15. februar 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 15. FEBRUAR 2013. GODINE

BROJ 6

CENA 30 DIN.

[TRAJK tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

ZBOG SUSPENZIJA Gde na letovawe?

Studentski centar u ^a~ku obele`io 50. godi{wicu

Intervju Slobodan Gavrilovi}

S, TUNIK , A S R TU ...

I A B U D strana 11.

strana 13.

U JUNU GRADWA NOVOG OBJEKTA

strana 23.

U SVAKOM ^OVEKU ^U^I ZVER

Mr~ajev~ani na bokeqskoj fe{ti

KAKO SPRE^ITI NASIQE NA UTAKMICAMA?

MIMOZA I [AJKA^A

HULIGANE U ZATVOR

strana 9.

strana 34.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

SAOBRA]AJCI ZLOUPOTREBQAVALI SLU@BENI POLO@AJ 7.

ovodom neta~nih tvrdwi objavqenih u pojedinim medijima, 6. i 7. februara 2013. godir februa ne, Policijska uprava ^a~ak smatra da je u ciqu ta~nog informisawa javnosti, du`na da u~ini dostupnim istinite podatke.

Tokom januara 2013. godine Policijska uprava u ^a~ku podnela je Vi{em javnom tu`ila{tvu u ^a~ku krivi~nu prijavu protiv ~etiri saobra}ajna policijska slu`benika, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zloupotreba slu`benog polo`aja, falsifikovawe slu`bene isprave i primawe mita. Saobra}ajni policijski slu`benici protiv kojih su podnete krivi~ne prijave udaqeni su iz Ministarstva unutra{wih poslova do okon~awa disciplinskog postupka.

Protiv saobra}ajnog policijskog slu`benika Dejana Tadi}a, ~ije ime je objavqeno u tekstovima u dnevnim listovima „Ve~erwe novosti“ i „Blic“, podneta je krivi~na prijava, zbog postojawa osnova sumwe da je, zajedno sa saobra}ajnim policijskim slu`benikom Ivicom Kali~aninom, izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja i krivi~no delo falsifikovawe slu`bene isprave. Postoje osnovi sumwe da su Tadi} i Kali~anin, 21. januara 2013. godine, prilikom kontrole saobra}aja u selu Pakovra}e, propustili da sankcioni{u voza~a koji je alkotestiran i tom prilikom alkotest je pokazao vrednost od 0,31 promila alkohola, a ne 0,031 kako je u nekim tekstovima navedeno. Alkotest je kod istog voza~a ponovqen (od strane istog saobra}ajnog policajca) i tada je pokazao vrednost od 0,35 promila alkohola. Tom prilikom, saobra}ajni policajac je omogu}io voza~u da nastavi vo`wu, bez sa~iwavawa zapisnika o kontroli u~esnika u saobra}aju i bez sankcionisawa ovog prekr{aja, a u Stanici saobra}ajne policije je o ovom doga|aju sa~inio la`an izve{taj o kontroli voza~a, koji je navodno radnik MUP Republike Srbije.

S obzirom na to da je u pojedinim medijima navedeno da postoje odstupawa u merewu alkoholisanosti voza~a koja se toleri{u, napomiwemo da se izmerena koli~ina smatra utvr|enom i da nema odstupawa.

U ciqu prikrivawa ovih krivi~nih dela, nakon dva dana, Tadi} je po nalogu na~elnika Odeqewa saobra}ajne policije Dragoslava Krxi}a popunio novi NFI obrazac, sa nalogom za pla}awe kazne i van radnog vremena, u civilnom odelu, privatnim vozilom oti{ao na Zlatibor, gde je nalog uru~io licu koje je zaista alkotestirano.

Na~elniku Odeqewa saobra}ajne policije Dragoslavu Krxi}u, od strane Sektora unutra{we kontrole policije MUP-a Republike Srbije, podneta je krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neprijavqivawe krivi~nog dela i u~inioca.

Osim toga, protiv saobra}ajnog policajca Ivice Kali~anina podneta je krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo primawe mita, protiv saobra}ajnog policajca Milana Topisirovi}a zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, a protiv saobra}ajnog policajca Mila Terzi}a zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja i krivi~no delo primawe mita.

Tako|e, zbog neta~nih tvrdwi u pojedinim medijima da se ne sankcioni{u prekr{aji upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola od 0,01 do 0,50 promila alkohola, napomiwemo da je ~a~anska saobra}ajna policija, u toku 2012. godine podnela 561 prekr{ajnu prijavu za vo`wu pod dejstvom alkohola protiv voza~a koji su imali od 0,01 do 0,50 promila alkohola, pa su nejasne tvrdwe da se ti prekr{aji ne sankcioni{u. Sam Tadi} podneo je devet prekr{ajnih prijava protiv voza~a koji su vozilom upravqali pod dejstvom alkohola od 0,30 do 0,50 promila.

Policijska uprava u ^a~ku nastavi}e sa preduzimawem mera i aktivnosti u ciqu kontrole zakonitosti rada svih policijskih slu`benika i sa aktivnostima na planu otkrivawa i suzbijawa zloupotreba slu`benog polo`aja i drugih oblika nezakonitog i neprofesionalnog postupawa i pona{awa policijskih slu`benika.

Nadamo se da samoinicijativno istupawe policijskih slu`benika u javnosti ne}e stvoriti negativnu sliku o radu Policijske uprave u ^a~ku. Tako|e, poku{aji da se pa`wa javnosti usmeri na navodne li~ne sukobe, kao i do sada, ne}e odlo`iti preduzimawe mera i aktivnosti na otkrivawu zloupotreba u obavqawu policijskih poslova.

PU ^a~ak

P

3

AKTUELNO

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV KRXI]A 1.r ektor unutra{we kontrole po- 1 rua

S

feb licije MUP-a Republike Srbije u saradwi sa Vi{im javnim tu`ila{tvom u ^a~ku podneo je 1. februara, ove godine, krivi~nu prijavu protiv na~elnika Odeqewa saobra}ajne policije Dragoslava Krxi}a, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neprijavqivawe krivi~nog dela i u~inioca.

U skladu sa Zakonom o policiji protiv Dragoslava Krxi}a donet je zakqu~ak o pokretawu disciplinskog postupka za u~iwenu te{ku povredu slu`bene du`nosti i protiv istog je doneto re{ewe o privremenom udaqewu iz Ministarstva unutra{wih poslova.

Za te{ke povrede slu`bene du`nosti policijski slu`benici i drugi zaposleni u Ministarstvu unutra{wih poslova odgovaraju disciplinski. Dakle, nije re~ o smeni na~elnika Odeqewa saobra}ajne policije, ve} o privremenom udaqewu do okon~awa disciplinskog postupka.

Policijska uprava u ^a~ku }e, u skladu sa svim ovla{}ewima, zadacima i odgovornostima koji su utvr|eni zakonom obezbediti li~nu i imovinsku sigurnost gra|ana ^a~ka, {tite}i i po{tuju}i wihova osnovna prava i slobode i preduzeti sve mere protiv nezakonitog i neprofesionalnog postupawa i pona{awa policijskih slu`benika.

U skladu sa obavezama policijskih slu`benika koje su utvr|ene Zakonom o policiji protiv policijskih slu`benika koji ne budu ispuwavali svoje radne obaveze i du`nosti bi}e preduzete zakonske mere.

PU ^a~ak

NEDOZVOQEN [TRAJK 12rua.r

feb rema utvr|enim planovima i rasporedu, policijski slu`benici Saobra}ajne policijske ispostave redovno obavqaju svoje poslove i zadatke i vr{e neposrednu kontrolu i regulisawe saobra}aja.

Od 96 radnika Saobra}ajne policijske ispostave, wih sedam obavestilo je ju~e komandira SPI ^a~ak da su stupili u {trajk. To je nedozvoqen {trajk, jer je organizovan suprotno Zakonu o {trajku, odnosno nije organizovan od strane reprezentativnog sindikata.

Policijska uprava u ^a~ku ocewuje da je to poku{aj grupe radnika da spre~e kontrolu zakonitosti rada pojedinih policijskih slu`benika Odeqewa saobra}ajne policije.

U narednom periodu nastavi}e se zapo~eta kontrola rada Odeqewa saobra}ajne policije i izvr{iti kontrola inspekcijskih slu`bi u okviru Odeqewa saobra}ajne policije, jer postoje brojne pritu`be od strane gra|ana na wihov rad.

PU ^a~ak

P

JEDAN ODUSTAO

13.

edan od sedmorice saobra}ajnih policijskih slu`benika, koji je r 11. februara stupio u {trajk, u krufebrua gu Saobra}ajne policijske ispostave u ^a~ku, jutros je prekinuo {trajk. Dvojici policijskih slu`benika ukazana je lekarska pomo}. Policijska uprava u ^a~ku preduzima sve da i preostala ~etiri saobra}ajna policajca, u toku dana, prekinu {trajk, kako ne bi ugrozili sopstveno zdravqe.

Pripadnici Saobra}ajne policijske ispostave, koji nisu u {trajku, redovno obavqaju svoje poslove i zadatke. Svim gra|anima, na zakonit na~in, obezbe|ena je jednaka za{tita prava i sloboda.

PU ^a~ak

J

[TRAJKA^I GLA\U

d ponedeqka ispred saobra}ajne policijske ispostave na Avlaxinici sedmorica saobra}ajnih policajca {trajkovala je gla|u, tra`e}i povratak na du`nost na~elnika saobra}ajne policije Dragoslava Krxi}a i kolege Dejana Tadi}a, kao i odlazak u penziju na~elnika Policijske uprave Milovana Petrovi}a. U sredu je jedan od wih prekinuo {trajk, dvojici je zbog lo{eg zdravstvenog stawa ukazana lekarska pomo}, a do zakqu~ewa ovog broja preostala ~etvorica saobra}ajaca nisu odustala od svoje prvobitne namere.

- Onog trenutka kada je stupilo na snagu re{ewe o privremenom udaqewu na~elnika Krxi}a, sedam saobra}ajaca je po~elo {trajk gla|u. Prvi dan, veliki broj ih nije izlazio na teren, da bi posle pritisaka koji su usledili iz Beograda, oni ipak nastavili da rade, dok je ispred saobra}ajne policijske ispostave ostala grupa od sedam {trajka~a.

U ^a~ak je u utorak do{ao i na~elnik saobra}ajne policije MUP-a Srbije general Dragi{a Simi}, koji je u sredu postavio privremenog na~elnika

O

saobra}ajne policije u ^a~ku, upu}enog iz Beograda da obavqa ovu funkciju odre|eno vreme - rekao je u sredu za “^a~anski glas” predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije Mom~ilo Vidojevi}. On je dodao da su {trajka~i, i nakon sastanka sa generalom Simi}em, odlu~ni da nastave {trajk gla|u, dok wihovi zahtevi ne budu ispuweni.

U utorak oko 21 ~as, u znak podr{ke {trajka~ima, voza~i kamiona i taksisti blokirali su saobra}aj na Ibarskoj magistrali u Preqini. Me|utim, nakon intervencije policije, saobra}aj je normalizovan.

- Na~elnik general Simi} je na sastanku insistirao da se stawe vrati u normalu, da se moraju popraviti poquqani me|uqudski odnosi i da ne}e biti nikakvog revan{izma, odnosno da se policajcima niko ne}e svetiti zbog poteza koje su napravili. Nama ne ostaje ni{ta drugo nego da ih podr`imo kao kolege, ali i kao Sindikat - rekao je Vidojevi}.

I. M.

^ETVORICA JO[ U [TRAJKU

14rua.r

feb olicijski slu`benici Saobra}ajne policijske ispostave u ^a~ku svakodnevno obavqaju neposrednu kontrolu i regulisanje saobra}aja, vr{e uvi|aje i obavqaju ostale poslove iz bezbednosti saobra}aja. Svi poslovi iz nadle`nosti saobra}ajne policije obavqaju se u skladu sa utvr|enim planovima i rasporedima. ^etiri policijska slu`benika Saobra}ajne policijske ispostave u ^a~ku i daqe su u {trajku. Policijska uprava u ^a~ku ula`e napore da oni prekinu {trajk, kako ne bi ugrozili sopstveno zdravqe.

PU ^a~ak

P

4

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

GRAD

KOMISIJA ZA ODRE\IVAWE NAZIVA ULICA ZAPO^ELA POSTUPAK PREIMENOVAWA VI[E OD 50 SAOBRA]AJNICA U GRADU d 1.331 ulice na teritoriji gradskih i prigradskih mesnih zajednica, po ~etiri - pet, od ukupno 56, uglavnom u Atenici, Beqini, Parmencu, ^a~ku, imaju istovetne nazive, odnosno obele`ene su istim brojevima. To po{tarima, kuririma i drugim javnim slu`bama godinama ote`ava posao i pri~iwava probleme prilikom dostave po{iqki, poziva, dokumenata... Zbog toga je Komisija za odre|ivawe naziva ulica, na sednici odr`anoj 22. januara, razmatraju}i spisak ulica, zakqu~ila da mesnim zajednicama uputi dopis i zatra`i da do 1. marta predlo`e nove nazive za saobra}ajnice obele`ene brojevima, ~ija se imena vi{e puta “ponavqaju” u odre|enim naseqima.

- U razli~itim delovima grada, me|u 56 ulica ima nekoliko ulica 1, ulica 2, 4, 5. Komisija je sve locirala, popisala u kojim mesnim zajednicama se nalaze, svrstala ih u odgovaraju}u tabelu i prosledila savetima MZ, da bi gra|ani uputili svoje predloge o novim nazivima - ka`e Vladan Savi}evi}, predsednik Komisije za odre|ivawe naziva ulica i odbornik u Skup{tini Grada. Komisija smatra da su gra|ani koji u `ive u naseqima, ~iji se putevi “poklapaju” uglavnom sa broj~anim oznakama nekih ulica u drugim sredinama,

O

SVAKA PO[IQKA NA PRAVOJ ADRESI

najzainteresovaniji da budu re{eni ovi, samo na prvi pogled, sitni problemi i da }e zbog toga u~estvovati u wihovom novom “kr{tewu”.

Savi}evi} sugeri{e me{tanima iz ulica “dvojnika” da za nove nazive predlo`e, na primer, znamenite istorijske li~nosti, ili geografske pojmove i podse}a da u ^a~ku postoje Avalska, Kablarska, Zlatiborska, Zelengorska,

Ulica Ov~arsko kablarskih manastira...

Po{to dobije predloge saveta mesnih zajednica, Komisija }e zapo~eti postupak preimenovawa, a ukoliko ne bude pristigao dovoqan broj predloga, ona }e ih sama krstiti, vode}i ra~una da se nazivi u pojedinim slu~ajevima opet ne ponove. Zbog ovoga }e sasvim sigurno mnogi gra|ani negodovati, jer promena adrese povla~i i

obavezu zamene li~nih dokumenata, {to u uslovima krize nije mali finansijski izdatak. Ciq ovih aktivnosti skup{tinske komisije je da se omogu}i nadle`nim javnim slu`bama da sve po{iqke dostavqaju na pravu adresu, da se izbegnu lutawa poziva, po{iqki, jer, navodi primer Savi}evi}, ranije se ~esto doga|alo da su donosioci sudskih, a ~esto i poziva za specijalisti~ke

preglede u Beogradu, za glasawe, te{ko pronalazili lica kojima su oni upu}eni. On ka`e da 1. mart, kao krajwi rok za prijem predloga, mo`e biti prolongiran i da je iz pojedinih mesnih zajednica ve} stigao zahtev da bude produ`eno vreme za

izja{wavawe me{tana. Nakon {to komisija donese novi imenik za 56 “spornih” ulica i wega verifikuje nadle`no ministarstvo, Gradsko ve}e }e ga uputiti u skup{tinsku proceduru, objasnio je Savi}evi}.

M.N.

SVETLOSNI I ZVU^NI SIGNALI NA VOZILIMA esto je upotreba zvu~nih i svetlosnih signala na slu`benim automobilom predmet polemike, ne samo u stru~nim krugovima. Iako na ulici unose zebwu u kosti, ostali u~esnici u saobra}aju ponekad su u nedoumici da li su oni zloupotrebqeni ili ne.

Pojedinci su ~ak i nau~ili da razlikuju zvuke i ~im ih ~uju, odmah znaju da li nailaze vatrogasci, hitna pomo} ili policija. Ba{ zbog te zebwe u kostima, ~esto po`elimo da su sirene i svetlosni efekti zloupotrebqeni ili eventualno da policija juri nekog.

^

NEPROPISNA UPOTREBA KA@WIVA

Zakon o bezbednosti saobra}aja na putevima propisano je da ure|aji za davawe posebnih zvu~nih i svetlosnih znakova mogu biti ugra|eni samo na vo-

zila sa prvenstvom prolaza. Wih mogu imati policijski, automobili Bezbednosno-informativne agencije Vojske Srbije, slu`be vatrogasne i hitne pomo}i.

Prvenstvo prolaza imaju i vozila ministarstva nadle`nog za izvr{ewe zavodskih sankcija, kada prevoze lica li{ena slobode.

- Posebni svetlosni i zvu~ni znaci su najmawe jedno plavo trepte}e ili rotaciono svetlo i zvu~ni znak promewive frekvencije. Ti ure|aji mogu biti upotrebqeni samo kada je to neophodno za efikasno i bezbedno izvr{ewe slu`benih du`nosti koje nije mogu}e odlo`iti - podse}aju nadle`ni u Agenciji za bezbednost saobra}aja.

Ne retko voza~i koji

moraju da upotrebe signalizaciju `ale se na nerazumevawe ostalih u~esnika u saobra}aju. Obi~no drugi ne `ele da se sklone i da ih propuste.

- Oni uvek imaju prvenstvo prolaza, osim u odnosu na automobile pod pratwom i ona koja se kre}u raskrsnicom na kojoj je saobra}aj regulisan svetlosnim ili znacima policijskog slu`benika koji zabrawuju prolaz.

Za kr{ewe odredbi Zakona o ugra|ivawu i postavqawu posebnih zvu~nih i svetlosnih signala predvi|ewe

su kazne za pravna i fizi~ka lica i preduzetnike napomiwu u Agenciji za bezbednost saobra}aja. Za prek{aj pravnom licu sledi nov~ana kazna od 100.00 do 800.000, preduzetniku od 50.000 do 200.000, a fizi~kim licima od 15 do 30.000 dinara ili 30 dana zatvora.

Kr{ewe odredbi Zakona o davawu posebnih zvu~nih i svetlosnih signala kada to nije potrebno za efikasno i bezbedno izvr{ewe slu`bene radwe, za voza~a je predvi|ena kazna pet hiqada dinara.

Z. J.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

5

POLITIKA

^A^ANSKE „DVERI“ NEZADOVOQNE BEZBEDNOSNOM SITUACIJOM U GRADU

NARODNI POSLANIK DR ALEKSANDAR RADOJEVI] DEMANTUJE NAVODE U SAOP[TEWU PREDSEDNIKA SAVETA ZA MEDIJE GO SNS

BITNA I „NISAM ALARMANTNA TEMA SAMOPROKLAMOVANI onstatuju}i, na konferenciji za novinare pro{log petka, da su u posledwe vreme u~estale tu~e i nasiqa u delovima grada gde su sme{tene osnovne i sredwe {kole, ~lan Uprave povereni{tva “Dveri” za ^a~ak Tawa Popovi} iznela je mi{qewe da se ovom problemu u na{oj sredini ne prilazi na dovoqno ozbiqan i organizovan na~in.

K

Pitawe bezbednosti u gradu Bo{ko Obradovi}, ~lan Stare{instva “Dveri”, nazvao je bitnom i alarmantnom temom, a navodnu nezainteresovanost gradskih vlasti dokumentovao podacima da se Komisija za javni red i mir u protekle ~etiri godine sastajala “jedva nekoliko puta” i da se nekada{wi Savet za bezbednost imao mnogo ve}u ulogu i ovla{}ewa od we.

- Incidenti u gradu su pove}ani, Policijska uprava je u svojim problemima, nekakvom polu{trajku, a sazivawe Komisije uspeli smo da izdejstvujemo tek preko na{eg odborni~kog pitawa. Kada ove argumente saberemo i dodamo ono {to znamo o porastu bolesti zavisnosti, dobijamo sliku velikog bezbednosnog problema - objasnio je Obradovi} i ocenio da }e u narednom periodu, zbog sve ve}eg siroma{tva i nezaposlenosti, sfera bezbednosti do`iveti jo{ ve}e potrese.

U gradu, naveo je on, raste ne samo broj kra|a, kriminalnih i nasilnih vidova pona{awa, ve} i broj samoubistava zbog te{ke ekonomske i socijalne situacije. Gra|ani sve te`e izmiruju obaveze za komunalne uslu-

ge, a broj qudi kojima }e zbog nepla}awa da`bina imovina biti plewena nesumwivo }e rasti.

- Javna preduze}a nisu u stawu da odgovore koji je broj du`nika materijalno sposoban da izmiri dugove, a iz odre|enih razloga to ne ~ini, i niko ih zbog toga ne gawa i ne tereti, a koji procenat du`nika odlazi na siroma{ne i socijalno ugro`ene porodice.

Drugo va`no pitawe je, smatra Obradovi}, kako da dr`ava za{titi gra|ane koji objektivno ne mogu da izmire dugove i za koje bi oduzimawe imovine predstavqalo dodatnu katastrofu. “Dveri” }e, naglasio je on, inicirati zakonsko re{ewe koje u mnogim dr`avama postoji, a odnosi se na progla{avawe li~nog bankrota, kojim se zaplena imovine spre~ava.

Re{avawe problema bezbednosti zahteva, smatraju predstavnici “Dveri”, ozbiqan pristup svih gradskih struktura i konkretne mere, a najpre je neophodno napraviti “presek stawa” u problemati~nim oblastima, kao {to su nasiqe, bolesti zavisnosti, prostitucija i du`ni~ko ropstvo.

Obradovi} je insistirao na promeni sistema vrednosti i povratku tradiciji. On je dao i konkretan predlog: da se sredstva iz gradskog buxeta, predvi|ena za lokalne medije, iskoriste “za pravqewe kvalitetnih programa posve}enih porodici, mladima, prevenciji bolesti zavisnosti i povratku pravim vrednostima”.

E. V.

[EF“

o v o d o m saop{tewa, objavqenog u pro{lom broju “^a~anskog glasa”, koje je, u svojstvu predsednika Saveta za medije Gradskog odbora SNS potpisao Aleksandar Maksimovi}, reagovao je predsednik Okru`nog odbora ove stranke, narodni poslanik i odbornik u SG dr Aleksandar Radojevi}. U izjavi za na{ list on ka`e da je 31. maja pro{le godine istekao mandat predsedniku i samim tim i Gradskom odboru SNS, koji obavqaju samo tehni~ku funkciju, te da ni Maksimovi} zvani~no nije portparol lokalne organizacije ove partije: - Ovo saop{tewe za javnost je la`no, jer Gradski odbor uop{te nije sazivan, niti se izja{wavao o navodima u saop{tewu.

Svaka stavka je prakti~no la`. Ta~no je da je na nedavnoj sednici Glavnog odbora usvojen novi statut, ali ne i pravilnici i da novi statut, pored ostalog, predvi|a druga~iju organizaciju u radu stranke. Istina je da Okru`ni odbor stranke za Moravi~ki okrug nije dobio predstavnika u Izvr{nom odboru, konstituisanom pre otprilike tri sedmice, i da je na osnovu nove organizacije stranke u celoj zemqi, dogovoreno da IO bude sastavqen od qudi koji nisu politi~ari, ve} profesionalci i tehni~ka lica, koji }e pomagati u vo|ewu stranke na okru`nom nivou. Tako su Moravi~ki i Zlatiborski okrug dobili dva koordinatora iz IO koji }e obavqati savetodavne funkcije i pomagati u radu gradskim i op{tinskim odborima, do izbora i posle izbora. Odlu~eno je i da predsednike okru`nih odbora, kao predsedavaju}i, zamene ~elni qudi najve}ih gradskih odbora u odre|enim regionima.

Radojevi} tvrdi da je

P

od predsednika Izvr{nog odbora stranke dobio ovla{}ewa da zapo~ne pripreme za organizovawe izbora u mesnim odborima, i da uradi kompletnu analizu rezultata prethodnih izbora, posebno u brojnim sredinama u kojima nisu “pro{li” kandidati SNS, ukqu~uju}i i Maksimovi}evu mesnu zajednicu, u kojoj on nije dobio ni pribli`no glasova neophodnih za ve}inu.

Ti qudi }e biti zameweni boqim i kvalitetnijim ~lanovima i onima kojima mesni odbori budu dali poverewe i podr{ku, najavio je dr Radojevi} i demantovao jo{ jednu “glupost i la` la`nog portparola”: - Predla`em gospodinu Maksimovi}u da se i on samoproklamuje, bude nosilac izborne liste i odnese da je potpi{e predsednik stranke, kao {to je meni, kao samoproklamovanom {efu izbornog {taba, potpisao predsednik stranke i sada{wi predsednik dr`ave Tomislav Nikoli}. Neta~ne su i tvrdwe da je kampawa pred majske izbore vo|ena stihijski, promovisawem rada samo u pojedinim sredinama i iskqu~ivawem ve}ine ~lanova GO i mesnih odb-

ora. Maksimovi} se sam iskqu~io iz kampawe, kada je prilikom prikupqawa potpisa za podr{ku poslani~koj listi SNS, pred ~lanovima stranke i slu`benicima Suda, pocepao listu koju je sam potpisao i pozivao wemu najbli`e saradnike, sa kojima i danas manilupi{e, da to isto urade.

Osim ovog incidenta, zbog koga je protiv wega podneta prijava disciplinskoj komisiji IO stranke, napravio je jo{ niz prestupa, zastupaju}i kao odbornik svoje stavove, nazivaju}i odborni~ku grupu SNS u SG neformalnom grupom i glasaju}i protiv wenih stavova i dogovora.

Radojevi}u, ka`e, nisu potrebni potpisi ni za kakvu podr{ku, niti je on oko sebe okupio mawu grupu ~lanova SNS, kao {to navodi Maksimovi} u svom saop{tewu: “Istina je da je on predvodnik jedne mawe grupe qudi, izmanipulisanih obe}awima i praznim pri~ama da }e, kada oni pobede i do|u na vlast, napraviti boqu stranku i organizaciju u Gradu. Po{to to ne mogu da sprovedu u delo, krenuli su u napade putem medija, u kojima iznose la`i i pquju pojedince”. M. N.

6

POLITIKA

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG REGIONALNOG PLANA UPRAVQAWA OTPADOM I PROGRAM RADA TURISTI^KE ORGANIZACIJE

MAWE PARA, A VI[E PLANOVA vih devet lokalnih samouprava u Moravi~kom i Zlatiborskom regionu, koje su osniva~i regionalne sanitarne deponije “Duboko” i istoimenog JKP u U`icu, obavezne su da usvoje Regionalni plan upravqawa otpadom, ~ija je izrada finansirana iz me|unarodne donacije i zapo~eta jo{ 2009. godine, da bi resorno ministarstvo na ovaj va`an dokument dalo saglasnost tek pro{le godine. Plan “obra|uje” sve vrste otpada (komunalni, industrijski, opasan) i daje smernice za upravqawe, predla`e preventivne mere za smawewe sme}a, sadr`i podatke o o~ekivanim koli~inama u nared-

S

nom periodu, informisao je ~lanove Gradskog ve}a na sednici pro{log petka Vlastimir Veqovi} iz JKP “Duboko”.

Naglasio je i da plan ne operi{e finansijskim pokazateqima, ve} se uglavnom bazira na pregledu postoje}eg stawa i nekim predvi|awima za narednih 10 - 15 godina. Predvi|ena je mogu}nost preispitivawa plana svake pete godine, rekao je on, naglasiv{i da je dokument dinami~an i da, u zavisnosti od potreba lokalnih samouprava, on mo`e biti kompletno revidovan svake desete godine. ^a~ak je usvojio i lokalni plan upravqawa otpadom, podsetio je Mila-

NOVI STANOVI NA KEJU I OBRE@U Od 1.700 stanova koji }e u 10 op{tina i gradova biti finansirani sredstvima Evropske banke, 100 }e biti izgra|eno u ^a~ku, na Qubi}kom keju. Od toga, 70 je nameweno za neprofitnu prodaju, a 30 za takozvano socijalno stanovawe. O~ekuje se da gradwa objekata sa ovim stambenim jedinicama, prose~ne povr{ine oko 50 kvadratnih metara, bude zapo~eta u ovoj gra|evinskoj sezoni, nakon potpisivawa kreditnog sporazuma, najavio je Milan Dra{ki}, v.d. direktora Gradske stambene agenecije, prezentuju}i wen ovogodi{wi program rada. Ona }e u ovoj godini zapo~eti i realizaciju programa socijalnog stanovawa, u sklopu koga je, u nasequ “Obre`”, planirana gradwa tri objekta sa 24 stana, ukupne povr{ine oko 830 kvadrata. Vrednost ove investicije je 94 miliona dinara, od kojih je Republi~ka agencija za stanovawe ve} izdvojila polovinu sume. Preostali deo pada na teret Grada, koji je obezbedio lokaciju, a GSA neophodnu dokumentaciju, dozvole i nadzor.

Krajwi rok za zavr{etak ovih stanova, koji }e, ka`e Dra{ki}, biti raspodeqeni na osnovu odluke SG, je 31. decembar 2014. godine.

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

din Ristanovi}, uveren da je od su{tinskog zna~aja odnos prema otpadu, odnosno svest o tome da ga treba selektovati na mestu nastanka, {to bi doprinelo smawewu ukupnih koli~ina otpada i produ`ewu veka deponije. U prilog tome su i podaci iz Regionalnog plana u kome je, pored ostalog, re~eno da deponija “Duboko” zauzima povr{inu od 150.000 kvadratnih metara i da “zbog strmih kosina tela” na wu mo`e da se odlo`i samo 1.110.433 kubika otpada, odnosno da }e wen kapacitet mo}i da se koristi od 12 do 15 godina. Imaju}i to u vidu, nadle`ni u JKP “Duboko” su ve} zapo~eli postupak pribavqawa zemqi{ta na suprotnoj strani postoje}e lokacije i takozvano zacevqewe “Turskog potoka”, {to }e omogu}iti pro{irewe deponije. Osim toga, planirana je i izgradwa postrojewa za sortirawe i ru~no odvajawe sekundarnih sirovina, a dugoro~no i proizvodwa goriva iz otpada.

Iako su Turisti~koj organizaciji ^a~ka buxetska sredstva smawena za oko 3,3 miliona dinara, ustanova je usvojila veoma ambiciozan plan za ovu godinu, koji }e biti realizovan zahvaquju}i pove}awu sopstvenih prihoda, veruje v. d. direktora Mikan Stevani} i me|u prioritetne investicije svrstava izgradwu vizitor centra u Ov~ar Bawi. Podsetio je da wegova gradwa, planirana u 2012. godini, kasni, zbog toga {to nije donet Plan detaqne regulacije ovog naseqa i da su Ministarstvo prirodnih resursa i Ministarstvo za ekonomiju za ovu investiciju, najverovatnije na loakciji “Luk

ojl” pumpe, ve} opredelili sredstva: - Drugi projekat je ~i{}ewe pover{ine jezera, za{ta }e biti nabavqena kosa~ica za “vodenu” travu i plovilo za sakupqawe plutaju}eg otpada na Moravi.

Osim toga, planirano je podizawe osam vidikovaca na Kablaru, nabavka “mini busa” za prevoz turista iz ^a~ka do O~ar Bawe, u kojoj }e im na raspolagawu biti i katamarani i turisti~ki vozi}.

Od ostalih aktivnosti ustanove direktor Stevani} je izdvojio i po~etak obnove auto kampa, za{ta je dobijena saglasnost vlasnika “Auto moto kluba”, kao i za{tita Rimskih termi koje }e TO^ obaviti u saradwi sa Narodnim muzejom i zahvaquju}i sredstvima iz evropske donacije. ^lanovi Gradskog ve}a su insistirali, pored ostalog, na unapre|ewu pliva~kog maratona u Ov~ar Bawi, saradwi ove ustanove sa Vazduhoplovnim savezom, legalizaciji rada turisti~kog vozi}a (Nemawa Trnavac), otvarawu “info pulta”, izradi turisti~ke mape ^a~ka, prepoznatqivih suvenira (Zvonko Mitrovi}), da u centru Grada bude postavqeno vi{e tabli i panela za obele`avawe i usmeravawe (Aleksandar Da~i}), dok je Bratislav Jugovi} predlo`io da Grad raspi{e konkurs i nagradi najboqe re{ewe za turisti~ki brend. Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je pohvalio restriktivan buxet i ambiciozne planove, ali i pitao, koliko su oni realni, da se na kraju godine ne bi ispostavilo da je ustanova lo{e planirala.

M. N.

7

GRAD

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

U BUXETU PLANIRANO 25 MILIONA DINARA ZA TRO[KOVE PREVOZA LICA STARIJIH OD 65 GODINA

JO[ DVE KATEGORIJE KORISNIKA

ove godine lica starija od 65 godina mogu ostvariti pravo na besplatan prevoz na gradskim i prigradskim linijama koje “dr`i” ovda{wi “Autoprevoz”. Za ove usluge, koje }e za gra|ane biti besplatne, a predstavqa}e zna~ajan tro{ak za buxet, u gradskoj kasi je predvi|eno 25 miliona dinara. Pravilnikom koga je na posledwoj sednici usvojilo Gradsko ve}e detaqno je precizirano ko ima pravo na besplatne autobuske karte i na koji na~in se obezbe|uju i koriste elektronske kartice. Novina u ovom aktu, donetom na osnovu Statuta Grada i Odluke o buxetu, je da }e ovo pravo mo}i da ostvare i privremeno raseqena i prognana lica koja imaju boravi{te na teritoriji ^a~ka, najkasnije od 2012. godine i vi{estruki dobrovoqni davaoci krvi, koji su krv dali vi{e od 50 puta.

Sli~an pravilnik postojao je

I

i pro{le godine, ali s obzirom na to da ova vrsta pomo}i starijim sugra|anima postaje tradicija, trebalo bi je “urediti” na druga~iji na~in i predvideti odlukom o socijalnoj za{titi,

smatra na~elnica Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi}: “Pravo na besplatan prevoz u autobusima koji saobra}aju na gradskim i prigradskim linijama imaju

osobe starije od 65 godina koje imaju prebivali{te na teritoriji Grada ^a~ka. Ovo pravo priznato je i prognanim i privremeno raseqenim licima i dobrovoqnim davaocima krvi.

Osim nadzora nad primenom pravilnika, ovim aktom predvi|ena je i kontrola kori{}ewa elektronskih kartica koje gra|ani ~ekiraju u vozilima.”

Lica koja ispuwavaju uslove, uz zahtev za izdavawe elektronske karte moraju da prilo`e kopiju li~ne karte, potvrdu o boravi{tu i potvrdu nadle`ne ustanove o broju dobrovoqnog davawa krvi. Pravilnik predvi|a i poja~ani nadzor i kontrolu, odnosno ukidawe prava na ove usluge, u slu~ajevima kada ovla{}ena lica iz prevozni~kog preduze}a ustanove da gra|ani nenamenski koriste kartice, ili su je ustupili drugom licu. Sa druge strane, precizno su definisane i obaveze prevozni-

ka, koji je du`an da Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove redovno dostavqa spisak izdatih “magnetnih” kartica i obave{tava je o eventualnim promenama broja korisnika. Po{to ovi tro{kovi padaju na tertet buxeta, “Autoprevoz” je obavezan da sa Gradom sklopi ugovor o uslugama, ~ija cena ne mo`e biti vi{a od iznosa sredstava planiranih za te namene u 2013. godini.

Kako }e pravilnik stupiti na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu, Grad je preuzeo obavezu da prakti~no za ova dva meseca prevozniku plati usluge pru`ene licima koja su to pravo ostvarila u pro{loj i nastavila da ga koriste u ovoj godini. Naknada za to bi}e utvr|ena u zavisnosti od vremena izvr{enih usluga i srazmerno visini planiranih buxetskih sredstava.

M. N.

UMESTO ZA AZIL, 10 MILIONA DINARA IZ BUXETSKOG FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE BI]E UPOTREBQENO ZA FABRIKU ZA OTPADNE VODE inistarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine dalo je saglasnost na lokalni program kori{}ewa sredstava buxetskog fonda za za{titu `ivotne sredine u ovoj godini, ali je “izbrisalo” ta~ku 18, kojom su bile predvi|ene aktivnosti na zbriwavawu nezbrinutih `ivotiwa, odnosno gradwi prihvatili{ta, uz obrazlo`ewe da se one ne mogu tretirati u sklopu aktivnosti koje se ti~u za{tite `ivotne sredine, jer su u nadle`nosti drugih resora - Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, a prevashodno Uprave za veterinu.

Skup{tina Grada }e ispo{tovati ovaj stav ministarstva i na predlog nadle`ne Gradske uprave i resora za ekologiju, 10 miliona dinara, planiranih za gradwu azila, bi}e preba~eno na poziciju na kojoj su sredstva namewena za finansirawe izgradwe fabrike za pre~i{}avawe otpadnih voda, koja bi, prema najavama pomo}nika gradona~elnika Mirjane \okovi}, trebalo da bude zapo~eta slede}e godine: - Zbog ovih izmena programa, gradwa prihvatili{ta za nezbrinute `ivotiwe uop{te ne}e biti ugro`ena, jer smo zapo~eli pregovore sa Ministarstvom poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, i nastoja}emo da ve} u narednih mesec dana dobijemo potvrdu od wega, da li je i koliko spremno da nam pomogne, da bi ova investicija za`ivela. Ove aktivnosti }e biti nastavqene, tim pre {to je u buxetu planirana suma od milion dinara za kupovinu zemqi{ta za izgradwu

M

GRADWA PRIHVATILI[TA NIJE UGRO@ENA

ovog objekta.

Ovogodi{wim programom kori{}ewa sredstava buxetskog fonda za za{titu `ivotne sredine, koga bi, po{to je dobio “zeleno svetlo” resornog ministarstva trebalo da usvoji i SG, planirano je, ina~e, da 80 odsto raspolo`ivih sredstava bude upotrebqeno za investicije i razvoj i po 10 za ekolo{ke edukacije i promotivne aktivnosti i za kontrolu kvaliteta `ivotne sredine. U oblasti za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine dominantni }e biti redovna kontrola `ivotne sredine koja je zakonom propisana, razvoj sistema integrisanog upravqawa otpadom, uspostavqawe zavr{ne selekcije komunalnog ~vrstog otpada i izrada projektne dokumentacije za izgradwu sistema za za{titu i pre~i{}avawe voda.

Zna~ajna sredstva iz ovog buxetskog fonda planirana su i za razvoj projekata kori{}ewa obnovqivih izvora energije, odnosno za instalacije za grejawe geotermalnom energijom (toplotne pumpe u Prehrambeno ugostiteqskoj {koli) i na biomasu (kotao u JKP “Gradsko zelenilo”). Ove investicije trebalo bi da budu, ne samo dobar “pokazni”, ve} i prakti~ni edukativno promotivni alati, koji }e potvrditi ekonomsku isplativost i eko-

lo{ku korist i na osnovu kojih }e biti utvr|eni prioriteti i definisani potrebni resursi u ovoj oblasti. Radi popularizacije i primene novih tehnologija bi}e, kako je planirano, formiran i Centar za obnovqive izvore energije i energetsku efikasnost.

S obzirom na to da ^a~ak spada me|u gradove koji imaju najmawe zelenila po glavi stanov-

nika (0,37 metara kvadratnih, dok su evropske norme 12 m2) jedan od va`nih “zadataka” programa bi}e i pove}awe zelenih povr{ina u Gradu. “Se~e se staro drve}e, koje retko biva zameweno novim sadnicama, zbog ~ega ima ulica u gradu koje su potpuno izgubile svoje drvorede. Sadwom novih stabala bi}e pove}ane zelene povr{ine, koje su plu}a grada”, jedno je od obrazlo`ewa u

ovogodi{wem ekolo{kom programu. U wemu je poseban akcenat stavqen i na pove}awe nivoa za{tite Ov~arsko kablarske klisure, kao predela izuzetnih odlika i na {irewe masovne edukacije gra|ana, a posebno dece i omladine, ukqu~ivawem u rad kampova, kolonija, radionica i seminara.

M.N.

8

DRU[TVO

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

PROFESOR DR MIODRAG PANTELI]: HIGIJENSKI ISPRAVNU VODU PIJE MAWE OD 50 ODSTO STANOVNI[TVA SRBIJE

„SVRA^KOVO“ JE TRAJNO RE[EWE

ovodom nedavnog pisawa “^a~anskog glasa”, koji je preneo izjave nadle`nih da je voda iz bunara u priobaqu Zapadne Morave kvalitetnija od moravske vode, i da je na{ Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e stro`iji od evropskih i svetskih, reagovao je prof. dr Miodrag Panteli}. On (se) pita, da li se bunari u Prijevoru i Beqini prihrawuju vodom sa Triglava, ili iz Zapadne Morave i konstatuje da se “tre}ina propisa iz korpusa evropskog zakonodavstva odnosi na ekologiju”. U na{oj zemqi, smatra on, prioritetno moraju biti re{eni problemi pre~i{}avawa re~nih tokova, otpadnih voda, reciklirawa otpada i deponija, za{ta je, kako je na stru~nom skupu u Kragujevcu istaknuto, Srbiji potrebno 10,5 milijardi evra.

Panteli} tvrdi da u Srbiji gotovo nema ~istih reka i da, konkretno, Zapadnu Moravu zaga|uje 43 zaga|iva~a i vi{e divqih deponija koje se nalaze u priobaqu wenog sliva. Higijenski ispravnu vodu pije mawe od 50 odsto stanovni{tva, {to je dovelo do pove}awa mortaliteta i malignih oboqewa, prvenstveno digestivnog trakta.

On podse}a da su gra|ani ^a~ka od 1993. do 1997. godine pili ~istu rzavsku vodu, da bi se ’97. ponovo “vratili” na bunare u priobaqu Morave: “Zbog smawenog protoka vode u Zapadnoj Moravi, koji je u letwim periodima vi{e godina bio ispod biolo{kog minimuma (4,74 metara kubnih u sekundi), izvr{ena

no i kancerogeno dejstvo na qudski organizam.” On obja{wava da je kvalitet vode u bunarima i infiltracionim bazenima pod direktnim uticajem re~ne vode, koje u pogledu izda{nosti osciliraju tokom godine i ~esto bivaju izlo`ene i havarijskim zaga|ewima. Zbog umawenog protoka vode, dolazi do pove}anog zaga|ewa industrijskim, komunalnim i otpadnim vodama sa poqoprivrednog zemqi{ta, {to za krajwu posledicu ima pove}awe sadr`aja fizi~kih i hemijskih pokazateqa koji “odre|uju” higijensku ispravnost vode.

- Danas se smatra da toksi~ne materije deluju inhibitorno na enzime i enzimske sisteme, koji su od `ivotnog zna~aja za normalnu funkciju }elija i da sa genetskog aspekta nema dopu{tenih doza zra~ewa, niti koncentracija hemijskih mutagena - jo{ jedan je ubedqiv razlog zbog koga bi gradovi, smatra dr Panteli}, trebalo da napuste najlo{iji na~in vodosnabdevawa, odnosno obezbe|ewe vode za pi}e iz priobaqa reka i bunara.

Ube|en da je gradwa akumulacije na profilu “Svra~kovo” trajno re{ewe, ne samo za ^a~ak, ve} i za ostale op{tine i gradove koji se snabdevaju sa regionalnog sistema “Rzav”, on napomiwe da je beogradska “Hidroenergetika”, na`alost, prekinula radove na ovom objektu, jer je pro{le godine, umesto neophodnih oko 300, obezbe|eno samo 128 miliona dinara. Do zavr{etka akumualcije sa branom, koji je planiran za pet godina, lokalne samouprave moraju obezbediti higijenski ispravnu vodu za pi}e, ka`e Panteli} i sugeri{e nadle`nima: “Lokalna samouprava bi trebalo odmah da zapo~ne gradwu desetak javnih ~esmi na razli~itim lokacijama u gradu, u koje bi mawim cevovodima iz rezervoara u Beqini i Qubi}u bila dovedena rzavska voda.”

M. N.

P

je dogradwa brane “Prijevor - Parmenac”, koja formira akumulaciju, iz koje se prihrawuje 14 bunara, dubine do sedam metara. Ovu vodu iz bunara, uz prethodno hlorisawe, stanovni{tvo ^a~ka koristi za pi}e”. Profesor Panteli} tvrdi da je za analizu moravske vode i nanosa (muqa), uzvodno od akumulacije u Parmencu, Institut za nuklearne nauke u Vin~i koristio najmodernije metode - neutronsku aktivacionu analizu i fluorescentnu analizu i “konstatovao prisustvo ve}eg broja hemijskih parametara koji imaju embriogeno, mutageno, teratoge-

ODR@ANA PREZENTACIJA „KAKO UVESTI eUPRAVU U LOKALNE SAMOUPRAVE“

LAK[E I JEFTINIJE UZ ELEKTRONSKU UPRAVU Skup{tini grada je pro{le sedmice odr`ana javna prezentacija Edukacionog centra o uvo|ewu elektronske uprave u lokalnim samoupravama, uz podr{ku Ministarstva spoqne i unutra{we trgovine, Fonda za otvoreno dru{tvo, USAID-a i Nacionalnog demokratskog instituta. S obzirom na sve ve}i tehnolo{ki razvoj, u eri kada su olovku zamenili ra~unari, ipak ovo predavawe nije zainteresovalo {iru javnost, jer je na prezentaciji bilo svega dvadesetak qudi.

Prezentacija je organizovana za qude iz lokalne samouprave, direktore javnih preduze}a i ustanova sa podru~ja Moravi~kog okruga. Ivan Gruji} iz Edukacionog centra izneo je podatak da skoro polovina doma}instava u Srbiji ima pristup internetu, ali se veoma mali broj

U

usluga nudi gra|anima elektronskim putem.

- Elektronska uprava slu`i da gra|ani i privreda mogu da dobiju usluge od lokalne samouprave putem interneta. Smatramo da je najboqe da taj proces bude u skladu sa strategijama i zakonima koje je usvojila

Republika Srbija, i da se koriste besplatni programi koji se nalaze na nacionalnom portalu e-uprava rekao je Gruji}. Nacionalni potral www.euprava.gov.rs nudi op{tinama, javnim preduze}ima i ostalim ustanovama besplatno neke od programa za razvoj elektronskog upravqawa.

- Mi `elimo da na{om prezentacijom upoznamo qude {ta se mo`e dobiti besplatno, da se ne do|e do situacija kao u nekim gradovima, da se kupuju programi koji mogu da se dobiju besplatno - napomenuo je Gruji}. On je naglasio da je uvo|ewe eUprave dug proces, od koga bi gra|ani imali vi{estruku korist, od smawewa ~ekawa na potrebna dokumenta do smawewa tro{kova. Od ovih olak{ica i privreda bi imala koristi u iznosu od oko 40 miliona evra godi{we.

I. M.

NOVI PLANOVI NOVOG RUKOVODSTVA UDRU@EWA INVALIDA RADA

O^EKUJU POMO] PRIVREDE I GRADA bog nagomilanih dugova i osipawa ~lanstva, Udru`ewe invalida rada je zapalo u velike te{ko}e i ova kategorija, mahom starih i onemo}alih gra|ana, ~ija su primawa nedovoqna za normalnu egzistenciju, je prakti~no prepu{tena sama sebi. Na inicijativu starih ~lanova, nedavno je odr`ana vanredna sednica Skup{tine i za predsednika udru`ewa izabran Slobodan Ku~, koji najavquje da }e ubrzo biti konstituisani novi organi, doneta akta ove organizacije i plan rada u 2013. godini: - Planiramo da se obratimo privredi iz koje su prakti~no i potekli invalidi rada i zamolimo za donacije koje bismo iskoristili prvenstveno za nabavku lekova za socijalno najugro`enije ~lanove.

Podneli smo zahtev i lokalnoj samoupravi za dodelu buxetskih sredstava predvi|enih za pomo} organizacijama i udru`ewima. To nam je najve}a nada, jer ukoliko ne budemo imali razumevawa ne-

Z

dle`nih, zbog nedostatka sredstava ne}emo mo}i da organizujemo ni posete bolesnim i ugro`enim ~lanovima.

Novoizabrani predsednik ka`e i da udru`ewe {to pre mora sanirati dugovawa, oja~ati saradwu sa udru`ewem penzionera, pozvati stare ~lanove da obnove ~lanstvo i animirati nove da im se prikqu~e.

- Najboqi put za prevazila`ewe problema je da se qudi pozabave sami sobom.

Ve}im anga`ovawem ~lanova i wihovim novim idejama stvori}emo uslove za revitalizaciju ovog udru`ewa, kome moramo vratiti “sjaj” iz vremena kada je imalo svoje prostorije za rad, omogu}avalo svojim ~lanovima brojne popuste, upu}ivalo ih na bawski oporavak i pomagalo da se ukqu~e u sve `ivotne aktivnosti za koje su bili sposobni - ka`e predsednik Udru`ewa invalida rada Slobodan Ku~.

M. N.

9

REPORTA@A

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

REPORTA@A: MR^AJEV^ANI NA VELIKOJ BOKEQSKOJ FE[TI

MIMOZA I [AJKA^A

“Mimoza i {ajka~a”, tako je u dve, tri re~i, opisao boravak na „Velikoj bokeqskoj fe{ti“, koja se odr`ava u okviru „Praznika mimoze“ u Herceg Novom, Milorad Jev|ovi}, dugogodi{wi predsednik KUD “Radi{a Po{ti}” iz Mr~ajevaca, koji je predvodio delegaciju Mesne zajednice na ovom putovawu. Doma}in im je od 8. do 10. februara bila MZ Bijela, sa kojom su se Mr~ajev~ani zbratimili pre tri godine. Iako je polazak pratilo sumorno i prohladno februarsko jutro, srca dvadesetak Mr~ajev~ana grejala je pomisao na susret sa dragim prijateqima, na nekada, zajedni~kom Jadranu. Prvo zadr`avawe i kratak odmor bila je „Na Drini }uprija“, zadu`bina velikog Vezira Mehmed pa{e Sokolovi}a, koji na vrhuncu svoje mo}i nare|uje da se u Vi{egradu na Drini sagradi most kome “ravna nema”. Ta istorijska ~iwenica i vrednost uvrstila ga je na UNESKOvu listu svetske kulturne ba{tine. Put je Mr~ajev~ane daqe odveo prema obele`jima novije istorije, Nacionalnom parku „Sutjeska Tjenti{te“, koji se nalazi na magistralnom putu ^a~ak-Vi{egradTjenti{te-Trebiwe-Dubrovnik. Spomeni~ki kompleks podse}a na veliku bitku na Sutjesci 1943. godine i hiqade poginulih i

NOB-u. Utisak na [umadince ostavio je i kameni gradi} na samom jugu Hercegovine ispod planine Leotar. Na obodu trebiwskog poqa smestilo se prekrasno Trebiwe.

- Posetili smo Hercegova~ku Gra~anicu, vernu kopiju manastira sa Kosmeta, sagra|enu 2000. godine na brdu Crkvina iznad Trebiwa, u kojoj po~iva veliki pesnik i diplomata Jovan Du~i}, ~ime je izvr{en wegov tastament, a sa brda se pru`a prelepi pogled na ceo grad na Trebi{nici - pri~a Jev|ovi}.

Na 38 kilometara od Trebiwa, spu{taju}i se niz Orjen, stigli su Mr~ajev~ani u Herceg Novi, primorski grad sme{ten na “vratima” Boke Kotorske, osnovan 1382. godine pod imenom Sveti Stefan, a u sastavu Kraqevine Bosne. Jo{ 12 kilometara daqe, sve putuju}i uz more, stigli su na krajwe odredi{te, Bijelu, gradsko naseqe poznato po brodogradili{tu. Tri godine je pro{lo od prvog susreta i pobratimstva Mr~ajevaca i Bijele.

- Svaki do~ek je nezaboravan, uz tradicionalne „priganice“ i vino. A nakon prijateqskih pozdrava, usledila je ve~era i dugo o~ekivani odmor - ka`e na{ sagovornik.

Velika trodnevna bokeqska fe{ta – Sajam maslinarstva i vina, koji se or-

ganizuje u okviru “Praznika mimoze”, sve~ano je otvorena na platou Doma kulture u Bijeloj. Predsednica Maslinarskog dru{tva “Boka”, ali i ~lan

organizacionog odbora ovog Sajma Vesna \uki}, podsetila je da je manifestacija postala tradicionalna i da se ve} peti put odr`ava u okviru “Praznika mimoze”. U kulturno umetni~kom programu, pored atraktivnih i neizostavnih ma`oretki „Diana“ i pesnikiwe Vinke Peri{i} [arenac, u~estvovali su i ~lanovi KUD „Radi{a Po{ti}“ iz Mr~ajevaca, peva~ka grupa „Stari Pomeqari“.

Unutra{wost Doma kulture u Bijeloj plenila je i mirisala ukusima. Na prebogato postavqenim {tandovima mogli su se kupiti kvalitetno vino, rakije, masline, maslinovo uqe, sir, med, pr{uta i razni specijaliteti doma}e radinosti. Sve je to ukusno dekorisano granama lovora, ruzmarina i naravno mimoze, cveta koji u Boki

ima svoj praznik. Mr~ajevci su postavili svoju trpezu sa poznatim svadbarskim kupusom i ujedno prezentovali svoju manifestaciju „Kupusijada“. Predsednik MZ Bijela po`eleo je dobrodo{licu Mr~ajev~anima, a predsednik Organizacionog odbora Velike boke{ke fe{te Nikola Svilanovi} pozdravio je u~esnike manifestacije, ukqu~uju}i i goste iz bratske MZ Mr~ajevci. Uz bogatu trpezu i doma}a vina opustili su se i stari i mladi. Pevalo se i za one koji nisu bili tu. Jeo se wegu{ki pr{ut, jagwetina sa krompirima ispod sa~a, neizostavni svadbarski kupus donet iz Mr~ajevaca, kao i neizbe`na sardela, a sve se to obilato zalivalo doma}im vinom.

Na dru`ewu, pored predstavnika MZ Mr~ajevci i MZ Bijela, na okupu je bilo i

celokupno rukovodstvo op{tine Herceg Novi. Svoje zadovoqstvo {to je sa Mr~ajev~anima nije krio ni gradona~elnik Herceg Novog Dejan Mandi}, {to je izrazio pozdravima upu}enim gradona~elniku ^a~ka, Mr~ajevcima i [umadiji (jer, na tim principima dobijamo izbore u Novome, re~e Mandi}), i `eqom da se veze i uzajamna saradwa uspostave na vi{em nivou. Tom prilikom razmeweni su pokloni, a ~ovek koji je sve ovo organizovao Milorad Jev|ovi}, zahvalio je doma}inima za sve ono {to su u~inili da bi se [umadinci prijatno ose}ali u Bijeloj i pozvao doma}ine da budu gosti Mr~ajevaca na „Kupusijadi“, obe}av{i da }e se dru`iti tri dana, dok se u nedequ ne pogase vatre na kojima se danima kr~kao svadbarski kupus, a ~iji se dim spu{ta ~ak do Morave, najavquju}i svadbe i veseqa u ovom kraju. Sre}an put su im po`eleli doma}ini i organizatori fe{te, ka`e Jev|ovi}, zahvaquje MZ Mr~ajevci i Gradu ^a~ku na finasijskoj podr{ci u organizovawu puta, i dodaje da se ne mo`e se sve re}i, ni napisati. “Sigurno je jedno – prijateqstvo je neraskidivo i trajno. Bilo je to vi{e od zabave...”

Priredila: Z. L. S.

10

DRU[TVO

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

HIVA FOTO AR

PRVI RAGBISTI

a fotografiji su maturanti ~a~anske Gimnazije, tada osmi razred. Slikali su se posle odigrane ragbi utakmice na stadionu Fudbalskog kluba Borac. Fotografija je snimqena 25. marta 1955. godine na ~asu fiskulture. O~igledno je i vreme bilo pravo letwe, po{to je ve}ina mladi}a samo u {orcevima, bez majica. U to vreme Bor~ev stadion je bio ogra|en drvenom ogradom. Drvena je bila i svla~ionica, obi~na baraka u uglu na severozapadu.

Ovu fotografiju dobili smo od Du{ana Rakovi}a.

N

Gorwi red: (s leva na desno): Miodrag Vujovi}, Andrija Simi}, Slobodan Jankovi}, Petar Stani{i}, Petar Pavlovi}, Antonije Simovi}, Dragoqub Ota{evi}, Oleg Eresenkov, Dragutin Carevi}, Tomislav Simi}, Tomislav Pavlovi}, Milutin Vujovi}, Tomislav Popovi}.

Dowi red (s leva na desno): Milan Marinkovi}, Slavoqub Vesovi}, loptu dr`i Tomislav [u{i} (golman Borca i Novog Sada), Vukoman Obradovi}, Predrag Krupe` i Du{an Rakovi}.

PO PRVI PUT KWI@EVNA OLIMPIJADA ZA OSNOVCE

O[TINSKO TAKMI^EWE

PROVERA ZNAWA IZ KWI@EVNOSTI

OSNOVCI SE NADMETALI U FIZICI

subotu, 9. februara, po~ela je Kwi`evna olimpijada za osnovne {kole, takmi~ewe koje se organizuje po prvi put, na sva ~etiri nivoa ({kolsko, op{tinsko, okru`no i republi~ko), a nameweno je samo u~enicima sedmog i osmog razreda.

Op{tinsko takmi~ewe za 31 u~enika iz ^a~ka i pet u~esnika iz Lu~ana odr`ano je pro{le subote u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu u ^a~ku. Istog dana Ivawi~ani (32) su se takmi~ili u O[ “Milinko Ku{i}”, a 29 u~enika iz gorwomilanova~kih {kola u O[ “Desanka Maksimovi}”.

Organizatori Olimpijade su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja i Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, a test koji su u~enici radili dva sata odnosi se na poznavawe kwi`evnih dela koja izu~avaju u okviru {kolskih programa. Za razliku od dosada{wih takmi~ewa, koja su prednost davala gramatici, Olimpijada ima ciq da promovi{e kwi`evnost. Prosvetni savetnik Sla|ana Mijatovi}, iz [kolske uprave u ^a~ku, ka`e da je jo{ uvek rano da se saop{ti broj u~enika koji “idu daqe”, po{to je organizatorima upu}en zahtev da se, zbog toga {to su u {kole kasno stigle informacije o odr`avawu olimpijade i nije bilo dovoqno vremena za pripremu, prag prolaznosti za okru`no takmi~ewe sa 16 snizi na 14 poena.

E. V.

akmi~ewem iz fizike, pro{le subote u O[ “Milica Pavlovi}” obuhva}eno je 154 u~enika {estog, sedmog i osmog razreda, iz gradskih i seoskih {kola, dok se za okru`no nadmetawe plasiralo 69 u~esnika.

Od 40 u~enika {estog razreda, potreban broj poena za prvo mesto imali su Aleksa Kruni} (O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”), Andrija Jovanovi} (O[ “Vuk Karaxi}”) i Veqko Lon~arevi} iz O[ “Sveti Sava”. Najboqi rezultat me|u deset takmi~ara - sedmaka ostvarili su Stefan Lukovi} i Marko Pantovi}, u~enici O[ “Milica Pavlovi}”, dok su se od 18 osmaka na prvo mesto plasirali Sowa Gli{ovi} (O[ “Tanasko Raji}”), Filip Carevi} (O[ “Sveti Sava”), Filip Gavrilovi} (O[ “Filip Filipovi}”) i Ivan Paunovi}, u~enik O[ “Dragi{a Mi{ovi}”.

E. V.

U

APEL JAVNOG PREDUZE]A „GRADAC“

T

OSNOVANO UDRU@EWE PROFESORA STRANIH JEZIKA MORAVI^KOG OKRUGA

CIQ USAVR[AVAWE I ME\USOBNA SARADWA

ZA LEP[I @IVOT ^A^ANA S adle`ni iz Javnog preduze}a “Gradac” uputili su javni apel gra|anima da blagovremeno izmire obaveze za naknadu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta i naknadu za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, na osnovu obra~una dospelih u prethodnom periodu. To je neophodno da bi ovo JP moglo da izvr{i planirane zadatke, usmerene, kako se navodi u obave{tewu, ka podizawu kvaliteta `ivota svih gra|ana. U pozivu “motivisanom `eqom za lep{im `ivotom u ^a~ku”, podse}a se da je program JP “Gradac” usvojen na 11. sednici Skup{tine Grada, odr`anoj 30. januara. U sklopu

N

programa poslovawa u 2013. godini usvojeni su i: Program obavqawa i razvoja komunalne delatnosti, Program ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i Program izgradwe i odr`avawa javnih puteva i ulica za 2013. godinu.

Osim {to }e nastojati da realizuju ove va`ne programe, zaposleni u “Gradcu” }e u ovoj godini zavr{iti i veoma zna~ajne planove: Plan generalne regulacije naseqa Mr~ajevci i Preqina, Plan detaqne regulacije “Ko{utwak 1”, “Ko{utwak 3, “Koridor puta - Mojsiwe” i PDR “Koridor puta Zabla}e”.

vest o zna~aju znawa i upotrebe stranih jezika u savremenom svetu okupila je krajem novembra porethodne godine filologe u ^a~ku u Udru`ewe profesora stranih jezika Moravi~kog okruga. Ciq Udru`ewa je da profesori stranih jezika unaprede svoj rad i me|usobnu saradwu, obezbede br`i i kvalitetniji protok informacija, unaprede saradwu izme|u obrazovnih ustanova radi postizawa kvaliteta nastave, organizuju stru~ne skupove radi kontinuiranog usavr{avawa, primene savremenih nastavnih sredstava i najnovijih dostignu}a metodike i metodologije sa akcentom na jeziku kao sredstvu komunikacije.

Udru`ewe }e razvijati saradwu sa srodnim organizacijama u zemqi i inostran-

stvu, distributerima strane kwige, organizatorima stru~nih skupova i seminara, [kolskom upravom u ^a~ku, Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, Stru~nim dru{tvom za strane jezike i kwi`evnosti Srbije, nadle`nim ministarstvom, jezi~kim {kolama i svim obrazovno-vaspitnim ustanovama u okrugu.

Udru`ewe }e kao svoj Dan obele`avati 26. septembar, koji je i Evropski dan stranih jezika, kada }e u saradwi sa lokalnom zajednicom organizovati kreativne radionice i druge aktivnosti radi popularizacije i primene stranih jezika, ali i podsticawa kreativnog pristupa nastavi i wihovom izu~avawu.

Z.L.S.

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

11

OBRAZOVAWE

STUDENTSKI CENTAR U ^A^KU OBELE@IO 50. GODI[WICU

U JUNU PO^IWE GRADWA NOVOG OBJEKTA - najavio ministar prosvete @arko Obradovi}, koji je prisustvovao proslavi a sve~anosti u Studentskom centru, goste iz Beograda i drugih mesta pozdravio je Zoran Radomirovi}, direktor ustanove, podsetiv{i da je ona, kao dom studenata vi{ih {kola u ^a~ku, osnovana 10. decembra 1962. godine, a dva meseca kasnije useqeni su prvi stanari, studenti Vi{e tehni~ke i Vi{e poqoprivredne {kole. Prvih godina u dom se moglo smestiti 95 studenata, a od 1991. godine, kada su dogra|eni sprat i potkrovqe, u wemu ima 207 mesta. Dom studenata u ^a~ku prerasta u Studentski centar 1990. godine. Skoro tri decenije studenti su se hranili u restoranu “Pariz”, pri ugostiteqskom preduze}u “Morava”, da bi 2000. godine bio otvoren savremeni studentski restoran u kome se svakodnevno pri-

namewenog unapre|ewu obrazovawa u Srbiji.

Sve~anosti povodom 50. godi{wice Studentskog centra prisustvovali su i predstavnici Grada, drugih studentskih i u~eni~kih domova i obrazovnih institucija. U ime gradskog rukovodstva, ~estitke kolektivu i studentima stanarima uputio je gradona~elnik Vojislav Ili}, koji je naglasio da je Grad doprineo izgradwi novog objekta time {to se odrekao naknade za gra|evinsko zemqi{te, u iznosu od 30.000.000 dinara. Kao jedan od osam dosada{wih direktora Centra, Veqko Negovanovi} je ocenio da su ovda{wi fakulteti i ustanova za sme{taj studenata u proteklim decenijama `iveli i radili kao jedna porodica.

Poveqe Studentskog centra dobili su Ministarstvo prosvete i Grad ^a~ak, a zahvalnice, pored

N

OBRADOVI] O TON^EVU Odgovaraju}i na novinarsko pitawe vezano za napise u medijima da je Ivica Ton~ev, savetnik premijera Da~i}a, falsifikovao diplomu na Pri{tinskom univerzitetu, ministar Obradovi} je kazao da }e prosvetna inspekcija “utvrditi sve elemente” i da se tek onda mo`e re}i {ta je ta~no a {ta nije.

- Prosvetna inspekcija postupa po prijavama, a po{to smo dobili pritu`bu jednog gra|anina, postupi}emo po woj i utvrditi ~iwenice - kazao je ministar. On je konstatovao da je u Srbiji veoma mali broj prosvetnih inspektora u odnosu na broj obrazovnih ustanova, u celom ministarstvu radi 425 qudi, i ustvrdio da bi za efikasniji rad ministarstva bio potreban ve}i broj zaposlenih.

prema od 1.500 do 2.000 obroka. Stanari doma danas su studenti Fakulteta tehni~kih nauka, Agronomskog fakulteta i Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija.

Ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja u Vladi Srbije @arko Obradovi}, koji je na proslavu stigao sa Slobodanom Stuparom, pomo}nikom za visoko obrazovawe, studentski i u~eni~ki standard, najavio je da }e u ovoj {kolskoj godini, na loka-

ciji iza sada{we zgrade, po~eti gradwa novog objekta, sa 130 novih mesta, savremeno opremqenim sobama i sadr`ajima predvi|enim za objekte visoke kategorije.

- Tendencija Ministarstva da pove}a kapacitet doma i kvalitet studentskog standarda poklapa se sa ambicijom Grada da ^a~ak postane univerzitetski centar - primetio je Obradovi} i pohvalio Grad zbog velikih ulagawa u obrazovawe tokom pret-

hodne {kolske godine.

Na konferenciji za novinare koju su odr`ali predstavnici Ministarstva i Studentskog centra re~eno je da je projekat za novu zgradu ura|en i dobijena gra|evinska dozvola, a radovi bi trebalo da po~nu u junu, nakon izbora izvo|a~a radova putem tendera. Objekat od 2.000 kvadrata dr`avu }e ko{tati 1,3 miliona eura, a sredstva poti~u, naveo je ministar, od kredita dobijenog od Banke Saveta Evrope i

ostalih, dosada{wi rukovodioci, ~a~anski fakulteti i visoka {kola strukovnih studija. Na sve~anoj akademiji nastupili su u~enici Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, a u okviru proslave predstavqena je monografija Studentskog centra.

Kwiga “Mladost koja traje 50 godina sa vama” {tampana je povodom jubileja, a autor je Svetislav Markovi}.

E.V.

12

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

13

TURIZAM PRIMAMQIVI ARAN@MANI ZA PRAZNIKE I LETOVAWA

„NEVEN TOURS” ZA PROLE]E I LETO

marketing 032/342-276

a sve koji su `eqni Istoka, peska i sunca, turisti~ka agencija “NEVEN TOURS” nudi veoma povoqan aran`man za Dubai, ve} u martu. Cena sme{taja u hotelu sa ~etiri zvezdice za sedam no}i iznosi 659 evra po osobi, a u cenu su pored sme{taja ura~unati i avio prevoz, transferi i usluge vodi~a na srpskom jeziku.

Ponuda, koja se tako|e isti~e po veoma povoqnoj ceni, je i tri polupansiona u termama Topol{ica u Sloveniji, za samo 108 evra.

Agencija “NEVEN TOURS” mislila je i na dame, pa je za osmomartovski praznik spremila dve atraktivne ponude sa polascima iz ^a~ka. Re~ je o Be~u sa dva no}ewa po ceni od 114 evra i Budimpe{ti sa jednim no}ewem, po ceni od 50 evra. I za prvomajske i uskr{we praznike bi}e organizovana putovawa sa polascima iz ^a~ka, za

Z

uvek atraktivne destinacije kao {to su Prag, Rim, dvorci Bavarske...

Bli`i se i letwa sezona, pa je ve} vreme da se razmi{qa gde na letovawe.

Agencija “NEVEN TOURS” za leto 2013. nudi aran`mane u Crnoj Gori, uvek aktuelnoj Gr~koj obali, ali i paket aran`mane za destinacije Tunis, Turska, [panija i Kipar.

- Ukoliko rezervi{ete aran`man za hotele budvanske rivijere do 30. aprila, ostvarujete popust od 10 odsto, pa tako 21. 6. mo`ete letovatati za samo 242 evra, {to podrazumeva polupansion i mogu}nost da dvoje dece do 12 godina letuju gratis - ka`e Nevena Plazini} direktor agencije. Ona iz letwe ponude izdvaja i odmor na Krfu za ~etvoro~lanu porodicu, sa polupansionom u hotelu sa ~etiri zvezdice u blizini grada Krfa za 925 evra, za termin 28.6. Ovaj aran-

`man podrazumeva sopstveni prevoz. Za letwe destinacije, koje se organizuju avionskim prevozom, Nevena izdvaja aran`man u Tunisu za termin 21.6. Za sve uplate i rezervacije do 28. februara, cena je 350 evra po osobi i obuhvata hotel sa ~etiri zvezdice (all inclusive), avionski sme{taj i transfere na licu mesta.

Oni koji vole Tursku, tako|e u predsezoni, mogu letovati za 397 evra u hotelu sa tri zvezdice u Alawi. U cenu su ura~unati sme{taj u hotelu sa polupansionom, avionski prevoz, transferi i usluge vodi~a.

Pored letwih destinacija koje je izdvojila kao povoqne, Nevena Plazini} isti~e i da }e se ~itavog leta organizovati polasci iz ^a~ka za aran`mane na Krfu, Tasosu, Halkidikiju, Paraliji, Olimpik bixu, Leptokariji i Sitoniji.

I. M.

14

INTERVJU

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

PROFESOR RATKO BO@OVI] O VR[A^KOM NASIQU

Dr Ratko Bo`ovi}, ugledni sociolog kulture i profesor beogradskog Fakulteta politi~kih nauka u penziji, nedavno je u ^a~ku boravio kao stru~ni saradnik Izvo|a~ke umetnosti “Zdrav `ivot”, koja je sa programom “Zato {to te se pla{im”, namewenom prevenciji vr{wa~kog nasiqa, gostovala u O[ “Milica Pavlovi}”. U blic razgovoru za “^a~anski glas”, profesor Bo`ovi} je iskazao mi{qewe da `ivimo u dru{tvu koje je u velikoj meri nasilni~ko, jer onde gde se ne ostvaruje adekvatna komunikacija qudi sa drugim qudima, zajednicom ili kulturom, razvijaju se nasilni, odnosno agresivni oblici pona{awa.

- Nasiqe ukazuje na nedostatak empatije, odnosno emocionalne inteligencije, zahvaquju}i kojoj ~ovek shvata {ta se de{ava sa drugim ~ovekom, ali i na odsustvo moralne inteligencije, jer drugima ~esto ~inimo ono {to ne bismo `eleli da drugi ~ine nama.

Nasiqe je, na`alost, prisutno u svim formama `ivota. U porodici naro~ito, po{to je ona sna`nim vetrovima rasturena i dovedena do disharmoni~osti, u {koli, me|u vr{wacima. Vr{wa~ko nasiqe je dominantno sa aspekta uticaja na sve one koji su u komunikaciji, a prepoznajemo ga i u drugim grupama gde se gubi individualnost i pojedina~na odgovornost, me|u navija~ima na primer. ^ini se da je roditeqima, ~ak i kada ula`u vidan napor, veoma te{ko da u uslovima poreme}enog sistema vrednosti u dru{tvu vaspitavavaju potomstvo?

- Sigurno je da se dana{wi roditeqi te{ko snalaze. U Francuskoj je pre tridesetak godina sprovedena jedna anketa, vezana za obrazovawe. Ona je pokazala da roditeqi vi{e ne slede ono {to bi trebalo da ~ine u oblasti uspostavqawa sistema vrednosti kod dece. Oni kasne, zaostaju u razvoju, nastavnici jedva sti`u do moderne, a deca su, sa novim tehnologijama, ve} u postmodernoj. Kod nas se mo`e govoriti o porodici u tranziciji, jer se ona

GDE NEMA KULTURE TU IMA NASIQA gre{ka ove vrste vodi u bezdan i da iz wega povratka nema jer, kao {to ka`e [ekspir, ne mo`e se u~initi da nije bilo ono {to je bilo. Svako ekstremno pona{awe je patolo{ko pona{awe. [ta biste rekli o psiholo{kom profilu nasilnika.

- Nasilnik je duboko frustrirana, iskompleksirana i rawena osoba, koja nasiqem sti`e do mo}i i uspostavqa nekakvu ravnote`u. Nasiqe i agresija su odgovori na wegovu inhibiciju i neostvarenost.

Obrazac pona{awa se nosi iz porodice i zato dete nasilnika i samo postaje nasilnik. Usvajawe ovakvih oblika `ivota ne de{ava se u racionalnoj, ve} u iracionalnoj dimenziji li~nosti, u onome {to nazivamo nesvesnim.

E.V. udaqila od tradicionalne, ali se jo{ uvek nije formirala kao moderna porodica. Sukob generacija roditeqa i dece je danas mnogo ve}i nego u pre|a{wim vremenima.

Kao {to porodica, globalno gledaju}i, vi{e nije kolevka li~nosti, tako ni {kola nije laboratorija znawa i mesto moralnog uzdizawa. Kod nas su se desile trustne situacije, sa aspekta dru{tvenog i civilizacijskog reda i poretka, i zato nije slu~ajno {to se mlad svet vi{e identifikuje sa vr{wacima, {to vr{wa~ko nasiqe vr{i dominantan uticaj sa stanovi{ta identifikacije. [ta mislite o uticaju medija?

- Mediji tako|e vr{e ogroman uticaj, naro~ito oni u kojima preovla|uje estrada. U estradi strada i kultura, i sistem vrednosti, i stil `ivqewa. Umesto da problemati~an sistem vrednosti bude doveden u pitawe, on postaje dominantan u na{oj svakodnevnoj egzistenciji.

U razgovoru sa adolescentima posebnu pa`wu ste poklonili verbalnom nasiqu?

- Verbalno nasiqe je

najprisutniji vid nasiqa.

Susre}emo ga na svakom mestu, od svakodnevnog `ivota do parlamenta. Javni `ivot je u znaku verbalnog nasiqa, a jedno nasiqe proizvodi drugo, kao kada bacite {ibicu u stog sena, a vetrovi razduvaju vatru.

O ovom fenomenu govori Rene @irar, u kwizi “Nasiqe i sveto”, koja istra`uje nasiqe u arhajskim dru{tvima. Sve te zajednice su nestale, a zajedni~ko im je i to {to nisu imale pravnu dr`avu. Posle ~itawa te kwige upla{io sam se da bi se i nama moglo isto dogoditi. [ta da ~inimo da kao dru{tvo pre`ivimo?

- Da budemo svesni problema i da delujemo preventivno, zato smo mi danas ovde. Uprkos svemu, moramo insistirati na vrednostima kao {to su lepota i istina, podsta}i mlad svet da ~ita kwige i da se suo~i sa ne~im {to bi bilo alternativa vrednostima koje trenutno dominiraju. I naravno, da se protiv nasiqa, po ugledu na civilizovani svet, borimo uspostavqawem pravne dr`ave.

Kakva je va{a poruka mladima?

- Da shvate da svaka po-

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

15

DRU[TVO GRE[KE U VASPITAWU

PRETERANA BRIGA RU[I

SAMOPOUZDAWE

anas, medicinskim re~nikom re~eno, vlada epidemija popustqivog vaspitawa.

Deca su postala oltar kojem se roditeqi klawaju, zanemaruju}i sve ~e{}e svoje potrebe, jer su im de~je u prvom planu. Pi{u doma}e zadatke, idu sa ve} punoletnom decom dok upisuju fakultet, dosa|uju profesorima… Sve vi{e roditeqa ne zna deci da ka`e „ne“, jer se boje da }e ih mawe voleti.

Zadovoqavaju}i svaku wihovu `equ i izbegavaju}u svaku mogu}nost da budu uznemirena i frustrirana, oni oduzimaju deci priliku da nau~e kako da savladaju prepreke u `ivotu, kako da do|u do onoga {to `ele, kako da se ute{e kad nije po wihovom, kako da imaju u vidu i druge qude.

Daju}i im previ{e, oni ih zapravo u~e da drugi qudi nisu va`ni. Zbog svega toga, psiholozi upozoravaju na novu boqku u odnosu roditeqa prema deci – preteranu roditeqsku brigu, kojom im nesvesno, oni sami izmi~u tlo pod nogama. Daju}i im previ{e, roditeqi u stvari ru{e samopouzdawe kod dece.

D

ZLATNI SAVETI

1.

Izbegavajte poruke „Pazi, udari}e{ se…“, „Ne juri…“, „Staniiiiii...”

Ni{ta se detetu ne}e dogoditi i ako padne. Svako zdravo dete mora pro}i i kroz bolna iskustva.

2.

Detetu treba dopustiti da samo odlu~i, ~ak i ako ste svesni da je krivo. Ne pi{ite la`na opravdawa, neka ode nespremno u {kolu. Mora u~iti i iz gre{aka.

3.

Danas deca tra`e skupocenu igra~ku, sutra }e motor, preksutra ne{to tre}e. Qubav se ne sti~e materijalnim stvarima.

Takva deca postaju egoisti~na i nesre}na.

4.

Razgovarajte.

Ako dete samo slu{a pridike, ignorisa}e vas. Ne delite savete kada ih ne tra`e.

PREZA[TI]ENOST RA\A NEZADOVOQSTVO Ekonomisti veruju da je sada{wa generacija mladih Evropqana prva generacija ro|ena nakon Drugog svetskog rata koja }e `iveti lo{ije od svojih roditeqa. Dr`ave su prezadu`ene, ekonomski resursi potro{eni, natalitet slab, sve je vi{e starih, a sve mawe dece, pa su i pa`wa i briga roditeqa za sve malobrojnije potomke preveliki.

Mnoga istra`ivawa pokazuju da

5.

Roditeq krivi nastavnika za lo{e ocene. Re{ewe je razgovor i slu{awe. Dete }e ste}i poverewe i biti otvorenije. se osobe koje su roditeqi preterano {titili “pogube” kad im se prestane servirati sve na dlanu.

Preza{titni~ki roditeqi sve dopu{taju deci, daju im istoga ~asa sve {to po`ele, ne postavqaju nikakve obaveze pred wih. Kao odrasle osobe, deca takvih roditeqa jako su usmerena na materijalne vrednosti, postaju nezadovoqni, nezahvalni, drugi qudi ih ne zanimaju ako ih ne mogu iskoristiti za neki svoj ciq, skloniji su depresiji... ^esta situacija u {kolama je da dete satima pla~e zbog ~etvorke, jer se pla{i reakcije kod ku}e. Ne retko roditeq zbog lo{ih ocena napadne profesora, jer on, navodno wegovom

detetu uni{tava samopouzdawe. A zapravo, samopouzdawe mu uzima preza{ti}eno vaspitawe, popustqivost, preterano davawe i nedovoqna struktura obaveza.

NEOPHODNO POSTAVITI GRANICE ^iwenica je da su roditeqi zbog prevelike zaposlenosti ~esto odsutni i neretko se zbog toga ose}aju krivima, pa deca mogu zatra`iti i dobiti {to `ele kako bi roditeqi na neki na~in nadoknadili izgubqeno.

Odre|ivawe razumnih i ~vrstih pravila zahteva vi{e vremena i promi{qawa, a u u`urbanom ritmu ~esto je br`e i

jednostavnije popustiti.

Ali, dugoro~no, nedosledno vaspitawe uzrokuje niz problema. Dete postaje zbuweno, nesigurno, ono ne zna gde su granice i dokle mo`e i}i.

Brojni psiholozi isti~u da preza{titni~ki nastrojeni roditeqi {aqu deci poruku da se ona ne mogu sama nositi sa `ivotnim izazovima, {to mo`e dovesti do nedostatka samopouzdawa.

Ako roditeqi postave granice osnovnog pona{awa u ku}i, wihova deca po pravilu nemaju problema.

Posve}enost deci treba da bude kontinuirana i dosledna, ali roditeq mora da postavi i granice. On je tu da bude uz dete u slu~aju uspeha, ali i neuspeha i razo~arawa.

6.

Postavite im granice, dajte obaveze. Ako se ne postave granice deci kad su mala, ona ih ne}e znati sebi postaviti ni kada odrastu.

7.

Ne smete biti nedosledni: NE uvek mora ostati NE za nepo`eqno pona{awe. Ako niste dosledni, ne o~ekujte da to bude ni va{e dete.

8.

Deca preza{titni~kih roditeqa ne nau~e preuzeti odgovornost za svoje postupke, imaju mawak samopouzdawa. S vremenom takve osobe postanu nesigurne, egoisti~ne, nezahvalne i depresivne.

16

ZDRAVSTVO

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

ATOMSKA BAWA GORWA TREP^A POKLONILA NAME[TAJ CENTRU ZA SOCIJALNI RAD I MANASTIRU VUJAN

DONACIJA ZA NAJUGRO@ENIJE

Atomska bawa Gorwa Trep~a pro{log petka je donirala name{taj socijalno ugro`enim gra|anima ^a~ka i manastiru Vujan. S obzirom na to da se objekti u bawi renoviraju i opremaju novim name{tajem, vlasnik bawe Borivoj Jakovqevi} odlu~io je da kori{}en, ali o~uvan name{taj zajedno sa televizorima iz 24 sobe pokloni Gradu ^a~ku i manastiru Vujan, a oni najugro`enijim porodicama.

- Name{taj je kori{}en, ali se nalazi u dosta dobrom stawu. Prvi put realizujemo ovakvu akciju, iako iza nas imamo dosta humanitarnog rada na nivou na{e mesne zajednice - rekao je Jakovqevi}, isti~u}i da je Atomska bawa dru{tveno odgo-

vorna firma, koja na ovaj na~in `eli da poka`e primer i svima ostalima koji su u mogu}nosti da pomognu onima kojima je potrebno.

U ime Grada na donaciji se zahvalio zamenik gradona~elnika Sa{a Obradovi}, koji je rekao da }e Grad name{taj proslediti Centru za socijalni rad, a oni daqe najugro`enijim porodicama u ^a~ku. On je, ovom prilikom, podsetio da je Grad ^a~ak ove godine kao pomo} socijalno-ugro`enim kategorijama stanovni{tva izdvojio 30 miliona dinara u buxetu, ali i da su ovakve akcije izuzetno zna~ajne kako bi se pomoglo svima kojima je to potrebno.

- U ime Grada se zahvaqujem Borivoju

PREDSTAVILI SE NA SAJMU U IZRAELU Atomska bawa Gorwa Trep~a je ove godine prvi put u~estvovala na Me|unarodnom sajmu turizma u Izraelu, koji je odr`an 5. i 6. februara. Na prezentaciji u Tel Avivu, Bawa je pred mnogobrojnom publikom, me|u kojima je bilo 50 izraelskih novinara, mno{tvo tur operatera, kao i ambasador Srbije u Izraelu, predstavila svoju jedinstvenost i ukazala na zna~aj koji ima ne samo u Evrpi, ve} i {irom sveta. Razvoju turizma na{e zemqe, pored Atomske bawe, doprinele su i Turisti~ka organizacija Srbije i agencija “Glob Metropoliten tours” iz Beograda, predstavqaju}i svoje ponude. ^elnici Atomske bawe su na prezentaciji ukazali na zna~aj lekovite vode, pogodne za le~ewe neurolo{kih, reumatskih oboqewa, a poseban akcenat stavqen je na le~ewe Multiple skleroze, po ~emu je ova bawa jedinstvena u Evropi. Veliku pa`wu posetiocima je privukao i novi objekat “Vujan”, otvoren pro{le godine i izgra|en po evropskim standardima, koji zadovoqavaju i potrebe najzahtevnijeg gosta.

U~e{}em na sajmu u Izraelu, Atomska bawa Gorwa Trep~a je pove}ala {anse za postizawe uspeha na tom tr`i{tu i ostvarila saradwu sa mnogim turisti~kim agencijama, kako iz Izraela, tako i iz drugih zemaqa, koje su zainteresovane za bawski turizam Srbije.

NAPRAVITE ZDRAV JELOVNIK

BANANE SA „FLEKAMA“ SU ZDRAVIJE

P

mom. Trudite se da ih jedete naizmeni~no.

Ako pa`qivo ~itate sadr`aj onoga {to nam se nudi kao vo}ni sok, vide}ete da tu svega ima vi{e od vo}a, pa svakako treba da pijete sokove od ce|enog vo}a, ali i povr}a. Odli~na kombinacija za ove zimske dane je sok pripremqen od celera, jabuke i {argarepe. Ukoliko imate sokovnik napravite ve}u koli~inu, za celu porodicu ali samo toliku kolika vam je dovoqna za 24 sata. Ovi sokovi ne vaqa du`e da stoje. Deci koja su navikla na kupovne sokove se ovo uglavnom ne svi|a, poku{ajte ukus da

poboq{ate medom i eto ~a{e zdravqa.

Car zimske hrane je definitivno kiseli kupus, kao odli~an izvor vitamina B12. Kiseli kupus ja~a imunitet, veruje se i da poboq{ava pam}ewe, usporava proces starewa, kao i da je odli~an za nervni sistem, ali ~ak i kao prevencija nekih oblika karcinoma. Savr{en je za ~i{}ewe, detoksikaciju organizma.

Odli~na salata za ove dane je kiseli kupus sa belim lukom, prirodnim antibiotikom, i tucanom qutom paprikom.

I. M.

I. M.

DA LI STE ZNALI?

JA^AWE IMUNITETA TOKOM ZIMSKIH MESECI roblem tokom zimskih dana je {to se, bez obzira da li jedemo vi{e nego obi~no, mawe kre}emo {to dovodi do toga da se gojimo, ose}amo te{ko, nevoqno i ponekad bolesno. Zimi obi~no `urimo da {to pre u|emo u neku toplu prostoriju i verujemo da }emo se pre razboleti od hladnog vazduha nego od lo{ih navika u ishrani i virusa.

Zbog slabog kretawa, dugog boravka u zatvorenim prostorijama i veoma malo vremena provedenog na sve`em vazduhu, na{ imunitet slabi, pa smo vi{e podlo`ni bolestima nego ina~e. Kako biste izbegli klasi~ne zimske bolesti ili ih bar lak{e preboleli kada je re~ o raznim virusima, potrebno je samo malo redukovati ishranu.

Jedite {to vi{e sve`eg vo}a i povr}a, oni su bogati vitaminima, mineralima i vlaknima i predstavqaju glavni izvor energije. Vaqalo bi koristiti ko{tuwavo i su{eno vo}e, jer je ono bogato vitaminima, vlaknima, kalijumom i neke studije su pokazale da su{eno vo}e sadr`i antioksidante skoro iste kao i sve`e vo}e, samo ga treba jesti umereno, jer sadr`i visok nivo {e}era.

Limun, pomoranxe, grejpfrut neka postanu redovni u ishrani, jer bogati su vitaminima A, B, C i kalciju-

Jakovqevi}u, vlasniku Atomske Bawe i menaxmentu firme koji su doneli odluku da name{taj poklone Gradu, {to }emo mi proslediti Centru za socijalni rad, a oni najugro`enijim porodicama u ^a~ku. To je jedna humana akcija koja treba da poslu`i kao primer i ostalim na{im sugra|anima i privrednicima da se na ovaj na~in odgovorno pona{aju prema sredini i qudima koji `ive u te{kim ekonomskim prilikama - rekao je Obradovi}.

Deo name{taja poklowen je i manastiru Vujan, a iguman Jovan je rekao da }e on na adekvatan i ravnomeran na~in podeliti name{taj izbeglicama koje `ive u ovoj parohiji, a nalaze se u lo{em materijalnom polo`aju.

otpuno zrela banana proizvodi supstancu pod nazivom TNF (faktor razarawa tumora), koja ima sposobnost da se bori protiv abnormalnih }elija. Ovo su utvrdili istra`iva~i Univerziteta Tokio. Kako banana sazreva, to vi{e tamnih ta~aka, ili fleka, ima po ko`i. [to ih vi{e ima, to je ve}a wena sposobnost da podsti~e imunitet. U istra`ivawima Tokijskog univerziteta, pokazalo se da je konzumacija zrelih banana pove}ala broj crvenih krvnih zrnaca, telesni imunitet i doprinela proizvodwi antikancerogene supstance (TNF) koja uni{tava abnormalne }elije.

Banane sa zelenom korom imaju ta svojstva u mnogo mawoj meri. One koje imaju tamne mrqe po kori su osam puta efikasnije u svom pozitivnom delovawu na organizam!

Na osnovu ovoga, istra`iva~i preporu~uju da je zdravo pojesti jednu, dve zrele banane dnevno.

P

17

ZDRAVSTVO

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

BENEFITI ZAKONA O ZA[TITI STANOVNI[TVA OD IZLO@ENOSTI DUVANSKOM DIMU

VI[E PU[A^A I NA ULICAMA I U SAVETOVALI[TIMA Kada je Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu tek stupio na snagu, pu{a~i su se sa pravom upla{ili, jer kazne nisu ni malo bezna~ajne.

Ali, na kraju su se svi ve} nekako sna{li, na ovaj ili onaj na~in. U dobro skrivenoj kancelariji, ili na “pu{ pauzi” ispred preduze}a. Iako se uporni snalaze, u Odseku za sanitarni nadzor ^a~ak ka`u da nisu zabele`ili zna~ajna nepo{tovawa ovog Zakona. Ali, bez obzira na to {to su “krivine” mnogi prona{li, statistike ka`u da se zahvaquju}i ovom Zakonu broj pu{a~a ipak smawuje

Odseku ka`u da nema zna~ajnog kr{ewa ovog Zakona.

Statistika govori da se zahvaquju}i ovom Zakonu broj pu{a~a smawuje. Naime, Institut za javno zdravqe Srbije je, u decembru pro{le godine, sproveo istra`ivawe, koje je pokazalo da su 33 odsto punoletnih gra|ana pu{a~i, a 53 odsto je onih koji nikada nisu pu{ili, kao i da je statisti~ki zna~ajan porast onih koji su zbog ograni~ewa mogu}nosti pu{ewa na javnim mestima smawili broj cigareta i da je u {kolama i na fakultetima najmawa izlo`enost duvanskom dimu. Iako vi{e nije ni malo neuobi~ajena slika da, na primer, trgovkiwe ili bankarski slu`benici i po najve}oj zimi cvoko}u ispred svojih preduze}a, kako bi bez straha od kazne popu{ili cigaretu, smatra se da je i zahvaquju}i ovim zabranama u savetovali{tima za odvikavawe

akon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu stupio je na snagu u novembru 2010. godine, a novim Pravilnikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu zdravqa, od oktobra 2012. godine obrazovana je nova podru~na jedinica Odsek za sanitarni nadzor ^a~ak, koja je do tada bila u sastavu Odseka za sanitarni nadzor Kragujevac. Iako se u mnogim javnim ustanovama “kriju” kancelarije, koje su uto~i{ta za pu{a~e, a nije retkost ni da lekari u svojim ordinacijama zapale po neku cigaretu, u lokalnom

Z

STATISTIKA KA@WAVAWA

ISKORISTITE LEKOVITOST MEDA Za upalu grla Jedna debqa kri{ka sve`eg ananasa, jedna ka{ika meda i voda. Kuvajte ananas 10 minuta u malo vode, pustite da se ohladi, a zatim dodajte med. Ovako dobijenom teku}inom ispirajte grlo oko dva minuta, a zatim je progutajte.

Primewujte vi{e puta dnevno tokom perioda od sedam dana.

ed je najboqe rastopiti ili ga koristiti kao namaz. Boqe je re{ewe od xema ili ~okoladnih namaza koje deca vole. Me|utim, treba znati da med ima istu kalorijsku vrednost kao i beli {e}er. Zato bi trebalo da ga izbegavaju osobe koje imaju dijabetes.

Wima se preporu~uje lak{i med, kao {to je livadski ili bagremov, dok se te`i, na primer od borovih iglica, ne preporu~uje ovoj populaciji.

Za astmu Sitno iseckajte jednu glavicu crvenog luka i dva ~ena belog, a zatim dodajte jednu ka{i~icu

M

timijana i ~etiri ka{i~ice mahovine. Stavite da se kuva u 400 ml vode.

Kad prokqu~a, ohladite i onda dodajte 200 grama meda. Vi{e puta dnevno uzimajte po jednu punu ka{iku, deluje umiruju}e.

Za ka{aq Uzmite jednu, dve ka{ike meda i pustite ga da polako klizi niz grlo.

Najdelotvorniji je med s timijanom, lipov med, med od borovine, planinski livadski, kao i {umski med.

Za reumu Nanesite ve}u koli~inu meda na bolno mesto, pokrijte pamu~nom tkaninom i pri~vrstite. Deluje protiv upale.

Za imunitet Pome{ajte jednu ka{iku kamilice i jednu ka{iku stolisnika, prelijte ih litrom kqu~ale vode i ostavite 10 minuta, pa procedite. Kada se ohladi, zasladite sa pola ka{ike meda i pre svakog obroka pijte po jednu {oqicu ovog ~aja. U prvih {est sedmica postepeno pove}avajte koli~inu meda do maksimalno tri ka{ike, a zatim postepeno smawujte koli~inu.

Za dijareju Skuvajte litar vode, pa u wu razmutite jednu ka{iku soli. Kad se ohladi, dodajte dve ka{ike meda. Uzimajte sve dok vam ne prestanu tegobe.

I. M.

Od 11. novembra 2010. godine, kada je u Srbiji stupio Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, izre~eno je 113 kazni pu{a~ima, od toga 44 u 2012. godini.

Pravnim subjektima su izre~ene 1.324 kazne, od ~ega u 2012. godini 391. kazna. Pro{le godine izre~eno je 120 kazni za neisticawe znaka zabrane pu{ewa, 94 zbog neimenovawa odgovorne osobe i 177 kazni, jer se ne sprovodi zabrana pu{ewa. Godi{we se obavi vi{e od 150.000 inspekcijskih pregleda.

od pu{ewa, pove}an broj gra|ana za odvikavawe, i to 26 odsto vi{e zaposlenih nego nezaposlenih.

- Sanitarna inspekcija objekte kontroli{e po godi{wem planu rada i po prijavama gra|ana. Naj~e{}e su kontrolisani ugostiteqstvo, proizvodwa, sme{taj i promet hrane, vaspitawe i obrazovawe. Sanitarni inspektor je ovla{}en da pregleda prostor u kome je zabraweno pu{ewe, prikupqa potrebne dokaze, uzima izjave od lica koja kr{e zabranu pu{ewa i zadu`enog lica za kontrolu pu{ewa, izri~e nov~anu kaznu na licu mesta i podnosi zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka - obja{wava {ef Odseka za sanitarni nadzor u ^a~ku dr Svetlana Tadi}. Ona ka`e da kr{ewe zabrane pu{ewa u prostoru postoji ako je sanitarni inspektor zatekao lice sa upaqenom cigaretom, uo~io prisustvo upaqene cigarete ili jedne i vi{e pepeqara, kao i prisustvo jednog ili vi{e opu{aka ili duvanskog dima.

Da podsetimo, za kr{ewe zabrane pu{ewa predvi|ena nov~ana kazna na licu mesta za prekr{aj fizi~kog lica je 5.000 dinara, pravnog lica 500.000 do 1.000.000 dinara, odgovornog lica u pravnom licu od 30.000 do 50.000 dinara, a preduzetnika 300.000 do 500.000 dinara.

I. M.

UZROCI STRES I NEPRAVILNA ISHRANA

SINDROM NERVOZNIH CREVA d wega pate oni koji su stalno pod stresom, jer se nervoza iz glave, zbog preosetqivosti nervnih zavr{etaka u crevima, prenosi i na probavni sistem.

Ponavqani bolovi ili nelagodnost u stomaku, koji konstantno ili naizmeni~no traju tri meseca godi{we, udru`eni sa najmawe dva od slede}ih simptoma: smewivawe zatvora i dijareje, napiwawe, gr~evita pra`wewa i sluz u stolici, tegobe su sindroma nervoznih creva.

Ishrana je samo jedan od okida~a koji mo`e pokrenuti lanac tegoba. Obi~no je to pikantna, jaka i za~iwena hrana, kao i ona bogata ugqenohidratima i skrobom. Nakon ovakvog obroka, probadawa i napetost u stomaku su neizbe`ni.

O

Stru~waci ka`u da postoje dva tipa pacijenata sa nervoznim crevima. Kod jednih dominiraju simptomi zatvora, a kod drugih su u~estalije dijareje. ^esto se de{ava i smewivawe zatvora i dijareje, kao i ose}aj nedovoqne ispra`wenosti creva. Nadutost je skoro uvek prisutna, a pacijenti se `ale da im se nekontrolisano ~uje rad creva.

Pored dijete, ~esto se propisuju i lekovi koji

mogu pomo}i da se ubla`e simptomi. To su obi~no medikamenti koji smawuju gr~ glatke muskulature creva ili reguli{u redovno pra`wewe creva kod onih koji imaju zatvor. S obzirom na to da se simptomi javqaju povremeno, nekad ja~eg, nekad slabijeg intenziteta i da traju i po nekoliko meseci pa spontano pro|u, ~esto izazivaju nervozu kod pacijenata i strah od neke te`e bolesti.

I. M.

18

SELO

DEKLARACIJA KAO [TIT OD GMO Na posledwoj sednici Op{tinskog ve}a u Lu~anima, ve}nici su utvrdili, izme|u ostalog, i predlog Deklaracije o progla{ewu Draga~eva podru~jem bez prisustva genetski modifikovanih organizama. Tekst ovog predloga na}i }e se pred odbornicima ve} na narednom skup{tinskom zasedawu. avet za selo i Fond za poqoprivredu op{tine Lu~ani nedavno su pokrenuli inicijativu da se, nakon ^a~ka, i podru~je Draga~eva za{titi od svake mogu}nosti da genetski modifikovani organizami postanu sastavni deo wihove poqoprivredne prakse.

S obzirom da su wihovu inicijativu prihvatili op{tinski ve}nici, vrlo brzo }e i op{tina Lu~ani dobiti zvani~ni dokument o zabrani GMO. "U okviru svojih zakonskih i organiza-

S

cionih mogu}nosti u vezi sa kori{}ewem ili upravqawem zemqi{tem i drugim proizvodnim resursima i organizovawem poqoprivredne proizvodwe, prerade i prometa poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, op{tina Lu~ani ne}e dozvoliti uzgajawe i {irewe GMO na svojoj teritoriji. Op{tina Lu~ani se obavezuje da }e preduzeti sve odgovaraju}e mere, kao {to su stru~na predavawa i drugi programi obrazovawa za poqoprivrednike i druge u~esnike u organizovawu proizvodwe, prerade i prometa poqoprivrednoprehrambenih proizvoda, kako se ne bi odlu~ili za nelegalno uzgajawe i promet GMO i proizvoda od GMO", ka`e se u tekstu Deklaracije. Deklaracijom se ujedno apeluje na dr`avne organe, politi~ke stranke i pokrete da se zala`u za doslednu primenu Zakona o GMO i odgovaraju}ih podzakonskih akata u ciqu spre~avawa nedozvoqenog gajewa i prometa GMO, kako bi se spre~ile {tetne posledice od GMO i proizvoda od GMO po zdravqe stanovni{tva i zaga|ewe prirode.

SKUP[TINA DRU[TVA P^ELARA

KAKO DO VISOKIH PRINOSA ru{tvo p~elara "^a~anska p~ela" odr`a}e u nedequ, 17. februara, redovnu godi{wu skup{tinu. Posle radnog dela, sledi stru~no predavawe p~elara ^edomira Jovanovi}a na teme

D

"Nau~no zasnovana tehnika p~elarewa za visoke prinose" i "Savremena podwa~a".

Skup{tina i predavawe bi}e odr`ani u sali Skup{tine grada. Po~etak je u 9 ~asova.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 40 - 60 dinara pasuq 300 - 500 paprika 220 - 300 paradajz 220 - 230 krastavac 300 praziluk 80 rotkva 30 - 50 tikvice 280 brokoli 400 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 50 - 60 cvekla 40 - 50 prokeq 250

zelena salata 25 - 30 spana} 150 crni luk 50 - 60 beli luk 300 - 400 VO]E suve {qive 250 - 350 jabuke 50 - 80 kru{ke 120 - 150 ju`no vo}e 90 - 220 orasi 900 - 1.000 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 100 pili}i 370 jaja 9 - 13

kajmak 500 - 700 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 400 - 800 suxuk 800 - 900 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 170 - 190 prasi}i 200 - 230 ovce jagwad 280 p{enica 35 je~am 35 kukuruz 35

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

19

KULTURA

PREDSTAVQEN 27. „IZVORNIK“, ^ASOPIS ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA

RETKO PUBLIKOVAWE IZVORNE GRA\E

edna od sve~anosti posve}enih godini u kojoj Istorijski arhiv u ^a~ku obele`ava 65. ro|endan bila je promocija 27. broja “Izvornika”, godi{weg glasila ove ustanove i retke publikacije ove vrste u Srbiji, koja prire|uje za {tampu izvornu arhivsku gra|u. To su u utorak na promociji u biblioteci ~a~anskog Arhiva posvedo~ili i eminentni poznavaoci arhivske struke i saradnici “Izvornika”: Miladin Milo{evi}, direktor Arhiva Jugoslavije, dr Qubodrag Risti}, nau~ni saradnik Balkanolo{kog instituta SANU i ~lan redakcije “Izvornika” od pro{le godine i mr Aleksandar Savi}, saradnik “Izvornika”, istra`iva~ i urednik ~asopisa “Istorijska ba{tina” Arhiva iz U`ica. Sve wih, kao i ~lanove aktuelne redakcije koju ~ine: dr Qubodrag Risti}, dr Ilija V. Popovi}, dr Svetislav Q. Markovi}, Zorica Matijevi}, Zoran Marinkovi} kao sekretar i veterani Rado{ @. Maxarevi} i Vitomir Vasili}, ~lanovi redakcije od prvog broja, direktorka Istorijskog arhiva Lela

J

Miladin Milo{evi}, dr Qubodrag Risti}, Lela Pavlovi} i mr Aleksandar Savi} Pavlovi} podsetila je na pokretawe “Izvornika” aprila 1984. godine, na inicijativu onda{weg direktora Milutina Jakovqevi}a. Pored navedenih arhivista i direktora osniva~a, u toj prvoj redakciji bili su i dr Jaroslav Da{i} i Radojko

IZLO@BA KATARINE \OR\EVI] IZ NI[A U LIKOVNOM SALONU

„LIBER MORTUORUM“ NA CRTE@U I PLATNU Katarina \or|evi} (1966), magistar slikarstva iz Ni{a, zavr{ila je FLU i postdiplomske studije u Beogradu, a priprema odbranu doktorskog umetni~kog projekta u na Fakultetu umetnosti u Ni{u.

Prvi put samostalno izla`e kao autor u ^a~ku, a u Galeriji “Nade`di Petrovi}” je izlagala na izlo`bi “Mladi”, sa studentima Fakulteta umetnosti, kao pedagog. Izlo`bu je u sredu otvorila glavni urednik programa Doma kulture Vesna Petrovi}. aziv ciklusa izlo`enog u Likovnom salonu Doma kulture je “Liber mortuorum” ili kako bi mi rekli “Kwiga mrtvih”.

Krenula je, ka`e, od “Tibetanske kwige mrtvih”, koju je ~itala mnogo godina ranije, a dodirna ta~ka sa ovim {tivom u izlo`enom ciklusu je odnos prema mrtvima, du{i, odnosno vertikala i uspostavqawe kontakta sa na{im davnim precima. To je osnovna ideja od koje je krenula, a ciklus koji je izlo`en je nastajao od 2008. godine do danas i razvijan je kroz razli~ite slikarske medije. Pred ~a~anskom publikom su uglavnom dela ra|ena tehnikom akrilik na platnu, ne{to reqefa i crte`a.

Ciklus se, ka`e umetnica, oslawa na prethodni, koji se bavio kulturolo{kim nasle|em ovog terena, dakle Vin~anskom i kulturom Lepenskog vira, kao nekim na{im neposrednim i davnim precima. Otisci zabele`eni na ovim slikama su ustvari tragovi ne~ijeg prisustva, ostavqeni u jednom vremenu. Tih osoba vi{e nema, ne postoje, ali one su ostavile trag, a ti tragovi postoje u nama.

Nikoli}, a ~asopis je osnovan s ciqem da se u wemu objavquje najdragocenija arhivska gra|a sa podru~ja Grada ^a~ka i op{tina Gorwi Milanovac i Lu~ani i to “u najizvornijem obliku, kako bi se sa~uvala wena istorijska patina, jezik, pravopis i na~in pismenog op{tewa me|u qudima”, istakla je direktorka Pavlovi}.

- Objavqivawe izvora prvog reda u arhivisti~koj struci smatra se krajwim dometom ovog posla, a upravo to, kao retko koji Arhiv u Srbiji, u svom “Izvorniku” ~ini Arhiv u ^a~ku, daju}i veliki doprinos podizawu svesti o zna~aju Arhiva, {irewu znawa, podsticawu istra`ivawa odre|enih tema i motivisawu mladih da se bave istra`ivawem, kao i podizawu op{teg nivoa kulture u sredini u kojoj se publikuje. Objavqen je dovoqan broj izdawa i neophodno je uraditi bibliografiju ~asopisa - rekao je pored ostalog direktor

Arhiva Jugoslavije Miladin Milo{evi}.

Analiziraju}i kratko sadr`aj pojedinih priloga novog broja, dr Qubodrag Risti} je istakao da je “Izvornik” jedan od dva ~asopisa u Srbiji koji na ovaj na~in publikuje i ~uva izvornu istorijsku gra|u, uz izdawe Istorijskog instituta u Beogradu. Napomiwu}i da je veoma va`no {to ovaj ~asopis od 2010. godine dobija i svoju katalogizaciju, mr Aleksandar Savi} je insistirao na digitalizaciji i dostupnosti i novih, ali i prethodnih izdawa, naro~ito mladim istra`iva~ima, insistiraju}i na modernijem pristupu temama.

U novom “Izvorniku” tekstove potpisuju Radovan i Zoran Marinkovi}, Zorana i Radivoje Bojovi}, mr Aleksandar Savi}, Milomirka Axi}, dr Svetislav Markovi}, Lela Pavlovi}, Zorica Matijevi}, Goran Davidovi} i Miroslav Puri}.

Z. L. S.

PO^ELI REDOVNI PROGRAMI U GALERIJI „RISIM“

VE^E EKSPERIMENTALNOG FILMA ovu programsku koncepciju pod svodom Galerije “Risim”, Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” zapo~ela je pro{log petka projekcijom eksperimentalnih filmova iz produkcije Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, a o zna~aju eksperimenta u sedmoj umetnosti govorio je mr Radenko Rankovi}, redovni profesor ovog Fakulteta, nakon prikazanog filma Dejana Karaklaji}a “Projekcija Sizifa na osnovicu ravnostrane piramide posmatrana staklenim okom g. Arnolda i g.

Rihtera”. Sa sadr`ajem novog programa koji }e se odvijati svakog meseca u Galeriji “Risim”, ~a~ansku publiku je upoznao Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa Umetni~ke galerije.

Ukazuju}i na specifi~nosti eksperimentalnog filma profesor Rankovi} je istakao da je re~ o mo`da

N

N

- Qudi u savremenoj dinamici `ivota zaboravqaju svoje korene, a ja poku{avam da podsetim posmatra~e mojih crte`a i slika na to, da mi imamo velike sli~nosti sa svim tim korenima, koji vuku jo{ od Lepenskog vira, do slovenskih idola, arhetipa, pa do dana{weg dana. [to se ti~e medija izra`avawa, ja sebe ne ograni~avam. Materijal sam po sebi mi nije odrednica, bitno mi je da razvijam ideju. Intenzivan kolorit je odraz mog porekla, poti~em iz Ni{a, to su sun~ani krajevi u kojima se boje sna`no do`ivqavaju. Boje su ne{to {to dominantno uti~e na na{a ~ula, bitne su za slikarstvo, a ja sam povezala tu svetlost koju primam na jugu i boju koja nosi simboli~ko zna~ewe, da li je to oznaka straha, tuge, melanholije, to su kombinacije na ovim slikama - rekla je pored ostalog umetnica.

Z. L. S.

“posledwoj oazi autonomnog i autenti~nog autorskog pristupa filmu” u kome autori imaju potpunu slobodu izra`avawa, jer ovi filmovi ne podle`u `anrovskim i produkcijskim ograni~ewima. Eksperimentalni film kao poqe stvarala{tva posebno je pogodan za mlade i wihovo zanatsko usavr{avawe i kreativnost u razvijawu umetni~ke ideje, bez robovawa diktatima mejnstrim produkcije namewene {irokom auditorijumu, naglasio je

Rankovi}. Te ve~eri prikazano je 12 kratkih eksperimentalnih filmova, nastalih od 2006. do 2010. godine na ovom Fakultetu, koje potpisuju i neki, danas, afirmisani i nagra|ivani filmski i televizijski autori.

Ve~eras u 19 ~asova bi}e prikazani filmovi sa prvog festivala alternativnog filma “Alternative” iz 1982. godine, kao najzna~ajnije manifestacije ovog tipa u regionu.

Z. L. S.

20

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

KULTURA

Pri~e iz „autobusa“

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u ponedeqak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21~.

„ZANIMQIVO“ ISKUSTVO

Aleks Kapi

LEON I LUIZ ri~a o jednoj qubavi koja mora da se izbori sa svetskom istori-

P

jom...

"U vreme kada je upoznao Luiz @anvije, moj deda je imao sedamnaest godina. Rado ga zami{qam kako kao sasvim mlad, u prole}e 1918. u [erburu, na bicikl privezuje kofer od oja~anog kartona i zauvek napu{ta ku}u svoga oca." Tako Aleks Kapi zapo~iwe qubavnu pri~u, koja se zavr{ava tek 16. aprila 1986. godine opelom za Leona Le Gala u Notr Damu. Kao zagonetni svedok pro{losti, toga jutra se pojavquje si}u{na sedokosa dama, koja se odlu~nim korakom probija pored ~lanova porodice do otvorenog kov~ega. Dvoje mladih zaqubili su se na atlantskoj obali tokom Prvog svetskog rata, ali ih je razdvojio vazdu{ni napad.

Uvereni da ih je smrt rastavila, svako gradi svoju sudbinu: Leon se `eni, a Luiz, `ustrog temperamenta i neutoqive potrebe za nezavisno{}u, ide sopstvenim putem sve do wihovog slu~ajnog susreta u pariskom metrou.

Ovo je pri~a o qubavi u veku ratova, o jednom paru koji se na bajkovit na~in suprotstavqa vremenu, dr`i se svoje qubavi suprotno svim konvencijama i vodi svojevoqan, katkad ne~uveno ~udan, ali istovremeno i skriven i op{tepoznat dvostruki `ivot.

Milan Vidojevi}

PRINC I FANTOM ajna zbog koje je princ \or|e Kara|or|evi} morao biti uklowen.

Istorijska istina o sudbini princa \or|a Kara|or|evi}a, koji je proveo petnaest godina u du{evnoj bolnici u Toponici kod Ni{a, prepli}e se u ovom romanu sa okultnim i magijskim.

Poznata je ~iwenica da je neko ubijao bolesnike u bolnici i da je "fantom" ulivao op{ti strah. Na po~etku Drugog svetskog rata, u okru`ewu kome ne pripada, princ \or|e poku{ava da otkrije misterioznog ubicu koji zastra{uje bolesnike ali i da uti~e na odluke kraqevske porodice. Tajnu istoriju ~ove~anstva prene}e mu jedan neobi~an posetilac i tako potvrditi neprolaznost qudskih vrednosti.

T

Qudsko znawe je ponekad kao naprslo ogledalo u kome se stvarna slika prepli}e sa izobli~enom. U tom me|uprostoru magijsko i okultno mogu imati sna`an uticaj. Roman "Princ i fantom" slika je istorijske epohe u kojoj su dinasti~ka trvewa i individualni napor da se pobede iskonsko zlo i pretwa etosu dramati~no prikazani.

Sudbina princa \or|a Kara|or|evi}a mawe je poznata javnosti. Ovaj roman baca novo svetlo na odnose u kraqevskoj porodici i iznosi smele teorije u vezi sa poreklom Srba.

o{tovani! @elela sam da u ova krizna vremena podelim sa vama jedno svoje "zanimqivo" iskustvo. Nikad se ne zna, mo`e se i vama ne{to sli~no dogoditi, pa da se ne nervirate za xabe.

Elem, dobih uput za va|ewe krvi. Razmi{qam, da ne dajem novac privatnoj laboratoriji, ovog puta }u na dr`avnu grba~u jer sam, {to bi se reklo popularno, socijalni osiguranik. I tako do|oh do ~a~anske Bolnice oko 7 ujutru, po propisu (kwi`ice se primaju do 7: 30). Kad tamo, umalo se ne preturih od epske slike. Mno{tvo naroda beja{e tamo, sve jedni druge gurahu i bez prestanka sva|ahu se. Podseti me scena na gomilu u Domanovi}evom "Vo|i" , samo {to istog ne be{e. Ako mo`ete da zamislite more qudi ispred laboratorije, e bilo ih je dva puta vi{e... Dobro, rekoh sebi, naoru`a}u se strpqewem i ~eka}u. Vreme prolazi, {e}er mi se srozava, masa se talasa... Posle nekog vremena, ~uh svoje prezime. Bi mi malo sumwivo, ozarih se, ali na kratko. Sestra mi uzvi{enim tonom saop{ti kako mi izabrani lekar nije napisao {ifru bolesti, drugim re~ima, uput ne va`i. Nastade potraga za ~uvenom {ifrom i nakon ~etrdesetak minuta pobedni~ki se vratih na staro mesto gde i daqe gomila strpqivo ~eka{e, a bogami, neki ve} i gubqahu svest.

Kad, ne lezi vra`e. Iza {altera nastade neko muvawe i panika. ^uje se me|u obave{tenim pojedincima, da je beskompromisni vladar ove planete, wegovo viso~anstvo kompjuter, upravo, bez prethodne najave, preminuo! U vazduhu se osetila napetost, nije bilo izvesno ho}e li osobqe uspeti da nadraste nadolaze}u kataklizmu. Qudi gun|aju, psuju. Jedan do mene komentari{e: "Ovo je da poludi{. Taj kompjuter }e nam do}i glave. Te hladno mu, te prevru}e mu, te napao ga virus... vi{e bre brinu o wima, nego o qudima!"

Potencijalni spasilac posle dvadeset minuta sti`e u obliku pospanog de~ka koji po~iwe da ~a~ka,

P

pa onda dugo gleda u ekran, ponovo ~a~ka, ~eka...

Ukqu~uju drugi kompjuter... Ve} je dva sata kako zurim u iste zidove...^uh svoje ime, po drugi put. Presre}na, pla}am participaciju, samo nek me bocnu i odoh na burek. Kad tamo..."sredwa medicinska na praksi".

U`asi mladog, neve{tog doba. Pru`ih ruku, ne slute}i ni{ta. Laborant mehani~ki ponavqa: "Ovo je vena... Ne bodi tako jako... Ne mrdaj iglu, ne vaqa tako..." Blede devoj~ice po prvi put uzimaju krv iz vene. Ne znam za{to se odjednom setih igre pikado...

Zabrinuh se da ne popadaju od straha. Pa dobro, nije im lako. Hrabrim jednu, meni dodeqenu. Stvarno se ne pla{im, ali kriknuh kad zabode iglu. Ba{ je zabolelo.

Devoj~e odsko~i i narednih pet minuta poku{avala je da nacedi malo krvi. Klala me je tako jo{ neko vreme i kad mi{qah da je agoniji kraj, u~iteq re~e: "Pa nisi dovoqno uzela, mora}emo ponovo!" I uze{e drugu ruku...

Mo`da nekim danima ne treba izlaziti iz ku}e.

Tada neko od osobqa primeti kako se taj parametar iz krvi ba{ tog dana ne vadi, ali kad se susreto{e sa mojim zakrvavqenim pogledom, ipak uze{e materijal, {to bi se stru~no reklo.

Skoro tri sata provela sam u tom klaustrofobi~nom prostoru, me|u bundama i guwevima, epruvetama sa crvenom i bo~icama sa `utom te~no{}u. Zaista nazaboravno iskustvo. Razmi{qam, kako bi sve moglo lep{e da se organizuje, recimo po smenama. Na{a Bolnica je jedna od retkih koja nema popodnevnu smenu. Mora li u gradu od 100.000 qudi da postoji samo jedno mesto za va|ewe krvi (u Medicini rada, ne vade se svi parametri) i to samo na par sati?

U tim mislima, osetih kako me boli ona neve{to izbockana ruka. Zavukoh je u xep i na|oh bombonu.

Rastopih je u ustima, posko~i mi srozani {e}er i `ivot opet postade lep...

Aleksandra Mi{i}

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

ODR@AN HUMANITARNI KONCERT KUD „SRPSKI JELEK“ ZA LICA SA POSEBNIM POTREBAMA

SRCEM ZA ^A^AK

olista i rukovodilac KUD “Srpski jelek” Mladena Gojkovi}, organizovala je u subotu, u velikoj sali Doma kulture, 11. humanitarni koncert pod nazivom “Srcem za ^a~ak”, namewen licima sa posebnim potrebama sa teritorije Moravi~kog okruga. Ovo dru{tvo tradicionalno jednom godi{we, za ~lanovime dru{tava distrofi~ara, paraplegi~ara, obolelih od cerebralne paralize, slepih, slabovidih i drugih, pripremi i daruje im pakete sa kwigama, ode}om i slatki{ima, uz radost prisustva i u~e{}a na koncertu. Na lepom i humanom gestu ~estitao je organizatorima i gradona~elnik Vojislav Ili}, i zahvalio Mladeni Gojkovi} {to ~uva i predstavqa tradiciju na{eg kraja, a ove ve~eri prire|uje radost onim na{im sugra|anima kojima je najpotrebnija. Humanitarnim aktivnostima uvek se odaziva i podr`ava ih i Dom kulture kao doma}in, rekao je direktor Dragojlo Jerotijevi} primiv{i zahvalnicu, kao i dr Miloje Vukoti}.

Tom prilikom upu}ena je zahvalnost svim darodavcima i medijima, me|u wima i “^a~anskom glasu”. Sva lica koja su `elela da do|u na ovaj koncert ove ve~eri “^a taksi” je vozio besplatno.

U dvo~asovnom programu u~e-

21

KULTURA

S

POKLON KWIGE U ponedeqak, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Elizabet Frimantl

POSLEDWA KRAQICA Veli~anstven istorijski roman vodi nas u samo srce dvora Tjudorovih i `ivot i qubavi mudre i harizmati~ne Ketrin Par, {este i posledwe `ene Henrija VIII

stvovali su brojna kulturno-umetni~ka dru{tva, izvorne peva~ke grupe, truba~i, frula{i, pesnici….

Ulaz na koncert bio je besplatan, a prikupqena sredstva su podeqena ravnopravno udru`ewima lica sa posebnim potrebama i [koli “1. novembar”. U programu su nastupili: truba~i Mila Stani}a, me{ovita izvorna grupa KUD “Srpski jelek”, “Bambi”, baletske grupe [kole “Lujo Davi~o”, frula{ Milan Kova~evi}, Bojana Pekovi} iz Kraqeva svirala je na guslama, mla-

di pesnici Ivana Veli~kovi} i Ilija Davidovi}, solista Mirko Bo{wakovi}, kulturno umetni~ka dru{tva “Sinovi Javora” i “Omorika” iz Ivawice, “Milisav Petrovi}” iz Parmenca, “Stari pomeqari” iz Mr~ajevaca, “Abra{evi}” i orkestri. Deci iz ivawi~kog kraja koja nisu mogla da do|u na koncert Mladena Gojkovi} }e odneti nameweno, a posebno namerava da poseti majku sa {estoro dece koja `ivi u truloj drvenoj baraci u selu Vu~ak na Goliji.

Z. L. S.

ZIMSKA ZABAVA ZAVI^AJNOG DRU[TVA „^A^ANI“ U KAFANI „CAR LAZAR“

„SRPSKI ASTAL“, KO NEKAD

Kada je sa trideset tri godine po drugi put ostala udovica, Ketrin Par zaqubila se u Tomasa Simura - dvorskog zavodnika, temu neprestanih tra~eva, slomqenih srca, bra~nih razdora - i nadala se da }e se najzad udati iz qubavi. Me|utim, svojom iskreno{}u i inteligencijom privukla je pa`wu drugog mu{karca: sujetnog i opasno mo}nog vladara Henrija VIII, koji svog rivala u qubavnom dvoboju, Simura, {aqe na kontinent. Niko ne odbija kraqevsku prosidbu i tako, progowena sudbinama wegovih prethodnih `ena - od kojih su dve pogubqene, jedna umrla na poro|aju, a sa dvema je brak poni{ten - Ketrin je primorana da se uda za Henrija Tjudora i postane wegova {esta kraqica.

Posve}ena verskoj reformi, Ketrin mora da se osloni na sve svoje instinkte kako bi izbegla da postane `rtva spletki na dvoru. Okupqa oko sebe uzak krug `ena, ukqu~uju}i i pok}erku Meg, potresenu zbog doga|aja u pro{losti koji su obavijeni velom tajni, i wihovu vernu slu{kiwu Dot, koja vidi mnogo vi{e nego {to razume.

U trenutku kada katoli~ka struja ponovo ja~a i reformatore pale na loma~i zbog jeresi, a qudi bliski kraqu takmi~e se za polo`aj u novom re`imu, Ketrinin opstanak doveden je u pitawe. I dok gazi po tankoj o{trici nemilosrdnih dvorskih intriga, ona se ipak nikad sasvim ne odri~e qubavi...

Kejt Vilijams

TAJANSTVENA ZADOVOQSTVA

imske esnafske zabave, kakve su u periodu izme|u dva svetska rata bile odr`avane u ~a~anskoj varo{i, Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani” vratilo je ponovo u staru i, na`alost, retku gradsku kafanu “Car Lazar”. To je, kao i onda zna~ilo da }e svaka `ena do}i sa prilogom u svojoj korpi, pokazati svoje ume}e, razmeniti recept, a mo`da i ponekog usamqenog gospodina. Ve~e su nazvali “Srpski astal”, iako je ovo turska re~, ali ostala je ta, ka`u, predratna tradicija, pri~a Milica Dopu|a, predsednica UO Zavi~ajaca, da se kariranim ili vezenim stolwacima u kafani zastre ba{ astal. Neko dobaci - sobra. U utorak uve~e tra`ilo se mesto vi{e u “Caru”. Pored lepih qubavnih nota koje je “ispredao”, ve} tri decenije star, ~a~anski “Svilen konac”, troje mladih iz “Abra{evi}a” kazivali qubavne poruke i stihove. Pripremile ih u~iteqica Quba Pantovi} i profesori Zora i Slobo Ristanovi}... “Nek `ive dani qubavi, nek ih i na{a deca do~ekaju u na{im godinama, i ispuni ih naj-

Z

lep{im emocijama”, poru~i Zora... “Nemoj draga no}as da te san ob’rva...” A uvek nasmejana Quba dodaje: “Sve {to ~inimo mi u Dru{tvu “^a~ani” je u svrhu negovawa qubavi i o~uvawa bliskosti me|u qudima, prijateqstva i dru`ewa”. Dok su stariji ^a~ani nazdravqali vinom, {to u ~ast Svetom Trifunu, za{titniku vina i vinogradara, {to u znak qubavi i Valentina, koga donese neki novi talas, {to u ~ast Sretewa, Dana srpske dr`avnosti, zaigralo se i srpsko kolo. Kad ima dobre voqe i kad se qudi slo`e, sve se slaviti mo`e! Predsednik Dru{tva Zlatko Milovanovi} zahvali doma}inima na gostoprimstvu, gostima i prijateqima, i podseti da bez qubavi i prijateqstva nema sre}nog `ivota, pa re~e da je Sveti Trifun i slava gostioni~ara i poru~i da na taj dan vaqa zase}i nekoliko sadnica loze i zaliti ih vinom, kako bi rodila, i bilo vi{e vina i radosti. Na dugom astalu se rumenele |akonije. A vredne ^a~anke spremile, ne mo`e se nabrojati...

Z. L. S.

Zavirite u mra~no srce Londona za vreme vladavine kraqice Viktorije Jul 1840. godine.

Kraqica Viktorija tek {to je zagazila u tre}u godinu vladavine a velika kriza preti da ugrozi wen tron. Sve je vi{e siroma{nih na ulicama Londona, i u vazduhu se ose}a tenzija.

Ketrin Sorgaj mlada je devojka koja jedva ~eka da oseti pravi `ivot: ima devetnaest godina i tu`nu pro{lost za sobom. @ivi u domu svog ujaka, ~udnom mestu na kojem zidove krase neobi~ne maske, a u neke odaje ulaz je strogo zabrawen. Opsednuta nizom stra{nih ubistava, Ketrin po~iwe da pi{e pri~e o `rtvama, usamqenim i rawivim `enama u velikom gradu, a postepeno plete i pri~u o samom ubici.

Detaqi ovih zlo~ina posebno su jezivi: ubica se~e kosu `rtvama i stavqa im je u usta, a udove im groteskno savija tako da li~e na ptice slomqenih krila.

I sama Ketrin krije mra~nu tajnu, a op~iwenost zagonetnim ubistvima uvu}i }e je u opasni svet izdaje i obmane, svet seksualnih opsesija i ubistava groznijih nego {to bi ikada mogla i da zamisli.

22

VODI^

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

Dom kulture - Utorak, 19. februar Predstava "^arobwak iz Oza" u produkciji Gluma~ke radionice Doma kulture, velika sala u 11 ~asova - Sreda i ~etvrtak, 20. i 21. februar "KAD SVANE DAN" igrani film Gorana Paskaqevi}a, velika sala u 20 ~asova - Petak, 22. februar koncert grupe "FRAJLE", velika sala u 20 ~asova

KAFE „[TO DA NE”

-Petak, 15. februar Svirka „AKUSTIK BENDA”, 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

GALERIJA "RISIM" - Petak, 15. februar Aletrnative film 1982.

Gradska biblioteka „V. P. DIS“

Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Istorijski arhiv

Kafe klub "VELVET" - Petak, 15. februar Svirka benda "ROCKINGER", 22 ~asa - Subota, 16. februar Svirka "De Puta Madre", 23 ~asa

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 15. februar Svirka benda "EPILOG", 22 ~asa - Subota, 16. februar Svirka benda "TROTERSI", 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA PETAK 15. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 16. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 17. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 18. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 19. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 20. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 21. 2. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

INTERVJU

23

SLOBODAN GAVRILOVI], O ROMANU „XELAT“, @ILAVOM ZLU I KRHKOM DOBRU U ^OVEKU

IZABRAO BIH DA BUDEM @RTVA

- Najsre}niji je vladalac koji zavadi stvaraoce, a najtu`niji je onaj koji ne uspe da ih zavadi. - Vladalac i xelat su lice i nali~je jedne iste stvarnosti, jednog istog trenutka, istog dru{tva ili jedne cele istorije. - Zlo je `ilavo, vrlo jako i ja samo svojom nadom verujem u uspeh dobra. - “U xelatima se nikad nije oskudevalo” - isti~e Slobodan Gavrilovi} citiraju}i Qubomira Simovi}a.

idan Miti} u `ivotu nije zaklao ni jagwe, ni prase… Od siroma{nog seqa~eta postaje dete revolucije i najzad “ma{ina za ubijawe”, surovi egzekutor. Svi “xelati” ovog podnebqa se nekako stekli u wegovom liku. I svako je, ~itaju}i ovaj roman, u bilo kom kraju Srbije, prepoznao “svog” xelata. Kraj Drugog svetskog rata i poratne godine doneli su nove pogrome. Pojavio se novi neprijateq - ideolo{ki. Po Staqinovom receptu, likvidirani su neprijateqi Tita i Komunisti~ke partije. Vidan Miti} iz sela Zlodola kraj Po`ege, bio je partizanski xelat, koji na du{i nosi 2.000 `ivota. Pozne godine provodio je kao ba{tovan... Slobodan Gavrilovi}, autor ovog, u osnovi dokumentarnog romana, surovog naslova “Xelat”, koji je objavila Izdava~ka ku}a “Albatros plus”, ka`e da “ni~ega nema u umetnosti i literaturi, a da nije pre toga bilo u `ivotu”. Delo je predstavqeno u ~etvrtak u organizaciji Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, a u okviru izlo`be “[tampana re~ 2012”. Govorili su sociolog dr Zoran Vidojevi}, kwi`evni kriti~ar dr Gojko Te{i}, izdava~ Jago{ \ureti}, autor i Danica Ota{evi}, direktorka Bibliteke.

Gavrilovi} je zavr{io sociologiju i magistrirao na Fakultetu politi~kih nauka, o politi~kim `rtvama Staqinovog terora pisao je prate}i sudbinu @ivojina Pavlovi}a, donedavno je bio direktor JP “Slu`beni glasnik”, u kome je kao izdava~ ostavio kapitalna dela srpske kulture. “Zlo je `ilavo i jako, dobro je krhko, ali kad bih i danas i bilo kada birao izme|u `rtve i xelata, iako to u sebi nosi elemente mazohizma, ipak bih izabrao da budem `rtva”, rekao je Gavrilovi}.

Za Va{ prvi roman poznavaoci ka`u da je po mnogo ~emu jedinstven u srpskoj kwi`evnosti. Kako je nastao “Xelat”?

- Kwigu sam pisao jako dugo, jer to je kwiga koja se pi{e jednom u `ivotu, ili se nikad ne napi{e. Zato {to qudi radije pri~aju o onom {to je lo{e, nego o onom {to je dobro. Zlo je mnogo ja~e od dobrog, dobro je mnogo krhko, i ono brzo strada, kao staklo, a zlo je `ilavo, vrlo jako i ja samo svojom nadom verujem u uspeh dobra. Nema granica zlu, ustvari, ova kwiga je nastajala tridesetak godina. Toliko godina ja sam se bavio nekim drugim stvarima, a ona je narastala, i pretpro{le godine zahvaquju}i Gojku Te{i}u, Jago{u \ureti}u i Mileti A}imovi}u, koji su je pro~itali, a spadaju u retke qude koji bi mi rekli iskqu~ivo istinu, ugledala je svetlost dana. Zbog toga u jednom delu romana i pi{em o borbi izme|u kalu|erske i |avoqe vodenice.

Ova metafori~na slika o vodenici vra}a pri~u i u va{ zavi~aj. Prati Vas wena simbolika?

- U mom Prijevoru, pri u{}u Kamenice u Moravu, ima jedna vodenica koja i danas radi i zove se kalu|erska. Wu je Milo{ kupio od Tur~ina i predao manastiru Nikoqe, i ona je i danas kalu|erska. A preko puta we je bila jedna velika moravska vodenica sa velikim to~kom, zvala se |avoqa. I 1965. godine nai{la je ona velika poplava i odnela je |avoqu vodenicu. Otud i moja iluzija da je dobro ja~e od zla. I jedna i druga mequ bra{no, ali je mnogo sla|e kad je iz kalu|erske vodenice.

Roman tretira problem ideolo{kog neslagawa. Ko je odre|ivao ko su bili neprijateqi partije, i na osnovu ~ega? Toliko qudi je stradalo u tom posleratnom periodu mo`da samo zato {to je neko u wih uperio prstom?

- Pre svega, prostorni i vremenski kontekst romana jeste Drugi svetski rat, ali, on je samo kontekst. Zna~i, ni u kom slu~aju to nema i ne bih voleo da primat dobije sam taj rat. Ja sam `eleo da taj roman ima antropolo{ku poruku, da je zlo, da je xelatstvo, postojalo svuda, u svim vremenima od Kaligule, pa i pre wega, do Pol Pota, pa i posle wega. I da je sasvim svejedno, da li je xelatstvo bilo ovakvo ili onakvo, da li je bilo na giqotini, ili je

V

~iweno na ovakav ili onakav na~in, da li je bilo pred gledaocima, kao na Karaburmi krajem 19. veka, ili je u Novom Sadu postojala ulica “Xelatova”. Zato ja to ne bih sme{tao u ideologiju nikako, premda su ideologija, nacija i vera naj~e{}a tri uzroka koja pogoduju prilikama za sukobe, a tada xelat ima posla. Vladalac i xelat su lice i nali~je jedne iste stvarnosti, jednog istog trenutka, jednog istog dru{tva ili jedne cele istorije. Ako tako posmatramo stvari da je vladalac prioritetno ona osoba koja bi morala snositi odgovornost za ono {to se ~ini u wegovoj zemqi, naj~e{}e sa wegovim znawem, naj~e{}e sa wegovim odobrewem, a ne retko i sa wegovim usmerewem.

Koliko je jo{ takvih Miti}a bilo na ovim prostorima i ostalo nedodirnuto i neprozvano?

- Na svim prostorima ih je bilo, opet to vra}am ka ne~emu {to je univerzalno. Tu ~ak navodim primer da je xelat svojevremeno u Nema~koj u svoje vreme za odre|eni

najobrazovaniji Srbin u 20. veku.

Kao direktor “Slu`benog glasnika”, uradili ste kapitalne stvari za kwi`evnost, istoriju i nauku u na{oj zemqi. ^ime se posebno ponosite?

- Posebno Re~nikom, pre svega, “Korenima”, Cviji}evim delima u 25 tomova i digitalizacijom. @alite li {to jo{ ne{to niste uradili?

- Znate kako, ~ovek uvek `ali {to jo{ ne{to nije stigao da zavr{i i u `ivotu i na svom radnom mestu, ali takav je `ivot. [ta bi bio kapitalan naslov koji bi vaqalo jo{ da “Glasnik” nakon Vas uradi?

- Pa u svakom slu~aju, to bi bilo ono {to je vezano za na{u tradiciju i istoriju. Ima tu jo{ puno stvari koje mi nismo upoznali, od na{eg prvog Bukvara, pa do recimo, prvog prevoda Aristotela na na{ jezik, koji je kod nas bio preveden ~etiri veka pre nego u Francuskoj. Ali, mi to ne znamo, to nas ne interesuje.

Slobodan Gavrilovi}, dr Zoran Vidojevi}, Danica Ota{evi}, Jago{ \ureti} i dr Gojko Te{i} broj odse~enih glava dobijao titulu doktora, pa ~ak i plemi}ke titule, i druge vrste priznawa. Tako da to ne mo`emo vezati samo za na{e prostore. Ovde se to doga|alo samo u ratnim okolnostima, jer one pogoduju da qudi vi{e deluju sa svojim strastima, agresivnostima i destrukcijom. Onda je ona oslobo|ena, niko je ne zabrawuje, ne ka`wava, ~ak je podsti~e, ~ak je nagra|uje i usmerava.

Na drugoj strani, ono {to je za mene najfascinantnije, je apsurd, da su Nemci stigli do “perfekcije” i pukovnika Koha 1943. osudili na smrt i streqali zbog prevelike brutalnosti prema zatvorenicima. [ta su bili Va{i dokumentarni izvori za ovu kwigu, jeste li i li~no upoznali Vidana Miti}a?

- Roman se kre}e izme|u fakticiteta i fantazije. Nikada ne mo`e da se desi da je to ba{ taj lik. Mene su iz mnogih gradova zvali i pitali pa gde si ba{ na{eg ~oveka opisao? Kako wega na|e, pa gde si s wim bio, pa kad si s wim bio? A kad zovu iz pet, {est gradova, to zna~i da ih je stvarno bilo mnogo. Va`an sagovornik u nastajawu ovog romana bio mi je profesor Sreten Mari}, jedan od najobrazovanijih qudi koje sam ja upoznao u svom `ivotu,

U SVAKOM ^OVEKU ^U^I KRVOLOK Socilog dr Zoran Vidojevi} je ovaj roman analizirao kroz esej “Politi~ki xelat i revolucija” navode}i da se svojevremeno “rat neistomi{qenika na ovim prostorima pretvorio u krvavi rat”, a “xelati su postali sredstvo ostvarivawa ciqeva partije” koja je “za najve}e neprijateqe smatrala unutra{we jeretike”. Osim istorijske, roman ima i moralnu dimenziju, a kwiga kao `iva drama, jer poti~e iz istinite pri~e i ispovesti xelata, navodi na zakqu~ak da “u svakom ~oveku ~u~i krvolok”, rekao je Vidojevi}. Dok je Gojko Te{i} kriti~ki rekapitulirao odluku ovogodi{weg NIN-ovog `irija, izdava~ Jago{ \ureti} je izrazio divqewe prema ovom rukopisu i ukazao na tri perspektive iz koje se ova kwiga mo`e ~itati: kao majstorski roman, tematska istinita pri~a i kao kwiga o fundamentalnim qudskim situacijama, zbog ~ega spada u veliki istorijski roman.

Iako ste jedan od osniva~a DS, imate podr{ku svih intelektualnih krugova, nezavisno od politi~ke opcije?

- Pa, ja politi~ki ne govorim ve} sedam godina }utim, tako da bi ovog puta o politi~kim stvarima pre}utao.

Podr`ali ste u “Slu`benom glasniku” objavqivawe monografije “Ov~arsko kablarski manastiri” autora ~a~anskog Muzeja? Postoje li nove teme iz ovog kraja koje zavre|uju istu pa`wu?

- To je sjajna kwiga, odli~no ura|ena, odli~no dizajnirana, izuzetne fotografije i dobri autori. I prava je sre}a da smo je objavili, vrlo sam sre}an zbog toga. Novih tema ima mnogo, i moj novi roman se vra}a u ovaj kraj, ali ne mogu sada re}i ni{ta o tome.

Roman u glavnom liku nudi univerzalnu poruku, kako je formuli{ete?

- Svaka kwiga ima vi{e poruka i te poruke treba da formira sam ~italac. Ja sam siguran da je to tako, jer su me i iz drugih gradova zvali i ka`u: “Pa gde ba{ na{eg @ivka pogodi da pi{e{ o wemu? Drugi misle da je to wihov Luka, tre}i da je @ivojin, a nije nijedan od wih.

Tako da je to dovoqna poruka, kao i, to sam negde rekao, a Qubomir Simovi} je naglasio “U xelatima se nikad nije oskudevalo”.

Najavili ste nastavak pri~e o “Xelatu?

- Kao {to sam uradio ~etvorokwi`je o @ivojinu Pavlovi}u, tako `elim da uradim i ~etvorokwi`je o “Xelatu” i to }u i da uradim, ako Gospod dozvoli. Jo{ tri kwige, ali ovo je sada ~etvrta. Kad sam 1977. godine pro~itao kwigu Eriha Ko{a “U potrazi za Mesijom”, nigde nisam mogao ni{ta da pro~itam o toj kwizi. To me jako iznenadilo, a to je trotomna kwiga, veliki roman i veoma dobar. I dan danas retko sretnem ~oveka koji je rad da sa mnom o toj kwizi prozbori. Kao {to je onda bila pre}utana, tako je i danas. Ali, to je kwiga kojom je on slikao metamorfozu vladaoca. Zato se o woj nije ni pisalo, zato se o woj danas malo zna. Odnos vladaoca i umetnika je uvek bio problem kod nas. Voleo sam da objavim i kwigu o Mocartu, i zlu koje je wemu naneto. Tu je su{tina, jer najsre}niji je vladalac koji zavadi stvaraoce, a najtu`niji je onaj vladalac koji ne uspe da ih zavadi. E to je ne{to sli~no sa “Xelatom”.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

24

RECEPTI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

RIBA U PARADAJZU PRIPREMA Vreme pripreme: pola sata Te`ina: ni{ta stra{no

SASTOJCI

Filete posoliti, poprskati limunovim sokom i ostaviti da malo odstoje. Sitno seckani crni luk i paradajz izdinstati, posoliti i za~initi origanom. Ribqe filete uvaqati u bra{no i ispr`iti. Servirati ih sa sosom od paradajza i luka.

SAVETI ZA DOMA]ICE * Ako presolite jelo, ubacite oqu{teni krompir koji }e upiti vi{ak soli.

600 g ribqih fileta 500 g paradajza Tri crna luka Tri ka{ike bra{na Origano, sok od limuna, uqe, so

* Mrqe na teflonskom posu|u najboqe je o~istiti vatom natopqenom alkoholom

* Slavine u kuhiwi i kupatilu uvek }e blistati, ako ih posle prawa obri{ete ~istim papirom ili ubrusom

* Ako fri`ider ne}e dobro da se zatvori, nauqite vrata

* Lek za glavoboqu: uzmite limun, prepolovite na pola i istrqajte glavu

* Ne bacajte ostatke vina. Zamrznite ga u plasti~noj posudi za led i koristite ga kao sos za gula{

*Klijawe krompira spre~i}ete, ako u vre}icu ubacite jednu jabuku * Kada na priboru za jelo ostanu fleke, istrqajte ga limunom, isperite vodom i obri{ite

* Limene sudopere }e izgledati kao nove, ako ih posle ~i{}ewa istrqate novinskim papirom

SLANA PITA OD BUNDEVA

LA@NI EURO KREM

SASTOJCI PRIPREMA Propr`iti praziluk i izme{ati ga sa bundevom. Smesu posoliti i nauqiti. U podmazani pleh prvu koru poprskati vodom, a slede}u filovati i tako redom. Posledwu koru premazati uqem. Pe}i pitu 20 minuta na 200 stepeni. Zagrejati pola {oqice uqa do kqu~awa, preliti vru}u pitu i vratiti je jo{ pet minuta da se zape~e na tihoj vatri.

SASTOJCI Vreme pripreme: sat i po Te`ina: tako, tako Pakovawe kora Pet {oqa rendane bundeve Ka{ika soli Ve}i praziluk Pola {oqice uqa Uqe za podmazivawe pleha i kora

Vreme pripreme: tri sata Te`ina: zahtevno Litar soja mleka 250 g margarina 350 g {e}era 100 g {e}era u prahu Pet ka{ika gustina 60 g mlevenih le{nika Tri ka{ike kakao praha Vanila

PRIPREMA Pome{ati ka{iku gustina, kakao i 200 ml mleka. Smesu dobro izjedna~iti. Ostatak mleka skuvati sa {e}erom i kada provri, dodati me{avinu gustina, le{nika i prethodno pripremqene sastojke. U

vru} fil dodati vanilu i ostaviti ga da se ohladi.

Hladan krem pome{ati sa umu}enim margarinom i smesu dobro izjedna~iti.

Sipati krem u tegle i ostaviti ih otvorene nekoliko sati da se sadr`aj dobro ohladi.

25

BA[TE I BALKONI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

CINERARIJA, OMIQENA ME\U PROIZVO\A^IMA I KUPCIMA inerarija je biqka poreklom sa Kanarskih ostrva.

Ovo je omiqena biqka me|u proizvo|a~ima i kupcima, kako zbog svoje `ive ili pastelne boje cvetova, tako i zbog krupnih prelepih listova i op{teg izgleda cele biqke. Koristi se za dekoraciju stambenih prostorija, za aran`mane u korpicama i `ardiwerama, a ponekad i kao rezani cvet. List je veliki, u obliku srca, sa dowe strane crvenkast i pokriven sitnim pepeqastim dla~icama. Cvet je mirisan i razli~itih boja, ~esto sastavqen od dve ili vi{e razli~itih boja.

Po visini mogu biti: visoke sorte od 40 do 50 cen-

C

timetara (wihovi su cvetovi krupni i beli sa kestewastom sredinom); piramidalne sorte imaju cvat u obliku piramide (potpuno odvojenu od lista) i niske sorte imaju mnogobrojne cvetove (naro~ito su pogodne za dekoraciju stanova).

Sorte punih, odnosno duplih cvetova, pored toga {to imaju neobi~ne cvetove, cvetaju du`e.

Setvom mo`emo dobiti iskqu~ivo biqke sa belim cvetovima, jer druge boje mutiraju. Cinerarija se razmno`ava iz semena, a nekad i deqewem bokora, ili reznicama. Jedan gram semena daje 1.000 do 1.500 biqaka. Setva se pode{ava tako da se biqka do zime

dobro razvije. Seme ni~e ve} za sedam dana. U saksiju veli~ine 12 do 14 centimetara mo`emo saditi

biqke ve} u avgustu. U oktobru - novembru po~iwe se sa pripremom za cvetawe, {to podrazumeva

izbalansiranu prihranu, temperaturu, vla`nost vazduha i zemqi{ta, broj biqaka po kvadratnom me-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

tru... U toku zime biqke se neguju na temperaturi od 10 do 16 stepeni. Na nula stepeni biqke promrzavaju. Temperatura od dva do sedam stepeni je dovoqna da se biqke odr`e zdrave u fazi cvetawa. Za to vreme treba srazmerno smawiti i zalivawe.

Kada presa|ujete mladu biqku koristite supstrat koji ima pH izme|u 6 i 6,5.

Ukoliko je potrebno presaditi veliku biqku, supstrat mora sadr`ati i glinu kao dodatak. Pravilna nega nakon presa|ivawa je od izuzetne va`nosti za krajwi kvalitet.

Pripremila: N. R.

BALKONI I DVORI[TA POSLE ZIME alkonima i terasama se du`e vreme ne posve}uje pa`wa u zimskom periodu. Me|utim, sada kada je vreme sve toplije i prole}e se polako prikrada, ponovo nam prija da iza|emo napoqe.

Ali, zima nije neopa`eno pro{la. Ostavila je tragove u ba{tama, dvori{tima i balkonima. Da bismo uklonili tragove zime, trebalo bi izvr{iti nekoliko popravki i malo renovirawa.

B

[ta mo`emo da uradimo sa mrqama od r|e, zemqi{tem, ba{tenskim name{tajem i {alonima koji su o{te}eni usled nepovoqnih vremenskih uslova i pojavom mahovine u dvori{tu?

O{te}ewa podnih povr{ina mogu da se poprave gumenim fugirawem. Hemijski preparati ne bi trebalo da se koriste na drvenim podovima, jer je drvo izuzetno osetqivo i zbog ovakvih tretmana mo`e da do|e do trajnog o{te}ewa. U takvim slu~ajevima je boqe koristiti stare isprobane doma}e preparate. Nauqite ili operite drvo nakon ~i{}ewa.

Impregnirawe nije dobra ideja, jer je drvetu potrebno da di{e.

Razvoj mahovine je najboqe izbe}i odgovaraju}im izborom kamewa. Granit je, na primer, mawe podlo`an razvoju mahovine. Kada se sre|uje dvori{te, treba napraviti blagu kosinu, tako da se voda ne zadr`ava.

Ako na prole}e izraste korov izme|u pukotina, tretman spaqivawem je dobar na~in da se re{i ovaj problem. U po~etku }e se situacija blago pogor{ati, ali ako ponovite postupak nekoliko puta, ubrzo

}e problem biti re{en.

Name{taj od tikovine i druge tvrde drvene gra|e je veoma osetqiv na sun~evu svetlost i vlagu. Kao posledica uticaja ovih faktora drveni materijal mo`e da izbledi. Li{ajevi na ba{tenskom name{taju mogu da se uklone upotrebom limunovog soka ili sir}eta. Me|utim, za trajnu za{titu se preporu~uje tretman uqem za tvrdu drvenu gra|u. Name{taj od fine borovine najpre treba i{~etkati ~vrstom ~etkom. Ako je ve}a povr{ina pokrivena, drvo mo`e da se iz{mirgla i i{~etka sa smolom od smreke ili borovim uqem.

Za restaurirawe ograde balkona i vra}awe starog sjaja, povr{inu treba prvo i{~etkati ~eli~nom ~etkom. Stari doma}i lek za skidawe r|e je vrela voda i limunov sok. Me|utim, rezultati nisu trajni. Da biste suzbili r|u dugoro~no, mo`ete da prema`ete zahva}ene delove osnovnim premazom, a zatim sa dva sloja farbe.

Podove, ograde i name{taj uvek treba ~istiti proizvodima koji nisu {tetni po `ivotnu sredinu, naro~ito ako imate decu.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 15. februar

Ki{a

Subota, 16. februar

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 17. februar

Ponedeqak, 18. februar

VREMENSKA PROGNOZA

Utorak, 19. februar

Sreda, 20. februar

60C

50C

40C

40C

50C

60C

20C

10C

00C

00C

00C

00C

Obla~no

Ki{a

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

Sneg/ki{a

^etvrtak, 21. februar

60C 20C

Sneg

26

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

DE^IJA STRANA

NA[A DECA Vrti} „Poletarac", ~etvorogodi{waci i trogodi{waci

[TA RADI KUVAR?

Filip Uro{evi}

Helena Peji~i}

Mihailo Bojovi}

Aco Peuli}

Sofija Ravni~anin

- Sprema kola~e meni i drugoj deci.

- Stavi pala~inke da se peku.

- Kuvar sprema pire.

- Pravi ru~ak i supe.

- Sprema kola~e i mesi hleb.

Vi{e fotografija na sajtu www.cacanskiglas.rs grupi mali{ana od tri i ~etiri godine, kojih ima 26, brinu se vaspita~i Vladan Paripovi} i Marija Jova{evi}. Sa decom, u smeni zati~emo vaspita~a Vlada, jednog od dvojice mu{kih vaspita~a zaposlenih u PU "Radost".

Ka`e da ima vi{e od 20 godina radnog sta`a sa mali{anima i da je to jedini posao koji zna da radi. A i voli da radi, u {ta smo se i uverili. Neki od mali{ana o kojima Vlade sada brine su deca wegove prve generacije koju je ~uvao u vrti}u.

- Mnogi ka`u za mene da ja imam autoritet jer sam mu{ko.

Ali, to nema veze. Deca treba da se animiraju, da {to vi{e pri~amo sa wima, da ih zainteresujemo... Ja sam sa wima postao drugar, ~ak sedimo i na istim stolicama - pri~a nam Vlade na koji na~in zadobija poverewe mali{ana, isti~u}i da vaspita~ mora biti animator, koji deci prenosi iskustva i znawa.

I. M.

O

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

27

GORWI MILANOVAC

U VELERE^I OBELE@EN DAN ZAQUBQENIH Udru`ewe radnika-umetnika i ove godine tradicionalno obele`ilo Dan zaqubqenih na Brdu qubavi u Velere~i e} sedmu godinu za redom Udru`ewe radnika - umetnika Srbije i Crne Gore obele`ava Dan zaqubqenih nizom akcija, a ove godine su to uradili u saradwi sa gorwomilanova~kom Turisti~kom organizacijom.

- Ve} godinama na ovom brdu koje smo mi i nazvali „Brdo qubavi“ postoji jedan kamen koji smo mi doneli iz kamenoloma, koji je te`ak 10 tona. Nazvali smo ga „kamen qubavi“, a ove godine smo odlu~ili da povodom Dana zaqubqenih kraj wega zapalimo veliku logorsku vatru -„Plamen qubavi“. U~inili smo to za sve zaqubqene koji danas nisu mogli da do|u i to urade zajedno sa nama, ali i za sve one koji nisu

V

zaqubqeni, a hteli bi, ili bi bar trebalo to da budu.

Jer, zamislite kada bi na ovom svetu vi{e qubavi, a mawe mr`we, zlobe i zavisti... Gde bi nam bio krajpita se predsednik Udru`ewa Radojko Soluji}.

Na ogromnom kamenu stoje uklesani stihovi velike Desanke Maksimovi}: „Ne merim vi{e vreme na sate, ni po sun~evom vrelom hodu. Dan mi je kad tvoje o~i se vrate, a no} kad ponovo od mene odu“.

- Turisti~ka organizacija Gorwi Milanovac svesrdno podr`ava ovakve akcije, jer je ovo jedan od najboqih na~ina da privu~emo turiste u Rudni~ko takovski kraj. Svi znaju za burnu i bogatu, ratni~ku i slobodarsku istoriju na-

PLAMEN QUBAVI KOD „KAMENA QUBAVI“ {eg kraja, a zahvaquju}i ovim akcijama, qudi sa strane sazna}e i koliko i kako narod ovog kraja ume da voli. Ovakvih mesta u na{oj zemqi nema mnogo, a mo`da je ovo i jedinstven spomenik qubavi i pa`we, pa je wegova vrednost utoliko ve}a i zna~ajnija- rekla je direktorka gorwomilanova~ke Turisti~ke organizacije Mira Mirkovi}.

Ovogodi{wa manifestacija na „Brdu qubavi“ organizovana je pod motom „Qubavi, ime ti je pesma“, a mnogobrojni mladi parovi iz raznih krajeva zemqe do{li su da se ba{ na ovom mestu zakunu u ve~nu qubav.

G.T.

MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA PROMOVISALO PROJEKAT „SPORT U [KOLE“ delegaciji Ministarstva omladine i sporta su bili dr`avni sekretar za sport Predrag Peruni~i}, savetnik ministra za {kolski sport Igor Marinkovi}, predsednik saveza za {kolski sport @eqko Tanaskovi} i sekretar ovog saveza Borisav Stankovi}. U kabinetu predsednika op{tine, oni su se upoznali sa aktivnostima koje gorwomilanova~ka op{tina preduzima u ciqu poboq{awa uslova za bavqewe sportom.

- Op{tina Gorwi Milanovac je posledwih nekoliko godina imala izdvajawa za sport kao retko koja u

U

ZA ZDRAVIJE I LEP[E ODRASTAWE

Srbiji. Napravqena je sportska hala „Breza“ u gradu, zajedno sa Kompanijom „Metalac“ izgra|en je jedan od najmodernijih

fudbalskih stadiona u zemqi, a u okviru {kola u Takovu, Prawanima i na Rudniku izgra|ene moderne sportske hale. Na ovaj na-

PLA]AWE SVIH DA@BINA NA JEDNOM MESTU ritu`be gra|ana da zbog pla}awa nekoliko poreskih uplatnica treba da pre|u „pola Milanovca“, kona~no su urodile plodom, pa }e sve svoje da`bine op{tini Gorwi Milanovac obveznici ubudu}e pla}ati na jednom mestu.

- Otvorili smo {alter lokalne poreske administracije, gde se nalaze i prijemna slu`ba, pisarnica i uslu`ni centar Op{tinske uprave. Gra|ani }e tu mo}i da obave sve {to im je potrebno oko poreskih poslova na lokalnom nivou, a ne da kao do sada idu u nekoliko objekata u kojima se nalaze razne op{tinske slu`be. Na novootvorenom {alteru }e mo}i da provere i plate naknadu za kori{}ewe gra|evin-

P

LAK[E I GRA\ANIMA I SLU@BAMA

~in `elimo da omladini i deci iz Rudni~ko takovskog kraja pru`imo uslove za zdravo odrastawe. Osim po izgradwi sportske infrastrukture, op{tina Gorwi Milanovac je u dru{tvu prepoznatqiva i po visokim izdvajawima u oblasti sporta. Veliki je broj klubova iz na{e sredine kojima znatno poma`emo, a nema nijedne sportske ustanove sa teritorije op{tine koja ne dobija sredstva od lokalne samouprave - istakao je predsednik op{tine Gorwi Mila-

i kontrole poreza, {to zna~i da }e rad lokalne poreske slu`be biti upro{}en i pojednostavqen do maksimuma- ka`u u Poreskom odeqewu op{tine Gorwi Milanovac.

G.T.

„[kolski sport“, koji ima za ciq da se bavqewe sportom omasovi jo{ od malih nogu, kao i da se deci u najranijem periodu `ivota usadi svest o tome koliko je bitno da se bave sportom rekao je predsednik Saveza za {kolski sport @eqko Tanaskovi}.

Predstavnici lokalne samouprave i Ministarstva su zajedno posetili Tehni~ku {kolu „Jovan @ujovi}“ u Gorwem Milanovcu i u woj promovisali akciju „Sport u {kole“.

G.T.

SRPSKO- RUSKO DRU[TVO IZ GORWEG MILANOVCA POKRENULO INICIJATIVU DA U [KOLAMA U SRBIJI BUDE UVEDENA OBAVEZA U^EWA RUSKOG JEZIKA

SVETLIM STAZAMA SVESLOVENSTVA rpsko – rusko dru{tvo „Takovo“ ~ije se sedi{te nalazi u Gorwem Milanovcu krenulo je sa svojim aktivnostima, me|u kojima se isti~e uvo|ewe ruskog jezika u {kole.

- Na{e dru{tvo se nalazi na stalnoj stazi sveslovenstva i smatramo da ~itavo na{e dru{tvo treba da se kre}e tom, utabanom stazom. Zbog toga }emo i istrajati u nameri da se ponovo u na{e {kole uvedu ~asovi ruskog jezika, jer smatramo da je mnogo prirodnije i istorijski opravdanije da na{a deca u~e i govore ruski, nego engleski, nema~ki, ili francuski jezik.

Poja~a}emo i aktivnosti oko sre|ivawa spomen kompleksa na Brdu mira u na{em gradu, gde po~ivaju kosti 407 ~lanova ruske Crvene armije, koji su izginuli tokom borbi u Rudni~ko takovskom kraju u Drugom svetskom ratu. Malo je poznata ~iwenica da se me|u wima nalaze posmrt-

S

skog zemqi{ta, porez na imovinu, na zemqu, a gra|anima }e biti omogu}eno da na istom mestu plate i lokalne komunalne takse.

Na ovaj na~in olak{avamo gra|anima, ali i pojednostavqujemo sistem naplate

novac Milisav Mirkovi}.

- Gorwi Milanovac je sredina koja je prepoznatqiva po svojim izdvajawima za sport. Rezultati ulagawa su i rezultati koje posledwih godina ostvaruju fudbaleri Metalca, kugla{i, rukometa{ice, odbojka{i i drugi sportisti ovog grada. Tako|e, ova sredina je prepoznatqiva po masovnom sportu, kao i po ulagawima u {kolski sport. Zbog toga smo do{li u Gorwi Milanovac, koji sa jo{ 25 gradova i op{tina u~estvuje u projektu

ni ostaci i brata Leonida Bre`weva, dugogodi{weg predsednika Sovjetskog Saveza- isti~e predsednik Dru{tva Milo{ Kapetanovi}.

Predsednik Regionalnog centra ovog dru{tva za Zapadnu Srbiju Dragan Logvinov je istakao i ekonomske prednosti rada Srpsko- ruskog dru{tva.

-Tr`i{te Rusije i Belorusije je ogromno, a najbitnije je {to je nakloweno proizvodima i proizvo|a~ima iz Srbije. Tako, recimo, Srbija na ovo tr`i{te mo`e da izveze odmah vi{e od pet hiqada tona krompira, a mo`da jo{ ve}i potencijal se krije u drugim poqoprivrednim proizvodima. Veliku pomo} bi potencijalni izvoznici mogli da imaju i u „Moskovskoj banci“, koja bi uskoro trebalo da stigne i na bankarsko tr`i{te u Srbiji- otkriva Logvinov.

G.T.

28

LU^ANI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

OSAM DECENIJA POSTOJAWA

VERNI ^UVAR KWI rigodnim programom i dodelom nagrada najboqim ~itaocima za pro{lu godinu, Biblioteka u Gu~i je obele`ila osam decenija postojawa.

Iako osamdeset godina bitisawa puni ta~no 17. februara, ova lu~anska ustanova kulture svoj zna~ajni jubilej proslavila je tri dana ranije, kako bi se zajedni~kom slavqu pridru`ili svi oni koji su do sada pru`ili nemerqiv doprinos wenom razvoju. S obzirom da biblioteke postoje prvenstveno zbog svojih vernih ~italaca, i ove godine nije izneverena dobra tradicija da se slavqe uveli~a dodelom priznawa najboqima me|u wima.

Biblioteka u Gu~i poseduje veoma bogat fond kwiga sa oko 32.000 naslova. Broj publikacija se svake godine uve}ava, a raste i broj korisnika. Iako ima oko 200 kvadrata korisnog prostora, {to je itekako

mogne da se i ovaj posledwi uslov ispuni, kako procewuje direktor Radosav~evi}, gra|ani Draga~eva }e dobiti jednu zaista modernu i veliku biblioteku, u kojoj }e dobijati i daleko kvalitetniju uslugu.

- Od kada sam na ~elu ove ustanove, bele`i se blagi rast buxetskih sredstava namewenih potrebama Biblioteke. Ove godine planiramo otvarawe bibliote~kog odeqewa u Lu~anima i za to su ve} opredeqena odre|ena sredstva, ali uvidom u situaciju kakva je u toj biblioteci, procewujemo da ona nisu dovoqna.

Nastoja}emo da obezbedimo i dopunska sredstva uz pomo} lokalne zajednice, kako bi realizovali zami{qeno, dodaje Radosav~evi}.

P

tesan prostor za sve sadr`aje kojima raspola`e, u wenim prostorijama redovno se organizuju izuzetno pose}ene kwi`evne ve~eri, izlo`be i raznorodne radionice za decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta. Tu se nalazi i bogat zavi~ajni kutak. Kwige, ~asopise i kataloge vezane za Draga~evo i Draga~evce, kojih ukupno ima oko 800, naj~e{}e koriste studenti, kako bi kvalitetno uradili svoje seminarske ili diplomske radove. Za ovu zavi~ajnu gra|u raspituju se, a ~esto

je i koriste, qudi iz drugih zemaqa, kojima je interesovawe za Draga~evo i wegovu istoriju pobudio Sabor truba~a. Zaposleni u ovoj ustanovi kulture neprekidno nastoje da poja~aju saradwu sa svim {kolama na podru~ju ~itave Op{tine, kako bi kwige koje poseduju bile dostupne svim u~enicima podjednako.

Osim u Biblioteci, kwi`evne ve~eri i dru`ewa uz kwigu organizuju se i na drugim mestima, i to naj~e{}e u seoskim osnovnim {kolama.

- Poku{avamo da do|emo do najudaqenijih ~italaca u Draga~evu. Dovijamo se na sve mogu}e na~ine. Kwige {aqemo i onima koji ne mogu ~esto da pose}uju Biblioteku preko wihovih prijateqa. Mnogo puta se telefonom dogovaramo sa `iteqima najudaqenih sela Op{tine na koji na~in da im po{aqemo tra`enu kwigu. Na{e kwige idu od ruke do ruke i prakti~no imamo mnogo vi{e korisnika, nego {to stvarno imamo ~lanova. Trenutno imamo izme|u 700 i 800

u~lawenih ~italaca.

Interesovawe za kwigom polako i postepeno raste, bez obzira na moderne i brze informativne tehnologije. Mladi se polako, ali sigurno, vra}aju kwizi i to nas mnogo raduje. Odziv ~italaca uvek je najboqi pokazateq da li smo dobro radili i opravdali o~ekivawa korisnika. Popularizacija kwige i jeste osnovni razlog na{eg postojawa.

Iako ova biblioteka ima samo ~etvoro zaposlenih, zahvaquju}i svesrdom anga`ovawu i ogromnoj qubavi, koja se gaji prema poslu, ~ini mi se da uspe{no odgovaramo na sve zahteve na{ih ~italaca i to je ono ~ime se ponosimo - ka`e Slavko Radosav~evi}, direktor lu~anske Biblioteke u Gu~i, isti~u}i da se nada da }e vrlo brzo ova zna~ajna ustanova kulture imati i funkcionalniji i ve}i prostor za sme{taj kwi{kog blaga o kome se odgovorno stara, kako bi wegova mudrost bila dostupna ne samo sada{wim generacijama, ve} i onima koje dolaze.

GLAVNI PROBLEM NEDOSTATAK PROSTORA U posledwe ~etiri godine Biblioteka u Gu~i radi nezavisno od Centra za kulturu i sport i postala je sa-

mostalna ustanova. Wene prostorije su na spratu i nisu toliko funkcionalne.

Nema prostora za postavqawe novih polica za kwige. Sve kwi`evne ve~eri i izlo`be organizuju se u sku~enom prostoru, tako da i nema dovoqno mesta za vi{e posetilaca. Potreban je i poseban kutak za ~itaonicu, kao i za sme{taj zavi~ajne gra|e. Za starije ~itaoce i osobe sa invaliditetom, poseban problem predstavqa to {to se Biblioteka nalazi na spratu, pa su ~esto prinu|eni da se dovijaju na koji na~in da do|u do kwige. Zahvaquju}i Ministarstvu kulture i lokalnoj samoupravi, za tri i po godine ova ustanova je postala bogatija za oko 3.000 novih kwiga, {to predstavqa ogromni pomak na boqe i itekako je zna~ajno za ~itaoce draga~evskog kraja. Ipak, nove kwige bi trebalo i adekvatno smestiti. Jedna od ranijih odluka Skup{tine op{tine Lu~ani se odnosi upravo na razre{ewe prostornog problema Biblioteka.

Prizemqe zgrade u kojoj se nalazi Muzej trube dodeqeno je na kori{}ewe ovoj ustanovi. Uslovi u tom prostoru su odgovaraju}i, ali objekat jo{ uvek nema regulisano grejawe. Ukoliko se postigne dogovor i ako lokalna samouprava po-

QUBAV PREMA KWIZI SE PRENOSI I NEGUJE! Iako gu~ka Biblioteka ima samo ~etvoro zaposlenih, svako od wih pru`a veliki doprinos u animirawu ~itala~ke publike da se vrati pravim vrednostima i da sve one mudrosti, koje se ~uvaju u koricama kwiga, postanu deo sada{weg i budu}eg `ivota. Mirjana Jerini}, koja radi u ovom kolektivu 35 godina, isti~e da neprekidno ula`u napore da pove}aju broj ~italaca. Najvi{e se trude da podignu svest najmla|ih o tome koliko je zna~ajno posvetiti se kwizi. Svaki novi ~italac za wih predstavqa jo{ jednu pobedu u istrajnom nastojawu da kwizi vrate mesto, koje ona istinski zaslu`uje.

- Ovo je mnogo lep, ali i zahtevan posao. Ukoliko ~ovek `eli da se posveti poslu onako kako bi to trebalo, prvenstveno mora da ga voli. Qubav prema ~itawu se usa|uje u najranijim godinama detiwstva.

Otuda posebnu pa`wu posve}ujemo radu sa decom u pred{kolskim ustanovama, gde uvek nailazimo na dobru saradwu vaspita~a. Organizacijom igraonica i radionica razvijamo kod mali{ana veliku qubav prema kwizi, pa samim tim i ova biblioteka vrlo brzo postaje wihova druga ku}a.

Dobre rezultate posti`emo i u {kolama, gde vrlo ~esto organizujemo veoma uspe{ne i pose}ene kwi`evne ve~eri. Me|utim, uvek negde

29

LU^ANI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

BIBLIOTEKE U GU^I

[KE MUDROSTI u dubini du{e pri`eqkujemo jo{ vi{e. Imala sam sre}e da radim ovaj posao kad je Biblioteka imala izdvojena odeqewa u Kotra`i, Vi~i, Kaoni, Gora~i}ima i Markovici. Se}am se koliko su bila sre}na deca u tim selima kada u|u u biblioteku i u ruke uzmu kwigu. Osmesi na wihovim licima za svakog bibliotekara predstavqaju najve}u nagradu - ka`e Mirjana Jerini}, dodaju}i da je dosta u~iweno na osavremewavawu Biblioteke, kako bi se privukli ~itaoci. ^lanovi Biblioteke mogu da koriste kompjutere i Internet besplatno. Ciq ove ustanove je da u narednom periodu korak po korak u|e u elektronsku obradu kwiga, da se ukqu~e u savremene elektronske sisteme, kako bi i wihovi ~ita-

di kao samostalna ustanova.

Nika Nikola Stoji} ka`e da i danas kada pro|e pored Da~ove kafane, sa setom se seti onih davnih dana kada je to mesto bilo sredi{te kulturnog `ivota ovoga kraja. Srce mu ja~e zakuca uvek kada se na|e ispred vrata Biblioteke, jer je dobar deo dosada{weg `ivota proveo u wenom prostoru, iako je u vi{e navrata mewala lokaciju. Kako ocewuje Stoji}, kwiga u Srbiji ni danas ne zauzima mesto koje joj pripada. Sti~e se utisak da su se politi~ari uvek pla{ili obrazovanih qudi, pa je gotovo po pravilu u na{oj pro{losti i kultura ostajala na samim marginama zbivawa. Ipak, velikih entuzijasta uvek ima, prilike se mewaju, pa se ostvaruju i pomaci na boqe, smatra Stoji}.

oci, odavde iz Gu~e, mogli da koriste ponu|ene sadr`aje drugih biblioteka najpre srpskih, a zatim i evropskih.

Tokom svih godina postojawa, ova ustanova kulture zabele`ila je veoma dobru saradwu sa Gradskom bibliotekom “Vladislav Petkovi} Dis” u ^a~ku, kao mati~nom, i od we se o~ekuje zna~ajna pomo} u budu}oj realizaciji elektronske obrade najva`nije bibliote~ke gra|e, nagla{ava Mirjana. Ona se nada da polako dolaze malo boqa vremena i da }e izdava~ki i drugi projekti, koji su planirani za naredni period, uspe{no biti i realizovani.

UVEK U SREDI[TU KULTURNIH ZBIVAWA - Proslava Dana Bibli-

NAGRADE NAJ^ITAOCIMA ZA 2012. GODINU Na prigodnoj proslavi, uprili~enoj povodom zna~ajnog jubileja, Biblioteka u Gu~i je uru~ila priznawa i simboli~ne nagrade najboqim i najvernijim ~itaocima za pro{lu godinu. Titulu “naj~italac” za 2012. ponelo je deset najve}ih zaqubqenika u kwi{ko blago, koji se izdvajaju u odnosu na druge po broju pro~itanih naslova. Me|u osnovcima za naj~itaoce su progla{eni u~enici ni`ih razreda: bra}a \or|e i Jovan Toma{evi} iz Gu~e, i sestre Olgica i Marijana Miqi} iz Kotra`a, dok su u kategoriji sredwih {kola popularni naslov najboqeg ~itaoca zavredili Sla|ana ]ur~i} i Negosava Kaplarevi} iz Milatovi}a. U ostalim kategorijama za najboqe ~itaoce u pro{loj godini su progla{eni: Miladin Milinkovi}, Vladimir Raji}, Ratomir Bro}i} i Dobrila Jorovi}.

- Ko se ne bi radovao ovakvom priznawu?! Naravno, sre}an sam {to su me proglasili za naj~itaoca za pro{lu godinu. Mo`da i nisam pro~itao najvi{e kwiga, ali sam svakako me|u onima koji najredovnije dolaze u biblioteku. Mnogo volim da ~itam i koristim svaki slobodan trenutak da se posvetim kwizi.

Svaku publikaciju koju pozajmim obavezno dajem bratu. On je, tako|e, u~lawen u ovu biblioteku i dobitnik je ovogodi{weg priznawa. Razmewujemo kwige, tako da svaki od nas pro~ita duplo vi{e, nego {to je pozajmio. Za razliku od mnogih na{ih vr{waka, koji vi{e vole Internet i igrice, mi smo verni kwigama, jer one bude na{u ma{tu - ka`e \or|e Toma{evi}, u~enik Osnovne {kole u Gu~i.

oteke za nas predstavqa veliki praznik, mo`da i najve}i, ako uzmemo u obzir ~iwenicu da ova na{a ustanova ima osamdesetogodi{wu tradiciju. Jedan ovakav dan je za nas razlog da obu~emo nova odela- ka`e Nikola Stoji}, draga~evski kwi`evnik, koji je pru`io vrlo zna~ajan doprinos razvoju draga~evske Biblioteke.

Prema kazivawu Nikole Stoji}a, Biblioteka op{tine Lu~ani ima veoma interesantnu istoriju.

Osnovana je 17. februara 1933. godine u kwi`ari bra}e \or|evi} kao Narodna kwi`nica i ~itaonica “Draga~evo”. Na samom startu imala je 70 kwiga.

Od 1938. radi u zakupqenom i prilago|enom prostoru

kafane Jerotija i Radomira Komadini}a, gde su redovno organizovane kwi`evne ve~eri i igranke. Za vreme Drugog svetskog rata, prilikom bombardovawa Gu~e, Biblioteka je poru{ena, a wen kwi`ni fond zna~ajno o{te}en.

Posle oslobo|ewa, Biblioteka je preseqena u ku}u Mila Vu~kovi}a, gde ostaje sve do 1952. godine, kada je ponovo osnovana kao Narodna kwi`nica i ~itaonica.

Sme{tena je u veliku salu kafane Damqana Bro}i}a, koja je bila nacionalizovana. Tada su prvi put za sme{taj kwiga kupqeni novi ormani, a za ~itaonicu stolovi. U to vreme to je bilo jako interesantno, jer se u tom prostoru igrao {ah, ~itala dnevna {tampa i

kwige. Bilo je to najkvalitetnije dru`ewe. Biblioteka je radila svakog dana od 14 do 21 sat, sve do ukidawa op{tine u Gu~i. Za razliku od ostalih ustanova, Biblioteka ostaje u Gu~i i od 24. februara 1962. godine, prema odluci Narodnog odbora Op{tine o osnivawu Doma kulture “Branislav Obradovi} - Xambo”, pripaja se novoformiranoj ustanovi kulture. Postojala su i izdvojena odeqewa Biblioteke u Gora~i}ima, Kotra`i, Markovici, Vi~i i Kaoni. Kwi`nica i ~itaonica dobijaju status mati~ne biblioteke za op{tinu Lu~ani. Biblioteka posluje u sastavu Doma kulture, kasnije Centra za kulturu, sport i turizam, sve do 2009, od kada po~iwe da ra-

BIBLIOTEKA JE MOJ DOM - ^lansku kartu ove biblioteke imam od prvog razreda osnovne {kole. Ni sama ne znam koliko sam kwiga u svom `ivotu pro~itala, ali sam sigurna da je re~ o veoma impozantnom broju naslova. Kwi`ni fond ove biblioteke je zadovoqavaju}i i uvek mogu da odaberem ne{to interesantno, {to jo{ uvek nisam pro~itala. Raduje me {to ima i novih, aktuelnih kwiga, tako da ne zaostajemo mnogo za ostalim bibliotekama u Srbiji. U ovoj biblioteci se ose}am kao kod ku}e, jer uvek nailazim na srda~an do~ek zaposlenih. Svi ~lanovi moje porodice su veliki qubiteqi kwige i tu svoju veliku naklonost uvek poku{avamo da prenesemo na sve one sa kojima se dru`imo. Mudrost kwige nikada ne mo`e biti zamewena Internetom ili nekim drugim vidom medijske prezentacije odre|enog dela, na koju su uglavnom naviknute mlade generacije. Kwiga je nezamenqiva i do`ivqaj koji imamo tokom wenog ~itawa jednostavno je neponovqiv ka`e tridesetdevetogodi{wa Sawa Mihailovi} iz Vi~e, najverniji posetilac ove biblioteke, dodaju}i da u uslovima velike ekonomske krize, kada ve}ina nas ne uspeva ni jednom godi{we da izdvoji novac za kupovinu kwige, biblioteke predstavqaju pravi spas.

30

ARIQE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

MLADI GLUMCI USPE[NO POLO@ILI ISPIT

GOVORI LI LUTKA ILI ZAVIRUJE U KREVET? P ozori{na predstava “Lutka govori drugi put ili lutka zaviruje u krevet” potpuno je druga~ija predstva od onih na koje smo navikli. Pripremili su je ~lanovi Omladinske pozori{ne scene Kancelarije za mlade iz Nove Varo{i.

Predstava govori o odnosu izme|u parova, bilo bra~nih, qubavnih ili onih ~ija je veza u za~etku. Taj komplikovani odnos me|u polovima pro`et je i prizmom dru{tvenih, politi~kih i moralnih okolnosti. Predstava, koja je nedavno izvedena na sceni Sokolskog doma, nije ni publiku ostavila ravnodu{nom. Naterala ih je da na

ARIQSKI SREDWO[KOLCI OBELE@ILI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

KAKO DUVAN UGRO@AVA ZDRAVQE? ~eni~ki parlament sredwe {kole “Sveti Ahilije” obele`io je 31. januara Svetski dan bez duvanskog dima. Wihove aktivnosti pomogao je i Crveni krst Ariqe.

U holu {kole bili su postavqeni pano i {tand, a u porukama i fotografijama koje su na wima stajale, u~enici su mogli detaqno i konkretno da saznaju za{to i koliko su cigarete {tetne. Posetioci {tanda imali su pri-

U

svoj na~in protuma~e {ta su Branislav Ili}, pisac komada i re`iseri Vladimir Dulanovi} i Ivica Stojanovi} hteli da ka`u.

Komad “Lutka govori drugi put ili lutka zaviruje u krevet” je deo projekta “Open art”, ~iji je ciq da mlade podstakne na kreativnost, usmeri ih na umetnost i iskazivawe

gluma~kog talenta. “Lutka” je poverena mladima da kod wih probudi amateri-

zam, koga bi i daqe trebalo razvijati.

MONOGRAFIJA O DOBRA^AMA

SELO MOJE MALO vih dana iz {tampe je iza{la monografija “Dobra~e - istorija sela i rodoslov”, autora profesora dr Svetislava Petrovi}a. Izdava~i ovog dela su Kulturno prosvetna zajednica Srbije i Dru{tvo srpskih doma}ina, a recenziju su napisali dr @ivota Markovi}, dr Branko Kova~evi} i profesor dr Biqana Veqkovi}.

Na vi{e od 900 strana monografija, osim osnovnih podataka o selu, opisuje i zna~ajne doga|aje iz istorije Dobra~e, `ivot wenih me{tana nekada i sada, verske i duhovne trenutke, kulturu i zdravstvo. Delo sadr`i i dodatak “Dobra~e na po~etku dvadeset prvog veka”. Druga polovina monografije posve}ena je rodoslovima Dobra~ana, svih porodica i familija u selu, a u zna~ajnoj meri autor pi{e i o qudima koji su oti{li iz sela u 19. i 20. veku.

O

liku i da se poslu`e vo}em i slatki{ima.

- [tetne i lo{e navike uvek bi trebalo zameniti zdravim stilovima `ivota. Naro~ito zato {to dosta mladih pu{i i broj pu{a~a u na{oj {koli je ve}i kod de~aka, nego devoj~ica - rekao je Ivan Vu~i}evi}, predsednik \a~kog parlamenta Sredwe stru~ne {kole “Sveti Ahilije”.

U~enici su posebnu pa`wu posvetili i takozvanom pasivnom pu{ewu, odnosno za{titi nepu{a~a koji su prinu|eni da udi{u dim iz tu|ih cigareta.

Cigareta koja je samo zapaqena, sagoreva na ni`oj temperaturi, {to jo{ vi{e zaga|uje vazduh. Takav dim koji udi{u nepu{a~i je jo{ {tetniji, nego iz cigarete koju neko pu{i. Ova i sli~na saznawa stru~waci i mladi prenose drugima sa jednim jedinim ciqem, smawiti uticaj duvanskog dima u `ivotnoj sredini.

Monografija je plod dugog i neumornog rada profesora Petrovi}a.

Recenzent @ivota Markovi} napisao je da ona u celini sadr`i sve karakteristike ozbiqnog istoriografskog i etnografskog rada, da je sa~iwena prema osnovnim metodolo{kim pravilima i toplo je preporu~uje ~itaocima. On je uveren i da }e {tivo poslu`iti nastavnicima i |acima da vi{e saznaju o svom ili zavi~aju svojih predaka i budu}im istara`iva~ima istori~arima, etnolozima, sociolozima, agronomima. U tom pogledu, za monografiju “Dobra~e - istorija sela i rodoslova” je svojevrsna spomen kwiga.

Monografija }e krajem februara biti predstavqena u Beogradu. Wena prezentacija u Ariqu trebalo bi da bude odr`ana u martu.

DANAS SRETEWSKI KONCERT

NASTUPA HOR SVETI AHIJE U Sokolskom domu danas u 19 ~asova bi}e odr`an koncert Gradskog hora Sveti Ahije, koji radi u sklopu istoimene crkve u Ariqu. Organizator je Narodna biblioteka, a za sve posetioce ulaz je slobodan.

Koncert po~iwe u 19 ~asova.

ROK ZA PRIJAVQIVAWE ZA PRVU EVROPSKU NAGRADU PRODU@EN DO 28. FEBRUARA

NAGRADE ZA DRU[TVENO ODGOVORNO POSLOVAWE ok za prijavqivawe za Prvu pan evropsku nagradu za CSR partnerstvo (dru{tveno odgovorno poslovawe) produ`en je do 28 februara, do kada mogu konkurisati sve kompanije i mala i sredwa preduze}a koji su, u partnerstvu sa javnim ili civilnim sektorom, doprineli pozitivinim promenama u dru{tvu.

Oni za ovu vrednu evropsku nagradu mogu konkurisati projektima iz bilo koje od ~etiri oblasti dru{tveno odgovornog poslovawa (radno okru`ewe, tr`i{te, `ivotna sredina i lokalna zajednica).

Prva evropska nagrada za CSR partnerstvo, lansirana 3. decembra 2012. godine {irom Evrope, dodequje se sa ciqem da podigne svest o pozitivnoj ulozi koju poslovni sektor mo`e imati u dru{tvu, is-

R

takne najboqe evropske projekte, doprinese razmeni dobrih CSR praksi i podstakne saradwu u oblasti dru{tveno odgovornog poslovawa. Konkurs koga u Srbiji sprovodi “Smart kolektiv” i Forum poslovnih lidera, uz podr{ku Evropske komisije organizovan je u 28 zemaqa, a u wegovoj implementaciji u~estvuje 29 nacionalnih partnerskih organizacija.

Evropska nagrada u Srbiji bi}e dodeqena u dve kategorije - nagrada za mala i sredwa preduze}a i nagrada za velike kompanije. Progla{ewe pobedni~kih projekata i dodela nagrada bi}e obavqeni na nacionalnoj ceremoniji u aprilu i na zajedni~koj evropskoj ceremoniji, koja }e biti odr`ana u Briselu u junu ove godine.

M. N.

SVE^ANA SEDNICA „STAROG VLAHA“ Domu kulture je odr`ana sve~ana sednica Udru`ewa izvornih peva~kih grupa „Stari Vlah“ iz Ivawice, a povodom godi{wice wegovog postojawa. Na dnevnom redu ove sve~ane sednice na{li su se izve{taj o radu u prethodnoj i plan rada za ovu godinu, a dodeqena su i priznawa zaslu`nim firmama, institucijama i pojedincima.

Udru`ewe „Stari Vlah“ je jedinstveno u Srbiji.

Okupqa 24 izvorne peva~ke grupe sa oko 150 ~lanova, koji su uspe{no, gostuju}i na raznim manifestacijama predstavili ivawi~ku op{tinu {irom zemqe, ali i izvan wene granice.

Glavni ciq wihovog okupqawa je o~uvawe tradicije i izvorne pesme, a o tome da su dobro radili svedo~i veliki broj mladih u wihovim redovima, ka`e Ra{ko Ne{ovanovi},

U

KONKURS CRVENOG KRSTA ZA U^ENIKE

KRV @IVOT ZNA^I rveni krst Srbije tradicionalno raspisuje literarni i likovni konkurs sa temom promocije dobrovoqnog, anonimnog i nepla}enog davala{tva krvi – «Krv `ivot zna~i».

Pozivaju se sve osnovne i sredwe {kole i wihove organizacije podmladka i omladine ovim konkursom kao na~inom da i mladi, mla|i od 18 godina, daju svoj doprinos pove}awu broja dobrovoqnih davalaca krvi i u svojim sredi-

C

nama postanu promoteri visoke gra|anske svesti.

Ovaj konkurs treba da bude uvod u budu}e aktivno

dobrovoqno davawe krvi i prvi kontakt mladih sa ovom temom. Konkurs treba da uvede ovu temu u svakodnevicu svakog u~enika, da senzibili{e davala{tvo kao dru{tveno po`eqnu kategoriju i da mladima ostane u se}awu kao prvi kontakt sa davala{tvom krvi i wenom va`no{}u po zdravqe svih nas. Optimalne rezerve krvi su ~etiri odsto na broj stanovnika, da bi krv u svakom momentu ~ekala pacijenta.

ZIMSKA [KOLA POQOPRIVREDE ond za razvoj poqoprivrede op{tine Ivawica poziva poqoprivredne proizvo|a~e da posete Zimsku {kolu poqoprivrede, koja }e se odr`ati 23. i 24. februara u plavoj sali Doma kulture, sa po~etkom u 10 ~asova.

Predava~i }e biti profesori Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu, in`eweri kompanija za proizvodwu sredstava za za{titu biqa „Syngenta“ i „Galenika-Fitofarmacija“, predstavnici Eko-cert Beograd i dr Dejan Manojlovi}, koordinator za poqoprivredu u Op{tinskoj upravi op{tine Ivawica.

F

NOVI ^LANOVI GRADSKOG HORA ~lan Upravnog odbora udru`ewa. ^estitaju}i im jubilej predsednica SO Nevenka Milo{evi} je u svoje, i ime op{tine izrazila zadovoqstvo i ponos wihovim radom i obe}ala im ve}u podr{ku.

– Najbitnije za jednu zemqu su prvi de~iji pla~ i pesma. Da bude vi{e dece treba da se pobrinu mladi, a vi ste najzaslu`niji za

`ivot narodne, izvorne pesme - rekao je Milan Kruni}, direktor Doma kulture, u ~ijem okriqu radi ovo udru`ewe.

Nakon sve~ane sednice, ~lanovi Udru`ewa nastavili su dru`ewe, zaigrav{i kolo uz muzi~ku pratwu dvanaestogodi{weg harmonika{a Nikole Spasojevi}a i wegovog vr{waka Luke \onovi}a iz Prilika.

MATEMATI^ARI SE PLASIRALI NA DR@AVNO TAKMI^EWE a okru`nom takmi~ewu iz matematike u Gorwem Milanovcu u~enici ivawi~ke Gimnazije postigli su izuzetan rezultat. U konkurenciji u~enika prvog razreda sredwe {kole, \or|e Grpji} osvojio je prvo mesto, u drugom razredu Jovana Ristanovi} peto, u tre}em razredu Lazar Mojsilovi} je zauzeo drugo mesto, dok je u ~etvrtom Bojan Parezanovi} osvojio prvo mesto.

Odlukom okru`ne komisije sva ~etiri u~enika plasirala su se na dr`avno takmi~ewe koje }e biti odr`ano 16. marta.

N

31

IVAWICA

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

ro{le nedeqe odr`an je drugi Organizacioni odbor Gradskog `enskog hora, koji }e raditi pri Domu kulture. Na audiciju se prijavio veliki broj zainteresovanih koji lepo pevaju, a izabrano je 18 soprana, 10 altova i jedan tenor.

Dirigent hora Anita Pe{i}, profesor muzike i

P

wena saradnica Nexmija ^ubri}, tako|e muzi~ki pedagog, zadovoqne su odzivom i veruju da }e ovo biti jedan od kvalitetnijih horova. Gradski `enski hor probe }e odr`avati ponedeqkom i ~etvrtkom od 18 do 20 ~asova, u muzi~koj u~ionici Doma kulture. Prema re~ima predsednice SO Nevenke Milo{evi}, prvo pred-

stavqawe hora javnosti bi}e najverovatnije za Dan op{tine, koji se planira u junu ili u julu. Ovom sastanku prisustvovali su Biqana Ran|i}, sekretar SO i Slobodan Popovi}, {ef finansijske slu`be jer je, izme|u ostalog, bilo re~i i o tome koliko }e Op{tina pomo}i i finansijski podr`ati rad Gradskog `enskog hora.

POJA^AWE JAVORA IZ AFRIKE Ivawi~ki fudbalski prvoliga{ dobio je dva poja~awa. Re~ je o reprezentativcima Kameruna, Patriku Kamgaingu i Ibrahimu Validjo. U Javoru su zadovoqni novajlijama za koje smatraju da }e adekvatno odgovoriti pozicijama sredine terena i {topera. Do kraja nedeqe fudbaleri }e ostati na pripremama u Tivtu, nakon ~ega dolaze u Ivawicu.

32

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

SPORT

VELIKI USPEH ^A^ANA NA SPECIJALNOJ ZIMSKOJ OLIMPIJADI

PO^ETNICI NA VRHU

o{ jedna generacija u~enika [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” donela je medaqe sa Zimskih igara specijalne olimpijade. Posle Japana i Amerike, ovoga puta su u Ju`nu Koreju otputovali Milan Jovi~i}, Danica Topalovi} i Milena Barali}. Predvodio ih je trener i profesor fizi~kog vaspitawa Srbo Ristanovi}. Wih troje su u Pjong~angu osvojili tri zlata, srebro i dve bronze. Milanu je pripalo zlato u superveleslalomu i slalomu,

J

Srbi su osvojili 17 medaqa, a imali su svega 12 reprezentativaca, za razliku od Amerikanaca, Kana|ana ili Nemaca, koji su u Pjong~ang doveli i po nekoliko stotina sportista. ^a~anska trojka je tek nedavno ovladala ve{tinama skijawa, {to wen uspeh ~ini jo{ fascinantnijim.

Milan, Milena i Danica su za samo nekoliko nedeqa od po~etnika postali profesionalci. Ali, kada je trebalo, nisu se oslonili samo na talenat.

- Milena dva dana posle takmi~ewa nije mogla da

mi~i u disciplini za koju nije bila prijavqena i osvojila je zlato. Milan je definitivno najuspe{nijni takmi~ar Specijalne olimpijade. Pokazao je veliko srce i zaslu`eno osvojio tri medaqe. Posle svih padova i uspona koje smo tamo imali, mo`emo re}i da je bilo te{ko, ali doneti ku}i {est medaqa je nemerqivo zadovoqstvo re~i su trenera Srba Ristanovi}a. Po povratku na{ih olimpijaca, u [koli “1. novembar” organizovana je konferencija za novinare.

nizovana i da je Ju`na Koreja odli~no polo`ila probni ispit pred Zimsku olimpijadu 2016. godine, koja }e biti odr`ana ba{ u Pjong~angu.

TEK SE ZAHUKTALI

Milan Jovi~i}

Danica, Milan i Milena sa trenerom Srbom

a srebro u veleslalomu. Danica je bila najboqa u slalomu, dok je Milena uzela dve bronze u brzom hodawu na skijama na 50 i 100 metara. ^a~ani su bili i najboqi deo srpske reprezentacije, koja je po broju takmi~ara i rezultatima, jedna od najuspe{nijih ekipa Specijalne olimpijade.

ustane zbog upale mi{i}a.

Danica je povredila ligamente u kvalifikacijama i bilo je pitawe da li }e se uop{te takmi~iti. Sre}om, finale je odlo`eno zbog ki{e, woj je tokom no}i spao otok i ona je sutradan stala na skije.

Posledweg dana Danici je bilo omogu}eno da se tak-

Dana Topalovi}

Desete Zimske igre specijale olimpijade odr`ane su Pjong~angu od 25. januara do 5. februara. U~estvovalo je vi{e od dve i po hiqade takmi~ara iz 120 zemaqa. ^a~ani napomiwu da je Specijalna olimpijada bila fantasti~no orga-

KO[ARKA

REZULTATI I UTAKMICE

Pre odlaska u Ju`nu Koreju Milan je rekao da bi voleo da osvoji jednu medaqicu. Bilo ih je vi{e, a ovaj uspeh i wemu i devojkama samo je dao ja~i vetar u le|a.

- Presre}an sam {to sam doneo tri medaqe. Najte`a mi je bila trka u slalomu, imao sam osmoricu protivnika. Uspeo sam da ostvarim svoj san i kada je sve zavr{eno, od uzbu|ewa, pet, {est dana nisam spavao. Bavi}u se skijawem dok mogu i dok me noge nose - obe}ao je Milan. On je u Koreji smr{ao nekoliko kilograma, zato {to nije mogao odmah da se prilagodi na promenu hrane i sredine.

- Na Olimpijadi smo upoznali dosta drugova i drugarica iz drugih zemaqa. U`ivali smo i u vo`wi avionom. Ostvarile smo svoj san, prezadovoqne smo i nastavi}emo da

skijamo - nisu krile odu{evqewe ni Danica i Milena.

Pre odlaska na takmi~ewe, wih troje su sa trenerom dva puta boravili na Kopaoniku na pripremama. Pripreme i opremu za Specijalnu olimpijadu omogu}ilo im je Ministarstvo omladine i sporta.

- Za slede}u Specijalnu olimpijadu bi trebalo da bude vi{e sredstva i to bi mogao da bude podstrek budu}im takmi~arima. Milan je po~etnik, kao i Milena, jedino je Dana imala malo ve}e iskustvo od wih dvoje. Za nekoliko nedeqa su nau~ili da skijaju, ali preovladala je wihova `eqa da budu najboqi. Ovo je prevashodno wihov uspeh - ka`e direktor [kole “1. novembar” Milorad \ondri} i trener Sportskog kluba Morava, ~iji su ~lanovi osvaja~i medaqa u Ju`noj Koreji.

FISKULTURNA SALA ZA [KOLU Za ~a~anske reprezentativce u utorak je gradsko rukovodstvo organizovalo prijem. Osvaja~i medaqa su

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE 20. kolo Borac Mocart sport - Smederevo 1953, subota, 16. februar, 19 ~asova, hala KK Borac Posle 19 odigranih kola, Borac je na desetom mestu sa 27 bodova.

DRUGA LIGA SRBIJE 16. kolo Radni~ki Obrenovac - Mladost ^a~ak 77:63 Mladost ima 22 boda i zauzima 12 mesto na tabeli Druge mu{ke lige Srbije.

17. kolo Mladost - Morava Vladi~in Han, nedeqa, 18 ~asova, hala "Mladost" PRVA LIGA ZAPAD 15. kolo Temni} Varvarin - @elezni~ar ^a~ak 80:89 @elezni~ar je sedmi sa 35 bodova.

16. kolo @elezni~ar - Ma{inac Kraqevo 20 : 0 Ma{inac napustio takmi~ewe

Borac Mocart sport - [umadija Kragujevac

DRUGA LIGA ZAPAD 12. kolo ^a~ak 94 - @elezni~ar Lajkovac

70:44

dobili poklone, ali i obe}awe da }e u dogledno vreme dobiti fiskulturnu salu.

- Ove godine }e biti ura|en projekat, a dogodine po~eti izgradwa fiskulturne sale u [koli za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar” - potvrdio je Vojislav Ili}, gradona~elnik ^a~ka.

Na put u Ju`nu Koreju Milana, Milenu, Danicu i Srba ispratio je zamenik predsednika Skup{tine grada Vladan Mili}.

- Obe}ali su medaqe, ali meni su tada te re~i zvu~ale pomalo samouvereno i nedosti`no, po{to sam od trenera saznao da nemaju neko veliko iskustvo. Kada sam ~uo za prvu medaqu, nije bilo sre}nijeg ~oveka od mene. Ako jedan direktor i trener u ovako te{koj situaciji tako dobro pripreme decu, onda je to vrh sportskog dostignu}a - rekao je Mili}.

On je podsetio i da je ove godine Grad izdvojio sredstva za sportiste sa posebnim potrebama i specijalna takmi~ewa.

Z. J.

U nastavku prvenstva ^a~ak 94 je na osmom mestu, a do sada su sakupili 16 bodova.

13. kolo Plej of - ^a~ak 94 HEBA JUNIORSKA LIGA 15. kolo Partizan MTS - Borac Mocart sport 69:60 Juniori Borca su na tre}em mestu sa 25 bodova.

16. kolo Borac Mocart sport - Nibac Ni{, petak, 15. februara, 15 ~asova, hala KK Borac ABS KADETSKA LIGA SRBIJE 13. kolo Borac Mocart sport - [umadija 1991 Kragujevac 76:53 Mladost ^a~ak - Crvena zvezda Telekom, sreda, 20. februar, 19,30 ~asova, hala "Mladost" Mladost je druga na tabeli (22), a Borac Mocart sport peti sa bodom mawe.

14. kolo Aktavis Akademija Leskovac - Mladost ^a~ak Crvena zvezda Telekom - Borac Mocart sport

33

SPORT

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

USKORO NASTAVAK IZGRADWE GRADSKOG STADIONA

foto \or|e Genovi}

FUDBAL

PRIJATEQSKI ME^EVI U KORIST BORCA rijateqska utakmica Borac - [umadija Jagwilo zavr{ena je bez golova. U pet kontrolnih utakmica fudbaleri Borca postigli su osam golova.

Remizirali su i sa Javorom, 1:1, a istim rezultatom je zavr{en i susret sa lu~anskim prvoliga{em. Pobedili su Partizan Bumbarevo Brdo sa 5:0 i u`i~ko Jedinstvo 1:0. U sredu je u ^a~ku trebalo da bude odigrana utakmica sa Radni~kim iz Ni{a. Me~ je odlo`en zbog {trajka ni{kih fudbalera.

Posledweg dana prelaznog roka u Fudbalski klub Borac stigao je golman An-

P

|elko \uri~i} koji je debitovao i u reprezentaciji Srbije, u prijateqskom me~u sa Novim Zelandom 2010. godine. \uri~i} je bio i ~lan reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Ju`noafri~koj Republici. Do sada je branio u Dunavu, Dinamu iz Pan~eva, Hajduku iz Kule, za portugalski Leirije i Dowi Srem.

Pre isteka prelaznog roka, Borac je podneo zahtev za dobijawe sertifikata za jo{ dvojicu fudbalera na poziciji desetke i krilnog igra~a. Re~ je o jednom igra~u iz Brazila i drugom sa prostora biv{e Jugoslavije.

IZMIREN DUG IZVO\A^U RADOVA M inistarstvo gra|evine i urbanizma izmirilo je dugovawa prema preduze}u “Ratko Mitrovi} construction” koje izvodi radove na stadionu Fudbalskog kluba Borac. U buxetu za 2013. godinu predvi|ena su i sredstva koja }e ulo`iti lokalna samouprava.

- ^im vreme dozvoli, radovi }e biti nastavqeni.

Stadion bi trebalo da bude zavr{en do kraja leta ka`e gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}. Grad je ranije obezbedio sredstva da objekti koji su ve} izgra|eni ne bi propali tokom zime.

Republika Srbija dugo-

vala je za izgradwu stadiona FK Borac vi{e od 60 miliona dinara. Kako sredstva nisu blagovreme-

no stizala, izgradwa stadiona je krajem leta usporena, a kasnije i obustavqena.

Z. J.

NASTAVQENA MINI MAKSI ZIMSKA LIGA

MALI FUDBAL

OPU[TENO I BEZ PRITISKA

PAO I @UPSKI RUBIN

11. kolu Druge futsal lige Fontana je ubedqivo savladala @upski Rubin iz Prijepoqa sa 14:1. Utakmica je odigrana u hali “Mladost” pred 300 gledalaca.

Doma}i igra~i su poveli ve} u ~etvrtom minutu golom Stojkovi}a. Drugi pogodak pao je tek posle 14 minuta. Potom u sudaru Stojkovi}a (Fontana) i

U

osle kratke prazni~ne pauze, nastavqeno je takmi~ewe Mini maksi zimske lige Fudbalskog saveza Srbije. Kako je kraj revijalnim utakmicama sve bli`i, poja~ano je i interesovawe, dece, wihovih roditeqa i publike. Zavr{ni turnir }e najverovatnije biti odigran u aprilu, a najboqa ekipa }e se takmi~iti za {ampionat dr`ave.

U me|uvremenu odigrane su i selektivne utakmice za sve u~esnike Mini maksi lige.

- Posebno zadovoqstvo

P

bilo je pratiti utakmice fudbalera ro|enih od 2001. do 2004. godine. I publika i stru~waci mogli su da vide dobru igru i atraktivne poteze. Najva`niji ciq selektivnih utakmica je izabrati najboqe fudbalere. Oni }e, pod nadzorom odabranih trenera, u~estvovati na kampovima Mini maksi lige. Kampovi }e biti odr`ani u nekoliko centara Srbije i Vojvodine - ka`e Mihailo Kolarevi}, trener Fudbalskog kluba Mladost Radost, koji je jedan od u~esnika lige.

Naro~ito dobra vest za organizatore ovog de~jeg fudbalskog spektakla je da do sada nije upu}ena nijedna zvani~na primedba na pona{awe trenera i odluke sudija.

- To je veliki korak, jer je deci omogu}eno da igraju bez pritiska, a najzaslu`niji za dobru atmosferu i fer igru su Qubodrag Laki Stani}, direktor Mini maksi lige za Zapadnu Srbiju i wegovi saradnici Dragan Stojanovi} i Dejan Popovi} - navodi Kolarevi}.

Z. J.

Posrka~e (@upski Rubin), debqi kraj izvla~i igra~ gostuju}eg tima. Wemu je ukazana pomo}, ali do kraja prvog poluvremena Rubin igra sa ~etiri igra~a.

Fontana koristi tu prednost i posti`e jo{ ~etiri gola.

Povre|eni Posrka~a nastavqa da igra u drugom poluvremenu i odnos snaga je bio izjedna~en. Ipak,

STEFAN MLADENOVI] NOVAJLIJA U FONTANI Posledweg dana prelaznog roka u Fontanu je stigao Stefan Milenkovi}, nekada{wi igra~ Poleta.

Ve} naredne subote Stefan }e debitovati protiv Partenona u smederevskoj Palanci, u utakmici 12. kola Druge futsal lige.

doma}ini su bili neverovatno raspolo`eni i raspucani. Kapiten Fontane Milo{ Ristanovi} dao je pet golova. Do kraja me~a gosti su jedino uspeli da postignu po~asni pogodak.

U listu strelaca upisao se Rondi}.

- Ispostavilo se da smo lak{e stigli do pobede, nego {to smo o~ekivali.

Upravo su unapred dobijene utakmice najte`e. Posle lo{e realizacije u prethodnom periodu, ceh je platio @upski Rubin. Odmah se okre}emo slede}em me~u protiv Partenona u Smederevskoj Palanci. Sve osim tri boda, za nas bi bio neuspeh - rekao je Milo{ Ristanovi}, kapiten Fontane.

34

SPORT

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

MO@E LI NASIQE NA UTAKMICAMA BITI SPRE^ENO?

HULIGANE PRAVO U ZATVOR - isti~u mnogi navija~i kao najefikasnije re{ewe

ajnoviji incident na finalnoj ko{arka{koj utakmici Kupa Radivoja Kora}a u Kragujevcu izme|u Crvene zvezde i Partizana odavno je prevazi{ao temu nasiqa u sportu.

Posledwih dana najaktuelniji su sukobi izme|u Zvezdinog predsednika Neboj{e ^ovi}a i trenera Partizana Du{ana Vujo{evi}a. Wihove razmirice podelile su i navija~e.

Za partizanovce sve je ^ovi} zakuvao, dok su zvezda{i ube|eni da je Vujo{evi} glavni krivac. Golim okom posmatrano, wihove sukobe iniciralo je nasiqe na tribinama i prekid finalnog me~a.

- Najnoviji doga|aji u Kragujevcu bacaju senku na Kup koji bi trebalo da bude praznik ko{arke.

Oskrnavqeno je i ime jednog od na{ih najboqih ko{arka{a svih vremena. Nasiqe na tribinama je problem koji bi mogao biti prevazi|en i doslednijim sprovo|ewem Zakona o spre~avawu nereda na utakmicama - smarta Ra{ko Boji}, trener Ko{arka{kog kluba Borac Mocart sport. ^a~anski ko{arka{i zadovoqni su svojom publikom. Uvek ih sportski podr`e i pravi su im {esti igra~.

Borac Mocart sport je prepoznatqiv klub i po broju publike na utakmicama.

Posledwe me~eve pratilo je vi{e od hiqadu i po qudi.

Ne ra~unaju}i sporadi~ne psovke i neprimerna dobacivawa, ko{arka{ka publika u ^a~ku zaista ume da napravi pravu atmosferu.

grali smo drugu utakmicu na Cetiwu u jo{ uzavrelijoj atmosferi. Pobedili smo u produ`ecima i po tada{wim pravilima, izborili plasman me|u 14 najboqih timova za slede}u sezonu - pri~a Boji}. I on potvr|uje koliko su za igra~e, trenere i pravu publiku te{ki trenuci, kada sukobi na terenu ili tribinama eskaliraju: - Nije lako, ali trebalo bi u tim situacijama smognuti snage i poku{ati i prona}i na~ina da incidenti budu

N

Sude}i po re~ima starijih sportista i navija~a, nasiqe na tribinama je tvorevina novijeg vremena. Stari navija~ Borca Slobodan Milajac ka`e da je zvi`dawe sudijama i igra~ima drugog tima nekada bio najve}i greh navija~a.

U drugim gradovima ^a~ane su prepoznavali po pesmi “Sa Ov~ara i Kablara�. I nekada{wi fudbaler Borca Mijo Matovi} se}a se da je ranije sve bilo druga~ije. Sa tribina se nisu ~uli ni roditeqi igra~a, a tek im nije padalo na pamet da odlaze kod trenera ili da se sa wima raspravqaju za{to wihovog sina nije ubacio u igru. Ali, ambiciozni roditeqi su posebna pri~a.

Jednom do`ivqeno nasiqe na utakmicama, nije lako zaboraviti. Sada{wi trener Borca se}a se incidenta u Beranima, posle koga je ^a~anski tim odigrao i drugu utakmicu, jer je prva bila prekinuta, u ne mnogo boqoj atmosferi.

- Bilo je to u sezoni 1995/96. godina, tada sam bio pomo}ni trener. Igrali smo utakmicu koja je prekinuta

zbog napada na sudije i na{u klupu. Od samog po~etka atmosfera je bila uzavrela. Mi smo se borili za plasman me|u dve najboqe ekipe, a oni za opstanak u ligi. Naro~ito su wihovi igra~i bili napeti i pod pritiskom. Prvo je wihov kapiten udario sudiju i potom su ga|ali na{u klupu, {to je nama bio znak da se povu~emo i sa~ekamo odluku delegata. Ko{arka{ki savez je odlu~io da utakmica ponovo bude odigrana na neutralnom terenu, iako je, po mom mi{qewu, na osnovu onoga {to se izde{avalo i {ta su igra~i pre`iveli, trebalo da bude zavr{ena slu`benim rezultatom u na{u korist. Odi-

spre~eni.

Na{i navija~i `estoko ka`wavawe vide kao jedino re{ewe za prevazila`ewe sukoba na sportskim terenima.

- Nema tu mnogo filozofije. Zatvor, kao {to su i Englezi uradili - ube|eni su mnogi od wih. Drugi, pak, iako ne toleri{u nasiqe, donekle mogu da opravdaju mlade: - Nema posla i deca moraju da iskale bes. [ta mladi imaju od toga da li }e u ovim skorijim sukobima podr`ati ^ovi}a ili Vujo{evi}a? Da imaju radne obaveze i sopstvene prihode, bilo bi druga~ije.

Z. J.

ANKETA

ANKETA KAKO BISTE KAZNILI NASILNIKE? Gvozden Plazini} - Svako ko napravi incident, neka odgovara i trebalo bi da bude poslat na dru{tveno korisni rad. Englezi su to odli~no odradili i lepo mo`e{ da dovede{ i dete od dve godine na utakmicu bez straha da }e mu se ne{to desiti. Ono {to se desilo u Kragujevcu je bruka za Srbiju. Mi ili nemamo zakone, ili ih ne primewujemo.

Ante Kqenak - Star sam i ne pratim vi{e toliko sport.

Nisam ne{to ni ko{arku gledao u posledwe vreme. Ranije kada smo i{li na utakmice, sve je bilo druga~ije, mada sam ja vi{e bio posve}en poslu, nego sportu.

Zoran Suboti} - Trebalo bi ih privesti kod sudije i poslati na dru{tveno korisni rad. Ja ih ne bih poslao tamo gde }e da se odmaraju, nego u rudnik iz koga ne}e izlaziti po deset sati, pa ako bi ponovo tako ne{to uradili - ne bi im se isplatilo.

Igor Bjeli} - Nisam ba{ siguran kako bi ih trebalo kazniti, a nemam mnogo vremena da pratim sport. U svakom slu~aju, nije mi svejedno kada vidim nasiqe. Od toga se svaki normalan ~ovek zgrozi.

AMERI^KI FUDBAL

[AMPIONIMA STIGLO POJA^AWE A

n|eoski ratnici, juniorski prvaci dr`ave, dobro su poja~ali tim u pauzi prvenstva. U klub su stigli: Darko Janojli} iz Po`ege, ^a~ani Neboj{a Darijevi}, Vladimir Jovanovi}, Lazar Papi}, Stefan Mitrovi}, Filip Stefanovi}, Bane Gostiqac, Dejan Simeunovi} i Draga~evac \or|e Pavlovi}, koji je igrao i za jedan sredwo{kolski klub iz San Diega.

Sezona u malom fudbalu startuje sredinom aprila. Prvu prvenstvenu utakmicu Ratnici }e odigrati protiv Bora u ^a~ku. U me|uvremenu o~ekuju ih prijateqski dueli. U martu bi trebalo da ugoste Kraqevske krune, a o mestu i datumu odigravawa utakmice svi qubiteqi ameri~kog fudbala bi}e blagovremeno obave{teni.

Z. J.

[ARENA

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

35

TOP BOJE ZA 2013.

Sa svakom novom godinom i sezonom dolazi i cela paleta boja u modnom svetu, koje se smatraju najprihvatqivijima i najprivla~nijima. Sledi paleta boja koje }e biti atraktivne ove godine, od kojih su neke pre`ivele prethodne sezone, a neke su se tek izborile za prolazak na ovu lestvicu.

Bela Iako ve}ina nas ovu boju nosi u obliku klasi~ne bele bluze, postoji mno{tvo drugih na~ina uz pomo} kojih mo`ete obogatiti va{ izgled, od kaputa do pantalona.

Kraqevsko plava Plava je omiqena boja mnogima, a naro~ito onima koji vole upe~atqivije, `ivahnije nijanse.

Upravo takve }e ove godine biti jedne od najpo`eqnijih, ~ak je dozvoqeno nositi {tikle ove boje. Ako ste ikada vapili za pa`wom, ovaj odabir }e vam je definitivno osigurati.

Zelena boja mente Iako ova boja i nijansa ne pristaje ba{ svima, oni, kojima je draga, s pravom se mogu radovati.

Ako ste blede puti, tada nosite neki upe~atqiviji komad ode}e u ovoj boji, na primer haqinu u boji mente, a ako imate maslinastiju put, onda ovu boju koristite za modne dodatke.

Sun~ano `uta Poradite na svom stilu uz pomo} upe~atqivih `utih majica, iskombinujte je s uskim farmerkama i obi~nom, kratkom jaknom. Ne zaboravite jo{ neki komad duga~ke ogrlice i spremni ste za izlazak!

Koralna Boja korala jedna je od omiqenih odabira trendseterica ve} dve godine i ne pokazuje naznake da gubi na svojoj popularnosti. Ovu boju mo`ete nositi u obliku vintage bluze ili pak upe~atqive torbice - izbor je na vama!

Neutralna be` Ona se odli~no sla`e sa ostalim bojama sa ovog popisa, poput jarko plave, koralne ili bilo koje druge. Sa ovom bojom nikako ne mo`ete pogre{iti, bez obzira koji komad ode}e kupujete.

Ru`i~asta {e}erna vuna Ako postoji neka boja koja je `enstvena i ne`na, onda je to zasigurno kremasto ru`i~asta, ba{ ona poput {e}erne vune. Ovu boju nosite kako biste naglasili svoju `enstvenost.

UKLAWAWE BELIH TRAGOVA SA ODE]E eli tragovi od dezodoransa na ode}i, posebno onoj tamnoj, ~esto su izvor frustracije kod `ena. Prvo {to ve}ina nas uradi kako bi ga se re{ila, jeste da potr~i prema prvom izvoru vode i poku{a da ga ukloni, ali posledice su ~esto jo{ ve}e fleke.

Xuli Edelman autorka kwige “Slu~ajna doma}ica“, otkrila je vrlo jednostavno re{ewe za uklawawa fleka od dezodoransa.

Sve {to vam treba je komadi} penaste gume. Ne brinite, sigurno je imate u ku}i, od we su napravqene japanke za pla`u ili podne puzle za de~ije sobe. Uzmite komadi} penaste gume, pre|ite sa wim preko traga koji je ostavio dezodorans i fleka }e nestati!

B

36 ao prvo, ima}ete priliku da vidite da li vam je vo`wa u vozilu koje nameravate da kupite udobna i da se uverite da li osnovni delovi, poput mewa~a, kva~ila, ko~nice, upravqa~a ispravno funkcioni{u.

K

Vozite na ravnom Prvi deo testa mogli biste da obavite na ravnom delu puta. Trebalo bi da ubrzate do neke sredwe brzine, recimo 50-70 km/h,

AUTOMOBILI

KAKO KUPITI

POLOVAN AUTOMOBIL reklamaciji treba navesti kada je auto kupqen, kolika je bila cena, do kakvog kvara je do{lo... Kada to uradi, kupac treba da sa~eka odgovor prodavca, a zakonski rok za odgovor je 15 dana. Ukoliko ne dobije odgovor, onaj ko je kupio polovan automobil ula`e prigovor Tr`i{noj inspekciji i na taj na~in tra`i ostvarivawe zakonskih prava uz pomo} dr`avnog organa.

Kupovina polovnog automobila je neizvesna i treba uvek konsultovati stru~waka koji }e utvrditi ispravnost vozila koje se kupuje.

zatim da pritisnete kva~ilo, pustite upravqa~ sve dok se vozilo ne zaustavi, uz malo ko~ewa. Na ovaj na~in }ete videti da li je trap automobila u dobrom stawu, jer ako se vozilo ne kre}e pravolinijski, jasno je da je vreme za centrirawe trapa ili neku drugu popravku na wemu.

Pazite na signalne lampice Tako|e, kada sednete u automobil obratite pa`wu na paqewe signalnih lampica. Ukoliko je vozilo opremqeno vazdu{nim jastucima, signalna lampica bi trebalo da se upali pri svakom kontaktu

i da se nakon nekoliko sekundi izgasi. Me|utim, ukoliko vozilo ima i ABS sistem, lampica ne bi trebalo da se istovremeno gasi kada i ona za vazdu{ni jastuk. Ukoliko je to slu~aj, mogu}e je da su na vozilu vr{ene prepravke u delu ispod upravqa~a.

Prvo vlasnik za volan, pa vi Od iskusnijih poznavalaca “polovwaka”, ~esto }ete dobiti savet i da prvo

pustite vlasnika za volan i da ga tokom vo`we pitate {ta vas interesuje, u vezi sa stawem i odr`avawem automobila. Ponekad je dovoqno kroz pri~u da zakqu~ite kako je automo-

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

bil odr`avan i vo`en. I ovde va`i pravilo da je pregled u servisu najboqi na~in da se osigurate od prevare, pa prodavce koji izbegavaju pregled, treba zaobi}i.

[TA SVE TREBA PROVERITI Dosta je sitnica koje otkrivaju pravo lice automobila koji mo`da nameravate da kupite. Papu~ice gasa, kva~ila i ko~nica otkrivaju koliko je automobil vo`en. Ta~no je da se gumene obloge na wima lako i ~esto mewaju, ali tragovi ipak ostaju vidqivi, posebno kada se radi o ne{to starijim vozilima.

Ujedno, istro{enost tapacirunga koji okru`uje papu~ice mo`e ukazati na intenzivno kori{}ewe vozila. Tako|e, stawe u kojem se nalaze sedi{ta (posebno voza~evo), vrata i rukohvati odaje u kojoj meri je vozilo kori{}eno.

Pre kupovine potrebno je pogledati i u kakvom su stawu upravqa~ i mewa~, jer wihova “izgla~anost” ukazuje na pozama{no kori{}ewe, jer su to tragovi koji se te`e mogu prikriti.

Trebalo bi pregledati i sigurnosne pojaseve, koji mogu ukazati na to da li je vozilo bilo udarano, jer ako su kop~e povu~ene na dole mogu}e je da je vozilo bilo “`rtva” udesa (narav-

no ukoliko pojasevi nisu mewani).

Ujedno, vaqalo bi da imate na umu da je po`eqno da proverite klima ure|aj, obratite pa`wu da li vozilo ima kuku ({to upu}uje na ve}e “naprezawe” motora), ali i da obavezno zatra`ite rezervni kqu~ (ukoliko vozilo ima kodirani kqu~), kako biste kasnije mogli bez problema da napravite kopiju.

Na kraju provere, obavezno od prodavca tra`ite probnu vo`wu, a to uradite na dobrom i lo{em putu.

Dovoqno je deset minuta da proverite kako vu~e, ko~i i ubrzava. Oseti}ete kakvi su mu amortizeri, ali i kako volan reaguje.

Ipak, metod koji ne mo`e da izneveri kod izbora polovnog automobila, jeste da vozilo pre kupovine odvezete na pregled. Cene za tu uslugu su od 2.500 do 6.000 dinara.

IMATE PRAVO NA GARANCIJU Prilikom kupovine polovnog automobila kupac mora da dobije garanciju na najmawe godinu dana.

Najkra}e re~eno, ukoliko neko kupi polovan automobil, auto se pokvari u periodu kra}em od godinu dana, kvar mora da otkloni onaj ko je taj auto prodao, {to je regulisano Zakonom o za{titi potro{a~a od pro{le godine, koji ure|uje odnose prodavca i kupca polovne robe. Prodavac robe, pa i polovnog automobila, du`an je da izda garanciju na prodat proizvod u trajawu od najmawe godinu dana.

Mesto kupovine je mesto za reklamirawe robe. Trgovac mo`e da dogovori sa kupcem da u slu~aju kvara ide u neki ovla{}eni servis i tome sli~no, to je stvar dogovora.

Kupac prvo podnosi pismenu reklamaciju onome ko mu je auto prodao. U toj marketing 032/342-276

STRO@A KONTROLA POLOVNIH AUTOMOBILA IZ UVOZA Primena novog pravilnika o ispitivawu ispravnosti vozila po~e}e uskoro, najavio je direktor Agencije za bezbednost sao-

bra}aja Stojadin Jovanovi}, i dodao da }e to uvesti red u tu oblast i doprineti pove}awu bezbednosti u saobra}aju.

Ovim pravilnikom, koji treba da stupi na snagu u februaru, izme|u ostalog, regulisano je i atestirawe polovnih vozila iz uvoza, kao i automobila kojima se ugra|uje ure|aj za gas.

Pravilnikom je precizno utvr|eno kako treba da izgleda gasni ure|aj u automobilima, koja su dokumenta potrebna za uvozna vozila, kako se utvr|uje wihova godina proizvodwe i ko mo`e da izda potvrdu o ispravnosti vozila.

Tako|e, predvi|eno je da se ugradwa motora istog tipa i istog proizvo|a~a, kao i drugog tipa istog proizvo|a~a, koji se ugra|uje kao fabri~ka varijanta ne smatra prepravkom, pa nije potreban poseban atest.

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

37

TEHNIKA

PREPORUKA NEDEQE

NOVA EXPRESSION HOME SERIJA [TAMPA^A I CLARIA HOME MASTILA Epson obe}ava boqe {tampawe za svakoga, kako od ku}e, tako i u pokretu ao odgovor na potrebe korisnika za poboq{awem kvaliteta od{tampanog teksta i fotografija, Epson je predstavio Expression Home seriju kompaktnih modela {tampa~a koji obezbe|uju visok kvalitet, sjajne fotografije i jasan tekst. Epson Expression Home su Smallin-One inkxet {tampa~i i najmawi su allin-one {tampa~i koje je Epson ikada predstavio, dok je model Expression Home XP-30 najmawi Epsonov monofunkcijski {tampa~ ikada. Svi modeli koriste nova Claria Home mastila i obezbe|uju fleksibilno mobilno {tampawe.

Ova Small-in-One serija sastoji se od serija Expression Home XP-400 i XP-300 i modela XP-205, koji korisnicima omogu}avaju da {tampaju, kopiraju i skeniraju. Svaki od ovih {tampa~a nudi mogu}nost u{tede prostora, novca i vremena, zahvaquju}i malim dimenzijama, individualnim kertrixima i funkcijama koje su jednostavne za kori{}ewe.

Ovi {tampa~i koriste nova Epson Claria Home Ink mastila u ~etiri boje, novu formulaciju mastila za po~etne modele koja kombinuje trajnost pigmentnog crnog mastila sa sjajnim fini{om na fotografijama u boji koje daju mastila u bojama cijan, magenta i `uta.

Ova prilagodqiva mastila daju jasna tekstualna dokumenta i sjajne fotogra-

K

fije kvaliteta kao iz laboratorije.

Kertrixi su jasno prepoznatqivi po svojim pakovawima na kojima su bela rada ili mak, te }e korisnici biti u mogu}nosti da odmah prepoznaju prave kertrixe za svoj {tampa~. Svi kertrixi su dostupni u standardnim i XL zapreminama, sa obimom {tampe jasno nazna~enim na predwoj strani pakovawa, {to olak{ava korisnicima da se opredele koji najvi{e

XP-205

odgovaraju wihovim potrebama za {tampawem.

Serije XP-400 i XP-300, i model XP205 omogu}avaju korisnicima da {tampaju iz bilo koje prostorije u domu.

Sa automatskim Wi-Fi pode{avawem, ovi {tampa~i automatski pronalaze relevantna pode{avawa konekcije i konfiguri{u se samostalno. Kompatibilni su sa Epson iPrint, aplikacijom koja dozvoqava

XP-400

korisnicima da {tampaju be`i~no sa pametnih telefona i tablet ra~unara.

Serije XP-400 i XP-300, i model XP205 tako|e omogu}avaju korisnicima da {tampaju iz bilo koje ta~ke na svetu, slawem fotografija i dokumenata na mejl direktno na jedinstvenu e-mail adresu {tampa~a. Ovi {tampa~i tako|e poseduju podr{ku za Google Cloud Print i Apple AirPrint.

Mo Musa, menaxer za proizvode u kompaniji Epson Europe, izjavio je: “Kori{}ewem novih Claria Home kertrixa, Expression Home serija vam omo-

gu}ava da iskusite prednosti koje donosi {tampawe sjajnih fotografija i jasnog teksta, kod ku}e. Ne morate brinuti da li vam je primarno {tampawe dokumenata ili fotografija, jer sada mo`ete imati oba. Bilo da {tampate materijal za studije, dokumenta kod ku}e ili porodi~ne fotografije, ova serija se stara o tome da va{e potrebe budu zadovoqene.�

Vi{e informacija o artiklima i karakteristikama mo`ete videti na: uspon.rs i global.epson.com Vladimir Krsti}, dipl. in` USPON DOO

38

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

ENIGMATIKA

39

40

OGLASI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

Na osnovu ~lana 73. stav 3. Statuta grada ^a~ka ("Sl. list grada ^a~ka" broj 3/2008), ~lana 205. stav 4. Poslovnika o radu Skup{tine grada ^a~ka ("Sl. list grada ^a~ka" broj 8/2008) i Odluke o prenosu sednica Skup{tine grada ^a~ka ("Sl. list grada ^a~ka" broj 3/2010), Predsednik Skup{tine grada ^a~ka, objavquje KONKURS ZA PRIKUPQAWE PONUDA ZA POVERAVAWE DIREKTNOG TELEVIZIJSKOG PRENOSA SEDNICA SKUP[TINE GRADA Predmet javnog konkursa je: direktan televizijski prenos sednica Skup{tine grada ^a~ka u 2013. godini.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju emiteri koji ispuwavaju zakonom propisane uslove za obavqawe delatnosti direktnog televizijskog prenosa najmawe za teritoriju grada ^a~ka kao jedinice lokalne samouprave.

Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najni`a ponu|ena cena.

Jedinica za obra~un cene je dan zasedawa Skup{tine.

Na osnovu ~lana 119. Poslovnika o radu Skup{tine grada, sednica po pravilu po~iwe u 10 ~asova, a zavr{ava se u 18 ~asova.

Rok za podno{ewe ponuda je 20. 02. 2013. godine do 12 ~asova.

Javno otvarawe ponuda obavi}e se 20. 02. 2013. godine u 13 ~asova, u prostorijama predsednika Skup{tine grada.

Skup{tina grada ^a~ka mo`e odlu~iti da se sednice Skup{tine ne prenose u slu~aju da ponu|ena cena nije odgovaraju}a.

Na osnovu ~l. 10. stav 1. i 2., a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS" 135/04, 36/09), daje slede}e O B A V E [ T E W E Obave{tava se javnost i zainterosovani organi i organizacije da je ovaj organ doneo Re{ewe o davawu saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu projekta skladi{tewa i tretmana otpadnog aluminijuma i legura aluminijuma, na k.p. 2818/1, 2819/1, 2826/1 i 2826/2, KO ^a~ak, Grad ^a~ak.

Uvid u doneto Re{ewe mo`e se izvr{iti u prostorijama Ministarstva energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, kancelarija 653, svakog radnog dana od 11-14 ~asova u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

Protiv ovog Re{ewa nije dopu{tena `alba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog re{ewa, odnosno od dana objavqivawa u sredstvima informisawa.

Dom kulture ^a~ak objavquje poziv na KONKURS za u~e{}e na LETWIM DANIMA KULTURE u ^a~ku 2013.

Uz ponudu se dostavqaju: - overene kopije re{ewa nadle`nih dr`avnih organa o ispuwavawu zakonom propisanih uslova za emitovawe programa preko televizije najmawe na podru~ju grada ^a~ka.

Ponude dostaviti u zatvorenoj koverti sa naznakom "Ponuda ne otvaraj - prenos sednica Skup{tine", ^a~ak, ul. @upana Stracimira br. 2. za sekretara Skup{tine grada.

Ponude se dostavqaju po{tom ili preko pisarnice gradske uprave.

Na osnovu ~lana 24. stav 2. Zakona o javnim agencijama („Sl. glasnik RS“ broj 18/2005 i 81/2005), Upravni odbor Gradske stambene agencije ^a~ak, raspisuje

KONKURS za imenovawe direktora Gradske stambene agencije ^a~ak Uslovi: - da je dr`avqanin Republike Srbije (dokaz: uverewe o dr`avqanstvu) - da je punoletan (dokaz: fotokopija li~ne karte) - da ima op{tu zdravstvenu sposobnost (dokaz: uverewe zdravstvene ustanove) - da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe 6 meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova u dr`avnom organu (dokaz: uverewe suda i nadle`ne policijske uprave) - da imenovawem ne bi izazvalo sukob javnog i privatnog interesa - da ima ste~eno visoko obrazovawe na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije, specijalisti~ke akademske studije) u obrazovno-nau~nim poqima dru{tveno - humanisti~kih i tehni~ko-tehnolo{kih nauka odnosno na osnovnim studijama u trajawu od najmawe ~etiri godine u oblastima ekonomskih, pravnih nauka, arhitekture i gra|evinskog in`ewerstva (dokaz: diploma) - da ima najmawe pet godina radnog iskustva u jednoj ili vi{e oblasti iz delokruga javne agencije (dokaz: fotokopija radne kwi`ice) Dokazi moraju biti dostavqeni u orginalu ili overene fotokopije, a uverewe o dr`avqanstvu, uverewe zdravstvene ustanove kao i uverewa suda i nadle`ne policijske uprave ne smeju biti starija od 6 meseci.

Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 15 dana od dana ogla{avawa konkursa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".

Prijave podneti u zatvorenoj koverti, sa naznakom „KONKURS ZA DIREKTORA - NE OTVARATI“, na adresu: Gradska stambena agencija - za Upravni odbor ul. @upana Stracimira br. 2 32000 ^a~ak Kontakt osoba: Mihailo Maletkovi}, predsednik Upravnog odbora Gradske stambene agencije ^a~ak tel. 063 403 642.

Izborni postupak sprovodi Upravni odbor Gradske stambene agencije ^a~ak u skladu sa Zakonom o javnim agencijama ("Sl. glasnik RS" broj 18/2005 i 81/2005).

Konkurs traje od 15. 02. 2013. do 15. 04. 2013.

Na konkursu mogu u~estvovati pojedinci, ustanove i organizacije iz oblasti kulture i kulturnog stvarala{tva sa svojim programima.

Konkursom }e biti izabrani najkvalitetniji programi, koji }e se izvesti na manifestaciji od 1. jula do 31. avgusta 2013. u skladu sa finansijskim sredstvima opredeqenim za manifestaciju.

Prilikom izbora posebno }e se vrednovati Projekti koji: - sadr`e mogu}nosti dugoro~nog razvoja, - afirmi{u lokalne mlade umetnike, - afirmi{u nove, alternativne prostore.

Izbor projekata vr{i Odbor Letwih dana kulture do 30. 04. 2013. godine, a kandidati }e biti obave{teni odmah nakon odluke.

Organizator Letwih dana kulture u ^a~ku za 2013. godinu je Dom kulture ^a~ak.

Konkursnu dokumentaciju mo`ete preuzeti kod organizatora i na sajtu Doma kulture ^a~ak, www.domkulturecacak.org Prijave na konkurs slati na adresu: ZA LETWE DANE KULTURE Dom kulture ^a~ak Trg ustanka 2-6 32000 ^a~ak

Na osnovu ~lana 15 i ~lana 16, Statuta Biblioteke op{tine Lu~ani i Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Biblioteka op{tine Lu~ani, Gu~a Upravni odbor donosi

ODLUKU Raspisuje se Javni konkurs za izbor kandidata za direktora Biblioteke op{tine Lu~ani, Gu~a.

Op{ti uslovi: – visoka stru~na sprema, – tri godine radnog iskustva u kulturi.

Kandidati su du`ni da dostave: – Kratku radnu biografiju, – Izvod iz mati~ne kwige ro|enih, – Uverewe o dr`avqanstvu RS, – Uverewe da podnosilac nije osu|ivan niti pod istragom, izdato od nadle`nog suda i policijske uprave, – Program rada i razvoja Biblioteke.

Prijave sa dokazima o ispuwenosti uslova konkursa i tra`enu dokumentaciju u originalu ili overenoj kopiji, dostavqaju se UO-Biblioteke u roku od 15 dana od dana objavqivawa Konkursa Biblioteke na adresu: Biblioteka op{tine Lu~ani Trg slobode bb 32 230 Gu~a, sa naznakom “Prijava za konkurs” ili li~no radnim danom od 9 – 17 ~asova.

Predsednik Upravnog odbora Zoran Be{evi}

41

OGLASI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

NEKRETNINE

HITNO - STAN P-60M2, KOD HOTEL MORAVE, NOVIJA GRADWA, POVOQNO

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava.

Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava.

Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava.

Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena

47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava.

Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, tersa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2.

Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar.

Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /.

Cena po dogovoru

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E

KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor.

Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}.

Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg.

Cena 20.000 E

PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej .Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4.sprat, CG, Qubi}ska. Cena 20.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-37 m2, 4. sprat. Kej. Cena 21.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P- 58 m2, 8. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-60 m2, 3. sprat,TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat,CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica.Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG,Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 eura P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-300 m2 sa 9.5 ari placa / poslovno-stambeni prostor /. Cena 78.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura PLAC 17 ha 82 ara, Bogdanica. Cena 16.000 eura

42

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI P-18m2, 2.sprat, cgObili}eva/novo. Cena 16 000 E P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej, Cena 18 500E P-33m2, 5. sprat, cg, B.Jankovi}a /nov/. Cena 21 000 E P-35m2 ,PR, ta, H.Morava. Cena 23 000 E P-36m2, 2. sprat, cg, Obili}eva /novo/. Cena 23 000 E P-36m2, PR, cg, Qubi}ska. Cena 29 000 E P-36m2, 4. sprat, cg, Qubi}ska. Cena 22 500 E P-37m2, PR, cg,Kej. Cena 24 000 E P-42m2, PR, cg, Solunska. Cena 34 000 E P-51m2, 2. sprat, ta, B. Jankovi}. Cena 31.000E P-44m2, 2. sprat, ta, Kej. Cena 30 000 E P-46m2, PR, cg,Avenija 1.

Cena 31 000 E P-47m2, 1. sprat, ta, Kej, Pri{tinska. Cena 31 000 E P-47.5m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 28 000 E P-48m2, 12. sprat, cg,

Vinara. Cena 26 000 E P-50.5 m2, 3. sprat, cg, hotel Morava. Cena 38 000 E P-53m2, 3. sprat, ta , B.Jankovi}a. Cena 33 000 E P-53m2, 2.sprat, cg, Kej, cena 35 000 E. P-54m2, 2. sprat, ta, Nemawina. Cena 36 000 E P-54m2, 1. sprat, cg, Qubi}ska , nov. Cena 53.500 E P-57m2, 4. sprat, cg, Avenija 2. Cena 36 000 E P-56m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 35 000 E P-56m2, 4. sprat,cg, Centar. Cena 32 000 E P-57m2, 4. sprat, cg, Kej. Cena 36000 E P-57m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 41 000 E P-58 m2, 6. sprat, cg, K.Milo{a. Cena 37 000 E P-58m2, 2. sprat, cg, H.Morava. Cena 42 000 E P-58m2, 9. sprat, cg, Kej. Cena 38 000 E P-60m2, 3. sprat, ta, Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 1. sprat, cg,

Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 40500 E P-66.5m2, 7. sprat, cg, Nemawina. Cena 38 000 E P-67m2, 3. sprat,cg, Balkanska. Cena 38 000 E P-70m2, 2. sprat,cg, Kej. Cena 45 000 E P-73m2, 1. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 58 000 E P-74m2, 5. sprat, cg, Kalu|erice. Cena 45 000 E P-76m2, 2. sprat, cgCentar. Cena 51 000 E P-76.5m2, PR, cg, Cara Lazara, nov. Cena 62 000 E P-83m2, 1. sprat, cg, K.V.Popovi}a. Cena 51 000 E P-80m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 53 000 E P-96m2, 5. sprat, cg, Alvaxinica . Cena 66 000 E P 17m2, prizemqe, Balkanska. Cena 9 000 E

KU]E P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000 E P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E

P-120+65+100m2, 3.8 ari, Zelengorska, 90 000 E P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33 000 E P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani, 37 000 E P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40 000

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761 ^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI P=62,8 m2 na Alvaxinici, 1.sprat, CG, cena: 31 500 eura. Tel: 063/691-761 P=67 m2, novija gradwa na Alvaxinici. tel: 064/158-93-63 P=34 m2 u blizini Nemawine ulice, cena: 18 500 eura,Tel: 032/344-630 P=54 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle,Tel: 064/158-93-63 P=58 m2, lift, CG, centar, povoqno.Tel: 063/691-761 P-58 m2 na Qubi} keju, 5. sprat, CG, lift.

P- 66 m2 kod O[ Filip Filipovi}, 3. sprat, cena 36.000 eura P-45 m2 u Nemawinoj ulici sa CG. Cena 27.000 eura GARSOWERA P-17 m2 u Balkanskoj ulici, prizemqe. Cena 9.500 eura GARSOWERA na Alvaxinici, nova,

odmah useqiva.Tel: 032/222-552, 064/158-93-63 P=55 m2, dvosoban, renoviran, na Qubi} keju u ulici Danice Markovi}.Tel: 032/344-630 P=47,51 m2 sa CG u Nemawinoj ulici.Tel: 063/691-761 P-38 m2 na Alvaxinici sa stvarima, 4. sprat. Cena 32.000 eura P-32 m2, ulica Svetozara Markovi}a, 6. sprat, sa stvarima. Cena 20.000 eura P-43 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 5. sprat. Cena 27.000 eura P-43 m2+8m2, 6. sprat, lift, CG, ulica Kneza Vase Popovi}a. Cena 31.000 eura P-28 m2, ulica Devet Jugovi}a, 4. sprat. Cena 18.000 eura P-36 m2, Avenija 1, prizemqe, CG. Cena 22.500 eura

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

MALI OGLASI IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 PRODAJEM garsoweru sa CG, na Qubi} keju povr{ine 24 m2, 2. sprat. Cena 16.000 E. Tel. 063/691761 POTREBAN ZA IZDAVAWE jednosoban ili jednoiposoban stan u prizemqu ili prvi sprat za poslovni prostor u centru grada. Tel. 065/ 5771777 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, noviji sa name{tajem. Cena 25.000 E. Tel. 064/3171701 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova.

Tel. 063/ 8735576 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe. Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 2376939, 064/ 1559160 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6kg. Cena 48 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM nov stan povr{ine 78 m2, u Obili}evoj, , 1. sprat, odmah useqiv.

Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 10 E. Mo`e zamena za cerova drva.Tel. 353-016, 063/ 7494846.

PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1 par. Cena

100 E. Mo`e zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/ 332-761 PRODAJEM razne bicikle. Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM kompletno renoviran jednoiposoban stan u ulici B. Jankovi}, povr{ine 40 m2, u prizemqu zgrade. Cena 32.000 E. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM dvosoban stan 55 m2 ulica Radi{e Po{ti}, na drugom spratu.

Tel. 064/1589363 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za laptop.

Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave.

Cena 33.000 E. Tel. 060/ 3498490 IZDAJEM sobu / u ku}i / sa upotrebom kuhiwe i kupatila, CG, u blizini Medicinske {kole / u~enici, studentkiwi , zaposlenoj devojci / Tel. 062/ 514429

P-28.5 m2, ulica Svetozara Markovi}a, 6. sprat.

P-53 m2, Bawalu~ka ulica, 1. sprat.

Cena 35.000 eura.

P-69 m2, ugao Balkanske i Solunske, odmah useqiv, 3. sprat.

P=50 m2, nov, Qubi}ska ulica. Tel: 064/158-93-63 P=59 m2 Industrijski prolaz, 22 000 eura sa stvarima.Tel: 063/691-761 P=40 m2, Gradsko {etali{te, cena: 41 000 eura.Tel: 064/158-93-63 P=60 m2 ugao Balkanske i Solunske, nov, povoqno. Tel: 032/222-552, 064/158-93-63 KOMPLETNO name{tena garsowera, na Qubi} keju, cena: 18 500 eura.Tel: 032/344-630 P=34 m2 u Qubi}skoj ulici.Tel: 063/691-761 P=58 m2 u centru grada, CG, cena: 33 000 eura.Tel: 032/222-552, 064/15893-63 P=55 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle., dvoiposoban. Tel: 064/673-29-69 Kupujem jednosoban stan, nebitna lokacija.

Tel: 064/673-29-69 P=69 m2, CG, Avenija 1.Tel: 032/222552, 064/673-29-69

PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM nov,odmah useqiv stan P-50.50 m2, u Qubi}skoj ulici, povoqno.

Tel. 064/1589363 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad.

Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , P- 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 E.Tel.063/691-761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, prodavnicom i 2 gara`e, na 40 ari zemqe.Tel. 0033354540398 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 8423736 PRODAJEM crevo za vodu 50 m, od pola cola na kalemu. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM nov stan P38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 E.Tel.032/344-630 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, odvojeno sve, nova gradwa, ku}a, grejawe - TA. Tel. 332-761 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice 75+125 m2 sa 4 ara placa na Alvaxinici. Tel. 063/8430214 PRODAJEM Citroen C2 1.4 benzin, 2004. godi{te.

Cena 2.800 E. Telefon 064/2402699 PRODAJEM bagremove direke, pogodni za malinu i kupinu. Cena povoqna.

Tel. 064/4794331

P=62,75 m2 u centru u Gospodar Jovanovoj ulici.Tel: 063/691-761 P-40 m2, kompletno adaptiran, pogodan i za poslovni prostor u ulici Bate Jankovi}, prizemqe.

P-57 m2, dvoiposoban, Qubi}ska ulica.

KU]E P=80 m2 i 6,5 ari placa u Atenici, cena: 45 000 eura.Tel: 066/9000-228 Prodajem seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel: 063/691-761 Prodajem ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1, cena: 29 500 eura.Tel: 063/691-761 P=50 m2 i 5 ari placa u Trnavi, cena: 15 000 eura.

Tel: 032/344-630 Kupujem ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel: 063/691-761 Dve ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P=70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel: 064/158-93-63 68 m2 na 2,5 ara placa kod Slobode, cena: 22 000 eura LOKALI 27 m2 + 27 m2 u centru, cena: 29 000 eura

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN ZIMSKI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 PRODAJEM `i~ano staklo 9 E/ m. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM dvoiposoban stan od 57 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770.

Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 7494846.

IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u.Tel. 064/ 8423736 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 32838-92, 061/ 289-25-16 PRODAJEM ku}u, Kulinova~ko poqe 78 i 10 ari placa, i 20 ari wivu. Tel. 371-496 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 9770228 PRODAJEM stan 33 m2 u Aveniji 2. Cena 17.000 E. Tel. 064/ 1589363 TRA@IM posao u butiku ili nekoj drugoj trgovinskoj radwi. Tel. 064/ 9950345 PRODAJA tehnike MARANC DEK TEHNIKS DEK JVCCD PLEJER, po 20 eura komad. Nenad, tel. 063/ 1665062 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 7000-425 PRODAJEM beli ormar sa policama 200 x 200 x 30 i kasu sa fiokom. Tel. 063/1853212 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibro masa`eri, 1.000,oo dinara mese~no. Tel. 063/ 656973 CRTAM portrete prema fotografiji, u olovci na papiru 1.000,oo dinara i uqe na platnu. Tel. 063/ 603513 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik.

Tel. 063/ 600544 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E.

43

OGLASI

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10 m2, struja, voda, mo`e zamena za auto.

Tel. 063/ 84-30-214

Tel.353-016, 063/7494846 PRU@AM usluge ~uvawa starijih osoba i pomo} u ku}i. Tel. 032/375-585 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica i izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 NA PRODAJU lova~ki karabin Vin~ester magnum sa optikom M-70, kalibar 300, neupotrebqivan, za lica sa dozlovom.

Tel. 064/ 4134306 PRODAJEM lepu vikend ku}u, posebno. Odli~na lokacija. Tel. 060/ 5589296 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km od centra, ulaz na plac sa asfalta.Povoqno, dogovor. Tel. 344-026 PRODAJEM KENVUD DEK i CD plejer komplet Sloboda, videti subotom, po 3.000 dinara. Tel. 063/ 8193839 PRODAJEM traktor RUS DT 20, dosta dobar, mala potro{wa, povoqno. Tel. 064/ 5107879 PRODAJEM dosta povoqno {lajfericu , A. Spasi} -]uprija, sa diskom 600 mm, samousisni ventilator i gumeni cilindar. Vredi videti. Tel. 064/5107879 ISKUSNA medicinska sestra pomogla bi Vam oko Va{e bebe ili starije osobe. Tel. 062/ 211827 ARONIJA, mati~ni sok.

Tel. 062/ 8056900, 032/ 344840 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini.Tel. 064/ 1268507 PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10 m2, struja, voda, mo`e zamena za auto. Tel. 063/84-30-214 PO ZANIMAWU SAM tehni~ar drumskog saobra}aja i instruktor za obuku voza~a. @ivim u Trnavskoj Baluzi. Imam radnog iskustva u papirnoj industriji i magacinu.

Tra`im posao u struci ili van struke. Tel.

062/224856, munitlak.goran@gmail.com TOPLOTNE pumpe snage 8-90 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 1080276, 032/ 741582 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 1394468 PRODAJEM 4 m3 drva i {qivove paweve. Tel. 064/ 4175608 PRODAJEM internet domen GORNJIM.ORG. Tel. 060/ 5589296 KU]A na prodaju u Gori~anima. Tel. 061/ 1880429 PRODAJEM Citroen C 3 1.2. benzin, 2004.godi{te, pre{ao 103.000 kilometara. Cena 3.400 E. Tel. 064/2402699 PRODAJEM Renault Tvingo 1.2. benzin, sa plinom, 2002.godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 3, 1.4. benzin, 2003.godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.999 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Renault Megane 1.5. DCI, 2007.godi{te, 5. vrata, pre{ao 163.000 kilometara.

Uve`en iz Francuske.

Cena 5.400 E. Tel. 064/ 2402699 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} br.80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/ 8292725, 354-285 PRODAJEM stog sena.

Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM internet domen guca.fun. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM 3 grobna mesta na ^a~anskom grobqu, cena po dogovoru, isti se nalaze prvi ulaz desno od magistrale. Tel. 062/ 8089012 PRODAJEM skuter Kumco 49 kubika, registrovan trajno. Cena 220 E, mo`e zamena za cirkular za drva ili kompresor dvokipac sa bocom od 80 do 150 litara. Tel. 065/ 5323514 TROSOBAN name{ten stan kod {kole Ratko Mitrovi}, parno grejawe, kablovska, telefon. Cena 80 E. Tel. 069/ 1291528 PRODAJEM dva {poreta, jedan je Smederevac, a drugi Alfa, oba su u dosta solidnom stawu, a cena je upola cene od novog.

Tel. 064/ 8201605 PRODAJEM domen eumore.com, procewen na 1200 E, prodajem za 350 E. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u 62 m2. Prelepa lokacija. Tel. 060/ 5589296

PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/8033676 PRODAJEM seno u stogovima i presovanu slamu , 500 bala. Tel. 032/ 824-098, 064/ 4238146 PRODAJEM drva za ogrev 35 m3, cerova i bagremova. Tel. 060/ 6618835 PRODAJEM ku}u Avenija 2, 100 m2, 6 ari placa. Cena 29.000 E. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM 15 m3 {qivovih drva i kupujem 1500 komada crepa, novi ili polovni. Tel. 061/7233080 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2 kod Solida,gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 1159863 PRODAJEM detelinu, slamu i {a{u baliranu.

Tel. 809-288, 061/ 1116439 PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439, 809-288 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan u ulici Ko~e An|elkovi}, 5. sprat, klima, CG, trostruko orijentisan.

Neuseqivan. Tel. 064/ 1486958 PRODAJEM ve}u koli-

~inu kiselog kupuca u glavicama, cena 50 dinara, mo`e i zamena za auto.

Tel. 065/5903210 PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/674-7030 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/1964705 PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz.Vredi videti. Tel. 064/ 1964705 PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat. Tel. 032/ 367657 ISKUSNA medicinska sestra ~uvala bi va{u bebu ili pomogla oko starije osobe. Tel. 062/

211827 PRODAJEM 4 m3 drva.

Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM stog, oko 1000 kg. sena. Tel. 064/ 4175628 KUPUJEM rezervoar za vodu ili kacu plasti~nu od 1000-2000 litara.

Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 ^UVAWE starijih osoba.

Za vi{e informacija 061/ 8014526 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe ko`e i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama.

Telefon: 063 843 02 03

44

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 HITNO PRODAJEM KU]U SA POMO]NIM OBJEKTOM U RAJI]EVOJ 16/1. CENA 25.000 EVRA. ZVATI NA BROJ 064/217-5520.

IZDAJEM nename{ten stan od 45 m/2 u Nemawinoj ulici, kod osnovne {kole "Milica Pavlovi}". Parno grejawe, cena povoqna.

Mobilni: 064/9934038 i 032/345738.

IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR (ve}i broj kancelarija) od 10 do 100 m/2, sa kompletnom infrastrukturom (gas, klima, telefon, internet, parking). Prostor se nalazi u u`em centru grada.

Povoqno. Telefon: 063/654 653.

PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod parka, odmah useqiva. Telefon: 032/345

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

ODGAJIVA^NICA PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE I PROIZVODE OD MANGULICA ( MAST, SLANINU I KOBASICU). MOBILNI: 064/134 82 36.

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 543.

NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis, dogovor. Mobilni: 064/1964705.

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Mobilni:

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA , PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633 064/196 4705.

PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 032/367 657.

IZDAJEM lokal 18 m/2, 120

IN MEMORIAM

evra, dr Dragi{e Mi{ovi}a 68. Tel: 060/622 5240.

HITNO PRODAJEM garsoweru, 17.500 evra, centralno grejawe, 6 sprat, dva lifta - renovirana, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu, ul. Kneza Milo{a 53. Mobilni: 060/3202-333.

ODLAZAK @IVANE LALE VASI] U ^a~ku je 24. januara preminula slikarka @ivana Lala Vasi}. Bila je ~lanica ~a~anskog umetni~kog udru`ewa "Estet". Vasi}eva je ro|ena u ^a~ku, 1935. godine. Deo detiwstva provela je u Novom Sadu, ali i u selu Bawici, pod planinom Jelicom, u porodici svog dede, mesnog paroha Mom~ila Popovi}a. Maturirala je u ^a~anskoj gimnaziji. Kao omladinka bavila se ko{arkom. Na beogradskom Arhitektonskom fakultetu zavr{ila je dve godine studija, a potom je na Teolo{kom probavila tako|e ~etiri semestra.

Onda se zaposlila u beogradskom Energoprojektu. Kao projektantkiwa jednog od biroa u tom gigantskom preduze}u, godinama je slu`bovala u Nigeriji, Zambiji, Ugandi, Kuvajtu. Nakon penzionisawa vratila se u zavi~aj.

Umetni~ka vokacija @ivane Lale Vasi} sabirala se u slikarstvu. Po povratku u ^a~ak, prikqu~ila se likovnim entuzijastima okupqenim u Udru`ewu qubiteqa umetnosti Estet. Tokom minulih desetak godina, svojim prisustvom i izlaga~kom aktivno{}u, umnogome je doprinela lepom prijemu rezultata {to ih je javnosti predo~avalo pomenuto likovwa~ko udru`ewe. Lala Vasi} je u~estvovala na vi{e desetina kolektivnih izlo`bi, u zemqi i inostranstvu, a realizovala je i nekoliko samostalnih (u Energoprojektu i u nekolikim beogradskim galerijama).

Posledwa izlo`ba na kojoj je imala svoj rad prire|ena je u decembru pro{le godine – re~ je o selekciji kojom je predstavqen likovni amaterizam Moravi~kog okruga (postavka se nalazila u ~a~anskom Domu kulture). Njena slika u{la je u konkurenciju za neku od nagarada koje dodequje Savez amatera Srbije. Svoje motive i temate Vasi}eva je ovaplo}avala u `ivoj i toploj paleti. Kao umetnica ostala je verna figuralnom slikarstvu. Nijedan od novuma koje je doneo postmodernizam nije pretpostavila estetici modernizma. @ivana Lala Vasi} po~iva na ^a~anskom grobqu. Pored sestre Vukice.

B. Jevtovi}

Posledwi pozdrav

DACI OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 Dana 19. 2. 2013. navr{ava se DVE GODINE kako nije sa nama na{

od Agencije „Saldo”

Februar budi uspomene i se}awe na na{eg najdra`eg brata, ujaka i {uraka

RADOJEVI] MILIJANA „]ATU”

MILIJAN RADOJEVI] ]ATA

19. 2. 2011 - 19. 2. 2013.

Tvoja dobrota, veliko srce i {irok osmeh `ive}e uvek sa nama.

Uspomenu na tebe s ponosom ~uvaju tvoje: }erka MAJA i supruga MIKAINA 15788

Nedostaje nam tvoj korak, ne ~ujemo tvoj glas... nema te a u na{oj si pri~i, u suzama, u i{~ekivawu.

Uvek si bio uz nas i sa nama si dok `ivimo.

Tvoji sestra DU[ICA, sestri} ALEKSANDAR i zet VITOMIR 15773

45

^ITUQE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

Dana 9. februara 2013. godine preminula je na{a draga majka, supruga i sestra

Se}awe na na{e drage roditeqe 13. februara navr{ilo se 70 godina od pogibije na{eg dragog oca i dede

DANICA DACA OBRADOVI] iz ^a~ka 1950 - 2013 Sahrana je obavqena u ponedeqak 11. februara 2013. godine na Gradskom grobqu u ^a~ku.

Zahvaqujemo svima koji su saose}ali sa nama i prisustvovali ispra}aju na{e Dace.

Sinovi PREDRAG i NIKOLA, suprug SLOBODAN, sestre KOSA i MARA 15789

SE]AWE

MOMIR TOMOVI]

BOSIQKA VUKOMANOVI] VLADIMIRA T. VUKOMANOVI]A izbeglice - avio mehani~ara sedmog Vazduhoplovnog puka u Mostaru

ro|ena Kruq 1910 - Mostar - 1977 - ^a~ak penzioner ^a~anske banke Deca GORJANA, NEDEQKO i STEVAN i unuci DU[KO, VLADIMIR i MIROSLAV

QUBI[A KOVA^EVI] 19. 12. 1980 - 19. 12. 2012. penzioner - MUP ^a~ak Sin DU[KO i supruga GORJANA 15972

POSLEDWI POZDRAV

Dana 12. 2. 2013. oprostili smo se od na{e voqene

DACI

DRAGICE DROBWAK 1947 - 2013

2011 - 2013 od |e{a SREJA i jetrve VEKSON 15790

Dragi na{ Mo}o, oti{ao si u {etwu i nikada nam se nisi vratio. Dani bez tebe su bolni, tvoje ime je na{ ponos, tvoj osmeh na{a ve~na snaga, a tvoj odlazak do`ivotna tuga. Nedostaje{...

Do`ivotno o`alo{}eni: supruga MILAVA, sin RADI[A, }erka RADA i zet MI]O

U subotu 16. 2. 2013. navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti mog dragog oca

Sa velikim bolom i tugom ispratili smo je na ve~ni po~inak.

O@ALO[]ENI: suprug MIHAILO, }erke DANIJELA, DU[ICA i DRAGANA sa porodicama

18. 2. 2013. godine navr{avaju se ^ETIRI godine od kako nas je napustila draga mama i baka

[TEFICA BLAGOJEVI]

15975

SE]AWE ]erka RADICA, unuka SUN^ICA i unuk SLOBODAN

MOMIR TOMOVI] 2011 - 2013

15777

Bolna je istina da nisi vi{e sa nama. Uvek }emo te voleti i u srcima nositi uspomenu na tvoj plemeniti lik.

Tvoji: brat QUBI[A, snaha LOLA, sinovac DU[KO i sinovica SLAVICA

NE[KOVI] RADOJKO NE[KO 17. 2. 1998 - 17. 2. 2013.

15975

U nedequ 17. 2. 2013. navr{ava se 15 godina od kada nisi sa nama.

Sa ponosom te pomiwemo i s qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji: supruga STANA, }erke MARA i DRAGICA, unuka KATARINA, unuci DEJAN i MARKO

19. februara navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e drage majke

QIQANE ANI^I]

15776

JEKOVI] LAZARA LAZA

iz ^a~ka

DRAGO GAVRILOVI]

harmonika{a

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Znala si koliko te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Tvoji najmiliji }erka DRAGANA, sin DRAGAN sa porodicama

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji }erka NATA sa porodicom 15791

U sredu 20. februara 2013. godine navr{ava se DVADESETPET GODINA od smrti na{eg dragog oca, dede i svekra

15974

Dana 19. februara navr{ava se GODINU DANA od smrti na{e voqene sestre

2001 - 2013 iz Gu~e Sine moj Drago, dvanaest godina te tra`im, `elim, dozivam, suzama kvasim ono tvoje mermerno srce i daqe ne verujem da te nema. Moja du{a i srce su sa tobom i dan i no}. Dvadeseti je ro|endan kako si sa tatom.

Neka te on razonodi umesto mene. [to majka rodi to niko vi{e ne razdvoji.

Suprugu Dragoslavu 42 godina smrti, sinu Dragu 12 godina smrti.

MAMA GINA

U nedequ 3. februara preminuo je moj otac

BOJA LAZOVI]A

QIQANE QIQE ANI^I]

RADOVAN JAKOVQEVI]

iz Kulinovaca

1921 - 2013 i sahrawen 4. februara u Ov~ar bawi Sa tugom, qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju sinovi PREDRAG i QUBO sa porodicama

Tu`na je istina da te vi{e nema, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima sa~uvana od zaborava. Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji: brat BOBAN i sestra MIRA sa porodicama 15973

15767

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Ovog puta `elim da se zahvalim kom{ijama, prijateqima i rodbini na pomo}i i ispra}aju pokojnika, a posebnu zahvalnost dugujem S. Z. T. K. R. Pero Mari} ^a~ak - pogrebna oprema, na odli~no organizovanoj i brzoj pripremi sahrane.

Zahvalna }erka NADA 15766

46

^ITUQE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE 18. 2. 1951 - 6. 10. 1991

Dana 16. februara 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

11. februara navr{ile su se TRI GODINE od kako smo ostali bez na{e mnogo voqene supruge, majke, bake i ta{te

STOJE BJELICE ro|ene Ka~ar Toga dana u 10,30 ~asova na grobqu u selu Brankovi}i (Rogatica), poseti}emo wen grob i obaviti pomen.

Draga majko, bila si nam ponos i uzor u na{oj porodici. Sa qubavqu te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: sinovi RISTO i ZORAN, k}erke RADA i NADA sa porodicama, unu~ad, praunu~ad i ostala rodbina.

15763

U sredu 20. 2. 2013. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg

DRAGAN TOPALOVI] srpski dobrovoqac radnik D. D. "Dunav" ^a~ak Dragane, sine moj, evo i ove godine ovako pomiwem Tvoj ro|endan. I danas boli kao i onog dana kada ostadoh bez Tebe.

Slava Ti i hvala.

Po~ivaj u miru.

Mama MILA

Umrla je na{a gospa Zora

NOVICE STRIZOVI]A Zaborava nema. S qubavqu te pomiwemo i ~uvamo u na{im mislima.

Tvoji: SOFIJA, JASNA, NIKOLA i ZORAN

DANICE URO[EVI] - DACE

15770

ro|ene CAREVI] 1943 - 2010 Draga na{a Daco, pro{le su tri godine kako nisi sa nama. A opet kao da si tu.

Spusti{ se na nas kao sun~ev zrak u sivom, zimskom danu. Pro|e{ sa stihom neke ne`ne pesme. Ili uz laku {alu na na{ ra~un... tek, nema dana da te ne pomenemo, nekad sa suzom, nekad sa osmehom. A i to si ti, takvom si na{u porodicu na~inila, odgajila. Da se se}amo i da idemo daqe. Bez tebe takve bi i ova tuga bila te`a.

Uvek }e te nositi u srcu i du{i oni koji su te neizmerno voleli i koji }e te uvek voleti: suprug Dragan, }erka Jasmina, unuka Marija i zet Dragan

MILO[EVI] JELICA 21. 2. 2012. - 2013.

Uvek }e{ biti sa nama u na{im srcima.

Suprug MILUN i }erke ZORICA i SLAVICA sa porodicama.

15775

15755

17. 2. 2013. godine navr{ava se [ESNAEST GODINA od kad te istrgo{e iz na{eg zagrqaja ro|eni

DESETOGODI[WI POMEN

ZORKA PAUNOVI]

SE]AWE

DRAGOSLAV DAVIDOVI]

Nebeska zvona oglasi{e utihnuli zemaqski plami~ak plemenitosti nastavqa sa svojom himnom u Rajskom vrtu. ^uvawem uspomene na jednu uzvi{enu qudsku prirodu, qubav i dobrota sa kojima nas je obasipala osta}e ve~no da traju. dr. Bo{ko Jovi~i} sa porodicom

19. februara 2013. navr{ava se DESET GODINA od kad nije sa nama na{ voqeni

DRAGOMIR MARKOVI]

@IKO

13. 2. 2003 - 13. 2. 2013.

Vreme prolazi. Se}awe ostaje.

TVOJI NAJMILIJI

Osta}emo te `eqni dok nas bude.

Tvoji: MAMA, TATA i SEKA

15778

Supruga RU@ICA, }erka BOJANA

15779

15780

Dana 14. februara 2013. navr{ava se tu`na GODINA DANA od kako nije sa nama draga i voqena majka i supruga

Dragi deko,

SE]AWE

S' ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

Hvala ti za sve, a najvi{e za tvoju dobrotu i qubav.

ZORICA NIKOLI] iz Dowe Gorevnice

MILADIN BO[KOVI]

Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo na{u tugu i prazninu u srcima.

Te{ko je re~ima opisati koliko si nam zna~ila.

Tvoji: sin VLADIMIR, }erka KATARINA, i suprug MIHAILO 15784

RADOJE JEVTOVI]

LEPOSAVA JEVTOVI]

ZORICA NIKOLI]

1985 - 2013

1988 - 2013 iz Ka~ulica Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{e drage roditeqe. ]erke DESA, DRAGA i COKA sa porodicama

Da si znao koliko }e{ nam nedostajati, sigurno nas ne bi napustio.

Od zaborava te zauvek ~uvaju tvoji unuci: ILIJA i ALEKSA i unuke ANICA i NEVENA

15781

15786

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

iz Dowe Gorevnice Draga sestro, godina pro|e, a bol nikada. Postoji mesto iz kog nikada ne}e{ oti}i, iz mog srca.

Svakodnevno si u mojim mislima, ali te nema tamo gde najvi{e nedostaje{, u `ivotu.

Ima ne{to te`e od smrti, a to je `ivot bez tebe.

Mnogo je te{ko. Mnogo boli `ivot bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju, a ja tebe od zaborava.

Po~ivaj u ti{ini ve~nog mira.

Sestra DRAGICA sa porodicom.

15783

47

^ITUQE

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE

Dana 18. februara 2013. navr{ava se DESET GODINA

Dana 16. 2. 2013. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN

VLADIMIRU VLADU D. IVANOVI]U

LELI \UR\EVI] 25. 2. 2012 - 25. 2. 2013.

S ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

Suprug ZORAN, sin NENAD, majka GORDANA, sestra QIQANA, zet MILO[ i sestri} JOVAN

SA[A JE^MENI]

Iz na{eg `ivota nikada oti}i ne}e{. Kad god pogledali u nebo zna}emo da si tu u na{oj blizini.

Uspomenu na tebe zauvek si urezao u na{im srcima, a mi }emo je ~uvati od zaborava.

Tvoji: majka VERA, otac DRAGI[A, brat BO[KO sa TAWOM

Tvoj `ivot je ve~an kao i qubav prema tebi.

Volimo te najvi{e na svetu @IVOT i SRE]A 15782

15785

15772

Dana 15. 2. 2013. godine navr{ilo se POLA GODINE od smrti na{eg dragog

19. februara se navr{ava se [EST tu`nih meseci od kako nije sa nama, na{ dragi i nikada pre`aqeni

ZORANA NOVAKOVI]A

MILADIN BO[KOVI] GVO@\AR

1958 - 2012 iz ^a~ka Sa tugom koju vreme ne le~i, s qubavqu koju smrt ne prekida ~uvamo te od zaborava. Neka te an|eli ~uvaju, a mi te ~uvamo u na{im srcima.

Qubavi

Dana 19. 2. 2013. navr{avaju se DVE GODINE kako nije sa nama

8. 3. 1951 - 19. 8. 2012.

O@ALO[]ENI: majka QIQANA, supruga BRANKA, sin PREDRAG, }erka KATARINA, sestra ZORICA, zet ZORAN, sestri~ina MARIJA, sestri} NIKOLA, stric RADE sa porodicom

Ka`u da je za izuzetne qude, smrt po~etak besmrtnosti.

Ti si ve} na tom putu, jer si to zaslu`io svojim po{tewem, plemenitim i dostojanstvenim `ivotom.

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

S' qubavqu, tugom i po{tovawem tvoji najmiliji: supruga COCA, sin \OR\E, }erke DANIJELA i DALIBORKA sa porodicama

15774

15786

SE]AWE na na{e drage roditeqe

SA[A JE^MENI] Kako vreme odmi~e, tuga i bol su sve ve}i.

TU@NI: otac VUKOMAN, majka MILICA, sestra NATA[A, tetka NADA 15782

Dana 16. februara 2013. u 12 ~asova na grobqu u Dowoj Trep~i obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj majci i nani

MILEVI RAKI]EVI] MILICA

NIKOLA

20. 1. 2010 - 20. 1. 2013.

21. 2. 2003 - 21. 2. 2013.

[est meseci je pro{lo a uspomenu na dragi lik ~uvaju weni najmiliji:

RAKI]EVI] Dani prolaze, a nijedan bez se}awa na vas. Uspomenu sa qubavqu i ponosom ~uvamo u na{im srcima. ]erke GORDANA i MILA sa porodicom.

15754

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

sin MIHAILO, unuci SLOBODAN i MARKO i ostala rodbina.

15765

PETAK 15. FEBRUAR 2013. GODINE