17. maj 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 17. MAJ 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 19

CENA 30 DIN.

U ovom broju “Glasa” objavqujemo javne pozive i konkurse za dodelu subvencije za samozapo{qavawe nezaposlenih lica, za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima i za organizovawe i sprovo|ewe javnih radova, kao i konkurs za prijem dece u PU “Radost” za 2013/2014. godinu. tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

MATURSKO VE^E, UDAR NA KU]NI BUXET

strana 13.

Pomor p~ela u Vidovi

Ranka Savi}, predsednica republi~ke Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata

ZA NO] UGINULA 43 P^ELIWA DRU[TVA

strana 3.

Kumovijada 2013.

U SRBIJI NEZAPOSLENO MILION I 50 HIQADA RADNIKA Interno odeqewe ~a~anske Bolnice

[AHOVSKI SABOR U GORA^I]IMA

strana 28.

strana 17.

DOBILI GASTROSKOP I KOLONOSKOP

strana 3.

Odlukom Vlade RS Narodni muzej i Umetni~ka galerija „Nade`da Petrovi}”

USTANOVE KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA

strana 20.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

3

DRU[TVO

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

POMOR P^ELA U VIDOVI: VLASNIK SMATRA DA SU P^ELE NAMERNO UNI[TENE

ZA NO] UGINULA 43 P^ELIWA DRU[TVA

najnovijem slu~aju pomora p~ela u ~a~anskom kraju, pro{log vikenda u Vidovi, stradala su 43 p~eliwa dru{tva. Kako procewuje vlasnik p~eliwaka Radivoje Vasilijevi} iz Trbu{ana, p~ele su otrovane, najverovatnije, u nedequ. Pripadnici Policijske uprave u ^a~ku su iza{li na lice mesta i obavili neophodna ispitivawa, kako bi se rasvetlile okolnosti koje su dovele do uginu}a p~ela. Kako je u izjavi za “^a~anski glas” rekao Vasilijevi}, de{avalo se vi{e puta da su vo}ari zbog nemara ili nestru~nosti prilikom tretirawa vo}waka izazvali trovawe p~ela, ali nikada do sada nije ~uo, niti video, da neko namerno ubija

U

bi}a od kojih svi imaju samo korist.

- Dr`im p~ele na Kablaru i dovezao sam ih ovde na bagremovu pa{u. Godinama sam dolazio ba{ na ovaj pa{wak, jer je idealan za p~ele. P~eliwak sam obi{ao u subotu, 9. maja. Svaku ko{nicu sam otvorio i sve je bilo sasvim normalno. Pro{ao je samo jedan dan od tada. Jutros sam uranio da ko{nice odvezem na Kablar, a imao sam {ta i da vidim.

Sve moje p~ele su tokom no}i uginile. Od 43 p~eliwa dru{tva, pomor nije pre`ivelo ni jedno. [ta da ka`em o ovakvom nehumanom ~inu rezignirano ka`e Vasilijevi}, dodaju}i da godinama unazad praktikuje da seli ko{nice, kako bi p~elama

omogu}io da tokom sezone u vi{e navrata sakupqaju nektar. Ni slutio nije da }e bagremova pa{a u Vidovi za wegove p~ele biti posledwa.

- Volim p~ele i wima sam posvetio dvadeset godina svog `ivota. Ne mogu da shvatim da je ovo surova istina. Sve ukazuje na to da ih je neko otrovao, najverovatnije sprejom. Okolni vo}ari nisu tretirali svoje vo}wake ovih dana, tako da sam siguran da je ovo u~iweno namerno - isti~e Vasilijevi}, pitaju}i se zbog ~ega po~initeq ovog nehumanog dela nije do{ao da mu ka`e da skloni ko{nice, ako su mu p~ele smetale. Istog momenta, on bi ko{nice vratio na Kablar, jer se, kako ka`e, uvek trudio da drugima ne

bude na smetwi.

P~eliwe dru{tvo bez ko{nice ko{ta 100 evra, ali kako isti~e vlasnik uni{tenog p~eliwaka, velika materijalna {teta ostaje u senci ~iwenice da se neko drznuo da uni{ti milion i po do dva miliona p~ela.

Milivoje Sandi} iz Vidove ka`e da wegov prijateq Radivoje godinama dovozi ko{nice na wegovo imawe.

Tvrdi da kom{ije nikada nisu imale bilo kakav prigovor u vezi toga. Napomiwe i da je kriti~nog dana padala ki{a i da po takvom vremenu vo}ari ne obavqaju hemijsku za{titu svojih zasada.

- P~elarim vi{e od 45 godina, ali ovako ne{to nikada nisam video. Za nas p~ela-

re ovo je te`ak udarac, jer se ose}amo lo{e i imamo utisak da nam ovim nehumanim ~inom neko preti i poku{ava da nas spre~i da se bavimo p~elarstvom. Vlasnik ovih p~ela je ~ovek koji nije ni mrava zgazio. Bez obzira na visinu materijalne {tete, p~elari iz Udru`ewa }e mu pomo}i da ponovo zasnuje p~eliwak, ali ono {to je danas pre`iveo te{ko mo`e da se izbri{e - rekao je Dragomir Zrni}, predsednik

Udru`ewa p~elara “^a~ak”, koji je u Vidovu stigao ~im je saznao za nevoqu kolege p~elara.

Milan @ivanovi}, predsednik Udru`ewa p~elara “^a~anska p~ela”, ka`e da tokom dana koji su prethodili ovom pomoru p~ela nije bilo hemijskih tretmana vo}waka i da zate~eno stawe p~eliwaka ukazuje da je razlog uginu}a p~ela qudska obest ili pakost.

V. S.

RANKA SAVI], PREDSEDNICA REPUBLI^KE ASOCIJACIJE SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA: U SRBIJI JE NEZAPOSLENO MILION I 50 HIQADA RADNIKA

USKORO „DAN D” ZA FIRME U RESTRUKTUIRAWU

socijacija slobonih i nezavisnih sindikata ne `eli da se polo`aj radnika u Srbiji i ubudu}e re{ava uz pomo} Socijalno ekonomskog saveta, jer wegove dosada{we aktivnosti nisu dale o~ekivane rezultate.

Zbog toga su predstavnici ASNS pokrenuli kampawu

A

tokom koje }e posetiti brojna preduze}a u Srbiji i “na licu mesta” se u razgovorima sa wihovim rukovodstvima i ~elnicima lokalne samouprave informisati o konkretnim problemima u lokalnoj privredi. Tim povodom u ^a~ku je u sredu boravila Ranka Savi}, predsed-

ZA POKRETAWE STE^AJA TRI MILIONA DINARA Agencija za privatizaciju bi kona~no trebalo da pokretawem ste~ajnog postupka razre{i pravni status Fabrike hartije i stvori preduslove da ovu firmu eventualno preuzme neko od zainteresovanih strate{kih partnera. Me|utim, u razgovoorima sa ~elnicima Grada, nadle`ni iz Agencije su istakli da nemaju sredstva za pokretawe ste~ajnog postupka, za{ta je, prema informacijama Privrednog suda, potrebno oko tri miliona dinara. Ukoliko Agencija ne bude mogla da obezbedi ta sredstva, novac }e izdvojiti Grad, ili neko od zainteresovanih i potencijalnih strate{kih paretnera, najavio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}.

Iako pesimisti~ki prognozira da }e skoro 70 odsto preduze}a koja su zapo~ela postupak restruktuirawa oti}i u ste~aj, Lukovi} je uveren da }e Fabrika reznog alata, koja “obezbe|uje pozitivnu teku}u ekonomiju”, do 30. juna slede}e godine uspe{no okon~ati proces restruktuirawa.

nica Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata Srbije i poslanik u Republi~koj Skup{tini, koja je posle razgovora sa rukovodstvom komapnije “ Sloboda”, prisustvovala sastanku sa ~elnicima Grada, a potom i sa predstavnicima ovda{wih nezavisnih sindikalnih organizacija.

U izjavi za medije ona je najavila da }e do kraja ovog meseca biti odr`ana vanredna sednica Republi~kog parlamenta, na kojoj }e centralna tema dnevnog reda biti ekonomski polo`aj radnika Srbije: - Polo`aj radnika nikada nije bio gori u novijoj srpskoj istoriji, o ~emu govore ~iwenice da je ogroman broj nezaposlenih i da su socijalna i radna prava onih koji rade izuzetno ugro`ena.

Osim toga, poslodavci ne po{tuju Zakon o radu, kolektivne ugovore, ne upla}uju doprinose. Radnici rade, ali im to ne garantuje da }e redovno primati zarade.

Zahvaquju}i upravo anga`ovawu Asocijacije slobod-

nih i nezavisnih sindikata, oko 63.000 radnika u preduze}ima koja su procseu restruktuirawa dobili su overene zdravstvene kwi`ice, naglasila je Savi}ka, uverena da je “ulazak” Sindikata u parlament bio nu`an.

U Srbiji je, prema podacima ASNS, nezaposleno milion i 50 hiqada radnika, za razliku od zvani~nih podataka Nacionalne slu`be za zapo{qavawe koja tvrdi da je bez posla 756 hiqada gra|ana. “Do kraja go-

dine stopa nezaposlenosti }e dosti}i 30 odsto. Samo u januaru i februaru ove godine 9.210 radnika je ostalo bez posla, odnosno do pre sedam dana 29.996 . Ja upozoravam da }e jun prakti~no biti “dan D” za preduze}a u restruktuirawu, u kojima je zaposleno 63.000 radnika. Nisam optimista i ne verujem da }e sve ove firme uspeti da se “izvuku”, ve} da }e sigurno polovina oti}i u ste~aj, zbog ~ega nas u ovoj godini o~ekuje u privredi znatno

te`a situacija nego {to je bila u 2012.”

Kao potpredasednik skup{tinskog Odbora za rad i socijalno starawe, Savi}ka je uverena da }e tokom predstoje}e rasprave o predlogu novog Zakona o radu i Zakona o {trajku li~nim zalagawem i izno{ewem stavova ASNS, koga zastupa u Republi~kom parlamentu, doprineti da ova dva kqu~na zakona budu boqa i povoqnija za radnike, od onih koji su trenutno na snazi. M.N.

4 Iako je ve}ina od devet osniva~a regionalne sanitarne deponije “Duboko” dala saglasnost na novu cenu odlagawa otpada od 29,5 evra po toni, koju, prema tvrdwama Nedeqka Milosavqevi}a, v. d. direktora JKP “Duboko” i wegovih saradnika, pojedina komunalna preduze}a ve} primewuju, Gradsko ve}e je na sednici odr`anoj u utorak, Upravnom odboru JKP “Regionalni centar za upravqawe otpadom Duboko” vratilo na “doradu” predlog ove odluke. Osnovni razlog za to je {to je wome predvi|eno da nova cena va`i retroaktivno, odnosno od 1. januara i {to nije precizirano po kom kursu }e ona biti obra~unavana. Uprkos obja{wewu nadle`nih iz u`i~kog preduze}a da }e i rok i kurs biti definisani ugovorom koga }e “Duboko” potpisati sa ovda{wim JKP “Komunalac”, i da je to, uostalom, i zakonom predvi|eno, ~lanovi GV su insistirali da Upravni odbor precizno u odluci defini{e da }e nova cena biti primewena prvog dana nakon usvajawa i utvr|ivana po sredwem kursu evra na dan fakturisawa.

a razliku od predloga ove odluke, Gradsko ve}e je usvojilo izve{taj o pro{logodi{wem poslovawu “Regionalnog centra za upravqawe otpadom Duboko”, ali i zakqu~ke “izvedene” nakon rasprave, na kojima su najvi{e insistirali Miladin Ristanovi} i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, zahtevaju}i da budu uspostavqeni po{teni ekonomski odnosi.

Gradsko ve}e je zatra`ilo od u`i~kog JKP da mu dostavi pregled svih izvora finansirawa od osnivawa firme do 2013. godine, sa osvrtom na planirana i ostvarena ulagawa svih osniva~a.

Z

ovi Zakon o javnim preduze}ima stupio je na snagu 25. decembra pro{le godine i pored ostalog, jedinicama lokalne samouprave kao osniva~ima javnih preduze}a dao odre|eni rok da wihova osniva~ka akta usaglase sa novim zakonskim propisima. Nade`da Vuksanovi}, na~elnica Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove i predsednica radnog tima za usagla{avawe osniva~kih akata JP sa Zakonom o javnim preduze}ima, isti~e karakteristike novih zakonskih propisa koje su “prenete” i u osniva~ka akta lokalnih preduze}a koja obavqaju delatnost od op{teg interesa ili poslove neophodne za rad organa jedinica lokalne samouprave: - Re~ je prvenstveno o profesionalnosti, efikasnosti i transparentnosti u radu. Profesionalnost se ogleda u zahtevima koje, kada je re~ o stru~noj spremi, treba da ispuwavaju qudi birani u organe javnih preduze}a.

Ona su organizovana po principu jednodomnog upravqawa, {to zna~i da imaju Nadzorni odbor i direktora kao organe rukvo|ewa.

N

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E VRATILO NA „DORADU” PREDLOG ODLUKE O CENI ODLAGAWA OTPADA NA DEPONIJU “DUBOKO”

USPOSTAVITI PO[TENE EKONOMSKE ODNOSE

Preduze}e potra`uje oko 45 miliona dinara, od ~ega najvi{e (60 odsto) duguju najmawi osniva~i - Po`ega, Bajina Ba{ta i Lu~ani, zbog ~ega je gradska vlada ^a~ka insistirala i da joj bude predo~en spisak svih du`nika i iznosi dugova.

Zakqu~eno je i da nadle`ni u preduze}u pripreme nacrt novog osniva~kog akta i predlo`eno da bude formirano koordinaciono telo od predstavnika svih devet osniva~a, poput onog koje postoji u JP “Rzav”.

Gubitak od oko 21,5 miliona dinara, dotrajalost opreme, nenapla}ena potra`ivawa od 180 miliona dinara, gubici koje “proizvodi” RJ “Sortirnica”, samo su neki od problema koji

ote`avaju poslovawe JKP “Komunalac”, koje je, povodom izve{taja o pro{logodi{wem radu ovog preduze}a, izneo Miladin Ristanovi}. Gubitak duplo ve}i nego na kraju 2011. godine, mawe ostvareni prihodi, prestruktuirawe obrtnih sredstava u nepo-

GDE JE MA[INA ZA POLIRAWE? “Komunalac” je pro{le godine lo{e planirao i investicije i od oko 17,6 realizovao samo ~etiri miliona dinara, primetio je Zvonko Mitrovi} i po{to je pitao za{ta je nabavqena i gde se nalazi ma{ina za polirawe kompozitnih betonskih plo~a, koja je, ina~e, kupqena sredstvima iz gradskog buxeta, “razgnevio” gradona~elnika Vojislava Ili}a. On je najavio da inspektori za privredni kriminal “ne}e izlaziti iz ovog preduze}a”, dok ne ustanove sve propuste i prekr{aje, i ocenio nedopustivim to {to je ma{ina kupqena sredstvima osniva~a besplatno ustupqena privatniku. Na wegovo insistirawe GV je zakqu~ilo da mu “Komunalac” dostavi izve{taj o tome kome je ma{ina data i koliki je prihod ostvaren od wenog izdavawa. Od poslovodstva je zatra`eno i da u saradwi sa sindikatom uradi program racionalizacije zaposlenih, posebno u administraciji.

trebne investicije, tako|e su razlozi zbog kojih je na kraju pro{le godine do{lo do poreme}aja poslovawa i ote`anog odr`avawa likvidnosti firme, ocenio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, sumiraju}i izve{taj koga je podneo finansijski rukovdilac Miodrag Raji~i}. On je podsetio da je za ovu godinu usvojen realan plan poslovawa i zna~ajno pove}ana cena usluga, te da preduze}e ne mo`e ra~unati na ve}e subvencije Grada, ve} da mora da racionalizuje poslovawe, a posebno broj zaposlenih, jer je nedopustivo, smatra on, da od 260 radnika, 36 radi u finansijskom sektoru!

Gradsko ve}e je na posledwoj sednici usvojilo i izve{taje o radu Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i tri gradske uprave: za urbanizam, za inspekcijski nadzor i za op{te i zajedni~ke poslove i Gradskog javnog pravo-

branila{tva.

Nade`da Vuksanovi}, rukovodilac Pregovara~kog tima za u~e{}e u pregovarawu za zakqu~ivawe Kolektivnog ugovora za javna preduze}a i javne slu`be, predlo`ila je Gradskom ve}u da zakqu~i Kolektivini ugovor sa Pred{kolskom ustanovom “Radost”. Potpisivawem ovog dokumenta bi}e, kako je objasnila Vuksanovi}ka, stvorene pravne pretpostavke za pove}awe osnovice za obra~un plata zaposlenima u Pred{kolskoj ustanovi, za{ta }e sredstva biti obezbe|ena iz buxeta Grada. Ve}e je imenovalo komisiju od sedam ~lanova koja }e izraditi godi{wi program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta.

Sprovode}i zakqu~ak SG od 29. aprila, gradona~elnik Vojislav Ili} je imenovao sedmo~lanu komisiju i zadu`io je da sagleda stawe na kanalu za navodwavawe Prijevor - Katrga i prati aktivnosti predvi|ene planom revitalizacije ovog sistema. Doneta je i odluka da najpovoqnijim ponu|a~ima u zakup bude izdat poslovni prostor u javnoj svojini u Ku`eqevoj, odnosno na raskrsnici ulica Nemawina i kneza Milo{a i da iz buxetske rezerve bude izdvojeno 217.000 dinara za monta`u “LED ekrana”, koji je nabavqen tako|e sredstvima iz gradske kase.

M. N.

OSNIVA^ JAVNIH PREDUZE]A OBAVEZAN DA USAGLASI WIHOVA OSNIVA^KA AKTA SA NOVIM ZAKONSKIM PROPISIMA

KONKURS ZA DIREKTORE DO 30. JUNA Nadzorni odbor, ~iji mandat traje ~etiri godine, u svom delokrugu rada ima poslove koji su utvr|eni zakonom i statutom JP. Kada je o stru~noj spremi re~, propisani su i uslovi koje mora da ispuwava svaki od tri ~lana Nadzornog odbora, od kojih je jedan iz reda zaposlenih. Profesionalnost se ogleda i u postupku imenovawa direktora koji se obavqa putem konkursa, po utvr|enoj izbornoj proceduri i na osnovu rang liste, {to je precizno propisano zakonom. Konkursi za direktore koji se imenuju na period od ~etiri godine, moraju biti raspisani do 30. juna 2013. godine.

Efikasnost u radu treba da se poka`e, pored ostalog, i prilikom dono{ewa programa i planova rada, o ~ijem izvr{ewu organi preduze}a moraju blagovre-

meno da izve{tavaju i obave{tavaju nadle`ne dr`avne i organe lokalne samouprave, obja{wava predsednica radnog tima: - Zakon je ovlastio jedinice lokalne samouprave i da preduzimaju mere razre{ewa direktora i ~lanova Nadzornog odbora, ukoliko preduze}e ne realizuje planove i programe, za{ta su od-

govorni ovi nadle`ni organi.

Slede}a karakteristika zakona, a samim tim i odluke o osnivawu javnih preduze}a je javnost u radu, {to podrazumeva obavezu javnih preduze}a da programe i izve{taje o radu objavquju na svojoj internet stranici. Osim toga, JP moraju da sa~ine i poseban program, ukoliko nameravaju da

KO MO@E BITI DIREKTOR? Za direktora JP mo`e biti imenovano punoletno i poslovno sposobno lice koje je stru~wak u jednoj, ili vi{e oblasti iz delatnosti za ~ije obavqawe je preduze}e osnovano. Osim toga, kandidati treba da poseduju diplomu visokog obrazovawa, pet godina iskustva, od kojih tri na poslovima koje obavqa preduze}e, ili tri godine na rukovode}im radnim mestima. Potencijalni direktor ne mo`e da bude ~lan politi~ke stranke, odnosno funkcija u woj mora da mu miruje dok je na rukovode}em mestu u firmi. Na konkursu mogu biti izabrane samo osobe koje nisu osu|ivane i kojima nije izre~ena mera zabrane obavqawa delatnosti kojom se prete`no bavi javno preduze}e.

koriste razne dotacije, subvencije i druga sredstva osniva~a.

Grad ^a~ak, podse}a Nade`da Vuksanovi}, ima {est javnih komunalnih preduze}a i tim zadu`en za usagla{avawe wihovih osniva~kih akata sa novim zakonskim propisima imao je obavezu da ih “prilagodi”, ne samo Zakonu o javnim preduze}ima, ve} i Zakonu o komunalnim delatnostima, donetom u 2011. godini.

Ona je jo{ istakla da JP “Gradac” jedino nije osnovano kao javno komunalno preduze}e, ve} kao JP koje obavqa delatnost od op{teg interesa za potrebe organa Grada, odnosno stara se i upravqa javnim putevima i gra|evisnskim zemqi{tem, {to je definisano Zakonom o planirawu i izgradwi i Zakonom o javnim putevima.

M. N.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

5

GRAD

GRADSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE APELUJE NA GRA\ANE DA U PERIODIMA VISOKIH TEMPERATURA NE PALE VATRU NA OTVORENOM PROSTORU

NEPA@WA NAJ^E[]I UZROK PO@ARA

o pre desetak godina ~a~anska vatrogasna jedinica je godi{we intervenisala 350 puta, a pro{le godine sa istim qudstvom i opremom skoro 1.200. Zbog toga je neophodno da u slu~ajevima elementarnih nepogoda i po`ara u akciju ga{ewa i spre~avawa ve}ih posledica prirodnih katastrofa i incidenata {to masovnije budu ukqu~eni i ostali predstavnici lokalne samouprave, a pre svih javna preduze}a i gra|ani u mesnim zajednicama. Iako to na podru~ju ^a~ka nikada nije bilo sporno, {to se potvrdilo i pro{le godine, kada je 24. avgusta u Gorwoj Gorevnici izbio po`ar velikih razmera, u ~ijoj lokalizaciji su, osim vatrogasaca, u~estvovali me{tani, “Vodovod”, “Komunalac”, kompanija “Sloboda”, “Srbija {ume”, na sednici Gradskog {taba za vanredne situacije, odr`anoj pro{log petka, zakqu~eno je, pored ostalog, da savetima mesnih zajednica bude upu}en apel da konstantno upozoravaju gra|ane da u periodima visokih temperatura ne pale vatru na otvorenom prostoru, u {umama i za vreme `etvenih radova.

Gradski {tab je obave-

D

zao savete mesnih zajednica da u slu~aju ve}ih po`ara na otvorenom prostoru, organizuju stanovni{tvo da bi se i ono blagovremeno raspolo`ivim sredstvima i opremom ukqu~ilo u akciju ga{ewa. U zavisnosti od procene situacije, Gradski {tab i Odeqewe za vanredne situacije }e proglasiti stawe pripravnosti u svim javnim preduze}ima koja poseduju odgovaraju}u opremu za ga{ewe vatre i anga`ovati ih u akciji.

Dogovoreno je i da bude organizovana obuka wihovih radnika za rukovawe tom opremom i voza~ima cisterni iz tih firmi nabavqena za{titna odela.

Osim toga, re~eno je i da bi nadle`ni ubudu}e trebalo {to vi{e da afirmi{u dobrovoqna vatrogasna dru{tva, koja profesionalcima mogu pru`iti pravovremenu i efikasnu pomo}.

Situacija se komplikuje ~im porastu spoqne temperature i nastupi su{ni period, rekao je na~elnik Odeqewa za vanredne situacije Dragi{a Bro}i} i podsetio da je 30. aprila do{lo do “probijawa” gasovoda u ^a~ku, ve}eg po`ara u Cagawama, dva po`ara u Vrbavi i Drenovi, te{ke saobra}ajne nesre}e, po`ara u Turici u lu~anskoj op-

{tini i tri po`ara na teritoriji Ivawice:”Kada se tako ne{to dogodi, sistem prakti~no puca, jer svi qudi i oprema su na terenu.

Da zlo bude ve}e, u to vreme vatrogasci iz ^a~ka i Gorweg Molanvca su neperkidno bili anga`ovani u Priboju, gde su istovremeno izbila ~etiri po`ara.^a~anski vatrogasci su, ina~e, najvi{e anga`ovani na ~itavoj teritorji Srbije u takozvanim regionalnim sadejstvima, od Bora do Pirota, od Zaje~ara, Kraqeva, Prijepoqa, do ^igote, Tare, Priboja. Prakti~no hiqade i hiqade sati su proveli ga{e}i po`are na teritoriji drugih regiona.”

Bro}i} je upozorio da se mo`e ponoviti situacija od pro{le godine, kada su vatrogasci samo 24. avgusta

18 puta intervenisali i da je, kada je tog dana u 19,38 sati dojavqen nezapam}en po`ar u Gorwoj Gorevnici, koji je izazvao {tetu od oko pet miliona evra, 10 vatrogasaca sa kompletnom opremom bilo na ^igoti. Zbog toga je neophodno da se u ga{ewe evnetualno novih po`ara ubudu}e vi{e ukqu~e i me{tani koji su u Gorevnici, kako ka`e Bro}i}, reagovali tek kada su videli “da je vrag odneo {alu”.

On je naglasio da je nezadovoqan dosada{wim rezultatima istrage o uzrocima po`ara u ovom mestu, ali i

ustvrdio da je jedino sigurno da predmet koji je prona|en u {umi, od koga je navodno “krenuo” po`ar, ne poti~e iz “Slobode”, niti je tako ne{to u ovoj kompaniji bilo kada proizvedeno.

- Naj~e{}i uzrok po`ara je nepa`wa gra|ana i naj~e{}e stradaju stariji qudi koje niko ne mo`e da ubedi da ne pale vatru, a nemo}ni su da savladaju vatrenu stihiju. Mawi deo po`ara nastaje tokom olujnog nevremena, zbog varni~ewa na NN mre`i. Pro{le godine u ~etiri sela na

pet mesta izbio je po`ar posle prolaska voza, u situaciji kada je u smeni bilo samo sedam - osam vatrogasaca. Zbog toga smo ovog prole}a obavili inspekcijski pregled kompletne trase pruge kroz Ov~arsko kablarsku klisuru, koja je najugro`enija na teritoriji okruga i nalo`ili preduze}u “@eleznica Srbije” da ukloni nisko rastiwe, grawe i suvu travu na prostoru od ~etiri metra sa obe strane pruge. Na`alost, ni{ta nije ura|eno, a mi protiv pravnog lica ne mo`emo da podnesemo prekr{ajnu prijavu. Osim toga, na teritoriji celog okruga obi{li smo i {umske komplekse, i sugerisali preduze}u “Srbija {ume” da realizuje svoje planove u obalsti za{tite od po`ara, {to ono, zbog nedostatka qudstva i sredstava ne mo`e da sprovede.

Prvi put ove godine inspektori su tokom prvomajskih praznika delovali preventivno, posetiv{i terene gde su boravili izletnici, da bi osmatrali i rano uo~ili i otkrili eventualne po`are, {to nije obaveza MUP, rekao je Bro}i} i najavio da }e sli~ne akcije biti organizovane i tokom leta.

M.N.

STRU^NO OPERATIVNI TIM NASTAVQA DA PRATI STAWE STARIH I POJAVU NOVIH KLIZI[TA NA TERENU Klizi{ta evidentirana na podru~ju ^a~ka od 2006. godine, od kojih pojedina jo{ uvek “rade”, nanela su velike {tete na putnoj infrastrukturi, stambenim i pomo}nim objektima i na poqoprivrednom zemqi{tu i kulturama.

Zahvaquju}i sredstvima i anga`ovawu JP “Gradac”, u 22 mesne zajednice rekonstruisana su 54 putna pravca i dovedena u stawe potpune “prohodnosti”. U toku ove godine bi}e sanirana jo{ dva o{te}ewa na lokalnim i nekategorisanim putevima, a najte`a situacija je na 10 pravaca, za ~iju popravku tek sledi izrada projektne dokumentacije. ukovodilac Stru~no operativnog tima za klizi{ta Radomir Kru{~i} napomiwe da su klizi{ta koja su evidentirana uglavnom 2006. godine u mnogim selima - od Trnave, Gori~ana, Atenice, Baluge, Bawice, Jezdine, Kulinovaca do Be~wa, Ostre, Bresnice i Gorwe Trep~e i novi odroni prijavqivani posledwih godina o{tetili ne samo puteve, ve} i stambene i pomo}ne objekte u 144, odnosno ra~unaju}i i poqoprivredno zemqi{te i kulture na oko 106 hektara, ukupno 195 doma}instava.

Kru{~i} podse}a da su vlasnici deset doma}instava dobili nove ku}e, zbog toga

R

ZA SANACIJU POTREBNO POLA MILIJARDE DINARA

{to su wihovi objekti, kako je ustanovila gra|evinska inspekcija, bili do te mere o{te}eni, da nisu vi{e za stanovawe i da su tokom pregleda i kontrole na terenu registrovani i gra|ani koji su prijavqivali o{te}ewa, a da ih nisu pretrpeli. Interesantno je da su me{tani kojima su klizi{ta odnela parcele i uni{tila letinu, uglavnom tra`ili da im budu dodeqene gra|evinske ma{ine kojima bi sanirali i poravnali zemqi{te, na{ta po zakonu, ka`e rukovodilac tima, nisu imali pravo.

- Za sanaciju putne infrastrukture u 2006. godini potro{eno je 29,6 miliona dinara, a od Koordinacionog tela za elementarne nepogode pri onda{wem Ministarstvu za kapitalne investicije dobili smo 10 novih ku}a koje su izgra|ene za 270 evra po kvadratu, po sistemu “kqu~ u ruke”. U oblasti sanacije poqoprivrednog zemqi{ta i kultura, na kojima su o{te}ewa procewena na oko 44,5 miliona dinara, najmawe je ura|eno, upravo zbog toga {to zakon nije dozvoqavao da se bilo {ta radi bez projektne dokumentacije. Ukupna procewena {teta na podru~ju Grada je oko 178,5 mi-

liona dinara, ali je ona znatno ve}a, ako se zna da su ovi podaci prikupqeni i “presek” napravqen 2011. godine. Komisije su posetile ne{to vi{e od 10 odsto ugro`enih doma}instava i vlasnika zemqi{ta, a u narednim kontrolama }e sigurno biti evidentirano jo{ o{te}ewa. Osim toga, u ovom prvom izve{taju nisu sadr`ani ni tro{kovi izrade projekata sanacije, zbog ~ega bi ovu cifru prakti~no trebalo pomno`iti sa tri.

Po{to je re~ o velikim sredstvima koje

lokalna samouprava ne}e mo}i da obezbedi bez pomo}i Republike, Kru{~i} je najavio da }e tri komisije u sastavu Stru~no operativnog tima posetiti sva doma}instva koja su prijavila {tete od odrona, sa~initi kompletan predra~un radova i izve{taj upotpuwen finansijskim pokazateqima, uz zahtev za pomo}, uputiti nadle`nim republi~kim ministarstvima. Od 2010. godine nisu evidentirana nova ve}a klizi{ta, ali pojedina stara su jo{ uvek aktivna i ugro`avaju korisnike susednog zemqi{ta. Zbog toga }e Stru~no operativni tim, dok eventualno ne stignu pare iz Republike, sa~initi predmer i predra~un neophodnih radova, da bi ona najkriti~nija bila sanirana i zaustavqena daqa erozija zemqi{ta.

Osim toga, tim }e, u saradwi sa mesnim zajednicama i gra|anima, kontinuirano pratiti promene na starim odronima i pojavu eventualno novih klizi{ta i o tome, uz predlog operativnih mera, redovno obave{tavati Gradski {tab za vanredne situacije, koji je pro{le godine i formirao ovaj specijalizovani tim.

M. N.

6

POLITIKA

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

LIDER NOVE SRBIJE O KOSOVSKOM PROBLEMU I PLANOVIMA ZA RAZVOJ DR@AVE I ^A^KA

SRBIJA HO]E DA RADI!

a Srpsku naprednu stranku i Novu Srbiju, koje su deo vladaju}e koalicije, palo je breme te{kih odluka. To nas je okupilo i ujedinilo. Problem Kosova koji se godinama provla~io mora da bude re{en, rekao je lider Nove Srbije i ministar gra|evine Velimir Ili} na konferenciji za novinare u ^a~ku.

Wegova stranka podr`ava sve napore premijera, prvog potpredsednika Vlade i predsednika dr`ave da kona~o prona|u re{ewe za kosovsko pitawe, koje se godinama provla~i. On pozdravqa Briselski sporazum, kao i posete premijera Ivice Da~i}a i potpredsednika Aleksandra Vu~i}a Kosovu.

