo u 24. minutu golom Lazara Tutunovi}a iz penala. Jedanaesterac je dosu|en posle nepropisnog starta Karaklaji}a nad Kur}ubi}em. Nije mnogo pro{lo, a \or|evi} koristi gre{ku odbrane i izjedna~ava rezultat. U drugom poluvremenu najzreliju priliku imao je Mitrovi} u 50. minutu. Ali, tada nije vi|en drugi gol.

Kona~an rezulta postavio je Luki} u 75. minutu, kada je iz slobodnog udarca savladao golmana [tavqanina.

Pred sam kraj utakmice, tamni oblaci su nagove{tavali veliko nevreme. Utakmica je zavr{ena pre velikog pquska, tako da vreme nije mnogo pokvarilo do`ivqaj.

Opro{tajnih desetak minuta na ovoj utakmici sudili su Aleksandar Radulovi} i Jovan Pajovi}. Me~ sa Zvezdom bio je i rastanak od terena za igra~a Qubomira Jeli~i}a, koji }e ubudu}e biti sportski direktor FK Slatina.

poklonio retro dres na proslavi u “Hizni”.

Dolazak crveno-belih bila je uvertira slavqa povodom {est decenija FK Slatina. Krajem meseca, 27. i 28. jula bi}e odr`an Turnir veterana, po~etkom avgusta Ilindanski turnir. Organizator proslave je FK Slatina, uz pomo} i podr{ku lokalne samouprave. U pripremi je i monografija koja }e podsetiti na proteklih 60 godina i sva imena koja su obele`ila postojawe kluba i pomogla mu da opstane svih ovih decenija.

Pre utakmice sa Crvenom zvezdom, ure|en je i stadion u Slatini.

Z. J.

37

RECEPTI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SLATKO OD KAJSIJA

XEM OD KAJSIJE I VANILE

Priprema: Sastojci: Kilogram kajsija oqu{titi i 1 kg kajsija ise}i na polovine, naliti bi1,5 kg {e}era strom kre~nom vodom i ostasok od jednog limuna viti da odstoji jedan sat. kre~na voda Oprati ih u nekoliko hladnih voda, ocediti, pa u {erpu za kuvawe pore|ati naizmeni~no kajsije, {e}er i sok od limuna. Ostaviti da preno}e i puste sok, dodati jo{ pola kilograma {e}era i ~a{u vode. Kuvati na laganoj temperaturi. Slatko je kuvano i dovoqno gusto kada po dve kapqice u isti mah padaju sa ka{ike.

Skinuti penu, pokriti vla`nom krpom i sutradan sipati u tegle.

Priprema: Sastojci: Kajsije ise}i na mawe koma1 kg kajsija de. Stavite u lonac kajsije, 500 g {e}er, limunov sok, vanilu 2 limuna- sok i sitno seckane semenke kaj1 ka{ika vanile sije (ko{tice razbiti i iz1-2 semenke iz ko{tice vaditi mekani deo). Semenke daju xemu posebnu aromu.

Xem kuvati povremeno me{aju}i. Penu koja se stvara na povr{ini odstrawivati ka{ikom sve dok se ne prestane stvarati.

Ako `elite mawe komade vo}a, smesu mo`ete lagano usitniti {tapnim mikserom. Kuvati do `eqene gustine.

XEM OD PE^ENIH KAJSIJA Satojci: - o~i{}enih - 1 kg kajsija (150 g +500 g ) ra }e {e g 0 - 65 }era {e n li ni va -2 muna - 1/2soka od li ma - 2-3 ka{ike ru ajsije ise}i na 1/4. Preliti ih limunovim sokom i zame{ati da se sok ravnomerno rasporedi. Poslagati ih u pleh od rerne, da prekriju dno, a {to ostane rasporediti po wima, pa prekriti sa 150 gr. {e}era. Staviti u rernu da se pe~e na 180 stepeni oko 30 minuta. Kajsije }e pustiti svoj sok, a {e}er }e se malo karamelizirati.

Pe~ene kajsije prebaciti u {erpu, dodati preostalih 500 g {e}era i vanilin {e}er, dobro izme{ati i kuvati prvo na ja~oj temperaturi, a kad provri smawiti i uz stalno me{awe kuvati jo{ sat vremena (dok se nezgusne). Dva-tri minuta pre kraja dodati rum.

Okrenuti na poklopac i dr`ati tako 10 minuta. Zatim vratiti na pravu stranu i ostaviti da se ohladi.

K

KOMPOT

LIKER OD KAJSIJA I CIMETA Priprema: Kajsije oprati u hladnoj vodi i staviti u veliki lonac. Doliti vodu da prekrije plodove i polako kuvati dok ne omek{aju. U ohla|eno dodati aromu badema i cimeta i {tapnim mikserom sve pretvoriti u ka{u.

Sipati u veliku teglu i ostaviti 23 nedeqe na sun~anom mestu uz povremeno mu}kawe. [e}er otopiti u vodi (5 dl) prokuvati i dodati limuntus. Ohla|eni sirup pome{ati sa proce|enim likerom i sipati u ~iste fla{e.

LIKER OD KAJSIJA Priprema: Slo`iti u teglu red vo}a, red {e}era i povremeno kolut limuna. Kada se sve potro{i sipati rakiju i ekstrat, dobro zatvoriti i ostaviti na suncu 40 dana (napisati datum na tegli). Procediti kroz duplu gazu i sipati u ~iste fla{e.

Sastojci: 1 kg kajsija 1 kg {e}era 1 l rakije 1 ekstrakt od kajsija ili od kru{ke 1 limun- ise}i na kolutove

AMARETO LIKER Priprema: Pola sredine ko{tica usitniti, a pola ostaviti cele. U teglu staviti ko{tice, dodati {e}er i naliti rakijom.

Dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu oko 40 dana, a mo`e i du`e. Procediti od ko{tica.

Sastojci: 55 ko{tica kajsija –razbiti ih i izvaditi mekani deo 300 g {e}era 600 ml rakije

KAJSIJE U RUMU

MARMELADA OD KAJSIJA

Priprema: Sastojci: ^vrste i zrele kajsije, prese1 kg kajsija }i na pola i izvadite ko800 gr. {e}era {tice.

2 limuna U loncu rastopiti {e}er sa 500 ml ruma 12 ka{ika vode, staviti da 12 ka{ika vode provri i u vru}e potopiti kajsije. Ostaviti da se ohladi pa lagano me{aju}i dodati sok od limuna i rum. U hladne tegle slagati kajsije pa do vrha naliti sa te~no{}u.

SOK OD KAJSIJE

Priprema: Sastojci: Vo}e o~istiti i slo`iti do 3 kg kajsija polovine tegle, pa staviti vode po potrebi {e}er i dodati vo}e do vr3 ka{ike {e}era ha. Tegle naliti vodom , zaza svaku teglu tvoriti i slo`iti u lonac.

Na dno lonca staviti krpu i slo`iti tegle tako da se ne dodiruju i da ne dodiruju posudu. Naliti vodom do 2/3 wihove visine, poklopiti i kada voda provri smawiti temperaturu i kuvati jo{ pola sata. Tegle ostaviti u loncu dok se voda ne ohladi.

Sastojci: 3 kg zrelih kajsija 8-10 kapi arome badema prstohvat cimeta 1,5 l - 45% lozova~e 5 dl vode 3 g limuntusa

Priprema: Sastojci: Kajsije oprati, o~istiti od 3 kg. kajsija ko{tica i izmiksati. Sipa2 kg.{e}era ti u {erpu, dodati dva kilograma {e}era i kuvati na umerenoj temperaturi oko dva do tri sata. Sipati u tegle dok je marmelada jo{ vru}a i staviti u toplu rernu na 100C oko pola sata da se uhvati pokorica na vrhu. Zatim iskqu~iti rernu i ostaviti do sutradan da se ohladi u woj.

Sastojci: 6 kg kajsija 9 l vode 850 g {e}era 1 limuntus

Priprema: Samleti na ma{ini {to odvaja ko`ice.

Dodati vodu i {e}er i kuvati dok ne prokqu~a, a od momenta kqu~awa jo{ dvadesetak minuta. Za vreme kuvawa skidati penu koja se stvara. Pre kraja dodati limuntus. Vru} sok sipati u vru}e fla{e, zatvoriti ih i pokriti, te ostaviti da stoje dva dana

38

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

IZDAJEM povoqno stan na moru, u Igalu. Tel. 062/ 385929, 063/ 779-9-264 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi.

Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM ku}u za stanovawe.

Tel. 064/ 572-6-636 IZDAJEM jednoiposoban stan, preko puta „Brvnare“.

Tel. 063/ 105-0-928 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, kod TC „ Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici K. Vase Popovi}a 4.

Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM lokal od 40 m2, centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM u strogom centru poslovni prostor od 120 m2, mo`e i ortakluk. Tel. 064/ 396-5-659

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

39

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

IZDAJEM nename{tenu ku}u u Draga~evskoj ulici. Tel 064/ 264-2-653 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM jednosoban stan preko puta nove Bolnice. Tel. 063/ 700-2-7951.

IZDAJEM dvosoban stan kod H. Morave, CG, kablovska. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2-820 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 063/ 876-4-189 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan i jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan za letovawe, u Bau{i}ima kod Herceg Novog. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika, gradsko naseqe Trbu{ani. Tel. 064/ 223-5592 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , 1. sprat, za ku}u.

Tel. 065/ 641-4-140 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3 sprat, lift, kod O[ „Dragi{a Mi{ovi}“, za ve}i stan , uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 KUPUJEM stan u {irem centru grada, prednost Qubi} kej ili Avenija 1. Tel. 064/ 6732-969 KUPUJEM ku}u u ^a~ku, sa nezavisnim dvori{tem. Tel. 032/ 344-630

PLACEVI PRODAJEM plac od 13,8 ari u Atenici. Mo`e zamena.

Povoqno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod „Slobode“. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod „Auto baze“ (kompletna infrastruktura). Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM vi{e placeva povr{ine 5 ari u Trnavi, kod {kole. Cena 400 eura/ ar.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, posle Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i brvnara, kod Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 h na Suvom Bregu. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM plac od 18 ari kraj Morave, potes Rastoke.

Tel. 063/ 163-6-265.

PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotra`e. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac od 4 ara, u Pakovra}u, blizu {kole. Cena 2.800 eura. Tel. 063/ 691-761 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7493 IZDAJEM plac u Balkanskoj, pogodan za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 069/ 0057-166, 034/ 363-861

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO! STANOVI:

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura.

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

40

OGLASI

RAZNO PRODAJEM povoqno klarinet i elektri~ni klavir.

Tel. 064/ 639-8-815 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop.

Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4846

PRODAJEM krevet i dve foteqe “ Mojca”. Veoma povoqno.Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM 30 m3 suvih bagremovih i cerovih drva.

Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM plastenik od 15,5 m, pocinkovane cevi, navodwavawe „ kap po kap“. Tel. 064/ 353-7-376 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM nove drvene `aluzine raznih veli~ina.

Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

za cerova drva. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel. 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM dva „U“ pro-

fila od pet i tri metra.

Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM predwi branik od automobila Renault Laguna. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM gra|evinski kontejner od 2,5 x 9 m. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM rolere marke „Alpina“, 44. broj. Malo

kori{}eni. Tel. 060/ 0333-423 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM plugove, korpu za prevoz stoke i vile za seno. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM dva }ilima ru~ne izrade, povoqno.

Tel. 065/ 505-8-576 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-72/13-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor Preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu "TEHNOPAPIR" d.o.o. Zemun nije du`an da izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman (presovawe i balirawe) neopasnog otpada (otpaci i ostaci od papira i plastike) na k.p.br. 2513/3 KO ^a~ak, ul \or|a Toma{evi}a br. 111, ^a~ak.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine a podnosi se preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve ''GRADAC'' ^a~ak objavquje

ZBOG [IREWA LANCA MALOPRODAJNIH OBJEKATA "MOKA " DOO ^A^AK Ul. Sime Sarage bb RASPISUJE KONKURS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU: PRODAVAC - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate: 1. Sredwa stru~na sprema, po`eqno trgova~ke, ekonomske ili prehrambene struke 2. Po`eqno radno iskustvo u maloprodaji 3. Komunikativnost, usmerenost na potrebe kupca, fleksibilnost i timski duh 4. Razvijene prodajne ve{tine VOZA^ - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate:

