13. decembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 13. DECEMBAR 2013. GODINE

BROJ 49

CENA 30 DIN.

GRADSKI ^ELNICI POVODOM PREDSTOJE]EG DANA GRADA

DA ^A^AK BUDE NAJBOQI U CENTRALNOJ SRBIJI

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

strane 20. i 21.

ODBORNICI DANAS O DOBITNICIMA DECEMBARSKE NAGRADE I PO^ASNOM GRA\ANINU ^A^KA ODEQEWE DE^JE HIRURGIJE - DVE DECENIJE RADA

POSTAVQENI NA^ELNICI GRADSKIH UPRAVA

MALI PACIJENTI, VELIKA ODGOVORNOST

UZ STARE, I TRI NOVA FUNKCIONERA

strana 7.

SNIMAK GIMNAZIJALACA NA JUTJUBU SKRENUO PA@WU JAVNOSTI

NEPRIMERENA [ALA ILI BAHATO PONA[AWE? GROZDANA KOMADINI]

DOBITNIK VUKOVE NAGRADE ZA 2013. strana 16.

strana 13.

U ^A^ANSKOJ BOLNICI OTVORENA PALIJATIVNA JEDINICA strana 6.

BRIGA ZA NAJTE@E BOLESNIKE

strana 6.

strana 7.

VELIKA AKCIJA „ÂÂNSKOG GLASA", RADIO Â^KA I PORTALA CAGLAS.RS

„3 U 1“

strana 35.

MARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOGE ODLUKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PROGRAMA POSLOVAWA NEKIH JAVNIH PREDUZE]A

DA NE POSLUJU SA GUBICIMA

koliko odbornici SG na dana{woj sednici usvoje predloge izmena i dopuna programa poslovawa javno komunalnih preduze}a “Vodovod”, “Komunalac”, “Gradsko zelenilo” i JKP “^a~ak”, koje bi trebalo naknadno da budu uvr{}eni u dnevni red 24. zasedawa lokalne Skup{tine, sasvim je izvesno da }e ove firme, ~iji je osniva~ Grad, poslovnu 2013. godinu zavr{iti sa pozitivnim finansijskim rezultatima. Osim toga, stvori}e i sigurnu i jaku osnovu da i u narednoj godini posluju bez gubitaka i ozbiqnih poreme}aja, koji su karakterisali rad ve}ine u prethodnom periodu. Zbog svega toga, gradski ve}nici su na sednici u ponedeqak utvrdili predlog odluke o davawu saglasnosti na izmene i dopune prvobitnog programa poslovawa “Vodovoda”, usvojenog u januaru i februaru ove godine, u koje su prakti~no uvr{}ene subvencije Grada, odnosno buxetska pomo} u iznosu od 6.244.669. dinara. Ova sredstva koja nisu bila planirana u osnovnom dokumentu iskori{}ena su za nabavku pumpi za izvori{te u Prijevoru, ure|aja za kontrolu kvaliteta otpadnih voda, za izmirewe dela

KO ZNA GDE JE MENDOVA KU]A?

obaveza prema JP “Rzav” i odr`avawe brane u Parmencu. Izmene programa poslovawa JKP “Komunalac”, kako je referisao v. d. direktora Qubomir Sikora, neophodne su zbog vi{e razloga, tako da su prvobitno planirane subvencije od oko 70, uve}ane na 98 miliona dinara. Kako je naglasio Miladin Ristanovi}, resorno zadu`en za funkcionisawe JP, nije re~ konkretno o subvencijama ovoj firmi, ve} prevashodno o pomo}i gra|a-

nima i korisnicima usluga, {to je potkrepqeno podatkom da je od ove sume 70 miliona dinara potrebno za pokri}e tro{kova deponovawa komunalnog otpada na deponiju “Duboko”, 11,5 za mate-

duga, koji zakqu~no sa 18. novembrom, ra~unaju}i i kamatu, iznosi 10,7 miliona dinara, odnosno da ovaj dug isplati u 24 rate, po~ev od 28. decembra ove godine. Anga`ovawe JKP “Gradsko zele-

rijalne tro{kove, 7,2 za izno{ewe sme}a sa seoskog podru~ja i ne{to vi{e od ~etiri miliona dinara za sprovo|ewe programa racionalizacije zaposlenih, odnosno obezbe|ewe otpremnine za 10 radnika progla{enih za tehnolo{ki vi{ak. Gradsko ve}e je na posledwoj sednici donelo i zakqu~ak da ovo JKP zakqu~i sporazum o reprogramu poreskog

nilo” u javnim radovima, volonterskim akcijama, smawewe sredstava za plate novozaposlenih radnika, samo su neki od razloga koji su zahtevali izmene programa poslovawa i ovog javnog preduze}a. Gradsko ve}e je dalo saglasnost i na izmene Statuta ovog preduze}a, koje je na osnovu predloga Nadzornog odbora za svoj znak, umesto latica lala, “uzelo”

U OSAM SMENA LETOVALO 1.683 DECE Prvi put ove godine Grad je iz buxeta finansirao letovawe 1.683 dece, koja su se u odmarali{tu u Ulciwu besplatno odmarala od 20. juna do 31. avgusta. Osim za pred{kolce, od ~etiri do sedam godina, u sedmoj smeni “Ov~ar” je bio otvoren i za 117 najboqih u~enika, nosilaca “Vukove diplome”. Po re~ima v. d. direktora Vere Jovanovi}, cena boravka po osobi iznosila je 15.960 dinara, ili znatno mawe nego prethodnih godina, kada su roditeqi pla}ali odmor svojih mali{ana. Wihov prevoz do Jadrana ko{tao je 4,4, a hrana 3,4 miliona dinara. Interesantni su i podaci da je o deci iz vrti}a brinulo 294 radnika iz PU i 57 osoba anga`ovanih po ugovoru (zdravstveni radnici, rekreativci...) U izve{taju PU “Radost” navodi se i da je pre otvarawa odmarali{ta, Grad u wegovu adaptaciju ulo`io 7,6 miliona dinara.

ODBORNICI DANAS ODLU^UJU O DOBITNICIMA DECEMBARSKE NAGRADE

OD 14 KANDIDATA, TRI LAUREATA ako neuobi~ajeno kratak (predvi|ene su samo ~etiri ta~ke), dnevni red dana{we sednice Skup{tine grada }e, najverovatnije, biti “teàk”, jer odbornici, osim {to kona~no treba da daju “zeleno svetlo” Generalnom urbanisti~kom planu grada â~ka do 2015. godine, moraju da od 14 predloènih kandidata za Decembarsku nagradu izaberu tri, odnosno glasaju za, ili protiv predloga Komisije za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa. Ona je, naime, predloìla Skup{tini da najvi{e gradsko priznawe ove godine ponesu prof. dr Boìdar Antonijevi}, Milisav Novi~i}, vlasnik preduze}a “Unipromet” i Zoran [tavqanin, komandir policijskog odeqewa u Slatini. Komisija je predloìla SG i da zvawe po~asni gra|a-

nin grada, uvedeno prvi put ove godine, bude dodeqeno Tomislavu Nikoli}u, predsedniku Republike Srbije, uz obrazloèwe da je “odricawem od partijske pripadnosti dokazao da je predsednik svih gra|ana i da su wegove aktivnosti usmerene na dobrobit svih gra|ana Srbije.” Osim toga, re~eno je da je svojim konkretnim radom dao zna~ajan doprinos razvoju infrastrukture, privrede i posebno zavr{etku radova na koridoru 11 i da budu zapo~eti radovi na Moravskom koridoru. Wegove zasluge su i {to je vojni aerodrom u La|evcima priveden civilnoj nameni i izgra|en kargo centar, koji jednim delom “prelazi” i na teritoriju na{eg Grada. Zahvaquju}i wegovom angaòvawu, â~ak }e dobiti novo porodili{te, navodi se jo{ u obrazloèwu komisije.

Iako su odobrili ovda{wem “Autoprevozu” da otvori nove linije i to radnim danima i kada |aci idu u {kolu, ~lanovi Gradskog ve}a, a posebno Miladin Ristanovi} i Radomir Kru{~i}, insistirali su da red vo`we bude preciznije i jasnije definisan. Zahtevano je da stalaji{ta budu odre|ena prema nazivu sela i mesnih zajednica, a ne po imenu, na primer zaseoka, doma}instava... I pored toga, i ovog puta je usvojen “imenik” lokalnog prevoznika, te }e tako autobusi iz â~ka za Kamwak ([i{ovi}i) polaziti u 6, a iz [i{ovi}a se vra}ati u 13,45 ~asova. U 5,40 polazi}e autobus iz â~ka, koji }e preko Katri}a (pored Mendove ku}e) saobra}ati do “Domisa” u Miokovcima, odakle }e se vra}ati u 13,45. Polazak iz Kamewaka prema {koli u Gorwoj Gorevnici planiran je svakog radnog dana u 12,30, iz [i{ovi}a u 6,45, dok je povratak iz â~ka predvi|en u 11,35 , a sa stanice pored {kole u Gorwoj Gorevnici u 13,15 ~asova. Novi polasci planirani su i na relacijama Mr~ajevci - Vujovi}i Mr~ajevci (u 7,11 i 18 ~asova) i Mr~ajevci - KatrgaMr~ajevci (u 6,55, 11, 11,50 i 18 sati). drvo hrasta sa braon stablom, na kome su elementi grba Grada, i kro{wom zelene boje. Osim toga, predloèno je i da ubudu}e ovaj kolektiv svoj dan obeleàva 23. septembra. M. N.

Osim dr Antonijevi}a, Novi~i}a i [tavqanina, pojedinci, udruèwa, ustanove, preduze}a, predloìli su da najvi{e gradsko priznawe bude dodeqeno i: prof. Miloradu \ondri}u, Podru`nici Srpskog lekarskog dru{tva u â~ku, fudbalskom treneru Mihajlu Kolarevi}u, dr Qubi{i Dmitrovi}u, fudbalskom treneru Aleksandru Ivkovi}u, Tomislavu Novakovi}u, filozofu, Gorani Tanaskovi}, direktorki U@P “Nade`da Petrovi}”, ratnom vojnom invalidu Dejanu Stevanovi}u, bibliotekaru Mariji Orbovi}, inovatoru Milo{u Ne{ovanovi}u i profesoru Dragi{i Petkovi}u. M. N.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

^LAN PREDSEDNI[TVA DS VLADIMIR TODORI] U ^A^KU

VLAST NEMA REZULTATA

razgovorima sa evropskim parlamentarcima u Briselu, delegacija Demokratske stranke potvrdila je svoju privr`enost po~etku pregovora Srbije i Evropske unije, jer je to i potvr-

da politike koju DS zastupa 23 godine, rekao je na po~etku pro{lonedeqne tribine u Gradskom odboru DS u ^a~ku Vladimir Todori}, ~lan predsedni{tva Demokratske stranke i predsednik strana~kog Odbora za pravdu. Todori} je ~a~anske demokrate izvestio o nedavnom borvku u Briselu, kada je

sa predsednikom stranke Draganom \ilasom posetio insitucije Evropske unije. On je rekao da je ova poseta potvrdila da mi{qewe demokrata o mnogim stvarima dele evropski parlamentarci, pre svega o atmosferi netolerancije u Srbiji. -Za qude u Briselu bilo je neverovatno da je na{ ministar spoqnih poslova zabranio slu`benicima ambasade da daju bilo kakvu asistenciju delegaciji Demokratske stranke. Jesmo li mi narodni neprijateqi?! Veoma va`ni parlamentarci govorili su o tome da se u Srbiji vodi li~na, a ne sistemska borba protiv korupcije, da to poprima obrise jednog ~oveka. A ukoliko sve zavisi od jednog ~oveka, onda nema sistema. Velika zamerka Jelka Kacina je da ne postoji dijalog vlasti i opozicije i da ta nestabilnost ugro`ava institucije. Va`na je i poruka [tefana Filea da }e od sada sa DS redovno razgovarati kao sa liderom opozicije – preneo je Todori} deo utisaka i razgovora u Briselu ~a~anskim demokratama.

Todori}, kome je ovo bila prva poseta â~ku od wegovog ulaska u DS pre nekoliko meseci, smatra da sada{wa vlast nije do sada ni{ta uradila, osim {to je za sve krivila DS i {to je SNS preuzeo program DS. - Drago nam je {to su na{i politi~ki protivnici preuzeli deo programa, ali bi za sve bilo korisnije da je to ura|eno nekoliko decenija ranije. Onda mo`da ne bismo imali 500.000 qudi koji su napustili zemqu i to da svake godine iz â~ka ode 2.000 mladih qudi. Za pogre{nu politiku nije dovoqno re}i „izviwavamo se“, jer takva politika ima svoju cenu, posledice i duboke oìqke – rekao je Todori} i istakao da Kosovo kao tema mora da ostane iza nas, da bi energija i fokus bili usmereni na ekonomiju, obrazovawe, zdravstvo i unutra{we reforme, koje trenutna vlast ne moè da sprovede. -Qudi }e brzo shvatiti da osim velikih pri~a ova vlast nema ni~ega, da rezultate treba traìti na drugoj strani. Toga }e biti svesni i gra|ani u â~ku koji za vi{e od 15 godi-

na nemaju neke rezultate od lokalne vlasti - rekao je Todori}. Govore}i o trenutnom rejtingu DS, Todori} je rekao da je ova stranka za sada mawina, jer predstavqa jedan deo stanovni{tva druga~iji od onog kojim se upravqa u posledwih 20 godina. -Mo`emo da planiramo i mnogo ve}i rejting, ali to zna~i promenu programa, prilago|avawe, koje je isplativo za izbore, ali ne i za podr{ku za reforme – smatra Todori} i dodaje da se DS prvi put u svojoj istoriji suo~ava sa druga~ijim me|unarodnim okolnostima. -Prvi put nismo mi ta karta na koju me|unarodna zajednica igra, jer nismo bili spremni da preuzmemo ne{to {to su drugi mogli i preuzeli. Zato postoji raslojavawe oko tog pitawa, koje }e se morati vremenom razre{iti. Ako ne podlegnemo pritiscima i napadima sa svih strana, ponekad i iznutra, ako ostanemo jedinstveni onda }emo biti jaki, jer imamo najkvalitetnije qude – poru~io je Todori} svojim strana~kim kolegama. V. T.

RADNICI “STJENIKA” OD SREDE [TRAJKUJU ISPRED OSNOVNOG SUDA U ^A^KU

NISU PRIMILI 30 PLATA U sredu je pred zgradom Osnovnog suda u â~ku zapo~eo protest oko 65 radnika trgovinskog preduze}a “Stjenik”AD, za koji je najavqeno da }e trajati do danas, nezadovoqnih zbog odluke sudije Milenka Lazarevi}a, kojom je poni{tio re{ewe o prodaji prodavnice “Velur”. U “Stjeniku”AD je zaposleno 65 radnika u dva objekta, od toga 44 je uposleno u maloprodaji i radnoj zajednici, a 21 radnik je upu}en kod drugog poslodavca. U me|uvremenu, 17 qudi je napustilo preduze}e sa zaostalim potraìvawima, tako da ukupno 82 radnika nisu primila platu od maja 2011. godine, odnosno 30 meseci. Ra~un preduze}a je u blokadi od 19. avgusta ove godine zbog duga od 13 miliona dinara. Da bi se radnicima nadoknadile plate, planirana je prodaja nekoliko objekata, dva u centru i jednog na Avlaxinici. Radnici o~ekuju da upravo ovih dana bude prodat jedan od objekata u centru â~ka, a procena je, ako bi ta prodaja bila realna, da bi se mogle izmiriti potraìvane plate, kao i porezi i doprinosi. Sla|ana Panteli}, ~lan IO “Stjenika”, je u ime radnika koji protestuju rekla da je ovo jedini na~in da oni ostvare

svoja prava i da im je nadu za to dala prethodna prodaja, realizovana 22. novembra, a koja je potom poni{tena, kada je od po~etne cene od 26 miliona dostignut iznos od 53,6 miliona dinara. Radnici “Stjenika” od januara 2012. godine vode sudski postupak za izmirivawe svojih potraìvawa, a advokat Miroslav Petrovi}, koji ih zastupa, je istakao da su wihovi zahtevi “apsolutno opravdani i da je sud doneo protivzakonitu odluku o poni{tavawu prodaje, jer je neizvesno kolika }e se cena posti}i slede}i put (na licitaciji zakazanoj za 26. decembar), pa }e gre{ku suda platiti dràva”. Za licitaciju, koju je vodio sudija Lazarevi}, prijavilo se devet kupaca. On je tada konstatovao da su ispuweni svi uslovi, kaè Panteli}ka, da bi posle nekoliko dana advokat Miroslav Petrovi} bio obave{ten o poni{tavawu prodaje, jer je preduze}e zainteresovano za kupovinu uplatilo za depozit 1,5, umesto 2,6 miliona dinara. Da se radnici legalno bore za svoje zarade potvrdio je i pravni zastupnik “Stjenika”, advokat Miroslav Iwac. “Stjenik” AD je trgovinsko preduze}e, osnovano 1947. godine u

â~ku, kao jedna od na{ih prvih posleratnih firmi za trgovinu na veliko i malo. Do pre desetak godina to je bio sistem koji je upo{qavao vi{e od 1.000 radnika, a danas je Akcionarsko dru{tvo, ~iji je ve}inski vlasnik dràva, dok 22 odsto akcija pripada radnicima, malim akcionarima. Ovih 82 radnika potraùju ukupno nekoliko desetina miliona dinara, bez ura~unatih poreza i doprinosa. U me|uvremenu radnici su se obra}ali predstavnicima lokalne samouprave, a direktor “Stjenika” A.D. Dragoqub Puzovi} se nedavno susreo i sa ministrom privrede Aleksandrom Radulovi}em, kome je predo~io situaciju u ovom preduze}u. Radnici su porukama ispisanim na svojim transparentima tokom protesta pozvali Aleksandra Vu~i}a da do|e u â~ak. Uprkos upornom nastojawu, do zakqu~ewa ovog broja, nismo uspeli da ~ujemo “drugu stranu” i da od postupaju}eg sudije, koji je, kako smo zvani~no obave{teni, opravdano odsutan zbog bolovawa, saznamo razloge zbog kojih je poni{tena odluka o prodaji jednog “Stjenikovog”objekta. Z. L. S.

U ^A^KU ]E SUTRA BITI ODR@ANA SEDNICA OSME IZBORNE SKUP[TINE NOVE SRBIJE

ILI] PONOVO JEDINI KANDIDAT ao i na svim prethodnim, i na sutra{woj - osmoj Izbornoj skup{tini Nove Srbije, aktuelni predsednik Velimir Ili} bi}e jedini kandidat za prvog ~oveka stranke. Taj predlog potekao je iz 117, od ne{to vi{e od 130 gradskih i op{tinskih odbora NS. Na sednici kojoj }e, osim 798 delegata iz ~itave zemqe, prisustvovati i gosti iz Republike Srpske (~lanovi Srpskog demokratskog saveza) i Crne Gore (predstavnici Nove srpske demokratije) i prijateqi iz partija u vladaju}oj koaliciji i opoziciji, stari - novi predsednik izabra}e {est potpredsednika, najavio je na konferenciji za novinare u sredu portparol Gradskog odbora NS Milan Dra{ki}. Odgovaraju}i na pitawe novinara, kako se do sada nije pojavila li~nost koja bi “stala na crtu Velimiru Ili}u”, odnosno za{to on nikada nije imao protivkandidata, Dra{ki} je rekao: - Jedna takva politi~ka pojava ne donosi ni{ta dobro strankama. Svedoci smo da se ovih dana koristi neprimereni vokabular u komunikaciji izme|u dva predsedni~ka kandidata u jednoj od ve}ih politi~kih stranaka. Stav svih gradskih i op{tinskih odbora koji su u demoratskoj proceduri predlo`ili predsedni~kog kandidata je da poverewe ponovo treba ukazati aktuelnom predsedniku Velimiru Ili}u. Takvu odluku du`ni smo da po{tujemo, jer time na neki na~in ~uvamo i jedinstvo stranke.

Na sednici IS bi}e obeleèno i 15 godina od osnivawa stranke, zbog ~ega }e skup, osim radnog, imati i sve~ani karakter, rekao je on i promovisao, tim povodom izdat ~etvrti broj strana~kog biltena “Glasnik Nove Srbije”, ~iji je glavni i odgovorni urednik Dubravka Filipkovski. Ona se sa saradnicima potrudila da ~itaocima ponudi veliki broj interesantnih tekstova, rekao je Dra{ki}, izdvojiv{i prilog koji podse}a ~itaoce na 15 godina uspe{nog rada i delovawa stranke i hronolo{ki prikazuje sve ono kroz {ta su NS i weno ~lanstvo u tom periodu pro{li. U op{irnom intervjuu sa predsednikom stranke i ministrom urbanizma i gra|evine, Ili} govori o dosada{wem radu, uspesima i politi~kim o~ekivawima. Dra{ki} je ~itaocima preporu~io i ~lanke o “Novoj Srbiji kao velikoj srpskoj porodici, slavnom putu Stefana Nemawe i nastojawima ove partije da sa~uva tradiciju i vrati narod srpskim korenima “. Uredni{tvo “Glasnika” podse}a ~iotaoce i da je predsednik stranke Velimir Ili} nosilac pet ordena najvi{eg reda Pravoslavne crkve, koja su, kaè Dra{ki}, dokaz po{tovawa vrednosti za koje se zalaè Nova Srbija od osnivawa do danas. Predstavqene su i biografije, potpredsednika stranke i ~lanova aktuelne poslani~ke grupe u Narodnoj skup{tini Srbije. M. N.

SAOP[TEWE PU ^A^AK

ZAPLEWENO 30 GRAMA NARKOTIKA U okviru akcije „Grom“, koja je 6. decembra sprovedena na podru~ju Moravi~kog okruga, pripadnici Policijske uprave u â~ku, zaplenili su oko 30 grama narkotika i 19 tableta koje se mogu zloupotrebiti kao narkotici, a prona|eno je i oduzeto i 26 komada razne municije. Policija je tokom ove akcije izvr{ila 23 pretresa na vi{e lokacija, a zbog posedovawa i trgovine narkoticima krivi~ne prijave podnete su protiv sedam lica. Po odobrewu Vi{eg javnog tuìla{tva u â~ku doneto je re{ewe o zadràvawu osumwi~enim A. D. (1990) iz â~ka i M. M. (1980) iz Gorweg Milanovca, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

GRAD

ZAKQU^CI SA SASTANKA ^A^ANSKIH SINDIKALACA I MINISTRA PRIVREDE

^A^AK DOBIO SOFTVER ZA RAZVOJ GEOGRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA

POKLON MINIMALAC ZA NEMA^KE VLADE RADNIKE FABRIKE HARTIJE U N

a nedavno odrànom sastanku u Ministrstvu privrede predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Gradskog odbora â~ka i ovda{weg Nezavisnog sindikata dogovorili su se sa ministrom Sa{om Radulovi}em da radnicima koji su bili zaposleni u preduze}ima u ste~aju, u “Fabrici hartije” i drugima, bude povezan radni sta` i ispla}ena minimalna zarada. Sa ministrom privrede dogovoreno je i da ~a~anskim preduze}ima u restruktuirawu, “FRA” i “Sloboda aparati”, Vlada Srbije iz buxeta odvoji sredstva za “~i{}ewe” dugova iz prethodnog perioda i obezbedi nesmetan proces proizvodwe. - Zakqu~eno je da bi AD FRA trebalo da bude povezana sa namenskom proizvodwom u ciqu stabilizacije proizvodnog procesa. Na taj na~in fabrika bi ostvarila i mogu}nost za prijem stru~nih kadrova da bi u narednom periodu izna{la potrebu za povezivawe i pronalaèwe strate{kog partnera koji bi za to imao poslovni interes - rekao je predsednik Nezavisnog sindikata â~ka Milorad Piper. Sindikalci su pro{le sedmice u sali Gradskog ve}a odràli konferenciju za novinare na kojoj su preneli zakqu~ke sa sastanka u Ministrstvu privrede. - “Sloboda aparati” su u re-

^a~ak je stigao softver koji }e omogu}iti publikovawe svih informacija o zemqi{tu, infrastrukturi i urbanisti~kim planovima na teritoriji grada. Softver je donacija Vlade Nema~ke, a ovda{woj gradskoj vlasti na kori{}ewe predali su ga predstavnici organizacije GIZ. Ova nema~ka vladina organizacija od 2010. godine sprovodi projekat “Unapre|ewe lokalnih uprava u Srbiji”. Prva faza projekta je zavr{ena, sada je aktuelna druga koja }e trajati do 2015. godine. - Mi sara|ujemo u izradi informacionih sistema koji }e objediniti sva javna preduze}a, ustanove i organizacije, kada je

struktuirawu od 2009, ali poseduju imovinu i qudske resurse da obnove proizvodwu aparata za doma}instvo i sa budu}im strate{kim partnerom dopune asortiman koji bi imao pro|u na trì{ta Srbije i zemaqa biv{ih jugoslovenskih republika. Zainteresovani strate{ki partneri, koji su jo{ uvek aktuelni i sa kojima su vo|eni razgovori, su “Foks Srbija”, ruski “Gaz - Ma{“, hrvatski “Rade Kon~ar” i “Metalac” Gorwi Milanovac. Izvr{ena je procena imovine, prema kojoj postoje {anse da proizvodwa bude obnovqena i samim tim u prvoj fazi zaposleno vi{e od 300 radnika - naveo je Ne{o Puzi}, predsednik ASNS â~ka. Kompanija “Sloboda” AD preuzela je u prethodnom periodu vi{e od 300 radnika iz “Slobode aparata”. Kako su sindikalci napomenuli, na sastanku sa Radulovi}em zakqu~eno je i da je poslovna klima u â~ku problemati~na, da je vidan plan idustrijske proizvodwe u

skoro svim proizvodnim preduze}ima. Inicijativu sindikalaca pohvalio je zamenik gradona~elnika ^a~ka Radenko Lukovi} i podsetio na u~inak aktuelne gradske vlasti u posledwih godinu i vi{e dana, kada je re~ o privredi. - Bavili smo se privredom i uspostavili dijalog sa privrednicima posredstvom wihovih udru`ewa, sindikata, saveta... Trebalo bi da osnujemo socijalno-ekonomski savet na nivou grada. Izdvojili smo 38 miliona dinara za podsticajne mere zapo{qavawa, zahvaquju}i kojima je posao dobilo vi{e od 200 qudi. Nismo doveli velike firme i otvorili hiqade radnih mesta, ali jesmo se bavili preduze}ima koje bi trebalo spasiti - podsetio je Lukovi}. Na konferenciji za novinare prisustvovali su i odbornici URS-a dr Mom~ilo Spasi} i Dveri Aco \enadi}. Z. J.

re~ o informacijama u oblasti infrastrukture. Na{ projekat je u Srbiji prihvatilo nekoliko gradova, me|u kojima je i â~ak rekao je zamenik rukovodioca projekta Kristof Johajm Virc. On je pro{log ~etvrtka sa gradona~elnikom â~ka Vojislavom Ili}em potpisao aneks memoranduma o donaciji softvera. Tim vrlo vrednim softverom }e gazdovati Javno preduze}e “Gradac”. - U “Gradcu” }e biti osnovana slu`ba za GIZ koja }e u â~ku realizovati i razvijati wihove projekte. Ovo je budu}nost, po~eli smo da unapre|ujemo geografsko informacioni sistem koji }e sadràti sve podatke sa terena. Dostupnost svih tih informacija, mogla bi da privu~e investitore iz celog sveta. Trebalo bi do kraja 2014. da na veb portalu bude objavqen i Generalni plan â~ka - najavio je ~lan Gradskog ve}a Zvonko Mitrovi}. â~ak je jedan od malobrojnih srpskih gradova koji realizuje projekat Vlade Nema~ke “Unapre|ewe lokalnih uprava”. Z. J.

KOMPANIJU “CHIPS WAY” POSETILA DELEGACIJA PROIZVO\A^A KROMPIRA SA KOSOVA I METOHIJE Pored planiranog pro{irivawa saradwe sa proizvo|a~ima krompira iz ~a~anskog kraja, zbog potreba proizvodnih kapaciteta kompanije “Chips way”, uspostavqena je saradwa sa srpskim proizvo|a~ima sa KiM, poznatim po uzgajawu kvalitetnog krompira ompaniju “Chips way”, pro{log petka, posetila je delegacija proizvo|a~a krompira sa Kosova i Metohije, predvo|ena na~elnikom Kosovsko-pomoravskog okruga Sr|anom Mitrovi}em. Na sastanku se razgovaralo o predstoje}im aktivnostima ~a~anske kompanije i kosmetskih proizvo|a~a, koji su posredstvom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nedavno potpisali ugovor o poslovno tehni~koj saradwi, odnosno o proizvodwi i otkupu merkantilnog krompira za narednu godinu, za potrebe ~a~anske ~ipsare. Prema re~ima direktora kompanije Tomislava Bajevi}a, sigurno tr`i{te je osnov uspe{ne saradwe. Kancelarija za Kosovo i Metohiju }e obezbediti kvalitetno seme, kako bi se u srpskim sredinama proizvodio {to kvalitetniji krompir. - Drago nam je {to }emo ovom saradwom doprineti napretku i opstanku na{ih qudi na Kosovu. Posredstvom Kancelarije za KiM da}emo garancije da }emo otkupiti

SIGURAN PLASMAN I DOBRA CENA sav rod krompira. Obaveza Kancelarije je da im obezbedi seme, a ostale obaveze preuzima kompanija, od edukacije qudi, preko posete farmera, do garantovanog otkupa. Proizvo|a~i }e imati siguran plasman i dobru cenu za robu koju isporu~e - istakao je direktor Bajevi}. Predsednik privremenog organa op{tine Kosovska Vitina Milo{ Jovanovi}, podsetio je da je wihova op{tina poznata po proizvodwi kvalitetnog krompira, ali i da je najve}i problem prethodnih 13 godina bio plasman proizvoda, izra`avaju}i nadu da }e saradwa sa ~a~anskom “^ipsarom” omogu}iti sigurniju prodaju. - Do sada je proizvodwa bila uvek na visokom nivou, ali plasman nije bio siguran. Od 2003. do 2006. godine Koordinacioni centar je otkupqivao na{e proizvode. Me|utim, od 2006. pa sve do danas plasman i prodaja nisu bili zagarantovani. Neke godine bi rod uspeli da prodamo, a neke ne. Ali, nadam se da }e se taj problem sada prevazi}i - rekao je Milo{ Jovanovi}. Neboj{a Vesi}, savetnik predsednika op{tine Klokot, smatra da je ovo jo{ jedan dokaz da se pobedom “Srpske” na lokalnim izborima na Kosovu i stvarawem

zajednice srpskih op{tina, poqoprivrednim proizvo|a~ima pruà “{iroki spektar mogu}nosti”. “Smatram da }e se ubudu}e otvoriti mnogi vidovi saradwe u vezi sa plasmanom poqoprivrednih proizvoda, koji je do danas bio zaista sku~en”, izjavio je Vesi}. Tako|e pro{log petka, u Zabla}u je odràn i sastanak menaxmenta kompanije “Chips way” i proizvo|a~a krompira ovoga kraja, na kome je bilo re~i o nastavku saradwe u 2014. godini. Prema re~ima Mirka Zari}a, v. d. direktora Zadruge “Zabla}anka”, sa ovog podru~ja ~a~anskoj îpsari isporu~eno je vi{e od 70 vagona

krompira, proizvo|a~i su izuzetno zadovoqni saradwom sa fabrikom ~ipsa, a proizvodwa u 2014. }e biti utrostru~ena. - Za nas proizvo|a~e je najbitnije da radimo za poznatog kupca. Jo{ ako smo sigurni da je taj kupac plate`no sposoban, da mo`e maksimalno da nas ispo{tuje, kao {to nas je menaxment kompanije ispo{tovao prethodne godine, onda je to odli~no. Sve nam je ispla}eno pre roka, kompanija nam ni{ta ne duguje. Nadam se da }e biti nastavqena pro{logodi{wa saradwa, a proizvodwa krompira }e biti, najverovatnije, utrostru~ena, a mo`da i ve}a - istakao je Mirko Zari}. Iz komapnije “Chips way”, koja najvi{e izvozi u Gr~ku, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Hrvatsku, Bugarsku, Albaniju, najavquju da }e u narednoj godini obim proizvodwe biti znatno pove}an. Pored toga, pove}an je i kapacitet fabrike koji je na evropskom nivou, a vra}ena je i “stara” prepoznatqiva ambala`a ~uvenog ~a~anskog ~ipsa. N. R.

DRU[TVO

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

DVA ZANIMQIVA DOGA\AJA U SREDWOJ UMETNI^KOJ [KOLI

DAN OTVORENIH VRATA I HUMANITARNA IZLO@BA U umetni~kom odeqewu koje u ^a~ku, pri Ma{insko - saobra}ajnoj {koli, postoji od 2008. godine, u sredu je po prvi put organizovan Dan otvorenih vrata. Osnovci, suo~eni sa izborom sredwe {kole i budu}eg zanimawa, kao i wihovi roditeqi i nastavnici, dobili su mogu}nost da posete {kolu, upoznaju se sa umetni~kim obrazovnim profilima, uslovima rada i nastavnim kadrom. - Posle pet godina rada, stekli su se uslovi da {iru javnost upoznamo sa prostorom u kome radimo i na~inom na koji se izvodi nastava, jer je re~ o specifi~noj {koli. Imamo tri obrazovna profila, za kle-

sare, drvorezbare i konzervatore kulturnih dobara, a svaki profil ima poseban kabinet, odnosno ateqe. Postoji i ateqe za crtawe i slikawe, kao i za vajawe, a nastava op{teobrazovnih predmeta se izvodi u u~ionici pod istim krovom. Ove godine je u prvi razred upisano 13 budu}ih klesara i drvorezbara, za

zanimawe konzervator nije bilo interesovawa, ali se nadamo da }e naredne godine i mesta na ovom usmerewu biti popuwena - obja{wava Ana Bogi}evi}, profesor i organizator stru~ne nastave, i napomiwe da je {kola Ministarstvu uputila zahtev da u narednoj {kolskoj godini u umetni~ko odeqewe mo`e

RADIONICA ZA NAJMLA\E Besplatni pripremni ~asovi za upis u umetni~ke {kole po~iwu u drugom polugodi{tu i odr`ava}e se svake subote, od 9 do 12 ~asova. Posle zimskog raspusta u ovoj {koli bi}e organizovane i vajarske radionice za osnovce od drugog do ~etvrtog razreda, a wihovi radovi }e biti prikqu~eni eksponatima sredwo{kolaca, na godi{wim izlo`bama {kole.

SNIMAK GIMNAZIJALACA NA JUTJUBU SKRENUO PA@WU JAVNOSTI

NEPRIMERENA [ALA ILI

BAHATO PONA[AWE?

ekoliko u~enika ~a~anske Gimnazije na Jutjub je oka~ilo snimak na kojem se vidi kako omalovaàvaju prolaznike i profesorku, prevr}u {kolske klupe, a jedan od aktera, imitiraju}i pop peva~icu Majli Sajrus, u fiskulturnoj sali se svla~i do butina i pewe uz kanap. Snimak je objavqen na internetu 9. decembra, a akteri su najverovatnije u~enici drugog razreda, koji su se me|usobno snimali mobilnim telefonima. Direktor ~a~anske Gimnazije Ivan Ruì~i}, ju~e je za “â~anski glas” potvrdio da je disciplinski postupak u toku, zbog ~ega ne mogu da daju izjave, ali je najavio da }e ovih dana biti organizovana konferencija za {tampu. Rada Karanac, koordinator za prevenciju nasiqa u [kolskoj upravi Moravi~kog okruga, podsetila je da su u~enici spot prokomentarisali kao {alu, ~ak su naveli i prilikom postavqawa na dru{tvene mreè da je to “samo zezawe i da ne treba da se shvati ozbiqno”. - To jeste deo spota koji je uradila jedna ameri~ka peva~ica. Me|utim, mediji i mi nismo shvatili kao {alu, jer je to postupak koji moè da se procesuira i da dovede do odre|enih mera, odnosno ukora, opomena itd. Problem je i to kakav uticaj imaju rijaliti. Sve {to se de{ava u dru{tvu moè da bude delom i uticaj rijaliti {oua, jer su to modeli pona{awa koje deca, odnosno u~enici, mogu da vide gotovo na svim TV programima. Me|utim, snimawe ovakvih scena, emitovawe, prikazivawe i {irewe putem dru{tvenih mreà je neprihvatqivo, i ne{to o ~emu treba u narednom periodu, ne samo u {koli gde se to dogodilo, nego i u osnovnim {kolama, {to vi{e pri~ati, kao i o svim vrstama nasiqa, naro~ito o novom obliku - digitalnom, a sa akcentom na sve one probleme do kojih moè da dovede nekontrolisano

{irewe ovakvih snimaka - kaè Rada Karanac. Prema wenim re~ima, u ovom slu~aju nije re~ samo o elektronskom, ve} i o drugim vrstama nasiqa koje je tim za prevenciju nasiqa u {koli ve} definisao. Kakve mere mogu biti preduzete protiv aktera snimka, zna}e se posle vaspitno disciplinskog postupka. Ona podse}a da su mere definisane zakonom, odnosno pravilnikom za prevenciju nasiqa, a mogu biti, od mera opomene, do mera iskqu~ewa, {to zavisi od tima za prevenciju nasiqa u Gimnaziji i direktora, koji }e na osnovu svih ~iwenica, odnosno pona{awa u~enika koji su bili akteri snimka, wihovih eventualnih uspeha, ili nekih drugih sankcija, doneti odluku, o ~emu }e javnost biti obave{tena na konferenciji za novinare. - Mediji jesu napravili senzaciju od snimka koji je emitovan na dru{tvenim mreàma, zato {to su se trudili da to bude vest koja }e biti dobro prodata i plasirana. Nije se vodilo ra~una o za{titi podataka li~nosti i o de~jim pravima, a znamo da je na tom snimku bilo i druge dece, ~ak i nastavnika. Napravqena je velika senzacija, ali se nadamo da se to vi{e ne}e de{avati. Ipak, moèmo videti da je snimak jo{ uvek na nekim portalima, pa deluje kao promocija ne~ega {to je bahato i neprimereno - smatra Rada Karanac. Na{a sagovornica napomiwe da se u svim {kolama organizuju preventivne aktivnosti, ne samo dono{ewem zakona, kojim su definisani nivoi nasiqa, ve} i putem radionica, tribina i gostovawa stru~nih saradnika. “I ubudu}e treba nastaviti sa preventivnim aktivnostima, uz veliku podr{ku lokalne samouprave sa svim institucijama koje su potpisale protokol o saradwi po pitawu nasiqa”, istakla je Rada Karanac. N. R.

da primi 21 svr{enog osnovca, kolika je bila i prethodna upisna kvota. Na inicijativu Foruma u~enika Umetni~ke {kole, koji su |aci osnovali u `eqi da svojim aktivnostima

uti~u na kulturna de{avawa u gradu, ali i podstaknu “osnovne principe ~ove~nosti”, istog dana je u jednoj od u~ionica, prire|ena prodajna izlo`ba u~eni~kih radova, sa humani-

tarnim predznakom. Me|u eksponatima, slikama, crte`ima, skulpturama i predmetnima u duborezu, na{li su se radovi nastali u ranije organizovanoj likovnoj koloniji i na ~asovima prakti~ne nastave. Organizatori su prezadovoqni posetom, a od profesorke Bogi}evi} saznajemo da je prodaja nadma{ila o~ekivawa. Cene su bile pristupa~ne, pa su posetioci ovde prona{li lepe predmete za sopstveni dom ili poklone prijateqima za predstoje}e praznike. ^lanovi Foruma odlu~ili su da novac koji je na ovaj na~in zara|en bude poklowen sestrama Jovanovi} iz ^a~ka, koje zbog ozbiqnih problema sa vidom o~ekuje le~ewe u inostranstvu. E. V.

U HOTELU „LIVADE” DODEQENI SERTIFIKATI POLAZNICIMA PROJEKTA „EDUKACIJA KADROVA U TURIZMU”

KVALITETNA USLUGA, ZADOVOQAN GOST organizaciji Samostalnog sindikata ugostiteqstva i turizma Srbije i UTP “Morava”, koja je bila i doma}in, a pod pokroviteqstvom Ministarstva finansija i privrede, sektora za turizam, u sredu su u hotelu “Livade” dodeqeni sertifikati polaznicima projekta “Edukacija kadrova u turizmu”. - Projektom je realizovana obuka iz 10 oblasti ugostiteqstva i turizma, a u ovoj edukaciji je u~estvovalo 95 ugostiteqskih radnika. Prvi turnus je organizovan u septembru, a drugi i tre}i su bili spojeni i zavr{eni su pre nekoliko dana. Ovo je ~etvrta godina kako realizujemo projekat “Edukacija kadrova u turizmu”, i ve} zauzima zna~ajno mesto u doprinosu razvoja ugostiteqsko turisti~ke delatnosti. Ciq i jeste da ugostiteqsko - turisti~ku delatnost podignemo na vi{i nivo, a to ne moèmo u~initi bez dobrih kadrova i afirmisawa struke. Turizam mora brè da napreduje, a najva`niji resursi su kadrovi koji su nosioci posla. To vaì i za druge oblasti, ali u turizmu posebno - rekao je, izme|u ostalog, Radan Milovanovi}, predsednik Samostalnog sindikata ugostiteqstva i turizma Srbije i menaxer projekta. Milovanovi} je podsetio da se sindikat ve} 44 godine bavi i organizacijom takmi~ewa ugostiteqskih i turisti~kih radni-

ka Srbije. Na ovogodi{wem takmi~ewu u Prolom Bawi, UTP “Morava” je ostvarila zapa`ene rezultate, osvojila dva pehara, {est zlatnih medaqa, a u ukupnom plasmanu zauze-

ma. Sve ovo ne bi moglo da se realizuje da zaposlni u UTP “Morava” nisu dali maksimum da svoja znawa obnove i pro{ire - istakla je Verica Kosti}. Maristela Beli}, mar-

la presti`no tre}e mesto. Pozdravqaju}i predava~e, u~esnike seminara i brojne goste, direktorka UTP “Morava” Verica Kosti}, podsetila je da su tradicija i kvalitet za{titni znak “Morave”, zbog ~ega je ovo preduze}e i organizovalo edukaciju zaposlenih. Direktorka je tako|e podsetila da je preduze}e u prethodnom periodu vi{e pa`we posvetilo poboq{awu kvaliteta sme{taja restoranskog dela. - U ovoj edukaciji, tokom septembra i decembra, u~estvovao je veliki broj na{ih radnika. Velika zasluga za organizaciju ove edukacije pripada Radanu Milovanovi}u, ali i predava~ima koji su se nesebi~no potrudili da znawa prenesu na{im zaposleni-

keting menaxer UTP “Morava”, ka`e da je preduze}e u~e{}em u ovom projektu usavr{ilo svoje usluge: - Imam ~ast da vam se obratim u svojstvu marketing menaxera i svojstvu polaznika edukacije iz oblasti marketinga i prodaje. Osnovni ciq ove edukacije je unapre|ewe kvaliteta usluga. Kada imamo kvalitetnu uslugu, imamo i zadovoqnog gosta. U svakom sektoru, timskim radom, sigurno dr`imo kqu~ uspeha u na{im rukama. Menaxer projekta Radan Milovanovi} je podelio sertifikate polaznicima edukacije, a oni i wihovi predava~i su predstavili ste~ena znawa, kroz koktel dobrodo{lice i banket prire|en za goste i prijateqe UTP “Morava”. N. R.

DRU[TVO

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

U ^A^ANSKOJ BOLNICI OTVORENA PALIJATIVNA JEDINICA

BRIGA ZA NAJTE@E BOLESNIKE

ajteì bolesnici i wihove porodice ubudu}e mogu da ra~unaju na stru~nu pomo} u palijativnoj jedinici koja se nalazi u okviru ~a~anske Bolnice. Ovo odeqewe, pro{log ~etvrtka sve~ano su otvorili ministarka zdravqa prof. dr Slavica \uki} Dejanovi} i direktor Zdravstvenog centra „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ dr Radoslav Milo{evi}. Jedinica za palijativno zbriwavawe u â~ku ima osam posteqa, a svu negu i pomo} bolesnicima i wihovim bli`wima pruà sedam medicinskih sestara i jedan lekar. Kako je najavqeno prilikom otvarawa, po potrebi }e na odeqewe dolaziti i drugi lekari i sve{tenik kako bi se pruìla potpuna stru~na, zdravstvena i duhovna pomo} te{kim bolesnicima o kojima su do sada uglavnom brinule wihove porodice. Nakon razgovora sa rukovodstvom grada â~ka, ministarka \uki} Dejanovi} je sa svojim najbliìm saradnicima obi{la objekat ~ijom je adaptacijom i re-

konstrukcijom napravqeno palijativno odeqewe. - Ova jedinica je samo segment palijativnog centra. Ovde }e pomo} dobijati te{ki bolesnici za koje na`alost nekada nema leka, a ~ije dostojanstvo mora biti briga zdravstvenih radnika, psihologa, socijalnih radnika, duhovnika... U tome najva`niju funkci-

ju moraju imati izabrani lekari, kao i svi oni koji brinu o zdravqu stanovnika. Su{tina je da ovi bolesnici treba da imaju prostor, u kome }e se odrediti koji su to lekovi koji }e im olak{ati i poboq{ati kvalitet `ivota. ^lanovi wihovih porodica moraju biti nau~eni od medicinskih radnika kako im se mo`e pomo}i

Ministarka zdravqa je naglasila da je prioritet Ministarstva u narednoj godini nabavka opreme – linearnih akcelatora u svim centrima za radioterapiju. -Ne postoji pravi uvid koliko pacijenata je na listama ~ekawa za zra~ewe. Neka lica su na listama u vi{e centara, a ima i onih koji su ve} zavr{ili sa terapijom... Nakon umre`avawa i programa koji pravi RFZO, a od 1. janura po~e}e da ga primewuje, ima}emo realan uvid i poja~ati intezitet rada po smenama – rekla je ministarka.

i u ku}nim uslovima. Humanost, stru~nost i dostojanstven ìvot najteìm bolesnicima moraju biti garantovani, jer su te osobe i u na{em sistemu bili pacijenti drugog reda, a mi to ne moèmo dozvoliti - rekla je ministarka i dodala da je plan resornog Ministarstva da do 2015. godine u Srbiji bude otvoreno 28 palijativ-

nih centara sa 300 posteqa. Ministarka je rekla da „~a~anski model“ moè da bude inspiracija i za druge zdravstvene centre, a pohvalila je i saradwu Ministarstva i lokalne samouprave, koja je u interesu boqeg zdravstvenog stawa najteìh bolesnika. - Posle razgovora sa gradona~elnikom â~ka Vojislavom Ili}em, uverena sam da }e i Dom zdravqa u ovom segmentu uraditi kvalitetno svoj deo posla. Za slede}u godinu za ove namene Ministarstvo je planiralo 18 miliona dinara, a 17 miliona dinara bilo je ove godine. Veliku pomo} daju i evropski fondovi, koji obezbe|uju opremu za ova odeqewa. Na{e

Ministarka zdravqa je rekla da je trenutno u sistemu zdravstva zaposleno 128.000 radnika, a da u ve}ini zdravstvenih ustanova ima vi{ka zaposlenih, pre svega nemedicinskog osobqa. -Mislimo da ti qudi ne smeju ostati bez posla, ali prirodnim odlaskom posebno nemedicinskog kadra mora se davati prostor da se zapo{qavaju medicinske sestre i lekari, kojih u najve}em broju sredina nema dovoqno. U ^a~ku je ~etiri lekara mawe od standarda, ali se nadam da }emo i to re{iti u skorijoj budu}nosti – rekla je ministarka Slavica \uki} Dejanovi}.

Predsednik Skup{tine grada ^a~ka Veqko Negovanovi} rekao je da bi izgradwa novog porodili{ta u okviru bolnice, koju je pre nekoliko meseci najavila Dragica Nikoli}, supruga predsednika Nikoli}a, trebalo da po~ne naredne godine. Prema re~ima Negovanovi}a, projektna dokumentacija je gotova, dobijene su neophodne dozvole, a nosilac posla i glavni investitor }e biti Ministarstvo zdravqa, dok }e „Fond Dragice Nikoli}“ delimi~no finansirati izgradwu.

ministarstvo opredelilo se da obezbedi sanitete i terenska vozila za domove zdravqa, po{to su neki pacijenti veoma udaqeni od zdravstvenih centara. Planirano je da domovi zdravqa u Gorwem Milanovcu i Lu~anima dobiju vozila – istakla je ministarka. Direktor Zdravstvenog centra u â~ku dr Radoslav Milo{evi} rekao je da je opremawe ovog odeqewa ko{talo 1,3 miliona dinara, od ~ega je 750.000 dinara obezbedilo Ministarstvo zdravqa, a ostali deo ~a~anski Zdravstveni centar. -Ovo je vaàn segment zdravstvenog zbriwavawa za najteè bolesnike koji su predstavqali

i predstavqaju veliki teret svojim porodicama, kao i primarnim odeqewima gde su do sada le~eni. Nadam se da }e u ovoj jedinici oni na}i svoj mir – rekao je direktor dr Milo{evi}. U razgovoru sa medicinskim sestrama koje rade u palijativnoj jedinici saznajemo da je akcenat da se, koliko je to mogu}e, olak{a ìvot bolesnika i wihovih porodica. U okviru same jedinice postoji soba za porodicu, tako da ne}e biti ograni~ewa poseta, ve} porodica moè, kada i koliko ho}e, da bude uz svoje najbliè. -Ciq je da se malo odmore porodice, kada su pacijenti pod stalnim bolovima, kad nemaju vi{e snage ni oni, ni porodica. Mi smo tu da u~inimo sve da im olak{amo, da damo toplu re~, da „okupiramo“ bol, da bi im omogu}ili da se dostojanstveno bore sa svojim bolestima – kaè glavna sestra u ovoj jedinici Olgica Jak{i}. V. T.

^LANOVI GRADSKOG VE]A JU^E JEDNOGLASNO I EKSPRESNO POSTAVILI NA^ELNIKE GRADSKIH UPRAVA

UZ STARE, I TRI NOVA FUNKCIONERA

a ju~era{woj - 63. sednici Gradskog ve}a ~lanovi su jednoglasno i takore}i ekspresno, bez diskusije, prihvatili predlog Komisije za sprovo|ewe postupka za postavqewe na~elnika gradskih uprava. Kako ih je izvestio predsednik ovog radnog dela Dejan Obradovi}, na javni oglas prispelo je 19 kandidacionih prijava, od kojih su razmatrane samo one koje su bile potpune i validne. Od osam gradskih uprava

nove na~elenike dobi}e tri, dok }e preostalim rukvooditi stari - novi funkcioneri. Na ~elu GU za finansije i u narednom ~etvorogodi{wem periodu bi}e diplomirani ekonomista Zoran Todosijevi}, koji je bio jedini kandidat, a diplomirani arhitekta Milo{ Milosavqevi} ~elni ~ovek GU za urbanizam, jedan od dva kandidata. Sa funkcije na~elnika GU za op{te i zajedni~ke poslove, koja je poverena diplomi-

ranom pravniku Neboj{i Be`ani}u, Nade`da Vuksanovi} }e pre}i na mesto na~elnika GU za dru{tvene delatnosti, odlu~ilo je Gradsko ve}e. Wegovi ~lanovi su ponovo ukazali poverewe Du{ku Savkovi}u, diplomiranom ekonomisti, da i u narednom ~etvorogodi{wem mandatu rukovodi GU za lokalnu poresku administraciuju, dok dosada{wi na~elnik GU za inspekcijski nadzor Stojan Vojinovi}, izgleda, nije “zadovoqio” kriteri-

jume komisije i GV, te }e na wegovo mesto do}i Milovan Eri}, diplomirani pravnik. “Po voqi” ve}nika nije bio ni dr Vlajisav Papi}, koga je na mestu na~elnika GU za lokalni ekonomski razvoj zamenio Vladimir Grujovi}, diplomirani ekonomista. Stari - novi na~elnik bi}e i Slavica Karanac, koja }e ostati na rukovode}em mestu u GU za stru~ne poslove Skup{tine, gradona~elnika i Gradskog ve}a. Komisija nije bila

“vlasna” da ocewuje osposobqenost kandidata, naglasio je Obradovi}, zbog ~ega je predlog Gradskom ve}u proistekao iskqu~ivo na bazi uvida u dostavqenu kandidacionu dokumentaciju. Gradsko ve}e je na posledwoj sednici prihvati-

lo zahtev GU za dru{tvene delatnosti da iz buxetske rezerve bude izdvojeno 1.111.600 dinara, neophodnih za nabavku dodatnih koli~ina lo` uqa (oko 8.000 litara) za grejawe objekata Tehni~ke i O[ “Vuk Karaxi}” u ovom i narednom mesecu. M. N.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

UDRU@EWE “BOSIQAK” NAGRA\ENO ZA RADOVE U DEKUPA@ TEHNICI - àle se ~lanice udruèwa, koje se bavi raznim vrstama doma}e radinosti i organizuju edukativne radionice iz ove oblasti redsednica Udruèwa doma}e radinosti “Bosiqak” Slavica Petrovi} podse}a da je ono nastalo pre tri godine, sa ciqem da okupi ène koje imaju “zlatne ruke” i pomogne im da svoje rukotvorine pokaù {iroj publici. ^lanice “Bosiqka” umeju da pletu, vezu i heklaju, izra|uju nakit i predmete od keramike, a neke od wih su savladale i tka~ki zanat. U~e{}e na Etno sajmu hrane i pi}a u Beogradu, koji je od 26. do 29. novembra organizovao porodi~ni ~asopis “Praktika” doneo im je, na prate}oj izlo`bi “Rukotvorine”, drugu nagradu za radove u dekupa` tehnici. - Ovom tehnikom oìvqavamo odba~ene predmete od drveta, metala, stakla i drugih materijala. Kada mi, na primer, dekori{emo bocu od pi}a, koja bi ina~e zavr{ila na smetli{tu, ona dobija novi smisao i ponovo se moè koristiti. Nedavno smo u Muzeju ovom tehnikom radile i restauraciju starog name{taja, a proizvodi dvomese~nog rada bili su lepi komadi koji mogu doprineti toplini svakog doma - obja{wava predsednica “Bosiqka”, ina~e defektolog u penziji. Radni vek je provela u [OSO “1. novembar”, pa joj ova {kola uvek izlazi u susret i udruèwu ustupa prostor, a nekoliko wenih biv{ih u~enica su me|u 17 ~lanica “Bosiqka”. Odli~nu saradwu udruèwe je proteklih godina ostvarilo i sa Narodnim muzejom u â~ku, u ~ijem prostoru je organizovalo vi{e edukativ-

OSNOVNI PROBLEM NAM JE NEDOSTATAK PROSTORA

nih radionica, za {kolsku omladinu i osobe sa posebnim potrebama. - “Bosiqak” okupqa veoma vredne i darovite ène, koje èle i umeju da svoja znawa prenesu na mla|e generacije. One su pokazale veliko interesovawe da sara|uju sa nama, da rade kopije nekih muzejskih eksponata, druè se i organizuju radionice pod na{im krovom. Nemaju svoj prostor, pa su kod nas na{le svoj mali

dom. Tokom letweg raspusta ovde su realizovale dva projekta, obuku mladih za odre|ene tehnike, pre svega za dekupa` ka`e Sne`ana A{anin, etnolog ~a~anskog Muzeja. Uz wenu pomo} ~lanice “Bosiqka” su uspostavile vezu sa draga~evskim tkaqama, iz nekada{we zadruge “Rajka Borojevi}” iz Doweg Dupca. One su zbog te{ke ekonomske situacije i problema sa pla-

POVODOM 200 GODINA OD RO\EWA PETRA PETROVI]A WEGO[A

smanom obustavile rad, a sada }e poku{ati da ga udruènim snagama obnove. Govore}i o planovima, direktorka udruèwa Slavica Jezdimirovi} najavquje jo{ jednu zanimqivu i korisnu radionicu. - Na proteklom sajmu u Beogradu sreli smo se sa grupom mladih farmaceuta koji imaju radionicu za izradu sapuna, pra{kova i krema bez aditiva i drugih {tetnih materija. Predloìli su nam saradwu, koja bi krenula od obuke, a kasnije obuhvatila pomo} pri plasmanu robe obja{wava direktorka “Bosiqka”. Najve}i deo posla ~lanice udruèwa su do sada obavqale u svojim ku}ama, a proizvode zajedni~ki izlagale na mnogim manifestacijama - Saboru truba~a u Gu~i, Kupusijadi u Mr~ajevcima, Saboru frula{a u Prislonici, “Zlatnim nitima” u Vrwa~koj Bawi. Zbog novih ideja i inicijativa, potreba za sopstvenim prostorom je sve ve}a. - Nekoliko puta smo se obra}ali gradskoj upravi za pomo}, ali je sve ostajalo na obe}awima. Nadamo se da }e nam Grad ipak iza}i u susret, jer smo ga, u~e{}em na brojnim sajmovima i priznawima koja smo dobijali, predstavqali kako smo najboqe znale i umele - isti~e predsednica udruèwa. Povodom najnovije nagrade, ~lanice “Bosiqka” su priredilke malu izlo`bu svojih rukotvorina u galeriji Muzeja. E. V.

[TRAJK UPOZOREWA U [KOLAMA

PREDSTAVQENA KWIGA PROSVETARI TRA@E “WEGO[, DVA VEKA” PLATNE RAZREDE MIRA VUKSANOVI]A Ve~e posve}eno velikom pesniku organizovali su Kwièvni program Doma kulture i Gimnazija redstavqaju}i antologijsku kwigu “Wego{, dva veka” kwièvnika i akademika Mira Vuksanovi}a, 6. decembra u Domu kulture, profesor univerziteta u Novom Sadu Slavko Gordi} je rekao da su wen autor i izdava~ Manojlo Vukoti} “pretekli i mo`da postideli visoke adrese nauke, {kolstva i dràve”. Kwiga koja se pojavila zahvaquju}i wihovom anga`manu predstavqa, smatra Gordi}, lep izuzetak, jer se 200. godi{wica Wego{evog ro|ewa u Srbiji obeleàva “sa ni izdaleka onoliko àra i truda, du{e i pameti, koliko ovaj veliki ~ovek, vladika i pesnik zasluùje”. Gordi} je podsetio da je Vuksanovi} pre nekoliko godina bio jedan od utemeqiva~a

Wego{evog odbora i Wego{evog zbornika u Matici srpskoj, te prire|iva~ wegovih izabranih dela za prvo kolo antologijske edicije “Deset vekova srpske kwièvnosti”, a sada radi na objavqivawu kultne kwige Isidore Sekuli} “Wego{u kwiga duboke odanosti”. Gordi} je zapazio da neki ne znaju, a neki znaju, a ne kazuju, da je Wego{ bio ~lan Matice Srpske i Dru{tva srpske slovesnosti, da je on svesrpski pesnik i da nema razloga preotimati se o wegovo delo i wegovu zaostav{tinu. Govore}i o sadràju kwige, koju je nazvao antologijskim pristupom mi{qewu i pevawu o Wego{u, on je naveo da wen po~etak ~ine Vuksanovi}eve besede o pesniku, a nastavak dve duge deonice, kriti~no nau~na i eseisti~ko - poetska. Prva sadrì odlomke iz studija poznatih doma}ih i stranih tuma~a Wego{evog dela, kri-

ti~ara, kwi`evnika, istori~ara, filozofa i teologa, me|u kojima su Jovan Skerli}, Isidora Sekuli} , vladika Nikolaj Velimirovi}, Milovan \ilas, Jovan Deli} i drugi. Drugi deo uokviruju tekst “Wego{ kao tragi~ni junak kosovske misli” Ive Andri}a i studija “Sveti Petar Drugi Petrovi} Wego{“ Matije Be}kovi}a, dok je izme|u proznih priloga sme{teno 28 pesama zna~ajnih pesnika, koji su u Wego{u prepoznali svog duhovnog srodnika, po~ev{i od predstavnika srpskog romantizma do modernih i postmodernih stvaralaca. U~enici ~a~anske Gimnazije govorili su stihove Milo{a Crwanskog, Desenke Maksimovi} i Qubomira Simovi}a, dok je autor kwige kazivao svoju besedu o Wego{u. Nastupio je i guslar Andrija Miliki}, dok je posetioce kroz program vodila Milkica Mileti}. E. V.

rvi ~as u utorak nije odràn u 283, od 600 {kola - ~lanica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a na podru~ju grada â~ka je, prema podacima SO^ a, u {trajk upozorewa stupila 21, od ukupno 23 {kole. Organizuju}i protest, Unija je ovoga puta definisala ~etiri zahteva: da se obezbede sredstva za korekciju Uredbe o koeficijentima u 2014. godini ili donese Zakon o platama na bazi platnih razreda; da se rast zarada u prosveti ne vezuje za rast penzija; da se prosvetarima isplate zaostala dugovawa za otpremnine pri odlasku u penziju i jubilarne nagrade, i da se ukine, ili do 2020. godine odloì, primena novog sistema finansirawa {kola po u~eniku. Predsednik Unije Dragan Matijevi} ocewuje da je {trajk upozorewa uspeo, jer se u protest ukqu~ilo vi{e od polovine ~lanstva sindikata, a prevashodni ciq protesta bio je, nagla{ava on, da se u vreme kada poslanici republi~kog par-

lamenta raspravqaju o buxetu za idu}u godinu, skrene pa`wa javnosti na nezadovoqavaju}i materijalni status obrazovawa i prosvetnih radnika. - Iako prosveta ima najobrazovaniji kadar, 75 odsto zaposlenih je sa visokom stru~nom spremom, prose~na plata od 42.000 dinara nià je od prose~ne zarade u Srbiji, koja iznosi 43.000 dinara. Neke druge delatnosti, u kojima fakultetsku diplomu ima tek 25 odsto radnika, u mnogo su boqem poloàju od nas. Ako bi se uveli platni razredi, a od ministra finansija Lazara Krsti}a, dobili smo obe}awe da }e se to dogoditi do jula naredne godine, postigla bi se kolika - tolika pravda me|u zaposlenima u javnom sektoru i ne bi se ubudu}e de{avalo da zaposleni u nekoj dràvnoj agenciji zara|uju pet puta vi{e od profesora - kaè Matijevi}.

E. V.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETINIG

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SELO

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

U DOMA]INSTVU BRANKA SPASOVI]A, POQOPRIVREDNIKA IZ QUBI]A

KAD JAGODA ZRI I U DECEMBRU Nepisano je pravilo da prvi i posledwi plodovi u poqoprivrednoj proizvodwi donose najboqu zaradu. U zlatnom periodu razvitka poqoprivrede, ìteqi sela nisu mnogo razmi{qali o tome, jer su wihovi proizvodi uvek imali dobru cenu. Na ruku im je i{lo {iroko jugoslovensko trì{te, a, tako|e, i izvoz u druge dràve. Danas, kada su suo~eni sa suènim srpskim trì{tem i sve ve}im zahtevima inostranih kupaca, na{i poqoprivrednici gr~evito poku{avaju da prona|u pravi na~in za boqu zaradu i stabilnije prihode. U potrazi za profitabilnijim kulturama, oprobali su se u raznorodnim proizvodwama. U proteklih desetak godina, proizvodwa jagode doìvqava istinsku ekspanziju u gotovo svim krajevima Srbije. Tako je i u ~a~anskom kraju. Koliko je jagoda zahtevna biqka i da li donosi zaradu, razgovarali smo sa tridesetsedmogodi{wim Brankom Spasovi}em iz Qubi}a. proteklih {estsedam godina Branko Spasovi} se intenzivno bavi proizvodwom jagode u za{ti}enom prostoru. U ovom poslu je na{ao, kako kaè, solidan izvor zarade. Iako wegova porodica ne ìvi iskqu~ivo od po-

qoprivrednih prihoda, svaki dinar ostvaren u ovoj oblasti dragocen je u dana{wim uslovima privre|ivawa. U odr`avawu plastenika poma`u mu supruga Dragana i osmogodi{wi sin Aleksandar. Kako nagla{ava Branko, s obzirom na to da je jagoda veoma

osetqiva i zahtevna biqka, u plastenicima uvek ima posla, a posebno u jeku sezone. Branko Spasovi} isti~e da postoji odli~na tra-

`wa za jagodom tokom ~itave sezone, ali da se ovo veoma ceweno vo}e najboqe prodaje tokom prole}a. - Ni jesewa tra`wa za jagodom ne zaostaje mnogo za prole}nom. U{li smo u zimu, a ja jo{ isam zavr{io sezonu. Jo{ uvek prodajem jagode i zadovoqan sam ostvarenom cenom. Bra}u ih do polovine januara, tako da }emo ih imati i za novogodi{we praznike, {to je za mene zaista veliki uspeh. - Sve je skupo u ovom na~inu proizvodwe, po~ev od plasteni~ke konstrukcije, folija, sadnog materijala, prihrane, preko sistema za navodwavawe, sve do preparata koji se koriste za hemijsku za{titu biqa. Istina, jesewa berba ne zahteva neku specijalnu za{titu, jer tada nema in-

sekata, plamewa~e i truleì, pa u tom delu sezone ostvarujemo i znatnu u{tedu. Bez obzira {to je proizvodwa jagode skupa, zadovoqan sam finansijskim efektima koje ostvarujem. Najboqa zarada se ostvaruje u maju, pod uslovom da je jagoda stasala za berbu. Tada vlada najve}a potra`wa, a i cena je odli~na - kaè Spasovi}. On je istakao da najboqe prolaze proizvo|a~i koji prvi izbace proizvod na trì{te, jer nemaju veliku konkurenciju. Dobro je, kako kaè, i na samom kraju sezone, jer je tada ponuda jagode ograni~ena, a jo{ za wom postoji solidna tra`wa. - Po~etkom prole}a jagoda je imala fantasti~nu cenu. Prodavala se po ceni od 450 dinara za kilogram. Kasnije je bila jeftinija,

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

ali je i stasavala u ve}im koli~inama. Sve u svemu, ovo je profitabilna kultura i wena proizvodwa ima dobru perspektivu. Jagode sam prodavao tokom ~itave sezone iskqu~ivo na podru~ju â~ka, na pijaci ili vlasnicima trgovinskih radwi. I sada postiù odli~nu cenu. Nezavisno od toga, drago mi je {to sam uspeo da probijem neke ustaqene rokove do kojih sam jagodu brao prethodnih godina. Ona je, ovih dana, u ~a~anskim plastenicima prava retkost - rekao je Branko, analiziraju}i kompletnu ovogodi{wu prodajnu sezonu. Kako isti~e Spasovi}, gaji iskqu~ivo italijanske sorte jagode. Nije hteo da nam oda tajnu, koja je to nova sorta, koju trenutno bere u svom plasteniku. Kaè, jo{ uvek sagledava wene prednosti u odnosu na neke druge i ispituje trì{te. S obzirom na ovogodi{we iskustvo, svi su izgledi da }e ovu retku, novu sortu uvesti u masovniju proizvodwu u narednom periodu. Osim proizvodwom jagode, Spasovi}i se bave i malinarstvom. U toj oblasti imaju duì sta`, jer malinu gaje u Er~egama, kod Ivawice, ve} 25 godina. Ova sezona je za proizvo|a~e maline, kako isti~u, bila odli~na, jer je â&#x20AC;&#x153;crveno zlatoâ&#x20AC;? imalo boqu cenu. Iako je rod podbacio, cena maline je donela solidnu zaradu proizvo|a~ima. Ipak, kada se porede finansijski efekti, proizvodwa jagode je profitabilnija. U malinarstvu je svaka sezona posebna pri~a. Nikada se ne zna da li }e ovo ceweno izvozno vo}e svojim proizvo|a~ima doneti zaradu ili gubitke. Do{la su neka nova vremena, u kojima su primat u ovoj proizvodwi neo~ekivano preuzele neke druge zemqe sa novim sortama maline, daleko traènijim na svetskom trì{tu. Branko Spasovi} smatra da poqoprivreda u Srbiji i daqe ima solidnu perspektivu, ali da se wome mogu baviti samo istinski zaqubqenici u takav posao. Iako smatra da bi dràva trebalo da pruì sna`niju potporu poqoprivredi, mnogo toga zavisi i od proizvo|a~a. Ukoliko unapre|uju proizvodwu i prate savremena kretawa, efekti ne}e izostati.

ZDRAVSTVO

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

ODEQEWE DE^JE HIRURGIJE - DVE DECENIJE RADA

re dvadeset godina u ~a~anskoj bolnici osnovano je Odeqewe de~je hirurgije. Prve godine poklopile su se sa godinama rata i ekonomske krize, zbog ~ega se radilo u veoma te{kim uslovima. Danas tim od ~etiri lekara i osam mediciskih sestara godi{we zbrine vi{e od 600 najmla|ih pacijenata i izvr{i izme|u 300 i 400 raznih operacija. Prva beba operisana u novom odeqewu bila je stara pet i po meseci, a najmla|a svega 20 dana. Odeqewe ima ~etiri sobe sa 16 posteqa, a operacije se vr{e u operacionom bloku Hirur{kog odeqewa. Tu je i kutak sa igra~kama, kako bi malim pacijentima {to lak{e i sa mawe straha pro{li bolni~ki dani. Pre osnivawa Odeqewa de~je hirurgije mali{ani su bili sme{teni u iste so-

MALI PACIJETNI, VELIKA ODGOVORNOST be sa starijim pacijentima, ~esto krevet uz krevet sa veoma te{ko obolelim. Dok nije obezbe|en i ure|en prostor, zajedno sa sestrama Jasnom Poledicom, Qiqanom Damqanovi} i Zoricom Lazovi}, dr Neboj{a Rovinac, danas {ef Odeqewa, nekoliko meseci radio je na De~jem odeqewu. U tim prvim godinama, kada se „probijao led“, ka`e dr Rovinac, posebno je bila zna~ajna podr{ka na~elnika Op{te hirurgije prim. dr Vojkana Kosti}a i tada{weg direktora

Zdravstvenog centra dr Prvoslava Topalovi}a, kao i kolega iz Beograda. - Doktor Kosti} nam je pru`io veliku pomo} i podr{ku, a tokom godina razvoja odeqewa mnogo nam je zna~ila pomo} dr Du{ka Milovanovi}a i dr Dragana Tri~kovi}a iz Instituta za majku i dete i prof. dr Zorana Kosti}a iz Tir{ove klinike, koji su dolazili u ^a~ak po potrebi, kada smo radili operacije koje prevazilaze na{ sekundarni nivo. Iz godine u godinu sve mawe je za tim

Doktor Neboj{a Rovinac

bilo potrebe – prise}a se dr Rovinac i nagla{ava da su u tim, ali i kasnijim godima, veliku pomo} imali od svih saradnika, posebno od anesteziologa dr Jelene Bo{kovi}. Pored dr Rovinca, koji je i osnovao Odeqewe de~je hirurgije, od 1996. godine uz wega je dr Miloje Vukoti}, dve godine kasnije do{ao je dr Zoran Romandi}, a dr Tawa Tomovi} Sari}, koja je ina~e prva `ena hirurg u ^a~ku, radi od pre pet godina. Danas se na Odeqewu radi kompletna

Tim koji je sve zapo~eo

BOLESTI ODRASLIH SVE ^E[]E KOD DECE

Sonda ultrazvu~nog aparata, koji je kori{}en u ambulanti de~je hirurgije, ve} je dotrajala, tako da se trenutno ovi pregledi rade na Odeqewu ginekologije, ali prema re~ima dr Neboj{e Rovinca i ta sonda je „pri kraju“ i pitawe je do kada }e biti u funkciji. Reparirana sonda ko{ta svega 1.500, a nova oko 4.500 evra. Koliko je ovaj aparat zna~ajan govori podatak da se godi{we uradi oko dve hiqade ultrazvu~nih pregleda dece.

Za de~je hirurge najva`nije je srpqewe i izuzetna opreznost. Budu}i da su wihovi pacijenti deca, odgovornost je ogromna, nagla{ava dr Rovinac, jer mala koli~ina izgubqene te~nosti kod beba moè da bude fatalna. Naj~e{}e operacije su upale slepog creva. Naàlost, bolesti odraslih sve su prisutnije kod dece. U posledwe tri godine veoma ~esti su gastritisi i to kod sve mla|e dece, a jedan od va`nih uzroka je nepravilna ishrana od najranijih dana. Najmla|e dete sa ulkusom (~irom) bilo je od ~etiri i po godine. - Operisali smo i ù~ne kese, a najmawe dete sa tim problemom imalo je 12 godina. Ono {to zabriwava jesu slu~ajevi tumora, naro~ito tumora jajnika kod devoj~ica. Me|u sedam pacijenata sa ovom dijagnozom bila nam je i {estogodi{wa devoj~ica. Tumori kod dece su re|i nego kod odraslih, ali su uglavnom maligni i mogu biti fatalni, ako se ne otkriju na vreme – upozorava dr Rovinac. Bilo je vremena kada se radilo u veoma te{kim uslovima. U se}awu dr Rovinca ostala je beba od svega mesec dana, koja je zbog uleusa („zavezanih creva“) hitno morala na operacioni sto. -Bila je zima, a nismo imali grejawa. Mi oko stola smo se smrzavali i strahovali kako }e to beba da izdrì. Svaka intervencija, naro~ito kod dece moè da se iskomplikuje, a da ne govorimo kada se radi u potpuno te{kim uslovima. Operacija je trajala sat i po i sre}om sve se dobro zavr{ilo – kaè dr Rovinac.

trauma, osim neurotrauma, kod dece od ro|ewa do 18 godine. Slu`ba radi 24 sata, pre podne ambulantno, a ostali deo dana organizovana su de`urstva. Plan za slede}u godinu je da dva lekara provedu jedno vreme u Institutu za majku i dete i Tir{ovoj klinici, kako bi se pove}ao broj operacija iz de~je urologije i uvele neke nove doktrine iz oblasti abdomenalne hirurgije. - Kada se ove operacije budu radile u na{oj bolnici, to }e zna~iti veliku u{tedu, a bi}e lak{e i deci i porodicama. Bilo je poku{aja da se de~ja hirurgija vrati „pod kapu“ op{te, me|u odrasle, ali na sre}u na{ih pacijenata, uspeli smo da opstanemo kao samostalna jedinica. Odli~nu saradwu imamo i sa kolegama sa neonatologije, De~jeg odeqewa i iz De~jeg dispanzera – ka`e dr Rovinac. V. T.

