18. januar 2013.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

^A^AK, 18. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 2

CENA 30 DIN.

strana 7.

Sutra je Bogojavqewe

PLIVAJU ZA ^ASNI KRST tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Prvu nagradu za zajedni~ku akciju mladih i medija dobili ^a~ani

POBEDILI ^A AKTIVISTI I „^A^ANSKI GLAS”

strana 15.

Dr Igor ^etojevi}

DUGOVAWA „TE@A” OD JEDNOG I PO BUXETA!

POMOGAO NOLETU DA STIGNE DO TRONA strana 19.

Predsednica UO “Komunalca” odgovara na optu`be ~lanova GV

U poseti doma}instvu Danila Brkovi}a

strana 5.

Neboj{a Jovanovi}, novi direktor JP „Gradac”

OD FUDBALERA NIJE DO NAJBOQEG NEMORALNO POVRTARA NEMATI

strana 3.

strana 17.

Nepopularne mere za neredovne plati{e

AK T U E

LNO

ISKQU^EWA VODE OD 21. JANUARA

strana 8.

2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

3

GRAD

PREDSEDNICA UO JKP „KOMUNALAC” ODGOVARA NA OPTU@BE ^LANOVA GRADSKOG VE]A

NIJE NEMORALNO I NEPO[TENO NEMATI i posle ned a v n o g {trajka u JKP “Komun a l a c ” , ostavke koju je podneo generalni direktor Miloje Vojinovi} i imenovawa Dragana Lukovi}a za vr{ioca du`nosti ~elnog rukovodioca, u ovom javnom preduze}u se, izgleda, ne smiruju strasti. Po{to su neki dnevni mediji preneli izjavu pojedinih ~lanova Gradskog ve}a da je nemoralno da na ~elu Upravnog odbora ove firme bude osoba koja, konkretno za usluge izno{}ewa sme}a duguje 24.000 dinara, u utorak je predsednica UO Gordana Petkovi} odr`ala konferenciju za novinare, na kojoj je, pored ostalog, najavila da }e “zloupotrebe i podmeta~ine objavqene u pojedinim sredstvima informisawa dobiti epilog na sudu.”

Nemam ~ega da se stidim, jer ne mo`e da plati onaj ko nema, rekla je Petkovi}ka i navela podatke da gra|ani za izno{ewe sme}a duguju “Komunalcu” 99.946.732, a privreda 37.979.000 dinara i da ovo preduze}e potra`uje jo{ 10 miliona dinara od zakupaca tezgi na zelenoj pijaci.

- Ta~no je da dugujem 24.000 dinara za izvr{ene

N

komunalne usluge sa obra~unatom kamatom i ne vidim da sam u~inila bilo {ta lo{e i nemoralno, jer je taj dug postojao i kada sam postavqena za predsednika UO JKP “Komunalac”. Na to mesto izabrana sam glasovima ve}ine odbornika i nije me prote`i-

tiv kojih }e se ona boriti “svojim stru~nim znawem i iskustvom, a sve po zakonu i u interesu gra|ana”.

Petkovi}ka podse}a da je prethodni direktor Miloje Vojinovi} smenio neke qude sa odgovornih mesta, zbog wihovog nemara i neodgovornosti, da bi uveo

Gordana Petkovi}

nese ostavku. Predsednica UO smatra i da je v. d. direktora Dragan Lukovi} prekr{io osnovna akta preduze}a i na odgovorna radna mesta postavio “svoje poslu{nike” i konkretno funkciju upravnika u jednom pogonu poverio licu sa sredwom, iako je za to

slu~aju, ipak, na videlo iza{lo neslagawe izme|u “dve struje” unutar GO SNS, potvrdila je Petkovi}ka, ina~e ~lan Srpske napredne stranke, odgovaraju}i optu`bama na optu`be i apostrofiraju}i “grehe” dvojice ~lanova Gradskog ve}a, upravo iz

Dragan Lukovi}

rao dr Aco Radojevi}, ve} me je preporu~ilo iskustvo, s obzirom na to da sam bila zamenik predsednika UO u fabrici “Cer”odgovorila je Petkovi}ka na optu`be nekih ~lanova GV, koje su objavili dnevni mediji, ustvrdiv{i da je ovakve napade o~ekivala, jer “sada{wem rukovodstvu preduze}a odgovaraju java{luk, nerad i nered”, pro-

“rad, red i disciplinu, koji su, na`alost, kratko trajali”, jer su oni manipulacijom radnika organizovali {trajk, “navodno zbog lo{ih uslova rada i neispla}ene jedne zarade.”

Ustvari, jedina `eqa i namera “smewene gospode”, tvrdi ona, bila je da se sve vrati na pre|a{we stawe, ~ime su primorali prethodnog direktora da pod-

radno mesto predvi|ena vi{a i visoka stru~na sprema. Za razliku od novinara koji su, prema wenom uverewu, nezakonito obelodanili podatke o dugovawima predsednice UO za komunalne usluge, ona poseduje sve papire, od kojih je pokazala ra~une za pi}e, koje je novo rukovodstvo nabavilo u prodavnici “Bolero”. Da je i u ovom

ove partije, koji su je “prozvali” na posledwem zasedawu.

Gordana Petkovi} je odr`ala “privatnu” KZN i na woj iznela li~ne, a ne stavove Upravnog odbora na ~ijem je ~elu, rekao nam je u telefonskom razgovoru v. d. direktora Dragan Lukovi}, ne osporavaju}i wenu tvrdwu da su na pojedina, iskqu~ivo

upra`wena radna mesta, postavqeni radnici sa ni`om stru~nom spremom od predvi|ene: - Ni u jednoj firmi se Upravni odbor ne bavi kadrovskim postavqewima, ve} je to posao direktora i wegovih saradnika. Ja nikoga nisam smenio, ve} sam odre|ene qude postavio na upra`wena radna mesta, da bih oformio ekipu sa kojom mogu da radim. Na mesto v. d. upravnika postavqena je osoba sa sredwom stru~nom spremom, jer smatram da biv{i tehni~ki direktor sa dosada{wim iskustvom najvi{e mo`e da doprinese prevazila`ewu problema u radnoj jedinici “Sortirnica”, koja jedina iskazuje gubitke u poslovawu.

Po{to je pozvao novinare da prisustvuju dana{woj sednici UO, Lukovi} je demantovao Petkovi}kine tvrdwe da i novo rukovodstvo velika sredstva tro{i za reprezentaciju, odnosno za kupovinu pi}a. Tvrdi da tri boce “nisu popijene u preduze}u, niti ih je direktor odneo ku}i”, ve} da su dve poklowene rukovodstvu Grada na sve~anoj sednici SG, a jedna odneta na proslavu koju je organizovala Turisti~ka organizacija.

M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

4

DRU[TVO

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD PO^IWE PRIKUPQAWE PODATAKA ZA IZRADU I A@URIRAWE SOCIJALNE KARTE GRA\ANA ZA 2013. GODINU

BESPLATNI DOKAZI I POTVRDE

vi punoletni gra|ani koji smatraju da su u stawu socijalne potrebe, ve} od ponedeqka mogu da podnesu zahtev Centru za socijalni rad za izradu socijalne karte i to na propisanom obrascu, koga mogu dobiti u sedi{tu ove ustanove, u zgradi broj 1, u Ulici kneza Milo{a. U javnom pozivu za prikupqawe podataka za izradu i a`urirawe socijalne karte gra|ana za 2013. godinu, koga je potpisao direktor Zoran Bel~evi}, navodi se da uz zahtev, potencijalni korisnici tre-

S

ba da dostave jo{ {est dokumenata: fotokopije svoje i li~nih karata punoletnih ~lanova doma}instva i ta~nu adresu stanovawa, izjavu o ku}noj zajednici i uverewa o imovnom stawu, pribavqena u nadle`noj slu`bi Grada i mesta ro|ewa. Podnosioci zahteva obavezni su da prilo`e i izvode iz mati~nih kwiga ro|enih za sve maloletne ~lanove doma}instva sa upisanim jedinstvenim mati~nim brojem gra|ana (JMBG), a nezaposlena lica i potvrdu od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe

za sebe i punoletne ~lanove doma}instva. Posledwi “papir” koji je tako|e

OZVANI^ENA KOALICIJA STARE I NOVE VLASTI ZA PREDAJU KOSOVA I METOHIJE

REZOLUCIJA O NOVIM PONI@EWIMA SRBIJE kup{tina Srbije je usvojila sramnu Rezolucija o Kosovu i Metohiji, kojom je ozvani~ena postizborna koalicija koju su Dveri najavile jo{ pre nekoliko meseci. Naime, za Rezoluciju kojom se dr`ava Srbija prakti~no kre}e putem definitivnog odustajawa od Kosova i Metohije, zdu{no su zajedni~ki glasali ~lanovi stare i nove Vlade Srbije – nova vlast oli~ena u SNSSPS-URS i stara vlast oli~ena u DS-SPODHSS...

Pre svega treba re}i osnovnu istinu da ovde nije u pitawu nikakva Rezolucija o Kosovu i Metohiji, ve} Rezolucija o daqem poni`avawu Srbije i ulasku u EU po svaku nacionalnu cenu. To je na prvom mestu daqa predaja Kosova i Metohije, a zatim slede i drugi uslovi i ucene iz EU. Pravi smisao Rezolucije je ostvarivawe dobrosusedskih odnosa sa la`nom dr`avom Kosovom po voqi EU. Veoma je va`no naglasiti da ovo nije skup{tinska Rezolucija, ve} Rezolucija stare i nove vlasti koje }e ostati zabele`ene u istoriji srpskog naroda kao vlada kontinuiteta, kada je re~ o predaji

S

Kosova i Metohije.

Tako se pokazalo da je smena vlasti na predsedni~kim i parlamentarnim izborima bila samo maska za nastavak iste Tadi}eve politike, tako da je Demokratska stranka u potpunosti mogla ostati u novoj vlasti. U tom slu~aju ne bi

nego jasno da je parlamentarna borba DSS nedovoqna da zaustavi daqi proces uru{avawa dr`ave i da je potreba stvarawa jedinstvenog patriotskog bloka ove tri politi~ke organizacije pre~a nego ikad. [to se Dveri ti~e, mi ve} mesecima unazad ukazujemo

bilo nikakve razlike, {to se posebno vidi na planu zadu`ivawa dr`ave, koju je nova vlast zadu`ila za oko tri milijarde evra za nekoliko meseci. Posebno je bolno, {to se vidi iz pisma Srba sa KiM Tomislavu Nikoli}u, odustajawe predsednika od sopstvene platforme i wenih najva`nijih delova koji su ozna~ili nadu da pogubna Tadi}eva i Da~i}eva politika mogu biti zaustavqene.

Na politi~koj sceni Srbije protiv ovakve Rezolucije stoje samo DSS, SRS i Dveri, kao i ogroman broj srpskih rodoquba {irom Srbije, srpskih zemaqa i Rasejawa. Vi{e je

na zna~aj stvarawa ovakvog patriotskog fronta svih onih koji su protiv ulaska Srbije u EU i za odbranu Kosova i Metohije, koji ne treba da bude jedinstven samo po ovim pitawima, ve} i po brojnim drugim va`nim pitawima koja }e uskoro do}i na red, kao {to su Vojvodina, privatizacija Telekoma, prodaja poqoprivrednog zemqi{ta strancima, ukidawe carina na uvoz robe iz EU, ili slobodan uvoz sadnica i hrane koja sadr`i GMO. Informativna slu`ba Pokreta Srpske Dveri

uslov za izradu, ili a`urirawe socijalne karte je dokaz o primawima svih ~lanova doma}instva (plata, penzija i druge prinadle`nosti) i to za tri posledwa meseca.

Direktor Bel~evi} napomiwe da prijavqivawe gra|ana po~iwe prvog dana nakon objavqivawa javnog poziva u listu “^a-

~anski glas” i da }e ova akcija trajati do 20. februara, do kada bi i sva lica koja su ve} ostvarila neko od prava na subvencije komunalnih usluga, trebalo da dostave dokaze o eventualnim promenama u wihovom materijalnom i radnom statusu: - Gra|ani ^a~ka kojima je ve} sa~iwena socijalna karta i ostvaruju neko od prava na subvencije komunalnih usluga (grejawe, voda i upotreba kanalizacije i izno{ewe sme}a) du`ni su da u predvi|enom roku dostave potvrde o svim promenama i dokaze o primawima svih ~lanova doma}instva u prethodna tri meseca. U protivnom, bi}e im uskra}eno pravo na subvencije komunalnih usluga - upozorava direktor Centra za socijalni rad i napomiwe da na osnovu Od-

luke o ostvarivawu prava u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti Grada, gra|ani ne snose tro{kove izdavawa svih ovih neophodnih dokumenata koje obezbe|uju nadle`ne gradske uprave. Osim ovoga, u javnom pozivu je nagla{eno i da sva lica kojima je prilikom prikupqawa potrebne dokumentaciuje neophodna pomo}, sve informacije besplatno mogu dobiti u Slu`bi pravne pomo}i Grada, u kancelariji broj 4, u prizemqu zgrade SG. Popuwene obrasce i prate}u dokumentaciju ve} od ponedeqka mogu predati ovla{}enim radnicima Centra za socijalni rad u zgradi ove ustanove, u Ulici kneza Milo{a, i to svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova.

M. N.

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U GO NOVE SRBIJE

PREDSTAVQEN NOVI BROJ GLASILA STRANKE

ovi, tre}i po redu broj glasila Nove Srbije pojavio se posle pauze od sedam godina, zbog ~ega je Olivera Milivoj~evi}, ~lan ure|iva~kog odbora najavila da }e “Glasnik” ubudu}e izlaziti mnogo redovnije.

Sadr`aj biltena, {tampanog u 10.000 primeraka, naglasila je ona, proistekao je iz nastojawa redakcije da isprati sva va`na de{avawa u stranci koja je “afirmi{u i ~vrsto poziciraju na politi~koj sceni Srbije”. Portparol GO Milan Dra{ki} preporu~io je ~itaocima prilog “Stranka sa du{om”, u kome je NS prikazana kao stranka okrenuta “malom ~oveku” i wegovim problemima, kao i intervju sa liderom NS Velimirom Ili}em koji, u svojstvu ministra za gra|evinu i urbanizam, izjavquje da izgradwa koridora 11 predstavqa ostvarewe wegovog `ivotnog sna. Na stranicama novog broja “Glasnika” mogu}e je ~itati i o aktivnostima poslanika ove stranke u skup{tinskoj klu-

N

pi”, wenom ekonomskom programu i stavu o Kosovu, ali i o potrebi da se o~uvaju porodica i tradicija, da penzioneri `ive dostojanstveno i da se srpskom seqaku povrati dostojanstvo. Poseban deo biltena posve}en je radu gradskih i op{tinskih izbora.

Novinarima je saop{teno da od decembra pro{le godine pri NS ponovo funkcioni{e Savet `ena, ~ija je predsednica Qiqana Ran~i}, iz Kni}a, a potpredsednice dr Zorica Kova~evi} iz Lu~ana i dr Danijela Pakovi}, iz Ni{a. Ciq Saveta je, kako je kazala Daliborka Nestorovi}, ~lanica aktiva, da `ene, ~ija je uloga u o~uvawu porodice i tradicije nezamenqiva, podstakne da se aktivno ukqu~uju u politi~ki i javni `ivot. Savet je, re~eno je tako|e, povodom proteklih praznika organizovao vi{e humanitarnih akcija, a naredna akcija }e biti vezana za obele`avawe Mladenaca.

E. V.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

5

GRAD

ZA REALIZACIJU TRI PROGRAMA JKP „GRADAC” ]E U OVOJ GODINI POTRO[ITI 471 MILION DINARA Iako je “nasledio” likvidno preduze}e, koje je pozitivno poslovalo u 2012. godini, ne uspev{i da izmiri obaveze samo u iznosu od oko milion dinara, novoizabrani direktor JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve “Gradac” Neboj{a Jovanovi}, ipak, nema razloga za preterano zadovoqstvo. I pred ovom firmom, koja u Gradu slovi za “najja~e” javno preduze}e, je jo{ jedna ekonomski krizna godina i brojni planovi i investicije, koje bi trebalo realizovati u sklopu tri osnovna programa, sa raspolo`ivim buxetom od 471 milion dinara. pravo zbog ograni~enih sredstava koja su, u pore|ewu sa pro{logodi{wim, i smawena za 0,5 odsto, glavni akcenat u ovogodi{wem poslovawu bi}e stavqen na a`urirawe naplate potra`ivawa i smawewe dugova za naknadu za ure|ewe i nakandu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, najavquje u prvoj izjavi za na{ list direktor Neboj{a Jovanovi}: - Uprkos odlukama koje

U

DUGOVAWA „TE@A” OD JEDNOG I PO BUXETA! su omogu}avale gra|anima da na korektan na~in, odnosno na rate i putem reprograma dugova, plate naknadu i za ure|ewe i za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, ve}i broj investitora i korisnika nije blagovremeno izmirivao svoje obaveze. Zbog toga je dug pravnih lica za naknadu za ure|ewe prema{io iznos od 147, a fizi~kih 63 miliona dinara, dok su potra`ivawa na ime naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta od gra|ana, pravnih lica i preduzetni~kih radwi dostigla sumu od 474 miliona dinara. Re~ je prakti~no o jednom i po buxetu ovog javnog preduze}a, zbog ~ega smo, u skladu sa odlukom o organizovawu JP i ostalim pozitivnim propisima, ve} pokrenuli sve inicijative i akcije, da bismo a`urirali naplatu. Planiramo da, kada je re~ o ve}im du`nicima, prvenstveno u kategoriji privrednih dru{tava i preduze}a u postupku restruktuirawa, primenimo analogne na~ine naplate, koji su zakonom i skup{tinskom odlukom predvi|eni za poreske obveznike. Osim toga, preduze}emo i sve ostale, zakonom dozvoqene mere i u dogovoru sa du`nicima nastojati da uberemo {to vi{e sredstava, koja }e u krajwem slu~aju biti vra}ena sugra|anima, realizacijom

investicija i projekata koji }e poboq{ati kvalitet wihovog `ivota. Zbog toga i ovim putem apelujem na obveznike da izmire svoje obaveze, jer }e svaki dinar biti ulo`en u gradwu i odr`avawe infrastrukture na gradskom i seoskom podru~ju.

Imaju}i u vidu podatak da privreda duguje vi{e od 300 miliona dinara za naknadu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, direktor Jovanovi} veruje da }e planirane mere za naplatu i ovog duga imati efekta, tim pre {to bi i ona trebalo da “pre|e” u nadle`nost Gradske uprave za lokalnu poresku admini-

straciju. Na ovaj na~in pove}ani sopstveni prihodi utica}e na rebalans buxeta JP, odnosno na lak{e sprovo|ewe planova tehni~ke, urbanisti~ke slu`be, u oblasti odr`avawa javnih i zelenih povr{ina, izgradwe i odr`avawa ulica i puteva... Kao i prethodnih, i ove godine }e u svim ovim sektorima biti anga`ovani kvalifikovani doma}i izvo|a~i i zaposlena ovda{wa javna preduze}a.

Stru~waci iz Urbanisti~ke slu`be JP “Gradac” anga`ovani su sa kolegama iz kraqeva~ke Direkcije na izradi urbanisti~kih i prostornih planova za

kargo centar, navodi Jovanovi} jednu od novih aktivnosti zaposlenih u “Gradcu” i napomiwe da ovo JP mora iskoristiti i pogodnost da se na teritoriji Grada ukr{taju tri auto - puta i obezbediti nove poslove. Me|u prioritetima je i iznala`ewe i opremawe prostora za otvarawe slobodnih zona, u koje bi bili “privu~eni” grinfild investicije i ino partneri. Zahvaquju}i ranije uspostavqenoj dobroj saradwi sa republi~kim javnim preduze}ima i resornim ministarstvima, u ovoj godini bi trebalo da bude nastavqena rekonstrukcija druge deonice Ulice dr Dragi{e Mi{ovi}a, okon~ani zanatski i finalni radovi u \or|a Toma{evi}a, ure|ena desna obala Zapadne Morave, zapo~eta izgradwa zatvorenog bazena, krpqewe udarnih rupa, ~im vremenski uslovi to dozvole, samo su neke od investicija u kojima }e u~estvovati ovo JP, bilo kao finansijer, tehni~ka podr{ka, ili nadzor. O~ekuje se da bude uspostavqena boqa saradwa sa poslovnim udru`ewima privrednika, veruje ~elni rukovodilac koji je, ka`e, ve} pokrenuo inicijativu da ovo preduze}e br`e izlazi u susret wihovim zahtevima, kada je re~ o obezbe|ewu dokumentacije, opremawu lokaci-

ja... Osim ove, pokrenuto je i niz drugih inicijativa, me|u kojima je i zahtev upu}en gradskom rukovodstvu i javnim preduze}ima, da nadle`ni radnici “Gradaca” obavezno prisustvuju svim radovima na javnim povr{inama u Gradu.

