13. septembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BROJ 36

CENA 30 DIN.

13. 14. i 15. SEPTEMBAR Doma}in „Kupusijade”

VELIMIR ILI]

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Recepti za

DOMA]ICE SVE O [QIVI

Od danas u Mr~ajevcima

strane 20. i 21.

Ve~eras u Galeriji „Risim”

PO^IWE KUPUSIJADA

strana 13.

Novo rukovodstvo RPK Kraqevo i ~elnici Grada razgovarali sa privrednicima

FILMSKI PROGRAM POSVE]EN SOWI SAVI]

strana 17.

Miloje ^urli}, vo}ar iz Gorweg Milanovca

NE HVALI SE RE^IMA, VE] DELOM

strana 12.

PROIZVODWA OPALA, ZAPOSLENOST STAGNIRA

strana 3.

Iz bele{ki Radojice Jeremi}a

O NASTANKU I RAZVOJU IVAWICE

Nedostatak krvi

strane 8. i 9.

„SUMRAK” HUMANOSTI strana 7.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRIVREDA

NOVO RUKOVODSTVO RPK KRAQEVO I ÊLNICI GRADA RAZGOVARALI SA PRIVREDNICIMA U nameri da od {to ve}eg broja privrednika iz devet op{tina i gradova u Moravi~kom i Ra{kom okrugu, koje “pokriva” Regionalana privredna komora Kraqevo, ~uje konkretne probleme sa kojima se oni suo~avaju u poslovawu, novoizabrano rukovodstvo, na ~elu sa predsednikom Petra{inom Jakovqevi}em i potpredsednikom Milisavom Novi~i}em, zapo~elo je seriju sastanaka u organizacionim jedinicama. Posle Novog Pazara, takav skup odràn je u utorak u â~ku i sa wega }e, kako je najavio predsednik Jakovqevi}, Vladi i Skup{tini Srbije biti upu}ene odre|ene sugestije i predlozi, posebno u oblasti monetarne i kreditne politike, poreskog sistema, javnih nabavki. dràvi uop{te ne treba da postoji komora, ni regionalna, ni srpska, ukoliko organi vlasti ne prepoznaju potrebu da uvaàvaju autoritet ove institucije. Ona ne treba da bude “ikebana”, ve} mora imati svoju ulogu, prvenstveno prilikom dono{ewa sistemskih i zakona koji se ti~u privrede,

PROIZVODWA OPADA, ZAPOSLENOST STAGNIRA

jer oni moraju pro}i kroz ozbiqnu raspravu u komorskom sistemu, smatra Jakovqevi}. Me|utim, on izraàva bojazan da }e, sude}i po predlogu novog Zakona o komorskom sistemu, biti nastavqeno razgra|ivawe ovih institucija, jer i on predvi|a “centralizaciju u Beogradu i marginalizaciju preostalog dela Srbije”. Prvi ~ovek Regionalne komore je naglasio da je u periodu od januara do jula na podru~ju koje “pokriva” RPK zabeleèn blagi privredni oporavak, prvenstveno zbog smawewa inflatornog pritiska i spoqnotrgovinskog deficita, ali i stagnacija zapo{qavawa: - Prema pokazateqima RPKK, u Moravi~kom i Ra{kom okrugu je u ovom periodu zabeleèn pad industrijske proizvodwe, stagnacija zaposlenosti i relativan pad prose~nih zarada. Osim toga, evidentno je usporavawe uvoza, porast izvoza i pad deficita robne razmene. U ukupnim privrednim aktivnostima ova dva regiona privreda â~ka u~estvuje sa 36,5 odsto, odnosno vi{e od tre}ine i zapo{qava 27,6 odsto radnika, {to je tako|e zna~ajan kvalitet. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 86,2 odsto, dok privreda â~ka ima spoqnotrgovinski deficit od 45,1 odsto, odnosno 63,6 pokrivenost uvoza izvozom. Posle privatizacije “îp-

INDUSTRIJSKE ZONE PORED KORIDORA 11 Lokalna samouprava je ostvarila dobru saradwu sa ovda{wim privrednicima, Forumom privrednika i poslovnim udruèwima i ulaè maksimalne napore da poboq{a privredni ambijent, privu~e nove investitore i olak{a poslovawe ovda{wim preduze}ima, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}: - Na{ ciq je i da za godinu - dve izjedna~imo cene usluga koje pruàju javna preduze}a za pravna i fizi~ka lica, da bismo rasteretili privredu i pomogli privrednicima da zaposle ve}i broj qudi i zadrè postoje}e kadrove. Nastojimo i da obezbedimo prostor za otvarawe industrijskih zona, zbog ~ega }emo u buxetu za 2014. godinu planirati sredstva za otkup nekoliko desetina hektara zemqi{ta pored koridora 11, koje }emo infrastrukturno opremiti i ponuditi potencijalnim investitorima.

sare” tri zadruge i poqoprivredni proizvo|a~i iz ~a~anskog kraja po~eli su da rade za tu fabriku, a saradwa }e slede}e godine biti pro{irena i na okolne op{tine, tako da }e ona redovno biti snabdevana dovoqnim koli~inama krompira, istakao je Aleksandar Negojevi}, predsednik Zadru`nog saveza za Moravi~ki i Ra{ki okrug, pohvaliv{i odluku ~a~anske SG da subvencioni{e proizvodwu krompira i prakti~no uposli skoro 400 poqoprivrednih proizvo|a~a. Oni èle da rade, ali imaju problem plasmana proizvoda, rekao je on, i apelovao na poqoprivrednike da se udruùju u saveze i zadruge, da bi lak{e obezbedili sigurna trì{ta i cene svoje robe. Skup{tina Srbije ne bi smela da donosi zakone koji se ti~u privrede, bez saglasnosti Komore, kategori~an je Dragan Jovi}, vlasnik privatne firme “Alfako inèwering” i predsednik Foruma privrednika, koji je naveo primer Zakona o javnim nabavkama. Insistirao je da RPK uti~e na institucije koje raspisuju javne nabavke da smawe tro{kove ponu|a~ima i predvide da oni ispuwavaju minimalne uslove. Predloìo je i da stranim bankama koje odobravaju kredite za neke velike investicije bude onemogu}eno da biraju izvo|a~e radova, odnosno diskvalifikuju srpske firme. Privrednici duè vreme traè da se uprosti procedura,

smawi birokratija i ubrza izdavawe dokumentacije neophodne za gradwu i legaliazaciju i da lokalna samouprava obezbedi prostor opremqen za industrijske zone, jedna je od zamerki koje je izneo Zoran Bojovi}, direktor “Uniprometa”. Od dràve, pak, traì, da predvidi takve mehanizme na osnovu kojih bi porez od preduze}a ubirala, po{to ga ona naplate od kupaca i da ta pla}awa postanu krajwe trasnparentna, a ne da ih “politi~ki miqenici” neka`weno izbegavaju. - Privrednici èle i da jedan deo gradskog buxeta, opredeqen za privredu, bude razvojni i namewen za podsticaj zapo{qavawa mladih, da bi se vratili stru~ni kadrovi koji su oti{li u inostranstvo. Potrebne su nam inovacije, nove tehnologije, stru~nost, a toga nema bez mladih qudi - uveren je Bojovi}. Gde su granice minimuma kvaliteta, kada je re~ o ambalaì za prehrambene proizvode - limenkama i poklopcima, na primer, pitao je Cane Jovanovi}, suvlasnik preduze}a “Polo”, upozoriv{i da }e zbog wihovog lo{eg kvaliteta, ovda{wi proizvo|a~i tu|om krivicom izgubiti i kupce. On je traìo i da na zakonski na~in budu regulisani tradicionalni srpski proizvodi - ajvari, xemovi, rakije, da pod etiketom tih proizvoda ne bi “prolazilo sva{ta”, poput ajvara od paradajza i skroba.

BR@I IZVOZ OD UVOZA U prvom kvartalu u Srbiji je zabeleèn rast BDP za 2,1, a u drugom za 0,6 odsto i rast izvoza, a usporavawe uvoza. Evidentni su i blagi porast industrijske proizvodwe i stagnacija inflacije. Ali nasuprot tome, prvo polugo|e karakteri{u visoka stopa nezaposlenosti, nizak nivo investicija i opadawe potro{we, o ~emu svedo~i podatak da je promet u maloprodaji mawi za skoro 10 odsto. U velikom obimu jo{ uvek su prisuitni i siva ekonomija i rad na crno. Devizne rezerve zemqe iznose oko 10,7 milijardi evra, a referentna kamatmna stopa 11 odsto. Dinar je u julu oja~ao, ali je 10. septembra zabeleèna wegova najnià vrednost u ovoj godini. Ukupan spoqni dug iznosi 26,1 milijardi dinara, od ~ega je spoqni dug javnog sektora oko 57 odsto. U ovom periodu smawen je i deficit robne razmene za 24,8 odsto. Zbog spre~enosti da prisustvuje sastanku, Mili} Popovi}, vlasnik preduze}a “Interfud”, uputio je pismo organizatorima skupa, koga je pro~itala Biqana Borovwak iz iste firme, izazvav{i negodovawe me|u ~elnicima RPK i Grada, a sa druge strane odobravawe me|u mnogim privrednicima. U wemu je Popovi}, pored ostalog, optuìo NBS i vlast zbog lo{e monetarne i poreske politke, zbog koje izvoznici trpe velike gubitke i ujedno i Privrednu komoru koja se se nije suprostavila takvoj politici. On smatra i da su privrednici izgubili poverewe u Komoru i da je

neophodno da ona bude demokratizovana i “predata na upravqawe malim i sredwim preduze}ima i preduzetnicima, a ne velikom kapitalu.” Wegove stavove podrào je i Miloqub \oki}, suvlasnik “Poqootkupa”, koji kao stopostotni izvoznik svake godine beleì velike gubitke. Ukazao je i na lo{e odredbe poreskih zakona, zahtevaju}i da proizvo|a~i porez pla}aju nakon realizacije posla i insistirao da Komora posredstvom svojih predstavni{tava u inostranstvu pomogne doma}im proizvo|a~ima da brè napla}uju robu koju izvoze. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

GRAD

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRO[LOG PETKA OZVANI^EN PO^ETAK RADOVA NA MAGISTRALNOM VRELOVODU U NEMAWINOJ ULICI

KAPITALAN OBJEKAT ZA GRAD Posetom gradili{tu u Nemawinoj ulici, rukovodstvo JKP “â~ak” i ~elnici Grada ozvani~ili su pro{log petka po~etak rekonstrukcije magistralnog vrelovoda od Lozni~ke reke, do naseqa “Avenija 2”, koja }e biti finansirana iz kredita Nema~ke banke za razvoj, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona evra, od kojih je 1,7 predvi|eno za zamenu ove deonice toplovoda. Preostala kreditna sredstva bi}e utro{ena u drugoj i tre}oj fazi radova, odnosno za ugradwu cevnog kotla u gradskoj toplani, snage 22 megavata, i daqinski nadzor i upravqawe podstanicama. Za radove iz programa KFW 4, koji se, osim u â~ku izvode u jo{ osam gradova u Srbiji, i ~iji je zavr{etak planiran do po~etka naredne grejne sezone, Ministarstvo energetike je raspisalo me|unarodni tender, na kome je za izvo|a~a radova izabran konzorcijum austrijske firme “[trabag” i danske kompanije “Logstor”. agistralni vrelovod u Nemawinoj ulici izgra|en je pre 30 godina, podsetio je direktor JKP “â~ak” Petar Domanovi}, i osim {to je poddimenzionisan, tokom tri decenije je prili~no havarisan, {to je uzrokovalo ogromne gubitke toplotne energije i stvaralo velike probleme prilikom odràvwa sistema i otklawawa ~estih kvarova: - Deonica koja }e biti izgra|ena do po~etka grejne sezone, bi}e ispitana i pu{tena u pogon 15. oktobra. Radovi u ovoj godini

traja}e do 30. septembra, do kada }e biti ura|ene dve sekcije, od korita Lozni~ke reke, do vrti}a “Mali kapetan” i “prelaska” iz Nemawine u Balkansku ulicu. Nakon toga izvo|a~ }e zatvoriti gradili{te, da bi preduze}e blagovremeno pripremilo postrojewa za rad, napunilo vrelovod i sistem stavilo pod pritisak. Domanovi} je zahvalio i izvinio se stanarima u Nemawinoj ulici, koja je prakti~no pretvorena u gradili{te, zbog ~ega im je ote`an prilaz zgradama i obe}ao da }e o{te}ene as-

ENERGETSKI GUBITAK 23 ODSTO Posle rekonstrukcije toplovoda u centru grada, energetski gubitak je zna~ajno smawen, sada je niì od evropskog proseka i iznosi oko 4,5 odsto. Vrelovod u Nemawinoj, koji predstavqa osnovu grejawa grada, jer prenosi energiju za grejawe 60 odsto korisnika, pak, “ispu{tao” je skoro 23 odsto toplotne energije, poredi direktor Domanovi}. On podse}a da su za projektovawe i nadzor upotrebqena sredstva iz donacija, koja ~ine oko 15 odsto investicije, dok je kredit obezbe|en uz kamatu od 2,5 odsto i grejs period od dve godine. Preduze}e }e ga vra}ati od 2015. do 2019. godine, i to najve}im delom iz u{teda na gubicima, koji su nastajali u staroj i dotrajaloj mreì, uveren je Domanovi}. - Ovim cevima, dugim po 12 metara, te{kim po 950 kilograma, {irine pola metra i {est milimetara debqine, “ide” 60 megavata energije. Ovakva sloèna i skupa infrastruktura se, nije preterano re}i, gradi jednom u 30 godina, jer ovom investicijom stvaramo ne samo sigurnost u isporuci toplotne energije, ve} i mogu}nost za prikqu~ewe ve}eg broja novih korisnika.

FOTO GLAS

faltne i zelene povr{ine biti “vra}ene u prvobitno stawe” i zadràno vi{e od 80 odsto stabala, odnosno uklowena samo ona koja se nalaze na trasi toplovoda. Radovi su podeqeni na 13 sekcija, od kojih se prva i druga, ~iji je zavr{etak planiran do 1. septembra, “proteù” do novog vrti}a, odnosno do Ulice kneza Vase Popovi}a, obja{wava tehni~ki direktor JKP “â~ak” Nenad Ocokoqi}, tehni~ke karakteristike investicije, progla{ene za projekat za naredne tri decenije: -Umesto 20. jula, zbog problema u isporuci materijala i opreme, radovi su zapo~eti krajem avgusta, zbog ~ega }e ove godine oni trajati najdaqe do kraja septembra, kada }e vrelovodna mreà biti napuwena i stavqena pod pritisak. Ovih dana izvo|a~ }e sti}i do raskrsnice sa Balkanskom ulicom, koja je prva komplikovana deonica, po{to se na woj nalaze jedan objekat i svetlosna signalizacija na trasi toplovoda. Ukupna duìna vrelovoda, od Lozni~ke reke, do Ulice Stevana Prvoven~anog i Bulevara Vuka Karaxi}a i od Lozni~ke reke, Bulevarom oslobo|ewa do preduze}a “Slovas” i tre}e trase od Nemawine, preko Svetozara Markovi}a do centra grada, iznosi 4.000 metara, {to zna~i da

INVESTICIJA ]E SE ISPLATITI Posle zamene cevovoda u Nemawinoj ulici, bi}e stvorene mogu}nosti za prikqu~ewe novih korisnika i za zna~ajne u{tede toplotne energije. Investicija }e se sigurno vi{estruko isplatiti, uveren je i gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je pro{log petka sa saradnicima posetio gradili{te: - Posle zamene vrelovoda, u toku grejne sezone ne}emo strahovati od havarija i kvarova i da li }e pojedini stambeni blokovi ostati bez grejawa. Nadam se da }e planirani radovi biti zavr{eni u predvi|enom roku, do 1. oktobra, i nastavqeni kada bude zavr{ena grejna sezona. }e biti postavqeno osam kilometara cevi. Osim {to }e zameniti dotrajali vrelovod, na kome su lane gubici iznosili 21 odsto, nova mre`a }e

Prelaz do pola ulice „Udarne rupe“ na ulicama â~ka odavno su ve} „zakrpqene“, ali je posle ovih intervencija horizontalna signalizacija na mnogim saobra}ajnicama postala gotovo nevidqiva. Jedan od primera je pe{a~ki prelaz kod Saobra}ajno-ma{inske {kole, gde se „zebra“ vidi samo do pola ulice, pa je mnogima, posebno voza~ima, izgleda nejasno da li prelaz jo{ vaì. Mo`da zato mnoge ~a~anske „fantome“ nije upla{ila ni saobra}ajna policija, koja je ovih dana bila ispod samog nadvo`waka. Da bi se pre{la ova ulica, obi~no je potrebno dobro se naoruàti strpqewem. Oni koji su u ùrbi mogu da poku{aju na nekom drugom pe{a~kom. Bilo bi dobro „vidqivom“. V. T.

omogu}iti i prikqu~ewe novih korisnika, me|u kojima i ~itavog naseqa “Slobodina kolonija”, ka`e Ocokoqi}, nagla{avaju}i da su u ovoj investiciji “sabrana” najnovija saznawa i nau~na dostignu}a u oblasti energetike, zbog ~ega }e ovaj savremeni vrelovodni sistem biti za grad kapitalni projekat za narednih 30 godina. Glavni izvo|a~ radova, konzorcijum firmi “[trabag” i “Logstor”, je za ma{inske radove na trasi vrelovoda anga`ovao ovda{wi “Univerzal”, dok zemqane radove obavqa ekipa iz ~a~anskog preduze}a “[trabag Putevi”, rekla je Mirjana Jakovleska, rukovodilac gradili{ta iz “[trabaga”: - [to se ti~e sekcije 1 i 2, koje su planirane u 2013. godini, za sada odli~no napredujemo. Po~eli smo da radimo ~im je stigao materijal i verujemo da }emo planirani deo posla okon~ati do 1. oktobra. M.N.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA URBANIZAM

GUP NA POPRAVNOM, A VA@I DO 2015.

Odsek za urbanizam sa {est slu`bi (slu`ba za normativne poslove iz oblasti prostornog i urbanisti~kog planirawa, slu`ba za urbanisti~ke poslove, slu`ba za legalizaciju, slu`ba za infrastrukturu, slu`ba za upravne poslove iz oblasti gra|evinarstva i slu`ba za za{titu ìvotne sredine) i Odsek za imovinsko pravne poslove su dve organizacione jedinice u sastavu Gradske uprave za urbanizam. Iako je aktom o sistematizaciji radnih mesta predvi|eno da veliki broj poslova u oblasti prostornog planirawa, urbanizma, gra|evinarstva, stambene i komunalne delatnosti, ìvotne sredine, imovinsko pravnih odnosa obavqa 41 radnik, ova GU zapo{qava 32 izvr{ioca, od kojih je, nagla{ava na~elnik Milo{ Milosavqevi}, 25 sa visokom stru~nom spremom. sim {to je, zbog zakonskih ograni~ewa, kadrovski nedovoqno popuwena, Gradska uprava za urbanizam nema ni adekvatan sme{tajni prostor i, sude}i po izgledu i opremqenosti kancelarija u strogom centru grada, nije preterano re}i, da je pastor~e lokalne samouprave. Vi{egodi{we pri~e o preseqewu ovih slu`bi i objediwavawu gradskih uprava, nisu realizovane, ve} je i ova GU “pocepana”, pa su tako odsek za imovinsko - pravne poslove i slu`ba za legalizaciju sme{teni u zgradi SG, {to oteàva posao zaposlenima i wihovu komunikaciju sa strankama. Novi zakonski propisi dali su i nova zaduèwa i ovla{}ewa GU za urbanizam, a najnoviji Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgra|enim bez gra|evinske dozvole joj je u opis posla uvrstio i obavezu da sve zahteve za legalizaciju “divqih” objekata dostavqa Slu`bi katastra. Kada ih ona “obradi”, prosle|uje ih upravi, koja je du`na da katastru “vrati” podatke o tome da li je objekat sagra|en na javnoj povr{ini, na saobra}ajnici, ili se, na primer, nalazi na dve parcele, podse}a Milosavqevi} i nagla{ava da je Uprava svoj deo posla zavr{ila. Me|utim, zbog nedovoqne obave{tenosti i nepotpunih obja{wewa, gra|ani su na startu poverovali da je re~ o legalizaciji, i kada su se uverili da je u pitawu samo upis svojine u katastarske kwige, postu-

pak ukwi`be je prakti~no stao. Iako zaposleni u oba odseka i svim slu`bama nastoje da uvek iza|u u susret gra|anima i da ih {to mawe “{etaju” od vrata do vrata i od {altera do {altera i sve “papire” im izdaju u zakonom predvi|enom roku, ~esto su na udaru kritike. Stranke im, uglavnom zbog neobave{tenosti i neznawa, nekada pripisuju propuste koje prave druge gradske slu`be, ili javna preduze}a. U drugim slu~ajevima se `ale i negoduju zbog toga {to na neka re{ewa, dozvole, potvrde, ~ekaju du`e vreme, ne znaju}i da je “zako~ilo” ne zbog subjektivnih, ve} zbog

PREKINUT POSTUPAK LEGALIZACIJE! Od 1995. do marta 2010. godine u â~ku je podneto 25.465 zahteva za legalizaciju, a od 2003. do 2012. re{eno 3.200 predmeta i izdato toliko dozvola. Postupak legalizacije je, me|utim, obustavqen, jer je Ustavni sud u junu ove godine poni{tio 15 odredbi zakona. Na~elnik Milosavqevi} podse}a da je upravo ovda{wa GU za urbanizam na 15 strana kucanog teksta zakonodavcu uputila najdobronamernije primedbe i sugestije, od kojih je neke resorno ministarstvo i ugradilo u novi tekst zakona. Iako je Zakon o planirawu i izgradwi, donet 2011. godine, nekim uredbama popravqan i dopuwavan, nikada nije bio dobar, ocewuje on, {to je, uostalom, i Ustavni sud dokazao, zbog ~ega je svim lokalnim upravama za urbanizam doneo mnogo problema. objektivnih razloga, odnosno u resornim ministarstvima ili drugostepenom organu. Upravo zbog toga i ~iwenice da u ovoj oblasti ne postoji sistem zakona, ve} da je ve}ina kontradiktorana, GU ne moè da funkcioni{e kao “kancelarija za brze odgovore”, kojom se hvale neke lokalne samouprave, kaè na~elnik Milosavqevi}. To ilustruje na primeru izdavawa gra|evinske dozvole kome, kako je naloìo Zakon o planirawu i izgradwi, prethodi davawe informacije o lokaciji, odnosno da li na

Predstavnici Grada prisustvovali koordinacionom sastanku Projekta „BE NATUR” u Italiji

ISKUSTVA IZ INOSTRANSTVA ZA NA[ GRAD okviru realizacije projekta „BE NATUR – boqe gazdovawe lokacijama NATURE 2000“, u Italiji je od 3. do 7. septembra odràn koordinacioni sastanak, za koji je Grad â~ak, kao jedini partner iz IPA dràva, potpisao Ugovor o subvenciji eksternih akcija Evropske Unije, sa Delegacijom Evropske Komisije u Beogradu. Sastanku su prisustvovali predstavnici radnih timova iz 14 partnerskih organizacija koje se bave za{titom prirode u sedam dràva Jugoisto~ne Evrope. Tokom koordinacionog sastanka razmotreni su svi aspekti realizacije Projekta, sve pravne procedure, procedure oko na~ina izve{tavawa i finansijske administracije, a odràne su i prezentacije svih partnera o stepenu realizacije pred-

vi|enih aktivnosti. Odràna je i jednodnevna me|unarodna konferencija o NATURI 2000, kao razvojnoj {ansi Jugoisto~ne Evrope, a prisutni su imali priliku da obi|u rezervat prirode Tore Gua}eto, gde se grupa upoznala sa praksom gazdovawa za{ti}enim podru~jima u Italiji. Celokupan koordinacioni sastanak je kao poseban motiv imao mogu}nosti za razvoj odrìvog turizma, pa su predstavnicima radnih timova prezentovani kamping naseqa, biciklisti~ke i pe{a~ke staze, objekti kulturnog nasle|a. Za na{ grad je posebno zna~ajna razmena iskustava u oblasti razvoja odrìvog turizma, imaju}i u vidu Ov~arsko-kablarsku klisuru kao zna~ajan resurs i zna~ajno prirodno i kulturno nasle|e na teritoriji na{eg grada.

Milo{ Milosavqevi} woj moè da se gradi, ili ne. Pre izdavawa lokacijske dozvole, Slu`ba za urbanisti~ke poslove u ovoj GU je obavezna da u roku od 30 dana pribavi neophodne uslove, i upravo u tom postupku dolazi do zastoja, ne krivicom uprave, ve} prvenstveno republi~kih javnih preduze}a, “vezanih” za zakone u oblasti vodoprivrede, {umarstva, èleznice, puteva... Tu se dugo ~eka, mora da se urgira i moli, kaè on, i nagla{ava da to stranke, ipak, ne treba da interesuje. Ne èle}i da isti~e rad nijedne slu`be, niti radnih tela, na~elnik Milosavqevi} ocewuje da je ove godine dobro radila komisija za planove i podse}a da je u toku procedura usvajawa izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana, koji je uskla|en sa novim zakonskim propisima i da wemu rok “isti~e” slede}e godine, kada bi

trebalo da bude zapo~et postupak izrade novog dokumenta. On nagla{ava da je, uprkos pritisku javnosti zbog predloga da Ulica Svetog Save “prese~e” Gradski park, struka na nivou grada rekla svoje: “Posle javnog uvida, to re{ewe su jednoglasno prihvatile i strukture gradske vlasti. Sada ~ekamo {ta }e re}i nadle`no ministarstvo, komisija i JP “Gradac”, jer od Gradske uprave ni{ta ne zavisi. Naàlost, ova pri~a se godinama koristi u politi~ke svrhe, a niko ne}e javno da kaè da se ovim re{ewem dobija jo{ dva hektara gradskog parka i da }e deo do Ulice kraqa Petra biti pretvoren u botani~ku ba{tu. Protok saobra}aja bi u tom slu~aju bio brì i samim tim i zaga|ewa u centru mawa, za razliku od trenutne situacije, kada Ulicom kraqa Petra u 15 sati prakti~no ne moè da se pro|e. Ova saobra}ajnica bi sa Ulicom 10 rasteretila saobra}aj u centru grada, u kome bi se stvorile mogu}nosti da se u gradskom jezgru organizuje jednosmerni saobra}aj i da ono bude oslobo|eno intenzivnog saobra}aja.” Upravo zbog ovog (ne) namernog odugovla~ewa i ~ekawa da kona~no bude usvojen GUP, nemogu}e je u praksi primeniti i takozvane planove nièg reda, odnosno {est planova generalne regulacije, koji su tako|e pro{li “sito” i dobili pozitivne ocene stru~ne komisije. M. N.

KORISNICIMA DOSTAVQENI PRVI RA^UNI ZA GREJAWE PO NOVOM TARIFNOM SISTEMU

KILOVAT ÂS POTISNUO KVADRATNI METAR z ra~une za grejawe po novom tarifnom sistemu, nadle`ni iz JKP “â~ak” su ovih dana korisnicima, po tre}i put (ranije je to u~iweno u januaru i maju ove godine) dostavili i obave{tewe o po~etku primene novog tarifnog sistema, koji podrazumeva pla}awe usluga na osnovu stvarnog utro{ka toplotne energije, izraènog u kilovat ~asovima, {to zna~i da je kvadratni metar ukinut kao obra~unska kategorija. Direktor Petar Domanovi} isti~e da je re~ o tehni~ki ispravnijem i korektnijem re{ewu, jer se uvo|ewem tarifnog sistema stvaraju uslovi za individualnu naplatu i da svaki korisnik pla}a onoliko koliko potro{i. On nagla{ava da }e u ra~unima korisnika za avgust i septembar biti sadràn samo fiksni deo obra~una, koji, konkretno za stan od 50 kavdrata, iznosi oko 1.400 dinara, odnosno da }e varijabilni deo biti pridodat od po~etka grejne sezone. - Primena tarifnog sistema predvi|ena je novim Zakonom o energetici i odlukom gradske Skup{tine o na~inu snabdevawa toplotnom energijom. Ona je i na{a obaveza koju smo preuzeli potpisivawem Memoranduma o razumevawu sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju - podse}a Domanovi}. U obave{tewima upu}enim gra|anima, ina~e, nagla{eno je da je JKP od 1. avgusta zapo~elo obra~un i naplatu usluga greja-

wa po tarifnom sistemu i da ra~uni sadrè fiksni deo, koji se pla}a od avgusta ove, do avgusta naredne godine, u 12 jednakih mese~nih rata, a varijabilni deo samo {est meseci, dok traje grejna sezona. U ovoj koloni bi}e prikazana stvarna i o~itana potro{wa toplotne energije, izraèna u kWh. S obzirom na to da }e u toku grejne sezone ra~uni biti vi{i, JKP je u obave{tewima sugerisalo korisnicima da i u narednom periodu pla}aju mese~ne iznose identi~ne zaduèwima na osnovu kvadrata grejne povr{ine. Preduze}e je preporu~ilo i skup{tinama stanara da u JKP provere da li su sve grejne povr{ine “ukqu~ene” u obra~un (ve{ernice, zajedni~ke prostorije, zatvorene terase), da bi tro{kovi bili realno raspore|eni. Pozvalo ih je i da sve informacije o primeni tarifnog sistema potraè li~no u preduze}u, putem telefona 222 - 618, ili na sajtu www.jkpcacak.co.rs. - Apelujemo na korisnike da redovno izmiruju obaveze, jer se tako stvaraju uslovi da grejna sezona po~ne na vreme. Prinu|eni smo da sve one koji ne pla}aju usluge utuìmo nadle`nom sudu i iskqu~imo ih sa daqinskog sistema - upozorio je Domanovi}, zahvaliv{i urednim plati{ama i podsetiv{i da korisnici koji ra~une za prethodni, plate do 20. u teku}em mesecu, sti~u pravo na popust od pet odsto. M. N.

DRU[TVO

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POTPISANE ODLUKE O DODELI SUBVENCIJA POSLODAVCIMA ZA NOVO ZAPO[QAVAWE otpisivawem odluka o dodeli subvencija poslodavcima koji su odlu~ili da otvore nova radna mesta za nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, pro{log petka je “zatvoren krug” i prakti~no realizovana tri programa aktivne politike zapo{qavawa (samozapo{qavawe, novo zapo{qavawe i javni radovi), za koje je iz buxeta Grada u 2013. godini obezbe|eno ukupno 30 miliona dinara. Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika i predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe, podse}a da su 32 poslodavca primila 41 nezaposleno lice, od kojih su {est invalidi. Vrata svojih firmi za ove radnike iz kategorije te`e zapo{qivih, otvorili su “Alti” koji }e obezbediti posao za tri invalidna lica, i “Uspon”, STZR “Marko” i “^ipsara” po jedno.

TRI ZDRAVA MODELA

ZAPO[QAVAWA - Poslodavci su potpisali odluke i u roku od 30 dana }e ih Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe obavestiti koju dokumentaciju treba da joj dostave, da bi potpisali ugovore. Wihova obaveza je da radnike prime na neodre|eno vreme, odnosno da im obezbede posao najmawe 24 meseca. Ovaj program, ina~e, realizujemo ve} {estu godinu i gledaju}i efekte podsticaja koje obezbe|uje Grad, ustanovili smo da je skoro 80 odsto gra|ana koji su na ovaj na~in

MORALAN I SOCIJALNO ODGOVORAN ÎN Iako zapo{qava oko 30 radnika, privredno dru{tvo “Uspon” je odlu~ilo da iskoristi buxetska sredstva za podsticaj zapo{qavawa i u radni odnos primi jedno invalidno lice, {to je ne samo zakonska, ve} prvenstveno moralna obaveza i socijalno odgovoran ~in, smatra jedan od suvlasnika firme Vladimir Krsti}: - Ovo je zna~ajna pomo} firmama koje imaju mogu}nosti da prime i prihvate lica sa odre|enim stepenom invaliditeta. Na{a iskustva su, nasuprot onima koji imaju neku vrstu odbojnosti prema ovoj kategoriji teè zapo{qivih lica, izuzetno pozitivna, jer re~ je o veoma odgovornim i vrednim osobama koje intelektualnim i qudskim vrednostima nastoje da nadoknade fizi~ki hendikep. Studio “Maru{ka” nastoji da svake godine “raste i napreduje”, zbog ~ega je vlasnica Maru{ka Topalovi} iskoristila mogu}nost i konkurisala za buxetka sredstva, zahvaquju}i kojima je otvorila radno mesto za jednu fakultetski obrazovanu radnicu. Re~ je o diplomiranom ekonomisti, koga, kako kaè Topalovi}ka, firma sa 10 zaposlenih, ranije nije mogla sebi da priu{ti: “Po{to da planiramo da i ubudu}e pro{irujemo proizvodwu, svake godine }emo prakti~no imati potrebe za prijem dva radnika. O~ekujemo da to budu kvalitetni i obrazovani qudi, {to }e doprineti i da budu}nost preduze}a bude izvesnija. Dodela ovih sredstava je od izuzetnog zna~aja, jer, pored ostalog, potvr|uje da Grad misli o nama i da neko èli da nam pomogne da budemo jo{ boqi.”

ODR@AN PARASTOS STRADALIMA OD KOMUNISTI^KOG TERORA

„KOMISIJA POKU[AVA DA OTKOPA ISTINU” organizaciji ~a~anske Crkve, u sredu je na obali Zapadne Morave, pored pomo}nog terena stadiona FK Borac, odr`an parastos stradalima od komunisti~kog terora. Goran Davidovi}, predsednik Komisije za otkrivawe masovnih grobnica, tom prilikom je podsetio da se na ovom mestu okupqaju svake godine kako bi odali po~ast `rtvama komunisti~kog terora. - Komisija je nastavila rad. Me|utim, imamo velikih te{ko}a, i pored ~iwenice da je Komisija od lokalne samouprave dobila pola miliona dinara, {to smatram da je nedovoqno za ovaj veliki posao. Veliki su problemi, jer se i se}awa svedoka ne podudaraju. Na|eni su neki materijalni ostaci koji ukazuju da su izvr{ene egzekucije, ali smatram da lokalnoj samoupravi nije u interesu da nam pomogne. Nadam se da }emo uskoro imati i prve rezultate - rekao je, izme|u ostalog, Goran Davidovi}, pozivaju}i svedoke da se jave i daju dodatne informacije, ukoliko wima raspola`u, i na taj na~in pomognu u rasvetqavawu istine. Aco \enadi}, koordinator Komisije i koordinator Ravnogorskog pokreta, istakao je da Slovenija ima mawe masovnih grobnica od komunisti~kog terora, a da je za tu namenu izdvojila dva miliona evra.

- Kod nas su ta nov~ana sredstva bezna~ajna i ne treba da ih izdvaja lokalna samouprava, nego dràva, a ona nema razumevawa, jer je ukinuta republi~ka Komisija. Jasno je da dok su komunisti na vlasti, te{ko }e se {ta uraditi. Savremena oprema nam je nedostupna, ali jednom }emo dobiti validan skener koji }e ispitati teren i ako bude prona|ena grobnica, stadion }e morati da se ru{i. Tada }e biti odgovorno rukovodstvo koje danas pravi stadion, a nije ispitalo {ta se nalazi ispod temeqa. â~anska Srpska pravoslavna crkva, koja odràva parastos, godinama podse}a na stradawe uglednih â~ana 1945. godine, kada su mnogi stradali samo zbog toga {to su bili pravoslavci i doma}ini. Svedoci smo da danas imamo mnogo rehabilitovanih stradalnika, {to samo dokazuje koliko su veliki ratni zlo~ini tog vremena. Znamo da ratni zlo~ini ne zastarevaju, tako da Komisija za otkrivawe masovnih grobnica, kojih ima i previ{e {irom otaxbine Srbije, poku{ava da otkopa istinu i da se na osnovu we nekome sudi - kazao je Aco \enadi}, naglasiv{i da ih na to obavezuje i Rezolucija o osudi komunisti~kih totalitarnih reìma, koju je donela EU, i koju, ako ho}emo u Evropu, moramo i mi prihvatiti, ali ne deklarativno. N. R.

do{li do posla jo{ uvek u radnom odnosu. Za svako radno mesto poslodavci }e dobiti po 200.000 dinara, odnosno za zaposlewe invalidnog lica po pola miliona dinara. Iako su ovim programom bile predvi|ene i subvencije za poslodavce koji “otvore” radne kwiìce za samohrane roditeqe, ta grupacija sa evidencije NSZ, naàlost, nije smawena, jer su se, kaè Obradovi}, na konkurs prijavile samo dve osobe koje, zbog toga {to nisu evidentirane u Centru za socijalni rad, nisu mogle da iskoriste buxetske pare za obezbe|ewe posla. On veruje da ne}e biti zloupotreba prilikom kori{}ewa ovih gradskih subvencija, tim pre {to su sredstva obezbe|ewa koje zahteva NSZ izuzetno efikasna. Po{to je podsetio da je re~ o jednom od tri programa aktivne politike zapo{avwa, poslodavcima koji su potpisali odluke ~estitao je i zahvalio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}:

- @elim vam uspeh u radu, da u narednom periodu pove}ate profit, da novoprimqeni radnici tome doprinesu i ostanu u radnom odnosu i posle “obaveznog” perioda. Posebno priznawe i zahvalnost odajem vlasnicima preduze}a koji su primili {est invalidnih lica. Realizacijom tri projekta bi}e zaposleno 168 osoba, od kojih 50 putem takozvanog samozapo{qavawa, 41 u sistemu novog zapo{qavawa, dok je 77 sugra|ana angaòvano u javnim radovima. Poslodavci }e dobiti po 200 hiqada dinara za svako novozaposleno lice, odnosno po 500.000 za invalide. Lukovi} je najavio da }e u buxetu za narednu godinu biti izdvojena ve}a sredstva za ovu vrstu podsticaja, jer kako je naglasio, re~ je o zdravom modelu zapo{qavawa sugra|ana i “ciqanom projektu”, s obzirom na to da je nezaposlenost najve}i problem ne samo u â~ku, ve} i u ~itavoj dràvi. M. N.

NAJBOQE CENE STANOVA I LOKALA U NASEQU SMALLVILLE Smallville Kragujevac, moderni stambeni kompleks koji je postao sinonim za kvalitet `ivota, nudi svojim potencijalnim kupcima stanove i lokale po najboqim cenama. Za dvosobne stanove i stanove na 5. i 6. spratu treba izdvojiti samo 833 evra/m2, plus pdv, dok su lokali u prizemqu dostupni ve} od 667 evra/m2, plus pdv. Uz svaki stan obezbe|eno je i gara`no mesto, a uz lokal parking mesto gratis! Saznajte vi{e informacija o aktuelnoj ponudi na broj telefona 381 34 635 264 ili na sajtu www.smallville.rs.

TEMA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

NEDOSTATAK KRVI

„SUMRAK“ HUMANOSTI

ao i u ve}ini zdravstvenih ustanova u Srbiji, i u ~a~anskom Zdravstvenom centru ve} godinama vlada “nesta{ica“ krvi. Ovaj problem posebno je izraèn tokom letwih meseci, kada je zbog godi{wih odmora davalaca krvi mnogo mawe, a potrebe za ovom dragocenom te~no{}u su ve}e. Brojni su razlozi i uzroci koji su doveli do toga da se na ove nekada veoma masovne akcije, odaziva sve mawe qudi. „Uru{avawe“ velikih preduze}a u posledwih nekoliko decenija, sve ve}a nezaposlenost i siroma{tvo kao da je „uru{ilo“ i humanost u qudima... Da je va`no dati krv za drugoga, naàlost, mnogi od nas shvate tek kad je nama ili nekom na{em bliskom ìvot ugroèn. Pa i tada, ~esto se ~uje pitawe: „Kako bolnica nema krvi na zalihama?“

MALE AKCIJE - VELIKI ZNAÂJ Slu`ba za transfuziju krvi u ~a~anskoj bolnici godi{we prikupi oko 3.600 jedinica krvi. Sa ovom koli~inom se „pokrivaju“ potrebe pacijenata iz â~ka, Lu~ana, Gu~e, Ivawice, ne samo kada su na le~ewu u bolnicama u ovim mestima, ve} i u drugim centrima – Beogradu, Kragujevcu... Na~elnica Slu`be za transfuziju krvi u ~a~anskoj bolnici dr Slavica Kitanovi} kaè da se doga|alo da budu na minimumu zaliha, ali da nijedan pacijent nije ostao nezbrinut, iako je situacija sve teà. Dnevne potrebe su od 20 do 30 jedinica krvi, zbog ~ega bi trebalo da postoji bar jedna akcija sedmi~no. -Krv je za mnoga oboqewa jedini lek, kao {to je leukemija, koja je u porastu, ~ak i me|u mladim qudima. Pove}ava se i broj pacijenata sa karcionomima, koji posle hemioterapije moraju

da primaju trombocite... Rezerve krvi su sve mawe, pa se tada moraju anga`ovati rodbina i prijateqi obolelog, organizuju se vanredne akcije, obave{tavamo javnost putem medija da nam treba krv... Imamo registar davalaca sa retkim krvnim grupama, wih je oko sto i u slu~aju hitnosti skoro uvek se odazovu na na{e pozive – obja{wava dr Kitanovi} na~ine na koje se prevazilaze „krize“, nagla{avaju}i da u posledwih nekoliko godina veliki zna~aj imaju „male“ akcije koje organizuje nekoliko privatnih preduze}a, kao i one koje se sprovode u

„NAMENSKI“ DAVAOCI Krv se daje sve ~e{}e „namenski“ - za nekog srodnika, prijateqa... Jedan od ovakvih davalaca je i tridesetjednogodi{wi Goran Kuqanin koji je u Slu`bu za transfuziju do{ao da pomogne ocu svog prijateqa. -Dao sam krv vi{e puta, ali samo kad me neko pozove. Po{to imam „deficitarnu“ nultu negativnu krvnu grupu, ostavio sam svoje podatke za registar. Za hitne slu~ajeve uvek }u dati krv – ka`e kratko Kuqanin.

mesnim zajednicama. Najmasovnije su akcije udruèwa iz preduze}a „Sloboda“ i Fabrike reznog alata. Preduze}e „Domis“ svake godine organizuje akciju, nedavno je to uradio i „Alti“, ranije „Znamgraf“, „Koka-kola“. Dobru saradwu Slu`ba ima sa „Uniprometom“, u planu je akcija u preuze}u „Alfako-inèwering“, ~iji je vlasnik Dragan Jovi} godinama redovan davalac. Pohvalno je i {to se mesne zajednice u posledwe vreme „takmi~e“ na ovaj na~in, pa su tako organizovane akcije u „3. decembru“, Avlaxinici, Paliluli, Lugovima... UKQUÎTI MLADE QUDE Prose~na starost dobrovoqnog davaoca krvi u

„NEUSAGLA[ENOST“ AKCIJA Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika zaduèn za dru{tvene delatnosti, kaè da grad pomaè i podsti~e dobrovoqno davala{tvo krvi - koliko moè. -Iz Udruèwa FRA su nam se obratili za pomo} ubrzo posle akcije dobrovoqnih davalaca krvi, koju je rukovodstvo grada organizovalo u junu i koja je imala odli~an odziv. Povodom toga za daavaoce smo priredili samo mali koktel. A oni su traìli da im obezbedimo sme{taj i hranu za goste... Grad u tom trenutku nije mogao da im iza|e u susret, jer Udruèwe nije usaglasilo svoj program sa na{im aktivnostima – rekao je Da~i}.

â~ku je izme|u 40 i 50 godina. Oni uglavnom kaù da dru{tvo za wih ima „sluha“ - samo na re~ima! Ve}ina vlasnika privatnih preduze}a smatra da je davawe krvi „privatna stvar“, pa se na prste jedne ruke mogu nabrojati oni koji zaposlenima omogu}avaju zakonske slobodne dane. I u mnogim zdravstvenim ustanovama vi{estruki davaoci krvi, kad se razbole, retko gde imaju prednost. Osim plaketa i prijema kod gradskih ~elnika, grad â~ak, kao i ve}ina drugih gradova u Srbiji, sve mawe pomaè organizovawe ovakvih akcija... U sveop{toj krizi saose}ajnosti, mladi se veoma malo „regrutuju u dobrovoqce“. Slavica Cvetkovi}, ~lan Udruèwa dobrovoqnih davalaca krvi Fabrike reznog alata, kaè da se prilikom organizovawa godi{wih akcija naj~e{}e sve svodi na pomo} i podr{ku same fabrike i li~no angaòvawe ~lanova. Udruèwe ima dobru saradwu sa sli~nim dru{tvima iz drugih gradova Srbije, iz Republike Srpske i iz desetak gradova iz Crne Gore... -Organizujemo dve akcije godi{we, na koje se odazove od 250 do 300 qudi. Wima je dovoqan mali znak pa`we. Ali tada izostaje pomo} dru{tva. Da bismo

Dr Slavica Kitanovi}

dobro organizovali akcije i druèwa, koja su veoma zna~ajna, koristimo li~na poznanstva... Tako je bilo u avgustu, kada nam je u gostima bilo oko 50 davalaca iz Crne Gore i Republike Srpske. Zamolili smo grad da nam pomogne da im obezbedimo preno}i{te i obrok, ali nam je odgovoreno da grad nema sredstava za to. Znamo mi kakva su vremena. Dajemo krv i ne o~ekujemo ni{ta zauzvrat. Ali, dovoqan je mali znak pa`we i po{tovawa od dru{tva. Mladih je veoma malo me|u davaocima. Nemaju vremena, kaù, a ustvari nemaju podsticaj ni iz svojih porodica, ni od dru{tva – kaè Cvetkovi}eva, koja je za proteklih 25 godina krv dala 56 puta. I na~elnica Slu`be za transfuziju dr Kitanovi} smatra da je problem {to su dobrovoqni davaoci slabo stimulisani i animirani, u ~emu posebnu ulogu treba da ima Crveni krst sa svojim volonterima. Ona dodaje da se sa edukacijom mora krenuti od {kolskih dana, kako bi najmla|i shvatili va`nost i samo zna~ewe ovog humanog ~ina. Akcije me|u ~a~anskim sredwo{kolcima su veoma uspe{ne, ali posle

Slavica Cvetkovi}

zavr{etka sredwe {kole, mladih qudi gotovo da nema me|u „dobrovoqcima“. -Veoma je va`no da deca od najranijeg doba shvate da na ovaj na~in mogu drugome spasiti ìvot. Bilo bi dobro da â~ak ima bar jedan „transfuziomobil“ kakve ima Beograd, jer mnogi, posebno mladi, imaju otpor prema bolnici, pa bi akcije mogle ~e{}e da se organizuju i na otvorenom. Naravno, i vi{estruke davaoce treba „stimulisati“, bar malim znacima pa`we. Trebalo bi da imaju prednost na nekim {alterima, pri lekarskim pregledima, ultrazvuku, skeneru, mamografiji... Kad nam se obrate za pomo}, na{a Slu`ba „interveni{e“ kod kolega i tada uglavnom nema problema – kaè dr Kitanovi}. Krv moè dati svaka zdrava osoba od 18 do 65 godina. Davawe krvi je potpuno bezbedno, jer sva oprema koja se koristi je apsolutno sterilna, isti~u u Slu`bi za transfuziju krvi. To je ujedno i provera sopstvenog zdravstvenog stawa, jer svi potencijalni davaoci imaju lekarski pregled, a krv prolazi kroz sva laboratorijska ispitivawa. Osim toga, sukcesiv-

BIBLIOTEKA MISLI NA DAVAOCE Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ svim dobrovoqnim davaocima krvi omogu}ava besplatnu godi{wu ~lanarinu. Zaposleni u ovoj ustanovi su me|u retkim u gradu koji bar tako pokazuju svoju zahvalnost prema humanim qudima. Wihov primer mogle bi da slede i druge ustanove i preduze}a. nim davawem krvi podsti~e se ko{tana sr` da proizvodi mlade krvne }elije. - Dokazano je da se vi{estruki davaoci krvi brè oporavqaju u nekim bolestima – kaè dr Kitanovi} , dodaju}i da je jedna od predrasuda i da se kod davalaca vremenom stvara neka vrsta zavisnosti. Krv moè „prestariti“, jer je rok upotrebe do 35 dana, a u optimalnim uslovima ~uvawa do 42 dana. Rok za trombocite je mnogo kra}i, svega {est sati, a ako se ~uvaju u posebnim „me{alicama“ mogu se koristiti u periodu od pet do sedam dana. V. T.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ BELE[KI RADOJICE JEREMI]A

O NASTANKU I RA

Ugledni ivawi~ki trgovac Radojica Jeremi} (1876 - 1964), o ~ijem ìvotnom putu smo pisali u pro{lom broju “Glasa”, ostavio je za sobom bele{ke o svom mestu, koje uz minimalna skra}ewa i izmene, neophodne zbog o{te}enosti rukopisa, objavqujemo u ovom broju. Izvorni tekst poti~e iz 1956. godine, a sa~uvala ga je Jeremi}eva unuka Jelena Lukovi} o odluci evropskih dràvnika na Be~kom kongresu 1828. godine doneto je re{ewe da se Kneèvini Srbiji dodele izvesne grani~ne teritorije. Tom prilikom dodeqeno je Srbiji sedam srezova od Drine pa do iza Prokupqa. Tad je prisajediwen sr. Moravi~ki skoro ceo Kneèvini Srbiji i granica je pomerena od Lise i ... do Javora i Golije.

KNEZ MILO[ NAREDIO IZGRADWU U tom vremenu dolazio je u ovaj kraj knez Milo{ Obrenovi} i postavio je vlasti u novodobivenim srezovima. Za prvog na~elnika - stare{inu sr. Moravi~kog postavqen je Sima Jakovi} sa sedi{tem sreza u Pridvorici. Prilikom prolaska kneza Milo{a rekom Moravicom naredio je knez na~elniku Jakovi}u da podigne sa gra|anima sreza jednu varo{icu za sredi{te sreza, i tad je pobijo jedan krst u Prilikama za podizawe varo{ice. Kako je po me|unarodnom ugovoru bilo predvi|eno da se Turci koji su ìveli u prisajediwenim srezovima mogu iseliti i svoje nekretnine prodati, na~elnik Sima Jakovi} je otkupio jedan ~ivluk od age âvi}a, koji je imao svoj han, ozidan u prizemqu od kamena a sprat od drvene gra|e, a to je na mestu gde je danas novi hotel, vi{e Elektri~ne centrale (na kome sam kasnije namestio elektr. mlin za prostu meqavu). îvluk je sadrào zemqi{te od Glije~kog potoka niè Ivawice pa sve do potoka ûdi}a vi{e Mir~etinog imawa. To je sve prozvano “Jakovi}a poqe”... Mesto na kom postoji Ivawica bilo je barqivo i obraslo ve}inom ivama. Jakovi} sa kulu~arima pro~istio je od {ibqa ...to mesto je isparcelisao na ulice, ~etiri uzdu`ne i nekoliko prekih, i obeleìo na sredinskoj ulici tri mesta za pijace. Veliki sto~ni pijac odredio je gde je sada park i pozadi do potoka

prema pijaci podignuta je stara sreska zgrada - koja vi{e ne postoji. Na sredini varo{ice ozna~io je pijacu za hranu i namirnice i na Zelenom vencu malu pijacu za drva i sto~nu hranu.

vaca sa porodicama nekoliko stotina du{a, odmah se pristupilo obnovi izgorelih zgrada, zidawe zgrada vr{eno je pravilnije i od tvrdog materijala - kamena i cigqe, i za nekoliko godina obnovqena je Ivawi- Petrovi}, pa Gavrilo PePRVU IVAWICU ca. Imala je nekoliko le- trovi}, Risto Toma{evi}, ODNELA VATRA pih zgrada koje i danas po- Dimitrije Radulovi} i dr. Kad je Jakovi} isparce- stoje - kao ku}e \or|a i liso ulice pozvao je imu}- Milana Petrovi}a, Tadije PRVI KAPITAL OD nije seqake iz sreza da mo- Tutunovi}a i dve - tri zgra- TRGOVINE SVIWAMA raju podi}i na dodeqenim de Kuzmana [olaji}a koji Ivawi~ki trgovci, parcelama ku}u i radwu u je bio doseqen u Ivawicu. oslawaju}i se na svoje kala{to kra}em roku, a Zgrade su pokrivane uze po srezu, trgovali su sa prema svome sa }eramidom ko- stokom, koòm, vunom, koimu}nom staja i danas slu- zinom, lojem, voskom i tom wu. Zgrade ì. Varo{i- sli~no od seoski proizvo“Ivawicom su primica je bila da, a naro~ito je se mnogo je prozvana zato tivno gran a s e q e n a trgovalo sa mr{avim svi|ene, ve}iv e } i n o m wama, koje su trgovci lu~i{to je taj deo Janom od od gra|ana li na odre|enim mestima po kovi}a poqa bio bondruka, i zanatlija srezu i u ~oporima 100 - 200 obrastao ve}inepe~enih iz okolnih kom. terali sa ~obanima u cigqi i drsela sreza, [abac i prodavali na skenom ivama” vene, pokrivaali je bilo do- li za izvoz u Austro - Ugarne letvom i slasta prebeglih po- sku. Proizvodwa sviwa bimom. Ovo se obavqarodica iz Sanxaka - la je vrlo dobro razvijena u lo sa jeseni 1832. i prole}a Sjenice i Nove Varo{i, jer celom srezu. Imu}niji se1833. godine. Imu}niji se- su beàli od Turaka u oslo- qak imao je po 10 - 15 krmaqaci op. [umqanske zauze- bo|enu Kneèvinu Srbiju. ~a i ~im mu se koja oprasi li su skoro sve placeve oko Od tih doseqenika iz San- ode kod trgovca u Ivawicu pijace, kao Petronije Pi- xaka bilo je dosta uglednih ili wegova kalauza u selo i vqak iz Ra{~i}a, bra}a trgovaca u Ivawici: Mi- na svako prase dobije predPopovi}i i Savi}i iz Sve- lan~i} Petrovi} koji je ujam po dukat u zlatu, {to {tice. Tako|e dobili su le- ozidao onu veliku zgradu do mu sluì za doma}e potrepa mesta i imu}niji trgov- dana{we Bioskopske sale, be, prasad hrani i podiè i ci seqaci iz sreza i podi- pa \or|e Petrovi}, koji je kad dostignu teìnu od 20 gli dobre ku}e: kao Kuzman zidao one dve velike zgrade 25 oka dogoni na lu~ad i [olaji} iz Lise, Milosav na sto~noj pijaci put Ja- predaje ih po odre|enoj ceKaraklaji} iz [arenika, vorske ulice koja i danas ni onom kupcu od kog je uzeo Todor Tutunovi} iz Rada- pripada naslednici Dari predujam. Ovaj posao sa odqeva, Vu~i} Bojovi} iz Sr. Reke, koji je bio narodni poslanik i podigao je ku}u sa drvenim balkonom prema pijaci (koja je sad moja svojina). Podignuta varo{ica od tako hr|avog materijala zapalila se u 1844. godini i izgorela je skoro cela, sem nekoliko ku}a u ulici od ispod brda ... Ostala je i crkva, jer je od tvrdog materijala pravqena i nije bila u blizini privatnih zgrada. Crkva je podignuta 1836. godine od strane ìteqa op{tina: Ivawice, [uma i Lise. Kupqen je i dobrovoqni prilog u Kneèvini Srbiji i Beogradu, prilozi su bili obilni zato {to je narod u tek oslobo|enom kraju re{en da podigne bogomoqu. Po{to je varo{ica izgorela, a u woj je bilo naseqa od zanatlija i trgoSlava trgovaca, 1932. u Ivawici

Hotel Spasovi} u Ivawici

gojem sviwa napredovao je mnogo od 1860. do 1885. god. Posao su u velikom obimu obavqali Kuzman [olaji}, \or|e i Milan~i} Petrovi}i, Petronije Pivqak i jo{ neki - svi preko kalauza po selima. Posle rata 1876 - 77. godine Ivawica je po~ela naglo napredovati i razvijati se u svakom pogledu, jer su novi putovi pred rat prose~eni, a stari popravqeni. Qudi su nabavqali boqu zapregu, videv{i to od vojske koja je za vreme rata bivakovala oko Ivawice, a bile su u Javorskoj vojsci brigade Rudni~ka i [aba~ka koje su u pogledu saobra}ajnih sredstava mnogo izmakle od na{eg kraja. Sva roba koju je na{ srez imao za izvoz i uvoz u Ivawicu preno{ena je na tovarnim kowima, do rata i neku godinu posle. Tek posle rata po~ela su odlaziti po neka volovska kola za Beograd, za prenos robe.

