13. mart 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

^A^AK, 13. MART 2014. GODINE

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 10

CENA 30 DIN.

^A^ANI GLASAJU NA 104 BIRA^KA MESTA anas, u 24 sata po~iwe predizborna ti{ina, koja }e trajati do 16. marta u 20 sati, kada }e biti zatvorena sva bira~ka mesta. Na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima ^a~ani }e mo}i da

D

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

INTERVJU

ME\U NOSIOCIMA IZBORNIH LISTA SU I...

Velimir Ili}

„BRZE REFORME, INVESTICIJE I NOVA RADNA MESTA”

glasaju za jednu od 19 izbornih lista na 104 bira~ka mesta, koja }e u nedequ biti otvorena od 7 do 20 ~asova. Prema podacima Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove, pravo glasa ima 101.005 punoletnih gra|ana.

strana 3.

Pu{ten u pogon agregat u HE „Me|uvr{je”

Na festivalu u Po`arevcu

SVAKI KILOVAT ZLATA VREDAN

strana 5.

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

PRESTI@NE NAGRADE NAGRADE PRESTI@NE MILANOVA^KOM MILANOVA^KOM POZORI[TU! POZORI[TU! strana 22.

Ov~arsko - kablarska klisura

MISTERIJE O BLAGU...

strana 19.

2

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

3

POLITIKA

VELIMIR ILI], LIDER NOVE SRBIJE I KOALICIONI PARTNER SNS, PORU^UJE GLASA^IMA DA GLASAJU ZA SIGURNIJU BUDU]NOST

BRZE REFORME, INVESTICIJE

I NOVA RADNA MESTA Koalicioni partner napredwaka Velimir Ili}, lider Nove Srbije i ministar gra|evine u ostavci, ube|en je da }e koalicija na ~elu sa Vu~i}em „ubedqivo pobediti na izborima i osvojiti 43 odsto glasova, jer realno ima najboqi program, koji gra|anima Srbije nudi izvesnu i sigurnu budu}nost“. Ili} je pozvao gra|ane da iza|u na predstoje}e vanredne parlamentarne izbore 16. marta i pru`e podr{ku listi ~iji je nosilac Aleksandar Vu~i}, koja nudi mogu}nost da se stvori povoqni privredni ambijent za dolazak novih investitora, otvarawe novih pogona i radnih mesta.

Koalicija koju predvodi Aleksandar Vu~i} se zala`e za razvoj infrastrukture, putne privrede i gra|evinarstva, koji }e posle 16. marta, ukoliko im gra|ani uka`u poverewe, postati istinski pokreta~ razvoja Srbije. Nedavno ste izjavili da }e na podru~ju grada ^a~ka do kraja ove godine biti otvoreno oko 1.000 novih radnih mesta. [ta konkretno mogu da o~ekuju gra|ani ^a~ka, a ujedno i ~itavog Moravi~kog okruga, na poqu investicija i otvarawa novih radnih mesta nakon parlamentarnih izbora?

- Svim ^a~anima `elim puno uspeha i pozivam ih da pomognu da realizujemo program koji smo ponudili. Program koalicije okupqene oko Srpske napredne stranke je izuzetno dobar i wegov prvi deo se odnosi na na{u nameru da vratimo preduze}a koja su lo{im privatizacijama jednostavno uni{tena. Prvenstveno mislim na „Niskogradwu“. Nameravamo da sve wene radnike vratimo na posao preko novog preduze}a „Putevi – ^a~ak“, koje je otvoreno i koje }e dobiti puno posla. To }e biti prilika da se zaposle novi qudi, ali i da se preko ove nove firme zaposle putari sa ovog podru~ja. Priveli smo kraju i pri~u oko „@itoprometa“ i o~ekujemo da }e ovo preduze}e stati na noge kroz ponovnu privatizaciju, najdaqe za mesec dana.

Privodimo kraju i pregovore da se i „Sto~ar“ stavi u funkciju. ^a~anski kraj je bio najve}i proizvo|a~ mesa za vreme velike Jugoslavije zahvaquju}i „Sto-

~aru“ i wegovim kooperantima i mi `elimo da poznato ~a~ansko preduze}e vratimo u `ivot. Izuzetno je va`no {to su Rusi, koji su suvlasnici novoformiranog preduze}a „Putevi – ^a~ak“, zainteresovani da kupe Fabriku hartije i podneli su zahtev rukovodstvu grada ^a~ka i Vladi Republike Srbije da im pomognu u tome. Pregovori se polako privode kraju, tako da o~ekujemo da }e Fabrika hartije vrlo brzo zaposliti svoje kapacitete.

Na{i osnovni ciqevi su o`ivqavawe privrede i zapo{qavawe. Meni je drago {to je ^a~ak progla{en za najuspe{niju lokalnu samoupravu u 2013. godini.

To je veliki uspeh lokalne samouprave i zbog toga nije pristojno {to pojedine politi~ke opcije, koje `ele, po svaku cenu, ne biraju}i sredstva da dobiju neki glas na ovom prostoru i tu se lociraju, kritikuju lokalnu upravu koja je svojim radom evidentno zaslu`ila da bude najboqa u dr`avi.

Da li je ova kampawa, prema Va{oj proceni, bila prqavija od prethodne i koliko je ~esto Va{a koalicija ili stranka bila na meti drugih politi~kih opcija?

- Ne mogu da shvatim da neko `eli da stekne poziciju kod glasa~a napadima na druge i optu`bama da nisu radili, a da pri tome ne nude ni{ta svoje i ni{ta konkretno. Mi smo ponosni {to smo organizovali izgradwu Koridora 11, koji je do{ao do Preqine.

Ponosimo se {to }e sa kineskom investicijom 5.000

qudi raditi na toj trasi.

Privodi se kraju koncesija Po`ega – Preqina i ura|ena je kompletna dokumentacija Preqina - Pojate. Raduje nas {to }e i Moravski koridor krenuti. Re~ je o trenutno najve}im projektima u dr`avi, koji nisu samo zna~ajni za ovu na{u ~a~ansku regiju, ve} i za ~itavu Srbiju. Privodi se kraju i solarni park – izgradwa solarne elektrane na ~a~anskoj deponiji, koja }e biti najve}a u Srbiji.

Dokumentacija je gotovo kompletirana i o~ekujem da }e investicija biti realizovana do kraja godine.

Govorim o ogromnim nov~anim sredstvima. Ujediweni Arapski Emirati bi trebalo da finansiraju celokupni projekat.

Svojevremeno ste najavqivali izgradwu kargo centra u La|evcima, kao veliku investiciju u ovom kraju. Kakve su {anse da se najave realizuju i kada se mo`e o~ekivati po~etak radova?

- Aerodrom „Morava“ u La|evcima je investicija vredna 70 miliona evra. To }e biti najve}i kargo centar u ovom delu Evrope. Tu }e biti zaposleno vi{e od 400 qudi. ^a~anski kraj }e dobiti svoj aerodrom i glavno ~vori{te auto-puteva, Moravskog i koridora Beograd- Ju`ni Jadran. ^a~ak dobija jednu potpuno novu fizionomiju. Izgradwom putne infrastrukture, na{ grad postaje veoma va`na raskrsnica,

kako u drumskom, tako i u kargo saobra}aju. To je izuzetno zna~ajno za daqi razvoj ovog kraja. Izgradwom Koridora 11 i kargo centra u La|evcima pokre}e se i ~itav draga~evski kraj.

Mi postajemo centar od strate{kog zna~aja za privredni razvoj, investicije, trgovinu, turizam. To i jeste razlog da se podr`i koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke, jer je ona donela odli~an program u ovoj kampawi. Mi smo oro~ili svaki projekat, po~ev od Beograda – grada na vodi. Mi ta~no znamo kada zavr{avamo Koridor 11. Rok je 36 meseci. Radovi idu ispred planiranih rokova, tako da se nadamo da }e kompletna investicija biti realizovana i pre zacrtanog roka.

Razmi{qamo i o vodosnabdevawu, o poqoprivredi i zalivnim sistemima. ^a~ak jedini grad, ju`no od Dunava i Save, imao projektnu dokumentaciju za zalivne sisteme i o~ekujemo jedno mnogo boqe vreme posle formirawa nove Vlade i zato je va`no da gra|ani uka`u poverewe onima koji nude izlaz iz te{ke ekonomske situacije kroz prave investicije, koje }e doneti ekonomsku stabilnost, nova radna mesta i prosperitet Srbiji. Smatram da je veoma zna~ajno za ovaj kraj da ima svoje ministre u Vladi, koji }e zastupati wihove interese.

Tvrdite da je Vlada funkcionisala dobro. Ako je to tako, zbog ~ega su nam bili neophodni izbori?

- Mi nismo bili zadovoqni brzinom reformi.

Qudima treba posao i zbog toga smo i ubrzali ovaj proces. Narod ne `eli ste~aje koji traju po deset go-

dina. Zaposleni ne `ele stalne probleme, blokade ra~una firmi u kojima rade. Ho}e posao od koga mogu da `ive. Mi smo imali takvu politiku u privredi da smo uni{tili najboqe biznismene. Oterali smo mnoge investitore sa mitom i korupcijom i stvorili jednu negativnu klimu, nepovoqan ambijent za investirawe. Uni{teni su mnogi mladi qudi, koji su imali veliku voqu da rade i grade jednom lo{om privrednom politikom, jer nije bilo olak{ica. Smatrali smo da takva politika nije dobra i da je treba mewati. Ako neko zapo{qava qude - treba da ima olak{ice bar pet godina.

Na prethodnim izborima ste bili u koaliciji sa Vojislavom Ko{tunicom, a danas nastupate sa Srpskom naprednom strankom.

Koji su to osnovni razlozi koji su Vas naveli da promenite koalicione partnere?

- Ja `elim da Srbija ide napred. Ko{tunicu i danas po{tujem. On je moj prijateq i nikad nisam o wemu ni jednu ru`nu re~ rekao.

Mi smo promenili koalicione partnere, jer smo smatrali da te`i{te treba staviti na ekonomiju, a mawe govoriti o nekim drugim temama, na koje i nemamo neki poseban uticaj.

Koalicija broj 1 - Aleksandar Vu~i} je jedina {ansa i nada da qudi u Srbiji `ive boqe. Sve drugo su ~iste politikantske pri~e, koje nisu zasnovane na programima. Srbija mora da u|e u red ozbiqnih zemaqa. O~ekujemo da }e gra|ani prepoznati pravi interes i da }e 16. marta iza}i na izbore, jer svaki glas je va`an.

V. S.

Vi{e fotografija na portalu caglas.rs

4

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E USVOJILO IZVE[TAJE O POSLOVAWU JAVNIH PREDUZE]A “RZAV”, “GRADAC” I JKP “VODOVOD”

PRIVREDA „PIJE” SVE MAWE VODE

Pro{le godine potro{a~ima na podru~ju ^a~ka isporu~ivano je u proseku 341 litar vode u sekundi, od ~ega 266 sa sistema “Rzav” i 75 iz akumulacije u Parmencu, {to je za 13 odsto mawe nego godinu dana ranije. Re~ je o najmawoj proizvodwi i distribuciji vode za posledwih 30 godina, koja je uzrokovana prvenstveno drasti~nim smawewem potro{we u privredi. U istom periodu najmawe je u posledwe tri decenije i fakturisano vode korisnicima (tri i po puta mawe nego 1993.), jo{ jedan je, skoro alarmantan podatak koga je, prezentuju}i Gradskom ve}u na sednici 11. marta, izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu JKP “Vodovod”, istakao direktor Zoran Pantovi}.

sim ovih pokazateqa koji mogu da zabrinu, Pantovi} je naglasio i neke “ohrabruju}e” brojke: preduze}e je lane, prvi put posle 20 godina, u finansijskom izve{taju iskazalo neto dobit od pet miliona dinara (ukupan prihod ostvaren je u iznosu od 465, a rashodi od 460 miliona dinara). Ona je rezultat blagovremenog poskupqewa usluga i ~iwenice da je JP “Rzav” svim komunalnim preduze}ima otpisalo ukupna potra`i-

O

vawa od oko 97 miliona dinara, od kojih na ~a~ansko JKP otpada oko 53. Ovaj “vi{ak” }e, kako je odlu~ilo Gradsko ve}e, biti iskori{}en za pokri}e dela gubitaka, nagomilavanih u proteklom periodu, koji su dostigli sumu od oko 428 miliona dinara.

Pozitivan rezultat i dobit ne smeju da zavaraju, tim pre {to “Vodovod” bele`i pad prihoda od osnovne delatnosti i usluga, upozorio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i podsetio da je i u ovogodi{wem programu planirano pozitivno poslovawe i to prvi put bez dotacija Grada, te da je velika odgo-

vornost menaxmenta firme da taj plan i realizuje. Finansijski rezultati bi bili i boqi, da je “Vodovod” od Uprave za javne nabavke dobio iskqu~ivo pravo izgradwe vodovodne i kanalizacione mre`e, koje mu je dalo Gradsko ve}e, konstatovao je Miladin Ristanovi}. Me|utim, republi~ka uprava godinu dana ne daje ni negativan, ni pozitivan odgovor, zbog ~ega je Pantovi} zamolio gradsko rukovodstvo da posreduje, da i u ovoj godini JKP ne bi izgubilo vredne poslove i novac od izvo|a~ke delatnosti.

Upravo zbog toga {to je otpisalo potra`ivawa komunalnim

preduze}ima u ^a~ku i ~etiri op{tine, JP “Rzav” je na kraju 2013. iskazalo gubitak od 73,5 miliona dinara, istakao je u svom izve{taju direktor Qubo Lazovi}. Pro{logodi{we poslovawe obele`ila je, podsetio je on, havarija na cevovodu u Prijanovi}ima, zbog koje potro{a~i 10 dana nisu imali vode za pi}e i restrikcije u potro{wi tokom avgusta i septembra. Po{to je dr`ava, umesto ugovorenih 513, za izgradwu brane i akumulacije “Svra~kovo” izdvojila 263 miliona dinara, radovi su lane prekinuti, rekao je Lazovi}. S obzirom na to da je ove godine plani-

TRA@ILI 15, DOBILI ^ETIRI MILIONA DINARA Gradsko ve}e je na posledwoj sednici prihvatilo predlog komisije i donelo re{ewe o raspodeli sredstava za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa. Po re~ima predsednika komisije Aleksandra Da~i}a, medijske ku}e su dostavile 27 projekata i od Grada tra`ile 15 miliona dinara. Na buxetskoj poziciji za ove namene planirano je ~etiri miliona dinara (lane je Grad ovaj vid informisawa ko{tao 6,3 miliona dinara) i ta sredstva su podeqena na slede}i na~in: TV “Galaksija 32” }e za projekat “TV informator” dobiti 1,4 miliona dinara, “^a~anski glas” za “Glas lokalne samouprave” 450, a Radio ^a~ak za projekat “O gradu, iz grada, za ^a~ane” 400 hiqada dinara. “Telemark vesti” done}e Televiziji Telemark 650, dok }e “Moja TV” za projekat “Gradona~elnik vam odgovara” dobiti 100.000 dinara. Po pola miliona dinara sleduje “Ozon presu” za program “^a~ak danas” i “Glasu zapadne Srbije” za “Dnevne vesti”.

rala samo 200 miliona dinara, radovi }e verovatno biti nastavqeni po fazama. Do sada su, ina~e, izgra|eni pristupni put i dalekovod i eksproprisano dve tre}ine od 140 hektara zemqi{ta koje }e pokriti jezero.

Bez rasprave ~lanovi Gradskog ve}a usvojili su i SG prosledili na raspravu izve{taj o poslovawu JP “Gradac” u 2013, koje je, kako je naglasio direktor Neboj{a Jovanovi}, ostvarilo planirane prihode u iznosu od 80,6 odsto, ili ne{to vi{e od 466 miliona dinara. Napomenuo je, pored ostalog, da potra`ivawa na ime naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta iznose 539, a od naknade za ure|ewe skoro 155 miliona dinara, odnosno da su dugovi po oba osnova znatno mawi, ako se ima u vidu da je veliki deo prakti~no nenaplativ od firmi u procesu ste~aja, ili restrukturirawa, te da }e najverovatnije biti otpisan i “izkwi`en”. Gradsko ve}e je usvojilo i izve{taj o radu Centra za socijalni rad u 2013. godini i donelo odluku o dodeli sredstava udru`ewima za realizovawe programa od javnog interesa. Osim toga, doneto je i re{ewe o dodeli lokacija za postavqawe bilborda na teritoriji Grada, za koje je rezervisano 17 lokacija. U prvom krugu ~etiri firme su (iz Sombora, Beograda i ^a~ka), kako je rekao Milenko Popovi}, predsednik Komisije za gra|evinsko zemqi{te, dobile pravo da postave 33, od ukupno predvi|enog 61 bilborda. One su ponudile cenu vi{u od po~etne (900 dinara po kvadratnom metru), odnosno za najatraktivnije lokacije (u ulicama devet Jugovi}a, kraqa Petra i Dr Dragi{e Mi{ovi}a) 1.300 dinara po kvadratnom metru.

M. N.

UDRU@EWE RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA GRADA ^A^KA OBELE@ILO ^ETIRI GODINE POSTOJAWA ovodom obele`avawa Dana Udru`ewa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Grada ^a~ka, na sve~anoj sednici, odr`anoj pro{log petka u sali Skup{tine grada, predsednik Nikola Davidovi}, podsetio je da je Udru`ewe osnovano 7. marta 2010. godine, da danas ima 48 ~lanova i da ratni vojni invalidi, u~esnici ratnih sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije od 1990. do 1999. godine, dele sudbinu celokupnog dru{tva u Srbiji. Prema re~ima predsednika, Udru`ewe je osnovano sa ciqem da obezbedi sredstva za le~ewe i rehabilitaciju ~lanova, materijalnu i pomo} u ostvarivawu prava koja im po zakonu pripadaju. On je podsetio da status ratnog veterana predstavqa ~ast, koja podrazumeva da su se borci u najte`im vremenima odazvali pozivu otaxbine, ne `ale}i ni svoj `ivot. Udru`ewe je osnovano kao dobrovoqno, nevladino, socijal-

P

DELE SUDBINU NARODA no, humanitarno, nestrana~ko i neprofitno, a osim vojnih invalida, kategoriji ratnih veterana pripadaju i ~lanovi porodica poginulih boraca.

- Ovo je prilika da istaknemo probleme ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca, da podsetimo {ta smo uradili u protekloj godini i da uka`emo dr`avnim organima na probleme koji se vrlo sporo re{avaju. Me|u osnovnim problemima ratnih vojnih invalida su zapo{qavawe, zdravstveno, socijalno i penziono osigurawe, stambeno zbriwavawe, statusni i materijalni polo`aj dru{tva, kao i ~iwenica da dr`ava nadle`nost za re{avawe na{ih najve}ih problema sa Republike prenosi na lokalne samouprave, a pri tom ne obezbe|uje neophodna sredstva.

Zadovoqni smo {to vlast u ^a~ku ima razumevawa za ratne vojne invalide i porodice poginulih boraca - rekao je izme|u ostalog Nikola Davidovi}, zahvaliv{i gradskom rukovodstvu, kao i svim humanim qudima, organizacijama i preduze}ima na dosada{woj pomo}i i podr{ci.

Radi{a Milivojevi}, predsednik Udru`ewa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Srbije, izrazio je zadovoqstvo {to je ponovo u ^a~ku, isti~u}i da je ~a~anski odbor jedan od najaktivnijih u Srbiji. On je podsetio da je zakon koji ure|uje prava ratnih vojnih invalida “jo{ pod nazivom SRJ, a mi smo do sada promenili tri dr`ave”, i dodao: - Trenutno je na snazi zakon iz vremena SRJ. Sada, pred izbore ponovo pomiwu

borce i na{a prava. O~igledno je da ne postoji dobra voqa da se ne{to uradi. Nudili su nam neke predloge, i nijedan od wih nama nije donosio ni{ta dobro. Svi ti predlozi su smawivali postoje}a prava ratnih vojnih invalida i wihovih porodica. Nismo zadovoqni, ali kako je - tako je, delimo sudbinu naroda.

Prisutnim ~lanovima, na sve~anoj sednici, obratio se i predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, koji je u ime lokalne samouprave obe}ao podr{ku u radu Udru`ewa, napomiwu}i da je to obaveza celog dru{tva.

Povodom praznika `ena, 8. marta, suprugama i majkama poginulih boraca podeqeni su prigodni pokloni.

N. R.

5

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

PU[TEN U POGON TRE]I AGREGAT U HIDROELEKTRANI “ME\UVR[JE”

SVAKI KILOVAT ZLATA VREDAN U

sklopu obele`avawa 60 godina rada HE “Elektromorava”, kao jedne od najstarijih hidroelektrana u sastavu EPS, republi~ki premijer Ivica Da~i} je 8. marta pustio u rad tre}i agregat u HE “Me|uvr{je”, koji }e u periodima niskog vodostaja na Zapadnoj Moravi obezbe|ivati biolo{ki minimum, odnosno za vreme velikih voda uzimati deo vode iz akumulacije i praviti dodatne kilovate. Agregat ima snagu od 600 kilovata, a wegova prose~na godi{wa proizvodwa elektri~ne energije iznosi}e 1,7 miliona kilovat sati.

Zahvaquju}i kompletnoj revitalizaciji elektro ma{inske opreme u ovoj i HE “Ov~ar Bawa”, kojima gazduje ~a~anska “Elektromorava”, snaga je pove}ana za 25 odsto i proizvodwa za deset gigabajt sati na godi{wem nivou. Osim toga, bi}e obezbe|en i pouzdan i siguran rad agregata, rekao je Miodrag ^itakovi}, direktor Privrednog dru{tva “Drimsko limske hidroelektrane”, u ~ijem sastavu kao ogranak poslu-

je ovda{wa “Elektromorava”: - Da bi bio iskori{}en potencijal Zapadne Morave u periodima malih dotoka vode, pre godinu i po dana zapo~et je projekat revitalizacije i izgradwe tre}eg agregata, zahvaquju}i kome }e biti pove}ani snaga i proizvodwa, smaweni tro{kovi odr`avawa i produ`en radni vek postrojewa. Re~ je o malom agregatu, snage 600 kilovata, ali svaki kilovat u

elektroenergetskom sistemu je zlata vredan. Wegova uloga je da uzima deo vode iz akumulacije, kada su velike vode, i da pravi dodatnu struju, a u periodima niskog vodostaja da obezbe|uje biolo{ki minimum - obratio se generalni direktor PD “Drimsko limske hidroelektrane” Miodrag ^itakovi} gostima, me|u kojima su, osim premijera, bili i wegov savetnik za energetiku dr Petar [kundri}, pomo}nik ministra za energetiku Dejan Trifunovi}, dr`avi sekretar Aleksandar Jawi} i v. d. direktora “Elektroprivrede Srbije” Aleksandar Obradovi}. On je naglasio da su svi delovi i oprema ugra|eni u hidroelektrane, proizvedeni u srpskim fabrikama i da su delo doma}ih radnika.

I stru~waci Privrednog dru{tva su se dokazali u procesu doma}inskog poslovawa, dobrog odr`avawa i revitalizacije hidro-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

elektrana, ~ija je pogonska spremnost u sredi{tu brige ove kompanije. On je najavio i po~etak revitalizacije limskih HE, naglasiv{i da }e nakon okon~awa posla na svim postrojewima, wihova ukupna snaga biti pove}ana za 100 megavata, a proizvodwa za oko 150 miliona kilovat sati godi{we.

Elektroprivreda Srbije je posve}ena razvoju obnovqivih izvora energije i u toj oblasti planira velike investicije u narednom periodu, najavio je v. d. generalnog direktora EPS - a Aleksandar Obra-

dovi}: “Elektroprivreda Srbije je pro{le godine bila druga najprofitabilnija firma u zemqi, {to za nas predstavqa veliku obavezu da u narednom periodu budemo jo{ uspe{niji.

O~ekujemo da u najskorije vreme do|e do korporitivizacije EPS - a, koja je osnov za daqi razvoj ~itavog elektroenergetskog sektora.”

Kapaciteti EPS - a u hidro i termo sektoru ostvarili su plan proizvodwe u prvim mesecima ove godine i zahvaquju}i wihovom stabilnom radu, do sada je izvezeno skoro 400 miliona kilovat ~asova elektri~ne energije u susedne zemqe, informisao je doma}ine i goste predsednik Nadzornog odbora EPS-a Aco Markovi}: “To je znak vitalnosi i snage ove kompanije, koja je pro{le godine ostvarila rekordnu proizvodwu od 37 milijardi kilovat ~asova, dokazav{i da je stabilna i u tehni~kom i ekonomskom smislu.”

Ministarstvo energetike podr`ava projekte, kakve realizuje PD “Drinsko limske hidroelektrane”, koji predstavqaju deo Nacionalne strategije za obezbe|ewe dodatne energetske sigurnosti i Nacionalnog pla-

na o razvoju obnovqivih izvora energije, rekao je pomo}nik ministra za energetiku Dejan Trifunovi}, naglasiv{i da je u Srbiji, na 100 lokacija u toku izgradwa malih hidroelektrana, solarnih i elektrana na bio masu i bio gas, {to }e Srbiji obezbediti 1.092 megavata “zelene energije” do 2020. godine.

U wihovu gradwu bi}e ulo`eno oko dve milijarde evra, zahvaquju}i kojima }e biti uposlena doma}a ma{inogradwa i qudi.

Srpska privreda je osiroma{ena, zbog ~ega su joj neophodni i strani investitori, rekao je premijer Ivica Da~i}, uveren da je i elektroenergetski sektor, u kome su veliki neiskori{}eni potencijali, zna~ajna razvojna {ansa za Srbiju: “Elektroprivreda je jedna od kompanija koja mo`e da bude pokreta~ ubrzanog privrednog ciklusa i da podstakne i druga privredna dru{tva. Zbog toga je svaka nova investicija, ma kolika bila, od velikog zna~aja. Neophodno je stvoriti i pravni osnov da u ovoj oblasti mogu postojati razli~ite vrste inicijative, od privatne i dr`avne, do partnerstva javnog i privatnog sektora.”

M. N.

NEMA^KI AMBASADOR HAJNC VILHELM U DVODNEVNOJ POSETI ^A^KU ro{le sedmice u ^a~ku je boravio ambasador Savezne Republike Nema~ke Hajnc Vilhelm, koji je je u ~etvrtak razgovarao sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima i posetio Narodni muzej i Konak gospodara Jovana Obrenovi}a, a sutradan manastire Nikoqe i Vavedewe u Ov~arsko kablarskoj klisuri.

Po{to je izrazio zadovoqstvo {to prvi put boravi u ^a~ku i {to u Beogradu ima dosta prijateqa iz ovog grada, ambasador Hajnc Vilhelm je u izjavi za medije istakao da je sa ~elnicima Grada razgovarao o privredi, mogu}nostima i uslovima da nema~ka preduze}a do|u u ^a~ak: - Na`alost, u ^a~ku jo{ nema nema~kih preduze}a.

Jedino je nema~ka KfW banka ulagala u rekonstrukciju sistema za grejawe i ta investicija je iznosila vi{e od tri miliona evra. Razgovarali smo o mogu}nosti da “Lidl” do|e u ^a~ak, i verujem da za to

P

„LIDL” STI@E DO KRAJA GODINE

postoje realne {anse ve} do kraja ove godine. Nadamo se da }e, posebno posle otpo~iwawa pregovora za ulazak Srbije u EU, vi{e nema~kih udru`ewa i preduze}a do}i u va{u zemqu i ^a~ak.

Sa ~a~anskim ~elniciam nije razgovarao o mogu}nostima saradwe i na kulturnom i drugim poqima, odgovorio je ambasador Vilhelm, podsetiv{i da

^a~ak ima dobru saradwu sa GETE institutom i izrazio zadovoqstvo zbog ~iwenice da sve ve}i broj mladih qudi `eli da u~i nema~ki jezik i {to znatan broj ^a~ana `ivi i uspe{no radi u Nema~koj.

Posle Kru{evca, ambasador Hajnc Vilhelm se obreo u ^a~ku, iz koga je otputovao u Vaqevo. Ciq ovih poseta je da stekne realnu sliku o Srbiji, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}, naglasiv{i da je sa uva`enim gostom razgovarao o privrednim potencijalima ^a~ka i mogu}nostima investirawa: “Posle izbora i formirawa nove Vlade, krenu}emo punom snagom u otvarawe novih privrednih kapaciteta, da bismo zaposlili stanovni{tvo, koje je ostalo bez posla posle neuspele tranzicije i privatizacije, kroz koje smo pro{li.”

M. N.

6

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

LIDER KOALICIJE SPS - PUPS - JS IVICA DA^I] NA MITINGU U ^A^KU

GARANCIJA - DOSADA[WI REZULTATI

a predizbornom mitingu kaolicije SPS - PUP - JS, odr`anom u prepunoj sali Doma kulture u subotu, ~lanovima, simpatizerima ovih partija i brojnim gostima obratili su se predsednik socijalista i republi~ki premijer Ivica Da~i}, lider JS Dragan Markovi}, zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabi} i doma}in skupa Veqko Negovanovi}, predsednik GO SPS. Po{to je svim damama ~estitao praznik, Da~i} je simboli~no, povodom 8. marta, uputio ~estitku i jedinom `ivom heroju Dani Milosavqevi}, koja se borila za svoju zemqu i narod i tokom posledwih godina verovatno zbog toga trpela razli~ita poni`ewa: “@ene su u Srbiji diskriminisane, o ~emu govori i zvani~an podatak da su plate `ena, sa istom stru~nom spremom i iskustvom, za 16 odsto mawe od plata mu{karaca. To su ostaci iz neravnopravnog dru{tva koga smo zatekli, zbog ~ega }e na{a koalicija tra`iti da zarade `ena i mu{karaca budu iste i da zavise samo od radnog mesta, {kolske spreme i iskustva. Zalaga}emo se i da se poo{tre kazne za nasiqe u porodicama i uop{te prema `enama i deci i da se uvedu podsticaji za pove}awe nataliteta.”

Na prethodnim izborima socijalisti nisu hteli u koaliciju sa DS, jer je deo tog saveza trebalo da bude i LDP, ~iji lider zastupa stav da je “Republika Srpska genocidna tvorevina”, podsetio je Da~i}, oceniv{i da }e u nedequ snage odmeriti nekoliko izbornih lista, me|u kojima su i

N

neke iza kojih uop{te ne stoje partije. Za pojedine stranke, nastale iz DS, i koje se “razmno`vaju kao amebe”, ne samo da “nije do{lo vreme, nego im je istekao i rok trajawa”, okarakterisao je predizbornu politi~ku scenu lider koalicije SPS - PUPS - JS: - Ova kaolicija je jedina alternativa umerenoj desnici, ili narodwa~koj koaliciji, jer jedina ima program koji sme da iznese pred gra|ane, za razliku od stranaka koje samo pri~aju o reformama, a ne ka`u {ta one podrazumevaju i svoje programe ~uvaju u sefu, da ih niko ne vidi, jer za wih niko u Srbiji ne}e da glasa. Na{a koalicija je ozbiqna, ima koncept dru{tva za koji se zala`e, koji je, kao koncept umerene levice, alternativa onome koga pro-

ZABELE@ENO NA KZN POKRETA DVERI

PREKINUTI PREGOVORE! a razliku od dr`avnih medija, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, koji od po~etka predizborne kampawe pokret Dveri “dr`e” u medijskom mraku, lokalna sredstva informisawa su “svetlo na kraju tunela”, ocenio je na pro{lonedeqnoj KZN jedan od poslani~kih kandidata na listi ove organizacije dr Milan Roganovi}. Razlog za to je {to Dveri govore istinu i na sve na~ine raskrinkavaju “politi~ko, bankarski i tajkunski monopol, koji je pod mentorstvom Brisela i Va{ingtona ovu zmequ doveo do prosja~kog {tapa”. Roganovi} je podsetio na pqa~ka{ke privatizacije, raspar~avawe zemqe, neustavne poteze marionetske vlasti, koja je predala strancima KIM, neispuwena obe}awa, na koja Dveri ukazuju u predizbornoj kampawi, ali i nude re{ewa za izlazak iz ekonomske, moralne i duhovne krize i alternativna mi{qewa koja narod, upravo zbog medijske blokade, ne mo`e da ~uje. Alternativa je sadr`ana u novoj politici Dveri, zasnovanoj na za{titi nacionalnog interesa i porodi~noj politici, kao osnovnom upori{tu programa ove organizacije, rekao je Roganovi}, naglasiv{i da je “uslov svih uslova” momentalni prestanak pregovora o ulasku Srbije u EU. On je naglasio da se ovaj pokret, osim za reforme u skoro svim sferama `ivota, zala`e i za za “novi pristup zdravstvu, ravnomernije raspore|ivawe sredstava i kadrova, objediwavawe zdravstevnih ustanova i ulagawe u budu}nost”. Prose~na starost lekara u Srbiji je 55 godina, i za nekoliko godina Srbija ne}e imati specijaliste i mlade kadrove, koji }e brinuti o zdravqu ovog naroda, upozorio je on i naveo primer da u ~a~an-

Z

skom Zdravstvenom centru ima 0,34 medicinske sestre po jednom bolesni~kom krevetu, odnosno da o jednom bolesniku brine tre}ina osobe! Dveri }e insistirati i na bezuslovnoj reformi Fonda za zdravstevno osigurawe, kao “parazitske ustanove i otu|enog centra mo}i”.

Pokret Dveri prepoznatqiv je, osim po rodoqubivoj i porodi~noj politici, i po ekonomskom manifestu, koga tokom predizborne kampawe predstavqa gra|anima, rekao je drugi poslani~ki kandidat Aleksandar Tanaskovi}. One se zala`u za ukqu~ivawe dr`ave kao ravnopravnog partnera u ekonomski `ivot zemqe, koja }e sa privrednicima davati osnovne smernice razvoja, za uzvo|ewe ekonomske i socijalne pravde, ravnomernije raspore|ivawe buxeta, ukidawe agencija koje godi{we tro{e vi{e od 900 miliona evra, dono{ewe Zakona o ispitivawu imovine svih politi~ara i tajkuna... Oduzimawem nezakonito ste~ene imovine, dr`ava bi obezbedila fond od nekoliko stotina miliona evra, koji bi bio jedan od u~esnika u formirawu razvojne banke, koja bi finansirala iskqu~ivo srpske privrednike i poqoprivrednike, preporuka je Tanaskovi}a. Razvojnom bankom bi delom upravqalo i na{e rasejawe, o ~ijem zna~aju, pored stalog, govori podatak da wegove donacije iznose od tri do pet milijardi evra godi{we i da ono prakti~no omogu}ava ovom narodu “da pretraje u te{kim vremenima”. Dveri insistiraju i na uvo|ewu uvoznih kvota i carina, ka`e Tanaskovi} i prognozira da je za zaustavqawe pada srpske ekonomije potrebno najmawe dve godine.

M. N.

pagira umerena desnica, sve drugo su samo “leva smetala” na politi~koj sceni Srbije.

Prema Da~i}evim re~ima, Vlada na ~ijem ~elu je bio, ostvarila je najboqi rezultat u istoriji Srbije, postigav{i i ono {to niko nije o~ekivao - dovela je Srbiju pred vrata EU. Predstoje}i izbori predstavqaju i mogu}nost da gra|ani odlu~e u kakvoj Srbiji u 21. veku `ele da `ive: “Mi `elimo modernu Srbiju i to {to mi ho}emo u Evropu, ne zna~i da }emo pristati na sve {to EU tra`i, jer neke wene ~lanice to koriste da bi izvr{ile dodatni pritisak na Srbiju i ispunile neke svoje politi~ke ciqeve. Na primeru Krima i odnosa Ukrajine i Rusije najboqe se vidi pogre{na i pogubna politika nekih zapadnih zemaqa koje su priznale jednostrano progla{enu Republiku Kosovo, jer je otvorena “pandorina kutija” i taj problem postao aktuelan i u wihovim zemqama koje se pozivaju na primer Kosova. Zbog toga mi insistiramo na tome da nema trajnog re{ewa kosovskog problema, bez dogovora sa Srbijom.”

Po{to je izrazio zadovoqstvo {to se realizuju projekti u koje je li~no bio ukqu~en, poput “ju`nog toka” i projekata sa Kinom, podsetiv{i i da je za ukidawe viza gra|anima Srbije, u Tadi}evoj vladi zaslu`na bila upravo koalicija koju on predvodi, Da~i} je ustvrdio i da Srbija ne bi dobila status kandidata, da 2008. godine socijalisti nisu napravili kaoliciju sa DS, koja danas govori da su “oni wena najve}a gre{ka”. Da nas nije bilo, oni bi bili u penziji, smatra Da~i}: “Mogu da nas napadaju koliko ho}e, a mi dobi-

jamo sve vi{e glasova i ve}e poverewe gra|ana, od kojih na predstoje}im izborima ne}emo tra`iti da nam veruje na re~ i da nam daju politi~ki kredit, ve} da saslu{aju i vide na{e garancije za sve {to }emo uraditi. Danas garantujem da }emo tra`iti da Zakon o radu predvidi ista prava mu{karaca i `ena u oblasti radnih odnosa i plata. Na{e garancije su rezultati koje smo ostvarili.”

Naglasio je i da je SPS stranka koja ima svoju ideologiju, koja je prepoznatqiva i zna za {ta se bori, za razliku od opozicionih “koje imaju isti tekst, samo razli~ite lidere”. On je podsetio gra|ane da je 2000. godine SPS osvojila milion i po glasova, a 2012. oko 560.000, {to je naboqi rezultat za proteklih 12 godina: “Pozivam sve one koji su nekada glasali za nas, i gra|ane koji su tada dali glas DOS-u da dobro razmisle i uvere se ko mo`e da sprovede reforme u interesu najve}eg dela naroda. Dosta je bilo lutawa, pozivam na{e biv{e glasa~e iz vremena Milo{evi}a: dosta ste glasali za druge, mo`da niste imali za koga, sada imate.”

Dragan Markovi} Palma, predsednik Jednistvene Srbije, ne}e tra`iti ministarsko mesto posle izbora i pobede koalicije SPS - PUPS - JS, ali }e tra`iti ovla{}ewa od dr`ave da u Srbiju dovodi investitore u gradove i op{tine u kojima su fabrike zatvorene: “Ako sam mogao u tri grada da dovedem osam investitora iz Italije, Austrije i Rusije, onda }u i u ^a~ak, koji ima industrijsko ime u Evropi, da dovedem investitore, da bi qudi mogli da rade i izdr`avaju svoje porodice. Obe}avam da }emo pomo}i mladim qudima, i da ne}emo dozvoliti da studenti odlaze u beli svet, ve} da ostaju u svojim mestima, na radost svojih porodica,” rekao je Markovi}.

Brojnim u~esnicima mitinga obratio se i “~ovek koji je utemeqio novu socijalnu politiku u Beogradu, koji je najzaslu`niji i za za{titu penzionera”, zamenik predsednika PUPS-a Milan Krkobabi}.

U “karavanu istine” koji putuje po Srbiji, ~elnici ovih stranaka “gledaju qude u o~i, govore}i im istinu i demonstriraju}i ~as politi~ke anatomije”, rekao je on i obra}aju}i se prvenstveno penzionerima Srbije, podsetio ih na obe}awe o “tri P”, odnosno da “penzije prate plate” i da }e oni sa najni`im primawima dobiti i takozvanu 13. penziju.

M. N.

BORA \OR\EVI] POZVAO ^A^ANE DA GLASAJU ZA DSS restoranu “City Pub”, Gradski odbor Demokratske stranke Srbije, pro{log ~etvrtka je organizovao “Ve~e sa Borom”. U neformalnom dru`ewu sa Borom \or|evi}em, frontmenom Ribqe ^orbe i ~lanom Glavnog odbora DSS-a, u`ivali su brojni posetioci, kao i ~lanovi i simpatizeri ove stranke.

- Na nenametqiv na~in poku{avam da privolim qude da glasaju za Demokratsku stranku Srbije. Mo`e da bude malo boqe, ako budemo pametno radili, ako zaboravimo na Evropsku uniju. Naravno, ne iskqu~ujem saradwu sa EU, ima i dobrih strana, sigurno. Ali, politi~ka i vojna neutralnost, koju Voja zagovara je apsolutno dobra stvar, jer smo slobodni da trgujemo sa evroazijskim tr`i{tem, koje ima 200 miliona qudi, a treba da iskoristimo i bes-

U

carinski ugovor sa Ruskom Federacijom. ^iwenica je da iz godine u godinu donosi ve}i profit - rekao je, izme|u ostalog, Bora \or|evi}.

Poslani~ki kandidat DSS-a iz ^a~ka Miroslav Petkovi}, tom prilikom je pozvao gra|ane da svoj glas i poverewe daju izbornoj listi sa rednim brojem 3.

- Pozvali smo Boru \or|evi}a, kao jednog od najuglednijih ~lanova DSS-a, ne mogu da ka`em da bude gost u svom gradu, ali na jedno prijatno dru`ewe sa nama, uz svirku i razgovor. Mi smo jedini koji ne dajemo la`na obe}awa, ~vrsto stojimo iza svoje politike, ne mewamo stavove, mi{qewa. Demokratska stranka Srbije se uvek razlikovala od ostalih, pa je i ovo dru`ewe mimo uobi~ajenih na~ina kampawe - istakao je Miroslav Petkovi}. N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

MARKETING

7

8

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

PREDSTAVQENI POSLANI^KI KANDIDATI SNS MORAVI^KOG OKRUGA

ONI KOJI BUDU ZAPO[QAVALI, OPSTA]E NA POLITI^KOJ SCENI

andidati za narodne poslanike SNS iz Moravi~kog okruga dr Aleksandar Radojevi} i Mirjana \okovi} iz ^a~ka, dr Aleksandar Pajovi} iz Lu~ana, Nevenka Milo{evi} iz Ivawice i Dejan Kova~evi} iz Gorweg Milanovca, predstavqeni su na konferenciji za novinare odr`anoj u ponedeqak. Prvi ~ovek ~a~anskog Povereni{tva dr Aleksandar Radojevi} je istakao da SNS vodi pozitivnu kampawu, ne me{aju}i se u ono {to rade drugi, ali je primetio, da se u programe i imovinu ove stranke neki ipak me{aju, navode}i da su ovih dana na mnogim mestima bilbordi koje je postavila SNS i{krabani, ispisani pogrdnim porukama, a neki ~ak i polomqeni. Po wegovom mi{qewu, to rade pripadnici onih stranaka koje su “nestrpqive” ili su, “ve} primetili da ne}e dosti}i cenzus, pa su po~eli da ru{e tu|e, {to je jako lo{e, nevaspitano i nekulturno”.

- Nastavi}emo da radimo onako kako smo radili posledwih godina. Mi nismo neko ko se pla{i odgovornosti, ili bori da bude najpametniji, ili ho}e po svaku cenu sve za sebe. Dali smo mogu}nost svim qudima od znawa i struke da se iska`u u svojim oblastima. Prvi smo po~eli da smewujemo svoje qude, prvi smo uveli u praksu ne{to {to se zove

K

{iroka demokratija i profesionalizam, i mislim da je to ne{to {to je za trendove u Srbiji posledwih petnaestak godina novost i {to daje dobre rezultate.

Jedan od direktora EPS-a je samo za jednu godinu, najve}eg gubita{a u Srbiji u sferi javnih preduze}a preveo u profitabilno preduze}e, dakle od 650 direktora koliko ih ima u tom JP, dolaskom samo jednog ~oveka na wihovo ~elo, stawe se dramati~no promenilo. To je su{tina pri~e i za javna preduze}a u lokalu, okrugu i celoj Srbiji, za koju se zala`e SNS po principu - “Ni po babu, ni po stri~evima” - istakao je Radojevi}.

Mirjana \okovi} je istakla da je SNS, po wenim re~ima, u

prethodne dve godine dokazala da je dr`avotvorna partija, i da ovim izborima `eli da postigne ve}e kapacitete u vlasti, zarad ve}e odgovornosti prema gra|anima, jer se ne mo`e odgovarati za ne{to {to je kao problem nasle|eno.

- Ono za {ta }e se SNS zalagati jesu i ve}i podsticaji u privredi. Mi ne `elimo da nastavimo politiku onih koji su davali podsticaje stranim partnerima, 10.000 evra po novozaposlenom radniku, dok doma}im privrednicima nije davano ni{ta. Treba re}i da onih 200.000 dinara koje je Republika dodeqivala za podsticaje otvarawu samostalnih radwi nije dovoqno za pokretawe ozbiqne proizvodwe, i

mi }emo se truditi da na{i poslodavci dobiju mnogo ve}e podsticaje i garancije, kako bi uspeli da zaposle na{e gra|ane. Samo oni koji budu uspeli da zaposle gra|ane, mo}i }e da garantuju stabilnost i opstanak na politi~koj sceni Srbije - rekla je poslani~ki kandidat Mirjana \okovi}, dodaju}i da }e bespo{tedna borba protiv korupcije, koju je SNS zapo~ela biti nastavqena, jer nisu zavr{eni svi poslovi.

Nevenka Milo{evi} iz Ivawice, donedavno predsednica SO Ivawica, podsetila je da je odlukom predsedni{tva SNS od 18. decembra ova stranka u ovoj op{tini u opoziciji i istakla da su svi kandidati MO za narodne

poslanike dobar tim, dolaze iz razli~itih profesija {to }e biti povoqno za na{ okrug. Govore}i o dosada{wim rezultatima napredwaka Neveka Milo{evi} je pomenula “zaustavqawe negativnih trendova” u nezaposlenosti, javnom dugu i stabilnoj valuti, {to smatra velikim uspehom za godinu i po dana.

Pozivaju}i se na slogan napredwaka u ovoj kampawi koji glasi “Budu}nost u koju verujemo”, poverenik u OO SNS u Lu~anima dr Aleksandar Pajovi} je naglasio da je na stranci ~iji je poslani~ki kandidat velika odgovornost posle izbora, naro~ito prema bira~ima koji im budu ukazali poverewe. Pajovi} smatra da }e se ovog puta narod referendumski izjasniti i pru`iti podr{ku SNS, i insistira na neprekidnoj vezi budu}ih poslanika sa lokalnom samoupravom i problemima u bazi, o~ekuju}i i wihov konkretan doprinos sredini iz koje su birani. Dejan Kova~evi} iz OO u Gorwem Milanovcu je obe}ao da }e SNS delovati kao jedan tim u Moravi~kom okrugu, istakav{i da jedinu budu}nost i mogu}nost napretka u ovoj zemqi vidi u dono{ewu reformskih zakona kojima }e se oja~ati privreda i stvoriti uslovi za otvarawe novih radnih mesta.

Z. L. S.

U POVERENI[TVU SNS ODR@ANA TRIBINA „ENERGETIKA I OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE“

POTREBNE SU[TINSKE PROMENE

leksandar Obradovi}, v. d. direktora EPS, pro{le subote, na tribini pod nazivom “Energetika i obnovqivi izvori energije”, odr`anoj u prostorijama Povereni{tva SNS, istakao je da je ovo preduze}e, uprkos tome {to je u jednom periodu bilo pred bankrotom, kada je on preuzeo du`nost v. d. direktora, zabele`ilo dobar rezultat u poslovawu i da je druga najprofitabilnija kompanija, posle NISa, a ispred Telekoma Srbije.

- Ne samo da smo pre`iveli dva talasa liberalizacije tr`i{ta struje, nego smo bili uspe{ni, zadr`ali smo 97 odsto visokonaponskog i 95 odsto sredwenaponskog tr`i{ta. Zahvaquju}i raznim aktivnostima i dobroj koordinaciji problemi su prevazi|eni i uspeli smo da Elektroprivredu Srbije izvu~emo iz paklene situacije, i da budemo uspe{ni i dominantni na otvorenom tr`i{tu - rekao je Obradovi} i naglasio da su za uspe{no funkcioniswe ovog sistema neophodne su{tinske promene.

Prema wegovim re~ima, do

A

skoro je bilo nemogu}e sprovesti neophodne promene u EPS-u, jer je, kako ka`e, imao opstrukcije Upravnog odbora, postavqenog za vreme prethodne vlade: - Deo kreditnih obaveza smo uspeli da reprogramiramo, fokus je bio na proizvodwi, a proizvodni kapaciteti su upregnuti do maksimuma. Zahvaquju}i tome oboreni su svi rekordi u oblastima rudarskog, termo i hidro sektora. Paralelno smo, uz koordinaciju sa resornim ministarstvom, uspeli da obezbedimo da EPS kona~no osnuje EPS Snabdevawe, a i tu je bilo otpora i opstrukcije.

Aleksandar Obradovi} je tom prilikom najavio da }e potro{a~i elektri~ne energije, mo`da ve} od 1. jula, a najkasnije do kraja ove godine mo}i da izaberu svog snabdeva~a elektri~nom energijom, izraziv{i uverewe da }e se ve}ina opredeliti za EPS, jer je ovo preduze}e “bilo uz gra|ane u najte`im trenucima i trudilo se da prona|e re{ewe za najugro`enije kategorije stanovni{tva”.

Prva ta~ka u planu Odbora za

elektroenergetiku SNS-a je korporativizacija, “a tu je bilo najvi{e otpora”, istakao je v. d. direktora EPS-a. Obradovi} je najavio da }e ove sedmice zapo~eti proces korporativizacije, uz pomo} novog Nadzornog odbora, izraziv{i uverewe da }e posle izbora EPS dobiti mogu}nost da se sprovedu su{tinske promene, jer se ostvareni rezultati ne mogu posti}i na isti na~in.

Pomo}nik ministra energetike mr Dejan Trifunovi}, podsetio je da je energetika razvojna

{ansa Srbije i naglasio da je za godinu i po dana u ovoj oblasti ura|eno mnogo. Prema wegovim re~ima, nastavqaju se reforme u JP kroz privatna javna partnerstva, a reforme se o~ekuju i u oblasti daqinskog grejawa. Trifunovi} je istakao da }e i veliki projekti i oni na lokalu, pre svega u sferi energetske efikasnosti obnovqivih izvora energije, direktno uticati na `ivotni standard gra|ana.

Zamenik direktora Beogradskih elektrana dr Milan Petro-

vi} je naveo planove koje treba sprovesti i pozvao gra|ane da na predstoje}im izborima daju podr{ku SNS. “Da bi se kvalitetno sproveli planirani programi potrebni su kvalitetni qudi, a ova stranka ih ima”, istakao je Petrovi}.

Doma}in tribine je bio kandidat za poslanika dr Aleksandar Radojevi}, a me|u predava~ima je bio i predsednik Odbora za komunalnu energetiku SNS dr Milija Bulatovi}.

N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

MARKETING

9

10

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DRU[TVO

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA DOBRIVOJA JOVANOVI]A

KAD SAM BIO \AK OSNOVNE samdeset godina je proteklo od dana kada sam primio svedo~anstvo o zavr{enom ~etvrtom razredu Dr`avne narodne {kole u Jezdini i, sa ovolike vremenske distance i velikog iskustva u oblasti nauke i obrazovawa, smatram da su oni koji su u to vreme upravqali obrazovno - vaspitnim procesima zaslu`ili priznawe i pohvalu. To su svakako bili u~eni qudi, uz to daroviti i kreativni.

U prvom razredu {kolske 1929/30. godine u~ila me je i vaspitavala u~iteqica Olga Mitrovi}, sestra Ratka Mitrovi}a koga su Nemci u Drugom svetskom ratu obesili u centru ^a~ka. U ostalim razredima u~ili su me supru`nici Grozda i Dragomir Filipovi}. Nau~io sam pisana i {tampana slova, }irilicu i latinicu, kao i ~etiri aritmeti~ke operacije.

Stekao sam osnovna znawa o prirodi i o pravilima vladawa u {koli i van {kole. Ova pravila o moralu nisu se razlikovala od onih koje sam stekao u detiwstvu kroz doma}e vaspitawe.

O

RAZMENA ROBE SA BABA SIN\OM ^a~ak je u to vreme imao samo 12.000 stanovnika, a wegova okolina je bila retko naseqena. Jezdina je tada bila selo, kao i Beqina. Mi |aci iz Beqine pe{a~ili

[KOLE U JEZDINI smo od ku}e do {kole oko dva kilometra. Put nas je vodio kroz wive, vo}wake i jednim delom kroz {umu, a onda smo prelazili preko reke Lupwa~e. Wu smo kod Jovanove kavane preskakali ili se izuvali, pa je bosi gazili i u dvori{tu kavane se obuvali. Ovo dvori{te mi je ostalo u se}awu i po tome {to smo u wemu vr{ili robnu razmenu sa babom Sin|om, Jovanovom suprugom.

Na imawu pored kavane ona je gajila bostan. U jesewe dane, kada krenu |aci u {kolu, babi Sin|i je ostalo jo{ nekih sitnih lubenica i diwa. „Po{to ova diwa, bako?“, pitamo. „Tri kupe ora“. „A ova ve}a?“ „Pet kupa“. I tako, dok traju zalihe, ona nama diwe i lubenice - mi woj orase. Ako bi Lupwa~a nado{la posle obilne ki{e, morali bismo uzvodno da prepe{a~imo jo{ oko 500 metara da bismo je pre{li preko kamenog mosta kod Toma{evi}a vodenice. O ramenu smo nosili po dve torbe.

U jednoj se nalazila ~itanka i pisanka (kod |aka prvaka bukvar), tablica i legi{ter, a u drugoj ~anak napuwen sirom i kajmakom, par~e hleba, jabuka ili kru{ka.

Ru~avali smo u podne, izme|u prepodnevne i popodnevne nastave, u dvori{tu kada je lepo vreme. Pe{a~ewe u ovakvim ekolo{kim uslovima pozitivno je uticalo na na{e fizi~ko, psihi~ko i duhovno zdravqe.

SLOVO O AUTORU Dobrivoje Jovanovi} je ro|en u Beqini, kod ^a~ka, 1923. godine, od oca Tihomira i majke Zorke, devoja~ki Obradovi}. Diplomirao je i doktorirao na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a radio je u Institutu za nuklearne nauke u Vin~i, Institutu za automatiku i telekomunikacije “Mihailo Pupin”, Institutu EI Zemun, Elektronskom fakultetu u Ni{u i Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, odakle je, kao redovni profesor, oti{ao u penziju. Bavio se nau~no istra`iva~kim radom u oblasti nuklearne elektronike, telekomunikacija, ra~unara, kibernetike, i drugih srodnih disciplina, objavqivao u doma}oj i stranoj literaturi, u~estvovao u va`nim nau~nim projektima i dobijao visoka priznawa. @ivi u Beogradu i, u `eqi da potomstvu ostavi pisani dokument o svom vremenu, latio se bele`ewa svojih uspomena. Rukopis jo{ uvek nije objavio, a za “^a~anski glas” je odabrao pri~u o po~etku {kolovawa, u Dr`avnoj osnovnoj {koli u Jezdini.

Stara {kola u Jezdini

Za sve ~etiri godine nisam primetio neki ve}i izgred, pojedina~ni niti grupni, u u~ionici ili {kolskom dvori{tu, pa se i danas pitam za{to je u~iteq Filipovi} koristio i drenov prut kao vaspitno sredstvo. Jednog dana on nas upita: „Ima li neko od vas da nije dobio batine?“ Ja dignem ruku. „Iza|i, ispru`i obe ruke i prste, da se ne hvali{.“ [KOLA JE IMALA I DOBROTVORE U~iteqicu Olgu Mitrovi} nikad nisam video da drenovim prutem udara nekog |aka po ispru`enim rukama i prstima. Tuma~io sam to time {to takvo vaspitavawe |aka nije prili~ilo osmehu koji se nikada nije skidao sa wenog lica.

Ako bi se deca posva|ala, u~iteqica Olga je konflikt re{avala mirnim putem.

Kada je doznala da su se |aci svih razreda podelili u dve grupe - |aci Lozni~ani i Jezdinci, svih razreda, protiv |aka iz Pridvorice i Beqine, svih razreda - te da su se i kamenicama ga|ali (mene je pogodilo par~e cigle u desno uvo, malo je krvarilo ali podosta bolelo), u~iteqica Olga je ceo jedan {kolski ~as |acima svih razreda govorila da nije lepo da se sva|amo i tu~emo.

Tada sam prvi put ~uo i za ceo `ivot zapamtio veliku misao vezanu iz istorije ratovawa - podeli (zavadi) pa vladaj (divide et impera).

U~iteqica Olga je svoju dobrotu nasledila od rodi-

Svedo~anstvo Dobrivoja Jovanovi}a

teqa. Se}am se da se i me|u |acima za vreme odmora u {kolskom dvori{tu pri~alo da je wen otac Dragi} Mitrovi} poklonio veliki deo svoga imawa da bi na wemu bila podignuta zgrada {kole u kojoj u~imo, kao i veliku {umu pod stoletnim grmovima koja se dodiruje sa {kolskim dvori{te, u koju smo ~esto odlazili da se igramo za vreme velikog odmora. U to vreme nisam znao za pohvalnicu kojom je Mi-

nistarstvo prosvete Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlikovalo moga oca zato {to se „usrdno starao o {koli“. Starawe moga oca o {koli obuhvata i zalagawe za podizawe zgrade {kole u Jezdini. Bio je ~lan osniva~kog odbora i odbora za gradwu. ^AS MORALA U^ITEQICE OLGE Pamtim i dan kada smo polagali ispit iz morala.

Posle jedne velike provale oblaka Pridvori~ka reka je naglo nabujala i raznela zid poto~are Mijaila i Gajuna Toma{evi}a. U zidu se nalazio kov~e`i} sa pozama{nom sumom srebrnog novca, koga su zazidali smatraju}i da je to mesto na kome ga ne mogu na}i eventualni lopovi i razbojnici. Vodena bujica je ponela kov~e`i}, on se otvorio i svo blago Mijaila i Gajuna se prosulo u peskovito korito Lupwa~e. Kako je naglo nado{la, tako se reka naglo i povukla. Nai{li mi |aci iz Beqine, Pridvorice, pridru`ili nam se |aci iz Jezdine i Loznice, i kao ~avke navalili da kupimo u xepove srebrne dinare, dvodinarke, petodinarke. Malo razgrne{ pesak sa koga se tek povukla voda i na|e{ dva - tri nov~i}a.

Vest o tragediji porodice Toma{evi} brzo se ra{~ula, pa je stigla i do na{ih u~iteqa. \aci, svaki sa torbicom o ramenu i xepovima koji tegnu od srebrnog novca, sti`u na vreme i ~ekaju da po~ne prvi ~as. U moj razred ulazi u~iteqica Olga i na na{e iznena|ewe po~iwe ~as re~ima: „Draga moja deco, trebalo je danas da u~imo ne{to iz deqewa, da utvrdimo tablicu mno`ewa, a umesto toga zajedno }emo danas da obnavqamo brojawe i sabirawe i da razgovaramo o moralu. Govorili smo dosta na pro{lim ~asovima o moralnim poukama. Danas imamo priliku da se svega toga podsetimo i o tome da pri~amo na konkretnom

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Ministarstvo prosvete je pohvalilo dobrotvora {kole Tihomira Jovanovi}a

primeru. Videli ste {ta se dogodilo posle nezapam}ene provale oblaka. Porodica Toma{evi} je ~estita, po{tena i radna. Taj novac prosut u Lupwa~u porodica je mukotrpno zara|ivala u Kravarici u Draga~evu i nakon doseqewa u Beqinu.

Vremenska nepogoda razorila im je vodenicu i uni{tila mukom stvorenu u{te|evinu. Vi ste tako|e dobra marketing 032/342-276

11

DRU[TVO

deca, iz po{tenih porodica, pa ste stekli podosta od doma}eg vaspitawa. Verujem da ste zapamtili i usvojili ono {to smo na ~asovima pri~ali o moralu, po{tewu, ~asti i ugledu. Se}ate se da smo nagla{avali ono “pomozi bli`wem u nevoqi” i ne po`eli ni{ta {to je tu|e. Tra`ila sam od vas da ne u~ite napamet deset bo`ijih zapovesti, ve} da te zapove-

sti utkate u svakodnevno va{e pona{awe u dru{tvu.“ ^im sam shvatio o ~emu se radi zavukao sam ruke u xepove i ~vrsto stegao u {ake neo~ekivano ste~enih osam srebrnih dvodinarki, i tri petodinarke, razmi{qaju}i kako da ih se oslobodim. Verovatno su i ostali u razredu isto mislili o „svojim brzo i lako ste~enim novcima“. U~iteqica Olga nastavila je da besedi. Ponavqala je pouke koje smo ve} slu{ali na ranijim ~asovima i vezivala ih za doga|aj uzrokovan provalom oblaka.

Po~etkom drugog ~asa u~iteqica Olga je nastavila da dr`i predavawe o moralu, i daqe u vezi nesre}e koja je provalom oblaka zadesila porodicu Gajuna i Mijaila Toma{evi}a, a onda rekla: „Draga deco, dosta vremena smo razgovarali o po{tewu i o tome u ~emu se ogleda dobro pona{awe u dru{tvu. Sada `elim da vidim kako ste shvatili i koliko ste prihvatili lekcije, moje i va{ih roditeqa.

Svako od vas ima pravo da odlu~i onako kako `eli i ho}e. Ko smatra da bi novac koji je pokupio u pesku Lupwa~e trebalo da vrati porodici Toma{evi}, neka ga stavi na sto. Ko `eli da na|eni novac zadr`i za sebe, neka tako u~ini. Ja, niti iko u ovoj {koli, ne}e pretra`ivati va{e xepove.“

Ne bih ni spomiwao ovaj doga|aj da nismo ama ba{ svi iza{li i na sto stavili sve {to smo imali u xepovima. ^ak smo i izvrnuli xepove da u~iteqici poka`emo da ni jedan dinar nismo zadr`ali za sebe. U~iteqica Olga prebroja sakupqeni novac, re~e nam koliko izbroja, a onda se obrati nama re~ima: „Draga deco, danas nije kraj {kolske godine kada se dele svedo~anstva o polo`enim ispitima, ali vi ste danas kod mene polo`ili ispit iz predmeta Nauka o veri sa moralnim poukama. Svima }e u svedo~anstvu na kraju {kolske godini biti upisana najve}a ocena, petica.” Sakupqen i prebrojan novac je istog dana predat porodici Gajuna i MijailaToma{evi}a.

U^ENICA KOJA SE ^UDILA NEZNAWU Setio sam se i „gafa“ koji se desio jednom dobrom |aku. U u~ionici sedeo sam u istoj klupi sa Milanom Sretenovi}em iz Jezdine i Bogosavom Ivanovi}em iz Loznice. U klupi ispred mene sedela je Milica Mirkovi} iz Pridvorice, koja je na ~asu ra~una sa osnovama geometrije i geometrijskog crtawa (tako se tada zvala matematika) na svaki neta~an odgovor nekog |aka reagovala ~u|ewem uz glasno izgovarawe „joooj”. Time je sa-

op{tavala u~itequ da ona to zna. Prestala je sa ovom praksom po{to je jednom dobro nasmejala ceo razred uzviknuv{i ono weno „joooj” i kada je |ak dao ta~an odgovor. Milica je zaista bila me|u najboqim |acima, ne samo iz dva pomenuta predmeta. U ~etvrtom razredu od u~iteqa Filipovi}a sticali smo znawa iz jo{ osam predmeta - Narodnog (srpskohrvatskoslovena~ki) jezika, Narodne povest (istorija) sa najznamenitijim doga|ajima iz op{te povesti, Zemqopisa, Poznavawa prirode, Ru~nog rada - mu{kog i `enskog sa naro~itom primenom narodnih motiva, Crtawa, Lepog pisawa, Pevawa i Telesnih ve`bi po sokolskom sistemu.

Tokom proteklih decenija mnogo toga se promenilo.

Dogodile su se ~etiri nau~no - tehnolo{ke revolu-

cije (industrijska, dve energetske i informaciona), dve dru{tvene revolucije, svetski i gra|anski rat, raspad Jugoslavije... Osnovci danas ne piju ~istu vodu sa Morave, ne udi{u ~ist vazduh, ne hrane se zdravom hranom, na le|ima ne nose lagane torbice sa dve - tri kwi`ice, ne u~e krasnopis, a u~iteqi od wih vi{e ne tra`e da znaju pri~u o sedam pruteva, o mladoj `abi koja je htela da sko~i u dubok bunar da pije vode i starijoj koja ju je savetovala da to ne ~ini, jer lako je usko~iti, vaqa isko~iti. Revolucije mewaju na~in `ivqewa dru{tva i pojedinca, ali promene uvek ne vode u `eqenom pravcu. Postoje i ne`eqeni posledice i zato ne vaqa a priori smatrati da je sve {to je novo boqe od onoga {to je prethodno bilo.

ISPRAVKA U tekstu “@ivoti Mila i Smiqke ]eramilac ispisali dramu”, u pro{lom broju “^a~anskog glasa”, navedeno je da je gimnazijalac Stevan Jakovqevi}, ~ija je sahrana prerasla u protest napredne omladine, preminuo od posledica sukoba sa policijom. Od savremenika ovih de{avawa dr Aleksandra Nikoli}a naknadno smo saznali da je uzrok Jakovqevi}eve smrt bila difterija, bolest koju nesre}ni mladi} nije uspeo da pobedi. Ta~no je da je wegov pogreb dobio politi~ku konotaciju i da su u~esnici, me|u kojima Aleksandar ]eramilac, {kolske 1939/40. godine ka`weni iskqu~ewem iz ~a~anske Gimnazije.

E. V.

12

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DONACIJA ZA SLU@BU KU]NE NEGE

„AUTO^A^AK” POKLONIO FABIJU

irma “Auto^a~ak” poklonila je u utorak ~a~anskom Domu zdravqa [kodu fabiju. Donaciju vrednu milion dinara koristi}e Slu`ba ku}ne nege.

- Posledwih pet godina na{a firma je donirala

F

marketing 032/342-276

17 automobilima raznim zdravstvenim i kulturnim ustanovama u Moravi~kom okrugu. Ovaj automobil ide u prave ruke i nadamo se da }e najvi{e koristi imati stariji sugra|ani ka`e direktor “Auto^a~ka” Milun Todorovi}.

Slu`ba ku}ne nege

zbriwava te{ko obolele, nepokretne ili polupokretne pacijente. Wihova vozila dnevno pre|u od 100 do 300 kilometara.

- Zdravstveni radnici Slu`be ku}ne nege pose}uju najte`e pacijente, koji ne mogu da do|u kod lekara u Dom zdravqa ili Bolnicu. Ovo nije jedina donacija “Auto^a~ka” na{em Zdravstvenom centru podse}a i direktor ZC ^a~ak dr Radosav Milo{evi}.

Vozni park Slu`be ku}ne nege ima nekoliko vozila marke “Jugo”, “Zastava 101”, “Lada niva” i ta su vozila havarisana, tako da je “Fabija” pravo osve`ewe. Uskoro bi ~a~anski Dom zdravqa trebalo u potpunosti da pre|e u ingerenciju lokalne samouprave.

- Grad je izdvojio sredstva za nabavku novih vozla za Patrona`nu i Slu`bu ku}ne nege. Ne{to bo-

qe stawe je u Hitnoj pomo}i koja ima dovoqan broj saniteta. Sve ove slu`be dnevno prelaze stotine kilometara i neophodno

nam je da godi{we zanovimo jedan do dva automobila. Firma “Auto^a~ak” donirala je ranije vozila i za Hitnu pomo}. zahval-

ni smo im i za sada{wu i za prethodne donacije - napomiwe dr Aleksandar Pajovi}, direktor Doma zdravqa ^a~ak.

Z. J.

13

POLITIKA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

URS NA STAROM KURSU: NE SKUPQA POENE, VE] RE[AVA PROBLEME

I ^A^KU POTREBNI VELIKI INVESTITORI a razliku od ve}ine stranaka koje u predizbornoj kampawi pri~aju o svojim uspesima i iznose razna obe}awa, Ujediweni regiopni Srbije su “zadr`ali stari kurs” i bore se prvenstveno za re{avawe problema, a ne za sticawe popularnosti, rekao je na KZN pro{log ~etvrtka dr Vladan Mili}, koordinator za sport i omladinu u GO URS. Po{to je podsetio da je ova stranka, na ~elu sa Mla|anom Dinki}em, u mnoge lokalne samouprave po Srbiji dovela ozbiqne strane investitore i firme koje zapo{qavaju veliki broj radnika, {to je diprinelo i pove}awu izvoza, naglasio je da }e, kao koalicioni partner vlasti u ^a~ku nastojati da uspe{ne investitore dovede i u ovaj grad. Preduslov za to je otvarawe industrijske zone, opremqene kompletnom infrastrukturmom, smatra on i iz oblasti koju resorno “pokriva”, izdvaja podatak da je pro{le i ove godine za subvencije sportskim klubovima i organizacijama

Z

iz gradskog buxeta izdvojeno po 50 miliona dinara.

U gradu egzistira 130 klubova i organizacija, od kojih ve}ina ima finansijske probleme, podsetio je Mili} i zalo`io se za edukaciju wihovih rukovodstava i sportskih radnika koji moraju imati u vidu, pored ostalog, da su izdvajawa iz gradske kase samo dotacije i da svoje buxete moraju upotpuniti i iz sopstvenih i drugih izvora.

U ime GO URS obe}ao je da }e se ova partija zalagati i za re{avawe problema mladih i podsetio da su weni predstavnici u lokalnoj vlasti sa koalicionim partnerima u prethodnom mandatu inicirali otvarawe Kancelarije za mlade i da }e ona vremenom sigurno opravdati svoje postojawe. Optimisti~ki je prognozirao i da }e do kraja ove godine biti zavr{ena rekonstrukcija kanala za navodwavawe, od Parmenca do Katrge, za koju su obezbe|ena sredstva stranog investitora, a narednih godina zapo~eta i izgradwa i popravka se-

kundarne i tercijarne mre`e.

Po{to je predstavila socijalni program URS - a “Briga o ~oveku” i niz mera koje on predvi|a, po~ev od zahteva za ukidawe solidarnog poreza, uvo|ewa besplatnog letovawa i zimovawa za osnovce, niza olak{ica za poslodavce koji zaposle lica starija od 50 godina, do jednokratne pomo}i studentima zavr{nih godina fakulteta i ukidawa politike {tedwe, Milka Vu~i}, koordiantor tima za socijalnu politiku u GO ove stranke, navela je i “zasluge” wenih odbornika u lokalnom parlamentu. Uz pomo} koalicionih partnera oni su “izdejstvovali” odluku o pomo}i nezaposlenim trudnicama i porodiqama, u visini od 20 odsto od prose~ne mese~ne plate, za koju je lane u gradskom buxetu obezbe|eno 40 miliona dinara. Osim toga, sa 9 na 8,5 “skinut” je prosek studentskih ocena, kao uslov za dobijawe gradske stipendije i za 100 hiqada pove}ane subvencije poslodavcima koji otvore

radna mesta za samohrane roditeqe. “Ima jo{ mnogo kategorija ugro`enih gra|ana, ali da bismo svima pomogli, neophodna su ogromna sredstva. Ona ne mogu biti obezbe|ena, ukoliko u ^a~ak ne do|u ve}e investicije, poput “fijata” u Kragujevcu. URS je pokazao da to mo`e, ali, da bi realizovao ideje, potrebna mu je mnogo ve}a podr{ka, nego {to ju je do sada imao u na{em gradu”, zakqu~ila je Vu~i}ka.

Velike investicije neophodne su i u poqoprivredi, zbog ~ega mora biti pove}an agrarni buxet, koji u Srbiji iznosi samo dva odsto, za razliku od ve}ine zemaqa u svetu, u kojim selo “dobija” pet odsto iz dr`avne kase, podsetio je koordinator tima za poqoprivredu Vladimir Nenadi}. Zahvaquju}i subvencijama iz buxeta Grada, pro{le godine je vi{e od 100 seoskih doma}instava obnovilo mehanizaciju,

oko 200 je dobilo finansijsku pomo} za nabavku sadnica, steonih junica, sistema za navodwavawe i zahvaquju}i tome popravqen sortni sastav vo}waka i rasni sastav u sto~arstvu. Novim konkursom za raspodelu buxetskih para u ovoj godini, najavio je Nenadi}, predvi|ene su subvencije i za poqoprivredna gazdinstva koja se bave tovom junadi, za ribarstvo i pomo} p~elarima.

M. N.

U DOMU KULTURE PREDSTAVQEN POKRET DVERI

VREME JE ZA NOVE QUDE okret Dveri predstavio je u ponedeqak u Domu kulture kandidate za narodne poslanike i svoje najve}e pristalice. Gostovali su novinar Milorad Crwanin, dr Zorica Kuburovi}, donator Dveri iz Ju`ne Afrike Dragan Davidovi}, pesnik Ivan Babi} iz Prijepoqa... Ovo je jedina politi~ka organizacija ~iji je nosilac liste ^a~anin Bo{ko Obradovi}. Zala`e se za porodi~nu politiku, ja~awe doma}e privrede, saradwu sa Rusijom, zabranu uvoza genetski modifikovane hrane, za nova i lica bez mrqe na politi~koj sceni Srbije.

- Srbija je jedna velika porodica, doma}inska ku}a kojoj nedostaje doma}in, jer su klovnovi na vlasti.

Pravi qudi nisu na mestima na kojima bi trebalo da budu. Ali, koliko god bilo klovnova, ja~a je doma}inska Srbija - poru~io je jedan od najve}ih podr`avalaca pokreta Dveri profesor Vladimir Dimitrijevi}.

Kako je podsetio i kandi-

P

dat za poslanika dr Milan Roganovi}, Srbijom ve} decenijama vladaju jedni te isti qudi. Vreme je za promene, za nova lica, lica bez mrqe na politi~koj sceni.

- Na \ur|evdanskim izborima 2012. ostvarili smo dobar rezultat u Zapadnoj Srbiji, [umadiji, od Qiga do Prijepoqa. U ^a~ku smo osvojili 15 odsto glasova. Ta ista poruka bira~a, odlu~uju}a je i za ove izbor - ne}emo iste qude 20, 70, pa i vi{e godina. ^a~ani su hrabri, a ko bi se uostalom pla{io Ivice Da~i}a, Aleksandra Vu~i}a ili Tomislava Nikoli}a? Kada }emo smeniti generacije koje traju 20 i vi{e godina, izlizane i potro{ene politi~are koji su rekli sve {to su imali. ^a~ani su im na \ur|evdan 2012. poslali jasnu poruku.

Dosta je bilo! Vi ste politi~ka pro{lost! Tada su ^a~ani rekli da ho}e nove qude bez mrqe, koji se zala`u za doma}u ekonomiju, zala`u se za porodicu, zaustavqaju uvoz genetski modifikovane hrane - rekao je

Bo{ko Obradovi}, nosilac liste Pokreta Dveri.

On je podsetio i da Dveri jedine zahtevaju odgovornost svih politi~ara i tajkuna koji su opqa~kali Srbiju posledwih 20 godina. Gra|anima je poru~io i da je glas za Srpsku naprednu stranku glas za Vuka Dra{kovi}a, Velimira Ili}a, Rasima Qaji}a, Aleksandra Vulina. Jedino nedostaje Mira Markovi}.

- Zar su oni na{a budu}nost. Srpsku naprednu stranku, tu najve}u prevaru u novije vreme stvorili su Boris Tadi} i strane ambasade. Za{to je sada u kam-

pawi Tadi} na svim televizijama, bilbordima, {tampi? Vu~i} mu vra}a dug i planira u novoj vladi da mu dodeli Ministarstvo spoqnih poslova. Ponovo vra}a na politi~ku scenu Borisa Tadi}a, za koga je narod 2012. jasno rekao da ga ne}e - naveo je Obradovi}. On je napomenuo i da je Vu~i}eva borba protiv korupcije i kriminala la`na i da u srpskim zatvorima ne sedi nijedan politi~ar ili tajkun. Nova lica, po Obradovi}evim re~ima, potrebna su i u ^a~ku. “Novu Srbiju je 2008. odr`ala Socijali-

sti~ka partija, a pre dve godine SNS”.

Dverjani ne}e bezuslovno u Evropsku uniju. Uvereni su da je na{a perspektiva u saradwi sa Rusijom i da bi Rusi kupili sve {to proizvedemo.

Pristalicama i simpatizerima Pokreta Dveri obratili su se i Dragan

]endi}, Qiqana Rankovi}, dr Zorica Kuburovi}, Milorad Crwanin.

- Ova kampawa je pro{la bez ijedne krave, ijedne ovce, sviwe. Pametni srpski seqak je sakrio svoju stoku.

Kada pro|u izbori, opet }e se pojaviti stoka - re~i su Milorada Crwanina.

Z. J.

14

POLITIKA

BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK VLADE AP VOJVODINE I ZAMENIK PREDSEDNIKA DS, RAZGOVARAO SA ^A^ANIMA

VOJVODINA NAJUSPE[NIJA U PRIVLA^EWU STRANIH INVESTICIJA a`no je glasati za Demokratsku stranku, jer ona za razliku od politi~kih protivnika, ne nudi la`na obe}awa, nego radi, rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine i zamenik predsednika DS Bojan Pajti}, kada je pro{log ~etvrtka, u okviru predizborne kampawe razgovarao sa ^a~anima na Gradskom trgu. On je to potkrepio ~iwenicom

V

da }e 12. marta u ime pokrajinske Vlade primiti nagradu u Kanu, napomenuv{i da je to prvi put da neka institucija iz Srbije dobije priznawe na nivou Evrope u oblasti investicija, odnosno ekonomije.

- “Fajnen{l tajms” je Vojvodinu, me|u 54 evropske regije sredwe veli~ine, proglasio za najuspe{niju u privla~ewu stranih investicija. Gotovo polovina od stranih ulagawa u na{u zemqu, na{la je mesto u pokrajini, a mi `elimo to da primenimo na nivou cele Srbije, pa i u ^a~ku. ^a~ak je grad koji ima veliku industrijsku tradiciju. Me|utim, od industrije je mawe - vi{e ostala samo tradicija, zbog toga {to je jedna stranka ovde na vlasti decenijama. ^a~ak ne uspeva da odr`i ritam i tempo sa drugima u zemqi koji su se razvijali. Naprotiv, kompanije su se gasile jedna za drugom, {to pokazuje nebrigu, ne samo prema tim kompanijama, nego i o qudima koji ovde `ive. Jer, kada umiru preduze}a, kada umiru fabrike, onda umire i grad, onda i sekundarni i tercijarni sektori ispa-

{taju, kao i oni koji se bave trgovinom, uslu`nim delatnostima, transportom, sve je to povezano.

Zbog toga, po nekim procenama, oko 2.000 mladih godi{we odlazi iz ^a~ka rekao je, izme|u ostalog, Bojan Pajti}.

Zamenik predsednika demokrata, ka`e da je Demokratska stranka jedina partija koja isti~e da ne `eli u koaliciju sa Srp-

skom naprednom strankom i Novom Srbijom koja je sa wima na listi, jer je SNS, “prvi put posle 2000. godine, dovela do realnog pada plata, do pada standarda gra|ana za pet odsto, do toga da prakti~no stanu strane investicije” i dodao: - Imali smo svega oko 600 miliona evra stranih investicija pro{le godine, a prosek je bio milijardu i po do pre dve godine, tako da je ova stranka pokazala nesposobnost da upravqa procesima u dru{tvu koji su neophodni da bi se privreda razvijala.

On smatra da je SNS pokazala nebrigu i prema poqoprivredi, “jer ne postoji vizija kako ona treba da se razvija, a subvencije kasne”. Ali, i nebrigu prema onim qudima koje treba zadr`ati u dru{tvu, profesorima i lekarima, koji su se na{li na udaru solidarnog poreza, pri ~emu ni{ta nije u{te|eno. “Od onoga {to je dr`ava zadr`ala za sebe, umesto da da plate prosvetnim radnicima, lekarima i qudima u pravosu|u, ona je u su{tini platila tro{kove oko 20.000 partijskih aktivi-

sta koji su zaposleni u javnom sektoru u posledwa ~etiri meseca pro{le godine”, kazao je Pajti}.

Komentari{u}i potpisivawe ugovora sa Ujediwenim Arapskim Emiratima o kreditu od milijardu dolara, on je rekao da “prvi put ~uje da neko kredit tretira kao poklon”.

- ^uli smo da se nova Vlada zadu`uje da bi vra}ala dugove stare. Pre dve

godine nivo zadu`ewa Srbije je bio oko 15 milijardi evra, a da se novo zadu`ivawe svelo na otpla}ivawe starih, sada ne bismo imali 20 milijardi evra rekao je Pajti}, i ocenio da krediti nisu bili usmereni tamo gde je najva`nije, u investicije, privredu i omogu}avawe da se oni nekada isplate.

Prema wegovim re~ima, atmosferu predizborne kampawe dovoqno ilustruju podaci Ku}e qudskih prava, koji pokazuju da od sedam dnevnih medija koji su analizirani, ~etiri neposredno i otvoreno rade za SNS, dva prikriveno, a samo jedan je objektivan, i dodao: - Istovremeno, Stejt department je iza{ao sa izve{tajem da su danas novinari u Srbiji prinu|eni na autocenzuru. Dakle, ne govori samo opozicija o medijskoj blokadi, to ka`u i svet i me|unarodne organizacije.

Posle gostovawa na {tandu Demokratske stranke na Gradskom trgu, Bojan Pajti} je odr`ao predizbornu tribinu u sali crkvene porte u Zabla}u.

N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

BORISLAV STEFANOVI], ^LAN PREDSEDNI[TVA DS, NA PREDIZBORNOJ TRIBINI U ^A^KU

„PRVA STRANKA U VLASTI, ILI PRVA U OPOZICIJI“

emokratska stranka `eli da zaustavi ekonomsko propadawe zemqe, nezaposlenost, preveliku zadu`enost i uvo|ewe “li~nog re`ima jednog ~oveka, Aleksandra Vu~i}a”, poru~io je ~lan Predsedni{tva DS Borislav Stefanovi}, na predizbornoj tribini, odr`anoj u ponedeqak u sali Skup{tine grada ^a~ka.

- Na{ program je vrlo jasan i precizan. Imamo najboqe qude da taj program i sprovedemo. @elimo da ^a~ak bude grad u kojem se radi, u kojem mladi ostaju, a ne be`e iz wega i u koji treba ulagati, u malu privredu, poqoprivredu i u univerzitetski centar.

Smatramo da je vlast u ^a~ku, koju ~ine NS i napredwaci, pokazala nesposobnost i nestru~nost, kao i svuda u Srbiji, jer nisu ispunili nijedno predizborno obe}awe - rekao je, izme|u ostalog, Stefanovi}.

Prema wegovim re~ima, ako se nastavi vlast “srpske nestru~ne stranke”, Srbija }e za {est meseci imati ogromnan buxetski problem, sa nemogu}no{}u isplata plata i penzija i bankrotom dr`ave. Zato je, kako ka`e, jako va`no da gra|ani iza|u na izbore 16. marta u {to ve}em broju i da glasaju za listu broj 8.

Stefanovi} je istakao

D

da je ciq NDS, LDP i URS-a da pre|u cenzus i u|u u vladu: - Te stranke su{tinski predstavqaju predsobqe Aleksandra Vu~i}a i slu`e za to ko }e mu pre, u politi~kom smislu, sesti u krilo. Mi u tome ne}e u~estvovati, bi}emo ili prva stranka u vlasti, ili prva u opoziciji.

Kada su u pitawu postizborne koalicije, Stefanovi} je kazao da }e o tome razgovarati po zavr{etku izbora sa onima koji ispuwavaju kriterijume ekonomskog oporavka zemqe i zapo{qavawa, jasne socijalne politike i suprostavqawa li~nom re`imu jednog ~oveka.

Komentari{u}i optu`be pojedinih opozicionih snaga da SNS samo nastavqa politiku DS dok je bila u vlasti, Stefanovi} je potvrdio da je to ta~no u pogledu pitawa Kosova i Metohije.

- Me|utim, oni su su{tinski uradili mnogo vi{e i gore za kra}e vreme. ^ak ~ujem od desni~arskih stranaka da su „`uti“ ve}e patriote od napredwaka.

Ne mogu da ka`em da mi je drago kada to ~ujem, ali to u su{tini jeste istina - rekao je Stefanovi}, oceniv{i da se “nacionalna pitawa trenutno re{avaju preko kolena, bez javnosti i prodavawem magle”.

N. R.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

15

DRU[TVO

U^ITEQICA DIVNA TODOROVI] SA^UVALA OD ZABORAVA DE^IJE IGRE

DANA[WI MALI[ANI NE ZNAJU ZA LASTI[ I KLIKERE

- zapazila je u~iteqica Divna i, sa namerom da svoje |ake, sina i k}erku uvede u svet zaboravqenih igara, objavila kwigu “Najlep{e de~je igre” ivna Todorovi} je u~iteqica u O[ “Filip Filipovi}”, sa 11 godina radnog sta`a, ali i majka {estogodi{weg Mihaila i jednogodi{we Vere. ]erka sve{tenika koji je u vreme wenog detiwstva imao parohiju van grada, odrasla je u seoskoj sredini, na ~istom vazduhu i u dru{tvu vr{waka, sa kojima se svakodnevno besomu~no igrala `murke, {kolice i drugih de~ijih igara. Od kolike je to koristi bilo za weno telo i du{u shvatila je tek kada je stupila u svet odraslih.

- Igra nije samo zabava, ve} je korisna za celokupan psiho - fizi~ki `ivot deteta. Preskakawe lasti{a, na primer, podsti~e razvoj krupne motorike, ritmi~nost i spretnost, dok je igra “Kolari}u Pani}u” dobra za motoriku {ake i samokontrolu. Igra klikerima u~i nas preciznosti, “Jele~kiwe - barja~kiwe” poma`e da razvijemo spretnost i brzinu, a igra piqa-

D

ka je dobra za akomodaciju oka i samokontrolu. Deca koja se igraju razvijaju kreativnost i ma{tu, {tite se od gojaznosti, stresa i depresije, u~e da timski rade, organizuju posao i budu odgovorna. Jednostavno, ona se kroz igru pripremaju za `ivot, a roditeq koji shvata zna~aj igre na najboqem je putu da svoje dete osamostali - kazuje u~iteqica Divna i sa `aqewem konstatuje da su u zaborav oti{le ne samo igre iz vremena wenih roditeqa, baka i deka, ve} i one koje su bile deo svakodnevice za generaciju kojoj ona pripada.

- Mali{ani vi{e ne umeju da organizuju igru i da se igraju, radije sede ispred televizora, zabavqaju se pomo}u kompjutera i mobilnih telefona. Deca su preza{ti}ena i nemaju slobodu da steknu sopstveno iskustvo. Ne krivim ni wih ni roditeqe, takvo je vreme u kome `ivimo, ali smatram da bi igra i u savremenim uslovima odrastawa morala da zauzme va-

`no mesto.

Spasavaju}i de~ije igre od zaborava, u~iteqica Divna ih je najpre o`ivela me|u svojom decom, u {koli i

kod ku}e, a onda je pre dve godine sa |acima osmislila program “Ne zaboravi da se igra{“ i u~estvovala u No}i muzeja. Uvidev{i

da je veoma te{ko, ako ne i nemogu}e, do}i do literature koja bi decu nau~ila da se igraju, nedavno je objavila kwigu “Najlep{e de~je igre” - svojevrstan priru~nik koji decu uvodi u svet igre.

Na jednostavan i pristupa~an na~in, ona je opisala 28 igara, na~in na koji se realizuju i pravila koja se u wima moraju po{tovati.

Navela je i ‘’rekvizite” potrebne za odre|enu igru, mesto koje je za wu najpodesnije (travwak, beton, utabano zemqi{te...), broj igra~a i druge va`ne podatke.

Divninu kwigu izdala je ~a~anska “P~elica”, u ediciji “@elimo da nau~imo”, a ilustrovao Mijat Mijatovi}.

- Objavqivawe kwige donelo mi je veliku radost i zbog toga {to sam sara|ivala sa divnim qudima.

Koleginica Verica Kur}ubi} mi je sve vreme pru`ila nesebi~nu pomo} i podr{ku. Ona me je i odvela kod izdava~a Gorana Markovi}a, koji je ranije radio kao u~iteq, i sa wim sam se odmah razumela. Sa tekstom nismo imali problema, ali nam je bilo potrebno prili~no truda da za neke igre prona|emo odgovaraju}e likovno re{ewe. Ali, ilustrator je bio veoma inventivan i otvoren za saradwu - obja{wava Divna.

Na po~etku kwige autorka preporu~uje: “Iskqu~ite kompjutere i televizore.

Otvorite kwigu i izaberite igru. Iza|ite napoqe i igrajte se”. A na posledwoj stranici ~itaocima nudi “Ve`bice za kraj”, kako bi mogli, opet kroz igru, da proverimo i utvrde ste~eno znawe.

E. V.

SAVETOVAWE O BIOTEHNOLOGIJI NA AGRONOMSKOM FAKULTETU

U^ESTVOVALI I NAU^NI RADNICI IZ INOSTRANSTVA U~estvovali nau~ni radnici iz Srbije i zemaqa okru`ewa anifestacija je prvi put organizovana 1996. godine, kao Zimska {kola za agronome, podsetio je predsednik Organizacionog odbora Rado{ Pavlovi}, da bi se u proteklom periodu razvila u me|unarodni nau~ni skup.

Prilikom otvarawa 19. savetovawa, 7. marta, dekan fakulteta Vladeta Stevovi} je rekao da se Agronomski fakultet, osim obrazovne i nau~no istra`iva~ke delatnosti bavi i

M

transferom novih znawa u proizvodnu praksu, posredstvom diplomiranih in`ewera agronomije.

- Agronomski fakultet preuzima odgovornost da svojim delovawem odgovori na izazove poqoprivredne proizvodwe, jer srpsku poqoprivredu prate mnogi problemi, me|u kojima usitwenost parcela i neadekvatna obrazovanost poqoprivrednika.

Na{ ciq je da podignemo nivo obrazovawa i doprinesemo transferu znawa iz nau~no - istra`iva~ke u proizvodnu oblast - kazao je Stevovi}.

Nakon sve~anog otvarawa,

preliminarna predavawa odr`ali su dr Vaskrsije Jawi} (“Najzna~ajniji problemi u obrazovawu, nauci i proizvodwi hrane”), sa Poqoprivrednog fakulteta u Bawaluci, i dr Dragi Stevanovi} (“Savremeni aspekti primene |ubriva i uticaj na produktivnost i kvalitet proizvoda”), profesor Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Usledio je rad “po sekcijama”, a autori iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Turske i Ma|arske saop{tili su 82 nau~no istra`iva~ka rada iz raznih oblasti. U okviru Savetovawa odr-

`an je mini sajam i prezentacija proizvodnog programa proizvo|a~a sred-

stava za za{titu biqa i semenskih kompanija, a predstavila su se i udru`ewa

povrtara i vo}ara ovog kraja.

E.V.

16

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

DRU[TVO

U GIMNAZIJI ODR@ANA TRIBINA POD NAZIVOM „ZAVE[TAWE ORGANA - DA ILI NE”?

DONIRAWE MORA BITI AKT QUBAVI a inicijativu grupe maturanata ~a~anske Gimnazije, pro{log ~etvrtka je u sve~anoj sali ove {kole, odr`ana tribina o zave{tawu organa, pod nazivom “Zave{tawe organa - da ili ne”? Prema re~ima organizatora, profesora Vladimira @ivanovi}a, ideja o tribini potekla je od u~enika odeqewa IV/5, koji su na ~asu gra|anskog vaspitawa izrazili `equ da se boqe informi{u o ovoj temi.

Jelena Bo{kovi} ]ur~i}, direktorka ~a~anske Bolnice, istakla je da je jako zna~ajno da budemo dobri qudi, i da razmi{qamo, ne samo o sada{wem trenutku, nego i o budu}im vremenima. Tako|e je naglasila da je veoma va`no da na pravi na~in obrazujemo stanovni{tvo o zna~aju donor programa.

- Mo`emo re}i da je zna~aj ovog programa vi{estruk. Prvo, posta}emo kvalitetniji qudi.

Drugo, mo`emo pomo}i mnogim bolesnim osobama, osposobiti ih za normalan `ivot, a ne da sa zdravstvenim problemima budu invalidi. Zahvaquju}i transplataciji raznih tkiva i organa, oni mogu da obavqaju svoje normalne `ivotne aktivnosti, formiraju porodice, planiraju potomstvo i da budu aktivni ~lanovi dru{tvene zajednice. Najva`nije je da postanemo svesni koliko je ova tema uop{te zna~ajna, kao i da je jedan od va`nijih na~ina le~ewa. Kada neko do`ivi mo`danu smrt, koja mora biti ne samo klini~ki prepoznata, nego i instrumentalno dokazana, mo`e podariti, odnosno spasiti i produ`iti `ivot ~ak sedmoro

N

qudi, starosti od pet do 77 godina - istakla je dr Jelena Bo{kovi} ]ur~i}, govore}i o zna~aju potpisivawa donorske kartice.

Direktorka je posebno naglasila koliko je zave{tawe organa zna~ajno za zdravstveni sistem i u finansijskom smislu. Ako posmatramo samo jedan segment, kao {to je hemodijaliza, koja je veoma

mer izraelskog modela koji nudi potencijalnim donorima tri mogu}nosti: - U Izraelu postoje tri mogu}nosti da potpi{ete donorsku karticu. Prva je da dajete organe samo u slu~aju kardiorespiratorne smrti, dguga i u slu~aju kardiorespiratorne i mo`dane smrti, a tre}a je da sami birate

Vladimir @ivanovi}, Tawa Paji}, Miroslav Sretenovi}, Jelena Bo{kovi} ]ur~i}, Slobodan Jakovqevi}

skup proces le~ewa, transplantacijom jednog bubrega u{tedimo do 30 odsto sredstava za le~ewe nekih drugih bolesti, kazala je dr Jelena Bo{kovi} ]ur~i}.

Koordinator za transplataciju Op{te bolnice u ^a~ku dr Miroslav Sretenovi}, naglasio je da se svako mo`e na}i u situaciji da mu zatreba bubreg, srce, jetra, i podsetio da se tada pozivaju ~lanovi bli`e i daqe porodice, kao i na to da se na donora ~eka s neizvesno{}u.

Sve{tenik Slobodan Jakovqevi} istakao je da se crkva sve vi{e suo~ava sa takozvanim bioeti~kim pitawima, me|u kojima je i zave{tawe organa. Me|u pra-

Kao i svuda u svetu, u Srbiji je sve vi{e obolelih od maligniteta. Godi{we bude otkriveno 37, 38 hiqada novoobolelih.

Ne ohrabruje ni situacija u Moravi~kom okrugu, jer kod nas oboli oko 1.050 qudi. e}ina malignih bolesti mo`e biti izle~ena, ukoliko je otkrivena na vreme. Osim redovnih zdravstvenih kontrola, presudnu ulogu u smawewu broja obolelih ima i prevencija. Na dve tre}ine faktora rizika mo`emo uticati, posebno na kontrolu duvana i alkohola, pravilnu ishranu i redovnu fizi~ku aktivnost. Koliki je zna~aj prevencije redovno ukazuju lekari Zavoda za javno zdravqe ^a~ak i Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Na nedavno odr`anoj konferenciji za novinare u Onkolo{kom dispanzeru ~a~anske Bolnice, povodom meseca borbe protiv raka, o u~estalosti, nastanku i le~ewu ovih bolesti govorili su dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa Zavoda za javno zdravqe ^a~ak, dr Aksentije To{i}, epidemiolog ZZJZ, dr Tawa Stovrag, internista, dr Sne`ana Axemovi}, na~elnik Onkolo{kog dispanzera i ginekolog dr Dragana Vasilijevi}.

- Mo`emo se za{titi i tako {to }emo

V

voslavnim crkvama va`i jedinstveno mi{qewe koje podr`ava zave{tawe organa, kao izraz dobro~instva, kazao je Jakovqevi} i dodao: - Zvani~an stav crkve podrazumeva da odre|eni uslovi moraju biti ispuweni. Pre svega, donirawe mora biti akt qubavi.

Zatim, donirawe nije dozvoqeno

ako bi se na taj na~in ugrozio `ivot donora. I tre}e, da bi se izvr{ila transplantacija mora da postoji stawe takozvane kardiorespiratorne smrti. Prema shvatawu savremene medicine, smrt nastupa kada do|e do nepovratne degeneracije mozga, odnosno do takozvane mo`dane smrti.

Dakle, crkva se ne sagla{ava sa praksom davawa organa u slu~aju mo`dane smrti, ve} iskqu~ivo u slu~aju kardiorespiratorne smrti.

Prevazila`ewe razlike u stavovima crkve i savremene medicinske prakse, sve{tenik Jakovqevi} vidi u izmenama postoje}eg zakonodavstva, navode}i pri-

koje }ete organe zave{tati, odnosno koje `elite da vam uzmu nakon smrti. Smatram da bi bilo dobro uvo|ewe ovakvog modela u srpsko zakonodavstvo, jer bi crkva tada mogla aktivnije da se ukqu~i i podr`i ovaj program.

Poznato je da [panija ima izuzetne u~inke po pitawu transplantacije zahvaquju}i uticaju katoli~ke crkve - rekao je sve{tenik Jakovqevi}.

Profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti Tawa Paji}, koja je vlasnica donorske kartice od 2009. godine, smatra da je zave{tawe organa dug prema deci, narodu i zemqi u kojoj `ivi, a svojim primerom podstakla je i bli-

`we da razmi{qaju o ovoj temi, {to je ~ini veoma ponosnom. Govore}i o svojoj motivaciji, profesorka Paji} je naglasila da je podsticaj za ovu odluku prona{la ~ak i u nekim delima na{e kwi`evnosti: - Kada sam ~itala roman “Dervi{ i smrt”, posebnu pa`wu sam obratila na re~enicu glavnog lika Ahmeda Nurudina, koji ka`e da je smrt preseqewe iz jedne u drugu ku}u. Po{to sam se u `ivotu vi{e puta selila, znam da nije uvek mogu}e, a ni neophodno poneti sve sa sobom. @ivot vam ~ak mo`e postati kvalitetniji ako pone{to od prtqaga ostavite u staroj ku}i.

Maturantkiwa Aleksandra Markovi}, jedna od inicijatorki ove tribine, smatra da je punoletstvo vreme kada bi trebalo da po~nemo da razmi{qamo i o drugim qudima: - Mislim da je tema {kakqiva zbog toga {to nas tera da razmi{qamo o sopstvenoj smrti, odnosno {ta }e biti sa na{im telom.

Tako|e smatram, da je tema jako zna~ajna i zbog toga {to pokazuje koliko smo humani ako razmi{qamo da nekome pomognemo ~ak i nakon smrti. Zave{tawem organa mo`emo da spasimo sedam `ivota. Sa punoletstvom, svako od nas sti~e pravo da postane vlasnik donorske kartice, a samim tim, i ne~iji potencijalni spasilac, nije li to dovoqna motivacija.

Svi sugra|ani, koji su zainteresovani da zave{taju organe, mogu to u~initi potpisivawem donorske kartice, kod svog iza branog lekara.

N. R.

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

NAJVA@NIJI PREVENCIJA I ZDRAVSTVENI PREGLEDI izbegavati suvi{an boravak na suncu, odlazak u solarijume, voditi ra~una da ne zapustimo infekcije, poput hepatitisa B i C ili humanog papiloma virusa, koje kasnije mogu dovesti do pojave karcinoma.

Va`no je da na vreme nau~imo da brinemo o svom zdravqu, izbegavamo rizike koji ga mogu ugroziti i da redovno odlazimo na zdravstvene kontrole - poru~ila je dr Qiqana Moji}evi}.

I u ~a~anskom Domu zdravqa uskoro }e po~eti skrining (preventivni) pregledi na rak grli}a materice, dojke i debelog creva. Kako najavquje dr Aksentije To{i}, prvo }e biti sprovedeni skrininzi na rak grli}a materice.

- Sugra|ani }e na preglede biti pozivani telefonom ili pismenim putem. O svemu }e se blagovremeno informisati i u medijima - podse}a dr To{i}.

Odavno je poznato da su kod nas naju~estaliji karcinomi plu}a kod mu{karaca i dojki u `enskoj populaciji. Kod karcinom plu}a nema pouzdanog skrininga, ali dosta zna~e redovne lekarske kontrole.

Wegov naj~e{}i uzrok je pu{ewe, a na pojavu bolesti mogu da uka`u simptomi poput promene u ritmu ka{qawa, u~estali no}ni ka{aq, gubitak telesne te`ine, malaksalost, promuklost, ote`ano gutawe.

Glavne metode le~ewa su hirurgija (u pojedinim slu~ajevima), hemio i radio terapija.

- Prognoze su boqe, ako je bolest blagovremeno otkrivena. Dosta zavisi i od psihofizi~kog stawa pacijenta, podr{ke wegove porodice. Karcinomi su sve u~estaliji u posledwe vreme, ali zbog toga ne bi trebalo pani~iti, ve} redovno odlaziti na preglede - poruka je i dr Sne`ane Axemovi}.

Jedan od dobrih na~ina za rano otkrivawe promena na dojkama je samopregled.

Ve}ina `ena ne zna pravilno da ga obavi, ipak dovoqno je da upoznaju svoje telo i da se zbog svake promene koju uo~e jave svom lekaru. Najboqi skrining u otkrivwu karcinoma dojke je mamografija.

- Kako ona ona nije uvek dovoqna, po`eqno je i da se `ene jave kod onkologa na

klini~ki pregled. U novije vreme oboqevaju i devojke izme|u 20. i 30. godine. Apelovala bih na mlade da, ukoliko im je neko u familiji bolovao od karcinoma dojke, bar jednom godi{we odu na preventivni pregled - rekla je dr Tawa Stovrag. Ona je apelovala i na ginekologe da mla|im pacijentkiwama ne prepisuju hormonsku terapiju bez konsultacija sa onkologom, kao i na ortopede da posebnu pa`wu obrate na `ene koje imaju uporne lumboi{ijalgije. Ukoliko wihova terapija ne pomogne, po`eqna je saradwa sa onkologom.

Kada je re~ o ginekolo{kim malignitetima, skrining je jedino mogu} u ranom otkrivawu bolesti grli}a materice. Karcinomi jajnika, vulve ili tela materice su pritajeni i uglavnom napadaju starije `ene. Poruka dr Dragane Vasilijevi} je da ginekolo{ke kontrole ne prestaju po zavr{etku reproduktivne faze i u menopauzi. Va`no je da `ena odlazi na redovne preglede i u osmoj i devetoj deceniji `ivota.

Z. J.

17

KULTURA

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

SAOP[TENO IME DOBITNIKA DISOVE NAGRADE

ANA RISTOVI], LAUREAT 51. DISOVOG PROLE]A esnikiwa Ana Ristovi}, ^a~anka koja `ivi u Beogradu i pripada tre}oj generaciji Ristovi}a iz grada na Moravi, k}erka kwi`evnika Aleksandra Ristovi}a i unuka ~uvenog profesora istorije ~a~anske Gimnazije Riste Ristovi}a, laureat je 51. Disovog prole}a. Tako je odlu~io ovogodi{wi `iri Disove nagrade, koji su ~inili dr Bojana Stojanovi} Pantovi}, dr Aleksandar Jerkov i predsednik `irija prof dr Stojan \or|i}, koji je ovu odluku saop{tio u ponedeqak na konferenciji za novinare u sali Gradskog ve}a. Ve}inom glasova nagrada je dodeqena pesnikiwi koja je svojim opusom, za koji je ponela vi{e na{ih i stranih priznawa, uspostavila neobi~ne i tanane veze sa disovskim nasle|em u srpskoj kwi`evnosti. “Od Disove ~ame do melanholije Ane Ristovi}, od Disove jeze do Aninih stihova, od bu|ewa mrtve drage do budnog `enskog pesni~kog subjekta koji svedo~i o dramati~nom susretu sa sobom i sa svetom, Ana Ristovi} se istakla kao pesni~ki glas koji pomera granice savremenog pesni{tva, pokazuju}i snagom pesni~kih slika i savremenog izraza da je savremeno srpsko pesni{tvo u veoma plodnom poeti~kom razdobqu”, rekao je pored ostalog \or|i}. ^estitke laureatu i Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” na rezultatima rada zbog kojih spada u red najboqih u Srbiji, uputio je gradona~elnik Vojislav Ili}, rekav{i da }e ova manifestacija od posebnog kulturnog zna~aja za grad i celu Srbiju i ubudu}e imati podr{ku Grada, koji je wen osniva~ i pokroviteq, tim pre {to je i Ministarstvo kulture i informisawa pokroviteq ove pesni~ke sve~anosti, koja je zakora~ila u {estu deceniju trajawa. Gradona~elnik je tom prilikom pozvao medije da isprate sadr`aje pesni~kog prole}a, jedne od najstarijih manifestacija ove vrste u zemqi, koja je za{titni znak ^a~ka na kulturnoj mapi Srbije. Grad je pokroviteq i nov~anog iznosa nagrade od 150.000 dinara,

P

UMETNI^KA FOTOGRAFIJA IZ SO^IJA U DOMU KULTURE

ARHITEKTURA ZOI 2014.

I SRBI DONATORI ako izgledaju najatraktivniji objekti u koje su svoju pamet, trud i znawe ugradili i srpski graditeqi, mo`e se videti na izlo`bi umetni~kih fotografija, koja je u organizaciji udru`ewa Sinteza samostalnih stvaralaca Srbije, Ruskog doma u Beogradu i na{eg Grada, otvorena u petak u gorwem i sredwem holu Doma kulture, pod nazivom “Arhitektura So~ija, prestonice zimskih olimpijskih igara 2014.” Govore}i o strukturi postavke Oliver Stankovi}, predsednik Sinteze samostalnih stvaralaca Srbije, je rekao da ona sadr`i ~etiri celine: prva celina odnosi se na Arhrazrez 2012/13. godine (Savez arhitekata Rusije) i obuhvata fotografije iz perioda projektovawa i izgradwe u So~iju unazad pet godina, to jest, od po~etka pripreme za Olimpijske igre; drugi segment ~ine umetni~ke fotografije arhitekte Olega Komisarova, na kojima su zabele`eni stari objekti i ambijenti So~ija; u tre}oj celini prikazan je So~i kao olimpijski grad sa snimcima samo najzna~ajnijih olimpijskih objekata, po{to je re~ o ogromnom broju objekata, puteva, mostova, `eleznica… ^etvrti, i po re~ima Stankovi}a, najinteresantniji segment izlo`be, koji se naziva “Srbi-donatori u So~iju”, donosi prezentaciju donacija i donatora Srba i wihovog rada u ovom olimpijskom gradu. Najzna~ajniji donator u So~iju, zahvaquju}i kome je ova izlo`ba i realizovana, pored tamo{wih arhitekata je i preduze}e Putevi “U`ice”, kao i preduze}e “Ratko Mitrovi}”.

- Putevi “U`ice” su u jednom trenutku ovde u So~iju prerasli u gra|evinskog giganta, koji je imao ~ak 6.000 zaposlenih, {to cela Srbija u gra|evinarstvu u ovom trenutku nema – rekao je pored ostalog Oliver Stankovi}.

Z. L. S.

K

koja se tradicionalno daruje dobitniku Disove nagrade.

Direktorka Gradske biblioteke i manifestacije Danica Ota{evi} je istakla da je Disovo prole}e godinama unazad iskora~ilo i ka Evropi, a doprinos tome dao je i pro{logodi{wi gost jubilarne sve~anosti Peter Handke, koji je Disovu pesmu “Mo`da spava” preveo na nema~ki jezik. Komentari{u}i program 51. Disovog prole}a, koje }e trajati od 10. marta do 23. maja, Ota{evi}ka je naglasila da }e i ovog, kao i prethodnih prole}a, biti obele`eni zna~ajni aktuelni, ali i povodi iz sveta kwi`evne istorije, i najavila programe posve}ene akademiku Matiji Be}kovi}u, Aleksandru Te{i}u, Radoju M. Jankovi}u, Disu i Milutinu Boji}u, Goranu Goci}u, ovogodi{wem dobitniku NIN-ove nagrade, Nu{i}u i druge sadr`aje posve}ene mladima, kao i konkursima koje Biblioteka tradicionalno realizuje u pet kategorija. I ove godine Gradska biblioteka otvara novo poglavqe Disovih sve~anosti wegovim stihom, koji je ujedno i za{titni znak manifestacije: “Sa o~ima izvan svakog zla...”

Z. L. S.

IZLO@BA O MILUNKI SAVI] U NARODNOM MUZEJU

NAJODLIKOVANIJA @ENA VELIKOG RATA U SVETU

ovodom obele`avawa stogodi{wice po~etka Prvog svetskog rata u Galeriji Narodnog muzeja otvorena je izlo`ba posve}ena heroini Milunki Savi}, najodlikovanijoj `eni u svetu i prvoj `eni borcu Velikog rata.

Autor ove multimedijalne postavke je novinar Sla|ana Zari}, a izlo`bu su realizovali RT Srbije, Ministarstvo odbrane i Istorijski muzej Srbije, na ~ijem ~elu je Miroslav @ivkovi}, koji ju je i otvorio, napomiwu}i da je pro{le godine po-

P

krenuta velika akcija na 40. godi{wicu smrti Milunke Savi}, kako bi wene vojni~ke zasluge bile kona~no vra}ene na mesto koje joj pripada u istoriji. Posle mnogo godina ispravqena je nepravda i posmrtni ostaci Milunke Savi} preba~eni su u Aleju velikana, gde joj je i mesto, istakao je @ivkovi}. RTS je pro{le godine uradio i dokumentarni film o ovoj izuzetnoj `eni. Izlo`ba obuhvata fotografije iz dva perioda wenog `ivota: `ena ratnik i `ena majka, jer je uz svoje dete i troje usvojenih, podigla i od{kolovala jo{ tridesetoro siro~adi iz rodne Koprivnice, obra|uju}i skromno imawe, koje joj je kraq dodelio posle rata u Stepanovi}evu kod Novog Sada.

Milunka Savi}, ro|ena je 1890. u selu Koprivnica nedaleko od Ra{ke. Pokrila je {ajka~om svoje pletenice i krajem 1912. godine se kao mu{karac dobrovoqac prikqu~ila Drinskoj diviziji gde u~estvuje u zavr{etku Prvog balkanskog rata i bitkama oko Skadra po~etkom 1913. U Prvi svetski rat ulazi kao `ena i to u najelitniji Drugi puk srpske vojske “Kwaz Mihajlo”, takozvani Gvozdeni puk. Bila je narednik prvog e{alona, komandir bomba{kog voda, heroj svog bataqona, bolni~arka… Za ratni~ke zasluge odlikovana je najvi{im srpskim i francuskim vojnim odlikovawima. Nosilac je

Zlatne Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Medaqe za hrabrost “Milo{ Obili}”, Legije ~asti 4. stepena (oficirske), Legije ~asti 5. stepena (vitez), Francuskog Ratnog krsta sa plamenom gran~icom, Albanskom i Spomenicom Prvog svetskog rata.

Posleratna biografija Milunke Savi} nije ni malo slavna, jedva da je mogla da radi kao ~ista~ica. Umrla je 3. oktobra 1973. u Beogradu. Komentari{u}i sve to @ivkovi} zbog neprimerenog odnosa prema ovoj `eni heroju, zamera onda{wim dr`avnim vlastima.

- Ne samo Tito, ve} i kraq, koji je imao ve}e obaveze prema Milunki, nije se pona{ao u skladu sa wenim zaslugama.

Tito je ~ak izjedna~io orden Kara|or|eve zvezde sa ordenom Narodnog heroja da bi imala neku penziju. U Kraqevini je radila u zgradi Hipotekarne banke (dana{wi Narodni muzej) kao ~ista~ica bez klase, dakle najgore poslove, i tek na intervenciju francuskog generala Fran{e De’perea i francuske vlade je dobila klasu, da bi obavqala malo lak{e poslove, {to je bilo poni`avaju}e - ka`e @ivkovi}.

Jedini spomenik podignut u ~ast Milunke Savi} nalazi se u Jo{ani~koj Bawi, a @ivkovi}, koji je i pokrenuo pri~u o revalorizaciji dela ove nepravedno zaboravqene heroine, isti~e da je pokrenuo inicijativu da se ovoj zaslu`noj `eni odgovaraju}i spomenik podigne upravo ispred Istorijskog muzeja Srbije. Izlo`ba je neprekidno na putu i zna se gde }e biti postavqena slede}e dve godine unapred, a zbog velikog interesovawa bi}e ura|ene i ~etiri identi~ne postavke na engleskom, francuskom, ruskom i gr~kom jeziku. Premijerno je bila prikazana u Domu vojske u Beogradu, a pre ^a~ka videla je publika u Zrewaninu, Ra{koj, Kraqevu, slede Loznica, Bawa Luka i niz drugih gradova. Za ~a~ansku publiku bi}e otvorena do kraja marta, a u maju odlazi u Istorijski muzej u Moskvu, potom u Gr~ku i druge zemqe.

Z. L. S.

18

ZAVI^AJNO DRU[TVO „^A^ANI” U ^AST DANA @ENA

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Vladimir Kecmanovi}

TOP JE BIO VREO wiga „Top je bio vreo“ nudi druga~iju perspektivu, depersonalizovanu sliku rata i `ivota u Sarajevu pod opsadom.

U toku granatirawa Sarajeva, jedan de~ak srpske nacionalnosti ostaje bez roditeqa. Usled traume, de~ak zanemi, a brigu o wemu preuzima kom{inica Tixa muslimanske nacionalnosti ~iji je sin de~akov najboqi drug Kenan. Potresni opisi wegovog odrastawa u ratnim uslovima, prvog pijanstva, prvog seksualnog iskustva, prve tu~e... Sve se mewa kada wegov drug i Tixin sin pogine od granate i kada ona, usled toga, odgurne de~aka i prekine da vodi brigu o wemu jer je srpske nacionalnosti...

K

Po romanu „Top je bio vreo“ koji je u{ao u naju`i izbor za Ninovu nagradu i dobio nagradu „Me{a Selimovi}“ snimqen je istoimeni igrani film koji }e svojom premijerom otvoriti ovogodi{wi Fest.

[TA GOD RADIO, DECA TI SE RA\ALA... lave}i `enu, qubav i porodicu, bez kojih, kako je re~eno “nema ni `ivota, ni napretka”, uo~i Dana `ena, Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani” je pro{log ~etvrtka u kafani “Car Lazar” priredilo prigodan program naslovqen po stihu

S

znena|uju}a autobiografija jedne od najpoznatijih i najnagra|ivanijih peva~ica mla|e generacije.

Umetnica bez dlake na jeziku u ispovednom tonu govori o svom detiwstvu, te{koj porodi~noj situaciji, muzi~kim po~ecima, prvim qubavima, snimawu albuma, pobedi na Evroviziji…

Osim onoga {to se mo`e o~ekivati u jednom osvrtu na pre|eni `ivotni put, Marija [erifovi} po prvi put otvoreno progovara o svojim strastima i slabostima, prijateqima i menaxerima, o sklonosti prema tetova`i i pokeru, i, naravno, o svojoj seksualnosti, o kojoj je ve} mnogo pisano.

Ova uzbudqiva pri~a napisana je za sve one koji `ele da izbliza upoznaju `ivotni put poznate peva~ice, ali i za one koje interesuje kako poznati qudi nose teret slave: u slu~aju Marije [erifovi}, ona se u svojoj Ispovesti uvek iznova okre}e univerzalnim vrednostima `ivota kao {to su qubav, pravda, istrajnost i odgovornost.

I

diteqi tri k}erke, i baka i deka desetoro unu~i}a. Svoje penzionerske dane provode na lepo ure|enom imawu u Trnavi, gaje vo}e i povr}e, do~ekuju unu~i}e, dru`e se sa prijateqima, ~itaju i putuju kad im okolnosti to dozvole. Zovu ih super baka i su-

Prosvetni radnici Radmila i Radi{a @ivkovi} su roditeqi tri k}erke i baka i deka desetoro unu~i}a R{umovi}eve pesme “[ta god radio, deca ti se ra|ala”, u kome se s po{tovawem i divqewem govorilo o jednoj od ~a~anskih sre}nih i bogatih porodica. Ali ne “bogatih novcem i nekretninama”, kako re~e voditeqka i PR zavi~ajaca Milica Dopu|a, “ve} bogatih decom”. Ideju da Zavi~ajno dru{tvo na ovakav na~in obele`i praznik `ena, dala je Quba Pantovi}, u~iteqica u penziji. Naime, bra~ni par prosvetnih radnika Radmila Rada i Radi{a @ivkovi} su ro-

per deka. Raritet ove porodice je i ~iwenica da su sve tri k}erke zavr{ile srpski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i sve tri su porofesorke u sredwim {kolama. Aleksandra Mi{i} radi u ~a~anskoj Gimnaziji i majka je troje dece, a bliznakiwe ro|ene deset godina posle we, Biqana i Qiqana, zaposlene su, prva u Gimnaziji u Gorwem Milanovcu, a druga, u Tehni~koj {koli u ^a~ku. Biqana ima troje, a Qiqana, ~etvoro dece. Najstarija

unuka @ivkovi}evih Katarina ima 15 godina, a najmla|a Zlata tek tri meseca. Te{ko ih je uvek okupiti na jednom mestu, ali ove ve~eri u “Caru”, bili su u prili~no komletnom sastavu. Ni za ovu, kao ni za mnoge porodice u Srbiji, nije bilo uvek lako, naro~ito {kolovawe tri studenta, podstanarski `ivot, krizna vremena u celoj zemqi. Rada i Radi{a su u braku ve} 45 godina i wihov recept za sre}u je nesebi~na qubav, koja se, kako Rada potvr|uje “davawem samo uve}ava i umno`ava”. Radmila je sa deset godina oti{la na daqe {kolovawe kod tetke, tako da je ostala `eqna roditeqskog doma. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Kragujevcu i radila skoro ~itav radni vek, za wu najlep{i posao na svetu, kao nastavnik srpskog jezika u O[ “Filip Filipovi}”. I danas pamti svakog svog |aka, pa ~ak i gde je sedeo u klupi. Radi{a je kao u~iteq radio u Lascu, Ostri i Vujetincima, a po zavr{etku studija na Fakultetu narodne odbrane i u Sekretarijatu za NO, u Fabrici “Cer”, a bio je i direktor {kole u Trnavi. Ka`e da recepta za sre}u nema, ali da je ~uvawe i mno`ewe porodice najve}a sre}a. Program su recitalom opelemenile Vasilija Zo}evi}, koja je kazivala pesmu “^e`wa”, Magdalina Obradovi} i Sofija izreke o porodici, Qudmila je govorila naslovnu zdravicu, a sve je biranom muzikom za~inio i ~a~anski “Svilen konac”.

Z. L. S.

„KU]A SA PLAVIM PROZORIMA” DRAGICE STEFANOVI]

Marija [erifovi}

ISPOVEST

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

KULTURA

odni ^a~ak i pet generacija wenih predaka, bili su inspiracija klini~kog psihologa Dragice Stefanovi} da napi{e autobiografsku i biografsku kwigu “Ku}a sa plavim prozorima”, koju je Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” predstavila na kwi`evnoj ve~eri pro{log utorka u Galeriji Narodnog muzeja, a u okviru izlo`be zavi~ajnog stavrala{tva “[tampana re~ 2013”. Dragica Stefanovi} je svoj radni vek provela u bolnici “Laza Lazarevi}” u Beogradu, gde i danas provodi svoje penzionerske dane, ali je neraskidivo povezana sa rodnim gradom. Ovo je weno prvo prozno delo, koje, napisano u zrelim godinama, predstavqa oma` wenoj porodici i precima, ali posredno i svedo~anstvo o zavi~ajnim temama, jer u woj obuhvata period u rasponu od dva i po veka, podse}aju}i na porodice Stefanovi}, Ili}, Srni}, Novakovi}, sve do Obrena Martinovi}a i wegove supruge Vi{we, u narodu poznate kao baba Vi{wa iz Brusnice, majke Milo{a Obrenovi}a. Pored glavnih aktera kwige, tu su i mnoge li~nosti koje su raznim povodima dolazile u kontakt sa autorkinim precima. Kwiga donosi i istorijski kontekst, vreme u kome su porodice `ivele, govori o daqoj i bli`oj pro{losti ^a~ka, Kraqeva i drugih mesta u kojima junaci ovog proznog dela borave tokom svojih `ivota.

R

OMA@ PRECIMA I ZAVI^AJU

- Ova nam kwiga kroz spisateqkinu slobodu, ali i autenti~na svedo~anstva do~arava turbulentnost na{ih prostora i sve promene koje su zadesile na{e dru{tvo i odrazile se na svaku porodicu od kraja 18. do po~etka 21. veka. Prikazivawe psiholo{kih karaktera plejade likova, wihovog odnosa prema `ivotu i istrajavawe kroz sva isku{ewa, govore o voqi i snazi tih qudi da se odr`e i traju - rekao je pored ostalog Qubi{a ]irkovi}, koji je ovo ve~e osmislio i vodio.

Govore}i o prvom proznom delu

Dragice Stefanovi}, kwi`evnik Radovan M. Marinkovi} je istakao i to da je “ova kwiga dragocena du`benica i obi~nom ~itaocu i istra`iva~u, zato {to je istovremeno i istoriografski spis i autenti~no svedo~anstvo o ^a~ku i Srbiji iz vremena koja opisuje.” Odlomke su ~itali Marija Radulovi} i Slobodan Nikoli}, a muzikom sa violine kwi`evnu promociju je oplemenio profesor Nenad Jovanovi}.

Z. L. S.

19

TURIZAM

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

KRATKI VODI^ KROZ OV^ARSKO-KABLARSKU KLISURU

„MORE“ NA 889 METARA I DRUGE LEPOTE...

Ophrys apifera

a svega desetak kilometara od ^a~ka nalazi se Ov~arsko-kablarska klisura, jedan od najlep{ih i najzanimqivijih predela ovog dela Srbije.

Zbog 12 svetili{ta nazivaju je „Srpskom Svetom Gorom“, a zbog svojih prirodnih lepota i raznolikog biqnog i `ivotiwskog sveta klisura je za{ti}eno podru~je i kategorije - predeo izuzetnih odlika. Sve je vi{e zaqubqenika, ne samo iz ^a~ka, koji dolaze u ov~arske i kablarske manastire i pohode vrhove ovih planina. Ali ipak, malo je onih koji su videli i spoznali bar deo „tajni“ ovog predela pred kojima se ~ovek u isti mah oseti malim zrnom vasione, ali i

N

Bawski potok - slapovi

985

metara

nadmorska visina Ov~ara

889

metara

nadmorska visina Kablara Pogled sa Kablara

svedokom ~udesa, i nebeskih i onih koje su qudske ruke napravile. Prole}e pred nama je prava prilika da se krene u otkrivawe klisure, koja se ve} u martu „budi“ i nudi neslu}ene prizore. Za mnogo toga vam nije potreban vodi~, ve} samo qubav i radoznalost, mapa sa ubele`enim planinarskim stazama, koja se mo`e na}i u Turisti~koj organizaciji ^a~ka, i malo boqa kondicija. Ovo su samo neki od predloga koje smo napravili uz pomo} Gorana Nikoli}a, glavnog ~uvara u klisuri i jednog od najboqih poznavalaca ove riznice duha, istorije, kulture i prirode.

Priroda je bila vi{e nego blagodarna prema klisuri. Kad se stigne do vrhova Kablara (885 i 889 m) pred o~ima se uka`u ~uveni meandri. Svaki odlazak i svako godi{we doba pru`aju drugu sliku i novi do`ivqaj. Ako imate sre}e, pa vrhove oba-

vije magla, ima}ete utisak da ste ispred nekog velikog mora punog ostrva ili da ste nadomak samih oblaka. Ako je dan „okupan“ ki{om ili vetrom, ceo predeo mo`ete videti kao na dlanu.

Slapovi bawskog potoka predstaqaju mali kawon na kome se nalazi nekoliko slapova i bigrenih kada (od sige). Zanimqivo je da voda i kre~wak koji se talo`i vremenom mewaju predeo, pa i oni koji su bili pre nekoliko godina, kada ponovo do|u mogu ugledati sasvim drugo „umetni~ko delo“. Do slapova se dolazi veoma laganom stazom koja vodi od autokampa, gde se potok uliva u Zapadnu Moravu. Ide se makadamskim putem, a posle 500-600 metara dolazi se do imawa Milivojevi} i male hidroelektrane. Do slapova se mo`e i}i i kroz ovo dvori{te, ali je boqe da se nastavi putem koji vodi u Du~alovi}e. Posle 300 metara

kada se do|e do vikendica sa desne strane, skrene se levo u {umu, gde }e, prema obe}awu Nikoli}a, uskoro biti postavqen putokaz. Ovim putem silazi se do samih slapova. Ispod brda kod slapova nalaze se dva izvora pitke vode. Staza je posebno lepa u prole}e, kada su pored we poqa visibaba.

Paunovi}a vrelo je pritoka bawskog potoka, a do wega se dolazi istom stazom kao za slapove. Kada se stigne do vikendica, treba produ`iti napred, ka staroj vodenici koja je poru{ena.

Oko sto metara daqe nalazi se samo vrelo, a iznad wega pe}ina, iz koje je Branko V. Radi~evi}, kako je to pripovedao sam pesnik, slu{ao pesme vila. Pe}ina ima nizak svod i dvadesetak metara od ulaza nalazi se deo pod vodom, zbog ~ega je jo{ neistra`ena.

Za alpiniste i one koji vole ekstremne sportove veo-

MISTERIJE O BLAGU Za klisuru se vezuju i neke misterije, a jedna od wih, koja jo{ podgreva ma{tu avanturista, je pri~a o zakopanom blagu. Ne samo jednom! Naime, prema podacima iz arhiva, ali i pisawu britanske {tampe, britanska vlada je ~etnicima na po~etku Drugog svetskog rata poslala po svom obave{tajcu Djuen Bil Hadsonu kov~eg prepun zlatnika i ponekim dijamantom, vredan oko tri miliona dolara. Me|utim, prema nekim pri~ama, ovaj obave{tajac je hteo da blago zadr`i za sebe, pa ga je zakopao negde u Ov~ar Bawi. Drugi britanski obave{tajac, poreklom Srbin, Du{an Popov dvadeset godina posle zavr{etka rata, nije uspeo da se domogne blaga, jer ga je ubrzo uhapsila Udba. I danas ima onih koji tragaju za ovim blagom, a postoje brojne pretpostavke gde bi moglo biti sakriveno. Goran Nikoli} ka`e da postoji i pri~a o blagu ^vrki}a, veoma bogatoj i uticajnoj predratnoj porodici, za koje se veruje da je sakriveno u nekoj od brojnih kablarskih pe}ina.

Pe}ina Tur~inovac

foto Armadilo

Planta`e sremu{a

ma je atraktivna pe}ina „Tur~inovac“, ~ije se ime, tako|e prema predawu, vezuje za jedan narodni zbeg u vreme osmanske vlasti. U pe}ini je prona|ena keramika i grede najverovatnije neke crkvice.

Do same pe}ine na visini od oko 560 metara, koja ima dve dvorane i tako|e je nedovoqno istra`ena, mo`e se sti}i uz obu~ene vodi~e preko „gvozdenog puta“ (via ferata). Pre nekoliko godina postavili su je ~lanovi Kluba ekstremnih sportova „Armadilo“.

U klisuri je otkriveno oko 20 vrsta orhideja, koje cvetaju od aprila do kraja jula. Ove lepotice koje krase klisuru su za{ti}ene vrste.

Wihove lokacije osta}e tajna, upravo iz `eqe da ih za{titimo, ali zainteresovani koji `ele da ih vide i slikaju, mogu to uraditi uz vodi~e Turisti~ke organizacije ^a~ka. Nedavno je objavqeno da je u klisuri prona|ena endemi~na vrsta „zvon~ac“. Prof. dr Dmitar Laku{i} sa Biolo{kog fakulteta u Beograda pro{le godine objavio je rad kojim je ova vrsta priznata kao nova. „Zvon~ac“ raste samo na stenama u blizini manastira Nikoqe. Procewuje se da ga ima tek na povr{ini od jednog kvadratnog kilometra, odnosno ukupno oko

Zvon~ac

foto Dmitar Laku{i}

2.000 jedinki. Sve vi{e je onih koji znaju lekovita svojstva sremu{a. U Korowskom dolu, koji vodi od Preobra`ewa do Sretewa, nalazi se prirodna „planta`a“ ove biqke, pa od ranog prole}a ova staza miri{e na beli luk, ~iji je sremu{ „divqi“ srodnik. Sremu{a ima i kod Ka|enice, Vaznesewa, Vavedewa, ali i na planini Jelica. Ova biqka je i pored sada{weg obiqa veoma ugro`ena, budu}i da je mnogi ~upaju i tako uni{tavaju wen koren.

Neobi~na i stara stabla raznog drve}a su jo{ jedna od lepota ovog kraja. Cer u ^vrki}ima, koji je star oko 300 godina i smatra se jednim od najstarijih u Srbiji, nalazi se na stazi Ov~arskokablarska transverzala (OKT). Kada se stigne iznad prvih ku}a, pre uspona koji ide ka Kablaru, nastavi se desnom stazom i na oko 200 metara nalazi se ovo stablo visoko preko 20 metara. Bor u porti Nikoqa je prema predawu posadio sam Milo{ Obrenovi} nad grobovima manastirskih monaha.

Drvo „lane“ koje raste ispod „Tur~inovca“ neobi~nog je izgleda, jer su mu grane bukvalno srasle i „ispisale“ veliko slovo o, iz koga na sve strane rastu novi „rogovi“.

V. T. (Nastavak u narednom broju)

20

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276 DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

21

MARKETING

^A^ANSKI GLAS

22

GORWI MILANOVAC

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

VELIKI USPEH NA FESTIVALU „MILIVOJEV [TAP I [E[IR” U PO@AREVCU

NAJPRESTI@NIJE NAGRADE PRIPALE

MILANOVA^KOM POZORI[TU

ovodom velikog uspeha Milanova~kog pozori{ta na jubilarnom festivalu “Milivojev {tap i {e{ir”, koji je nedavno odr`an u Po`arevcu, predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je, ovih dana, uprili~io prijem za ~lanove pozori{ne amaterske trupe. Tokom petodnevnog festivala gorwomilanova~ki glumci su odigrali ^ehovqeve jedno~inke: “Medved”, “O {tetnosti duvana”, “Tragi~ar od nevoqe” i “Labudova pesma” i tom prilikom osvojili najvi{a odlikovawa.

Prijemu su prisustvovali glumci Marija Todorovi}, Aleksandar Avramovi}, Ivica Todorovi}, Predrag Lo{i}, Dra{ko Obrenovi}, Milena Markovi}, Boro Lo{i} i rediteq Branko Kne`evi}.

- ^estitam Vam veliki uspeh kojim ste potvrdili svoj talenat i posve}enost pozori{tu, posebno reditequ Branku Kne`evi}u i glumcima Pe|i Lo{i}u i Dra{ku Obrenovi}u, koji su se posebno istakli svojim ulogama i time bili nagra|eni najve}im priznawima festivala. Dostojno ste prezentovali svoj grad, a va{ trud je zna~ajniji, jer ste sa vrlo malim ulagawima u va{e aktivnosti i u neadekvatnim uslovima postigli izuzetan uspeh, ali to }e se promeniti. Uveren sam da }e novi uslovi u budu}em novom Domu kulture, koje planiramo da obezbedimo u narednom periodu, doprineti dodatnom unapre|ewu va{eg rada.

Radujem se {to }emo, nakon rekonstrukcije Doma kulture, biti u mogu}nosti da budemo doma}ini brojnih festivala, {to }e dodatno unaprediti kulturni `ivot na{eg grada - rekao je Mirkovi}. U nastavku prijema, predsednik op{tine i na~elnica Op{tinske uprave su govorili o budu}im radovima na rekonstrukciji Doma kulture, a posebno pozori{ne scene koja }e sigurno zadovoqiti sve profesionalne standarde.

P

Branko Kne`evi}

Dra{ko Obrenovi}

Pe|a Lo{i}

Rediteq Branko Kne`evi} je op{tinskom rukovodstvu zahvalio u ime celog ansambla na poverewu i podr{ci u realizaciji festivala na kome se od 32 pozori{ta iz cele Srbije proslavilo gorwomilanova~ko, najavquju}i da to nije kraj ve} podstrek za budu}a amaterska takmi~ewa u Kuli i na Ubu. Za ulogu nervoznog Ivana Ivanovi~a Wuhina u “Tragi~aru od nevoqe” gorwomilanova~kom glumcu amateru Pe|i Lo{i}u dodeqen je “Milivojev {tap” i “Milivojev {e{ir”, najve}e nagrade Festivala. Prema re~ima Lo{i}a, svoju nagradu je podelio sa celokupnim ansamblom Milanova~kog pozori{ta, jer je zasluga zajedni~ka.

Nagrada za slikovito kreirawe lika pripala je Dra{ku Obrenovi}u, za ulogu Ivana Ivanovi}a Wuhina kao sredove~nog “mu`a svoje `ene” u predstavi “O {tetnosti duvana”, a koji se amaterskom glumom u Gorwem Milanovcu bavi vi{e od pedeset godina.

V. S.

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

USVOJENI IZVE[TAJI O RADU JAVNIH PREDUZE]A I USTANOVA zve{taji o pro{logodi{wem radu gorwomilanova~kih javnih preduze}a i ustanova jednoglasno su usvojeni na posledwoj sednici Op{tinskog ve}a, kojom je predsedavao predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Generalno uzev, sva op{tinska preduze}a i ustanove su u toku pro{le godine pozitivno poslovala sa sredstvima koja su planski predvi|ena u ovim organizacijama, a uskladu sa obavezuju}im zakonskim normativima. Zbog svog uspe{nog poslovawa, pojedina preduze}a su bila i javno pohvaqena od nekolicine ve}nika.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je izjavio da je veoma zadovoqan pro{logodi{wim radom op{tinskih preduze}a i ustanova, jer je ve}ina wih dosta dobro funkcionisala, ali uvek mo`e vi{e i boqe. Mirkovi} je najavio da }e u ovoj godini do}i do izvesnih promena, posebno u temeqnoj analizi kadrova u svim preduze}ima i ustanovama, uz re{avawe odre|enih vi{kova no-

I

vim sistematizacijama ili pojedinim preraspodelama. Kako je naveo, do sada je vr{ena solidarna raspodela sredstava, a ubudu}e lokalna samouprava }e razmatrati kvalitet programa i projekata sa kojima }e ova preduze}a i ustanove konkurisati za sredstva.

U nastavku sednice razmatrani su i usvojeni predlozi re{ewa o upotrebi sredstava teku}e buxetske rezerve za popravku stare i nabavku nove pumpe za vodu u prawanskoj Osnovnoj {koli „Ivo Andri}“, u iznosu od 109.800. dinara. Za odlazak veterana atletskog kluba „Veteran“ u

Ma|arsku na svetsko prvenstvo u atletici za veterane odobreno je 60.000 dinara. Istim iznos je izdvojen i za karate klub „Takovo“ za tro{kove organizacije sportske manifestacije. Lova~ko udru`ewe „Milan Obrenovi}“ odobrenih 20 hiqada dinara upotrebi}e za organizovawe lova~ke

lutrije, ~iji je ceo prihod opredeqen za kupovinu divqa~i i hrane za divqa~. Sa dodatnih 10 hiqada dinara ovom udru`ewu bi}e omogu}eno organizovawe grupnog lova na lisice na terenima lova~kog dru{tva „Fazan“ u Prawanima, gde }e u~estvovati 150 lovaca.

Na javni poziv za raspodelu srestava udru`ewima iz oblasti kulture, socijale, zdravstvene za{tite i crkvama, koja se finansiraju ili sufinasniraju iz op{tinskog buxeta, prispelo je 46 blagovremenih prijava. Samo tri udru`ewa nisu ispunila konkursne uslove. Od ukupnih sredstava u visini od 4,9 miliona dinara, prema mi{qewu tri zasebne komisije, 2,5 miliona dinara bi}e izdvojeno za potrebe kulturnih aktivnosti. Za devet crkvenih organizacija odobreno je milion i po dinara, a za 16 prijavqenih udru`ewa i dru{tava iz oblasti socijalne i zdravstvene za{tite izdvojeno je 900 hiqada dinara.

V. S.

23

GORWI MILANOVAC

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

ZIMSKA [KOLA ZA POQOPRIVREDNIKE

ODR@AN SASTANAK KOORDNACIONOG TIMA PARTNERSKIH OP[TINA

RE^ STRUKE ZA

ZA USPE[NU NAPREDNIJU PROIZVODWU REALIZACIJU PROJEKTA U POPISA IMOVINE Gorwem Milanovcu je 6. marta odr`an sastanak ~lanova koordinacionog tima, koji rade na realizaciji projekta “Na{a imovina podr`ava na{ razvoj”. Projekat se odnosi se na popis imovine koja je u vlasni{tvu lokalnih samouprava, u ovom slu~aju partnerskih op{tina Lu~a-

U

ni, Gorwi Milanovac i Ariqe. Realizuje se u okviru programa Exchange 4, a finansira sredstvima Evropske unije. Ina~e, zakonska obaveza lokalnih samouprava je da izvr{e popis svoje imovine do septembra.

Goste iz Lu~ana i Ariqa je pozdravio predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, ra|ani Rudnika su na svom zboru, odr`anom 9. marta, izabrali tro~lano predsedni{tvo. Centralna tema zbora bilo je re{avawe problema vodosnadbevawa Rudnika. Re~ je o velikom projektu, ~iju kona~nu realizaciju Rudni~ani sa nestrpqewem ~ekaju, a koji zahteva velika nov~ana ulagawa.

Zboru gra|ana je prisustvovao i predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, sa saradnicima, koji je pozdravio sve prisutne i osvrnuo se na problem vodosnabdevawa Rudnika, istakav{i da je jedino i trajno re{ewe ovog pitawa dovo|ewe vode sa Rzava, a za tu namenu planirana su velika buxetska sredstva.

Saop{tiv{i prisutnima da su nabavqene cevi, a planirano je da se u toku ove godine stigne do Majdana, Mirkovi} je najavio da }e finansirawe ovog projekta

G

po`elev{i im uspe{an rad na realizaciji projekta. On je naglasio da je veoma zna~ajno {to sve tri op{tine zajedni~ki sprovode ovaj projekat, s obzirom da tradicionalno imaju dobru saradwu u razmeni znawa i iskustava. Mirkovi} je izrazio nadu da }e i u narednom periodu sve tri op{tine bi-

ti deo nekog novog projekta i da }e od toga imati vi{estruku korist.

Sastanak ~lanova koordinacionog tima partnerskih op{tina u Gorwem Milanovcu je protekao u konstruktivnom radu. Dogovorene su daqe aktivnosti na projektu i komunikaciona {ema. Formiran je i komu-

organizaciji Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be iz ^a~ka i op{tine Gorwi Milanovac, 5. marta je organizovana zimska

nistarstva poqoprivrede.

Vi{e~asovni seminar je otvorila Sla|ana Petri}, direktor Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be iz

{kola za gorwomilanova~ke poqoprivrednike. Prisutne je pozdravio zamenik predsednika op{tine Miroslav Milovanovi} i informisao ih da su u okviru agrarnog buxeta predvi|ena zna~ajna sredstva za edukaciju poqoprivrednika. Kako je najavio, `iteqi sela i ubudu}e mogu o~ekivati da }e za wih biti organizovani brojni seminari u ciqu unapre|ewa wihove proizvodwe. Milovanovi} je pozvao prisutne poqoprivrednike da se odazovu na javni poziv op{tine Gorwi Milanovac za dodelu subvencija, odnosno bespovratnih sredstava. Konkurs }e biti raspisan odmah nakon dobijawa saglasnosti Mi-

^a~ka.

O biohemijskim i hemijskim procesima konzervisawa sto~ne hrane u postupku silirawa govorio je Miroslav Ja}imovi}, dok je predavawe o nezi i bolestima papaka odr`ala Qiqana ]ur~i} iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. O javnim skladi{tima govorio je Radovan [evarli}, a o primeni te~nih |ubriva Nikola Obradovi} predstavnik firme “Agrounik”. [to se ti~e za{tite ratarskih kultura, stru~na saznawa poqoprivrednim proizvo|a~ima preneo je Mirko Radovi}, a o za{tita povrtarskih kultura govorio je Radomir \eki}, predstavnik kompanije “Galenika-Fitofarmacija”.

V. S.

nikacioni tim. Sagledane su i procedure javnih nabavki, koje }e biti sprovedene u okviru projekta. Obaveza op{tine Gorwi Milanovac je da doprinese ostvarivawu projektnog ciqa i sara|uje sa ostalim u~esnicima projekta, u skladu sa principima dobrog upravqawa. U okviru projekta bi}e popi-

san 21 kilometar vodovodne mre`e u op{tini Gorwi Milanovac, i to na terenu gde su re{eni imovinsko-pravni odnosi. Softver, koji }e biti obezbe|en sredstvima projekta, koristi}e se za unos podataka i osta}e u vlasni{tvu lokalne samouprave nakon zavr{etka projekta.

V. S.

@ITEQI RUDNIKA ODR@ALI ZBOR

CENTRALNA TEMA VODOSNABDEVAWE podr`ati i ROC “Rudnik“. Direktor JKP “Gorwi Milanovac” Rajko Ne{kovi} je obavestio prisutne da se paralelno sa planovima dovo|ewa vode sa Rzava radi i na pove}awu kapaciteta lokalnih izvora, tako da je trenutan priliv vode pove}an na 13,2 litra u sekundi. [to se ti~e zahteva za izgradwu skijali{ta na Rudniku, ~eka se dozvola Kontrole leta. U toku je i izrada Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Rudnik, potvrdio je prisutnima predsednik op{tine Mirkovi}.

- [to se ti~e sportskog bazena na Rudniku, kao {to znate, vra}en je op{tini Gorwi Milanovac i predat na upotrebu gorwomilanova~kom Sport-

skom centru. U narednom periodu bi}e ponu|eno da se prona|e zainteresovani zakupac, koji }e biti u mo-

gu}nosti da investira u renovirawe i odr`avawe ovog bazena, {to bi u zna~ajnoj meri doprinelo tu-

risti~koj ponudi Rudnika - rekao je predsednik op{tine.

Kod firme iz Ka}a “Unimet” ostalo je da se re{i deo imovinskih odnosa za objekat biv{e MK “Rudnik”. Rudnom rentom ostvarena je korektna saradwa sa ROC-om “Rudnik” i zahvaquju}i tim sredstvima asfaltiran je deo puta od Rudnika prema Majdanu. Zamewen je i sistem uzbuwivawa na brani jalovi{ta rudnika. [to se ti~e u~e{}a gra|ana u asfaltirawu puteva, na wihova sakupqena sredstva bi}e dodata i buxetska u odnosu 1:2, poru~io je predsednik op{tine.

Agrarnim buxetom Op{tine za podsticaje poqoprivredi obezbe|eno je 20 miliona dinara. Plan je

upu}en u Beograd da se o wemu izjasni resorno ministarstvo i ovih dana se o~ekuje da stigne saglasnost.

Me{tani Rudnika su istakli da je wihov najve}i problem pija}a voda u letwem periodu, kada se pove}a nivo koncentracije arsena u vodi i dolazi do zabrane wenog kori{}ewa. Pored toga, gra|ani su imali primedbe i na nezavr{eni deo trotoara u du`ini od 40 metara, u glavnoj ulici, zbog nere{enih imovinskih odnosa.

Govorilo se i o drugim temama. Predstavnici lokalne samouprave su obe}ali da }e ulo`iti maksimum napora sa se svi problemi o kojima se govorilo na zboru u doglednom periodu razre{e.

V. S.

24

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

LU^ANI

U SUSRET PROLE]NOJ SETVI: DOLAZE LI BOQA VREMENA ZA PROIZVO\A^E KROMPIRA?

SVE JE LAK[E KADA VAM JE ZAGARANTOVANA CENA!

Na podru~ju Draga~eva nekada se proizvodilo daleko vi{e krompira.

Na pad proizvodwe uticali su brojni razlozi, a me|u wima su najzna~ajniji: skupa proizvodwa, nesiguran plasman, nedostatak mehanizacije i mawak seoskog stanovni{tva.

Ina~e, podru~je op{tine Lu~ani ima odli~ne agroekolo{ke uslove za proizvodwu veoma kvalitetnog krompira i ovaj vid proizvodwe je, prema procenama dobrih poznavalaca ove problematike, trebalo jo{ davnih godina da postane draga~evski brend. Sadwa krompira u draga~evskom kraju obi~no startuje polovinom aprila i zavr{ava se po~etkom maja. S obzirom na to da u selima vlada velika besparica, poqoprivrednici smatraju da }e ova ratarska ili povrtarska kultura ovog prole}a zauzeti, najverovatnije, standardne ili blago uve}ane povr{ine, iako je tokom ~itave sezone merkantilni krompir imao dobru cenu.

ezdesetsedmogodi{wi Mihailo Stan~i} iz Tijawa bavi se proizvodwom krompira od 1968. godine. On tvrdi da je ovaj posao nekada ranije donosio dobru zaradu i da su zahvaquju}i tome mnoga doma}instva na podru~ju Draga~eva sasvim lepo `ivela.

Kako ka`e ovaj uzorni draga~evski doma}in, u proizvodwu krompira je u{ao bez ikakve mehanizacije. Nije imao ni obi~na zapre`na kola i volove, {to se nekada smatralo osnovnim u svakom ozbiqnijem bavqewu poqoprivredom. Bilo je i dobrih i lo{ih godina, ali posustajao nije.

- U onim boqim vremenima postojao je organizovani otkup krompira. Na{e je bilo samo da radimo. Znalo se sve unapred.

Ako smo proizvodili tri vagona krompira po hektaru - zarada je bila dobra, sa dva i po - mawe smo dobijali, a sve ispod dva trud nam je bio uzaludan. Svi smo nastojali da ovu povrtarsku

[

kulturu gajimo na ve}im povr{inama, kako bismo od ovog posla mogli da `ivimo. Imali smo poqoprivredne zadruge, koje su se brinule o plasmanu na{e robe. Kada sam uspeo da nabavim kompletnu mehanizaciju za ovaj vid proizvodwe - vremena su se promenila. Umesto {irokog tr`i{ta, dobili smo su`eno i nismo znali kuda }emo sa krompirom. Imao sam i veliki maler u 2011. godini. Sedam {lepera krompira sam odvezao u Bosnu i nikada nisam uspeo da ih naplatim, jer je firma kojoj sam robu prodao oti{la u ste~aj. Pretrpeo sam ogroman gubitak - ka`e Stan~i}, analiziraju}i dobra, ali i lo{ija vremena koja su u proteklih nekoliko godina zahvatila na{e podru~je.

^A^ANSKA ^IPSARA NANOVO POUZDAN PARTNER Kako navode draga~evski poqoprivrednici, od kada je draga~evski krompir prestao da se prodaje na tr`i{tima Hrvatske i Italije preko “Vo}ara” iz Gu~e, proizvo|a~i krompira iz Draga~eva, ali i iz ~itave Srbije, bili su suo~eni sa ote`anim plasmanom svoga proizvoda, pa su mnogi i odustali od ovog vida proizvodwe. Oni najuporniji su se dovijali na razne na~ine da unov~e svoj proizvod i i{~ekivali boqa vremena. Me|u wima je i Mihailo Stan~i}, koji smatra da za proizvodwu krompira dolaze malo boqa vremena, jer je ~a~anska ^ipsara obnovila rad.

- Pro{logodi{wi rod krompira prodao sam ~a~anskoj ^ipsari, iako su mi drugi nudili boqu cenu. Odlu~io sam se na takav potez da bih se uvrstio u red kooperanata. Qudi su maksimalno korektni. Platili su robu po{teno i sada se dogovaramo o novom ciklusu proizvodwe.

Imao sam dobra iskustva sa ovom ~a~anskom firmom i u ranijem periodu. Sve se znalo unapred. Kad izvadi{ krompir, tovari{ ga na traktor i vozi{ u ^ipsaru. Mislim da }u ove godine krompir zasaditi na desetak, a mo`da i na 15 hektara, a sve zavisi od toga koliko }u mo}i da izdvojim novca za predstoje}u setvu. Imam odgovaraju}u mehanizaciju, {to mi bitno olak{ava posao. Semenski krompir mi je obezbedila ^ipsara. Re~ je o sortama krompira

koje su pogodne za preradu u ~ips - isti~e Stan~i}, dodaju}i da je zemqi{te ve} spremno. Zaorao je duboku jesewu brazdu, a sve ostalo zavisi od po{tovawa agrotehni~kih mera, me|u kojima je posebno bitna prihrana, ali i adekvatna za{tita od bolesti i {teto~ina. Naravano, va`no je i da godina bude dobra, ali se to nikada ne zna, pa poqo-

privrednicima ostaje, kako ka`e, da se nadaju da }e wihovim usevima vremenske prilike biti naklowene.

- Kad bi ratar bio gatar, kako je to ~esto znao da ka`e moj deda, sve bi bilo u redu. Znali bismo kakvu godinu mo`emo da o~ekujemo, pa bismo se u skladu sa tim i pona{ali. Ovako, mi svake godine ula`emo u setvu, nadaju}i se najboqem. Rod zavisi od kvaliteta semena, stepena primene agrotehnike, ali i od vremenskih uslova. Mi, ovde u Draga~evu, uglavnom nemamo zalivne sisteme i ne navodwavamo krompir, pa zbog toga i posti`emo daleko ni`e prinose. Kada krompir rodi tri vagona po hektaru - zadovoqan sam i imam ~e-

mu da se nadam - ka`e Mihailo.

On dodaje da uvek precizno vodi evidenciju o svojoj proizvodwi.

Bele`i veli~inu parcela, datume izvo|ewa radova, koli~inu utro{enog sadnog materijala, ve{ta~kog |ubriva i hemijskih preparata za za{titu biqa.

Svaki ulo`eni dinar zapisuje.

Pre nekoliko dana je napravio i kalkulaciju za prole}nu sadwu krompira. Ra~unica ka`e da bez uloga od tri hiqade evra po hek-

taru - iluzorno je i govoriti o gajewu krompira.

Ipak, raduje ga ~iwenica {to mu ~a~anska ^ipsara unapred garantuje otkupnu cenu od 16 evrocenti po kilogramu krompira, {to proizvo|a~u svakako uliva sigurnost.

DO BOQEG PLASMANA ROBE UDRU@IVAWEM Preduze}e “Agromobil” iz Gu~e sara|uje sa 70 proizvo|a~a krompira sa podru~ja Zapadne Srbije i radi po holandskom modelu poslovawa. Vlasnik ove firme i predsednik Upravnog odbora asocijacije “Srpski plodovi” Ratko Vuki}evi} isti~e da je pro{le godine, zbog su-

{e u avgustu, rod krompra na podru~ju Srbije podbacio i da bi u narednom periodu ratari trebalo da posvete vi{e pa`we pove}awu prinosa po jedinici povr{ine. Dakle, put do boqeg profita se krije u produktivnosti proizvodwe, a ne u uve}awu povr{ina na kojima se ova kultura gaji.

- Ne postoji prava slika koliko se krompira proizvodi u Srbiji. Statistika ka`e da se ova poqoprivredna kultura proizvodi na 90.000 hektara, ali su to nepouzdani podaci, jer su parcele jako usitwene. Najbli`i istini je podatak da proizvodwa krompira zauzima od 45 do 50 hiqada hektara. Mi i daqe imamo daleko lo{ije prinose krompira od evropskih. Poboq{awem kvaliteta semena i tehnologije gajewa i za{tite mi moramo da se pribli`imo Evropi, jer u protivnom, kada se u potpunosti otvori na{e tr`i{te, ne}emo imati nikakvu {ansu da se takmi~imo u ceni sa evropskim proizvo|a~ima krompira - isti~e Vuki}evi}, podse}aju}i da u Hrvatskoj, koja proizvodi tri puta mawe krompira od nas, postoji 15 dobrih linija za wegovo pakovawe, a u Srbiji samo ~etiri. Kada do|u Rusi da tra`e na{ krompir, ne mogu ni u jednom skladi{tu da na|u odgovaraju}u koli~inu, {to ukazuje na potrebu da se proizvo|a~i udru`uju. S obzirom na to da su najminimalnije poruxbine krompira ruskih kupaca kre}u oko 2.000 tona, u Srbiji ne postoji skladi{te koje im mo`e odmah ponuditi takvu koli~inu kvalitetne i dobro upakovane robe.

Srpski krompira{i, sa usitwenom proizvodwom i magacinima od stotinak do 200 tona krompira, nemaju nikakvu {ansu na tom globalnom svetskom tr`i{tu. Jedino im preostaje da se udru`e, zakqu~uje Vuki}evi}. On dodaje da je krompir ove godine imao odli~nu cenu i da }e i preostale koli~ine pro{logodi{weg roda ove ratarske kulture biti unov~ene ve} narednih dana, jer su ruski kupci zainteresovani za na{e zalihe.

Vuki}evi} procewuje da }e u Draga~evu u novoj setvenoj sezoni biti zasa|eno za desetak odsto vi{e krompira, a to potvr|uje i blagi porast interesovawa za kupovinu semenskog materijala. Cene kvalitetnog semenskog krompira iz uvoza, klase “elita”, kre}u se od 70 centi do 1,10 evra. Sli~ne su kao i pro{logodi{we.

V. S.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

25

LU^ANI

ODR@ANA 20. SEDNICA SO LU^ANI

USVOJEN PROSTORNI PLAN OP[TINE

Odbornici Skup{tine op{tine Lu~ani su u utorak, 11. marta, na 20. skup{tinskom zasedawu razmatrali 11 ta~aka dnevnog reda. Nakon usvajawa zapisnika sa prethodne sednice, usvojili su odluku o dono{ewu Prostornog plana op{tine Lu~ani kao i izve{taj o strate{koj proceni wegovog uticaja na `ivotnu sredinu.

Skup{tina op{tine Lu~ani donela je odluku o izradi Prostornog plana u decembru 2009. godine.

Izrada nacrta Prostornog plana bila je poverena aran|elova~koj firmi “Arhiplan” na osnovu sprovedenog postupka javnih nabavki. Nacrt ovog veoma va`nog strate{kog dokumenta bio je na javnom uvidu od 1. do 30 novembra. Op{tinska uprava je 20. novembra organizovala i javnu prezentaciju Prostornog plana. Komisija za planove op{tine je razmotrila sve pristigle primedbe i sugestije i prihvatila neke od wih.

dbornici su razmatrali i usvojili predlo`ene izmene odluke o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe naknade za gra|evinsko zemqi{te. Usvajawem ovog predloga, visina naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta umawuje se u postupku legalizacije za iznos od 10 odsto vlasniku bespravno izgra|enog porodi~nog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi, koji je izgradwom ili kupovinom trajno re{avao svoje stambeno pitawe, ukoliko on ili ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva nemaju drugu nepokretnost za stanovawe. Do umawewa visine naknade dolazi i ukoliko je vlasnik porodi~nog stambenog objekta invalid, samohrani roditeq ili korisnik socijalne pomo}i. Vlasnici objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, odnosno odobrewa za izgradwu, koji su opremili gra|evinsko zemqi{te sopstvenim ili sredstvima mesnog samodoprinosa, tako|e ostvaruju pravo na umawewe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta i to srazmerno u~e{}u u opremawu.

Odbornici su dali saglasnost na predlog izmena i dopuna odluke o radnim odnosima, platama, naknadama i drugim primawima izabranih, imenovanih i postavqenih lica u op{tini Lu~ani, u kojoj se ka`e da biv{i funkcioneri, ukoliko se nakon prestanka funkcije u roku od 15 dana ne vrate kod svog ranijeg poslodavca, imaju pravo na tromese~nu naknadu i to u visini plate koju su

O

ostvarivali pre raskidawa radnog odnosa. Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka navedenog roka ako biv{i funkcioner zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju. Pravo mo`e biti i produ`eno za jo{ tri meseca ukoliko u tom periodu biv{i funkcioner sti~e pravo na penziju.

Na sednici je razmatran i usvojen predlog odluke o organizaciji i radu organa op{tine Lu~ani za vreme ratnog i vanrednog stawa.

Zeleno svetlo je dobio i predlog Lokalnog akcionog plana zapo{qavawa za 2014. godinu.

Ovim aktom su utvr|eni prioriteti i mere za unapre|ewe zapo-

Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} se na kraju sednice obratio odbornicima i informisao ih da lokalna samouprava ove godine raspola`e daleko mawim sredstvima u odnosu na prethodnu godinu, pa je otuda i wena obaveza da se racionalno pona{a u wihovom tro{ewu.

- Smatram da se svi korisnici buxetskih sredstava pona{aju racionalno i skromno i da shvataju situaciju u kojoj se nalazimo. Dogovaramo se i vodimo ra~una o prioritetima. Niko nema privilegiju, niti monopol da buxetska sredstva tro{i u ve}oj meri u odnosu na druge, bez po{tovawa planova i prioriteta - istakao je Sretenovi}.

Predsednik op{tine je, tako|e, istakao da }e lokalna samouprava preko Centra za socijalni rad nastojati da maksimalno podr`i akciju prikupqawa nov~ane pomo}i, koju je pokrenula Sredwa {kola “Draga~evo”, u saradwi sa Crvenim krstom, za le~ewe trojice obolelih u~enika iz Lu~ana, uzrasta od 15 do 18 godina, koji se nalaze na stacionarnom le~ewu u Beogradu.

slenosti i smawewe nezaposlenosti na teritoriji Op{tine. Lokalni akcioni plan je u skladu sa Nacionalnom strategijom zapo{qavawa za period od 2011. do 2020. godine i u wegovoj izradi su u~estvovale sve relevantne institucije, socijalni partneri i ostale zainteresovane strane. Zakon o zapo{qavawu predvi|a mogu}nost da lokalna samouprava u okviru svoga akcionog plana obezbe|uje vi{e od polovine sredstava potrebnih za finansirawe odre|enih programa ili mera aktivne politike zapo{qava i mo`e podneti zahtev resornom ministarstvu za u~e{}e u finansirawu. Da bi jedinici lokalne samouprave bilo odobreno sufinansirawe programa, neophodno je da ima formiran Lokalni savet za zapo{qavawe, usvojen Lokalni akcioni plan zapo{qavawa i obezbe|ena sredstva za finansirawe programa. Kako je istaknuto u dokumentu, na podru~ju op{tine Lu~ani `ivi oko 20.897 stanovnika. Polovina `iteqa se svrstava u aktivne i oni `ive u dve gradske i 36 seoskih mesnih zajednica. Poqoprivredno zemqi{te je osnovni i najzna~ajniji prirodni resurs sa kojim raspola`e op{tina Lu~ani, pa bi poqoprivreda u budu}nosti trebalo da ostane okosnica i nosilac ekonomskog i dru{tvenog razvoja draga~evskog kraja. U Op{tini ima 3.488 registrovanih poqoprivrednih gazdinstava i nekoliko preduze}a koja se bave otkupom i preradom poqoprivrednih proizvoda. Veliki potencijal predstavqaju i mala i sredwa preduze}a, koja su prema svom nivou razvijenosti najvitalniji i ekonomski najefikasniji deo privrede. Otuda je neophodno pru`iti odgovaraju}u podr{ku i ovom sektoru privrede, kako bi se omogu}io wihov napredak i otvarawe novih radnih mesta.

U op{tini Lu~ani zaposlewe ima 3.720 lica. Od ukupno 1.900 nezaposlenih, 882 mu{karca i 1.018 `ena, 184 lica imaju visoku i vi{u stru~nu spremu. Prioritet u merama aktivne politike

zapo{qavawa }e imati mladi do 30 godina, koji bi prvi put trebalo da zasnuju radni odnos u svojstvu pripravnika, vi{ak zaposlenih i nezaposlena lica starija od 50 godina i niskokvalifikovani kadrovi, kojih je na evidenciji nezaposlenih 560. Akcioni plan zapo{qavawa za ovu godinu kao aktivne mere politike zapo{qavawa predvi|a subvencije za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za novootvorena radna mesta, javne radove i stru~nu praksu. Za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa predvi|enih Lokalnim akcionim planom potrebno je 11.160.000 dinara. Op{tina Lu~ani bi trebalo da obezbedi oko 5.694.000 dinara, a ostatak sredstava resorno ministarstvo ili donatori. O~ekuje se da }e u 2014. godini za otvarawe novih radnih mesta u Srbiji, pa samim tim i u op{tini Lu~ani, deo sredstva sti}i i iz predpristupnih fondova Evropske unije, kroz direktne grantove Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, a u sklopu mera aktivne politike zapo{qavawa.

Odbornici Skup{tine op{tine su jednoglasno dali svoju saglasnost na statute Doma zdravqa Lu~ani i Pred{kolske ustanove “Na{a radost”.

Kako je istakao dr Nikola Kova~evi}, v. d. direktora, privremeni Upravni odbor je doneo Statut Doma zdravqa 26. novembra 2013, a Ministarstvo zdra-

vqa Republike Srbije je dalo saglasnost na ovaj va`an akt 3. februara. Statut Doma zdravqa su razmatrali i prihvatili i ~lanovi Op{tinskog ve}a, a saglasnost Skup{tine op{tine, kao osniva~a ove zdravstvene ustanove je veoma bitna u daqoj zakonskoj proceduri izdvajawa Doma zdravqa iz Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}” i wegove registracije.

Na skup{tinskom zasedawu je razmatran i usvojen program poslovawa Istorijskog arhiva za grad ^a~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani za 2014. godinu. Prihva}en je i godi{wi plan rada i stru~nog usavr{avawa zaposlenih Pred{kolske ustanove “Na{a radost”. Odbornici su usvojili i izve{taj o radu Op{tinskog {taba za vanredne situacije u 2013. godini, kao i godi{wi plan rada [taba i operativni plan za odbranu od poplava za 2014. godinu.

Odbornici su razmatrali i usvojili i izve{taje o radu Op{tinske uprave i op{tinskih javnih preduze}a i ustanova za 2013. godinu. Tako|e su podr`ali i predlog re{ewa da se za direktora JP “Direkcija za izgradwu” imenuje Nenad Matija{evi}, in`ewer elektrotehnike iz Lu~ana.

Na mesto direktora Turisti~ke organizacije op{tine Lu~ani imenovan je Milan Rai~i}, pravnik iz Gu~e.

V. S.

26

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE - ^etvrtak-petak, 13-14. mart u 20 ~asova- Dani turskog filma (“Sladoleeed” i “Qubav na drugom jeziku”) (mala sala) - Petak, 14. mart u 19,30 ~asova promocija kwige Du{ka Milo{evi}a “Balkanske sitnice” (Likovni salon) - Ponedeqak, 17. mart u 19 ~asova Izlo`ba slika Tawe Gavrilovi} (sredwi hol) - Ponedeqak, 17. marta u 19,30 predavawe “Ulice moga grada” dr Milo{a Timotijevi}a (Klub Doma kulture) - Predstava “^orba od kanarinca” Zvezdara teatra iz Beograda najavqena za sredu, 19. marta, odlo`ena je za 24. mart u 20 ~asova - ^etvrtak, 20. mart u 19,30 - promocija kwige eseja “Qubavna pisma i druge lekcije” Milisava Savi}a (mala sala) - ^etvrtak-subota, 20.-22. marta u 19,30 - projekcija igranog filma “Plavo je najtoplija boja” Abdelatifa Ke{i{a, “Zlatna palma” za najboqu re`iju i `ensku ulogu na ovogodi{wem FEST-u GRADSKA BIBLIOTEKA “VLADISLAV PETKOVI] DIS”

- Svakog ponedeqka 10. marta do 12. maja u terminu od 19-21 ~as pro-

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

jekcije filmova “Filmski klasici” - ^etvrtak, 20. mart u 19 ~asova - u Umetni~koj galeriji kwi`evno ve~e Aleksandra Te{i}a NARODNI MUZEJ - Izlo`ba u Galeriji Muzeja: MILUNKA SAVI] - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a: radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete; UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” - Petak, 14. marta u 19 ~asova projekcija dokumentarnog filma o Lazaru Vozarevi}u “U zavi~aju posle smrti `iveti” Igora ^olaka, u okviru wegove izlo`be - GALERIJA “RISIM”, Gospodar Jovanova 11, Stalna postavka slika iz Spomen zbirke Bogi}a Risimovi}a Risima; sredom, petkom i subotom od 10 do 13, utorkom i ~etvrtkom od 15 do 20 ~asova.

ISTORIJSKI ARHIV Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim danima

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.

17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

27

OGLASI

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

AGENCIJA

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2.

Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-53 m2,3. sprat, cg, Draga~evska, 35.000 eura P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 21.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva, nov. Cena 41.000 evra sa PDV-om P-74 m2, 2. sprat, cg, Obili}eva. Cena 49.000 evra P- 40 m2, prizemqe, TA,

B. Jankovi}, 30.000 evra P- 49 m2, VP, CG, Svetog Save, 31.000 evra P- 41 m2, VP, CG, Qubi}ska, 36.000 evra P- 56 m2, 1. Sprat, TA, kod Medicinske {kole, 23.000 evra P- 58 m2, 5. Sprat, CG, D. Markovi}, 31.000 evra P-41 m2, 1. sprat, eta`no, kod H. Morave, 22.000 evra P-58 m2, VP, eta`no, {iri centar, 28.000 evra P-82 m2, 4. Sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 evra KU]E P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura P-50 m2, 60 ari, Kuki}i, sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari, Trep~a, sre|ena, sa stvarima,CG, izolacija P-120 m2, 8 ari, kod Po{tinog magacina, 45.000 eura P- 110 m2, 34 ara, Loznica, 20. 000 evra P-80 m2+Pk, 4 ara, Prijevor, 50.000 evra IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 2 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 35.000 eura 50 m2, 90 ari, Gorwa Gorevnica. Cena 26.000 eura 80 m2, 1.75 ha, Prijevor, 45.000 eura LOKALI 37 m2, Obili}eva, 41.000 eura 60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 eura 36 m2, 1 ar, Milenka Nik{i}a, cena 36.000 evra

STANOVI P-27.4 m2, 5.sprat, CG, nov, Alvaxinica, 730 E+PDV P-34 m2,CG, Nemawina, 21.000 E P- 35 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 24.000 E P-26 m2, PR, TA, Qubi} kej, 18.500 E P-48 m2, 7. sprat, CG, {iri centar, 26.500 E P-46 m2, 1. sprat, CG, nov, Obili}eva, 800 E + PDV P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2, 22.500 E P-41 m2, 6. sprat, Qubi} kej, 25.000 E P-34 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 18.500 E P-52 m2, 2. sprat, TA, Hotel Morava, 27.000 E P-60 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 35.000 E P-67 m2, 4. sprat, CG, Avenija 2, 39.000 E P-56 m2, 4.sprat, CG, H.Morava, 35.000 E P-50 m2, 1.sprat, CG, Qubi} kej,

30.000E P-57 m2, 4.sprat, CG, Avenija 2, 31.000 E P-54 m2, 5. sprat, CG, Avenija 1, 33.000 E P-47 m2, 2. sprat, CG, Nemawina, 29.900 E P-53 m2, 12.sprat, CG, Qubi} kej, odli~an, 31.000 E P-73 m2+ 6 m2,1. sprat, CG, Alvaxinica, 59.000 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej, 45.000 E P-64 m2, 4.sprat, CG, nov, kod H. Morave, 37.000 E

KU]E P-80 m2, 4.3. ari placa, Atenica, 35.000 E P-60 m2, 6.3. ari placa, Atenica, 29.000 E P-160 m2, 17 ari placa, Atenica, 32.000 E P-70 m2+ 90 m2, 3.5 ari placa, Kqu~ka, 22.000 E P-290 m2, PR+2, novo, 135.000 E

28

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO!! Prodajem dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena – POVOQNO! STANOVI - P-20 m2, ul. Nemawina, 6. sprat, CG, renoviran, 17.000 evra - P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA, 15.500 evra - P-29 m2, Hotel Morava, NOV, 3. s- prat, 19.000 evra sa - PDVom - P-28 m2, Hotel Morava, 5. sprat, 19.000 evra - P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat, 17.000 evra - P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG, 18.000 evra - P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG, 23.000 evra - P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG, 28.000 evra - P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat, renoviran, sa novim stvarima, 26.000 evra - P-38 m2, Medicinska {kola, 3. s- prat, renoviran, 24.000 evra - P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG, sa stvarima, renoviran, 31.000 evra - P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, 36.000 evra sa PDV-om - P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa, 25.000 evra - P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, za - poslovni - prostor, 35.000 evra

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat, CG, terasa, 24.000 evra - P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG, terasa, 33.000 evra - P-45 m2+13m2, Nemawina, dupleks, 5. s- prat, lift, CG, 30.000 evra - P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2. s- prat, 30.000 evra - P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, TA, terasa, 28.000 evra - P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, 30.000 evra - P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, za - poslovni - prostor, 28.000 evra - P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat, CG, terasa, noviji, 33.000 evra - P-55 m2, Nemawina, prizemqe, TA, terasa, 32.000 evra - P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat, TA, terasa, 30.000 evra - P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat, CG, nov, 33.000 evra - P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG, terasa, - pogodan za - poslovni prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA, terasa, 40.000 evra - P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas, - pogodan za - poslovni - prostor, 43.000 evra - P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat, CG, terasa, 42.000 evra - P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat, CG, terasa, 37.000 evra - P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

prat, CG, terasa, odmah useqiv, 38.000 evra - P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat, CG, 2. terase, 40.000 evra - P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG, terasa, 50.000 evra - P-78 m2, Vinara, 6. s- prat, lift, CG, 2. terase, 46.000 evra - P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a iza zgrade, 50.000 evra KU]E - P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, Pakovra}e, 18.000 evra - P-70 m2, - plac 4.13 a, kod Proletera, 42.000 evra - P-125 m2, - plac 5 a, centar, blizu KMN-a, dogovor - P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani, 21.000 evra - P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R. Mitrovi}”, 45.000 evra - P-98 m2, - plac 2 a, kod Bor~eve hale ili zamena za stan - P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a, Amixina, 50.000 evra LOKALI - P-38 m2, nov, Obili}eva, 40.000 evra - P-18 m2, Qubi} kej, 18.000 evra - P-49 m2, Alvaxinica, 38.000 evra - P-72 m2, S. Markovi}a ( mogu}a - podela na dva lokala od - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena do-

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

govor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov,

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}.

Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 eura P=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 eura P=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 eura P=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 eura P=17m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 eura P=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura JEDNOSOBNI P=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 eura P=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 eura P=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 eura P=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 eura P=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 eura P=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 eura P=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 eura P=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura DVOSOBNI P=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 eura P=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 eura P=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 eura P=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 eura P= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 eura P=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 eura P=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 eura P=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 eura P=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 eura P=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 eura P=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 eura P=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 eura P=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 eura P=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 eura P=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 eura P=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura TROSOBNI P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 eura P=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 eura P=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 eura P=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDV P=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 eura P=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 eura P=65 m2, vp. Centar, 45. 000 eura P=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 eura P=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 eura P=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 eura P=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 eura P=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura KU]E P=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 eura P=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000 eura P=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000 eura P=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 eura P=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000 eura P=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 eura P=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50.

000 eura P=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 eura P=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 eura P=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000 eura P=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000 eura P=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 eura P=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 eura P=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 eura P=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 eura P=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 eura P=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 eura P= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 eura P=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26 000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.sprat, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura PLAC 5 ari , u Qubi}u, ulica 1300 kaplara. Na placu ima temeq 10 x 11 m.

Cena 8.500 evra. Tel. 064/ 673-2-969

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

29

30

MARKETING UPIS 2014/15.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! Visoka {kola TSS ^a~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje in`ewerski kadar za potrebe privrede.

Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programima, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog in`ewera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem.

Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet) Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova.

Kako se upisati?

Kandidati pola`u prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru.

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septembra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete.

Zbirka za pripremu prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata.

Besplatna pripremna nastava [kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija koju dr`e nastavnici i asistenti {kole. Besplatna pripremna nastava }e se realizovati u prostorijama [kole, svake subote po~ev od 9. aprila 2014. godine po rasporedu koji }e biti objavqen na sajtu [kole.

Prijavqivaqe zainteresovanih putem telefona 032-222-321 svakog radnog dana od 8-15, sredom od 8-17 ~asova, ili elektronskim putem na adresi www.visokaskolacacak.edu.rs. Drugi termin za pripremnu nastavu odr`a}e se u junu mesecu i odvija}e se radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS - Prijavni list (na obrascu [kole), - Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid), - Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid), - Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid), - Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un [kole 840-998666-72.

Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksu u najboqim firmama u okru`ewu, - saradwu sa ustanovama u inostranstvu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - nagrade i priznawa najboqima.

Dobrodo{li!

Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755 www.visokaskolacacak.edu.rs

31

SPORT

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT

TRIJUMF NAPRETKA U KRU[EVCU

23. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport izgubio je od Napretka sa 84:73

U

(21/22, 14/17, 26/20, 23/14).

U prvom poluvremenu gosti su bili dosta boqi, ali je nastavak pripao doma}inima. Borac Mocart sport je i u Kru{evcu imao

DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE

20. KOLO Ub - @elezni~ar

19. KOLO Spartak Subotica - Mladost ^a~ak 91:66

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

20. KOLO Petak, 14. mart, 19,30, hala “Mladost” Mladost - Radni~ki Obrenovac

16. KOLO ^a~ak 94 - Ivawica 51:84 Plej of - ^a~ak basket tim

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

17. KOLO ^a~ak 94 - Plej of Vladimirci - ^a~ak basket tim

veliku podr{ku svojih navija~a. I pored 11 skokova vi{e, ^a~ani nisu uspeli da trijumfuju, po{to su ma{ili {uteve sa distance i poludistance i proma-

15. KOLO Zemun - Borac Mocart sport 79:74 16. KOLO Borac Mocart sport - Mega Vizura JUNIORSKA LIGA 18. KOLO Crvena zvezda - Mladost 76:73

FK BIP

POSLE PRIPREMA, BESPALTNA [KOLA FUDBALA mladinski pogon fudbalskog kluba BIP boravio je u dve smene na pripremama na Peru}cu. Mla|e kategorije predvodio je koordinator Milutin Maru{i} koji poseduje nacionalnu trenersku licencu i trenersko ime gradi ve} 22 godine u renomiranim klubovima, Borac ^a~ak, Sloga Kraqevo, Bane Ra{ka, Metalac Kraqevo, Remont, Polet Qubi}...

- Najbitnije je da na pripremama nije bilo bolesnih i povre|enih igra~a. Uradili smo sve po planu i programu {to je va`no za trena`ni proces.

Svakodnevno smo imali dva treninga dnevno i odi-

O

koji su do{li u Kru{evac, nadam se da }e i u budu}e dolaziti na na{e utakmice koje budemo igrali na strani - izjavio je posle utakmice Aleksandrar Stevovi}, igra~ Borac Mocart

sporta.

U narednom kolu Borac do~ekuje Smederevo 1953.

Utakmica }e biti odigrana u subotu, 15. marat, u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~asova.

Z. J.

POMO] KLUBOVIMA

KADETSKA LIGA SRBIJE

19.. KOLO Prokupqe - Mladost

19. KOLO @elezni~ar - Polet Ratina 86:87

{ili 11 slobodnih bacawa u trenucima kada se lomio rezultat.

Najefikasniji igra~ utakmice bio je povratnik u BMS Mladen Panti} sa 27 poena, a u gostuju}em timu dvocifreni u~inak imao je i Nemawa Proti} (16).

U doma}em timu Igrutinovi} je ubacio 21, Radowi} 20, Vuli} 17, a Milin~i} 11 ko{eva.

- Nismo odigrali kako je trebalo. Dopustili smo dosta lakih poena, proma{ili veliki broj slobodnih bacawa i mislim da je to, uz odbranu, odlu~ilo pobednika ove utakmice.

Hvala na{im navija~ima

KOPA^KE ZA LUGOVE I MLADOST radski Fudbalski savez nastavio je da poma`e klubove sa teritorije ^a~ka. Ovoga puta kopa~ke su dobili Lugovi i Mladost iz Atenice.

- Ho}emo da poka`emo da smo qudi od re~i, {to obe}amo to i ispunimo. Klubovima poma`emo u skladu sa svojim mogu}nostima i verujemo da wima svaka pomo} zna~i. Nadam se da }emo ovako nastaviti i u budu}e - ka`e Nenad Stankovi}, predsednik FSG.

G

- Dugujemo veliku zahvalnost Fudbalskom savezu ^a~ka. Mi smo mlad klub i svaka donacija nam dosta

zna~i - izjavio je Milisav Vukomanovi}, sekretar FK Lugovi.

UDRU@EWE FUDBALSKIH TRENERA ^A^KA

VE^ERAS PREDAVAWE I SKUP[TINA ~etvrtak, 13. marta, u prostorijama Udru`ewa fudbalskih trenera ^a~ka (Bulevar oslobo|ewa 37) bi}e odr`ana Skup{tina i obavezno predavawe za sve trenere, Gradske i Okru`ne lige i mla|ih kategorija. Predava~i na seminaru bi}e Aleksandar Ivkovi} na temu “Pedago{ki pristup, na~in i metodologija rada sa decom” i Miltin Maru{i} koji }e govoriti o priprememe kontronih i prvenstvenih utakmica. Posle predava-

U

grali tri kontrolne utakmice. Pored svih obaveza posetili smo i manastir Ra~u. Zahvalni smo trenerskoj i sudijskoj organizaciji Bajina Ba{ta koja nam je iza{la u susret za iznajmqivawe termina na terenima sa ve{ta~kom travom. Pohvala i za sme{taj i uslugu i hotelu “Jezero” ka`e Maru{i}.

Uskoro }e po~eti da ra-

di i besplatna {kola fudbala.

- Od 12. aprila startuje prva besplatna {kola fudbala u na{em gradu za sve uzraste. Obaveza nas trenera je kvalitetan stru~nopedago{ki rad - napomiwe Maru{i}. On isti~e i veliku zaslugu predsednika FK BIP Nenada Stankovi}a i wegovih saradnika.

RUKOMET REZULTATI I UTAKMICE Rukometa{i Mladosti izgubili su od [amota 65 u 16. kolu Prve lige Zapad. U narednom kolu gostuju @upi 54.

Rukometa{ice ^a~ka pobedile su prijepoqe sa 25:26. U 17. kolu Prve lige Zapad sastaju se ^a~ak - sloga i Metalac AD Ko{utwak.

wa, bi}e odr`ana redovna sve~ana Skup{tina trenerske organizacije na ko-

joj }e biti dodeqena priznawa najboqim trenerima ^a~ka.

ODBOJKA

BORAC NA VRHU U utakmici 18. kola Prve lige Srbije Libero ^A izgubio je od Vaqeva sa 3:0.

Naredni protivnik ^a~ana je ekipa Mladost.

Sve bli`i vi{em rangu takmi~ewa je @enski odbojka{ki klub Borac koji je u 12. kolu Druge lige Za-

pad savladao Tajm sa 3:1.

Sloboda S izgubila je od Zlatibora istim rezultatom 3:1. Borac je prvi na tabeli sa 28 bodova, a Sloboda {esta (15).

U 13. kolu sastaju se Tutin Stil Jasen - Borac i Sloboda S - Zlatar.

Z. J.

32

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

33

SPORT

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

FK BORAC

PORAZ U BOR^I Fudbaleri Borca pora`eni su u 17. kolu Prve lige Srbije od ekipe BSK sa minimalnih 1:0. Jedini gol za doma}ine postigao je Filipovi} u 73. minutu iz jedanaesterca. Penal je dosu|en, jer je po oceni glavnog sudije, Mario Masla} igrao rukom u kaznenom prostoru.

U slede}em kolu Borac kod ku}e igra protiv Sin}eli}a. Utakmica }e biti odigrana u subotu, 15. marta, u 14,30 ~asova na stadionu FK Borac. Z. J.

ATLETIKA

U SUBOTU KROS LIGA tletski klub ^AAK u subotu, 15. marta, organizuje na terenima Sportskog centra Mladost takmi~ewe za Kros ligu. U~estvuju takmi~ari u kategoriji od mla|ih pionira do starijih juniora. Zainteresovani se do danas u 12 ~asova mogu prijaviti na mejl dragandukanac@eunet.rs, ukoliko poseduju ispravnu takmi~arsku legitimaciju overenu potpisom i faksimilom le-

A

kara u sportskoj ambulanti i ili drugoj specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi, da ih je klub uredno prijavio za takmi~ewe i da odgovorno lice u klubu garantuje da su trka~i spremni za nastup.

Tri najboqa trka~a dobi}e medaqe i diplome. Po~etak je u subotu u 11,15 ~asova.

Na kros ligi u~estvova}e i u~enici osnovnih i sredwih {kola. Oni }e na ovaj na~in podr`ati humanitarnu akciju za prikupqawe pomo}i u ~ e n i c i Osnovne {kole “Tanasko Raji}” koja je te{ko obolela. Z. J.

BICIKLISTI^KI KLUB BORAC

SA „AUTO^A^KOM” DO RIJA lasnik ku}e “Auto^a~ak” Milenko Kosti} primio je pro{log vikenda predsednika i sekretara BK Borac dr Vladimira Milo{evi}a i Dragana Dostani}a. Tom prilikom predstvnici kluba uru~ili su Kosti}u fotografiju biciklista Borca koji nose opremu sa znakom “[koda”.

- Ciq nam je da slede}e godine na{i voza~i ispune normu za Olimpijske igre

V

u Riju 2016. Upravo su zavr{ene pripreme i prva testirawa pokazuju da smo na pravom putu - rekao je dr Milo{evi}. On je zahvalio Kosti}u i firmi “Auto^a~ak” na podr{ci koju su im do sada pru`ili.

Reprezentacija Srbije u ~ijem su sastavu i ^a~ani Jovan Zekavica, Marko Danilovi}, Stefan Stefanovi}, rezerva Goran Antonijevi} i trener Predrag Proki} ovih dana je na me|unarodnom takmi~ewu u

Istri. Pro{le nedeqe srpski reprezentativci su vozili trku 1.2 “Trofej

Pore~a”, a od danas startuju na etapnoj trci 2.2 “Istarsko prole}e”.

KK NEMAWA

KK SLOBODA

USPE[AN NASTUP U [APCU

USPE[NI I NA DOMA]EM TERENU

DVA ZLATA ZA ^AAK a prvenstvu Srbije u krosu, odr`anom nedavno u Sur~inu, atleti~ari ^AAK-a osvojili su dva zlata. Teodora Tomi} bila je najboqa u konkurenciji mla|ih pionirki, a Bogdan Jokovi} kod starijih pionira. U kon-

N

kurenciji mla|ih pionira Ogwen Nikoli} je bio peti, kao i \or|e Soldatovi} kod starijih pionira. Mla|a juniorka Jovana Xamba{evi} zauzela je sedmo mesto, a mla|i senior Marko Tvrdi{i} ~etvrto.

roteklog vikenda karatisti Nemawe borili su se u [apcu na ~etvrtom Kupu u tradicionalnom i fudokan karateu. U pojedina~nim nastupima medaqe u katama su osvojili Luka Beli} i Lazar Milovanovi} za prvo mesto, Dejan Nedeqkovi} i Milisav Ristanovi} za drugo i Leonardo Markovi}, Matija Milosavqevi}, Aleksandar Radoji~i} i Strahiwa Paunovi} za tre}e mesto.

U timskom nastupu Aleksandar Radoji~i}, Milisav Ristanovi} i Leonardo Markovi} bili su najboqi u kategoriji takmi~ara ro|enih 2001. i 2002. godine. Momci ro|eni 2003. i 2004. Luka Beli}, Vuka{in Lu~i} i Dejan Nedeqkovi} osvojili su srebrnu medaqu.

Zlatnom medaqom, osvojenom sa timom, novu sezonu je zapo~ela i seniorka Marija Paunovi}. Marija je od pro{le godine nosilac evropske i svetske medaqe. Ona je na ovom takmi~ewu, koje je tek zagrevawe za predstoje}u sezonu, sudila zajedno sa Brankom Nikoli}em i trenerom KK Nemawa Zoranom Koji}. Z. J.

P

ro{le nedeqe, u organizaciji Karate kluba Sloboda, u ~a~anskoj hali “Mladost” odr`ano je prvenstvo regiona Katarate federacije Srbije. U generalnom plasmanu Sloboda je osvojila prvo mesto, drugo Zvezda iz Vaqeva, a tre}e KK [abac. I u pojedina~noj konkurenciji karatisti Slobode ostvarili su odli~ne rezultate. Kod juniora, u kategoriji +70 kilograma prvi je bio Marko Raji~i}, a zlatne medaqe u borbama pripale su i kadetu Vladimiru Savi}u (- 50 kg), pionirki Milici Polu`i} (+35 kg) i pioniru

P

Andreju Gruji~i}u (-30 kg).

U konkurenciji pionira tre}e mesto je osvojio Danijel Stojanovi}.

Zlatne medaqe u katama osvojili su Andrej Gruji~i} i Elena Milo{evi}, a srebrne Nikola Sari}, Lucia Gruji~i}, Milo{ Petrovi}, Vasilije Majstorovi}, Filip Vlastelica, Ana Karovi} i Sofija ^upi}. Broznzane medaqe pripale su Vawi Bojanovi}, Stefanu ]iri}u, Andreju Karovi}u, Andrijani Milo{evi}, Jefimiji Jovanovi}, Antoniju Vu~eti}u, Veqku Jovanovi}u, Borisu Mari}u i Todoru Vasilijevi}u.

34

OGLASI

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

Kontakt telefon 063 635 033

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

35

SPORT

MALI FUDBAL

FONTANA SVE BLI@A ELITI derbiju 15. kola Druge futsal lige Zapad Fontana je pobedila Partenon iz Smederevske Palanke rezultatom 7:3. ^a~ani su ovom pobedom potvrdili maksimalan u~inak u drugom delu prvenstva.

- Znali smo da }e utakmica biti te{ka. Ovom pobedom izbacili smo Partenon iz borbe za Prvu ligu i ostaje nam da dobru formu potvrdimo u naredne tri utakmice, jer ^a~ak zaslu`uje da ima klub u eliti.

Moram da pohvalim novajliju ]iri}a, ali ne smem da zanemarim ni ostale momke koji su, kada je bilo najte`e, ostavili srce na terenu - rekao je igra~ Fontane Ilija Spasojevi}.

Tri kola pre kraja u trci za vi{i rang takmi~ewa ostali su Ma{inac i Fon-

U

KAJAK

^A^ANI NA SEMINARU ZA TRENERE I SUDIJE

tana, koja ima bod mawe od svog konkurenta.

U narednom kolu Fontana gostuje Koloradu u Gorwem Milanovcu, dok Ma{inac igra gradski derbi sa Ekonomcem.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

marketing 032/342-276

lanovi KK ^a~ak u~estvovali su nedavno na seminaru za trenere i sudije koji je odr`an na beogradskoj Adi Ciganliji.

Govorili su Andrej Jelenc, tehni~ki delegat Evropske kajaka{ke Federacije z aslalom i direktor reprezentacije Slove-

^

nije i Tomislav Crnkovi}, delegat Evropske kajak federacije za spust i direktor hrvatske reprezentacije. Bila je ovo dobra priprema za daqi rad kluba i za trke kajaka{a koje }e biti odr`ane u ^a~ku na otvorenom.

36

MALI

OGLASI

OGLASI

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe.

Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM ku}u u Dqinu kod Lu~ana, sa 5 ari placa.

Tel. 066/ 039-025 NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM troiposoban stan od 90 m2, u Beogradu – Medakovi}. Tel. 011/ 304-6664 PRODAJEM trosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 47. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM nov trosoban stan od 93 m2 na Vinari kod Gradskog parka, 1. sprat, CG, 2. terase. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan na Keju, zgrada od fasadne cigle, 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 65 m2 , 3. sprat, Balkanska. Cena 37. 000 evra.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 73 m2+6 m2, strogi centar, 43. 000 evra. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, 3. sprat, Avenija 2., 36. 000 evra. Tel. 064/ 317-1701 PRODAJEM trosoban stan u centru, VP, gas, pogodan za poslovni prostor, sa zidanom gara`om. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 82 m2 u U~iteqskoj ulici, cg, lift. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM nov trosoban stan kod H. Morave, 3. sprat, 41. 000 evra sa PDV-om. Tel. 060/ 349-8-490

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 u Aveniji. Cena 31.

000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 1. sprat, u blizini Medicinske {kole. Cena 23.

000 evra. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM noviji stan od 28 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, 2. sprat, TA. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM povoqno dvosoban stan od 51 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 065/ 608-2-644 PRODAJEM novu garsoweru u Beogradu, na Vra~aru, 1. sprat, odmah useqiva. Cena 38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM stan od 65 m2 u blizini vrti}a Mali Kapetan, cena 37. 000 eura.

Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2 u Bawalu~koj ulici. Cena 37. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru na 2. spratu.

Cena 18. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM noviji dvosoban stan, blizu pijaca, 2. sprat, CG. Tel. 032/ 349849 PRODAJEM noviji dvosoban stan na Keju, 2. sprat, CG, 32. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2 u Aveniji, 1.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

IZDAJEM jednosoban stan sa parnim grejawem, Nemawina ulica, kod {kole “ Milica Pavlovi}”.

Povoqno.

Tel. 032/345-738, 062/550933 sprat, CG. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, noviji, peti sprat, u`i centar, cg. Tel. 064/ 4037-359 PRODAJEM odli~an dvosoban stan od 47 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, 24. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2 u blizini Medicinske {kole, CG. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 na Alvaxinici ili mewam za mawi. Tel. 064/ 18759-87 PRODAJEM HITNO dvoiposoban stan na Alvaxinici. Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM name{ten stan od 33 m2, Qubi}ska ulica, novija gradwa. Tel. 064/ 15893-63 PRODAJEM dvosoban stan, u centru, Lu~na zgrada, sa stvarima. Cena 31. 000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 58 m2 u Radi{e Po{ti}, renoviran.

Cena 35. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa, cena 30.500 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 40 m2, sre|en, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM stan od 34 m2 u strogom centru grada, 1. sprat. Tel. 060/ 348-92-70 PRODAJEM stan od 50 m2, Kej, D. Markovi}, 2. sprat.

Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 36 m2, kompletno sre|en, CG, terasa. Tel. 065/ 34-65-411 PRODAJEM stan od 58 m2 u centru, 3. sprat, CG. Cena 32.

000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 59 m2 u Aveniji 1, renoviran. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM ku}u od 80 m2 u Atenici, plac 3.50 a. Cena 25. 000 evra. Tel. 064/317-1701 PRODAJEM ku}u od 300 m2 na dva nivoa u Aveniji, 90.

000 evra. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM ku}u – trosoban stan u blizini vrti}a “Neven”. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u od 150 m2 u Vidovi do Morave, plac 7 a, u odli~nom stawu. Cena 25.

000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM staru ucrtanu ku}u sa svim prikqu~cima i 2 ara placa u Ko{utwaku.

PRODAJEM plac od 24 ara u Qubi} poqu, ispod sto~ne pijace, kod kanala.

Tel. 061/61-61-222 Tel. 064/ 189-24-20 PRODAJEM kompletno sre|enu ku}u od 92 m2, plac 5 a, kod O[ “R. Mitrovi}”.

Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM ku}u od 45 m2 kod Slobodinog igrali{ta.

Cena 26. 000 evra. Tel. 065/ 346-5-411 PRODAJEM ku}u kod Suda od 80 m2. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 40 m2 na bedemu, plac 4 a. Cena 16.

000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 240 m2, Po+Pr+Pk, sa 2. ara placa, sre|ena, sa stvarima. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dve ku}e , Alvaxinica, plac 4 ara, 73.

000 evra, dogovor. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, kod Titove vile od 80 m2, plac 6a. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM ku}u od 80 m2, Baluta Zabla}ska, {tala 200 m2, plac 26 ari. Tel. 061/ 1853-754 PRODAJEM ku}u u Ov~ar Bawi od 80 m2, plac 3 a, kod bazena. Cena 25. 000 evra.

Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 5 ari placa, vlasnik, 16.000 evra. Tel. 064/ 666-3268 PRODAJEM vikendicu sa 38 ari placa u Pakovra}u. Cena 8.500 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 55-89-296 PRODAJEM gara`u od 20 m2, Dr. Mi{ovi} 136/5. Cena po dogovoru. Tel. 883-648 PRODAJEM lokal br. 11, na Zelenoj pijaci u ^a~ku, od 5 m2, struja, voda. Cena 700 evra. Tel. 061/ 289-25-16 PRODAJEM lokal od 170 m2, sa magacinom, plac 10 a, u Viqu{i. Cena 7. 000 evra.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM lokal od 36 m2 sa 1 ar placa. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM lokal u Rakovi, kod Doma, od 135 m2, sa magacinom i mokrim ~vorom.

Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM na Zlatiboru stan od 47 m2. dvoiposoban, 3. sprat sa name{tajem. Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM na Zlatiboru 4 apartmana, ^olovi}a brdo, od 30-40 m2, na prizemqu i 1. spratu sa stvarima. Tel. 060/ 349-8-490 POTREBNO napu{teno doma}instvo, ku}a u prigradskom delu ^a~ka. Tel. 032/ 345-385, 066/94-99-660 MEWAM vikendicu u Negri{orima sa strujom i vodom, za mawi stan ili deo ku}e. Tel. 060/ 709-9-213 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM povoqno trosoban zaseban sprat u

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Gorwem Milanovcu. Tel. 061/ 321-40-91 IZDAJEM povoqno trosoban stan od 66 m2, iznad Erste Banke. Cena 110 evra. Tel. 064/ 557-3-835 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 40 m2, u centru grada, iznad “Galije”, prvi sprat, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 065/ 210-1-241 IZDAJEM sobu za devojke, u~enice, KTV, kupatilo, upotreba kuhiwe, ul. S. Prvoven~anog. Tel. 373-571, 064/829-2-720 IZDAJEM name{ten stan od 40 m2 u Qubi}skoj ulici.

Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM jednosoban name{ten stan blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 065/ 262-5-285 IZDAJEM jednosoban kompletno name{ten stan. Tel. 064/ 344-94-21 IZDAJEM stan za u~enicu ili zaposlenu devojku u ul. K. V. Popovi}a 4. Tel. 066/ 9103-044 PLACEVI PRODAJEM placeve u centru Kotra`e, selo 7. km udaqeno od Gu~e, pored puta, dva placa jedan pored drugog ukupne povr{ine 16,81 ar, i jedan plac sa druge strane puta, ukupne povr{ine 6.26 ari. Tel. 064/ 1188485 PRODAJEM plac od 26 ari u Qubi}u sa 150 vi{awa u rodu. Tel. 064/11-90-952 PRODAJEM plac od 20 ari, u Vrani}ima, pored puta.

Tel. 060/ 341-921-0 PRODAJEM livadu od 54 ara, pored seoskog puta, 2 km od puta Vu~kovica – D.Dubac. Cena 300 evra. Tel. 064/ 12-41-806 PRODAJEM {umu od 48 ari, u Vi~i, zaseok Palo~akJasik. Cena 480 evra. Tel. 064/ 33-20-830 PRODAJEM plac 4 ara, preko puta kafane “ 1. Maj”, stara pruge. Tel. 061/ 318-9029 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom bregu. Tel. 032/ 5549-204 PRODAJEM povoqno imawe u Pridvorici ,u blizini glavnog puta. Tel. 065/ 60-86977

kolica i tacne. Tel. 063/ 8820-862 PRODAJEM kaveze za koke nosiqe od 60 i 120 komada, proizvo|a~ “Vos” @abaq.

Tel. 032/ 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM komarnike za pe~ewe. Tel. 065/ 411-23-90 PRODAJEM de~ija “^ikova” kolica, o~uvana.

Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319 PRODAJEM malo kori{}en plazma TV VOX , cena po dogovoru. Tel. 064/ 474-3-631 PRODAJEM kvalitetno seno u balama. Tel. 064/ 4238-146 PRODAJEM sadnice maline Tulamin. Cena po dogovoru.

Tel. 060/ 484-4-417 PRODAJEM sadnice malina ameri~ki Vilamet i bagremove direke. Tel. 061/ 191-1309 PRODAJEM karburator servis sa kompletnom opremom i monta`nim lokalom.Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM polovna zastakqena prozorska krila, cena 200,00 dinara komad.

Tel. 334-346, 065/ 333-43-46 PRODAJEM zasad jabuka, pogodan za gradwu, kraj puta potez Pajovi}i, Dowa Je`evica. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM dizalicu na izduvne gasove, di`e 3 tone.

Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM micelijum bukova~e i {itake vrhunskog kvaliteta. Tel. 063/ 203-274 PRODAJEM motokultivator IMT 509 sa prikolicom , kosom i frezom. Tel. 032/ 381-459, 063/ 648-573 PRODAJA I UGRADWA toplotnih pumpi i solarnih panela . Tel. 063/ 10-80-276 AUTOMOBILI PRODAJEM Fiat 500 L, kredit ili gotovina. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Fiat Punto, ekstra stawe, kompletno opremqen. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM Yugo 1.1. koral , 2003. godi{te, pre{ao 68. 000 km. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Peugeot 305, 1.9 dizel, 84. godi{te, u skromnom stawu. Tel. 064/ 159-3082 PRODAJEM kamion Iveco Magirus, nosivost 5 t, registrovan, u odli~nom stawu.

Tel. 064/ 230-4-202 USLUGE

RAZNO KUPUJEM ordewe, zna~ke, stari novac i oru`je, kolekcionar. Tel. 063/ 835-6-605 PRODAJEM me{aonu sto~ne hrane ( kosa) u kompletu sa prekrupa~em- kruwa~em “ Oxaci”. Tel. 381-459, 063/ 648-573 PRODAJEM hitno i povoqno inventar za kafi} ili bife. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM solarnu su{aru od Arthur Solara, povoqno.

Tel. 065/ 985-8-213 PRODAJEM dva mawa televizora. Tel. 065/ 411-23-90 PRODAJEM |a~ki radni sto sa podesivom tablom za crtawe. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM su{aru za vo}e,

USLUGE izrade trotoara, ~esmi, pekara za pe~eware.

Tel. 064/ 536-7-080 USLUGE pobijawa cevi zas vodu - pumpa u dvori{tu 6/4 i 2 cola. Tel. 064/ 373-0-156 USLUGE pregleda lekara op{te prakse u Va{em domu.

Tel. 062/ 80-93-978 IZVO\EWE gra|evinskih radova u sistemu suve gradwe, spu{teni plafoni, pregradni zidovi. Tel. 061/ 69-35-868 ZAPOSLEWE POTREBNA devojka za rad u kafi}u. Tel. 065/ 414-1-225 POTREBAN posao bebisiterke. Tel. 064/ 016-1826

37

^ITUQE

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

^ETVOROGODI[WI POMEN 19. 3. 2010 - 19. 3. 2014.

Dana 12. 3. 2014. preminula je

U sredu 19. marta, navr{i}e se ^ETIRI GODINE od odlaska na{eg dragog supruga i oca.

QUBICA PAUNOVI]

U nedequ, 16. marta 2014. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{e drage

1942 - 2014 Sahrana je 13. marta 2014. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Zahvalni za svu qubav i po`rtvovawe koje nam je pru`ila.

O@ALO[]ENI: suprug BOGDAN, sin RADE, snaha BOKA, unuka AN\ELA, unuk VLADIMIR i ostala rodbina.

16972

U subotu 15. marta 2014. navr{ava se 25 GODINA od kada je oti{ao na{ deda

MILADIN TANASKOVI] iz Vrani}a Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji.

Unu~ad: DRAGAN, DRAGICA, @IVANA, SLAVICA, VESNA, DRAGAN, MIJO, MIRKO i MILKA.

RADOVAN AXEMOVI] AXEM KOVA^ ^etiri godine od kada se u na{a srca uselila tuga i bol. ^etiri godine od kada si nas iznenada napustio.

Bio si na{a podr{ka i na{ oslonac. Kako smo bili sre}ni kad si bio sa nama. A sada? Nedostaje{ nam...

Mnogo nam nedostaje{... Volimo te...

Tvoji: supruga MILICA, k}erka JADRANKA, sin JOVAN

Na{ dragi otac, deda i tast

(1924 - 2014)

SE]AWE 17. mart 2006 - 17. mart 2014.

ZORICA [IPETI] Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Suprug DRAGAN, }erka DANIJELA i sin DARKO sa porodicom.

16974

17. mart 2010. god. - 17. mart 2014. god. ^etiri godine nezaboravqamo na{eg voqenog

iz Vrani}a

Uspomenu na wu s qubavqu i ponosom ~uvaju: suprug VOJIN, k}erke SVETLANA i OLIVERA, zetovi BOBAN i ZORAN i unuci: \OR\E, PETAR i MILOVAN 16954

Dragom ocu, suprugu i sinu

DRAGANU PAVLOVI]U

preminuo je 11. marta 2014. godine.

Sahrana }e biti obavqena 13. marta u 14 ~asova na ^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENE: k}erke NADA MILOSAVQEVI] i MILENA GUJANI^I] sa porodicama.

SE]AWE 6. mart 2003 - 6. mart 2014.

MILOMIRA OBRADOVI]A

iz Gorwe Dobriwe 1945 - 2006

16967

MILOVAN MILOVANOVI]

Dragan Gli{ovi}, Mili}evci i Dragan Vukovi}, Vrani}i

MILKE MARKOVI]

MILOMIRKA MICA STEFANOVI]

S' qubavqu WEGOVI NAJMILIJI

POSLEDWI POZDRAV dragom

MILANU DRAGI]EVI]U (preminuo 8. marta 2014. godine)

iz Qubi}a Obavezao si nas da ~uvamo moral, doma}inski `ivot, bli`we svoje, qubav za qude kao porodi~no blago.

TVOJI: supruga RAJKA, sin MILISAV, snaha ZORICA i unuci BO[KO i BRANKO OBRADOVI] sa porodicama.

Sestra Milena Jakovqevi}

PORODICA

16975

16971

Dana 16. marta 2014. navr{ava se SEDAM GODINA od kako nije sa nama na{a draga i miqena

TU@NO SE]AWE

DRAGAN DABOVI]

BRANA VUJOVI]

19. 3. 2012 - 19. 3. 2014.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava.

Sa ponosom te pomiwem i u srcu nosim.

S' qubavqu supruga NATA 16970

Toga dana na grobqu u Beqini poseti}emo wen grob i okititi cve}em.

Uspomenu na wu ~uvaju suprug MILO[, sinovi RA[KO i DRA[KO, snaja DRAGANA, unuka AWA i ostala rodbina.

ANTE MI[ 17. 3.2009. - 17. 3.2014.

Ka`u da vreme le~i sve, ali ne i prazninu i bol. Pro{lo je pet godina od kako si nas iznenada napustio i ostavio neizre~eno i neu~iweno toliko toga. @ivi{ u na{im srcima, mislima i se}awima. Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji Sr|o i Daca sa porodicama

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

upl.

38

^ITUQE

Navr{ava se godina dana od smrti na{e drage i nikad pre`aqene

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

U nedequ, 16. marta 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog i voqenog supruga i oca

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog

GOJKA DANILOVI]A

ZORANA PETROVI]A

dipl. ekonomistu iz ^a~ka 2002 - 2014.

SLOBODANKE ]UR^I] Tim povodom }emo dana 21. 3. 2014. godine na ^a~anskom grobqu davati JEDNOGODI[WI POMEN Parastos po~iwe u 12 ~asova.

Slobo, sve vi{e nam nedostaje{, rana na srcu i du{i sve je dubqa i bolnija, ~e`wa za tobom beskrajna.

S' ponosom, tugom i nezaboravom tvoji: DRAGAN, VLADIMIR, SMIQKA, \OR\E, DANIJELA i ALEKSANDAR

Wegovi: supruga Radojka, snaha Draga, unuci Milo{ i Milan

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu posetiti wegov grob i evocirati uspomenu na wega.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga DOBRILA, sin DEJAN i k}erka ZORICA.

16956

fak.

Dana 16. marta 2014. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog prijateqa

Dana 14. marta 2014. navr{ava se DEVET GODINA kako nisi sa nama.

AN\ELA KOVA^EVI]

ZORANA PETROVI]A

Vreme prolazi, a tuga i bol su isti kao prvog dana.

Nedostaje{ nam An|ele na{.

SE]AWE Dana 15. marta 2014. navr{ava se GODINA od smrti na{e drage }erke i sestre

TVOJI: mama RADMILA i otac DRAGAN

Uz puno qubavi, po{tovawa i se}awa ~uva te od zaborava SLAVOQUB PIPER sa porodicom. fak.

16957

MISITA MILKE

U nedequ, 16. marta u 13 ~asova na grobqu u Paprati{tu da}emo DESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci, nani i baki

MILENI MILUTINOVI]

(ro|. Danilovi} 1957. u Prijevoru)

iz Parmenca Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima, razgovorima i srcima.

Dana 26. jula 2014. navr{i}e se 18 godina od smrti na{e voqene }erke i sestre

Vreme ne bri{e qubav i se}awe na tebe. Znamo da si ti uvek tu pored nas i da sa ponosom pri~amo o tvojoj dobroti. Iako nam mnogo nedostaje{ trudimo se da tu prazninu popunimo u se}awima na tvoju dobrotu, qubav i plemenitost koju si umela da svakom ko te je poznavao pru`i{. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Vole te tvoji: }erka ZLATA, unuke GOCA i MILKA, praunuka QIQA, praunuk IVAN i zet MI]O.

@IVKE MA]I]

SE]AWE Navr{ava se TRIDESET GODINA od kako nas je napustila na{a majka

(ro|ena Danilovi}) iz Prijevora Vreme koje prolazi nije umawilo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom vas pomiwemo i u srcu ~uvamo.

Majka NADA DANILOVI] i sestra MILICA [IBALI]

SE]AWE

JELICA VASILI] 2004. - 2014.

Trajnom qubavqu ispuweni, kroz najlep{a se}awa ~uvamo u srcu predivni osmeh i beskrajnu dobrotu na{e voqene mame i supruge.

Nedostaje{ nam mnogo i stalno si u na{im mislima.

U ve~nom bolu, zauvek tvoji, SLA\A, VAWA i RADE. 16960

Dana 14. marta 2014. navr{ava se 28 GODINA od smrti na{eg dragog

ROSA ZEQOVI]

MLADENA DMITRI]A

iz Mr{inaca 16. 3. 1984 - 16. 3. 2014.

pekara iz ^a~ka

69131

S' ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Hvala ti za sve.

ZORAN GOJGI] - GOJGA Tvoje }erke DANA, MILKA i QUBA sa porodicama.

18. 03. 2006 - 18. 03. 2014.

16962

UVEK ]E[ @IVETI U NA[IM SRCIMA. TATJANA i MATIJA 16958

Dana 15. marta 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti majke

SLAVKE STALOVI] iz Vi~e

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uva sin VOJO sa porodicom.

16954

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga @IVANA, sin SLOBODAN, snaja BIQANA, zet ZORAN, unuci VLADIMIR i MLADEN, unuke IVANA i ZORANA. 16965

Dana 13. marta 2014. navr{ava se GODINA DANA od smrti

RADOSLAVA RAKOWCA 1949 - 2013 I danas boli isto kao i onog dana, kada si zauvek oti{ao od nas, nedostaje{ nam svakog trenutka. U srcima te nosimo i ~uvamo od zaborava. Neka nam te an|eli ~uvaju Rade, uvek si u na{im mislima.

Stric VUK sa porodicom.

39

^ITUQE

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE

Dana 19. marta 2014. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg voqenog

POSLEDWI POZDRAV dragom

ANDRIJI ACU IVANOVI]U

VOJKANA ALEKSANDRI]A LARIJA

preminuo 6. 3. 2014. god.

U svakom mestu u kome si `iveo ostavio si deo svoga srca i neizmerne qubavi koju i danas ose}amo.

TVOJI NAJMILIJI: MI[KO, MIRA, IVAN, BORIS. fak.

Nedostaje{ nam za sve {to dolazi.

Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom izgubili.

Supruga VERA, sin DRAGAN, }erka MARIJANA, ta{ta MIQANA, snaha QIQANA, unuke ANDREA i NEVENA. Ovim putem se zahvaqujemo kumovima, rodbini, prijateqima a posebno privatnom preduze}u "SIRELA" - ^a~ak, na pru`enoj podr{ci i pomo}i.

SE]AWE 17. 3. 2007 - 17. 3. 2014.

POSLEDWI POZDRAV dedi

MILO[ JOVANOVI] ANDRIJI Godine prolaze, a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema...

17. 3. 2014. godine u 12 sati okupi}emo se i osve`iti uspomene.

od wegovih pilica: ANDREE i NEVENE

TVOJI NAJMILIJI upl.

21. marta 2014. godine, navr{ava se tu`na godina dana od kako nije sa nama na{a draga

RAJKA \UKOVI] U qubavi, ve~nom se}awu i neprebolu osta}e{ u na{im srcima.

Ponosno }emo ~uvati uspomenu na tebe, tvoju plemenitost i neizmernu dobrotu.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji: suprug MO[O i }erke MILKA i QIQA sa porodicama. upl.

SE]AWE 1994 - 2014

GORDANA GOCA MILO[EVI] Draga sestro, Pro|e 20 godina kada si oti{la.

Uvek }e Te voleti i nikada zaboraviti Tvoje sestre NADA i BIQANA sa porodicama.

16964

Dana 18. 3. 2014. navr{i}e se pola godine od smrti na{eg voqenog mu`a i oca

ZARIJE ]ULAFI]A 8.9.1962 - 18.9.2013.

Bol nije u re~ima i u suzama, nego u du{i i u na{im srcima u kojima }e ve~no `iveti.

U srcu tuga, na grobu ti{ina a u domu velika praznina.

TVOJI NAJMILIJI: supruga GORDANA i sin BRANIMIR ]ULAFI] 16953

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

16963

^ETVRTAK 13. MART 2014. GODINE