- Iako u ovogodi{wem programu nisu predvi|ena zna~ajnija sredstva za udru`ivawe sa parama mesnih zajednica, u odnosu 75 prema 25 odsto, koje su, ina~e, blagovremeno dostavile svoje planove i programe, verujemo da }emo ispuniti ve}inu zahteva me{tana, koji se uglavnom ti~u izgradwe i odr`avawa nekih putnih pravaca, jer }emo eventualnim rebalansom na{eg buxeta i poboq{awem naplate, u sve sredine ulo`iti i dodatna sredstva - obe}ava direktor Jovanovi}. Na konstataciju da je izborna godina za nama i da nema razloga da u ovoj “Gradac” vi{e ula`e u sredine u kojima vlast na taj na~in prakti~no kupuje glasove bira~a, zbog ~ega je ranije ~esto trpeo kritike, Jovanovi} tvrdi: “Prioriteti u mesnim zajednicama bi}e odre|ivani na osnovu konkretnog stawa infrastrukture, stepena opremqenosti i intenziteta zahteva me{tana, a nikako po nekoj politi~koj liniji i pripadnosti.”

M.N.

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM NAMERAVA DA MODERNIZUJE AUTOBUSKA STAJALI[TA

URE\ENA STAJALI[TA VE] TOKOM OVE GODINE Autobuska stajali{ta sa nadstre{nicama, zaklonom od ki{e, vetra i sunca, klupama i kioscima mogla bi ove godine da budu postavqena i u ^a~ku itawe ure|ewa stajali{ta u ^a~ku je aktuelno ve} du`e vreme, ali prema re~ima Milo{a Milosavqevi}a, na~elnika Gradske uprave za urbanizam, ova Uprava }e se ove godine aktivnije posvetiti ovom problemu.

- Planovi Gradske

P

uprave za urbanizam su da se u ovoj godini bude zapo~eto ure|ewe autobuskih stajali{ta za gradske i prigradske linije. Potrebno je izabrati odgovaraju}i tip nadstre{nice, jer ima mogu}nosti i za postavqawe kioska, u kome bi se prodavale iskqu~ivo novine i cigarete - rekao je Milosavqevi}.

Gradska uprava za urbanizam treba da “doradi” Odluku o stajali{tima i uputi je Skup{tini na razmatrawe. Nakon toga, mogla bi po~eti realizacija ovog projekta, prvenstveno od centra ka periferiji, ka`e Milosavqevi}: - Zbog nekih priori-

tetnijih poslova smo malo zastali sa izradom Odluke o stajali{tima. Ostalo je da se defini{u lokacije o postavqawu ovih objekata, jer je to komplikovan posao na javnim povr{inama - ka`e Milosavqevi}.

I direktor “Autoprevoza” Aleksandar Petronijevi} smatra da je krajwe vreme da ^a~ak dobije moderna stajali{ta, i da }e se ova firma anga`ovati prilikom nabavke sredstava: - Mi smo dali predlog da, ukoliko su finansije problem, anga`ovawem reklamnih agencija smawimo sopstvena sredstva koja su potrebna za izgradwu.

Planirali smo, u ciqu poboq{awa usluge, da na{a obaveza bude postavqawe elektronskih displeja, koji bi putnike obave{tavali o udaqenosti vozila - rekao je Petronijevi}, nagla{avaju}i da su se do sada ve} javile dve reklamne agencije zainteresovane za ovu investiciju.

Milo{ Milosavqevi} isti~e da }e odre|ena sredstva biti opredeqena iz buxeta Grada, ali i da bi u ovaj posao mogli da se ukqu~e mnogi koji “dr`e” do marketinga, s obzirom da autobuska stajali{ta mogu biti odli~an reklamni prostor. On je tako|e

naglasio da je najbitnije odabrati dobar tip nadstre{nice, i da }e se u ^a~ku voditi ra~una o estetskom izgledu ovih objekata.

U studiji koja je ra|ena

pre nekoliko godina, proceweno je da 31 stajali{te zadovoqava potrebe i zahteve putnika, koji koriste gradski i prigradski prevoz.

I. M.

6

POLITIKA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PRVO OVOGODI[WE ZASEDAWE GRADSKOG VE]A

a 19. sednici Gradskog ve}a, prvoj u ovoj godini, razmatrane su 23 ta~ke dnevnog reda. ^lanovi Gradskog ve}a su jednoglasno utvrdili predlog odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{titi iz nadle`nosti grada ^a~ka.

Predlog odluke precizno defini{e ko ima pravo da koristi usluge Centra za socijalni rad i dobija odgovaraju}u socijalnu pomo}. Kako je istakao izvestilac, odluka je u skladu sa novim Zakonom o socijalnoj za{titi, koji te`i{te socijalnih davawa pomera na lokalne samouprave. Novo pravo, koje }e se ostvarivati u ovoj godini, je isplata nov~ane pomo}i nezaposlenim porodiqama u visini od 20 odsto prose~ne republi~ke plate i to za period od 12 meseci.

Centar za socijalni rad }e za decu ometenu u razvoju organizovati sme{taj do 48 sati. Re~ je o novoj vrsti usluge, koja }e roditeqima omogu}iti, kako je re~eno, “predah”, jer }e mo}i da u periodu kada im je to neophodno decu ostave na starawe stru~nim licima.

Gradski ve}nici su dali saglasnost na program poslovawa Javnog preduze}a “Gradac”. Izre~ene su brojne pohvale o radu ovog preduze}e, koje su se uglavnom odnosile na doma}insko raspolagawe sredstvima. Sugerisano je da se du-

N

NOVINE U OBLASTI SOCIJALNE ZA[TITE

bi nepotrebno kroz bilanse vodio dug koji nikada ne}e biti anuliran. Uputio je sugestiju nadle`nima u JP “Gradac” da ubudu}e na|u neki boqi i sigurniji model naplate naknade za gra|evinsko zemqi{te. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} je istakao “da je ovo preduze}e danas na zdravim nogama” i da spada u red retkih, jer nema neizmirenih obaveza, {to predstavqa dobar primer stabilnog

godinu sredstva su umawena za 0,5 odsto, ali sve planirane aktivnosti bi}e realizovane. Planski }e se odvijati i rekonstrukcije ulica u okviru dozvoqenih bud`etskih sredstava, a putni pravci kojima gazduje JP “Putevi” Srbija bi}e zajedni~ki revitalizovani na bazi dogovora. Po{to JP “Gradac” potra`uje velika sredstva na ime naknade za kori{}ewe i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, predlo`ili smo da se naplata potra`ivawa po tom osnovu ubudu}e vr{i preko lokalne poreske administracije, kako bi se pove}ala wena efikasnost - rekao je Jovanovi}.

NOVE INVESTICIJE U OBLASTI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

govi, koje “Gradac” potra`uje po osnovu neizmirenih ra~una za kori{}ewe i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, jasno defini{u i da se utvrdi da li su naplativi ili ne. ^lan Gradskog ve}a Zvonko Mitrovi} je rekao da bi trebalo u narednom periodu posebnu pa`wu usmeriti upravo na naplatu potra`ivawa i predlo`io da se nenaplativa dugovawa, od firmi u ste~aju ili onih koje su likvidirane, otpi{u, kako se ne

poslovawa. On je podsetio da je “Gradac”, u periodu kada je on do{ao na mesto direktora tog preduze}a, imao dug od 305 miliona dinara, koji je zahvaquju}i dobroj poslovnoj politici sveden na svega milion dinara.

Kako je istakao Neboj{a Jovanovi}, direktor JP “Gradac”, prema planu rada za 2013. godinu preduze}e }e raspolagati sa 471 milion dinara bud`etskih sredstava.

- U odnosu na prethodnu

Na posledwoj sednici Gradskog ve}a utvr|en je i predlog kori{}ewa sredstava bud`etskog fonda za za{titu `ivotne sredine.

Od ukupno 30 miliona dinara, koliko je u gradskom bud`etu opredeqeno za oblast za{tite `ivotne sredine, oko 80 odsto sredstava bi}e izdvojeno za investicione programe, deset odsto }e biti usmereno na edukaciju, a ostatak na obavezne programe koji se prema zakonu moraju po{tovati i pla}ati.

- Smatram da su sredstva dobro raspore|ena, a na{ ciq bio je da dobro brinemo o na{im sugra|anima, kako bi oni u sva-

kom trenutku bili obave{teni kakav je kvalitet vode, vazduha, polena, koliki je stepen buke i da li ona naru{ava wihovo okru`ewe. U ovoj godini je planiran po~etak kapitalnih investicija, me|u kojima je najzna~ajnija izgradwa fabrike za otpadne vode. O~ekujemo da studija izvodqivosti Ministarstva za za{titu `ivotne sredine bude zavr{ena do kraja februara.

Planiramo izgradwu prihvatili{ta za nezbrinute `ivotiwe najdaqe do kraja godine, podizawe transfer stanice u Preli}ima, a uz wu i centra za selekciju. Ja se iskreno nadam da }emo svim tim aktivnostima uspostaviti jedan odr`iv sistem upravqawa otpadom na ~itavoj teritoriji grada ^a~ka na jedan pravi i efikasan na~in - izjavila je Mirjana \okovi}, pomo}nik gradona~elnika ^a~ka.

Prihvatili{te za nezbrinute `ivotiwe bi trebalo da radi u okviru JKP “Komunalac”, tako da bi deo vi{ka radnika iz tog preduze}a mogao biti anga`ovan u azilu za pse lutalice. ^lanovi Gradskog ve}a su pohvalili ovakav na~in planirawa, jer ide u prilog o~uvawu radnih mesta. Gradona~elnik je rekao da bi takav model trebalo da primene i druga javna preduze}a, da ne otpu{taju radnike, ve} da se preispitaju potrebe i ukoliko one postoje, da se iz jedne firme preraspodele u drugu.

POSKUPQEWE KOMUNALNIH USLUGA Naj`u~niju raspravu na sednici Gradskog ve}a izazvao je zahtev JKP “Komunalac” da se pove}aju cene usluga izno{ewa i deponovawa sme}a za 39 odsto za gra|ane i 19 odsto za privredu. Istaknuto je da se ovim pove}awem cena sti~u uslovi da preduze}e u ovoj godini posluje na pozitivnoj nuli, a ne da bele`i gubitke. Vladan ^vrki}, predstavnik privrednika na sednici, izrazio je stav da je ovo pove}awe veliko i da komunalije ne bi trebalo napla}ivati pau{alno, ve} na osnovu stvarno izvr{enih usluga. Radenko Lukovi}, zamenik gradona~elnika, rekao je da je usluga izno{ewa sme}a u na{em gradu me|u najjeftinijima u Srbiji i podsetio da su osnivawem Regionalne deponije “Duboko” potpisani ugovori kojima se Grad obavezao da }e ih po{tovati. Zbog velikih obaveza prema “Dubokom”, neminovno je i uve}awe cena usluga. Sa ovakvim obrazlo`ewem se slo`io i Miladin Ristanovi}, koji je dodao da }e najugro`enije kategorije stanovni{tva imati subvencije u ovoj oblasti. Zvonko Mitrovi} je rekao da na{e cene nisu iznad republi~kog proseka i zato je pitao zbog ~ega privrednici ranije nisu tra`ili obrazlo`ewe od gradskog rukovodstva za{to ^a~ak ima

najni`e cene izno{ewa sme}a u Srbiji. Gradona~elnik Ili} je podsetio da gra|ani ^a~ka nisu `eleli deponiju na svom podru~ju i da je upravo zbog ~iwenice da se sme}e odvozi u U`ice neophodno i uve}we cena.

Cene izno{ewa sme}a u prethodnom periodu nisu na vreme uve}avane, pa zbog toga i JKP “Komunalac” ima probleme. Izra`ene su i sumwe u opravdanost ugovora sa firmom “Pima”, koja se bavi selekcijom otpada na lokaciji “Tehnosa”.

Odluka o pove}awu cena usluga izno{ewa i deponovawa sme}a je usvojena jednoglasno.

Saglasnost ~lanova Gradskog ve}a dobili su i programi rada Narodnog muzeja i Doma kulture za ovu godinu. Prema planiranim aktivnostima, Dom kulture }e u ovoj godini organizovati Festival animacije “Animanima”, tradicionalnu izlo`bu 17. Prole}ni anale, Letwe dane kulture u ^a~ku i Ov~ar Bawi, Likovnu koloniju ^a~ak 2013, Festival gitare i brojne druge kulturno-umetni~ke programe. Prema finansijskom planu ove kulturne ustanove, ukupna sredstva za 2013. uve}ana su za 19,82 odsto u odnosu pro{logodi{wa i iznose 65.844.000 dinara. Za realizaciju programskih aktivnosti i redovno funkcionisawe bi}e utro{eno 20.980.000, a za investicije 6.630.000 dinara. Planirana je nabavka led ekrana i opreme za bioskopsku projekciju filmova, pa je za ovu namenu u bud`etu predvi|eno pet i po miliona dinara.

Gradska vlada je prihvatila i inicijativu o uvo|ewu mesnog samodoprinosa za mesni zajednicu Zabla}e. Doneta je i odluka da se za do~ek Srpske Nove godine utro{i 1.330.000 dinara. Za koncert “Ribqe ~orbe” grad je izdvojio 990.000, a za vatromet 132.000 dinara. ^lanovi Gradskog ve}a doneli su i odluku o raspisivawu javnog konkursa za dodelu sredstava udru`ewima za realizovawe programa od javnog interesa u 2013. godini.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

7

GRAD

SUTRA JE BOGOJAVQEWE

^A^ANI DEVETI PUT PLIVAJU ZA ^ASNI KRST Broj u~esnika se iz godine u godinu pove}ava, a sutra }e se, o~ekuju organizatori, nadmetati oko 80 takmi~ara r o s l a v u Bogojavqewa i ove godine organizuju Narodni muzej, SRC “Mladost” i Dom kulture, pod pokroviteqstvom Grada i uz blagoglov Crkve svetog Vaznesewa u ^a~ku. Posle prazni~ne slu`be, litija }e iz crkvene porte krenuti u 9.30, prema Gradskoj pla`i, gde }e u 10.00 po~eti takmi~ewe. Bogojavqenski krst, za koji }e se, prema o~ekivawu Dragana Savkovi}a, iz SRC “Mladost”, nadmetati oko 80 takmi~ara, me|u kojima jedna devojka, ove godine je izradilo preduze}e “Free mix”, koje se bavi proizvodwom i zamrzavawem peciva. Proslavu ovog, prevashodno ver-

P

FOTO ARHIVA

skog praznika, zaokru`i}e bogojavqenska akademija u Domu kulture, u kojoj }e u~estvovati hor Gimnazije, Muzi~ka {kola “Dr Vojislav Vu~kovi}”, KUD “Abra{evi}”, Jadranka Jagli~i}, peva~ izvornih srpskih pesama i profesor muzi~ke {kole u Kraqevu, i plesni par Helena Petrovi} i Bo{ko Graovac. Sve~anost, koja po~iwe u 19.30 i za koju ulaznice ne}e morati da se kupuju, bi}e prilika da se predstave svi pliva~i, a pobedniku dodeli titula “Nosilac bogojavqenskog krsta za Grad ^a~ak za 2013. godinu”.

Organizatori nagla{avaju da su preduzeli mere koje su potrebne da bi manifestacija protekla bez

FOTO ARHIVA

problema. Svi kandidati za u~esnike podvrgnuti su lekarskom pregledu, a tokom samog takmi~ewa bi}e obezbe|eno de`urstvo medicinskih ekipa. U pripravnosti }e, tako|e, biti policija i ronioci.

Plivawe za ~asni krst, obi~aj koji je u predratnom periodu obavezno pratio slavqewe Bogojavqewa, zabraweno je posle Drugog svetskog rata, kao i javno ispoqavawe vere uop{te. U ^a~ku je obnovqeno 2005. godine i u me|uvremenu ponovo je postalo tradicija.

- Prve godine su u~estvovala samo dva mladi}a, ali se broj u~esnika iz godine u godinu pove}ava.

Pro{le godine ih je bilo 60. Sve je ve}i i broj gra-

|ana koji prati ovaj doga|aj, pa ih na Moravu posledwih godina dolazi po nekoliko hiqada. Za ~asni krst se pliva i u drugim gradovima Srbije, ali je organizacija kod nas najboqa - uveren je Savkovi}.

Govore}i o prirodi praznika, etnolog Sne`ana A{anin nagla{ava da se wime slavi dan kada je Jovan Prete~a krstio Isusa Hrista, u reci Jordanu 30. godine nove ere.

- Veoma je rasprostraweno verovawe da se u no}i uo~i Bogojavqewa otvaraju nebesa i Bog ukazuje u svoj svojoj veli~ini.

Vetrovi u tom ~asu prestaju da duvaju, sve se vode zaustavqaju i pretvaraju u vino. Verovalo se i da je u tom trenutku Bog spreman

da usli{i svaku `equ, pa su mnogi ~itavu no} ostajali budni, ~ekaju}i da se nebo otvori. Podstaknuti `eqom za zdravqem, qudi su se u jutarwim satima, pre izlaska sunca, ritualno kupali u reci. U crkvama se posle liturgije vr{i osve}ewe vode, koju narod uzima i nosi ku}i, jer veruje da ona ima blagotvorno dejstvo. Wome se dom osve}uje, a uku}ani umivaju, po starjestvu. Sud sa bogojavqenskom vodicom ukra{ava se bosiqkom.

Etnolog podse}a da je `eqa za o~i{}ewem tela i du{e oduvek prisutna u na{em narodu i da je praznik Bogojavqewe bio idealna prilika za takav “magijski ~in”.

E. V.

8

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

GRAD

PORESKI OBVEZNICI KOJI OBAVEZE PLATE DO 31. JANUARA, STI^U PRAVO NA MIROVAWE GLAVNOG DUGA I OTPIS KAMATE

FISKALNA DISCIPLINA U NAPLATI POREZA

a osnovu Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovawu poreskog duga, koga je Skup{tina Srbije donela 25. decembra pro{le godine, Skup{tina grada je na posledwem pro{logodi{wem zasedawu usvojila istoimenu odluku i na taj na~in stvorila pravni osnov za mogu}nost otpisa obra~unate, a nepla}ene kamate i za takozvano mirovawe glavnog poreskog duga, dospelog za pla}awe 31. oktobra 2012. godine. Da bi obveznici poreza na imovinu iz kategorije fizi~kih i pravnih lica, poreza na zemqi{te i gra|ani koji pla}aju komunalnu taksu za isticawe firme na poslovnom prostoru i za kori{}ewe reklamnih panoa, stekli pravo na ove olak{ice, trebalo bi do 31. januara ove godine da plate sve ra~une dospele u novembru i decembru 2012. i da od po~etka ove godine redovno izmiruju teku}e obaveze.

Period mirovawa duga odre|en je u zavisnosti od ekonomske snage obveznika, odnosno

N

za male on traje do kraja naredne godine, a za velika pravna lica do 31. decembra 2013, obja{wava na~elnik Gradske uprave za lokalnu poresku administraciju Du{ko Savkovi}: - Osnovni smisao odluke je da se uvede fiskalna disciplina u naplati poreza, a sa druge strane da se poreski obveznici (privredna dru{tva i preduzetnici) finansijski rasterete, kako bi bili u mogu}nosti da u propisanim rokovima izmiruju teku}e obaveze. Na taj na~in bi bili stvoreni i uslovi za o`ivqavawe i razvoj privrede i preduzetni{tva, a davawem istovetnih prava i fizi~kim licima obezbe|en ravnopravan tretman svih obveznika u poreskopravnom sistemu. Iako }e primenom ovih mera biti izgubqen deo lokalnih javnih prihoda, smatramo da }e one stimulativno delovati na fiskalno rastere}ewe obavezama iz prethodnog perioda, ~ime se stvaraju uslovi za podsticaj privrednog razvoja i preduzetni-

{tva i za jednostavniju i br`u naplatu zaostalih dugova.

Na~elnik Savkovi} je posebno potencirao ~lan 4 skup{tinske odluke koji ka`e: “Za vreme mirovawa glavnog poreskog duga, do wegove otplate u celosti, ne te~e kamata. Za vreme mirovawa, glavni poreski dug se valorizuje indeksom potro{a~kih cena, po~ev od 1. novembra 2012. godine, do otplate duga u celosti.”

Komentari{u}i ovaj ~lan on se “poslu`io” narodnom izrekom “nije {ija, nego vrat”, izra~unav{i da }e, ukoliko pojedinim obveznicima dug bude mirovao do 1. januara 2015, indeks rasta potro{a~kih cena prema{iti 20 procenata. Zbog toga je poreskim obveznicima du`nicima savetovao da plate glavni dug i sa~ekaju da im kamata bude otpisana i to malim obveznicima 50 odsto po isteku ove, a druga polovina na kraju 2014, a velikim prvi deo na kraju prvog polugodi{ta, a preostalih 50 odsto po isteku ove godine.

M. N.

DU@NICIMA KOJI SU NEREDOVNE PLATI[E JKP "VODOVOD" OBUSTAVI]E ISPORUKU VODE

ISKQU^EWA VODE OD 21. JANUARA Po{to opomene i pretwe iskqu~ewima nisu dale o~ekivane rezultate, JKP "Vodovod" je prinu|eno da preduzme i najnepopularniju meru, koju nije nikada do sada, a to je obustava isporuke vode potro{a~ima koji su veliki du`nici i neredovne plati{e, rekli su ~elni qudi JKP "Vodovod" d 21. januara, JKP "Vodovod" po~e}e sa obustavom isporuke vode potro{a~ima koji `ive u stambenim ku}ama, kojih ima oko 18.000.

- Veliki broj ovih potro{a~a su uredne plati{e, kojima se "Vodovod" zahvaquje, jer su upravo svojim pla}awem omogu}ili da grad ima vode, ~ak i za vreme restrikcija. Ali, jedan deo tih potro{a~a ne izmiruje svoje obaveze.

Kontrolom smo zakqu~ili da nisu svi socijalni slu~ajevi. Ima onih koji mogu da plate vodu, ali, iz kog razloga ne pla}aju, ne znamo. Prema wima }emo biti rigorozni, jer nije korektno da neko pla}a, a neko ne - rekao je direktor "Vodovoda" Zoran Pantovi}. Iako je 21. januar, datum koji je odre|en kao

O

po~etak primene ove rigorozne mere, Pantovi} isti~e da on nije dan D i apeluje na sve du`nike da do|u u "Vodovod" kako bi se dogovorili na koji na~in da izmire svoja dugovawa: - Ovo ne treba shvatiti kao pretwu, ve} kao upozorewe i molbu potro{a~ima da do|u u "Vodovod", da se dogovorimo o na~inu pla}awa, reprogramu duga, o odre|enim pogodnostima.

GRA\ANI DUGUJU 257 MILIONA DINARA Potra`ivawa JKP "Vodovod", na dan 31. 12. 2012. godine, iznose 403.523.000 dinara, {to je vi{e od godi{we realizacije ovog preduze}a. Od toga, 257 miliona duguju gra|ani, od ~ega oni koji `ive u ku}ama duguju 170.759.000 dinara.

Prose~no doma}instvo duguje 8.920 dinara.

- Sve mere koje smo do sada

preduzimali bile su opomene i pretwe iskqu~ewima, koje nisu dale o~ekivane rezultate.

"Vodovod" zbog toga, a u ciqu stvarawa uslova da u ovoj godini imamo normalno vodosnabdevawe, mora preduzeti najnepopu-

PONOVNO PRIKQU^IVAWE IZUZETNO SKUPO - U prvoj fazi, kada se steknu uslovi za iskqu~ewe, ono }e se vr{iti iskqu~ivo u vodomernim {ahtama, skidawem brojila vodomera i plombirawem odgovaraju}eg prikqu~ka. Svi tro{kovi padaju na teret potro{a~a, a ova intervencija ko{ta 2.160 dinara sa PDV-om. Kada se steknu uslovi za gra|evinsku sezonu, koja po~iwe 1. marta, ako budemo morali da radimo raskopavawe na ku}nom prikqu~ku na ulici, ti tro{kovi su veoma veliki. Jedno iskqu~ewe, najmaweg obima, sa razbijawem asfalta, zatim asfaltirawem, pada na teret korisnika i ne mo`e ko{tati mawe od 35.000 dinara - rekao je Bo`o Gavrilovi}, tehni~ki direktor JKP "Vodovod".

larniju meru, a to je obustava isporuke potro{a~ima koji imaju neizmirene obaveze - rekao je finansijski direktor Gradimir ]ur~i}.

RIZICI U POSLOVAWU RAZLOG ZA ISKQU^EWA Razlog za ove rigorozne mere, ~elnici JKP "Vodovod" obrazlo`ili su rizicima, koji mogu da pogor{aju poslovawe ovog preduze}a, koje ve} 19 godina posluje sa gubicima. Prvi od tih rizika je, kako su naveli, izuzetno smawewe koli~ine vode privredi od avgusta 2012. godine, na koji "Vodovod" ne mo`e da uti~e. Jedan od rizika je i daqe pogor{awe likvidnosti potro{a~a iz oblasti privrede, a najve}i je dono{ewe Zakona o

rokovima izmirewa nov~ane obaveze komercijalnih transakcija, po kome JKP "Vodovod", kao du`nik mora da izmiri svoje obaveze u roku od 45 dana.

- To je velika opasnost, imaju}i u vidu da veliki broj na{ih potro{a~a ne izmiruje svoje obaveze prema nama. Jedini rizik na koji mi mo`emo da uti~emo je smawewe procenta naplate potra`ivawa. Na{ zadatak je da u 2013. godini taj procenat zadr`imo na sada{wem novou ili ga podignemo - rekao je Pantovi}. On je naglasio da je potro{a~ima koji `ive u stambenim zgradama, izuzetno ote`ano obustaviti isporuku vode: - Du`nici u stambenim zgradama su uredno tu`eni, a Grad je preuzeo na sebe obavezu da odr`i sastanak sa predstavnicima Suda, kako bi se pove}ala efikasnost sudskih organa, a samim tim i naplata. Pantovi} je istakao da }e JKP "Vodovod" sve raditi u koordinaciji sa Gradom i Komunalnom policijom.

- Ovo je na{a borba da pre`ivimo 2013. godinu. @elimo da pove}amo procenat naplate, koji je identifikovan kao rizik, a u nadi da }emo mi mo}i da platimo na{e obaveze, koje su izuzetno velike u ovoj godini, da bismo imali uredno vodosnabdevawe do kraja 2013 zakqu~io je Pantovi}.

I. M.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

9

OBRAZOVAWE

U^ENICI MA[INSKO - SAOBRA]AJNE [KOLE OSMISLILI PROJEKAT „SA^UVAJ PRIRODU, NAU^I I POKLONI RA^UNAR“

PRO[LI NA KONKURSU FONDACIJE DIVAC Tokom drugog polugodi{ta u~enici }e prikupqati odba~enu ra~unarsku opremu, instalirati nove kompjutere i poklawati ih vr{wacima koji nisu u finansijskoj mogu}nosti da ih nabave a konkurs “Stvarno va`na ideja”, raspisan pro{le godine od strane “Fondacije Ana i Vlade Divac”, pristiglo je 88 predloga, a me|u 15 odabranih je projekat “Sa~uvaj prirodu, nau~i i pokloni ra~unar” koji je potekao od ~lanova U~eni~kog parlamenta Ma{insko - saobra}ajne {kole.

Predlaga~i su po{li od ~iwenice da mnogi u~enici, iako su veoma zainteresovani za sticawe znawa iz oblasti ra~unarstva i informatike, nemaju sopstveni ra~unar.

- Ovaj problem je izra`en u celokupnoj lokalnoj zajednici, ali je u na{oj {koli nagla{en usled nepovoqne socijalne strukture u~enika. Zna~ajan broj u~enika ima nezaposlene roditeqe ili roditeqe koji du`i period nemaju stalna primawa, ve}ina ih je sa seoskog podru~ja ili iz prigradskih naseqa. U takvim uslovima u~e-

N

nici su slabo motivisani za rad, imaju ni`i nivo aspiracija, a to uti~e i na postignu}a u {koli. ^lanovi U~eni~kog parlamenta su uo~ili i ozbiqan ekolo{ki problem: - Stalni napredak dru{tva uslovqava ubrzani razvoj savremenih tehnologija, {to dovodi do sve ve}e proizvodwe i upotrebe razli~itih i elektronskih ure|aja i opreme bez kojih je svakodnevni `ivot prosto nemogu}e zamisliti. Zbog potrebe da se unaprede proizvodni procesi, ali neretko i presti`a pojedinaca, ova oprema veoma brzo za pojedine ustanove, preduze}a ili doma}instva postaje

neupotrebqiva i pretvara se u elektronski otpad o kome kod nas niko ne brine.

Znaju}i da se na “prevazi|enoj” elektronskoj opremi mogu obavqati mnogi poslovi, kao i da se odba~eni delovi mogu iskoristiti za sklapawe novih ra~unara, u~enici Ma{insko - saobra}ajne {kole }e u drugom polugodi{tu, nakon uvodnih edukacija, prikupqati odba~enu ra~unarsku opremu u doma}instvima, obrazovnim ustanovama, javnim i drugim preduze}ima.

Potom }e se, uz aktivno u~e{}e u~enika, obaviti ispitivawe opreme, weno rasklapawe i “prekombinovawe”.

Novosklopqeni ra~unari posta}e vlasni{tvo vrednih i marqivih u~enika, dok }e neiskori{}ena oprema biti prosle|ena firmama koje su ovla{}ene za weno skladi{tewe.

Za realizaciju projekta ^a~ani }e, kao i predlaga~i ostalih inicijativa koje su pro{le na konkursu, od “Fondacije Ana i Vlade Divac” dobiti 200 dolara, a ostatak sredstava su obavezni da sami obezbede, {to su ve} dobrim delom i u~inili, organizovawem humanitarnog turnira u malom fudbalu. Svih 15 predloga, ina~e, ide na online glasawe, a od sedam ideja sa najve}im brojem glasova `iri, sastavqen od promotera kampawe “Stvarno va`no” odabra}e tri najboqa, koje o~ekuje “vredna nagrada”.

E. V.

^A^ANKA NEDA DOMANOVI] NAJBOQI STUDENT FAKULTETA ZA[TITE NA RADU U NI[U

AMBICIOZNA I ZAINTERESOVANA ZA STRUKU „U ovoj godini }u nastaviti istim tempom“, obe}ava dvadesetogodi{wa devojka, kojoj je pro{la godina donela dosta rada, ali i uspeha snovnu {kolu je poha|ala u ^a~ku, a trinaestodnevni boravak u edukativnom centru u Poqskoj otvorio joj je vrata u svet. Op{tu gimnaziju ju zavr{ila je u Budimpe{ti, o tro{ku Evropske unije i kao |ak generacije, a onda dobila ponudu presti`nog moskovskog univerziteta Lomonosov za mester studije iz oblasti za{tite na radu.

Za to je, naravno, bila potrebna diploma sa odgovaraju}ih osnovnih studija, pa je na{a sugra|anka odustala od prijemnog ispita na glumi i upisala se na Fakultet za{tite na radu u Ni{u, a u isto vreme postala student Filolo{kog fakulteta u Beogradu, na odseku za ma|ar-

O

ski jezik i kwi`evnost.

O Nedi Domanovi}, kao devojci koja “`eli da bude broj jedan u svojoj profesiji”, pisali smo u vreme kada je zakora~ila u studentski `ivot, a sada je ponovo privukla na{u pa`wu, zbog uspeha koje je postigla u pro{loj godini. Sa prose~nom ocenom 9,6, ona je novembra pro{le godine, kao najboqi polaznik osnovnih studija, nov~ano nagra|ena iz “Fonda Mijailovi}”, koji je osnovala porodica nekada{weg dekana fakulteta.

Neda nagla{ava da joj ovo priznawe mnogo zna~i, prevashodno zbog toga {to je dr Miroslav Mijailovi} bio poznati stru~wak u oblasti za{tite radne i `ivotne sredine i veoma zaslu`an i za razvoj fakulteta na kome ona danas studira.

Proteklu godinu Neda }e pamtiti i po u~e{}u na “Za{titijadi”, koja je u maju mesecu organizovana u bugarskom mestu Kranevo. Bila je, ka`e sa ponosom,

deo ekipe svog fakulteta, koja je u konkurenciji osam fakulteta iz regiona osvojila prvo mesto, a tema nau~ne debate u kojoj je u~estvovala odnosila se na spaqivawe opasnog otpada u Srbiji.

Nije ~udno {to je ambiciozna studentkiwa, u svojstvu koordinatora, bila anga`ovana i u akciji “O~istimo Srbiju”.

- To je bio veliki projekat, najmasovnija akcija koju je na teritoriji cele dr`ave pokrenulo Ministarstvo za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa. Prikqu~ila sam se kao predstavnik fakulteta, jer sam uo~ila da je nizak nivo upravqawa otpadom jedan od najve}ih problema `ivotne sredine u Srbiji, kao posledica nerazvijene svesti gra|ana, lo{ih navika i nedovoqne brige o sredini u kojoj `ivimo i radimo obja{wava Neda Domanovi}.

E. V.

10

GRAD

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

ODR@ANA PRVA OVOGODI[WA SEDNICA OKRU@NOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

MRAZEVI I PO@ARI ZAGOR^ALI 2012.

a prvoj sednici [taba za vanredne situacije Moravi~kog upravnog okruga, odr`anoj pro{log ~etvrtka, usvojeni su izve{taji o radu {taba u pro{loj i plan za 2013. godinu. Po oceni ~lanova, prethdoni period definitivno su obele`ili jaki mrazevi u januaru i februaru, kao i po`ari nezapam}enih razmera krajem avgusta. Vatra je najvi{e zahvatila Gorwu Gorevnicu, Srezojevce i Vu~kovicu.

- U ga{ewu po`ara anga`ovani su vojska, `andarmerija, vatrogasci. Intervencija je trajala dugo.

Nedostatak ve}ih snaga doveo je i do posledica {irih razmera. Trebalo je vremena prikupiti snage i

N

posle toga je uz pomo} avijacije i helikoptera po`ar stavqen pod kontrolu podsetio je Dragi{a Bro}i}, na~elnik [taba za vanredne situacije MO. Ga{ewe po`ara omele su izuzetno visoke temperature i jak vetar.

- [to je najva`nije, u tim trenucima svi su pokazali prisebnost. Po{to je opasnost pro{la, preduzete su sve mere za sanaciju posledica po`ara. One }e biti realizovane u naredne dve, tri godine. Za to su zadu`eni resorno ministarstvo i ostale relevantne institucije - rekao je Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga.

Pre velike vatre i pretoplog leta, na svoj na~in je i zima bila ekstremna.

Niske temperature i velike padavine najpre su oko Badwe ve~eri pro{le godine zahvatile Ivawicu, a potom u februaru i ostale delove okruga. Ivawi~ani su najgore pro{li, jer ih je nevreme pratilo sve do marta.

Zbog izuzetno niskih temperatura, kod nas, kao i ostalim gradovima i op{tinama Srbije, bila je progla{ena vanredna sitaucija. Na ~i{}ewu snega i dostavi pomo}i ugro`enom stanovni{tvu bio je anga`ovan veli broj qudi. Ka-

predsedni{tvu Hrvatske, u Zagrebu, u ponedeqak je organizovan prijem kod predsednika Iva Josipovi}a, za dobitnike me|unarodnih turisti~kih nagrada “Zlatni interstas”.

Prijemu je prisustvovao v. d. direktora Turisti~ke organizacije ^a~ka Miodrag Stevani}, kao predstavnik dobitnika ove presti`ne me|unarodne nagrade.

Tom prilikom uspostavqen je kontakt i sa gradona~elnikom Zagreba Milanom Bandi}em, koji je bio odu{evqen prezentacijom Ov~arsko-kablarske klisure i Atomske bawe

U

ANKET

A

Gorwa Trep~a. Sastanak gradona~elnika Milana Bandi}a i v. d. direktora

TO^-a Miodraga Stevani}a najverovatnije }e biti odr`an u februaru. N. R.

bude ja~a i opse`nija.

Plan rada sadr`i detaqne i precizne odredbe o eventualnim nepredvi|enim doga|ajima i elementarnim nepogodama, a posebna pa`wa posve}ena je ulozi lokalnih samoprava u vanrednim situacijama. Z. J.

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE DARIVAO MALI[ANE

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA HRVATSKE

ZA DOBITNIKE NAGRADA „ZLATNI INTERSTAS”

ko napomiwu Bro}i} i Domanovi}, svi su tada korektno obavili svoj deo posla, od pojedinaca, firmi, lokalnih samouprava do republi~ke vlasti.

Iskustvo u ekstremnim situacijama pomoglo je i da priprema za ovu godinu

nedequ je u centru “Babi}” Gradski odbor Nove Srbije obradovao oko 60 mal{ana iz ^a~ka, podeliv{i im paketi}e u okviru proslave Pravoslavne nove godine. Daliborka Nestorovi}, ~lanica aktiva Saveta `ena NS istakla je da je ovo jedan u nizu humanitarnih gestova ove politi~ke partije, nagla{avaju}i da ni{ta nije vrednije od de~ijeg osmeha.

Mali{ane koji su prisustvovali dodeli paketi}a, zabavqali su wihovi vr{waci iz Kulturno - umetni~kog dru{tva “Bambi”, a Bo`i} Bata im je podelio poklone. Vlasnica “Dezerta” Zorica Selakovi} je za ovu priliku poklonila tortu.

I. M.

U

DA LI TREBA PRAZNOVATI 14. JANUAR

Du{an Novakovi} penzioner

Goran Nikoli}, serviser

- Neka se praznuje. Neka i Srbi imaju ne{to posebno svoje, ba{ kao {to su oni posebni kao nacija.

- Treba da bude dr`avni praznik, jer je Srpska nova godina. Radim u privatnoj firmi, mi danas praznujemo.

Milo{ Parezanovi} - Ne treba. Mislim da je ina~e mnogo praznika.

ANKET

A

Dragan Peri{i}, voza~

Stana Sin|eli} radnik

Du{ica Pavlovi} nezaposlena

- Ja radim, ali mislim da treba da se ne radi. Ako praznujemo dva dana za 31. decembar, {to da ne praznujemo i za Srpsku novu godinu.

- Puno je qudi ostalo bez posla, ne treba praznovati. Ima ve} mnogo praznika, dovoqna nam je jedna proslava Nove godine.

Mislim da bi 14. januar trebalo da bude neradan dan, jer to je Pravoslavna Nova godina i srpska slava Vasilije Veliki.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

11

12

estitku rodnom gradu na do~eku Srpske Nove godine u no}i izme|u 13. i 14. januara na Gradskom trgu u ^a~ku, prvi je uputio Bora \or|evi}, frontmen rok grupe “Ribqa ~orba”, a usledile su i ~estitke koje je prisutnima, a bilo ih je vi{e od 10.000, uputio gradona~elnik Vojislav Ili} sa svojim zamenikom Radenkom Lukovi}em i pomo}nikom Aleksandrom Da~i}em, po`elev{i ^a~anima vi{e sre}e, zdravqa, qubavi, tolerancije i radnih mesta.

Iznena|ewe ve~eri bio je nastup Harisa Xinovi}a, koji se pred ~a~anskom publikom pojavio oko 22 sata, umesto najavqenog lokalnog benda “Za X”, koji je zbog izmene termina, odustao od nastupa. Bora “^orba” je svojim rok satirama, na sebi svojstven na~in, kroz stihove komentarisao aktuelnu politi~ku me|unarodnu i srpsku situaciju, a koncert u rodnom gradu bio je prilika i za promociju novog CD “Uzbuna”, kao i za podse}awe na antologijske hitove “Ribqe ~orbe”. Haris Xinovi} je svojim poznatim hitovima zagrejao publiku, a nakon predpono}nog odbrojavawa

GRAD

^

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

TEHPNI^KI USLOVI OMELI NASTUP BENDA “ZA X”

posledwih sekundi stare godine sa Borom, zasvirali su truba~i orkestra “ZaoTaroLajt”. U pono}nim minutima nad ^a~kom su se rascvetali slapovi vatrometa, a ni sugra|ani, uprkos upozorewima na opasnosti od upotrebe, nisu odustali od pirotehni~kih sredstava, tako da je grmeo ceo grad. ^a~ak je uz Beograd, Kru{evac i Novi Sad bio jedan od ~etiri grada u kojima se nije odustalo od tradicije organizovawa do~eka pravoslavne Srpske Nove godine.

Do~eku je prethodila konferencija za novinare na kojoj su se u ime organizatora, Grada ^a~ka, obratili pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i} i direktor Doma kulture Dragojlo Jerotijevi}. Tom prilikom saop{teno je da }e ukupni tro{kovi do~eka iznositi 1.330.000 dinara, od ~ega 990.000 dinara pripada “Ribqoj ~orbi”, a prvi put je kori{}ena i nova

Koncert Harisa Xinovi}a na predlog grupe privrednika dogovoren je u subotu uve~e, dan pred do~ek i nije ko{tao grad, tako da je lep poklon logi~no prihvatiti, rekao nam je Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, kada smo ga pitali za{to nije svirao i najvaqeni lokalni bend.

- Postojala je ideja da bend “Za X” nastupi posle koncerta “Ribqe ~orbe”, ali tehni~ki uslovi nisu omogu}avali da nastupe ranije, {to se pokazalo i na samoj tehni~koj probi u nedequ u pet popodne. Tehni~ki je bilo neizvodqivo da nakon nastupa Harisa Xinovi}a i “Ribqe ~orbe”, kao glavne zvezde do~eka Nove godine, svira i ovaj bend, jer je bilo potrebno mewati instrumente i ozvu~ewe, {to bi potrajalo, a kori{}ewe opreme “Ribqe ~orbe” nije bilo prihvatqivo i u praksi se “Led” rasveta kojom se opremio Dom kulture. Bora je obe}ao vi{e od dva sata svirke i odli~an zvuk, s ob-

zirom da je produkciju koncerta radio “Akva” tim. U nedequ se dru`io sa ^a~anima u prodavnici “Time

generalno ne de{ava. Iz tih razloga lokalni bend “Za X” nije nastupio, a ja se nadam da }e se grad potruditi da na|e adekvatan na~in da im ponudi koncert, ili u okviru Letwih dana kulture, kao wihov celove~erwi nastup, ili u okviru nekog drugog programa, {to u ovom trenutku ne mo`e da se ka`e - rekao je za “Glas” Aleksandar Da~i} i istakao da smatra jako bitnim, da je sve pro{lo u odli~nom raspolo`ewu, dobroj energiji i da nije bilo nikakvih incidenata.

Na primedbu da je publika Harisa Xinovi}a ostala uskra}ena, jer nije bila obave{tena o wegovom nastupu, Da~i} isti~e da je “Jasno da Haris Xinovi} ima svoju publiku, kao {to je ima i “Ribqa ~orba”, a informacija o wegovom nastupu bila je prosle|ena u nedequ ujutru agencijama i TV Galaksija.

Out-a”, firme, koja je pomogla izdavawe posledweg CD “Uzbuna”, koji su kupci majice dobijali kao poklon,

dok je u ve~erwim satima govorio svoju poeziju na otvarawu izlo`be slikara Milana ^akajca. Z. L. S.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

GRAD

DO^EK SRPSKE NOVE GODINE UZ „RIBQU ^ORBU”, HARISA XINOVI]A I TRUBA^E

VI[E OD DESET HIQADA ^A^ANA NA GRADSKOM TRGU

„RIBQA ^ORBA” USKORO U “KLUBU 100” U LONDONU Osvrnuv{i se na zavr{nicu protekle godine Bora je rekao da je “Ribqa ~orba” kalendarsku godinu ispratila nastupom na prepunom trgu u “Andri} gradu”, dan nakon otvarawa ove izuzetne atrakcije kod Vi{egrada, a nakon koncerta u ^a~ku, 23. marta ih o~ekuje Beogradska arena.

- Postoji jo{ jedan ^a~anin koji, pored “^orbe” puni Arenu, a to je To~ak - rekao je Bora i ponosno dodao da “^a~ani dr`e primat u Areni”.

Posle Arene “Ribqu ~orbu” o~ekuje put u London, gde }e svirati u “Klubu 100” na Oksford stritu, gde je sviralo, prema Borinim re~ima, “sve {to je u rokenrolu vredelo, pa i Rolingstounsi i Bitlsi”. Vajkaju}i se {to ga je takav nastup “do~ekao” u {ezdesetim, Bora je rekao da o~ekuje i Engleze u publici i najavio intervju koji }e dati za “Classic Rock”, najboqi ~asopis ove vrste u svetu.

Po{to je u jednom intervjuu rekao da bi vaqalo da je u prethodnoj godini bilo “vi{e love”, na pitawe va{eg novinara “zna~i li to da u ^a~ku ima para”, Bora \or|evi} je odgovorio: - Svirao sam za honorar, zato {to sam profesionalac, ali pare nisu presudne u celoj toj pri~i. Honorari su simboli~ni kao {to vidite. Dakle, nisam kao Vlado Georgiev.

RAZO^ARANI U BENDU "ZA X" Mladi ~a~anski rokeri iz benda "Za X", najavqeni kao predgrupa"Ribqoj ~orbi" za do~ek Srpske Nove godine na Gradskom trgu, odustali su od svirke koja im je ponu|ena iste ve~eri, ali tek oko pola jedan i kasnije.

- Grad nije ispao fer prema nama, jer nije ispo{tovan dogovor napravqen jo{ sredinom decembra, da sviramo kao predgrupa te ve~eri. Da }e u na{em terminu pevati Haris Xinovi}, saznali smo no} uo~i koncerta, kao i da je na{ termin pomeren posle pono}i. Da smo svirali prvi ne bi bilo tehni~kih prepreka. Pomalo smo razo~arani odnosom Grada prema nama mladima, ali se nadamo da nam ovo ne}e biti prva i posledwa {ansa da sviramo i nastupamo u svom gradu - rekao je, nakon svega Janko ]irkovi}, solista i gitarista grupe "Za X".

13

14

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

15

GRAD

PRVU NAGRADU ZA ZAJEDNI^KU AKCIJU MLADIH I MEDIJA DOBILI ^A^ANI

POBEDILI ^A AKTIVISTI I „^A^ANSKI GLAS” okviru projekta “[ta sve mo`emo u slobodno vreme”, koji je Udru`ewe gra|ana “Grupa Proces” iz Beogra-

la paketi}a, progla{eni su za pobedni~ku akciju na osnovu glasova predstavnika UG “Grupa Proces”, lokalnih medija ukqu~enih u realizaciju projekta, ali i onih, dobijenih glasawem posredstvom Fejsbuka. Simboli~an nagradni fond, koji iznosi 20.000 dinara, redakcija lista i mladi su odlu~ili da iskoriste za organizovawe jo{ jedne humanitarne akcije za decu iz socijalno ugro`enih

da realizovalo u saradwi sa pet lokalnih medija, a finansiralo Ministarstvo omladine i sporta, pro{log petka, u hotelu “Palas”, za najboqu lokalnu akciju progla{ena je akcija “Kad si slobodan budi human”, koju su organizovali ^A aktivisti i redakcija “^a~anskog glasa”. Dru`ewe mladih i novinara sa decom iz socijalno ugro`enih porodica i wihovim roditeqima, zabavna radionica i pode-

porodica.

Na sve~anosti prire|enoj povodom progla{ewa pobedni~ke akcije i sumirawa rezultata projekta realizovanog u Zrewaninu, Be~eju, Leskovcu, ^a~ku i Petrovcu na Mlavi, govorili su Jelena Kne`evi}, predstavnica Ministarstva omladine i sporta, Ivana Ili} [underi}, predsednica UG “Grupa Proces”, kao i predstavnici pobedni~ke akcije, novinara i mladih aktivi-

Zavr{ena realizacija projekta UG Grupa Proces “[ta sve mo`emo u slobodno vreme”, koji je finansiralo Ministarstvo omladine i sporta

U

„KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN” Neformalna grupa ^A aktivisti i “^a~anski glas” organizovali su sakupqawe garderobe i igra~aka za decu iz socijalno ugro`enih porodica. Na zavr{nom doga|aju, u okviru zabavne radionice, uz poslu`ewe, muziku i dru`ewe, dvadesetoro dece dobilo je i poklon paketi}e. ^A aktivistima i redakciji lista u ovoj humanitarnoj akciji su se pridru`ili i mladi iz Kola srpskih sestara i Crvenog krsta, IK “P~elica”, TO^ i Centar za socijalni rad.

sta.

- Saradwa izme|u Ministarstva, “Procesa”, lokalnih medija i mladih aktivista traje ve} {est godina, a rezultati su sve boqi i boqi. Lokalni mediji promovi{u sve ono pozitivno {to mladi rade u svojim sredinama. Svi zajedno pokazali su kako je

mogu}e kvalitetno provesti slobodno vreme, a da to istovremeno bude i dru{tveno korisno. To je sjajno, a znajte da pri~e o ovakvim lokalnim akcijama ponekad stignu i do Saveta Evrope – istakla je predstavnica Ministarstva omladine i sporta Jelana Kne`evi}.

Zahvaliv{i na nagradi, predstavnik ^A aktivista Sa{a Pe{i} je ukratko opisao humanitarnu akciju koja je organizovana 17. novembra pro{le godine u prostorijama “^a~anskog glasa”, istakav{i i zna~aj budu}e saradwe izme|u medija i mladih. ^estitaju}i ^a~anima, Ivana Ili} [underi} podsetila je da je projekat realizovan u proteklih pet meseci i da je ciq bio da se mladi anga`uju u promociji kvalitetnog provo|ewa slobodnog vremena i ukqu~ivawu u `ivot lokalne zajednice: -@eleli smo i da una-

predimo wihovu saradwu sa medijima, promovi{emo volonterizam i integraciju mladih. Osim novinara “^a~anskog glasa”, Radio Zrewanina, TV Leskovac, Be~ejskih dana i Radio Petrovca, u realizaciji projekta je u~estvovalo i skoro 40 mladih aktivista.

Rezultati wihove saradwe su vi{e od 30 priloga u medijima i pet organizovanih akcija, u kojima je u~estvovalo oko 200 qudi. Jedan od na{ih generalnih zakqu~aka je i to da smo osim omladinskog aktivizma, kao rezultat svega dobili i ne{to novo, a veoma vredno, a to je novinarski aktivizam. Mi smo u ovaj projekat i ukqu~ili medije sa kojima smo ranije imali najboqu saradwu, tako da nam je drago {to su novinari i mladi u`ivali u

zajedni~kom anga`ovawu.

Istakav{i da o~ekuje da ovo budu samo “rani radovi” “Grupe Proces” i lokalnih medija, novinar Nedeqko Golu{in je rekao: -Radio Zrewanin i “^a~anski glas” su, slobodno mogu re}i, veterani u saradwi sa “Procesom” i ona je prethodnih godina bila sjajna. Svi zajedno, mi novinari pet medija i mladi, imali smo mogu}nost da svoje ideje realizujemo kroz lokalne akcije i da na kraju izaberemo i pobednika. Zahvaqujemo “Grupi Proces” i Ministarstvu omladine i sporta {to iz godine u godinu potvr|uju da prepoznaju i nas novinare i lokalne medije kao vrlo bitnu kariku u promociji omladinskog aktivizma.

G. D.

16

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

SELO

PLANOVI POQOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRU^NE SLU@BE ^A^AK ZA 2013. GODINU Osnovana 15. maja 1958. godine, kao regionalna Poqoprivredna stru~na slu`ba, ~iji je osniva~ bio tada{wi sreski savez zemqoradni~kih zadruga u ^a~ku. Osnovni zadaci Slu`be su unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, biqne i sto~arske, na imawima proizvo|a~a i zadruga, uvo|ewe novih sorata hibrida poqporivrednog biqa i rasa doma}ih `ivotiwa, kao i uvo|ewe savremene tehnologije u proizvodwu.

Poqoprivredna stru~na slu`ba ^a~ak obavqa sve poslove utvr|ene zakonskim propisima i po ovla{}ewima Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, kao {to su: stru~na i zdravstvena kontrola nad proizvodwom semena i sadnog materijala poqporivrednog biqa, proizvodwa priplodnog materijala u sto~arstvu, kontrola izvoza poqoprivrednih proizvoda i izdavawe fitosanitarnih uverewa, podse}a Olga Bjeli}, direktorka PSSS ^a~ak.

uslovima dominacije sitnih porodi~nih gazdinstava Poqoprivredna savetodavna i stru~na slu`ba ^a~ak, predstavqa jedan od sto`era agrarnog razvoja na podru~ju svoga rada, op{tina Ariqe, Lu~ani i Gorwi Milanovac i Grada ^a~ka. Ciqna grupa savetodavne slu`be su odabrana gazdinstva, ali savetodavci sara|uju i sa ostalim poqoprivrednim proizvo|a~ima, udru`ewima proizvo|a~a i svim relevantnim organizacijama bitnim za ukupan razvoj poqoprivredne proizvodwe (fakulteti, instituti, zadruge, NVO, lokalna samouprava itd), ka`e direktorka PSSS ^a~ak Olga Bjeli}.

- Najva`nija uloga PSSS je da stimuli{e razmenu informacija, znawa i ve{tina svih aktera ukqu~enih u poqoprivredi. Edukacijom proizvo|a~a (predavawa, tribine, radionice, zimska {kola, demonstracioni ogledi,

DINAMI^NA I POSLOVNO ZAHTEVNA GODINA

izdavawe biltena i bro{ura) PSSS poma`e poqoprivrednim proizvo|a~ima u usavr{avawu metoda i tehnika proizvodwe, vo|ewa gazdinstva, odnosno farme, vr{i transfer novih znawa i tehnologija, od nau~no istra`iva~kih institucija i fakulteta, do proizvo|a~a, kako bi unapredili proizvodwu na svojim gazdinstvima i pove}ali dobit od bavqewa poqoprivredom. Pospe-

U

PODRU^JE POGODNO ZA SVE OBLASTI POQOPRIVREDNE PROIZVODWE Sa aspekta prirodnih uslova, kako klimatskih, tako i pedolo{kih, na{e podru~je ima zna~ajnih prednosti nego neke druge teritorije u Srbiji, jer je mogu}e uspe{no organizovati proizvodwu u svim oblastima poqoprivrede, napomiwe Olga Bjeli}: - Ravni~arski deo ~a~anske kotline i dolina Zapadne Morave, pru`aju odli~ne uslove za ratarsku i povrtarsku proizvodwu.

Blago talasasti predeli na levoj strani Zapadne Morave, svojom ekspozicijom pru`aju izvanredne uslove za plasteni~ku proizvodwu ranog povr}a. Na brdskom podru~ju razvijena je vo}arska, ratarska i sto~arska proizvodwa. Ovo podru~je je poznato po velikim vo}nim zasadima i odli~nim vo}arima. Sto~arstvo predstavqa strate{ku granu unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe i ima posebno mesto i svoju tradiciju. Podru~je Moravi~kog okruga je posebno prepoznatqivo po proizvodwi semenskog i merkantilnog krompira i kvalitetne maline.

{uje saradwu porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava sa svim institucijama, pojedincima i organizacijama i poma`e stvarawe udru`ewa poqoprivrednika.

Ostvarivawe ovih ciqeva slu`ba realizuje metodologijom i obimom svojih aktivnosti koje propisuje Ministarstvo poqoprivrede - obja{wava direktorka PSSS. Prakti~na i mo`da najve}a korist poqoprivrednicima je, kako ka`e, pomo} kod ostvarivawa prava na subvencije poqoprivredne proizvodwe, koje daje Ministarstvo poqoprivrede, kao i kod u~e{}a na projektima razvoja proizvodwe, uz dobijawe podsticajnih sredstava iz fondova Republike Srbije ili EU. Prema wenim re~ima, 2013. godina predstavqa su{tinski prelomnu godinu za budu}nost na{eg agrara u celini: - Brzina kojom }e poqoprivrednici, ali i drugi bitni ~inioci na{e poqoprivredne proizvodwe, shvatiti da vi{e nema vremena za postepeno prilago|avawe ili tra`ewe nekih novih puteva razvoja, je u stvari presudna u oceni koliko }emo uspe{no realizovati zacrtane ciqeve.

PSSS ^a~ak je registrovana kao Regionalna odgajiva~ka organizacija i sara|uje sa 13 osnovnih odgajiva~kih organizacija na podru~ju svoga rada. U evidenciji ima oko 4.000 umati~enih grla u govedarstvu i oko 300 grla u ov~arstvu. Nad ovim organizacijama se rade poslovi selekcije i mati~na evidencija po programu mera Ministrstva poqoprivrede.

Sprovodi se koordinacija i nadzor na kontrolu produktivniosti, ocena i klasirawe umati~enih grla, navodi Olga Bjeli}.

- O~ekuje nas veliki posao u vezi sa akreditacijom Regionalne laboratorije za jabu~asto i ko-

{ti~avo vo}e, kao i kona~no definisawe rada Prognozno izve{tajne slu`be (PIS-a). Slu`ba prati podatke sa osam meteorolo{kih stanica i dvadeset punktova, a u perspektivi je izrada programa za{tite od biqnih bolesti i {teto~ina, kao i obave{tavawa poqoprivrednih proizvo|a~a o vremenu, na~inu i izboru preparata za tretirawe.

Kada je re~ o laboratoriji, o~ekujemo pove}awe obima ura|enih analiza jabu~astog i ko{ti~avog vo}a na prisustvo virusa i bakterija, na oko 12 do 15 hiqada uzoraka. Radi}emo i aprobaciju semenskog i sadnog materijala na prijavqenim povr{inama, koje bi trebalo da budu ve}e nego prethodne godine, koja je bila jako lo{a zbog izrazito su{nog perioda i slabijeg roda. Tako|e, obavezni smo da vr{imo poseban nadzor nad pojavom odre|enih karantinskih bolesti i {teto~ina, pratimo promet pesticida na na{em terenu i na kraju o svim poslovima blagovremeno dostavqamo izve{taje nadle`nim slu`bama u okviru Ministarstva poqoprivrede obja{wava direktorka.

Radi {to boqeg rada Slu`be, vr{i se konstantna edukacija zaposlenih i usavr{avawe za posebne oblasti wihovog delovawa, pogotovo u zimskom periodu, tako da ve} posle 20. januara svi savetodavci odlaze na seminar za sticawe novih znawa i razmenu postoje}ih iskustava. “Predstoji nam jedna veoma dinami~na i poslovno zahtevna godina, u kojoj o~ekujem da Slu`ba potvrdi svoje najve}e vrednosti izra`ene u visokoj stru~nosti zaposlenih i wihovoj posve}enosti poslu koji zaista vole da rade�, isti~e direktorka Bjeli}.

N. R.

REPUBLIKA SRBIJA, ^LANICA ME\UNARODNE UNIJE ZA ZA[TITU NOVIH BIQNIH SORTI

DOPRINOS POVE]AWU PRIHODA PRIOZVO\A^A I BRUTO DOHOTKA rbija je 5. januara postala 71. ~lanica Me|unarodne unije za za{titu novih biqnih sorti - UPOV. Kao neophodan preduslov Republika Srbija je u potpunosti uskladila svoju zakonsku regulativu i sistem za{tite prava oplemewiva~a biqnih sorti sa UPOV Konvencijom iz 1991. godine, usvajawem Zakona o za{titi prava oplemewiva~a biqnih sorti (2009), Zakona o potvr|ivawu UPOV Konvencije

S

(2010) i Zakona o izmenama i dopunama zakona o za{titi prava oplemewiva~a biqnih sorti (2011).

- Pristupawem UPOV-u dr`ave ~lanice pokazaju te`wu da za{tite oplemewiva~e biqa na osnovu principa koji su {irom sveta dobili priznawe i podr{ku. Dr`ava ~lanica ima mogu}nost da kroz ~lanstvo u UPOV-u u~estvuje i koristi se iskustvima drugih dr`ava, intenzivira}e se saradwa izme|u

~lanica dr`ava usmerena na ispitivawe biqnih sorti, gde jedna zemqa ~lanica prihvata rezultate ispitivawa sorti drugih zemaqa ~lanica, kao osnovu za dodelu oplemewiva~kog prava. Na ovaj na~in se smawuju tro{kovi funkcionisawa sistema za{tite, a oplemewiva~ima se omogu}ava da za{tite svoje sorte u drugim zemqama, uz ni`e tro{kove i da na taj na~in ostvare {iri plasman svog semena i sad-

nog materijala na inostrana tr`i{ta - navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu Ministarstva poqporivrede, {umarstva i vodoprivrede. ^lanstvo u UPOV-u ima}e uticaj na poqoprivredne proizvo|a~e, oplemewiva~e, proizvo|a~e semenskog i sadnog reprodukcionog materijala, kao i na dr`avu u celini, u smislu regulisawa pitawa za{tite intelektualne svojine u svim sferama. Tako|e, doprine}e i

pove}awu tr`i{ne konkurentnosti doma}ih proizvoda na svetskom tr`i{tu, uz upotrebu velikog broja novih za{ti}enih sorti, koje se odlikuju boqim proizvodno-tehnolo{kim svojstvima, ve}im prinosima, otpornijih na bolesti i {teto~ine, ~ime }e se omogu}iti kvalitetnija biqna proizvodwa. U saop{tewu se navodi da }e se pove}ati i ostvareni prihodi proizvo|a~a, a time i bruto nacionalni dohodak.

N. R.

17

SELO

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

U POSETI DOMA]INSTVU DANILA BRKOVI]A IZ TRBU[ANA

PIJA^NI BAROMETAR

OD FUDBALERA DO NAJBOQEG POVRTARA Porodica Brkovi} iz Trbu{ana poznata je po poqoprivrednoj proizvodwi ve} vi{e od 100 godina. U po~etku su se Brkovi}i bavili povrtarstvom, ratarstvom i sto~arstvom. Posledwih 25 godina su intenzivirali proizvodwu povr}a, a ve} je decenija pro{la od kada su po~eli da se bave i vo}arstvom. Danas je tridesetsedmogodi{wi Danilo Brkovi} poznat kao najboqi povrtar, {to potvr|uju i ~etiri nagrade za redom na mr~ajeva~koj “Kupusijadi”.

Ipak, u medijima, kako ka`e, nije `eleo da se mnogo pojavquje. oma}instvo Brkovi}a gaji nekoliko povrtarskih vrsta. Gazdinstvo je poznato po proizvodwi zelene salate, paradajza, krastavca, paprike i kupusa. Najzastupqeniji su paradajz i zelena salata, a zahvaquju}i zadovoqnim kupcima iz Novog Pazara i Prijepoqa, po~eli su da seju i spana}. Proizvodwa svih vrsta se bazira na gajewu pod visoko kvalitetnim plastenicima.

Poseduju oko 100 plastenika koji pokrivaju vi{e od dva hektara radne povr{ine.

Dok obilazimo gazdinstvo i razgovaramo sa Danilom, pokazuje nam desetine redova plastenika i veoma negovan vo}wak jabuka, koji je, kako ka`e, u osmoj godini. Od jabuka gaje sorte ajdared, zlatni deli{es, jonagold, gloster i greni smit. Vo}wak, koji se “prostire” na dva hektara, obezbe|en je protivgradnom mre`om, a kako bi postigli boqu i kvalitetniju proizvodwu za navodwavawe koriste sistem “kap po kap”. Ovaj sistem za navodwavawe najracionalnije koristi raspolo`ivu koli~inu vode i doprinosi uve}awu prinosa za vi{e od 100 odsto, obja{wava na{ sagovornik.

Zahvaquju}i kvalitetnoj proizvodwi, Brkovi}i su izgradili i hladwa~u koja im omogu}uje skladi{tewe robe, a samim tim i uvek dostupne proizvode.

Hladwa~a, sa dve komore po 60 tona, napravqena je po najvi{im standardima, a u sklopu we je i pakirnica od 150 kvadrata. ^itav proizvodni sistem u ovom doma}instvu, od odgajawa sadnice do berbe, temeqi se na savremenoj za{titi i kontroli agronoma.

- Vo}wak i plastenici ~ine ukupnu povr{inu od oko {est hektara. U plastenicima se godi{we

POVR]E

krompir 30 - 50 dinara pasuq 220 - 500 paprika 120 paradajz 150 krastavac 200 praziluk 70 - 80 rotkva 50 - 60 tikvice 200 brokoli 200 kupus 20 - 30 karfiol 80 per{un 20 {argarepa 40 - 80 cvekla 50 zelena salata 30 spana} 130 crni luk 50 - 60 mladi veza 30 beli luk 400 VO]E

D

gaje tri kulture, prole}na i jesewa salata, paradajz i spana}.

Ukupno imamo oko 100 plastenika. Paradajz uglavnom izvozimo, a mawu koli~inu plasiramo i u U`ice. U dva ciklusa, prole}ni i jesewi, proizvedemo oko pola miliona salate, koju najvi{e plasiramo u Beograd, a deo u Rumuniju, U`ice, ^a~ak i Kragujevac. Snabdevamo velike markete i kvanta{ke pijace. Uglavnom svu robu plasiramo na rusko, crnogorsko i slovena~ko tr`i{te - pri~a Danilo.

Wihovi potro{a~i su izuzetno zadovoqni, kako proizvodima, tako i na~inom saradwe. Brkovi}i

su sara|ivali i sa nekoliko kooperanata kojima su plasirali robu, a nadaju se da }e narednih godina saradwa jo{ vi{e za`iveti i da }e ozbiqnije “napasti” tr`i{te.

Pored savremene mehanizacije, ovo gazdinstvo poseduje mnogobrojna znawa i ve{tine ste~ene dugogodi{wim radom i velikim zalagawem, {to im omogu}ava proizvodwu najkvalitetnijih proizvoda.

- Konkurencija je velika, a roba mora biti prvoklasna i zbog toga proizvodwa zahteva stalna ulagawa. Od pazara po 30 odsto se izdvaja za inpute, slede}u kulturu

„TE[KO JE LE@ATI, DOK DRUGI RADE“ Dok pe{a~imo do Danilovog imawa, me{tani rado i sa uva`avawem pozdravqaju na{eg sagovornika, a on nam skromno ka`e da razume {to mediji predstavqaju najuspe{nije, ali i da ga brine ~iwenica {to to nije prava slika Srbije: - Svaki proizvo|a~ je primer za sebe. Ja sam puno imao i sre}e.

Pored svog kapitala i zemqe koje sam imao, bilo je nezamislivo da se zaposlim u nekoj firmi. Kada se rodi{ na poqoprivrednom imawu, logi~no je da nastavi{ porodi~nu tradiciju. Rastao sam na ovom imawu i od malena sam radio, naravno ono {to sam kao dete mogao. Te{ko je le`ati, dok drugi rade.

Voleo bi, ka`e, da dr`ava vi{e ula`e u ozbiqne proizvo|a~e.

Ponekad je koristio subvencije, za podizawe plastenika ili postavqawe sistema za navodwavawe. Smatra da treba izabrati ciqnu grupu i investirati u wu, kako bi ti proizvo|a~i obezbedili nova radna mesta. Nije re{ewe te{ko izdvojena sredstva “sitno razlagati kao socijalnu pomo}”.

Tako|e bi voleo da dr`ava mlade vi{e motivi{e da ostanu na selu i bave se poqoprivrednom proizvodwom. Na`alost, mladi su zapla{eni da je poqoprivreda “te`ak i prqav” posao, ka`e Danilo, koji svojim primerom upravo pokazuje suprotno.

i za infrastrukturu ili ostala ulagawa. Nije uvek lako, ali mora se pa`qivo ulagati. Na primer, pro{le jeseni je cena salate bila kao pre 20 godina - podse}a na{ sagovornik.

Danilo isti~e da je za wegovo priznawe “najboqi povrtar” zaslu`na cela porodica, majka Milka, supruga Ana, snaja Nata{a i sinovica Magdalena. Svi poma`u koliko mogu, ali je svaka pomo} dobrodo{la i dragocena. ^ak im i Danilov i Anin {esnaestomese~ni sin Nikola “poma`e”, ulep{avaju}i im trenutke odmora. Tako|e isti~e, da ima dobre, vredne i pouzdane radnike, {to je veoma va`an faktor velike proizvodwe: - Rumuni su dobri radnici, u sezoni su po tri meseca anga`ovani kod nas. Naravno, me|u sezonskim radnicima su i qudi iz ovih krajeva.

Iako je uglavnom zadu`en za organizaciju posla, Danilo ~esto poma`e u vo}waku ili plasteniku, makar po dva-tri sata. Ipak, ponekad uspe da “ukrade” koji trenutak i u`iva u zelenilu vo}waka.

Na|e se vreme i za odmor, za letovawe, zimovawe, ali i da se pogleda dobra utakmica, {to i ne ~udi ako znamo da je Danilo godinama igrao fudbal, ’96. i ’97. u Borcu, u Prvoj A ligi, a ostavio je trag i u fudbalskim klubovima iz Trbu{ana i Qubi}a.

N. R.

suve {qive 250 - 350 jabuke 50 - 80 kru{ke 80 - 120 mu{mule 200 ju`no vo}e 90 - 200 orasi 800 - 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 100 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 400 - 700 sir 300 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 400 - 900 suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 200 prasi}i 240 - 270 ovce 110 - 120 jagwad 250 p{enica 35 je~am 35 kukuruz 35

18

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

PREVENCIJA KAO JEDAN OD NAJBITNIJIH ZA[TITNIKA ZDRAVQA

[TA SADR@E SISTEMATSKI PREGLEDI

istematski pregled ukqu~uje temeqan internisti~ki pregled, laboratorijske pretrage krvi i mokra}e i razne druge ciqane preglede.

Mo`e se obavqati jednom ili dva puta godi{we, jednom u dve godine ili u vi{egodi{wim intervalima, u zavisnosti od na~ina `ivota, trenutnog zdravstvenog stawa, starosnog doba i izlo`enosti specifi~nim faktorima rizika. Osim otkrivawa prvih, naj~e{}e nevidqivih simptoma bolesti, sistematski pregled slu`i i za detektovawe rizika za bolesti dana{weg doba.

U wih spadaju pu{ewe, stres, neuravnote`ena ishrana, debqina, rizi~no pona{awe i mnogi oblici zavisnosti. Sistematski pregled mo`e obuhvatiti osnovnu lepezu pretraga i pregleda, a mo`e biti i pro{iren. Posebna vrsta su i menaxerski preventivni sistematski pregledi, kod kojih se dodatnim pretragama nastoji rano otkriti bolest kod qudi koji su izlo`eni pove}anom stresu.

Sistematski pregled je kao oblik prevencije obavezan kod dece i mladih tokom {kolovawa, dok kod starijih wegova u~estalost u najve}oj meri zavisi od svakog pojedinca i wegove motivisano-

S

sti da se bolest spre~i ili rano otkrije, pa na vreme po~ne le~ewe.

Od ~ega se sastoji sistematski pregled odraslih Temeqan internisti~ki pregled ukqu~uje merewe krvnog pritiska, pregled glave, srca, plu}a, abdomena i ekstremiteta, snimawe EKG-a srca, ultrazvu~ni pregled... Sastavni deo pregleda je i razgovor - anamneza, odnosno podaci o preboqenim bolestima, operacijskim zahvatima, bolestima u porodici, navikama... Na kraju pregleda, lekar daje ocenu zdravstvenog stawa ili odredi daqe pretrage.

Tako|e, ako je potrebno, lekar }e dati i preporuku o prevenciji, odnosno uklawawu uzroka rizika ili preporu~iti po~etak le~ewa.

Laboratorijske pretrage Laboratorijske pretrage krvi i mokra}e su rutinski deo svakog klini~kog pregleda. Biohemijske pretrage krvi su pokazateq funkcije pojedinih organa u na{em telu. Ukoliko nalaz pokazuje vrednosti koje su druga~ije od raspona normalnih vrednosti, doktor }e odrediti daqe analize. Normalne referentne vrednosti se odre|uju na osnovu godina

starosti, pola, fizolo{kih stawa... Pre va|ewa krvi, ne treba jesti 12 sati, kako bi vrednosti koje se dobiju bile {to verodostojniji odraz “pravog” stawa u organizmu.

Pregled mokra}e, tako|e je rutinska osnovna laboratorijska pretraga. Po sastavu i koli~ini mokra}e mogu se uo~iti promene metabolizma, otkriti poreme}aji jetre i mokra}nog sistema, endokrini poreme}aji i niz drugih stawa. Obi~no se uzima sve`a jutarwa mokra}a. Sakupqenu mo-

kra}u treba {to pre pregledati, a najkasnije dva sata nakon {to je uzeta.

Ostali ciqani pregledi Kontrolni pregled vida uz pregled o~ne pozadine i kontrolu o~nog pritiska je tako|e deo sistematskog pregleda. Obavezna je kontrola vida za osobe koje rade uz monitore. U ciqu otkrivawa sve prisutnije osteoporoze sprovodi se, uz laboratorijske testove, merewe gusto}e kostiju, odnosno denzitometrija. U siste-

matski pregled svakako treba ukqu~iti pregled ko`e, naro~ito kod sumwivih promena ko`e i nepravilnosti ve} postoje}ih mlade`a. Nezaobilazni deo je, najmawe dva puta godi{we, stomatolo{ki pregled radi o~uvawa zdravqa usne {upqine i zuba. Prevencija raka debelog creva je od velikog zna~aja, zbog velikog porasta broja obolelih od ove bolesti. Sistematski pregled uz anamnezu, fizikalni i digitorektalni pregled, ukqu~uje i test okultnog krvarewa u stolici, koji je namewen osobama starijim od 50 godina, a ako postoji pojava raka debelog creva u porodici, trebalo bi se pregledati ve} od ~etrdesete godine. To je test koji otkriva tragove krvi u stolici, koji nisu vidqivi golim okom, a koji su naj~e{}e prvi znak karcinoma.

Pozitivan test ukazuje na potrebu za daqim pretragama, kao {to su kolonoskopija, sigmoidoskopija, irigografija. U ciqu prevencije raka `eluca, ali i otkrivawa uzroka poreme}aja lu~ewa `eluda~ne kiseline i gastritisa, sprovodi se i test na bakteriju Helicobacter pylori.

I. M.

ZIMSKO PRETERIVAWE SA HRANOM, KAKO SPRE^ITI ILI LE^ITI anuar je mesec praznika, a tradicija nam nala`e da se tokom wih spremaju obilne gozbe. Pre nego {to se pristupi takvoj trpezi, svi treba da budu svesni da se tokom ovih praznika mogu ugojiti i do pet kilograma.

Dovoqno je da se dnevno pojede izme|u 200 i 500 kalorija vi{e nego ina~e. Osim toga, u januaru i februaru, mnogo se mawe kre}emo. Poja~ana ishrana i mawak kretawa matemati~ki precizno dovode do porasta telesne mase, a prate je ose}aji gor~ine i razo~arawa. Tu je i opasnost od posledica akutnog prejedawa, kao {to su bol u `elucu, goru{ica, nadutost, pospanost i bezvoqnost.

od preterivawa. Odli~an je i ~aj od nane. Dnevno treba uzimati najmawe tri {oqice ~aja od nane, koji se mo`e pome{ati sa kamilicom. Nana lekovito deluje na `eludac i probavu tako {to smiruje creva, smawuje nadutost od nakupqenih gasova, a ujedno ima i antibakterijska i antivirusna svojstva. Treba smawiti koli~inu kafe i drugih kofeinskih pi}a. Pu{ewe, tako|e mo`e pogor{ati stawe “uznemirenog” `eluca.

Nakon prejedawa prvi je poriv le}i i zadremati ili kukati zbog previ{e pojedene hrane. Ali, du`e le`awe mo`e pogor{ati neprijatnost i goru{icu. Treba se lagano pro{etati, ali se ne naprezati. Ukoliko je potrebno, mo`e se uzeti i neki lek protiv kiseline.

J

PREVENCIJA JE NAJBOQA Sve {to jedemo, treba jesti polako. Da bi signal o sitosti stigao iz probavnog trakta do mozga treba mu barem 15 minuta. [to se br`e jede, to su ve}i izgledi da se “pretrpamo” hranom, jer mozak jo{ nije shvatio da je `eludac pun.

Iz jelovnika treba izbaciti velike obroke. Treba jesti ~e{}e, ali koli~inski mawe. To }e obuzdati glad i pomo}i da ne do|e do prejedawa, a ujedno }e i organizam ravnomerno obezbediti energijom.

PRVI ZNACI PARADENTOZE

[TA SME DA SE JEDE

P kao {to su keq, brokoli, spana}, paprike i {argarepa.

Treba koristiti belan~evine iz piletine, }uretine, gra{ka, ora{astih plodova, sve`eg sira... Voda, u {to ve}im koli~inama, odli~na je prevencija od prejedawa.

Dnevno je dovoqno dva litra, a u tu koli~inu mogu se ura~unati i supe, sokovi i ~ajevi. Treba izbegavati alkohol, kremasta pi}a i zasla|ene koktele.

AKO SE IPAK PRETERA

Namirnice bogate “dobrim”, slo`enim ugqenohidratima, kao {to su testenina i peciva od integralnog bra{na, zobena ka{a, kukuruz, musli, sme|i pirina~ ili krompir vaqalo bi da budu na jelovniku. Tako|e, povr}e

aradentoza je bakterijska infekcija, koja o{te}uje desni i vilicu, a mo`e zahvatiti jedan ili vi{e zuba.

Jedan od prvih znakova paradentoze je povremeno krvarewe desni prilikom prawa zuba, kao i ~esta upala desni, odnosno gingivitis. Ukoliko se ne le~i, ovo zapaqewe se {iri i mo`e dovesti do gubitka zuba.

Formirawe paradentalnih ~epova, u prostoru izme|u zapaqenih desni i korena zuba, je najva`niji znak paradentoze. Hroni~no zapaqewe u xepovima desni, vremenom dovodi do o{te}ewa mekih tkiva i nastanka ranica, preko kojih bakterije lako dospevaju u krv.

Paradentoza mo`e ugroziti mnoge organe i biti uzro~nik raznih oboqewa. Ponekad, paradentoza ne mora biti u vezi sa krvarewem iz desni, crvenilom ili otokom. Tako da je te{ko uo~iti po~etni stadijum. Zbog toga je va`no voditi ra~una o oralnoj higijeni i redovno pose}ivati stomatologa.

I. M.

Ako se ipak pretera sa hranom, treba dozvoliti probavnom sistemu da se odmori. Narednih dana vaqa jesti ~etiri do {est malih obroka dnevno, izbegavati pr`enu hranu i zasi}ene masno}e. Vaqalo bi ograni~iti ishranu na bistre supe, integralna peciva, sve`e vo}e i povr}e i minimalno zasla|ene ~ajeve. Varewe ove hrane ne tro{i puno energije i poma`e organizmu da se oporavi

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

Mo`da je ime doktora Igora ^etojevi}a nekima nepoznato, ali svi su sigurno ~uli za ~oveka koji je Novaku \okovi}u izbacio iz ishrane gluten, i tako pomogao na{em teniseru da postani broj jedan u svetu. Re~ je upravo o dr ^etojevi}u. Tajna je le`ala u saznawu da je \okovi} alergi~an na odre|ene sastojke hrane, poput glutena.

Zbog toga su iz wegovog tawira „izba~ene“ pice, testenine i hleb, {to je uzrokovalo smawewe telesne te`ine, kao i pove}awe fizi~ke snage. “^a~anski glas” je imao priliku da sa ovim, svetski poznatim imenom u svetu medicine i sporta, uradi intervju, zahvaquju}i ^a~aninu dr Mladenu Behari, drugaru dr ^etojevi}a kod koga je on skoro boravio. Doktor ^etojevi} odr`a}e i predavawe iz holisti~ke medicine, u ^a~ku 7. februara, koje }e organizovati Udru`ewe privatnih doktora medicine i stomatologije.

Igor ^etojevi} je diplomirao medicinu na Univerzitetu u Sarajevu 1988. godine, a nakon toga je u Beogradu studirao kinesku tradicionalnu medicinu u Evropskom centru za mir i razvoj. Kasnije je svoja znawa prakti~no proveravao u najmnogoqudnijoj zemqi na svetu, a radio je i brojna istra`ivawa da bi otkrio uticaj raznih zra~ewa na zdravqe qudi, a posebno se bavio smawewem wihovih negativnih uticaja. Usavr{avao se u Ju`noj Africi i Budimpe{ti. Ima diplomu Indijskog instituta za magnetoterapiju i me|unarodni je instruktor za kvantnu tehnologiju.

Wegov rad uglavnom je u vezi sa insistirawem na zdravoj ishrani i velikom konzumirawu ~iste vode, koja je kqu~ za uklawawe toksina iz qudskog organizma. Tako|e, on napomiwe da ne treba preterivati sa {minkom i sredstvima za higijenu, jer su oni puni hemikalija koje {tete ko`i. Izabrao je da `ivi na Kipru, jer je tamo jo{ uvek vazduh ~ist. Sa svojom suprugom Fran~eskom Pinoni, napisao je kwigu „Va{e zdravqe - to je pitawe balansa“, jednostavan vodi~ za razumevawe kako qudsko telo funkcioni{e sa energetskog stanovi{ta

Mnogi su ~uli za Vas, zahvaquju}i uspehu Novaka \okovi}a, ali, recite nam doktore, ~ime se Vi zapravo bavite?

- Malo je te{ko objasniti u par re~i, ali poku{a}u da opi{em moj rad sa pacijentima na ovaj na~in - ja se bavim energetskom/kvantnom medicinom, koja integri{e razli~ite tehnike, znawa i iskustva zapadne i isto~ne medicine.

Ko Vama mo`e da se obrati, odnosno koju vrstu bolesti le~ite i na koji na~in?

- Kontaktiraju me pacijenti sa zaista razli~itim oboqewima, tako da svako mo`e da se obrati za pregled, na

ZDRAVSTVO

19

DR IGOR ^ETOJEVI]

DOKTOR KOJI JE POMOGAO NOLETU DO TRONA biji, koja je iz godine u godinu sve stresnija sredina za `ivot, da sa~uvamo na{e mentalno, pa samim tim i fizi~ko zdravqe?

- Sve je me|usobno povezano i interaktivno. Tako da to ne mo`emo razdvajati, ve} posmatrati kao celinu. Evo samo jedan primer. Na{ narod ima lepe opisne dijagnoze. Kad se naquti/pobesni ka`u, povratio sam `u~ od muke, ili kad strah zadominira telom, ka`emo odsekla mi se kolena...

Na koji na~in poma`e tradicionalna kineska medicina i {ta su weni osnovni principi?

- Najosnovniji je posmatrawe tela kroz wegov balans, {to zna~i zdravqe, odnosno, disbalans kada je bolesno stawe. Tu je jo{ dosta stvari, ali vi{e }emo o toj temi pri~ati na predavawu u ^a~ku.

Koje su ~etiri bele smrti o kojima govore Kinezi, {ta treba preduzeti povodom wih?

- Bele opasnosti za na{e zdravqe ili bele smrti su bra{no, mast, {e}er i so, ali samo pod jednim uslovom - ako se konzumiraju u velikim koli~inama.

Koliko je konzumirawe vode bitno za zdravqe na{eg organizma? O kojim koli~anama vode u toku dana govorimo?

- Telo ~ini oko 70 posto vode, pa samim tim, potreba za zdravom i ~istom vodom je ogromna. Voda ja nosa~ informacija u telu. Tako|e, pomo}u vode (mokra}a, znoj, suze) izbacujemo toksine.

osnovu koga dolazimo do pravih uzro~nika zdravstvenog stawa i pravimo strategiju le~ewa.

Vi smatrate da simptomi nisu prioritet, ve} uzroci. Na koji na~in holisti~ka medicina mo`e pomo}i ve} bolesnoj osobi?

- Pa upravo samim pronalaskom i uklawawem uzroka i simptomi nestaju.

Simptomi, sami po sebi nisu lo{a stvar, jer nas opomiwu da treba ne{to da promenimo, da bismo ozdravili. A to su naj~e{}e lo{e navike. [ta je to holisti~ka medicina?

- To je sveobuhvatni pristup u le~ewu pacijenta, u kome se posmatra, pored fizi~kog tela i wegov psiho emotivni balans, mentalna stawa, okru`ewe, relacije sa okolinom... Zna~i sve {to mo`e da uti~e na zdravqe pacijenta.

Rekli ste da je zdravqe slagalica sa mnogo delova. Koji su to delovi?

- Pa ima ih na hiqade, ali ve} sam spomenuo neke osnovne, kao {to su fizi~ko zdravqe, mentalno, emotivno, duhovno, ishrana, uticaji okoline, navike...

Smatrate da je na{e zdravqe zavisno od nesvesnih se}awa, mo`ete li to da nam objasnite?

- Svest i podsvest su dve velike komponente na{eg zdravqa, ali bih, prilikom le~ewa, dao ve}i fokus na podsvesna stawa. To vam je magacin informacija, i lo{ih i dobrih, a ove lo{e stvari mogu da nas blokiraju da ozdravimo.

Koliko mentalno zdravqe uti~e na fizi~ko? I kako mi, koji `ivimo u Sr-

Kako ste otkrili da je Nole osetqiv na gluten?

- Opservacijom i nakon par pregleda.

Na koji na~in neko mo`e da primeti tu preosetqivost kod sebe?

- Ako se u~estalo javqaju neki simptomi, nazovimo ih “simptomima tihe vatre”... Oni ne smetaju puno. Recimo, osetimo nelagodnost u stomaku, ili se nadujemo posle obroka sa `itaricama...

Ali, ako se jave bolovi, onda mo`emo da posumwamo na ve}i disbalans. ^ime se sada bavite? Da li radite sa nekim sportistima?

- @ivim i radim na Kipru, putujem po svetu, dr`im predavawa, obu~avam kolege da budu dobri holisti~ki terapeuti... Pi{em drugu kwigu i radim sa nekoliko mawe poznatih, ali zaista dobrih sportista.

I. M.

20

KULTURA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

RE^ VLADANA MATIJEVI]A PRILIKOM URU^EWA NAGRADE "KO^I]EVO PERO" I "KO^I]EVA KWIGA" U VUKOVOJ ZADU@BINI

OMA@ ^A^ANSKIM PISCIMA I JEDNOJ KAFANI

^a~anskom kwi`evniku Vladanu Matijevi}u, nosiocu brojnih i presti`nih kwi`evnih nagrada, pored ostalih i NIN-ove, 25. decembra u Vukovoj zadu`bini u Beogradu uru~ene su nagrade „Ko~i}evo pero” za zimu i „Ko~i}eva kwiga” za 2012. godinu, koje dodequje Zadu`bina „Petar Ko~i}, Bawaluka–Beograd”. ^lanovi `irija bili su pisci Vida Ogwenovi}, Miqenko Jergovi} i Nikola Vukoli}, direktor Zadu`bine „Petar Ko~i}”. Ovo ugledno priznawe laureat je primio iz ruku ministra kulture i informisawa Bratislava Petkovi}a koji je tom prilikom istakao da nagrade Zadu`bine „Petar Ko~i}“, koja i na taj na~in spaja Srbiju i Republiku Srpsku, neguju}i uspomenu na lik i delo velikog Petra Ko~i}a, ovog puta zaslu`eno odlaze u ruke Vladana Matijevi}a, koji ve} poseduje priznawa sa imenom Ive Andri}a i Me{e Selimovi}a.

Nagra|enu kwigu “Memoari, amnezije” u izdawu “Slu`benog glasnika”, Petkovi} je svrstao me|u retke i dragocene, jer otkriva pi{~evu intimu i kontekst u kome nastaju wegova dela.

Zahvaliv{i na uglednom priznawu koje mu je dodeqeno Vladan Matijevi} je pro~itao „Besedu u sedam zapisa”, kao svojevrsni oma` ~a~anskim stvaraocima preseqenim u ve~nost, Branislavi Maltez, Mihajlu Bo{wakovi}u i Vladanu To{i}u.

VLADAN MATIJEVI] “BESEDA U SEDAM ZAPISA” - Nisam o~ekivao “Ko~i}evu kwigu”, ali smatram da je zaslu`ujem. ^itavog `ivota bio sam jazavac u vre}i, kojem sude zbog nekog karaku{qivog kukuruza koji nije ni carski, ni spa’iski, a ni ubran sa legalizovane wive Davida [trpca. Moram priznati da su na mene vi{e ostavili traga pisci koji su pisali posle Ko~i}a.

Mnogima od wih Ko~i} je bio temeq i oslonac, tako da je na mene veliki srpski

pisac uticao posredstvom tih, koji su bili izme|u nas. I oni su tako|e qubili slobodu i svoj rod, ali se za wih nisu tako strasno borili, mada jesu vi{e nego ja.

Nadam se da bi Ko~i} bio zadovoqan izborom laureata kada bi pro~itao moja dela, mada, sigurno bi bio razo~aran mojim pomirqivim i nebunxijskim karakterom.

Nijedan ustanak nisam podigao, ~ak nijedan ~asopis nisam pokrenuo, nijedno moje delo nije bilo zabraweno, slutim, on preko toga ne bi lako pre{ao.

Umalo jednom nismo pokrenuli

MILAN GROMOVI], NAGRA\IVAN ZA POEZIJU I ESEJE

PROFESOR I PESNIK ilan Gromovi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u Ma{insko-saobra}ajnoj {koli u ^a~ku je i pesnik. U protekloj godini wegov talenat zapazili su na mnogim pesni~kim manifestacijama, pored ostalih i organizator “Scene svih kreativnih” u Novom Sadu, na 6. Me|unarodnom festivalu poezije i kratke pri~e (za osnovce, sredwo{kolce i omladinu do 30 godina), posve}enom uspomeni na Du{ka Trifunovi}a, svog sugra|anina od 1992. godine. U konkurenciji nekoliko hiqada radova iz zemqe i inostranstva `iri je izabrao i najboqe u kategoriji do 30 godina. Me|u nekoliko prvonagra|enih za poeziju bio je i ^a~anin Milan Gromovi} (1988). Gromovi} je studirao srpski jezik i kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a master studije zavr{io je pro{le godine. Prvu zbirku poezije “Bistre o~i” sa Neboj{om Mladenovi}em, objavio je 2008. godine u ovom gradu, a za ~a~ansku promociju zaslu`an je, ka`e autor, lokalni Kwi`evni klub “Dragoslav Grbi}”.

Poeziju i kratke pri~e objavquje na kwi`evnim sajtovima i blogovima, a svojim stavrala{tvom zastupqen je u somborskom kwi`evnom ~asopisu “Avangard”, zborniku “Poetsko }o{e” u Beogradu, “Zave{tawa 2012” - zborniku srpskih pisaca u [vajcarskoj, ~asopisu “Qudi govore” u Torontu i mnogim drugim. Objavio je eseje posve}ene Radoju Domanovi}u i Mom~ilu Nastasijevi}u, a za esej “Poezija i poetika Vojislava Despotova” dobio

M

kwi`evni ~asopis. Sedeli smo u kafani “ Takovo”. Sve je bilo dogovoreno. Imali smo i ime, “Kowske {irine”. I To{ke je obe}ao pesme. On je mnogo znao o poeziji, o filosofiji. Hajdegera je prepisao ru~no, u mno{tvo svezaka. Bez razloga, tako mu se htelo. Ali, nikom nije hteo da poka`e svoje pesme. Paji} je trebalo rano izjutra da stupi kontakt sa Duwi}em, da nam on ilustruje ~asopis. Ali, sutradan smo bili mamurni. Znao sam dosta qudi sli~nih mojoj viziji ~oveka Ko~i}a. \ura Damjanovi}a iz Bawaluke nisam poznavao. Ni wega, ni wegovo delo. Ali i bez wega, mi smo svakodnevno sedeli za stolom i pri~ali o poeziji. Mi, pijani pesnici. To{ke, Maltezova, Paji}, mladi ja i jo{ mla|i Alempijevi}. Za susednim stolom su zasmejavli dru{tvo Xaja i \embo. Mihailo je u Galeriji ka~io slike. U grad su ~esto navra}ali Kuki} i Basara. Ali, sve re|e su dolazili Puri{a, Ma~ista i Tikalo, kao da su znali ne{to {to mi nismo.

Poznato je bilo da `ivim sam i da u ku}u ne primam posete. Desetak godina kasnije, zlobnici su to koristili da pri~aju kako skrivam optu`ene za ratne zlo~ine. Ali, To{keta sam jednom pozvao u goste. Do{ao je i doneo mi kwigu crvenih

korica, {tampanu u beogradskoj “Prosveti”. Re~ je o kwizi \ura Damjanovi}a “Magla u rukama”. Upoznao sam se sa delom tog Bawalu~anina. Sa delom, koje govori o sudbini potomaka onih, o kojima je pisao Ko~i} u kwizi “Jauci sa Zmijawa”.

I magle su ubrzo do{le u na{ gradi}.

Po~eo sam sve strasnije da objavqujem pesme, kasnije i da pi{em prozu. Ponekad mi se ~ini da sam izneverio taj kafanski sto, da je on i mojom krivicom izba~en, a kafana pretvorena u banku. To{keta, Maltezove i Mihaila vi{e nema na ovom svetu.

Nema ni \ura Damjanovi}a. Nikad ga nisam video, a sve mi se ~ini da sam ga poznavao. On je po mom mi{qewu bio jedini naslednik Petra Ko~i}a i zato imam utisak da danas uzimam nagradu koja nosi i Ko~i}evo ime, i wegovo ime, i imena mojih prijateqa iz kafane “Takovo”.

Postoje umetnici koji iz mesta u kojem `ive zra~e ka vani, koji se trude da svoje zrake pru`e {to daqe u svet, i postoje oni, koji svu svetlost sveta upijaju i wome obasjavaju mesto u kojem `ive. Pripadam prvima, divim se drugima. Moja svetlost se rasipa, wihova je mala, ali ima svrhu, ako ni{ta, wome obasjavaju kafanski sto za kojim sede.

Priredila: Z. L. S.

Ogranak Vukove zadu`bine u ^a~ku i Vukova zadu`bina u Beogradu raspisuju NAGRADNI KONKURS je tre}u nagradu na pro{logodi{wem konkursu kwi`evnog ~asopisa “Ulaznica” i Gradske biblioteke u Zrewaninu. “Tematski raznoliki i ispisani sa zavidnim kwi`evnim ume}em i uverqivo{}u, ovi tekstovi su se iz mno{tva izdvojili ukupnim utiskom i zrelo{}u. @iri ovog konkursa u svom radu nije vrednovao poeti~ki pristup, tematsko opredeqewe ili vi|ewe sveta predstavqeno u delu, ve} se iskqu~ivo rukovodio kvalitetom kwi`evno-jezi~kog izraza koji je u nagra|enim radovima nesumwiv”, zabele`eno je u obrazlo`ewu nagrade.

Z. L. S.

MLADI SAKUPQA^I USMENOG NARODNOG BLAGA I RUKOTVORA Konkurs traje do 15. maja 2013. godine i u wemu mogu u~estvovati svi mladi.

Sakupqenu gra|u iz usmenog stvarala{tva dostaviti u pismenoj formi, a rukotvorine fotografisati i prilo`iti. Tekstove kaziva~a bele`iti izvornim jezikom. Obavezno napisati sve podatke o kaziva~ima i vlasnicima fotografisanih predmeta, mestu gde su prona|eni, kao i podatke o sakupqa~u.

Najboqi radovi bi}e nagra|eni i {tampani u Zborniku. Konkurs ima istra`iva~ki karakter, a ve} objavqena gra|a ne}e se uzimati u obzir.

Radove slati na adresu: mr Grozdana Komadini} Pigova 4/15 32 000 ^a~ak tel: 032/343-104; 064/ 26 80 403

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

21

KULTURA

O AUTORU I JO[ JEDNOJ HRONICI SELA U IZDAWU ISTORIJSKOG ARHIVA

PREQINA I POREKLO FAMILIJE RADOVANOVI] (@AGRI] I JOVANOVI]) - Dragutin Radovanovi} je u svetu priznati doktor tehni~kih nauka, autor brojnih patenata i projekata iz struke plasiranih u zemqama OECED-a. Hronikom o Preqini `eleo je da se odu`i rodnom kraju. rajem decembra u hotelu “Livade” u Preqini je predstavqena kwiga dr Dragutina Radovanovi}a, “Preqinska hronika i poreklo familije Radovanovi} (@agri} i Jovanovi})”. O kwizi je u ime izdava~a Me|uop{tinskog istorijskog arhiva iz ^a~ka govorila direktorka Lela Pavlovi}, podsetiv{i da je ova ustanova dosada podr`ala izdavawe pet hronika sela u nameri da, podsticawem pisawa i izdavawa kwiga o lokalnoj istoriji kraja, potpomogne razvoj ovih mesta i da kao i u ovoj kwizi, zajedno sa autorom pozove ~lanove familija Radovanovi}, @agri} i Jovanovi} da osnuju Poqoprivredno-prehrambenu zadrugu, koja bi se bavila proizvodwom `itari-

K

kovcu, Sremu, Boqevcu i Sur~inu. Sedmi deo govori o “Slavi familije Radovanovi} (@agri} i Jovanovi})” i zavr{ni rezime sa biografijom autora.

Objavqivawe ove kwige pozdravio je i dugogodi{wi mesni paroh prota Miroslav Mileti}.

OD KV ALATNI^ARA DO DOKTORANTA U MOSKVI

Dragutin Radovanovi} Guto ro|en je 21. novembra 1936. godine u Preqini, od oca Jovana i majke Novke (ro|ene Bo`ovi}). Osnovnu {kolu zavr{io je u rodnom mestu, a ~etiri razreda gimnazije i malu maturu u ^a~ku. [kolovawe je nastavio u Beogradu, gde je zavr{io Industrijsku {kolu metalske struke „[umadija“ i stekao zvawe KV alatni~ara. Zatim upisuje Vi{u stru~nu pedago{ku {kolu u Rijeci, koju zavr{ava 1964. godine stekav{i zvawe nastavnika stru~ne

taloprera|iva~koj industriji” 1984, stekav{i zvawe doktora tehni~kih nauka. Pre toga, doktorirao je i na Institutu Priborostrojenija u Moskvi, gde je stekao zvawe doktora tehni~kih nauka.

Bio je radno anga`ovan u: preduze}u „Elip“ Novi Beograd, RU „\uro Salaj“ Beograd kao stru~ni saradnik;

Prota Miroslav Mileti} ca, povr}a, vo}a i rakije. Rezencent kwige je Rado{ @. Maxarevi}, arhivski savetnik, lekturu i korekturu potpisuje Vesna [ubi}, profesor, a grafi~ku pripremu uradila je Helena Miti}, obe su saradnice “Zadu`bine Andrejevi}” iz Beograda. [tampana je na 187 strana u 300 primeraka, u “Jel mil” {tampariji Baji} iz ^a~ka. Kwiga pored predgovora autora, ima sa`etak, abstrakt na engleskom jeziku i uvod, a slede celine: “Hronika o Preqini”, u kojoj autor govori o geografskom polo`aju, stanovni{tvu, porodicama, ratovima i privrednom razvoju mesta; “Familije u Preqini po regionima krajem 20. veka” - o zna~ajnim li~nostima u selu; {esti deo pod nazivom “Koreni familije Radovanovi} iz Preqine” o wihovom poreklu, rodoslovu, i familiji koja `ivi u Zabla}u, Jun-

nastave, gde zavr{ava i Visoku industrijsku {kolu 1968, stekav{i zvawe profesora ma{instva. Postdiplomske studije okon~ao je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu 1978, a doktorske na istom fakultetu, odbraniv{i tezu “Istra`ivawe osnova za unapre|ivawe organizacije istra`iva~kog rada u me-

bio je direktor Metalsko {kolskog centra IMT – Beograd; vode}i projektant u Institutu „Go{a organomatik“ Beograd, 12 godina; zamenik direktora Instituta IRRI Ceqe i sedam godina generalni direktor preduze}a „Patent In`ewering“ Beograd. Objavio je vi{e od 80 stru~nih i nau~nih radova, od to-

ga 20 kwiga i tri uxbenika iz oblasti tehni~kih nauka. Uradio je 25 projekata za velike metalske i vojne poslovne sisteme, od Novog Sada, Beograda, Sevojna, B a t a j n i c e , Trebiwa, Mostara do Zagreba, Nik{i}a, Podgorice i Tivta. Potpisuje i dva projekta OECD-a, u okviru ~ega je boravio na s t u d i j s k o m usavr{avawu u ve}em broju zemaqa OECD-a: Institutu za menaxment u Dablinu, Institutu IMI u Oslu, Me|unarodnom kolexu za direktore u Londonu, [koli za menaxere FIAT u Torinu, Institutu Lomonosov, Institutu Priborostrojenija u Moskvi. U okviru projekta UNPD obavio je specijalizaciju u {koli za menaxere u ^ikagu.

PATENTI U PROJEKTIMA OECED-A [IROM SVETA

Rad na projektima OECD-a omogu}io mu je studijski boravak u nekoliko firmi giganata automobilske industrije.

FIAT, VOLVO, SAB, FORD i PE@O. Autor je i vi{e od 10 pronalazaka, od kojih su dva priznati patenti: “Gas sistem za napajawe gorivom motora sa unutra{wim sagorevawem”, broj P48497 i “Ure|aj za su{ewe vo}a i povr}a u vakuumu”, broj P-49327. Osniva~ je preduze}a „Patent In`ewering“ u Beogradu, u kome je ostvario svoje najzna~ajnije pronalaske: benzinski motor sa direktnim ubrizgavawem gasne sme{e SGDI; supersoni~na toplotna pumpa; sigurnosni ko~ioni cilindar – autoblokator; rotacioni plug – kopa~ica; supersoni~ni gas sistem za napajawe gorivom motora sa unutra{wim sagorevawem – „Superxet“. Radovanovi} je za svoje pronalaske na me|unarodnim izlo`bama u Briselu, @enevi, Sofiji i Beogradu nagra|en sa sedam zlatnih, pet srebrnih i jednom bronzanom medaqom. Autor je TV serijala „21 pronalazak za 21. vek“ prikazanog na TV Gorwi Milanovac. Organizator je Me|unarodne izlo`be patenata, novih proizvoda i tehnologija pod nazivom „Teslianum JU Eureka“, odr`anom povodom 140 godina ro|ewa Nikole Tesle.

Z. L. S.

22

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

KULTURA

SLIKE BIQANE CARI] U LIKOVNOM SALONU

IZME]U EKSPRESIVNOG I APSTRAKTNOG ast da otvori izlaga~ku sezonu u Likovnom salonu Doma kulture u sredu uve~e pripala je Biqani Cari} (1976), magistru slikarstva iz Beograda, istakla je otvaraju}i izlo`bu Vesna Petrovi}, urednik Likovnog programa i glavni urednik Doma kulture. Biqana Cari} je zavr{ila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Halila Tikve{e, a postdiplomske studije na Likovnoj akademiji u Beogradu, na odseku za crte`. Prvi put izla`e u ^a~ku, a doma}oj publici predstavila se sa dvadeset uqa na platnu.

Odnos kolorita i forme bio bi su{tina likovnog koncepta slikarstva mr Biqane Cari}, koji se u najkra}im crtama, prema re~ima umetnice, mo`e definisati kao postekspresionisti~ko, dok u nekim segmentima sintetizuje ekspresivno i apstraktno. Za wu su tematske sadr`ine slike sekundarne, a dominantno je istra`ivawe fenomena likovnosti. Za ritam boje i poteza na svojim platnima, Biqana

^

Cari} je zahvalna svom afinitetu ka muzici.

Boje razlivene u apstrakciju, uglavnom, tamnijih valera, sa figuracijom koja se tek nazire, odraz su, po re~ima umetnice, raspolo`ewa i trenutka u kome su slike nastale. Crte` joj je glavna preokupacija, a tehnike kojima naj~e{}e stvara su akril i uqe na platnu.

- Pristupawe pejza`u kao potrebi posebnog, odnosno naro~itog umetni~kog delovawa i izra`avawa, u odsustvu deskripcije, je svojevrstan izazov. Biqana Cari} se hvata u ko{tac sa likovnom problematikom, spremna da pronikne u sve tajne qudskog okru`ewa. Apstraktnim jezikom slikarske forme, u ponekad, haoti~nom kretawu razli~itih boja, umetnica prenosi svoj unutra{wi do`ivqaj sveta i sopstvenu reakciju na wega. Slika tako odra`ava mo} umetnika da se otrgne od realnosti - rekla je, pored ostalog, o slikarstvu Biqane Cari}, Vesna Petrovi}.

Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

PUSTI BAKSUZA!

ro{la je prazni~na euforija i trgovci sumiraju rezultate. Sude}i po anketama, promet je bio znatno slabiji i pro{le i ove godine, ali neke ~iwenice sa terena, ponekad demantuju ovakav utisak. Da nije ~ekova i mogu}nosti odlo`enog pla}awa, ali i akcija sa popustima na prehrambene artikle, mnogi bi `iveli mnogo te`e nego {to `ive.

I pored muke da se ~ovek odlu~i da krene u ve}u kupovinu, strahuju}i da li }e biti u mogu}nosti da “pokrije” u narednim mesecima {to je zadu`io, shvati da ga tek tamo, na licu mesta, o~ekuje “slalom”, {to sa qudima, {to sa cenama. Prvo, u dane vikenda ~esto je nemogu}e u megamarketima u centru grada na}i korpu, a oni koji ih ve} imaju, “voze” ih tako da je ponekad potreban “saobra}ajac”. Ve}a kupovina podrazumeva i

P

du`e zadr`avawe u prodavnicama, nervozu, po pravilu zagu{qiv prostor, preznajawe. “Uzmi ovo, vrati ono...” I taman kad pomislite da ste sve sabrali, uklopili se i mo`ete na kasu da platite, tu vas ~ekaju novi redovi, “narod kupuje kao da je kraj sveta”, primeti jedna na{a koleginica. Oni strpqiviji }ute i ~ekaju, mla|i bi da na|u neku “krivinu” i nekako preko reda plate svoju robu, a stariji, po pravilu nervozniji, ~esto psuju, hu~u, frk}u, negoduju... A na kasi, nova agonija. Sami istovremeno vadimo robu iz korpi, sami je pakujemo, a u me|uvremenu na toj “liniji” je i pla}amo. Po{to u na{im marketima nema kao u bankama obele`ene grani~ne linije za narednog kupca, de{ava se da slede}i nestrpqivi sugra|ani stoje svuda okolo vas i komentarima skre}u pa`wu. Jednom mi se iza le|a gotovo “zalepila” mlada devojka, dr`e}i u rukama pli{anu igra~kicu koju je `elela da kupi, sa kojom je skoro `onglirala, bacakaju}i je iz ruke u ruku i sme{kaju}i se neprekidno. Bukvalno mi je disala za vrat, a od tog pritiska da se po`uri, pogre{ih datum na ~eku i tek onda napravih zastoj na kasi... Jer, trebalo je na drugi na~in platiti robu... Sad razumem voza~e koji imaju strastvenu naviku da preti~u automobil ispred sebe, prate}i to re~ima, “be`i od baksuza”. Pomislih u toj situaciji “{to ne pustih baksuza, mawe bi me ko{talo...”

Z. L. S.

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Keti Hopkins

BEZAZLENE LA@I et je oduvek bila savr{ena devojka iz kraja.

Pa`qiva drugarica.

Puna podr{ke. Stara se o svojoj mla|oj bra}i i sestri i velika je pomo} ocu otkad joj je mama umrla. Me|utim, Ket se sada suo~ava sa nekim velikim dilemama. Dru{tvena igra ‘istina, izazov, poqubac ili obe}awe’ stavqa je u nezgodan polo`aj zato {to je primorana da ka`e istinu koju ne sme da oda. Povrh svega, ne `eli da povredi svog momka tako {to }e mu re}i istinu, iako zna da je me|u wima sve gotovo. Da li je ispravno lagati da biste za{titili nekog ili odr`ali mir? Mo`e li istina da bude toliko bolna?

K

Dejl Karnegi

KAKO U@IVATI U @IVOTU I POSLU wiga Kako u`ivati u `ivotu i poslu ispuwena je inspirativnim pri~ama razli~itih qudi, od doma}ica do milionera, koji su pobedili dosadu, frustracije i umor i po~eli da vode uspe{an i ispuwen `ivot. Proverene tehnike Dejla Karnegija pomogle su milionima da razviju ose}aj za harmoniju i smisao, i da otkriju tajne vrhunskog uspeha: o Saznajte koje su ~etiri radne navike presudne za uspeh; o Otkrijte {ta vas zamara i {ta mo`ete preduzeti; o Ako `elite da sakupite med, ne prevr}ite ko{nicu; o Poka`ite iskreno, otvoreno uva`avawe: nemojte kritikovati ili se `aliti; o Istinski se zainteresujte za druge qude; o Indirektno skrenite drugima pa`wu na gre{ke i dozvolite im da sa~uvaju obraz.

K

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

23

KULTURA

NAGRADA QIQANI STOJANOVI], SELEKTORKI 26. MEMORIJALA NADE@DE PETROVI]

STUDIJA IZ ^ITANKE „DUBOK SAN“ resti`nu nagradu “Lazar Trifunovi}” za 2012. godinu, koju dodequje Dru{tvo istori~ara umetnosti Srbije svake godine 14. januara, dobila je dr Qiqana Stojanovi}, selektor i umetni~ki direktor 26. Memorijala Nade`de Petrovi} za studiju objavqenu u publikaciji “^itanka”, koja je pratila ovu bijenalnu manifestaciju likovnih i vizuelnih umetnosti, jednu od najstarijih ove vrste u zemqi. Qiqana Stojanovi} je na temu 26. Memorijala “Dubok san” odgovorila, sada nagra|enom studijom “Situacionisti, omladinci i stripovi”. Nagrada je dobila ime po Lazaru Trifunovi}u (1929-1983), znamenitom srpskom profesoru moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a

P

PREDAVA^ NA SVETSKIM UNIVERZITETIMA Jelena Stojanovi} je i diplomirala kod profesora Trifunovi}a, na Katedri za modernu istoriju umetnosti na Odeqewu istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala iz istorije i teorije savremene umetnosti na Sorboni u Parizu. Weno poqe specijalizacije su evropska i francuska posleratna umetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umetnost, kritikalna muzeologija. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kao direktorka Handwerker Galerije Itaka Koledxa u SAD, bila je profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i na univerzitetima u Sidneju i Koloradu, Itaka Kolexu, Kornel Univerzitetu i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Jedna je od recenzenata izdawa “Contemporary Art: Art Since 1970” (Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005) i organizatorka konferencije “Colonization of Everydayness: Cold War Histories” CAA u Atlanti 2005. godine. Dobitnica je stipendija i po~asti Gete instituta i [kole za teoriju i kriticizam Kornel univerziteta, a `ivi na relaciji Beograd-Itaka.

dodequje se za najboqu teorijsku raspravu, likovnu kritiku ili kwigu u prethodnoj godini, koja se odnosi na oblast umetnosti. @iri nagrade “Lazar Trifunovi}” su ~inili Qiqana ]inkul, Aleksandra Mir~i} i Dragan Bulatovi}. Nagrada je Qiqani Stojanovi} uru~ena u ponedeqak, na dan Trifunovi}evog ro|ewa, u Galeriji “Artget” Kulturnog centra u Beogradu.

Ubedqivost istorijske verifikacije jednog aktivisti~kog umetni~kog pokreta, analiza istrajnosti wegovih ideja i mudrosti aktuelizacije problema “kolonizacije i spektakularizacije svakodnevi-

ce”, bili su presudni za `iri prilikom ocewivawa studije Jelene Stojanovi}, koja je posve}ena jednom segmentu delovawa grupe “Internacionala situacionista”, aktivne u Evropi izme|u 1957. i 1972. godine, wihovom kriti~kom pristupu stvarala{tvu i `ivotu, kao i naporima da se na|e efikasna dru{tvena forma odbrane prava na individualizaciju svakodnevice.

Kako je autorka pronicqivo zakqu~ila, postojalo je dobro re{ewe u otporu hladnoratovskom diskursu u izvrnutoj retorici stripa, u izme{tenom kvadratu sa table popularnog konzumnog stripa, koju je bilo mogu}e pretvoriti u o{tar, ironi~an komentar, ako se omladinci zapitaju {ta tu nije po meri istorijske svesti i otkriju konzumeristi~ku prevaru, istakao je `iri, dodaju}i da wenu studiju odlikuju i istraviva~ka pronicqivost i metodolo{ka ubedqivost. Ono {to je bila kritika hladnoratovskog diskursa, upotrebqivo je danas kao model kritike diskursa hladnog mira, a demonstrirano na posledwem izdawu Memorijala Nade`de Petrovi}”, navedeno je u obrazlo`ewu `irija.

Z. L. S.

NOVOGODI[WA IZLO@BA MILANA ^AKAJCA U DRU[TVU SRPSKO-GR^KOG PRIJATEQSTVA

URBANI ^A^AK I MORAVA nedequ uo~i do~eka Srpske nove godine u ^a~ku, u prostorijama Dru{tva srpskogr~kog prijateqstva otvorena je izuzetno dobro pose}ena trinaesta samostalna izlo`ba slika slobodnog umetnika Milana ^akajca. Re~ je o slikaru koji `ivi i stvara u obli`woj Slatini, a prepoznatqiv je po akvarelima inspirisanim ~a~anskim temama i Moravom. Izlo`ene su slike posve}ene urbanim motivima ^a~ka i nekoli-

U

ko pejza`a sa Morave, koji su autoru omiqeni i ima ih najvi{e u umetnikovom stvarala~kom opusu. Slike su nastale posledwih sedam meseci, na 11 akvarela su prikazane ulice i arhitektura grada, a na pet, predeli sa Morave. Mladi, Bo`idar ^akajac iz Ekonomske, i Marina Savi} iz

Prehrambeno ugostiteqske {kole, koje je predstavio Gojko Vujinovi}, predsednik Dru{va doma}ina, su svojim stihovima i pesmom upotpunili ve~e, a otvarawe izlo`be svojim prisustvom uveli~ao je i Bora ^orba, dugogodi{wi prijateq Milana ^akajca i ~est gost na wegovim beo-

gradskim izlo`bama. Bora je tom prilikom pro~itao svoju nostalgi~nu pesmu “Sve mi reke na Moravu li~e”. Umetnik je zahvalio svim u~esnicima i posetiocima izlo`be.

Milan ^ajkajac (1967) je studirao slikarstvo u Rijeci u klasi profesorke Ksenije Mogin i u Novom Sadu, u klasi profesora Milana Blanu{e. Izlagao je na vi{e grupnih izlo`bi Udru`ewa likovnih umetnika “Risim” iz ^a~ka.

Ovog prole}a o~ekuje ga samostalna izlo`ba u Narodnom muzeju u Rumi, gde }e biti postavqen upravo ovaj novi ciklus akvarela.

Z. L. S.

24

RECEPTI

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

ROLOVANA SVIWETINA SASTOJCI

Vreme pripreme:

dva i po sata

Te`ina: zahtevno, ali wam, wam

Kilogram sviwskog buta Ka~kavaq Kajmak Kiseli krastavci Dimqena slanina So, biber Bosiqak

PRIPREMA Meso ise}i na tawe {nicle, izlupati, posoliti i pobiberiti. Sa unutra{we strane premazati {nicle tankim slojem kajmaka, pore|ati tanke listi}e ka~kavaqa i slanine i odozgo posuti sitno seckane krastavce.

Uvijati jednu po jednu u rolat i obmotati ih koncem za pe~ewe. Pe}i ih u dobro zagrejanoj rerni sat, na tihoj vatri, sat i po, dva. Desetak minuta pre kraja pe~ewa posuti ih bosiqkom da bi bile mek{e. Po `eqi, ovo jelo slu`iti sa sve`om, ruskom ili mimoza salatom.

SALATA OD KUKURUZA

Vreme pripreme: pola sata Te`ina: Sredwe zahtevno jelo

DOMA]I SLADOLED

Vreme pripreme: Te`ina:

sat i kusur tako, tako

SASTOJCI Kilogram obarenog {e}erca Dve ~a{e pavlake 100 g majoneza 300 g {unke 300 g rendanog ka~kavaqa Per{un, so, biber

PRIPREMA Pome{ati oce|en {e}erac, pavlaku i majonez. Dodati sitno seckanu {unku, rendani ka~kavaq i za~ine.

Salatu dobro ohladiti i servirati.

SASTOJCI Pola litra mleka ^etiri `umanceta 150 g {e}era 100 g mlevenog keksa

PRIPREMA Penasto umutiti `umanca i {e}er i skuvati ih na pari sa mlekom. Kad po~ne da se zgru{wava, skloniti smesu sa vatre i prohladiti. U prohla|en fil dodati mleveni keks. Sadr`aj razliti u

plasti~ne posude i zamrznuti. Gotov sladoled mo`e se preliti rastopqenom ~okoladom ili vo}nim sirupom.

25

BA[TE I BALKONI

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

PERFEKCIJA DUGIH VLATI TRAVE istovima veselih boja ukrasne trave krasi}e saksije nedeqama. One svojim vlatima elegantno “ma{u” na vetru. Pampas trava, kineska {a{ ili perasti tipac imaju vlati duge kao ruka, koji ne treba da se “stide” u pore|ewu sa {arenim cvetovima. Srebrna klas privla~i svojim trakastim vlatima poglede na sebe. Ona ~esto slu`i kao ukras tokom cele zime.

I same vlati ukrasnih trava dolaze u malo isku{ewe kada, povijaju}i se na vetru, prave neobi~ne skulpture. Zimska trava je srodna |ur|evku, a ne travama, ali mnogo podse}a na wih. Pravi je draguq, weni tamno qubi~asti listovi vole senovito i za{ti}eno mesto. Izolujte saksije preko zime posebnom folijom.

Festuka nema samo boju koja podse}a na boju leda, ve} izgleda da je svoju ja~inu nasledila od nekog plemenitog metala.

Vlati joj ostaju ~vrste

L

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

dokle god je vreme blago, ~esto do februara. U martu naj~e{}e iz saksije izbijaju nove vlati trave.

DA LIMUN PONOVO PROCVETA Za formirawe cvetova i plodova kod limuna, pomoranxi i ostalih citrusa od odlu~uju}eg zna~aja je prezimqavawe.

Ove trave lako podnose ni`e temperature, ali mo`e da im {teti stalna vlaga iz zemqe. Zato podignite saksije na neke

Pripremila: N. R.

Optimalna bi bila svetla zimska ba{ta sa temperaturom od oko 15 stepeni, malo zagrejano predsobqe, ili nezagrejana spava}a soba. Ove biqke vole svetlost i puno sve`eg vazduha. Ako je stani{te previ{e tamno, biqka gubi svoje listove i postaje pogodna za napade raznoraznih {teto~ina i bolesti. Zalivati pomalo vodom koja je siroma{na kre~wakom.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 18. januar

Ki{a

podmeta~e ili na cigle, kako bi se saksija i iznutra br`e su{ila. Ovo rastojawe od zemqi{ta istovremeno je i izolacija. Izbegavajte stani{ta ispod krovova sa kojih kapqe voda.

Suve vlati trave bi}e i tokom zime uspravne i atraktivne. Wihove trave su omiqena hrana pticama, pa bi zato trebalo da uve`ete vlati trave.

Tek u prole}e, pre izbijawa novih izdanaka, uklawaju se suve vlati koje podse}aju na slamu.

Subota, 19. januar

Nedeqa, 20. januar

VREMENSKA PROGNOZA

VREMENSKA PROGNOZA

Ponedeqak, 21. januar

Sreda, 23. januar

Utorak, 22. januar

^etvrtak, 24. januar

40C

10C

50C

30C

40C

40C

30C

-50C

-50C

-20C

-10C

00C

20C

-80C

Obla~no

Obla~no

Delimi~no obla~no

Ki{a/sneg

Povremeni pquskovi

Ki{a

26

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

DE^IJA STRANA

NA[A DECA

Vrti} „Bo{ko Buha”, pred{kolci (6 godina)

Vi{e fotograija na sajtu www.cacanskiglas.rs ridesetoro pred{kolaca vaspita~ica Slavice Stijepovi} i Qubinke Marjanovi} sada su ve} “velika” deca, koja se polako spremaju za {kolske dane. Vaspita~ica Qubinka je trenutno na bolovawu, pa se sa mali{anima ovih dana dru`i Jelena [u{war. Slavica Stjepovi} je sa wima jo{ od jaslica, i ka`e da pored toga {to su dosta nau~ili, oni su i emotivno zreli.

Deca u ovom uzrastu ve} u~e grafomotoriku, imaju svoje radne sveske u kojima ve`baju za po~etak pisawa.

- U avgustu su deca po~ela da popuwavaju svako svoju svesku, osloba|ali ruku i radili ve`be za po~etke pisawa. Sada vi{e nema povijenih listova,

T

pravilno dr`e olovku... hvali vaspita~ica Slavica svoje mali{ane, pokazuju}i nam wihove uredne sveske.

Ona ka`e da vaspita~i moraju da sara|uju sa roditeqima, {to oni ~ine odr`avaju}i roditeqske sastanke, i na taj na~in upu}uju roditeqe kako da ve`baju sa svojim mali{anima kada su kod ku}e. Slavica ka`e da deca sve nau~e kroz igru, ali i da izme|u wih mora vladati uzajamno po{tovawe: - Deca mnoge stvari mogu da nau~e kroz igru i mi odli~no sara|ujemo. Potrebno je da postoji poverewe i da se izgradi odnos drugara. Ali, uvek mora da vlada po{tovawe.

Oni po{tuju moja pravila, a ja wihova.

I. M.

[TA JE SRE]A?

Sara Vuli}evi}

Jevrem Jeli}

Teodora Kuzmanovi}

Nikola Jovanovi}

Mina Staji}

Teodora Stefanovi}

- Kad se neko igra i kad im je ne{to sme{no.

- To je na primer kad nam je ro|endan, pa je neko sre}an zbog toga.

- Kada se igram stalno sa sekom i kad mogu da se igram doktora sa wom.

- Sre}an sam kad se igram i kad gledam crtani.

- Ja sam sre}na kad ~itam.

- Kad mi mama ne{to kupi lepo, kad mi ispuni `equ.

27

DRU[TVO

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PRED[KOLSKA USTANOVA „RADOST“ SLEDE]E SEDMICE ORGANIZUJE MANIFESTACIJU „^UVAJMO PRIRODU, DI@IMO GLAS, PA ]E I ONA ^UVATI NAS"

EKOLO[KA ZABAVA I EDUKACIJA

red{kolska ustanova „Radost“ }e od 23. do 25. januara, organizovati manifestaciju „^uvajmo prirodu, di`imo glas, pa }e i ona ~uvati nas”. Ovom manifestacijom, koja je ujedno i proslava dana vrti}a, PU “Radost” }e predstaviti rezultate svoga rada iz oblasti za{tite `ivotne sredine.

Za sredu 23. januar, u Domu kulture u 17 sati, planirano je otvarawe

P

ekolo{ke izlo`be “^uvajmo prirodu”. Posetioci }e mo}i da vide radove koje su pravili mali{ani u vrti}ama, u okviru vaspitno - obrazovnih aktivnosti za decu i roditeqe.

Tokom izlo`be bi}e prikazani promotivni i edukativni ekolo{ki filmovi. Centralna priredba je zakazana za 18 ~asova, u okviru koje }e deca i vaspita~i predstaviti svoja ume}a. Nastupa}e mali{ani iz vrti}a “Ra-

ro~itah „Moj re~nik ~a~anskih pojmova“ autora Du{ka Milo{evi}a i sadr`aj kwige me podseti na „Porodi~ni album starog Milanovca“ autora Du{ana D. Ili}a iz 1999. godine.

Prvi utisak po pro~itanoj kwizi je u sli~nom pristupu pisawu ova dva autora - Du{ka Milo{evi}a i Du{ana D. Ili}a o svom zavi~aju, sugra|anima i wihovim `ivotnim putevima i sudbinama kroz istoriju postojawa dva grada.

Su{tina obe kwige je u pribli`avawu savremenom ~itaocu jednog davnog vremena i wihovom do`ivqavawu svojih ~a~anskih i milanova~kih korena.

Tako, Du{ko Milo{evi} svoj „Re~nik ~a~anskih pojmova“ posve}uje svojim ~a~anskim korenima, to su se}awa i razmi{qawa o `ivotu poznatih ili nepoznatih ^a~ana, o doga|ajima u kojima je u~estvovao ili su mu drugi pri~ali da su se dogodili. Za wega je glavni junak kwige ^a~ak sa okolinom, sa svojim qudima, mentalitetom, istorijom. Opisano je „sve ono {to ~ini duh mesta“, kako re~e autor.