Put je trajao 16 - 18 dana do Beograda i natrag ... Od 1880 - 90. godine u Ivawici je radilo 50 - 60 trgova~kih i zanatliskih radwi. Postojao je u Ivawici Abaxisko - terzijski i Trgova~ki esnaf, sa 40 - 50 punopravnih ~lanova. Postojala je Gra|anska ~itaonica, koja je osnovana 1884, a 1888. godine imala je 36 redovnih ~lanova. Postojala je Gra|anska pozori{na druìna, koja je zimi prire|ivala po nekoliko predstava. Mu{karci su igrali i ènske uloge i obla~ili ènska odela, jer se ènske nisu mogle pridobiti za ~lanice. IVAWIÂNI GAJE VO]E I IZVOZE PEKMEZ Posle godine 1880, kada je Austro - Ugarska po~ela carinski rat primewivati na izvoz iz Srbije, a naro~ito kad je vra}eno nekoliko ~opora sviwa sa granice i trgovci pretrpeli velike

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ BELE[KI RADOJICE JEREMI]A

ZVOJU IVAWICE osvetqewe, pa kad je oko osam ~asova uve~e sinulo, sve je bilo na nogama i provelo do neko doba no}i na ulicama. Cena osvetqewa bila je dinar i po mese~no na sijalicu od 16 sve}a. Na{a je tre}a po redu podizana hidrocentrala u Srbiji. Docnije smo podigli mlin za prostu meqavu, sa dva para kamewa, koji je bio sme{ten u ^avi}a konaku u prizemqu, zatim jedan gater za strugawe daski i greda, pa dve vunovla~are, a docnije radionicu za izradu drvene buradi za pekmez i izradu sanduka za pakovawe jabuka i {tajgni za sirovu {qivu. Sve je to ispravno radilo do 1945. i tad je predato Narodnim vlastima bez ikakve naplate, od ~ega je obrazovano preduze}e â&#x20AC;&#x153;Golijaâ&#x20AC;?. POSLE PRVOG SVETSKOG RATA Ceo narod sreza bio je sedam ratnih godina istro-

K}erke ivawi~kih trgovaca, Prilike 1912. godina

Radojica Jeremi} sa grupom Ivawi~ana na vodopadu

{tete, odgoj sviwa u srezu je obustavqen, jer su pale u bescewe. Brdski seqaci pre{li su na odgoj ovaca i govedi, a seqaci niz reku Moravicu po~eli su naglo saditi vo}e: {qive maxarke i jabuke budimke, tako da je od 1895 - 1912. godine vo}arstvo davalo srezu veliki doprinos. [qive su pretvarane u rakiju, a su{ene izno{ene na {qivarske pijaca u Vaqevo i ^a~ak. Oko 1900. godine rod {qiva bio je obilan, te je se po~eo prera|ivati u pekmez za izvoz u inostranstvo. Ovim poslom bavilo se nekoliko trgovaca iz Ivawice: Milutin Popovi}, Grujica Jeli}, Svetozar Jeremi}, Gavrilo Bo{kovi} i drugi. U 1903. godini izra|eno je u

srezu Moravi~kom preko 200 vagona pekmeza od {qiva. Sama firma Radojevi} i Jeremi} izradila je 52 vagona. Pekmez je prevla~en rabaxijskim kolima do Kragujevca kao najbliè èlezni~ke stanice i odatle izvoèn u inostranstvo. Kad je podignuta èlezni~ka pruga do â~ka i Poège po~eo je izvoz jabuka, daski i greda za unutra{wost Srbije, po{to je ovaj srez obilovao sa prvoklasnim ~etinarima. Godine 1910. firme Mihailovi} i Paligori} iz Kragujevca uzeli su u eksploataciju {ume u Goliji, izvukle parnu ma{inu za preradu smr~evine u Sred. Reci i montirali je do 1912. godine, kada im je za

vi} iz ^a~ka i u 1905. godini dobio je pravo na eksploataciju i to pravo proda Francuzu koji osnuje Akcionarsko dru{tvo Lisa za va|ewe i topqewe rude, koje je po~elo 1906. da razvija poso. Podigli su dve topionice i druge sporedne zgrade, ali im je nedostajao kapital, a rudnik je bio sa rudom siroma{an, te su bili prinu|eni prodati rudnik ili obustaviti rad, te pri kraju 1910. Francuzi ustupe rudnik i sve gra|evine i pe}i na Bukovici jednom nema~kom preduze}u (tad mi je propalo 50.000 franc. franaka koliko sam imao akcija upla}eno). Nema~ka firma dovede stru~ne qude za antimonske rude i razviju mnogo boqe poso od Francuza. Rudnik antimona u Gle~i dobio je u ekspoataciju jedan Jevrejin iz Beograda Ezra Kajon i podigao u ivaw. varo{ici jednu topionicu rude antimona u antim. bra{no, to izvozio

vreme rata izgorela. No, izvesni trgovci iz Ivawice i bogatiji seqaci koji su imali svoje {ume podigli su strugare na pogon vodom i taj se posao lepo razvijao, tako da smo imali 10 - 12 poto~ara - strugara. Prvu strugaru u Goliji podigli su Milutin Popovi} i Grujica Jeli}, u Beloj Reci Svetozar Jeremi}, u Sredwoj Reci bra}a Petrovi}i, u Vionici bra}a Pejovi}i, i drugi. U VARO[ICU STI@E STRUJA U godini 1907. pokrenuo sam ja sa nekoliko mla|i trgovaca iz Ivawice da iskoristimo pad reke Moravice, na kom je bila jedna vodenica poto~ara Milo-

vana [olaji}a a koju je otkupio Milutin Popovi}, da bi na tom mestu podigli Elektri~nu centralu, ali kako u Ivawici nije bilo pojedinaca da bi to podigli, to smo odlu~ili da osnujemo Akcionarsko elektr. dru{tvo sa kapitalom od 100.000 dinara ... Tad smo pristupili upisu akcija, kupovini zemqi{ta, pripremi planova za branu, jaz i zgradu za ma{ineriju, za{to smo proveli skoro dve godine dana. Izradili smo varo{ku mre`u za osvetqewe radwi i stanova, tako da smo uo~i Bo`i}a 1910. godine pustili prve zrake elektri~ne svetlosti po celoj varo{ici. Stanovni{tvo nije znalo da }emo to ve~e pustiti

{en i fizi~ki i materijalno... Pojedinci su po~eli da obnavqaju imawa, zgrade i radwe, ali je kapitala nedostajalo. Ali, tad nastupa ekonomska kriza u celoj zemqi, od 1924. do 1932. bila je nesta{ica i novca i robe, sve je poskupelo, te su mnogi trgovci ispropadali sa svojim poslovima. Od 1935. u masi je nastupilo poboq{awe, a i rodne godine, te su se po~eli oporavqati gra|ani sreza, jedan deo proizvodwom stoke a drugi deo rodom {qiva i jabuka koji je bio obilan i dobro unov~avan... U srezu Moravi~kom otkrivena su dva rudnika antimona, u Lisi a docnije u Glije~u. U Lisi je dobio pravo istra`ivawa neki rudar Kne`e-

u inostranstvo, i radio od 1938. do rata 1941. god, kad je posao morao da napusti i pobegne iz zemqe, a Nemci zauzmu wegov rudnik u Glije~u. Topionicu u Ivawici zatvore, a rudu iz Gle~a vukli su u topionicu na Bukovici i radili su do kraja 1944. godine. Oba ova rudnika krajem 1945. uzele su Narodne vlasti, sa svima postrojewima, alatom i zgradama, i otpo~eli u 1946. g. rad i radili nekoliko godina, i obustavili, jer su rashodi bili ve}i od prihoda a oskudevali su u qudima koji su poznavali posao. Danas postoji ~itava kolonija i topionica ~ije zgrade iskori{}uje Jug. Armija.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SELO

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MILOJE ^URLI], VO]AR IZ GORWEG MILANOVCA

PIJA^NI BAROMETAR

NE HVALI SE RE^IMA,

VE] DELOM Miloja ûrli}a iz Gorweg Milanovca zati~emo u vo}waku koji se nalazi na porodi~nom imawu u Drenovi. Wegova supruga Vera donosi kafu i pitu sa vo}em za najvrednije i najpouzdanije radnike, kom{ije Sla|u, Iliju i Radicu, koji im pomaù u kupqewu {qiva. Iako je pro{lo podne i jutarwa sveìna ve} davno i{~ezla, dobro raspoloèwe ih ne napu{ta. “Kom{ija nas do sada nadgledao, a pred fotoaparatom vredno pozira”, u {ali kaè Sla|a, ne prekidaju}i da prikupqa plodove “kraqice vo}a”. ako obja{wava doma}in Miloje, vo}arstvom se uspe{no bavi ve} desetak godina, na porodi~nom imawu u Drenovi. Zanimqivo je da je naziv sela Drenova starog porekla, o kome postoji vi{e pri~a. Drenova je, po jednoj pri~i, dobila naziv po drenu, {ibqu koje raste na ovom

podru~ju i ra|a sitne ko{ti~ave plodove crvene boje. Ova pri~a je malo verovatna, jer su ovde oduvek rasle guste hrastove i bukove {ume, a dren je rastao na ivicama {umaraka i pa{waka, pa se nije isticao me|u ostalim drve}em, da bi po wemu selo dobilo ime. Ali, bez obzira na to kako je Drenova dobila naziv, na{ sagovornik isti~e da je ovo podru~je idealno za bavqewe vo}arstvom. “Na ovom terenu se ne treba zanositi p{enicom i kukuruzom, jer ovde ne postiù dobre prinose”, savetuje Miloje ûrli}. Prvo je zasadio vo}e za potrebe doma}instva, ali po{to mu to nije bilo dovoqno, odlu~io je da pro{iri zasad. Podigao je vo}wak na parceli od hektar i 20 ari. Danas ima oko 1.000 stabala kru{ke viqamovke i oko 300 stabala ostalog vo}a, {qiva, kajsija, tre{awa, vi{awa, jabuka, odnosno, kako kaè, svo vo}e koje treba jednom doma}instvu. - Lepo je kad od prole}a do jeseni uvek ima{ da ubere{ neku vo}ku. Ali, koliko je to isplativo... Ovo {to ja odràvam, oko hektar zasada, isplati se, ali nema velike zarade. Pre pet - {est godina ~etiri tone kru{aka su bile vrednije, nego danas deset tona. Mogao si

vi{e da vajdi{ sa mawim prinosom. Sada se ~ak kasni i sa pla}awem robe. Nisam ba{ prezadovoqan cenom, ali boqe nema. Na primer, otkupna cena kru{ke je pro{le godine bila 42 dinara, a sada je 35 - podse}a na{ doma}in. Na pitawe da li za ambiciozne vo}are postoji nada, Miloje ûrli} kaè da vidi perspektivu u vo}arstvu, ali ne na malim povr{inama, jer “tek na dva - tri hektara ~ovek moè da ima neku ra~unicu”. ûrli}i poseduju svu neophodnu mehanizaciju za vo}arstvo, kao i savremen sistem za navodwavawe. Ipak, najvi{e vode ra~una o adekvatnoj za{titi vo}a od bolesti i {teto~ina, pridràvaju}i se saveta stru~waka. Na{ sagovornik isti~e da koristi dràvne subvencije kad god moè, ali smatra da bi dràva vi{e trebalo da pomaè ne samo vo}arima, ve} uop{te poqoprivrednim proizvo|a~ima. Neophodno je da dràva organizuje i usmerava proizvodwu i plasman robe. - Tako|e su potrebna i ve}a podsticajna sredstva. O~ekujem ve}u podr{ku dràve, da obezbedi plasman, sigurnije trì{te, {to nedostaje ovom kraju. Bilo bi dobro da se formira neka zadruga, otkup-

no mesto. Kada bi postojalo neko udruèwe ili zadruga, prvi bih se u~lanio. Udruèwe bi mnogo pomoglo vo}arima, bili bi motivisani za rad, jer bi imali sigurnost da }e prodati ono {to proizvedu nagla{ava Miloje ûrli}, dok {etamo kroz vo}wak. Ipak, i pored svih problema sa kojima se vo}ari susre}u, savetuje mladima ovog kraja da se bave vo}arstvom, napomiwu}i da je posle analize zemqi{ta i odgovaraju}eg geografskog poloàja, najbitnije pridràvati se saveta agrarnih stru~waka. Na vrhu vo}waka, odakle se prostire savr{en pogled i gde razgovor privodimo kraju, je “klupica za odmor”, na kojoj ve} uìvaju vredni radnici. Doma}in Miloje, kao veoma prijatan i vedar ~ovek, otkriva nam da je “klupicu za odmor” napravio, u trenucima dokolice, za wegovu najve}u ìvotnu podr{ku, suprugu Veru. - Ne volim da se hvalim re~ima, vi{e volim delom. Rad, rad i samo rad. Ako radi{ ima{ ~emu da se nada{, ako ne radi{ nema{ ~emu da se nada{, to je uvek bio moj moto - kaè Miloje ûrli}. N. R.

SAVET ZA POQOPRIVREDU O RASPODELI PREOSTALIH SREDSTAVA NAMEWENIH ZA SUBVENCIONISAWE KAMATA NA KRATKORO^NE POQOPRIVREDNE KREDITE

PREUSMERAVAWE SREDSTAVA NA DRUGE POZICIJE sali Gradskog ve}a, pro{log ~etvrtka je, po drugu put, odr`an sastanak Saveta za poqoprivredu, a povodom raspodele preostalih sredstava, iz Programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, koja su namewena za subvencionisawe kamata na kratkoro~ne poqoprivredne kredite. Ovu odluku usvojila je Skup{tina grada 22. marta, me|utim, po{to nije bilo zainteresovanih za ova sred-

stva, Savet za poqoprivredu je predlo`io Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj da se ova odluka poni{ti, i da se novom ova sredstva preusmere na druge pozicije. Prema re~ima predsednika Saveta za poqoprivredu profesora dr Draga Milo{evi}a, sredstva u iznosu od 10 miliona dinara ne}e biti utro{ena za prvobitne namene, jer nema zainteresovanih poqoprivrednika. Konkurs traje do 31. oktobra, a, kako ka`e profe-

sor Milo{evi}, pretpostavqa se da ne}e biti zainteresovanih do kraja konkursa, zbog ~ega je predloèno da bude prekinut i preostala sredstva uloèna u oblasti gde }e dati najve}i efekat, u vo}arstvo, povrtarstvo, ratarstvo i ostale grane poqoprivrede. Profesor Milo{evi} isti~e da sistemi za navodwavawe i nabavqawe mreà za protivgradnu za{titu treba da budu prioriteti pri raspodeli preostalih sredstava: - Tih 10 miliona treba

rasporediti za druge namene za subvencije u poqoprivredi. Ta sredstva treba da budu preusmerena za osnovne oblasti poqoprivrede koje se subvencioni{u, a prvenstveno za sisteme za navodwavawe. Najve}i efekat na razvoj poqoprivrede imaju sistemi za navodwavawe. Imali smo dva u`a-

sno su{na leta, a nema godine bez potrebe za navodwavawem. Savet za poqprivredu }e na slede}oj sednici razmatrati izve{taj o utvr|ivawu kriterijuma za dodelu sredstava, podnetog od strane Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj. N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 60 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 120 tikvice 50 boranija 200 brokoli 300 plavi patlixan 50 kupus 20 karfiol 80 per{un 30 {argarepa 60 - 70 cvekla 100 spana} 250 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 400

VO]E {qive 30 - 40 suve {qive 300 jabuke 40 - 60 kru{ke 50 - 60 breskve 50 - 80 nektarine 50 - 80 lubenice 15 gro`|e 50 - 70 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.400

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.400 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 230 - 250 ovce 120 jagwad 220 p{enica 24 - 25 je~am 25 kukuruz 20 - 22

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SELO

DANAS PO^IWE 11. MR^AJEVA^KA „KUPUSIJADA”

NEPONOVQIVA SMOTRA NARODNOG STVARALA[TVA I NAJBOQI KUPUS NA BALKANU Organizatori manifestacije, Turisti~ka organizacija â~ka, Mesna zajednica Mr~ajevci i Organizacioni odbor “Kupusijade”, za veliku mr~ajeva~ku smotru narodnog stvarala{tva pripremili su veoma sadràjan i atraktivan kulturnoumetni~ki program. Pokroviteq manifestacije je grad â~ak, a generalni sponzor “Apatinska pivara”. Doma}in ovogodi{we “Kupusijade” je ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}.

radicionalna manifestacija “Kupusijada”, 11. po redu, osta}e zapam}ena po veoma atraktivnom kulturnoumetni~kom programu, koji

Centralni doga|aj “Plodova Zapadnog Pomoravqa” i ovog puta je bila “Berza hrane” u Domu kulture. Svoje proizvode su izloìli vo}ari, povrtari, pekari, kola~ari, p~elari, cve}ari i travari. Ciq ove manifestacije je bio da se okupe poqoprivrednici, prera|iva~i poqoprivrednih proizvoda i potencijalni kupci. rganizator “Plodova Zapadnog Pomoravqa”, koji su, od 6. do 8. septembra, odràni po sedmi put, bilo je Udruèwe povrtara Zabla}e, kao suorganizatori pojavili su se Centar za razvoj sela Zabla}e, RPK Kraqevo OJ â~ak i MZ Zabla}e, dok je generalni pokroviteq i ovoga puta bio Grad â~ak. Otvaraju}i manifestaciju, gradona~elnik Vojislav Ili} je ocenio da je iz godine u godinu sve vi{e izlaga~a i posetilaca, {to govori o zna~aju poqoprivredne proizvodwe. - Potencijale poqoprivredne proizvodwe nismo dovoqno iskoristili, ali se nadam da u budu}nosti ho}emo, jer je to u interesu

}e i ovog septembra okupiti na hiqade stvaralaca, u~esnika i takmi~ara. Prema proceni organizatora, o~ekuje se da }e Mr~ajevce za tri dana, koliko manifestacija traje, posetiti na desetine hiqada qudi, koji }e u`ivati u neponovqivoj smotri srpskog narodnog stvarala{tva i najboqem svadbarskom kupusu. “Kupusijada” se odr`ava od 2003. godine. Osim po dobrom kulturno-zabavnom

programu, prepoznatqiva je po jelu, koje se priprema na tradicionalan na~in. Okosnicu manifestacije ~ini takmi~ewe u pripremawu svadbarskog kupusa, na kome se za presti`ne nagrade “Kupusijade”, zlatni, srebrni i bronzani lonac, nadme}u brojne ekipe, pojedinci, ugostiteqi i me{tani Mr~ajevaca kroz akciju “Celo selo kuva”. Pripreme za takmi~ewe u kuvawu svadbarskog kupusa po~iwu sutra, u devet sa-

HUMANITARNA AKCIJA NA “KUPUSIJADI” U subotu, 14. septembra, u Mr~ajevcima }e biti odr`ana akcija dobrovoqnog davala{tva krvi. Ekipe Slu`be za transfuziju ~a~anske Bolnice i Crvenog krsta uzima}e krv od dobrovoqnih davalaca od 10 do 13 ~asova u Domu kulture Mr~ajevci.

ti, kada }e ispod zemqanih lonaca biti potpaqene vatre. U 10 sati startuje i akcija “Celo selo kuva”. Za qubiteqe izvornog narodnog stvarala{tva, od 12 do 19 ~asova bi}e organizovan Kulturno-umetni~ki maraton folklornih i peva~kih grupa iz razli~itih krajeva Srbije i sused-

nih zemaqa. Zaqubqenici u sport ima}e priliku da uìvaju u fudbalskoj utakmici Orlovac - Borac â~ak (pioniri), koja po~iwe u 16 ~asova. Koncert narodne muzike bi}e organizovan u 20 ~asova. Nastupi}e Orkestar Bobana Kopunovi}a i solisti Sneàna Kopunovi}, Aleksandar

Ili}, Biqana Jevti} i Nemawa Kujunxi}. U nedequ, 15. septembra, u ranim jutarwim ~asovima bi}e potpaqene vatre za finalno takmi~ewe u kuvawu svadbarskog kupusa. Od 12 do 18 ~asova bi}e organizovan Kulturno-umetni~ki maraton kulturnoumetni~kih dru{tava i izvornih grupa. Fudbalska utakmica Orlovac - [umadija 1903 Kragujevac po~iwe u 15 ~asova. Progla{ewe pobednika u kuvawu svadbarskog kupusa za sve kategorije takmi~ewa i uru~ivawe presti`nih nagrada “Kupusijade” planirano je za 18, dok }e koncert Kulturno-umetni~kog dru{tva “Venac” po~eti u 18,30. Koncert “Bistrika” i Biqane Krsti} bi}e organizovan u 20 ~asova. V. S.

U ZABLA]U ZAVR[ENA TRODNEVNA MANIFESTACIJA „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

„BERZA HRANE“ SA NAJVE]IM BROJEM IZLAGA^A I POTENCIJALNIH KUPACA

Vojislav Ili}, Sne`ana Markovi} \urovi} i Petra{in Jakovqevi}

razvoja ovog kraja i prosperiteta Srbije. Imaju}i u vidu, da pored energetske krize, imamo i krizu sa hranom, vrlo je zna~ajno da se ekonomska kriza moè prevazi}i na najlak{i na~in, ulagawem u poqoprivrednu proizvodwu i prehrambenu industriju, {to je logi~an izbor i sigurna investicija. Zadatak dràve i lokalne samouprave je da podsticajnim sredstvima pomaè srpskom doma-

}inu, {to je u interesu svih nas. I daqe }emo se anga`ovati, da u okviru Strategije razvoja na{eg grada, poqoprivrednici dobiju mesto koje im pripada - rekao je, izme|u ostalog, gradona~elnik Ili}. Petra{in Jakovqevi}, predsednik Regionalne privredne komore Kraqevo, istakao je da ga je ohrabrilo {to je na izlo`bi hrane video veliki broj prera|iva~a, jer je, kako je

kazao, o~ekivao da }e na ovoj manifestaciji dominirati povrtari: - Prera|iva~i }e sigurno, kada “narastu”, zameniti one velike kombinate koji su radili u prera|iva~koj i prehrambenoj industriji. Sigurno je da ovim vrednim qudima, proizvo|a~ima i prera|iva~ima, ne treba pomo} u radu, ali svakako im treba pomo} {ire zajednice u organizovawu, okupqawu i za-

jedni~kom nastupu na trì{tu. Nu`no je udruìvati se, jer udruèni u klastere mogu zajedno nastupiti, ponuditi robu i traìti svoju {ansu. U ime doma}ina, re~i zahvalnosti izlaga~ima i gostima uputila je Sneàna Markovi} \urovi}, koordinatorka Centra za razvoj sela Zabla}e. Prema wenim re~ima, na ovogodi{woj manifestaciji je bilo vi{e izlaga~a, nego prethodnih godina, ali i ve}i broj potencijalnih kupaca, {to je izuzetna prilika da doma}i proizvo|a~i sklope nove ugovore. Osim “Berze hrane”, na kojoj su predstavqeni poqoprivrednici ovog kraja i potencijali na{eg podnebqa, trodnevnom manifestacijom obuhva}eni su i Sajam prate}e industrije u poqoprivredi, narodno stvarala{tvo, kulturnoumetni~ki i sportski program. Tre}eg dana je organizovano takmi~ewe u pe~ewu

prasi}a i jagwi}a na ra`wu, kao i u pripremawu satara{a. Prvo mesto u pe~ewu prasi}a osvojila je ekipa “Ravnogorci”, a slede je “Generacija 78” i “Zof i Lupko”. “Ravnogorci” su bili najuspe{niji tim i u pe~ewu jagwi}a, na drugo mesto plasirala se ekipa “Ro|aci”, a na tre}e “Agro doma}in”. Pobednik u pripremawu satara{a je “Elestra”, ekipa “Zof i Lupko” izborila se za drugu, a “Tigrovi” za tre}u nagradu. Bogoqub Veli~kovi} iz Zabla}a proizveo je najve}u krtolu, te{ku 1,553 kilograma, a od kompanije “^ips vej” je dobio nov~anu nagradu u iznosu od 20.000 dinara. U okviru manifestacije prire|ena je i izlo`ba de~jih crte`a na temu “Plodovi Zapadnog Pomoravqa”. Za najboqi je ocewen rad Milice Luki}, drugo mesto osvojio je Antonije Vu~eti}, a tre}e Tamara Jakovqevi}, u~enici O[ “Vladislav Petkovi} Dis”. N. R.

DRU[TVO

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U OKVIRU PROJEKTA “POKRENIMO NITI” NARODNOG MUZEJA U ^A^KU Diplome je po zavr{etku te~aja dobilo {est mladih tkaqa i 11 polaznica {kole pletewa iq projekta “Pokrenimo niti {kola pletewa i tkawa” jeste da se o~uva tradicija i mlade generacije zainteresuju za tkawe i pletewe, ve{tine koje su u srpskom narodu negovane i razvijane vekovima, a u novije vreme po~ele da i{~ezavaju sa na{ih prostora, kazala je Sne`ana A{a-

IZLO@BA RADOVA IZ [KOLE PLETEWA I TKAWA nin, etnolog u ~a~anskom Muzeju i rukovodilac projekta, na otvarawu izlo`be u holu Gimnazije. Krajem pro{le godine, podsetila je ona, Muzej je sa projektom “Pokrenimo niti” konkurisao kod Ministarstva kulture i dobio sredstva, {to je omogu}ilo nabavku tri razboja i neophodnog materijala. Te~aj je organizovan u part-

nerstvu sa Gimnazijom, tokom letweg raspusta u u~ionicama ove {kole. Sa polaznicama, me|u kojima je najvi{e bilo gimnazijalki, radile su dve instruktorke - pletewu ih je u~ila Leka Bojovi}, a tkawu Biqana Anxi}, koje su im i dodelile diplome. - Sve devojke su bile vredne i veoma zainteresovane, a interesovawe je najva`nije

SRPSKI HARMONIKA[I USPE[NI U KANADI kanadskom gradu Viktorija je od 17. do 25. avgusta, u organizaciji Me|unarodne konfederacije harmonika{a, odr`ano takmi~ewe harmonika{a „66. svetski kup“, na kome su u~estvovali i predstavnici Srbije, me|u kojima na{ sugra|anin Marko [evarli}. Iako je Marko osnovne studije zavr{io u [paniji, a master trenutno poha|a u Nema~koj, on je, kao biv{i |ak kragujeva~ke sredwe muzi~ke {kole, bio predstavnik Fakulteta muzi~ke umetnosti iz Kragujevca. Srpska ekipa je bila veoma uspe{na, Marko je osvojio tre}e mesto u seniorskoj konkurenciji, dok je sa svojim kolegom Nikolom Kerkezom (duo harmonika) zauzeo drugo mesto u kategoriji kamerne muzike.

krparice, xempere... Ono {to nije zavr{eno izlo`eno je zajedno sa iglama i nitima. - Volim ru~ne radove, a sada se ukazala prilika da nau~im da ih izra|ujem. Brzo sam po~ela da pletem - radosno }e Sara @uwi}, gimnazijalka koja namerava da studira primewenu

umetnost. Profesorka likovne kulture Sne`ana Biorac, koja je odabrala polaznice, nagla{ava da je interesovawe za {kolu pletewa i tkawa bilo veliko i da se prijavilo duplo vi{e osoba nego {to je ovoga puta moglo da bude primqeno. E.V.

GIMNAZIJALAC NIKOLA STANKOVI], JO[ JEDAN ^A^ANIN U SRPSKOM GLUMI[TU

I ostalim predstavnicima Srbije pripale su zna~ajne nagrade. Tako je Bo`idar Raji} osvojio prvo mesto u juniorskoj konkurenciji, Nikola Pekovi} drugo mesto u seniorskoj konkurenciji, dok je u kategoriji “master” Nikola Kerkez zauzeo prvo mesto. Priznawe za izuzetne zasluge u razvoju harmonike

kao akademskog instrumenta dobio je profesor Miqan Bjeleti}. Kup se svake godine odr`ava u drugoj zemqi, prema konceptu i zahtevima koje postavqa pred u~esnike spada u najva`nija svetska takmi~ewa, a {kole na wega {aqu svoje najboqe predstavnike. E.V.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske marketing 032/342-276

da bi se ova ve{tina savladala. Prezadovoqna sam, vreme je da prestanem da pletem i da taj posao pre|e na mla|e - ka`e Leka Bojovi}. Nove pletiqe i tkaqe predstavile su se raznovrsnim odevnim i ukrasnim predmetima. Uspele su da izrade kape, {alove, torbe,

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

OSTVARIO SVOJ SAN, UPISAO FDU nogi sredwo{kolci ma{taju da se nakon zavr{enog fakulteta bave onim {to najvi{e vole, {to je, naàlost, danas redak slu~aj. Te sre}e }e biti osamnaestogodi{wi â~anin Nikola Stankovi}, po{to }e se, kako on kaè, wegova vannastavna aktivnost pretvoriti u wegovu profesiju. Nikola je ove godine upisao glumu, na FDU u Beogradu, i to posle zavr{ene tre}e godine Gimnazije

Kakav je ose}aj postati student Fakulteta dramskih umetnosti? -Divno je postati student glume. Ja sam to `eleo, za to sam se borio... Upisao sam fakultet na op{tu radost okoline, mada i daqe nisam svestan svog uspeha. A kako je to studirati, tek }u videti... Od kada se bavi{ glumom? - Bavim se glumom od sedmog razreda osnovne {kole. U prvoj godini Gimnazije sam upisao i [kolu glume kod Drage ]iri}. Kako je izgledalo pripremawe za prijemni? - Mesec dana sam i{ao na konsultacije. Prijavio sam

se za {iri krug, gde je konkurencija velika. Pro{ao sam u u`i krug, od 30 prijavqenih i tada sam i odlu~io da nastavim daqe. Ko je bio u komisiji? - U komisiji su bili prof. Biqana Ma{i} Aleksi}, Dragan Petrovi} Pele i mnogi profesori sa fakulteta. Da li te je neko spremao za prijemni? - Sam sam se spremao i ponosan sam na sebe {to sam, na neki na~in, sam postigao taj uspeh. Naravno, imao sam veliku podr{ku porodice. Osim porodice, ~ija podr{ka ti je jo{ zna~ila? -Na prvom mestu porodice, ali i devojke, nekih profesora iz Gimnazije i, naravno, moje u~iteqice Gorice \okovi}. Da li te je neko “ko~io” pri upisu na fakultet? - Neki profesori u {koli me nisu razumeli. Smatrali su da idem u pogre{nom smeru. To me je mnogo nerviralo, ali sam odlu~io da ipak “radim na svoju ruku”.

Ko ti je od poznatih glumaca uzor? - Na prvom mestu Dragan Mi}anovi}, jer je vrhunski glumac koji se maksimalno posve}uje radu, kako na filmu, tako i u pozori{tu. [ta o~ekuje{ od studirawa i gde vidi{ sebe posle? - Vidim sebe prvenstveno u pozori{tu, a o~ekujem da }e na fakultetu biti te{ko, da }e biti puno izazova, na {ta su nas ve} upozorili, psihi~kih i fizi~kih napora. Ali, o~ekujem i da }e mi biti zanimqivo. Da li }e ti nedostajati ^a~ak? - Nedostaja}e mi u Beogradu porodica, prijateqi, trg, park, “Srpski pab”, ali to }e me sve ~ekati kad do|em vikendom u ^a~ak. Za sada je fakultet na prvom mestu. Teodora Filipovi}

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

ZAVR[EN 7. ME\UNARODNI FESTIVAL ANIMACIJE ANIMANIMA 2013

NAJBOQI „KONKUBININ BANKET“

Gran pri, nagradu “Zlatni {tift” dobio francuski film “Konkubinin banket”, ~iji je autor Hefang Vei

lanovi ìrija, @or` [vicgebel iz [vajcarske (predsednik), Andrea Martiwoni iz Italije i Mark Xejms Rols iz Belgije, izrazili su zadovoqstvo kvalitetom filmova u takmi~arskom programu 7. Me|unarodnog festivala animacije Animanima 2013 u â~ku. - S obzirom da je danas relativno lako napraviti dobre filmove, zahvaquju}i novoj digitalnoj tehnologiji, takmi~ewe na festivalima je poput takmi~ewa za Oskara. Svaki film koji pro|e na festivalu, prakti~no je dobitnik Oskara. Na svim festivalima koje pratim, po tri - ~etiri filma su nastala u Srbiji i, naravno, srpski animirani filmovi su veoma dobri - rekao je, izme|u ostalog, @or` [vicgebel. @iri 7. Me|unarodnog festivala animacije Animanima 2013, koji je odràn od 5. do 8. septembra, odlu~io je da Gran pri, nagradu “Zlatni {tift” dobije francuski film “Konkubinin banket”, ~iji je autor Hefang Vei. ^lanovi ìrija su bili impresionirani ovim filmom, naglasiv{i da je na wih ostavio dubok utisak “suptilnim i istovremeno sna`nim prikazom likova kojima je maestralno udahnut ìvot, krajwe jednostavnim stilom, koji na predivan na~in evocira i oìvqava jedan istorijski bogat umetni~ki oblik”. Nagradu C & M Special za najboqu animiranu reklamu ili muzi~ki spot dobio je Donato Sansone iz Italije za “Uovokids”. Posebnu nagradu ìrija dobio je belgijski film “Oko jezera”, ~iji su autori Noemi Marsili i Karl Rozens. Specijalna priznawa

@or` [vicgebel, Milen Alempijevi}, Andrea Martiwoni i Mark Xejms Rols `irija za najboqu re`iju dobio je film “Feral”, Danijela Sousa iz SAD, a za najboqu animaciju film “Zigenort”, ~iji je autor Toma{ Popakul iz Poqske. Za najboqi scenario nagra|en je film “Kiki Ponparnas”, autorke Ameli Aro iz Francuske i za najboqi dizajn zvuka nagra|en je film “Konkubinin banket”, ~iji je autor Hefang Vei iz Francuske. @iri, u sastavu Petra Zlonoga iz Hrvatske (predsednica), Marica Kicu{i} (Srbija) i Iva ]iri} (Srbija), nagradu “Periskop” za najboqi film takmi~arskog programa za decu dodelio je filmu “Riba od rezanaca”, ~iji je autor Kim Jin Man iz Ju`ne Koreje. Petra Zlonoga dodelila je specijalno priznawe filmu “Pti~ica i list”, autorke Lene Van Doren iz [vajcarske, Iva ]iri}

filmu “Zeleni zubi”, autorke Svetlane Andrianove iz Rusije, a Marica Kicu{i} filmu “Mesec koji je pao u more”, ~iji je autor Akira Oda iz Japana. Nagrada publike pripala je filmu “Boles”, autorke [pele ^ade` iz Slovenije. Specijalno priznawe festivala Animanima 2013 za doprinos umetnosti animacije dodeqeno je zna~ajnom imenu

evropske i svetske animacije @orù [vicgebelu, animatoru i reditequ iz [vajcarske, koji je odrào predavawe “Kako stvaram animirani film”. Nakon zavr{etka studija na ènevskoj [koli za dekorativne umetnosti, [vicgebel provodi nekoliko godina rade}i u jednoj reklamnoj agenciji, da bi 1970. godine, osnovao GDS Studio sa Klodom Lijetom i Danijelom Suterom. Od tada je kao producent i reìser ostvario 17 kratkih animiranih filmova, koji se naro~ito baziraju na medijumu slikawa na celuloidnim tablama. Pored karijere autora filmova, @or` se bavi izradom postera i freski. Tre}eg dana festivala Andrea Martiwoni, autor filmske muzike za kratke animirane filmove, odrào je predavawe, na temu “Animirani zvu~ni pejza`”, posve}eno dizajnu zvuka u animiranom filmu, a u okviru posebne projekcije predstavio savremenu italijansku animaciju. Na ceremoniji zatvarawa Animanime, umetni~ki direktor festivala Milen Alempijevi}, zahvalio je glavnom pokrovitequ Gradu â~ku, Ministarstvu kulture, kolegama iz Doma kulture, gostima, publici i ostalim prijateqima festivala na finansijskoj, programskoj, organizacionoj, medijskoj i svakoj drugoj podr{ci. U okviru projekcije nagra|enih filmova, prikazan je film polaznika radionice “Animiraj (se)”, koju je vodila Marica Kicu{i}, animatorka i rediteqka iz Beograda. Prema oceni organizatora, ovogodi{wi festival je bio pose}eniji od prethodnog, a qubiteqi animacije su mogli da vide oko 190 filmova iz vi{e od 30 zemaqa sveta, kao i da uìvaju u atraktivnim posebnim i prate}im programima. N. R.

PETAK, SUBOTA I NEDEQA

POZNATI MUZI^ARI NASTUPAJU U ^A^KU

„SARMA FEST”

VE^ERAS FESTIVAL

U KAFANI „MOJA DRUGA KU]A“

„PRI^A 2013“

Dok }e se za vikend u Mr~ajevcima kr~kati svadbarski kupus u zemqanom loncu, ni â~ak ne}e biti uskra}en za sli~nu atmosferu. U kafani “Moja druga ku}a”, u okviru “SARMA FESTA”, koji se odràva u petak, subotu i nedequ, 13, 14. i 15 septembra, kr~ka}e se i sarma i kupus u zemqanom loncu, a svi oni koji su bar jednom bili gosti ove kafane, znaju da je dobra atmosfera zagarantovana. Posle vi{egodi{weg u~estvovawa na “Kupusijadi”, organizatori su, na nagovor gostiju kafane, odlu~ili da deo te atmosfere prenesu u â~ak, kome mawka dobrih manifestacija, a sve u ciqu o~uvawa gradske i kafanske kulture. S obzirom na to da je kafana “Moja druga ku}a” nosilac “Zlatnog lonca” Kupusijade 2007. godine, kupus i sarma koji }e se spremati u â~ku, obe}avaju pravi ukus i gurmanski doìvqaj. Uz to, zvuci tamburice na uvo, garantuju dobar provod u kafani “Moja druga ku}a”. Ako ste qubiteq dobrog i}a i pi}a, zvuka starogradske muzike i retke gradske kafanske atmosfere, ne propustite “SARMA FEST”. I. M.

Muzi~ki festival “Priâ”, koji je trebalo da se odrì pro{log vikenda odloèn je za danas. Kako organizatori obja{wavaju, proces pribavqawa potrebnih dozvola za zatvarawe Ulice bra}e Gli{i}a, radi odràvawa Festivala na otvorenom, zahtevao je vi{e vremena nego {to je bilo predvi|eno, pa je festival odloèn za sedam dana. Sem datuma odràvawa, sve ostalo ostaje isto. Karte kupqewe za Festival vaè, a organizatori kaù da o~ekuju veliki broj posetilaca. Svi ve} najavqeni bendovi nastupi}e i ve~eras, osim benda “Samostalni referenti”, umesto koga su planirani gosti iznena|ewa.

Da podsetimo, Festival }e u 21 sat otvoriti ^a~anin Nikola Radovi} sa “Zdu{nom Podr{kom”, koji }e tom prilikom promovisati i svoj budu}i album. Pored wega nastupi}e poznata imena srpske rok scene, me|u kojima su “JU GRUPA”, “SUNSHINE”, “THE DIBIDUS” (koji ~ine biv{i bendovi “Familija” i “Vampiri”) i “Pera Joe and Sunburst”. Festivalska zona bi}e na otvorenom, a posetiocima }e na raspolagawu biti {ankovi sa pi}em, mobilni toaleti, obezbe|ewe i terenske jedinice prve pomo}i. Ko jo{ uvek nije kupio kartu, ve~eras }e to mo}i da u~ini, po ceni od 400 dinara. I. M.

KULTURA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POKLON KWIGE

POZNATI LAUREATI 13. MR^AJEVA^KIH PESNI^KIH SUSRETA

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

TRI „POVEQE MORAVE”

Pol Taf „TAJNA USPE[NE DECE“ Obavezna literatura za sve roditeqe Odgajawe uspe{ne dece nije rezultat slu~ajnosti. Pojavila su se nova, mo}na saznawa o tome kako da se deci pomogne da napreduju, otkri}a koja su preokrenula {kole, domove i ìvote. Pol Taf, autor kwige „Tajna uspe{ne dece“ koju je objavila Laguna zaronio je u nau~ne podatke i savetovao se sa stru~wacima i napisao ovaj priru~nik. U kwizi „Tajna uspe{ne dece“ upozna}emo novu generaciju istraìva~a i pedagoga, koji prvi put koriste nau~ne alatke da razotkriju kqu~ni faktor uspeha kod dece, a osnovna ideja ove kwiga jeste da je za uspeh presudan karakter – a ne kognicija – a karakter se moè vaspitavati! Svaku pri~u o detiwstvu i uspehu uglavnom dovodimo u vezu s inteligencijom: uspevaju ona deca koja imaju dobar rezultat na raznim testovima. Ali u kwizi „Tajna uspe{ne dece“ Pol Taf pokazuje da su za uspeh mnogo bitniji kvaliteti koji se odnose na karakter: istrajnost, radoznalost, savesnost, optimizam i samokontrola. Rane ìvotne neda}e, pokazali su nau~nici, ne odre|uju samo uslove u kojima deca rastu ve} mogu promeniti i fizi~ki razvoj wihovog mozga. Ali inovativni mislioci {irom na{e zemqe koriste sad to znawe da deci pomognu da prevazi|u ograni~ewa ìvota u bedi. Uz pravu pomo}, {to je Taf izuzetno dobro dokumentovao u kwizi, i deca koja rastu u najnepovoqnijim okolnostima mogu posti}i zadivquju}e uspehe. Ova izazovna kwiga ispuwena nadom mogla bi promeniti na~in na koji vaspitavamo decu, ure|ujemo {kole i organizujemo sigurnosnu dru{tvenu mreù. Osim {to }e nadahnuti ~itaoce i zaokupiti im pa`wu, tako|e }e promeniti wihovo razumevawe detiwstva.

- Vasiq Mahnu, pesnik iz Ukrajine koji ìvi u SAD i pesnici iz Beograda, Aleksandar Petrov i Qubinko Jeli} dobi}e ovo presti`no i jedino me|unarodno kwièvno priznawe UKS i KDM Pod pokroviteqstvom Grada â~ka i u organizaciji Kwièvnog dru{tva “Mr~ajevci” i Udruèwa kwièvnika Srbije 22. i 23. septembra bi}e odràni tradicionalni me|unarodni 13. Mr~ajeva~ki pesni~ki

Dva kultna autora za decu, Qubivoje R{umovi} i Du{an Petri~i}, posle 40 godina ponovo stvaraju zajedno! Izdava~ka ku}a Laguna objavila je kwigu „Vidovite pri~e“ koja je namewena deci ali i wihovim roditeqima. Kwiga sadrì ukupno 31 pri~u koje je napisao Quba R{um i isto toliko ilustracija Du{ana Petri~i}a. Glavni junak je Vid iz Talambasa, neobi~an de~ak koji se susre}e sa svojim drugarima ìvotiwama. îtaju}i „Vidovite pri~e“ upoznajemo ^vorka, ûdnog Stvora, ma~ora [, pijanog Mi{a, stranca \uru i mnoge drugare. Kroz igru, skakutawe i tr~awe Vid savladava mnoge va`ne pojmove o ìvotu: pri~aju}i sa sovom, detli}em, ma~kom i raznim drugim bi}ima, Vid sti~e odgovornost, u~i {ta je neznawe, qubav i druge stvari. Pri~e imaju i filozofski karakter. Inspiraciju za „Vidovite pri~e“ Quba R{um je dobio od dvoipogodi{weg unuka Vida, a posebnima ih ~ini i saradwa Qubivoja R{umovi}a i Du{ana Petri~i}a, poznatog ilustratora i karikaturiste. Wihova saradwa je 40 godina bila na pauzi jo{ od kultnih kwiga za decu „Jo{ nam samo ale fale“ i „Nevidqiva ptica“ koje su na sajmovima kwiga u Lajpcigu i Moskvi dobile nagrade. Treba dakle verovati onoj narodnoj da je i tre}a - sre}a! U isto vreme kada i na srpskom, „Vidovite pri~e“ su objavqene i na engleskog jeziku u prevodu ~uvenog stvaraoca za decu Timotija Xona Bajforda, pod nazivom „Clairvoyant Tales“.

Imena laureata bi}e saop{tena u ponedeqak u Udruèwu kwièvnika Srbije, a na{a redakcija je zahvaquju}i predsedniku KD “Mr~ajevci” Lunetu Levajcu u prilici da prva objavi ovu ekskluzivnu informaciju. U programu 13. susreta, koji }e zapo~eti tradicionalnim pesni~kim maratonom i trajati dva dana, pojavi}e se veliki broj stvaralaca iz kwièvnih klubova â~ka, Gorweg Milanovca, Bawa Luke, Kru{evca, Mr~ajevaca, kao i gosti koji dolaze organizovano iz Beograda sa 50. Me|unarodnog susreta pisaca. Z. L. S.

Kwièvno dru{tvo “Mr~ajevci” i Udruèwe kwièvnika Srbije, kao organizatori 13. Me|unarodnih mr~ajeva~kih pesni~kih susreta, raspisuju

KONKURS za najboqe mlade pesnike Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi u~enici osnovnih i sredwih {kola. Radove na temu: [umadija, zavi~aj, Morava, dostaviti na adresu: Kwi`evno dru{tvo “Mr~ajvci”, Dom kulture, Ul. Miloja Stojanovi}a bb, 32 210 Mr~ajevci, najkasnije do 20. septembra 2013. godine. Svaki u~esnik treba da dostavi po tri pesme na zadate teme, otkucane i potpisane {ifrom, sa razre{ewem {ifre u posebnom kovertu. Najuspe{nijima }e biti dodeqene tri nagrade (prva, druga i tre}a), u nedequ 22. septembra 2013. godine.

“POETSKO ]O[E” U PRIJEVORU

„VIDOVITE PRI^E“ Qubivoja R{umovi}a i Du{ana Petri~i}a za decu, mame i tate

susreti. Ove godine, povodom jubilarnog 50. Me|unarodnog beogradskog susreta pisaca, koji }e sve~ano biti otvoreni narednog petka u Centru “Sava” u Beogradu, presti`no priznawe Mr~ajev~kih susreta pone}e tri pesnika. “Povequ Morave”, koja se dodequje na pesni~koj pozornici na obroncima [umadije, za celokupan stvarala~ki opus, odlukom ìrija upravnih odbora Udruèwa kwièvnika Srbije i Kwièvnog dru{tva “Mr~ajevci” dobi}e: Vasiq Mahnu, pesnik iz Ukrajine koji ìvi u SAD i pesnici iz Beograda Aleksandar Petrov i Qubinko Jeli}.

STIHOVI ME\U GRIVAMA eto druèwe pesnika Srbije pod nazivom “Poetsko }o{e”, koje na atraktivan na~in organizuje ~a~ansko Udruèwe qubiteqa poezije i muzike “Moravsko predve~erje”, odràno je posledweg dana avgusta u nesvakida{wem ambijentu Kowi~kog kluba “Griva” u Prijevoru. U dru{tvu ovih plemenitih ìvotiwa i rasnog vu~jaka, koga je pripitomila vlasnica Kluba i qubazna doma}ica ovog druèwa Milkica Mladenovi}, svoje odabrane stihove govorili su, ili pevali, pesnici iz kwièvnih klubova Beograda, ûkarice, Bawa Luke, ]uprije, â~ka i Kraqeva. Wih tridesetak, pratio je kola` viceva koje su dramski govorili Stevo Markovi} i Irena, a pratila ih i wegova muzi~ka grupa Mirjana Marinkovi} i Zoran, pevali su ruske teme, a u dva kruga oglasili su se: Slobodan Boca Baji}, Dobrila Maxare-

vi}, Atanasije Savi}, Milica Mima Dmitrovi}, Svetlana Vu~kovi}, Aleksandra Mi{i}, Mirjana Marinkovi}, Dragana To{i}, Bora Blagojevi}, Milka Iògin, Matilda Jankovi}, Sneàna Petrovi}, Slobodan Jovanovi}, Du{an @ivkovi}, Dim~e Milo{evski, Stojan Ratkovi}, Jovan Bundalo, Nada \or|evi}, Dragana \urkovi}, Zorica Le{ovi}, Nada Tanaskovi}, Danka \urkovi}, Grozdana Loli}, Maria @ujovi}, Lepa Beàni}, Olica Milutinovi}, Gorjana Dabi}... Nakon dva kruga pesni~kog nadgorwavawa sa zvucima prirode u prijevorsku suton, pesnike je do~ekala i poneka da se “prekrste”, zemqani lonac toplog pasuqa i gitara, na kojoj se, uz Steva Markovi}a, oglasio i na{ vajar iz Pariza Rasko Marinkovi}, tako da je pesni~ko druèwe potrajalo do kasno u no}... Z. L. S.

SUTRA U MOJSIWU BRATSTVO PORODICA LEVAJAC ORGANIZUJE NARODNI SABOR

„ZAHVALNA SRBIJA“ ratstvo porodica Levajac osnovano 2009. godine sa ciqem da neguje tradicionalne i savremene vrednosti porodice i reafirmi{e uspomenu na svog slavnog pretka, Raka Levajca (1777-1833), ~uvenog vojvodu u Prvom i drugom srpskom ustanku, borca za oslobo|ewe od turskog jarma, organizuje sutra u Mojsiwu u 11 ~asova Narodni sabor “Zahvalna Srbija”, rekao je u utorak na konferenciji za novinare Qubi{a Levajac, predsednik ovog Bratstva. Nakon parastosa wegovim saborcima i vojvodi Raku Levajcu, sahrawenom pored ulaza u crkvu Velike Gospojine u Mojsiwu, u kojoj je uz blagoslov vladike Hrizostoma pre ~etiri godine postavqena spomen plo~a, bi}e

odràn prigodan kulturno-umetni~ki program. Na ~iwencu da se i druge porodice u svetu okupqaju ukazao je kwièvnik Tihomir Levajac, koji ìvi u Bawaluci, ali je malo porodica koje imaju u istorijsku sre}u i obavezu da neguju i rehabilituju uspomenu na slavnog pretka. U tom smislu na inicijativu Bratstva, a na predlog MZ Ko{utwak vojvoda Rako Levajac dobio je svoju ulicu u â~ku, a Qubi{a Levajac je pokrenuo inicijativu i za podizawe spomenika. O programu u kome }e nastupiti kulturno umetni~ka dru{tva iz Parmenca i Bawa Luke, frula{, guslar i drugi, govorio je Miloqub Petrovi}, predsednik parmena~kog KUD “Milisav Petrovi}”. Z. L. S.

FOTOGRAFIJA U FOKUSU IZLO@BE SPOMEN ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG U UMETNI^KOJ GALERIJI

„NADE@DA PETROVI], S OBE STRANE OBJEKTIVA“ zlo`bom “Nade`da Petrovi}, s obe strane objektiva”, otvorenom u utorak, 10. septembra, Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” pridruìla se obeleàvawu 140 godina od ro|ewa velike srpske i ~a~anske slikarke. Re~ je o postavci Spomen zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada, ~ija je upravnica, dr Jasna Jovanov ujedno autor ovog, svojevrsnog otkri}a u stvarala{tvu Nade`de Petrovi} (1873-1915), kojim je osvetqen jo{ jedan, do sada nedovoqno istraèn aspekt umetni~kog anga`mana najzna~ajnije slikarke moderne, a to je fotografija. Izloène su retko ili nikada prikazivane fotografije, koje same name}u i naziv postavke - “s obe strane objektiva”, po{to postavku ~ine, ne samo fotografije na kojima je sama umetnica, ve} i one, koje je li~no fotografisala iz svoje umetni~ke vizure, postavqaju}i kao modele, kako ~lanove svoje porodice, bliske li~nosti, okruèwe, tako i ~itav svoj slojeviti dru{tveni anga`man, na raz-

li~itim dru{tveno-istorijskim poqima, budu}i aktivna i kao bolni~arka u ratovima. Veoma zna~ajna je ~iwenica da se umetnica ovim medijem bavila u kontinuitetu, pasionirano i da je bila verovatno prva `ena ratni fotograf na ovim prosto-

KULTURA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Eloiza Xejms

KAD OTKUCA PONO]

rima. Postavka u â~ku dopuwena je i delima iz fonda Umetni~ke galerije. Izlo`ba je premijerno prikazana u Spomen zbirci Pavla Beqanskog (1892-1965) u Novom Sadu, diplomate i kolekcionara koji se u periodu izme|u dva svetska rata posvetio stvarawu kolekcije moderne srpske umetnosti, za javnost otvorene 1961. godine i sadrì 185 antologijskih dela od 37 autora, me|u kojima je i 14 remek dela Nade`de Petrovi}. Usledila su predstavqawa u Domu Vojske Srbije u Beogradu i Muzeju savremene umetnosti u Bawaluci. Otvarawu u â~ku je prisustvovala i kustos izlo`be Jasmina Jak{i} Subi} iz Spomen zbirke Pavla Beqanskog. Ovo je drugi projekat na kome uspe{no sara|uju Spomen zbirka Pavla Beqanskog i ~a~anska Umetni~ka galerija, nakon izlo`be “Pjer Kriàni} - hroni~ar jednog vremena”,

istori~arke umetnosti Marije Radisav~evi}, koja je trenutno postavqena u Domu omladine u Beogradu i izaziva veliko interesovawe i medija i publike, podsetila je direktorka ~a~anske Umetni~ke galerije Milica Petronijevi} i zahvalila autorki izlo`be “Nade`da Petrovi} - s obe strane objektiva” dr Jasni Jovanov, {to je doprinela otkrivawu jo{ jednog zna~ajnog, a nepoznatog segmenta Nade`dine bogate umetni~ke i qudske prirode. Izlo`ba je realizovana uz podr{ku Ministarstva kulture i informisawa Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu i javno informisawe Vlade AP Vojvodine, a zahvaquju}i saradwi s institucijama i pojedincima, kao i potomcima porodice Petrovi}. U postavci se pored brojnih printova fotografija, mogu videti i fotoaparati kojima se umetnica slu`ila na po~etku 20. veka, no{wa sa kosovskim motivima, jedna skulptura i albumi sa serijama porodi~nih i drugih portreta, koje potpisuje slavna slikarka. Izlo`bu u ^a~ku je otvorio pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}. Kolektiv Umetni~ke galerije ponudi}e stru~no vo|ewe kroz postavku utorkom i ~etvrtkom od 18 ~asova sve do 1. oktobra, do kada }e izlo`ba biti otovorena. Z. L. S.

VE^ERAS FILMSKI PROGRAM POSVE]EN SOWI SAVI] U GALERIJI „RISIM”

DEVOJKA IZ GRADA... S

ezonu umetni~kih sadràja u Galeriji “Risim” zapo~e}e ve~eras u 19 ~asova izlo`bom i filmskim programom posve}enim glumici Sowi Savi} pod naslovom “Devojka iz grada”. Otvarawu }e prisustvovati gosti iz Jugoslovenske kinoteke iz Beograda, a bi}e prikazana mawe poznata autorska ostvarewa ove avangardne i svestrane umetnice, rekao je Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koja je staralac umetni~ke i filmske zaostav{tine Sowe Savi}, po èqi wene majke. U prizemqu Galerije “Risim” }e biti projektovana i publici poznata ostvarewa ove glumice, dok }e u obli`woj ba{ti restorana “Samuraj”, nakon projekcija, svirati grupa “Supernaut”, s kojom je Savi}eva intenzivno sara|ivala. @eqa organizatora ovog programa je da se uz medijsku podr{ku formira multikulturalni centar i legat Sowe Savi}, pod ~ijim krovom }e svoje mesto za se}awe na}i i brojni drugi zaslu`ni â~ani iz sveta filmske i pozori{ne umetnosti. Z. L. S.

Pod pla{tom no}i, nikakva pravila ne vaè... Nezaboravna heroina dobi}e i vi{e nego {to je o~ekivala nakon {to se kona~no prepusti qubavi. Za legije prosaca koji je oboàvaju, bi}e poprili~no iznena|ewe kada ledi Sofi Jork, k}erka markiza od Brandenburga, odbije bra~nu ponudu èstokog i raskala{nog Patrika Fouksa u korist finog ali pomalo dosadnog Bredona êtvina, lorda Slaslova. Mo`da Bredon ima titulu erla, ali Sofine usne bride od Patrikovih tajnih poqubaca. Ipak, uverena je da }e on zauvek ostati razvratnik i zato radije bira wegovog u{togqenog prijateqa. Patrik je {okiran i povre|en wenom odlukom, jer ovaj ponosni zavodnik beznade`no je zaqubqen u Sofi. Kada se Patrik preru{i kako bi u~inio Bredonu uslugu, strastveni par na}i }e se o~i u o~i. Shvativ{i da ne mogu da odole jedno drugom, ven~a}e se na brzinu, me|utim, oboje imaju skrivene strahove koji }e dovesti do nesporazma i umalo sve upropastiti. Nesta{no nevina{ce i prefiwena bitanga odigra}e svoj ples – Sofi }e spoznati {ta je potrebno da zadrì mu{karca, a Patrik nau~iti najva`niju lekciju o qubavi.

Sidni [eldon

PONO]NE USPOMENE U kwizi Druga strana pono}i, igrali su majstorsku igru qubavi, poùde i smrti. Sada, u Pono}nim uspomenama, oni koji su preìveli, sre}u se da odigraju posledwu partiju... Progowena tragedijom, bez se}awa na pro{lost, jedna lepa èna o~ajni~ki poku{ava da se vrati u stvarnost. Krije se u udaqenom manastiru u Gr~koj, i èli da izgradi novi ìvot za sebe. Ona je Ketrin Daglas, predodre|ena da se jo{ jednom suo~i sa okrutnom, harizmati~nom mo}i Konstantina Demirisa, gr~kog brodovlasnika koji je ubio wenog muà i koji ìvi sa samo jednim ose}awem – èqom da se osveti. Sada, u blistavim metropolama posleratne Evrope, Demiris je spreman da izvede posledwi ~in svog |avolskog plana – i zatre svaki trag opasne tajne ~iju poraàvaju}u istinu samo Ketrin zna.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

PROFESOR DR BO[KO SUVAJXI], GOST OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE, O KOSOVU U EPSKOJ NARODNOJ POEZIJI

NA[A KLASIKA, JEDINA I PRAVA

avr{ni program Letwih dana kulture u na{em gradu organizovao je Ogranak Vukove zadu`bine, kao Udruèwe “ûvari dela Vuka Karaxi}a”, pro{log ~etvrtka u saradwi sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, gde je zanimqivo predavawe na temu “Kosovo u epskoj narodnoj poeziji” odrào dr Bo{ko Suvajxi}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Suvajxi} je predsednik Dru{tva za srpski jezik, ~lan UO Vukove zadu`bine i predsednik Me|unarodnog komiteta slavista, osnovanog 1929. godine, ~iji je rad obnovqen u Beogradu 1955. godine, a 2018. }e biti odràn veliki Svetski kongres slavista upravo u na{oj prestonici, najavio je profesor. Neguju}i tradicionalne vrednosti na{e duhovne kulture, mi u Ogranku Vukove zadu`bine kao ~uvari simbola i ba{tine sopstvenog identiteta, smatrali smo svojom du`no{}u da progovorimo o istorijskim ranama vezanim za kosmetski prostor, ali, jezikom narodne poezije. U to ime, brojnu publiku je pozdravila predsednik Ogranka mr Grozdana Komadini}, istakav{i da na{a epska poezija i “jeste i nije istorija, ali je narod uvek u ne~emu traìo upori{te, da bi nastavio svoj ìvot i borbu daqe”, kao i upravnik Vukove zadu`bine Slavko Vejinovi}, koji je ~a~anski Ogranak izdvojio kao jedan od najuspe{nijih u zadu`binarskoj mreì. Direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi} rekla je da }e se ponovo u~iti u {kolama narodna poezija i da je potrebno obnavqati to kolektivno pam}ewe. Svojim bar{unastim glasom ve~e je oplemenila Sara Plazini} pevaju}i kosovske pesme, s kojom je na kraju i ~itava publika zapevala, ne retko i kroz suze, “Ej dragi, dragi, boùrove sadi”, maturanti ~a~anske Gimnazije Jovana Lazovi} i Pavle Glinti} recitovali su odlomak iz pesme “Smrt majke Jugovi}a”, a u~enici iz {kole u Trnavi, koje je scenski pripremila nastavnica Mila Mutavxi}, prikazali su odlomak iz pesme “Kosovka devojka”. KOSOVSKI BOJ JE TRAJAO JEDAN DAN - Nijedan izvor iz perioda Boja na Kosovu ne govori o porazu hri{}anstva. Pouzdano se zna da je boj trajao samo jedan dan, verovatno samo jedno pre podne, i da su oba vladara poginula, knez Lazar i sultan Murat, pouzdano se zna da je u boju u~estvovao i Vuk Brankovi}, na ~ijem se posedu bitka odvijala, i da je sultan Murat do{ao sa oba svoja sina, Bajzitom i Jakubom, kao i najva`nijim vojskovo|ama iz Male Azije, dakle, sa najve}om vojnom silom... To je bila strahovito krvava bitka, gubitke je imala i jedna i druga strana, ali se od tih gubitaka srpska strana nije oporavi-

Profesor dr Bo{ko Suvajxi}

la. Turci su se vratili u Jedrene da se oporave i da krenu daqe. Brankovi} se spasio, a ve}ina hri{}anske vojske je ostala na bojnom poqu, a sve ostalo polako postaje legenda - rekao je profesor Suvajxi}, pozivaju}i se na istorijske izvore o doga|aju koji je bio osnova budu}eg vekovnog mita. U deset kultnih spisa o knezu Lazaru, koji su nastali posle samog boja od 1390. do 1420. godine, a neki spadaju u red najlep{ih spisa na{e sredwevekovne kwi`evnosti, na primer, Jefimijina “Pohvala knezu Lazaru”, govori se o vencima duhovne pobede, koja je ostvarena velikom `rtvom na bojnom poqu. - Na osnovu ovih spisa knez Lazar Hrebeqanovi} je i kanonizovan. Jedan od najzna~ajnih spisa toga doba jeste “@itije despota Stefana Lazarevi}a” Konstantina Filozofa, u kome se govori o Kosvoskom poqu i Lazarevoj pogibiji, ali i nekom ko je veoma blagorodan i ko je izvr{io podvig i ubio turskog sultana. Tu su dva me|usobno povezana oslonca kosovske legende, re~ je o junaku koji vr{i podvig i izdajniku koji }e da okleveta junaka. I jedna i druga legenda su se razvijale tako da su dovele do procesa

naknadne istorizacije i konkretizacije, odnosno individualizacije. U nizu istorijskih spomenika pomiwe se i da je postojala nekakva nesloga u hri{}anskom taboru, i grupa devet zaverenika, me|u wima i neimenovani junak koji je ubio sultana, vizantijski izvori pomiwu Milo{a Kobilu, a tek krajem 15. veka pomiwe se i ime junaka, Kobili}, a potom Obili} - kaè dr Bo{ko Suvajxi} i navodi dva kruga izvora o Kosovskom boju. VIZIJA NACIONALNE ISTORIJE Prvi i najstariji sloj narodnih pesama su velike pesme dugog stiha - bugar{tice (15-16 slogova) u kojima je velika pa`wa posve}ena Milo{u Kobilovi}u i na~inu wegovog hvatawa, sa nizom mitolo{kih ostataka, koji u narodnoj kwièvnosti postaje mitolo{ki heroj koji se u kosmogonijskom smislu suprotstavqa demonu, a ne samo epski junak. Tu je vite{ki motiv sahrawivawa pod nogama vladara, motiv zava|anih èna oko porekla i prvenstva vlasti o kome je neprimereno govoriti, ali vekovima se prosejavalo ono {to ostaje, do Vuka se de{avalo “resetovawe” tradicije, ali ta spona sa istorijom ostaje, jer je su{tina epskog pevawa da se upravo o~uva spomen na ono {to je vredno spomena. U epskoj poeziji angaòvane su upravo najvi{e instance u vi{em smislu kada se kaè “Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no” da bi se “opravdao” poraz, kako se to ispostavilo kasnije u istorijskim izvorima, a kao razlozi se navode: brojnost turske vojske, izdaja Vuka Brankovi}a i Boìja voqa. Vitalnost Kosovske legende ìvi i u svim pesmama Filipa Vi{wi}a, iako on peva tokom Prvog srpskog ustanka o pobedi, sa vizijom nacionalne istorije. - Ta velika pri~a o `rtvovawu i slobodi je u na{e vreme prili~no banalizovana, to su univerzalne stvari i recimo optuìvati epsku narodnu poeziju za neko {irewe nasiqa i mr`we ili Wego{a, isto je {to i optuìvati [ekspira za pedofiliju zbog Romea i Julije, ili Getea za crnu magiju zbog Fausta... To je potpuno besmisleno, i traìti ne{to izvan kwièvnosti je pogubno. Ta kosovska epika isti~e ono va`no, prelamawe kolektivne tragike kroz prizmu individualnog udesa (Kosovka devojka, Smrt majke Jugovi}a...) Epske narodne pesme su na{a klasika, jedina i prava, rekao je Vasko Popa, na woj smo odrasli, a sama kosovska legenda pruà pogled u dubinu srpske tradicije, u sticawe carstva u duhu, koje se moè posti}i samo duhovnom `rtvom. Da se “Smr}u za ideju, sama ideja sa~uva od smrti”, ~uvena je misao istori~ara Radovana Samarxi}a - rekao je Suvajxi}. Z. L. S.

MILICI MIMI DMITROVI] DRUGA NAGRADA ZA QUBAVNU POEZIJU BIBLIOTEKE U NOVOJ VARO[I “Carsku gozbu/ pred tebe ja bih/ prostrla zorom/ u svitawe/ pa beri sa mene/ sve {to ti i{te/ qubav i slasti/ ispi iz mene/ posledwu kap/ mu{kosti/ svojoj utoli è|/ Carsku gozbu/ pod tebe ja bih/ prostrla krotko/ u suton blag/ pa pusti zveri/ i ptica poj/ medonosni prizovi/ p~eliwi roj/ semenom pesme/ neka nam po{krope strast/ Carsku gozbu/ oslikaj trenom/ purpurnom bojom/ukrasi ram/ spusti u du{u/ srebrni pehar/ pa nosi seme/ i nosi plod/ i nosi stablo/ i nosi rod/nosi i mene/kud god da krene{/ u oku svom/ slavi trenutak/ i ja }u isto/ dok se na gozbi sladim/ detiwe ~isto... Pesma “Gozba carska”, ~a~anske poetese Milice Mime Dmitrovi}, potpisna {ifrom “Amajlija”, zavredela je drugu nagradu na konkursu qubavne poezije koji Biblioteka “Jovan Tomi}” u Novoj Varo{i, raspisuje ve} deset godina. Nagradu je â~anki, na kwièvnoj ve~eri pro{log petka u novovaro{koj Biblioteci, uru~ila direktorka Nera ôvi}, a pesme iz wenih kwiga kazivali su glumci Amaterskog pozori{ta iz Nove Varo{i, Indira Gen~i} (kustos ovda{weg Muzeja) i Vladimir Dulanovi} (kwi`ni~ar, reìser, glumac i kompletan scenski radnik). Pored na-

PISAC RASKO[NOG TALENTA gradne diplome i monografskog izdawa kwige o stanovni{tvu ovog kraja, pesnikiwa je nagra|ena i vikend boravkom na Zlataru. Pro~itav{i svoju nagra|enu pesmu “Carska gozba”, Milica Dmitrovi} je zahvlalila organizatorima konkursa i uputila pohvale da su sjajni doma}ini. Tre}u nagradu je dobila Dragana \urkovi}, ali }e je preuzeti naknadno. Milica Dmitrovi} je vi{e od dve decenije prisutna na kwièvnoj sceni rodnog grada i Srbije. ^lan je Kwièvne zajednice Jugoslavije, Udruèwa kwièvnika Srbije, Udruèwa publicista u â~ku, a uspe{no se oprobala u raznovrsnim ànrovi- Uru~ivawe nagrade: ma. Objavila je {est kwiga poezije Milica Mima Dmitrovi} i Nera ôvi} (“@eqa, ki{e, klackalice”, “Na stranputici du{e”, “Mima 3”, “Bih li to jan Despotovi}, Jovan Nikoli} Jof, Drasnena”, “Nova }utawa” i “ûlo qubavi”), gan Jovanovi} Danilov, Verica Tadi} i kwigu kratkih pri~a “Amajlija” i dva ro- Milosav Buca Mirkovi}. U~esnik je brojnih pesni~kih susreta u mana: “Teo”i “Mer”. Recenzenti su joj bili: mr Jelena Kova~evi}, mr Marijana Srbiji, Republici Srpskoj, Bugarskoj i Matovi}, publicista Qiqana Bulatovi}, dobitnik vi{e nagrada na kwièvnim kwièvnici: Antonije Markovi}, Mili- konkursima. Samo u toku posledwe dve go-

dine pobrala je tre}u i drugu nagradu na konkursu qubavne poezije u Novoj Varo{i; Pohvalu za pesmu u ]upriji 2012; Nagradu “ART KVADRAT” za pesmu u Kazanlaku u Bugarskoj; tre}u nagradu za kratku pri~u IK ALMA, Beograd 2012; prvu nagradu za kratku pri~u u ]upriji - “Moravske tajne” 2012; drugu nagradu za pri~u u Barajevu 2012. i Pohvalu za qubavnu pesmu na istom konkursu Kwièvnog kluba “Jovan Du~i}” 2013; Pohvalu na konkursu “Milovan Vidakovi}” za pri~u u Budimpe{ti 2012; Pohvalu na konkursu u Ni{u 2013, drugu nagradu za najlep{u qubavnu pesmu KK “Dis” u Ba~koj Palanci 2013... Milica Mima Dmitrovi}, svojim sugra|anima prepoznatqiva je i kao radnik “Urbanprojekta”, stvaralac je rasko{nog talenta, od koga moèmo o~ekivati jo{ mnoga kwièvna dostignu}a. Z. L. S.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

RECEPTI

qiva sadrì topqiva dijetetska vlakna (pektin), koja deluju blagotvorno kod snièwa holesterola u krvi i zatvora. Nau~na istraìvawa pokazuju da se konzumirawem dvanaest {qiva dnevno posle osam sedmica smawuje holesterol - LDL (los holesterol). [qive, uz jo{ neke vrste vo}a (jabuke, vi{we, kru{ke, kajsije) sadrè sorbitol {e}erni alkohol koji se koristi kao zamena za {e}er u proizvodwi slatkih dijetetskih proizvoda namewenih dijabeti~arima i ostalim osobama koje smeju konzumirati ograni~ene koli~ine {e}era. Sveè {qive su odli~an izvor vitamina C, koji je mo}an prirodni antioksidant.i pomaè organizmu da razvije otpornost prema infektivnim agensima i da izbaci {tetne slobodne radikale. Sveè {qive su veoma dobar izvor vitamina A i beta karotena. Vitamin A je neophodan za vid i za odràvawe zdrave koè [qiva zbog sadràja vitamina B-kompleksa pomaè kod psihi~kih nemira i pote{ko}a s koncentracijom, ja~a srce i imunitet, reguli{e probavu, ~isti organizam i odstrawuje iz wega {tetne materije, te podsti~e rad jetre i popravqa apetit. Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u ù~i trebalo bi da jedu {qive u veoma malim koli~inama. [qiva krvne sudove ~isti od masnih naslaga.

[

[QIVE (Prunus domestica)

Nutritivne vrednosti Energetska vrednost porcije Voda Sadr`aj vlakana: Sadr`aj ugqenih hidrata Kalcijum Kalijum Magnezijum Fosfor Vitamin A Vitamin C Folna kiselina

[QIVE ZA BOQI RAD CREVA

Maske za suvu koù Nekoliko krupnih, zrelih i mekanih {qiva oqu{tite i umutite u glatku masu. Dodajte ka{i~icu meda i gline koliko da se napravi lepa ka{a. Ukoliko je koà jako suva, dodajte i ka{i~icu pavlake. Namaìte masku na ~istu koù i drìte 20 do 30 minuta. Glinu uvek me{ajte plasti~nom ili drvenom ka{i~icom.

Sastojci: - 250 g suvih {qiva - korica cimeta - 4 klin~i}a - 150 g suvog gro`|a - 2 ka{ike ruma - 3 litra vina [qive oprati, o~istiti od ko{tica i staviti u ve}u teglu. Dodati koricu cimeta, klin~i}e i suvo gro`|e, prethodno namo~eno u rum. Sve preliti vinom i teglu povezati. Po{to odstoji 15 dana na sobnoj temperaturi, vino pa`qivo odliti, sipati u boce i dobro ih zatvoriti.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 13. septembar

Subota, 14. septembar

Suva {qiva u odnosu na drugo suvo vo}e ima dvostruko ve}u antioksidansnu mo}. U sastavu suvih {qiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju ve}i laksativni efekat u odnosu na sveè {qive. Laksativno delovawe {qive ima veliku prednost jer je, zbog nedovoqne fizi~ke aktivnosti i nezdrave ishrane smawena aktivnost creva, naro~ito kod starijih osoba. [qive se su{e kada su dobro zrele. Cele plodove {qiva, bez va|ewa ko{tica, rasporediti po re{etkastoj podlozi tako da ne leè jedna na drugoj. Su{iti ih na suncu, preko celog dana. Mesto na kojem se su{e treba da bude sun~ano i za{ti}eno od pra{ine i insekata. Predve~e dasku sa {qivama uneti unutra da ne bi preko no}i ovlaìle. Ukoliko nema uslova za su{ewe na suncu, mogu se su{iti u rerni. Po~etna temperatura treba da bude 50 stepeni, sa od{krinutim vratima rerne kako bi para izlazila. Tokom su{ewa plodove okretati. Kad su upola osu{ene, {to se poznaje po smeùranoj qusci, poja~ati temperaturu na 65 stepeni. Osu{ene {qive dràti u platnenoj kesi. Deset do dvanaest suvih {qiva dnevno spre~avaju gubitak ko{tanog tkiva prouzrokovan opadawem nivoa estrogena. I na taj na~in {to snabdevaju organizam boronom, mineralom koji olak{ava apsorpciju kalcijuma. Suve {qive sadrè i mo}ni antioksidans beta karoten. êtvrtina {oqe suvih {qiva obezbe|uje 17 odsto preporu~enih dnevnih doza vitamina A beta karoten). Suve {qive su izvor kalijuma, koji {titi kardiovaskularni sistem. Dodajte ih u ìtarice koje jedete za doru~ak, uìnu, koristite u kola~ima ili pravite od wih pire kojim }ete da premaète jutarwi tost kako biste spre~ili pojavu viskokog pritiska i ateroskleroze. Spre~avawe opstipacije (zatvora) je najpoznatija uloga suvih {qiva. Na ovaj na~in se smawuje rizik raka debelog creva i pojave hemoroida.

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 15. septembar

Ponedeqak, 16. septembar

VREMENSKA PROGNOZA

Utorak, 17. septembar

Sreda, 18. septembar

110C

130C

140C

80C

190C

200C

190C

200C

Mogu}a slaba ki{a

Vedro

(100g)

- 54.0 kcal - 118.0 % - 2.0 g - 14.0 g - 4.0 mg - 173.0 mg - 8.0 mg - 11.0 mg - 32.0 mg - 32.0 mg - 2.0 mg

SUVE [QIVE

[QIVE I KOZMETIKA

Hranqiva maska od {qiva Potrebno vam je tri zrele ispasirane {qive, ka{ika meda i 10 AD kapi koje mo`ete kupiti u svakoj apoteci. Ovu smesu pustite da se osu{i na licu, pa je posle 20 minuta isperite tuferima natopqenim u ~aj od kamilice

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Delimi~no obla~no

Vedro

Delimi~no obla~no

^etvrtak, 19. septembar

150C 200C

Slaba ki{a

RECEPTI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SLATKA ZIMNICA OD [QIVA SLATKO OD [QIVA SA ORASIMA

SLATKO OD NEQU[TENIH [QIVA

XEM OD PE^ENIH [QIVA

Priprema: Kre~ razmuti u polovini vode predvi|ene za kre~nu vodu, a zatim dodati celu koli~inu. Ostavite da se kre~ slegne, a voda izbistri. [qive sasvim tanko oqu{ti. Pa`qivo odvojiti bistru vodu od kre~a i spu{tati u wu {qive. Posle sat izvaditi {qive iz kre~ne vode i pa`qivo ih, pomo}u |ev|ira, oprati u nekoliko voda. Svakoj {qivi izvaditi ko{ticu, paziti da se ne pokvari oblik {qive. Na mesto ko{tice ubaciti ~etvrtine jezgra oraha. U {erpi za kuvawe slatka, od {e}era i ~a{e vode skuvajte gust sirup. Pre nego {to je sirup potpuno gotov, spustite u wega kolutove oqu{tenog

Priprema: [qive oprati. Ise}i popre~no, o~istiti od ko{tica i nakon toga izmeriti. U {iru {erpu staviti {e}er i dodati vodu i ostaviti ga na tihoj vatri da se istopi. Kada sok po~ne da vri dodati ise~ene {qive. Nastaviti sa kuvawem. Ka{ikom pa`qivo odstraniti penu (nikako nemojte me{ati slatko, ve} dr{ke {erpe polako okre}ite levo - desno. Ponovite nekoliko puta, tako se pena skupi na sredinu {erpe, na taj na~in ka{ikom }ete je lak{e odstraniti). Ped kraj kuvawa dodati kri{ke limuna i li{}e bosiq-

Priprema [qive dobro oprati, o~istiti od ko{~ica razdvojiti na polovine i poslagati na dubqu posudu za pe~ewe. Posuti {e}erom, lagano prome{ati, staviti u rernu zagrejanu na 200-220째C i pe}i dva do dva i po sata. Povremeno malo prome{ati.

Sastojci: 1kg {qiva 1kg {e}era 1 limun malo limuntusa 250 g kre~a ~etvrtine jezgra oraha 4 litra vode za kre~nu vodu 1 ~a{a vode za sirup limuna. Pripremqene {qive polako spustite u sirup i kuvajte oko 25 minuta. Pred kraj kuvawa dodati malo razre|enog limuntusa. Skinuti slatko sa {poreta, pa`qivo ga openiti i pokriti mokrim ~istim platnom. Potpuno se isto sprema i bez oraha. Ostaviti da stoji nekoliko ~asova pa onda sipajti u ~iste, suve tegle.

Sastojci: 1 kg o~i{}enih {qiva 800 gr {e}era 2-3 kri{ke limuna 2-3 lista bosiqka 150 ml vode ka. Slatko dobija poseban ukus i miris. Izvaditi li{}e bosiqka. Sa gotovim vru}im slatkom puniti vru}e tegle. Napuwene tegle uviti u toplo i ostaviti da se preko no}i hladi. U slu~aju da volite da su zrna {qiva malo tvr|a, posle ce|ewa, {qive dr`ite 60 minuta u kre~anoj vodi.

Sastojci: 3 kg {qiva 1 kg {e}era 1-1,5 dl ruma Kada je postignuta `eqena gustina, dodati rum i puniti u vru}e tegle. Odmah ih zatvoriti i staviti u toplu rernu da se ohlade do idu}eg dana.

XEM OD [QIVA SA ANANASOM I ORASIMA

XEM OD SUVIH [QIVA

LIKER OD [QIVA

Priprema: [qive sa karanfil~i}em, cimetom i vodom pome{ati i kuvati 20-25 minuta pa procediti. Dodati {e}er i vanil {e}er i ostaviti da odstoji 10 sati, pa dodati alkohol i ostaviti jo{ dve sedmice.

Sastojci: 750 gr {qiva, o~i{}enih 1 karanfili} 1 {tapi} cimeta 500 ml vode 350 gr {e}era 20 gr vanilin {e}era 1/2 l belog ruma 1/2l vodke

Sastojci: 2 {oqe suvih {qiva 1 {oqa {e}era 1 {oqa vode sok od jednog limuna

Sastojci: 1 kg {qiva-odstraniti ko{tice i ise}i na ~etvrtine 250 gr ananasa-usitniti na blenderu 100-150 gr oraha-iseckati 500 gr {e}era 2 vanil {e}era 2 ka{ike soka od limuna jo{ oko 15-tak minuta. Sipati u zagrejane tegle. Dobro ih zatvoriti i okrenuti naopako 10 minuta .

KOMPOT OD [QIVA

XEM OD [QIVA SA ^OKOLADOM

SOK OD [QIVA

Priprema: [qive oprati, o~istiti od ko{tica, prepoloviti ili na ~etvrtine, Kuvati ih u 2 litra vode dok ne omek{aju, 30 minuta pa ih samleti (u blenderu ili multipraktiku). Nakon toga procediti kroz gazu ili cedaqku. Dodati {e}er, limunsku kiselinu i proce|eni sok u kojem su se kuvale {qive (na gazi ostanu komadi}i {qive), ostatak vo-

Priprema: Sve staviti u {erpu i kuvati na tihoj vatri oko sat vremena uz ~esto me{awe. Dok je jo{ vru}e staviti u tople staklene tegle i zatvoriti.

Priprema: [qive staviti u dubqu posudu za kuvawe. Dodati {e}er, vanil {e}er i sok od limuna, sve dobro prome{ati i kuvati na sredwoj temperaturi. Kada provri kuvati 60 minuta uz povremeno me{awe. Omek{ale {qive skloniti sa {poreta i usitniti {tapnim mikserom, dodati usitweni ananas i nastaviti kuvawe na maloj temperaturi 60 minuta uz ~e{}e me{awe, pa dodati naseckane orahe. Kuvati xem

Sastojci: 1 kg {qiva 4 l vode 200 gr {e}era 2 male ka{i~ice limunske kiseline malo cimeta de od dva litra, i to je ukupno 4 litra, te ponovno kuvati 10-15 minuta. Sipati u zagrejane (u rerni) fla{e, pa pasterizovati.

Priprema: [qivama najpre povaditi ko{tice, pa ih samleti, treba da dobijete tri kg samlevenih {qiva. Meqite ih na vodenicu koja odvaja qusku. Tako samlevene {qive i {e}er kuvati na sredwoj vatri. Kuvati sat- sat i po, (zavisi od zrelosti {qiva i od ja~ine temperature). Kuvano je kada xem postane gu{}i, mo`da ne}e izgledati tako, ali kada se

Sastojci 3 k g{qiva 3 kg {e}era 300 gr ~okolade ohladi bi}e. Skinuti sa {poreta, dodati rendanu ~okoladu i me{ati dok se ~okolada ne istopi. Kada xem bude mlak sipati u zagrejane tegle i staviti u rernu da se dobije pokorica.

Priprema: Mawe {qive samo oprati i stavqati u tegle, a ve}e prepoloviti i izvaditi ko{tice. Po èqi {qive moète da oqu{tite. Prelijte ih vru}im sirupom i pasterizovati 15-20 minuta. PASTERIZACIJA Vreme zagrevawa kod pasterizacije je kratko, a temperatura je oko 80 stepeni, tako da u namirnicama ostaje mnogo vitamina Tegle ili staklene fla{e se napune, zatvore i sloè u lonac (da se ne bi me|usobno dodirivale, a na dno lonca staviti novine ili kuhiwsku krpu). Sipati vode do 3/4 fla{e ili tegle, poklopi-

Sastojci za teglu od kilo {qiva 3 ka{ike {e}era 8 ka{ika vode ti lonac i zagrejati dok ne provri. Zimnicu uvijemo u }ebe ili debeli pe{kir i ostavimo da se postepeno hladi. Ovako se uni{tavaju mikroorganizmi odgovorni za kvarewe hrane. Pasterizacija u rerni Tegle dobro zatvoriti i pore|ati u hladnu rernu. Ukqu~iti rernu na 100 stepeni, a tajmer na 90 minuta. Kada se oglasi zvono tajmera, iskqu~iti rernu. Ostaviti tegle da se potpuno ohlade (24 sata), pa ih tek onda izvaditi.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

OBAVEZE VOZA^A KOJI NAI\U NA SAOBRA]AJNU NEZGODU

SA^UVAJ SEBE, POMOGNI DRUGOM

o}na mora svakog voza~a nije samo da se wemu i wegovim saputnicima dogodi ne{to nepredvi|eno, ve} i da me|u prvima do|u na mesto saobra}ajne nezgode u kojoj ima povre|enih. U takvim slu~ajevima hrabrost i spremnost da se pomogne drugima nisu uvek na prvom mestu, nego znawe. Osnovno medicinsko i znawe o tome {ta bi prvo trebalo uraditi da bi i ostali putnici koji stiù na lice mesta na vreme primetili nezgodu i izbegli opasnost. Do mesta saobra}ajne nezgode ne moraju uvek prvi da stignu voza~i drugih automobila ili teretnih vozila. To mogi biti i pe{aci, biciklisti, motorxije... Sada konkretno govorimo o voza~ima koji u svom automobilu moraju imati komplet prve pomo}i, trougao, svetle}i prsluk. U svakom slu~aju, prema novom Zakonu o bezbednosti saobra}aja (~lanovi 167. i 168.) svi u~esnici u saobra}aju obavezni su da pruè pomo} povre|enima u nezgodama, u skladu sa svojim mogu}nostima i znawem, kao i da o tome obaveste nadle`ne slu`be. Po novom Zakonu i na~inu polagawa voza~kih ispita za sve kategorije, budu}i voza~i moraju da poha|aju teorijsku i prakti~nu nastavu iz prve pomo}i. Obuku u â~ku, posredstvom Crvenog krsta, sprovodi dr Branko Kujunxi}. I pre nego {to je po~eo da radi sa budu}im voza~ima, dr Kujunxi} je u pruàwu prve pomo}i obu~io pripadnike Omladinske terenske jedinice Crvenog krsta. Oni su nekoliko puta pokazali sugra|anima {ta su nau~ili, a kako najavquju u ovoj organizaciji, bi}e organizovane nove obuke za ~lanove wihove OTJ.

Arhiva: Pokazne ve`be volontera Crvenog krsta

5. Upozoriti ostale u~esnike u saobra}aju o nezgodi postavqawem sigurnosnog trougla na 50 metara u vangradskim, odnosno 15 do 20 m u gradskim zonama. 6. Pri}i vozilu, izvu}i kontakt kqu~ i zadràti ga kod sebe i kasnije ga predati policiji. 7. Povu}i ru~nu ko~nicu, ako je to mogu}e i spre~iti pokretawe i prevrtawe vozila. 8. Ne dozvoliti pu{ewe cigareta na mestu nezgode. 9. Neaktivirani vazdu{ni jastuci se mogu naknadno aktivirati i o tome bi posebno trebalo voditi ra~una. 10. Proveriti da li postoji opasnost od pada dalekovoda, izlivawa goriva, toksi~nih materija i izbijawa poàra. Ukoliko je vozilo ve} zapaqeno ili postoji opasnost od poàra, curi gorivo... nikako mu ne prilaziti, ve} pozvati 192 (policija), 193 (vatrogasna spasila~ka ekipa) i 194 (hitna medicinska pomo}).

NAJVA@NIJA JE BEZBEDNOST PRU@AOCA POMO]I

[TA PRVO URADITI? Ukoliko se zatekne na licu mesta, svaki voza~ mora najpre proceniti bezbedonosnu situaciju i pru`iti neodlo`nu pomo} unesre}enima. Potom poziva nadle`ne slu`be, policiju, hitnu medicinsku pomo}, vatrogasce (naro~ito ako je povre|eni zarobqen u automobilu, u slu~aju po`ara na mestu nezgode, pada dalekovoda, izlivawa toksi~nih materija). Svaki voza~ koji se zatekao na mestu nezgode obavezan je da sa~eka dolazak nadle`nih slu`bi i pomogne im, po potrebi.

Kako postupiti na mestu saobra}ajne nezgode: 1. Parkirati bezbedno svoje vozilo i ukqu~iti sva ~etiri pokaziva~a. 2. Osvetliti mesto nezgode svojim farovima. 3. Ne pretr~avati preko ulice ili magistarale. 4. Obu}i reflektuju}i prsluk.

U slu~aju saobra}ajnih nezgoda, bezbednost osobe koja pruà pomo} je na prvom mestu. Kada su oni zadovoqeni, potrebno je uzeti iz svog automobila komplet prve pomo}i ili iz vozila unesre}enog, staviti za{titne rukavice i pri}i povre|enom. Trebalo bi zatraìti pomo} i od ostalih prisutnih na mestu saobra}ajne nezgode. - Sve mere prve pomo}i pruàju se na mestu nezgode ne pomeraju}i povre|enog. Naravno, u slu~aju da je ugroèn ìvot osobe koja pruà pomo}, moè se, u saradwi sa ostalima, povre|eni pomeriti na bezbedno mesto posebnim tehnikama, Rautekov hvat sa zemqe ili sedi{ta vozila. Prvo {to je potrebno uraditi po prilasku povre|enima je primarni pregled. On podrazumeva procenu svesti i disawa. Sledi sekundarni pregled celog tela, â&#x20AC;&#x153;od glave do peteâ&#x20AC;?, detaqnije utvr|ivawe postoje}ih povreda i sticawe uvida u neodlo`ne i dodatne mere pomo}i - navodi dr Branko Kujuxi}. Z. J. (U slede}em broju: Kako pruìti pomo} u slu~aju te{kih povreda)

VODI^

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DOM KULTURE - Petak, 13. septembar - Izlo`ba slika Dragana Jovanovi}a, slikara iz ^a~ka, Likovni salon u 20 ~asova - Utorak, 17. septembar - Kwi`evno ve~e sa VAWOM BULI]EM, sredwi hol u 20 ~asova

KAFE “[TO DA NE”

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

GALERIJA “RISIM” - Petak, 13. septembar u 19 ~asova Multimedijalna izlo`ba

“SOWA SAVI] - DEVOJKA IZ GRADA”

FESTIVAL „PRI^A” U^ESTVUJU Nikola Radovi} i “Zdu{na podr{ka”, “£ ˆ— ˇ , SUNSHINE , THE DIBIDUS i Pera Joe and Sunburst .

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Petak, 13. septembar, Ulica bra}e Gli{i}a u 21 ~as

“SRPSKI PAB”

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

- Subota, 14. april - Svirka "DUDA I KOLE" (eks Mamurni qudi), 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 13. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 14. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 15. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 16. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 17. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 18. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 19. 9. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

LU^ANI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PREDSTAVNICI OP[TINE SA PRED[KOLCIMA U KOTRA@I

BOJANKE I BOJICE NA DAR!

redstavnici op{tine Lu~ani posetili su pro{le sedmice pred{kolce u Osnovnoj {koli u Kotraì i uru~ili im tom prilikom prigodne poklone. Poèlev{i da uspe{no savladaju pred{kolski program, bojanke i bojice mali{anima je podelio predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}. U Osnovnoj {koli “Kotraà” ove godine nastavu poha|a 13 pred{kolaca. U grupi ima devet de~aka i ~etiri devoj~ice, koji se polako navikavaju na prve radne obaveze. - Drago mi je {to smo danas uspeli da obradujemo pred{kolce. Trudi}emo se da se ova lepa praksa neguje i u narednim godinama. Mi u lokalnoj upravi smo na svojim sastancima ve} zau-

zeli stav da }emo i daqe izdvajati zna~ajna sredstva za igra~ke, {kolski pribor, nastavna sredstva i opremawe {kolskih objekata - rekao je Mladomir Sretenovi}, dodaju}i da op{tina Lu~ani postaje prepoznatqiva po tome {to u svom buxetu opredequje zna~ajna sredstva za {kolsku i studentsku omladinu, kao i stimulisawe ra|awa. U ovoj godini u oblast obrazovawa je ulo`eno oko pet miliona dinara. Za narednu 2014. godinu planirano je da se sredstva udvostru~e, da deca dobiju boqe uslove i {kolski pribor, jer bez ulagawa u omladinu i weno obrazovawe - nema ni napretka, istakao je Sretenovi}. Grupa pred{kolaca u Kotra`i je jedna od ~etiri,

koje su formirane u okviru pripremnog pred{kolskog programa. Ostale su u Gu~i,

EKOLO[KO DRU[TVO „DRAGA^EVO” OBELE@ILO 15 GODINA RADA

VERNO ÛVAJU PRIRODNU I KULTURNU BA[TINU kolo{ko dru{tvo “Draga~evo” je udruèwe gra|ana osnovano 10. septembra 1998. godine u Gu~i i bavi se programom obnove, za{tite i razvoja prirodnog, kulturnog i duhovnog nasle|a Draga~eva. Kao i svaka organizacija, koja ima {irok delokrug rada, susretalo se sa brojnim problemima. Od svog nastanka, borilo se protiv neinformisanosti, neznawa i starih navika pojedinaca ili odre|enih interesnih grupa, u nastojawu da podigne svest gra|ana o zna~aju o~uvawa prirodnih, kulturnih i duhovnih vrednosti. Bilo je neophodno vreme da se razbiju predrasude o misiji ove organizacije, jer je vrlo dugo tuma~ena na pogre{an na~in. Zahvaquju}i entuzijazmu i velikoj upornosti ~lanova, danas se ovo ekolo{ko dru{tvo svrstava u grupu najmasovnijih udruèwa gra|ana u Draga~evu. Kao najzna~ajnije rezultate rada u ovom udruèwu navode: uvo|ewe “ekolo{ke stolice” u radu svih op{tinskih organa, koje datira iz 1999. godine, usvajawe deklaracije “Draga~evo ka ekolo{koj sredini”, prema kojoj je obnova, za{tita i razvoj prirodnog, kulturnog i duhovnog nasle|a postala zvani~na obaveza lokalne zajednice, u~e{}e u izradi strate{kog programa “Agro - ekolo{ki i turisti~ki razvoj Draga~eva”, kao i doprinos u dono{ewu Deklaracije o zabrani genetski modifikovanih organizama i proizvoda na podru~ju op{tine Lu~ani. Ekolo{ko dru{tvo je na po~etku svog rada sa~inilo popis najzna~ajnijih prirodnih i kulturnih dobara u Draga~evu i â~ku, koja bi mogla biti pod za{titom dràve. U~estvovalo je u predlagawu, obradi, reviziji, izradi stru~ne osnove, progla{ewu i upravqawu nad za{ti}enim prirodnim dobarima: Ov~arsko-kablarska klisura, kao predeo izuzetnih odlika, R}anska pe}ina - spomenik prirode,

Radanova gora u zaseoku Veles, u selu Gu~a, kao spomenik prirode i semenska {umska zajednica, stabla Draga~eva i â~ka kao spomenici prirode. Dru{tvo se angaòvalo i u brojnim drugim aktivnostima, kao {to su programi u oblastima privrede, poqoprivrede i socijalne za{tite, turizma i sli~no. Realizovali su i Teledom program u Draga~evu, u okviru koga je obu~eno vi{e od 600 osoba za rad na ra~unarima i pruèno vi{e stotina hiqada raznovrsnih usluga. Pomagalo je ~esto u istraìvawima, obradi i objavqivawu kwiga i publikacija o Draga~evu i Draga~evskom saboru truba~a. - Zadovoqni smo rezultatima koje smo ostvarili u prethodnih 15 godina. êsto smo se suo~avali sa brojnim pote{ko}ama, ali nismo posustali u sprovo|ewu zacrtanih programskih aktivnosti. Drago nam je {to smo u ovim te{kim vremenima uspeli da okupimo qude i pomognemo razvoj Draga~eva u mnogim oblastima. U narednom periodu planiramo brojne aktivnosti, ali }e realizacija postoje}ih i novih programa, bez obzira na na{u dobru voqu i veliki entuzijazam, najvi{e zavisiti od obezbe|ewa sredstava - istakao je Du{an Ivanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, koji je, ina~e, bio i pokreta~ inicijative da se ovo udruèwe osnuje. Ivanovi} isti~e da su prioriteti u budu}em radu Dru{tva: nastavqawe zapo~etog u oblasti za{tite prirodnog nasle|a planina, izvora mineralnih voda, biqnog i ìvotiwskog sveta, kao i kulturne i duhovne ba{tine draga~evskog kraja, realizacija postoje}ih i izrada novih projekata, unapre|ewe rada Dru{tva i wegovo daqe podmla|ivawe prijemom novih ~lanova, koji pripadaju mladim generacijama. V. S.

Vi~i i Gora~i}ima. U Lu~anima i Gu~i postoje jo{ ~etiri grupe celodnevnog boravka. U osam vaspitnih grupa ima 124 de~aka i devoj~ica, 11 mawe nego pro{le godine. Kako isti~e

Qiqana Dmitri}, direktor Pred{kolske ustanove “Na{a radost”, vrti}i su veoma dobro opremqeni i imaju izuzetne uslove za rad sa decom. - Ove godine nismo uspe-

li da organizujemo rad grupe pred{kolaca u Osnovnoj {koli u Kaoni. Nije bilo zainteresovanih roditeqa da upi{u svoju decu i na ~etvoro~asovni pred{kolski program u Lu~anima. Pored obaveznog vaspitnoobrazovnog rada, ove godine akcenat }emo staviti i na dru`ewe pred{kolaca sa podru~ja Op{tine. Prvo takvo okupqawe bi}e organizovano u prvoj nedeqi oktobra, a nakon toga za Novu godinu, kada }e zajedno do~ekati Deda Mraza. Imamo i rekreativni program koji obuhvata zimovawa i izlete - rekla je Qiqana Dmitri}. Ona je najavila i da }e prioritet u 2014. godini biti realizacija projekta energetske efikasnosti, koji je ve} pripremqen. Predstavnici lokalne samouprave su istog dana posetili i pred{kolce u osnovnim {kolama u Vi~i i Gora~i}ima. V. S.

ISTORIJSKI USPEH DRAGA^EVSKOG SPORTA

[AHISTKIWE “JELICE” [AMPIONKE

ahovski klub “Jelica PEP” iz Gora~i}a osvojio je prvo mesto i {ampionsku titulu na takmi~ewu Prve lige Srbije u Kragujevcu. Veliki napor i rad u protekle ~etiri godine postojawa ovog kluba, uz podr{ku sponzora Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo iz Beograda, krunisan je na najboqi mogu}i na~in. U ostvarewu istorijskog uspeha u~estvovali su velemejstor Natalija @ukova, ~lan reprezentacije Ukrajine i nekada{wa {ampionka Evrope, `enski velemajstor Jovana Vojinovi}, ~lan reprezentacije Srbije, `enski internacionalni majstori Marija Raki}, ~lan reprezentacije Srbije, i Jovana Eri}, ~lan studentske re-

[

prezentacije Srbije, ènski velemajstor Mirjana Mari} i ènski majstorski kandidat Tamara Kezele. Kapiten i trener ekipe je internacionalni majstor Jovan Todorovi}. Osvajawem {ampionske titule, prve u istoriji ekipnog sporta Draga~eva, klub je stekao pravo u~e{}a na Kupu evropskih {ampiona u {ahu, koji se odràva od 19. do 27. oktobra na Rodosu. Time }e biti ispisana jo{ jedna svetla stranica u istoriji draga~evskog sporta. Mu{ka {ahovska ekipa “Jelica PEP” startuje sutra na takmi~ewu Druge lige Srbije i glavni je favorit za osvajawe prvog mesta.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

ODR@ANA 37. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

UTVR\EN PREDLOG ODLUKE O OSNIVAWU DOMA ZDRAVQA a sednici Op{tinskog ve}a utvr|en je predlog odluke o osnivawu Doma zdravqa Lu~ani. Kada odluka pro|e skup{tinsku proceduru i kada se ispune svi uslovi koje zakon propisuje, op{tina Lu~ani }e preuzeti od Republike osniva~ka prava i ingerencije nad tom zdravstvenom ustanovom. îtava zakonska procedura trebalo bi da se zavr{i do kraja godine, kada isti~e i posledwi rok da se iz Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}” â~ak izdvoji lu~anski Dom zdravqa, koji trenutno ima 139 zaposlenih. Prema deobnom bilansu, vrednost kapitala Doma zdravqa Lu~ani iznosi oko 65,8 miliona dinara. S obzirom na to da je presek ura|en 31. decembra 2012, ~lanovi Op{tinskog ve}a su sugerisali da se u deobni bilans unesu podaci o ste~enoj imovini tokom ove godine. Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, lokalna samouprava je u ovoj godini uloìla zna~ajna sredstva u objekte zdravstvene za{tite, a izdvojeno je i pet i po miliona dinara za nabavku dva sanitetska vozila. - Svih prethodnih godina dràva, Zdravstveni centar u â~ku i lokalna samouprava poklawali su veliku pa`wu objektima, opremi i kadrovima ove na{e zdravstvene ustanove. Na{ Dom zdravqa je me|u prvima dobio akreditaciju, {to predstavqa potvrdu wegovovog kvaliteta u svakom pogledu. Kada preuzmemo Dom zdravqa, u samom startu ne}e nam biti neophodna velika ulagawa, jer imamo dobre uslove u svim zdravstvenim objektima, ali je na{a obaveza da u narednom periodu obezbedimo sredstva za sve materijalne tro{kove na{e zdravstvene ustanove - istakao je Sretenovi}, dodaju}i da nakon prihvatawa deobnog bilansa i osniva~kog akta, sledi dono{ewe Statuta i izbor v.d. direktora ustanove, kao i ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora.

USVOJEN PROGRAM POSLOVAWA DIREKCIJE, UZ OBAVEZU DORADE! ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali i usvojili program poslovawa JP “Direkcija za izgradwu” za ovu godinu. Prema re~ima Sretenovi}a, program je tek sada do{ao na red za usvajawe zbog toga {to je dugo trajala procedura razdvajawa javnih preduze}a. Prema finansijskom planu, ukupni buxetski prihodi ovog preduze}a iznose 90,1 milion dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su izrekli brojne kritike na ra~un rada “Direkcije” i naglasili da se sedmina op{tinskog buxeta izdvaja za to javno preduze}e, a da se, osim krpqewa udarnih rupa pred Sabor truba~a, u oblasti putne infrastrukture nije video nikakav napredak. Op{ta ocena op{tinskih ve}nika je da je “Direkcija za izgradwu” zatajila i i kada su u pitawu investicije, koje ne zahtevaju velika nov~a-

na sredstva. Re~eno je i da su prepolovqena sredstva od Ministarstva saobra}aja, tako da umesto planiranih 18, lokalna samouprava dobija devet miliona dinara za rekonstrukciju puteva. Miroslav Radoji~i} je izneo stav da bi trebalo uraditi detaqan plan za asfaltirawe lokalnih nekategorisanih puteva, koji }e jasno precizirati koji su to putni pravci i kojom dinamikom }e biti izvo|eni radovi. Konstatovao je da je dosta ura|eno na javnoj rasveti na podru~ju ~itave op{tine, ali da bi u pojedinim mesnim zajednicama, koje imaju predimenzionisan broj svetiqki, trebalo izvr{iti redukciju i na taj na~in ostvariti u{tedu. Deo tih sredstava, prema wegovom vi|ewu, treba usmeriti na letwe odr`avawe puteva. Slobodan Kori}anac je predlo`io da nadle`ni u “Direkciji” za slede}u sednicu pripreme detaqan izve{taj o radu u prethodnih devet meseci, iz koga }e se jasno videti gde su pare oti{le, {ta je ostalo i za koje namene }e biti utro{eno. Veselin Jovanovi} je uputio apel Nenadu Matija{evi}u, novom v.d. direktoru “Direkcije”, da pod hitno raspi{e javne nabavke za puteve, kako bi se iskoristila planirana sredstva i vreme da se do kraja godine zavr{i {to vi{e posla. Zamerio je {to sredstva opredeqena za nabavku ma{ina i opreme stoje neutro{ena, a kamioni bi mogli da rade na terenu i ne bi se gubilo dragoceno vreme. - Mi smo na po~etku godine slu{ali ambiciozne planove prethodnog rukovodstva, ali je malo toga realizovano. Evidentno je da su pojedine primedbe ~lanova Op{tinskog ve}a na mestu, posebno u oblasti putne infrastrukture,

ali i vodosnabdevawu, koje nam je najva`nije. Javno preduze}e je moralo mnogo vi{e da uradi, kako bi se zavr{io sistem vodosnabdevawa “Rzav”, kada se govori o rezervoarima i sekundarnoj vodovodnoj mre`i u pojedinim mesnim zajednicama. O~ekujemo da }e preduze}e koje je izabrano na tenderu zavr{iti u narednih mesec i po dana kompletnu regulaciju sistema, pra}ewe rada pumpi i nivoa vode u rezervoarima - rekao je Sretenovi}, dodaju}i da su prikqu~ci za doma}instva uglavnom zavr{eni, ali da posao nije priveden kraju u potpunosti u mesnim zajednicama Negri{ori, Du~alovi}i i Tijawe.

EKSKLUZIVNO PRAVO ZA OBAVQAWE KOMUNALNE DELATNOSTI Op{tinski ve}nici su razmatrali i usvojili {estomese~ni program poslovawa za ovu godinu JKP “Komunalac”, koje je tako|e osnovano pre dva meseca. Finansijskim planom je predvi|eno da }e ovo preduze}e ostvariti prihod od 51,8 miliona dinara, a planirani rashodi su za 60 hiqada mawi. “Komunalac” bi trebalo da u narednom periodu posluje i na dohodovnom principu, jer nije ~isto buxetsko preduze}e, pa su se ve}nici saglasili da se “Komunalcu” dodeli iskqu~ivo pravo za obavqawe komunalne delatnosti na podru~ju Op{tine. Kako je re~eno, cene komunalnih usluga nisu uskla|ivane od 2004. godine. Bilo je odre|enih primedbi i na predlo`eni cenovnik usluga. Prema proceni ~lanova Ve}a, veliki nedostatak programa poslovawa je {to ne obu-

hvata komunalno ure|ewe mesnih zajednica, pa bi ga u tom smeru trebalo i doraditi. Dopunu zahteva i investiciono i teku}e odràvawe objekata i instalacija kojima gazduje preduze}e. Predloèno je i da se ugrade zbirni vodomeri u seoskim mesnim zajednicama, kako bi se kontrolisala potro{wa vode i umawili gubici. Program je usvojen, uz obavezu da se dopuni u pojedinim segmentima do naredne sednice. - “Komunalac” je u prethodne dve godine brinuo o grejawu oko 230 stanova u Gu~i. Pro{la grejna sezona je pokazala da su na jednom delu sistema instalacije i parni kotlovi totalno dotrajale i da im je neophodna rekonstrukcija, {to zahteva zna~ajna ulagawa, pa je rukovodstvo preduze}a obavestilo korisnike da tokom naredne zime ne}e mo}i da im obezbede grejawe. ^lanovi Ve}a su zauzeli stav da se nadle`ni iz “Komunalca” sastanu sa predstavnicima stanara zgrada, korisnika grejawa, i pod hitno utvrde za koje delove sistema se neometano moè obezbediti grejawe. Tamo gde ustanove da ne postoje tehni~ki uslovi, gra|ani }e za ovu zimu, silom prilika, morati da potraè alternativno re{ewe - rekao je Sretenovi}. ^lanovi Op{tinskog ve}a su dali svoju saglasnost i na pravilnik o radu i unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Turisti~ke organizacije Lu~ani. Utvrdili su i predlog godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini za ovu godinu. V. S.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

OGLASI

Na osnovu ~lana 57. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa (Sl. Glasnik RS 72/2009) i ~lana 41. Statuta Pred{kolske ustanove "Radost" â~ak, Upravni odbor Pred{kolske ustanove "Radost" â~ak, na sednici odrànoj 06. 08. 2013. godine, raspisao je

KONKURS ZA IZBOR DIREKTORA Naziv radnog mesta: Direktor Broj izvr{ilaca: 1 na period od 4 godine U s l o v i: - Za direktora Ustanove moè da bude izabrano lice vaspita~, stru~ni saradnik koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe na studijama drugog stepena ( master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije ili specijalisti~ke strukovne studije ) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu (Sl. Glasnik RS 76/05, 100/07 autenti~no tuma~ewe, 97/08 i 44/10 po~ev od 10. 09. 2005. godine na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine po propisu koji je ure|ivao Visoko obrazovawe do 10. septembra 2005; dozvolu za rad, licencu za vaspita~a ili stru~nog saradnika; obuku i poloèn ispit za direktora Ustanove; najmawe pet godina u Ustanovi nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. - Za direktora Ustanove moè da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe prvog stepena ( osnovne akademske odnosno strukovne studije ), studijama u trajawu od tri godine ili vi{e obrazovawe za vaspita~e; dozvolu za rad; obuku i poloèn ispit za direktora Ustanove i najmawe deset godina rada u pred{kolskoj ustanovi na poslovima vaspitawa i obrazovawa nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. - Izabrani direktor koji nema poloèn ispit za direktora, duàn je da ga poloì u roku od godinu dana od dana stupawa na du`nost . - Uz prijavu na konkurs, kandidat za izbor direktora podnosi slede}u dokumentaciju: - overenu fotokopiju diplome o ste~enom odgovaraju}em obrazovawu - overenu fotokopiju dokaza, licence za vaspita~a ili stru~nog saradnika - potvrdu o radnom iskustvu - uverewe o dràvqanstvu Republike Srbije - izvod iz kwige ro|enih - lekarsko uverewe da ima psihi~ku i fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom ( proveru psihofizi~kih sposobnosti za rad sa decom vr{i nadle`na slu`ba za poslove zapo{qavawa primenom standardozovanih postupaka ). Uverewe iz kaznene evidencije iz ~lana 120. stav 1. ta~ka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Ustanova pribavqa po slu`benoj du`nosti, pre dono{ewa odluke o izboru direktora. Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati. Prijavu sa potrebnom dokumentacijom dostaviti u dva primerka u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa, na adresu: Pred{kolska ustanova "Radost" â~ak, ulica Nade`de Petrovi} broj 8, sa naznakom: "Prijava za izbor direktora NE OTVARATI" . Predsednik Upravnog odbora Radivoje Domanovi}

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENEUTICAJA NA @IVOTNU SREDINU BALETKI STUDIO Doma kulture ^a~ak vr{i upis novih ~lanova uzrasta od 7 do 10 godina u pripremne grupe Baletskog studija. Upis se vr{i od 9. do 20. septembra, svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova. Pripremne grupe i ansambl Baletskog studija Doma kulture po~iwu da rade 1. oktobra 2013. godine. Informacije na telefon 225-073

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-119/13-IV-201 o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije “Â Dragi{e Mi{ovi} 2 (Zdravstveni centar) - Â64, ÂU64, na dimwaku postoje}e gasne kotlarnice i novoj betonskoj platformi pored objekta gasne kotlarnice, na k.p.br. 6640 K.O. â~ak u ul. Dr Dragi{e Mi{ovi} br. 205 u okviru kompleksa bolnice Zdravstvenog centra â~ak, investitora “Telekom Srbija” a.d. Beograd. Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràj studije. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM petosoban nov stan, Qubi} kej, dupleks, peti sprat, ima lift. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, cg, lift. Cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190. PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, centar grada, 2 sprat, nov, cg, cena 105.000 eura. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7 sprat, cg, lift, cena 40000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190. PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM VIKEND KU]U U GORWOJ ATENICI OD 27.5 M2, 1 AR PLACA, LETWIKOVAC 16 M2, GARA@A, POMO]NI OBJEKTI POD JEDNIM KROVOM 13.5 M2, VO]WAK 12 ARI I [UMA 9 ARI. CENA 7.500 EURA. TEL. 063/ 691-761, 342-190

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu - Rakovica, 2 sprat, cg, interfon, klima, parking mesto, blind vrata, ugradna kuhiwa, nov. Cena 54000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan, centar grada, drugi sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban stan

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GUÊ, PREMA GORAÎ]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U 100 M2, SRE\ENA, CENTAR GRADA, CG. CENA 70.000 EURA. TEL. 063/ 7350-260, 224-590 u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod Hotel Morave, prvi sprat, CG, terasa, ukwi`en. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave. Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Qubi} keju, ~etvrti sprat, cg, lift. Cena 38000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv. Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, cena 33000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190. PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel.

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ^A^AK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT". TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada , 3. sprat, komplet renoviran, cena 29000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica H. Veqkova. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7247 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu Hotel Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, ima lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-2-92 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom teh-

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan , uz doplatu. Mogu}nost dogovora. HITNO! Tel. 063/ 843- 0- 214 nikom. Cena 35.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena17.500 eura sa stvarima, 16500 eura bez stvari. Tel. 032/ 342-190, 060/ 4342190, PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Cena 34.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374759 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina. Cena 16.500 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Cena 20.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8490

SPORT

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRVA LIGA SRBIJE

PETROVAC ODNEO TRI BODA Borac - Sloga Petrovac na Mlavi

0:1

rvi poraz u novoj sezoni fudbaleri Borca doìveli su kod ku}e u ~etvrtom kolu Prve lige Srbije. Jedini gol na utakmici postigao je Stojanovi} u 31. minutu iz penala. Pre toga doma}i igra~i su imali nekoliko nerealizovanih prilika. Nije mnogo pro{lo od jedanaesterca, a start nad Radanovi}em i Boranija{evi}em u kaznenom prostoru Sloge nije sankcionisan najstroòm kaznom. Zato je sudijski trio, Ilija Brdar (Novi Sad), Matija Na| Olajo{ (Subotica) i Du{an Cvjeti}anin (Sombor), ispra}en zvi`ducima sa tribina na kraju prvog poluvremena. Spornih sudijskih odluka bilo je i u drugom poluvremenu. Podeqeno je osam ùtih kartona. Nekoliko puta su intervenisale i le-

SEMINAR U „MODO XUNGLI” Ponovqen seminar slu`benih lica Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga bi}e odr`an u utorak, 17. septembra, u 16:30 ~asova. Mesto odr`avawa “Modo xungla” Preqina. AMERI^KI FUDBAL

RATNICI OSVAJAJU KRAGUJEVAC Mladu ekipu ~a~anskih An|eoskih ratnika sutra u Kragujevcu o~ekuje vatreno kr{tewe. Igra~i od 12 do 15 godina u~estvova}e na turniru za mlade i poku{ati da pobede rivale iz Kragujevca, Kraqeva, Pirota i Po`arevca. Svaka ekipa odigra}e po dve utakmice. Ve} za 15 dana, 28. septembra, ^a~ak }e biti doma}in Turnira mladih.

Borac: Petri}, Boranija{evi}, @ivkovi}, Radanovi}, Masla}, Martinovi} (Milojevi}), Jovi~i}, Nikoli}, Zo}evi} (Ma{ovi}), Jeremi} (Pavi}evi}), Ra{kovi}.

Sloga: Milinovi}, Popovi}, Bosman, Mi{i}, Stevi}, Stojkovi}, Stanisavqevi} (Pani}), Stojanovi} (Raki}evi}), Apia, Plani}, Antanasijevi}.

@uti kartoni: Radanovi}, Masla}, Nikoli}, Jeremi} (Borac), Stojakovi}, Apia, Plani}, Antanasijevi} (Sloga). karske ekipe, ali sudija je samo tri minuta produ`io utakmicu. - Borac je bio boqi, diktirao tempo, imao prilike i poluprilike, ali ne i stopostotne. Konstantno su pritiskali i zato moram da pohvalim moje centarhalfove koji su izneli sav teret utakmice, kao i ume{nost napada~a. Poku{avali smo da igramo, koliko su nam dozvolili - izjavio je trener Sloge Nenad Vani}, nekada{wi igra~ Borca. - Objektivno, osim prvih, 20, 30 minuta, kada smo imali pritisak i inicijativu,

ekipa nije pru`ila ono {to mo`e i mora. Imali smo prilike za gol, dosta prekida, vi{e od 15 udaraca iz kornera, ali {to zbog na{eg

PETO KOLO

POZIV

In|ija - Borac Metalac - Teleoptik Be`anija - Mladost

Da se publika vra}a na stadion FK Borac, svedo~e i pozivi navija~ke grupe “Ma{inerija”. Plakate su bile oblepqene na vi{e mesta u gradu.

lo{eg izvo|ewa i wihove sjajne zadwe linije, oni su se izborili za rezultat. Slabo smo se kretali u napadu i igrali, kada smo imali posed lopte, bez sigurnosti i samopouzdawa. Ako je neko mislio da je Borac superioran u ovoj ligi, danas smo pokazali da nismo. Do kona~nog ciqa }e biti jo{ prepreka, u to sam siguran, ali i da }emo ga dosti}i. Svesni smo da imamo mladu ekipu i da pojedini igra~i ose}aju jak pritisak u ovakvim utakmicama. Publika nas je protiv Sloge podr`ala u velikom broju i `ao mi je {to im nismo poslali pravi poziv i za slede}u utakmicu kod ku}e - rekao je trener Borac Dejan Vuki}evi}. Za su|ewe protiv Sloge, Vuki}evi} je jedino prokomentarisao da je bilo dosta situacija koje su prouzroko-

PORA@ENI I MLADI Omladinci Borca pora`eni su pro{log vikenda na Alvaxinici od ^SK Pivare sa 0:1 i posle ~etiri odigrane utakmice, sakupili su dva boda i nalaze se na 14. mestu. Kadeti su ubedqivo 3:0 izgubili na gostovawu od Vojvodine. Sa samo jednim bodom zauzimaju 15. poziciju na tabeli. Pioniri su u Ni{u izgubili od Nacionala sa 1:0. trenutno su 11. sa ~etiri osvojena boda.

GRADSKA LIGA

MAJSTORIJA NOVAJLIJA Morava - Kej N

a stadionu u Mojsiwu, pred oko 70 gledalaca, vi|en je lepr{av i fer fudbal. Doma}in osokoqen pobedom iz prvog kola nije o~ekivao partiju iz snova mlade i poletne ekipe Keja. Dobro pripremqen teren i idealno vreme obe}avali su odli~an me~ i pravu goleadu. Utakmica je po~ela otvoreno i sa pravim {ansama na obe strane. Prvi pogodak vi|en je u 11. minutu. Idealno naba~en korner u peterac doma}ina ne koristi Obrenovi} i poga|a pre~ku. Na odbijenu loptu natr~ava Uro{evi} i preciznim udarcem donosi prednost gostima. Kej je iskoristio pometenost doma}ina i ubrzo do{ao do drugog gola. Izuzetan prodor Vujovi}a i prekr{aj na ivici {esnaesterca. Svi na stadionu su bili ube|eni da je prekr{aj za penal, ali je sudija bio neumoqiv. Slobodan udarac {utira kapiten Ostoji}. Name{ta loptu, hvata mali zalet i BUM! Kej vodi 2:0. Posle drugog gola, Kej se povla~i na svoju polovinu i posed lopte prepu{ta doma}inu. Do 35. minuta igralo se izme|u dva {esnaesterca sa nekoliko prilika za obe ekipe. A u tom 35. minutu slede dva iskqu~ewa. Kod doma}ina crveni karton za kapitena, a u gostuju}em timu iskqu~en je \urovi}. Taj trenutak kao da je dao krila doma}inima koji posti`u pogodak. Gre{ku odbrane koristi desetka i smawuje sigurnu prednost gostiju. Do

kraja prvog dela nije se dogodilo ni{ta vredno pomena. Drugo poluvreme startuje totalnom dominacijom gostiju. [anse su se re|ale kao na traci. îtava ekipa delovala je sveè i uigranije. Veliku borbenost Simi}a i i teledirigovani pas koristi kapiten Ostoji} i neverovatnim udarcem donosi novu prednost Keju od dva gola. Kapiten se poneo kapitenski i svoj drugi gol podelio sa navija~ima. Pou~eni gre{kom iz prvog dela, gosti nisu dozvolili novo smawewe rezultata. Par odli~nih odbrana Tadi}a i rutinskih intervencija odbrane bili su dovoqni da wihova mreà miruje do kraja utakmice. Kona~an ishod bio je re{en u 68. minutu. Ostoji} uzima loptu i sa dvadesetak metara od gola kre}e da niè doma}e defanzivce kao ~uweve, jedan, drugi, tre}i, golman i na kraju gol. Kakva majstorija!!! Kakav uzdah pripadnica lep{eg pola koje su pohrlile na stadion u Mojsiwu. Slavqe je ve} po~elo. Kej rutinski privodi me~ kraju. Radost prve pobede igra~i dele sa svojim najvernijim navija~ima. I odlazak ku}i prolazi u slavqeni~koj atmosferi, drage kom{ije izlaze na svoje terase i pozdravqaju ovu sjajnu generaciju. Proslava traje do kasno u no}. To svakako ne}e uticati na ovu sjajnu ekipu, da}e im vi{e motiva i vere u sebe. Do slede}e pobede... Milan Vasiqevi}

1:4

vale nervozu na terenu: - Voleo bih i da mi imamo na gostovawu takvo su|ewe. Ali, ne}u tra`iti opravdawe u sudijama, bavim se timom, a oni nisu igrali onako kako `elim. Ne sme nijedna sudijska odluka da uti~e

na na{u igru. Druga dva prvoliga{a iz Moravi~kog okruga su zabele`ili pobede u ~etvrtom kolu. Metalac je u U`icu savladao Jedinstvo, 0;1, a Mladost kod ku}e In|iju, 2:0. Z. J.

OKRU@NA LIGA

PRVA POBEDA BACKOVCA re}e kolo Okru`ne lige Moravi~kog okruga obele`io je prekid utakmice Miokovci - Dowa Vrbava. Spartak je nastavio pobedni~ki niz i u Gorwoj Gorevnici savladao Jedinstvo sa 0:1. Jedini gol postigao je Ivan Parezanovi} u 37. minutu, posle asistencije Vladimira Smiqani}a. U kom{ijskom derbiju Slatina je slavila u Zabla}u protiv Omladinca, 1:2. Doma}i su poveli u 18. minutu golom Vladimira Spasojevi}a, a gosti su preokrenuli rezultat u posledwih deset minuta. Izjedna~io je Jeli~i} u 80, a Drulovi} donosi pobedu gostima u samoj zavr{nici, u 90. minutu. Tri boda u gostima osvojili su Ov~ar pobediv{i Napredak u Svra~kovcima (2:3), Mladost iz Preqine je savladala Goru{icu u Vi~i (1:4), dok je Mladost iz Atenice slavila u Prijevoru, (1:2). Tri boda zaradio je i Rudar u Katrzi, pobedom nad Moravom, 1;3. Backovac junajted slavio je

prvi put u sezoni. U Dowoj Vrbavi savladao je Jedinstvo iz Kowevi}a sa 2:1. Oba gola za Backovac postigao je \or|evi} u 20. i 47. minutu, a u ekipi Jedinstva u listu strelaca se upisao Marko Resimi}.

^etvrto kolo 14. i 15. septembar, 16:30 Slatina - Mladost P, subota Mladost A - Goru{ica Spartak - Prijevor Jedinstvo K - Jedinstvo GG Dowa Vrbava - Backovac junajted Rudar - Miokovci Ov~ar - Morava Omladinac - Napredak Peto kolo 18. septembar, 16:30 Napredak - Slatina Morava - Omladinac Miokovci - Ov~ar Backovac junajted - Rudar Jedinstvo GG - Dowa Vrbava Prijevor - Jedinstvo K Goru{ica - spartak Mladost P - Mladost A

OSTALI REZULTATI GFL Strelac - Lugovi 2:1 Zadrugar - Rakova 2:3 Budu}nost - Parmenac 2:4 Preme}a - Polet Gori~ani4:2 Planinac - Vujan 0:1

Tre}e kolo 14. i 15. septembar, 16:30 Lugovi - Planinac Rakova - Strelac Kej - Zadrugar Malba - Morava Parmenac - ^a~ak 94, subota Polet - Budu}nost Vujan - Preme}a

SRPSKA LIGA ZAPAD ^etvrto kolo [umadija - Polet 0:2 Sloboda - Mladi radnik 0:2

ZONA MORAVA ^etvrto kolo Vodoja`a - Orlovac 1:0 Draga~evo - Rudar 1:1 Arsenal - Takovo 0:3 Omaldinac - Polet 1:1

Peto kolo Polet - Jo{anica ND 2011, nedeqa, 11:00 Pobeda - Sloboda

Peto kolo Nedeqa, 16:00 Polet - Metalac Takovo - Omladinac Tutin - Draga~evo Orlovac - [umadija 1903 Takovo - Omladinac

SPORT

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRIFTING a stazi “Autoprevoza” pro{log vikenda odràna je jo{ jedna drift trka. [ansu da se pokaù i ovoga puta nisu imali samo profesionalci. Osim atraktivne vo`we i ve{tina koje su voza~i demonstrirali, veliki broj posetilaca privukli su vo`wa drift taksijem, tjuning stajling izlo`ba, atraktivna vo`wa motorcikla Radoslava Mihailova, zgodne devojke, a za zabavu se pobrinuo DJ Marchez. Devetnaestogodi{wi virtuoz na motoru Radoslav Mihailov izmamio je odu{evqewe i poneki krik ènske publike. Nije ni mu{karce ostavio ravnodu{nim. Ni{ta mawi utisak nije ostavio i nepobedivi Bugarin, ali i drugi u~esnici drift trke. Mnogi posetioci po prvi put su videli ne{to {to je nama samo u domenu ideje, auto na hi-

dro pogon. Umesto goriva - voda. Oni koji su ga predstavili ka`u, atestiran je u Evropskoj uniji. Brojnim qubiteqima drift trka nije smetalo ni {to su se ku}i vratili sa nekoliko slojeva pra{ine na sebi i mirisom vrelih guma. Na trci SDC Stage 3, najvi{e bodova dobio je Bugarin Todor Dunev 110, za wim su Hrvat Marko Brkqa~i} 80 i Slovenac Uro{ Berdajs 60. U~estvovale su i dve devojke, Iva Rusinova je dobila deset bodova, kao i Milica Tiki}. Na kraju sezone u ukupnom plasmanu vodi Marko Brkqa~i} 290, Todor Dunev je na drugom mestu sa 150, a tre}i Dario Skoko koji ima 140 bodova. Drift trku na stazi u Kowevi}ima organizovali su Auto tjuning klub, SDC i Tjuning stajling. Z. J.

SPEKTAKL U ^A^KU [TA JE DRIFTING? Zano{ewe automobila tokom vo`we, sposobnost voza~a da na atraktivan na~in bo~nim proklizavawem i zano{ewem zadweg dela pre|e stazu. U sr`i dobrog drifta je spojiti pet, {est povezanih okreta bez ikakvih smetwi ili zaustavqawa. Tehnike su razne, od one sa kva~ilom do ru~ne ko~nice.

ATLETIKA

KRUNA ZA TIJANU I BOGDANA a finalu Kupa Srbije za starije juniore, odrànom pro{le nedeqe u Novom Sadu, atleti~arka AK ÂAK Tijana Joki} zauzela je sedmo mesto u bacawu kugle. Rezultat koji ohrabruje, s obzirom na to da je Tijana jo{ uvek pionirka. Marko Tvrdi{i} je istr~ao li~ni rekord u trci na 3.00 metara i zauzeo je ~etvrto mesto. Dan pre, u subotu, ÂAK je uzeo sedam medaqa u Jagodini na zavr{nom mitingu “Kad nema tartana, dobra je i {qaka”. Zlato su uzeli Tijana Miluno-

NEPOBEDIVI NEMAWA Novom Sadu u~estvovala su i ~etiri atleti~ara Slobode. Prvog dana Bojana Kali~anin je bila prva na 400 metara (58:52), na istoj razdaqini u drugoj grupi Majda Kozoder je na ciq stigla peta. U ukupnom plasmanu Majda je zauzela deveto mesto. Baca~ica kopqa Jelena Vu~i}evi} bila je druga sa rezultatom 37,96 m. Najtrofejniji takmi~ar Slobode Nemawa Koji} osvojio je prvo mesto u trci na 1.500. (3:58,82). Drugog dana Bojana je bila ~etvrta na 200 m (26:00), Jelena peta u bacawu kugle (9,87m), a Nemawa prvi na 800 m (1:53,54). Atleti~arke Slobode ekipno su zauzele deveto mesto.

vi}, Tijana Joki} i Bogdan Jokovi}, srebro Teodor Tomi} i \or|e Soldatovi}, a bronze Katarina Propadovi} i Ogwen Nikoli}. Za najuspe{nije takmi~are

u celoj seriji mitinga progla{eni su Tijana Milunovi} i Bogdan Jokovi}. Na svih sedam mitinga u~estvovalo je oko hiqadu dece iz dvadesetak klubova.

AUTO TRKE

@EQKO PONOVO [AMPION @ eqko \unisijevi} odbranio je pro{log vikenda titulu {ampiona u klasi SP na brdskoj trci u Zaje~aru “Vr{ka ~uka 2013”. U generalnom plasmanu pripalo mu je tre}e mesto. @eqko je i pro{le godina na brdskoj trci osvojio titulu {ampiona. Z. J.

SLOBODA NA ATLETSKOM KUPU

marketing 032/342-276

REALNI AIKIDO I U ^A^KU

OSNOVAN KLUB AN\EO d nedavno je i ^a~ak ~lan velike porodice Svetskog centra realnog aikidoa (SCRA). Veliku porodicu ~ini vi{e od 200 klubova i sekcija {irom sveta. Aikido je prva i jedina me|unarodna ve{tina priznata jo{ 2003. godine. Samo u na{oj zemqi ve`ba je pet, {est hiqada qudi. U dogovoru sa ~elnim qudima Svetskog centra i osniva~em Qubomirom Vra~arevi}em (10. dan), osnove realnog aikidoa u ^a~ku postavio je instruktor Goran Jova{evi}. - Klub An|eo je rezultat mog dugogodi{weg rada i iskustva. Na po~etku smo i imamo solidan broj ~lanova, ali kako smo velika porodi-

ca, uvek smo otvoreni za novajlije. Do|ite i ve`bajte sa nama. Potrudi}emo se da vam bude lepo i da steknete nova iskustva. Kako god bilo, svako iskustvo je vredno - poziva Jova{evi} nove ~lanove. Treninzi u klubu An|eo su svakog radnog dana od 19 do 22 sata u Kablarskoj ulici broj 7 (Auto {kola Jovanovi}). Z. J.

SPORT

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

TENISKI TURNIR MLA\IH VETERANA

BORAC MOCART SPORT

POBEDNICI U SERIJI KONTROLNIH NOVAKOVI] I PETKOVI] UTAKMICA re odlaska na turnir u Temi{var, ko{arka{i Borac Mocart sporta odigrali su dve pripremne utakmice. Pro{le nedeqe su ugostili rumunsku Konkordiju, a u utorak gostovali Smederevu. Rumune su pobedili sa 97:70 (20/16, 20/22, 32/8, 25/24). Ekipa koju predvodi â~anin Vladimir Lu~i} je novajlija u rumunskoj elitnoj ligi. Pre tri dana u gostima su â~ani poraèni od Smedereva 1953 sa 70:66 (14/14, 19/13, 15/18, 22/21). Borac Mocart sport danas i sutra igra turnir u Rumuniji na kome u~estvuju jo{ tri ekipe, Balkan Botevgrad, Vojvodina i doma}in Temi{var. Prvu utakmicu BMS igra danas sa Balkan Botevgradom. Sutra su polufinalne i finalne utakmice. Po povratku ku}i, ~eka ih jo{ jedna prijateqska utakmica sa Slovena~kim Grosupqem. Utakmica }e biti odigrana u sredu,

18. septembra, u hali KK Borac. Dva dana kasnije, 20. i 21. septembra Borac Mocart sport nadmeta}e se na turniru u Vi{egradu. Z. J.

ODBOJKA[KI KLUB ^A^AK

JUNIORKE OTVARAJU SEZONU astupom na prvenstvu Srbije juniorke Odbojka{kog kluba ^a~ak ove godine startuju pre seniorki. Takmi~i}e se devojke ro|ene 1995. i mla|e, a u~estvuje 11 ekipa. Prvenstvo }e biti odigrano 14. i 15. septembra. Takmi~ewe seniorki u Regionalnoj ligi po~iwe sredinom oktobra. Nadmeta}e

se devet ekipa. Od 2. septembra po~ela je da radi i {kola odbojke OK ^a~ak. U toku je upis dece u {kolama “Ratko Mitrovi}”, “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, “Preqina”, “Milica Pavlovi}” i Gimnaziji. Kontakt telefoni za detaqnije informacije su: 064/118-74-63 i 060/022-26-38.

SAVETI GINEKOLOGA davno su ène zauzele svoje mesto u sportu. U tome ih, kao i mu{karce, podràva i medicina, ukoliko se pridràvaju najva`nijih zdravstvenih pravila. Kako je i priroda ène druga~ija, poèqno je osnovna medicinska znawa na vreme usvojiti. Jo{ uvek nisu skroz i{~ezle nedoumice da li sportistkiwe mogu aktivno da treniraju i da se takmi~e u danima ciklusa, kako trudno}a uti~e na bavqewe sportom, u kojim situacijama bi trebalo umereno dozirati fizi~ku aktivnost... Na sva ova pitawa odgovara dr Dragana Sti{ovi}, ginekolog-aku{er. - Menstruacija nije prepreka za aktivno bavqewe sportom. Evidentno je i da sportistkiwe imaju mawe bolne cikluse i da ne krvare mnogo. One ~ak lak{e prebrode i predmenstrualne tegobe. De{ava se da na va`nim takmi~ewima sportistkiwe ponekad lekovima odloè ciklus. To nije opasno, ukoliko nije u~estala pojava - kaè dr Sti{ovi}. Prepreka za bavqewe sportom nije ni trudno}a. Pliva~ice na primer, mogu trenirati do ~etiri i po meseca. Ali, ono {to je najva`nije, poèqno je da trudne sportistkiwe sve fizi~ke aktivnosti sporovode u dogovoru sa lekarom. Vrlo ~e-

PO ^EMU SU SPORTISTIKIWE U PREDNOSTI?

Dr Dragana Sti{ovi}

sto, majke se vra}aju na teren nekoliko meseci posle poro|aja. Specifi~na reìm vaì i za ène koje se aktivno bave sportom, a boluju od hroni~nih zapaqewa. - Sportistkiwama koje imaju hroni~ne zapaqenske procese savetujem da pripreme i treninge po~nu malo ranije, nego wihove saigra~ice. Bilo kakav nagli fizi~ki napor moè da poja~a zapaqenski proces. Zato je poèqno da one ranije samoinicijativno po~nu da treniraju. Vrlo je va`no razlikova-

ti aktivno i rekreativno bavqewe sportom. Svaki profesionalni sportista bi trebalo da nastavi da se bavi nekom fizi~kom aktivno{}u i nakon zavr{etka karijere. To je izuzetno va`no zbog rada srca. Kada je re~ o rekreativcima, svaka èna moè odabrati disciplinu koja joj najvi{e odgovara, danas ima toliko mogu}nosti - navodi dr Sti{ovi}. Ona kaè i da sport ne uti~e na kasniju ili raniju pojavu klimaksa. Prevashodno, klimaks je individualan proces i na wega uti~u drugi spoqni faktori, na~in ìvota, stres, ali ne i sport. O ovim i ostalim savetima dr Dragana Sti{ovi} detaqnije je nedavno govorila u edukativno - sportskoj emisiji “Top sport” na “Mojoj televiziji”. U ovoj emisiji o sportu i medicini govorio je i dr Mihailo Lukovi}, a planirano je gostovawe stru~waka razli~itih profila. Z. J.

a terenima TK Sloboda, 8. i 9. septembra, odr`an je {esti tradicionalni turnir dublova mla|ih veterana ^a~ka. U izuzetno fer i sportskoj atmosferi, bez ijednog incidenta, takmi~ilo se 16 dublova. Posle napornih kvalifikacionih me~eva po grupama, do finala su stigle dve ekipe, Nov~i} - Stefanovi} i Novakovi} Petkovi}. U fenomenalnom me~u koji je trajao dva sata pobedili su Novakovi} i

Petkovi} sa 2:1 u setovima. I ove godine je takmi~ewe vo|eno pod ~vrstom palicom predsednika Upravnog odbora Dragana ]irkovi}a, uz pomo} ~lanova Marka Nov~i}a i Lazara Aveji}a. O popularnosti ovog turnira svedo~i veliko interesovawe sponzora, ali su pravo da se pojave kao pokroviteqi izborili Primus renta-car i Makro bela. Upravni odbor turnira

OGLASI

PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Beogradu, Krwa~a /kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena 28.850 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 42 m2, kod Medicinske {kole. Cena 21.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4140

PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM mawi jednosoban stan, CG, lift, tre}i sprat, Vinara. Tel. 063/ 127-5630, 224-590 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 66 m2, Svetog Save. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku. Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Mo`e zamena za stan. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 554-5-147 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691761, 032/342-190. PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. POVOQNO I HITNO. Tel. 063/ 8430-214 PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

STANOVI

P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2. Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 21.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura

P- 45 m2, 1.5 ari, centar. Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor. Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg. Cena 26.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{. Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole Ratko Mitrovi}. Cena 44.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica. Cena 41.000 eura P-240 m2 + 64 m2, 12 ari, Viqu{a. Cena 70.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura

P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.500 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. SPRAT, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P- 49 m2, 2. sprat, CG, Svetog Save. Cena 29.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura

KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/342-190 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko{utwaku. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru. Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara placa, cena 10000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli 60 m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM doma}instvo u Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a P- 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/342-190, 063/691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70 m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20000 eura. Tel. 063/691-761 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM odli~an jednosoban stan, {iri centar grada. Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM u Beogradu- Vo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 6686-601

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, drugi sprat, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9-023 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz, grejawe i struja. Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM name{ten stan kod SUP-a, ulica Cerska. Tel. 063/827-5-217 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Grejawe TA. Tel. 032/ 332761 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, kuhiwa, dnevna soba, kupatilo, grejawe na gas i TA. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, u Ciganmali. Tel. 537-2816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “Megatrend”. Tel. 063/ 862-1781 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten i opremqen, trosoban stan, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM povoqno jednosoban stan ( dvori{na ku}a ). Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stanove u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/ 487-792 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/

134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, uì centar. Tel. 064/ 969-36-36 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, ul. Danice Markovi} . Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, useqiva. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM name{ten trosoban stan na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 834-5-226 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391977 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , kuhiwa, dnevna soba, kupatilo, parking. Tel. 064/ 334-4-061 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na duì vremenski period. Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji. Cena 150 eura. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/ 336-8-222 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u, uì deo grada. Tel. 225646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u uèm delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM name{tenu sobu, upotreba kuhiwe i kupatila. Strogi centar. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5217 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere za studente, u centru Kragujevca. Tel. 060/ 337-2-600 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 PLACEVI PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacinski prostor. dostupna sva

infrastruktura. Telefon 063/691-761 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Povoqno. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac od 44 ara u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Telefon 032/342-190. PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza Dominga. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM imawe i 2 ku}e u Pakovra}u, blizu ^a~ka. Tel. 064/ 196-4-705 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu. Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM plac od 63 ara, u Prislonici, Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5500 eura. Telefon 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15000 eura. Telefon 063/691-761, 032/342-190. PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190 GARSOWERE 23m2, vp, nov, cg, 20000 eura, [iri centar 22m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel Morava 30m2, vp, nov, gas, 23000 eura, [iri centar 25m2, vp, ta, 17500 eura, Avladìnica 26m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 27,40m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi JEDNOSOBNI STANOVI 35,60m2, vp, 28000 eura, Centar 38 m2,2 sprat,ta, 25500 eura, [iri centar 38m2, 3 sprat,ta, 25000 eura, Bate Jankovi}a 38m2, 4 sprat, cg, 28000 eura, [iri centar 42m2, 4 sprat, ta, 23000 eura, O[ Milica Pavlovi} 45m2, 2 sprat, cg, 30000 eura, Hotel Morava 38m2, vp, cg, 22500 eura, Ljubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 43m2, 4 sprat, ta, 28000 eura, Ljubi} kej 45m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1 47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura , Slobodino igrali{te 38m2, 4 sprat, eg, 26000 eura, Avladìnica 46m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23000 eura, Poèga 42m2, 4 sprat, terasa, ta, 26000 eura, Ljubi} kej DVOSOBNI STANOVI 59m2, 4 sprat, cg, 39500 eura, Avladìnica 47+10m2, 13 sprat, cg, 28000 eura, Hotel Morava 55m2, 1 sprat, ta, 29000 eura, Ljubi} kej 55m2, vp, ta, 28000 eura, Ljubi} kej 61m2, 1 sprat, ta, 39000 eura, Hotel Morava 58,61m2, 1 sprat, ta, 19000 eura, Fabrika hartije

OGLASI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

47m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura, [iri centar 55m2, 3 sprat, eg, 33000 eura, Bate Jankovi}a 51m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, 3 sprat, ta, 29000 eura, Nemawina 60m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eura, Avladìnica 58,30m2, 6 sprat, cg, 35000 eura, Ljubi} kej 52m2, 3 sprat, cg, 38000 eura, Gradsko {etali{te 62,80m2, 3 sprat, cg, 35000 eura, Avladìnica 83m2, 2 sprat, ta, 55000 eura, Strogi centar 57m2, 5 sprat, lift, cg, sa stvarima, 37000 eura, Avenija 2 45m2, 2 sprat, renoviran, 29900 eura, Nemawina 52m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Ljubi} kej 56m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000 eura, Nemawina 64m2, 1 sprat, cg, 45000 eura, Restoran Brvnara 57m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41000 eura, Ljubi} kej 47m2, vp, cg, 30000 eura, Ljubi} kej 60m2, 8 sprat, cg, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2 67m2, prizemqe,ta, 52000 eura, Strogi centar 53m2, 3 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avladìnica 54m2, 7 sprat, cg, lift, 33000 eura, Hotel Morava 52m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Qubi} kej 60m2, 5 sprat, cg, 38000 eura, Avladìnica, fasadna cigla 65m2, 1 sprat , 700 eura/m2, Avladìnica DVOIPOSOBNI STANOVI 56m2, nov, 3 sprat,cg, 43000 eura, Ljubi}ska 54m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Ljubi} kej 63,38m2, 9 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avladìnica 68m2, 1 sprat, gas, 40000

eura, [iri centar 78m2, 3 prat, cg, garaà, podrum, 52000 eura, [iri centar 85m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avladìnica TROSOBNI STANOVI 75m2, 1 sprat, cg, 50000 eura, Hotel Morava 75m2, 5 sprat, cg, 39000 eura, Hotel Morava 76m2, 7 sprat, cg, 45000 eura, Avenija 68m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77m2, 7 sprat, cg, 40000 eura, Centar 75m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 81,47m2, 9 sprat, lift, cg, 53000 eura, Hotel Morava 62m2, 2 sprat, cg, 54000 eura, Beograd ÊTVOROSOBNI STANOVI 77,78m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12m2, 2 sprat, nov, cg, 98500 eura, Centar KU]E 75m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 380m2, P+1+PK, 25 ari, 120000 eura, Preqina 56m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 259,62m2, SU+P+1,9 ari, 138000 eura, Parmenac 70m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000 eura, Kopaonik 160m2, P+PK, 9,61 ar, 50000 eura, Atenica 150m2, 5 ari plac , 57000 eura, Trbu{ani 100m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172m2, P+PK,19 ari, 35000 eura, Loznica 100m2, PO+P+1,75 ari, 26000 eura, Vidova 56m2, P+1, 1,56 ari, 25500 eura, Dacova kafana 110m2, PO+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica 110m2, SU+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica

PLACEVI 23,32 ara , 15000 eura, Trnava 3 ara, 6000 eura, Igalo 44 ara, 10000 eura, Trnava 10,99 ari, 5500 eura, Preqina 4 ara, 2800 eura, Pakovra}e 44 ara , 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari, 1300 eura/ar , Tara- Zaovinsko jezero 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat., 36000 eura, Atenica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000 eura VIKEND KU]A Karaula, 37 ari , 16000 eura Vidova, 75 ari , 26000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura Loznica, 15 ari, 5000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15000 eura LOKALI PRODAJA 60m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWEPOSLOVNI PROSTOR 60m2, 250 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kola 60m2, nename{ten, 150 eura, Centar 53m2, nename{ten, 130 eura , Avenija 1

110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 3351-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 25 ari. Tel. 064/ 471-7-483 RAZNO PRODAJEM gara`u od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe} “Kraqicu” u dobrom stawu. Tel. 064/ 134-1239 PRODAJEM {poret na drva marke “Smederevac”. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dve ve{ ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe

AGENCIJA

marke “ Singer”. Tel. 064/164-3319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe “ Bagat - Danica “. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove . Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i friìder. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM friìder “Obodin”. Tel. 343-594 PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Vrlo povoqno. Tel. 062/ 199-1-015 PRODAJEM “Gorewe” friz sa komorom. Povoqno. Tel. 343594 PRODAJEM {iva}u ma{inu “Nikoleta”, sa dodacima za vez, kao nova. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM polovne gume 13ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM ènsku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371-685 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371685 PRODAJEM polovnu stolari-

ju. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM povoqno polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 032/ 334218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM “ U” profil od 3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM kosa~icu na struju. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM prskalicu za vo}e. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3-215 PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 556-1-495 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor “Prva petoletka” Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM kompresor Atlas Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/ 418-3-333

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

OGLASI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM fotequ â&#x20AC;&#x153; Mojcaâ&#x20AC;?. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dva polovna kau~a. Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM suva vo}na drva. Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM vretenaste tuje. Tel. 064/ 453-9-912 PRODAJEM ve}u koli~inu drva za ogrev, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 5561-495

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM o~uvan regal. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM o~uvan garderober 300/170. Tel. 064/ 166-7-767 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu . Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9889 PRODAJEM vaqak za traktor IMT. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg /

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

900 din. Mo`e pla}awe i preko ra~una. Tel. 032/ 382-518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM {tence nema~kog ov~ara. Rezervacije na tel. 064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825

nas. Cena 1. 999 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333

AUTOMOBILI - PRODAJA

USLUGE

PRODAJEM Volkswagen Lupo 1.0 benzin, pre{ao 97.000 km, 2003.godi{te. Cena 2.450 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014.godine. Tel. 060/ 036-7820 PRODAJEM Ford Eskort 92. godi{te, dobar, gara`iran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7109 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Opel Combro 1.7 dizel, pre{ao 160.000 km, 2003.godi{te. Kupqen nov kod

IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4-705 OZBIQNA, odgovorna `ena nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500

OZBIQNA `ena, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 144-2-818 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima. USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 1206-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 870-5-061

USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 USLUGE dostavqawa uvek sve`e doma}e piletine na ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3-575, 064/ 569-9920 ZAPOSLEWE FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI gra|evinski majstori, svih struktura sa iskustvom, za rad u Rusiji. Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 566-6-191

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

^ITUQE

VA@NI TELEFONI Policija .......................................... Hitna pomo}..................................... Bolnica ........................................... Dom zdravqa.................................... Medicina rada ............................... Vatrogasna slu`ba .......................... Ta~no vreme ..................................... Obave{tewa .................................... Prijava telefonskih smetwi ........ AMSS ................................................. Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

192 i 363-000 194 307-000 225-717 224-278 193 195 11811 19771 032/381-087

Grad ^a~ak ..................................... JP "Gradac" ....................................... JKP "Komunalac" ............................. JKP "Gradsko zelenilo"................... JKP "Vodovod" ................................. JKP "^a~ak" ...................................... "Elektrodistribucija" .................... "Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

309-099 303-202 557-8-207 537-3-760 303-600 320-672 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture .................................... Biblioteka ...................................... Arhiv ............................................... Narodni muzej ................................. Umetni~ka galerija ........................ Bioskop "Sutjeska" ........................... Turisti~ka organizacija ............... Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

POSLEDWI POZDRAV na{oj dragoj

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U nedequ, 15. septembra 2013. navr{ava se 18 GODINA od kako nije sa nama

DU[AN DULE STALOVI]

340- 385 222-296

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna savetodavna 320-710 i stru~na slu`ba ^a~ak ..

19. 9. 2009 - 19. 9. 2013.

RADMILA JOCI] Pro{le su ^ETIRI duge godine od kada nije sa nama na{a draga majka, supruga i baka. Mnogo nam nedostaje{. PORODICA

Uspomenu na tebe ~uvaju i sa ponosom te se se}aju: supruga MILANKA, sinovi SLOBODAN i DEJAN, snaja JELENA, unuka AN\ELIJA. 16346

MILKI TODOSIJEVI] (1. 7. 1918 - 11. 9. 2013) S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe. O@ALO[]ENI: sinovi SINI[A i RA[O, snahe MILENA, SVETLANA i QIQANA, unuci i praunuci. Dana 9. 9. 2013. godine prestalo je da kuca veliko i plemenito srce moga oca

MILINKA RADOJKOVI]A 1936 - 2013 Ovim putem `elim da se zahvalim Slu`bama Hitne medicinske pomo}i, ku}nog le~ewa i zdravstvene nege i odeqewu op{te hirurgije ~a~anske bolnice. Zahvalna }erka ZORICA

SE]AWE 18. 9. 2003 - 18. 9. 2013.

TOMISLAV TOMO ILI] Navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog Toma. Uspomenu na dragi lik ~uvaju: deca i supruga VERA. 16351

Dana 18. 9. 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

RADI[E MIKOVI]A BURGIJE Uz veliku qubav i po{tovawe pamti}emo te sa ponosom. Porodice MIKOVI]i TOMOVI]

^ITUQE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U subotu 14. septembra 2013. godine u 12 ~asova na grobqu u Mr~ajevcima obavi}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

SE]AWE 17. 9. 2009 - 17. 9. 2013.

DMITRI ILI]

DRAGAN STEFANOVI]

1934 - 2013 Uvek }emo se se}ati tvog divnog lika i tvoje neizmerne dobrote. Zauvek }emo te nositi u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI

U ponedeqak 9. septembra navr{ilo se 40 dana od smrti na{eg dragog

ANDRIJE SENI]A

iz Qubi}a

Sestra MILENA JAKOVQEVI]

upl.

SE]AWE na drage roditeqe

Na{ drug i prijateq

SE]AWE 14. 9. 2007 - 14. 9. 2013.

Veliko hvala za sve lepe trenutke, pa`wu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao. Majka Milunka, supruga Mira, sestra Marija, sinovi Goran i Marko, snaje Zorica i Marina, unuk Nikola, unuka Milica.

TERZI] ZORAN TERZO

MILIJA NEDI]

iz ^a~ka 1954 - 2013 preminuo je u dalekoj Kanadi.

MARIJA

VELIBOR

12. 9. 2007 - 12. 9. 2013.

24. 11. 2007 - 24. 11. 2013.

SAVI] NEDOSTAJE[ NAM. TVOJI NAJMILIJI

Se}amo se lepih godina mladosti provedenih sa wim. ^VORO, RADICA, [I[O, QIQA, PANTO, DARKA, MIRA, LIDIJA, KENEDI i DUWA

16352

16350

upl.

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg brata

POLUGODI[WI POMEN

Arsenije-Arso D. Cvijovi}

ZVONIMIR ZVONKO MUWI]

iz Viqu{e Vreme koje je pro{lo nije umawilo se}awe i qubav na Vas. Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo. K}erka BISA i sin MIKO sa porodicama.

1964 - 2013 iz ^a~ka

@UNI] MILETE

1932 - 2013 U subotu, 14. septembra u 12 sati na Gradskom grobqu u ^a~ku obele`i}emo pola godine od smrti na{eg oca i supruga. Zahvaqujemo ro|acima, kumovima i prijateqima za podr{ku i ukazanu pa`wu u proteklom periodu. Sara i Nata{a Cvijovi}

POSLEDWI POZDRAV ujaku od sestri}a BRANKA sa porodicom

OBRAD RADOSAVQEVI] 1937 - 2013 tiho i dostojanstveno, mirno, kao {to je i `iveo, preminuo je 5. septembra 2013. godine. Wegova plemenitost i odanost porodici ostaje zauvek u srcima i se}awima wegovih najbli`ih, a na{a qubav i zahvalnost ~uva}e ga od zaborava. Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima koji su tog dana bili sa nama. WEGOVI: supruga DRAGICA, }erke MARINA i EMINA sa porodicama.

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog oca

MILOMIRA DA^EVI]A

iz Je`evice

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti moga oca

MILETE @UNI]A

Wegova deca: BANE, MIMA, MILAN

Hvala ti za sve lepe trenutke sa tobom. Sa ponosom }emo te pomiwati i u srcu nositi. K}erka OLIVERA, zet SINI[A, unuke JOVANA, IVANA i ANA-MARIJA

16343

Dana 16. septembra, navr{ava se 20 GODINA od smrti na{eg sina, oca i brata

RADOJA RACA PLAZINI]A

16344

Parastos }e se odr`ati na ~a~anskom grobqu u 12.30 ~asova

16342

Dana 12. septembra 2013. navr{ilo se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

Tvoja bra}a MIROSLAV i MILAN sa porodicama.

upl.

46887

Na{ voqeni

Dani prolaze a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema. Oti{ao si iznenada ali trag tvog `ivota je ostao neizbrisiv. S' ponosom te pomiwemo.

16354

Dana 17. septembra, navr{ava se 20 GODINA od smrti na{eg

DU[KA KNE@EVI]A DULA

DIMITRIJA BO[KOVI]A 1930 - 1993

Vreme koje je pro{lo ne mo`e izbrisati iz na{ih srca svu tvoju dobrotu i qubav koju si svima nama pru`ao. Sa ponosom te pomiwemo. Supruga KATARINA, sin VLADE i k}erka VAWA sa porodicom

Sudbina je prekinula tvoj `ivot ali nikad ne}e prekinuti se}awe na tebe i `alost zbog tvog preranog odlaska. TVOJI: majka MILUNKA, sinovi MILOVAN i VLADIMIR, sestre DU[ICA i GORICA

Osta}e nam ve~no u srcima i se}awu. TVOJI: supruga MILENA, k}erke BIQANA i RADMILA, sestra MARA, unuci NIKOLA, ANA, URO[ i zet MILOVAN

16341

16338

16339

^ITUQE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 16. 9. ove godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od kada je preminuo na{

MIODRAG MI]O MANDI]

SAVO MUJKANOVI] MUJO

iz Viqu{e 1931 - 2013

1958 - 2013

POSLEDWI POZDRAV NA[EM SAVU

S ponosom i tugom ~uvamo ga u trajnom se}awu. KOLEKTIV HE „ELEKTROMORAVA” ^A^AK

Sestra RU@A TOMOVI], bra}a MILAN i MILUN, sinovac \UR\E i sestri} RADENKO PROTI] sa porodicama. fak.

16347

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga

SE]AWE 12. 9. 2010 - 12. 9. 2013.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

RADMILA RADA TOPALOVI] 1941 - 2013 iz Gu~e posle kra}e bolesti preminula dana 5. 9. 2013. godine u 23,55 ~asova u 73-oj godini `ivota. Sahrana drage nam pokojnice obavqena je u subotu 7. 9. 2013. godine u 15 ~asova na grobqu u Gu~i.

TODOR TO[KE KOVA^EVI] NIKADA TE NE]E ZABORAVITI TVOJA SUPRUGA TINA

RODOQUBA TRIPKOVI]A

1932 - 2013 taksista iz ^a~ka

O@ALO[]ENI: sinovi MIHAJLO i ALEKSANDAR, sestra DRAGANA, snahe NATA[A i MARIJANA, unuci LUKA, MARKO i IGOR, unuka MA[A i ostala mnogobrojna rodbina.

preminuo dana 7. septembra 2013. u 81-oj godini `ivota. O@ALO[]ENA PORODICA MUWI]

16353

16344

upl.

Dana 11. 9. 2013. navr{ilo se DESET GODINA od prerane smrti na{eg dragog

ZVONIMIR ZVONKO MUWI]

SE]AWE 12. 9. 2006 - 12. 9. 2013.

QUBINKA MI[ 15. 9. 2008. - 15. 9. 2013.

RADOJE RACO PLAZINI]

Bio si veliki ~ovek, po`rtvovan, oli~ewe dobrote i zato nema dana da te ne pomenemo. ACO i MOLA

Dan za danom, pro|e i pet godina. Nekome mo`da prebrzo, nama jako sporo. Praznina i bol sa kojima smo navikli da `ivimo. I se}awa. Samo to, jer tebe nema. Nedostaje{ nam majko. Tvoja Daca i Sr|o sa porodicama.

Sa tugom te se se}am, sa ponosom u srcu nosim i ~uvam od zaborava. Tvoja keka NADA

16345

16348

16340

iz Je`evice

^ITUQE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

13. 9. 2011 - 13. 9. 2013. Moja draga majka

Obave{tavamo prijateqe da je na{ dragi

Od cve}a }u majko tebi venac plesti, to }e biti majko moje ispovesti, to }e biti majko ve~no, ve~no hvala, jer ti si za mene sve najboqe dala, koliko si meni dala mila mati, vi{e niko, niko nije mogao dati... Da si na vreme rekla: "Od mene dovoqno" jo{ bi bila me|u nama.

MIRJANA JE^MENICA

]erka SNE@ANA, unuke SANDRA i MINA

Dana 17. septembra 2013. godine, navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana, od kada nije sa nama na{ voqeni

ALEKSANDAR MARINKOVI] U subotu, 14. septembra u 11.00 sati dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na ~a~anskom grobqu.

ANDRIJA SRETENOVI]

Sa tugom i bolom wegovi najmiliji: supruga MARINA, }erka JELENA, sin DRAGAN, unuk MIHAJLO i snaha SOWA

preminuo dana 30. 8. 2013. u 92- oj godini `ivota. O@ALO[]ENA PORODICA SRETENOVI]

16336

Dana 15. 9. 2013. godine, bi}e GODINA DANA od kako nije sa nama na{a voqena supruga i snaha

MIRJANA BLA@I] PI[^EVI]

SE]AWE na na{e drage roditeqe, povodom godi{wice smrti

RADOJE 10. 12. 1988 - 2013. (25 godina)

SE]AWE 16. 9. 1993 - 16. 9. 2013.

TILKA BOGI]EVI]

DESANKA 24. 9. 2012 - 2013. (1 godina)

SRETENOVI] iz sela Rti - Gu~a a 9. 7. 2013. godine bilo je 23 godine od smrti na{eg oca DU[ANA PI[^EVI]A, i 11. 9. 2013. godine bilo je 16 godina od smrti na{e majke RADOJKE. Uspomenu na wih ~uvaju suprug i sin MI[O i zaove-}erke MILA i QIQA sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U subotu, 14. septembra u 13 ~asova na grobqu u selu Rti dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj majci. Uspomenu na wihove drage, svetle i plemenite likove ~uvaju: }erke ROSA i QIQA, zet MI]O, unuci MI[KO, SA[A i IGOR sa porodicama. 46877

14. septembra je PET GODINA otkada nisi sa nama

DRAGOJLA OBRADOVI] ro|ena Kova~evi}

Dvadeset godina je pro{lo od smrti na{e drage majke, bake i prabake. Uspomenu na wu ~uvaju }erke QIQANA i JOVANKA sa porodicama.

15. 9. 2007 - 15. 9. 2013. DRAGOJ

MILICI MICI MILOJEVI] Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene jer si to zaslu`ila. GORICA 46879

Godine prolaze, se}awa ostaju. Qubav prema tebi je ve~na. Neka te ~uvaju an|eli, a mi }emo te ~uvati od zaborava. TVOJI: suprug VELIMIR, sin MILUTIN i }erka DARA sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

17. 9. 1983 - 17. 9. 2013.

DANKA KOVA^EVI] ro|ena @ivkovi} Se}awe i qubav imaju snagu `ivota, a uspomene i misli ~uvaju te u na{im srcima. TVOJI: majka STOJKA i brat DRAGAN sa porodicom 46878

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE