17. maj 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 17. MAJ 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 19

CENA 30 DIN.

U ovom broju “Glasa” objavqujemo javne pozive i konkurse za dodelu subvencije za samozapo{qavawe nezaposlenih lica, za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima i za organizovawe i sprovo|ewe javnih radova, kao i konkurs za prijem dece u PU “Radost” za 2013/2014. godinu. tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

MATURSKO VE^E, UDAR NA KU]NI BUXET

strana 13.

Pomor p~ela u Vidovi

Ranka Savi}, predsednica republi~ke Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata

ZA NO] UGINULA 43 P^ELIWA DRU[TVA

strana 3.

Kumovijada 2013.

U SRBIJI NEZAPOSLENO MILION I 50 HIQADA RADNIKA Interno odeqewe ~a~anske Bolnice

[AHOVSKI SABOR U GORA^I]IMA

strana 28.

strana 17.

DOBILI GASTROSKOP I KOLONOSKOP

strana 3.

Odlukom Vlade RS Narodni muzej i Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”

USTANOVE KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA

strana 20.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

DRU[TVO

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

POMOR P^ELA U VIDOVI: VLASNIK SMATRA DA SU P^ELE NAMERNO UNI[TENE

ZA NO] UGINULA 43 P^ELIWA DRU[TVA

najnovijem slu~aju pomora p~ela u ~a~anskom kraju, pro{log vikenda u Vidovi, stradala su 43 p~eliwa dru{tva. Kako procewuje vlasnik p~eliwaka Radivoje Vasilijevi} iz Trbu{ana, p~ele su otrovane, najverovatnije, u nedequ. Pripadnici Policijske uprave u ^a~ku su iza{li na lice mesta i obavili neophodna ispitivawa, kako bi se rasvetlile okolnosti koje su dovele do uginu}a p~ela. Kako je u izjavi za “^a~anski glas” rekao Vasilijevi}, de{avalo se vi{e puta da su vo}ari zbog nemara ili nestru~nosti prilikom tretirawa vo}waka izazvali trovawe p~ela, ali nikada do sada nije ~uo, niti video, da neko namerno ubija

bi}a od kojih svi imaju samo korist. - Drìm p~ele na Kablaru i dovezao sam ih ovde na bagremovu pa{u. Godinama sam dolazio ba{ na ovaj pa{wak, jer je idealan za p~ele. P~eliwak sam obi{ao u subotu, 9. maja. Svaku ko{nicu sam otvorio i sve je bilo sasvim normalno. Pro{ao je samo jedan dan od tada. Jutros sam uranio da ko{nice odvezem na Kablar, a imao sam {ta i da vidim. Sve moje p~ele su tokom no}i uginile. Od 43 p~eliwa dru{tva, pomor nije preìvelo ni jedno. [ta da kaèm o ovakvom nehumanom ~inu rezignirano kaè Vasilijevi}, dodaju}i da godinama unazad praktikuje da seli ko{nice, kako bi p~elama

omogu}io da tokom sezone u vi{e navrata sakupqaju nektar. Ni slutio nije da }e bagremova pa{a u Vidovi za wegove p~ele biti posledwa. - Volim p~ele i wima sam posvetio dvadeset godina svog ìvota. Ne mogu da shvatim da je ovo surova istina. Sve ukazuje na to da ih je neko otrovao, najverovatnije sprejom. Okolni vo}ari nisu tretirali svoje vo}wake ovih dana, tako da sam siguran da je ovo u~iweno namerno - isti~e Vasilijevi}, pitaju}i se zbog ~ega po~initeq ovog nehumanog dela nije do{ao da mu kaè da skloni ko{nice, ako su mu p~ele smetale. Istog momenta, on bi ko{nice vratio na Kablar, jer se, kako kaè, uvek trudio da drugima ne

bude na smetwi. P~eliwe dru{tvo bez ko{nice ko{ta 100 evra, ali kako isti~e vlasnik uni{tenog p~eliwaka, velika materijalna {teta ostaje u senci ~iwenice da se neko drznuo da uni{ti milion i po do dva miliona p~ela. Milivoje Sandi} iz Vidove ka`e da wegov prijateq Radivoje godinama dovozi ko{nice na wegovo imawe. Tvrdi da kom{ije nikada nisu imale bilo kakav prigovor u vezi toga. Napomiwe i da je kriti~nog dana padala ki{a i da po takvom vremenu vo}ari ne obavqaju hemijsku za{titu svojih zasada. - P~elarim vi{e od 45 godina, ali ovako ne{to nikada nisam video. Za nas p~ela-

re ovo je teàk udarac, jer se ose}amo lo{e i imamo utisak da nam ovim nehumanim ~inom neko preti i poku{ava da nas spre~i da se bavimo p~elarstvom. Vlasnik ovih p~ela je ~ovek koji nije ni mrava zgazio. Bez obzira na visinu materijalne {tete, p~elari iz Udruèwa }e mu pomo}i da ponovo zasnuje p~eliwak, ali ono {to je danas preìveo te{ko moè da se izbri{e - rekao je Dragomir Zrni}, predsednik

Udruèwa p~elara “â~ak”, koji je u Vidovu stigao ~im je saznao za nevoqu kolege p~elara. Milan @ivanovi}, predsednik Udruèwa p~elara “â~anska p~ela”, kaè da tokom dana koji su prethodili ovom pomoru p~ela nije bilo hemijskih tretmana vo}waka i da zate~eno stawe p~eliwaka ukazuje da je razlog uginu}a p~ela qudska obest ili pakost. V. S.

RANKA SAVI], PREDSEDNICA REPUBLI^KE ASOCIJACIJE SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA: U SRBIJI JE NEZAPOSLENO MILION I 50 HIQADA RADNIKA

USKORO „DAN D” ZA FIRME U RESTRUKTUIRAWU

socijacija slobonih i nezavisnih sindikata ne `eli da se polo`aj radnika u Srbiji i ubudu}e re{ava uz pomo} Socijalno ekonomskog saveta, jer wegove dosada{we aktivnosti nisu dale o~ekivane rezultate. Zbog toga su predstavnici ASNS pokrenuli kampawu

tokom koje }e posetiti brojna preduze}a u Srbiji i “na licu mesta” se u razgovorima sa wihovim rukovodstvima i ~elnicima lokalne samouprave informisati o konkretnim problemima u lokalnoj privredi. Tim povodom u ^a~ku je u sredu boravila Ranka Savi}, predsed-

ZA POKRETAWE STE^AJA TRI MILIONA DINARA Agencija za privatizaciju bi kona~no trebalo da pokretawem ste~ajnog postupka razre{i pravni status Fabrike hartije i stvori preduslove da ovu firmu eventualno preuzme neko od zainteresovanih strate{kih partnera. Me|utim, u razgovoorima sa ~elnicima Grada, nadle`ni iz Agencije su istakli da nemaju sredstva za pokretawe ste~ajnog postupka, za{ta je, prema informacijama Privrednog suda, potrebno oko tri miliona dinara. Ukoliko Agencija ne bude mogla da obezbedi ta sredstva, novac }e izdvojiti Grad, ili neko od zainteresovanih i potencijalnih strate{kih paretnera, najavio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. Iako pesimisti~ki prognozira da }e skoro 70 odsto preduze}a koja su zapo~ela postupak restruktuirawa oti}i u ste~aj, Lukovi} je uveren da }e Fabrika reznog alata, koja “obezbe|uje pozitivnu teku}u ekonomiju”, do 30. juna slede}e godine uspe{no okon~ati proces restruktuirawa.

nica Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata Srbije i poslanik u Republi~koj Skup{tini, koja je posle razgovora sa rukovodstvom komapnije “ Sloboda”, prisustvovala sastanku sa ~elnicima Grada, a potom i sa predstavnicima ovda{wih nezavisnih sindikalnih organizacija. U izjavi za medije ona je najavila da }e do kraja ovog meseca biti odràna vanredna sednica Republi~kog parlamenta, na kojoj }e centralna tema dnevnog reda biti ekonomski poloàj radnika Srbije: - Poloàj radnika nikada nije bio gori u novijoj srpskoj istoriji, o ~emu govore ~iwenice da je ogroman broj nezaposlenih i da su socijalna i radna prava onih koji rade izuzetno ugroèna. Osim toga, poslodavci ne po{tuju Zakon o radu, kolektivne ugovore, ne upla}uju doprinose. Radnici rade, ali im to ne garantuje da }e redovno primati zarade. Zahvaquju}i upravo angaòvawu Asocijacije slobod-

nih i nezavisnih sindikata, oko 63.000 radnika u preduze}ima koja su procseu restruktuirawa dobili su overene zdravstvene kwi`ice, naglasila je Savi}ka, uverena da je “ulazak” Sindikata u parlament bio nu`an. U Srbiji je, prema podacima ASNS, nezaposleno milion i 50 hiqada radnika, za razliku od zvani~nih podataka Nacionalne slu`be za zapo{qavawe koja tvrdi da je bez posla 756 hiqada gra|ana. “Do kraja go-

dine stopa nezaposlenosti }e dosti}i 30 odsto. Samo u januaru i februaru ove godine 9.210 radnika je ostalo bez posla, odnosno do pre sedam dana 29.996 . Ja upozoravam da }e jun prakti~no biti “dan D” za preduze}a u restruktuirawu, u kojima je zaposleno 63.000 radnika. Nisam optimista i ne verujem da }e sve ove firme uspeti da se “izvuku”, ve} da }e sigurno polovina oti}i u ste~aj, zbog ~ega nas u ovoj godini o~ekuje u privredi znatno

te`a situacija nego {to je bila u 2012.” Kao potpredasednik skup{tinskog Odbora za rad i socijalno starawe, Savi}ka je uverena da }e tokom predstoje}e rasprave o predlogu novog Zakona o radu i Zakona o {trajku li~nim zalagawem i izno{ewem stavova ASNS, koga zastupa u Republi~kom parlamentu, doprineti da ova dva kqu~na zakona budu boqa i povoqnija za radnike, od onih koji su trenutno na snazi. M.N.

4 Iako je ve}ina od devet osniva~a regionalne sanitarne deponije “Duboko” dala saglasnost na novu cenu odlagawa otpada od 29,5 evra po toni, koju, prema tvrdwama Nedeqka Milosavqevi}a, v. d. direktora JKP “Duboko” i wegovih saradnika, pojedina komunalna preduze}a ve} primewuju, Gradsko ve}e je na sednici odrànoj u utorak, Upravnom odboru JKP “Regionalni centar za upravqawe otpadom Duboko” vratilo na “doradu” predlog ove odluke. Osnovni razlog za to je {to je wome predvi|eno da nova cena vaì retroaktivno, odnosno od 1. januara i {to nije precizirano po kom kursu }e ona biti obra~unavana. Uprkos obja{wewu nadle`nih iz uì~kog preduze}a da }e i rok i kurs biti definisani ugovorom koga }e “Duboko” potpisati sa ovda{wim JKP “Komunalac”, i da je to, uostalom, i zakonom predvi|eno, ~lanovi GV su insistirali da Upravni odbor precizno u odluci defini{e da }e nova cena biti primewena prvog dana nakon usvajawa i utvr|ivana po sredwem kursu evra na dan fakturisawa.

a razliku od predloga ove odluke, Gradsko ve}e je usvojilo izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu “Regionalnog centra za upravqawe otpadom Duboko”, ali i zakqu~ke “izvedene” nakon rasprave, na kojima su najvi{e insistirali Miladin Ristanovi} i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, zahtevaju}i da budu uspostavqeni po{teni ekonomski odnosi. Gradsko ve}e je zatra`ilo od u`i~kog JKP da mu dostavi pregled svih izvora finansirawa od osnivawa firme do 2013. godine, sa osvrtom na planirana i ostvarena ulagawa svih osniva~a.

ovi Zakon o javnim preduze}ima stupio je na snagu 25. decembra pro{le godine i pored ostalog, jedinicama lokalne samouprave kao osniva~ima javnih preduze}a dao odre|eni rok da wihova osniva~ka akta usaglase sa novim zakonskim propisima. Nade`da Vuksanovi}, na~elnica Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove i predsednica radnog tima za usagla{avawe osniva~kih akata JP sa Zakonom o javnim preduze}ima, isti~e karakteristike novih zakonskih propisa koje su “prenete” i u osniva~ka akta lokalnih preduze}a koja obavqaju delatnost od op{teg interesa ili poslove neophodne za rad organa jedinica lokalne samouprave: - Re~ je prvenstveno o profesionalnosti, efikasnosti i transparentnosti u radu. Profesionalnost se ogleda u zahtevima koje, kada je re~ o stru~noj spremi, treba da ispuwavaju qudi birani u organe javnih preduze}a. Ona su organizovana po principu jednodomnog upravqawa, {to zna~i da imaju Nadzorni odbor i direktora kao organe rukvo|ewa.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E VRATILO NA „DORADU” PREDLOG ODLUKE O CENI ODLAGAWA OTPADA NA DEPONIJU “DUBOKO”

USPOSTAVITI PO[TENE EKONOMSKE ODNOSE

Preduze}e potraùje oko 45 miliona dinara, od ~ega najvi{e (60 odsto) duguju najmawi osniva~i - Poèga, Bajina Ba{ta i Lu~ani, zbog ~ega je gradska vlada â~ka insistirala i da joj bude predo~en spisak svih du`nika i iznosi dugova. Zakqu~eno je i da nadle`ni u preduze}u pripreme nacrt novog osniva~kog akta i predloèno da bude formirano koordinaciono telo od predstavnika svih devet osniva~a, poput onog koje postoji u JP “Rzav”. Gubitak od oko 21,5 miliona dinara, dotrajalost opreme, nenapla}ena potraìvawa od 180 miliona dinara, gubici koje “proizvodi” RJ “Sortirnica”, samo su neki od problema koji

ote`avaju poslovawe JKP “Komunalac”, koje je, povodom izve{taja o pro{logodi{wem radu ovog preduze}a, izneo Miladin Ristanovi}. Gubitak duplo ve}i nego na kraju 2011. godine, mawe ostvareni prihodi, prestruktuirawe obrtnih sredstava u nepo-

GDE JE MA[INA ZA POLIRAWE? “Komunalac” je pro{le godine lo{e planirao i investicije i od oko 17,6 realizovao samo ~etiri miliona dinara, primetio je Zvonko Mitrovi} i po{to je pitao za{ta je nabavqena i gde se nalazi ma{ina za polirawe kompozitnih betonskih plo~a, koja je, ina~e, kupqena sredstvima iz gradskog buxeta, “razgnevio” gradona~elnika Vojislava Ili}a. On je najavio da inspektori za privredni kriminal “ne}e izlaziti iz ovog preduze}a”, dok ne ustanove sve propuste i prekr{aje, i ocenio nedopustivim to {to je ma{ina kupqena sredstvima osniva~a besplatno ustupqena privatniku. Na wegovo insistirawe GV je zakqu~ilo da mu “Komunalac” dostavi izve{taj o tome kome je ma{ina data i koliki je prihod ostvaren od wenog izdavawa. Od poslovodstva je zatra`eno i da u saradwi sa sindikatom uradi program racionalizacije zaposlenih, posebno u administraciji.

trebne investicije, tako|e su razlozi zbog kojih je na kraju pro{le godine do{lo do poreme}aja poslovawa i oteànog odràvawa likvidnosti firme, ocenio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, sumiraju}i izve{taj koga je podneo finansijski rukovdilac Miodrag Raji~i}. On je podsetio da je za ovu godinu usvojen realan plan poslovawa i zna~ajno pove}ana cena usluga, te da preduze}e ne moè ra~unati na ve}e subvencije Grada, ve} da mora da racionalizuje poslovawe, a posebno broj zaposlenih, jer je nedopustivo, smatra on, da od 260 radnika, 36 radi u finansijskom sektoru! Gradsko ve}e je na posledwoj sednici usvojilo i izve{taje o radu Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i tri gradske uprave: za urbanizam, za inspekcijski nadzor i za op{te i zajedni~ke poslove i Gradskog javnog pravo-

branila{tva. Nade`da Vuksanovi}, rukovodilac Pregovara~kog tima za u~e{}e u pregovarawu za zakqu~ivawe Kolektivnog ugovora za javna preduze}a i javne slu`be, predloìla je Gradskom ve}u da zakqu~i Kolektivini ugovor sa Pred{kolskom ustanovom “Radost”. Potpisivawem ovog dokumenta bi}e, kako je objasnila Vuksanovi}ka, stvorene pravne pretpostavke za pove}awe osnovice za obra~un plata zaposlenima u Pred{kolskoj ustanovi, za{ta }e sredstva biti obezbe|ena iz buxeta Grada. Ve}e je imenovalo komisiju od sedam ~lanova koja }e izraditi godi{wi program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta. Sprovode}i zakqu~ak SG od 29. aprila, gradona~elnik Vojislav Ili} je imenovao sedmo~lanu komisiju i zaduìo je da sagleda stawe na kanalu za navodwavawe Prijevor - Katrga i prati aktivnosti predvi|ene planom revitalizacije ovog sistema. Doneta je i odluka da najpovoqnijim ponu|a~ima u zakup bude izdat poslovni prostor u javnoj svojini u Kuèqevoj, odnosno na raskrsnici ulica Nemawina i kneza Milo{a i da iz buxetske rezerve bude izdvojeno 217.000 dinara za montaù “LED ekrana”, koji je nabavqen tako|e sredstvima iz gradske kase. M. N.

OSNIVA^ JAVNIH PREDUZE]A OBAVEZAN DA USAGLASI WIHOVA OSNIVA^KA AKTA SA NOVIM ZAKONSKIM PROPISIMA

KONKURS ZA DIREKTORE DO 30. JUNA Nadzorni odbor, ~iji mandat traje ~etiri godine, u svom delokrugu rada ima poslove koji su utvr|eni zakonom i statutom JP. Kada je o stru~noj spremi re~, propisani su i uslovi koje mora da ispuwava svaki od tri ~lana Nadzornog odbora, od kojih je jedan iz reda zaposlenih. Profesionalnost se ogleda i u postupku imenovawa direktora koji se obavqa putem konkursa, po utvr|enoj izbornoj proceduri i na osnovu rang liste, {to je precizno propisano zakonom. Konkursi za direktore koji se imenuju na period od ~etiri godine, moraju biti raspisani do 30. juna 2013. godine. Efikasnost u radu treba da se poka`e, pored ostalog, i prilikom dono{ewa programa i planova rada, o ~ijem izvr{ewu organi preduze}a moraju blagovre-

meno da izve{tavaju i obave{tavaju nadle`ne dr`avne i organe lokalne samouprave, obja{wava predsednica radnog tima: - Zakon je ovlastio jedinice lokalne samouprave i da preduzimaju mere razre{ewa direktora i ~lanova Nadzornog odbora, ukoliko preduze}e ne realizuje planove i programe, za{ta su od-

govorni ovi nadle`ni organi. Slede}a karakteristika zakona, a samim tim i odluke o osnivawu javnih preduze}a je javnost u radu, {to podrazumeva obavezu javnih preduze}a da programe i izve{taje o radu objavquju na svojoj internet stranici. Osim toga, JP moraju da sa~ine i poseban program, ukoliko nameravaju da

KO MO@E BITI DIREKTOR? Za direktora JP mo`e biti imenovano punoletno i poslovno sposobno lice koje je stru~wak u jednoj, ili vi{e oblasti iz delatnosti za ~ije obavqawe je preduze}e osnovano. Osim toga, kandidati treba da poseduju diplomu visokog obrazovawa, pet godina iskustva, od kojih tri na poslovima koje obavqa preduze}e, ili tri godine na rukovode}im radnim mestima. Potencijalni direktor ne mo`e da bude ~lan politi~ke stranke, odnosno funkcija u woj mora da mu miruje dok je na rukovode}em mestu u firmi. Na konkursu mogu biti izabrane samo osobe koje nisu osu|ivane i kojima nije izre~ena mera zabrane obavqawa delatnosti kojom se prete`no bavi javno preduze}e.

koriste razne dotacije, subvencije i druga sredstva osniva~a. Grad ^a~ak, podse}a Nade`da Vuksanovi}, ima {est javnih komunalnih preduze}a i tim zadu`en za usagla{avawe wihovih osniva~kih akata sa novim zakonskim propisima imao je obavezu da ih “prilagodi”, ne samo Zakonu o javnim preduze}ima, ve} i Zakonu o komunalnim delatnostima, donetom u 2011. godini. Ona je jo{ istakla da JP “Gradac” jedino nije osnovano kao javno komunalno preduze}e, ve} kao JP koje obavqa delatnost od op{teg interesa za potrebe organa Grada, odnosno stara se i upravqa javnim putevima i gra|evisnskim zemqi{tem, {to je definisano Zakonom o planirawu i izgradwi i Zakonom o javnim putevima. M. N.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

GRAD

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE APELUJE NA GRA\ANE DA U PERIODIMA VISOKIH TEMPERATURA NE PALE VATRU NA OTVORENOM PROSTORU

NEPA@WA NAJ^E[]I UZROK PO@ARA

o pre desetak godina ~a~anska vatrogasna jedinica je godi{we intervenisala 350 puta, a pro{le godine sa istim qudstvom i opremom skoro 1.200. Zbog toga je neophodno da u slu~ajevima elementarnih nepogoda i poàra u akciju ga{ewa i spre~avawa ve}ih posledica prirodnih katastrofa i incidenata {to masovnije budu ukqu~eni i ostali predstavnici lokalne samouprave, a pre svih javna preduze}a i gra|ani u mesnim zajednicama. Iako to na podru~ju â~ka nikada nije bilo sporno, {to se potvrdilo i pro{le godine, kada je 24. avgusta u Gorwoj Gorevnici izbio poàr velikih razmera, u ~ijoj lokalizaciji su, osim vatrogasaca, u~estvovali me{tani, “Vodovod”, “Komunalac”, kompanija “Sloboda”, “Srbija {ume”, na sednici Gradskog {taba za vanredne situacije, odrànoj pro{log petka, zakqu~eno je, pored ostalog, da savetima mesnih zajednica bude upu}en apel da konstantno upozoravaju gra|ane da u periodima visokih temperatura ne pale vatru na otvorenom prostoru, u {umama i za vreme ètvenih radova. Gradski {tab je obave-

zao savete mesnih zajednica da u slu~aju ve}ih poàra na otvorenom prostoru, organizuju stanovni{tvo da bi se i ono blagovremeno raspoloìvim sredstvima i opremom ukqu~ilo u akciju ga{ewa. U zavisnosti od procene situacije, Gradski {tab i Odeqewe za vanredne situacije }e proglasiti stawe pripravnosti u svim javnim preduze}ima koja poseduju odgovaraju}u opremu za ga{ewe vatre i angaòvati ih u akciji. Dogovoreno je i da bude organizovana obuka wihovih radnika za rukovawe tom opremom i voza~ima cisterni iz tih firmi nabavqena za{titna odela. Osim toga, re~eno je i da bi nadle`ni ubudu}e trebalo {to vi{e da afirmi{u dobrovoqna vatrogasna dru{tva, koja profesionalcima mogu pruìti pravovremenu i efikasnu pomo}. Situacija se komplikuje ~im porastu spoqne temperature i nastupi su{ni period, rekao je na~elnik Odeqewa za vanredne situacije Dragi{a Bro}i} i podsetio da je 30. aprila do{lo do “probijawa” gasovoda u â~ku, ve}eg poàra u Cagawama, dva poàra u Vrbavi i Drenovi, te{ke saobra}ajne nesre}e, poàra u Turici u lu~anskoj op-

{tini i tri poàra na teritoriji Ivawice:”Kada se tako ne{to dogodi, sistem prakti~no puca, jer svi qudi i oprema su na terenu. Da zlo bude ve}e, u to vreme vatrogasci iz â~ka i Gorweg Molanvca su neperkidno bili angaòvani u Priboju, gde su istovremeno izbila ~etiri poàra.â~anski vatrogasci su, ina~e, najvi{e angaòvani na ~itavoj teritorji Srbije u takozvanim regionalnim sadejstvima, od Bora do Pirota, od Zaje~ara, Kraqeva, Prijepoqa, do îgote, Tare, Priboja. Prakti~no hiqade i hiqade sati su proveli ga{e}i poàre na teritoriji drugih regiona.” Bro}i} je upozorio da se moè ponoviti situacija od pro{le godine, kada su vatrogasci samo 24. avgusta

18 puta intervenisali i da je, kada je tog dana u 19,38 sati dojavqen nezapam}en poàr u Gorwoj Gorevnici, koji je izazvao {tetu od oko pet miliona evra, 10 vatrogasaca sa kompletnom opremom bilo na îgoti. Zbog toga je neophodno da se u ga{ewe evnetualno novih poàra ubudu}e vi{e ukqu~e i me{tani koji su u Gorevnici, kako kaè Bro}i}, reagovali tek kada su videli “da je vrag odneo {alu”. On je naglasio da je nezadovoqan dosada{wim rezultatima istrage o uzrocima poàra u ovom mestu, ali i

ustvrdio da je jedino sigurno da predmet koji je prona|en u {umi, od koga je navodno “krenuo” poàr, ne poti~e iz “Slobode”, niti je tako ne{to u ovoj kompaniji bilo kada proizvedeno. - Naj~e{}i uzrok poàra je nepa`wa gra|ana i naj~e{}e stradaju stariji qudi koje niko ne moè da ubedi da ne pale vatru, a nemo}ni su da savladaju vatrenu stihiju. Mawi deo poàra nastaje tokom olujnog nevremena, zbog varni~ewa na NN mreì. Pro{le godine u ~etiri sela na

pet mesta izbio je poàr posle prolaska voza, u situaciji kada je u smeni bilo samo sedam - osam vatrogasaca. Zbog toga smo ovog prole}a obavili inspekcijski pregled kompletne trase pruge kroz Ov~arsko kablarsku klisuru, koja je najugroènija na teritoriji okruga i naloìli preduze}u “@eleznica Srbije” da ukloni nisko rastiwe, grawe i suvu travu na prostoru od ~etiri metra sa obe strane pruge. Naàlost, ni{ta nije ura|eno, a mi protiv pravnog lica ne moèmo da podnesemo prekr{ajnu prijavu. Osim toga, na teritoriji celog okruga obi{li smo i {umske komplekse, i sugerisali preduze}u “Srbija {ume” da realizuje svoje planove u obalsti za{tite od poàra, {to ono, zbog nedostatka qudstva i sredstava ne moè da sprovede. Prvi put ove godine inspektori su tokom prvomajskih praznika delovali preventivno, posetiv{i terene gde su boravili izletnici, da bi osmatrali i rano uo~ili i otkrili eventualne poàre, {to nije obaveza MUP, rekao je Bro}i} i najavio da }e sli~ne akcije biti organizovane i tokom leta. M.N.

STRU^NO OPERATIVNI TIM NASTAVQA DA PRATI STAWE STARIH I POJAVU NOVIH KLIZI[TA NA TERENU Klizi{ta evidentirana na podru~ju â~ka od 2006. godine, od kojih pojedina jo{ uvek “rade”, nanela su velike {tete na putnoj infrastrukturi, stambenim i pomo}nim objektima i na poqoprivrednom zemqi{tu i kulturama. Zahvaquju}i sredstvima i angaòvawu JP “Gradac”, u 22 mesne zajednice rekonstruisana su 54 putna pravca i dovedena u stawe potpune “prohodnosti”. U toku ove godine bi}e sanirana jo{ dva o{te}ewa na lokalnim i nekategorisanim putevima, a najteà situacija je na 10 pravaca, za ~iju popravku tek sledi izrada projektne dokumentacije. ukovodilac Stru~no operativnog tima za klizi{ta Radomir Kru{~i} napomiwe da su klizi{ta koja su evidentirana uglavnom 2006. godine u mnogim selima - od Trnave, Gori~ana, Atenice, Baluge, Bawice, Jezdine, Kulinovaca do Be~wa, Ostre, Bresnice i Gorwe Trep~e i novi odroni prijavqivani posledwih godina o{tetili ne samo puteve, ve} i stambene i pomo}ne objekte u 144, odnosno ra~unaju}i i poqoprivredno zemqi{te i kulture na oko 106 hektara, ukupno 195 doma}instava. Kru{~i} podse}a da su vlasnici deset doma}instava dobili nove ku}e, zbog toga

ZA SANACIJU POTREBNO POLA MILIJARDE DINARA

{to su wihovi objekti, kako je ustanovila gra|evinska inspekcija, bili do te mere o{te}eni, da nisu vi{e za stanovawe i da su tokom pregleda i kontrole na terenu registrovani i gra|ani koji su prijavqivali o{te}ewa, a da ih nisu pretrpeli. Interesantno je da su me{tani kojima su klizi{ta odnela parcele i uni{tila letinu, uglavnom tra`ili da im budu dodeqene gra|evinske ma{ine kojima bi sanirali i poravnali zemqi{te, na{ta po zakonu, ka`e rukovodilac tima, nisu imali pravo. - Za sanaciju putne infrastrukture u 2006. godini potro{eno je 29,6 miliona dinara, a od Koordinacionog tela za elementarne nepogode pri onda{wem Ministarstvu za kapitalne investicije dobili smo 10 novih ku}a koje su izgra|ene za 270 evra po kvadratu, po sistemu “kqu~ u ruke”. U oblasti sanacije poqoprivrednog zemqi{ta i kultura, na kojima su o{te}ewa procewena na oko 44,5 miliona dinara, najmawe je ura|eno, upravo zbog toga {to zakon nije dozvoqavao da se bilo {ta radi bez projektne dokumentacije. Ukupna procewena {teta na podru~ju Grada je oko 178,5 mi-

liona dinara, ali je ona znatno ve}a, ako se zna da su ovi podaci prikupqeni i “presek” napravqen 2011. godine. Komisije su posetile ne{to vi{e od 10 odsto ugroènih doma}instava i vlasnika zemqi{ta, a u narednim kontrolama }e sigurno biti evidentirano jo{ o{te}ewa. Osim toga, u ovom prvom izve{taju nisu sadràni ni tro{kovi izrade projekata sanacije, zbog ~ega bi ovu cifru prakti~no trebalo pomnoìti sa tri. Po{to je re~ o velikim sredstvima koje

lokalna samouprava ne}e mo}i da obezbedi bez pomo}i Republike, Kru{~i} je najavio da }e tri komisije u sastavu Stru~no operativnog tima posetiti sva doma}instva koja su prijavila {tete od odrona, sa~initi kompletan predra~un radova i izve{taj upotpuwen finansijskim pokazateqima, uz zahtev za pomo}, uputiti nadle`nim republi~kim ministarstvima. Od 2010. godine nisu evidentirana nova ve}a klizi{ta, ali pojedina stara su jo{ uvek aktivna i ugro`avaju korisnike susednog zemqi{ta. Zbog toga }e Stru~no operativni tim, dok eventualno ne stignu pare iz Republike, sa~initi predmer i predra~un neophodnih radova, da bi ona najkriti~nija bila sanirana i zaustavqena daqa erozija zemqi{ta. Osim toga, tim }e, u saradwi sa mesnim zajednicama i gra|anima, kontinuirano pratiti promene na starim odronima i pojavu eventualno novih klizi{ta i o tome, uz predlog operativnih mera, redovno obave{tavati Gradski {tab za vanredne situacije, koji je pro{le godine i formirao ovaj specijalizovani tim. M. N.

