15.mart 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 15. MART 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 10

CENA 30 DIN.

Radoslav Lale Pavlovi}, savetnik predsednika RS

Na relaciji Po`ega – Kraqevo

PONOVO SAOBRA]A RUSKI VOZ

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

OBELE@AVAWE JUBILEJA MILANSKOG EDIKTA strana 21. Potpredsednica SPS-a dr Dijana Vukomanovi}

strana 7.

strana 3.

strana 8. Jasminka Lazi}, direktorka JKP “Gradsko zelenilo”

NEOPHODNA REKONSTRUKCIJA MNOGIH ZELENIH POVR[INA

VLADA IMA KAPACITET DA SE ODR@I DO KRAJA MANDATA

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Iz porodi~nih albuma

Mr~ajev~ani organizuju humanitarni koncert

Zvonimir Zvonimir \uki} \uki} \ule, \ule, peva~ peva~ „Van „Van Goga” Goga”

MAGIJA KOJOJ NE ODOLEVAMO SE]AWE NA PORODICU RADOVI]

strane 12. i 13.

UDRU@ENIM SNAGAMA DO ZDRAVQA

23. strana

Aleksandra Kova~ o sutra{wem koncertu u ^a~ku

strana 9.

U doma}instvu Mirka Tripkovi}a iz Preqinske Baluge

strana 14.

SVAKA NOVA SEZONA SVE NEIZVESNIJA

MUZIKOM PRI^A PRI^E

Sre}an ro|endan 22. strana

LEGENDO!

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. MART 2013. GODINE

GRAD

POSLE PETOMESE^NE PAUZE, NA RELACIJI PO@EGA - KRAQEVO, U REDOVAN SAOBRA]AJ PONOVO PU[TEN MOTORNI VOZ RUSKE PROIZVODWE

BOQA, UDOBNIJA I BEZBEDNIJA

@ELEZNICA U sklopu obeleàvawa Dana èlezni~ara, 15. septembra pro{le godine, “@eleznice Srbije” su pustile u redovan saobra}aj novi dizel motorni voz ruske proizvodwe, serije 711. Me|utim, on je za samo mesec dana kamenovan deset puta i do te mere o{te}en da vi{e nije mogao da saobra}a. Ne èle}i da ~itav jedan region ostavi bez novih garnitura, preduze}e je prekju~e, posle petomese~ne pauze, na pruge od Kraqeva do Poège “vratilo” novi motorni voz, koji }e na ovoj relaciji saobra}ati po dva puta dnevno. To je bio povod da â~ak u sredu poseti rukovodstvo “@eleznica Srbije”, na ~elu sa generalnim direktorom Dragoqubom Simonovi}em, za koje je posle razgovora sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima, organizovana promotivna vo`wa od â~ka do Zabla}a. - Uz pomo} Vlade Srbije kupili smo 12 vozova od kojih smo 10, serije 711, pustili u saobra}aj, dok }e preostala dva biti uvedena na relacijama Kikinda - Subotica i Ruma - Zvornik. Evidentno je da je na svim linijama na kojima saobra}aju ovi vozovi, pove}an broj putnika za 25 do 35 odsto. Gra|ani o~ekuju lep{u, boqu, udobniju i bezbedniju èleznicu i ima}e je. Ovo je pro-

ces koji je zapo~et i nezaustavqiv je. Prakti~no, idemo u dva pravca: renovirawe i rekonstrukcija pru`nih postrojewa na teritoriji Srbije i modernizacija vozova i lokomotiva - rekao je direktor Simonovi}, naglasiv{i da je nedavo sa “[tadlerom” potpisao ugovor o nabavci jo{ 21 elektromotornog putni~kog voza, “koji }e za dve i po godine krasiti srpske pruge”. U toku su i tenderi za nabavku 15 vi{esitemskih lokomotiva (koje voze na vi{e vrsta napona), a sve u ciqu {to maweg

zadr`avawa vozova na potesu zapadne Evrope i ju`nog Balkana, odnosno {to kra}eg roka prolaska kroz Srbiju, objasnio je prvi ~ovek @S. Simonovi} je naglasio da ovo preduze}e ostvaruje samo 16 odsto prihoda od unutra{weg, a da preostali deo ubira od me|unarodnog saobra}aja, zbog ~ega }e novo poslovodstvo akcenat staviti na kargo saobra}aj i pove}an tranzit kroz Srbiju, da bi preduze}e ostvarivalo ve}i devizni prihod i moglo vi{e sredstava da ula`e u infrastrukturu.

DVA PUTA DNEVNO Novi dizel motorni vozovi prevoze putnike u lokalnom i regionalnom saobra}aju na neelektrificiranim prugama, kojih je vi{e od dve tre}ine, od ukupno 3.800 kilometara srpskih pruga. Voz koji je u sredu pu{ten u saobra}aj od Kraqeva, preko â~ka, do Poège, ima 120 mesta za sedewe i 126 za stajawe. Opremqen je najsavremenijom opremom i moè da se kre}e brzinom do 120 kilometara na sat. Po redu vo`we, voz }e iz Kraqeva polaziti u 4,15, u â~ak stizati u 4,57 i u Poègu u 5,37 sati. Drugi polazak iz Kraqeva je u 16,50, a dolazak u â~ak i Poègu u 17,38, odnosno 18,18 ~asova. Povratak iz Poège u prepodnevnim satima planiran je u 5,50, dolazak u â~ak u 6,31 i Kraqevo u 7,12 sati. “Ve~erwi” voz iz Poège kre}e u 19,25, u â~ak stiè u 20,06 i na stanicu u Kraqevo u 20,58 ~asova.

- Novo rukovodstvo preuzelo je obavezu da servisira gra|ane Srbije, zbog ~ega smo i u â~ku prilagodili red vo`we putnicima, radnicima i |acima. Prilagodi}emo svaki voz i polazak prema gra|anima, a ne gra|ane prema nama. Ne moèmo dozvoliti da voz iz jedne stanice stigne u drugu, a da radnici zakasne na posao i |aci u {kole. Prevoz èleznicom ima}e svrhu, samo ako red vo`we bude takav da opsluì svakog na{eg gra|anina na teritoriji Srbije, zbog ~ega }emo fleksibilno izlaziti u susret wihovim potrebama. Po{to je ve} u toku izrada novog reda vo`we, lokalne samouprave imaju obavezu da nam dostave svoja mi{qewa o potrebama i zahtevima stanovni{tva - apelovao je prvi ~ovek @S i izrazio uverewe da }e ovo preduze}e za nekoliko godina biti moderna, savremena i bezbedna èleznica, za{ta mu je potrebna i pomo} i podr{ka lokalnih lidera, koji, pored ostalog, moraju stimulisati putnike da koriste vozove. On je garantovao da vozovi ne}e kasniti, da }e osobqe biti qubazno, vozila ~ista, a rukovodstvo i svi izvr{ioci podlo`ni kritici javnog mwewa. Simonovi} je kao jo{ jednu novinu najavio i uvo|ewe nekoliko “crvenih linija” do generalnog direktora, putem kojih }e korisnici usluga sve uo~ene slabosti mo}i direktno da saop{te kabinetu ~elnog rukovodioca. Brojnim novinarima u prostorijama èlezni~ke stanice u â~ku obratio se i gradona~elnik Vojislav Ili} koji je, po{to je izrazio uverewe da }e nova èlezni~ka garnitura, “vra}ena” na relaciji Kraqevo - â~ak - Poèga mnogo zna~iti sugra|anima, rekao i da su @S iza{le u susret putnicima iz ovog regiona i uskladile red vo`we prema wihovim potrebama: - Uveren sam da se ekscesi od pre pet meseci, kada je voz o{te}en, ne}e ponoviti, {to je na dana{wem sastanku obe}ao i na~elnik Policijske uprave i najavio da }e ona

PREVOZ ROBE VE]I ZA 85, A PUTNIKA ZA 40 ODSTO U prva dva meseca ove godine u @elezni~koj stanici u â~ku prihod u robnom saobra}aju pove}an je za 85 odsto, u pore|ewu sa ostvarenim u istim mesecima lane. U januaru i februaru utovareno je 7.912 tona tereta, istovareno 9.264 tona robe i od robnog saobra}aja u stanici u â~ku u kasu @eleznice upla}eno oko 9,7 miliona dinara. U januaru i februaru prodato je 5.670 karata, odnosno prevezeno za 40 odsto vi{e putnika, nego u istom periodu u 2012. godini. Putnici u â~ku se, sude}i po ovim pokazateqima, “vra}aju” èlezni~kom saobra}aju, pored ostalog, i zbog niìh cena prevoza vozom. To potvr|uje podatak da povratna karta na relaciji â~ak - Kraqevo ko{ta 200, dok cena autobuske, u zavisnosti od prevoznika, iznosi od 260 do 320 dinara u jednom pravcu. poja~ati kontrolu na èleznici. Na{ je interes da se {to mawe koriste putni~ka vozila, da se smawe saobra}ajne gu`ve u gradu i da gra|ani vi{e i, {to je veoma va`no, po prihvatqivim cenama koriste èlezni~ki prevoz. U razgovoru sa ~elnicima preduze}a, gradsko rukovodstvo je potenciralo lo{e stawe pru`nih prelaza i ponudilo pomo} lokalne samouprave, da bi oni bili obezbe|eni, rekao je Ili} i podsetio da je za proteklih sedam godina sedam osoba stradalo na pru`nom prelazu kod “Cera”. Generalni direktor je obe}ao da }e do kraja ovog meseca poslati ekipu koja }e sagledati stawe tog prelaza, predloìti izradu projekta rekonstrukcije, na osnovu koga }e prelaz biti na adekvatan na~in obezbe|en. Po{to na relaciji od

^a~ka do Kraqeva ima 15 neobezbe|enih prelaza, dogovoreno je da i oni budu rekonstruisani, na wima postavqena vertikalna signalizacija ili rampe, da bi bili bezbedni za gra|ane. Ili} je obavestio rukovodstvo @S da je Grad uputio zvani~an dopis da mu bude prenet u vlasni{tvo objekat izme|u zgrade stare mlekare i “Po{te 2”, ~iji je vlasnik ovo preduze}e, a koji decenijama nije u funkciji. “@eleznice Srbije” su, preneo je gradona~elnik jo{ jedan zakqu~ak sa sastanka sa wenim ~elnicima, spremne i da pomognu rekonstrukciju industrijskog koloseka, koji je zapu{ten i predstavqa ruglo pored obilaznog puta, na koji bi ukqu~ile u saobra}aj {inobus, na relaciji od `elezni~ke stanice do kompanije “Sloboda”. M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 15. MART 2013. GODINE

DRU[TVO

DELEGACIJA BELGIJSKE KOMPANIJE „DELEZ“ RAZGOVARALA SA GRADSKIM RUKOVODSTVOM O MOGU]NOSTIMA UNAPRE\EWA SARADWE SA OVDA[WIM POQOPRIVREDNICIMA

PRVO STANDARDI, PA STRANA TR@I[TA

ro{log petka u â~ku je boravila delegacija belgijske kompanije “Delez”, u sastavu Dejvid Vander Skuren, generalni direktor za Srbiju, Crnu Goru i BIH, Stiven Boel, direktor za upravqawe nepokretnostima, Radivoje Simoni}, potpredsednik za razvoj poslovawa i Milica Golubovi}, direktor menaxmenta za vo}e i povre}e, koja je sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em i wegovim saradnicima razgovarala o mogu}nostima unapre|ewa saradwe sa poqoprivrednicima iz ~a~anskog kraja i Moravi~kog okruga. êlni qudi ovog ~uvenog trgovinskog lanca prisustvovali su i prezentaciji potencijala poqoprivrede â~ka i MUO, koju je pripremila Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj, na ~elu sa na~elnikom dr Vlajisavom Papi}em. â~ak je interesantna sredina za “Delez”, koji u ovom gradu ve} ima dva svoja objekta “Tempo” i “Maksi”, rekao je novinarima generalni direktor David Vander Skuren, oceniv{i posle sastanka sa gradskim ~elnicima da postoje realne {anse za strate{ko povezivawe ovda{wih poqoprivrednih proizvo|a~a sa ovim belgijskim trgovinskim lancem: - @elimo da unapredimo saradwu sa va{im preduze}ima i potpi{emo dugoro~ne ugovore sa proizvo|a~ima vo}a i povr}a, kako bismo plasirali wihove proizvode u na{im objektima. Poku{a}emo i da ih izvozimo, kao {to smo to nedavno po~eli u Rumuniji. Me|utim, osnovni preduslov za to je da doma}i poqoprivredni proizvo|a~i unaprede svoju proizvodwu i primene sve standarde koje je propisala kompanija, upozorila je Milica Golubovi}. Na sastanku sa ~elnicima Grada bilo je re~i i

postavila na{a kompanija, a koji su vrlo jasni i dostupni svima,” rekla je Golubovi}ka. Gradona~elnik Vojislav Ili} je izrazio uverewe da }e ovda{wi poqoprivrednici uspeti da ispune standarde kompanije “Delez”, koja, ina~e, poseduje oko 2.800 maloprodajnih objekata u 11 zemaqa na tri kontinenta: - @elimo da unapredimo saradwu i da {to vi{e na{ih prehrambenih proizovda plasiramo u wihove prodajne objekte, ne samo u Srbiji i EU, ve} i na ameri~ko i indone`ansko tr`i{te. Nadam se da }e od ovih razgovora biti odre|enih rezultata i da }e na{i proizvo|a~i vremenom ispuniti uslove koje kompanija postavqa. U tom smislu dosta o~ekujemo i od otvarawa kargo centra u La|evcima, u ~ijem sastavu

VI[E OD DVA MILIONA VO]NIH STABALA Od oko 63.600 hektara, koliko iznosi teritorija Grada, 44.060 ha zahvata poqoprivredno zemqi{te, na kome su zastupqene kqu~ne oblasti: vo}arstvo, povrtarstvo, ratarstvo i sto~arstvo. Procena je da na ~a~anskom podru~ju ima vi{e od dva miliona vo}nih stabala i da dominira {qiva (na oko 3.000 hektara), jabuka na 2.000 ha, malina (400 ha) i kajsija zasa|ena na oko 300 hektara. Trend je da se na novozasnovanim zasadima sve vi{e koriste kvalitetnije sadnice novih, ekonomski isplativijih i za tr`i{te atraktivnijih sorti vo}a, re~eno je tokom prezentacije poqoprivrednih potencijala ~a~anskog kraja.

POLA MILIONA EVRA ZA POQOPRIVREDU Prezentuju}i gostima potencijale poqoprivrede ~a~anskog kraja i Moravi~kog okruga, na~elnik GU za lokalni ekonomski razvoj dr Vlajisav Papi} je, pored ostalog, naglasio da je u buxetu Grada za ovu godinu za podsticaj poqoprivrede predvi|eno oko 55 miliona dinara, ili pola miliona evra. Podsetio je i da na teritoriji Grada od 2006. godine funkcioni{u tri centra za razvoj sela (u Trbu{anima, Zabla}u i Mr~ajevcima) koji pruàju stru~nu podr{ku za oko 7.200 registrovanih poqoprivrednih proizvo|a~a. Ovda{wi poqoprivrednici mogu ra~unati i na stru~nu pomo} i savete nau~no istraìva~kih institucija (fakulteta, Instituta za vo}arstvo), stru~nih slu`bi i organizacija i podr{ku sedam udruèwa. o otvarawu “PAK” centra u sklopu civilnog aerodroma “Morava” u La|evcima, koji bi, po wenim re~ima, bio koristan za sakupqawe plodova sa ovog podnebqa i wihov plasman u zemqe u kojima posluje belgijska kompanija. “Osnovno je da poqoprivrednici unaprede i sertifikuju svoju proizovdwu i po{tuju standarde koje je

je planiran i centar za prikupqawe, pakovawe i distribuciju proizvoda. Verujem da }e na{i povrtari, vo}ari i sto~ari uspeti da ispune odre|ene standarde i da svoje proizvode preko “Deleza” plasiraju {irom sveta. M. N.

[TA JE POKAZAO IZVE[TAJ DR@AVNE REVIZORSKE INSPEKCIJE O RASPOLAGAWU BUXETOM U 2011. GODINI

GRAD NE KR[I PRAVILA DOBROG POSLOVAWA

Od aprila pro{le godine Dràvna revizorska inspekcija je u ~etiri navrata vr{ila kontrolu zavr{nog ra~una buxeta za 2011, godinu. Tom prilikom nije kori{}en slu~ajni uzorak, ve} je pregledano 97 odsto poslovawa i osim gradskih uprava, kontrolisani su i JP “Gradac”, PU “Radost”, ustanove kulture i pojedina udruèwa. U prvom izve{taju DRI, dostavqenom pre pet meseci, dràvni kontrolori su konstatovali 16 mawih nepravilnosti i dali preporuke za wihovo otklawawe, {to je bio povod da pojedini mediji objave da su ~a~anski funkcioneri u 2011. godini nezakonito raspolagali parama iz gradske kase i da su protiv na~elnika gradskih uprava i biv{eg gradona~elnika podnete prekr{ajne prijave. rekr{ajne prijave koje je dobilo vi{e od 900 lica u lokalnim samoupravama u Srbiji, protiv ~a~anskih funkcionera zvani~no nisu podnete, tvrdi Zoran Todosijevi}, na~elnik GU za finansije, i jedan od “osumwi~enih” za navodno nezakonito

raspolagawe buxetom u 2011. godini i obaj{wava: - Dobili smo izve{taj o kontroli u kome su bile i preporuke za otklawawe 16 nedostataka i gre{aka i dat zakonski rok od dva meseca za wihovo otklawawe. U taj posao bile su ukqu~ene sve gradske uprave i direktni korisnici buxeta. Nastojali smo da sve sugestije ispo{tujemo, kao i da do 14. februara, kada je bio krajwi rok, DRI po{aqemo takozvani odazivni izve{taj. Posle toga od dr`avne revizije smo 5. marta dobili mi{qewe koje je potpisao

generalni dràvni revizor Radoslav Sretenovi}. U tom zakqu~ku koga je novinarima u ponedeqak na KZN predo~io na~elnik Todosijevi} se kaè: “S obzirom da su preduzetim merama utvr|ene nepravilnosti otklowene (11 preporuka), ili su u postupku otklawawa (pet preporuka), konstatuje se da Grad â~ak za 2011. godinu nije kr{io obavezu dobrog poslovawa”. Na~elnik GU za finansije je objasnio i koje preporuke, i zbog ~ega jo{ nisu ispuwene. Re~ je o ukidawu Op{tinskog

ROK PRODU@EN DO 31. MARTA Na sednici od 28. februara Republi~ka vlada je donela zakqu~ak da 31. januar 2013. godine, predvi|en na osnovu Zakona o otpisu kamata i mirovawu poreskog duga, kao krajwi rok do kada su poreski obveznici bili du`ni da dospele obaveze uplate kao teku}e obaveze, po~ev od 1. novembra 2012. godine, bude pomeren na 31. mart 2013. - Ovim zakqu~kom Vlada je predlo`ila da rok za otpis kamata i mirovawe poreskog duga bude pomeren na 31. mart. Mi smo ve} doneli privremene obra~une, gde smo imali otpis kamata i mirovawe poreskog duga i uradili prvi presek stawa. Dogovorili smo se sa “Pupinom” da napravi izmene programa u otpisu, da bismo svima koji su zainteresovani, a bilo zbog neznawa, ili zbog nedostatka sredstava, nisu iskoristili ovu pogodnost, produ`ili rok do 31. marta. Izmena ove skup{tinske odluke bi}e doneta na sednici SG i rok pomeren do kraja ovog meseca - objasnio je na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju Du{ko Savkovi}, naglasiv{i da je odziv ovda{wih obveznika do sada bio solidan.

vatrogasnog fonda, o ~emu je odluka ustvari doneta na posledwoj sednici Skup{tine grada, zatim o strategiji upravqawa rizicima, koju je Todosijevi}, kako je rekao, tako|e pripremio. Jedna od nepravilnosti bila je i isplata zaposlenima takozvanog bo`i}weg bonusa za 2011. godinu, u iznosu po 4.000 dinara, koja nije ponovqena pro{le i ove godine, naglasio je na~elnik i naveo {ta je jo{ ura|eno po preporukama DRI: “Na posledwoj sednici GV doneta je odluka o izmenama i dopunama Statuta grada i wegovom usagla{avawu sa ostalim aktima. Ona }e najverovatnije biti usvojena na prvom skup{tinskom zasedawu i nakon toga }e uslediti usagla{avawe ovog sa drugim aktima Grada. Jedna od zamerki je i {to nije doneta odluka o formirawu buxetske inspekcije i interne revizije, koja }e tako|e biti usvojena na prvoj sednici SG i {to odlukom o buxetu nije ta~no definisan i raspore|en suficit u buxetu za 2011. od oko 19 miliona dinara. Primedba je i da za lokale, ~iji je vlasnik Grad, nisu obezbe|eni vlasni~ki listovi. I taj posao je u toku, formirana je komisija koja radi na terenu, popisuje lokale i procewuje wihovu vrednost, koja }e biti uneta u bilans.” M. N.

POLITIKA

PETAK 15. MART 2013. GODINE

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE ORGANIZOVAO TRADICIONALNI OSMOMARTOVSKI KOKTEL

PREPOZNALI SNAGU U @ENAMA avet èna Nove Srbije, u prostorijama Gradskog odbora, pro{log petka je organizovao tradicionalni osmomartovski koktel, sa prezentacijom posve}enoj znamenitim ènama na{eg grada. Predsednica Saveta èna GO NS Zorica Kneèvi}, istakla je da zahvaquju}i hrabrim damama iz pro{losti, danas sve ène imaju pravo glasa, da se {koluju, zara|uju, da samostalno biraju budu}e zanimawe i partnera: - Osmi mart nije nekakav ènski praznik, crvenih karanfila, ve} praznik svih pravdoqubivih qudi koji veruju da svaki ~ovek ima jednako pravo na ìvot, bez obzira na pol, etni~ko poreklo, rasu i veroispovest. Ovaj dan je na-

stao kao borba za ekonomsku, politi~ku i socijalnu ravnopravnost èna i mu{karaca. Daliborka Nestorovi}, ~lanica Saveta èna GO NS, naglasila je da ènama treba posvetiti pa`wu svakoga dana, a ne samo 8. marta. - Napravili smo osvrt na â~anke koje su nekada ìvele na ovim prostorima i â~anke koje danas obitavaju u wemu. Ovoga puta smo èleli da okupimo i na{e simpatizere, a ne samo ~lanice Saveta èna Nove Srbije, sa ciqem da damo glas savremenoj i urbanoj èni i afirmisawu wenog poloàja u dru{tvenom ìvotu i lokalnoj zajednici - rekla je Daliborka Nestorovi}. U Novoj Srbiji pripad-

JEDINSTVEN ODBORNI^KI KLUB

nice ne`nijeg pola imaju poseban polo`aj {to dokazuje wihovo u~e{}e, kako u organima stranke, tako i u odborni~kim i poslani~kim klubovima, istakli su na osmomartovskom koktelu portparol Milan Dra{ki} i generalni menaxer stranke Vladica Gavrilovi}. Portparol Gradskog

odbora Nove Srbije Milan Dra{ki} podsetio je na podatak da je zastupqenost `ena u poslani~koj i odborni~koj grupi Nove Srbije iznad propisanog zakonskog minimuma od 30 odsto, najavquju}i da }e uskoro `ene u odborni~koj grupi Nove Srbije biti u ve}ini:

Gu~i, u prostorijama OO SNS Lu~ani, odr`an je konstitutivni sastanak, na kome je nakon integracije Udru`ewa gra|ana "Pokret za razvoj Draga~eva" u SNS, formiran jedinstven

Odborni~ki klub u Skup{tini op{tine Lu~ani sa 16 odbornika, koji }e delovati pod nazivom "Srpska napredna stranka". Za predsednika je izabran mr Slobodan Jolovi}, a za wegovog zamenika dr Aleksandar

UDRU@EWE RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA GRADA ^A^KA, OBELE@ILO TRI GODINE POSTOJAWA

ZA PO[TOVAWE I PONOS

o v o d o m obeleàvawa Dana Udruèwa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Grada â~ka, na sve~anoj sednici, odrànoj pro{log ~etvrtka u sali Skup{tine grada, predsednik Nikola Davidovi}, osim {to je ukazao na osnovne probleme sa kojima se susre}u ratni veterani, istakao je da jo{ uvek ima humanih qudi. Udruèwe, koje je osnovano 7. marta 2010. godine, danas ima 48 ~lanova, a ratni vojni invalidi, u~esnici ratnih sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije od 1990. do 1999. godine, dele sudbinu celokupnog dru{tva u Srbiji. Prema re~ima predsednika, Udruèwe je osnovano sa ciqem da obezbedi sredstva za le~ewe i rehabilitaciju ~lanova, materijalnu i pomo} u ostvarivawu prava koja im po zakonu pripadaju. On je podsetio da status ratnog veterana predstavqa ~ast, koja podrazumeva da su se borci u najteìm vremenima odazvali pozivu otaxbine, ne àle}i ni svoj ìvot.

Udruèwe je osnovano kao dobrovoqno, nevladino, socijalno, humanitarno, nestrana~ko i neprofitno, a osim vojnih invalida, kategoriji ratnih veterana pripadaju i ~lanovi porodica poginulih boraca. - Me|u osnovnim problemima ratnih vojnih invalida su zapo{qavawe, zdravstveno i stambeno zbriwavawe. Na podru~ju Srbije, Udruèwe ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca ima vi{e od 3.500 ~lanova, a dràva nema korektan odnos prema ovoj populaciji gra|ana, jer nadle`nost za re{avawe na{ih najve}ih problema sa Republike prenosi na lokalne samouprave. Zadovoqni smo {to vlast u â~ku ima razumevawa za ratne vojne invalide i porodice poginulih boraca - rekao je izme|u ostalog Nikola Davidovi}, zahvaliv{i gradskom rukovodstvu, kao i svim humanim qudima, organizacijama i preduze}ima na dosada{woj pomo}i i podr{ci. êstitaju}i Dan udruèwa, predsednik Skup{tine grada Veqko

Negovanovi}, izrazio je po{tovawe prema neizmernim `rtvama boraca i ~lanova wihovih porodica u o~uvawu najvi{ih dràvnih i nacionalnih interesa. - Zahvaquju}i va{im inicijativama i Grad â~ak je bio u prilici da da skromni doprinos pri realizovawu va{ih projekata. Nemojte nikada vi{e upotrebiti re~ tro{ak, jer to nije re~ koja je primerena va{em udruèwu. Obaveza je i Grada â~ka, i svakog pojedinca, radne organizacije, javnog preduze}a, da svojim skromnim prilozima pomognu realizovawe va{ih projekata, a

- Izuzetno nam je drago {to je Gradski odbor Nove Srbije u â~ku jedan od retkih u zemqi, ~iji je broj odbornika me|u pripadnicama ne`nijeg pola, gotovo istovetan sa pripadnicima mu{kog pola. Podseti}u vas da je u Skup{tini â~ka od 11 odbornika Nove Srbije, {est mu{karaca, a pet dama. Uskoro, kada se pro{iri Gradsko ve}e, taj odnos }e biti u korist èna, {to sa zadovqstvom isti~emo. Generalni menaxer stranke Vladica Gavrilovi}, rekao je, izme|u ostalog, da Nova Srbija kao politi~ka organizacija upravo teì ka tome da ène svakodnevno imaju glavnu ulogu, a ne samo 8. marta. - Prirodna glavna ulo-

u ciqu re{avawa te{kih ìvotnih problema ~lanova udruèwa. Nadam se da }emo u narednom periodu zajedni~kim snagama omogu}iti, posredstvom republi~kih institucija i kroz izmenu pojedinih zakona, da Grad â~ak i zakonski bude u prilici da {to vi{e pomogne va{em udruèwu. Tako|e se nadam, da }emo dosada{wu uspe{nu saradwu podi}i na vi{i nivo - rekao je Veqko Negovanovi}. Povodom praznika èna, 8. marta, suprugama i majkama poginulih boraca podeqeni su prigodni pokloni. N. R.

ga èna jeste u okviru porodice, vaspitavawa dece, jer su one stubovi doma. Potvrdilo se da iza svakog uspe{nog mu{karca stoji uspe{na èna. Mi smo prepoznali snagu u ènama i kao {to vidite, i u poslani~kom, i u odborni~kom klubu, skoro ve}inu na{ih politi~kih predstavnika ~ine ène. Nadam se da }e i u budu}nosti, kao i do sada, ène preuzeti va`ne uloge u politi~kom ìvotu na{e stranke - rekao je Gavrilovi}. Na tradicionalnom osmomartovskom koktelu pripadnicama lep{eg pola uru~eni su i prigodni pokloni, a Me|unarodni dan èna, Omladina Nove Srbije je obeleìla deqewem cve}a, na Gradskom trgu, na{im sugra|ankama.N. R.

Pajovi}. Sekretar odborni~ke grupe je Milo{ Obrenovi}, a sastanku su prisustvovali ~lanovi Izvr{nog odbora Bojan Ili} i Goran Aksovi}, navodi se u saop{tewu OO SNS u Lu~anima.

KLUB DEMOKRATSKE OMLADINE OBELE@IO DESETOGODI[WICU OD ATENTATA NA PREMIJERA

\IN\I]U U ^AST

lub demokratske omladine â~ak je u ponedeqak, 11. marta na prigodan na~in obeleìo desetogodi{wicu od smrti biv{eg premijera na Gradskom trgu. Pored deqewa flajera, prisutni gra|ani su mogli ~uti i godinama ponavqane \in|i}eve re~enice preko zvu~nika postavqenih ispred Doma kulture. Predsednik KDO Nikola Ivanovi} rekao je da je nakon deset godina od atentata na \in|i}a, demokratska ideja do te mere ugroèna da je najsvetliji orijentir i daqe Zoran \in|i}. - Pre deset godina su poku{ali da ga u}utkaju, a

danas je wegov glas sve glasniji, sve se jasnije ~uje. âk i wegovi najve}i politi~ki protivnici danas podràvaju ono {to je on pri~ao. Ako je \in|i} dao svoj ìvot, ne{to najvrednije {to je imao, onda je to poruka svakom mladom ~oveku koji je pred dilemom da li da odustane ili da se bori. Jer, kroz lik Zorana \in|i}a se vidi da uvek moè vi{e i boqe. Moja poruka je da treba da se â&#x20AC;&#x153;vratimoâ&#x20AC;? \in|i}u, jer mnogi qudi su se otu|ili od te izvorne ideje i tako smo izgubili energiju. Ako se vratimo izvornim idejama, onda }e i na{a budu}nost biti svetlija - poru~io je Ivanovi}. I. M.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

PODSE]AWE

DESET GODINA POSLE

TAKO JE GOVORIO ZORAN \IN\I] U Srbiji bi svaka nagla promena vlasti bila opasna. - Najboqe da imamo dve jake stranke. - [ta je javqao tajni agent Laufer? io je to sun~an i topao dan ranog prole}a. U sredu, 12. marta 2003. godine poslom sam se na{ao u Beogradu. Po obi~aju, kao biv{i poslanik, svratio sam u zgradu Narodne skup{tine. U klubu SPS-a samo {to sam po~eo da pijem kafu, kad zadihan ulete jedan od poslanika, saop{tavaju}i uzbu|eno kako je malopre sa sednice Odbora za bezbednost gotovo istr~ao policijski general Luki}, a za wim i Dragan [utanovac, predsednik tog odbora, pa kratko zakqu~i: “Ili su uhapsili generala Mladi}a, ili se dogodila neka nesre}a!” Pojavi se i na{ ^a~anin, poslanik Rajko Barali} i potvrdi ovu pri~u... Pola sata kasnije, oko 13 ~asova, saznadosmo da je izvr{en atentat na premijera Zorana \in|i}a. Pratimo, iz ~asa u ~as, {ta se doga|a mewaju}i televizijske programe. Posledwe vesti govore da je premijer hicima snajperiste te{ko rawen u dvori{tu vlade, dok je izlazio iz automobila, da je preba~en u Urgentni centar, ali i da je ubrzo podlegao... Izlazim u grad, ~uje se zavijawe sirena. Sre}em se sa poznanikom Slobodanom Petkovi}em, nekada{wim komandantom ~a~anskog garnizona, sedamo

\in|i} u poseti SO â~ak, 1994. godine na klupu u Pionirskom parku, mo`da ba{ tamo gde su pre sto godina zaverenici bacili tela kraqice Drage i kraqa Aleksandra Obrenovi}a... Vlada Srbije ubrzo saop{tava da je Zoran \in|i} preminuo u 13,30 ~asova, da je Beograd blokiran i da je ubistvo “delo zemunskog klana, grupe koja broji oko 200 kriminalaca.” Sutradan, u â~ku, prebiram po dnevni~kim bele{kama. Nalazim da sam u utorak, 18. aprila 1995. godine tamo zapisao. “Po{to sam na sednici Skup{tine Srbije prvi govorio o programu vlade, na pauzi se pridruùjem nevelikoj

grupi poslanika iz Kraqeva, okupqenoj oko lidera demokrata Zorana \in|i}a, koji pri~a da }e do}i do velikih prestrojavawa na doma}oj politi~koj sceni. Ima zanimqiva mi{qewa o vo|ama drugih parlamentarnih stranaka: “[e{eq je opasan kada se pribli`i vlasti, kada oseti wen dah. Mnogima se svideo, jer stvara predstavu da se pre~icom, gotovo bez muke i jednostavno, mogu re{avati krupni problemi... Ko{tunica je odmeren i vredan, ali ~esto mrzovoqan. Ide suvi{e udesno... Dra{kovi} `udi za vla{}u, ali kad joj se nekim slu~a-

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

jem pribliì, onda beì, jer ne zna {ta bi sa wom radio...” Slaèmo sa da bi u Srbiji svaka nagla promena vlasti bila opasna i da bi najboqe bilo da imamo dve umerene opcije - jednu malo levo i drugu malo desno od centra. Zoran smatra da }e se iz SPS-a izlu~iti komunisti, da }e se DSS spojiti sa radikalima, a da }e SPO nestati sa politi~ke scene! Dodaje jo{ kako je Slobodan Milo{evi} 1989. godine “bio najpopularniji ~ovek na svetu. Ali, propustio je priliku da uvede vi{epartijski sistem i tako pretekne Slovence. Umesto toga poku-

{ao je da sa~uva komunizam. Nije pratio zbivawa u svetu, nego se opredelio za opciju bez budu}nosti... Sad ga Zapad zavr}e. Razgovara}e sa wim samo dok bude sara|ivao u razgra|ivawu Jugoslavije...” Posle atentata u Beogradu u ruke mi je dopao 69. broj nedeqnika “Identitet”, koji je iza{ao samo dan ranije, 11. marta 2003. godine, na ~ijoj naslovnoj strani krupnim slovima pi{e “\in|i} meta slobodnog strelca, ha{ki Srbi naru~ili atentat.” To im je, navodno, javio neki supertajni agent naveden pod {ifrom Laufer. Unu-

tra, na tre}oj strani, nasmejani lik jednog politi~ara, biv{eg i sada{weg ministra, pisca kolumne pod naslovom “Ova vlast tera {egu sa narodom” u kojoj tvrdi: “\in|i} je beskompromisan. On jednostavno ne}e ni sa kim da deli vlast. @eli sve sam i sve za sebe. A, u Srbiji nikad gora situacija! “ Sli~no su tada govorili i neki drugi politi~ari, koji sada, posle svega {to se potom dogodilo, za tragi~no stradalog premijera imaju samo re~i hvale. Vlasnik pomenutog glasila, ina~e, ve} iste ve~eri na{ao se na policijskoj poternici. U godini kada je Zoran \in|i} postao lider demokrata, potpisnik ovih redova, kao tada{wi predsednik Skup{tine op{tine, dobio je faks iz Glavnog odbora DS sa wegovim potpisom i predlogom da prilikom posete â~ku svrati i u op{tinu. Nisam imao ni{ta protiv. Zajedno sa saradnicima zadràli smo se u razgovoru skoro ~itav sat. Zanimao se posebno za poslovawe takozvane male, ali i ukupne privrede. Pre toga bio je u Hemijskoj industriji “Prvi maj”. Nije krio zadovoqstvo {to je, prihvatawem susreta sa predstavnicima lokalne samouprave, kako je naglasio, uvaèn od politi~kog protivnika. Poziv na ru~ak qubazno je odbio, uz diskretan osmeh: “Ne}u da ti pravim probleme. Pomisli}e neko, kada nas vidi zajedno, da si pre{ao u moju stranku...” Rodoqub Petrovi}

POLITIKA

PETAK 15. MART 2013. GODINE

POTPREDSEDNICA SPS DR DIJANA VUKOMANOVI]: REPUBLI^KA VLADA IMA KAPACITET DA SE ODR@I DO KRAJA MANDATA

VLAST MORA DA OSLU[KUJE PULS NARODA ocijalisti~ka partija Srbije poklawa izuzetnu pa`wu ènama, koje su ve}insko stanovni{tvo u Srbiji, zbog ~ega ih i isti~e, ako ne u prvi, a ono u ravnopravan plan sa mu{karcima. Ova partija ima i statutarnu odredbu da minimum 20 odsto èna treba da bude zastupqeno u svim organima stranke, rekla je pro{log petka u â~ku potpredsednica SPS i narodna poslanica dr Dijana Vukomanovi}, koja je prisustvovala proslavi 8. marta u organizaciji lokalnog Foruma èna ove stranke. U situaciji kada se pri~a o beogradizaciji republi~kog parlamenta, od izuzetnog je zna~aja, smatra ona, {to je â~anka dr Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi} jedini narodni predstavnik iz â~ka i Moravi~kog okruga, koja kao stru~wak iz oblasti agrara dostojno reprezentuje stavove socijalista u Narodnoj skup{tini Sr-

bije. Odgovaraju}i na novinarska pitawa o trenutnom stawu u Vladi Srbije i eventualnom raspisivawu vanrednih parlamentarnih izbora, dr Vukomanovi} je, pored ostalog, naglasila: - Te{ka su vremena, zbog ~ega se i Vlada prilago|ava trenutnoj situaciji. Srbija se nalazi na raskrsnici i ima velike {anse da re{i dva kqu~na problema - Kosovo i EU, uz ote`anu ekonomsku i socijalnu situaciju koja ti{ti sve gra|ane. Zbog toga, oni koji su na vlasti, mora da oslu{kuju puls i mi{qewe naroda. Mi smo ozbiqni i iskusni qudi i jako dobro znamo kako narod, {to bi se reklo, di{e. Znamo kada je narod nezadovoqan vla{}u i tu lekciju smo jako dobro nau~ili. Sada je aktuelna tema o rekonstrukciji Vlade Srbije, ali {to se na{e partije i premijera Da~i}a ti~e, wihov kqu~ni istorijski zadatak jeste Kosovo.

Potpredsednica SPS ne o~ekuje da }e skoro biti raspisani vanredni parlamentarni izbori, jer je to, kako je rekla, jako skupo: “To ko{ta i u vremenu i u novcu, tada i privreda staje. Verujem da ova vlada ima kapacitete da se odr`i do kraja i da je vreme da u Srbiji prestane da vlada vanredna situacija. Ponekad i nije mogu}e da vlade budu stabilne u ovim te{kim vremenima, {to se vidi na primeru Slovenije, Republike Srpske... Ali, mislim da Vlada Srbije sa kqu~nim qudima, Da~i}em, Vu~i}em i Dinki}em zaista ima snage da istraje.” Socijalisti~ka partija je zadovoqna u~inkom svojih ministara u Republi~koj vladi i ona ih ne}e mewati, ukoliko i do|e do wene rekonstrukcije. Na nedavnoj sednici Predsedni{tva SPS analiziran je rad predstavnika ove stranke u vlasti i tom prilikom je zakqu~eno, podse}a ona, da su ministri

SPS-a, na ~elu sa Da~i}em, iskusni qudi: “Zadovoqni smo, jer su na{i qudi koji upravqaju odre|enim resorima, zaista obrazovani za te oblasti. Naravno da uvek mo`e i boqe, ali {to se SPS - a ti~e, ta ocena je dobra ili vrlo dobra,” smatra potpredsednica Vukomanovi}. Nije sve istina {to su proteklih dana i meseci

objavili neki mediji, prave}i afere u kojima je navodno u~estvovao premijer Ivica Da~i} sa Mi{om Bananom i Ivicom Ton~evim, smatra ona i tvrdi da Da~i} kao predsednik partije ne dozvoqava da se ona me{a u resor Ministarstva unutra{wih poslova. Upravo zbog toga, tvrdi Vukomanovi}ka, SPS nije u~estvovao ni u izboru direktora policije, za koga je ponovo izabran Milorad Veqovi}, ~emu se, navodno, Da~i} protivio: “Ja verujem da je postignut kompromis i dogovor. Premijer Da~i} je ve} dao izjavu da je u tom slu~aju postignut visok stepen saglasnosti. SPS se sigurno ne me{a u ministarstvo na ~ijem je ~elu na{ predsednik i premijer.” Prokomentarisala je i neke afere koje se “vezuju” za Ministarstvo prosvete i uputila apel svim funkcionerima, kojih je u Srbiji oko 23.000, da prijave svoju imovinu i obrazovawe, izraziv{i o~eki-

U narednom periodu Forum èna GO SPS }e posebnu pa`wu posve}ivati eduakciji i obrazovawu sugra|anki iz oblasti zdravstva, socijalne za{tite, najavila je predsednica F@ mr Nata{a Cvijovi}: “Raduje me ~iwenica da sve vi{e mladih èna pristupa Socijalisti~koj partiji i da prepoznaju ciqeve za koje se borimo, a prevashodno za humano i pravedno dru{tvo”, rekla je povodom obeleàvawa 8. marta predsednica Foruma èna Gradskog odbora SPS i odbornik u Skup{tini grada.

vawa da ne}e biti “izolovanih slu~ajeva i prozivawa samo funkcionera nekih partija”. M.N.

RADNOM SASTANKU OO SNS PRISUSTVOVAO DR MILIJA BULATOVI], PREDSEDNIK SKUP[TINSKOG ODBORA ZA KOMUNALNU ENERGETIKU rogram komunalne energetike u~estvuje u bruto dru{tvenom proizvodu jedan odsto, a 3,5 odsto u strukturi zaposlenih. Veliko je interesovawe potencijalnih investitora za ulagawe u oblast energetike, posebno kada je re~ o izgradwi solarnih elektrana i malih hidrocentrala i na podru~ju ^a~ka. Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine planiralo je da u narednom periodu izdvoji {est miliona eura za remedijaciju deponije “Preli}i”, preneo je v.d. predseda-

vaju}eg Okru`nog i predsednika Gradskog odbora SNS Radenko Lukovi} neke od informacija sa radnog sastanka, odrànog sa dr Milijom Bulatovi}em, predsednikom skup{tinskog Odobra za komunalnu energetiku, kome su pro{log petka u â~ku prisustvovali i ~elni qudi op{tinskih odbora SNS iz Ivawice i Lu~ana. Kao najbliì saradnik dr Zorane Mihajlovi}, ministarke energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, dr Bulatovi} ima obavezu da sve okru`ne odbore informi{e o stawu u

TRANSPARENTNO I BRZO DELOVAWE

PRIORITETNI PROJEKTI Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine je uradilo i prioritetne programe u oblasti energetike i za{tite ìvotne sredine, koje je nedavno u posebnoj kwizi predo~ilo potencijalnim investitorima i predstavnicima stranih ambasada u Srbiji. Oni su vredni 8,390 milijardi evra, od ~ega je vi{e od dve milijarde evra predvi|eno za proizvodwu elektri~ne energije iz obnovqivih izvora, odnosno najvi{e - oko milijardu evra za projekte proizvodwe iz bio mase. Interesantan je i podatak da je za rehabilitaciju sistema daqinskog grejawa u Srbiji planirano oko 85 miliona evra. Projekti za{tite ìvotne sredine, za koje }e mo}i da konkuri{u i doma}i i strani investitori, “te{ki” su 316 miliona evra, od ~ega za pre~i{}avawe otpadnih voda “otpada” 115, i ono {to je za â~ak bitno - za remedijaciju (kompletnu sanaciju) deponije “Preli}i” planirano je {est miliona evra.

kome se nalazi energetski sistem zemqe i o kratkoro~nim i dugoro~nim planovima resornog ministarstva: - Prema proceni Saveta za energetiku, ono po ~emu se aktuelno ministarstvo razlikuje od prethodnog je transparentnost i brzo delovawe. Za budu}i razvoj najinteresantnije je uvo|ewe takozvanih fiding, odnosno podsticajnih tarifa, koje se odnose na elektri~nu energiju proizvedenu iz obnovqivih izvora energije. Kona~no su te tarife ozvani~ene i dostupne su

svima koji `ele da se bave obnovqivim izvorima energije. Va`no je napomenuti da su nadoknade korektne i isplative za svakoga ko bude odlu~io da se bavi proizvodwom elektri~ne iz obnovqivih izvora energije. Takozvane fiding, odnosno povla{}ene tarife, predvi|ene vladinom uredbom od 24. januara ove godine, va`i}e narednih 12 godina, objasnio je dr Bulatovi}: za investitore koji odlu~e da elektri~nu energiju proizvode u malim hidroelektranama, snage do jednog megavata,

nadoknada }e iznositi 10,4 centi po ~asu, za elektrane na bio masu od jednog do 10 megavata 13,2 euro centa, za elektrane na deponijama 6,9, za solarne od 16 do 20, elektrane na vetar 9,2 euro centi po kilovat ~asu, 10 euro centi za elektrane koje }e koristiti geotermalnu energiju i 8,8 euro centi za elektrane na gas. Bulatovi} je naglasio da }e EPS biti duàn da preuzme sve koli~ine elektri~ne energije koje budu proizvedene iz ovih izvora i da ih plati po ovim “povla{}enim” cenama koje je Vlada Srbije utvrdila, a sve u ciqu poboq{awa energetske bezbednosti zemqe i smawewa zavisnosti od uvoza. Prvi put je posle 2000. godine ura|en i stru~no obra|en program koji je dao mogu}nost lokalnim samoupravama i drugim zainteresovnim investitorima da ulaù u oblast energetike i za{tite ìvotne sredine. Do sada je veliki problem stvarao i

predstavqao najve}i uzrok korupcije na~in na koji su, po nekim ~udnim principima, izdavane lokacijske dozvole investitorima koji su `eleli da iz bilo kog oblika energije proizvode elektri~nu. Osim toga, taj postupak je trajao dugo i bio je nedovoqno jasan i transparentan, podse}a dr Bulatovi}: “Sada je to ura|eno korektno i zadovoqi}e sve na{e i potencijalne strane investitore. Prvi put je, naime, upu}en javni poziv koji se odnosi na dodelu lokacija za izgradwu malih hidroelektrana. On je objavqen 19. februara i na osnovu wega sve lokacije na kojima je predvi|ena gradwa odre|enih objekata bi}e izdavane putem konkursa i dodeqivane najpovoqnijim ponu|a~ima. Ranije lokalne samopuprave prakti~no za to mnogo nisu ni pitane ni slu{ane, iako su davale svoje zemqi{te, koje su u ve}ini slu~ajeva mogle mnogo boqe da iskoriste”. M.N.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

GRAD

RADNICI “GRADSKOG ZELENILA” ZAPO^ELI REDOVNE AKTIVNOSTI NA ODR@AVAWU JAVNIH ZELENIH POVR[INA

SISTEM ZELENILA NA MARGINI ako zvani~na sezona odràvawa zelenih javnih povr{ina nije po~ela, radnici JKP “Gradsko zelenilo” su, koriste}i povoqne vremenske uslove, ve} zapo~eli brojne aktivnosti na ure|ewu sistema zelenila (orezivawe, podsadwa cve}a...), predvi|ene programom poslovawa ovog i JP “Gradac”, koje finansira komunalno opremawe i odràvawe grada. Do sada su ovi poslovi “bili prepu{teni neujedna~enim shvatawima, {to je uslovilo da zelene povr{ine, ne samo da nisu imale oblikovanu vrednost, ve} su bile iskqu~ene iz sistema zelenila grada,” ocena je nove direktorke JKP “Gradsko zelenilo” Jasminke Lazi}, koja u prvom razgovoru za “â~anski glas” iznosi i utisak da je “zelenilo grada dugi niz godina na margini, te da su mnoge povr{ine nedore~ene, ili dotrajale i da je neophodno rekonstruisati ih i modernizovati.” - Ovogodi{wim programom predvi|ena je podsadwa drvoreda u Kuèqevoj i delu Nemawine ulice, sadwa novih sadnica u Ulici ùpana Stracimira - na dowem platou ispred Doma kulture i prostoru ispred Gimnazije. Osim toga, planirana je sadwa novih li{}arskih i ~etinarskih sadnica u Gradskom parku i na Trgu \ure Salaja, na mestima gde su ise~ena stara i

dotrajala stabla, koja su predstavqala opasnost po bezbednost gra|ana. I na zelenim povr{inama koje pripadaju stambenim objektima, bi}e pose~ena i sa wih uklowena prerasla, dotrajala i stabla sklona padu. Te poslove preduze}e obavqa na osnovu re{ewa Komunalne inspekcije i zahteva skup{tina stanara. U sastavu “Gradskog zelenila” posluje, kao {to je poznato, i radna jedinica “Grobqe”, koja se ve} duì niz godina suo~ava sa problemom nedostatka prostora. On je u prethodnom periodu povremeno re{avan pro{irewem grobqa na okolne lokacije, koje je preduze}e kupovalo uz pomo} Grada. I ove godine, u zavisnosti od buxetskih sredstava, planiranih za ove namene, najavquje direktorka Lazi}, trebalo bi da bude izvla{}ena parcela, povr{ine 762 kvadratna metra, koja }e biti pripojena Gradskom grobqu. U sklopu ove organizacione jedinice radi i gra|evinska grupa, angaòvana na izradi grobnih okvira i trotoara pored wih. “Planirano je da u ovoj godini bude izgra|eno oko 200 grobnih okvira, koje }e preduze}e ponuditi na prodaju. [to se ti~e slu`be za odràvawe grobqa, trudi}emo se da boqom organizacijom posla i u skladu sa rasploìvim resursima, higijenu podignemo na vi{i nivo, {to nimalo ne}e biti lako, ako se zna

Jasminka Lazi}, direktorka JKP „Gradsko Zelenilo”

da je za odr`avawe Gradskog grobqa, koje se prostire na oko 35 hektara, zadu`eno

samo {est radnika,” podse}a direktorka Jasminka Lazi} i obja{wava ovogodi{wi investicioni plan, posebno kada je re~ o ure|ewu kapele, nadstre{ice i platoa za ispra}aj posmrtnih ostataka, na ~iji izgled i funkcionalnost gra|ani ~esto imaju zamerke: - Planirana je rekonstrukcija nadstre{ice kapele, weno farbawe i kre~ewe i popravka oluka. Radna jedinica poseduje dvoja kolica za prevoz pokojnika od kapele do grobnog mesta i kolica za vence i cve}e. U ovoj godini nabvqen je lift za spu{tawe pokojnika, a u toku je zamena dotrajalog mobilijara (klupa, korpi za otpatke...) U zavisnosti od finansijskih mogu}nosti preduze}a, bi}e nabavqeno elektri~no vozilo za prevoz pokojnika od kapele do grobnog mesta. Radnici “Gradskog zelenila” ve} godinama imaju najni`e plate me|u zaposlenima u svim JP, iako obavqaju izuzetno te`ak i odgovoran posao. Pitali smo direktorku Lazi}, ima li mogu}nosti, uprkos zakonskim ograni~ewima, da wihove zarade budu korigovane? - U 2013. godini predvi|eno je pove}awe zarada za dva odsto od aprila i 0,5 procenata od oktobra. Van tih okvira nije mogu}e pove}avati masu zarada. M.N.

PROF. DR DRAGO MILO[EVI]: U I[^EKIVAWU ODGOVORA NA ODBORNI^KO PITAWE O FOLIJI ZA SANITARNU DEPONIJU

DOBRO BI DO[LA POQOPRIVREDNICIMA! Imaju}i u vidu koliko je navodwavawe zna~ajno za uspe{no bavqewe poqoprivrednom proizvodwom, prof. dr Drago Milo{evi}, predsednik Saveta za poqoprivredu grada â~ka, na 9. sednici Gradske skup{tine postavio je odborni~ko pitawe {ta je sa folijom, koja je pre nekoliko godina kupqena za sanitarnu deponiju. Ukoliko je ona jo{ uvek u dobrom stawu, predloìo je da se podeli poqoprivrednicima ~a~anskog kraja, koji bi mogli da je iskoriste za podizawe mikroakumulacija za vodu. Po{to odgovor na svoje odborni~ko pitawe nije dobio, ponovio ga je na posledwoj sednici. - Koliko mi je poznato, folija se trenutno nalazi u krugu Javnog preduze}a “Vodovod” â~ak. Prema nekim mojim saznawima, nu|ena je svojevremeno Javnom preduze}u “Duboko”, ali to nije prihva}eno, jer nije zadovoqavala traène standarde. Zbog toga sam predloìo da se nakon vi{egodi{weg stajawa, marketing 032/342-276

ova folija, ukoliko je jo{ uvek u dobrom stawu, podeli poqoprivrednicima, koji imaju nameru da izgradwom mikroakumulacija za vodu re{e svoj problem navodwavawa. Veoma sam razo~aran {to jo{ uvek nisam dobio odgovor, iako je proteklo vi{e od mesec dana od kada sam postavio ovo odborni~ko

pitawe. Ja smatram da bismo ovakvim gestom postigli odli~ne efekte na poqu poqoprivrede, mo`da ~ak i boqe od onih koji se ostvaruju jednogodi{wim agrarnim buxetom grada ^a~ka. Naravno, uslov je da je folija jo{ uvek u dobrom stawu. Insistiram da se ovaj predlog brzo razmotri. O~ekujem da se o wemu, u najkra}em mogu}em roku, izjasne gradona~elnik i ~lanovi Gradskog ve}a, kako bi se, ukoliko je folija u dobrom stawu, blagovremeno reagovalo. Kada po~ne sezona zalivawa, onda }e ve} biti kasno - izjavio je za “^a~anski glas”, prof. dr Drago Milo{evi}. Bez navodwavawa nema prosperiteta u poqoprivrednoj proizvodwi. Kako isti~e prof. dr Milo{evi}, ne postoji godina u kojoj zalivawe gajenih useva nije neophodno bar u

nekom delu sezone. Rezultati koje su poqoprivrednici do sada postizali na poqu prinosa gajenih kultura bili su naj~e{}e limitirani odsustvom sistemskih re{ewa u oblasti navodwavawa. Slaba ekonomska mo} poqoprivrednih gazdinstava u ve}ini slu~ajeva predstavqala je i jo{ uvek je ograni~avaju}i faktor da svako za sebe samostalno obezbedi navodwavawe parcela koje obra|uje. Ovaj problem uglavnom su prebrodili veliki poqoprivredni proizvo|a~i, koji su tokom prethodnih godina uspeli da obezbede nov~ana sredstva za nabavku skupih zalivnih sistema. - Mi imamo dobre agroekolo{ke uslove. Da bismo u oblasti poqoprivrede postigli visoke i stabilne prinose, moramo na}i na~in da svaka na{a parcela dobije vodu, jer su{a je po-

Profesor dr Drago Milo{evi}

stala na{a realnost. U posledwih 12 godina imali smo pet su{nih sezona. Ako poqoprivrednici nisu u stawu da samostalno re{e ovaj problem, trebalo bi im pomo}i! U tom smislu smatram da je moje odborni~ko pitawe sasvim na mestu. Ako folija jo{

uvek stoji neiskori{}ena, da ne bi daqe propadala najboqe bi bilo da se dodeli onima koji planiraju da problem navodwavawa re{avaju izgradwom minizahvata za vodu - poru~uje nadle`nima u lokalnoj samoupravi Milo{evi}.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

REPORTA@A

MR^AJEV^ANI ORGANIZUJU HUMANITARNI KONCERT

UDRU@ENIM SNAGAMA DO ZDRAVQA Biqani Stanojevi}, oboleloj od karcinoma, srpski lekari vi{e ne mogu da pomognu pa jedinu nadu polaè u le~ewe u Moskvi, za {ta joj nedostaju finansijska sredstva. Prva pomo} je stigla zahvaquju}i angaòvawu kom{inica Gine i Aleksandre, a 26. marta, u ~a~anskom Domu kulture Miroslav Ili} }e odràti humanitarni koncert edesetogodi{wu Biqanu Stanojevi} ìvot nije mazio. Kao razvedena èna, sa dvoje dece, ìvela je sa roditeqima i uz wihovu pomo}, a onda je, pre tri i po godine saznala da boluje od karcinoma grli}a materice i da je bolest u tre}em stadijumu. Lekari

Biqana, Gina i Aleksandra su je uputili na zra~ewe i hemoterapiju, usledila je operacija u Beogradu, pa druga u ^a~ku, zbog gnojnog procesa koji se pojavio nakon prvog hirur{kog zahvata. Ponovo je pribegla hemoterapiji, ali se weno stawe i daqe komplikovalo. - Bolest se pro{irila na mokra}nu be{iku. Zbog slabog oticawa mokra}e pojavila se hidronefroza

bubrega, pa sam morala da prekinem hemoterapiju, kako ne bih stigla do dijalize. Na posledwoj kontroli u Beogradu re~eno mi je da su mogu}nosti na{e medicine u mom slu~aju iscrpqene. Sve sam se lo{ije ose}ala, gubila i ono malo snage {to sam ranije imala i stigla dotle da ne mogu da ustanem iz kreveta - govori Biqana o svojim zdravstvenim problemima. Ali, nadu nije izgubila. U razgovoru sa qudima koje je sna{la sli~na muka, saznala je za kliniku doktora Borisova u Moskvi. - Wegov metod le~ewa

zasniva se na podizawu imuniteta iwekcijama florina, koji je biqnog porekla. Putem skajpa razgovarala sam sa medicinskom sestrom iz Srbije koja radi na toj klinici i poslala svoju medicinsku dokumentaciju. Doktor Borisov mi je preporu~io da krenem sa ku}nom terepijom, koja podrazumeva kori{}ewe ~epi}a sa florinom. Nekoliko dana po zavr{etku terapije osetila sam da mi se snaga vra}a i uspela da stanem na noge. Radi daqeg le~ewa Biqana je morala u Moskvu, a za put, boravak i terapiju iwekcijama bilo joj je potrebno 5.000 eura,

o kojima je te{ko bolesna èna mogla samo da ma{ta. Wena invalidska penzija ne prelazi 12.000, porodi~na, koju prima wena majka Jelka, te{ko doseè 11.000 dinara, a mla|a }erka Jelisaveta, koja ìvi u istom doma}instvu, nije zaposlena. Ali, zdravqe je najva`nije, a Biqana uverena da onaj ko ni{ta ne poku{ava ni{ta ne moè ni da o~ekuje od budu}nosti, pa je porodica uveliko po~ela da razmi{qa o prodaji skromne ku}e i preseqewu u jo{ skromniji prostor. Ba{ tada je na scenu stupila humanost Biqaninih kom{ija i

prijateqa. Wena dugogodi{wa prijateqica Gina Ga~evi} krenula je u prikupqawe novca me|u me{tanima Mr~ajevaca, a petnaestogodi{wa Aleksandra Petrovi}, dete iz kom{iluka, pokrenula humanitarnu akciju u svojoj {koli. - Nisam mogla da dozvolim da èna sa kojom se celog ìvota druìm ostane i bez krova nad glavom kaè Gina, kroz suze. Qudska solidarnost je Biqani ulila novu snagu i ona je, sa svotom koju su prikupile Gina i Aleksandra i dopunila porodica starije k}erke Milice, u februaru otputovala u inostranstvo. Potrebno joj je, nagla{ava, jo{ sedam terapija iwekcijama florina, u vremenskim razmacima od mesec dana. Razmi{qaju}i kako da obezbedi pare za slede}i odlazak bolesna èna se setila da wen zemqak Miroslav Ili} rado drì humanitarne koncerte. - Oti{la sam kod wega ku}i i zamolila ga da mi pomogne. Odmah je pristao i dogovorili smo se oko termina. Grad mi je besplatno dao salu u Domu kulture, preduze}e “Aceco” je bez nadoknade od{tampalo plakate, fudbalski klub “Orlovac” obezbedio autobus za prevoz Mr~ajev~ana, a pomo} u transportu obe}ali i taksisti. Organizaciju koncerta preuzeo je student Nemawa Cveti}, ~ija je majka poreklom iz Mr~ajevaca. - Interesovawe je veliko, o~ekujemo da sala bude puna. Na{ narod te{ko ìvi, ali ho}e da pomogne - kaè organizator. Biqana je u dobroj psihi~koj formi. Bodri je porodica, a unuk Kosta joj je, priznaje, najve}i motiv da ìvi i ozdravi. Na koncertu u Domu kulture, 26. marta u 20 ~asova, osim Miroslava Ili}a nastupi}e peva~i Miroslav Milinkovi} i Zorica Eri}, orkestar “Be}ari” i kulturno umetni~ka dru{tva “Bambi” i “Radi{a Po{ti}”. Cena ulaznice bi}e 600 dinara, a novac koji bude prikupqen omogu}i}e Biqani Stanojevi} da nastavi le~ewe u Rusiji. E. V.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

INTERAUTO TRADE

EKSTRA AKCIJA SERVISIRAWA VOZILA

CENE SERVISIRAWA CHEVROLET VOZILA

SPARK 0.8 --- 5.990 din AVEO 1.2 --- 6.990 din CRUZE 1.6 --- 9.190 din cene su sa PDV-om

nterauto trade od 18. marta po~iwe akciju servisirawa vozila po veoma pristupa~nim cenama. U servis automobila bi}e ura~unati motorno uqe, svi filteri, rad i porez, a akcija }e se odnositi na sva vozila van garantnog roka i nije vremenski ograni~ena. Na ovaj na~in Interauto trade `eli da pru`i najpovoqnije usluge svojim

dosada{wim, a i budu}im kupcima za servisirawe opelovih i {evroletovih vozila, ka`e Aleksandar Zari}, {ef servisa. Iako }e se cene servisa

razlikovati od modela do modela, po~etna cena za opelova vozila je od 6.090, a za {evroletova od 5.990 dinara. - Svi koji nam povere svoje vozilo na servis, dobi}e kompletan vizuelni pregled, dijagnostiku, kao i zamenu motornog uqa svih pripadaju}ih filtera. U cenu }e biti ura~unat i sav materijal, vrednost rada i porez. Pored svega obezbe|ujemo i besplatno prawe vozila - ka`e Zari}. Sve dodatne informacije mo`ete dobiti putem telefona 382192 i 380-000. I. M.

CENE SERVISIRAWA OPEL VOZILA ASTRA H 1.4 - 6.090 din ASTRA G 1.4 - 6.490 din CORSA C 1.2 - 6.190 din ASTRA G 1.7 - 7.490 din CORSA D 1.2 - 6.190 din VECTRA C 2.0 - 8.790 din

cene su sa PDV-om

POVERENI[TVO SRPSKIH DVERI ORGANIZOVALO TRIBINU O JASENOVCU

PRE]UTANI I NEDOVOQNO UPAM]ENI GENOCID Povod za tribinu, 11. marta u sali Skup{tine grada, bio je dolazak u Srbiju Srboquba @ivanovi}a, predsednika Me|unarodne konferencije za utvr|ivawe istine o Jasenovcu i prvog istraìva~a koji je stupio na tlo logora Jasenovac posle Drugog svetskog rata lo~ine u Jasenovcu dr @ivanovi}, poznati antropolog i profesor anatomije, istraìvao je 1964. godine, kao ~lan komisije koja je, u vreme kada se jo{ govorilo o podizawu spomenika jasenova~kim `rtvama, imala zadatak da otvori izvestan broj sondi, stekne uvid u sadràj masovnih grobnica i utvrdi broj i pol `rtava i, eventualno, na~ine na koje su pripadnici Srba, Jevreja i Roma ubijani. Uz napomenu da u komisiji nije bilo nijednog Hrvata i da su stariji stru~waci odbili da u~estvuju u wenom radu, @ivanovi} je naglasio da je tom prilikom utvr|eno da je u Jasenovcu stradalo vi{e od 730.000 pripadnika srpske nacionalnosti, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma, kao i da je me|u mu~enim i ubijenim bilo 110.000 dece mla|e od 14 godina. Iako su ~lanovi komisije, no{eni mladala~kim entuzijazmom, savesno i bez i~ije tehni~ke pomo}i obavili posao, javnost nije smela da sazna rezultate wenog rada, a danas, posle toliko godina Hrvatska nastoji da {to vi{e umawi broj jasenova~kih `rtava, da romske `rtve ukine, dok joj manipulacija za postradalim Jevrejima ne polazi za rukom po{to wihovi sunarodnici poseduju spiskove `rtava. Uzroke genocida nad Srbima, od strane Hrvata i Muslimana, poznati antropolog je potraìo u pro{losti i doveo ih u vezu sa "bespo{tednom borbom" koju katoli~ka crkva vodi protiv pravoslavne jo{ od pre raskola u 11. veku. - Rim, koji je nekada bio prestonica Rimskog carstva, kao i rimskih biskupa, nije mogao da se pomiri sa ~iwenicom da postoji Isto~no rimsko carstvo ili Vizantija, te da se centar mo}i iz Rima preselio na istok. Te`wi katolika da pro{ire svoj uticaj i vlast na istok suprotstavqala se mo}na srpska dràva, koja je vremenom preuzela ulogu Vizantije. Iz se}awa na{eg naroda, naglasio je @ivanovi}, izbrisane su racije, progoni i pokoqi Srba u Bosni i Hercegovini za vreme austrougarske aneksije, a naro~ito u Hrvatskoj, koja je bila deo Ma|arske kraqevine, kao i stradawa Srba u Srbiji za vreme autrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu. - Okupacioni komandant Beograda bio je Hrvat, posebno svirep prema Srbima ...

Me|unarodni eksperti, koje je predvodio {vajcarski lekar Ar~ibald Rajs, prikupili su dokumente o uàsnim zlo~inima u Srbiji, na primer u Ma~vi, gde su Hrvati, oficiri i vojnici u austrougarskoj vojsci, nemilosrdno zlostavqali i iskorewivali srpski ìvaq. Zlo~ini su vr{eni uz blagoslov rimokatoli~kih biskupa i svesrdnu pomo} dràvnih organa. Ar~ibald Rajs tako|e navodi da su ubice naro~ito surove bile prema pravoslavnim sve{tenicima. Osim Hrvata i Muslimana, zlo~ine nad srpskim ìvqem vr{ili su i Bugari, saveznici Austrougarske i Nema~ke. Najve}i deo Srba u Prvom svetskom ratu stradao je u koncentracionim logorima, u kojima su uslovi bili takvi da je tre}ina zatvorenika podlegala tokom prva dva dana. U ime zajedni{tva u novonastaloj Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, posle rata se }utalo o zverstvima nad srpskim ìvqem, a da se u novoj dràvi zlo~ini nisu prikrivali, ne bi se genocid, znatno ve}ih razmera ponovio u Drugom svetskom ratu, smatra @ivanovi}. Rimokatoli~ka crkva se, naglasio je on, nikada nije odrekla zlo~inaca nad Srbima u dva svetska rata, a neke od wih je proglasila blaènima. Govore}i o genocidu nad Srbima u Drugom svetskom ratu, stru~wak za ovu problematiku je ustvrdio da je veliki broj rimokatoli~kih sve{tenika direktno u~estvovao u zlo~inima, a da je saradwa KPJ, na ~ijem ~elu se nalazio Josip Broz Tito, Hrvat po nacionalnosti, i Nezavisne dràve Hrvatske, u~inila da Srbe nesmetano istrebquju ne samo u NDH ve} svuda gde su komunisti imali vlast. Posleratna komunisti~ka vlast je, rekao je antropolog, u skladu sa politikom bratstva i jedinstva, zabetonirala masovne grobnice i izjedna~ila ubice i `rtve. Po wegovom mi{qewu, i progoni Srba u novije vreme, tokom "Oluje" i "Bqeska", izvr{eni su uz blagoslov i podr{ku Vatikana. Posle demokratskih promena u Srbiji, progla{ena je nova politika takozvane regionalne saradwe, nametnuta od strane EU I SAD, kojom je ponovo potisnuto se}awe na genocide, pa se u srpskim {kolama danas ne u~i o Jasenovcu, a Srbija je vaqda jedina zemqa u svetu koja nema muzej holokausta nad Jevrejima i genocida nad Srbima i Romima, podsetio je Srboqub @ivanovi}. Na tribini su govorili i Ranko Gojkovi}, novinar Ratko Dmitrovi}, profesor Vladimir Dimitrijevi} i Bo{ko Obradovi}, ~lan Stare{instva Pokreta Srpske. U~esnici tribine ne smatraju da suo~avawe sa istorijskim doga|ajima raspiruje nacionalnu mr`wu ve} predstavqa dug `rtvama genocida. Stalnim podse}awem na broj mu~enih i ubijenih u pro{losti mi, po wihovom mi{qewu, spre~avamo da nam se u budu}nosti ponove gre{ke koje smo ranije ~inili. E. V.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. MART 2013. GODINE

REPORTA@A

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA PORODICU RADOVI] Mihailo Radovi}, deda kwièvnika Du{ka Radovi}a, bio je sve{tenik u selu Vrani}ima i predavao veronauku u ~a~anskoj Gimnaziji, a svoje {estoro dece usmero ka kwizi i obrazovawu. Uspomenu na ovu znamenitu porodicu oìvqavamo uz pomo} Du{kovog brata Brane, poznatog sportskog radnika u Rakovici u}a ôli}a, u selu Vrani}ima nadomak â~ka, jo{ uvek ~uva uspomenu na porodicu Radovi}, koja je u woj ìvela krajem 19. i po~etkom 20 veka. Jedinstven je primer stare srpske arhitekture i zbog toga je 1987. godine progla{ena za kulturno dobro. Jedna ve}a i jedna mawa prostorija, velika oxaklija, podrum ispod cele ku}e. Retke posetioce ovog dragocenog, ali prili~no oronulog zdawa, iz impozantnog rama na zidu (fotografiju je me{tanima Vrani}a poklonilo Udruèwe â~ana iz Beograda) prati blag pogled prote Mihaila Radovi}a. Poreklom je iz uì~kog kraja, kao mlad sve{tenik dobio je miokova~ku parohiju i, sa suprugom Savkom, svio porodi~no gnezdi u ku}i uglednih doma}ina ôli}a. Visokomoralan i pun razumevawa za bli`we, paroh je uìvao veliko po{tovawe me{tana, koji su ga u dva navrata birali za narodnog poslanika. Iz vremena kada je honorarno predavao veronauku u ~a~anskoj Gimnaziji ostala je zabele{ka profesora univerziteta i filozofa Brane Petronijevi}a, koji je u svojstvu ministarskog iza-

Ku}a u Vrani}ima u kojoj su ro|ena deca prte Mihaila

Prota Mihailo Radovi}

slanika na kraju {kolske 1910. godine ovako ocenio rad nastavnika: “On svoj predmet predaje idealno. Boqi se nastavnik ne mo`e zamisliti. On svoju veronauku ne vezuje za dogmatiku ve} u svoja predavawa unosi razum i moral.” Velika je sre}a {to je ovakav ~ovek imao potomstvo, jer je na svoje {estoro dece, Margitu, Grozdanu, Ogwena, Ugqe{u, Mom~ila i \u-

Ugqe{a Radovi} u Solunu za vreme Prvog svetskog rata

ra|a, imao i umeo {ta da prenese - vlastito uverewe da su duhovne i moralne vrednosti va`nije materijalnih, a obrazovawe, vredno}a i skromnosti vrline nad vrlinama. Iz Vrani}a Radovi}i su se preselili u ^a~ak, a wihova ku}a, u neposrednoj blizini Crkve i Gimnazije jo{ uvek `ivi u

se}awima Ugqe{inog sina Branimira, atletskog trenera sa kojim smo se pre izvesnog vremena susreli u Beogradu. - U ^a~ak sam dolazio preko leta, da ferije provedem kod o~evih sestara Margite i Grozde. U dvori{tu je raslo raznovrsno vo}e, a isticala se velika kru{ka lube-

ni~arka. Ko god bi u{ao u dom Radovi}a prvo bi uo~io police sa kwigama. Bila je to izuzetno velika, bogata biblioteka. Ja sam dosta vremena provodio napoqu, jurcao sam ~a~anskim ulicama, kupao se i pecao na Moravi. Tetke su mi dozvoqavale da se igram do mile voqe, jedino su zahtevale da u ta~no odre|eno vreme budem na ru~ku. Nepo{tovawe ovog reda do`ivqavale bi kao smrtnu uvredu. Radovi}i su imovinu kasnije prodali i podelili novac, a postojale su dve ku}e i velika {upa govori Brana i pokazuje slike koje mu je tetka Margita ostavila u nasle|e. Stariju, iz 1932. godine i sa motivom ~a~anskih fabrika, naslikao je Vladimir Katin, profesora slikawa u tada{woj Gimnaziji, druga je delo Bogi}a

Margita Radovi} kao mlad profesor

Risimovi}a Risima. Margita Radovi} (1895 1959) je pune tri decenije radila kao profesor srpskog jezika i kwièvnosti u @enskoj gimnaziji u â~ku, a posle Drugog svetskog rata postavqena je za direktora ove {kole. â~ani su voleli i uvaàvali “gospo|icu Margitu”, a u~enici dugo po zavr{etku {kole pomiqali wena predavawa, ispuwena emocijama i oboga}ena zanimqivim detaqima iz ìvotu pisa-

ca. Vredna i odgovorna, ona je nalazila vremena i za rad u Kolu srpskih sestara i KUD-u “Abra{evi}”, gde je vodila recitatorsku sekciju. Svoj grad je zaduìla i inicijativom da se u wemu osnuje Istorijski arhiv, ~iji je bila prvi upravnik. Nije se udavala, kao ni wena starija sestra Grozdana, sa kojom je ìvela u zajedni~kom doma}instvu. Za razliku od Margite, koja se nije klonila javnog ìvotu, Grozda je vodila povu~en

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Brana Radovi} u svom domu

Du{ko Radovi} za pisa}om ma{inom

lutin Boji}a slu{ao na licu mesta. Dok prelistava Ugqe{inu “crnu svesku iz Soluna” nailazimo na lekcije: “[ta je telo”, “[ta je zapremina tela”, “[ta je teìna i ~ime se meri”... “Imao je najlep{i rukopis od svih Radovi}a”, prime}uje najmla|i i jedini ìvi sin Ugqe{e Radovi} i wegove supruge Sofije, Ni{lijke iz èlezni~ke porodice Stefanovi}. Najstariji, Miodrag, bio je precizni mehani~ar i ramarketing 032/342-276

U~enice osmog razreda @enske gimnazije sa profesorima i direktorom {kole Margitom Radovi}, 1948. godine

`ivot. Zavr{ila je vi{u radni~ku {kolu, ali je ostala kod ku}e i posvetila se doma}im poslovima i brizi o bra}i i sestri, jer su roditeqi umrli pre nego {to su svu decu izveli na put. Bila je vrsna doma}ica, ali i veliki qubiteq literature, a weni savremenici su govorili da je o pro~itanim kwigama mogla na ravnoj nozi da razgovara sa sestrom - profesorkom. Pitamo Branu ko je od Radovi}a bio najve}i intelektualac. “Stric Ogwen”, uzvra}a bez kolebawa. Ogwen Radovi}, veliki poznavalac nema~kog jezika najpre je bio gimnazijski profesor, neko vreme i u ^a~ku, a potom vi{i predava~ na katedri za nema~ki jezik u Beogradu. Kolege i studenti su rado posezali za uxbenicima koje je on napisao (“Nema~ki glagoli” i “Osnovi sintakse nema~kog jezika”, pored ostalih), priredio je izbor Hajneove poezije, preveo Rankeovu “Srpsku revoluciju” i Kelerov roman “Zeleni Hajnrih”, a u rukopisu mu je ostao prevod Geteovog “Fa-

REPORTA@A

usta”. wen direktor i u~inio da Svojim profesijama bi- se ova {kola svrsta me|u li su predani i ostali si- uzorne obrazovne ustanova. novi prote Mihaila. Mom- Penziju je do~ekao u Beo~ilo Radovi}, magistar gradu, kao vi{i savetnik u farmacije, najduè je, kao Poqoprivrednoj komori apotekar, slu`bovao u Srbije. Kraqevu. U posleratnom Na{ sagovornik je sin vremenu obavqao je du`nost Ugqe{e Radovi}a, ro|enog upravnika kraqeva~kih 1890, koji je bravarski zaapoteka, bio nanat zavr{io u Berodni poslanik ~u. U Braninom i predsednik domu u Rakoprvog Srevici po~aBirajte za svoju decu skog odbosno mesto lepa i ozbiqna imena. ra za srez zauzima Uvek morate misliti na to ì~ki. mali crni da }e neka od tih imena Wegov sin paw obanositi budu}e ulice, {kole Zoran je vijen loi trgovi. e l e k zom, ukratroinèwer, sni predmet Du{ko Radovi} ìvi u Nema~i maturski rad koj, a k}erka Marwegovog oca. Izgita je radila kao prevanredan je spoj zanatvodilac, upoznaje nas Brana ske ve{tine i ose}aja za sa svojim srodnicima. umetnost, a budu}i majstor Pokojna Smiqana, ga je izradio samo uz pomo} inèwer hemije, i Aleksan- ~eki}a i brenera. Ugqe{a dra, arhitekta, k}erke su je, ina~e celog ìvota rawegovog strica \ur|a. Sa dio kao ma{inovo|a, a za diplomom beogradskog ovaj posao se, saznajemo Agronomskog fakulteta kroz razgovor sa Branom, ovaj protin sin se zaposlio osposobio u Solunu, za vreu Kraqevu, kao nastavnik u me Prvog svetskog rata. Sredwoj poqoprivrednoj Pre{ao je Albaniju, a ~uve{koli, da bi kasnije postao nu “Plavu grobnicu” Mi-

dio na èleznici, Desanka je nesre}nim slu~ajem izgubila ìvot u mladosti, a Du{an Radovi}, poznati aforisti~ar i kwièvnik, preminuo 1984. godine. Du{ko je sa ponosio isticao da je sin zanatlije starog kova, obrazovanog, vrednog i strogog prema sebi i drugima, a to {to mu se preci po ocu i majci dosta razlikuju, jer Radovi}i su bili intelektualci a Stefanovi}i obi~an svet, smatrao je veoma va`nim za formirawe wegove li~nosti i

razvoj kreativnosti. Pro{lo je dosta godina od kako je lucidni aforisti~ar u etar pustio misao “Du`nost je oca da se brine o prezimenu dece, a o imenima }e brinuti majke”, a u me|uvremenu su stasavale nove generacije Radovi}a. Du{kov sin Milo{ je re`iser i otac de~aka Reqe. Brana ima sina Marka, koji priprema doktorat iz fizike, a znamenitoj lozi prikqu~ila su se i wegova deca - Petar i Hristina. E.V.

SELO

PETAK 15. MART 2013. GODINE

U DOMA]INSTVU MIRKA TRIPKOVI]A IZ PREQINSKE BALUGE

SVAKA NOVA SEZONA SVE NEIZVESNIJA ao i svi uzorni poqoprivrednici, koji koriste svaki lep dan da obave pripreme za novu sezonu, tako i bra}a Tripkovi}i, Mirko i Milo{, iz Preqinske Baluge, ovih martovskih dana imaju pune ruke posla. U svemu {to je neophodno da se uradi, poma`u im svi ~lanovi porodice. Tripkovi}i se bave povrtarskom proizvodwom i `ive iskqu~ivo od prihoda ostvarenih od poqoprivrede. Obra|uju oko ~etiri hektara sopstvene i isto toliko zemqe uzete u zakup. Poqoprivredna mehanizacija koju koriste je prilago|ena proizvodwi povrtarskih kultura i uglavnom nabavqena u godinama kada se od ovog posla znatno boqe zara|ivalo. Ovu {esto~lanu porodicu smo zatekli usred pripremawa semenskog krompira za predstoje}u setvu. Za trenutak smo uspeli da ih odvojimo od posla i zapodenemo pri~u o efektima poqoprivredne proizvodwe u ovim kriznim vremenima. Kako isti~e Mirko Tripkovi}, pro{la godina je bila katastrofalno lo{a za sve povrtare ~a~anskog kraja, jer su tro{kovi proizvodwe bili izuzetno visoki. Sve kulture su zahtevale i dodatna ulagawa za navodwavawe zbog ekstremno visokih dnevnih temperatura. Nafta je bila izuzetno skupa, a povr}e jeftino. - U pro{loj sezoni najboqe finansijske rezultate smo ostvarili od prodaje sredwestasnog kupusa. Za razliku od onog ka-

tiboru, Tripkovi}i smatraju da }e poqoprivrednici ovog kraja bar deo svoje proizvodwe krompira realizovati kroz ugovore sa ~a~anskom “îpsarom”, {to }e, u svakom slu~aju, zna~ajno popraviti plasman ovog proizvoda. Bez obzira na to, pla{e se da krompir iz uvoza, kojim je trenutno preplavqeno na{e trì{te, i u novoj sezoni ne pomrsi ra~une doma}im proizvo|a~ima. Mirko i Milo{ planiraju da zasade i hektar i po kupusa, a ni od paprike ne}e odustati. [to se ti~e plasteni~kog prostora, i u ovoj sezoni u wima }e biti zastupqeni paradajz, krastavci i karfiol. - Semenski materijal je neverovatno skup. Te{ko je na}i neko kvalitetnije seme bez visoke cene. Svi se vezuju za evro, a mi, poqoprivrednici, za sobom smo ostavili jednu od teìh godina. Niko nas ne pita kako nam je. Ono malo zarade {to smo ostvarili utro{i}emo na neophodni re-

snijeg, on je postigao solidniju cenu, koja se kretala u rasponu od 20 do 30 dinara po kilogramu. Krompir smo sejali na povr{ini od pet hektara, ali nam se nije isplatila proizvodwa. Na parcelama koje nismo navodwavali rod je podbacio. Iako smo robu uspeli da unov~imo, s obzirom na uve}ane tro{kove proizvodwe - nismo ostvarili `eqene efekte. Cena ovog povrtarskog proizvoda je bila izuzetno lo{a. Da nismo ostavili izvesne koli~ine krom-

pira na lageru za zimski period i da nije do{lo do skoka wegove cene, ne bismo imali ~ime da pokrijemo tro{kove prole}ne setve. U su{tini, sve {to smo zaradili u pro{loj godini bi}e dovoqno samo da potkrpi ovogodi{wa ulagawa - rekao je Mirko. On je dodao da je imao i dobar rod paprike, jer su toj kulturi odgovarale visoke temperature. Ipak, ni od toga nije video neku veliku vajdu, jer paprika ve} desetak godina ima gotovo istu cenu. I na jesewem kupusu nije bilo zarade. Nije imao ko da ga kupi. I ono malo {to su prodali - oti{lo je po neverovatno niskoj ceni od pet dinara po kilogramu. Na nekim parcelama kupus su i zaorali, a izvesnu koli~inu i bacili.

ZARADA SE TOPI, A REPROMATERIJAL POSKUPQUJE I u ovoj godini Tripkovi}i }e gajiti krompir na pribli`no istoj povr{ini kao i lane. Osim crvenog “kondora” i bele “karere”, zaseja}e i dve nove sorte, koje daju visoke prinose i boqe podnose su{u. Re~ je o “rudolfu” i belarosi”. Na pitawe da li o~ekuju da }e u novoj sezoni plasman ovog povrtarskog proizvoda biti olak{an zbog ~iwenice da je definitivno ukinuta zabrana wegovog izvoza na evropsko tr`i{te, odgovorili su da je sve neizvesno i da su, najverovatnije, u pitawu prazne pri~e. Iako svoj krompir obi~no prodaju u Beogradu, Smederevu, Novoj Varo{i i na Zla-

promaterijal za prole}nu setvu. Ukoliko ne posejemo, ~emu da se nadamo - ka`e Mirko, nagla{avaju}i da je situacija u srpskim selima veoma te{ka i da zbog gubitaka iz prethodne godine mnoga doma}instva ne}e mo}i da iznesu teret predstoje}e setve.

SKROMNE MOGU]NOSTI DA SE MODERNIZUJE PROIZVODWA U ovom poqoprivrednom gazdinstvu poku{avaju da prate moderne trendove u povrtarskoj proizvodwi. Nedavno su nabavili kontejnersku sadilicu, jer nameravaju da ove godine proizvode rasad iz kontejnera. Za neke druge, ozbiqnije investicije, kako kaù, za sada nema prostora. Ona zlatna vremena, kada su se lako kupovali traktori i druge ma{ine, davno su pro{la. Na subvencije dràve oni ne ra~unaju. Nisu ih ni do sada koristili. Podsticajna sredstva su, kako procewuju, mahom odlazila na podru~je Vojvodine, dok su poqoprivrednici u ostalim delovima Srbije dràvne subvencije dobijali vrlo retko. Iako je poqoprivreda u ovom doma}instvu deo porodi~ne tradicije, Tripkovi}i su ozbiqno zabrinuti za budu}nost svoje proizvodwe. Autoput, koji je }e ovom delu Srbije svakako doneti prosperitet, pro}i }e ta~no preko wihovog imawa. Polovina obradivog zemqi{ta, koja se nalazi u wihovom posedu, bi}e odse~ena od reke êmernice, pa ne}e mo}i da ga navodwavaju.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

SELO

SAVREMENI TRENDOVI U REZIDBI VO]AKA

Pribliàva se kraj zimskog mirovawa vo}aka, pa samim tim i optimalno vreme za izvo|ewe zimske rezidbe, kao veoma va`ne pomotehni~ke mere. Rezidba je „zanat“, to je ve{tina koju moète nau~iti ako savladate osnovna pravila i ako nau~ite da uo~avate detaqe koji vam sami ukazuju kako da postupite u konkretnoj situaciji, kaè dr Milan Luki}, rukovodilac Odeqewa za pomologiju i oplemewivawe vo}aka u Institutu za vo}arstvo. ezidba u osnovi podr a z u m e v a uspostavqawe odre|enog odnosa izme|u rasta i rodnosti na stablu kao celini, odnosno uspostavqawe odnosa izme|u rasta i rodnosti na pojedina~nim granama, koji ~ine skeletnu strukturu stabla. - Za pravilnu rezidbu jabu~astih vrsta vo}aka zna~ajno je poznavati period za koji se bo~ni vegetativni pupoqak, pri odre|enom poloàju u prostoru i prema provodnici, diferencira u generativni pupoqak. Naime, razli~itim sortama jabuke pri istom ili razli~itom poloàju letorasta prema horizontali, potreban je i razli~it minimalni broj vegetacija da formiraju generativne pupoqke koji }e doneti rod. Kod sorti jabuke Idared i Golden Delicious, ovaj period iznosi jednu godinu, zbog ~ega je rezidba u rodu kod ovih sorti relativno jednostavna. Sorte Jonagold, Braeburn, Fuji i neke druge na pojedinim prirastima formiraju i bo~ne me{ovite pupoqke koji normalno plodonose, tako da ovaj period moè biti i kra}i.

REZIDBA JE „ZANAT“

Kod sorte Idared, me|utim, iako se bo~ni me{oviti pupoqci formiraju u velikom broju, oni retko uspevaju da donesu plod napomiwe dr Milan Luki}, rukovodilac Odeqewa za pomologiju i oplemewivawe vo}aka u Institutu za vo}arstvo. U ciqu adekvatnog izvo|ewa rezidbe u rodu, neophodno je poznavawe principa rasta grana i bu|ewa pupoqaka, koje defini{u slede}e zakonitosti: dve grane koje rastu ravnomerno na istoj poziciji na provodnici, iste su po svojoj snazi rasta ili bujnosti; od dve grane ujedna~ene po duìni i bujnosti, gorwa grana ima bujniji rast, odnosno da}e bujnije priraste od grane ispod we; od dve grane koje su iste po svim karakteristikama, bujnije }e da raste ona grana koja na sebi ima vi{e obrastaju}ih prirasta; grane koje se razvijaju bliè provodnice imaju bujniji rast od grana koje su udaqenije; grane sa otvorenim uglom u odnosu na provodnicu slabije rastu i ranije formiraju rodno drvo u odnosu na grane sa o{trim uglom granawa, obja{wava dr Milan Luki}. Savremeni koncept formirawa uzgojnog oblika i rezidbe jabuke podrazumeva uvo|ewe sistema duge rezidbe, ~ime je pove}an prinos po jedinici povr{ine zasada, ve}e je u~e{}e plodova prve klase i boqa je obojenost plodova, nagla{ava dr Luki}. Sistem duge rezidbe podrazumeva nosa~e rodnog drveta koji plodonose duì period. Zahvati na ovom vi{egodi{wem rodnom drvetu uglavnom su usmereni na uklawawe ja~ih prirasta koji imaju tendenciju naru{avawa rasta, prore|ivawe kratkih rodnih gran~ica u ciqu

odr`avawa statusa rodnog potencijala i delimi~no obnavqawe rodnog drveta u vr{nom delu prirasta, obja{wava na{ sagovornik. - Kada je rezidba {qive u pitawu treba imati u vi-

rodnosti, kao {to je to slu~aj sa vegetativnim podlogama za jabuku. Ako se posmatra gra|a pupoqaka kod jabuke i kru{ke, sa stanovi{ta procesa rasta i rodnosti, nije problem ako svi pupoqci na stablu

rativnih pupoqaka kod ove vrste vo}aka treba smatrati kao tendenciju ka ogoqavawu grana - kaè dr Luki}. Prema wegovim re~ima, sve sorte {qive veoma pozitivno reaguju na rezidbu, pri ~emu svaka sorta ima specifi~ne zahteve u pogledu sprovo|ewa ove pomotehni~ke mere. Sortne specifi~nosti rezidbe {qive odnose se na dominantni tip rodne gran~ice, kategoriju i starost sekundarnih nosa~a rodnog drveta, kao i odgovaraju}eg ugla granawa. - Dobre predispozicije za zamenu rodnog drveta, pa samim tim i jednostavniju rezidbu, pokazuju sorte â~anska lepotica i Stanley, koje dominantno plodonose na kratkom rodnom drvetu. Za razliku od ovih sorti, â~anska rodna ima veoma visok rodni potencijal, ali i sklonost ka gubqewu vegetativnih pupoqaka, {to u osnovi uslovqava alternativno

du ~iwenicu da se gajewe {qive u savremenim zasadima bazira pre svega na pomotehni~kim zahvatima, tim pre {to je kod {qive xenarika preovla|uju}a podloga, odnosno nemamo podlogu koja bi imala status modifikatora rasta i

u jednom trenutku postanu generativni. Me|utim, kod {qive formirawe generativnih pupoqaka mora da prati i zna~ajna vegetativna aktivnost za koju su neophodni vegetativni pupoqci. Svaku sklonost ka ve}em formirawu gene-

plodono{ewe. Naime, za razliku od ve}ine drugih sorti koje dominantno plodonose na jednogodi{wim rodnim gran~icama i kod kojih se rezidba uglavnom svodi na prekra}ivawe nosa~a rodnog drveta na odgovaraju}u

Dr Milan Luki}

REGIONALNO SAVETOVAWE P^ELARA MORAVI^KOG OKRUGA

SAVREMEN PRISTUP PÊLARSTVU D ru{tva p~elara "â~anska p~ela" i "â~ak" organizuju regionalno savetovawe p~elara Moravi~kog okruga, pod nazivom "Savremen pristup p~elarstvu". Savetovawu, koje }e biti odràno sutra, u sali Skup{tine grada, u devet ~asova,

mogu prisustvovati svi zainteresovani za p~elarstvo, a ulaz je besplatan. Posle uvodne re~i organizatora, predavawa }e odr`ati profesor dr Du{an Bawac, na temu "Prole}ni i jesewi radovi na p~eliwaku, uslov za zdrava i jaka p~eliwa dru{tva nove

proverene metode koje obezbe|uju spre~avawe bolesti p~eliwih dru{tava" i diplomirani in`ewer Zoran Sevi}, pod nazivom "Stacionarno p~elarewe LR ko{nicom (paralelno obja{wewe za DB, Farar i druge tipove ko{nica)". N. R.

duìnu, sorta â~anska rodna dominantno plodonosi na dvogodi{wem delu prekra}enog letorasta koji na sebi nosi rodne gran~ice. Izbegavawe pojave alternativne rodnosti mogu}e je primenom zahvata u zimskoj rezidbi kojim se uspravni letorasti prekra}uju na ~etiri - pet baznih pupoqaka, ~ime se inicira formirawe rodnog drveta koje plodonosi jednu ili dve godine. Tako formirani rodni ~vorovi na sebi obi~no nose jednogodi{we rodne gran~ice, majske kitice i kratke rodne gran~ice. Istovremeno iz vr{nih pupoqaka rodnih ~vorova, formiraju se novi letorasti na kojima se zahvat prekra}ivawa izvodi u zimskoj rezidbi naredne godine. Na ovaj na~in kontroli{e se formirawe rodnih gran~ica (mladog rodnog drveta) svake godine, koje se zadràvaju u zoni skeleta i obezbe|uju redovnu rodnost - podse}a dr Milan Luki}. N. R. PIJA^NI BAROMETAR POVR]E krompir 40 - 60 dinara pasuq 300 paprika 350 paradajz 220 krastavac 300 praziluk 80 - 100 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 250 kupus 20 karfiol 250 - 300 per{un 30 {argarepa 40 - 60 cvekla 30 - 60 prokeq 250 - 300 zelena salata 25 - 30 spana} 60 - 100 crni luk 40 - 60 beli luk 400 VO]E suve {qive 220 - 300 jabuke 30 - 100 kru{ke 80 - 120 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 100 pili}i 350 jaja 10 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 350 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 160 prasi}i 240 ovce 140 jagwad 270 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 15. MART 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

[TA SE KRIJE IZA PMS-a ko 90 odsto `ena ose}a predmenstrualne sindrome (PMS) , a stru~waci procewuju da tri do pet odsto pati i od ekstremnijeg stawa, koje nazivaju predmenstrualni poreme}aj. Iako ve}ina `ena toleri{e simptome PMS-a bez prevelike buke oko toga, ipak nema sumwe da oni znatno uti~u na kvalitet

ìvota ène, bar nekoliko dana u mesecu. U osnovne tipove simptoma PMS-a spadaju ose}aj straha, razdra`qivost, poja~ana psihi~ka osetqivost, ose}aj neizdrìve gladi, poja~an apetit, depresija, nesanica, dobitak na telesnoj teìni zbog sakupqawa te~nosti u tkivu, kao i napetost u prsima.

BIQNI LEKOVI

Bez obzira {to se PMS smatra uobi~ajenim, pa i o~ekivanim delom menstrualnog ciklusa, prema nekim stru~wacima to ne mora biti tako, a izra`ajniji simptomi mogu signalizirati i neke ozbiqnije poreme}aje zdravqa.

Do kojeg stupwa je PMS normalan? Iako je “normalno” za svakoga razli~it pojam, ako prime}ujete da PMS simptomi uzurpiraju va{ uobi~ajeni `ivot i svakodnevno funkcionisawe, signal je da treba da napravite neke promene u svom `ivotnom stilu. Trebalo bi da izbegavate hranu za koju znate da je nezdrava i izaziva upale, i da zasnivate ishranu na zdravim, sezonskim namirnicama. Tako|e, vaqalo bi ograni~iti unos kofeina i alkohola, jer oni

SMR[AJTE UZ POLA LIMUNA DNEVNO a{e telo zahteva unos zdrave hrane i redovno ve`bawe da bismo smr{li na zdrav i siguran na~in. Ali, za gubitak kilograma nu`na je i zdrava probava. Ako na{ probavni sistem ne funkcioni{e, ve}ina poku{aja da smr{amo bi}e znatno sporija. Sok iz limuna ima visoku koli~inu limunske kiseline, koja stimuli{e probavni sistem i poma`e smawewu uticaja slatke hrane na na{ organizam. Prere`ite limun na pola i iscedite polovinu u ~a{u od 2,5 dl. Dodajte vodu sobne temperature. [to je hladnija voda, potrebno je vi{e vremena da zapo~ne probava. Dobro prome{ajte limunadu u ~a{i i popijte celu ~a{u odjednom. Va`no je da vam limunada bude prva stvar koju }ete ujutro popiti, jer na taj na~in ima najboqe delovawe.

KAFA I ^AJ SMAWUJU RIZIK OD DIJABETESA tudija sprovedena na Institutu za me|unarodno zdravqe na Univerzitetu u Sidneju pokazala je da kafa i ~aj, ta~nije, wihovo svakodnevno konzumirawe, mogu da smawe rizik od dijabetesa. Stru~waci su utvrdili da ovaj blagotvorni efekat nema veze sa uno{ewem kofeina, po{to su rezultati bili isti i za “obi~nu” i kafu bez kofeina.

mogu pogor{ati PMS. Trebalo bi da imate redovan san, smawite stres i konzumirate {to vi{e vode i sokova.

Kako smawiti menstrualnu bol kada se pojavi? îm primetite prve bolove, moète popiti neki lek protiv bolova. Pripazite da ne prekora~ite dnevne preporu~ene doze i da ne pijete lekove protiv bolova koji sadrè acetilsalicilnu kiselinu, koji se ne preporu~uju kod bolova koji prate krvarewa. Budu}i da mnoge ène izbegavaju ~esto uzimawe tableta, moète se osloniti i na prirodnu pomo}. Umereno ve`bawe pomaè da se opuste mi{i}i i smawe bolni gr~evi u materici. Dodaci cinka i kalcijuma smawuju gr~eve, nadu-

tost i srodne simptome PMS-a, a preporu~uju se i dodaci vitamina B kompleksa. Tako|e, ribqe uqe sadrì supstance koje }e smawiti menstrualne gr~eve. Tople obloge u predelu abdomena, tako|e pomaù. âjevi koji najvi{e pomaù su kamilica, mati~wak i kaduqa. Tako|e, pomaè i ananas, posebno sok od sveèg ananasa, jer sadrì bromelain, enzim koji opu{ta mi{i}e, pa tako smawuje gr~eve. U slu~aju jakih gr~eva izbegavajte stajawe. Mnoge ène smatraju leàwe u fetalnoj poziciji olak{avaju}e. Legnite na le|a, a kolena savijte na prsa i obgrlite rukama. Sedite na stopala i ruke u polukle~e}em poloàju. Bez obzira kako se ovaj savet ~inio ~udnim, mnogi kaù da olak{ava bolove. I. M.

Profesorka Rej~el Haksli i wene kolege istra`ili su rezultate 18 prethodnih studija, koje su ukupno obuhvatale 472.922 qudi. [est studija ticalo se uno{ewa kafe bez kofeina, a sedam navika pijewa ~aja. Ranije se verovalo da su efekti ovih napitaka zasnovani iskqu~ivo na jednom sastojku – kofein, ali Haksli ka`e da ova studija pokazuje da bi trebalo uzeti u obzir i magnezijum, hlorogeni~ne kiseline i druge sastojke. Qudi koji piju tri do ~etiri {oqe kafe imali su 25 odsto mawe {anse da razviju dijabetes tipa dva, od onih koji dnevno ne piju kafu ili konzumiraju mawe koli~ine. Oni koji su unosili kafu bez kofeina svoje {anse su smawili za 30 odsto, dok qubiteqi ~aja svoje {anse za dijabetes smawuju za jednu petinu.

Akutni bolovi u stomaku uz glavoboqu, mu~ninu, povra}awe i nadutost najizraèniji su prvog dana menstrualnog ciklusa, ali mogu potrajati i drugog, tre}eg ili ~etvrtog. Poznat biqni lek je masirawe trbu{nog podru~ja sa eteri~nim uqima kamilice, jasmina, kaduqe i geranija, jer umiruje gr~eve i smawuje bolove. Biqni ~aj pripremqen od me{avine maline, metvice i mati~waka daje odli~ne rezultate u smawewu bolova. \umbir je izvrstan lek protiv bolnih menstruacija, a od wega moète praviti ~aj ili ga dodati sveèg u ~ajeve. Skuvajte nekoliko listova bosiqka u vodi, kao da pripremate ~aj. Trebalo bi popiti po jednu mawu {oqicu svakih sat vremena tokom menstruacije. Da biste poboq{ali ukus, moète dodati malo cimetovog praha.

VODOM PROTIV MIGRENE koliko patite od ~estih glavoboqa, voda vam moè pomo}i u le~ewu boli. [est do osam ~a{a vode dnevno moè smawiti bolove i u~estalost napada glavoboqe, posebno migrene. Iako se dehidracija dugo povezivala sa napadima migrene, malo je istraìvawa provedeno kojima bi se dokazala veza. Profesor Peter Goadsbay u svoj je eksperiment ukqu~io 14 èna i ~etiri mu{karca u dobi od 44 godine. Kod u~esnika koji su pili 1,5 litar vode dnevno, prime}eno je poboq{awe, odnosno bolovi su smaweni ili potpuno nestali. Prema wegovim re~ima ovaj eksperiment je samo deo istraìvawa teorije prema kojoj psihofizi~ki faktori poput dehidracije, gladi ili nedostatka sna uzrokuju napade glavoboqe.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

[TA VAM SVE PORU^UJE VA[A BEBA

NAJ^E[]E NEDOUMICE „SVE@IH“ MAMA

te se naj~e{}e zacrveni i povu~e nogice ka stomaku, vri{ti... Ti bolovi idu u naletima - obja{wava dr Mladenovi}, nagla{avaju}i da {ta god detetu dali, ono mora da pro|e kroz tu fazu. Oni se, ipak mogu ublaìti, ukoliko znate kako je najboqe reagovati. - Obavezno je podrigivawe posle podoja. Dete treba ispraviti da bi izbacilo vi{ak vazduha. Kada po~nu gr~evi, majka treba da uzme dete i okrene ga licem prema sebi, da se stoma~i} ugreje od wenog tela ili da mu prisloni toplu pelenu. Me|utim, mnogo je boqe da se beba greje od maj~inog tela, jer to je temperatura koja je optimalna. Deca se naj~e{}e na taj na~in smire. Tako|e, deci u tom periodu ve} treba davati probiotike, jer oni predstavqaju sojeve odre|enih bakterija, koje ina~e i prirodno treba da nasele digestivni trakt i koje su vrlo zna~ajne. Postoje odre|eni probiotici koji mogu da se daju i prevremeno ro|enoj deci i bebama ve} od prvog dana ìvota - kaè dr Mladenovi}.

Koliko god da je novoro|en~e i{~ekivano, kada stigne ku}i, na neki na~in, svi budu upla{eni. Po~iwu nedoumice kako ga dràti, obu}i i poviti, kako ga hraniti... Svako ima neko “najboqe” re{ewe. Doktorka Vesna Mladenovi} na~elnica De~ijeg odeqewa ~a~anske Bolnice kaè da je najbitnije da se majka pona{a prirodno i u skladu sa sopstvenim i raspoloèwem svog deteta, i odgovara na naj~e{}e nedoumice mama.

UVEK UZMITE BEBU KADA PLAÊ ijedna majka ne}e pogre{iti ako sisa svoje dete, tvrdi dr Mladenovi}. Ona kaè da je maj~ino mleko najboqe i da ne moè biti lo{eg kvaliteta. Zato, kaè doktorka, nikada ne treba govoriti, niti misliti: “Mo`da moje mleko nije kako treba”, jer to je nemogu}e. Ona, tako|e, napomiwe da je u jednom trenutku bio “aktuelan” stav da dete koje sisa ne treba da pije vodu. - Iako smo taj stav prihvatili sa stanovi{ta zapadne medicine, mislim da nije dobar. U prirodi, svako mladun~e posle sisawa pije vodu. Isto tako i bebe treba da piju vodu. Ako dete ne pije vodu, kako mu o~istiti usnu dupqu? Drugo, oko 70 odsto teìne novoro|en~eta ~ini voda. Zato deca vrlo brzo gube te~nost - kaè dr Mladenovi}. Stvarawe mleka, odnosno laktacija se ne razvija odmah i za to je potrebno vreme. [to dete vi{e majku stimuli{e, to vi{e i mleko sazreva, kaè dr Mladenovi}: - Kada se beba rodi, nije joj potrebna velika koli~ina mleka. Ali, kako ona raste, wene su potrebe ve}e. U startu, detetu treba ~e{}e nuditi mleko, a kasnije }e samo traìti. Izraz sa kojim se sada majke susre}u je “podoj na zahtev”. Bquckawe i prelivawe mleka nakon obroka je normalno i nije znak bolesti. Deca u ranom uzrastu budu halapqiva, nagutaju se vazduha... Ono na {ta treba veoma obratiti pa`wu je povra}awe u mlazu, naro~ito ako se desi u uzrastu oko navr{enog prvog meseca i tada se obavezno treba javiti pedijatru, kaè dr Mladenovi}.

GRÎ]I SU NEMINOVNI Ono {to roditeqe beba verovatno najvi{e mu~i jesu gr~i}i kod wihovog novoro|en~eta. Gr~evi predstavqaju fazu bola kod deteta i naj~e{}e po~iwu u ~etvrtoj, a traju do desete nedeqe ìvota. Ali, i to je individualno, napomiwe dr Mladenovi}, jer se kod nekih beba mogu javiti ranije ili kasnije. Ona kaè da su kod de~aka intenzivniji i duè traju. - Deca u tom uzrastu halapqivo jedu i gutaju vazduh. Creva se rasteù, istovremeno digestivni sistem kod deteta nije zreo. Tada se javqaju gr~evi, koji predstavqaju zapravo fazu sazrevawa crevnog sistema. Kada po~nu, de-

Dr Vesna Mladenovi}

Majke dosta brinu da ne razmaze bebu, ali stru~waci tvrde da je to nemogu}e, jer deca u tom uzrastu nisu sposobna da manipuli{u reakcijama, pa ako pla~u, zna~i da im ne{to ne prija. Doktorka Mladenovi} je izri~ita u stavu da uvek treba odreagovati na pla~ deteta i uzeti ga u ruke. - Pup~ana vrpca pulsira u ritmu maj~inog pulsa, tako da onog momenta kada do|u u kontakt sa svojom majkom, bebe prepoznaju ritam wenog srca i to ih smiruje. Jo{ dok su u stomaku, ve} od sedmog meseca ose}aju spoqa{we mirise, ~uju... Kada se rodi, beba je i psiholo{ko bi}e. Pla~ je jedina komunikacija beba, a vremenom, majka nau~i kako izgleda koja vrsta pla~a - kaè dr Mladenovi}. Ona napomiwe da je èna, od momenta kada do|e iz porodili{ta, veoma rawiva. - Prvo, pro{la je jedan veliki fizi~ki napor, poro|aj. Wenom telu je potrebno da se oporavi. Ali, ima i ta psiholo{ka komponenta, na koju se mo`da i ne obra}a toliko pa`wa, a to je da je tada èni zaista potrebna podr{ka. Pre svega svog partnera - kaè dr Mladenovi}. Mi{qewe stru~waka je da bi bebe trebalo da spavaju na boku, s tim {to se strana mewa. Uspostavqawe ritma sna je vezano za sazrevawe centralnog nervnog sistema. Tek ro|ene bebe, imaju ve}u potrebu za snom. Izme|u ostalog, u narodu se ~uje izreka da deca rastu dok spavaju. I to potvr|uju i stru~waci, jer se u toku sna lu~i hormon rasta. Zato je no}ni san veoma bitan, i to u svakom uzrastu. - U ranom uzrastu, do navr{enih mesec dana, naj~e{}e ne postoji problem sa snom. Ako postoji, onda je u pitawu neki zdravstveni problem, ili gr~evi po~iwu ranije, a moè biti i da je bebi zapu{en nos. U tim fazama dete spava i po 20 sati dnevno. U ranom uzrastu, produèna pospanost moè da se javi kod produène ùtice. Kako raste, ve} u drugom, tre}em mesecu, faze budnosti se produàvaju. Tada bi dete trebalo ve} u toku dana da ima faze duè budnosti, a da no}u polako uspostavqa duì san. Ako je dete bolesno i ima problem sa pospano{}u, to je alarm, odmah ga treba voditi lekaru. Ako je zdravo i ne}e da spava, to je ne{to {to }e pro}i - kaè dr Mladenovi}, nagla{avaju}i da je uspostavqawe sna fizilo{ki ritam deteta, na koji se ne moè uticati. I. M.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Lusi Robinson

NAJLEP[A QUBAVNA PRIÂ ren slavi trideseti ro|endan i wen ìvot deluje savr{eno... Spletom sre}nih okolnosti uspela je da dobije sjajan posao, a wen neverovatno zgodni i talentovani de~ko Majkl vodi je u hotel Ric, dok mu se u xepu nalazi ne{to {to neodoqivo podse}a na kutijicu za prsten. Me|utim, ne{to je po{lo naopako... Do kraja ve~eri, Fren }e jecati u svom krevetu sama i pijana od jefinog alkohola dok stiska jednu staru Majklovu ~arapu. Sa namerom da otkrije kako joj je ìvot iznenada postao no}na mora, Fren }e osmisliti savr{en plan: ìve}e kao sirotica, uznemirava}e potpunog stranca i povremenu ~a{icu alkohola zameni}e svakodnevnim opijawem. Me|utim, Frenini prijateqi nametnu}e joj jedan sasvim druga~iji ìvotni plan: mora}e da iza|e sa osam mu{karaca. Kada kona~no uvidi da nema drugog izbora, zapo~e}e najlep{a qubavna pri~a svih vremena...

Sofija Benet

PERLICE evojke su se vratile! Ako su vas Krpice nasmejale i rasplakale, pomogle vam da razumete modu i podstakle na to da promenite garderobu i na~in razmi{qawa, spremite se za `estoku vo`wu. Drugari su ponovo u akciji, samo {to se ~ini da je budu}nost rasparana. Vrana je stekla svetsku slavu, Noni se zagrejala za jednog predivnog de~ka, Xeni se priprema za novu ulogu... Ali ovoga puta Edi je u nevoqi! Pronela se vest da deca robovi u Indiji {iju Vraninu novu kolekciju. Dokle su ove devojke spremne da idu da bi sa~uvale svoje snove?

NA 15. GODI[WOJ IZLO@BI UMETNI^KOG UDRU@EWA „ESTET“

BOGATSTVO LIKOVNOG IZRAZA osledwa likovna smotra qubiteqa u m e t n o s t i okupqenih oko Umetni~kog udruèwa “Estet”, otvorena pro{log ~etvrtka u Galeriji Narodnog muzeja, po mi{qewu istori~ara umetnosti Delfine Raji}, nadma{ila je po svojim dometima sve prethodne. Na 15. Godi{woj izlo`bi predstavilo se 35 autora iz â~ka, Lu~ana i Gorweg Milanovca, koji su svojim zanatskim i stvarala~kim uzletima pruìli priliku javnosti da sagleda aktuelnu likovnu scenu na{eg kraja. Ovu izlo`bu odlikuje stvarala~ka raznovrsnost, kako u pogledu koncepcije i stila, tako i u pogledu generacijske pripadnosti. Udruèwe qubiteqa umetnosti “Estet” pruà mogu}nost stvaraocima svih uzrasta i profila da iskaù svoje umetni~ke afinitete. Oni nam na nov i neo~ekivan na~in otkrivaju svoju kreativnost i sopstveno vi|ewe

ovog sveta, rekla je pored ostalog Raji}ka, istakav{i izraènu “individualnost i razli~itost afiniteta prema tradicionalnom i novom”. Umetnici ~ija su dela odabrana za 15. Godi{wu izlo`bu predstavili su se slikama i skulpturama, kolorisanim crteìma, kombinovanim kola` tehnikama, grafikama, pastelima i drugim kombinacijama. Predsednik Udruèwa Zoran Petkovi} je rekao da se “Estetama” mogu pridruìti svi oni koji vole i stvaraju likovnu umetnost. Izlo`ba je otvorena do 18. marta. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

TAKSISTI PREVAZI[LI RIBOLOVCE ekada su u dru{tvu uveliko prepri~avane anegdote i dogodov{tine ribolovaca, me|utim danas im tu poziciju "zabavnog programa" sve vi{e zauzimaju taksisti. Naime, malo, malo pa ~ujemo po neko sme{no, ali i ne ba{ tako lepo iskustvo qudi koji rade ovaj, nimalo lak posao. Ni leti, ni zimi, nije svejedno, a mnoge neobi~ne situacije vezane su ~esto ba{ za godi{wa doba. A putnici, razni. Svi voza~i taksija su jedinstveni u tome da je cena vo`we niska, ali da bi sa pove}awem iste, imali mawe posla, jer besparica i kriza u ovoj zemqi traju i traju, a veliki broj nezaposlenih se "bacio" ba{ na ovu delatnost... Nedavno mi se jedan od taksista poàli na apsurdnu i donekle poniàvaju}u situaciju. Bio je pozvan u neko ki{no vreme na odre|enu adresu. Devojka skockana kao za ven~awe, na {tiklama od 12 centimetara, narod bi pre rekao "{tulama", traìla je da je preveze preko neke ve}e bare do automobila koji je bio parkiran na udaqenosti od tridesetak metara. ôvek je "poludeo" jer nije imao ni minimalnu zaradu od ovakvog maltretirawa. Poznat je i incident devojke koja je trojicu mladi}a vozila u Poègu. Platili joj, kao unapred uredno vo`wu, da bi je na odredi{tu bezmalo lin~ovali, teraju}i je da vrati novac. Ali, nisu znali da je sumwivu situaciju video upravo kolega taksista iz tog grada i prijavio policiji... Pri~a se da su dobili {to su zasluìli, a kolegijalna solidarnost ovde je spasila jednu ènu. De{ava se da mladi, uglavnom pijani ili na ùrkama zakazuju pa otkazuju vo`we, pozivaju na pogre{ne adrese ili jednostavno puste taksistu da ih ~eka, a ne odazovu se. De{ava se i da nakon no}nih ùrki u ranim jutarwim satima ne znaju na koju adresu da ih

voze od prevelikih doza "koje ~ega", a ne retko vozila budu ispovra}ana, a sedi{ta ise~ena. Jednoj prijateqici koja radi u Gorwoj Trep~i i svakog jutra taksijem odlazi do slu`benog prevoza u centru grada, kom{inica je redovno izlazila i otkazivala vo`wu... Posledwa dogodov{tina zabele`ena je upravo na Zadu{nice, kada je dvoje staraca insistiralo da budu odvezeni do vrha grobqa, jer bi im pozlilo pe{ice, po{to nisu bili u stawu da se od bolesti i starosti kre}u. Pristao je taksista da tih 300 metara, zbog ogromne gu`ve vozi gotovo 30 minuta, a kada im je ispostavio ra~un, tek onda im je pozlilo... Ne zna se kome je te`e... Sigurna sam da je ovakvih pri~a bezbroj, ali i nekoliko ovih, dovoqno svedo~i o na{im nezgodnim naravima. Z. L. S.

U O[ „FILIP FILIPOVI]“ 16. MARTA

ÂROBNI DAN ZA PRED[KOLCE utra }e u O[ "Filip Filipovi}" biti uprili~en "ârobni dan u {koli za sve pred{kolce". U vremenu od 10 do 12 ~asova {kola }e biti otvorena za decu iz svih gradskih i seoskih vrti}a na podru~ju â~ka, koja u septembru polaze u prvi razred. Posetioci }e mo}i da u~estvuju u likovnim i

muzi~kim radionicama, pristupa~nim i zanimqivim ogledima iz fizike i hemije, kao i da se, u “Igrama bez granica” bave fizi~kim aktivnostima. Na kraju }e pobednicima likovnog konkursa “Au, {to je {kola zgodna”, koji je ova {kola raspisala, biti dodeqene nagrade. E. V.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

KULTURA

GRADSKA BIBLIOTEKA PROSLAVILA SVOJ DAN

NAGRA\ENI NAJBOQI radska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” u nedequ je prigodnim programom obele`ila svoj Dan, 10. mart, ujedno i dan ro|ewa zavi~ajnog pesnika po kome nosi ime, i 165 godina postojawa ~itali{ta, kao prete~e Biblioteke u gradu na Moravi. Tom prilikom rezimirani su rezultati rada iz prethodne godine, a direktorka ove ustanove Danica Ota{evi} nije krila zadovoqstvo postignutim. ^itala~ka porodica Gradske biblioteke broji 6.138 ~lanova, 350 vi{e

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Antonio Garido

ÎTA^ LE[EVA Istorijski roman o prvom forenzi~aru kriminalisti~kim romanima, TV serijama i filmovima, ve} godinama, veoma va`nu ulogu igraju forenzi~ari, a sada se pojavila romansirana biografija kineskog forenzi~ara Sung Cija iz 13. veka koji je postavio nau~ne temeqe ove medicinske discipline. U Kini u sredwem veku, samo najo{troumnije sudije su uspevale da dobiju titulu “~ita~a le{eva”. Oni su pripadali eliti forenzi~kih sudija koji su i po cenu sopstvenog ìvota imali zadatak da nijedan zlo~in, koliko god nere{iv izgledao, ne ostane neka`wen. Ci Sung je bio prvi me|u wima. Nadahnut istorijskom li~no{}u, {panski pisac Antonio Garido pri~a izuzetnu pri~u o mladi}u skromnog porekla, ~ija }e ga qubav prema naukama, strast i odlu~nost odvesti sa posla grobara na Poqima smrti u Linanu na presti`nu Akademiju Ming. Ci Sung }e postati jedan od najboqih u~enika i svojim pionirskim metodama koje }e pokazati veliki uspeh izazva}e veliku zavist kolega. Iako primoran da se krije kao begunac, pobudi}e qubopitqivost samog cara. Ubrzo }e ga pozvati da u~estvuje u istrazi nekoliko okrutnih zlo~ina koji prete da uni{te carski dvor... “îta~ le{eva” Antonia Garida u izdawu “Lagune” osvojio je nagradu kao najboqi istorijski roman na {panskom u 2012. godini, {to ima posebnu teìnu jer je ovaj ànr izuzetno popularan i cewen u hispanoameri~kom podru~ju, {to znaju poklonici tog ànra u celome svetu.

ga. U tim susretima u~estvovalo je nekoliko hiqada mladih. Lepa praksa da se povodom Dana ustanove nagradi najuspe{niji radnik nije izostala ni ove godine, tako da je nagradu “Najboqi bibliotekar” u 2012. godini dobila Marija Orbovi}, bibliotekar-savetnik Zavi~ajnog odeqewa, dobitnik dve zna~ajne nagrade u svojoj delatnosti od stru~ne javnosti Srbije. Prigodnim poklonima nagra|eno je i osmoro najaktivnijih ~italaca Odeqewa za odrasle, kojima je besedu o zna~aju i mestu Biblioteke govorio kwi`evnik Mi}a Milovanovi}, ~iji se romani nalaze me|u pet najtra`enijih u ~a~anskoj Biblioteci. Najvredniji ~itaoci bili su: Dragutin \okovi}, Petar Petrovi}, Milan Jova{evi}, Stanimirka \oki}, Katarina Mihai-

DARODAVAC ÂÂNSKA BANKA I ove godine â~anska banka a.d. je darovala 200 naslova Gradskoj biblioteci, koji su izloèni u Odeqewu za odrasle ~itaoce uz projekciju filma o Disu, a program je obuhva}en nazivom “Zajedno kroz vekove”. Re~ je o izdawima “Slu`benog glasnika” kojima je â~anska banka bila prenumerant, a u ime darodavca, Dan Biblioteke je ~estitao i poklon uru~io Dragan Gojkovi}. Po{to u ovoj godini Biblioteka organizuje i jubilarno “Disovo prole}e”, â~anska banka je darovala i 100.00 dinara za {tampawe kwige “Sabranih Disovih pesama”.

nego prethodne godine, a na{im sugra|anima je u 2012. pru`eno 127.790 razli~itih usluga na svim odeqewima, ~ak 13.438 vi{e nego 2011. Pozajmqeno je 148.358 kwiga, a 13.622 lica koristila su novine i ~asopise. Istaknuta je i velika pose}enost Internet sajtu Biblioteke, kao i posebna posve}enost radu sa mladima, ne samo u brojnim kreativnim radionicama De~jeg odeqewa i seoskim ograncima Biblioteke, ve} i {kolama Moravi~kog okru-

lovi} i Isidora \olovi}. Pomo}nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, najavio je da }e ove godine zapo~eti pripreme za rekonstrukciju Doma vojske i wegovo privo|ewe nameni za potrebe Biblioteke. Umetni~ki deo programa muzikom i recitalom Disovih pesama oplemenili su profesori Slobodan Nikoli}, Nenad Jovanovi} i bibliotekar Biqana Rai~i}. Z. L. S.

BAZART U KULTURNOM CENTRU „LIFT“

MLADI U SLOBODNO VREME ulturni centar “Lift” organizovao je 7. i 8. marta “BazArt”, prodajnu izlo`bu raznih predmeta primewene umetnosti mladih ~a~anskih dizajnera. Ru~ne radove izlo`ilo je 15 izlaga~a, a me|u wima je najvi{e bilo dizajnera nakita. Ovo je druga izlo`ba u organizaciji ~a~anskog omladinskog KC “Lift”, koju je prvog dana posetilo vi{e od 200 qudi. Ciq ovog doga|aja je po re~ima Bojane Gojkovi}, afirmacija mladih i kreativnih qudi i predstavqawe wihovih “rukotvorina”, ~ime se ujedno promovi{e i podsti~e kreativan odnos prema sopstvenom slobodnom vremenu. U ponudi su bili nakit, rukom oslikane majice, heklane aksesoari, razne futrole, torbe, ukrasni predmeti, stone lampe, drvene posude i tako daqe. Unikatni predmeti mogli su se pazariti po ceni od 150 do 6.500 dinara, tako da se za sva~iji xep mogao na}i prigodan ili prakti~an poklon. Z. L. S.

Ed Falko

PORODICA KORLEONE Savr{eni dodatak sagi o Korleoneovima aguna je upravo objavila jo{ jedan svetski hit, roman "Porodica Korleone", ameri~kog pisca Eda Falka. Falko je napisao roman koji prethodi doga|ajima iz Puzovog "Kuma", a radwu je zasnovao upravo na Puzovom scenariju o Korleonovima. Falko je zadrào vezu s originalom pa }e se ~itaoci ìvo podsetiti Puzovih kvaliteta, i bi}e im veoma zanimqivo da otkriju porodicu Korleone pre doga|aja opisanih u "Kumu". Wujork, 1933. Grad i ~itava nacija nalaze se usred Velike depresije. Wujor{ke mafija{ke porodice doìvqavaju procvat, ali s ukidawem prohibicije predstoji bitka koja }e odrediti koje }e se organizacije uzdi}i, a koje suo~iti s nasilnim krajem. Za Vita Korleonea, ni{ta nije va`nije od budu}nosti wegove porodice. Dok su wegova mla|a deca - Majkl, Fredo i Koni - jo{ u osnovnoj {koli, nesvesna o~evog stvarnog zanimawa, a usvojeni sin Tom Hejgen studira, Vito je najvi{e zabrinut za Sonija, svoje najstarije dete. Tera ga da postane poslovni ~ovek, ali sedamnaestogodi{wi, nesmotreni Soni prièqkuje ne{to drugo: da krene o~evim stopama i postane deo stvarnog porodi~nog posla. "Porodica Korleone" je uzbudqiv i napet roman o tradiciji i nasiqu, o odanosti i izdaji, dopa{}e se milionima fanova "Kuma", ali i predstaviti ovu nezaboravnu mafija{ku sagu novim generacijama.

VODI^

Subota, 16. mart - Koncert ALEKSANDRE KOVA^, velika sala u 20 ~asova

Dom kulture

Ponedeqak, 18. mart - "LUDE I NEKE DRUGE GODINE", ve~e se}awa na Slobodana Matovi}a Xaju, pisca, glumca, humoristu, satiri~ara, Likovni salon u 19 ~asova

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Sreda, 20. mart - IZLO@BA MOZAIKA Sowe Miloti} [esto i Sandre [esto \eki}, Likovni salon u 19 ~asova KAFE „[TO DA NE”

- Petak, 15. mart Svirka benda „REHAB KG”, 22 ~asa

Petak i subota, 22. i 23. mart "SVE[TENIKOVA DECA", igrani film Vinka Bre{ana, velika sala u 20 ~asova

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Narodni muzej - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

- Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

- Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”: Izlo`ba "Razlike u istom" Galerije savremene umetnosti iz Ni{a

Kafe klub „VELVET” - Petak, 15. mart - Guda~ki kvartet „SIRIUS”, 21 ~as

GALERIJA „RISIM” - Petak, 15. mart - VE^E AUTORA, prikazivawe dokumantarnih filmova u okviru filmskog programa UG "Nade`da Petrovi}", u 19 ~asova

Gradska biblioteka „V. P. DIS“ Nedeqa, 10. mart - Dan biblioteke 11 sati Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Istorijski arhiv

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

„SRPSKI PAB” - Petak, 15. mart Svirka benda „HELM”, 22 ~asa - Subota, 16. mart Svirka benda „TROTERSI”, 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA PETAK 15. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 16. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER

17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 17. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 18. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 19. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 20. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 21. 3. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 15. MART 2013. GODINE

INTERVJU

RADOSLAV LALE PAVLOVI], SAVETNIK PREDSEDNIKA REPUBLIKE ZA KULTURU NAKON OTVARAWA 50. DISOVOG PROLE]A

KAKO ]E SRBIJA PROSLAVITI

17. VEKOVA MILANSKOG EDIKTA? - â~ak je snabdeo i sebe i Srbiju, pa i deo sveta sa kadrovima... - Dis je po meni, neki otac ili ujak Branka Miqkovi}a, neke modernije poezije, tako|e tvrde, duboke poezije koja je stroga prema sebi samoj, prema vremenu... - Proslava jubileja Milanskog edikta u Srbiji traje od 17. januara do 8. oktobra. - Zajedni~ka verska slu`ba 21 predstavnika svih hri{}anskih pravoslavnih crkava na svetu po~etkom oktobra bi}e najkrupniji skup verskih poglavara na planeti - rekao je Radoslav Pavlovi} ramski pisac, kwièvnik, scenarista, rediteq i gospodin Radoslav Lale Pavlovi}, savetnik predsednika Srbije za kulturu, prepoznatqiv po satiri~nom duhu, kojim je pisao ~uvene pozori{ne komade i televizijske serije: “[ovinisti~ku farsu”, “Muke po @ivojinu”, “Bra}a po oru`ju”, “Mala”, “âruga”, “Balkanska pravila”, “Volim te najvi{e na svetu” i najsveìje “Moj ro|ak sa sela”, otvorio je 5. marta jubilarno 50. Disovo prole}e, jednostavnim re~ima i ubojitim, stihovima svevremene Disove pesme “Na{i dani”, napisane 1910. godine. Kratko i jasno, pesmom kojom je sve re~eno o ovom i svim vremenima u kojima se dru{tvene i moralne vrednosti izvr}u naopa~ke, a lo{i qudi nepo{tewem sti~u mo}... “Razvilo se crno vreme opadawa/ Nabujao {qam i razvrat i poroci/ Podig’o se truli zadah propadawa/ Umrli su svi heroji i proroci/.... Svi podmukli, svi prokleti i svi mali/ Postali su danas na{i suvereni.../ Kao savetnik predsednika Srbije, Pavlovi} nam je iz prve ruke govorio, pored ostalog, i o tome kako }e na{a zemqa obeleìti jubilej potpisivawa Milanskog edikta, kojim je hri{}anska religija izborila za sebe legitimitet i ravnopravnost... Va{ doìvqaj Disa? - Dis je kao kod svih nas koji smo i{li u gimnazije i kasnije poku{ali da se bavimo literaturom moja velika qubav. Napisao je dve pesme koje, ne da spadaju u vrh srpske literature i poezije, nego, apsolutno pripadaju bilo kom nivou poezije na planeti Zemqi. Ako }emo govoriti o Bodleru, ili Pou, ili nekim drugim francuskim ili engleskim pesnicima sa tom nekom “tamnijom” bojom, bojom mahagonija. Wegove pesme “Na{i dani” , “Mo`da spava” su ne{to s ~im sam ja odrastao, Dis je po meni, neki otac, ili ujak Branka Miqkovi}a, neke modernije poezije, tako|e tvrde, tako|e duboke, poezije koja je stroga prema sebi samoj, prema vremenu, poezije koja ima onu kqu~nu misao, a to je da probudi u vama lepotu i da vas natera na misli, a ne da vas davi. Smatrate li da je pola veka trajawa jedne pesni~ke manifestacije retka ~iwenica na ovim prostorima? Ipak, sa vrlo malo pa`we se sve to prati u prestonici, kao da se va`ne stvari ne mogu doga|ati u provinciji? - [to se ti~e ovog “prole}a”, to je jedan broj koji imponuje, to je 50 godina, veliki broj, veliki datum, koji eto, posle puno godina od Disove smrti 1917. godine govori o wegovoj teìni, veli~ini i wegovoj va`nosti. Kultura nije u provinciji, provincija je u glavi, provincija nije geografski pojam. [ta treba znati, Beogra|ani, to su oni koji su do{li iz â~ka, iz Kraqeva, Beogra|ana u nekom urbanom smislu je jako malo, evo, ja sam pola veka privremeno u Beogradu, jer, ja se ose}am da sam Gruànin iz Gorwe Gruè, zato {to su odatle moja majka, otac, deda, moji preci jedno dve hiqade godina. Zna~i, provincija je u glavi, a Beograd je od svih sela najve}e i najkomplikovanije selo u Srbiji, koje je imalo tu sre}u da bude razli~ito, i tu nesre}u da primi sve i svakoga u sebe. Ono {to se desilo dobro, to je da su se neki gradovi homogenizirali, recimo to je â~ak, to je grad koji je imao u priliku da u nekoliko generacija u miru

konstitui{e sebe i svoje navike, da se profili{e, da pokaè sve potrebe koje su civilizacijske u smislu kulture, i â~ak je jedno dobro mesto koje je, {to se ti~e Beograda, i literture, i medicine, i filma, i muzike snabdelo puno toga. Verovatno da qudi znaju, ili ne znaju, da je mo`da najve}i gitarista na planeti To~ak odavde, jedan veliki roker i muzi~ar Bora \or|evi}, odavde, da je Puri{a Purke \or|evi} odavde, da je Mi{a Radivojevi}, pa da je ~ak i doktor Medinca odavde, pa da je mladi matemati~ar Teofodor fon Burg po majci odavde.... â~ak je snabdeo i sebe i Srbiju, pa i deo sveta sa kadrovima i onaj ko posmatra bilo koje mesto, dal’ je to Prokupqe, â~ak, ili Ni{, ili Jagodina kao provincijsko, ima problem sa pam}ewem. [ta je to o ~emu savetujete predsednika dràve kada je re~ o kulturi i na ~emu ove godine insistirate? - Pa, te{ko je savetovati Tomislava, po{to je on ~ovek koji misli svojom glavom, a mi oko wega mnogo radimo, mnogo je izazova, ponuda, predloga i mi smo neka vrsta filtera. Kad kaèm ima nas {estoro savetnika iz raznih bran{i i mi poku{avamo da prepoznamo neke puteve u Srbiji koji su zaorani, zakorovqeni, da ih otvorimo... Ti~e se ekonomije, prava, me|unarodnih odnosa, kulture i poku{avamo da poja~amo, gde god je to mogu}e autoritet predsednika Republike, autoritet institucije i poku{avamo da radimo u slavu Srbije. Konkretno, ja se bavim od pro{le jeseni Milanskim ediktom, to je krupan jubilej. Uz dosta truda smo odradili dva velika doga|aja i ~ak i “neverne Tome” po~iwu da shvataju koliko je to druga i dobra slika Srbije, to je program koji traje deset meseci i vrlo je sloèn. Kako }e Srbija konkretno obeleìti taj ogroman jubilej u slavu hri{}anstva, 17. vekova od potpisivawa Milanskog edikta 313. godine? - Konkretno, mi smo po~eli 17. januara u Ni{u. To je bilo sve~ano otvarawe sa onim ~arobnim “tri D” projekcijama, sa zidawem Medijane u tri dimenzije na zidu pozori{ta, sa najboqim horom na svetu. Ima sedam velikih doga|aja, prvo je bilo to sve~ano otvarawe na kome su govorili i patrijarh i apostolski nuncije i predsednik reformatorske protestantske crkve i Tomisalav i ruski ambasador, koji je poklonio taj doga|aj Srbiji. Onda smo imali 27. praizvedbu komada o Konstantinu u Ni{u i 4. marta smo imali beogradsku premijeru. Slede}e {to se de{ava to je 18. maja, u Viminacijumu, u rimskom gradu, jednom od gradova koji su u ba{tini Srbije, {to je Srbija nasledila i treba da neguje i sa~uva, bi}e realizovana izlo`ba “Konstantin i wegovo doba”. îni je 128 artefakata iz 4. veka basnoslovne vrednosti, a vlasni{tvo su Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja u Boru, Sremskoj Mitrovici i Ni{u. Tu je recimo Konstantinova glava i poprsje, ~ija je vrednost, kada putuje izvan Srbije, 3,5 miliona evra, toliko se mora dati za osigurawe da biste mogli da je izloìte, na primer, a ~itava kolekcija, kad ne izlazi iz Narodnog muzeja je procewena u osigurawu na 19 miliona evra. Po{to mi te pare nemamo, a re~ je o dràvnoj proslavi, onda smo dogovorili sa ministrom policije da

àndarmerija mesec dana obezbe|uje ovu izlo`bu dan i no}. Dva sata kasnije }e biti izvedena u areni Rimske dvorane Viminacijuma, u produkciji Beogradske opere”Aida”, a do}i }e i dve velike operske zvezde iz sveta i qudi iz ~itave regije. Tre}eg juna kre}u tri doga|aja u Rimskoj tvr|avi, koja je i rimska, i turska, i srpska, i gotska po starini, gde }e biti odràn veliki koncert neoklasi~ne muzike Sawe Ili}a, zove se “Konstantinus magnus”, tu }e biti hor i orkestar Beogradske opere, balet, ti neobi~ni instrumenti koje Sawa koristi. Petnaestog juna se u istom prostoru izvodi 9. Beotovenova simfonija, a Beogradskom filharmonijom }e dirigovati svetski poznati kineski dirigent Muha. Centralna dràvna proslava najavqena je za Vidovdan? - Da, 28. juna bi}e izveden Verdijev “Trubadur”, opet dolaze dve velike operske zvezde, i to }e biti centralni dràvni praznik, jer }e predsednik Republike pozvati na tu operu predsednike dràva ili vlada iz ~itave Evrope. Proslava se nastavqa 21. septembra koncertom Slobodana Trkuqe, nazvanim “Muzika vizantijskog grada”, to je jedan folk ura|en na izuzetno zanimqiv na~in, bogato i izuzetno kompetentno. [to se ti~e doga|aja iz kulture, zavr{avaju se operom koja se trenutno radi po libretu Dejana Miladinovi}a, a komponuje je jedan poznati italijanski kompozitor Marko Frizeina. Tema je Konstantinov ìvot, a naziv je “Con signo”, po onoj ~uvenoj sentenci na latinskom, kada je Konstantin Veliki ugledao krst i dobio poruku: “Pod ovim znakom }e{ pobediti!”. Ipak, krunski doga|aj bi}e religijskog karaktera? - Iz religijskog ugla, iz ugla hri{}anstva, 6. oktobra }e biti odràn najkrupniji doga|aj. Jo{ uvek ne znamo gde, razgovaramo sa na{om crkvom, najverovatnije u Beogradu oko hrama Svetog Save, kada }e na zajedni~ku versku slu`bu do}i predstavnici svih pravoslavnih crkava planete Zemqe, bi}e ih oko 21, zna~i iz Egipta, Koptski, iz Etiopije, Jermenije, Sirije, Gruzije, iz ê{ke, SAD, Velike Britanije, a bi}e pozvani kao gosti i predstavnici drugih crkava kao {to su Anglikanska, Rimska kurija, predstavnici islamskih veroispovesti, do}i }e muftije iz okolnih zemaqa i dvojica na{ih. To }e biti prakti~no u posledwih nekoliko decenija, ili kao nikada do sada, najobimniji, najve}i, najkrupniji skup verskih poglavara na planeti. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 15. MART 2013. GODINE

INTERVJU

ALEKSANDRA KOVA^ O SUTRA[WEM KONCERTU U Â^KU, MUZI^KOM STVARALA[TVU, HUMANITARNOM RADU... Na{a poznata kantautorka, i prva srpska MTV dobitnica, Aleksandra Kova~, zapo~ela je svoju veliku turneju po Srbiji. Aleksandra Kova~ sutra dolazi u â~ak sa svojim bendom, koji ~ine neki od najboqih srpskih muzi~ara, i u intervjuu za “â~anski glas” obe}ava ve~e puno emocija i dobre atmosfere. U velikoj sali Doma kulture, sutra uve~e, od 20 ~asova publika }e uìvati u pesmama sa wenih albuma “Med i mleko i “U mojoj sobi”, ali i u onim iz perioda grupe K2 - “Milo moje”, “Ajmo u ìvot”, “Super èna”... Naravno, koncert je nezamisliv bez pesama, kao {to su “Da te volim”, “Ti”, “Nemoj ovako”... [ta ~a~anska publika moè o~ekivati na Va{em sutra{wem koncertu? - Jako se radujem {to }u napokon imati priliku da sviram pred ~a~anskom publikom, i ovo }e biti prvi put da nastupam u va{em gradu. S obzirom da ove godine slavim vaàn jubilej 25 godina od kada se profesionalno bavim muzikom, èlela sam da ga proslavim uz sve one qude koji vole i po{tuju moju muziku. Dolazim sa vrhunskom muzi~kom postavom, nekim od najboqih muzi~ara regiona, sa kojima sviram ve} godinama i obe}avam ve~e puno emocija, intimne atmosfere i dobrog muzicirawa. Naravno, zajedno }emo se podsetiti pesama iz perioda grupe K2, ali pre svega, pesama sa moja dva solisti~ka albuma: “Da te volim”, “Ti”, “Nemoj ovako”, “Hoka hej”, U jednoj sekundi”... Ovo je jedinstvena prilika da me qudi ~uju, po{to nakon ove turneje ne}u nastupati duì period u Srbiji. Posveti}u se akademskoj i kompozitorskoj specijalizaciji van granica na{e zemqe. S obzirom na to da poti~ete iz muzi~ke porodice, {ta su Vam naj~e{}e savetovali otac Kornelije, kompozitor i majka Spomenka, tekstopisac?

JEDNA @ENA MUZIKOM PRIÂ PRIÊ - Moji roditeqi su me odgajali da budem dobar ~ovek, da po{tujem to {to imam i volim ìvot i qude. Od oca sam nasledila neverovatnu qubav prema radu i muzici, tako da sam u studiju ve} od osam sati ujutro, i radni dan mi traje dok ne zavr{im posao. Mama Spomenka, koja je bila izuzetno talentovana èna, i koja je ceo ìvot posvetila nama, svojim }erkama, najvi{e me je od svih nau~ila o qubavi. Jer, kada kao dete primite neograni~enu qubav i nau~ite da je isto tako dajete, ìvot je divno ìveti, {ta god on doneo.

je pametna i prelepa èna i veliki laf. Sa svim ovim izvo|a~ima sam dobar prijateq i me|usobno se volimo i po{tujemo! Kako ocewujete aktuelnu muzi~ku scenu? - Srpska muzi~ka scena, pogotovo ona koja je skrivena od o~iju javnosti i krije se, silom prilika, po podrumima, prostorijama za ve`bawe i klubovima, je u usponu. Na àlost, dràvna politika je o~igledno takva da kvalitet nema podr{ku i da svi ti mladi i talentovani qudi moraju da odustaju od svojih èqa i snova. Ja im poru~ujem da sviraju, pevaju, prave pesme i da veruju vi{e od svega u sebe i svoju muziku.

Muzikom ste po~eli da se bavite kao petnaestogodi{wakiwa, kada ste sa sestrom Kristinom osnovali sastav K2. Po ~emu }ete posebno pamtiti duet K2? - Pamtim entuzijazam sa kojim smo Tina i ja komponovale i snimale pesme, osmi{qavale spotove i radovale se svakom pismu koje bi dobile od fanova. Drago mi je {to smo devedesete godine, koje su bile turobne i te{ke, uspele da obojimo svojom muzikom i pozitivnom energijom, i da qudima u ovoj zemqi, barem na trenutak, vratimo osmeh na lice. Za Vas kaù da ste “prva prava soul i fank peva~ica na na{im prostorima”. Kako biste Vi predstavili sebe? - Ja sam pre svega kompozitor i neko ko se najboqe izraàva kroz muziku i pisawe pesama. Svaku i najtananiju emociju, uvek probam da prenesem svojim glasom, jer sam u muzici potpuno iskrena i otvorena. Volim da kreiram i pevam muziku koja sadrì elemente razli~itih stilova, ali najbitnije je da ispri~am pri~u. U kom delu muzi~kog stvarala{tva najvi{e uìvate, kao kompozitor, aranèr, producent? - Kao aranèr najvi{e uìvam kada radim muziku za pozori{te, jer je to jedno potpuno novo poqe zvuka, u kome mogu da istraùjem i eksperimenti{em sa instrumentima i ànrovima, a produkcijski rad, posebno na poqu vokala, jako

Dobitnik ste nagrade EMA televizije MTV. [ta je za Vas zna~ilo to priznawe? - MTV nagrada mi je otvorila mnoga vrata u svetu, ali vi{e od svega mi je li~no puno zna~ila, jer je ostvarewe snova iz detiwstva, jer sam odrasla na MTV-u, osamdesetih godina.

me inspiri{e. Ipak, kada sam sama za svojim klavirom, u neko rano jutro, dok napoqu ~ujem samo lave` pasa i cvrkut ptica, po~iwem da stvaram, i to su sigurno najdragoceniji momenti mog `ivota. Jedan ste od najtra`enijih autora, sara|ivali ste sa Ninom Badri}, Severinom,

Borisom Novkovi}em, Goranom Karanom. Kakva je bila saradwa i da li nekoga posebno izdvajate? - Goran Karan je vrhunski peva~ i neko ko ozbiqno radi na svom vokalu, Nina je dobra prijateqica koja je mojim pesmama, kao {to su “Poqubi me” ili “ Ve~ita qubav” dala novi `ivot, Severina

NOVI SINGL ZA SVE KOJI VOLE, ILI SU VOLELI Va{i poslovni planovi? - Sretna sam jer je moj novi singl, pesma “Jedna èna” iza{ao ove nedeqe, i moè se ~uti na svim doma}im radio stanicama. Uskoro }e biti mogu} i besplatan download na mom veb sajtu www.aleksandrakovac.com. Ova pesma doti~e sve one koji vole, ili su nekad voleli i govori o ~iwenici da smo za qubav spremni da uradimo sve. Da tada nemamo ponosa, dostojanstva i jedino {to èlimo jeste da nas neko voli i kaè da }e sve biti u redu. Pesma }e dota}i mnoga srca i va`no mi je da ispri~am pri~e, koje su meni bliske i koje sam i sama doìvela.

Komponovali ste muziku za seriju “Lisice”, TV emisije, reklame, vi{e pozori{nih predstava, me|u kojima su i de~je. Dobili ste nagradu za najboqu muziku na pozori{nom festivalu “Joakim Vuji}”, 2005. godine. Koliko Vam nagrade uop{te zna~e? - Nagrade su podstrek da budem jo{ boqa i da jo{ vi{e radim na sebi i svojim muzi~kim ve{tinama. Svaka od tih nagrada mi puno zna~i, jer znam koliko truda, energije i qubavi smo i ja i svi umetnici okupqeni oko jednog dela, ulo`ili. Pre dve decenije ste radili sa najve}im imenima svetske muzike, svirali po Velikoj Britaniji, sara|ivali sa vrhunskim producentima i menaxerima. Po ~emu pamtite taj period `ivota i boravak u Londonu? - To je za mene bila velika {kola, koja me je nau~ila bitnim stvarima o poslu, qudima, muzici i borbi za mesto pod suncem. Ali, ipak najboqa {kola je sigurno baviti se muzikom

u Srbiji, pogotovo ako, kao ja, ostajete dosledni i beskompromisni. Onda je to prava {kola, jer u~ite da zadrìte integritet, a da u isto vreme i preìvite. Poznata je i Va{a [kola pevawa “Beogradski glas”. [ta savetujete mladima koji èle da se bave muzikom? - U~ite, radite na sebi, {kolujte se i ne dopustite da vas sredina, okolnosti i zlobni qudi ometu na va{em putu ka samoostvarewu. Koju muziku volite da slu{ate u trenucima odmora ili sa Va{im dru{tvom? - U posledwe vreme slu{am klasi~nu muziku, i to dosta muzike pisane za klavir, [opena, Lista, ali i dela dvadesetog veka - Satija, Pulanka i Stravinskog. Sve vi{e se vra}am dobrom roku, Ximi Hendriksu, soul klasicima, Kurtis Mejfildu i Areti Frenklin, ali i xezu i bluzu. Poznato je da se bavite humanitarnim i dru{tveno odgovornim radom. - Smatram da mi je data jedinstvena prilika da se obra}am velikom broju qudi, {to kroz svoju muziku, {to kroz intervjue i razgovore na tribinama i radionicama. Zato koristim tu priliku da ukaèm na sve ono {to mislim da moèmo da popravimo u na{em dru{tvu, i da pomognemo onima kojima je pomo} najpotrebnija. Ponosna sam, jer sam u septembru 2012. godine postala Ambasador kampawe Saveta Evrope “1 od 5” protiv seksualnog zlostavqawa dece, a moja pesma “Prekinimo }utawe” je postala oficijalna pesma kampawe za celu Evropu. Statistike kaù da je u Srbiji samo pet odsto gra|ana i gra|anki spremno da prijavi seksualno nasiqe, kada zna da se ono de{ava u porodici koju poznaje, i èlela sam da muzikom i emocijom uzdrmam qude i navedem ih da podignu telefon i prijave nasiqe. Ako ova pesma pomogne da se spasi i samo jedan de~iji ìvot, napisala sam najva`niju pesmu u svom ìvotu! Nela Radi~evi}

PETAK 15. MART 2013. GODINE

INTERVJU

ZVONIMIR \UKI] \ULE, PEVA^ VAN GOGA, O ROKENROLU Legendarna beogradska rok grupa Van Gog, odràla je pro{log petka koncert, koji je frontmen Zvonimir \uki} \ule, nazvao “intimni ~a~anski osmomartovski bal”. Koncert je zapo~eo vrlo energi~no sa pesmom “No}as mi smo tu zbog vas”, a zatim su usledile “Ona i ja”, “Mama”, “Poqe snova”, “Hodi”, “Spisak razloga”, “Opasan ples”, “Strast”... Dobro raspoloèni muzi~ari i publika, uglavnom pripadnice lep{eg pola, pevali su poznate hitove uz vrisku i |uskawe. U velikoj sali Doma kulture, vi{e od dva sata publika je bila freneti~na, tinejxerke i mame smewivale su se na sceni grle}i i qube}i svog idola \ula, koga mnoge dame smatraju najzgodnijim srpskim rokerom. Mla|e generacije su uìvale u pesmama “Za godine tvoje”, “Ludo luda”, “Su|eno mi je”, “Ro|endan”. U akusti~nom delu “osmomartovskog bala”, muzi~ari su svirali pesme koje se ne izvode ~esto na koncertima, kao {to su “Kad znam da ne voli{ me” i “Di{em”. Naravno, verni fanovi su uìvali i u pesmama “Basna”, “Klatno”, “Ja verujem u qubav”, “Da li zna{“. U zavr{nom bloku na bis, pesma koja je postala evergrin “Neko te ima no}as”, “Ludo luda”... I ovaj koncert Van Goga bio je dokaz da grupa i daqe ume da “trese grad”, a Zvonimir \uki} \ule u intervjuu za “â~anski glas”, podse}a da dugo nisu bili u â~ku i da je ovo ve~e za wih bilo veliko zadovoqstvo: - Boànstvena je sala, nikada u woj nismo svirali. Za razliku od koncerata po hladno}i, ovo je bio intimni koncert gde smo sa ~a~anskom publikom podelili pesme sa mnogih albuma, sve ono {to smo propustili u proteklih sedam - osam godina.

Da li }e biti promena na novom albumu? - Bi}e, bi}e... To su slatke promene, a re~i su mo`da malo {ture, najboqe bi bilo kad se pojavi da se ~uje. Novi album }e biti druga~iji. Za nas je proces stvarawa mnogo izazovan i traje dugo. Jednostavno, tri i po - ~etiri godine kako smo na turneji “Lavirint”. Na prole}e bi trebalo da obradujemo publiku singlom, pa onda sledi novi album.

MAGIJA

KOJOJ NE UMEMO DA ODOLIMO

foto: Nikola Kujunxi}

Koliko ste se Vi promenili za 26 godina, koliko trajete? - Pa mewamo se, proces promene i jeste izazov. Bilo bi besmisleno biti stalno isti.

roditeqi nisu ostavili u amanet. Prosto muzika je na{ izazov, na{ izbor, neka magija kojoj ne umemo da odolimo. A kada se pribli`i kraj turneje, kada sa~ekamo taj trenutak, malo okusimo i roditeqstvo, prati{ decu u {kolu, ~eka{ ih iz {kole, napravi{ im doru~ak, i to ima neku svoju lepotu i dra`.

Van Gog iza sebe ima mnogo albuma, pesama koje su zauzimale prva mesta na listama, turneja, priznawa, jedno je i nagrada MTV-a za najboqi regionalni bend. Ne samo rokenrol, ve} ~itava muzi~ka scena je okru`ena apatijom

VAN GOG Grupu su osnovali gitarista Zvonimir \uki} \ule, peva~ Goran Milosavqevi}, klavijaturista \or|e Petrovi}, basista Predrag Popovi} i bubwar Srboqub Radivojevi} u januaru 1986, a u februaru su objavili promotivni singl sa pesmom „Tragovi pro{losti“. Krajem godine iza{ao je i prvi album „Van Gog“. Ubrzo nakon toga, grupa je privremeno prestala sa radom. Zvonimir \uki} je obnovio grupu 1990. godine, kada je izdat singl „Gubi{ me“. Tokom 1991. pojavio se album „Svet je moj“, na kome je \ule preuzeo i ulogu peva~a. Pored wega, od originalne postave je ostao samo Srboqub Radivojevi}, a na albumu su svirali i klavijaturista Vlada Barjaktarevi}, basista ^a~anin Aleksandar Bara}, bubwar Vladan Cvetkovi} i veliki broj gostiju. Na slede}a dva studijska albuma, „Strast“ (1993) i „Hodi“ (1996), grupa je svedena na trio \uki}, Bara} i Radivojevi}. Nakon toga, Bara} je napustio

grupu. Koncertni kompakt-disk „No comment“ snimqen je na wihovim nastupima u januaru 1997. godine, u beogradskom SKC-u. Polovinom 1998. objavili su mini kompakt-disk sa dve akusti~ne verzije pesme „Poqe snova“, a naredne godine je iza{ao album „Opasan ples“. Novi basista grupe postao je Du{an Bogovi}, ali i wega je ubrzo zamenio Dragan Ivanovi}. Koncertni disk „Happy New Year“ snimqen je na nastupu u novobeogradskoj Hali sportova, decembra 1999. godine. Krajem 2002. iza{ao je album „DrUnder“. Nakon pauze od skoro ~etiri godine, sedmi studijski album grupe, nazvan „Kolo“, pojavio se u prodaji maja 2006, ponovo sa novim basistom Dejanom Ili}em. Van Gog 2007. godine osvaja nagradu MTV „Adrija“ za najboqeg regionalnog izvo|a~a. U prole}e 2009. godine izlazi album pod nazivom „Lavirint“, koji je za samo jedan mesec prodat u vi{e od 100.000 primeraka.

i letargijom. Odakle Vi crpite pozitivnu energiju? - Sve je apatija. Vidite da smo okruèni qudima kojima je zanimawe da budu popularni radi popularnosti. Taj vakuum, neki prostor u kreativnom smislu postoji kod mnogih. Mi smo zadràli kurs koji smo odabrali 1986. godine i tu uvek ima dobrih pri~a i qudi kojima smo okruèni, a putovawa nas obnavqaju. Imamo i mi faze, malo dole, malo gore, ne{to bude odli~no, ne{to mawe dobro, ali sve se na kraju iskristali{e. Svojevremeno ste izjavili da je “energija boànski prah”. - Jeste, jer mi zapravo pored muzike kojom se bavimo i Van Goga, nemamo ni{ta drugo. Ni{ta nam

Rokenrol jedva preìvqava, a za Vas kaù da ste predstavnik “pravog, tvrdog rokenrola”. U ~emu je tajna Va{eg profesionalizma? - Profesionalizam svi imamo, na ovaj ili onaj na~in, ali neko ga se odrekne, neko ne ume da napravi razliku izme|u improvizacije i realizacije, neko je dosledan do kraja, neko popusti pre vremena. Mi smo ostali na kursu koji smo izabrali i ni{ta nas sa wega ne moè skinuti. [ta je rokenrol danas? - Te{ka je kategorija. Rokenrol je promenio oblik, }ud, sve se izmewalo, ali je ostao zvuk gitare, zvuk bubweva, zvuk bas gitare, oni su nepromenqivi i imaju tu neku svoju dra`, kojoj omladina vidim sve teè odoleva. Mladi se sve vi{e vra}aju Va{im starim pesma-

ma. - Ne samo na{im. Vidite, svedoci smo da se vra}a ta neka stara muzika, okupqaju se qudi koji po 30 godina nisu svirali... Bili ste na meti neosnovanih uvreda i osporavawa koja su vas pratila godinama. Da li su to one predrasude koje, kako kaète, “qudima znaju da pokvare sve, i qubav i doìvqaj”? - Qudi ne umeju da prona|u meru. Zbog svog bezizlaza, najlak{e im je da diraju u tu|i rad, ili da “pquju” po wemu. Ali, okej. To je }ud qudi. Nismo obra}ali pa`wu na to i idemo daqe. [ta Vi va{om muzikom poku{avate da poru~ite, prenesete publici? - Ogromne koli~ine energije, emocije i direktne poruke koje neke pesme imaju. To ustvari i nisu poruke, koliko negde vapaj da preìvimo vreme neukusa i bezizlaza, koji sve vi{e steè obru~ oko na{eg hedonizma. Ho}e li opstati rokenrol? - Opsta}e, opsta}e deca i qudi verni tom stilu muzike, a ostalo moè da se mewa. Vide}emo ko }e na kraju da preìvi. Nela Radi~evi}

RECEPTI

ZAPE^EN KROMPIR

PETAK 15. MART 2013. GODINE

U[E]ERENA KORA OD POMORANXE ILI LIMUNA PRIPREMA

PRIPREMA Krompir ise}i na {to tawe kolutove. U nama{}enu tepsiju staviti tre}inu krompira i posoliti. Dodati za~ine po `eqi, preliti tre}inom sira i pavlake i listi}ima maslaca. Prekrijte tepsiju aluminijskom folijom i pecite 45 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. Sa pe~enih krompira skinuti foliju i zape}i jo{ 10 minuta.

SASTOJCI - 300 grama mladog sira - 1 kg krompira - 300 ml pavlake za kuvawe - 50 grama maslaca - 1 ka{i~ica crnog bibera - 1 ka{ika korijandera mlevenog - 1 ka{i~ica kurkume - so - seckani listovi per{una

PA[TETA OD PILE]E XIGERICE SASTOJCI - 250 gr. pile}e xigerice (o~istiti od `ilica) - 150 gr. maslaca - 2 ka{ike kowaka - 2 ~ena belog luka - 150 ml. pavlake za kuvawe - So,biber

SAVETI NEOQU[]EN KROMPIR U RERNI BR@E ]E OMEK[ATI ako prethodno stoji desetak minuta u vreloj vodi. PIRE KROMPIR BI]E JO[ UKUSNIJI ako mu se doda malo {e}era. SVAKO MESO JE MEK[E ako odstoji u mleku, {to je meso tvr|e-starije, treba du`e da stoji u mleku. Dovoqno je samo namazati meso mlekom. LUK SE LEP[E IZDINSTA I OSTANE STAKLAST ako se prvo stavi mala ka{i~ica {e}era u uqe, pa tek onda luk.

KADA TOKOM PR@EWA UQE PO^NE DA PRSKA u tigaw staviti koricu hleba ili malo soli. PRESOQENOM JELU dodati presan oqu{ten krompir i malo vode, ali pre izno{ewa jela na sto krompir izvaditi. SVE@ ANANAS koji ne moète da iskoristite odmah moète da ostavite na tawiri} posut {e}erom, ise~enom stranom na dole i stavite u friìder. Ovako ostavqen ananas moè da stoji veoma dugo. ZAGORELE [ERPE - posle kuvawa sipajte u wu limun, sir}e i malo deterxenta i prokuvajte.

Pomoranxe/limun prepoloviti na pola i iscediti. Prepolovqene polovine ise}i na ~etvrtine, pa na trakice (bela opna se ne skida). Trakice od kore staviti u hladnu vodu, koja se mewa 2, 3 puta dnevno. (najmawe jedan dan, a mo`e i do pet dana). Staviti vodu da provri i ubaciti trakice od kore, kuvati 5 minuta, pa procediti. Postupak ponoviti 4 puta. Ocediti, prosu{iti (jednu trakicu do druge ali ne su{iti do kraja) i izmeriti. SIRUP Pome{ati {e}er, vanilin {e}er i vodu, pa provriti sirup (nekoliko minuta). Dodati trakice u sirup i kuvati 15 minuta me{aju}i. Kada voda iz sirupa ispari, izvaditi trakice i staviti ih na papir za pe~ewe posut kristal {e}erom, dobro ih uvaqati, i posipati {e}erom (ako {e}er postane â&#x20AC;&#x153;vodenastâ&#x20AC;?, odmah ga zameniti). Razdvojene trakice su{iti najmawe dva dana na toplom. ^uvaju se u staklenoj posudi sa poklopcem.

SASTOJCI - nekoliko pomnaranxi/limuna - Za 100 gr trakica kore potrebno je za sirup: - 100gr kristal {e}era - 1 vanilin {e}er - 1 dcl vode

BA[TE I BALKONI

PETAK 15. MART 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

SPORTSKI KUTAK U BA[TI

U svakoj porodici postoji bar jedan qubiteq sporta, a ~esto ih ima i vi{e. Ako je dvori{te ve}e, moète da mislite i na wih. Sportski kutak moè da bude razli~ite veli~ine, ali je najva`nije da se rekreira omiqeni sport. Po{to su dvori{ta ve}ina ku}a prakti~no mala, sportski teren treba da se zameni kutkom koji }e davati dovoqno udobnosti igra~ima i istovremeno da zauzima {to mawe mesta i da se lako odràva.

zavisnosti od osnove na kojoj se upra`wava odre|eni sport, moèmo da ih podelimo na one koji se igraju na travi, koji zahtevaju odre|enu vrstu podloge i koji su neutralni. Uvek kada je mogu}e da se odre|eni sport izvodi na travi, to treba da se iskoristi. Ona se mnogo lak{e uklapa kao deo ukrasne ba{te, dok su povr{ine sa drugom podlogom vi{e neèqeni element i treba ih izbegavati. Povr{ine sa travom prave se tako {to se obezbedi boqa drenaà zemqi{ta, a to je va`no imaju}i u vidu dobar razvoj trave kada se vi{e gazi po woj. Ove povr{ine treba da po{tuju sve specifikacije za odràvawe travnatih povr{ina na sportskim terenima, a optere}ewe ne treba da bude vi{e od preporu~enog, jer trava postepeno nestaje. Za izgradwu povr{ina koriste se izdr`qive travnate sme{e. Prilikom izgradwe sportskih povr{ina u dvori{tu, zbog ograni~enog mesta najboqe je da ve}i deo povr{ine ima duplu namenu. Na taj na~in gubici povr{ine bi}e minimalni. Na primer, teren za ko{arku koji je istovremeno i parking, poqe za fudbal koje se nalazi na travwaku... Po{to kod ku}e ne moèmo imati ceo stadion, ve} samo jedan deo, za fudbal, na primer, moète da postavite samo stativu, za basket jedan ko{. Za tenis je komlikovanije, jer on zahteva

Pripremila: N. R. tvrdu podlogu, koja treba da bude od betona ili pe~ene mlevene gline. Zato je najboqe da se obezbedi poqe sa zidom, koji }e omogu}iti da se trenira. Odbojka tako|e moè da se trenira kod ku}e, ali sa znatno mawim poqima, jednostavno treba da se razvu~e jedna mreà na travwaku i da se odrede granice sa strane. Kada govorimo o sportskom terenu u dvori{tu, treba da imamo u vidu da sport u gusto naseqenim mestima moè da bude problem. Zato, pre nego {to zapo~nemo izgradwu sportskog terena, treba da razmislimo i o svim problemima i kako oni mogu da budu re{eni u odre|enoj situaciji. Da bismo sa~uvali prozore ku}a moèmo da postavimo za{titne re{etke spoqa, ili da stavimo kapke ili roletne. Druga mogu}nost je da se na deo fasade ku}e postavi sportska mreà, koja }e mo}i da zaustavi loptu. Da biste za{titili susedna dvori{ta, dokazano je da je najboqe postaviti visoke metalne pilone, na koje se postavqa sportska mreà koja }e "hvatati" loptu i slati je nazad. Visina pilona zavisi od veli~ine povr{ine, ali se optimalnom visinom smatraju piloni visoki oko tri - ~etiri metra. Kori{}ewe pilona se preporu~uje, jer se prilikom izgradwe stalne konstrukcije traì dozvola suseda i op{tine, a na pilonima mreà moè da se diè i spu{ta, {to joj daje privremeni karakter. Sportske povr{ine mogu da budu problem i za biqke u ba{ti. Kada u ba{ti postoji sportski teren, treba

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 15. mart

Sneg i ki{a

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta izbegavati da se u wegovom dometu sadi jednogodi{we i vi{egodi{we cve}e, koje je veoma osetqivo i lako se lomi. Boqe je da se na ovim mestima koriste stabla i {ibqe, koje }e oblikovati slobodni deo povr{ine. [ibqe boqe podnosi eventualne udarce loptom, koji se slabo odra`avaju na wihove ukrasne kvalitete. Izgradwa sportskog terena u dvori{tu je komlikovana stvar, ali uprkos tome, uz malo ma{te mogu da se postignu dobri rezultati po prili~no prihvatqivoj ceni. Dobro ura|en sportski teren bi}e jedno od omiqenih mesta qudi koji vole da se bave sportom, i ~ak prava atrakcija u ba{ti.

Subota, 16. mart

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 17. mart

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 20. mart

Utorak, 19. mart

Ponedeqak, 18. mart

^etvrtak, 21. mart

10C

20C

110C

140C

180C

160C

-20C

-40C

20C

70C

Obla~no

Sun~ano

Obla~no

160C -60C

Obla~no

PETAK 15. MART 2013. GODINE

DE^IJA STRANA

NA[A DECA

[TA JE PROLE]E?

Juca Damjanovi} - Kad pada li{}e i mora da se kupi.

Tara Karanac - Tad pozeleni li{}e i sija sunce.

Vrti} â&#x20AC;&#x17E;Poletaracâ&#x20AC;&#x153;, mali{ani od ~etiri i pet godina sredwoj grupi mali{ana, uzrasta ~etiri i pet godina, kojih ima dvadesetsedmoro, brinu vaspita~ice Katarina Jak{i} i Qiqana Kustudija. Iako su jo{ uvek mali, ovi mali{ani su veoma aktivni i zainteresovani, pri~aju wihove vaspita~ice. - Sa wima najvi{e forsiramo likovne stvarala~ke i govorne aktivnosti. Bez obzira {to su tako mali, bili su u~esnici na manifestaciji "Jesewa promenada" i rado u~estvuju u svim na{im internim predstavama u vrti}u - ka`e vaspita~ica Ka}a.

Veqko Dmitri} - To je vreme kada se ide u park.

Jovana Pavlovi} - U prole}e pada li{}e sa drveta, ima trave i poraste vo}e i cvet.

Mina Stevanovi} - U prole}e ogreje sunce i mama nas vodi napoqe.

KULTURA

PETAK 15. MART 2013. GODINE

IZLO@BA FOTO KINO KLUBA U KAFE GALERIJI "@UTA KU]A"

ANTIRATNI FILM U GALERIJI „RISIM“

„MINIJATURE - ÂÂK 2013“ BALKAN - KOMPLEKS ILI BREND od patronatom Foto saveza Srbi- pohvaqene su fotografije Du{ka Lukovije, koji je garant kvaliteta izlo- }a, Isidore \uri} i Miroslava Bojovi`be, i u organizaciji Foto kino }a. kluba “â~ak” u utorak je u kafe-galeriji U kategoriji kolekcije, prvu nagradu “@uta ku}a” otvorena tradicionalna iz- osvojio je Vojislav Pe{terac, KMF FSS, lo`ba umetni~kih fotografija “Minijature - â~ak 2013”. Prema pravilniku FSS izlo`ba ima tre}i rang. Delegat izlo`be FSS bio je \or|e Vukadinovi} F1, odnedavno predsednik ~a~anskog Foto kino kluba, a selektor Zoran Milo{evi}, majstor fotoSelektor izlo`be Zoran Milo{evi}, MF FSS, AFIAP grafije FSS od 1990. godine sa me|unarodnim zvawem AFIAP. Od 116 foto- drugu Negovan Vidiner, a tre}u Darko grafija koje potpisuje 20 autora, za ovu iz- \okovi}. Pohvaqene su kolekcije Damira lo`bu odabrane su 64. Prvu nagradu u kon- Buzurovi}a i Zorana Le{evi}a. kurenciji pojedina~ne fotografije osvoSelektor izlo`be Zoran Milo{evi} je jio je Radenko Radovanovi} za fotografi- istakao da, iako je re~ o fotografijama ju “Poza”, dve druge pripale su Dragosla- malog formata one imaju kvalitetnu fovu Mirkovi}u za “Pa~e 2” i Du{ku Sre}- tografsku i umetni~ku pri~u i naveo dve kovi}u za “Ostrvo 2”, tri tre}e nagrade osobenosti koje su se nametnule u ovoj pododeqene su Jani Milovanovi}, Danieli stavci. Prvo, za razliku od ranijih izloMarinkovi} i Miodragu Uro{evi}u, a `bi, na kojima je razlika bila o~igledna, na ovoj generacijska distanca nije vidqiva, jer su se mladi izborili za svoje mesto USPE[AN PE[TERAC na fotografskoj sceni grada i Srbije, a druga specifi~nost ogleda se u tome da se Vojislav Pe{terac, KMF FSS ve}ina autora predstavila svojim kolekpostiè zavidne uspehe od po~etka cijama, kojima “pri~aju’” svoju pri~u, {to ove godine. Ve} je osvojio {est me|uje dokaz dobro odabranog fotografskog narodnih nagrada, u~estvovao na 27 puta i umetni~kog sazrevawa, istakao je me|unarodnih izlo`bi i imao ukupMilo{evi}. I ovoga puta upu}ena je zano 119 primqenih fotografija, hvalnost Branku Marjanovi}u kao domaukqu~uju}i i druge izlo`be. Maj}inu ove tradicionalne izlo`be u kafe storsko zvawe Pe{terac o~ekuje nagaleriji “@uta ku}a”. Z. L. S. redne godine.

HUMANITARNA AKCIJA KUD „ABRA[EVI]“ I KOLA SRPSKIH SESTARA

POZIV NA DRU@EWE

nedequ, 10. marta, na pozornici KUD “Abra{evi}” uz prigodan program ~lanova {kole folklora, odràna je humanitarna akcija u organizaciji ovog dru{tva i Kola srpskih sestara iz â~ka. Marija Gavrilovi}, dugogodi{wi ~lan “Abra{evi}a” koordinirala je ovom akcijom zajedno sa Bojanom Jak{i}, predsednicom Kola srpskih sestara u â~ku, koja je tom prilikom prozvala 101 ime. Akcija je bila namewena samohranim majkama i porodicama sa vi{e dece iz na{eg grada i okoline. Svi su dobili pakete sa garderobom, hranom i slatki{ima. U ime “Abra{evi}a”, podr{ku Mariji Gavrilovi} da organizuje ovu humanu akciju pruìle su i wene kolege Marija [tavqanin, Gordana Vuki}evi} i Sa{a Kova~evi}, rukovodilac “Abra{evi}eve” {kole folklora. Svi oni su sa

ilmski i video program Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” nastavqen je 1. marta u Galeriji “Risim” prezentacijom Kragujeva~kog festivala antiratnog i anga`ovanog filma - KRAF, o kome je govorio direktor i selektor festivala Vladimir Paunovi}. U ovom, tematski opredeqenom razgovoru, a na temu “Balkan i evropske integracije” govorile su i Darka Radosavqevi} Vasiqevi} iz Nezavisne umetni~ke asocijacije “Remont” iz Beograda i Ines Pletikos, rediteqka iz Zagreba, autorka dokumentarnog filma “[to je meni Balkan: kino Europa” u produkciji HRT, koji je te ve~eri premijerno prikazan u Srbiji. Polazi{te za razre{avawe ovog kompleksa dalo je tuma~ewe pojma “Balkan”, koji je u 19. veku kori{}en kao psovka i ozna~avao ne{to primitivno, prqavo i agresivno. U anti~koj epohi, svi oni koji nisu govorili gr~ki jezik bili su “varvari”, a Rimsko carstvo je svojim granicama odredilo da je stanovni{tvo na ovim prostorima “pola ~obanin, pola ratnik”. - Ovaj film predstavqa poku{aj da se mnogim qudima sa Balkana, a posebice intelektualcima, vrati neka vrsta izgubqenog samopo{tovawa, onaj osje}aj kulturnog digniteta, koji je povijesnim razvojem na tim prostorima, od 1989. do danas, a naro~ito ratom u biv{oj Jugoslaviji, bio opasno na~et, ako ne ponegdje i potpuno uni{ten - rekla je, pored ostalog, Ines Pletikos. Sagovornici rediteqke Pletikos u ovom dokumentarnom filmu “[to je meni Balkan: kino Europa” su: Boris Buden, jedan od najzna~ajnijih hrvatskih kulturologa i filozofa, koji se godinama bavi tom temom; umetnici Sini{a Labrovi}, koji je za potrebe filma guslao na zagreba~kom Trgu bana Jela~i}a, Predrag Luci}, Boris De`ulovi} i Darko Rundek, kao i takozvani obi~ni qudi, pripadnici mawinske srpske zajednice. Svi oni se na svoj na~in bave kulturnom redefinicijom

identiteta svedenom na pitawe “Balkan ili Sredwa Evropa?” Jedan od sagovornika prime}uje da su “albanski poslasti~ari dolaskom u Zagreb uni{tili kulturu sredweevropskog kola~a.” Svojevrsni i paradoksalni lajt motiv celog filma je “Ratovao da bi se pomirio”. Na brendirawu Balkana radili su posledwih godina i neki austrijski i nema~ki umetnici koji su svojim izlo`bama nastojali da podignu vrednost umetni~kih dela nastalih na ovim prostorima. Film Ines Pletikos je zapravo pilot emisija budu}eg serijala, koji }e se snimati na podru~ju svih 12 balkanskih dràva - od Slovenije do Turske, i u kojem }e u~estvovati najzna~ajnija imena tamo{we filozofske, kulturne i umetni~ke javnosti. Ines Pletikos je u Srbiji poznata po dokumentarnom filmu o Xoniju [tuli}u „Kad Miki kaè da se boji“. Ideja za ovaj film potekla je iz vekovnog hrvatskog “kompleksa”. Iako Hrvatska geografski, civilizacijski i kulturno pripada korpusu Balkana, tamo{wa politi~ka i kulturna elita ~itav vek ne moè da se pomiri s tom ~iwenicom. Taj problem posebno je izraèn u kontekstu evropskih integracija i pristupawa EU. Za Hrvatsku “taj prostor” po~iwe daqe, iza wene teritorije. [ta je tome razlog, {ta su uzroci i kakve su posledice gurawa tog “bolnog” pitawa pod tepih, poku{ava sa eminentnim sagovornicima u svom filmu da odgovori rediteqka Ines Pletikos. Z. L. S.

SLIKE BOGI]A RISIMOVI]A U GRADSKOJ GALERIJI U PO@EGI

IZBOR IZ SPOMEN-ZBIRKE d 7. do 29. marta u Gradskoj galeriji u Poègi postavqena je izlo`ba “Slike iz Spomenzbirke Bogi}a Risimovi}a Risima”, ~uvenog ~a~anskog slikara druge polovine 20. veka. Autor izlo`be, kojom Umetni~ka galrija “Nade`da Petrovi}” izabranim delima predstavqa opus ovog zna~ajnog umetnika {iroj javnosti, je kustos Julka Marinkovi}. Prilikom otvarawa izlo`be poè{koj publici je predo~eno da Bogi} Risimovi} Risim (1926, â~ak - 1986, Beograd) pripada prvim generacijama {kolovanih modernih srpskih slikara, koji su shodno dru{tvenom kontekstu sazrevali uporedo sa posleratnim modernizmom srpskog i jugoslovenskog slikarstva. Pored slikarstva koje je zavr{io u klasi profesora Mihaila Petrova i \or|a Andrejevi}a Kuna na Akademiji likovnih umetnosti u Beo-

O svojim ~lanovima i wihovim roditeqima pripremili bogatu trpezu punu slatki{a, kojima su se posluìla deca i roditeqi iz ugroènih porodica. Umetni~ki direktor “Abra{evi}a” Dragi{a Gavrilovi} uru~io je tom prilikom zahvalnicu Bojani Jak{i} i “Kolu” za istrajnost i qubav u humanom radu, a mladi folklorci su pozvali decu da im se pridruè u igri i pesmi i postanu ~lanovi ovog KUD-a, koji u ovom gradu postoji ve} 107 godina. Mali{ani koji su preuzeli svoje poklon pakete, recitovawem su zahvalili organizatorima na radosti koja im je ove nedeqe prire|ena. Z. L. S.

gradu, Risimovi} se bavio i filmskom scenografijom, ilistracijama u dnevnim novinama, ~asopisima i kwigama, pisao je poeziju i tekstove o umetnosti. Radio je i kao profesor crtawa na Fakultetu primewenih umetnosti, a dobitnik je vi{e zna~ajnih dru{tvenih priznawa. Izloène slike su deo Spomen-zbirke koja je formirana 1992. godine, kada je wegova porodica poklonila op{tini â~ak 40 slika, nekoliko stotina crteà, ilustracija, literarnu zaostav{tinu i drugu arhivsku gra|u, kao osnov za budu}i legat ovog umetnika, a stru~ni poslovi povereni su Umetni~koj galeriji, koja je ve} posedovala u svom fondu 16 Risimovih dela. Za potrebe ~uvawa i izlagawa zbirke, rekonstruisana je stara ku}a poznata kao Galerija “Risim”, u kojoj se realizuju i drugi umetni~ki programi. Z. L. S.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

ODR@ANA 13. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

NOVA KOALICIJA U SO GORWI MILANOVAC

ZA NASTAVAK POHVALE ZA SPORTSKI SAVEZ RAZVOJA OP[TINE O

p{tinski ve}nici su na posledwoj sednici razmatrali obiman dnevni red, ali su ga, uz a`uran rad, veoma brzo i savladali. Svakako najva`nija odluka je usvajawe finansijskog i izve{taja o poslovawu Javnog preduze}a za vodosnabdevawe „Rzav“, ~iji direktor Qubo Lazovi} je jo{ jedanput apelovao na rukovodstva svih pet op{tina ko-

{tedwe i racionalizacije. Op{tinsko ve}e je donelo odluku o eksproprijaciji zemqi{ta koje }e biti u vlasni{tvu op{tine, namewenog za izgradwu pomo}nog fudbalskog igrali{ta. Najvi{e pohvala na sednici se moglo ~uti povodom izve{taja o radu Sportskog saveza op{tine. - Rad Sportskog saveza je za svaku pohvalu.

Predstavnici vladaju}eg Pokreta za op{tinu Gorwi Milanovac, Srpske napredne stranke i Nove Srbije potpisali koalicioni sporazum je se vodom snabdevaju sa Rzava, da ulo`e dodatne napore, kako bi bila ubrzana izgradwa brane i akumulacije „Svra~kovo“. Ve}nici su usvojili i izve{taje o radu svih javnih preduze}a koja je osnovala op{tina Gorwi Milanovac. Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je istakao da je razumqivo {to su neka preduze}a poslovala sa gubitkom, ali da je neophodno da se u budu}nosti u celoj op{tinskoj upravi i preduze}ima uvedu maksimalne mere

On je napravio kategorizaciju svih klubova i to prema kriterijumima koji se odnose na popularnost sporta, zastupqenost sportskih grana, uspe{nost, stru~ni rad, kao i va`nost odre|enog sporta za op{tinu. Tako|e, za pohvalu je i podatak da je uspe{no izvr{ena raspodela predvi|enih sredstava op{tinskim udru`ewima, u ukupnom iznosu od 10 miliona i 240 hiqada dinara - re~eno je na sednici Op{tinskog ve}a. G. T.

OP[TINA GORWI MILANOVAC RASPISALA JAVNU NABAVKU ZA PROTIVGRADNE RAKETE

BEZ BOJAZNI OD GRADA rotivgradne stanice na podru~ju gorwomilanova~ke op{tine ove godine }e biti dobro snabdevene raketama kojima }e se strelci boriti protiv ledenih padavina, jer je Op{tina raspisala javnu nabavku za rakete. - Za nabavku protivgradnih raketa iz agrarnog buxeta je obezbe|eno dva miliona dinara, dok je za nadoknadu protivgradnim strelcima predvi|eno jo{ milion i 750 hiqada dinara. Ukupan agrarni buxet za teku}u godinu je 16 miliona dinara, a od te sume smo odvojili osam miliona i 950 hiqada dinara za podsticajna sredstva za poqoprivrednike, {to je jo{ jedan vid na{e pomo}i gorwomilanova~kim ratarima. Milion i po dinara je predvi|eno za ve{ta~ko osemewavawe krava, a milion i 200 hiqada dinara je izdvojeno za kalcifikaciju zemqi{ta. Osim toga, po 300 hiqada dinara je opredeqeno za edukaciju poqoprivrednika, kao i za podr{ku poqoprivrednim udru`ewima sa na{e teritorije. Proces primene navedenih sredstava }e sprovoditi op{tinski Savet za poqoprivredu - ka`e zamenik predsednika op{tine Gorwi Milanovac Miroslav Milovanovi}. G. T.

osioci liste za lokalne izbore Milisav Mirkovi} ispred Pokreta za op{tinu Gorwi Milanovac, Partije ujediwenih penzionera i liste „Ivica Da~i} - Socijalisti~ka partija Srbije“, Dejan Kova~evi} ispred liste „Tomislav Nikoli} - pokrenimo Gorwi Milanovac“ - Srspka napredna stranka i Pokret socijalista i

NAKON NEKOLIKO MESECI, VODA SA RUDNI^KOG VODOVODA PONOVO JE ISPRAVNA ZA PI]E

IZ ^ESMI „NE TE^E“ ARSEN

e{tani Rudnika ponovo mogu da koriste svoju vodu za pi}e, jer su rezultati najnovijih ispitivawa kvaliteta vode na planini iznad Milanovca, pokazali da je ona higijenski ispravna za pi}e. - Zabrana je vaìla od jula pro{le godine, i to prema pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e, a prema mi{qewu Zavoda za javno zdravqe iz â~ka. Voda nije bila za pi}e i za spremawe jela zbog pove}ane koncentracije arsena u woj, ali je sprovo|ewem niza sanitarno higijenskih mera nivo arsena spu{ten ispod granica nedozvoqenog. Prema preporuci Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravqe iz â~ka, me{tanima Rudnika ponovo je dozvoqeno da koriste svoju „~esmova~u“. U narednom periodu }e biti nastavqen proces nadgledawa i kontrolisawa ispravnosti rudni~ke vode - re~eno nam je u Javnom komunalnom preduze}u „Gorwi Milanovac“. G.T.

Radovan Driwakovi}, ispred liste „Nova Srbija - Velimir Ili}“, potpisali su koalicioni sporazum na lokalnom nivou. - Sporazumom se posti`e boqi i efikasniji rad svih op{tinskih struktura, a sve na dobrobit me{tana Rudni~ko takovskog kraja, i u ciqu daqeg prosperiteta op{tine Gorwi Milanovac. Sporazumom se preciziraju principi i me|usobni odnosi izme|u potpisnika, a sve zarad boqe budu}e saradwe izme|u koalicionih partnera i preciznijeg delovawa rada op{tinskih struktura i organa - saop{tili su potpisnici sporazuma. G. T.

PREDSEDNIK OP[TINE I PREDSTAVNICI STOMATOLO[KE SLU@BE POKU[AVAJU DA RE[E PROBLEM NEISPLA]ENIH ZARADA

O^EKUJU POMO] MINISTARKE vadesetak radnika Stomatolo{ke slu`be u gorwomilanova~kom Domu zdravqa, predstavnici wihovih sindikata, i radnici pravnih i drugih slu`bi, posetili su predsednika op{tine Gorwi Milanovac, i poku{ali uz wegovu pomo} da re{e vi{emese~ni problem neispla}enih zarada za 17 radnika ove slu`be. - Radi se o tome {to u na{em Domu zdravqa ima 17 neugovorenih radnika koji ve} nekoliko meseci ne primaju li~ne dohotke. Ministarstvo zdravqa za wih ne snosi nikakve tro{kove, ve} sami radnici moraju da zarade svoje plate, odnosno onu sumu sredstava koja prevazilazi davawe ministarstva. Kako je to prakti~no nemogu}e, moramo se obratiti nadle`nom ministarstvu. Uskoro o~ekujemo posetu ministarke zdravqa Slavice \uki} Dejanovi}, tokom koje }emo poku{ati da re{imo i ovaj problem. Da je problem kratkoro~niji, op{tina bi mogla da ga re{i jednokratnim odobravawem potrebnih sredstava, ali to u ovoj situaciji nije mogu}e, zbog ~ega smo primorani da problem re{avamo pomo}u dr`avnih organa - rekao je predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. G. T.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

LU^ANI

SEOSKI TURIZAM DRAGA^EVSKOG KRAJA

RAJSKI ODMOR U NETAKNUTOJ PRIRODI

Iako se stalno govori o velikim potencijalima seoskog turizma, samo pojedini krajevi Srbije mogu se pohvaliti da su na ovom poqu postigli neke zna~ajnije rezultate. Ekonomske prilike su u proteklih nekoliko godina u~inile svoje, pa su i retki biseri seoskog turizma u na{oj zemqi belele`ili slabiju pose}enost. Umesto da se sna`nije razvija, ova grana privrede u uslovima ekonomske krize po~ela je da stagnira. Ipak, i u ovoj delatnosti, i pored svih pote{ko}a sa kojima se susre}u, opstaju samo najuporniji i to mahom oni koji su uspeli da u svoja mala rajska odmarali{ta privuku pored doma}ih i strane goste. Upravo me|u takve se ubraja porodica Radi~evi}, koja u svojim “Vajatima” u Gorwoj Kravarici, ve} {est godina uspe{no neguje seoski turizam.

a samo sedam kilometara od Gu~e, u ìvopisnoj prirodi Gorwe Kravarice sme{teni su “Vajati”, kompleks vrhunski opremqenih apartmana. Svaka soba ima parno grejawe, klima ure|aj, televizor i bar. Starinske brvnare, koje se u potpunosti uklapaju u neponovqi ambijent Draga~eva, daju posebnu dra` ovoj svojevrsnoj turisti~koj atrakciji. U vajatima je sve ba{ onako kao {to je nekada davno bilo u draga~evskim selima, po~ev od ogwi{ta, preko starinskih zemqanih posuda, kreveta prekrivenih o~uvanim {arenim }ilimima, do razboja i krpara. Svaki detaq pruà toplinu i neizbe`no nas vra}a u najranije detiwstvo i asocira na vredne ruke na{ih baka. Na {est hektara porodi~nog imawa sme{teno je sve {to je neophodno za jedan vrlo sadràjan odmor. Tu su bazeni za decu i odrasle, sportski tereni i de~je igrali{te. U okviru doma}instva nalazi se i veranda na kojoj se mogu organizovati slavqa za vi{e od dvesta qudi. Ono {to o~arava svakako jeste netaknuta priroda, vo}waci i vinogradi, {umarci i livade, izvori i re~ice, ìvopisni proplanci i puteqci, koji te{ko da mogu bilo koga da ostave ravnodu{nim. Jednostavno re~eno, ovo je sigurna oaza mira, spokoja i ti{ine... Svako ko se nameri da odmor od urbane svakodnevice potraì bekstvom u prirodu, na ovom mestu moè do mile voqe da uìva u dugim {etwama goluba~kim planinskim stazama, biciklisti~kim turama do Rimskog bunara, sakupqawu lekovitog biqa, {umskih plodova, lovu, ribolovu i sli~no.

ZDRAVA HRANA I TRADICIONALNA SRPSKA KUHIWA

GOSTI SE RADO VRA]AJU U VAJATE - Ekonomska kriza je uticala i na na{ rad. U pro{loj sezoni imali smo upola mawe gostiju, nego u prethodne dve godine. “Vajati” su najpose}eniji tokom Draga~evskog sabora truba~a.Tada nam dolazi najvi{e stranaca. U ostalim periodima

godine broj gostiju varira. Mo`da bismo imali i ve}u pose}enost da je put kojim se dolazi do na{eg kompleksa u boqem stawu. Ovako, situacija je takva kakva jeste. Oni koji su se ovde odmarali ranijih godina, sete nas se gotovo svake sezone. âk ni lo{i putevi za pojedine qubiteqe ovakvog odmora nisu prepreka da stignu do “Vajata”, jer, kako kaù, na ovom mestu uvek se dobro odmore. Nadamo se da }e ova godina za nas biti boqa od prethodne. Sve smo pripreme obavili i spremno i{~ekujemo goste - isti~e Olivera Radi~evi}, dodaju}i da su za ekonomske prilike u kojima ìvimo cene sme{taja prili~no pristupa~ne. Za jedno no}ewe neophodno je izdvojiti 2.000, no}ewe sa doru~kom 2.500, pun pansion 3.200 dinara, a polupansion 2.700 dinara.

“Vajati” mogu da prime trideset gostiju. Vlasnici ovog kompleksa za sada ne planiraju pro{irewe sme{tajnih kapaciteta, ali neprekidno nastoje da novim sadr`ajima pru`e kvalitet vi{e. Ovo odmarali{te je prepoznatqivo po veoma kvalitetnoj usluzi i velikoj gostoqubivosti. - Smatram da seoski turizam ima per-

U Gorwu Kravaricu gosti naj~e{}e dolaze vikendom, poku{avaju}i da se bar na kratko udaqe od gradske vreve i uùrbanog ritma ìvota. îsta, netaknuta priroda, bistra izvorska voda i dobri sportski tereni pruàju im idealne uslove za dobar odmor. Ipak, najvi{e ih odu{evqava ~iwenica da je sve {to se nalazi na trpezi proizvedeno upravo na tom mestu. - Povr}e i vo}e proizvodimo ovde na imawu. Ne donosimo ga sa pijace, pa vrlo dobro znamo na koji na~in je gajeno. Vodimo ra~una o zdravstvenoj bezbednosti hrane. Jedino sir i kajmak uzimamo sa obli`we farme. Namirnice koje koristimo u kuhiwi su prvoklasnog kvaliteta. Uglavnom spremamo srpska tradicionalna jela. Pokazalo se da su recepti na{ih baka neprevazi|eni. Svi koji dolaze ovamo navikli su na na{u doma}u kuhiwu. Iako na meniju imamo i savremene specijalitete, gosti se naj~e{}e odlu~uju za ka~amak, sir, kajmak, pr{utu, ~varke, ajvar, razne pite i jela po kojima je draga~evski kraj prepoznatqiv. Ovakvom ishranom posebno su odu{evqeni strani

spektivu. Ko èli da radi uvek ostvari neke efekte. Odmarali{te je otvoreno ve} {est godina. Mi smo prve vajate podigli za okupqawe porodice i na{ih prijateqa. Provode}i vreme u wima, shvatili smo da je mesto idealno za odmor i da se nakon svakog boravka u Gorwoj Kravarici ose}amo kao preporo|eni. Tako smo i do{li do ideje da tu lepotu podelimo sa drugima i od toga napravimo porodi~ni posao. Iako se ekonomska kriza negativno odraàva na poslovawe, mi opstajemo i nadamo se da }e za koju godinu ova delatnost na na{im prostorima doìveti pravi procvat. S obzirom na stepen zaga|enosti urbanih sredina, sve vi{e qudi }e birati selo kao mesto gde mogu dobro da se odmore - kaè Olivera.

gosti, jer oni u svakodnevnom ìvotu nisu ~esto u prilici da jedu doma}u, zdravu hranu - kaè Olga Radi~evi}, koja ve} ~etiri godine, ovde u “Vajatima”, do~ekuje i ispra}a velike qubiteqe seoskog turizma. Iako se o seoskom turizmu u Srbiji mnogo govori, u ovom odmarali{tu isti~u da su ideju o podizawu jednog ovakvog kompleksa samostalno realizovali. Nisu koristili subvencije dràve, niti bilo kakve olak{ice. Investirali su onoliko koliko su mogli, svake godine po malo. Zadovoqni su onim {to su do sada postigli i, kako isti~u, najva`nije im je da svaki posetilac “Vajata”, kada ode iz Gorwe Kravarice sobom nosi dobre utiske.

KULTURNI VODI^ DRAGA^EVSKOG KRAJA - Projekcija filma "Dobar dan za umirawe" - Centar za kulturu Gu~a, ~etvrtak, 14. mart - Otvarawe izlo`be umetnika iz Gorweg Milanovca (izlaga~i: @arko Vu~kovi}, Slobodan Jelesijevi}, Milan Mileti} i Neboj{a Savovi} Nes) - Centar za kulturu u saradwi sa Centrom za vizuelna istra`ivawa i razvoj vizuelne kulture "Krug", ~etvrtak, 14. 03. - Muzej trube Gu~a - Op{tinsko {kolsko takmi~ewe u malom fudbalu (za u~enice 14. marta, za u~enike 15. marta) - Izbor najlep{e maske -Centar za kulturu Gu~a - petak, 15. mart - Projekcija filma "Hobit" - Centar za kulturu, ~etvrtak, 21. mart - Projekcija filma "Saga (sumraka)" - Centar za kulturu Gu~a, ~etvrtak, 28. mart - Op{tinsko takmi~ewe recitatora - Centar za kulturu Gu~a - petak, 29. mart

SPORT

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Pi{e: Svetislav Q. MARKOVI]

NAJBOQI SPORTISTA ^A^KA SVIH VREMENA RADMILO MI[OVI] SLAVI 70. RO\ENDAN

MAJSTOR SA MORAVE

sred Drugog svetskog rata, 14. marta 1943. godine u 23 sata, u â~ku je ro|en Radmilo Mi{ovi}. Bio je tre}e dete Jovana i Milice. Radmilo je ro|en, odrastao i ceo ìvot proveo u istoj ku}i, u samom centru â~ka. Ve} ceo jedan vek Mi{ovi}i su najbliè kom{ije Stracimirove zadu`bine. Tu ku}u je Radmilov deda, Nikola Mi{ovi}, kupio 1913. godine. Zbog blizine igrali{ta, on se ko{arkom bavio od kako zna za sebe. Aktivno je po~eo da trenira sa osam godina, a prvu utakmicu i prvi ko{ postigao kao pionir 1952. U seniorski tim Borca u{ao je kao petnaestogodi{wak i ostao mu veran do opro{taja, 1978. O Mi{ovi}evoj vernosti mati~nom Borcu i rodnom â~ku najboqe govore podaci da je u crveno-belom dresu odigrao 22 prvenstva, od kojih 12 u Prvoj saveznoj ligi i da je u klubu radio vi{e od 41 godinu. Jednu sezonu odigrao je u @elezni~aru (1979/80). Radmilo Mi{ovi} je poznat kao najboqi ~a~anski ko{arka{, od kako se ovaj sport igra u gradu na Moravi. Naravno, bilo je i drugih vrhunskih igra~a, ali u konkurenciji onih koji su karijeru ostvarili u rodnom gradu – Radmilo je bez premca. Me|utim, ko{arka nije jedini sport kojim se on bavio. Igrao je i rukomet u „Remontu“ i „Mladosti“, fudbal u ~a~anskoj „Slobodi“, a trenirao i gimnastiku. Kasnije su ga ko{arka{ke obaveze odvojile od ovih sportova. Radmilo Mi{ovi} je godinama igrao rukomet i bio sigurno jedan od najboqih ~a~anskih igra~a do danas. Novinari su poku{avali da mu nadenu nadimak, ali nijedan od wih nije zaìveo. Setimo se nekih koji su se pojavqivali u jugoslovenskoj {tampi: „Zlatna ruka“, „Princ sa Morave“, „Mar{al od Morave“, „Prvi gra|anin male varo{i“, „Bombarder iz â~ka“, „Mister ko{“, „Snajperista sa Morave“, „Harlemovac sa Morave“...

Draèn Petrovi} – 4, Dragan Ki}anovi} i Branko Skro~e – 3 puta...). Pet utakmica u reprezentaciji Jugoslavije (1966). Tri puta postigao vi{e od 50 ko{eva u Prvoj saveznoj ligi. Tri puta je bio najboqi izvo|a~ slobodnih bacawa u Prvoj ligi. Tri puta postigao vi{e od 60% ko{eva svoje ekipe na prvoliga{kim utakmicama. Drugo mesto na ve~noj listi strelaca Prve lige (prvi je Vinko Jelovac). Zlatna medaqa na prvenstvu Balkana (1966). Nula „trojki“ postigao je Radmilo. U vreme kada je igrao nisu postojale „trojke“. Ina~e, wegovi {utevi su naj~e{}e bili sa rastojawa odakle se od 1984. ra~unaju tri poena. Koliko bi ko{eva postizao Radmilo da su tada postojale „trojke“? Obi~no se kaè da jednom strelcu „ne leì“ neki tim ili odre|eni ~uvar. Radmilu su svi „leàli“! Mawe od 25 ko{eva po utakmici davao je samo OKK Beogradu i Crvenoj zvezdi. Prose~no najvi{e ko{eva po utakmici davao je kasnijim evropskim {ampionima, Partizanu i Bosni, vi{e 31 ko{a. Povodom sedamdesetog ro|endana, pripremqena je monografija o Radmilu Mi{ovi}u. @eqa nam je da se ovom kwigom zahvalimo legendarnom Radmilu za sve lepe trenutke, pobede i nezaboravne ko{eve koje nam je priu{tio. Hvala Radmilu, hvala wegovim saigra~ima, koji su nam doneli veli~anstvenu ko{arku, a ona je mnogim â~anima zna~ila bezmalo sve.

IGRA^ VAN SERIJE „Radmilo Mi{ovi} spada u uski krug {ampiona ko{arke. Igra~ koji sve mo`e i koji ko{arci daje poseban {arm. On je u svakom slu~aju igra~ van serije izrastao u jednom malom gradu i postao idol svoje publike. To je najvi{e {to jedan sportista mo`e posti}i.“ Borislav Bora STANKOVI]

DRAGUQ JUGOSLOVENSKE KO[ARKE RADMILO MI[OVI] U BROJKAMA Te{ko je jednu blistavu karijeru opisati brojevima, ali da istaknemo neke koji karakteri{u Radmilov u~inak: 1.000.000 gledalaca gledalo je Radmila u`ivo (pribli`no)! 10.000 ko{eva postigao u prvenstvenim i kup utakmicama (pribli`no). 6.669 ko{eva postigao u Prvoj saveznoj ligi. 688 ko{eva ubacio je Partizanu na 22 prvoliga{ke utakmice. 556 ko{eva prose~no davao po prvenstvu u Prvoj saveznoj ligi. 249 utakmica odigrao u Prvoj saveznoj ligi. 183 cm visok. 178 utakmica u Prvoj saveznoj ligi na kojima je bio najboqi strelac u Borcu (71,5% od svih odigranih). 124 utakmice u Prvoj saveznoj ligi na kojima je bio najefikasniji (50%). 65% ko{eva Borca postigao je Radmilo na prvoliga{koj utakmici protiv Mlade Bosne, 10. marta 1968. 54 ko{a postigao na jednoj utakmici (protiv Partizana, 16. marta 1968. u Beogradu). 27 ko{eva prose~no davao po utakmici u Prvoj saveznoj ligi. 23 seniorska prvenstva odigrao u karijeri. 22 seniorske lige odigrao u Borcu. 15 godina imao je kada je odigrao prvu seniorsku utakmicu. 15 puta je u Prvoj saveznoj ligi dao vi{e ko{eva nego svi wegovi saigra~i. 12 Prvih saveznih liga Jugoslavije odigrao je Radmilo Mi{ovi}. 12 godina bio je kapiten Borca. 11 broj koji je nosio na dresu. Pet puta najboqi strelac Prve savezne lige Jugoslavije (vi{e od wega Radivoje Kora} – 7 puta, a iza wega su

„Davnih vremena ^a~ak je bio malo mesto, ali je uvek davao dobre igra~e, koji su proslavili taj grad i Jugoslaviju. Tu, pre svega, mislim na Radmila Mi{ovi}a, pravog draguqa na{e ko{arke.“ Aleksandar Aca NIKOLI]

KO[ARKA[KI BOEM „Iz ko{arka{ke {kole Borca iznilki su brojni asovi, me|u kojima i jedan Radmilo Mi{ovi}, ko{arka{ki boem, koga je samo prevelika qubav prema rodnom ^a~ku spre~ila da redak talenat i ume}e podigne na me|unarodni nivo!“ Neboj{a POPOVI]

RADMILO MI[OVI] CAR SRPSKE KO[ARKE Radmilo je najvi{e rangiran ko{arka{ u drugoj polovini 20. veka. Kao igra~, po rezultatima, ali jo{ vi{e po na~inu igre, neprevazi|en je do dana{wih dana. Mi{ovi} je izgradio sebi odgovaraju}u tehniku vrhunskog ko{arka{a i doveo je do PERFEKCIJE. Wega je krasila izuzetno bogata i raznovrsna ko{arka{ka tehnika: kretawa, dodavawa, driblinga i {uta, a posebno veliko ume}e fintirawa i prevare protivnika. Primenqivost tehnike u svim uslovima igre bila je besprekorna pa je odbrana na wemu, skoro uvek, bila nemo}na. Nalazio je, gotovo uvek, najracionalnija i najefikasnija re{ewa. Ro|eni je takmi~ar sa uvek prisutnom èqom da pobe|uje, ali zbog toga nikada nervozan. Imao je izrazitu mirno}u i sposobnost samokontrole. Tvrdim da niko i nikad nije video Mi{ovi}a nervoznog, uzbu|enog, bez obzira na kretawe rezultata, bez obzira na atmosferu koju ko{arka stvara. Za Radmila Mi{ovi}a igrawe ko{arke bila je zabava. Dobija se utisak da je sa ko{arka{kom loptom bio najsretniji na svetu, da uìva {utiraju}i na ko{ i da ga prevare protivnika zabavqaju. Radmilo Mi{ovi} je u ko{arka{kom svetu uìvao po{tovawe i kao ~ovek. Li~nost koga su svi, ba{ svi, voleli i cenili. Skroman, pa-

Duel dva nenadma{na strelca Radivoje Kora} @u}ko i Radmilo Mi{ovi}

trijahalno vaspitan, nikada nije pokazivao uobra`enost „sportskih zvezda“, a to je bio. Ranko @ERAVICA

ZNAO JE SVE „Nemojte zaboraviti jednog Mi{ovi}a iz ^a~ka: meni je neshvatqivo da on nije igrao u reprezentaciji. Pa taj Mi{ovi} je bio super igra~. Znao je sve. Mislim da i Ki}anovi} mo`e zahvaliti slu~aju {to je bio u timu s Mi{ovi}em i od wega dobio ono {to je najva`nije.“ Kre{imir ]OSI]

OLIÊWE KO[ARKE Dok sam bio igra~, nama mladima uzor je bio Radmilo Mi{ovi}. I zbog igre i zbog pona{awa. Normalno, vi{e se pri~alo i pisalo o Radivoju Kora}u, ali Mi{ovi} je bio ro|eni ko{arka{, neukrotivi virtuoz koji nikoga nije ostavqao ravnodu{nim. Imitirali smo ga na svakom treningu, treneri su nas vodili u â~ak da ga vidimo na delu. I kad sam postao priznati trener, nisam mogao da „pobegnem od Mi{ovi}a“. Bio je nezaobilazno {tivo na trenerskim klinikama koje sam drào u vi{e od sto zemaqa {irom sveta. Na svim meridijanima qude je uglavnom zanimalo u ~emu je tajna uspeha jugoslovenske ko{arke, za{to smo tako dobri u igri „jedan na jedan“ i otkud nam toliko dobrih {utera. Moj odgovor je uvek po~iwao sa Mi{ovi}em, pet puta prvim strelcem Prvenstva Jugoslavije, u ono vreme najboqeg nacionalnog {ampionata Evrope. I uvek bih podsetio na jedan intervju koji je na svom vrhuncu dao televiziji, kad su ga pitali kako mu polazi za rukom da s lako}om redovno postiè 30, 40, pa i vi{e poena. U wegovom odgovoru se vidi sva jednostavnost i su{tina ko{arke: „Te{ko mi je da objasnim, ali znam samo da ako je igra~ koji me ~uva korak od mene – ja {utiram, a ako mi pri|e – ja ga obi|em i onda opet postignem ko{!“ I to je, zapravo, poenta igre „jedan na jedan“. Ko to ne savlada, ne moè da postane as. Zato {to je to doveo do savr{enstva, Radmilo Mi{ovi} je bio jedan od najve}ih igra~a Jugoslavije. Iako je â~ak dao mnogo dobrih igra~a i trenera, neka niko od wih ne zameri, ali kad se pomene taj grad, prva asocijacija je neponovqivi Radmilo Mi{ovi}. Svetislav Kari PE[I]

KOMPLETAN KO[ARKA[ Radmilo je bio veliki igra~ i stra{an {uter. Bio je kompletan igra~, jer pored {uta imao je i izvanredne asistencije. Po{to jedan igra~ nije mogao da ga ~uva, pomagalo mu se. U trenutku kada se pomagalo wegovom ~uvaru, on je lucidno asistirao slobodnom saigra~u. Ja sam imao veliku sre}u na utakmicama Partizana protiv Borca, jer zbog razlike u visini nisam ~uvao Radmila. Moji niì saigra~i su imali velike probleme, dok sam ja uìvao po{te|en toga. â~ak se prepoznaje po Radmilu! Draèn DALIPAGI] Praja

PETAK 15. MART 2013. GODINE

SPORT

Borac Mocart sport - BKK Radni~ki 91:84 (24/10, 10/19, 16/18, 13/16, 11/11, 17/10) osle dva produètka i vrlo uzbudqive zavr{nice, ko{arka{i Borac Mocart sporta pobedili su kod ku}e BKK Radni~ki sa 91:84. Iako su gosti na samom po~etku poveli, trojka Nemawe Prolovi}a otvorila je odli~nu igru doma}e ekipe. U prvoj ~etvrtini Borac je, dodatno oja~an slabom odbranom Radni~kog, ostvario prednost od ~ak 14 poena. U nastavku prvog poluvremena Beogra|ani se razigravaju, koriste pomalo dezorganizovane napade â~ana i smawuju wihovu prednost na svega pet poena razlike. Pripala im je i tre}a ~etvrtina, kada je razlika u rezultatu bila sve blià egalu. Doma}e igra~e povratila je trojka Dra{ka Radovi}a. U posledwoj ~etvrtini Radni~ki brzo stiè do izjedna~ewa. Opet je doma}u ekipu izvukla trojka Nemawe Todorovi}, koji u zavr{nici ma{i dva slobodna bacawa.

PROTI] OTI[AO U BUGARSKU

KO[ARKA

TROJKE IZVLAÎLE BORAC bila turbulentna, kao uostalom i cela sezona. Pre nekoliko dana iz ekipe je oti{ao Nemawa Proti} i na ovoj utakmici, ve} u prvoj ~etvrtini povre|en nam je jedini centar Milivoje Boòvi}. Dugujemo veliku zahvalnost i navija~ima, koji su zaista bili sjajni i opet nas maksimalno podràli - re~i su Miqana Radisavqevi}a, igra~a Borac Mocart sporta. On i Nemawa Prolovi} su protiv Radni~kog imali NBA ve~e. Nemawa je postigao 29, a Miqan 26 poena. Najboqi {uterski u~inak u gostuju}oj ekipi imali su Bogi} Vujo{evi} (16) i Nemawa Bezbradica koji je postigao 14 poena. Posle ove pobede BMS je znatno popravio skor i trenutno je osmi na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije sa 36 poena. Proteklog vikenda seniori Borca bili su jedina ~a~anska ekipa koja je zabeleìla pobedu, svi ostali su gubili utakmice. Z. J. Samo 15 sekundi pre kraja, Beogra|ani su vodili 61:63, a Borac od poraza spasavaju poeni Nemawe Prolovi}a. U prvom produètku Radni~ki uspeva u nekoliko navrata i da povede, u jednom trenutku rezultat je bio 65:73. Uspeli su doma}ini da stignu rezultatsku razliku, tricom Todorovi}a, a u posledwim trenucima im je i sre}a bila naklowenija. Posle {uta Osmokrovi}a u posledwoj sekundi, lopta se vrtela oko obru~a, ali nije zavr{ila u ko{u. U drugom produètku, Borac dosta sigurnije zavr{ava me~ u svoju korist. - I jedna i druga ekipa su pruìle seriju dobre igre. Mi smo se povratili u drugoj ~etvrtini, koja nam je ove sezone bila slaba ta~ka. Ispostavilo se da dva pogotka nisu trojke, kako smo mi mislili, a {ut Osmokrovi}a je na kraju prvog produètka bukvalno iscureo iz ko{a ukratko je vi|ewe utakmice Bogi}a Vujo{evi}a, igra~a BKK Radni~ki. - Zasluèno smo pobedili. Ova utakmica nam je ba{

Posle samo mesec dana provedenih u Borac Mocart sportu, plejmejker Nemawa Proti} pre{ao je u Levski iz Sofije. U novom klubu igra}e sa ^a~aninom Markom Martinovi}em i ~a~anskim zetom Mladenom Panti}em, koji je iz Iraklisa pre{ao u Levski. Bugarsku ekipu trenira ^a~anin Ratko Joksi}, a za wih je svojevremeno igrao i direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}.

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI NA PROBI nedequ, 17. marta, na atletskoj stazi u ^a~ku, An|eoski ratnici igraju sa Kraqevskim krunama. Ova utakmica je generalna proba za obe ekipe pred po~etak regularnog dela sezone. Gosti iz Kraqeva su ove godine dobro poja~ani nekolicinom igra~a iz inostranstva, dok ^a~ani nastupaju bez poja~awa, ali sa ekipom koja je po oceni mnogih, supertalentovana.

vi}”, 14 ~asova Gimnazijalac - Borac Ivawica - Tutin Stil Jasen

ODBOJKA U NEDEQU GRADSKI DERBI DRUGA LIGA ZAPAD - @ENE 13. kolo Tutin Stil Jasen - Sloboda S Zlatibor - Ivawica Libero ^A - Putevi Trendteks, 14. mart

LIGA ZLATIBORSKO-MORAVI^KOG OKRUGA - @ENE 9. kolo Sloga Sloga - ^a~ak 3:0 2:3 3:0

TABELA 1. Libero ^A 4. Borac 5. Ivawica 9. Sloboda S

Ove godine Ratnici se takmi~e u Prvoj ligi Srbije, po{to su pro{le godine ispali iz Super lige, iako im je opstanak za malo izmakao. Bili su jedini klub najja~eg ranga koji u svojim redovima nije imao strane igra~e. Nedostatak finansija Ratnike i ove godine dovodi u situaciju da moraju ra~unati samo na doma}e fudbalere. âk i posle osvajawa {ampionske titule u juniorskoj kategoriji, klub i daqe igra bez pomo}i sponzora i izdràva se ~lanarinama koje pla}aju igra~i. - Nadamo se da }e biti onih koji }e uvideti na{e uspehe i pomo}i klubu da napreduje - poru~uju An|eoski ratnici i pozivaju â~ane da ih podrè u nedequ protiv Kruna. Utakmica po~iwe u 13,30 ~asova. Z. J.

29 23 21 12

14. kolo Sloboda S - Libero ^A, 17. mart, O[ “Filip Filipo-

â~ak je sa {est bodova na sedmom mestu 10. kolo â~ak - Stars, subota, O[ „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, 18.30 REGIONALNA LIGA ZAPAD - MU[KARCI 9. kolo Tara Bajina Ba{ta - â~ak, odloèna utakmica 10. kolo â~ak - Takovo GM, nedeqa, Gimnazija, 17.30

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE 25. kolo Vojvodina Srbijagas - Borac Mocart sport DRUGA LIGA SRBIJE 20. kolo Proleter Naftagas Zrewanin - Mladost â~ak 92:78 Mladost - 13. mesto - 27 bodova 21. kolo Mladost - Napredak Rubin, 15. mart, hala “Mladost”, 20,30 ~asova PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD 19. kolo Priboj - @elezni~ar â~ak 95:82 @elezni~ar - {esti - 30 bodova 20. kolo @elezni~ar - Radni~ki student Kragujevac, 17. mart, Prehrambeno-ugostiteqska {kola, 18 ~asova DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 16. kolo Mile{evac Prijepoqe â~ak 94 78:64 â~ak 94 - sedmo mesto - 22 boda 17. kolo â~ak 94 - Ivawica, 16. mart, hala “Borac”, 18,30 ~asova HEBA JUNIORSKA LIGA 19. kolo Zdravqe Leskovac - Borac Mocart sport 76:71 Borac Mocart sport - ~etvrto mesto - 30 bodova. 20. kolo Borac Mocart sport - Vojvodina Srbijagas, 17. mart, hala “Borac”, 15 ~asova ABS KADETSKA LIGA 17. kolo Borac Mocart sport - Mladost â~ak, 20. mart, hala “Borac”, 20,30 ~asova 18. kolo Mladost â~ak - Vojvodina Srbijagas, 16. mart, hala “Borac”, 14 ~asova Zemun - Borac Mocart sport

RUKOMET

DEVOJKE REMIZIRALE takmica 14. kola ènske Prve lige Zapad â~ak Medicinar zavr{ena je nere{eno, 34:34. â~anke su trenutno osme, sa isto tolikim brojem bodova. U narednom kolu sastaju se sa prvoplasiranom ekipom Milenium.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

SPORT

SLOBODA ORGANIZOVALA KARATE PRVENSTVO CENTRALNO ZAPADNE SRBIJE

PLIVAWE

^A^ANI USPE[NI U KRU[EVCU

DOMA]IN ^ETVRTI

nedequ, 10. marta, u Kru{evcu je odràno takmi~ewe u rowewu i plivawu. U~estvovalo je i deset takmi~ara Ronila~kog kluba â~ak, koji su u vi{e kategorija ostvarili izuzetne rezultate. U prvoj kategoriji najboqa je bila Mia Terzi}, drugi Aleksandar Ranitovi}, a tre}i Mateja Blagojevi}. Teodora Blagojevi}, Nikola Paunovi} i \ur|a Vujadinovi} su najboqe plasirani takmi~ari u drugoj kategoriji, dok su u tre}oj prva tri mesta pripali Stefanu Stojanovi}u i Marku Ili}u, ~lanovima Pliva~kog kluba Kru{evac i â~aninu Petru ûmi}u. U ~etvrtoj kategoriji prva dva mesta su tako|e pripala Kru{evqanima, Dimitriju Mileti}u i Reqi Toma{evi}u, a tre}e na{em Marku Bojovi}u. Prva dva mesta u petoj kategoriji zauzimaju â~ani Katarina ]irovi} i \ur|a Parezanovi} i tre}e Vasiliju ]etkovi}u (PK Kru{evac). Ronila~ki klub â~ak organizova}e po~etkom aprila u Ov~ar Bawi takmi~ewe za sve uzraste. Osim takmi~ewa, RK â~ak svake godine za svoje ~lanove realizuje niz edukativnih i ekolo{kih aktivnosti. Posebna pa`wa posve}ena je {koli pli-

arate klub Sloboda bio je pro{log vikenda doma}in Karate prvenstva Centralno Zapadne Srbije. Takmi~ewe je odràno u hali “Mladost”, u~estvovalo je 18 ekipa i vi{e od 180 karatista. Takmi~ari svih uzrasta nadmetali su se u katama i borbama, a osam najboqih ekipa plasiralo se na dràvno prvenstvo koje }e biti odràno u maju. Prvenstvo u â~ku organizovano je pod okriqem Karate federaci-

je Centralno Zapadne Srbije. Klub doma}in zauzeo je u ukupnom plasmanu ~etvrto mesto. Marko Raji~i} je osvojio dva prva mesta u borbama u kategoriji plus 70 kilograma, u konkurenciji juniora i mla|ih seniora, dobiv{i sve borbe bez izgubqenog poena. Zlatne medaqe u borbama pripale su i Andreju Gruji~i}u, Vladimiru Savi}u i Uro{u Josipovi}u. Bojana Raji~i}, Lucia Gruji~i} i Boris Bogdano-

vi} su osvaja~i zlata u katama. U istoj disciplini srebro su poneli Andrej Gruji~i}, Du{an Mila~i} i Mladen Vu~kovi}, dok su na tre}em mestu takmi~ewe zavr{ili Milo{ Simi}, Strahiwa \uraki}, Stefan Filipovi}, \or|e Andri}, Matija Milosavqevi}, Todor Vasilijevi}, Veqko Jovanovi}, Irena Vu~kovi}, Jakov Krivokapi} i Jefimija Jovanovi}. Svi oni su obezbedili plasman na Prvenstvo dr`ave. Z. J.

KARATE KLUB NEMAWA

LEONARDO ME\U NAJBOQIM TAKMIÂRIMA Takmi~ewe u Preqini otvorilo je proteklog vikenda Fudokan ligu. U prvom kolu nadmetali su se i karatisti Nemawe i osvojili pregr{t medaqa. Leonardo Markovi} - prvo mesto Jiu ippon i tre}e kate. Nikola Tepav~evi} - drugo mesto Jiu ippon i tre}e kate. Dejan Nedeqkovi} - prvi u katama. Marija Pavlovi} - drugo mesto ko-go kumite. Tijana Lu~i} - prva u katama Vuka{in Paunovi} - drugo mesto dogovoreni sparing. Strahiwa Paunovi} - prvo mesto dogovoreni sparing. Awa Krsmanovi} - prvo mesto dogovoreni sparing. Marija Paunovi} - prvo mesto kate. Branko Nikoli} - prvo mesto kate. Osim takmi~arskog dela, dodeqene su i licence sudijama za 2013. godinu. Iz KK Nemawe licencirani su Zorana Koji}, Marija Paunovi} i Branko Nikoli}. Najboqim takmi~arima su pripali pehari, a me|u wima se na{ao i Leonardo Markovi}. Zorana Koji}, trener KK Nemawa, nagra|ena je kao najboqi sudija. - Takmi~ewe je proteklo u najboqem redu, a i sama federacija je po~ela da se razlikuje od drugih. Najva`niji su organizovanost i disciplina i ulaèmo veliki trud da karate dobije najboqe uslove, koje i zasluùje kaè Zorana Koji}. Ove godine KK Nemawa slavi deset godina postojawa. Povodom zna~ajnog jubileja klub }e organizovati svoje prvo veliko takmi~ewe, u znak se}awa na mladi}a po kome je nazvan i u ~ije ime postiè velike uspehe. Karatisti Nemawe treninge odràvaju ponedeqkom i petkom u Osnovnoj {koli “Filip Filipovi}” od 19,15, a ~etvrtkom u Domu slepih od 18 ~asova. Klub je uvek otvoren za prijem novih ~lanova.

vawa za decu i odrasle. Ko pro|e osnovnu obuku, mo`e daqe da poha|a i naprednu {kolu radi usavr{avawa svih stilova plivawa. U 2012. u {koli rowewa obu~eno je pet novih ronilaca i svi su oni stekli licence. Trena`ne zarone ronioci obavqaju na Peru}cu, Kokinom Brodu, Uva~kom i Zaovinskom jezeru. - Re{avali smo i profesionalne intervencije, a jedna od najte`ih je bila ona u Kokinom Brodu. Za nekoliko meseci, u maju

ili junu, sve zavisi od vremena organizova}emo akciju podvodnog ~i{}ewa kanala i dela jezera u Ov~ar Bawi. Pro{le godine smo u plivawu i rowewu priredili dva klupska takmi~ewa. Ipak, najva`nija nam je obuka dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta i zato smo uvek otvoreni za nove ~lanove. Svi zainteresovani mogu se javiti na telefon 064/57-77-92 - poziva Nenad Stojkovi}, instruktor RK ^a~ak. Z. J.

ISPRAVKA U pro{lom broju u tekstu "Fudbaler se ne postaje tek tako", napisano je da je Stojan Cole Obradovi} posle vojske igrao u Zadrugaru, umesto u FK Zanatlija. Tako|e, Obradovi} je u klubu Zanatlija od 1970-1975. bio igra~, kapiten i trener. Sada je koordinator [kole fudbala Mladost radost, koja ga je i predlo`ila za nagradu Fudbalskog saveza ^a~ka.

BORILA^KI SPORTOVI

STI@U ZLATNI DEÂCI a nedavno odrànom turniru “Kraqevo open”, koji je bio otvoren za sve borila~ke ve{tine, u~estvovali su i borci ~a~anskog kluba MMA Golden boys (zlatni de~aci), Milanko Tomovi}, trener Filip Veli~kovi} i Aleksandar Mitrovi}. Milanko je bio prvi u kategoriji do 85 kilograma, a Aleksandar drugi u borbama slobodnim stilom. Ovog vikenda Filip se takmi~io i na Prvenstvu dràve koje je bilo organizovano pod okriqem Rva~kog saveza Srbije. Nastupao je za Crvenu zvezdu i osvojio peto mesto u brazilskom xiu xicu i drugo u disciplini MMA do 77 kilograma. Z. J.

Milanko, Filip i Aleksandar

SPORT

PETAK 15. MART 2013. GODINE

FK METALAC - FK BORAC 1:0

NEO^EKIVANI POKLON MILANOV^ANIMA

udbaleri Borca nastavili su i u prole}nom prvenstvu seriju poraza na strani. U 18. kolu Prve lige Srbije izgubili su u Gorwem Milanovcu od Metalca. Bio bi ovo samo jo{ jedan poraz u nizu da utakmicu nije odlu~io \uri~i}ev autogol. Kqu~ni trenutak dogodio se u posledwim trenucima sudijske nadoknade prvog poluvremena. Ivanovi} je sa 20 metara izveo slobodan udarac za doma}u ekipu, a lopta poga|a pre~ku i odbija se visoko. Golman \uri~i} poku{ava da je izbaci u korner i umesto da tu zavr{i, na{la se u mreì Borca.â~ani nisu uspeli do kraja utakmice da promene rezultat. - Obe ekipe su igrale pod psiholo{kim pritiskom, posebno zato {to je ûkari~ki pobedio u subotu. Mi smo u nadoknadi

prvog poluvremena poklonili gol i Metalac je uspeo da sa~uva pobedu. U drugom poluvremenu smo imali jalovu inicijativu, me|utim to nije bilo dovoqno da postignemo pogodak - ukratko je posle utakmice izjavio trener Borca Zoran Wegu{. - Imali smo vi{e sre}e u fini{u prvog poluvremena i zato smo u nastavku krenuli sigurnije. ^uvali smo rezultat i

SUPER LIGA U prethodnom kolu Javor je u Subotici igrao nere{eno sa Spartakom, 1:1. Trenutno je sedmi na tabeli JSL sa 29 bodova. U subotu, kod ku}e, do~ekuje BSK Bor~u. Utakmica po~iwe u 14 ~asova.

MALI FUDBAL

^A^ANI ISPALI IZ KUPA Fontana - Ekonomac 3:6

ampioni Srbije stigli su u ^a~ak, na utakmicu osmine Kupa Srbije, u najja~em sastavu. Ekonomac je poveo golom Jawi}a, a nepun minut kasnije, Vesi} udvostru~uje prednost gostiju. Milinkovi} uspeva iz slobodnog udarca da matira golmana Ekonomca, ali im je Raj~evi} povratio prednost od dva gola. U samoj zavr{nici prvog poluvremena Fontana je uspela da smawi rezultat, po{to je Bjeli} kazneni udarac pretvorio u gol. U nastavku gosti odmah pove}avaju prednost pogotkom Koci}a, a Grci} u 30. minutu pove}ava prednost gostiju na 2:5. Iako je izgledalo da je sve ve} tada bilo gotovo, ]etenovi} posti`e pogodak za Fontanu, a u posledwim trenucima Suruxi} se pobrinuo za kona~nih 3:6. Fontana je i pored toga {to je igrala sa

[

{ampionom Srbije, pruìla odli~nu partiju. - U najavi ove utakmice Ekonomac je bio apsolutni favorit, jer je jedini profesionalni klub malog fudbala u Srbiji. Dovoqno je re}i da je u â~ak do{ao sa osam reprezentativaca. êstitao bih protivnicima, ali i svojoj ekipi. Ova utakmica je jo{ jedan dokaz da â~ak zasluùje prvoliga{a u malom fudbalu, jer su na{i momci pokazali da mogu da se nadme}u sa najboqima - rekao je Milo{ Stevani}, sportski direktor Fontane. Pre po~etka me~a, predsednik KMF Fontana Miodrag Stevani} uru~io je dres svoga kluba Vidanu Bojovi}u Britvi, kapitenu Ekonomca i futsal reprezentacije Srbije. Bojovi} je po~eo da igra u Fontani, a u klubu o~ekuju da tu i zavr{i karijeru.

vrebali priliku iz kontri i polukontri. Imao je @ivadinovi} {ansu u 70. minutu, ali je nije iskoristio. Strahovali smo od Martinovi}a koji je nekoliko puta zapretio fenomenalnim {utevima iz daqine. Borac je igrao borbeno, a nas je pratila sre}a - rekao je trener Metalca Vladica Petrovi}. Metalac je u neverovatnoj seriji zabele`io {est pobeda. Pred utakmicu sa Borcem Milanov~ani su se suo~ili sa po-

vredom nekoliko igra~a. Nekoliko dana ranije povre|en je Rodi}, na zagrevawu Gojak, koji je stub odbrane milanova~kog tima i Pani} u 37. minutu utakmice. Utakmicu 19. kola Borac igra kod ku}e u subotu, u 14,30 ~asova, protiv kraqeva~ke Sloge. Posle poraza u Milanovcu, ^a~ani su skliznuli na peto mesto sa 29 bodova. Metalac u narednoj utakmici gostuje Vo`dovcu. Z. J.

ZAVR[ENA MINI MAKSI LIGA ZA GRUPU ^A^AK - KRAQEVO

BUDU]I MAJSTORI

FOTO ARHIVA

PRVACI ZAPADNO-MORAVSKE @UPE evijalnim utakmicama, podelom pehara i medaqa u nedequ je u Kraqevu zvani~no zavr{ena osma sezona Mini maksi fudbalske lige za grupu ^a~ak - Kraqevo. Kako je oslonac bazi~nog fudbala u Srbiji, pro{le godine je nagra|ena Mini maksi liga kao tre}i najboqi projekat de~jeg bazi~nog fudbala. - Ciq je da deca uz igru i zabavu i u duhu fer pleja na~ine prve fudbalske korake. U sportskim balonima Tenis point u ^a~ku i kraqeva~kim Fudbol lend i Todorovi} prikazane su tokom sezone

NAJBOQI TRENERI I PEDAGOZI Fotografija Fudbalskog kluba Borac snimqena je 1934. godine. Tada je klub bio prvak Zapadno - Moravske ùpe. Stoje, s leva na desno, ekonom S. Karaklaji}, Pajer, M. Mitrovi}, Kezi}, Krwi}, Kosti}, Toqi}, Kneèvi} i D. Mitrovi}. û~e: \urovi}, R. Mitrovi} i Nedeqkovi}.

Za osmu sezonu Mini maksi lige plakete trener - pedagog pripale su Ivanu Nikoli}u (Gau~os), Ivanu Petrovi}u (Apolon), Andriji Lu~i}u (Sloboda U`ice) i Marku Vu~kovi}u (Premijer).

POBEDNICI OSME SEZONE Premijer â~ak i â&#x20AC;&#x153;Vladimir Dimitrijevi}â&#x20AC;? Ra{ka (2001. godi{te). Kinder â~ak i Apolon Kraqevo (2002). Apolon Kraqevo i Gau~osi â~ak (2003). Kiker Kraqevo i Sloboda Uìce (2004). Gau~osi â~ak (2005).

partije za uìvawe koje su afirmisale veliki broj budu}ih majstora igre - kaè Qubodrag Laki Stani}, direktor Mini maksi lige za Zapadnu Srbiju. Najboqe ekipe nastavqaju takmi~ewa na regionalnim prvenstvima, koja }e biti odràna u â~ku 30. i 31. marta u Kraqevu. Pobednici regionalnog takmi~ewa nadmeta}e se za prvaka Srbije. Z. J.

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura

P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70 ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura.

PETAK 15. MART 2013. GODINE

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 u Ljubi}skoj ulici sa CG, cena: 21 000 eura P=37 m2 na Ljubi} keju, 4.sprat, cena: 21 000 eura P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=37 m2 na Ljubi} keju u zgradama od fasadne cigle sa CG, cena: 23 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Ljubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Ljubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvad`inica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG,

cena: 38 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvadìnica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Ljubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvadìnica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Ljubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=65 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Ljubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvadìnica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvad`inici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvad`inica, cena: 67 000 eura

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 063 84 30 203

PETAK 15. MART 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SAOBRA]AJ

PETAK 15. MART 2013. GODINE

KAKO ODABRATI

PRAVI BICIKL? nalno bave biciklizmom, voze ~esto i prelaze velike daqine. Ovi bicikli su napravqeni za velike brzine i velike razdaqine, odnosno duge vo`we. Odlikuju ih tanke gume visokog pritiska, lagani ramovi i konstrukcija, spu{teni volan / korman. Obi~no se voze u nagnutom polo`aju tela, nisu predvi|eni za prevoz tereta, niti za vo`wu po neravnim terenima.

re nego {to kupite bicikl, treba da se zapitate kako }ete ga koristiti i gde. Kad jednom odredite gde }ete naj~e{}e voziti bicikl, boqe }ete razumeti koji tip bicikla vam odgovara. Razni tipovi ispuwavaju razli~ite zahteve u pogledu terena po kome se vozi, brzine vo`we, udobnosti...

Planinski / terenski bicikli (MTB) Planinski bicikli su napravqeni da izdrè vo`wu po neravnim terenima, brdima i vo`wu u teìm uslovima van puta. Imaju jake ramove, ~esto oja~ane - duple felne, amortizere i dobre ko~nice. Ramovi su od {irih, ja~ih cevi, gume su {iroke sa odgovaraju}im profilom, volan/korman bicikla prete`no je ravan. Skoro svaki planinski bicikl ima vi{e brzina. Niè brzine sluè za lak{i uspon uzbr-

do, vo`wu po blatu i pesku. Ko~nice su jake i prostor izme|u gume i ko~nice je ve}i kako bi blato i ostali otpad lak{e prolazili i ne bi zaglavqivali to~ak pri vo`wi. Mnogi planinski bicikli imaju predwe ogibqewe - amortizer na viqu{ci za udobniju vo`wu. Sve ~e{}e se koriste i zadwi amortizeri na planinskim biciklima. Ogibqewe - amortizeri bicikla pru`aju udobnost u vo`wi bez vibracija i â&#x20AC;&#x153;poskakivawaâ&#x20AC;? bicikla. Bicikli sa punim ogibqewem - predwi i zadwi amortizer slu`e za iskusne voza~e koji ~esto voze po neravnim terneima i ekstremnim uslovima.

Bicikli za drum, trka~ki bicikli Bicikli za puteve, trka~ki bicikli se koriste za vo`wu po ravnim terenima, putevima ili drumovima i biciklisti~kim stazama. Za ove bicikle se naj~e{}e opredequju osobe koje od wih o~ekuju dobru ve`bu, koji se profesio-

Ciklokros / kros bicikli Naj~e{}e se koriste za kros trke. Sli~ni planinskim biciklima, napravqeni su tako da lako savladaju vo`wu po neravnim terenima. Obi~no su lak{i i ne{to mawi od planinskih bicikala, kako bi se u toku trke mogli nositi na ramenu kada je to neophodno. Gorwa cev rama je ~esto pqosnata radi lak{eg no{ewa na ramenu. Gume su {iroke za boqe savladavawe neravnih terena, peska i blata. Ko~nice bicikala su obi~no Vko~nioce ili disk ko~nice. Uvek su opremqeni sa vi{e brzina. marketing 032/342-276

ra i mek{a. Ko~nice su naj~e{}e V, potkovice ili kontra ko~nice u glavi zadweg to~ka. Brzine nisu obavezne.

ili trka~kih bicikala, a volani su obi~no ravni.

Hibridni bicikli Oni predstavqaju sintezu planinskih i trka~kih bicikala. Pona{aju se dobro u te`im uslovima u prirodi, a dovoqno su lagani i brzi kao trka~ki bicikli. Idealni su za kra}e distance, vo`wu po gradu, rekreaciju i ve`bu. Naj~e{}e su opremqeni sa vi{e brzina, laganim ramom, voze se u poluuspravnom polo`aju, to~kovi su ne{to {iri od gradskih

Gradski, rekreativni bicikli Odlikuju ih ve}i to~kovi, ne{to tawe gume od planinskih bicikala, dodatna oprema - svetla, blatobrani, paktreger i korpa za prevoz namirnica. Voze se u uspravnom polo`aju. Korman je obi~no blago zakrivqen. Sedi{ta su {i-

Kruzeri / krstarice Oni su predvi|eni za rekreativnu, neobaveznu vo`wu po putevima, biciklisti~kim stazama ili vo`wu po gradu. Imaju {iroke gume i karakteristi~ni ram. Imaju {iroka sedi{ta i voze se u uspravnom polo`aju. Kormani su blago zakrivqeni, ramovi podse}aju na klasi~ne bicikle koji su se nekad koristili. Konstrukcija ramova je masivna i te{ka.

BMX bicikli Ovi bicikli su predvi|eni za vo`wu po poligonima i parkovima sa mnogo prepreka. Ram i to~kovi su mali i pogodni za izvo|ewe trikova i skokova. Nemaju brzine, na to~kovima imaju montirane pegove - dodatne no`ice.

OGLASI

PETAK 15. MART 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena

47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, tersa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E

KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E

PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. Skup{tina stanara zgrade u Sin|eli}evoj 77 i 79 prodaje zajedni~ku prostoriju u zgradi. Zainteresovani mogu da se jave na adresu Sin|eli}eva 77. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM dve ku}e - posebne stambene jedinice 75 m2 +125 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 8430214 PRODAJEM stan u strogom centru 53 m2 kod Solida, gleda na Tempo. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 1159863 PRODAJEM stan P-30 m2, novija gradwa, 2. sprat, u {irem centru. Cena 21.000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan kod Hotel Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 E. Tel. 064/3171701 PRODAJEM nov, odmah useqiv stan P-50.50 m2, u Qubi}skoj ulici, povoqno. Tel. 064/1589363 PRODAJEM nov stan P60 m2 u Balkanskoj ulici, CG, cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov dvoiposoban stan P- 52 m2 na Alvaxinici, 3. sprat. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM jednosoban stan u Pri{tinskoj ulici , P- 37 m2, 2. sprat. Cena 24.000 E. Tel. 063/691761 PRODAJEM jednosoban stan P- 37 m2, 3. sprat, CG, kod Hotel Morave. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru P- 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/1589363 PRODAJEM garsoweru sa CG u Nemawinoj ulici, 6. sprat, lift, povr{ine 19 m2. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM HITNO garsoweru, cena 17.500 evra, centralno grejawe, 6 sprat, dva lifta- renovirana, mo`e i zamena za ve}i stan uz doplatu, uli-

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. ca Kneza Milo{a53. Tel. 060/3202-333 PRODAJEM nov stan povr{ine 78 m2, u Obili}evoj, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM kompletno renoviran jednoiposoban stan u ulici Bate Jankovi}, povr{ine 40 m2, u prizemqu zgrade. Cena 32.000 E. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan P- 57 m2, odmah useqiv u Qubi}skoj ulici, dogovor. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave. Cena 33.000 E. Tel. 060/ 3498490 PRODAJEM trosoban stan u centru grada, P- 75 m2 sa CG, povoqno. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan P-68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 1589363 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 PRODAJEM nov stan P38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 E. Tel. 032/344630 PRODAJEM stan P- 65 m2 kod Hotel Morave, 1. sprat. Cena 34000 eura. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 + gara`a u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 7435546 PRODAJEM ku}u u Aveniji 2 / kod KMN /, 100 m2, 6 ari placa. Cena 28500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 1394468 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4.75 ari placa u blizini {kole Tanasko Raji}. Cena 36.000 eura. Tel. 064/1589363 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/8033676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod Parka, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u P- 70 m2 na 4 ara placa u blizini Belvija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u u Gori~anima. Tel. 061/

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN ZIMSKI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana 1880429 PRODAJEM ku}u P- 80 m2 na 5 ari placa u Atenici. Cena 17.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 1964705 PRODAJEM dve ku}e u odli~nom stawu na 5.10 ari placa, u blizini Dacove kafane. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe, u Trnavi. Tel.063/ 691761 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Zainteresovani se mogu javiti direktno vlasniku na broj 0033604179475 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u blizu manastira. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva, su{arom. Cena 18000 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439. PRODAJEM lokal P- 30 m2, centar - Solid. Tel. 064/ 1589363 NEKRETNINE IZDAVAWE POTRA@WA IZDAJEM trosoban name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon. Cena 80 eura. Tel. 069/ 1291528 IZDAJEM sobu za studente i |ake , blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Za sve informacije telefon 032/ 373- 624 IZDAJEM sobu / u ku}i / sa upotrebom kuhiwe i kupatila, CG, u blizini Medicinske {kole / u~enici,

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQU^IVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633

HITNO PRODAJEM KU]U SA POMO]NIM OBJEKTOM U RAJI]EVOJ 16/1. CENA 25.000 EVRA. ZVATI NA BROJ 064/217-5520. studentkiwi , zaposlenoj devojci / . Tel. 062/ 514429 IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka - Lion. Tel. 063/7435546 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, Terazije. Izuzetan, potpuno opremqen, CG. Tel. 064/ 4300963 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM wivu 1.32 ha, potes Obre`. Tel. 064/ 5354453 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u. Tel. 064/ 8423736 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod O[ Milica Pavlovi}, parno grejawe, cena povoqna. Tel. 064/9934038 i 032/ 345738 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe. Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 2376939, 064/ 1559160 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan, CG, klima, lift, na du`i vremenski period. Tel. 064/ 1486958 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 7000-425 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 8442791

PETAK 15. MART 2013. GODINE

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} br. 80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/ 8292725, 354-285 IZDAJEM poslovni prostor 200 m2 i 10 ari placa, Preqina. Tel. 061/1116439. IZDAJEM 90 m2 poslovnog prostora za proizvodnu delatnost - magacinski prostor, preko puta O[ Ratko Mitrovi}. Cena 100 E. Tel. 065/ 8283484 IZDAJEM poslovni prostor / ve}i broj kancelarija / od 10 m2 do 100 m2 sa kompletnom infrastrukturom / gas, klima, telefon, internet, parking /. Prostor se nalazi u uèm centru grada. Povoqno. Tel. 063/654653 IZDAJEM lokal 18 m2, cena 120 evra, ul. Dragi{e Mi{ovi} 68. Tel. 060/ 6225240 IZDAJEM lokal u â~ku. Tel. 064/ 1195903 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381950 IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 2299952 IZDAJEM dva lokala u Gorwem Milanovcu, u glavnoj ulici, od 82 m2 i 55 m2, grejawe na gas . Tel. 063/ 8856610, 060/ 5758700 POTREBAN ZA IZDAVAWE jednosoban ili jednoiposoban stan u prizemqu ili prvi sprat za poslovni prostor u centru grada. Tel. 065/ 5771777 TRA@IM mawu ku}u za izdavawe na periferiji grada. Tel. 065/ 6958950 MEWAM vikendicu / struja, voda, put, ogra|eno dvori{te od 12.5 ari / za

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

mawi stan, mawu ku}u ili deo ku}e sa dvori{tem do 1.5 ari u â~ku. Tel. 060/ 7099213 KUPUJEM stan do 40 m2, uì centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-3892, 061/ 289-25-16 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov CG i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 8735576 PLACEVI - PRODAJA PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, na placu objekat 10 m2, struja, voda. Moè zamena za auto. Tel. 063/ 84-30-214 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, vo}e, pomo}ni objekat. Cena 3500 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM plac u â~ku, 13. ari, Atenica Novo naseqe. Povoqno. Tel. 062/755020 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km od centra, ulaz na plac sa asfalta. Povoqno, dogovor. Tel. 344-026 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 1268507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, 5 ari. Tel. 064/674-7030 PRODAJEM plac u Qubi}u, 5.5. ari. Tel. 061/ 1116439 PRODAJEM plac 4 ara, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 1105134 RAZNO PRODAJEM ve}u koli~inu bagremovih direka , pogodnih za malinu i kupinu. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 4794331 PRODAJEM }umur, povoqno. Tel. 064/ 3320904 PRODAJEM visoko kalemqene sadnice kajsije, podloga xenarika. Sadnice su vrhunskog kvaliteta, tolerantne na mrazeve / novosadske selekcije / . Tel. 064/ 3058984

PRODAJEM polovnu ceradu za kamion Mercedes 814, veli~ine 6.2 x 2.5 m. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644-178 PRODAJEM dva polovna dobo{a za predwe to~kove za kamion Mercedes 814, sa le`ajevima. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644178 PRODAJEM opremu za ordinacije, kozmeti~are i klinike: paravane, {koqka foteqe, stolove za masa`u, {anki}e, separee. Tel. 065/ 5406678 PRODAJEM sitno seckani duvan, A klasa, 1100,00 i 1300,00 dinara. Samo poruxbine preko 5 kg. Tel. 064/ 4829678, 065/ 4488453. [aqem pouze}em PRODAJEM Virxinija duvan , ekstra kvalitet, blag, sitno se~en. Tel. 064/ 4139346 PRODAJEM ro{tiq sa stalkom u obliku ki{obrana, specifi~an, davno kupqen, ne kori{}en. Tel. 032/ 227-063, 063/ 644178 PRODAJEM 15 m3 {qivovih drva, kupujem 1500 crepova, novog ili o~uvanog i krovnu letvu. Tel. 712-198, 061/ 7233080 PRODAJEM stog sena, oko 1000 kg. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM seno u stogu,

OGLASI

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Qubi}, moè zamena za drva. Tel. 5354918 PRODAJEM seno u Slatini, @ao~anima i Ajda~ama, povoqno. Tel. 032/ 826-943, 064/ 4503085 PRODAJEM baliranu {a{inu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 5481- 044 PRODAJEM kukuruz ùti u klipu. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM {a{u sa komi{inom u snopovima. Tel. 032/ 877-382 PRODAJEM {a{u u snopu, Qubi}, moè zamena za drva. Tel. 5354918 PRODAJEM plugove 756. Tel. 062/755020 PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO 2 aparat. Tel. 032/ 367-657 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotao 40 KW , nema~ki. Cena 450 E. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM agregat 6.5 kw, uvoz iz Holandije, nov, neraspakovan, pali na kqu~. Tel. 060/ 4183333 PRODAJEM Lifamov kruwa~ . meqe i kruni, malo kori{}en. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM pe} na ~vr-

sto gorivo BUDERUS 4000 kcal/h, 70/55/40 m3. Cena 10.000.00. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM rusku Kama pumpu za vodu, kao nova , povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM razne bicikle. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM crevo za vodu 50 m na kalemu.Tel.

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 063 84 30 203

064/ 9950345 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM biciklu sa 18 brzina Maunt Bike, povoqno . Tel. 062/ 1662208 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 8010511 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4000 E. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM dvobrazni plug LEMIND Leskovac, ispravan, o~uvan. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM pumpu . Cena 80 E. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM risiver satelit Optiboks. Tel. 353016, 063/ 7494846 PRODAJEM aluminijumske radijatore, 22, 19, 16, 6 rebara. Cena 4.5 E / rebro. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM prikolicu laku traktorsku, za vi{e namena. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM kamp prikolicu na jezeru u Ro{cima, povoqno. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM seno u stogovima i presovanu slamu. Tel. 032/ 824-098, 064/ 4238146 PRODAJEM detelinu, slamu i {a{u, balirano. Tel. 061/ 1116439 PRODAJEM balirano seno 200 komada, po 200.00 dinara. Tel. 063/ 623639 PRODAJEM 3 ovce sa jagwi}ima, i ovna. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM 4 m3 jasenovih i bagremovih drva. Tel. 064/ 4175628 PRODAJEM suva drva, vrlo povoqno. Tel. 5561495 PRODAJEM ARONIJU mati~ni sok. Tel. 062/ 8056900, 032/ 344-840 PRODAJEM dvori{ne prenosive su{ilice za ve{. Telefon: 374-125. KUPUJEM rezervoar za vodu ili kacu plasti~nu od 1000 - 2000 litara. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 KUPUJEM {poret na drva, Smederevac br.3 / levi /, ili neki drugi. Tel. 032/ 334-218, 064/ 2018845 KUPUJEM radio za Fiat Pandu. Tel. 032/ 334218, 064/ 2018845 KUPUJEM biciklu Maunt bike do 80 eura. Tel. 061/ 1105134 PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 PRODAJEM toplotne pumpe snage 8-90 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 1080276, 032/ 741582 PRODAJEM gramofon TOSKA 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000.00 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM galeriju za Opel Corsu. Tel. 032/ 334218, 064/ 201 88 45 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM mobilni telefon Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM kasu Galeb M5 500T sa GPRS. Cena 6.000.00 dinara. Tel. 063/ 1853212 PRODAJEM internet domen gorwi milanovac.org. Cena 3000 eura. Tel. 060/ 5589296 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Jugo sa plinom 2006.godi{te. Cena 1.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo 55 , 92. godi{te sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM Jugo 55, 92. godi{te, plin, registrovan do 1.10.2013. god. Tel. 063/ 8446387 PRODAJEM Renault Megane 1.5. DCI, 2007.godi{te, 5. vrata, pre{ao 163.000 kilometara. Uveèn iz Francuske. Cena 5.400 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM BMW 320 I, ABS , elektri~ni retrovizori, plin, dobar motor, nov akumulator, neregistrovan. Cena 600 eura. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, do-

bar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 8913191 PRODAJEM Citroen C 3 1.2. benzin, 2004. godi{te, pre{ao 103.000 kilometara. Cena 3.400 E. Tel. 064/2402699 PRODAJEM Renault Tvingo 1.2. benzin, sa plinom, 2002. godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 1.4. HDI 2004. godi{te. Cena 2.900 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 3, 1.4. benzin, 2003. godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.999 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM VW Ceddu 2005. godi{te, teretni, pre{ao 122000 kilometara. Tel. 069/ 1610777 PRODAJEM Fiat Scudo produèni, 2002.godi{te. Tel. 069/ 1610777 USLUGE AKO @ELITE LEPE NOKTE...Vr{im nadogradwu, oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima, po najpovoqnijim cenama u gradu. Uverite se i zakaìte svoj termin na broj 064/ 3537871 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasaèr. Cena 1000.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656973 ISKUSNA medicinska sestra pomagala bi oko ~uvawa Va{e bebe. Tel. 062/ 211827 MEDICINSKA SESTRA nudi pomo} u ~uvawu dece, starijih lica i pomo} u ku}i . Tel. 065/ 6688319 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 IZRADA traktorskih korpi , rad 100 E. Tel. 066/ 9109889 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/1964705 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 ZAPOSLEWE TRA@IM posao u butiku ili nekoj sli~noj trgovinskoj radwi. Tel. 064/ 9950345 POTREBNI radnici za rad u perionici. Tel. 064/ 2620064 POTREBNI radnici za rad u autoperionici. Tel. 060/ 6356789

OGLASI / ^ITUQE

Na osnovu ~lana 22. stav 2. Odluke o osnivawu mesnih zajednica ("Sl.glasnik op{tine Lu~ani" br. 13112 i 15/12), donosim

ODLUKU O RASPISIVAWU IZBORA ZA ^LANOVE SAVETA MESNIH ZAJEDNICA

Na osnovu ~lana 10. Odluke o Danu op{tine i javnim priznawima op{tine Lu~ani ("Sl. glasnik RS" br. 6/2010), Odbor za nagrade i priznawa op{tine Lu~ani objavquje

POZIV ZA DOSTAVQAWE INICIJATIVA ZA DODEQIVAWE JAVNIH PRIZNAWA OP[TINE LU^ANI

1. Raspisujem izbore za ~lanove saveta mesnih zajednica na teritoriji op{tine Lu~ani i to za slede}e mesne zajednice: Vi~a, Vu~kovica, Glog, Gorwa Kravarica, Gorwi Dubac, Grab, Dowi Dubac, Dowa Kravarica, Du~alovi}i, @ivica, Zeoke, Lisice 2, Milatovi}i, Rasovac i Tijawe, kao i dopunske izbore u mesnim zajednicama: Negri{ori, Rtari, gde na prethodnim izborima nisu izabrani ~lanovi saveta u po jedniom zaseoku. Izbori }e se odràti u nedequ, 07. aprila 2013. godine, u vremenu od 8 do 20 ~asova. 2. Izborne radwe po~iwu te}i danom dono{ewa ove Odluke. 3. Izbore iz ta~ke 1. ove Odluke sprove{}e Komisija za sprovo|ewe izbora u mesnim zajednicama (u daqem tekstu: Komisija) koju ~ine: Mila Ko~ovi}-Vujovi}, predsednik, - Zoran Milosavqevi} - zamenik predsednika Marjan Lukovi}, ~lan - Mijailo Obradovi}, zamenik ~lana - Slavi{a Milinkovi}, ~lan - Sun~ica Jokovi}, zamenik ~lana - Draga Obrenovi}, ~lan Milan Sari}, zamenik ~lana @arko Gavrilovi}, ~lan - Petar Stojanovi}, zamenik ~lana - Dejan Susurovi}, ~lan - Veselin Jankovi}, zamenik ~lana - Mirjana Slavkovi}, ~lan - Biqana Matija{evi}, zamenik ~lana - Milijanka Panteli} - sekretar Komisije Dragana Lazarevi} - zamenik sekretara Komisije i bira~ki odbori u svakoj mesnoj zajednici. Sekretar i zamenik sekretara Komisije u~estvuju u radu Komisije bez prava odlu~ivawa. 4. Komisija iz ta~ke 3. obavqa slede}e poslove: odre|uje bira~ka mesta; obrazuje bira~ke odbore; priprema glasa~ke listi}e, zapisnike o radu bira~kih odbora i dr.; stara se o zakonitom sprovo|ewu izbora; re{ava po prigovorima u vezi sa nepravilnostima u postupku izbora; utvr|uje i progla{ava rezultate izbora za sve mesne zajednice. 5. Bira~ki odbor iz ta~ke 3. u svakoj mesnoj zajednici broji tri ~lana i tri zamenika a obavqa slede}e poslove: rukovodi glasawem na bira~kim mestima i obezbe|uje pravilnost i tajnost glasawa; po zavr{enom glasawu zapisni~ki utvr|uje rezultate glasawa na bira~kim mestima, u skladu sa uputstvima Komisije, i zapisnik dostavqa Komisiji. 6. Predlozi kandidata za ~lanove Saveta podnose se Komisiji za sprovo|ewe izbora u mesnim zajednicama najkasnije do srede, 27.marta 2013. godine u 10 ~asova. 7. Izbori za savete mesnih zajednica sprove{}e se u skladu sa odredbama Odluke o osnivawu mesnih zajednica i odredbama Statuta Mesnih zajednica koji vaè na dan raspisivawa ovih izbora. Na sve ono {to nije regulisano odredbama Odluke o osnivawu mesnih zajednica i odredbama Statuta koji vaè na dan raspisivawa izbora primewiva}e se odredbe Zakona o lokalnim izborima. U Lu~anima, 12.03.2013. godine, broj 013-1/2013-02. Predsednik Skup{tine Dragan [u{i}

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 15. MART 2013. GODINE

DOBRIVOJE BLAGOJEVI] preminuo 13. marta 2013. godine u 85. godini `ivota. Sahrana }e se obaviti u petak 15. marta u 14 ~asova na Nedi}a grobqu u Ugrinovcima. O@ALO[]ENI: supruga MILUNKA sa porodicom 15878

Dana 17. marta 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog oca, supruga i dede

DRAGANA SAVI]A Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe na tebe. Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava. O@ALO[]ENI: }erka VERICA, supruga JULIJANA, unuci VLADIMIR i JELENA, bra}a i sestra

U op{tini Lu~ani ustanovqena su slede}a javna priznawa: - Poveqa "10 jun"- najvi{e javno priznawe, koje se fizi~kim i pravnim licima moè dodeliti za postignute rezultate i delo koje ostavqa neizbrisiv trag i predstavqa najvrednije dostignu}e u op{tini Lu~ani u oblasti privrede, nauke, kulture, umetnosti, duhovnosti, zdravstva, humanitarnog rada, za{tite ìvotne sredine i drugim oblastima rada i stvarala{tva - Plaketa "10 jun" â&#x20AC;&#x201C; dodequje se za izuzetne rezultate postignute u razli~itim oblastima rada i stvarala{tva u duèm periodu, a koji imaju veliki i trajan zna~aj za ukupan dru{tveni napredak i razvoj op{tine - Priznawe "10 jun" â&#x20AC;&#x201C; dodequje se za izuzetne rezultate postignute u azli~itim oblastima rada i stvarala{tva, koji su od zna~aja za razvoj op{tine - Zvawe po~asnog gra|anina op{tine Lu~ani - moè se dodeliti fizi~kom licu ~ija izuzetna dela i aktivnosti, uz ispoqavawe povezanosti sa op{tinom Lu~ani, doprinose napretku op{tine i bogatijem, sadràjnijem i humanijem ìvotu wenih gra|ana i afirmi{u op{tinu Lu~ani. Godi{we se moè dodeliti jedna poveqa, najvi{e tri plakete, najvi{e pet priznawa i jedno zvawe po~asnog gra|anina. Inicijativu za dodelu javnih priznawa mogu pokrenuti gra|ani sa prebivali{tem na teritoriji op{tine Lu~ani, preduze}a, organizacije, udruèwa nevladine organizacije, ustanove, mesne zajednice i druga pravna lica sa sedi{tem na teritoriji op{tine Lu~ani, kao i organi op{tine. Za javna priznawa mogu biti predloèni: pojedinci, grupe za zajedni~ko delo, preduze}a, ustanove, mesne zajednice, dru{tvene organizacije, sportske organizacije i udruèwa gra|ana - nevladine organizacije. Za javna priznawa ne mogu biti predloèni: organi op{tine Lu~ani, organi direktnih i indirektnih korisnika budxeta, lica koja biraju, postavqaju ili imenuju organi op{tine. Inicijativa se dostavqa nadle`nom radnom telu Skup{tine op{tine najkasnije do 30. aprila teku}e godine, u pisanoj formi, sa obrazloèwem. Predlog za dodeqivawe javnih priznawa utvr|uje nadle`no radno telo Skup{tine, koje u postupku utvr|ivawa predloga moè angaòvati odgovaraju}e stru~ne organizacije, udruèwa, odnosno pojedince - stru~wake iz odgovaraju}ih oblasti radi konsultacija ili pribavqawa stru~nog mi{qewa. Odluku o dodeli javnih priznawa donosi Skup{tina op{tine na radnoj sednici koja se odràva pre Dana op{tine, a javna priznawa se dodequju na sve~anoj sednici Skup{tine koja se odràva 10. juna. ODBOR ZA NAGRADE I PRIZNAWA

^ITUQE

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Dragom prijatequ i saradniku

In memoriam

Dragoqub Sretenovi} zemqoradnik iz Miokovaca (1927 - 2013)

DRAGOQUBU SRETENOVI]U iz Miokovaca Hvala ti na podr{ci i saradwi u razvoju na{e firme. Posledwi pozdrav od kolektiva â&#x20AC;&#x17E;Elektroin`eweringâ&#x20AC;? 5866

Dana 19. marta navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog brata

U ponedeqak, 11. marta 2013. godine, na posledwe putovawe ispratili smo Dragoquba Sretenovi}a iz Miokovaca i sa wim je zauvek oti{la jedna dobra du{a. Oti{ao je ~ovek li~nost. êstitom zemqoradniku iz brdovitog srpskog sela istekli su zemaqski dani, ali }e trag wegovog dobro~instva navek ostati me|u nama. Pamtim, kao da je ju~e bilo, da sam prve nadnice u svom veku zaradio u osmom razredu osnovne {kole prave}i ciglu po selima, a poslodavac mi je bio ~ika Dragoqub. Putovali smo "moskvi~em" kojeg je vozio wegov sin Doj~ilo, tako|e poslat u nadnicu, bio je tri leta stariji od mene pa je imao dozvolu. Od tada su pro{le decenije, ali nikad nisam zaboravio savete svog prvog poslodavca. Svaka wegova re~ bila je poruka doma}inova. U~io nas je da je rad svetiwa, da cenimo mukom ste~eni dinar i komad hleba, vredno podizao i {kolovao svoju decu i nikad nisam ~uo da je okrenuo le|a ~oveku koji mu se obratio za pomo}. Za Draga je planirawe, rukovo|ewe, intelektualni rad, sve je bio zanat, ìvot je za wega jednostavno bio dobar ili lo{e nau~en zanat. Tom zanatu nas je u~io i na tome mu hvala! Qudi ìve onoliko dugo koliko ih se se}amo, a ja }u ~ika Dragoquba pamtiti doveka. Dragan Kuzmanovi} Miokovci upl.

17. 3. 1998 - 17. 3. 2013.

DRAGOQUB DRAGO SRETENOVI]

DU[ANA KIKOVI]A KEPA Zaborav ne postoji, tvoje raweno srce i plemenita du{a zaslu`uje ve~no se}awe. Oti{ao si tiho i ne~ujno bez re~i i pozdrava a nas si ostavio sa bolom i tugom da te ve~no `alimo i oplakujemo. Tuguju za tobom tvoja sestra KRINKA i brat DRAGI[A sa porodicama.

1927 - 2013 MIJAJILO PAVLOVI] arhitekta iz ^a~ka Se}awa na tebe ne blede.

15861

TVOJI NAJMILIJI 15809

21. marta navr{ava se {est tu`nih meseci kako nije sa nama

MILUNKA BO[KOVI] 16. 3. 1983 - 16. 3. 2013.

Ponosni, {to smo te takvu imali, ~uvamo te od zaborava. Brat MILIJAN NEDOVI] PANE sa porodicom 15872

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

IN MEMORIAM

DRAGUTIN RADOJEVI] GUTO S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. TVOJI: }erka DU[ICA, unuka MAJA, unuk ALEKSANDAR, snaja MIKAINA i zet VITOMIR. upl.

Dana 8. marta 2013. godine, preminuo je Dragoqub Drago Sretenovi}, ugledni vo}ar u ratar iz Miokovaca. Kako je stasavao rastao je u veoma naprednog poqoprivrednika. Bavio se najvi{e ratarstvom, a posledwih godina vo}arskom proizvodwom. Ima planske zasade vo}waka sa najsavremenijim sistemima za navodwavawe kap po kap, od preko 8 hektara raznog vo}a. Svoje imawe obra|ivao je savremenom mehanizacijom. Me|u prvima je imao kamion, kombajn, piqarnicu u gradu. Iako u 86. godini svaka stopa wegovog imawa bila je obra|ena. Bio je i inovator, konstruisao je presu za pravqewe cigle. U mladosti bio je dobar |ak, voleo je da ~ita i bio veliki poznavalac srpske istorije. Bio je veoma komunikativan, uìvao veliki ugled u porodici, rodbini i prijateqima. Ne znamo da se o ne~iju molbu oglu{io ili obe}awe pogazio. Za svakog je imao lepu re~. Imao je divnu patrijahalnu ~estitost. Bio je putnik kroz mudrost i doma}in koji je vodio svoje puteve a ne putevi wega. Bio je 60 godina dobar ìvotni saputnik svojoj Mileni, divan otac Mikici i Doj~ilu i najboqi, ponosni deda ~etvoro unu~adi. Miokovci su ostali siroma{niji za mudrog ~oveka, pravog srpskog doma}ina, koji je u radu nalazio smisao ìvota. Osta}e uzor drugima kako treba raditi i stvarati na selu i kako treba voditi porodi~no doma}instvo. KOLEKTIV VISOKE [KOLE TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ÂÂK fak.

^ITUQE

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Dana 12. marta 2013. godine preminula je na{a draga i voqena supruga, majka i sestra

Dana 12. marta 2013. godine preminula je na{a draga supruga, majka

MILINKA MILINÎ] ro|ena 1948 iz â~ka Sahrana na{e drage pokojnice bi}e obavqena u subotu 16. marta 2013. godine u 14 ~asova na â~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: suprug ZORAN i sin SA[A. 15876

15. marta navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg

POSLEDWI POZDRAV

MILINKA MILIN^I] Obave{tavamo sve prijateqe, kom{ije i rodbinu da }e sahrana na{e drage pokojnice biti u subotu 16. marta 2013. godine u 14 ~asova na gradskom grobqu u ^a~ku.

GORANU JOKSI]U

O@ALO[]ENI: suprug ZORAN, sin SA[A, sestre DARA i JELA, zet BORIVOJE, sestri}i IVAN i MILAN, sestri~ina MARIJA i ostala mnogobrojna rodbina.

Uspomenu na tebe ~uva}e ZORAN BOJOVI] sa porodicom

15877

SE]AWE

U subotu 16. marta 2013. godine u 12 sati na Vidovskom grobqu dava}emo GODI[WI POMEN na{em

MILOVANA [ULUBURI]A MI]A

MIQKU ALEMPIJEVI]U LIGURI

Sa ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na TEBE. MILORAD [ULUBURI] sa porodicom

Ni tuga ni bol ne jewavaju. Zauvek te ~uvamo u na{im srcima. Supruga MILOSTIVA, }erka VIDA, praunuk NEMAWA, unuk ILIJA sa suprugom SAWOM, unuka ANA, TUTA sa porodicom, \EZO sa porodicom kao i ostala rodbina, prijateqi i kom{ije.

15865

55865

1947 - 2008

Dana 14. marta 2013. navr{ilo se 27 GODINA od smrti na{eg dragog

DRAGAN - HANIBAL 20. 3. 2012 - 20. 3. 2013.

MARIÎ] U subotu, 16. marta 2013. u 13 ~asova na â~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN. Zauvek }ete ìveti u na{im srcima. VA[I NAJMILIJI: MILO[, MARIJA, JELENA, IVAN, IVA i HANA SE]AWE SEVI]

SE]AWE 20. mart 2010 - 20. mart 2013

MLADENA DMITRI]A

QIQANA 6. 10. 2012 - 6. 4. 2013.

VEQKO JOVANOVI]

pekara iz ^a~ka

kroja~

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga @IVANA, sin SLOBODAN, snaja BIQANA, zet ZORAN, unuci VLADIMIR i MLADEN, unuke IVANA i ZORANA

Tri godine nisi sa nama. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. ZAHVALNA PORODICA

15864

DRAGIWA 14. 12. 2007. 5 godina

DRAGOMIR 20. 3. 2003. 10 godina

S po{tovawem i qubavqu SLOBODAN SEVI] sa porodicama 15864

15863

SE]AWE

Godinu dana nija sa nama na{a draga

DRAGI 15. 2. 1994. 19 godina

15. mart 1983.

12. april 1983.

MIRJANA GLI[OVI] Godi{wi pomen da}emo 22. 3. 2013. u 13 ~asova na grobqu u Dowoj Trep~i. Sin GORAN sa porodicom 15874

15. 3. 2003.

29. 7. 1989.

TODOR TODOROVI] TOLE

DANICA BRANISLAV STAR^EVI]

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Godine tuge, se}awa... S ponosom i qubavqu nosimo vas u na{im srcima. Va{a deca: CAKA, MILANKA i MILKA sa porodicama

NADE@DA NADA MILOSAVQEVI] TODOROVI]

bravar iz ^a~ka iz ^a~ka S PO[TOVAWEM PORODICE TODOROVI] i BIGOVI] upl.

15867

PETAK 15. MART 2013. GODINE

^ITUQE

Majko... Mam~e...

ANICA \URI] 20. 3. 2012 - 20. 3. 2013. Pro{lo je godinu dana na{e tuge, bola i suza za tobom mama. Bila si na{a vodiqa, na{ ponos i oslonac. Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo sa tvojim odlaskom izgubili. Beskrajno smo te voleli i uvek }emo te voleti. Pozivamo prijateqe, kom{ije i rodbinu da dana 16. 3. 2013. u 13 ~asova na Slatinskom grobqu posetimo mamin grob i obavimo GODI[WI POMEN. TVOJI: sin BRANKO i }erka DIJANA 15875

^ITUQE

GORAN JOKSI]

PETAK 15. MART 2013. GODINE

GORAN JOKSI]

1964 - 2013

Posledwi pozdrav na{em dragom Goranu POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM GORANU Otac @ARKO, majka MAGDALENA, sestra GORDANA, supruga VALENTINA, sin NEMAWA, }erka NEVENA.

KOLEKTIV SITO PRINT-a ^A^AK fak.

fak.

SE]AWE 14. 3. 2011 - 14. 3. 2013. S qubavqu i po{tovawem

POSLEDWI POZDRAV

RADMILA BE]I] RADA 23. 8. 1947 - 13. 2. 2013 OTI[LA SI TIHO KAKO SI I @IVELA I ZAUVEK SI NAM SLOMILA SRCA. PETAR, BUBA i ZORAN

JELICA JELA MI[KOVI]

15870

medicinska sestra u penziji

Ima li dovoqno re~i kojima se mo`e izraziti zahvalnost majci za sve {to je u~inila za svoju decu. Hvala ti {to si uvek bila tu kada si nam bila potrebna. K}erke MIMICA i DANKA, zet ZORAN, unuci MARKO i NIKOLA

16. marta 2013. navr{ava se DVADESET GODINA od smrti moje majke

55861

GORANU

Dana 20. marta 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

RADMILE JELU[I]

@IVOJINA PETKOVI]A @IKE

PO^IVAJ U MIRU! PRIJATEQI KNEZ, BANE, FILE, ]IRO i VEQO upl.

Sa puno qubavi, ponosa i po{tovawa ~uvamo tvoj dragi lik od zaborava. Sestra BORKA PAVI]EVI] sa porodicom

Uspomenu na wu ~uvaju sin STEVAN, snaha MIRJANA i unuk MARKO

55859

15868

^ITUQE

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Dana 15. marta 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Dana 16. 3. 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA kako se upokojila na{a voqena

13. mart 2011 - 13. mart 2013.

QUBI[A ME^ANIN MELA

Se}amo se na{eg dragog kolege Mele. Kolektivi: "^a~anski glas" i "Radio ^a~ak"

VELI^KA RADOVI]A

RADOMIRKA MI]I] 1932 - 2013

Vreme ne le~i bolne rane, ~ega god da se dotaknemo ~uje se eho tvoje du{e. Zauvek ponosni {to smo te imali. Mnogo nam nedostaje{. O@ALO[]ENI: sinovi MILAN, MILOMIR i VUKOMAN sa porodicama.

O@ALO[]ENI: supruga PERSA, sinovi MOMIR i SLOBODAN, snaje NEVENA i ANKICA, unuci DARKO, NENAD i IVAN, unuka BOJANA, zet MLADEN i praunu~ad.

15855

15858

Dana 16. marta 2013. navr{ava se [EST GODINA od kako nije sa nama na{a draga i miqena

U utorak 19. 3. 2013. navr{ava se GODINU DANA od preranog odlaska mog dragog supruga

DRAGAN DABOVI]

DRAGANA DABOVI]A

Godina je pro{la a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji. Ve~no zahvalni za sve {to je u~inio za nas.

BRANA VUJOVI]

19. 3. 2012 - 19. 3. 2013.

Navr{ava se GODINU DANA od kako je preminuo na{ dragi GAGA. Osta}e nam u ve~nom se}awu.

Toga dana na grobqu u Beqini poseti}emo wen grob i okititi cve}em. Godine prolaze a uspomenu sa ponosom i qubavqu ~uvaju weni najmiliji:

Ne postoje re~i kojima bi opisala koliko boli i koliko nedostaje{. Hvala Ti za svu nesebi~nu qubav koju si mi dao, a oti{ao si ponosan i dostojanstven, kakav si i bio. Bole}e zauvek. Ponosna na tebe tvoja supruga NATA

PORODICE LAZAREVI] i JOVANOVI] iz Mr{inaca.

suprug MILO[, sinovi RA[KO i DRA[KO, snaja DRAGANA, unuka AWA i ostala rodbina.

15858

15857

55863

U subotu, 16. marta navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{e drage

Sa setom i tugom POSLEDWI POZDRAV na{em dragom kom{iji TROGODI[WI POMEN 19. 3. 2010 - 19. 3. 2013. Dana 19. 3. 2013. navr{avaju se TRI GODINE od kada nas je napustio na{ dragi otac i suprug

RADOVAN AXEMOVI] AXEM KOVA^ Vreme koje je pro{lo nije umawilo na{u tugu i bol. Ka`u da vreme le~i sve. Ali? Sve nam vi{e nedostaje. Ponosni smo {to je bio na{ i {to se wegovim zovemo. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas. Tvoji: supruga MILICA, k}erka JADRANKA i sin JOVAN

MILKE MARKOVI] iz Gorwe Dobriwe 1945 - 2006

GORANU JOKSI]U PORODICA MILENKOVI] fak.

15864

GOJKA DANILOVI]A dipl. ekonomistu iz ^a~ka 2002 - 2013

55861

17. mart 2010 god. - 17. mart 2013. god. Tri godine se}awa na na{eg voqenog

Dana 19. 3. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti dragog

TU@NO SE]AWE na na{eg dragog

Uspomenu na wu s qubavqu i po{tovawem ~uvaju: suprug VOJIN, k}erke OLIVERA i SVETLANA, unuci \OR\E, PETAR i MILOVAN, zetovi SLOBODAN i ZORAN

STEVANA KOTLAJI]A

MILOMIRA OBRADOVI]A

selo Stup~evi}i - Ariqe

iz Vrani}a

Wegovi: supruga Radojka, snaha Draga, unuci Milo{ i Milan

Dragi brate, iznenadio si nas tvojom smr}u, pogotovu kada smo se posledwi put ~uli. Tako si me lepo pitao za svu moju porodicu a jo{ ve}e iznena|ewe kad su obavestili da }e sahrana biti u Novom Sadu. Ti se brate nikad ne vrati svome rodnom kraju. Sestra DOBRINKA sa porodicom

Ku}u qubavi, dobrote, po{tovawa, rada, gostoprimstva i veseqa koju si nam ostavio odr`avamo onim {to si nam ti dao. TVOJI: supruga RAJKA, sin MILISAV, snaha ZORICA i unuci BO[KO i BRANKO OBRADOVI] sa porodicama.

15862

15859

55864

^ITUQE

PETAK 15. MART 2013. GODINE

U petak 8. marta napustio nas je na{ dragi

Na{ voqeni deda Drago

DRAGOQUB SRETENOVI] iz Miokovaca 1927 - 2013 Oti{ao je iznenada, `ivahan, vedar, uvek blagonaklono prema nama raspolo`en. Bez obzira na godine, bio je mladala~kog duha, svi smo od wega mnogo nau~ili i poslu{ali wegove savete. U na{im srcima osta}e beskrajno zapam}en kao najboqi deda na svetu. Deda, mi smo ponosni na tebe i obe}avamo ti da }emo ispuniti na{e zajedni~ke planove i ste}i fakultetske diplome u {ta si ti i bio siguran. Hvala ti na jednom predivnom detiwstvu, kome si dao toplinu i bezbri`nu mladost.

DRAGOQUB SRETENOVI] iz Miokovaca 1927 - 2013 U ve~nu ku}u ispratili smo ga u ponedeqak 11. marta uz prisustvo ogromnog broja rodbine, kom{ija i prijateqa me|u kojima je bio omiqen. Svima se ovim putem zahvaqujemo. Wegova dobrota, plemenitost, po{tewe, dragi lik i stvarala~ki duh osta}e ve~no u nama.

U srcu te nose tvoji unuci, RADE, JELENA, PETAR i ALEKSANDAR

WEGOVI NAJMILIJI: supruga MILENA, sin DOJ^ILO i }erka MILEVA sa porodicama

55857

Dana 18. marta 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage

16. marta 2013. navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{eg voqenog

STANIKE JEVTOVI] iz Qubi}a Vreme prolazi a uspomenu na wu ~uvaju: sin MILORAD sa snahama, unucima i praunucima.

1927 - 2013

PETAR PAJOVI]

15860

iz Je`evice 3. 2. 2013 - 14. 3. 2013

Navr{ava se ^ETRDESET DANA kako smo ostali bez tebe. Dragi na{ o~e, puno ti hvala za sve {to si za nas u~inio. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Pamti}emo te po dobru i nikada te ne}emo zaboraviti. Neka ti je ve~na slava i hvala. Sin MILORAD i k}erka JASMINKA sa porodicama

SE]AWE 14. 3. 2001 - 14. 3. 2013.

15863

Dana 14. marta 2013. godine, navr{ava se 13 godina od smrti na{eg dragog

@EQKA SIMOVI]A

JOVANA MIJAILOVI]A

1972 - 2013 Ne postoje re~i da opi{u bol i tugu. Samo uzdah ispuwava prazninu. Neverica nam je drug. Zar vi{e nikada ne}emo ~uti tvoje tople re~i podr{ke, utehe i hvale za nas? Zar vi{e nikada ne}emo videti tvoje milo lice i o~i pune nade. To ne mo`e biti istina, jer dok postojimo mi i ti si tu sa nama i u nama zauvek. Tvoji ro|eni: tata, seka, MI[KO, VUKI i NIXO. 15854

iz Rakove Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA, sin PETAR, k}erke QIQANA i GORDANA sa porodicama.

VUKA[IN ]IRKOVI] iz Atenice Vreme prolazi, uspomene ostaju. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: supruga RADMILA sa decom. 15856

^ITUQE

PETAK 15. MART 2013. GODINE

Dana 16. 3. 2013. navr{ava se 40 tu`nih dana dragom tati

QUBINKU KUR]UBI]U [MITU

SE]AWE 14. 3. 2005 - 14. 3. 2013.

QUBINKU KUR]UBI]U [MITU

AN\ELA KOVA^EVI]

Odrà}e se ÊTRDESETODNEVNI POMEN 16. marta 2013. u 12 ~asova na â~anskom grobqu. Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to smo te izgubili, ali ti }e{ ve~no ìveti sa nama. Tvoja neute{na supruga STANKA, sin NOVICA, }erka ZORICA sa porodicama

Vreme tugu ne le~i, samo nas u~i da s wom ìvimo. Bi}e{ suza u mojim o~ima, rana u mom srcu i deo mene dok ìvim. Tvoje ime je moj ponos, a odlazak moja tuga. Hvala ti tata za svoju dobrotu i plemenitost koju si nam pruìo. Neka te u miru i ti{ini an|eli ~uvaju. Ve~no }e te voleti }erka ZORICA, zet ACO, unuka NADA, unuci MIHAILO i BOGDAN.

Osam tu`nih godina pro|e bez tebe An|ela, bez tvoje qubavi, bez tvog osmeha i ne`nosti tvoje. Mnogo boli i boli sve ja~e. Praznina prevelika. Mnogo nam nedostaje{. Za mamu i tatu ti si zauvek sa nama i uz nas. Volimo te An|ele na{ mama RADMILA i tata DRAGAN

15858

15859

15871

16. 3. 2013. navr{i}e se 40 dana od kako su an|eli uzeli k' sebi na{u dragu

Dana 16. marta navr{i}e se 40 dana od kako nije sa nama na{ voqeni

BRANKU MIJAILOVI] ro|enu Barali} Trudimo se i trudi}emo se da nastavimo tvoje delo. Da ìvi{ kroz prave vrednosti koje si prenela na nas. Ne postoje re~i da opi{emo koliko smo ponosni {to smo te imali, a nadamo se da }e{ i ti biti ponosna na nas, i da }e{ nas zauvek ~uvati sa boqeg mesta na kome si sada. êtrdesetodnevni pomen }e se odràti 16. marta u 12,30 ~asova na â~anskom grobqu. Volimo te zauvek, qubavqu koja prevazilazi ovozemaqske prepreke. Tvoji najmiliji: }erka QIQANA, zet ZORAN, unuke MARIJA i ALEKSANDRA

U subotu, 16. marta 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog i voqenog

ZORANA PETROVI]A Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu posetiti wegov grob i evocirati uspomene na wega.

POSLEDWI POZDRAV

SRBO MILI] 1974 - 2013 Na{a prva misao jutarwa, posledwa pred san. San, prevaran: zajedno smo svi, sre}ni. Izme|u, ~ekamo kao da }e odnekud do}i, o~ajni, neute{ni. Nema ga. Prazno vreme te~e. Majka NERA, sinovi STRAHIWA i URO[, brat MIRO, sinovac DIKO

GORANU Hvala ti na prijateqstvu i dru`ewu koje si nam pru`ao. Ve~ito }e{ biti u na{im se}awima. MILAN GOJKOVI] sa porodicom

15861

fak.

TRI GODINE nija sa nama na{ dragi i po{tovani

SE]AWE 17. 3. 2007 - 17. 3. 2013.

ZORAN PETROVI]

MILO[ JOVANOVI]

Lepe uspomene, dru`ewa i sve {to je ostavio za sobom kao ~ovek i saradnik ~uva:

WEGOVI NAJMILIJI: supruga DOBRILA, sin DEJAN, k}erka ZORICA i sestra VERA.

SLAVOQUB PIPER sa porodicom.

fak.

fak

POSTOJI[ I TRAJE[ KROZ NAJLEP[E USPOMENE KOJE NAS PODSE]AJU NA TEBE. TVOJI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

upl.

PETAK 15. MART 2013. GODINE