- Prethodne vlade i parlamenti nisu imale snage da pogledaju istini u o~i i zauzmu stav. One su i dovele do ovakvog stawa. Na{a koalicija nikada ne}e prihvatiti i potpisati nezavisnost Kosova, ali moramo uraditi ono {to se od nas tra`i. Ne mo`emo dozvoliti da osam miliona gra|ana Srbije budu taoci politike koja je do skoro vo|ena, politike sa praznom pri~om i bez rezul-

N

tata. Nova Srbija podr`ava Aleksandra Vu~i}a koji u ovom trenutku poku{ava da izvu~e maksimum i za Srbe na Kosovu i za Srbe u Srbiji. Vreme je da jednom stavimo ta~ku na kosovsko pitawe i krenemo da radimo. Srbija ne mo`e vi{e biti na kolenima i polako umirati. Ona ho}e da se gradi, da radi, da radnici imaju plate, Srbija `eli da ra|a. Mi nemamo pravo da to zaustavimo smatra Ili}.

Kosovsko pitawe je, na neki na~in, postalo laka meta, prilika za skupqawe politi~kih poena i zabavqawe naroda. Nova Srbija ne podr`ava one koji su bili deo svake vlade, vodili politiku Kosova i “rezultat im je bio nula”.

- Li~no ne podr`avam Slobodana Samarxi}a, kao ni Gorana Bogdanovi}a, koji je bio u vladama Kosova i Srbije i ube|ivao nas da su oni dobro radili. Ne podr`avam ni narodne poslanike sa severa Kosova. Skoro svi oni su do{li u Beograd, tu pokupovali vile, zbrinuli sebe i svoje porodice, a prodali su imovinu Albancima za velike pare. Sada su do-

larni centar, da na{i qudi ne idu vi{e u Beograd na le~ewe. Obezbe|eni su besplatni stanovi za lekari koji }e do}i ovde da rade.

{li da blokiraju celu Srbiju, tobo`e, da bi okajali svoje grehe. To nema smisla i nije po{teno. Za Kosovo }emo se boriti, ali za to nam je potrebno vreme i ne mo`emo u me|uvremenu sedeti i ~ekati. Ne}emo mi jo{ u}i u Evropsku uniju, ali dobijawem statusa, ste}i}emo odre|ene povlastice - naveo je Ili} i napomenuo da samo jaka Srbija mo`e pomo}i bra}i na Kosovu.

AUTOPUT U PREQINI DO NOVE GODINE Prema re~ima Velimira Ili}a, strategija Vlade Srbije je da Srbija sa Jugoisto~nom Evropom iza|e na pomorske puteve. Sa Crnogorcima }e pregovarati o kupovini ili zakupu luke Bar. Vlada je spremna i da u rekordnom roku zavr{i koridor 11: - Deonica do Preqine, koja je posle Beograda najve}e saobra}ajno ~vori{te Srbije, bi}e gotova do kraja godine. Radovi su u punom jeku. Trenutno na izgradwi koridora radi vi{e od dve i po hiqade radnika iz Milanovca. Kada stignemo do ^a~ka, zaposli}emo i veli-

ki broj ^a~ana. Kroz Ov~arsko-kablarsku klisuru bi}e izgra|eni tuneli i mostovi.

Izbegli smo da oskrnavimo manastire. Taj poduhvat je duplo skupqi, ali svi su se u Vladi slo`ili da bude tako, da ne bismo o{tetili svetiwe. Brzo }emo zavr{iti i deo od Preqine do Po`ege, a ovih dana smo dali nalog da po~nu radovi do Boqana najavio je Ili}. U planu je i izgradwa puta od ^a~ka do Golije, preko Ivawice.

Projekat izlaska puta na vrh Golije ko{ta oko 700,

800 hiqada dinara.

On je podsetio i da }e u ^a~ku biti izgra|eni stanovi solidarnosti, koji }e ko{tati mawe od 400 evra po kvadratu: - Ne smemo dozvoliti da porodice sa vi{e dece, samohrane majke i invalidi budu besku}nici. Obe}ao sam i pet hiqada novih kvadrata u ~a~anskoj Bolnici.

Dragica Nikoli}, supruga predsednika dr`ave, ve} je zapo~ela izgradwu porodili{ta. Ali, ho}emo u ^a~ku da oformimo i kardiovasku-

SOLARNI PARK ^a~ak bi uskoro, prema Ili}evim re~ima, trebalo da dobije i najve}i solarni park u Srbiji. On }e biti izgra|en na 30 hekatara u Preli}ima, na mestu nekada{we deponije uz pomo} investicija jedne italijanske kompanije. Solarni park }e proizvoditi 15 megavata struje za izvoz.

- Ali, da bismo sve to uradili, mnogi moraju da rade br`e. Ja ne mogu da ~ekam tri meseca da Urbanizam u ^a~ku izda dozvolu za solarni park. Svi su dali saglasnost, sredstva su obezbe|ena i sada se, tobo`e, oni pitaju. Ne mo`emo da ~ekamo nekog ~inovnika da se odobrovoqi. To ne}emo tolerisati.

Po novom zakonu, koji je u procesu usvajawa, gra|evinska dozvola je besplatna, vi{e nema divqe gradwe - napomenuo je Ili}.

Z. J.

DVERI SRPSKE O KOSOVU I BRISELSKOM SPORAZUMU

PREUZELI POLITIKU LIBERALA redsednik ~a~anskog povereni{tva Dveri srpskih Bo{ko Obradovi} podsetio je na konferenciji za novinare da je jedino Liberalno demokratska stranka od po~etka zastupala politiku i ideologiju prihvatawa realnosti na Kosovu i Metohiji. Sada je wihov stav preuzela i aktuelna vlast. Kada je 2006. donet Ustav, po kome je Kosovo neotu|ivi deo Srbije, 90 odsto politi~ke, kulturne i medijske elite zalagao se za odbranu KiM. Sedam godi-

P

na kasnije, 90 odsto te iste elite zastupa sasvim suprotno stanovi{te, podse}a Obradovi}. Ali, istu ideologiju zadr`ala je Demokratska stranka Srbije sa kojom je tada u vladaju}oj koaliciji bio i deo aktuelne vlasti. Briselski sporazum nije ni{ta drugo nego potpisivawe nezavisnosti Kosova, napomiwe on i nagla{ava da bi zbog toga sada{wa Vlada, na ~elu sa Ivicom Da~i}em, trebalo da podnese ostavku i raspi{e vanredne parlamentarne

izbore: - Neka tada ponude ideologiju nezavisnog Kosova, pa da vidimo {ta }e im narod re}i. Sigurno dobar deo patriota i rodoquba, koji su glasali i za Novu Srbiju, ne prihvata potpisivawe Briselskog sporazuma.

Dveri srpske su ovih dana pokrenule kampawu “Ko izda Kosovo, izda}e i ^a~ak”. Kako je Obradovi} objasnio, ko je spreman da izda KiM radi Evropske unije i opstanka na vlasti, sutra }e

prodati “Telekom”, “EPS”, vodovode i prirodna bogatstva Srbije.

- Srbija bi opstala i da nije potpisala Briselski sporazum. Kome vi{e zna~i ulazak u Evropsku uniju za 15 godina? [ta smo to do sada dobili od Unije? - zapitao se Bo{ko Obradovi}.

Narednih petnaestak dana Dveri srpske }e obele`avati 15. maj, Svetski dan porodice. U subotu u Kosjeri}u organizuju porodi~nu {etwu. Ona }e biti zavr{nica predizborne kampa-

we za lokalne izbore u Kosjeri}u, na koje Dveri izlaze samostalno.

Slede}e sedmice }e predstaviti Manifest prirodne porodice. Na jesen }e organizovati kongres o porodici u Srbiji i pokrenuti kampawu da se svi gradovi i op{tine proglase prijateqima porodica i beba. Dveri }e se i u~laniti u Svetski kongres porodice.

Centralna manifestacija je u Zemunu 25. maja, uo~i lokalnih izbora u ovom gradu 2. juna. Tako }e zaokru`iti porodi~nu politiku koju zastupaju i koja }e biti deo wihove kampawe za vanred-

ne parlamentarne izbore koji }e, po proceni Dveri srpskih, biti odr`ani na jesen.

Z. J.

SAVET @ENA GO NOVE SRBIJE OBELE@IO 15. MAJ, ME\UNARODNI DAN PORODICE

U PORODICI POSTAJE ^OVEK rigodnim programom prire|enim u Gradskom parku, Savet `ena GO Nove Srbije obele`io je 15. maj, Me|unarodni dan porodice.

Brojnim mali{anima, poslu`enim sokovima i “grickalicama”, wihovim roditeqima, bakama i dekama, obratila se ~lanica Saveta `ena GO NS i odbornica u Skup{tini Grada Radomirka Lola Veqovi}.

Po{to je podsetila da je porodica osnovna i `iva }elija dru{tva i da je toplina porodi~nog `ivota neophodan preduslov za razvoj sre}nih i mentalno uravnote`enih osoba, ona je naglasila: - Budu}nost svakog dru{tva

P

umnogome zavisi od porodice, koja je, na`alost, zbog sveukupne ekonomske krize, velike nezaposlenosti i “brzog” `ivota, u velikoj krizi.

Zbog toga je sve mawe sklopqenih, a vi{e razvedenih brakova i {to je zabriwavaju}e, sve mawe novoro|ene dece.

Porodica mora biti na okupu i deca imati oslonac u woj, rekla je Veqovi}ka, naglasiv{i da su qubav, pa`wa, poverewe i sigurnost ono {to porodica mora pru`iti najmla|ima: “U porodici se sti~e ono najlep{e - vaspitawe , kultura pona{awa, qubav, a usput i obrazovawe. U porodici postaje ~ovek, ali

iz porodice se, na`alost, ponesu i mnoge negativne osobine. Zbog te{kih uslova dana{weg `ivota porodica sve mawe pa`we posve}uje porodi~nim obavezama, zbog ~ega se one ~esto raspadaju. U mnogima weni ~lanovi su prepu{teni sami sebi, {to je pogubno i na`alost, rezultira porastom narkomanije, alkoholizma i nasilni{tva.”

Zbog svega toga, `ene Nove Srbije }e se zalagati da opstanu zdrave srpske porodice koje }e se okupqati, skupqati, pribli`iti i ujediniti, poru~ila je odbornica Radomirka Veqovi}.

M.N.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

7

GRAD

„URBANPROJEKT” IZRADIO PREDLOG PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA OV^AR BAWU NA TERITORIJI GRADA ^A^KA

„OBRA\EN” PROSTOR OD 32 HEKTARA Po{to je “pro{ao” kompletnu proceduru, od izrade, poverene stru~nom timu preduze}a “Urbanprojekt”, na ~elu sa Zoricom Sretenovi}, do javnog uvida, prezentacije i ocene komisije za planove i Gradskog ve}a, predlog Plana generalne regulacije za Ov~ar Bawu na teritoriji Grada ^a~ka, na}i }e se pred odbornicima na prvom skup{tinskom zasedawu. O ovom zna~ajnom dokumentu, koji nije postojao za ovu teritoriju progla{enu za{ti}enim i predelom izuzetnih odlika, zbog ~ega je, po mi{qewu mnogih, Bawa decenijama tavorila, razgovarali smo sa vo|om tima arhitektom Zoricom Sretenovi}. osle usvajawa Prostornog plana za Grad ^a~ak stvorene su mogu}nosti za izradu i Plana generalne regulacije za Ov~ar Bawu koji “pokriva” centralni deo ovog naseqa, odnosno mali prostor, povr{ine oko 32 hektara, od oko 800, koliko zahvata ~itava Ov~arsko kablarska klisura, ka`e Sretenovi}ka i obja{wava: - Re~ je samo o prostoru Bawe na teritoriji Grada ^a~ka, odnosno na levoj obali Zapadne Morave, tako da ovaj plan ne razra|uje desnu stranu naseqa koje pripada lu~anksoj op{tini. Bez obzira na to, u ovom dokumentu smo dali smernice kako bi trebalo da se “odrede” tamo{wi urbanisti prema ovom kontaktnom planu. Ov~ar Bawa je, kao {to je poznato, na osnovu elaborata i uredbe Vlade Srbije, progla{ena predelom izuzetnih odlika i svi elementi, planovi i studi-

P

je do sada ra|eni, kori{}eni su prilikom izrade ovog plana. Osnovni na{ ciq bio je da opredelimo sadr`aje koji }e podr`ati sve vidove turizma koji se mogu razvijati na ovom prostoru, po~ev od bawskog, izletni~kog i verskog, do sportskog i lovnog i ribolovnog.

Prostor koji je pokriven planom podeqen je na zone turisti~kog, bawsko zdravstvenog i sportsko rekreativnog karaktera, isti~e vo|a stru~nog tima i podse}a: “U Ov~ar Bawi ne postoje neki kvalitetniji sadr`aji i fond, odnosno postoje}i objekti su uglavnom u funkciji stanovawa,

druge koristi preduze}e “Elektromorava”, nekoliko je turisti~kih, a zdravstveni koje je Zdravstveni centar adaptirao i prilagodio nameni su mali i neuslovni. Zbog toga je predvi|ena transformacija ve}ine ovih sadr`aja, a sve u ciqu razvoja prvenstveno bawskog turizma.”

Projektanti su izdiferencirali prostor, te je tako onaj izme|u toka Zapadne Morave i “starog” magistralnog puta koji je prolazio kroz Bawu, planiran za turisti~ku zonu, predstavqa Stretenovi}ka jo{ jedno poglavqe Plana generalne reguacije, i dodaje da su na lokaciji na

CIQEVI I ZADACI Prepoznavawe turisti~ke ponude bawsko le~ili{nog naseqa, planski razvoj turizma i za{tita i racionalno kori{}ewe termomineralnih izvora, kao primarnih vrednosti i prirodnih retkosti, neki su od osnovnih ciqeva izrade PGR Ov~ar Bawe.

Osim toga, dokument predvi|a i podizawe nivoa ugostiteqskih usluga, izgradwu i opremawe zdravstveno le~ili{nih kompleksa, sanaciju i ure|ewe za{ti}enih kulturno istorijskih spomenika. Projektanti su rezervisali prostor i za lovni i ribolovni turizam, predvideli pravila ure|ewa i gra|ewa, odredili povr{ine za javne namene.

Ciq izrade PGR je i stvarawe uslova za rekonstrukciju i izgradwu objeakta za razli~ite vidove stanovawa, {to bi sa prate}im sadr`ajima trebalo da omogu}i funkcionisawe Bawe kao vrednog turisti~kog centra. Planirana je i gradwa sme{tajnih kapaciteta visoke kategorije, komercijalnih i sportsko rekreativnih sadr`aja. Sve ovo “prati}e” aktivnosti ~iji je ciq za{tita prirodne i kulturne ba{tine i unapre|ewe `ivotne sredine.

kojoj se sada nalaze {kola i ambulanta planeri “nacrtali” objekte bawsko zdravstvenog karaktera, poput RH centra i drugih sadr`aja, koji bi trebalo da “podr`e” Bawu kao kvalitetan i perspektivan potencijal u svakom pogledu.

Planeri su se maksimalno trudili i da “izmeste” saobra}aj iz naseqa, odnosno tranzitni usmere preko novog mosta i tunela, obezbede prilaz svim sadr`ajima, ali i kontinualnu vezu koja odvaja mirnije zone.

Nedostatak planske dokumentacije onemogu}avao je izdavawe uslova i dozvola za bilo kakve intervencije i na postoje}im objektima, izgradwu i investicije, nagla{ava Sretenovi}ka, uverena da }e ovaj

Zorica Sretenovi}

va`an planski dokument “privu}i” investitore i omogu}iti i me{tanima da ula`u u rekonstrkciju postoje}ih, ili gradwu novih objekata. Oni su, ina~e, kao i predstavnici “Elektromorave”, crkve, manastira koji se nalaze na prostoru

pokrivenom PGR i svih pravnih lica koja posluju u Ov~ar Bawi, u~estvovali u javnom uvidu, tokom koga su pristigle odre|ene primedbe i sugestije, od kojih su sve opravdane ugra|ene u plan.

M.N.

OTVORENI KE[ KREDITI OTP BANKE TP banka ponudila je svojim klijentima atraktivan proizvod Otvoreni ke{ kredit. Ime odgovara wegovim karakteristikama, jer ovaj proizvod ima otvorenu namenu za sve korisnike, a i promoteri novog proizvoda su glumci popularne serije Otvorena vrata.

Otvoreni ke{ kredit je gotovinski kredit sa slobodnom namenom sa mogu}no{}u refinansirawa kredita, kreditnih kartica, lizinga i dozvoqenog minusa. Ukoliko kreditna sposobnost klijenta to dozvoqava, mogu}e

O

je da korisnik kredita istovremeno dobije novac na ra~un i da refinansira svoje obaveze.

Procedura pri podno{ewu zahteva za refinansirawe kredita je veoma jednostavna, uz minimalan broj dokumenata koje klijent treba da obezbedi. Kredit se odobrava klijentima u radnom odnosu i penzionerima, sa teku}im ra~unom u OTP banci ili drugim bankama i preduzetnicima-pau{alcima. Gra|ani mogu da podnesu zahtev za kredit u iznosu od 20.000 do 5.000.000 dinara.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

8

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

UO^I ZAVR[NIH ISPITA U OSNOVNIM [KOLAMA

PROBNE TESTOVE RADILI I SEDMACI

Na probnim zavr{nim ispitima za osmake, test iz srpskog jezika bio je daleko te`i od zadataka iz matematike. Sedmaci su radili test sa pitawima iz pet predmeta

d idu}e godine svr{eni osnovci }e na zavr{nom ispitu, osim testova iz srpskog jezika i matematike, raditi i takozvani kompozicioni test, sastavqen od pitawa iz pet oblasti koje izu~avaju tokom {kolovawa biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

Sada{wi sedmaci, prva generacija koja }e malu maturu polagati “po novom”, u sredu su re{avali probne kombinovane testove, kao pripremu za ono {to ih o~ekuje po zavr{etku osnovne {kole.

- Test je bio relativno lak, najlak{a su bila pita-

O

wa iz biologije, malo te`a je bila fizika - izjavquje Katarina Stojanovi}, u~enica sedmog razreda O[ “Filip Fipipovi}”. Sa mi{qewem da je kombinovani test bio primeren onome {to se u~i u nastavi saglasne su i wene vr{wakiwe Tijana Isailovi} i Lenka Simovi}.

- Lepo sam uradila, ni{ta nije bilo posebno te{ka - zadovoqna je Tijana.

Za u~enike osmog razreda koji }e se na zavr{nom ispitu, kao i prethodnih godina, suo~iti sa zadacima iz srpskog i matematike, probni ispit je organizovan 11. maja u celoj Srbiji, a naknadno }e ga polagati jedino u~enici koji tog dana nisu mogli da se pojave jer su bili na ekskurziji ili u~estvovali na takmi~ewima.

Od na~elnika [kolske uprave Danila Beodranskog saznajemo da u “generalna proba male mature” u Moravi~kom okrugu zbog ekskurzije nije izvedena samo u {kolama Kotra`i i

Objavqivawem drugog dela monografije okon~ano obele`avawe 75. godi{wice {kole Prva monografija, “Od bukvara do ra~unara”, pojavila se 1987. godine, povodom pedesetogodi{wice, a novom kwigom obuhva}en je kra}i period - od 1987. do 2012, kada je {kola napunila 75. godina `ivota i rada.

Ipak, pre nego {to se skoncentrisao na zadati period, autor nove monografije Goran Davidovi}, istori~ar i biv{i |ak O[ “Milica Pavlovi}”, osvrnuo se na istoriju ^a~ka do 1918. godine, upoznao ~itaoce sa “prosvetnim prilikama u varo{i od 1918. do gradwe {kole”, vremenom izgradwe {kole u Ciganmali, u kojoj }e nastava po~eti septembra 1937, predratnim periodom, kada je nosila ime vojvode Stepe Stepanovi}a, i vremenom posle Drugog svetskog rata, u kojem je dobila novo ime, po narodnom heroju Milici Pavlovi}.

Osim uspostavqawa istorijskog kontinuiteta, Davidovi} je vra}ewem “na po~etak” nastojao i da rasvetli odre|ene ~iwenice kojima, zbog ideolo{kog jednoumqa, u prvoj kwizi nije poklowena dovoqna pa`wa.

U periodu od 1987. do dana{wih dana {kola je, uo~io je Davidovi}, pratila sve dru{tveno politi~ke promene i brojne reforme u sistemu obrazovawa.

- Posebno te`ak period za rad {kole je bio po~etkom 90 - ih godina 20. veka. Ali, Osnovna {kola “Milica Pavlovi}” se razvi-

Prawanima, dok su u ostalim iza{li gotovo svi osmaci.

U~enici su probni ispit ozbiqno shvatili i maksimalno iskoristili vreme koje su imali na raspolagawu, ocewuju direktori {kola. Testovi su sadr`ali po 20 pitawa, od-

nosno zadataka, a pokazalo se da su zadaci iz srpskog jezika bili daleko te`i nego iz matematike.

- Najboqi rezultat iz srpskog u na{oj {koli je 17,5, a prose~an oko osam bodova, dok je na matematici dosta u~enika osvojilo svih 20 bodova. Rezultat iz

materweg jezika nikada nije bio lo{iji, test je bio jako te`ak - navodi direktor O[ “Vuk Karaxi}” Dragan Parezanovi}.

U~enica O[ “Filip Filipovi}” Aleksandra Milojevi}, koja iz ove {kole izlazi kao Vukovac, na testu iz srpskog je

ostvarila 11,8, a iz matematike 12, 5 bodova.

- Na matematici sam gre{ila iz nepa`we i u brzini, a srpski je bio ba{ te`ak. Bilo je dosta teksta za ~itawe i pitawa za razmi{qawe - obja{wava Aleksandra svoj “neuspeh”.

- Iz srpskog imam 10,6, iz matematike 13,5 bodova.

Lo{e sam pro{la, jedan od razloga je i {to smo oba testa radili istog dana, ali }u se potruditi da do pravog ispita savladam ono {to mi fali - ka`e Isidora Ivanovi}, koja tako|e ima sve petice u |a~koj kwi`ici.

Ciq probnog ispiti je, po re~ima @ivote Karovi}a, direktora O[ “Dragi{a Mi{ovi}” da poka`e dokle su mali maturanti stigli sa pripremama, ali i da ih oslobode treme. Zavr{ni ispit iz srpskog jezika osmaci }e polagati 17, a iz matematike 18. juna.

Testovi }e sadr`ati 25 odsto poznatih (iz zbirki za pripremu) i 75 odsto nepoznatih zadataka.

E. V.

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA OSNOVNE [KOLE “MILICA PAVLOVI]”

KWIGA ZA SADA[WE I BUDU]E GENERACIJE

jala i neprestano prilago|avala potrebama i zahtevima vremena, novim shvatawima. [irila se, reorganizovala i usavr{avala.

Danas, u godini jubileja, O[ “Milica Pavlovi}” je najve}a i najmodernija {kola na teritoriji Grada ^a~ka. Nastava je znatno modernizovana i pro{irena, u zavisnosti od interesovawa u~enika. Uspesi u~enika su iz godine u godinu sve ve}i i brojniji.

Zasluga pripada stru~nom i kvalitetnom kadru, osposobqenom

za savremeno obrazovawe i vaspitawe u~enika - uo~io je Davidovi} u predgovoru kwige.

Na promociji monografije, 9. maja, on je kazao da je rad na kwizi prihvatio sa posebnim zadovoqstvom jer je bio |ak ove {kole i u woj stekao interesovawe za istoriju, koje je imalo odlu~uju}u ulogu prilikom izbora profesije.

Direktor {kole Mirko Lazovi} podsetio je da kwiga izlazi sa izvesnim zaka{wewem i da se

wenim objavqivawem okon~ane aktivnosti predvi|ene programom obele`avawa 75. godi{wice.

Mr Vladimir Dimitrijevi}, recenzent monografije, ocenio je da ona predstavqa “pravo svedo~ewe o tome kako su prosvetni radnici ^a~ka u jednoj od svojih najboqih {kola ispuwavali svoj te`ak i ~asni zadatak obrazovawa i vaspitawa”. Vremena provedenog u ovoj {koli, u svojstvu prosvetara, prisetili su se Da-

nica Blagojevi} i Milan Milisavqevi}, nastavnici u penziji, kao i Goran Markovi}, biv{i |ak i u~iteq O[ “Milica Pavlovi}” a danas vlasnik afirmisane izdava~ke ku}e “P~elica”.

Pisanom re~ju i bogatom foto - dokumentacijom, kwiga oslikava celokupan `ivot {kole tokom proteklih 25 godina - nastavne i vannastave aktivnostima, izlete i ekskurzije, svakodnevicu, ali i izuzetne trenutke, kada su najdarovitiji i najvredniji u~enici ostvarivali visoka priznawa na takmi~ewima iz {kolskih predmeta i sportskih disciplina.

Posebna pa`wu kwiga posve}uje biv{im u~enicima i nastavnicima koji su se dokazali u nauci, umetnosti i sportu, ali objavquje i imena svih u~enika zavr{ih razreda do 2011/12, kao i onih koji su bili radnici {kole.

U ime lokalne uprave promociji monografije je prisustvovao Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti. Fragmente iz kwige ~itali su u~enici, a oni su zaslu`ni i za muzi~ki deo programa, kroz koji je posetioce vodila u~iteqica Vesna Jerotijevi}.

E. V.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

9

DRU[TVO

TALENTOVANI PIJANISTA I KOMPOZITOR MARKO MARI] PRIKUPQA SREDSTVA ZA KUPOVINU INSTRUMENTA

MARKO ZASLU@UJE NAJBOQI KLAVIR

- smatraju muzi~ari poreklom iz ^a~ka, koji su 10. maja u~estvovali na donatorskom koncertu “Prijateqi s Markom”

ra}a Teofilovi}, Radi{a i Ratko, odavno su vrhunska imena me|u izvo|a~ima tradicionalne muzike Srbije i Balkana. Bra}a Milijanovi}, Stevan i Aleksa, ~ine okosnicu mladog sastava “Jazz projekt”, a Svetlana Vukomanovi}, pop peva~ica i ~lanica “Teatra dur”, poznata je i kao u~esnica serijala “Ja imam talenat”, u kome je 2011. godine stigla do polufinala. Ove godine u istom serijalu ^a~ani su do samog finala podr`avali svoje sugra|ane Nikolu Radovi}a i Katarinu Pavlovi}. Svi ovi muzi~ari su poreklom iz ^a~ka i svi su pru`ili velikodu{nu podr{ku mladom pijanisti i kompozitoru Marku Mari}u, kome je za daqi napredak u karijeri neophodan koncertni klavir.

Donatorski koncert je, slo`ili su se u~esnici, a takvo mi{qewe svojim reakcijama potvrdila i publika, izvanredan primer udru`ivawa talenata i kolegijalne solidarnosti.

- Drago mi je {to mogu da pomognem svom prijatequ, pogotovo {to znam koliko je dobar muzi~ar i kvalitetan ~ovek. Raduje me i {to je ovakav koncert odr`an u na{em rodnom gradu, qudi su `eqni dobre muzike i dobrih de{avawa - rekla nam je posle koncerta Katarina Pavlovi}, koja sa Markom sa-

B

ra|uje od ranije. Pre nekoliko meseci pozvala ga je da sa “^udesmom”, beogradskom grupom ~iji je ~lan, u~estvuje u serijalu “Ja imam talenat”, a uskoro, 24. maja, Marko }e “^udesmu” ponovo praviti dru{tvo, na koncertu ovog sastava u ^a~ku.

Da doputuju iz Beograda i svojim u~e{}em na kon-

Nastupili su sa prepoznatqivim repertoarom, pesmama iz isto~ne Srbije, sa Kosova i iz Makedonije. Marko ih je pratio, za klavirom, ovo je bio wihov prvi zajedni~ki nastupom, a prethodila je samo jedna i to kratka proba.

- Sasvim dovoqno, za nekoga ko zna da ~uje i pre-

pozna - obja{wava Teofilovi}, uo~iv{i na{e iznena|ewe.

Ipak, niko ne ume tako da pohvali Marka kao wegov stari prijateq Nikocertu pomognu Marku nisu se dvoumili ni Teofilovi}i.

- Du`nost je qudi koji su neko vreme na sceni da podr`e izuzetan kvalitet koji ovaj momak poseduje i da mu pomognu da kupi klavir. On tehni~ki svira perfektno, bez gre{ke, a kompozicijski sve ima razra|eno u glavi. Ve} je kompletan muzi~ar. Koncert je bio sjajan, publika je odli~no reagovala, dobro je {to je do{lo dosta mladih - ka`e Ratko, u svoje i ime brata blizanca.

la Radovi}.

- On je genije, {irok i svestran muzi~ar ~ovek koji u svojoj bran{i dominira i pleni. Po{teno bi bilo da mu Grad kupi klavir i to najboqi koji mo`e da se na|e, jer ako ^a~ak ne ula`e u ovakve qude, onda je to stra{no. Nadam se da }e od ovoga ne{to ispasti i bi}u sre}an ako i ja tome doprinesem.

Marku je, vidi se, neprijatno {to ga toliko hvale, ali zna i on da se revan{ira: - Svi su dali svoj maksimum, koncert je bio celovit, a publika je prepoznala energiju i kvalitet.

Osim {to je pratio ostale u~esnike, on se ovom prilikom predstavio i sopstvenim obrada-

ma na{ih narodnih melodija. O wegovom dosada{wem `ivotnom i umetni~kom putu, ako ih je uop{te mogu}e razdvajati, ^a~ani su mogli da saznaju slede}e: Ro|en je u na{em gradu, 1987. godine, a osnovno muzi~ko obrazovawe stekao u Muzi~koj {koli “Dr Vojislav Vu~kovi}. U Beogradu je zavr{io Sredwu muzi~ku {kolu “Kosta Manojlovi}”, a trenutno je na master studijama Fakulteta muzi~kih umetnosti u Beogradu, odseku kompozicije, i na zavr{noj godini studija klavira u Isto~nom Sarajevu. Prethodnih godina osvajao je visoka mesta na republi~kim i me|unarodnim takmi~ewima. Kao pijanista, nagra|en je za najboqi koncert u Galeriji SANU za 2008. godinu, a kao kompozitor u~estvovao, izvode}i svoju muziku, na studentskom festivalu Koncert mladih autora, 2009. i izabran za Letwu muzi~ku akademiju Prag - Be~ - Budimpe{ta.

Tro{kove Markovog {kolovawa do sada su prevashodno snosili wegovi roditeqi. Darovitom mladi}u je za daqi razvoj karijere neophodan novi, koncertni klavir, ~ija cena prevazilazi finansijske mogu}nosti porodice Mari}, pa Marko poku{ava da novac obezbedi putem donatorskih koncerata. Organizatori prvog koncerta, u ~a~anskom Domu kulture, bili su Udru`ewe ^a~ana u Beogradu i ~asopis “Tramvaj”, koji izlazi u na{em gradu, a naredni }e uskoro biti odr`an u Beogradu.

E. V.

U O[ “MILICA PAVLOVI]” NAGRA|ENI NAJUSPE[NIJI U^ENICI

KWIGA ZA DOBAR REZULTAT NA TAKMI^EWU o sada je na op{tinskim, okru`nim i republi~kim takmi~ewima 130 polaznika ove {kole osvojilo jedno od prva tri mesta, a za nadmetawa republi~kog nivoa plasiralo se 12 u~enika.

Najboqi rezultat postigao je u~enik osmog razreda Filip Vesovi}, koji je na republi~kom takmi~ewu iz fizike osvojio prvo mesto u svojoj kategoriji, pobedio i na takmi~ewu dr`avnog ranga iz ra~unarstva

D

i informatike i plasirao se na olimpijade iz ovih predmeta.

Za najuspe{nije takmi~are {kola je, kao i ranijih godina, pripremila poklon - kwige, koje su u~enicima od prvog do sedmog razreda predate u utorak, uz muzi~ki program pripremqen od strane mla|ih |aka i wihovih u~iteqa.

- I ove godine je mnogo dobrih rezultata, a siguran sam da }e ih biti jo{, po{to sezona

takmi~ewa nije zavr{ena. Trudimo se da na ovaj skroman na~in odamo priznawe uspe{nim u~enicima i da ih motivi{emo da i daqe posti`u dobre rezultate, ne samo dok su u ovoj {koli ve} i tokom kasnijeg {kolovawa i rada - kazao je direktor {kole Mirko Lazovi}.

Sve~anost za najuspe{nije osmake i sportiste predvi|ena je za 11. jun.

E. V.

10 osle kra}eg zadr`avawa u Gorwem Milanovcu po{ao sam u Savinac. Malo selo na reci Di~ini. Put vodi obalom pored male, bistre i planinske reke. Prolazim pored Takova. Istorijska se}awa naviru. Ora{ac i Takovo. Kara|or|e i knez Milo{. Vreme kada se iz groba dizala pobuwena Srbija. Pod tim opsesijama, uz `ubor reke, stigao sam u Savinac. Topao dan.

Grupa ku}a. Most na reci, a pod samom {umom je zgrada Osnovne {kole. Seoska crkva. Jedan stari kameni stub, ispred crkve, posve}en je borcima ovoga sela, ratnicima sa Javora 1876.

Vidi se i nadgrobni spomenik Dobrivoja Nikoli}a, poginulog na sremskom frontu. Crkva, dobro o~uvana, iako ve} dosta stara, ima poseban zna~aj.

Na levoj strani, na zidu tabla sa imenima sahrawenih. Ovde le`e roditeqi kwegiwe Qubice, kao i {ira porodica Vukomanovi}. Na jednoj pi{e: Aleksa Vukomanovi} – profesor istorije srpske kwi`evnosti i filologije na Beogradskom liceju. Odmah

P

DRU[TVO

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

SAVINAC

NA GROBU MINE KARAXI] do wega Mina Vukomanovi}, }erka Vuka Karaxi}a 1828. do 1894. Zatim Janko Alekse Vukomanovi} “{tudenta carske Akademije u Petrovgradu”.

Pitam se: koliko mladih qudi zna da ovde po~iva Mina Karaxi}? Misli su utonule u duboku pro{lost, u minule decenije, u i{~ezle qude. Mina Karaxi}, Vuk, Branko Radi~evi}, \uro Dani~i}. Kako su ~udne `ivotne sudbine.

Gde sve ~ovek ne}e na}i mir i spokoj.

Darovita je bila Mina, o~eva qubimica, pisala je i prevodila na nema~ki jezik Vukove narodne pripovetke. Bila je i putopisac.

Opisala je svoje putovawe po Srbiji. Objavila je 1877. u novinama “Javoru” svoja se}awa na Branka Radi~evi}a. Neposredno pred prenos Brankovih posmrtnih ostataka iz Be~a na Stra`ilovo – nacrtala je

Brankov lik.

I ta Mina “srpski cvet u tu|inskom Be~u” inspirisala je Branka da joj napi{e poznate stihove: “Pevam dawu, pevam no}u,/ Pevam, sele, {to god o}u,/ I {to o}u, ono mogu,/ Samo jedno jo{ ne mogu,/ Da zapevam glasovito,/ Glasovito, silovito,/ Da te dignem sa zemqice,/ Da te metnem me| zvezdice./ Kad si zvezda, sele moja,/ Da si me|u zvezdicama,/

Me|u svojim, sele moja,/ Milim sestricama.”

Kwi`evni istori~ar Miodrag Popovi} ovako opisuje Minu na jednom balu u Be~u: “Kosa pu{tenih niz ple}a, pod fesom, ~ija duga~ka ki}anka pada na levu stranu. Odevena je u labade vi{weve boje, sa pozla}enim vezom, a niz fistan spustili su se krajevi pojasa – bojadere... sa wenog fesa zra~i zlatna zvezda i greje sve oko sebe”.

Minu su pose}ivali mnogi mladi}i, na{i i strani. Svi su oni, na svoj na~in bili zaqubqeni u Vilhelminu. Zadrhtalo je mnogo srca pred wenom lepotom. Mina ne}e postati supruga Branka Radi~evi}a, ni Dani~i}a, ni toliko divnih Srba koji su gravitirali oko we i Vuka u Be~u. Uda}e se za Rudni~anina Aleksu Vukomanovi}a, bratanca kwegiwe Qubice.

Aleksa }e umreti mlad, kao

i Branko, kao i Wego{, kao i Vojislav Ili}. Tako je brak izme|u Alekse i Mine brzo prekinut. Ostala je suvi{e rano udovica, osta}e rano i nesre}na majka.

Wen jedinac Janko – mladi ruski oficir – umre}e na Kavkazu.

Mina Karaxi} i Milica Stojadinovi} Srpkiwa otvorile su epohu prodora `ene u na{u literaturu.

Od Mine Karaxi} i Milice Stojadinovi} vertikala vodi u na{e dane, u vek Danice Markovi}, Isidore Sekuli}, sve do Desanke Maksimovi} i na{ih dana.

Zadr`ao sam se du`e u dvori{tu stare crkve u Savincu, okru`en ti{inom.

Senka starih kestenova padala je po crkvi. Sa obli`weg brda ~ula se pesma nekog de~aka koja se gubila u `uboru reke.

Vuki} T. Obradovi}, prosvetni radnik

DU[AN RADOVI], INOVATOR O NOVIM TIPOVIMA ELEKTROMOBILA

ZNAWE, ENTUZIJAZAM I ISTRAJNOST

ako u devetoj deceniji `ivota Du{an Radovi}, ma{inski in`ewer u penziji, i daqe radi i stvara.

Voli da {eta, kada ima vremena ~ita, a najvi{e se posve}uje svojim projektima jer je, kako ka`e, u du{i inovator i izumiteq. Od ~etiri decenije radnog sta`a, tri je proveo u “Slobodi”. Svoj radni vek je zapo~eo kao kvalifikovani ma{inbravar, potom je poha|ao majstorsku {kolu i kasnije zavr{io prvi stepen Ma{inskog fakulteta. Bio je {ef Biroa za konstrukciju i odr`avawe ma{ina i alata u “Slobodi”, a dugo godina i predsednik Odbora za inovacije.

Dobio je dva ordena rada, mnoge nagrade i pohvale. Nagrade mu nikada nisu bile prioritet, jer mu je najve}e priznawe ~iwenica da je napravio ne{to novo. Uvek je, kako ka`e, te`io ka “novom”, pa ne ~udi {to je u preduze}u “Sloboda” konstruisao i sa radnicima napravio ma{ine, “od kojih su neke pove}avale produktivnost rada 10 puta, a pojedine oslobodile radnike te{kog, prqavog i po zdravqe {tetnog posla”.

U wegovom dvori{tu punom cve}a u centru grada, ve} smo vi{e puta razgovarali o eksponatima - tehni~kim inovacijama, kao {to su vozilo sa dva paralelna to~ka, elektromobil, bicikl sa dva sedi{ta i tricikl sa tri sedi{ta. Ovog prole}a, Du{an Radovi} pri~a o novim tipovima elektromobila.

istrajnost, vera i sigurnost u sebe.

- Najva`nije je osmisliti projekat, ali to nije dovoqno.

Potom sledi realizacija.

Poma`u mi saradnici, jer nemam sve neophodne ma{ine, a ni sva majstorska znawa za izradu mojih

I

Na{ sagovornik navodi karakteristike svojih najnovijih modela, isti~u}i da su sva wegova vozila ekolo{ka i da ne zaga|uju `ivotnu sredinu: - Pored elektrocikla, jednoseda i dvoseda, koji su pri vo`wi be{umni, ne zaga|uju vazduh, veoma ekonomi~ni i laki za odr`avawe, sa dobrim majstorima sam uradio jo{ dva tipa malih vozila. Jedan model ima tri vrste pogona: ru~ni, no`ni i elektromotorni, a drugi tip vozila je veoma podesan za stare i iznemogle osobe koje se te{ko kre}u.

Ovim poslom, kako ka`e, bavi}e se do kraja `ivota, jer voli inovacije. Konstruktivno qudsko delovawe podr`ava u bilo kom segmentu `ivota i isti~e da su za uspeh, pored znawa, veoma bitni upornost,

liko desetina majstora. Mnogo je mladih qudi koji `ele da stvaraju, ali nemaju mogu}nosti, odnosno finansijska sredstva i radionicu. Mladim qudima koji su zavr{ili {kole, a `ele da otvore zanatske radwe, Grad bi trebalo finansijski da pomogne

i prevozna sredstva aktuelna u bawama, odmarali{tima, izleti{tima. Svim zainteresovanim gra|anima, na{ sagovornik sa velikim zadovoqstvom pokazuje svoje eksponate, uz detaqno obja{wewe da se wima lako upravqa, u {ta se i sami

- ka`e Radovi}, nagla{avaju}i da je posebno zahvalan unuci Sa{ki, koja mu pru`a moralnu i materijalnu podr{ku za izradu prototipova vozila.

Ve} odavno su wegove konstrukcije postale prava atrakcija u Gradskom parku, a mogu biti

mogu uveriti.

Iako je vi{e od dve decenije u penziji, Du{an Radovi} se i daqe sa istim entuzijazmom posve}uje svojim projektima, jer ve} planira da konstrui{e i prevozno sredstvo sa jednim to~kom.

N. R.

Novi tipovi elektromobila

konstrukcija. Za izradu projekata su anga`ovani strugari, brusa~i, bravari, limari, elektri~ari... Te{ko je na}i dobrog majstora koji ima radionicu za izradu delova, kao i dobrog elektroni~ara. U ^a~ku sa vi{e od 120.000 stanovnika nema ni neko-

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11

12

MARKETING

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

13

GRAD

MATURSKO VE^E

UDAR NA KU]NI BUXET

Pro{logodi{wi maturanti

e} je sredina maja i uveliko traju pripreme za matursko ve~e sredwo{kolaca. Godinama unazad normalno je da ova sve~ana manifestacija “iscedi” ku}ni buxet.

Iako mnoge srpske porodice pre`ivqavaju sa jednim ili dva minimalca, maturantkiwe se ne odri~u sve~ane haqine, cipela, torbe, {minke i frizure. A roditeqi i po nekoliko meseci {tede kako bi svojoj mezimici obezbedili autfit kakav ona `eli.

- Suprugova i moja plata su oko 35 hiqada dinara, a na{oj }erki treba najmawe 30 za matursko ve~e.

Dva, tri meseca smo odvajali po 10 hiqada dinara,

V

kako bismo mogli da joj priu{timo ode}u kakvu ona `eli. Odli~an je |ak i nikada nas do sada nije razo~arala, ne mo`emo to da joj uskratimo - pri~a Milka, majka sredwo{kolke koja se sprema za matursko ve~e.

Roditeqi kao roditeqi `ele da pru`e maksimum svom detetu, pa taman po cenu “odvajawa od usta”.

To sigurno nije preterivawe, uzev{i u obzir kolika je prose~na plata, a koliko ko{to jedna “dobra, sve~ana haqina”. Nijedan roditeq ne `eli da wegova }erka, s tugom posmatra prelepu haqinu svoje drugarice, koju weni roditeqi nisu mogli da joj kupe. Odre}i

}e se svega, samo da wihova }erka bude “ravnopravna” sa ostalima i zablista za svoje matursko ve~e. A to “blistawe” prili~no ko{ta. Haqina oko 10.000 dinara, cipele oko pet, {est hiqada, torba od dve do ~etiri, a uz sve to {minka i frizura, jo{ oko 2.000 dinara. Naravno, potrebno je platiti i matursku ve~eru, poneti ne{to novca za tro{ak, jer se provod uvek nastavqa daqe u gradu... Prostom ra~unicom lako se do|e do 30.000 dinara.

Da li je to postalo preterivawe i da li je sva ta pompa ve} neumesna, kada se zna u kakvim uslovima `ivi prose~na porodica?

Mnogi se se}aju skromnih

proslava maturske ve~eri, sa ne{to malo sve~anijom garderobom od svakodnevne. Danas je tako ne{to nemogu}e. U dana{we vreme matura ima skoro isti zna~aj kao i svadba. I vrlo sli~an tro{ak.

Ali, ima i one dece koja razmi{qaju druga~ije. Naime, maturanti Ekonomske {kole u Staroj Pazovi odlu~ili su da za proslavu mature ne kupuju novu ode}u, ve} da taj novac doniraju akciji “Bitka za bebe”.

Oni su procenili da bi garderobu koju su za tu priliku kupili obukli verovatno samo tada i nikad vi{e, pa su odlu~ili da je korisnije da taj novac poklone bebama. O tome su iz-

ve{tavali mnogi mediji.

Ali, u nekim drugim, ovih dana se mogu na}i saveti kreatora kako devojke i momci treba da izgledaju za matursko ve~e. Mladi maturanti mogu da pro~i-

(fotografije iz arhive)

taju i jedno i drugo, a zatim da odlu~e koliko }e novca tra`iti od roditeqa za sve~anu manifestaciju koja ih uskoro o~ekuje.

ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA / ANKETA /ANKETA

KAKO SE SPREMATE ZA MATURU? Odgovaraju maturanti Ma{insko - saobra}ajne {kole, smer tehni~ar za kompjutersko upravqawe

\or|e Vujadinovi}

Zorana ]alovi}

Jelena Bogdanovi}

Ivana Bogi}evi}

- Nisam jo{ kupio, ali planiram da obu~em odelo, i to mi nije prvi put da ga nosim. Ne do`ivqavam maturu kao ne{to specijalno i ne `elim da potro{im puno novca za spremawe.

- Planiram da nosim duga~ku, crvenu haqinu. I}i }u u Beograd da je kupim, jer u ^a~ku takvu ne mogu da na|em. Potro{i}u novca koliko god bude trebalo, ne}u {tedeti. Ipak je matura jednom u `ivotu.

[ijem haqinu, jo{ uvek nisam naru~ila tako da ne znam da li je jeftinije nego kad bih je kupila. Ali, znam sigurno da }e mi biti potrebno dosta novca, najmawe 300 evra.

- Smislila sam kakvu }u haqinu i naru~i}u je kod {najderke, jer ne mogu takvu da na|em da kupim.

!

Od slede}eg broja, na sredwim stranama „^a~anmskog glasa” zajedni~ke fotografije svih maturanata!

I. M.

14

SELO

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

U POSETI ZORANU BORI[I]U, POQOPRIVREDNIKU IZ TRBU[ANA

PIJA^NI BAROMETAR

SAMO SLOGA KU]U GRADI

lavni ciq svakog poqoprivrednog proizvo|a~a je uspe{na i profitabilna proizvodwa, ali malo je onih koji zaista u`ivaju u radu i da kada to ka`u, ne zvu~i kao fraza. Sa pravim i iskrenim osmehom na licu, a ne onim iz kurtoazije, na kakve smo uglavnom navikli, na svom imawu, u dvori{tu prepunom cve}a, do~ekuje nas Zoran Bori{i}, poqoprivrednik iz Trbu{ana.

Od o~ekivane pri~e da uspe{na proizvodwa zavisi od velikog broja faktora, a da je jedan od najzna~ajnijih..., dobili smo indirekntu poruku “da samo sloga ku}u gradi”.

Kada smo, na Jeremindan, posetili Bori{i}e, oni nas podseti{e da je praznik, te wihovo srda~no gostoprimstvo lak{e prihvatismo, s obzirom da znamo da na selu uvek ima posla. Porodica Bori{i} se tradicionalno bavi poqoprivrednom proizvodwom, povrtarstvom, ratarstvom, vo}arstvom, kao i sto~arstvom i `ivinarstvom. Samo na{ doma}in se poqoprivredom bavi oko 40 godina, a nasledstvo od oca i dede, prene}e na sina. Iako Zoran ne hvali svoju porodicu, kroz wegov izra`eni smisao za {alu, saznali smo da su svi uku}ani vredni i radni, jer je svako od wih zadu`en za

G

ka`e, bila veoma mudra `ena.

- Jednostavno, od malena volim da radim. Nau~io sam sve poqoprivredne poslove i ostao sam na zemqi zato {to sam voleo. Niko me nije naterao, ni otac, ni majka. Mnogo se radi, ali imamo sve {to je potrebno jednom seoskom doma}instvu, povr}e, vo}e, stoku, ~ak i farmu koka nosiqa. Proizvodimo apsolutno sve. Nekada dobije{, nekada izgubi{, sve zavisi od kulture koju gaji{. Ali, najva`nije je da smo uvek svi bili slo`ni - zapo~iwe pri~u na{ sagovornik,

re, a ne da budu “univerzalni proizvo|a~i”, kako Zoran voli da ka`e. Nekada se porodica Bori{i} bavila samo cve}arstvom i prodajom rasada paradajza, paprike i krastavaca, koje i danas proizvode pod plastenicima, na oko 50 - 60 ari. Iako su bili me|u pr-

da nam vo}arstvo u budu}nosti bude glavna oblast proizvodwe, ali }emo zadr`ati i plastenike oko ku}e i farmu koko{aka.

Po{to je moja supruga veliki qubiteq cve}a, verovatno }emo ponovo po~eti da se bavimo i cve}arstvom - pri~a Zoran o planovima

nice, jo{ pre ~etiri decenije, a ve} nekoliko godina imaju i savremen sistem za navodwavawe.

Po{to je sto~arstvo tako|e jedna od grana kojom se bavi ova porodica, ne ~udi {to poseduju i savremene objekte i {tale za sviwe, krave i ovce. Ipak, sti~e se utisak da Zoran najvi{e voli da se bavi `ivinarstvom. Mo`da i zbog toga {to se nekada ovom obla{}u bavio u kooperaciji sa Zadrugom. Iako je posledwih godina, kako ka`e, “`ivinarstvo i sto~arstvo na nuli”, ve} tri godine ima farmu od 2.000 koka nosiqa.

Iako se ova porodica bavi svim oblastima poqoprivredne proizvodwe, tokom godine im poma`u samo tri stalna radnika, a po potrebi anga`uju i sezonsku radnu snagu. Ali, najve}e su, ka`u, zasluge Zoranove majke Zlatije, ~ije je zadu`ewe da se javqa na telefon i do~ekuje goste i wegove supruge Marice koja brine o cve}u i hrani za radnike. Sin Novak je,

POVR]E krompir 80 dinara mladi krompir 150 200 pasuq 300 paprika 450 paradajz 200 - 240 krastavac 100 - 130 praziluk 100 rotkva 70 tikvice 80 brokoli 300 kupus 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 80 - 100 cvekla 100 zelena salata 20 - 30 spana} 70 - 80 crni luk 70 crni luk mladi 20 beli luk 250 beli luk mladi 30 rotkvice 30 VO]E

suve {qive 250 jabuke 40 - 80 jagode 150 - 250 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.000 - 1.200 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90 pili}i 350 jaja 10 - 12 kajmak 500 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.200 - 1.600 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

odre|enu “oblast”. Ipak, sa najvi{e po{tovawa govori o svojim roditeqima i precima, posebno o baki, sa kojom je kao mali provodio puno vremena na pijacama u ^a~ku, Po`egi i Ariqu. Naravno, od we je mnogo i nau~io, jer je, kako

{aqivo dodaju}i da se nisu bavili jedino p~elarstvom, “ali nikad se ne zna”.

Kada bi dr`ava imala sigurno tr`i{te i plasman za poqoprivredne proizvode, mogli bi da proizvode samo dve kultu-

vim cve}arima u kraju, i to veoma uspe{ni, zbog velikih obaveza su odustali od tog posla. Kulture su se mewale, svojevremeno su gajili spana}, salatu...

- Ali, po{to sin `eli da se bavi vo}arstvom, po~eli smo da podi`emo zasade vo}a. Pod zasadima ve} imamo 20 ari tre{we, oko 30 ari vi{we, a na jesen planiramo da zasadimo i jabuke na 60 ari. @elimo

ovog doma}instva.

Bori{i}i imaju svu neophodnu mehanizaciju, koja je kupqena osamdesetih godina. Pored velikih ma{ina, poseduju i svu potrebnu mehanizaciju za sejawe, proizvodwu i skladi{tewe krompira, kukuruza... Za obra|ivawe pet {est hektara zemqe, {to svoje, {to pod zakupom, ovo doma}instvo je obezbedilo vodu za zalivawe iz ^emer-

priznaje, glavni za plasman robe. Pored toga {to na Gradskoj pijaci imaju svoju piqarnicu, robu plasiraju i u maloprodajama ^a~ka, Milanovca i Po`ege. Bori{i}i ne moraju da brinu za plasman, imaju svoje mu{terije, jer imaju i dobar kvalitet robe. Vi{ka, ka`u, uvek ima, pa rado i poklawaju.

N. R.

teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 240 - 260 ovce 110 jagwad 230 - 250 p{enica 32 je~am 40 kukuruz 32

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

MESNA ZAJEDNICA TRBU[ANI

^UVENI PO PARADAJZU I VREDNIM QUDIMA a oko 1.100 doma}instava i skoro 5.000 stanovnika, Mesna zajednica “Trbu{ani” je jedna od ve}ih na teritoriji Grada ^a~ka. Prema re~ima wenog predsednika Miodraga Ja}imovi}a, me{tani ove prigradske mesne zajednice su zaposleni u firmama i samostalnim zanatskim radwama koje se “prostiru” ka ^a~ku, ili se bave poqoprivrednom proizvodwom, ~ija se doma}instva nalaze na teritoriji od centra MZ ka granici sa Prijevorom i Miokovcima. Trbu{ani su poznati po proizvodwi paradajza, kupusa i salate, ali i po zasadima vo}waka u kojima dominiraju jabuke i kru{ke, i u mawem obimu kajsije. Na teritoriji ove MZ je i protivgradna stanica, ~iji su strelci uspe{no delovali i posledwih dana, podse}a Ja}imovi} i nagla{ava da ove godine, do sada nisu imali {tete od grada, kao i da su pojedini poqprivrednici ovog kraja, zahvaquju}i i podsticajnim sredstvima iz buxeta Grada, postavili protivgradne mre`e.

- Mesna zajednica „Trbu{ani“ ima svoj Dom, zdravstvenu ambulantu, apoteku, poqoprivrednu apoteku, ispostavu Po{te, puno trgovinskih prodavnica, firmi, me|u kojima je i preduze}e “Furneks”. Trbu{ani imaju i FK “Polet”, a deca i omladina su aktivni i na sportskim terenima za ko{arku i mali fudbal. Infrastrukturno je jedna od opremqenijih mesnih zajednica. Davno smo izgradili vodovodnu mre`u za dotok vode sa Rzava. “Pro{ao” je i gasovod. Trenutno zavr{avamo kanalizaciju, na koju je prikqu~eno ve} 70 odsto gra|ana. Pre desetak dana smo uradili i uli~nu rasvetu u du`ini od ~etiri kilometra - ka`e Miodrag Ja}imovi}, predsednik MZ „Trbu{ani“.

Prema wegovim re~ima, me{tani Trbu{ana su jedino nezadovoqni zbog toga {to je predlo`en Detaqni urbanisti~ki plan, koji ih je “podelio na gra|ane prvog i drugog reda”:

S

reseqewe ko{nica sa p~elama na novu lokaciju u svetu p~elara naziva se „seoba“. Jo{ pre sto godina, sa pojavom modernih ko{nica sa pokretnim sa}em ustanovqeno je da se preseqewem ko{nica mogu ostvariti dodatni prinosi meda. Od tada i postoji

P

15

SELO

O UREDBAMA PODSTICAJNIH SREDSTAVA POQOPRIVREDNICIMA

PODSTICAJI ZA ORGANSKU PROIZVODWU UVE]ANI 40 ODSTO osle dono{ewa Zakona o podsticajima poqoprivredi, Ministarstvo poqoprivrede je donelo odgovaraju}a podzakonska akta u vidu pravilnika i uredbi, kojima se konkretnije defini{u vrste, na~in dodeqivawa i iznos podsticajnih sredstava.

Kupovina regresiranog dizel goriva za poqoprivrednike, koja je po~ela 1. aprila, traja}e do kraja maja. Da bi podneli zahtev za ostvarivawe prava na regres za gorivo, poqoprivredni proizvo|a~i pri kupovini goriva treba da sa~uvaju ra~une, na kojima su upisani brojevi poqoprivrednog gazdinstva i da ih podnesu Upravi za trezor, od 1. maja do 30. juna. Poqoprivrednici imaju pravo na 60 litara po hektaru za prijavqenu obradivu povr{inu, odnosno na 50 dinara po litru, za potrebe prole}nih radova, podse}a Radovan [evarli}, diplomirani

P

Miodrag Ja}imovi}, predsednik MZ Trbu{ani - Na primer, sa desne strane ulice koja vodi od trbu{anskog igrali{ta “Polet” do Gorwih Trbu{ana, me{tani imaju uli~nu rasvetu, kao i pravo na uslugu izno{ewa sme}a, a gra|ani sa leve strane ulice nemaju, zato {to ova oblast nije regulisana Detaqnim urbanisti~kim planom, koji je trenutno na razmatrawu.

Na{a Mesna zajednica je upravo zbog ovog problema stavila primedbu na Detaqni urbanisti~ki plan. Nekoliko puta smo razgovarali i sa predstavnicima Gradske uprave za urbanizam. Od wih i gradske vlasti o~ekujemo pomo} u re{avawu ovog problema.

Ja}imovi} podse}a da nasequ nedostaju de~je obdani{te i osnovna {kola, ali veruje da }e uz podr{ku Grada, deca Trbu{ana dobiti i ove objekte.

Savet MZ „Trbu{ani“ je zadovoqan saradwom sa svim strukturama Grada, a posebno sa preduze}ima “Elektrodistribucija” i “Gradac”.

N. R.

SEOBE

p~elarska izreka „med ra|a na osovini“. [ta to zapravo zna~i?

Na odre|enom prostoru period cvetawa pojedinih biqaka, u ovom slu~aju medonosnih,

in`ewer agroekonomije iz PSSS ^a~ak, napomiwu}i da }e poqoprivredni proizvo|a~i ovaj vid podsticaja dobiti i za jesewe radove (tako|e 60 litara po hektaru obradive povr{ine).

- Pored podsticaja za regresirano dizel gorivo, proizvo|a~i mogu da podnesu zahtev i za osnovne podsticaje poqoprivrede u iznosu od 6.000 dinara po hektaru, za prijavqenu obradivu povr{inu,

se razlikuje. Sa porastom nadmorske visine za svakih sto metara, period cvetawa iste biqne vrste obi~no kasni oko tri dana. Na ka{wewe u cvetawu odre|ene lokacije mo`e imati uti-

Radovan [evarli}, savetodavac iz PSSS ^a~ak izuzev pa{waka i livada. Rok za podno{ewe zahteva je tako|e od 1. maja do kraja juna. Ove godine je iza{la i Uredba koja se odnosi na organsku proizvodwu, po kojoj su osnovni podsticaji uve}ani za 40 odsto. Podsticajna sredstva se mogu koristiti i za tov junadi (10.000 dinara po grlu), sviwa (1.000 dinara po grlu) i jagwadi (1.000 dinara po grlu). Poqoprivrednici koji se bave tovom junadi, za grla ro|ena ili kupqena u ovoj godini, zahteve za podsticajna sredstva podnose Upravi za agrarna pla}awa, do 31. januara 2014. godine. Uz zahtev, dostavqa se i kopija paso{a, prijemnica klanice i uverewe o zdravstvenom stawu `ivotiwa koje je izdato od strane nadle`nog veterinara. Za podsticajna sredstva za tov jagwadi i sviwa, zahtevi se podnose do 31. decembra ove godine. Zahtevi se, uz ostalu dokumentaciju, tako|e {aqu Upravi za agrarna pla}awa - obja{wava Radovan [evarli}.

N. R.

caj i sam polo`aj terena prema suncu, kao i blizina visokih planina i uticaj hladnijih vetrova. Sve ovo p~elari koriste da bi svoje ko{nice preseqavali sa mesta na mesto i tako koristili period pojave ve}ih koli~ina nektara na vi{e lokacija.

Na prostoru Srbije uticaj sredozemne klime koja se provla~i dolinom Velike Morave i Save, sve do [apca, omogu}ava p~elarima zapadne Srbije da u ovom slu~aju krenu u susret cvetawu bagrema i presele svoje ko{nice na ove prostore. Trenutno, u na{em kraju se zavr{ava period cvetawa jabuke. Nakon toga nastaje jedan bespa{ni period do cvetawa bagrema, koji }e u ovim krajevima cvetati za oko petnaest do dvadeset dana.

Upravo to je period koji treba iskoristiti za seobu.

Seoba ko{nica nije nimalo lak posao. Potrebne su ko{nice prilago|ene za selewe, va`no je unapred pregledati lokaciju na koju se preseqava p~eliwak (stawe biqne vrste od koje se o~ekuje da zamedi) i istu pripremiti za doseqavawe ko{nica. Tako|e je potrebno odraditi deo zakonom propisanih radwi koje su od ove godine dodatno zakomplikovane. Transporti ko{nica obavqaju se no}u, pa to dodatno ote`ava posao. Tro{kovi transporta i obilazaka lokacija i p~eliwaka nisu uop{te zanemarqivi, jer su pojedine lokacije udaqene i vi{e od sto kilometara. Sve ovo obeshrabruje veliki deo p~elara da se upuste u ovu vrstu posla.

Ipak, svima koji }e i ove godine seliti p~eliwake p~elarski pozdrav: „Sre}no, medno i beri}etno“.

16

DRU[TVO

OBELE@ENA SLAVA MESNE ZAJEDNICE „PARK“

AKCIJA ^I[]EWA OV^AR BAWE dru`ewe gra|ana „^a~ak moj grad” organizovalo je akciju ~i{}ewa jednog dela Ov~ar Bawe, koju je podr`ala i gradska Skup{tina, dodeqivawem dela sredstava iz buxeta Grada sa pozicije dotacije nevladinim organizacijama i udru`ewima gra|ana, a koja je sprovedena po javnom konkursu. Srpsko-rusko-belorusko prijateqstvo Srbije kao i do sada je podr`alo aktivnosti ovog Udru`ewa i sa svojim aktivistima odazvalo se akciji koja je sprovedena na dobrobit `iteqa Ov~ar Bawe koja predstavqa jedan od bitnih turisti~kih centara na teritoriji na{eg Grada.

U

nedequ, 12. maja u prostorijama Mesne zajednice „Park“ u prisustvu velikog broja zvanica i predstavnika Grada, mnogobrojnih gradskih organizacija, predstavnika javnih preduze}a i ustanova, kao i `iteqa ove Mesne zajednice obele`ena je slava MZ Sveti Nikolaj Velimirovi} @i~ki.

Nakon se~ewa slavskog kola~a uz prigodan obred sve{tenstva ~a~anske crkve, nastavqena je proslava i obele`avawe krsne slave Mesne zajednice.

Predsednik MZ Dragan Logvinov je govorio o radu i problemima mesne zajednice „Park“. On je istakao da su se odre|eni problemi, uz pomo} gradskih struktura i javnih preduze}a, re{avali, a nastavi}e da se re{avaju i u budu}em man-

U

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

datnom periodu. Logvinov je posebno istakao problem Spomen parka, a u vezi sa izgradwom kanalizacione mre`e kao i trotoara.

Pored mnogobrojnih zvanica i ~elnika lokalne sa-

mouprave, slavi je prisustvovao i ministar gra|evine u Vladi republike Srbije Velimir Ili}. Uz obe}awa da }e se zapo~ete aktivnosti na poqu infrastrukturnih ulagawa nasta-

viti i u budu}nosti, a uz veliko odobravawe prisutnih `iteqa MZ „Park“, slava je zavr{ena uz prigodan i tradicionalni slavski obred.

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ^A^AK V[TSS ^a~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RA^UNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.)

Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: In`ewerska informatika (60 buxet-60 samof.)

Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.)

4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.)

Kandidati pola`u prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova).

PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita mo`e se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782.

Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dr`avnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okru`ewu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i dru`ewe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no.

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ^A^AK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

17

ZDRAVSTVO

INTERNO ODEQEWE DOBILO GASTROSKOP I KOLONOSKOP a~anska Bolnica dobila je gastroskop i kolonoskop, najsavremeniju opremu za pregled abdomena, odnosno jedwaka, `eluca, dvanaestopala~nog creva i pregled debelog creva. Sva sredstva za nabavku ovih aparata su obezbe|ena iz buxeta Grada ^a~ka, a vrednost jednog aparata je 2.200.000 dinara. Direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi} podsetio je da je Grad u toku ove godine ve} izdvojio 15 miliona dinara za pomo} Zdravstvenom centru, kroz nabavku opreme, adaptaciju pojedinih objekata i nabavku sanitetskih vozila.

- U toku je nabavka dva saniteteska vozila za Hitnu pomo}. Jedno vozilo dobili smo u novembru pro{le godine. Pored toga, Grad je donirao i sredstva za delimi~nu adaptaciju odeqewa Psihijatrije. Nadam se da }e se ova uspe{na saradwa nastaviti i u narednom periodu, jer imamo dosta toga jo{ da uradimo, a sve za dobrobit na{ih gra|ana - rekao je dr Milo{evi}. On je naglasio da je oprema za Interno odeqewe vrlo zna~ajna za preglede koji su svakodnevna potreba u ~a~anskoj Bolnici,

^

NOVI APARATI ZA BOLNICU IZ BUXETA GRADA

Dr Milo{evi} i dr Bo{kovi} sa novom opremom

a radi se o pregledima gorwih partija digestivnog trakta, odnosno `eluca.

- Znamo da `ivimo u stresnom vremenu i da su bolesti `eluca jednim delom uzrokovane stresom.

Tim pre je i ve}i zna~aj ove opreme koju smo dobili.

Drugi aparat, kolonoskop je za pregled debelog creva.

Ova godina je godina skrininga, za rana otkrivawa karcinoma, izme|u ostalog i karcinoma debelog creva. Opremu za rano otkrivawe karcinoma dojke i materice ~a~anska Bolnica ve} ima, a aparat za pregled debelog creva je bio u kvaru ve} godinu i po dana, pa smo bili prinu|eni da

pacijente {aqemo u druge ustanove uz vi{emese~no zakazivawe - rekao je dr Milo{evi}. On je podsetio da je Zdravstveni centar ^a~ak prvi aparat za pregled debelog creva i `eluca posedovao jo{ 1979. godine i bio jedan od tri centra u biv{oj Jugoslaviji koji je imao tu opremu.

Doktor Milo{evi} je tako|e naglasio da je rak debelog creva bolest savremenog ~oveka i da se iz godine u godinu broj obolelih u Moravi~kom okrugu znatno pove}ava. Do pre deset godina na godi{wem nivou bilo je oko 30 novoregistrovanih obolelih od raka debelog creva, a u toku pro{le godine je registrovan 121 oboleo.

Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} je naglasio da }e se izuzetna saradwa Grada i Zdravstvenog centra nastaviti i ubudu}e.

- Imaju}i u vidu da su mnogi pacijenti odlazili na preglede u druge gradove i ~ekali po nekoliko mese-

BESPLATNA PROVERA SLUHA iskriminacija osoba sa o{te}enim sluhom u Srbiji je i daqe prisutna u velikoj meri, {to potvr|uje podatak da ~ak 38 odsto ispitanika smatra da je osetilo diskriminaciju na svojoj ko`i zbog toga {to ne ~uje dobro, pokazuju rezultati istra`ivawa koje je sprovela kompanija Audivox na

D

uzorku od 916 osoba sa o{te}enim sluhom, tokom decembra pro{le godine.

Odlagawe upotrebe slu{nog aparata vodi ka jo{ ve}em o{te}ewu sluha i zato je neophodna adekvatna rehabilitacija. Sli~an otpor je pre nekoliko decenija postojao prema no{ewu nao~ara i qudi su morali da pretr-

pe niz neprijatnosti, da bi danas no{ewe nao~ara postala sasvim normalna stvar.

Osobe koje sumwaju na ozbiqnije o{te}ewe sluha mo}i }e da urade besplatnu proveru sluha od 17. do 24. maja u poslovnoj jedinici Audiovoxa u ^a~ku, na adresi Kraqa Petra br. 30. Potrebno je

zakazati termin putem telefona 032/347-885, a radno vreme je od 9 do 16 ~asova.

Tradicionalna manifestacija u Dru{tvu za borbu protiv {e}erne bolesti prostorijama Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti „Diabetes mellitus” i ove godine je organizovano tradiconalno vaskr{we dru`ewe na kome su nagra|eni najboqi de~iji radovi na temu Vaskrsa. @iri su ~inili Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika, Neboj{a Jovanovi} novinar “^a~anskih novina” i Jovan Tripkovi} osniva~ “Pokreta za boqi ^a~ak”.

Oni su izabrali ~etiri najboqa rada, a wihovi autori su dobili vau~ere u iznosu od 3.000 dinara.

Predsednik Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti Zoran Jovanovi} zahvalio se lokalnoj samou-

U

VASKR[WE DRU@EWE

pravi na dosada{woj pomo}i Udru`ewu, zahvaquju}i kojoj se vr{e redovni kontrolni pregledi u svim mesnim zajednicama i preduze}ima. Prema wego-

vim re~ima, prilikom svakog testirawa otkrije se oko 10 odsto novoobolelih od {e}erne bolesti.

- Na`alost, prilikom svake akcije otkrivamo no-

ve slu~ajeve obolelih od dijabetesa, kako kod mladih tako i starih. Aktivnosti dru{tva su usmerene na rad na terenu i preventivni rad, a realizujemo i niz aktivnosti na zbli`avawu dece dijabeti~ara, kao i starijih ~lanova. U tu svrhu organizovali smo niz dru`ewa, kampove na Go~u, izlete koji se odvijaju od prole}a do jeseni.

Spremamo izlet za starije dijabeti~are 26. maja u Zlakusu, a potom u junu deca }e posetiti manastir Bora~ki kr{, koji je sagra|en 1389. godine - ka`e Jovanovi}.

I. M.

ci, dogovorili smo se da u buxetu Grada planiramo sredstva za neophodnu opremu za na{ Zdravstveni centar - rekao je Ili}.

Doktor Milo{evi} naglasio da }e Grudno odeqewe ~a~anske Bolnice u na-

rednih mesec dana dobiti bronhoskop, aparat za pregled disajnih puteva, kao i da je u toku popravka multislajsnog skenera, koji }e biti u upotrebi za dve nedeqe.

I. M.

Obele`en Svetski dan fizi~ke aktivnosti

KRETAWEM DO ZDRAVQA

avod za javno zdravqe ^a~ak obele`io je u petak Svetski dan fizi~ke aktivnosti, pod sloganom “Kretawem do zdravqa”, koji se koristi od 2002. godine.

- Ciqna grupa je cela populacija, znaju}i za izreku: “Pokret je `ivot”.

Umerena fizi~ka aktivnost je veoma potrebna svima. Ne moramo i}i u teretane, na igrali{te, mo`emo se baviti uobi~ajenim ku}nim poslovima ili pola sata {etati umerenim hodom. Zajedno sa pravilnom ishranom, fizi~ka aktivnost je lek protiv hroni~nih nezaraznih oboqewa - naglasila je dr Qiqana Moji}evi} iz ZZJZ ^a~ak.

Z

marketing 032/342-276

Promociji fizi~ke aktivnosti, koja je odr`ana u dvori{tu O[ “Milica Pavlovi}” prisustvovala je i vi{a medicinska sestra sa odeqewa Fizijatrije ~a~anske Bolnice Lidija Jerini}, koja je naglasila da deci treba stvoriti naviku da budu aktivna, jer aktivnost nedostaje ve}ini pacijenata koji dolaze na terapije na Fizijatriju.

U akciji obele`avawa Svetskog dana kretawa, pored ZZJZ i Zdravstvenog centra u~estvovali su mali{ani iz vrti}a “Mali kapetan”, u~enici sredwe Medicinske {kole i O[ “Milica Pavlovi}”, kao i volonteri Crvenog krsta.

I. M.

18

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

ODR@AN 21. FESTIVAL GUSLARA SRBIJE

AKCENAT NA IZVORNOSTI SRPSKOG EPA

Pobednik 21. Festivala je narodni guslar \or|e Tanovi} iz GD “Stara Hercegovina” iz Beograda, a najuspe{nije guslarsko dru{tvo je “Radovan Be}irovi} Trebje{ki” iz Beograda. a~ak je 11. i 12. maja drugi put bio doma}in republi~kog finalnog takmi~ewa guslara Srbije, koje je okupilo 82 u~esnika iz 23 guslarska dru{tva.

Organizator 21. Festivala bio je Savez guslara Srbije, a doma}in Guslarsko dru{tvo “Tansko Raji}” iz na{eg grada, na ~elu sa Andrijom Miliki}em. Predsednik Festivalskog odbora bio je ministar Velimir Ili}, koji je ispratio polufinalno ve~e manifestacije. Na finalnom takmi~ewu odr`anom u nedequ uve~e u Domu kulture izabrani su najboqi pojedinac i najboqe guslarsko dru{tvo.

Pobednik 21. Festivala je narodni guslar \or|e Tanovi} iz GD “Stara Hercegovina” iz Beograda, drugoplasirani je narodni guslar Sa{a Laketi} iz GD “Nikola Tesla” iz Obrenovca, a tre}e mesto osvojio je \or|ije Koprivica iz GD “Milo{ Obili}” iz Zemuna. Najuspe{nije guslarsko dru{tvo je “Radovan Be}irovi} Trebje{ki” iz Beograda.

Najboqe plasirani ~a~anski guslar Milan Mrdovi} je zauzeo osmo mesto, a Mili} [apowi} jedanaesto zbog li~nog peha, a prema bodovawu bi bio tre}i. Pobednicima je pehare uru~io narodni poslanik dr Aleksandar Radojevi}. O najboqim guslarima Srbije je odlu~ivao peto~lani `iri i tehni~ka komisija od tri ~lana i kontrolora Festivala, koje je delegirao Savez guslara Srbije. Kritirijumi kojima su se rukovodili u ocewivawu izvo|a~a bili su: pre svega izvornost srpskog epa, odnosno, da li su pesme iz Vukovog ili Wego{evog dela ili savremene, te`ina pesme, na~in guslawa i pevawa, no{wa, kontakt sa

^

publikom. Prema propozicijama jedna pesma je morala biti rimovana, a druga ne, dok su finalisti imali obavezu da izvode pesmu do 50 stihova. Jedno od pravila bilo je i da se zabrawuje izvo|ewe pesama dnevno politi~kog sadr`aja.

Odr`avawe festivala, ~iji su tro{kovi iznosili oko 650.000 dinara, finansijski je pimogla Skup{tina Grada kroz projektno finansirawe, deo je obezbedio Savez guslara Srbije, a ostatak sredstava obezbe|en je od donatora i dugogodi{wih prijateqa guslara i gusala, re~eno je na konferenciji za novinare pro{log ~etvrtka. Najavquju}i manifestaciju, predsednik lokalnog Dru{tva guslara Andrija Miliki} i potpredsednik festivalskog odbora Lola ^vrki} istakli su da su povodi za organizovawe 21. Festivala guslara Srbije obele`avawe 200 godina od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a, 900 godina od ro|ewa Stefana Nemawe i 17 vekova od potpisivawa Milanskog edikta i uspostavqawa ravnopravnosti hri{}anske religije.

Organizaciju festivala ^a~ak je zaslu`io zbog uspe{nog organizovawa 9. Republi~kog festivala 2001. i vi{edecenijskog uspe{nog rada guslarskog dru{tva “Tanasko Raji}”, koje se na ovogodi{wem Festivalu predstavilo sa osam takmi~ara, a me|u wima su i Milan Mrdovi}, aktuelni prvak Srbije, Mili} [apowi}, u vi{e navrata

PRIPREME ZA 26. SABOR FRULA[A SRBIJE “OJ MORAVO” U PRISLONICI

GRAD OBEZBEDIO DVA MILIONA DINARA - Sabor }e biti odr`an 26, 27. i 28. jula. onferencija za novinare Organizacionog odbora 26.

Sabora frula{a “Oj Moravo”, koji }e tradicionalno biti odr`an od 26. do 28. jula ove godine u Prislonci, okupila je pro{log ~etvrtka i predstavnike svih predtakmi~arskih cenatara u Srbiji.

O~ekivawa, da }e na finalno takmi~ewe do}i najboqi frula{i izrazili su Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, Dragomir Savi}, novi direktor Turisti~ke organizacije ^a~ak, koji je istakao da je “program Sabora usvojen, Savet Sabora formiran, a finansijski plan skoro zaokuru`en”, Gordana Mari} i sekretar Sabora Vera Ili}. Po{to je re~ o manifestaciji od posebnog zna~aja za grad, sredstva za realizaciju ove

K

republi~ke manifestacije u iznosu od oko dva miliona dinara obezbedio je Grad ^a~ak. Umetni~ki direktor Sabora bi}e Svetlana Cica Azawac, muzi~ki urednik u RTS-u, k}erka osniva~a Sabora, a doma}in Ostoja Mijajalovi}, preduzetnik iz Prislonice. Predsednik Saveta Sabora je Zoran Raji~i}.

Celo sabori{te bi}e ure|eno u etno stilu, a izlaga~ima rukotvorina i zanatlija }e za tu priliku bi}ti ustupqene odgvaraju}e drvene tezge. Saborska takmi~ewa }e se odvijati na monta`noj pokrivenoj

pozornici pored stadiona, a za publiku je planiran asfaltirani plato pored zgrade letwe pozornice. U TO^-u planiraju da obezbede i organizovan prevoz za sabora{e iz ^a~ka, kao i mogu}nost da gosti Prislonice posete manastir Vujan. Program sabora }e imati i svoje tradicionalne sadr`aje: Okrugli sto o fruli, Savetovawe o seoskom turizmu, takmi~ewe u pripremawu starih jela “Zlatne ruke”, takmi~ewe mladih frula{a, izlo`be.

Organizatori napomiwu da }e se kao i do sada truditi da ovu manifestaciju omasove, rekla je Gordna

Mari} i napomenula da kwigu o svim saborima u Prislonici pripremaju Radovan M. Marinkovi} i Zoran Raji~i}. Sa predstavnicima predtakmi~arskih centara iz Osonice kod @agubice, Boqevca, Bogati}a, Vrawske Bawe, Ra{ke, Gorwe Trep~e, Igro{a kod Brusa i I|o{a, razgovaralo se o organizacionim problemima, propozicijama, a obaveza organizatora je da frula{ima na predtakmi~ewima dostavi notne zapise i kompakt diskove sa kompozicijama, rekla je Mari}.

Z. L. S.

~etvrti po plasmanu, i mladi guslari. Organizacija ovakvog festivala ima i ekonomske motive, zbog zna~ajnog broja u~esnika i gostiju, rekao je ^vrki}. Finalnom takmi~ewu prethodila je audicija odr`ana u subotu u Bioskopu “Sutjeska”, na kojoj je izabrano 27 polufinalista koji su, sa 13 finalista od pro{le godine, nastupili u ve~erwem polufinalu koje je otvorio gradona~elnik Vojislav Ili}. Tom prilikom za finalno takmi~ewe u nedequ odabrano je 20 najboqih izvo|a~a. Specijalni gost Festivala bio je Bo`o Vu~urovi} iz Trebiwa, a u umetni~kom programu nastupio je KUD “Tansko Raji}” iz Qubi}a.

U~esnici Festivala posetili su u subotu stalnu postavku Narodnog muzeja, a u nedequ, na dan Svetog Vasilija Ostro{kog (slavu Saveza guslara Srbije) i crkvu Svetog kneza Lazara na Qubi}u gde je osve{tan slavski kola~.

Besedu o Boju na Qubi}u i Drugom srpskom ustanku odr`ao je istori~ar Radivoje Bojovi}, a nastupio je i Bo{ko Vuja~i}, jedan od najboqih guslara na srpskim prostorima. Doma}in GD “Tansko Raji}”, je po zavr{etku Festivala dobio sve pohvale za organizaciju i realizaciju ove manifestacije koja je protekla u najboqem redu.

Z. L. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

19

JUBILEJI VELIKANA NA 50. DISOVOM PROLE]U

WEGO[ - CRWANSKI - DIS

“O onome ko je kora~ao tako da su se za wim svi okretali, i onome ko je sedeo za stolom, tako da su svi videli da je odsutan, i o onom tre}em, koji je svake sekunde imao `equ da nas opomiwe svojom va`no{}u, a mi smo se pravili da to ne vidimo, i konstatacijom da su to “dakle, veliki pesnici”, govorio je u utorak uve~e u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” dr Milo Lompar, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu, na kwi`evnoj ve~eri posve}enoj velikanima srpske kwi`evnosti i wihovim povodima.

povode je prepoznao organizator, Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”, i to u okviru 50.

Disovog prole}a. Tako su na primeren na~in i u na{oj sredini obele`eni: 200. godi{wica od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a, 120. godina od ro|ewa “prevratnika i bunxije” u srpskoj litaraturi Milo{a Crwanskog i 110. godi{wica objavqivawa prve Disove pesme “Idila” u “Srpskom glasniku” 1903. Uvodne stihove kazivali su Slobodan Nikoli} i Qubi{a ]irkovi}, a odlomke iz dela trojice velikana kazivao je dramski umetnik Vitomir Vico Dardi}. Program su nastupima uveli~ali i gusalari Andrija Miliki} i Mili} [apowi}.

A

STRANSTVOVAWE - Konvencionalne prilike su razlog da se ~ovek ukqu~i u obele`avawe onoga {to smatra vrednim, ali, kada je re~ o unutra{woj saglasnosti izlagawa, one mogu biti ne mali izazov. Te{ko je re}i {ta bi moglo na prvi pogled povezivati ove pesnike. Malo ima podudarnosti u wihovim sudbinama. Prvi, Wego{ je bio vladika i vladar, pesnik po izboru, a vladar i vla-

dika po okolnostima. Drugi, Dis nije imao ni{ta od veze sa vla{}u. Putovao je vrlo uskim putevima tada{we Srbije, a zavr{io je stranstvuju}i i sawaju}i ono prole}e u kome }e se vratiti. Tre}i, Crwanski, putovao je puno i bespregledno.

Skoro bi se moglo re}i da nema ve}eg putnika od wega i u nekom smislu, on je obele`io ~itavu modernu dikciju u na{oj literaturi. S druge strane, postoji ipak neka podudarnost: Dis i Wego{ umrli su u istoj `ivotnoj dobi, Wego{ je imao 38, a Dis 37 godina. Wego{ je umro prirodnom, a Dis nasilnom smr}u. Crwanski je `iveo dugo i u tom smislu, ako je dug `ivot znak

PESNICI KOJE JE IZNEDRILO DISOVO PROLE]E

MLADI „DISOVCI“

l a d i “Disovci” Vladimir Stojni}, Bojan Vasi} i Mirko Jovanovi}, bili su akteri kwi`evne ve~eri pod nazivom “Ili jesi, ili nisi”, koje im je Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” posvetila pro{log ~etvrtka u okviru 50. Disovog prole}a u Galeriji Narodnog muzeja. Sva trojica su nosioci plakete “Mladi Dis” (ustanovqena 2003. godine za autora do 31 godine starosti), koju su zaslu`ili za najboqi rukopis prve pesni~ke zbirke na prethodnim manifestacijama. Kwige su im objavqene u ediciji “Tokovi”, koja afirmi{e mlade autore objavqivawem prve pesni~ke zbirke, a postoji od 1979. godine. Vladimir Stojni} iz Zemuna, pobedio je na konkursu za mlade autore 2008. godine sa rukopisom “Vreme se zavr{ilo”. Bojan Vasi} iz Beograda, plaketu “Mladi Dis” zaslu`io je 2009. za zbirku pesama “Sr~a”, a Mirko Jovanovi} iz Stare Pazove 2012. godine, ~ija je kwiga “Kamenolom”, kao 31. izdawe edicije “Tokovi” ove ve~eri posebno promovisana. Recenziju Vase Pavkovi}a pro~itao je Qubi{a ]irkovi}, a kroz pro-

M

uspe{no re{ene `ivotne jedna~ine, moglo bi se re}i da je on u tome uspeo - rekao je pored ostalog profesor Lompar dodaju}i da su i Crwanski i Dis, nevoqno stranstvovali, dok je Wego{ boravio na strani po sopstvenom izboru.

Govore}i o siroma{tvu, profesor Lompar je rekao da su, Dis posebno, a Crwanski mawe, bili siroma{ni. I jedan i drugi su putovali po svetu prebiraju}i novce iz jednog u drugi xep, dok je Wego{, iz najsiroma{nije od svih srpskih zemaqa, putovao za tada{we prilike gospodski i otmeno, jer je bio vladar i vladika. Dis i Crwanski su pro{li svetom neopa`eno, a za Wego{em se svet okretao na ulici, wegova pojava izazivala je veliku pa`wu, kako je to opisivao Qubomir Nenadovi}.

PESNI^KO ISKUSTVO: METAFIZIKA, RELIGIJA, MELANHOLIJA I NOSTALGIJA - Wego{evo pesni~ko iskustvo je religijsko, Disovo je postreligijsko. Neki lom se dogodio u ose}awu sveta {to daje dva sli~na lirska odgovora, koji se ipak razlikuju. Kod Disa taj lirski ton ima obele`ja metafizi~kog, preegzistencijalnog iskustva, melanholije i nostalgije, i to je ono {to ga pribli`ava Crwanskom.

Ali, vrlo je zanimqivo da obojicu povezuje i jedan stav prema svetu koji je vrlo anga`ovan, stav politi~kog revolta. Melanholija je uvek melanholija zbog ne~ega {to je pro{lo i {to je nepovratno, i ~ovek

PO ^EMU SU IH PAMTILI? Razlikovali su se u mnogo ~emu, a pesni~ke sudbine im nisu bile sli~ne. Wego{ je kao pesnik postao poznat i priznat posle svoje smrti, on je ujedno postao paradigma i u{ao je u kulturni obrazac. Retki su pesnici kojima to po|e za rukom, i naj~e}{e oni pogode “taktus i ose}awe sveta, tako da ih vi{e nije mogu}e izbe}i”. Andri} je jednom pi{u}i o Wego{u rekao da “ima u narodu jedna struna koja se na zvuk Wego{eva deseterca otvori i odziva kao {to se lozinka pojavquje i izaziva ta~an odgovor”. Dis je po~eo krahom i u nekom smislu postao “slu~aj” srpske kwi`evnosti, jer se ono {to je on imao da ka`e, razi{lo sa onim {to je kwi`evna norma i politi~ka tra`ila od wega. Postao je “zastava” kwi`evnosti kada ga vi{e nije bilo, upamtili su ga po sawala~kom i ~esto odsutnom pogledu i po izvesnoj izgubqenosti, koja je tako naseqavala prostor u kom bi ga ~ovek sreo.

Crwanski je postao “zastava” kwi`evnosti odmah na po~etku.

CRWANSKI: SPREMAN DA LUPI [AKOM O STO

gram je viodila bibliotekar Marija Radulovi}.

Mnogi me|u nagra|enima na Disovom prole}u potvrdili su svoj talenat osvajawem priznawa i na drugim pesni~kim konkursima, a neki su se i izdvojili na savremenoj poetskoj sceni. Sva tri pesnika su ovu nagradu do`ivela kao posebnu ~ast, ali i odsko~nu dasku za izlazak iz sveta anonimnosti i podsticaj za daqe stvarala{tvo, dobiv{i je na konkursu koji je, po wihovom mi{qewu, jo{ uvek sa~uvao kredibilitet. Svima je bio otvoren put za objavqivawe narednih zbirki pesama, a poezija je ono ~ime vole i `ele da se bave. Stihovi Disovih sledbenika kazivani su uz muzi~ku pratwu mladog ~a~anskog kantautora Nikole Radovi}a, finaliste ovogodi{weg serijala “Ja imam talenat”.

Z. L. S.

fi~noj vrsti pesni{tva i tu po~iwe jedna nit kontinuiteta - istakao je analiti~ki dr Milo Lompar.

Crwanskog su pamtili po bereu, nosio je francusku beretku, po energi~nom koraku, po spremnosti da se potu~e i po odlu~nosti da i u starosti svojoj lupi {akom o sto i ka`e: “Ja sam napisao “Roman o Londonu”, da poka`em Marku Risti}u, da sam `iv.” Dakle, bio je spreman da i u posledwim godinama svog `ivota demonstrira svoj veliki temperament. Objavio je svoju spremnost da sve promeni.

- To se nikada ne gleda dobrim okom, a u na{oj sredini pogotovo. Morao je da plati cenu za to, i to je da do kraja `ivota, strogo uzev. I kad su mu priznavali kwi`evni talenat, a s godinama i velikim delima koja je napisao, bilo je sve re|e mogu}e nepriznavati ga, nikad mu nisu priznavali dru{tveni rang. Wego{ je bio velikog dru{tvenog ranga, Dis i Crwanski ne. Bili su pesnici, a {ta to uop{te zna~i biti pesnik u jednoj kulturi, koja u prirodi svog prepoznavawa, kao da ne `eli da se identifikuje sa pesni~kim iskustvom. Ali oni su pripadali jednoj speci-

kru`i oko svog izgubqenog sredi{ta ili ciqa, unutar melanholije kojoj se vra}a.

To je karakteristi~no za Disa i to u wegovim reprezentativnim pesmama i vidimo, taj raskol izme|u duha i sveta, izme|u ~oveka i sveta, za wega je neprekora~iv. Ta dualisti~ka dimenzija sveta i duha jeste ne{to {to odgovara Disovom ose}awu sveta. Kod Crwanskog je tako|e ima, ima tuge za izgubqenim domom i zavi~ajem. U pesmi “Serbia” postoji stih: “Umre}u zbog tebe, a nismo se sreli”. Dis je govorio kao da hoda po nekom drugom svetu, od onoga koji mu se pojavio, uo~iv{i izvestan melanholi~ni ton u ~ovekovoj sudbini, na na~in na koji je to kod nas pre wega bilo retko vidqivo. Wego{ je ne{to od toga imao ve} u “Lu~i mikrokozmi”... Potpuna pesimisti~ka vizija ~ovekovog opstojawa, {to je ovde izneto u plamte}em Wego{evom stihu i pomirenosti sa egzistencijom. Centralno mesto Wego{evog stava je napor da se pomiri pesimizam sa tvrdom verom u Boga. To bi moglo zna~iti da je Wego{ prevashodno tragi~ni pesnik, dok su Dis i Crwanski u izvesnom smislu moderni pesnici, a moderni pesnik ve} ne mo`e da bude tragi~an, ili je to samo po izuzetku, pa su oni kako to izgleda melanholi~ni pesnici, koji u izvesnom smislu ne napu{taju onu neprekora~ivost izme|i ~oveka i sveta. Moderna literetura je ozna~ila i obnovu gnosti~kog iskustva istakao je, pored ostalog, profesor Lompar.

Z. L. S.

20

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Endru Koup

PAS [PIJUN 2 Vulkan izdava{tvo, “Vulkan~i}” za decu ara se povukla iz {pijuna`e i raduje se zaslu`enoj penziji, me|utim, weni planovi da u`iva u odmoru sa porodicom Kuk brzo }e biti raspr{eni. U pe}ini pored pla`e, deca su naletela na mre`u krijum~ara i Lara mora da im pomogne. Wene fenomenalne nove spravice visoke tehnologije vrlo su prakti~ne, a nakon uzbudqive i vratolomne jurwave, Lara }e se pobrinuti da zlo}e budu li{ene slobode i da svi budu bezbedni. Najzad mo`e da se vrati u penziju... Ili ne?

L

Elizabet Lupas

VOJVOTKIWA arbara od Austrije udaje se za Alfonsa II d’Estea, vojvodu od Ferare, u trenutku kada cela Evropa bruji o misterioznoj smrti wegove prve `ene Lukrecije Medi~i.

U veli~anstvenom gradu, u kojem se qubavne afere i zavere pletu oko vlastele i briqantnih slikara, pesnika i muzi~ara, Barbara okru`ena glasinama, zapo~iwe istragu o smrti prve vojvotkiwe uprkos zabranama i pretwama svog supruga. Prona{av{i dokaze o zaveri, poku{ava da do|e do istine.

Kako i za{to je ubijena Lukrecija medi~i, ~itaoci }e otkriti kroz Barbarinu lukavu igru, ali i putem Lukrecijinih komentara jer je ona, iako mrtva, ostala na ovom svetu, zarobqena mr`wom i `eqom da se razotkrije wen ubica.

B

ODLUKOM VLADE RS NARODNI MUZEJ I UMETNI^KA GALERIJA “NADE@DA PETROVI]” STEKLI ELITNI STATUS

USTANOVE KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA arodni muzej i Umetni~ka galerija “Nade`da Petrovi}” iz ^a~ka su Odlukom Vlade Republike Srbije, donetom na sednici od 30. aprila, stekle status ustanove kulture od nacionalnog zna~aja. Odluka objavqena u listu “Slu`beni glasnik” br. 41 od 10. maja 2013. godine odnosi se na ukupno 60 ustanova kulture iz cele Srbije. Me|u wima su Narodni muzej, Istorijski muzej, Muzej savremene umetnosti, Etnografski muzej, Muzej primewene umetnosti, Muzej nauke i tehnike i drugi muzeji, arhivi, galerije, biblioteke i pozori{ne ku}e

re od nacionalnog zna~aja”. Predloge Vladi RS davala je Komisija koju je formirala Vlada, a zna~ajno je bilo i mi{qewe Nacionalnog saveta za kulturu. Na prvobitnoj listi predloga bila su 32 kandidata.

Prema Zakonu o kulturi “Ustanova kulture od nacionalnog zna~aja, jeste ustanova koja ima nacionalnu i reprezentativnu ulogu u otkrivawu, stvarawu, istra`ivawu, prou~avawu, predstavqawu, {irewu i o~uvawu nacionalnih kulturnih vrednosti. Status ustanove kulture od nacionalnog zna~aja sti~e se aktom Vlade, na predlog

iz Beograda i Srbije, kao i Beogradska filharmonija, Narodna biblioteka Srbije, Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Muzej Vojvodine iz Novog Sada, Zavodi za za{titu spomenika kulture iz Beograda, Ni{a, Kraqeva, Vaqeva, Sremske Mitrovice, Smedereva, Subotice, Ansambl nacionalnih igara i pesama “Kolo”, Zadu`bina Ilije M. Kolarca, Beograd, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije...

Sve ustanove koje su stekle ovaj status saglasno Zakonu o kulturi, uz svoj naziv unose i oznaku “Ustanova kultu-

Ministarstva, uz prethodno pribavqeno mi{qewe Saveta.” Status se mo`e oduzeti u postupku na isti na~in na koji je ste~en. Sticawem ovog statusa ustanove kulture ~iji je osniva~ Republika Srbija, prioritetno se finansiraju iz dr`avnog buxeta, dok ostale ustanove od nacionalnog zna~aja imaju pravo na prioritetno finansirawe programa i projekata, koji se finansiraju, odnosno sufinansiraju iz buxeta Republike Srbije na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Z. L. S.

N

SKUP[TINA UDRU@EWA FRULA[A „VIDOVDAN”

NOVA IZVORNA PEVA^KA GRUPA dru`ewe frula{a i ~uvara srpske tradicije “Vidovdan” odr`alo je po~etkom maja redovnu godi{wu Skup{tinu kojoj su prisustvovali i ~lanovi, pre dva meseca osnovane istoimene peva~ke grupe na ~elu sa Lenom Deli}. Ona se godinama bavi izvornom pesmom i tom prilikom je postala ~lan Upravnog odbora i potpredsednik Udru`ewa, kao i Milan ^akarevi}, umetni~ki rukovodilac i profesionalni muzi~ar. Izve{taj o radu Udru`ewa u proteklom periodu podneo je predsednik Milan Kova~evi}, a skup je zdravicom pozdravio Miqko Milinkovi}, ~lan UO. Kova~evi} je navao da se Udru`ewe u prethodnom periodu suo~ilo sa problemom preregistracije i nedostatkom prostora za rad. Potpisan je i ugovor o kulturno-tehni~koj saradwi sa KUD “Milisav Petrovi}” iz Parmenca, kojim se obe strane obavezuju na zajedni~ko nastupawe gde to

U

dozvole uslovi manifestacije. Tom prilikom izvorna peva~ka grupa “Vidovdan” predstavila se sa dve pesme, a sekretar Udru`ewa penzionera grada Jovan Petrovi}, predlo`io im je redovno anga`ovawe na manifestacijama svog udru`ewa. Omasovqavawem Udru`ewa “Vidovdan” sti~u se uslovi za formirawe kulturno-umetni~kog dru{tva, a pomo} u formirawu

folklorne grupe i koreografijama ponudio je Momir Radisavqevi}, vi{egodi{wi koreograf u ~a~anskim dru{tvima. Lena Deli} je tom prilikom najavila u~e{}e izvorne grupe na manifestaciji “Raspevano Draga~evo”, a potom i na “Danima jorgovana”, posve}enim princezi Jeleni An`ujskoj u Dolini jorgovana u Kraqevu.

Z. L. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

IZLO@BA “STAROST” U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

„SRAMOTNA“ TAJNA O KOJOJ VAQA GOVORITI - Eho Vajdlovske narcisoidnosti oli~ene u ~ovekovoj `eqi da ostane zauvek mlad i lep i daqe glasno odzvawa, a ~ini se do`ivqava i svoj puni sjaj u savremenom svetu. Iako diktat mladosti, uprkos godinama, ~esto izaziva nezadovoqstvo zbog nedosti`nosti nametnutog ideala, stvaraju}i uvod u krizu i gubitak identiteta, od wega se nipo{to ne odustaje. Starost, koja se sagledava iskqu~ivo u svom negativnom ispoqavawu... postala je nepo`eqna dru{tvena kategotrija - bele`i kustos izlo`be Kristina Stefanovi} @ivanovi}.

vawe je nastavila u Londonu i ovom temom se bavi i daqe, ukqu~uju}i i portrete starih mu{karaca. U prate}em programu prikazan je film “Bajna vila” Marka Jevti}a, ura|en tako|e sa starim qudima.

- Nama je bilo veoma zna~ajno da iz razli~itih aspekata i posredstvom razli~itih medija obuhvatimo

zlo`ba “Starost”, otvorena pro{le srede u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” rezultat je anga`ovawa vi{e autora i institucija, kao i Nezavisnog udru`ewa “Perionica” iz Beograda.

Nakon otvarawa u Subotici, sada u ^a~ku, sa finalnom prezentacijom u Beogradu u novembru, ova neobi~na postavka otvara na hiperealisti~an na~in problematiku starewa i starosti, koje u savremenom vremenu, sude}i po odnosu prema ovom `ivotnom dobu, predstavqa “sramotnu tajnu o kojoj je potrebno govoriti”. Upravo tu misiju su sledile Jelena Bulaji} (1990, Vrbas) i Jovanka Stanojevi} (1979, Beograd), umetnice mla|e generacije. One su autori portreta starijih `ena, izra|enih kombinovanom tehnikom, klasi~nim crte`om na papiru, pastelom i akrilom.

Interesantno je kako su ove dve mlade umetnice dostigle takvu `ivotnu zrelost, koju su pokazale kroz umetni~ku zrelost, s obzirom da se takav talenat u ovakvoj dinamici `ivota ~esto gubi i ne prepoznaje. To dokazuje da i daqe postoje qudi koji se ne bave komercijalnim ve} `ivotnim fenomenima, jednom prirodnom ~ovekovom misijom, suo-

jednu {iroku temu, ti~e se svih nas, ali nije dovoqno obra|ivana, nije ni prisutna u razmi{qawima, ni u medijima, a ujedno da skrenemo pa`wu javnosti na problem diskriminacije starih osoba, ~esto i samo zato {to su stare - rekle su nam prilikom otvarawa postavke istori~arke umetnosti Irena [imi} i Kristina Stefanovi} @ivanovi}, kusotsi ove izlo`be i ~lanice Umetni~ke radionice “Perionica”.

Z. L. S.

I

~avawu sa kona~no{}u i rokom trajawa koje ima svako telo, a koju svesno ili nesvesno potiskujemo i zaboravqamo. Likovi na portretima su potpuno realni. Jelena Bulaji} je i{la u stara~ke domove, dru`ila se sa qudima koje je crtala, a Jovanka je crtala modele na Umetni~kim akademijama, neki su iz Minesote (SAD), {kolo-

IZLO@BA ARHITEKTURE U DOMU KULTURE

AMBIJENTI I PREOBRA@AJI gorwem holu Doma kulture 9. maja otvorena je izl`ba arhitekture “2+2 A”, Ateljea ADE i Studija S iz Beograda. Dok se Atelje ADE arhitekte Katarine Bosni} (1960, Pariz) i profesora arh. Zorana Bulaji}a (1950, Podgorica) predstavio temom “Ambijenti arhitekture”. Katarina Bosni} bavi se projektovawem i dizajnom, ima status samostalnog umetnika od 1986, a od 2010. je docent na Akademiji lepih umetnosti u beogradu na odseku za arhitekturu.

Bulaji} je od 2000. godine profesor na Fakultetu primewenih umetnosti u Beogradu, na odseku za unutra{wu arhitekturu, a od 2011. je imenovan za glavnog arhitektu Hrama Sveti Sava, od pro{le godine je i dekan mati~nog fakulteta. Sara|uju od 1986, a timski rad im je doneo mnoga priznawa i niz

U

21

KULTURA

izvedenih arhitektonskih projekata.

Wihove kolege iz Studija S, diplomirane arhitekte Dragana Stevanovi} (1966, Po`ega) i Oliver Stankovi} (1952, Kraqevo) bavili su se “Delotvornim preobra`ajem - Novim `ivotom prostora”. Oba autora imaju status samostalnog umetnika. Studio S su formirali 1999. godine, a wihova dela su se do sada ~etiti puta nalazila na NIN-ovoj listi najboqih realizovanih arhiotektonskih ostvarewa u prethodnoj godini. Dobitinici su Godi{we nagrade Udru`ewa likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije za stvarala~ke rezultate.

Vi{e nagrada dobili su i za izvedene enterijere. Na izlo`bi su prikazani izbori iz radova oba ateqea.

Z. L. S.

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21~.

Kejt Morton

DAVNI SATI Roman koji }e vas za~arati!

Od autorke romana „Zaboravqeni vrt“, Kejt Morton, dobili smo jo{ jedan sjajan roman, „Davni sati“, porodi~nu dramu sa elementima gotskog romana i trilera. U najboqoj tradiciji gotskih misterija, s kompleksnim likovima ~ija }e se priroda majstorski razotkrivati, Mortonova je napisala kwigu koja se ~ita sa lako}om iako nas sve vreme dr`i u napetoj neizvesnosti.

Idit Ber~il nikada nije bila bliska s majkom. Jednog popodneva sti`e im davno zagubqeno pismo sa povratnom adresom zamka Milderherst i taj doga|aj izaziva neobi~nu reakciju Iditine majke. Idi po~iwe da sumwa da je emocionalna udaqenost me|u wima oduvek bila paravan iza kojeg je majka krila neke stare tajne. Prate}i trag pisma, Idi odlazi u Milderherst, kod neobi~nih sestara Blajt i otkriva da je wena majka tu boravila kao trinaestogodi{wa devoj~ica za vreme II svetskog rata. Dve starije sestre su bliznakiwe i ve}i deo `ivota starale su se za mla|u, koja se promenila otkako ju je verenik ostavio 1941. Me|u oronulim zidinama zamka Idi traga za maj~inom pro{lo{}u i otkriva vi{e nego {to je o~ekivala – istinu o doga|ajima koji su se odigrali u „davnim satima“. Ovim o~aravaju}im delom Kejt Morton odaje po~ast klasicima goti~kog romana i ispreda bogatu zamr{enu pripovest o tajnama, strepwi i izgubqenoj qubavi.

Kejt Morton je ro|ena 1976. godine u Australiji kao najstarija od tri sestre u porodici. Jo{ je u detiwstvu zavolela kwige i bila strasni ~italac. Fakultetsko obrazovawe stekla je u Londonu na koled`u Triniti i u Kraqevskoj akademiji dramskih umetnosti. Master studije iz engleske kwi`evnosti zavr{ila je na Univerzitetu u Kvinslendu (Australija). Do sada je objavila nekoliko drama i tri romana (The House at Riverton, Forgotten Garden – Zaboravqeni vrt i The Distant Hours – Davni sati). Sva tri su do`ivela veliki me|unarodni uspeh.

Vawa Buli}

JOVANOVO ZAVE[TAWE Da li Miroslavqevo jevan|eqe krije mapu nestalog blaga templara?

Novi roman Vawe Buli}a, „Jovanovo zave{tawe“ je jo{ jedan sjajan triler koji odgovara na pitawe da li se blago templara nalazilo na Svetoj gori. Istraga o misterioznim ubistvima odve{}e novinara Novaka Ivanovi}a u vrtlog zamr{enih odnosa tajnih dru{tava i tajnih slu`bi. Svi oni koji su ostali „gladni“ jo{ ovakvih si`ea bi}e odu{evqeni {to im je Vawa Buli} pripremio sli~an triler koji kombinuje kontekst tajnih dru{tava i srpske istorije. Recept za bestseler!

U ^ikagu i Sankt Petrburgu, u isto vreme, ubijena su dva ~oveka sa istim imenom – Zoran Sedlar. Lanac ubistava se nastavqa u Beogradu, Moskvi, Solunu i Be~u. Sve ubijene povezuje – Miroslavqevo jevan|eqe: na ko`i u pazu{noj jami imali su istetovirane monograme iz najstarijeg srpskog }irili~nog spisa. Novinar Novak Ivanovi} kre}e tragom ovih ubistava i postaje zato~enik velike zavere u koju su upleteni mafija, dru{tvo „Za kraqa i otad`binu“, srpske i ruske diplomate, tajne slu`be, templari...

Novakov prijateq Oliver, majstor stripa, poku{ava da otkrije tajnu skrivenu u crte`ima i monogramima koji nisu su{tinski vezani za tekst Jevan|eqa. Kada saznaju da su originalne ko`ne korice Jevan|eqa zamew ene krajem trinaestog veka, kada su i templari bili na Svetoj gori, dva prijateqa odlaze u Hilandar u kojem se Miroslavqevo jevan|eqe nalazilo sedam vekova...

22

VODI^

Subota, 18. maj - “NO] MUZEJA”, jubilarna 10. po redu manifestacija. Programi: izlo`be arhitekture 2+2=A, 17.

Prole}ni anale, izlo`ba fotografije “GODINE ROKENROLA” i muzi~ki program “ROCK ARAUND A CLOCK”, holovi Doma kulture od 18 do 2 ~asa

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KAFE “[TO DA NE” Petak, 17. maj Svirka benda “REHAB”, 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Utorak i sreda, 21. i 22. maj - “TED - IZGUBQENI PUSTOLOV”, dugometra`ni animirani film, velika sala u 10 i 12 ~asova - “AN\EOSKI DEO”, igrani film rediteqa Kena Lou~a, velika sala u 20 ~asova KLUB „VELVET” Subota, 18. maj Zatvarawe sezone uz KU]NU MUZIKU, 22 ~asa

^etvrtak, 23. maj - Koncert hora Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, velika sala u 20 ~asova

Galerija “Risim” Petak, 18. maj u 20 ~asova - Projekcija nagra|enih filmova sa ovogodi{weg 60. “Kratkog metra”

Subota, 18. maj NO] MUZEJA u Galeriji “Nade`da Petrovi}”. Narodnom Muzeju, Istorijskom Arhivu, KC Lift, Galeriji Risim, Gradskoj biblioteci, Domu kulture, kafeu “@uta ku}a” i na Termama, od 18 do 2 ~asa

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Petak, 17. maj - “HAROLD I MOD”, komedija u produkciji Beogradskog dramskog pozori{ta, velika sala u 20 ~asova

„SRPSKI PAB” Subota, 18. maj Svirka benda “COTTON PICKERS”, 22 ~asa

KAFE KLUB „ENIGMA” Subota, 18. maj - Svirka benda “DIS STRESS”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 17. 5. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 18. 5. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 19. 5. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 20. 5. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 21. 5. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 22. 5. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 23. 5. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

23

24

SAOBRA]AJ

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

POMO] NA PUTU oza~ima iz Srbije verovatno nisu strane situacije kada zbog kvara na automobilu moraju da prekinu vo`wu na sred puta, me|utim malo ko u takvim slu~ajevima ima spremno re{ewe. Zbog toga treba imati u vidu da pomo} na putu u svako doba dana i no}i ne ko{ta puno - u najjeftinijoj varijanti svega 600 dinara godi{we.

Dvadeset~etvoro~asovna pomo} na putu obuhvata, pre svega, {lepovawe, popravke i savete, a pru`a je kako Auto-moto savez Srbije tako i brojne osiguravaju}e ku}e.

Vlasnici vozila koji imaju plitak xep i ne prave veliku kilometra`u imaju, recimo, na raspo-

samo na teritoriju Srbije - ka`u na sajtu “Moj auto”.

Da bi dobili takvu pomo} ~lanovi AMSS-a treba da pozovu broj “1987”.

Ina~e, u ovom savezu nude i drugu, skupqu ~lansku kartu koja nudi ve}e pogodnosti.

- Super ~lanska karta AMSS ko{ta 1.400 dinara godi{we. Pru`a znatno vi{e besplatnih usluga u Srbiji i Evropi. Na teritoriji na{e zemqe imate na raspolagawu besplatno {lepovawe do 100 kilometara ako se automobil pokvari, a u slu~aju havarije besplatno {lepovawe bez ograni~ewa kilometra`e. ^lanstvom se ostvaruje pravo na tri besplatne popravke na putu, refundaciju tro{kova do tri dana hotelskog sme-

lagawu osnovnu ~lansku kartu Auto-moto saveza Srbije.

- Osnovna karta ko{ta samo 600 dinara. Za taj iznos dobijate besplatno {lepovawe do 40 kilometara u slu~aju kvara ili nezgode. Tu su besplatni saveti i popravka vozila do 40 kilometara, pravni saveti, procena vrednosti vozila, izrada plana putovawa, ali i 20 odsto popusta na {lepovawe vi{e od 40 km. Ova pomo} se odnosi

{taja u slu~aju saobra}ajne nezgode i refundaciju tro{kova prevoza autobusom ili vozom, u slu~aju kvara ili havarije - isti~u na sajtu “Moj auto”.

V

Pomo} na putu nude i velike auto ku}e Gotovo sve velike automobilske kompanije svojim kupcima, pru`aju vi{estruku pomo} na putu i to potpuno besplatno. Pojedine kompanije tu uslugu pru`aju samostalno, druge

u saradwi sa poznatim ku}ama za asistenciju. Sve vi{e vozila je ~ak opremqeno i specijalnim ure|ajima, koji u slu~aju te`e havarije automatski alarmiraju kol-centar, policiju, hitnu pomo} - isti~u na sajtu “Moj auto” i doda-

marketing 032/342-276

ju da “Reno” za 11 evra godi{we poma`e i kada se “isprazni akumulator, izgube kqu~evi ili sipa pogre{na vrsta goriva”. ^ak i voza~ima koji ne pla}aju asistenciju na drumu, a automobil im se pokvari na nekom auto-putu,

AMSS na osnovu ugovora sa JP „Putevi Srbija“, besplatno uklawa vozilo do prvog izlaza sa auto-puta, odnosno do prvog pogodnog mesta koje }e omogu}iti da saobra}aj normalno funkcioni{e.

Osiguravaju}e ku}e S druge strane, osiguravaju}e ku}e imaju svoju tarifu kada je re~ o asistenciji na drumu.

- U „Dunav osigurawu“ za 20 evra dobijate godinu dana bezbri`nog putovawa u Srbiji i Evropi. Cena mo`e biti i mawa - 15 evra ukoliko imate wihovu polisu obaveznog auto-osigurawa, 12 evra ako je kasko polisa, a osam ako imate i jedno i drugo osigurawe. I u ovom slu~aju }ete dobiti pomo}, {lepovawe, mawe popravke i nadoknadu tro{kova sme{taja i prevoza.

Ipak, savet je da se sve ovo dobro prou~i pre polaska na put, jer postoje i neka ograni~ewa poput tro{kova preno}i{ta koje u Evropi ne sme da prelazi 70 evra po osobi - obja{wavaju na sajtu “Moj auto”.

25

BA[TE I BALKONI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

SA\EWE PERENA U LEJI rvo treba pripremiti povr{inu za sa|ewe, da zemqa bude rastresita i da u woj nema korova. Pojedine vrste perena imaju razli~ite zahteve kada je re~ o zemqi{tu, ali velikom broju ovih biqaka odgovara rastresita zemqa bogata humusom. Veoma je bitno na kojoj razdaqini }ete saditi perene. Nemojte ih saditi ni pregusto, niti suvi{e udaqenu jednu od druge.

Uputstvo za na~in sa|ewa biqaka prona}i }ete na etiketi koju ste dobili pri kupovini biqke. Sadite perene u grupama.

Tada je vizuelni efekat boqi, biqke }e rasti gu{}e, a korova ne}e biti, po{to je povr{ina “zau-

P

zeta�.

Pre sa|ewa u leju, perene iz saksije treba da izvadite, koren zajedno sa zemqom, tzv. busenom.

O{te}eni deo busena treba pa`qivo odvojiti prstima. Ukoliko preko cele leje naspete sloj od tri do pet centimetara zrelog komposta i pome{ate ga sa zemqom, kasnije ne}e biti potrebno da dodatno |ubrite zemqi{te.

Posle sa|ewa se preporu~uju organska |ubriva, jer imaju produ`eno dejstvo. Sve`e prekopanu zemqu oko biqke treba blago da pritisnete rukom. Na kraju, biqke treba dobro zaliti. Tako }e se zemqa sle}i i popuni}e se naslage {upqine.

Perene stare sa godi-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

nama. Vremenom sve mawe cvetaju, ili ogoqavaju u sredini. Zbog toga ih, u zavisnosti od vrste, treba izvaditi iz zemqe u razmaku od tri do sedam godina i podeliti ih.

Najboqe je deliti biqke a{ovom. Mawe biqke sa slabije razgranatim korenom mo`ete pa`qivo razdvojiti prstima. Samo se najja~i delovi biqke ponovo sade. Zdrave perene koje ste odvojili mo`ete posaditi u drugu leju ili saksiju. Slabi i propali primerci sa malo korena odla`u se u posebnu kantu za kompost.

Pripremila: N. R.

NOVE ATRAKTIVNE SORTE rilikom kupovine perena treba voditi ra~una o izboru prave sorte. Nove sorte }e vas pridobiti svojom lepotom i stasom. Ukoliko `elite da va{a leja izgleda sasvim druga~ije, trebalo bi povremeno da dodate nove sorte koje se razlikuju od ve} postoje}ih. U nove, atraktivne sorte ubrajaju se upadqive lepotice kao {to je tamnocrveni zvezdasti {tit, koji rasko{no cveta. U rasadnicima se mogu prona}i stamene i otporne sorte, prilago|ene na{im klimatskim uslovima.

Uzgajiva~i perena u posledwe vreme, pored rasko{nih cvetova, sve vi{e va`nosti daju atraktivnom li{}u. Krupan rast je jo{ jedna zna~ajna karakteristika mnogih novih sorti perena. Izvrsni primerci bogatog rasta su crvena geranija i jedna sorta floksa, ~ije ~vrste i jake izdanke ne mo`e lako pomeriti ni iznenadno nevreme tokom letwih dana. Ina~e,

P

postoji bar dvadesetak vrsta floksa, koji se razlikuju po boji cveta, wegovoj formi, pa ~ak i listu koji mo`e biti {aren.

U periodu kada biqke nisu jo{ procvetale neophodne su perene koje imaju atraktivno li{}e. Postoje sorte predvi|ene za senovite leje, koje se lako uzgajaju i dugotrajne su: nezaboravak, hosta, bergenija, kao i razli~ite vrste paprati

i ukrasnih trava. Ipak, wihovo stani{te nikako ne sme da bude u potpunoj senci.

Biqke sa upadqivim li{}em raznih oblika i boja odli~no se uklapaju u takozvane lisno-dekorativne leje. Boje cvetova u takvim lejama skoro su neprimetne i u drugom su planu, jer su mnogo upe~atqiviji kontrasti boja i oblika listova.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 17. maj

Subota, 18. maj

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 19. maj

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 22. maj

Utorak, 21. maj

Ponedeqak, 20. maj

^etvrtak, 23. maj

290C

280C

310C

300C

290C

280C

120C

100C

120C

120C

120C

130C

Delimi~no obla~no

Sun~ano

Sun~ano

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

Delimi~no obla~no

290C 130C

Ki{a

26

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

DE^IJA STRANA

NA[A DECA

osle nekoliko tmurnih i ki{nih dana, napokon je progrejalo sunce i mali{ani vrti}a “Kolibri” u Atenici provode pre podne napoqu, u dvori{tu. O sredwoj grupi brinu vaspita~ice Milica Nikoli} i Cana Brajovi}. One nam ka`u da deca u`ivaju u prirodi.

P

VRTI] „KOLIBRI”,

.

deca uzrasta ~etiri i pet godina

- Deci je najzanimqivije da budu napoqu, pa se i mi trudimo da provodimo dosta vremena van soba, i radimo sa wima, na primer, pokretne igre i de~iji ples.

Skoro smo sadili cve}e, bili su odu{evqeni time. Sada brinu o cve}u, zalivaju ga... - pri~a vaspita~ica Milica.

[TA RADI U^ITEQ?

Aleksa Glavowi} - U~iteq u~i decu da ~itaju.

Isidora Kaplarevi} - On se nalazi u {koli i tamo idu deca.

Duwa Rakovi} - U~iteq u~i decu da crtaju.

marketing 032/342-276

^UDA PRIRODE

PTICA SA BRKOVIMA

ti~ica koja pripada vrsti Larosterna inca jedna je od najzanimqivijih ptica na svetu, jer je odlikuju “brkovi” na kakvim bi joj i Salvador Dali pozavideo!

Wen neobi~ni “stajling” sastoji se iz sivog perja, crvenog kquna i dugih belih brkova. Duga je oko 40 centimetara, a `enke se ne razlikuju mnogo od mu`jaka. Mladunci su ne{to svetliji, a brkovi im rastu tek kada dostignu zrelost.

Brkata ptica nastawuje priobaqe Perua i ^ilea, a posledwih godina ubraja se u ugro`ene vrste, jer polako gubi prirodno stani{te.

U svetu je ostalo svega 150 hiqada jedinki, pa joj preti izumirawe, iako se jo{ uvek ne nalazi na listi kriti~no ugro`enih `ivotiwa.

P

svojih tela, ukqu~uju}i obrve i trepavice?

Da se bebe ra|aju bez ~a{ica u kolenima, javqaju im se tek u periodu od drugog do {estog meseca `ivota?

Da svaki put kada poli`ete po{tansku markicu unosite u organizam deseti deo kalorije?

Da Eskimi imaju preko 15 re~i za na{u re~ “sneg”?

Da se pacovi razmno`avaju tako brzo da dva pacova za 18 meseci mogu dobiti preko milion potomaka?

DA LI STE ZNALI?

Da krokodili ne mogu da izbace svoj jezik napoqe?

Da je nemogu}e polizati svoj lakat?

Da bi Barbika kada bi bila u prirodnoj veli~ini bila bi visoka 2,18 i imala bi mere 99-4684?

Da su sve{tenici u starom Egiptu ~upali sve dlake sa

\or|e @ivkovi} - Moja mama je u~iteqica i u~i veliku decu.

Vuk Slavkovi} - U~i decu matematiku.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Nagrada za najure|eniji {tand pripala Osnovnoj {koli “Mi}o Matovi}” iz Kati}a a namerom da manifestacija postane tradicionalna, Sajam {kolskog izdava{tva od pre tri godine organizuju [kolska uprava i Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu. Prethodnih godina manifestacija je odr`avana u ^a~ku, a ovogodi{wa je uprili~ena 10. maja u ivawi~koj O[ “Milinko Ku{i}”.

Svoje {tandove na Sajmu imalo je 11 {kola iz Moravi~kog okruga, a osim {kolskih listova, bro{ura, monografija, autorskih kwiga |aka i nastavnika, pojedine {kole su izlo`ile i raznovrsne rukotvorine u~enika, kojima oni tako|e iskazuju i razvijaju svoju kreativnost.

Svrstavaju}i ovu izlo`bu u dobre primere vannastavne aktivnosti Danijela Miki} Kova~evi}, prosvetni savetnik u [kolskoj upravi, ukazala je i na zna~aj manifestacije za profesionalnu orijentaciju u~enika: - Sigurna sam da }e se neki od u~esnika sajma u budu}nosti baviti kwi`evno{}u i novinarstvom, da }e sebe prona}i u poslovi-

S

27

IVAWICA

U O[ “MILINKO KU[I]” U IVAWICI

ODR@AN TRE]I SAJAM [KOLSKOG IZDAVA[TVA

U^ITEQI FILIPOVI]I RADILI U KATI]IMA [kola u Kati}ima, koja je nagra|ena za “Naj {tand”, nekada je nosila naziv Brezova~ka {kola, a osnovana je 1892. godine, za decu iz Brezove i [arenika koja su do tada poha|ala udaqenu {kolu u Milanxi. Prvi u~iteq je bio Radivoje @ivanovi} iz U`ica, a u sva ~etiri razreda te godine je upisano 88 |aka. Ba{ u to vreme donet je zakon po kome je osnovna ~etvororazredna {kola obavezna za svu decu, a u woj su u~ili ove predmete: srpski jezik sa slovenskim ~itawem, nauka hri{}anska, ra~unica sa geometrijskim oblicima, zemqopis sa srpskom istorijom, poznavawe prirode sa poqoprivrednim poukama, crtawe i lepo pisawe, ru~ni rad, gimnastika i pevawe. Me|u u~iteqima je bilo dosta bra~nih parova, a najpoznatiji u istoriji ove {kole bili su Bo`idarka i Milivoje Filipovi}, zaqubqenici u kwi`evnost i vlasnici izuzetne biblioteke koja se danas, kao wihov legat, ~uva u Gradskoj biblioteci u ^a~ku.

Osmogodi{wu {kolu u Kati}ima danas poha|a 130 u~enika i wihov broj se tokom posledwe decenije ne smawuje.

U^ENICA GOVORILA SVOJE STIHOVE Prethodni sajmovi {kolskog izdava{tva bili su propra}eni besedom kwi`evnika. Ovoga puta je iskusne stvaraoce iz sveta pisane re~i zamenila Teodora ]endi}, u~enica sedmog razreda O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini. Ona je kazivala stihove iz svoje prve kwige “Svemir u tebi”. Izdava~ kwige je {kola koju devoj~ica poha|a.

ma vezanim za kulturu i izdava{tvo.

Gorica Stanojevi}, direktor Regionalnog centra, podsetila je na obavezu svake {kole “da bude otvorena, kako za interno tako za eksterno okru`ewe, da se bori za kvalitet, razvija svoj marketing i ono najboqe {to ima, kao {to su rezultati sa takmi~ewa, izdava{tvo i vannastavne aktivnosti, plasira u javnost”.

Otvaraju}i manifestaciju, predstavnica lokalne uprave Nevenka Toma{evi} kazala da je sajam odli~na prilika za promociju {kola Moravi~kog okruga i razmenu iskustva izme|u wih. [kolu - doma}ina, koju poha|a 1.063 u~enika, ona je nazvala primerom dobre prakse, u ivawi~koj op{tini i van we. Prilikom

predstavqawa (svakoj {koli u~esnici sajma dato je pet minuta da to u~ini) re~eno je da ova obrazovna ustanova posti`e zapa`ene rezultate na takmi~ewima u oblasti nauke i sporta, da je pro{le godine bila organizator Dr`avnog takmi~ewa iz istorija i osvojila tre}e mesto, a ove godine pokrenula Me|uokru`nu olimpijadu, u saradwi sa {kolama iz Lu~ana, Ariqa i Po`ege. [kolu u kojoj je sajam odr`an Regionalni centar je nagradio jednodnevnim besplatnim seminarom, a Osnovnoj {koli “Mi}o Matovi}” u Kati}ima, ~iji je [tand progla{en najboqim, poklonio svoje publikacije. Za “Naj {tand” glasali su izlaga~i i organizatori na licu mesta, dok }e odluku o najboqem {kolskom listu i izdava~kom poduhvatu godine doneti stru~ni `iri, krajem maja.

E. V.

28

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

LU^ANI

NAJAVA DOGA\AJA: “KUMOVIJADA 2013”

[AHOVSKI SABOR U GORA^I]IMA

[ahovska manifestacija “Kumovijada”, koja je do sada tri puta organizovana u malom podjeli~kom selu Gora~i}i, bi}e otvorena sutra u podne i traja}e tokom vikenda. Organizatori smotre se nadaju da }e draga~evski {ahovski sabor svojim bogatim programom i ovaj put izazvati veliko interesovawe u~esnika i posetilaca smotre.

kosnica ovogodi{we draga~evske manifestacije je ekipno prvenstvo kumova u brzopoteznom {ahu, koje }e biti organizovano u Crkvenom domu, sutra u 13 ~asova, odmah nakon sve~anog otvarawa manifestacije. U istom terminu, u Osnovnoj {koli “Gora~i}i” bi}e uprili~en egzibicioni me~ univerzitetskih {ahovskih reprezentacija Srbije i Ma|arske. U Crkvenom domu, u 17 ~asova, bi}e odr`an i “Jelica kup u {ahu”. U~esnici ovog kupa odigra}e 9 kola po {vajcarskom sistemu.

U okviru manifestacije za qubiteqe nogometa bi}e organizovan i me|unarodni turnir u malom fudbalu”Jelica kup”, koji po~iwe u 11 sati. Prvog dana “Kumovijade” bi}e odigrana i revijalna ko-

O

{arka{ka utakmica, u kojoj }e snage odmeriti KK “Borac” iz ^a~ka i studentska ekipa Visoke {kole za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo, koja je pobedila na me|unarodnom univerzitetskom takmi~ewu pro{le godine u Barseloni.

U nedequ, 19. maja, tokom prepodneva bi}e organizovano ekipno prvenstvo osnovnih {kola Draga~eva u {ahu.

Drugi dan “Kumovijade” obele`i}e gran pri turnir [ahovskog saveza centralne Srbije pod nazivom Otvoreni vikend turnir “, sa ukupno devet kola. Tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju. Turnir }e biti organizovan po pravilima FIDE za ubrzani {ah. Nagradni fond iznosi 111.000 dinara, a organizatori }e obezbezbediti i specijalne nagrade za najboqe plasirane u~esnike {ahovskog sabora u razli~itim kategorijama takmi~ewa.

U~esnici {ahovskog turnira i posetioci manifestacije ima}e priliku da posete Muzej Gora~i}ke bune i prisustvuju promociji kwige “Gora~i}ka buna 1893”, ~iji su autori kwi`evnik Radovan M. Marinkovi} i wegov sin Zoran.

Organizatori manifestacije su {ahovski klubovi “Jelica” Gora~i}i, “Mladost” Lu~ani i “Draga~evo” Gu~a, a generalni sponzor Visoka {kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo iz ^a~ka. Pokroviteqi ovogodi{we “Kumovijade” su op{tina Lu~ani, Centar za sport i kulturu i Dru{tvo Draga~evaca i prijateqa Draga~eva iz Beograda.

V. S.

NO] MUZEJA U GU^I

ubilarna, 10. po redu, No} muzeja ove godine bi}e organizovana u 68 gradova i mesta u Srbiji. Ova tradicionalna manifestacija na poseban na~in bi}e uprili~ena i u Gu~i. Za sve one koji neguju veliku qubav prema bogatoj kulturnoj ba{tini, svoja vrata }e, sutra, {irom otvoriti Udru`ewe samoukih slikara i vajara Draga~eva, ~iji su ~lanovi osmislili interesantan program. Posetioci sutra{weg kulturnog doga|aja ima}e priliku da pogledaju stalnu postavku dela draga~evskih umetnika, koja

J

„[ETWA KROZ ^AROLIJU VREMENA” obuhvata 168 eksponata.

Program po~iwe u 18 ~asova otvarawem likovne radionice u kojoj }e u~estvovati deca iz Gu~e. Od 20 ~asova do pono}i, peva~ka dru{tva “Draga~evke” i “Draga~evci” izvodi}e izvorne narodne pesme. Ovaj segment programa nosi naslov: “Zapevajde

moje grlo belo, da te ~uje Draga~evo celo”. U nastavku predvi|enog programa svoja vajarska dela predstavi}e Nika Nikola Stoji}. Posetioci manifestacije }e u`ivati u dru`ewu sa slikarima, a oni }e im otkriti svoje tajne slikarskog ume}a. Za velike qubiteqe umetnosti, bi}e to je-

dinstvena prilika da se oprobaju u izradi jednostavnih reqefnih motiva u lipi. ^lanovi Udru`ewa samoukih slikara i vajara predstavi}e, tom prilikom, i svoj katalog.

Specijalni program “[etwa kroz ~aroliju vremena” traja}e od pono}i do dva sata. Zatim }e

besediti kwi`evnik Jovi{a Slavkovi}. Zavr{nica ve~eri bi}e posve}ena pobednicima i truba~kim orkestrima.

Udru`ewe samoukih slikara i vajara Draga~eva je osnovano u decembru 1974. godine. Od nastanka, pa do dana{wih dana, wegovi pripadnici su nastojali da neguju tradiciju ikonoslikara i klesara, koji su stvarali sredinom 19. veka. Danas Udru`ewe ima 46 aktivnih ~lanova.

Sutra{wa No} muzeja za sve wih bi}e sjajna prilika da podele svoje ume}e sa drugima i obogate kulturni `ivot Draga~eva. V. S.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

29

LU^ANI

DVE DECENIJE USPE[NOG RADA DRAGA^EVSKE FIRME “TEHNODRVO” U GORA^I]IMA

DOBAR MODEL ZDRAVOG I STABILNOG POSLOVAWA Kada se udru`e znawe, upornost i principijelan stav ne izostaje uspeh. Dobar, ali, itekako, redak primer stabilnog i zdravog poslovawa na na{im prostorima oli~en je u malom, ali uspe{nom kolektivu, na ~ijem ~elu stoji vlasnik i direktor firme Sre}ko Popovi}, po struci ma{inski in`ewer. Preduzetni~ku karijeru je zapo~eo 1992. godine, kada je napustio ~a~ansku Fabriku reznog alata i zajedno sa sestri}em Milunom Ru`i~i}em osnovao firmu “Tehnodrvo”, koja i danas, nakon dvadeset godina, posluje pod istim imenom. Prvu ma{inu za izradu {tapi}a za sladoled samostalno su napravili i ona je daleko mawe ko{tala od onih fabri~kih. Korak po korak, zahvaquju}i entuzijazmu vlasnika, mala radionica prerastala je u ozbiqan pogon u kome su, iz godinu u godinu, proizvodili sve vi{e predmeta od drveta, tako da se “Tehnodrvo” danas slobodno mo`e svrstati me|u vode}e proizvo|a~e drvene galanterije u Srbiji.

“Tehnodrvo” se bavi proizvodwom ~a~kalica, {tapi}a za sladoled i ra`wi}e, drvenih elemenata za izradu ~etki, {tapova za metle, dr{ki raznih profila, galanterije za doma}instvo i briketa za grejawe. Ovo preduze}e se bavi i rezawem trupaca i proizvodwom elemenata

prilikom izrade razli~itih drvenih predmeta, koriste za izradu briketa za grejawe sopstvenog pogona ili tr`i{te.

U ovoj stabilnoj draga~evskoj firmi dohodak ostvaruje deset zaposlenih radnika na neodre|eno vreme. Me|u wima su i ~etiri `ene. Tokom letweg perioda,

po zahtevu kupca.

- Nikada nismo koristili kredite, niti bilo kakve dr`avne subvencije. Ni dan danas to ne praktikujemo. Bankarske kamate su isuvi{e visoke i ne `elimo da koristimo takav vid finansijske pomo}i. Ma{ine koje koristimo u pogonu uglavnom smo samostalno napravili, jer su one izuzetno skupe na svetskom tr`i{tu i nema ih u doma}oj proizvodwi, tako da nas je wihova izrada daleko mawe ko{tala, jer smo u wu investirali mnogo znawa i iskustva ka`e Sre}ko Popovi}, dodaju}i da su od samog starta mnogo pa`we posve}ivali ekonomi~nosti u proizvodwi. Vodili su ra~una o svakom ulo`enom dinaru i nastojali da repromaterijal iskoriste u potpunosti, tako da se strugotina i kora, koje ostaju

zbog uve}anog obima posla, anga`uju i dopunsku radnu snagu. Popovi} isti~e da bi preduze}e moglo i da pove}a broj zaposlenih, ukoliko bi dr`ava smawila optere}ewa i obezbedila svim privrednicima Srbije normalno poslovawe. Posebno mu smeta {to dr`ava primewuje razli~ite ar{ine za otvarawe novih radnih mesta, kada su u pitawu doma}i proizvo|a~i i strane kompanije.

Smatra da bi, najverovatnije, i mnoge na{e doma}e firme zaposlile vi{e radnika, ukoliko bi za svako novo radno mesto dobijale velike finansijske stimulanse, kao {to je to bio slu~aj prilikom dolaska “Fiata” u Srbiju.

- Ovo je model zdrave firme, koja posluje na principu da se ne zadu`uje. Nema ka{wewa plata i

Sre}ko Popovi}, vlasnik firme „Tehnodrvo“

sve ra~une dobavqa~ima redovno i na vreme izmirujemo. @elim da tako nastavimo i daqe. Razvoj firme baziramo na akumulaciji sredstava od sopstvene proizvodwe. I ubudu}e }emo na taj na~in raditi, jer se ispostavilo da je to dobar na~in polovawa - isti~e Popovi}, obja{wavaju}i da je

ova mala porodi~na firma, u kojoj rade ro|aci i kom{ije iz sela, interesantnim asortimanom dr-

vene galanterije i kvalitetom proizvoda ostvarila zna~ajan prodor na doma}em i stranom tr`i{tu. “Tehnodrvo” svojim proizvodima snabdeva najpoznatije trgovinske lance u Srbiji “Merkator” i “Intereks” i sve zna~ajnije veleprodaje u Moravi~kom okrugu. Rade i za velike fabrike

poput “Metalca” iz Gorweg Milanovca i “Tise” iz Be~eja. Imaju i izvozni program drvene ga-

lanterije, za kupce sa prostora biv{ih jugoslovenskih republika, a izra|uju i specijalne proizvode za italijansko tr`i{te.

Proizvodni program ovog preduze}a nema konkurenciju na doma}em tr`i{tu, ali, kako ka`e Popovi}, svi proizvodi koje izra|uju nalaze se na udaru `estoke konkurencije uvozne robe ovakvog tipa.

- Dr`ava bi trebalo da pomogne doma}e proizvo|a~e i to smawewem finansijskih optere}ewa i uvo|ewem subvencija koje bi svele na{e tro{kove proizvodwe na neku podno{qiviju meru, recimo u oblasti energenata. Na{e tr`i{te optere}uje, slobodno mogu da ka`em, ucewiva~ka konkurencija od strane velikih stranih kompanija, koje te`e da polako i sigurno uni{te srpsku proizvodwu. Smatram da bi trebalo dati prioritet na{im doma}im proizvodima, jer se danas u uslovima ekonomske krize mnogo te{ko zara|uje novac i opstaje

na tr`i{tu - procewuje Popovi}, isti~u}i da su rad, znawe i dobra organizacija jedine prave formule uspe{nog poslovawa u svim, a posebno u ovakvim vremenima. On dodaje da je naplativost robe najve}i problem srpske privrede i smatra da bi mnoge firme, koje su trenutno na samoj ivici opstanka, veoma brzo stale na zdrave noge, ukoliko bi se obezbedila sigurnost na tom planu.

Dok Sre}ko razmi{qa o novim proizvodima i analizira kretawa na tr`i{tu, wegov dvadesetdvogodi{wi sin Stefan sti~e praksu u razli~itim segmentima proizvodwe. Deo radnog vremena provodi i u kancelariji, jer }e, kada vreme do|e, i on stati na ~elo ovog uspe{nog kolektiva.

V. S.

30

SPORT

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

OKRU@NA LIGA

GRADSKA LIGA

SPARTAK „PREGAZIO“ VUJAN PARMENAC NAJUBEDQIVIJI U 18. kolu Gradske lige dve najboqe ekipe, Parmenac i Mladost, zabele`ili su sigurne i ubedqive pobede.

Parmenac je savladao Preme}u, 6:0. Golovi su pqu{tali i u Dowoj Trep~i, gde je Mladost savladala Zadrugar 1:5. Rakova i Planinac su podelili bodove igraju}i nere{eno 2:2, a ^a~ak 94 je pobedio Moravu u Mojsiwu, 1:2.

TABELA ode}i dvojac Okru`ne lige Draga~evo i Slatina pobedili su pro{log vikenda na gostovawima. Draga~evo je savladalo Luwevicu, 5:2, a Slatina Jedinstvo iz Kowevi}a, 0:2.

Najubedqiviju pobedu odneo je Spartak koji je “pregazio” Vujan sa ubedqivih 6:1.

Svih {est golova postigli su razli~iti igra~i, Jovanovi}, Jankovi}, Tutunovi}, Simovi}, Smiqani} i Smolovi}. Sve napetija postaje i borba za opstanak. Napre-

V

TABELA 1. Draga~evo 2. Slatina 3. Jedinstvo K 4. Miokovci 5. Rudar 6. Mladost 7. Spartak 8. Ov~ar

dak je slavio protiv Rudara u Bresnici, 1:2, Morava je u Atenici pobedila Mladost, 3:4, a Brezak u Prawanima Ov~ar, 5:3.

Drugu pobedu u prole}nom prvenstvu zabele`ilo je i Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice. Jedinstvo je na gostovawu pobedilo Dowu Vrbavu, 0:3. Kod ku}e su slavili Miokovci koji su ubedqivo savladali Kotra`u Franckomerc, 5:0.

9. Jedinstvo GG 10. Dowa Vrbava 11. Morava 12. Napredak 13. Kotra`a FK 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

58 57 47 42 41 41 40 36

32 32 29 28 27 25 22 6

26. kolo 18. i 19. maj, 17 ~asova Vujan - Miokovci Kotra`a - Dowa Vrbava Jedinstvo GG - Jedinstvo K Slatina - Mladost, subota Morava - Brezak Ov~ar - Luwevica Draga~evo - Rudar Napredak - Spartak

1. Mladost 2. Parmenac 3. Budu}nost 4. Zadrugar 5. Rakova

42 40 31 24 23

6. Preme}a 7. Morava 8. ^a~ak 94 9. Planinac 10. Strelac 11. Malba 12. Polet

22 21 18 16 12 8 0

19. kolo Budu}nost - Zadrugar Mladost - Rakova Planinac - Morava ^a~ak 94 - Strelac Malba - Preme}a Parmenac - Polet, van konkurencije

OKRU@NI I GRADSKI FUDBALSKI SAVEZI

PROSLAVILI VASILIJA OSTRO[KOG

F

udbalski savezi ^a~ka i Moravi~kog okruga proslavili su u nedequ Svetog Vasilija Ostro{kog.

KARATE KLUB SLOBODA

MARKO RAJI^I] [AMPION DR@AVE

Gradski savez je po~eo da slavi pro{le, a okru`ni ove godine. Rezawe slavskog kola~a obavio je sve{tenik Jovo Markovi}.

Doma}in slave bio je predsednik FSMO Haxi Goran Milovanovi}.

Dogodine ta du`nost pripa{}e Predragu Teofilovi}u, predsedniku Nadzornog odbora FSMO. - Ove godine smo slavili u naju`em krugu.

Kada je re~ o planovima, nadam se da }emo i daqe biti uspe{ni, kao i do sada - rekao je tom prilikom generalni sekretar FSMO Milo{ Stevani}.

Z. J.

FUDBALSKI SAVEZ ^A^KA DOBIO NOVOG ^LANA

OSNOVAN KLUB LUGOVI Vi{e od 50 delegata i gostiju prisustvovalo je nedavnoj Osniva~koj skup{tini Fudbalskog kluba Lugovi. Tom prilikom izabrano je i rukovodstvo, ~lanovi Upravnog odbora i predsednik kluba.

- Svi }emo ulo`iti dosta truda da bismo funkcionisali {to boqe - obe}ao je

aratisti ~a~anske Slobode ponovo su ostvarili veliki uspeh na Otvorenom prvenstvu Srbije u izuzetno jakoj konkurenciji. Takmi~ewe je 12. maja odr`ano u Despotovcu, a u~estvovalo je 920 kvalifikovanih takmi~ara iz cele Srbije.

Junior Marko Raji~i}

K

osvojio je u borbama zlato i postao {amipon Srbije, dok je kadetu Vladimiru Savi}u pripalo tre}e mesto. U istoj disciplini Andrej Gruji~i} je bio drugi. Marko Raji~i} je u ekipnoj konkurenciji osvojio drugo mesto.

Tre}e mesto u katama zauzeli su Slobodan Luki} i

Andrej Gruji~i}.

Uskoro }e karatisti Slobode okon~ati jo{ jednu uspe{nu polusezonu. Zavr{nica ih o~ekuje 26. maja, kada }e u hali “Mladost” biti odr`an tradicionalni turnir “^a~ak open”.

Slobodan Ota{evi}, novoizabrani predsednik FK Lugovi.

Od predstvanika okru`nog i gradskog Fudbalskog saveza Milo{a Stevani}a, Petra Davidovi}a i Vidoja Jovanovi}a, Lugovi su za po~etak dobili garnituru {tucni i tortu.

31

SPORT

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

BICIKLIZAM

MATEJ MUGERLI POBEDNIK 20. KLASIKA ako su organizatori i najavqivali, Slovenci su se pokazali kao ubedqivi favoriti 20. trke Klasik Beograd - ^a~ak. Wihovim takmi~arima pripalo je prvo i tre}e mesto. Najbr`i na ciqu, 3:06:34, bio je Matej Mugerli, biciklista slovena~ke ekipe Adria mobil. Drugi je bio Ma|ar Kusztor Peter iz ekipe Utenslnord i tre}i Matejin klupski drug Toma` Nose. Od srpskih takmi~ara, najboqi plasman imao je Ivan Stevi}, sedmo mesto, a istu poziciju zauzela je i na{a reprezentacija. Takmi~ari BK Borca Marko Danilovi}, Stefan Stefanovi}, Goran Antonijevi} i Jovan Zekavica osvojili su 12, 22, 40. i 44.

K

mesto.

- Vrlo te{ka trka, naro~ito na posledwem brdu.

Uspeo sam da u sprintu budem hitriji od Kusztora izjavio je ne konferenciji za novinare ovogodi{wi pobednik klasika. Kao i ostali takmi~ari, on je pohvalio organizaciju trke i napomenuo da su takmi~ewa u Srbiji bezbednija nego u Italiji ili Austriji.

- Vrlo sam zadovoqan

vimo beg, ali su wih trojica bili nedosti`ni. Srebrna medaqa na Balkanskom {ampionatu nije lo{a, ali iskreno, nadao sam se boqem plasmanu od sedmog mesta na Klasiku.

Imao sam taj peh da se raz-

bolim po~etkom sedmice, tako da me je to dosta unazadilo. Lo{e sam se postavio i u sprintu, a skoro nije bila ovako jaka i dobra trka - re~i su osvaja~e srebra na Balkanskom prvenstvu Ivana Stevi}a.

U ime pokroviteqa trke, Grad ^a~ka, gradona~elnik Vojislav Ili} obe}ao je da }e 21. Klasik biti jo{ boqe organizovan.

Ili} je u subotu i otvorio takmi~ewe na Trgu Republike u Beogradu. Medaqe i pehare pobednicima su podelili gradsko rukovodstvo, predsednik BK Borac dr Vladimir Milo{evi}, prvi ~ovek Balkanske biciklisti~ke unije Emin Muftoglu i dvostruki olimpijac iz ^a~ka Mi}o Brkovi}.

Ovogodi{wa trka Beograd - ^a~ak bodovana je za Biciklisti~ku ligu Srbije, a u sklopu we vo`eno je otvoreno prvenstvo Balkana.

Z. J.

HRONOMETAR

POBEDNICI KLASIKA Beograd ^a~ak

Balkanski [ampionat

svojim rezultatom. Bio sam u prvom begu od 12 voza~a, ali kada je do{lo do selekcije na brdu, ostali smo nas trojica. Trka je odli~no organizovana, put {irok i nije zadavao probleme - potvrdio je i drugoplasirani Kuszor Peter.

On i Slovenci ostalima su pobegli na Rudniku, koji je za sve bicikliste najja~a prepreka.

- Poku{ali smo da ulo-

1. Matej Mugerli, Adria mobil 2. Kusztor Peter, Utenslnord 3. Toma` Nose, Adria mobil

Dan posle Klasika, u nedequ, je odr`ano Prvenstvo Balkana u individualnoj vo`wi na hronometar. Trka je vo`ena na delu puta ^a~ak - Prawani, u Miokovcima. Start i ciq bili su kod firme “Domis�.

Stazu od 22,8 kilometara prvi je pre{ao reprezentativac Turske Reis Rasim, dugi Moldavac Tanovichi Nicolae, a tre}i Grk Sekelaridis Magkouras Noefutos. Najboqe plasirani takmi~ar iz Srbije bio je reprezentativac i ~lan BK Borac Marko Danilovi}, koji je na ciq stigao 11.

1. Unalap Rexep, Turska 2. Ivan Stevi}, Srbija 3. Kastratas Haralampos, Gr~ka

Biciklistika liga Srbije

1. Ivan Stevi}, OBK Beograd 2. Marko Stankovi}, Metalac Kraqevo 3. Marko Danilovi}, Borac ^a~ak

32

SPORT

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

FK BIP SUTRA ORGANIZUJE MEMORIJALNI TURNIR

ZA CUNETA I TOKA F

udbalski klub BIP u subotu, 18. maja, po peti put organizuje Me|unarodni memorijalni turnir “Jovan Gojkovi} Cune i Vladimir Tokovi} Toko”. Takmi~i}e se de~aci ro|eni 1999. godine iz sedam ekipa, Crvena zvezda, Vojvodina, BIP, Borac, Zadrugar Dowa Trep~a, ^ukari~ki, a ove godine u goste im dolazi i ukrajinski klub Muka~evo.

Svi me~evi bi}e odigrani na stadionu FK BIP. Prvu utakmicu doma}in i Zadrugar odigra}e u 8 ~asova.

Sve~ano otvarawe turnira je u 11 sati.

- Uz pomo} Zadrugara i Borca, BIP je maksimalno posve}en ovom turniru. Na taj na~in odu`ujemo se na{im prijateqima Cunetu i Toku. Nikada ih ne}emo zaboraviti - rekao je Nenad Stankovi}, predsednik FK

BIP, na konferenciji za novinare u gradskom Fudbalskom savezu.

Generalni sponzor je kompanija AD “BIP”, a organizaciju turnira pomogla je i lokalna samouprava.

- Pratio sam i video da je iz godine u godinu turnir sve boqi i boqi. To je i prilika da se Grad i klubovi u kojima su potekli odu`e ovoj dvojici igra~a.

Da}emo sve od sebe da i u budu}e poma`emo ovakve doga|aje - obe}ao je Vladan Mili}, predsednik gradske Komisije za sport.

Trebalo je da na turniru u~estvuju Istra iz Pule, gr~ki Iraklis, ^elik iz Zenice i kru{eva~ki Napredak, ali su oni u posledwem trenutku otkazali dolazak. Organizatori nameravaju da slede}e godine dovedu jo{ vi{e takmi~ara. Mladi fudbaleri

BIP-a i kluba Mladost radost u~estvovali su na turnirima u ukrajinskom gradu Muka~evu. Sada Ukrajinci dolaze kod nas i ^a~ani su na potezu da uzvrate jedno izvanredno gostoprimstvo.

- Nas su tamo prozvali

“Cvet turnira”. Na svakoj utakmici smo nosili zastavu ^a~ka i Srbije, a deca su pevala himnu “Bo`e pravde”. Bili smo primqeni na najvi{em mogu}em nivou - potvr|uje ~lan Organizacionog odbora Memorijalnog turnira Slo-

bodan Jak{i}.

U ponedeqak, u 17 ~asova, na stadionu FK BIP bi}e odigrana tradicionalna revijalna utakmica koju igraju veterani, Cunetovi i Tokovi prijateqi.

TENIS

FINALE PRIPALO KRAGUJEV^ANKI d subote do ~etvrtka na Slobodinim terenima odigran je Seniorski turnir prve kategorije iz kalendara Teniskog saveza Srbije. Turnir je trajao nekoliko dana du`e, po{to su me~evi u nedequ i ponedeqak odlo`eni zbog ki{e. U~estvovalo je vi{e od 70 tenisera iz klubova {irom Srbije.

Kod devojka u finalu je pobedila Isidora Pejovi}, ~lanica TK Rado iz Kragujevca. Ona je savladala Isidoru Radojkovi} iz Crvene zvezde sa 2:1 (6:4, 7:6, 7:5).

Mu{karci su u sredu igrali ~etvrtfinale i polufinale, a ju~e finale. U finalu su se sastali Luka Ili}, klub Kraqevo i Ogwen Jovanovi} iz beogradskog Vinera.

O

Z. J.

BE@ANIJA - BORAC 0:1

KONA^NO POBEDA U GOSTIMA

rotiv Be`anije, u 29. kolu Prve lige Srbije, fudbaleri Borac su zabele`ili prvu pobedu na strani. Tri boda gossti su odneli u samoj zavr{nici, kada je Ostoji} u 90. minutu zatresao sopstvenu mre`u. Prethodno su ^a~ani vi{e od pola sata igrali sa igra~em mawe, zbog iskqu~ewa Jeremi}a.

U 30. kolu Borac igra kod ku}e sa Novim Sadom.

P

Utakmica je u subotu u 17 ~asova. Metalac iz Gorweg Milanovca u 30. kolu gostuje Slogi iz Kraqeva, a Mladost iz Lu~ana Teleoptiku.

SRPSKA LIGA ZAPAD

GRADSKI DERBI

U 27. kolu u nedequ, u 16,30 ~asova, sastaju se Sloboda ^a~ak i Polet Qubi}. Utakmica }e biti odigrana na stadionu FK Sloboda. U 26. kolu Polet je kod ku}e savladao Radni~ki Stobeks sa 4:3. Sloboda je trijumfovala u gostima protiv Vuji} Vaqeva 1:2.

ZAOSTALO 20. KOLO Radni~ki Nova Pazova

0:1

Borac ^a~ak

otpredsednik Ko{arka{kog saveza Srbije Dejan Toma{evi} poslao je nedavno pismo gradona~elniku ^a~ka Vojislavu Ili}u i organizatorima zavr{nog turnira Heba juniorske lige klubu Borac Mocart sport.

Kako je Toma{evi} naveo, ^a~ani su do sada najboqe organizovali finale osmorice najboqih u juniorskoj konkurenciji.

“Sve {to je bilo do organizatora ura|eno je bez ijedne zamerke, po~ev od pripreme dvorane, promocije turnira, marketin{kih aktivnosti, odnosa prema u~esnicima i gostima, usluge i svega svega {to je bilo potrebno da svi ose}amo da smo u centru ko{arka{kih zbivawa u Srbiji. Apsolutno ste,

P

vi{e nego {to smo o~ekivali, opravdali odluku da organizaciju jednog zna~ajnog turnira poverimo Va{em gradu i klubu.

Ono {to je mene posebno radovalo je brojnost publike, ali jo{ vi{e od toga struktura publike. Ve}inu prisutnih ~inila je omladina, gotovo 80 odsto, a polovinu pripadnice ne`nijeg pola i to uglavnom mla|e.

Ovim putem izra`avam

veliko `aqewe zbog na~ina na koji je turnir okon~an i izviwavam se u li~no i u ime Saveza, ukoliko smatrate da je i deli} odgovornosti na nama.

Bi}emo slobodni da ubudu}e jo{ vi{e ra~unamo na Va{u podr{ku u organizaciji ovakvih i zna~ajnih ko{arka{kih manifestacija i imamo moralnu obavezu da Vam se na neki na~in odu`imo na u~iwenom”, navodi se u pismu Dejana Toma{evi}a.

Finalna utakmica turnira Heba juniorske lige prekinuta je zbog tu~e ko{arka{a Crvene zvezde i Partizana. Posle odluke Zvezdine ekipe da se povu~e sa terena, progla{ena je pobeda Partizana koji je do prekida vodio 22:23.

Prijevor - Vodoja`a 1:3 Omladinac (Z) - Orlovac 0:3 Omladinac - Polet (T) 0:0 27. kolo, 19. maj, 16,30 ~asova Polet (T) - [umadija 1903 Takovo - Omladinac (Z) Orlovac - Jo{anica Kara|or|e - Prijevor

KK NEMAWA

PISMO DEJANA TOMA[EVI]A GRADONA^ELNIKU ^A^KA

NAJBOQA ORGANIZACIJA JUNIORSKOG TURNIRA

ZONA MORAVA 26. kolo

NOVE MEDAQE IZ ]UPRIJE U

spe{an vikend imali su i karatisti Nemawe. Doneli su vi{e medaqa u katama ekipno i pojedina~no sa tradicionalnog takmi~ewa u Fudokan karateu koje je ovih dana odr`ano u ]upriji.

Marija Paunovi} je bila prva u katama ekipno i pojedina~no. U pojedina~noj konkurenciji Leonardo Markovi} je bio drugi, kao i Tijana Lu~i}, dok je Veqko Munitlak osvojio prvo, a Veqko Damqanovi} tre}e mesto.

Zlatna medaqa pripala je seniorskom kata timu za koga su se takmi~ile An|ela \urovi}, Marija Paunovi} i Aleksandra Ili}. ^lanovi KK Nemawa, Zorana Koji}, Branko Nikoli} i Marija Paunovi},

pojavili su se na ovom turniru i kao sudije. @enski kata tim koji je u ]upriji osvojio zlato otputovao je sa trenerom Zoranom Koji} na Evropsko prvenstvo u Veneciju, gde }e predstavqati Srbi-

ju. Prvenstvo u Veneciji po~elo je u sredu i bi}e zavr{eno 20. maja.

Klub Nemawa 2. juna slavi i deset godina postojawa i za tu priliku organizuje svoje prvo takmi~ewe.

Z. J.

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Bikovi su najuspe{niji qudi i u najve}em broju slu~ajeva svi poslovi im idu dobro. Bik je znak za materiju, u znaku Bika se nalazi egzaltacija Meseca i ne samo {to imaju uspe{ne poslove oni veoma dobro zara|uju novac. Te{ko da }ete videti jednog pravog Bika bez novca. Oni to umeju najboqe od svih znakova. Odgovaraju im svi poslovi u vezi sa hranom, materijom, zemqom... pa ovde mo`emo imati bankare, ekonomiste, poqoprivrednike, prodavce nekretnina, vlasnike restorana, arhitekte, gra|evince… Sa druge strane, imamo profesije vezane za umetnost, lepotu, komfor, dizajn, modu, rad sa nakitom i umetninama i veoma tipi~na za ovaj znak je profesija peva~a. Istrajni su, stabilni i veoma metodi~ni na poslu, nisu toliko skloni samoinicijativi i novim idejama, ali su veoma pouzdani i to im je vrlina. Najve}a `eqa u karijeri Bika je da bude sam svoj {ef.

PRAVI PRIJATEQI Znate one osobe toplog pogleda, koje {irom otvorenih o~iju upijaju svaku va{u re~? Dive se svakom va{em podvigu, kao da im pri~ate da ste osvojili Himalaje? Znate one prijateqe sa kojima uvek mo`ete da u`ivate u jelu i pi}u kao grofovi? Da, to

33

HOROSKOP

BIKOVI

odnosa. Vi }ete ga se pla{iti, a Bik se najverovatnije nikada ne}e izviniti. Ionako ste vi sami krivi {to niste umeli da se zaustavite. Oni ne prasnu tako lako iz prostog razloga {to su vrlo strpqivi, stalo`eni i ne}e dozvoliti da im bilo ko stane na put do uspeha. Pa`qivo planiraju svoju budu}nost i ne upu{taju se tako lako u rizike. Verovatno su zato Vladimir Lewin i Maksimilijan Robespjer uspe{no izneli revolucije i opstali na vlasti.

we. Johanes Brams stvorio je neke od najlep{ih i najeksplozivnijih harmonija, dok je Sergej Prokofjev izgradio ~itave svetove svojom muzike. Stiviju Vonderu oduvek je bilo uskra}eno da posmatra dominiraju pozornicom. Barbra Strejsend progla{ena je za peva~icu koja je prodala najvi{e albuma u Americi.

Bikovi su samouvereni, jaki i spremni da uzmu konce u svoje ruke. Vole kad ih hvalite i vole da se hvale. Strejsendova nije jedina koja je osvojila Oskara, prati je koleginica po horoskopu i karijeri [er.

Ni slu~ajno ne smemo da izostavimo ni [irli Templ. Mo`da nikada nije osvoji-

@ENE BIKOVI Nije bitno da li su sitne i niske, visoke i krupnije, manekenski gra|ene ili ponosne Helge, `ene Bikovi uvek }e se nositi sa problemima kao da su izgra|ene od neprobojnog materijala. [to je situacija te`a, one se boqe snalaze. Jednog trenutka trepta}e u vas kao da ste Apolon, a u trenutku kada izbije krizna situacija dohvati}e vas za ruku, izgraditi vam skloni{te i uloviti nekog jelena. @ene Bikovi su velike. Zato i ne ~udi {to je carica Katarina dobila epitet Velika. Engleski Bik, kraqica Elizabeta II vlada Velikom Bri-

umetnost, ali ju je zato stvorio svojim glasom i pobrinuo se da dopre do svakoga od nas.

UMEJU DA BUDU VO\E Bikovi su izvanredni ideolozi i vo|e, upravo zbog svoje smirenosti, odlu~nosti i ~iwenice da “polako `ure”. Qudi imaju poverewa u wih, {to im daje odre{ene ruke. Karl Marks svojim teorijama oblikovao je svest mnogih, dok su Sigmundu Froj-

la Oskara, ali se u istoriju upisala kao najmilije dete filmova. Klawali su joj se slavni glumci i tra`ili joj autograme, podr`avala je predsednike i podarila nam neke od najlep{ih filmova. Wene loknice i osmeh postale su obavezna lektira svakoj mladoj dami.

ZAQUBQENI SU U QUBAV

su isti oni koji }e da se probude i u {est ujutru da vas saslu{aju ako treba. To su isti oni koji su vas pregazili i samleli istog trenutka kada ste pre{li granicu.

Te{ko je to kada naru{ite beskrajnu toleranciju Bika. Bikovi se lako vezuju, ali kada ih povredite – sastavi}e vas sa zemqom. Al Pa}ino jedan je od istaknutih predstavnika.

STRPQIVI I STALO@ENI Bikovi nisu nerv~ici. Potrebno je

stvarno mnogo ili da ste ba{ talenat da ih bodete tamo gde ne treba da bi vam pokazali svoju drugu stranu. Kada vam je poka`u, budite sigurni da je to kraj va{eg

tanijom od 1952. godine. Ostala je prisebna i kada joj je zemqi pretio raspad, izdr`ala je sve intrige, prebrodila sve krize i ne pokazuje ni najmawu nameru da se odrekne prestola. Ove godine slavi 60 godina od dolaska na vlast, ~ime se na{la odmah iza kraqice Viktorije, koja je vladala 64 godine.

U@IVA U UMETNOSTI Ka`u mnogi da Bikovi nisu toliko skloni filozofirawu. Vi{e vole da u`ivaju u ovozemaqskim plodovima i da se bacaju u naru~je hedonizma kad god uzmognu.

Ma nemoj, setite se samo ko vam je zagor~ao `ivot u sredwoj {koli. Ako studirate filozofiju, onda vam i dan-danas zagor~ava.

Imanuel Kant bio je Bik. Drugu predrasudu, da su pripadnici ovog znaka tromi i te{ki, pobio je Fred Aster. Kada se prvi put pojavio na sceni, rekli su da ne zna ni da glumi ni da peva, tu i tamo je i umeo da izvede neki plesni korak. Ubrzo je dospeo u sam vrh gluma~ke elite na svim listama, a u istoriju se upisao svojim neverovatno lakim pokretima. Bikovi nikada ne}e odustati. Naprotiv, {to ih vi{e kritikujete oni }e postajati sve tvrdoglaviji i budite uvereni da }e uspeti.

Odri Hepbern, kao i mnogi drugi predstavnici ovog znaka, u`ivaju sami sa sobom i mir jedino pronalaze u prirodi.

Iako qudi misle da su Bikovi konzervativni, tromi i fizi~ki i psihi~ki, verovatno ne postoji znak koji vi{e u`iva u lepoti `ivota i umetnosti. Zavisni su od

Bikovi vole da vole. Zaqubqeni su u qubav i spadaju u najve}e romantike. Ni Uma Turman nije izbegla ovu osobinu.

Ukoliko se uhvate za vas, budite sigurni

du dozvoqavali da im ~eprka po najdubqoj podsvesti. Oliver Kromvel promenio je istoriju Velike Britanije, a Rudolf Hes u`ivao je mesto zamenika Adolfa Hitlera.

VOLE DA PEVAJU Penelope Kruz, kao i ostali Bikovi, smatra da mo`ete da budete sre}ni samo ako ste uspe{ni. Ka`u da Bikovi obo`a-

vaju da pevaju. Ponekad umi{qaju da tuma~e glavni lik u “Travijati” dok se tu{iraju, nekada raskop~avaju ko{uqe i otimaju mikrofon u kafani, a vrlo ~esto i

da }ete pokleknuti. Sla}e vam poklone i obasipa}e vas poqupcima na svakom koraku. [aputa}e vam najsla|e re~i i pokaza}e vam svetove u koje se ni jedan drugi znak ne bi usudio da zaviri. Prihvati}e vas kad god posrnete. Nosi}e vas ako treba. Smeja}e se sa vama, {armira}e vas, slu{a}e vas, tolerisa}e svaki va{ ispad. Onog trenutka kada prekr{ite neko wihovo pravilo, ugrozite wihov prirodni autoritet ili se usudite da im preterano protivure~ite, budite sigurni da }e vas razoriti punom snagom. Do tada u`ivajte u `ivotu sa wima, miri{ite cve}e i smejte se najbanalnijim stvarima. Ne potcewujte ih, jer su i politi~ki i elitni vrhovi s razlogom puni Bikova. Dragi Bikovi, sre}an vam ro|endan!

34

ENIGMATIKA

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

35

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

ME\U NAJBOQIM SALONIMA U SRBIJI entar energije i lepote “Leponoga Betty” otvoren je 2001. godine, pod rukovodstvom Slavice Jovanovi}, vlasnice i menaxera, sa zvawima kozmeti~ara, pedikira, akademskog {minkera i me|unarodnog instruktora joge. “Leponoga Betty“ je svake godine napredovala i sa sigurno{}u mo`e pokazati da je me|u najboqim salonima u Srbiji. Nalazi se u ^a~ku, u centru grada, na povr{ini od 160 kvadrata. Svojim prostorom i delovawem garantuje tretmane visokog kvaliteta i diskreciju. U salonu se nalazi sala sa najboqim uslovima za prijatne i kvalitetne treninge.

“Leponoga Betty” dugogodi{wim radom, znawem i iskustvom, daje svojim klijentima dobre rezultate i jo{ lep{e trenutke u`ivawa u svim programima za negu li-

C

ca i tela. Stvorena je veza poverewa izme|u stru~nog tima koji radi i klijenata koji dolaze sve ove godine, kao i novih koji ostaju sa wima.

Izabrana profesionalna francuska kozmeti~ka ku}a THALGO, sa kojom salon radi 12 godina, pravi je inovator u oblasti morske kozmetologije. Wihove laboratorije koje se nalaze {irom sveta, sa potpunom posve}eno{}u istra`uju i najdubqe dubine mora. Provode}i vreme u Francuskoj sa ciqem da {to boqe i vi{e nau~i sve o programima za lice i telo, kao vlasnik i odgovorno lice, Slavica garantuje dobre rezultate, kako

u nezi lica svih tipova ko`a i starosti, tako i u nezi tela.

U salonu je 2003. otvarena sala za ve`bawe pilatesa, a nakon dve godine Slavica po~iwe obuku za jogu, zavr{ava Akademiju i sti~e zvawe sertifikovanog Joga instruktora. Salon organizuje radionice, gde gostuju vrlo zna~ajni i stru~ni qudi u oblasti isto~nih ve{tina. Kao instruktor Slavica Jovanovi} gostuje i dr`i ~asove u Sloveniji i Toskani na “Seminaru za zdrav `ivot”.

Napredovawem u ovoj disciplini, ^a~ak postaje jedan od zna~ajnijih Joga centara, smatra Slavica i veruje da “put razvoja `ivota neprekidno ide od ni`eg ka vi{em obliku”.

SEBI BUDITE VA@NI, A drugima lepi i prijatni!

OGA je disciplina duge pro{losti. Poti~e iz Indije, ta~nije doline reke Indus, oko 3000. godine p.n.e.

Dokazi o wenom postojawu su arheolo{ke iskopine, kipovi, pe~ati, male figure, prikazi osoba u joga polo`ajima. Postoje i pisani dokazi, svedo~anstva ovog perioda velikog duhovnog razvitka su VEDE, kwige znawa i drevni spisi po nazivu UPANI[ADE. Od preko 200 Upani{ada, koje su nastale 1000. godine stare ere, jedan deo je sa~uvan. Pisali su ih ri{i, prosvetqeni mudraci. Najkompletnije i najzna~ajnije delo o jogi je spis “JOGA SUTRE”, koje je sakupio indijski mudrac Patan|ali u 2. veku n.e.

Sama re~ JOGA je sanskritska re~, u prevodu zna~i - jedinstvo, dr`ati ~vrsto, a to podrazumeva tri aspekta FIZI^KO, MENTALNO I DUHOVNO. Postoje razli~ite metode i sistemi, pomo}u kojih bi svako prema svojoj prirodi, temperamentu, fizi~kim sposobnostima, uspeo da neguje i razvija svoje unutra{we potencijale.

Postoji pet osnovnoh joga sistema, Djnjana (put istra`ivawa, mudrosti), Radja (put umne aktivnosti), Bakti (put qubavi, odanosti), Karma (put rada, dru{tvenih aktivnosti) i Hatha joga. Pored razli~itosti, sve imaju jedan smisao, stabilno telesno zdravqe i mentalnu uravnote`enost.

J

Prihvatawe JOGE kao metode za boqi i zdraviji `ivot, prevazi{lo je granice Indije i praktikuje se u mnogim zemqama.

U Centru za lepotu i zdravqe “Leponoga Betty” , ve`bamo Hatha jogu, {to zna~i, jedinstvo

telesnih, duhovnih i umnih snaga.

Ve`bawe joge se praktikuje kroz: + asane ili joga polo`aje + pranajame, tehnike disawa + joga nidre, tehnike jogisti~ke relaksacije.

Zauzimawem joga polo`aja, asana, u isto vreme pokre}emo svoje emotivne i mentalne energije. Vrednost asana i ve`bi disawa je vi{estruka. Sve pogodnosti su tu, nisu potrebne nikakve posebne prostorije niti re-

kviziti, podjednako su pristupa~ne osobama oba pola i skoro da nema ograni~ewa u godinama starosti, a sa minimumom vremena i energije, posti`u se maksimalni rezultati. Zna~ajno u ve`bawu joge je i to da se mogu izvoditi svakog dana, nezavisno od godi{weg doba i vremena, uz adekvatnog u~iteqa ili iskusnog sertifikovanog instruktora. Postoje grupe ve`ba~a jogina, koji ve} du`e vremena treniraju u mom centru. Prene}u i vama instrukcije koje im dajem ako primewuju asane kod ku}e.

Najboqe vreme je jutro, ali se mo`e raditi i u bilo koje doba dana, pod uslovom da je pro{lo pet sati od ve}eg, ili tri od maweg obroka, ne ba{ neposredno pre spavawa, jer joga deluje stimulativno na ceo organizam. Nakon bu|ewa, ne treba naglo ustajati, izazivati stres, ve} se prvo jo{ u posteqi dobro protegnuti.

Ve`bamo u laganoj i komotnoj ode}i, bez nakita i po mogu}nosti izolovanom prostoru.

Pre po~etka ve`bawa, isprazniti stomak, oprati zube, o~istiti nos, radi {to boqeg disawa, jer u jogi di{emo samo na nos.

Pokreti izvo|ewa su usporenog tempa sa blagim zadr`avawima i prelazima, povezani su sa dahom, koji uvek usporavamo.

U toku ve`be mogu se povremeno zatvoriti o~i, ~ime se pove}ava

pa`wa na tok izvo|ewa, doga|aj u telu i koncentraciju.

Uz opis ve`be daje se i tok disawa. U ve}ini slu~ajeva mora se naro~ito obratiti pa`wa, jer pokreti i zastoji, sami po sebi diktiraju odgovaraju}u fazu disajnog procesa.

Pre po~etka ve`bawa, opu{tamo telo nekoliko minuta, a u toku ve`bawa pravimo kratke pauze opu{tawa, da akumuliranu energiju ne tro{e mi{i}i, ve} unutra{wi organi i nervi.

U slu~aju bilo kakvog ose}aja nelagodnosti, tokom ve`bawa, prestati sa radom i konsultovati instruktora. Svako izvo|ewe je sa `eqom i naporom da se mogu}nosti tela pomere, ali do granice prijatnog, tj. bola. U sporosti izvo|ewa dobijate sistemati~nost, “bu|e-

we” svakog “uspavanog” dela tela, wegovo o`ivqavawe. Dakle, ve`be joge se prilago|avaju individualnim sposobnostima svakog ve`ba~a.

Joga disawe je najzna~ajnije kada je u pitawu na{e zdravqe.

Efekti su: opu{tawe tela, smirivawe uma, ubrzava metabolizam, boqe dr`awe tela, odr`ava elasti~nost plu}nog tkiva, ja~a imuni sistem, smawuje napetost i uznemirenost, ubrzava venosnu cirkulaciju u celom organizmu.

Tajna gipkosti tako|e je vezana za joga ve`be. Laganim i neprekidnim istezawem opu{tenih mi{i}a, povla~i niz pozitivnih pojava. Prvo, iz mi{i}a oti~e venozna krv, koja ne zavisi od sr~anih impulsa, ve} od naizmeni~nih opu{tawa i istezawa mi{i}a, koji pritiskaju}i vene, teraju krv prema srcu. Jedino rastezawe temeqno ~isti mi{i}. ^im prestane, mi{i} dobija svoj normalni volumen i poboq{ava se dotok sve`e krvi, koja ga ishrawuje.

Tako vremenom, telo postaje sve gipkije.

Joga je u mnogo ~emu sli~na `ivotu. Pru`a nam stvarne i pristupa~ne mogu}nosti, da pobedimo izazove, prepreke, strahove, da shvatimo da snaga koju nosimo u sebi ra|a poverewe, samopouzdawe i zdravo telo.

Sertifikovani instruktor Slavica Popara Jovanovi}

36

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

37

OGLASI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Pred{kolska ustanova “Radost” ^a~ak raspisuje KONKURS ZA PRIJEM DECE ZA 2013/2014. GODINU Uslovi konkursa: A) Roditeqi koji konkuri{u treba da dostave: 1. Izvod iz mati~ne kwige ro|enih za svako dete – fotokopija 2. Dokaz o zaposlewu za oba roditeqa – prijava M2 obrazac – fotokopija 3. Potvrda o ostvarenom dohotku za oba roditeqa za prethodna tri meseca (februar, mart, april 2013. godine – neto iznos ) Roditeqi koji nisu imali primawa u prethodna tri meseca 2013. godine, treba da dostave potvrde o ostvarenom dohotku za zadwa tri meseca u kojima su radili 4. Fotokopija li~ne karte oba roditeqa/ starateqa 5. Obrazac zahteva ( uzima se u Upravi vrti}a u ulici Nade`de Petrovi} br.8) koji popuwava roditeq ili starateq.

B) Dodatna dokumentacija: 1. Roditeqi koji boluju od te{kih bolesti – Uverewe lekara, Uverewe zdravstvene komisije 2. Ako kod deteta postoji zdravstveni problem ili odstupawe u razvoju – Izve{taj lekara specijaliste / Preporuka stru~nog lica za prijem u vrti} 3. Samohrani roditeqi – Izvod iz kwige umrlih ili Sudska presuda Razmatra}e se samo potpuna dokumentacija.

DOKUMENTACIJA SE PRIMA SVAKOG RADNOG DANA OD 17.5. 31.5.2013. GODINE OD 13-18 ^ASOVA U UPRAVI PRED[KOLSKE USTANOVE “ RADOST” ^A^AK, ULICA NADE@DE PETROVI] BR. 8.

KONKURS JE OTVOREN 15 DANA OD DANA OBJAVQIVAWA U „^A^ANSKOM GLASU“.

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2, name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E P-26 m2, nova garsowera, centar. Cena 22.000 eura KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

38

OGLASI NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl.list grada ^a~ka" broj 2/2013) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada ^a~ka za 2013.godinu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak, raspisuje

JAVNI POZIV POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA ZAPO[QAVAWE NA NOVOOTVORENIM RADNIM MESTIMA U 2013. GODINI Suvbencija poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima namewena je poslodavcima iz privatnog sektora, sa sedi{tem na teritoriji grada ^a~ka, koji }e zaposliti do 5 nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak, sa teritorije grada ^a~ka, na neodre|eno vreme, sa punim radnim vremenom.

Ukoliko se na novootvorenim radnim mestima zapo{qavaju osobe sa invaliditetom, subvencije mogu koristiti i poslodavci iz javnog sektora.

Subvencije se odobravaju poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po licu, osim u slu~aju zapo{qavawa osoba sa invaliditetom kada se subvencija dodequje u iznosu od 500.000,00 dinara po licu i zapo{qavawa samohranog roditeqa kada se subvencija dodequje u iznosu od 300.000,00 dinara po licu.

Samohranim roditeqem smatra se roditeq deteta koji je u stawu socijalne potrebe a ~iji je drugi roditeq nepoznat ili je umro ili je nestao.

Subvencija poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima se odobrava pod uslovom: - da je upisan u registar Agencije za privredne registre ili drugog nadle`nog organa; - da je poslovni program ekonomski opravdan i da obezbe|uje pove}awe zaposlenosti zapo{qavawem nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne slu`beFilijale ^a~ak bez obzira na osnov nezaposlenosti a prioritet imaju proizvodne i proizvodno-uslu`ne delatnosti; - da poslodavac nije smawivao broj zaposlenih u posledwa tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, osim u slu~aju normalne fluktuacije zaposlenih; - da nad wim nije pokrenut ste~ajni, odnosno likvidacioni postupak; - da uredno izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za zaposlene, za posledwa tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev; - da je podnosilac zahteva nad kojim je vo|en ste~ajni postupak i kod koga je usvojen i u celini izvr{en plan reorganizacije, uspe{no poslovao najmawe 12 meseci; - da je podnosilac zahteva koji je kupio privredni subjekt nad kojim je okon~an postupak ste~aja, uspe{no poslovao najmawe 12 meseci od dana kupovine; - da privredni subjekt nije u te{ko}ama, u smislu zakonskih propisa kojima se reguli{e kontrola i dodela dr`avne pomo}i.

Pravo na subvenciju poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima ne mogu ostvariti: - dr`avni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici buxetskih sredstava, dru{tvene organizacije (osim ako se radi o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom) udru`ewa gra|ana, eksteritorijalne organizacije, finansijske institucije, banke i dru{tva za osigurawe imovine i lica; - podnosioci zahteva koji obavqaju delatnost u oblasti eksploatacije ugqa, trgovine, taksi prevoza, primarne poqoprivredne proizvodwe, mewa~nica, kockawa i kla|ewa i dr.

- korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe, osim za obaveze ~ija je realizacija u toku, - podnosioci zahteva koji su koristili subvenciju po javnom pozivu za ista lica u toku prethodne tri godine;

- podnosioci zahteva koji zapo{qavaju nezaposlena lica koja su u prethodnom periodu od 6 meseci od dana podno{ewa zahteva bila u radnom odnosu kod podnosioca zahteva, odnosno poslodavca koji je osniva~ ili povezano lice sa podnosiocem zahteva.

Dokumentacija za podno{ewe zahteva: - zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu; - uverewa sa evidencije nezaposlenih za lica koja se zapo{qavaju; - kopija re{ewa iz registra privrednih subjekata ili re{ewe nadle`nog organa ukoliko poslodavac nije upisan u registar Agencije za privredne registre; - potvrda (uverewe) Ministarstva finansija Poreske uprave ^a~ak i potvrda (uverewe) Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju o izmirenim porezima i doprinosima po osnovu javnih prihoda; - potvrda banke o prometu na teku}em ra~unu podnosioca zahteva za posledwa tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev; - kopiju zavr{nog ra~una za prethodnu godinu overen od strane nadle`nog organa, ili skra}eni bilans uspeha, odnosno pregled prihoda i rashoda i finansijskog rezultata za predhodnu godinu za podnosioce zahteva koji vode prosto kwigovodstvo (zavr{ni ra~un ne dostavqaju podnosioci zahteva koji su registrovali delatnost u teku}oj godini); - kopiju poreske prijave o obra~unatim i upla}enim doprinosima za obavezno socijalno osigurawe na zarade/naknade zaposlenih, za posledwa tri meseca koja predhode mesecu u kome je podnet zahtev, overena od strane Poreske uprave.

- pisana izjava podnosioca zahteva o svim drugim de minimis dr`avnim pomo}ima koje je dobio u predhodnom trogodi{wem fiskalnom periodu i da li mu je i po kom osnovu ve} dodeqena dr`avna pomo} za iste opravdane tro{kove ili izjava podnosioca zahteva da nije koristio dr`avnu pomo}.

- dokaz o vlasni{tvu/zakupu poslovnog prostora; - dokaz o vlasni{tvu, zakupu opreme; - dokaz o obezbe|enom plasmanu robe u zemqi/inostranstvu ukoliko podnosilac zahteva raspola`e istim.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak vr{i proveru podnetih zahteva, odnosno proveru ispuwenosti uslova javnog poziva i prilo`ene dokumentacije. Zahtevi koji ne ispuwavaju uslove predvi|ene javnim pozivom ne}e se daqe razmatrati.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak zadr`ava pravo da tra`i i druge dokaze relevantne za odlu~ivawe o zahtevu podnosioca.

Odluku o dodeli subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima zajedni~ki donose gradona~elnik grada ^a~ka i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak, po pribavqenom mi{qewu Lokalnog saveta za zapo{qavawe.

Odluka se donosi na osnovu provere i bodovawa podnetog zahteva sa biznis planom.

Na osnovu odluke o dodeli subvencije, korisnik subvencije i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Filijala ^a~ak zakqu~uju Ugovor kojim se ure|uju me|usobna prava i obaveze, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke.

Pre zakqu~ivawa ugovora korisnik sredstava je du`an da dostavi: -dokaz o zasnivawu radnog odnosa na neodre|eno vreme za lica koja se zapo{qavaju (kopije ugovora o radu i prijave na obavezno socijalno osigurawe); datum zasnivawa radnog odnosa ne sme biti pre datuma podno{ewa zahteva; - odgovaraju}a sredstva obezbe|ewa ugovornih obaveza; - fotokopiju kartona deponovanih potpisa; - pisani pristanak korisnika sredstava i `iranta za prikupqawe i obradu podataka o li~nosti.

Sredstva obezbe|ewa su slede}a: 1. Za preduzetnika: za odobrena sredstva u iznosu do 200.000,00 dinara - dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa jednim `irantom, sa meni~nim ovla{}ewem; za odobrena sredstva u iznosu od 200.001,00 dinara do 600.000,00 dinara - dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa dva `iranta, sa meni~nim ovla{}ewem ( ukoliko korisnik sredstava

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

nije u mogu}nosti da obezbedi menice kao sredstva obezbe|ewa za iznose do 600.000,00 dinara mo`e prilo`iti jedno od navedenih dodatnih sredstava obezbe|ewa s tim da garancija banke u ovom slu~aju mora biti u dvostruko ve}oj vrednosti od iznosa subvencije) za odobrena sredstva u iznosu od 600.001,00 dinara do 1.000.000,00 dinara - dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa dva `iranta, sa meni~nim ovla{}ewem i dodatno sredstvo obezbe|ewa po izboru: - hipoteku prvog reda na nepokretnosti dvostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - zalo`no pravo na pokretnim stvarima trostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - garanciju banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci, ili - ugovorno jemstvo.

- za odobrena sredstva u iznosu od 1.000.001,00 dinara i vi{e-dve istovetne blanko li~ne menice korisnika sredstava sa dva `iranta sa meni~nim ovla{}ewima i garancija banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci 2. Za pravno lice: - za odobrena sredstva u iznosu do 600.000,00 dinara dve istovetne blanko solo menice sa meni~nim ovla{}ewima ili jedno od navedenih dodatnih sredstava obezbe|ewa; - za odobrena sredstva u iznosu od 600.001,00 dinara do 1.000.000,00 dinara - dve istovetne blanko solo menice, sa meni~nim ovla{}ewima i dodatno sredstvo obezbe|ewa po izboru: - hipoteku prvog reda na nepokretnosti dvostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - zalo`no pravo na pokretnim stvarima trostruko ve}e vrednosti od iznosa subvencije, ili - garanciju banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci.

- za odobrena sredstva u iznosu 1.000.001,00 dinara i vi{e - dve istovetne blanko solo menice sa meni~nim ovla{}ewima i garancija banke u vrednosti iznosa subvencije u trajawu od 30 meseci.

Pokretna imovina koja je predmet ru~ne zaloge mora biti osigurana najkra}e u periodu trajawa ugovorne obaveze i polisa osigurawa vinkulirana ( preneto pravo kori{}ewa) u korist Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Predmet zalo`nog prava na pokretnoj imovini ne mogu biti vozila.

Poslodavac kome je odobrena subvencija za otvarawe novih radnih mesta za zapo{qavawe osoba sa invaliditetom a korisnik je buxetskih sredstava i nije u mogu}nosti da prilo`i menicu, potrebno je da kao sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza prilo`i izjavu odgovornog lica da su obezbe|eni svi preduslovi za realizaciju subvencije Smatra}e se da je podnosilac zahteva odustao od subvencije, ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokaze o zasnivawu radnog odnosa sa licima sa evidencije i ostalu dokumentaciju za zakqu~ewe ugovora o dodeli subvencije.

Obaveza poslodavaca je da : - zakqu~i ugovor o radu sa nezaposlenim licem, na neodre|eno vreme sa punim radnim vremenom u trajawu od najmawe 24 meseca od dana zasnivawa radnog odnosa; - da redovno ispla}uje zaradu i doprinose za obavezno socijalno osigurawe i da istekom kalendarske godine dostavi dokaz o godi{woj uplati doprinosa za lica iz ugovora ( obrazac M4); - ukoliko licima koja su obuhva}ena ovom merom prestane radni odnos, poslodavac je du`an da zasnuje radni odnos sa drugim nezaposlenim licem sa evidencije za preostalo vreme utvr|eno ugovorom uve}ano za period u kome je izvr{ena zamena; - ako korisnik sredstava licima obuhva}enim ugovorom otka`e ugovor o radu bez krivice zaposlenih du`an je da vrati celokupan iznos subvencije uz pripadaju}u zakonsku kamatu; - da ukupan broj zaposlenih ne mo`e biti mawi od broja zaposlenih na dan zakqu~ewa ugovora o zasnivawu radnog odnosa u periodu va`ewa ugovora osim u slu~aju normalne fluktuacije zaposlenih; - da obavesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe -

39

OGLASI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Filijalu ^a~ak o svakoj promeni koja je od uticaja na realizaciju ugovornih obaveza, - da obavqa delatnost na teritoriji Grada na kojoj je ostvario pravo na subvenciju.

Poslodavac korisnik subvencije koji ne ispuni obaveze utvr|ene ugovorom, du`an je da vrati iznos ispla}ene subvencije , srazmerno procentu realizacije

NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl.list grada ^a~ka" broj 2/2013) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada ^a~ka za 2013.godinu Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak, raspisuje

JAVNI POZIV ZA DODELU SUBVENCIJE ZA SAMOZAPO[QAVAWE NEZAPOSLENIH LICA U 2013. GODINI Subvencija za samozapo{qavawe dodequje se nezaposlenom licu sa teritorije grada ^a~ka u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara, u ciqu obavqawa novoregistrovane delatnosti.

Subvencija se odobrava radi osnivawa radwe, zadruge ili drugog oblika preduzetni{tva od strane nezaposlenog, kao i za osnivawe privrednog dru{tva ukoliko osniva~ zasniva u wemu radni odnos.

Subvencija za samozapo{qavawe se odobrava pod uslovom: - da je podnosilac zahteva prijavqen na evidenciju nezaposlenih Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijala ^a~ak najmawe mesec dana pre dana podno{ewa zahteva; - da je poslovni program (biznis plan) ekonomski opravdan i da obezbe|uje samozapo{qavawe i otvarawe novih radnih mesta a prioritet imaju proizvodne i proizvodno uslu`ne delatnosti; - da je zavr{io instruktivnu obuku za samozapo{qavawe po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak ili druge odgovaraju}e organizacije, a ciqu podizawa nivoa informisanosti i kompetetnosti za otpo~iwawe sopsvenog posla.

Subvencija za samozapo{qavawe ne mo`e se ostvariti u slede}im slu~ajevima: - za obavqawe delatnosti poqoprivrednog gazdinstva, udru`ewa gra|ana i dru{tvenih organizacija; - za obavqawe delatnosti u oblasti eksploatacije ugqa, trgovine, taksi prevoza, mewa~nica, kockawa i kla|ewa, primarne poqoprivredne proizvodwe i dr.

ugovorne obaveze, uve}ane za zakonsku zateznu kamatu od datuma prenosa sredstava.

Javni poziv je otvoren od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas" do utro{ka sredstava predvi|enih za ovu namenu.

Obrazac zahteva i obrazac biznis plana mogu se

- za obavqawe poslova/delatnosti za koju je re{ewem o invalidnosti ili re{ewem o proceni radne sposobnosti i mogu}nosti zaposlewa ili odr`awa zaposlewa utvr|eno da osoba sa invaliditetom ne mo`e da obavqa; - ukoliko je lice ostvarilo pravo na isplatu nov~ane naknade u jednokratnom iznosu za samozapo{qavawe, - ukoliko je lice koristilo subvenciju za samozapo{qavawe po javnom pozivu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ili grada ^a~ka u periodu od predhodne 3 godine, - ukoliko lice nije ispunilo raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe.

Dokumentacija za podno{ewe zahteva: - zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu; - uverewe sa evidencije nezaposlenih lica; - dokaz o zavr{enoj obuci, ukoliko nije zavr{ena u organizaciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale ^a~ak.

- pisana izjava podnosioca zahteva o svim drugim de minimis dr`avnim pomo}ima koje je dobio u predhodnom trogodi{wem fiskalnom periodu i da li mu je i po kom osnovu ve} dodeqena dr`avna pomo} za iste opravdane tro{kove ili izjava podnosioca zahteva da nije koristio dr`avnu pomo}, - dokaz o vlasni{tvu poslovnog prostora, ukoliko podnosilac zahteva raspola`e istim, - dokaz o vlasni{tvu opreme, ukoliko podnosilac zahteva raspola`e istim.

U slu~aju kada je podnosilac zahteva osoba sa invaliditetom potrebno je dostaviti i re{ewe o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti, kojim je utvr|eno da podnosilac zahteva mo`e obavqati poslove, odnosno delatnosti navedene u zahtevu sa biznis planom.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak vr{i proveru podnetih zahteva, odnosno proveru ispuwenosti uslova javnog poziva i prilo`ene dokumentacije. Zahtevi koji ne ispuwavaju uslove predvi|ene javnim pozivom ne}e se daqe razmatrati.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak zadr`ava pravo da tra`i i druge dokaze relevantne za odlu~ivawe o zahtevu podnosioca.

Odluku o dodeli subvencije donose zajedni~ki gradona~elnik grada ^a~ka i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak, po pribavqenom mi{qewu Lokalnog saveta za zapo{qavawe.

Odluka se donosi na osnovu provere i bodovawa podnetog zahteva sa biznis planom.

Na osnovu odluke o dodeli subvencije za samozapo{qavawe, korisnik subvencije i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak zakqu~uju

dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijali ^a~ak, i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka.

Nepotpuna i neblagovremena dokumentacija ne}e se uzimati u razmatrawe.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak, ul. @upana Stracimira br. 35.

Ugovor o me|usobnim pravima i obavezama, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke.

Korisnik subvencije je u obavezi da otpo~ne obavqawe registrovane delatnosti nakon podno{ewa zahteva, a najkasnije do datuma potpisivawa ugovora.

Pre zakqu~ivawa Ugovora, korisnik sredstava je du`an da dostavi: - fotokopiju re{ewa o osnivawu preduze}a ili radwe; - fotokopiju prijave na obavezno socijalno osigurawe; - sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza (menicu potpisanu od strane jednog `iranta sa meni~nim ovla{}ewem i overenim podacima za `iranta ili garanciju banke u dvostruko ve}oj vrednosti od iznosa subvencije); - fotokopiju kartona deponovanih potpisa; - fotokopiju re{ewa o PIB-u; - fotokopiju ugovora o otvarawu ra~una ili kartice teku}eg ra~una; - fotokopiju li~ne karte podnosioca zahteva ; - fotokopiju li~ne karte `iranta i drugi dokazi u zavisnosti od statusa `iranta; - pisani pristanak podnosioca zahteva i `iranta za prikupqawe i obradu podataka o li~nosti.

Smatra}e se da je podnosilac zahteva odustao od subvencije, ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokaze o otpo~iwawu delatnosti i dokumentaciju za zakqu~ewe ugovora..

Korisnik subvencije za samozapo{qavawe je du`an da: - registrovanu delatnost obavqa najmawe 12 meseci, po~ev od dana otpo~iwawa obavqawa delatnosti; - redovno upla}uje doprinose za obavezno socijalno osigurawe najmawe 12 meseci i dostavi dokaze o uplati doprinosa, - obavesti Nacionalnu slu`bu o svim promenama koje su od zna~aja za realizaciju ugovorne obaveze.

U slu~aju da korisnik sredstava ne ispuni obaveze utvr|ene ugovorom, du`an je da vrati iznos ispla}ene subvencije, srazmerno procentu realizacije ugovorne obaveze, uve}an za zakonsku zateznu kamatu od datuma prenosa sredstava.

Javni poziv je otvoren od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas" do utro{ka sredstava predvi|enih za ovu namenu.

Obrazac zahteva i obrazac biznis plana mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijali ^a~ak, i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka.

Nepotpuna i neblagovremena dokumentacija ne}e se uzimati u razmatrawe.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak, ul. @upana Stracimira br. 35.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/ 2004 i 36/2009) obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora Telenor d.o.o, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije “Gorwa Gorevnica�, na K.P. 935/3 K.O. Miokovci, grad ^a~ak.

2. Zainteresovani organi , organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira br. 35, 3. sprat, soba 12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE Milo{ Milosavqevi}, dipl.ing. arh

"MOKA " DOO ^A^AK Ul. Sime Sarage bb RASPISUJE KONKURS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU: VOZA^ TERETNIH VOZILA - 4 izvr{ioca Uslovi za kandidate: 1. Voza~ka dozvola "B" i "C" kategorije 2. Po`eqno radno iskustvo 3. Spremnost na ta~no, odgovorno i blagovremeno obavqawe radnih du`nosti Rok za konkurisawe : 7. 6. 2013. godine Kandidati se mogu li~no javiti u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od 10 do 14 ~asova, ili pozvati na telefone: 069/8201624, 069/8201635

40

OGLASI NACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[QAVAWE

U skladu sa Akcionim planom zapo{qavawa grada ^a~ka za 2013. godinu ("Sl.list grada ^a~ka" broj 2/2013) i zakqu~enim Sporazumom o ure|ivawu me|usobnih prava i obaveza u realizaciji programa ili mera aktivne politike zapo{qavawa izme|u Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i grada ^a~ka za 2013.godinu, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA ORGANIZOVAWE I SPROVO\EWE JAVNIH RADOVA U GRADU ^A^KU U 2013. GODINI Javni radovi su mera aktivne politike zapo{qavawa koji se organizuju u ciqu zapo{qavawa, o~uvawa i unapre|ewa radnih sposobnosti i poboq{awa materijalnog polo`aja nezaposlenih lica sa teritorije grada ^a~ka koja se nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak, kao i radi odre|ivawa odre|enog dru{tvenog interesa.

Javne radove sprovodi poslodavac - izvo|a~ javnog rada, koga odre|uju grad ^a~ak i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak na osnovu javnog konkursa.

Maksimalna du`ina trajawa javnog rada je 6 meseci.

Javni radovi se organizuju u oblastima: - socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti (zdravstveno vaspitne aktivnosti - prevencija i pomo} starima, socijalno ugro`enim licima, osobama sa invaliditetom, za{tita i o~uvawe kulturnog nasle|a i arheolo{kih nalazi{ta, poslovi u pozori{noj, muzejskoj, bibliote~koj delatnosti, poslovi u turizmu i drugi poslovi); - odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture (ure|ewe i izgradwa puteva i putnih pojaseva, nasipa, kanala, pruga, mostova, rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mre`e i drugih objekata od op{teg interesa, ure|ewe mesnih zajednica, ure|ewe romskih naseqa poboq{awe uslova stanovawa i drugi poslovi); - odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode (sanacija divqih deponija, ~i{}ewe i odr`avawe obala reka, jezera, kanala, odvoda, javnih povr{ina, po{umqavawe, razvoj ekolo{kih poseda, ~uvawe i za{tita {uma, reka i jezera, razvoj seoskog podru~ja, monta`a i odr`avawe opreme u parkovima i javnim de~ijim igrali{tima, pomo} za uspostavqawe novih deponija lokacija za sakupqawe i odvo|ewe otpada i drugi poslovi).

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada zapo{qava lica sa teritorije grada ^a~ka, a sa evidencije nezaposlenih, ~iju je selekciju izvr{ila Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak.

Pri selekciji lica prioritet }e imati te`e zapo{qiva nezaposlena lica i nezaposleni u stawu socijalne potrebe.

Pravo u~e{}a u postupku sprovo|ewa javnih radova imaju: - organi jedinice lokalne samouprave; - javne ustanove i javna preduze}a; - privredna dru{tva; - preduzetnici; - zadruge, - udru`ewa gra|ana.

Udru`ewa gra|ana imaju pravo u~estvovawa na javnom konkursu kao podnosioci prijava, uz uslov da obezbede poslodavca izvo|a~a javnog rada registrovanog za obavqawe delatnosti koja je predmet javnog rada.

Sredstva namewena za sprovo|ewe javnih radova koriste se za: 1. isplatu neto zarade nezaposlenim licima ukqu~enim u javne radove, u visini od: - 23.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa I i II stepenom stru~ne spreme; - 24.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa III i IV stepenom stru~ne spreme; - 25.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa V i VI stepenom stru~ne spreme; - 26.000,00 dinara uve}ane za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa, za lica sa VII stepenom stru~ne spreme.

Utvr|eni iznos neto zarade uve}an za pripadaju}e

poreze i doprinose ne mo`e biti ni`i od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa propisima o radu.

Ukoliko do raspisivawa javnog konkursa do|e do promene visine neto zarade na koju se obra~unavaju pripadaju}i porezi i doprinosi za odre|ene stepene stru~ne spreme, primewiva}e se visina neto zarade koje su u skladu sa novim iznosima.

2. naknadu tro{kova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica ukqu~enih u javne radove, u visini do 1.500,00 dinara po licu za svaki mesec anga`ovawa.

3. naknadu tro{kova sprovo|ewa javnih radova po licu za svaki mesec anga`ovawa u visini od: - 1.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; - 3.500,00 dinara za sprovo|ewe javnih radova u oblasti odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture i odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode.

Tro{kovi sprovo|ewa javnih radova ispla}uju se u toku trajawa javnog rada u visini od 90% ukupnih sredstava odobrenih za ove namene, nakon prijave lica na obavezno socijalno osigurawe, a preostalih 10% sredstava nakon zavr{etka javnog rada i ispuwewa ugovornih obaveza.

4. naknadu tro{kova organizovawa obuke.

U zavisnosti od vrste i slo`enosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovo|ewe odre|enih javnih radova mo`e se organizovati obuka u toku trajawa javnog rada, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada mo`e ostvariti naknadu za organizovawe obuke, u jednokratnom iznosu od 50.000,00 dinara po javnom radu.

Odobrena sredstva su namenska i mogu da se koriste iskqu~ivo za sprovo|ewe javnih radova.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada u obavezi je da obezbedi isplatu svih obaveza u skladu sa zakonom, a koje ne snose Nacionalna slu`ba i grad ^a~ak , i to: tro{kove dolaska i odlaska sa rada u preostalom iznosu do visine cene prevozne karte u javnom prevozu, tro{kove minulog rada, naknadu zarade u periodu kori{}ewa godi{weg odmora, eventualnu razliku izme|u minimalne cene rada i visine neto zarade utvr|ene ovim javnim konkursom i pla}awe razlike doprinosa za obavezno socijalno osigurawe na utvr|enu razliku zarada.

Uz prijavu (propisani obrazac) se dostavqa slede}a dokumentacija: - mi{qewe Lokalnog saveta za zapo{qavawe o opravdanosti izvo|ewa javnog rada - fotokopija re{ewa nadle`nog organa o upisu u registar; - fotografije mesta izvo|ewa javnog rada - za javne radove koji se sprovode u oblasti odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture i odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode (maksimalno tri fotografije za svaku lokaciju); - spisak lica korisnika usluga - za podnosioce javnih radova iz oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti.

Ukoliko poslodavac - izvo|a~ javnog rada organizuje obuku, neophodno je dostaviti interni program obuke poslodavca ili program obrazovne ustanove.

Ukoliko se sprovo|ewe javnih radova sufinansira u~e{}em podnosioca projekta-izvo|a~a javnih radova, ili iz drugih izvora, neophodno je dostaviti dokaz o u~e{}u u finansirawu.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak zadr`ava pravo da tra`i i druge dokaze, relevantne za odlu~ivawe o odobravawu sprovo|ewa javnih radova.

Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak proverava ispuwenost uslova Javnog konkursa i vr{i rangirawe primqenih prijava na osnovu unapred definisanih kriterijuma.

Prioritet u izboru javnih radova imaju projekti kojima se obezbe|uje: - zapo{qavawe te`e zapo{qivih nezaposlenih lica i nezaposlenih lica u stawu socijalne potrebe sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak; - projekti kod kojih je obezbe|eno sufinansirawe u~e{}em podnosioca projekta -izvo|a~a javnog rada ( sopstvena sredstva ili iz poklona, donacija, legata, kredita i drugo); - projekti za koje se proceni da imaju ve}i interes za gra|ane i lokalnu sredinu u odnosu na druge projekte, a naro~ito ako realizacija javnog rada omogu}ava da se zapo~eti javni rad finansiran iz drugih izvora dovede do wegove potpune realizacije.

Odluku o odobravawu sprovo|ewa javnih radova zajedni~ki donose gradona~elnik grada ^a~ka i direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak, uz predhodno pribavqeno mi{qewe Lokalnog saveta za

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

zapo{qavawe.

Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Filijale ^a~ak i podnosilac prijave - izvo|a~ javnog rada zakqu~uju ugovor o sprovo|ewu javnog rada, kojim se ure|uju me|usobna prava i obaveze.

Rok za zakqu~ivawe ugovora o sprovo|ewu javnog rada je 30 dana od dana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova.

Dokumentacija za zakqu~ivawe ugovora: -ugovori o radu sa nezaposlenim licima i kopije prijava na obavezno socijalno osigurawe, kao dokaz o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme za lica koja se zapo{qavaju; - sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza - dve istovetne blanko solo/trasirane menice, sa meni~nim ovla{}ewima (ukoliko je poslodavac - izvo|a~ javnog rada korisnik buxetskih sredstava i nije u mogu}nosti da prilo`i menicu, kao sredstvo obezbe|ewa ugovornih obaveza prila`e se izjava odgovornog lica da su obezbe|eni svi preduslovi za realizaciju projekta); - potvrda banke o otvorenom namenskom ra~unu i karton deponovanih potpisa - termin plan - ukoliko je u postupku razmatrawa prijave za sprovo|ewe javnog rada izvr{ena korekcija broja lica i/ili du`ina trajawa projekta.

Po~etkom sprovo|ewa javnog rada smatra se datum prijave na osigurawe, odnosno po~etak rada prvog lica anga`ovanog na javnom radu.

Datum zasnivawa radnog odnosa koji je naveden u ugovoru o radu ne mo`e biti pre datuma zakqu~ewa ugovora o sprovo|ewu javnog rada, niti nakon 30 dana od dana dostavqawa Odluke o odobravawu sprovo|ewa javnih radova.

Smatra}e se da je podnosilac prijave - izvo|a~ javnog rada odustao od odobrenih sredstava i realizacije projekta ako u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke ne dostavi dokumentaciju neophodnu za zakqu~ewe ugovora.

Poslodavac - izvo|a~ javnog rada du`an je da: - obezbedi vo|u programa javnih radova i mentora za proces osposobqavawa nezaposlenih lica anga`ovanih na javnom radu; - organizuje za{titu i bezbednost na radu zaposlenih, u skladu sa zakonom i zahtevom standarda za konkretne poslove javnog rada; - da zasnuje radni odnos na odre|eno vreme sa punim radnim vremenom sa novozaposlenim radnicima u du`ini trajawa javnog rada, u roku od 30 dana od dana dostavqawa odluke o sprovo|ewu javnih radova i da izvr{i prijavu lica na obavezno socijalno osigurawe; - redovno vr{i isplatu zarada na teku}e ra~une lica; - redovno vr{i isplatu naknade tro{kova za dolazak i odlazak sa rada; - redovno upla}uje doprinose za obavezno socijalno osigurawe i Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijali ^a~ak dostavqa dokaze o uplati doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za lica iz ugovora; - Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak redovno dostavqa dokaze o utro{ku prenetih sredstava za tro{kove zarada, sprovo|ewe obuke, odlaska i dolaska sa rada i sprovo|ewa javnog rada; - Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe-Filijali ^a~ak u svakom momentu omogu}i kontrolu realizacije i uvid u svu potrebnu dokumentaciju i tok sprovo|ewa javnog rada; - dostavi fotokopiju potvrde/sertifikata o ste~enim kompetencijama nakon zavr{ene obuke; - blagovremeno izvesti Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe - Filijalu ^a~ak o svim promenama od zna~aja za realizaciju javnog rada.

- da po zavr{etku javnog rada, Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak dostavi izve{taj o izvr{enom javnom radu.

U slu~aju da korisnik sredstava ne realizuje obaveze definisane ugovorom, du`an je da vrati iznos ispla}enih sredstava uve}an za zakonsku zateznu kamatu od datuma prenosa sredstava, u skladu sa ugovorom.

Rok za podno{ewe prijava je 30 dana od dana objavqivawa ovog Javnog konkursa u listu "^a~anski glas".

Obrazac prijave mo`e se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak i na {alteru 8 Gradske uprave za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzeti u razmatrawe.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe - Filijali ^a~ak, ul. @upana Stracimira broj 35

41

OGLASI

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

AGENCIJA

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura.

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava.

Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura

P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava.

Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura P-64 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 40.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa.

Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice.

Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura.

BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260

42

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM povoqno, jednoiposoban stan od 45 m2 u Nemawinoj ulici, 2. sprat. Cena 26.000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 53 m2, kod Solida, 650 eura po m2.

Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM jednosoban stan od 42 m2 u ulici Bate Jankovi}. Tel. 064/ 288-1-716 PRODAJEM jednosoban stan, povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37 m2, na 1. spratu u Beogradu, ulica Branka Cvetkovi}a. Tel. 064/ 665-3-399, 065/ 239-5-565 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 129 m2 na Gradskom {etali{tu, na 3. spratu. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM ~etvorosoban renoviran stan u ^a~ku, B. Oslobo|ewa. Mogu}a zamena. Tel. 065/ 216-1345 PRODAJEM nov, ~etvorosoban stan od 89 m2 na drugom spratu, lift, centar. Telefon: 063/ 735-0260 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, CG, 1. sprat, Nemawina 47. Tel. 032/ 372-131 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum. Cena 47.000 eura.

Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, kod Merkatora. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 60 m2 na Alvaxinici u zgradama od fasadne cigle, lift, CG, interfon. Povoqno. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9031, 061/ 291-6-355

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

SAMAC, PENZIONER, VSS, STAMBENO I FINANSIJSKI OBEZBE\EN, VITALAN, NEPU[A^, NE PIJE, @ELI UPOZNATI @ENU RADI BRAKA, OKO 60. GODINA. TEL. 069/ 181-7446, 817-446

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ^ASOVA. IZDAJEM GARSOWERU KOD MEDICINSKE [KOLE, 70 EURA. TEL: 062/550-833

VR[IM usluge mu{ko `enskog frizirawa, po najpovoqnijim cenama u gradu. Zakazivawe na telefon: 060/ 322-4-355.

Specijalan popust za maturske frizure

PRODAJEM RENOVIRAN ^ETVOROSOBAN STAN OD 96 m2, B.OSLOBO\EWA. MOGU]A ZAMENA ZA MAWI STAN UZ DOPLATU. TEL. 065/ 216-1-345

PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, u Nemawinoj. Cena 28.000 eura.

Tel. 063/ 691-761.

PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Aveniji 2.

Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel. 063/ 349333 PRODAJEM novu garsoweru od 27 m2 u ulici Svetozara Markovi}a.

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM garsoweru na Gradskom {etali{tu. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM novu garsoweru od 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-9- 363 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 35 m2 sa CG, Qubi}ska. Cena 24.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan kod

[ipada od 53 m2, tapija.

Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 43 m2 u Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 36 m2, CG, noviji, lift , u Qubi}skoj ulici. Cena 22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-630 PRODAJEM stan od 61 m2 u centru grada, u Amixinoj ulici, na 1. spratu.

Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM jednosoban stan od 33 m2 na drugom spratu, CG, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura.

Tel. 224-590, 063/ 7350-260 PRODAJEM stan od 43 m2, ulica Nemawina, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan od 60 m2 u strogom centru grada, dvostrano orijentisan, izuzetno funkcionalan, kvalitet gradwe odli~an. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan 27 m2, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwi`en, gleda na park. Cena 50.000 eura.

Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan od 47 m2, u Beogradu, lokacija TC “ Zira”, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan 65 m2, 1. sprat, Hotel Morava.

Cena 34.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0260

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko celog dana DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM stan od 45 m2. Cena 28.000 eura.

Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa.

Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, u ulici B. Jankovi}. Tel. 062/ 200482 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345543 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, useqiva, sa placem od 50 ari. Cena po dogovoru. Tel. 061/ 1880-429 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/ 803-3-676 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.228-457 PRODAJEM dve posebne stambene jedinice / ku}e / od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici sa placem od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0214 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-271 PRODAJEM lokal 30 m2, kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363

PETAK 10. MAJ 2013. GODINE

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99

PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno.

Mo`e zamena za stan, uz doplatu.

Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija KUPUJEM MAWI STAN OD 0.5-1, NI@E SPRATNOSTI. TEL. 064/ 141-4-324

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RA^UN 160-5700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa kod Bioskopa Prag. Tel. 011/ 3940872 PRODAJEM 2 ku}e u Teo~inu sa 11 ha zemqe. Cena 25.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od ^a~ka. Tel. 060/ 5589-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu na Jelici sa 10 ari placa.

Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu od 20 m2 i 12 m2 pomo}ni objekti na 20 ari placa u Loznici. Cena 6.000 eura. Mo`e dogovor. Tel. 063/ 691-761 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM garsoweru.

Tel. 060/ 419-0-348 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, za dve u~enice. Tel. 060/ 540-4-037 IZDAJEM stan, Bau{i}i, kod Herceg Novog za letovawe. Povoqno. Tel. 032/ 341-948, 066/ 346-288 IZDAJEM lokal od 40 m2, u strogom centru grada. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2 u centru grada. Pogodan za agenciju, kozmeti~ki salon. Tel. 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50

PRODAJEM DVE UGOJENE SVIWE. TEL. 385-396

m2 u ^a~ku. Tel. 064/ 2299-952 IZDAJEM lokal od 81 m2 u strogom centru grada u Gorwem Milanovcu. Tel. 063/ 885-6-610 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 - 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM ve}i broj kancelarija povr{ine od 1080 m2, u u`em centru grada, kompletno opremqene.

Tel. 063/ 654-653 IZDAJEM poslovni prostor od 60 m2, pogodan za aerobik, bilijar klub.

Tel. 225-431, 063/ 7110-511 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a.

Tel. 332-671 IZDAJEM name{ten stan od 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM cve}aru prema Novom Grobqu, kompletno opremqena.Tel. 373-529, 064/ 070-4-155 IZDAVAWE privatnog sme{taja - soba, blizu pla`e, Crna Gora, Bar, [u{aw . Tel. 38230350562 IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, Medakovi}, 4. sprat, bez lifta, CG, telefon, kablovska.

Stan je kompletno name{ten. Cena 250 eura. Pogodan za 2 - studenta ili porodicu. Tel. 063/ 646357, 063/ 809-4-524 IZDAJEM stan u u strogom centru grada , odmah useqiv. Cena izdavawa je od 130-150 eura. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u ^a~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija.

Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM noviji dvosoban , poluname{ten stan, CG. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM name{ten stan kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226417 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 MEWAM stan od 64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka u ^a~ku, za odgovaraju}i stan u Beogradu.

Tel. 063/ 844-2-791 KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18 H PLACEVI PRODAJEM plac u ^a~ku, kod Trnavske reke, povr{ine 5 ari. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM povoqno livadu u Rtarima , pored seoskog puta, povr{ine 40 ari. Tel. 064/ 124-1806 PRODAJEM plac od 10 ari pored autobuske stanice Pqo{ta u Viqu{i.

Telefon 064/ 210-9-284 PRODAJEM plac od 10 ari, voda i vajat, kameni most Trbu{ani. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM parcelu 30.64 ari , na putu za Gu~u, kod Restorana Petrovi}. Na placu voda i struja. Tel. 032/ 366163 PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

43

OGLASI

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno fotokopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih, seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studente 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172 i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura.

Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac 4 ara na Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204 IZDAJEM 2 hektara zemqe To{in dol u Pridvorici , na dugogodi{wi zakup, odli~no za vo}wak.

Tel. 556-1-495 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374-663, 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM zemqu, povr{ine 63 m2, u Prislonici , Vasovi}a kosa.

Tel. 032/ 554-9-204 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu do puta.

Cena povoqna. Mo`e na du`i vremenski period.

Tel. 064/ 250-7-493 RAZNO PRODAJEM cirkular, motor trofazni, dizalica na izduvne gasove. Di`e tri tone. Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM mawi trofazni cirkular, metalni.

Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM dva sportska internet domena cacak.football, borac.football. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM ugostiteqsku prikolicu sa pred{atorom. Povoqno. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM ~uvalicu za stoku. Tel. 064/ 238-3761 PRODAJEM pokretnu pe} na struju , za pe~ewe prasi}a i jagwi}a. Tel. 065/ 411-2-390 PRODAJEM zamrziva~

sandu~ar od 410 litara, povoqno. Tel. 062/ 8560-561 PRODAJEM |a~ki radni sto KOMARAKT. Cena 85 eura. Tel. 061/ 297-9521 PRODAJEM Zepter vi{enamenski profesionalni ure|aj za brzo ~i{}ewe i dezinfekciju.

Tel. 066/ 401-690 PRODAJEM me{alicu za beton. Tel. 032/ 366-163 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe . Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM povoqno polovnu ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614586 PRODAJEM novu traktorsku korpu , ru~na izrada. Cena 120 eura.

Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM gume za putni~ka vozila- 175/65/14 komada 2, 155/65/13 komada 2,165/70/30 komada 1, 155/80/13 komada 1. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 PRODAJEM komplet karburator servis, mogu}nost obuke. Klima Panasonik, kori{}ena, dobra.

Tel. 064/ 174-2-629 PRODAJEM balirano seno. Povoqno. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614-586 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044

PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM metalnu cisternu za vodu. Cena 220 eura. Tel. 064/ 238-3761 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Mo`e zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM zup~astu pumpu za uqe 80 eura.

Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM zna~ke iz stare Jugoslavije, 500 kom. Cena 90 eura. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 371-685 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg.

Cena 48 E. Mo`e zamena.

Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM motor Piaggio Libertu 125, registrovan, vlasnik, servisiran. Poseduje kofer i vetrobran. Cena 750 eura. Tel. 066/ 352-044 PRODAJEM motor 4 kw, 1400 obrtaja u minutu.

Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM ~ehoslova~ki dres za Vr{aj, predratni. Tel. 064/ 120-6572 PRODAJEM prskalicu Morava, 100 litara, na kolicima, nova. Tel. 064/ 120-6-572 PRODAJEM satelitsku antenu sa motorom i risiver Strong SRP 1500.

Tel. 374-125, 064/ 2942-141 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 374-125, 064/ 294-2-141 PRODAJEM dva nova drvena prozora sa ukrasnim lajsnama. Tel. 065/ 216-1-345 POKLAWAM pse , lepo

odgajeni, mali, majka malte{ka pudla. Tel. 060/ 680-6-028, 806028 KUPUJEM kau~ i fotequ na rasklapawe. Tel. 064/ 673-2-969 KUPUJEM polovan fri`ider i elektri~ni {poret. Tel. 064/ 673-2-969 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Opel Vektru Club 2001. godi{te u perfektnom stawu. Tel. 064/ 238-3-761 PRODAJEM Mercedes E250 TDI, 2010. godi{te. Pre{ao 1000 kilometara. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 653-1-150 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te.

Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 398-4-494 USLUGE ^ASOVI matematike za osnovce i sredwo{kolce.

Povoqno. Tel. 060/ 5589-296 ^ASOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 VR[IM NADOGRADWU, , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7-871 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni.

Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 870-5-061 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidroizolacije.

Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 353-7-871 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0-232 USLUGE popravke le|nih prskalica. Tel. 064/ 120-6-572 VR[IM usluge ~i{}ewa stambenog i kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375585 AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasa`er. Cena 1200.00 dinara mese~no.

Tel. 063/ 656-973 BRAVARIJA, gus, aluminijumsko zavarivawe.

Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA i prodaja traktorskih korpi. Tel. 066/ 910-9-889, 069/ 870-5061 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4705 ZAPOSLEWE TRA@IM `enu za pomo} u ku}i. Tel. 727-026, 063/ 885-6-610 POTREBAN posao, ozbiqnoj `eni u trgovini ili pekari. Tel. 064/503-1-260 “^A” TAKSIJU potrebni voza~i. Javite se li~no u centar ili na telefon 340-004 POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 2180327 POTREBNA frizerka za rad u frizerskom salonu.Tel. 060/ 092-9-492 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica.

Tel. 064/ 2180327

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

Dana 19. maja 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg

VASILIJA VUKOMANOVI]A Telefon za informacije:

032/385 - 950

Ako je tvoje srce moralo stati, na{a patwa za tobom ve~no }e trajati.

Supruga QIQANA, }erka SAWA, zet VOJO, sestre MICA, CANA i unuci.

16004

44

OGLASI / ^ITUQE

AGENCIJA

SIGMA

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SE]AWE na moje drage roditeqe, sestre i zeta

iz Je`evice

1975 - 2013.

1977 - 2013.

RADOJKA JOVANOVI]

RADOSAV JOVANOVI]

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

1991 - 2013.

RADOMIR RISTI]

2001 - 2013.

KRSTINA KINA RISTI]

2012 - 2013.

RAJKA JOVANOVI]

ro|. Jovanovi} Hvala za dobrotu i pa`wu koju ste mi pru`ali.

MIROSLAV JOVANOVI]

45

^ITUQE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE Dana 12. maja 2013. godine, navr{ilo se DEVET GODINA od kada je preminula na{a draga koleginica

Dana 9. 5. 2013. godine, preminuo je na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

MILENA MAJSTOROVI]

MILOSAV POLEDICA

ro|. Gli{i} {ef finansijske slu`be

iz Beqine Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i kom{ijama na izjavama sau~e{}a.

Vreme prolazi, ali na{e se}awe na Tebe ne bledi...

S ponosom i po{tovawem uspomenu na Tebe ~uva, KOLEKTIV DOMA U^ENIKA ^A^AK fak.

17. 5. 2006 - 17. 5. 2013.

DRAGAN MILI]EVI] CIRKUS 21. 5. 2011 - 21. 5. 2013.

O@ALO[]ENI: supruga RADA, sinovi SINI[A i DU[KO, snaje MIRJANA i SLA\ANA, unuci \OR\E, NENAD, MILO[ i TAMARA.

PORODICA 16014

POSLEDWI POZDRAV dragoj seki i keki

7. 2. 2007 - 17. 5. 2013.

VERICI RU@ICA MILENKO STOJANOVI] Va{u plemenitost i dobrotu pamti}emo do kraja `ivota.

Ponosni smo {to smo vas imali, a tu`ni {to smo vas izgubili.

VE^ITO ZAHVALNI sinovi DRAGAN i MILAN sa porodicom

BO@IDAR

RUSIJA

1928 - 2003

1934 - 1999

STOJANOVI] SA VAMA U SRCU I MISLIMA ZAUVEK. VA[A DECA SA PORODICAMA

Sa~uva}emo u srcu tvoju qubav i plemenitost koju si nam nesebi~no davala.

NADA, MI[KO i DUDA

16007

16011

16005

U subotu, 18. maja 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage

23. maja 2013. navr{ava se PET GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni

MARICE DOBRI^I] iz ^a~ka

MIROQUB RAI^I] NENAD MARKOVI]

Svaki trenutak bez tebe je te`ak. Neka te an|eli ~uvaju, a mi te ~uvamo u na{im srcima. Nedostaje{ nam.

Volimo te, majka RU@ICA i sestra BOJANA

Toga dana u 11,30 ~asova na Lozni~kom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen.

Vreme koje je pro{lo nije ubla`ilo bol i qubav za tobom.

TVOJI NAJMILIJI: suprug ISIDOR, k}erka ZORICA, zet MILORAD, unuka SAWA, unuk SR\AN i ostala mnogobrojna rodbina.

17. 5. 2009 - 17. 5. 2013.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo.

Sestra NADA, zet XIMI, sestri}i VEQO i JELENA. 16010

13. maja 2013. godine, navr{ilo se PET GODINA od smrti na{eg dragog

DA^EVI] JELISAVKA JELA

MILENKO KAROVI] Mr~ajevci - Beograd 9. 10. 1934 - 12. 12. 2012.

12. decembra 2012. oti{ao si nam iznenada u 4:40 na minus 22 i pola metra snega. Sahrana je obavqena 13. decembra u Mr~ajevcima. 12. juna je 6 meseci. Svima mnogo nedostaje{.

Voli te tvoja sestra DANICA ANDRI] iz ^a~ka i tvoja porodica KAROVI] iz Beograda.

18. maj 1998 - 18. maj 2013.

RADOJKO RADE ANDRI]

ANDRIJE I. \OKI]A

iz ^a~ka

Komandir obezbe|ewa "Vodovoda" ^a~ak

Draga na{a teto, uvek }e mo te se rado se}ati i voliti. Bila si tiha, odmerena i dare`qiva. Svi smo te do`ivqavali kao majku. Sada kao odrasli qudi, koji smo osnovali porodice sa ponosom pri~amo o svojoj teta Jeli.

Sa ponosom na tebe ~uvamo te od zaborava i posle 30 godina.

Bratanice SVETLANA, SNE@ANA, JELENA, QIQANA, bratanci MILADIN, ISIDOR i ZORAN.

^uvamo te od zaborava.

S qubavqu i ponosom te pomiwemo.

Se}awe na tebe ~uvaju TVOJI NAJMILIJI

16013

16012

penzionera "Borbe" iz Beograda

Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe na tebe. Hvala ti za sve divne dane provedene sa tobom. Dok postojim , nedostaje{ mi.

Tvoja DANICA, SLOBODAN i BO[KO sa svojima iz Francuske.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

46

^ITUQE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ~etvrtak 23. maja u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Preminula je na{a draga koleginica

DU[ANKA ]ULUM 1933 - 2006 Beli moj leptiru. Pre sedam godina na dana{wi dan preselila si se u neki boqi svet gde tvoja ~ista du{a po~iva u miru. Sa qubavqu zauvek sa tobom. Hvala za sve.

Tvoja neute{na }erka GORDANA 16011

SE]AWE

DEJANU DIKOVI]U

Ivana Davidovi}

Supruga NADA, }erke SNE@ANA i JOVANA, zetovi GORAN i ALEKSANDAR i unuci ISTOK i SAVA.

profesor engleskog jezika (1973 - 2013) Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota, I s wom spava, nevi|ena, wena lepota; Mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Dragan D. Suboti}

16009

Dana 17. 5. 2013. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od smrti na{eg dragog brata

MLADENA ANI^I]A iz Je`evice

Ve~no }e{ ostati na{a Iva. Zauvek o`alo{}ene sestre RADULKA i MILKA

Kolektiv O[ " Dr Dragi{a Mi{ovi}" ^a~ak

upl.

25. 5. 2013.

[EST MESECI

Dana 11. 05. 2013. oti{la je moja maj~ica u ve~nost ~istog srca i bistrog uma

iz Trnave 23. 5. 1997 - 23. 5. 2013. „Moj deda ve} dugo ore nebeske wive, ali baka jo{ ~uva sve stvari i sliku na{eg sveca.

Na dan kad sam ro|ena, tu je posa|en orah i u avliji, pod gustom kro{wom, sad igraju se deca..."

Unuka IVANA

30. 6. 2013.

DESET GODINA

MILA i MIRKO RISTANOVI] Polugodi{wi pomen na{oj majci dajemo u subotu 18. maja 2013. godine u 11 sati na Macanskom grobqu u Qubi}u.

Uspomenu na wih ~uvaju wihova deca: ZORAN, VESNA i GORDANA, unu~ad: \OR\E, JOVANA i JELENA, zetovi: VITOMIR i MILE.

NISU VI[E SA NAMA

VERICA JOVANOVI] 19. 12. 1934. nas. u penziji iz Preqine S qubavqu wena }erka LELA sa sinovima SR\ANOM i VLADIMIROM i suprugom DRAGANOM. 16012

IV/1 Dragoqub Biseni} - Bisena Qiqana Lazovi} - Belka Jasminka Markovi} - Cica Vuka{in Timotijevi} Ba}ko

IV/4 Stanojla Jovi~i} - Caka Velimir Kova~evi} Kova~ Dragan ]ur~i} - ]ure Milovan [uluburi}

IV/2 Dobrila Alempijevi} Branimir Jovanovi} Braco Bratislava Milinkovi} Beka Perka Petrovi} - Seka

IV/5 Branislava Maltez Vera Milosavqevi} Miroslav Mi{ovi} Mi{i} \uro Lazovi} Spomenka Pavlovi} - Beba Dragan Proki} - Proko Verica Rov~anin Qiqana Stanojevi}

IV3 Branka Moji}evi} - Brana Zoran Nedi} - Medo Bo`o Nikitovi} - Nixo Dragomir Pavlovi} - Lord Du{ko Tajevi} - Tajevac Slobodan To{i} - To{o

IV/6 Qiqana Vujovi} Vera Gili} Darko Jovanovi} Slobodan Pavlovi} ]oban

Neizbrisivi su deo na{ih se}awa, uspomena...

Generacija '68 Gimnazija "Filip Filipovi}" ^a~ak 16009

47

^ITUQE

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE

Dana 19. maja 2013. godine, navr{ava se godina dana od smrti na{e drage majke i bake

U subotu 25. maja 2013. godine, u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Na{a draga sestra i tetka

JELENA STAMENI] DOBRILE JOVANOVI] TO[OVI]

ANI PALALI] ro|enoj Panarin

ro|ene Todosijevi} u Trnavi Uspomenu na wu ~uvaju porodice PALALI] i JOVANOVI]

S qubavqu i tugom zauvek uspomenu ~uvaju sin MILAN, }erka DANICA i unuk QUBOMIR

62726

Dana 20. maja 2013. navr{ava se 19 GODINA od smrti na{eg dragog

penzioner MUP-a 1926 - 2013 Zauvek nas je napustila 6. maja 2013. godine.

Sahrana je obavqena 9. maja 2013. godine na Novom grobqu u Beogradu.

S qubavqu i po{tovawem trajno }e je nositi u srcima sestre: MILENA PETROVI] i VERA LUKOVI], sestri} MIROQUB PETROVI], sestri~ine: VESNA TEKELEROVI] i @ANKA JAKOVQEVI] sa porodicama.

16002

16000

SE]AWE 17. maj 2009 - 17. maj 2013.

TROGODI[WI POMEN 20. maj 2010 - 20. maj 2013.

MILO[ MI[O RATKOVI]

OLGICA PROPADOVI]

I posle tri godine mnogo je tuge u na{oj du{i i srcu.

Ne postoje re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{.

TVOJI NAJMILIJI: otac MIROSLAV, majka ROSA, sestra MILKA, zet SIMO i ostala rodbina.

S QUBAVQU I PONOSOM USPOMENU NA TEBE ^UVA PORODICA PROPADOVI] 16006

16998

MILOQUBA MIJAILOVI]A - PATA]A -

Dana 18. maja 2013. godine, u 12 ~asova na Prijevorskom grobqu obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na wega.

Sa ponosom ga pomiwemo i u srcu nosimo.

WEGOVI NAJMILIJI: supruga VERA i sinovi VLADIMIR i ZORAN sa porodicama.

U subotu 18. maja 2013. godine obavi}emo GODI[WI POMEN od smrti na{e drage majke, svekrve i bake

ELZI DROBWAKOVI]

Zajedno sa prijateqima, kom{ijama i rodbinom poseti}emo wen grob i okititi cve}em.

Godina je pro{la a uspomenu na dragi lik ~uvaju weni najmiliji: suprug RADOQUB i sinovi IVAN i MILAN

iz Je`evice Uvek si bila ta koja si sa puno snage i qubavi sve nas skupqala, volela i davala nam snagu i voqu da smelo kora~amo kroz `ivot.

Tu`no je bez tebe, tvojih toplih o~iju. Osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

U srcu te nose tvoji najmiliji: sinovi ACO i MILAN, snaha JASMINA, unuke ANA i IVANA i unuk @EQKO.

15999

16015

16005

Dana 17. maja 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

ILI] STOJANA COLA Uvek sa tobom, zaborav ne postoji, tuga ne jewava do posledweg na{eg dana.

TVOJA PORODICA

QUBINKE QUBE VU^I]EVI]

SE]AWE 19. 5. 2003 - 19. 5. 2013.

Dana 18. maja 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage i nikad pre`aqene supruge, majke, bake i sestre

DRAGOSLAV TO[OVI]

MILOSAVE BELE KOVA^EVI]

16019

iz ^a~ka Dana 17. 5. 2013. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg supruga, oca i dede

LU^I] SEKULE Znao si koliko te volimo ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

TVOJI NAJMILIJI: supruga DRAGICA, sin MIODRAG i }erka SLA\ANA sa porodicom.

Supruga MILKA i k}erka GORDANA 16005

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Te{ko je `iveti bez tebe, to je do`ivotna rana, i tu utehe nema. Se}awe, qubav i tuga traja}e dok sam `iva.

Sestra VERICA sa porodicom.

16003

PETAK 17. MAJ 2013. GODINE