DRU[TVO

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

RESTORAN GRADSKA BA[TA

NIKOGA NE OSTAVQA RAVNODU[NIM

prijatnom ambijentu Gradska ba{ta organizuje sve vrste proslava, poslovnih sastanaka, banketa, ru~kova, ve~era, zabava za zaposlene, koktele i ostala slavqa. Izolovana, a u “srcu” grada, spojem modernog i rusti~nog enterijera, nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Vrhunski kulinarski specijaliteti i veoma qubazno osobqe doprinose da poslovni ru~kovi, popodnevna druèwa, ili romanti~ne ve~ere budu nezaboravni u toplom i udobnom ambijentu, u kakvom su nekada uìvali stari â~ani. Objekat na ~uvenoj botani~koj ba{ti Krenovih, vi{e puta je mewao vlasnike, a od kada je posledwi put preure|en, na ~elu je ~ovek koji poku{ava da oìvi nekada{wi “gradski duh â~ka”. - Ciq nam je da od ovog prostora napravimo restoran sa povoqnim cenama. @elimo da vratimo nekada{wi gradski duh. â~ak se danas sveo na kioske i do-

stavu brze hrane. Qudi uglavnom sede kod ku}e i naru~uju hranu. Ne èlim da se bavim dostavom, ve} da qude “izvu~em” iz ku}e, da iza|u porodi~no, sa prijateqima, kolegama, popodne ili uve~e. Voleo bih da uve~e u restoranu bude od 50 do 100 qudi, koji se druè i uìvaju u veseloj, prijatnoj, udobnoj atmosferi, zimi u lokalu, a leti u ba{ti. Pored toga, planiramo da napravimo i biblioteku re-

storana, koja bi za po~etak imala 500-600 naslova, kako bi gosti uz omiqeni napitak i odgovaraju}u kwigu mogli da se odmore - najavquje sada{wi vlasnik Gradske ba{te, podse}aju}i da se ve} godinu dana u restoranu organizuju privatne i kompanijske proslave. U novembru je organizovana jubilarna 100. proslava, a tokom leta 12 - 13 svadbi. Gradska ba{ta je jedini prostor u centru grada, gde

moè da se organizuje svadba za 200 do 600 gostiju na otvorenom prostoru. U ovom restoranu su svoje jubileje i zna~ajne “datume” obeleàvale mnoge ustanove i firme, me|u kojima su Apoteka â~ak, Bolnica, TO^, kompanija “Sloboda”, Unija privatnih preduze}a i preduzetnika “â~ak 2000”..., a organizovana je i ribolova~ka zabava. Gosti Gradske ba{te po pristupa~nim cenama mogu

OTKRIVEN „O^NI CRV” KOD JEDNOG PSA

OFTALMOLO[KI PREGLED OTKLAWA SUMWU ~a~anskoj veterinarskoj ambulanti “Nenadovi} VET”, kod jednog ku}nog qubimca je otkriveno prisustvo parazita poznatog pod nazivom “o~ni crv”. Nenad Jovanovi} i Aleksandar Nenadovi}, veterinari i vlasnici ambulante, kaù za “â~anski glas” da prisustvo parazita thelazia callipaeda do sada nije zabeleèno u na{em kraju. - Vlasnik jednog psa je prijavio da pas mesec dana ima problema sa o~ima, nervozno ih ~e{e, i da ima krmeqe. Poku{ao je da ga le~i sa antibiotskim kapima za o~i, {to nije dalo rezultat i obratio nam se za pomo}. Detaqnim klini~kim, izme|u ostalog i oftalmolo{kim pregledom, ustanovili smo da pas ima parazite u o~ima, odnosno “o~nog crva”, o ~emu je javnost, posredstvom medija, ovih dana puno ~ula. Re~ je o parazitu koji prenosi muva. Postojawe ovog parazita karakteristi~no je za azijski kontinent, ali se pojavquje i u Evropi. Posledwi slu~aj je zabeleèn u Bosni i Hercegovini. Jo{ jedan slu~aj, ovog puta iz na{eg grada, pokazuje da vlasnici pasa treba da obrate pa`wu na svoje ku}ne qubimce i da

prilikom pojave simptoma na kowuktivama i o~ima, pored uobi~ajnih bolesti uzmu u obzir i ovaj neobi~an problem - upozoravaju Jovanovi} i Nenadovi}. Prema wihovim re~ima, uzorkovali su “o~nog crva” i poslali nadle`noj laboratoriji VET LAB u Beograd na analizu. Mikroskopskim pregledom ustanovqeno je prisustvo thelazia callipaeda, odnosno “o~nog crva”. Pas je adekvatno zbrinut, data mu je odgovaraju}a terapija i ve} posle sedam dana je bio “oslobo|en” od ove bolesti. Iako je bolest zarazna, ona nije opasna i lako se le~i. Ne treba unositi paniku, ka`u na{i sagovornici, ali mo`e da napravi veliki problem, ako se ne ustanovi na vreme. Larve ovih crva mogu da se na|u i u oku ~oveka i da izazovu ozbiqna o{te}ewa oka i o~nih kapaka. Veterinari savetuju vlasnicima da pregledaju o~i svojim ku}nim qubimcima, ali i da posebno obrate pa`wu u slu~aju pojave kowuktivita. - Zbog toga smo odlu~ili da u toku decembra i januara, oftalmolo{ki pregled, u okviru klini~kog, bude

besplatan za sve vlasnike koji sumwaju ili èle da provere zdravstveno stawe svog psa, ili ku}nog qubimca. Besplatnim pregledom èlimo da otkrijemo da li postoji jo{ zaraènih pasa, kako se zaraza ne bi {irila na druge pse, ili qude. Ova bolest je karakteristi~na za lova~ke pse, iako smo je mi ustanovili kod me{anca. Inkubacija traje od 21 do 28 dana u oku. Parazit se uo~ava kako se kre}e po povr{ini oka, izlaze}i i ulaze}i ispod tre}eg o~nog kapka. Ukoliko vlasnik kod svog qubimca primeti simptome koji su sumwivi, crvenilo oka, otok o~nih kapaka, poja~anu sekreciju, krmeqe, trebalo bi da se obrati veterinaru - isti~u na{i sagovornici. N. R.

u`ivati u specijalitetima ku}e, tradicionalnim hladnim predjelima, velikom izboru salata i pica, na{im prepoznatqivim kuvanim jelima (pasuqu, sarmi, rolovanoj teletini, gula{u...). U ponudi ovog restorana su i “dnevne akcije”, gde, na primer, ru~ak ko{ta 250 dinara (kuvano jelo, salata i hleb). U restoranu modernog i rusti~nog tipa posetioci u`ivaju ne samo u savr{enoj usluzi i odli~nim jelima, ve} i u velikom izboru dezerta.

Pored torti, kola~a i pala~inki, u ponudi su i ~uvene pite na{ih baka, od vi{we, brusnice, sa suvim {qivama, jabukama... Za do~ek 2014, gosti ovog lokala }e, kao i pro{le godine, u`ivati i u odli~noj muzici “Xipsi Aleksi}a”. Za po{tovaoce kvalitetne narodne muzike, doma}eg roka i strane muzike, topao i prijatan ambijent Gradske ba{te je idealan za do~ek Nove godine. N. R.

BEZ KAMATE U FORMA IDEALE

„U 2014. JO[ BOQI“

svim salonima Forma Ideale u Srbiji omogu}eno je beskamatno odlo`eno pla}awe do 12 meseci, ~ekovima gra|ana, do kraja decembra. Pored velikih akcijskih sni`ewa i novih povoqnosti pri pla}awu, kupce u salonima Forma Ideale do kraja godine o~ekuju brojna druga iznena|ewa, namewena {to povoqnijem sezonskom opremawu i dekoraciji doma. Kompanija Forma Ideale najve}i je srpski proizvo|a~ plo~astog name{taja i jedan od najve}ih izvoznika. U ovoj godini kompanija je ponela presti`no zvawe “Superbrands Serbia”, a najavu ekspanzije poslovawa u narednoj godini ilustruje slogan “U 2014. jo{ boqi”.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

NAJGORI I NAJSVETLIJI TRENUCI SRPSKE ISTORIJE Put kroz istoriju srpskog naroda i dràve, sublimiran u nau~nim saznawima savremenog istori~ara dr Predraga Markovi}a, koji je kao gostuju}i predava~ Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture nedavno izazvao veliku pa`wu javnosti, ali i na{ih ~italaca, zavr{avamo novijim periodom u hronologiji doga|aja, kome mawe ili vi{e svedo~e generacije na{ih roditeqa, ali i mi sami. SAVEZNICI U GR^KOJ PODR@AVAJU ÊTNIKE Tu se postavqa jedno hipoteti~ko pitawe, kaè Markovi}. Imate jednu zemqu koja je kao ogledalo Jugoslavije. To je Gr~ka, koja isto ima ~etnike i partizane, gde su parizani mnogo ja~i nego ~etnici, izuzetno borbena vojska koja je oslobodila pola severne Gr~ke. Me|utim, veliki saveznik re{ava stvar u kontra smeru. U Gr~koj me|unarodna zajednica, {to bi danas rekli, podràva ~etnike. Oni dolaze na vlast i kre}e stra{an gra|anski rat. [to se toga ti~e, mi nikada ne bismo izbegli gra|anski rat. Da su do{li Britanci, isto bismo imali gra|anski rat kao u Gr~koj. Ovako su ga partizani skratili, jer su se u novembru 1944. dramati~no obra~unali sa svojim protivnicima. Ono {to je ~udno, u~ili su nas kako smo mi uvek bili posebni, imali smo, kao, ose}aj za slobodu u odnosu na druge sovjetske saveznike, {to zaparavo nije ta~no. Na{i komunisti su bili

najboq{evisti~kiji komunisti od svih. Kod nas su prvo ukinute gra|anske stranke. Na{i su stalno ovima dràli lekcije, kao, {ta ~ekate, vidite {ta smo mi uradili. Mi smo ih sve likvidirali. Kakvi ste vi Poqaci, êsi, trpite tu neke gra|anske stranke, komentari{e Markovi}. Zbog ~ega je izbio sukob? Ne zbog toga {to je Tito bio demokratskiji od Staqina, ve} {to je bio stra{no ambiciozan. Tito je hteo da uzme Trst, a narod je pevao… Mi zamalo nismo zaratili sa Amerikom zbog Trsta, a to uop{te nije bila {ala. Obarali smo ameri~ke avione. Sad zamislite koliko su ovi na{i arogantni kada obore ameri~ke avione i to dva komada, 1946 godine. I Rusi se naqute. Kaù, taman smo zavr{ili rat, a oni ho}e da zarate sa Amerikom, i Rusi kaù, povucite se iz Trsta, i Tito se naquti i kaè: - Ne}emo biti ni~ija moneta za podkusurivawe 27. juna 1945. Me|utim, nije to kraj, na{i su hteli da uzmu i deo Gr~ke, jer gr~ki partizani ìve

iskqu~ivo od na{e pomo}i. Onda na{i qudi dovedu Envera Hoxu, hteli da pomognu bra}i, albanskim komunistima... NAJVE]A GERILSKA VOJSKA NA SVETU POSLE KINESKE Staqin re{i da pozove Tita u Moskvu da ga malo obuzda. Me|utim, Tito, koji je preìveo ~istke 1937/38. godine, to ve{to izbegne. Onda Staqin po{aqe to ~uveno pismo, koje je stra{no uvredilo na{e komuniste, kaè - Kakvi ste vi borci, {ta ste vi boqi od Bugara i Rumuna. Na{i polude, {to je stvarno bila uvreda, u ~emu vidite Staqinov arogantni manir, jer na{a vojska ima 800.000 boraca 1945. godine. [ta god da mislimo o komunizmu, mi smo dali na kraju rata najve}u gerilsku vojsku na svetu, jedino je ve}a bila kineska, a wih je “malo” vi{e nego Srba. Dakle, 800.000 boraca, uglavnom Srba, se bori na antifa{isti~kom frontu i to je za nekoga “malo”. Kol’ko se bori Francuza, sem “Renea” i wegove ène? Ne, ne {alim se, koje su gradove oslobodili Francuzi, jeste ~uli da je neki grad oslobodila francuska partizanska vojska? Kako je izgledao otpor u Francuskoj? Sartr je mrko gledao Nemce, on je ìveo sve vreme u Parizu, i onako stra{no je pquvao u supu, a kod nas, svi intelektualci sede na Bawici od septembra 1941. i ne znaju da li }e da ih streqaju. To su neki zvali polonizacija, jer su

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

u Poqskoj pobili sve intelektualce, od u~iteqa do profesora univerziteta, sve je oterano u logore, i onda Nedi} ovde izmanevri{e da ih puste, ne{to pobiju, i tako je kod nas izbegnut poqski scenario. Stra{na cena, ali stra{no veliki pokret otpora, koji ne treba odbacivati. Mi sada ne smemo da odbacimo partizanske tekovine, jer }e onda Hrvati i na{a bra}a Bo{waci da ka`u, dobro, onda su partizani na{i. Ali, nisu va{i, na{i su, ‘ajde da brojimo. Naravno, mi sve imamo duplo. Imamo dve dinastije, koje su se istrebile, imali smo dva pokreta otpora, koji su se istrebili. Ali drugi nemaju nijedan. Imamo i ~etni~ke uspehe, recimo ta akcija spasavawa u Prawanima. To je najve}a opercija spasavawa pilota u Evropi, nigde nije spaseno toliko pilota na gomili, 1944. kraj je rata, ~etnici ve} potpuno prepu{teni svojoj sudbini i spasu stotine pilota. SVETLE [EZDESETE: ISTOK ZAPADA, ZAPAD ISTOKA Pedesete, {ezdesete i sedamdesete godine su kontradiktorni period. To je sa stanovi{ta obi~nog ~oveka jako dobro vreme, me|utim, ono je dobro u celom svetu. Komunisti su pri~ali, evo, jesmo se obukli, {kolovali, skinuli ste opanke, obuli ste cipele, ta{na, ma{na, ~inovni~ka slu`ba, to se desilo svuda, u celom svetu, tako da mi ne znamo da li je to posebna zasluga jugoslovenskih komunista, ili je to op{ti svetski proces, pri~a istori~ar Predrag Markovi}. I [panci su se tada razvijali, i Grci, i Francuzi, i Nemci, i Japanci i Korejanci... Nismo sigurni da li je taj prosperitet bio ba{ wihova zasluga, ili je to jedan op{ti proces. Naravno, neke prednosti smo mi imali, kao taj “istok zapada i zapad istoka”, koju nam je davala ta otvorenost ka zapadu. Bugari kad do|u u Pirot, k’o da su do{li u Las Vegas, ne mogu da veruju, vegeta, bioskopi, farmerke, porno ~asopisi... ^uli ste za Milenka Smiqani}a, predsednika sindikata, bio je direktor bioskopa u Subotici. Ogromne prihode su imali od ekskurzija iz Ma|arske, koje su organizova-

no dolazile da gledaju zapadne filmove. To je bio kao neki izlog Zapada. Razgovarao sam sa profesorom Adamovi}em, ekonomistom, i on je svojevremeno pitao ameri~kog ambasadora, dokle }ete vi da podràvate Jugoslaviju, a ovaj mu je odgovorio: “Dokle god je jeftinija cela jugoslovenska vojska, od jednog nosa~a aviona”. Zna~i, rekao je: “Nama je to super, 40 divizija JNA radi za nas, a ne ko{ta nas mnogo”, i podràvali su taj sistem, tako da pad “Hladnog rata” ima veze sa prestankom interesovawa da se o~uva ta zemqa, Jugoslavija. Drugo, raspale su se sve socijalisti~ke federacije, êhoslova~ka i Sovjetski Savez. Izgleda da ta dràvna svojina nije dobra za vi{enacionalne zemqe, dok su Indija i Belgija opstale. Izgleda da kapitalizam trì{tem reguli{e dru{tva, za razliku od socijalizma, ali to jo{ nije sasvim jasno. I opet spoqna politika, da su velike sile rekle energi~no “Da” Anti Markovi}u, pitawe je da li bi se raspala Jugoslavija, pogotovu na tako stra{an na~in, kaè Predrag Markovi}. DEVEDESETE: BEZ SAVEZNIKA Onda dolazimo na devedesete godine, koje svi pamtimo, i na dana{wicu. [ta je problem s devedesetim, a mo`da i s dana{wicom: 1813, 1915, 1941. imamo saveznike, devedesetih nismo imali nijednog, a sad nam je ovaj Vester Vele drug. Do sada nismo videli veliko drugarstvo od Nema~ke, a Nema~ka je zapravo kqu~na zemqa u Evropskoj Uniji. Mi smo malo devedesetih bili bezobra-

(4. DEO)

zni s wima, sad radimo sve {to nam kaù, i ~ekamo nagradu koja ne stiè i sve je to malo zabriwavaju}e. [ta mi to treba da uradimo, ne znam, na{i dràvnici iskreno èle da urade sve {to im Nemci kaù. U svakom slu~aju, problem sa dana{wim trenutkom nije tako lo{ kao devedesetih, ali nemamo jesne saveznike, a malo se kolebamo i oko identiteta. Kako su pore|ane boje na zastavi, znamo li himnu, zna~i, mi se kolebamo, jo{ uvek ne znamo {ta smo i onda se stra{no radujemo {to su na{e glumce primili u Zagrebu i {to im u nekoj maloj balkanskoj dràvi tap{u, jel to toliki uspeh? Jo{ uvek se mi kolebamo, jo{ uvek kaèmo “na{e more za Jadran”, a Hrvati, koje va{e more... Mi sada treba da izgradimo identitet koji smo zapustili, jer nama je Srbija i Jugoslavija bila sve jedno, ve}ini starijih qudi, nismo pravili razliku Srbija - Jugoslavija, }irilica - latinica... A sada, kakav si ti Srbin ako ne zna{ }irilicu? [ta je tu problem, nije nam ta~no jasno {ta smo, mi sada treba da izgradimo ne samo dràvu, izmisli}emo i zastavu i himnu i sve ako treba, nego da izgradimo identitet i neku vrstu ponosa. Polako, nismo mi tako lo{ narod, kad ~itate Domanovi}a i Disovu pesmu “Na{i dani”, grozna pesma, kad ~itate wih dvojicu Srbija je tu najgora zemqa na svetu, {ta je uradila 1913/14/15, ti grozni qudi u “Stradiji”, lopovi, pokvareni, poltroni, kukavice… Mo`da }e sve to opet da se desi, pa da tako na|emo opet snage… Z. L. S.

ZAMENIK AMBASADORA IZRAELA OTVORIO REVIJU IZRAELSKOG FILMA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

A. M. Din

FARAONOVO ZAVE[TAWE Vulkan izdava{tvo Tajna dru{tva, politi~ke spletke i egzoti~ni Istok u uzbudqivoj i napetoj trci s vremenom i potrazi za izgubqenim blagom. Znawe je mo}, a mo} moè da ubije... On je bio ~uvar. Profesor Arno Holmstrand }e umreti, i to zbog organizacije koja èli da se dokopa tajne koju je celog ìvota ~uvao: u pitawu je lokacija izgubqene Aleksandrijske biblioteke i neprocewivog blaga koju je ova riznica vekovima skrivala. Ona }e naslediti wegovo breme. @ivot Emili Ves promeni}e se iz korena. U jednom trenutku, ona je profesorka istorije, ve} slede}eg putuje u daleke kutke sveta, de{ifruje neobi~ne tragove koje je za sobom ostavio wen mentor, Arno Holmstrand. Oni su spremni na sve. Oni su Savet i ùde za mo}i. Imaju svoje qude u najvi{im instancama vlasti i me|u pla}enim ubicama koje angaùju za svoje zlo~ine. Spremni su da ubiju zbog drevnih mudrosti legendarne biblioteke. A Emili Ves ima upravo ono {to èle.

^itamo zajedno

PETAR PAN Vulkan izdava{tvo Nekada davno... ili Bio jednom jedan... eto, tako po~iwu. Ali ne brinite! Sve se zavr{avaju: ... ìveli su dugo i sre}no. Udobno se smestite i neka ~arolija ~itawa po~ne. A ma{ta moè sva{ta! Biblioteka ÎTAMO ZAJEDNO donosi mnogo uzbudqivih bajki i basni, ali i savremenih, sasvim novih pri~a. Budu}i da se ~itawem „osvajaju” ~itavi „kontinenti” novih saznawa, ovim izborom potrudi}emo se da opravdamo va{a o~ekivawa. U sredini svake slikovnice iz ove biblioteke prona}i }ete i edukativni dodatak - UÎM I IGRAM SE.

TRE]A ME\UNARODNA IZLO@BA FOTOGRAFIJA FKK ”^A^AK 2013.”

AUTORI IZ CELOG SVETA organizaciji Foto kino kluba â~ak i Doma kulture u ~etvrtak je u holovima ove ustanove otvorena 3. Me|unarodna izlo`ba fotografija “â~ak 2013”. Za ovu izlo`bu prispelo je 3.121 fotografija od 264 autora iz 57 dràva, rekao je predsednik FKK â~ak \or|e Vukadinovi}, i naglasio da je za ovu izlo`bu odabrano 1.146 fotografija, kojima je dodeqeno ukupno 65 nagrada. Postavka je podeqena u ~etiri tematske celine: akt, ùrnalizam, slobodna kolor i slobodna monohromatska. @iri izlo`be ~inili su majstori fotografije Foto saveza Srbije: Zoran \or|evi}, Dragoslav Mirkovi} i Zoran Milo{evi}. Zlatnim medaqama u sve ~etiri teme nagra|eni su autori: u kategoriji slobodna monohromatska ân Seng Tang iz Makaoa, u kategoriji slobodna kolor Gaetano Fisikara iz Italije, u kategoriji akt Hkon Grning iz Norve{ke i u kategoriji ùrnalizam Li Kju iz Kine. Z. L. S.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

PREMIJERNO U ^A^KU

evija “Dani izraelskog filma”, ostvarena u saradwi ~a~anskog Doma kulture sa Ambasadom Izraela u Beogradu, svoj put kroz Srbiju zapo~ela je u ponedeqak, 9. decembra u â~ku i traje do ve~eras. Za pet dana â~ani su bili u prilici da vide pet ostvarewa savremene izraelske kinematografije, nastalih u periodu od 2007. do 2011. godine. Ne ra~unaju}i Beograd, â~ak

obi~ne qude i kulture, jer ti obi~ni qudi nemaju tu priliku, kao {to je imam ja kao diplomata. Mislim da Srbija i Izrael imaju mnogo toga zajedni~kog, pre svega divan mentalitet naroda, i da i srpski, kao i izralski narod isto pati zbog lo{e reputacije u razli~itim delovima sveta. Filmovi su, a Srbija to boqe radi od nas, kroz filmove Emira Kusturice i drugih stvaralaca, dobra

stivalu animacije, ali i drugim oblastima. O samom programu i karakteristikama ove kinematografije, urednik filmskog i video programa Doma kulture Milen Alempijevi} je rekao da je re~ o kvalitetnim filmovima koji su nagra|ivani na mnogim festivalima i predstavqaju mogu}i presek savremene izraelske kinematografije, koja zauzima zna~ajno me-

FILMOVI KOJIH NEMA U BIOSKOPIMA U maloj sali Doma kulture prikazano je pet filmova: “Poseta orkestra” Erana Kolirina iz 2007; “Pet sati do Pariza” Leonida Prudovskog iz 2009; “Menaxer qudskih resursa” Erana Riklisa iz 2010.; “Fusnota” Xozefa Sidara iz 2011. i ve~eras “Dobro jutro, gospodine Feldman” iz 2011. koji je reìrao Josi Madmoni sa velikim izraelskim glumcem Sasonom Gabaijem u glavnoj roli. je prvi grad u Srbiji u kome se ova revija realizuje, a svojim prisustvom je uveli~ao i otvorio mladi gospodin Itaj Milner, zamenik wegove ekselencije ambasadora Izraela u Beogradu, koji je zahvalio direktoru Doma kulture i uredniku filmskog programa na pozivu za saradwu. - Ovo je nova incijativa Izraelske ambasade kojom èlimo da na{u kulturu pribliìmo i drugim mestima u Srbiji, a ne samo Beogradu. Razlog zbog koga ovaj festival kre}e iz â~ka jeste taj {to smo obave{teni da gra|ani â~ka poznaju i vole umetnost. Film je odli~na platforma da obi~ni qudi upoznaju druge

prilika da se poka`e svetu lepo lice na{ih zemaqa, a ne samo kroz novine - rekao je gospodin Itaj Milner. Komentari{u}i film koji je prikazan prve ve~eri, on je istakao da je to “jedna lepa pri~a koja pokazuje kako qudi, pripadnici dva razli~ita naroda, koji su istorijskim tokovima bili razdvojeni, shvate kada do|e do wihovog susreta, da te razlike nisu ni velike ni bitne, i da su qudi svugde qudi, gde god da idete”. Gospodin Milner je istakao da je ^a~ak va`no mesto za kulturnu saradwu, tako da se u budu}nosti planira izlo`ba fotografija, u~e{}e izraelskog filma, a mo`da i autora na slede}em fe-

sto na evropskoj sceni. Ali, to su i filmovi koje, naàlost, nismo u mogu}nosti da vidimo na bioskopskim repertoarima i naro~ito ne na televizijskim programima. Prikazani filmovi su kompleksni po svojim ànrovskim, poeti~ikim i rediteqskim ambicijama, ali svedo~e jednu vrlo vitalnu kulturu, koja svoju vitalnost duguje angaòvanom pristupu iz koga vidimo sliku savremene izraelske kulture, ali i wene komunikacije sa ostalim evropskim kulturama. Z. L. S.

NACIONALNO PRIZNAWE KPZ SRBIJE STIGLO I U ^A^AK

GROZDANA KOMADINI] DOBITNIK

VUKOVE NAGRADE ZA 2013. acionalno priznawe, koje ve} 50 godina dodequje Kulturno prosvetna zajednica Srbije za “naro~ite rezultate ostvarene u stvarala~kom radu na {irewu kulture, obrazovawa i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru”, Vukova nagrada, ove godine je dodeqena mr Grozdani Komadini}, profesorki u penziji, kwièvniku i predsedniku Ogranka Vukove zadu`bine iz â~ka. Komadini}ka je jedina â~anka me|u ovogodi{wim dobitnicima ovog visokog priznawa, koje je zasluìla svojim dugogodi{wim prosvetnim, kwièvnim i zadu`binarskim radom, kao saradnik Srpske i Ruske akademije

nauka, potpisnik 19 kwiga sa ponovqenim izdawima, koje su autorskog i sakupqa~kog karaktera iz narodne duhovne kulture ~a~anskog i draga~evskog kraja, kao aktivan ~lan Vukove zadu`bine u Beogradu, inicijator osnivawa nekoliko ogranaka u Srbiji i

misionar u negovawu srpske tradicije, jezika i pisma na svesrpskim prostorima i wihovom bratimqewu, povezivawu i stvarala~koj saradwi. Dobitnici Izuzetne Vukove nagrada za 2013. su Karlova~ka gimnazija i kwi`evnici Laza Lazi} i Laza ]ur~i}, a pojedina~no ovo jubilarno priznawe je pored Komadini}ke pripalo i kwi`evnicima Radomiru Andri}u, Kosti Dimitrijevi}u i Mo{i Odalovi}u, akademskom slikaru Mom~ilu Antonovi}u, dramskoj umetnici Sowi Jaukovi}, violinisti mr Dragutinu Bogosavqevi}u, protojereju stavroforu Savi B. Jovi}u, slikaru i profesoru muzike Vladanu Radovanovi}u i

istori~aru Salih Selimovi}u. O ovogodi{wim dobitnicima Vukove nagrade odlu~ivao je ìri koji su ~inili: profesor Svetislav Boì}, kompozitor iz Beograda (predsednik), Milovan Vitezovi}, profesor i kwièvnik, @arko Dimi}, istori~ar, Bora Dugi}, muzi~ki umetnik, Rada \uri~in, dramska umetnica, profesor Dragan Mraovi}, kwièvnik i kwièvni prevodilac, Qubivoje R{umovi}, kwièvnik dr Darko Tanaskovi}, profesor Univerziteta i Radovan Mi}a Trnavac, akademski slikar. U â~ku je do sada ovo visoko priznawe dobilo tek nekoliko pojedinaca i ustanova kulture. Z. L. S.

KULTURA

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

PREDSTAVQENA KWIGA ZORANA BRANKOVI]A

KAKO JE ^A^AK ZAVOLEO ROKENROL

ovratak u muzi~ko nasle|e grada na Moravi zapo~eli su oni koji predstvqaju wegovu budu}nost. Mladi ~a~anski bend “Voajer” je sa nekoliko svojih numera, u ponedeqak u velikoj sali Doma kulture, otvorio promociju kwige “Kako je â~ak zavoleo rokenrol” Zorana Brankovi}a, u okviru programa proslave Dana Grada. Pridruìo im se kasnije i Nikola Radovi}. Izdava~ kwige koju prati i DVD sa snimcima prve i druge ~a~anske Gitarijade je Dom kulture, a urednik Vesna Petrovi}. “Ustani i budi, ovo je tvoj prolazni svet” je uvodni tekst kwièvnika Branka Kuki}a, kojim se osvr}e na kulturolo{ku i fenomenolo{ku su{tinu rokenrola kao muzike bunta i promena kad kaè: “A ovo je kwiga-svedo~anstvo o pobuni. I tragawu za Ne~im. U Gradu. Ova kwiga svedo~i o lepoj strani ru`nih doga|aja uprkos onome {to danas vidi{ i sre}e{ oko sebe kao posledicu tih doga|aja - uru{avawe, proma{aj i ruglo. Ovo je neka vrsta “kwige promena” iz koje se moè pro~itati da smo u ìvotu imali i druga~ije poglede, ve}e ambicije i boqa re-

{ewa, ali da smo poklekli pred “povr{inskim ponorima” i specifi~nom teìnom vremena. Ova kwiga je podstrek i poziv da se pokrene{ i odazove{ glasu u sebi. Ona govori da se tvoje èqe nisu ispunile, ali su te barem obuzimale i zanosile...” Insistiraju}i na ~iwenici da je on prire|iva~, a ne autor kwige, u koju su se svojim angaòvawem ugradili svi oni koji su “ìveli” ovu vrstu muzike, od wenog dolaska iz SAD {ezdesetih godina na na{e prostore, preko Radio Luksemburga i retkih

plo~a, koje su pojedinci dobijali od svojih ro|aka sa zapada, kantautor Zoran Brankovi} je rekao da se kwiga sastoji od nekoliko celina. U odeqku “Svedo~ewa”, svoja se}awa potpisuju akteri ~a~anske rok scene od Aleksandra Slavkovi}a poznatog Aca Gu{tera, Slobodana Paji}a, Zorana Soki}a, Steva Radovi}a, Muhameda Huki}a Muja, Predraga Radowi}a @ekija, do Bore \or|evi}a, Branislava \or|evi}a, Ratka Radoji~i}a, Milisava Qubi~i}a Mikote, do mla|ih, Darka Milo{evi}a, Stojana Guzine,

DRU@EWE U ODEQEWU GRADSKE BIBLIOTEKE U ZABLA]U

Qubi{e ]irkovi}a, Rastka Radi~evi}a i brojnih drugih... “Lokalni rokenrol heroji” sadr`i hronolo{ki pore|ane grupe, wihove ~lanove i utemeqiva~e, me|u kojima je nezaobilazan Radomir Mihailo-

~anskih rokera. Brankovi} je podsetio na proslavu pola veka rokenrola u â~ku, odrànu pre tri godine, koja je obeleèna izlo`bom fotografija Slobodana Paji}a, nastupom mladih grupa u Bio-

da se mladim bendovima obezbedi prostor za ve`bawe u gradu, s ciqem da se obnovi uloga takozvane “~a~anske rokenrol {kole” na muzi~koj sceni Srbije... O svojim se}awima i entuzijazmu govorio je i

vi} To~ak; odeqak “Ko i kada” donosi generalije po decenijama od {ezdesetih do devedesetih; “Foto album” ~ine sve fotografije koje su dostavqene prire|iva~u, a usledio je i poziv da ih dostave radi oboga}ivawa ove istorije oni koji ih imaju, dok odeqak “Plakati i omoti” svedo~i o koncertima i snimqenim plo~ama ~a-

skopu “Prag” i prvom Gitarijadom. Onda je osnovan Festival “Jarakova gitara”, a u planu je osnivawe Me|unarodnog festivala na kome }e nastupati grupe i kantautori, biti odr`avane muzi~ke radionice, a najavqena je za slede}u godinu i izlo`ba ~a~anskih solo gitarista... Brankovi} }e istrajati u nastojawima

Slobodan Paji}, ~lan prve prave ~a~anske rokenrol grupe “Bele vi{we”, koji je kao fotoreporter najzaslu`niji za kolekciju fotografija o doma}oj rok istoriji... Kwigu su, kao plo~u koja se okre}e kroz vreme, uspe{no grafi~ki oblikovali Sne`ana \ankovi} i Miroslav Mari}. Z. L. S.

TURISTI^KA PONUDA ^A^KA NA SAJMU TURIZMA U KRAGUJEVCU

NAJVE]E INTERESOVAWE ZA GORWU TREP^U I KLISURU

^AJANKA U PET P Z

ami{qena pre nekoliko meseci, ~ajanka u pet, odràna je nedavno u parohijskom Domu u Zabla}u, u kome se nalazi ogranak Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”. Ideja, za ovakav na~in okupqawa i druèwa, potekla je od kolektiva Biblioteke, na ~elu sa direktorkom Danicom Ota{evi}. Dame razli~itih starosnih dobi, ina~e, ~lanice ovog ogranka u Zabla}u, kako i prili~i, doma}inski, potrudile su se, da prostor pun kwiga zamiri{e na vanilice, na jabuke sa cimetom, na ~aj od biqa branog letos na zabla}kim livadama. Direktorka ~a~anske Biblioteke Danica Ota{evi}, pozdravqaju}i prisutne izrazila je èqu da ~ajanka postane tradicija. Bibliotekari Dubravka Ili} i Vlade Simi}, koje ~lanovi Biblioteke u Zabla}u ve} doìvqavaju kao svoje, u~inili su, da ~ajanka dobije onu toplu, familijarnu atmosferu. âjanka je osmi{qena tako, da se pri svakom okupqawu govori o temi, koja bi zainteresovala prisutne. Na prvom susretu, blagom i lekovitom intonacijom svog glasa govorila je dr @aklina @ivkovi}, specijalista op{te medicine. Uz pomo} savreme-

ne tehnike, na panou su se mogle pratiti teme: kako uspostaviti kontakt sa izabranim lekarom, kada se sistematski pregledati, kako se ispravno hraniti i fizi~ki aktivirati. Doktorka @ivkovi} je govorila i o faktorima rizika za pojavu dijabetesa, kao i o prepoznavawu oscilacija krvnog pritiska. Savetovala je {ta u prvom trenutku u~initi, kako reagovati. Izvanredno je obradila i problem depresije, objasniv{i, ovu sve ~e{}u pojavu i rado odgovarala na pitawa prisutnih. Dru`ewe je zavr{eno pesmom! Mila sa harmonikom, je podstakla sve da zapevaju, dokazuju}i tako, da se i pesma ubraja u kategoriju prijatne terapije. Za to vreme, na panou su se smewivale fotografije, na kojima su se, osim sve~anosti “Disovog prole}a”, mogle videti i ostale aktivnosti bibliotekara, u~enika, ~lanova i gostiju, ogranka ~a~anske Biblioteke u Zabla}u. Naredna ~ajanka zakazana je za januar, kada }e ponovo biti lepih i pou~nih pri~a, a sve u ciqu okupqawa i dru`ewa. Pa, do|ite na ~aj! Danka [u{i}

eti Me|unarodni sajam turizma i ruralnog turizma, odràn od 28. do 30. novembra u Kragujevcu, okupio je izlaga~e iz Srbije i okruèwa, regionalne i gradske turisti~ke organizacije, turisti~ke centre, bawska i klimatska mesta, turisti~ke agencije, medije. Turisti~ka organizacija â~ka bila je jedan od izlaga~a na ovom sajmu, a na svom {tandu predstavila je turisti~ku ponudu ~a~anskog kraja (Ov~arskokablarsku klisuru, Grad â~ak, Bawu Gorwa Trep~a i UTP “Morava” â~ak). Sajam je

bio veoma dobro pose}en, a na {tandu TOâ deqen je promotivni materijal sa kompletnim informacijama o sadràjima koji se odnose na sme{tajne kapacitete, organizovawe programa boravka, izleta i sli~no. Najve}e interesovawe posetilaca ovog {tanda bilo je za sme{tajne kapacitete u Bawi Gowa Trep~a i Ov~arsko-kablarsku klisuru. Tokom tri dana sajma odràno je nekoliko stru~nih prezentacija i radionica na teme razvoja ruralnog, de~jeg i omladinskog turizma.

KWI@EVNO VE^E DRU[TVA S-R-B PRIJATEQSTVA

SRPSKO-RUSKI ODNOSI U KWI@EVNOSTI ru{tvo Srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva organizovalo je pro{log ~etvrtka u sali Skup{tine grada kwièvno ve~e na temu “Srpsko-ruski odnosi u kwièvnosti”, o ~emu je govorio doktor kwièvnih nauka Rade Vu~i}evi} iz Poège, mr Grozdana Komadini}, publicisti Vu~ko Grujovi} i Dragoslav Ugar~ina. Program je izvo|ewem monodrame “Memoari Mateje Nenadovi}a” upotpunio dramski umetnik i kwièvnik Tomislav Simi} Kalpa~ki iz Kru{evca, a svojom poezijom iz najnovije kwige predstavio se Mirko Bo{wakovi}. Dragocene podatke i komaprativne analize iz ove dve kwièvnosti

pratili su i u~enici ~a~anske Gimnazije i Tehni~ke {kole, a me|u gostima je bila i Milena Prokovi} iz Gorweg Milanovca. U muzi~kom delu programa nastupili su prigodnim odabirom pesama sastav “Slavuji sa Morave”, solista na usnoj harmonici Dude Luki} i guslar Andrija Miliki}, predsednik Guslarskog dru{tva “Tanasko Raji}”. Predsednik Dru{tva srpsko-rusko-beloruskog prijateqstva Dragan Logvinov uru~io je zahvalnice u~esnicima ovog kwi`evnog susreta i pomo}niku gradona~elnika Aleksandru Da~i}u, a doma}in ve~eri bila je Danka Ra{kovi}, zadu`ena za kulturnu delatnost ovog dru{tva.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

NACRT BUXETA ZA 2014. GODINU Nacrt buxeta op{tine Gorwi Milanovac za narednu godinu jednoglasno je usvojen na nedavno odrànoj sednici Op{tinskog ve}a. Izrada ovog veoma sloènog ekonomskog elaborata iziskivala je dugotrajan proces pripreme i uvaàvawe svih zakonskih normativa i uputstava nadle`nog ministarstva. ktuelno op{tinsko rukovodstvo, na ~elu sa predsednikom op{tine Milisavom Mirkovi}em, zauzelo je stav da }e se i naredne godine, kao i ove, zalagati za ekonomsku politiku u kojoj nema zaduìvawa Op{tine. Finansirawe kapitalnih investicija vr{i}e se iz planiranih sredstava, u{teda ostvarenih racionalnim kori{}ewem buxeta u svim oblastima ili suficita. Investicije }e biti realizovane po fazama, odnosno kvartalno. Me|u najzna~ajnije se ubrajaju: rekonstrukcija Doma kulture, zatim zgrade Op{tinske uprave u Ulici Tihomira Matijevi}a (biv{a zgrada “De~jih novina”), izgradwa {kole u selu Semedra`, vodovoda ka Rudniku, izgradwa pristupne saobra}ajnice autoputu, potpuna rekonstrukcija spomen-kompleksa “Brdo mira”, gradski video nadzor, pripreme za obeleàvawe 200. godi{wice Drugog srpskog ustanka i mnoge druge. Na osnovu nacrta buxeta, planirani teku}i prihodi op{tine Gorwi Milanovac u 2014. godini iznose 1.166.142.000 dinara. S obzirom na to da teku}a godina kalendarski i buxetski nije zavr{ena, planirana sredstva za ovu godinu jo{ uvek nisu utro{ena, tako da jo{ uvek nije poznato koliko }e iznositi buxetski sufi-

I DAQE [TEDQIVO I BEZ ZADU@IVAWA!

cit. Sredstva koja su planirana i izdvojena za projektnu dokumentaciju pristupne saobra}ajnice bi}e prikazana kao vi{ak, jer je u me|uvremenu potvr|eno da }e projekat finansirati Republika. Tako|e, sredstva koja su dobijena u{tedama u procesima sprovo|ewa javnih nabavki, predstvaqaju vi{ak. Kada se izvr{e sva pla}awa i realizuju svi planirani transferi zakqu~no sa 31. decembrom i obave uvidi u u{tedu buxetskih sredstava na

pojedinim pozicijama, bi}e poznat suficit koji }e biti projektovan za idu}u godinu za namensko raspolagawe ili kao rezerva za nepredvi|ene blokade republi~kih transfera. Sredstva }e biti utro{ena u narednoj godini zajedno sa prihodima, a to }e omogu}iti realizaciju kapitalnih investicija bez zadu`ivawa. Iz informativne slu`be kabineta predsednika op{tine podse}aju da je pro{logodi{wi suficit nadomestio

umawewe republi~kih sredstava u ovoj godini, koje je nastalo usled izmena zakonskih propisa. Da nije bilo tih sredstava, bilo bi ugro`eno funkcionisawe lokalne samouprave, kao i rad svih javnih preduze}a i ustanova. Mere {tedwe Vlade Republike Srbije, kroz najavqeni set propisa, nesumwivo }e doprineti smawewu prihoda buxeta lokalnih samouprava. V. S.

POTPISANI UGOVORI O KORI[]EWU BESPOVRATNIH SREDSTAVA NAMEWENIH AGRARU

MERE PODR[KE I U NAREDNOJ GODINI! a osnovu oktobarskog konkursa, bespovratna podsticajna sredstva iz ovogodi{weg agrarnog buxeta op{tine Gorwi Milanovac, koristi}e jo{ 24 poqoprivrednika. Ugovori o dodeli podsticajnih sredstava potpisani su u petak, 6. decembra. Za bespovratna podsticajna sredstva je konkurisalo 25 poqoprivrednih proizvo|a~a, a samo jedan kandidat nije ispunio sve potrebne uslove. Prilikom potpisivawa novih ugovora sa poqoprivrednicima, zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} je najavio da }e lokalna samouprava i u narednoj godini nastaviti da unapre|uje uslove za razvoj poqoprivredne proizvodwe i da je za te nemene u buxetu za narednu godinu predvi|eno 20 miliona dinara. Opredeqena buxetska sredstva bi}e usmerana na razli~ite oblasti poqoprivrede. Najvi{e sredstava bi}e izdvojeno za unapre|ewe

ZA PROCVAT SELA

poqoprivrednih gazdinstava. Bespovratna podsticajna sredstva u 2014. godini }e iznositi 13.950.000 dinara. Za nabavku protivgradnih raketa bi}e utro{eno dva miliona dinara. Agrarnim buxetom su predvi|ena sredstva i za naknadu protivgradnim strelcima u iznosu od 1.750.000 dinara. Za kalcifikaciju ze-

mqi{ta i ve{ta~ko osemewavawe krava opredeqeno je po milion dinara. Za edukaciju poqoprivrednika i dotacije udru`ewima bi}e utro{eno 300.000 dinara. Da podsetimo, op{tina Gorwi Milanovac ima Savet za razvoj poqoprivrede, koji je osnovan na predlog predsednika op{tine Milisava Mirko-

vi}a, a ~iji je zadatak bio da izradi program podsticaja poqoprivredi. Program mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za gorwomilanova~ko podru~je, kao i kriterijume za dodelu subvencija, odobrilo je resorno ministarstvo. V. S.

U op{tini Gorwi Milanovac je ove godine za bespovratne podsticaje poqoprivrednicima izdvojeno 8.950.000 dinara, a ostatak sredstava u op{tinskom agrarnom buxetu bio je namewen za nabavku protivgradnih raketa, naknade protivgradnim strelcima, edukaciju poqoprivrednika, ve{ta~ko osemewavawe krava, analizu zemqi{ta i kalcifikaciju. Ina~e, ve} tri-~etiri godine u gorwomilanova~kim selima se sprovodi akcija kalcifikacije zemqi{ta i godi{we se kupuje od 420 do 450 tona kre~nog materijala, koji se deli poqoprivrednicima besplatno. Besplatne su i analize zemqi{ta, na osnovu kojih se i odre|uje koliko je kre~nog materijala neophodno utro{iti po jedinici povr{ine, kako bi se wegova kiselost umawila. U 2013. godini je za nabavku protivgradnih raketa obezbe|eno dva miliona dinara, a izdvojena su i odre|ena sredstva za registrovana udru`ewa poqoprivrednih proizvo|a~a. Na prvi konkurs za podsticajna sredstva iz op{tinskog agrarnog buxeta javilo se 100 poqoprivrednika. Svi su ispunili uslove i sredstva su im odobrena. Prioriteti u raspodeli bespovratnih sredstava bili su nabavka poqoprivredne mehanizacije i opreme za navodwavawe, kopawe bunara, izrada bazena i kupovina sadnica. Od sredstava izdvojenih za podsticaje ostalo je neiskori{}enih milion i po dinara. Novac }e biti iskori{}en u istu svrhu u narednoj godini.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

MARKETING

DAN GRADA

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

DAN GRADA

LU^ANI

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

OSNOVANO UDRU@EWE POQOPRIVREDNIKA DRAGAÊVA oqoprivrednici Draga~eva su u petak, 6. decembra, osnovali svoje udruèwe. Osniva~koj skup{tini Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva, odrànoj u zgradi Na~elstva u Gu~i, prisustvovalo je vi{e od 60 poqoprivrednih proizvo|a~a, koji su prepoznali interes da se zajedni~kim snagama izbore za boqi plasman svojih proizvoda. Osniva~ku skup{tinu je otvorio poqoprivrednik Rade Dragovi}, ~lan Inicijativnog odbora za formirawe Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva. On je pozdravio prisutne poqoprivrednike i predstavnike lokalne samouprave i zahvalio im {to su podràli ideju udruìvawa. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, i dr Zorica Kova~evi}, zamenik predsednika op{tine, pozdravili su inicijativu mladih poqoprivrednika i novoformiranom Udruèwu poèleli puno uspeha u radu. Istakli su da }e i ubudu}e podràvati napore poqoprivrednika i obe}ali pomo} Udru`wu u obezbe|ivawu adekvatnog radnog prostora i opreme. - Draga~evo ima odli~ne potencijale za razvitak poqoprivrede. Op{tinsko rukovodstvo podràva svaku korisnu inicijativu, koja }e obezbediti boqe efekte u poqoprivrednoj proizvodwi. Kroz Savet za selo i Fond za poqoprivredu osmislili smo odli~ne programe, na osnovu kojih smo u pro{loj

marketing 032/342-276

PRVI KORAK KA FORMIRAWU BUDU]E ZADRUGE

i ovoj godini odredili prioritete i usmerili podsticajna sredstva iz op{tinskog agrarnog buxeta u razli~ite oblasti poqoprivredne proizvodwe. I u narednoj godini izdvoji}emo zna~ajna sredstva za poqoprivredu - istakao je predsednik Sretenovi}, izraàvaju}i zadovoqstvo {to }e poqoprivrednici Draga~eva u novoformiranom Udruèwu dibiti najboqeg saveznika u zastupawu wihovih interesa. Na skupu je usvojen Statut, kojim je ure|en na~in rada Udruèwa. Izabrani su i wegovi organi,

izvr{ni i nadzorni odbori. Za predsednika Skup{tine Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva izabran je dr Stevan Babi}, koji je istakao da je ideja o udruìvawu ro|ena posle studijskog putavawa draga~evskih poqoprivrednika u Sloveniju. - Rukovode}i se iskustvima slovena~kih poqoprivrednika, odlu~ili smo da i mi osnujemo sopstveno udruèwe, koje }e nam pomo}i u razre{avawu problema i plasmanu na{ih proizvoda. Osnovali smo Udruèwe, konstituisali Skup{tinu i radna tela, a polovinom

naredne godine formira}emo odbore i pododbore za razli~ite oblasti poqoprivredne proizvodwe - rekao je Babi}. Poqoprivrednici su ocenili da }e uz pomo} novoformiranog udruèwa brè unaprediti svoju proizvodwu i posti}i boqe efekte u plasmanu proizvoda. Samim tim stvori}e boqe uslove za ìvot i ja~u motivaciju da mladi qudi ostanu na selu. - Drago mi je {to je inicijativu podrào ovako veliki broj poqoprivrednika. Na{e Udruèwe }e biti dobar spoj mladosti i is-

kustva i to }e nam pomo}i da ostvarimo sve na{e zacrtane ciqeve - rekao je Rade Dragovi}, predsednik Izvr{nog odbora Udruèwa poqoprivrednika Draga~eva, izraàvaju}i uverewe da }e novoformirano udruèwe vrlo brzo prerasti u zemqoradni~ku zadrugu, zasnovanu na sasvim novim principima. Poqoprivredni skup je zavr{en video prezentacijom studijskog putovawa, kojom su na najboqi na~in predstavqena dostignu}a u slovena~koj poqoprivrednoj proizvodwi. V. S.

LU^ANI

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

PREZENTACIJA IDEJNOG PROJEKTA DEONICE AUTOPUTA BEOGRAD - JU@NI JADRAN, OD PREQINE DO PO@EGE

IZGRADWA PO^IWE NA PROLE]E!

ako su najavili predstavnici Saobra}ajnog instituta CIP na prezentaciji idejnog projekta Koridora 11, odrànoj u Lu~anima u petak, 6. decembra, deonica autoputa od Preqine do Poège, bi}e duga~ka oko 30 kilometara, a radovi bi, prema najavama iz Ministarstva gra|evine, trebalo da po~nu na prole}e 2014. godine. Ova deonica puta ima tri poddeonice i to od Preqine do Prijevora, od Prijevora do Lu~ana i od Lu~ana do Poège. Poddeonica autoputa od Preqine do Prijevora, duìne 8,27 kilometara, proteza}e se pored reke êmernice i malim delom pored Zapadne Morave. Na woj bi, kako je predvi|eno idejnim projektom, trebalo da bude izgra|en tunel “Trbu{ani” duga~ak 250 metara, tri nadvo`waka i most preko êmernice. Druga poddeonica puta, od Prijevora do Lu~ana, od 15,5 kilometara, trebalo bi da ima 20 mostova ukupne duìne od 3.212 metara, zatim tunel “Laz” duga~ak 1.750 metara, petqu u Pakovra}u i tri nadvo`waka. Na poddeonici od Lu~ana do Poège, ukupne duìne vi{e od sedam kilometara, trebalo bi da bude izgra|eno tri mosta, tunel od 2.040 metara, petqa u Lu~anima i most preko Bjelice duga~ak 460 metara. Kako je istakao direktor CIP-a Milutin Igwatovi}, Saobra}ajni institut je dobio na-

log da izradi glavni projekat autoputa od Preqine do Po`ege, a da bi se izbegli nepo`eqni problemi - neophodno je da se obezbedi kompletan uvid stawa na terenu. Velimir Ili}, ministar gra|evinarstva i urbanizma, istakao je da su projektanti pristupili izradi glavnog projekta za

deonicu autoputa Preqina - Po`ega. - Koridor 11 vi{e nije san. Postao je stvarnost i ve} je stigao u Preqinu, gde gradimo glavnu petqu. Glavni projekat za trasu autoputa kroz draga~evski kraj uskoro }e biti zavr{en. Privodimo kraju i tender za koncesiju deonice Preqina - Po`ega. O~ekujemo izbor izvo|a~a i na prole}e bi trebalo da otpo~-

nemo radove. Kompletno smo zatvorili finansijsku konstrukciju do Po`ege i bi}e nam neophodna pomo} lokalne samouprave da zajedni~ki, na najpovoqniji na~in, re{imo imovinsko-pravne odnose. Ovo je najte`a i najskupqa trasa autoputa Beograd ju`ni Jadran. Hteli smo da zaobi|emo ov~arsko-kablarske ma-

nastire, tako da }emo imati oko tri i po hiqade metara tunela i tri i po hiqade metara mostova na ovoj deonici. Kada auto-put bude zavr{en, od Preqine do Po`ege stiza}e se bezbedno za desetak minuta - rekao je Ili}. On je dodao da je dosada{wu projektnu dokumentaciju Koridora 11 odobrila dr`avna reviziona komisija. Svaka izmena zahteva ponovqawe procedure i zbog toga je

gra|anima data {ansa da iznesu svoje primedbe, kako bi projektanti uradili neke mawe izmene, ukoliko ima opravdanosti za takvim zahtevima. - Insistirao sam da svaki problem na trasi Koridora 11 razre{imo u potpunosti i da svi budu pravi~no obe{te}eni i zadovoqni. Do sada nismo imali ni jednu pritu`bu, ni jednu àlbu ili sudsko ro~i{te, jer smo nastojali da probleme re{avamo dogovorom - rekao je Ili}. - Autoput predstavqa bezbednost, ìvot, nova radna mesta, investicije... Jedna benzinska pumpa zapo{qava ~etrdesetak qudi, a da ne govorimo o motelima, hotelima i drugim sadràjima. Uz autoput idu bescarinske i industrijske zone, razvoj turizma i sve ostalo {to prati jednu ovakvu saobra}ajnicu. Ni jedan ozbiqniji investitor ne}e do}i tamo gde nema autoputa - istakao je Ili}, dodaju}i da }e ova nova saobra}ajnica predstavqati inicijalnu kapislu za razvoj ~itavog Draga~eva i da }e na wenoj izgradwi biti zaposleno hiqade qudi. Tako|e je naglasio da }e Koridor 11 biti na{a ulaznica u Evropu. Predsednik op{tine Lu~ani Mladomir Sretenovi} je izrazio zadovoqstvo {to su predstavnici CIP-a i ministar Ili} priredili izvanrednu prezentaciju trase autoputa kroz Draga~evo. On je istakao da }e autoput, kada

bude zavr{en, doneti prosperitet ovom kraju i da }e lokalna samouprava u~initi sve {to je neophodno da se razre{e imovinskopravna pitawa, kako bi izgradwa ove va`ne saobra}ajnice mogla da startuje na prole}e. - Imao sam priliku da vidim kako napreduje izgradwa autoputa kroz Takovo i bio sam odu{evqen. Taj kraj je zahvaquju}i radovima na Koridoru 11 do`iveo preporod. Iza gra|evinara ostaju tuneli, mostovi, deonice puta, ali i preure|en kraj. @eleo bih da takva lepota stigne brzo i u Draga~evo - istakao je Sretenovi}. On je izrazio uverewe da }e budu}i autoput Draga~evu doneti procvat, nova zapo{qavawa i stvoriti ambijent za dolazak investitora. V. S.

SA 42. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A LU^ANA

UTVR\EN PREDLOG NACRTA BUXETA ZA 2014. GODINU ~etvrtak, 5. decembra, u zgradi Na~elstva u Gu~i odr`ana je 42. sednica Op{tinskog ve}a op{tine Lu~ani. Nakon usvajawa zapisnika sa 41. sednice Op{tinskog ve}a, ve}nici su razmatrali Program poslovawa Javnog preduze}a za vodosnabdevawe “Rzav” za 2014, i predloge ~etvrtog rebalansa buxeta za ovu, i op{tinskog buxeta za narednu godinu. Sednici su prisustvovali i predsednici odborni~kih klubova stranaka, kao i direktori javnih preduze}a i ustanova. Zasedawe je trajalo vi{e od pet sati i proteklo je u veoma konstruktivnoj atmosferi. Kako je istakao u svom izlagawu Qubo Lazovi}, direktor JP “Rzav”, program poslovawa za narednu godinu je ura|en na osnovu instrukcija Ministarstva finansija i lokalnih samouprava koje se snabdevaju rzavskom vodom. U proteklih 20 godina, JP “Rzav” je proizvelo vi{e od 330 miliona kubika vode za pi}e i isporu~ilo svojim korisnicima na podru~ju ~etiri op{tine i grada ^a~ka, {to je najboqa potvrda potrebe wegovog postojawa. - Izgradwa brane i akumulacije je veoma va`na aktivnost ovog javnog preduze}a, jer vodosistem nije trajno zavr{en i nema trajno izvori{te, dok se ne izgradi “Svra~kovo”. Radovi su startovali 2010. godine. Zavr{eni su pristupni put i dalekovod. Glavni radovi na samom “telu brane” zapo~eti su u 2012, ali su ubrzo i obustavqeni zbog nedostatka sredstava. Kada je ura|en osnovni ugovor sa Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, republi~ka Direkcija za vode je imala sopstvene prihode iz kojih je za brane godi{we izdvajala oko milijardu dinara. Od 2012. godine, ta sredstva se usmeravaju u republi~ki buxet. Predvi|eno je da se za izgradwu brane “Svra~kovo” u 2014, 2015, i 2016. godini izdvaja po 200 mi-

liona dinara buxetskih sredstava, {to je veoma malo za jednu ovakvu investiciju i predvi|eni obim radova. Ukoliko se ovako nastavi, gradwa brane }e trajati tridesetak godina, a vode }e nam i daqe nedostajati, posebno u letwim periodima - rekao je Lazovi}. On je dodao da su predsednici op{tina i gradona~elnik â~ka po~etkom meseca na sastanku u Ministarstvu poqoprivrede traìli dodatna sredstva za izgradwu brane i akumulacije. Razmatrana je mogu}nost da se investicija realizuje kroz stranu kreditnu liniju. Kredit Republike Srbije je, mo`da, najrealnija opcija, jer su lokalne samouprave iscrpqene svojim obavezama, rekao je Lazovi}, ali }e kona~ni ishod biti poznat tek kada se zavr{e razgovori u nadle`nom ministarstvu. Tre}a varijanta su fondovi Evropske unije. Qubo Lazovi} je istakao da u narednoj godini Javno preduze}e “Rzav” mora poja~ati odràvawe vodosistema. Ovogodi{wa havarija na magistralnom cevovodu, koji je izgra|en pre 25 godina, navela je poslovodstvo firme da razmi{qa o izgradwi jo{ jednog alternativnog cevovoda od Ariqa do Kratovske stene, kako je to i bilo predvi|eno prvobitnim projektom da bi se obezbedila pouzdanost sistema. JP “Rzav” }e i u 2014, zadràti istu cenu vode, bez obzira {to cenovnik nije korigovan ni u prethodne dve godine. Postoje}i nivo prihoda ne obezbe|uje sredstva za investicije, pa otuda Javno preduze}e postizawe ekonomske cene vode stavqa me|u svoje dugoro~ne ciqeve. JP “Rzav” }e u ovoj godini iskazati gubitak od 86 miliona dinara, zbog otpisa duga komunalnim preduze}ima za 2012. godinu. ^lanovi Op{tinskog ve}a su prihvatili Program rada Javnog preduze}a za vodosnabdevawe “Rzav” za 2014. godinu, a o wemu }e se izjasniti i odbornici Skup{tine op{tine

na svom narednom zasedawu. Ve}nici su razmatrali i predlog izmena odluke o buxetu op{tine za ovu godinu. Kako je istakla Domka Mitrovi}, {ef finansija, ~etvrtim rebalansom buxeta za 2013. godinu prihodi su smaweni za 85 miliona dinara i to uglavnom kod poreza na zarade, poreza na nepokretnosti, firmarina, kapitalnih transfera sa drugih nivoa vlasti... Novim uskla|ewem sredstava umaweni su i rashodi svih buxetskih korisnika. Bilans rashoda se jedino nije promenio u oblasti socijalne i zdravstvene za{tite, kod subvencija javnim preduze}ima “Komunalac” i “Duboko”, kao i kod kreditnih zaduèwa. Ve}i deo sednice bio je posve}en razmatrawu nacrta buxeta za narednu godinu. Ve}nici su podrobno analizirali sve buxetske pozicije i na neke od wih davali korisne primedbe i sugestije. Kako je naglasio Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, svi buxetski korisnici su ove godine bili ukqu~eni u pripreme za izradu ovog veoma va`nog dokumenta i to u vi{e navrata. - U odnosu na polazni materijal, koji je predstavqao spisak lepih èqa za narednu godinu, nakon analize o~ekivanih prihoda za narednu godinu, sa~inili smo jednu realnu projekciju buxeta. Moram da konstatujem da smo tokom pripreme nacrta buxeta imali prili~no visoke èqe, tako da je zbirna cifra znatno prevazilazila na{e stvarne mogu}nosti - istakao je Sretenovi}. Ukupni prihodi op{tinskog buxeta u narednoj godini, kako je predvi|eno nacrtom, iznose 642, a rashodi 623,8 miliona dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su prihvatili nacrt buxeta za 2014. godinu, a kona~ni sud o ovom va`nom dokumentu da}e odbornici na prvoj narednoj sednici Skup{tine op{tine, zakazanoj za 16. decembar. V. S.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

SPORT

BICIKLIZAM

NAGRA\ENI NAJBOQI U^ESNICI [AMPIONATA U MOTO KROSU

ZEKAVICA ^ETVRTI U KONKURENCIJI DO 23 GODINE Biciklista ~a~anskog Borca Jovan Zekavica bio je ~etvrti u konkurenciji voza~a do 23 godine i 11. u generalnom plasmanu trke

“Tur of Al Zubarah” u Kataru u kategoriji 2.2. Jovan je na ovom takmi~ewu nastupio kao gost u kraqeva~koj ekipi CNN Metalac. U wegovoj grupi biciklista do 23 godine pobedio je Austrijanaca Mar-

tin Vajs. Na 36. mesto plasirao se reprezentativac Metalca Milo{ Borisavqevi} sa 8,21 minuta zaostatka, a

drugi voza~ iz Kraqeva Marko Stankovi} zavr{io je trku na 48 mestu od 67 voza~a, koliko ih je stiglo na ciq. U prvoj etapi odustali su Marko Polumirac i Milo{ Stojanovi}. CCN Metalac je bio 12.

u konkurenciji od 16 timova u kojoj su Austrijanci bili neprikosnoveni. U posledwoj tre}oj etapi najboqi rezultat imao je Ro-

man van Anden sa Novog Zelanda. Trka “Tur of Al Zubarah” odr`ana je od 4. do 7. decembra na plus 30 stepeni.

ÂÂNI DOMINIRALI POJEDINA^NO I EKIPNO ro{log vikenda u beogradskom hotelu “Zira” progla{eni su najboqi takmi~ari Otvorenog {ampionata Srbije u moto krosu za 2013. Voza~i Auto moto kluba â~ak ponovo su ostvarili veliki uspeh u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji. U klasi MX65 Mili} Zimowi} je u svojoj debitantskoj sezoni poneo vice{ampionsku titulu, a u klasi MX80 tre}e mesto je pripalo jo{ jednom debitantu Milo{u Radulovi}u. Du{ko Paunovi} je postao {ampion klase MXB, dok je Nemawa Petri} osvojio vice{ampionsku titulu. U ekipnoj konkurenciji, klasa jedan i dva, AMK â~ak bio je prvi. Osim ovih priznawa, organizator manifestacije Moto savez Srbije dodelio je posebno priznawe predsedniku AMK â~ak Vladimiru Tanaskovi}u.

pobedni~kom postoqu osvojiv{i jedno od prva tri mesta. Osvaja~ je tre}eg mesta na [ampionatu Srbije u disciplini brzinski motorciklizam, u klasi 125 ccm za 1972. godinu. Vladimir Tanaskovi} je dobitnik vi{e republi~kih i op{tinskih priznawa. Z. J.

NASTAVAK ZIMSKE LIGE KRAJEM DECEMBRA

SAMO ZA KLUBOVE IZ MORAVI^KOG OKRUGA

Z. J.

FUDBALSKI SAVEZ ^A^KA

Tanaskovi} je u sportu i klubu aktivan ve} 50 godina. Debitovao je 1963. godine kao voza~ na trci u motokrosu. Od tada do 1972. Vladimir Tanaskovi} ^ile vozio je motor u disciplinama brzinski motorciklizam, moto kros i auto reli. Takmi~io se na 40 brzinskih, sedam reli i dve moto kros trke, od ~ega je 17 puta zavr{io na

eveti ciklus projekta “Deci s qubavqu”, u ~ijem sastavu je i Zimska liga, bi}e nastavqen 30. decembra. Ove godine }e u~estvovati klubovi iz Moravi~kog okruga i â~ka iz gradskog i seoskog podru~ja. Utakmice }e biti igrane u halama “Mladost”, u Preqini, Slatini, Zabla}u, Prijevoru. - Osim odigravawa utakmica, organizujemo i stru~na predavawa za trenere i roditeqe, zimsku {kolu golmana, prvenstvo “~etiri na ~etiri” i niz drugih aktivnosti koje decu ne u~e samo kako da igraju fudbal - podsetio je Aleksandar Ivkovi}, idejni tvorac projekta “Deci s qubavqu”. Osim Zber banke i Grada â~ka, nastavak projekta pomo}i }e i Fudbalski savez â~ka. Savez je ovih

POKLONILI OPREMU PRIJEVORU I RUDARU la|e selekcije fudbalskih klubova Prijevor i Rudar Bresnica dobili su ovih dana po garnituru kompletne sportske opreme. Darodavac je Fudbalski savez â~ka. - Ovo je samo jedna u nizu akcija na{e organizacije kojima pomaèmo klubove sa teritorije grada. Prijevor i Bresnica su podràli na{e ideje da animiraju {to vi{e dece da se bave sportom i pokrenuli

su {kole fudbala. Nadam se da }e wihov primer slediti i ostali seoski klubovi rekao je Milo{ Teofilovi}, generalni sekretar FSG^, koji je i uru~io pokone klubovima. - Drago mi je da na{ mati~ni savez posebnu pa`wu posve}uje i mladima i spreman je za svaki vid saradwe - izjavio je ~lan Upravnog odbora FK Prijevor Ranko Petrovi}.

POVODOM DANA GRADA

U UTORAK IZBOR SPORTISTE GODINE radicionalni Izbor sportiste godine bi}e odràn u utorak, 17. decembra, u sali Skup{tine grada. Po~etak je u 18 ~asova. I ove godine Udruèwe sportskih novinara â~ka nagradi}e najuspe{nije sportiste u 2013. godini,

RUKOMET UTAKMICE I REZULTATI PRVA LIGA ZAPAD @ENE Jedanaesto kolo Metalac - ^a~ak 40:26 Ko{utwak - Napredak 12 21:37

TABELA 7. ^a~ak 11. Ko{utwak

mu{ki i ènski klub, trenera... Bi}e dodeqene i posebne, specijalne, jubilarne, nagrada za ìvotno delo. Pokroviteq manifestacije je Skup{tina grada, a inicijator i organizator Udruèwe sportskih novinara â~ka. Z. J. 8 0

Dvanaesto kolo Ko{utwak - Prijepoqe Kwaz Milo{ 2 - ^a~ak

PRVA LIGA ZAPAD MU[KARCI Jedanaesto kolo Trep~a - Mladost 32:29 TABELA Mladost 12 Dnanaesto kolo Radni~ki 2 - Mladost

dana odigrao i kqu~nu ulogu u spasavawu Zimske lige, kojoj je pretilo zatvarawe. - Iz razgovora sa nosiocima projekta prethodnih dana, shvatio sam da je neizvesno da li }e liga biti nastavqena. Gradski Fudbalski savez je odlu~io da pomogne. Prethodnih dana smo se sastajali sa gradskim vlastima ^a~ka i

Milanovca, a izvestan nastavak lige obe}avaju i razgovori sa rukovodstvom Fudbalskog savez GM i tamo{weg Sportskog saveza rekao je Nenad Stankovi}, predsednik FSG^. Deveta zimska liga ove godine nosi naziv „Deci s qubavqu Gradskog fudbalskog saveza i Grada ^a~ka.“ Z. J.

MALI FUDBAL

FONTANA POBEDILA KOLORADO Fudbaleri Fonatane nastavili su pobedni~ku seriju i u sedmom kolu Druge futsal lige. Ovoga puta su kod ku}e savladali kom{ije iz Gorweg Milanovca sa 5:4. Slede}e kolo igraju protiv Ra{ke u gostima.

Jedan od najboqih strelaca kapiten Fontane Milo{ Ristanovi}

SPORT

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

DEVETA POBEDA

Za mawe od 15 dana Borac se ponovo sastaje sa FMP. Pro{le sedmice je ekipa iz @eleznika ovde pala u finalu Kupa Srbije. - Sigurno su èqni revan{a, a mi smo u dobroj seriji. êka nas jedan otvoreni me~ dve ekipe koje èle plasman u Super ligu. Nemamo {ta da izgubimo u duelu sa wima, moèmo samo da dobijemo. Idemo u @eleznik rastere}eni, puni samopouzdawa, sada smo poja~ani [qivan~aninom, koji tek ulazi u punu formu. O~ekujem dobru utakmicu i da se eventualno zacementiramo na vrhu tabele - kaè Aleksandar Bjeli}, pomo}ni trener Borac moacrt sporta.

Borac Mocart sport: Maravi} 11, [qivan~anin 8, Stevovi} 5, Dumi}, Pe{akovi} 13, Mandi} 14, Cvetkovi} 4, Proti} 9, Radovi} 6. OKK Beograd: [epa 15, \uran, Malixan 12, Boji} 8, Radeti} 10, Zari} 6, Dr~a 12, Mi}ovi} 2.

Posle pobede nad Smederevom u gostima, Borac Mocart sport trijumfovao je i kod ku}e u 12. kolu Ko{arka{ke lige Srbije. U sredu je savladao OKK Beograd sa 70:65 (25/19, 15/11, 16/9, 14/26). Borcu je ovo deveta prvenstvena pobeda koja ga je u~vrstila na vrhu tabele (21 bod). Doma}ini su dobro otvorili utakmicu protiv Beograda i prvih deset minuta se nadigravali sa protivnikom. Gosti su u jednom trenutku uspeli da izjedna~e i povedu. U drugoj ~etvrtini Borac nastavqa dobru igru i ne dozvoqava gostima da prevedu rezultat. Kontrolu utakmice su imali skoro do samog kraja. Na po~etku posledwe ~etvrtine uspeli su da naprave razliku od 20 poena, potom se Beogra|ani bude i smawuju

prednost doma}ina. Na kraju ^a~ani uspevaju da sa~uvaju pobedu i osvajaju va`ne bodove za plasman u najvi{i rang. - U ~etvrtoj ~etvrtini smo vodili i 20 poena razlike, ali su oni pre{li u zonsku odbranu i mi smo pali. Iskoristili su to da lakim poenima iz kontra napada smawe rezultat. [to je najva`nije, uspeli smo da sa~uvamo pobedu - re~i su igra~a Borac Mocart sporta Aleksandra Stevovi}a. - Sustigli smo ih pred kraj, imali {ansu da im zakomlikujemo posledwi napad, da sam ja ubacio trojku. Ali, nisam. Ni{ta, okre}emo se narednoj utakmici protiv Konstantina - ukratko je prokomentarisao Aleksandar Zari}, igra~ Beograda. Po indeksu korisnosti u na{oj ekipi su

dbojka{ice Libera nisu se izvukle iz gubitni~ke serije ni u devetom kolu Prve lige Srbije. Izgubile su od Varadina rezultatom 3:1 i zauzimaju 11. mesto na tabeli sa ~etiri boda. U narednom kolu do~ekuju Radni~ki iz Kragujevca. Oba na{a kluba koja se

TRIJUMF DRUGOLIGA[A takmi~e u Drugoj ligi Zapad, Borac i Sloboda S, pobedili su u posledwem kolu. Borac je savladao Zlatar, 3:0, a Sloboda S Ekonomac, 0:3. Trenutno je Borac tre}i na tabeli sa 17, dok je Sloboda S sedma sa

Odbojak{ice â~ka uspele su u pretpro{lom kolu da ostvare drugu pobedu u jesewem prvenstvu, na doma}em terenu, protiv Poège. U pobedni~kom timu igrale su: @ivkovi} (kapiten), Nicovi}, Teofilovi}, Boàni}, Bojovi}, Ristovi} (libero), Vukomanovi}, Bo{kovi}, Jovi}evi} N. i Jovi}evi} J.

11 bodova. U devetom kolu igraju gradski derbi Sloboda S - Borac. U Regionalnoj ligi Zlatiborsko-Moravi~kog okruga â~ak je poraèn u gradskom derbiju od Borca 2, rezultatom 0:3. Poraèn je i Libero Â 2 od Sjenice rezultatom 1:3. Borac 2 je peti na tabeli (15), â~ak osmi (6) i Libero Â 2 deseti sa negativnim skorom (-1). U devetom kolu â~ak gostuje Formi, Libero Â 2 Tari, a Borac 2 do~ekuje Lu~ane. Z. J.

NA SVETSKOM PRVENSTVU U FUDOKANU

ÂÂNKE NAJBOQE U KATAMA vetsko prvenstvo u fudokan karateu, koje je nedavno odràno u Pragu, izbacilo je u sportsku orbitu i â~nke. Seniorke Marija Paunovi}, karatistikiwa Nemawe i ~lanice KK â~ak Ana Brajovi} i Aleksandra Ili} bile su prve u katama ekipno. - Kao tim, nas tri smo zajedno nepuna dva meseca, ali smo uspeleda postignemo nemogu}e. Odmah smo se uklopili i disale kao jedno. Iako smo trenirale u ne tako dobrim uslovima, èqa za osvajawem svetskog trona bila je ja~a od i~ega - kaù Ana i Aleksandra. Marija posebnu zahvalnost upu}uje klupskom treneru Zorani Koji}, koja je nekada sa Bojanom [umowom i Nadom Jahi} osvajala svet i Evropu. Devojke su se i naporno pripremale, koristile svaki slobodan termin u Domu slepih, a odlazile su i na Rudnik i u Kraqevo. U ê{koj su savladale Kipar, Poqsku i do tada ne prikosnovenu Rumuniju. - Osim zlata u katama ekipno, wih tri su uzele i bronzu u borbama. U borba timu sa wi-

se istakli Maravi} (21), Mandi} (17) i Pe{akovi} (12), a kod gostiju [epa, Malixan i Boji}. - Izgubili smo utakmicu u napadu, iako su moji visoki igra~i slabo odigrali i odbranu. Sa 65 poena ne moè{ nikoga dobiti. Mi pobe|ujemo tako {to pustimo protivnika da se malo uquqka, pa onda napravimo preokret. Ovoga puta je zakasnio, u tre}oj ~etvrtini smo dali svega devet ko{eva. Borac je odli~na ekipa, mislim da }e sigurno igrati u Super ligi. Volim da do|em u â~ak, tu sam igrao i na otvorenom i u dvorani, kasnije dolazio kao trener [ibenke, Zadra, Zvezde... Uvek me je pratila sre}a, dobijali smo utakmice. Ovoga puta je, izgleda, izostala. Volim da do|em u â~ak, ovde je odli~na atmosfera - podsetio je trener OKK Beograda Vlada \urovi}. Naredne dve utakmice BMS igra u gostima, najpre protiv FMP-a, potom kraqeva~ke Sloge. Kod ku}e igra 15. kolo KLS, 11. januara, sa Vojvodinom. Z. J.

Ko{arka{i Mladosti izborili su u desetom kolu vrlo va`nu pobedu za opstanak u ligi. Savladali su kod ku}e Moravu iz Vladi~inog Hana sa 85:83 (17/26, 16/16, 26/20, 26/21). Prvo poluvreme proteklo je u znaku gostiju. Mladost je u nastavku bila dosta agresivnija u odbrani, a i ]iri} je trojkama pokrenuo i igru u napadu. Neizvesnost je potrajala do same zavr{nice. Gosti su sa mawe-vi{e uspeha pu{avali {utom za tri poena da se vrate u igru. â~ani su bili precizni sa linije slobodnih bacawa, dok je Morava u posledwem napadu proma{ila {ut za pobedu. Po broju postignutih poena, u ekipi Mladosti istakli su se ]iri}, Ko~ovi}, Raki}evi}, Pej~inovi}, Kneèvi} i kapiten Jovanovi}. Mladost je i daqe na 14 mestu tabele Druge lige Srbije sa 12 bodova. Utakmicu 11. kola igraju u gostima protiv @elezni~ara u In|iji. JUNIORSKA LIGA SRBIJE PALO I PROKUPQE Juniori ~a~anske Mladosti trijumfovali su nad Prokupqem sa 79:56 (22/14, 27/13, 18/20, 12/9). Posle osam odigranih kola, zauzimaju {esto mesto na tabeli sa 12 bodova. U devetom kolu Juniorske lige Srbije Mladost gostuje Poletu u Kraqevu. PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD PORAZ @ELEZNIÂRA U DESPOTOVCU @elezni~ar je izgubio u desetom kolu od Sloge Despotovac, 87:82 (22/25, 24/23, 23/18, 18/16). Trenutno su sedmi sa 15 bodova, a narednu utakmicu igraju kod ku}e. U nedequ, 15. decembra, u sali Prehrambeno-ugostiteqske {kole do~ekuju Novi Pazar. Utakmica po~iwe u 18 ~asova. DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD Deveto kolo â~ak 94 - MO15 [abac Â basket tim slobodan

93:86

TABELA 5. ^a~ak basket tim 6. ^a~ak 94

13 13

Deseto kolo Student Bajina Ba{ta - ^a~ak 94 ^a~ak basket tim - Ivawica

KARATISTI BORCA NASTAVILI DOMINACIJU I NA PRVENSTVU SRBIJE

ODBOJKA

DRUGA MU[KA LIGA MLADOST POBEDILA MORAVU

SUTRA FMP - BMS

BORAC MOCART SPORT

[EST MEDAQA IZ IN\IJE

In|iji je pro{le subote odr`ano Prvenstvo Srbije za kadete juniore i mla|e seniore na kome je u~estvovalo vi{e od 600 takmi~ara iz 114 srpskih klubova. U izuzetno jakoj konkurenciji reprezentativci Karate kluba Borac su i ovoga puta pokazali vrhunski kvalitet u tehni~ko-takti~koj pripremqenosti. Osvojili su tri zlata, srebro i dve bronze. Prvenstvo u In|iji je samo jedan u nizu odli~nih rezultata koje su karatisti Borca postizali u pojedina~nim i ekipnim na-

stupima u 2013. - Ve} ovog vikenda nas o~ekuje me|unarodno takmi~ewe u Sloveniji, posle ~ega }e biti zavr{ena ovogodi{wa takmiBORBE POJEDINA^NO ~arska sezona. Nastup u Mihailo Josipovi}, mla|i senior - prvo mesto (+78 kg). Sloveniji je i posledwa Bogdan Mi{ovi}, junior - prvo mesto (+76 kg). provera pred â&#x20AC;&#x153;Zlatnu liguâ&#x20AC;?, Despot Mi{ovi}, kadet - prvo mesto (-52 kg). koja }e biti odr`ana od 10. Uro{ Mijalkovi}, mla|i senior - drugo mesto (-76 kg). do 12. januara 2014. u PariBojan Jovanovi}, kadet - tre}e mesto (-57 kg). zu - najavio je Milan LakoAnica Nikoli}, kadet - tre}e mesto (-47 kg). vi}, trener KK Borac.

BILIJAR ma se borila i Leskov~anka Jelena Stanojevi} podse}a Milo{ Seni}, trener KK ^a~ak i predsednik Fudokan federacije Srbije. Sve tri devojke su i odli~ne studentkiwe. Marija studira Vi{u {kolu tehni~kih strukovnih studija u ^a~ku, Aleksandra hotelijerstvo, a Ana je na master studijama na Prirodno matemati~kom fakultetu u Berogradu. Z. J.

LIBERO 5 EKIPNI PRVAK SRBIJE a plej ofu za ekiono prvenstvo Srbije u bilijaru prvo mesto pripalo je ~a~anskom klubu Libero 5. U konkurenciji ~etiri najboqe ekipe, za klub iz ^a~ka borili su se Martin Martinovi}, [andor Tot, Milinko Vukajlovi} i Miladin Gli{i}. Bilo je ovo i posledwe takmi~ewe u ligi za 2013. godinu. Nastavak slede}e sezone je u februaru 2013.

OGLASI

MALI OGLASI POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM dvosoban stan od 68 m2, u centru ^a~ka, kod Taksi stanice. Ima dve terase, podrum, stara gradwa, odli~na izolacija. Cena 52.000 evra. Tel. 061/ 163-0-023 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar grada, sedmi sprat, cg. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, u Aveniji 2, na 3. spratu, kod Prehrambene {kole, ima terasa i podrum. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki venac, 2. sprat. Cena 54.000 evra. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM trosoban stan, nov, dupleks, kod Hotel Morave, 3. sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, nov, Qubi} kej, cg, ima lift i terasa. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, ima gara`a i podrum. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima lift, Qubi} kej. Tel. 063/ 1275-630 PRODAJEM dvosoban stan od 62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, ulica Vojvode Stepe.

PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, zgrada fas. cigle, kod H. Morave, prizemqe, cg, terasa. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM TROSOBAN STAN na 2. spratu, Avenija 2, kod Prehrambene {kole. Cena 38.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

SPORTSKOJ KLADIONICI I SPORTSKOM KLUBU MAX BET POTREBNI OPERATERI ZA LOKAL U ^A^KU. Prijavu popuniti na web.adresi www.maxbet.rs/posao Potrebna `ena za pomo} u ku}i. 060/5758700 POBIJAM CEVI za vodu 5/4, 6/4, 2 i 3 cola. Tel. 064/ 373-0-156 STOMATLO[KA ORDINACIJA " PAJOVI]" ULICA E. N. MAKSIMOVI]A 29 SVOJIM KLIJENTIMA ODOBRAVA POPUST OD 5-50%. TEL. 063/ 843-4-149 Tel. 065/ 453-3-818 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 , zgrada fasadne cigle u Aveniji. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift i podrum, 2 terase. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, ima terasu, dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2 terase, ima lift. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, CG, 2 terase i podrum. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644 Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, ura|ena spoqna stolarija, izolacija. Cena 28.000 evra. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, 3. sprat, renoviran, {iri centar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2,Kalu|erice, 3. sprat, cg, lift. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici, cg, ima lift i terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg, ima terasa. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 48 m2, 1 sprat, kod H. Morave. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, vp, Kej, cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, {iri centar, 2. sprat, cena 28000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, nov, centar , 3. sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave na 1. spratu, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, renoviran, odmah useqiv, cg, terasa, lift. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, cg, terasa, dva lifta, kod “Brvnare”. Cena 26.400 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 , Gvo`|ar, prizemqe, ta. Cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, Kej, 4. sprat, terasa, u dobrom stawu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dva nova jednoiposobna stana , Vinara , 39 m2, terasa, ima lift, 6. sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 48 m2, kod restorana Brvnara. Cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5. sprat, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg. Cena 21.500 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, u Aveniji, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan na Vinari, 3. sprat. Cena 23.000 eura. Tel. 063/127-5-630

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM jednosoban stan na 1. spratu, cg, renoviran, ul. 7. jula. Tel. 060/ 349-8-490 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333872, 062/ 302-240

PRODAJEM DUPLEKS STAN 34+26 m2, kod {kole M. Pavlovi}. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ekskluzivan poslovno-stambeni objekat od 600 m2, prizemqe 300 m2 u jednoj celini i sprat 300 m2- stambeni i poslovni prostor. Objekat je ukwi`enjedan vlasnik. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 221-400, 064/ 12-41806 PRODAJEM jednosoban stan , CG, 2. sprat, {iri centar. Cena 16.000 evra. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, u centru, 3. sprat, cg, novija gradwa. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, vp, Alvaxinica. Cena 15.500 evra sa stvarima.Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM garsoweru od 24 m2, 5. sprat, u perfektnom stawu. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, 5. sprat, Nemawina, cg. Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, dve terase, ima podrum, strogi centar. Tel. 065/ 141-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 , ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 65 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 64 m2, 2. sprat, Hotel Morava, lift, cg.

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761

PRODAJEM stan od 36 m2, u Kuli, CG. Tel. 064/ 141-4-324 PRODAJEM LAP TOP HP Compag NC4400 Intel Core 2 Duo, 1.83GHz, ram 1.5 GB, HDD 80 GB, 3XUSB, LAN, WIRLESS, VGA, SVID, SCROLL NA TUCH PAD-U, BATERIJA 3.5 H, GRAFIKA, INTEL 945, WIN 7 instaliran, puwa~. Cena 130 evra. Tel. 064/ 351-4-072

DAJEM na poklon dve lokacije u ^a~ku za nadgradwu dva jednosobna stana, po izboru samohranim majkama sa zaposlenom decom. Imam materijal. Tel. 063/ 17288-81, 065/ 422-36-46 Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 1275-630 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, terasa, 2 lifta, 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 55 m2, kod Hotel Morave, cg, ili mewam, uz doplatu za mawi stan. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini Doma zdravqa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 50 m2 , Kej ul. D. Markovi}, 2. sprat, CG. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “ Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6058

PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 971-1-112 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 46+6 m2 m2 kod “Solida”. Cena 31.000 evra. Mo`e na kredit ili na rate. Ima tapija. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 42 m2 u Beogradu ulica Darinke Jevri}. Tel. 062/ 245-514 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , centar grada, cena 25.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 40 m2 , nov, kod gradskog parka. Cena 27.000 eura. Tel. 060/ 558-9-248 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 32 m2, cg, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, ulica 7. juli, 1. sprat, CG. Cena 16.000 evra. Tel. 060/ 3489-270 PRODAJEM stan od 21 m2 u Obili}evoj, 1. sprat, CG, cena 16.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 18 m2, Nemawina ulica. Cena 16000 evra. Tel.064/ 137-4-137 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u od 300 m2, na dva nivoa u Aveniji. Cena 90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 170 m2 u Trbu{anima, 13.5 ari placa, dve terase, u perfektnom stawu. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru- Zova, apartmanskog tipa, 174 m2, ku}a u sivoj fazi, 10 ari placa. Cena 90.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2 pom. prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM zajedni~ku ku}u od 130 m2, ulica Stevana Mokrawca. Tel. 062/ 471-063 PRODAJEM povoqno staru ku}u , sa placem od oko 3 ara,

OGLASI

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

kod Spomen Parka. Mogu}nost zamene za stambenu jedinicu u Kragujevcu ili na Crnogorskom primorju. Tel. 069/ 162-0-161 PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5 ari placa kod Po{tinog magacina. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, sa 7.5 ari placa, u uèm delu grada, sre|ena. Tel. 063/ 27-3292, 032/ 346-541 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , dva ulaza, plac 4.9 ari, legalizovana, ukwièna kod “Forma Ideale”. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , centar grada, 2.23 ara placa, pogodna za poslovni prostor. Cena 70.000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, 4 ara placa, zidana garaà i pomo}ni objekat. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”, povoqno. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 56 m2, dvosoban stan ,1 ar placa. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa 22 ara placa u Viqu{i. Cena 6.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 50 m2+ letwa kuhiwa, u Trbu{anima, 5.5 ari placa. Tel. 065/ 346541-1 PRODAJEM ku}u od 50 m2 u Kuki}ima, sa 60 ari placa. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dve ku}e na 50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli , 38 ari placa. Cena 16.000 evraTel.

063/ 691-761 PRODAJEM vikendicu na jezeru u Me|uvr{ju od 60 m2, na 5ari placa pod vo}em, vlasnik, cena 16.000 evra. Tel. 064/ 666-3-268 PRODAJEM vikend ku}u od 52 m2 u Prijevoru, na Kamenici, plac 17.70 ari, cena 26.000 evra. Tel. 032/342190 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju , PPK, struja, voda, pom.objekat 10 m2, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar placa, pom.objekti od 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u , lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u Samailama, svi prikqu~ci, ima bunar. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u D. Gorevnici, ku}a 60 m2 , 50 ari placa, vo}e, sala{, senik, pomo}ni objekti. Tel.032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM imawe od 5 ha u Jeèvici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 , 30 ari placa, 55 ari zemqe, 1,50 ha {ume. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo u Prijevoru, ku}a 80 m2, 75 ha zemqe pod vo}em, podneto za legalizaciju. Tel. 060/ 342-851-0 PRODAJEM doma}instvo sa tri ku}e , u Slatini, 70 ari placa, pomo}ni objekti od 200 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Draga~evu, 13 km od grada, cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM seosko imawe sa 5 ha zemqe u jednom par~etu u Lipnici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, dvostrano orijentisan do ulice. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u â~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM lokal od 47 m2, sa podrumom od 20 m2, ku}om od 56 m2, 1 ar placa, plac od 6.72 ara. Moè sve posebno. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM monta`nu halu od 130 m2, na placu od 4 ara. Mogu}nost prodaje uz demontaù i prevoz na sopstveni plac. Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM poslovni prostor povr{ine oko 70 m2 / Pr+1 /, kod “Tempa”. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 KUPUJEM jednosoban stan. Nudim kamion + novac. Tel. 069/ 161-0-777 MEWAM staru ku}u sa 4 ara placa na Du{anovcu / Marinkova bara /, za dvosoban stan u â~ku, uz doplatu. Tel. 036/ 857-040

NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM trosoban stan u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten, 2 terase, grejawe, 2 lifta, 5 sprat. Moè na duì period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM trosoban nename{ten stan na Qubi} keju. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/143-5-027 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela” Srbija”. Tel. 062/ 9770-228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu - Lion, sa garaòm. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM dvosoban poluname{ten ili nename{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 537-2816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Crkve S. Marka. Tel. 063/ 7435-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Pigovoj ulici, cg, kablovska. Tel. 061/ 806-0-169, 032/ 557-3-249 IZDAJEM jednosoban name{ten komforan stan. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u ku}i, poseban ulaz, grejawe na ta, povoqno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Hotel Morave. Tel. 064/ 244-3-635 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , ulica Nemawina 68, CG, 1. sprat. Tel. 064/ 432-2-910 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru , CG, na Mirijevu u Beogradu, kod “ Maksija”. Tel. 060/ 709-9-213 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa CG, u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-4-395 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu, kod Bogoslovije, klima, video nadzor, kablovska. Tel. 063/ 525888, 032/ 354-285 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u ulici Ilije Gara{anina 7. Tel. 032/ 5544518, 069/ 024-3-119 IZDAJEM garsoweru u Qubi}skoj broj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 IZDAJEM stan od 55 m2 na N. Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan sa cg, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu kon-

fornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a130. Tel. 064/ 334-4061 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM sobu devojkama, studenti ili |aci. Poseban sprat, ima grejawe, blizu fakulteta. Tel. 063/313-453 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, uì centar. Tel. 064/ 969-3-636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobu kod Prehrambene {kole. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0-490 IZDAJEM name{tenu sobu sa terasom, CG, internet. Tel. 064/ 189-24-20 IZDAJEM name{tene sobe za studente u Aran|elovcu, poseban ulaz, kuhiwa, kupatilo, CG. Cena 70 evra sa svim tro{kovima. Tel. 060/ 655-5343 IZDAJEM sobu sa terasom u centru, studentkiwi ili u~enici. Tel. 064/ 144-9-192 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini restorana “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM nename{tenu ku}u u Kulinova~kom poqu kod pruge- prelaz za bolnicu. Tel. 063/ 103-1-335 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM ku}u , name{tena, centar - kod “ KMN”, ta grejawe. Tel. 064/ 208-6-115 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u â~ku, u centru, kod “ Kule “. Pogodna za agencije. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 032/ 327-326 IZDAJEM ku}u na Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056 IZDAJEM - USTUPAM lokal kompletno opremqen za rad sa brzom hranom, restoranskog tipa. Tel. 063/ 126-3-049 IZDAJEM lokal d 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, auto-{kolu, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal od 22 m2, ulica Sin|eli}eva br. 25. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM lokal od 12 m2, u Draga~evskoj ulici. Povoqno. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8845 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokal do Prehrambene {kole za brzu hranu ili sli~no. Tel. 065/

333-4-346 IZDAJEM lokal u Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 PLACEVI PRODAJEM plac od 1.5 ha u Atenici, cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici. Cena 500 eura/ar. Mogu} dogovor. Tel. 032/342190 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 10.99 ari, u Preqini.. Cena 400 eura/ar. Tel. 063/691-761 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dozvoqena gradwa objekta. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM placeve u Kotra`i u centru, 7. km od Gu~e, pored puta. Jedan plac od 16, 81 ari, drugi od 6.26 ari. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM placeve ve}ih povr{ina na Qubi} brdu, raspon cene od 5.000-6.000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM placeve od 4 i 30 ari, 100 metara posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac kod “ Slobode”, ulica Jezdinsko poqe, od 5 do 10 ari. Tel. 064/ 474-0-580 PRODAJEM plac 2 ara sa starijom ucrtanom ku}om, kod Gradskog bedema. Tel. 064/ 1892-420 RAZNO PRODAJEM solarnu su{aru Arthur Solar, za su{ewe vo}a, povr}a, pe~urki i drugo. Povoqno. Tel. 065/ 98-58-215 PRODAJEM novu bundu od nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/843-4-149 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 400 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM povoqno vi{e dimenzija prozorskih krila, cena 200 dinara po komadu. Tel. 065/ 333-4-346, 032/ 334346

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM friz sa zamrziva~em, marke Kandi. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM kru{ku viqamovku za pe~ewe rakije, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM polovne drvene ustakqene prozore. Tel. 063/ 267-361 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom, risiverom i pozicionerom. Cena 90 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM televizor Grundig. Cena 5.000 dinara. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM televizor Gorewe. Tel. 061/ 641-7-105 PRODAJEM repariranu ve{ ma{inu Gorewe, garancija 1 godina. Tel. 060/ 305-9-712 PRODAJEM Obodin, o~uvan friìder. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Moè zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM novu ènsku krznenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM ~etiri ~eli~ne felne za Opel Korsu. Tel. 065/ 465-8-224 PRODAJEM IMT 558. Tel. 062/ 800-59-20

PRODAJEM bale sena u Jablanici, Gorwi Milanovac. Tel. 069/ 345-0-522 PRODAJEM veoma kvalitetno livadsko seno u balama. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM biciklu Skot Apa~, ili mewam za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM {tence pulina, cena 2.000 dinara. Tel. 062/ 583331 KUPUJEM stari novac, oru`je, ordewe, medaqe i zna~ke. Tel. 063/835-6-605 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Golfa 3, 1994. godi{te, dizel. Tel. 064/ 031-7072 PRODAJEM Daevoo Nexia 1.5, 1997. god, registrovan, plin atestiran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 803-1-148, 064/ 286-1-663 PRODAJEM Ladu Nivu, 2003. godi{te, registrovana do maja 2014. god. Tel. 069/ 345-0-522 PRODAJEM [kodu Feliciju, 1.3 lx 98. godi{te, bordo metalik, plin, alarm, centralna brava. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 USLUGE

Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGE prevoda, profesor engleskog jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi engleskog. Tel. 062/ 205-373 USLUGE vo|ewe kwiga, najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE cepawa i strugawa drva, povoqno. Tel. 064/ 444-3163 POMO] va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520 RAD sa decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do ~etvrtog razreda, u~iteq. Tel. 064/ 077-7900 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 ZAPOSLEWE POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149 POTREBNA mla|a osoba za ~uvawe dvogodi{weg deteta. Tel. 064/ 23-23-316 VOZA^ B,C,E kategorije sa iskustvom radi zamene tura za Rumuniju, Gr~ku, Bugarsku, Ukrajinu i zemqe EX-YU . Tel. 064/ 017-92-37

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno.

FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA U ^A^KU UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU raspisuje

K O N K U R S za izbor saradnika 1) jedan saradnik u zvawu asistenta, za uù nau~nu oblast Filolo{ke nauke, nastavni predmet Engleski jezik, na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom USLOVI: master profesor jezika i kwièvnosti, student doktorskih studija i najmawe dve godine radnog iskustva u oblasti jezika struke u visokom obrazovawu poqa tehni~ko-tehnolo{kih nauka 2) jedan saradnik u zvawu asistenta, za uù nau~nu oblast Teorijska i op{ta elektrotehnika na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom USLOVI: master inèwer elektrotehnike i ra~unarstva, student doktorskih studija 3) jedan saradnik u zvawu asistenta, za uù nau~nu oblast Elektroenergetika na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom USLOVI: master inèwer elektrotehnike i ra~unarstva, student doktorskih studija 4) jedan saradnik u zvawu asistenta, za uù nau~nu oblast Ra~unarska tehnika na odre|eno vreme od tri godine, sa punim radnim vremenom USLOVI: master inèwer elektrotehnike i ra~unarstva, student doktorskih studija Pored op{tih uslova utvr|enih zakonom, kandidat treba da ispuwava uslove predvi|ene Zakonom o visokom obrazovawu, Statutom Univerziteta, i Statutom Fakulteta tehni~kih nauka. Uz prijavu priloìti: biografiju, dokaz o {kolskoj spremi, odgovaraju}i dokaz nadle`nog organa u pogledu neosu|ivanosti u smislu ~lana 62. stav 4. Zakona o visokom obrazovawu i ~l. 125e. stav 1. Statuta Univerziteta u Kragujevcu, spisak nau~nih i stru~nih radova, kao i same radove. Prijavu sa dokazima o ispuwavawu uslova konkursa dostaviti na adresu: Fakultet tehni~kih nauka u â~ku, Svetog Save 65, u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzeti u razmatrawe.

PRODAJEM ZASEBAN STAN OD 160 M2, U KU]I, TRI SOBE, DVA KUPATILA, LUKSUZNO KOMPLETNO NAME[TEN. HITNO, RADI ODLASKA U INOSTRANSTVO. CENA 70.000 EVRA. TELEFON: 065/ 464-6-995

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

GRADONA^ELNIK VOJISLAV ILI] O RADU I PLANOVIMA GRADSKOG SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

SMAWITI RIZIK OD SAOBRA]AJNIH NEZGODA avet za bezbednost saobra}aja grada ^a~ka osnovan je pre ~etiri godine. Na wegovom ~elu je gradona~elnik Vojislav Ili}, a u radu Saveta u~estvuju i predstavnici saobra}ajne policije Policijske uprave ^a~ak, Javnog preduze}a “Gradac”, Gradske uprave za urbanizam, “Autoprevoza”, Ma{insko saobra}ajne i ovda{wih osnovnih {kola. U godini na izmaku posebna pa`wa posve}ena je za{titi najmla|ih u saobra}aju i vaspitno-prosvetnom radu sa decom. Te aktivnosti bi}e nastavqene i u narednom periodu. - Najzna~ajnije odluke koje smo doneli u 2013. su da budu postavqeni znaci vertikalne i horizontalne signalizacije, da poja~amo svetlosnu signalizaciju i da dodatno obezbedimo sao-

bra}ajnice pored {kola i obdani{ta. Doneli smo i odluku da ispered svih {kola budu postavqene za{titne ograde. Ove godine su po prvi put nabavqeni u~ila i oprema za nastavu iz bezbednosti saobra}aja. Izdvojeno je milion dinara

za ~asove u osnovnim {kolama, a u 2013. Savet je obezbedio sredstva za medijsko pra}ewe bezbenosti saobra}aja. Kada je re~ o edukaciji osnovaca, ona }e biti nastavqena i naredne godine najavquje Ili}. U toku je izrada studije

o stawu saobra}ajne signalizacije i mre`a saobra}ajnica u gradu. Tu studiju rade stru~waci Saobra}ajnog fakulteta iz Beograda i ona bi uskoro trebalo da bude zavr{ena. - Nadamo se da }e biti gotova ve} po~etkom 2014.

Tada }emo sredstva usmeriti na otklawawe nedostataka. Anga`ovali smo stru~wake koji }e nam pomo}i da poboq{amo bezbednost saobra}aja u gradu i bilo kakav rizik svedemo na najmawu mogu}u meru. Ciq nam je da prevashodno za{titimo decu, kao i ostale u~esnike u saobra}aju - napomiwe Vojislav Ili}. Gradski Savet za bezbednost saobra}aja izdvojio je i devet miliona dinara za pro{irewe video nadzora. Ovaj projekat realizovan je u saradwi sa ~a~anskom saobra}ajnom policijom. Kako najavquje predsednik saveta, u 2014. godini video nadzor }e biti postavqen u zonama koje }e policija ~e{}e kontrolisati. Nadle`ni }e stalno imati uvid u de{avawa oko {kola i obdani{ta, kulturnih i drugih zna~ajnih ustanova, u {irem dijapazonu Gradskog trga, na Autobuskoj i @elezni~koj stanici, najzna~ajnijim raskrsnicama u gradu. Gradona~elnik ^a~ka i predsednik ovda{weg Save-

ta za bezbednost saobra}aja podse}a da 60 odsto od naplate saobra}ajnih kazni ostaje lokalnoj upravi, a ostala sredstva odlaze u buxet Srbije. O va`nosti postojawa saveta za bezbednost saobra}aja u svim gradovima i op{tinama nedavno su u â~ku govorili i predstvanici Agencije za bezbednost saobra}aja. Oni su odràli stru~ni skup, upozorili nadle`ne na statistiku stradawa i povre|ivawa u Moravi~kom okrugu za prvih devet meseci ove godine. - Neophodna je ~vrsta saradwa lokalnih saveta i Agencije za bezbednost saobra}aja. Ciq nam je da podstaknemo wihov rad u sredinama u kojima su formirani i da pokrenemo inicijativu za wihovo osnivawe u gradovima gde ih nema izjavio je tada Branimir Mileti}, pomo}nik direktora ABS. U tom pogledu â~ak je preduhitrio mnoge gradove u Srbiji. Z. J.

TELEKOM PODELIO HANDS FREE URE\AJE

“KAD VOZI[, PARKIRAJ TELEFON” U sklopu kampawe “Kad vozi{, parkiraj telefon” Telekom Srbije podeli}e svojim korisnicima pet hiqada hands free ure|aja. Re~ je o ure|ajima koji voza~ima omogu}avaju da telefoniraju, a da pri tome ne skidaju ruke sa volana. Na taj na~in i Telekom apeluju na voza~e da tokom vo`we odgovorno koriste mobilne telefone. Za prvih mesec dana kampawe, koju je ova kompanija pokrenula su saradwi sa Upravom saobra}ajne policije MUP-a i Komitetom za bezbednost saobra}aja Srbije, zabeleèni su odli~ni rezultati. Uspe{nost kampawe potvrdilo je i istraìvawe koje je Komitet za bezbednost sproveo sa Saobra}ajnim fakultetom me|u hiqadu ispitanika. Istarìvawe je pokazalo da je 96 odsto wih zapazilo kampawu i pozitivno je ocenilo. Jedan deo wih naveo je i da vi{e ne koriste mobilne telefone za pisawe poruka tokom vo`we.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-40 m2, 8. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-37 m2, 1. sprat, P-45 m2, 2. sprat, eura P-34 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 25.500 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 24.000 eura centar, 23.200 eura Med. {kola, 21.000 centar, 33.300 eura Svetog Save, 25.500 Svetog Save , 22.000

DVOSOBNI P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 eura

P-42 eura P-53 eura P-63 P-60 eura P-60 eura P-65 eura P-54 P-48 eura

m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

TROSOBNI P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000 eura P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov, 44.000 eura P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a, 47.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 eura P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura

P- 47 m2, Qubi} kej, fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000

eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32 000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-34+26 m2, 5. sprat, CG, kod O[ M. Pavlovi}, cena 30.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 33.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-55 m2, 3.sprat, TA, {iri centar, 28.000 eura P-58 m2, 1.sprat, CG, S. Markovi}a, 35.000 eura KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 43.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena P-80+30 m2, 16 ari,

Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 40.000 eura IZDAVAWE P- 39 m2, 7. sprat, S. Save, name{ten, cg, lift, terasa, 120 eura P-45 m2, 1. sprat, Kursulina, 1.5-soban, name{ten, CG, terasa, 150 eura IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 30.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura stara ku}a, 6 ha, Je`evica ku}a+pom.objekti, 5 ha, Lipnica ku}a+pom.objekti, 5 ha, Samaile 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura

CEFFE PIZZERIA â&#x20AC;&#x17E;LEONARDOâ&#x20AC;&#x153; BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

OGLASI

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

SIGMA

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN, RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT. CENA 38.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 16.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDV-om P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 21.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renovi-

ran. Cena 33.000 eura GARSOWERA Beograd, ul. Gospodara Vu~i}a, 1. sprat, cg, pogodna za poslovni prostor. Cena 45.000 eura. P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-47 m2, Beograd, blizu Vukovog spomenika, 4. sprat, sa gara`om u zgradi, sa name{tajem. Cena 90.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 29.000 eura

STANOVI P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 32.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-59 m2, Beograd, ul. Vojvode Vlahovi}, nov, trosoban, terasa. Cena 50.000 sa PDVom. P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190 GARSOWERE 23m2, vp,nov,cg, 20000 eura, [iri centar 22m2, vp,cg, 18500 eura, Hotel Morava 30m2,vp,nov,gas, 23000 eura, [iri centar 25m2, vp, ta, 15500 eura, Avlaxinica 26m2,vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 29m2,5 sprat, cg, 18000 eura, Hotel Morava 27,40m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi 20m2,5 sprat, nov, cg, 16500 eura, Nemawina 24m2,5 sprat,cg 20000 eura, Centar JEDNOSOBNI STANOVI 35,60m2, vp, 28000 eura Centar 38 m2,3 sprat,ta, 25500 eura [iri centar 38m2, 3 sprat,ta, 25000 eura Bate Jankovi}a 38m2, 4 sprat,cg, 28000 eura [iri centar 38m2, vp, cg 23500 eura Qubi} kej 38m2, vp,cg, lift 23500 eura Qubi} kej 40,66m2,5 sprat,cg, lift 26000 eura Qubi} kej 47m2, prizemqe,cg 24000 eura Slobodino igrali{te JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10m2, 6 sprat,cg, 29500 eura Restoran Brvnara 43m2, 4 sprat,ta, 29000 eura Qubi} kej 45m2, vp cg, 28000 eura Avenija 1 47m2,4 sprat,ta 32000 eura Slobodino igrali{te 38m2,4 sprat,eg 26000 eura Avlaxinica 46m2,sa stvarima,ta, 4 sprat 23000 eura Po`ega 42m2,4 sprat,terasa,ta 26000 eura Qubi} kej 43m2, vp, ta 26000 eura Gvo`|ar 39m2, nov,6 sprat,cg, lift, terasa 27500 eura Vinara 39m2,nov,6 sprat,cg, lift 27500 eura

Vinara 45m2,2 sprat,terasa,cg 37000 eura Gradsko {etali{te DVOSOBNI STANOVI 59m2, 4 sprat,cg, 39500 eura Avlaxinica 47+10m2, 13 sprat,cg, 28000 eura Hotel Morava 55m2, 3 sprat,ta, 28000 eura Nemawina 60m2, 9 sprat,lift,cg, 37000 eura Avlaxinica 58,30m2, 6 sprat,cg, 36000 eura Qubi} kej 52m2, 3 sprat, cg 38000 eura Gradsko {etali{te 62,80m2, 3 sprat,cg 31000 eura Avlaxinica 83m2, 2 sprat,ta 52000 eura Strogi centar 57m2,5 sprat,lift,cg, 37000 eura Avenija 2 45m2,2 sprat, renoviran 28000 eura Nemawina 52m2, 4 sprat,ta 33000 eura Qubi} kej 56m2, 5 sprat,cg, 2 terase 30000 eura Nemawina 64m2, 1 sprat,cg 45000 eura Restoran Brvnara 47m2, vp,cg 30000 eura Qubi} kej 60m2,8 sprat, cg 36000 eura Hotel Morava 55m2,vp,cg 31000 eura Avenija 2 67m2,prizemqe,ta 52000 eura Strogi centar 53m2,3 sprat,cg,lift 33000 eura Avlaxinica 60m2, 5 sprat, cg 38000 eura Avlaxinica, fasadna cigla 65m2, 1 sprat 700 eura/m2 Avlaxinica 57m2,6 sprat,cg,lift,2 terase 31000 eura Avenija 2 42m2,4 sprat, ta,dve terase 26000 eura Centar 57m2,1 sprat,cg 37000 eura Avenija 2 53m2,2 sprat,cg,terasa 37100 eura Avenija 1 57m2,14 sprat, 2 lifta,cg,terasa

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

JEDNOSOBNI I JEDNOIPOSOBNI OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21 M2, EG STRUJA, 16 000 E 7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2, CG, 23 000 E SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2, CG, 23 000 E AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38 M2, CG, 22 000E AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30 M2, CG, 22 500 E NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT, P-19 M2, CG, 16 000 E OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT, P-46 M2, 800 E PO M2 + PDV KN. VASE POPOVI]A 7. SPRAT, CG P-48 M2 27 000 E VINARA 6. SPRAT, CG P- 40 M2, 27500 E KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG, 25 000 E [KOLA M. PAVLOVI], 4. SPRAT, CG, 41 M2, 31 000 E SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG, P- 38 M2, 36 000 E DVOSOBNI I DVOIPOSOBNI KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN, P-58 M2, 40 000 E RADI[E PO[TI]A, 4. SPRAT, CG, P-56 M2, 35 000 E AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P-57 M2, 32 000 E AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT, RENOVIRAN, P-57 M2, 38 000 E CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58 M2, 43 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

AGENCIJA

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG, RENOVIRAN P-53 M2, 32 000 E KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2, 32 000 E CENTAR, 1. SPRAT , U LO[EM STAWU, P53 M2, 35 000 E NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P-49 M2, 30 000 E KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN , CG, 38 500 E ALVAXINICA 4. SPRAT, CG 67 M2, 43 000 E TROSOBNI I TROIPOSOBNI KNEZA VASE POPOVI]A, 1. SPRAT, CG P-81, M2, 45 000 E KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 46 000 E SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT, CG, P- 81 M2, 62 000 E AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P-75 M2, 48 000 E GRADSKO [ETALI[TE, 2. SPRAT, CG, P68 M2, 61 200 E U^ITEQA MARINOVI]A 2. SPRAT, CG, P-74 M2, 51 800 E OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG, P-69 M2, CENA 780 E M2 + PDV KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG, P-73 M2, 48 000 E DANICE MARKOVI], 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 45 000 E LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT, RENOVIRAN, CG, P-126 M2, 80 000 E SLOBODINO IGRALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-78 M2, 54 000 E

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

STANOVI

26000 eura Hotel Morava 58m2,12 sprat,cg,terasa 31000 eura Qubi} kej 55m2,1 sprat,cg 36000 eura Qubi} kej 55m2,3 sprat,cg 29000 eura Restoran Brvnara 53m2,3 sprat,cg 31000 eura Avlaxinica 52m2,2 sprat, ta 33000 eura Hotel Morava 55m2,vp,ta 25000 eura Qubi} kej DVOIPOSOBNI STANOVI 54m2, 4 sprat, cg, lift,renoviran 38000 eura Qubi} kej 63,38m2, 9 sprat,cg, lift 33000 eura Avlaxinica 68m2, 1 sprat, gas 40000 eura [iri centar 78m2, 3 prat,cg,gara`a,podrum 52000 eura [iri centar 85m2, 1 sprat 700 eura/m2 Avlaxinica 62m2,vp,cg gas, 49600 eura Centar TROSOBNI STANOVI 75m2,5 sprat,cg 39000 eura Hotel Morava 76m2, 7 sprat, cg 45000 eura Avenija 68m2, 3 sprat,cg, 600 eura/m2. Nemawina 77m2, 7 sprat,cg 36000 eura Centar 75m2, 2 sprat, cg 45000 eura Nemawina 81,47m2, 9 sprat, lift,cg 49500 eura Hotel Morava 62m2, 2 sprat, 54000 eura Beograd 70m2, prizemqe,cg, lift 46000 eura Qubi} kej 75m2,2 sprat,cg 45000 eura Nemawina 73,76m2,4 sprat,cg 40000 eura Avenija 92m2,1 sprat,cg 800 eura/m2 Gradski bedem ^ETVOROSOBNI STANOVI 77,78m2, 6 sprat, cg, lift 50000 eura Restoran Brvnara 128+12m2, 2 sprat, nov,cg 98500 eura Centar

P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 23.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + garaà, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a. P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna garaà. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev PRIVREDNOG DRU[TVA HELION EKSPORT IMPORT D.O.O. ÂÂK, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta rekonstrukcije postoje}e benzinske stanice na katastarskoj parceli broj 2588/9 K.O. â~ak, u ulici \or|a Toma{evi}a broj 93 u â~ku 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi} ,dipl.ing.arh

MARKETING

MARKETIN[KA AKCIJA U TRAJAWU OD 30 DANA

„3 U 1“ „â~anski glas“, Radio â~ak i portal www.caglas.rs Vas pozivaju da se povodom novogodo{wih i boì}nih praznika prikqu~ite na{oj marketin{koj akciji „3 u 1“. Po ekstra povoqnim cenama nudimo reklamni prostor u regionalnom nedeqniku „â~anski glas“, na Radio â~ku i portalu www.caglas.rs (plus na i „â~anskog glasa“)

Telefon za kontakt: 032 342 276

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

^ITUQE

Na{a draga supruga, majka, svekrva, ta{ta i baka

U ~etvrtak, 19. decembra 2013. u 11,30 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

MIROSLAVU ^ELU VUKOVI]U

Tvoje LEPA i JASA

PORODICA [KIPI]

16700

16705

ZORICA JANKOVI] Dana 11. 12. 2013. navr{ilo se PET GODINA od smrti na{e drage

Preminula je 6. decembra 2013. godine u 71-oj godini `ivota i sahrawena na grobqu u Kotra`i u nedequ 8. decembra . O@ALO[]ENI: suprug MILUTIN, sin DRAGOQUB, k}erka GORDANA, snaha MIKA, zet ZORAN i unuci MARKO, NIKOLA i ALEKSA

^ETRDESET DANA nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

BOGOQUB GLI[I]

MIRJANE PAVLOVI]

16704

Dana 16. 12. 2013. godine, navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg voqenog

BANA MATIJEVI]A

DEJAN [KIPI] [KIPA Trinaest godina nisi sa nama. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Po~ivaj u miru.

u~iteqica u penziji iz ^a~ka

SE]AWE 12. 12. 2000 - 12. 12. 2013.

Uspomenu na wu ~uvaju: suprug GROZDAN i k}erka MARINA

Dana 14. decembra 2013. godine navr{ava se PETNAEST GODINA od kako je utihnulo plemenito srce voqenog supruga i oca

PETKA SIMOVI]A

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILENA, sin ZORAN, }erka RADICA, zet SAVO, snaha MARINA, unuk VLADISLAV, unuke MARIJA, JELENA i IVANA sa porodicama. 16706

Dana 16. decembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

MILANA VASOVI]A - VASA

U srcu te nosimo i od zaborava ~uvamo. TVOJA PORODICA 16708

VA@NI TELEFONI Policija .......................................... Hitna pomo}..................................... Bolnica ........................................... Dom zdravqa.................................... Medicina rada ............................... Vatrogasna slu`ba .......................... Ta~no vreme ..................................... Obave{tewa .................................... Prijava telefonskih smetwi ........ AMSS ................................................. Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

192 i 363-000 194 307-000 225-717 224-278 193 195 11811 19771 032/381-087

Grad ^a~ak ..................................... JP "Gradac" ....................................... JKP "Komunalac" ............................. JKP "Gradsko zelenilo"................... JKP "Vodovod" ................................. JKP "^a~ak" ...................................... "Elektrodistribucija" .................... "Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

309-099 303-202 557-8-207 537-3-760 303-600 320-672 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture .................................... Biblioteka ...................................... Arhiv ............................................... Narodni muzej ................................. Umetni~ka galerija ........................ Bioskop "Sutjeska" ........................... Turisti~ka organizacija ............... Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

Tvoje postojawe bilo je na{ ponos, tuga za tobom ve~na a praznina nenadoknadiva. S qubavqu i po{tovawem supruga DRAGA, sinovi \OR\E i IVAN

Dana 16. 12. 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

Uspomenu na wega ~uva brat MILORAD sa porodicom. 16707

SE]AWE Na 10 GODINA od smrti dragog prijateqa

^UTOVI] MILOQUBA - LALA

340- 385 222-296

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna savetodavna 320-710 i stru~na slu`ba ^a~ak ..

Iako nisi sa nama, ~uvamo uspomenu na tebe. Neka ti nebo bude druga ku}a. PORODICA CIBRALI] 16709

^UTOVI] MILOQUBA LALA Qubav i uspomenu na tebe ~uvamo zauvek u srcima. Nedosateje{ nam. TVOJI NAJMILIJI: majka STANOJLA, supruga MILEVA, sin @EQKO, }erka SLAVICA, snaha ALDIJANA, zet SA[A i unuci MILO[ i MA[A.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16710

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE na moje roditeqe

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 15. decembra 2013. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Dana 13. 12. 2013. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg voqenog

LAZARA PUA^E

IVANA BRALOVI]A

ro|en 1934. godine

Osam godina nisi sa nama. Ostavio si nam najte`i zadatak - da `ivimo bez tebe. Godine koje su pro{le nisu umawile qubav prema tebi, izbrisale tvoj vedri lik i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. Ponosni smo {to smo te imali.

MILO[ - COWA 13.5.2000

MIRJANA 16.12.2003

MARI] Po~ivajte u miru i hvala za sve. S' po{tovawem i ponosom BRACO sa porodicom 16701

SE]AWE 18. 12. 2006 - 18. 12. 2013.

DRAGO MILANOVI]

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i qubav za tobom. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. O@ALO[]ENI: supruga RADA, k}erka SNE@ANA, sin BRANISLAV, zet DARKO, snaja DANIJELA, unu~ad: URO[, NIKOLA, MARTINA i PETAR

TVOJI NAJMILIJI 16686

16683

Sedam godina je pro{lo od tvoje prerane smrti. Svakim danom si u na{im mislima. Sa ponosom te pomiwemo i ~uvamo u srcima.

6. 11. 1976 - 13. 12. 1999.

Na Nikoqdan bi}e DEVET GODINA kako smo ostali bez na{eg voqenog i nikad pre`aqenog supruga, oca, dede i brata

Sestra VERA sa porodicom. SE]AWE na drage roditeqe

1979 - 2013

1963 - 2013

@IVOJIN - @IKO

MILANKA - MIRA

VUKADINOVI] iz Bresnice

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na Vas. Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo. PORODICE: VUKADINOVI] i VUJI^I] 16682

SE]AWE 17. 12. 2006 - 17. 12. 2013. Dana 17. 12. 2013. navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{e voqene i drage

ALEKSANDAR SA[A - TOROMAN

RADOJKA NIKOLI]A profesora iz ^a~ka

13. decembra 2013. navr{ava se ^ETRNAEST GODINA kako si na put bez povratka oti{ao, a nama ve~ni bol i tugu ostavio. Hvala svima koji sa nama pose}uju tvoju ve~nu ku}u. Uvek u na{im srcima mama STOJANKA i brat DRA[KO sa porodicom.

Uz neprolaznu qubav i tugu zauvek `ivi u du{ama: supruge BOSE, sina SLOBODANA, snahe JASNE, unu~i}a ISIDORE i PAVLA i sestre ECE 16688

16685

GROZDE VUJOVI]

Dana 18. decembra 2013. navr{ava se GODINA od kako nije sa nama na{ dragi

MIRKO SARI] Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i neizmernu qubav. U srcu te nosimo i sa qubavqu pomiwemo. TVOJI: suprug VEQO, k}erka BRANA, zet JOVO, unuci MILO[ i DRA[KO

MILA GAVRILOVI]

iz Kulinovaca 1951 - 2012.

1964-2006.

Tvoj plemeniti lik i dobrota osta}e ve~no u na{im srcima. TVOJA PORODICA

Uvek si i bi}e{ zauvek u na{im srcima. S qubavqu Tvoja porodica

16687

16684

16689

SE]AWE 15. 12. 1980 - 15. 12. 2013.

TU@NO SE]AWE 14.12.1993 - 14.12.2013.

NIKOLA JAWI] NIXO

GROZDANA VASIQEVI]

Dana 19. 12. 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog

iz Gora~i}a

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. TVOJI NAJMILIJI: majka SIBINKA, brat MILISAV i sestra OLGA sa porodicama 16687

16. decembra je SEDAM GODINA od kada nije sa nama na{a

Dvadeset godina je pro{lo od smrti na{e drage majke i bake. Uspomenu na wu ~uvaju: sin MI[O, snaha DANA i porodice GEMAQEVI] i GOGI] 16681

SRE]KA MILO[EVI]A S qubavqu i lepim uspomenama se}a ga se supruga BIQANA, sin MARKO i }erka MARIJA sa porodicom

^ITUQE

Dana 26. novembra 2013. navr{ila se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Dana 12. decembra 2013. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE 14. 12. 1994 - 14. 12. 2013.

MIROSLAVA [IBALI]A - PLAVI[E Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wega.

NACA SIMEUNOVI]

Uspomenu ~uvaju supruga ZORA, sinovi BOBAN i GORAN, snaha JELENA i unuke BOJANA i MINA

dipl. ekonomista

17. 12. 2006 - 17. 12. 2013.

MILENKO CVIJOVI] CVIJO

S qubavqu i po{tovawem TVOJA PORODICA 12. 12. 2003 - 12. 12. 2013.

iz ^a~ka

Ni sedam godina koje su pro{le, ni ono vreme koje dolazi, ne}e izbrisati se}awe na tebe. Uspomenu na tebe ~uvaju majka DANICA, otac MILIVOJE, sestra QIQANA i sestri}i ALEKSANDAR i DRAGAN

MIQOJKA RAJKOVI]A iz ^a~ka 1946 - 2012

Uspomenu na wega ~uvaju i sa ponosom ga se se}aju. Brat DRAGAN i snaha BO@A

21. 12. 2012 - 21. 12. 2013.

MILIJA VASIQEVI] VARJAK S ponosom nosimo tvoje ime na le|ima. ^LANOVI MOTO KLUBA "VARJAK" 16690

12. 12. 2003 - 12. 12. 2013.

LEPOSAVA LEPA @IVKOVI]

13. 12. 2008 - 13. 12. 2013.

Pro{la je tu`na godina dana. Bez Tebe je kako vreme prolazi ìvot sve teì, u dru{tvu si bila izuzetno cewena i po{tovana a meni si bila najve}i i siguran oslonac u mom ìvotu, sada ga vi{e nema, osta}e neprebolna rana i tuga u du{i. Dok sam ìv vole}u te i ~uvati u mom srcu.

DRAGOSLAV RADI[I] KONE Postoje qudi koji se uvek pamte i vole i boli koji se nikad ne prebole. S ponosom te ~uvamo od zaborava.

Zauvek uspomenu ~uva suprug VIDOJE @IVKOVI] PORODICE: RADI[I] i OTA[EVI]

21. 12. 2012 - 21. 12. 2013.

Dana 12. decembra 2013. godine navr{ilo se PET GODINA od smrti na{e drage majke, bake i ta{te

LEPOSAVA LEPA @IVKOVI]

MILIJA VASI]EVI] VARJAK Izgleda vrlo kratko ali deset godina je pro{lo od kada si postao deo na{eg prelepog se}awa. Unuk @EQKO sa roditeqima i porodicom. 16689

SE]AWE 13. 12. 2004 - 13. 12. 2013. DEVET GODINA nije sa nama na{ dragi

ALEKSANDAR D. TEP^EVI] Zauvek u na{im srcima i mislima. Supruga MILESA, sinovi ZORAN i DRAGAN sa porodicama. SE]AWE

BRANKE PETRONIJEVI]

Tu`na je godina kako si nas napustila tako tiho kako si i ìvela, iznenada si oti{la kao izuzetna èna, voqena i oboàvana snaja. Tugova}emo za tobom i ~uvati uspomenu na tebe kako si i bila izuzetna. TVOJI NAJMILIJI: MILE, VERA, MILOVAN, QUBA, @IVKOVI]I, ILI]I, JAWI]I i PETKOVI]I

Osta}e{ zauvek u na{im srcima. K}erke NADA i GOCA sa porodicama. SE]AWE na na{eg dragog

VITOMIRA KARALI]A 14. decembar 1981 - 14. decembar 2013.

Dana 29. 11. 2013. godine u Splitu je posle duge i te{ke bolesti u 85-oj godini preminuo moj brat, ^a~anski plemi}

Supruga OLGA, sinovi RATOMIR i RADOJE sa porodicama

DRAGI[A DABOVI] DABAJA

NEBOJ[A PAVLOVI] advokat iz Preqine

Dana 16. decembra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

pukovnik JRM u penziji, pomo}nik komandanta JRM za finansije i buxet, mr ekonomije

DOBRIVOJA @IVKOVI]A

Davne, '47 oti{ao si iz svog rodnog grada, tamo daleko, daleko do mora. Znam, koliko si sve ovo vreme patio za svojom rodbinom, za svojim ^a~kom, za svojim Ivawi~kim sokakom, svojim "parkancima", "pr}alovcima" ... Danas si ostao da zauvek po~iva{, tamo daleko, daleko od svih nas. O@ALO[]ENI: brat Gradimir ^olani} sa porodicom. 16691

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa qubavqu ~uva PORODICA @IVKOVI]

Voqeni na{ Nele, 16. decembra je Tvoj ro|endan. Da je bilo sre}e, zajedno bi do~ekali taj dan. Nele, nedostaje{! Za sve {to je bilo nedostaje{! Za sve {to dolazi nedostaje{! Na{e srce je prazno bez Tebe, Tvoje qubavi, razumevawa i podr{ke. Uvek si prisutan u na{im `ivotima sa bezgrani~nom qubavqu i suzom u oku, a du{a boli, a du{a boli... TVOJI: majka NADA, baba DESANKA, brat DRAGAN sa porodicom, teta VERA sa porodicom

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE na na{e drage roditeqe, dedu i babu

SE]AWE na brata i ujaka

TOMISLAV DABOVI] iz Beograda Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo qubav i se}awe na tebe. Plemeniti qudi kratko `ive a dugo se pamte. PORODICA DABOVI] 16695

BRANKO TOPALOVI] Dobri qudi `ive kratko, ali se dugo pamte. S ponosom pomiwemo tvoje ~estito ime. Tvoj dragi lik s qubavqu pamtimo i ~uvamo od zaborava.

RADO[A @. MAXAREVI]A Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo i da o tebi s ponosom pri~amo.

Tvoje tetke OLGA i MILKA, bra}a BOBAN i VLADIMIR sa porodicom.

Sestra LEPOSAVA sa porodicom

16695

16692

U petak, 13. decembra navr{ava se PET GODINA otkako nije sa nama na{a

DRAGOSLAV DRAGO

VESELINA VESA

17. 12. 2008 - 17. 12. 2013.

21. 2. 2008 - 21. 2. 2013.

SE]AWE na brata i strica

PAULINA - PAJA JEREMI] iz Lu~ana Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo i da te nikad ne zaboravimo. Uvek si bila i uvek }e{ biti sa nama. Tvoj sestri} VOJO STALOVI] sa porodicom.

RADO[A @. MAXAREVI]A

U nedequ, 15. decembra 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

ILI] iz Trbu{ana

RADO[A @. MAXAREVI]A

S qubavqu i po{tovawem se}amo se na{ih dragih roditeqa. VA[I NAJMILIJI: sin GVOZDEN, k}erke MILA i VERICA sa porodicama

Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom zauvek izgubili.

Se}awe na tvoju dobrotu i plemenitost `ive}e u nama zauvek. Supruga MILKA, sin ALEKSANDAR i }erka MILICA

Brat DRAGAN, snaha JELA, sinovac MILO[ i sinovica MARINA sa porodicom

16694

Dana 16. 12. 2013. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog i voqenog

MIROSLAVA PROKOVI]A

Dana 9. decembra 2013. godine, nesre}nim slu~ajem preminuo je na{ dragi sin, suprug, brat, kom{ija i prijateq

DRAGOQUB JOKSI] JOLE

Pred sebe si stavio velike zadatke ùre}i da se izbori{ sa problemima koje ìvot nosi. Nikad nisi znao da za{titi{ sebe. Bio si ono {to ne moè biti svako, ~ovek velikog srca. Hvala ti.

Sahrana je obavqena 12. decembra na ^a~anskom grobqu.

TVOJI: supruga MICA, }erka DRAGA, zet DEJAN, unuci MILICA i \OR\E

O@ALO[]ENI: otac SLOBODAN, supruga VUKOSAVA-MIQANA, mnogobrojna rodbina, kom{ije i prijateqi.

Otkucava sat, prolazi vreme a tuga ostaje. Tugu nosimo kao te{ko breme. Prerano ste nas ostavili dragi na{i roditeqi. Zahvalne za sve {to jeste i {to ste hteli da uradite za nas. @ivite u na{im srcima. Va{e }erke NATALIJA i MARIJANA

166798

16695

DRAGOQUB

ILINKA

10.1.1952 - 3.12.2003.

1.8.1957 - 17.6.2013.

MOJI]EVI] iz Vrani}a

16696

Dana 9. decembra 2013. godine, preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

SE]AWE

ZORICA TOPALOVI] 16.12.2007 - 16.12.2013.

MILUTIN MARJANOVI]

MIQKA NOVI^I]

iz Dowe Trep~e

iz Mili}evaca 1930 - 2003

Sahrana je obavqena 10. decembra 2013. na grobqu u Dowoj Trep~i.

ISAILO JOVANOVI] 13.12.2004 - 13.12.2013.

PORODICE TOPALOVI] i JOVANOVI]

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENI: supruga RADOSAVA, sinovi DRAGOQUB i BOGOQUB, snahe, zetovi, unuci i praunuci.

16697

16703

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na wih.

SE]AWE

Ponosna sam {to sam te imala a zauvek tu`na {to sam te izgubila. Hvala ti majko za sve {to si u~inila za mene. ]erka RANKA sa porodicom

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

16702

PETAK 13. DECEMBAR 2013. GODINE