13. septembar 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

BROJ 36

CENA 30 DIN.

13. 14. i 15.

SEPTEMBAR Doma}in „Kupusijade”

VELIMIR ILI]

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Recepti za

DOMA]ICE SVE O [QIVI

Od danas u Mr~ajevcima

strane 20. i 21.

Ve~eras u Galeriji „Risim”

PO^IWE KUPUSIJADA

strana 13.

Novo rukovodstvo RPK Kraqevo i ~elnici Grada razgovarali sa privrednicima

FILMSKI PROGRAM POSVE]EN SOWI SAVI]

strana 17.

Miloje ^urli}, vo}ar iz Gorweg Milanovca

NE HVALI SE RE^IMA, VE] DELOM

strana 12.

PROIZVODWA OPALA, ZAPOSLENOST STAGNIRA

strana 3.

Iz bele{ki Radojice Jeremi}a

O NASTANKU I RAZVOJU IVAWICE

Nedostatak krvi

strane 8. i 9.

„SUMRAK” HUMANOSTI strana 7.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

3

PRIVREDA

NOVO RUKOVODSTVO RPK KRAQEVO I ^ELNICI GRADA RAZGOVARALI SA PRIVREDNICIMA U nameri da od {to ve}eg broja privrednika iz devet op{tina i gradova u Moravi~kom i Ra{kom okrugu, koje “pokriva” Regionalana privredna komora Kraqevo, ~uje konkretne probleme sa kojima se oni suo~avaju u poslovawu, novoizabrano rukovodstvo, na ~elu sa predsednikom Petra{inom Jakovqevi}em i potpredsednikom Milisavom Novi~i}em, zapo~elo je seriju sastanaka u organizacionim jedinicama. Posle Novog Pazara, takav skup odr`an je u utorak u ^a~ku i sa wega }e, kako je najavio predsednik Jakovqevi}, Vladi i Skup{tini Srbije biti upu}ene odre|ene sugestije i predlozi, posebno u oblasti monetarne i kreditne politike, poreskog sistema, javnih nabavki. dr`avi uop{te ne treba da postoji komora, ni regionalna, ni srpska, ukoliko organi vlasti ne prepoznaju potrebu da uva`avaju autoritet ove institucije. Ona ne treba da bude “ikebana”, ve} mora imati svoju ulogu, prvenstveno prilikom dono{ewa sistemskih i zakona koji se ti~u privrede,

U

PROIZVODWA OPADA, ZAPOSLENOST STAGNIRA

jer oni moraju pro}i kroz ozbiqnu raspravu u komorskom sistemu, smatra Jakovqevi}. Me|utim, on izra`ava bojazan da }e, sude}i po predlogu novog Zakona o komorskom sistemu, biti nastavqeno razgra|ivawe ovih institucija, jer i on predvi|a “centralizaciju u Beogradu i marginalizaciju preostalog dela Srbije”.

Prvi ~ovek Regionalne komore je naglasio da je u periodu od januara do jula na podru~ju koje “pokriva” RPK zabele`en blagi privredni oporavak, prvenstveno zbog smawewa inflatornog pritiska i spoqnotrgovinskog deficita, ali i stagnacija zapo{qavawa: - Prema pokazateqima RPKK, u Moravi~kom i Ra{kom okrugu je u ovom periodu zabele`en pad industrijske proizvodwe, stagnacija zaposlenosti i relativan pad prose~nih zarada. Osim toga, evidentno je usporavawe uvoza, porast izvoza i pad deficita robne razmene. U ukupnim privrednim aktivnostima ova dva regiona privreda ^a~ka u~estvuje sa 36,5 odsto, odnosno vi{e od tre}ine i zapo{qava 27,6 odsto radnika, {to je tako|e zna~ajan kvalitet. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 86,2 odsto, dok privreda ^a~ka ima spoqnotrgovinski deficit od 45,1 odsto, odnosno 63,6 pokrivenost uvoza izvozom.

Posle privatizacije “^ip-

INDUSTRIJSKE ZONE PORED KORIDORA 11 Lokalna samouprava je ostvarila dobru saradwu sa ovda{wim privrednicima, Forumom privrednika i poslovnim udru`ewima i ula`e maksimalne napore da poboq{a privredni ambijent, privu~e nove investitore i olak{a poslovawe ovda{wim preduze}ima, rekao je gradona~elnik Vojislav Ili}: - Na{ ciq je i da za godinu - dve izjedna~imo cene usluga koje pru`aju javna preduze}a za pravna i fizi~ka lica, da bismo rasteretili privredu i pomogli privrednicima da zaposle ve}i broj qudi i zadr`e postoje}e kadrove. Nastojimo i da obezbedimo prostor za otvarawe industrijskih zona, zbog ~ega }emo u buxetu za 2014. godinu planirati sredstva za otkup nekoliko desetina hektara zemqi{ta pored koridora 11, koje }emo infrastrukturno opremiti i ponuditi potencijalnim investitorima.

sare” tri zadruge i poqoprivredni proizvo|a~i iz ~a~anskog kraja po~eli su da rade za tu fabriku, a saradwa }e slede}e godine biti pro{irena i na okolne op{tine, tako da }e ona redovno biti snabdevana dovoqnim koli~inama krompira, istakao je Aleksandar Negojevi}, predsednik Zadru`nog saveza za Moravi~ki i Ra{ki okrug, pohvaliv{i odluku ~a~anske SG da subvencioni{e proizvodwu krompira i prakti~no uposli skoro 400 poqoprivrednih proizvo|a~a. Oni `ele da rade, ali imaju problem plasmana proizvoda, rekao je on, i apelovao na poqoprivrednike da se udru`uju u saveze i zadruge, da bi lak{e obezbedili sigurna tr`i{ta i cene svoje robe. Skup{tina Srbije ne bi smela da donosi zakone koji se ti~u privrede, bez saglasnosti Komore, kategori~an je Dragan Jovi}, vlasnik privatne firme “Alfako in`ewering” i predsednik Foruma privrednika, koji je naveo primer Zakona o javnim nabavkama. Insistirao je da RPK uti~e na institucije koje raspisuju javne nabavke da smawe tro{kove ponu|a~ima i predvide da oni ispuwavaju minimalne uslove. Predlo`io je i da stranim bankama koje odobravaju kredite za neke velike investicije bude onemogu}eno da biraju izvo|a~e radova, odnosno diskvalifikuju srpske firme. Privrednici du`e vreme tra`e da se uprosti procedura,

smawi birokratija i ubrza izdavawe dokumentacije neophodne za gradwu i legaliazaciju i da lokalna samouprava obezbedi prostor opremqen za industrijske zone, jedna je od zamerki koje je izneo Zoran Bojovi}, direktor “Uniprometa”. Od dr`ave, pak, tra`i, da predvidi takve mehanizme na osnovu kojih bi porez od preduze}a ubirala, po{to ga ona naplate od kupaca i da ta pla}awa postanu krajwe trasnparentna, a ne da ih “politi~ki miqenici” neka`weno izbegavaju.

- Privrednici `ele i da jedan deo gradskog buxeta, opredeqen za privredu, bude razvojni i namewen za podsticaj zapo{qavawa mladih, da bi se vratili stru~ni kadrovi koji su oti{li u inostranstvo.

Potrebne su nam inovacije, nove tehnologije, stru~nost, a toga nema bez mladih qudi - uveren je Bojovi}.

Gde su granice minimuma kvaliteta, kada je re~ o ambala`i za prehrambene proizvode - limenkama i poklopcima, na primer, pitao je Cane Jovanovi}, suvlasnik preduze}a “Polo”, upozoriv{i da }e zbog wihovog lo{eg kvaliteta, ovda{wi proizvo|a~i tu|om krivicom izgubiti i kupce.

On je tra`io i da na zakonski na~in budu regulisani tradicionalni srpski proizvodi - ajvari, xemovi, rakije, da pod etiketom tih proizvoda ne bi “prolazilo sva{ta”, poput ajvara od paradajza i skroba.

BR@I IZVOZ OD UVOZA U prvom kvartalu u Srbiji je zabele`en rast BDP za 2,1, a u drugom za 0,6 odsto i rast izvoza, a usporavawe uvoza. Evidentni su i blagi porast industrijske proizvodwe i stagnacija inflacije. Ali nasuprot tome, prvo polugo|e karakteri{u visoka stopa nezaposlenosti, nizak nivo investicija i opadawe potro{we, o ~emu svedo~i podatak da je promet u maloprodaji mawi za skoro 10 odsto. U velikom obimu jo{ uvek su prisuitni i siva ekonomija i rad na crno.

Devizne rezerve zemqe iznose oko 10,7 milijardi evra, a referentna kamatmna stopa 11 odsto. Dinar je u julu oja~ao, ali je 10. septembra zabele`ena wegova najni`a vrednost u ovoj godini. Ukupan spoqni dug iznosi 26,1 milijardi dinara, od ~ega je spoqni dug javnog sektora oko 57 odsto. U ovom periodu smawen je i deficit robne razmene za 24,8 odsto.

Zbog spre~enosti da prisustvuje sastanku, Mili} Popovi}, vlasnik preduze}a “Interfud”, uputio je pismo organizatorima skupa, koga je pro~itala Biqana Borovwak iz iste firme, izazvav{i negodovawe me|u ~elnicima RPK i Grada, a sa druge strane odobravawe me|u mnogim privrednicima. U wemu je Popovi}, pored ostalog, optu`io NBS i vlast zbog lo{e monetarne i poreske politke, zbog koje izvoznici trpe velike gubitke i ujedno i Privrednu komoru koja se se nije suprostavila takvoj politici. On smatra i da su privrednici izgubili poverewe u Komoru i da je

neophodno da ona bude demokratizovana i “predata na upravqawe malim i sredwim preduze}ima i preduzetnicima, a ne velikom kapitalu.” Wegove stavove podr`ao je i Miloqub \oki}, suvlasnik “Poqootkupa”, koji kao stopostotni izvoznik svake godine bele`i velike gubitke. Ukazao je i na lo{e odredbe poreskih zakona, zahtevaju}i da proizvo|a~i porez pla}aju nakon realizacije posla i insistirao da Komora posredstvom svojih predstavni{tava u inostranstvu pomogne doma}im proizvo|a~ima da br`e napla}uju robu koju izvoze.

M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

4

GRAD

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRO[LOG PETKA OZVANI^EN PO^ETAK RADOVA NA MAGISTRALNOM VRELOVODU U NEMAWINOJ ULICI

KAPITALAN OBJEKAT ZA GRAD Posetom gradili{tu u Nemawinoj ulici, rukovodstvo JKP “^a~ak” i ~elnici Grada ozvani~ili su pro{log petka po~etak rekonstrukcije magistralnog vrelovoda od Lozni~ke reke, do naseqa “Avenija 2”, koja }e biti finansirana iz kredita Nema~ke banke za razvoj, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona evra, od kojih je 1,7 predvi|eno za zamenu ove deonice toplovoda. Preostala kreditna sredstva bi}e utro{ena u drugoj i tre}oj fazi radova, odnosno za ugradwu cevnog kotla u gradskoj toplani, snage 22 megavata, i daqinski nadzor i upravqawe podstanicama. Za radove iz programa KFW 4, koji se, osim u ^a~ku izvode u jo{ osam gradova u Srbiji, i ~iji je zavr{etak planiran do po~etka naredne grejne sezone, Ministarstvo energetike je raspisalo me|unarodni tender, na kome je za izvo|a~a radova izabran konzorcijum austrijske firme “[trabag” i danske kompanije “Logstor”. agistralni vrelovod u Nemawinoj ulici izgra|en je pre 30 godina, podsetio je direktor JKP “^a~ak” Petar Domanovi}, i osim {to je poddimenzionisan, tokom tri decenije je prili~no havarisan, {to je uzrokovalo ogromne gubitke toplotne energije i stvaralo velike probleme prilikom odr`avwa sistema i otklawawa ~estih kvarova: - Deonica koja }e biti izgra|ena do po~etka grejne sezone, bi}e ispitana i pu{tena u pogon 15. oktobra. Radovi u ovoj godini

M

traja}e do 30. septembra, do kada }e biti ura|ene dve sekcije, od korita Lozni~ke reke, do vrti}a “Mali kapetan” i “prelaska” iz Nemawine u Balkansku ulicu. Nakon toga izvo|a~ }e zatvoriti gradili{te, da bi preduze}e blagovremeno pripremilo postrojewa za rad, napunilo vrelovod i sistem stavilo pod pritisak.

Domanovi} je zahvalio i izvinio se stanarima u Nemawinoj ulici, koja je prakti~no pretvorena u gradili{te, zbog ~ega im je ote`an prilaz zgradama i obe}ao da }e o{te}ene as-

ENERGETSKI GUBITAK 23 ODSTO Posle rekonstrukcije toplovoda u centru grada, energetski gubitak je zna~ajno smawen, sada je ni`i od evropskog proseka i iznosi oko 4,5 odsto. Vrelovod u Nemawinoj, koji predstavqa osnovu grejawa grada, jer prenosi energiju za grejawe 60 odsto korisnika, pak, “ispu{tao” je skoro 23 odsto toplotne energije, poredi direktor Domanovi}. On podse}a da su za projektovawe i nadzor upotrebqena sredstva iz donacija, koja ~ine oko 15 odsto investicije, dok je kredit obezbe|en uz kamatu od 2,5 odsto i grejs period od dve godine. Preduze}e }e ga vra}ati od 2015. do 2019. godine, i to najve}im delom iz u{teda na gubicima, koji su nastajali u staroj i dotrajaloj mre`i, uveren je Domanovi}.

- Ovim cevima, dugim po 12 metara, te{kim po 950 kilograma, {irine pola metra i {est milimetara debqine, “ide” 60 megavata energije. Ovakva slo`ena i skupa infrastruktura se, nije preterano re}i, gradi jednom u 30 godina, jer ovom investicijom stvaramo ne samo sigurnost u isporuci toplotne energije, ve} i mogu}nost za prikqu~ewe ve}eg broja novih korisnika.

FOTO GLAS

faltne i zelene povr{ine biti “vra}ene u prvobitno stawe” i zadr`ano vi{e od 80 odsto stabala, odnosno uklowena samo ona koja se nalaze na trasi toplovoda.

Radovi su podeqeni na 13 sekcija, od kojih se prva i druga, ~iji je zavr{etak planiran do 1. septembra, “prote`u” do novog vrti}a, odnosno do Ulice kneza Vase Popovi}a, obja{wava tehni~ki direktor JKP “^a~ak” Nenad Ocokoqi}, tehni~ke karakteristike investicije, progla{ene za projekat za naredne tri decenije: -Umesto 20. jula, zbog problema u isporuci materijala i opreme, radovi su zapo~eti krajem avgusta, zbog ~ega }e ove godine oni trajati najdaqe do kraja septembra, kada }e vrelovodna mre`a biti napuwena i stavqena pod pritisak. Ovih dana izvo|a~ }e sti}i do raskrsnice sa Balkanskom ulicom, koja je prva komplikovana deonica, po{to se na woj nalaze jedan objekat i svetlosna signalizacija na trasi toplovoda. Ukupna du`ina vrelovoda, od Lozni~ke reke, do Ulice Stevana Prvoven~anog i Bulevara Vuka Karaxi}a i od Lozni~ke reke, Bulevarom oslobo|ewa do preduze}a “Slovas” i tre}e trase od Nemawine, preko Svetozara Markovi}a do centra grada, iznosi 4.000 metara, {to zna~i da

INVESTICIJA ]E SE ISPLATITI Posle zamene cevovoda u Nemawinoj ulici, bi}e stvorene mogu}nosti za prikqu~ewe novih korisnika i za zna~ajne u{tede toplotne energije. Investicija }e se sigurno vi{estruko isplatiti, uveren je i gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je pro{log petka sa saradnicima posetio gradili{te: - Posle zamene vrelovoda, u toku grejne sezone ne}emo strahovati od havarija i kvarova i da li }e pojedini stambeni blokovi ostati bez grejawa. Nadam se da }e planirani radovi biti zavr{eni u predvi|enom roku, do 1. oktobra, i nastavqeni kada bude zavr{ena grejna sezona. }e biti postavqeno osam kilometara cevi.

Osim {to }e zameniti dotrajali vrelovod, na kome su lane gubici iznosili 21 odsto, nova mre`a }e

Prelaz do pola ulice „Udarne rupe“ na ulicama ^a~ka odavno su ve} „zakrpqene“, ali je posle ovih intervencija horizontalna signalizacija na mnogim saobra}ajnicama postala gotovo nevidqiva. Jedan od primera je pe{a~ki prelaz kod Saobra}ajno-ma{inske {kole, gde se „zebra“ vidi samo do pola ulice, pa je mnogima, posebno voza~ima, izgleda nejasno da li prelaz jo{ va`i. Mo`da zato mnoge ~a~anske „fantome“ nije upla{ila ni saobra}ajna policija, koja je ovih dana bila ispod samog nadvo`waka. Da bi se pre{la ova ulica, obi~no je potrebno dobro se naoru`ati strpqewem. Oni koji su u `urbi mogu da poku{aju na nekom drugom pe{a~kom. Bilo bi dobro „vidqivom“.

V. T.

omogu}iti i prikqu~ewe novih korisnika, me|u kojima i ~itavog naseqa “Slobodina kolonija”, ka`e Ocokoqi}, nagla{avaju}i da su u ovoj investiciji “sabrana” najnovija saznawa i nau~na dostignu}a u oblasti energetike, zbog ~ega }e ovaj savremeni vrelovodni sistem biti za grad kapitalni projekat za narednih 30 godina.

Glavni izvo|a~ radova, konzorcijum firmi “[trabag” i “Logstor”, je za ma{inske radove na trasi vrelovoda anga`ovao ovda{wi “Univerzal”, dok zemqane radove obavqa ekipa iz ~a~anskog preduze}a “[trabag Putevi”, rekla je Mirjana Jakovleska, rukovodilac gradili{ta iz “[trabaga”: - [to se ti~e sekcije 1 i 2, koje su planirane u 2013. godini, za sada odli~no napredujemo. Po~eli smo da radimo ~im je stigao materijal i verujemo da }emo planirani deo posla okon~ati do 1. oktobra.

M.N.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

5

GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA URBANIZAM

GUP NA POPRAVNOM, A VA@I DO 2015.

Odsek za urbanizam sa {est slu`bi (slu`ba za normativne poslove iz oblasti prostornog i urbanisti~kog planirawa, slu`ba za urbanisti~ke poslove, slu`ba za legalizaciju, slu`ba za infrastrukturu, slu`ba za upravne poslove iz oblasti gra|evinarstva i slu`ba za za{titu `ivotne sredine) i Odsek za imovinsko pravne poslove su dve organizacione jedinice u sastavu Gradske uprave za urbanizam. Iako je aktom o sistematizaciji radnih mesta predvi|eno da veliki broj poslova u oblasti prostornog planirawa, urbanizma, gra|evinarstva, stambene i komunalne delatnosti, `ivotne sredine, imovinsko pravnih odnosa obavqa 41 radnik, ova GU zapo{qava 32 izvr{ioca, od kojih je, nagla{ava na~elnik Milo{ Milosavqevi}, 25 sa visokom stru~nom spremom. sim {to je, zbog zakonskih ograni~ewa, kadrovski nedovoqno popuwena, Gradska uprava za urbanizam nema ni adekvatan sme{tajni prostor i, sude}i po izgledu i opremqenosti kancelarija u strogom centru grada, nije preterano re}i, da je pastor~e lokalne samouprave. Vi{egodi{we pri~e o preseqewu ovih slu`bi i objediwavawu gradskih uprava, nisu realizovane, ve} je i ova GU “pocepana”, pa su tako odsek za imovinsko - pravne poslove i slu`ba za legalizaciju sme{teni u zgradi SG, {to ote`ava posao zaposlenima i wihovu komunikaciju sa strankama.

Novi zakonski propisi dali su i nova zadu`ewa i ovla{}ewa GU za urbanizam, a najnoviji Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgra|enim bez gra|evinske dozvole joj je u opis posla uvrstio i obavezu da sve zahteve za legalizaciju “divqih” objekata dostavqa Slu`bi katastra. Kada ih ona “obradi”, prosle|uje ih upravi, koja je du`na da katastru “vrati” podatke o tome da li je objekat sagra|en na javnoj povr{ini, na saobra}ajnici, ili se, na primer, nalazi na dve parcele, podse}a Milosavqevi} i nagla{ava da je Uprava svoj deo posla zavr{ila.

Me|utim, zbog nedovoqne obave{tenosti i nepotpunih obja{wewa, gra|ani su na startu poverovali da je re~ o legalizaciji, i kada su se uverili da je u pitawu samo upis svojine u katastarske kwige, postu-

O

pak ukwi`be je prakti~no stao.

Iako zaposleni u oba odseka i svim slu`bama nastoje da uvek iza|u u susret gra|anima i da ih {to mawe “{etaju” od vrata do vrata i od {altera do {altera i sve “papire” im izdaju u zakonom predvi|enom roku, ~esto su na udaru kritike. Stranke im, uglavnom zbog neobave{tenosti i neznawa, nekada pripisuju propuste koje prave druge gradske slu`be, ili javna preduze}a. U drugim slu~ajevima se `ale i negoduju zbog toga {to na neka re{ewa, dozvole, potvrde, ~ekaju du`e vreme, ne znaju}i da je “zako~ilo” ne zbog subjektivnih, ve} zbog

PREKINUT POSTUPAK LEGALIZACIJE! Od 1995. do marta 2010. godine u ^a~ku je podneto 25.465 zahteva za legalizaciju, a od 2003. do 2012. re{eno 3.200 predmeta i izdato toliko dozvola. Postupak legalizacije je, me|utim, obustavqen, jer je Ustavni sud u junu ove godine poni{tio 15 odredbi zakona. Na~elnik Milosavqevi} podse}a da je upravo ovda{wa GU za urbanizam na 15 strana kucanog teksta zakonodavcu uputila najdobronamernije primedbe i sugestije, od kojih je neke resorno ministarstvo i ugradilo u novi tekst zakona. Iako je Zakon o planirawu i izgradwi, donet 2011. godine, nekim uredbama popravqan i dopuwavan, nikada nije bio dobar, ocewuje on, {to je, uostalom, i Ustavni sud dokazao, zbog ~ega je svim lokalnim upravama za urbanizam doneo mnogo problema. objektivnih razloga, odnosno u resornim ministarstvima ili drugostepenom organu. Upravo zbog toga i ~iwenice da u ovoj oblasti ne postoji sistem zakona, ve} da je ve}ina kontradiktorana, GU ne mo`e da funkcioni{e kao “kancelarija za brze odgovore”, kojom se hvale neke lokalne samouprave, ka`e na~elnik Milosavqevi}. To ilustruje na primeru izdavawa gra|evinske dozvole kome, kako je nalo`io Zakon o planirawu i izgradwi, prethodi davawe informacije o lokaciji, odnosno da li na

Predstavnici Grada prisustvovali koordinacionom sastanku Projekta „BE NATUR” u Italiji

ISKUSTVA IZ INOSTRANSTVA ZA NA[ GRAD okviru realizacije projekta „BE NATUR – boqe gazdovawe lokacijama NATURE 2000“, u Italiji je od 3. do 7. septembra odr`an koordinacioni sastanak, za koji je Grad ^a~ak, kao jedini partner iz IPA dr`ava, potpisao Ugovor o subvenciji eksternih akcija Evropske Unije, sa Delegacijom Evropske Komisije u Beogradu. Sastanku su prisustvovali predstavnici radnih timova iz 14 partnerskih organizacija koje se bave za{titom prirode u sedam dr`ava Jugoisto~ne Evrope.

Tokom koordinacionog sastanka razmotreni su svi aspekti realizacije Projekta, sve pravne procedure, procedure oko na~ina izve{tavawa i finansijske administracije, a odr`ane su i prezentacije svih partnera o stepenu realizacije pred-

U

vi|enih aktivnosti. Odr`ana je i jednodnevna me|unarodna konferencija o NATURI 2000, kao razvojnoj {ansi Jugoisto~ne Evrope, a prisutni su imali priliku da obi|u rezervat prirode Tore Gua}eto, gde se grupa upoznala sa praksom gazdovawa za{ti}enim podru~jima u Italiji. Celokupan koordinacioni sastanak je kao poseban motiv imao mogu}nosti za razvoj odr`ivog turizma, pa su predstavnicima radnih timova prezentovani kamping naseqa, biciklisti~ke i pe{a~ke staze, objekti kulturnog nasle|a.

Za na{ grad je posebno zna~ajna razmena iskustava u oblasti razvoja odr`ivog turizma, imaju}i u vidu Ov~arsko-kablarsku klisuru kao zna~ajan resurs i zna~ajno prirodno i kulturno nasle|e na teritoriji na{eg grada.

Milo{ Milosavqevi} woj mo`e da se gradi, ili ne. Pre izdavawa lokacijske dozvole, Slu`ba za urbanisti~ke poslove u ovoj GU je obavezna da u roku od 30 dana pribavi neophodne uslove, i upravo u tom postupku dolazi do zastoja, ne krivicom uprave, ve} prvenstveno republi~kih javnih preduze}a, “vezanih” za zakone u oblasti vodoprivrede, {umarstva, `eleznice, puteva... Tu se dugo ~eka, mora da se urgira i moli, ka`e on, i nagla{ava da to stranke, ipak, ne treba da interesuje.

Ne `ele}i da isti~e rad nijedne slu`be, niti radnih tela, na~elnik Milosavqevi} ocewuje da je ove godine dobro radila komisija za planove i podse}a da je u toku procedura usvajawa izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana, koji je uskla|en sa novim zakonskim propisima i da wemu rok “isti~e” slede}e godine, kada bi

trebalo da bude zapo~et postupak izrade novog dokumenta. On nagla{ava da je, uprkos pritisku javnosti zbog predloga da Ulica Svetog Save “prese~e” Gradski park, struka na nivou grada rekla svoje: “Posle javnog uvida, to re{ewe su jednoglasno prihvatile i strukture gradske vlasti. Sada ~ekamo {ta }e re}i nadle`no ministarstvo, komisija i JP “Gradac”, jer od Gradske uprave ni{ta ne zavisi. Na`alost, ova pri~a se godinama koristi u politi~ke svrhe, a niko ne}e javno da ka`e da se ovim re{ewem dobija jo{ dva hektara gradskog parka i da }e deo do Ulice kraqa Petra biti pretvoren u botani~ku ba{tu.

Protok saobra}aja bi u tom slu~aju bio br`i i samim tim i zaga|ewa u centru mawa, za razliku od trenutne situacije, kada Ulicom kraqa Petra u 15 sati prakti~no ne mo`e da se pro|e. Ova saobra}ajnica bi sa Ulicom 10 rasteretila saobra}aj u centru grada, u kome bi se stvorile mogu}nosti da se u gradskom jezgru organizuje jednosmerni saobra}aj i da ono bude oslobo|eno intenzivnog saobra}aja.”

Upravo zbog ovog (ne) namernog odugovla~ewa i ~ekawa da kona~no bude usvojen GUP, nemogu}e je u praksi primeniti i takozvane planove ni`eg reda, odnosno {est planova generalne regulacije, koji su tako|e pro{li “sito” i dobili pozitivne ocene stru~ne komisije.

M. N.

KORISNICIMA DOSTAVQENI PRVI RA^UNI ZA GREJAWE PO NOVOM TARIFNOM SISTEMU

KILOVAT ^AS POTISNUO KVADRATNI METAR z ra~une za grejawe po novom tarifnom sistemu, nadle`ni iz JKP “^a~ak” su ovih dana korisnicima, po tre}i put (ranije je to u~iweno u januaru i maju ove godine) dostavili i obave{tewe o po~etku primene novog tarifnog sistema, koji podrazumeva pla}awe usluga na osnovu stvarnog utro{ka toplotne energije, izra`enog u kilovat ~asovima, {to zna~i da je kvadratni metar ukinut kao obra~unska kategorija. Direktor Petar Domanovi} isti~e da je re~ o tehni~ki ispravnijem i korektnijem re{ewu, jer se uvo|ewem tarifnog sistema stvaraju uslovi za individualnu naplatu i da svaki korisnik pla}a onoliko koliko potro{i.

On nagla{ava da }e u ra~unima korisnika za avgust i septembar biti sadr`an samo fiksni deo obra~una, koji, konkretno za stan od 50 kavdrata, iznosi oko 1.400 dinara, odnosno da }e varijabilni deo biti pridodat od po~etka grejne sezone.

- Primena tarifnog sistema predvi|ena je novim Zakonom o energetici i odlukom gradske Skup{tine o na~inu snabdevawa toplotnom energijom. Ona je i na{a obaveza koju smo preuzeli potpisivawem Memoranduma o razumevawu sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju - podse}a Domanovi}.

U obave{tewima upu}enim gra|anima, ina~e, nagla{eno je da je JKP od 1. avgusta zapo~elo obra~un i naplatu usluga greja-

U

wa po tarifnom sistemu i da ra~uni sadr`e fiksni deo, koji se pla}a od avgusta ove, do avgusta naredne godine, u 12 jednakih mese~nih rata, a varijabilni deo samo {est meseci, dok traje grejna sezona. U ovoj koloni bi}e prikazana stvarna i o~itana potro{wa toplotne energije, izra`ena u kWh. S obzirom na to da }e u toku grejne sezone ra~uni biti vi{i, JKP je u obave{tewima sugerisalo korisnicima da i u narednom periodu pla}aju mese~ne iznose identi~ne zadu`ewima na osnovu kvadrata grejne povr{ine.

Preduze}e je preporu~ilo i skup{tinama stanara da u JKP provere da li su sve grejne povr{ine “ukqu~ene” u obra~un (ve{ernice, zajedni~ke prostorije, zatvorene terase), da bi tro{kovi bili realno raspore|eni. Pozvalo ih je i da sve informacije o primeni tarifnog sistema potra`e li~no u preduze}u, putem telefona 222 - 618, ili na sajtu www.jkpcacak.co.rs.

- Apelujemo na korisnike da redovno izmiruju obaveze, jer se tako stvaraju uslovi da grejna sezona po~ne na vreme. Prinu|eni smo da sve one koji ne pla}aju usluge utu`imo nadle`nom sudu i iskqu~imo ih sa daqinskog sistema - upozorio je Domanovi}, zahvaliv{i urednim plati{ama i podsetiv{i da korisnici koji ra~une za prethodni, plate do 20. u teku}em mesecu, sti~u pravo na popust od pet odsto.

M. N.

6

DRU[TVO

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POTPISANE ODLUKE O DODELI SUBVENCIJA POSLODAVCIMA ZA NOVO ZAPO[QAVAWE otpisivawem odluka o dodeli subvencija poslodavcima koji su odlu~ili da otvore nova radna mesta za nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, pro{log petka je “zatvoren krug” i prakti~no realizovana tri programa aktivne politike zapo{qavawa (samozapo{qavawe, novo zapo{qavawe i javni radovi), za koje je iz buxeta Grada u 2013. godini obezbe|eno ukupno 30 miliona dinara. Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika i predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe, podse}a da su 32 poslodavca primila 41 nezaposleno lice, od kojih su {est invalidi. Vrata svojih firmi za ove radnike iz kategorije te`e zapo{qivih, otvorili su “Alti” koji }e obezbediti posao za tri invalidna lica, i “Uspon”, STZR “Marko” i “^ipsara” po jedno.

P

TRI ZDRAVA MODELA

ZAPO[QAVAWA - Poslodavci su potpisali odluke i u roku od 30 dana }e ih Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe obavestiti koju dokumentaciju treba da joj dostave, da bi potpisali ugovore. Wihova obaveza je da radnike prime na neodre|eno vreme, odnosno da im obezbede posao najmawe 24 meseca. Ovaj program, ina~e, realizujemo ve} {estu godinu i gledaju}i efekte podsticaja koje obezbe|uje Grad, ustanovili smo da je skoro 80 odsto gra|ana koji su na ovaj na~in

MORALAN I SOCIJALNO ODGOVORAN ^IN Iako zapo{qava oko 30 radnika, privredno dru{tvo “Uspon” je odlu~ilo da iskoristi buxetska sredstva za podsticaj zapo{qavawa i u radni odnos primi jedno invalidno lice, {to je ne samo zakonska, ve} prvenstveno moralna obaveza i socijalno odgovoran ~in, smatra jedan od suvlasnika firme Vladimir Krsti}: - Ovo je zna~ajna pomo} firmama koje imaju mogu}nosti da prime i prihvate lica sa odre|enim stepenom invaliditeta. Na{a iskustva su, nasuprot onima koji imaju neku vrstu odbojnosti prema ovoj kategoriji te`e zapo{qivih lica, izuzetno pozitivna, jer re~ je o veoma odgovornim i vrednim osobama koje intelektualnim i qudskim vrednostima nastoje da nadoknade fizi~ki hendikep.

Studio “Maru{ka” nastoji da svake godine “raste i napreduje”, zbog ~ega je vlasnica Maru{ka Topalovi} iskoristila mogu}nost i konkurisala za buxetka sredstva, zahvaquju}i kojima je otvorila radno mesto za jednu fakultetski obrazovanu radnicu. Re~ je o diplomiranom ekonomisti, koga, kako ka`e Topalovi}ka, firma sa 10 zaposlenih, ranije nije mogla sebi da priu{ti: “Po{to da planiramo da i ubudu}e pro{irujemo proizvodwu, svake godine }emo prakti~no imati potrebe za prijem dva radnika. O~ekujemo da to budu kvalitetni i obrazovani qudi, {to }e doprineti i da budu}nost preduze}a bude izvesnija. Dodela ovih sredstava je od izuzetnog zna~aja, jer, pored ostalog, potvr|uje da Grad misli o nama i da neko `eli da nam pomogne da budemo jo{ boqi.”

ODR@AN PARASTOS STRADALIMA OD KOMUNISTI^KOG TERORA

„KOMISIJA POKU[AVA DA OTKOPA ISTINU” organizaciji ~a~anske Crkve, u sredu je na obali Zapadne Morave, pored pomo}nog terena stadiona FK Borac, odr`an parastos stradalima od komunisti~kog terora.

Goran Davidovi}, predsednik Komisije za otkrivawe masovnih grobnica, tom prilikom je podsetio da se na ovom mestu okupqaju svake godine kako bi odali po~ast `rtvama komunisti~kog terora.

- Komisija je nastavila rad. Me|utim, imamo velikih te{ko}a, i pored ~iwenice da je Komisija od lokalne samouprave dobila pola miliona dinara, {to smatram da je nedovoqno za ovaj veliki posao. Veliki su problemi, jer se i se}awa svedoka ne podudaraju. Na|eni su neki materijalni ostaci koji ukazuju da su izvr{ene egzekucije, ali smatram da lokalnoj samoupravi nije u interesu da nam pomogne. Nadam se da }emo uskoro imati i prve rezultate - rekao je, izme|u ostalog, Goran Davidovi}, pozivaju}i svedoke da se jave i daju dodatne informacije, ukoliko wima raspola`u, i na taj na~in pomognu u rasvetqavawu istine.

Aco \enadi}, koordinator Komisije i koordinator Ravnogorskog pokreta, istakao je da Slovenija ima mawe masovnih grobnica od komunisti~kog terora, a da je za tu namenu izdvojila dva miliona evra.

U

- Kod nas su ta nov~ana sredstva bezna~ajna i ne treba da ih izdvaja lokalna samouprava, nego dr`ava, a ona nema razumevawa, jer je ukinuta republi~ka Komisija. Jasno je da dok su komunisti na vlasti, te{ko }e se {ta uraditi. Savremena oprema nam je nedostupna, ali jednom }emo dobiti validan skener koji }e ispitati teren i ako bude prona|ena grobnica, stadion }e morati da se ru{i. Tada }e biti odgovorno rukovodstvo koje danas pravi stadion, a nije ispitalo {ta se nalazi ispod temeqa. ^a~anska Srpska pravoslavna crkva, koja odr`ava parastos, godinama podse}a na stradawe uglednih ^a~ana 1945. godine, kada su mnogi stradali samo zbog toga {to su bili pravoslavci i doma}ini.

Svedoci smo da danas imamo mnogo rehabilitovanih stradalnika, {to samo dokazuje koliko su veliki ratni zlo~ini tog vremena. Znamo da ratni zlo~ini ne zastarevaju, tako da Komisija za otkrivawe masovnih grobnica, kojih ima i previ{e {irom otaxbine Srbije, poku{ava da otkopa istinu i da se na osnovu we nekome sudi - kazao je Aco \enadi}, naglasiv{i da ih na to obavezuje i Rezolucija o osudi komunisti~kih totalitarnih re`ima, koju je donela EU, i koju, ako ho}emo u Evropu, moramo i mi prihvatiti, ali ne deklarativno.

N. R.

do{li do posla jo{ uvek u radnom odnosu.

Za svako radno mesto poslodavci }e dobiti po 200.000 dinara, odnosno za zaposlewe invalidnog lica po pola miliona dinara. Iako su ovim programom bile predvi|ene i subvencije za poslodavce koji “otvore” radne kwi`ice za samohrane roditeqe, ta grupacija sa evidencije NSZ, na`alost, nije smawena, jer su se, ka`e Obradovi}, na konkurs prijavile samo dve osobe koje, zbog toga {to nisu evidentirane u Centru za socijalni rad, nisu mogle da iskoriste buxetske pare za obezbe|ewe posla. On veruje da ne}e biti zloupotreba prilikom kori{}ewa ovih gradskih subvencija, tim pre {to su sredstva obezbe|ewa koje zahteva NSZ izuzetno efikasna.

Po{to je podsetio da je re~ o jednom od tri programa aktivne politike zapo{avwa, poslodavcima koji su potpisali odluke ~estitao je i zahvalio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}:

- @elim vam uspeh u radu, da u narednom periodu pove}ate profit, da novoprimqeni radnici tome doprinesu i ostanu u radnom odnosu i posle “obaveznog” perioda. Posebno priznawe i zahvalnost odajem vlasnicima preduze}a koji su primili {est invalidnih lica. Realizacijom tri projekta bi}e zaposleno 168 osoba, od kojih 50 putem takozvanog samozapo{qavawa, 41 u sistemu novog zapo{qavawa, dok je 77 sugra|ana anga`ovano u javnim radovima. Poslodavci }e dobiti po 200 hiqada dinara za svako novozaposleno lice, odnosno po 500.000 za invalide.

Lukovi} je najavio da }e u buxetu za narednu godinu biti izdvojena ve}a sredstva za ovu vrstu podsticaja, jer kako je naglasio, re~ je o zdravom modelu zapo{qavawa sugra|ana i “ciqanom projektu”, s obzirom na to da je nezaposlenost najve}i problem ne samo u ^a~ku, ve} i u ~itavoj dr`avi.

M. N.

NAJBOQE CENE STANOVA I LOKALA U NASEQU SMALLVILLE Smallville Kragujevac, moderni stambeni kompleks koji je postao sinonim za kvalitet `ivota, nudi svojim potencijalnim kupcima stanove i lokale po najboqim cenama.

Za dvosobne stanove i stanove na 5. i 6. spratu treba izdvojiti samo 833 evra/m2, plus pdv, dok su lokali u prizemqu dostupni ve} od 667 evra/m2, plus pdv. Uz svaki stan obezbe|eno je i gara`no mesto, a uz lokal parking mesto gratis!

Saznajte vi{e informacija o aktuelnoj ponudi na broj telefona 381 34 635 264 ili na sajtu www.smallville.rs.

7

TEMA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

NEDOSTATAK KRVI

„SUMRAK“ HUMANOSTI

ao i u ve}ini zdravstvenih ustanova u Srbiji, i u ~a~anskom Zdravstvenom centru ve} godinama vlada “nesta{ica“ krvi. Ovaj problem posebno je izra`en tokom letwih meseci, kada je zbog godi{wih odmora davalaca krvi mnogo mawe, a potrebe za ovom dragocenom te~no{}u su ve}e. Brojni su razlozi i uzroci koji su doveli do toga da se na ove nekada veoma masovne akcije, odaziva sve mawe qudi. „Uru{avawe“ velikih preduze}a u posledwih nekoliko decenija, sve ve}a nezaposlenost i siroma{tvo kao da je „uru{ilo“ i humanost u qudima... Da je va`no dati krv za drugoga, na`alost, mnogi od nas shvate tek kad je nama ili nekom na{em bliskom `ivot ugro`en. Pa i tada, ~esto se ~uje pitawe: „Kako bolnica nema krvi na zalihama?“

K

MALE AKCIJE - VELIKI ZNA^AJ Slu`ba za transfuziju krvi u ~a~anskoj bolnici godi{we prikupi oko 3.600 jedinica krvi. Sa ovom koli~inom se „pokrivaju“ potrebe pacijenata iz ^a~ka, Lu~ana, Gu~e, Ivawice, ne samo kada su na le~ewu u bolnicama u ovim mestima, ve} i u drugim centrima – Beogradu, Kragujevcu... Na~elnica Slu`be za transfuziju krvi u ~a~anskoj bolnici dr Slavica Kitanovi} ka`e da se doga|alo da budu na minimumu zaliha, ali da nijedan pacijent nije ostao nezbrinut, iako je situacija sve te`a. Dnevne potrebe su od 20 do 30 jedinica krvi, zbog ~ega bi trebalo da postoji bar jedna akcija sedmi~no.

-Krv je za mnoga oboqewa jedini lek, kao {to je leukemija, koja je u porastu, ~ak i me|u mladim qudima.

Pove}ava se i broj pacijenata sa karcionomima, koji posle hemioterapije moraju

da primaju trombocite...

Rezerve krvi su sve mawe, pa se tada moraju anga`ovati rodbina i prijateqi obolelog, organizuju se vanredne akcije, obave{tavamo javnost putem medija da nam treba krv... Imamo registar davalaca sa retkim krvnim grupama, wih je oko sto i u slu~aju hitnosti skoro uvek se odazovu na na{e pozive – obja{wava dr Kitanovi} na~ine na koje se prevazilaze „krize“, nagla{avaju}i da u posledwih nekoliko godina veliki zna~aj imaju „male“ akcije koje organizuje nekoliko privatnih preduze}a, kao i one koje se sprovode u

„NAMENSKI“ DAVAOCI Krv se daje sve ~e{}e „namenski“ - za nekog srodnika, prijateqa... Jedan od ovakvih davalaca je i tridesetjednogodi{wi Goran Kuqanin koji je u Slu`bu za transfuziju do{ao da pomogne ocu svog prijateqa.

-Dao sam krv vi{e puta, ali samo kad me neko pozove. Po{to imam „deficitarnu“ nultu negativnu krvnu grupu, ostavio sam svoje podatke za registar.

Za hitne slu~ajeve uvek }u dati krv – ka`e kratko Kuqanin.

mesnim zajednicama.

Najmasovnije su akcije udru`ewa iz preduze}a „Sloboda“ i Fabrike reznog alata. Preduze}e „Domis“ svake godine organizuje akciju, nedavno je to uradio i „Alti“, ranije „Znamgraf“, „Koka-kola“.

Dobru saradwu Slu`ba ima sa „Uniprometom“, u planu je akcija u preuze}u „Alfako-in`ewering“, ~iji je vlasnik Dragan Jovi} godinama redovan davalac.

Pohvalno je i {to se mesne zajednice u posledwe vreme „takmi~e“ na ovaj na~in, pa su tako organizovane akcije u „3. decembru“, Avlaxinici, Paliluli, Lugovima...

UKQU^ITI MLADE QUDE Prose~na starost dobrovoqnog davaoca krvi u

„NEUSAGLA[ENOST“ AKCIJA Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika zadu`en za dru{tvene delatnosti, ka`e da grad poma`e i podsti~e dobrovoqno davala{tvo krvi - koliko mo`e.

-Iz Udru`ewa FRA su nam se obratili za pomo} ubrzo posle akcije dobrovoqnih davalaca krvi, koju je rukovodstvo grada organizovalo u junu i koja je imala odli~an odziv. Povodom toga za daavaoce smo priredili samo mali koktel. A oni su tra`ili da im obezbedimo sme{taj i hranu za goste... Grad u tom trenutku nije mogao da im iza|e u susret, jer Udru`ewe nije usaglasilo svoj program sa na{im aktivnostima – rekao je Da~i}.

^a~ku je izme|u 40 i 50 godina. Oni uglavnom ka`u da dru{tvo za wih ima „sluha“ - samo na re~ima!

Ve}ina vlasnika privatnih preduze}a smatra da je davawe krvi „privatna stvar“, pa se na prste jedne ruke mogu nabrojati oni koji zaposlenima omogu}avaju zakonske slobodne dane. I u mnogim zdravstvenim ustanovama vi{estruki davaoci krvi, kad se razbole, retko gde imaju prednost. Osim plaketa i prijema kod gradskih ~elnika, grad ^a~ak, kao i ve}ina drugih gradova u Srbiji, sve mawe poma`e organizovawe ovakvih akcija... U sveop{toj krizi saose}ajnosti, mladi se veoma malo „regrutuju u dobrovoqce“.

Slavica Cvetkovi}, ~lan Udru`ewa dobrovoqnih davalaca krvi Fabrike reznog alata, ka`e da se prilikom organizovawa godi{wih akcija naj~e{}e sve svodi na pomo} i podr{ku same fabrike i li~no anga`ovawe ~lanova. Udru`ewe ima dobru saradwu sa sli~nim dru{tvima iz drugih gradova Srbije, iz Republike Srpske i iz desetak gradova iz Crne Gore...

-Organizujemo dve akcije godi{we, na koje se odazove od 250 do 300 qudi.

Wima je dovoqan mali znak pa`we. Ali tada izostaje pomo} dru{tva. Da bismo

Dr Slavica Kitanovi}

dobro organizovali akcije i dru`ewa, koja su veoma zna~ajna, koristimo li~na poznanstva... Tako je bilo u avgustu, kada nam je u gostima bilo oko 50 davalaca iz Crne Gore i Republike Srpske. Zamolili smo grad da nam pomogne da im obezbedimo preno}i{te i obrok, ali nam je odgovoreno da grad nema sredstava za to. Znamo mi kakva su vremena. Dajemo krv i ne o~ekujemo ni{ta zauzvrat.

Ali, dovoqan je mali znak pa`we i po{tovawa od dru{tva. Mladih je veoma malo me|u davaocima. Nemaju vremena, ka`u, a ustvari nemaju podsticaj ni iz svojih porodica, ni od dru{tva – ka`e Cvetkovi}eva, koja je za proteklih 25 godina krv dala 56 puta.

I na~elnica Slu`be za transfuziju dr Kitanovi} smatra da je problem {to su dobrovoqni davaoci slabo stimulisani i animirani, u ~emu posebnu ulogu treba da ima Crveni krst sa svojim volonterima. Ona dodaje da se sa edukacijom mora krenuti od {kolskih dana, kako bi najmla|i shvatili va`nost i samo zna~ewe ovog humanog ~ina. Akcije me|u ~a~anskim sredwo{kolcima su veoma uspe{ne, ali posle

Slavica Cvetkovi}

zavr{etka sredwe {kole, mladih qudi gotovo da nema me|u „dobrovoqcima“.

-Veoma je va`no da deca od najranijeg doba shvate da na ovaj na~in mogu drugome spasiti `ivot. Bilo bi dobro da ^a~ak ima bar jedan „transfuziomobil“ kakve ima Beograd, jer mnogi, posebno mladi, imaju otpor prema bolnici, pa bi akcije mogle ~e{}e da se organizuju i na otvorenom.

Naravno, i vi{estruke davaoce treba „stimulisati“, bar malim znacima pa`we.

Trebalo bi da imaju prednost na nekim {alterima, pri lekarskim pregledima, ultrazvuku, skeneru, mamografiji... Kad nam se obrate za pomo}, na{a Slu`ba „interveni{e“ kod kolega i tada uglavnom nema problema – ka`e dr Kitanovi}.

Krv mo`e dati svaka zdrava osoba od 18 do 65 godina. Davawe krvi je potpuno bezbedno, jer sva oprema koja se koristi je apsolutno sterilna, isti~u u Slu`bi za transfuziju krvi. To je ujedno i provera sopstvenog zdravstvenog stawa, jer svi potencijalni davaoci imaju lekarski pregled, a krv prolazi kroz sva laboratorijska ispitivawa. Osim toga, sukcesiv-

BIBLIOTEKA MISLI NA DAVAOCE Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ svim dobrovoqnim davaocima krvi omogu}ava besplatnu godi{wu ~lanarinu. Zaposleni u ovoj ustanovi su me|u retkim u gradu koji bar tako pokazuju svoju zahvalnost prema humanim qudima. Wihov primer mogle bi da slede i druge ustanove i preduze}a. nim davawem krvi podsti~e se ko{tana sr` da proizvodi mlade krvne }elije.

- Dokazano je da se vi{estruki davaoci krvi br`e oporavqaju u nekim bolestima – ka`e dr Kitanovi} , dodaju}i da je jedna od predrasuda i da se kod davalaca vremenom stvara neka vrsta zavisnosti. Krv mo`e „prestariti“, jer je rok upotrebe do 35 dana, a u optimalnim uslovima ~uvawa do 42 dana. Rok za trombocite je mnogo kra}i, svega {est sati, a ako se ~uvaju u posebnim „me{alicama“ mogu se koristiti u periodu od pet do sedam dana.

V. T.

8

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

IZ BELE[KI RADOJICE JEREMI]A

O NASTANKU I RA

Ugledni ivawi~ki trgovac Radojica Jeremi} (1876 - 1964), o ~ijem `ivotnom putu smo pisali u pro{lom broju “Glasa”, ostavio je za sobom bele{ke o svom mestu, koje uz minimalna skra}ewa i izmene, neophodne zbog o{te}enosti rukopisa, objavqujemo u ovom broju. Izvorni tekst poti~e iz 1956. godine, a sa~uvala ga je Jeremi}eva unuka Jelena Lukovi} o odluci evropskih dr`avnika na Be~kom kongresu 1828. godine doneto je re{ewe da se Kne`evini Srbiji dodele izvesne grani~ne teritorije. Tom prilikom dodeqeno je Srbiji sedam srezova od Drine pa do iza Prokupqa. Tad je prisajediwen sr. Moravi~ki skoro ceo Kne`evini Srbiji i granica je pomerena od Lise i ... do Javora i Golije.

P

KNEZ MILO[ NAREDIO IZGRADWU U tom vremenu dolazio je u ovaj kraj knez Milo{ Obrenovi} i postavio je vlasti u novodobivenim srezovima. Za prvog na~elnika - stare{inu sr. Moravi~kog postavqen je Sima Jakovi} sa sedi{tem sreza u Pridvorici.

Prilikom prolaska kneza Milo{a rekom Moravicom naredio je knez na~elniku Jakovi}u da podigne sa gra|anima sreza jednu varo{icu za sredi{te sreza, i tad je pobijo jedan krst u Prilikama za podizawe varo{ice. Kako je po me|unarodnom ugovoru bilo predvi|eno da se Turci koji su `iveli u prisajediwenim srezovima mogu iseliti i svoje nekretnine prodati, na~elnik Sima Jakovi} je otkupio jedan ~ivluk od age ^avi}a, koji je imao svoj han, ozidan u prizemqu od kamena a sprat od drvene gra|e, a to je na mestu gde je danas novi hotel, vi{e Elektri~ne centrale (na kome sam kasnije namestio elektr. mlin za prostu meqavu). ^ivluk je sadr`ao zemqi{te od Glije~kog potoka ni`e Ivawice pa sve do potoka ^udi}a vi{e Mir~etinog imawa. To je sve prozvano “Jakovi}a poqe”... Mesto na kom postoji Ivawica bilo je barqivo i obraslo ve}inom ivama. Jakovi} sa kulu~arima pro~istio je od {ibqa ...to mesto je isparcelisao na ulice, ~etiri uzdu`ne i nekoliko prekih, i obele`io na sredinskoj ulici tri mesta za pijace. Veliki sto~ni pijac odredio je gde je sada park i pozadi do potoka

prema pijaci podignuta je stara sreska zgrada - koja vi{e ne postoji. Na sredini varo{ice ozna~io je pijacu za hranu i namirnice i na Zelenom vencu malu pijacu za drva i sto~nu hranu.

vaca sa porodicama nekoliko stotina du{a, odmah se pristupilo obnovi izgorelih zgrada, zidawe zgrada vr{eno je pravilnije i od tvrdog materijala - kamena i cigqe, i za nekoliko godina obnovqena je Ivawi- Petrovi}, pa Gavrilo PePRVU IVAWICU ca. Imala je nekoliko le- trovi}, Risto Toma{evi}, ODNELA VATRA pih zgrada koje i danas po- Dimitrije Radulovi} i dr.

Kad je Jakovi} isparce- stoje - kao ku}e \or|a i liso ulice pozvao je imu}- Milana Petrovi}a, Tadije PRVI KAPITAL OD nije seqake iz sreza da mo- Tutunovi}a i dve - tri zgra- TRGOVINE SVIWAMA raju podi}i na dodeqenim de Kuzmana [olaji}a koji Ivawi~ki trgovci, parcelama ku}u i radwu u je bio doseqen u Ivawicu. oslawaju}i se na svoje kala{to kra}em roku, a Zgrade su pokrivane uze po srezu, trgovali su sa prema svome sa }eramidom ko- stokom, ko`om, vunom, koimu}nom staja i danas slu- zinom, lojem, voskom i tom wu. Zgrade `i. Varo{i- sli~no od seoski proizvo“Ivawicom su primica je bila da, a naro~ito je se mnogo je prozvana zato tivno gran a s e q e n a trgovalo sa mr{avim svi|ene, ve}iv e } i n o m wama, koje su trgovci lu~i{to je taj deo Janom od od gra|ana li na odre|enim mestima po kovi}a poqa bio bondruka, i zanatlija srezu i u ~oporima 100 - 200 obrastao ve}inepe~enih iz okolnih kom. terali sa ~obanima u cigqi i drsela sreza, [abac i prodavali na skenom ivama” vene, pokrivaali je bilo do- li za izvoz u Austro - Ugarne letvom i slasta prebeglih po- sku. Proizvodwa sviwa bimom. Ovo se obavqarodica iz Sanxaka - la je vrlo dobro razvijena u lo sa jeseni 1832. i prole}a Sjenice i Nove Varo{i, jer celom srezu. Imu}niji se1833. godine. Imu}niji se- su be`ali od Turaka u oslo- qak imao je po 10 - 15 krmaqaci op. [umqanske zauze- bo|enu Kne`evinu Srbiju. ~a i ~im mu se koja oprasi li su skoro sve placeve oko Od tih doseqenika iz San- ode kod trgovca u Ivawicu pijace, kao Petronije Pi- xaka bilo je dosta uglednih ili wegova kalauza u selo i vqak iz Ra{~i}a, bra}a trgovaca u Ivawici: Mi- na svako prase dobije predPopovi}i i Savi}i iz Sve- lan~i} Petrovi} koji je ujam po dukat u zlatu, {to {tice. Tako|e dobili su le- ozidao onu veliku zgradu do mu slu`i za doma}e potrepa mesta i imu}niji trgov- dana{we Bioskopske sale, be, prasad hrani i podi`e i ci seqaci iz sreza i podi- pa \or|e Petrovi}, koji je kad dostignu te`inu od 20 gli dobre ku}e: kao Kuzman zidao one dve velike zgrade 25 oka dogoni na lu~ad i [olaji} iz Lise, Milosav na sto~noj pijaci put Ja- predaje ih po odre|enoj ceKaraklaji} iz [arenika, vorske ulice koja i danas ni onom kupcu od kog je uzeo Todor Tutunovi} iz Rada- pripada naslednici Dari predujam. Ovaj posao sa odqeva, Vu~i} Bojovi} iz Sr. Reke, koji je bio narodni poslanik i podigao je ku}u sa drvenim balkonom prema pijaci (koja je sad moja svojina).

Podignuta varo{ica od tako hr|avog materijala zapalila se u 1844. godini i izgorela je skoro cela, sem nekoliko ku}a u ulici od ispod brda ... Ostala je i crkva, jer je od tvrdog materijala pravqena i nije bila u blizini privatnih zgrada. Crkva je podignuta 1836. godine od strane `iteqa op{tina: Ivawice, [uma i Lise. Kupqen je i dobrovoqni prilog u Kne`evini Srbiji i Beogradu, prilozi su bili obilni zato {to je narod u tek oslobo|enom kraju re{en da podigne bogomoqu. Po{to je varo{ica izgorela, a u woj je bilo naseqa od zanatlija i trgoSlava trgovaca, 1932. u Ivawici

Hotel Spasovi} u Ivawici

gojem sviwa napredovao je mnogo od 1860. do 1885. god.

Posao su u velikom obimu obavqali Kuzman [olaji}, \or|e i Milan~i} Petrovi}i, Petronije Pivqak i jo{ neki - svi preko kalauza po selima.

Posle rata 1876 - 77. godine Ivawica je po~ela naglo napredovati i razvijati se u svakom pogledu, jer su novi putovi pred rat prose~eni, a stari popravqeni. Qudi su nabavqali boqu zapregu, videv{i to od vojske koja je za vreme rata bivakovala oko Ivawice, a bile su u Javorskoj vojsci brigade Rudni~ka i [aba~ka koje su u pogledu saobra}ajnih sredstava mnogo izmakle od na{eg kraja. Sva roba koju je na{ srez imao za izvoz i uvoz u Ivawicu preno{ena je na tovarnim kowima, do rata i neku godinu posle. Tek posle rata po~ela su odlaziti po neka volovska kola za Beograd, za prenos robe.

Put je trajao 16 - 18 dana do Beograda i natrag ... Od 1880 - 90. godine u Ivawici je radilo 50 - 60 trgova~kih i zanatliskih radwi. Postojao je u Ivawici Abaxisko - terzijski i Trgova~ki esnaf, sa 40 - 50 punopravnih ~lanova. Postojala je Gra|anska ~itaonica, koja je osnovana 1884, a 1888. godine imala je 36 redovnih ~lanova. Postojala je Gra|anska pozori{na dru`ina, koja je zimi prire|ivala po nekoliko predstava. Mu{karci su igrali i `enske uloge i obla~ili `enska odela, jer se `enske nisu mogle pridobiti za ~lanice.

IVAWI^ANI GAJE VO]E I IZVOZE PEKMEZ Posle godine 1880, kada je Austro - Ugarska po~ela carinski rat primewivati na izvoz iz Srbije, a naro~ito kad je vra}eno nekoliko ~opora sviwa sa granice i trgovci pretrpeli velike

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

9

DRU[TVO

IZ BELE[KI RADOJICE JEREMI]A

ZVOJU IVAWICE osvetqewe, pa kad je oko osam ~asova uve~e sinulo, sve je bilo na nogama i provelo do neko doba no}i na ulicama. Cena osvetqewa bila je dinar i po mese~no na sijalicu od 16 sve}a.

Na{a je tre}a po redu podizana hidrocentrala u Srbiji. Docnije smo podigli mlin za prostu meqavu, sa dva para kamewa, koji je bio sme{ten u ^avi}a konaku u prizemqu, zatim jedan gater za strugawe daski i greda, pa dve vunovla~are, a docnije radionicu za izradu drvene buradi za pekmez i izradu sanduka za pakovawe jabuka i {tajgni za sirovu {qivu. Sve je to ispravno radilo do 1945. i tad je predato Narodnim vlastima bez ikakve naplate, od ~ega je obrazovano preduze}e “Golija�.

POSLE PRVOG SVETSKOG RATA Ceo narod sreza bio je sedam ratnih godina istro-

K}erke ivawi~kih trgovaca, Prilike 1912. godina

Radojica Jeremi} sa grupom Ivawi~ana na vodopadu

{tete, odgoj sviwa u srezu je obustavqen, jer su pale u bescewe. Brdski seqaci pre{li su na odgoj ovaca i govedi, a seqaci niz reku Moravicu po~eli su naglo saditi vo}e: {qive maxarke i jabuke budimke, tako da je od 1895 - 1912. godine vo}arstvo davalo srezu veliki doprinos. [qive su pretvarane u rakiju, a su{ene izno{ene na {qivarske pijaca u Vaqevo i ^a~ak.

Oko 1900. godine rod {qiva bio je obilan, te je se po~eo prera|ivati u pekmez za izvoz u inostranstvo. Ovim poslom bavilo se nekoliko trgovaca iz Ivawice: Milutin Popovi}, Grujica Jeli}, Svetozar Jeremi}, Gavrilo Bo{kovi} i drugi. U 1903. godini izra|eno je u

srezu Moravi~kom preko 200 vagona pekmeza od {qiva. Sama firma Radojevi} i Jeremi} izradila je 52 vagona. Pekmez je prevla~en rabaxijskim kolima do Kragujevca kao najbli`e `elezni~ke stanice i odatle izvo`en u inostranstvo. Kad je podignuta `elezni~ka pruga do ^a~ka i Po`ege po~eo je izvoz jabuka, daski i greda za unutra{wost Srbije, po{to je ovaj srez obilovao sa prvoklasnim ~etinarima.

Godine 1910. firme Mihailovi} i Paligori} iz Kragujevca uzeli su u eksploataciju {ume u Goliji, izvukle parnu ma{inu za preradu smr~evine u Sred.

Reci i montirali je do 1912. godine, kada im je za

vi} iz ^a~ka i u 1905. godini dobio je pravo na eksploataciju i to pravo proda Francuzu koji osnuje Akcionarsko dru{tvo Lisa za va|ewe i topqewe rude, koje je po~elo 1906. da razvija poso. Podigli su dve topionice i druge sporedne zgrade, ali im je nedostajao kapital, a rudnik je bio sa rudom siroma{an, te su bili prinu|eni prodati rudnik ili obustaviti rad, te pri kraju 1910. Francuzi ustupe rudnik i sve gra|evine i pe}i na Bukovici jednom nema~kom preduze}u (tad mi je propalo 50.000 franc. franaka koliko sam imao akcija upla}eno). Nema~ka firma dovede stru~ne qude za antimonske rude i razviju mnogo boqe poso od Francuza. Rudnik antimona u Gle~i dobio je u ekspoataciju jedan Jevrejin iz Beograda Ezra Kajon i podigao u ivaw. varo{ici jednu topionicu rude antimona u antim. bra{no, to izvozio

vreme rata izgorela. No, izvesni trgovci iz Ivawice i bogatiji seqaci koji su imali svoje {ume podigli su strugare na pogon vodom i taj se posao lepo razvijao, tako da smo imali 10 - 12 poto~ara - strugara. Prvu strugaru u Goliji podigli su Milutin Popovi} i Grujica Jeli}, u Beloj Reci Svetozar Jeremi}, u Sredwoj Reci bra}a Petrovi}i, u Vionici bra}a Pejovi}i, i drugi.

U VARO[ICU STI@E STRUJA U godini 1907. pokrenuo sam ja sa nekoliko mla|i trgovaca iz Ivawice da iskoristimo pad reke Moravice, na kom je bila jedna vodenica poto~ara Milo-

vana [olaji}a a koju je otkupio Milutin Popovi}, da bi na tom mestu podigli Elektri~nu centralu, ali kako u Ivawici nije bilo pojedinaca da bi to podigli, to smo odlu~ili da osnujemo Akcionarsko elektr. dru{tvo sa kapitalom od 100.000 dinara ...

Tad smo pristupili upisu akcija, kupovini zemqi{ta, pripremi planova za branu, jaz i zgradu za ma{ineriju, za{to smo proveli skoro dve godine dana. Izradili smo varo{ku mre`u za osvetqewe radwi i stanova, tako da smo uo~i Bo`i}a 1910. godine pustili prve zrake elektri~ne svetlosti po celoj varo{ici.

Stanovni{tvo nije znalo da }emo to ve~e pustiti

{en i fizi~ki i materijalno... Pojedinci su po~eli da obnavqaju imawa, zgrade i radwe, ali je kapitala nedostajalo. Ali, tad nastupa ekonomska kriza u celoj zemqi, od 1924. do 1932. bila je nesta{ica i novca i robe, sve je poskupelo, te su mnogi trgovci ispropadali sa svojim poslovima. Od 1935. u masi je nastupilo poboq{awe, a i rodne godine, te su se po~eli oporavqati gra|ani sreza, jedan deo proizvodwom stoke a drugi deo rodom {qiva i jabuka koji je bio obilan i dobro unov~avan... U srezu Moravi~kom otkrivena su dva rudnika antimona, u Lisi a docnije u Glije~u. U Lisi je dobio pravo istra`ivawa neki rudar Kne`e-

u inostranstvo, i radio od 1938. do rata 1941. god, kad je posao morao da napusti i pobegne iz zemqe, a Nemci zauzmu wegov rudnik u Glije~u. Topionicu u Ivawici zatvore, a rudu iz Gle~a vukli su u topionicu na Bukovici i radili su do kraja 1944. godine. Oba ova rudnika krajem 1945. uzele su Narodne vlasti, sa svima postrojewima, alatom i zgradama, i otpo~eli u 1946. g. rad i radili nekoliko godina, i obustavili, jer su rashodi bili ve}i od prihoda a oskudevali su u qudima koji su poznavali posao. Danas postoji ~itava kolonija i topionica ~ije zgrade iskori{}uje Jug. Armija.

10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11

12

SELO

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MILOJE ^URLI], VO]AR IZ GORWEG MILANOVCA

PIJA^NI BAROMETAR

NE HVALI SE RE^IMA,

VE] DELOM Miloja ^urli}a iz Gorweg Milanovca zati~emo u vo}waku koji se nalazi na porodi~nom imawu u Drenovi. Wegova supruga Vera donosi kafu i pitu sa vo}em za najvrednije i najpouzdanije radnike, kom{ije Sla|u, Iliju i Radicu, koji im poma`u u kupqewu {qiva. Iako je pro{lo podne i jutarwa sve`ina ve} davno i{~ezla, dobro raspolo`ewe ih ne napu{ta.

“Kom{ija nas do sada nadgledao, a pred fotoaparatom vredno pozira”, u {ali ka`e Sla|a, ne prekidaju}i da prikupqa plodove “kraqice vo}a”. ako obja{wava doma}in Miloje, vo}arstvom se uspe{no bavi ve} desetak godina, na porodi~nom imawu u Drenovi. Zanimqivo je da je naziv sela Drenova starog porekla, o kome postoji vi{e pri~a. Drenova je, po jednoj pri~i, dobila naziv po drenu, {ibqu koje raste na ovom

K

podru~ju i ra|a sitne ko{ti~ave plodove crvene boje. Ova pri~a je malo verovatna, jer su ovde oduvek rasle guste hrastove i bukove {ume, a dren je rastao na ivicama {umaraka i pa{waka, pa se nije isticao me|u ostalim drve}em, da bi po wemu selo dobilo ime. Ali, bez obzira na to kako je Drenova dobila naziv, na{ sagovornik isti~e da je ovo podru~je idealno za bavqewe vo}arstvom. “Na ovom terenu se ne treba zanositi p{enicom i kukuruzom, jer ovde ne posti`u dobre prinose”, savetuje Miloje ^urli}. Prvo je zasadio vo}e za potrebe doma}instva, ali po{to mu to nije bilo dovoqno, odlu~io je da pro{iri zasad. Podigao je vo}wak na parceli od hektar i 20 ari. Danas ima oko 1.000 stabala kru{ke viqamovke i oko 300 stabala ostalog vo}a, {qiva, kajsija, tre{awa, vi{awa, jabuka, odnosno, kako ka`e, svo vo}e koje treba jednom doma}instvu.

- Lepo je kad od prole}a do jeseni uvek ima{ da ubere{ neku vo}ku. Ali, koliko je to isplativo...

Ovo {to ja odr`avam, oko hektar zasada, isplati se, ali nema velike zarade. Pre pet - {est godina ~etiri tone kru{aka su bile vrednije, nego danas deset tona. Mogao si

vi{e da vajdi{ sa mawim prinosom. Sada se ~ak kasni i sa pla}awem robe. Nisam ba{ prezadovoqan cenom, ali boqe nema. Na primer, otkupna cena kru{ke je pro{le godine bila 42 dinara, a sada je 35 - podse}a na{ doma}in.

Na pitawe da li za ambiciozne vo}are postoji nada, Miloje ^urli} ka`e da vidi perspektivu u vo}arstvu, ali ne na malim povr{inama, jer “tek na dva - tri hektara ~ovek mo`e da ima neku ra~unicu”. ^urli}i poseduju svu neophodnu mehanizaciju za vo}arstvo, kao i savremen sistem za navodwavawe.

Ipak, najvi{e vode ra~una o adekvatnoj za{titi vo}a od bolesti i {teto~ina, pridr`avaju}i se saveta stru~waka.

Na{ sagovornik isti~e da koristi dr`avne subvencije kad god mo`e, ali smatra da bi dr`ava vi{e trebalo da poma`e ne samo vo}arima, ve} uop{te poqoprivrednim proizvo|a~ima. Neophodno je da dr`ava organizuje i usmerava proizvodwu i plasman robe.

- Tako|e su potrebna i ve}a podsticajna sredstva. O~ekujem ve}u podr{ku dr`ave, da obezbedi plasman, sigurnije tr`i{te, {to nedostaje ovom kraju. Bilo bi dobro da se formira neka zadruga, otkup-

no mesto. Kada bi postojalo neko udru`ewe ili zadruga, prvi bih se u~lanio. Udru`ewe bi mnogo pomoglo vo}arima, bili bi motivisani za rad, jer bi imali sigurnost da }e prodati ono {to proizvedu nagla{ava Miloje ^urli}, dok {etamo kroz vo}wak.

Ipak, i pored svih problema sa kojima se vo}ari susre}u, savetuje mladima ovog kraja da se bave vo}arstvom, napomiwu}i da je posle analize zemqi{ta i odgovaraju}eg geografskog polo`aja, najbitnije pridr`avati se saveta agrarnih stru~waka.

Na vrhu vo}waka, odakle se prostire savr{en pogled i gde razgovor privodimo kraju, je “klupica za odmor”, na kojoj ve} u`ivaju vredni radnici. Doma}in Miloje, kao veoma prijatan i vedar ~ovek, otkriva nam da je “klupicu za odmor” napravio, u trenucima dokolice, za wegovu najve}u `ivotnu podr{ku, suprugu Veru.

- Ne volim da se hvalim re~ima, vi{e volim delom. Rad, rad i samo rad. Ako radi{ ima{ ~emu da se nada{, ako ne radi{ nema{ ~emu da se nada{, to je uvek bio moj moto - ka`e Miloje ^urli}.

N. R.

SAVET ZA POQOPRIVREDU O RASPODELI PREOSTALIH SREDSTAVA NAMEWENIH ZA SUBVENCIONISAWE KAMATA NA KRATKORO^NE POQOPRIVREDNE KREDITE

PREUSMERAVAWE SREDSTAVA NA DRUGE POZICIJE sali Gradskog ve}a, pro{log ~etvrtka je, po drugu put, odr`an sastanak Saveta za poqoprivredu, a povodom raspodele preostalih sredstava, iz Programa mera podr{ke za sprovo|ewe poqoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, koja su namewena za subvencionisawe kamata na kratkoro~ne poqoprivredne kredite. Ovu odluku usvojila je Skup{tina grada 22. marta, me|utim, po{to nije bilo zainteresovanih za ova sred-

U

stva, Savet za poqoprivredu je predlo`io Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj da se ova odluka poni{ti, i da se novom ova sredstva preusmere na druge pozicije.

Prema re~ima predsednika Saveta za poqoprivredu profesora dr Draga Milo{evi}a, sredstva u iznosu od 10 miliona dinara ne}e biti utro{ena za prvobitne namene, jer nema zainteresovanih poqoprivrednika. Konkurs traje do 31. oktobra, a, kako ka`e profe-

sor Milo{evi}, pretpostavqa se da ne}e biti zainteresovanih do kraja konkursa, zbog ~ega je predlo`eno da bude prekinut i preostala sredstva ulo`ena u oblasti gde }e dati najve}i efekat, u vo}arstvo, povrtarstvo, ratarstvo i ostale grane poqoprivrede. Profesor Milo{evi} isti~e da sistemi za navodwavawe i nabavqawe mre`a za protivgradnu za{titu treba da budu prioriteti pri raspodeli preostalih sredstava: - Tih 10 miliona treba

rasporediti za druge namene za subvencije u poqoprivredi. Ta sredstva treba da budu preusmerena za osnovne oblasti poqoprivrede koje se subvencioni{u, a prvenstveno za sisteme za navodwavawe. Najve}i efekat na razvoj poqoprivrede imaju sistemi za navodwavawe. Imali smo dva u`a-

sno su{na leta, a nema godine bez potrebe za navodwavawem.

Savet za poqprivredu }e na slede}oj sednici razmatrati izve{taj o utvr|ivawu kriterijuma za dodelu sredstava, podnetog od strane Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj.

N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

POVR]E krompir 40 pasuq 300 paprika 30 - 60 paradajz 50 krastavac 60 praziluk 120 tikvice 50 boranija 200 brokoli 300 plavi patlixan 50 kupus 20 karfiol 80 per{un 30 {argarepa 60 - 70 cvekla 100 spana} 250 zelena salata 30 crni luk 60 beli luk 400

VO]E {qive 30 - 40 suve {qive 300 jabuke 40 - 60 kru{ke 50 - 60 breskve 50 - 80 nektarine 50 - 80 lubenice 15 gro`|e 50 - 70 ju`no vo}e 100 - 240 orasi 1.400

MLE^NA PIJACA projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 8 - 13 kajmak 500 - 600 sir 250 - 350 pr{uta 1.400 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 230 - 250 ovce 120 jagwad 220 p{enica 24 - 25 je~am 25 kukuruz 20 - 22

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

13

SELO

DANAS PO^IWE 11. MR^AJEVA^KA „KUPUSIJADA”

NEPONOVQIVA SMOTRA NARODNOG STVARALA[TVA I NAJBOQI KUPUS NA BALKANU Organizatori manifestacije, Turisti~ka organizacija ^a~ka, Mesna zajednica Mr~ajevci i Organizacioni odbor “Kupusijade”, za veliku mr~ajeva~ku smotru narodnog stvarala{tva pripremili su veoma sadr`ajan i atraktivan kulturnoumetni~ki program.

Pokroviteq manifestacije je grad ^a~ak, a generalni sponzor “Apatinska pivara”.

Doma}in ovogodi{we “Kupusijade” je ministar gra|evinarstva i urbanizma Velimir Ili}.

radicionalna manifestacija “Kupusijada”, 11. po redu, osta}e zapam}ena po veoma atraktivnom kulturnoumetni~kom programu, koji

T

Centralni doga|aj “Plodova Zapadnog Pomoravqa” i ovog puta je bila “Berza hrane” u Domu kulture. Svoje proizvode su izlo`ili vo}ari, povrtari, pekari, kola~ari, p~elari, cve}ari i travari. Ciq ove manifestacije je bio da se okupe poqoprivrednici, prera|iva~i poqoprivrednih proizvoda i potencijalni kupci. rganizator “Plodova Zapadnog Pomoravqa”, koji su, od 6. do 8. septembra, odr`ani po sedmi put, bilo je Udru`ewe povrtara Zabla}e, kao suorganizatori pojavili su se Centar za razvoj sela Zabla}e, RPK Kraqevo OJ ^a~ak i MZ Zabla}e, dok je generalni pokroviteq i ovoga puta bio Grad ^a~ak.

Otvaraju}i manifestaciju, gradona~elnik Vojislav Ili} je ocenio da je iz godine u godinu sve vi{e izlaga~a i posetilaca, {to govori o zna~aju poqoprivredne proizvodwe.

- Potencijale poqoprivredne proizvodwe nismo dovoqno iskoristili, ali se nadam da u budu}nosti ho}emo, jer je to u interesu

}e i ovog septembra okupiti na hiqade stvaralaca, u~esnika i takmi~ara.

Prema proceni organizatora, o~ekuje se da }e Mr~ajevce za tri dana, koliko manifestacija traje, posetiti na desetine hiqada qudi, koji }e u`ivati u neponovqivoj smotri srpskog narodnog stvarala{tva i najboqem svadbarskom kupusu.

“Kupusijada” se odr`ava od 2003. godine. Osim po dobrom kulturno-zabavnom

programu, prepoznatqiva je po jelu, koje se priprema na tradicionalan na~in.

Okosnicu manifestacije ~ini takmi~ewe u pripremawu svadbarskog kupusa, na kome se za presti`ne nagrade “Kupusijade”, zlatni, srebrni i bronzani lonac, nadme}u brojne ekipe, pojedinci, ugostiteqi i me{tani Mr~ajevaca kroz akciju “Celo selo kuva”.

Pripreme za takmi~ewe u kuvawu svadbarskog kupusa po~iwu sutra, u devet sa-

HUMANITARNA AKCIJA NA “KUPUSIJADI” U subotu, 14. septembra, u Mr~ajevcima }e biti odr`ana akcija dobrovoqnog davala{tva krvi.

Ekipe Slu`be za transfuziju ~a~anske Bolnice i Crvenog krsta uzima}e krv od dobrovoqnih davalaca od 10 do 13 ~asova u Domu kulture Mr~ajevci.

ti, kada }e ispod zemqanih lonaca biti potpaqene vatre. U 10 sati startuje i akcija “Celo selo kuva”. Za qubiteqe izvornog narodnog stvarala{tva, od 12 do 19 ~asova bi}e organizovan Kulturno-umetni~ki maraton folklornih i peva~kih grupa iz razli~itih krajeva Srbije i sused-

nih zemaqa. Zaqubqenici u sport ima}e priliku da u`ivaju u fudbalskoj utakmici Orlovac - Borac ^a~ak (pioniri), koja po~iwe u 16 ~asova. Koncert narodne muzike bi}e organizovan u 20 ~asova. Nastupi}e Orkestar Bobana Kopunovi}a i solisti Sne`ana Kopunovi}, Aleksandar

Ili}, Biqana Jevti} i Nemawa Kujunxi}.

U nedequ, 15. septembra, u ranim jutarwim ~asovima bi}e potpaqene vatre za finalno takmi~ewe u kuvawu svadbarskog kupusa. Od 12 do 18 ~asova bi}e organizovan Kulturno-umetni~ki maraton kulturnoumetni~kih dru{tava i izvornih grupa. Fudbalska utakmica Orlovac - [umadija 1903 Kragujevac po~iwe u 15 ~asova. Progla{ewe pobednika u kuvawu svadbarskog kupusa za sve kategorije takmi~ewa i uru~ivawe presti`nih nagrada “Kupusijade” planirano je za 18, dok }e koncert Kulturno-umetni~kog dru{tva “Venac” po~eti u 18,30. Koncert “Bistrika” i Biqane Krsti} bi}e organizovan u 20 ~asova.

V. S.

U ZABLA]U ZAVR[ENA TRODNEVNA MANIFESTACIJA „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

„BERZA HRANE“ SA NAJVE]IM BROJEM IZLAGA^A I POTENCIJALNIH KUPACA

O

Vojislav Ili}, Sne`ana Markovi} \urovi} i Petra{in Jakovqevi}

razvoja ovog kraja i prosperiteta Srbije. Imaju}i u vidu, da pored energetske krize, imamo i krizu sa hranom, vrlo je zna~ajno da se ekonomska kriza mo`e prevazi}i na najlak{i na~in, ulagawem u poqoprivrednu proizvodwu i prehrambenu industriju, {to je logi~an izbor i sigurna investicija. Zadatak dr`ave i lokalne samouprave je da podsticajnim sredstvima poma`e srpskom doma-

}inu, {to je u interesu svih nas. I daqe }emo se anga`ovati, da u okviru Strategije razvoja na{eg grada, poqoprivrednici dobiju mesto koje im pripada - rekao je, izme|u ostalog, gradona~elnik Ili}.

Petra{in Jakovqevi}, predsednik Regionalne privredne komore Kraqevo, istakao je da ga je ohrabrilo {to je na izlo`bi hrane video veliki broj prera|iva~a, jer je, kako je

kazao, o~ekivao da }e na ovoj manifestaciji dominirati povrtari: - Prera|iva~i }e sigurno, kada “narastu”, zameniti one velike kombinate koji su radili u prera|iva~koj i prehrambenoj industriji. Sigurno je da ovim vrednim qudima, proizvo|a~ima i prera|iva~ima, ne treba pomo} u radu, ali svakako im treba pomo} {ire zajednice u organizovawu, okupqawu i za-

jedni~kom nastupu na tr`i{tu. Nu`no je udru`ivati se, jer udru`eni u klastere mogu zajedno nastupiti, ponuditi robu i tra`iti svoju {ansu.

U ime doma}ina, re~i zahvalnosti izlaga~ima i gostima uputila je Sne`ana Markovi} \urovi}, koordinatorka Centra za razvoj sela Zabla}e. Prema wenim re~ima, na ovogodi{woj manifestaciji je bilo vi{e izlaga~a, nego prethodnih godina, ali i ve}i broj potencijalnih kupaca, {to je izuzetna prilika da doma}i proizvo|a~i sklope nove ugovore.

Osim “Berze hrane”, na kojoj su predstavqeni poqoprivrednici ovog kraja i potencijali na{eg podnebqa, trodnevnom manifestacijom obuhva}eni su i Sajam prate}e industrije u poqoprivredi, narodno stvarala{tvo, kulturnoumetni~ki i sportski program.

Tre}eg dana je organizovano takmi~ewe u pe~ewu

prasi}a i jagwi}a na ra`wu, kao i u pripremawu satara{a. Prvo mesto u pe~ewu prasi}a osvojila je ekipa “Ravnogorci”, a slede je “Generacija 78” i “Zof i Lupko”. “Ravnogorci” su bili najuspe{niji tim i u pe~ewu jagwi}a, na drugo mesto plasirala se ekipa “Ro|aci”, a na tre}e “Agro doma}in”. Pobednik u pripremawu satara{a je “Elestra”, ekipa “Zof i Lupko” izborila se za drugu, a “Tigrovi” za tre}u nagradu.

Bogoqub Veli~kovi} iz Zabla}a proizveo je najve}u krtolu, te{ku 1,553 kilograma, a od kompanije “^ips vej” je dobio nov~anu nagradu u iznosu od 20.000 dinara.

U okviru manifestacije prire|ena je i izlo`ba de~jih crte`a na temu “Plodovi Zapadnog Pomoravqa”.

Za najboqi je ocewen rad Milice Luki}, drugo mesto osvojio je Antonije Vu~eti}, a tre}e Tamara Jakovqevi}, u~enici O[ “Vladislav Petkovi} Dis”.

N. R.

14

DRU[TVO

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U OKVIRU PROJEKTA “POKRENIMO NITI” NARODNOG MUZEJA U ^A^KU Diplome je po zavr{etku te~aja dobilo {est mladih tkaqa i 11 polaznica {kole pletewa iq projekta “Pokrenimo niti {kola pletewa i tkawa” jeste da se o~uva tradicija i mlade generacije zainteresuju za tkawe i pletewe, ve{tine koje su u srpskom narodu negovane i razvijane vekovima, a u novije vreme po~ele da i{~ezavaju sa na{ih prostora, kazala je Sne`ana A{a-

C

IZLO@BA RADOVA IZ [KOLE PLETEWA I TKAWA nin, etnolog u ~a~anskom Muzeju i rukovodilac projekta, na otvarawu izlo`be u holu Gimnazije.

Krajem pro{le godine, podsetila je ona, Muzej je sa projektom “Pokrenimo niti” konkurisao kod Ministarstva kulture i dobio sredstva, {to je omogu}ilo nabavku tri razboja i neophodnog materijala. Te~aj je organizovan u part-

nerstvu sa Gimnazijom, tokom letweg raspusta u u~ionicama ove {kole. Sa polaznicama, me|u kojima je najvi{e bilo gimnazijalki, radile su dve instruktorke - pletewu ih je u~ila Leka Bojovi}, a tkawu Biqana Anxi}, koje su im i dodelile diplome.

- Sve devojke su bile vredne i veoma zainteresovane, a interesovawe je najva`nije

SRPSKI HARMONIKA[I USPE[NI U KANADI kanadskom gradu Viktorija je od 17. do 25. avgusta, u organizaciji Me|unarodne konfederacije harmonika{a, odr`ano takmi~ewe harmonika{a „66. svetski kup“, na kome su u~estvovali i predstavnici Srbije, me|u kojima na{ sugra|anin Marko [evarli}.

Iako je Marko osnovne studije zavr{io u [paniji, a master trenutno poha|a u Nema~koj, on je, kao biv{i |ak kragujeva~ke sredwe muzi~ke {kole, bio predstavnik Fakulteta muzi~ke umetnosti iz Kragujevca. Srpska ekipa je bila veoma uspe{na, Marko je osvojio tre}e mesto u seniorskoj konkurenciji, dok je sa svojim kolegom Nikolom Kerkezom (duo harmonika) zauzeo drugo mesto u kategoriji kamerne muzike.

U

krparice, xempere... Ono {to nije zavr{eno izlo`eno je zajedno sa iglama i nitima.

- Volim ru~ne radove, a sada se ukazala prilika da nau~im da ih izra|ujem.

Brzo sam po~ela da pletem - radosno }e Sara @uwi}, gimnazijalka koja namerava da studira primewenu

umetnost.

Profesorka likovne kulture Sne`ana Biorac, koja je odabrala polaznice, nagla{ava da je interesovawe za {kolu pletewa i tkawa bilo veliko i da se prijavilo duplo vi{e osoba nego {to je ovoga puta moglo da bude primqeno.

E.V.

GIMNAZIJALAC NIKOLA STANKOVI], JO[ JEDAN ^A^ANIN U SRPSKOM GLUMI[TU

I ostalim predstavnicima Srbije pripale su zna~ajne nagrade. Tako je Bo`idar Raji} osvojio prvo mesto u juniorskoj konkurenciji, Nikola Pekovi} drugo mesto u seniorskoj konkurenciji, dok je u kategoriji “master” Nikola Kerkez zauzeo prvo mesto. Priznawe za izuzetne zasluge u razvoju harmonike

kao akademskog instrumenta dobio je profesor Miqan Bjeleti}.

Kup se svake godine odr`ava u drugoj zemqi, prema konceptu i zahtevima koje postavqa pred u~esnike spada u najva`nija svetska takmi~ewa, a {kole na wega {aqu svoje najboqe predstavnike.

E.V.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske marketing 032/342-276

da bi se ova ve{tina savladala. Prezadovoqna sam, vreme je da prestanem da pletem i da taj posao pre|e na mla|e - ka`e Leka Bojovi}.

Nove pletiqe i tkaqe predstavile su se raznovrsnim odevnim i ukrasnim predmetima. Uspele su da izrade kape, {alove, torbe,

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

OSTVARIO SVOJ SAN, UPISAO FDU nogi sredwo{kolci ma{taju da se nakon zavr{enog fakulteta bave onim {to najvi{e vole, {to je, na`alost, danas redak slu~aj. Te sre}e }e biti osamnaestogodi{wi ^a~anin Nikola Stankovi}, po{to }e se, kako on ka`e, wegova vannastavna aktivnost pretvoriti u wegovu profesiju. Nikola je ove godine upisao glumu, na FDU u Beogradu, i to posle zavr{ene tre}e godine Gimnazije

M

Kakav je ose}aj postati student Fakulteta dramskih umetnosti?

-Divno je postati student glume. Ja sam to `eleo, za to sam se borio... Upisao sam fakultet na op{tu radost okoline, mada i daqe nisam svestan svog uspeha. A kako je to studirati, tek }u videti...

Od kada se bavi{ glumom?

- Bavim se glumom od sedmog razreda osnovne {kole.

U prvoj godini Gimnazije sam upisao i [kolu glume kod Drage ]iri}.

Kako je izgledalo pripremawe za prijemni?

- Mesec dana sam i{ao na konsultacije. Prijavio sam

se za {iri krug, gde je konkurencija velika. Pro{ao sam u u`i krug, od 30 prijavqenih i tada sam i odlu~io da nastavim daqe.

Ko je bio u komisiji?

- U komisiji su bili prof. Biqana Ma{i} Aleksi}, Dragan Petrovi} Pele i mnogi profesori sa fakulteta.

Da li te je neko spremao za prijemni?

- Sam sam se spremao i ponosan sam na sebe {to sam, na neki na~in, sam postigao taj uspeh. Naravno, imao sam veliku podr{ku porodice.

Osim porodice, ~ija podr{ka ti je jo{ zna~ila?

-Na prvom mestu porodice, ali i devojke, nekih profesora iz Gimnazije i, naravno, moje u~iteqice Gorice \okovi}.

Da li te je neko “ko~io” pri upisu na fakultet?

- Neki profesori u {koli me nisu razumeli. Smatrali su da idem u pogre{nom smeru. To me je mnogo nerviralo, ali sam odlu~io da ipak “radim na svoju ruku”.

Ko ti je od poznatih glumaca uzor?

- Na prvom mestu Dragan Mi}anovi}, jer je vrhunski glumac koji se maksimalno posve}uje radu, kako na filmu, tako i u pozori{tu. [ta o~ekuje{ od studirawa i gde vidi{ sebe posle?

- Vidim sebe prvenstveno u pozori{tu, a o~ekujem da }e na fakultetu biti te{ko, da }e biti puno izazova, na {ta su nas ve} upozorili, psihi~kih i fizi~kih napora. Ali, o~ekujem i da }e mi biti zanimqivo.

Da li }e ti nedostajati ^a~ak?

- Nedostaja}e mi u Beogradu porodica, prijateqi, trg, park, “Srpski pab”, ali to }e me sve ~ekati kad do|em vikendom u ^a~ak. Za sada je fakultet na prvom mestu.

Teodora Filipovi}

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

15

KULTURA

ZAVR[EN 7. ME\UNARODNI FESTIVAL ANIMACIJE ANIMANIMA 2013

NAJBOQI „KONKUBININ BANKET“

Gran pri, nagradu “Zlatni {tift” dobio francuski film “Konkubinin banket”, ~iji je autor Hefang Vei

lanovi `irija, @or` [vicgebel iz [vajcarske (predsednik), Andrea Martiwoni iz Italije i Mark Xejms Rols iz Belgije, izrazili su zadovoqstvo kvalitetom filmova u takmi~arskom programu 7. Me|unarodnog festivala animacije Animanima 2013 u ^a~ku.

- S obzirom da je danas relativno lako napraviti dobre filmove, zahvaquju}i novoj digitalnoj tehnologiji, takmi~ewe na festivalima je poput takmi~ewa za Oskara. Svaki film koji pro|e na festivalu, prakti~no je dobitnik Oskara. Na svim festivalima koje pratim, po tri - ~etiri filma su nastala u Srbiji i, naravno, srpski animirani filmovi su veoma dobri - rekao je, izme|u ostalog, @or` [vicgebel. @iri 7. Me|unarodnog festivala animacije Animanima 2013, koji je odr`an od 5. do 8. septembra, odlu~io je da Gran pri, nagradu “Zlatni {tift” dobije francuski film “Konkubinin banket”, ~iji je autor Hefang Vei. ^lanovi `irija su bili impresionirani ovim filmom, naglasiv{i da je na wih ostavio dubok utisak “suptilnim i istovremeno sna`nim prikazom likova kojima je maestralno udahnut `ivot, krajwe jednostavnim stilom, koji na predivan na~in evocira i o`ivqava jedan istorijski bogat umetni~ki oblik”. Nagradu C & M Special za najboqu animiranu reklamu ili muzi~ki spot dobio je Donato Sansone iz Italije za “Uovokids”. Posebnu nagradu `irija dobio je belgijski film “Oko jezera”, ~iji su autori Noemi Marsili i Karl Rozens. Specijalna priznawa

^

@or` [vicgebel, Milen Alempijevi}, Andrea Martiwoni i Mark Xejms Rols `irija za najboqu re`iju dobio je film “Feral”, Danijela Sousa iz SAD, a za najboqu animaciju film “Zigenort”, ~iji je autor Toma{ Popakul iz Poqske. Za najboqi scenario nagra|en je film “Kiki Ponparnas”, autorke Ameli Aro iz Francuske i za najboqi dizajn zvuka nagra|en je film “Konkubinin banket”, ~iji je autor Hefang Vei iz Francuske. @iri, u sastavu Petra Zlonoga iz Hrvatske (predsednica), Marica Kicu{i} (Srbija) i Iva ]iri} (Srbija), nagradu “Periskop” za najboqi film takmi~arskog programa za decu dodelio je filmu “Riba od rezanaca”, ~iji je autor Kim Jin Man iz Ju`ne Koreje. Petra Zlonoga dodelila je specijalno priznawe filmu “Pti~ica i list”, autorke Lene Van Doren iz [vajcarske, Iva ]iri}

filmu “Zeleni zubi”, autorke Svetlane Andrianove iz Rusije, a Marica Kicu{i} filmu “Mesec koji je pao u more”, ~iji je autor Akira Oda iz Japana.

Nagrada publike pripala je filmu “Boles”, autorke [pele ^ade` iz Slovenije.

Specijalno priznawe festivala Animanima 2013 za doprinos umetnosti animacije dodeqeno je zna~ajnom imenu

evropske i svetske animacije @or`u [vicgebelu, animatoru i reditequ iz [vajcarske, koji je odr`ao predavawe “Kako stvaram animirani film”. Nakon zavr{etka studija na `enevskoj [koli za dekorativne umetnosti, [vicgebel provodi nekoliko godina rade}i u jednoj reklamnoj agenciji, da bi 1970. godine, osnovao GDS Studio sa Klodom Lijetom i Danijelom Suterom. Od tada je kao producent i re`iser ostvario 17 kratkih animiranih filmova, koji se naro~ito baziraju na medijumu slikawa na celuloidnim tablama. Pored karijere autora filmova, @or` se bavi izradom postera i freski.

Tre}eg dana festivala Andrea Martiwoni, autor filmske muzike za kratke animirane filmove, odr`ao je predavawe, na temu “Animirani zvu~ni pejza`”, posve}eno dizajnu zvuka u animiranom filmu, a u okviru posebne projekcije predstavio savremenu italijansku animaciju.

Na ceremoniji zatvarawa Animanime, umetni~ki direktor festivala Milen Alempijevi}, zahvalio je glavnom pokrovitequ Gradu ^a~ku, Ministarstvu kulture, kolegama iz Doma kulture, gostima, publici i ostalim prijateqima festivala na finansijskoj, programskoj, organizacionoj, medijskoj i svakoj drugoj podr{ci. U okviru projekcije nagra|enih filmova, prikazan je film polaznika radionice “Animiraj (se)”, koju je vodila Marica Kicu{i}, animatorka i rediteqka iz Beograda.

Prema oceni organizatora, ovogodi{wi festival je bio pose}eniji od prethodnog, a qubiteqi animacije su mogli da vide oko 190 filmova iz vi{e od 30 zemaqa sveta, kao i da u`ivaju u atraktivnim posebnim i prate}im programima. N. R.

PETAK, SUBOTA I NEDEQA

POZNATI MUZI^ARI NASTUPAJU U ^A^KU

„SARMA FEST”

VE^ERAS FESTIVAL

U KAFANI „MOJA DRUGA KU]A“

„PRI^A 2013“

Dok }e se za vikend u Mr~ajevcima kr~kati svadbarski kupus u zemqanom loncu, ni ^a~ak ne}e biti uskra}en za sli~nu atmosferu. U kafani “Moja druga ku}a”, u okviru “SARMA FESTA”, koji se odr`ava u petak, subotu i nedequ, 13, 14. i 15 septembra, kr~ka}e se i sarma i kupus u zemqanom loncu, a svi oni koji su bar jednom bili gosti ove kafane, znaju da je dobra atmosfera zagarantovana.

Posle vi{egodi{weg u~estvovawa na “Kupusijadi”, organizatori su, na nagovor gostiju kafane, odlu~ili da deo te atmosfere prenesu u ^a~ak, kome mawka dobrih manifestacija, a sve u ciqu o~uvawa gradske i kafanske kulture.

S obzirom na to da je kafana “Moja druga ku}a” nosilac “Zlatnog lonca” Kupusijade 2007. godine, kupus i sarma koji }e se spremati u ^a~ku, obe}avaju pravi ukus i gurmanski do`ivqaj. Uz to, zvuci tamburice na uvo, garantuju dobar provod u kafani “Moja druga ku}a”.

Ako ste qubiteq dobrog i}a i pi}a, zvuka starogradske muzike i retke gradske kafanske atmosfere, ne propustite “SARMA FEST”.

I. M.

Muzi~ki festival “Pri^a”, koji je trebalo da se odr`i pro{log vikenda odlo`en je za danas. Kako organizatori obja{wavaju, proces pribavqawa potrebnih dozvola za zatvarawe Ulice bra}e Gli{i}a, radi odr`avawa Festivala na otvorenom, zahtevao je vi{e vremena nego {to je bilo predvi|eno, pa je festival odlo`en za sedam dana.

Sem datuma odr`avawa, sve ostalo ostaje isto. Karte kupqewe za Festival va`e, a organizatori ka`u da o~ekuju veliki broj posetilaca. Svi ve} najavqeni bendovi nastupi}e i ve~eras, osim benda “Samostalni referenti”, umesto koga su planirani gosti iznena|ewa.

Da podsetimo, Festival }e u 21 sat otvoriti ^a~anin Nikola Radovi} sa “Zdu{nom Podr{kom”, koji }e tom prilikom promovisati i svoj budu}i album. Pored wega nastupi}e poznata imena srpske rok scene, me|u kojima su “JU GRUPA”, “SUNSHINE”, “THE DIBIDUS” (koji ~ine biv{i bendovi “Familija” i “Vampiri”) i “Pera Joe and Sunburst”.

Festivalska zona bi}e na otvorenom, a posetiocima }e na raspolagawu biti {ankovi sa pi}em, mobilni toaleti, obezbe|ewe i terenske jedinice prve pomo}i. Ko jo{ uvek nije kupio kartu, ve~eras }e to mo}i da u~ini, po ceni od 400 dinara.

I. M.

16

KULTURA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POKLON KWIGE

POZNATI LAUREATI 13. MR^AJEVA^KIH PESNI^KIH SUSRETA

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

TRI „POVEQE MORAVE”

Pol Taf „TAJNA USPE[NE DECE“ Obavezna literatura za sve roditeqe Odgajawe uspe{ne dece nije rezultat slu~ajnosti. Pojavila su se nova, mo}na saznawa o tome kako da se deci pomogne da napreduju, otkri}a koja su preokrenula {kole, domove i `ivote. Pol Taf, autor kwige „Tajna uspe{ne dece“ koju je objavila Laguna zaronio je u nau~ne podatke i savetovao se sa stru~wacima i napisao ovaj priru~nik.

U kwizi „Tajna uspe{ne dece“ upozna}emo novu generaciju istra`iva~a i pedagoga, koji prvi put koriste nau~ne alatke da razotkriju kqu~ni faktor uspeha kod dece, a osnovna ideja ove kwiga jeste da je za uspeh presudan karakter – a ne kognicija – a karakter se mo`e vaspitavati!

Svaku pri~u o detiwstvu i uspehu uglavnom dovodimo u vezu s inteligencijom: uspevaju ona deca koja imaju dobar rezultat na raznim testovima. Ali u kwizi „Tajna uspe{ne dece“ Pol Taf pokazuje da su za uspeh mnogo bitniji kvaliteti koji se odnose na karakter: istrajnost, radoznalost, savesnost, optimizam i samokontrola.

Rane `ivotne neda}e, pokazali su nau~nici, ne odre|uju samo uslove u kojima deca rastu ve} mogu promeniti i fizi~ki razvoj wihovog mozga. Ali inovativni mislioci {irom na{e zemqe koriste sad to znawe da deci pomognu da prevazi|u ograni~ewa `ivota u bedi. Uz pravu pomo}, {to je Taf izuzetno dobro dokumentovao u kwizi, i deca koja rastu u najnepovoqnijim okolnostima mogu posti}i zadivquju}e uspehe.

Ova izazovna kwiga ispuwena nadom mogla bi promeniti na~in na koji vaspitavamo decu, ure|ujemo {kole i organizujemo sigurnosnu dru{tvenu mre`u. Osim {to }e nadahnuti ~itaoce i zaokupiti im pa`wu, tako|e }e promeniti wihovo razumevawe detiwstva.

- Vasiq Mahnu, pesnik iz Ukrajine koji `ivi u SAD i pesnici iz Beograda, Aleksandar Petrov i Qubinko Jeli} dobi}e ovo presti`no i jedino me|unarodno kwi`evno priznawe UKS i KDM Pod pokroviteqstvom Grada ^a~ka i u organizaciji Kwi`evnog dru{tva “Mr~ajevci” i Udru`ewa kwi`evnika Srbije 22. i 23. septembra bi}e odr`ani tradicionalni me|unarodni 13. Mr~ajeva~ki pesni~ki

Dva kultna autora za decu, Qubivoje R{umovi} i Du{an Petri~i}, posle 40 godina ponovo stvaraju zajedno! Izdava~ka ku}a Laguna objavila je kwigu „Vidovite pri~e“ koja je namewena deci ali i wihovim roditeqima. Kwiga sadr`i ukupno 31 pri~u koje je napisao Quba R{um i isto toliko ilustracija Du{ana Petri~i}a. Glavni junak je Vid iz Talambasa, neobi~an de~ak koji se susre}e sa svojim drugarima `ivotiwama. ^itaju}i „Vidovite pri~e“ upoznajemo ^vorka, ^udnog Stvora, ma~ora [, pijanog Mi{a, stranca \uru i mnoge drugare. Kroz igru, skakutawe i tr~awe Vid savladava mnoge va`ne pojmove o `ivotu: pri~aju}i sa sovom, detli}em, ma~kom i raznim drugim bi}ima, Vid sti~e odgovornost, u~i {ta je neznawe, qubav i druge stvari. Pri~e imaju i filozofski karakter.

Inspiraciju za „Vidovite pri~e“ Quba R{um je dobio od dvoipogodi{weg unuka Vida, a posebnima ih ~ini i saradwa Qubivoja R{umovi}a i Du{ana Petri~i}a, poznatog ilustratora i karikaturiste. Wihova saradwa je 40 godina bila na pauzi jo{ od kultnih kwiga za decu „Jo{ nam samo ale fale“ i „Nevidqiva ptica“ koje su na sajmovima kwiga u Lajpcigu i Moskvi dobile nagrade.

Treba dakle verovati onoj narodnoj da je i tre}a - sre}a!

U isto vreme kada i na srpskom, „Vidovite pri~e“ su objavqene i na engleskog jeziku u prevodu ~uvenog stvaraoca za decu Timotija Xona Bajforda, pod nazivom „Clairvoyant Tales“.

Imena laureata bi}e saop{tena u ponedeqak u Udru`ewu kwi`evnika Srbije, a na{a redakcija je zahvaquju}i predsedniku KD “Mr~ajevci” Lunetu Levajcu u prilici da prva objavi ovu ekskluzivnu informaciju.

U programu 13. susreta, koji }e zapo~eti tradicionalnim pesni~kim maratonom i trajati dva dana, pojavi}e se veliki broj stvaralaca iz kwi`evnih klubova ^a~ka, Gorweg Milanovca, Bawa Luke, Kru{evca, Mr~ajevaca, kao i gosti koji dolaze organizovano iz Beograda sa 50. Me|unarodnog susreta pisaca.

Z. L. S.

Kwi`evno dru{tvo “Mr~ajevci” i Udru`ewe kwi`evnika Srbije, kao organizatori 13.

Me|unarodnih mr~ajeva~kih pesni~kih susreta, raspisuju

KONKURS za najboqe mlade pesnike Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi u~enici osnovnih i sredwih {kola. Radove na temu: [umadija, zavi~aj, Morava, dostaviti na adresu: Kwi`evno dru{tvo “Mr~ajvci”, Dom kulture, Ul. Miloja Stojanovi}a bb, 32 210 Mr~ajevci, najkasnije do 20. septembra 2013. godine.

Svaki u~esnik treba da dostavi po tri pesme na zadate teme, otkucane i potpisane {ifrom, sa razre{ewem {ifre u posebnom kovertu. Najuspe{nijima }e biti dodeqene tri nagrade (prva, druga i tre}a), u nedequ 22. septembra 2013. godine.

“POETSKO ]O[E” U PRIJEVORU

„VIDOVITE PRI^E“ Qubivoja R{umovi}a i Du{ana Petri~i}a za decu, mame i tate

susreti. Ove godine, povodom jubilarnog 50. Me|unarodnog beogradskog susreta pisaca, koji }e sve~ano biti otvoreni narednog petka u Centru “Sava” u Beogradu, presti`no priznawe Mr~ajev~kih susreta pone}e tri pesnika. “Povequ Morave”, koja se dodequje na pesni~koj pozornici na obroncima [umadije, za celokupan stvarala~ki opus, odlukom `irija upravnih odbora Udru`ewa kwi`evnika Srbije i Kwi`evnog dru{tva “Mr~ajevci” dobi}e: Vasiq Mahnu, pesnik iz Ukrajine koji `ivi u SAD i pesnici iz Beograda Aleksandar Petrov i Qubinko Jeli}.

STIHOVI ME\U GRIVAMA eto dru`ewe pesnika Srbije pod nazivom “Poetsko }o{e”, koje na atraktivan na~in organizuje ~a~ansko Udru`ewe qubiteqa poezije i muzike “Moravsko predve~erje”, odr`ano je posledweg dana avgusta u nesvakida{wem ambijentu Kowi~kog kluba “Griva” u Prijevoru. U dru{tvu ovih plemenitih `ivotiwa i rasnog vu~jaka, koga je pripitomila vlasnica Kluba i qubazna doma}ica ovog dru`ewa Milkica Mladenovi}, svoje odabrane stihove govorili su, ili pevali, pesnici iz kwi`evnih klubova Beograda, ^ukarice, Bawa Luke, ]uprije, ^a~ka i Kraqeva. Wih tridesetak, pratio je kola` viceva koje su dramski govorili Stevo Markovi} i Irena, a pratila ih i wegova muzi~ka grupa Mirjana Marinkovi} i Zoran, pevali su ruske teme, a u dva kruga oglasili su se: Slobodan Boca Baji}, Dobrila Maxare-

P

vi}, Atanasije Savi}, Milica Mima Dmitrovi}, Svetlana Vu~kovi}, Aleksandra Mi{i}, Mirjana Marinkovi}, Dragana To{i}, Bora Blagojevi}, Milka I`ogin, Matilda Jankovi}, Sne`ana Petrovi}, Slobodan Jovanovi}, Du{an @ivkovi}, Dim~e Milo{evski, Stojan Ratkovi}, Jovan Bundalo, Nada \or|evi}, Dragana \urkovi}, Zorica Le{ovi}, Nada Tanaskovi}, Danka \urkovi}, Grozdana Loli}, Maria @ujovi}, Lepa Be`ani}, Olica Milutinovi}, Gorjana Dabi}... Nakon dva kruga pesni~kog nadgorwavawa sa zvucima prirode u prijevorsku suton, pesnike je do~ekala i poneka da se “prekrste”, zemqani lonac toplog pasuqa i gitara, na kojoj se, uz Steva Markovi}a, oglasio i na{ vajar iz Pariza Rasko Marinkovi}, tako da je pesni~ko dru`ewe potrajalo do kasno u no}...

Z. L. S.

SUTRA U MOJSIWU BRATSTVO PORODICA LEVAJAC ORGANIZUJE NARODNI SABOR

„ZAHVALNA SRBIJA“ ratstvo porodica Levajac osnovano 2009. godine sa ciqem da neguje tradicionalne i savremene vrednosti porodice i reafirmi{e uspomenu na svog slavnog pretka, Raka Levajca (1777-1833), ~uvenog vojvodu u Prvom i drugom srpskom ustanku, borca za oslobo|ewe od turskog jarma, organizuje sutra u Mojsiwu u 11 ~asova Narodni sabor “Zahvalna Srbija”, rekao je u utorak na konferenciji za novinare Qubi{a Levajac, predsednik ovog Bratstva. Nakon parastosa wegovim saborcima i vojvodi Raku Levajcu, sahrawenom pored ulaza u crkvu Velike Gospojine u Mojsiwu, u kojoj je uz blagoslov vladike Hrizostoma pre ~etiri godine postavqena spomen plo~a, bi}e

B

odr`an prigodan kulturno-umetni~ki program. Na ~iwencu da se i druge porodice u svetu okupqaju ukazao je kwi`evnik Tihomir Levajac, koji `ivi u Bawaluci, ali je malo porodica koje imaju u istorijsku sre}u i obavezu da neguju i rehabilituju uspomenu na slavnog pretka.

U tom smislu na inicijativu Bratstva, a na predlog MZ Ko{utwak vojvoda Rako Levajac dobio je svoju ulicu u ^a~ku, a Qubi{a Levajac je pokrenuo inicijativu i za podizawe spomenika. O programu u kome }e nastupiti kulturno umetni~ka dru{tva iz Parmenca i Bawa Luke, frula{, guslar i drugi, govorio je Miloqub Petrovi}, predsednik parmena~kog KUD “Milisav Petrovi}”.

Z. L. S.

FOTOGRAFIJA U FOKUSU IZLO@BE SPOMEN ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG U UMETNI^KOJ GALERIJI

„NADE@DA PETROVI], S OBE STRANE OBJEKTIVA“ zlo`bom “Nade`da Petrovi}, s obe strane objektiva”, otvorenom u utorak, 10. septembra, Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” pridru`ila se obele`avawu 140 godina od ro|ewa velike srpske i ~a~anske slikarke. Re~ je o postavci Spomen zbirke Pavla Beqanskog iz Novog Sada, ~ija je upravnica, dr Jasna Jovanov ujedno autor ovog, svojevrsnog otkri}a u stvarala{tvu Nade`de Petrovi} (1873-1915), kojim je osvetqen jo{ jedan, do sada nedovoqno istra`en aspekt umetni~kog anga`mana najzna~ajnije slikarke moderne, a to je fotografija. Izlo`ene su retko ili nikada prikazivane fotografije, koje same name}u i naziv postavke - “s obe strane objektiva”, po{to postavku ~ine, ne samo fotografije na kojima je sama umetnica, ve} i one, koje je li~no fotografisala iz svoje umetni~ke vizure, postavqaju}i kao modele, kako ~lanove svoje porodice, bliske li~nosti, okru`ewe, tako i ~itav svoj slojeviti dru{tveni anga`man, na raz-

I

li~itim dru{tveno-istorijskim poqima, budu}i aktivna i kao bolni~arka u ratovima. Veoma zna~ajna je ~iwenica da se umetnica ovim medijem bavila u kontinuitetu, pasionirano i da je bila verovatno prva `ena ratni fotograf na ovim prosto-

17

KULTURA

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Eloiza Xejms

KAD OTKUCA PONO]

rima. Postavka u ^a~ku dopuwena je i delima iz fonda Umetni~ke galerije.

Izlo`ba je premijerno prikazana u Spomen zbirci Pavla Beqanskog (1892-1965) u Novom Sadu, diplomate i kolekcionara koji se u periodu izme|u dva svetska rata posvetio stvarawu kolekcije moderne srpske umetnosti, za javnost otvorene 1961. godine i sadr`i 185 antologijskih dela od 37 autora, me|u kojima je i 14 remek dela Nade`de Petrovi}.

Usledila su predstavqawa u Domu Vojske Srbije u Beogradu i Muzeju savremene umetnosti u Bawaluci. Otvarawu u ^a~ku je prisustvovala i kustos izlo`be Jasmina Jak{i} Subi} iz Spomen zbirke Pavla Beqanskog.

Ovo je drugi projekat na kome uspe{no sara|uju Spomen zbirka Pavla Beqanskog i ~a~anska Umetni~ka galerija, nakon izlo`be “Pjer Kri`ani} - hroni~ar jednog vremena”,

istori~arke umetnosti Marije Radisav~evi}, koja je trenutno postavqena u Domu omladine u Beogradu i izaziva veliko interesovawe i medija i publike, podsetila je direktorka ~a~anske Umetni~ke galerije Milica Petronijevi} i zahvalila autorki izlo`be “Nade`da Petrovi} - s obe strane objektiva” dr Jasni Jovanov, {to je doprinela otkrivawu jo{ jednog zna~ajnog, a nepoznatog segmenta Nade`dine bogate umetni~ke i qudske prirode.

Izlo`ba je realizovana uz podr{ku Ministarstva kulture i informisawa Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu i javno informisawe Vlade AP Vojvodine, a zahvaquju}i saradwi s institucijama i pojedincima, kao i potomcima porodice Petrovi}. U postavci se pored brojnih printova fotografija, mogu videti i fotoaparati kojima se umetnica slu`ila na po~etku 20. veka, no{wa sa kosovskim motivima, jedna skulptura i albumi sa serijama porodi~nih i drugih portreta, koje potpisuje slavna slikarka. Izlo`bu u ^a~ku je otvorio pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}. Kolektiv Umetni~ke galerije ponudi}e stru~no vo|ewe kroz postavku utorkom i ~etvrtkom od 18 ~asova sve do 1. oktobra, do kada }e izlo`ba biti otovorena.

Z. L. S.

VE^ERAS FILMSKI PROGRAM POSVE]EN SOWI SAVI] U GALERIJI „RISIM”

DEVOJKA IZ GRADA...

S

ezonu umetni~kih sadr`aja u Galeriji “Risim” zapo~e}e ve~eras u 19 ~asova izlo`bom i filmskim programom posve}enim glumici Sowi Savi} pod naslovom “Devojka iz grada”. Otvarawu }e prisustvovati gosti iz Jugoslovenske kinoteke iz Beograda, a bi}e prikazana mawe poznata autorska ostvarewa ove avangardne i svestrane umetnice, rekao je Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, koja je staralac umetni~ke i filmske zaostav{tine Sowe Savi}, po `eqi wene majke. U prizemqu Galerije “Risim” }e biti projektovana i publici poznata ostvarewa ove glumice, dok }e u obli`woj ba{ti restorana “Samuraj”, nakon projekcija, svirati grupa “Supernaut”, s kojom je Savi}eva intenzivno sara|ivala. @eqa organizatora ovog programa je da se uz medijsku podr{ku formira multikulturalni centar i legat Sowe Savi}, pod ~ijim krovom }e svoje mesto za se}awe na}i i brojni drugi zaslu`ni ^a~ani iz sveta filmske i pozori{ne umetnosti.

Z. L. S.

Pod pla{tom no}i, nikakva pravila ne va`e...

Nezaboravna heroina dobi}e i vi{e nego {to je o~ekivala nakon {to se kona~no prepusti qubavi.

Za legije prosaca koji je obo`avaju, bi}e poprili~no iznena|ewe kada ledi Sofi Jork, k}erka markiza od Brandenburga, odbije bra~nu ponudu `estokog i raskala{nog Patrika Fouksa u korist finog ali pomalo dosadnog Bredona ^etvina, lorda Slaslova. Mo`da Bredon ima titulu erla, ali Sofine usne bride od Patrikovih tajnih poqubaca. Ipak, uverena je da }e on zauvek ostati razvratnik i zato radije bira wegovog u{togqenog prijateqa. Patrik je {okiran i povre|en wenom odlukom, jer ovaj ponosni zavodnik beznade`no je zaqubqen u Sofi.

Kada se Patrik preru{i kako bi u~inio Bredonu uslugu, strastveni par na}i }e se o~i u o~i. Shvativ{i da ne mogu da odole jedno drugom, ven~a}e se na brzinu, me|utim, oboje imaju skrivene strahove koji }e dovesti do nesporazma i umalo sve upropastiti.

Nesta{no nevina{ce i prefiwena bitanga odigra}e svoj ples – Sofi }e spoznati {ta je potrebno da zadr`i mu{karca, a Patrik nau~iti najva`niju lekciju o qubavi.

Sidni [eldon

PONO]NE USPOMENE U kwizi Druga strana pono}i, igrali su majstorsku igru qubavi, po`ude i smrti.

Sada, u Pono}nim uspomenama, oni koji su pre`iveli, sre}u se da odigraju posledwu partiju...

Progowena tragedijom, bez se}awa na pro{lost, jedna lepa `ena o~ajni~ki poku{ava da se vrati u stvarnost.

Krije se u udaqenom manastiru u Gr~koj, i `eli da izgradi novi `ivot za sebe. Ona je Ketrin Daglas, predodre|ena da se jo{ jednom suo~i sa okrutnom, harizmati~nom mo}i Konstantina Demirisa, gr~kog brodovlasnika koji je ubio wenog mu`a i koji `ivi sa samo jednim ose}awem – `eqom da se osveti. Sada, u blistavim metropolama posleratne Evrope, Demiris je spreman da izvede posledwi ~in svog |avolskog plana – i zatre svaki trag opasne tajne ~iju pora`avaju}u istinu samo Ketrin zna.

18

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

PROFESOR DR BO[KO SUVAJXI], GOST OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE, O KOSOVU U EPSKOJ NARODNOJ POEZIJI

NA[A KLASIKA, JEDINA I PRAVA

avr{ni program Letwih dana kulture u na{em gradu organizovao je Ogranak Vukove zadu`bine, kao Udru`ewe “^uvari dela Vuka Karaxi}a”, pro{log ~etvrtka u saradwi sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, gde je zanimqivo predavawe na temu “Kosovo u epskoj narodnoj poeziji” odr`ao dr Bo{ko Suvajxi}, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Suvajxi} je predsednik Dru{tva za srpski jezik, ~lan UO Vukove zadu`bine i predsednik Me|unarodnog komiteta slavista, osnovanog 1929. godine, ~iji je rad obnovqen u Beogradu 1955. godine, a 2018. }e biti odr`an veliki Svetski kongres slavista upravo u na{oj prestonici, najavio je profesor.

Neguju}i tradicionalne vrednosti na{e duhovne kulture, mi u Ogranku Vukove zadu`bine kao ~uvari simbola i ba{tine sopstvenog identiteta, smatrali smo svojom du`no{}u da progovorimo o istorijskim ranama vezanim za kosmetski prostor, ali, jezikom narodne poezije. U to ime, brojnu publiku je pozdravila predsednik Ogranka mr Grozdana Komadini}, istakav{i da na{a epska poezija i “jeste i nije istorija, ali je narod uvek u ne~emu tra`io upori{te, da bi nastavio svoj `ivot i borbu daqe”, kao i upravnik Vukove zadu`bine Slavko Vejinovi}, koji je ~a~anski Ogranak izdvojio kao jedan od najuspe{nijih u zadu`binarskoj mre`i. Direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi} rekla je da }e se ponovo u~iti u {kolama narodna poezija i da je potrebno obnavqati to kolektivno pam}ewe. Svojim bar{unastim glasom ve~e je oplemenila Sara Plazini} pevaju}i kosovske pesme, s kojom je na kraju i ~itava publika zapevala, ne retko i kroz suze, “Ej dragi, dragi, bo`urove sadi”, maturanti ~a~anske Gimnazije Jovana Lazovi} i Pavle Glinti} recitovali su odlomak iz pesme “Smrt majke Jugovi}a”, a u~enici iz {kole u Trnavi, koje je scenski pripremila nastavnica Mila Mutavxi}, prikazali su odlomak iz pesme “Kosovka devojka”.

KOSOVSKI BOJ JE TRAJAO JEDAN DAN - Nijedan izvor iz perioda Boja na Kosovu ne govori o porazu hri{}anstva. Pouzdano se zna da je boj trajao samo jedan dan, verovatno samo jedno pre podne, i da su oba vladara poginula, knez Lazar i sultan Murat, pouzdano se zna da je u boju u~estvovao i Vuk Brankovi}, na ~ijem se posedu bitka odvijala, i da je sultan Murat do{ao sa oba svoja sina, Bajzitom i Jakubom, kao i najva`nijim vojskovo|ama iz Male Azije, dakle, sa najve}om vojnom silom... To je bila strahovito krvava bitka, gubitke je imala i jedna i druga strana, ali se od tih gubitaka srpska strana nije oporavi-

Z

Profesor dr Bo{ko Suvajxi}

la. Turci su se vratili u Jedrene da se oporave i da krenu daqe. Brankovi} se spasio, a ve}ina hri{}anske vojske je ostala na bojnom poqu, a sve ostalo polako postaje legenda - rekao je profesor Suvajxi}, pozivaju}i se na istorijske izvore o doga|aju koji je bio osnova budu}eg vekovnog mita.

U deset kultnih spisa o knezu Lazaru, koji su nastali posle samog boja od 1390. do 1420. godine, a neki spadaju u red najlep{ih spisa na{e sredwevekovne kwi`evnosti, na primer, Jefimijina “Pohvala knezu Lazaru”, govori se o vencima duhovne pobede, koja je ostvarena velikom `rtvom na bojnom poqu.

- Na osnovu ovih spisa knez Lazar Hrebeqanovi} je i kanonizovan. Jedan od najzna~ajnih spisa toga doba jeste “@itije despota Stefana Lazarevi}a” Konstantina Filozofa, u kome se govori o Kosvoskom poqu i Lazarevoj pogibiji, ali i nekom ko je veoma blagorodan i ko je izvr{io podvig i ubio turskog sultana. Tu su dva me|usobno povezana oslonca kosovske legende, re~ je o junaku koji vr{i podvig i izdajniku koji }e da okleveta junaka. I jedna i druga legenda su se razvijale tako da su dovele do procesa

naknadne istorizacije i konkretizacije, odnosno individualizacije. U nizu istorijskih spomenika pomiwe se i da je postojala nekakva nesloga u hri{}anskom taboru, i grupa devet zaverenika, me|u wima i neimenovani junak koji je ubio sultana, vizantijski izvori pomiwu Milo{a Kobilu, a tek krajem 15. veka pomiwe se i ime junaka, Kobili}, a potom Obili} - ka`e dr Bo{ko Suvajxi} i navodi dva kruga izvora o Kosovskom boju.

VIZIJA NACIONALNE ISTORIJE Prvi i najstariji sloj narodnih pesama su velike pesme dugog stiha - bugar{tice (15-16 slogova) u kojima je velika pa`wa posve}ena Milo{u Kobilovi}u i na~inu wegovog hvatawa, sa nizom mitolo{kih ostataka, koji u narodnoj kwi`evnosti postaje mitolo{ki heroj koji se u kosmogonijskom smislu suprotstavqa demonu, a ne samo epski junak. Tu je vite{ki motiv sahrawivawa pod nogama vladara, motiv zava|anih `ena oko porekla i prvenstva vlasti o kome je neprimereno govoriti, ali vekovima se prosejavalo ono {to ostaje, do Vuka se de{avalo “resetovawe” tradicije, ali ta spona sa istorijom ostaje, jer je su{tina epskog pevawa da se upravo o~uva spomen na ono {to je vredno spomena. U epskoj poeziji anga`ovane su upravo najvi{e instance u vi{em smislu kada se ka`e “Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no” da bi se “opravdao” poraz, kako se to ispostavilo kasnije u istorijskim izvorima, a kao razlozi se navode: brojnost turske vojske, izdaja Vuka Brankovi}a i Bo`ija voqa. Vitalnost Kosovske legende `ivi i u svim pesmama Filipa Vi{wi}a, iako on peva tokom Prvog srpskog ustanka o pobedi, sa vizijom nacionalne istorije.

- Ta velika pri~a o `rtvovawu i slobodi je u na{e vreme prili~no banalizovana, to su univerzalne stvari i recimo optu`ivati epsku narodnu poeziju za neko {irewe nasiqa i mr`we ili Wego{a, isto je {to i optu`ivati [ekspira za pedofiliju zbog Romea i Julije, ili Getea za crnu magiju zbog Fausta... To je potpuno besmisleno, i tra`iti ne{to izvan kwi`evnosti je pogubno. Ta kosovska epika isti~e ono va`no, prelamawe kolektivne tragike kroz prizmu individualnog udesa (Kosovka devojka, Smrt majke Jugovi}a...) Epske narodne pesme su na{a klasika, jedina i prava, rekao je Vasko Popa, na woj smo odrasli, a sama kosovska legenda pru`a pogled u dubinu srpske tradicije, u sticawe carstva u duhu, koje se mo`e posti}i samo duhovnom `rtvom. Da se “Smr}u za ideju, sama ideja sa~uva od smrti”, ~uvena je misao istori~ara Radovana Samarxi}a - rekao je Suvajxi}.

Z. L. S.

MILICI MIMI DMITROVI] DRUGA NAGRADA ZA QUBAVNU POEZIJU BIBLIOTEKE U NOVOJ VARO[I “Carsku gozbu/ pred tebe ja bih/ prostrla zorom/ u svitawe/ pa beri sa mene/ sve {to ti i{te/ qubav i slasti/ ispi iz mene/ posledwu kap/ mu{kosti/ svojoj utoli `e|/ Carsku gozbu/ pod tebe ja bih/ prostrla krotko/ u suton blag/ pa pusti zveri/ i ptica poj/ medonosni prizovi/ p~eliwi roj/ semenom pesme/ neka nam po{krope strast/ Carsku gozbu/ oslikaj trenom/ purpurnom bojom/ukrasi ram/ spusti u du{u/ srebrni pehar/ pa nosi seme/ i nosi plod/ i nosi stablo/ i nosi rod/nosi i mene/kud god da krene{/ u oku svom/ slavi trenutak/ i ja }u isto/ dok se na gozbi sladim/ detiwe ~isto...

Pesma “Gozba carska”, ~a~anske poetese Milice Mime Dmitrovi}, potpisna {ifrom “Amajlija”, zavredela je drugu nagradu na konkursu qubavne poezije koji Biblioteka “Jovan Tomi}” u Novoj Varo{i, raspisuje ve} deset godina. Nagradu je ^a~anki, na kwi`evnoj ve~eri pro{log petka u novovaro{koj Biblioteci, uru~ila direktorka Nera ^ovi}, a pesme iz wenih kwiga kazivali su glumci Amaterskog pozori{ta iz Nove Varo{i, Indira Gen~i} (kustos ovda{weg Muzeja) i Vladimir Dulanovi} (kwi`ni~ar, re`iser, glumac i kompletan scenski radnik). Pored na-

PISAC RASKO[NOG TALENTA gradne diplome i monografskog izdawa kwige o stanovni{tvu ovog kraja, pesnikiwa je nagra|ena i vikend boravkom na Zlataru. Pro~itav{i svoju nagra|enu pesmu “Carska gozba”, Milica Dmitrovi} je zahvlalila organizatorima konkursa i uputila pohvale da su sjajni doma}ini. Tre}u nagradu je dobila Dragana \urkovi}, ali }e je preuzeti naknadno.

Milica Dmitrovi} je vi{e od dve decenije prisutna na kwi`evnoj sceni rodnog grada i Srbije. ^lan je Kwi`evne zajednice Jugoslavije, Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Udru`ewa publicista u ^a~ku, a uspe{no se oprobala u raznovrsnim `anrovi- Uru~ivawe nagrade: ma. Objavila je {est kwiga poezije Milica Mima Dmitrovi} i Nera ^ovi} (“@eqa, ki{e, klackalice”, “Na stranputici du{e”, “Mima 3”, “Bih li to jan Despotovi}, Jovan Nikoli} Jof, Drasnena”, “Nova }utawa” i “^ulo qubavi”), gan Jovanovi} Danilov, Verica Tadi} i kwigu kratkih pri~a “Amajlija” i dva ro- Milosav Buca Mirkovi}.

U~esnik je brojnih pesni~kih susreta u mana: “Teo”i “Mer”. Recenzenti su joj bili: mr Jelena Kova~evi}, mr Marijana Srbiji, Republici Srpskoj, Bugarskoj i Matovi}, publicista Qiqana Bulatovi}, dobitnik vi{e nagrada na kwi`evnim kwi`evnici: Antonije Markovi}, Mili- konkursima. Samo u toku posledwe dve go-

dine pobrala je tre}u i drugu nagradu na konkursu qubavne poezije u Novoj Varo{i; Pohvalu za pesmu u ]upriji 2012; Nagradu “ART KVADRAT” za pesmu u Kazanlaku u Bugarskoj; tre}u nagradu za kratku pri~u IK ALMA, Beograd 2012; prvu nagradu za kratku pri~u u ]upriji - “Moravske tajne” 2012; drugu nagradu za pri~u u Barajevu 2012. i Pohvalu za qubavnu pesmu na istom konkursu Kwi`evnog kluba “Jovan Du~i}” 2013; Pohvalu na konkursu “Milovan Vidakovi}” za pri~u u Budimpe{ti 2012; Pohvalu na konkursu u Ni{u 2013, drugu nagradu za najlep{u qubavnu pesmu KK “Dis” u Ba~koj Palanci 2013... Milica Mima Dmitrovi}, svojim sugra|anima prepoznatqiva je i kao radnik “Urbanprojekta”, stvaralac je rasko{nog talenta, od koga mo`emo o~ekivati jo{ mnoga kwi`evna dostignu}a.

Z. L. S.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

19

20

RECEPTI

qiva sadr`i topqiva dijetetska vlakna (pektin), koja deluju blagotvorno kod sni`ewa holesterola u krvi i zatvora. Nau~na istra`ivawa pokazuju da se konzumirawem dvanaest {qiva dnevno posle osam sedmica smawuje holesterol - LDL (los holesterol). [qive, uz jo{ neke vrste vo}a (jabuke, vi{we, kru{ke, kajsije) sadr`e sorbitol {e}erni alkohol koji se koristi kao zamena za {e}er u proizvodwi slatkih dijetetskih proizvoda namewenih dijabeti~arima i ostalim osobama koje smeju konzumirati ograni~ene koli~ine {e}era.

Sve`e {qive su odli~an izvor vitamina C, koji je mo}an prirodni antioksidant.i poma`e organizmu da razvije otpornost prema infektivnim agensima i da izbaci {tetne slobodne radikale.

Sve`e {qive su veoma dobar izvor vitamina A i beta karotena. Vitamin A je neophodan za vid i za odr`avawe zdrave ko`e [qiva zbog sadr`aja vitamina B-kompleksa poma`e kod psihi~kih nemira i pote{ko}a s koncentracijom, ja~a srce i imunitet, reguli{e probavu, ~isti organizam i odstrawuje iz wega {tetne materije, te podsti~e rad jetre i popravqa apetit.

Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u `u~i trebalo bi da jedu {qive u veoma malim koli~inama. [qiva krvne sudove ~isti od masnih naslaga.

[

[QIVE (Prunus domestica)

Nutritivne vrednosti Energetska vrednost porcije Voda Sadr`aj vlakana: Sadr`aj ugqenih hidrata Kalcijum Kalijum Magnezijum Fosfor Vitamin A Vitamin C Folna kiselina

[QIVE ZA BOQI RAD CREVA

Maske za suvu ko`u Nekoliko krupnih, zrelih i mekanih {qiva oqu{tite i umutite u glatku masu. Dodajte ka{i~icu meda i gline koliko da se napravi lepa ka{a. Ukoliko je ko`a jako suva, dodajte i ka{i~icu pavlake. Nama`ite masku na ~istu ko`u i dr`ite 20 do 30 minuta. Glinu uvek me{ajte plasti~nom ili drvenom ka{i~icom.

Sastojci: - 250 g suvih {qiva - korica cimeta - 4 klin~i}a - 150 g suvog gro`|a - 2 ka{ike ruma - 3 litra vina [qive oprati, o~istiti od ko{tica i staviti u ve}u teglu. Dodati koricu cimeta, klin~i}e i suvo gro`|e, prethodno namo~eno u rum.

Sve preliti vinom i teglu povezati. Po{to odstoji 15 dana na sobnoj temperaturi, vino pa`qivo odliti, sipati u boce i dobro ih zatvoriti.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 13. septembar

Subota, 14. septembar

Suva {qiva u odnosu na drugo suvo vo}e ima dvostruko ve}u antioksidansnu mo}. U sastavu suvih {qiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju ve}i laksativni efekat u odnosu na sve`e {qive. Laksativno delovawe {qive ima veliku prednost jer je, zbog nedovoqne fizi~ke aktivnosti i nezdrave ishrane smawena aktivnost creva, naro~ito kod starijih osoba. [qive se su{e kada su dobro zrele. Cele plodove {qiva, bez va|ewa ko{tica, rasporediti po re{etkastoj podlozi tako da ne le`e jedna na drugoj. Su{iti ih na suncu, preko celog dana. Mesto na kojem se su{e treba da bude sun~ano i za{ti}eno od pra{ine i insekata.

Predve~e dasku sa {qivama uneti unutra da ne bi preko no}i ovla`ile. Ukoliko nema uslova za su{ewe na suncu, mogu se su{iti u rerni. Po~etna temperatura treba da bude 50 stepeni, sa od{krinutim vratima rerne kako bi para izlazila. Tokom su{ewa plodove okretati. Kad su upola osu{ene, {to se poznaje po sme`uranoj qusci, poja~ati temperaturu na 65 stepeni. Osu{ene {qive dr`ati u platnenoj kesi.

Deset do dvanaest suvih {qiva dnevno spre~avaju gubitak ko{tanog tkiva prouzrokovan opadawem nivoa estrogena. I na taj na~in {to snabdevaju organizam boronom, mineralom koji olak{ava apsorpciju kalcijuma.

Suve {qive sadr`e i mo}ni antioksidans beta karoten. ^etvrtina {oqe suvih {qiva obezbe|uje 17 odsto preporu~enih dnevnih doza vitamina A beta karoten). Suve {qive su izvor kalijuma, koji {titi kardiovaskularni sistem. Dodajte ih u `itarice koje jedete za doru~ak, u`inu, koristite u kola~ima ili pravite od wih pire kojim }ete da prema`ete jutarwi tost kako biste spre~ili pojavu viskokog pritiska i ateroskleroze.

Spre~avawe opstipacije (zatvora) je najpoznatija uloga suvih {qiva. Na ovaj na~in se smawuje rizik raka debelog creva i pojave hemoroida.

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 15. septembar

Ponedeqak, 16. septembar

VREMENSKA PROGNOZA

Utorak, 17. septembar

Sreda, 18. septembar

110C

110C

130C

130C

140C

80C

190C

200C

200C

190C

190C

200C

Mogu}a slaba ki{a

Vedro

(100g)

- 54.0 kcal - 118.0 % - 2.0 g - 14.0 g - 4.0 mg - 173.0 mg - 8.0 mg - 11.0 mg - 32.0 mg - 32.0 mg - 2.0 mg

SUVE [QIVE

[QIVE I KOZMETIKA

Hranqiva maska od {qiva Potrebno vam je tri zrele ispasirane {qive, ka{ika meda i 10 AD kapi koje mo`ete kupiti u svakoj apoteci. Ovu smesu pustite da se osu{i na licu, pa je posle 20 minuta isperite tuferima natopqenim u ~aj od kamilice

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

Vedro

Delimi~no obla~no

^etvrtak, 19. septembar

150C 200C

Slaba ki{a

21

RECEPTI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SLATKA ZIMNICA OD [QIVA SLATKO OD [QIVA SA ORASIMA

SLATKO OD NEQU[TENIH [QIVA

XEM OD PE^ENIH [QIVA

Priprema: Kre~ razmuti u polovini vode predvi|ene za kre~nu vodu, a zatim dodati celu koli~inu. Ostavite da se kre~ slegne, a voda izbistri. [qive sasvim tanko oqu{ti.

Pa`qivo odvojiti bistru vodu od kre~a i spu{tati u wu {qive. Posle sat izvaditi {qive iz kre~ne vode i pa`qivo ih, pomo}u |ev|ira, oprati u nekoliko voda. Svakoj {qivi izvaditi ko{ticu, paziti da se ne pokvari oblik {qive. Na mesto ko{tice ubaciti ~etvrtine jezgra oraha.

U {erpi za kuvawe slatka, od {e}era i ~a{e vode skuvajte gust sirup. Pre nego {to je sirup potpuno gotov, spustite u wega kolutove oqu{tenog

Priprema: [qive oprati. Ise}i popre~no, o~istiti od ko{tica i nakon toga izmeriti. U {iru {erpu staviti {e}er i dodati vodu i ostaviti ga na tihoj vatri da se istopi. Kada sok po~ne da vri dodati ise~ene {qive.

Nastaviti sa kuvawem. Ka{ikom pa`qivo odstraniti penu (nikako nemojte me{ati slatko, ve} dr{ke {erpe polako okre}ite levo - desno.

Ponovite nekoliko puta, tako se pena skupi na sredinu {erpe, na taj na~in ka{ikom }ete je lak{e odstraniti).

Ped kraj kuvawa dodati kri{ke limuna i li{}e bosiq-

Priprema [qive dobro oprati, o~istiti od ko{~ica razdvojiti na polovine i poslagati na dubqu posudu za pe~ewe. Posuti {e}erom, lagano prome{ati, staviti u rernu zagrejanu na 200-220째C i pe}i dva do dva i po sata. Povremeno malo prome{ati.

Sastojci: 1kg {qiva 1kg {e}era 1 limun malo limuntusa 250 g kre~a ~etvrtine jezgra oraha 4 litra vode za kre~nu vodu 1 ~a{a vode za sirup limuna. Pripremqene {qive polako spustite u sirup i kuvajte oko 25 minuta.

Pred kraj kuvawa dodati malo razre|enog limuntusa.

Skinuti slatko sa {poreta, pa`qivo ga openiti i pokriti mokrim ~istim platnom.

Potpuno se isto sprema i bez oraha.

Ostaviti da stoji nekoliko ~asova pa onda sipajti u ~iste, suve tegle.

Sastojci: 1 kg o~i{}enih {qiva 800 gr {e}era 2-3 kri{ke limuna 2-3 lista bosiqka 150 ml vode ka. Slatko dobija poseban ukus i miris. Izvaditi li{}e bosiqka.

Sa gotovim vru}im slatkom puniti vru}e tegle.

Napuwene tegle uviti u toplo i ostaviti da se preko no}i hladi.

U slu~aju da volite da su zrna {qiva malo tvr|a, posle ce|ewa, {qive dr`ite 60 minuta u kre~anoj vodi.

Sastojci: 3 kg {qiva 1 kg {e}era 1-1,5 dl ruma Kada je postignuta `eqena gustina, dodati rum i puniti u vru}e tegle. Odmah ih zatvoriti i staviti u toplu rernu da se ohlade do idu}eg dana.

XEM OD [QIVA SA ANANASOM I ORASIMA

XEM OD SUVIH [QIVA

LIKER OD [QIVA

Priprema: [qive sa karanfil~i}em, cimetom i vodom pome{ati i kuvati 20-25 minuta pa procediti. Dodati {e}er i vanil {e}er i ostaviti da odstoji 10 sati, pa dodati alkohol i ostaviti jo{ dve sedmice.

Sastojci: 750 gr {qiva, o~i{}enih 1 karanfili} 1 {tapi} cimeta 500 ml vode 350 gr {e}era 20 gr vanilin {e}era 1/2 l belog ruma 1/2l vodke

Sastojci: 2 {oqe suvih {qiva 1 {oqa {e}era 1 {oqa vode sok od jednog limuna

Sastojci: 1 kg {qiva-odstraniti ko{tice i ise}i na ~etvrtine 250 gr ananasa-usitniti na blenderu 100-150 gr oraha-iseckati 500 gr {e}era 2 vanil {e}era 2 ka{ike soka od limuna jo{ oko 15-tak minuta. Sipati u zagrejane tegle. Dobro ih zatvoriti i okrenuti naopako 10 minuta .

KOMPOT OD [QIVA

XEM OD [QIVA SA ^OKOLADOM

SOK OD [QIVA

Priprema: [qive oprati, o~istiti od ko{tica, prepoloviti ili na ~etvrtine, Kuvati ih u 2 litra vode dok ne omek{aju, 30 minuta pa ih samleti (u blenderu ili multipraktiku). Nakon toga procediti kroz gazu ili cedaqku. Dodati {e}er, limunsku kiselinu i proce|eni sok u kojem su se kuvale {qive (na gazi ostanu komadi}i {qive), ostatak vo-

Priprema: Sve staviti u {erpu i kuvati na tihoj vatri oko sat vremena uz ~esto me{awe. Dok je jo{ vru}e staviti u tople staklene tegle i zatvoriti.

Priprema: [qive staviti u dubqu posudu za kuvawe. Dodati {e}er, vanil {e}er i sok od limuna, sve dobro prome{ati i kuvati na sredwoj temperaturi.

Kada provri kuvati 60 minuta uz povremeno me{awe.

Omek{ale {qive skloniti sa {poreta i usitniti {tapnim mikserom, dodati usitweni ananas i nastaviti kuvawe na maloj temperaturi 60 minuta uz ~e{}e me{awe, pa dodati naseckane orahe. Kuvati xem

Sastojci: 1 kg {qiva 4 l vode 200 gr {e}era 2 male ka{i~ice limunske kiseline malo cimeta de od dva litra, i to je ukupno 4 litra, te ponovno kuvati 10-15 minuta. Sipati u zagrejane (u rerni) fla{e, pa pasterizovati.

Priprema: [qivama najpre povaditi ko{tice, pa ih samleti, treba da dobijete tri kg samlevenih {qiva. Meqite ih na vodenicu koja odvaja qusku. Tako samlevene {qive i {e}er kuvati na sredwoj vatri. Kuvati sat- sat i po, (zavisi od zrelosti {qiva i od ja~ine temperature). Kuvano je kada xem postane gu{}i, mo`da ne}e izgledati tako, ali kada se

Sastojci 3 k g{qiva 3 kg {e}era 300 gr ~okolade ohladi bi}e. Skinuti sa {poreta, dodati rendanu ~okoladu i me{ati dok se ~okolada ne istopi.

Kada xem bude mlak sipati u zagrejane tegle i staviti u rernu da se dobije pokorica.

Priprema: Mawe {qive samo oprati i stavqati u tegle, a ve}e prepoloviti i izvaditi ko{tice. Po `eqi {qive mo`ete da oqu{tite. Prelijte ih vru}im sirupom i pasterizovati 15-20 minuta.

PASTERIZACIJA Vreme zagrevawa kod pasterizacije je kratko, a temperatura je oko 80 stepeni, tako da u namirnicama ostaje mnogo vitamina Tegle ili staklene fla{e se napune, zatvore i slo`e u lonac (da se ne bi me|usobno dodirivale, a na dno lonca staviti novine ili kuhiwsku krpu). Sipati vode do 3/4 fla{e ili tegle, poklopi-

Sastojci za teglu od kilo {qiva 3 ka{ike {e}era 8 ka{ika vode ti lonac i zagrejati dok ne provri. Zimnicu uvijemo u }ebe ili debeli pe{kir i ostavimo da se postepeno hladi. Ovako se uni{tavaju mikroorganizmi odgovorni za kvarewe hrane.

Pasterizacija u rerni Tegle dobro zatvoriti i pore|ati u hladnu rernu. Ukqu~iti rernu na 100 stepeni, a tajmer na 90 minuta. Kada se oglasi zvono tajmera, iskqu~iti rernu. Ostaviti tegle da se potpuno ohlade (24 sata), pa ih tek onda izvaditi.

22

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SAOBRA]AJ

OBAVEZE VOZA^A KOJI NAI\U NA SAOBRA]AJNU NEZGODU

SA^UVAJ SEBE, POMOGNI DRUGOM

o}na mora svakog voza~a nije samo da se wemu i wegovim saputnicima dogodi ne{to nepredvi|eno, ve} i da me|u prvima do|u na mesto saobra}ajne nezgode u kojoj ima povre|enih. U takvim slu~ajevima hrabrost i spremnost da se pomogne drugima nisu uvek na prvom mestu, nego znawe. Osnovno medicinsko i znawe o tome {ta bi prvo trebalo uraditi da bi i ostali putnici koji sti`u na lice mesta na vreme primetili nezgodu i izbegli opasnost. Do mesta saobra}ajne nezgode ne moraju uvek prvi da stignu voza~i drugih automobila ili teretnih vozila. To mogi biti i pe{aci, biciklisti, motorxije... Sada konkretno govorimo o voza~ima koji u svom automobilu moraju imati komplet prve pomo}i, trougao, svetle}i prsluk. U svakom slu~aju, prema novom Zakonu o bezbednosti saobra}aja (~lanovi 167. i 168.) svi u~esnici u saobra}aju obavezni su da pru`e pomo} povre|enima u nezgodama, u skladu sa svojim mogu}nostima i znawem, kao i da o tome obaveste nadle`ne slu`be. Po novom Zakonu i na~inu polagawa voza~kih ispita za sve kategorije, budu}i voza~i moraju da poha|aju teorijsku i prakti~nu nastavu iz prve pomo}i. Obuku u ^a~ku, posredstvom Crvenog krsta, sprovodi dr Branko Kujunxi}. I pre nego {to je po~eo da radi sa budu}im voza~ima, dr Kujunxi} je u pru`awu prve pomo}i obu~io pripadnike Omladinske terenske jedinice Crvenog krsta. Oni su nekoliko puta pokazali sugra|anima {ta su nau~ili, a kako najavquju u ovoj organizaciji, bi}e organizovane nove obuke za ~lanove wihove OTJ.

N

Arhiva: Pokazne ve`be volontera Crvenog krsta

5. Upozoriti ostale u~esnike u saobra}aju o nezgodi postavqawem sigurnosnog trougla na 50 metara u vangradskim, odnosno 15 do 20 m u gradskim zonama.

6. Pri}i vozilu, izvu}i kontakt kqu~ i zadr`ati ga kod sebe i kasnije ga predati policiji.

7. Povu}i ru~nu ko~nicu, ako je to mogu}e i spre~iti pokretawe i prevrtawe vozila.

8. Ne dozvoliti pu{ewe cigareta na mestu nezgode.

9. Neaktivirani vazdu{ni jastuci se mogu naknadno aktivirati i o tome bi posebno trebalo voditi ra~una.

10. Proveriti da li postoji opasnost od pada dalekovoda, izlivawa goriva, toksi~nih materija i izbijawa po`ara. Ukoliko je vozilo ve} zapaqeno ili postoji opasnost od po`ara, curi gorivo... nikako mu ne prilaziti, ve} pozvati 192 (policija), 193 (vatrogasna spasila~ka ekipa) i 194 (hitna medicinska pomo}).

NAJVA@NIJA JE BEZBEDNOST PRU@AOCA POMO]I

[TA PRVO URADITI? Ukoliko se zatekne na licu mesta, svaki voza~ mora najpre proceniti bezbedonosnu situaciju i pru`iti neodlo`nu pomo} unesre}enima. Potom poziva nadle`ne slu`be, policiju, hitnu medicinsku pomo}, vatrogasce (naro~ito ako je povre|eni zarobqen u automobilu, u slu~aju po`ara na mestu nezgode, pada dalekovoda, izlivawa toksi~nih materija). Svaki voza~ koji se zatekao na mestu nezgode obavezan je da sa~eka dolazak nadle`nih slu`bi i pomogne im, po potrebi.

Kako postupiti na mestu saobra}ajne nezgode: 1. Parkirati bezbedno svoje vozilo i ukqu~iti sva ~etiri pokaziva~a.

2. Osvetliti mesto nezgode svojim farovima.

3. Ne pretr~avati preko ulice ili magistarale.

4. Obu}i reflektuju}i prsluk.

U slu~aju saobra}ajnih nezgoda, bezbednost osobe koja pru`a pomo} je na prvom mestu. Kada su oni zadovoqeni, potrebno je uzeti iz svog automobila komplet prve pomo}i ili iz vozila unesre}enog, staviti za{titne rukavice i pri}i povre|enom. Trebalo bi zatra`iti pomo} i od ostalih prisutnih na mestu saobra}ajne nezgode.

- Sve mere prve pomo}i pru`aju se na mestu nezgode ne pomeraju}i povre|enog. Naravno, u slu~aju da je ugro`en `ivot osobe koja pru`a pomo}, mo`e se, u saradwi sa ostalima, povre|eni pomeriti na bezbedno mesto posebnim tehnikama, Rautekov hvat sa zemqe ili sedi{ta vozila.

Prvo {to je potrebno uraditi po prilasku povre|enima je primarni pregled. On podrazumeva procenu svesti i disawa. Sledi sekundarni pregled celog tela, “od glave do pete�, detaqnije utvr|ivawe postoje}ih povreda i sticawe uvida u neodlo`ne i dodatne mere pomo}i - navodi dr Branko Kujuxi}.

Z. J. (U slede}em broju: Kako pru`iti pomo} u slu~aju te{kih povreda)

23

VODI^

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DOM KULTURE - Petak, 13. septembar - Izlo`ba slika Dragana Jovanovi}a, slikara iz ^a~ka, Likovni salon u 20 ~asova - Utorak, 17. septembar - Kwi`evno ve~e sa VAWOM BULI]EM, sredwi hol u 20 ~asova

KAFE “[TO DA NE”

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

GALERIJA “RISIM” - Petak, 13. septembar u 19 ~asova Multimedijalna izlo`ba

“SOWA SAVI] - DEVOJKA IZ GRADA”

FESTIVAL „PRI^A” U^ESTVUJU Nikola Radovi} i “Zdu{na podr{ka”, “£ ˆ— ˇ , SUNSHINE , THE DIBIDUS i Pera Joe and Sunburst .

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Petak, 13. septembar, Ulica bra}e Gli{i}a u 21 ~as

“SRPSKI PAB”

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

- Subota, 14. april - Svirka "DUDA I KOLE" (eks Mamurni qudi), 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 13. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 14. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 15. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 16. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 17. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 18. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 19. 9. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM

24

LU^ANI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PREDSTAVNICI OP[TINE SA PRED[KOLCIMA U KOTRA@I

BOJANKE I BOJICE NA DAR!

redstavnici op{tine Lu~ani posetili su pro{le sedmice pred{kolce u Osnovnoj {koli u Kotra`i i uru~ili im tom prilikom prigodne poklone. Po`elev{i da uspe{no savladaju pred{kolski program, bojanke i bojice mali{anima je podelio predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}.

U Osnovnoj {koli “Kotra`a” ove godine nastavu poha|a 13 pred{kolaca. U grupi ima devet de~aka i ~etiri devoj~ice, koji se polako navikavaju na prve radne obaveze.

- Drago mi je {to smo danas uspeli da obradujemo pred{kolce. Trudi}emo se da se ova lepa praksa neguje i u narednim godinama. Mi u lokalnoj upravi smo na svojim sastancima ve} zau-

P

zeli stav da }emo i daqe izdvajati zna~ajna sredstva za igra~ke, {kolski pribor, nastavna sredstva i opremawe {kolskih objekata - rekao je Mladomir Sretenovi}, dodaju}i da op{tina Lu~ani postaje prepoznatqiva po tome {to u svom buxetu opredequje zna~ajna sredstva za {kolsku i studentsku omladinu, kao i stimulisawe ra|awa. U ovoj godini u oblast obrazovawa je ulo`eno oko pet miliona dinara. Za narednu 2014. godinu planirano je da se sredstva udvostru~e, da deca dobiju boqe uslove i {kolski pribor, jer bez ulagawa u omladinu i weno obrazovawe - nema ni napretka, istakao je Sretenovi}.

Grupa pred{kolaca u Kotra`i je jedna od ~etiri,

koje su formirane u okviru pripremnog pred{kolskog programa. Ostale su u Gu~i,

EKOLO[KO DRU[TVO „DRAGA^EVO” OBELE@ILO 15 GODINA RADA

VERNO ^UVAJU PRIRODNU I KULTURNU BA[TINU kolo{ko dru{tvo “Draga~evo” je udru`ewe gra|ana osnovano 10. septembra 1998. godine u Gu~i i bavi se programom obnove, za{tite i razvoja prirodnog, kulturnog i duhovnog nasle|a Draga~eva. Kao i svaka organizacija, koja ima {irok delokrug rada, susretalo se sa brojnim problemima. Od svog nastanka, borilo se protiv neinformisanosti, neznawa i starih navika pojedinaca ili odre|enih interesnih grupa, u nastojawu da podigne svest gra|ana o zna~aju o~uvawa prirodnih, kulturnih i duhovnih vrednosti. Bilo je neophodno vreme da se razbiju predrasude o misiji ove organizacije, jer je vrlo dugo tuma~ena na pogre{an na~in.

Zahvaquju}i entuzijazmu i velikoj upornosti ~lanova, danas se ovo ekolo{ko dru{tvo svrstava u grupu najmasovnijih udru`ewa gra|ana u Draga~evu.

Kao najzna~ajnije rezultate rada u ovom udru`ewu navode: uvo|ewe “ekolo{ke stolice” u radu svih op{tinskih organa, koje datira iz 1999. godine, usvajawe deklaracije “Draga~evo ka ekolo{koj sredini”, prema kojoj je obnova, za{tita i razvoj prirodnog, kulturnog i duhovnog nasle|a postala zvani~na obaveza lokalne zajednice, u~e{}e u izradi strate{kog programa “Agro - ekolo{ki i turisti~ki razvoj Draga~eva”, kao i doprinos u dono{ewu Deklaracije o zabrani genetski modifikovanih organizama i proizvoda na podru~ju op{tine Lu~ani.

Ekolo{ko dru{tvo je na po~etku svog rada sa~inilo popis najzna~ajnijih prirodnih i kulturnih dobara u Draga~evu i ^a~ku, koja bi mogla biti pod za{titom dr`ave. U~estvovalo je u predlagawu, obradi, reviziji, izradi stru~ne osnove, progla{ewu i upravqawu nad za{ti}enim prirodnim dobarima: Ov~arsko-kablarska klisura, kao predeo izuzetnih odlika, R}anska pe}ina - spomenik prirode,

E

Radanova gora u zaseoku Veles, u selu Gu~a, kao spomenik prirode i semenska {umska zajednica, stabla Draga~eva i ^a~ka kao spomenici prirode. Dru{tvo se anga`ovalo i u brojnim drugim aktivnostima, kao {to su programi u oblastima privrede, poqoprivrede i socijalne za{tite, turizma i sli~no. Realizovali su i Teledom program u Draga~evu, u okviru koga je obu~eno vi{e od 600 osoba za rad na ra~unarima i pru`eno vi{e stotina hiqada raznovrsnih usluga. Pomagalo je ~esto u istra`ivawima, obradi i objavqivawu kwiga i publikacija o Draga~evu i Draga~evskom saboru truba~a.

- Zadovoqni smo rezultatima koje smo ostvarili u prethodnih 15 godina. ^esto smo se suo~avali sa brojnim pote{ko}ama, ali nismo posustali u sprovo|ewu zacrtanih programskih aktivnosti. Drago nam je {to smo u ovim te{kim vremenima uspeli da okupimo qude i pomognemo razvoj Draga~eva u mnogim oblastima. U narednom periodu planiramo brojne aktivnosti, ali }e realizacija postoje}ih i novih programa, bez obzira na na{u dobru voqu i veliki entuzijazam, najvi{e zavisiti od obezbe|ewa sredstava - istakao je Du{an Ivanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, koji je, ina~e, bio i pokreta~ inicijative da se ovo udru`ewe osnuje.

Ivanovi} isti~e da su prioriteti u budu}em radu Dru{tva: nastavqawe zapo~etog u oblasti za{tite prirodnog nasle|a planina, izvora mineralnih voda, biqnog i `ivotiwskog sveta, kao i kulturne i duhovne ba{tine draga~evskog kraja, realizacija postoje}ih i izrada novih projekata, unapre|ewe rada Dru{tva i wegovo daqe podmla|ivawe prijemom novih ~lanova, koji pripadaju mladim generacijama.

V. S.

Vi~i i Gora~i}ima. U Lu~anima i Gu~i postoje jo{ ~etiri grupe celodnevnog boravka. U osam vaspitnih grupa ima 124 de~aka i devoj~ica, 11 mawe nego pro{le godine. Kako isti~e

Qiqana Dmitri}, direktor Pred{kolske ustanove “Na{a radost”, vrti}i su veoma dobro opremqeni i imaju izuzetne uslove za rad sa decom.

- Ove godine nismo uspe-

li da organizujemo rad grupe pred{kolaca u Osnovnoj {koli u Kaoni. Nije bilo zainteresovanih roditeqa da upi{u svoju decu i na ~etvoro~asovni pred{kolski program u Lu~anima. Pored obaveznog vaspitnoobrazovnog rada, ove godine akcenat }emo staviti i na dru`ewe pred{kolaca sa podru~ja Op{tine. Prvo takvo okupqawe bi}e organizovano u prvoj nedeqi oktobra, a nakon toga za Novu godinu, kada }e zajedno do~ekati Deda Mraza.

Imamo i rekreativni program koji obuhvata zimovawa i izlete - rekla je Qiqana Dmitri}. Ona je najavila i da }e prioritet u 2014. godini biti realizacija projekta energetske efikasnosti, koji je ve} pripremqen.

Predstavnici lokalne samouprave su istog dana posetili i pred{kolce u osnovnim {kolama u Vi~i i Gora~i}ima.

V. S.

ISTORIJSKI USPEH DRAGA^EVSKOG SPORTA

[AHISTKIWE “JELICE” [AMPIONKE

ahovski klub “Jelica PEP” iz Gora~i}a osvojio je prvo mesto i {ampionsku titulu na takmi~ewu Prve lige Srbije u Kragujevcu. Veliki napor i rad u protekle ~etiri godine postojawa ovog kluba, uz podr{ku sponzora Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo iz Beograda, krunisan je na najboqi mogu}i na~in.

U ostvarewu istorijskog uspeha u~estvovali su velemejstor Natalija @ukova, ~lan reprezentacije Ukrajine i nekada{wa {ampionka Evrope, `enski velemajstor Jovana Vojinovi}, ~lan reprezentacije Srbije, `enski internacionalni majstori Marija Raki}, ~lan reprezentacije Srbije, i Jovana Eri}, ~lan studentske re-

[

prezentacije Srbije, `enski velemajstor Mirjana Mari} i `enski majstorski kandidat Tamara Kezele. Kapiten i trener ekipe je internacionalni majstor Jovan Todorovi}.

Osvajawem {ampionske titule, prve u istoriji ekipnog sporta Draga~eva, klub je stekao pravo u~e{}a na Kupu evropskih {ampiona u {ahu, koji se odr`ava od 19. do 27. oktobra na Rodosu. Time }e biti ispisana jo{ jedna svetla stranica u istoriji draga~evskog sporta.

Mu{ka {ahovska ekipa “Jelica PEP” startuje sutra na takmi~ewu Druge lige Srbije i glavni je favorit za osvajawe prvog mesta.

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

25

ODR@ANA 37. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

UTVR\EN PREDLOG ODLUKE O OSNIVAWU DOMA ZDRAVQA a sednici Op{tinskog ve}a utvr|en je predlog odluke o osnivawu Doma zdravqa Lu~ani. Kada odluka pro|e skup{tinsku proceduru i kada se ispune svi uslovi koje zakon propisuje, op{tina Lu~ani }e preuzeti od Republike osniva~ka prava i ingerencije nad tom zdravstvenom ustanovom. ^itava zakonska procedura trebalo bi da se zavr{i do kraja godine, kada isti~e i posledwi rok da se iz Zdravstvenog centra “Dr Dragi{a Mi{ovi}” ^a~ak izdvoji lu~anski Dom zdravqa, koji trenutno ima 139 zaposlenih. Prema deobnom bilansu, vrednost kapitala Doma zdravqa Lu~ani iznosi oko 65,8 miliona dinara. S obzirom na to da je presek ura|en 31. decembra 2012, ~lanovi Op{tinskog ve}a su sugerisali da se u deobni bilans unesu podaci o ste~enoj imovini tokom ove godine.

Kako je istakao Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, lokalna samouprava je u ovoj godini ulo`ila zna~ajna sredstva u objekte zdravstvene za{tite, a izdvojeno je i pet i po miliona dinara za nabavku dva sanitetska vozila.

- Svih prethodnih godina dr`ava, Zdravstveni centar u ^a~ku i lokalna samouprava poklawali su veliku pa`wu objektima, opremi i kadrovima ove na{e zdravstvene ustanove. Na{ Dom zdravqa je me|u prvima dobio akreditaciju, {to predstavqa potvrdu wegovovog kvaliteta u svakom pogledu. Kada preuzmemo Dom zdravqa, u samom startu ne}e nam biti neophodna velika ulagawa, jer imamo dobre uslove u svim zdravstvenim objektima, ali je na{a obaveza da u narednom periodu obezbedimo sredstva za sve materijalne tro{kove na{e zdravstvene ustanove - istakao je Sretenovi}, dodaju}i da nakon prihvatawa deobnog bilansa i osniva~kog akta, sledi dono{ewe Statuta i izbor v.d. direktora ustanove, kao i ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora.

N

USVOJEN PROGRAM POSLOVAWA DIREKCIJE, UZ OBAVEZU DORADE! ^lanovi Op{tinskog ve}a su razmatrali i usvojili program poslovawa JP “Direkcija za izgradwu” za ovu godinu.

Prema re~ima Sretenovi}a, program je tek sada do{ao na red za usvajawe zbog toga {to je dugo trajala procedura razdvajawa javnih preduze}a. Prema finansijskom planu, ukupni buxetski prihodi ovog preduze}a iznose 90,1 milion dinara. ^lanovi Op{tinskog ve}a su izrekli brojne kritike na ra~un rada “Direkcije” i naglasili da se sedmina op{tinskog buxeta izdvaja za to javno preduze}e, a da se, osim krpqewa udarnih rupa pred Sabor truba~a, u oblasti putne infrastrukture nije video nikakav napredak. Op{ta ocena op{tinskih ve}nika je da je “Direkcija za izgradwu” zatajila i i kada su u pitawu investicije, koje ne zahtevaju velika nov~a-

na sredstva. Re~eno je i da su prepolovqena sredstva od Ministarstva saobra}aja, tako da umesto planiranih 18, lokalna samouprava dobija devet miliona dinara za rekonstrukciju puteva.

Miroslav Radoji~i} je izneo stav da bi trebalo uraditi detaqan plan za asfaltirawe lokalnih nekategorisanih puteva, koji }e jasno precizirati koji su to putni pravci i kojom dinamikom }e biti izvo|eni radovi. Konstatovao je da je dosta ura|eno na javnoj rasveti na podru~ju ~itave op{tine, ali da bi u pojedinim mesnim zajednicama, koje imaju predimenzionisan broj svetiqki, trebalo izvr{iti redukciju i na taj na~in ostvariti u{tedu. Deo tih sredstava, prema wegovom vi|ewu, treba usmeriti na letwe odr`avawe puteva. Slobodan Kori}anac je predlo`io da nadle`ni u “Direkciji” za slede}u sednicu pripreme detaqan izve{taj o radu u prethodnih devet meseci, iz koga }e se jasno videti gde su pare oti{le, {ta je ostalo i za koje namene }e biti utro{eno. Veselin Jovanovi} je uputio apel Nenadu Matija{evi}u, novom v.d. direktoru “Direkcije”, da pod hitno raspi{e javne nabavke za puteve, kako bi se iskoristila planirana sredstva i vreme da se do kraja godine zavr{i {to vi{e posla.

Zamerio je {to sredstva opredeqena za nabavku ma{ina i opreme stoje neutro{ena, a kamioni bi mogli da rade na terenu i ne bi se gubilo dragoceno vreme.

- Mi smo na po~etku godine slu{ali ambiciozne planove prethodnog rukovodstva, ali je malo toga realizovano.

Evidentno je da su pojedine primedbe ~lanova Op{tinskog ve}a na mestu, posebno u oblasti putne infrastrukture,

ali i vodosnabdevawu, koje nam je najva`nije. Javno preduze}e je moralo mnogo vi{e da uradi, kako bi se zavr{io sistem vodosnabdevawa “Rzav”, kada se govori o rezervoarima i sekundarnoj vodovodnoj mre`i u pojedinim mesnim zajednicama. O~ekujemo da }e preduze}e koje je izabrano na tenderu zavr{iti u narednih mesec i po dana kompletnu regulaciju sistema, pra}ewe rada pumpi i nivoa vode u rezervoarima - rekao je Sretenovi}, dodaju}i da su prikqu~ci za doma}instva uglavnom zavr{eni, ali da posao nije priveden kraju u potpunosti u mesnim zajednicama Negri{ori, Du~alovi}i i Tijawe.

EKSKLUZIVNO PRAVO ZA OBAVQAWE KOMUNALNE DELATNOSTI Op{tinski ve}nici su razmatrali i usvojili {estomese~ni program poslovawa za ovu godinu JKP “Komunalac”, koje je tako|e osnovano pre dva meseca.

Finansijskim planom je predvi|eno da }e ovo preduze}e ostvariti prihod od 51,8 miliona dinara, a planirani rashodi su za 60 hiqada mawi. “Komunalac” bi trebalo da u narednom periodu posluje i na dohodovnom principu, jer nije ~isto buxetsko preduze}e, pa su se ve}nici saglasili da se “Komunalcu” dodeli iskqu~ivo pravo za obavqawe komunalne delatnosti na podru~ju Op{tine. Kako je re~eno, cene komunalnih usluga nisu uskla|ivane od 2004. godine. Bilo je odre|enih primedbi i na predlo`eni cenovnik usluga. Prema proceni ~lanova Ve}a, veliki nedostatak programa poslovawa je {to ne obu-

hvata komunalno ure|ewe mesnih zajednica, pa bi ga u tom smeru trebalo i doraditi. Dopunu zahteva i investiciono i teku}e odr`avawe objekata i instalacija kojima gazduje preduze}e. Predlo`eno je i da se ugrade zbirni vodomeri u seoskim mesnim zajednicama, kako bi se kontrolisala potro{wa vode i umawili gubici. Program je usvojen, uz obavezu da se dopuni u pojedinim segmentima do naredne sednice.

- “Komunalac” je u prethodne dve godine brinuo o grejawu oko 230 stanova u Gu~i. Pro{la grejna sezona je pokazala da su na jednom delu sistema instalacije i parni kotlovi totalno dotrajale i da im je neophodna rekonstrukcija, {to zahteva zna~ajna ulagawa, pa je rukovodstvo preduze}a obavestilo korisnike da tokom naredne zime ne}e mo}i da im obezbede grejawe. ^lanovi Ve}a su zauzeli stav da se nadle`ni iz “Komunalca” sastanu sa predstavnicima stanara zgrada, korisnika grejawa, i pod hitno utvrde za koje delove sistema se neometano mo`e obezbediti grejawe. Tamo gde ustanove da ne postoje tehni~ki uslovi, gra|ani }e za ovu zimu, silom prilika, morati da potra`e alternativno re{ewe - rekao je Sretenovi}. ^lanovi Op{tinskog ve}a su dali svoju saglasnost i na pravilnik o radu i unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Turisti~ke organizacije Lu~ani. Utvrdili su i predlog godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini za ovu godinu.

V. S.

26

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

27

OGLASI

Na osnovu ~lana 57. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa (Sl. Glasnik RS 72/2009) i ~lana 41. Statuta Pred{kolske ustanove "Radost" ^a~ak, Upravni odbor Pred{kolske ustanove "Radost" ^a~ak, na sednici odr`anoj 06. 08.

2013. godine, raspisao je

KONKURS ZA IZBOR DIREKTORA Naziv radnog mesta: Direktor Broj izvr{ilaca: 1 na period od 4 godine U s l o v i: - Za direktora Ustanove mo`e da bude izabrano lice vaspita~, stru~ni saradnik koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe na studijama drugog stepena ( master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije ili specijalisti~ke strukovne studije ) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovawu (Sl. Glasnik RS 76/05, 100/07 autenti~no tuma~ewe, 97/08 i 44/10 po~ev od 10. 09. 2005. godine na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine po propisu koji je ure|ivao Visoko obrazovawe do 10. septembra 2005; dozvolu za rad, licencu za vaspita~a ili stru~nog saradnika; obuku i polo`en ispit za direktora Ustanove; najmawe pet godina u Ustanovi nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120.

Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

- Za direktora Ustanove mo`e da bude izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe prvog stepena ( osnovne akademske odnosno strukovne studije ), studijama u trajawu od tri godine ili vi{e obrazovawe za vaspita~e; dozvolu za rad; obuku i polo`en ispit za direktora Ustanove i najmawe deset godina rada u pred{kolskoj ustanovi na poslovima vaspitawa i obrazovawa nakon ste~enog odgovaraju}eg obrazovawa kao i druge uslove odre|ene u ~lanu 120. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

- Izabrani direktor koji nema polo`en ispit za direktora, du`an je da ga polo`i u roku od godinu dana od dana stupawa na du`nost .

- Uz prijavu na konkurs, kandidat za izbor direktora podnosi slede}u dokumentaciju: - overenu fotokopiju diplome o ste~enom odgovaraju}em obrazovawu - overenu fotokopiju dokaza, licence za vaspita~a ili stru~nog saradnika - potvrdu o radnom iskustvu - uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije - izvod iz kwige ro|enih - lekarsko uverewe da ima psihi~ku i fizi~ku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom ( proveru psihofizi~kih sposobnosti za rad sa decom vr{i nadle`na slu`ba za poslove zapo{qavawa primenom standardozovanih postupaka ).

Uverewe iz kaznene evidencije iz ~lana 120. stav 1. ta~ka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Ustanova pribavqa po slu`benoj du`nosti, pre dono{ewa odluke o izboru direktora.

Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se razmatrati.

Prijavu sa potrebnom dokumentacijom dostaviti u dva primerka u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa, na adresu: Pred{kolska ustanova "Radost" ^a~ak, ulica Nade`de Petrovi} broj 8, sa naznakom: "Prijava za izbor direktora NE OTVARATI" .

Predsednik Upravnog odbora Radivoje Domanovi}

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENEUTICAJA NA @IVOTNU SREDINU BALETKI STUDIO Doma kulture ^a~ak vr{i upis novih ~lanova uzrasta od 7 do 10 godina u pripremne grupe Baletskog studija. Upis se vr{i od 9. do 20. septembra, svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova. Pripremne grupe i ansambl Baletskog studija Doma kulture po~iwu da rade 1. oktobra 2013. godine. Informacije na telefon 225-073

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-119/13-IV-201 o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije “^A Dragi{e Mi{ovi} 2 (Zdravstveni centar) - ^A64, ^AU64, na dimwaku postoje}e gasne kotlarnice i novoj betonskoj platformi pored objekta gasne kotlarnice, na k.p.br. 6640 K.O. ^a~ak u ul. Dr Dragi{e Mi{ovi} br. 205 u okviru kompleksa bolnice Zdravstvenog centra ^a~ak, investitora “Telekom Srbija” a.d. Beograd.

Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekat izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i odre|en je obim i sadr`aj studije.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

28

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM KU]U U KOTRA@I, CELOKUPNO DOMA]INSTVO, NA PUTU ^A^AK-IVANjICA. IMA DOZVOLA, TAPIJA, LEGALIZOVANO.INFORMACIJE NA TEL. 032/ 856-123, ili www.trubaguca.com NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM petosoban nov stan, Qubi} kej, dupleks, peti sprat, ima lift. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, cg, lift. Cena 50000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190.

PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, centar grada, 2 sprat, nov, cg, cena 105.000 eura. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 89 m2. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7 sprat, cg, lift, cena 40000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190.

PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, dupleks, Avenija 2.

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM NOVU NAME[TENU GARSOWERU , CENTR GRADA, ZAPOSLENIM OSOBAMA. TEL. 224590, 063/ 735-0-260 PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI , ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVAC I GARA@A I 12 ARI VO]WAKA MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM VIKEND KU]U U GORWOJ ATENICI OD 27.5 M2, 1 AR PLACA, LETWIKOVAC 16 M2, GARA@A, POMO]NI OBJEKTI POD JEDNIM KROVOM 13.5 M2, VO]WAK 12 ARI I [UMA 9 ARI. CENA 7.500 EURA. TEL. 063/ 691-761, 342-190

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu - Rakovica, 2 sprat, cg, interfon, klima, parking mesto, blind vrata, ugradna kuhiwa, nov.

Cena 54000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, pogodan za poslovni prostor.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan na Alvaxinici, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari, renoviran. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan, centar grada, drugi sprat, pogodan za poslovni prostor. Cena 52.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 1589-363 PRODAJEM trosoban stan

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN LETWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. HITNO PRODAJEM KU]U 3 KM OD GU^E, PREMA GORA^I]IMA, OKO 100 M2, SA 38 ARI PLACA, SA GARA@OM, SAOGRA\ENIM PLACEM. NA PLACU MLAD VO]WAK I VINOGRAD, RZAVSKA VODA, STRUJA.POGODNO ZA STOVARI[TE. CENA POVOQNA. TEL. 032/ 876-351, 063/ 747-8-125

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18 PRODAJEM KU]U 100 M2, SRE\ENA, CENTAR GRADA, CG. CENA 70.000 EURA. TEL. 063/ 7350-260, 224-590 u centru, kod pijaca, renoviran. Cena 42.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan kod Hotel Morave, prvi sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, na Qubi} keju, ~etvrti sprat, cg, lift. Cena 38000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat, odmah useqiv.

Cena 22.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2, ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvoiposoban stan od 66 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, na Alvaxinici, tre}i sprat, cena 33000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342190.

PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel.

EKSKLUZIVNO, JEDINSTVENO, POVOQNO!!! PRODAJE SE PARCELA 66 ARI, BEZ POSREDNIKA U INDUSTRIJSKOJ ZONI ^A^AK, ULICA NIKOLE TESLE, PREKO PUTA BENZINSKE STANICE " SPONIT".

TEL. 063/ 283-867, 066/ 976-0-844 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, {iri centar grada , 3. sprat, komplet renoviran, cena 29000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar, ulica H. Veqkova.

Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7247 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 54 m2 blizu Hotel Morave, sedmi sprat, terasa, cg, lift. Cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, noviji, tre}i sprat, ima lift. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, u G. Milanovcu, ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/ 344-684, 064/ 127-6-727 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, kod Medicinske {kole. Tel. 063/ 273-2-92 PRODAJEM dvosoban stan u centru, renoviran, sa novim name{tajem i belom teh-

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno Tel. 063/843-0-214

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “ Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan , uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

HITNO! Tel. 063/ 843- 0- 214 nikom. Cena 35.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, CG, lift. Cena 24.000 eura.

Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u {irem centru. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan, drugi sprat, lift, ulica Qubi}ska. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod restorana “Brvnara”, 6. sprat, lift. Cena 29.500 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, CG, renoviran. Cena 24.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena17.500 eura sa stvarima, 16500 eura bez stvari.

Tel. 032/ 342-190, 060/ 4342190, PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Cena 34.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar.

Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM KOMPLETNO NAME[TEN DVOSOBAN STAN, CG, KTV,2 KUPATILA. TEL. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015 IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, CG- kalorimetri, tre}i sprat, nova, ima lift.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan - ku}u, u Obili}evoj 12. Tel. 032/ 374759 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 eura.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina.

Cena 16.500 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Cena 23.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Cena 20.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 58 m2, kod H. Morave, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8490

29

SPORT

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRVA LIGA SRBIJE

PETROVAC ODNEO TRI BODA Borac - Sloga Petrovac na Mlavi

0:1

rvi poraz u novoj sezoni fudbaleri Borca do`iveli su kod ku}e u ~etvrtom kolu Prve lige Srbije. Jedini gol na utakmici postigao je Stojanovi} u 31. minutu iz penala. Pre toga doma}i igra~i su imali nekoliko nerealizovanih prilika.

Nije mnogo pro{lo od jedanaesterca, a start nad Radanovi}em i Boranija{evi}em u kaznenom prostoru Sloge nije sankcionisan najstro`om kaznom. Zato je sudijski trio, Ilija Brdar (Novi Sad), Matija Na| Olajo{ (Subotica) i Du{an Cvjeti}anin (Sombor), ispra}en zvi`ducima sa tribina na kraju prvog poluvremena.

Spornih sudijskih odluka bilo je i u drugom poluvremenu. Podeqeno je osam `utih kartona. Nekoliko puta su intervenisale i le-

P

SEMINAR U „MODO XUNGLI” Ponovqen seminar slu`benih lica Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga bi}e odr`an u utorak, 17. septembra, u 16:30 ~asova.

Mesto odr`avawa “Modo xungla” Preqina.

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI OSVAJAJU KRAGUJEVAC Mladu ekipu ~a~anskih An|eoskih ratnika sutra u Kragujevcu o~ekuje vatreno kr{tewe. Igra~i od 12 do 15 godina u~estvova}e na turniru za mlade i poku{ati da pobede rivale iz Kragujevca, Kraqeva, Pirota i Po`arevca.

Svaka ekipa odigra}e po dve utakmice.

Ve} za 15 dana, 28. septembra, ^a~ak }e biti doma}in Turnira mladih.

Borac: Petri}, Boranija{evi}, @ivkovi}, Radanovi}, Masla}, Martinovi} (Milojevi}), Jovi~i}, Nikoli}, Zo}evi} (Ma{ovi}), Jeremi} (Pavi}evi}), Ra{kovi}.

Sloga: Milinovi}, Popovi}, Bosman, Mi{i}, Stevi}, Stojkovi}, Stanisavqevi} (Pani}), Stojanovi} (Raki}evi}), Apia, Plani}, Antanasijevi}.

@uti kartoni: Radanovi}, Masla}, Nikoli}, Jeremi} (Borac), Stojakovi}, Apia, Plani}, Antanasijevi} (Sloga). karske ekipe, ali sudija je samo tri minuta produ`io utakmicu.

- Borac je bio boqi, diktirao tempo, imao prilike i poluprilike, ali ne i stopostotne. Konstantno su pritiskali i zato moram da pohvalim moje centarhalfove koji su izneli sav teret utakmice, kao i ume{nost napada~a. Poku{avali smo da igramo, koliko su nam dozvolili - izjavio je trener Sloge Nenad Vani}, nekada{wi igra~ Borca.

- Objektivno, osim prvih, 20, 30 minuta, kada smo imali pritisak i inicijativu,

ekipa nije pru`ila ono {to mo`e i mora. Imali smo prilike za gol, dosta prekida, vi{e od 15 udaraca iz kornera, ali {to zbog na{eg

PETO KOLO

POZIV

In|ija - Borac Metalac - Teleoptik Be`anija - Mladost

Da se publika vra}a na stadion FK Borac, svedo~e i pozivi navija~ke grupe “Ma{inerija”. Plakate su bile oblepqene na vi{e mesta u gradu.

lo{eg izvo|ewa i wihove sjajne zadwe linije, oni su se izborili za rezultat. Slabo smo se kretali u napadu i igrali, kada smo imali posed lopte, bez sigurnosti i samopouzdawa. Ako je neko mislio da je Borac superioran u ovoj ligi, danas smo pokazali da nismo. Do kona~nog ciqa }e biti jo{ prepreka, u to sam siguran, ali i da }emo ga dosti}i.

Svesni smo da imamo mladu ekipu i da pojedini igra~i ose}aju jak pritisak u ovakvim utakmicama. Publika nas je protiv Sloge podr`ala u velikom broju i `ao mi je {to im nismo poslali pravi poziv i za slede}u utakmicu kod ku}e - rekao je trener Borac Dejan Vuki}evi}.

Za su|ewe protiv Sloge, Vuki}evi} je jedino prokomentarisao da je bilo dosta situacija koje su prouzroko-

PORA@ENI I MLADI Omladinci Borca pora`eni su pro{log vikenda na Alvaxinici od ^SK Pivare sa 0:1 i posle ~etiri odigrane utakmice, sakupili su dva boda i nalaze se na 14. mestu.

Kadeti su ubedqivo 3:0 izgubili na gostovawu od Vojvodine. Sa samo jednim bodom zauzimaju 15. poziciju na tabeli.

Pioniri su u Ni{u izgubili od Nacionala sa 1:0. trenutno su 11. sa ~etiri osvojena boda.

GRADSKA LIGA

MAJSTORIJA NOVAJLIJA Morava - Kej N

a stadionu u Mojsiwu, pred oko 70 gledalaca, vi|en je lepr{av i fer fudbal.

Doma}in osokoqen pobedom iz prvog kola nije o~ekivao partiju iz snova mlade i poletne ekipe Keja. Dobro pripremqen teren i idealno vreme obe}avali su odli~an me~ i pravu goleadu. Utakmica je po~ela otvoreno i sa pravim {ansama na obe strane. Prvi pogodak vi|en je u 11. minutu.

Idealno naba~en korner u peterac doma}ina ne koristi Obrenovi} i poga|a pre~ku. Na odbijenu loptu natr~ava Uro{evi} i preciznim udarcem donosi prednost gostima. Kej je iskoristio pometenost doma}ina i ubrzo do{ao do drugog gola. Izuzetan prodor Vujovi}a i prekr{aj na ivici {esnaesterca. Svi na stadionu su bili ube|eni da je prekr{aj za penal, ali je sudija bio neumoqiv. Slobodan udarac {utira kapiten Ostoji}. Name{ta loptu, hvata mali zalet i BUM! Kej vodi 2:0.

Posle drugog gola, Kej se povla~i na svoju polovinu i posed lopte prepu{ta doma}inu.

Do 35. minuta igralo se izme|u dva {esnaesterca sa nekoliko prilika za obe ekipe. A u tom 35. minutu slede dva iskqu~ewa. Kod doma}ina crveni karton za kapitena, a u gostuju}em timu iskqu~en je \urovi}. Taj trenutak kao da je dao krila doma}inima koji posti`u pogodak. Gre{ku odbrane koristi desetka i smawuje sigurnu prednost gostiju. Do

kraja prvog dela nije se dogodilo ni{ta vredno pomena.

Drugo poluvreme startuje totalnom dominacijom gostiju. [anse su se re|ale kao na traci. ^itava ekipa delovala je sve`e i uigranije. Veliku borbenost Simi}a i i teledirigovani pas koristi kapiten Ostoji} i neverovatnim udarcem donosi novu prednost Keju od dva gola. Kapiten se poneo kapitenski i svoj drugi gol podelio sa navija~ima. Pou~eni gre{kom iz prvog dela, gosti nisu dozvolili novo smawewe rezultata. Par odli~nih odbrana Tadi}a i rutinskih intervencija odbrane bili su dovoqni da wihova mre`a miruje do kraja utakmice. Kona~an ishod bio je re{en u 68. minutu. Ostoji} uzima loptu i sa dvadesetak metara od gola kre}e da ni`e doma}e defanzivce kao ~uweve, jedan, drugi, tre}i, golman i na kraju gol. Kakva majstorija!!! Kakav uzdah pripadnica lep{eg pola koje su pohrlile na stadion u Mojsiwu.

Slavqe je ve} po~elo. Kej rutinski privodi me~ kraju. Radost prve pobede igra~i dele sa svojim najvernijim navija~ima. I odlazak ku}i prolazi u slavqeni~koj atmosferi, drage kom{ije izlaze na svoje terase i pozdravqaju ovu sjajnu generaciju. Proslava traje do kasno u no}. To svakako ne}e uticati na ovu sjajnu ekipu, da}e im vi{e motiva i vere u sebe. Do slede}e pobede...

Milan Vasiqevi}

1:4

vale nervozu na terenu: - Voleo bih i da mi imamo na gostovawu takvo su|ewe.

Ali, ne}u tra`iti opravdawe u sudijama, bavim se timom, a oni nisu igrali onako kako `elim. Ne sme nijedna sudijska odluka da uti~e

na na{u igru.

Druga dva prvoliga{a iz Moravi~kog okruga su zabele`ili pobede u ~etvrtom kolu. Metalac je u U`icu savladao Jedinstvo, 0;1, a Mladost kod ku}e In|iju, 2:0.

Z. J.

OKRU@NA LIGA

PRVA POBEDA BACKOVCA re}e kolo Okru`ne lige Moravi~kog okruga obele`io je prekid utakmice Miokovci - Dowa Vrbava.

Spartak je nastavio pobedni~ki niz i u Gorwoj Gorevnici savladao Jedinstvo sa 0:1. Jedini gol postigao je Ivan Parezanovi} u 37. minutu, posle asistencije Vladimira Smiqani}a. U kom{ijskom derbiju Slatina je slavila u Zabla}u protiv Omladinca, 1:2. Doma}i su poveli u 18. minutu golom Vladimira Spasojevi}a, a gosti su preokrenuli rezultat u posledwih deset minuta. Izjedna~io je Jeli~i} u 80, a Drulovi} donosi pobedu gostima u samoj zavr{nici, u 90. minutu. Tri boda u gostima osvojili su Ov~ar pobediv{i Napredak u Svra~kovcima (2:3), Mladost iz Preqine je savladala Goru{icu u Vi~i (1:4), dok je Mladost iz Atenice slavila u Prijevoru, (1:2).

Tri boda zaradio je i Rudar u Katrzi, pobedom nad Moravom, 1;3.

Backovac junajted slavio je

T

prvi put u sezoni. U Dowoj Vrbavi savladao je Jedinstvo iz Kowevi}a sa 2:1. Oba gola za Backovac postigao je \or|evi} u 20. i 47. minutu, a u ekipi Jedinstva u listu strelaca se upisao Marko Resimi}.

^etvrto kolo 14. i 15. septembar, 16:30 Slatina - Mladost P, subota Mladost A - Goru{ica Spartak - Prijevor Jedinstvo K - Jedinstvo GG Dowa Vrbava - Backovac junajted Rudar - Miokovci Ov~ar - Morava Omladinac - Napredak Peto kolo 18. septembar, 16:30 Napredak - Slatina Morava - Omladinac Miokovci - Ov~ar Backovac junajted - Rudar Jedinstvo GG - Dowa Vrbava Prijevor - Jedinstvo K Goru{ica - spartak Mladost P - Mladost A

OSTALI REZULTATI GFL Strelac - Lugovi 2:1 Zadrugar - Rakova 2:3 Budu}nost - Parmenac 2:4 Preme}a - Polet Gori~ani4:2 Planinac - Vujan 0:1

Tre}e kolo 14. i 15. septembar, 16:30 Lugovi - Planinac Rakova - Strelac Kej - Zadrugar Malba - Morava Parmenac - ^a~ak 94, subota Polet - Budu}nost Vujan - Preme}a

SRPSKA LIGA ZAPAD ^etvrto kolo [umadija - Polet 0:2 Sloboda - Mladi radnik 0:2

ZONA MORAVA ^etvrto kolo Vodoja`a - Orlovac 1:0 Draga~evo - Rudar 1:1 Arsenal - Takovo 0:3 Omaldinac - Polet 1:1

Peto kolo Polet - Jo{anica ND 2011, nedeqa, 11:00 Pobeda - Sloboda

Peto kolo Nedeqa, 16:00 Polet - Metalac Takovo - Omladinac Tutin - Draga~evo Orlovac - [umadija 1903 Takovo - Omladinac

30

SPORT

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

DRIFTING a stazi “Autoprevoza” pro{log vikenda odr`ana je jo{ jedna drift trka. [ansu da se poka`u i ovoga puta nisu imali samo profesionalci. Osim atraktivne vo`we i ve{tina koje su voza~i demonstrirali, veliki broj posetilaca privukli su vo`wa drift taksijem, tjuning stajling izlo`ba, atraktivna vo`wa motorcikla Radoslava Mihailova, zgodne devojke, a za zabavu se pobrinuo DJ Marchez.

Devetnaestogodi{wi virtuoz na motoru Radoslav Mihailov izmamio je odu{evqewe i poneki krik `enske publike. Nije ni mu{karce ostavio ravnodu{nim. Ni{ta mawi utisak nije ostavio i nepobedivi Bugarin, ali i drugi u~esnici drift trke. Mnogi posetioci po prvi put su videli ne{to {to je nama samo u domenu ideje, auto na hi-

N

dro pogon. Umesto goriva - voda. Oni koji su ga predstavili ka`u, atestiran je u Evropskoj uniji.

Brojnim qubiteqima drift trka nije smetalo ni {to su se ku}i vratili sa nekoliko slojeva pra{ine na sebi i mirisom vrelih guma.

Na trci SDC Stage 3, najvi{e bodova dobio je Bugarin Todor Dunev 110, za wim su Hrvat Marko Brkqa~i} 80 i Slovenac Uro{ Berdajs 60. U~estvovale su i dve devojke, Iva Rusinova je dobila deset bodova, kao i Milica Tiki}.

Na kraju sezone u ukupnom plasmanu vodi Marko Brkqa~i} 290, Todor Dunev je na drugom mestu sa 150, a tre}i Dario Skoko koji ima 140 bodova.

Drift trku na stazi u Kowevi}ima organizovali su Auto tjuning klub, SDC i Tjuning stajling.

Z. J.

SPEKTAKL U ^A^KU [TA JE DRIFTING? Zano{ewe automobila tokom vo`we, sposobnost voza~a da na atraktivan na~in bo~nim proklizavawem i zano{ewem zadweg dela pre|e stazu. U sr`i dobrog drifta je spojiti pet, {est povezanih okreta bez ikakvih smetwi ili zaustavqawa.

Tehnike su razne, od one sa kva~ilom do ru~ne ko~nice.

ATLETIKA

KRUNA ZA TIJANU I BOGDANA a finalu Kupa Srbije za starije juniore, odr`anom pro{le nedeqe u Novom Sadu, atleti~arka AK ^AAK Tijana Joki} zauzela je sedmo mesto u bacawu kugle. Rezultat koji ohrabruje, s obzirom na to da je Tijana jo{ uvek pionirka. Marko Tvrdi{i} je istr~ao li~ni rekord u trci na 3.00 metara i zauzeo je ~etvrto mesto.

Dan pre, u subotu, ^AAK je uzeo sedam medaqa u Jagodini na zavr{nom mitingu “Kad nema tartana, dobra je i {qaka”. Zlato su uzeli Tijana Miluno-

N

NEPOBEDIVI NEMAWA Novom Sadu u~estvovala su i ~etiri atleti~ara Slobode. Prvog dana Bojana Kali~anin je bila prva na 400 metara (58:52), na istoj razdaqini u drugoj grupi Majda Kozoder je na ciq stigla peta. U ukupnom plasmanu Majda je zauzela deveto mesto.

Baca~ica kopqa Jelena Vu~i}evi} bila je druga sa rezultatom 37,96 m. Najtrofejniji takmi~ar Slobode Nemawa Koji} osvojio je prvo mesto u trci na 1.500. (3:58,82).

Drugog dana Bojana je bila ~etvrta na 200 m (26:00), Jelena peta u bacawu kugle (9,87m), a Nemawa prvi na 800 m (1:53,54).

Atleti~arke Slobode ekipno su zauzele deveto mesto.

U

vi}, Tijana Joki} i Bogdan Jokovi}, srebro Teodor Tomi} i \or|e Soldatovi}, a bronze Katarina Propadovi} i Ogwen Nikoli}.

Za najuspe{nije takmi~are

u celoj seriji mitinga progla{eni su Tijana Milunovi} i Bogdan Jokovi}. Na svih sedam mitinga u~estvovalo je oko hiqadu dece iz dvadesetak klubova.

AUTO TRKE

@EQKO PONOVO [AMPION @ eqko \unisijevi} odbranio je pro{log vikenda titulu {ampiona u klasi SP na brdskoj trci u Zaje~aru “Vr{ka ~uka 2013”. U generalnom plasmanu pripalo mu je tre}e mesto. @eqko je i pro{le godina na brdskoj trci osvojio titulu {ampiona. Z. J.

SLOBODA NA ATLETSKOM KUPU

marketing 032/342-276

REALNI AIKIDO I U ^A^KU

OSNOVAN KLUB AN\EO d nedavno je i ^a~ak ~lan velike porodice Svetskog centra realnog aikidoa (SCRA). Veliku porodicu ~ini vi{e od 200 klubova i sekcija {irom sveta.

Aikido je prva i jedina me|unarodna ve{tina priznata jo{ 2003. godine. Samo u na{oj zemqi ve`ba je pet, {est hiqada qudi.

U dogovoru sa ~elnim qudima Svetskog centra i osniva~em Qubomirom Vra~arevi}em (10. dan), osnove realnog aikidoa u ^a~ku postavio je instruktor Goran Jova{evi}.

- Klub An|eo je rezultat mog dugogodi{weg rada i iskustva. Na po~etku smo i imamo solidan broj ~lanova, ali kako smo velika porodi-

O

ca, uvek smo otvoreni za novajlije. Do|ite i ve`bajte sa nama. Potrudi}emo se da vam bude lepo i da steknete nova iskustva. Kako god bilo, svako iskustvo je vredno - poziva Jova{evi} nove ~lanove.

Treninzi u klubu An|eo su svakog radnog dana od 19 do 22 sata u Kablarskoj ulici broj 7 (Auto {kola Jovanovi}).

Z. J.

31

SPORT

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

TENISKI TURNIR MLA\IH VETERANA

BORAC MOCART SPORT

POBEDNICI U SERIJI KONTROLNIH NOVAKOVI] I PETKOVI] UTAKMICA re odlaska na turnir u Temi{var, ko{arka{i Borac Mocart sporta odigrali su dve pripremne utakmice. Pro{le nedeqe su ugostili rumunsku Konkordiju, a u utorak gostovali Smederevu. Rumune su pobedili sa 97:70 (20/16, 20/22, 32/8, 25/24). Ekipa koju predvodi ^a~anin Vladimir Lu~i} je novajlija u rumunskoj elitnoj ligi.

Pre tri dana u gostima su ^a~ani pora`eni od Smedereva 1953 sa 70:66 (14/14, 19/13, 15/18, 22/21).

Borac Mocart sport danas i sutra igra turnir u Rumuniji na kome u~estvuju jo{ tri ekipe, Balkan Botevgrad, Vojvodina i doma}in Temi{var. Prvu utakmicu BMS igra danas sa Balkan Botevgradom. Sutra su polufinalne i finalne utakmice. Po povratku ku}i, ~eka ih jo{ jedna prijateqska utakmica sa Slovena~kim Grosupqem. Utakmica }e biti odigrana u sredu,

P

18. septembra, u hali KK Borac. Dva dana kasnije, 20. i 21. septembra Borac Mocart sport nadmeta}e se na turniru u Vi{egradu.

Z. J.

ODBOJKA[KI KLUB ^A^AK

JUNIORKE OTVARAJU SEZONU astupom na prvenstvu Srbije juniorke Odbojka{kog kluba ^a~ak ove godine startuju pre seniorki. Takmi~i}e se devojke ro|ene 1995. i mla|e, a u~estvuje 11 ekipa. Prvenstvo }e biti odigrano 14. i 15. septembra.

Takmi~ewe seniorki u Regionalnoj ligi po~iwe sredinom oktobra. Nadmeta}e

N

se devet ekipa.

Od 2. septembra po~ela je da radi i {kola odbojke OK ^a~ak. U toku je upis dece u {kolama “Ratko Mitrovi}”, “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, “Preqina”, “Milica Pavlovi}” i Gimnaziji. Kontakt telefoni za detaqnije informacije su: 064/118-74-63 i 060/022-26-38.

SAVETI GINEKOLOGA davno su `ene zauzele svoje mesto u sportu.

U tome ih, kao i mu{karce, podr`ava i medicina, ukoliko se pridr`avaju najva`nijih zdravstvenih pravila. Kako je i priroda `ene druga~ija, po`eqno je osnovna medicinska znawa na vreme usvojiti. Jo{ uvek nisu skroz i{~ezle nedoumice da li sportistkiwe mogu aktivno da treniraju i da se takmi~e u danima ciklusa, kako trudno}a uti~e na bavqewe sportom, u kojim situacijama bi trebalo umereno dozirati fizi~ku aktivnost... Na sva ova pitawa odgovara dr Dragana Sti{ovi}, ginekolog-aku{er.

- Menstruacija nije prepreka za aktivno bavqewe sportom. Evidentno je i da sportistkiwe imaju mawe bolne cikluse i da ne krvare mnogo. One ~ak lak{e prebrode i predmenstrualne tegobe. De{ava se da na va`nim takmi~ewima sportistkiwe ponekad lekovima odlo`e ciklus. To nije opasno, ukoliko nije u~estala pojava - ka`e dr Sti{ovi}.

Prepreka za bavqewe sportom nije ni trudno}a.

Pliva~ice na primer, mogu trenirati do ~etiri i po meseca. Ali, ono {to je najva`nije, po`eqno je da trudne sportistkiwe sve fizi~ke aktivnosti sporovode u dogovoru sa lekarom. Vrlo ~e-

O

PO ^EMU SU SPORTISTIKIWE U PREDNOSTI?

Dr Dragana Sti{ovi}

sto, majke se vra}aju na teren nekoliko meseci posle poro|aja.

Specifi~na re`im va`i i za `ene koje se aktivno bave sportom, a boluju od hroni~nih zapaqewa.

- Sportistkiwama koje imaju hroni~ne zapaqenske procese savetujem da pripreme i treninge po~nu malo ranije, nego wihove saigra~ice. Bilo kakav nagli fizi~ki napor mo`e da poja~a zapaqenski proces. Zato je po`eqno da one ranije samoinicijativno po~nu da treniraju.

Vrlo je va`no razlikova-

ti aktivno i rekreativno bavqewe sportom. Svaki profesionalni sportista bi trebalo da nastavi da se bavi nekom fizi~kom aktivno{}u i nakon zavr{etka karijere. To je izuzetno va`no zbog rada srca. Kada je re~ o rekreativcima, svaka `ena mo`e odabrati disciplinu koja joj najvi{e odgovara, danas ima toliko mogu}nosti - navodi dr Sti{ovi}.

Ona ka`e i da sport ne uti~e na kasniju ili raniju pojavu klimaksa. Prevashodno, klimaks je individualan proces i na wega uti~u drugi spoqni faktori, na~in `ivota, stres, ali ne i sport.

O ovim i ostalim savetima dr Dragana Sti{ovi} detaqnije je nedavno govorila u edukativno - sportskoj emisiji “Top sport” na “Mojoj televiziji”. U ovoj emisiji o sportu i medicini govorio je i dr Mihailo Lukovi}, a planirano je gostovawe stru~waka razli~itih profila.

Z. J.

a terenima TK Sloboda, 8. i 9. septembra, odr`an je {esti tradicionalni turnir dublova mla|ih veterana ^a~ka. U izuzetno fer i sportskoj atmosferi, bez ijednog incidenta, takmi~ilo se 16 dublova. Posle napornih kvalifikacionih me~eva po grupama, do finala su stigle dve ekipe, Nov~i} - Stefanovi} i Novakovi} Petkovi}. U fenomenalnom me~u koji je trajao dva sata pobedili su Novakovi} i

N

Petkovi} sa 2:1 u setovima.

I ove godine je takmi~ewe vo|eno pod ~vrstom palicom predsednika Upravnog odbora Dragana ]irkovi}a, uz pomo} ~lanova Marka Nov~i}a i Lazara Aveji}a.

O popularnosti ovog turnira svedo~i veliko interesovawe sponzora, ali su pravo da se pojave kao pokroviteqi izborili Primus renta-car i Makro bela.

Upravni odbor turnira

32

OGLASI

PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM hitno i povoqno stan u Beogradu, Krwa~a /kod Metroa /, od 46 m2, sa terasom. Lokacija odli~na. Tel. 060/ 151-9-130, 065/ 528-4-877 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 48 m2, u Obili}evoj ulici. Tel. 064/ 217-6-052 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena 28.850 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 31 m2 u Bawalu~koj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan u ^a~ku, u ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/ 391-754 PRODAJEM stan od 42 m2, kod Medicinske {kole. Cena 21.000 eura. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/ 641-4140

PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM mawi jednosoban stan, CG, lift, tre}i sprat, Vinara. Tel. 063/ 127-5630, 224-590 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 66 m2, Svetog Save. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 31 m2, ima posebno sobu, terasu, kod H. Morave. Cena 23.000 eura.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 47 m2 na Keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 68 m2, u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa 3 ara placa , na @elezniku.

Tel. 063/ 600-938 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34 ara placa, u Loznici. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa 1.5 ari placa kod G. bedema.

Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 i 25 ari placa u Topoli. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM ku}u od 150 m2, sa 2.6 ari placa, Qubi}. Mo`e zamena za stan. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa 4 ara placa na Suvom Bregu.

Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 554-5-147 PRODAJEM ku}u od 150 m2, 2.5 ari placa kod {kole “Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691761, 032/342-190.

PRODAJEM dve prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342190 PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4 ara placa, u Qubi}u. Tel. 063/453-043 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 eura. Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u - stan od 48 m2, ulica Obili}eva12. Tel. 032/ 374-759, 064/ 217-6-052 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. POVOQNO I HITNO. Tel. 063/ 8430-214 PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

STANOVI

P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov. Cena 42.000 eura P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 33.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind. zona. Cena 21.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2,2. sprat, CG kalorimetri, kod Lukoil, nov sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-70 m2, 3. sprat, CG, Avenija 2. Cena 40.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar.

Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura

P- 45 m2, 1.5 ari, centar.

Cena 40.000 eura P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor.

Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg.

Cena 26.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi{.

Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P- 150 m2, 2.3 ara, kod {kole Ratko Mitrovi}. Cena 44.000 eura P-175 m2, 5 ari, kod Trnavske reke. Cena 31.000 eura P-190 m2, 5.6 ari, Loznica.

Cena 41.000 eura P-240 m2 + 64 m2, 12 ari, Viqu{a. Cena 70.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura

P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.500 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 6. sprat, CG, kod Medicinske {kole. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 24.000 eura P-40 m2, 8. SPRAT, CG, Vinara. Cena 24.000 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura P-43 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P- 45 m2,2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, {etali{te. Cena 41.000 eura P- 49 m2, 2. sprat, CG, Svetog Save. Cena 29.000 eura P-50 m2, 1. sprat, TA, Obili}eva. Cena 26.000 eura P-50 m2, 4 sprat, CG, S.Markovi}a. Cena 35.000 eura P-52 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura

KU]E P-56+34 m2, 6 ari placa, Lugovi. Cena 40.000 eura

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 eura. Tel. 063/ 691761, 032/342-190 PRODAJEM dve ku}e od 74 + 56 m2, sa 4.5 ari placa, u Ko{utwaku. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u od 200 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109 PRODAJEM ku}u i 10 ari placa u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-7-483 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, sre|ena, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 70 m2, i 4 ara placa u Kulinova~kom poqu. Tel. 063/ 27-32-92 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa 12 ari placa u Dowoj Trep~i.

Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa 12 ari placa, u Prijevoru.

Cena 10.000 eura. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2-190, 342-190 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM vikend ku}u u Ov~ar Bawi od 50 m2, 2 ara placa, cena 10000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM vikendicu u Loznici, od 20 m2 sa pomo}nim objektima, sa 20 ari placa.

Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM vikend ku}u na Karauli 60 m2, 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 eura. Tel. 063/691761, 032/342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Slatini, tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, na 70 ari placa, pomo}ni objekti 200 m2. Cena 30000 eura. Tel. 063/691-761, 032/342-190 PRODAJEM doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM doma}instvo u Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29109 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a P- 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 eura. Tel. 032/342-190, 063/691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel 032/ 346-541 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70 m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20000 eura.

Tel. 063/691-761 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM odli~an jednosoban stan, {iri centar grada.

Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM u Beogradu- Vo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 6686-601

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, name{ten, CG i klima.

Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Novom Beogradu, ulica Gandijeva 108, za studente. Tel. 032/ 344-899, 065/ 635-9-979 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, drugi sprat, Op{tina Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9-023 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi . Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM name{ten jednosoban stan za studente, u Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0-071, 032/ 880-091 IZDAJEM stan u Beogradu, kod Vuka, za studentkiwe, interfon, CG, telefon. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente.

Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz, grejawe i struja.

Tel. 032/ 537-2-816 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM name{ten stan kod SUP-a, ulica Cerska. Tel. 063/827-5-217 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a. Grejawe TA. Tel. 032/ 332761 IZDAJEM jednosoban name{ten stan, kuhiwa, dnevna soba, kupatilo, grejawe na gas i TA. Tel. 064/ 031-7-072 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan od 60 m2, {iri centar, u Ciganmali. Tel. 537-2816, 060/ 099-5-005 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, kod fontane, blizu fakulteta “Megatrend”. Tel. 063/ 862-1781 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, CG, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u Beogradu, sobu za studentkiwu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten i opremqen, trosoban stan, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM povoqno jednosoban stan ( dvori{na ku}a ).

Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stanove u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM prazan jednosoban stan, u Nemawinoj ulici. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Alvaxinici, tre}i sprat, ima lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/ 487-792 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/

134-8-125 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa CG. Tel. 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-36-36 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, ul. Danice Markovi} . Tel. 063/ 525-888, 354-285 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} Keju, useqiva.

Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM name{ten trosoban stan na Gradskom {etali{tu. Tel. 064/ 834-5-226 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici.

Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, TA pe}.

Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391977 IZDAJEM jednosoban name{ten stan , kuhiwa, dnevna soba, kupatilo, parking. Tel. 064/ 334-4-061 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 346-865 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru Beograda, na du`i vremenski period.

Tel. 063/ 803-3-676 IZDAJEM jednosoban nov name{ten stan. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, parno grejawe, KTV. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM ~etvorosoban name{ten stan u Aveniji. Cena 150 eura. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM potpuno opremqenu ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“ raskrsnice. Tel. 064/ 336-8-222 IZDAJEM ku}u od 48 m2, u nasequ Trbu{ani. Tel. 064/ 018-8-754 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u, u`i deo grada. Tel. 225646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima.

Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM name{tenu mawu ku}u u u`em delu grada. Tel. 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, grejawe na TA, ku}a. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM name{tenu sobu, upotreba kuhiwe i kupatila.

Strogi centar. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5217 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM stan sa CG, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 225-431 IZDAJEM lokal od 60 m2 , centar grada. Tel. 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 , centar grada. Tel. 225-431 IZDAJEM novoizgra|ene garsowere za studente, u centru Kragujevca. Tel. 060/ 337-2-600 MEWAM jednosoban stan sa CG, 3. sprat, kod {kole “Dragi{e Mi{ovi}”, za ve}i stan uz doplatu, na sli~noj lokaciji.

Tel. 064/ 158-9-363 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Parka, za odgovaraju}i u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 PLACEVI PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, 500 eura/ar (nije fiksna cena), pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacinski prostor. dostupna sva

infrastruktura. Telefon 063/691-761 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Povoqno.

Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM placeve. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac od 44 ara u Trnavi kod {kole, dostupna sva infrastruktura, cena 300 eura/ar. Telefon 032/342-190.

PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac u Industrijskoj zoni, iza Dominga. Tel. 069/ 248-5-195 PRODAJEM imawe i 2 ku}e u Pakovra}u, blizu ^a~ka. Tel. 064/ 196-4-705 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu.

Tel. 064/ 250-7-493 PRODAJEM plac od 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Cena 1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM plac od 63 ara, u Prislonici, Vasovi}a kosa.

Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac 10, 99 ari u Preqini, dostupna sva infrastruktura, cena 5500 eura. Telefon 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM povoqno livadu od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/ 124-1-806 PRODAJEM plac od 4 ara, na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM parcelu u Mr~ajevcima od 2.3 hektara. Tel. 062/ 260-556 PRODAJEM plac od 23,32 ara u Trnavi, dostupna sva infrastruktura, cena 15000 eura. Telefon 063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM plac od 30 ari u Kulinovcima iznad hale “Kolos”. HITNO I POVOQNO. Tel. 064/ 384-0-198 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, u Trbu{anima. Tel. 061/

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190 GARSOWERE 23m2, vp, nov, cg, 20000 eura, [iri centar 22m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel Morava 30m2, vp, nov, gas, 23000 eura, [iri centar 25m2, vp, ta, 17500 eura, Avlad`inica 26m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi} kej 30m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura, Avenija 2 27,40m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi JEDNOSOBNI STANOVI 35,60m2, vp, 28000 eura, Centar 38 m2,2 sprat,ta, 25500 eura, [iri centar 38m2, 3 sprat,ta, 25000 eura, Bate Jankovi}a 38m2, 4 sprat, cg, 28000 eura, [iri centar 42m2, 4 sprat, ta, 23000 eura, O[ Milica Pavlovi} 45m2, 2 sprat, cg, 30000 eura, Hotel Morava 38m2, vp, cg, 22500 eura, Ljubi} kej JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10m2, 6 sprat, cg, 29500 eura, Restoran Brvnara 43m2, 4 sprat, ta, 28000 eura, Ljubi} kej 45m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1 47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura , Slobodino igrali{te 38m2, 4 sprat, eg, 26000 eura, Avlad`inica 46m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23000 eura, Po`ega 42m2, 4 sprat, terasa, ta, 26000 eura, Ljubi} kej DVOSOBNI STANOVI 59m2, 4 sprat, cg, 39500 eura, Avlad`inica 47+10m2, 13 sprat, cg, 28000 eura, Hotel Morava 55m2, 1 sprat, ta, 29000 eura, Ljubi} kej 55m2, vp, ta, 28000 eura, Ljubi} kej 61m2, 1 sprat, ta, 39000 eura, Hotel Morava 58,61m2, 1 sprat, ta, 19000 eura, Fabrika hartije

33

OGLASI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

47m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura, [iri centar 55m2, 3 sprat, eg, 33000 eura, Bate Jankovi}a 51m2, 6 sprat, cg, lift, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, 3 sprat, ta, 29000 eura, Nemawina 60m2, 9 sprat, lift, cg, 37000 eura, Avlad`inica 58,30m2, 6 sprat, cg, 35000 eura, Ljubi} kej 52m2, 3 sprat, cg, 38000 eura, Gradsko {etali{te 62,80m2, 3 sprat, cg, 35000 eura, Avlad`inica 83m2, 2 sprat, ta, 55000 eura, Strogi centar 57m2, 5 sprat, lift, cg, sa stvarima, 37000 eura, Avenija 2 45m2, 2 sprat, renoviran, 29900 eura, Nemawina 52m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Ljubi} kej 56m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000 eura, Nemawina 64m2, 1 sprat, cg, 45000 eura, Restoran Brvnara 57m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41000 eura, Ljubi} kej 47m2, vp, cg, 30000 eura, Ljubi} kej 60m2, 8 sprat, cg, 36000 eura, Hotel Morava 55m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2 67m2, prizemqe,ta, 52000 eura, Strogi centar 53m2, 3 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlad`inica 54m2, 7 sprat, cg, lift, 33000 eura, Hotel Morava 52m2, 4 sprat, ta, 33000 eura, Qubi} kej 60m2, 5 sprat, cg, 38000 eura, Avlad`inica, fasadna cigla 65m2, 1 sprat , 700 eura/m2, Avlad`inica DVOIPOSOBNI STANOVI 56m2, nov, 3 sprat,cg, 43000 eura, Ljubi}ska 54m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38000 eura, Ljubi} kej 63,38m2, 9 sprat, cg, lift, 33000 eura, Avlad`inica 68m2, 1 sprat, gas, 40000

eura, [iri centar 78m2, 3 prat, cg, gara`a, podrum, 52000 eura, [iri centar 85m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlad`inica TROSOBNI STANOVI 75m2, 1 sprat, cg, 50000 eura, Hotel Morava 75m2, 5 sprat, cg, 39000 eura, Hotel Morava 76m2, 7 sprat, cg, 45000 eura, Avenija 68m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77m2, 7 sprat, cg, 40000 eura, Centar 75m2, 2 sprat, cg, 45000 eura, Nemawina 81,47m2, 9 sprat, lift, cg, 53000 eura, Hotel Morava 62m2, 2 sprat, cg, 54000 eura, Beograd ^ETVOROSOBNI STANOVI 77,78m2, 6 sprat, cg, lift, 50000 eura, Restoran Brvnara 128+12m2, 2 sprat, nov, cg, 98500 eura, Centar KU]E 75m2, P+1, 6 ari, 20000 eura, Zabla}e 380m2, P+1+PK, 25 ari, 120000 eura, Preqina 56m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000 eura, Ko{utwak 259,62m2, SU+P+1,9 ari, 138000 eura, Parmenac 70m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000 eura, Kopaonik 160m2, P+PK, 9,61 ar, 50000 eura, Atenica 150m2, 5 ari plac , 57000 eura, Trbu{ani 100m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172m2, P+PK,19 ari, 35000 eura, Loznica 100m2, PO+P+1,75 ari, 26000 eura, Vidova 56m2, P+1, 1,56 ari, 25500 eura, Dacova kafana 110m2, PO+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica 110m2, SU+P+PK, 34 ara, 20000 eura, Loznica

PLACEVI 23,32 ara , 15000 eura, Trnava 3 ara, 6000 eura, Igalo 44 ara, 10000 eura, Trnava 10,99 ari, 5500 eura, Preqina 4 ara, 2800 eura, Pakovra}e 44 ara , 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari, 1300 eura/ar , Tara- Zaovinsko jezero 1 ha , 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat., 36000 eura, Atenica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000 eura VIKEND KU]A Karaula, 37 ari , 16000 eura Vidova, 75 ari , 26000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura Loznica, 15 ari, 5000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15000 eura LOKALI PRODAJA 60m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWEPOSLOVNI PROSTOR 60m2, 250 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60m2, nename{ten, 130 eura, kod {kole Ratko Mitrovi} 40m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kola 60m2, nename{ten, 150 eura, Centar 53m2, nename{ten, 130 eura , Avenija 1

110-5-134 PRODAJEM parcelu od 30 ari , na putu za Gu~u. Na placu ima voda i struja. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt, ima struja i voda , na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 3351-637 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 25 ari.

Tel. 064/ 471-7-483 RAZNO PRODAJEM gara`u od 15.5 m2 u zgradi, ulica Mila Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM {poret na drva Alfa, malo kori{}en. Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM pe} “Kraqicu” u dobrom stawu. Tel. 064/ 134-1239 PRODAJEM {poret na drva marke “Smederevac”. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM elektri~ni {poret. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ma{inu za ve{.

Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dve ve{ ma{ine.

Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe

AGENCIJA

marke “ Singer”. Tel. 064/164-3319 PRODAJEM ma{inu za {ivewe “ Bagat - Danica “. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM ma{inu za sudove .

Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM ve}i fri`ider.

Tel. 064/ 164-3-319 PRODAJEM fri`ider “Obodin”. Tel. 343-594 PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Vrlo povoqno. Tel. 062/ 199-1-015 PRODAJEM “Gorewe” friz sa komorom. Povoqno. Tel. 343594 PRODAJEM {iva}u ma{inu “Nikoleta”, sa dodacima za vez, kao nova. Tel. 064/ 134-1-239 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm.

Tel. 371-685 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM polovne gume 13ice, i 14-ice. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM `ensku krznenu {ubaru, nova. Tel. 371-685 PRODAJEM tezgu i police za trgovinsku radwu. Tel. 032/ 371685 PRODAJEM polovnu stolari-

ju. Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM povoqno polovna prozorska krila i plotove vrata, raznih dimenzija. Tel. 032/ 334-346, 065/ 333-4-346 PRODAJEM polovnu stolariju sa duplim krilima i aluminijumskim roletnama. Tel. 032/ 334218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM “ U” profil od 3 i 5 metara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM kosa~icu na struju.

Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM prskalicu za vo}e.

Tel. 060/ 018-0-410 PRODAJEM krompir za ishranu sviwa. Tel. 543-3-215 PRODAJEM korpu za vagu, za merewe stoke. Tel. 556-1-495 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada.

Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kompresor “Prva petoletka” Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM kompresor Atlas Kopko, boca 260 litara. Tel. 060/ 418-3-333

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave.

Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

34

OGLASI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa.

Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift.

Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom.

Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM fotequ “ Mojca�.

Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM polovan bra~ni krevet sa jogi du{ecima. Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM dva polovna kau~a.

Tel. 032/ 343-594 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM vretenaste tuje.

Tel. 064/ 453-9-912 PRODAJEM ve}u koli~inu drva za ogrev, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije.

Tel. 5561-495

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35

OGLASI

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM ~etvorodelni regal. Tel. 064/ 272-0-585 PRODAJEM o~uvan regal. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 455-9-243 PRODAJEM o~uvan garderober 300/170. Tel. 064/ 166-7-767 PRODAJEM drvenu ukrasnu vitrinu. Tel. 032/ 371-685 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM dva kau~a i dve foteqe. Tel. 064/164-3-319 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383 PRODAJEM traktorsku korpu .

Cena 150 eura. Tel. 066/ 910-9889 PRODAJEM vaqak za traktor IMT. Tel. 060/ 661-8-835 PRODAJEM TA pe} Elind, 3.5.

Tel. 063/ 844-2-791 PRODAJEM stre~ foliju, 5 kg /

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

900 din. Mo`e pla}awe i preko ra~una. Tel. 032/ 382-518, 061/ 111-6-439 PRODAJEM {tence nema~kog ov~ara. Rezervacije na tel. 064/ 229-9-816, 060/ 554-6-825

nas. Cena 1. 999 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena.

Tel. 060/ 418-3-333

AUTOMOBILI - PRODAJA

USLUGE

PRODAJEM Volkswagen Lupo 1.0 benzin, pre{ao 97.000 km, 2003.godi{te. Cena 2.450 eura.Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadet Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014.godine. Tel. 060/ 036-7820 PRODAJEM Ford Eskort 92. godi{te, dobar, gara`iran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7109 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM Opel Combro 1.7 dizel, pre{ao 160.000 km, 2003.godi{te. Kupqen nov kod

IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge. Tel. 064/ 196-4-705 OZBIQNA, odgovorna `ena nudi pomo} u ku}i, negu starih bolesnih osoba i dece. Tel. 066/ 075-957, 824-500

OZBIQNA `ena, sa iskustvom vaspita~a nudi uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/ 102-2-759 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 DAJEM nov~ane pozajmice sa ili bez zaloga, uz sudsku overu ugovora. Tel. 062/ 144-2-818 USPE[NO le~im hemoroide ~ajevima.

USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 1206-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 069/ 870-5-061

USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina.

Tel. 065/ 458-6-162 USLUGE ~uvawa Va{eg deteta.

Tel. 062/ 211-827 USLUGE dostavqawa uvek sve`e doma}e piletine na ku}nu adresu. Tel. 062/ 145-3-575, 064/ 569-9920 ZAPOSLEWE FRIZERSKOM SALONU potrebna radnica sa iskustvom.

Tel. 060/ 358-6-710 POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila, za rad u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI ugostiteqski radnici, za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 146-5-949 POTREBNI gra|evinski majstori, svih struktura sa iskustvom, za rad u Rusiji. Sve obezbe|eno. Tel. 064/ 566-6-191

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

36

^ITUQE

VA@NI TELEFONI Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

192 i 363-000 194 307-000 225-717 224-278 193 195 11811 19771 032/381-087

Grad ^a~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "^a~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

309-099 303-202 557-8-207 537-3-760 303-600 320-672 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

POSLEDWI POZDRAV na{oj dragoj

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U nedequ, 15. septembra 2013. navr{ava se 18 GODINA od kako nije sa nama

DU[AN DULE STALOVI]

340- 385 222-296

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna savetodavna 320-710 i stru~na slu`ba ^a~ak ..

19. 9. 2009 - 19. 9. 2013.

RADMILA JOCI] Pro{le su ^ETIRI duge godine od kada nije sa nama na{a draga majka, supruga i baka.

Mnogo nam nedostaje{.

PORODICA

Uspomenu na tebe ~uvaju i sa ponosom te se se}aju: supruga MILANKA, sinovi SLOBODAN i DEJAN, snaja JELENA, unuka AN\ELIJA. 16346

MILKI TODOSIJEVI] (1. 7. 1918 - 11. 9. 2013) S qubavqu i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

O@ALO[]ENI: sinovi SINI[A i RA[O, snahe MILENA, SVETLANA i QIQANA, unuci i praunuci.

Dana 9. 9. 2013. godine prestalo je da kuca veliko i plemenito srce moga oca

MILINKA RADOJKOVI]A 1936 - 2013 Ovim putem `elim da se zahvalim Slu`bama Hitne medicinske pomo}i, ku}nog le~ewa i zdravstvene nege i odeqewu op{te hirurgije ~a~anske bolnice.

Zahvalna }erka ZORICA

SE]AWE 18. 9. 2003 - 18. 9. 2013.

TOMISLAV TOMO ILI] Navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog Toma.

Uspomenu na dragi lik ~uvaju: deca i supruga VERA. 16351

Dana 18. 9. 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

RADI[E MIKOVI]A BURGIJE Uz veliku qubav i po{tovawe pamti}emo te sa ponosom.

Porodice MIKOVI]i TOMOVI]

37

^ITUQE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U subotu 14. septembra 2013. godine u 12 ~asova na grobqu u Mr~ajevcima obavi}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

SE]AWE 17. 9. 2009 - 17. 9. 2013.

DMITRI ILI]

DRAGAN STEFANOVI]

1934 - 2013 Uvek }emo se se}ati tvog divnog lika i tvoje neizmerne dobrote.

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

U ponedeqak 9. septembra navr{ilo se 40 dana od smrti na{eg dragog

ANDRIJE SENI]A

iz Qubi}a

Sestra MILENA JAKOVQEVI]

upl.

SE]AWE na drage roditeqe

Na{ drug i prijateq

SE]AWE 14. 9. 2007 - 14. 9. 2013.

Veliko hvala za sve lepe trenutke, pa`wu i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao.

Majka Milunka, supruga Mira, sestra Marija, sinovi Goran i Marko, snaje Zorica i Marina, unuk Nikola, unuka Milica.

TERZI] ZORAN TERZO

MILIJA NEDI]

iz ^a~ka 1954 - 2013 preminuo je u dalekoj Kanadi.

MARIJA

VELIBOR

12. 9. 2007 - 12. 9. 2013.

24. 11. 2007 - 24. 11. 2013.

SAVI] NEDOSTAJE[ NAM. TVOJI NAJMILIJI

Se}amo se lepih godina mladosti provedenih sa wim. ^VORO, RADICA, [I[O, QIQA, PANTO, DARKA, MIRA, LIDIJA, KENEDI i DUWA

16352

16350

upl.

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg brata

POLUGODI[WI POMEN

Arsenije-Arso D. Cvijovi}

ZVONIMIR ZVONKO MUWI]

iz Viqu{e Vreme koje je pro{lo nije umawilo se}awe i qubav na Vas. Sa ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

K}erka BISA i sin MIKO sa porodicama.

1964 - 2013 iz ^a~ka

@UNI] MILETE

1932 - 2013 U subotu, 14. septembra u 12 sati na Gradskom grobqu u ^a~ku obele`i}emo pola godine od smrti na{eg oca i supruga.

Zahvaqujemo ro|acima, kumovima i prijateqima za podr{ku i ukazanu pa`wu u proteklom periodu.

Sara i Nata{a Cvijovi}

POSLEDWI POZDRAV ujaku od sestri}a BRANKA sa porodicom

OBRAD RADOSAVQEVI] 1937 - 2013 tiho i dostojanstveno, mirno, kao {to je i `iveo, preminuo je 5. septembra 2013. godine.

Wegova plemenitost i odanost porodici ostaje zauvek u srcima i se}awima wegovih najbli`ih, a na{a qubav i zahvalnost ~uva}e ga od zaborava.

Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima koji su tog dana bili sa nama.

WEGOVI: supruga DRAGICA, }erke MARINA i EMINA sa porodicama.

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog oca

MILOMIRA DA^EVI]A

iz Je`evice

Dana 14. 9. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti moga oca

MILETE @UNI]A

Wegova deca: BANE, MIMA, MILAN

Hvala ti za sve lepe trenutke sa tobom.

Sa ponosom }emo te pomiwati i u srcu nositi.

K}erka OLIVERA, zet SINI[A, unuke JOVANA, IVANA i ANA-MARIJA

16343

Dana 16. septembra, navr{ava se 20 GODINA od smrti na{eg sina, oca i brata

RADOJA RACA PLAZINI]A

16344

Parastos }e se odr`ati na ~a~anskom grobqu u 12.30 ~asova

16342

Dana 12. septembra 2013. navr{ilo se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

Tvoja bra}a MIROSLAV i MILAN sa porodicama.

upl.

46887

Na{ voqeni

Dani prolaze a mi se i daqe ne mirimo sa tim da te zaista nema.

Oti{ao si iznenada ali trag tvog `ivota je ostao neizbrisiv.

S' ponosom te pomiwemo.

16354

Dana 17. septembra, navr{ava se 20 GODINA od smrti na{eg

DU[KA KNE@EVI]A DULA

DIMITRIJA BO[KOVI]A 1930 - 1993

Vreme koje je pro{lo ne mo`e izbrisati iz na{ih srca svu tvoju dobrotu i qubav koju si svima nama pru`ao.

Sa ponosom te pomiwemo.

Supruga KATARINA, sin VLADE i k}erka VAWA sa porodicom

Sudbina je prekinula tvoj `ivot ali nikad ne}e prekinuti se}awe na tebe i `alost zbog tvog preranog odlaska.

TVOJI: majka MILUNKA, sinovi MILOVAN i VLADIMIR, sestre DU[ICA i GORICA

Osta}e nam ve~no u srcima i se}awu.

TVOJI: supruga MILENA, k}erke BIQANA i RADMILA, sestra MARA, unuci NIKOLA, ANA, URO[ i zet MILOVAN

16341

16338

16339

38

^ITUQE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Dana 16. 9. ove godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od kada je preminuo na{

MIODRAG MI]O MANDI]

SAVO MUJKANOVI] MUJO

iz Viqu{e 1931 - 2013

1958 - 2013

POSLEDWI POZDRAV NA[EM SAVU

S ponosom i tugom ~uvamo ga u trajnom se}awu.

KOLEKTIV HE „ELEKTROMORAVA” ^A^AK

Sestra RU@A TOMOVI], bra}a MILAN i MILUN, sinovac \UR\E i sestri} RADENKO PROTI] sa porodicama. fak.

16347

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga

SE]AWE 12. 9. 2010 - 12. 9. 2013.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

RADMILA RADA TOPALOVI] 1941 - 2013 iz Gu~e posle kra}e bolesti preminula dana 5. 9. 2013. godine u 23,55 ~asova u 73-oj godini `ivota.

Sahrana drage nam pokojnice obavqena je u subotu 7.

9. 2013. godine u 15 ~asova na grobqu u Gu~i.

TODOR TO[KE KOVA^EVI] NIKADA TE NE]E ZABORAVITI TVOJA SUPRUGA TINA

RODOQUBA TRIPKOVI]A

1932 - 2013 taksista iz ^a~ka

O@ALO[]ENI: sinovi MIHAJLO i ALEKSANDAR, sestra DRAGANA, snahe NATA[A i MARIJANA, unuci LUKA, MARKO i IGOR, unuka MA[A i ostala mnogobrojna rodbina.

preminuo dana 7. septembra 2013. u 81-oj godini `ivota.

O@ALO[]ENA PORODICA MUWI]

16353

16344

upl.

Dana 11. 9. 2013. navr{ilo se DESET GODINA od prerane smrti na{eg dragog

ZVONIMIR ZVONKO MUWI]

SE]AWE 12. 9. 2006 - 12. 9. 2013.

QUBINKA MI[ 15. 9. 2008. - 15. 9. 2013.

RADOJE RACO PLAZINI]

Bio si veliki ~ovek, po`rtvovan, oli~ewe dobrote i zato nema dana da te ne pomenemo.

ACO i MOLA

Dan za danom, pro|e i pet godina.

Nekome mo`da prebrzo, nama jako sporo. Praznina i bol sa kojima smo navikli da `ivimo. I se}awa. Samo to, jer tebe nema. Nedostaje{ nam majko.

Tvoja Daca i Sr|o sa porodicama.

Sa tugom te se se}am, sa ponosom u srcu nosim i ~uvam od zaborava.

Tvoja keka NADA

16345

16348

16340

iz Je`evice

39

^ITUQE

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE

13. 9. 2011 - 13. 9. 2013.

Moja draga majka

Obave{tavamo prijateqe da je na{ dragi

Od cve}a }u majko tebi venac plesti, to }e biti majko moje ispovesti, to }e biti majko ve~no, ve~no hvala, jer ti si za mene sve najboqe dala, koliko si meni dala mila mati, vi{e niko, niko nije mogao dati...

Da si na vreme rekla: "Od mene dovoqno" jo{ bi bila me|u nama.

MIRJANA JE^MENICA

]erka SNE@ANA, unuke SANDRA i MINA

Dana 17. septembra 2013. godine, navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana, od kada nije sa nama na{ voqeni

ALEKSANDAR MARINKOVI] U subotu, 14. septembra u 11.00 sati dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na ~a~anskom grobqu.

ANDRIJA SRETENOVI]

Sa tugom i bolom wegovi najmiliji: supruga MARINA, }erka JELENA, sin DRAGAN, unuk MIHAJLO i snaha SOWA

preminuo dana 30. 8. 2013. u 92- oj godini `ivota.

O@ALO[]ENA PORODICA SRETENOVI]

16336

Dana 15. 9. 2013. godine, bi}e GODINA DANA od kako nije sa nama na{a voqena supruga i snaha

MIRJANA BLA@I] PI[^EVI]

SE]AWE na na{e drage roditeqe, povodom godi{wice smrti

RADOJE 10. 12. 1988 - 2013.

(25 godina)

SE]AWE 16. 9. 1993 - 16. 9. 2013.

TILKA BOGI]EVI]

DESANKA 24. 9. 2012 - 2013.

(1 godina)

SRETENOVI] iz sela Rti - Gu~a a 9. 7. 2013. godine bilo je 23 godine od smrti na{eg oca DU[ANA PI[^EVI]A, i 11. 9. 2013. godine bilo je 16 godina od smrti na{e majke RADOJKE. Uspomenu na wih ~uvaju suprug i sin MI[O i zaove-}erke MILA i QIQA sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

U subotu, 14. septembra u 13 ~asova na grobqu u selu Rti dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj majci.

Uspomenu na wihove drage, svetle i plemenite likove ~uvaju: }erke ROSA i QIQA, zet MI]O, unuci MI[KO, SA[A i IGOR sa porodicama.

46877

14. septembra je PET GODINA otkada nisi sa nama

DRAGOJLA OBRADOVI] ro|ena Kova~evi}

Dvadeset godina je pro{lo od smrti na{e drage majke, bake i prabake.

Uspomenu na wu ~uvaju }erke QIQANA i JOVANKA sa porodicama.

15. 9. 2007 - 15. 9. 2013.

DRAGOJ

MILICI MICI MILOJEVI] Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene jer si to zaslu`ila.

GORICA 46879

Godine prolaze, se}awa ostaju. Qubav prema tebi je ve~na. Neka te ~uvaju an|eli, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

TVOJI: suprug VELIMIR, sin MILUTIN i }erka DARA sa porodicama.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

17. 9. 1983 - 17. 9. 2013.

DANKA KOVA^EVI] ro|ena @ivkovi} Se}awe i qubav imaju snagu `ivota, a uspomene i misli ~uvaju te u na{im srcima.

TVOJI: majka STOJKA i brat DRAGAN sa porodicom 46878

PETAK 13. SEPTEMBAR 2013. GODINE