15. novembar 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 45

^A^AK, 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

CENA 30 DIN.

Vise}i most u Ov~ar Bawi

GDE POSLE HRANITEQSKE PORODICE I „KU]E NA POLA PUTA”? TEMA

ZABORAVQENI

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs Dr Predrag Markovi}

„Ka`u nam da smo svi ro|eni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama...“ (Piloti)

NAJZAD BEZBEDAN

strana 3.

strana 7.

Institut za vo}arstvo

PO^ELA JESEWA PRODAJA SADNICA Gerontodoma}ice u Gorwem Milanovcu

strana 13.

Dragi{a Petkovi}

Draga~evske tkaqe `ale za uga{enom zadrugom

NAJGORI I NAJSVETLIJI TRENUCI SRPSKE ISTORIJE

strana 15.

U MZ „Ko{utwak”

ASFALTIRANA ULICA BRA]E PETROVI] strana 7.

DRAGOCENA POMO] ZA STARE DANE Povereni{tvo GO SNS:

strana 19.

PROFESOR KOJI SMI[QA NOVA strana 7. U^ILA

DA SE NIT NE PREKINEstrana 22.

„ZNAMO ZA[TO TO RADITE, ALI ZNAJU I GRA\ANI ^A^KA!” Plaketa MUP-a policajcu Zoranu Axemovi}u

SPASITI @IVOT, NEMA VE]E NAGRADE strana 5.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

TEMA

GDE POSLE HRANITEQSKE PORODICE?

ZABORAVQENI... „Ka`u nam da smo svi ro|eni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama...“

uk Gli{ovi}, kao i ve}ina wegovih vr{waka nema posao, obilazi razne „pragove“, pi{e molbe, traì da radi... Bez ikakvih rezultata. Kaù – „kriza je, mora da deli sudbinu celog srpskog dru{tva“. Ali, dru{tvo te{ko moè da podeli Vukovu sudbinu. Jer Vuku je, kao i drugoj deci sli~nog ìvotnog puta, od samog po~etka oduzeto mnogo. Od svoje biolo{ke majke (koja ga se pravno nikada nije „li{ila“) ostavqen je kao beba u porodili{tu. Sa {est meseci dat je u hraniteqsku porodicu, kojoj, kaè, duguje sve – qubav, ne`nost, radost... Kod pokojne nane Milunike Milosa-

je u onim mnogo humanijim vremenima na ovim prostorima, do{ao da studira i zbog qubavi zauvek postao ^a~anin. NA POLA PUTA Vuk danas ima dvadeset tri godine. Posle zavr{ene Prehrambeno-ugostiteqske {kole, proveo je godinu dana u „ku}i na pola puta“ – stanu koji je delio sa mladi}em sli~ne sudbine. Trebalo je da se za to vreme „osamostali“, da nau~i da `ivi kao svoj ~ovek, ali pre svega da se zaposli. Nije uspeo. Vratio se kod Nade i Husnija, iako je posle sticawa konobarske diplome, jo{ pre pet godina, izgubio pravo da bude u hraniteqskoj porodici, koja za wega vi{e ne prima

(Piloti)

i{li, majka i ja, molili na sve strane, imali smo obe}awa i od biv{ih i sada{wih gradskih ~elnika, ali sve je ostalo na tome. Posle sredwe {kole zavr{io sam i ispite za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe, radio kratko sa tim... Ve} duè vreme sam bez ikakvog posla. [ta i kako daqe? Ne znam, to je naj~e{}e pitawe koje postavqamo i ja i moji Nada i Husni – kaè ovaj mladi}. „Ku}a na pola puta“ koju je osnovao ~a~anski Centar za socijalni rad, za Vuka je zna~ila u tom trenutku mnogo, zbog, kako kaè, ose}aja „samostalnosti“. -Ali bilo je teè, odvojio sam se od jedine svoje porodice, a i daqe nisam bio nezavistan. Jer to ~oVuk Gli{ovi}

Vuk sa svojom Nadom

vqevi} bio je najve}i deo detiwstva, a onda je zbog wene bolesti pre{ao kod Milunikine }erke Nade, koja je uz majku veoma rano postala hraniteqica. U svemu tome Nadi je pomagao, a i danas joj je najve}a podr{ka suprug Husni Abudlah, Palestinac koji

nadoknadu. Za wega trenutno nema druge ku}e i drugog puta. - Vratio sam se kod majke Nade, jer drugog izlaza nisam imao. Osim da odem na ulicu – zapo~iwe svoju pri~u Vuk, pognutne glave. - Konkurisao sam za brojne poslove, nema gde nismo

U „ku}i na pola puta“ sada se nalazi jedan dvadesetogodi{wi mladi}, po zanimawu pekar. Kako nam je re~eno u Centru za socijalni rad, on se „u~i ve{tinama za samostalan ìvot“. Me|utim, wegova sudbina ipak je izvesnija, s obzirom da je nasledio ku}u i imawe u blizini â~ka, a ima i blisku rodbinu sa kojom odràva kontakte. Sa druge strane, svoju bilo{ku majku Vuk je video samo jednom. Tek u svojoj {esnaestoj godini! - Ona je traìla taj susret. Ali bila je sa mnom pet minuta, a onda je rekla da ùri i da o tome da smo se videli niko ne sme da sazna – nevoqno se prise}a Vuk.

vek moè tek kad sam zara|uje za svoje par~e hleba. Traìo sam da mi produè jo{ godinu dana boravak u tom stanu, ali sam dobio odgovor da sam „postigao visok stepen samostalnosti i da sam se osposobio za samostalan ìvot“. Kako da budem samostalan bez posla? A mogao bih da radim bilo gde, ne samo u â~ku, jer osim Nade i Husnija za ovaj grad me ni{ta ne vezuje – kaè Vuk. KAD NEMA[ NIKOGA I NEMA[ NI[TA... Osim za svoje dvoje dece Xehada i Suzanu, danas odrasle qude koji sa svojim porodicama ìve van â~ka, Nada i Husni su na kra}e ili duè vreme pruìli roditeqski dom za oko pedeset mali{ana. Neki od

wih su usvojeni, drugi su vra}eni u svoje biolo{ke porodice ili su oti{li u svet, imaju sada svoju decu... Kod wih je osim Vuka, sada „na hraniteqstvu“ jo{ jedna devojka koja studira, a koja je kao i Vuk u wihovu ku}u do{la kao beba. - I wu ~eka isti put kao Vuka... Ranije je sve to druga~ije bilo. Uglavnom se Centar za socijalni rad brinuo o wima do kraja, pomagao im da na|u posao i postanu svoji qudi. Sada im je mnogo te`e, kao da niko nema sluha {to su iz hraniteqskih porodica. I{la sam svuda, molila i za wega i za jo{ jednu devojku koja je bila kod nas. Sramota me je, ali i}i }u opet, jer oni nikog drugog nemaju da se za wih zauzme. Nikada, ~ini mi se, nije bilo ovako te{ko za ovu decu. A to su i moja deca, pa nema dana da ne zaspim sa suzama. Te{ko pada ta pomisao da nema{ nikoga i nema{ ni{ta. Ovaj svet je veoma okrutan za wih, potrebno im je mnogo vi{e snage i borbe nego drugima. Nadam se da }e im ipak neko pomo}i – apeluje Nada za „svoju“ decu. U Centru za socijalni rad ka`u nam sli~no – za Vuka su molili mnoge, pisali preporuke, ali nikavih odgovora nije bilo. - Kad ova deca zavr{e {kolovawe, wihova sudbina je neizvesna. Dele je sa celim dru{tvom, ali je za

U 27 hraniteqskih porodica na teritoriji â~ka trenutno je ~etrdeset devetoro dece. Jedanaest ih je iz drugih gradova. -U ovim porodicama su deca od svega nekoliko meseci, pa do punoletstva, a to moè da se produì do 26 godine, ukoliko se jo{ {koluju. Mi imamo ~etvoro takve dece, koja su sada na studijama. I odli~ni su |aci – rekao nam je direktor Centra za socijalni rad Zoran Bel~evi}. wih sve mnogo teè, jer od po~etka im je mnogo toga oduzeto. Za Vuka smo se svi zaloìli, pisali preporuke i dopise za „Zra~ak“, gradsku upravu, druge institucije.... Mi ne moèmo nikome da naredimo, ve} samo da molimo. Vuk se bori, on i wegova hraniteqica idu da mole, ali on je i daqe bez posla. Prima socijalnu pomo} i to je najvi{e {to mi moèmo za wega da uradimo – ispri~ala nam je Milanka Babi}, rukovodilac Slu`be za decu i mlade u ~a~anskom Centru za socijalni rad. Vukovu sudbinu deli jo{ jedna devojka (koja nas je zamolila da joj ne spomiwemo ime). Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} kaè da je za Vuka i ovu devojku molio mnoge, ali za sada

bez uspeha. - Zbog Vuka sam zvao direktora UTP „Morava“, molio za wega. Za devojku, koja je zavr{ila medicinsku {kolu, obratili smo se direktoru Zdravstvenog centra. Bila je na razgovoru, ali nije primqena. Za wu postoji {ansa za Dom zdravqa, koji od Nove godine prelazi u nadle`nost grada. ^inimo koliko mo`emo. Za gradska preduze}a sada je nemogu}e, jer u wima ima vi{ak zaposlenih. Ali trudi}u se i daqe da pomognem ovoj deci – rekao je Ili}. Vuk ne gubi nadu, kao i wegovi „roditeqi“, da }e neko uskoro ipak ot{krinuti svoja vrata. A Vuk }e tada dokazati da je dobar i vredan radnik. V. T.

POLITIKA

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

ZNAMO ZA[TO TO RADITE, ALI ZNAJU I GRA\ANI ^A^KA! A

SAOP[TEWE

nonimna grupa gra|ana iz ^a~ka podnela je krivi~ne prijave protiv vi{e lokalnih funkcionera SNSa, jer su „nedozvoqeno raspolagali sredstvima stranke u kampawi“. Prijave su podnete protiv poverenika Gradskog odbora SNS dr Aleksandra Radojevi}a, pomo}nika gradona~elnika ^a~ka Mirjane \okovi}, odbornice Gordane Ciki} Plazini} i tehni~kog sekretara povereni{tva SNS-a Andrije Fodulovi}a. U krivi~noj prijavi, koju su objavili pojedini lokalni mediji i to dan nakon {to je jo{ iz neutvr|enih razloga planulo vozilo jednog od lokalnih funkcionera SNS-a, navodi se slede}e: „Radojevi} se tereti da je od ~lana SNS Milosava Mijailovi}a iz Atenice u vi{e navrata primao nov~ana sredstva i to u deviznim i dinarskim apoenima koje nije evidentirao u kwigama stranke i nije upla}ivao na teku}i ra~un, pa je, kako stoji u „prijavi“ u dogovoru sa Mirjanom \o-

kovi} i Gordanom Ciki} Plazini} neovla{}eno raspolagao novcem u iznosu od 315 hiqada dinara, ~ime su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja.“ Nakon pojavqivawa anonimne prijave u medijima, oglasili smo se demantijem, u kojem osu|ujemo la`ne i zlonamerne optu`be i anonimne krivi~ne prijave podnete protiv ~elnih qudi stranke u â~ku. Sramna i bestidna prijava, koja vrvi od samih laì i neistina, je zato i anonimna, jer je namera te male grupe pojedinaca, potpomognute politi~kim protivnicima SNS-a, da svesno nanesu qagu povereniku dr Radojevi}u i wegovim saradnicima. Ta mala grupa pojedinaca, bez ikakvog li~nog integriteta i politi~ke snage, poku{ava da za{titi sebe i svoje mentore iz drugih stranaka, zbog gole ~iwenice da je SNS najja~a i najpopularnija stranka u na{em gradu i da je ve} predvode qudi koji se ne mogu zapla{iti i uceniti, a pogotovu sada kada se re{ila

onih koji su bili tu samo iz svojih li~nih interesa. Povereni{tvo GO SNS-a u ^a~ku }e i daqe nastaviti sa hrabrom i beskopromisnom borbom da stranku i na{ Grad vode odgovorni, stru~ni i neiskompromitovani qudi i da nas sve ovo, {to ~i-

vquje, ali se svakako neko mora pozvati na odgovornost, kada se navodne optu`be doka`u kao la`ne. Za vreme predizborne kampawe sve je odra|eno u skladu sa zakonom, otvoren je namenski podra~un za kampawu i sve ra|eno preko tog ra~una. Taj podra-

ne oni kojima to smeta, ne}e pokolebati, upla{iti, niti spre~iti da u svom radu i nameri istrajemo do kraja! Za{titi}emo sve osobe koje su ve} napadnute, kao i druge koje }e tek poku{ati, da ovakvim ili sli~nim podmetawima, omalovaè i diskredituju. Poverenik SNS u â~ku dr Aleksandar Radojevi} traì da nadle`ni organi utvrde ~iweni~no stawe, kao i identitet anonimnih osoba koje stoje iza podnete krivi~ne prijave, ne optuùju}i medije, jer se nikome ne moè zabraniti da pi{e i obja-

~un je uga{en tridesetak dana nakon izbora, prekontrolisan je od Agencije za borbu protiv korupcije, OEBS-a i od institucija u Gradu â~ku. Nije bilo nepravilnosti, prigovora ni primedbi. Gordana Ciki} Plazini} poru~uje svima koji èle da ugroze ne~iji integritet i porodicu da zakon predvi|a ka`wavawe za la`no prijavqivawe. ^lan Povereni{tva SNSa Neboj{a Mileti}, koji se u prijavi navodi kao svedok za nezakonito raspolagawe novcem, kaè: „Ovo je poku{aj diskredi-

RAVNOGORSKI POKRET U Â^KU PROSLAVIO KRSNU SLAVU prisustvu brojnih ~lanova, simpatizera, predstavnika pojedinih politi~kih stranaka i gostiju, ~a~anski odbor Ravnogorskog pokreta u utorak je proslavio svoju krsnu slavu, Svetog sve{tenomu~enika Episkopa hvostanskog - Varnavu Nasti}a. Nakon verskog obreda i rezawa kola~a, prisutnima se obratio Dragan ]endi}, predsednik OO Ravnogorskog pokreta u â~ku, koji je zahvalio gostima i predstavnicima politi~kih stranaka {to su svojim dolaskom ispo{tovali krsnu slavu ravnogoraca i sve{tenstvu Pravoslavne crkve u â~ku na dobroj saradwi:

U NADI DA ]E IMATI SVOJE PROSTORIJE

- Zahvalio bih i Op{tinskoj upravi koja je u vi{e navrata pomogla na{ rad i na{e zalagawe za o~uvawe nacionalnog identiteta

Srba, kako u ^a~ku, tako i u okolini. Tako|e, bih zahvalio Savetu MZ “Sveti Sava” koji nam je omogu}io da u wihovim prostorijama proslavimo slavu. Uz molitve Gospodu i molbu op{tinskom rukovodstvu, nadamo se da }emo slede}e godine proslaviti krsnu slavu u na{im prostorijama. Episkop hvostanski Varnava Nasti} je ro|en 31. januara 1914. godine u Geri, Indijana, SAD, od roditeqa Atanasija i Zorke. Na kr{tewu je dobio ime Vojislav. U otaxbinu je do{ao kao dete. Osnovnu {kolu i gimnaziju sa ispi-

tom zrelosti zavr{io je u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet 1937. u Beogradu. Zamona{io se 1940. godine u manastiru Mile{evi, dobiv{i ime Varnava. Drugi svetski rat ga je zadesio u Sarajevu, gde je ostao za vreme postojawa zloglasne NDH, dele}i sudbinu sa svojim stradalnim srpskim pravoslavnim narodom. Godine 1948. komunisti~ki sud u Sarajevu ga je osudio na 10 godina te{ke robije zbog “zlo~ina izdaje, slabqewa ekonomske i vojne mo}i na{e zemqe, pomagawa teroristi~kih bandi, vr{ewa neprijateqske propagande i {pijuna`e u korist Angloamerikanaca”. Episkop Varnava Nasti}, veliki Arhijerej srpske Crkve i mu~enik, umro je u manastiru Beo~in u 50. godini `ivota. Sahrawen je 14. novembra 1964. godine, pored manastirske crkve. U svete mu~enike uvr{ten je i kanonizovan 2005. godine. N. R.

tovawa Povereni{tva SNS-a da se ne sprovede reorganizacija stranke na na~in kako je to predvi|eno odlukom vrha stranke. Radi se o diskreditaciji poverenika koji je postavqen od predsednika stranke. Ne vidim nijedan jedini razlog da se moje ime spomiwe za ne{to {to ne postoji i to samo dan nakon {to je moje vozilo doìvelo paqevinu iz dosad neutvr|enih razloga”. Andrija Fodulovi}, tehni~ki sekretar Povereni{tva SNS-a kaè da je ovo atak na SNS i wene ~elnike. „Da krivi~na prijava nije utemeqena na bilo kakvim ~iwenicama, istini i dokazima, izme|u ostalog, govore i datumi koji su krajwe la`ni. Ovo je samo politi~ka name{taqka, koju nam postavqaju, ne znam koji qudi, ali se nadam da }emo to uskoro saznati, kao i ko su nalogodavci“, smatra Fodulovi}. Milosav Mijailovi} koji se u krivi~noj prijavi navodi kao neko ko je traìo od stranke da mu razjasni „pitawe i sudbi-

nu novca i imovine koju je u stranku uloìo“ isti~e da on sa tom prijavom nema nikakve veze: „Smatram da je sve {to sam dao za stranku oti{lo tamo gde treba, za proneveru mogu da optuìm ranije rukovodstvo, a {to se ti~e dr Radojevi}a nemam nikavih zamerki i ne èlim da se moje ime dovodi sa tim u vezu“. SNS traì od nadle`nih organa da urade svoj posao, neka provere sve la`ne navode, kao i da identifikuju aktere i nalogodovce ove anomnimne prijave. ^lanovima SNS-a i gra|anima â~ka poru~ujemo da je SNS, kako i u dràvi, tako i u â~ku, stranka odgovornih, hrabrih i po{tenih qudi, koja zbog toga itekako nekome smeta i verujemo da to svi znaju. Za{to, kako i kome smetamo neka procene gra|ani, imaju}i u vidu da je novo povereni{tvo preuzelo gradski odbor tek 20. maja ove godine! Povereni{tvo GO SNS â~ak

SLATKA MALA KARTICA

OTP banka ponudila je svojim klijentima novu Slatku malu karticu, jedinstvenu na na{em trì{tu, koja na pravi na~in zamewuje ~ekove. Uz Slatku malu karticu kupujte na rate u zemqi, inostranstvu, internetu, samo uz mese~nu naknadu, bez kamate! Slatka mala kartica je boqa od ~ekova zato {to ona moè da se koristi za podizawe gotovine, nema ograni~ewa u broju ~ekova, niti potrebe za odlaskom u banku po ~ekove. Kartica moè da se koristi za sve transakcije u zemqi i inostranstvu, na bankomatima i prodajnim mestima sa oznakom MasterCard, kao i na internetu. Svaka kupovina ili podizawe gotovine Slatkom malom karticom deli se na jednake rate, u zavisnosti od iznosa transakcije. Karticu mogu dobiti sva fizi~ka lica koja primaju zaradu preko teku}eg ra~una u OTP banci. Kreditni limit se odobrava u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara.

DRU[TVO

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRAGI[A BRO]I], NAÊLNIK ÂÂNSKOG ODEQEWA SEKTORA ZA VANREDNE SITUACIJE MUP-A SRBIJE

NEDOSTAJU I QUDI I OPREMA agrada jednom od policajaca stigla iz MUP-a Srbije, bila je pored ostalog povod za razgovor sa Dragi{om Bro}i}em, na~elnikom Odeqewa Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, jedinice u â~ku, koji je po zvawu i glavni policijski savetnik. Nadle`nost ovog Odeqewa pokriva ceo Moravi~ki okrug, sve ~etiri jedinice lokalne samouprave, a odnosi se na za{titu od poàra, eksplozija, elementarnih nepogoda, zemqotresa, poplava, tehni~ko-tehnolo{ke nesre}e i drugih nepogoda. Odeqewe broji ukupno 109 zaposlenih koji su raspore|eni u tri linije rada: 90 su pripadnici vatrogasno-spasila~kog bataqona i oni su raspore|eni u ~etiri smene, tako da ih je u svakoj smeni po 20, zajedno sa stare{inama. U Odseku za civilnu za{titu zaposleno je 12 qudi, na preventivnoj za{titi od poàra radi pet inspektora, na~elnik i jedan administrativni radnik.

NEOPHODNE CISTERNE I TERENSKA VOZILA - Popuwenost Odeqewa po sistematizaciji radnih mesta je 66 odsto, {to zna~i da nam tre}ina qudstva nedostaje. Mi smo jedna od 27 organizacionih jedinica u Sektoru za vanredne situacije u Moravi~kom okrugu. Napravqen je pomak u stru~nom osposobqavawu svih pripadnika ovog Odeqewa bez obzira o kojim je vanrednim okolnostima re~. Qudi skoro neprekidno poha|aju seminare i stru~no se usavr{avaju, ali ono {to nije dobro to je da je ceo sektor nedovoqno popuwen qudstvom, naro~ito vatrogascima-spasiocima, {to predstavqa problem kada imamo ve}e i sloènije intervencije ili vi{e istovremenih mawih intervencija - kaè na~elnik Dragi{a Bro}i} i isti~e da je jedan od velikih problema u ovoj slu`bi i zaostajawe u obnavqawu opreme, koja je skupa, ali neophodna. - Minimum koji nama nedostaje za ovaj region, dakle nejneophodnija oprema su ~etiri kamiona cisterne i ~etiri terenska vozila za ga{ewe {umskih poàra, a to zna~i oko milion evra. Vozila sa kojima raspolaèmo, ima ih 30, {to kamiona, {to marketing 032/342-276

terenskih i putni~kih, su stara u proseku 25 godina. Ako bismo ovim tempom nastavili zanavqawe, mi prakti~no ne bismo obnovili ova sredstva za rad ni slede}ih 25 godina, a to zna~i da je ovo dràvni problem, ni grada, ni ovog odeqewa. Zato se mora na}i na~in da se svake godine vr{i zanavqawe opreme - smatra Bro}i}. BILANS - PO BROJU INTERVENCIJA REKORDNA 2012. Pro{lu, 2012. godinu je obeleìo najve}i broj intervencija od osnivawa ove slu`be, kaè Dragi{a Bro}i}. Od ukupno 1.274 intervencije ~ak 1.005 su bili poàri, a dogodilo se i pet eksplozija. Od tog broja, 410 su bili poàri na gra|evinskim objektima, 68 na saobra}ajnim sredstvima, 796 na otvorenom prostoru, {to je najve}i broj zabeleènih poàra ikad na otvorenom prostoru. U tim intervencijama povre|eno je ukupno 30 qudi, od ~ega 25 gra|ana, pet vatrogasaca, a dva lica su nastradala u poàru. Na~elnik Bro}i} isti~e da je ovaj region specifi~an i po tome {to imamo vi{e stradalih lica na otvorenom prostoru nego u objektima. - Za prvih deset meseci u 2013. godini imali smo daleko mawi broj intervencija nego u prethodnoj godini i ako se nastavi ovakav trend u ova dva meseca, ovo }e biti godina sa najmawim brojem poàra u posledwoj deceniji. U dosada{wem periodu beleìmo ukupno 626 doga|aja, od ~ega su 460 bili poàri i tri eksplozije. Kada govorimo o lokacijama, 219 poàra dogodilo se na gra|evinskim objektima, 338 na otovrenom prostoru, 69 na saobra}ajnim sredstvima, pri ~emu je povre|eno ukupno 17 lica, me|u wima jedan vatrogasac i 16 gra|ana, i naàlost, dvoje lica je poginulo, kao i u prethodnoj godini (jedno u gra|evinskom objektu i jedno na otvorenom). Ova i prethodna godina razlikuju se i po znatno mawem broju poàra na otvorenom prostoru, iako je bila su{na godina. Interesantno je da u ovoj godini nismo imali slu~aj vi{e istovremenih intervencija u vi{e jedinica lokalnih samouprava. De{avalo nam se da

smo istovremeno delovali na teritoriji â~ka i Gorweg Milanovca, ali ne u sve ~etiri op{tine, {to je za nas jako va`no - isti~e na~elnik Bro}i}. Ove godine nije bilo velikih poàra na otovrenom prostoru, kao prethodne, kada su u avgustu i septembru poàri izbili u Gorwoj Gorevnici, Vu~kovici, Cagawama, Rudniku i Vidovi, tako da nije bilo potrebe za angaòvawem vatrogasacaspasilaca iz drugih regiona. Me|utim, vatrogasci iz â~ka i Gorweg Milanovca su vi{e puta u~estvovali u ga{ewu poàra na teritoriji Prijepoqa, Priboja i Tare (Mokre Gore), a prethodnih godina u~estvovali su u intervencijama od Bora do Pi-

rota i od Bajine Ba{te do Brodareva. U tim poàrima su stekli veliko iskustvo koje im pomaè u praksi, kaè na~elnik. NAJÊ[]I UZROK PO@ARA NEPA@WA GRA\ANA Naj~e{}i uzrok izbijawa poàra, bez obzira na lokaciju, je nepa`wa gra|ana. Znatno re|e je re~ o namernom izazivawu poàra ili usled prirodnih pojava, kakva je udar gorma. Osim poàra na otvorenom, gde se situacija na terenu mewa iz minuta u minut, naro~ito su opasni poàri u javnim objektima, gde se okupqa ve}i broj qudi i poàri u stambenim objektima. Kada se govori o gra|evinskim

objektima, naj~e{}e gore pomo}ni poqoprivredni objekti u doma}instvima u kojima su po pravilu uskladi{tena ve}a koli~ina gorivog materijala (seno, slama, traktori, gorivo...). Na drugom mestu po riziku su stambeni objekti u kojima su poàri izazvani neispravnim elektri~nim instalacijama, neredovnim odràvawem ili neispravno gra|evinski izvedenim dimwacima. Zbog toga bi gra|ani morali da posebno pa`wu posvete pre svega elektri~nim instalacijama, a wihovo odr`vawe povere stru~nim licima, bez improvizacije, kao i da redovno kontroli{u stawe dimovodnih kanala, odstrawivawem nataloène ~a|i, ili uklawawem

Borivoje Ga~i}, Zoran Axemovi} i Dragi{a Bro}i}

PLAKETA MUP-A RS POLICAJCU ZORANU AXEMOVI]U

SPASITI @IVOT, NEMA VE]E NAGRADE Na predlog jedinice, me|u ~etvoricom nagra|enih Plaketom MUP-a Republike Srbije povodom 7. novembra, Dana za{tite od poàra, o ~emu odlu~uje Sektor za vanredne situacije, je i ~a~anski policajac Zoran Axemovi} (1981), vo|a vatrogasne spasila~ke ekipe Odeqewa za vanredne situacije u â~ku. Izdvojio se po nekoliko upe~atqivih i rizi~nih (sve su rizi~ne, dodaje) intervencija u ovoj godini. Prva je bila po~etkom godine, spasavawe tri osobe na Ov~aru, od kojih je jedna bila te{ko povre|ena sa prelomom noge, druga, spasavawe ~oveka u poàru stana na sedmom spratu zgrade u â~ku, kome je izvr{ena reanimacija i vra}en je u ìvot, a pamte se i drugi podvizi ovog hrabrog mladog policajca, koga o~ekuje vanredno unapre|ewe. Pre nekoliko godina je spasio ìvot devojci, vade}i je iz bunara dubqeg od 20 metara, podse}a Borivoje Ga~i}, komandant Vatrogasnog bataqona u

â~ku, a na~elnik Bro}i} dodaje da su u vi{e navrata u intervencijama na Ov~aru veliki doprinos dali pripadnici Kluba ekstremnih sportova “Armadilo” i Planinarsko dru{tvo iz Ov~ar Bawe. Prethodnih godina je nagra|eno jo{ 10 pripadnika ovog Odeqewa, kaè na~elnik, isti~e da je ponosan {to radi s ovim qudima i napomiwe da je praksa da se uglavnom nagra|uju vatrogasci-spasioci, a re|e stare{ine, a bilo je i takvih. Jedan od nagra|enih stare{ina pro{le godine bio je Radenko Spasovi}, komandir iz Ivawice. Na pitawe koliko mu zna~i ovo priznawe Zoran Axemovi} je odgovorio pitawem: - Zar ima ve}e nagrade nego spasiti ~oveku ìvot? @ivot je najvrednije {to imamo i treba ga po{tovati, sve se drugo moè nadoknaditi. Ovo priznawe ne bih mogao da ostvarim bez podr{ke i saradwe svojih kolega - kaè za “Glas” Axemovi}.

gra|evinskih nedostataka, kao {to je neposredan kontakt drvene krovne konstrukcije sa spoqnom oblogom dimwaka. - Naàlost, situacija u stambenim zgradama je jako lo{a. Mi kao slu`ba jesmo nadle`ni da vr{imo inspekcijske preglede u visokim stambenim objektima, ali postoji problem {to u wima uglavnom ne funkcioni{u skup{tine stanara, a izuzeci su retki. Iz tog razloga nemate kome da naloìte mere, ~ak i ako se uo~e nedostaci, a uvek ih ima. Oni se, pre svega, ogledaju u lo{em odràvawu zajedni~kih instalacija ili postavqawem razli~itih zapreka na evakuacionim putevima. Bilo bi dobro kad bi gra|ani uloìli napore da bar osnovne stvari u tim objektima dovedu u red, a to su: hidrantna mreà, PP aparati, prohodnost evakuacionih puteva, elektri~ne instalacije... Mi radimo inspekcijske preglede za objekte za koje smo nadle`ni. Tokom jeseni smo pokrenuli ve}u akciju kontrole protivpoàrnih mera u {kolama i vrti}ima na teritoriji MO, kao i kontrolu prometa eksplozivnih materija. Situacija je takva da se svakoj {koli naloì 10 do 20 razli~itih mera. Neke se odnose na uskla|ivawe normativnih akata sa Zakonom o za{titi od poàra, a neke na organizaciju poslova za{tite od poàra, a ve}ina na uo~ene nedostatke na instalacijama, elektri~im i gasnim. Na{a procena je da situacija moè biti boqa, ali do sada se u tim inspekcijskim pregledima nije stekao utisak da u nekom {kolskom objektu postoji neposredna opasnost od poàra. PRIZNAWE KOLEGAMA - Ne me{am se u odluke rukovodilaca intervencija na terenu, moja uloga je da im pomognem u logisti~kom smislu, a u stru~nom ne, zato {to stru~nijih od wih u ovom regionu nema. Nepovoqna je ~iwenica da smo ove godine imali duplo vi{e intervencija u saobra}ajnim nezgodama nego pro{le, naro~ito na magistrali i u spasavawu tih lica obavezno u~estvuju i na{i vatrogascispasioci, pa i nagra|eni Axemovi}. Z. L. S.

DRU[TVO

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

NA DAN PRIMIRJA ZAVIÂJNO DRU[TVO „ÂÂNI” POLO@ILO VENCE NA SPOMENIK „ÊTIRI VERE” olagawem venaca na jedinstveni spomenik “êtiri vere” na Gradskom grobqu, u ponedeqak na Dan primirja, ~lanovi Zavi~ajnog dru{tva “â~ani” su u duhu negovawa istorijskih i tradicionalnih vrednosti svog grada obeleìli 11. novembar, datum kada je 1918. godine potpisivawem primirja u èlezni~kom vagonu u Kompijenu u Francuskoj, ozna~en kraj Prvog svetskog rata. Tom prilikom â~ani su odali po{tu i poklonili se senima 914 ratnika, pripadnika pobedni~kih i poraèniih snaga u Velikom ratu, sahrawenih u zajedni~ku grobnicu, {to je jedinstven primer tolerancije u svetu. U ovoj kosturnici po~ivaju vojnici iz 15 dràva, a zbog wihove pripadnosti razli~itim konfesijama i simbola ovih religija, pravoslavne, katoli~ke, jevrejske

ODATA PO[TA SVIM @RTVAMA VELIKOG RATA i islamske, koji se nalaze na kamenom obelisku, spomenik je i dobio simboli~an naziv “êtiri vere”. Obele`je su 23. septembra 1934. godine podigle ène â~ka okupqene u ènskoj sekciji Udruèwa rezervnih oficira i ratnika FIDAK. Venac su poloìli najmla|i i najstariji ~lan zavi~ajnog dru{tva “â~ani” Petar Dopu|a i u~iteqica Quba Pantovi}. Istori~ar Slobodan Nevoqica je tom prilikom pod-

setio da je Srbija u najve}em ratnom sukobu koji je do tada zabele`en u istoriji civilizacije izgubila tre}inu stanovni{tva, i uprkos tome, bila kqu~ni faktor pobede u ovom ratu, uz velike savezni~ke nacije. Nevoqica je ukazao i na aktuelno prekrajawe istorije i pripisivawe krivice srpskom narodu za po~etak Velikog rata, zameraju}i savremenicima {to zanemaruju istorijske ~iwenice i tada{we osvaja~ke apetite velikih sila, Nema~ke i

~lanica Austrougarske monarhije, koje su `eqne novih osvajawa i bogatstva iskoristile atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu kao alibi za po~etak i realizaciju svojih ratni~kih ambicija. Zavi~ajno dru{tvo “^a~ani” po-

lagawem venca na spomenik “^etri vere” upravo isti~e toleranciju i solidarnost, koje su na ovim prostorima postojale u vreme uspona nacizma u Evropi. Z. L. S.

ODR@ANA RADIONICA O FUNKCIONISAWU FAKTORINGA - NOVOG NA^INA FINANSIRAWA

SVE ZNAÂJNIJI INSTRUMENT PLA]AWA organizaciji Regionalne privredne komore Kraqevo i predstavnika USAID, koji u Srbiji realizuju Projekat za boqe uslove poslovawa, pro{le sedmice je odràna radionica o funkcionisawu faktoringa, kao novog i relativno nepoznatog finansijskog proizvoda, koji je u Srbiji zastupqen od 2005. godine. Ciq ovog seminara bio je informisawe privrednika, posebno predstavnika malih i sredwih privrednih dru{tava o mogu}nostima finansirawa na ovaj na~in, prevashodno da bi prevazi{li probleme nelikvidnosti i o Zakonu o faktoringu, donetom u julu ove godine. Upravo zbog potrebe da bude promovisan taj zakon i zbog velikog interesovawa regionalnih privrednih komora, organizovano je niz radionica po Srbiji, kaè Vladimir Jovanovi} iz USAID: - USAID-OV Projekat za boqe uslove poslovawa je petogodi{wa inicijativa, ~iji je ciq da izvr{i sve regulatorne izmene koje }e doprineti unapre|ewu poslovawa. U radionicama privrednicima predstavqamo novi Zakon o faktoringu i sa predstavnicima faktoring industrije im “pribliàvamo” sve uslove i mogu}nosti za kori{}ewe ovog vida pla}awa, kao podsticaja za rast i

razvoj. Ograni~ena likvidnost i nedostatak alternativnih izvora finansirawa su najve}e prepreke u poslovawu srpskih preduze}a. Upravo ovaj projekat se bavi i unapre|ewem nebankarskih finansijskih institucija i proizvoda, kakav je i faktoring, kao finansijska usluga kratkoro~nog finansirawa, bazirana na otkupu nedospelih potraìvawa, proisteklih iz prodaje roba i usluga, obja{wava Jovanovi}: “Posebno je koristan za privredna dru{tva koja se bave uvozom i izvozom, proizvodwom i prodajom robe i usluga pravnim licima na odloèni rok pla}awa. Kori{}ewem ovih usluga, privredno dru{tvo pove}ava likvidnost, lak{e upravqa nov~anim tokovima, poboq{ava kreditnu sposobnost, konkurentsku poziciju i dobija mogu}nost da pro{iruje poslovawe i pove}ava prodaju.” Bez obzira {to ga pruàju i banke i kompanije, faktoring je jedan od vidova nebankarskog finansijskog proizvoda, za koji nisu bitni bonitet proizvo|a~a, ve} wihovih kupaca, nagla{ava Jovanovi}: “Zbog toga moè da predstavqa i zna~ajan faktor za rast izvozno orjentisanih preduze}a, proizvo|a~a i svih onih koji imaju kupce za robu

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

koju prodaju na odloèn rok. Zakon je jasno definisao ko moè da obavqa faktoring i otklonio neke nedostake koji su ranije postojali. Veliki trgovinski lanci su, na primer, imali pravo da u ugovore unesu ~lan koji je zabrawivao prenos potraìvawa na tre}a lica, {to je novi zakon onemogu}io.” Iako postaje sve zna~ajniji instrument pla}awa, faktoring se izuzetno malo kori-

FAKTORING U SRBIJI U razvijenim zemqama EU faktoring se koristi skoro 50 godina, dok je u Srbiji kao nov i relativno nepoznat finansijski proizvod zastupqen od 2005. godine. Prema procenama Sekcije za faktoring, formiranoj pri Privrednoj komori Beograda, u 2011. godini 13 faktora je ostvarilo promet u iznosu od 785 miliona evra, {to predstavqa rast od 35 odsto, ili ~etvorostruko ve}i obim od ostvarenog u 2007. godini. Po{to svi faktori nisu sekciji dostavili podatke za pro{lu godinu, operi{e se grubim procenama da je obim faktoringa lane iznosio oko 960 miliona evra.

sti, {to je, pored ostalog, potvrdila i ~iwenica da ga me|u u~esnicima pro{lonedeqne radionice niko od privrednika do sada nije koristio. - Doma}a privreda je u izuzetno te{koj situaciji, prvenstveno zbog nelikvidnosti preduze}a, i upravo faktoring kao jedan od instrumenata pla}awa moè u zna~ajnoj meri da doprinese poboq{awu likvidnosti firmi. Novi Zakon o faktoringu treba da pomogne pre svega onim preduze}ima koja nemaju sredstva obezbe|ewa, odnosno ne mogu da se zaduùju kod banaka. Naàlost, u privredi Srbije se veoma malo koristi ovaj vid pla}awa - rekla je Gorana Tanaskovi}, rukovodilac OJ Regionalne privredne komore Kraqevo, i naglasila da privrednike, u~esnike radionica, najvi{e interesuje koliko treba da plate na ime obezbe|ewa od rizika i kakvi su uslovi za pojedina trì{ta na koja izvoze svoju robu i usluge. M. N.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

U MZ “KO[UTWAK”

VISE]I MOST U OV^AR BAWI

ASFALTIRANA ULICA BRA]E PETROVI]

NAJZAD BEZBEDAN

ri kraju gra|evinske sezone asfaltirana je Ulica bra}e Petrovi}a, u Mesnoj zajednici “Ko{utwak”, a ovaj posao je JP “Gradac” ko{tao oko 2,5 miliona dinara. Prilikom obilaska gradili{ta, pro{le srede, Milo{ ^ekanovi}, {ef slu`be za investicije i nadzor u JP “Gradac” je podsetio da je zavr{nim radovima prethodila izrada projektne dokumentacije, koju je finansirala Mesna zajednica, kao i zamena kanalizacionih i vodovodnih cevi. Izgradwa 350 metara saobra}ajnice je, po mi{qewu predsednika Saveta MZ Blagoja Matija{evi}a, jo{ jedan dokaz odli~-

ne saradwe “Ko{utwaka” i JP “Gradac”. - Ovaj projekat traje osam godina, a najve}i problem su, kao i u slu~aju gradwe drugih infrastrukturnih objekata, predstavqali nere{eni imovinski odnosi. Kada je ovaj problem prevazi|en, sve ostalo je teklo po planu - rekao je Matija{evi}. Direktor “Gradca” Neboj{a Jovanovi} ocenio je da ovo preduze}e privodi kraju realizaciju ovogodi{weg plana i najavio da }e naredne godine po~eti izgradwa ulice 10, kao najva`nije saobra}ajnice u gradu. E. V.

UP@ “NADE@DA PETROVI]” BORAVILO U BRISELU

ise}i most u Ov~ar Bawi kod „Autokampa“ najzad }e biti bezbedan za me{tane i turiste. Pro{log vikenda radnici Turisti~ke organizacije â~ak po~eli su da mewaju dotrajale drvene elemente – rukohvate, gazi{ta i delove na za{titnoj ogradi, koji su zbog dotrajalosti prestavqali veliku opasnost. Most je ~esto bio jedini put za levu obalu, jer kad god bi se podigla obli`wa brana, betonski prelaz preko starog korita reke bio je neprohodan. Radove na ovom vise}em mostu, koji ko{taju oko 330 hiqada dinara, finansiralo je Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine. Prema re~ima glavnog ~uvara u za{ti}enom podru~ju Ov~arskokablarske klisure Gorana Nikoli}a, posledwa zamena svih drvenih elemenata na ovom mostu ra|ena je 2001. godine. Za proteklih 12 godina mnoge daske na gazi{tima bile su satrulile, a na rukohvatima polomqene, tako da je prava sre}a {to niko nije nastradao. Ina~e, ne zna se ta~no ~ija su nadle`nost vise}i mostovi na podru~ju â~ka, kojih prema evidenciji, na Zapadnoj Moravi i Kamenici ima ukupno sedam. Uglavnom su u veoma lo{em stawu. Most od magistralnog puta u Ri|agama prema crkvi Lazarici i manastirskoj vodenici u Prijevoru jedan je od najprometnijih, ali i „najopasnijih“, jer je na gazi{tu retko koja daska odolela zubu vremena, a rukohvata gotovo da nema. Nikoli} kaè da je vise}i most kod restorana „Dom“ u Ov~ar Bawi samo vizuelno u boqem stawu, jer je neophodna popravka sajli i stubova, za {ta je potrebno mnogo vi{e novca. I ovaj most je veoma prometan, jer preko wega vodi pre~ica do manastira Preobraèwe i Sretewe, a leti je omiqena skakaonica mnogih pliva~a. V. T.

RONILA^KI KLUB ^A^AK

^ISTE MORAVU I OBALU

USPOSTAVQAWE JAKE I DUGORO^NE POSLOVNE SARADWE druèwe poslovnih èna “Nade`da Petrovi}” sa UP@ Srbije boravilo je u Briselu od 3. do 5. novembra i prisustvovalo 7. FREJA FORUM-u, pokrenutom i finansiranom od strane {vedske vlade. Ciq organizacije ovog Foruma je okupqawe zemaqa Zapadnog Balkana, wihovih NVO i udruèwa poslovnih èna, uspostavqawe jake i dugoro~ne poslovne saradwe i demokratije u regionu. Na otvarawu ovogodi{we manifestacije, prisustvovale su i ugledne li~nosti iz Evropskog parlamenta. Sedmi Forum otvorila je gospo|a Margareta Eklund, predsednica FREJA akademije, a govor su odràli i gospo|a Maria

Asenius iz Generalnog direktorata za pro{irewe EK i gospodin Eduard Kukan iz Glavnog direktorata za unutra{we poslove. Teme ovogodi{weg foruma su bile: “Socijalno preduzetni{tvo”, “Lobirawe i zastupawe”, “Uloga organizacije `ena u javnom privatnom partnerstvu” i dr.

Udruèwe poslovnih èna je akcenat stavilo na Evropski ènski lobi, a predstavqen je i projekat Udruèwa “Upoznajmo proizvodna zanimawa” i na~ini lobirawa, kako bi se u~esnice na vreme pripremile za trì{te rada i osamostalile za pokretawe sopstvenog posla nakon zavr{ene {kole.

sim u sportskoj, Ronila~ki klub ^a~ak aktivan je i u ekolo{koj sferi. Nedavno su ~lanovi kluba, i oni najmla|i, o~istili priobaqe Zapadne Morave od Ov~ar Bawe do manastira Nikoqe. - Namera nam je da animiramo i decu i wihove roditeqe, a naro~ito da najmla|ima usadimo navike da redovno brinu o svojoj okolini. Ova akcija je deo projekta “Ov~arsko-kablarska klisura 2013” ~iji su finansijeri i nosioci Grad, Turisti~ka organizacija ^a~ka i na{ ronila~ki klub. U akciji je u~estvovalo 50-

tak qudi, a veliku pomo} nam je pruìlo i preduze}e “Elektromorava” - kaè Nenad Stojkovi}, predsednik RK â~ak. Ronila~ki klub je ju~e zapo~eo i podvodno ~i{}ewe reke od Ov~ar Bawe do Nikoqa. Kako Stojkovi} najavquje, akcija }e biti sprovedena u nekoliko faza. Z. J.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

DRAGI[A PETKOVI], PROFESOR KOJI SMI[QA NOVA UÎLA - kaè, u {ali, nastavnik prakti~ne nastave zahvaquju}i kome je Ma{insko - saobra}ajna {kola na Sajmu u~ila do sada dobila vi{e zlatnih i srebrnih “tabli” ragi{a Petkovi} nerado prima novinare, a o sebi ne voli mnogo da pri~a. Navikao je na anonimnost, a nagrade na proteklim sajmovima smatra logi~nim ishodom strpqivog rada i èqe da, koliko je to u wegovoj mo}i, osavremeni obrazovni proces i pribliì ga novim tehnologijama. Poreklom je iz Gora~i}a, bio je odli~an |ak, ali roditeqi nisu imali sredstava da ga po{aqu na fakultet, pa je po zavr{etku sredwe tehni~ke {kole morao da se zaposli. [kolovawe je nastavio zahvaquju}i stipendiji JNA, zavr{io je Vi{u tehni~ku {kolu u svom gradu, kasnije i specijalisti~ke studije. Imao je sre}u, nagla{ava, da najve}i deo radnog veka provede u Tehni~kom remontnom zavodu i radi sa vrsnim inèwerima, od kojih je imao {ta da nau~i. Za vreme provedeno u ovom preduze}u vezana su i wegova stru~na usavr{avawa, u zemqi i inostranstvu, kao i prve inovacije. - Mali broj qudi ima sposobnost da teorijsko znawe prenese u praksu. Ja taj dar posedujem i trudim se da ga negujem saèto }e iskusni inèwer ma{instva, koji se u privredi ose}ao kao “riba u vodi”. Nikada sebe nije video kao nastavnika, priznaje, ali ga je sticaj dru{tvenih i ìvotnih okolnosti, doveo u Ma{insko - saobra}ajnu {kolu, gde je najpre drào prakti~nu nastavu, a sada radi kao wen organizator. Radoznao i kreativan po prirodi, on {kolu nije doìveo kao zavetrinu u kojoj se bez ve}ih trzavica stiè do penzije, ve} kao novi izazov na profesionalnom putovawu. - Svuda u razvijenom svetu obrazovawe prati razvoj nauke i tehnologije. Obrazovni proces u Srbiji je u zaka{wewu od pedeset godina, a nastavniku koji ne èli da se prepusti kolote~ini ne ostaje ni{ta drugo nego da se osloni na samog sebe i saradwu sa malobrojnim kolegama koji razmi{qaju na sli~an na~in - kaè pro-

USPE[AN SAM, JER ]UTIM I RADIM

fesor Petkovi}. Iz wegove “radionice” do sada je iza{lo vi{e savremenih u~ila. Za prvo, simulator elektronskog sistema za upravqawe radom motora, Ma{insko - saobra}ajna {kola je 2008. godine, na Me|unarodnom sajmu u~ila i sredstava za savremenu nastavu u Beogradu, dobila “srebrnu tablu”. - Ovaj simulator sadrì sve komponte neophodne za rad motora i u~enicima omogu}ava da poveù teoriju i praksu i shvate kako kompletan sistem funkcioni{e. Ko to ne shvati, ne moè da postane dobar stru~wak - nagla{ava inovator, kome su motori bili uà specijalnost i dok je radio u privredi, a zbog poznavawa ove oblasti angaòvan je kao stru~ni saradnik Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu, na katedri za motore. Naredne godine donele su nove ideje i nova priznawa.

- Godine 2009. osvojili smo i zlatnu i srebrnu tablu, za laboratorijsku i u~ioni~ku opremu namewenu polaznicima oglednog profila “ma{inski tehni~ar za reparaturu”, a dve godine kasnije zlatnu tablu za simulator hidrauli~nog i pneumatskog sistema, koji se pokazao izuzetno korisnim za u~enike ma{inske i saobra}ajne struke koji u nastavi imaju predmet hidrauli~ne i pneumatske komponente. Zlato nam je pro{le godine doneo i simulator mikrokontrolerskog upravqawa procesom, koji smo uradili za potrebe budu}ih tehni~ara mehatronike. Ovo zanimawe zahteva vi{estruka znawa, iz oblasti ma{instva, elektronike i informatike - navodi Petkovi}, koji je pre nekoliko godina imenovan za republi~kog koordinatora za ogledni profil “ma{inski tehni~ar za reparaturu”. Kao prepoznatqiv i veoma po`eqan izlaga~, ~a~anska {kola na ovogodi-

{wem Sajmu nije bila u obavezi da plati tre}inu prostora koji je koristila. Modul za upravqawe CNC tehnologijama, nastavno sredstvo zahvaquju}i kome u~enici programiraju izradu “radnog komada”, osvojila je zlato, a elektromagnetna ko~nica sa emulatorom za ispitivawe elektromotora, kao proizvod saradwe Ma{inske {kole i Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku - srebrnu tablu. Profesor Petkovi} je dobitnik i posebnog priznawa, za stalan doprinos razvoju Sajma u~ila, a lepa nagrada, stru~no putovawe u Sloveniju, stigla mu je ovih dana od [kolske uprave i Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, povodom “Novembarskih dana prosvetnih radnika”. Dragi{a Petkovi} ne prezire nagrade, ali ih i ne stavqa u prvi plan. Va`nije mu je, isti~e, saznawe da su pomenuta u~ila unela novine u u~ionice i kabinete i nai{li na izuzetan prijem kod |aka. Raduje ga i {to je u svom radu za saradnike imao dobre stru~wake i qude, kao {to je Predrag Stevanovi}, kolega iz {kole, i {to je prilikom izrade u~ila uvek mogao da ra~una na svesrdnu pomo} Remonta, Slobode i nekih privatnih preduze}a. @ao mu je, me|utim, {to prednost nastavnih sredstava nastalih u ovoj {koli nisu prepoznale srodne obrazovne ustanove u drugim mestima. - Nekim {kolama smo predlagali da im u~ila izradimo besplatno, ali nisu prihvatile - ka`e Petkovi}. Pitawe “da li je re~ o strahu od novina ili o qudskoj zavisti” ostaje bez odgovora. - Na{e je da radimo, a na pomolu je novu u~ilo. Mobilna CNC glodalica, za koju je 50 odsto posla ve} ura|eno, predstavqa}e dopunu u~ilu sa kojim smo u~estvovali na proteklom Sajmu - obave{tava nas profesor prakti~ne nastave i tvorac savremenih u~ila. E. V.

RASPISAN KONKURS ZA FINANSIJSKU PODR[KU U^ENICIMA I STUDENTIMA

PRIJAVQIVAWE DO 23. NOVEMBRA omisija za finansijsku podr{ku u~enicima i studentima raspisala je konkurs za dodelu finansijske podr{ke u~enicima i studentima sa teritorije grada ^a~ka, ~ije se studije finansiraju iz buxeta Republike Srbije za {kolsku 2013/2014. godinu. Pravo na finansijsku podr{ku u vidu isplate u 10 jednakih mese~nih rata u {kolskoj godini, pored ostalih, imaju studenti fakulteta osnovnih akademskih studija i integrisanih akademskih studija na fakultetima ~ije se studije finansiraju iz buxeta Republike Srbije, sa ostvarenom prose~nom ocenom 8,5 i vi{e u toku {kolovawa, po~ev od druge godine studija, pod uslovom da daju godinu za go-

dinom, kao i u~enici osnovnih i sredwih {kola koji poha|aju {kole za talente, sa prose~nom ocenom 4,5 i vi{e, ostvarenoj u

prethodnoj {kolskoj godini, i to: Muzi~ka {kola u ]upriji, sredwe muzi~ke {kole ~iji je osniva~ Republika Srbija, Ma-

temati~ka gimnazija, Filolo{ka gimnazija i Sredwa baletska {kola. Finansijska podr{ka za u~enike iznosi 4.000 dinara, a za studente 7.000 dinara, i ispla}iva}e se u mese~nim iznosima u trajawu od 10 meseci. Studenti i u~enici koji konkuri{u za finansijsku podr{ku nemaju pravo da budu i korisnici republi~ke stipendije ili studentskog kredita. Konkurs je raspisan i za dodelu jednokratne nagrade. Pravo da konkuri{u imaju studenti prve godine, koji su pri upisu na osnovne ili integrisane akademske studije na fakultetima, ~iji je osniva~ Republika Srbija, na kona~noj rang listi ostvarili 95 i vi{e bodova, kao i

u~enici osnovnih i sredwih {kola koji na republi~kim {kolskim takmi~ewima iz nastavnih predmeta, osvojili prvo, drugo ili tre}e mesto. Jednokratna nagrada za u~enike i studente iznosi 10.000 dinara. Prijave na konkurs se dostavqaju na adresu: Gradska uprava za dru{tvene delatnosti grada â~ka, sa naznakom - prijava na konkurs za finansijsku podr{ku, â~ak, Ulica ùpana Stracimira, broj 2. Prijavqivawe na konkurs i dostavqawe dokumentacije traje zakqu~no sa 23. novembrom. Komisija }e obavestiti u~esnike konkursa o rezultatima do 15. decembra.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

JAVNI ^AS U UMETNI^KOJ [KOLI

ZANIMQIVIJE NEGO ONICI U UÎONICI Uskoro i prodajna izlo`ba radova a`wu prolaznika je pro{log petka privla~ila je neuobi~ajena aktivnost u dvori{tu Ma{insko saobra}ajne {kole. Pedesetak u~enika umetni~kih profila, budu}i drvorezbari, klesari i konzervatori, crtali su i slikali “na otvorenom”, a izuzetno lepo vreme je podsticajno delovalo na wihovu kreaciju i raspoloèwe. - Moja tema je vezana za obeleàvawe 1.700 godina Milanskog edikta. Crtam lik cara Konstantina i prvi put sam zaista zadovoqan onim {to radim - kaè Stefan Petrovi}, u~enik ~etvrtog razreda. - Veoma je zanimqivo. Trebalo bi da ovakve ~asove imamo vi{e puta tokom godine. Ne samo u gradu, nego i van wega - smatra Arsenije Krsmanovi}, tako|e iz zavr{nog razreda. Wihova vr{wakiwa Teodora Lukovi} dodaje da je ovaj vid nastave dobar za u~enike, ali i za promociju {kole. Ideja da se organizuje prvi javni

OBRAZOVAWE

O[ „VUK KARAXI]” PROSLAVILA DAN [KOLE Protekla {kolska godina bila je mirna, bez velikih uspona, ali i bez padova i incidenata, kazao je direktor {kole Dragan Parezanovi} kola koja nosi ime reformatora srpskog jezika Vuka Karaxi}a obele`ava datum wegovog ro|ewa, 8. novembar, kao Dan {kole, ali je proslava ove godine po~ela nekoliko dana ranije i obuhvatila vi{e zanimqivih doga|aja. Razlog za “{iru” proslavu je pedesetogodi{wica rada u sada{woj zgradi, koja je za potrebe {kola, koja je prethodno radila na vi{e mesta u gradu i pod raznim imenima, izgra|ena 1953. godine. U utorak, 5. novembra, odeqewe 4/3 i u~iteqica Rada Ivanovi} priredili su dru`ewe sa roditeqima |aka, a narednog dana je u {koli gostovao de~iji pesnik Blagoje Bakovi}. Povodom Dana {kole prire|ena je promocija 84. broja {kolskog lista “Vukovac”, ~iji je urednik profesorka Marija Petronijevi}. - Ovo je jedan od najstarijih {kolskih listova u na{oj zemqi, koji je u biv{oj Jugoslaviji progla{avan za najboqi. Trudimo se da ga vratimo na stare staze. Deca vole da pi{u

PET DECENIJA U ISTOJ ZGRADI

[

~as potekao je od nedavno osnovanog Foruma u~enika Umetni~ke {kole. - Ovakav ~as je ne{to novo. U~enici, koji su obi~no u poziciji kriti~ara, sada imaju priliku da organizuju nastavu, da unose svoje ideje i osmi{qavaju novine. O~igledno je da im ovakav na~in rada veoma odgovara, opu{teni su, a u isto vreme veoma odgovorni - smatra Ana Bogi}evi}, profesorka umetni~ke grupe predmeta. Javnim ~asom obuhva}eni su u~enici svih razreda, a bavili su se raznim temama i tehnikama, podra`avaju}i dela starih majstora. Wihovi radovi }e se pred {irom publikom na}i 3. decembra, na izlo`bi koju }e {kola, povodom 110. godi{wice, prirediti u Domu kulture. Izlo`ba }e imati prodajni karakter, a prihod }e oti}i u humanitarne svrhe. E. V.

i crtaju i èle da im radovi budu objavqeni, a u {kolu stiù mladi profesori srpskog jezika koji su puni elana i raspoloèni da se angaùju u redakciji, {to je veoma ohrabruju}e u eri interneta i savremenih tehnologija - rekao je Dragan Parezanovi}. Sumiraju}i rezultate u~enika i nastavnika, direktor je kazao da je protekla {kolska godina bila bez velikih uspona, ali i bez padova i incidenata. - Imali smo jednu mirnu godinu, bez {trajkova i gubitka ~asova i mislim da je to dobro. Na{i u~enici su u proseku imali vrlo dobar uspeh, u~e-

stvovali su na takmi~ewima iz svih predmeta, a najboqi rezultat je tre}e mesto na republi~kom takmi~ewu iz fizike - naveo je Parezanovi}. U ime lokalne uprave, u~enicima i nastavnicima je praznik ~estitao gradona~elnik Vojislav Ili}, podsetiv{i da je O[ “Vuk Karaxi}” najstarija {kola u gradu i da su u woj u~ile mnoge li~nosti zna~ajne za ^a~ak i Srbiju. Muzi~ko - poetski program, izveden na Dan {kole, bio je posve}en pesniku Milo{u Crwanskom, a pripremili su ga u~enici i profesorke Sla|ana Novi~i} i Jelena Bojovi}. E. V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

SELO

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO PO^ELA JESEWA PRODAJA SADNICA nstitut za vo}arstvo je, kao i prethodnih godina, pripremio bogat asortiman sadnog materijala za sezonu 2013/2014. Za prodaju je pripremqeno oko 100.000 drvenastih sadnica, a od jagodi~astog vo}a, oko 250.000 sadnog materijala. Prema re~ima Neboj{e Jovanovi}a, pomo}nika direktora za proizvodwu i plasman proizvoda, iako je prodaja po~ela tek pro{log utorka, interesovawe za sadnice je veliko. Izuzetno uspe{na prodaja sadnog materijala u Institutu za vo}arstvo govori da su vo}ari, ne samo ~a~anskog kraja, ve} i ~itave Srbije svesni ~iwenice da zdrav, odnosno sertifikovan sadni materi-

VELIKO INTERESOVAWE ZA SVE VO]NE SADNICE we, a za malinu naro~ito. Uglavnom je dobro interesovawe za sve vo}ne vrste. Velike koli~ine sadnog materijala posledwih godina se prodaju uglavnom poznatim kupcima, na primer, sa op{tinom Prijepoqe imamo izuzetno dobru saradwu. Prodaja se organizuje iskqu~ivo u Institutu, a od pro{le godine smo po~eli i brzom po{tom, {to se pokazalo prili~no dobro i efikasno, a na{i kupci pla}aju prilikom preuzimawa sadnica. Sve informacije o sadnicama, karakteristikama svih vo}nih vrsta i sortimenata na{i kupci mogu dobiti pozivom na telefone 221-375 i 225-457,

Neboj{a Jovanovi}

kao i ostale savete za podizawe zasada - kaè Neboj{a Jovanovi}. Prema wegovim re~ima, veliki uticaj na prodaju sadnica imaju trì{ne otkupne cene vo}a. Na{ sagovornik napomiwe da je uglavnom re~ o trendovima koji vaè jednu godinu, i upozorava vo}are da se otkupne cene ve} naredne godine mewaju, a vo}waci se zasnivaju na duì period. Jovanovi} isti~e da je za vo}are va`no da rod plasiraju u momentu kada nema velike ponude na trì{tu, a to se moè posti}i sadwom ranih sorti vo}a, kod kojih se uglavnom postiù visoke cene. Naravno, va`no je da se vo}e prodaje i

ste, i sa niòm cenom se moè ostvariti prihod. Tako|e, kvalitet je jako bitan, jer jedino kvalitetna roba prolazi na trì{tu. Me|utim, da bi se neki proizvod prodao, va`ni su i dobar marketing i atraktivna ambalaà - nagla{ava Neboj{a Jovanovi}. Jovanovi} podse}a da se sadnice vo}aka mogu saditi nakon zavr{etka vegetacije, od kraja oktobra, pa do “kretawa” vegetacije u prole}e, pod uslovom da je temperatura iznad 0 stepeni. Jesewa sadwa ima niz prednosti nego prole}na, jer se u toku zime, pri povoqnim temperaturama korenov sistem aktivira i

u “duboku” jesen, {to se mo`e posti}i, tako|e, pravim izborom sorti. Pored adekvatne ponude na tr`i{tu, bitni su i dobar prinos i kvalitet vo}a. - Ukoliko imamo dobar prinos bilo koje vo}ne vr-

po~ne sa obnavqawem, tako da sadnice posa|ene u jesen imaju sigurniji prijem i ve}i porast, naro~ito ako nije obezbe|eno zalivawe u su{nim godinama, isti~e Jovanovi}. N. R.

CENOVNIK SADNICA ZA SEZONU 2013/2014. Jabuka - 250 dinara Kru{ka - 270 Duwa - 280 [qiva - 300

jal obezbe|uje veoma uspe{nu proizvodwu. Kada je re~ o drvenastom vo}u, najve}e interesovawe vlada za sadnice {qive, kajsije, vi{we, tre{we, jabuke, kru{ke i duwe, a od jagodi~astog najvi{e su tra`ene malina i kupina. - Iako je ove godine, u avgustu bila niska otkupna cena {qive, ove sadni-

Kajsija - 380 Tre{wa - 380 Vi{wa - 380 Orah - 1.800

Leska - 200 Kupina - 150 Malina - 48 Crna ribizla - 150

ce su i daqe aktuelne, naro~ito ~a~anske sorte, po kojima je Institut za vo}arstvo poznat. Veliko je interesovawe za sadnice tre{we, kao i prethodne godine. Vi{wa i kupina su izuzetno atraktivne, jer su imale dobru otkupnu cenu. Uprkos ovogodi{woj ni`oj ceni jabuke, ona je, kao i kru{ka, dugoro~no gledano, veoma isplativa. Za orase je veliko interesova-

PRIPREMA ZEMQI[TA Pripremu zemqi{ta za sadwu treba obaviti rigolovawem ili dubokim orawem. Pre toga je poèqno obaviti meliorativno |ubrewe stajwakom i mineralnim |ubrivima. Na strmim terenima i malim parcelama sadwa se moè vr{iti i bez prethodnog orawa u pripremqene jami}e, ~ija veli~ina treba da bude {to ve}a, da bi u prvim godinama korenov sistem imao dobre uslove za razvoj. Kad se zemqi{te slegne i usitni, moè se pristupiti razmeravawu i sadwi. Razmak sadwe zavisi od vo}ne vrste, podloge i planiranog sistema gajewa, kaè Neboj{a Jovanovi}.

IZVODI IZ ZAKONA O ZADRUGARSTVU

OSNIVA^KA PRAVILA U ZADRUGAMA Ugovor, odnosno odluka o osnivawu zadruge sadr`i odredbe o firmi i sedi{tu zadruge, nazivu i sedi{tu osniva~a, iznosu sredstava potrebnih za osnivawe, pravima i obavezama osniva~a i drugim pitawima zna~ajnim za osnivawe, kao i zadru`na pravila. Zadru`na pravila donose se na Osniva~koj skup{tini ve}inom glasova osniva~a. Na Osniva~koj skup{tini vr{i se izbor prvih organa zadruge, osim ako osniva~i zadruge ne od-

lu~e da izbor organa zadruge obave u odre|enom roku, a najkasnije u roku od 30 dana od dana odràvawa Osniva~ke skup{tine, kaè savetodavac Miroslav Ja}imovi}, iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be â~ak. - Zadru`na pravila sadrè odredbe o: firmi i sedi{tu zadruge; delatnosti; statusnim promenama i prestanku; zastupawu i predstavqawu; uslovima i na~inu sticawa statusa zadrugara; uslovima i

na~inu prestanka statusa zadrugara; obliku i iznosu udela koje upisuju zadrugari i roku uplate udela; na~inu i roku uplate, odnosno uno{ewa sredstava osniva~a i roku za vra}awe sredstava osniva~a za zadruge koje se osnivaju i posluju bez udela; odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge; ostalim pravima i obavezama zadrugara; raspodeli dobiti, odnosno vi{ka prihoda nad rashodima i pokrivawu gubitaka, odnosno mawaka u poslovawu;

delu dobiti, odnosno vi{ka prihoda nad rashodima koji se raspore|uje u obavezni rezervni fond; izboru, opozivu i delokrugu organa zadruge; na~inu odlu~ivawa skup{tine zadruge, izboru, opozivu i pravima i obavezama predstavnika zadrugara, ako skup{tinu ~ine predstavnici zadrugara; povra}aju udela; zadru`noj kwizi; zadru`noj reviziji; obave{tavawu zadrugara i poslovnoj tajni - navodi Ja}imovi}. N. R.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DRU[TVO

U ^A^KU ODR@ANA CENTRALNA MANIFESTACIJA POVODOM DANA BORBE PROTIV DIJABETA

ZDRAVQE JE U NA[IM RUKAMA

ru{tvo “Dijabetes melitus” organizovalo je u â~ku glavnu manifestaciju povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv {e}erne bolesti. Prisustvovali su i predstvanici ostalih dru{tava i udruèwa iz Srbije i Vojvodine, a posebna pa`wa i ovoga puta posve}ena je prevenciji. U sali Gradske skup{tine, gde su se u utorak sastali predstavnici srpskih udruèwa, lekari, oboleli i qudi koji su hteli vi{e da saznaju o dijabetu odràna su i predavawa dr Du{ice Toqi} [uluburi}, endokrinologa ~a~anske Bolnice i dr Vlada Veli~kovi}a, potpredsednika Saveza dru{tava za borbu protiv {e}erne bolesti. U Srbiji najve}i broj qudi boluje od dijabeta tipa dva koga su dobili u sredwim ili poznim godinama ìvota. Ne retko, oboleli od {e}erne bolesti su gojazni i malo se kre}u. - Kamen temeqac u prevenciji dijabeta je pravilna ishrana. Podsetimo se kako su se na{i preci hranili. Wihova ishrana pr-

Dr Vlade Veli~kovi}

venstveno je bila zasnovana na povr}u, vo}u, malo mleka i mle~nih proizvoda i jo{ mawe mesa i hleba. Oni

nisu bili gojazni i vi{e su se kreatali, nego mi danas. ^ak u novije vreme pe{a~ewe i {etwa nisu “in”. Ali,

svuda u svetu briga o samom sebi dobija sve ve}i zna~aj. To ne zna~i da savremenom dru{tvu nedostaje adekvatna medicinska za{tita, nego da na{i `ivoti i zdravqe po~iwu i najvi{e zavise od nas samih. Trebalo bi da svi brinemo sami o sebi i naro~ito povedemo ra~una o tome kako se hranimo i koliko se kre}emo napomenula je dr Du{ica Toqi} [uluburi}. Kako je slatkih i nezdravih izazova na svakom koraku, {e}erna bolest se svetom {iri kao po`ar. Obolelo je vi{e od 300 miliona qudi. [to je najgo-

IZ SAOP[TEWA POKRETA SRPSKE OMLADINE z podr{ku resurs centra Forca iz Poège i Ministarstva za omladinu i sport, realizovali smo projekat “Humanitarna akcija” i prikupili nov~ana sredstva za sestre Jovanovi} kojima je neophodna operacija o~iju, kako bi im se vratio vid. Ta operacija ko{ta 240.000 evra, od ~ega je do sada prikupqeno oko 37.000 evra akcijama poput na{ih, a najvi{e angaòvawem mladih qudi â~ka i {ire. Za dva dana akcije, tj. za nepunih 10 sati aktivnosti, prikupili smo ukupno 50.480 dinara, od ~ega je 48.710 dinara u nacionalnoj valuti, a ostatak u evrima, tj. 15 evra, i jedna konvertibilna marka. U ve~erwim ~asovima, 7. novembra par na{ih ~lanova uputilo se u dom porodice Jovanovi}, kako bismo im li~no uru~ili skromna sredstva koja smo prikupili za sestre, Anu i Vi{wu. Porodica nam je ukazala gostoprimstvo i zahvalnost zbog truda svih nas da pomognemo. Zahvaqujemo svim dobrim qudima koji su se

re, dijabetes dugo ne pokazuje simptome i mnogi ne znaju da ga imaju. Vremenom se razvija i donosi komplikacije, a jedini na~in da bude otkrivena su redovne zdravstvene kontrole. Takve kontrole stalno sprovodi i Du{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti “Dijabetes melitus” u saradwi sa ~a~anskim zdravstvenim ustanovama. I to je jedan od razloga za{to u dana{we vreme uloga dru{tava i udruèwa obolelih dobija sve ve}i zna~aj. - Savez dru{tava ima 24 ~lanice u Srbiji i dve na Kosovu. Kako ima i dosta obolele dece, svake godine im organizujemo letwe kampove. U prethodnom periodu kampovi su odràvani na Go~u i za svu decu iz â~ka su bili besplatni. Ono {to prevashodno tamo nau~e od lekara i stru~waka drugih profila je psihosocijalizacija. Dijabetes je metaboli~ko stawe koje donosi komplikacije

ukoliko nije adekvatno le~en. On obolelima nije prepreka da vode normalan, ali disciplinovan `ivot - podsetio je dr Vlade Veli~kovi}. Prema wegovim re~ima, uskoro bi u Srbiji trebalo da budu revitalizovana savetovali{ta za borbu protiv {e}erne bolesti, koja su funkcionisala u sastavu primarne zdravstvene za{tite. Osim ovda{wih medicinskih ustanova, ~a~ansko Dru{tvo “Dijabetes melitus” ima veliku podr{ku lokalne samouprave. - Godi{we dobijaju 750 hiqada dinara iz gradskog buxeta - potvrdio je pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i}. ^a~ansko Dru{tvo za borbu protiv {e}erne bolesti organizovalo je ovih dana vi{e akcija merewa nivoa {e}era u krvi i kontrole pritiska. Z. J.

OSNOVAN REGIONALNI ODBOR LOVA^KE KOMORE SRBIJE

PREDSEDNIK BRATISLAV BOJOVI] a osniva~kom skupu, 11. novembra u restoranu “Lovac”, izabrano je sedmo~lano predsedni{tvo, a predsednik Regionalnog odbora Lova~ke komore Srbije za Moravi~ki okrug, kao i delegat u Skup{tini Lova~ke komore, postao je Bratislav Bojovi}, upravnik Lova~kog udru`ewa “Radi{a Po{ti}” u ^a~ku. Du`nost drugog delegata obavqa}e \or|e Miqevi}, direktor za lovstvo u [umskom gazdinstvu “Golija” u Ivawici, dok je za predsednika Eti~kog komiteta izabran Dejan Mari}, iz “Srbija {uma”. Regionalni odbor je, po Bojovi}evim re~ima, osnovan u skladu sa Zakonom o divqa~i i lovstvu i Statutom Lova~ke komore, osnovane pre tri godine radi unapre|ewa lovstva i u interesu radnika u ovoj delatnosti. Predsednik Regionalnog odbora najavquje da }e Komora 21. decembra u beogradskom Sava centru organizovati skup svih “lovnih radnika”, a u Srbiji ih, procewuje on, ima vi{e od hiqadu. E. V.

DA VRATE VID N

ukqu~ili u akciju. Ukoliko èlite da i daqe pomaète sestrama Jovanovi} to moète u~initi slawem prazne poruke na broj 2832, ili uplatom sredstava na teku}i ra~un kod Univerzal banke na ime Dragana Jovanovi}, a teku}i ra~un je: 290-1700300008602-28.

Pokret srpske omladine te`i da u skorije vreme prona|e kancelariju iz koje bismo podigli na vi{i nivo na{ rad i pomagali sugra|anima, kao i mnoge druge aktivnosti vezane za sistem samozapo{qavawa mladih sugra|ana, organizacije kwi`evnih ve~eri,

ùrki, izleta... Ovom prilikom tako|e apelujemo na gradsku vlast da imaju na umu i ovu na{u èqu i obezbede nam adekvatan prostor, kako bismo sara|ivali i sa drugim udruèwima na vi{em nivou, za op{ti interes svih gra|ana.

DRU[TVO

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DR PREDRAG MARKOVI], NAU^NI SAVETNIK INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U BEOGRADU

NAJGORI I NAJSVETLIJI TRENUCI SRPSKE ISTORIJE zuzetno interesovawe ~a~anske publike vladalo je za predavawe na temu “Najgori i najsvetliji trenuci srpske istorije”, koje je kao gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture 7. novembra odr`ao dr Predrag Markovi}, nau~ni savetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, gostuju}i profesor na vi{e fakulteta u Srbiji i svetu (Britanija, Nema~ka, Italija, SAD, Japan..), dobitnik vi{e me|unarodnih stipendija, ~lan brojnih redakcija, autor vi{e kwiga: Beograd i Evropa, Beograd izme|u Istoka i Zapada, Kosovo, Pro{lost, Pam}ewe, Stvarnost, Tito i mnogih drugih. Markovi} je otvarao nove teme u srpskoj istoriografiji, a neke od wih, postjale su veoma popularne me|u mla|im generacijama nau~nika, ne samo istori~ara, ve} i drugih humanisti~kih nauka, a to je jedan od razloga, {to je Predrag Markovi}, prema podacima Narodne biblioteke Srbije, jedan od deset najcitiranijih srpskih istori~ara. Prepoznatqiv je i kao najmla|i pobednik ~uvenog jugoslovenskog kviza “Kviskoteka”, a sa Miroslavom Damjanovi}em je i autor prvog srpskog licenciranog kviza “Visoki napon”, rekla je, pored ostalog, predstavqaju}i svog gosta urednica programa Verica Kova~evi}.

DVE STRANE POSTOJAWA Podela na najgore i najsvetlije trenutke srpske istorije koju je ponudio Markovi}, samo je predloàk za razmi{qawe, pa i osporavawe, jer u istorijskom razvoju jednog naroda, pa i na{eg, nemogu}e je savr{enstvo postojawa. Najgorim trenucima srpske istorije dr Predrag Markovi} smatra: Bitku na Marici 1371; Boj na Kosovu 1389; Kona~ni pad Despotovine 1459; Propast banatskog ustanka i spaqivawe mo{tiju Svetog Save 1594; Veliku seobu Srba 1690; Pad Kara|or|eve Srbije 1813; Srpski Armagedon 1915; Slom i nadu 1941. i Devedesete godine 20. veka. Najsvetliji trenuci srpske istorije su: Pozni sredwi vek, “Drugi 19. vek” i pedesete, {ezdesete i sedamdesete godine pro{log veka. ÂÂK JE JEDNO OD SRCA MODERNE SRPSKE DR@AVE -Ja volim da do|em u â~ak, ima jedna predrasuda o â~anima kako su oni oholi, ali oni imaju razloga da to budu zato {to je â~ak jedno od srca Srbije. Jednom su me pitali za{to qudi u zapadnoj Srbiji ne napu{taju svoje domove, kao recimo qudi u

istor~noj Srbiji, to je interesantno pitawe, sli~an je reqef, a tamo vi{e niko ne ìvi, a ovde jo{ uvek narod ìvi i vezan je za svoj zavi~aj. Zna~i, tu postoji jedan patriotizam koji krasi qude iz zapadne Srbije i to je zaista taj narod koji je obnovio srpsku dràvu i odbranio je vi{e puta kad je trebalo. Zato ja volim da do|em u â~ak, kao jedno od srca moderne srpske dràve. Za predloàk svoje teme Markovi} je rekao da je to jedan op{ti pregled, koji ne nudi ni{ta novo, ali sistematizuje osnovne ta~ke u na{oj istoriji, dobre i lo{e i kao {to kaè Tolstoj: “Sve sre}ne porodice li~e jedna na drugu”, tako se i sre}ni trenuci na{e istorije uglavnom poklapaju sa svetskim tokovima, a nesre}ni, neki su svetski, a neki su na{i regionalni. NAJGORI TRENUCI Bitka na Marici 1371. je nepravedno zaboravqena u na{oj svesti. Marica je zapravo za Balkan va`niji doga|aj od Kosova. Posle Marice su dve velike dràve izgubile nezavisnost, to su Bugarska i Vizantija. Me|utim, ti Mrwav~evi}i nisu imali sre}e. Oni su poku{ali da zaustave Turke duboko u wihovoj teritoriji, a kako su zapam}eni u narodnoj pesmi? Niko ne zna za{to je Vuka{in zapam}en kao najve}i zlikovac, a poginuo je herojski, ne samo brane}i Srbiju, nego preventivno i wegov brat Ugqe{a, a Vuka{inov sin Marko, koji je bio turski vazal i koji je poginuo kao turski vazal, najve}i je junak na{e narodne poezije. Zna~i oni su oti{li u sred mesta êrnomeq, znaju}i da }e Turci do}i ovamo. To umetni~ko pam}ewe nekim ~udnim putem bira svoje junake i svoje antijunake i tako su Mrwav~evi}i pro{li mnogo gore nego {to su zasluìli. KOSOVO Naravno, Kosovo je zasluèno centralni doga|aj na{e istorije, i oduzima dah po svojoj dramatici, jer skoro nikad u istoriji ne poginu dva vladara odjednom, kaè Markovi}. U novom veku se to nikada nije desilo. Otuda ta ~udna vest koja se pro{irila Evropom da su na Kosovu pobedili Srbi, jer je poginuo sultan, jer je u sredwem veku obi~aj bio da se vojska koja izgubi povu~e sa boji{ta i Turci su se povukli.. I kad se to ~ulo u Firenci, u Parizu, oni su mislili da su pobedili Srbi, a Turci su se povukli iz jednog unutra{we politi~kog razloga. U to vreme jo{ nije uspostavqen sistem nasle|ivawa kao kasnije, i onda je Bajazit morao da pobije ostalu bra}u, da ih

Italije, koji znaju da naprave sahat kulu. Niko ne zna da popravi vodovod iz doba Justinijana, niko ne zna da se za{titi od kuge u Carigradu. Venecijanac ka`e karantin, a Turci ka`u - ne, kismet, ako je Alah poslao kugu, ko smo mi da protivre~imo wegovoj voqi.

zatvori, i onda je morao da se vrati u Bursu. Da li su Srbi izgubili? Na{e plemstvo je skoro potpuno izginulo na Kosovu, mi nismo imali rezervu, dok su Turci imali nebrojeno mnogo vojske, jednostavno u to vreme kod nas u feudalizmu su ratnici plemi}i, i kad se skine taj prvi e{alon, vi nemate drugi i tre}i. A Turci su uveli vojni sistem koji je bio mnogo efikasniji od evropskih sitema, imali su stalno nove i nove vojnike, tako da je za wih Boj na Kosovu dramati~an zbog gubitka sultana, a u odnosu na brojno stawe vojske to za wih nije stra{an doga|aj. Me|utim, jedan wihov poraz }e nama dati krila, to je Bitka kod Angore, dana{we Ankare 1401. godine. Sin kneza Lazara, Stefan Lazarevi} se borio u toj bici kod Angore na turskoj strani i preìveo. A jedan novi osvaja~ki narod iz Azije, Mongoli, uni{te Tursku potpuno i to uni{tewe Turske 1402. godine nama da jo{ jedan uzlet. Kakva je to bila dràva! Mi danas ne moèmo da okre~imo nijedan grad u Srbiji, a mi smo za 30 godina, od te 1402. podigli dva ogromna grada. Smederevo je najve}a ravni~arska tvr|ava u Evropi, kao i Beograd, koji je tada veliki grad. Kako je to bila bogata, solidna dràva, koja je napravila dva ogromna grada, nebrojene crkve... To je tako bogata, dobra i organizovana zemqa da moè da podiè velike gradove i zadu`bine, zahvaquju}i pre svega srebru, i Novom Br-

du, koje je bilo jedan od najve}ih gradova u Evropi, a danas je selo u kome ìve dva srpska stanovnika, koji nisu imali gde da pobegnu. I ta bogata dràva je uspela da izdrì jo{ 50 godina i da se razvija. Ali, kad kre}e renesansa u Evropi, kada Gutemberg pronalazi {tampariju, mi padamo pod Turke, i ispadamo iz tih tokova novog vremena, pri~a Markovi}. TURCI RAVNODU[NI PREMA NAPRETKU Turska je bila vrlo solidna dràva, ali nije bila evropska, druk~ije su bile vrednosti i druk~ije se razvijala. Turska je bila relativno tolerantna dràva, u kojoj su se sklawali Jevreji. Solun je proporcionalno bio najve}i jevrejski grad na svetu, 40 odsto stanovni{tva su bili Jevreji sve do 1944. godine. Beograd, Sarajevo su ogromne jevrejske zajednice, jer je Turska zapravo, tolerisala druge vere, ali je imala jedan problem koji ih je na kraju ko{tao carevine, a i sve wihove podanike, bila je tehnolo{ki konzervativna, nisu bili zainteresovani za tehnologiju, niti za nove forme biznisa. Ono {to je Andri} opisao u svojim delima, turski begovu su, ili bili ratnici, ili zemqoposednici tradicionalnog tipa i kad je u Evropi po~ela da se razvija nova privreda, oni su bili ravnodu{ni prema tome i to ih je ko{talo. I Orhan Pamuk pi{e, da niko ne zna da napravi sat, nego moraju da dovedu neke majstore iz

MEHMED PA[A, NAJMO]NJI SRPSKI VLADAR I POLITIÂR Mi u po~etku imamo relativno pristojan poloàj u Turskoj, a najmo}niji srpski vladar i politi~ar u Turskoj je Mehmed Pa{a Sokolovi}. Skoro do Indonezije se pruà duga~ka ruka Mehmed Pa{e, hteo je da prokopa i Suecki kanal… Postavio je brata Makarija za patrijarha, a zapravo je obnovio sve patrijar{ije, i jermensku i verovatno je imao neki lokal patriotizam, ali je pre svega bio veliki turski dràvnik. Te zadu`bine su naravno u wegovom rodnom kraju, a Turska je pogre{no ime, oni su ustvari Otomani, Turska nije nacionalna dràva, a Otomansko carstvo je bilo jedno veliko multietni~ko carstvo, kao i Austrougarska, i kad je po~elo vreme narodnog bu|ewa u 18. i 19. veku, te velike dràve nisu mogle da opstanu. Propast banatskog ustanka i spaqivawe mo{tiju Svetog Save su zapravo simboli~ki doga|aji, jer tad je naglo pogor{an na{ status u Turskoj. Onda smo mi od jednog integrisanog naroda koji je imao dosta privilegija, postali jedan narod bunxija, na koji Turci gledaju sa velikim nepoverewem i nije slu~ajno da su granice u po~etku bile dobra stvar, ali posle su srpske vezire zamenili japanski, u najgorem trenutku, u vreme velike seobe, koji je velika tragedija i velika {ansa, {to bi rekli Kinezi. Svaka kriza je {ansa, posle posledwe opsade Be~a krenula je austrijska protivofanziva i Austrijanci do|u do Skopqa, i Srbi, normalno, podignu ustanak. Ko pokvari ustanak, na{a bra}a Francuzi, koji napadnu Austriju na zapadu i Austrija povu~e trupe sa na{eg fronta, {to je za nas bila katastrofa. To su oni mi{evi u borbi slonova… To povla~ewe trupa je izazvalo stra{ne represalije Turaka, i nije slu~ajno da je ve}ina na{ih manastira tad prvi put spaqena. To su ~inili ba{ibozuci, nekakve parajedinice koje su i{le ispred vojske, pqa~kale i mi se nalazimo 1690. i mo~vari, bukvalno, i ne znamo {ta }emo, da l’ }e nas biti slede}eg prole}a? Z. L. S. (nastavak u slede}em broju)

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

^ETVRTO BALKANSKO BIJENALE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Toni Morison

VOQENA Roman Voqena nobelovke Toni Morison jedno je od najzna~ajnijih ostvarewa ameri~ke kwièvnosti. Inspirisan stvarnim doga|ajem, slu~ajem crne robiwe Margaret Garner, koja je sa decom pobegla u slobodnu dràvu Ohajo, i ubila dvogodi{wu }erku kad ju je sustigla potera, da ne padne ponovo u ropstvo, roman se bavi razornim uticajem ropstva na psihu ~oveka. U te{kim godinama koje su usledile nakon Gra|anskog rata, odbegla robiwa Seta ìvi u Ohaju, progowena ko{marnim se}awima na Slatki dom, farmu na kojoj je ìvela. Wen novi dom zaposednuo je destruktivni duh koji ~ini sve da joj oteà ìvot, ali prema kojem ona ose}a beskrajnu ne`nost. To je Voqena, wena k}i kojoj je u vreme bekstva, u strahu da }e biti uhva}ena i svirepo ka`wena, oduzela ìvot. Na de~jem grobu nema ~ak ni imena, kao epitaf urezano je samo VOQENA. Roman za koji je Toni Morison dobila Pulicerovu nagradu 1988. godine, a iste godine snimqen je i istoimeni film sa Oprom Vinfri i Denijem Gloverom u glavnim ulogama.

ELITA NA OKUPU

- Me|u izloènim eksponatima i dela iz istorije savremene umetnosti - kaè umetni~ki direktor manifestacije Boìdar Plazini}

etvrti bijenale vizuelnih umetnosti autora balkanskih i gostuju}ih zemaqa, otvoren sve~ano 5. novembra u ^a~ku, sa tematskim okvirom “REKA – KWIGA – MOST”, realizovan je u gotovo svim izlaga~kim, ali i alternativnim prostorima u gradu, okupiv{i 82 umetnika sa oko 450 radova iz 25 zemaqa. - Karakteristika ovogodi{weg Bijenala je da su izlaga~i, uglavnom, oni umetnici ~ije su karijere nastavqene izvan zemaqa svog porekla, ali i od-

En Fortije

JULIJA wiga Julija baca novo svetlo na najve}u qubavnu pri~u svih vremena. Xuli Xejkobs je nasledila kqu~ od sefa koji se nalazi u Sijeni i re~eno joj je da }e tamo prona}i staru porodi~nu tajnu. Na uzbudqivom i neizvesnom putovawu otkri}e istinu o svojoj pretkiwi Juliji ~ija je legendarna qubav prema mladi}u Romeu poslu`ila [ekspiru kao nadahnu}e za nenadma{nu dramu. Ko su bili stvarni Romeo i Julija i {ta im se zaista dogodilo, kako se sudbina poigrala sa Xuli i da li je prona{la porodi~no blago – En Fortije je ispri~ala na o~aravaju} i uzbudqiv na~in. Autorka nas ume{no navodi na pogre{ne zakqu~ke samo da bi preokreti koji slede bili neo~ekivaniji i uzbudqiviji. Ovo je qubavni roman koji se ~ita kao Da Vin~ijev kod iz pera savremene, pametne `ene!

luka organizatora da projekat koncipira kao most izme|u za~etaka avangardnih i konceptualnih pokreta {ezdesetih, me|u kojima su neka od najzna~ajnijih imena poput Jozefa Bojsa, Kristoa, Marine Abramovi}, Josipa Van{te, Radomira Damjanovi}a Damjana, Andraà [alamuna (Slovenija), êrkori Pravina (Indija), Gergeqa Urkoma, Mire Brtke, pa sve do sredwe i mla|e generacije koju ~ine: Edin Numankadi} (BiH), @ivko Grozdanovi}, Milovan De Stil Markovi}, Boìdar Plazini}, grupa “Ru`” (Jelena Fu` i Bojana Stamenkovi}), Silvia Lorenc, Jamesdin (Nema~ka), Miroslav Pavlovi}, Jarmila Ve{ovi}, Vladimir Miladinovi}, Uro{ Pavlovi}, Aleksandar Dimitrijevi}, Satko Haxihasanovi} (Kanada), Ana Bogi}evi}, Vesna Perunovi} (Kanada) i Boà Vasi} (Kanada), Valentin Stefanov i Nina Kova~ev (Francuska), Draga Jovanovi} (V. Britanija), Rad-

mila Jovandi} \apik, Izabela Miti} (Srbija) - kaè za “Glas”, Boìdar Plazini}, idejni tvorac i umetni~ki direktor ovog me|unarodnog Bijenala, koje predstavqa zna~ajan kulturni doga|aj u Srbiji u oblasti vizuelnih umetnosti. Zna~ajan deo ove postavke svakako ~ine i skulpture ve} afirmisanih umetnika: Gorana ^pajka, Rajka Popivode, Leposave Milo{evi} Sibinovi}, Marka Vuk{e, Milorada Vuja{anina, podni reqef Tawe Ostoji}, italijanskog vajara Renata Ma|ija, Peruanca Miltona Rivere Espinoze, Simone Tanasesku (Rumunija), Ko Daj Masaoa (Japan), Gintera Stilinga (Nema~ka), Kemala Tufana i Bulena înara iz Turske, pa objekti instalacije â~anke Aleksandre ]osi} Marinkovi} i Milivoja [tulovi}a. Ne{to tradicionalniji deo postavke ~ine fotografija, crteì, grafike i plakati ~iji su autori: Ero (Francuska), Milton Rivera Espinoza (Meksiko), Tavorn Ko Udomvit (Tajland), Livu Orletski (Japan), Rado{ Stevanovi}, \or|e Stanojevi},

Marija Sibinovi}, Jelena Trajkovi}, Abigal Stern (SAD), Slobodanka Marjanovi}, Velimir Mili}evi}, Zoran Todorovi}, Branimir Karanovi}, Dan Palade (Rumunija), Lusi Miler (Francuska), Elizabet Matije (Kanada), Ula Madsen (Danska), Krasimir Dobrev (Bugarska), Zens Eugen (Austrija), Dragan Pe{i} i Slobodan [teti}. Me|u izloènim radovima su i video rad ovogodi{weg po~asnog gosta bijenala Engleza Edvarda Lusi Smita kao i Wego{eve kwige “Lu~a Mikrokozma” i “Gorski vijenac”, koje je na japanski preveo Hiro{i Jamasaki Vukeli}. Prate}i deo bijenala ~ine i tri mawe celine: Grafi~ka kolonija mladih – Prolom Bawa, samostalna izlo`ba Slobodana Jelesijevi}a, kao i izlo`ba grupe “U10”, u alternativnom prostoru depoa Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, kaè Boìdar Plazini}. Z. L. S.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

KULTURA

PREMIJERA FILMA „VOJNA AKADEMIJA 2”

POKLON KWIGE

QUBAV, PO[TEWE, PONOS, ^AST...

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

- Do{li smo sa razli~itih strana, iz razli~itih porodica, sa razli~itim namerama. Svako je imao svoje razloge, neki su ~ekali celog ìvota, neki su do{li slu~ajno, neko je nastavio tradiciju, neki beè}i od svoje pro{losti, neki nisu imali izbora. Bilo je te{ko, naporno i bilo je nezaboravno. înilo nam se da smo za{ti}eni, izdvojeno od sveta. Samo smo u jedno bili sigurni. Imali smo jedan dom i on se zvao Vojna akademija.

Sr|an Krsti} MISTERIJA BEOGRAD: IZGUBQENI ARTEFAKT

Ovaj prolo{ki monolog prati prve kadrove drugog dela doma}eg igranog filma “Vojna akademija 2”, ~ija je premijera samo tri dana nakon Centra “Sava”, predstavqena i ~a~anskoj publici u subotu, u tri projekcije. Film je nakon pauze od godinu dana u odnosu na prvi deo, snimqen po pri~i Gordana Mihi}a u reìji Dejana Ze~evi}a, a u glavnim ulogama na{la se plejada mladih glumaca: Bojan Peri}, Radovan Vujovi}, Jelisaveta Ora{anin, Qubomir Bandovi} i mnogi drugi, ali i Vlado Georgijev, ~ije su pesme posluìle kao muzi~ka podloga za qubavne jade mladih kadeta. Glumci Tijana Pe~en~i} i Branko Jankovi}, Egon Frani~evi} u ime producentske ku}e “Nira” i Dragan Gruji~i}, u ime agencije “Art vista”, poklonili su se nakon projekcije u 18, a potom i pred po~etak filma u terminu od 20,30 ~asova, brojnoj ~a~anskoj publici. Raduje ~iwenica da je me|u gledaocima dominirala mladost. Na konferenciji za novinare, koja je uprili~ena nakon projekcije filma za medije, glumci su govorili o atmosferi koju su doìveli tokom snimawa u autenti~nom ambijentu ove vojno-obrazovne ustanove. O svojim utiscima sa snimawa kaù su predivni, a ciqna grupa filma je-

su mladi qudi, jer on govori o pravim ìvotnim vrednostima na koje qudi mogu da se ugledaju. - Hvala â~ku i svim gradovima, premijera je pro{la odli~no, ne samo u Beogradu, ve} i u Ni{u, Zrewaninu, Novom Sadu, ve~eras u â~ku i Kragujevcu, sutra u Kraqevu... Impresije su odli~ne, sve generacije vole i uìvaju u ovim kadrovima. Poruka filma bila bi da je to jedna divna, topla qudska pri~a mladih qudi, wihova borba, kako se voleti, pravda, istina, qubav, po{tewe, ponos, ~ast, solidarnost, potreba za revalorizovawem patriotiskog odnosa prema svojoj zemqi - rekao je pored ostalog glumac Branko Jankovi}. - Zahvaquju}i kadetima i psihologu Vojne akademije, glumci su i gradili svoje likove - pri~a mlada glumica Tijana Pe~en~i}, podsetiv{i da su pre snimawa prvog dela istoimene pri~e, svi akteri proveli mesec dana na Vojnoj akademiji, kako bi i sami pro{li obuku, jutarwu smotru, nau~ili strojev korak, sklapawe i rasklapawe pu{ke, pozdrave ~inovnicima i podre|enima, saznali vi{e o infrastrukturi i obrazovawu u ovoj Akademiji. - Sve su to likovi koji su nekada hodali, ili jo{ uvek

hodaju Akademijom. Oni su nam dosta pomogli, dolazili su na na{a snimawa, statirali, a pri tom su u isto vreme imali svoje kolokvijume, ve`be... Meni kao glumici je ovo bio izazov, jer ranije nisam imala kontakt sa vojskom. Nije mi ni{ta bilo te{ko, osim malo ùqeva od pu{ke, bilo je jako zanimqivo, i drago mi je da u vojsci ima i profesionalnih kadetkiwa, èna, koje, uverili smo se, apsolutno i jednako dobro rade svoj posao kao i wihove kolege. Na{ film govori o pravim, ìvotnim vrednostima, o prijateqstvu i snazi qubavi, pa i wenom isku{avawu - kaè Tijana. - Film nudi mladim qudima dobre uzore kroz savremenu dramsku pri~u, a qudi u Srbiji vole generalno vojsku kao za{titu, malo malo pa ratovi, kaè Branko i prenosi svoje utiske ponete tokom boravka u Vojnoj akademiji. - To su zaista vrlo ozbiqni qudi i odli~na deca. Ima dece koja zaista vole vojsku i sa takvom stra{}u rade sve ve`be. Kad sam prvi put do{ao u fiskulturnu salu ili video kako ska~u u bazen, video sam da postoji opsesija strategijom, opsesija vojnim pozivom... Da pogledate wihove spavaonice i kasete, to je zaista “bolesno” pedantno. Mi smo mislili da je to sve pripremqeno po{to mi dolazimo u prvoj sobi, ali kad nas je kapetan vodio od sobe do sobe, i pitao nas u koju }ete sobu, koju kasetu, koji ormar da vam otvorim, sve isto - pri~a zadivqen Branko Jankovi}, i dodaje da ima, naravno, kao i u svakom pozivu i odustajawa, a da preko propagandne dimenzije ovog filma poruke dolaze do mladih qudi kako bi i oni osetili tu dozu patriotizma, qubavi i svih vrednosti koje on nosi. - Pred nama je velika obaveza i odgovornost, da ~uvamo ~ast i ugled srpske vojske! Mo`da je ova poruka iz govora Klisure, prvog kadeta generacije o kojoj film pri~a svoju pri~u, najboqi epilog i ovog osvrta na ponovno oìvqavawe bioskopske publike u na{em gradu, ali ne samo publike... Z. L. S.

Vulkan izdava{tvo U sredu po podne, Mihailu, beogradskom profesoru sredwih godina, kom{ija vatrogasac donosi nagorele papire s ~udnim znacima, koje je pokupio s mokrog poda jednog stana u zapaqenoj vi{espratnici. I dok Mihailo usput poku{ava da de{ifruje tajne znakove, oni misteriozno mewaju wegov usamqeni~ki ìvot u velikom stanu na Dor}olu: profesor iznenada po~iwe dobro i obilato da jede, a jo{ boqe da pije, a u wegov ìvot ulaze i vra}aju se ène. Uz tajnovite lepotice i jo{ tajnovitije papireartefakte, uz tu`nog srpskog pesnika ~ije pesme recituje ovim fatalnim damama, uz muziku, kwige i filmove koji mu se javqaju, Mihailo }e i}i daqe – u svoju pro{lost, otkrivaju}i skrivene tajne svog porekla – u drugi ìvot, koji vodi na Savamali – me|u zvezde gde ga odvode crvene cipele koje zavereni~ki nose sve ove ène wegovog ìvota. U potrazi za zna~ewem ~udnovatih artefakata, koji li~e na vanzemaqske, ovaj dor}olski profesor sve vi{e ulazi u ovozemaqsku stvarnost pravih tajni koje su mu bile nadohvat ruke, sukobqava se s misterijama Beograda kao {to su: Gde je nestala Bajlonova pijaca? [ta se krije na potezu Nemawina – Balkanska – @elezni~ka stanica? Za{to vi{e nema beogradskih }evapa? I dok se on bavi tajnama, qudi i ène iz wegovog ìvota mewaju lica, pokrenuti kao i Mihailo tajanstvenim znakovima koji }e na kraju biti pro~itani, ali Mihailov ìvot vi{e nikada ne}e biti isti, kao ni Beograd u kome ìvi skupa s vama.

Beatriz Vilijams

IZA DALEKIH MORA Vulkan izdava{tvo Francuska razorena Prvim svetskim ratom, Wujork savremenog doba. Dvoje qubavnika koji, iako su se upoznali tek pre nekoliko dana, kao da se oduvek znaju, kao da se oduvek vole. Amjen, Francuska, 1916. Bez obzira na jaku ki{u, jedna èna ~eka ispred katedrale. Me|u vernicima koji su se okupili u molitvi, nalazi se i kapetan Xulijan A{ford, ~ovek zbog kojeg je `rtvovala sve, i ~ovek kojeg nikada vi{e ne}e videti. Kada se vrati u rovove, Xulijan }e poginuti. Ali ona je tu, da ponovo ispi{e wihovu sudbinu. Weno ime je Kejt... Wujork, dana{wica. I pored ledene hladno}e, jedna èna ~eka pred vratima Xulijana Lorensa: iako je Badwe ve~e, mora da mu dostavi izuzetno va`ne dokumente. Wih dvoje upoznali su se prethodnog dana, pa ipak, on se pona{a kao da je oduvek ~eka, kao da je oduvek voli. Bi}e joj lako da mu uzvrati qubav: Xulijan je jedan od najbogatijih i najfascinantnijih qudi na Menhetnu, romanti~an i strastven. Kroz nekoliko meseci, ìvot }e postati san iz kojeg ne}e èleti nikada da se probude... Ali onda, niotkuda, pojavquje se kwiga: biografija Xulijana A{forda, dragoceno izdawe sa fotografijama i pismima koja je pisao ovaj ~uveni vojnik i pesnik tokom Prvog svetskog rata. Za wu nema sumwe: elegantan i uredan rukopis, blagi pogled, lice koje se nazire pod beretkom, to je wen Xulijan. Ona se zove Kejt...

GORWI MILANOVAC

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

PREDSTAVNICI POQSKE AMBASADE POSETILI GORWI MILANOVAC

NOVI KORAK U JA^AWU SARADWE

mbasador Republike Poqske Andrej Ja{ionovski sa saradnicima Andrejom Svjeza~inskim, prvim savetnikom za ekonomska pitawa, i Adrianom Vitezovi}, referentom u ekonomskom odeqewu, posetili su u utorak, 12. novembra, Gorwi Milanovac. Predstavnici lokalne samouprave su za goste iz Poqske ambasade priredili specijalni prijem, na kome su im predstavili privredne potencijale gorwomilanova~kog kraja. O karakteristikama Op{tine, privrednim mogu}nostima takovsko-rudni~kog kraja i planovima za realizaciju kapitalnih projekata, koji se finansiraju prvenstveno buxetskim, ali i sredstvima iz evropskih fondova, govorila je Gorica Petrovi}, na~elnik Op{tinske uprave. Zahvaquju}i se na srda~nom prijemu, ambasador Ja{ionovski je istakao da op{tina Gorwi Milanovac ima odli~an

geografski polo`aj i prirodna bogatstva, koja predstavqaju dobar preduslov za bogatu turisti~ku ponudu, kao i razvijeniju poqoprivrednu delatnost. Kako je ocenio, sve te pogodnosti zajedno daju dobru perspektivu za ulazak u Evropsku uniju. Iz-

neo je mi{qewe da }e mawe lokalne samouprave, poput op{tine Gorwi Milanovac, imati prednost u kori{}ewu sredstava iz predpristupnih fondova EU u odnosu na ve}e centre, ali im je neophodno da se pripreme i obu~e da na adekvatan na-

DAN PRIMIRJA OBELE@EN I U GORWEM MILANOVCU

POLO@ENI VENCI NA SPOMENIK VOJVODI MI[I]U an primirja u Prvom svetskom ratu, 11 novembar, dostojanstveno je obeèlen i u Gorwem Milanovcu polagawem venaca na spomenik vojvodi @ivojinu Mi{i}u, ispred zgrade Okru`nog na~elstva. U ime lokalne samouprave venac je poloìo ~lan Op{tinskog ve}a Radojko Brajovi}, ispred Vojske Republike Srbije potpukovnik Nedeqko Planojevi}, a u ime Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova do 1918. godine Vladimir Jovanovi}. Me|unarodni Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeleàva se u svim svetskim glavnim gradovima dràva pobednica u znak se}awa na 1918. godinu kada je 11. novembra, u 11 sati, na snagu stupilo primirje. [irom Srbije, predstavnici dràvnih i lokalnih vlasti, udruèwa gra|ana, pojedinci, okupili su se ispred vojnih memorijala i mesta stradawa iz razdobqa Prvog svetskog rata i polagawem venaca odali po~ast nevinim civilnim `rtvama i braniocima.

~in konkuri{u za sredstva iz evropskih fondova. Predstavnici lokalne samouprave su se zahvali-

li gostima iz Ambasade Republike Poqske na finansijskoj podr{ci koju su im pru`ili prilikom zamene stolarije u dve se-

oske {kole. Zahvaquju}i tim sredstvima, u Osnovnoj {koli „Ivo Andri}“ u Prawanima, odnosno u izdvojenom odeqewu u Kamenici postavqena je nova stolarija. Vrednost ovih radova iznosila je oko 11.500 evra. Ambasada Poqske obezbedila je sredstva i za novu stolariju za izdvojeno odeqewe Osnovne {kole „Takovski ustanak“ u Gorwim Bawanima. Vrednost ove donacije iznosila je 7.680 evra. Predstavnici Poqske ambasade su posetili i osnovnu {kolu u Gorwim Bawanima i u`ivali u kulturno-umetni~kom programu, koji su u~enici ove obrazovne ustanove specijalno pripremili za wihovu posetu, kako bi se zahvalili donatorima iz Republike Poqske. V. S.

U VELEREÎ OSVE[TANI TEMEQI NOVOG HRAMA ponedeqak, 11. novembra, u gorwomilanova~kom nasequ Velere~ osve{tani su temeqi budu}e crke Svetog Medotija Patarskog. Temeqe nove crkve osve{tao je episkop {umadijski i administrator eparhije @i~ke Jovan, uz sasluèwe sve{tenstva. U ime Vlade Republike Srbije govorio je direktor Vladine kancelarije za saradwu sa crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojevi}. Pored brojnih donatora, predstavnika privrednog i politi~kog ìvota, me|u po~asnim gostima bili su i mr Dragan Ga~i}, direktor Istorijskog arhiva Beograda i Dejan Toma{evi}, potpredsednik Ko{arka{kog saveza Srbije. Odbor za izgradwu crkve je formiran u februaru, kada je jednoglasno doneta odluka da se u Velere~i podigne bogomoqa u kojoj }e se ìteqi ovog kraja i pobo`ni qudi gorwomilanova~ke op{tine okupqati, moliti Bogu, kr{tavati i ven~avati. Prema predvi|enoj dinamici gradwe, planirano je da crkva bude zavr{ena u 2015, ina~e jubilarnoj godini za ceo rudni~ko-takovski kraj, kada }e sve~ano biti obleèno dva veka od podi-

zawa Drugog srpskog ustanka u Takovu. Pomo} u gradwi crkve okupqenim me{tanima svesrdno je obe}ao i direktor vladine kancelarije za saradwu sa crkvenim i verskim zajednicama, kako bi se i na ovaj na~in obele`io veoma va`an istorijski i ustani~ki datum za Srbiju. Pozivu da pomognu izgradwu hrama odazvali su se brojni dobrotvori, me|u kojima su @ivko Carevi} iz Velere~i, koji je poklonio parcelu za izgradwu crkve, op{tina Gorwi Milanovac, Elektrodistribucija, JP za puteve, Javno komunalno preduze}e, gra|evinsko preduze}e „Svin“, firma „Interplet gradwa“, stovari{ta „Hrast“ i „Domardi“, Mi}o Tatovi}, Zoran i Milan Petrovi} iz Majdana. Crkvena op{tina iz Preqine poklonila je crkveno zvono za budu}i hram.

PODR[KA STUDENTIMA omisija za raspodelu sredstava je raspisala konkurs za dodelu studenskih stipendija za {kolsku 2013/2014. godinu. Rok za podno{ewe zahteva isti~e krajem novembra. Pravo na stipendiju imaju redovni studenti dr`avnih fakulteta, koji nisu obnavqali godine i imaju prosek ocena vi{i od 8,5. Ina~e, republi~-

KONKURS ZA STUDENTSKE STIPENDIJE ki limit za dodelu stipendija je prose~na ocena 9,0. Op{tinska uprava Gorweg Milanovca je odlu~ila da pru`i {ansu i studentima sa ne{to ni`im prosekom od republi~kog limita da konkuri{u za stipendije, kako bi ovaj vid podr{ke bio dostupan {to

ve}em broju mladih qudi. Pravo u~e{}a na konkursu imaju studenti po~ev od druge godine, pa sve do zavr{etka studija, ukqu~uju}i i postdiplomske studije. U op{tini Gorwi Milanovac praksa stipendirawa studenata se neguje od 1998. godine. U pro-

{loj godini su studentske stipendije uve}ane za 30 odsto, tako da se sada kre}u od 3.900 do 6.000 dinara. U ovogodi{wem buxetu op{tine za studentske i u~eni~ke stipendije je opredeqeno 8, 2 miliona dinara. Ina~e, konkurs za u~eni~ke stipendije je zavr{en

u septembru. Od ukupno 18 pristiglih zahteva, 16 su odobreni. Pravo na u~eni~ke stipendije, koje ove godine iznose 3.000 dinara, imaju |aci generacije, Vukovci i u~enici koji su osvojili prva tri mesta na republi~kim takmi~ewima. V. S.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

GORWOMILANOVA^KA OP[TINA IZDVAJA ZNA^AJNA SREDSTVA ZA RAD GERONTODOMA]ICA Rad gerontodoma}ica je u op{tini Gorwi Milanovac po prvi put za`iveo pre pet godina. U 2008. godini realizovan je projekat pod nazivom “Pomo} u ku}i starim licima”. Finansijska sredstva za wegovu realizaciju obezbedila je Evropska unija. Uvi|aju}i potrebu da se starim i bolesnim licima obezbedi trajna podr{ka, nakon zavr{etka ovog projekta, lokalna samouprava je izdvojila zna~ajna finansijska sredstva za wegovu daqu implementaciju. Samo u posledwe tri godine, iz buxeta Op{tine je za rad sedam gerontodoma}ica izdvojeno oko {est miliona dinara.

DRAGOCENA POMO] ZA LAK[E STARA^KE DANE!

imenom “ Zajedno kroz zlatno doba”, ~iji je ciq unapre|ewe kvaliteta ìvota starih i bolesnih lica kroz pruàwe usluga gerontodoma}ica - istakla je Qiqana Te{i}, obja{wavaju}i da je ovaj projekat vredan 206.000 evra i da se nada pozitivnom ishodu. Ukoliko do|e do wegovog ostvarewa, op{tina Gorwi Milanovac bi dobila jo{ 12 geQiqana Te{i}, na~elnik rontodoma}ica i moOdeqewa za dru{tvene delatnosti gla bi jo{ uspe{nije da odgovori na zahteve ako isti~e Qiqana potencijalnih krisnika. Te{i}, na~elnik Specijalni pedagog Odeqewa za druSla|ana Ota{evi}, zapo{tvene delatnosti, na podslena u Centru za socijalru~ju Gorweg Milanovca ni rad i koordinator prousluge gerontodoma}ica jekta “Pomo} u ku}i statrenutno koristi 40 osoba, rim licima”, kaè da je dok ih je na seoskom podovaj inovativni oblik soru~ju mnogo mawe, iako pocijalne za{tite u pravom stoji daleko ve}a potreba smislu re~i na ~itavom za wihovim angaòvawem. podru~ju op{tine dobro - Teritorija na{e opzaìveo, iako su u startu {tine je izuzetno razu|ena strahovali na koji na~in i sve je vi{e lica na seo}e biti prihva}en od poskom podru~ju kojima bi tencijalnih korisnika bila neophodna ova vrsta usluga. pomo}i. Sve je vi{e sta- Imaju}i u vidu da prora~kih doma}instava, a i jekat realizujemo u patriekonomska kriza je u~inila jarhalnoj sredini, nismo svoje. Trenutno nemamo dobili sigurni kakve }e biti voqan broj gerontodomareakcije korisnika i kakav }ica da pokrijemo ~itavo }e biti wihov odziv. Na podru~je. To i jeste bio samom startu smo se suo~iglavni razlog zbog koga li sa problemima prilismo ove godine u okviru kom odabira korisnika, jer projekta “Exchange” 4 su oni naj~e{}e brinuli aplicirali za sredstva kakav }e stav o tome imati Evropske unije. Pro{li wihovi srodnici i komsmo prvi krug i dobili po{ije. Pla{ili su se i da zitivnu ocenu za projekat }e, nakon ulaska gerontoiz oblasti socijalne zadoma}ice u ku}u, izostati {tite, pod promotivnim pomo} koju su ranije ima-

Osamdesetogodi{waci Olga i Vladimir Marinovi} iz Gorweg Milanovca svoje stara~ke dane provode daleko boqe od kada im u ku}u svakodnevno dolazi gerontodoma}ica. S obzirom na wihovo zdravstveno stawe, pomo} im je po-

gerontodoma}ice itekako dragocena. Kako kaè Olga, najteè joj je da supruga odvede kod doktora. On se te{ko kre}e, a ni ona nije dovoqno sna`na da mu pomogne. Da nije gerontodoma}ice, te{ko da bi se sa tim sama izborila. Hranu moè da sprema, ali zbog bola u ruci, nije u stawu da radi teè ku}ne poslove. Kako isti~e, Vladankina pomo} za wu predstavqa pravo olak{awe. Wene marqive ruke sve mogu, a topao osmeh i blaga re~ pravi su melem za du{u. Kako procewuju u Gorwem Milanovcu, rad gerontodoma}ica ima dobru perspektivu, jer se u praksi pokazalo da se wime postiù odli~ni efekti.

trebna, jer deca ne `ive sa wima. K}erka je u Novom Sadu, a sin u Jablanici. Zbog svojih porodi~nih i radnih obaveza, nisu u mogu}nosti da ih ~esto pose}uju, tako da im je pomo}

Ipak, najva`nija je ona topla, qudska dimenzija ovog posla, koja predstavqa jezi~ak na vagi i uti~e da se ne~iji `ivot promeni u pozitivnom smislu. V. S.

{to nam pri~iwava veliko zadovoqstvo, jer smo tada sigurne da smo ispunile svoj zadatak i wihova o~ekivawa - ka`e Vladanka, poku{avaju}i da nam pribli`i ovaj veoma zahtevan i human posao, koji se na na{im prostorima pojavio tek u nekoliko posledwih godina.

MARQIVE RUKE I VEDAR OSMEH

li. Vrlo brzo su se uverili da to nije tako. Prema oceni merodavnih institucija, projekat je opravdao svoje postojawe i rad gerontodoma}ica je dao izuzetno dobre rezultate. Korisnici ovakvih usluga su dobro zbrinuti, jer ima ko da im ukaè neophodnu pomo}. Kvalitet wihovog ìvota se vidno popravio, a osim pomo}i u ku}i dobili su i razumevawe, koje je starim i bolesnim licima veoma zna~ajno. Uslugama gerontodoma}ica su postignuti vi{estruki efekti - istakla je Sla|ana Ota{evi}. Pored odràvawa stana, pripremawa hrane, nabavke namirnica i lekova, gerontolo{ke sestre korisnicima usluga pomaù da se kupaju, ~e{qaju, presvuku, a kada je potrebno vode ih i kod lekara. Podjednako su va`ni razumevawe i tople qudske re~i, koje im svakodnevno pruàju. Nakon godinu i po dana od po~etka sprovo|ewa ovog projekta, za korisnike ovakvih usluga je uvedena gotovo simboli~na participacija, koja se kre}e od 800 do 1.400 dinara. Stara i bolesna lica, koja se nalaze u lo{oj materijalnoj situaciji, ne pla}aju participaciju.

VEOMA HUMAN I ODGOVORAN POSAO Vladanka Marinkovi} je godinama radila kao kwigovo|a. Kada je ostala bez posla, odlu~ila je da konkuri{e za mesto geron-

todoma}ice. Smatra da je napravila dobar izbor, jer je otkrila koliko je starim i bolesnim qudima zna~ajan ovaj neobi~an, ali iznad svega human poziv. - Ovo je specifi~an i veoma zahtevan posao. Dnevno obilazim tri porodice i u wihovim domovima se zadr`avam po dva ili tri sata, sve u zavisnosti od potrebe. S obzirom da radim na gradskom podru~ju, do korisnika usluga naj~e{}e pe{a~im i to mi ne predstavqa problem. Dobro sam se uklopila i drago mi je {to sam svakodnevno u situaciji da poma`em onima, kojima je to najneophodnije. Starim qudima mnogo zna~i kad ima ko da im se na|e u bolesti, a ~esto i u samo}i. Obi~no se svi oni lako vezuju za nas gerontodoma}ice i prihvataju nas kao najro|enije. Do~ekuju nas i ispra}aju sa osmehom,

SAOBRA]AJ

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

STRADAWE BICIKLISTA I VOZA^A MOTORA

NEZA[TI]ENIJI I RAWIVIJI

rema podacima kojima raspola`e Agencija za bezbednost saobra}aja, u prvih devet meseci 2013. u saobra}ajnim nezgodama je poginulo 37 biciklista, za razliku od prethodne godi-

ne, kada su u istom periodu poginula 52 voza~a bicikla. Prvih devet meseci 2013. povre|ena su 1.064 voza~a bicikla, a pro{le godine od januara do septembra povre|eno je 1.110 biciklista.

SAVETI VOZAÎMA BICIKALA I MOTORXIJAMA Po{tujte sve saobra}ajne propise uvek kada u~estvujete u saobra}aju. Koristite adekvatnu opremu, jer je ona vaàn ~inilac bezbednosti i udobnosti u vo`wi i u slu~aju nezgode. Dobro upoznajte i odràvajte svoj motocikl, moped ili motor pre ukqu~ewa u saobra}aj. Vozite u okviru svojih mogu}nosti, ne donosite rizi~ne odluke koje se mogu zavr{iti tragi~no. Pove}ajte uo~qivost izborom adekvatne opreme, ali i pravilnim pozicionirawem u saobra}ajnoj traci. Pove}ajte opreznost i prilagodite brzinu u skladu sa stawem na kolovozu, posebno kada je on vlaàn, blatwav ili zama{}en. Pazite ako prevozite putnike, jer se tada dvoto~ka{i pona{aju potpuno druga~ije. Ne konzumirajte alkohol, drogu i lekove i ne vozite ukoliko ste umorni. Agencija za bezbednost saobra}aja skre}e pa`wu i drugim u~esnicima u saobra}aju da moraju biti oprezni kada u saobra}aju u~estvuju i dvoto~ka{i koji su nestabilniji i neza{ti}eniji.

Kada je re~ o stradawu motociklista, u prvih devet meseci ove godine voza~i motocikla su izazvali 596 saobra}ajnih nezgoda u kojima je poginulo 28 motociklista, dok je wih 611 povre|eno. U istom periodu 2012. voza~i motocikla su izazvali 705 saobra}ajnih nezgoda u kojima je poginulo 50 motociklista, a wih 737 povre|eno. Voza~i dvoto~ka{a (bicikla, mopeda i motocikla) spadaju u rawivu kategoriju u~esnika u saobra}aju. Kao takvi, prepoznati su i u dokumentima koje je pripremila Svetska zadravstvena organizacija. Glavni razlog za wihovu toliku rawivost, na prvom mestu se ogleda u ~iwenici da oko sebe nemaju nikakvu spoqa{wu za{titu, kakvu imaju putnici u putni~kim i teretnim vozilima. Zato je, kada do|e do nezgode, rizik od teèg povre|ivawa i smrtnog ishoda znatno ve}i. Prema istaraìvawima sprovedenim u Velikoj Britaniji, relativni rizik stradawa motociklista po pre|enom kilometru je 57 puta ve}i, nego za voza~e automobila. - Kada govorimo o ugroènosti, glavni razlozi su nepa`wa voza~a ostalih vozila sa kojima dolaze u

kontakt, a ne retko i nepa`wa samih voza~a dvoto~ka{a. Wima je smawena i mogu}nost za brzu promenu pravca u slu~aju konfliktne situacije, du`i je zaustavni put, jer imaju samo dva pneumatika, ~esto i nepo{tuju prvenstva prolaza, kao i ostale saobra}ajne propise... - navode u Agenciji za bezbednost saobra}aja. Agencija je nedavno uradila opse`nu analizu o stradawu pe{aka i biciklista po gradovima i op{tinama Srbije u trogodi{wem periodu od 2010. do marketing 032/342-276

2012. godine. U 2102. jedina kategorija u~esnika u saobra}ajnim nezgodama kod koje je zabele`eno pove}awe broja poginulih u odnosu na 2011. bili su voza~i bicikla. To pove}awe iznosilo je 25,5 odsto, {to je predstavqalo dodatnu potrebu da Agencija uradi detaqnu analizu stradawa ove kategorije u~esnika u saobra}aju. DVOTO^KA[I I ZIMA ^iwenica je da se voza~i bicikla i motocikla i zimi mogu videti na ulica-

ma. Mo`emo ih o~ekivati i u saobra}aju u danima kada vremenski uslovi nisu ba{ najpovoqniji. - U vreme niskih temperatura, sne`nih padavina i ledenih kolovoza trebalo bi da izbegavaju da u~estvuju u saobra}aju, s obzirom na to da je re~ o vozilima koja nisu prilago|ena takvim uslovima. Dvoto~ka{i mogu lako da proklizaju i nisu dovoqno vidqivi ostalim u~esnicima u saobra}aju - upozoravaju u Agnciji za bezbednost saobra}aja. Z. J.

REPORTA@A

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

ODR@ANA ^ETVRTA MR^AJEVA^KA „XIPIJADA”

JO[ JEDAN RAJ NA MORAVI M

r~ajevci, mala varo{ica tog 2. novembra izgledala je u ranim jutarwim satima kao auto plac pun xipova, neki sa prikolicama, neki solo. Ranoranioci su sa ~udom gledali {ta se to doga|a u wihovom malom i mirnom mestu. Vozila raznih tipova i marki iz pravca â~ka migavcima su pokazivali da skre}u desno, a oni iz suprotnog pravca skretali su levo ùre}i ka jednom ciqu, izleti{tu “Raj na Moravi” kod Jev|a. Put ka izleti{tu tog jutra je izgledao kao autopista. Mnoge je probudila gromoglasna buka “stra{nih ma{ina” nabuxenih na samo wihovih vlasnika znani na~in. Ujutru je u “Raju na Moravi” sve brujalo od sjajnih xipova, motora i ~etvoroto~ka{a (kvadova). Toga dana u Mr~ajevcima, kod Jev|a, odràna je ~etvrta “Xipijada”. Takmi~ara je bilo sa svih strana, Beograd, Ni{, Loznica... 60 posada xipova, 20 kvadova i motora, ukupno 150 voza~a. Svi voze na sopstveni rizik, uz punu materijalnu, moralnu i krivi~nu odgovornost u kategorijama soft (tri kategorije), hard, moto kros i turizam. Takmi~ari su izuzetno hrabri i odva`ni, spremni da u~ine i nemogu}e, da pre|u duboku reku, pregaze nepregazivo blato, pre|u deo puta s kamena na kamen, da se prevrnu, a kolege ih isprave i ponovo vrate na stazu. To su ekstremno te{ki i zahtevni doìvqaji koji ovaj sport ~ine jedinstvenim, atraktivnim i zabavnim. Voza~ sa suvoza~em mora da ima sposobnost navigacije i druge ve{tine korisne za snalaèwe u divqini.

Avantura moè da po~ne. Xipovi su spremni za start vo`we po karti, svi su dobili uputstva i kodeks pona{awa, precizno nacrtanu mapu... Kolona xipova, kvadova, motora i turista duga nekoliko stotina metara kre}e put mr~ajeva~kog grobqa, odakle je start. Pre dolaska na start, zastali su na mestu gde su u avionskoj nesre}i poginuli jedan od osniva~a SK “Morava 4x4” Dragutin \orem Popi} i jo{ tri osobe. Put daqe vodi planinskim vrletima i bespu}ima Ostre, Vujetinaca, Bora~a i natrag do “Raja na Moravi”. Staza naizgled neprohodna i za pe{ake, ali ovi mladi i hrabri takmi~ari savla|uju sve prepreke, potoke, uvale, duboko blato, kamewe. Bri`qivo je odabrana, precizno trasirana i obeleèna. Prolazna mesta su va`ne odrednice i bitna za beleèwe prolaznog vremena radi kona~nog rezultata, posle savladanog zadatka. Ali, èqa za pobedom i osvajawem pehara je snaga koja nadasve ove hrabre qude goni da pokaù svoj takmi~arski duh. Stazu dugu 80 kilometara punu iznena|ewa na svakom kilometru savladali su svi takmi~ari. Posledwi voza~ stigao je na ciq sa dva sata kasnije od pobednika. Kada su stigli, sve ih je ~ekao, a {ta drugo do ~uveni mr~ajeva~ki svadbarski kupus, sa draga~evskim sirom i projom, kao i pe~ewe i neizbe`na peva~ica sa bendom. I sve tako do pono}i, a sutra novi izazov - brzinski ispit spretnosti... DRUGI DAN Nekoliko spava~a u bungalovima na Moravi èlelo je da vidi kako je lepo jutro

pored ove reke. Jutro je tek rudelo bacaju}i sjaj na penu{ave moravske talase, ~ak se i detli} u}utao, a àbqi hor je bio na pauzi. Samo Morava ùbori i pri~a svoju drevnu pri~u, a razumeju je samo oni koji su navikli na wene }udqive talase, na tajnovite i zastra{uju}e brzake i pitome ti{ake. Ovu ti{inu i mir prekido{e prve ma{ine koje su po~ele da pristiù u nove avanture sa èqom da postanu deo moravske energije. Prvi je startovao moto kros kvadovi, motocikli na ~etiri to~ka. Na brzinskom ispitu spretnosti, na stazi od 2.500 metara, takmi~ilo se 20 posada. U Mr~ajevcima poodavno postoji dvadesetak vlasnika kvadova, spremnih da pokaù svoju ve{tinu. Wima su se, na poziv SK “Morava 4x4” pridruìli i kvadisti iz cele Srbije. U èqi da potpomognu promovisawe moto-

sporta, jer su sve to qubiteqi motora i ovo je bila prilika da pokaù koliko su boqi od konkurencije. Mr~ajev~ani svim silama popularizuju trke kvadovima, jer, kako reko{e, ima jo{ momaka samo ih treba pokrenuti da se takmi~e. Tako }e ìveti zdravim ìvotom sportista. @eqa im je da izgrade stazu za moto kros o ~emu su i na licu mesta razgovarali sa gradskim rukovodstvom. Da zasluùju ovakvu stazu, govori i podatak da je Mr~ajev~anin Matija Ruì}, u~enik prvog razreda sredwe vazduhoplovne akademije pobedio na stazi “Raj na Moravi”. Bio je boqi od Zemunca Marka Jovanovi}a i Lazara Lilka Milovanovi}a iz Ra`wa. Vo`wu kvadova posmatrala je brojna publika, koja je uìvala u majstorijama voza~a. Posle pauze, takmi~ari u brzinskom ispitu spretnosti sa svojim xipovima su na

POBEDNICI Soft prva klasa: prvo mesto Mladen Semiz iz Kupinova, drugo Du{an Nedi} Beograd i tre}e Darko Dimitrijevi}, Poèga. Soft druga klasa: prvo mesto Branko Rabrenovi} Beograd, drugo Milo{ Spasojevi}, Mladenovac, tre}e Mihailo Risti}, Ni{. Soft tre}a klasa: pobenik Marko Mili}evi} Ariqe, drugi Boò Vu~i}evi} Ariqe i tre}i Mihailo Vuka{inovi}, Poèga. Hard klasa: prvo mesto Milo{ Pavlovi} Mladenovac, drugo Spasoje Vladisavqevi} i tre}e Aleksandar Sto{i}, Mladenovac. Moto kros (kvadovi): prvi Matija Ru~i} Mr~ajevci, drugi Marko Jovanovi} Zemun, tre}i Lazar Lilko Milovanovi}, Raàw. Memorijal Dragutin \orem Popi}: prvi Boò Vu~i}evi} Ariqe, drugi Branko Rabrenovi} Beograd, tre}i Mihailo Vuka{inovi}, Poèga. Pobednicima je pehare uru~io gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}.

startu staze, 60 posada terenskih vozila u savla|ivawu prepreka te{ko prohodnih terena spremni da krenu u borbu kako sa konkurentima, tako i sa surovim uslovima staze, najteìm u ovom motosportskom takmi~ewu. Ovo je jedinstven doga|aj koji spaja odli~an {ou program i najboqe ekstremne sportiste. îni mi se da za ove neustar{ive takmi~are ne postoje granice, vratolomije su obavezni deo wihovih majstorija. Tu snaga i brzina nemaju velikog uticaja, ve} spretnost i snala`qivost. Takmi~ari pristigli sa raznih starna prevalili su stazu od 2.500 m na kojoj su se takmi~ili u spretnosti, ali i testirali izdr`qivost svojih ma{ina. Ciq mr~ajeva~ke “Xipijade” je turisti~ka promocija â~ka. U~esnici “Xipijade” su rekli da su zadovoqni izborom staze, organizacijom i gostoprim-

stvom doma}ina. Nakon zavr{etka takmi~ewa u brzinskom ispitu, usledila je zajedni~ka ve~era, dodela diploma i zahvalnica. Manifestaciju su posetili gradona~elnik â~ka mr Vojislav Ili} i ve}nik Ostoja Mijailovi}. Gradona~elnik se obratio takmi~arima, zahvalio im na masovnom odzivu, ~estitao na postignutim rezultatima i poèleo im sre}an povratak ku}ama. Gradona~elnik nije krio odu{evqewe odli~nom organizacijom “Xipijade”, pa je izrazio èqu da Grad â~ak dogodine bude wen pokroviteq. Zavr{ena je ~etvrta “Xipijada”. Bio je ovo dan za pam}ewe, sjajni xipovi, jo{ lep{i kvadovi, hrabri voza~i, lepo vreme i nekoliko stotina posetilaca napravili su pravu karnevalsku atmosferu u “Raju na Moravi” kod Jev|a. M. Jev|ovi}

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

DRAGA^EVSKE TKAQE I DANAS @ALE ZA UGA[ENOM ZADRUGOM

DA SE NIT NE PREKINE...

dru`ni rad. Dobra je i ideja da se u Draga~evu organizuju {kole tkawa i keramike. Va`no je da se nit ne prekine i da se sa~uva tradicija. Ko boqe moè da govori o tkawu od vrednih draga~evskih tkaqa. Wihovo ume}e ne bi trebalo da preraste u zaborav - rekla je Sneàna A{anin, etnolog Narodnog muzeja u â~ku.

Tepisi, zavese, vezene {ustikle, {trikani xemperi i ostali rukoradi, po kojima se pro~uo draga~evski kraj, oduvek su izazivali uzdahe èna, bez obzira u kom delu sveta ìve. Izrada predmeta doma}e radinosti od prirodnih materijala, pamuka, vune, lana, konopqe dugogodi{we je iskustvo èna, koje su radile u poznatoj i nikada zaboravqenoj Draga~evskoj zadruzi “Rajka Borojevi}” u Dowem Dupcu.

edamdesetogodi{wa Marija Gogi} u Zadruzi je radila 30 godina i za taj period je vezuju veoma prijatna iskustva. Kako kaè, imala je mnogo posla, ali uprkos tome uspevala je da ispuni i sve porodi~ne obaveze. Ostvarivala je dobru zaradu, jer su ru~ni radovi bili na ceni. Iako Zadruge vi{e nema, Marija i daqe rado seda za razboj i uìva u prekrasnim motivima koje stvara. Iako je ekonomska kriza u~inila svoje, i sada se za wene kvalitetne tepihe na|e po koji kupac. Istina, danas ih je mawe, a i zarada nije dobra kao ona nekada{wa. Otuda se sa setom se}a nekada{wih vremena. - Imali smo krasnu zadrugu, za koju smo radili i koja je brinula o prodaji na{ih proizvoda. Draga~evske ène su veoma vredne i nisu posustajale. Radile smo i tokom no}i, da bismo ispo{tovale kupce. Solidno smo zara|ivale i uvek smo imale novca da u ku}u ne{to prinovimo. [kolovale smo decu od tih prihoda. Sve nam je i{lo na ruku. Iako su se vremena promenila, ja se i daqe ne predajem. Istina, radim mawe, ali kad sednem za razboj ponovo pronalazim sebe, jer ja u tkawu uìvam. Uglavnom radim po naruxbini i kada imam posla dnevnica mi iza}e oko dve i po hiqade dinara. Ipak, u odnosu na nekada{wa vremena - naruxbine su vrlo retke - kaè Marija, koja se bavi izradom tkanih tepiha, zavesa, }ebadi, {tofova... A weni rukoradi samo {to ne govore.

NEZABORAVNA “DRAGA^EVSKA TERAKOTA”

[TO SU OKOM VIDELE, TO SU STVARALE! Nekada jedina zadruga èna na prostoru biv{e SFRJ, koja je zapo{qavala oko 300 èna iz Doweg i Gorweg Dupca, Vi~e, Milatovi}a, Kaone, danas je u ste~aju. Razlog wenog propadawa bilo je suèno trì{te, nelojalna konkurencija i nizak standard gra|ana, koji nisu sebi mogli da priu{te ovakve proizvode, istakla je Marija Vuli}evi}, biv{i direktor, koja je u Zadruzi provela 35 godina. - Zadruga “Rajka Borojevi}” je

Tkaqa Marija Gogi}

bila svuda poznata. Na{i ru~ni radovi su bili ceweni i prepoznatqivi i u zemqi i u inostranstvu. Mnogu ve{tih ruku je stvaralo wenu gotovo {ezdesetogodi{wu istoriju. Nastala je iz Sekcije èna koja je osnovana 1952, da bi tek deset godina kasnije bila registrovana kao Draga~evska zadruga èna “Rajka Borojevi}”. Upropastilo nas je suèno trì{te i uvozna roba lo{ijeg kvalitet, koja je imala niske cene. Materijali koje smo koristili su bili prirodni i skupi, a skup je bio i na{ ru~ni rad, tako da smo sve teè opstajali na trì{tu - rekla je Marija Vuli}evi}, àle}i za onim sre}nim vremenima, kada su Draga~evke izgarale nad ru~nim radom. [to su o~ima videle - to su umele i da izrade. Davale su ìvot materijalima, slagale boje i stvarale neponovqive motive.

OBNOVITI KAMPOVE TKAWA I KERAMIKE Udruèwe “Snovalice”, koje je na inicijativu Danice Pilipovi} osnovano 2007. godine, sa prevashodnim ciqem da se bavi promocijom seoskog turizma, imalo je tako|e potporu u Zadruzi, koja je, ina~e, svoj krah doìvela u 2010. godini. ^lanice Udruèwa “Snovalice” imaju nameru da pokrenu novu zadrugu, koja bi afirmisala ru~ne radove ovog kraja i privukla Draga~evke da se ponovo okrenu doma}oj radinosti i na taj na~in obezbede dopunske prihode u doma}instvu. Predstavnici lokalne samouprave su ponudili prostor u obnovqenoj {koli u Dowem Dupcu, u kome bi mogle da se organizuju radionice za mlade Draga~evke, u okviru kojih bi savla|i-

{to ne mo`emo da obezbedimo odgovaraju}u koli~inu rukorada. Ipak, verujem da }emo u narednom periodu prevazi}i prepreke i vratiti u `ivot doma}u

vale tehnike ru~ne izrade razli~itih predmeta. - U saradwi sa Zadrugom èna uspe{no smo organizovali kampove tkawa i keramike. Bila su to lepa i sre}na vremena. Ovi sadràji su se kasnije preselili u Gu~u i organizovani su za vreme Sabora truba~a. ^lanice “Snovalica” èle da obnove {kolu tkawa i kamp ~uvene “Draga~evske terakote”. Nai{li smo na razumevawe predstavnika lokalne samouprave. Direktor Centra za kulturu i sport Adam Tadi} nam je ponudio da u prostorijama Osnovne {kole okupimo tkaqe, koje }e svoje ume}e preneti mladim ènama - rekla je Danica Pilipovi}, predsednik Udruèwa “Snovalice”, obja{wavaju}i da je prava {teta {to se tkawem u tom delu Draga~eva danas bavi samo devet èna. Ona je naglasila da bi pod hitno trebalo ne{to u~initi na poqu edukacije, kako bi se ovaj stari zanat sa~uvao. - Smatram da i danas postoje kupci za ovu vrstu proizvoda. Cene ne bi trebalo da predstavqaju veliki problem. Re~ je o ekskluzivnoj robi, koja je skupa upravo zbog ru~ne izrade i prirodnih materijala. Problem je

Kako lepota draga~evskog kraja mo`e da op~ini qude, potvr|uje i pri~a tridesetpetogodi{we Danijele Golubovi} Ze~evi}, koja je zbog qubavi napustila Beograd i do{la da `ivi u Milatovi}ima. Danijela je diplomirala na Fakultetu primewenih umetnosti, na odseku za keramiku. Kolonija keramike “Draga~evska terakota” dovela ju je u Dowi Dubac. Zaqubila se u Draga~evca i wegov kraj i tu je i ostala. Sada u porodi~noj ku}i, u ateqeu, izra|uje ~inije, {oqe, tawire... Danijela isti~e da primewena keramika danas nije toliko u trendu. Popularniji su veb dizajn, grafi~ki ili industrijski

Zgrada nekada{we Zadruge

radinost u draga~evskim selima, koja su se po ovoj vrsti proizvoda svuda pro~ula - nagla{ava Danica. Na sastanku predstavnica èna iz draga~evskog udruèwa “Snovalice” i ~a~anskog “Bosiqka”, koja okupqaju ukupno 26 ~lanova, dogovoreno je da u narednom periodu ostvare ozbiqniju saradwu, jer i jedni i drugi brinu o ~uvawu starih zanata. Slavica Petrovi}, koja stoji na ~elu Udruèwa “Bosiqak”, smatra da bi saradwa draga~evskih i ~a~anskih èna bila veoma korisna, jer bi zajedni~kim nastupom na trì{tu ostvarivale boqe efekte u promociji i prodaji ru~no izra|enih proizvoda. - Draga~evo je mnogo toga izgubilo zatvarawem Zadruge èna. Narodni muzej u â~ku podràva ideju da se obnovi rad za-

dizajn, a razlog tome je potro{a~ko dru{tvo. - Keramika je ne{to suptilnije. Vi{e vu~e prema starim zanatima. Me|utim, ona je uz to i itekako moderna. Qudi su je zapostavili, jer kod nas jo{ uvek vlada ono tradicionalno vi|ewe keramike. Svetska keramika je daleko odmakla, a na{a kupovna mo} nije na tom nivou da bi mogla da je isprati - kaè Danijela, koja je do sada svoje radove izlagala na oko 60 grupnih izlo`bi. Dobijala je i zapaène nagrade. Ona isti~e da joj je Draga~evo za srce priraslo i da u wemu ima neiscrpnu inspiraciju. I ova mlada èna se nada da }e, zahvaquju}i Udruèwu “Snovalice” i nekolicini entuzijasta, kolonija keramike i {kola tkawa ponovo zaìveti u ovom kraV. S. ju, jer tu i pripadaju.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

LU^ANI

U MILATOVI]IMA OBELE@ENI DAN [KOLE I DVOSTRUKI JUBILEJ

MALE [KOLE STVARAJU VELIKE QUDE

Osnovna {kola “Vuk Karaxi}” u selu Milatovi}i, izdvojeno odeqewe u Kaoni, obele`ila je u petak, 8. novembra, prigodnim programom 75 godina postojawa. Ujedno je u Milatovi}ima obele`eno i 145 godina {kole u Kaoni. Kako je re~eno prilikom proslave, kada je {kola po~ela da radi, nastava je organizovana u ku}i Kuzmana Vuki}evi}a. Nova {kola je sagra|ena 1946, i u woj se i danas odvija nastavni proces. Osnovnu {kolu “Vuk Karaxi}” poha|a 61 u~enik, a nastavu u izdvojenom odeqewu u Milatovi}ima 15 |aka. irektor {kole Gordana Kaplarevi} zahvalila se predsedniku op{tine, kompletnoj op{tinskoj upravi i

svim ostalim saradnicima {kole na nesebi~noj podr{ci, koju su im pru`ili u realizaciji brojnih aktivnosti.

- Danas slavimo Dan {kole i dvostruki jubilej: 75 godina od osnivawa Osnovne {kole u Milatovi}ima i 145 godina od po~etka rada mati~ne {kole u Kaoni. Obele`avawem ovog dana, odajemo du`nu zahvalnost jednom od najve-

Osnovna {kola u Gora~i}ima je u subotu, 9. novembra, obele`ila 145 godina uspe{nog rada. Povodom Dana {kole, u~enici i nastavnici su za svoje goste pripremili veoma interesantan program, u kome su svoj dar posebno ispoqili ~lanovi dramske sekcije, vrsni recitatori i muzi~ki obdarena deca. Proslavi su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, koji su najavili da }e i u narednom periodu posve}ivati veliku pa`wu obezbe|ivawu jo{ boqih uslova za kvalitetno odvijawe nastavnog procesa u svim draga~evskim {kolama. snovna {kola u Gora~i}ima je po~ela da radi daleke 1868. godine. Od 1933, do 1939, ova obrazovna ustanova je nosila ime O[ “Hajduk Veqko”. U tom periodu je zabele`en porast broja u~enika, pa je {kola, zbog nedostatka prostora, radila u dve smene. Od 1973, pa sve do 1996. godine nosila je ime narodnog heroja Du{ana Plazini}a, da bi nakon tog perioda dobila novi naziv O[ “Gora~i}i”. Pre 45 godina imala je 548 u~enika. Dele}i sudbinu svih ostalih seoskih {kola u Srbiji, broj |aka se postepeno smawivao, tako da danas nastavu u ovoj {koli poha|a 147 u~enika. Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, koja redovno izdvaja zna~ajna sredstva za oblast obrazovawa, Osnovna {kola u Gora~i}ima je dobila daleko boqe uslove za rad. U novijem periodu ure|en je kompletan {kolski prostor. Ura|eni su podovi i sanitarni ~vorovi. U~ionice su opremqene novim stolicama i stolovima. I {kolsko dvori{te je, tako|e, dobilo lep{i izgled. Planirano je da se u narednom periodu urade prilazne staze u dvori{tu. U toku je i izrada projekta energetske efikasnosti.

}ih imena srpske istorije, ~ije ime nosi na{a {kola. Ujedno odajemo zahvalnost i svima drugima koji su zaslu`ni za razvoj {kole i

uspe{no nosili misiju obrazovawa. Na{ zadatak je da ove mlade generacije izvedemo na put, da ih pripremimo za `ivot, da im usadimo znawe, a znawe je mo} i siguran na~in za uspe{no formirawe li~nosti. O nama i na{oj {ko-

li najboqe govore na{i sada{wi i biv{i u~enici, eminentni stru~waci u razli~itim oblastima, marqivi i vredni qudi. Uvek }emo te`iti da gradimo kvalitetno obrazovawe, da budemo uspe{ni u svojoj misiji i stvaramo {kolu po meri deteta - rekla je u svom nadahnutom govoru Gordana Kaplarevi}. Kako je istakao predsednik op{tine Mladomir

Sretenovi}, lokalna samouprava }e i daqe nastojati da pru`i potporu obrazovawu, kao {to je to i do sada ~inila. On je izrazio uverewe da }e u~enici u`ivati tokom zime uz tople radijatore, jer je u {koli ura|eno centralno grejawe. Osim toga, i {kolsko dvori{te je dobilo novu ogradu, pa }e deca mo}i opu{tenije da se igraju u {kolskom prostoru. Na~elnik [kolske

uprave Danilo Beodranski se pridru`io ~estitkama povodom zna~ajnih jubileja i istakao da „ovako male {kole uvek mogu da stvore velike qude, {to je pokazala i dosada{wa praksa ove obrazovne ustanove, ali i mnogih drugih u Srbiji“. Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} je u~enicima oklonio po jednu fudbalsku i ko{arka{ku loptu. V. S.

OSNOVNA [KOLA „GORA^I]I” OBELE@ILA 145 GODINA RADA

NADAHNUTOM PRIREDBOM PROSLAVILI DAN [KOLE

Kako je istakla Sneàna Ili}, direktor {kole, ova obrazovna ustanova je kroz svoj dugogodi{wi rad utisnula snaàn pe~at razvitku draga~evskog kraja. Weni u~enici su uvek beleìli sjajne rezultate na takmi~ewima. Takvu praksu i danas uspe{no neguju. U {koli postoje dramska i recitatorska sekcija, koje odli~no rade. U~enici ove {kole su zabeleìli dobar plasman na okru`nim takmi~ewima iz biologije i geografije. U~estvovali su i na op{tinskoj [kolskoj olimpijadi, na kojoj su {ahisti osvojili zlatnu medaqu. U oblasti likovne kulture na Majskom salonu redovno dobijaju zna~ajna priznawa. Posebnu nagradu su osvojili i na Sajmu

{kolskog izdava{tva, za svoj prvi {kolski list “Gora~anac”. I na eparhijskom takmi~ewu iz veronauke zauzeli su tre}e mesto. Mladomir Sretenovi}, predsednik op{tine, pozdravqaju}i prisutne u~enike, wihove roditeqe i nastavnike, naglasio je da }e lokalna samouprava i daqe izdvajati zna~ajna sredstva za unapre|ewe {kolstva u Draga~evu. On je po`eleo da se {kolsko zvono u ovom selu uvek ~uje i da ova {kola iz godine u godinu upisuje sve vi{e |aka. Kako je rekla za “^a~anski glas” odlika{ica Ivana Glavowi}, u~enica osmog razreda, Osnovna {kola u Gora~i}ima

ima odli~ne uslove i zahvaquju}i tome, a naravno i izuzetnom zalagawu nastavnika, weni |aci i ostvaruju sjajne rezultate na raznim takmi~ewima. - Imamo dobre uslove za rad i nastavnike koji nam mnogo pomaù u ostvarivawu na{ih ambicija. Zahvaquju}i tome, svako novo takmi~ewe doìvqavamo kao veliki izazov. U pro{loj {kolskoj godini osvojila sam drugo mesto na okru`nom takmi~ewu iz biologije, {to za mene i moju {kolu predstavqa veliku satisfakciju. Zahvaquju}i takmi~arskom duhu, koji se u ovoj sredini posebno neguje, u~enici ove {kole }e uvek davati maksimum kaè Ivana. Nastavnik muzi~ke kulture Ivan Dimitrijevi} smatra da se O[ “Gora~i}i” izdvaja po veoma izraènoj zainteresovanosti u~enika za sve vannastavne aktivnosti. - Muzi~ka kultura je kao predmet veoma zanimqiva i deca je generalno oboàvaju. Radim u tri seoske i jednoj gradskoj {koli i na osnovu svog iskustva mogu da kaèm da deca u seoskim sredinama imaju veoma lep pristup ovom predmetu i mnogo su vi{e zainteresovana za vannastavne aktivnosti. Ova {kola ima odli~ne uslove za rad, ali i izuzetno talentovanu i vrednu decu. U~enici i nastavnici su puni entuzijazma i uvek spremni za nove izazove. Upravo zbog toga i ostvaruju izuzetne rezultate - rekao je Ivan Dimitrijevi}, dodaju}i da mu je izuzetno drago {to pripada jednom ovakvom kolektivu. V. S.

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

DOM KULTURE ÂÂK - UTORAK, 19. NOVEMBAR - NM LIBRIS ELEKTRONSKE KWIGE, kwièvno ve~e Mala sala u 19:00

Pozori{na predstava "Samo neka bude lepo" Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, koja je danas trebalo da bude izvedena u Domu kulture ^a~ak, otkazana je. Kupqene ulaznice mogu biti vra}ene u biletarnici Doma kulture

- ^ETVRTO BALKANSKO BIJENALE, me|unarodna izlo`ba postavqena u galerijskom prostoru Doma kulture, Narodnog muzeja, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i u depou, Legatu “Bogi}a Risimovi}a Risima” depo

- TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 15. 11. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 16. 11. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 17. 11. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 18. 11. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 19. 11. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 20. 11. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 21. 11. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

OGLASI

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

Na osnovu ~lana 8. Odluke o nagradama i priznawima grada â~ka ("Sl. list grada â~ka" broj 19/2013), Komisija za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada â~ka upu}uje

JAVNI

POZIV

ZA DOSTAVQAWE PREDLOGA ZA DODELU DECEMBARSKE NAGRADE GRADA ZA 2013. GODINU Pozivamo preduze}a, ustanove, druge organizacije i organe, grupe gra|ana i pojedince da podnesu predloge za dodelu Decembarske nagrade grada za 2013. godinu. Decembarska nagrada grada dodequje se povodom Dana grada - 18. decembra. Nagrada se dodequje za naro~ito isticawe u privrednom, nau~nom, kulturnom, prosvetnom, zdravstvenom, sportskom i drugim oblicima stvarala{tva. Nagradu moè dobiti fizi~ko ili pravno lice koje ima prebivali{te, odnosno sedi{te, na teritoriji grada â~ka. Predlozi za nagrade moraju biti obrazloèni. Predlozi za nagrade mogu se dostavqati do 23. novembra 2013. godine. Predlozi podneti posle ovog roka ne}e se razmatrati. Predlozi za nagrade mogu se predati na pisarnici Gradske uprave ili po{tom na adresu: Skup{tina grada â~ka - Komisiji za obeleàvawe praznika i dodelu priznawa, ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 â~ak. KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA I DODELU PRIZNAWA

PRODAJEM ZASEBAN STAN OD 160 M2, U KU]I, TRI SOBE, DVA KUPATILA, LUKSUZNO KOMPLETNO NAME[TEN. HITNO, RADI ODLASKA U INOSTRANSTVO. CENA 70.000 EVRA. TELEFON: 065/ 464-6-995

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 22.500 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 6. sprat, cg, Avenija 2. Cena 31.000 eura P- 58 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 35.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Industr.zona. Cena 21.000

eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 33.000 eura P-65 m2, 2. sprat, CGkalorimetri,kod Lukoil pumpe, nov, sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P- 50 m2, 6.3 ara, Kulinovci, 32.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija. Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 40.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 43.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura IZDAVAWE P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava}e sobe, CG. Cena 140 eura P-43 m2, 7. sprat, B. Oslobo|ewa, name{ten, CG, terasa, lift, 120 eura P-68 m2, 1. sprat, {etali{te, name{ten, dvoiposoban, cg, 200 eura IMAWA 2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 17000 eura sa stvarima 2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e, 43.000 eura 180 m2, 1 ha, Ka~ulice, 16.000 eura 90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata, 30.000 eura 50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 eura

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

OGLASI

MALI OGLASI KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 PRODAJEM NOV, NEUSEQAVAN STAN NA ALVAXINICI, 1. SPRAT, 33 M2, CG. TEL: 064/14-14-324

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0228

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, nov, centar grada na 2. spratu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77. 78 m2, kod restorana “Brvnare”. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari. Tel. 062/ 514429 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7. sprat, cg. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod H. Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban stan od 70 m2, u Aveniji 2, 3. sprat, kod Preh. {kole, ima terasa i podrum. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki venac, 2. sprat. Cena 54.000 evra. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM trosoban stan, nov, dupleks, kod H. Morave, 3. sprat, CG, ima terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, nov, Kej, cg, ima lift i terasa. Cena 41.000 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan u centru grada, renoviran, cg, pogodan za poslovni prostor. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, ima gara`a i podrum. Tel. 032/ 342-190

IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM name{tenu garsoweru u soliteru kod „Tempa“ u ^a~ku. Prvi sprat, povoqno. Tel. 031/552-862, 031/835-038 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, zgrada fas. cigle, kod H. Morave, prizemqe, cg, terasa. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM TROSOBAN STAN na 2. spratu, Avenija 2, kod Prehrambene {kole. Cena 38.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855 PRODAJEM plac u Atenici od 1.5 ha, na placu objekat 32 m2, {tala 70 m2, tren 100 m2, 80 ari ogra|eno, parcela zasa|ena tre{wom, uvedena voda i struja, pored asfalta. Cena 21.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 58 m2, 1. sprat, CG, Avenija. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvoiposoban stan od 51 m2, bez ulagawa, CG, ima lift, Kej. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar. Tel. 032/ 371-263, 064/ 1817-247 PRODAJEM dvosoban stan od 65 m2, drugi sprat, u Qubi}skoj ulici. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM dvosoban stan od 62. 80 m2, 3 sprat, cg, terasa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 62 m2, ulica Vojvode Stepe. Tel. 065/ 453-3-818 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 , zgrada od fasadne cigle u Aveniji. Tel. 060/ 348-9-270

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081

PRODAJEM liniju za proizvodwu drvenih paleta u odli~nom stawu, kapacitet 2000 komada mese~no. Besplatna pomo} za pronala`ewe tr`i{ta. Cena 5500 eura. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift i podrum, 2 terase. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, ima terasu, dva lifta. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, 6 sprat, cg, 2 terase, ima lift. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 56, 83 m2 u Aveniji 2, ima lift, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, 1. sprat, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, 3. sprat, renoviran, {iri centar. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^. P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, 3. sprat, na Alvaxinici, cg, ima lift i terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, Avenija 2, 3. sprat, cg, ima terasa. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, 2. sprat, H. Morava, ta, ima terasa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 48 m2, 1 sprat, kod H. Morave. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM dvosoban stan od 47 m2, vp, cg, velika terasa.

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, {iri centar, 2. sprat, podrum, cg, terasa, u stanu ostaje deo stvari. Cena 29900 evra. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod Hotel Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 43 m2, nov, centar , 3. sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, 4. sprat, dve terase. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave na 1. spratu, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, renoviran, odmah useqiv, cg, terasa, lift. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48 m2, cg, terasa, dva lifta, kod “Brvnare”. Cena 26.400 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini H. Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 , Gvo`|ar, prizemqe, ta. Cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, cg, u Balkanskoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednoiposoban

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Cena 380 E/m2 . Hitno Tel. 063/843-0-214

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2. Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM jednosoban stan na 1. spratu, cg, renoviran, ul. 7. jula. Tel. 060/ 349-8-490 IZUZETNO POVOQNO PRODAJEM TROSOBAN STAN OD 82 M2, KOD HOTELA MORAVA. CENA 49.500 EURA. TEL. 032/ 333872, 062/ 302-240

PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 stan od 42 m2, Kej, 4. sprat, terasa, u dobrom stawu. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dva nova jednoiposobna stana , Vinara , 39 m2, terasa, ima lift, 6. sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 45 m2, veliki, kod H. Morave. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 40. 66 m2, Qubi} kej, 5. sprat, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, prizemqe, zgrada fas. cigle, cg, terasa, kod H. Morave. Cena 21.000 evra. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, Qubi} kej, vp, cg. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, u Aveniji, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM jednosoban stan od 34 m2, {iri centar, 5. sprat, cg. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 30 m2, u centru, 3. sprat, cg, novija gradwa. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, vp, Alvaxinica. Cena 15.500 evra sa stvarima.Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM garsoweru od 24 m2, 5. sprat, u perfektnom stawu. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM garsoweru od 20 m2, 5. sprat, Nemawina, cg.

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 KUPUJEM ORDEWE, MEDAQE, STARO ORU@JE / SABQE, JATAGANE, KAME, KUBURE /, UNIFORME, OZNAKE, STARE UMETNI^KE SLIKE, SATOVE I OSTALE ANTIKVITETE. TEL. 032/ 372-155, 063/ 807-2-772

POTREBNI ugostiteqski radnici sa iskustvom za rad u srpskom restoranu u Austriji. Tel. 062/ 817-1-920 Cena 16.500 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224-590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, dve terase, ima podrum, strogi centar. Tel. 065/ 141-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2 , ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 65 m2. Cena 31.000 evra. Tel. 064/ 1374-137 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2544 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 57 m2, kod H. Morave, cg, terasa, 2 lifta, 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel.064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 55 m2, kod Hotel Morave, cg, ili mewam, uz doplatu za mawi stan. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 54 m2, Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 54 m2, u centru grada. Tel. 064/ 158-9363

PRODAJEM stan od 53 m2 kod “Solida”. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM stan od 52 m2, nova gradwa, Sin|eli}eva 80. Cena po dogovoru, Preduze}e “Benevento”. Tel. 032/ 375-300 PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini Doma zdravqa. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6058 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 971-1-112 PRODAJEM stan od 48 m2, ulica K. V. Popovi}a br.14. Tel. 061/ 661-1-124 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM stan od 43 m2, nov, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ M. Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2 , centar grada, cena 25.500 evra. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 37 m2, VP, u dobrom stawu, cg, ulica Sin|eli}eva. Cena 22.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 32 m2, cg, Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 30 m2, 1. sprat, renoviran, cg, terasa, podrum, ul. 7. jula. Cena 24.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 28 m2, kod Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 18 m2, Nemawina ulica. Cena 16000 evra. Tel.064/ 137-4-137 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 6732-969 PRODAJEM ku}u od 300 m2, na dva nivoa u Aveniji. Cena 90.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 200 m2 / Po+P+1/ u Trbu{anima, sa 13

OGLASI

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

ari placa. Cena 23.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u od 170 m2 u Trbu{anima, 13.5 ari placa, dve terase, u perfektnom stawu. Cena 21.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru- Zova, apartmanskog tipa, 174 m2, ku}a u sivoj fazi, 10 ari placa. Cena 90.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, 9, 61 ar placa, 24 m2 pom. prostorije,15 m2 garaà, cg, cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5 ari placa kod Po{tinog magacina. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/ 434-2-190 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , dva ulaza, plac 4.9 ari, legalizovana, ukwièna kod “Forma Ideale”. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u od 80 m2 , centar grada, 2.23 ara placa, pogodna za poslovni prostor. Cena 70.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, 4 ara placa, zidana garaà i pomo}ni objekat. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 56 m2, dvosoban stan ,1 ar placa. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dve ku}e na 50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa. Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli , 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom ). Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 52 m2 u Prijevoru, na Kamenici, plac 17.70 ari, gradska voda, trofazna struja. Tel. 032/342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara placa. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju , PPK, struja, voda, pom.objekat 10 m2, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 27.5 m2, u G. Atenici, 1 ar placa, pom.objekti od 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u , lokacija budu}nosti. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM seosko doma}instvo u D. Gorevnici, ku}a 60 m2 , 50 ari placa, vo}e, sala{, senik, pomo}ni objekti. Tel.032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 , 30 ari placa, 55 ari zemqe, 1,50 ha {ume. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM doma}instvo sa tri ku}e , u Slatini, 70 ari placa, pomo}ni objekti od 200 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Draga~evu, ku}a 50 m2, 4,5 ha zemqe, pom. prostorije, voda , struja, telefon. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko imawe u G. Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u â~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM lokal od 37 m2, nov, odmah useqiv, Obili}eva ulica. Cena dogovor. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM lokal od 30 m2 u centru Gu~e, sa mokrim ~vorom, podrum 20 m2, 56 m2 stambeni deo. Tel. 064/ 262-9109 PRODAJEM monta`nu halu od 130 m2, na placu od 4 ara. Mogu}nost prodaje uz demontaù i prevoz na sopstveni plac.Tel. 065/ 222-552-4 PRODAJEM poslovni prostor povr{ine oko 70 m2 /Pr+1/, kod Tempa. Trenutno izdat. Cena 35.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 KUPUJEM jednosoban stan. Nudim kamion + novac. Tel. 069/ 161-0-777 MEWAM staru ku}u sa 4 ara placa na Du{anovcu /Marinkova bara /, za dvosoban stan u â~ku, uz doplatu. Tel. 036/ 857-040 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM trosoban stan u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten, 2 terase, grejawe, 2 lifta, 5 sprat. Moè na duì period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM trosoban nename{ten stan na Keju. Tel.

063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica V. Stepe. Tel. 064/ 2376-939 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/143-5-027 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2816 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, ima parno grejawe i ktv. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, blizu fakulteta “Megatrend”. Tel. 063/ 862-1-781 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu Lion, sa gara`om. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa cg, u ulici R. Po{ti}a, u prizemqu. Tel. 064/ 251-9-676, 032/ 552-2-863 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan na Vinari, od 69 m2, tre}i sprat, bez lifta, cg. Tel. 060/ 373-111-3 IZDAJEM dvosoban poluname{ten ili nename{ten stan sa grejawem. Lokacija Ciganmala. Tel. 032/ 537-2816, 064/ 411-4-996 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, Zvezdara, do marketa “Supervero”. Tel. 062/ 977-0228 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, kod Crkve S. Marka. Tel. 063/ 7435-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan- ku}a, poseban ulaz, nova gradwa, grejawe na ta. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, centar Ta{majdan. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe ta. Tel. 060/ 029-1-263 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, ta grejawe. Tel. 064/ 371-2307 IZDAJEM jednosoban name{ten stan za studente, u Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0071 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Pigovoj ulici, cg, kablovska. Tel. 061/ 806-0-169, 032/ 557-3-249 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u posebnoj ku}i, ulica 601, br. 9/1, u Loznici kod po{tinog magacina. Tel. 032/ 374-893 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u ku}i, poseban ulaz, sve odvojeno, grejawe ta.Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Tel. 060/ 623-0-085 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 19 m2, na Keju, u belom soliteru. Tel. 063/ 12920-53 IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim grejawem u Sin|eli}evoj 83/1. Tel. 063/ 7000-425, 700-957 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2 sa cg, u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 IZDAJEM garsoweru u soliteru na Qubi} keju sa cg. Tel. 061/ 815-4-395, 060/ 334-6460 IZDAJEM stan od 55 m2 na N. Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, cg, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM jednosoban konforan mali stan u Beogradu, prvi sprat, Filmski grad. Tel. 060/ 714-4-888 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4061 IZDAJEM stan sa cg, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu za studentkiwu , u Beogradu, , sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa cg. Tel. 032/ 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, uì centar. Tel. 064/ 969-3-636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za ènske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM sobu kod Prehrambene {kole. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0-490 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM zasebnu name{tenu ku}u od 50 m2, u blizini restorana “ Belvi”. Tel. 064/ 251-9-676 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM ku}u , name{tena, centar - kod “ KMN”, ta grejawe. Tel. 064/ 208-6-115 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u â~ku, u centru, kod “ Kule “. Pogodna za agencije. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima,

parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 032/ 327-326 IZDAJEM ku}u na Avlaxinici. Tel. 032/ 343-056 IZDAJEM stan u Preqini od 60 m2, pogodno za radnike. Tel. 061/ 111-6-439 IZDAJEM lokal d 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, auto-{kolu, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM lokal, pogodan za advokatsku kancelariju. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal preko puta ulaza u O[ “Milica Pavlovi}”. Tel. 063/ 843-4-149 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 PLACEVI PRODAJEM plac od 1.5 ha u Atenici, objekat od 32 m2, {tala 70 m2, tren 100 m2. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM wivu od 1 ha 12 ari, u D. Gorevnici - Ilijak. Tel. 032/ 806-085, 063/ 339-268 PRODAJEM plac od 1 ha u Prislonici, pored asfaltnog puta, pogodan za hale i magacin. Cena 500 eura/ar. Mogu} dogovor. Tel. 032/342-190 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM zemqu od 63 ara, u Prislonici, na Vasovi}a kosi. Tel. 032/ 554-9-204 PRODAJEM plac od 28 ari, na Qubi} brdu, na ravnom. Pro{la voda u blizini struja. Cena 5.000 evra. Tel. 063/ 8681-371 PRODAJEM plac od 24 ara, u Qubi}u, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222 PRODAJEM plac od 13.5 ari u Qubi} poqu, dozvoqena gradwa. Tel. 064/ 827-1-926 PRODAJEM plac od 12 ari, u Loznici iza {kole. Dostupna sva infrastruktura. Cena 5000 evra, mogu}a korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10.99 ari, u Preqini, pored asfaltnog puta. Cena 400 eura/ar. Tel. 063/691-761 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dostupna sva infrastruktura, dozvoqena gradwa objekta od 1000 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac od 6.72 ara u centru Gu~e, kao ure|eni kamp. Tel. 064/ 262-9-109

28 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom , sa gra|.dozvolom i projektom. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u â~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM plac od 5 ari na Obreù, ura|en projekat, dozvoqena gradwa. Cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM plac od 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9204 PRODAJEM placeve u Kotraì u centru, 7. km od Gu~e, pored puta. Jedan plac od 16, 81 ari, drugi od 6.26 ari. Tel. 064/ 118-8-485 PRODAJEM plac kod “Slobode”, struja, svi prikqu~ci, ulaz sa glavnog puta, od 5 do 10 ari. Tel. 064/ 474-0-580 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu

OGLASI do magistrale. Pogodno za stovari{te, auto-otpad. Cena180 eura.Tel. 064/ 250-7-493 RAZNO PRODAJEM liniju za proizvodwu paleta. Cena 5500 eura. Pomo} oko pronala`ewa posla. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM najnovije mape za sve vrste fabri~kih autonavigacija, za sve tipove vozila. Tel. 064/ 549-4-650 PRODAJEM obu}arske kalupe. Tel. 064/ 004-3-497 PRODAJEM dve ma{ine za prawe auta, po ceni od 250 evra. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM povoqno trosed i dve foteqe. Tel. 032/ 333-276 PRODAJEM vrata bez rama. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktorsku prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, o~uvan, perfektan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 400 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kompresor Atlas kopko, boca 260 l, motor 4 kv. Tel. 063/ 118-3-333 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM drvene police raznih veli~ina. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM komplet opremu za frizerski salon za dva radna mesta od eko ko`e. Tel. 064/ 852-6-614 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W,

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190 GARSOWERE 23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar 22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H.Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar 25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avlaxinica 26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2 29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava 27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi, 20 m2, 5. sprat, nov, cg, Nemawina, 16500 eura 24 m2 , 5. sprat, cg, centar, 20000 eura JEDNOSOBNI STANOVI 35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar 38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar 38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej 38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej 40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi} kej, 26.000 eura JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1 47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te 38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avlaxinica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Po`ega 42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej 43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura 39 m2, nov, 6. sprat, CG, lift, terasa, 27500 eura, Vinara 39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500 eura, Vinara 45 m2, 2.sprat, terasa, cg, Grad. [etali{te, 37000 eura DVOSOBNI STANOVI 59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avlaxinica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava 56 m2, 1 sprat, ta, 26.000 eura, Qubi} kej 55 m2, 3 sprat, ta, Nemawina, 29000 eura 60 m2, 9 sprat, lift, cg, Alvaxinica, 37000 eura 58, 30 m2, 6 sprat, cg, 36.000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, Gradsko {etali{te, 38000 eura 62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avlaxinica 83 m2, 2 sprat, ta, 52.000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 29.900 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30.000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara 47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica 60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avlaxinica, fasadna cigla 65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica 57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 31000 eura, Avenija 2 42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000 eura, centar 57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra, Avenija 2 53 m2, 2. sprat, CG, terasa, 37100 evra, Avenija 1 57 m2, 14 sprat, 2 lifta, cg, terasa, H. Morava, 26000 eura 58 m2, 12 sprat, cg, terasa, Qubi} kej, 31000 eura 55 m2, 1sprat, cg, Qubi} Kej, 36000 eura 55 m2, 3. sprat, cg, kod restorana Brvnara, 29.000 eura 53 m2, 3. sprat, cg, Avlaxinica, 31000 eura 52 m2, 2 sprat, ta, H. Morava, 33000 eura DVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej 63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlaxinica 68 m2, 1 sprat, gas, 40.000 eura, [iri centar 78 m2, 3 sprat, cg, gara`a, podrum, 52.000 eura, [iri centar 85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlaxinica 62 m2, vp, cg, gas, centar, 49600 eura TROSOBNI STANOVI 75 m2, 1 sprat, cg, 50.000 eura , H. Morava

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" moète videti na sajtu WEB NEKRETNINE. 75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura, H. Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 36.000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina 81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 49.500 eura, H. Morava 62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd 70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej 75 m2, 2 sprat, cg, Nemawina, 45000 eura 73,76 m2, 4 sprat, cg, Avenija, 40000 eura ÊTVOROSOBNI STANOVI 77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak 259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 125.000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica 56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana 51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode 110 m2,PO+P+PK, 34 ara, Lo¾nica, 20.000 evra 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi} 174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor 95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak 160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000 eura, {kola R. Mitrovi} 180 m2, PO+P+1, 36 ari, Kowevi}i, 70.000 eura 170 m2, SU+1+PK, 13.5 ari placa, Trbu{ani, 21000 eura PLACEVI 23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava 3 ara, 6.000 eura, Igalo 10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina 4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put Â-KV 3-5 ari , 1300 eura/ar, Tara- Zaovinsko jezero 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica 10 ari, 30.000 eura, Zlatibor 12 ari, 5000 eura, Loznica 1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica 49 ari, Kowevi}i, 39.200 eura 58 ari, Kowevi}i, 29000 eura 5 ari, Obre`, 16.000 eura 84 ara, Loznica, 8500 eura SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura Slatina, 3 ku}e /30 m2,50 m2, 42 m2/, 70 ari, 26.000 eura Slatina, ku}a, 1,5 ha, 55.000 eura Draga~evo, 45 ha, 20000 eura VIKEND KU]E Vidova, 100 m2,75 ari, 26.000 eura Ov~ar Bawa, 50 m2 2 ara, 10.000 eura Gorwa Atenica, 27.5 m2, 22 ara , 7.500 eura Loznica, 20 m2,15 ari , 5.000 eura Bawa Gorwa Trep~a,35 m2, 4 ara, 15.000 eura Prijevor, na Kamenici, 52 m2,17,7 ari, 26.000 eura Me|uvr{je, 35 m2,3 ara, 10500 eura Karaula, ku}a 60 m2, 38 ari, 16000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 23 m2, Alvaxinica, 18.000 eura 350 m2, Qubi}, 125.000 eura IZDAVAWE- POSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” IZDAVAWE- STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}”

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM postoqe za suncobran. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM aroniju i sadnice aronije. Tel. 064/ 342-0957, 032/ 725-057 PRODAJEM sadnice maline Tulamin i sadnice kupine ~a~anska beztrna. Tel. 032/ 351-970 PRODAJEM kru{ku viqamovku za pe~ewe rakije, vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM polovne drvene ustakqene prozore. Tel. 063/ 267-361 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334-346, 065/ 33-343-46

AGENCIJA

PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM dva tovqenika, te`ine oko 200 kg. Tel. 032/ 880-028, 064/ 160-0-876 PRODAJEM veoma kvalitetno livadsko balirano seno, cena po 130.00 dinara. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom, risiverom i pozicionerom. Cena 90 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM dve viqu{ke za biciklu, sa amortizerima. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM polovan, o~uvan TV Samsung, ekran 72 cm. Tel. 064/ 327-7939 PRODAJEM televizor Grundig. Cena 5.000 dinara. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM polovan Samsung televizor, u odli~nom stawu. Povoqno. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM lap top Dual Core u odli~nom stawu. Cena 110 eura. Tel. 064/351-4-072

PRODAJEM lap top Dual Core u odli~nom stawu, vi{e komada. Poziv ili SMS na broj 064/ 351-4-072 PRODAJEM telefon Nokia C 6, kupqena 2012.godine. Cena 60 evra. Tel. 032/ 353-016 PRODAJEM telefon Nokia 6101, cena 30 evra. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM ma{inu za {ivewe sa radnim stolom. Cena 6.000 dinara. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM ma{inu za {ivewe Bagat - Danica, ura|en servis. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM repariranu ve{ ma{inu Gorewe, garancija 1 godina. Tel. 060/ 305-9-712 PRODAJEM cerovu pe}. Tel. 063/ 642-329 PRODAJEM kvarcnu pe}. Tel. 063/ 643-534 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4149

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu, 47 m2 + gara`a, novo, ulica Dimitrija Tucovi}a.

STANOVI P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 23.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000

eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, garaà, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna garaà. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

SPORT

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

PRVA LIGA SRBIJE

PALA SLOGA FK Borac - FK Sloga

2 : 0 (0:0)

{anse Kraqev~ani su imali samo u prvom poluvremenu. - Na{a indolentnost i slaba priprema pred utakmicu su odlu~ile pobednika ovog derbija. Do{li smo u ^a~ak da poku{amo da dobijemo me~, ali nam fudbaleri Borac to nisu dozvolili - prokomentarisao je pomo}ni trener Sloge Ra{a Babi}. - Dobili smo odli~nu ekipu. Oni su imali jednu do-

obedom nad Slogom u 13. kolu Prve lige Srbije fudbaleri Borca su se vratili na pobedni~ki kolosek i u trku za plasman u najvi{i rang takmi~ewa. Ova utakmica bila je i prvi debi novog trenera Bogi}a Bogi}evi}a. Oba gola pala su u drugom poluvremenu. Najpre je \okovi} doveo doma}ina u vo|stvo u 52. minutu, a Jevtovi} u 84. pove}ao prednost na 2:0. Prave

FK Sloga: [eji}, Gobeqi}, Milovanovi}, Mileti}, Radosavqevi}, Dra{kovi}, Maru{i}, Antonijevi} (]ukovi}), An|elkovi}, Rov~anin (Antonijevi}), Stankovi} (Lekani}).

FK Borac: Petri}, Boranija{evi}, S. @ivkovi}, Masla}, \okovi}, Jovi~i} (Babi}), [uwevari}, Zo}evi} (Martinovi}), Nikoli} (D. @ivkovi}), Ra{kovi}, Jevtovi}.

mogu da se dobiju samo ovakvom igrom, borbeno i po`rtvovano do posledweg minuta. Borac polako hvata prikqu~ak sa vode}im ekipama. Preostaje nam jo{ dosta utakmica do kraja sezone, a dobi}emo ih je-

bru {ansu u prvom poluvremenu, ali je Petri} reagovao na pravi na~in. U drugom poluvremenu su vi{e stihijski poku{avali, nego {to su imali ozbiqniju akciju. ^iwenica je da utakmice

TAKMI^EWA MLA\IH KATEGORIJA

GRADSKA LIGA

OKRU@NA LIGA

TRIJUMF STRELCA

Trinaesto kolo Jedinstvo GG - Slatina Prijevor - Backovac junajted Goru{ica - Miokovci Mladost P - Morava Mladost A - Napredak Spartak - Omladinac Jedinstvo K - Ov~ar Dowa Vrbava - Rudar

Fudbaleri Strelca priredili su najve}e iznena|ewe u 11. kolu Gradske fudbalske lige. Na gostuju}em terenu Strelac je savladao ^a~ak 94 sa 0:1. Ove sezone nezaustavqivi Parmenac pobedio je Planinac iz Vujetinaca sa neverovatnih 7:1, Vujan je bio boqi od Keja, 2:0, a Budu}nost od Lugova, 4:0. U kom{ijskom derbiju Morave i Zadrugara iz Dowe Trep~e slavila je ekipa iz Mojsiwa, 3:1. U ovom kolu bodove su podelili jedino Preme}a i Rakova, 2:2. TABELA 1. Parmenac 2. Vujan 3. ^a~ak 94 4. Rakova 5. Budu}nost 6. Kej 7. Preme}a (-1) 8. Planinac 9. Zadrugar 10. Morava 11. Strelac (-2) 12. Lugovi 13. Polet G (-1)

28 23 17 16 16 14 13 13 11 9 8 8 4

Dvanaesto kolo 16. i 17. novembar, 13 ~asova Palninac - Zadrugar Strelac - Morava Lugovi - ^a~ak 94 Rakova - Budu}nost Kej - Preme}a Parmenac - Polet Vujan slobodan

TABELA 1. Rudar 2. Mladost P 3. Ov~ar 4. Jedinstvo K 5. Spartak 6. Miokovci (-1) 7. Napredak 8. Dowa Vrbava 9. Slatina 10. Mladost A 11. Morava 12. Prijevor 13. Backovac 14. Jedinstvo GG 15. Omladinac 16. Goru{ica

2:1 5:1 2:3 2:1 0:1 3:0 1:1 1:1

31 28 26 21 21 21 20 20 18 16 15 13 13 11 11 9

^etrnaesto kolo 17. novembar, 13 ~asova Slatina - Rudar Ov~ar - Dowa Vrbava Omladinac - Jedinstvo Kowevi}i Napredak - Spartak Morava - Mladost Atenica Miokovci - Mladost Preqina Backovac junajted - Goru{ica Jedinstvo Gorwa Gorevnica - Prijevor

Omladinci Borca pobedili su u â~ku Radni~ki iz Pirota, 1:0. Posle 13. kola omladinci su 11 na tabeli sa 14 osvojenih bodova. Kadeti su poraèni na gostovawu od OFK Beograda sa 3:0. Trenutno su 11. i imaju 14 bodova. U nedequ kadeti Borca do~ekuju ekipu Sloboda point. Druga ~a~anska ekipa koja igra u Jedinstvenoj kadetskoj ligi Srbije, FK Sloboda remizirala je u 13. kolu sa ^SK Pivarom, 1:1. Sloboda je trenutno 15. sa osam bodova. U subotu, u 11 ~asova Sloboda na svom terenu do~ekuje OFK Beograd. Bodove su podelili i pioniri Borac i Partizana, 1:1. Tim iz â~ka je na osmom mestu sa 19 osvojenih bodova u dosada{wem prvenstvu.

PODR[KA I BIV[EG TRENERA Tribine Bor~evog stadiona na utakmici protiv Sloge bile su pune. Borac su podr`ale i navija~ke grupe, a me~ je u publici pratio i doskora{wi trener Dejan Vuki}evi}. dino ako budemo igrali kao protiv Sloge. Borbeno za svaku loptu - re~i su trenera FK Borac Bogi}a Bogi}evi}a. Narednu takmicu Borac igra u nedequ sa Prolete-

rom u Novom Sadu. - Razmi{qamo samo o pobedi. Povratili smo pobedni~ku formu i nameravamo da je zadr`imo - ka`e igra~ Borca Milan Jevtovi}. Z. J.

FK POLET QUBI]

POBEDNICI KUPA ^A^KA Na pro{lonedeqnoj finalnoj utakmici Fudbalskog saveza ^a~ka slavio je Polet iz Qubi}a sa 6:5. Pobedili su Orlovac iz Mr~ajevaca posle boqeg izvo|ewa jedanaesteraca, po{to je regularni deo me~a zavr{en nere{enim rezultatom 2:2. Prvi gol za tim iz Qubi}a posti-

gao je Arsenijevi} u 34. minutu, a ne{to kasnije izjedna~io je Popovi}. Do nove prednosti Polet je do{ao u 65. minutu golom Mi{ela Milovanovi}a, a pred kraj rezultat je ponovo izjedna~io Vasiqevi}. Pehar pobedni~koj ekipi predao je Nenad Stankovi}, predsednik FSG^.

SRPSKA LIGA ZAPAD Trinaesto kolo @elezni~ar - Polet Q Sloboda - Jo{anica ND 2011

0:1 0:1

TABELA 2. Polet 16. Sloboda

25 4

^etrnaesto kolo Seqak - Sloboda Polet - Partizan BB

ZONA MORAVA Trinaesto kolo Orlovac - Metalac Mokra Gora - Polet T

1:0 3:0

TABEALA 4. Polet T 6. Orlovac

22 21 ^etrnaesto kolo Polet T - Slavija Orlovac - Sloboda

FK Polet, Polet: Obreni}, Vi}ovi}, \or|ilovi}, Matija{evi}, Marjanovi}, Kova~evi}, \okovi}, Kalajanovi}, Arsenijevi}, Kuveqi}, Nikoli}. Trener: Vladimir Stanisavqevi}.

foto M. Jekovi}

Orlovac: Mari}, Simi}, Jovanovi}, Ivanovi}, Ne{i}, Mijatovi}, Tutunovi}, ]irkovi}, Pavlovi}, Aleksandri}, Belopavlovi}. Trener: Miloqub Kova~evi}.

PIONIRSKA LIGA FSMO

JOKSI] ZA POBEDU MLADOSTI RADOSTI Susretom pionira Mladosti Radosti i Borca zavr{en je jesewi deo prvenstva Pionirske lige Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga. Golovima Ilije Joksi}a Mladost radost je slavila sa 4:1. Tri gola Ilija je postigao u prvom poluvremenu. ^etvrti gol mladi napada~ Mladosti radosti ubacio je u nastavku utakmice.

SPORT

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

ATLETIKA

TENIS

MEDAQE ZA SLOBODU

IVANIN SKOK NA SVETSKOJ LISTI

Najboqi pionir Du{an Bjelica

Na krosu Atletskog kluba Partizan pro{log vikenda atleti~ari ~a~anske Slobode osvojili su tri medaqe. Nemawa Koji} je bio drugi u trci juniora na pet hiqada metara, Du{an Bjelica je pobedio na 1.500 m za pionire, a Katarina Sekuli} je zauzela tre}e mesto na 800 m za mla|e pionirke.

^AAK TRE]I EKIPNO

osle Japana, ^a~anka Ivana Jorovi} trijumfovala je i na finalu Fju~ersa u egipatskom [arm El [eiku. Ivana je u zavr{nici, za nagradni fond od 10 hiqada dolara, pobedila Austrijanku Jasmin Toqan sa 2:0 (6:0, 6:2) i tako nastavila seriju dobrih rezultata. Ove sedmice Ivana u~estvuje na jo{ jednom turniru iste kategorije u [arm El [eiku, a potom odlazi u Ameriku, gde }e se pripremati za Otvoreno prvenstvo Australije. U me|uvremenu, Jorovi}eva (16) izborila je deseto mesto u konkurenciji igra~ica do 18 godina.

ODBOJKA

PORAZ OD ZVEZDE HELIOS dbojka{ice Libero Â poraène su i u petom kolu Prve lige Srbije. Savladala ih je ekipa Zvezda Helios iz Gorweg Milanovca rezultatom 3:0 (25:19, 25:18, 26:24). U {estom kolu â~anke igraju protiv Futoga. Trenutno su 11. na tabeli sa tri osvojena boda. U me~evima Druge lige Zapad Borac je savladao Tutin Stil Jasen, 3:1, a Sloboda S Zlatar sa 2:3. U petom kolu Borac gostuje ekipi Putevi Trendeks, dok Sloboda do~ekuje Gimnazijalca. Oba

~a~anska tima zauzimaju vode}e pozicije na tabeli. Borac je prvi sa 12, Sloboda tre}a sa osam bodova. ^etvro kolo Regionalne lige Zlati-

BOQI OD BEOGRA\ANA Odbojka{i Sporstkog kluba Morava pobedili su svoje rivale iz Beograda i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji sa 2:0 u setovima. Utakmice su odigrane pro{le subote u ^a~ku u sklopu projekta “Inkluzija za sve”, koga uz pomo} organizacije USAID realizuje Specijalna olimpijada. Osim

borsko Moravi~kog okruga bilo je trijumfovalno samo za odbojka{ice Borca 2. One su savladale Formu, 3:0, dok je â~ak izgubio od Tre, 0:3, a Libero Â 2 od Sloge, 3:0. U narednoj utakmici Libero â 2 i â~ak igraju gradski derbi, Borac gostuje Sjenici. Do sada je bodove prikupio samo Borac koji je ~etvrti na tabeli (devet bodova). â~ak i Libero Â 2 su osmi i deveti bez osvojenih bodova.

KARATE

MARIJA PRVAKIWA SRBIJE U FUDOKANU

odbojke, u sastavu projekta su ko{arka i fudbal, a u odbojka{kom projektu u~estviju Beograd, Kru{evac, Pan~evo i ^a~ak. Svaki od ovih gradova ima inkluzivni mu{ki i `enski tim sastavqen od dece sa posebnim potrebama i u~enika redovnih osnovnih i sredwih {kola. Projekat traje do februara slede}e godine.

BILIJAR

MARTIN OSVOJIO DVA TURNIRA a~anin Martin Martinovi} u~estvovao je ovih dana na nekoliko me|unarodnih turnira u bilijaru. U Novom Pazaru je u finalu pobedio nekada{weg prvaka Evrope [andora Tota sa 8:5. Na ovom turniru u~estvovalo je vi{e od 50 igra~a. Nakon Novog Pazara, usledilo je nadmetawe parova u Mariboru. Tu su se takmi~ili igra~i bilijara iz biv{ih jugoslovenskih republika. Martin je u paru sa [andorom Totom osvojio prvo mesto. Pobedni~ka serija nije ga pratila i u nastavku takmi~ewa. Na velikom me|unarodnom turniru u Qubqani bio je peti. U kvalifikacijama za polufinale izgubio je od

Na Partizanovom krosu u Beogradu, koji je ujedno bio i ekipno prvenstvo Srbije, Atletski klub ^AAK predstavqale su Teodora Tomi}, Katarina Propadovi} i Tawa Nikoli}. Wih tri osvojile su tre}e mesto ekipno.

trenutnog vice{ampiona Evrope Austrijanca Albina O{ena. Na svim ovim nadmetawima Martina je sponzorisala firma “EGI” iz Bawaluke.Z. J.

Prvenstvo Srbije u fudokan karateu bila je posledwa provera pred svetsko takmi~ewe u Pragu i za karatiste Nemawe. Oni su pro{log vikenda u Kraqevu osvojili vi{e medaqa u nekoliko disciplina. Marija Paunovi} je osvojila zlato u u katama pojedina~no i tako postala prvakiwa Srbije u fudokan karateu. Mariji je pripalo zlato i u katama ekipno sa timom sa kojim }e u~estvovati i u ^e{koj. Tijana Lu~i} osvojila je zlato u katama pojedina~no i ona je u svojoj konkurenciji postala prvakiwa Srbije. Uspe{ni su bili i ostali ~lanovi Nemawe. Milisav Ristanovi} je u katama pojedina~no zauzeo tre}e, a Dejan Nedeqkovi} drugo mesto. U ekipnoj konkuren-

ciji, u istoj disciplini, Dejanu je pripala zlatna medaqa. Leonardo Markovi} je bio ~etvrti u katama pojedina~no, prvi ekipno i najboqi u kihon kumiteu. U katama pojedina~no Awa Krsmanovi} je bila ~etvrta, a Luka Beli} prvi. Luka je bio najboqi i u ekipnoj konkurenciji. Tadija Rakowac zauzeo je tre}e mesto u kihon kumiteu. Na dr`avnom prvenstvu u Kraqevu u~estvovalo je oko 250 takmi~ara iz Srbije. Prvenstvo je organizovao KK Reikon. Karatisti Nemawe ovih dana se pripremaju za Svetsko prvenstvo koje }e krajem novembra biti odr`ano u Pragu. Trener kluba Zorana Koji} u~estvova}e na SP kao sudija. Z. J.

SPORT

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

KO[ARKA

POBEDA I PORAZ BORCA

OSTALI REZULTATI DRUGA LIGA SRBIJE U {estom kolu Mladost je kod ku}e izgubila od suboti~kog Spartaka, 78:82. ^a~ani su trenutno 13. na tabeli sa sedam bodova. U narednom kolu gostuju Radni~kom iz Obrenovca. REGONALNA LIGA ZAPAD @elezni~ar je u u {estom kolu izgubio od Poleta iz Ratine sa 75:70. Ipak, nalaze se na tre}em mestu sa 11 bodova, a u slede}oj utakmici do~ekuju Ub. Me~ }e biti odigran u nedequ u 18 ~asova u sali Prehrambeno-ugostiteqske {kole.

posledwih sedam dana ko{arka{i Borac Mocart sporta odigrali su dve prvenstvene utakmice. Najpre su se pro{le subote kod ku}e sastali sa Crnokosom iz Kosjeri}a i taj me~ dobili sa 76:73 (16/7, 22/13, 19/27, 19/26). ^a~ani su vodili ve}i deo utakmice, u jednom trenutku dostigli i razliku od dvadesetak poena, ali je Crnokosa uspela da izjedna~i pred kraj. Pobednika je odlu~ila trojka Nikole Pe{akovi}a u posledwoj sekundi. - Pobedi se u zube ne gleda, a ono {to nam preostaje je rad na gre{kama. Prvo poluvreme smo od-

li~no odigrali. U drugom smo pali u skoku i obrana nam nije bila ja~a strana prokomentarisao je Nikola Pe{akovi}. - Lo{e smo otvorili igru, dekoncentrisno i mlako. U drugom poluvremenu smo zapeli mu{ki, ali nije bilo dovoqno za pobedu. Ostaje nam da {to pre zaboravimo ovu utakmicu - izjavio je igra~ Crnokose Marko Petronijevi}. U ekipi Borac Mocart sporta najboqi indeks korisnosti imali su Aco Mandi} (23), Nemawa Proti} (17), Ilija Cvetkovi} (14) i junak ve~eri Nikola Pe{akovi} (12). U suparni~kom timu na terenu su dominirali Radenko Pil~evi} sa 24, Miroslav

marketing 032/342-276

RUKOMET

REZULTATI I UTAKMICE Prva liga Zapad mu{karci

Prva liga Zapad `ene

Osmo kolo Mladost - Metalac

Osmo kolo Ko{utwak - Kwaz Milo{ 9:32 ^a~ak - So~anica 27:20

Tabela 7. Mladost

31:25

Deveto kolo Knez Lazar S. B. Ribarska bawa - Mladost

Tabela 4. ^a~ak 11. Ko{utwak

8 0

Deveto kolo Go~ - ^a~ak @upa - Ko{utwak

MALI FUDBAL

DRUGA POBEDA FONTANE Fudbaleri Fontane pobedili su u tre}em kolu Futsal lige Zapad Bajinu Ba{tu sa 4:1. Doma}i su poveli u petom minutu golom Nemawe Jovanovi}a. Nije mnogo pro{lo, a kapiten Fontane Milo{ Ristanovi} udvostru~io je pred-

Radi} sa 17 i Nikola Rondovi} koji je sakupio 13 indeksnih poena. U sedmom kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport je gostovao u Vr{cu. Izgubio je od istoimene ekipe sa 81:64 (16/17, 19/18, 25/12, 21/17). Po korisnosti na ovoj utakmici u ~a~anskoj ekipi su se istakli Proti}, Maravi}, Mandi} i Cvetkovi}, a kod doma}ina Jefti}, Novak, Mijajlovi} i Papi}. Posle sedam odigranih kola ^a~ani su na petom mestu na tabeli sa 11 bodova. Utakmicu osmog kola BMS sutra igra kod ku}e. U 19 ~asova u hali KK Borac sastaje se sa Tami{om. - Dolazi nam neugodan

nost. Gosti u 16. minutu smawuju prednost, ali golom Spasojevi}a ^a~ani ponovo pove}avaju prednost. Kona~nih 4:1 postavio je Drami}anin u 18. minutu igre. Narednog vikenda Fontana gostuje Kr~agovu u U`icu.

JUNIORI I KADETI Juniorska ekipa Mladosti pobedila je Slobodu u Uìcu, 75:82. U petom kolu do~ekuju Partizan NIS. Utakmica }e biti odigrana u ponedeqak, 18. novembra, u 19,30 ~asova u hali â&#x20AC;&#x153;Mladostâ&#x20AC;?. Kadeti Borac Mocart sporta poraèni su na svom terenu od Zemuna 59:70. Naredno, peto kolo igraju u Zemunu protiv Mega vizure. DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD Peto kolo â~ak basket tim - Plaj of Uìce 85:86 Ivawica - â~ak 94 81:61

protivnik iz Pan~eva, ali o~ekujemo pobedu. Hvala publici koja nas je pro{le subote izvanredno podr`ala protiv Crnokose. Dugujemo im pobedu u utakmici

sa Tami{om. Do|ite sutra i budite nam najkorisniji {esti igra~ - poziva publiku direktor Borac Mocart sporta Marko Ivanovi}. Z. J.

[esto kolo Plaj of - ^a~ak 94 ^a~ak basket tim - Vladimirci, nedeqa, 17 ~asova, hala KK Borac.

OGLASI

PRODAJEM ~etiri ~eli~ne felne za Opel Korsu. Tel. 065/ 465-8-224 PRODAJEM me{alicu, dizalicu i gra|evinski elektro orman. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM dve kante bitumena. Tel. 032/ 374-125 PRODAJEM dva tovqenika, te`ine oko 200 kg. Tel. 032/ 880-028, 064/ 160-0-876 PRODAJEM bansek za strugawe drva i gra|e, svih veli~ina. Tel. 061/ 256-7-338 PRODAJEM italijansku ~etvorotaktnu benzinsku kosa~icu. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM biciklu Skot Apa~, ili mewam za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4846 OBEZBEDITE SE za zimu roletnama i servisirajte stare. Popravqamo sve vrste roletni. Tel. 032/ 545-5-922,

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

064/ 3611-752 NOV^ANE POZAJMICE za pravna i fizi~ka lica, sa ili bez zaloga , uz sudsku overu ugovora. Tel. 064/ 5737-444 KUPUJEM stari novac, oru`je, ordewe, medaqe i zna~ke. Tel. 063/835-6-605 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Citroen Xara Pikaso 2005 godi{te, 1.6 HDI, cena 3800 evra. Tel. 064/240-2699 PRODAJEM Yugo Koral 1.1, 2003. godi{te u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Fiat Punto 1.2. benzin, 2001. godi{te, cena 1749 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik,

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 063/ 843-4149 PRODAJEM Daevoo Neksia 1.5, 1997. god, registrovan, plin atestiran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 803-1-148, 064/ 2861-663 PRODAJEM Ladu Nivu, 2003. godi{te, registrovana do maja 2014. god. Tel. 069/ 345-0-522 PRODAJEM Yugo 2000. godi{te, crvena boja, u odli~nom stawu, registrovan do 30. 10. 2014. godine, cena 850 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Ladu Nivu 1.7, registrovana do maja 2014. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM kamion Iveco Dajs, nosivosti 5 tona, u odli~nom stawu. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM Pe`o 307 2.0

HDI, 5-ora vrata, 2002. god, cena 3199 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM WV CADDY 1.6. benzin + plin, 99.god, registrovan do jula 2014. Tel. 064/ 221-1-142, 060/ 3498-490 PRODAJEM Renault Lagunu , 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM Daewoo Matiz 2002 godi{te, registrovan do 23.10.2014. godine, cena 1649 evra. Tel. 064/ 240-2-699 USLUGE USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 458-6-162

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9068 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 1206-572 USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 9109-889 USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163 USLUGE prevoda, profesor engleskog jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi engleskog. Tel. 062/ 205-373 USLUGE NAJJEFTINIJE me|ugradske vo`we taksijem. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 5600-490 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali

bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 ZAPOSLEWE POTREBNI gra|evinski majstori, vi{e profila sa iskustvom za rad u Austriji. Sve obezbe|eno. Tel. 062/ 817-1-920 POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4 sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3. sprat , Kej, 17.500 eura P-17 m2, priz. Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13.sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-40 m2, 8. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-37 m2, 1. sprat, P-45 m2, 2. sprat, eura P-34 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 25.500 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 24.000 centar, 23.200 eura Med. {kola, 21.000 centar, 33.300 eura Svetog Save, 25.500 Svetog Save , 22.000

DVOSOBNI P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura P-54 m2, 3. sprat, Alvaxinica, 31.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, priz.sp. Avenija 2, 31.000 eura P-47 m2, 3 sprat, Merkator, 35.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4,5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40.000+50.000 eura

P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 P-60 eura P-60 eura P-65 eura P-54 P-48 eura

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Alvaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 3.sp, Alvaxinica, 38.000 eura m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 31.000 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000

TROSOBNI P-66 m2, 7. sprat, Hotel Morava, 34.000 eura P-68 m2, 3.sprat, Nemawina, 41.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Alvaxinica, nov, 44.000 eura P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1. sprat, Kneza Vase Popovi}a, 47.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 eura P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37.000 eura P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7. jula , plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, S. Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

P- 26 m2, Qubi} kej, prizemqe, TA, cena: 18 500 eura P- 20 m2, novija gradwa, 5.sprat, sa stvarima P- 20 m2, Nemawina, CG, cena: 16 500 eura P- 25 m2, Alvad`inica, 1.sprat, cena: 15 500 eura P- 30 m2, Avenija 2, 3.sprat, CG, cena: 22 500 eura P- 32 m2, Nemawina, 4.sprat, CG, cena: 21 000 eura P- 34 m2, kod Hotel Morave, TA, 2.sprat, cena: 22 500 eura P- 34 m2, Nemawina, CG, 5.sprat, cena: 20 500 eura P- 42 m2, kod Medicinske, 5.sprat, cena: 21 000 eura P- 43 m2, Balkanska, 4.sprat, cena: 22 000 eura P- 38 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, TA, cena: 25 000 eura P- 37 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 39 m2, nov, centar, kod parka, 6.sprat, lift, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Hotel Morava, 4. prat, cena: 26 000 eura P-43 m2, kod O[ Milice Pavlovi},

5.sprat, cena: 27 000 eura P- 47 m2, Qubi} kej, fasadna cigla, CG, cena: 29 500 eura P- 47 m2, Svetozara Markovi}, nov, CG, cena: 36 000 eura P- 49 m2, centar, kod parka, 5.sprat, lift, CG, cena: 30 000 eura P- 41 m2, Qubi} kej, 5.sprat, lift, CG, cena: 26 000 eura P- 45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 28 000 eura P- 43 m2, Qubi} kej, TA, 4.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 46 m2, renoviran, Nemawina, 2.sprat, CG P- 48 m2, novija gradwa, Alvad`inica, 4.sprat, CG, cena: 30 500 eura P- 47 m2, Hotel Morava, 1.sprat, TA, cena: 27 000 eura P- 51 m2, Kalu|erice, 6.sprat, CG P- 52 m2, Nemawina, 3.sprat, TA, cena: 28 000 eura P- 54 m2, Centar, 1.sprat, TA, cena: 22 000 eura P- 51 m2, Qubi} kej, CG, nov, cena: 27 500 eura P- 55 m2, Qubi} kej, renoviran, TA, cena: 26

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

000 eura P- 56 m2, Avenija 2, 6.sprat, CG, lift, cena: 32 000 eura P- 57 m2,Ciglarska,nov,4.spra t, mo`e subvencionisani kredit, 35 000 eura P- 62 m2, Hotel Morava, 8.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 51 m2, Centar, 4.sprat, TA, cena: 26 000 eura P- 63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P- 52 m2, Avenija 1, 5.sprat, CG, cena: 36 000 eura P- 68 m2, Centar, 1.sprat, cena: 40 000 eura P- 83 m2, strogi centrar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P- 68 m2, Centar, 2. lifta, CG, cena: 37 000 eura P- 64 m2, Hotel Morava, CG, cena: 35 000 eura P- 71,20 m2, Obili}eva, nov, odmah useqiv, 2.sprat, cena: 800 eura/m2 P- 68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 600 eura/m2 P- 90 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena. 47 000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

OGLASI

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM TROSOBAN, RENOVIRAN STAN U CENTRU, 3. SPRAT. CENA 38.000 E

P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 16.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 21.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 33.000 eura GARSOWERA Beograd, ul. Gospodara Vu~i}a, 1. sprat, cg, pogodna za poslovni prostor. Cena 45.000 eura. P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-47 m2, Beograd, blizu Vukovog spomenika, 4. sprat, sa gara`om u zgradi, sa name{tajem. Cena 90.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum. Cena 29.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 32.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-59 m2, Beograd, ul. Vojvode Vlahovi}, nov, trosoban, terasa. Cena 50.000 sa PDV-om. P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 18.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 42.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 45.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 28.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 56.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

EKONOMSKA [KOLA U ^A^KU Raspisuje

JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za izvo|ewe studijskog putovawa za u~enike ~etvrtog razreda Op{ti uslovi konkursa: - Studijsko putovawe se izvodi po~etkom septembra 2014. godine - Agencija mora omogu}iti pla}awe u 9 rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od novembra 2013. godine po sredwem kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko `iro-ra~una {kole i tro{kovi prenosa padaju na teret agencije. U cenu aran`mana ura~unati: - prevoz komfornim turisti~kim autobusima, - sme{taj u hotelima B kategorije (PP) – doru~ak, ve~era, - sve ulaznice za posete lokalitetima, - me|unarodno zdravstveno osigurawe, - sve drumarine i takse prevoza u zemqi i inostranstvu, - lekarska pratwa, - usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus, - ru~ak ili ve~era u povratku u Postojini.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe broj 501-215/13-IV-201 kojim je utvr|eno da investitor "NIS" a.d. Novi Sad nije duàn da izradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta uklawawa postoje}e benzinske stanice "â~ak 1", na katastarskoj parceli broj 371 KO â~ak, u ulici Bate Jankovi}a bb u â~ku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

IN MEMORIAM

Izbor izvo|a~a studijskog putovawa izvr{i}e roditeqi svih u~enika sada{weg tre}eg razreda neposrednim glasawem. Mar{uta putovawa: - Severna Italija 4 no}ewa – 2 no}ewa u Lido di Jesolo i 2 no}ewa u Montekatiniju. Posete: Firenci, Sijeni, Veroni, Pizi, Veneciji. Svaka agencija za u~e{}e na konkursu treba da uplati iznos od 3.000,00 dinara, na ìro ra~un {kole broj: 840-1212760-27, a na ime tro{kova ogla{avawa konkursa i preuzimawa konkursne dokumentacije. Konkursna dokumentacija se moè preuzeti li~no u {koli ili elektronski preko emaila: sekretar@ekonomska-cacak.edu.rs Konkurs ostaje otvoren 7 dana od dana objavqivawa. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefon: 032/344-793 ili li~no na adresi Gospodar Jovanova br.1, 32000 â~ak. Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se traì po broju no}ewa i mestima poseta ne}e biti razmatrane. Svi ponu|a~i treba da dostave dokaz o licenci i spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su |a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu u prethodne tri godine. Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora, bankarsku garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije ekskurzije. Direktor {kole Vladan Nicovi}

Republika Srbija OP[TINA LUÂNI Op{tinska uprava Broj: 06-56/09-02 Datum: 14. 11. 2013. godine Lu~ani U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS" broj 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13 i 50/13 ), ~lana 63. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS" broj 31/10, 69/10 i 16/11) i ~lana 5. i 19. Zakona o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Slu`beni glasnik RS" broj 135/04 i 88/10), a u vezi sa oglasom o javnom uvidu Nacrta Prostornog plana Op{tine Lu~ani i strate{ke procene uticaja na ìvotnu sredinu, objavqenog u "Ve~erwim novostima" dana 31. 10. 2013. godine i "â~anskom glasu" dana 01. 11. 2013. godine, Op{tinska uprava op{tine Lu~ani obave{tava DA ]E SE DANA 20. 11. 2013. GODINE SA POÊTKOM U 10,00 ÂSOVA, U PROSTORIJAMA OP[TINSKE UPRAVE OP[TINE LUÂNI, ULICA JUGOSLOVENSKE ARMIJE BROJ 5, LUÂNI- SALA SO LUÂNI, PRVI SPRAT, ODR@ATI JAVNA PREZENTACIJA NACRTA PROSTORNOG PLANA OP[TINE LUÂNI I STRATE[KE PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU.

Pozivaju se sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica da prisustvuju ovoj prezentaciji u ciqu upoznavawa, davawa sugestija i primedbi. OP[TINSKA UPRAVA OP[TINE LU^ANI

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

RADO[ @. MAXAREVI], ARHIVSKI SAVETNIK 11. 5. 1947 – 5. 11. 2013. ado{ @. Maxarevi} ro|en je u Jan~i}ima 11. maja 1947. godine. Osnovnu {kolu u~io je u Cagawama, Katri}ima i Prawanima. Sredwu ekonomsku zavr{io je u â~ku, a Fakultet politi~kih nauka, novinarski smer u Beogradu. Radio je u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u â~ku od 1. aprila 1974. do odlaska u penziju, 31. maja 2013. Posle zavr{enog {estomese~nog te~aja u mati~noj ku}i, Arhivu Srbije, 1976. odlazi na istraìvawe u Arhiv Bosne i Hercegovine. U vi{e navrata boravio je u Sarajevu, istraùju}i fond Drinske banovine. Kopirawem dokumenata iz ovog tako va`nog fonda, upotpunio je praznine koje su postojale u fondovima organa uprave sa podru~ja ~a~anskog kraja, koji su znatno stradali u toku Drugog svetskog rata i neposredno po zavr{etku, posebno Gradskog poglavarstva i omogu}io svim zainteresovanim istraìva~ima da dobiju celovitu sliku doga|aja izme|u dva rata. Istraìvawa je nastavio u Arhivu Jugoslavije i Arhivu Srbije. Direktor Arhiva bio je od 1986. do 1990. godine. Jedan je od pokreta~a ~asopisa Izvornik, (1984) u ~ijoj je redakciji ostao do danas kao vaàn i stru~an savetnik i saradnik. Arhivski savetnik postao je 1997, me|u prvima koji su ovo zvawe dobili van Arhiva Srbije. Bio je organizator dva i u~esnik u vi{e nau~nih skupova. Objavio je niz stru~nih i informativnih radova, uz kori{}ewe obiqa podataka do kojih je dolazio marqivim istraìvawem arhivske

gra|e u vi{e arhivskih ustanova. Wegovo poznavawe mati~nih kwiga i porekla porodica, kao i naseqenih mesta na teritoriji ~a~anskog kraja postalo je poznato, ne samo me|u kolegama, nego i brojnim istraìva~ima. Kako je istakao dr Rado{ Qu{i}, sve wegove kwige nastale su posle sveobuhvatnih istraìvawa arhivske gra|e i bibliote~kog materijala i bogate su dokumentacione osnove. Autor je monografija Osnovna {kola “Ivo Andri}” u Prawanima 1858 – 1998, za koju je dobio nagradu iz Fonda “\ur|e Jeleni}” pri Arhivu Srbije (2000), Osnovna {kola u Ro{cima 1906 – 2006. (2009). Priredio je za {tampu Zapisnike |a~ke druìne Raji} i Zapisnike sa sednica Op{tinskog odbora op{tine â~ak 1918 – 1921. Koautor je spomenice â~anski kraj u NOB 1941 – 1945/Pali borci i `rtve. Kwigom Prvi gra|ani â~ka 1839 – 1914, o predsednicima op{tine ~a~anske, zapo~ela je nova edicija Arhiva Pam}enici. Zna~ajan doprinos dao je pri utvr|ivawu dana{wih naziva mesta iz Turskih katastarskih popisa nekih delova zapadne Srbije XV i XVI vek, koje je priredio Ahmed S. Ali~i}, u tri toma uz veliku pomo} tada{weg direktora Arhiva, Rado{a @. Maxarevi}a. Radovi su mu objavqivani u Gradcu, Glasu biblioteke, â~anskom glasu, Disovom prole}u. Jedno je sigurno, sara|ivao je i pomagao u pisawu svih kwiga koje su nastale na osnovu istraìvawa u Arhivu: od rodopisa do hronika sela, od zadrugarstva do hronologije

grada. Pona{ao se kao najboqi arhivista, saznawa do kojih je do{ao dugogodi{wim istraìvawem, nesebi~no je delio sa drugima. Ostali su nedovr{eni poslovi: sa Ministarstvom kulture, projekat o privredno-urbanisti~kom razvoju grada u drugoj polovini 19 veka; ubrzano je pisao nastavak Zapisnika sa sednica Op{tinskog odbora od 1921, planirana je promociju edicije Pam}enici u Arhivu Jugoslavije. Osta}e upam}en kao arhivist koji je bio stalno na raspolagawu istraìva~ima, posebno oko fondova organa uprave, {kolstva, i izrade rodoslova, vaìo je za najboqeg poznavaoca demografskih prilika na{ih krajeva. Wegovo fotografsko pam}ewe i povezivawe ~iwenica donelo mu je i neobi~an nadimak „ìva enciklopedija“ . Rado{ @. Maxarevi}, ostavio je sina Aleksandra, lekara, k}er Milicu, tehnologa, suprugu Milku, profesora, brata Dragana, sestru Leposavu sa porodicama. Komemoracija je odràna u prostorijama Arhiva u petak 8. novembra 2013. Sahrawen je istog dana, na Mitrovdan, na grobqu u rodnim Jan~i}ima pored ostalih Maxarevi}a.

^ITUQE

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE 18. 11. 2008 - 18. 11. 2013.

ZORAN MUNITLAK Sâ&#x20AC;&#x2122; QUBAVQU, PO[TOVAWEM I ZAHVALNO[]U ^UVAMO USPOMENU NA TEBE. TVOJI NAJMILIJI 16612

10. 11. 2103. je preminuo, a 11. 11. 2013. ispratili smo na{eg najdra`eg

MIROSLAVA - ^ELA VUKOVI]A Imao si srce kao lav i borio si se kao lav. Bi}e{ uvek sa nama, ali bez tvog pogleda ni{ta ne}e biti isto. Voqeni samo odlaze, ali ne umiru nikada. Zahvaqujemo se osobqu Grudnog odeqewa ^a~anske bolnice, Ku}ne nege i Hitne pomo}i.

MIROSLAV VUKOVI] Mom bratu MIRU ZORAN sa porodicom

Tvoje LEPA i JASA 16613

16614

^ITUQE

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

OLGA JOVANOVI]

ZORAN ZOKI PAJI] 18.11.1986 - 18.11.2013.

TVOJI: seke ANKICA i RADA, sestri}i SA[A i STIV i zet PERO

15.11.2010 - 15.11.2013. Tri godine nisi sa nama, a jo{ uvek nas prati tvoj blaèni i topli pogled, plemeniti duh i an|eoski lik i jo{ uvek ìvi{ u nama kao na{a zvezda vodiqa. Hvala ti {to si postojala i uvek bila na{a podr{ka u svemu. ûva}emo tvoje srce koje kuca kraj na{ega. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Uvek }e te voleti i uvek }e{ biti u srcima tvojih: }erki ANKICA i RADE, unuka SA[E i STIVA i zeta PERA.

16603

16602

Zoki, od tvog odlaska, za 27 godina, qudi i vreme su uspeli puno toga da izbri{u i promene, ali nisu uspeli da izbri{u na{u tugu i bol i da promene na{a ose}awa. Tvoja prekinuta mladost je na{a te{ka rana i vreme je nije izle~ilo. Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava.

Dana 10. 11. 2013. u 78-oj godini `ivota preminula je na{a majka i baka

SE]AWE na drage roditeqe 9. 11. 1993 - 9. 11. 2013.

9. 12. 2002 - 9. 12. 2013.

DOBRILA PETROVI]

DRAGOVAN POPOVI] KARO iz Bresnice 1973 - 2013

40 godina kako je oti{ao sa ovoga sveta, ali mi ga nismo zaboravili. U subotu, 16. novembra 2013. godine u 14 ~asova na grobqu u Baluzi obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

MIROSLAVU STEVANOVI]U TULU

iz Trbu{ana 1936 - 2013 RADOMIRKA RADA

iz Baluge Preqinske

@IVKO

NEDEQKOVI] Vreme koje je pro{lo i vreme koje tek prolazi ne}e izbrisati uspomene i se}awe na tvoj dragi lik. Sinovi ZORAN i QUBOMIR, snaja VESNA i unuci SAWA i NIKOLA.

Sa zahvalno{}u i ponosom ~uvamo uspomenu na Vas. Sin MILUTIN, snaha DOBRILA, unuka SLA\ANA i unuk SA[A sa wihovim porodicama.

16610

16584

iz Qubi}a

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga MA[INKA sa porodicom. 16607

SE]AWE 16. 11. 2008 - 16. 11. 2013.

POSLEDWI POZDRAV dragoj

DOBRILI PETROVI] iz Trbu{ana

MILOJE ]IROVI]

NENAD PAUNOVI]

1955 - 2013 Uspomenu na dragi lik ~uva}e prijateqi: MILA i BULKA sa }erkom BIQANOM. 16611

Dana 15. novembra 2013. navr{avaju se DVE TU@NE GODINE od smrti majke i bake

MILE MILO[EVI]

Tvoj osmeh i tvoja {ala zauvek }e ostati me|u nama. Bio si vi{e od ~oveka, iznenadio si nas i oti{ao bez re~i... Ostavio si nas u velikom bolu... Zauvek }emo te nositi u srcu. Supruga ZORICA, sin NENAD, }erka DANIJELA, zet RADE i unuk DESPOT

Praznina, tuga i bol su ogromni, ali voqeni nikad ne umiru. Tvoji: majka NATALIJA, otac PERKO i sestra RADMILA sa porodicom.

16609

16608

Dana 12. novembra 2013. napustio nas je na{ voqeni

Pro{lo je godinu dana od smrti na{e

MILOJE ]IROVI]

MILKE JOVANOVI]

iz ^a~ka Postoji qubav koju smrt na prekida i tuga koju vreme ne le~i. Nedostaje{ nam. K}erka QIQANA, sin BLAGOJE, unuke ALEKSANDRA i NIKOLETA

Posledwi pozdrav bratu Mi{u od VIDOJA, VESNE, DEJANA i KRISTINE

16615

16616

iz Pridvorice Retki su qudi koji se ne utope u more proseka. TVOJI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV

LEGENDI

VELIKOM SARADNIKU

SLOBODANU VUJADINOVI]U - BOLU

(1943 - 2013)

FUDBALSKI KLUB „JEDINSTVO” - KOWEVI]I

MESNA ZAJEDNICA KOWEVI]I

POLUGODI[WI POMEN

IVANA DAVIDOVI] STANISLAVA TEOFILOVI] - CANA

profesor engleskog jezika (1973 - 2013) ûvamo te u mislima na{im Okruèna tugom i setom neizbe`nom Ti si u svemu znanom i blaènom U svemu lepom tvoj se lik ose}a Al dobrota i blagost tvog srca je najve}a

25. 11. 1925 - 10. 11. 2013. Dana 10. 11. 2013. godine izgubili smo na{u majku, svekrvu i baku. Pamti}emo je zauvek kao velikog radnika, koja je imala uvek osmeh na licu. Ponosni smo da smo imali takvu baku i slu`i}e nam za primer ~estitosti.

Ponosni smo {to smo te poznavali, dobrice na{a. TVOJA ZAHVALNA PORODICA

Kolektiv O[ „Dr Dragi{a Mi{ovi}” 16604

16606

^ITUQE

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

Dana 16. novembra 2013. u 13 ~asova dava}emo 40 dana na{em dragom

TU@NO SE]AWE 16. 11. 2005 - 16. 11. 2013.

TU@NO SE]AWE

VIDOJU NIKOLI]U

MOMIR VILOTI] Uzalud je brojati dane ali ne mogu vratiti izgubqeno. Vreme nije ubla`ilo tugu i bol, u na{em domu praznina ostaje a mi te zauvek ~uvamo u srcu i mislima. TVOJI: supruga MITRA, }erka SLA\ANA, zet VLADIMIR i unuci URO[ i IVANA.

MILAN

24. 11. 1984.

16. 11. 2004.

MIJAILOVI]

Pozivamo wegove drugare da nam se pridru`e ovom pomenu. Wegovi: supruga IRINA, sin DRAGAN, snaha IVANA, zet SA[A i unuci SANDRA, MI[O, JOCO i PAJO.

iz Sokoli}a Samo je vreme pro{lo, a tuga i bol za Vama ostaje zauvek. Sestra ZORA sa porodicom

16600

15590

Dana 11. novembra, zauvek nas je napustila na{a

SE]AWE 2003 - 2013

iz Qubi}a

MILOMIR

MAJSTOROVI] Dr MILORAD

JELICA NOVAKOVI] 1935 - 2013

neuropsihijatar

16605

Dana 19. novembra 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage

MILOMIRKE MICE BABI] iz Vi~e ro|ena 1954. godine

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. TVOJI NAJMILIJI: suprug BA]O, sin DRAGAN sa porodicom i }erka ANA sa porodicom. 15594

Dana 16. novembra 2013. navr{ava se 17 godina od smrti na{e drage

NATALIJE GLI[OVI]

S qubavqu i po{tovawem TVOJA PORODICA

Wenim odlaskom nastala je nepremostiva praznina i se}awe ponosa {to smo bili weni. Uspomenu na wu ~uvaju porodice GABOROVI] i JELU[I]

15595

16601

U nedequ, 17. novembra 2013. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Na{oj predivnoj majci, baki i prabaki

RADOSAVU VOJINOVI]U LALU

WEGOVI NAJMILIJI: supruga MILKA, k}erke NEVENA i JOVANA sa porodicama.

iz Mili}evaca

RADI BO[KOVI] 1926 - 2013.

da}emo ~etrdesetodnevni pomen 16. novembra u 12 sati na ~a~anskom grobqu. S qubavqu, weni najmiliji. 15596

16597

Hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru. Uspomenu na tebe ~uvaju: snaha MILICA, unuk DRAGAN i unuka @IVANA sa porodicom.

Dana 18. 11. 2013. godine u 13 ~asova na Trbu{anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

17. 11. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg sina, oca, brata, supruga i ujka

15589

BUDISLAVU RAKOVI]U

U ponedeqak, 18. 11. 2013. u 12 ~asova, uz blagoslov vladike Jovana, dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

VLADISAVA JELU[I]A iz Jezdine

DEJANU KI]ANOVI]U 1969 - 2013 dipl. pravniku iz ^a~ka

Po~ivaj u spokoju, kao {to }e tvoja plemenita du{a u nama zauvek. Supruga IVANA i sinovi MIHAILO i MILAN 16605

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi, sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. @ive}e{ ve~no u na{im srcima i mislima. Supruga RADMILA, sinovi NEBOJ[A i SLAVI[A, unuci NIKOLA, \OR\E i \UR\INA i ostala rodbina.

Sine, pro|o{e dve godine od kako nisi sa nama. Tuga i bol su sve ve}i i ve}i. Nikada te ne}emo pre`aliti niti mo`emo. Neka te an|eli ~uvaju kad mi nismo mogli. TVOJI NAJMILIJI

16609

15591

Dana 14. 11. 2013. godine navr{ilo se DEVET GODINA od smrti dragog nam oca

MILOJKA NOVI^I]A iz Vrani}a S po{tovawem i qubavqu ~uvamo te u na{im srcima zauvek ponosni {to smo imali radnog i po{tenog roditeqa. Po~ivaj ve~no u miru. Tvoja deca: DRAGI[A, QUBA i NATA 16599

Dana 12. 11. 2013. navr{ilo se 40 dana od smrti na{e majke

VOJIMIRKE TOMOVI] iz ^a~ka 1931 - 2013 Ve~no zahvalni sinovi MILI], MILORAD i MILIVOJE sa porodicama. 16598

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE

^ITUQE

Dana 13. novembra 2013. navr{ilo se SEDAM GODINA od smrti moje drage i voqene sestre

Dana 18. novembra 2013. godine, navr{ava se 27 GODINA od smrti na{eg dragog sina

DRAGANE VINI]

ZORANA ZOKIJA PAJI]A

Draga sestro, nikada ne}u dozvoliti da padne{ u zaborav.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. Uvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoja sestra DANA i zet VEQA.

Otac VEQA i majka DANA. 16606

16606

Dana 18. novembra 2013. god. navr{ava se 27 tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

Dana 15. novembra 2013. navr{ilo se TRI GODINE od smrti moje drage sestre

ZORAN ZOKI PAJI]

Nisi sa nama, ali `ivi{ u na{im srcima i na{im mislima. Uvek }e{ biti voqen i nezaboravqen. Tvoja tetka MINA i brat RADE sa porodicom.

15592

Dana 15. novembra 2013. god. navr{avaju se TRI GODINE od kako nije sa nama na{a draga i voqena

OLGA JOVANOVI] Draga sestro, u srcima svih nas si ostavila neizbrisiv trag. Ne}emo dozvoliti vremenu da izbri{e se}awe na tebe.

OLGE JOVANOVI] Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uva sestra DANA i zet VEQA. 16606

Sestra MINA i sestri} RADE sa porodicom. 15593

PETAK 15. NOVEMBAR 2013. GODINE