POLITIKA

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

LIDER NOVE SRBIJE O KOSOVSKOM PROBLEMU I PLANOVIMA ZA RAZVOJ DR@AVE I ^A^KA

SRBIJA HO]E DA RADI!

a Srpsku naprednu stranku i Novu Srbiju, koje su deo vladaju}e koalicije, palo je breme te{kih odluka. To nas je okupilo i ujedinilo. Problem Kosova koji se godinama provla~io mora da bude re{en, rekao je lider Nove Srbije i ministar gra|evine Velimir Ili} na konferenciji za novinare u â~ku. Wegova stranka podràva sve napore premijera, prvog potpredsednika Vlade i predsednika dràve da kona~o prona|u re{ewe za kosovsko pitawe, koje se godinama provla~i. On pozdravqa Briselski sporazum, kao i posete premijera Ivice Da~i}a i potpredsednika Aleksandra Vu~i}a Kosovu. - Prethodne vlade i parlamenti nisu imale snage da pogledaju istini u o~i i zauzmu stav. One su i dovele do ovakvog stawa. Na{a koalicija nikada ne}e prihvatiti i potpisati nezavisnost Kosova, ali moramo uraditi ono {to se od nas traì. Ne moèmo dozvoliti da osam miliona gra|ana Srbije budu taoci politike koja je do skoro vo|ena, politike sa praznom pri~om i bez rezul-

tata. Nova Srbija podràva Aleksandra Vu~i}a koji u ovom trenutku poku{ava da izvu~e maksimum i za Srbe na Kosovu i za Srbe u Srbiji. Vreme je da jednom stavimo ta~ku na kosovsko pitawe i krenemo da radimo. Srbija ne moè vi{e biti na kolenima i polako umirati. Ona ho}e da se gradi, da radi, da radnici imaju plate, Srbija èli da ra|a. Mi nemamo pravo da to zaustavimo smatra Ili}. Kosovsko pitawe je, na neki na~in, postalo laka meta, prilika za skupqawe politi~kih poena i zabavqawe naroda. Nova Srbija ne podràva one koji su bili deo svake vlade, vodili politiku Kosova i “rezultat im je bio nula”. - Li~no ne podràvam Slobodana Samarxi}a, kao ni Gorana Bogdanovi}a, koji je bio u vladama Kosova i Srbije i ube|ivao nas da su oni dobro radili. Ne podràvam ni narodne poslanike sa severa Kosova. Skoro svi oni su do{li u Beograd, tu pokupovali vile, zbrinuli sebe i svoje porodice, a prodali su imovinu Albancima za velike pare. Sada su do-

larni centar, da na{i qudi ne idu vi{e u Beograd na le~ewe. Obezbe|eni su besplatni stanovi za lekari koji }e do}i ovde da rade.

{li da blokiraju celu Srbiju, toboè, da bi okajali svoje grehe. To nema smisla i nije po{teno. Za Kosovo }emo se boriti, ali za to nam je potrebno vreme i ne moèmo u me|uvremenu sedeti i ~ekati. Ne}emo mi jo{ u}i u Evropsku uniju, ali dobijawem statusa, ste}i}emo odre|ene povlastice - naveo je Ili} i napomenuo da samo jaka Srbija moè pomo}i bra}i na Kosovu.

AUTOPUT U PREQINI DO NOVE GODINE Prema re~ima Velimira Ili}a, strategija Vlade Srbije je da Srbija sa Jugoisto~nom Evropom iza|e na pomorske puteve. Sa Crnogorcima }e pregovarati o kupovini ili zakupu luke Bar. Vlada je spremna i da u rekordnom roku zavr{i koridor 11: - Deonica do Preqine, koja je posle Beograda najve}e saobra}ajno ~vori{te Srbije, bi}e gotova do kraja godine. Radovi su u punom jeku. Trenutno na izgradwi koridora radi vi{e od dve i po hiqade radnika iz Milanovca. Kada stignemo do ^a~ka, zaposli}emo i veli-

ki broj â~ana. Kroz Ov~arsko-kablarsku klisuru bi}e izgra|eni tuneli i mostovi. Izbegli smo da oskrnavimo manastire. Taj poduhvat je duplo skupqi, ali svi su se u Vladi sloìli da bude tako, da ne bismo o{tetili svetiwe. Brzo }emo zavr{iti i deo od Preqine do Poège, a ovih dana smo dali nalog da po~nu radovi do Boqana najavio je Ili}. U planu je i izgradwa puta od â~ka do Golije, preko Ivawice. Projekat izlaska puta na vrh Golije ko{ta oko 700,

800 hiqada dinara. On je podsetio i da }e u â~ku biti izgra|eni stanovi solidarnosti, koji }e ko{tati mawe od 400 evra po kvadratu: - Ne smemo dozvoliti da porodice sa vi{e dece, samohrane majke i invalidi budu besku}nici. Obe}ao sam i pet hiqada novih kvadrata u ~a~anskoj Bolnici. Dragica Nikoli}, supruga predsednika dràve, ve} je zapo~ela izgradwu porodili{ta. Ali, ho}emo u â~ku da oformimo i kardiovasku-

SOLARNI PARK â~ak bi uskoro, prema Ili}evim re~ima, trebalo da dobije i najve}i solarni park u Srbiji. On }e biti izgra|en na 30 hekatara u Preli}ima, na mestu nekada{we deponije uz pomo} investicija jedne italijanske kompanije. Solarni park }e proizvoditi 15 megavata struje za izvoz. - Ali, da bismo sve to uradili, mnogi moraju da rade brè. Ja ne mogu da ~ekam tri meseca da Urbanizam u â~ku izda dozvolu za solarni park. Svi su dali saglasnost, sredstva su obezbe|ena i sada se, toboè, oni pitaju. Ne moèmo da ~ekamo nekog ~inovnika da se odobrovoqi. To ne}emo tolerisati. Po novom zakonu, koji je u procesu usvajawa, gra|evinska dozvola je besplatna, vi{e nema divqe gradwe - napomenuo je Ili}. Z. J.

DVERI SRPSKE O KOSOVU I BRISELSKOM SPORAZUMU

PREUZELI POLITIKU LIBERALA redsednik ~a~anskog povereni{tva Dveri srpskih Bo{ko Obradovi} podsetio je na konferenciji za novinare da je jedino Liberalno demokratska stranka od po~etka zastupala politiku i ideologiju prihvatawa realnosti na Kosovu i Metohiji. Sada je wihov stav preuzela i aktuelna vlast. Kada je 2006. donet Ustav, po kome je Kosovo neotu|ivi deo Srbije, 90 odsto politi~ke, kulturne i medijske elite zalagao se za odbranu KiM. Sedam godi-

na kasnije, 90 odsto te iste elite zastupa sasvim suprotno stanovi{te, podse}a Obradovi}. Ali, istu ideologiju zadr`ala je Demokratska stranka Srbije sa kojom je tada u vladaju}oj koaliciji bio i deo aktuelne vlasti. Briselski sporazum nije ni{ta drugo nego potpisivawe nezavisnosti Kosova, napomiwe on i nagla{ava da bi zbog toga sada{wa Vlada, na ~elu sa Ivicom Da~i}em, trebalo da podnese ostavku i raspi{e vanredne parlamentarne

izbore: - Neka tada ponude ideologiju nezavisnog Kosova, pa da vidimo {ta }e im narod re}i. Sigurno dobar deo patriota i rodoquba, koji su glasali i za Novu Srbiju, ne prihvata potpisivawe Briselskog sporazuma. Dveri srpske su ovih dana pokrenule kampawu “Ko izda Kosovo, izda}e i ^a~ak”. Kako je Obradovi} objasnio, ko je spreman da izda KiM radi Evropske unije i opstanka na vlasti, sutra }e

prodati “Telekom”, “EPS”, vodovode i prirodna bogatstva Srbije. - Srbija bi opstala i da nije potpisala Briselski sporazum. Kome vi{e zna~i ulazak u Evropsku uniju za 15 godina? [ta smo to do sada dobili od Unije? - zapitao se Bo{ko Obradovi}. Narednih petnaestak dana Dveri srpske }e obele`avati 15. maj, Svetski dan porodice. U subotu u Kosjeri}u organizuju porodi~nu {etwu. Ona }e biti zavr{nica predizborne kampa-

we za lokalne izbore u Kosjeri}u, na koje Dveri izlaze samostalno. Slede}e sedmice }e predstaviti Manifest prirodne porodice. Na jesen }e organizovati kongres o porodici u Srbiji i pokrenuti kampawu da se svi gradovi i op{tine proglase prijateqima porodica i beba. Dveri }e se i u~laniti u Svetski kongres porodice. Centralna manifestacija je u Zemunu 25. maja, uo~i lokalnih izbora u ovom gradu 2. juna. Tako }e zaokru`iti porodi~nu politiku koju zastupaju i koja }e biti deo wihove kampawe za vanred-

ne parlamentarne izbore koji }e, po proceni Dveri srpskih, biti odr`ani na jesen. Z. J.

SAVET @ENA GO NOVE SRBIJE OBELE@IO 15. MAJ, ME\UNARODNI DAN PORODICE

U PORODICI POSTAJE ÔVEK rigodnim programom prire|enim u Gradskom parku, Savet èna GO Nove Srbije obeleìo je 15. maj, Me|unarodni dan porodice. Brojnim mali{anima, posluènim sokovima i “grickalicama”, wihovim roditeqima, bakama i dekama, obratila se ~lanica Saveta èna GO NS i odbornica u Skup{tini Grada Radomirka Lola Veqovi}. Po{to je podsetila da je porodica osnovna i ìva }elija dru{tva i da je toplina porodi~nog ìvota neophodan preduslov za razvoj sre}nih i mentalno uravnoteènih osoba, ona je naglasila: - Budu}nost svakog dru{tva

umnogome zavisi od porodice, koja je, naàlost, zbog sveukupne ekonomske krize, velike nezaposlenosti i “brzog” ìvota, u velikoj krizi. Zbog toga je sve mawe sklopqenih, a vi{e razvedenih brakova i {to je zabriwavaju}e, sve mawe novoro|ene dece. Porodica mora biti na okupu i deca imati oslonac u woj, rekla je Veqovi}ka, naglasiv{i da su qubav, pa`wa, poverewe i sigurnost ono {to porodica mora pruìti najmla|ima: “U porodici se sti~e ono najlep{e - vaspitawe , kultura pona{awa, qubav, a usput i obrazovawe. U porodici postaje ~ovek, ali

iz porodice se, naàlost, ponesu i mnoge negativne osobine. Zbog te{kih uslova dana{weg ìvota porodica sve mawe pa`we posve}uje porodi~nim obavezama, zbog ~ega se one ~esto raspadaju. U mnogima weni ~lanovi su prepu{teni sami sebi, {to je pogubno i naàlost, rezultira porastom narkomanije, alkoholizma i nasilni{tva.” Zbog svega toga, ène Nove Srbije }e se zalagati da opstanu zdrave srpske porodice koje }e se okupqati, skupqati, pribliìti i ujediniti, poru~ila je odbornica Radomirka Veqovi}. M.N.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

GRAD

„URBANPROJEKT” IZRADIO PREDLOG PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA OV^AR BAWU NA TERITORIJI GRADA ^A^KA

„OBRA\EN” PROSTOR OD 32 HEKTARA Po{to je “pro{ao” kompletnu proceduru, od izrade, poverene stru~nom timu preduze}a “Urbanprojekt”, na ~elu sa Zoricom Sretenovi}, do javnog uvida, prezentacije i ocene komisije za planove i Gradskog ve}a, predlog Plana generalne regulacije za Ov~ar Bawu na teritoriji Grada â~ka, na}i }e se pred odbornicima na prvom skup{tinskom zasedawu. O ovom zna~ajnom dokumentu, koji nije postojao za ovu teritoriju progla{enu za{ti}enim i predelom izuzetnih odlika, zbog ~ega je, po mi{qewu mnogih, Bawa decenijama tavorila, razgovarali smo sa vo|om tima arhitektom Zoricom Sretenovi}. osle usvajawa Prostornog plana za Grad â~ak stvorene su mogu}nosti za izradu i Plana generalne regulacije za Ov~ar Bawu koji “pokriva” centralni deo ovog naseqa, odnosno mali prostor, povr{ine oko 32 hektara, od oko 800, koliko zahvata ~itava Ov~arsko kablarska klisura, kaè Sretenovi}ka i obja{wava: - Re~ je samo o prostoru Bawe na teritoriji Grada â~ka, odnosno na levoj obali Zapadne Morave, tako da ovaj plan ne razra|uje desnu stranu naseqa koje pripada lu~anksoj op{tini. Bez obzira na to, u ovom dokumentu smo dali smernice kako bi trebalo da se “odrede” tamo{wi urbanisti prema ovom kontaktnom planu. Ov~ar Bawa je, kao {to je poznato, na osnovu elaborata i uredbe Vlade Srbije, progla{ena predelom izuzetnih odlika i svi elementi, planovi i studi-

je do sada ra|eni, kori{}eni su prilikom izrade ovog plana. Osnovni na{ ciq bio je da opredelimo sadràje koji }e podràti sve vidove turizma koji se mogu razvijati na ovom prostoru, po~ev od bawskog, izletni~kog i verskog, do sportskog i lovnog i ribolovnog. Prostor koji je pokriven planom podeqen je na zone turisti~kog, bawsko zdravstvenog i sportsko rekreativnog karaktera, isti~e vo|a stru~nog tima i podse}a: “U Ov~ar Bawi ne postoje neki kvalitetniji sadràji i fond, odnosno postoje}i objekti su uglavnom u funkciji stanovawa,

druge koristi preduze}e “Elektromorava”, nekoliko je turisti~kih, a zdravstveni koje je Zdravstveni centar adaptirao i prilagodio nameni su mali i neuslovni. Zbog toga je predvi|ena transformacija ve}ine ovih sadr`aja, a sve u ciqu razvoja prvenstveno bawskog turizma.” Projektanti su izdiferencirali prostor, te je tako onaj izme|u toka Zapadne Morave i “starog” magistralnog puta koji je prolazio kroz Bawu, planiran za turisti~ku zonu, predstavqa Stretenovi}ka jo{ jedno poglavqe Plana generalne reguacije, i dodaje da su na lokaciji na

CIQEVI I ZADACI Prepoznavawe turisti~ke ponude bawsko le~ili{nog naseqa, planski razvoj turizma i za{tita i racionalno kori{}ewe termomineralnih izvora, kao primarnih vrednosti i prirodnih retkosti, neki su od osnovnih ciqeva izrade PGR Ov~ar Bawe. Osim toga, dokument predvi|a i podizawe nivoa ugostiteqskih usluga, izgradwu i opremawe zdravstveno le~ili{nih kompleksa, sanaciju i ure|ewe za{ti}enih kulturno istorijskih spomenika. Projektanti su rezervisali prostor i za lovni i ribolovni turizam, predvideli pravila ure|ewa i gra|ewa, odredili povr{ine za javne namene. Ciq izrade PGR je i stvarawe uslova za rekonstrukciju i izgradwu objeakta za razli~ite vidove stanovawa, {to bi sa prate}im sadràjima trebalo da omogu}i funkcionisawe Bawe kao vrednog turisti~kog centra. Planirana je i gradwa sme{tajnih kapaciteta visoke kategorije, komercijalnih i sportsko rekreativnih sadràja. Sve ovo “prati}e” aktivnosti ~iji je ciq za{tita prirodne i kulturne ba{tine i unapre|ewe ìvotne sredine.

kojoj se sada nalaze {kola i ambulanta planeri “nacrtali” objekte bawsko zdravstvenog karaktera, poput RH centra i drugih sadràja, koji bi trebalo da “podrè” Bawu kao kvalitetan i perspektivan potencijal u svakom pogledu. Planeri su se maksimalno trudili i da “izmeste” saobra}aj iz naseqa, odnosno tranzitni usmere preko novog mosta i tunela, obezbede prilaz svim sadràjima, ali i kontinualnu vezu koja odvaja mirnije zone. Nedostatak planske dokumentacije onemogu}avao je izdavawe uslova i dozvola za bilo kakve intervencije i na postoje}im objektima, izgradwu i investicije, nagla{ava Sretenovi}ka, uverena da }e ovaj

Zorica Sretenovi}

va`an planski dokument “privu}i” investitore i omogu}iti i me{tanima da ula`u u rekonstrkciju postoje}ih, ili gradwu novih objekata. Oni su, ina~e, kao i predstavnici “Elektromorave”, crkve, manastira koji se nalaze na prostoru

pokrivenom PGR i svih pravnih lica koja posluju u Ov~ar Bawi, u~estvovali u javnom uvidu, tokom koga su pristigle odre|ene primedbe i sugestije, od kojih su sve opravdane ugra|ene u plan. M.N.

OTVORENI KE[ KREDITI OTP BANKE TP banka ponudila je svojim klijentima atraktivan proizvod Otvoreni ke{ kredit. Ime odgovara wegovim karakteristikama, jer ovaj proizvod ima otvorenu namenu za sve korisnike, a i promoteri novog proizvoda su glumci popularne serije Otvorena vrata. Otvoreni ke{ kredit je gotovinski kredit sa slobodnom namenom sa mogu}no{}u refinansirawa kredita, kreditnih kartica, lizinga i dozvoqenog minusa. Ukoliko kreditna sposobnost klijenta to dozvoqava, mogu}e

je da korisnik kredita istovremeno dobije novac na ra~un i da refinansira svoje obaveze. Procedura pri podno{ewu zahteva za refinansirawe kredita je veoma jednostavna, uz minimalan broj dokumenata koje klijent treba da obezbedi. Kredit se odobrava klijentima u radnom odnosu i penzionerima, sa teku}im ra~unom u OTP banci ili drugim bankama i preduzetnicima-pau{alcima. Gra|ani mogu da podnesu zahtev za kredit u iznosu od 20.000 do 5.000.000 dinara.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

UO^I ZAVR[NIH ISPITA U OSNOVNIM [KOLAMA

PROBNE TESTOVE RADILI I SEDMACI

Na probnim zavr{nim ispitima za osmake, test iz srpskog jezika bio je daleko te`i od zadataka iz matematike. Sedmaci su radili test sa pitawima iz pet predmeta

d idu}e godine svr{eni osnovci }e na zavr{nom ispitu, osim testova iz srpskog jezika i matematike, raditi i takozvani kompozicioni test, sastavqen od pitawa iz pet oblasti koje izu~avaju tokom {kolovawa biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Sada{wi sedmaci, prva generacija koja }e malu maturu polagati “po novom”, u sredu su re{avali probne kombinovane testove, kao pripremu za ono {to ih o~ekuje po zavr{etku osnovne {kole. - Test je bio relativno lak, najlak{a su bila pita-

wa iz biologije, malo te`a je bila fizika - izjavquje Katarina Stojanovi}, u~enica sedmog razreda O[ “Filip Fipipovi}”. Sa mi{qewem da je kombinovani test bio primeren onome {to se u~i u nastavi saglasne su i wene vr{wakiwe Tijana Isailovi} i Lenka Simovi}. - Lepo sam uradila, ni{ta nije bilo posebno te{ka - zadovoqna je Tijana. Za u~enike osmog razreda koji }e se na zavr{nom ispitu, kao i prethodnih godina, suo~iti sa zadacima iz srpskog i matematike, probni ispit je organizovan 11. maja u celoj Srbiji, a naknadno }e ga polagati jedino u~enici koji tog dana nisu mogli da se pojave jer su bili na ekskurziji ili u~estvovali na takmi~ewima. Od na~elnika [kolske uprave Danila Beodranskog saznajemo da u “generalna proba male mature” u Moravi~kom okrugu zbog ekskurzije nije izvedena samo u {kolama Kotra`i i

Objavqivawem drugog dela monografije okon~ano obeleàvawe 75. godi{wice {kole Prva monografija, “Od bukvara do ra~unara”, pojavila se 1987. godine, povodom pedesetogodi{wice, a novom kwigom obuhva}en je kra}i period - od 1987. do 2012, kada je {kola napunila 75. godina ìvota i rada. Ipak, pre nego {to se skoncentrisao na zadati period, autor nove monografije Goran Davidovi}, istori~ar i biv{i |ak O[ “Milica Pavlovi}”, osvrnuo se na istoriju â~ka do 1918. godine, upoznao ~itaoce sa “prosvetnim prilikama u varo{i od 1918. do gradwe {kole”, vremenom izgradwe {kole u Ciganmali, u kojoj }e nastava po~eti septembra 1937, predratnim periodom, kada je nosila ime vojvode Stepe Stepanovi}a, i vremenom posle Drugog svetskog rata, u kojem je dobila novo ime, po narodnom heroju Milici Pavlovi}. Osim uspostavqawa istorijskog kontinuiteta, Davidovi} je vra}ewem “na po~etak” nastojao i da rasvetli odre|ene ~iwenice kojima, zbog ideolo{kog jednoumqa, u prvoj kwizi nije poklowena dovoqna pa`wa. U periodu od 1987. do dana{wih dana {kola je, uo~io je Davidovi}, pratila sve dru{tveno politi~ke promene i brojne reforme u sistemu obrazovawa. - Posebno teàk period za rad {kole je bio po~etkom 90 - ih godina 20. veka. Ali, Osnovna {kola “Milica Pavlovi}” se razvi-

Prawanima, dok su u ostalim iza{li gotovo svi osmaci. U~enici su probni ispit ozbiqno shvatili i maksimalno iskoristili vreme koje su imali na raspolagawu, ocewuju direktori {kola. Testovi su sadr`ali po 20 pitawa, od-

nosno zadataka, a pokazalo se da su zadaci iz srpskog jezika bili daleko te`i nego iz matematike. - Najboqi rezultat iz srpskog u na{oj {koli je 17,5, a prose~an oko osam bodova, dok je na matematici dosta u~enika osvojilo svih 20 bodova. Rezultat iz

materweg jezika nikada nije bio lo{iji, test je bio jako te`ak - navodi direktor O[ “Vuk Karaxi}” Dragan Parezanovi}. U~enica O[ “Filip Filipovi}” Aleksandra Milojevi}, koja iz ove {kole izlazi kao Vukovac, na testu iz srpskog je

ostvarila 11,8, a iz matematike 12, 5 bodova. - Na matematici sam gre{ila iz nepa`we i u brzini, a srpski je bio ba{ teàk. Bilo je dosta teksta za ~itawe i pitawa za razmi{qawe - obja{wava Aleksandra svoj “neuspeh”. - Iz srpskog imam 10,6, iz matematike 13,5 bodova. Lo{e sam pro{la, jedan od razloga je i {to smo oba testa radili istog dana, ali }u se potruditi da do pravog ispita savladam ono {to mi fali - kaè Isidora Ivanovi}, koja tako|e ima sve petice u |a~koj kwiìci. Ciq probnog ispiti je, po re~ima @ivote Karovi}a, direktora O[ “Dragi{a Mi{ovi}” da pokaè dokle su mali maturanti stigli sa pripremama, ali i da ih oslobode treme. Zavr{ni ispit iz srpskog jezika osmaci }e polagati 17, a iz matematike 18. juna. Testovi }e sadràti 25 odsto poznatih (iz zbirki za pripremu) i 75 odsto nepoznatih zadataka. E. V.

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA OSNOVNE [KOLE “MILICA PAVLOVI]”

KWIGA ZA SADA[WE I BUDU]E GENERACIJE

jala i neprestano prilago|avala potrebama i zahtevima vremena, novim shvatawima. [irila se, reorganizovala i usavr{avala. Danas, u godini jubileja, O[ “Milica Pavlovi}” je najve}a i najmodernija {kola na teritoriji Grada ^a~ka. Nastava je znatno modernizovana i pro{irena, u zavisnosti od interesovawa u~enika. Uspesi u~enika su iz godine u godinu sve ve}i i brojniji. Zasluga pripada stru~nom i kvalitetnom kadru, osposobqenom

za savremeno obrazovawe i vaspitawe u~enika - uo~io je Davidovi} u predgovoru kwige. Na promociji monografije, 9. maja, on je kazao da je rad na kwizi prihvatio sa posebnim zadovoqstvom jer je bio |ak ove {kole i u woj stekao interesovawe za istoriju, koje je imalo odlu~uju}u ulogu prilikom izbora profesije. Direktor {kole Mirko Lazovi} podsetio je da kwiga izlazi sa izvesnim zaka{wewem i da se

wenim objavqivawem okon~ane aktivnosti predvi|ene programom obeleàvawa 75. godi{wice. Mr Vladimir Dimitrijevi}, recenzent monografije, ocenio je da ona predstavqa “pravo svedo~ewe o tome kako su prosvetni radnici â~ka u jednoj od svojih najboqih {kola ispuwavali svoj teàk i ~asni zadatak obrazovawa i vaspitawa”. Vremena provedenog u ovoj {koli, u svojstvu prosvetara, prisetili su se Da-

nica Blagojevi} i Milan Milisavqevi}, nastavnici u penziji, kao i Goran Markovi}, biv{i |ak i u~iteq O[ “Milica Pavlovi}” a danas vlasnik afirmisane izdava~ke ku}e “P~elica”. Pisanom re~ju i bogatom foto - dokumentacijom, kwiga oslikava celokupan `ivot {kole tokom proteklih 25 godina - nastavne i vannastave aktivnostima, izlete i ekskurzije, svakodnevicu, ali i izuzetne trenutke, kada su najdarovitiji i najvredniji u~enici ostvarivali visoka priznawa na takmi~ewima iz {kolskih predmeta i sportskih disciplina. Posebna pa`wu kwiga posve}uje biv{im u~enicima i nastavnicima koji su se dokazali u nauci, umetnosti i sportu, ali objavquje i imena svih u~enika zavr{ih razreda do 2011/12, kao i onih koji su bili radnici {kole. U ime lokalne uprave promociji monografije je prisustvovao Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti. Fragmente iz kwige ~itali su u~enici, a oni su zaslu`ni i za muzi~ki deo programa, kroz koji je posetioce vodila u~iteqica Vesna Jerotijevi}. E. V.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

DRU[TVO

TALENTOVANI PIJANISTA I KOMPOZITOR MARKO MARI] PRIKUPQA SREDSTVA ZA KUPOVINU INSTRUMENTA

MARKO ZASLU@UJE NAJBOQI KLAVIR

- smatraju muzi~ari poreklom iz ^a~ka, koji su 10. maja u~estvovali na donatorskom koncertu “Prijateqi s Markom”

ra}a Teofilovi}, Radi{a i Ratko, odavno su vrhunska imena me|u izvo|a~ima tradicionalne muzike Srbije i Balkana. Bra}a Milijanovi}, Stevan i Aleksa, ~ine okosnicu mladog sastava “Jazz projekt”, a Svetlana Vukomanovi}, pop peva~ica i ~lanica “Teatra dur”, poznata je i kao u~esnica serijala “Ja imam talenat”, u kome je 2011. godine stigla do polufinala. Ove godine u istom serijalu â~ani su do samog finala podràvali svoje sugra|ane Nikolu Radovi}a i Katarinu Pavlovi}. Svi ovi muzi~ari su poreklom iz â~ka i svi su pruìli velikodu{nu podr{ku mladom pijanisti i kompozitoru Marku Mari}u, kome je za daqi napredak u karijeri neophodan koncertni klavir. Donatorski koncert je, sloìli su se u~esnici, a takvo mi{qewe svojim reakcijama potvrdila i publika, izvanredan primer udruìvawa talenata i kolegijalne solidarnosti. - Drago mi je {to mogu da pomognem svom prijatequ, pogotovo {to znam koliko je dobar muzi~ar i kvalitetan ~ovek. Raduje me i {to je ovakav koncert odràn u na{em rodnom gradu, qudi su èqni dobre muzike i dobrih de{avawa - rekla nam je posle koncerta Katarina Pavlovi}, koja sa Markom sa-

ra|uje od ranije. Pre nekoliko meseci pozvala ga je da sa “ûdesmom”, beogradskom grupom ~iji je ~lan, u~estvuje u serijalu “Ja imam talenat”, a uskoro, 24. maja, Marko }e “ûdesmu” ponovo praviti dru{tvo, na koncertu ovog sastava u â~ku. Da doputuju iz Beograda i svojim u~e{}em na kon-

Nastupili su sa prepoznatqivim repertoarom, pesmama iz isto~ne Srbije, sa Kosova i iz Makedonije. Marko ih je pratio, za klavirom, ovo je bio wihov prvi zajedni~ki nastupom, a prethodila je samo jedna i to kratka proba. - Sasvim dovoqno, za nekoga ko zna da ~uje i pre-

pozna - obja{wava Teofilovi}, uo~iv{i na{e iznena|ewe. Ipak, niko ne ume tako da pohvali Marka kao wegov stari prijateq Nikocertu pomognu Marku nisu se dvoumili ni Teofilovi}i. - Du`nost je qudi koji su neko vreme na sceni da podr`e izuzetan kvalitet koji ovaj momak poseduje i da mu pomognu da kupi klavir. On tehni~ki svira perfektno, bez gre{ke, a kompozicijski sve ima razra|eno u glavi. Ve} je kompletan muzi~ar. Koncert je bio sjajan, publika je odli~no reagovala, dobro je {to je do{lo dosta mladih - ka`e Ratko, u svoje i ime brata blizanca.

la Radovi}. - On je genije, {irok i svestran muzi~ar ~ovek koji u svojoj bran{i dominira i pleni. Po{teno bi bilo da mu Grad kupi klavir i to najboqi koji moè da se na|e, jer ako â~ak ne ulaè u ovakve qude, onda je to stra{no. Nadam se da }e od ovoga ne{to ispasti i bi}u sre}an ako i ja tome doprinesem. Marku je, vidi se, neprijatno {to ga toliko hvale, ali zna i on da se revan{ira: - Svi su dali svoj maksimum, koncert je bio celovit, a publika je prepoznala energiju i kvalitet. Osim {to je pratio ostale u~esnike, on se ovom prilikom predstavio i sopstvenim obrada-

ma na{ih narodnih melodija. O wegovom dosada{wem ìvotnom i umetni~kom putu, ako ih je uop{te mogu}e razdvajati, â~ani su mogli da saznaju slede}e: Ro|en je u na{em gradu, 1987. godine, a osnovno muzi~ko obrazovawe stekao u Muzi~koj {koli “Dr Vojislav Vu~kovi}. U Beogradu je zavr{io Sredwu muzi~ku {kolu “Kosta Manojlovi}”, a trenutno je na master studijama Fakulteta muzi~kih umetnosti u Beogradu, odseku kompozicije, i na zavr{noj godini studija klavira u Isto~nom Sarajevu. Prethodnih godina osvajao je visoka mesta na republi~kim i me|unarodnim takmi~ewima. Kao pijanista, nagra|en je za najboqi koncert u Galeriji SANU za 2008. godinu, a kao kompozitor u~estvovao, izvode}i svoju muziku, na studentskom festivalu Koncert mladih autora, 2009. i izabran za Letwu muzi~ku akademiju Prag - Be~ - Budimpe{ta. Tro{kove Markovog {kolovawa do sada su prevashodno snosili wegovi roditeqi. Darovitom mladi}u je za daqi razvoj karijere neophodan novi, koncertni klavir, ~ija cena prevazilazi finansijske mogu}nosti porodice Mari}, pa Marko poku{ava da novac obezbedi putem donatorskih koncerata. Organizatori prvog koncerta, u ~a~anskom Domu kulture, bili su Udruèwe â~ana u Beogradu i ~asopis “Tramvaj”, koji izlazi u na{em gradu, a naredni }e uskoro biti odràn u Beogradu. E. V.

U O[ “MILICA PAVLOVI]” NAGRA|ENI NAJUSPE[NIJI U^ENICI

KWIGA ZA DOBAR REZULTAT NA TAKMI^EWU o sada je na op{tinskim, okru`nim i republi~kim takmi~ewima 130 polaznika ove {kole osvojilo jedno od prva tri mesta, a za nadmetawa republi~kog nivoa plasiralo se 12 u~enika. Najboqi rezultat postigao je u~enik osmog razreda Filip Vesovi}, koji je na republi~kom takmi~ewu iz fizike osvojio prvo mesto u svojoj kategoriji, pobedio i na takmi~ewu dr`avnog ranga iz ra~unarstva

i informatike i plasirao se na olimpijade iz ovih predmeta. Za najuspe{nije takmi~are {kola je, kao i ranijih godina, pripremila poklon - kwige, koje su u~enicima od prvog do sedmog razreda predate u utorak, uz muzi~ki program pripremqen od strane mla|ih |aka i wihovih u~iteqa. - I ove godine je mnogo dobrih rezultata, a siguran sam da }e ih biti jo{, po{to sezona

takmi~ewa nije zavr{ena. Trudimo se da na ovaj skroman na~in odamo priznawe uspe{nim u~enicima i da ih motivi{emo da i daqe posti`u dobre rezultate, ne samo dok su u ovoj {koli ve} i tokom kasnijeg {kolovawa i rada - kazao je direktor {kole Mirko Lazovi}. Sve~anost za najuspe{nije osmake i sportiste predvi|ena je za 11. jun. E. V.

10 osle kra}eg zadràvawa u Gorwem Milanovcu po{ao sam u Savinac. Malo selo na reci Di~ini. Put vodi obalom pored male, bistre i planinske reke. Prolazim pored Takova. Istorijska se}awa naviru. Ora{ac i Takovo. Kara|or|e i knez Milo{. Vreme kada se iz groba dizala pobuwena Srbija. Pod tim opsesijama, uz ùbor reke, stigao sam u Savinac. Topao dan. Grupa ku}a. Most na reci, a pod samom {umom je zgrada Osnovne {kole. Seoska crkva. Jedan stari kameni stub, ispred crkve, posve}en je borcima ovoga sela, ratnicima sa Javora 1876. Vidi se i nadgrobni spomenik Dobrivoja Nikoli}a, poginulog na sremskom frontu. Crkva, dobro o~uvana, iako ve} dosta stara, ima poseban zna~aj. Na levoj strani, na zidu tabla sa imenima sahrawenih. Ovde leè roditeqi kwegiwe Qubice, kao i {ira porodica Vukomanovi}. Na jednoj pi{e: Aleksa Vukomanovi} – profesor istorije srpske kwièvnosti i filologije na Beogradskom liceju. Odmah

DRU[TVO

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

SAVINAC

NA GROBU MINE KARAXI] do wega Mina Vukomanovi}, }erka Vuka Karaxi}a 1828. do 1894. Zatim Janko Alekse Vukomanovi} “{tudenta carske Akademije u Petrovgradu”. Pitam se: koliko mladih qudi zna da ovde po~iva Mina Karaxi}? Misli su utonule u duboku pro{lost, u minule decenije, u i{~ezle qude. Mina Karaxi}, Vuk, Branko Radi~evi}, \uro Dani~i}. Kako su ~udne `ivotne sudbine. Gde sve ~ovek ne}e na}i mir i spokoj. Darovita je bila Mina, o~eva qubimica, pisala je i prevodila na nema~ki jezik Vukove narodne pripovetke. Bila je i putopisac. Opisala je svoje putovawe po Srbiji. Objavila je 1877. u novinama “Javoru” svoja se}awa na Branka Radi~evi}a. Neposredno pred prenos Brankovih posmrtnih ostataka iz Be~a na Stra`ilovo – nacrtala je

Brankov lik. I ta Mina “srpski cvet u tu|inskom Be~u” inspirisala je Branka da joj napi{e poznate stihove: “Pevam dawu, pevam no}u,/ Pevam, sele, {to god o}u,/ I {to o}u, ono mogu,/ Samo jedno jo{ ne mogu,/ Da zapevam glasovito,/ Glasovito, silovito,/ Da te dignem sa zemqice,/ Da te metnem me| zvezdice./ Kad si zvezda, sele moja,/ Da si me|u zvezdicama,/

Me|u svojim, sele moja,/ Milim sestricama.” Kwi`evni istori~ar Miodrag Popovi} ovako opisuje Minu na jednom balu u Be~u: “Kosa pu{tenih niz ple}a, pod fesom, ~ija duga~ka ki}anka pada na levu stranu. Odevena je u labade vi{weve boje, sa pozla}enim vezom, a niz fistan spustili su se krajevi pojasa – bojadere... sa wenog fesa zra~i zlatna zvezda i greje sve oko sebe”.

Minu su pose}ivali mnogi mladi}i, na{i i strani. Svi su oni, na svoj na~in bili zaqubqeni u Vilhelminu. Zadrhtalo je mnogo srca pred wenom lepotom. Mina ne}e postati supruga Branka Radi~evi}a, ni Dani~i}a, ni toliko divnih Srba koji su gravitirali oko we i Vuka u Be~u. Uda}e se za Rudni~anina Aleksu Vukomanovi}a, bratanca kwegiwe Qubice. Aleksa }e umreti mlad, kao

i Branko, kao i Wego{, kao i Vojislav Ili}. Tako je brak izme|u Alekse i Mine brzo prekinut. Ostala je suvi{e rano udovica, osta}e rano i nesre}na majka. Wen jedinac Janko – mladi ruski oficir – umre}e na Kavkazu. Mina Karaxi} i Milica Stojadinovi} Srpkiwa otvorile su epohu prodora ène u na{u literaturu. Od Mine Karaxi} i Milice Stojadinovi} vertikala vodi u na{e dane, u vek Danice Markovi}, Isidore Sekuli}, sve do Desanke Maksimovi} i na{ih dana. Zadrào sam se duè u dvori{tu stare crkve u Savincu, okruèn ti{inom. Senka starih kestenova padala je po crkvi. Sa obli`weg brda ~ula se pesma nekog de~aka koja se gubila u ùboru reke. Vuki} T. Obradovi}, prosvetni radnik

DU[AN RADOVI], INOVATOR O NOVIM TIPOVIMA ELEKTROMOBILA

ZNAWE, ENTUZIJAZAM I ISTRAJNOST

ako u devetoj deceniji ìvota Du{an Radovi}, ma{inski inèwer u penziji, i daqe radi i stvara. Voli da {eta, kada ima vremena ~ita, a najvi{e se posve}uje svojim projektima jer je, kako kaè, u du{i inovator i izumiteq. Od ~etiri decenije radnog staà, tri je proveo u “Slobodi”. Svoj radni vek je zapo~eo kao kvalifikovani ma{inbravar, potom je poha|ao majstorsku {kolu i kasnije zavr{io prvi stepen Ma{inskog fakulteta. Bio je {ef Biroa za konstrukciju i odràvawe ma{ina i alata u “Slobodi”, a dugo godina i predsednik Odbora za inovacije. Dobio je dva ordena rada, mnoge nagrade i pohvale. Nagrade mu nikada nisu bile prioritet, jer mu je najve}e priznawe ~iwenica da je napravio ne{to novo. Uvek je, kako kaè, teìo ka “novom”, pa ne ~udi {to je u preduze}u “Sloboda” konstruisao i sa radnicima napravio ma{ine, “od kojih su neke pove}avale produktivnost rada 10 puta, a pojedine oslobodile radnike te{kog, prqavog i po zdravqe {tetnog posla”. U wegovom dvori{tu punom cve}a u centru grada, ve} smo vi{e puta razgovarali o eksponatima - tehni~kim inovacijama, kao {to su vozilo sa dva paralelna to~ka, elektromobil, bicikl sa dva sedi{ta i tricikl sa tri sedi{ta. Ovog prole}a, Du{an Radovi} pri~a o novim tipovima elektromobila.

istrajnost, vera i sigurnost u sebe. - Najva`nije je osmisliti projekat, ali to nije dovoqno. Potom sledi realizacija. Poma`u mi saradnici, jer nemam sve neophodne ma{ine, a ni sva majstorska znawa za izradu mojih

Na{ sagovornik navodi karakteristike svojih najnovijih modela, isti~u}i da su sva wegova vozila ekolo{ka i da ne zaga|uju ìvotnu sredinu: - Pored elektrocikla, jednoseda i dvoseda, koji su pri vo`wi be{umni, ne zaga|uju vazduh, veoma ekonomi~ni i laki za odràvawe, sa dobrim majstorima sam uradio jo{ dva tipa malih vozila. Jedan model ima tri vrste pogona: ru~ni, no`ni i elektromotorni, a drugi tip vozila je veoma podesan za stare i iznemogle osobe koje se te{ko kre}u. Ovim poslom, kako kaè, bavi}e se do kraja ìvota, jer voli inovacije. Konstruktivno qudsko delovawe podràva u bilo kom segmentu ìvota i isti~e da su za uspeh, pored znawa, veoma bitni upornost,

liko desetina majstora. Mnogo je mladih qudi koji `ele da stvaraju, ali nemaju mogu}nosti, odnosno finansijska sredstva i radionicu. Mladim qudima koji su zavr{ili {kole, a `ele da otvore zanatske radwe, Grad bi trebalo finansijski da pomogne

i prevozna sredstva aktuelna u bawama, odmarali{tima, izleti{tima. Svim zainteresovanim gra|anima, na{ sagovornik sa velikim zadovoqstvom pokazuje svoje eksponate, uz detaqno obja{wewe da se wima lako upravqa, u {ta se i sami

- ka`e Radovi}, nagla{avaju}i da je posebno zahvalan unuci Sa{ki, koja mu pru`a moralnu i materijalnu podr{ku za izradu prototipova vozila. Ve} odavno su wegove konstrukcije postale prava atrakcija u Gradskom parku, a mogu biti

mogu uveriti. Iako je vi{e od dve decenije u penziji, Du{an Radovi} se i daqe sa istim entuzijazmom posve}uje svojim projektima, jer ve} planira da konstrui{e i prevozno sredstvo sa jednim to~kom. N. R.

Novi tipovi elektromobila

konstrukcija. Za izradu projekata su anga`ovani strugari, brusa~i, bravari, limari, elektri~ari... Te{ko je na}i dobrog majstora koji ima radionicu za izradu delova, kao i dobrog elektroni~ara. U ^a~ku sa vi{e od 120.000 stanovnika nema ni neko-

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

GRAD

MATURSKO VE^E

UDAR NA KU]NI BUXET

Pro{logodi{wi maturanti

e} je sredina maja i uveliko traju pripreme za matursko ve~e sredwo{kolaca. Godinama unazad normalno je da ova sve~ana manifestacija “iscedi” ku}ni buxet. Iako mnoge srpske porodice pre`ivqavaju sa jednim ili dva minimalca, maturantkiwe se ne odri~u sve~ane haqine, cipela, torbe, {minke i frizure. A roditeqi i po nekoliko meseci {tede kako bi svojoj mezimici obezbedili autfit kakav ona `eli. - Suprugova i moja plata su oko 35 hiqada dinara, a na{oj }erki treba najmawe 30 za matursko ve~e. Dva, tri meseca smo odvajali po 10 hiqada dinara,

kako bismo mogli da joj priu{timo ode}u kakvu ona èli. Odli~an je |ak i nikada nas do sada nije razo~arala, ne moèmo to da joj uskratimo - pri~a Milka, majka sredwo{kolke koja se sprema za matursko ve~e. Roditeqi kao roditeqi èle da pruè maksimum svom detetu, pa taman po cenu “odvajawa od usta”. To sigurno nije preterivawe, uzev{i u obzir kolika je prose~na plata, a koliko ko{to jedna “dobra, sve~ana haqina”. Nijedan roditeq ne èli da wegova }erka, s tugom posmatra prelepu haqinu svoje drugarice, koju weni roditeqi nisu mogli da joj kupe. Odre}i

}e se svega, samo da wihova }erka bude “ravnopravna” sa ostalima i zablista za svoje matursko ve~e. A to “blistawe” prili~no ko{ta. Haqina oko 10.000 dinara, cipele oko pet, {est hiqada, torba od dve do ~etiri, a uz sve to {minka i frizura, jo{ oko 2.000 dinara. Naravno, potrebno je platiti i matursku ve~eru, poneti ne{to novca za tro{ak, jer se provod uvek nastavqa daqe u gradu... Prostom ra~unicom lako se do|e do 30.000 dinara. Da li je to postalo preterivawe i da li je sva ta pompa ve} neumesna, kada se zna u kakvim uslovima `ivi prose~na porodica? Mnogi se se}aju skromnih

proslava maturske ve~eri, sa ne{to malo sve~anijom garderobom od svakodnevne. Danas je tako ne{to nemogu}e. U dana{we vreme matura ima skoro isti zna~aj kao i svadba. I vrlo sli~an tro{ak. Ali, ima i one dece koja razmi{qaju druga~ije. Naime, maturanti Ekonomske {kole u Staroj Pazovi odlu~ili su da za proslavu mature ne kupuju novu ode}u, ve} da taj novac doniraju akciji “Bitka za bebe”. Oni su procenili da bi garderobu koju su za tu priliku kupili obukli verovatno samo tada i nikad vi{e, pa su odlu~ili da je korisnije da taj novac poklone bebama. O tome su iz-

ve{tavali mnogi mediji. Ali, u nekim drugim, ovih dana se mogu na}i saveti kreatora kako devojke i momci treba da izgledaju za matursko ve~e. Mladi maturanti mogu da pro~i-

(fotografije iz arhive)

taju i jedno i drugo, a zatim da odlu~e koliko }e novca tra`iti od roditeqa za sve~anu manifestaciju koja ih uskoro o~ekuje.

ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA /ANKETA

KAKO SE SPREMATE ZA MATURU? Odgovaraju maturanti Ma{insko - saobra}ajne {kole, smer tehni~ar za kompjutersko upravqawe

\or|e Vujadinovi}

Zorana ]alovi}

Jelena Bogdanovi}

Ivana Bogi}evi}

- Nisam jo{ kupio, ali planiram da obu~em odelo, i to mi nije prvi put da ga nosim. Ne do`ivqavam maturu kao ne{to specijalno i ne `elim da potro{im puno novca za spremawe.

- Planiram da nosim duga~ku, crvenu haqinu. I}i }u u Beograd da je kupim, jer u ^a~ku takvu ne mogu da na|em. Potro{i}u novca koliko god bude trebalo, ne}u {tedeti. Ipak je matura jednom u `ivotu.

[ijem haqinu, jo{ uvek nisam naru~ila tako da ne znam da li je jeftinije nego kad bih je kupila. Ali, znam sigurno da }e mi biti potrebno dosta novca, najmawe 300 evra.

- Smislila sam kakvu }u haqinu i naru~i}u je kod {najderke, jer ne mogu takvu da na|em da kupim.

Od slede}eg broja, na sredwim stranama „^a~anmskog glasa” zajedni~ke fotografije svih maturanata!

I. M.

SELO

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

U POSETI ZORANU BORI[I]U, POQOPRIVREDNIKU IZ TRBU[ANA

PIJA^NI BAROMETAR

SAMO SLOGA KU]U GRADI

lavni ciq svakog poqoprivrednog proizvo|a~a je uspe{na i profitabilna proizvodwa, ali malo je onih koji zaista uìvaju u radu i da kada to kaù, ne zvu~i kao fraza. Sa pravim i iskrenim osmehom na licu, a ne onim iz kurtoazije, na kakve smo uglavnom navikli, na svom imawu, u dvori{tu prepunom cve}a, do~ekuje nas Zoran Bori{i}, poqoprivrednik iz Trbu{ana. Od o~ekivane pri~e da uspe{na proizvodwa zavisi od velikog broja faktora, a da je jedan od najzna~ajnijih..., dobili smo indirekntu poruku “da samo sloga ku}u gradi”. Kada smo, na Jeremindan, posetili Bori{i}e, oni nas podseti{e da je praznik, te wihovo srda~no gostoprimstvo lak{e prihvatismo, s obzirom da znamo da na selu uvek ima posla. Porodica Bori{i} se tradicionalno bavi poqoprivrednom proizvodwom, povrtarstvom, ratarstvom, vo}arstvom, kao i sto~arstvom i ìvinarstvom. Samo na{ doma}in se poqoprivredom bavi oko 40 godina, a nasledstvo od oca i dede, prene}e na sina. Iako Zoran ne hvali svoju porodicu, kroz wegov izraèni smisao za {alu, saznali smo da su svi uku}ani vredni i radni, jer je svako od wih zaduèn za

ka`e, bila veoma mudra `ena. - Jednostavno, od malena volim da radim. Nau~io sam sve poqoprivredne poslove i ostao sam na zemqi zato {to sam voleo. Niko me nije naterao, ni otac, ni majka. Mnogo se radi, ali imamo sve {to je potrebno jednom seoskom doma}instvu, povr}e, vo}e, stoku, ~ak i farmu koka nosiqa. Proizvodimo apsolutno sve. Nekada dobije{, nekada izgubi{, sve zavisi od kulture koju gaji{. Ali, najva`nije je da smo uvek svi bili slo`ni - zapo~iwe pri~u na{ sagovornik,

re, a ne da budu “univerzalni proizvo|a~i”, kako Zoran voli da ka`e. Nekada se porodica Bori{i} bavila samo cve}arstvom i prodajom rasada paradajza, paprike i krastavaca, koje i danas proizvode pod plastenicima, na oko 50 - 60 ari. Iako su bili me|u pr-

da nam vo}arstvo u budu}nosti bude glavna oblast proizvodwe, ali }emo zadr`ati i plastenike oko ku}e i farmu koko{aka. Po{to je moja supruga veliki qubiteq cve}a, verovatno }emo ponovo po~eti da se bavimo i cve}arstvom - pri~a Zoran o planovima

nice, jo{ pre ~etiri decenije, a ve} nekoliko godina imaju i savremen sistem za navodwavawe. Po{to je sto~arstvo tako|e jedna od grana kojom se bavi ova porodica, ne ~udi {to poseduju i savremene objekte i {tale za sviwe, krave i ovce. Ipak, sti~e se utisak da Zoran najvi{e voli da se bavi ìvinarstvom. Mo`da i zbog toga {to se nekada ovom obla{}u bavio u kooperaciji sa Zadrugom. Iako je posledwih godina, kako kaè, “ìvinarstvo i sto~arstvo na nuli”, ve} tri godine ima farmu od 2.000 koka nosiqa. Iako se ova porodica bavi svim oblastima poqoprivredne proizvodwe, tokom godine im pomaù samo tri stalna radnika, a po potrebi angaùju i sezonsku radnu snagu. Ali, najve}e su, kaù, zasluge Zoranove majke Zlatije, ~ije je zaduèwe da se javqa na telefon i do~ekuje goste i wegove supruge Marice koja brine o cve}u i hrani za radnike. Sin Novak je,

POVR]E krompir 80 dinara mladi krompir 150 200 pasuq 300 paprika 450 paradajz 200 - 240 krastavac 100 - 130 praziluk 100 rotkva 70 tikvice 80 brokoli 300 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 80 - 100 cvekla 100 zelena salata 20 - 30 spana} 70 - 80 crni luk 70 crni luk mladi 20 beli luk 250 beli luk mladi 30 rotkvice 30 VO]E

suve {qive 250 jabuke 40 - 80 jagode 150 - 250 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.000 - 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 10 - 12 kajmak 500 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.200 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

odre|enu “oblast”. Ipak, sa najvi{e po{tovawa govori o svojim roditeqima i precima, posebno o baki, sa kojom je kao mali provodio puno vremena na pijacama u ^a~ku, Po`egi i Ariqu. Naravno, od we je mnogo i nau~io, jer je, kako

{aqivo dodaju}i da se nisu bavili jedino p~elarstvom, “ali nikad se ne zna”. Kada bi dr`ava imala sigurno tr`i{te i plasman za poqoprivredne proizvode, mogli bi da proizvode samo dve kultu-

vim cve}arima u kraju, i to veoma uspe{ni, zbog velikih obaveza su odustali od tog posla. Kulture su se mewale, svojevremeno su gajili spana}, salatu... - Ali, po{to sin `eli da se bavi vo}arstvom, po~eli smo da podi`emo zasade vo}a. Pod zasadima ve} imamo 20 ari tre{we, oko 30 ari vi{we, a na jesen planiramo da zasadimo i jabuke na 60 ari. @elimo

ovog doma}instva. Bori{i}i imaju svu neophodnu mehanizaciju, koja je kupqena osamdesetih godina. Pored velikih ma{ina, poseduju i svu potrebnu mehanizaciju za sejawe, proizvodwu i skladi{tewe krompira, kukuruza... Za obra|ivawe pet {est hektara zemqe, {to svoje, {to pod zakupom, ovo doma}instvo je obezbedilo vodu za zalivawe iz ^emer-

priznaje, glavni za plasman robe. Pored toga {to na Gradskoj pijaci imaju svoju piqarnicu, robu plasiraju i u maloprodajama â~ka, Milanovca i Poège. Bori{i}i ne moraju da brinu za plasman, imaju svoje mu{terije, jer imaju i dobar kvalitet robe. Vi{ka, kaù, uvek ima, pa rado i poklawaju. N. R.

teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 240 - 260 ovce 110 jagwad 230 - 250 p{enica 32 je~am 40 kukuruz 32

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

MESNA ZAJEDNICA TRBU[ANI

ÛVENI PO PARADAJZU I VREDNIM QUDIMA a oko 1.100 doma}instava i skoro 5.000 stanovnika, Mesna zajednica “Trbu{ani” je jedna od ve}ih na teritoriji Grada â~ka. Prema re~ima wenog predsednika Miodraga Ja}imovi}a, me{tani ove prigradske mesne zajednice su zaposleni u firmama i samostalnim zanatskim radwama koje se “prostiru” ka â~ku, ili se bave poqoprivrednom proizvodwom, ~ija se doma}instva nalaze na teritoriji od centra MZ ka granici sa Prijevorom i Miokovcima. Trbu{ani su poznati po proizvodwi paradajza, kupusa i salate, ali i po zasadima vo}waka u kojima dominiraju jabuke i kru{ke, i u mawem obimu kajsije. Na teritoriji ove MZ je i protivgradna stanica, ~iji su strelci uspe{no delovali i posledwih dana, podse}a Ja}imovi} i nagla{ava da ove godine, do sada nisu imali {tete od grada, kao i da su pojedini poqprivrednici ovog kraja, zahvaquju}i i podsticajnim sredstvima iz buxeta Grada, postavili protivgradne mreè. - Mesna zajednica „Trbu{ani“ ima svoj Dom, zdravstvenu ambulantu, apoteku, poqoprivrednu apoteku, ispostavu Po{te, puno trgovinskih prodavnica, firmi, me|u kojima je i preduze}e “Furneks”. Trbu{ani imaju i FK “Polet”, a deca i omladina su aktivni i na sportskim terenima za ko{arku i mali fudbal. Infrastrukturno je jedna od opremqenijih mesnih zajednica. Davno smo izgradili vodovodnu mreù za dotok vode sa Rzava. “Pro{ao” je i gasovod. Trenutno zavr{avamo kanalizaciju, na koju je prikqu~eno ve} 70 odsto gra|ana. Pre desetak dana smo uradili i uli~nu rasvetu u duìni od ~etiri kilometra - kaè Miodrag Ja}imovi}, predsednik MZ „Trbu{ani“. Prema wegovim re~ima, me{tani Trbu{ana su jedino nezadovoqni zbog toga {to je predloèn Detaqni urbanisti~ki plan, koji ih je “podelio na gra|ane prvog i drugog reda”:

reseqewe ko{nica sa p~elama na novu lokaciju u svetu p~elara naziva se „seoba“. Jo{ pre sto godina, sa pojavom modernih ko{nica sa pokretnim sa}em ustanovqeno je da se preseqewem ko{nica mogu ostvariti dodatni prinosi meda. Od tada i postoji

SELO

O UREDBAMA PODSTICAJNIH SREDSTAVA POQOPRIVREDNICIMA

PODSTICAJI ZA ORGANSKU PROIZVODWU UVE]ANI 40 ODSTO osle dono{ewa Zakona o podsticajima poqoprivredi, Ministarstvo poqoprivrede je donelo odgovaraju}a podzakonska akta u vidu pravilnika i uredbi, kojima se konkretnije defini{u vrste, na~in dodeqivawa i iznos podsticajnih sredstava. Kupovina regresiranog dizel goriva za poqoprivrednike, koja je po~ela 1. aprila, traja}e do kraja maja. Da bi podneli zahtev za ostvarivawe prava na regres za gorivo, poqoprivredni proizvo|a~i pri kupovini goriva treba da sa~uvaju ra~une, na kojima su upisani brojevi poqoprivrednog gazdinstva i da ih podnesu Upravi za trezor, od 1. maja do 30. juna. Poqoprivrednici imaju pravo na 60 litara po hektaru za prijavqenu obradivu povr{inu, odnosno na 50 dinara po litru, za potrebe prole}nih radova, podse}a Radovan [evarli}, diplomirani

Miodrag Ja}imovi}, predsednik MZ Trbu{ani - Na primer, sa desne strane ulice koja vodi od trbu{anskog igrali{ta “Polet” do Gorwih Trbu{ana, me{tani imaju uli~nu rasvetu, kao i pravo na uslugu izno{ewa sme}a, a gra|ani sa leve strane ulice nemaju, zato {to ova oblast nije regulisana Detaqnim urbanisti~kim planom, koji je trenutno na razmatrawu. Na{a Mesna zajednica je upravo zbog ovog problema stavila primedbu na Detaqni urbanisti~ki plan. Nekoliko puta smo razgovarali i sa predstavnicima Gradske uprave za urbanizam. Od wih i gradske vlasti o~ekujemo pomo} u re{avawu ovog problema. Ja}imovi} podse}a da nasequ nedostaju de~je obdani{te i osnovna {kola, ali veruje da }e uz podr{ku Grada, deca Trbu{ana dobiti i ove objekte. Savet MZ „Trbu{ani“ je zadovoqan saradwom sa svim strukturama Grada, a posebno sa preduze}ima “Elektrodistribucija” i “Gradac”. N. R.

SEOBE

p~elarska izreka „med ra|a na osovini“. [ta to zapravo zna~i? Na odre|enom prostoru period cvetawa pojedinih biqaka, u ovom slu~aju medonosnih,

in`ewer agroekonomije iz PSSS ^a~ak, napomiwu}i da }e poqoprivredni proizvo|a~i ovaj vid podsticaja dobiti i za jesewe radove (tako|e 60 litara po hektaru obradive povr{ine). - Pored podsticaja za regresirano dizel gorivo, proizvo|a~i mogu da podnesu zahtev i za osnovne podsticaje poqoprivrede u iznosu od 6.000 dinara po hektaru, za prijavqenu obradivu povr{inu,

se razlikuje. Sa porastom nadmorske visine za svakih sto metara, period cvetawa iste biqne vrste obi~no kasni oko tri dana. Na ka{wewe u cvetawu odre|ene lokacije mo`e imati uti-

Radovan [evarli}, savetodavac iz PSSS ^a~ak izuzev pa{waka i livada. Rok za podno{ewe zahteva je tako|e od 1. maja do kraja juna. Ove godine je iza{la i Uredba koja se odnosi na organsku proizvodwu, po kojoj su osnovni podsticaji uve}ani za 40 odsto. Podsticajna sredstva se mogu koristiti i za tov junadi (10.000 dinara po grlu), sviwa (1.000 dinara po grlu) i jagwadi (1.000 dinara po grlu). Poqoprivrednici koji se bave tovom junadi, za grla ro|ena ili kupqena u ovoj godini, zahteve za podsticajna sredstva podnose Upravi za agrarna pla}awa, do 31. januara 2014. godine. Uz zahtev, dostavqa se i kopija paso{a, prijemnica klanice i uverewe o zdravstvenom stawu `ivotiwa koje je izdato od strane nadle`nog veterinara. Za podsticajna sredstva za tov jagwadi i sviwa, zahtevi se podnose do 31. decembra ove godine. Zahtevi se, uz ostalu dokumentaciju, tako|e {aqu Upravi za agrarna pla}awa - obja{wava Radovan [evarli}. N. R.

caj i sam polo`aj terena prema suncu, kao i blizina visokih planina i uticaj hladnijih vetrova. Sve ovo p~elari koriste da bi svoje ko{nice preseqavali sa mesta na mesto i tako koristili period pojave ve}ih koli~ina nektara na vi{e lokacija. Na prostoru Srbije uticaj sredozemne klime koja se provla~i dolinom Velike Morave i Save, sve do [apca, omogu}ava p~elarima zapadne Srbije da u ovom slu~aju krenu u susret cvetawu bagrema i presele svoje ko{nice na ove prostore. Trenutno, u na{em kraju se zavr{ava period cvetawa jabuke. Nakon toga nastaje jedan bespa{ni period do cvetawa bagrema, koji }e u ovim krajevima cvetati za oko petnaest do dvadeset dana. Upravo to je period koji treba iskoristiti za seobu.

Seoba ko{nica nije nimalo lak posao. Potrebne su ko{nice prilago|ene za selewe, va`no je unapred pregledati lokaciju na koju se preseqava p~eliwak (stawe biqne vrste od koje se o~ekuje da zamedi) i istu pripremiti za doseqavawe ko{nica. Tako|e je potrebno odraditi deo zakonom propisanih radwi koje su od ove godine dodatno zakomplikovane. Transporti ko{nica obavqaju se no}u, pa to dodatno ote`ava posao. Tro{kovi transporta i obilazaka lokacija i p~eliwaka nisu uop{te zanemarqivi, jer su pojedine lokacije udaqene i vi{e od sto kilometara. Sve ovo obeshrabruje veliki deo p~elara da se upuste u ovu vrstu posla. Ipak, svima koji }e i ove godine seliti p~eliwake p~elarski pozdrav: „Sre}no, medno i beri}etno“.

DRU[TVO

OBELE@ENA SLAVA MESNE ZAJEDNICE „PARK“

AKCIJA Î[]EWA OVÂR BAWE druèwe gra|ana „â~ak moj grad” organizovalo je akciju ~i{}ewa jednog dela Ov~ar Bawe, koju je podràla i gradska Skup{tina, dodeqivawem dela sredstava iz buxeta Grada sa pozicije dotacije nevladinim organizacijama i udruèwima gra|ana, a koja je sprovedena po javnom konkursu. Srpsko-rusko-belorusko prijateqstvo Srbije kao i do sada je podràlo aktivnosti ovog Udruèwa i sa svojim aktivistima odazvalo se akciji koja je sprovedena na dobrobit ìteqa Ov~ar Bawe koja predstavqa jedan od bitnih turisti~kih centara na teritoriji na{eg Grada.

nedequ, 12. maja u prostorijama Mesne zajednice „Park“ u prisustvu velikog broja zvanica i predstavnika Grada, mnogobrojnih gradskih organizacija, predstavnika javnih preduze}a i ustanova, kao i ìteqa ove Mesne zajednice obeleèna je slava MZ Sveti Nikolaj Velimirovi} @i~ki. Nakon se~ewa slavskog kola~a uz prigodan obred sve{tenstva ~a~anske crkve, nastavqena je proslava i obeleàvawe krsne slave Mesne zajednice. Predsednik MZ Dragan Logvinov je govorio o radu i problemima mesne zajednice „Park“. On je istakao da su se odre|eni problemi, uz pomo} gradskih struktura i javnih preduze}a, re{avali, a nastavi}e da se re{avaju i u budu}em man-

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

datnom periodu. Logvinov je posebno istakao problem Spomen parka, a u vezi sa izgradwom kanalizacione mre`e kao i trotoara. Pored mnogobrojnih zvanica i ~elnika lokalne sa-

mouprave, slavi je prisustvovao i ministar gra|evine u Vladi republike Srbije Velimir Ili}. Uz obe}awa da }e se zapo~ete aktivnosti na poqu infrastrukturnih ulagawa nasta-

viti i u budu}nosti, a uz veliko odobravawe prisutnih `iteqa MZ „Park“, slava je zavr{ena uz prigodan i tradicionalni slavski obred.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ÂÂK V[TSS â~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.) Kandidati polaù prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okruèwu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i druèwe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ÂÂK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

INTERNO ODEQEWE DOBILO GASTROSKOP I KOLONOSKOP a~anska Bolnica dobila je gastroskop i kolonoskop, najsavremeniju opremu za pregled abdomena, odnosno jedwaka, `eluca, dvanaestopala~nog creva i pregled debelog creva. Sva sredstva za nabavku ovih aparata su obezbe|ena iz buxeta Grada ^a~ka, a vrednost jednog aparata je 2.200.000 dinara. Direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi} podsetio je da je Grad u toku ove godine ve} izdvojio 15 miliona dinara za pomo} Zdravstvenom centru, kroz nabavku opreme, adaptaciju pojedinih objekata i nabavku sanitetskih vozila. - U toku je nabavka dva saniteteska vozila za Hitnu pomo}. Jedno vozilo dobili smo u novembru pro{le godine. Pored toga, Grad je donirao i sredstva za delimi~nu adaptaciju odeqewa Psihijatrije. Nadam se da }e se ova uspe{na saradwa nastaviti i u narednom periodu, jer imamo dosta toga jo{ da uradimo, a sve za dobrobit na{ih gra|ana - rekao je dr Milo{evi}. On je naglasio da je oprema za Interno odeqewe vrlo zna~ajna za preglede koji su svakodnevna potreba u ~a~anskoj Bolnici,

NOVI APARATI ZA BOLNICU IZ BUXETA GRADA

Dr Milo{evi} i dr Bo{kovi} sa novom opremom

a radi se o pregledima gorwih partija digestivnog trakta, odnosno èluca. - Znamo da ìvimo u stresnom vremenu i da su bolesti èluca jednim delom uzrokovane stresom. Tim pre je i ve}i zna~aj ove opreme koju smo dobili. Drugi aparat, kolonoskop je za pregled debelog creva.

Ova godina je godina skrininga, za rana otkrivawa karcinoma, izme|u ostalog i karcinoma debelog creva. Opremu za rano otkrivawe karcinoma dojke i materice ~a~anska Bolnica ve} ima, a aparat za pregled debelog creva je bio u kvaru ve} godinu i po dana, pa smo bili prinu|eni da

pacijente {aqemo u druge ustanove uz vi{emese~no zakazivawe - rekao je dr Milo{evi}. On je podsetio da je Zdravstveni centar â~ak prvi aparat za pregled debelog creva i èluca posedovao jo{ 1979. godine i bio jedan od tri centra u biv{oj Jugoslaviji koji je imao tu opremu. Doktor Milo{evi} je tako|e naglasio da je rak debelog creva bolest savremenog ~oveka i da se iz godine u godinu broj obolelih u Moravi~kom okrugu znatno pove}ava. Do pre deset godina na godi{wem nivou bilo je oko 30 novoregistrovanih obolelih od raka debelog creva, a u toku pro{le godine je registrovan 121 oboleo. Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} je naglasio da }e se izuzetna saradwa Grada i Zdravstvenog centra nastaviti i ubudu}e. - Imaju}i u vidu da su mnogi pacijenti odlazili na preglede u druge gradove i ~ekali po nekoliko mese-

BESPLATNA PROVERA SLUHA iskriminacija osoba sa o{te}enim sluhom u Srbiji je i daqe prisutna u velikoj meri, {to potvr|uje podatak da ~ak 38 odsto ispitanika smatra da je osetilo diskriminaciju na svojoj ko`i zbog toga {to ne ~uje dobro, pokazuju rezultati istra`ivawa koje je sprovela kompanija Audivox na

uzorku od 916 osoba sa o{te}enim sluhom, tokom decembra pro{le godine. Odlagawe upotrebe slu{nog aparata vodi ka jo{ ve}em o{te}ewu sluha i zato je neophodna adekvatna rehabilitacija. Sli~an otpor je pre nekoliko decenija postojao prema no{ewu nao~ara i qudi su morali da pretr-

pe niz neprijatnosti, da bi danas no{ewe nao~ara postala sasvim normalna stvar. Osobe koje sumwaju na ozbiqnije o{te}ewe sluha mo}i }e da urade besplatnu proveru sluha od 17. do 24. maja u poslovnoj jedinici Audiovoxa u ^a~ku, na adresi Kraqa Petra br. 30. Potrebno je

zakazati termin putem telefona 032/347-885, a radno vreme je od 9 do 16 ~asova.

Tradicionalna manifestacija u Dru{tvu za borbu protiv {e}erne bolesti prostorijama Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti „Diabetes mellitus” i ove godine je organizovano tradiconalno vaskr{we druèwe na kome su nagra|eni najboqi de~iji radovi na temu Vaskrsa. @iri su ~inili Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika, Neboj{a Jovanovi} novinar “â~anskih novina” i Jovan Tripkovi} osniva~ “Pokreta za boqi â~ak”. Oni su izabrali ~etiri najboqa rada, a wihovi autori su dobili vau~ere u iznosu od 3.000 dinara. Predsednik Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti Zoran Jovanovi} zahvalio se lokalnoj samou-

VASKR[WE DRU@EWE

pravi na dosada{woj pomo}i Udru`ewu, zahvaquju}i kojoj se vr{e redovni kontrolni pregledi u svim mesnim zajednicama i preduze}ima. Prema wego-

vim re~ima, prilikom svakog testirawa otkrije se oko 10 odsto novoobolelih od {e}erne bolesti. - Na`alost, prilikom svake akcije otkrivamo no-

ve slu~ajeve obolelih od dijabetesa, kako kod mladih tako i starih. Aktivnosti dru{tva su usmerene na rad na terenu i preventivni rad, a realizujemo i niz aktivnosti na zbliàvawu dece dijabeti~ara, kao i starijih ~lanova. U tu svrhu organizovali smo niz druèwa, kampove na Go~u, izlete koji se odvijaju od prole}a do jeseni. Spremamo izlet za starije dijabeti~are 26. maja u Zlakusu, a potom u junu deca }e posetiti manastir Bora~ki kr{, koji je sagra|en 1389. godine - kaè Jovanovi}. I. M.

ci, dogovorili smo se da u buxetu Grada planiramo sredstva za neophodnu opremu za na{ Zdravstveni centar - rekao je Ili}. Doktor Milo{evi} naglasio da }e Grudno odeqewe ~a~anske Bolnice u na-

rednih mesec dana dobiti bronhoskop, aparat za pregled disajnih puteva, kao i da je u toku popravka multislajsnog skenera, koji }e biti u upotrebi za dve nedeqe. I. M.

Obele`en Svetski dan fizi~ke aktivnosti

KRETAWEM DO ZDRAVQA

avod za javno zdravqe â~ak obeleìo je u petak Svetski dan fizi~ke aktivnosti, pod sloganom “Kretawem do zdravqa”, koji se koristi od 2002. godine. - Ciqna grupa je cela populacija, znaju}i za izreku: “Pokret je ìvot”. Umerena fizi~ka aktivnost je veoma potrebna svima. Ne moramo i}i u teretane, na igrali{te, moèmo se baviti uobi~ajenim ku}nim poslovima ili pola sata {etati umerenim hodom. Zajedno sa pravilnom ishranom, fizi~ka aktivnost je lek protiv hroni~nih nezaraznih oboqewa - naglasila je dr Qiqana Moji}evi} iz ZZJZ â~ak.

marketing 032/342-276

Promociji fizi~ke aktivnosti, koja je odr`ana u dvori{tu O[ “Milica Pavlovi}” prisustvovala je i vi{a medicinska sestra sa odeqewa Fizijatrije ~a~anske Bolnice Lidija Jerini}, koja je naglasila da deci treba stvoriti naviku da budu aktivna, jer aktivnost nedostaje ve}ini pacijenata koji dolaze na terapije na Fizijatriju. U akciji obele`avawa Svetskog dana kretawa, pored ZZJZ i Zdravstvenog centra u~estvovali su mali{ani iz vrti}a “Mali kapetan”, u~enici sredwe Medicinske {kole i O[ “Milica Pavlovi}”, kao i volonteri Crvenog krsta. I. M.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

ODR@AN 21. FESTIVAL GUSLARA SRBIJE

AKCENAT NA IZVORNOSTI SRPSKOG EPA

Pobednik 21. Festivala je narodni guslar \or|e Tanovi} iz GD “Stara Hercegovina” iz Beograda, a najuspe{nije guslarsko dru{tvo je “Radovan Be}irovi} Trebje{ki” iz Beograda. a~ak je 11. i 12. maja drugi put bio doma}in republi~kog finalnog takmi~ewa guslara Srbije, koje je okupilo 82 u~esnika iz 23 guslarska dru{tva. Organizator 21. Festivala bio je Savez guslara Srbije, a doma}in Guslarsko dru{tvo “Tansko Raji}” iz na{eg grada, na ~elu sa Andrijom Miliki}em. Predsednik Festivalskog odbora bio je ministar Velimir Ili}, koji je ispratio polufinalno ve~e manifestacije. Na finalnom takmi~ewu odrànom u nedequ uve~e u Domu kulture izabrani su najboqi pojedinac i najboqe guslarsko dru{tvo. Pobednik 21. Festivala je narodni guslar \or|e Tanovi} iz GD “Stara Hercegovina” iz Beograda, drugoplasirani je narodni guslar Sa{a Laketi} iz GD “Nikola Tesla” iz Obrenovca, a tre}e mesto osvojio je \or|ije Koprivica iz GD “Milo{ Obili}” iz Zemuna. Najuspe{nije guslarsko dru{tvo je “Radovan Be}irovi} Trebje{ki” iz Beograda. Najboqe plasirani ~a~anski guslar Milan Mrdovi} je zauzeo osmo mesto, a Mili} [apowi} jedanaesto zbog li~nog peha, a prema bodovawu bi bio tre}i. Pobednicima je pehare uru~io narodni poslanik dr Aleksandar Radojevi}. O najboqim guslarima Srbije je odlu~ivao peto~lani ìri i tehni~ka komisija od tri ~lana i kontrolora Festivala, koje je delegirao Savez guslara Srbije. Kritirijumi kojima su se rukovodili u ocewivawu izvo|a~a bili su: pre svega izvornost srpskog epa, odnosno, da li su pesme iz Vukovog ili Wego{evog dela ili savremene, teìna pesme, na~in guslawa i pevawa, no{wa, kontakt sa

publikom. Prema propozicijama jedna pesma je morala biti rimovana, a druga ne, dok su finalisti imali obavezu da izvode pesmu do 50 stihova. Jedno od pravila bilo je i da se zabrawuje izvo|ewe pesama dnevno politi~kog sadràja. Odràvawe festivala, ~iji su tro{kovi iznosili oko 650.000 dinara, finansijski je pimogla Skup{tina Grada kroz projektno finansirawe, deo je obezbedio Savez guslara Srbije, a ostatak sredstava obezbe|en je od donatora i dugogodi{wih prijateqa guslara i gusala, re~eno je na konferenciji za novinare pro{log ~etvrtka. Najavquju}i manifestaciju, predsednik lokalnog Dru{tva guslara Andrija Miliki} i potpredsednik festivalskog odbora Lola ^vrki} istakli su da su povodi za organizovawe 21. Festivala guslara Srbije obeleàvawe 200 godina od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a, 900 godina od ro|ewa Stefana Nemawe i 17 vekova od potpisivawa Milanskog edikta i uspostavqawa ravnopravnosti hri{}anske religije. Organizaciju festivala â~ak je zasluìo zbog uspe{nog organizovawa 9. Republi~kog festivala 2001. i vi{edecenijskog uspe{nog rada guslarskog dru{tva “Tanasko Raji}”, koje se na ovogodi{wem Festivalu predstavilo sa osam takmi~ara, a me|u wima su i Milan Mrdovi}, aktuelni prvak Srbije, Mili} [apowi}, u vi{e navrata

PRIPREME ZA 26. SABOR FRULA[A SRBIJE “OJ MORAVO” U PRISLONICI

GRAD OBEZBEDIO DVA MILIONA DINARA - Sabor }e biti odràn 26, 27. i 28. jula. onferencija za novinare Organizacionog odbora 26. Sabora frula{a “Oj Moravo”, koji }e tradicionalno biti odràn od 26. do 28. jula ove godine u Prislonci, okupila je pro{log ~etvrtka i predstavnike svih predtakmi~arskih cenatara u Srbiji. O~ekivawa, da }e na finalno takmi~ewe do}i najboqi frula{i izrazili su Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, Dragomir Savi}, novi direktor Turisti~ke organizacije â~ak, koji je istakao da je “program Sabora usvojen, Savet Sabora formiran, a finansijski plan skoro zaokuruèn”, Gordana Mari} i sekretar Sabora Vera Ili}. Po{to je re~ o manifestaciji od posebnog zna~aja za grad, sredstva za realizaciju ove

republi~ke manifestacije u iznosu od oko dva miliona dinara obezbedio je Grad ^a~ak. Umetni~ki direktor Sabora bi}e Svetlana Cica Azawac, muzi~ki urednik u RTS-u, k}erka osniva~a Sabora, a doma}in Ostoja Mijajalovi}, preduzetnik iz Prislonice. Predsednik Saveta Sabora je Zoran Raji~i}. Celo sabori{te bi}e ure|eno u etno stilu, a izlaga~ima rukotvorina i zanatlija }e za tu priliku bi}ti ustupqene odgvaraju}e drvene tezge. Saborska takmi~ewa }e se odvijati na monta`noj pokrivenoj

pozornici pored stadiona, a za publiku je planiran asfaltirani plato pored zgrade letwe pozornice. U TO^-u planiraju da obezbede i organizovan prevoz za sabora{e iz ^a~ka, kao i mogu}nost da gosti Prislonice posete manastir Vujan. Program sabora }e imati i svoje tradicionalne sadr`aje: Okrugli sto o fruli, Savetovawe o seoskom turizmu, takmi~ewe u pripremawu starih jela “Zlatne ruke”, takmi~ewe mladih frula{a, izlo`be. Organizatori napomiwu da }e se kao i do sada truditi da ovu manifestaciju omasove, rekla je Gordna

Mari} i napomenula da kwigu o svim saborima u Prislonici pripremaju Radovan M. Marinkovi} i Zoran Raji~i}. Sa predstavnicima predtakmi~arskih centara iz Osonice kod @agubice, Boqevca, Bogati}a, Vrawske Bawe, Ra{ke, Gorwe Trep~e, Igro{a kod Brusa i I|o{a, razgovaralo se o organizacionim problemima, propozicijama, a obaveza organizatora je da frula{ima na predtakmi~ewima dostavi notne zapise i kompakt diskove sa kompozicijama, rekla je Mari}. Z. L. S.

~etvrti po plasmanu, i mladi guslari. Organizacija ovakvog festivala ima i ekonomske motive, zbog zna~ajnog broja u~esnika i gostiju, rekao je ^vrki}. Finalnom takmi~ewu prethodila je audicija odràna u subotu u Bioskopu “Sutjeska”, na kojoj je izabrano 27 polufinalista koji su, sa 13 finalista od pro{le godine, nastupili u ve~erwem polufinalu koje je otvorio gradona~elnik Vojislav Ili}. Tom prilikom za finalno takmi~ewe u nedequ odabrano je 20 najboqih izvo|a~a. Specijalni gost Festivala bio je Boò Vu~urovi} iz Trebiwa, a u umetni~kom programu nastupio je KUD “Tansko Raji}” iz Qubi}a. U~esnici Festivala posetili su u subotu stalnu postavku Narodnog muzeja, a u nedequ, na dan Svetog Vasilija Ostro{kog (slavu Saveza guslara Srbije) i crkvu Svetog kneza Lazara na Qubi}u gde je osve{tan slavski kola~. Besedu o Boju na Qubi}u i Drugom srpskom ustanku odrào je istori~ar Radivoje Bojovi}, a nastupio je i Bo{ko Vuja~i}, jedan od najboqih guslara na srpskim prostorima. Doma}in GD “Tansko Raji}”, je po zavr{etku Festivala dobio sve pohvale za organizaciju i realizaciju ove manifestacije koja je protekla u najboqem redu. Z. L. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

JUBILEJI VELIKANA NA 50. DISOVOM PROLE]U

WEGO[ - CRWANSKI - DIS

“O onome ko je kora~ao tako da su se za wim svi okretali, i onome ko je sedeo za stolom, tako da su svi videli da je odsutan, i o onom tre}em, koji je svake sekunde imao èqu da nas opomiwe svojom va`no{}u, a mi smo se pravili da to ne vidimo, i konstatacijom da su to “dakle, veliki pesnici”, govorio je u utorak uve~e u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” dr Milo Lompar, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu, na kwièvnoj ve~eri posve}enoj velikanima srpske kwièvnosti i wihovim povodima.

povode je prepoznao organizator, Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”, i to u okviru 50. Disovog prole}a. Tako su na primeren na~in i u na{oj sredini obele`eni: 200. godi{wica od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a, 120. godina od ro|ewa “prevratnika i bunxije” u srpskoj litaraturi Milo{a Crwanskog i 110. godi{wica objavqivawa prve Disove pesme “Idila” u “Srpskom glasniku” 1903. Uvodne stihove kazivali su Slobodan Nikoli} i Qubi{a ]irkovi}, a odlomke iz dela trojice velikana kazivao je dramski umetnik Vitomir Vico Dardi}. Program su nastupima uveli~ali i gusalari Andrija Miliki} i Mili} [apowi}.

STRANSTVOVAWE - Konvencionalne prilike su razlog da se ~ovek ukqu~i u obele`avawe onoga {to smatra vrednim, ali, kada je re~ o unutra{woj saglasnosti izlagawa, one mogu biti ne mali izazov. Te{ko je re}i {ta bi moglo na prvi pogled povezivati ove pesnike. Malo ima podudarnosti u wihovim sudbinama. Prvi, Wego{ je bio vladika i vladar, pesnik po izboru, a vladar i vla-

dika po okolnostima. Drugi, Dis nije imao ni{ta od veze sa vla{}u. Putovao je vrlo uskim putevima tada{we Srbije, a zavr{io je stranstvuju}i i sawaju}i ono prole}e u kome }e se vratiti. Tre}i, Crwanski, putovao je puno i bespregledno. Skoro bi se moglo re}i da nema ve}eg putnika od wega i u nekom smislu, on je obeleìo ~itavu modernu dikciju u na{oj literaturi. S druge strane, postoji ipak neka podudarnost: Dis i Wego{ umrli su u istoj ìvotnoj dobi, Wego{ je imao 38, a Dis 37 godina. Wego{ je umro prirodnom, a Dis nasilnom smr}u. Crwanski je ìveo dugo i u tom smislu, ako je dug ìvot znak

PESNICI KOJE JE IZNEDRILO DISOVO PROLE]E

MLADI „DISOVCI“

l a d i “Disovci” Vladimir Stojni}, Bojan Vasi} i Mirko Jovanovi}, bili su akteri kwièvne ve~eri pod nazivom “Ili jesi, ili nisi”, koje im je Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” posvetila pro{log ~etvrtka u okviru 50. Disovog prole}a u Galeriji Narodnog muzeja. Sva trojica su nosioci plakete “Mladi Dis” (ustanovqena 2003. godine za autora do 31 godine starosti), koju su zasluìli za najboqi rukopis prve pesni~ke zbirke na prethodnim manifestacijama. Kwige su im objavqene u ediciji “Tokovi”, koja afirmi{e mlade autore objavqivawem prve pesni~ke zbirke, a postoji od 1979. godine. Vladimir Stojni} iz Zemuna, pobedio je na konkursu za mlade autore 2008. godine sa rukopisom “Vreme se zavr{ilo”. Bojan Vasi} iz Beograda, plaketu “Mladi Dis” zasluìo je 2009. za zbirku pesama “Sr~a”, a Mirko Jovanovi} iz Stare Pazove 2012. godine, ~ija je kwiga “Kamenolom”, kao 31. izdawe edicije “Tokovi” ove ve~eri posebno promovisana. Recenziju Vase Pavkovi}a pro~itao je Qubi{a ]irkovi}, a kroz pro-

uspe{no re{ene `ivotne jedna~ine, moglo bi se re}i da je on u tome uspeo - rekao je pored ostalog profesor Lompar dodaju}i da su i Crwanski i Dis, nevoqno stranstvovali, dok je Wego{ boravio na strani po sopstvenom izboru. Govore}i o siroma{tvu, profesor Lompar je rekao da su, Dis posebno, a Crwanski mawe, bili siroma{ni. I jedan i drugi su putovali po svetu prebiraju}i novce iz jednog u drugi xep, dok je Wego{, iz najsiroma{nije od svih srpskih zemaqa, putovao za tada{we prilike gospodski i otmeno, jer je bio vladar i vladika. Dis i Crwanski su pro{li svetom neopa`eno, a za Wego{em se svet okretao na ulici, wegova pojava izazivala je veliku pa`wu, kako je to opisivao Qubomir Nenadovi}.

PESNI^KO ISKUSTVO: METAFIZIKA, RELIGIJA, MELANHOLIJA I NOSTALGIJA - Wego{evo pesni~ko iskustvo je religijsko, Disovo je postreligijsko. Neki lom se dogodio u ose}awu sveta {to daje dva sli~na lirska odgovora, koji se ipak razlikuju. Kod Disa taj lirski ton ima obele`ja metafizi~kog, preegzistencijalnog iskustva, melanholije i nostalgije, i to je ono {to ga pribli`ava Crwanskom. Ali, vrlo je zanimqivo da obojicu povezuje i jedan stav prema svetu koji je vrlo anga`ovan, stav politi~kog revolta. Melanholija je uvek melanholija zbog ne~ega {to je pro{lo i {to je nepovratno, i ~ovek

PO ÊMU SU IH PAMTILI? Razlikovali su se u mnogo ~emu, a pesni~ke sudbine im nisu bile sli~ne. Wego{ je kao pesnik postao poznat i priznat posle svoje smrti, on je ujedno postao paradigma i u{ao je u kulturni obrazac. Retki su pesnici kojima to po|e za rukom, i naj~e}{e oni pogode “taktus i ose}awe sveta, tako da ih vi{e nije mogu}e izbe}i”. Andri} je jednom pi{u}i o Wego{u rekao da “ima u narodu jedna struna koja se na zvuk Wego{eva deseterca otvori i odziva kao {to se lozinka pojavquje i izaziva ta~an odgovor”. Dis je po~eo krahom i u nekom smislu postao “slu~aj” srpske kwièvnosti, jer se ono {to je on imao da kaè, razi{lo sa onim {to je kwièvna norma i politi~ka traìla od wega. Postao je “zastava” kwièvnosti kada ga vi{e nije bilo, upamtili su ga po sawala~kom i ~esto odsutnom pogledu i po izvesnoj izgubqenosti, koja je tako naseqavala prostor u kom bi ga ~ovek sreo. Crwanski je postao “zastava” kwièvnosti odmah na po~etku.

CRWANSKI: SPREMAN DA LUPI [AKOM O STO

gram je viodila bibliotekar Marija Radulovi}. Mnogi me|u nagra|enima na Disovom prole}u potvrdili su svoj talenat osvajawem priznawa i na drugim pesni~kim konkursima, a neki su se i izdvojili na savremenoj poetskoj sceni. Sva tri pesnika su ovu nagradu do`ivela kao posebnu ~ast, ali i odsko~nu dasku za izlazak iz sveta anonimnosti i podsticaj za daqe stvarala{tvo, dobiv{i je na konkursu koji je, po wihovom mi{qewu, jo{ uvek sa~uvao kredibilitet. Svima je bio otvoren put za objavqivawe narednih zbirki pesama, a poezija je ono ~ime vole i `ele da se bave. Stihovi Disovih sledbenika kazivani su uz muzi~ku pratwu mladog ~a~anskog kantautora Nikole Radovi}a, finaliste ovogodi{weg serijala “Ja imam talenat”. Z. L. S.

fi~noj vrsti pesni{tva i tu po~iwe jedna nit kontinuiteta - istakao je analiti~ki dr Milo Lompar.

Crwanskog su pamtili po bereu, nosio je francusku beretku, po energi~nom koraku, po spremnosti da se potu~e i po odlu~nosti da i u starosti svojoj lupi {akom o sto i kaè: “Ja sam napisao “Roman o Londonu”, da pokaèm Marku Risti}u, da sam ìv.” Dakle, bio je spreman da i u posledwim godinama svog ìvota demonstrira svoj veliki temperament. Objavio je svoju spremnost da sve promeni. - To se nikada ne gleda dobrim okom, a u na{oj sredini pogotovo. Morao je da plati cenu za to, i to je da do kraja ìvota, strogo uzev. I kad su mu priznavali kwièvni talenat, a s godinama i velikim delima koja je napisao, bilo je sve re|e mogu}e nepriznavati ga, nikad mu nisu priznavali dru{tveni rang. Wego{ je bio velikog dru{tvenog ranga, Dis i Crwanski ne. Bili su pesnici, a {ta to uop{te zna~i biti pesnik u jednoj kulturi, koja u prirodi svog prepoznavawa, kao da ne èli da se identifikuje sa pesni~kim iskustvom. Ali oni su pripadali jednoj speci-

kru`i oko svog izgubqenog sredi{ta ili ciqa, unutar melanholije kojoj se vra}a. To je karakteristi~no za Disa i to u wegovim reprezentativnim pesmama i vidimo, taj raskol izme|u duha i sveta, izme|u ~oveka i sveta, za wega je neprekora~iv. Ta dualisti~ka dimenzija sveta i duha jeste ne{to {to odgovara Disovom ose}awu sveta. Kod Crwanskog je tako|e ima, ima tuge za izgubqenim domom i zavi~ajem. U pesmi “Serbia” postoji stih: “Umre}u zbog tebe, a nismo se sreli”. Dis je govorio kao da hoda po nekom drugom svetu, od onoga koji mu se pojavio, uo~iv{i izvestan melanholi~ni ton u ~ovekovoj sudbini, na na~in na koji je to kod nas pre wega bilo retko vidqivo. Wego{ je ne{to od toga imao ve} u “Lu~i mikrokozmi”... Potpuna pesimisti~ka vizija ~ovekovog opstojawa, {to je ovde izneto u plamte}em Wego{evom stihu i pomirenosti sa egzistencijom. Centralno mesto Wego{evog stava je napor da se pomiri pesimizam sa tvrdom verom u Boga. To bi moglo zna~iti da je Wego{ prevashodno tragi~ni pesnik, dok su Dis i Crwanski u izvesnom smislu moderni pesnici, a moderni pesnik ve} ne mo`e da bude tragi~an, ili je to samo po izuzetku, pa su oni kako to izgleda melanholi~ni pesnici, koji u izvesnom smislu ne napu{taju onu neprekora~ivost izme|i ~oveka i sveta. Moderna literetura je ozna~ila i obnovu gnosti~kog iskustva istakao je, pored ostalog, profesor Lompar. Z. L. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Endru Koup

PAS [PIJUN 2 Vulkan izdava{tvo, “Vulkan~i}” za decu ara se povukla iz {pijunaè i raduje se zasluènoj penziji, me|utim, weni planovi da uìva u odmoru sa porodicom Kuk brzo }e biti raspr{eni. U pe}ini pored plaè, deca su naletela na mreù krijum~ara i Lara mora da im pomogne. Wene fenomenalne nove spravice visoke tehnologije vrlo su prakti~ne, a nakon uzbudqive i vratolomne jurwave, Lara }e se pobrinuti da zlo}e budu li{ene slobode i da svi budu bezbedni. Najzad moè da se vrati u penziju... Ili ne?

Elizabet Lupas

VOJVOTKIWA arbara od Austrije udaje se za Alfonsa II d’Estea, vojvodu od Ferare, u trenutku kada cela Evropa bruji o misterioznoj smrti wegove prve ène Lukrecije Medi~i. U veli~anstvenom gradu, u kojem se qubavne afere i zavere pletu oko vlastele i briqantnih slikara, pesnika i muzi~ara, Barbara okruèna glasinama, zapo~iwe istragu o smrti prve vojvotkiwe uprkos zabranama i pretwama svog supruga. Prona{av{i dokaze o zaveri, poku{ava da do|e do istine. Kako i za{to je ubijena Lukrecija medi~i, ~itaoci }e otkriti kroz Barbarinu lukavu igru, ali i putem Lukrecijinih komentara jer je ona, iako mrtva, ostala na ovom svetu, zarobqena mr`wom i èqom da se razotkrije wen ubica.

ODLUKOM VLADE RS NARODNI MUZEJ I UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” STEKLI ELITNI STATUS

USTANOVE KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA arodni muzej i Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” iz ^a~ka su Odlukom Vlade Republike Srbije, donetom na sednici od 30. aprila, stekle status ustanove kulture od nacionalnog zna~aja. Odluka objavqena u listu “Slu`beni glasnik” br. 41 od 10. maja 2013. godine odnosi se na ukupno 60 ustanova kulture iz cele Srbije. Me|u wima su Narodni muzej, Istorijski muzej, Muzej savremene umetnosti, Etnografski muzej, Muzej primewene umetnosti, Muzej nauke i tehnike i drugi muzeji, arhivi, galerije, biblioteke i pozori{ne ku}e

re od nacionalnog zna~aja”. Predloge Vladi RS davala je Komisija koju je formirala Vlada, a zna~ajno je bilo i mi{qewe Nacionalnog saveta za kulturu. Na prvobitnoj listi predloga bila su 32 kandidata. Prema Zakonu o kulturi “Ustanova kulture od nacionalnog zna~aja, jeste ustanova koja ima nacionalnu i reprezentativnu ulogu u otkrivawu, stvarawu, istra`ivawu, prou~avawu, predstavqawu, {irewu i o~uvawu nacionalnih kulturnih vrednosti. Status ustanove kulture od nacionalnog zna~aja sti~e se aktom Vlade, na predlog

iz Beograda i Srbije, kao i Beogradska filharmonija, Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Muzej Vojvodine iz Novog Sada, Zavodi za za{titu spomenika kulture iz Beograda, Ni{a, Kraqeva, Vaqeva, Sremske Mitrovice, Smedereva, Subotice, Ansambl nacionalnih igara i pesama “Kolo”, Zadu`bina Ilije M. Kolarca, Beograd, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije... Sve ustanove koje su stekle ovaj status saglasno Zakonu o kulturi, uz svoj naziv unose i oznaku “Ustanova kultu-

Ministarstva, uz prethodno pribavqeno mi{qewe Saveta.” Status se mo`e oduzeti u postupku na isti na~in na koji je ste~en. Sticawem ovog statusa ustanove kulture ~iji je osniva~ Republika Srbija, prioritetno se finansiraju iz dr`avnog buxeta, dok ostale ustanove od nacionalnog zna~aja imaju pravo na prioritetno finansirawe programa i projekata, koji se finansiraju, odnosno sufinansiraju iz buxeta Republike Srbije na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Z. L. S.

SKUP[TINA UDRU@EWA FRULA[A „VIDOVDAN”

NOVA IZVORNA PEVA^KA GRUPA druèwe frula{a i ~uvara srpske tradicije “Vidovdan” odràlo je po~etkom maja redovnu godi{wu Skup{tinu kojoj su prisustvovali i ~lanovi, pre dva meseca osnovane istoimene peva~ke grupe na ~elu sa Lenom Deli}. Ona se godinama bavi izvornom pesmom i tom prilikom je postala ~lan Upravnog odbora i potpredsednik Udruèwa, kao i Milan âkarevi}, umetni~ki rukovodilac i profesionalni muzi~ar. Izve{taj o radu Udruèwa u proteklom periodu podneo je predsednik Milan Kova~evi}, a skup je zdravicom pozdravio Miqko Milinkovi}, ~lan UO. Kova~evi} je navao da se Udruèwe u prethodnom periodu suo~ilo sa problemom preregistracije i nedostatkom prostora za rad. Potpisan je i ugovor o kulturno-tehni~koj saradwi sa KUD “Milisav Petrovi}” iz Parmenca, kojim se obe strane obavezuju na zajedni~ko nastupawe gde to

dozvole uslovi manifestacije. Tom prilikom izvorna peva~ka grupa “Vidovdan” predstavila se sa dve pesme, a sekretar Udruèwa penzionera grada Jovan Petrovi}, predloìo im je redovno angaòvawe na manifestacijama svog udruèwa. Omasovqavawem Udruèwa “Vidovdan” sti~u se uslovi za formirawe kulturno-umetni~kog dru{tva, a pomo} u formirawu

folklorne grupe i koreografijama ponudio je Momir Radisavqevi}, vi{egodi{wi koreograf u ~a~anskim dru{tvima. Lena Deli} je tom prilikom najavila u~e{}e izvorne grupe na manifestaciji “Raspevano Draga~evo”, a potom i na “Danima jorgovana”, posve}enim princezi Jeleni An`ujskoj u Dolini jorgovana u Kraqevu. Z. L. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

IZLO@BA “STAROST” U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

„SRAMOTNA“ TAJNA O KOJOJ VAQA GOVORITI - Eho Vajdlovske narcisoidnosti oli~ene u ~ovekovoj èqi da ostane zauvek mlad i lep i daqe glasno odzvawa, a ~ini se doìvqava i svoj puni sjaj u savremenom svetu. Iako diktat mladosti, uprkos godinama, ~esto izaziva nezadovoqstvo zbog nedosti`nosti nametnutog ideala, stvaraju}i uvod u krizu i gubitak identiteta, od wega se nipo{to ne odustaje. Starost, koja se sagledava iskqu~ivo u svom negativnom ispoqavawu... postala je nepoèqna dru{tvena kategotrija - beleì kustos izlo`be Kristina Stefanovi} @ivanovi}.

vawe je nastavila u Londonu i ovom temom se bavi i daqe, ukqu~uju}i i portrete starih mu{karaca. U prate}em programu prikazan je film “Bajna vila” Marka Jevti}a, ura|en tako|e sa starim qudima. - Nama je bilo veoma zna~ajno da iz razli~itih aspekata i posredstvom razli~itih medija obuhvatimo

zlo`ba “Starost”, otvorena pro{le srede u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” rezultat je angaòvawa vi{e autora i institucija, kao i Nezavisnog udruèwa “Perionica” iz Beograda. Nakon otvarawa u Subotici, sada u â~ku, sa finalnom prezentacijom u Beogradu u novembru, ova neobi~na postavka otvara na hiperealisti~an na~in problematiku starewa i starosti, koje u savremenom vremenu, sude}i po odnosu prema ovom ìvotnom dobu, predstavqa “sramotnu tajnu o kojoj je potrebno govoriti”. Upravo tu misiju su sledile Jelena Bulaji} (1990, Vrbas) i Jovanka Stanojevi} (1979, Beograd), umetnice mla|e generacije. One su autori portreta starijih èna, izra|enih kombinovanom tehnikom, klasi~nim crteòm na papiru, pastelom i akrilom. Interesantno je kako su ove dve mlade umetnice dostigle takvu ìvotnu zrelost, koju su pokazale kroz umetni~ku zrelost, s obzirom da se takav talenat u ovakvoj dinamici ìvota ~esto gubi i ne prepoznaje. To dokazuje da i daqe postoje qudi koji se ne bave komercijalnim ve} ìvotnim fenomenima, jednom prirodnom ~ovekovom misijom, suo-

jednu {iroku temu, ti~e se svih nas, ali nije dovoqno obra|ivana, nije ni prisutna u razmi{qawima, ni u medijima, a ujedno da skrenemo pa`wu javnosti na problem diskriminacije starih osoba, ~esto i samo zato {to su stare - rekle su nam prilikom otvarawa postavke istori~arke umetnosti Irena [imi} i Kristina Stefanovi} @ivanovi}, kusotsi ove izlo`be i ~lanice Umetni~ke radionice “Perionica”. Z. L. S.

~avawu sa kona~no{}u i rokom trajawa koje ima svako telo, a koju svesno ili nesvesno potiskujemo i zaboravqamo. Likovi na portretima su potpuno realni. Jelena Bulaji} je i{la u stara~ke domove, dru`ila se sa qudima koje je crtala, a Jovanka je crtala modele na Umetni~kim akademijama, neki su iz Minesote (SAD), {kolo-

IZLO@BA ARHITEKTURE U DOMU KULTURE

AMBIJENTI I PREOBRA@AJI gorwem holu Doma kulture 9. maja otvorena je izl`ba arhitekture “2+2 A”, Ateljea ADE i Studija S iz Beograda. Dok se Atelje ADE arhitekte Katarine Bosni} (1960, Pariz) i profesora arh. Zorana Bulaji}a (1950, Podgorica) predstavio temom “Ambijenti arhitekture”. Katarina Bosni} bavi se projektovawem i dizajnom, ima status samostalnog umetnika od 1986, a od 2010. je docent na Akademiji lepih umetnosti u beogradu na odseku za arhitekturu. Bulaji} je od 2000. godine profesor na Fakultetu primewenih umetnosti u Beogradu, na odseku za unutra{wu arhitekturu, a od 2011. je imenovan za glavnog arhitektu Hrama Sveti Sava, od pro{le godine je i dekan mati~nog fakulteta. Sara|uju od 1986, a timski rad im je doneo mnoga priznawa i niz

KULTURA

izvedenih arhitektonskih projekata. Wihove kolege iz Studija S, diplomirane arhitekte Dragana Stevanovi} (1966, Poèga) i Oliver Stankovi} (1952, Kraqevo) bavili su se “Delotvornim preobraàjem - Novim ìvotom prostora”. Oba autora imaju status samostalnog umetnika. Studio S su formirali 1999. godine, a wihova dela su se do sada ~etiti puta nalazila na NIN-ovoj listi najboqih realizovanih arhiotektonskih ostvarewa u prethodnoj godini. Dobitinici su Godi{we nagrade Udruèwa likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije za stvarala~ke rezultate. Vi{e nagrada dobili su i za izvedene enterijere. Na izlo`bi su prikazani izbori iz radova oba ateqea. Z. L. S.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Kejt Morton

DAVNI SATI Roman koji }e vas za~arati! Od autorke romana „Zaboravqeni vrt“, Kejt Morton, dobili smo jo{ jedan sjajan roman, „Davni sati“, porodi~nu dramu sa elementima gotskog romana i trilera. U najboqoj tradiciji gotskih misterija, s kompleksnim likovima ~ija }e se priroda majstorski razotkrivati, Mortonova je napisala kwigu koja se ~ita sa lako}om iako nas sve vreme drì u napetoj neizvesnosti. Idit Ber~il nikada nije bila bliska s majkom. Jednog popodneva stiè im davno zagubqeno pismo sa povratnom adresom zamka Milderherst i taj doga|aj izaziva neobi~nu reakciju Iditine majke. Idi po~iwe da sumwa da je emocionalna udaqenost me|u wima oduvek bila paravan iza kojeg je majka krila neke stare tajne. Prate}i trag pisma, Idi odlazi u Milderherst, kod neobi~nih sestara Blajt i otkriva da je wena majka tu boravila kao trinaestogodi{wa devoj~ica za vreme II svetskog rata. Dve starije sestre su bliznakiwe i ve}i deo ìvota starale su se za mla|u, koja se promenila otkako ju je verenik ostavio 1941. Me|u oronulim zidinama zamka Idi traga za maj~inom pro{lo{}u i otkriva vi{e nego {to je o~ekivala – istinu o doga|ajima koji su se odigrali u „davnim satima“. Ovim o~aravaju}im delom Kejt Morton odaje po~ast klasicima goti~kog romana i ispreda bogatu zamr{enu pripovest o tajnama, strepwi i izgubqenoj qubavi. Kejt Morton je ro|ena 1976. godine u Australiji kao najstarija od tri sestre u porodici. Jo{ je u detiwstvu zavolela kwige i bila strasni ~italac. Fakultetsko obrazovawe stekla je u Londonu na koledù Triniti i u Kraqevskoj akademiji dramskih umetnosti. Master studije iz engleske kwièvnosti zavr{ila je na Univerzitetu u Kvinslendu (Australija). Do sada je objavila nekoliko drama i tri romana (The House at Riverton, Forgotten Garden – Zaboravqeni vrt i The Distant Hours – Davni sati). Sva tri su doìvela veliki me|unarodni uspeh.

Vawa Buli}

JOVANOVO ZAVE[TAWE Da li Miroslavqevo jevan|eqe krije mapu nestalog blaga templara? Novi roman Vawe Buli}a, „Jovanovo zave{tawe“ je jo{ jedan sjajan triler koji odgovara na pitawe da li se blago templara nalazilo na Svetoj gori. Istraga o misterioznim ubistvima odve{}e novinara Novaka Ivanovi}a u vrtlog zamr{enih odnosa tajnih dru{tava i tajnih slu`bi. Svi oni koji su ostali „gladni“ jo{ ovakvih sièa bi}e odu{evqeni {to im je Vawa Buli} pripremio sli~an triler koji kombinuje kontekst tajnih dru{tava i srpske istorije. Recept za bestseler! U îkagu i Sankt Petrburgu, u isto vreme, ubijena su dva ~oveka sa istim imenom – Zoran Sedlar. Lanac ubistava se nastavqa u Beogradu, Moskvi, Solunu i Be~u. Sve ubijene povezuje – Miroslavqevo jevan|eqe: na koì u pazu{noj jami imali su istetovirane monograme iz najstarijeg srpskog }irili~nog spisa. Novinar Novak Ivanovi} kre}e tragom ovih ubistava i postaje zato~enik velike zavere u koju su upleteni mafija, dru{tvo „Za kraqa i otad`binu“, srpske i ruske diplomate, tajne slu`be, templari... Novakov prijateq Oliver, majstor stripa, poku{ava da otkrije tajnu skrivenu u crteìma i monogramima koji nisu su{tinski vezani za tekst Jevan|eqa. Kada saznaju da su originalne ko`ne korice Jevan|eqa zamew ene krajem trinaestog veka, kada su i templari bili na Svetoj gori, dva prijateqa odlaze u Hilandar u kojem se Miroslavqevo jevan|eqe nalazilo sedam vekova...

VODI^

Subota, 18. maj - “NO] MUZEJA”, jubilarna 10. po redu manifestacija. Programi: izlo`be arhitekture 2+2=A, 17. Prole}ni anale, izlo`ba fotografije “GODINE ROKENROLA” i muzi~ki program “ROCK ARAUND A CLOCK”, holovi Doma kulture od 18 do 2 ~asa

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KAFE “[TO DA NE” Petak, 17. maj Svirka benda “REHAB”, 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Utorak i sreda, 21. i 22. maj - “TED - IZGUBQENI PUSTOLOV”, dugometra`ni animirani film, velika sala u 10 i 12 ~asova - “AN\EOSKI DEO”, igrani film rediteqa Kena Lou~a, velika sala u 20 ~asova KLUB „VELVET” Subota, 18. maj Zatvarawe sezone uz KU]NU MUZIKU, 22 ~asa

^etvrtak, 23. maj - Koncert hora Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, velika sala u 20 ~asova

Galerija “Risim” Petak, 18. maj u 20 ~asova - Projekcija nagra|enih filmova sa ovogodi{weg 60. “Kratkog metra”

Subota, 18. maj NO] MUZEJA u Galeriji “Nade`da Petrovi}”. Narodnom Muzeju, Istorijskom Arhivu, KC Lift, Galeriji Risim, Gradskoj biblioteci, Domu kulture, kafeu “@uta ku}a” i na Termama, od 18 do 2 ~asa

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Petak, 17. maj - “HAROLD I MOD”, komedija u produkciji Beogradskog dramskog pozori{ta, velika sala u 20 ~asova

„SRPSKI PAB” Subota, 18. maj Svirka benda “COTTON PICKERS”, 22 ~asa

KAFE KLUB „ENIGMA” Subota, 18. maj - Svirka benda “DIS STRESS”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 17. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 18. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 19. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 20. 5. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 21. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 22. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 23. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SAOBRA]AJ

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

POMO] NA PUTU oza~ima iz Srbije verovatno nisu strane situacije kada zbog kvara na automobilu moraju da prekinu vo`wu na sred puta, me|utim malo ko u takvim slu~ajevima ima spremno re{ewe. Zbog toga treba imati u vidu da pomo} na putu u svako doba dana i no}i ne ko{ta puno - u najjeftinijoj varijanti svega 600 dinara godi{we. Dvadeset~etvoro~asovna pomo} na putu obuhvata, pre svega, {lepovawe, popravke i savete, a pru`a je kako Auto-moto savez Srbije tako i brojne osiguravaju}e ku}e. Vlasnici vozila koji imaju plitak xep i ne prave veliku kilometra`u imaju, recimo, na raspo-

samo na teritoriju Srbije - kaù na sajtu “Moj auto”. Da bi dobili takvu pomo} ~lanovi AMSS-a treba da pozovu broj “1987”. Ina~e, u ovom savezu nude i drugu, skupqu ~lansku kartu koja nudi ve}e pogodnosti. - Super ~lanska karta AMSS ko{ta 1.400 dinara godi{we. Pruà znatno vi{e besplatnih usluga u Srbiji i Evropi. Na teritoriji na{e zemqe imate na raspolagawu besplatno {lepovawe do 100 kilometara ako se automobil pokvari, a u slu~aju havarije besplatno {lepovawe bez ograni~ewa kilometraè. ^lanstvom se ostvaruje pravo na tri besplatne popravke na putu, refundaciju tro{kova do tri dana hotelskog sme-

lagawu osnovnu ~lansku kartu Auto-moto saveza Srbije. - Osnovna karta ko{ta samo 600 dinara. Za taj iznos dobijate besplatno {lepovawe do 40 kilometara u slu~aju kvara ili nezgode. Tu su besplatni saveti i popravka vozila do 40 kilometara, pravni saveti, procena vrednosti vozila, izrada plana putovawa, ali i 20 odsto popusta na {lepovawe vi{e od 40 km. Ova pomo} se odnosi

{taja u slu~aju saobra}ajne nezgode i refundaciju tro{kova prevoza autobusom ili vozom, u slu~aju kvara ili havarije - isti~u na sajtu “Moj auto”.

Pomo} na putu nude i velike auto ku}e Gotovo sve velike automobilske kompanije svojim kupcima, pru`aju vi{estruku pomo} na putu i to potpuno besplatno. Pojedine kompanije tu uslugu pru`aju samostalno, druge

u saradwi sa poznatim ku}ama za asistenciju. Sve vi{e vozila je ~ak opremqeno i specijalnim ure|ajima, koji u slu~aju te`e havarije automatski alarmiraju kol-centar, policiju, hitnu pomo} - isti~u na sajtu “Moj auto” i doda-

marketing 032/342-276

ju da “Reno” za 11 evra godi{we poma`e i kada se “isprazni akumulator, izgube kqu~evi ili sipa pogre{na vrsta goriva”. ^ak i voza~ima koji ne pla}aju asistenciju na drumu, a automobil im se pokvari na nekom auto-putu,

AMSS na osnovu ugovora sa JP „Putevi Srbija“, besplatno uklawa vozilo do prvog izlaza sa auto-puta, odnosno do prvog pogodnog mesta koje }e omogu}iti da saobra}aj normalno funkcioni{e.

Osiguravaju}e ku}e S druge strane, osiguravaju}e ku}e imaju svoju tarifu kada je re~ o asistenciji na drumu. - U „Dunav osigurawu“ za 20 evra dobijate godinu dana bezbri`nog putovawa u Srbiji i Evropi. Cena mo`e biti i mawa - 15 evra ukoliko imate wihovu polisu obaveznog auto-osigurawa, 12 evra ako je kasko polisa, a osam ako imate i jedno i drugo osigurawe. I u ovom slu~aju }ete dobiti pomo}, {lepovawe, mawe popravke i nadoknadu tro{kova sme{taja i prevoza. Ipak, savet je da se sve ovo dobro prou~i pre polaska na put, jer postoje i neka ograni~ewa poput tro{kova preno}i{ta koje u Evropi ne sme da prelazi 70 evra po osobi - obja{wavaju na sajtu “Moj auto”.

BA[TE I BALKONI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

SA\EWE PERENA U LEJI rvo treba pripremiti povr{inu za sa|ewe, da zemqa bude rastresita i da u woj nema korova. Pojedine vrste perena imaju razli~ite zahteve kada je re~ o zemqi{tu, ali velikom broju ovih biqaka odgovara rastresita zemqa bogata humusom. Veoma je bitno na kojoj razdaqini }ete saditi perene. Nemojte ih saditi ni pregusto, niti suvi{e udaqenu jednu od druge. Uputstvo za na~in sa|ewa biqaka prona}i }ete na etiketi koju ste dobili pri kupovini biqke. Sadite perene u grupama. Tada je vizuelni efekat boqi, biqke }e rasti gu{}e, a korova ne}e biti, po{to je povr{ina â&#x20AC;&#x153;zau-

zetaâ&#x20AC;?. Pre sa|ewa u leju, perene iz saksije treba da izvadite, koren zajedno sa zemqom, tzv. busenom. O{te}eni deo busena treba pa`qivo odvojiti prstima. Ukoliko preko cele leje naspete sloj od tri do pet centimetara zrelog komposta i pome{ate ga sa zemqom, kasnije ne}e biti potrebno da dodatno |ubrite zemqi{te. Posle sa|ewa se preporu~uju organska |ubriva, jer imaju produ`eno dejstvo. Sve`e prekopanu zemqu oko biqke treba blago da pritisnete rukom. Na kraju, biqke treba dobro zaliti. Tako }e se zemqa sle}i i popuni}e se naslage {upqine. Perene stare sa godi-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

nama. Vremenom sve mawe cvetaju, ili ogoqavaju u sredini. Zbog toga ih, u zavisnosti od vrste, treba izvaditi iz zemqe u razmaku od tri do sedam godina i podeliti ih. Najboqe je deliti biqke a{ovom. Mawe biqke sa slabije razgranatim korenom moète pa`qivo razdvojiti prstima. Samo se najja~i delovi biqke ponovo sade. Zdrave perene koje ste odvojili moète posaditi u drugu leju ili saksiju. Slabi i propali primerci sa malo korena odlaù se u posebnu kantu za kompost.

Pripremila: N. R.

NOVE ATRAKTIVNE SORTE rilikom kupovine perena treba voditi ra~una o izboru prave sorte. Nove sorte }e vas pridobiti svojom lepotom i stasom. Ukoliko `elite da va{a leja izgleda sasvim druga~ije, trebalo bi povremeno da dodate nove sorte koje se razlikuju od ve} postoje}ih. U nove, atraktivne sorte ubrajaju se upadqive lepotice kao {to je tamnocrveni zvezdasti {tit, koji rasko{no cveta. U rasadnicima se mogu prona}i stamene i otporne sorte, prilago|ene na{im klimatskim uslovima. Uzgajiva~i perena u posledwe vreme, pored rasko{nih cvetova, sve vi{e va`nosti daju atraktivnom li{}u. Krupan rast je jo{ jedna zna~ajna karakteristika mnogih novih sorti perena. Izvrsni primerci bogatog rasta su crvena geranija i jedna sorta floksa, ~ije ~vrste i jake izdanke ne mo`e lako pomeriti ni iznenadno nevreme tokom letwih dana. Ina~e,

postoji bar dvadesetak vrsta floksa, koji se razlikuju po boji cveta, wegovoj formi, pa ~ak i listu koji mo`e biti {aren. U periodu kada biqke nisu jo{ procvetale neophodne su perene koje imaju atraktivno li{}e. Postoje sorte predvi|ene za senovite leje, koje se lako uzgajaju i dugotrajne su: nezaboravak, hosta, bergenija, kao i razli~ite vrste paprati

i ukrasnih trava. Ipak, wihovo stani{te nikako ne sme da bude u potpunoj senci. Biqke sa upadqivim li{}em raznih oblika i boja odli~no se uklapaju u takozvane lisno-dekorativne leje. Boje cvetova u takvim lejama skoro su neprimetne i u drugom su planu, jer su mnogo upe~atqiviji kontrasti boja i oblika listova.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 17. maj

Subota, 18. maj

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 19. maj

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 22. maj

Utorak, 21. maj

Ponedeqak, 20. maj

^etvrtak, 23. maj

290C

280C

310C

300C

290C

280C

120C

100C

120C

130C

Delimi~no obla~no

Sun~ano

Delimi~no obla~no

290C 130C

Ki{a

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

DE^IJA STRANA

NA[A DECA

osle nekoliko tmurnih i ki{nih dana, napokon je progrejalo sunce i mali{ani vrti}a “Kolibri” u Atenici provode pre podne napoqu, u dvori{tu. O sredwoj grupi brinu vaspita~ice Milica Nikoli} i Cana Brajovi}. One nam ka`u da deca u`ivaju u prirodi.

VRTI] „KOLIBRI”,

deca uzrasta ~etiri i pet godina

- Deci je najzanimqivije da budu napoqu, pa se i mi trudimo da provodimo dosta vremena van soba, i radimo sa wima, na primer, pokretne igre i de~iji ples. Skoro smo sadili cve}e, bili su odu{evqeni time. Sada brinu o cve}u, zalivaju ga... - pri~a vaspita~ica Milica.

[TA RADI U^ITEQ?

Aleksa Glavowi} - U~iteq u~i decu da ~itaju.

Isidora Kaplarevi} - On se nalazi u {koli i tamo idu deca.

Duwa Rakovi} - U~iteq u~i decu da crtaju.

marketing 032/342-276

^UDA PRIRODE

PTICA SA BRKOVIMA

ti~ica koja pripada vrsti Larosterna inca jedna je od najzanimqivijih ptica na svetu, jer je odlikuju “brkovi” na kakvim bi joj i Salvador Dali pozavideo! Wen neobi~ni “stajling” sastoji se iz sivog perja, crvenog kquna i dugih belih brkova. Duga je oko 40 centimetara, a ènke se ne razlikuju mnogo od mu`jaka. Mladunci su ne{to svetliji, a brkovi im rastu tek kada dostignu zrelost. Brkata ptica nastawuje priobaqe Perua i îlea, a posledwih godina ubraja se u ugroène vrste, jer polako gubi prirodno stani{te. U svetu je ostalo svega 150 hiqada jedinki, pa joj preti izumirawe, iako se jo{ uvek ne nalazi na listi kriti~no ugroènih ìvotiwa.

svojih tela, ukqu~uju}i obrve i trepavice? Da se bebe ra|aju bez ~a{ica u kolenima, javqaju im se tek u periodu od drugog do {estog meseca ìvota? Da svaki put kada poliète po{tansku markicu unosite u organizam deseti deo kalorije? Da Eskimi imaju preko 15 re~i za na{u re~ “sneg”? Da se pacovi razmnoàvaju tako brzo da dva pacova za 18 meseci mogu dobiti preko milion potomaka?

DA LI STE ZNALI?

Da krokodili ne mogu da izbace svoj jezik napoqe? Da je nemogu}e polizati svoj lakat? Da bi Barbika kada bi bila u prirodnoj veli~ini bila bi visoka 2,18 i imala bi mere 99-4684? Da su sve{tenici u starom Egiptu ~upali sve dlake sa

\or|e @ivkovi} - Moja mama je u~iteqica i u~i veliku decu.

Vuk Slavkovi} - U~i decu matematiku.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Nagrada za najure|eniji {tand pripala Osnovnoj {koli “Mi}o Matovi}” iz Kati}a a namerom da manifestacija postane tradicionalna, Sajam {kolskog izdava{tva od pre tri godine organizuju [kolska uprava i Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Prethodnih godina manifestacija je odràvana u â~ku, a ovogodi{wa je uprili~ena 10. maja u ivawi~koj O[ “Milinko Ku{i}”. Svoje {tandove na Sajmu imalo je 11 {kola iz Moravi~kog okruga, a osim {kolskih listova, bro{ura, monografija, autorskih kwiga |aka i nastavnika, pojedine {kole su izloìle i raznovrsne rukotvorine u~enika, kojima oni tako|e iskazuju i razvijaju svoju kreativnost. Svrstavaju}i ovu izlo`bu u dobre primere vannastavne aktivnosti Danijela Miki} Kova~evi}, prosvetni savetnik u [kolskoj upravi, ukazala je i na zna~aj manifestacije za profesionalnu orijentaciju u~enika: - Sigurna sam da }e se neki od u~esnika sajma u budu}nosti baviti kwièvno{}u i novinarstvom, da }e sebe prona}i u poslovi-

IVAWICA

U O[ “MILINKO KU[I]” U IVAWICI

ODR@AN TRE]I SAJAM [KOLSKOG IZDAVA[TVA

UÎTEQI FILIPOVI]I RADILI U KATI]IMA [kola u Kati}ima, koja je nagra|ena za “Naj {tand”, nekada je nosila naziv Brezova~ka {kola, a osnovana je 1892. godine, za decu iz Brezove i [arenika koja su do tada poha|ala udaqenu {kolu u Milanxi. Prvi u~iteq je bio Radivoje @ivanovi} iz Uìca, a u sva ~etiri razreda te godine je upisano 88 |aka. Ba{ u to vreme donet je zakon po kome je osnovna ~etvororazredna {kola obavezna za svu decu, a u woj su u~ili ove predmete: srpski jezik sa slovenskim ~itawem, nauka hri{}anska, ra~unica sa geometrijskim oblicima, zemqopis sa srpskom istorijom, poznavawe prirode sa poqoprivrednim poukama, crtawe i lepo pisawe, ru~ni rad, gimnastika i pevawe. Me|u u~iteqima je bilo dosta bra~nih parova, a najpoznatiji u istoriji ove {kole bili su Boìdarka i Milivoje Filipovi}, zaqubqenici u kwièvnost i vlasnici izuzetne biblioteke koja se danas, kao wihov legat, ~uva u Gradskoj biblioteci u â~ku. Osmogodi{wu {kolu u Kati}ima danas poha|a 130 u~enika i wihov broj se tokom posledwe decenije ne smawuje.

U^ENICA GOVORILA SVOJE STIHOVE Prethodni sajmovi {kolskog izdava{tva bili su propra}eni besedom kwi`evnika. Ovoga puta je iskusne stvaraoce iz sveta pisane re~i zamenila Teodora ]endi}, u~enica sedmog razreda O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini. Ona je kazivala stihove iz svoje prve kwige “Svemir u tebi”. Izdava~ kwige je {kola koju devoj~ica poha|a.

ma vezanim za kulturu i izdava{tvo. Gorica Stanojevi}, direktor Regionalnog centra, podsetila je na obavezu svake {kole “da bude otvorena, kako za interno tako za eksterno okru`ewe, da se bori za kvalitet, razvija svoj marketing i ono najboqe {to ima, kao {to su rezultati sa takmi~ewa, izdava{tvo i vannastavne aktivnosti, plasira u javnost”. Otvaraju}i manifestaciju, predstavnica lokalne uprave Nevenka Toma{evi} kazala da je sajam odli~na prilika za promociju {kola Moravi~kog okruga i razmenu iskustva izme|u wih. [kolu - doma}ina, koju poha|a 1.063 u~enika, ona je nazvala primerom dobre prakse, u ivawi~koj op{tini i van we. Prilikom

predstavqawa (svakoj {koli u~esnici sajma dato je pet minuta da to u~ini) re~eno je da ova obrazovna ustanova postiè zapaène rezultate na takmi~ewima u oblasti nauke i sporta, da je pro{le godine bila organizator Dràvnog takmi~ewa iz istorija i osvojila tre}e mesto, a ove godine pokrenula Me|uokru`nu olimpijadu, u saradwi sa {kolama iz Lu~ana, Ariqa i Poège. [kolu u kojoj je sajam odràn Regionalni centar je nagradio jednodnevnim besplatnim seminarom, a Osnovnoj {koli “Mi}o Matovi}” u Kati}ima, ~iji je [tand progla{en najboqim, poklonio svoje publikacije. Za “Naj {tand” glasali su izlaga~i i organizatori na licu mesta, dok }e odluku o najboqem {kolskom listu i izdava~kom poduhvatu godine doneti stru~ni ìri, krajem maja. E. V.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

NAJAVA DOGA\AJA: “KUMOVIJADA 2013”

[AHOVSKI SABOR U GORA^I]IMA

[ahovska manifestacija “Kumovijada”, koja je do sada tri puta organizovana u malom podjeli~kom selu Gora~i}i, bi}e otvorena sutra u podne i traja}e tokom vikenda. Organizatori smotre se nadaju da }e draga~evski {ahovski sabor svojim bogatim programom i ovaj put izazvati veliko interesovawe u~esnika i posetilaca smotre.

kosnica ovogodi{we draga~evske manifestacije je ekipno prvenstvo kumova u brzopoteznom {ahu, koje }e biti organizovano u Crkvenom domu, sutra u 13 ~asova, odmah nakon sve~anog otvarawa manifestacije. U istom terminu, u Osnovnoj {koli “Gora~i}i” bi}e uprili~en egzibicioni me~ univerzitetskih {ahovskih reprezentacija Srbije i Ma|arske. U Crkvenom domu, u 17 ~asova, bi}e odr`an i “Jelica kup u {ahu”. U~esnici ovog kupa odigra}e 9 kola po {vajcarskom sistemu. U okviru manifestacije za qubiteqe nogometa bi}e organizovan i me|unarodni turnir u malom fudbalu”Jelica kup”, koji po~iwe u 11 sati. Prvog dana “Kumovijade” bi}e odigrana i revijalna ko-

{arka{ka utakmica, u kojoj }e snage odmeriti KK “Borac” iz â~ka i studentska ekipa Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo, koja je pobedila na me|unarodnom univerzitetskom takmi~ewu pro{le godine u Barseloni. U nedequ, 19. maja, tokom prepodneva bi}e organizovano ekipno prvenstvo osnovnih {kola Draga~eva u {ahu. Drugi dan “Kumovijade” obeleì}e gran pri turnir [ahovskog saveza centralne Srbije pod nazivom Otvoreni vikend turnir “, sa ukupno devet kola. Tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju. Turnir }e biti organizovan po pravilima FIDE za ubrzani {ah. Nagradni fond iznosi 111.000 dinara, a organizatori }e obezbezbediti i specijalne nagrade za najboqe plasirane u~esnike {ahovskog sabora u razli~itim kategorijama takmi~ewa. U~esnici {ahovskog turnira i posetioci manifestacije ima}e priliku da posete Muzej Gora~i}ke bune i prisustvuju promociji kwige “Gora~i}ka buna 1893”, ~iji su autori kwièvnik Radovan M. Marinkovi} i wegov sin Zoran. Organizatori manifestacije su {ahovski klubovi “Jelica” Gora~i}i, “Mladost” Lu~ani i “Draga~evo” Gu~a, a generalni sponzor Visoka {kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo iz â~ka. Pokroviteqi ovogodi{we “Kumovijade” su op{tina Lu~ani, Centar za sport i kulturu i Dru{tvo Draga~evaca i prijateqa Draga~eva iz Beograda. V. S.

NO] MUZEJA U GU^I

ubilarna, 10. po redu, No} muzeja ove godine bi}e organizovana u 68 gradova i mesta u Srbiji. Ova tradicionalna manifestacija na poseban na~in bi}e uprili~ena i u Gu~i. Za sve one koji neguju veliku qubav prema bogatoj kulturnoj ba{tini, svoja vrata }e, sutra, {irom otvoriti Udru`ewe samoukih slikara i vajara Draga~eva, ~iji su ~lanovi osmislili interesantan program. Posetioci sutra{weg kulturnog doga|aja ima}e priliku da pogledaju stalnu postavku dela draga~evskih umetnika, koja

„[ETWA KROZ ^AROLIJU VREMENA” obuhvata 168 eksponata. Program po~iwe u 18 ~asova otvarawem likovne radionice u kojoj }e u~estvovati deca iz Gu~e. Od 20 ~asova do pono}i, peva~ka dru{tva “Draga~evke” i “Draga~evci” izvodi}e izvorne narodne pesme. Ovaj segment programa nosi naslov: “Zapevajde

moje grlo belo, da te ~uje Draga~evo celo”. U nastavku predvi|enog programa svoja vajarska dela predstavi}e Nika Nikola Stoji}. Posetioci manifestacije }e u`ivati u dru`ewu sa slikarima, a oni }e im otkriti svoje tajne slikarskog ume}a. Za velike qubiteqe umetnosti, bi}e to je-

dinstvena prilika da se oprobaju u izradi jednostavnih reqefnih motiva u lipi. ^lanovi Udru`ewa samoukih slikara i vajara predstavi}e, tom prilikom, i svoj katalog. Specijalni program “[etwa kroz ~aroliju vremena” traja}e od pono}i do dva sata. Zatim }e

besediti kwièvnik Jovi{a Slavkovi}. Zavr{nica ve~eri bi}e posve}ena pobednicima i truba~kim orkestrima. Udruèwe samoukih slikara i vajara Draga~eva je osnovano u decembru 1974. godine. Od nastanka, pa do dana{wih dana, wegovi pripadnici su nastojali da neguju tradiciju ikonoslikara i klesara, koji su stvarali sredinom 19. veka. Danas Udruèwe ima 46 aktivnih ~lanova. Sutra{wa No} muzeja za sve wih bi}e sjajna prilika da podele svoje ume}e sa drugima i obogate kulturni ìvot Draga~eva. V. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

DVE DECENIJE USPE[NOG RADA DRAGA^EVSKE FIRME “TEHNODRVO” U GORA^I]IMA

DOBAR MODEL ZDRAVOG I STABILNOG POSLOVAWA Kada se udruè znawe, upornost i principijelan stav ne izostaje uspeh. Dobar, ali, itekako, redak primer stabilnog i zdravog poslovawa na na{im prostorima oli~en je u malom, ali uspe{nom kolektivu, na ~ijem ~elu stoji vlasnik i direktor firme Sre}ko Popovi}, po struci ma{inski inèwer. Preduzetni~ku karijeru je zapo~eo 1992. godine, kada je napustio ~a~ansku Fabriku reznog alata i zajedno sa sestri}em Milunom Ruì~i}em osnovao firmu “Tehnodrvo”, koja i danas, nakon dvadeset godina, posluje pod istim imenom. Prvu ma{inu za izradu {tapi}a za sladoled samostalno su napravili i ona je daleko mawe ko{tala od onih fabri~kih. Korak po korak, zahvaquju}i entuzijazmu vlasnika, mala radionica prerastala je u ozbiqan pogon u kome su, iz godinu u godinu, proizvodili sve vi{e predmeta od drveta, tako da se “Tehnodrvo” danas slobodno moè svrstati me|u vode}e proizvo|a~e drvene galanterije u Srbiji. “Tehnodrvo” se bavi proizvodwom ~a~kalica, {tapi}a za sladoled i ra`wi}e, drvenih elemenata za izradu ~etki, {tapova za metle, dr{ki raznih profila, galanterije za doma}instvo i briketa za grejawe. Ovo preduze}e se bavi i rezawem trupaca i proizvodwom elemenata

prilikom izrade razli~itih drvenih predmeta, koriste za izradu briketa za grejawe sopstvenog pogona ili tr`i{te. U ovoj stabilnoj draga~evskoj firmi dohodak ostvaruje deset zaposlenih radnika na neodre|eno vreme. Me|u wima su i ~etiri `ene. Tokom letweg perioda,

po zahtevu kupca. - Nikada nismo koristili kredite, niti bilo kakve dràvne subvencije. Ni dan danas to ne praktikujemo. Bankarske kamate su isuvi{e visoke i ne èlimo da koristimo takav vid finansijske pomo}i. Ma{ine koje koristimo u pogonu uglavnom smo samostalno napravili, jer su one izuzetno skupe na svetskom trì{tu i nema ih u doma}oj proizvodwi, tako da nas je wihova izrada daleko mawe ko{tala, jer smo u wu investirali mnogo znawa i iskustva kaè Sre}ko Popovi}, dodaju}i da su od samog starta mnogo pa`we posve}ivali ekonomi~nosti u proizvodwi. Vodili su ra~una o svakom uloènom dinaru i nastojali da repromaterijal iskoriste u potpunosti, tako da se strugotina i kora, koje ostaju

zbog uve}anog obima posla, angaùju i dopunsku radnu snagu. Popovi} isti~e da bi preduze}e moglo i da pove}a broj zaposlenih, ukoliko bi dràva smawila optere}ewa i obezbedila svim privrednicima Srbije normalno poslovawe. Posebno mu smeta {to dràva primewuje razli~ite ar{ine za otvarawe novih radnih mesta, kada su u pitawu doma}i proizvo|a~i i strane kompanije. Smatra da bi, najverovatnije, i mnoge na{e doma}e firme zaposlile vi{e radnika, ukoliko bi za svako novo radno mesto dobijale velike finansijske stimulanse, kao {to je to bio slu~aj prilikom dolaska “Fiata” u Srbiju. - Ovo je model zdrave firme, koja posluje na principu da se ne zaduùje. Nema ka{wewa plata i

Sre}ko Popovi}, vlasnik firme „Tehnodrvo“

sve ra~une dobavqa~ima redovno i na vreme izmirujemo. @elim da tako nastavimo i daqe. Razvoj firme baziramo na akumulaciji sredstava od sopstvene proizvodwe. I ubudu}e }emo na taj na~in raditi, jer se ispostavilo da je to dobar na~in polovawa - isti~e Popovi}, obja{wavaju}i da je

ova mala porodi~na firma, u kojoj rade ro|aci i kom{ije iz sela, interesantnim asortimanom dr-

vene galanterije i kvalitetom proizvoda ostvarila zna~ajan prodor na doma}em i stranom tr`i{tu. “Tehnodrvo” svojim proizvodima snabdeva najpoznatije trgovinske lance u Srbiji “Merkator” i “Intereks” i sve zna~ajnije veleprodaje u Moravi~kom okrugu. Rade i za velike fabrike

poput “Metalca” iz Gorweg Milanovca i “Tise” iz Be~eja. Imaju i izvozni program drvene ga-

lanterije, za kupce sa prostora biv{ih jugoslovenskih republika, a izra|uju i specijalne proizvode za italijansko trì{te. Proizvodni program ovog preduze}a nema konkurenciju na doma}em trì{tu, ali, kako kaè Popovi}, svi proizvodi koje izra|uju nalaze se na udaru èstoke konkurencije uvozne robe ovakvog tipa. - Dràva bi trebalo da pomogne doma}e proizvo|a~e i to smawewem finansijskih optere}ewa i uvo|ewem subvencija koje bi svele na{e tro{kove proizvodwe na neku podno{qiviju meru, recimo u oblasti energenata. Na{e trì{te optere}uje, slobodno mogu da kaèm, ucewiva~ka konkurencija od strane velikih stranih kompanija, koje teè da polako i sigurno uni{te srpsku proizvodwu. Smatram da bi trebalo dati prioritet na{im doma}im proizvodima, jer se danas u uslovima ekonomske krize mnogo te{ko zara|uje novac i opstaje

na tr`i{tu - procewuje Popovi}, isti~u}i da su rad, znawe i dobra organizacija jedine prave formule uspe{nog poslovawa u svim, a posebno u ovakvim vremenima. On dodaje da je naplativost robe najve}i problem srpske privrede i smatra da bi mnoge firme, koje su trenutno na samoj ivici opstanka, veoma brzo stale na zdrave noge, ukoliko bi se obezbedila sigurnost na tom planu. Dok Sre}ko razmi{qa o novim proizvodima i analizira kretawa na tr`i{tu, wegov dvadesetdvogodi{wi sin Stefan sti~e praksu u razli~itim segmentima proizvodwe. Deo radnog vremena provodi i u kancelariji, jer }e, kada vreme do|e, i on stati na ~elo ovog uspe{nog kolektiva. V. S.

SPORT

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

OKRU@NA LIGA

GRADSKA LIGA

SPARTAK „PREGAZIO“ VUJAN PARMENAC NAJUBEDQIVIJI U 18. kolu Gradske lige dve najboqe ekipe, Parmenac i Mladost, zabele`ili su sigurne i ubedqive pobede. Parmenac je savladao Preme}u, 6:0. Golovi su pqu{tali i u Dowoj Trep~i, gde je Mladost savladala Zadrugar 1:5. Rakova i Planinac su podelili bodove igraju}i nere{eno 2:2, a ^a~ak 94 je pobedio Moravu u Mojsiwu, 1:2.

TABELA ode}i dvojac Okru`ne lige Draga~evo i Slatina pobedili su pro{log vikenda na gostovawima. Draga~evo je savladalo Luwevicu, 5:2, a Slatina Jedinstvo iz Kowevi}a, 0:2. Najubedqiviju pobedu odneo je Spartak koji je “pregazio” Vujan sa ubedqivih 6:1. Svih {est golova postigli su razli~iti igra~i, Jovanovi}, Jankovi}, Tutunovi}, Simovi}, Smiqani} i Smolovi}. Sve napetija postaje i borba za opstanak. Napre-

TABELA 1. Draga~evo 2. Slatina 3. Jedinstvo K 4. Miokovci 5. Rudar 6. Mladost 7. Spartak 8. Ov~ar

dak je slavio protiv Rudara u Bresnici, 1:2, Morava je u Atenici pobedila Mladost, 3:4, a Brezak u Prawanima Ov~ar, 5:3. Drugu pobedu u prole}nom prvenstvu zabele`ilo je i Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice. Jedinstvo je na gostovawu pobedilo Dowu Vrbavu, 0:3. Kod ku}e su slavili Miokovci koji su ubedqivo savladali Kotra`u Franckomerc, 5:0.

9. Jedinstvo GG 10. Dowa Vrbava 11. Morava 12. Napredak 13. Kotra`a FK 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

58 57 47 42 41 41 40 36

32 32 29 28 27 25 22 6

26. kolo 18. i 19. maj, 17 ~asova Vujan - Miokovci Kotra`a - Dowa Vrbava Jedinstvo GG - Jedinstvo K Slatina - Mladost, subota Morava - Brezak Ov~ar - Luwevica Draga~evo - Rudar Napredak - Spartak

1. Mladost 2. Parmenac 3. Budu}nost 4. Zadrugar 5. Rakova

42 40 31 24 23

6. Preme}a 7. Morava 8. ^a~ak 94 9. Planinac 10. Strelac 11. Malba 12. Polet

22 21 18 16 12 8 0

19. kolo Budu}nost - Zadrugar Mladost - Rakova Planinac - Morava ^a~ak 94 - Strelac Malba - Preme}a Parmenac - Polet, van konkurencije

OKRU@NI I GRADSKI FUDBALSKI SAVEZI

PROSLAVILI VASILIJA OSTRO[KOG

udbalski savezi ^a~ka i Moravi~kog okruga proslavili su u nedequ Svetog Vasilija Ostro{kog.

KARATE KLUB SLOBODA

MARKO RAJI^I] [AMPION DR@AVE

Gradski savez je po~eo da slavi pro{le, a okru`ni ove godine. Rezawe slavskog kola~a obavio je sve{tenik Jovo Markovi}. Doma}in slave bio je predsednik FSMO Haxi Goran Milovanovi}. Dogodine ta du`nost pripa{}e Predragu Teofilovi}u, predsedniku Nadzornog odbora FSMO. - Ove godine smo slavili u naju`em krugu. Kada je re~ o planovima, nadam se da }emo i daqe biti uspe{ni, kao i do sada - rekao je tom prilikom generalni sekretar FSMO Milo{ Stevani}. Z. J.

FUDBALSKI SAVEZ ^A^KA DOBIO NOVOG ^LANA

OSNOVAN KLUB LUGOVI Vi{e od 50 delegata i gostiju prisustvovalo je nedavnoj Osniva~koj skup{tini Fudbalskog kluba Lugovi. Tom prilikom izabrano je i rukovodstvo, ~lanovi Upravnog odbora i predsednik kluba. - Svi }emo ulo`iti dosta truda da bismo funkcionisali {to boqe - obe}ao je

aratisti ~a~anske Slobode ponovo su ostvarili veliki uspeh na Otvorenom prvenstvu Srbije u izuzetno jakoj konkurenciji. Takmi~ewe je 12. maja odr`ano u Despotovcu, a u~estvovalo je 920 kvalifikovanih takmi~ara iz cele Srbije. Junior Marko Raji~i}

osvojio je u borbama zlato i postao {amipon Srbije, dok je kadetu Vladimiru Savi}u pripalo tre}e mesto. U istoj disciplini Andrej Gruji~i} je bio drugi. Marko Raji~i} je u ekipnoj konkurenciji osvojio drugo mesto. Tre}e mesto u katama zauzeli su Slobodan Luki} i

Andrej Gruji~i}. Uskoro }e karatisti Slobode okon~ati jo{ jednu uspe{nu polusezonu. Zavr{nica ih o~ekuje 26. maja, kada }e u hali “Mladost” biti odr`an tradicionalni turnir “^a~ak open”.

Slobodan Ota{evi}, novoizabrani predsednik FK Lugovi. Od predstvanika okru`nog i gradskog Fudbalskog saveza Milo{a Stevani}a, Petra Davidovi}a i Vidoja Jovanovi}a, Lugovi su za po~etak dobili garnituru {tucni i tortu.

SPORT

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

BICIKLIZAM

MATEJ MUGERLI POBEDNIK 20. KLASIKA ako su organizatori i najavqivali, Slovenci su se pokazali kao ubedqivi favoriti 20. trke Klasik Beograd - ^a~ak. Wihovim takmi~arima pripalo je prvo i tre}e mesto. Najbr`i na ciqu, 3:06:34, bio je Matej Mugerli, biciklista slovena~ke ekipe Adria mobil. Drugi je bio Ma|ar Kusztor Peter iz ekipe Utenslnord i tre}i Matejin klupski drug Toma` Nose. Od srpskih takmi~ara, najboqi plasman imao je Ivan Stevi}, sedmo mesto, a istu poziciju zauzela je i na{a reprezentacija. Takmi~ari BK Borca Marko Danilovi}, Stefan Stefanovi}, Goran Antonijevi} i Jovan Zekavica osvojili su 12, 22, 40. i 44.

mesto. - Vrlo te{ka trka, naro~ito na posledwem brdu. Uspeo sam da u sprintu budem hitriji od Kusztora izjavio je ne konferenciji za novinare ovogodi{wi pobednik klasika. Kao i ostali takmi~ari, on je pohvalio organizaciju trke i napomenuo da su takmi~ewa u Srbiji bezbednija nego u Italiji ili Austriji. - Vrlo sam zadovoqan

vimo beg, ali su wih trojica bili nedosti`ni. Srebrna medaqa na Balkanskom {ampionatu nije lo{a, ali iskreno, nadao sam se boqem plasmanu od sedmog mesta na Klasiku. Imao sam taj peh da se raz-

bolim po~etkom sedmice, tako da me je to dosta unazadilo. Lo{e sam se postavio i u sprintu, a skoro nije bila ovako jaka i dobra trka - re~i su osvaja~e srebra na Balkanskom prvenstvu Ivana Stevi}a.

U ime pokroviteqa trke, Grad â~ka, gradona~elnik Vojislav Ili} obe}ao je da }e 21. Klasik biti jo{ boqe organizovan. Ili} je u subotu i otvorio takmi~ewe na Trgu Republike u Beogradu. Medaqe i pehare pobednicima su podelili gradsko rukovodstvo, predsednik BK Borac dr Vladimir Milo{evi}, prvi ~ovek Balkanske biciklisti~ke unije Emin Muftoglu i dvostruki olimpijac iz â~ka Mi}o Brkovi}. Ovogodi{wa trka Beograd - â~ak bodovana je za Biciklisti~ku ligu Srbije, a u sklopu we voèno je otvoreno prvenstvo Balkana. Z. J.

HRONOMETAR

POBEDNICI KLASIKA Beograd ^a~ak

Balkanski [ampionat

svojim rezultatom. Bio sam u prvom begu od 12 voza~a, ali kada je do{lo do selekcije na brdu, ostali smo nas trojica. Trka je odli~no organizovana, put {irok i nije zadavao probleme - potvrdio je i drugoplasirani Kuszor Peter. On i Slovenci ostalima su pobegli na Rudniku, koji je za sve bicikliste najja~a prepreka. - Poku{ali smo da ulo-

1. Matej Mugerli, Adria mobil 2. Kusztor Peter, Utenslnord 3. Toma` Nose, Adria mobil

Dan posle Klasika, u nedequ, je odràno Prvenstvo Balkana u individualnoj vo`wi na hronometar. Trka je voèna na delu puta â~ak - Prawani, u Miokovcima. Start i ciq bili su kod firme â&#x20AC;&#x153;Domisâ&#x20AC;?. Stazu od 22,8 kilometara prvi je pre{ao reprezentativac Turske Reis Rasim, dugi Moldavac Tanovichi Nicolae, a tre}i Grk Sekelaridis Magkouras Noefutos. Najboqe plasirani takmi~ar iz Srbije bio je reprezentativac i ~lan BK Borac Marko Danilovi}, koji je na ciq stigao 11.

1. Unalap Rexep, Turska 2. Ivan Stevi}, Srbija 3. Kastratas Haralampos, Gr~ka

Biciklistika liga Srbije

1. Ivan Stevi}, OBK Beograd 2. Marko Stankovi}, Metalac Kraqevo 3. Marko Danilovi}, Borac ^a~ak

SPORT

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

FK BIP SUTRA ORGANIZUJE MEMORIJALNI TURNIR

ZA CUNETA I TOKA F

udbalski klub BIP u subotu, 18. maja, po peti put organizuje Me|unarodni memorijalni turnir “Jovan Gojkovi} Cune i Vladimir Tokovi} Toko”. Takmi~i}e se de~aci ro|eni 1999. godine iz sedam ekipa, Crvena zvezda, Vojvodina, BIP, Borac, Zadrugar Dowa Trep~a, ^ukari~ki, a ove godine u goste im dolazi i ukrajinski klub Muka~evo. Svi me~evi bi}e odigrani na stadionu FK BIP. Prvu utakmicu doma}in i Zadrugar odigra}e u 8 ~asova. Sve~ano otvarawe turnira je u 11 sati. - Uz pomo} Zadrugara i Borca, BIP je maksimalno posve}en ovom turniru. Na taj na~in odu`ujemo se na{im prijateqima Cunetu i Toku. Nikada ih ne}emo zaboraviti - rekao je Nenad Stankovi}, predsednik FK

BIP, na konferenciji za novinare u gradskom Fudbalskom savezu. Generalni sponzor je kompanija AD “BIP”, a organizaciju turnira pomogla je i lokalna samouprava. - Pratio sam i video da je iz godine u godinu turnir sve boqi i boqi. To je i prilika da se Grad i klubovi u kojima su potekli oduè ovoj dvojici igra~a. Da}emo sve od sebe da i u budu}e pomaèmo ovakve doga|aje - obe}ao je Vladan Mili}, predsednik gradske Komisije za sport. Trebalo je da na turniru u~estvuju Istra iz Pule, gr~ki Iraklis, êlik iz Zenice i kru{eva~ki Napredak, ali su oni u posledwem trenutku otkazali dolazak. Organizatori nameravaju da slede}e godine dovedu jo{ vi{e takmi~ara. Mladi fudbaleri

BIP-a i kluba Mladost radost u~estvovali su na turnirima u ukrajinskom gradu Muka~evu. Sada Ukrajinci dolaze kod nas i ^a~ani su na potezu da uzvrate jedno izvanredno gostoprimstvo. - Nas su tamo prozvali

“Cvet turnira”. Na svakoj utakmici smo nosili zastavu ^a~ka i Srbije, a deca su pevala himnu “Bo`e pravde”. Bili smo primqeni na najvi{em mogu}em nivou - potvr|uje ~lan Organizacionog odbora Memorijalnog turnira Slo-

bodan Jak{i}. U ponedeqak, u 17 ~asova, na stadionu FK BIP bi}e odigrana tradicionalna revijalna utakmica koju igraju veterani, Cunetovi i Tokovi prijateqi.

TENIS

FINALE PRIPALO KRAGUJEVÂNKI d subote do ~etvrtka na Slobodinim terenima odigran je Seniorski turnir prve kategorije iz kalendara Teniskog saveza Srbije. Turnir je trajao nekoliko dana duè, po{to su me~evi u nedequ i ponedeqak odloèni zbog ki{e. U~estvovalo je vi{e od 70 tenisera iz klubova {irom Srbije. Kod devojka u finalu je pobedila Isidora Pejovi}, ~lanica TK Rado iz Kragujevca. Ona je savladala Isidoru Radojkovi} iz Crvene zvezde sa 2:1 (6:4, 7:6, 7:5). Mu{karci su u sredu igrali ~etvrtfinale i polufinale, a ju~e finale. U finalu su se sastali Luka Ili}, klub Kraqevo i Ogwen Jovanovi} iz beogradskog Vinera.

Z. J.

BE@ANIJA - BORAC 0:1

KONA^NO POBEDA U GOSTIMA

rotiv Beànije, u 29. kolu Prve lige Srbije, fudbaleri Borac su zabeleìli prvu pobedu na strani. Tri boda gossti su odneli u samoj zavr{nici, kada je Ostoji} u 90. minutu zatresao sopstvenu mreù. Prethodno su â~ani vi{e od pola sata igrali sa igra~em mawe, zbog iskqu~ewa Jeremi}a. U 30. kolu Borac igra kod ku}e sa Novim Sadom.

Utakmica je u subotu u 17 ~asova. Metalac iz Gorweg Milanovca u 30. kolu gostuje Slogi iz Kraqeva, a Mladost iz Lu~ana Teleoptiku.

SRPSKA LIGA ZAPAD

GRADSKI DERBI

U 27. kolu u nedequ, u 16,30 ~asova, sastaju se Sloboda ^a~ak i Polet Qubi}. Utakmica }e biti odigrana na stadionu FK Sloboda. U 26. kolu Polet je kod ku}e savladao Radni~ki Stobeks sa 4:3. Sloboda je trijumfovala u gostima protiv Vuji} Vaqeva 1:2.

ZAOSTALO 20. KOLO Radni~ki Nova Pazova

0:1

Borac ^a~ak

otpredsednik Ko{arka{kog saveza Srbije Dejan Toma{evi} poslao je nedavno pismo gradona~elniku ^a~ka Vojislavu Ili}u i organizatorima zavr{nog turnira Heba juniorske lige klubu Borac Mocart sport. Kako je Toma{evi} naveo, ^a~ani su do sada najboqe organizovali finale osmorice najboqih u juniorskoj konkurenciji. “Sve {to je bilo do organizatora ura|eno je bez ijedne zamerke, po~ev od pripreme dvorane, promocije turnira, marketin{kih aktivnosti, odnosa prema u~esnicima i gostima, usluge i svega svega {to je bilo potrebno da svi ose}amo da smo u centru ko{arka{kih zbivawa u Srbiji. Apsolutno ste,

vi{e nego {to smo o~ekivali, opravdali odluku da organizaciju jednog zna~ajnog turnira poverimo Va{em gradu i klubu. Ono {to je mene posebno radovalo je brojnost publike, ali jo{ vi{e od toga struktura publike. Ve}inu prisutnih ~inila je omladina, gotovo 80 odsto, a polovinu pripadnice ne`nijeg pola i to uglavnom mla|e. Ovim putem izra`avam

veliko `aqewe zbog na~ina na koji je turnir okon~an i izviwavam se u li~no i u ime Saveza, ukoliko smatrate da je i deli} odgovornosti na nama. Bi}emo slobodni da ubudu}e jo{ vi{e ra~unamo na Va{u podr{ku u organizaciji ovakvih i zna~ajnih ko{arka{kih manifestacija i imamo moralnu obavezu da Vam se na neki na~in odu`imo na u~iwenom”, navodi se u pismu Dejana Toma{evi}a. Finalna utakmica turnira Heba juniorske lige prekinuta je zbog tu~e ko{arka{a Crvene zvezde i Partizana. Posle odluke Zvezdine ekipe da se povu~e sa terena, progla{ena je pobeda Partizana koji je do prekida vodio 22:23.

Prijevor - Vodoja`a 1:3 Omladinac (Z) - Orlovac 0:3 Omladinac - Polet (T) 0:0 27. kolo, 19. maj, 16,30 ~asova Polet (T) - [umadija 1903 Takovo - Omladinac (Z) Orlovac - Jo{anica Kara|or|e - Prijevor

KK NEMAWA

PISMO DEJANA TOMA[EVI]A GRADONA^ELNIKU ^A^KA

NAJBOQA ORGANIZACIJA JUNIORSKOG TURNIRA

ZONA MORAVA 26. kolo

NOVE MEDAQE IZ ]UPRIJE U

spe{an vikend imali su i karatisti Nemawe. Doneli su vi{e medaqa u katama ekipno i pojedina~no sa tradicionalnog takmi~ewa u Fudokan karateu koje je ovih dana odr`ano u ]upriji. Marija Paunovi} je bila prva u katama ekipno i pojedina~no. U pojedina~noj konkurenciji Leonardo Markovi} je bio drugi, kao i Tijana Lu~i}, dok je Veqko Munitlak osvojio prvo, a Veqko Damqanovi} tre}e mesto. Zlatna medaqa pripala je seniorskom kata timu za koga su se takmi~ile An|ela \urovi}, Marija Paunovi} i Aleksandra Ili}. ^lanovi KK Nemawa, Zorana Koji}, Branko Nikoli} i Marija Paunovi},

pojavili su se na ovom turniru i kao sudije. @enski kata tim koji je u ]upriji osvojio zlato otputovao je sa trenerom Zoranom Koji} na Evropsko prvenstvo u Veneciju, gde }e predstavqati Srbi-

ju. Prvenstvo u Veneciji po~elo je u sredu i bi}e zavr{eno 20. maja. Klub Nemawa 2. juna slavi i deset godina postojawa i za tu priliku organizuje svoje prvo takmi~ewe. Z. J.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Bikovi su najuspe{niji qudi i u najve}em broju slu~ajeva svi poslovi im idu dobro. Bik je znak za materiju, u znaku Bika se nalazi egzaltacija Meseca i ne samo {to imaju uspe{ne poslove oni veoma dobro zara|uju novac. Te{ko da }ete videti jednog pravog Bika bez novca. Oni to umeju najboqe od svih znakova. Odgovaraju im svi poslovi u vezi sa hranom, materijom, zemqom... pa ovde mo`emo imati bankare, ekonomiste, poqoprivrednike, prodavce nekretnina, vlasnike restorana, arhitekte, gra|evince… Sa druge strane, imamo profesije vezane za umetnost, lepotu, komfor, dizajn, modu, rad sa nakitom i umetninama i veoma tipi~na za ovaj znak je profesija peva~a. Istrajni su, stabilni i veoma metodi~ni na poslu, nisu toliko skloni samoinicijativi i novim idejama, ali su veoma pouzdani i to im je vrlina. Najve}a `eqa u karijeri Bika je da bude sam svoj {ef.

PRAVI PRIJATEQI Znate one osobe toplog pogleda, koje {irom otvorenih o~iju upijaju svaku va{u re~? Dive se svakom va{em podvigu, kao da im pri~ate da ste osvojili Himalaje? Znate one prijateqe sa kojima uvek mo`ete da u`ivate u jelu i pi}u kao grofovi? Da, to

HOROSKOP

BIKOVI

odnosa. Vi }ete ga se pla{iti, a Bik se najverovatnije nikada ne}e izviniti. Ionako ste vi sami krivi {to niste umeli da se zaustavite. Oni ne prasnu tako lako iz prostog razloga {to su vrlo strpqivi, stalo`eni i ne}e dozvoliti da im bilo ko stane na put do uspeha. Pa`qivo planiraju svoju budu}nost i ne upu{taju se tako lako u rizike. Verovatno su zato Vladimir Lewin i Maksimilijan Robespjer uspe{no izneli revolucije i opstali na vlasti.

we. Johanes Brams stvorio je neke od najlep{ih i najeksplozivnijih harmonija, dok je Sergej Prokofjev izgradio ~itave svetove svojom muzike. Stiviju Vonderu oduvek je bilo uskra}eno da posmatra dominiraju pozornicom. Barbra Strejsend progla{ena je za peva~icu koja je prodala najvi{e albuma u Americi. Bikovi su samouvereni, jaki i spremni da uzmu konce u svoje ruke. Vole kad ih hvalite i vole da se hvale. Strejsendova nije jedina koja je osvojila Oskara, prati je koleginica po horoskopu i karijeri [er. Ni slu~ajno ne smemo da izostavimo ni [irli Templ. Mo`da nikada nije osvoji-

@ENE BIKOVI Nije bitno da li su sitne i niske, visoke i krupnije, manekenski gra|ene ili ponosne Helge, `ene Bikovi uvek }e se nositi sa problemima kao da su izgra|ene od neprobojnog materijala. [to je situacija te`a, one se boqe snalaze. Jednog trenutka trepta}e u vas kao da ste Apolon, a u trenutku kada izbije krizna situacija dohvati}e vas za ruku, izgraditi vam skloni{te i uloviti nekog jelena. @ene Bikovi su velike. Zato i ne ~udi {to je carica Katarina dobila epitet Velika. Engleski Bik, kraqica Elizabeta II vlada Velikom Bri-

umetnost, ali ju je zato stvorio svojim glasom i pobrinuo se da dopre do svakoga od nas.

UMEJU DA BUDU VO\E Bikovi su izvanredni ideolozi i vo|e, upravo zbog svoje smirenosti, odlu~nosti i ~iwenice da “polako `ure”. Qudi imaju poverewa u wih, {to im daje odre{ene ruke. Karl Marks svojim teorijama oblikovao je svest mnogih, dok su Sigmundu Froj-

la Oskara, ali se u istoriju upisala kao najmilije dete filmova. Klawali su joj se slavni glumci i tra`ili joj autograme, podr`avala je predsednike i podarila nam neke od najlep{ih filmova. Wene loknice i osmeh postale su obavezna lektira svakoj mladoj dami.

ZAQUBQENI SU U QUBAV

su isti oni koji }e da se probude i u {est ujutru da vas saslu{aju ako treba. To su isti oni koji su vas pregazili i samleli istog trenutka kada ste pre{li granicu. Te{ko je to kada naru{ite beskrajnu toleranciju Bika. Bikovi se lako vezuju, ali kada ih povredite – sastavi}e vas sa zemqom. Al Pa}ino jedan je od istaknutih predstavnika.

STRPQIVI I STALO@ENI Bikovi nisu nerv~ici. Potrebno je

stvarno mnogo ili da ste ba{ talenat da ih bodete tamo gde ne treba da bi vam pokazali svoju drugu stranu. Kada vam je poka`u, budite sigurni da je to kraj va{eg

tanijom od 1952. godine. Ostala je prisebna i kada joj je zemqi pretio raspad, izdr`ala je sve intrige, prebrodila sve krize i ne pokazuje ni najmawu nameru da se odrekne prestola. Ove godine slavi 60 godina od dolaska na vlast, ~ime se na{la odmah iza kraqice Viktorije, koja je vladala 64 godine.

U@IVA U UMETNOSTI Kaù mnogi da Bikovi nisu toliko skloni filozofirawu. Vi{e vole da uìvaju u ovozemaqskim plodovima i da se bacaju u naru~je hedonizma kad god uzmognu. Ma nemoj, setite se samo ko vam je zagor~ao ìvot u sredwoj {koli. Ako studirate filozofiju, onda vam i dan-danas zagor~ava. Imanuel Kant bio je Bik. Drugu predrasudu, da su pripadnici ovog znaka tromi i te{ki, pobio je Fred Aster. Kada se prvi put pojavio na sceni, rekli su da ne zna ni da glumi ni da peva, tu i tamo je i umeo da izvede neki plesni korak. Ubrzo je dospeo u sam vrh gluma~ke elite na svim listama, a u istoriju se upisao svojim neverovatno lakim pokretima. Bikovi nikada ne}e odustati. Naprotiv, {to ih vi{e kritikujete oni }e postajati sve tvrdoglaviji i budite uvereni da }e uspeti. Odri Hepbern, kao i mnogi drugi predstavnici ovog znaka, uìvaju sami sa sobom i mir jedino pronalaze u prirodi. Iako qudi misle da su Bikovi konzervativni, tromi i fizi~ki i psihi~ki, verovatno ne postoji znak koji vi{e uìva u lepoti ìvota i umetnosti. Zavisni su od

Bikovi vole da vole. Zaqubqeni su u qubav i spadaju u najve}e romantike. Ni Uma Turman nije izbegla ovu osobinu. Ukoliko se uhvate za vas, budite sigurni

du dozvoqavali da im ~eprka po najdubqoj podsvesti. Oliver Kromvel promenio je istoriju Velike Britanije, a Rudolf Hes u`ivao je mesto zamenika Adolfa Hitlera.

VOLE DA PEVAJU Penelope Kruz, kao i ostali Bikovi, smatra da moète da budete sre}ni samo ako ste uspe{ni. Kaù da Bikovi oboà-

vaju da pevaju. Ponekad umi{qaju da tuma~e glavni lik u “Travijati” dok se tu{iraju, nekada raskop~avaju ko{uqe i otimaju mikrofon u kafani, a vrlo ~esto i

da }ete pokleknuti. Sla}e vam poklone i obasipa}e vas poqupcima na svakom koraku. [aputa}e vam najsla|e re~i i pokaza}e vam svetove u koje se ni jedan drugi znak ne bi usudio da zaviri. Prihvati}e vas kad god posrnete. Nosi}e vas ako treba. Smeja}e se sa vama, {armira}e vas, slu{a}e vas, tolerisa}e svaki va{ ispad. Onog trenutka kada prekr{ite neko wihovo pravilo, ugrozite wihov prirodni autoritet ili se usudite da im preterano protivure~ite, budite sigurni da }e vas razoriti punom snagom. Do tada u`ivajte u `ivotu sa wima, miri{ite cve}e i smejte se najbanalnijim stvarima. Ne potcewujte ih, jer su i politi~ki i elitni vrhovi s razlogom puni Bikova. Dragi Bikovi, sre}an vam ro|endan!

ENIGMATIKA

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

ME\U NAJBOQIM SALONIMA U SRBIJI entar energije i lepote “Leponoga Betty” otvoren je 2001. godine, pod rukovodstvom Slavice Jovanovi}, vlasnice i menaxera, sa zvawima kozmeti~ara, pedikira, akademskog {minkera i me|unarodnog instruktora joge. “Leponoga Betty“ je svake godine napredovala i sa sigurno{}u moè pokazati da je me|u najboqim salonima u Srbiji. Nalazi se u â~ku, u centru grada, na povr{ini od 160 kvadrata. Svojim prostorom i delovawem garantuje tretmane visokog kvaliteta i diskreciju. U salonu se nalazi sala sa najboqim uslovima za prijatne i kvalitetne treninge. “Leponoga Betty” dugogodi{wim radom, znawem i iskustvom, daje svojim klijentima dobre rezultate i jo{ lep{e trenutke uìvawa u svim programima za negu li-

ca i tela. Stvorena je veza poverewa izme|u stru~nog tima koji radi i klijenata koji dolaze sve ove godine, kao i novih koji ostaju sa wima. Izabrana profesionalna francuska kozmeti~ka ku}a THALGO, sa kojom salon radi 12 godina, pravi je inovator u oblasti morske kozmetologije. Wihove laboratorije koje se nalaze {irom sveta, sa potpunom posve}eno{}u istra`uju i najdubqe dubine mora. Provode}i vreme u Francuskoj sa ciqem da {to boqe i vi{e nau~i sve o programima za lice i telo, kao vlasnik i odgovorno lice, Slavica garantuje dobre rezultate, kako

u nezi lica svih tipova koà i starosti, tako i u nezi tela. U salonu je 2003. otvarena sala za ve`bawe pilatesa, a nakon dve godine Slavica po~iwe obuku za jogu, zavr{ava Akademiju i sti~e zvawe sertifikovanog Joga instruktora. Salon organizuje radionice, gde gostuju vrlo zna~ajni i stru~ni qudi u oblasti isto~nih ve{tina. Kao instruktor Slavica Jovanovi} gostuje i drì ~asove u Sloveniji i Toskani na “Seminaru za zdrav ìvot”. Napredovawem u ovoj disciplini, â~ak postaje jedan od zna~ajnijih Joga centara, smatra Slavica i veruje da “put razvoja ìvota neprekidno ide od nièg ka vi{em obliku”.

SEBI BUDITE VA@NI, A drugima lepi i prijatni! OGA je disciplina duge pro{losti. Poti~e iz Indije, ta~nije doline reke Indus, oko 3000. godine p.n.e. Dokazi o wenom postojawu su arheolo{ke iskopine, kipovi, pe~ati, male figure, prikazi osoba u joga poloàjima. Postoje i pisani dokazi, svedo~anstva ovog perioda velikog duhovnog razvitka su VEDE, kwige znawa i drevni spisi po nazivu UPANI[ADE. Od preko 200 Upani{ada, koje su nastale 1000. godine stare ere, jedan deo je sa~uvan. Pisali su ih ri{i, prosvetqeni mudraci. Najkompletnije i najzna~ajnije delo o jogi je spis “JOGA SUTRE”, koje je sakupio indijski mudrac Patan|ali u 2. veku n.e. Sama re~ JOGA je sanskritska re~, u prevodu zna~i - jedinstvo, dràti ~vrsto, a to podrazumeva tri aspekta FIZI^KO, MENTALNO I DUHOVNO. Postoje razli~ite metode i sistemi, pomo}u kojih bi svako prema svojoj prirodi, temperamentu, fizi~kim sposobnostima, uspeo da neguje i razvija svoje unutra{we potencijale. Postoji pet osnovnoh joga sistema, Djnjana (put istraìvawa, mudrosti), Radja (put umne aktivnosti), Bakti (put qubavi, odanosti), Karma (put rada, dru{tvenih aktivnosti) i Hatha joga. Pored razli~itosti, sve imaju jedan smisao, stabilno telesno zdravqe i mentalnu uravnoteènost.

Prihvatawe JOGE kao metode za boqi i zdraviji `ivot, prevazi{lo je granice Indije i praktikuje se u mnogim zemqama. U Centru za lepotu i zdravqe “Leponoga Betty” , ve`bamo Hatha jogu, {to zna~i, jedinstvo

telesnih, duhovnih i umnih snaga. Ve`bawe joge se praktikuje kroz: + asane ili joga polo`aje + pranajame, tehnike disawa + joga nidre, tehnike jogisti~ke relaksacije. Zauzimawem joga polo`aja, asana, u isto vreme pokre}emo svoje emotivne i mentalne energije. Vrednost asana i ve`bi disawa je vi{estruka. Sve pogodnosti su tu, nisu potrebne nikakve posebne prostorije niti re-

kviziti, podjednako su pristupa~ne osobama oba pola i skoro da nema ograni~ewa u godinama starosti, a sa minimumom vremena i energije, postiù se maksimalni rezultati. Zna~ajno u ve`bawu joge je i to da se mogu izvoditi svakog dana, nezavisno od godi{weg doba i vremena, uz adekvatnog u~iteqa ili iskusnog sertifikovanog instruktora. Postoje grupe ve`ba~a jogina, koji ve} duè vremena treniraju u mom centru. Prene}u i vama instrukcije koje im dajem ako primewuju asane kod ku}e. Najboqe vreme je jutro, ali se moè raditi i u bilo koje doba dana, pod uslovom da je pro{lo pet sati od ve}eg, ili tri od maweg obroka, ne ba{ neposredno pre spavawa, jer joga deluje stimulativno na ceo organizam. Nakon bu|ewa, ne treba naglo ustajati, izazivati stres, ve} se prvo jo{ u posteqi dobro protegnuti. Ve`bamo u laganoj i komotnoj ode}i, bez nakita i po mogu}nosti izolovanom prostoru. Pre po~etka ve`bawa, isprazniti stomak, oprati zube, o~istiti nos, radi {to boqeg disawa, jer u jogi di{emo samo na nos. Pokreti izvo|ewa su usporenog tempa sa blagim zadràvawima i prelazima, povezani su sa dahom, koji uvek usporavamo. U toku ve`be mogu se povremeno zatvoriti o~i, ~ime se pove}ava

pa`wa na tok izvo|ewa, doga|aj u telu i koncentraciju. Uz opis ve`be daje se i tok disawa. U ve}ini slu~ajeva mora se naro~ito obratiti pa`wa, jer pokreti i zastoji, sami po sebi diktiraju odgovaraju}u fazu disajnog procesa.

Pre po~etka ve`bawa, opu{tamo telo nekoliko minuta, a u toku ve`bawa pravimo kratke pauze opu{tawa, da akumuliranu energiju ne tro{e mi{i}i, ve} unutra{wi organi i nervi. U slu~aju bilo kakvog ose}aja nelagodnosti, tokom ve`bawa, prestati sa radom i konsultovati instruktora. Svako izvo|ewe je sa `eqom i naporom da se mogu}nosti tela pomere, ali do granice prijatnog, tj. bola. U sporosti izvo|ewa dobijate sistemati~nost, “bu|e-

we” svakog “uspavanog” dela tela, wegovo oìvqavawe. Dakle, ve`be joge se prilago|avaju individualnim sposobnostima svakog ve`ba~a. Joga disawe je najzna~ajnije kada je u pitawu na{e zdravqe. Efekti su: opu{tawe tela, smirivawe uma, ubrzava metabolizam, boqe dràwe tela, odràva elasti~nost plu}nog tkiva, ja~a imuni sistem, smawuje napetost i uznemirenost, ubrzava venosnu cirkulaciju u celom organizmu. Tajna gipkosti tako|e je vezana za joga ve`be. Laganim i neprekidnim istezawem opu{tenih mi{i}a, povla~i niz pozitivnih pojava. Prvo, iz mi{i}a oti~e venozna krv, koja ne zavisi od sr~anih impulsa, ve} od naizmeni~nih opu{tawa i istezawa mi{i}a, koji pritiskaju}i vene, teraju krv prema srcu. Jedino rastezawe temeqno ~isti mi{i}. îm prestane, mi{i} dobija svoj normalni volumen i poboq{ava se dotok sveè krvi, koja ga ishrawuje. Tako vremenom, telo postaje sve gipkije. Joga je u mnogo ~emu sli~na ìvotu. Pruà nam stvarne i pristupa~ne mogu}nosti, da pobedimo izazove, prepreke, strahove, da shvatimo da snaga koju nosimo u sebi ra|a poverewe, samopouzdawe i zdravo telo. Sertifikovani instruktor Slavica Popara Jovanovi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

OGLASI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Pred{kolska ustanova “Radost” â~ak raspisuje KONKURS ZA PRIJEM DECE ZA 2013/2014. GODINU Uslovi konkursa: A) Roditeqi koji konkuri{u treba da dostave: 1. Izvod iz mati~ne kwige ro|enih za svako dete – fotokopija 2. Dokaz o zaposlewu za oba roditeqa – prijava M2 obrazac – fotokopija 3. Potvrda o ostvarenom dohotku za oba roditeqa za prethodna tri meseca (februar, mart, april 2013. godine – neto iznos ) Roditeqi koji nisu imali primawa u prethodna tri meseca 2013. godine, treba da dostave potvrde o ostvarenom dohotku za zadwa tri meseca u kojima su radili 4. Fotokopija li~ne karte oba roditeqa/ starateqa 5. Obrazac zahteva ( uzima se u Upravi vrti}a u ulici Nade`de Petrovi} br.8) koji popuwava roditeq ili starateq. B) Dodatna dokumentacija: 1. Roditeqi koji boluju od te{kih bolesti – Uverewe lekara, Uverewe zdravstvene komisije 2. Ako kod deteta postoji zdravstveni problem ili odstupawe u razvoju – Izve{taj lekara specijaliste / Preporuka stru~nog lica za prijem u vrti} 3. Samohrani roditeqi – Izvod iz kwige umrlih ili Sudska presuda Razmatra}e se samo potpuna dokumentacija. DOKUMENTACIJA SE PRIMA SVAKOG RADNOG DANA OD 17.5. 31.5.2013. GODINE OD 13-18 ÂSOVA U UPRAVI PRED[KOLSKE USTANOVE “ RADOST” ÂÂK, ULICA NADE@DE PETROVI] BR. 8. KONKURS JE OTVOREN 15 DANA OD DANA OBJAVQIVAWA U „ÂÂNSKOM GLASU“.

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

OGLASI NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada â~ka za 2013. godinu ("Sl.list grada â~ka" broj 2/2013) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada â~ka za 2013.godinu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak, raspisuje

JAVNI POZIV POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA ZAPO[QAVAWE NA NOVOOTVORENIM RADNIM MESTIMA U 2013. GODINI Suvbencija poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima namewena je poslodavcima iz privatnog sektora, sa sedi{tem na teritoriji grada â~ka, koji }e zaposliti do 5 nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak, sa teritorije grada â~ka, na neodre|eno vreme, sa punim radnim vremenom. Ukoliko se na novootvorenim radnim mestima zapo{qavaju osobe sa invaliditetom, subvencije mogu koristiti i poslodavci iz javnog sektora. Subvencije se odobravaju poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po licu, osim u slu~aju zapo{qavawa osoba sa invaliditetom kada se subvencija dodequje u iznosu od 500.000,00 dinara po licu i zapo{qavawa samohranog roditeqa kada se subvencija dodequje u iznosu od 300.000,00 dinara po licu. Samohranim roditeqem smatra se roditeq deteta koji je u stawu socijalne potrebe a ~iji je drugi roditeq nepoznat ili je umro ili je nestao. Subvencija poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima se odobrava pod uslovom: - da je upisan u registar Agencije za privredne registre ili drugog nadle`nog organa; - da je poslovni program ekonomski opravdan i da obezbe|uje pove}awe zaposlenosti zapo{qavawem nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne slu`beFilijale â~ak bez obzira na osnov nezaposlenosti a prioritet imaju proizvodne i proizvodno-uslu`ne delatnosti; - da poslodavac nije smawivao broj zaposlenih u posledwa tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, osim u slu~aju normalne fluktuacije zaposlenih; - da nad wim nije pokrenut ste~ajni, odnosno likvidacioni postupak; - da uredno izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za zaposlene, za posledwa tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev; - da je podnosilac zahteva nad kojim je vo|en ste~ajni postupak i kod koga je usvojen i u celini izvr{en plan reorganizacije, uspe{no poslovao najmawe 12 meseci; - da je podnosilac zahteva koji je kupio privredni subjekt nad kojim je okon~an postupak ste~aja, uspe{no poslovao najmawe 12 meseci od dana kupovine; - da privredni subjekt nije u te{ko}ama, u smislu zakonskih propisa kojima se reguli{e kontrola i dodela dràvne pomo}i. Pravo na subvenciju poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima ne mogu ostvariti: - dràvni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici buxetskih sredstava, dru{tvene organizacije (osim ako se radi o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom) udruèwa gra|ana, eksteritorijalne organizacije, finansijske institucije, banke i dru{tva za osigurawe imovine i lica; - podnosioci zahteva koji obavqaju delatnost u oblasti eksploatacije ugqa, trgovine, taksi prevoza, primarne poqoprivredne proizvodwe, mewa~nica, kockawa i kla|ewa i dr. - korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe, osim za obaveze ~ija je realizacija u toku, - podnosioci zahteva koji su koristili subvenciju po javnom pozivu za ista lica u toku prethodne tri godine;

- podnosioci zahteva koji zapo{qavaju nezaposlena lica koja su u prethodnom periodu od 6 meseci od dana podno{ewa zahteva bila u radnom odnosu kod podnosioca zahteva, odnosno poslodavca koji je osniva~ ili povezano lice sa podnosiocem zahteva. Dokumentacija za podno{ewe zahteva: - zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu; - uverewa sa evidencije nezaposlenih za lica koja se zapo{qavaju; - kopija re{ewa iz registra privrednih subjekata ili re{ewe nadle`nog organa ukoliko poslodavac nije upisan u registar Agencije za privredne registre; - potvrda (uverewe) Ministarstva finansija Poreske uprave â~ak i potvrda (uverewe) Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju o izmirenim porezima i doprinosima po osnovu javnih prihoda; - potvrda banke o prometu na teku}em ra~unu podnosioca zahteva za posledwa tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev; - kopiju zavr{nog ra~una za prethodnu godinu overen od strane nadle`nog organa, ili skra}eni bilans uspeha, odnosno pregled prihoda i rashoda i finansijskog rezultata za predhodnu godinu za podnosioce zahteva koji vode prosto kwigovodstvo (zavr{ni ra~un ne dostavqaju podnosioci zahteva koji su registrovali delatnost u teku}oj godini); - kopiju poreske prijave o obra~unatim i upla}enim doprinosima za obavezno socijalno osigurawe na zarade/naknade zaposlenih, za posledwa tri meseca koja predhode mesecu u kome je podnet zahtev, overena od strane Poreske uprave. - pisana izjava podnosioca zahteva o svim drugim de minimis dràvnim pomo}ima koje je dobio u predhodnom trogodi{wem fiskalnom periodu i da li mu je i po kom osnovu ve} dodeqena dràvna pomo} za iste opravdane tro{kove ili izjava podnosioca zahteva da nije koristio dràvnu pomo}. - dokaz o vlasni{tvu/zakupu poslovnog prostora; - dokaz o vlasni{tvu, zakupu opreme; - dokaz o obezbe|enom plasmanu robe u zemqi/inostranstvu ukoliko podnosilac zahteva raspolaè istim. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak vr{i proveru podnetih zahteva, odnosno proveru ispuwenosti uslova javnog poziva i priloène dokumentacije. Zahtevi koji ne ispuwavaju uslove predvi|ene javnim pozivom ne}e se daqe razmatrati. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak zadràva pravo da traì i druge dokaze relevantne za odlu~ivawe o zahtevu podnosioca. Odluku o dodeli subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima zajedni~ki donose gradona~elnik grada â~ka i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak, po pribavqenom mi{qewu Lokalnog saveta za zapo{qavawe. Odluka se donosi na osnovu provere i bodovawa podnetog zahteva sa biznis planom. Na osnovu odluke o dodeli subvencije, korisnik subvencije i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Filijala â~ak zakqu~uju Ugovor kojim se ure|uju me|usobna prava i obaveze, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke. Pre zakqu~ivawa ugovora korisnik sredstava je duàn da dostavi: -dokaz o zasnivawu radnog odnosa na neodre|eno vreme za lica koja se zapo{qavaju (kopije ugovora o radu i prijave na obavezno socijalno osigurawe); datum zasnivawa radnog odnosa ne sme biti pre datuma podno{ewa zahteva; - odgovaraju}a sredstva obezbe|ewa ugovornih obaveza; - fotokopiju kartona deponovanih potpisa; - pisani pristanak korisnika sredstava i ìranta za prikupqawe i obradu podataka o li~nosti. Sredstva obezbe|ewa su slede}a: 1. Za preduzetnika: za odobrena sredstva u iznosu do 200.000,00 dinara - dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa jednim ìrantom, sa meni~nim ovla{}ewem; za odobrena sredstva u iznosu od 200.001,00 dinara do 600.000,00 dinara - dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa dva ìranta, sa meni~nim ovla{}ewem ( ukoliko korisnik sredstava

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

nije u mogu}nosti da obezbedi menice kao sredstva obezbe|ewa za iznose do 600.000,00 dinara moè priloìti jedno od navedenih dodatnih sredstava obezbe|ewa s tim da garancija banke u ovom slu~aju mora biti u dvostruko ve}oj vrednosti od iznosa subvencije) za odobrena sredstva u iznosu od 600.001,00 dinara do 1.000.000,00 dinara - dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa dva ìranta, sa meni~nim ovla{}ewem i dodatno sredstvo obezbe|ewa po izboru: - hipoteku prvog reda na nepokretnosti dvostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - zalo`no pravo na pokretnim stvarima trostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - garanciju banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci, ili - ugovorno jemstvo. - za odobrena sredstva u iznosu od 1.000.001,00 dinara i vi{e-dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa dva ìranta sa meni~nim ovla{}ewima i garancija banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci 2. Za pravno lice: - za odobrena sredstva u iznosu do 600.000,00 dinara dve istovetne blanko solo menice sa meni~nim ovla{}ewima ili jedno od navedenih dodatnih sredstava obezbe|ewa; - za odobrena sredstva u iznosu od 600.001,00 dinara do 1.000.000,00 dinara - dve istovetne blanko solo menice, sa meni~nim ovla{}ewima i dodatno sredstvo obezbe|ewa po izboru: - hipoteku prvog reda na nepokretnosti dvostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - zalo`no pravo na pokretnim stvarima trostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - garanciju banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci. - za odobrena sredstva u iznosu 1.000.001,00 dinara i vi{e - dve istovetne blanko solo menice sa meni~nim ovla{}ewima i garancija banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci. Pokretna imovina koja je predmet ru~ne zaloge mora biti osigurana najkra}e u periodu trajawa ugovorne obaveze i polisa osigurawa vinkulirana ( preneto pravo kori{}ewa) u korist Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Predmet zalo`nog prava na pokretnoj imovini ne mogu biti vozila. Poslodavac kome je odobrena subvencija za otvarawe novih radnih mesta za zapo{qavawe osoba sa invaliditetom a korisnik je buxetskih sredstava i nije u mogu}nosti da priloì menicu, potrebno je da kao sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza priloì izjavu odgovornog lica da su obezbe|eni svi preduslovi za realizaciju subvencije Smatra}e se da je podnosilac zahteva odustao od subvencije, ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokaze o zasnivawu radnog odnosa sa licima sa evidencije i ostalu dokumentaciju za zakqu~ewe ugovora o dodeli subvencije. Obaveza poslodavaca je da : - zakqu~i ugovor o radu sa nezaposlenim licem, na neodre|eno vreme sa punim radnim vremenom u trajawu od najmawe 24 meseca od dana zasnivawa radnog odnosa; - da redovno ispla}uje zaradu i doprinose za obavezno socijalno osigurawe i da istekom kalendarske godine dostavi dokaz o godi{woj uplati doprinosa za lica iz ugovora ( obrazac M4); - ukoliko licima koja su obuhva}ena ovom merom prestane radni odnos, poslodavac je duàn da zasnuje radni odnos sa drugim nezaposlenim licem sa evidencije za preostalo vreme utvr|eno ugovorom uve}ano za period u kome je izvr{ena zamena; - ako korisnik sredstava licima obuhva}enim ugovorom otkaè ugovor o radu bez krivice zaposlenih duàn je da vrati celokupan iznos subvencije uz pripadaju}u zakonsku kamatu; - da ukupan broj zaposlenih ne moè biti mawi od broja zaposlenih na dan zakqu~ewa ugovora o zasnivawu radnog odnosa u periodu vaèwa ugovora osim u slu~aju normalne fluktuacije zaposlenih; - da obavesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe -

OGLASI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Filijalu ^a~ak o svakoj promeni koja je od uticaja na realizaciju ugovornih obaveza, - da obavqa delatnost na teritoriji Grada na kojoj je ostvario pravo na subvenciju. Poslodavac korisnik subvencije koji ne ispuni obaveze utvr|ene ugovorom, du`an je da vrati iznos ispla}ene subvencije , srazmerno procentu realizacije

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada â~ka za 2013. godinu ("Sl.list grada â~ka" broj 2/2013) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada â~ka za 2013.godinu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak, raspisuje

JAVNI POZIV ZA DODELU SUBVENCIJE ZA SAMOZAPO[QAVAWE NEZAPOSLENIH LICA U 2013. GODINI Subvencija za samozapo{qavawe dodequje se nezaposlenom licu sa teritorije grada â~ka u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara, u ciqu obavqawa novoregistrovane delatnosti. Subvencija se odobrava radi osnivawa radwe, zadruge ili drugog oblika preduzetni{tva od strane nezaposlenog, kao i za osnivawe privrednog dru{tva ukoliko osniva~ zasniva u wemu radni odnos. Subvencija za samozapo{qavawe se odobrava pod uslovom: - da je podnosilac zahteva prijavqen na evidenciju nezaposlenih Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijala â~ak najmawe mesec dana pre dana podno{ewa zahteva; - da je poslovni program (biznis plan) ekonomski opravdan i da obezbe|uje samozapo{qavawe i otvarawe novih radnih mesta a prioritet imaju proizvodne i proizvodno uslu`ne delatnosti; - da je zavr{io instruktivnu obuku za samozapo{qavawe po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak ili druge odgovaraju}e organizacije, a ciqu podizawa nivoa informisanosti i kompetetnosti za otpo~iwawe sopsvenog posla. Subvencija za samozapo{qavawe ne moè se ostvariti u slede}im slu~ajevima: - za obavqawe delatnosti poqoprivrednog gazdinstva, udruèwa gra|ana i dru{tvenih organizacija; - za obavqawe delatnosti u oblasti eksploatacije ugqa, trgovine, taksi prevoza, mewa~nica, kockawa i kla|ewa, primarne poqoprivredne proizvodwe i dr.

ugovorne obaveze, uve}ane za zakonsku zateznu kamatu od datuma prenosa sredstava. Javni poziv je otvoren od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas" do utro{ka sredstava predvi|enih za ovu namenu. Obrazac zahteva i obrazac biznis plana mogu se

- za obavqawe poslova/delatnosti za koju je re{ewem o invalidnosti ili re{ewem o proceni radne sposobnosti i mogu}nosti zaposlewa ili odràwa zaposlewa utvr|eno da osoba sa invaliditetom ne moè da obavqa; - ukoliko je lice ostvarilo pravo na isplatu nov~ane naknade u jednokratnom iznosu za samozapo{qavawe, - ukoliko je lice koristilo subvenciju za samozapo{qavawe po javnom pozivu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ili grada â~ka u periodu od predhodne 3 godine, - ukoliko lice nije ispunilo raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe. Dokumentacija za podno{ewe zahteva: - zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu; - uverewe sa evidencije nezaposlenih lica; - dokaz o zavr{enoj obuci, ukoliko nije zavr{ena u organizaciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale â~ak. - pisana izjava podnosioca zahteva o svim drugim de minimis dràvnim pomo}ima koje je dobio u predhodnom trogodi{wem fiskalnom periodu i da li mu je i po kom osnovu ve} dodeqena dràvna pomo} za iste opravdane tro{kove ili izjava podnosioca zahteva da nije koristio dràvnu pomo}, - dokaz o vlasni{tvu poslovnog prostora, ukoliko podnosilac zahteva raspolaè istim, - dokaz o vlasni{tvu opreme, ukoliko podnosilac zahteva raspolaè istim. U slu~aju kada je podnosilac zahteva osoba sa invaliditetom potrebno je dostaviti i re{ewe o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti, kojim je utvr|eno da podnosilac zahteva moè obavqati poslove, odnosno delatnosti navedene u zahtevu sa biznis planom. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak vr{i proveru podnetih zahteva, odnosno proveru ispuwenosti uslova javnog poziva i priloène dokumentacije. Zahtevi koji ne ispuwavaju uslove predvi|ene javnim pozivom ne}e se daqe razmatrati. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak zadràva pravo da traì i druge dokaze relevantne za odlu~ivawe o zahtevu podnosioca. Odluku o dodeli subvencije donose zajedni~ki gradona~elnik grada â~ka i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak, po pribavqenom mi{qewu Lokalnog saveta za zapo{qavawe. Odluka se donosi na osnovu provere i bodovawa podnetog zahteva sa biznis planom. Na osnovu odluke o dodeli subvencije za samozapo{qavawe, korisnik subvencije i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak zakqu~uju

dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijali â~ak, i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka. Nepotpuna i neblagovremena dokumentacija ne}e se uzimati u razmatrawe. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak, ul. @upana Stracimira br. 35.

Ugovor o me|usobnim pravima i obavezama, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke. Korisnik subvencije je u obavezi da otpo~ne obavqawe registrovane delatnosti nakon podno{ewa zahteva, a najkasnije do datuma potpisivawa ugovora. Pre zakqu~ivawa Ugovora, korisnik sredstava je duàn da dostavi: - fotokopiju re{ewa o osnivawu preduze}a ili radwe; - fotokopiju prijave na obavezno socijalno osigurawe; - sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza (menicu potpisanu od strane jednog ìranta sa meni~nim ovla{}ewem i overenim podacima za ìranta ili garanciju banke u dvostruko ve}oj vrednosti od iznosa subvencije); - fotokopiju kartona deponovanih potpisa; - fotokopiju re{ewa o PIB-u; - fotokopiju ugovora o otvarawu ra~una ili kartice teku}eg ra~una; - fotokopiju li~ne karte podnosioca zahteva ; - fotokopiju li~ne karte ìranta i drugi dokazi u zavisnosti od statusa ìranta; - pisani pristanak podnosioca zahteva i ìranta za prikupqawe i obradu podataka o li~nosti. Smatra}e se da je podnosilac zahteva odustao od subvencije, ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokaze o otpo~iwawu delatnosti i dokumentaciju za zakqu~ewe ugovora.. Korisnik subvencije za samozapo{qavawe je duàn da: - registrovanu delatnost obavqa najmawe 12 meseci, po~ev od dana otpo~iwawa obavqawa delatnosti; - redovno upla}uje doprinose za obavezno socijalno osigurawe najmawe 12 meseci i dostavi dokaze o uplati doprinosa, - obavesti Nacionalnu slu`bu o svim promenama koje su od zna~aja za realizaciju ugovorne obaveze. U slu~aju da korisnik sredstava ne ispuni obaveze utvr|ene ugovorom, duàn je da vrati iznos ispla}ene subvencije, srazmerno procentu realizacije ugovorne obaveze, uve}an za zakonsku zateznu kamatu od datuma prenosa sredstava. Javni poziv je otvoren od dana objavqivawa u listu "â~anski glas" do utro{ka sredstava predvi|enih za ovu namenu. Obrazac zahteva i obrazac biznis plana mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijali â~ak, i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka. Nepotpuna i neblagovremena dokumentacija ne}e se uzimati u razmatrawe. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak, ul. @upana Stracimira br. 35.

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/ 2004 i 36/2009) obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora Telenor d.o.o, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije â&#x20AC;&#x153;Gorwa Gorevnicaâ&#x20AC;?, na K.P. 935/3 K.O. Miokovci, grad â~ak. 2. Zainteresovani organi , organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira br. 35, 3. sprat, soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu. NAÊLNIK UPRAVE Milo{ Milosavqevi}, dipl.ing. arh

"MOKA " DOO ÂÂK Ul. Sime Sarage bb RASPISUJE KONKURS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU: VOZA^ TERETNIH VOZILA - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate: 1. Voza~ka dozvola "B" i "C" kategorije 2. Poèqno radno iskustvo 3. Spremnost na ta~no, odgovorno i blagovremeno obavqawe radnih du`nosti Rok za konkurisawe : 7. 6. 2013. godine Kandidati se mogu li~no javiti u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od 10 do 14 ~asova, ili pozvati na telefone: 069/8201624, 069/8201635

OGLASI NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada â~ka za 2013. godinu ("Sl.list grada â~ka" broj 2/2013) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada â~ka za 2013.godinu, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA ORGANIZOVAWE I SPROVO\EWE JAVNIH RADOVA U GRADU Â^KU U 2013. GODINI Javni radovi su mera aktivne politike zapo{qavawa koji se organizuju u ciqu zapo{qavawa, o~uvawa i unapre|ewa radnih sposobnosti i poboq{awa materijalnog poloàja nezaposlenih lica sa teritorije grada â~ka koja se nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak, kao i radi odre|ivawa odre|enog dru{tvenog interesa. Javne radove sprovodi poslodavac - izvo|a~ javnog rada, koga odre|uju grad â~ak i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak na osnovu javnog konkursa. Maksimalna duìna trajawa javnog rada je 6 meseci. Javni radovi se organizuju u oblastima: - socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti (zdravstveno vaspitne aktivnosti - prevencija i pomo} starima, socijalno ugroènim licima, osobama sa invaliditetom, za{tita i o~uvawe kulturnog nasle|a i arheolo{kih nalazi{ta, poslovi u pozori{noj, muzejskoj, bibliote~koj delatnosti, poslovi u turizmu i drugi poslovi); - odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture (ure|ewe i izgradwa puteva i putnih pojaseva, nasipa, kanala, pruga, mostova, rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mreè i drugih objekata od op{teg interesa, ure|ewe mesnih zajednica, ure|ewe romskih naseqa poboq{awe uslova stanovawa i drugi poslovi); - odràvawa i za{tite ìvotne sredine i prirode (sanacija divqih deponija, ~i{}ewe i odràvawe obala reka, jezera, kanala, odvoda, javnih povr{ina, po{umqavawe, razvoj ekolo{kih poseda, ~uvawe i za{tita {uma, reka i jezera, razvoj seoskog podru~ja, montaà i odràvawe opreme u parkovima i javnim de~ijim igrali{tima, pomo} za uspostavqawe novih deponija lokacija za sakupqawe i odvo|ewe otpada i drugi poslovi). Poslodavac - izvo|a~ javnog rada zapo{qava lica sa teritorije grada â~ka, a sa evidencije nezaposlenih, ~iju je selekciju izvr{ila Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak. Pri selekciji lica prioritet }e imati teè zapo{qiva nezaposlena lica i nezaposleni u stawu socijalne potrebe. Pravo u~e{}a u postupku sprovo|ewa javnih radova imaju: - organi jedinice lokalne samouprave; - javne ustanove i javna preduze}a; - privredna dru{tva; - preduzetnici; - zadruge, - udruèwa gra|ana. Udruèwa gra|ana imaju pravo u~estvovawa na javnom konkursu kao podnosioci prijava, uz uslov da obezbede poslodavca izvo|a~a javnog rada registrovanog za obavqawe delatnosti koja je predmet javnog rada. Sredstva namewena za sprovo|ewe javnih radova koriste se za: 1. isplatu neto zarade nezaposlenim licima ukqu~enim u javne radove, u visini od: - 23.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa I i II stepenom stru~ne spreme; - 24.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa III i IV stepenom stru~ne spreme; - 25.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa V i VI stepenom stru~ne spreme; - 26.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa VII stepenom stru~ne spreme. Utvr|eni iznos neto zarade uve}an za pripadaju}e

poreze i doprinose ne moè biti niì od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa propisima o radu. Ukoliko do raspisivawa javnog konkursa do|e do promene visine neto zarade na koju se obra~unavaju pripadaju}i porezi i doprinosi za odre|ene stepene stru~ne spreme, primewiva}e se visina neto zarade koje su u skladu sa novim iznosima. 2. naknadu tro{kova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica ukqu~enih u javne radove, u visini do 1.500,00 dinara po licu za svaki mesec angaòvawa. 3. naknadu tro{kova sprovo|ewa javnih radova po licu za svaki mesec angaòvawa u visini od: - 1.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; - 3.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture i odràvawa i za{tite ìvotne sredine i prirode. Tro{kovi sprovo|ewa javnih radova ispla}uju se u toku trajawa javnog rada u visini od 90% ukupnih sredstava odobrenih za ove namene, nakon prijave lica na obavezno socijalno osigurawe, a preostalih 10% sredstava nakon zavr{etka javnog rada i ispuwewa ugovornih obaveza. 4. naknadu tro{kova organizovawa obuke. U zavisnosti od vrste i sloènosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovo|ewe odre|enih javnih radova moè se organizovati obuka u toku trajawa javnog rada, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada moè ostvariti naknadu za organizovawe obuke, u jednokratnom iznosu od 50.000,00 dinara po javnom radu. Odobrena sredstva su namenska i mogu da se koriste iskqu~ivo za sprovo|ewe javnih radova. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada u obavezi je da obezbedi isplatu svih obaveza u skladu sa zakonom, a koje ne snose Nacionalna slu`ba i grad â~ak , i to: tro{kove dolaska i odlaska sa rada u preostalom iznosu do visine cene prevozne karte u javnom prevozu, tro{kove minulog rada, naknadu zarade u periodu kori{}ewa godi{weg odmora, eventualnu razliku izme|u minimalne cene rada i visine neto zarade utvr|ene ovim javnim konkursom i pla}awe razlike doprinosa za obavezno socijalno osigurawe na utvr|enu razliku zarada. Uz prijavu (propisani obrazac) se dostavqa slede}a dokumentacija: - mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe o opravdanosti izvo|ewa javnog rada - fotokopija re{ewa nadle`nog organa o upisu u registar; - fotografije mesta izvo|ewa javnog rada - za javne radove koji se sprovode u oblasti odràvawa i obnavqawa javne infrastrukture i odràvawa i za{tite ìvotne sredine i prirode (maksimalno tri fotografije za svaku lokaciju); - spisak lica korisnika usluga - za podnosioce javnih radova iz oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti. Ukoliko poslodavac - izvo|a~ javnog rada organizuje obuku, neophodno je dostaviti interni program obuke poslodavca ili program obrazovne ustanove. Ukoliko se sprovo|ewe javnih radova sufinansira u~e{}em podnosioca projekta-izvo|a~a javnih radova, ili iz drugih izvora, neophodno je dostaviti dokaz o u~e{}u u finansirawu. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak zadràva pravo da traì i druge dokaze, relevantne za odlu~ivawe o odobravawu sprovo|ewa javnih radova. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak proverava ispuwenost uslova Javnog konkursa i vr{i rangirawe primqenih prijava na osnovu unapred definisanih kriterijuma. Prioritet u izboru javnih radova imaju projekti kojima se obezbe|uje: - zapo{qavawe teè zapo{qivih nezaposlenih lica i nezaposlenih lica u stawu socijalne potrebe sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak; - projekti kod kojih je obezbe|eno sufinansirawe u~e{}em podnosioca projekta -izvo|a~a javnog rada ( sopstvena sredstva ili iz poklona, donacija, legata, kredita i drugo); - projekti za koje se proceni da imaju ve}i interes za gra|ane i lokalnu sredinu u odnosu na druge projekte, a naro~ito ako realizacija javnog rada omogu}ava da se zapo~eti javni rad finansiran iz drugih izvora dovede do wegove potpune realizacije. Odluku o odobravawu sprovo|ewa javnih radova zajedni~ki donose gradona~elnik grada â~ka i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak, uz predhodno pribavqeno mi{qewe Lokalnog saveta za

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

zapo{qavawe. Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale â~ak i podnosilac prijave - izvo|a~ javnog rada zakqu~uju ugovor o sprovo|ewu javnog rada, kojim se ure|uju me|usobna prava i obaveze. Rok za zakqu~ivawe ugovora o sprovo|ewu javnog rada je 30 dana od dana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova. Dokumentacija za zakqu~ivawe ugovora: -ugovori o radu sa nezaposlenim licima i kopije prijava na obavezno socijalno osigurawe, kao dokaz o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme za lica koja se zapo{qavaju; - sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza - dve istovetne blanko solo/trasirane menice, sa meni~nim ovla{}ewima (ukoliko je poslodavac - izvo|a~ javnog rada korisnik buxetskih sredstava i nije u mogu}nosti da priloì menicu, kao sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza prilaè se izjava odgovornog lica da su obezbe|eni svi preduslovi za realizaciju projekta); - potvrda banke o otvorenom namenskom ra~unu i karton deponovanih potpisa - termin plan - ukoliko je u postupku razmatrawa prijave za sprovo|ewe javnog rada izvr{ena korekcija broja lica i/ili duìna trajawa projekta. Po~etkom sprovo|ewa javnog rada smatra se datum prijave na osigurawe, odnosno po~etak rada prvog lica angaòvanog na javnom radu. Datum zasnivawa radnog odnosa koji je naveden u ugovoru o radu ne moè biti pre datuma zakqu~ewa ugovora o sprovo|ewu javnog rada, niti nakon 30 dana od dana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova. Smatra}e se da je podnosilac prijave - izvo|a~ javnog rada odustao od odobrenih sredstava i realizacije projekta ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokumentaciju neophodnu za zakqu~ewe ugovora. Poslodavac - izvo|a~ javnog rada duàn je da: - obezbedi vo|u programa javnih radova i mentora za proces osposobqavawa nezaposlenih lica angaòvanih na javnom radu; - organizuje za{titu i bezbednost na radu zaposlenih, u skladu sa zakonom i zahtevom standarda za konkretne poslove javnog rada; - da zasnuje radni odnos na odre|eno vreme sa punim radnim vremenom sa novozaposlenim radnicima u duìni trajawa javnog rada, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke o sprovo|ewu javnih radova i da izvr{i prijavu lica na obavezno socijalno osigurawe; - redovno vr{i isplatu zarada na teku}e ra~une lica; - redovno vr{i isplatu naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada; - redovno upla}uje doprinose za obavezno socijalno osigurawe i Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijali â~ak dostavqa dokaze o uplati doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za lica iz ugovora; - Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak redovno dostavqa dokaze o utro{ku prenetih sredstava za tro{kove zarada, sprovo|ewe obuke, odlaska i dolaska sa rada i sprovo|ewa javnog rada; - Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali â~ak u svakom momentu omogu}i kontrolu realizacije i uvid u svu potrebnu dokumentaciju i tok sprovo|ewa javnog rada; - dostavi fotokopiju potvrde/sertifikata o ste~enim kompetencijama nakon zavr{ene obuke; - blagovremeno izvesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe - Filijalu â~ak o svim promenama od zna~aja za realizaciju javnog rada. - da po zavr{etku javnog rada, Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak dostavi izve{taj o izvr{enom javnom radu. U slu~aju da korisnik sredstava ne realizuje obaveze definisane ugovorom, duàn je da vrati iznos ispla}enih sredstava uve}an za zakonsku zateznu kamatu od datuma prenosa sredstava, u skladu sa ugovorom. Rok za podno{ewe prijava je 30 dana od dana objavqivawa ovog Javnog konkursa u listu "â~anski glas". Obrazac prijave moè se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada â~ka. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzeti u razmatrawe. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali â~ak, ul. @upana Stracimira broj 35

OGLASI

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

AGENCIJA

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-64 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 40.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM povoqno, jednoiposoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici, 2. sprat. Cena 26.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 53 m2, kod Solida, 650 eura po m2. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM jednosoban stan od 42 m2 u ulici Bate Jankovi}. Tel. 064/ 288-1-716 PRODAJEM jednosoban stan, povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37 m2, na 1. spratu u Beogradu, ulica Branka Cvetkovi}a. Tel. 064/ 665-3-399, 065/ 239-5-565 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 na Gradskom {etali{tu, na 3. spratu. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM ~etvorosoban renoviran stan u ^a~ku, B. Oslobo|ewa. Mogu}a zamena. Tel. 065/ 216-1345 PRODAJEM nov, ~etvorosoban stan od 89 m2 na drugom spratu, lift, centar. Telefon: 063/ 735-0260 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, CG, 1. sprat, Nemawina 47. Tel. 032/ 372-131 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2 na Alvaxinici u zgradama od fasadne cigle, lift, CG, interfon. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9031, 061/ 291-6-355

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. SAMAC, PENZIONER, VSS, STAMBENO I FINANSIJSKI OBEZBE\EN, VITALAN, NEPU[A^, NE PIJE, @ELI UPOZNATI @ENU RADI BRAKA, OKO 60. GODINA. TEL. 069/ 181-7446, 817-446

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. IZDAJEM GARSOWERU KOD MEDICINSKE [KOLE, 70 EURA. TEL: 062/550-833

VR[IM usluge mu{ko `enskog frizirawa, po najpovoqnijim cenama u gradu. Zakazivawe na telefon: 060/ 322-4-355. Specijalan popust za maturske frizure

PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345

PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761. PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Aveniji 2. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM novu garsoweru od 27 m2 u ulici Svetozara Markovi}a. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru na Gradskom {etali{tu. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM novu garsoweru od 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-9- 363 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 35 m2 sa CG, Qubi}ska. Cena 24.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan kod

[ipada od 53 m2, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 36 m2, CG, noviji, lift , u Qubi}skoj ulici. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 61 m2 u centru grada, u Amixinoj ulici, na 1. spratu. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2 na drugom spratu, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 224-590, 063/ 7350-260 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan od 60 m2 u strogom centru grada, dvostrano orijentisan, izuzetno funkcionalan, kvalitet gradwe odli~an. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 27 m2, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwi`en, gleda na park. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan od 47 m2, u Beogradu, lokacija TC “ Zira”, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 65 m2, 1. sprat, Hotel Morava. Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0260

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA â~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM stan od 45 m2. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, u ulici B. Jankovi}. Tel. 062/ 200482 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345543 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, useqiva, sa placem od 50 ari. Cena po dogovoru. Tel. 061/ 1880-429 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/ 803-3-676 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.228-457 PRODAJEM dve posebne stambene jedinice / ku}e / od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici sa placem od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0214 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-271 PRODAJEM lokal 30 m2, kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99

PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LEÊWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RAÛN 160-5700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA PRODAJEM KU]U U DQINU / LUÂNI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotraì, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa kod Bioskopa Prag. Tel. 011/ 3940872 PRODAJEM 2 ku}e u Teo~inu sa 11 ha zemqe. Cena 25.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od â~ka. Tel. 060/ 5589-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 10 ari placa. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 i 12 m2 pomo}ni objekti na 20 ari placa u Loznici. Cena 6.000 eura. Moè dogovor. Tel. 063/ 691-761 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, za dve u~enice. Tel. 060/ 540-4-037 IZDAJEM stan, Bau{i}i, kod Herceg Novog za letovawe. Povoqno. Tel. 032/ 341-948, 066/ 346-288 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Pogodan za agenciju, kozmeti~ki salon. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50

PRODAJEM DVE UGOJENE SVIWE. TEL. 385-396

m2 u â~ku. Tel. 064/ 2299-952 IZDAJEM lokal od 81 m2 u strogom centru grada u Gorwem Milanovcu. Tel. 063/ 885-6-610 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 - 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM ve}i broj kancelarija povr{ine od 1080 m2, u uèm centru grada, kompletno opremqene. Tel. 063/ 654-653 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, pogodan za aerobik, bilijar klub. Tel. 225-431, 063/ 7110-511 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM cve}aru prema Novom Grobqu, kompletno opremqena.Tel. 373-529, 064/ 070-4-155 IZDAVAWE privatnog sme{taja - soba, blizu plaè, Crna Gora, Bar, [u{aw . Tel. 38230350562 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, Medakovi}, 4. sprat, bez lifta, CG, telefon, kablovska. Stan je kompletno name{ten. Cena 250 eura. Pogodan za 2 - studenta ili porodicu. Tel. 063/ 646357, 063/ 809-4-524 IZDAJEM stan u u strogom centru grada , odmah useqiv. Cena izdavawa je od 130-150 eura. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u â~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM noviji dvosoban , poluname{ten stan, CG. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226417 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka u ^a~ku, za odgovaraju}i stan u Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 H PLACEVI PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , pored seoskog puta, povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1806 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i. Telefon 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM parcelu 30.64 ari , na putu za Gu~u, kod Restorana Petrovi}. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366163 PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

OGLASI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172 i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 IZDAJEM 2 hektara zemqe To{in dol u Pridvorici , na dugogodi{wi zakup, odli~no za vo}wak. Tel. 556-1-495 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM zemqu, povr{ine 63 m2, u Prislonici , Vasovi}a kosa. Tel. 032/ 554-9-204 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta. Cena povoqna. Moè na duì vremenski period. Tel. 064/ 250-7-493 RAZNO PRODAJEM cirkular, motor trofazni, dizalica na izduvne gasove. Diè tri tone. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM mawi trofazni cirkular, metalni. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM dva sportska internet domena cacak.football, borac.football. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM ugostiteqsku prikolicu sa pred{atorom. Povoqno. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM ~uvalicu za stoku. Tel. 064/ 238-3761 PRODAJEM pokretnu pe} na struju , za pe~ewe prasi}a i jagwi}a. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM zamrziva~

sandu~ar od 410 litara, povoqno. Tel. 062/ 8560-561 PRODAJEM |a~ki radni sto KOMARAKT. Cena 85 eura. Tel. 061/ 297-9521 PRODAJEM Zepter vi{enamenski profesionalni ure|aj za brzo ~i{}ewe i dezinfekciju. Tel. 066/ 401-690 PRODAJEM me{alicu za beton. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe . Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM povoqno polovnu ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614586 PRODAJEM novu traktorsku korpu , ru~na izrada. Cena 120 eura. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila- 175/65/14 komada 2, 155/65/13 komada 2,165/70/30 komada 1, 155/80/13 komada 1. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM komplet karburator servis, mogu}nost obuke. Klima Panasonik, kori{}ena, dobra. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM balirano seno. Povoqno. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614-586 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044

PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Cena 220 eura. Tel. 064/ 238-3761 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM zup~astu pumpu za uqe 80 eura. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM zna~ke iz stare Jugoslavije, 500 kom. Cena 90 eura. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM motor Piaggio Libertu 125, registrovan, vlasnik, servisiran. Poseduje kofer i vetrobran. Cena 750 eura. Tel. 066/ 352-044 PRODAJEM motor 4 kw, 1400 obrtaja u minutu. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM ~ehoslova~ki dres za Vr{aj, predratni. Tel. 064/ 120-6572 PRODAJEM prskalicu Morava, 100 litara, na kolicima, nova. Tel. 064/ 120-6-572 PRODAJEM satelitsku antenu sa motorom i risiver Strong SRP 1500. Tel. 374-125, 064/ 2942-141 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM dva nova drvena prozora sa ukrasnim lajsnama. Tel. 065/ 216-1-345 POKLAWAM pse , lepo

odgajeni, mali, majka malte{ka pudla. Tel. 060/ 680-6-028, 806028 KUPUJEM kau~ i fotequ na rasklapawe. Tel. 064/ 673-2-969 KUPUJEM polovan friìder i elektri~ni {poret. Tel. 064/ 673-2-969 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Opel Vektru Club 2001. godi{te u perfektnom stawu. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM Mercedes E250 TDI, 2010. godi{te. Pre{ao 1000 kilometara. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 653-1-150 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te. Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 398-4-494 USLUGE ÂSOVI matematike za osnovce i sredwo{kolce. Povoqno. Tel. 060/ 5589-296 ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 VR[IM NADOGRADWU, , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7-871 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 870-5-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije. Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 353-7-871 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0-232 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6-572 VR[IM usluge ~i{}ewa stambenog i kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375585 AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasaèr. Cena 1200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA i prodaja traktorskih korpi. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 870-5061 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4705 ZAPOSLEWE TRA@IM ènu za pomo} u ku}i. Tel. 727-026, 063/ 885-6-610 POTREBAN posao, ozbiqnoj èni u trgovini ili pekari. Tel. 064/503-1-260 “Â” TAKSIJU potrebni voza~i. Javite se li~no u centar ili na telefon 340-004 POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 2180327 POTREBNA frizerka za rad u frizerskom salonu.Tel. 060/ 092-9-492 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 064/ 2180327

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

Dana 19. maja 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg

VASILIJA VUKOMANOVI]A Telefon za informacije:

032/385 - 950

Ako je tvoje srce moralo stati, na{a patwa za tobom ve~no }e trajati. Supruga QIQANA, }erka SAWA, zet VOJO, sestre MICA, CANA i unuci. 16004

OGLASI / ^ITUQE

AGENCIJA

SIGMA

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SE]AWE na moje drage roditeqe, sestre i zeta

iz Je`evice

1975 - 2013.

1977 - 2013.

RADOJKA JOVANOVI]

RADOSAV JOVANOVI]

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

1991 - 2013.

RADOMIR RISTI]

2001 - 2013.

KRSTINA KINA RISTI]

2012 - 2013.

RAJKA JOVANOVI]

ro|. Jovanovi} Hvala za dobrotu i pa`wu koju ste mi pru`ali. MIROSLAV JOVANOVI]

^ITUQE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE Dana 12. maja 2013. godine, navr{ilo se DEVET GODINA od kada je preminula na{a draga koleginica

Dana 9. 5. 2013. godine, preminuo je na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

MILENA MAJSTOROVI]

MILOSAV POLEDICA

ro|. Gli{i} {ef finansijske slu`be

iz Beqine Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i kom{ijama na izjavama sau~e{}a.

Vreme prolazi, ali na{e se}awe na Tebe ne bledi... S ponosom i po{tovawem uspomenu na Tebe ~uva, KOLEKTIV DOMA UÊNIKA ÂÂK fak.

17. 5. 2006 - 17. 5. 2013.

DRAGAN MILI]EVI] CIRKUS 21. 5. 2011 - 21. 5. 2013.

O@ALO[]ENI: supruga RADA, sinovi SINI[A i DU[KO, snaje MIRJANA i SLA\ANA, unuci \OR\E, NENAD, MILO[ i TAMARA.

PORODICA 16014

POSLEDWI POZDRAV dragoj seki i keki

7. 2. 2007 - 17. 5. 2013.

VERICI RU@ICA MILENKO STOJANOVI] Va{u plemenitost i dobrotu pamti}emo do kraja `ivota. Ponosni smo {to smo vas imali, a tu`ni {to smo vas izgubili. VE^ITO ZAHVALNI sinovi DRAGAN i MILAN sa porodicom

BO@IDAR

RUSIJA

1928 - 2003

1934 - 1999

STOJANOVI] SA VAMA U SRCU I MISLIMA ZAUVEK. VA[A DECA SA PORODICAMA

Sa~uva}emo u srcu tvoju qubav i plemenitost koju si nam nesebi~no davala. NADA, MI[KO i DUDA

16007

16011

16005

U subotu, 18. maja 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

23. maja 2013. navr{ava se PET GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni

MARICE DOBRI^I] iz ^a~ka

MIROQUB RAI^I] NENAD MARKOVI]

Svaki trenutak bez tebe je te`ak. Neka te an|eli ~uvaju, a mi te ~uvamo u na{im srcima. Nedostaje{ nam. Volimo te, majka RU@ICA i sestra BOJANA

Toga dana u 11,30 ~asova na Lozni~kom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen. Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol i qubav za tobom. TVOJI NAJMILIJI: suprug ISIDOR, k}erka ZORICA, zet MILORAD, unuka SAWA, unuk SR\AN i ostala mnogobrojna rodbina.

17. 5. 2009 - 17. 5. 2013.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo. Sestra NADA, zet XIMI, sestri}i VEQO i JELENA. 16010

13. maja 2013. godine, navr{ilo se PET GODINA od smrti na{eg dragog

DA^EVI] JELISAVKA JELA

MILENKO KAROVI] Mr~ajevci - Beograd 9. 10. 1934 - 12. 12. 2012. 12. decembra 2012. oti{ao si nam iznenada u 4:40 na minus 22 i pola metra snega. Sahrana je obavqena 13. decembra u Mr~ajevcima. 12. juna je 6 meseci. Svima mnogo nedostaje{. Voli te tvoja sestra DANICA ANDRI] iz ^a~ka i tvoja porodica KAROVI] iz Beograda. 18. maj 1998 - 18. maj 2013.

RADOJKO RADE ANDRI]

ANDRIJE I. \OKI]A

iz ^a~ka

Komandir obezbe|ewa "Vodovoda" ^a~ak

Draga na{a teto, uvek }e mo te se rado se}ati i voliti. Bila si tiha, odmerena i dare`qiva. Svi smo te do`ivqavali kao majku. Sada kao odrasli qudi, koji smo osnovali porodice sa ponosom pri~amo o svojoj teta Jeli. Sa ponosom na tebe ~uvamo te od zaborava i posle 30 godina. Bratanice SVETLANA, SNE@ANA, JELENA, QIQANA, bratanci MILADIN, ISIDOR i ZORAN.

^uvamo te od zaborava. S qubavqu i ponosom te pomiwemo. Se}awe na tebe ~uvaju TVOJI NAJMILIJI

16013

16012

penzionera "Borbe" iz Beograda

Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe na tebe. Hvala ti za sve divne dane provedene sa tobom. Dok postojim , nedostaje{ mi. Tvoja DANICA, SLOBODAN i BO[KO sa svojima iz Francuske.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ~etvrtak 23. maja u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Preminula je na{a draga koleginica

DU[ANKA ]ULUM 1933 - 2006 Beli moj leptiru. Pre sedam godina na dana{wi dan preselila si se u neki boqi svet gde tvoja ~ista du{a po~iva u miru. Sa qubavqu zauvek sa tobom. Hvala za sve. Tvoja neute{na }erka GORDANA 16011

SE]AWE

DEJANU DIKOVI]U

Ivana Davidovi}

Supruga NADA, }erke SNE@ANA i JOVANA, zetovi GORAN i ALEKSANDAR i unuci ISTOK i SAVA.

profesor engleskog jezika (1973 - 2013) Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla. Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, I s wom spava, nevi|ena, wena lepota; Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna. Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Dragan D. Suboti}

16009

Dana 17. 5. 2013. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{eg dragog brata

MLADENA ANI^I]A iz Je`evice

Ve~no }e{ ostati na{a Iva. Zauvek o`alo{}ene sestre RADULKA i MILKA

Kolektiv O[ " Dr Dragi{a Mi{ovi}" ^a~ak

upl.

25. 5. 2013. [EST MESECI

Dana 11. 05. 2013. oti{la je moja maj~ica u ve~nost ~istog srca i bistrog uma

iz Trnave 23. 5. 1997 - 23. 5. 2013. â&#x20AC;&#x17E;Moj deda ve} dugo ore nebeske wive, ali baka jo{ ~uva sve stvari i sliku na{eg sveca. Na dan kad sam ro|ena, tu je posa|en orah i u avliji, pod gustom kro{wom, sad igraju se deca..." Unuka IVANA

30. 6. 2013. DESET GODINA

MILA i MIRKO RISTANOVI] Polugodi{wi pomen na{oj majci dajemo u subotu 18. maja 2013. godine u 11 sati na Macanskom grobqu u Qubi}u. Uspomenu na wih ~uvaju wihova deca: ZORAN, VESNA i GORDANA, unu~ad: \OR\E, JOVANA i JELENA, zetovi: VITOMIR i MILE.

NISU VI[E SA NAMA

VERICA JOVANOVI] 19. 12. 1934. nas. u penziji iz Preqine S qubavqu wena }erka LELA sa sinovima SR\ANOM i VLADIMIROM i suprugom DRAGANOM. 16012

IV/1 Dragoqub Biseni} - Bisena Qiqana Lazovi} - Belka Jasminka Markovi} - Cica Vuka{in Timotijevi} Ba}ko

IV/4 Stanojla Jovi~i} - Caka Velimir Kova~evi} Kova~ Dragan ]ur~i} - ]ure Milovan [uluburi}

IV/2 Dobrila Alempijevi} Branimir Jovanovi} Braco Bratislava Milinkovi} Beka Perka Petrovi} - Seka

IV/5 Branislava Maltez Vera Milosavqevi} Miroslav Mi{ovi} Mi{i} \uro Lazovi} Spomenka Pavlovi} - Beba Dragan Proki} - Proko Verica Rov~anin Qiqana Stanojevi}

IV3 Branka Moji}evi} - Brana Zoran Nedi} - Medo Bo`o Nikitovi} - Nixo Dragomir Pavlovi} - Lord Du{ko Tajevi} - Tajevac Slobodan To{i} - To{o

IV/6 Qiqana Vujovi} Vera Gili} Darko Jovanovi} Slobodan Pavlovi} ]oban

Neizbrisivi su deo na{ih se}awa, uspomena...

Generacija '68 Gimnazija "Filip Filipovi}" ^a~ak 16009

^ITUQE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Dana 19. maja 2013. godine, navr{ava se godina dana od smrti na{e drage majke i bake

U subotu 25. maja 2013. godine, u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Na{a draga sestra i tetka

JELENA STAMENI] DOBRILE JOVANOVI] TO[OVI]

ANI PALALI] ro|enoj Panarin

ro|ene Todosijevi} u Trnavi Uspomenu na wu ~uvaju porodice PALALI] i JOVANOVI]

S qubavqu i tugom zauvek uspomenu ~uvaju sin MILAN, }erka DANICA i unuk QUBOMIR

62726

Dana 20. maja 2013. navr{ava se 19 GODINA od smrti na{eg dragog

penzioner MUP-a 1926 - 2013 Zauvek nas je napustila 6. maja 2013. godine. Sahrana je obavqena 9. maja 2013. godine na Novom grobqu u Beogradu. S qubavqu i po{tovawem trajno }e je nositi u srcima sestre: MILENA PETROVI] i VERA LUKOVI], sestri} MIROQUB PETROVI], sestri~ine: VESNA TEKELEROVI] i @ANKA JAKOVQEVI] sa porodicama. 16002

16000

SE]AWE 17. maj 2009 - 17. maj 2013.

TROGODI[WI POMEN 20. maj 2010 - 20. maj 2013.

MILO[ MI[O RATKOVI]

OLGICA PROPADOVI]

I posle tri godine mnogo je tuge u na{oj du{i i srcu. Ne postoje re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. TVOJI NAJMILIJI: otac MIROSLAV, majka ROSA, sestra MILKA, zet SIMO i ostala rodbina.

S QUBAVQU I PONOSOM USPOMENU NA TEBE ^UVA PORODICA PROPADOVI] 16006

16998

MILOQUBA MIJAILOVI]A - PATA]A -

Dana 18. maja 2013. godine, u 12 ~asova na Prijevorskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wega. Sa ponosom ga pomiwemo i u srcu nosimo. WEGOVI NAJMILIJI: supruga VERA i sinovi VLADIMIR i ZORAN sa porodicama.

U subotu 18. maja 2013. godine obavi}emo GODI[WI POMEN od smrti na{e drage majke, svekrve i bake

ELZI DROBWAKOVI]

Zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wen grob i okititi cve}em. Godina je pro{la a uspomenu na dragi lik ~uvaju weni najmiliji: suprug RADOQUB i sinovi IVAN i MILAN

iz Je`evice Uvek si bila ta koja si sa puno snage i qubavi sve nas skupqala, volela i davala nam snagu i voqu da smelo kora~amo kroz `ivot. Tu`no je bez tebe, tvojih toplih o~iju. Osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima. U srcu te nose tvoji najmiliji: sinovi ACO i MILAN, snaha JASMINA, unuke ANA i IVANA i unuk @EQKO.

15999

16015

16005

Dana 17. maja 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

ILI] STOJANA COLA Uvek sa tobom, zaborav ne postoji, tuga ne jewava do posledweg na{eg dana. TVOJA PORODICA

QUBINKE QUBE VU^I]EVI]

SE]AWE 19. 5. 2003 - 19. 5. 2013.

Dana 18. maja 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage i nikad pre`aqene supruge, majke, bake i sestre

DRAGOSLAV TO[OVI]

MILOSAVE BELE KOVA^EVI]

16019

iz ^a~ka Dana 17. 5. 2013. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg supruga, oca i dede

LU^I] SEKULE Znao si koliko te volimo ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. TVOJI NAJMILIJI: supruga DRAGICA, sin MIODRAG i }erka SLA\ANA sa porodicom.

Supruga MILKA i k}erka GORDANA 16005

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Te{ko je ìveti bez tebe, to je doìvotna rana, i tu utehe nema. Se}awe, qubav i tuga traja}e dok sam ìva. Sestra VERICA sa porodicom. 16003

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE