14.12.2012. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Dan grada, 18. decembar

^A^AK, 14. DECEMBAR 2012. GODINE

BROJ 48

CENA 30 DIN.

Kako je ~istiti ulice kad se nebo otvori?

TIMSKI SLO@NO I ODGOVORNO

strane 24. i 25.

Pukovnik Veselin [qivan~anin

OD VELIKIH SNOVA DO KRVAVE TRAGEDIJE strane 17.

LOPATE U [AKE! Promet nekretnina i cene stambenog prostora u padu

strana

Porodici Mi}evi} iz Kulinova~kog poqa neophodna pomo}

strana strana

@IVOT BEZ SVE STRUJE U KU]I MAWE KUPACA BEZ KROVA 4.

MARKETING

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

KAKO JE ^ISTITI ULICE KAD SE NEBO OTVORI

LOPATU LOPATU U U [AKE [AKE ao u stihovima Laze Lazarevi} “Dan {to plete, no} opara..”. ^ak ni to nije najboqi opis posla ~ista~a snega i ulica, jer sneg nije sa~ekao no} da pokrije {to je zadana ura|eno. Sipalo je skoro 24 sata. ^ista~i “Komunalca” samo su u utorak do podneva tri puta ra{~i{}avali pe{a~ki most u Qubi}u. Tako je bilo i na

AKTUELNO

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

su strpqewa i da popri~aju sa ekipom “^a~anskog glasa”. - Radim u “Komunalcu” skoro 11 godina. Kada je lepo vreme, bri{emo ulice, a zimi zna se, ~i{}ewe snega i bacawe soli. Da sam malo zdraviji, najverovatnije bih na{ao drugi posao. Umeju i qudi ponekad da budu bezobrazni, vre|aju nas i psuju. U stawu su za svaku sitnicu da nas prozivaju. Ponekad istrpi{,

daju da takav posao rade wihovi dr`avqani, ne stranci. Ali, {ta }emo, ne `ivimo u Norve{koj ili nekoj drugoj razvijenijoj zemqi. Za dvadesetak minuta sve je bilo o~i{}eno. Vreme je za novu lokaciju ili boqe re~eno, povratak na staro. Bi}e tako sve dok ne prestane da sipa. Padalo je i utorak ve~e. Trebalo je o~istiti i trotoare do kojih kamion i traktor ne mogu da do|u. Jeste most bio prometan, a na ulici je jo{ gore. Nije ovo nevreme zaustavilo qude. - Pro|ite, pro|ite propu{tali su ~ista~i pe{ake. “[ta }e{, kad je ova-

MO@E LI SE I BEZ AUTOMOBILA? Gra|ani koje smo pitali da li su zadovoqni kako je kod wih o~i{}eno nisu se mnogo `alili na neprohodne ulice, pojedincima je bilo te`e {to nisu mogli da pomere kola.

ANKETA Koliko ih je zaista sneg omeo? i mi sneg na trotoare, pa se pe{aci probijaju kroz smetove. Ovde po gradu nije stra{no o~istiti ulice, najgori nam je onaj veliki uspon na Qubi} brdu - iskustvo je voza~a Vladana [ipeti}a. U utorak ujutru bio je dovoqan samo jedan pogled kroz prozor za mrzovoqu, a na ulicama se naj~e{}e ~ulo: “Joj, {to neko ne o~isti ovo”! - E sad, {ta qudi o~ekuju od nas, a {ta mi moèmo da uradimo! Ne moèmo sve odjednom da o~istimo. Sada po prvi put imamo zimsko odràvawe, ali ta~no se zna koje delove grada i

Mi{ko Mitrovi} - Nisam zadovoqan kako je o~i{}eno. Jutros nisam mogao automobilom da iza|em na ulicu. Morao sam pe{ke od Keja do Avenije, trebalo mi je sat i vi{e da stignem do tamo. Nije problem u snegu, vreme mu je, ali nas uvek iznenadi.

Gordana Vre}o - Nisam nigde izlazila jutros, samo tu ispred zgrade. Kod nas je o~i{}eno. Jedino su se jutros moja deca `alila kako }e u {kolu po ovakvom vremenu. Malo su se bunili i na kraju, ni{ta nije bilo stra{no.

Milutin Petrovi} - Jutros nisam mogao da pomerim auto sa trotoara, a ostale obaveze sam zavr{io bez problema. No, nisam se mnogo uzbudio zbog kola, uzeo sam taksi.

drugim lokacijama u gradu. Dobro su oni opremqeni za sneg, ali probije se hladno}a kroz ode}u. Naro~ito je pored reke vetar duvao na sve strane. U pojedinim trenucima i nemilosrdno. Na pitawe prolaznika: “Kako ide, momci” ~ista~i snega su odgovarali: - Nikako! Ve} smo jednom o~istili. Sad ponovo! Drugi radnik malo sa~ekao, pa im re~e: - Duva ovde prili~no, hladno je. No, nije hladno kad se radi. Zato, lopatu u {ake! Nije im trebalo mnogo da ponovo o~iste pe{a~ki most koji je i po me}avi itekako prometan. Imali

ponekad ne moè{, mora{ da odgovori{ - pri~a @ivan Ra{kovi}. Nijednog trenutka nije ispustio lopatu iz ruku, ni on ni ostale wegove kolege. - Joj, kad ujutru vidim da je ovako vreme, ne dolazi mi se na posao. Ta~no znam {ta me ~eka. Nema, po ovakvom ne znamo za radno vreme, vikende, odmor - kaè Seqadin Sokolovi}. On sa svojom platom izdràva sedmo~lanu porodicu. Koliko god da rade i wima je teè i teè. Plata im je ista ve} godinama. Dobro su oni obave{teni i da wihove kolege u Norve{koj za isti posao mese~no dobijaju tri i po hiqade evra. Jo{ Norveàni gle-

ko mora{ da pazi{ i da nekoga ne zapqusne{ snegom. Na {ta bi to li~ilo”? Kada sneg bude okopneo, ponovo }e oni uzeti metle u ruke. Nema predaha, a ni zima im nije spas od pra`wewa kontejnera, samo ~ekaju svoj red i smenu. Zimska slu`ba u ovoj sezoni je vatreno kr{tewe za “Komunalac”. Na prvi pogled ~ini se da je lak{e u kamionu, nego sa lopatom napoqu. - Ne mo`emo ba{ svuda da o~istimo, samo na mestima do kojih mo`emo nesmetano da do|emo. Najve}i problem nam prave voza~i koji automobile parkiraju na ulicama. Najgore je u centru grada. Vratimo se mi ponovo na ta mesta, ako su vozila pomerena, o~istimo. Naravno, nanesemo

ulice mi ~istimo. Evo sino}, traktor nam je sleteo u kanal, dok je posipao so na Topalovom brdu. Voza~ je, sre}om, pro{ao bez posledica, sve su to obu~eni i iskusni qudi, za wih nema problema. Nego, mi smo dva sata izvla~ili traktor. Tek sad je oti{ao ponovo na teren, jer smo ga do malopre popravqali - kaè Slobodan Sevi}, {ef transporta. No, bilo je i onih mawe mrzovoqnih, kojima je lak{e da hodaju po snegu nego ledu. Ali, ve} navikli da budu deùrni krivci, radnici “Komunalca” kaù da bi grad od snega bio perfektno o~i{}en da mogu u letu da hvataju pahuqe i da imaju armiju od 300 vojnika. Ovako, lopata ne sleduje samo wima. Z. J.

Zvonko Jugovi} - Nisam ni probao da upalim auto, zato {to uvek pe{a~im do posla, blizu mi je. Bedem je solidno o~i{}en, most tako|e. Moje kom{ije su palile automobile, nisam video da je bilo nekih problema.

Nikola Pekovi} - Nije stra{no, gore je bilo u nedequ po ledu. Ako se dobro obu~e{, nema zime. Trebaju ti samo kapa i dobre ~izme.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PROMET NEKRETNINA I CENE STAMBENOG PROSTORA U PADU

Uprkos tome {to su od 2009. godine, cene stambenog i poslovnog prostora pale za oko 40 odsto, sve je mawe kupaca, ka`u vlasnici agencija za nekretnine. U agencijama u ^a~ku isti~u da su promet nekretnina i cene stambenog prostora i daqe u padu, kao i da je dobar trenutak za kupovinu stanova, jer se mogu kupiti po povoqnijim cenama nego prethodnih godina.

renutno su u potra`wi mawi stanovi, garsowere, jednosobni i mawi dvosobni. Sporadi~no se javqaju i kupci zainteresovani za dvoiposobne i trosobne stanove, ali wih ima mawe nego ranije. Vlasnica Agencije za nekretnine “Senzal” Sne`ana Dragi}evi}, podse}a da su kriza i pad cena uticali na kupce da sada vi{e biraju nego ranije. - Sa druge strane, deluje da je ponuda ogromna. Me|utim, nije ni ona sjajna. Vlasnici polovnih stanova

SVE MAWE KUPACA

zbog pada cena odustaju i od prodaje, ~ekaju neka boqa vremena, naro~ito ako time ne postiù ono {to èle. Nema ba{ ni neke velike ponude. Kada govorimo o novim stanovima, u â~ku skoro nema {ta da se kupi, osim na lokaciji na Alvlaxinici. Postavqa se pitawe, koliko se isplati i investitorima, ali ima prostora za nove stanove smatra Sneàna Dragi}evi}. Prema wenim re~ima, iako nema pravila, najtraènije lokacije su uglavnom u {irem centru grada, potez od hotel Morave, Gradskog parka i Nemawine ulice, do Bate Jankovi}a. Traèni su i stanovi na Qubi}kom keju

i naj~e{}e su prioritet gra|anima koji gravitiraju ka Prawanima, Miokovcima, Mr~ajevcima. Poèqne su i nekretnine na Alvlaxinici, a najmawa je potra`wa stambenih jedinica u nasequ Aveniji 2. U â~ku je ponuda starih stanova ve}a i wihovi vlasnici su prinu|eni da ih prodaju i ispod trì{ne cene. - Cena polovnih stanova je oko 500 eura po kvadratu. Ponekad je cena i nià, na primer, ako je stan na posledwem spratu ili potkrovqu, ili ukoliko je zgrada bez lifta. Generalno, prodajne cene polovnih stanova su od 500, 550, do 600 eura. Retko koji polovan

stan, ako je renoviran i nalazi se na nièm spratu, moè da dostigne cenu od skoro 700 eura. Naravno, cena stanova zavisi od izgradwe. Na primer, da li je re~ o zgradi, takozvanoj “limenka”, ili o objektu od fasadne cigle, da li ima centralno grejawe i sli~no obja{wava vlasnica Agencije “Senzal”. Cene stanova u novogradwi po kvadratnom metru uglavnom se “kre}u” od 800 do 950 eura, dok za one u centru, na lokaciji nekada{we “Kasine”, treba izdvojiti 1.050 eura po kvadratu. Ali, investitori ~esto daju i popuste, kaè Dragi}evi}ka. Ipak, ona napomiwe, da se i pored subvencionisanih stambenih kredita, zbog ekonomske situacije, gra|ani sve teè odlu~uju za taj vid kupovine stana. Kada se govori o ku}ama, naj~e{}e su traène u {irem centru, sa ~etiri - pet ari placa, ali ne daqe od Avenije i iznad kru`nog puta. - Kupci standardno traè ku}e u blizini osnovnih {kola i oko “Slobodinog” igrali{ta, a poèqne su i one koje se nalaze u Prvomajskoj, Solunskoj i Makedonskoj ulici. Tako|e su traène i ku}e u prigradskim

naseqima, ~ije su cene do petnaestak hiqada eura. Naj~e{}i uslovi koje kupci postavqaju su da kraj bude “pokriven” gradskim prevozom i da ima pristojan prilaz - kaè Sneàna Dragi}avi}. Danas je mnogo mawi promet nekretnina nego pre desetak godina, jer nema “sveèg” novca. Do pre ~etiri pet godina su i stambeni krediti bili dostupniji gra|anima, jer su lak{e ispuwavali uslove banaka. - Krediti su bili finansijska injekcija da se pokrene trì{te nekretnina. Narodna banka je dosta poo{trila uslove kreditirawa, tako da mali broj kupaca moè da ispuni uslove za stambeni kredit. Upravo to je razlog {to su traèni mawi stanovi, jer prose~an kupac ima mogu}nost da dobije kredit od 20 do 25 hiqada eura - napomiwe Dragi}evi}ka. Gotovo isto mi{qewe deli i vlasnica agencije “Sigma” Biqana Ki}anovi}. Ona isti~e da trì{te nekretnina uvek prati finansijsku situaciju, a s obzirom na krizu u zemqi, logi~no je {to je i ono dosta “slabije” nego prethodnih godina, 2006, 2007. i 2008. Od 2009. godine promet ne-

kretnina i cene stambenog i poslovnog prostora su u padu. Ki}anovi}ka smatra da je ova godina jo{ teà nego pro{la: - Mawe je i subvencionisanih kredita. Ranijih godina gra|ani su ~esto stanove kupovali na kredit. Kompletni iznosi su bili 30-40 hiqada eura, koje danas retko ko uspeva da obezbedi. Qudi uglavnom za kupovinu nepokretnosti podiù kredite od 10 do 15 hiqada eura. Vlasnica “Sigme” isti~e da je za ku}e mawe interesovawe i podse}a da ove nekretnine ponekad “prate” problemi legalizacije i nere{enih imovinsko-pravnih odnosa, a ~esto su za wih potrebna i dodatna ulagawa. - Za ku}e u selu i vikendice skoro da nema potra`we. Gra|ani se vi{e opredequju za kupovinu stanova mawe kvadrature. Uglavnom su traène garsowere i jednoiposobni stanovi do 50 kvadrata. Stanovi u centru su ne{to skupqi, na periferiji su jeftiniji. Slabija je i ponuda novih - ukratko opisuje Biqana Ki}anovi} trenutno stawe na trì{tu nekretnina. N. R.

KAPACITETI PRED[KOLSKE USTANOVE „RADOST“ I DAQE NISU DOVOQNI ZA SVU ZAINTERESOVANU DECU

POTREBNI VRTI]I U ATENICI I QUBI]U

Iako na teritoriji grada ^a~ka postoji 19 vrti}a, u kojima je sme{teno 3.326 dece u celodnevnom boravku, direktorka Pred{kolske ustanove “Radost” Marica Ne{ovi} isti~e da postoji potreba za ve}im brojem sme{tajnih kapaciteta.

ored 19 obdani{ta sa celodnevnim boravkom dece, jo{ 382 mali{ana sme{tena su u pred{kolske ustanove u okviru obaveznog ~etvoro~asovnog programa, na seoskom i gradskom podru~ju. Na seoskom podru~ju, deca su raspore|ena u 14 grupa, u prostorijama koje su, na primer, ustupile mesne zajednice nekih sela, a negde i u prostoru seoskoh {kola. Marica Ne{ovi} isti~e da se PU “Radost” trudi da iza|e u susret roditeqi-

ma iz sela poput Mr~ajevaca, Mili}evaca ili Slatine, kako ne bi morali decu da dovode u gradske vrti}e. Ona napomiwe da, iako pred{kolska ustanova obuhvata vi{e od 50 odsto dece koja `ive na teritoriji ^a~ka, sme{tajni kapaciteti i daqe nisu dovoqni: - Ulagawe u vrti}e i pove}awe kapaciteta definitivno se isplatilo, jer su svi puni. Ipak, nedostaju nam vrti}i u Atenici i Qubi}u. Na tom podru~ju se dosta qudi naselilo i veliki je pritisak na ve} postoje}e vrti}e. U Preqini smo pro{le godine otvorili vrti} i nismo o~ekivali da }e svi wegovi kapaciteti biti iskori{}eni, ali nama su sada tu potrebne najmawe jo{ dve vaspitne grupe, da bismo podmirili potrebe stanovnika iz tog kraja. Marica Ne{ovi} isti~e da je najnoviji vrti} u gradu “Mali kapetan”, tako|e pun: - “Mali kapetan” po nekom normativu, ima kapa-

citet od oko 430 dece, ali u wemu boravi vi{e od 470 mali{ana. Takav je slu~aj i u “Nade`di Petrovi}” i “Leptiri}u”. Centar grada svakako zahteva ve}i broj objekata. Na ovogodi{wem majskom konkursu odbijeno je 300 mali{ana i to samo jaslenog uzrasta, jer za starije i nije bio raspisan konkurs, po{to su grupe

ve} bile pune. - Nakon majskog konkursa, odnosno prijema dece, analiziramo odakle qudi najvi{e dolaze, gde je najve}i “pritisak” i za koji uzrast. To prenosimo gradskoj upravi i nadamo se da }e oni u dogledno vreme re{iti te probleme - ka`e Marica Ne{ovi}. Po{to su se proteklih godina gradili novi vrti-

OD NAREDNE GODINE POLIGONI U VRTI]IMA Pored redovnog programa, deca u~estvuju u raznim aktivnostima kroz odre|ene projekte. U saradwi sa Zavodom za javno zdravqe, mali{ani iz vrti}a obele`avaju neke va`ne datume iz zdravstva. U okviru projekta “O~istimo Srbiju”, organizuju razne edukativne radionice, priredbe i festivale u vezi sa ekologijom, a tako|e se bave i bezbedno{}u u saobra}aju. - U okviru projekta “Dete u saobra}aju”, dobili smo sredstva od Saveta za bezbednost, da bi deca ve} u ovom uzrastu mogla da nau~e neka osnovna pravila iz saobra}aja. Nabavili smo de~ije xipove za sve vrti}e, kao i saobra}ajne znake i planiramo da u svakom dvori{tu vrti}a napravimo stazu sa raskrsnicom. Ovo nismo uspeli da realizujemo tokom ove godine, ali ve} naredne o~ekujemo da svaki vrti} dobije svoj poligon - rekla je Marica Ne{ovi}.

Marica Ne{ovi}, direktor PU „Radost“

}i, nije bilo mogu}e veliko ulagawe u renovirawe starih, me|utim, ono {to je moglo da se odradi, ura|eno je. U {est objekata je uveden video nadzor, na nekim vrti}ima je zemewena stolarija, na nekim ograde, a na nekim objektima je popravqen krov. - Nastavqamo i daqe da adaptiramo na{e objekte, a prioritet nam je da obezbedimo ograde na vrti}ima “Nade`da Petrovi}”, “Ra-

di{a Po{ti}”, “Bo{ko Buha” i “Mladost” u Qubi}u - naglasila je Marica Ne{ovi}. Nije retkost da u vrti}e ula`u i roditeqi mali{ana koji u wima borave. Pa tako, roditeqe dece iz “Malog kapetana” trenutno rade na tome da ozelene dvori{te ovog obdani{ta, dok }e za vrti} “Sunce” roditeqi obezbediti sportske rekvizite za dvori{te. I. M.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

ZIMSKO ODR@AVAWE PUTEVA

PROHODNO utorak su nove padavine prekrile â~ak, pa je visina sne`nog prekriva~a gotovo na celoj teritoriji grada bila i do 30 centimetara. Saobra}aj je bio oteàn, ali svi putni pravci na teritoriji grada bili su prohodni, zahvaquju}i putarima koji su konstantno uklawali i ~istili sneg i deùrnim ekipama koje su tokom no}i bacale so i rizlu. Naravno, sva raspoloìva mehanizacija bila je na terenu, da bi bili o~i{}eni i prilazi svim vitalnim ustanovama u gradu. Na sastanku gradona~elnika Vojislava Ili}a sa predstavnicima ~a~anskih javnih komunalnih preduze}a zaduènih za zimsko odràvawe puteva i ulica, odrànom u utorak uve~e, re~eno je da }e biti u~iweno sve {to je neohodno da se u uslovima snega i niskih temperatura ìvot i na gradskom i na seoskom podru~ju odvija normalno. - U sredu ujutro su sve saobra}ajnice od proritetnog zna~aja bile o~i{}ene od sne`nih nanosa. Sneg je, tako|e, bio uklowen i sa lokalnih i nekategorisanih puteva. U utorak je bila najve}a “borba” sa snegom, jer su padavine trajale tokom celog dana. U no}i izme|u utorka i srede sva raspoloìva mehanizacija i qudi su bili na terenu. îwenica je da su ostale gomile snega sa strana ulica, ali da podsetimo da je visina sne`nog prekriva~a u gradu bila skoro 30 centimentara, a na planinskim predelima, na Kablaru i Jelici i do pola metra - izjavio je Neboj{a Jelu{i}, tehni~ki direktor “Gradca”. Jelu{i} isti~e da su nadle`ne slu`be spremne da se suo~e i sa ozbiqnijim padavinama, poput pro{logodi{wih, dodaju}i da sneg ne moè biti uklowen u trenutku. Nerealno je o~ekivati da sneg bude uklowen dok intenzivno pada. Da bi ulice bile o~i{}ene, mora pro}i odre|eni vremenski period posle prestanka padavina, obja{wava tehni~ki direktor, istovremeno apeluju}i na gra|ane da svako moè doprineti u ra{~i{}avawu snega: - Ali, kada o~istimo sneg ispred svojih ku}a

REPORTA@A

ili lokala, ne treba da ga bacamo na kolovoz, ve} da ga ostavimo na gomili izme|u trotoara i ulice. Sneg }e se otpopiti na ivi~waku, ili }e ga pokupiti nadle`ne slu`be. Posebne ekipe “Gradskog zelenila” i “Komunalca” odràva}e slivni~ke re{etke, tako da ne}e biti problema sa otopqenim snegom. Jelu{i} nagla{ava da rukovodstvo preduze}a i ostale nadle`ne slu`be za zimsko odràvawe puteva, redovno prate vremensku prognozu, na osnovu koje, po potrebi “poja~avaju” deùrstva. Prema prognozama Hidrometeorolo{kog zavoda, pred nama je sveà i prohladna zima, sa oscilacijama u temperaturi, ali sve gradske slu`be su spremne da se suo~e sa sne`nim padavinama. Na~elnik Odeqewa za vanredne situacije u â~ku Dragi{a Bro}i}, kaè da je najve}i problem u tome {to se ne angaùje dovoqno ma{ina i qudi za ~i{}ewe snega. - â~ak je veliki grad, sa veoma dugim ulicama, ne ra~unaju}i prigradska naseqa i sela sa teritorije koju pokriva. Moralo bi da se prona|e neko re{ewe kako bi se angaòvao {to ve}i broj qudi - isti~e Bro}i}, podse}aju}i da su u utorak i sredu imali smo dve intervencije na teritoriji op{tine Lu~ani, u Guberevcima i u Puhovu: - To su bile dve intervencije u vezi sa sne`nim padavinama, odnosno zbog nemogu}nosti pristupa do pojedinih doma}instava, ili zbog zabrinutosti rodbine i bojazni da se neko od wihovih bli`wih nije smrzao, da li imaju lekove i hranu, jer ne odgovaraju na telefonske pozive. Najva`nije je da su obe intervencije okon~ane. Javna komunalna preduze}a }e i daqe obavqati svoje redovne poslove, ali nadle`ni apeluju na gra|ane da ispred svojih zgrada, ku}a i poslovnog prostora ~iste sneg i led sa trotoara. Tako|e, apeluju da se uklawaju i ledenice sa krovova, terasa i balkona, gde god je to mogu}e, upozoravaju}i da su za sve to zakonom predvi|ene velike kazne. N. R.

PORODICI MI]EVI] IZ KULINOVA^KOG POQA NEOPHODNA POMO]

@IVOT BEZ STRUJE U KU]I BEZ KROVA Da je televizija i daqe “mo}na sprava” pokazao je ovih dana slu~aj porodice Mi}evi} iz Kulinova~kog poqa. Prilog o samohranoj majci, koja sa troje dece ìvi u nehumanim uslovima, u ku}i bez krova i struje emitovan je na Prvoj srpskoj televiziji. Nakon toga, svi su ~uli za Mi}ovi}e. Javili su se mnogi qudi dobre voqe, koji èle da pomognu ovoj porodici. Oglasio se i Centar za socijalni rad, kao i lokalna vlast u â~ku, poku{avaju}i da izna|u re{ewe za sre}niji ìvot Mi}evi}a

anijela Mi}evi} je samohrana majka koja sa svoje troje dece ìvi u Kulinova~kom poqu. Ako bi se to moglo nazvati ìvotom. Napoqu minus, lede se prsti, sneg okovao stazu kojom se prilazi ovoj nesre}noj porodici. Skrivena je tuga u o~ima malog Nikole, najmla|eg Danijelinog deteta, koji nas do~ekuje na vratima objekta u kome ìve. Ne moè se nazvati ku}om, jer krova nema. Samo plo~a, koja proki{wava. Cede se kapi, ko suze iz o~iju, i uzrokuju onaj tupi, bolni zvuk padaju}i u {erpe koje su svuda po podu. U wihovoj ku}i nije ni{ta mawe hladno nego napoqu. Danijela loì vatru u {poretu, dok nam pokazuje skoro prazan akumulator i sve}e, kao jedine izvore svetlosti u wihovom domu. Nemaju struje ve} godinu dana, i duè. Dug Elektrodistribuciji, koji iznosi oko 900 hiqada dinara, Danijela je nasledila od svojih pokojnih roditteqa. Nije mogla da ga izmiri, struja im je iskqu~ena pro{le godine u aprilu, pa su ona i weno troje dece ostali u mraku.

Danijela i Nikola Mi}evi}

- Mrak pada ve} oko ~etiri sata. Tamara kada do|e iz {kole mora da u~i i trudi se. S obzirom na okolnosti u kojima `ivi, ona je super |ak, a i de~aci su dobri u {koli - pri~a majka koja nije izgubila ponos. Nije to nekakva nejaka i slaba{na `ena, koja vam odaje utisak bespomo}ne osobe. Naprotiv. Dani-

lak{e sa strujom. Sna{li bismo se nekako - ka`e Danijela, ne `ale}i se mnogo na {erpe i lonce, koji sakupqaju vodu koja kapqe sa plo~e. Weni sinovi Nikola i Bojan poha|aju osnovnu {kolu u Atenici, dok je Tamara prva godina sredwe Prehrambeno-ugostiteqske {kole. Ona, iz Kuli-

gradu nisu za`murili na ovaj problem. ^elnici Grada razmatrali su mogu}nosti i na~ine na koje bi mogli pomo}i Mi}evi}ima, a oglasio se i Centar za socijalni rad. Prema re~ima direktora Zorana Bel~evi}a, Centar }e Danijeli ponuditi neka od mogu}ih re{ewa, koja su, kako on ka`e, veoma dobra,

nova~kog poqa u Aveniju, mora da putuje autobusom, pa joj za kartu dnevno treba 90 dinara. Nikola ima bronhitis i hladno}a mu nikako ne prija. Ali, ona je, naàlost, za ovog mali{ana, prirodno okruèwe. Kada se pri~a o porodici Mi}evi} pojavila na Prvoj srpskoj televiziji, reagovali su mnogi. Od institucija do pojedinaca. Jedna èna u Beogradu, nudila je Danijeli i wenoj deci sme{taj u wenoj ku}i, ali Danijela to nije mogla da prihvati zbog {kolovawa svoje dece. ôvek iz Smederava kontaktirao ih je i rekao da }e do}i da im donese ode}u, i da pogleda u kakvom je stawu ku}a, jer je èqan da obezbedi sredstva da se ona renovira. Ni nadle`ni u na{em

ali o wima nije hteo detaqnije da govori dok Danijela ne do|e u Centar i prihvati ili ne ponu|enu pomo}. Tako|e je naglasio da }e se ona sastati i sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, koji }e joj predo~iti {ta Grad moè da u~ini. Danijela nam je rekla da èli da radi i da nikako ne èli da se odvoji od svoje dece. Tokom ove sedmice, qudi koji su je zvali ulili su joj nadu. Svesna je da ipak, bez obzira na sumorno vreme u kome svi ìvimo, jo{ uvek ima onih koji su voqni da pomognu onima kojima je pomo} najpotrebnija. A Mi}evi}i, reklo bi se, i ne traè mnogo. Struju i krov. Da i wihov ìvot li~i na pravi. I. M.

Svetlo na akumulator

jela je jaka i otresita èna. Ne beì od posla, ve} ga bezuspe{no traì. Leti nadni~i, pa ima novca da prehrani decu, dok je zimi mnogo teè. Kaè da je u petak “iza{la iz kupusa”, tek kad je pao sneg. Sada se snalazi sa samo sedam hiqada dinara mese~no, {to prima kao de~iji dodatak. Dug koji Mi}evi}i duguju za struju za wih je neizmirqiv. Oni taj novac nemaju. Imaju akumulator. A i on se nosi na puwewe, i tada su bez wega 24 sata. Tada imaju samo sve}e. Uz wih ru~aju, uz wih deca u~e, uz wih se uspavquju. - Sve bi bilo mnogo

GRAD

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

GRADSKO VE]E PREDLO@ILO SG ODLUKU O DAVAWU SAGLASNOSTI O U^E[]U ^A^KA U IZRADI I FINANSIRAWU MASTER PLANA ODR@IVOG RAZVOJA PLANINE RUDNIK

OSLONAC REGIONALNOG RAZVOJA

olaze}i od prirodnih lepota, kulturnog nasle|a, zna~aja i razvojnih potencijala planine Rudnik, predstavnici gradova Kragujevac i â~ak, i op{tina Gorwi Milanovac, Topola i Kni} su se saglasili da je, u ciqu budu}eg ekonomskog i infrastrukturnog razvoja ovih sredina, neophodno izraditi Strate{ki master plan odrìvog razvoja planine Rudnik. Po{to su od pet lokalnih samouprva tri ve} dale saglasnost na tekst Memoranduma o izradi i u~e{}u u finansirawu Strate{kog master plana, Gradsko ve}e je na sednici, odrànoj u utorak, utvrdilo i Skup{tini Grada predloìlo da da saglasnost na taj dokument, da bi izrada plana mogla biti poverena stru~wacima sa Univerziteta u Kragujevcu i tamo{woj Gradskoj turisti~koj organizaciji. - Na inicijativu Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, resorno ministarstvo je odlu~ilo da izdvoji 30 miliona dinara za za{titu ovog podru~ja, zbog ~ega Gradsko ve}e treba da predloì odbornicima da daju saglasnost na memorandum. U finansirawu strate{kog plana gradovi â~ak i Kragujevac i op{ti-

ne Gorwi Milanovac, Topola i Kni} bi u~estvovali sa 20 odsto, odnosno treba da obezbede oko {est miliona dinara, od ~ega bi finansijsko u~e{}e â~ka iznosilo oko 1,8 miliona dinara. Taj iznos je, ina~e, predvi|en u buxetu za narednu godinu, na poziciji “udruìvawe sa republi~kim projektima“ - objasnio je gradona~elnik Vojislav Ili} i napomenuo da bi Strate{ki master plan odrìvog razvoja Rudnika bio zapo~et slede}e i zavr{en najverovatnije do 2015. godine. Ukoliko na dana{wem zasedawu odbornici

daju saglasnost na tekst memoranduma, gradona~elnik }e imati ovla{}ewa da ga potpi{e, da bi on blagovremeno, sa “parafima” ~elnika ostalih u~esnika u ovom projektu, bio dostavqen resornom ministarstvu. Izradom ovog zan~ajnog dokumenta bi}e stvoreni uslovi za izgradwu puteva, razvoj infrastrukture, poqoprivrede, pove}awe zaposlenosti, prvenstveno zbog toga {to je plan osnov i uslov da lokalne zajednice odgovaraju}im projektima iz ovih oblasti apliciraju za sredstva kod me|unarodnih fon-

dova. Gradska turisti~ka organizacija i tim stru~waka sa fakulteta u Kragujevcu bi, kao nosioci posla, trebalo da defini{u podru~je planine Rudnik, kao modernog razvojnog regiona sa visokim standardima za{tite ìvotne sredine, kaè se u tekstu memoranduma i navode glavne karakteristike budu}eg master plana: ”On treba da bude usmeren ka izbalansiranom pristupu za{titi ìvotne sredine, kulturno-istorijskog nasle|a, gazdovawu {umama, razvoju turizma, kao i drugih grana privrede, ~ime bi bili stvoreni

uslovi da planina Rudnik postane oslonac regionalnog razvoja ovog dela Srbije. Master plan treba da bude kompatibilan sa smernicama razvoja EU i regiona, kako bi se otvorila mogu}nost aplicirawa ka fondovima Evropske unije.” Potpisivawem memoranduma gradovi i op{tine }e se obavezati i da obra|iva~u plana odrìvog razvoja planine Rudnik pruè pomo}, ustupaju}i im raspoloìve resurse, poput katastarskih podloga, dokumentacije i sli~no. M. N.

SA SEDNICE GRADSKOG VE]A

ZELENA SVETLA ZA POSKUPQEWA

^lanovi Gradskog ve}a su, na 15. sednici odr`anoj pro{log ~etvrtka, dali saglasnost na odluku Upravnog odbora JKP “Moravac” da podigne cene svojih usluga. Ukoliko odbornici Skup{tine Grada potvrde ovaj predlog, voda, usluge izno{ewa i deponovawa sme}a, kao i pija~ne usluge ovog mr~ajeva~kog preduze}a poskupe}e za 3,5 odsto. Iako je posledwa korekcija cena odobrena pre vi{e od godinu dana, Upravni odbor je, imaju}i u vidu makroekonomske pokazateqe i ograni~ewa predvi|ena Memorandumom Vlade Srbije, predlo`io da cene vode, pija~nih i usluga izno{ewa sme}a budu minimalno pove}ane. U tom slu~aju doma}instva bi trebalo da pla}aju vodu 28,09 dinara po kubnom metru, a korisnici iz privrede i vanprivrede 28,09 u prvoj, 58.98 u drugoj i 78,26 u tre}oj kategoriji. Ukoliko predlog pro|e skup{tinsku proceduru, Mr~ajev~ani i me{tani okolnih sela ubudu}e }e vi{e izdvajati i za usluge izno{ewa i deponovawa sme}a. Doma}instva }e pla}ati 2,76 dinara po kvadratnom metru, a vlasnici poslovnog prostora ve}eg od 200 kavdarta od 2,67 do 8,06 dinara po kvadratnom metru, dok }e gra|ani koji poseduju prostor mawi od 200 kvadratnih metara pla}ati pau{alni iznos od 258,50 do 1.340 dinara.

Goran Vidojevi}, direktor “Moravca”, isti~e da je poskupqewe vode, izno{ewa i deponovawa sme}a, kao i pija~nih usluga ovog preduze}a predvi|eno planom i programom rada za drugu polovinu ove godine. - Predlog se na{ao na dnevnom redu zasedawa Gradskog ve}a ovako kasno zbog izbornih aktivnosti, ali se iskreno nadam da se ovo ka{wewe ne}e negativno odraziti na na{ rad i da }emo kao i svih ovih godina imati pozitivne rezultate poslovawa - rekao je Vidojevi}. On je tako|e naglasio da ve} ~etiri godine

poqoprivrednici ~a~anskog kraja sa nestrpqewem ~ekaju da se ponovo otvori sto~na pijaca u Mr~ajevcima. - Problem imovinsko-pravne prirode, koji je postojao, sada je razre{en i zemqi{te je pre{lo u gradsko vlasni{tvo. Grad bi trebalo da opremi lokaciju i prenese je na kori{}ewe “Moravcu”. Nadam se da }emo do prole}a 2013. dobiti dozvolu za rad, kako bi poqoprivrednici umawili svoje tro{kove prodajom stoke na sto~noj pijaci u Mr~ajevcima rekao je Vidojevi}. ^lanovi Gradskog ve}a prihvatili su

BESPOVRATNA SREDSTVA I ZA PODIZAWE ZASADA VO]A ^lanovi Gradskog ve}a su dali svoju saglasnost da se bespovratna sredstva iz agrarnog buxeta Grada, koja do sada nisu utro{ena i iznose 3.769.000 dinara, iskoriste za subvencionisawe podizawa zasada vo}a. Kako isti~e Vlajisav Papi}, na~elnik Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj, na jednoj od prethodnih sednica Gradsko ve}e je donelo odluku da se deo ili celokupan iznos preostalih sredstava sa ove pozicije utro{i na refundirawe tro{kova nabavke semenske p{enice, pa su poqoprivredni proizvo|a~i na osnovu prilo`enih ra~una imali pravo na povra}aj 50 odsto utro{enih sredstava. Takvu mogu}nost iskoristilo je 642 poqoprivrednika, ali pozicija nije do kraja iscrpqena. Registrovana poqoprivredna gazdinstva }e imati priliku da konkuri{u za bespovratna sredstva iz agrarnog buxeta ako do kraja godine kupe sadnice vo}a i prilo`e ra~une. Ukoliko se za ovaj predlog izjasne i ~lanovi Gradske skup{tine, poqoprivredni proizvo|a~i }e za podizawe novih zasada vo}a imati pravo na povra}aj sredstava u visini do 50.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti nabavqenog sadnog materijala.

i predlog odluke o poskupqewu gradskog i prigradskog prevoza putnika, koju je Nadzorni odbor “Autoprevoza” doneo 8. avgusta. U gradskom saobra}aju prevoz bi trebalo da bude skupqi u proseku za 14,29, a u prigradskom za 10,91 procenat. Kako stoji u obrazloèwu, najve}i uticaj na poskupqewe ima rast cene goriva. Na sednici je usvojen i predlog o dopuni odluke o uskla|ivawu Generalnog plana naseqa â~ak 2015. godine. U skladu sa mi{qewem nadle`nog ministarstva, u postupku uskla|ivawa ovog plana nema potrebe da se prvo radi koncept, ve} }e se odmah pre}i na izradu nacrta plana. ^lanovi Gradskog ve}a su razmatrali i usvojili i izvestaj o radu Regionalnog centra za talente za {kolsku 2011. i 2012. godinu, kao i predlog odluke o planu rada za narednu godinu. Usvojeni su i predlozi odluka o izmenama i dopunama statuta Narodnog muzeja i Gradske biblioteke Vladislav Petkovi} Dis. Saglasnost su dobili i predlozi odluka o raspisivawu referenduma za uvo|ewe samodoprinosa u mesnim zajednicama Trbu{ani i Kowevi}i. Za ~lanove Regionalnog razvojnog saveta predloèni su gradona~elnik â~ka mr Vojislav Ili} i Dragan Kuzmanovi}, vlasnik preduze}a “Domis”.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

APEL UDRU@EWA KOJE OKUPQA OBOLELE OD MULTIPLE SKLEROZE

PRONA\ITE NAM PROSTORIJE ZA RAD Kada bismo imali svoje prostorije, mogli bismo da budemo aktivniji i pomognemo ~lanovima koji su u te{koj materijalnoj situaciji, ka`e Gordana Stojanovi}, predsednica ~a~anskog Udru`ewa multiple skleroze

ultipla skleroza je oboqewe nepoznate etiologije, koje napada i uni{tava tkivo centralnog nervnog sistema i dovodi do invaliditeta razli~itog stepena, po~ev{i od blage uko~enosti do oteànog hoda i gubitka sposobnosti za samostalan ìvot. Bolest je nepredvidiva, weni “miqenici” su naj~e{}e mladi qudi, izme|u dvadesete i ~etrdesete godine, a u~estalost je tri puta ve}a kod èna nego kod mu{karaca. U svetu od MS boluje 2.500.000 osoba, dok je u Srbiji registrovano 3.500 obolelih, mada se pretpostavqa da ih ima vi{e od 5.000. U â~ku je evidentirano 55 gra|ana koji imaju problema sa ovom bole{}u. Toliko zapravo ima ~lanova Udruèwe multiple skleroze osnovano u na{em gradu januara pro{le godine (do tada su â~ani oboleli od MS bili usmereni na udruèwe u Gorwem Milanovcu, koje pokriva ceo Moravi~ki okrug). Predsednica ~a~anskog udruèwa Gordana Stojanovi} nagla{ava da organizacija,

Gordana Stojanovi} i Sr|an Radosavqevi}

registrovana na wenoj ku}noj adresi (Uì~ka 10/ 1) okupqa qude koji se razlikuju po godinama, stepenu oboqewa, psihi~kom stawu i socijalno - ekonomskim uslovima u kojima ìve. - Najmla|i ~lan ima 19, najstariji 77 godina. Neki su aktivni, drugi u odmaklom stadijumu bolesti. Na na{em spisku je, na primer, mu{karac sredwih godina koga smo zatekli zgr~enog u krevetu, kao i èna koja ìvi na {estom spratu, a ne moè da se kre}e bez kolica - pri~a ~etrdesedvogodi{wa predsednica udruèwa, kojoj je skleroza multiple otkrivena pre sedam godina. Gordana je po struci diplomirani

DANAS DEVETA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

ODBORNICI NAGRA\UJU NAJZASLU@NIJE a dana{woj sednici Skup{tine Grada, odbornici bi trebalo da donesu odluku o dodeli Decembrarske nagrade Grada za 2012. godinu, odnosno prihvate, ili ospore predlog Komisije za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa. Ona je od 20 prispelih predloga, izabrala sedam i sugerisala lokalnom parlamentu da bude dodeqeno pet nagrada i progla{eno sedam laureata, odnosno da ~etiri kandidata ravnopravno podele nov~ani deo nagrade, utvr|en u iznosu od ~etiri prose~ne mese~ne neto zarade ostvarene u â~ku prema posledwim objavqenim podacima. Decembarsku nagradu podeli}e dr Dragan Golubovi}, profesor Fakulteta tehni~kih nauka u â~ku i dr Svetomir Stamenkovi}, profesor Poqoprivrednog fakulteta Univerziteta u Pri{tini. Po 50 odsto nov~anog iznosa nagrade pripa{}e i Miodragu Matovi}u, diplomiranom pravniku u penziji i sportskom radniku i Rodoqubu Petrovi}u, novinaru i publicisti. Ukoliko odbornici glasaju za predlog Komisije, najve}e priznawe Grada dobi}e i Dru{tvo dobrovoqnih davalaca krvi “Slo-

boda”, O[ “Milica Pavlovi}” i Folklorni ansambl “Bambi”. Ovogodi{wim laureatima Decembarska nagrada bi}e dodeqena na sve~anoj sednici, koja }e, povodom obele`avawa Dana Grada, biti odr`ana 18. decembra. Osim saglasnosti na izmene statuta Stambene agencije, Narodnog muzeja i Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, o~ekuje se da odbornici danas prihvate i predloge Gradskog ve}a o poskupqewu usluga mr~ajeva~kog JKP “Moravac” za 3,5 odsto, koliko je dozvoqeno Memorandumom Vlade Srbije i cena prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobra}aju. Ukoliko zahtev ovda{weg “Autoprevoza” dobije “zeleno svetlo”, karte u gradskom saobra}aju }e u proseku poskupeti za 14,29, a u prigradskom za 10,91 odsto. Na dnevnom redu devete sednice bi}e i predlozi o razre{ewu i izboru novih ~lanova pojedinih skup{tinskih radnih tela i predlozi odluka o raspisivawu referenduma, radi zavo|ewa samodoprinosa u mesnim zajednicama Kowevi}i i Trbu{ani. M. N.

ekonomista, radi u banci, uz pomo} majke odgajila je k}erku Teodoru, koju je rodila dok je bila zdrava, i ne gubi nadu da }e se wena bolest zadràti na sada{wem nivou. Optimizam ne napu{ta ni drugog sagovornika dvadeset{estogodi{weg Sr|ana Radosavqevi}a, kod koga se MS javila dok je bio u vojsci. Kasnije se oènio, zaposlen je u “Slobodi” i trudi se da ìvi kao da se ni{ta nije dogodilo. Oboje kaù da imaju veliku podr{ku porodice, ali isti~u i potrebu za druèwem i razmenom iskustava sa qudima koje je sna{la ista bolest. Zato se sa toliko energije i zalaù da wiho-

vo udruèwe dobije prostorije za rad. - Samo mi i Centar za samostalni ìvot invalida nemamo kancelariju, a o tome smo u vi{e navrata obavestili i rukovodstvo grada i politi~ke stranke. Predstavnici “Dveri” su na{ slu~aj nedavno izneli pred odbornike Skup{tine grada. Obe}awa je bilo, ali ni{ta vi{e od toga - kaè predsednica udruèwa. Sr|an i Gordana su ube|eni da bi udruèwe, kada bi mu Grad obezbedio odgovaraju}i prostor, moglo da bude daleko aktivnije nego do sada, kada je re~ o evidentirawu i edukovawu obolelih od MS, ali i da, kroz izradu projekata i na druge na~ine, obezbedi izvestan novac i pomogne ~lanovima koje su osim bolesti zadesile i finansijske nevoqe. Lekari ne kriju da za obolele od MS jo{ uvek nema kona~nog izle~ewa, ali nagla{avaju da se adekvatnom terapijom simptomi mogu svesti na minimum i poboq{ati kvalitet ìvota. Neophodna im je fizikalna terapija i bawsko le~ewe, a pre svega lekovi i vitamini. - Betaferon je imonostimulator, lek koji obe}ava da }e bolest mirovati. Mese~na doza ko{ta 1.000 eura, a oboleli su, dok ne do|u na red da ga dobiju preko zdravstvenog osigurawa, primorani da ga kupuju. Ovaj izdatak porodice naj~e{}e nisu u stawu da podnesu - nagla{ava Gordana, koja je na “listi ~ekawa” bila puna ~etiri meseca. Iz gradskog buxeta udruèwe je, isti~e ona, ove godine dobilo 450.000 dinara, a to je bilo dovoqno da svaki ~lan jedanput dobije paket sa sredstava za higijenu, vitaminima i pelenama i da se plate usluge fizioterapeuta - masera. E. V.

ME\U DOBITNICIMA NAGRADA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I PET ^A^ANSKIH PREDUZE]A I POJEDINACA

DOPRINOS UNAPRE\EWU PRIVREDE a predlog privrednih komora u Srbiji, odbora udru`ewa i odbora PKS, komisija za dodelu priznawa je na sednici od 19. novembra, donela odluku o dodeli nagrada najuspe{nijim privrednim dru{tvima, drugim pravnim licima i pojedincima. Za rezultate u proizvodwi i drugim oblastima privre|ivawa i doprinos razvoju i privrede u Republici Srbiji u 2012. godini, plakete sa diplomom dobilo je 25 privrednih dru{tava, me|u kojima i ~a~ansko JKP “Komunalac”.

Prigodnim plaketama, diplomama i nov~anim nagradama republi~ka Privredna komora je nagradila i 24 pojedinca. Jedan od dobitnika tog vrednoig priznawa je i â~anin Milenko Kosti}, vlasnik preduze}a “Autoâ~ak”. U tre}oj kategoriji nagra|enih je 20 privrednih dru{tava i pravnih lica koja su u ovoj godini obeleìli zna~ajne jubileje. Povodom obeleàvawa 20 godina uspe{nog poslovawa, jubilarne nagrade PKS pripale su i ~a~anskim preduze}ima “Spektar”, “Elasat” i “Interauto”. M. N.

DU@NICI ]E OSTATI BEZ STRUJE lektrodistribucija je prinu|ena da bez odlagawa, u okviru svojih redovnih aktivnosti, obustavi isporuku elektri~ne energije svim kupcima, po~ev{i od najve}ih, koji nisu izmirili svoja dugovawa. Radnim danima, ali i tokom vikenda, bi}e vanredno anga`ovan dodatni broj ekipa za iskqu~ewe kupaca - neredovnih plati{a. Svi oni koji moraju da izmire

svoje obaveze, mogu to u~initi radnim danima i subotom. “Redovnim pla}awem ra~una za utro{enu elektri~nu energiju izbegavate nepotrebne neprijatnosti i dodatne sudske tro{kove. Izmirivawem va{eg ra~una do roka dospe}a, sti~ete pravo na ostvarivawe popusta u visini od pet odsto”, pi{e u saop{tewu Elektrodistribucije ^a~ak.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

PRIVREDA

U KREDITNOM CENTRU U NOVOM BEOGRADU ^A^ANSKA BANKA PREDSTAVILA NOVU KREDITNU LINIJU I INTERNET STRANICU

POUZDAN FINANSIJER, PARTNER I SAVETNIK â~anska banka je prva finansijska ustanova u Srbiji koja je uspostavila poslovne odnose i saradwu sa Evropskim investicionim fondom i pre nepunih godinu dana plasirala novuBusinessUp kreditnu liniju, namewenu preduzetnicima i sektoru malih i sredwih preduze}a. Iako je za to vreme ovoj kategoriji klijenata odobrila kredite u ukupnom iznosu od 4,3 miliona dinara, zahvaquju}i kojima su oni realizovali 341 projekat, medijska promocija ove vrsta usluga obavqena je tek pro{log ~etvrtka u specijalizovanoj agenciji Â BA, odnosno Kreditnom centru u Novom Beogradu. Tom prilikom predstavqena je internet stranica sa savetima za uspe{no poslovawe peduze}a i preduzetnika. svojoj pedeset{estogodi{woj istoriji â~anska banka je duè vreme poslovala kao lokalna, da bi posledwih desetak godina svoju delatnost pro{irila na prostor ~itave Srbije i postala prepoznatqiva kao uspe{na doma}a regionalna banka, sa 15 filijala i 13 ekspozitura u 23 grada u Srbiji, u kojima je zaposleno 395 radnika, podsetio je, pozdravqaju}i brojne saradnike, poslovne partnere i potencijalne klijente predsednik Izvr{nog odbora Dragan Jovanovi}:

dar Mijailovi} je naglasio da je od Nove godine ostvarena saradwa sa vi{e od 130 klijenata iz sektora mikro, malih i sredwih preduze}a, koji su u ovoj banci prona{li, ne samo pouzdanog finansijera, ve} i partnera i savetnika u tom zna~ajnom poslu. BusinesUp kreditnu liniju predstavio je Nikola Ranitovi}, {ef slu`be za upravqawe ponudom malim i sredwim preduze}ima i mikro klijentima, podsetiv{i da nekoliko godina unazad ^A BA u saradwi sa me|unarodnim kreditorima plasira kreditne linije namewene malim i sredwim preduze}ima:

“Ugovor sa EIF zakqu~en je u decembru pro{le, a 1. februara ove zapo~eta je realizacija trogodi{weg ugovora, kojim su predvi|ene brojne olak{ice za klijente, me|u kojima je, posebno za “start up” preduzetnike i preduze}a koji zapo~iwu poslovawe, najva`nije to {to nema u~e{}a prilikom podizawa kredita. Rokovi su produ`eni do pet godina, ~ak i za nabavku obrtnih sredstva. Bitno je da Banka ne uzima ni hipoteku, niti drugo dodatno obezbe|ewe, dok se od klijenata koji dobijaju kredit za osnovna sredstva, na ime obezbe|ewa zahteva

Aleksandar Mijailovi}, direktor KC u Novom Beogradu i Dragan Jovanovi}, predsednik Izvr{nog odbora ^a~anske banke

PRIMER USPE[NE SARADWE

“Banka je uspela da zauzme zna~ajnu i atraktivnu tr`i{nu poziciju na podru~ju Zapadne i Centralne Srbije, o ~emu svedo~e i podaci da sa wom sara|uje vi{e od 85.000 klijenata fizi~kih i oko 10.000 pravnih lica.”

Rezultati koje je za nepunih godinu dana postigao Kreditni centar, putokaz su rukovodstvu ove renomirane ustanove da i u budu}em periodu razvijaju specijalizovane usluge, rekao je on, a direktor KC u Novom Beogradu Aleksan-

Privatna firma “Tehnik Sistem” iz Zemuna, specijalizovana za utovar i istovar tereta raznih nosivosti i dimenzija, jedna je od klijenata â~anske banke, koja je, da bi “ispratila” potrebe svojih partnera i saradnika i odgovorila na zahteve savremenog trì{ta, kreditom dobijenim od ove ustanove, obogatila vozni park. Pored 50 viqu{kara, na placu ovog preduze}a od nedavno se nalazi i teleskopska ma{ina sa prate}om opremom za podizawe tereta na velike visine, vredna oko 30.000 evra. Predstavnik firme Mirjana Todorovi} je na prezentacije nove kreditne linije, pored ostalog, istakla da je za preduzetnike i mikro preduze}a od presudne va`nosti fleksibilnost nove kreditne linije â~anske banke.

OÛVANO 380.000 RADNIH MESTA Zorica Mari}, predstavnik Evropskog programa za konkurentnost i inovativnost iz Srbije, u ~ijoj realizaciji u~estvuje 47 zemaqa, naglasila je da je najboqe rezultate u sklopu ovog projekta upravo imala pomo} malim i sredwim preduze}ima u pristupu finansijama, za{ta je u periodu od 2007. do 2013. godine planirano 1,1 milijarda evra: - Iz inicijalnog buxeta dodeqeno je 30 milijardi evra MSP, odnosno banke i osiguravaju}a dru{tva su, uz podr{ku sredstava Evropskog investicionog fonda (EIF), odobrili kredite za 315.000 preduze}a. Na taj na~in o~uvano je 380.000 radnih mesta u Evropi. â~anska banka je jedina u Srbiji uspela da “pro|e” kompletnu i veoma sloènu proceduru EIF i postala wegov partner. Ovaj program se zavr{ava 2013. godine, ali Fond ne}e prekinuti taj vid podr{ke. Za period od 2014. do 2016. godine ova sredstva }e biti znatno pove}ana, jer je evaluacija pokazala da je re~ o instrumentu finansirawa koji je dao najboqe rezultate.

iskqu~ivo predmet finansirawa. Jedna od zna~ajnih povoqnosti je i {to su efektivna i nominalna kamatna stopa za tri - ~etiri procentna poena niè od standardne ponude na trì{tu.” Nenad Maslovara iz marketin{ke agencije MaxNova, predstavio je novu “stranicu” sajta â~anske banke www.business.rs, na kojoj su preduzetnicima i vlasnicima

MSP dostupni saveti iz prodaje, marketinga, menaxmenta, finansija i elektronskog poslovawa. Za budu}e klijente i partnere ^a~anske banke savete iz oblasti biznis planova i marketinga pripremili su profesori Ekonomskog fakulteta \or|e Kali~anin i Sa{a Veqkovi}, na-

POVOQNOSTI Pozajmice koje iz BusinessUp kreditne linije odobrava â~anska banka, karakteri{e: brzo i jednostavno pristupawe finansijskim sredstvima za investicije u osnovna, trajna obrtna sredstva i strtup projekte, ve}i obim finansirawa, niè kamatne stope, duì rokovi otplate, m i n i m a l n o obezbe|ewe, brza obrada zahteva i realizacija kredita. Prose~ni iznosi ovih kredita do sada su bili 15.000 evra i klijenti koji su odlu~ili da ih otpla}uju 36 meseci, na ime kamate treba da izdvoje 2.225,09 evra, odnosno na rok od 48 meseci 3.086,36 evra.

glasiv{i, pored ostalog, da realizacijom ove kreditne linije â~anska banka prakti~no deli rizik sa klijentima. Srbija je u “ranom stadijumu pristupawa Evropskoj uniji” i ve}i deo novca koji je dolazio iz EU, tro{en je za reformu dràvne uprave i tro{kove harmonizacije na{ih sa evropskim zakonima i standardima, odnosno mali deo sredstava je namewen privatnom sektoru i malim i sredwim preduze}ima, rekao je Mihailo Udovi~ki, predstavnik Nema~ke agencije za me|unarodnu saradwu (GIZ). Zbog toga je, naglasio je on, saradwa â~anske banke sa EIF jedan od retkih i najuspe{nijih primera kako se novac iz EU ulaè u doma}u privredu. M. N.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

NA „DANIMA ANDRIJE B. K. STOJKOVI]A“ PROFESOR DRAGO RU^NOV GOVORIO O AKTUELNOJ TEMI

„SRBI I SRBIJA PRED IZAZOVIMA DEMOKRATSKIH PROMENA“ S uo~en sa pitawem kako bi trebalo gledati na narode koji su se u novije vreme uputili ka demokratiji, univerzitetski profesor Drago Ru~nov, filozof i sociolog po vokaciji, ponudio je ovakav odgovor: - Sa strpqewem, jer su wihovi zadaci teì za re{avawe nego {to je to bio slu~aj sa zadacima ve} demokratski razvijenih naroda i wihovih politi~kih institucija, pruàju}i im podr{ku, kao {to je pruàju Srbiji koja hvata maha u sopstvenom razvoju demokratske politike i demokratskih institucija. I sa poverewem u ideje i ideale koji su nadahnuli uzdizawe naroda {irom savremenog sveta (Isto~ne Evrope, Latinske Amerike, Azije i Afrike) do posebnih i ravnopravnih jedinica na {to narodi imaju prava prema prirodnim zakonima. Po{to je podsetio da Evropa traì da se Srbi organizuju ne samo kao nacija, ve} i kao dràvna zajednica u kojoj }e demokratski principi biti utemeqeni na svemu najboqem u politi~kom miqeu konkretnih nacionalnih zajednica i dràva, Ru~nov je upozorio da Srbiji, ukoliko po su{tini i formi ne bude demokratska dràva, “niko ne}e garantovati suverenitet, a {ta to zna~i najboqi je primer ona sama ovog trena, kada joj se me{aju sa strane u sve i sva{ta, ~ine}i je zavisnom koliko od spoqnih faktora, toliko i od faktora koji joj u sopstvenoj zemqi ~ine najve}e zlo, razaraju}i weno egzistencijalno tkivo, nacionalnu teritoriju i istorijsko bi}e.” Defini{u}i najpre~e zadatke Srbije, predava~ je naglasio da ona mora prestati da bude dràva “koja ima istorijsku

misiju da uvek i svagda nekoga brani, osloba|a i ujediwuje, te da stvara i razvija dràvnu zajednicu Ju`nih Slovena”, jer je zbog toga u pro{losti vodila mnoge ratove, oslobodila~ke i odbrambene, bez jasne nacionalne podloge, i naj~e{}e u miru gubila sve ili gotovo sve {to je zadobila u ratnim okolnostima. - Za srpsku naciju re{ewe nije bila ni Jugoslavija, niti bilo koja druga dràvna zajednica ju`noslovenskog tla ili Balkana. Traìti vi{u formu ju`noslovenskog ili balkanskog organizovawa zna~i gubiti nacionalnu snagu na pitawima koja su naj~e{}e stvar tu|ih interesa. Okrenuti se sebi i sopstvenim interesima, stvar je ozbiqnosti nacije. Me|utim, ako je nekome do zajedni~kog ìvota sa Srbima stalo, neka se sam za to zalaè, a ne da Srbi ginu daleko od svoje ro|ene zemqe i svog zavi~aja, pogotovo bez ikakvog interesa i razloga - kazao je predava~ i izneo uverewe da bi i “uspesi Srba

MANIFESTACIJA “Dani Andrije B. K. Stojkovi}a” odràni su 10. decembra, u sali Skup{tine grada, kao jedna od sve~anosti kojima â~ak obeleàva svoj Dan. Predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi} zahvalio je ~lanovima organzacionog odbora na trudu koji su ulagali da bi manifestacija trajala ve} pet godina. Prvi nau~ni skup, podsetio je predsednik Odbora Mili} \eki}, organizovalo je Pedago{ko dru{tvo Srbije, 2007. godine, a ve} naredne organizaciju je preuzela Skup{tina grada. Prethodne dva nau~na skupa, posve}ena prvom dekanu TF - a Milivoju Uro{evi}u i ~uvenom fizi~aru Tatomiru An|eli}, propra}eni su zbornikom radova, a izdava~i su bili Skup{tina grada i Tehni~ki fakultet. Ovogodi{wu manifestaciju su svojim nastupom obogatili u~enici sredwe muzi~ke {kole.

po krajevima Hrvatske, te Bosne i Hercegovine bili boqi da se kojim slu~ajem i nesre}om u wihovu muku nije uplela Srbija.” Definisawe svog dràvnog i kulturnog prostora je, smatra Ru~nov, zadatak od najve}eg egzistencijalnog interesa, a zalagawe za srpsku industriju, srpsku poqoprivredu i srpske èleznice i puteve, umesto za lokalne ili internacionalne, nema nikakve veze sa nacionalizmom. Me|u najva`nije zadatke Srbije on je, tako|e, svrstao saradwu i sa Istokom i sa Zapadom, ustrojstvo autonomnih oblasti gde god regionalizacija ima smisla, razvijawe postoje}ih i stvarawe novih nacionalnih institucija (nau~nih, prosvetnih, kulturnih i informativnih), vra}awe srpskoj vojnoj tradiciji, a kada je re~ o nacionalnim mawinama, “Srbi ovo pitawe moraju re{avati u skladu sa me|unarodnim normama i du`ni su celom svetu staviti do znawa da nisu spremni da daju vi{e”. Srpski narod ima du`nost i da izgradi svoju politi~ku kulturu, a to je, po mi{qewu Ru~nova, nemogu}e sa nacionalisti~kim i partijama koje zastupaju ekstremne ideologije. On je predloìo da u narednom periodu u â~ku budu organizovane tribine koje bi imale “atribute nove misli i borbe za novo dru{tvo”. Ovakve rasprave doprinele bi razvoju demokratske svesti i obrazovawu gra|ana, a mogle bi da budu sastavni deo manifestacije koja nosi ime Andrije Stojkovi}a, poznatog filozofa i univerzitetskog profesora koji je potekao iz â~ka. E. V.

GIMNAZIJALKE IZ ^A^KA U^ESTVOVALE NA REGIONALNOJ KONFERENCIJI O PROBLEMIMA MLADIH U PRI[TINI

ISTRA@IVALE PROBLEM TINEJXERSKE TRUDNO]E Bez obzira na nacionalne i verske razlike, mladi}e i devojke iz celog regiona mu~e iste brige, zakqu~ile su mlade â~anke ~iji je rad skrenuo pa`wu ostalih u~esnika Devete regionalne konferencije sredwo{kolaca o socijalnim problemima mladih onferencija je odràna proteklog vikenda, u organizaciji Ameri~ke {kole Kosova i uz podr{ku Ameri~ke ambasade u Pri{tini. Od 60 prijavqenih radova, odabrano je svega 16, me|u kojima i rad na{ih sugra|anki Aleksandre Markovi}, Qubice Darkovi} i Katarine Paji}, u~enica 3/5 razreda Gimnazije. Na Kosovo su putovale Aleksandra i Qubica (tre}a u~enica nije dobila odobrewe roditeqa), u dru{tvu profesora gra|anskog vaspitawa Vladimira @ivanovi}a, koji im je i sugerirao da se late istraìva~kog posla i po{aqu svoj

rad. Morale su da ga napi{u na engleskom, a zavidno poznavawe stranog jezika mlade â~anke su, uo~io je profesor, pokazale i kada su o svom istraìvawu govorile pred vr{wacima iz drugih zemaqa. Mnogo je, me|utim, va`nije {to je tema wihovog istraìvawa, “tinejxerska trudno}a”, privukla veliku pa`wu u~esnika konferencije, pa je prezentacija trajala duè od predvi|enog vremena, a diskusija nastavqena i posle zvani~nog termina. Obja{wavaju}i zbog ~ega su odabrale ba{ ovaj problem, autorke rada “Tinejxerska trudno}a” kaù da ih je na to podstakao zvani~ni podatak da se u Srbiji godi{we obavi 25.000 tinejxerskih abortusa, pretpostavka da je wihov broj i ve}i, jer veliki broj mladih devojaka pobaci na ilegalan na~in, kao i ~iwenica da su nas ove brojke smestile u sam evropski vrh. Tokom istraìvawa gimnazijalke su pretraìvale sajtove, pribegavale intervjuima, a u svojoj {koli uradile dve ankete - me|u devojkama i me|u mladi}ima. Aleksandra i Qubica ne kriju da su uo-

~i putovawa u Pri{tinu ose}ale izvesnu nelagodu i strahovale za svoju bezbednost, a sada, po povratku, priznaju da su se odli~no provele i stekle nova prijateqstva. - Bile smo omiqena grupa, a najvi{e smo se druìle sa Kosovarima. Upoznale smo i svoje vr{wake iz Hrvatske, Bosne i Hercegovone i Albanije, kao i sredwo{kolce iz ê{ke, Poqske, Italije, Nema~ke, Francuske i Izraela, koji u Mostaru poha|aju Kolex ujediwednog sveta - kaè Aleksandra. Qubica prime}uje da mlade u celom regionu mu~e isti problemi, bez obzira na nacionalne i verske razlike i ~iwenicu da su neke od zemaqa na Balkanu me|usobno ratovale u bliskoj pro{losti. - Mladi qudi su spremniji od odraslih da jedni drugima pruè ruku i da se okrenu budu}nosti. Osnovni ciq “gra|anskog vaspitawa” i jeste da smawi predrasude, a li~no iskustvo je najefikasniji na~in da se lekcije iz ovog predmeta uspe{no i trajno usvoje - konstatuje profesor @ivanovi}. E. V.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

OBRAZOVAWE

FESTIVAL NAUKE U O[ „SVETI SAVA”

U^EWE KAO U@IVAWE

Ovakvi doga|aji su veoma podsticajni, jer razvijaju ma{tu i kreativnost, a znawa koja deca usvoje kroz igru i zabavu dugo }e trajati, smatra {kolski psiholog Qubinka Vojinovi}

“Zvonilo je. Do{ao je kraj dosadi, otkucao ~as za nau~no - zabavni spas. U na{oj {koli danas su otvorena vrata prave pravcate laboratorije nau~nih i umetni~kih ~arolija u kojima su dru`ewe i igra osnovne nau~ne metode.” Ovim re~ima, {tampanim na pozivnicama jarkih boja, u~enici i nastavnici

Mladi hemi~ari

U~esnici predstave „Neobi~na dru`ina”

Dodole

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

su uspeli da probude znatièqu svojih sugra|ana i Festivalu nauke, drugom po redu, pro{le subote obezbede zavidan broj posetilaca - Nastojimo da odrìmo kontinuitet i nadamo se da }e festival nauke postati tradicionalna manifestacija. Mi smo, po uzoru na veliki beogradski festival, pro{le godine krenuli u svoju pri~u i uvideli da je ona izvanredna prilika da motivi{emo |ake i predava~e i poja~amo saradwu {kole i roditeqa. Ove godine u~estvuju gotovo svi aktivi nastavnika i u~enici svih razreda, a potrudili su se da {kolskim predmetimana pri|u na {to inventivniji i zanimqiviji na~in, ~ak i u slu~aju onih oblasti koje na prvi pogled te{ko mogu da budu deo festivalske pri~e obja{wava direktor {kole Miroslav Mandi}. U holovima i u~ionicama - izlo`be, eksperimenti, predstave. Pri ulasku u kabinet za istoriju ostavqamo za sobom vreme u kome ìvimo i putujemo u pradavnu pro{lost. De~aci i devoj~ice, kostimirani u pe}inske qude, sagradili su “krov nad glavom” od li{}a i drugih prirodnih materijala iz svog okruèwa i oslobodili se razvijene civilizacije i “dobrobiti” koje nam je do-

neo napredak tehnologije. Ispred u~ionice namewene izu~avawu hemije okupio se veliki broj dece i odraslih. Na stolu fla{a sa uqem, mleko u tetrapaku, ve{ta~ke boje, kesice sa za~inima ... Adrijana \uki}, devoj~ica u belom mantilu, uo~ava na{e ~u|ewe i obja{wava: - Nismo se bazirali na ozbiqnoj hemiji, izvodimo interesantne i uzbudqive oglede. Jedan od wih mladi hemi~ari su nazvali “beàwe bibera”. Izvode}i eksperiment, Adrijana u posudu sa vodom sipa biber i stavqa prst. U ovom slu~aju biber ne mewa mesto. Devoj~ica ponavqa postupak, ali prst najpre uma~e u deterxent. Zbog odre|enih supstanci, koje deterxenti sadrè, biber se razbeì “glavom bez obzira”. Isti sastojci “krivi” su i za beàwe boja koje eksperimentatori sipaju u mleko. Kada u ovu te~nost stave ~istu ~a~kalicu, ni{ta se neobi~no ne}e desiti, ali kada je umo~ene u deterxent, boje (naranxasta, purpurna, plava, ùta...), se grupi{u u spektar koji umnogome podse}a na dugu. Gu`va je i na ulazu u u~ionicu broj 6. Goste do~ekuju u~enici preobu~eni u velikane doma}e kwièvnosti - Filipa Vi{wi}a, Wego{a, Aleksu [anti}a i Branislava Nu{i}a, i preporu~uju im predstavu “Neobi~na druìna” za koju je scenario napisala Marija Jovi~i}, profesorka srpskog jezika i kwièvnosti. - Glavne li~nosti su Vuk Karaxi} i Desanka Maksimovi}. Oni de~aku i devoj-

~ici, koji zbog nedovoqnog poznavawa na{ih re~i zamalo nisu izazvali katastrofu prilikom izvo|ewa jednog ogleda iz hemije, govore o zna~aju srpskog jezika, koji ih, ustvari, vodi kroz `ivot. Tu je i Pitagora, a wegova uloga je da uka`e na jedinstvo broja, slova, zvuka - obja{wava profesorka Jovi~i}, koja je sa svojim u~enicima pripremila i dve izlo`be - {kolskog izdava{tva i literarnih radova na temu “Nauka je ~udo”. Wena koleginica Mira Rankovi} je sa u~enicima 6 1 uspostavila vezu izme|u jezika i botanike. Na wihovom {tandu gosti su se mogli “susresti” sa lekovitim travkama, saznati od kojih boqki le~e i kako se od wih spravqaju ~ajevi. - Svaka lekovita biqka ima barem dva naziva, a neke jo{ i tridetak sinonima. @alfiju, na primer, narod naziva i kaduqom, krsta{icom, kaloperom, pitomim pelinom i lekovitom slavuqom - navodi profesorka Rankovi} i poziva nas da pogledamo i dodolske igre u izvo|ewu wenih u~enica. Deca su, vidi se, radosna, opu{tena i predusretqiva. Svaka grupa je dala od sebe maksimum da bi se predstavila na najboqi na~in. - Festival je veoma podsticajan, jer razvija ma{tu i kreativnost, a znawa koja se na ovaj na~in usvoje u~enici ne}e brzo zaboraviti. Veoma pozitivna atmosfera vladala je ne samo danas ve} i tokom priprema uverena je Qubinka Vojinovi}, {kolski psiholog. E.V.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

MARKETING

ZA SIGURNU I UDOBNU VO@WU

POZOVITE â&#x20AC;&#x17E;PREMIJERâ&#x20AC;? TAKSI

"Premijer" taksi je po~eo da radi u aprilu 2011. godine sa osnovnom idejom da na{im sugra|anima pruì kvalitetnu uslugu. Zelena KIA vozila sa svetle}om reklamom na krovu su unikatna i prepoznatqiva na ~a~anskim ulicama. Ako ùrite, èlite da stignete na vreme, èlite udobnu i sigurnu vo`wu, va{

marketing 032/342-276

najboqi izbor je "Premijer" taksi. - Vrlo smo zadovoqni KIA automobilima, koje koristimo u na{oj firmi. Svakoj na{oj stranci garantujemo komfor, udobnost i bezbednost u na{im vozilima, kojih u na{em voznom parku ima 14 - ka`e Stefan Kova~evi}, jedan od osniva~a "Premijer" taksija.

Kako su korisnici usluga "Premijeru" najbitniji, wegovi vlasnici i zaposleni se trude da svaki ^a~anin, koji jednom pozove ovaj taksi, postane wihova stalna stranka. Zbog toga je kvalitet usluge u ovoj firmi na prvom mestu. Korisnici usluga "Premijer" taksija mogu o~ekivati bezbednu i udobnu vo`wu, uredno vozilo i kul-

turnog voza~a. A to je sve {to je potrebno da biste bili zadovoqni prevozom. Sedi{te "Premijera" je u Qubi}koj 13, a broj na koji mo`ete pozvati taksi je 032515-0515 ili mobilni 069/515-0515, koji je ujedno i broj za SMS poruke. Ako `elite sigurnu i udobnu vo`wu pozovite "Premijer" taksi. I. M.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

DRU[TVO

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

NA GRADSKOJ PIJACI SKORO DA NEMA KUPACA

IL’ JE ZIMA, IL’ SU VISOKE CENE? utorak, tokom celog dana, sa vejavicom i sne`nim nanosima, pri dnevnoj temperaturi od minus pet stepeni, putari su se neumorno borili uklawaju}i i ~iste}i sneg u gradu. Me|u prioritetima je bila i Gradska pijaca, kako bi se kupcima i prodavcima obezbedio nesmetani prilaz, {to je zabeleìla i na{a ekipa. Zbog snega koji je padao, na pijaci gotovo da i nije bilo kupaca. Na zelenoj pijaci dobra ponuda vo}a i povr}a, a na mle~noj mle~nih proizvoda, ali, kako kaù prodavci, prodaja je ovih dana izuzetno lo{a. Prodavci samo {to vas “ne vuku za rukav”, nude}i ono {to se naj~e{}e kupuje, povr}e neophodno u svakodnevnoj ishrani. Zbog lo{e kupovne mo}i gra|ana, podjednako nezadovoqni i kupci i prodavci. Cene vo}a i povr}a ispisane na tezgama pribli`no su jednake. Me|utim, ni to ne pomaè. - Pro{lo je vreme velikih kupovina. Na zelenoj pijaci ovih dana se najvi{e kupuju kupus, krompir, crvena paprika, praziluk, crni i beli luk, {argarepa, pomalo cvekla i spana}, i poneki paradajz - kaè jedan od prodavaca. Umotana u {al, sa kapom i rukavicama, starija èna kaè da od vo}a najvi{e prodaje mandarine, pomoranxe, jabuke, limun i kivi, a mawe gro`|e i banane, {to je, konstatuje, i o~ekivano u vreme zime. Prodavci isti~u da je pro-

daja veoma lo{a, ali dele mi{qewe da su kupus i mandarine najtraèniji proizvodi. Iako na pijaci moète ugledati tek po nekog kupca, prodavci se ne àle na hladno}u, sneg i vejavicu. Nasmejana prodava~ica od 70 godina, kaè da svakog jutra na pijac dolazi u 7,30 ~asova, bez obzira na vremenske uslove: - Kaèm sebi - ja ho}u, moram i èlim, jer imam tri studenta kod ku}e. Decu treba {kolovati, a moji unuci su moje najve}e blago. Kada znate za{to radite nema ni zime, ni vru}ine. Ne{to mla|a èna koja stoji

pored susedne tezge, dodaje da na pijac dolazi oko podneva, kada “malo otopli”, a u prepodnevnim satima, “dok ste`e mraz”, mewa je

suprug. Na{i sagovornici nas podse}aju na ledeni februar, pa se sti~e utisak da im je sada zima mawi problem od lo{e prodaje.

- Nema narod para. Eto, ba{ danas je bila penzija. Naàlost, najvi{e je kupaca sa kesicom lekova u ruci, i jedva da kupe koji kilogram vo}a - razo~arano kaè jedna baka. Sa druge strane, kupci se àle da su cene proizvoda visoke, pa zato kupuju samo ono {to im je najneophodnije. Ipak, kaù da su kvalitet i ponuda proizvoda odli~ni, potenciraju}i da su cene mnogo vi{e nego pro{le zime. Iako meteorolozi najavquju naobla~ewe sa ki{om, susneìcom i snegom, za prodavce na Gradskoj pijaci “nema zime”. Oni “brinu svoju brigu”, kako da prodaju vo}e, povr}e i mle~ne proizvode, jer o uklawawu sne`nih nanosa brinu putari. Ipak, kaù, tu su ako treba da pomognu... N. R.

REALNO STAWE KUKURUZA NIJE ALARMANTNO

AFLATOKSIN KOD SEDAM ODSTO UZROKOVANOG KUKURUZA “Kompletnom analizom u dve akreditovane referentne laboratorije utvr|eno je prisustvo ve}eg nivoa aflatoksina kod samo sedam procenata uzorkovanog kukuruza koji se jednostavnom metodom razblaìvawa moè upotrebiti za sto~nu hranu“, izjavio je na konferenciji za medije na~elnik poqoprivredne inspekcije Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede mr Nenad Katani}. Na~elnik je istakao da }e svi koji su davali neodgovorne, ishitrene i {tetne izjave o zaraènosti kukuruza, koji je strate{ki poqoprivredni proizvod za Srbiju, snositi odgovaraju}e posledice. Na~elnik Katani} je objasnio da su uzorci uzeti iz svih dràvnih robnih rezervi, u

svim velikim skladi{tima kukuruza, prera|iva~kim i otkupnim centrima, iz fabrika sto~ne hrane, pivara i od proizvo|a~a palente i mleka. Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva poqoprivrede, Katani} je izme|u ostalog rekao, da je va`no razjasniti ulogu dr`ave u ovom sistemu, a to je monitoring: - U lancu proizvodwe, prerade i prometa svi subjekti, a pre svega proizvo|a~i snose najve}u odgovornost. To je definisano va`e}im Zakonom o bezbednosti hrane koji je uskla|en sa regulativama Evropske unije i koji obezbe|uje funkcionalan i adekvatan sistem sledqivosti u kome inspekcijske slu`be sprovode nadzor.

Na~elnik je naglasio da pozicija srpskog agrara na svetskom tr`i{tu u proizvodwi kukuruza nije poklowena, ni lako dobijena: - Kukuruz je na{ izvozni brend i pozicija koju Srbija trenutno ima je vrlo zahtevna. Izjave koje su se pojavile u medijima su u krajwoj liniji maliciozne, jer su uticale i na promet i na prodaju srpskog kukuruza. Dr`avni sekretar Danilo Golubovi}, koji je prisustvovao konferenciji, zakqu~io je da ni u jednom uzorku mleka nije prona|en aflatoksin i da je to najbitnije, jer mleko piju na{a deca. “Potpuno je bezbedna hrana ~ija je proizvodwa povezana sa upotrebom kukuruza“, istakao je Golubovi}. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 30 - 50 dinara pasuq 220 - 500 paprika 80 - 150 paradajz 50 - 120 krastavac 140 praziluk 50 - 60 rotkva 50 - 60 tikvice 180 brokoli 150 prokeq 250 kupus 15 - 20 karfiol 50 per{un 20 {argarepa 40 - 80 cvekla 20 - 50 zelena salata 20 spana} 120 crni luk 50 mladi veza 30 beli luk 200 - 400

VO]E suve {qive 250 - 350 jabuke 40 - 100 kru{ke 80 - 100 mu{mule 200 gro`|e 150 ju`no vo}e 90 - 300 orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 160 - 180 prasi}i 170 - 180 ovce 130 - 140 jagwad 230 - 250 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33 RIBA {aran 380 pastrmka 435 fileti soma 279 tolstolobik 285 sve`i som 615

ZDRAVSTVO

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

AKCIJA DRU[TVA DIJABETIÂRA ÂÂK

SLU@BA HITNE POMO]I IMA PUNE RUKE POSLA

VE]INA PACIJENATA ZAVR[AVA NA ORTOPEDIJI onedeqak, prvi radni dan pod velikim snegom nije izazvao mnogo ve}i obim posla u Hitnoj pomo}i, ali je zato ve} u utorak, situacija u ovoj zdravstvenoj slu`bi bila veoma burna. Ekipe Hitne pomo}i zabeleìle su mnogo padova na ulicama, veliki broj preloma, poziva od strane hroni~nih bolesnika. Sre}a je da su u utorak posle podne radile tri ekipe, od toga su dve bile non stop na terenu, napomiwe na~elnica ove slu`be dr Du{ica âkajac Krupe`. Naàlost, veliki broj pacijenata zbrinut je na ortopediji, a zabeleèn je i jedan smrtni slu~aj, pacijenta koji je hroni~ni astmati~ar i koji je u veoma lo{em stawu stigao u Hitnu pomo}. Doktorka âkajac Krupe` kaè da su eki-

pe Hitne pomo}i u utorak imale i dosta problema zbog nera{~i{}enog kolovoza, i to ne samo u seoskom podru~ju, ve} i u gradu: - Zbog nera{~i{}enog kolovoza na{e ekipe nisu mogle svuda da stignu na vreme. U nekim krajevima, ekipa je morala da pe{a~i, pa smo imali problema u

transportu pacijenata sa prelomom. Ali smo se sna{li, koriste}i nosila i kardiolo{ke stolice - ka`e dr ^akajac Krupe`. Ona isti~e da su u ovakvim situacijama prioritetni hitni slu~ajevi, kao {to su iznenadni bol u glavi, grudima ili stomaku i saobra}ajne nesre}e. - Molimo na{e sugra-

|ane da razumeju da je u ovakvim vremenskim uslovima nama znatno pove}an obim posla, ali i oteàn rad. Zato bi vaqalo, da svi oni, koji izesvene tegobe ose}aju vi{e sati, koje se nisu pojavile u nekoliko minuta, sami do|u u na{u Slu`bu. Zna~ilo bi nam i to, da nam bar krenu u susret, naro~ito ako su u pitawu neki nera{~i{}eni tereni u seoskim podru~jima, gde sanitetsko vozilo ne moè da pro|e - naglasila je dr âkajac Krupe`. Ona je hroni~nim bolesnicima, naro~ito astmati~arima i onima koji boluju od angine pektoris, savetovala da redovno koriste terapiju i ne izlaze iz ku}e rano ujutru i uve~e kada je veoma hladno, da im se stawe ne bi pogor{alo. I. M.

JO[ JEDNA AKCIJA PRIKUPQAWA KRVI CK ÂÂK prostorijama Crvenog krsta â~ak, u utorak je organizovana jo{ jedna akcija prikupqawa krvi. Sekretar Biqana Davidovi}, izrazila je zadovoqstvo {to su se po veoma hladnom danu akciji odazvali mladi volonteri Crevenog krsta, momci iz An|eoskih ratnika i deo kolektiva CK, da bi prikupili {to vi{e jedinica dragocene te~nosti. - Prikupqene su gotovo sve krvne grupe. Na sre}u, davaoci su bili uglavnom mladi i zdravi momci, pa nije bilo odbijenih. Po{to se pribliàvaju novogodi{wi praznici, u znak zahvalnosti smo obezbedili ru~ak za sve u~esnike dana{we akcije, koja je finansirana iz buxeta Grada â~ka. S obzirom na to da je kraj poslovne 2012. godine, poseb-

UDRU@ENI VOLONTERI, SPORTISTI I KOLEKTIV

no bih pohvalila u~enike ~a~anskih sredwih {kola, koji su redovno podràvali akcije davawa krvi - istakla je Biqana Davidovi} i dodala da je rukovodstvo CK â~ak dobilo poziv, od generalnog direktora Instituta za transfuziju krvi i gradona~elnika Beograda, da 14. decembra prisustvuju dodeli priznawa. Momci An|eoskih ratnika su se odazvali akciji dobrovoqnog davawa krvi prvenstveno zbog èqe da pomognu qudima u nevoqi, a pogotovu {to predstoje novogodi{wi praznici, izjavio je Gavrilo Maksimovi}, istakav{i da }e i

PRIRODNI LEKOVI ZA KA[AQ Uz prehlade koje su zimi neminovne, ~esta pojava je i neprijatan suvi ka{aq. Sre}om, postoje mnogi na~ini suzbijawa ove uporne i dosadne pojave na prirodan na~in. Dodatna prednost svih narodnih lekova jeste to {to oni pomaù u o~uvawu op{teg zdravstvenog stawa i ja~aju odbrambene mehanizme organizma. Kana i bosiqak Iako se kana vekovima koristi za bojewe kose i ukra{avawe koè prirodnim tetovaàma, vrlo je efikasna u ublaàvawu ka{qa. Skuvajte {oqicu vode sa listovima kane i ohla|enim ~ajem ispirajte grlo. Ponavqajte dva puta na dan, dok ka{aq ne pro|e.

ubudu}e pomagati i biti humani koliko god budu mogli. Maksimovi} je naglasio da klub ameri~kog fudbala ima odli~nu

saradwu sa Crvenim krstom, izraziv{i nadu da }e ona i daqe biti nastavqena. N. R.

Bosiqak, kraq za~ina, tradicionalno se koristi kod upale desni i sluznice usta, prehlade, gripa i ka{qa. Svakodnevno grickajte 10 listi}a bosiqka uz doru~ak, kao sredstvo preventive od prehlade. Ako se ka{aq ipak pojavi, napravite ~aj od bosiqka. Listove osu{enog bosiqka prelijte kqu~alom vodom i ostavite u poklopqenoj posudi deset minuta. ^aj uzimajte redovno tokom nedequ dana. [argarepa i med O~i{}enu {argarepu ise}i na kolutove, zaliti vodom, taman toliko da se {argarepa prekrije i prokuvati dok ne omek{a. Kada je kuvana, propasirati je viqu{kom ili u blenderu. Vodu u kojoj se kuvala ne treba baciti, ve} u wu, dodati med i sjediniti sa propasiranom {argarepom. Ovu smesu ~uvati u staklenoj posudi na hladnom i uzimati tri, ~etiri puta dnevno. I. M.

ODR@ANO PREDAVAWE O ISHRANI DIJABETIÂRA ru{tvo dijabeti~ara â~ak je u okviru svojih redovnih aktivnosti u utorak ve~e organizovalo predavawe dr Vlada Veli~kovi}a na temu “Ishrana obolelih od {e}erne bolesti”, kao i merewe {e}era u krvi svim posetiocima. Predavawe je odràno u sali Doma u Qubi}u, a partner Dru{tva dijebita~ara u ovoj akciji bio je Klub sportskih ribolovaca “Tanasko Raji}”. - Klub “Tanasko Raji}” je iza{ao u susret na{em Dru{tvu jo{ pre dve godine. S obzirom da je za dijabeti~are povoqno da borave u prirodi i kraj vode, ovaj klub je deci, koja su na{i ~lanovi ustupio besplatne ribolova~ke dozvole. Od tada traje na{a saradwa i wihov humanitarni rad, pa su nam pomogli i ovaj put - obja{wava predsednik Dru{tva dijabeti~ara Zoran Jovanovi} saradwu sa Klubom “Tanasko Raji}”. Prema re~ima Jovanovi}a dosta sugra|ana bilo je zainteresovano i posetilo je predavawe dr Veli~kovi}a, koji im je “drào pa`wu” slikovitim obja{wewima kakva je ishrana dobra za dijabeti~are, koje namirnice koristiti i na koji na~in spremiti ukusne obroke za dijabeti~are. I. M.

REDOVNI PREGLEDI POMA@U RANOM OTKRIVAWU RAKA DOJKE

BESPLATNI MAMOGRAFSKI PREGLEDI rotekle nedeqe je u ~a~anskoj Bolnici, mamografski besplatno pregledano 200 na{ih sugra|anki. Inicijativa za ovu akciju potekla je jo{ 2010. godine od odbornika Demokratske stranke Tawe Mihailo i dr Zorana Romandi}a. Oni su pod sloganom

“Rana dijagnoza, dobra dijagnoza - reci svima koje voli{“ animirali sugra|anke da na vreme po~nu da misle na svoje zdravqe. Skup{tina grada je izdvojila nov~ana sredstva za besplatne mamografske preglede, ~ija je realizacija u toku, a do sada je pregledano 200 na{ih sugra|anki. Prema podacima, svake godine u Srbiji od raka oboli 32 hiqade osoba, a 20 hiqada wih umire od posledica ove bolesti. Rak dojke je jedno od naj~e{}ih malignih oboqewa kod èna, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Na svaka tri munuta, u svetu se kod jedne ène dijagnostikuje rak dojke, a kod svake osme ène postoji mogu}nost da oboli od ove bolesti. U Srbiji svake godine od raka dojke oboli 4.000 èna, a 1.500 pacijentkiwa umre, {to na{u zemqu svrstava na drugo mesto u Evropi. Na teritoriji â~ka, od 2005. do 2010. godine, umrlo je 600 èna na godi{wem nivou, a istovremeno je otkriveno oko 100 novih pacijentkiwa sa malignitetom reproduktivnih organa. Redovni lekarski pregledi, kao i samopregledi dojke, ultrazvu~ni i mamografski pregledi omogu}avaju najboqe {anse za prevenciju, rano otkrivawe i izle~ewe u 90 odsto slu~ajeva. I. M.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

INTERVJU

PUKOVNIK VESELIN [QIVANÂNIN, MEMOARSKI I DOKUMENTOVANO O SVOM POREKLU I RATU U NOVOJ KWIZI „SINE, BUDI ÔVEK“ Kwiga “Sine, budi ~ovek” pukovnika u penziji Veselina [qivan~anina, naslovqena po zavetnim re~ima wegovog oca, predstavqena je u organizaciji Gradskog odbora SPS pro{log ~etvrtka u sali Skup{tine Grada. Napisana je, po re~ima autora, pre odlaska u zatvor, a nastala u èqi ovog ha{kog osu|enika i oficira JNA, da istina do|e do svakog ~oveka i da se otkloni anatema ba~ena na srpski narod i vojsku, {to ga kao ~asnog vojnika najvi{e boli. “Mi nismo pravili zlo~ine i nismo zlo~ina~ki narod nikad bili. U ìvotu nijednu bitku nisam izgubio i nijedan poraz nisam doìveo”, rekao je pukovnik [qivan~anin. Kwigu je na insistirawe direktora Slobodana Gavrilovi}a, objavio “Slu`beni glasnik”, a ~ine je tri poglavqa: “Od de~ijih snova do prvih zvezdica”, “Od politi~kog cirkusa do krvave tragedije” i “Vukovar”, u kojima [qivan~anin memoarski i dokumentovano govori o svom vojni~kom stasavawu i ratu.

Gospodine [qivan~anin, kako je to kad Vas narod voli, a Vi skoro celom svetu “krivi”? - Zaista sam ponosan {to moj narod zna da nije ra|ao sinove da budu zlo~inci. Krivi smo svetu zato {to smo dosledni kad branimo svoje i ne otimamo ni{ta tu|e, a meni je veliko zadovoqstvo da budem sa svojim narodom i zato beìm od radija, televizije, pa i ovih ve~eri kada predstavqamo kwigu, zvali su me na TV “Pink”, kaù bi}e dva miliona gledalaca, ali meni je draè da budem ve~eras u â~ku, sa svojim narodom. Pokazalo se da ste Vi i drugi optuèni u Hagu, prakti~no bili apatridi, qudi bez zemqe, prepu{teni uglavnom sami sebi. Koliko Vam je to dodatno oteàvalo i onako te{ku situaciju, da li se u to vreme neko pojavio od srpskih zvani~nika i ponudio Vam pomo} u ime dràve? - Do sada sam ve} javno rekao da mi je zaista te{ko i ose}am se lo{e zbog toga, {to smo prakti~no nekako, ne ja, nego i svi ti na{i qudi koji su odvedeni tamo, prepu{teni sebi, jer vlast Srbije misli da je dovoqno {to smo ih odveli u Hag i da je time sve zavr{eno. Za mene je sad mawe bitno, jer sam ja ovde, na slobodi sa svojim narodom, nego za qude koji su ostali tamo. Narod nas ne odbacuje nego, meni je to padalo te{ko, u sudnicu Ha{kog suda do{la su da me brane dva pravnika i ministar Rasim Qaji}, koji je tada bio ministar za socijalnu za{titu, ja sam o tome ve} govorio javno, i kad sam se vratio iz zatvora, primili su me samo gospodin Qaji} i Ivica Da~i}, a razgovarali smo o mojoj novoj Interpolovoj poternici koju su raspisali Hrvati protiv mene. Od drugih zvani~nih li~nosti nije me niko primao i ja to i ne traìm posebno, ja sam obi~an gra|anin kao i svi drugi, ali me-

OD DE^IJIH SNOVA DO KRVAVE TRAGEDIJE

ni je sada stalo, ako mogu i{ta da pomognem, da objasnim svom narodu, da mnogi qudi koji su tamo u zatvoru, ne zasluùju da tu budu i da im treba pomo}i. Kako danas gledate, sa ove distance i naro~ito u kontekstu posledwih presuda, na Ha{ku pravdu? - Pa, ja sam osetio to na svojoj koì, iako sam rekao u jednom intervjuu da i me|u sudijama u Ha{kom tribunalu ima onih koji su dosledni i bore se za pravdu, pomenuo sam Fausta Polkara, Vasa, Kivija Parkera, ali naàlost, tamo vlada mo} pojedinca. Osetio sam tu nepravdu, da tri godine neko dokazuje moju krivicu i ne moè da dokaè ni{ta, a onda do|e za predsednika àlbenog ve}a Teodor Meron, iako sam verovao da }e taj sudija biti ~estit i ~astan, i samo jednim potezom on povu~e i kaè, “znate on se video sa Mrk{i}em, ako se video, onda mu je mo`da rekao to i to”, i ni{ta, bez ijednog dokaza mi pove}ao kaznu na 17 godina. Prema tome, nemam tu komentara, ali je to stvarno bila za mene velika blamaà, jer za takvo sli~no delo, za koje su me proglasili krivim, neki drugi qudi su u Hagu bili osu|ivani na dve godine, a kad do|e àlbena presuda, onda ga skroz oslobode. To su ve}inom bili pripadnici muslimanske narodnosti, al’ eto, ja sam ipak uz pomo} svojih advokata, supruge i k}erki, koje su se borile da mi pomognu i pisale pisma mo}nim dràvnicima sveta i traìle

pravdu i kod me|unarodnih institucija, ipak uspeo da dobijem reviziju postupka i doìveo sam da je opet taj isti sudija Meron izgovorio rije~i: “Gospodine [qivan~anin, pogre{ili smo i àlbeno ve}e Ha{kog suda ukida krivi~no delo za koje vas je proglasilo krivim”. Oni su to krivi~no delo ukinuli, ali sam ja ipak ostao u zatvoru deset godina. [ta ste nedavno ~estitali hrvatskim generalima, osloba|aju}u presudu, odnosno slobodu, ili odnos ~itave nacije prema wima? - êstitao sam im i slobodu i odnos ~itave nacije prema wima, a slobodu sam im ~estitao zato {to su ti isti generali i meni ~estitali u Hagu kad sam ja krenuo, oni to, naravno, ne smeju da kaù pred svojom javno{}u. Znam da je bilo velikog revolta ovde {to sam to rekao, ali ja mislim da svi po{teni qudi razumeju za{to sam to rekao, jer, ako je isto àlbeno ve}e nekome moglo da skine kaznu za koju je raspravno ve}e u detaqe dokazalo da su krivi i da ih oglasi da nisu krivi, a proterano je 250.000 qudi sa svojih ogwi{ta i ubijeno vi{e od 2.000 civila, spaqeno mnogo ku}a, ubijane babe i dede koji nisu mogli da krenu sa svojih ogwi{ta, i oni kaù da nisu krivi generali, onda }e verovatno taj sud re}i ~itavoj svetskoj javnosti, ko je onda to uradio, ako nije uradila ta vojska kojom su oni komandovali. Mo`da to nisu uradili li~no generali, ali za-

{to onda osu|uju i druge koji isto nisu li~no ne{to uradili? Meni kaù, “mogao je mo`da da zna da se neko tamo naqutio na nekoga”, pa me osude, ali ja sam vi{e dirnut odnosom hrvatskog naroda prema tom do~eku i svemu {to su oni priredili, jer ni{ta novo nije, oni se ne stide ni~ega, ne pla{e se ni~ega i ve} 20 i ne{to godina slave kao glavne praznike “Oluju”, “Bqesak”, Pomen `rtvama, Vukovar itd. I nemaju u svojoj dràvi drugih praznika, osim onih, kojima slave proterivawe srpskog naroda sa svojih teritorija. Naàlost, i pripadnici JNA i Srbi su i{li da izvr{avaju ~asno svoje zadatke, pa ne vidim danas u na{oj Republici da ne{to slavimo, ne treba mi ni da slavimo, nemamo {ta da slavimo, ali moèmo da damo pomen tim qudima koji su nestali, a ~estito su izvr{avali zadatke za slobodu svoga naroda, a to nismo ovih godina obeleàvali. Verujem da }e se jednom ujediniti na{ narod i shvatiti da sve ono {to se desilo nije bilo upereno ni protiv koga, nego smo iskqu~ivo èleli da pomognemo svima i svom narodu. îwenica je da su arhitekte novog svetskog poretka itekako u praksi primenile dvostruke ar{ine. Nije malo zemaqa u svetu koje imaju federalno ure|ewe i saveznu vojsku. Na primeru Jugoslavije, taj svet je republi~ke granice tretirao kao dràvne, a vojsku te dràve kao “agresora” na sopstvenoj teritoriji. Da li bi takvu vrstu separatizma dozvolile recimo SAD, bez angaòvawa savezne vojske? - Sigurno su ar{ini dvostruki, te{ko je kratko odgovoriti na to pitawe. Neko mi kaè da sam ja jugonostalgi~ar, nisam ni{ta posebno, nego sam obi~an ~ovek, ali mi smo imali Jugoslaviju, kakvu sad Evropska zajednica ponovo ho}e da stvori. [to oni, ako im je bilo toliko stalo do balkanskog prostora, nisu uticali, a mogli su svim sredstvima, da se ne ratuje? Mogli su nas, kao takvu dràvu dovesti u EU, bez ikakvih problema i tu nam ukinuti te granice, nego su nas raspar~ali na neke male dràvice koje nikada nisu postojale, pa su preselili ogromnu grupu stanovni{tva, gde su najvi{e nastradali proterani Srbi, i sad odre|uju ar{ine kako }e koga da prime u tu zajednicu. Mi smo starija i civilizovanija dràva od mnogih tih koje su sada u Evropskoj zajednici. Ja ne znam {ta im je smetala takva dràva da je ras-

par~aju, ako }e je sad primiti u EU. Nisam neki prorok ali vidim da je sve bilo upereno protiv tog srpskog naroda, koji je uvek bio miroqubiv i ponosan, i èleo da ostane na svojim ogwi{tima. Posle dolaska iz Haga, da li su stari prijateqi ostali prijateqi, da li ima novih, kako se qudi odnose prema Vama? - Moji stari prijateqi su ostali zaista moji prijateqi, bili su sa mnom i kad sam bio u Hagu, i moji oficiri kojima sam bio pretpostavqeni stare{ina. Naàlost, pomenuo sam neke koji su meni bili pretpostavqeni, pa su dolazili u Hag da laù protiv mene, ali oni, koji su tada radili sa mnom, svi su se bez straha pojavili u Hagu i svedo~ili, pa i general Miodrag Pani}, koji je rekao pod zakletvom, “Pa ako je neko kriv onda sam kriv ja, a nije [qivan~anin, ja sam bio tamo, a ne on, nemojte sve da svaqujete na wega”. Vidite, da u svim tim strahovima i pretwama u na{em narodu ima ~estitih qudi koji se ne boje istine, i wih ta istina ne boli. Naàlost, ima pojedinaca koji poku{avaju da laù, ja idem {irom zemqe i qudi èle da mi stegnu ruku, i do sada nisam sreo ~oveka koji mi je rekao ne{to ru`no. Neki dan sam bio u Brusu, toliko qudi je èlelo da me ~uje, iako im ja ne mogu ni{ta ponuditi, ali ose}am da se ponos i dostojanstvo srpskog ~oveka vra}a, on ga nikad nije ni gubio, ali, mo`da su neke male zle slutwe i strahovi doprineli tome da se narod upla{i, te{ko je izdràti napade 19 najja~ih zemaqa sveta na jedan mali narod, i podneti `rtve, da ne pomiwem nastradalu decu, za koju niko nije odgovarao. Ako su hteli da budemo slo`ni, mogli su to i druga~ije da urade, a ne da samo srpski narod proglase krivim, a mi sami treba da izvu~emo iz svega neke pouke. Dosta je vi{e tih tu`bi, to ubija ovaj na{ narod. Dosta je qudi nastradalo i ne moè se povratiti, ali treba narodu pruìti ne{to smelije, boriti se za ono {to moèmo da uradimo, a to je, pomo}i onima koji nedu`ni leè u zatvoru, jer najvi{e je zlo~ina po~iweno nad srpskim narodom. Mo`da protiv po~inilaca treba napisati te optu`nice, pa nek stoje u nekim fiokama, do}i }e vreme, pa }e neko i tim qudima suditi. Poruka koju sam uputio hrvatskim generalima, treba da bude poruka za sve nas. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

MLADI

USPE[NA JUBILARNA GODINA STAR DANCE-A Mnogi ~a~anski qubiteqi street disciplina su nedeqom uve~e uz TV i to nije za ~u|ewe, jer sa nestrpqewem o~ekuju kada }e nam se u popularnoj emisiji “Ja imam talenat”, zahtevnom koreografijom i raznovrsnim pokretima, predstaviti Star Dance Studio. Pored toga, klub je obele`io 10 godina postojawa, a predstoji i godi{wi koncert, {to su bili razlozi vi{e za razgovor sa jednim od osniva~a Predragom Katani}em.

ENERGI^NI PLESA^I RAZLI^ITIH @ANROVA

tar Dance Studio je krajem maja ove godine, spektakularnim koncertom, proslavio deceniju postojawa. Davne 1997. godine, dva mladi}a Predrag Katani} i Ratko Miliki} po~ela su da sawaju isti san. Najpre u plesnim klubovima “Luna” i “Lord”, da bi 2002. zvani~no osnovali Star Dance Studio. Godina po godina, pehar po pehar, nagrada, po nagrada, dete po dete... vreme leti, a wihov studio “raste”. - Jedanaesta generacija je upisana u na{e redove, a mnogi su sa nama od samog po~etka. Na{ najve}i uspeh nisu nagrade, ve}

novu i zgradu smo u~inili mnogo lep{om. Napravili smo klub koji okupqa ogroman broj qudi i koji i u ovim te{kim vremenima opstaje. Na{a misija se izra`ava kroz jednu re~enicu, a ona glasi: Star Dance mora da sjaji i u najtamnijem vremenu, jer se zvezde pojavquju samo kada je tama zapo~iwe pri~u Predrag Katani}. Zanimqivo je, a i pohvalno, {to na ~a~anskom nebu klub postoji skoro 11 godina, i to samo uz pomo} prijateqa. Podse}aju}i da je zaposleno 11 qudi, Katani} isti~e da je Star Dance potpuno samostalan u svakom smislu, {to je veliki uspeh. Interesantno je i to {to ovaj klub vodi ista ekipa od samog formirawa. Pored osniva~a Katani}a i Miliki}a, svoj nemerqiv doprinos uspe{nom trajawu dale su i Jelena Paunovi} i Ivana Jova{evi}. Plesni klub trenutno ima oko 200 redovnih ~lanova, odnosno takmi~ara, a ostali su takozvani pridru`eni, novi ili povla{}eni. U popularnom SAPO-u, Star Dance je pro{le i pretpro{le godine bio najbrojniji plesni klub u Srbiji, {to potvr|uje i ~iwenica da je registrovao i najve}i broj takmi~ara. - Planiramo da ne razo~aramo na{u decu i roditeqe koji nas prate i u te{kim vremenima. ^lanarina je godinama ista, a

upravo generacije iza nas, prijateqstva, brakovi, deca i kumstva koja su nastala u klubu. Rezultati su nekada bili dobri, nekada lo{i, ali izazov je nastaviti daqe i kada je te{ko. ^itava armija mladih biv{ih, sada{wih i budu}ih ~lanova, govore mnogo vi{e nego bilo koja nagrada. Osim na na{u veliku “porodicu”, veoma smo ponosni i na jedanaestogodi{wu odli~nu saradwu sa gluvim i nagluvim osobama. Zajedno sa rukovodstvom Doma gluvonemih ovu usta-

{to dete duè igra sve je mawi iznos, pa tako podràvamo na{e stare ~lanove. Drugi prioritet kluba je da realizuje godi{wi i trogodi{wi plan i program, kako u pogledu koncerata, tako i takmi~ewa. Tako|e, me|u prioritetima su i nastupi na{e dece na popularnim doma}im ili inostranim festivalima. Star Dance }e 2012. godinu zavr{iti sa dva koncerta, prvi }e biti odràn 24. decembra u Kulturnom centru u Poèzi, a drugi 26. decembra u â~ku, na velikoj sceni Doma

kulture, u 20 ~asova, gde }e nastupiti oko 350 plesa~a - najavquje na{ sagovornik. Ina~e, Predrag Katani} je i jedan od pet svetski deklasiranih moderatora. Ove godine je kao oficijelni voditeq programa u~estvovao na dva plesna takmi~ewa, u Ma|arskoj i Sloveniji, slede}e }e biti moderator u

TOP TIM Poseban segment Star Dance-a je Top Tim, koga ~ine najuspe{niji ~lanovi, atraktivni momci i devojke, a sinonim je za grupne nastupe u parovima i veliku mo} plesne transformacije. - Ovaj poluprofesionalni tim okupqa na{e najiskusnije ~lanove, one koji su bili najuspe{niji u okviru svojih plesnih grupa. Posebno smo ponosni {to je ve}ina ~lanova Top Tima bukvalno porasla u klubu, a sada su stasali da ga reprezentuju na najvi{em nivou. Top Tim propagira veoma {iroku lepezu plsenih stilova, preko svih street disciplina, pa sve do specijalnih igara u paru, ali ne retko i etno plesove. Osposobqeni su za kompletne nastupe i da sa samo 20 plesa~a uprili~e ~ak i koncert. Lako se prilago|avaju razli~itim ànrovima muzike, a najve}i kvalitet Top Tima je pozitivna energija kojom ovi mladi qudi zra~e - isti~e Katani}. Zapaàni su nastupi Top Tima na raznim televizijama, a snimili su i ne mali broj video-spotova za mnoge popularne peva~e zabavne i narodne muzike, me|u kojima se izdvaja saradwa sa Zdravkom ôli}em. Trenutno je aktuelan spot Dragane Mirkovi}, za pesmu “Mili, mili”, u kome dominira igra. - Dragana Mirkovi} je u potpunosti imala sluha za Star Dance, jer su u spotu za wenu pesmu, vi{e od 70 odsto vremena i prostora dobili igra~i. To je izuzetno velika promocija street disciplina, hip-hopa, brejkdensa. Zato {to pa`qivo biramo gde }emo promovisati na{ imix, ne ~udi {to smo odbili brojne pozive, jer su nam, ipak, glavna preokupacija {kola plesa i edukacija dece - obja{wava na{ sagovornik.

„JA IMAM TALENAT“ Katani} nam otkriva tajnu da je, u veoma popularnoj emisiji “Ja imam talenat”, Top Tim predstavio Star Dance “bombasti~no”, jer su komentari ìrija bili odli~ni: - Ostavili smo jak utisak. Dobili smo samo pohvale ìrija. Ivan Bosiq~i}, Nata{a Ninkovi} i Ivan Tasovac su nas pitali gde smo bili do sada. Na{ glavni ciq je bio da im prenesemo deo energije, a kada je nastup zavr{en, Tasovac je izjavio da smo ih “oduvali” sa na{om energijom. Verujem da }emo u}i u polufinale, jer je pro{le srede ekipa produkcije “Ja imam talenat” snimala posebnu emisiju o Star Dance-u. Na audiciju se prijavilo oko 2.000 takmi~ara, wih 500 se predstavilo u Narodnom pozori{tu u Beogradu, a samo 40 je izabrano za polufinale, me|u kojima je najverovatnije i ~a~anski Star Dance. Osim da uìvamo u wihovoj energiji, preostaje nam jedino da ih podrìmo svojim glasovima, kada za to do|e vreme.

Rusiji, a 2014. u ^e{koj i Sloveniji. Tako|e je izuzetno aktivan kao me|unarodni plesni sudija. Samo ove godine je u~estvovao na takmi~ewima u Norve{koj, Italiji, Nema~koj, na Kipru, Ma|arskoj, Austriji, Sloveniji... Iako se, kako ka`e, zvezde pojavquju samo kada je tama, veru-

jemo da }e Star Dance jo{ dugo sijati, jer su jo{ od svojih prvih koraka veoma aktivne wegove naslednice, sedmogodi{wa Ru`ica i ~etvorogodi{wa Gorica, kao i Ratkovi sinovi, {estogodi{wi Reqa i trogodi{wi Nestor. N. R.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

REPORTA@A

MAJKL BAURING, FOTOREPORTER IZ ENGLESKE

POKU[AJEM DA NE[TO DEFINI[EMO, GUBIMO SU[TINU Fotoreporter iz Engleske Majkl Bauring ve} vi{e od decenije ìvi i radi u Srbiji, a trenutno na relaciji â~ak - Gorwi Milanovac. Mo`da wegova pri~a i ne bi bila toliko zanimqiva, da nije re~ o vremenu kada je u Srbiji te{ko na}i pravi posao, kada qudi, a posebno mladi napu{taju zemqu u potrazi za boqim perspektivama i ìvotnim standardom. U Srbiju je do{ao zahvaquju}i profesionalnom angaòvawu, od strane jedne ameri~ke novinske kompanije. U projektu koji se bavio ustavnom istorijom na{e zemqe, Majkl Bauring je bio angaòvan da napravi fotografije. Po isteku prvog ugovora od godinu dana, Majkl je ve} toliko bio op~iwen Balkanom da je èleo da produì svoj boravak makar jo{ dva - tri meseca. A onda je usledio novi produètak, i novi, i novi... U jednom momentu je shvatio da je ve} dve godine u Srbiji. Ali, kod svakog sumirawa i osvrta, zakqu~io bi da fascinacija i op~iwenost i daqe traju, a da nije ni{ta bliì nekakvoj spoznaji ili kona~nom razumevawu onoga {to se de{ava u na{em kraju.

okom svoje karijere Majkl Bauring je radio u razli~itim krajevima sveta, u Africi, Sredwoj Americi, Severnoj Americi, skoro po svim evropskim zemqama, ali i posle svega i perioda od jedne decenije u Srbiji, wegovo interesovawe za na{u zemqu nije smaweno. Naprotiv, iz dana u dan ima nove teme i inspiraciju za fotografije. Naravno, pamti prvi “susret” sa Beogradom, a slikovito opisuje i prvi odlazak van na{eg glavnog grada: - Bilo je to putovawe kroz Vojvodinu. Bila je zima, svuda ravno, maglovito, puno snega..., bilo je jako lepo. Prvi dolazak pamtim i po tome {to su qudi

bili ispuweni optimizmom. Bije ukqu~en i u rad Udruèwa lo je to vreme kada su svi govo“Periskop”, koje okupqa fotorili o promenama, o~ekuju}i da grafe sa svih strana sveta, raz}e biti boqe. Ali, bilo je i puli~itih interesovawa i nivoa. no kontrasta {to je meni bilo Smatra da udruèwe doprinosi veoma interesantno. Video sam modernizaciji shvatawa fotoarhitekturu iz socijalisti~kog grafije, jer, kako kaè, status perioda i prodavnice gde se koji fotografija uìva kod nas prodavala roba, koja u Engleskoj nije dobar. U Engleskoj je fotove} 50 godina ne postoji, ali i grafija me|u najva`nijim umetneke nove stvari. Sve to je ostanostima, po vrednosti i pa`wi vilo jak utisak. koja joj se posve}uje, dok kod nas Majkl je ranije tokom svoje jo{ nije “do~ekala” da bude ravkarijere bio, kako kaè, fotorenopravna sa ostalim umetnostima. porter u “konfliktima”. Wegov Iako je po profesiji fotore“objektiv” je zabeleìo mnoga porter, Majkl se bavi i nastarati{ta, prirodne katastrofe, vom, u kojoj, kaè, izuzetno uìnerede, pobune... Sada ga “konva, jer je od onih qudi koji vole fliktne situacije” ne zanimaju. uvek ne{to da rade. Na{ sagoPrevashodno zbog toga {to je vornik isti~e da mu ova vrsta otac. Majkl kaè da bi bilo angaòvawa omogu}ava da, kroz neodgovorno da negde, na nekom konverzaciju na razli~ite teme, rati{tu bude osaka}en, ili da dolazi do fascinantnih saznastrada: “Ne bi bilo odgovornawa o qudima i zemqi koja ga no prema porodici i detetu”. toliko interesuje. Majkl je saDanas ga ne zanimaju novinra|ivao sa mnogim {kolama {iske fotografije, ve} dokumenrom Srbije, ~ak se bavio i fatarne, naro~ito one koje oslikakultetskim predavawima, ali vaju atmosferu nekog mesta. Svoposebno zadovoqstvo mu jim slikama ne poku{ava da kapri~iwava rad u {koli stranih è: “Ovo je Srbija”, ve} poku{ava da pokaè kako se neko mesto doìvqava, {ta se moè osetiti. PRVOKLASNI LEKTOR - Ovde gde smo sada, mi smo Majkl Bauring je prvoklasni lektor i jezi~ka {kola “Blackbird” sa velikim zadovoqstvom deo Evrope, a opet su stvari raznajavquje saradwu sa wim tokom {kolske 2012-2013. godine. li~ite. Brzo sam uo~io razliku - Osnovna uloga koju }e Majkl preuzeti na osnovu ekskluzivnog ugovora o saradwi sa {kolom u mentalitetu va{ih qudi i ne“Blackbird” jesu intenzivni ~asovi konverzacije, gde }e se raditi na poboq{awu fluentnosti, svih ~ega {to vidimo kao Evropu. aspekata govornog izraàvawa i izgovora, zasnovanog na efikasnom kori{}ewu ciqnog vokabulara Upravo svojim fotografijama i struktura. Kvalitet Majkla kao lektora poti~e, izme|u ostalog, iz bogate karijere dopisnika i foèlim da doku~im va{ mentalito-reportera, prvoklasnog obrazovawa, velikog i posebnog iskustva u raznorodnim oblastima, tet. Put ka tome vidim kroz ukqu~uju}i kulturu, umetnost, obrazovawe, socijalna pitawa, kao i istoriju, nauke i popularnih izraàvawe emocija i ose}awa interesovawa, vi{egodi{weg rada u nastavi engleskog jezika - obja{wava direktor nastave qudi, prikaz de{avawa i mesta, Qubomir Vasojevi}. zavisi {ta je na fotografijama. Ne poku{avam da defini{em stvari, jer samim poku{ajem da jezika “Blackbird”, jer se u woj radi sa puno qubavi, a ne samo ne{to defini{emo, zbog zarade: gubimo su{tinu te - U ovoj {koli vladaju stvari. Iako svojim qubav i po{tovawe prema u~eradovima poku{anicima, a posebno prema deci. vam da razumem menNastava je dobro organizovana, talitet va{eg narou~enici se podsti~u da da, ne smatram da sam razmi{qaju, a ne samo da u~e ga doku~io, niti mehani~ki. smatram da }u ga ikaîni se da je zadovoqstvo da doku~iti - pri~a obostrano, jer smo za fotorena{ sagovornik. portera iz Engleske, saznali od Osim mentaliteta, Majkla jako zanipolaznika {kole “Blackbird”, koji su prepri~avali neobi~nu ma ose}aj za prostor, nastavu i zanimqivu konverzaodnosno granice jedciju sa Majklom Bauringom. nog mesta: Na kraju, na{e, zanimqive - Za razliku od konverzacije, Majkl je rekao da Engleske, gde se grabi voleo da ostane u Srbiji, nice ne mewaju, ovde Photo by Michael Bowring posebno u nekoj ruralnoj sredise one stalno mewaju. ono {to, kako kaè, su{tinski ni, jer smatra da je Srbija lep{a U relativno kratkom vremen- verom. Postoje dva citata koje oslikava Balkan. Drugi citat je i lak{a za ìvot, nego {to su skom periodu, promenile su se dva puta. Ono {to vi podrazume- Majkl voli da navodi. Prvi je Vilijama Blejka: “Ja moram da mnoge zemqe na Zapadu. Mo`da vate kao mesto, za nas ima druga- citat Emersona, koji kaè: “Ja stvorim sopstveni sistem, ako bi trebalo da verujemo ovom ~ije zna~ewe. Za vas ono nije de- protivure~im sam sebi. Pa {ta? to ne uradim bi}u zarobqen u neobi~nom Englezu, koji svoje re~i dokumentuje i foto-objekfinisano mestom na kome ìvi- Ja sam veliki i mogu da prihva- tu|em sistemu”. Pored toga {to redovno iz- tivom. te i odakle poti~ete, ve} va{om tim svu tu kontradiktornost, N. R. nacionalnom pripadno{}u i svu tu protivre~nost”. I to je laè svoje fotografije, aktivno

KULTURA

PREDSTAVQEN MUZEJ DETIWSTVA

MALA ISTORIJA ODBA^ENIH USPOMENA ulturno obrazovni program Doma kulture pro{le srede je organizovao prezentaciju Muzeja detiwstva, umetni~kog projekta Vladimi-

ba~enih predmeta, a ovom prilikom je putem video prezentacije, ~a~anskoj publici pokazao nekoliko zanimqivih kolekcija, prete`no s po~etka 20. ve-

ra Peri}a, profesora fotografije na Fakultetu primewenih umetnosti u Beogradu, ~lana grupe Talent factory, koji je zapo~et 2006. godine. Re~ je o fiktivnoj instituciji koja ima ambiciju da postane realna i zaokru`i sve {to se odnosi na period odrastawa u razli~itim istorijskim kontekstima, a obuhvata: fotoarhivu, kolekciju igra~aka, {kolskog pribora, sportskih rekvizita, albuma sa sli~icama, ambala`u slatki{a, garderobu i drugi mobilijar detiwstva. Peri} poseduje nekoliko stotina hiqada fotografija i od-

ka, izdvojenih iz velike zbirke koju ba{tini, ukazuju}i na wihov veliki dokumentarni zna~aj. Nezvani~no, re~ je o “uspomenama iz kontejnera”, koje je u 99 odsto slu~ajeva kupovao na buvqacima {to sam, {to od preprodavaca koji su ih pronalazili u sme}u, neke je otkupqivao, a neke su mu qudi i poklawali. Na izlo`bama fotografija dvoje qudi se do sada prepoznalo, uveriv{i Peri}a duplikatima koje su posedovali kod ku}e. Pored fotografija Vladimir Peri} je tematski vi{e puta izlagao u zemqi i svetu i igra~ke, a posebno su zan-

imqive kolekcije Diznijevih gumenih junaka, Miki Mausa i Paje patka, iz pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka. Autor ovog projekta je tematski sistematizovao i fotografije koje svedo~e o razvojnom putu i usavr{avawu oblika de~jih kolica, krevetaca, dubaka, lopti, kantica, klackalica, kowi}a za quqawe, lutki, ode}e, a na romanti~ne uspomene detiwstva podsetili su i omoti ~okolada, keksa, bombowera, limene kutije od bombona za koje Peri} konstatuje da su bili boqe dizajnirani nego {to su danas, s ~ime se sloìla i publika. - Ceo projekat je opomena dru{tvu da se mogu i moraju razlikovati dve vrste istorije: velika i mala. Velika istorija je na{a kulturna ba{tina prema kojoj smo ~esto nemarni, a mala istorija svedo~i o privatnom ìvotu nacije i zato mora postojati adresa na kojoj }e svi ovakvi predmeti zavr{avati – istakao je Peri}. Kao prilog budu}em Muzeju detiwstva ~a~anski umetnik Boìdar Plazini} poklonio je Peri}u jednog gumenog Paju patka. Z. L. S.

GODI[WI KONCERT KUD „ABRA[EVI]”

OVACIJE ZA UME]E

prepunoj sali Doma kulture, najstarije kulturno-umetni~ko dru{tvo u â~ku “Abra{evi}”, odràlo je u ponedeqak na velikoj sceni svoj tradicionalni godi{wi koncert na kome su se predstavili de~iji ansambli {kole folklora, ènska peva~ka grupa, solisti peva~i, narodni orkestar i prvi folklorni ansambl. Zaigralo je i zapevalo vi{e od stotinu qubiteqa narodne igre i pesme. U bogatom i raznovrsnom programu prvi ansambl izveo je osam atraktivnih koreografija koje je publika pozdravila ovacijama: “Ero s onog sveta”,

Igre iz Zapadne Srbije, Vla{ke igre, igre iz Studenice, [opske igre, igre iz Banata, igre iz okoline Ni{a i Vrawanska svita. Gosti koncerta bili su “Akustik bend” i veterani grada ^a~ka. Godi{wi koncert KUD “Abra{evi}” bio je prilika da se poka`e dostignuto ume}e prezentovanao na brojnim turnejama i koncertima u zemqi i inostranstvu na kojima je ~a~anski “Abra{evi}” rado vi|en i pozivan, rekao je umetni~ki direktor dru{tva Dragi{a Cvijo Gavrilovi}. Z. L. S.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

PETI SEMINAR ZA [KOLSKE BIBLIOTEKARE MORAVI^KOG OKRUGA

OBUKA I OSAVREMEWAVAWE RADA avremeno bibliotekarstvo od {kolskih biblioteka o~ekuje da postanu “srce {kole” odnosno banke znawa i multimedijalni centri koje }e koristiti ne samo u~enici, ve} i prosvetni radnici u obrazovnom sistemu, ~ulo se na seminaru, koji je mati~na Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” u subotu, 8. decembra, organizovala za {kolske bibliotekare Moravi~kog okruga. Seminari za stru~no osposobqavawe bibliotekara organizuju se u ovoj ustanovi od 2007. godine, a na posledwem, realizovanom u sve~anoj Sali ~a~anske Gimnazije bilo je re~i o vi{e tema vezanih za bibliotekarsku delatnost. O fizi~koj obradi i katalogizaciji monografskih publikacija, reviziji kwi`nog fonda, oblicima kreativnog rada sa u~enicima, podsticawu na ~itawe, mestu {kolskog bi-

bliotekara u sistemu {kole kroz prizmu pozitivnih propisa i formirawu i ure|ewu bibliote~kog elektronskog linka na internet sajtu {kole govorili su: Ana Savi} iz Odeqewa katalogizacije monografskih publikacija u Narodnoj biblioteci Srbije, Vesna Petrovi}, bibliotekar savetnik Biblioteke “Gligorije Vozarevi}” u Sremskoj Mitrovici, Danijela Kova~evi} Miki}, prosvetni savetnik za srpski jezik u Moravi~kom okrugu, Danica Ota{evi}, direktor Gradske biblioteke u ^a~ku, Dubravka Ili}, vi{i bibliotekar Mati~ne slu`be i Bogdan Trifunovi}, vi{i bibliotekar u Centru za digitalizaciju ~a~anske Biblioteke. Dok su Danica Ota{evi} i Vesna Petrovi} govorile o pozitivnim iskustvima u radu sa najmla|im ~itaocima u svojim bibliotekama, Danijela Kova~evi} Miki} je

predo~ila stawe u Okrugu, primetiv{i da prema novom pravilniku za rad u ovim bibliotekama, kriterijume ispuwava tek jedna petina zaposlenih. Dubravka Ili} je govorila o fizi~koj obradi i reviziji kwi`nog fonda, Ana Savi} na temu “Katalogizacija monografskih publikacija i zna~aj alfabetskog kataloga u {kolskim bibliotekama”, a Bogdan Trifunovi} o “Internet izvorima za {kolske bibliotekare Srbije” i kreirawu sopstvenog sajta. Seminar je okupio 46 bibliotekara osnovnih i sredwih {kola i bibliotekare op{tinskih biblioteka ^a~ka, Gorweg Milanovca, Ivawice i Lu~ana, a wegovo odr`avawe je finansijski pomoglo Ministarstvo za kulturu kroz godi{we sufinansirawe rada mati~ne slu`be. Z. L. S.

PONOVO NAGRADE ZA VLADANA MATIJEVI]A

„KOÎ]EVO PERO” I „KOÎ]EVA KWIGA” osle izuzetno uspe{ne protekle godine u kojoj je pobrao vi{e presti`nih kwièvnih nagrada i ovu kalendarsku godinu ~a~anski pisac Vladan Matijevi} zavr{i}e oven~an dvema nagradama. Naime, Zadu`bina Petra Ko~i}a Bawaluka-Beograd upravo mu je dodelila kwièvnu nagradu “Ko~i}evo pero” za zimu 2012. godine za celokupno stavaral{tvo, a nagradu “Ko-

~i}evo pero” za kwigu eseja “Memoari, amnezije”, koju je objavio “Slu`beni glasnik” iz Beograda u ediciji “Umetnost i kultura”, koju ure|uje Jovica A}in. Odluku o ovogodi{wem laureatu jednogalsno je doneo `iri koji su ~inili: Vida Ogwenovi}, Miqenko Jergovi} i Nikola Vukoli}. Predsednik `irija i direktor Ko~i}eve Zadu`bine Nikola Vukoli} rekao

je u obrazloèwu da se nagrada “Ko~i}eva kwiga” Matijevi}u dodequje za “visoka dostognu}a u savremenoj kwi`venosti i odanosti lepoti Ko~i}eve misli i re~i”. Govore}i o kwizi eseja “Memoari, amnezije”, Vukoli} je istakao da je Matijevi} u najnovijem delu napisao “svoje memoare, ono {to je doìveo, doznao i iskusio idu}i svetom, gledaju}i, slu{aju}i, pamte}i otvorenih o~iju i otvorena srca”, oceniv{i da }e ova kwiga zadràti pa`wu ~italaca. - Pisac ìvi u svome dobu, pi{e o mnogo ~emu raskopanim ulicama, zastra{uju}im fontanama, nebrizi dru{tva za kulturni napredak, ma}ehinskom odnosu prema kwizi i wenim poslenicima, koji uprkos odsustvu podr{ke i po{tovawa, stvaraju dela zna~ajne vrednosti, crpe}i snagu iz strasne vatre kreativnog ostvarivawa”, rekao je Vukoli}. Nagrade “Ko~i}evo pero” i “Ko~i}eva kwiga” bi}e sve~ano uru~ene Matijevi}u 25. decembra u 11 ~asova, u Vukovoj zadu`bini u Beogradu. Matijevi} je ro|en 1962. godine u â~ku, gde i danas ìvi, a zaposlen je u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” kao urednik izdawa o likovnoj umetnosti pod nazivom “Ravnoteà”. Z. L. S.

KULTURA

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

TRADICIONALNA PRIREDBA OGRANKA VUKOVE ZADU@BINE I DOMA KULTURE U ^AST DANA GRADA

“MLADI ^UVARI” PRIVR@ENI SVOM JEZIKU I PISMU

granak Vukove zadu`bine u â~ku zajedno sa Domom kulture ve} 11 godina u ~ast Dana na{eg Grada, koji je delimi~no i pokroviteq, organizuje priredbu “Mladi ~uvari narodne duhovne kulture” na kojoj nagra|uje najboqe radove u~enika osnovnih i sredwih {kola pristigle na literarni konkurs, raspisan u novembru povodom Vukovog ro|endana. Do nazna~enog roka pristiglo je vi{e od 200 rukopisa i dodeqeno vi{e ravnopravnih nagrada u~enicima iz cele Srbije i Republike Srpske, od Beograda do Gradi{ke, od Kru{evca i Ni{a, do Leskovca i Nove Varo{i. Neguju}i Vukovo delo Ogranak u â~ku ve} godinama podsti~e mlade na kreativno pisawe i razmi{qawe, kako o narodnom duhovnom jeziku i stvarala{tvu, tako redovno brine i o svom pismu }irilici, ali i zna~ajnim datumima nacionalne istorije, o ~emu zadate teme i svedo~e. Sude}i po radovima, mladi, nezavisno od godina, vrlo dobro prepoznaju probleme vremena u kome ìve. Ove godine teme za tri uzrasne grupe bile su: za najmla|e osnovce od prvog do ~etvrtog razreda “R|a se na zlato ne prima”, stariji osnovci pisali su o tome “Gubimo li svoju }irilicu”, dok su sredwo{kolci imali istorijsku temu “Sloboda nikad ne umire”, inspirisanu godi{wicom Balkanskih ratova. O nagra|enim radovima odlu~ivao je ìri u sastavu: kwièvnik mr Grozdana Komadini}, predsednik ìrija, prosvetni savetnik Danijela Miki} Kova~evi}, novinar Zorica Le{ovi} Stanojevi}, nastavnik Mila Mutavxi} i po~asni predsednik ìrija, kwièvnik Nika Nikola Stoji}, dobitnik Vukove nagrade i jedan od na{ih najstarijih zadu`binara, koji je zajedno sa predsedni-

zadu`bine, ispra}enu video prezentacijom. Zaigrali su i mali{ani KUD “Bambi”, a imena nagra|enih u~enika saop{tila je Milica Bakovi}, profesor srpskog jezika i bibliotekar savetnik.

PRVONAGRA\ENI

U najmla|em uzrastu prve nagrade osvojili su: Milica Robajac 1/1, O[ “Vuk Karaxi}” ^a~ak; Marija Stamenkovi} 4/2, O[ “Trajko Stamenkovi}” Leskovac i Milica Jeli} 4/5, O[

com ìrija dodelio u~enicima nagrade. Uprkos sne`noj vejavici brojnu publiku u velikoj sali Doma kulture pozdravili su u ime Grada â~ka Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, podràvaju}i napore Ogranka u negovawu identiteta naroda, a posebnom besedom o aktivnostima mati~ne Vukove zadu`bine iz Beograda i zna~ajnom delovawu mreè Ogranka, u~enike, wihove profesore i goste priredbe pozdravio je wen upravnik Slavko Vejinovi}. - Sa rado{}u èlim da istaknem da je va{ Ogranak, na ~ijem se ~elu nalazi izuzetno vredan poslenik, mr Grozdana Komadini}, u proteklom periodu realizovao mnoge kulturno-obrazovne programe i dao zna~ajan doprinos uspostavqawu sadràjnih i trajnih veza utemeqenih na Vukovom tragu me|u privrènicima i sledbenicima Vukovog dela i ograncima. O tome svedo~i i va{e prisustvo ve~eras u ovolikom broju, a ova sve~anost pokazala je jo{ jednom da takmi~ewe mladih ima ogroman dru{tveni zna-

~aj koji potvr|uje da za nas nema pre~eg zadatka, kada govorimo o o~uvawu duhovne ba{tine, do na{e stalne brige za srpski jezik i pismo }irilicu, jer su to obele`ja postojawa jednog naroda – istakao je pored ostalog Slavko Vejinovi}.

ZAHVALNOST DARODAVCIMA KWIGA

U svom obra}awu predsednica Ogranka mr Grozdana Komadini} zahvalila je svim u~enicima i prosvetnim radnicima na podr{ci i misionarskom radu, kao i izdava~kim ku}ama iz cele Srbije, koje su darivawem kwiga pomogle nagra|ivawe u~enika. A to su: Vukova zadu`bina Beograd; Narodni muzej, â~ak; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; JP “Slu`beni glasnik”, predstavni{tvo â~ak; Kompanija Novosti; IK “P~elica”, â~ak; Zavod za uxbenike iz Beograda; Zlatko Milovanovi}, dobrotvor Zadu`bine; Tom prilikom Komadini}ka je istakla da je uz saglasnost Zadu`bine u Beogradu otvren konkurs za prikupqawe radova iz narodnog stvarala{tva koje definitivno u ovom vremenu

odumire. Zahvalnice su darovane i Dragojlu Jerotijevi}u, direktoru Doma kulture, Bojani Jak{i} i Kolu srpskuh sestara, Vladu Kalajanovi}u iz TA “A-Superturs” i “Dezertu” Zorice Selakovi}. U umetni~kom delu programa nastupili su truba~i O[ “Ivo Andri}” iz Prawana, deo hora ove {kole pod rukovodstvom nastavnice muzike Milene Stoiqkovi}, scenski kola` iz Vukovog `ivota prikazali su u~enici O[ “Vuk Karaxi}” sa u~iteqicom Radom Ivanovi}, dok su |aci nastavnice Mile Mutavxi} iz O[ “Sveti |akon Avakum” iz Trnave napravili oma` akademiku Dejanu Medakovi}u, dugogodi{wem predsedniku i osniva~u obnovqene Vukove

NAGRA\ENI NA IZLO@BI FOTO KINO KLUBA “^A^AK”

„ÂÂK I ÂÂNI 2012.“

od patronatom Foto saveza Srbije i u organizaciji Foto kino kluba “â~ak” i Doma kulture, u subotu je otvorena, sada ve} tradicionalna izlo`ba ”â~ak i â~ani 2012”. Tom prilikom dodeqene su nagrade i pohvale najuspe{nijim autorima, selektor izlo`be bio je Zoran Milo{evi}, MF FSS, a delegat FSS Milenko Savovi}, KM FSS. Nagrade su dodeqene u dve kategorije. Na temu “â~ak i â~ani 2012” primqeno je 58 fotografija od 29 autora, od 186 poslatih od 48 autora, dok je u konkurenciji “Slobodna tema” primqeno 119 fotografija od 56 autora,

od poslatih 292, koje potpisuje 73 autora. U kategoriji “^a~ak i ^a~ani” za pojedina~nu fotografiju nagra|eni su prvom nagradom i Zlatnom plaketom FSS Slobodan Simi}, KMF FSS, drugom \or|e Vukadinovi} F1 FSS i Mladen Jawi} F1 FSS, a tre}om Nenad Nikoli} i Zoran Milutinovi}, F1 FSS. Za kolekcije fotografija na istu temu nagra|eni su: prvom nagradom Vojislav Pe{terac, KM FSS, drugom Du{ko Sre}kovi} F3 FSS i Dragan Kezmi} F1 FSS, a tre}om Radenko Radovanovi} F2 FSS i Branko Jakovqevi}, MF FSS. U kategoriji “Slobodna tema” za poje-

dina~nu fotografiju nagra|eni su: Zlatnom plaketom Dragoslav Mirkovi}, MF FSS, drugom nagradom Branimir Radovanovi} F1 FSS i Maciej Makowski, a tre}om Zoran \or|evi} MF FSS, Miroslav Predojevi}, MF FSS i Goran Pomori{ac, MF FSS. Za kolekcije u ovoj kategoriji nagrade su dobili: Zlatnu plaketu FSS \or|e Vukadinovi} F1 FSS, drugonagra|eni su Branislav Backovi} KMF i Vojislav Pe{terac KMF, a tre}i su Tihomir Dra`i} F2 FSS, Slobodan Paji} KMF FSS i Milan Markovi} MF FSS. Z. L. S.

“Milica Pavlovi}” â~ak. U sredwem uzrastu najboqe radove potpisuju: Milica Krsti}, 8/3 O[ “Car Konstantin” Ni{; Aleksandra Dramli} 7/1, O[ “Milan Blagojevi}” Lu~ani; Emilija Parezanovi} 5/4, O[ “Milica Pavlovi}” â~ak; Jovana \okovi} 6/3, O[ “Sveti Sava” â~ak; Luka Bro}i} 7/1, O[ “Gu~a” u Gu~i i Ana Petrov, O[ “Dr Ar~ibald Rajs” Beograd. Me|u sredwo{kolcima prve nagrade pripale su: Anastasiji Koci}, Umetni~ka {kola Ni{; Jeleni Proti} 4/1, Prehrambeno-ugostiteqska {kola, â~ak i Nata{i Stanojevi} 4/6, Medicinska {kola, Kru{evac Z. L. S.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

KULTURA

IZ POKLON ZBIRKE UMETNI^KE GALERIJE „NADE@DA PETROVI]“

IZLO@BA KARIKATURA PJERA KRI@ANI]A I

zlo`bom i projekcijom karikatura Pjera Kriàni}a u Galeriji “Risim”, Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” se u sredu pridruìla programu proslave Dana Grada. Predstavqen je deo zbirke od 90 karikatura i crteà Pjera Kriàni}a, koju su Katarina i \or|e Paunovi} iz Beograda, sin â~anina, dugogodi{weg novinara “Politike” Sini{e Paunovi}a, pre {est godina darovali Umetni~koj galeriji. Izloèni su reprezentativni primeri koji predstavqaju svojevrsne celine, a zbirka koju poseduje Umetni~ka galerija obuhvata crteè i karikature nastale u periodu izme|u dva svetska rata i one nastale posle Drugog svetskog rata. Dokumentarni, estetski i umetni~ki aspekti ove zbirke doprinose istraìvawu, analizirawu i vrednovawu nedovoqno istraènog opusa Pjera Kriàni}a (1890-1962), koji se vi{e od ~etiri decenije uspe{no bavio naro~ito politi~kom karikaturom (koja ga je ~esto dovodila u nezavidan poloàj), ilustracijom i likovnom kritikom. Karikatura je retka vrsta u likovnoj umetnosti na na{im prostorima, rekla je Milica Petronijevi}, direktorka Umetni~ke galerije prilikom

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, â~anski glas i kwiàre Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

X. V. Xouns

OSMATRA^ MRTVIH etvrti deo veli~anstvene epske sage Ma~ senki, Osmatra~ Mrtvih, u izdawu Alnarija, oìvqava veli~anstveni svet u kojem otpo~iwe posledwa bitka beskompromisne borbe za opstanak… U ogoqenim, pustim severnim predelima, Raif Sevrans, Osmatra~ Mrtvih, pro{ao je kroz mnoge neda}e kako bi se izborio za ~uveni ma~ poznat kao Gubitnik. Ali `rtva koju zahteva posedovawe legendarnog ma~a prevelika je i Raif nije siguran da li zaista èli da je podnese. E{ Mart, K}i Sula, i daqe poku{ava da prihvati svoje nasle|e i ~iwenicu da je Osmatra~, naoruàn Gubitnikom, onaj koji }e spasti Sule – ili ih okon~ati. Rajna Blekhejl, udovica ubijenog vladara i èna wegovog nemilosrdnog naslednika, doìvela je da vidi klan osramo}enim i morala je sama da ogrne odoru poglavice. Neprijateq vreba van wenih vratanica – ali i unutar wih. A u mutnim mo~varama Mirne vode, dvoje dece sazna}e tajne klana Mart. Tajne toliko stare da mogu da uni{te sve… Odba~eni ratnik, neèqena èna kojoj je uskra}ena mo}, udovica ubijenog poglavice èqna osvete: to su junaci koji }e se uzdi}i da zahtevaju ono {to im je oteto junaci koji }e potpuno izmeniti postoje}i svet.

otvarawa izlo`be, istakav{i da ova zbirka otvara mogu}nosti za {ire bavqewe karikaturom kao umetni~kim izrazom. Kustos ove izlo`be je mlada pripravnica Marija Radisav~evi}, ~iji je diplomski rad upravo bio posve}en politi~koj karikaturi Pjera Kri`ani}a izme|u dva svetska rata, a nagra|en je jednim od najzna~ajnijih priznawa iz oblasti Istorije umetnosti i kustoske prakse, nagradom Spomen Galerije Pavla Beqanskog. ^estitke mladoj istori~arki umetnosti na izboru teme na po-

~etku karijere uputio je i Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti. Radisav~evi}eva je otkrila da je ova postavka samo predprezentacija obimnijeg projekta koji }e biti realizovan naredne godine, a bi}e posve}en Kriàni}u kao jednom od najzna~ajnijih karikaturista na jugoslovenskim i srpskim prostorima i potom, kroz video projekciju, komentarisala deo svog diplomskog rada ilustrovan karakteristi~nim karikaturama iz predratnog opusa Pjera Kriàni}a, znala~ki ih stavqaju}i u istorijski i politi~ki kontekst vremena u kome su nastajale. U znak uspomene i priznawa, po Kriàni}u je nazvana i nagrada koja se dodequje za savremenu karikaturu “Pjer”. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

Goran Petrovi}

ATLAS OPASAN NEBOM

VRU]I TELEFONI, A 21. DECEMBAR BLIZU A neg zavejao ulice ~a~anskog kraja, hladno je, zima nam nekako svima oko srca, iako joj je vreme. Gde god da krene{ uhvati{ se za ne{to hladno, potpiruje, vetar skida kape, pahuqe upadaju u o~i, minusi svuda oko nas, jedino se mobilni telefoni, ka`u neki na{i sugra|ani, posledwih dana usijali. Eto prilike da se na trenutak zagreju prsti. Da li je re~ o nekom automatizmu, naredbi, savesnom obavqawu posla ili pritisku da se izmire obaveze, elem, malo, malo, pa telefoni zazvone, opomiwu}i iz banaka gra|ane da izmire nedozvoqene minuse. I nije dovoqan samo jedan poziv, nego sistematski, uporno, do iznurivawa, dawu i no}u, `ale se pojedinci. A no} nam je ovog decembra ve} u ~etiri sata po podne, tako da nije ~udo ako se neko malo i prebacio u procewivawu te satnice. Ili se qudima ve} odavno smra~ilo od opomena da se plati ovo i ono, a prihodi krajwe skromni i

nedovoqni. Pa, ko ne bi “pokrio” sve svoje minuse da ima sa ~im, re~e jedna moja kom{inica, niko ne voli da duguje, davno je re~eno “dug je lo{ drug”. Da bi oni, koji su zaboravili da su “upali u minus” i stigli do bankarskih {altera, vaqalo bi da znaju kojim }e putem, naro~ito ovih dana, do banaka i sti}i. Jer nisu ba{ svi prohodni, a kad }e biti, ne zna se… I hvala Bogu, nisu sve banke svoje poslovawe bazirale na takvom pritisku na gra|ane, qudski je dogovoriti se, vaqda je dovoqno jednom re}i ~oveku, ili nije? Da ne {treca, da mu ne ska~e pritisak svaki put kad telefon zazvoni. Ovo je, ipak, Srbija… Dok se svi mi dovedemo u kakav takav red, mo`da }e svetom zavladati haos, po~elo je... Kod nas sve nekako kontra, a “fatalni” Majanski 21. decembar nam sve bli`i, pa, ko pre`ivi, pri~a}e… I pokriti te minuse. Z. L. S.

tlas opisan nebom je prvi roman Gorana Petrovi}a. Ovom kwigom Petrovi} se vinuo u sam vrh savremene srpske kwi`evnosti. Re~ je o vrlo neobi~noj i zagonetnoj kwizi koja je stekla verne ~itaoce i imala vi{e izdawa. U woj se otvaraju novi putevi kwi`evne imaginacije. Ima kwiga sa kojima ne znate {ta da radite: jednom kada ih pro~itate, vi{e vas nikad ne napu{taju. Snaga ma{te, fantastike i jedna posebna poeti~ka ubedqivost ~ine da ova kwiga bude ve~no mlada: ne{to u woj uvek ho}e vi{e. To je jedina kwiga koju bi i Ki{ i Pavi} voleli da su napisali. Ovu kwigu objavila je Mono i mawana.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

PR VI OVOGOD I[WI SNEG ZAD AO D OSTA PR OB LEMA STANOVNI[TVU R UD NI^K O TAK OVSK OG K R AJA

ZA SADA PREMA PLANOVIMA p{tinski {tab za vanredne situacije je odr`ao svoju redovnu sednicu, na kojoj je bilo re~i o trenutnom stawu na podru~ju gorwomilanova~ke op{tine. Glavni prioritet je da se stara~ka doma}instva, kao i ona koja imaju bolesne osobe, pre svega oslobode snega i neprohodnosti. Osim toga, neophodno je i da svi regionalni i op{tinski putevi budu prohodni, kao i da op{tinski putevi budu slobodni za lokalni saobra}aj. Obezbe|ene su dovoqne koli~ine rizle i soli, tako da ne bi trebalo da bude nikakvih problema u saobra}aju, bar na po~etku zime. Trenutna visina sne`nog pokriva~a na podru~-

G OR WI MILANOVAC

NOVI IZG LED G LAVNE ULICE

UMIVAWE CENTRA GRADA Uprkos hladnom vremenu i zimskim uslovima, lokalna samouprava ne prekida rekonstrukciju glavne gradske ulice lica Kneza Aleksandra, od “Tenka” do crkve u centru Gorweg Milanovca duga je tri kilometra. Rekonstrukcija glavne gradske saobra}ajnice je zapo~eta pre vi{e od godinu dana, a trenutno se obavqaju radovi na deonici od Ivi~kog potoka do kasarne “Vojvoda Radomir Putnik”.

skih uslova. Uporedo postavqamo i novu vodovodnu mre`u, ni{e za parkirawe, i drvorede du`

- Zbog hladnog vremena i mogu}ih velikih sne`nih padavina odlu~ili smo da se rekonstrukcija u ovom periodu obavqa na deonicama, od po 50 metara. Planirano je da do kraja godine uradimo 180 metara trotoara, u zavisnosti od vremen-

~itave ulice- govori Milo{ Teodosijevi}, vr{ilac du`nosti direktora Preduze}a za izgradwu op{tine Gorwi Milanovac. Do kraja teku}e godine planirano je da bude izgra|eno i 50 metara “parne” strane trotoara, od Ulice

ju na{e op{tine iznosi oko deset centimetara, ali na pojedinim mestima sneg pravi visoke smetove, {to u velikoj meri ote`ava normalno obavqawe svakodnevnih poslova. Obrazovne ustanove za sada rade bez problema, kao i sva javna

preduze}a i ustanove, a nadamo se da }e tako ostati i u budu}im mesecima, bez obzira na sne`ne padavine i visinu temperature - rekao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}. G. T.

D OG OVOR MILANOVA^K IH P^ELAR A

STROGI PROPISI, A MALA SREDSTVA Milanova~ki p~elari odràli godi{wu skup{tinu na kojoj su konstatovali da je slaba briga dràve za wihovu granu poqoprivrede ~elari okupqeni u udruèwu “Matica” odràli su proteklog vikenda u sali Norve{ke ku}e sastanak, na kome su sumirali rezultate u proteklom periodu, i predstavili planove rada u narednih godinu dana. - P~elari su veoma pogo|eni poo{travawem ionako strogih propisa za registraciju, odràvawe i proizvodwu meda i mle~nih dru{tava. Dovoqno je ista}i da su podsticajna sredstva po jednom p~eliwem dru{tvu svega 500 dinara, a svi vrlo dobro znamo koliko je te{ko napraviti i odgajiti jednu dobru p~eliwu ko{nicu. Sa druge strane, svaki dan slu{a-

mo koliko je proizvodwa meda zna~ajna u qudskoj ishrani i koliko je to isplativa proizvodwa. Smatramo da p~elarima u ~itavoj zemqi treba omogu}iti razne beneficije, po~ev od nabavke {e}era i drugih sredstava koji su neophodni za kvalitetnu proizvodwu meda, pa sve do adekvatne za{tite od vo}arskog prskawa, koje se posledwih godina “otima kontroli” i zadaje dosta problema p~elarima u vo}arskim krajevima- istakao je predsednik Izvr{nog odbora udru`ewa “Matica” Du{an Mijatovi}. Predstavnici Udru`ewa su istakli i da su uspostavili dobru saradwu sa lokalnom samoupravom, koja im je obezbedila i prostor za rad i donaciju u vrednosti od 100 hiqada dinara godi{we. Sa druge strane, predstavnici gorwomilanova~kih p~elara su u~estvovali u humanoj akciji “Tegla meda u humanoj akciji”. G. T.

B OR B A PR OTIV B ELE K UG E

POMO] ZA SVAKU MAJKU I DETE Skup{tina op{tine G orwi Milanovac donela odluku na osnovu koje }e svakoj porodiqi i novoro|en~etu u ovoj op{tini biti dodeqena pomo} narednom periodu svaka porodiqa u op{tini Gorwi Milanovac }e dobijati nov~anu pomo} iz buxeta u iznosu od po 60 hiqada dinara. - Od Nove godine, svaka majka }e za svako novoro|eno dete dobijati po 60 hiqada dinara, i to po 30 hiqada dinara jednokratno, a preostalih 30 hiqada u {est ra-

ta, ili pomo} u vidu de~je opreme. Tako|e, prvoro|eno dete u novoj, 2013. godini, bez obzira sa kog podru~ja dolazi, bi}e nagra|eno sa 30 hiqada dinara. To je samo jedan mali oblik borbe protiv bele kuge koja je ovladala ne samo na{im selima, ve} polako osvaja i na{e gradove. Sredstva nisu velika, ali predstavqaju podstrek budu}im roditeqima koji }e uvideti da neko, ipak, misli na wih i wihovo potomstvo, i uvere se da nisu sami u procesu stvarawa potomstva u Rudni~ko takovskom krajuisti~u predstavnici gorwomilanova~ke op{tinske uprave. G. T.

Milo{a Velikog do Ulice Predraga Jevti}a. Planirano je da naredne godine bude izgra|eno {est kilometara kolovoza u Gorwem Milanovcu, i za ovu investiciju bi}e izdvojeno 20 miliona dinara. Prema re~ima direktora op{tinskog preduze}a za puteve Jovice Carevi}a, predvi|eno je da se u narednom periodu urade ulaz i izlaz iz gradskog jezgra, kao i @elezni~ka ulica, za{ta je, uz radove na ulici Kneza Aleksandra izdvojeno 75 miliona dinara, a planirano je da se uradi i ki{na kanalizacija du` ove saobra}ajnice. Preduze}e “Putevi Srbije” je za ~itav projekat izdvojilo 100 miliona dinara, dok se op{tina Gorwi Milanovac obavezala da finansira radove pored trotoara du` glavne gradske ulice. G.T.

R ITMOVI [PANIJE U K ULTUR NOM CENTR U

[PANSKE VETREWA^E

U ponedeqak, 17. decembra, u Modernoj galeriji K ulturnog centra nastupi}e duetski sastav “Vetar u le|a”

Modernoj galeriji, u ponedeqak }e se ~uti zvuci [panije u izvo|ewu dve izvrsne umetnice Sowe Kalaji} i Sla|ane Gaji}, ~lanice duetskog sastava “Vetar u le|a”. - Re~ je o dve vrsne umetnice koje sviraju ~ak na ~etiri instrumenta. Sowa Kolaji} muzicira na violini, testeri i kastawetama, dok se Sla|ana Gaji} publici predstavqa iskqu~ivo na klaviru. Ove dve vrsne muzi~ke li~nosti su zavr{ile Fakultet muzi~kih umetnosti, Sla|ana Gaji} u klasi profe-

sora Tijane Humo Rajevac, dok je Sowa Kalaji} i magistrirala na istom fakultetu u klasi profesora Dejana Mihailovi}a. One }e se gorwomilanova~koj publici predstaviti u svom najboqem svetlu, {to }e biti ne{to novo i posebno za publiku u na{em gradu, koja nema ~esto priliku da vidi i ~uje zvuke

{panske, odnosno, latinske muzike. Ovo }e biti prilika i da na{i sugra|ani, osim {panskih serija, ~uju i {pansku muziku, pa se nadamo da }e koncerti ovakve vrste u narednom periodu biti mnogo ~e{}i u na{oj sredini- isti~u u gorwomilanova~kom Kulturnom centru. G.T.

LU^ANI

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE I SAVET ZA SELO JEDINSTVENI U NAPORIMA DA UNAPREDE POQOPRIVREDU DRAGAÊVA a zajedni~kom sastanku ~lanova Upravnog odbora Fonda za razvoj poqoprivrede i Saveta za selo i poqoprivredu Op{tine Lu~ani, odrànom pro{le srede u zgradi Na~elstva u Gu~i, razmatrane su aktivnosti za daqu realizaciju opredeqenih buxetskih sredstava za razvoj poqoprivrede do kraja ove godine. Tako|e, govorilo se i o planovima u oblasti agrara za 2013. godinu. Skupu su prisustvovali predsednik op{tine Mladomir Sretenovi}, zamenik predsednika Zorica Kova~evi} i predstavnici stru~ne slu`be op{tinske uprave. Da podsetimo, za pospe{ivawe poqoprivrede u draga~evskom kraju nedavno je rebalansom buxeta obezbe|eno deset miliona dinara. Poqoprivrednici ovog podru~ja do sada su podneli 800 zahteva za kori{}ewe subvencija za kupovinu semena ozimih strnih ìta, osemewavawe doma}ih ìvotiwa i kupovinu sadnica vo}a. Odobrena sredstva jo{ uvek nisu utro{ena, pa je zbog poja~ane zainteresovanosti poqoprivrednika i rok za prijem zahteva produèn do 15. decembra. Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za poqoprivredu, smatra da se inicijativa lokalne samouprave da pomogne ovda{we poqoprivrednike podudara sa agrarnom politikom dràve. - Izdvajawem buxetskih sredstava za oblast poqoprivrede ostvaren je veliki pomak u odnosu na prethodni period, kada se o selu malo brinulo. Ovaj poduhvat lokalne samouprave potvr|uje dobre namere predstavnika op{tinske vlasti da pospe{e razvitak agrara i zaustave daqe odumirawe sela. Re~ je o inicijalnim sredstvima, koja }e biti iskori{}ena do kraja ove godine, ali se nadamo da }e u 2013. poqoprivreda dobiti daleko zna~ajnija sredstava - rekao je Domanovi}. On je istakao da se na ovom podru~ju, zbog konfiguracije terena, ne mogu posti}i referentni prinosi u proizvodwi p{enice i kukuruza kao u nekim ravni~arskim predelima, ali se zato u oblasti vo}arstva, sto~arstva, semenarstva ili proizvodwi krompira, po kojoj je Draga~evo poznato, ostvaruju izuzetni rezultati, pa su to oblasti u koje bi trebalo u narednom periodu usmeravati subvencije. Neophodno je ulagati u rad sabirnih centara za izvoz poqoprivrednih

SUBVENCIJAMA PROTIV ODUMIRAWA SELA proizvoda, kao i podizawe prera|iva~kih pogona, dodaje Domanovi}, {to bi, ukoliko se realizuje, jednoga dana predstavqalo prehrambenu sigurnost Op{tine i pru`ilo dobru perspektivu. Predsednik lu~anske Op{tine Mladomir Sretenovi} je rekao da }e usmeravawe zna~ajnih buxetskih sredstava u oblast poqoprivrede biti sastavni deo strategije razvoja Op{tine tokom narednog perioda, jer se vi{e od pola radno sposobnog stanovni{tva na podru~ju Lu~ana bavi ovom delatno{}u. PRIORITETI NAVODWAVAWE I PROTIVGRADNA ZA[TITA ^lanovi UO Fonda i Saveta za poqoprivredu su govorili o brojnim problemima sa kojima se poqoprivrednici susre}u i naveli prioritetne oblasti koje bi trebalo unaprediti u narednom periodu, kao {to su izgradwa sistema za navodwavawe, revitalizacija izvori{ta i bunara, unapre|ewe protivgradne za{titeâ&#x20AC;Ś Bilo je konkretnih predloga

na koji na~in da se pomogne poqoprivrednicima, me|u kojima posebno izdvajamo: organizovawe edukativnih skupova, o`ivqavawe zadrugarstva, uvoz junica, formirawe oglednih poqa, subvencionisawe prole}ne

setve, kao i kombajnirawa. Miroslav Vujo{evi}, predsednik Fonda za poqoprivredu ka`e da su poqoprivrednici veoma zadovoqni {to se i wih neko setio u ovim kriznim vremenima. Savet i Fond sada imaju veoma odgovoran zadatak da od svih predloga nakon temeqne analize sagledaju koje su to oblasti u ko-

jima bi subvencionisawe dalo najboqe efekte. Stevan Babi} smatra da bi ovaj kraj trebalo da izgradi fabriku za proizvodwu ekolo{kog peleta. Sirovine bi imalo dovoqno, jer se u takvim pogonima ko-

riste svi oblici biomase: drvo, kukuruzovina, lastar maline i kupine, kao i drugi biqni ostaci. Ve} postoje zainteresovani investitori, a lokalna samouprava bi trebalo da obezbedi lokaciju. EDUKACIJOM DO VI[IH PRINOSA I BOQE ZARADE Rade Dragovi}, iz sela Roga~e, koji se intenzivnom poqoprivrednom proizvodwom bavi be} desetak godina, kaè da su poqoprivrednici ovog kraja godinama unazad bili prinu|eni da se sami snalaze, {to se nije dobro odrazilo na wihovu produktivnost. Uspeha su imali samo retki me|u wima i to uglavnom oni koji su pratili nove tehnologije i to uz oslonac na sopstvene snage. Otuda je neophodno da se u narednom periodu vi{e pa`we posveti edukaciji proizvo|a~a i ja~awu wihovog udruìvawa, kao i podizawu posustalog zadrugarstva. Tako|e, moraju se poja~ati subvencije, kako bi se raspoloìvi potencijali draga~evskih sela iskoristili. Ujedno, trebalo bi da prevagne orijentacija da se proizvode profitabilnije poqoprivredne

kulture, koje u posledwem periodu beleè boqu pro|u na trì{tu. Kako je istakao Dragovi}, me|u prvima u ovom kraju po~eo je da se bavi proizvodwom doma}e pitome jagode i zadovoqan je ostvarenim rezultatima, jer ova vo}na vrsta postiè odli~nu cenu na stranom trì{tu. - Cena jagode je bila dobra i ove godine. Jagoda spada me|u retke vo}ne kulture, koje su u proteklih {est godina bile izuzetno profitabilne. Uz primenu odgovaraju}e agrotehnike, u proizvodwi ovog vo}a postiù se visoki prinosi i dobar kvalitet. Preko 90 odsto konzumne jagode sa ovog podru~ja plasira se na trì{tima Austrije i Nema~ke, kaè Dragovi}, dodaju}i da budu}nost draga~evske poqoprivrede leì upravo u orijentaciji proizvo|a~a da se bave proizvodwom profitabilnih kultura. ^lanovi UO Fonda za razvoj poqoprivrede i Saveta za selo op{tine Lu~ani }e sve predloge sa ove sednice razmotriti i objediniti u plan aktivnosti za narednu godinu, a o tom aktu izjasni}e se i odbornici na nekom od narednih skup{tinskih zasedawa.

REFERENDUM ZA SAMODOPRINOS O

dbornici Skup{tina op{tine Lu~ani su, na 8. sednici odr`anoj 7. decembra, doneli odluku o uvo|ewu samodoprinosa u 38 mesnih zajednica, koliko ih ima na tom podru~ju, i izboru Saveta mesnih zajednica. Usvojena je i odluka o formirawu

nove mesne zajednice Roga~a. Skup{tina op{tine Lu~ani pozvala je gra|ane da iza|u na referendum za samodoprinos i izbore za Savete mesnih zajednica, koji }e biti odr`ani u nedequ, 23. decembra od 8 do 20 ~asova. Izborna komisija }e sprovesti

izbore zajedno sa bira~kim odborima u mesnim zajednicama na poznatim bira~kim mestima. Da bi referendum bio uspe{an, potrebno je da na izja{wavawe o samodoprinosu iza|e vi{e od pola bira~a, kao i da prosta ve}ina od ukupnog broja upisanih bira~a u

mesnoj zajednici glasa za samodoprinos. Sve mesne zajednice su prilo`ile inicijativu za uvo|ewe samodoprinosa sa planom prioritetnih investicija, tokom narednih pet godina. Izbori za savete mesnih zajednica sprove{}e se u skladu sa Sta-

tutom mesnih zajednica, koji va`i na dan raspisivawa ovih izbora. Predlozi kandidata za ~lanove Saveta mesnih zajednica podnose se Komisiji za sprovo|ewe izbora, najkasnije do 17. decembra do 10 sati.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

LU^ANI

INDUSTRIJSKI KOMBINAT “GU^A”: VELIKI PROIZVODNI PLANOVI ZA 2013. GODINU

PETOSTRUKO VE]A PROIZVODWA PE]I I KAMINA Industrijski kombinat “Gu~a” u Gu~i, koji od 2006. godine posluje u sastavu velikog koncerna “Farmakom MB” iz [apca, danas zapo{qava 500 radnika, od kojih su wih 80 zasnovali radni odnos u ovoj godini. Uz ambiciozne, ali za ovaj kolektiv sasvim realne planove, da se u narednoj godini zna~ajno uve}a obim proizvodwe, u izgledu je i zapo{qavawe novih radnika. Umesto 10.000 pe}i i kamina, koliko je za strano tr`i{te proizvedeno u ovoj, za 2013. godinu, u oviru istog programa, planira se pet puta ve}i opseg proizvodwe, izjavio je za “^a~anski glas” Radovan Ili}, generalni direktor ove firme.

d kada posluje u sastavu velikog {aba~kog koncerna, slika Industrijskog kombinata se veoma promenila. U 2006. godini Kombinat je zapo{qavao 250, a danas ima ukupno 500 radnika. Kako tvrdi Radovan Ili}, generalni direktor ovog preduze}a, proizvodwa je vi{estruko uve}ana, a podignuta je i produktivnost rada. Ulagalo se u modernu tehnologiju, nove programe i kadrove. - U odnosu na raniji period, Industrijski kombi-

Radovan Ili}

nat “Gu~a” danas ima osam puta ve}u proizvodwu i ~etiri puta ve}u produktivnost rada. U kojoj meri je unapre|ena proizvodwa, najboqe svedo~i podatak da je prodaja na{ih proizvoda u~etvorostru~ena. Ustrojili smo jednu potpuno novu organizaciju preduze}a, zasnovanu na modernim principima. Mo`da zvu~i apsurdno za ove prostore, ali moram da naglasim, Kombinat u Gu~i ima vrhunske stru~ne kadrove, koji su spremni da vode firmu i od pet hiqada qudi - isti~e Ili}. Ili} dodaje da od 500 zaposlenih u ovom kolektivu, vi{e od osamdeset je visokoobrazovanih, a me|u wima su najbrojniji in`eweri svih profila, ekonomisti i menaxeri, bez kojih ni jedna ozbiqna proizvodwa ne bi mogla da se realizuje. Industrijski kombinat ima i dobro organizovanu slu`bu razvoja,

koja u kontinuitetu radi na novim programima, {to je veoma zna~ajno za daqi razvoj preduze}a. Tu je i savremena slu`ba marketinga, koja na odgovaraju}i na~in prati proizvodwu i doprinosi boqem plasmanu proizvoda. Za {est godina Kombinat je zna~ajno pove}ao plasman proizvoda na doma}em i inostranom tr`i{tu. Stari proizvodni program pokriva potrebe doma}e rudarske industrije i Elektroprivrede Srbije. U novoj livnici se nalaze dve savremene pro-

izvodne linije, koje su univerzalne, jer mogu da zadovoqe potrebe automobilske, traktorske i industrije motora, pa sve do

termo programa. Proizvodwa pe}i i kamina zapo~eta je u 2011. sa skromnih dve do tri hiqade jedinica, a u ovoj godini je uve}ana na deset

IZVE[TAJ OP[TINSKOG KRIZNOG [TABA O SITUACIJI NA TERITORIJI OP[TINE LU^ANI tab za vanredne situacije op{tine Lu~ani izdao je saop{tewe za javnost u kome se navodi da se visina sne`nog pokriva~a na teritoriji op{tine Lu~ani kre}e od pet do 30 centimetara u Gorwem Draga~evu. Zbog takve situacije, u stawe pripravnosti odmah se stavqaju op{tinska javna preduze}a i raspolo`iva mehanizacija da u saradwi sa [tabom za vanredne situacije i savetima mesnih zajednica otklawaju velike nanose sne`nih padavina u svim podru~jima gde je to neophodno. U saop{tewu se navodi da su za ~i{}ewe i

[

U STAWU PRIPRAVNOSTI SVA JAVNA PREDUZE]A odràvawe nekategorisanih putnih pravaca zaduène prvenstveno mesne zajednice i gra|ani koji u wima ìve, a za to im je op{tina Lu~ani iz buxeta obezbedila neophodna sredstva koja }e biti upla}ena na ra~une mesnih zajednica za nabavku goriva. Op{tina }e pruìti i neophodnu pomo} javnih preduze}a kao i dodatnu te{ku mehanizaciju za posebne slu~ajeve. ^lanovi op{tinskog {taba mole savete mesnih

zajednica i radno sposobno stanovni{tvo op{tine da se ukqu~e maksimalno u ~i{}ewe seoskih puteva i tokom zimskih dana pru`e svaku vrstu pomo}i prvenstveno starima i zdravstveno ugro`enima. Tako|e, [tab podse}a gra|ane op{tine, posebno gradskih sredina, da redovno uklawaju sneg i led ispred svojih lokala i stanova kao i ledenice sa krovova i isturenih delova zgrada ili blagovremeno postave oznake upo-

zorewa na opasnost od obru{avawa ledenica i snega sa krovova zgrada i ku}a, kako bi se obezbedili uslovi za nesmetano odvijawe `ivota u zimskom periodu. [tab za vanredne situacije obave{tava gra|ane da ukoliko se na|u u sne`nim nametima za pomo} mogu pozvati slu`bu vatrogasaca na broj 193, slu`bu policije na broj 192 ili operativni centar na broj telefona 1985.

hiqada grejnih tela. Sedamdeset odsto proizvedenih pe}i i kamina plasirano je na rusko trì{te. - Sa zadovoqstvom mogu da kaèm, pre {est godina smo postavili ciqeve koje smo vrlo uspe{no realizovali, a {to se ti~e daqih namera, u narednoj godini planiramo zna~ajno uve}awe obima proizvodwe. Pro{irili smo topionicu, uveli nove proizvodne programe, me|u kojima je, kako je praksa pokazala, posebno perspektivan termo program. Nameravamo da u 2013. proizvedemo 50.000 pe}i i kamina. Neko na ovom podru~ju bi mo`da pomislio da su na{e ambicije megalomanske, ali za ono kako “Farmakom” i Industrijski kombinat “Gu~a” posluju, one su sasvim realne. Ve} sada imamo ugovorenu proizvodwu za 28.000 pe}i i kaminakaè generalni direktor Kombinata, dodaju}i da posla ima i vi{e nego {to su im realni kapaciteti i da livnica radi bez stajawa. Osim na ruskom, proizvodi Industrijskog kom-

binata se plasiraju i na trì{tima Italije, Nema~ke, Francuske, Poqske, ê{ke, kao i na prostoru susednih zemaqa, biv{ih jugoslovenskih republika. Zbog uve}anog obima posla, u Kombinatu je u ovoj godini otvoreno 80 radnih mesta, a kako isti~e Radovan Ili}, zbog ambicioznih, ali sasvim realnih planova, u 2013. neophodno je da zaposle od 100 do 150 novih radnika u proizvodwi, a tako|e i odre|eni broj stru~waka. Kako isti~u u ovom kolektivu, da bi se odràlo postignuto, a ujedno i i{lo u korak sa zahtevima trì{ta, ovde se mnogo brine o zaposlenima, o wihovom socijalnom statusu i stru~nom usavr{avawu, jer najve}i kvalitet koji moè da poseduje jedna firma jesu kadrovi. Zarade zaposlenih su iznad republi~kog proseka i trebalo bi da se u narednoj godini uve}aju, ali kako kaè Ili},u kojoj }e to meri biti - zavisi}e od realizacije plana.

NAGRADA ZA PROJEKAT „HUMANOST NA DELU“ olonterska grupa “Lu~ani u srcu”, osvojila je prvu nagradu za najboqi omladinski volonterski projekat, koju dodequju Ministarstvo omladine i sporta i delegacija Evropske unije u Srbiji, povodom Me|unarodnog dana volontera. Nagrada im je pripala za projekat “Humanost na delu” u okviru projekta “Mladi su zakon”. Drugo mesto je osvojilo udr`ewe mladih “CEMROP”- Centar mladih Roma iz Po`ege sa projektom “[ta zna{ o meni”, dok je tre}e mesto pripalo neformalnoj grupi”Pozitiva” iz op{tine Bato~ina sa projektom “Male igre, velikih majstora”.

IVAWICA

SASTANAK OP[TINSKOG RUKOVODSTVA, DIREKTORA PREDUZE]A I OVDA[WEG POGONA ED

ODR@AVAWE PUTEVA I PREDLOG BUXETA

sali Skup{tine op{tine nedavno je odr`an sastanak op{tinskog rukovodstva, direktora Direkcije za izgradwu, Komunalnog preduze}a i ovda{weg pogona ED sa predsednicima

mesnih zajednica. Na sastanku se razgovaralo o zimskom odr`avawu puteva i predlogu buxeta za narednu godinu. Dogovoreno je da predsednici MZ dostave informaciju o stawu na

wihovoj teritoriji i da odrede prioritetne pravce, uz spisak ugroènih doma}instava kojima bi u slu~aju vanrednih situacija trebalo dostaviti hranu i drugu vrstu pomo}i. Na sastanku je istaknuto da treba preduzeti sve neophodne mere kako bi se izbegli nepotrebni i suvi{ni tro{kovi. Predloèno je da se najugroènijima humanitarni paketi dostave pre sne`nih padavina, i da se mesne zajednice maksimalno osposobe da same o~iste sneg, uz pomo} op{tine i Direkcije. Novim buxetom }e biti definisano koliko }e novca biti izdvojeno za zimsko odràvawe puteva.

U KU[I]KOJ RAVNOJ GORI

MARI]IMA IZGORELA KU]A u}a Sava Mari}a u ku{i}koj Ravnoj gori izgorela je u po`aru koji je izbio u utorak posle pono}i, pred jutro, a ~iji uzrok jo{ nije utvr|en. Iako su vatrogasci primili dojavu u 4,35 ~asova, zbog lo{ih vremenskih uslova i sne`nih smetova oni su na mesto po`ara stigli tek u 7,55 ~asova, kada je vatra ve} bila uga{ena. Porodica Mari} ostala je bez krova nad glavom, sav name{taj u ku}i je izgoreo, kao i drvenarija i veliki deo krova, a sneg pada. - Krenuli smo odmah po pozivu, stigli do Ciganske ravni, odakle do ku}e koja je gorela ima oko sedam kilometara. Tamo nije

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

DOMU ZDRAVQA JO[ JEDNO TERENSKO VOZILO

OP[TINA DONIRALA „LADU NIVU“ p{tina Ivawica donirala je Domu zdravqa terensko vozilo “Niva”, vredno oko milion dinara. Govore}i o wegovom zna~aju dr Milan Vasovi}, direktor Doma zdravqa, tom prilikom je rekao: - Imaju}i u vidu da je ovo jedna od najve}ih op{tina u Srbiji, sa dosta neprohodnih puteva, pre svega u brdskim kra-

jevima, ovakvo vozilo, pogotovo u zimskim uslovima, je itekako dobrodo{lo. Pomo}i }e svima nama, a naravno i pacijentima, do kojih }emo br`e stizati. Ovo je tre}a “Niva” u voznom parku Doma zdravqa, koji jo{ raspola`e i sa ~etiri sanitetska vozila i dva putni~ka “Juga”.

POJEDINA^NO OP[TINSKO PRVENSTVO

PIONIRI SE TAKMIÎLI U [AHU organizaciji Sportskog saveza Ivawice i [ahovskog kluba, pro{le subote je odràno pojedina~no op{tinsko prvenstvo u {ahu za pionire. U~estvovala su 23 takmi~ara iz osnovnih {kola “Milinko Ku{i}”, “Kirilo Savu}” i “Sreten Lazarevi}“, kao i gostuju}a ekipa iz Latvice. U kategoriji u~enika od petog do osmog razreda pobedio je Dalibor Danilovi} iz O[ “Kirilo Savi}”, a u kategoriji niìh razreda prvo mesto osvojio je Dobrivoje Vujovi} iz Prilika.

Najboqa pionirka je Nevena Mileti} iz Prilika. Najuspe{nijim takmi-

~arima dodeqene su diplome.

ZA [KOLSKI RASPUST

~i{}eno, sneg je na putu visine preko pola metra, a u smetovima i do metar. Probili smo se kolima na tri kilometra do po`ara, a onda krenuli pe{ke. [ta da vam ka`em, gazili smo sneg do pojasa, ali kada smo stigli vatra je ve} u~inila svoje - ispri~ao je

vatrogasac Ivan ^olovi}, koji je bio rukovodilac interevencije. Predstavnici [taba za vanredne situacije op{tine Ivawica bili su na licu mesta, kako bi pru`ili prvu pomo} porodici Mari}.

ZIMSKE ^AROLIJE

NAJAVQENE ^ESTE I STROGE KONTROLE BUXETSKIH INSPEKCIJA

RACIONALIZACIJA BUXETA a~elnica Op{tinske uprave Milanka Kolarevi}, sa saradnicima iz Odeqewa finansija, a uz prisustvo predsednice SO Nevenke Milo{evi}, odr`ala je sastanak sa direktorima javnih preduze}a, ustanova i {kola, na kojem je ukazala na nu`nost namenskog i zakonitog tro{ewa sredstava, a nakon dono{ewa Odluke o buxetu. Najavqene su ~este i stroge kontrole buxetskih inspekcija, a direktori su upozoreni da ukoliko nisu uskladili svoje pravilnike i ostala normativna akta sa odgovaraju}im zakonskim propisima i op{tinskim pravilnicima i dokumentima, to urade u roku od mesec dana. Ukazuju}i na smawewe odre|enih transfera iz Republike i lo{ijeg puwewa buxeta, nadle`ni su istakli nu`nost racionalizacije svih tro{kova. Posebno je bilo re~i

o tro{kovima prevoza i upotrebi slu`benih vozila, ali i o slu`benim putovawima i dnevnicama. Preporu~eno je da se u ciqu u{tede, gde god je mogu}e, na putovawa vi{e slu`benika ide jednim op{tinskim vozilom, dok dnevnice moraju u potpunosti biti opravdane sa popuwenom agendom, kada je re~ o polasku, trajawu puta i sastanka i wegovoj svrsishodnosti. Direktor O[ “Milinko Ku{i}” Stevo Davidovi}, izrazio je nezadovoqstvo raspodelom buxetskih sredstava kada je re~ o {kolama. Po wegovom mi{qewu, ona je neravnomerna i time nekorektna, jer, kako je napomenuo, ne mogu {kole sa mawe |aka, a time i tro{kova, da dobijaju isti ili podjednaki deo buxetskog “kola~a”. On je ukazao i da zbog ispra`wene kase, ne mogu da izmire obaveze za prevoz |aka.

“Ivawi~ke zimske ~arolije” radni je naziv manifestacije koja bi po prvi put bila odràna u op{tini tokom zimskog raspusta. Ovo je predloèno na sastanku koji je predsednica SO Nevenka Milo{evi} odràla sa predstavnicima Turisti~ke organizacije, Doma kulture, medija, U~iteqskog dru{tva, prosvetnih rad-

nika i drugih ustanova, organizacija i udru`ewa, koja mogu doprineti oboga}ivawu sadr`aja tokom zimskog raspusta. Odu{evqewe je izazvao predlog da se ispred Doma kulture zimus napravi klizali{te koje }e biti atraktivno ne samo za decu, ve} i za starije Ivawi~ane i turiste. Pored toga, ovu manifesta-

ciju }e ukrasiti: Bo`i}ni va{ar, odlazak na planinu sa [kolom skijawa za decu i odrasle, likovne i kreativne radionice, Okrugli sto za koji }e sesti deca i roditeqi, bioskop na otvorenom, {kola matemtaike i engleskog i sli~no. (Izvor: Ivawi~ki Radio) Pripremila: N. R.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

Dom kulture Revija filmova sa festivala dokumentarnog filma Beldoch Sve projekcije u maloj sali u 20 ~asova - ponedeqak, 17 decembar "Marina Abramovi} - umetnik je prisutan" - utorak, 18. decembar "Najmawe mesto na svetu" - sreda, 19. decembar "Stan" - ~etvrtak, 20 . decembar "Lice revolucije"

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Kafe "[TO DA NE" - Petak, 14. decembar - Svirka benda "TEATAR DUR", 22 ~asa

- Utorak, 18 decembar - Koncert Dragane Del Monako, velika sala, 20 ~asova - ^etvrtak, 20. decembar - pozori{na Predstava "TRI SORELLE, o qubavi i demonima", velika sala, 20 ~asova

Narodni muzej - Petak, 14. decembar - Promocija 41. broja Zbornika, 12 ~asova - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafe klub "VELVET" - Petak, 14. decembar - Svirka "ROCKINGER", 22 ~asa

"SRPSKI PAB" - Petak, 14. decembar - Svirka benda "KRVNA GRUPA", 22 ~asa - Subota, 15. decembar - Svirka benda "DUO TRIO KVATRO", 22 ~asa

Gradska biblioteka Radno vreme Telefoni:

7,30 - 19 ~asova 032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

„V. P. DIS“

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

TV GALAKSIJA - PROGRAM PETAK 7. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI - 5.epizoda 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 Korak 21 10:45 Play 11:15 OGLASI 12:05 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 Amerika pedesetih 13:00 NIKO KAO JA -r. 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 14:45 FOTOSKAZ -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI - 5.epizoda 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 IZBOR - gost Veselin [qivan~anin 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu SUBOTA 8. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 IZBOR -r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 CUDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 52 VIKENDA U SRBIJI 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 9. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 10:45 GULIVER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM - Cajkovski 1.deo 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 17:15 OGLASI 17:45 IZBLIZA 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 DOBRO DOSLI -r. 19:30 AUTOBILBORD 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 EMISIJA O SEKTAMA SVE JE UVIJENO U NESTO 22:15 STARI ZANATI 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu PONEDEQAK 10. 12. 2012.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 6.epizoda 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI~ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI -r. 16:45 CUDOTVORNE RUKE 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NAS GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 11. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 7.epizoda 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA-r. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti7.epizoda 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NAS GRAD -r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 12. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti - 8 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti - 8. Epizoda 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 17:45 18:55 19:30 20:00 20:05 20:45 22:30 23:00 23:15

OGLASI TV MEDIKUS-r. TV INFORMATOR 2 MERIDIJANIMA GLAS ZAPADNE SRBIJE MO SPORT FILM TV INFORMATOR 3 ZAPADNE SRBIJE Program Srbija na dlanu

ÊTVRTAK 13. 12. 2012. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 9.epizoda 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 9. Epizoda 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

SPORT

KO[ARKA

VOJVODINA PALA U ^A^KU Borac Mocart sport - Vojvodina Srbijagas

79:70 (22/17, 29/17, 17/26, 18/15) obedni~ki niz na doma}em terenu otvorili su kadeti Borac Mocart sporta. Oni su, u osmom kolu ABS Elektro lige, savladali svoje vr{wake iz Novog Sada sa 86:75. - Zaslu`ena pobeda doma}ina. Mi smo izgubili dosta lopti, brzopleto zavr{avali napade i u trenutku kada je trebalo da prese~emo rezultat, nismo uspeli. Zakazala nam je i odbrana, a nismo istr~ali ni dovoqno kontranapada - ukratko je posle utakmice u ^a~ku prokomentarisao

igru svoje ekipe trener Vojvodine Srbijagas Zoran Jankovi}. Nekoliko sati kasnije, pro{le subote, pobedni~ku seriju nastavili su i seniori Borac Mocart sporta. Gosti su otvorili utakmicu sjajnom trojkom Zekovi}a, ali posle toga vi{e od tri minuta nisu postigli poene. Vojvo|ani se bude tek pred kraj prve ~etvrtine, kada u igru ulazi jedan od wihovih najboqih igra~a Radovan Markovi}. - Uradili smo sve {to smo se dogovorili pre utakmice, jedino nismo uspeli da dovoqno zatvorimo Markovi}a. On je po-

DRUGA LIGA ZAPAD 1 Deseto kolo Atenica - [amot

26 : 34

Hidroelektrana - Mladost

24 : 33

jedanaestom kolu Atenica gostuje Omladincu, a Mladost do~ekuje ekipu Beli an|eo. Posle deset odigranih kola, Mladost je i daqe prva na tabeli sa 18 bodova. Atenica je prikupila {est bodova i nalazi se na osmom mestu. Devojke su zavr{ile takmi~ewa u jesewoj polusezoni. U desetom kolu ^a~ak je izgubio od ORK Beograda, a u prole}nom delu sezone prvu utakmicu na{e devojke igraju sa Metalcem.

ODLO@ENE UTAKMICE Zbog lo{eg vremena juniori Borca nisu u nedequ otputovali u Novi Sad na me~ sa Vojvodinom. Odlo`ena je i utakmica Druge mu{ke lige Mladost@elezni~ar. PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD Deseto kolo Svilajnac Kompo - @elezni~ar 64:70 11. kolo @elezni~ar - Polet DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 1 U devetom kolu ekipa ^a~ak 94 bila je slobodna. Narednu utakmicu igraju protiv Vladimiraca.

NIKOLI U ^AST Pre po~etka utakmice sa Vojvodinom, ko{arka{i Borca su minutom }utawa odali po~ast nekada{wem saigra~u Nikoli Ili}u. Nikola je posle du`e bolesti umro pro{le sedmice u 27. godini. U znak po{tovawa prema preminulom igra~u ko{arka{i su na majicama nosili ru{nice.

SUTRA UVE^E IZBOR SPORTISTE GODINE

RUKOMET

REZULTATI

godio dosta slobodnih poena, ali smo i mi igrali ~vrsto, iskoristili prednost doma}eg terena i zasluèno pobedili - vi|ewe je Mla|ena [qivan~anina, na utakmici sa Vojvodinom jednog od najkorisnijeg igra~a Borac Mocart sporta. Osim wega, solidan indeks korisnosti i dvocifren u~inak u doma}oj ekipi imali su Milan Trti}, Nemawa Todorovi} i Mladen Panti}. U gostuju}em timu dominirali su Markovi}, Stefan Stoja~i} i Dragan Zekovi}. - Znali smo da }e u â~ku biti ~vrsto. Mi prakti~no igramo bez pleja, a zbog povreda igra~a kratki smo u spoqnoj poziciji. Na{a ekipa je istrenirana da igra agresivnije, no to ne umawuje trijumf Borca. Imaju [qivan~anina i Panti}a koji bez problema mogu da igraju u Jadranskoj ligi - smatra trener Vojvodine Sini{a Mati}. Definitivno, ishodu utakmice doprinele su i dve trojke [qiva~anina. Tako je igra u{la u mirniju zavr{nicu, a Borac bio sigurni pobednik. Posle 12 odigranih kola â~ani su na osmom mestu na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije. Ovog vikenda gostuju kraqeva~koj Slogi. Z. J.

NAJTE@E DO SADA dru`ewe sportskih novinara i ovog decembra, po deseti put, organizuje Izbor sportiste godine. Zbog dobro poznatih razloga, Fudbalski klub Borac je 2012. ispao iz Super lige, ko{arka{i BMS-a su se borili za opstanak, prvom timu KK Mladost je za malo izmakao plasman u prvu ligu, a juniori ovog kluba se nisu plasirali u najja~i rang takmi~ewa, sportskim novinarima je ovoga puta bilo vrlo te{ko da odaberu najuspe{nije. Naro~ito je zapelo u odabiru sportista u mla|im kategorijama i sportistkiwa. - Sve ima svoje razloge. @enski klub Moravac se vi{e ne takmi~i, sada im

radi samo [kola ko{arke. I rukometa{ice su ispale iz Super lige. Aktivna su tri odbojka{ka kluba, Borac, Sloboda i Libero, ali se oni takmi~e u nièm rangu - podse}a profesor Aleksandar Stefanovi}, predsednik Udruèwa sportskih novinara â~ka. Na kraju je izbor, ipak pao. - Nije bilo lako, ali smo izabrali najuspe{nije. Napomiwem, najuspe{nije ne najboqe, jer je najboqi kategorija koju nije lako izmeriti. Nismo zaboravili ni sportiste koji su postigli vrhunske rezultate, a ne takmi~e se za ~a~anske klubove. Sve odluke su donete posle detaqnog razmatrawa.

Slobodno mogu da kaèm da novinari u â~ku detaqno prate sva sportska de{avawa - kaè profesor Stefanovi}. Imena ovogodi{wih dobitnika bi}e poznata sutra. Sve~anost je u 20 sati, u hotelu â&#x20AC;&#x153;Beogradâ&#x20AC;?. Svi zainteresovani Izbor sportiste godine mo}i }e da prate u direktnom prenosu TV Galaksija 32. Odràvawe desete jubilarne manifestacije pomogao je Grad â~ak. Pro{le godine za najboqu sportistkiwu â~ka izabrana je rukometa{ica Dragana \eki}, dok je titula najboqeg sportiste pripala golmanu Borca Nikoli Milojevi}u. Nagradu za ìvotno

Najuspe{nija sportistikiwa 2011. Dragana \eki} i tada{wi gradona~elnik Velimir Stanojevi} delo dobio je Mihailo Kolarevi}, direktor Fudbalskog kluba Mladost Radost

i dugogodi{wi sportski radnik. Z. J.

SPORT

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

IN MEMORIAM

BISTAR DE^KO U

NIKOLA ILI] (1985 - 2012) re sedam dana umro je u rodnom Ubu, Nikola Ili}, igra~ ko{arke koji je najvi{e vremena proveo nastupaju}i u na{em klubu, gde je postigao i najve}e uspehe. Mladi} koji je iz mnogo sportskih obra~una izlazio kao pobednik, u ovom najve}em `ivotnom okr{aju, izgubio je bitku i sebe, od nesavladivog protivnika zvanog bolest. Svojom konstitucijom bio je predodre|en za jedan od “visokih sportova”. Opredelio se za ko{arku, pa je kao takav i posebno talentovan, do{ao u na{ grad, gde je maturirao u ~a~anskoj Gimnaziji a pri tome nastupao za doma}i “@elezni~ar”. Nakon toga je sledovalo kratkotrajno igrawe u Sloveniji, a posle toga se ponovo vratio ^a~ku, odnosno “Borcu”, gde je proveo tri pune sezone. Svaka je bila boqa od prethodne. U posledwoj, 2008. godine, bio je progla{en za najboqeg igra~a Prve lige Srbije na osnovu egzaktnih para-

metara. Te godine bio je i kapiten “Borca”. Posle toga odlazi u tim “FMP”, nakon ~ega je sledovalo ko{arka{ko pe~albarstvo u susednoj Rumuniji, a potom i prvi problemi sa zdravqem. Bio je delija - ~ovek. Ne znamo da li je bilo oso-

be u na{em klubu da ga nije volela. Uvek tih i pomalo poguren, nikada prvi, a one koji su u tome u`ivali, propu{tao je ve-

likodu{no napred i ispred sebe. Bio je vernik i pri svakom prolasku pored bogomoqe na ovim prostorima, krstio se. Bog mu nije dao dug `ivot ni da vi{e ostane me|u onima koji su po{tovali i voleli wegovu dobrotu, po{tewe i blagorodnost. @ivimo u nadi da }e u nekim drugim svetovima biti u rajskim vrtovima i me|u an|elima. Saznawe da ovog mladi}a vi{e nema, sve nas je mnogo rastu`ilo. Iza wega nije ostalo potomstvo, ali }e sigurno

ostati bar jedna stranica i slika lepog mladi}a, koji je svim svojim vrlinama ukrasio jo{ vi{e lepu istoriju velikog kluba i sporta iz ^a~ka. Nikola, Nixo, drugar~ino na{a, hvala ti za sve. Nikada te ne}emo zaboraviti, jer takve kao {to si bio ti, sve i da ho}emo, to bi jednostavno bilo nemogu}e. Zbogom prijatequ, zbogom lepi de~ko! Zauvek tvoj i na{ ko{arka{ki “Borac”

MALI FUDBAL

BODOVI OSTALI U KRAGUJEVCU

â~ak je Nikola do{ao sa 18 godina, zaigrao za juniore i prvi tim @elezni~ara i upisao zavr{nu godinu u ~a~anskoj Gimnaziji. Ko{arka mu je bila najva`nija u ìvotu, ali je {kolu morao da zavr{i. Bio je talentovan, ozbiqan, vredan i odli~an igra~. Iako je po godinama pripadao juniorima, imao je zavidnu minutaù u prvom timu. Odmah se videlo da }e Nikola biti sjajan igra~. Kada smo gostovali na strani, sve ekipe su se raspitivale ko je visoki, talentovani igra~ koji dominira na terenu. Na jednoj utakmici je uhvatio 27 lopti, {to je rekord i za NBA ligu. Nikola je bio pravi harizmati~an igra~ sa lepim {utom, skokom, duhom za asistenciju. Trebalo je da ga zadrìmo, ali za to nismo imali uslove. Nije on bio omiqen samo na terenu. Svi su ga voleli i igra~i i treneri. Nije Nikola ni propu{tao treninge, a osim velikog rada na terenu, uspe{no je zavr{io sredwu {kolu. Nije ni ~udo, bio je to bistar de~ko. U @elezni~aru se Nikola zadrào godinu dana, a od nas je oti{ao u Sloveniju. Igrao je za Krku. Ti visoki igra~i, Nikola je imao 2:07 metara, punu snagu u ko{arci dostiù tek oko 25. godine. Wega je bolest presekla u najve}oj snazi. [teta! Velika je {teta izgubiti sjajnog prijateqa i odli~nog igra~a. KK @elezni~ar

KARATE I [AHOVSKI TURNIR „^a~ak 2011“

KMF Ma{inac - KMF Fontana 7:5 (2:1) KMF Ma{inac: Bjelanovi}, Gavrilovi}, Popovi}, Cvetkovi}, Brdar, Mijatovi}, Simi}, Anti}, Petrovi}, Matovi}, Paji}. KMF Fontana: Teofilovi}, Markovi}, Stevani}, Karovi}, Spasojevi}, Ristanovi}, ]etenovi}, Avramovi}, Melentijevi}. Strelci: Paji}, Cvetkovi}, Brdar i Simi} za Ma{inac i ]etenovi}, Karovi}, Markovi} i Spasojevi} za Fontanu. @uti kartoni: Bjelanovi}, Popovi} i Karovi}. Sudije: Petrovi} (Smederevska Palanka) i Savi} (Kragujevac). Delegat: Brdowi} (Kragujevac). sedmom kolu Druge futsal lige Zapad Fontana je u Kragujevcu izgubila od Ma{inca sa 7:5. U jednom pravom derbiju palo je dosta golova, ali su na kraju Kragujev~ani zaslu`eno slavili. Doma}i su poveli ve} u devetom minutu golom Paji}a da bi Fontana, samo minut

kasnije, prelepim pogotkom ]etenovi}a stigla do izjedna~ewa. Ne dugo potom, Kragujev~ani ponovo vode i pri rezultatu 2:1 ekipe odlaze na odmor. U tre}em minutu drugog poluvremena Fontana ponovo izjedna~ava golom Karovi}a, ali nekoliko minuta kasnije, Spasojevi} propu{ta priliku da dovede ^a-

U SUBOTU SA BAJINOM BA[TOM U subotu, 16. decembra, u 20,15 ~asova Fontana, u osmom kolu Druge futsal lige Zapad, do~ekuje Bajinu Ba{tu. Utakmica }e biti odigrana u hali "Mladost", a ulaz za publiku je slobodan.

~ane u vo|stvo, a i odli~ni Bjelanovi} brani penal. Od 27. do 33. minuta doma}ini posti`u ~etiri gola i dolaze do ubedqive prednosti. Fontana se vra}a u igru i minut pre kraja smawuje razliku na gol prednosti. Ve} u slede}em napadu sledi kazneni udarac za Ma{inac i Simi} stavqa ta~ku na ovu utakmicu.

ovodom Dana grada, Karate klub Sloboda u subotu organizuje Turnir u karateu za pionire “â~anski pobednik”. Po~etak je u 10 ~asova, a turnir }e biti odràn u hali “Mladost”. U~estvova}e vi{e klubova iz na{eg i ostalih gradova Srbije. U obele`vawu Dana grada u~estvuje i [ahovski klub Borac. Oni }e u nedequ, 16. decembra, u restoranu “Radovawe” organizovati sedmi turnir “â~ak 2012”. Takmi~ewe po~iwe u 11 ~asova, a kao i uvek, [ahovski turnir okupqa {ahiste svih zvawa.

SPORT

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

PARAGLAJDING

URE\UJU POLETI[TE NA OVÂRU lub ekstremnih sportova Paraseks i piloti â~ka uredili su ve}i deo poleti{ta na Ov~aru. Do sada su zavr{ili dosta posla, ali ~eka ih jo{ rada. - Ov~ar je dobar potencijal za na{ grad i to ne samo u sportskom pogledu. Kada ga budemo zavr{ili do kraja, bi}e to i atraktivna turisti~ka destinacija. Najmawe dva puta godi{we tu }e biti odràvana takmi~ewa - kaè paraglajder Milo{ Gagi}, ~lan kluba Paraseks i takmi~ar beogradskog Aresa. Poleti{te na Ov~aru }e biti prednost i za ve} obu~ene pilote, ali i one koji tek nameravaju da to postanu. Ba{ zato {to ih â~ak nema dovoqno, Milo{ je spreman da u~i nove gene-

racije. Svima koji su iole zainteresovani za paraglajding poru~uje da ovaj

sport nema starosnih ograni~ewa, jedino ga ne mogu trenirati mla|i od

PERSPEKTIVNI TRENERI FK MLADOST RADOST

MLADI UÊ MLADE - Ne igramo mi samo fudbal. Trudimo se da i{kolujemo i dobre trenere koji }e nastaviti rad sa mladima i nau~iti ih {ta je najvrednije u ìvotu i sportu - kaè Stojan Obradovi}, koordinator [kole fudbala Mladost Radost. Trenersku karijeru u ovom klubu zapo~eli su sada{wi trener gomana u Borcu Zoran Savi}, {ef stru~nog {taba FK Takovo Branko Boòvi}, trener mla|ih kategorija u BIP-u Zoran Mari~i}.

zajmice pilota u paraglajdingu uobi~ajena pojava, Milo{ se posledwih godina takmi~io za beogradski “Ares”. U~estvovao je na svim evropskim i prekookeanskim takmi~ewima. Ka`e, u paraglajdingu je velika stvar dobiti poziv za pojedina presti`na nadmetawa. Ono koje posebno pamti odr`ano je u Ju`noj Americi 2011. Tamo su Sr-

Sloveniji. Po~etak sezone u 2013. godini trebalo bi da po~ne u Ju`noj Africi. Na{i momci bi tamo rado oti{li, ali s kojim parama? Do sada su Milo{eva i takmi~ewa Paraseksa jedino finansijski pomogli Grad ^a~ak i pekara “Pons”. U svoj ovoj pri~i o Milo{u i paraglajdingu ne mo`emo ga zaobi}i ni kao

bi bili ba{ prime}eni. U lepoj uspomeni osta}e mu i takmi~ewe za Svetskoevropski kup u Bugarskoj i

jednog od osniva~a kluba Paraseks. On i Dejan Jeki} su ga osnovali 2000. godine. Za ovih 12 godina, klub je postizao uspehe i kod nas i na dràvnim prvenstvima. - Ekonomska situacija je danas takva da, naàlost, nemamo dovoqno pilota. U Kraqevu ih ima dosta vi{e nego u â~ku. Ali, nadamo se da }e vrlo brzo biti zavr{eno poleti{te na Ov~aru. Slobodno mogu da kaèm da }e biti jedno od najboqih u Evropi. I to bi moglo da privu~e mlade. Svako ko voli da leti i nema strah od letewa, moè da nam se pridruì. Jedva ~ekamo nove pilote i nove izazove - poru~uje Milo{. Z. J.

16 godina. Napomiwe on i da je skijawe opasnije od letewa paraglajderom: - Nema tu mnogo filozofije. Na{a sezona je leto. Kada nam vreme dozvoli letimo, a ako duva jak vetar

ro|ene od 2000. do 2006. godine. Sve na{e male fudbalere najpre nau~imo da budu vaspitani i kulturni, dobri drugovi, a tek onda fudbaleri. Da bismo wih nau~ili da budu vredni i iskreni, moramo i mi biti takvi. Trudimo se da ih zbog gre{aka na utakmicama ne nazivamo pogrdnim imenima, ve} da ih hrabrimo i posavetujemo. Moram i da se pohvalim da se do sada niko nije `alio na na{ rad - pri~a Dar-

ili pada ki{a, sa~ekamo da pro|u ili odlo`imo let za neki drugi dan. Kako su transferi i po-

TROFEJ ZA MLADOG FUDBALERA

Damir, Sa{a, Sr|an, Stojan i Darko [kolu FK Mladost Radost pro{li su i Goran Pavlovi}, trener mladih Bor~evih fudbalera, Ivan Gligorijevi}, koji vodi mla|e selekcije Slobode, Ivan Nikoli} i Goran Vu~eti}, FK Gau~os. Od mla|ih generacija u klubu su se naro~ito istakli Darko Belo{evi}, Damir Hajdarevi}, Sa{a Obradovi}, Sr|an Smolovi}. Darko je u Slobodi kao igra~ pro{ao sve kategorije. Posle zavr{ene sredwe {kole, odlu~io je da se posveti trenerskom poslu. - Kako sam odabrao da budem trener, zavr{io sam Sportsku akademiju i stekao B UEFA licencu. U klubu treniram de~ake

ko. On je u FK Mladost Radost ve} {est godina. Damir je najpre zaigrao u Borcu, potom u Slobodi. U klubu Mladost Radost je godinu dana. On i Darko imaju po 27 godina, {to je za trenerski poziv tek detiwstvo ili rana mladost. Jo{ je mla|i Sr|an Smolovi} (20). - Svi su oni perspektivni treneri i jo{ uvek u~e ovaj posao. Nama je najve}e zadovoqstvo da smo mogli ovim mladim qudima da pru`imo {ansu. Oni nam stalno uzvra}aju, ali i tek o~ekujemo wihove velike rezultate - ka`e Stojan Obradovi}. Z. J.

STEFAN NAJPERSPEKTIVNIJI IGRA^ a kvalifikacijama za 13. Me|unarodni de~ji fudbalski turnir “Trofej Gu~a 2012 Kup Miqana Miqani}a” devetogodi{wem ^a~aninu Stefanu Lazi}u pripao je trofej najperspektivnijeg igra~a. Stefan igra za ~a~anski Borac. Wegov klub je u kvalifikacijama igrao tri utakmice, od kojih je dve dobio i jednu izgubio.

De~aci ro|eni 2003. godine pobedili su vr{wake iz Orlovca sa 1:0, istim rezultatom su savladali i Gu~u. Taj skor 1:0 pratio ih je i me~u koji su izgubili od Po`ege. Lazar je trenirao i u Crvenoj zvezdi. Za wih je odigrao i jednu probnu utakmicu. Z. J.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

SPORT

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

[ARENA STRANA

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

JAKNA ZA OVU ZIMU? o{li su ki{oviti i hladni jesewi i zimski dani za koje je potrebna dobra jakna da nas ugreje ali i da nam dobro stoji. Ove jeseni i zime takozvana kabuki jakna, {iroka u predelu ramena i sa orijentalnim rukavima, koju je Balenciaga pedesetih godina uveo u svet mode }e biti aboslutni hit. Modni stru~waci ka`u da }e se nositi {iroke, duga~ke i le`erne jakne sa velikim dugmadima i xepovima, i uz obavezni kaj{. Boje za koje su se modni kreatori opredelili su crna, varijante zlatne i braon i naro-

~ito nijansa kamel, a za one koji èle da se istaknu crvena boja je dobar izbor. Dezeni koji preovladjuju su vertikalne {iroke linije, linije u obliku slova A, i animalni printovi. Krzno i koà, u svim svojim varijantama, i original i fal{ su glavna tendencija ove sezone. Ne}ete pogre{iti ako kupite duù bundicu ili kratku ko`nu jaknu. A a ko ipak ne èlite da se pokoravate modnim diktatima, klasi~ni mantil je uvek moderan i dobro do{ao za jesewe dane, a i ide uz pantalone, jeans, sukwu ili bilo koju odevnu kombinaciju.

ez obzira na tip koè, odgovaraju}a hidratacija neophodna je svima kako bi za{titili zdravqe koè i izgled lica tokom niskih temperatura. Svaki tip koè, suva, me{ovita, normalna ili masna zahteva adekvatnu negu. Najva`niji korak za to je u odgovaraju}oj koli~ini vla`nosti. Redovnim unosom vode hidrira se ceo organizam, a blagodeti koje voda donosi, najlak{e se uo~avaju na koì. Unesti oko dva litra vode dnevno, u mawim koli~inama, ne ~ekaju}i da se javi è|. Osim unutra{we hidratacije,

lice zahteva i adekvatnu kozmeti~ku negu. Posavetujte se sa dermatologom i izaberite adekvatne preparate na bazi biqnih uqa, glicerola i drugih blagotvornih sastojaka. U zavisnosti od tipa koè, lekar }e vam preporu~iti odgovaraju}i kozmeti~ki preparat. Nemasne kreme za umirewe koè primewuju se kod osoba sa me{ovitom, masnom i normalnom koòm. Suva koà zahteva druga~iju negu, kao {to su masnije kreme koje brzo deluju i dubinski hidriraju koù. Kreme i druge preparate treba nanositi bar jednom dnevno, a ako vam prilike dozvole i vi{e puta. Ukoliko se {minkate, medicinske kreme mogu posluìti i kao podloga za puder. Koà }e tako lak{e da prezimi, lice }e biti ne`nije na dodir, a i izgleda}e privla~nije.

ZIMSKA PAUZA ZA LETWE STVAR^ICE

SPREMITE STVARI ZA ZIMU tiglo je vreme da se ponovo preslo`e i zamene stvari u ormanu, pa bi trebalo skloniti i za{tititi letwu garderobu, balkonske garniture, sandale i papau~e. Prvo treba zbrinuti cve}e i balkonski name{taj, a potom na red dolaze i letwe „krpice“. Pre nego {to ih sklonite u orman trebalo bi ih oprati. Ako to ne uradite rizikujete da se pojave moqci. Da biste za{titili garderobu, ubacite izme|u we jastu~i}e sa mirisnom lavandom ili tanke da{~ice kedrovog drveta kako biste predupredili nastawivawe nepo`eqnih gostiju.

PRIPREMITE LICE ZA HLADNO]U

IDEALNA DESTINACIJA ZA QUBITEQE PICE ko ste pomislili na neki od italijanskih gradova, prevarili ste se. Prvi muzej posve}en omiqenom jelu ninxa korwa~a nalazi se u Fi{taunu, u Americi. Ukoliko ne moète da odolite ukusu pice koja je tek izva|ena iz pe}i na drva, vreme je da posetite muzej “Pica mozak” (Pizza Brain) koji je pre nekoliko meseci otvorio amerikanac Brajan Dvajer. Zaqubqenik u ~uveni italijanski specijalitet postao je Ginisov rekorder otvoriv{i prvi muzej posve}en pici, ali i zahvaquju}i najve}oj kolekciji predmeta koji su u vezi sa ovim jelom. Ovaj nesvakida{wi muzej nije samo galerija u kojoj moète da uìvate razgledaju}i fotografije i predmete koji

svedo~e o “ìvotu” pice, ve} i restoran koji omogu}ava da probate vi{e kombinacija testa i nadeva. Dok se budete prepu{tali pica svetu, prati}e vas muzika iz poznatih holivudskih filmova posve}enih ukusnoj pici, poput pesme iz filma “Misti~na pica”. Vlasnik muzeja koji miri{e na ke~ap i topqeni sir obja{{wava da je on nastao slu~ajno. - Skupqao sam razli~ite predmete koji su povezani sa istorijom pice. Mojim prijateqima se u~inilo kao zabavna ideja da istraìmo {to vi{e o tom fenomenu i tako smo saznali da nigde na svetu ne postoji muzej posve}en specijalitetu koji mnogi oboàvaju. I, eto muzeja - rekao je Brajan.

Za{tita name{taja

Letwa garderoba

Pakovawe cipela

Name{taj od drveta koji ostaje napoqu tra`i dodatnu za{titu. Prvo ga temeqno o~istite specijalnim sredstvom za ~i{}ewe. Kada je drvo suvo i ~isto, nanesite tanki sloj uqa za negu drveta. Sa~ekajte da drvo upije uqe i na kraju obri{ite krpom. Po potrebi prema`ite jo{ jednim slojem.

Najboqe bi bilo da se majice, sukwe i ostala letwa ode}a slo`e u poseban ormar, koji bi trebalo da se nalazi na suvom mestu da se ne bi pojavile memqive fleke. Ukoliko vam nedostaje prostor, prakti~na je kutija ispod kreveta. Osetqive komade ode}e stavite u kesu za ode}u ili u pamu~ne vre}ice.

Letwe cipele trebalo bi temeqno o~istiti, a ukoliko je potrebno isprskajte ih sprejom za impregnirawe. Nakon toga iznesite ih na otvoreno da se provetre. Posle toga spakujte ih u platnene kese u orman ili u originalne kartonske kutije. Ovako }e letwe cipele bez posledica prezimiti i neo{te}ene do~ekati novu sezonu.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

ENIGMATIKA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva, CG, cena 26.000 E PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod Merkatora, CG, cena 26.500 E PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA, cena 18.000 E PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena 25.500 E PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u izgradwi, CG, cena 19.780 E PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska [kola, CG, cena 27.000 E PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG, Cena 25.000 E PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska {kola, CG, cena 28.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava, TA, cena 24.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /, CG, cena 42.000 E PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG, cena 45.000 E PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava, CG, cena 33.000 E PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG, cena 41.000 E PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /, CG, cena 46.000 E PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22 m2/, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava /nov/, CG, cena 81.000 E PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /, CG, cena 70.000 E PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG, cena 84.000 E PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena 72.000 E

KU]E PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca, Avenija 2, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa, Kru`ni put, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa, Avenija2, cena 66.000 E PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa Beqina, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa Beqina, cena 40.000 eura PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa {kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa Qubi}, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa Qubi}, cena 60.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa Ko{utwak, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa Atenica, cena 36.000 E PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa Lomina, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa Atenica, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa B.Stani}, cena 58.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa Prijevor, cena 25.000 E PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa Loznica, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa G.Trep~a, cena 25.000 E

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM stan 64 m2 sa CG u blizini {kole Dragi{a Mi{ovi}. Tel. 063/691-761 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 u Nemawinoj ulici , 3. sprat, CG. Cena 42.000 eura. Tel. 064/1589363 PRODAJEM jednosoban stan 37 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle. Cena 23.700 eura POVOQNO prodajem jednosoban stan 34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici. Tel. 066/9000-228

PRODAJEM dvoiposoban stan 50.26 m2, 3. sprat, kod Hotel Morave. Tel. 032/222-552, 064/15893-63 PRODAJEM renoviran dvosoban stan 55 m2 na Qubi} keju. Cena 35.000 eura. Tel. 032/344-630 NOV, odmah useqiv stan 50 m2, Qubi}ska ulica. Cena 770 eura/m2. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan 59 m2 Industrijski prolaz, 22.000 eura , sa stvarima. Tel. 063/691-761

PRODAJEM dvosoban stan 61 m2, Alvaxinica. Cena 31.000 eura. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM ku}u 80 m2 i 6.5 ari placa u Atenici. Cena 45.000 eura. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM ku}u 57 m2 i 1.56 ari placa Savkovi}a kosa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel. 063/691-761 PRODAJEM jednosoban

STAN 23m2, CG, 1 sprat kod Med.{kole.Cena 19000 eura. /povra}aj PDV-a/. STAN 24m2 VP, TA, kod Hotel Morave.Cena 15000 eura. STAN 30 m2, 2 sprat, centar, noviji. Cena 23000 eura. STAN 35 m2,5 sprat, kod Hotel Morave. Cena 24.000 eura. STAN 38 M2, VP, Avenija 1, CG. Cena 23.000 eura. STAN 35 m2, 4 sprat, sre|en, Qubi} kej. Cena 22000 eura. STAN 38m2, VP, Qubi} kej, fasadna cigla. Cena 24000 eura. STAN 38 m2, 3 sprat, Avenija 1, CG, lift, terasa. STAN 45m2, nov kod Medicinske {kole. Cena 22.000 eura. STAN 46 m2 VP, CG, terasa, Avenija 1.Cena 29000 eura. STAN 47 m2, Qubi} kej, noviji, 2 sprat .Cena 36000 eura. STAN 45 m2, Qubi} kej, 2 sprat, komplet renoviran. Cena 30.000 eura. STAN 49m2, 1 sprat, TA, kod Med.{kole. Cena 26.000 eura. STAN 48 m2, 4 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 34.000 eura. STAN 47m2, nov, 2 sprat, CG, Alvaxinica. Cena 36.500 eura sa PDV-om STAN 50m2, CG, 4 sprat, SvetozaraMarkovi}a, noviji. Cena 36.000 eura STAN 53 m2, 3 sprat, Qubi} kej, o~uvan. Cena 30.000 eura.

stan u blizini Medicinske {kole, 2. sprat, povoqno. Tel. 064/673-29-69 KUPUJEM dvosoban stan, lokacija nebitna. Tel. 064/673-29-69 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Cena 18.500 eura Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan 58 m2 u centru grada, CG. Cena 33.000 eura PRODAJEM ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1. Cena 29.500 eura PRODAJEM ku}u 50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15000 eura PRODAJEM stan 34 m2 sa CG, Qubi}ska ulica. Cena 22 000 eura. PRODAJEM novu ku}u 70

STAN 52m2, 3 sprat, centar, sre|en. Cena 35.000 eura. STAN 55 m2, 2 sprat, Obili}eva, TA. Cena 33.000 eura. STAN 58 m2, 1 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 32.000 eura. STAN 55 m2, 4 sprat, CG, lift, fasadna cigla, kej. Cena 36.000 eura. STAN 58 m2, 5 sprat, CG, lift, centar. Cena 32.000 eura. STAN 57 m2, 4 sprat, kod Tehni~kog fakulteta. Cena 33.000 eura. STAN 53 m2, CG, podrum, Alvaxinica. Cena 30.000 eura. STAN 54 m2, CG, lift, 9 sprat, centar. Cena 32.000 eura STAN 66 m2, 3 sprat, TA, {kola F.Filipovi}. Cena 37.000 eura STAN 60 m2, CG, lift, Alvaxinica, fasadna cigla. Cena 42.000 eura STAN 60 m2, nov, Balkanska, ukwi`en, CG. Cena 37.000 eura STAN 70 m2, 2 sprat, 3 spava}e sobe, Qubi} kej. Cena 48.000 eura STAN 60 m2, 1 sprat, Medicinska {kola. Cena 36.000 eura STAN 68 m2, prizemqe, Sin|eli}eva. Cena 46.000 E. STAN 55 m2, u izgradwi, 2 sprat, Obili}eva.Cena 800 e/m2 STAN 77 m2, 4 sprat, centar, renoviran. Cena 52.000 eura STAN 76 m2, Hotel Morava, CG, ukwi`en. Cena 42.000 eura

STAN 78 m2, 1 sprat, / 3 spava}e sobe/, nov, Obili}eva, CG, odmah useqiv STAN 65 m2, nov, Gvo`|ar, visoko prizemqe. STAN 73 m2, 2 sprat, nov, 2 ostave, papking, centar. Cena 62.000 eura STAN 83 m2, 2 sprat, centar. Cena 60.000 eura. STAN 74 m2, 1 sprat, Alvaxinica, fasadna cigla, ili mewam za 2 mawa stana. LOKAL 12 m2 centar. Cena 14000 eura. LOKAL 100 m2 centar . Dogovor LOKAL 20 m2. Centar, nov. Cena 30.000 eura BEOGRAD, stanovi svih struktura na svim lokacijama. ZLATIBOR, apartmani, stanovi, ku}e, placevi KU]A 74 m2+pomo}ni objekti + lokal 25 m2 sa placem 4 ara.Cena 40.000 eura KU]A 92 m2, gara`a, CG, renovirana kod {kole Ratko Mitrovi}, plac 5 ari KU]A 200 m2, pomo}ni objekti, CG, kod {kole Ratko Mitrovi} sa 5.15 ari placa. Cena 50.000 eura KU]A 150 m2, prizemna, novija, Trbu{ani sa 5 ari placa. Cena 50.000 eura. KU]A 90 m2, 7 ari placa, kod Hotel Morave, dozvoqena gradwa stambenog objekta. PLAC 80 a Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta, 40 a Atenica / kod Bolnice/, put sa dve strane placa.

m2 i 40 ari zemqe u Vidovi. Dogovor. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM dvoiposoban stan 55 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/673-2969 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel. 063/691-761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj ulici. Dogovor. Tel. 064/15893-63 PRODAJEM dvoiposoban stan 69 m2, CG, Avenija 1. Tel. 032/222-552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli^an stan 74.35 m2 na 1. spratu u Aveniji 2. Cena 650 eura/ m2. Tel.

064/158-93-63 KUPUJEM dvosoban stan u {irem centru grada. Tel. 066/9000-228 PRODAJEM lokal u centru grada u blizini pijace, povr{ine 35 m2, pogodan za vi{e delatnosti. Tel. 064/158-9363 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas 70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 066/9000-228 POVOQNO prodajem novu, odmah useqivu garsoweru na Alvaxinicikod Merkatora, 26 m2. Tel. 063/691-761

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

^a~ak, Bir~aninova 13

STANOVI U IZGRADWI

032/376-632 064/10-300-66 064/524-55-45

STAMBENI KREDITI U SARADWI SA BANKAMA

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

BESPLATNE KONSALTING USLUGE

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh! HITNO, odli~an 4.0 stan 96 m2, CG, 5. sprat, lift, alu stolarija, Alvaxinica, 677e/m2-65.000e. PRODAJEM 4.0 stan 92m2, renoviran, PVC stolarija, odli~na lokacija, kod G. parka, pogled na park, 63.000e. PRODAJEM 2.0 stan 55m2, 1. sprat, CG, komplet renoviran, ul. S. Markovi}, 42.000e. PRODAJEM gasoweru od 28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica Obili}eva (do kru`nog puta), 2 sprat, gas 15.500e. STAN 52.5m2, CG, 5. sprat, klima, bez lifta, komplet stvari, kuhiwa, ugradni ormari, 2 plazma TV-a, vredi pogledati, 36.500e. PRODAJEM stan 63/m2, CG, 1. sprat, preko puta F. Filipovi}, 41.500e. MEWAM ku}u 150 m2, novu zidanu gara`u, 3.6a placa, kod Slobodinog igrali{ta, za 2 mawa stana ili jedan stan uz doplatu. NA PRODAJU fabrika

1.000m2, betonska hala 260m2, pomo}ni objekat 100m2, 60a placa, 4km od Ariqa, pored puta, objekat ima upotrebnu i gra|evinsku dozvolu za drvnu industriju, mogu}a prenamena, vodovod, kanalizacija, trafostanicastruja 600kw, 135.000e, mogu}e izdavawe za 700e mese~no. PRODAJEM veoma dobru ku}u od 200m2 na Alvaxinici, 3,8ari placa, 2 vrste grejawa, 2003. gradwa, pvc stolarija, izolacija u sivoj fazi,useqiva 75.000e PRODAJEM ku}u 65m2, 6.8a placa, u Zabla}skoj Baluzi, 17.000e, mogu} dogovor. PRODAJEM kompletno renoviranu ku}u od 66m2, 3 ari placa + letwa kuhiwa, gara`a i {upa u Qubi}u (nedaleko od stare {kole Tanasko Raji}) 35.000e KU]A 70m2, lokal 30m2, pomo}ni objekat 35m2, 3.6a placa, u blizini {kole R. Mitrovi}, 44.000e. PRODAJEM ku}u 61m2, 3.7a

Tel: 065/96-66-250 Tel: 064/35-35-243 www.gromex.rs gromex@gromex.rs

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

placa, grejawe na gas, kod Ma{inske {kole, 28.000e. KU]A 150m2, novija gradwa, legalizovana, 5a placa, Qubi}-Trbu{ani, 48.000e. KU]A 137m2, pr+sp, 2a placa, odmah useqiva, legalizovano, ul. Obili}eva, vredi pogledati, 63.000e. KU]A 65m2, renovirana spoqa i iznutra, 21a placa, pomo}ni objekat, u Preqini, nedaleko od kru`nog toka, 36.000e. KU]A 200m2 pr+sp '09god, odli~no stawe, kotlarnica, gara`a, legalizovano, Qubi}Trbu{ani, 55.000e. KU]A 45m2, ozidana, pokrivena, podnet zahtev za legalizaciju, 18a placa, ulaz sa asfalta, blizu prikqu~ak struje i vode, Qubi}, 300m od stare {kole T. Raji}, 8.000e. NOVA ekstra ku}a 270m2, '09god, 5a placa, legalizovano, mogu}a prodaja 2 zasebna sprata, 1. sprat 130m2 sa gara`om, 75.000e, 2. sprat 120m2, 65.000e, sve odvojeno.

KUPUJEM ku}u u uèm centru grada /â~ak/ 50 m2. KUPUJEM seosko doma}instvo u okolini â~ka. PRODAJA stanova raznih struktura u centru Beograda, ulica Carigradska. Izuzetno kvalitetna gradwa. Povoqno.

FOX

Obili}eva 20 (u Kuli) ^a~ak Telefoni: 032/341-606, 065/570-80-87 GARSOWERE GARSOWERA stari Autoprevoz, CG, VP. Cena 19.000 E GARSOWERA Bawalu~ka, EG, 2. sprat. Cena 19.000 E GARSOWERA 26 m2 Merkator, CG, 3. sprat. Cena 21.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Qubi} kej, CG, 2.sprat. Cena 22.000 E /PDV/ GARSOWERA 30 m2 Balkanska, CG, 6. sprat. Cena 22.000 E. GARSOWERA 32 m2 Medicinska {kola, CG, 2.sprat. Cena 24.000 E JEDNOSOBNI JEDNOSOBAN stan 34 m2 Obili}eva, CG, 1. sprat. Cena 800 E m2 + PDV JEDNOSOBAN stan Nemawina, CG, 1.sprat.Cena 26.000 E

JEDNOSOBAN stan Dubrova~ka, gas, 3.sprat. Cena 27.000 E JEDNOSOBAN stan 35 m2 Nemawina, CG, 5. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 36 m2 centar, CG, 2. sprat. Cena 25.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Nemawina, CG, 5.sprat. Cena 28.000 E JEDNOSOBAN stan 38 m2 Dubrova~ka, gas, 1.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOSOBAN stan 38 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 22.000 E JEDNOIPOSOBNI JEDNOIPOSOBAN stan 40 m2, Solunska, CG, VP. Cena 28.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 35.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 43 m2 N.Maksimovi}, EG, 5.

sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 Alvaxinica, CG, 4. sprat. Cena 27.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 45 m2 B.Jankovi}, TA, 2.sprat. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Dubrova~ka, gas, 2.sprat. Cena 750 E/m2+PDV JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 H.Morava, EG, 4. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 46 m2 Avenija 1, CG, VP. Cena 30.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Qubi} kej, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 S.Markovi}, CG, 4.sprat. Cena 38.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 47 m2 Balkanska, TA, 1. sprat. Cena 31.000 E JEDNOIPOSOBAN stan 48 m2 Obili}eva, CG, 2. sprat. Cena 36.000 E

PRELEPA vikendica 55m2, kamen-drvo, 3.5a placa, u Me|uvr{ju, do Morave, papiri 1/1, betonske podzide, mawi pomo}ni objekat, 23.000e. SEOSKO doma}instvo u Atenici , 1.5ha zemqe, objekat 32m2, {tala 70m2, trem za bale 100m2, 80a ogra|eno, plastificiranom ìcom, cela parcela zasad tre{we-250 stabala, 28.000e. SEOSKO doma}instvo u Slatinskoj bawi, 17km od â~ka, ku}a 80m2, su{ara, letwa kuhiwa, useqiva, sva infrastruktura, 11a placa, mogu}e dokupiti jo{ 30a pored Slatinske reke, 15.000e. SEOSKO doma}instvo u Jezdini, 24.5 a vo}waka, 6km od â~ka, 13.000e. JE@EVICA - 2km od glavnog puta, dobra ku}a 200m2, 3 sprata, 1ha zemqe, legalizovano, sva infrastruktura, u blizini novog stadiona, 46.000e.

SEOSKO doma}instvo u G. Gorevnici , 10km od â~ka, ku}a 100m2, novija gradwa, garaà, su{ara, pekara, vo}wak, {uma, bunar, gradska voda, trofazna struja, 3ha zemqe u komadu, 23.500e SEOSKO doma}instvo u Mojsiwu, 12km od â~ka, ku}a 80m2, 40a placa, trofazna struja, bunar, vo}wak, 21.000e. PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Jeèvici (2km od glavnog puta), ku}a 100m2 i 17 ari placa i pomo}ni objekti od 100m2, grejawe razvedeno P, P + 1, PK, 31.000e DOMA]INSTVO u Kamenici, 30km od â~ka, esktra ku}a 150m2, pomo}ni objekti 70m2, 8a placa, 50m od reke, 27.000e. PRODAJEM stan od 59 m2 kod èlezni~ke stanice / iza Silosa / na 2. spratu , TA, podrum 24 m2, terasa, useqiv. Cena 28.000 eura. PRODAJEM stan od 30 m2, jednosoban, CG-kalorimetri,

4. sprat, kod Hotel Morave, velika terasa, isto~na strana, bez lifta. U sklopu cene ulazi kuhiwa i ugradni ormari. Cena 22.500 eura. PRODAJEM stan od 75 m2, trosoban, 3. sprat, lift, CG, kod Gradskog parka. Cena 62.000 eura. PRODAJEM stan od 55 m2, dvosoban, ulica Nemawina, 3. sprat (bez lifta), CG, renoviran (stolarija, zidovi). Cena 33.000 eura PRODAJEM stan od 60 m2, dvosoban, Bulevar Oslobo|ewa, 4. sprat, lift, CG. Cena 43.000 eura PRODAJEM stan od 47 m2, ulica Svetog Save, CG, VP, podrum. Cena 32.000 eura PRODAJEM stan od 45 m2, dvosoban, ulica Nemawina, 3. sprat, CG, podrum, sigurnosna vrata. Cena 34.000 eura PRODAJEM stan od 38.50 m2 + 12 m2 terasa + 8 m2 ostava, na Gradskom {etali{tu, CG. Cena sa stvarima 46.000 eura

AGENCIJA TOMA[EVI], Tr`ni centar 1 Ariqe Tel. 031/891-010, 063/ 833-6143 KWIGOVODSTVENE usluge i usluge posredovawa u prometu nekretnina DVOSOBNI DVOSOBAN stan 50 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Prehrambena {kola, CG, 4.sprat. Cena 32.000 E DVOSOBAN stan 50 m2 Brvnara, CG, 6. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 51 m2 Nemawina, CG, 3. sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 Nemawina, TA, 3 sprat. Cena 33.000 E. DVOSOBAN stan 52 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 52 m2 G.{etali{te, CG, 3. sprat. Cena 42.000 E DVOSOBAN stan 53 m2 Dubrova~ka, gas, 2. sprat. Cena 750 E/m2+PDV DVOSOBAN stan 54 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 4.sprat. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 54 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 31.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Trnavska, CG, 7. sprat. Cena 33.000 E DVOSOBAN stan 56 m2 Avenija 1, CG, 5. sprat. Cena 35.000 E

DVOSOBAN stan 56 m2, ^PO, CG, VP. Cena 35.000 E DVOSOBAN stan 57 m2 Kalu|erice, CG, 4. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 58 m2 Vinara, CG, 5. sprat. Cena 37.000 E DVOSOBAN stan 60 m2 Balkanska , CG, VP. Cena 50.000 E /PDV/ DVOSOBAN stan 60 m2 Obili}eva, CG, VP. Cena 55.000 E /PDV/ DVOIPOSOBNI DVOIPOSOBAN stan 57 m2 Bosanska, EG, 3.sprat. Cena 44.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 58 m2 Atenica, gas, 1.sprat. Cena 37.000 E DVOIPOSOBAN stan 59 m2 Balkanska, CG, 4.sprat. Cena 48.000 E/PDV/ DVOIPOSOBAN stan 60 m2 ^PO, CG, 2. sprat. Cena 40.000 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 stari Autoprevoz, CG, 4. sprat. Cena 32.600 E DVOIPOSOBAN stan 63 m2 centar, CG, 3. sprat. Cena 60.000 E DVOIPOSOBAN stan 64 m2 D.Markovi}, CG, 3. sprat. Cena 52.000 E

DVOIPOSOBAN stan 64 m2 V. Stepe, EG, 2. sprat. Cena 34.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2, centar, TA, 1. sprat. Cena 51.000 E DVOIPOSOBAN stan 65 m2 M.Nik{i}, gas, 1. sprat. Cena 48.000 E /PDV/ DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Avenija 1, CG, 4. sprat. Cena 46.000 E DVOIPOSOBAN stan 70 m2 Balkanska, CG,VP. Cena 35.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 B.Oslobo|ewa, CG, 3.sprat.Cena 52.000 E DVOIPOSOBAN stan 80 m2 Alvaxinica, CG, 1. sprat. Cena 54.000 E KU]E KU]A 170 m2 sa 10 ari placa kod Vojnog odseka . Cena 90.000 E KU]A 55 m2 sa 1 a placa, centar. Cena 26.000 E KU]A 150 m2 sa 3.85 ari placa, Avenija. Cena 85.000 E KU]A 90 m2 sa 7 ari placa, Slobodino igrali{te. Cena 65.000 E KU]A 90+60 m2 sa 2.5 ari placa Kalu|erice. Cena 70.000 E

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

AGENCIJA

SIGMA

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 064/13-12-544 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

Gradsko {etali{te 167/II sprat Tel: 032/348-210; 032/310-222

STANOVI STAN 18 m2, 2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 16.000 E STAN 22.5 m2, PR, CG, Svetog Save. Cena 18.500 E STAN 26 m2, PR,TA, Kej. Cena 20.500 E. STAN 28 m2, 3. sprat, CG, {iri centar, nov. Cena 26.000 E STAN 28 m2, 2. sprat, CG, SvetozaraMarkovi}a. Cena 22.000 E STAN 30 m2, 6. sprat, TA, Svetozara Markovi}a. Cena 20.000 E STAN 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 22.000 E STAN 33 m2, 5. sprat, CG, Bate Jankovi}, nov. Cena 21.000 E. STAN 34 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 23.000 E STAN 34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 25.000 E STAN 35 m2, PR, TA, Hotel Morava. Cena 23.000 E STAN 36 m2,2 sprat, CG, Obili}eva, nov.Cena 23.000 E. STAN 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 31.000 E STAN 36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 E STAN 37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 E STAN 42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 E STAN 43+6 m2, 6. sprat, {iri centar. Cena 31.000 E STAN 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 E STAN 46 m2, PR, TA, B.Jankovi}. Cena 30.000 E STAN 46 m2, 1 sprat, CG, Milenka Nik{i}a. Cena 36.000 E STAN 46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 E STAN 47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 E STAN 47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina.Cena 28.000 E STAN 48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 E STAN 53 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 E STAN 54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 E STAN 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 E STAN 56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 E STAN 56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 E STAN 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 E STAN 57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 E STAN 57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 E STAN 58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a.Cena 37.000 E STAN 58 m2, 2. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E STAN 58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 E STAN 64 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 42.000 E STAN 66.5 m2, CG, Nemawina. Cena 41.000 E STAN 67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 E STAN 68 m2, PR, TA, Balkanska . Cena 29.000 E STAN 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 E STAN 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 E STAN 73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 E STAN 74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 E STAN 76 m2, 2. sprat, CG, Centar. Cena 51.000 E STAN 76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 E STAN 78 m2, 6. sprat, CG, Kneza Vase Popovi}a. Cena 53.000 E STAN 80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 E STAN 81 m2, CG, Svetog Save . Cena 56.000 E STAN 86 m2 , 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 E STAN 96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 E STAN 100 m2, 1. sprat, CG, Nemawina, dupleks. Cena 87.000 E

KU]E KU]A 40 m2, sa 17 ari placa, Gorwa Atenica. Cena 10.500 E KU]A 35+13 m2, sa 1 ar placa, Vojvode Stepe. Cena 30.000 E KU]A 70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 E KU]A 60+45 m sa 4 ara placa, Spomen Park. Cena 35.000 E KU]A 67 m2 sa 3 ara placa, Vojvode Stepe. Cena 36.000 E KU]A 120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 E KU]A 65+50 m2 sa 2.7 ari, Cara Lazara. Cena 43.000 E KU]A 142 m2 sa 3.6 ari placa, \.Milovanovi}. Cena 65.000 E KU]A 137 m2 sa 1.5 ari placa, Obili}eva.Cena 67.000 E KU]A 120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 E KU]A 100 m sa 2 ara placa, centar. Cena 72.000 E KU]A 180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 KU]A 300 m2 sa 9.5 ari placa, Qubi}, poslovno stambeni prostor. Cena 78.000 E KU]A 166 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 82.000 E KU]A 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 E KU]A 120+65+100 m2 sa 3.8 ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 E KU]A 125+23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 E KU]A 164 m2 sa 4.6 ari placa, centar. Centar 140.000 E KU]A 106 m2 sa 5.8 ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 E

IZVE[TAJ O PONUDI STANOVA IZDVAJAMO IZ PONUDE: Struktura

Lokacija

Sprat

Povr{ina

Cena

0.5

ALVAXINICA

33.00 m2

25,000E

0.5

U@I CENTAR GRADA

25.00 m2

25,500E

0.5

[IRI CENTAR GRADA

25.00 m2

15,500E

1.0

AVENIJA 2

36.00 m2

24,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

43.00 m2

30,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

35.00 m2

4,000E

1.0

[IRI CENTAR GRADA

39.00 m2

30,000E

1.5

[IRI CENTAR GRADA

45.17 m2

27,500E

1.5

U@I CENTAR GRADA

32.30 m2

23,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

35.00 m2

35,000E

1.5

U@I CENTAR GRADA

2.0

[IRI CENTAR GRADA

2.0 2.0

43.00 m2

45,000E

46.90 m2

36,000E

[IRI CENTAR GRADA

51.78 m2

40,000E

[IRI CENTAR GRADA

44.89 m2

34,700E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

36.000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

60.00 m2

33,000E

2.0

QUBI] KEJ

55.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

39,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

46.00 m2

34,000E

2.0

ALVAXINICA

60.00 m2

43,000E

2.0

U@I CENTAR GRADA

51.00 m2

36,000E

2.0

[IRI CENTAR GRADA

57.00 m2

33,500E

2.0

QUBI] KEJ

52.00 m2

27,000E

3.0

QUBI] KEJ

54.00 m2

34,500E

3.0

NEMAWINA

69.00 m2

43,000E

3.0

U@I CENTAR GRADA

77.00 m2

47,500E

3.0

[IRI CENTAR GRADA

70.00 m2

46,500E

3.0

QUBI] KEJ

74.00 m2

47,000E

3.5

ALVAXINICA

96.00 m2

72,000E

4.0

[IRI CENTAR GRADA

89.00 m2

82,000E

\OR\EVI] NEKRETNINE ^a~ak Filipa Filipovi}a 2 Kod g. po{te

Tel: 032/224-590 Mob: 063/7-350-260

IZDVAJAMO IZ PONUDE STANOVA PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM eura PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM eura PRODAJEM 37.000 eura PRODAJEM 60.000 eura PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM PRODAJEM 80.000 eura PRODAJEM eura PRODAJEM

jednosoban stan Qubi} kej, 4. sprat, povr{ine 35m2+6 m2. Cena 22.000 jednoiposoban stan,uì centar, 6. sprat, povr{ine 39 m2. Cena 28.000 jednoiposoban stan, uì centar, 2. sprat, povr{ine 41.50 m2. Cena 38.000 jednoiposoban stan, uì centar, 4. sprat, povr{ine 47 m2. Cena 36.000 dvosoban stan, uì centar, 1.sprat, povr{ine 54 m2. Cena 52.000 eura nov dvosoban stan, Qubi}ska, 3. sprat, povr{ine 56 m2. Cena 42.000 eura dvosoban stan, Svetog Save, 3. sprat, povr{ine 60 m2. Cena 37.000 eura dvosoban stan, Gradsko {etali{te, 1. sprat, povr{ine 67 m2. Cena 70.000 dvosoban stan Svetozara Markovi}a, 3.sprat, povr{ine 66 m2.Cena nov trosoban stan u centru, 4.sprat, povr{ine 63 m2+garaà. Cena trosoban stan Qubi} kej, 3. sprat, povr{ine 64 m2. Cena 52.000 eura trosoban stan Qubi} kej, 4.sprat, povr{ine 80 m2. Cena 50.000 eura trosoban stan u centru, povr{ine 68 m2. Cena 46.000 eura nov ~etvorosoban stan u uèm centru, 3. sprat, povr{ine 89 m2.Cena ~etvorosoban stan u uèm centru, 1.sprat, povr{ine 98 m2.Cena 86.000 stan u Beogradu, Karaburma, povr{ine 29 m2. Cena 33.000 eura

VELIKI IZBOR KU]A U CENTRU I NA PERIFERIJI. PRODAJEM magacin 210 m2 + 150 m2, 80 m2 kancelarijskog prostora, 10.5 ari placa, sve ukwi`eno kod Sto~ne pijace. Cena dogovor.

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI OGLASI

MALI OGLASI MEWAM stan u â~ku i na Zlatiboru, za stan u Beogradu.Tel. 063/601892 PRODAJEM vi{e metara drva za ogrev cerova i bagremova. Tel.060/6618835 PRODAJEM zemqi{te u Zabla}skom poqu, potez Petkovac , 1 hektar. Tel. 060/6618835 PRODAJEM auto u odli~nom stawu, Renault Laguna, 2004.godi{te. Moè zamena i za mawi auto uz doplatu. Tel. 060/ 6618835 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu, duìne 2,4 m. Tel. 334-346, 065/333-4346 NA prodaju vi{e dimenzija zastakqenih prozorskih krila i plotova vrata.Tel. 334-346, 065/333-4346 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Cena 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena za cerova drva.Tel. 353016, 063/7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM usisiva~ na vodu Fisher 2.400 v. Cena 55 E. Moè zamena za cerova drva.Tel.353016, 063/7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 w, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za cerova drva.Tel.353-016,

063/7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/332-761 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena za cerova drva.Tel.353016, 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353016, 063/7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353016,063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena za cerova drva. Tel.353016, 063/7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Moè zamena za cerova drva. Tel.353016, 063/7494846 PRODAJEM ma{inicu za pod{i{ivawe . Cena 9 e. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Moè zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM fiksni telefon Simens, cena 12 E. Tel. 353-016, 063/7494846 KUPUJEM TA pe} od 4-5 kw. Tel.032/380-000 PRODAJEM ma{inu za

prawe kola Vap , toplohladno. Cena 600 E.Tel.063/643534 PRODAJEM ma{inu za prawe Kremzle, na hladnu vodu. Cena 300 E. Tel. 063/643534 OZBIQNA i odgovorna `ena, ~uvala bi decu, mo`e i na sat, prednost okolina H. Morave. Tel. 032/334-599, 063/7588106 PRODAJEM vertikalni zamrziva~ 280 l, povoqno. Tel. 069/0165444 PRODAJEM trofazni motor , cena 100 E, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM trofazni cirkular, mogu}a zamena za Tomos automatik.Tel. 064/2383761 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 730. Cena 600 e.Tel.065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu sa 3 to~ka, italijanska, specijalka, komplet remontovana. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za mali Labin. Cena 500 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM traktor â&#x20AC;&#x2122;58, sa bo~nom kosom. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 SAMOHODNA kosa~ica BCS, 3 to~ka, italijanska, Akma D 14 ks. Cena 1.150 E. Tel. 065/3320946 SAMOHODNA kosa~ica Figaro D 14 ks, sa reduktorom. Cena 650 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosa~icu Muta Gorewe D. Cena 1.150 E.Tel.065/3320946 MUTA Gorewe sa fre-

zom. Cena 900 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu Rapid , nov D motor. Cena 750 E. Tel. 065/3320946 PRODAJEM samohodnu kosa~icu Aebi, benzinac. Cena 450 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM grabuqe za Muta Gorewe, kai{arke. Cena 420 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM fabri~ku prikolicu za kultivator Muta Gorewe. Cena 220 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za mali Labin. Cena 330 e.Tel. 065/3320946 PRODAJEM kosu za veliki Labin. Cena 450

E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM kultivator Labin progres 14 ks, freza, vu~na prikolica. Cena 1.850 E.Tel. 065/3320946 KOSA za Tomo Vinkovi}, bo~na. Cena 350 e. Tel. 065/3320946 TOMO VINKOVI} 420, `uti, 4 prve gume. Cena 1.950 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi}. Cena 550 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za IMT 509. Cena 300 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM plug jednobrazni.Cena 170 E.Tel. 065/3320946

43 NOVI D motori Kipor 8 ks, korejski. Cena 320 E.Tel. 065/3320946 PRODAJEM frezu za Tomo Vinkovi} 821, italijanska, pomera se levo desno. Cena 700 e. Tel. 065/3320946 PRODAJEM plac u Preqini, 25 ari. Tel. 064/1268507 PRODAJEM auto prikolicu novu . Cena 200 eura, ili mewam za 6 m3 cerovih drva. Tel. 032/ 353-016, 063/7494846 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, prodavnicom i 2 gara`e, na 40 ari zemqe.Tel. 0033354540398

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 Deùrni tel: 062/86-17-988 ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI Â^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan sa parnim grejawem. Cena povoqna. Ulica Nemawina, kod O[ M.Pavlovi}. Mob. 064/99-34-038 i 032/345-738 PRODAJEM staru ku}u u strogom centru grada. Mobilni: 063/8033676. FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibro masaèr, 1000 dinara mese~no. Mobilni: 063/656 973. IZDAJEM stan u centru grada, dvosoban. Tel.032/371-303, 062/660-228 PRODAJEM lokal u

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 PRODAJEM FIKSIRANU GARA@U KOD HOTEL MORAVE. MOBILNI: 064/268 0000. IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. Novom Sadu, pogodan za uslu`nu delatnost. Tel. 021/827-250 PRODAJEM kravu sa teletom. Tel. 064/6627310 ODGAJIVA^NICA prodajem mangulice za priplod i klawe. Tel. 064/1348236 PRODAJEM vo}arsku mehanizaciju, tarupe, freze, atomizere, platforme, najkvalitetnije, najpovoqnije. Tel. 063/606789 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo Ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 PRODAJEM jednodelni separe 6 mesta , dve klupe 3 mesta i dva stola. Tel. 064/ 1195903 PRODAJEM sadnice {qive ^a~anska rana 250 komada i kru{ke Viqamovke 400 komada, prva klasa, sa papirima. Tel. 069/ 0237007 ROLETNAR brzo i jeftino

VA@NI TELEFONI Policija .......................................... Hitna pomo}..................................... Bolnica ........................................... Dom zdravqa.................................... Medicina rada ............................... Vatrogasna slu`ba .......................... Ta~no vreme ..................................... Obave{tewa .................................... Prijava telefonskih smetwi ........ AMSS ................................................. Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ................... "Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

92 i 222-701 94 307-000 225-717 224-278 93 95 988 977 381-097

Grad ^a~ak ..................................... JP "Gradac" ....................................... JKP "Komunalac" ............................. JKP "Gradsko zelenilo"................... JKP "Vodovod" ................................. JKP "^a~ak" ...................................... "Elektrodistribucija" .................... "Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

224-024 303-202 225-693 373-760 303-600 222-618 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture .................................... Biblioteka ...................................... Arhiv ............................................... Narodni muzej ................................. Umetni~ka galerija ........................ Bioskop "Sutjeska" ........................... Turisti~ka organizacija ............... Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

340- 385 222-296

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna stanica "Ov~ar" .. 349-160

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

KWIGOVODSTVENE USLUGE - stru~no, a`urno, pouzdano. Pru`amo kwigovodstvene usluge privrednim dru{tvima i preduzetnicima. L GROUP, Ulica 65, broj 44 065/294-77-00, milan.lakovic11@gmail.co m 064/17-88-357 ljlakovic@gmail.com Iza nas stoji dugogodi{wi rad i iskustvo na navedenim poslovima

popravqam sve vrste roletni. Dolazim odmah. Tel. 5455922, 064/ 3611752 TRA@IM posao u â~ku, imam 18 godina, zavr{ila sam sredwu saobra}ajnu {kolu za voza~a motornih vozila. Tel. 062/ 875-9508 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku. Povoqno. Tel. 064/ 2299952 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Keju, prvi sprat, CG, kablovska, interfon. 150 eura + da`bine. Tel. 066/ 356219 IZDAJEM stan u centru grada, dvosoban. Tel. 032/371-303, 062/660228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu hotela Srbija. Telefon: 062/9770228. PRODAJEM povoqno industrijske ma{ine za {ivewe koè i krzna. O~uvane, ispravne. Mob. 063/ 18-22-722 PRODAJEM ruske pumpe za vodu KAMA , ispravne. Povoqno. Mob.063/84-34149 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, {irine 5 cm, ve}a koli~ina, kvalitetna i povoqno. Mob. 063/18-22722 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 PRODAJEM stan u strogom centru Solid, 53 m2, ukwièn . Cena 32.900 eura. Tel.061/1159863 KUPUJEM plac prazan ili sa bilo kakvim objektom, Suva Morava, Trbu{ani ili Prijevor. Tel. 061/1159863 PRODAJEM opel kadet 1989.godi{te, 1.3., registrovan do 25. 5. 2013. godine. Cena fiksna 600 evra, vlasnik. Tel.

060/0367820 PRODAJEM beli ormar sa policama, 200 h 200 h 30 i kasu sa fiokom. Mob.063/1853212a PRODAJEM mercedes E 200 SDI, 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Mob. 063/600544 CRTAM portrete prema fotografiji, u olovci, na papiru 1.000, 00 dinara i uqe na platnu. Mob. 063/603-513

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Posledwi pozdrav dragom dedi

TODOROVI] DRAGOJLU

unuk \OR\E Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

TODOROVI] DRAGOJLE 1933 - 2012 preminuo dana 8. 12. 2012. godine. Sahrana je obavqena 10. 12. 2012.godine na ^a~anskom grobqu. Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima na izjavama sau~e{}a. O`alo{}eni: supruga MILA, sinovi GORAN i ZORAN sa porodicama SE]AWE

SMIQANI] MIHAJLO-KEMPO 1987 - 2012.

WEGOVI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

Dana 13. decembra 2012. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg voqenog

Posledwi pozdrav na{em predivnom suprugu, ocu i dedi

SE]AWE

MOMIR SRDANOVI] 20. 12. 2010. - 20. 12. 2012.

Voqeni ne umiru nikad, oni ìve dok ìve oni koji ih vole. Po dobroti }emo te pamtiti , s qubavqu pomiwati, od zaborava ~uvati. Mnogo nam nedostaje{. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILENIJA, i }erke Sweàna i Sawa SE]AWE

IVANA BRALOVI]A 13. 12. 1939. - 13. 12. 2005. Bol i tuga se ne mere vremenom koje prolazi ve} prazninom koja bez tebe ostaje. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima. USPOMENU NA TEBE ^UVAJU TVOJI NAJMILIJI

RISTO RILE POPARA 1934 - 2012

FILIP MILOSAVQEVI] 9. 12. 2008. - 9. 12. 2012.

od supruge MIRJANE, }erki SLAVICE i SNE@ANE, unuka JOVANA, KOSTE, ILIJE i NIKOLE, zeta ALEKSANDRA i snahe JASNE. Posebna zahvalnost prijateqima BO@U i STOJANU.

SE]AWE

Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: supruga ZORA, }erka MIMA, zet ZORAN i unuci MATIJA i FILIP

\UR\E RAI^I] 5. 11. 2012. - 15. 12. 2012.

POMEN PETNAESTOG DECEMBRA navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{

Prof. dr. MILOJKO RANKOVI]

Ponosni smo {to smo te imali. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo Tvoj lik od zaborava. porodice RAI^I\ i VUKOVI]

Dana 9. 12. 2012. godine preminuo je na{ dragi

Dr. DEJAN MUWI] 19. 12. 2011. - 19. 12. 2012.

SE]AWE

Te{ka je istina da smo bez tebe godinu dana. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

LEPOSAVI] MILIJA

Otac ZVONKO, stric ACO i tetke OLGA i MARIJA

Dr. DEJAN MUWI]

Sahrana je obavqena 11. 12. 2012. godine. Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati supruga QUBICA i porodice OBRENOVI] i [PEGAR

19. 12. 2011. - 19. 12. 2012. SE]AWE 13.12.2004. - 13. 12. 2012. OSAM GODINA nije sa nama na{ dragi

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. Brat BRANKO TODOROVI] sa porodicom

Vreme nezaustavno prolazi, ali se}awa na Tebe nikada. supruga QIQANA, }erke MAGDALENA i KATARINA, zetovi BRANKO i ALEKSANDAR, unuci BORIVOJE, TADIJA, VIKTOR i VOJIN

ALEKSANDAR D. TEP^EVI] Zauvek u na{im srcima i mislima. supruga MILESA, sinovi ZORAN i DRAGAN sa porodicama

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

TOPALOVI] ZORICA 16. 12. 2007. - 16. 12. 2012.

JOVANOVI] ISAILO 13. 12. 2004. - 13. 12. 2012.

Svaki dan bez vas - godina tuge. Ponosni smo {to smo vas imali, neute{ni {to smo vas izgubili. PORODICE TOPALOVI] i JOVANOVI] Dana 19. 12. 2012. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

SAVATIJA BUGAR^I]A iz Gu~e S ponosom te pomiwemo, zahvalni smo Ti za sve {to si u~inio za nas. supruga RU@A, sin DU[KO, }erka NADA, snaha SNE@ANA i unu~ad.

^ITUQE

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

Dana 16. 12. 2012. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg voqenog

Posledwi pozdrav mami i baki

SE]AWE

VASOVI] RADIVOJE iz Mili}evaca 22. 8. 1948. - 13. 12. 2007.

SNE@ANI VASILIJEVI]

BANA MATIJEVI]A

OD WENIH RO\ENACA

U srcu te nosimo i od zaborava ~uvamo. TVOJA PORODICA

Trinaestog decembra navr{ava se 5 godina od smrti na{eg jedinog brata. Pru`ao si nam qubav, sigurnost i ne`nost, jer ti si to umeo. Nema suza koje te mogu oplakati, ni re~i koje te mogu opisati. To si bio Ti. Ti si uvek sa nama u na{em srcu, razgovoru, pri~i. Osta}e{ voqen i nikad zaboravqen. Tvoje sestre MILKA i MILICA sa porodicama

SE]AWE 15. 12. 1980 - 15. 12. 2012.

Na{a

MILOSTIVA GAVRILOVI] ro|. ILI]

SE\AWE

NIKOLA JAWI] NIXO

Sa ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo, sa bolom `ivimo. TVOJA PORODICA

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. TVOJI NAJMILIJI: majka SIBINKA, brat MILISAV i sestra OLGA sa porodicama.

15499

15492

(1964 - 2006)

Dana 14. 12. 2012. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti

DU[ANKE ZIMOWI]

Hvala ti za qubav i neizmernu dobrotu. K]ERKA VERICA sa porodicom 15501

Posledwi pozdrav dragom bratu

ZORANU PAVLOVI]U

Vreme prolazi a tuga i qubav i daqe traju. sestra VERA sa porodicom

QIQANA LIKA RADOJKOVI]

TODOROVI] MARE Dok postojimo prati}e te na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Bila si na{e veliko srce. Suprug SAVO, sin RADOVAN, snaha SNE@ANA, unuka MILICA i unuk FILIP. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen obele`iti u petak, 14. 12. 2012. godine, u 13 ~asova na grobqu u Miokovcima.

Prolazi ~etrdeset dana bez na{e divne sestre koja je od svih nas bila najplemenitija. Sestro na{a, an|ele na{, neka ti je za sve hvala, neka te an|eli ~uvaju, jer si i ti bila an|eo. Neka ti je laka crna zemqa, a u na{im srcima i u nama `ive}e{ ve~no. Tvoja bra}a RA[O i MOMO sa porodicama

15494

15496

Velika du{a, veliko srce, bezmerna plemenitost

15503

SIMEUNOVI] NACA dipl. ecc 14. 12. 1994. - 14. 12. 2012.

TUTUNOVI] MILO[A

18. 12. 2006. - 18. 12. 2012.

Dana 14. 12. 2012. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

od sestre KRSTINE i zeta CANA

Dana 18. 12. 2012. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{eg dragog

MILANOVI] DRAGO

VERA PETROVI]

iz Viqu{e Ako smrt nadja~a `ivot, ne mo`e uni{titi qubav prema voqenima. Ostavio si tragove koji se ne bri{u i se}awa koja ne blede. Dani prolaze, a nama jedino preostaje da te ~uvamo od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: MILKA, DU[ICA i SLAVICA sa porodicama 15500

Godine prolaze, a se}awe na tvoj prerani odlazak ne prolazi. U SVOJIM SRCIMA ^UVAJU TE: SLOBODAN, DOBRILA i MIROSLAV

Ostavila nas je... Al je ostala u na{im srcima. S po{tovawem posledwi pozdrav JELKA i QUBO

15493

upl.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

16. 12. 2012. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog i voqenog

Na{a draga

MILOSTIVA ]IRI] MICA iz ^a~ka je preminula 8. 12. 2012. godine u 75. godini `ivota.

DU[ANA - DULA OBRENOVI]A

MILAN DROBWAK

WENI NAJMILIJI: suprug PETAR, sin DRAGAN, }erka ZORICA, unuk MILAN, unuka MILICA i zet DU[AN

I ako nisi vi{e sa nama, ti si u na{im srcima. Ni protekle godine ni vreme ne mogu te izbrisati iz se}awa onih kojima si mnogo zna~io i koji su te voleli, jer voqeni nikad ne umiru. SE]AWE NA TEBE ^UVAJU TVOJI supruga @IVANA, sin BOBAN, snaja QIQA, unuci SA[A i MARKO

15502

15498

Bila nam je ~vrst oslonac, izvor qubavi, dobrote i po{tewa. Beskrajno smo tu`ni.

Mili na{

Na Nikoqdan navr{ava se OSAM GODINA ispuwenih neprolaznim bolom i velikom prazninom od kada vi{e nije sa nama na{ voqeni i po{tovani

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Nikada te ne}e zaboraviti. TATINE KOLEGINICE I KOLEGE IZ ^A^ANSKE BANKE. 15497

SE]AWE 17. 12. 2006 - 17. 12. 2012. Dana 17. 12. 2012. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{e voqene i drage

GROZDE VUJOVI] Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i neizmernu qubav. U srcu te nosimo i sa qubavqu pomiwemo. TVOJI: suprug VEQO, k}erka BRANA, zet JOVO, unuci MILO[ i DRA[KO

NEBOJ[A PAVLOVI] iz Preqine Da je bilo sre}e, Tvoj ro|endan bi sa rado{}u do~ekali, ali nije. I zato sada, s tugom i suzama zovemo se}awe u pomo}. Nele, uvek si bio uz nas i nalazio izlaz iz svakog problema i prepreke u ìvotu. Voleo si qude, ìvot, iznad svega nas, tvoje najmilije. Voleo si slavqa, druèwe, okupqawa... Tvoje veliko srce, blage re~i i podr{ka su prisutni u svakom na{em danu, u svakoj misli. Tuga, bol i qubav bez kraja. TVOJI: baba DESANKA, majka NADA, brat DRAGAN sa porodicom, teta Vera sa porodicom

upl.

MILO[EVI] SRE]KA

2004 - 2012 profesor iz ^a~ka Postoji{, `ivi{ i zauvek traje{ u du{ama tvojih: supruge BOSE, sina SLOBODANA, snahe JASNE, unu~i}a ISIDORE i PAVLA, bra}e SLAVA i MILIJE i sestre ECE

Srele, i peta godina pro|e, ali zaborav nikad ne}e do}i. Oni koji te vole nikad te ne}e zaboraviti. TVOJI: supruga BIQANA, sin MARKO, }erka MARIJA, zet IVAN, unuka KRISTINA, unuk BORIS

15489

15483

15495

Dana 17. 12. 2012. navr{ava se DESET GODINA od smrti

19. 12. 2012. je PET GODINA od smrti na{eg

RADOJKO NIKOLI]

SE]AWE 17. 12. 2006 - 17. 12. 2012.

MILUNA ]OSI]A ]OSA

SE]AWE

MILENKO CVIJOVI] CVIJO

[KIPI] DEJAN [KIPA

iz ^a~ka

12. 12. 2000 - 12. 12. 2012.

Uspomenu na wegov plemeniti lik uvek }e ~uvati wegova porodica: supruga CANA, }erka JASMINKA, sin BUCKO, snaja MICA i unu~ad 15484

Dani prolaze a nijedan bez se}awa na tebe. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i dobrotu koja se ne zaboravqa. @ive}e{ u na{im srcima do kraja na{ih `ivota. O@ALO[]ENI: majka DANICA, otac MILIVOJE, sestra QIQANA i sestri}i ACO i GAGA

TVOJI NAJMILIJI

15490

15491

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE