12 jul 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 12. JUL 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Zvezda gostovala u Slatini

CENA 30 DIN.

[najderski zanat ponovo „procvetao”

POPRAVKE ODE]E „KRPE” BESPARICU

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

strana 7.

SVE O KAJSIJI

strane 36. i 37.

BROJ 27

Veqo Marinkovi}

Iz albuma ^a~ka starog

OVACIJE ZA XAJU!

strana 35.

KASINA, PRVI HOTEL ^A^ANSKE VARO[I

strane 12. i 13.

BO[ISTA SA POLA VEKA STA@A

strana 11.

^a~anski glas” 16. jula bele`i 81 godinu postojawa

ZAKORA^ILI U DEVETU DECENIJU U susret 53. Saboru truba~a u Gu~i

PRIPREME U PUNOM JEKU

strane 24. i 25.

Gradsko rukovodstvo zadovoqno jednogodi{wim u~inkom u lokalnoj vlasti

ZAKONITO, PROFESIONALNO, TRANSPARENTNO

strana 3.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

RO\ENDAN

NA[ DAN Slede}e sedmice, 16. jula, „â~anski glas” napuni}e 81 godinu postojawa “Glasu” sam od wegovog 62. ro|endana. I dobro pamtim kroz {ta je sve, samo od tada, pro{ao list kome se, naravno, kako onda, tako i danas, moè {to-{ta zameriti, ali sigurno nikada povr{nost, neobjektivnost, neprofesionalnost, senzacionalizam zarad “pukog” pove}awa tiraà, “provla~ewe” li~nih interesa... Da budemo politi~-

ki neutralni u dana{we vreme posebno se trudimo. Svim politi~kim stavovima u istoj meri, da ne ka`em “{irom” otvaramo vrata, jer u svemu treba imati meru, a “^a~anski glas” se ne bavi “rekla-kazala” informacijama, niti profitira na strana~kim ili unutarstrana~kim zakulisnim radwama. Ali, da ne ocewujemo mi novinari i urednici sami

Deo kolektiva „Glasa” uo~i 80. ro|endana marketing 032/342-276

ZAKORA^ILI U DEVETU DECENIJU svoj rad. O tome ipak treba da sude ~itaoci. Iskreno, uvek mi je sme{no kada u “udarnim” informativnim emisijama na nacionalnim frekvencijama, ~ujem kako je, po oceni ne znam koje agencije, najgledanija ba{ ta televizija na kojoj se taj prilog emituje. Naravno, i mi, analiziraju}i tira` i remitendu, svake sedmice posredno dobijamo i povratnu informaciju od

gra|ana ^a~ka i okolnih op{tina o tome {ta misle o na{em listu. I zadovoqni smo. A to da “Glas” prosto “plane” ve} petkom prime}uju i sami ~itaoci, koji ~esto, ako malo okasne, ne na|u svoj primerak kod prvog prodavca. Li~no mi je drago da, iako se vizuelno, sadr`ajno, ali i po obimu strana, “Glas” iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, stalno mewa, trudimo se na boqe, ipak ostaje onaj isti stari “Glas” u ~ije prostorije sam, i sama pomalo sumwi~avo, posle studira-

wa u Beogradu, zakora~ila po~etkom devedesetih godina. Vremenom sam shvatila da je “â~anski glas”, ma koliko mu se ponekad ne{to moglo i zameriti, bio i ostao ozbiqan nedeqnik sa visokoprofesionalnom ekipom novinara i drugih saradnika. I to ga u dana{we vreme, kada i novinarstvo u moralnom smislu pada, ~ini posebnim i druga~ijim od ve}ine medija u Srbiji. Mi, zaposleni u “â~anskom glasu”, sre}ni smo {to list uspeva da opstane kao nedeqnik koji ~itaocima ne nudi, da bi ih pridobio na najnièm nivou, napakovane seks afere po-

znatih, niti sredwe i naslovne strane posve}uje detaqnim opisima i fotografijama svih i svakakvih zlo~ina i qudskih nesre}a, ne uzimaju}i u obzir mogu}nost da nekog le~enog ili poluizle~enog nesre}nika, mediji, takvim pristupom ovim temama, samo mogu podsta}i da uradi ne{to sli~no. O tome da sve vi{e qudi od svoje dece po~iwe da krije dnevnu {tampu i zabrawuje im pojedine TV programe, da i ne govorimo. Ali, mi }emo, kao i do sada, voditi ra~una o svom dvori{tu, a za tu|a ima vaqda ko da brine... Godana Domanovi}

iz kojih se svakodnevno 30 Zemaqa pose}uje na{ sajt. 4.500 Poseta dnevno elektronskog izdawa 7.850 ^italaca novina za sedam dana

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

POLITIKA

GRADSKO RUKOVODSTVO ZADOVOQNO JEDNOGODI[WIM U^INKOM U LOKALNOJ VLASTI

ZAKONITO, PROFESIONALNO, TRANSPARENTNO

Zakonitost, profesionalnost i javnost u radu, transparentno tro{ewe buxetskih para i smawewe tro{kova na svim nivoima, osnovne su karakteristike jednogodi{weg rada lokalne vlasti, koje je na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj tim povodom, istakao gradona~elnik Vojislav Ili}. Ovu ocenu u najve}oj meri potvrdili su i wegovi najbli`i saradnici, predsednik SG Veqko Negovanovi}, zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, pomo}nici Sa{a Obradovi}, Mirjana \okovi} i Aleksandar Da~i}, i zamenik predsednika lokalne Skup{tine Vladan Mili}.

okom proteklih godinu dana buxet je sve vreme bio likvidan, Grad se nije dodatno zaduìvao i sve obaveze prema direktnim i indirektnim buxetskim korisnicima je, uprkos zakonskim ograni~ewima, redovno servisirao, naglasio je gradona~elnik Ili}: - Sve javne slu`be i preduze}a su redovno obavqali delatnost za koju su osnovani i pruàli gra|anima kvalitetne usluge, tako da nije bilo prekida u snabdevawu vodom i toplotnom energijom, niti problema u oblasti komunalnog odràvawa, ~i{}ewa grada i odràvawa zelenih povr{ina. Obezbe|ena je pomo} gra|anima prilikom ga{ewa poàra u Miokovcima i Gorwoj Gorevnici, zavr{ena izgradwa tri ku}e za doma}instva ~iji su objekti stradali u zemqotresu, transparentno finansirani projekti udruèwa gra|ana, sportskih klubova i organizacija i verskih zajednica i zna~ajna sredstva izdvojena za re{avawe socijalnih potreba gra|ana. Posebna pa`wa posev}ena je podsticaju ra|awa, finansirawem vantelesne oplodwe i izdvajawem nov~ane pomo}i za svako novoro|eno dete i nezaposlene porodiqe. Rukovodstvo Grada sagledalo je stawe u svim javnim preduze}ima, radi preduzimawa mera za wihovo boqe funkcionisawe, rekao je gradona~elnik, na-

glasiv{i da su u “Gradcu” i “Gradskom zelenilu” imenovani novi direktori, odnosno vr{ioci du`nosti u “Vodovodu” i “Komunalcu”. Podsetio je da }e Grad finansirati boravak 1.900 pred{kolaca u odmarali{tu u Ulciwu i letovawe i 142 “Vukovca” iz osnovnih {kola, i da }e buxet snositi tro{kove petodnevnog studijskog putovawa za 50 nosilaca Vukove diplome sredwo{kolaca. Gradska skup{tina je usvojila Prostorni plan grada, a zapo~eta je i procedura dono{ewa Generalnog urbanisti~kog plana â~ka i osam planova generalne regulacije, istakao je Ili} jo{ neke “zasluge” aktuelnog rukovodstva i informisao novinare da }e na pri~u o prosecawu Gradskog parka trasom Ulice Sveti Sava kona~no biti stavqena ta~ka, jer je obra|iva~u naloèno da izna|e drugo tehni~ko re{ewe za ovu saobra}ajnicu. Posle godinu dana rada pokazalo se da je nakon izbora, u lokalnom parlamentu formirana stabilna skup{tinska ve}ina i da, za razliku od brojnih lokalnih samouprava, u â~-

ku nema opasnosti od prekomponovawa vlasti, niti od eventualne blokade rada, uveren je predsednik SG Veqko Negovanovi}. Vreme je pokazalo i da je SG usvojila odli~an buxet i da }e zbog toga posledice po wega, zbog restrikcija koje je uvela dr`ava, biti minimalne i “ispeglane” nakon rebalansa, planiranog u septembru. Za proteklo vreme odr`ano je 18 sednica, na kojima je razmatrano vi{e od 300 tema i donete brojne kvalitetne odluke, rekao je prvi ~ovek lokalne Skup{tine, oceniv{i da su odbornici radili efikasno, da sednice nisu odlagane i podsetio da su

na posledwem zasedawu donete odluke o raspisivawu konkursa za imenovawe direktora javnih preduze}a, koji }e biti izabrani na prvom jesewem zasedawu. On je zahvalio svim, a posebno odbornicima skup{tinske ve}ine koji su “preuzeli odgovornost i obavezu za stru~no i odgovorno vo|ewe Grada.” U prethodnom periodu u Gradu su normalno funkcionisale obrazovne i pred{kolske ustanove, zdravstvene insitucije i javna preduze}a, a u privredi “nije bilo dramati~nih stresova”, izuzev problema u firmama, nasle|enih iz prethodnog perioda,

koje je lokalno rukovodstvo po~elo da re{ava, ocena je zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a. Gradska vlast i finansijeri su predlo`ili, a SG usvojila investiciono razvojni, socijalno odgovoran i tro{kovno restriktivan buxet, “te`ak” 3,6 milijardi dinara, od kojih bi za investicije trebalo da bude utro{eno 830 miliona, podsetio je on i ocenio da je buxet i “sprovodqiv”, uprkos ograni~ewima koje

je novim zakonima nametnula Republika. Prvi put rukovodstvo je uspostavilo dijalog sa privrednicima, udruèwima i sindikatima i pruìlo logisti~ku podr{ku preduze}ima u restrukturirawu i ste~aju, naglasio je zamenik gradona~elenika i iscrpno informisao novinare o stawu u FRA, FH, “Slobodi”, “Slovasu”, “Hladwa~i” i drugim firmama, za koje postoje zainteresovani strate{ki partneri i samim tim i mogu}nost za wihovo oìvqavawe. Novinarima su se, detaqno prezentuju}i {ta je ura|eno u resorima za koje su zaduèni (poqoprivreda, sport, komunalna infrastruktura, za{tita ìvotne sredine i dru{tvene delatnosti) obratili i zamenik predsednika SG Vladan Mili} i pomo}nici gradona~elnika Sa{a Obradovi}, Mirjana \okovi} i Aleksandar Da~i}. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

office@cacanskiglas.rs

032/342-276

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

POLITIKA

U PONEDEQAK ODR@ANA 18. SEDNIC Zbog izmene ugovora o komisionu za izgradwu Gradskog stadiona, koga su ~elnici Grada sa Ministarstvom ìvotne sredine i prostornog planirawa i Republi~kim fondom za razvoj potpisali 29. decembra 2010. godine, odnosno pove}awa takozvanih bankarskih marì sa 2,5 na 3,5 odsto, odbornici Skup{tine grada su u ponedeqak na 18. sednici usvojili izmene odluke o prihvatawu obaveze servisirawa duga po kreditnom zaduèwu za ovaj veliki projekat. Po{to }e to dovesti i do zna~ajnog poskupqewa investicije, vredne 262,5 miliona dinara, za koju po 10 odsto sredstava obezbe|uju lokalna samouprava i Republika, a 80 odsto iz kredita, koga po pola tako|e finansiraju dràva i Grad, pojedini, posebno opozicioni odbornici su u poduòj raspravi insistirali na detaqnim obja{wewima i izrazili sumwu da }e Grad po ko zna koji put finansirati proma{enu investiciju. o{to je podsetio da su odbornici iz pro{log saziva bili jednoglasni kada je trebalo odlu~iti da Grad uz pomo} dràve rekonstrui{e stadion, Stojan Markovi} (LDP - Zeleni) je upozorio nadle`ne da koriste termin gradski, a ne fudbalski stadion, jer je on predvi|en za sve klubove i sportove, a ne samo za FK Borac. Zbog izmene bankarskih marì, investicija }e poskupeti za oko 1,5 milion dinara, izra~unao je Aleksandar Maksimovi} (SNS) i zatraìo da odbornicima bude predo~ena informacija o dosada{wim radovima, odstupawima od prvobitnog projekta i dodatnim radovima, koji }e Grad ko{tati jo{ 20 miliona dinara. U situaciji kada je u â~ku stopa nezaposlenosti 30 odsto, aktuelna vlast ulaè u “mrtav kapital” oko 280 miliona dinara, ili skoro {est buxeta za poqoprivredu, upozorio je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), ustvrdiv{i da su uslovi ugovora lo{i, netransparentni i i da }e “skriveni” tro{kovi iznositi skoro 30 miliona dinara. Do kada }e Grad ulagati u proma{ene investicije, pitao je Nikola Novakovi} (Dveri srpske) i insistirao da u realizaciju ovog projekta budu ukqu~eni svi sportski kolektivi, jer stadion mora biti gradski. Dodatnim sred-

STADION (NI)JE PR

zdravstvene ambulante u Qubi}u... Grad ne}e imati perspektivu, ukoliko se bude odricao svih investicija, pod izgovorom da je vreme te{ko i da stadion, ili pozori{te, bioskop ne treba da budu prioriteti, smatra Mirjana Milenkovi} (DS). Po{to su usvojili i predloge odluka o izradi planova generalne regulacije za naseqena mesta Preqinu i Mr~ajevce i dva plana detaqne regulacije, odbornici su se poprili~no zainteresovali za predlog odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata. Ovaj akt, usagla{en sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom Grada i Pravilnikom o na~inu pru`awa usluga u ugostiteqskim objektima, Gradska uprava za inspekcijski nadzor predlo`ila je na osnovu zahteva gra|ana i dosada{weg isku

IMENOVANE KOMISIJE

stvima za finansirawe stadiona trebalo je pomo}i vi{edetnim i socijalno ugroènim porodicama, ili te pare opredeliti za podsticaj poqoprivrede, smatra i Radisav Rackovi} (Dveri srpske). Kreditni aran`man je potpuno transparentan, demantovao je sumwe nekih odbornika zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i podsetio da od ukunog kreditnog zaduèwa na Grad “otpada” 105 miliona dinara, koga }e on vratiti na rok od pet i grejs period od godinu dana. Grad niko nije {tedeo i da se on sam zaduìo, investicija bi bila jeftinija, rekao je Dragan Brajovi} (DS) i to uverewe potkrepio ra~unicom da se, umesto ulagawa u ne{to {to ne stvara vrednost, sa milion i po evra, koliko iznosi dosada{we zaduèwe, mogla finansirati gradwa 3.000 kvadrata stambenog prostora, ili uz podsticaje otvoriti 200 novih radnih mesta. Stadion je pogre{an prioritet, “skupa igra~ka, luksuz i rupa bez dna”, koji }e Grad ko{tati skoro 300 miliona dinara, odnosno 10 odsto godi{weg buxeta, smatra Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) i zalaè se da lokalna samouprava ne kreditira profesionalni sport, ve} da stadion ubudu}e koriste svi klubovi i organizacije, prvenstveno za razvoj sporta i zdravih stilova ìvota. Odbornici jedino mogu da odlu~e da radovi na stadionu budu konzervirani, ili da prihvate nove uslove kreditirawa, objasnio je ~lan Gradskog ve}a Zvonko Mitrovi} i podsetio da je Grad dobio gra|evinsku dozvolu za rekonstrukciju, da se objekti nalaze na gradskom gra|evinskom zemqi{tu, te da je on

PRIHVATILI[TE U MILI]EVCIMA Na osnovu Odluke o pribavqawu zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme{taj napu{tenih ìvotiwa koja je, na predlog gradona~elnika Vojislava Ili}a, naknadno uvr{}ena u dnevni red posledweg skup{tinskog zasedawa i “nezapaèno” pro{la me|u odbornicima, azil za pse lutalice i druge napu{tene ìvotiwe bi}e izgra|en u Mili}evcima. Tro~lana komisija je predloìla GV, a ono odbornicima da donesu odluku o kupovini KP broj 2512/2 u KO Mili}evci, povr{ine dva hektara, 85 ari i 66 kvadaratnih metara, po ceni od 33,48 dinara po metru kvadratnom, odnosno za ukupan iznos od 956.389,68 dinara. Re~ je o parcelama ~iji su vlasnici Vladan, Vidan i Miodrag Filipovi} iz â~ka i Tatomir Filipovi} iz Mili}evaca, sa kojima }e ugovor o pribavqawu ove nepokretnosti potpisati gradona~elnik Vojislav Ili}.

gradski, a ne fudbalskog kluba koji ga svojata. Na osnovu odluke Vlade Srbije o podsticaju gra|evinske industrije, zapo~eta je rekonstrukcija stadiona u devet gradova i op{tina i ona je najjeftinija u â~ku, rekao je Vladica Gavrilovi} (NS) i apelovao na kolege da o prioritetnim investicijama razgovaraju prilikom kreirawa godi{weg buxeta, na{ta je reagovala Tawa Popovi} (Dveri srpske), upozoriv{i da je â~ak grad starih i da je umesto “u beton, trebalo ulagati u ìvot”. Rekonstrukcija stadiona je kasnila, pored ostalog, i zbog pro{logodi{wih izbora, ali bez obzira na to, investiciju za koju je u ovoj godini izdvojeno 67 miliona dinara, ne bi trebalo zamrznuti, apelovao je gradona~elnik Vojislav Ili} i demantovao tvrdwe pojedinih odbornika da je u Gradu sve stalo, dok on ulaè u kapitalne i proma{ene investicije. Podsetio je da je zapo~eta gradwa objekta Muzi~ke {kole, rekonstrukcija Doma studenata, da su ura|eni projekti adaptacije zgrade biv{eg Doma JNA u Gradsku biblioteku, renovirawa

Predlogom komisije za kadrove i mandatno imunitetska pitawa da na zahtev odborni~ke grupe NS - DSS funkcije ~lana privremenog UO ustanove “Zra~ak” bude razre{en Dragomir Grujovi} i na wegovo mesto imenovan advokat Jovo Popovi}, zapo~ela je zanimqiva rasprava i o “kadrovawu”, odnosno imenovawu komisija od po pet ~lanova za imenovawe direktora jednog javnog i {est javno komunalnih preduze}a. Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) je zahtevao da odbornicima na slede}oj sednici bude predo~en spisak imena i biografije radnika zaposlenih u ustanovu “Zra~ak” i onih koji su konkurisali, a nisu primqeni. Zamerio je {to su za ~lanove komisija, umesto stru~nih i kompetentnih, po wegovom mi{qewu, predlo`eni, i to bez ozbiqnih kriterijuma, iskqu~ivo “qudi od poverewa vladaju}e koalicije.”

POLITIKA

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

A SG, POSLEDWA PRED LETWU PAUZU

OMA[ENA INVESTICIJA?

stva i posle dogovora da istovetnu odluku donesu i ostale lokalne samouprave u Okrugu, rekao je na~elnik ove GU Stojan Vojinovi}. Predloèna odluka o skra}ewu radnog vremena ugostiteqskih objekata do 24 ~asa u zimskom, odnosno do jedan sat posle pono}i u letwem periodu, je anticivilizacijski ~in koji ukida demokratsko pravo na mogu}nost izbora, smatra Predarg @ivkovi} (SDP) i zalaè se da se kriminalne radwe, bezakowe i nezgode koje se, navodno, najvi{e de{avaju u periodu od jedan do tri sata posle pono}i, spre~e stroìjim kontrolama i primenom zakonskih propisa, a ne “uvo|ewem policijskog ~asa u Gradu u pono}”. Za razliku od wega, dr Slavica Dragutinovi} (SNS) je, “pozivaju}i” se na statistiku i iskustvo zaposlenih u Urgentnom centru, koji od pono}i do jutarwih sati zbriwavaju najvi{e, mahom mladih osoba, povre|enih u tu~ama i saobra}ajnim nezgodama, apelovala da usvajawem predloène odluke SG deluje preventivno, “li{i mlade no}nih provoda i sa~uva generacije koje ne-

staju.” Odluka je dobra, ali }e, kao i prethodna, te{ko biti sprovedena, jer komunalna inspekcija i policija nemaju za to kapcitete, sumwa Aleksandar Maksimovi} (SNS), a Rada Obrenovi} (PUPS) je, po{to se “pozvala” na iskustva zemaqa u EU, u kojima kafane ne rade posle pono}i, apelovala na nadle`ne da odluku primene u praksi, da bismo “za{titili mlade”. Predlaga~ odluke nije konsultovao ni Savet za mlade, niti Kancelariju za mlade, zbog ~ega je ozbiqnom problemu pristupio amaterski, stav je Mirjane Milenkovi} (DS), koja smatra da ograni~ewem radnog vremena ugostiteqskih objekata ne}e biti re{eni problemi narkomanije, nasiqa, alkoholizma, kojih evidentno u gradu ima, a protiv ~ega se lokalna samouprava uop{te ne bori. Insistirala je da se o mladima, zbog dva odsto “izgrednika”, ne pri~a kao o licima koja samo stvaraju probleme, ve} kao o resursu i zatra`ila da odbornicima bude dostavqen izve{taj Policijske uprave o nesre}ama, tu~ama, povredama koje se de{avaju posle

pono}i u ugostiteqskim objektima i na gradskim ulicama. Odluku bi trebalo doraditi, a predlog GU za inspekcijski nadzor moè da bude “mustra” za izradu boqeg akta, zaloìo se Du{ko Brkovi} (LDP - Zeleni). Kafane ne mogu da obezbe|uju neke vredne “sadràje” mladim qudima, koji bi no}u trebalo da se odmaraju, da bi sutradan mogli da u~e i rade, zalaè se dr Jeroslav @ivani} (NS) za ograni~ewe rada ugostiteqskih objekata do 24, odnosno jedan sat posle pono}i. Aktivan no}ni ìvot treba ograni~iti, ali i mladima ponuditi alternativu, smatra Qiqana Rankovi} (Dveri srpske) i zamera {to predlaga~ nije konsultovao Savet i Kancelariju za mlade, i Komisiju za javni red i mir. Ne spore}i dobru nameru predlaga~a, Dragan Biseni} (LDPZeleni) je, ipak, ocenio licemernim nastojawe nadle`nih da problem nasiqa, droge, alkoholizma, re{e ovakvom odlukom. Dokument je “nesprovodiv”, ne}e uticati na pove}awe bezbednosti, jer }e se narkomani, alkoholi~ari, nasilnici, preseliti u parko-

KORAK KA DEPARTIZACIJI Po{to je SG dala saglasnost na osniva~ka akta i statute jednog javnog i {est javno komunalnih preduze}a, ~iji je osniva~ Grad, stekli su se uslovi za raspisivawe javnog konkursa za imenovawe wihovih direktora. Uslovi konkursa, koji }e u roku od osam dana biti objavqeni u “Slu`benom glasniku”, dnevnom listu “Politika” i na gradskom sajtu, a potom otvoreni 20 dana, preuzeti su iz ovih akata, objasnila je na~elnica GU za stru~ne poslove SG Slavica Karanac. Nova praksa u izboru direktora JP je prvi korak ka departizaciji, veruje Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) i apeluje na obrazovane, sposobne i stru~ne sugra|ane da se jave na konkurse i svojim biografijama se “suprostave” strana~kim kandidatima.

ve i na èlezni~ku i autobusku stanicu, gde nije ograni~eno radno vreme restorana, upozorava Biseni}. Odbornici su svojim diskusijama veoma kompleksnom problemu dali neozbiqan ton, nastojao je da usmeri raspravu predsedavaju}i Veqko Negovanovi}, oceniv{i i da su pojedini odbornici licemerni, jer nisu iskoristili mogu}nost da predloènu odluku blagovremeno “poprave” amandmanima. Za predlog se izjasnio i Branko Lazovi} (GG “Za â~ak”), apeluju}i na nadle`ne inspekcije i policiju da ne rade selektivno, da bi ona zaìvela u praksi. Odluka je “nepromi{qena, nekompletna, ishitrena i nekvalitetna”, izrekao je ozbiqne zamerke Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), pitaju}i {ta se nudi umesto onoga {to se ograni~ava i zahtevaju}i da odluka bude vra}ena na doradu i konsultovani Savet i Kancealrija za mlade, Komisija za javni red i mir, aktivi direktora, fakulteti... Za to se zaloìo i Stojan Markovi} (LDP - Zeleni) koji smatra da bi inspekcije morale da budu rigorozne, ali i da nemaju ingerencije, ni sredstsva da odluku dosledno primene u praksi. Odluka koja “maskira” nerad inspekcija i policije, ne}e re{iti nijedan problem u Gradu, ve} }e samo izazvati gnev ugostiteqa, zbog ~ega mora biti vra}ena na “popravni”, zaloìla se i Sawa Azawac [i{ovi} (DS). Sli~no mi{qewe istakao je i Jole Pe{i} iz iste odborni~ke grupe, podsetiv{i da su mnogi ugostiteqi uloìli velika sredstav da bi objekte registrovali kao barove, koji ubudu}e ne}e mo}i da rade do 4 sata. Uprkos brojnim zamerkama i zahtevu nekoliko u~esnika u raspravi da odluka bude povu~ena sa dnevnog reda i dora|ena, ona je glasovima ve}ine prisutnih odbornika na posledwem zasedawu, ipak, usvojena. M. N.

NEVREME U ^A^ANSKOM KRAJU

GRAD OBRAO LETINU lujno nevreme, pra}eno krupnim gradom, koje je u ponedeqak, 8. jula, u popodnevnim satima zahvatilo ~a~anski kraj, nanelo je veliku materijalnu {tetu poqoprivrednicima Jezdine, Pridvorice, Loznice, Viqu{e, Slatine, Mr{inaca, Kuki}a, Lipnice, @ao~ana i Rajca. Grad veli~ine le{nika, negde i oraha, padao je u dva navrata i za pola sata o{tetio je gotovo sve poqoprivredne kulture na tom podru~ju. Najve}a o{te}ewa pretrpela je p{enica, koja je ve} stasala za ètvu, tako da je i do 70 odsto prinosa izgubqeno. I kukuruz je stradao, ali }e {teta biti znatno mawa, nego u slu~aju hlebnog zrna. Nevreme je nanelo velika o{te}ewa i vo}arskim kulturama. Najkrupniji grad, veli~ine oraha, padao je u Pridvorici i Jezdini i na pojedinim parcelama, prema re~ima me{tana, potpuno uni{tio letinu. Tiosav Salemovi}, vo}ar iz Lipnice, kaè da je jako olujno nevreme, pra}eno obilnom ki{om i gradom, zahvatilo sredwi deo Lipnice i nanelo velika o{te}ewa svim poqoprivrednim kulturama na tom podru~ju. Najvi{e su stradale kajsije i rane nektarine, jer su zrele. Oègotine od grada imaju i {qiva i jabuka, tako da vo}ari sa ugroènog podru~ja ove sezone ne}e imati odgovaraju}i kvalitet

vo}a. Olujni vetar je omlatio i dobar deo roda u pojedinim vo}wacima. Tihomir \urovi}, poqoprivrednik iz Slatine, kaè da mu je nevreme odnelo 70 odsto p{enice stasale za ètvu, na povr{ini od tri i po hektara. Grad mu je omlatio i sedam hektara kukuruza, ali se nada da }e se ova ratarska kultura bar delimi~no oporaviti. Sli~na situacija je i na ostalim parcelama u centralnom delu Slatine, koji je zahva}en nevremenom. \urovi} napomiwe da je na tom podru~ju mali broj poqoprivrednika pre grada kombajnirao p{enicu. Kako je istakla Mila Krxi}, rukovodilac Slu`be za poqoprivredu, protivgradni strelci sa podru~ja grada â~ka su dejstvovali. Protivgradne stanice su pre nevremena imale u proseku po 4,4 rakete. Grad â~ak je ove godine izdvojio dva i po miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa. Obezbe|eno je ukupno 70 raketa, 40 dometa 6.100 i 30 dometa 8.100 metara. Nakon dejstva protivgradnih stanica, Radarski centar Uìce je pripremio rezervnu koli~inu raketa, tako da }e protivgradne stanice sa ovog podru~ja vrlo brzo biti snabdevene raketama. Komisija za utvr|ivawe {tete od grada obilazi ugroèno pod-

ru~je, a poqoprivrednici svakodnevno prijavquju nastale {tete predsednicima saveta mesnih zajednica ili u mesnim kancelarijama. Kolike su ukupne razmere pri~iwene {tete zna}e se kada Komisija za procenu obi|e celokupno gradom zahva}eno podru~je. Zapisnici o proceni {tete bi}e prosle|eni Vladi Republike Srbije. Sna`na vodena bujica nanela je velika o{te}ewa putnoj mreì u Jezdini i delu Pridvorice. U Loznici je najvi{e stradala Ulica 613. Kako je izjavio Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika, prema prvim podacima Komisije za procenu {tete na putevima, putna mreà je o{te}ena u duìni od desetak kilometara. JP “Gradac” je nakon nevremena odmah angaòvalo mehanizaciju, kako bi se o{te}eni putevi u {to kra}em roku osposobili za saobra}aj. V. S.

DRU[TVO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KOMEMORACIJA ZA MI[ULU PETROVI]A I DRAGOSLAVA JEVREMOVI]A JERA

OTI[LI SU DOBRI I VREDNI QUDI omemoracijom povodom tragi~ne smrti Milojka Mi{ule Petrovi}a, direktora i osniva~a prve privatne televizijske stanice u zemqi TV Galaksija 32 i Dragoslava Jevremovi}a Jera, snimateqa ove televizije od wenog osnivawa 1993. godine, Grad â~ak, prijateqi i poslovni saradnici i kolege, oprostili su se pro{log petka, u 11 ~asova, u velikoj sali Doma kulture. Petrovi} i Jevremovi} izgubili su ìvote u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u utorak, 2. jula u 15,45, nedaleko od Mladenovca. Na komemorativnom skupu u prepunoj sali Doma kulture, re~i utehe porodicama i podr{ke ovoj medijskoj ku}i uputili su Sulejman Ugqanin, ministar u Vladi RS sa kojim je ova Televizija imala odli~nu saradwu, u ime porodice Kari} i Pokreta snaga Srbije, bratsku poruku i telegram sau~e{}a od Bogoquba i Milanke Kari}, preneo je Dragomir Kari}, u ime Grada â~ka od nastradalih se oprostio Veqko Negovanovi}, predsednik Skup{tine Grada, uputiv{i re~i podr{ke porodici i kolektivu Televizije da nastave sa Mi{u-

linim delom. Zbog velikog doprinosa prosperitetu Parmenca u kome je Mi{ula Petrovi} ìveo, u ime MZ Parmenac oprostio se Dragan Poluga. U ime Zavi~ajnog dru{tva “â~ani” i novinara na{eg grada Milica Dopu|a je istakla spremnost i otvorenost ove ku}e za medijsku saradwu zahvaquju}i wenom direktoru, dok se u ime kolektiva TV Galaksija 32, od preminulih dirqivo oprostila Svetlana Jevtovi} re~ima, da im je Mi{ula Petrovi} bio vi{e od direktora i kolege, kao roditeq. Za zaposlene u ovoj Televiziji, “Mi{ula i Jero su jo{ uvek na konferenciji za novinare u Beogradu i ~ekaju wihov prilog, koji je po ko{uqici tog dana bio peti po redu”, rekla je Jevtovi}ka. Mi{ula Petrovi} je sahrawen istog dana u 13 ~asova na Gradskom grobqu u â~ku, a posledwi put od wega su se oprostili i ministar u Vladi RS Velimir Ili}, zahvaliv{i mu za sve {to je uradio za svoj Parmenac, â~ak i Srbiju, u kojoj je u medijskoj sferi bio “~ovek pomirewa”. U ime SPC obratio se Haxi Jovan Luki}, u ime porodice unuk Aleksa Nikoli}, a u

ime kolektiva Nata{a Lu~i}. Snimateq Dragoslav Jevremovi} Jero sahrawen je u 16 ~asova na grobqu u Trnavi, a ispratili su ga pored brojnih prijateqa iz ^a~ka,

U GO SPS ODR@AN SEMINAR „EDUKACIJA SOCIJALISTI^KE OMLADINE“ organizaciji Glavnog odbora SPS, u 24 grada u Srbiji bi}e odràn seminar “Edukacija socijalisti~ke omladine”, koji je pro{log petka organizovan i u sedi{tu lokalnih socijalista. Ovom skupu prisustvovalo je stotinak mladih ~lanova stranke iz â~ka i op{tina Moravi~kog okruga, koji su dosta toga “nau~ili” o idejama socijaldemokratije, socijalizma i programu SPS, kako da koriste dru{tvene mreè u politi~ke svrhe i najboqe promovi{u svoju li~nost i partiju: - Moramo da radimo na edukovawu mladih, da bi znali koga }e sutra predstavqati, za{ta se zalagati i za koga da se bore. Mladi su perspektiva, ali oni nisu samo budu}nost, oni su sada{wost. Socijalisti~ka omladina i na ovaj na~in staje iza svog predsednika, daje mu punu podr{ku, zbog ~ega i na ovakvim edukativnim skupovima nastojimo da promovi{emo na{eg lidera - kaè \or|e \okovi}, koordinator Socijalisti~ke omladine Srbije i ~lan GO SPS. On je izrazio zadovoqstvo {to se Socijalisti~koj partiji, koju, kako kaè, nazivaju partijom penzionera, svakodnevno prikqu~uju mladi qudi. To je dokumentovao podatkom da se od 2008. godine, kada je stranka preregistrovana, u SPS u~lanilo oko 32 hiqade mladih qudi, starosti do 30 godina. Edukaciji mladih se pridaje veliki zna~aj, kaè predsednik Saveta mladih GO SPS i ~lan Glavnog odbora Marko \okovi}: - Savet mladih ima zna~ajnu ulogu u radu Gradskog odbora i dobru koordinaciju sa rukovodstvom stranke, koje uvek slu{a na{ glas. Osim toga i na{i odbornici u lokalnoj Skup{tini uvaàvaju i zastupaju na{e stavove. Posle izbora novog rukovodstva intenzivirali smo aktivnosti i formirali savete za rad, za-

BUDU]NOST PARTIJE JE U MLADIMA

{titu ìvotne sredine, za zdravqe, sport i kulturu, ~iji se ~lanovi aktivno bave temama i problemima iz svog delokruga i pomaù mladima, na primer, u pra}ewu konkursa, edukaciji, iznalaèwu posla. U svakom savetu angaòvani su sjajni kadrovi koji }e tek u narednom periodu pokazati prave rezultate. Osim delegata iz â~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice, pro{lonedeqnom seminaru prisustvovalo je i rukovodstvo gradske organizacije SPS, na ~elu sa predsednikom Veqkom Negovanovi}em i poslanica u narodnoj skup{tini Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi}, uverena da je budu}nost ne samo ove partije, ve} i ~itavog dru{tva u mladim, krea-

tivnim, obrazovanim i odlu~nim qudima: - Posebno raduje ~iwenica da iz mnogih gradskih i op{tinskih odbora dobijamo informacije o konstantnom i velikom interesovawu mladih, potencijalnih ~lanova partije za program i politi~ko delovawe SPS. Tome svakako doprinose i brojne aktivnosti na{ih omladinskih organizacija, kakvi su i ovi edukativni seminari. Verujem da }e socijalisti~ka omladina i ubudu}e biti na{ ponos i nepresu{ni izvor novih ideja, optimizma i energije - rekla je ~a~anska poslanica i pohvalila omladinu SPS u ^a~ku, koja “na svakom mestu i na pravi na~in reperzentuje mladu populaciju i partiju”. M. N.

Trnave i Draga~eva i gradona~elnik Vojislav Ili} i ministar u Velimir Ili}. Z. L. S.

SAOP[TEWA PU ^A^AK

NAPALI SUPRU@NIKE I UKRALI PARE ponedeqak, oko 22,55 ~asova, u selu Koviqe, op{tina Ivawica, izvr{eno je krivi~no delo razbojni{tvo nad F.Z. (1940) i S.Z. (1942) iz ovog sela. Nepoznati izvr{ioci, maskirani fantomkama, u{li su u ku}u i fizi~ki napali supru`nike, vezali ih i maltretirali, nakog ~ega su iz ku}e otu|ili ve}u sumu novca. Oni su se nakon izvr{ewa ovog krivi~nog dela udaqili u nepoznatom pravcu, ali je brzom i efikasnom akcijom ivawi~ke policije jedan od izvr{ilaca prona|en i priveden u Policijsku stanicu u Ivawici. Re~ je o Draganu Petrovi}u (1976) iz â~ka, kome je odre|ena mera zadràvawa, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tvo. On }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Uìcu. Nastavqaju}i intenzivan rad na rasvetqavawu ovog dela, policija je u utorak meru zadràvawa odredila Zdravku Kojovi}u (1977) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Wemu se na teret stavqa da je do{ao

na poziv po~inilaca i nakon {to su izvr{ili razbojni{tvo odvezao ih iz Koviqa. U sredu je policija u Ivawici odredila meru zadràvawa i Nikoli Timotijevi}u (1992) iz â~ka, za kojim je od utorka tragala. On je, kao i Dragan Petrovi} (1976) iz â~ka, osumwi~en za izvr{ewe krivi~nog dela razbojni{tva nad supru`nicima. Osumwi~eni Kojovi} i Timotijevi} }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Poègi. Policija nastavqa potragu za jo{ jednim izvr{iocem, Milivojem Nikoli}em (1986), iz â~ka.

Pozivamo gra|ane koji prepoznaju osumwi~enog da se jave na broj telefona policije 192.

NO@EM IZBO BIV[U SUPRUGU subotu, 6. jula, oko 21 sat, u ba{ti kafane „Biblioteka“, u Ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a u â~ku, te{ko su povre|eni biv{i supru`nici R.G. (1960) i D.G. (1968), iz Atenice. R.G. je iz, za sada neutvr|enih razloga, sa vi{e uboda noèm te{ko povredio svoju biv{u suprugu, a nakon toga i sebi naneo povrede noèm. Oba lica su sa te{kim telesnim povredama, opasnim po ìvot, preveèna u ~a~ansku bolnicu, gde je D. G. preminula. Uvi|aj je obavio istra`ni sudija Vi{eg suda u â~ku, u prisustvu policijskih slu`benika PU â~ak.

TEMA

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

[NAJDERSKI ZANAT PONOVO „PROCVETAO“

POPRAVKE ODE]E „KRPE“ BESPARICU posledwih nekoliko decenija na mnoge zanatske radwe stavqeni su katanci. Zbog sve mawe posla i para ista sudbina zadesila je i {najderski zanat, pa su â~ani morali dobro da se raspitaju kod koga da odnesu da sa{iju ode}u ba{ po svojoj meri, a o sitnim popravkama da se i ne govori. Ali onda, od pre nekoliko godina, i pored veoma jeftine ode}e u starinarnicama i kineskim prodavnicama, u mnogim radwama ponovo su proradile stare singerice i „bagat“ ma{ine. I mada je trenutno u â~ku dvadesetak ovakvih radionica, {najderi se ne àle na konkurenciju i kaù da posla ima za sve, jer, iako se veoma malo {iju nove stvari, narod se u besparici ipak radije odlu~uje na popravke i prepravke ne~eg iole kvalitetnijeg {to odranije ima, nego za kupovinu onoga {to traje do „prvog prawa“.

Velika konkurencija, ali posla ima Mnogi od wih su, posle gubitka posla u raznim preduze}ima, u ovom zanatu na{li priliku da zapo~nu svoj mali „biznis“, od koga,

kaù, ne zara|uju mnogo, iako su vrata wihovih radwi otvorena od jutra do ve~eri. I pored toga, oni sa kojima smo razgovarali govore da vole svoj posao i da se i u ovim vremenima potvrdilo da svaki zanat „zlata vredi“. Milesa Bogosavqevi} je svoju {najdersku radwu „Mila i Maki“, koja se nalazi u Ulici dr Dragi{a Mi{ovi}, preko puta „Lukoil“ pumpe, otvorila pre pet godina. Lokal od desetak kvadratnih metara je u wenom vlasni{tvu, pored ku}e ~etvoro~lane porodice Bogosavqevi}, pa Milesa ne mora da brine o pla}awu kirije, a i porodica joj je „na oku“. -U vreme kada sam, posle ro|ewa druge k}erke, odlu~ila da zapo~nem posao, bilo je svega dva-tri {najdera u gradu. Ranije sam radila u jednoj privatnoj firmi koja se bavi {ivewem, pa sam èlela da ostanem u struci. Kupila sam polovnu ma{inu i krenula vi{e iz hobija, ali se ipak pokazalo kao dobra odluka... Posla ima, ali se ne moè lagodno ìveti. Ne àlim se, ali od zarade uspem da pokrijem tro{kove same radwe i ostane ne{to za ku}u. Pogodnost je to {to odmah naplatite ono {to ra-

POPRAVKE ZA NEKOLIKO STOTINA DINARA U ovim {najderskim radwama vr{e se sve vrste popravki i prepravki ode}e. Cene su od 100-150 dinara, koliko ko{taju sitne usluge poput {tepawa, 200 dinara je skra}ivawe pantalona, 250 treba odvojiti za zamenu rajfe{lusa na pantalonama, dok je najkupqe skra}ivawe kaputa – 500 dinara.

dite, dok je u drugim delatnostima potrebno dosta vremena da se uloèno vrati – kaè Milesa. Iako su wene usluge veoma jefitne, od 100 do 500 dinara, Milesa kaè da ima â~ana kojima je i ovo skupo. -Nisam mewala cene, gotovo od samog po~etka. Narod stvarno nema para, zato se i odlu~uje da prepravqa i popravqa staro. Ima i onih koji ostanu du`ni ili traè da bude jeftinije... U posledwih godinu dana mnoge sli~ne radwe su otvorene u â~ku, ali posla i daqe ima. Me|utim, mu{terije nisu samo qudi koji su lo{ijeg materijalnog stawa, za razne popravke dolaze i oni koji imaju novca, pa kad im kaèm cenu oni se nasmeju – kaè Milesa. [iju za svadbe, mature, slavqa... U istoj ulici, nedaleko od kafane „Car Lazar“ {najderaj ima i Rada Mla|enovi}, koja je zanat „pekla“ u nekada{wem preduze}u „Prvi oktobar“. Radwa „Rada M“ je pretpana stvarima koje ~ekaju „na red“ za popravku, pa dok pri~amo {najderka ne prestaje da radi. -Bavim se {ivewem od kad znam za sebe, tako da nisam mnogo ni razmi{qala pre dve i po godine, kada sam odlu~ila da zapo~nem posao. Kada sam otvorila ovde radwu, mnogi su svra}ali i govorili „kon~no imamo negde da se okrpimo“. Najmawe posla je u januaru i februaru, vaqda se qudi istro{e, ali onda na prole}e ili leto posao ponovo „procveta“ – pri~a Rada. I mada sitne popravke ne napla}uje, a ostale usluge su vi{e nego jefitne, Rada kaè da je za nekoga i 100 dinara mnogo, pa zna i da „oprosti“ dug.

-Posla ima dosta, da li zato {to nismo skupi, ili {to se narod „preterano krpi“?! Osim prepravki i popravki, svaki dan donese neko materijal da sa{ije sebi ne{to novo. Bilo je posla za mature, {ije se za svadbe, slavqa... Ima mnogo onih koji vole da to bude ode}a ba{ po wihovoj meri, a i isplati se, jer ima jeftinih kvalitetnih materijala, pa tako nova haqina ko{ta od hiqadu i po do dve hiqade dinara, umesto da u buticima plate najmawe duplo vi{e – obja{wava ova {najderka. Ne àli se na konkurenciju, jer kaè, kao u stara vremena, svako ima svoje mu{terije. Na pitawe da li moè da se ìvi od wenog posla odgovara: -Ne moè, ali se mora. Pla}am sebi doprinose, izmirim kiriju na vreme, ne{to i pretekne... Posao, bez mnogo ulagawa Gorana Tanaskovi}, rukovodilac Privredne komore Kraqevo, jedinice u â~ku, smatra da je jedan od glavnih razloga sve ve}eg broja {najderskih radwi – ekonomska kriza. - Trgovina je mnogo, javna preduze}a su „rezervisana“ za partijske kadrove, privatna preduze}a ne zapo{qavaju mnogo radnika. Mnogo je onih koji su ostali bez posla, a kriza tera qude da se vrate atraktivnijim zanimawima i zanatima, proizvodnim uslugama, gde je mawa konkurencija. To su ujedno radwe koje ne zahtevaju velika ulagawa, niti zapo{qavawe ve}eg broja radnika. Primetila sam da je u posledwe vreme otovoreno i nekoliko novih obu}arski radwi, a kao delatnost obu}ari su bili gotovo „zamrli“. I oni se bave vi{e popravkama, nego pravqewem

cipela, jer se mawe kupuju nove stvari – kaè Tanaskovi}eva, uz konstataciju da se u â~ku brzo otvaraju nove radwe, ali, naàlost, isto tako se brzo i zatvaraju. Ona prime}uje da su se u {najderskom poslu na{le pre svega ène, koje su ranije dosta {ile u svojim ku}ama. Sada ulaze u „legalne toko-

dan od retkih mu{karaca koji u ^a~ku „~uva“ {najderski zanat. Radio je sli~an posao u Parizu 38 godina, a onda oti{ao u penziju i vratio se u Srbiju, da svoj zanat iskoristi kao hobi. Otvorio je nedavno „servis za opravku sve vrste ode}e“. Izlog ure|en kao kod retko kog zanatlije, Slavi{a je, ka`e, sam

ME[AJU IH SA OBU]ARIMA â~anski {najderi kaù da ih qudi ~esto „me{aju“ sa obu}arima, pa nisu retki oni koji donesu cipele ili ~izme, „samo da se pro{iju“. -Traè i da im porubimo tepihe, da im popravimo kofere... Vide ma{inu i misle da je ona „~arobna“ i da sve moè da uradi. Uz to niko nema strpqewa, jer ~esto kad donesu stvar za popravku pitaju da li moè da bude gotova dok se vrate sa pijace – pri~aju ~a~anski {najderi.

ve“ pre svega zbog raznih subvencija, koje mogu dobiti od grada i dràve, zbog mogu}nosti da lak{e i brè uzmu bankarske kredite... Duh Pariza u â~ku Slavi{a Pavlovi} je je-

kreirao. - Volim da qudi prepoznaju po izlogu ono {to radim, a hteo sam da i malo Pariza donesem u â~ak. U Francuskoj razni ateqei rade ovakve usluge za velike modne ku}e. Ali i tamo, kao i kod nas, ovaj zanat izumire zbog konkurecije jeftine kineske robe. Ovde radim tek desetak dana, ali vidim da }e biti posla, jer qudi stalno dolaze, pitaju za razne stvari... Jedini }u raditi preparaciju krzna i koè, jer koliko znam u â~ku nema vi{e }ur~ija, a sigurno je da postoji potreba – kaè Pavlovi}, koji nije èleo da se fotografi{e za na{e novine, obja{wavaju}i da „ne èli tu vrstu popularnosti“. -@elim da me qudi prepoznaju po onome {to radim - kaè nam na kraju Pavlovi}. V. T.

GRAD

ODR@AN SASTANAK ^A^ANSKIH PRIVREDNIKA I DIREKTORA FONDA ZA RAZVOJ SRBIJE

KAKO DO POVOQNIJIH KREDITA

edan od na~ina za izlazak iz te{ke ekonomske krize za privrednike su i krediti sa niìm kamatama, duìm rokom otplate i grejs periodom. Privrednici eventualni spas vide i u Fondu za razvoj Srbije kod koga bi trebalo da se zaduùju pod povoqnijim uslovima nego kod komercijalnih banaka. Kako do povoqnijih kredita bila je glavna tema sastanka ~a~anskih privrednika sa direktorom Fonda za razvoj Milanom Qu{i}em. Sastanak je odràn u utorak, u motelu “Livade”, na inicijativu Poslovnog udruèwa “Gradac 97” i uz podr{ku Regionalne Privredne komore Kraqevo i lokalne samouprave. - Na sastanak su do{li i preduzetnici koji nisu ~lanovi na{eg udruèwa, jer ova tema je va`na svima nama. Sve nas interesuje kako da se povoqnije zaduìmo, koji su uslovi odobravawa kredita, imaju li privrednici mogu}nost da reprogramiraju postoje}e kredite, {ta nam konkretno nudi Fond za razvoj - re~i su Dragana Stefanovi}a, predsednika PU “Gradac 97”. Fond za razvoj plasirao je do sada u Moravi~ki okrug vi{e od milijardu dinara. Od ove sume ~a~anskoj privredi pripalo je 700 miliona. Zbog krize privrednicima je stalo i da refinansiraju postoje}a

zadu`ewa kod komercijalnih banaka. - Nadam se da }e komercijalne banke smawiti svoje kamate, po{to im je Fond konkurencija. Za sada mi nudimo najpovoqnije uslove. Ukoliko na{i krediti odlaze u nerazvijena podru~ja kamata je oko jedan odsto, a u razvijenim od dva i po do ~etiri procenta. Potrudi}emo se da naredne godine jo{ vi{e iza|emo privrednicima u susret - obe}ava Milan Qu{i}. Ipak, ve}ina privrednika nije saglasna sa wegovom trvdwom da su uslovi zadu`ivawa kod Fonda povoqni. - Oni bi mogli biti i povoqniji. Privrednici najvi{e kubure sa obrtnim sredstvima, a trebalo bi vi{e ulagati u razvoj. Insistira}emo da ubudu}e vi{e novca bude iskori{}eno za razvoj malih i sredwih preduze}a i da zajmovi

budu odobravani na duì rok otplate. Ali, uz kotrolu kome i za{to su sredstva odobrena - napomenuo je novoizabrani predsednik RPKK i direktor “Metalca” Petra{in Jakovqevi}. Grad â~ak raspisao je ove godine konkurs za subvencionisawe kamata koji jo{ uvek traje. Za tu namenu iz buxeta je izdvojeno 15 miliona dinara. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} nagla{ava da su propisani uslovi ograni~avaju}i. - Namera nam je bila da podstaknemo nabavku opreme i zapo{qavawe, ali je o~igledno da preduze}a te{ko odràvaju teku}u likvidnost. Sredstva koja budemo podelili bi}e u skladu sa postoje}om odlukom, a ako sredstva ne budu dodeqena, korigova}emo je - nagove{tava Lukovi}. Z. J.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DANAS BI U DELU ULICE SVETOZARA MARKOVI]A TREBALO DA BUDE ZAVR[ENA IZGRADWA VODOVODNE I MRE@E FEKALNE KANALIZACIJE

KONA^NO DOBIJAJU

„SVOJU” VODU R adnici JKP “Vodovod” zapo~eli su u ponedeqak izgradwu vodovodne mreè i postavqawe cevovoda za fekalnu kanalizaciju u Ulici Svetozara Markovi}a, na relaciji od Sin|eli}eve do Ulice cara Lazara, duìne oko 130 metara. Zvu~i neverovatno da stanovnici u ovoj centralnoj gradskoj saobra}ajnici nisu imali “svoju” i stalnu mreù, ve} su se snabdevali vodom kracima iz susednih ulica,

dovi }e biti produèni zbog velikog broja podzemnih instalacija i kablova za struju, toplovod, gas, koje, vode}i ra~una da ih ne o{tetimo, moramo da “zaobilazimo”, {to znatno oteàva posao. Gavrilovi} napomiwe da je projektom planirano da novi prikqu~ak na vodovodnu mreù i fekalnu kanalizaciju iz ove ulice dobije i zelena pijaca, koja se snabdeva iz pocinkovanog cevovoda, starog skoro

u koje je bila “sprovedena” i fekalna kanalizacija. Umesto u ~etvrtak, kako je prvobitno bilo planirano, radovi }e, najavio je tehni~ki rukovodilac JKP “Vodovod” Bo`idar Gavrilovi}, biti zavr{eni do kraja sedmice: - U toku je povezivawe potro{a~a iz ove ulice na gradsku vodovodnu mre`u, “prevezivawe” na novu liniju i postavqawe cevi za fekalnu kanalziciju. Ra-

40 godina. Ove radove sa oko milion i po dinara finansiraju Grad iz buxeta i JP “Gradac”, koji }e obezbediti sredstva i za kompletnu rekonstrukciju kolovoza i trotoara, planiranu u narednoj sedmici. I ovi, kao i brojni drugi radovi koji su u oblasti izgradwe i rekonstrukcije infrastrukturnih objekata, u organizaciji JP “Gradac” intenzivirani, obavqaju se pod nadzorom ovog

javnog preduze}a. Osim redovnih poslova predvi|enih dinami~kim planom, posledwih dana je prioritetna sanacija puteva o{te}enih bui~nim vodama tokom vremensakih nepogoda, koje su po~etkom sedmice najvi{e pogodile Pridvoricu i Jezdinu. Na osnovu ugovora sa izvo|a~ima preduze}e je finansiralo i krpqewe rovova zaostalih posle izgradwe gasovoda u Qubi}u i udarnih rupa na svim saobra}ajnicama na prilazima gradu. Ovih dana, kako najvquju nadle`ni iz “Gradca”, trebalo bi da bude zavr{ena i izgradwa trotoara u Jezdinskoj ulici, pored hotela “Morava”. Osim na gradskom, putari su angaòvani i na seoskom podru~ju, te je tako zapo~eta popravka kolovoza i krpqewe udarnih rupa na putevima u Vapi, Prislonici i na prilazima Ov~ar Bawi, a u Vujetincima sanacija kolovoza koga su o{tetile “velike” vode. Nakon toga, u ovom selu }e biti izgra|eni propusti na putu za Bukovac. Najve}e gradili{te otvoreno je u Miokovcima, u kojima }e, u sklopu priprema za odràvawe “Kajsijade”, biti okrpqene udarne rupe na koloovzu, nasut i ure|en plato za odràvawe ove manifestacije i poko{ena trava i ukloweno rastiwe pored puteva. M. N.

KRIVI^NE ODGOVORNOSTI OSLOBO\ENO 15 OPTU@ENIH U SLU^AJU FRA

PRAVOSNA@NO OKONÂN PREDMET POSLE SKORO OSAM GODINA pelacioni sud u Kragujevcu odbacio je kao neosnovanu àlbu Vi{eg javnog tuìoca u â~ku i potvrdio presudu Vi{eg suda u â~ku iz novembra pro{le godine, kojom je 15 optuènih u slu~aju “Fabrike reznog alata” oslobo|eno krivi~ne odgovornosti. Na taj na~in je prvosna`no okon~an ovaj predmet, vo|en po optu`nici koju je Okru`no javno tuìla{tvo u â~ku podiglo jo{ maja 2006. godine, posle ~ega su usledila nova dva kruga su|ewa, po{to je prvi zavr{en novembra 2010. godine ukidawem prvostepene presude. Pravosna`nu presudu je 17. juna ove godine donelo ve}e Apelacionog suda, kojim je predsedavala Milunka Cvetkovi}, utvrdiv{i da prvostepena presuda sadrì bitne povrede krivi~nog postupka. Tako su pravosna`no oslobo|eni svi koji su bili osu|eni u ovom slu~aju. Me|u optuènima, a sada oslobo|enima, su tada

~elni qudi FRA dr Velimir Drobwak, Boò Markovi} i Milan Rankovi}i, zatim advokati Qubica Mari}, Gordana Savi}, @elimir Jeremi}, Sneàna Joki}, Radmila Maru{i}, Stojan Vojinovi}, Vitomir \urovi}, Darinka Obradovi}, Dobrila Mileti} i Rada Vasovi}, kao i ve{taci Danilo [kiqevi} i Zoran Popovi}. Okru`no javno tuìla{tvo je u ovom slu~aju teretilo optuène za nezakonitu podelu novca od prodaje fabri~ke imovine, namewenog isplati potraìvawa radnika. u iznosu od 43,3 miliona dinara. Tuìlac je tvrdio da su ta sredstva upla}ena na ra~un Qubice Mari} i da je ona od toga sebi isplatila 12,5 miliona za parni~ne tro{kove i po drugim osnovama, kao i da je 5,9 miliona prosledila ve{tacima i ostalim advokatima, zastupnicima radnike u postupku protiv FRA.

Tuìlac je Qubici Mari} na teret stavio da je sebi i drugima pribavila imovinsku korist od 18,48 miliona dinara, bez obavezne saglasnosti i potpisa Boà Markovi}a, dok je Velimir Drobwak okrivqen da je nevr{ewem du`nosti omogu}io te isplate. Optu`nicom je utvr|eno i da su radnici FRA namireni u procentualnom iznosu od samo 2,09 %. U presudi Apelacionog suda stoji da je redosled naplate potraìvawa bio unapred utvr|en predlogom poravnawa, a visina tro{kova istaknuta na oglasnoj tabli fabrike, kao i da je ra~un za posebne namene bio otvoren u okviru advokatskog ra~una Qubice Mari} na osnovu odluke Komisije koja je bila zaduèna za sprovo|ewe postupka prodaje imovine FRA, a iz razloga {to sama Komisija nije bila pravno lice, pa nije mogla biti nosilac ra~una. Tako nema dokaza da je optuèna

Qubica Mari} protivpravno prisvojila sredstva sa ra~una, po{to je jasno da je navedeni ra~un glasio na weno ime, pa shodno tome za raspolagawe sredstvima sa tog ra~una nije bila potrebna saglasnost drugog lica. Ukinutom prvostepenom presudom Velimir Drobwak je osu|en na ~etiri godine i dva meseca zatvora, Qubica Mari} na ~etiri godine, a ostalima je tada bila izre~ena osloba|aju}a presuda. Tro{kovi advokata u ovom postupku, koji je trajao gotovo osam godina, procewuju se na nekoliko miliona dinara. Za neosnovani pritvor troje optuènih }e tako|e ista}i od{etne zahteve, a naknadu {tete traì}e advokati i ve{taci, po{to u odre|enom periodu nisu imali pravo na obavqawe delatnosti. Ukupna potraìvawa po svim osnovama dràvu bi mogla da ko{taju oko milion evra. A. M.

REPORTA@A

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NEKOLIKO MATURANATA ÂÂNSKE GIMNAZIJE IZ GENERACIJE 1948. OBELE@ILO 65 GODINA MATURE edavno se ispred Gimnazije okupilo wenih sedmoro biv{ih u~enika da obeleè 65 godina od mature ove ~etvrte posleratne generacije. Naàlost, bilo ih je malo, jer ih je, kako re~e jedan od organizatora druèwa Sre}ko Vasovi}, mnogo vi{e na onom, nego na ovom svetu: - U Gimnaziju smo u{li u septembru 1940. godine i iza{li 27. marta ’41 i vi{e se u wu nismo vra}ali do februara ’45 godine. Mawe grupe su se okupqale i u~ile po ku}ama, u zgradi sada{we MZ “Stari grad”, u kafani “Stari grad”. Najredovniji smo bili u tre}em razredu, koga smo poha|ali u zgradi dana{we Ekonomske {kole. Odatle smo ’44. pre{li u zgradu Galerije, a u aprilu te godine se preselili na igrali{te. Vratili smo se u polurazru{enu zgradu, bez vrata i prozora, koje smo zatvarali kartonima. Od ku}e smo donosili stolice i po jedno drvo da zaloìmo furunu. Maturirali smo u onda{woj zanatskoj {koli, u podrumu dana{we zgrade SUP - a. Tada su u â~ku radile prva i druga Gimnazija, koje su posle rata podeqene na mu{ku i ènsku, iz kojih je 1948. godine sa di-

plomom iza{lo tri odeqewa sa po 40 maturanata. Uprkos te{kim ratnim i poratnim vremenima, ova generacije je â~ku i Srbiji podarila dosta poznatih qudi, doktora nauka, profesora, inèwera, lekara, me|u kojima je i dr Rade Qubi~i}. Do{ao je da sa dvojicom drugova i ~etiri vreme{ne, ali “drè}e” dame, koje su tog dana stigle iz Beograda, evocira uspomene na gimnazijske dane. One su zavr{ile gra|evinu, geologiju, arhitekturu... Nije im bilo te{ko da doputuju iz Beograda, jer, kako jedna re~e, “grabimo ovo malo vremena i ìvota {to nam je ostalo”, dok druga obe}a: “Ne}emo se predavati, dok nas glava i noge sluè”. Pri~aju, pomalo sa setom, da im je “okupacijsko” {kolovawe bilo “krwo i isprekidano”, da je policijski gimnazijski ~as po~iwao u osam uve~e, kako su u bioskop odlazile dva puta godi{we, kada ih odvede razredna, da su se “sa mu{kom Gimnazijom dopisivali ostavqaju}i ceduqice u klupama”, a na matinea odlazile od tri do pet popodne. Se}aju se drugova i pokazuju karikature iz |a~kih dana koje je nacrtao wihov nedavno preminuli drug Milija Nikoli}, profesora Ivana Balkovoja koji je predavao matema-

i{e od milion glasova poslali su gra|ani za izbor 45 teretana na otvorenom koje }e Coca-Cola sistem izgraditi povodom obele`ava-

op{tine u Srbiji, podeqene u tri kategorije prema broju stanovnika i sve one imaju podjednaku {ansu da dobiju teretanu, a o tome, koje }e to op{tine biti

MILION GLASOVA ZA TERETANE NA OTVORENOM wa ~etiri i po decenije od po~etka proizvodwe naj~uvenijeg svetskog napitka u na{oj zemqi. U aktuelni konkurs, koji je otvoren do kraja jula, ukqu~ene su sve marketing 032/342-276

upravo svojim glasovima odlu~i}e gra|ani. Stanovnici mnogih op{tina, kao i same op{tine, ve} su se dobro organizovali u motivisawu svojih sugra|ana,

NE PREDAJU SE, DOK IH GLAVA I NOGE SLU@E

tiku i bio “strah i trepet”. Me|u crte`ima i karikatura profesora biologije Dokmanovi}a koji je “strahovito mrzeo pu{a~e”, Mihaila Borovskog, profesora ruskog. Se}aju

se i posleratnog direktora {kole Dragi{e Petrovi}a, Bo`a Kova~evi}a koji je skoro svake godine polagao popravni ispit iz matematike, da bi potom na PMF zavr{io i diplomi-

rao upravo matematiku. Radojle Marki}evi}, zvani Cojle je bio posebno duhovit i pametan, i iako je polagao popravne ispite, doktorirao je agromomiju, predstavqa Vasovi} drugo-

ve iz generacije ’48. Se}awa na {kolske dane niù se i u “spomen sobi”, otvorenoj 2007. godine, povodom obeleàvawa 170 godina Gimnazije, u kojoj je aktuleni direktor Gimnazije Ivan Ruì~i} primio maturante ~etvrte posleratne generacije, ~estitaju}i im veliki jubilej. Pored vredne zaostav{ine, pokazao im je i bistu wihove profesorke Nade Mamuzi} Arsenijevi}, koja je, ina~e, bila {kolska drugarica patrijarha Pavla, i pisa}u ma{inu wenog supruga Stanimira Arsenijevi}a, koji je sa ovom generacijom slavio 55 godina mature. Nakon “{kolskog ~asa” u Gimnaziji, stari maturanti su posetili bolesne drugove i rodbinu, na grobqu odali po{tu preminulima i druèwe nastavili na zajedni~kom ru~ku. M.N.

sa èqom da upravo oni dobiju svoju zonu za ve`bawe na sveèm vazduhu i, naravno, besplatno. „Za nas veoma zna~ajan jubilej i uspeh koji smo postigli na ovom trì{tu, odlu~ili smo da podelimo sa na{im sugra|anima, tako {to }emo im pokloniti, simboli~no, 45 teretana koje }e, nadamo se, podi}i kvalitet ìvota u op{tinama {irom zemqe. Ve`bawe i aktivan na~in ìvota preduslovi su dobrog zdravqa i zbog toga èlimo da u~inimo ve`bawe dostupnim {to ve}em broju gra|ana. Broj qudi koji se za sada ukqu~io u kampawu potvr|uje da je ovaj aspekt ìvota qudima vaàn i sigurni smo da smo napravili dobar izbor”, izjavio je Ramon Vajdinger, general-

ni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. Projekat je pokrenut u saradwi sa Nacionalnom alijansom za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) i uz podr{ku Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstva omladine i sporta. Dràvni sekretar Ministarstva omladine i sporta, Nenad Borov~anin izjavio je da ovo Ministarstvo podràva kampawu 45 Coca-Cola aktivnih zona s obzirom na to da je podsticawe zdravog na~ina ìvota mladih jedan od strate{kih ciqeva Nacionalne strategije za mlade: “Slobodno vreme mladih je jedan od 11 ciqeva Nacionalne strategije za mlade, a ukoliko to vreme nije

upotpuweno kvalitetnim aktivnostima, onda su mladi u opasnosti da ga provedu na ulici. Najefikasniji na~in da se borimo protiv narkomanije, alkoholizma, delikvencije, ali i da sa~uvamo psihi~ko i fizi~ko zdravqe mladih, jeste kroz wihovo ve}e anga`ovawe u sportskim aktivnostima. Teretane na otvorenom su jedan od na~ina da sport u~inimo dostupnim, jer je kori{}ewe besplatno, a s druge strane nam je potrebna podr{ka kompanija koje mogu na ovaj na~in iskazati svoju brigu o dru{tvu i zajednici u kojoj posluju”. Kako bi osvojili CocaCola aktivnu zonu za svoju op{tinu, gra|ani mogu da glasaju do kraja jula putem sajta www.45godinausrbi-

ji.rs ili aplikacije 45 godina u Srbiji na Facebook strani Fabrika radosti. Rezultati glasawa mogu se kontinuirano pratiti na samom sajtu, gde se mo`e videti koje op{tine trenutno vode u svakoj kategoriji. Progla{ewe pobedni~kih op{tina bi}e objavqeno u avgustu, dok je otvarawe prve teretane na otvorenom predvi|eno za septembar. Planirano je da do kraja 2013. bude izgra|eno do 10 teretana na otvorenom, a preostalih 35, do maja naredne godine. Za sve dodatne informacije mo`ete kontaktirati ovla{}enu agenciju za odnose s javno{}u: Represent Communications putem telefona 011/71 52 500. Kontakt osoba: Tawa Vidovi}Vu~eti}.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DRU[TVO

U ^A^KU OTVORENO NOVO GRADILI[TE

POÊLA IZGRADWA MUZI^KE [KOLE Moderna i prostrana zgrada }e, osim u~ionica za individualan rad, imati koncertnu salu sa 210 mesta i prostoriju za tonsko snimawe u{ewe stare zgrade privedeno je kraju i uskoro }e po~eti gradwa novog objekta, sa prizemqem i spratom. - Ove sedmice zavr{avamo ru{ewe i ra{~i{}avamo teren, a od ponedeqka kre}e obeleàvawe temeqa i druge pripreme za iskopne radove. Zbog duìne objekta, betonirawe }emo raditi u fazama, a prva betonaà bi mogla do po~ne oko 20. jula - rekao nam je {ef gradili{ta Radovan Bosni}, iz “Ramarka”, gra|evinskog preduze}a koje je, zajedno sa “Univerzalom” i firmom “Martiko” ~ini konzorcijum koji je odabran za izvo|a~a radova. Novi objekat, od oko 2.000 kvadrata, nalazi}e se na lokaciji stare muzi~ke {kole, ali }e zahvatati i

obli`wi parking prostor. Prema projektu arhitekte Du{ana Vulovi}a u zgradi }e, pored ostalih prostorija, postojati 20 kabineta za individualnu nastavu, koncertna sala sa malim kafe barom (u wemu }e roditeqi mo}i da sa~ekaju decu dok su na nastavi, a ova prostorija }e imati funkciju i kada se budu odr`avali koncer-

ti), sala za probe kamernih orkestara i studio za snimawe sa “gluvom sobom”. Gra|evinski poslovi na ovom objektu su, zbog wegove namene, veoma zahtevni, ka`e ^edo Vasovi}, {ef Odseka za javne nabavke, investicije i nadzor. - U ovom slu~aju nije va`na samo toplotna izolazija, radi energetske efi-

kasnosti, ve} svaka u~ionica mora da bude i zvu~no izolovana. Nova zgrada Muzi~ke {kole ko{ta}e Grad oko 120.000.000 dinara. - Samo 18 i po miliona dinara iznose tro{kovi za gra|evinsko zemqi{te, dok }e u izgradwu, ukqu~uju} PDV, biti ulo`eno oko 100 miliona dinara navodi Vasovi}.

Prema ugovoru izme|u izvo|a~a radova i investitora, gradwa }e trajati 450 dana, a nastava u novoj zgradi po~e}e 1. septembra idu}e godine. U narednoj {kolskoj godine Muzi~ka {kola }e raditi u prostorijama Gimnazije i jo{ nekoliko ~a~anskih {kola, u koje su uo~i ru{ewa preseqeni muzi~ki instru-

ce i za sredwo{kolce, koji su tokom proteklih sedam godina, koliko pri Muzi~koj {koli “Dr Vojislav Vu~kovi}” postoji odeqewe sredwe {kole, ve}i deo ~asova imali u Gimnaziji. Uslovi i za individualni i za grupni rad bi}e neuporedivo boqi od dosada{wih, a to su zaslu`ili i u~enici, koji

menti i druga oprema. U protekloj {kolskoj godini osnovnu muzi~ku {kolu poha|alo je 416, a sredwu 54 u~enika. - U novoj zgradi bi}e dovoqno mesta i za osnov-

svake godine sa takmi~ewa donose sve vi{e nagrada, i profesori, koji u radu sa decom ne {tede vreme i trud - rekao je direktor {kole Slavoqub Nikoli}. E. V.

^LANOVI GRUPE “ÛDESMO” UÊSTVOVALI U “LETWIM DANIMA KULTURE” rupa “ûdesmo” je ove godine ~esto prisutna u â~ku. Bila je gost na koncertu pijaniste Marka Mari}a, u velikoj dvorani Doma kulture priredila je sopstveni koncert, a 22. jula pojavi}e se na ovogodi{wem “Karuselu”. U prvoj sedmici jula, dvoje muzi~ara iz ove grupe, Katarina Pavlovi} i Igor Dragovi} u â~ku su, u okviru “Letwih dana kulture”, zajedno sa decom ometenom u razvoju, odnosno korisnicima Dnevnog boravka, realizovali niz radionica, objediwenih projektom “Zajedno kreativno”. - Oboje imamo iskustva u radu sa ovakvom decom. Igor je ve} dve godine asistent u beogradskom udruèwu “@ivimo zajedno”, a pro{le godine se neformalna grupa “Inovartisti”, u kojoj smo bili nas dvoje, Jovana Uro{evi}, Jovana Todorovi} i Neda Radovanovi}, bavila ure|ewem galerije u Dnevnom boravku pri pomenutom udruèwu i pobedila na konkursu Beogradskog okruga za najboqi omladinski projekat - uvodi nas Katarina u ~a~ansku “pri~u”. Tokom gluma~kih, muzi~kih i ritmi~kih ve`bi sa korisnicima Dnevnog boravka u â~ku, wih dvoje su sledili ideje brazilskog rediteqa i pisca Augusta Boala (1931 - 2009), koji je dru{tvenim predrasudama i diskriminisawu odre|enih grupa

KREATIVNE RADIONICE ZA OSOBE SA „POSEBNIM“ POTREBAMA suprotstavio Pozori{tem potla~enih. - Uvereni smo da je svaki ~ovek ponekad glumac i da talenat nije privilegija pojedinih qudi. Svi smo mi u stawu i da odglumimo i da predlo`imo re{ewe za odre|enu dramati~nu situacije. Va`no je da se svi ukqu~e i odigraju izvesnu scenu, naj~e{}e vezani za diskriminaciju, potom

diskutujemo, a re{ewe nekada odglumi i publika. Svi smo mi, ustvari, i glumci i publika u isto vreme. Katarina i Igor su veoma zadovoqni po~etkom saradwom sa decom i vaspita~ima iz Dnevnog boravka i `eleli bi da je nastave ve} na jesen, kroz nove oblike rada sa osobama sa “posebnim” potrebama.

- Na{ pristup ima edukativni, ali i socijalni karakter. @eqa nam je da uti~emo na svest gra|ana i pomognemo im da se oslobode predrasuda i shvate da svi imamo pravo na `ivot, dru`ewe, kreativnost - nagla{ava devojka koja je ro|ena u na{em gradu, a diplomu turizmologa stekla u Beogradu.

Igor Dragovi} je iz Beograda, u Izraelu je zavr{io studije dramaturgije, a bavi se i grafi~kim dizajnom. Kao ~lanovi “^udesma”, grupe koja preferira tradicionalnu muziku balkanskih naroda, u~estvovali su u ovogodi{wem serijalu “Ja imam talenat” i plaE. V. sirali se u finale.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

REPORTA@A

VELIMIR VEQO MARINKOVI] IZ TRNAVE, AUTOMEHANI^AR „BO[ISTA” SA STA@OM OD SKORO POLA VEKA

MAJSTOR KOJI „VOLI” KVAROVE

ako je pre pet godina, posle ~etiri decenije i dva meseca radnog staà, provedenog u “Autoprevozu”, oti{ao u penziju, Velimir Marinkovi} iz Trnave ni u mirovini ne miruje. Gotovo svakodnevno u dvori{te porodi~ne ku}e, u kojoj ìve ~etiri generacije, navrate vlasnici vozila kojima je potrebna pomo} ovog vrsnog i nadaleko poznatog majstora - automehani~ara bo{iste. Ovaj zanat kojim se sa velikom qubavqu i posve}eno{}u bavi skoro pola veka, savladao je, kao najboqi u~enik i “peti~ar” u nekada{woj [koli u~enika u privredi, koju je upisao na nagovor Milana Grujovi}a iz Parmenca, kome je, kaè, zbog toga i danas zahvalan. Po zavr{etku trogodi{weg {kolovawa, kao sedamnaestogodi{wak radio je nekoliko meseci u trnavskoj zadruzi na su{ari i kao voza~ traktora i kombajna, da bi te iste, 1966. godine zasnovao stalni radni odnos u “Autoprevozu”. Raspore|en je u radionicu koju je vodio Milenko Krupnikovi}, kome je tako|e zahvalan za sve {to je na po~etku prakti~nog rada nau~io. - U to vreme “Autoprevoz” je drào liniju Beograd - Makarska i ~uveni voza~ êdo Jovanovi} ostane u kvaru kod Livna. Iako sam bio mlad majstor, po{aqu me jednim autobusom do Beograda, pa drugim iz Beograda do Livna da otklonim kvar. Nisam imao rezervnu pumpu, nego samo delove u torbi. Putovao sam ceo dan i kada sam stigao êdo kaè: “Mali, {to si ti do{ao?” Kada sam po-

pravio pumpu i upalio motor, voza~ se obradova, a me|u putnicima nastade veseqe, po~e{e da me ~aste ~okoladom, napolitankama... - se}a se Veqo nekih najupe~atqivijih trenutaka u prvim godinama rada, u kojima je jo{ “pekao” zanat, ali i popravqao motore autobusa i kamiona, {to tada ~esto nije polazilo za rukom mnogo iskusnijim i starijim majstorima. Wegovo znawe, spretnost, brzina kojom je re{avao i najteè probleme, nisu pro{li nezapaèno ni u vojsci, koju je sluìo u Novom Sadu. Dok je jednom prilikom posmataro “civilne” majstore kako vade motor iz vojnog vozila, da bi ga poslali na popravku u ~a~anski “Remont”, Marinkovi} je, pri~a, odmah video kvar i ponudio da ga otkloni. I ovog puta je, me|utim, kao nekoliko godina ranije u Livnu, osetio nevericu kod starijih majstora. Po{to je za relativno kratko vreme popravio pumpu na motoru i pokrenuo vojni kamion, kapetan Radi{a Stefanovi} iz Stopawe ga je, iako je imao samo 20 godina, postavio za {efa radionice, pamti i posle vi{e od ~etiri decenije Marinkovi} mnoge detaqe iz vojni~kog ìvota: - Kada je 1970. godine Jugoslaviju posetio Kaunda, organizovana je vojna parada u Beogradu. Stare{ine me po{aqu u drugu kasarnu u Novom Sadu da budem u pratwi bestrzajnih topova koji su u~estvovali u paradi. Mesec dana su pre toga trajale pripreme u Beogradu, u~io sam voza~e kako da voze, da “{altaju” da im se

vozila slu~ajno ne bi ugasila. Kada su sva vozila pro{la, nastupilo je odu{evqewe i veseqe me|u u~esnicima, i po{to se sve besprekorno zavr{ilo, komandant parade pukovnik Aleksandar Jovanovi} me je nagradio desetodnevnim odsustvom, a od moje jedinice sam, povodom obeleàvawa 22. decembra, Dana JNA, te iste 1970. godine, dobio sat. Po povratku iz vojske, Veqa je ~ekao posao u “Autoprevozu”, koji je u to vreme imao 16 pogona {irom Jugoslavije. Bio je terenac i izuzetno je voleo taj posao, iako je putovao od Slovenije, Hrvatske, do Skopqa, Rjeke, Pule. Se}a se da je u jednom danu, na putu od Beograda do Slovenije, popravio tri “Autoprevozova” kamiona. Iako se mnogo radilo, to je, kaè, bilo najboqe vreme, jer se dobro i zara|ivalo. U vreme kada je vladala epidemija variole, dobio je, se}a se, “zeleni” karton da bi mogao da putuje po celoj zemqi. Prva stanica tada bila mu je Ivangrad, dana{we Berane, u kome je ovda{wi prevoznik imao radnu jedinicu, ali ne i majstore bo{iste. Nastavio je Marinkovi} potom da obu~ava kolege i u drugim pogonima, u Gorwem Milanovcu, Ivawici, Ra{ki... Po{to je firma po~ela da nabavqa novija i savremenija vozila, Marinkovi} je krenuo na seminare, na kojima se toliko “naoruào znawem, da se vi{e nije pla{io nikoga u ~itavoj Srbiji”. Bio je me|u prvim majstorima koji su “radili” mercedese i skanije i nikada se, tvrdi, nije vratio sa terena, a da ni-

FOTO GLAS

KO[ U VODI „ÊKA“ SUNCE elike ki{e, koje se ovog leta „trude“ da nam nadoknade pro{logodi{wu su{u, ovih dana ba{ ne znaju za meru. Ipak, ovaj ko{ nije „zaplivao“ u na{u Moravu zbog obilnih padavina i poplave, ve} je od nadle`nih postavqen da malo „obogati“ sportske sadràje pored gradske plaè. U Sportskom

centru „Mladost“ ka`u da su se ugledali na neka jezera u Srbiji, gde su se odavno oprobali „vodeni“ ko{arka{i. Zbog lo{eg vremena ispod ovog moravskog ko{a nikako da se zaigra. Ako je po narodnom verovawu, posle Petrovdana ~ekaju nas suna~niji dani. I tada igre mogu da po~nu...

Sa unukom koja ne voli da se slika

je otklonio kvar i “sklonio” vozilo sa puta. I dan danas ka`e, „voli” kvar, da ga snimi i odmah otkloni. Kada je osamdesetih uvedena norma, a u radionici kojom je rukovodio radilo {est majstora “bo{ista”, po~eo je Veqo da razmi{qa o odlasku, tim pre {to je imao ponude da pre|e u “Poqoservis”, “Pegaz”, Zadrugu. Preovladala je, ipak, qubav prema firmi u

kojoj je “ispekao” zanat, iz koje je od{kolavao dvoje dece, sagradio ku}u, zbog ~ega je na li~ni zahtev napustio radionicu u Kowevi}ima. Postavqen je na mesto {efa servisa na stanici i uporedo sa tim poslom jedno vreme je radio i kao voza~ direktora, a od 2007. godine i novih vlasnika preduze}a, da bi se naredne u maju, kada je izra~unao da je napunio 40

godina staà, pozdravio sa kolegama i oti{ao u zasluènu penziju. Ali, kaè da i ne ose}a da je u mirovini, jer svakodnevno popravi neki motor, pumpu, organizuje brojne aktivnosti kao predsednik Saveta Mesne zajednice... Osnovao je 1996. godine [ahovski klub “Spartak”, organizator je i u~esnik brojnih takmi~ewa sa kojih je, pokazuje, doneo mnoge medaqe. Bri`no ih ~uva, kao, {to je pomalo neobi~no, i brojne ulaznice sa svetskih i evropskih prvenstava iz sedamdsetih i osamdesetih godina, podse}aju}i sa neverovatnom precizno{}u na imena golgetera i druge detaqe. “Opu{tenu” pri~u tokom subotweg prepodneva prekida kombajnista, traè}i Veqovu pomo}, jer mu je “procurela” pumpa. Majstor “ugovori” posao, jer kaè, jo{ dok je u~io zanat, nau~io je i da, kao {to lekari imaju svoju, i “bo{isti” imaju svoju zakletvu, koja ih obavezuje da ma{ine koje “skidaju” hlebno zrno popravqaju i tokom praznika i u svako doba dana i no}i. M.N.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

STARI ^A^AK

KASINA PRVI HOTEL ^A^ANSKE VARO[I

{

Као "механу прве класе", изградио ју је, око 1870. године, Фердинанд Крен (1826 – 1894), Немац који се из Руме доселио у Чачак средином претпрошлог века и постао један од његових најбогатијих и најугледнијих грађана.

red najezdom savremenih urbanista i graditeqa, pre nekoliko godina je nestala i ~uvena “Kasina”, koja je svojom impresivno{}u i patinom oplemewivala gradski ambijent i podse}ala na protekla vremena i nekada{we ìteqe â~ka. Dana{wi â~ani je pamte po raznim sadràjima: godinama se u woj nalazila Biblioteka, mnogi su je pose}ivali radi supermarketa u prizemqu, a koncem pro{log stole}a u wu su, ali iz dvori{ta, zalazili lokalni politi~ari, jer su Srpski pokret obnove i jo{ neke stranke u ovoj zgradi

imale kancelarije. Retko ko od na{ih savremenika, me|utim, zna da je “starica” oronule fasade u mladosti bila gostionica na glasu, prvi hotel sa sobama za preno}i{te u ~a~anskoj varo{i, koji je u `ivot krenuo sa imenom “Kod prvog srpskog kraqa”, a posle nekog vremena stekao naziv “Kasina”. Kao “mehanu prve klase”, izgradio ju je, oko 1870. godine, Ferdinand Kren (1826 – 1894), Nemac koji se iz Rume doselio u ^a~ak sredinom pretpro{log veka i postao jedan od wegovih najbogatijih i najuglednijih gra|ana. Iz sa~uvanih dokumenata vidi se da je “Kasina” gra|ena kao planski ugostiteqski objekat i bila, za ono vreme i na{u sredinu, moderna i luksuzno opremqena. Osnova zgrada na uglu Ulice

} kraqa Aleksandra (dana{we Gradsko {etali{te) i Ivawi~kog sokaka (Ulica kneza Milo{a) imala je oblik }irili~nog slova G.

Ferdinand i Franciska Kren 1887. godine

U prizemqu su se nalazili kafana, sala za ru~avawe, kujna, stan za kafexiju i tri gostinske sobe, a na spratu osam soba, u koje se ulazilo iz hodnika sa unutra{we strane, sale i nu`nici. Sposobnog i vrednog Ferdinanda privla~ili su raznoliki poslovi. Po dolasku u ^a~ak najpre se bavio svojim pinterskim zanatom, onda se latio trgovine i u woj postigao veliki uspeh. Rodona~elnik je pivarske industrije u ^a~ku, osim parne pivare imao je i parni mlin, a dokazao se i kao gra|evinski preduzima~. Iako je posedovao “kafansko pravo” (dozvolu koju su prema tada{wem za-

konu morali da imaju qudi koji su dràli kafane), nikada se nije bavio ugostiteqstvom, a zgrade za ovu namenu, me|u kojima su bile kafana “Pivara”, izgra|ena 1887. godine u okviru nove ku}e Krenovih, i kafane u Poèzi i Samaili, davao je pod kiriju. Tako je bilo i sa “Kasinom”, koju }e naslediti wegova k}erka Jelene Hadija (1872 – 1917). U braku Ferdinanda i Franciske Kren ro|eno je petoro potomaka, ali su de~iji uzrast i bolesti preìveli samo sin Stevan i osam godina mla|a Jelena. U vreme kada se ona rodila, Stevan, koji }e kasnije u Be~u zavr{iti Pivarsku aka-

Jelena Kren sa drugim mu`em \urom Hadijom i decom iz prvog i drugog braka, oko 1910. godine. Stoje: Katarina i Danilo Belimarkovi} i Dana Igwatovi}. Sede: \urina sestra Jelisaveta i majka Katica, Jelena Kren i \ura Hadija. U Jeleninom krilu je sin Kosta, a u dowem redu }erka Olga.

Hotel „Kasinu” dobila je u miraz Ferdinandova k}erka Jelena

Pogled sa severozapadne strane

demiju i u Srbiji naslediti o~eve poslove, nalazio se kod dede u Rumi, na {kolovawu, a u pismu roditeqima, goticom i na nema~kom jeziku, raspitivao se za svoju malu sestru, nazivaju}i je, od milo{te, Len~i. U kwizi “ Porodica Kren, za~etnik industrije u ^a~ku”, ~iji je autor Stevanova unuka Marija Bokarev, tako|e ~itamo da je Jelena rano detiwstvo provela u ^a~ku, a onda je i ona, radi {kolovawa i savladavawa nema~kog jezika, upu}ena u Rumu. Wena prepiska sa porodicom otkriva osetqivu de~iju du{u, a ~e`wa za roditeqima i toplinom wi-

hovog doma dominiraju i u pismima koja su u â~ak stizala iz Beograda, gde je Jelena, sa nepunih deset godina, krenula u “Vi{i ènski zavod”, ~etvorogodi{wu privatnu {kolu koju je, po ugledu na strane zavode za vaspitavawe devojaka iz “vi|enih ku}a”, otvorila izvesna Adela êrmanova. U “Cermankinom zavodu” devojke su u~ile hri{}ansku nauku, jestastvenicu, nema~ki i francuski jezik, klavir i istoriju, a na daqe {kolovawe uglavnom nisu odlazile, jer se smatralo da su im ste~ena znawa “dovoqne za wihovu ulogu obrazovane ène, majke, supruge i doma}ice”. Po zavr{etku {kole, devojka se vra}a u â~ak i u wemu ostaje do 1889. godine, kada se, sa 17 godina, udaje za {aba~kog drogeristu dr Mijaila Jovanovi}a i bra~ni ìvot zapo~iwe u Kragujevcu. Miraz koji je Ferdinand Kren dao uz k}erku obuhvatao je i „Kasinu” i, zbog svoje vrednosti, u{ao u istorijsku literaturu. Ali, ~a~anski industrijalac je osim velikodu{nosti ispoqio i predostro`nost i svoje dete i sebe osigurao ugovorom koji je sa zetom sa~inio prilikom primopredaje miraza. Ubrzo }e se pokazati koliko je wegov gest bio mudar, jer Jelenin ìvot sa Mijailom, naviklim na boemski i rasipni~ki ìvot pre braka i nespremnim da ga se odrekne zbog porodice, nije bio sre}an. U vreme kada je donela odluku da se razvede i sa k}erkama Katarinom i Danom vrati Krenovima u â~ak imala je samo 21 godinu, a miraz je, sudskom odlukom, u celosti vra}en Ferdinandu Krenu. Za mladu i bogatu ènu ubrzo po~iwu da se interesuju novi prosci, a ponovo }e se udati u 27. godini, za vojnog lekara \uru Hadiju, Zemunca koji je u to vreme slu`bovao u â~ku. Jelena je i u drugi brak u{la sa zama{nim mirazom, a tada je ve} bila

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

STARI ^A^AK

GRAD KAFANA

Pre ru{ewa

i vlasnica “Kasine”, kafane u Samaili i nekoliko ku}a u â~ku, jer joj je me|uvremenu umro otac, a ona nasledila vrednu imovinu. Prihod od izdavawa “Kasine” i ostalih zgrada ulagala je u izdràvawe i {kolovawe dece iz prvog braka, a iz prepiske sa bratom Stevanom vidi da je stalno imala problema sa kirajxijama i te{ko sa wima izlazila na kraj. Jelena i \ura su ìveli skladno. Doktor Hadija je poticao iz ugledne porodice, bio je fin i obrazovan ~ovek, a prema wenim k}erkama se odnosio kao prema ro|enoj deci. Zbog prirode wegovog posla porodica je ~esto mewala mesto boravka. Ubrzo po venmarketing 032/342-276

Sada{wi stambeno - poslovni kompleks

~awu sa Jelenom, \ura dobija preme{taj u Leskovac, odatle se sele u Jagodinu, Pirot, Prokupqe, pa ponovo u Leskovac. Katarina Jovanovi} se udaje za ~uvenog srpskog oficira Danila Belimarkovi}a, dok wena ro|ena sestra Dana postaje supruga okru`nog in`ewera Vlade Igwatovi}a, iz Pirota. Iscrpqena tuberkulozom i brigom o porodici, Jelena umire u 45. godini, u jeku Prvog svetskog rata. Mu` joj je u to vreme bio interniran u Bugarsku, oba zeta su se nalazila na frontu, a deca iz drugog braka, Olga i Kosta, jo{ uvek su bili maloletni. Rat je besneo, pa Stevanu Krenu nije bilo lako da prona|e sestrin grob i

wene posmrtne ostatke prenese u porodi~nu kapelu na â~anskom grobqu. Po povratku iz internacija \ura Hadija je sa svojom decom ìveo u Pan~evu i, premda slabog zdravqa, nadìveo suprugu vi{e od dve decenije. Wihova k}erka Olga zasnovala je porodicu sa Slavkom Nikoli}em, apotekarom iz Kovina, rodila troje dece i ostala u ovom mestu. Sin Kosta, o~ni lekar po profesiji, oti{ao je 1941. godine u zarobqeni{tvo, a posle rata se nije vratio u zemqu. U Nema~koj se oènio Engleskiwom Xoanom Vandels i sa wom otputovao u Afriku, gde je radio kao lekar. U Ugandi im se rodila k}erka Aleksandra, a wih troje }e se

kasnije trajno nastaniti u Londonu. Kosta Hadija je i posledwi vlasnik “Kasine”, koju je, kao i jednospratnu ku}u u centru â~ka u kojoj se posle rata nalazio {ahovski klub, nasledio od majke. U vreme nacionalizacije, Kostinu imovinu je prisvojila dràva, a on je samo jednom posetio Jugoslaviju i maj~in rodni grad. Marija Bokarev ga pamti kao krupnog i lepog ~oveka, koji je imao guste obrve i mnogo li~io na svoga dedu Ferdinanda Krena. Kosta, wegova supruga i k}erka vi{e nisu me|u ìvima, ali u Engleskoj ìve wegovi unuci Nikolas i Viktorija Braun. E.V.

Dok je bio turska kasaba, â~ku je imao hanove, a posle oslobo|ewa od Turaka u wemu po~iwu da ni~u mehane, novi ugostiteqski objekti. Glavne mehane bile su Vladi~in han, preko puta dana{we Op{tine, Soki}a an, u tada{woj Ulici kraqa Aleksandra i Satarin an, na Maloj pijaci. I hanovi i mehane su sluìli za sme{taj putnika, robe i stoke, a razlikovali su se po tome {to su u mehanama {tale bile odvojene od prostora za goste. Ostalo je zabeleèno da su, osim mehana, ve} tada postojale i kafane, u kojima su se goste kra}e zadràvali. Ugostiteqski posao je i u pro{losti bio itekako privla~an, pa je zbog velikog broja mehanxija i kafexija u â~ku jo{ 1846. godine osnovano mehansko - kafansko udruèwe. Prema popisu iz 1863. godine u posedu stanovnika varo{i bilo je 15 mehana i devet kafana. Najve}i broj ugostiteqskih objekata posedovao je trgovac Milo{ Igwatovi}, a sledili su ga Vladimir Haxi} i Aleksa Radovi}, tako|e trgovci. Prema zapisu Ilije Kriva~i}a, iz 1863. godine, prva planski zidana mehana nosila je naziv “Takovo”, a preimenovana je u “Pariz” kada su Obrenovi}e na tronu zamenili Kara|or|evi}i. U pretpro{lom veka â~ak }e, pojavom novih ili preure|ewem starih zdawa, dobiti i druge kafana, me|u kojima su „Zanatlijska kasina”, „Mi}ovi}a kafana”, „Draga~evo”, „Evropa”, „Beogra~i}”, „Car Lazar”, „Prole}e” …Po planu donetom iz Be~a, Stevan Kren je 1900. godine sagradio velelepni hotel “Kren” (posle nacionalizacije stekao je ime “Beograd”), a {est godina ranije u â~ku je podignut hotel “Rusija”. Dragutin, sin kafexije Obrada Lazovi}a }e, posle o~eve smrti, mehanu pretvoriti u hotel “Lazovi}”, u kome }e 2007. godine prvi put u â~ku zasvirati gramofon. Kafana “Tri bagrema” radila je jo{ pre Prvog svetskog rata, a izme|u dva rata na mestu gostionice Vladi~in han sagra|en je hotel “Srpski kraq”. Na starom va{ari{tu se pojavio “Zlatni kow”, a za me|uratni period tako|e se vezuje po~etak rada hotela “Ruski car”, kafana “Belvi”, “Moravice” i jo{ nekih ugostiteqskih objekati. Ovo bi bio samo deo podataka iz iscrpnog rada “Ugostiteqski objekti u â~ku do Drugog svetskog rata”, arhitekte Milo{a Radovanovi}a, objavqenog 2006. godine u Zborniku radova Narodnog muzeja u â~ku. Dovoqno da se nasluti koliko su â~ani voleli kafanu i koliko su ovakva mesta bila va`na za ìvot na{ih predaka i istoriju grada.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

REPORTA@A

DARKO MILOVANOVI] IZ ^A^KA, JEDINI PROIZVO\A^ LULA U SRBIJI Zavr{io je elektrotehniku, radi u Policijskoj upravi, a u svojoj radionici proizvodi lule. Kada mu je pre dve i po godine kolega sa posla poklonio staru lulu, trideset{estogodi{wi Darko Milovanovi} se zainteresovao za ovaj predmet i ubrzo postao proizvo|a~ lula, prema wegovim re~ima, jedini u Srbiji Darkovoj ku}i, na jednoj polici pore|ane su lule koje on koristi. A one koje su iza{le iz wegove radionice zavr{ile su {irom regiona, ali i u Kanadi, Americi, Italiji, pa ~ak i u Indoneziji. Od lula{a (~oveka koji pu{i lulu) do pajpmejkera (proizvo|a~a lula) stigao je za samo godinu dana, a lule koje su wegov proizvod nose naziv “Gilo”, {to je nadimak wegovog sina Gavrila. Za lulu su potrebni posebni duvani, ali i tehnike i ve{tine pu{ewa, koje je Darko u~io putem interneta, kako bi pravilno koristio lulu koju mu je drug poklonio. Pretra`uju}i internet, upoznao je i velike kolekcionare. Posredstvom interneta je kupio nekoliko lula, a zatim

LULE KORISTE HEDONISTI

odlu~io i da proba sam da ih izra|uje. I tako je razvio, za sada, hobi, ali se nada da }e on vremenom prerasti u unosan biznis. U po~etku je imao samo bu{ilicu, a sada i svoju radionicu, u podrumu ku}e. Darko je upoznao dosta pajpmejkera, ali najvi{e mu je pomogao jedan iz Crne Gore. Nekada mu je za izradu lule trebalo petnaestak dana, a sada je napravi i za nekoliko sati. Naravno, koliko }e vremena utro{iti, zavisi i od modela. Darko kupce uglavnom

nalazi na internetu, mada svoje unikatne proizvode prodaje i u dve radwe, u Beogradu i u Novom Sadu. - Lule koriste i oni koji pu{e, ali ima i kolekcionara, koji ih samo sakupqaju. Lula{i su malo specifi~ni qudi. Uglavnom, oni koje sam upoznao vole da u`ivaju u svemu. Pravi su hedonisti. Imam kupaca, koji imaju skromnija primawa, ali kupuju lule koje vrede i vi{e od 100 evra – pri~a Darko. Fotografije prvih nekoliko lula koje je napravio, postavio je na inter-

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, man do li na, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

net i tada su po~eli da ga kontaktiraju lula{i. - Prve primerke sam poklonio, ~ak i nekim qudima koje nisam ni poznavao. Po{to nisam imao ni{ta od alata, izrada lula je po~ela da mi pravi fine tro{kove i odlu~io sam da po~nem da ih prodajem. Prve sam prodavao po ceni od 20, 30 evra, ta~no koliko me je ko{tao materijal za wihovu izradu. Kako se vi{e qudi raspitivalo, i cena je rasla. Po savetu drugih pajpmejkera, odredio sam minimalnu cenu, koja je 80 evra. Najvi{e sam od

jedne lule zaradio 150 evra – pri~a Darko. Kada pravi lule najvi{e vodi ra~una o materijalu. Naj~e{}e koristi vres, mediteransko drvo, odnosno wegov koren, koji je dosta otporan na visoke temperature. Tako|e, koristi i mo~varni hrast ili mortu, koju moè da nabavi u Srbiji, dok sve ostalo, Darko nabavqa iz inostranstva. -Bitno je da lula bude dobro izbu{ena, da zapremina àrnice bude odgovaraju}a, da kanal bude u samom dnu àrnice i onda }e duvan izgoreti do posledwe trun~ice… Treba voditi ra~una i o teìni lule. Ima qudi koji je drè u ruci, ali ima i onih koji je drè u ustima – pri~a Darko. Ako niste znali, lula se koristi samo jednom u toku 24 ~asa, jer drvo mora da odmara. Zato lula{i imaju vi{e lula. To je pravilo za lule od vresa i od masline, obja{wava Darko, dok je

lula od morte dosta otpornija. Darko ne pravi lule od mer{ama, ali one mogu naj~e{}e da se koriste. - Mer{ama ili morske pene ima najvi{e u Turskoj i [paniji, ali ga ~ak ima i u rudniku magnezita u Mili}evcima. Mer{am je materijal koji ne uti~e na aromu duvana i lule pravqene od mer{ama mogu da se koriste non stop, zato svaki lula{ ima bar jednu ovakvu lulu. Tako|e, duvan iz lule se ne uvla~i u plu}a, ve} se samo “pu}ka” obja{wava Darko. On kaè da je prestao da broji koliko je lula napravio, kada je pre{ao cifru 40, a prodao ih je vi{e od 30. Iako i u Srbiji na|e po nekog kupca lula{a ili kolekcionara, kaè da se lule najvi{e proizvode i koriste u Danskoj, Skandinaviji, Engleskoj, Francuskoj, Italiji i Americi. Ukoliko nekoga zanimaju lule moè kontaktirati Darka putem mejla gilopipes@gmail.com. I. M.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SELO

U MESNOJ ZAJEDNICI „KULINOVCI“ RENOVIRAN SPOMEN KOMPLEKS „DR DRAGI[A MI[OVI]“

URA\ENO VI[E ZA MESEC DANA,

NEGO ZA 20 GODINA

sklopu priprema za proslavu 12. jula, Dana mesne zajednice, u Kulinovcima je renoviran Spomen kompleks “Dr Dragi{a Mi{ovi}” i u wegovoj neposrednoj blizini izgra|eni sportski tereni. Ovaj posao zapo~et pre mesec dana kr~ewem korova i ~i{}ewem prostora, godinama zapu{tenog i zaraslog u rastiwe, me{tani su okon~ali pro{le subote. Radovi su ko{tali skoro tri miliona dinara, a sredstva su obezbedili brojni donatori, JP “Gradac” i mesna zajednica. Potpredsednik Saveta

MZ Miroslav Poledica ka`e da su u zgradi Doma popravqeni plafoni, ure|ena dva sanitarna ~vora, postavqeni novi podovi, okre~ene prostorije. Dom nije odr`avan vi{e od dve decenije, napomiwe on i najavquje da }e u narednom periodu biti obavqene jo{ neke popravke i objekat “doveden u besprekorno stawe”. - Na ovom poslu svakodnevno, do kasnih ve~erwih sati, radili su mladi i deca uz pomo} nas odraslih, da bismo stigli da radove zavr{imo do Petrovdana, kada slavimo Dan mesne zajednice.

Skoro 95 odsto neophodnih sredstava obezbedili su donatori, odnosno oko 30 ovda{wih firmi i JP “Gradac”. Svi kojima smo se obratili za pomo}, iza{li su nam u susret, jer su uvideli da Savet MZ ~ini ekipa vrednih, sposobnih i po{tenih qudi, koji su spremni da svaki posao iznesu do kraja. Zahvaquju}i kolektivnom radu, dru`ewu i saradwi sa rukovodstvom MZ, JP “Gradac” je doprineo da za nepunih sedam dana bude oplemewen prostor pored Spomen doma u Kulinovcima, za-

dovoqno isti~e direktor Neboj{a Jovanovi}. Osim sa ovim JP i donatorima, Kulinov~ani uspe{no sara|uju i sa drugim mesnim zajednicama, {to potvr|uje i Violeta Markovi}, predsednica MZ “3. decembar”: - Posle akcija koje smo realizovali u na{oj mesnoj zajednici, od donacije dobijene od “Sinalka”, preostale su nam dve table i dva ko{a. Olu~ili smo da taj poklon ustupimo MZ Kulinovci, da bi upotpunila i “o`ivela” prostor pored Spomen doma. Posle dana{we proslave, novo rukovodstvo MZ ]e prionuti na nove poslove, najavio je Poledica, i me|u prioritete uvrstio

krpqewe udarnih rupa na putevima i izgradwu kanalizacione mre`e u gorwem delu Kulinovaca. Planirano je i da na prostoru Spomen kompleksa bude podignut bazen za okupqawe i zabavu mladih. Me{tani Kulinovaca tradicionalno slave Petrovdan, tako da }e i danas ugostiti brojne prijateqe, donatore, predstavnike lokalne samouprave i javnih preduze}a, najavio je Milisav [ibinac, sekretar Saveta MZ. Osim dru`ewa i narodnog veseqa pored Spomen doma, programom proslave predvi|eno je organizovawe i turnira u malom fudbalu. M. N.

PRVI „IVAWDANSKI KOTLI]” U DOWOJ TREP^I

LEPO JE KAD SE NAROD SLO@I I RASPOLO@I od Ruskih grobova, mesta gde je 1944. godine, u borbi protiv Nemaca, poginulo osam Rusa - crvenoarmejaca i isto toliko Srba - pripadnika Narodno oslobodila~ke borbe, sve do osamdesetioh godina pro{log veka na Ivawdan je redovno odràvan va{ar, jedan od naj~uvenijih i najpose}enijih u ovom kraju. Onda je obi~aj izgubio aktuelnost, da bi pro{le subote ovaj lokalitet ponovo postao mesto masovnijeg okupqawa Trep~anaca i wihovih kom{ija. Nikla je {atra, zasvirali i zapevali “Jevremci”, a 27 ekipa zaloìlo vatru i pod vedrim nebom, svaka u svom kotli}u, skuvala ribqu ~orbu. - Bez smu|a nema dobre ~orbe saèto }e Miodrag Petrovi}, glavni kuvar ekipe “Moravac” iz Mr~ajevaca. O ostalim sastojcima kao da se ne vaqa, jer svaki u~esnik, zna se, ima svoju tajnu i ~uva je za sebe. Iz Mr~ajevaca je i ekipa “Unuk i deda”. Deda, Jevto Gajovi}, i unuk, Nikola, vi{e sluè za slikawe i paradirawe, dok glavne poslove oko vatre obavqa Dule, Jevtov sin i Nikolin otac. U kotli}u se kr~kaju luk i {argarepa, a o onome {to }e do}i kasnije Gajovi}i ne htedo{e da zbore.

Na spomenik poginulim crvenoarmejcima i partizanima vence su polo`ili predstavnici Grada, Mesne zajednice i SUBNOR - a.

Samo za nijansu su transparentniji “ârobwaci”, petorica {kolskih drugova, pripadnika generacije 67. Svi su Trep~anci, dvojica, Aco i Vlade, od Mili}a, ostali, Rade, Milomir i Milija, od Karapavlovi}a. - Skobaq je iz Lima, deverika iz Morave, bi}e jo{ nekoliko vrsta ribe, a pripremili smo i druge, ~arobne sastojke - kaè Aco, “portparol” ekipe. - Najva`niji su zabava, druèwe, prijateqstvo - ukqu~i se u razgovor Vlade.

Neki su do{li da se nadme}u, drugi da podrè manifestaciju i takmi~are, a me|u wima je i Stanimir Cane Nikoli}, {ahovski velemajstor. Rodom je, kaè, iz ovog sela i puno mu je srce kada se seti nekada{wih va{ara. - Sre}an sam {to se narod izmirio i {to je potreba za zajedni{tvom nadma{ila politi~ka i ostala trvewa iz pro{losti - nagla{ava poznati {ahista. U ime Grada â~ka manifestaciju je otvorio pomo}nik gradona~elnika Sa{a Obradovi}, iz-

raziv{i èqu da “Ivawdanski kotli}” postane tradicionalno obele`je Dowe Trep~e. Uspeh takmi~arima poèleo je i Drago Bogi}evi}, predsednik Saveta Mesne zajednice, organizatora “Kotli}a”. - @eleli smo da i na{a Trep~a ima svoju manifestaciju, a ideja da to bude takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe potekla je od Branka Vulovi}a, koji je poreklom iz na{eg sela, a ìvi u Mr~ajevcima. Zahvalnost za pomo} dugujemo Gradu â~ku i sponzorima - re-

kao je Bogi}evi}. @iri, u kome su bili on, Vlade Mili} i Milan Dobrosavqevi} odlu~io je da prva nagrada pripadne mr~ajeva~kom “Moravcu”, druga ekipi “Brko i drugari”, iz Miokovaca, a tre}a ekipi “Bombastik”. Pobednicima su dodeqeni pehari, dok su zahvalnice dobile sve ekipe u~esnice prvog “Ivawdanskog kotli}a”. Prire|en je i zajedni~ki ru~ak, a na jelovniku se, osim ribqe ~orbe, na{ao i posan pasuq. E. V.

SELO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SUTRA „KAJSIJADA” U MIOKOVCIMA

ROD SOLIDAN, CENA NISKA Miokovcima }e sutra biti odràni peti “Dani srpske kajsije”. Za razliku od prethodne godine, kada je mraz u~inio svoje, ove godine je rod dosta boqi. Nije lo{ ni kvalitet, s obzirom da je prethodnih meseci grad udario i na Miokovce. Vo}ari su jedino nezadovoqni po~etnom otkupnom cenom od 30 dinara, koja odavno stagnira. - Od kada smo pokrenuli “Dane kajsije”, imamo vi{e kupaca. Ranije smo bezuspe{no poku{avali da spojimo Turisti~ku organizaciju i na{u manifestaciju. Bitno je da ona bude promovisana na svim sajmovima turizma, kao i ostali potencijali â~ka. Nisu samo Miokov~ani uspe{ni proizvo|a~i kajsije, nego i vo}ari u Gorwoj Gorevnici, Mili}evcima, Prijevoru, Rakovi. Analize su pokazale da na{a kajsija sadrì i do 14 odsto suve materije i da je bogata {e}erom. Nekada je bila kori{}ena za proizvodwu ekstrakta - podsetio je Miroslav Nedeqkovi}, predsednik organizacionog odbora manifestacije”. Osim Mesne zajednice, ovoga puta prote}i u duhu stvarala{tva, da bu- nansijskih razloga trajati samo jedan dan. - Selu bi trebalo re}i hvala i za ono {to glavni u organizaciji “Dana srpske kajsije” su du zadovoqni i kupci i prera|iva~i - re~i su ~ini za razvoj privrede. Koliko su Miokovci i vo}ari iz Udruèwa “Miokova~ka kajsija”. gradona~elnika Vojislava Ili}a. Manifestacija je nastala i kao pobuna pro- vredni pomena svedo~e i dve kwige koje su mu Organizatori su svoju manifestaciju najavili jo{ pro{le sedmice u Gradskom ve}u. Nadaju se tiv zapostavqawa sela. Ove godine }e zbog fi- posve}ene autora Milo{a Obradovi}a. Jedna je “Miokova~ki rodoslovi”, a druga “Miouspe{nom plasmanu, s obzirom na to da kova~ka vekovawa” - naveo je urednik kajsija nije najboqe rodila u smederevPROGRAM programa manifestacije Miladin Vukoskom i ostalim krajevima Srbije. 10.00 Liturgija u miokova~koj crkvi savqevi}. Kao i prethodnih godina, pokroviDefile ko~ija kroz selo Od bogatog programa koji Miokov~ateq “Kajsijade” je lokalna samouprava. Izlo`ba kajsije, prera|evine od kajsije, umetni~ki radoni pripremaju za sutra trebalo bi pomePro{logodi{wa manifestacija bila je vi... nuti predavawa na temu uzgoja, prerade i prvo javno pojavqivawe nove gradske 15.00 Otkrivawe belega miokova~koj kajsiji plasmana kajsije. Profesor Agronomvlasti. Sutra }e, na neki na~in, u Mio15.30 Otvarawe izlo`bi skog fakulteta dr Tomo Milo{evi} gokovcima obeleìti prvu godi{wicu. 16.00 Okrugli sto “Nove sorte kajsije, gajewe ùtog zlata, vori}e o iznenadnom su{ewu kajsije, po- Grad i Javno preduze}e “Gradac” wegova prerada i plasman” javi koja ne zaobilazi ni najsavremenije potrudili su se da urede centralni pro18.00 Sve~ano otvarawe manifestacije vo}wake. O tradicionalnom i standardstor za odràvawe ove manifestacije. 18.30 Sve~ana akademija, uvodni deo Poselo kraj lampeka nom uzgoju predava}e dr Ivan Gli{i}, “Dani kajsije” iz godine u godinu dobi“âri srpskog pro~evqa” dok je tema mr Branka Popovi}a prerada jaju sve ve}i zna~aj. Nadamo se da }e i 20.30 Saborisawe i proizvodwa rakije od kajsije. Z. J.

PRVI „DANI SLATINSKE BAWE“

ZA NOVI TURISTI^KI BUM

anifestacija “Dani Slatinske bawe” trajala je tri dana, od pro{le subote do ponedeqka. Inicirali su je me{tani u nameri da skrenu pa`wu javnosti i nadle`nih na blagotvorne resurse i turisti~ki potencijal ovog mesta. Krenuli su `estoko ne bi li uredili infrastrukturu i pro{irili sme{tajne kapacitete.

- @ivimo u brdsko-planinskom kraju i u takvim uslovima mehanizacija nam ne moè mnogo pomo}i. Ali, zato imamo lekovitu vodu, ~ist vazduh i zdravu hranu, ne prskamo vo}e i povr}e. Kod nas je sve zdravo. Mnogi su posle terapije u Slatinskoj bawi ustajali. Ja sam ovde le~io polomqenu ruku koja je ponovo oìvela, kao da je nisam povre|ivao - kaè Dra{ko Tutuno-

vi}, glavni organizator “Dana Slatinske bawe”. Me{tani Slatinske bawe nameravaju da sagrade i mawu drvenu crkvu. Tim povodom pro{log vikenda posetio ih je episkop [umadijski Jovan. Prvih dana manifestacije obe}awa za prosperitet bawe stigla su i od gradskih vlasti. - Planiramo da Slatinsku bawu podignemo na nivo koji joj pripada. Ve} u ponedeqak }e gradska Komisija za planove po~eti izradu regulacionog plana. Nadam se da }e ve} slede}e godine radovi ovde biti u jeku, kao i prvi rezultati. Grad priprema i projekat za izgradwu kanalizacione mre`e za

ovaj kraj koji koristi vodu sa sistema u Kuki}ima - najavio je gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}. Obe}awa za razvoj bawe stigla su i od direktora Javnog preduze}a “Gradac” Neboj{e Jovanovi}a. Slatinska bawa ima mineralne vode za le~ewe reumatizma i ko`nih bolesti. Stalni posetioci ka`u da su terapijski rezultati izvanredni, ali bawa kuburi i sa sme{tajnim kapacitetima koji u sezoni budu popuweni do posledweg mesta. Na otvarawu “Dana Slatinske bawe” prigodan kulturno-umetni~ki program pripremili su u~enici Osnovne {kole “Branislav Petrovi}”. Z. J.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 40 - 50 pasuq 300 paprika 50 - 70 paradajz 30 - 50 krastavac 15 - 20 tikvice 20 brokoli 200 boranija 100 - 150 gra{ak 200 - 250 kupus 20 - 30 karfiol 300 per{un 10 - 20 {argarepa 60 - 80 cvekla 30 - 50 zelena salata - 30 crni luk 30 - 100 beli luk 250 - 300 crni luk mladi - nema beli luk mladi - nema VO]E

{qive 30 - 50 jabuke 30 - 50 kru{ke 30 tre{we - nema jagode - nema maline 250 breskve 50 kajsije 30 - 60 lubenice 40 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 8 - 13 kajmak 500 - 600 sir 350 - 400 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 160 - 170 prasi}i 230 - 250 ovce 100 - 120 jagwad 190 - 200 p{enica 30 je~am 32 kukuruz 30

ZDRAVSTVO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

VIRUSI I BAKTERIJE U STOMAKU

LETO I CREVNE INFEKCIJE Crevne infekcije, koje su karakteristi~ne za letwi period se uglavnom manifestuju u blaòj formi kao stoma~ni grip. Lekari savetuju kori{}ewe lak{e hrane u ~e{}im obrocima rema savetima stru~waka, da bi se izbegle letwe crevne infekcije, svaki dan treba unositi puno povr}a i vo}a dobro opranog, kao i proizvode od ìta, odnosno crnog integralnog bra{na. Od mesa, se preporu~uje piletina i riba. Pored vode, treba piti slatko i kiselo mleko, jogurt, biqne i vo}ne ~ajeve, negaziranu mineralnu vodu, blago zasoqene supe. Toplo letwe vreme ~esto je pra}eno akutnim crevnim infekcijama koje nastaju uno{ewem lako kvarqivih namirnica. Visoke temperature izuzetno pogoduju razmnoàvawu bakterija i virusa u hrani. Stru~waci kaù da se letwe virusne infekcije uglavnom manifestuju u blaòj formi u vidu stoma~nog gripa. Put ovih infekcija je fekalno oralni, odnosno dolazi spoqa preko zaga|ene hrane i vode, kao i prqavih ruku. Inkubacija od kontakta sa virusom do pojave simptoma bolesti traje jedan do dva dana. Prve tegobe pra}ene su bolovima u stomaku, koji su o{tri, prodorni i difuzni. Tako|e se ispoqava nagon za povra}awem ili povra}awe. Javqaju se i te~ne stolice bez sluzi i krvi, ~etiri do osam u toku dana. Posle stolice i daqe je prisutan ose}aj puno}e sa la`nim pozivima na pra`wewe. Blaga malaksalost tako|e je upe~atqiv simptom, kao i povi{ena temperatura. Lekari nagla{avaju da virusne infekcije digestivnog trakta imaju miran tok, tako da uz adekvatno pona{awe i nadoknadu prirodne crevne flore probioticima, zdravstveno stawe se normalizuje za relativno kratko vreme.

BAKTERIJSKE INFEKCIJE SU GORE Sa druge strane, bakterijske crevne infekcije daju mnogo te`u klini~ku sliku i tako|e su ~e{}e tokom toplih dana. Uzro~nici su patogene i nepatogene bakterije. Me|u patogenim su najagresivnije salmonela, {igela i stafilokok. Nepatogene, mawe agresivne su enterobakterije tipa e{erihije koli. Sve one mogu da se na|u u hrani koju jedemo u letwem periodu kada su temperature visoke. Osim toga, postoji i ru`na navika da jedemo gde stignemo, konzumiraju}i jela po restoranima i kioscima brze hrane, ne vode}i ba{ mnogo ra~una o uslovima, higijeni i kvalitetu pripreme i ~uvawa ponu|enih obroka, upozoravaju stru~waci. Za bakte-

rije su ovakvi uslovi idealni. One se izuzetno brzo razmno`avaju u lako kvarqivim namirnicama kao {to su mleko, mle~ni proizvodi, jaja, meso, majonez, kremovi... Naj~e{}i uzro~nik u letwem periodu je salmonela. Nakon dan, dva od uzimawa zaga|ene hrane po~iwe povra}awe, bolovi u stomaku i dijareja. Stolice su u po~etku ka{aste, a zatim vodenaste i obilne. Oboleli gubi dosta te~nosti i malaksao je. Prisutna je i povi{ena temperatura, pra}ena glavoboqom i bolovima u mi{i}ima. Simptomi se uglavnom smiruju petog dana od po~etka tegoba. Izvori za ovu vrstu infekcije su jaja, kao i ukvareno pile}e ili mleveno meso. Osim salmonele, {igela tako|e zna da napravi neprijatan zdravstveni problem inficiranom. Simptomi karakteristi~ni za ovu vrstu infekcije su bol u stomaku, dijareje sa primesama sluzi i malo krvi, ali i povi{ena temperatura. Ove infekcije se tako|e prenose zaga|enom hranom i vodom. I na kraju, stafilokokni toksin daje klini~ku sliku samo nekoliko sati od trenutka infekcije. Prisutan je jak nagon na povra}awe, lo{e op{te stawe, kao i ~este stolice. Za bakterijske infekcije va`i isto

BAKTERIJE I VIRUSI IZ KLIMA URE\AJA I TELEFONA Predmeti koji nas svakodnevno okruùju predstavqaju leglo bakterija, ponekad i virusa. Mikroorganizama ima u erkondi{nima, na telefonima, VC daskama... Na sre}u, u evolutivnom smislu oni su se prilagodili na{em ambijentu, pa osobe sa dobrim imunolo{kim barijerama wihovo prisustvo uglavnom i ne ose}aju. Qudi ne treba da ih se pla{e, jer je organizam razvio sopstvene odbrambene mehanizme, nagla{avaju stru~waci. Klima ure|aji su nezaobilazni u toplim danima. Poseduju odre|ene fine filtere koji ne propu{taju bakterije, kao ni parazite i slobodnoìvu}e amebe. Uredno odràvawe klima ure|aja i zamena o{te}enih filtera, spre~ava pojavu bilo koje bolesti gde su uzro~nici ovi mikroorganizmi. U poslovnim i u ku}nim uslovima, klima ure|aje, odnosno filtere, treba ~istiti dva puta godi{we. Ukoliko se to ne radi, moè do}i ne samo do respiratornih, ve} i do ozbiqnijih neurolo{kih bolesti, kao {to je, primera radi, meningitis, odnosno upala mo`danica. Telefoni mogu biti mesto {irewa infekcija, naro~ito ako jedan aparat koristi vi{e qudi. Na ovaj na~in opisan je slu~aj prenosa koksaki virusa, iako su virusi najosetqiviji od svih mikroorganizama, pa shodno tome i najmawe prisutni. Zajedni~ki toalet je potencijalno mesto rasejavawa najrazli~itijih infekcija. Kada je re~ o ovom mestu, posebnu pa`wu treba obratiti na aktuelne hlamidije i herpes virusne infekcije.

{to i za virusne, kaù lekari. Va`no je mirovati, uvesti reìm dijetalne ishrane, nadokna|ivati te~nost i uzimati preparate protiv stoma~nih bolova. Kod bakterijskih infekcija antibiotike treba uzimati iskqu~ivo uz savet lekara, nikako na svoju ruku. U teìm slu~ajevima inficirana osoba moè da zavr{i i u bolnici, gde joj se daju infuzioni rastvori.

KAKO SE ZA[TITI Stru~waci upozoravaju da se crevne infekcije mogu spre~iti ukoliko se pa`qivo postupa sa obradom ìvotnih namirnica. Tako|e, bitno je temeqno prati ruke sapunom pre, u toku i posle pripreme hrane i termi~ki obra|ivati namirnice ìvotiwskog porekla na temperaturi iznad 70 stepeni Celzijusa. Osim toga, va`no je da se pripremqena hrana jede odmah i da se ne drì duè od ~etiri sata na kuhiwskoj temperaturi. Termi~ki obra|ena hrana treba da se ~uva na temperaturi do deset stepeni, a najboqe je na plus ~etiri, u plitkim posudama i po mogu}nosti ne duè od dva sata. Kuvana hrana treba dobro da se podgreje, a da se spre~i dodir termi~ki obra|ene i sirove hrane. Tako|e, hrana treba da se za{titi od kon-

takta sa insektima (posebno od muva) i `ivotiwa, a posu|e i kuhiwski pribor treba dobro da se ~isti. I na kraju, voda za upotrebu u kuhiwi treba da bude higijenski ispravna. I. M.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

POTVRDA KVALITETA

AKREDITOVAN DOM ZDRAVQA

Direktorka Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dr Sne`ana Mani} uru~ila je pro{le sedmice direktoru Doma zdravqa dr Vladu Veli~kovi}u sertifikat o akreditaciji ove zdravstvene ustanove na tri godine. Ovoj sve~anosti je prisustvovao i direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi}, predstavnici lokalne samouprave i zaposleni u Domu zdravqa

irektor Doma zdravqa dr Vlade Veli~kovi} je istakao da akreditacija predstavqa zna~ajan podstrek i vaàn korak ka daqem unapre|ewu kvaliteta pruàwa zdravstvenih usluga i podizawu nivoa kvaliteta u le~ewu. On je zahvalio zaposlenima u Domu zdravqa na nesebi~nom trudu i zalagawu za dobijawe akreditacije, direktoru Zdravstvenog centra dr Radoslavu Milo{evi}u na razumevawu i pomo}i koju je pruào tokom celog procesa akreditacije, zajedno sa celim kolegijumom, lokalnoj samoupravi, javnim komunalnim preduze}ima, medijima i svim qudima dobre voqe koji su pomagali u ovom procesu. - Unapre|ewe kvaliteta podrazumeva standardizaciju postupaka, opreme, uslova za pruàwe usluga i za nas u Domu zdravqa ovaj proces nije zavr{en dobijawem akreditacije, ve} je potrebno stalno unapre|ivati nivo kvaliteta le~ewa. Dom zdravqa ima oko 500 zaposlenih. Proces

okom leta telo znojewem gubi mnogo vode, pa je va`no piti puno te~nosti kako bi se nadoknadio taj gubitak i osiguralo da koà ostane meka i hidrirana. Izme|u 11 i 16 sati trebalo bi ostati kod ku}e ili u debeloj hladovini, jer su tada sun~evi zraci najja~i, isu{uju koù koja potom brè stari i uni{tava se. Imajte na umu da kremu za sun~awe obavezno treba naneti 30 minuta pre sun~awa. Leti je dobro koristiti tonik koji zatvara pore i hladi koù i hidratantnu kremu, kao i ~istiti lice barem dvaput na dan, ~ak i ako ste stalno kod ku}e. I piling je dobro uraditi ~e{}e nego u ostatku godine kako biste uklonili mrtve }elije i poboq{ali cirkulaciju krvi u licu. Masne kreme trebalo bi ostaviti za hladnije vreme. Izbacite gazirane napitke jer su puni {e}era, {to nije dobro ni za koù. Nastojte da smawite unos diuretika poput alkohola i kofeina jer i oni uti~u na izbacivawe vode iz organizma.

Hla|ewe lica Nakon sun~awa najboqe }ete ohladiti i hidrirati ko`u lica ako pome{ate polovinu krastavca sa jogurtom u mikseru i ostavite na licu petnaestak minuta. Iskoristite leto da nahranite ko`u iznutra sa mnogo vo}a i povr}a, ve`bajte i svakodnevno sebi priu{tite barem sedam, osam sati sna. Ako koristite lekove - izbegavajte sunce Lekovi za pritisak, kao i pojedini antibiotici mogu pove}ati osetqivost na

Dr Vlade Veli~kovi} i dr Sne`ana Mani}

akreditacije koji je zapo~eo po~etkom 2012. godine, zaposleni nisu do`iveli kao te{ko}u, ve} kao obavezu koja }e i wima i pacijentima doneti boqitak. Mo`da je u po~etku i bilo neverice, ali {to je proces odmicao, pozitivna energija je bila sve prisutnija i mislim da nas ona i daqe dr`i, a ogleda se u zajedni{tvu i sna`noj

`eqi da se postigne ne{to boqe i kvalitetnije - rekao je dr Veli~kovi}. Doktor Radoslav Milo{evi} je ~estitao menaxmentu Domu zdravqa, direktoru i zaposlenima i naglasio da je dobijeni sertifikat odraz kvalitetnog rada, po kome je Dom zdravqa i prepoznatqiv. Direktorka Agencije za akreditaciju

dr Sneàna Mani} naglasila je da je akreditacija veliki korak za ~a~anski Dom zdravqa: - Mislim da ste kroz postupak akreditacije na dobar na~in promenili funkcionisawe ustanove, ali i da ste unapredili me|uqudske odnose, uveli timski rad i da }ete sada na druga~iji na~in prilaziti re{evawu problema, ukoliko se pojave. Proces akreditacije zapo~eo je u februaru 2012. godine, a u maju 2013, kvalitet rada Doma zdravqa ocewivao je takozvani tim spoqa{wih ocewiva~a, imenovanih od Agencije. Na osnovu analize wihovog izve{taja, pravilnika o akreditaciji, Zakona o zdravstvenoj za{titi i standarda za akreditaciju, Agencija je donela re{ewe o akreditaciji Doma zdravqa â~ak na tri godine. - Re{ewem o akreditaciji vi ste tek zapo~eli posao, koji se odnosi na daqi rad zdravstvene ustanove i stalno unapre|ewe. Na{ akreditacijski program je nacionalni program, formiran na internacionalnim principima i moè se porediti sa bilo kojim programom akreditacije u evropskim zemqama. Prema pravilniku o akreditaciji, potrebno je da napravite plan za unapre|ewe kvaliteta, na osnovu preporuka koje ste dobili od spoqa{wih ocewiva~a i to je obaveza koja se mora obaviti u roku od {est meseci. O~ekuju vas godi{we posete spoqa{wih ocewiva~a, koji }e oceniti da li radite u skladu sa standardima. Domovi zdravqa koji u|u u na{ program, postaju na{i saradnici i mi smo im uvek na raspolagawu - istakla je dr Mani}. I. M.

KAKO SE PRAVILNO SUN^ATI?

sunce i {anse za opekotine, zavisno od va{eg tipa koè. âk i deset minuta izlagawa suncu moè biti problem. Zato upotrebqavajte kreme sa visokim za{titnim faktorom 50 i ostanite u hladu ili obucite majicu ili haqinu. [e{iri su odli~na za{tita [e{iri su odli~na za{tita za lice. Nabavite one prozra~ne, {irokog oboda, tako da {tite i deo ramena. Izaberite materijale u kojima moète i u vodu, pogoto-

vo u vreme jakog sunca. Naravno, ni ispod {e{ira ne moète bez kreme za sun~awe. Osim temena za{titite i kosu. Jogurt i paradajz le~e opekotine Mle~ne kiseline iz jogurta deluju umiruju}e na koù opaqenu suncem. Ostavite ga na koì 30 minuta, kao masku pre mlakog tu{a. Tako|e, sok od paradajza brzo smiruje àri{te upale, a osim {to {titi iznutra, le~i i spoqa. Opekotine i vru}u koù nakon sun~awa premaìte sokom od

paradajza. Ali prvo je testirajte na malom delu koè. Vru} tu{ nakon izlagawa suncu nije dobar, jer }e dodatno isu{iti i zagrejati koù. Hladan tu{ nakon znojewa pomaè da se dowi slojevi koè rashlade i da se smawi izbijawe akni. Me|utim, ako èlite samo da se rashladite, mlak tu{ je boqi, jer }e hladan samo podstaknuti telo da se zagreva. Kamilica protiv oticawa Kako raste temperatura, tako koà na licu izgleda podbulo i sve masnije jer telo na visoke temperature reaguje zadràvawem vi{ka vode. âj od kamilice je prirodni diuretik i smawi}e otoke. I. M.

KUD „TANASKO RAJI]” O@IVELO STARE OBI^AJE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KULTURA

VESELO [UMADIJSKO PRELO

Di [ulman

GROZNICA Roman pun neo~ekivanih obrta! Di [ulman je napisala i/ili ilustrovala pedesetak kqiga koje su postigle zapaèn uspeh na top listama, a „Groznica“ je prva qena kqiga za tinejdère. Pred vama je qubavna pri~a o devojci iz 21. veka i rimskom gladijatoru. Jedan virus }e omogu}iti da se vremenski jaz premosti i da se oni susretnu u novoj dimenziji. Njihova stvarnost je nestabilna, zbog ~ega }e biti ugroèna ne samo qihova qubav ve} i qihovi ìvoti. Dva sveta. Dva milenijuma. Jedna qubav. Neustra{ivi rimski gladijator. Nepromi{qena devojka iz dvadeset prvog veka. Spaja ih tajanstveni virus... Leta gospodqeg 152. – Setos Leont je gladijator koji o~arava publiku svojim ume}em, ali neo~ekivano biva raqen i dospeva na ivicu smrti. Leta gospodqeg 2012. – Eva je izuzetna devojka – me|utim, stalno ne{to brqa. Upisuje se u {kolu za darovitu decu i poku{ava da po~ne ìvot iz po~etka, ali jedan trenutak u laboratoriji dove{}e do uàsavaju}ih posledica. Evu i Setosa spaja ~udesna karika, koja ih tako|e moè razdvojiti – jer je qihova groznica neizle~iva, a qubav je zbog toga smrtonosna. Moè li qubav preìveti sudar dva sveta, sudar koji dovodi u pitaqe opstanak samog vremena? Di [ulman je diplomirala engleski na Univerzitetu Jork, posle ~ega je nastavila da studira ilustraciju na Umetni~koj {koli Harou. Kao pisac i ilustrator postigla je izuzetan uspeh u svetu.

Sara Desen

ISTINA O VE^NOSTI Uzbudqiva pri~a o sazrevawu U izdawu Lagune nedavno se pojavio novi roman Sare Desen, „Istina o ve~nosti“. Roman autorke koju jednako rado ~itaju svi, jo{ jedna je dirqiva i lepa pri~a o odrastawu jedne {esnaestogodi{wakiwe. Duboka pri~a o qubavi i onome {to nas ~ini sna`nijim kad smo suo~eni sa ìvotnim prekretnicama. Da bi poku{ala da se izbori sa svojim ose}awima nakon o~eve smrti, Mejsi je pa`qivo isplanirala leto. Dane }e provoditi u biblioteci, gde }e raditi za informacionim pultom. Ve~eri }e posvetiti spremawu prijemnog ispita za fakultet. Slobodno vreme }e iskoristiti da pomogne svojoj poslom opsednutoj majci. Mejsi preìvqava dan po dan s la`nim osmehom na licu i re~enicom „ja sam dobro“. Me|utim, Mejsini planovi ne obuhvataju iznena|uju}i i haoti~an posao u Vi{ keteringu. Tek kad tamo upozna novo dru{tvo – i kad joj za oko zapadne talentovani, privla~ni Ves – shvata da je sasvim u redu da ponekad pokaè ose}awa. Jer, i kad nekog vi{e nema, ìvot ne prestaje. Moè li Mejsi zaboraviti na bol i shvatiti koliko je lepog tek ~eka? Sara Desen je jedna od najpopularnijih pisaca za mlade danas u svetu. Laguna je do sada objavila wene romane „Samo slu{aj“, „Neko kao ti“, „Prepusti se“. Pet wenih romana je nagra|eno presti`nim ameri~kim priznawem Udruèwa bibliotekara za najboqu kwigu za mlade a roman „Istina o ve~nosti“ je uvr{ten u prvih deset najboqih kqiga za mlade.

UD “Tanasko Raji}” iz Qubi}a je u okviru Letwih dana kulture u â~ku, na Ivawdan, 7. jula, izvelo program “Mesto moje, zavi~aju mio”, koji je zami{qen kao scenski prikaz narodnog obi~aja “{umadijsko prelo”. Iako je za realizaciju ovog programa idealan prostor bilo najavqeno dvori{te Narodnog muzeja, vremenske prilike su “{umadijsko prelo” izmestile u Galeriju ove ustanove, {to nije umawilo doìvqaj. Ovim prikazom, dru{tvo iz Qubi}a je verno oìvelo tradiciju, koja se naro~ito odumirawem srpskog sela, polako zaboravqa. - Smisao ovakvog programa je upravo o~uvawe narodne tradicije u izvornom obliku i weno preno{ewe na mla|e generacije, sa porukom da se sete davnih vremena i mladosti svojih majki i baka, kako bi verno preneli i sa~uvali autenti~ne srpske obi~aje i na~in na koji su se druìli na{i preci - rekao je predsednik dru{tva Zoran Zateì}. Prela su vrsta “mobe”, a odràvana su kad su no}i bile duge. Na prelima su ène i devojke pomagale svojoj susetki da oprede vunu ili konopqu. Takvu pomo} obi~no je traìla doma}ica kojoj se ùrilo da svojoj k}eri spremi “ruvo”

za udaju. êsto se prelo sazivalo i u ku}i u kojoj ima dosta mu{karaca, a nema dovoqno ènske radne snage. Ku}a koja saziva prelo, morala je ipak biti dovoqno imu}na, imati ve}u koli~inu vune i imati ~ime po~astiti preqe. Na svakom prelu se peva, igra, veseli i zbijaju {ale. Na prelo dolaze i mu{karci, ali su oni dok se radi, u posebnoj prostoriji. Tek kada ène zavr{e posao zbog koga su se okupile, svi se sastaju i nastaje igranka i veseqe, obja{wava Zateì}. Uprkos duìni programa od sat i dvadeset minuta, publici nijednog trenutka nije bilo dosadno, sude}i po aplauzima kojima je nagra|ivala svaki dijalog. Scenski prikaz realizovali su ~lanovi dru{tva iz Qubi}a: me{ovita izvorna peva~ka grupa sa solistima @anom Lazarevi} i Miladinom Ocokoqi}em, zdravi~ari Luka Tomasovi} i Jaroslav Nixovi}, recitatori Nevena Savkovi} i Ivana Makqenovi}, frula{i Slobodan Vuki}evi} i Mirko Milinkovi}, mla|i i stariji de~ji folklorni ansambli, kao i majstor na usnoj harmonici Da~o sa Kablara. Program je osmislio i scenski postavio Zoran Zateì}. Z. L. S.

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

NOVE CIPELE ûdne su qudske naravi. Nau~ili smo da ~ujemo kako se qudi dovijaju na razne vol{ebne na~ine da bi ìveli i preìveli, opskrbili svoje porodice i sebe potrebnim predmetima. Najnovija pri~ica doga|ala se u jednoj prodavnici obu}e. Do{ao jedan mu{karac da kupi cipele, prili~no kico{ki raspoloèn. Te, ne svi|a mu se boja, te ne svi|a mu se {tep. Iznosile mu devojke kutije sa odgovaraju}im brojem cipela, a on probao, probao i nikako da se odlu~i. Toliko je zagomilao, da su mu se na kraju na nogama na{le dve rasparne cipele, koje je uporno hteo da kupi, ne priznaju}i wihovu razliku. Pri tom je sve vreme teatralno pozirao oslawaju}i se za pultom, ~as na jednom, ~as na drugom laktu, licitiraju}i svoje visoko obrazovawe, tako da ga niko ne moè “napraviti ludim”. I jedna hrabra gospo|a donela je da reklamira cipele kupqene pre pola godine. Sa~uvala èna ra~un, |onove izlizala od upotrebe, ali na jednoj ga pretesterisala popreko. Da je taj gumeni |on stvarno puk’o, imao bi krivudavu, a ne pravolinijsku, reckanu pukotinu, reko{e joj. Diè galamu “gospo|a podvala”, ali joj se naum, da iza|e iz radwe u novim cipelama, nije ostvario. Pa ko koga ovde pravi ludim? Jednoj mladoj ènici palo na pamet da zameni sandalice za devoj~icu koje je dobila na poklon od bake iz drugog grada, kupqene u sasvim drugoj radwi, samo zato {to joj se nije svi|ala boja, ponev{i se kao da je na buvqaku. Bez razumevawa za {ifru i vrstu robe, da o broju artikla, popisu robe,

ulazu, izlazu, ne govorimo. Vrhunac gluposti dogodio se prilikom prodaje patika. Jedna doterana i moderna mlada devojka traìla je veli~inu 39,5 odre|enog modela patika. Prodava~ica je oti{la u magacin, vratila se i rekla:”Naàlost, nemamo, imamo samo 39 i jednu polovinu” (koja je bila obeleèna kao razlomak 1/2). Obe su se qubazno pozdravile i oti{le svaka svojim putem... Z. L. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

ZAVR[ENA RADIONICA „NE RASPU[TAJ JEZIK KAD SI NA RASPUSTU”

ZA[TO SU NAM POTREBNI LEKTORI? etodnevni program „Ne raspu{taj jezik kad si na raspustu“ autora Danijele Kova~evi} Miki}, profesora srpskog jezika i kwièvnosti, i Tawe Vukovi}, novinara, osmi{qen je kao igrolika nastava u ~ijem fokusu su odlike pet funkcionalnih stilova: kwièvnoumetni~kog, novinarskog, administrativnog, nau~nog i razgovornog stila. Program je realizovan u okviru Letwih dana kulture od 1. do 5. jula. Nakon kwièvne ve~eri posve}ene novoj zbirci poezije @ivorada Nedeqkovi}a “Talas”i Radionice “Grafiti”, usledila je Radionica dramskih improvizacija na kojoj su deca kwièvne tekstove i pesme dramatizovala u kratke dramske forme koje su istog dana i izvedene. Didakti~ki materijal je preuzet iz antologije „Najlep{e pri~e za decu i mlade 2“ nastavnice Mile Mutavxi}. - Pretvaraju}i kratke pri~e ili pesme u dramske improvizacije, na osnovu uputstava rediteqa (voditeqa radionice), deca su iskustveno pro{la kroz odlike razli~itih kwièvnih rodova i vrsta. Savremena istraìvawa potvr|uju da se najduè pamti

upravo ono {to sami uradimo, dok je proces zaboravqawa najve}i kod u~ewa na osnovu slu{awa tu|ih predavawa. Samim tim, smatramo da }e u~enici, zahvaquju}i ovakvom savremenom pedago{kom pristupu, boqe razumeti formalne i stilske odlike razli~itih kwi`evnih rodova i vrsta - rekla je Danijela Kova~evi} Miki}. Tre}a radionica omogu}ila je polaznicima da savladaju administrativnu formu poslovnog pisma (igra „Napi{i pismo lektora“) i da u improvizaciji TV-emisije u ulozi novinara i wihovih gostiju, razgovaraju u`ivo o sudbini srpskog jezika i }irili~nog pisma. - Da bi se uspe{no sna{la u administrativnom funkcionalnom stilu, deca su dobila pojednosta-

vqeni shematski prikaz poslovnog pisma. Bila je to prilika da provere da li poznaju savremene pravopisne norme. U novinarskom delu radionice, deca su koristila i dramski metod u nastavi, pa su glume}i TV-emisiju spojila razli~ite tehnike u~ewa fokusiraju}i se na savete novinara Tawe Vukovi}, koja je svoje televizijsko iskustvo rado podelila sa wima - pri~a na{a sagovornica. Program se zavr{io 5. jula predavawem za odrasle „Javni govor“, na kojem su autori uz prezentaciju brojnih ogre{ewa o jezi~ke norme sugra|anima govorili o negativnom uticaju nelektorisanih reklamnih poruka i javnog govora nedovoqno jezi~ki kompetentnih lica, kao i o uticaju medija na govornu

kulturu dece i odraslih. Bila je to prilika da se rezimiraju iskustva petodnevnog programa i da se jo{ jednom naglasi koliko je va`no decu u~iti tzv. funkcionalnoj pismenosti, razvijaju}i kriti~ki odnos prema javnom govoru, naro~ito zbog toga {to deca ~esto misle da je ispravno sve {to je {tampano ili izgovoreno u medijima. Tako|e, autori smatraju da je novinarima izuzetno te{ko da pored svoje struke prate i promene koje nastaju standardizacijom jezika, pa bi dru{tveno odgovorno bilo vratiti profesiju lektora u medije, ali i zahtevati od poslovnih preduze}a da svoje firme, oglase i ponude prethodno lektori{u, jer mawe ko{ta honorar lektora od posledica koje po op{tu kulturu naroda imaju nepismene poruke kojima smo svi neprekidno izlo`eni, isti~e prosvetni savetnik Danijela Kova~evi}. Radionice su bile besplatne i poha|ali su ih u~enici osnovnih i sredwih {kola iz ^a~ka i okoline. Svaka je imala do petnaest u~esnika, a sude}i po reakcijama dece, bila je ovo lepa prilika da se vreme tokom letweg raspusta provede na kreativan na~in. Z. L. S.

KVALITETNA KULTURNA PONUDA NA 26. SABORU FRULA[A SRBIJE U PRISLONICI

UZ FRULU I NARODWAKE, I KLASIKA a 26. Saboru frula{a “Oj Moravo”, koji }e biti odràn 26, 27. i 28 jula u Prislonici u tradicionalnom takmi~arskom programu, izvornom i savremenom muzicirawu u pratwi orkestra Vlada Panovi}a, solo i u duetu, na ovom drevnom instrumentu, u~estvova}e frula{i koji su se kvalifikovali na predtakmi~ewima u Osanici, Boqevcu, Vrawskoj Bawi, Glu{cima, Igro{u, I|o{u i Gorwoj Trep~i, a bi}e organizovano i nadmetawe mladih do 12 i 16 godina. Buxet 26. Sabora frula{a iznosi 3,3 miliona dinara, a pokroviteqi Sabora su Grad â~ak sa dva miliona dinara, Ministarstvo finansija i privrede u~estvuje sa 500.000 dinara, a Ministarstvo kulture i informisawa RS sa 100.000 dinara, dok }e nastupe estradnih zvezda finansirati sponzori. Organizatori Sabora su Turisti~ka organizacija â~ka i Savet Sabora. Pored frula{a, svoje koncerte }e u ciqu omasovqavawa manifestacije, odràti estradni umetnici @eqko Samarxi}, kao za{titno lice Apatinske pivare (sponzor koncerata narodnih peva~a), Milan Topalovi} i Marija Aleksi}, a planiran je i nastup bra}e Teofilovi}, re~eno je pro{log ~etvrtka na konferenciji za novinare. Tom prilikom gradona~elnik Vojislav Ili} je istakao da se zbog zna~aja Sabora, koji je uvr{}en u zvani~ni program kulturnih manifestacija u Srbiji, o~ekuje i dolazak ministra kulture. Velike napore da ovogodi{wi Sabor po

KULTURA

kvalitetu programa i pose}enosti nadma{i sve prethodne uloìo je novi Saborski odbor koji ~ine Ostoja Mijailovi}, doma}in Sabora, Zoran Raji~i}, predsednik, Katarina Azawac i Bora Dugi}., koji }e insistirati na odvajawu programskog i komercijalnog dela manifestacije koji mora prote}i u etno stilu i duhu. Predsednik Saborskog odbora Zoran Raji~i} je komentari{u}i nove kulturne sadràje u saborskoj ponudi rekao da }e publika prvi put ove godine biti u prilici da ~uje izvo|ewe klasi~ne muzike na fruli, a svoj talenat predstavi}e {estogodi{wa Marija Radovi}, koja }e svirati dela majstora klasi~ne muzike u pratwi klavira. Muzi~ku koloniju kamerne muzike frule i flaute i wene aran`mane osmislila je Katarina Azawac, a o~ekuje se i izvo|ewe monodrame “Carica Jelena, majka cara Konstantina”, povodom 1.700 godi{wice Milanskog edikta, koju tuma~i glumica Jelena Ivani{evi} Mila. Doma}in Sabora Ostoja Mijailovi}, ìteq Prislonice, istakao je da je dosta ura|eno u pogledu saborske infrastrukture u ovom selu, za ~iji prosperitet je i li~no zainteresovan. Sabor frula{a }e podràti i Kompanija “Chips way-a”, rekao je tom prilikom komercijalni direktor Neboj{a Novitovi} i zahvalio na ukazanoj prilici da pomogne sredinu u kojoj ostvaruje svoju delatnost. Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Noam ^omski

SNOVI I NADAWA elo u kojem se razvijavaju mitovi i laì, prevare i zablude. Wegov rad inspiracija je milionima qudi {irom sveta, iz jednostavnog razloga: on govori istinu u epskim razmerima. Dragoceno {tivo i za stru~wake i za obi~ne qude zabrinute za budu}nost. Analiziraju}i retoriku i logiku ameri~ke imperije i klasne dominacije, ômski nastavqa da pi{e nepokolebqivo racionalno i principijelno. Wegovi komentari o{tri su poput ìleta i ~iwenicama potkrepquju nesumwivo kontroverzne tvrdwe o nepodudarnosti izme|u akcija Sjediwenih Dràva i ideala koje propovedaju. Ovaj izbor eseja i predavawa podeqen je po geografskim oblastima, ali problemi kojima se bave globalni su po zna~aju i ciqu. Ispituju}i izazove i perspektive prvih godina dvadeset prvog veka, wegova najnovija istraìvawa razra|uju wegove prepoznatqive teme – dvostruke standarde koje primewuju ameri~ki centri mo}i, ukqu~uju}i mejnstrim medije i tzv. intelektualne kulture, kao i sveprisutan jaz izme|u ameri~ke politike i javnog mwewa, koji ômski naziva disfunkcionalnom demokratijom. Me|utim, ova kwiga ukazuje na jo{ jedno va`no interesovawe ômskog, na koje upu}uje i sam naslov: on vidi nadu i na~in da se napravi pomak – u demokratskom talasu u Latinskoj Americi i u globalnim pokretima solidarnosti koji ukazuju na stvaran napredak ka slobodi i pravdi.

Dina Nejeri

NEVIDQIVE NITI ve sestre bliznakiwe rastavqene kada su imale 11 godina. Dva potpuno razli~ita ìvota. Isti snovi o slobodi. Dok odrastaju u malom ribarskom selu u Iranu, jedanaestogodi{we Saba Hafezi i wena sestra bliznakiwa Mahtab op~iwene su Amerikom. Kada jednog dana iznenada ostane sama sa ocem, Saba je uverena da su wena majka i sestra upravo tamo oti{le bez we. Usamqena i o~ajna, ona pati za wima, i za ìvotom za koji smatra da joj je uskra}en. Od malih nogu u~ili su je da je ‘sudbina u krvi’, {to je za wu zna~ilo da }e sestra i ona ìveti istim ìvotom, ~ak i ako ih dele silna kopna i mora. Me|utim, suo~ava se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarno{}u zemqe posle revolucije. Kako vreme prolazi, neprestano zami{qa paralelni ìvot, lep{i i veseliji, kojim ìvi wena sestra, {to joj daje slobodu o kojoj moè samo da sawa.

KULTURA POETSKE LETWE VEDRINE OQE CUPA]

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DRU@EWE ^A^ANSKIH I MILANOVA^KIH PESNIKA U TRBU[ANIMA

LETO NA KORZOU,

KAO NEKAD... a letwe ve~e u gradu ne mora biti pusto i monotono, naro~ito u centru varo{i, pokazalo je poetskomuzi~ko ve~e koje su organizovali Olivera Cupa}, predsednik Kwi`evnog kluba “Dragoslav Grbi}” i Dragi{a Gavrilovi} u ime KUD “Abra{evi}”, pro{log ~etvrtka na Gradskom {etali{tu. Program “Poetske letwe vedrine - Leto kao nekad” u okviru Letwih dana kulture 2013. podsetio je na neke boemske ~etvrti u gradovima, koje neguju ovu vrstu tradicije i potvrdio da je upravo to, neobavezno, nenametqivo, a zanimqivo bitisawe pored publike, a ne pred wom, mo`da ono {to nedostaje u letwim danima na{oj ~ar{iji. Nostalgi~ne pri~e o ^a~ku koga vi{e nema, Paulini Kren koja je krajem 19. veka

donela iz Be~a prvi klavir u malenu balkansku varo{, o nastanku hotela “Kren”, kao retkom primerku arhitekture izgra|enom u stilu secesije, iz kwige Mila Mojsilovi}a “Jedan je tvoj grad”, ~itale su Olivera Cupa} i @ivka Dmitrovi}. Poezijom je ve~e oplemenila pesnikiwa Rosa Mladenovi}, a gradskim igrama i pesmama folklor i etno-grupa KUD- a “Abra{evi}” i peva~ka grupa “Lira”, pod rukovodstvom Mom~ila Dragojevi}a. Organizatori veliku zahvalnost na razumevawu upu}uju upravi hotela “Beograd” i kafi}a “Korzo”, jer je izvo|ewe programa bilo locirano u wihovom okru`ewu. Sude}i po brojnoj publici u letwim ba{tama okolnih restorana, ponovo je o`iveo ~a~anski korzo. Z. L. S.

LETO U MUZEJU - DE^JE RADIONICE

OD DINOSAURUSA DO PRVIH IGRA^AKA ~a~anskom Narodnom muzeju se tradicionalno za Letwe dane kulture organizuju edukativne de~je radionice iz oblasti koje su srodne delatnostima ove ustanove. I ovog leta, kao i svih godina do sada, bi}e obra|ivane teme vezane za narodnu tradiciju, pro{lost na{eg grada, stare zanate, daleku istoriju i

a bi}e im ponu|eni i odgovori ko je jo{ `iveo u vreme dinosaurusa? U drugoj tematskoj celini iz oblasti etnologije, tako|e kroz sedam ~asova, bi}e obra|ena tema “Detiwstvo, de~je igre i igra~ke u pro{losti”. Oni, koji se prikqu~e ovoj radionici sazna}e kakav je bio nekada{wi `ivot dece, kako su se odevala, s ~im su se i

„POETSKO ]O[E“ TRE]I PUT re}e pesni~ko druèwe simboli~no naslovqeno “Poetsko }o{e”, odràno je posledwe subote juna, u organizaciji Udruèwa qubiteqa poezije i muzike “Moravsko predve~erje”. U obli`wim Trbu{anima, u porodi~nom dvori{tu pesnikiwe i diplomiranog ekonomiste Nade \or|evi}, ~lana Kwièvnog kluba “Dragoslav Grbi}” iz â~ka, i dobitnice vi{e nagrada za poeziju okupili se brojni qudi od pera. Osim qubiteqa poezije druèwu su se prikqu~ili i drugi stvaraoci, kwièvnici i publicisti iz

â~ka, Gorweg Milanovca i Gojne Gore. Vreme je blagoslovilo ovaj pesni~ki matine, tako da su brojni gosti sedeli na klupama ukra{enim }ilimama i srxadama, odakle su uìvali u toplom predve~erju uz stihove i muziku koju su izvodili: osniva~ Udru`wa “Moravsko predve~erje” Stevo Markovi}, Maria @ujovi} Krasav~i} i Milutin Strizovi}. Svojom poezijom i drugim kwièvnim formama predstavili su se ~a~anski pisci: mr Grozdana Komadini}, Radovan M. Marinkovi}, Mi}a Milovanovi}, Radmila Rubakovi}, Aleksan-

MILAN GROMOVI] USPE[AN NA 5. ME\UNARODNOM FESTIVALU ZA MLADE U JAGODINI

PRVA NAGRADA ZA POEZIJU ilan Gromovi}, pesnik i prosvetni radnik iz â~ka osvojio je prvu nagradu na Petom me|unarodnom festivalu za decu, sredwo{kolsku, studentsku omladinu i mlade do 30 godina starosti u Jagodini, koja nosi naziv “Rade Tomi}”. Organizator festivala je udruèwe “Scena svih kreativnih”, a manifestacija je osnovana da bi se negovalo kwièvno stvarala{tvo dece i omladine i sa~uvala

sli~no. Ovogodi{we radionice bi}e usmerene na dve tematske celine: paleontologiju i etnologiju. Prvoj oblasti, paleointologiji, bi}e posve}eno sedam ~asova, a polaznici }e biti u prilici da, zahvaquju}i fosilnim ostacima dinosaurusa, kroz brojne legende i pitawa na koja nauka jo{ nije dala odgovore, kao i o velikom izumirawu ove vrste pre 65 miliona godina, saznaju kakav je bio svet i `ivot na Zemqi pre 240 miliona godina. Zainteresovana deca upozna}e se sa najrazli~itijim i najpoznatijim vrstama gmizavaca i kako su oni evoluirali,

na koji na~in igrala. U ovoj radionici deca }e imati priliku da se i likovno izraze i naprave nekoliko predmeta od ponu|enih materijala. Na kraju ove radionice bi}e organizovan i “kviz iznena|ewa”. Radionice }e se odr`avati od 2. jula do 15. avgusta svakog utorka i ~etvrtka od 10 do 11 ~asova u dvori{tu Muzeja, a deca starosti od {est do 12 godina, zainteresovana za u~e{}e u ovim zanimqivim “putovawima u pro{lost”, mogu se prijaviti na brojeve telefona: 032/ 222-169, ili 060/ 150 75 75, ili 060/ 165 29 09. Z. L. S.

dra Mi{i}, Svetlana Vu~kovi}, Dragana \urkovi} To{i}, Danka \urkovi}, Maria @ujovi} Krasav~i} i Olgica Milutinovi}. Iz gorwomilanova~kog kwi`evnog sveta do{li su: Lazar Biorac, Qiqana Bralovi}, Dragan Vasi} i Dara Radojevi}, a iz Gojne Gore, Mirjana i Milivoje Trnavac. U opu{tenoj, boemskoj atmosferi, pod vedrim nebom, pesnici su, svako na svoj na~in “bojili svoje nebo”, produbquju}i smisao qudske prolaznosti kroz borbu sa olovkom i belim papirom. Po svemu sude}i, uspe{no. Z. L. S.

uspomena na jednog od najve}ih srpskih pesnika ro|enih u Jagodini i Srbiji, koji je `iveo u Novom Sadu. Na konkurs je stiglo nekoliko hiqada radova od vi{e stotina autora iz zemqe i inostranstva (mahom iz zemaqa biv{e Jugoslavije). O najuspe{nijim radovima odlu~ivao je `iri festivala koji je radio u sastavu: mr Jovan Mihajilo (predsednik), mr Nera Legac i Stojan Simi} Krpica, ~lanovi. Z. L. S.

NA PETROVDAN U PREQINI

PROGRAM POSVE]EN TRADICIJI a Petrovdan, 12. jula u 16 ~asova, Mesna zajednica Preqina i istoimeno kulturno-umetni~ko dru{tvo organizuju u porti preqinske crkve kulturnu manifestaciju Narodne tradicije i pesni{tva. Pored dru{tva doma}ina u

programu u~estvuju: KUD “Abra{evi}”, “FRA”, “Srpski jelek” iz ^a~ka, “Tanasko Raji}” i izvorna peva~ka grupa “Qubi}anke” iz Qubi}a, KUD “Br|ani” iz Br|ana i Kosjeri}a, kao i vi{e narodnih pesnika. Z. L. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

DE^IJA STRANA

ve godine deca iz Pred{kolske ustanove “Radost” su prvi put letovala u Ulciwu o tro{ku Grada. Vaspita~ica Mirjana Jovanovi} iz vrti}a “Neven”, koja je putovala sa prvom grupom dece, prenosi nam svoje utiske: - Izuzetno smo zadovoqni i putovawem i boravkom u odmarali{tu. Bila je odli~na ekipa, od ~ista~ica do doktora, sve je besprekorno funkcionisalo i {to je najva`nije, deca su bila zdrava. Tako|e, sluìlo nas je lepo vreme. S obzirom na to da je odmarali{te “Ov~ar” renovirano za ovogodi{wu sezonu, vaspita~ica Mirjana kaè da lepo izgleda, okre~eno je i kupatila su sre|ena. Ona isti~e i da je ove godine jelovnik bio bogatiji. Pitali smo je kako je brinuti o tolikom broju decu, naro~ito na moru? Mirjana kaè da je veoma bitno iskustvo, ali isti~e i da je plaà u Ulciwu pogodna za malu decu: - Dubina je do kolena ~ak i do 50 metara, {to je velika prednost Ulciwa u odnosu na druga letovali{ta. Deca su bila veoma poslu{na, a puno su nam pomagali i rekreatori. Pored igara na pesku i naravno kupawa u moru, za decu su organizovani razni zanimqivi sadràji. Rekreatori pripremaju razna takmi~ewa, maskembale, kvizove znawa, igranke… Svi su se sjajno proveli, i mali{an i vaspita~ice, a i roditeqi su bili zadovoqni, jer su znali da su im deca u sigurnim rukama.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NA[A DECA NA MORU

marketing 032/342-276

KAKO STE SE PROVELI NA MORU? Odgovaraju deca iz vrti}a “Neven”

Dejana Propadalo - Ja sam ve} i{la sa vrti}em na more, a sada mi se najvi{e svidelo kada smo i{li na igranke, tamo gde su doktori. Oni su nam pu{tali muziku. More je bilo lepo, ali je hladna voda.

Nina Ni~i} - Bilo mi je lepo, igrala sam se na pesku i pravila veliki zamak. Plivala sam sa vaspita~icom Sne`om i plivam sama, bez mi{i}a.

Julijan Teo Petrovi} - Tre}i put ve} idem sa vrti}em na more. Tamo mi je najzanimqivije kad se igram sa decom. Igrali smo se “{uge”, fudbala… Imaju novi goli}i i pu{tali su nam nove pesme.

Dule \uri} - Sad sam prvi put i{ao sa vrti}em. Pravili smo zamak na pesku, to mi je bilo omiqeno {to sam radio na moru.

Nata{a Simovi} - Ja sam plivala bez mi{i}a. Nau~ila sam da plivam i gwurim lepo. Bilo mi je lepo i kad smo bili na maskembalu. Ja sam bila princeza.

Ilija Kleut - Na moru sam pravio kule od blatwavog peska, kupao sam se i dosta smo se igrali na pesku.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KULTURA

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA „KOMSKI BAZILEUS” O AKADEMIKU DRAGUTINU A. \UKI]U

PLEMENITI ZATO^ENIK MIKROBIOLOGIJE I POEZIJE

- Autori dr Branko V. Kova~evi} i dr Leka G. Mandi}. - “Mnogi ìve u zabludi da se kupovinom dru{tvenog poloàja moè kupiti po{tovawe, ili da se kupovinom kwige, moè kupiti znawe” – rekao je recenzent dr Aleksandar Paunovi}.

od pokroviteqstvom i u ediciji Ogranka Vukove zadu`bine 27. juna je u sali Skup{tine grada predstavqena monografija “Komski bazileus”, posve}ena ìvotu i nau~nom opusu akademika Dragutina A. \uki}a, redovnog profesora Agronomskog fakulteta u â~ku, istaknutog srpskog mikrobiologa, koju potpisuju dr Branko V. Kova~evi} i dr Leka G. Mandi}. Promociju je vodila Lela Pavlovi}, direktorka Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u â~ku. Dragutin A. \uki} od 14. novembra 2001. godine nosi zvawe akademika Ruske akademije prirodnih nauka, a od 23. marta 1999. i akademika Me|unarodne akademije informatizacije. Godinu dana ranije izabran je za redovnog profesora za predmet Op{ta i industrijska mikrobiologija na Agronomskom fakultetu, na kome je bio dekan i obavqao vi{e visokih funkcija. Osniva~ je, saradnik i rukovodilac vi{e doma}ih i me|unarodnih ~asopisa. Nau~ni opus Dragutina A. \uki}a do sada obuhvata: 226 nau~nih i stru~nih radova, 11 monografija, ~etiri uxbenika, ~etiri praktikuma i dva priru~nika. Ukupan obim wegovog nau~nog dela obuhvata vi{e od 5. 000 strana teksta. \uki} je tokom svoje nau~ne karijere teìo uspostavqawu bliske saradwe sa me|unarodnim nau~nim institucijama, naro~ito Moskve i Bugarske. Ro|en je 28. 11. 1952. godine u Mata{evu, op{tina Kola{in, u Crnoj Gori. Zavr{io je Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu na grupi biologija, magistrirao na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a doktorsku disertaciju odbranio na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Predava~ je na vi{e fakulteta. “Komski bazileus” je monografija o dosada{wim dostignu}ima ovog priznatog nau~nog radnika i nadasve pesnika. Autor kwige, dr Branko Kova~evi} je priznao da je \uki}a bilo vrlo te{ko nagovoriti da se pi{e kwiga o wemu, pa su pregovori dugo trajali. Na rukopisu je radio godinu dana, istraùju}i zajedno sa junakom ovog dela, istoriju wegovog i najve}eg srpskog plemena Vasojevi}a, bratstva \uki}a (zasnovanu na ~vrstim i nepisanim obi~aj-

Dr Aleksandar Paunovi}, mr Grozdana Komadini},

nim pravilima) i porodice, kojoj se uvek s velikom qubavqu u svom stvarala{tvu vra}a. Imaju}i u vidu sve osobenosti wegove izuzetne li~nosti, Kova~evi} je rekao da ovakva kwiga ima veliki i vaspitni i obrazovni zna~aj, naro~ito za budu}e generacije, koje bi svakako vaqalo da pred sobom imaju ovakav uzor i sagledaju koliko qudske i stru~ne vrednosti izazivaju divqewe, i kako samo uspeh postignut po{tenim radom i

Paunovi} iscrpno je i poetizovano izloìo prikaz sadràja kwige, s osvrtom na \uki}ev nau~ni rad, istakav{i da je te{ko ovako obimno i bogato ìvotno delo saèti me|u korice jedne publikacije. - Svestran, produhovqeni intelektualac, dobrotvor i humanista, ~ovek {iroke i plemenite du{e, kompletna li~nost i primer pravog me|unarodnog profesora, zato~enik mikrobiologije i poezije re~i su kojima je Paunovi} opisao svog kolegu \uki}a. Podrobno analiziraju}i sve segmente wegovog stvarala{tva, Paunovi} je naglasio da su ovakve kwige potrebne u vremenu u kome ìvimo kao putokazi, kako treba po{tovati svoju porodicu, svoj narod, negovati ~estitost, rodoqubqe, slobodarsku tradiciju, pravdoqubqe, ~ojstvo i juna{tvo. “Mnogi ìve u zaAkademik Dragutin A. \uki} bludi da se kupovinom dru{tvenog poloàja moè kupregala{tvom, donosi piti po{tovawe, ili da se kupovinom kwige, moè kupiistinsku sre}u. “Ako ova- ti znawe” – rekao je dr Aleksandar Paunovi}. kvim tempom nastavi da raO plemenu, bratstvu i porodici kojoj u svojim poetdi, poèlimo mu da uskoro skim kwigama \uki} poklawa ogromnu i nesebi~nu qupostane i ~lan SANU”, re- bav, govorila je i recenzent mr Grozdana Komadini}, izkao je pored ostalog Kova- raàvaju}i ponos {to Ogranak Vukove zadu`bine ve} ~evi}. drugi put predstavqa wegovo stvarala{tvo i odaju}i priznawe autorima kwige “Komski bazileus” na lepom i odgovornom zadatku da predstave jedno bogato, razu|eno i obimno ìvotno delo. \uki} je Koautor kwige dr Leka istovremeno i ~uvar na{e kulturne ba{tine i traG. Mandi} istakao je \ukidicije, i svuda i ~esto pesnik, kome je zavi~aj si}evu radnu prirodu, qubagurno najve}a inspiracija. “Vra}aju}i se pesmama znost, ose}ajnost, po{tewe, u mladost, vra}a se u zavi~aj. Tamo ga ~ekaju ve~ite kreativnost, skromqubavi: majka, otac, bra}a, sestre, vrhovi Komova nost…”Imaju}i u vidu sve i virovi Tare. Na wima }e, kao nekad na \ur|evvrednosti wegovog ìvota dan, umiti svoje lice i sprati sve ìvotne muke… i dela, mora se re}i da sam Sam je odlu~io da se u ìvotu bori perom. Tako naziv kwige nije nimalo opravdava zavete svojih predaka iz plemena Vasojepretenciozan”, primetio je vi}a”, istakla je Komadini}ka i zapitala se setno Mandi}. “da li je wegova majka Miruna, dok je u staroj koRecenzent dr Aleksandar levci quqala tre}e dete, sawala {ta }e joj sin biti kad odraste, ili bar usnila, kako u velikoj Moskvi, uz najve}e po~asti, primaju}i zvawa akademika, wen sin proslavqa svoje roditeqe i svoj narod”. Dr Aleksandar Paunovi} Posebno inspirativan je i odeqak kwige u kome tridesetak prijateqa, kolega i saradnika pi{e svoje utiske o \uki}u, isti~u}i u prvi plan wegove qudske i moralne kvalitete. Na kraju je i sam akademik \uki}, zahvaliv{i na svim lepim re~ima istakao, da je najva`nije to {to su se autori dràli striktne dokumentarisitike, kako bi se izbegla svaka subjektivnost i pro~itao nekoliko svojih novijih aforizama. O kwizi su govorili i pisci i publicisti Vu~ko Grujovi} i Dragoslav Ugar~ina. Lela Pavlovi}, dr Branko Kova~evi}, Dragan Ugar~ina i dr Leka Mandi} Z. L .S.

LU^ANI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

OBELE@EN DAN MESNE ZAJEDNICE GORWI DUBAC Ako je igde priroda bila izda{na i blagonaklona prema ~oveku, onda su to sela u draga~evskom kraju. Bez obzira na prirodne lepote, ~ist vazduh i sna`nu impresiju koju pruà krajolik brdsko-planinskih sela, zbog stalne migracije u obli`we gradove - iz godine u godinu sve je mawe ìteqa na ovom podru~ju. U grupu seoskih sredina, koje beleè pad stanovnika, spada i Gorwi Dubac, koji je u ~etvrtak, 4. jula, tradicionalnim saborom i otvarawem novog sportskog terena obeleìo Dan Mesne zajednice. Izgradwu sportskog poligona finansirale su lokalna samouprava i Mesna zajednica, a vrednot izvedenih radova je oko 600.000 dinara. orwi Dubac ima oko 300 me{tana, koji se uglavnom bave poqoprivredom. Ba{ kao i u mnogim drugim selima Srbije, i ovde preovla|uju stara~ka doma}instva. Prose~na starost ìteqa je izme|u 45 i 50 godina. Da bi zaustavili odliv qudi iz sela, nadle`ni u lokalnoj samoupravi i ~lanovi Saveta MZ nastoje da obezbede boqe uslove ìvota u Gorwem Dubcu. Pre otvarawa sportskog terena, predstavnici lokalne samouprave i MZ Gorwi Dubac odali su minutom }utawa po{tu Mi{uli Petrovi}u, vlasniku i direktoru TV “Galaksija 32” i Dragoslavu Jevremovi}u Jeru, snimatequ, koji su tragi~no izgubili ìvote u saobra}ajnoj nesre}i. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine Lu~ani, u svom govoru je istakao

NOVI SPORTSKI TEREN ZA MLADE NARA[TAJE {nost izvori{ta Crvena reka, koje se nalazi na osam kilometara od centra ovog sela. U toku je izrada idejnog projekta novog seoskog vodovoda. Planirano je da se u ovoj godini iz buxeta izdvoje sredstva i za glavni projekat, kako bi se najesen krenulo u izradu magistralnog voda i kapta`e vodovoda.

OBNOVQEN RAD MESNE KANCELARIJE

svakodnevicu. @elimo da qudi u ovom selu dobiju bar pribli`no dobre uslove za `ivot, kao {to imaju Lu~ani, Gu~a i prigradske mesne zajednice, uzdaju}i se da }emo na taj na~in zadr`ati mlade u rodnom mestu - rekao je Jugoslav Petrovi}, predsednik Saveta MZ, nagla{avaju}i da je selo u posledwih godinu dana zahvaquju}i lokalnoj samoupravi zna~ajno napredovalo na poqu infrastrukturne opremqeno-

Osnovna {kola u Gorwem Dupcu

da je sportski poligon rezultat zajedni~kih napora i da }e lokalna samouprava i u narednom periodu nastojati da pomogne ìteqima ovog sela da dobiju boqe uslove za ìvot. Predsednik Saveta Mesne zajednice je, ovom prilikom, uru~io zahvalnice i priznawa predstavnicima lokalne samouprave, zaslu`nim ustanovama i pojedincima, koji su doprineli razvitku sela. Dodeqena su i dva priznawa posthumno prim. dr Du{ku [uluburi}u i Dragoslavu Jevremovi}u Jeru, snimatequ “Galaksije”. - Trudimo se da udahnemo novi ìvot selu. Nadamo se da }e sportski poligon doneti radost deci sa ovog podru~ja i na najboqi mogu}i na~in obogatiti wihovu

sti. Nekategorisani putevi su bili u strahovito lo{em stawu. Sada su prohodni, a planirano je i wihovo nasipawe u {to skorijem roku. U Gorwem Dupcu radi i seoska {kola. Nenad Korica, u~iteq u {koli, sa setom ka`e da se iz godine u godinu smawuje broj u~enika. U novoj {kolskoj godini nastavu }e poha|ati dva pred{kolca, dva prvaka, jedan tre}ak i dva ~etvrtaka. On isti~e da je zahvaquju}i lokalnoj samoupravi ova {kola dobila daleko boqe uslove za rad. Renovirane su prostorije, ura|en mokri ~vor i zamewena dotrajala stolarija. Sada kada imaju modernu u~ionicu, u~iteqa bi najvi{e obradovalo da se narednih godina uve}a broj |aka. Za u~enike ko-

ji su udaqeni vi{e kilometara od {kole organizovan je prevoz, {to predstavqa veliku olak{avaju}u okolnost i za decu i za roditeqe.

USKORO SANACIJA PUTA DUBAC - KAONA Prioritet sela u narednom periodu je da se okrpe udarne rupe na putu Vu~kovica - Gorwi Dubac. Neophodna je i sanacija biv{eg regionalnog puta Kaona - Ivawica, koji predstavqa izlaz u svet za ìteqe ovog podru~ja. Iako je taj putni pravac sada prohodan, trebalo bi da se asfaltira. Kako isti~e Petrovi}, u putnu infrastrukturu na ovom podru~ju nije se investiralo mo`da dvadesetak godina. U proteklih pet-{est godina zabeleèn je pomak na boqe. Lokalna samouprava je krajem pro{le godine izdvojila zna~ajna nov~ana sredstva za nekategorisane puteve, kako bi se moglo do}i do svakog doma}instva u ovom selu. - Pre dvadesetak godina mnogo mladih qudi je napustilo selo, jer nismo imali ni puta, ni struje. Odlazili su u potrazi za boqim ìvotom. Danas je situacija u Gorwem Dupcu znatno boqa, pa se nadamo da }e mladi ponovo prona}i perspektivu u svom rodnom mestu - rekao je Petrovi}. - O putu Dubac - Kaona brinula se dràva, a sada on spada u na{u nadle`nost. Dobili smo saglasnost nadle`nog ministarstva za izdvajawe 18 miliona dinara za letwe odràvawe tri putna pravca. Jedan od wih je put Dubac - Kaona. Mi }emo, naravno, deo sredstava odmah usmeriti u ovu mesnu zajednicu. Na tom putu postoji klizi{te, koje mora da se sanira, da bi se obezbedila wegova normalna prohodnost. Nastavi}emo i daqe da ulaèmo u sanaciju nekategorisanih puteva - istakao je Mladomir Sretenovi} govore}i o aktivnostima za unapre|ewe Gorweg Dupca u narednom periodu. On je najavio i izgradwu seoskog vodovoda na ovom podru~ju. Wegovom izgradwom }e zdravu pija}u vodu dobiti oko 150 doma}instava Gorweg Dupca, Gloga i dela Doweg Dupca. Ura|ena je analiza vode i izmerena izda-

Gorwi Dubac je udaqen od Gu~e tridesetak kilometara. S obzirom da u prethodnom periodu nije radila mesna kancelarija u selu, me{tani su morali za svaki dokument da putuju u Gu~u. Upravo zbog toga, nedavno je i obnovqen wen rad. Emilija Vitorovi}, mati~ar, radila je u mesnoj kancelariji u ovom selu od 1981, da bi pre ~etiri godine bila preba~ena u Na~elstvo u Gu~i, gde je radila neke druge, kako ka`e, sporedne poslove. Od tada me{tani Gorweg Dupca nisu imali svoju mesnu kancelariju. - Zahvaquju}i predsedniku op{tine i lokalnoj samoupravi, po~etkom ove godine vra}ena sam na svoje radno mesto. Sre}na sam, jer sam svoje najlep{e godine provela rade}i u ovom selu. Nastojim da maksimalno pomognem strankama, ~ak i

Mati~ar Emilija Vitorovi}

vi{e od delokruga svog rada. Zadovoqni su i me{tani, jer ponovo mogu osnovnu dokumentaciju da dobiju ovde u selu, bez putovawa u Gu~u, {to za wih predstavqa veliko olak{awe - rekla je Emilija Vitorovi}, koja svakodnevno putuje iz Kotra`e do svog rodnog mesta. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, nakon konstituisawa nove vlasti obe}ano je gra|anima da }e mati~na slu`ba delimi~no biti izme{tena iz Gu~e i Lu~ana u ve}e seoske mesne zajednice. Jedno od tih sela je i Gorwi Dubac. Mesne kancelarije su dobili Gora~i}i, Vi~a, Markovica, Dowa Kravarica... Na taj na~in su sela dobila na zna~aju, jer tamo gde ne funkcioni{e mesna zajednica, po{ta, ambulanta - mesta polako odumiru, naglasio je Sretenovi}. V. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

LU^ANI

ODR@ANA 15. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE LU^ANI

O[TRIM REZOM U^VRSTILI KOALICIJU

- Razre{eni pojedini i imenovani novi ~lanovi Op{tinskog ve}a. Smewen Milojko Panteli}, v. d direktora “Direkcije za izgradwu”, a na wegovo mesto postavqen Nenad Matija{evi}, dosada{wi pomo}nik predsednika op{tine za mesne zajednice

a po~etku 15. sednice Skup{tine op{tine Lu~ani, koja je odràna u sredu, 10. jula, odbornici su minutom }utawa odali po{tu prim. dr Du{ku [uluburi}u, ~lanu Op{tinskog ve}a, i saradnicima Mi{uli Petrovi}u, direktoru i vlasniku TV “Galaksija 32” i snimatequ Dragoslavu Jevremovi}u Jeru. Sednici su prisustvovala 24 odbornika. Nakon usvajawa zapisnika sa prethodnog zasedawa, odbornici su podràli predlog odluke o razre{ewu i izboru pojedinih ~lanova Op{tinskog ve}a. Razre{eni su Dobrivoje Terzi}, Dejan Jankovi} i Veselin Jovanovi}, a na wihova mesta imenovana su tri nova ~lana Op{tinskog ve}a Branislav Jova{evi}, Jelena Alempijevi} i Mili} Domanovi}. Glasawe je bilo tajno, a predlog je dobio 23 glasa, dok je jedan odbornik bio protiv. Kako je obrazloìo Dragan [u{i}, predsednik Skup{tine, burna politi~ka de{avawa u op{tini Lu~ani u proteklih nekoliko meseci jasno su ukazivala da treba sazvati jednu sednicu SO, gde bi se sve dileme vezane za funkcionisawe koalicije, koja je na vlasti od juna pro{le godine, razre{ile.

- Posledwih nekoliko nedeqa vo|eni su intenzivni razgovori unutar koalicije i do{lo se do odre|enih re{ewa, koja su realizovana na ovoj sednici. Naime, sve je ukazivalo da Op{tinsko ve}e u ovakvom sastavu ne moè da radi. Od 11 ~lanova Op{tinskog ve}a, promena dva ~lana je bila iznu|ena, jednog, na àlost, smr}u, a drugog imenovawem na novu funkciju. Predsednik op{tine, ~ije je to iskqu~ivo pravo, predloìo je i zamenu jo{ dvojice ~lanova Op{tinskog ve}a - rekao

je [u{i}, dodaju}i da sa ovim izmenama Op{tinsko ve}e broji deset ~lanova, a da }e 11. ~lan biti naknadno imenovan, na predlog predsednika op{tine, na jednom od narednih skup{tinskih zasedawa. Dobrivoje Terzi}, razre{eni ~lan Op{tinskog ve}a, obratio se Skup{tini i zahvalio se demokratama {to su, kako je rekao, smenili svog predsednika odbora. - Nismo imali nikakvih pro-

blema i {to se mene ti~e nema razloga da ih ima. Zahvaqujem se mojim demokratama {to su uveli~ali ovaj dan i smenili svog predsednika odbora. Jasno je da je ovo unutra{wa stvar. Ja sam po{tovao odluke Op{tinskog odbora uvek, i svi ti sukobi su bili upravo iz tog razloga. Kleli smo se Bogom i ~a{}u, i ja iz ove Skup{tine smem da iza|em - rekao je Terzi}. Na 15. sednici zakletvu su polo`iili odbornik Milo{ Kova-

~evi} i Jelena Alempijevi}, novoizabrani ~lan Op{tinskog ve}a. Odbornici skup{tine glasali su i za smenu Milojka Panteli}a, dosada{weg v. d. direktora Javnog preduze}a “Direkcija za izgradwu”, koji je na po~etku sednice, ta~nije nakon utvr|ivawa kvoruma, napustio salu. Kako je predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} obrazlo`io predlog za smenu Panteli}a, “Direkcija za izgradwu” je zapala u jednu ozbiqnu krizu i kasnila u realizaciji planiranih aktivnosti, pre svega u oblasti vodosnabdevawa. Op{tinsko rukovodstvo je krajem pro{le godine obe}alo gra|anima da }e pija}a voda sa Rzava sti}i do potro{a~a do Vidovdana, a taj datum je pro{ao i sada ih je prosto sramota da iza|u pred te qude. Panteli} je, kako je rekao Sretenovi}, jo{ pro{le godine tvrdio da je 90 odsto radova na rzavskom vodosistemu zavr{eno. U obrazlo`ewu su navedeni i drugi propusti vezani za putnu infrastrukturu, kao i poverene poslove za predstoje}i Sabor

truba~a, me|u kojima je najva`niji organizacija parking servisa. Dragan [u{i} je naglasio da na Sabor truba~a dolazi vi{e stotina hiqada qudi, i da je za desetine hiqada automobila neophodno obezbediti parking prostor i da ova vlast ne sme da dozvoli da taj segment Sabora zataji. Za novog vr{ioca du`nosti direktora “Direkcije za izgradwu” postavqen je elektroin`ewer Nenad Matija{evi}, dosada{wi pomo}nik predsednika op{tine za mesne zajednice. Matija{evi} se zahvalio odbornicima Skup{tine na podr{ci i naglasio da je svestan da je “Direkcija za izgradwu” buxetsko preduze}e i da “nema dilemu ko je tu stariji, da li predsednik op{tine ili direktor preduze}a”. Izrazio je uverewe da }e opravdati ukazano poverewe. Odbornici su dali saglasnost i na predlog odluke da se naknada za kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta, za parkirawe vozila tokom saborskih dana, pove}a sa pre|a{wih 800 na 1.000 evra po hektaru, kako vlasnici parcela ne bi bili o{te}eni. Data je podr{ka i predlogu da se {tampawe parking karata poveri Op{tinskoj upravi, a prodaja Javnom preduze}u “Direkcija za izgradwu”, kako bi se razdvojile te dve aktivnosti, jer je nelogi~no da oba posla obavqa jedan izvr{ilac. Sa dnevnog reda skup{tinskog zasedawa skinut je predlog odluke o razre{ewu predsednika Upravnog odbora Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani i imenovawu novog. V. S.

U POSETI ZDRAVSTVENOJ AMBULANTI U GORWEM DUPCU

UZ RECEPT I LEPA RE^, KAO MELEM ZA SVAKU BOQKU ivot u selu je teàk, ako u wemu nema seoske ambulante. Ova konstatacija se posebno odnosi na sela udaqena od gradova ili varo{ica. Ovih dana posetili smo Gorwi Dubac, veliko draga~evsko selo u kome ìvi oko tri stotine du{a. Doma}insva su prete`no stara~ka. Na sre}u me{tana, kada se razbole, ne moraju uvek da odlaze do Gu~e i Lu~ana da bi ih doktor pregledao i ukazao im pomo}. Imaju oni svoju seosku ambulantu i, kako sa ponosom kaù, dobrog doktora. U ~ekaonici seoske ambulante smo zatekli dve starice. Strpqivo su ~eka-

le na svoj red, a, istini za voqu, tog dana i nije bilo neke velike gu`ve. Lako smo sa wima zapodenuli razgovor. Dragica Duki}, me{tankac Gorweg Dupca, rekla nam je da joj puno zna~i {to radi ambulanta u selu. Ona smatra da `iteqima mnogo vredi {to, takore}i, pred ku}om imaju doktora. Istina, lekar dolazi jednom nedeqno, ali, kako procewuje ova starica, i to je dovoqno, jer nisu prinu|eni da za redovne preglede i svaki recept odlaze u Gu~u. Milosija Tomovi}, tako|e iz G. Dupca, isti~e da ~im lekar izostane sa posla, odmah se poznaje. Ako

presko~i samo jednu nedequ, {to se doga|a naj~e{}e u periodu godi{wih odmora, svi se zabrinu. - Ja imam bolesnog, nepokretnog ~oveka. Ne mogu samog da ga ostavim da bi oti{la do Gu~e. Ovako, doktora imam ovde u selu i ~askom do|em do ambulante kad mi ustreba. Lekove mi naj~e{}e drugi donose iz varo{ice. Na|e se neko da me poslu{a, kad svojim poslom ide u Gu~u. Nekako, ovde u selu, narod je mator i treba nam doktor - ka`e Milosija. Pacijenti u ovu ambulantu ponekad dolaze, kako re~e jedna me{tanka u prolazu, i kad nisu bolesni.

Do|u radi prevencije, da prekontroli{u pritisak i koju re~ prozbore sa doktorom. Kada smo u{li u ordinaciju, za stolom nas je do~ekala mlada, prijatna i vedra doktorka, koja svojim stavom i opho|ewem uliva veliko poverewe. Bilo nam je sasvim jasno zbog ~ega je pacijenti hvale. Uz pregled i recepte, od we dobijaju redovno i toplu qudsku

re~, koja u ovim te{kim vremenima tako mnogo zna~i. Tridesetjednogodi{wa dr Jelena Milosavqevi} dolazi svakog ~etvrtka u Gorwi Dubac i prima pacijente od 10 do 14 ~asova. Iako putuje iz â~ka, kaè da joj nije naporno da dolazi u ovo selo. Kako isti~e, sa pacijentima ima dobru saradwu. U selu ìvi mno-

go starih osoba, kojima je zaista neophodna u~estala lekarska pomo}. Mo`da bi trebalo ponekad i ~e{}e da imaju doktora, ali je prosto neizvodqivo da im se u sada{wim uslovima to omogu}i. Zimi se doga|a da lekar zbog vremenskih uslova izostane sa posla, pa to pacijentima predstavqa problem, jer se najblià ambulanta nalazi u Kotraì. Ina~e, Dom zdravqa Lu~ani u svom sastavu ima zdravstvene stanice u Gu~i i Lu~anima, stacionar u Gu~i i niz seoskih ambulanti koje se nalaze u Kaoni, Kotraì, Gora~i}ima, G. Dupcu, Vi~i, Milatovi}ima i Markovici. Kadrovskim potencijalom zadovoqava potrebe stanovni{tva draga~evskog kraja za primarnom i sekundarnom zdravstvenom za{titom. V. S.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SPORT

BICIKLIZAM

TENIS

NATALIJI DUPLA KRUNA U NORVE[KOJ a turniru Tenis Evrope za igra~ice do 16 godina “Asker 2013”, koji je od 29. juna do 7. jula odràn u Norve{koj, â~anki Nataliji Popovi} (14) pripala je dupla kruna. Ona je u konkurenciji sa starijim teniserkama uspela da bude prva i u singlu i u dublu. U finalu singla savladala je godinu dana stariju Dorothee Faa Hviding, reprezentativku i najboqu igra~icu Norve{ke u svojoj konkurenciji. Prvi set Natalija je re{ila u svoju korist rezultatom 6:3. U drugom je posle Natalijinog od 5:3, Norveànka uspela da osvoji set rezultatom 5:7. Ipak, â~anka nije dozvolila reprizu finala “â~ak open 2013”, kada je u oba seta propustila osetnu prednost, tako da je ovoga puta ubedqivo dobila tre}i set, 6:1. U konkurenciji dublova Natalija je osvojila tre}u

POBEDA BORCA I ANTONIJEVI]A

a petoj trci Biciklisti~ke lige Srbije, koja je odr`ana u sklopu Apatinskih ribarskih ve~eri, vrednu pobedu ostvarili su seniori i biciklista Borca Goran Antonijevi}. Trka je vo`ena na stazi dugoj 128 kilometara u okolini Apatina, Sombora i Oxaka. Glavna bitka vodila se izme|u ekipa Borca i Radni~kog iz Kragujevca. Tokom trke odvajalo se vi{e grupa, ali su ti begovi anulirani, po{to takti~ki nisu odgovarali iskusnoj ekipi Radni~kog. U posledwem begu, na tridesetak kilometara do ciqa, izdvojila su se tri takmi~ara - Antonijevi} (Borac), Goran [melcerovi} (Radni~ki) i Milo{ Borisavqevi} (Metalac). Konkurenti su pustili taj beg, smatraju}i da im Antonijevi}, kao mlad i neafirmisan takmi~ar, ne}e biti prepreka. Ali, reprezentativna trojka Borca, Zekavica, Danilovi} i Stefanovi}, znali su kvalitete svog klupskog druga i bili su ube|eni da je boqi od ostalih rivala. To je na kraju i potvr|eno i Goran je ubedqivo pobedio [melcerovi}a i Borisavqevi}a.

titulu ove godine. Posle Subotice i ^a~ka, sada je u paru sa Adrinom Peer iz [vajcarske bila prva i u Askeru. Finalni par Popovi} - Peer savladao je ruski par daria Lukyanova -

Anastasia Ternovskaya, 6:2, 2:6, 10:4 u super taj breku. Natalija se posle ove pobede ponovo nalazi me|u 50 najboqih igra~ica na listi TE do 14 godina. Krajem ove sedmice sa repre-

IVANA NASTAVILA SERIJU USPEHA a~anka Ivana Jorovi} u{la je u seriju trijumfa na ITF turnirima. Posledwu pobedu izborila je na finalu u Amsterdamu, gde je pobedila teniserku iz [vajcarske Gil Belan Pehman. Wu je savladala sa 2:0 (6:4, 6:3). Slede}i izazov Jorovi}eva }e imati u Berlinu na ITF turniru prve kategorije. Ukoliko rezultat bude o~ekivan, Ivana }e otputovati u Ameriku na US Open. Pre ameri~ke turneje, ^a~anka }e predvoditi selekciju Srbije na Evropskom prvenstvu u ^e{koj za igra~ice do 16 godina. U me|uvremenu vredno trenira sa trenerima Markom \okovi}em i Vukom Tapu{kovi}em.

zentacijom putuje u Holandiju na Evropsku juniorsku olimpijadu. Wena velika podr{ka su trener Predrag Milojevi} i klub Tenis point. Z. J.

U grupi iza vode}ih vo|ena je velika takti~ka borba. Zekavica osvaja peto mesto, a Danilovi} osmo, {to je bilo dovoqno da Borac bude prvi. Posle ove trke ^a~ani su zna~ajno smawili bodovni zaostatak za prvoplasiranim Radni~kim. Kadet Borca Aleksandar Petrovi} osvojio je ~etvrto mesto, dok je Nikola Tripkovi} bio {esti. Mla|i kadet Stefan Stefanovi} na ciq je stigao peti.

Ukraden bicikl Reprezentativcu Marku Danilovi}u ukraden je bicikl iz porodi~ne ku}e u Obili}evoj ulici. Mole se svi koji saznaju ne{to vi{e o ovoj kra|i da se jave na telefon 062/66 07 08.

ATLETIKA

MILORAD NA SVETSKOM PRVENSTVU

NEKADA MONIKA, SADA JANA osle pobeda u dva polufinala na turnirima iz kalendara Tenis Evrope, Jana Bojovi} (14) osvojila je i {ampionski pehar na “[ekijevom memorijalu”. Re~ je o najja~em turniru, osim dr`avnog prvenstva, za igra~ice do 14 godina, koga je svojevremeno osvajala i Monika Sele{. Takmi~ewe je odr`ano u Novom Sadu od 6. do 9. jula. U konkurenciji od 40 teniser-

ki, Jana je kao prvi nosilac opravdala ulogu favorita i zaslu`eno osvojila prvo mesto, bez izgubqenog seta u pet me~eva. U finalu je savladala doma}u igra~icu Milicu Pani} sa 2:0 (6:3, 6:3). Posle ove pobede, Jana Bojovi} je tre}a na srpskoj rang listi u uzrastu do 14 godina. Predstoje joj pripreme za turnire iz kalendara Tenis Evrope do 16 godina. Z. J.

eprezentacija Srbije otputovala je u ponedeqak u Doweck, u Ukrajinu, na Svetsko prvenstvo u atletici za mla|e juniore. Normu za odlazak na ovo takmi~ewe ispunilo je sedam atleti~ara me|u kojima je i Milorad Stevovi}, ~lan AK ^AAK ^a~ak. On }e tr~ati na 200 metara u izuzetno jakoj konkurenciji. Po rasporedu takmi~ewa, trka po~iwe danas u 11,30 ~asova. Svetsko prvenstvo za mla|e juniore po~elo je 10. i traja}e do 14. jula. Z. J.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SPORT

FK BORAC PO^EO PRIPREME

ISTI TRENER, ISTE AMBICIJE

- Dejan Vuki}evi} ostao {ef stru~nog {taba. - Igra~ima ispla}ena potraìvawa do 1. jula osle prozivke, na koju se odazvalo 28 igra~a, pro{log ~etvrtka u Fudbalskom klubu Borac startovale su pripreme za sezonu 2013/14. U pripremni period klub ulazi rastere}en pojedinih finansijskih problema, a zadovoqene su i èqe ve}ine da ekipu predvodi starinovi trener Dejan Vuki}evi}. - Na{e ambicije su poznate. @eqa nam je bila da zadrìmo Dejana Vuki}evi}a na ~elu stru~nog {taba. U posledwe vreme u medijima,

naro~ito {tampi, pojavqivali su se natpisi da pregovori idu te{ko, da ima jo{ kandidata za trenera. Naravno da ih je imalo, jer Borac je veliko ime, ali nama je Vuki}evi} bio prvi pik. I ti drugi kandidati su bili odli~ni treneri. Pre po~etka priprema i prvenstva, re{ili smo dosta toga u finansijskom i organizacionom pogledu. Sada smo jedan od retkih klubova na ovim prostorima kojima je to uspelo. U prvenstvo ulazimo oslobo-

|eni egzistencijalnih problema, sa `eqom da zajedno formiramo ekipu i postignemo rezultat koji zadovoqava na{e planove i ambicije - rekao je na konferenciji za novinare predsednik kluba Ilija Petrovi}. Jasne ambicije su povratak u ligu najboqih. Od naredne sezone u Prvoj ligi Srbije igra}e dosta nekada{wih superliga{a. - Anga`ovawe Dejana Vuki}evi}a, jednog od najboqih trenera, najvi{e govori o ozbiqnim planovima Bor-

ca. Ime i renome kluba nas teraju da razmi{qamo o povratku u elitu, ali ove godine moramo biti oprezni. Prelazni rok }e nam do kraja dati smernice, kada je re~ o formirawu ekipe. Za sada je izvesno da je ugovor istekao Bogdanu Mili~i}u i Mariu Masla}u, s tim {to smo sa Masla}em postigli neki na~elni dogovor. Sporazumno smo se rastali sa Tadi}em, Kosti}em, Mugo{om i Brazilcem Silvom. Tu je i grupa igra~a koja bi trebalo da pro|e kroz jo{ jedan

filter. Golman An|elko \uri~i} je pre{ao u Jagodinu, a Martinovi} je na probi u Partizanu. U svakom slu~aju, obaveze prema igra~ima smo izmirili do 1. jula - napomenuo je sportski direktor kluba Slobodan Ili}. Prelazni rok traje do 31. avgusta, a prvenstvo startuje petnaestak dana ranije. Kako je najavio stari-novi trener Borca, i on i rukovodstvo kluba }e se potruditi da {to pre sastave ekipu. Ideje ne mawkaju, a s obzirom na ambicije, trener nagove{tava i `e{}i ritam rada. - Do{ao sam sa odmora, nisam nigde odlazio. Lepo je zapo~eti pripreme sa igra~ima koji nemaju nikakva potra`ivawa od kluba. Situacija je jasna i sada je dosta toga druga~ije, nego prva dva meseca na{e saradwe. Tada nismo imali veli-

ALPINIZAM

K USPE[NA AKCIJA NA TUR^INOVCU

lub ekstremnih sportova Armadiqo realizovao je nedavno projekat “Tur~inovac 2013”. Re~ je o masovnoj akciji planinara i alpinista, motivisanoj spasavawem 96 u~enika Osnovne {kole “Dule Karaklaji}” iz Lazarevca u novembru 2011. Tada su za spasavawe |aka klub Armadiqo anga`ovali policija, vatrogasci i Slu`ba za vanredne situacije. Tur~inovac je u petak posetilo vi{e od 80 qudi. U~estvovali su i Gorska slu`ba spasavawa Jahorina, ~a~anski vatrogasci, veterani 63. Padobranske brigade, Planinarsko dru{tvo Kablar, Sportsko pewa~ki klub Pentraks, paraglajding klub Paraseks i Klub ekstremnih sportova SOKO iz Po`ege. Akcija je uspe{no izvedena, a kasnije je usledilo predavawe o istorijatu i zna~aju al-

ke {anse za povratak u elitu i taj period nam je bio koristan i za testirawe svih igra~a, da svakome pruìmo jednaku {ansu i vidimo na koga ozbiqno moèmo ra~unati u narednoj sezoni. U vremenu koje sledi sigurno }e biti promena. Da}emo rok igra~ima koji bi da odu u inostranstvo ili onima koji èle da igraju u Borcu. Posle odlaska \uri~i}a, potreban nam je jo{ jedan golman i po jedan igra~ na svakoj liniji. Ve} sada imamo jasne ideje kako oformiti novi tim - rekao je Vuki}evi}. Jesewe prvenstvo startuje 17. avgusta. Pre toga Borac }e odigrati devet kontrolnih utakmica. Ve} narednih dana bi trebalo da odmeri snage sa Poletom iz Qubi}a i Trbu{ana. Oko 20. jula ekipa }e najverovatnije oti}i na pripreme van â~ka. Z. J.

KO[ARKA pinizma. Predava~ je bio instruktor Mladen Jev|ovi}. Tur~inovac je prva izgra|ena via ferata u Srbiji, odnosno na Kablaru. Via ferata (na italijanskom gvozdeni put) je ~eli~na sajla fiksirana za stenu i slu`i kao {tit od pada. Osim sajle, kompletnu opremu ~ine merdevine i ankeri ukovani u stenu. Sa via feratom i najopasnije deonice su svima dostupne uz mali oprez. Klub Armadiqo je nedavno u~estvovao i na manifestaciji “Dani mladih” koju je organizovao Kluturni centar Lift. Armadiqo je posetiocima ponudio pewawe na ve{ta~ku stenu, spu{tawe niz “zip line” gelender, kao i prelazak preko zategnutog u`eta. U tim ve{tinama su se uglavnom oprobali mladi, a bilo je i starijih. Z. J.

MILO[ U EKIPI VICE[AMPIONA

a juniorsku reprezentaciju Srbije, osvaja~e srebra na nedavnom Svetskom prvenstvu u ^e{koj, igrao je i ^a~anin Milo{ Jankovi}, ko{arka{ ~a~anske Mladosti. Wemu ovo nije prva medaqa koju sa ekipom donosi sa svetskih takmi~ewa. Pro{le godine reperezentacija Srbije bila je najboqa na SP u basketu “tri na tri” u [paniji. Osim Milo{a, na pripremama za Svetsko

prvenstvo bio je i drugi igra~ Mladosti Sreten Kneèvi}, ali on zbog povrede stopala nije otputovao u ê{ku. Odmah posle ê{ke, Jankovi} je otputovao u Litvaniju na Evropsko prvenstvo za juniore U 20. U Litvaniji je i nekada{wi igra~ Mladosti Sa{a Avramovi}, a u stru~nom {tabu je i trener ~a~anskog kluba Vladimir Zlatanovi}. Z. J.

VODI^

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

LETWI DANI KULTURE

Izlog Doma kulture Od 2. jula do kraja avgusta ART DIJALOG - radionica Centar za vizuelna istra`ivawa "Krug" Istorijski arhiv Petak, 12. jul u 19 sati Izlo`ba replika nakita radionice Udru`ewa socijalne zadruge doma}e radinosti "Bosiqak" Suteren Galerije "Risim" Subota, 13. jul u 21 sat KARUSEL 2009 - 2012. Izlo`ba fotografija Sredwi hol Doma kulture Ponedeqak, 15. jul u 20 sati "STAWE BLA@ENSTVA" Izlo`ba slika i digitalne grafike Milo{a Vuka Aleksi}a

Dvori{te Umetni~ke galerije "Nade`da Petrovi}" Ponedeqak, 15. jul od 20.30 do 01 sat Festival ambijentalne i etno muzike "KARUSEL" KONCERT - Svetlana Spaji} (Beograd), Mina Matija{evi} i Aleksandar Alempijevi} (^a~ak), Lepi Jova (Novi Sad), Vlada Jankovi} (Novi Sad) i SM A Priori (Jagodina) • u 20 sati, predstavqawe ~asopisa "Etnoumqe" - Oliver \or|evi} i DJ Lenhard Tapes 16, 17. i 18. jul od 21 do 22.30 sati Festival ambijentalne i etno muzike "KARUSEL" MUZI^KO-SCENSKA radionica Katarine Pavlovi} Gradski trg Sreda, 17. jul u 19.30 sati „Srcem za grad ^a~ak” srpska trpeza i izvorno pevawe KUD „Srpski jelek” Gradski park Sreda, 17. jul u 21 sat JAZZ PROJECT – ve~e xeza

KAFE “[TO DA NE”

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Dvori{te Narodnog muzeja Od 2. jula do 15. avgusta, utorkom i ~etvrtkom od 10 do 11 sati LETO U MUZEJU Likovnu radionicu vode etnolog Ivana ]irjakovi} i paleontolog Biqana ^kowevi}

PIVNICA

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

„SRPSKI PAB” Petak, 5. jul Svirka benda "KRVNA GRUPA", 22 ~asa Subota, 6. jul Svirka "ZA[TO DA NE", 22 ~asa

KAFE KLUB „ENIGMA”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 12. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 13. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 14. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 15. 7. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 16. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 17. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 18. 7. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 u strogom centru, na gradskom {etali{tu, povoqno. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, na 4. spratu, u centru grada. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 69 m2, u blizini Merkatora. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 , Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan. Povoqno. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, u Aveniji 2, 7. sprat. Cena 45.500 eura. Tel. 063/691-761, 032/ 342190 PRODAJEM trosoban stan. Centar grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban nov stan od 73 m2, Qubi} kej. Cena 42.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban konforan stan od 59 m2, u dobrom stawu, na 4. spratu, ima lift. Cena 39.500 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 317 -1 -701

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

MEWAM KOMFORNU KU]U OD 130 M2, ODMAH USEQIVU, NA DVA PLACA OD 16 ARI UKUPNO. ODLI^NA LOKACIJA, PORED NOVOG SADA, PUT ZA FUTOG, ZA STAN ILI KU]U NA PODRU^JU ^A^KA. TEL. 021/ 228-8810, 065/ 956-4-704 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2 u centru G. Milanovca. Tel. 064/ 025-1-398 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban nov stan od 44 m2, kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2. Tel. 064/ 673-2969 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj . Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m 2, centar. Cena 25.500 eura. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM dvosoban stan u centru grada. Cena 33.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, na gradskom {etali{tu. Cena 38.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2, na Alvaxini-

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. SAMOSTALNA ZANATSKA RADWA “ELEKTRIKA-D” ÂÂK UGRADWA KLIMA URE\AJA VE] OD 45 EURA. f ElektrikaDamljanovic www.elektrikad.ls.rs TEL. 064/ 301-7-450

TRA@IM `enu od 50 do 60 godina, mogu} brak. Tel. 391-754 NOVOOTVORENOJ AGENCIJI ZA USLUGE U PROMETU NEPOKRETNOSTI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE. TEL. 063/ 691-761, 032/ 342-190 ci, CG, lift. Cena 21.000 eura. Tel. 224-590, 063/ 7350-260 PRODAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan od 38 m2, na Alvaxinici. Povoqno. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban nov stan od 40 m2, kod {kole M. Pavlovi}. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, CG, Qubi} Kej, ni`a spratnost. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM jednosoban stan, kod Hotel Morave. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan 33 m2, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u Aveniji 1. Tel. 064/ 158-9-363 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban stan sa CG, od 28 m2, u odli~nom stawu / kompletno renoviran / u ulici Radi{e Po{ti}. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan, renoviran. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2. Cena 21.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM novu garsoweru, 23 m2, centar grada. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 28 m2 kod Hotel Morave. Useqiva i renovirana. Tel. 064/ 920-6-755 PRODAJEM garsoweru od 29 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru od

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski. IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, kod TC „ Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM novu garsoweru u centru, na 3. spratu, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u centru , zgrada Vavilona. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366-235 PRODAJEM garsoweru od 26 m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 37 m2, na 3. spratu. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM stan od 34 m2, Avenija 1. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 60 m2, na Alvaxinici. Cena 38.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 48 m2, Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 40 m2 u Beogradu, 2. sprat, CG, Dediwe ( izme|u Belog Dvora i VMA ). Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 62,80 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 28 m2, 5. sprat, kod Hotel Morave. Cena 16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 64 m2 kod “Slobodinog igrali{ta”, 1. sprat. Cena 35.000 eura. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 63 m2 kod starog „Autoprevoza“. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan u â~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 64 m2, u Maloj koloniji, kod “Slobo-

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora. Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

IZDAJEM NENAME[TEN STAN OD 65 M2 U STROGOM CENTRU ^A^KA, NA PRVOM SPRATU ( CG, KLIMA, KABLOVSKA). POGODAN KAKO ZA STAMBENI, TAKO I KAO POSLOVNI PROSTOR (ORDINACIJE, KANCELARIJE). TEL. 064/ 391-3-059

KUPUJEM MAWI FRIZERSKI SALON. TEL. 064/ 196-4-705

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

de”. Cena 15.000 eura. Tel. 063/ 128-8-840 PRODAJEM stan od 47 m2, kod Merkatora. Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM stan od 36 m2, ulica Qubi}ska. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 1275-630 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 55 m2 na prvom spratu, Qubi} kej. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM stan od 41 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan kod Solida od 53 m2. Ima tapija. Na kredit ili na rate. Cena 31.900 eura. Tel. 061/ 1159-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 64 m2, U~iteqska ulica. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, ulica B. Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan od 28 m2 kod Hotel Morave. Tel. 348927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 40 m2, Qubi} Kej. Cena 29.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica S. Save, na 1. spratu. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u strogom centru grada, 84 m2, ili mewam za mawi uz doplatu. Tel. 066/ 938-7-293 PRODAJEM stan od 88 m2, 5. sprat, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439 PRODAJEM profesionalni paro~ista~ "Akva-xebo" sa peglom na paru, pogodan za ~i{}ewe stanova i poslovnih objekata. Malo kori{}en, kao nov. 066/40-16-90.

137 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, 2. sprat, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Sin|eli|evoj, 1. sprat. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM renoviran stan od 77 m2, na 4. spratu, u centru. Cena 42.500 eura. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan u ulici B. Jankovi}, 2 sprat, odli~an raspored. Vredi pogledati. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM lokal od 11 m2 u centru. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 sa pomo}nim objektima, na 20 ari placa u Loznici. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM kamp ku}icu u Ro{cima. Tel. 060/ 033-2354 PRODAJEM vikendicu sa vi{e pomo}nih prostorija i 60 ari placa u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikend ku}u u Loznici povr{ine 20 m2, na 15 ari placa. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9428 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM ku}u od 151 m2, u Beogradu, kod Crvenog Krsta. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM monta`ni lokal kod benzinske pumpe “Prioritet” u Aveniji. Tel. 060/ 167-7-428

34 PRODAJEM ku}u u Atenici, od 110 m2. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM ku}u od 56+12 m2, na 25 ari placa kod „Slobode“. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Hitno i povoqno. Tel. 061/ 641-7105 PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/673-2-969 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa, kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u centru od 66 m2, plac 4.5 ari. Mogu}nost zamene. Tel. 060/ 349-8490

OGLASI

PRODAJEM kompletno renoviranu prizemnu ku}u kod „Slobode“, na 25 ari placa. Cena 22.000 eura. Mo`e dogovor. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom Poqu br.78. Tel. 032/ 371- 496 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici V. Stepe. Cena 30.000 eura. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Mogu}nost zamene za stan, ili za auto. Mogu} svaki dogovor. HITNO! Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko doma}instvo u Trnavi , na 60 ari zemqe. Cena 18.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ILI MEWAM seosko doma}instvo kod Vaqeva, za okolinu ^a~ka. Tel. 063/208 -597 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, poseban ulaz, ku}a, nova gradwa.Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Pla}awe unapred. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 032/ 700-957 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770-228

AGENCIJA

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 8160-071, 032/ 880-091 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, na Qubi} keju. Tel. 032/ 880-332. IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, u stambenoj zgradi. Tel. 064/ 191-1-911 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/336-8-222 IZDAJEM u strogom centru ku}u sa posebnim ulazom, studentima ili |acima. Tel. 064/102-2-759

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije:

032/385 - 950

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA) STANOVI

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

GARSOWERE 29 m2, 3 sprat, lift, nov, 23500 eu. 27 m2, 3 sprat, nov, cg, 22500 eu. 29 m2, 3 sprat, nov, cg, 23000 eu. 23 m2, VP, nov,cg, 20000 eu. 19 m2, 6 sprat,cg, 17500 eu. 26 m2, VP, ta,18500 eu. 23 m2, VP,cg, 17500 eu. JEDNOSOBNI 32 m2, 5 sprat,cg, 19800 eu. 38 m2,3 sprat, gas, 25500 eu. 37 m2, 2 sprat, ta, 24000 eu. 34 m2, 5 sprat, cg, 21000 eu. 38 m2, 3 sprat, ta, 25000 eu. 26 m2 – 32 m2, novi, 800 eu+PDV 38 m2, 4 sprat, cg,

28000 eu. 39 m2, VP, cg, 23000 eu. 42 m2, 4 sprat, ta, 25000 eu. JEDNOIPOSOBNI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eu. 45 m2, 4 sprat, cg, 26000 eu. 43 m2, 4 sprat, ta, 28000 eu. 45 m2, VP, cg, 28000 eu. 43 m2, 5 sprat, eg, 27000 eu. DVOSOBNI 59 m2, 4 sprat, cg, 39500 eu. 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28000 eu. 55 m2, 1 sprat, ta, 28000 eu. 61 m2, 1 sprat, ta, 39000 eu. 58,61 m2, 1 sprat, ta, 21000 eu. 62,80 m2, 2 sprat, cg,

30900 eu. 63 m2, VP, cg, 39000 eu. 58 m2, 5 sprat, cg, 31000 eu. 47 m2, 4 sprat, nov, cg, 36000 eu. 55 m2, 3 sprat, eg, 33000 eu. 51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eu. 55 m2, 1 sprat, cg, 35000 eu. 55 m2, 3 sprat, ta, 31000 eu. 60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eu. 58,30 m2, 6 sprat, cg, 35000 eu. 52 m2, 3 sprat, gradsko {etali{te, cg, 38000 eu. DVOIPOSOBNI 56 m2, nov, 3 sprat, cg gas, 43000 eu. 80 m2, 4 sprat, cg, nova, 55000 eu. TROSOBNI 77 m2, 7 sprat, cg, 45000 eu. 74 m2, 1 sprat, cg, 45000 eu. 77 m2, 4 sprat, cg, centar, 42500 eu. 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eu/m2. 75 m2, 4 sprat, cg, 41000 eu. U ponudi veliki broj ku}a, seoskih doma}instava, vikend ku}a i placeva

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000

eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima i kuhiwom, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

ve godine Fudbalski klub Slatina slavi 60 godina postojawa. Proslava je zapo~ela spektakularno, gostovawem fudbalera Crvene zvezde. Utakmicu sa doma}inima crveno beli su odigrali u sredu. Iako se u Slatini nije pojavio prvi tim Zvezde, kako su organizatori najavqivali, prijateqsku utakmicu je pratilo tri hiqade gledalaca. Po~etno razo~arawe publike zbog nedolaska bar nekog igra~a iz prve postave, razbijeno je pojavqivawem legendarnog Dragana Xaji}a. Pre utakmice, wemu i gradona~elniku â~ka Vojislavu Ili}u doma}ini su poklonili dresove iz 1953. godine. - êstitam Slatini jubilej. Qudi su ovde izvanredni, posebno mi je drago {to sam video dosta publike na tribinama. Ovo je po~etak jednog lepog druèwa i nadam se da }e Zvezda jo{ gostovati u ovom mestu - izjavio je posle utakmice predsednik Crvene zvezde Dragan Xaji}. On je najavio i boqu igru crveno-belih: - U~ini}u sve, {to je u mojoj mo}i, da Zvezda bude boqa nego {to je bila. Doma}in proslave, FK Slatina, priredio je gostima iz Beograda izvanredan prijem u restoranu

ZVEZDA GOSTOVALA U SLATINI

OVACIJE ZA XAJI]A SLATINA CRVENA ZVEZDA 1:2 (1:1)

Po~etak lepog prijateqstva: Lazar ^ikiriz, Dragan Xaji} i Vojislav Ili}

Igra~i su najmla|im posetiocima podelili majice i autograme. Dragan Xaji} je i u Atenici zahvalio publici i potvrdio da je

vine u vrh evropskog fudbala - re~i su gradona~elnika Vojislava Ili}a. Odu{evqewe nije krio ni Velimir Ili}. Zahvaliv{i Zve-

Startna postava Slatine

“Hizna”. Tu je Xaja zajedno sa gradskim vlastima i ministrom gra|evine i urbanizama Velimirom Ili}em isekao slavqeni~ku tortu. Ali, u restoranu nije zavr{en spektakl za crveno-bele. Fudbaleri su posetili i Atenicu, gde je u toku Turnir u malom fudbalu “Zlatna lopta”. Tu su ih sa~ekale nove ovacije publike, a wihov dolazak propra}en je vatrometom.

SPORT

obaveza Crvene zvezde da se navija~ima odu`i za podr{ku koju im pru`aju na terenima. - Poseta Crvene zvezde i Xaji}a je izuzetan doga|aj. Retko se de{ava da ovako veliki klub i fudbalska legenda u jednom danu borave u dva sela. Bili su odu{evqeni i gostoprimstvom i navija~ima. Danas smo ~uli od Xaji}a da o~ekuje da se Zvezda za dve, tri godine

Crvena zvezda

zdi i publici, potvrdio je da }e svaki klub koji bude gostovao u ^a~ku i okolini biti izvanredno primqen. Klub Slatina je i wemu

Slatina: Mili}evi}, Marjanovi}, Kaplarevi}, Bojovi}, Andri}, Bogi}evi}, Jeli~i}, Ili}, L. Tutunovi}, Kur}ubi}, Tomovi}. Igrali su i [tavqanin, Beli}, A. Tutunovi}, Dragi}evi}, Glo|ovi}, Drulovi}, Gari}, M. Pavlovi}, N. Pavlovi}. Crvena zvezda: Vesi}, Nenadi}, \or|evi}, Ah~in, Miri}, \uri~kovi}, Karaklaji}, îki}, Gruji}, B. Jovanovi}, Marinkovi}. Igrali su i Trkuqa, Mitrovi}, S. Jovanovi}, Lukovi}, Glavan. Sudije: Burojevi}, Jakovqevi}, Piper (â~ak) Strelci: L. Tutunovi} (Slatina), \or|evi} i Lukovi} (Zvezda) Doma}in je poveo u 24. minutu golom Lazara Tutunovi}a iz penala. Jedanaesterac je dosu|en posle nepropisnog starta Karaklaji}a nad Kur}ubi}em. Nije mnogo pro{lo, a \or|evi} koristi gre{ku odbrane i izjedna~ava rezultat. U drugom poluvremenu najzreliju priliku imao je Mitrovi} u 50. minutu. Ali, tada nije vi|en drugi gol. Kona~an rezulta postavio je Luki} u 75. minutu, kada je iz slobodnog udarca savladao golmana [tavqanina. Pred sam kraj utakmice, tamni oblaci su nagove{tavali veliko nevreme. Utakmica je zavr{ena pre velikog pquska, tako da vreme nije mnogo pokvarilo doìvqaj. Opro{tajnih desetak minuta na ovoj utakmici sudili su Aleksandar Radulovi} i Jovan Pajovi}. Me~ sa Zvezdom bio je i rastanak od terena za igra~a Qubomira Jeli~i}a, koji }e ubudu}e biti sportski direktor FK Slatina.

poklonio retro dres na proslavi u “Hizni”. Dolazak crveno-belih bila je uvertira slavqa povodom {est decenija FK Slatina. Krajem meseca, 27. i 28. jula bi}e odr`an Turnir veterana, po~etkom avgusta Ilindanski turnir. Organizator proslave je FK Slatina, uz pomo} i podr{ku lokalne samouprave. U pripremi je i monografija koja }e podsetiti na proteklih 60 godina i sva imena koja su obele`ila postojawe kluba i pomogla mu da opstane svih ovih decenija. Pre utakmice sa Crvenom zvezdom, ure|en je i stadion u Slatini. Z. J.

RECEPTI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SLATKO OD KAJSIJA

XEM OD KAJSIJE I VANILE

Priprema: Sastojci: Kilogram kajsija oqu{titi i 1 kg kajsija ise}i na polovine, naliti bi1,5 kg {e}era strom kre~nom vodom i ostasok od jednog limuna viti da odstoji jedan sat. kre~na voda Oprati ih u nekoliko hladnih voda, ocediti, pa u {erpu za kuvawe pore|ati naizmeni~no kajsije, {e}er i sok od limuna. Ostaviti da preno}e i puste sok, dodati jo{ pola kilograma {e}era i ~a{u vode. Kuvati na laganoj temperaturi. Slatko je kuvano i dovoqno gusto kada po dve kapqice u isti mah padaju sa ka{ike. Skinuti penu, pokriti vla`nom krpom i sutradan sipati u tegle.

Priprema: Sastojci: Kajsije ise}i na mawe koma1 kg kajsija de. Stavite u lonac kajsije, 500 g {e}er, limunov sok, vanilu 2 limuna- sok i sitno seckane semenke kaj1 ka{ika vanile sije (ko{tice razbiti i iz1-2 semenke iz ko{tice vaditi mekani deo). Semenke daju xemu posebnu aromu. Xem kuvati povremeno me{aju}i. Penu koja se stvara na povr{ini odstrawivati ka{ikom sve dok se ne prestane stvarati. Ako èlite mawe komade vo}a, smesu moète lagano usitniti {tapnim mikserom. Kuvati do èqene gustine.

XEM OD PE^ENIH KAJSIJA Satojci: - o~i{}enih - 1 kg kajsija (150 g +500 g ) ra }e {e g 0 - 65 }era {e n li ni va -2 muna - 1/2soka od li ma - 2-3 ka{ike ru ajsije ise}i na 1/4. Preliti ih limunovim sokom i zame{ati da se sok ravnomerno rasporedi. Poslagati ih u pleh od rerne, da prekriju dno, a {to ostane rasporediti po wima, pa prekriti sa 150 gr. {e}era. Staviti u rernu da se pe~e na 180 stepeni oko 30 minuta. Kajsije }e pustiti svoj sok, a {e}er }e se malo karamelizirati. Pe~ene kajsije prebaciti u {erpu, dodati preostalih 500 g {e}era i vanilin {e}er, dobro izme{ati i kuvati prvo na ja~oj temperaturi, a kad provri smawiti i uz stalno me{awe kuvati jo{ sat vremena (dok se nezgusne). Dva-tri minuta pre kraja dodati rum. Okrenuti na poklopac i dr`ati tako 10 minuta. Zatim vratiti na pravu stranu i ostaviti da se ohladi.

KOMPOT

LIKER OD KAJSIJA I CIMETA Priprema: Kajsije oprati u hladnoj vodi i staviti u veliki lonac. Doliti vodu da prekrije plodove i polako kuvati dok ne omek{aju. U ohla|eno dodati aromu badema i cimeta i {tapnim mikserom sve pretvoriti u ka{u. Sipati u veliku teglu i ostaviti 23 nedeqe na sun~anom mestu uz povremeno mu}kawe. [e}er otopiti u vodi (5 dl) prokuvati i dodati limuntus. Ohla|eni sirup pome{ati sa proce|enim likerom i sipati u ~iste fla{e.

LIKER OD KAJSIJA Priprema: Slo`iti u teglu red vo}a, red {e}era i povremeno kolut limuna. Kada se sve potro{i sipati rakiju i ekstrat, dobro zatvoriti i ostaviti na suncu 40 dana (napisati datum na tegli). Procediti kroz duplu gazu i sipati u ~iste fla{e. Sastojci: 1 kg kajsija 1 kg {e}era 1 l rakije 1 ekstrakt od kajsija ili od kru{ke 1 limun- ise}i na kolutove

AMARETO LIKER Priprema: Pola sredine ko{tica usitniti, a pola ostaviti cele. U teglu staviti ko{tice, dodati {e}er i naliti rakijom. Dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu oko 40 dana, a mo`e i du`e. Procediti od ko{tica.

Sastojci: 55 ko{tica kajsija â&#x20AC;&#x201C;razbiti ih i izvaditi mekani deo 300 g {e}era 600 ml rakije

KAJSIJE U RUMU

MARMELADA OD KAJSIJA

Priprema: Sastojci: ^vrste i zrele kajsije, prese1 kg kajsija }i na pola i izvadite ko800 gr. {e}era {tice. 2 limuna U loncu rastopiti {e}er sa 500 ml ruma 12 ka{ika vode, staviti da 12 ka{ika vode provri i u vru}e potopiti kajsije. Ostaviti da se ohladi pa lagano me{aju}i dodati sok od limuna i rum. U hladne tegle slagati kajsije pa do vrha naliti sa te~no{}u.

SOK OD KAJSIJE

Priprema: Sastojci: Vo}e o~istiti i sloìti do 3 kg kajsija polovine tegle, pa staviti vode po potrebi {e}er i dodati vo}e do vr3 ka{ike {e}era ha. Tegle naliti vodom , zaza svaku teglu tvoriti i sloìti u lonac. Na dno lonca staviti krpu i sloìti tegle tako da se ne dodiruju i da ne dodiruju posudu. Naliti vodom do 2/3 wihove visine, poklopiti i kada voda provri smawiti temperaturu i kuvati jo{ pola sata. Tegle ostaviti u loncu dok se voda ne ohladi.

Sastojci: 3 kg zrelih kajsija 8-10 kapi arome badema prstohvat cimeta 1,5 l - 45% lozova~e 5 dl vode 3 g limuntusa

Priprema: Sastojci: Kajsije oprati, o~istiti od 3 kg. kajsija ko{tica i izmiksati. Sipa2 kg.{e}era ti u {erpu, dodati dva kilograma {e}era i kuvati na umerenoj temperaturi oko dva do tri sata. Sipati u tegle dok je marmelada jo{ vru}a i staviti u toplu rernu na 100C oko pola sata da se uhvati pokorica na vrhu. Zatim iskqu~iti rernu i ostaviti do sutradan da se ohladi u woj.

Sastojci: 6 kg kajsija 9 l vode 850 g {e}era 1 limuntus

Priprema: Samleti na ma{ini {to odvaja ko`ice. Dodati vodu i {e}er i kuvati dok ne prokqu~a, a od momenta kqu~awa jo{ dvadesetak minuta. Za vreme kuvawa skidati penu koja se stvara. Pre kraja dodati limuntus. Vru} sok sipati u vru}e fla{e, zatvoriti ih i pokriti, te ostaviti da stoje dva dana

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

IZDAJEM povoqno stan na moru, u Igalu. Tel. 062/ 385929, 063/ 779-9-264 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u stambenoj zgradi. Tel. 063/ 609-784 IZDAJEM ku}u za stanovawe. Tel. 064/ 572-6-636 IZDAJEM jednoiposoban stan, preko puta „Brvnare“. Tel. 063/ 105-0-928 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, u Ulici vojvode Stepe, kod TC „ Vera“, potpuno name{ten, CG i klima. Useqiv od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici K. Vase Popovi}a 4. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM lokal od 40 m2, centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM u strogom centru poslovni prostor od 120 m2, mo`e i ortakluk. Tel. 064/ 396-5-659

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

IZDAJEM nename{tenu ku}u u Draga~evskoj ulici. Tel 064/ 264-2-653 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu, za stambeni ili poslovni prostor . Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM jednosoban stan preko puta nove Bolnice. Tel. 063/ 700-2-7951. IZDAJEM dvosoban stan kod H. Morave, CG, kablovska. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 202-2-820 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Gradskom bedemu. Tel. 063/ 876-4-189 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan i jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM stan za letovawe, u Bau{i}ima kod Herceg Novog. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373571, 064/ 829-2-720

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika, gradsko naseqe Trbu{ani. Tel. 064/ 223-5592 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 MEWAM stan u ulici Sin|eli}evoj , 1. sprat, za ku}u. Tel. 065/ 641-4-140 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3 sprat, lift, kod O[ „Dragi{a Mi{ovi}“, za ve}i stan , uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 KUPUJEM stan u {irem centru grada, prednost Qubi} kej ili Avenija 1. Tel. 064/ 6732-969 KUPUJEM ku}u u ^a~ku, sa nezavisnim dvori{tem. Tel. 032/ 344-630

PLACEVI PRODAJEM plac od 13,8 ari u Atenici. Mo`e zamena. Povoqno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM plac od 5 ili 10 ari kod „Slobode“. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac od 12 ari u Loznici. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 63 m2, u Prislonici. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM plac u Kowevi}ima, uz magistralu, kod „Auto baze“ (kompletna infrastruktura). Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM vi{e placeva povr{ine 5 ari u Trnavi, kod {kole. Cena 400 eura/ ar. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, posle Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i brvnara, kod Kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 h na Suvom Bregu. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM plac od 18 ari kraj Morave, potes Rastoke. Tel. 063/ 163-6-265. PRODAJEM placeve od 16 ari i 6 ari, u centru Kotra`e. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac od 4 ara, u Pakovra}u, blizu {kole. Cena 2.800 eura. Tel. 063/ 691-761 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Tel. 064/ 250-7493 IZDAJEM plac u Balkanskoj, pogodan za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 069/ 0057-166, 034/ 363-861

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO! STANOVI:

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

RAZNO PRODAJEM povoqno klarinet i elektri~ni klavir. Tel. 064/ 639-8-815 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4846

PRODAJEM krevet i dve foteqe “ Mojca”. Veoma povoqno.Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM 30 m3 suvih bagremovih i cerovih drva. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM plastenik od 15,5 m, pocinkovane cevi, navodwavawe „ kap po kap“. Tel. 064/ 353-7-376 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM nove drvene àluzine raznih veli~ina. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

za cerova drva. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM dva „U“ pro-

fila od pet i tri metra. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM predwi branik od automobila Renault Laguna. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM gra|evinski kontejner od 2,5 x 9 m. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM livene radijatore. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM rolere marke „Alpina“, 44. broj. Malo

kori{}eni. Tel. 060/ 0333-423 PRODAJEM italijansku samohodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM plugove, korpu za prevoz stoke i vile za seno. Tel. 063/ 371-831 PRODAJEM dva }ilima ru~ne izrade, povoqno. Tel. 065/ 505-8-576 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-72/13-IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor Preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu "TEHNOPAPIR" d.o.o. Zemun nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman (presovawe i balirawe) neopasnog otpada (otpaci i ostaci od papira i plastike) na k.p.br. 2513/3 KO â~ak, ul \or|a Toma{evi}a br. 111, â~ak. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve ''GRADAC'' ^a~ak objavquje

ZBOG [IREWA LANCA MALOPRODAJNIH OBJEKATA "MOKA " DOO ÂÂK Ul. Sime Sarage bb RASPISUJE KONKURS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU: PRODAVAC - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate: 1. Sredwa stru~na sprema, poèqno trgova~ke, ekonomske ili prehrambene struke 2. Poèqno radno iskustvo u maloprodaji 3. Komunikativnost, usmerenost na potrebe kupca, fleksibilnost i timski duh 4. Razvijene prodajne ve{tine VOZA^ - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate:

OGLAS o se~i i prodaji pose~enog drve}a na Spomen parku i Gradskom parku u postupku javnog nadmetawa - licitacije

1. Voza~ka dozvola B i C kategorije 2. Minimum tre}i stepen stru~ne spreme 3. Po`eqno radno iskustvo na sli~nim poslovima 4. Odgovoran pristup poslu, komunikativnost, fleksibilnost

1. Predmet prodaje Predmet prodaje je se~a osu{enih stabala drve}a na Spomen parku i Gradskom parku i to:

RADNIK U PROIZVODWI - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate:

a) Na Spomen parku: - 50 komada smr~e (oko 33,88 m3) - 37 komada breze ( oko 19,03 m3) -2 bukve ( oko 2,38 m3) b) U Gradskom parku: - 13 komada smr~e (oko 2,73 m3) -7 komada breze (oko 2,66 m3) , {to ukupno iznosi : - smr~a oko 36,61 m3 - breza oko 21,69 m3 - bukve oko 2,38 m3 Za se~u i kupovinu pose~enog drve}a, uz uslove navedene u ovom oglasu, po~etna cena koju ponu|a~ treba da plati je 150.000,00 dinara.

2. Uvid u predmet prodaje

1. Sredwa stru~na sprema, poèqno prehrambene struke 2. Poèqno radno iskustvo na sli~nim poslovima 3. Odgovoran pristup poslu, izraèna kreativnost i fleksibilnost Za sva radna mesta nudimo mogu}nost napredovawa. Rok za konkurisawe : 01. 08. 2013. godine Kandidati se mogu javiti li~no u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od 13 do 14 ~asova, ili pozvati na telefon: 069/8201653 069/8201624 069/8201635 Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

Uvid (obilazak) obavi}e se u sredu, 17. 07. 2013. godine po~ev od 10 ~asova sa polaskom iz prostorija JP ''Gradac'', ulica Cara Lazara br. 51, ^a~ak.

3. Uslovi za se~u ogla{enog drve}a Pawevi pose~enog drve}a u Gradskom parku moraju da se povade i jame popune humusnim zemqi{tem. Pawevi na Spomen parku se ne vade s tim {to visina paweva ne sme biti ve}a od 40 sm. Nakon se~e navedenog drve}a, potrebno je o~istiti teren i vratiti ga u prvobitno stawe. Rok za se~u ogla{enog drve}a je 10 dana od dana odr`avawa licitacije.

4. Odr`avawe licitacije Javno nadmetawe - licitacija }e se odr`ati u petak, 19. 07. 2013. godine u prostorijama JP ''GRADAC'' sa po~etkom u 11 ~asova. Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica i preduzetnici koji uplate depozit u visini od 10% od utvr|ene po~etne cene na ra~un broj 840-965804-09.

5. Dodatne informacije Oglas }e biti objavqen u listu ''^a~anski glas'' . Za sve dodatne informacije kontakt osobe su Sne`ana Avramovi} i Dejan ]osi}, telefon broj 032/303-219.

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA ZATEÊNOG STAWA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora DRU[TVO SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U RADIO ÂÂK ÂÂK, @UPANA STRACIMIRA 35/2, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja zate~enog stawa na ìvotnu sredinu radio FM stanice “Radio â~ak” koja se nalazi na Qubi}kom brdu, na k.p. br. 1097 K.O. Qubi}. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira brj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navednog upravnog postupka done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80 -100 W, cena 9 e komad. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ènsku krznenu {ubaru, nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mu{ko jagwe Ildefrans. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM ovce i jagwad. Tel. 877-383 PRODAJEM ovce sa jagwi}ima. Tel. 877-382 PRODAJEM novu traktorsku korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila : 175/65/14, 155/65/13, 165/70/13, 155/80/13. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM ma{inu za {ivewe koè i krzna, ispravna. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pi{toq sa dozvolom. Tel. 061/ 1116-439 ARMIRAÎ, prodajem ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, remu, ma{inu za savijawe, ma{inu za uzengije i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 PRODAJEM rashladni orman od 700 litara, od -

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

15 C do - 24 C. Tel. 064/ 121-4-070 PRODAJEM p~ele, rojeve i stara dru{tva u D.B. ko{nicama sa mladim maticama. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM metalnu cisternu od 2000 litara. Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM motor za zalivawe sa vatrogasnom pumpom. Tel.060/ 661-8835 PRODAJEM autocisternu od 2.750 litara. Tel.062/ 755-020 PRODAJEM frizerske makaze za prore|ivawe kose Solinger ( nema~ke ). Veoma povoqno. Tel. 060/ 767-6-246 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu sa vratima i fiokom. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM cerovu su{aru za su{ewe {qiva i lekovitog biqa, kapacitet 1,5 t na 24 sata. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 , 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever. Cena 80 eura. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353016 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en. Cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM motornu testeru 041 Stil. Cena 185 eura. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM konfornu auto-prikolicu, ima struja i plin. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM unikatni nakit, povoqno. Tel. 060/ 337-2-510 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan. Tel. 371-685 PRODAJEM kompresor. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa-

~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM motokultivator IMT 509, 15 KS, sa prikolicom , frezom i dosta opreme. Tel. 032/ 351-682, 063/ 741-9-915 PRODAJEM radni sto bu cnlteamwork.info, kombinacija boja po `eqi. Tel. 061/ 297-9-521 PRODAJEM televizor. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM harmoniku klavirku. Veoma povoqno. Tel. 064/ 550-6-071 PRODAJEM polovan crep, grede i blokove. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM 130 bagremovih direka i cerovu dasku u ekstra stawu. Tel. 063/ 208-597 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Peugeot 206 SW sa plinom, 2002. godi{te. Cena 2.900 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM [kodu Oktaviu 1.6 benzin. Cena 2.200 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Mogu}a zamena za stan, uz moju doplatu. Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Zastavu 10, bela, 5- vrata, 2008. god, registrovana. Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-630,

064/ 158-9-363 PRODAJEM Opel kadet GHI sa plinom ( 4 god.), 91god. Cena 1300 eura. Tel. 064/ 207-6-351 PRODAJEM Folc fagen Polo 1.9 dizel,. Cena 1.500 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Citroen C-2, 1.2 benzin, pre{ao 140.000 km, 2004. godi{te. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6572 USLUGE {emirawa komandnih ormana. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGE servisa gasnih kotlova i sistema grejawa. Tel. 064/301-7-450 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0561 USLUGE ugradwe klima ure|aja, ve} od 45 eura. Tel. 064/ 301-7-450 USLUGE elektromonta`e elektri~ne instalacije i osvetqewe : izrada, popravka i prepravka. Tel.

064/ 301-7-450 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA kotlovskih oxaka industrijskih.Ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 IZRADA i prodaja traktorskih korpi po `eqi. Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9-889. VR[IM medicinske usluge davawa terapije, previjawa i medicinske nege nepokretnih lica. Tel. 062/ 841-8-706 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima i svodim ih na normalno stawe. Tel. +38267259654 ZAPOSLEWE OZBIQNA @ENA , izuzetno kvalitetno ~isti ku}e i stanove. Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 OZBIQNA @ENA ~uvala bih dete. Tel. 063/ 789-2-472

OGLASI

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO

SIGMA

NEKRETNINE

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN, NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA 40.000 EURA

STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E.

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

Dana 13. jula u 12:30 na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Dana 17. jula 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

VEROQUBA GARI]A iz Slatine

VEROQUB GARI]

Tuga za tobom osta}e ve~no u na{im srcima. Ni{ta nam te ne mo`e nadoknaditi. TVOJI NAJMILIJI: supruga STOJADINKA, sinovi MILINKO i DEJAN, snaha DRAGICA i unuci KATARINA i @EQKO.

iz Slatine

Ve} prolazi 40 dana, od kako si nas zauvek napustio. Nismo te mogli sa~uvati od smrti , al' }e te na{a qubav sa~uvati od zaborava. Po~ivaj u miru, brate moj, onako tiho kako si i `iveo. Tvoja sestra BRANKA sa porodicom.

Dana 13. jula 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

16160

DRAGOJLA DOMANOVI]A DRAGANA

ALEKSIJI (LEKI) JANKOVI] 1950 - 2012

SE]AWE 13. jul 2008 - 13. jul 2013.

@IVORAD @IKO GOJKOVI]

iz Lisica

Wena neobi~na dobrota i plemenitost zauvek }e nas grejati i voditi a wenoj du{i doneti spokoj. WENI NAJMILIJI: suprug ANDRIJA (GEN[ER), k}erke GORDANA i MIRJANA, unuci ACO, STEFAN i MILO[, unuka ANA i ostala mnogobrojna rodbina.

Gde god da pogledamo sve nas podse}a na tebe. Nikada te ne}emo zaboraviti. TVOJI NAJMILIJI 16161

SE]AWE

NECO PANTELI]

Pet godina je pro{lo od smrti na{eg dragog @ika. Hvala ti za svu tvoju dobrotu, bri`nost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: MLADENA, DRAGAN, MILAN, TAWA, TAWA, VLADE, SARA, HELENA, JOVANA, NEVENA, BOJANA i mali VULE. upl.

2009 - 2013

VELIMIR VEQO

EMILIJA MICA

11. 7. 1993 - 11. 7. 2013.

4. 4. 1996 - 4. 4. 2013.

NIKOLI]

Bilo je lepo, voleti te, a te{ko izgubiti, a najte`e `iveti bez tebe.

Roditeqi kao {to ste Vi ne zaboravqaju se. DULE sa decom

S qubavqu k}erka KRISTINA i supruga CACA

16165

16167

Dana 16. jula navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

Dana 15. 7. 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog oca

MILANA OBRADOVI]A

@IVKA TANOVI]A

Godine prolaze a uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: sin MI[KO, k}er JASNA, supruga GINA 16162

[estomese~ni pomen obele`i}emo u subotu 13. 7. 2013. godine na grobqu u Baluzi u 11 ~asova. Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima.

TOMANIJA

RADI^

17. 7. 2012 - 17. 7. 2013.

30. 8. 1985 - 30. 8. 2013.

PETROVI] Roditeqi nikada ne umiru. Oni samo za|u kao sunce, a za nas si uvek tu. S ponosom i po{tovawem uspomenu na vas ~uva}e va{i najmiliji: LENKA i RADE sa decom. 16168

Na{ voqeni suprug, otac i deda

MILIJAN MILETI] MIKI

WEGOVI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Preminuo je 9. jula 2013. godine u 62-oj godini `ivota. Sahrana je obavqena 11. jula 2013. godine. O@ALO[]ENI: supruga VERA, }erke ALEKSANDRA i BOJANA sa porodicama. 16167

MARKETING 032/342-276

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

MI[ULA PETROVI]

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

1946 - 2013.

MI[ULA PETROVI]

Ovim putem `elimo da se zahvalimo svima koji su svojim prisustvom na sahrani ubla`ili bol za prerano izgubqenim MI[ULOM. Zahvalnost dugujemo svima koji su putem telegrama izjavili sau~e{}e.

Uvek }u ti biti desna ruka.

ZAHVALAN brat QUBI[A sa porodicom.

POSLEDWI POZDRAV MI[ULI od MI[ECA sa porodicom.

1946 - 2013.

U subotu, 13. 07. 2013. godine u 10 ~asova dva}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

RODOQUB TADI] 17. jula 2013. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana dragom TA]U Ostala je praznina koja se ne meri ni vremenom ni re~ima. Koleginice SC „ MLADOST” ^A^AK ZLATA, GOCA, GAGA i DESA

PREDRAGU PE\I ]ITI]U

16158

1984 - 2013

Ponosni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima na pomo}i i sau~e{}u u na{em bolu. MAMA, TATA I TVOJA TINA fak.

21. 10. 1986 - 15. 7. 2011. U utorak 9. 7. 2013. godine, navr{ilo se ^ETRDESET TU@NIH DANA od smrti na{e drage i voqene majke, bake, ta{te i prababe

DARKO IKODINOVI] Postoji osoba ~iji je ìvot tako dobro ispuwen da ni svojim nestankom ne moè da nas obeshrabri... On je vetar, ne moèmo da ga vidimo ali uvek moèmo da ga osetimo. Tvoji seka, tata i mama. 16169

JAWE STRAWAN^EVI]

NECO 2009 - 2013

iz Guberevaca Oti{la si, ostavila nas ali mi uvek }emo se se}ati tebe i tvoje dobrote. Tvoja }erka DRAGOJLA, unuk STOJAN, zet GOJKO i praunuk VUK VASOVI] 16164

Uvek }e{ biti deo na{ih misli i se}awa. Porodica VUKOVI] 16166

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

MI[ULA PETROVI] 1946 - 2013.

Ponosni smo {to smo te imali. êkaj nas u ve~nosti, tamo gde nema bolesti ni àlosti, ni uzdisaja... Gde je beskona~na radost i ìvot ve~ni.

TVOJI NAJMILIJI: supruga SMIQA sa decom i unucima.

MI[ULA PETROVI] 1946 - 2013.

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO 1966 - 2013.

Bol i nenadoknadiv gubitak na{ih najdraìh ublaìli ste vi, dragi prijateqi, svojim prisustvom i izjavama sau~e{}a. Neizmerno vam zahvaqujemo i èlimo da vam se dobrim vrati. PORODICE PETROVI] i JEVREMOVI]

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

SE]AWE 13. 7. 2010 - 13. 7. 2013.

MILOVAN ]OJBA[I] Milovane, dana 11. jula 2013. godine, navr{ilo se 12 godina od kako nisi sa nama. Milovane, te`ak je bol i tuga koja se uselila u na{a srca. Nada je nestala, ostao je ponos {to smo imali tebe za sina i brata. Bez tebe te{ko `ivimo i mnogo nam nedostaje{. Ko te je poznavao, zna {ta smo izgubili. Nadostaje nam tvoj osmeh i ponos jer smo se sa tobom ponosili. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. TVOJI NAJMILIJI: otac VIDOSAV, majka STANKA i brat SLOBODAN ]OJBA[I] iz Loznice.

SE]AWE 2. 5. 2007.

12. 7. 2008.

RADINKA RADA

RANKO

MILOJE MI]O NIKOLI]

S qubavqu i ponosom se}amo se vremena provedenog sa tobom. TVOJI NAJMILIJI: supruga BORKA, k}erka MARTA i sin BORISAV 16163

SE]AWE na drage roditeqe

PRIJOVI] Zauvek ste u na{im srcima. Porodice Radoji~i} i Ran|i} U ponedeqak, 15. jula 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

MILANA KARAKLAJI]A iz Trnave

MILENA

dr DOBRIVOJE

1977 - 2013

2000 - 2013

MI[ULA PETROVI]

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

Posledwi pozdrav dragim prijateqima MI[ULI i JERU.

KOJI] ]erka MARINA - MILENA i sin JORDAN sa porodicama. upl.

Hvala za divnu saradwu. ZAVIÂJNO DRU[TVO „ÂÂNI” ÂÂK SE]AWE Dana 17. 7. 2013. god. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

ZORAN MALENOVI]

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati k}erka VERA s porodicom. 16161

Dana 15. jula 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e voqene majke, bake i supruge

MLADENE KOSOVAC

14. 7. 2000 - 14. 7. 2013.

NENADA TRIPI]A

iz Je`evice

Vreme neumorno prolazi. Sve ove godine, mnogo nam nedostaje{. Postoje uspomene koje ne blede, rane koje ne stare, qubav koju smrt ne moè prekinuti, tuga koju vreme ne moè ublaìti. Supruga sa decom

Uspomenu na tebe i tvoj dragi lik u srcu ~uva}e tvoja mama BRIGITA

16158

16162

Hvala ti majko za neizmernu qubav i brigu. Tvoje dobro zauvek pamtimo. Bila si i osta}e{ oli~ewe plemenitosti i dostojanstva. Te{ko je bez tebe. Tvoje }erke VERA, QUBICA i NADA upl.

Dana 16. jula 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

MILANA JOVA[EVI]A iz Preqine

Dana 10. jula 2013. navr{ilo se DVE GODINE od iznenadne smrti na{eg voqenog supruga i oca

Dana 12. jula 2013. godine, navr{avaju se DVE GODINE od smrti

BRANKA SLOVI]A

Te{ko je `iveti bez tebe, ne mo`emo da se pomirimo sa ~iwenicom da vi{e nisi sa nama. TVOJI NAJMILIJI

S' po{tovawem porodica SLOVI]

16117

16156

Dana 15. 7. 2013. navr{ava se 17 GODINA od kako nije sa nama

Dana 13. jula je DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

SLAVKA TRIPKOVI]

MILINKA PE[I]A MI]E

1996 - 2013 Prerano si oti{la. Mnogo nam nedostaje{ a uspomene na tebe i se}awa su svakodnevna. MOLA i ACO 16154

1950 - 2004 Vreme prolazi a Ti postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene. ^uvamo te u na{im srcima i mnogo nam nedostaje{. Tvoj brat MIHAILO - XANE, snaja @IVANA, bratanice JASNA i VESNA

DANILA ^AKAREVI]A

Dve godine je pro{lo kako nisi sa nama, a na{a tuga za tobom je ista kao prvog dana. Nedostaje nam tvoja dobrota i tvoj nasmejani lik. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Supruga MILISAVKA, sin DRAGAN i }erka JELENA. 16153

MILO[ ]OJBA[I] 1993 - 2013

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

GODINE PROLAZE, BOL OSTAJE. DRAGANA sa porodicom. 16155

^ITUQE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom

POSLEDWI POZDRAV

MI[ULI PETROVI]U Tvojim odlaskom izgubili smo iskrenog prijateqa. ^uva}emo te u lepim uspomenama. S po{tovawem, SLAVOQUB PIPER sa porodicom.

MI[ULI PETROVI]U

DRAGOSLAVU JEVREMOVI]U JERU

Va{im preranim odlaskom izgubili smo divne prijateqe i saradnike. Uspomenu na Vas ~uva}e, KOLEKTIV KABLOVSKE TELEVIZIJE „CITY”

Dana 17. jula navr{ava se PET GODINA bola i jo{ ve}e tuge za tobom

Dana 15. jula 2013. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg dragog

PAVLE PAJO OBRADOVI] iz Qubi}a

LIDIJA TANASIJEVI]

RADOJLA JOVA[EVI]A Godine prolaze a uspomenu na wega ~uvaju

ro|ena Babovi} 13. 1. 2013 - 13. 7. 2013. Liko, pro{lo je pola godine od kada si napustila ovaj svet. Ti nisi umrla, samo si se upokojila. Ti `ivi{ kroz na{e snove. U na{im srcima ostala je praznina da }emo se opet jednog dana sresti. Ostali su tvoji mali pti}i. Kako li }e sami sa svojim ocem, kroz `ivot i}i i kada }e svome ciqu sti}i. TVOJI NAJMILIJI: ACO, sinovi KOSTA i ILIJA, tata VEQO, mama ANDRIJANA, brat MI[KO, snaja VIOLETA, bratanica ISIDORA i bratanac FILIP

WEGOVI NAJMILIJI

Prolaze dani, dugi kao vekovi, prolazi ìvot, mewaju se svetovi. Prolazi sve ali uspomena na tebe ne. Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, tugu le~iti vremenom. Nema suza koje te mogu oplakati... niti re~i koje te mogu oàliti... nema vremena koje te moè zaboraviti. U srcima na{im - tvoje stoji, dok budemo ìvi ve~no }e da boli. Majka MARA i otac MILO[ 16150

PAVLE OBRADOVI] 17. 7. 2008 - 17. 7. 2013. Bol nije u suzama i pla~u, ve} u du{i i srcima gde }e{ ve~no `iveti. Tvoji, ISIDORA, MARKO i DANA upl.

16151

Dana 18. jula navr{ava se [EST TU@NIH MESECI od smrti moje majke

Dana 16. jula 2013. navr{ava se 30 GODINA od smrti na{e drage

14. 7. 1968 - 14. 7. 2013.

VERE LUKOVI]

STANKE PAREZANOVI]

VREME PROLAZI A TUGA I BOL OSTAJU.

Toga dana u 12 sati na â~anskom grobqu poseti}emo wen grob i obaviti pomen. Ponosan sam {to sam te imao. Dok ìvim ìve}e{ i ti. Sin ZORAN sa porodicom.

POMEN

RATOMIRU [O[I]U

TVOJI NAJMILIJI: sestra MIQANA i bra}a MI]O i STEVAN sa porodicama.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema tebi. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI: suprug MIR^ETA i sin ACO 16159

PETAK 12. JUL 2013. GODINE