OGLAS o se~i i prodaji pose~enog drve}a na Spomen parku i Gradskom parku u postupku javnog nadmetawa - licitacije

1. Voza~ka dozvola B i C kategorije 2. Minimum tre}i stepen stru~ne spreme 3. Po`eqno radno iskustvo na sli~nim poslovima 4. Odgovoran pristup poslu, komunikativnost, fleksibilnost

1. Predmet prodaje Predmet prodaje je se~a osu{enih stabala drve}a na Spomen parku i Gradskom parku i to:

RADNIK U PROIZVODWI - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate:

a) Na Spomen parku: - 50 komada smr~e (oko 33,88 m3) - 37 komada breze ( oko 19,03 m3) -2 bukve ( oko 2,38 m3) b) U Gradskom parku: - 13 komada smr~e (oko 2,73 m3) -7 komada breze (oko 2,66 m3) , {to ukupno iznosi : - smr~a oko 36,61 m3 - breza oko 21,69 m3 - bukve oko 2,38 m3 Za se~u i kupovinu pose~enog drve}a, uz uslove navedene u ovom oglasu, po~etna cena koju ponu|a~ treba da plati je 150.000,00 dinara.

2. Uvid u predmet prodaje

1. Sredwa stru~na sprema, po`eqno prehrambene struke 2. Po`eqno radno iskustvo na sli~nim poslovima 3. Odgovoran pristup poslu, izra`ena kreativnost i fleksibilnost Za sva radna mesta nudimo mogu}nost napredovawa.

Rok za konkurisawe : 01. 08. 2013. godine Kandidati se mogu javiti li~no u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od 13 do 14 ~asova, ili pozvati na telefon: 069/8201653 069/8201624 069/8201635 Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

Uvid (obilazak) obavi}e se u sredu, 17. 07. 2013. godine po~ev od 10 ~asova sa polaskom iz prostorija JP ''Gradac'', ulica Cara Lazara br. 51, ^a~ak.

3. Uslovi za se~u ogla{enog drve}a Pawevi pose~enog drve}a u Gradskom parku moraju da se povade i jame popune humusnim zemqi{tem. Pawevi na Spomen parku se ne vade s tim {to visina paweva ne sme biti ve}a od 40 sm.

Nakon se~e navedenog drve}a, potrebno je o~istiti teren i vratiti ga u prvobitno stawe.

Rok za se~u ogla{enog drve}a je 10 dana od dana odr`avawa licitacije.

4. Odr`avawe licitacije Javno nadmetawe - licitacija }e se odr`ati u petak, 19. 07. 2013. godine u prostorijama JP ''GRADAC'' sa po~etkom u 11 ~asova. Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koji uplate depozit u visini od 10% od utvr|ene po~etne cene na ra~un broj 840-965804-09.

5. Dodatne informacije Oglas }e biti objavqen u listu ''^a~anski glas'' .

Za sve dodatne informacije kontakt osobe su Sne`ana Avramovi} i Dejan ]osi}, telefon broj 032/303-219.

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora DRU[TVO SA OGRANI^ENOM ODGOVORNO[]U RADIO ^A^AK ^A^AK, @UPANA STRACIMIRA 35/2, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu radio FM stanice “Radio ^a~ak” koja se nalazi na Qubi}kom brdu, na k.p. br. 1097 K.O. Qubi}.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira brj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navednog upravnog postupka done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80 -100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova, povoqno.

Tel. 371-685 PRODAJEM mu{ko jagwe Ildefrans. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM ovce i jagwad. Tel. 877-383 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila : 175/65/14, 155/65/13, 165/70/13, 155/80/13. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM ma{inu za {ivewe ko`e i krzna, ispravna. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pi{toq sa dozvolom. Tel. 061/ 1116-439 ARMIRA^I, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku.

Tel. 063/ 885-2-977 PRODAJEM rashladni orman od 700 litara, od -

41

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

15 C do - 24 C. Tel. 064/ 121-4-070 PRODAJEM p~ele, rojeve i stara dru{tva u D.B. ko{nicama sa mladim maticama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM metalnu cisternu od 2000 litara.

Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM motor za zalivawe sa vatrogasnom pumpom. Tel.060/ 661-8835 PRODAJEM autocisternu od 2.750 litara. Tel.062/ 755-020 PRODAJEM frizerske makaze za prore|ivawe kose Solinger ( nema~ke ).

Veoma povoqno. Tel. 060/ 767-6-246 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu sa vratima i fiokom. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM cerovu su{aru za su{ewe {qiva i lekovitog biqa, kapacitet 1,5 t na 24 sata. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 , 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353016 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en. Cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM konfornu auto-prikolicu, ima struja i plin. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM unikatni nakit, povoqno. Tel. 060/ 337-2-510 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan.

Tel. 371-685 PRODAJEM kompresor.

Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa-

~em i dobo{ ko~nicama.

Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM motokultivator IMT 509, 15 KS, sa prikolicom , frezom i dosta opreme. Tel. 032/ 351-682, 063/ 741-9-915 PRODAJEM radni sto bu cnlteamwork.info, kombinacija boja po `eqi. Tel. 061/ 297-9-521 PRODAJEM televizor.

Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM harmoniku klavirku. Veoma povoqno.

Tel. 064/ 550-6-071 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove.

Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Peugeot 206 SW sa plinom, 2002. godi{te. Cena 2.900 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM [kodu Oktaviu 1.6 benzin. Cena 2.200 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te.

Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Zastavu 10, bela, 5- vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630,

064/ 158-9-363 PRODAJEM Opel kadet GHI sa plinom ( 4 god.), 91god. Cena 1300 eura.

Tel. 064/ 207-6-351 PRODAJEM Folc fagen Polo 1.9 dizel,. Cena 1.500 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Citroen C-2, 1.2 benzin, pre{ao 140.000 km, 2004. godi{te. Cena 2.600 eura.

Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE {emirawa komandnih ormana. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGE servisa gasnih kotlova i sistema grejawa. Tel. 064/301-7-450 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0561 USLUGE ugradwe klima ure|aja, ve} od 45 eura.

Tel. 064/ 301-7-450 USLUGE elektromonta`e elektri~ne instalacije i osvetqewe : izrada, popravka i prepravka. Tel.

064/ 301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA kotlovskih oxaka industrijskih.Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije.

Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi.

Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889.

VR[IM medicinske usluge davawa terapije, previjawa i medicinske nege nepokretnih lica.

Tel. 062/ 841-8-706 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima i svodim ih na normalno stawe. Tel. +38267259654 ZAPOSLEWE OZBIQNA @ENA , izuzetno kvalitetno ~isti ku}e i stanove. Povoqno.

Tel. 062/ 856-0-561 OZBIQNA @ENA ~uvala bih dete. Tel. 063/ 789-2-472

40

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks.

Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E.

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

43

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

Dana 13. jula u 12:30 na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Dana 17. jula 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

VEROQUBA GARI]A iz Slatine

VEROQUB GARI]

Tuga za tobom osta}e ve~no u na{im srcima.

Ni{ta nam te ne mo`e nadoknaditi.

TVOJI NAJMILIJI: supruga STOJADINKA, sinovi MILINKO i DEJAN, snaha DRAGICA i unuci KATARINA i @EQKO.

iz Slatine

Ve} prolazi 40 dana, od kako si nas zauvek napustio.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti , al' }e te na{a qubav sa~uvati od zaborava.

Po~ivaj u miru, brate moj, onako tiho kako si i `iveo.

Tvoja sestra BRANKA sa porodicom.

Dana 13. jula 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

16160

DRAGOJLA DOMANOVI]A DRAGANA

ALEKSIJI (LEKI) JANKOVI] 1950 - 2012

SE]AWE 13. jul 2008 - 13. jul 2013.

@IVORAD @IKO GOJKOVI]

iz Lisica

Wena neobi~na dobrota i plemenitost zauvek }e nas grejati i voditi a wenoj du{i doneti spokoj.

WENI NAJMILIJI: suprug ANDRIJA (GEN[ER), k}erke GORDANA i MIRJANA, unuci ACO, STEFAN i MILO[, unuka ANA i ostala mnogobrojna rodbina.

Gde god da pogledamo sve nas podse}a na tebe.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

TVOJI NAJMILIJI 16161

SE]AWE

NECO PANTELI]

Pet godina je pro{lo od smrti na{eg dragog @ika.

Hvala ti za svu tvoju dobrotu, bri`nost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: MLADENA, DRAGAN, MILAN, TAWA, TAWA, VLADE, SARA, HELENA, JOVANA, NEVENA, BOJANA i mali VULE. upl.

2009 - 2013

VELIMIR VEQO

EMILIJA MICA

11. 7. 1993 - 11. 7. 2013.

4. 4. 1996 - 4. 4. 2013.

NIKOLI]

Bilo je lepo, voleti te, a te{ko izgubiti, a najte`e `iveti bez tebe.

Roditeqi kao {to ste Vi ne zaboravqaju se.

DULE sa decom

S qubavqu k}erka KRISTINA i supruga CACA

16165

16167

Dana 16. jula navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

Dana 15. 7. 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca

MILANA OBRADOVI]A

@IVKA TANOVI]A

Godine prolaze a uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: sin MI[KO, k}er JASNA, supruga GINA 16162

[estomese~ni pomen obele`i}emo u subotu 13. 7.

2013. godine na grobqu u Baluzi u 11 ~asova.

Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima.

TOMANIJA

RADI^

17. 7. 2012 - 17. 7. 2013.

30. 8. 1985 - 30. 8. 2013.

PETROVI] Roditeqi nikada ne umiru. Oni samo za|u kao sunce, a za nas si uvek tu.

S ponosom i po{tovawem uspomenu na vas ~uva}e va{i najmiliji: LENKA i RADE sa decom.

16168

Na{ voqeni suprug, otac i deda

MILIJAN MILETI] MIKI

WEGOVI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Preminuo je 9. jula 2013. godine u 62-oj godini `ivota.

Sahrana je obavqena 11. jula 2013. godine.

O@ALO[]ENI: supruga VERA, }erke ALEKSANDRA i BOJANA sa porodicama.

16167

MARKETING 032/342-276

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

44

^ITUQE

MI[ULA PETROVI]

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

1946 - 2013.

MI[ULA PETROVI]

Ovim putem `elimo da se zahvalimo svima koji su svojim prisustvom na sahrani ubla`ili bol za prerano izgubqenim MI[ULOM. Zahvalnost dugujemo svima koji su putem telegrama izjavili sau~e{}e.

Uvek }u ti biti desna ruka.

ZAHVALAN brat QUBI[A sa porodicom.

POSLEDWI POZDRAV MI[ULI od MI[ECA sa porodicom.

1946 - 2013.

U subotu, 13. 07. 2013. godine u 10 ~asova dva}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

RODOQUB TADI] 17. jula 2013. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana dragom TA]U Ostala je praznina koja se ne meri ni vremenom ni re~ima.

Koleginice SC „ MLADOST” ^A^AK ZLATA, GOCA, GAGA i DESA

PREDRAGU PE\I ]ITI]U

16158

1984 - 2013

Ponosni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima na pomo}i i sau~e{}u u na{em bolu.

MAMA, TATA I TVOJA TINA fak.

21. 10. 1986 - 15. 7. 2011.

U utorak 9. 7. 2013. godine, navr{ilo se ^ETRDESET TU@NIH DANA od smrti na{e drage i voqene majke, bake, ta{te i prababe

DARKO IKODINOVI] Postoji osoba ~iji je `ivot tako dobro ispuwen da ni svojim nestankom ne mo`e da nas obeshrabri...

On je vetar, ne mo`emo da ga vidimo ali uvek mo`emo da ga osetimo.

Tvoji seka, tata i mama.

16169

JAWE STRAWAN^EVI]

NECO 2009 - 2013

iz Guberevaca Oti{la si, ostavila nas ali mi uvek }emo se se}ati tebe i tvoje dobrote.

Tvoja }erka DRAGOJLA, unuk STOJAN, zet GOJKO i praunuk VUK VASOVI] 16164

Uvek }e{ biti deo na{ih misli i se}awa.

Porodica VUKOVI] 16166

45

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

MI[ULA PETROVI] 1946 - 2013.

Ponosni smo {to smo te imali. ^ekaj nas u ve~nosti, tamo gde nema bolesti ni `alosti, ni uzdisaja... Gde je beskona~na radost i `ivot ve~ni.

TVOJI NAJMILIJI: supruga SMIQA sa decom i unucima.

MI[ULA PETROVI] 1946 - 2013.

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO 1966 - 2013.

Bol i nenadoknadiv gubitak na{ih najdra`ih ubla`ili ste vi, dragi prijateqi, svojim prisustvom i izjavama sau~e{}a.

Neizmerno vam zahvaqujemo i `elimo da vam se dobrim vrati.

PORODICE PETROVI] i JEVREMOVI]

46

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SE]AWE 13. 7. 2010 - 13. 7. 2013.

MILOVAN ]OJBA[I] Milovane, dana 11. jula 2013. godine, navr{ilo se 12 godina od kako nisi sa nama. Milovane, te`ak je bol i tuga koja se uselila u na{a srca. Nada je nestala, ostao je ponos {to smo imali tebe za sina i brata. Bez tebe te{ko `ivimo i mnogo nam nedostaje{. Ko te je poznavao, zna {ta smo izgubili. Nadostaje nam tvoj osmeh i ponos jer smo se sa tobom ponosili. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

TVOJI NAJMILIJI: otac VIDOSAV, majka STANKA i brat SLOBODAN ]OJBA[I] iz Loznice.

SE]AWE 2. 5. 2007.

12. 7. 2008.

RADINKA RADA

RANKO

MILOJE MI]O NIKOLI]

S qubavqu i ponosom se}amo se vremena provedenog sa tobom.

TVOJI NAJMILIJI: supruga BORKA, k}erka MARTA i sin BORISAV 16163

SE]AWE na drage roditeqe

PRIJOVI] Zauvek ste u na{im srcima.

Porodice Radoji~i} i Ran|i} U ponedeqak, 15. jula 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

MILANA KARAKLAJI]A iz Trnave

MILENA

dr DOBRIVOJE

1977 - 2013

2000 - 2013

MI[ULA PETROVI]

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

Posledwi pozdrav dragim prijateqima MI[ULI i JERU.

KOJI] ]erka MARINA - MILENA i sin JORDAN sa porodicama. upl.

Hvala za divnu saradwu.

ZAVI^AJNO DRU[TVO „^A^ANI” ^A^AK SE]AWE Dana 17. 7. 2013. god. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

ZORAN MALENOVI]

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati k}erka VERA s porodicom.

16161

Dana 15. jula 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e voqene majke, bake i supruge

MLADENE KOSOVAC

14. 7. 2000 - 14. 7. 2013.

NENADA TRIPI]A

iz Je`evice

Vreme neumorno prolazi. Sve ove godine, mnogo nam nedostaje{. Postoje uspomene koje ne blede, rane koje ne stare, qubav koju smrt ne mo`e prekinuti, tuga koju vreme ne mo`e ubla`iti.

Supruga sa decom

Uspomenu na tebe i tvoj dragi lik u srcu ~uva}e tvoja mama BRIGITA

16158

16162

Hvala ti majko za neizmernu qubav i brigu. Tvoje dobro zauvek pamtimo. Bila si i osta}e{ oli~ewe plemenitosti i dostojanstva.

Te{ko je bez tebe.

Tvoje }erke VERA, QUBICA i NADA upl.

Dana 16. jula 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

MILANA JOVA[EVI]A iz Preqine

Dana 10. jula 2013. navr{ilo se DVE GODINE od iznenadne smrti na{eg voqenog supruga i oca

Dana 12. jula 2013. godine, navr{avaju se DVE GODINE od smrti

BRANKA SLOVI]A

Te{ko je `iveti bez tebe, ne mo`emo da se pomirimo sa ~iwenicom da vi{e nisi sa nama.

TVOJI NAJMILIJI

S' po{tovawem porodica SLOVI]

16117

16156

Dana 15. 7. 2013. navr{ava se 17 GODINA od kako nije sa nama

Dana 13. jula je DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

SLAVKA TRIPKOVI]

MILINKA PE[I]A MI]E

1996 - 2013 Prerano si oti{la. Mnogo nam nedostaje{ a uspomene na tebe i se}awa su svakodnevna.

MOLA i ACO 16154

1950 - 2004 Vreme prolazi a Ti postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. ^uvamo te u na{im srcima i mnogo nam nedostaje{.

Tvoj brat MIHAILO - XANE, snaja @IVANA, bratanice JASNA i VESNA

DANILA ^AKAREVI]A

Dve godine je pro{lo kako nisi sa nama, a na{a tuga za tobom je ista kao prvog dana.

Nedostaje nam tvoja dobrota i tvoj nasmejani lik. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Supruga MILISAVKA, sin DRAGAN i }erka JELENA. 16153

MILO[ ]OJBA[I] 1993 - 2013

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

GODINE PROLAZE, BOL OSTAJE. DRAGANA sa porodicom.

16155

47

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom

POSLEDWI POZDRAV

MI[ULI PETROVI]U Tvojim odlaskom izgubili smo iskrenog prijateqa. ^uva}emo te u lepim uspomenama.

S po{tovawem, SLAVOQUB PIPER sa porodicom.

MI[ULI PETROVI]U

i

DRAGOSLAVU JEVREMOVI]U JERU

Va{im preranim odlaskom izgubili smo divne prijateqe i saradnike.

Uspomenu na Vas ~uva}e, KOLEKTIV KABLOVSKE TELEVIZIJE „CITY”

Dana 17. jula navr{ava se PET GODINA bola i jo{ ve}e tuge za tobom

Dana 15. jula 2013. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg dragog

PAVLE PAJO OBRADOVI] iz Qubi}a

LIDIJA TANASIJEVI]

RADOJLA JOVA[EVI]A Godine prolaze a uspomenu na wega ~uvaju

ro|ena Babovi} 13. 1. 2013 - 13. 7. 2013.

Liko, pro{lo je pola godine od kada si napustila ovaj svet. Ti nisi umrla, samo si se upokojila. Ti `ivi{ kroz na{e snove. U na{im srcima ostala je praznina da }emo se opet jednog dana sresti. Ostali su tvoji mali pti}i. Kako li }e sami sa svojim ocem, kroz `ivot i}i i kada }e svome ciqu sti}i.

TVOJI NAJMILIJI: ACO, sinovi KOSTA i ILIJA, tata VEQO, mama ANDRIJANA, brat MI[KO, snaja VIOLETA, bratanica ISIDORA i bratanac FILIP

WEGOVI NAJMILIJI

Prolaze dani, dugi kao vekovi, prolazi `ivot, mewaju se svetovi.

Prolazi sve ali uspomena na tebe ne. Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, tugu le~iti vremenom.

Nema suza koje te mogu oplakati... niti re~i koje te mogu o`aliti... nema vremena koje te mo`e zaboraviti.

U srcima na{im - tvoje stoji, dok budemo `ivi ve~no }e da boli.

Majka MARA i otac MILO[ 16150

PAVLE OBRADOVI] 17. 7. 2008 - 17. 7. 2013.

Bol nije u suzama i pla~u, ve} u du{i i srcima gde }e{ ve~no `iveti.

Tvoji, ISIDORA, MARKO i DANA upl.

16151

Dana 18. jula navr{ava se [EST TU@NIH MESECI od smrti moje majke

Dana 16. jula 2013. navr{ava se 30 GODINA od smrti na{e drage

14. 7. 1968 - 14. 7. 2013.

VERE LUKOVI]

STANKE PAREZANOVI]

VREME PROLAZI A TUGA I BOL OSTAJU.

Toga dana u 12 sati na ^a~anskom grobqu poseti}emo wen grob i obaviti pomen.

Ponosan sam {to sam te imao.

Dok `ivim `ive}e{ i ti.

Sin ZORAN sa porodicom.

POMEN

RATOMIRU [O[I]U

TVOJI NAJMILIJI: sestra MIQANA i bra}a MI]O i STEVAN sa porodicama.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI: suprug MIR^ETA i sin ACO 16159

PETAK 12. JUL 2013. GODINE