Autor „Porodi~nog albuma starog Milanovca“ Du{an D. Ili}, kwigu posveti svojim Milanov~anima, wihovim zgodama i nezgodama, {armu i humoru, rasko{i i {irini wihove du{e, wihovom ~ovekoqubqu iz perio-

P

dost 1”, “Mali kapetan”, “Neven”, “Majski cvet” i “Bo{ko Buha”. Prisutni }e mo}i da pogledaju i ekolo{ku predstavu „@ivotiwe u {umi“, koju }e izvesti vaspita~i vrti}a „Mali kapetan“.

U ~etvrtak 24. januara, planirano je prikazivawe ekolo{ke predstave “Ekolo{ki re~nik”, za decu koja poha|aju Pred{kolsku ustanovu „Radost“. Predstavu izvode vaspita~i vrti}a „Sun-

ce“, prema tekstu „Dobro drvo“ autorke Gordane Brun, koju je adaptirala vaspita~ica Qiqana ]ur~i}.

Kruna ove manifestacije je tre}eg dana, kada PU “Radost” u saradwi sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, organizuje konferenciju „Unapre|ivawe vaspitnoobrazovnog rada u oblasti za{tite `ivotne sredine“ za stru~nu javnost

Moravi~kog okruga i {ire.

Ovom konferencijom PU “Radost” `eli da promovi{e projekat „U skladu sa prirodom“ koji je u protekle ~etiri godine realizovala uz podr{ku i saradwu Skup{tine grada. Tokom konferencije ~u}e se i preporuke za unapre|ewe vaspitno - obrazovnog rada u oblasti o~uvawa `ivotne sredine u pred{kolskim ustanovama.

Doprinos konferencije pru`i}e prof. dr Milenko Kunda~ina i mr Gordana Brun, pedagog Suzana Simeunovi}, vaspita~i koji predstavqaju ekolo{ku praksu PU “Radost” Gordana Sjeni~i}, Mira Ne{kovi}, Sne`ana Todorovi}, Qiqana ]ur~i}, kao i prosvetni savetnik Danijela Kova~evi} Miki} i savetnik za razvojno planirawe Rada Karanac.

I. M.

JEDAN POGLED NA KWIGU „MOJ RE^NIK ^A^ANSKIH POJMOVA“

SLI^NOSTI KULTURA

da malo poznatom sada{woj generaciji, kao delu kulture ovog grada.

Kao ~italac ovih kwiga i Milanov~anin, osetih veliku sli~nost u razvoju kultura dva grada.

Oba autora sa dubokom pripadno{}u svom zavi~aju bude u pisawu uspomene koje naviru iz wihovog pera, iz wihove qubavi i odanosti svom gradu.

Tako, Du{ko Milo{evi} iz srca pri~a o Qubi}koj i Ulici Ratka Mitrovi}a, Moravi, bedemu, korzou. U dahu pi{e „o mirisu i huku reke, bojama Ov~arskokablarske klisure i zvucima Draga~evske trube“.

Du{an D. Ili} u svom „Porodi~nom albumu starog Milanovca“ govori o na~inu `ivqewa Milanov~ana, istorijskim doga|ajima, li~nostima i delima znamenitih qudi. I ovaj autor govori o uro|enom {armu qudi na{eg grada, wihovoj {irokoj kulturi i plemenitosti. Podse}a ~itaoca da na{ grad okru`uju u neposrednoj blizini: Rudnik, Vra}ev{nica, Takovo, Savinac, Crnu}e, Brusnica, Vujan, Luwevica, koji ~ine istoriju ovog grada i celog Rudni~ko -ta-

kovskog kraja.

Autor Du{ko Milo{evi} u svom „Re~niku ~a~anskih pojmova“ ka`e da voli da izgovara rasprskavaju}e, milozvu~na imena sela oko ^a~ka: „Katrga, Ri|age, Rakova, Trbu{ani, Trnava, Prijevor, Ostra, Du~alovi}i, Tijawe, Alvaxinica, Pridvorica, Mr~ajevci, Atenica, Prislonica, Mojsiwe, Pakovra}e“.

Isti~e ose}aj „po{tovawa predaka i brigu za potomstvo“.

Autor se divi humanizmu narodnog lekara Dragi{e Mi{ovi}a, Puri{inim filmovima „Devojka“, „San“, „Jutro“, ~arobnim slikama Mihajla \okovi}a-Tikala, Nade`de Petrovi}, Disovim pesmama, nadahwuje ga gospodska gluma Mrguda Radovanovi}a, sportska veli~ina Dragana Ki}anovi}a i Radmila Mi{ovi}a, umetnost Radmile Bako~evi}, muzi~ko delo bra}e „Teofilovi}“, dr`avni{tvo Milana Stojadinovi}a, slava velikih bitaka Stepe Stepanovi}a. Autor je ushi}en samo`rtvovawem za srpstvo od Tanaska Raji}a na Qubi}u, Haxi-Prodana iz Trnave, Lazara Mutapa, majora Dragutina Gavrilovi}a u odbrani Beograda, do poru~nika Grujovi-

}a iz novijih doga|aja.

Na sli~an na~in, Du{an D. Ili} u svom „Porodi~nom albumu starog Milanovca“, pi{e iz du{e o Milanova~kim boemima, kwi`evnicima, slikarima, muzi~arima, pesnicima, zanatlijama, trgovcima, ratnicima, vojvodama, kne`evima, kraqevima, ali i „obi~nim qudima“, gradskom korzou, starom sudu, igrali{tu na brdu. Autor isti~e da na Savincu u crkvi po~iva Mina Karaxi}, k}erka Vuka Karaxi}a.

Milanovac je centar zbivawa, ali on simbolizuje ceo Rudni~ko-takovski kraj.

Knez Aleksandar Kara|or|evi} - osniva~ grada, knez Milo{ Obrenovi}, arhimandrit Haxi Melentije Pavlovi}, vojvoda Milan Obrenovi}, kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga, Arsenije Loma, Milan Drin~i}, Toma Vu~i}-Peri{i}, vojvoda @ivojin Mi{i}, samo su neke od istorijskih li~nosti pomenutih u kwizi. Tu su i bra}a Nastasijevi}, dr Bo`idar Prodanovi}, Dragi{a Vasi}, Velimir Raji} - li~nosti visokog dometa u kwi`evnosti, slikarstvu i kulturi uop{te, koji su svojim velikim delima stvarali u Mi-

lanovcu.

Autor slikovito opisuje Milanovac „sa svojih tri hiqade stanovnika u 1939. godini, a svi se znaju i svako se svakom javqa“.

Svoj prolog, autor Du{ko Milo{evi} zavr{ava da „^a~ak zna da mali, ponositi srpski narod mora ponekad, u nedostatku ja~ih oru`ja, da se brani i arogantno{}u ili ose}ajem vi{e vrednosti, {to nije uop{te lo{e. Ko zna koliko smo zahvaquju}i toj osobini ostali svoji.

Iako ponekad to li~i na sva|ala~ki mentalitet, ali uvek bogato pro`et plemenito{}u i iskrenom ube|eno{}u u posebnost sopstvenog mentaliteta”.

Dva autora iz ^a~ka i Milanovca, oba grada u srcu Srpstva, izreko{e sa ose}ajem duboke pripadnosti svom zavi~aju i wihovim qudima, karakteristike i osobine qudi, kao deo kulture ovog kraja, koji simbolizuju ^a~ak i Milanovac. Autori su nesumwivo uspeli da u ~itaocu pobude ose}awe velike me|usobne sli~nosti qudi i sli~nosti kultura ^a~ka i Milanovca.

Miomir Barovi}

28

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

LU^ANI

PLANIRANE AKTIVNOSTI LU^ANSKOG CRVENOG KRSTA U 2013. GODINI

VI[E AKCIJA ZA NAJUGRO@ENIJE! va godina }e biti izuzetno te{ka za socijalno ugro`ene kategorije stanovnika. Teret krize te{ko podnose i porodice koje imaju prose~ne prihode, a koliko se mukotrpno bore za golu egzistenciju najboqe znaju oni koji nemaju zaposlewe, a pri tom podi`u decu ili se staraju o bolesnim ~lanovima doma}instva. Podaci lu~anskog Centra sa socijalni rad najboqe govore u kojoj meri je te{ka ekonomska situacija mnogih porodica u Draga~evu.

Oko deset odsto stanovnika u lu~anskoj op{tini se nalazi u stawu socijalne potrebe. Ekonomska kriza koja je zahvatila ~itavu Srbiju, uzela je svoj danak i na ovom podru~ju. Mnogi qudi su ostali bez posla, pa samim tim i bez osnovnih sredstava za `ivot.

Tako|e, ima mnogo stara~kih doma}instava na seoskom podru~ju, u kojima nema radno sposobnih ~lanova, gde i pomo} dece naj~e{}e izostaje, jer se ni sama nisu sna{la u ovim tranzicionim vremenima. Kako saznajemo u Crvenom krstu u Gu~i, vi{e od 1.700 stanovnika ovog kraja `ivi na ivici egzistencije, pa im je svaki vid pomo}i itekako dragocen.

- Zbog katastrofalno lo{e ekonomske situacije u kojoj su se na{le mnoge porodice na podru~ju Draga~eva, prioritet u ovoj godini ima}e Narodna kuhiwa. Iako se krajem decembra nije znalo da li }emo imati neophodne namirnice za pripremawe obroka u prvom kvartalu ove godine, sada sa sigurno{}u znamo da }e Narodna kuhiwa raditi. Vlada Republike Srbije je obezbedila neophodne namirnice, a lokalna samouprava }e pokriti tro{kove pripremawa hrane. Mi }emo konkurisati za neophodna sredstva iz buxeta do kraja ovog meseca, kako bismo obezbedili redovne tople obroke za sve korisnike. Crveni krst je pripremio i interventnu pomo} za 50 doma}instava, za koja se pretpostavqa da mogu postati ugro`ena u slu~aju ekstremno niskih temperatura i velikih sne`nih padavina. Paketi, u kojima se nalaze osnovne `ivotne namirnice, stoje u magacinu i deli}e se u slu~aju vanrednih situacija - ka`e Anka Radoji~i}, sekretar Crvenog kr-

O

su odabrali poklone za porodicu Davidovi}. Sli~ne aktivnosti su organizovali i ~lanovi podmlatka Crvenog krsta iz Osnovne {kole u Lu~anima.

Mladi aktivisti Crvenog krsta: Uvek spremni da pomognu

sta, dodaju}i da su ovaj put, pou~eni iskustvom iz prethodne zime, razmi{qali unapred, kako bi u odsudnom momentu imali sve ono {to mo`e da zatreba jednom seoskom doma}instvu u slu~aju zavejanih saobra}ajnica.

U prvom tromese~ju ove godine bi}e organizovano vi{e akcija dobrovoqnog davala{tva krvi za potrebe `iteqa Draga~eva, koji se le~e u ^a~anskoj bolnici ili na beogradskim klinikama. Prva akcija }e biti u lu~anskom preduze}u “Milan Blagojevi}”, a druga u “Farmakomu” u Gu~i, kako bi se obezbedile

neophodne rezerve dragocene te~nosti, koja `ivot zna~i.

DEDA MRAZ U KO^IJAMA - NOVOGODI[WI DAR Z a h v a q u j u } i anga`ovawu volontera Crvenog krsta op{tine Lu~ani, u Gu~i su nizom akcija obele`eni i novogodi{wi praznici. U petak, 28. decembra, kroz centar varo{ice pro{le su ko~ije Deda Mraza. Kako se praktikovalo i ranijih godina, Deda Mraz i ovoga puta nije izneverio o~ekivawa najmala|ih iz Gu~e i okolnih sela, koji

su se ta~no u podne okupili na trgu da do~ekaju ko~ije. Bombone za decu obezbedio je Centar za kulturu i sport.

Uo~i Nove godine mladi aktivisti Crvenog krsta u Gu~i posetili su vi{e~lanu porodicu Davidovi}, koja ima troje dece, i uru~ili im prazni~ne poklone. Novac za ode}u, igra~ke i hranu mladi volonteri su obezbedili samostalno. Oni su se tokom decembra pro{le godine svakodnevno okupqali u prostorijama Crvenog krsta, gde su pravili ~estitke i prodavali ih gra|anima. Od ostvarenog prihoda

PROMOCIJA HUMANIH VREDNOSTI Program promocije humanih vrednosti, koji je tokom 2012. realizovan u {kolama u Gu~i i Lu~anima, a kojim je bilo obuhva}eno oko 300 u~enika, bi}e afirmisan i ove godine. U taj projekat bi}e ukqu~ena i deca iz Kotra`e, koja }e kroz niz tema, poput nenasilnog re{avawa konflikata i zdravih stilova `ivota, pro}i proces edukacije sa osam izabranih volontera.

- Ovakvi programi su se pokazali kao veliko osve`ewe i u~enici ih rado prihvataju. Rezultate takvog rada smo ve} uo~ili na dobrim primerima iz prakse. U~enici koji su ve} pro{li proces edukacije, kako u Lu~anima, tako i u Gu~i, tokom pro{log decembra su samostalno organizovali razli~ite humanitarne akcije. Prikupili su novac, ode}u, obu}u i igra~ake i sve to su uru~ili drugarima u svom okru`ewu, kojima je, kako su procenili, ta pomo} bila najneophodnija. Ponosimo se inicijativom u~enika i drago nam je {to su akciju pokre-

nuli samostalno. To najboqe govori o tome koliko mladi mogu da budu preduzimqivi i nesebi~ni kada se kod wih pobudi ovakvo interesovawe - ka`e Anka Radoji~i}.

Zdravstveno-preventivne aktivnosti Crvenog krsta u osnovnim {kolama bi}e usmerene na organizovawe predavawa o {tetnosti alkoholizma i nikotina.

OBUKA PRVE POMO]I U PROSTORIJAMA CRVENOG KRSTA U GU^I U prostorijama Crvenog krsta u Gu~i sutra po~iwe obuka prve pomo}i, koja je namewena budu}im voza~ima. Obuku realizuju akreditovani predava~i u specijalno opremqenoj u~ionici. Op{tina je obezbedila sredstva za opremawe prostora, a obuka je jeftinija za hiqadu i po dinara u odnosu na druge, koje se organizuju na drugim susednim podru~jima. Prijave se podnose u zgradi Crvenog krsta u Gu~i. U kojim terminima i oliko puta mese~no }e obuka biti organizovana zavisi}e od broja i potreba zainteresovanih kandidata. S obzirom da u ovom kraju trenutno nema registrovanih {kola za obuku voza~a, zainteresovani kandidati su prete`no sa podru~ja grada ^a~ka.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

29

LU^ANI

CENTAR ZA KULTURU I SPORT U GU^I NAJAVQUJE PROGRAMSKI BOGATIJU GODINU

SABOR TRUBA^A I OBIQE NOVIH KULTURNIH SADR@AJA Podru~je Draga~eva, u ~ijim nedrima je izrasla neponovqiva i u svetu visoko cewena manifestacija posve}ena trubi, zaslu`uje da tokom ~itave godine ima izuzetno sadr`ajan kulturno-umetni~ki program. Okosnicu kulturnih i zabavnih doga|awa u draga~evskom kraju predstavqa}e i ovaj put, svakako, jedinstvena smotra truba{tva, koja se odr`ava po~etkom avgusta, ali za razliku od nekih ranijih godina, kulturna ponuda }e biti daleko obimnija i kavalitetnija i u drugim periodima godine. Ako je suditi po novom programu rada, koji }e uskoro biti zavr{en i upu}en Skup{tini op{tine Lu~ani na razmatrawe, qubiteqi kulture i brojni posetioci ovog kraja ima}e u ~emu da u`ivaju i u drugim periodima godine, jer ih o~ekuje mno{tvo sadr`aja, me|u kojima }e, sigurno, mo}i da odaberu ono {to im najvi{e odgovara. iteqi lu~anske op{tine u ovoj godini }e na poqu kulture i sporta imati veoma bogatu ponudu. U Centru za kulturu i sport uveliko rade na osmi{qavawu novih programskih sadr`aja, koji }e u 2013. godini pru`iti kvalitet vi{e u odnosu na prethodni period. Kako isti~e Adam Tadi}, direktor ove kulturne ustanove, u toku je zavr{na faza izrade programa rada za teku}u, kao i zavr{nog finansijskog ra~una za prethodnu godinu.

- Gra|ani ovog podru~ja mogu ra~unati da }e u narednom periodu imati daleko sadr`ajniji kulturni program.

Ljubiteqi pozori{ta u novoj sezoni dva puta mese~no }e mo}i da u`ivaju u pozori{nim predstavama, a filmofili dva puta nedeqno u filmskim projekcijama u Lu~anima i Gu~i. Ovakva praksa nije postojala u prethodnih nekoliko godina, jer nismo imali odgovaraju}e uslove.

Sada, kada su obe sale renovirane, imamo odli~an prostor u kome }emo na velikom platnu prezentirati nova, ali i stara filmska ostvarewa - ka`e Tadi} u svojoj analizi budu}ih kulturnih i sportskih de{avawa u Draga~evu.

Skup{tina op{tine je krajem pro{le godine donela odluku da Centar u Gu~i ubudu}e rad usmeri iskqu~ivo na oblasti kulture i sporta. Turisti~kom delatno{}u bavi}e se Turisti~ka organizacija op{tine Lu~ani, koja se trenutno nalazi u postupku registracije.

Do karaja januara bi}e progla{eni najboqi sportisti i sportski radnici za 2012. godinu. Re~ je o tradicionalnoj manifestaciji, koja ne}e izostati ni u ovoj godini. Trenutno se zavr{ava i plan sportskih takmi~ewa {kolske dece u rukometu, fudbalu, odbojci, streqa{tvu, stonom tenisu i drugim sportovima. Sportska takmi~ewa bi}e organizovana u {kolama i na op{tin-

skom nivou, a najboqe ekipe }e, kao i ranijih godina, odmeravati snage na okru`nim i republi~kim nadmetawima.

- U protekle tri godine, mladi sportisti Lu~ana su zabele`ili odli~ne rezultate u razli~itim sportskim disciplinama, pa otuda smatramo da sportske aktivnosti u {kolama i u narednom periodu moraju imati odgovaraju}i tretman. Imamo sjajne mlade sportiste, koji na najboqi mogu}i na~in predstavqaju na{u sredinu. Nadam se da }e svi oni i u ovoj godini ulo`iti maksimum napora, kako bi postigli dobre rezultate. @elimo da se i u ovoj sezoni uspeh mu{ke odbojka{ke ekipe iz Lu~ana ponovi. Da podsetim, pro{le godine su osvojili prvo mesto u Srbiji. Pomaga}emo sportiste i nezavisno od {kolskih takmi~ewa. Imamo vi{e od 40 sportskih klubova u Draga~evu. Nastoja}emo da im pokrijemo osnovne materijalne tro{kove, {to ukqu~uje takse za

takmi~ewa, sudijske takse i prevoz, ustvari ono {to je najelementarnije da bi se bilo ko bavio sportom - ka`e direktor lu~anske kulturne ustanove.

Iako je centralna kulturna manifestacija ovog draga~evskog kraja Sabor truba~a, ova godina }e imati mnogo vansaborskih aktivnosti. Prema vi|ewu Tadi}a, Draga~evo je prestonica trube po~etkom avgusta, ali i u ostalim periodima godine neophodno je da se gra|anima Lu~ana i Gu~e obezbede kvalitetni kulturno-umetni~ki sadr`aji. Osim “Raspevanog Draga~eva” i “Saborskog leta”, organizova}e se brojne izlo`be radova akademskih slikara i kwi`evne ve~eri. Povodom Belih poklada bi}e uprili~en maskenbal. Predvi|eni su i brojni koncerti, me|u kojima izdvajamo nastupe polaznika Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}” iz ^a~ka, kao i razli~itih kulturno-umetni~kih dru{tava, plesnih grupa i horova sa podru~ja

@

PLANIRANA IZGRADWA DOMA ZA TRUBA^KE ORKESTRE Tadi} isti~e da }e svi oni koji se bave kulturom na ovom podru~ju i ove godine mnogo energije ulo`iti u pripremu Sabora, kako bi ova me|unarodna takmi~arska manifestacija opravdala o~ekivawa. Organizatori 53. Sabora su Centar za kulturu i sport i Mesna zajednica Gu~a. Pripreme uveliko teku i ve} se uspostavqaju kontakti sa truba~kim orkestrima iz ~itavog sveta i stranim ambasadama. Kako procewuje Adam Tadi}, svi do sada odr`ani sabori su uspeli da sa~uvaju ono {to je najva`nije, a to su umetnost truba{tva i tradicija draga~evskog kraja. Prostor na kome se manifestacija odr`ava je pro{iren, a iz godine u godinu {irili su se i prate}i sadr`aji, kako bi se zadovoqili kulturni afiniteti {irokog spektra posetilaca. Gu~u je tokom Sabora, u avgustu pro{le godine, posetilo oko 600.000 qudi. Organizatori o~ekuju da }e, bez obzira na ekonomsku krizu, i u 2013. pose}enost manifestacije biti podjednako dobra. Krajem januara u Gu~i }e biti organizovan skup, na kome }e se veoma stru~no razgovarati o predstoje}em Saboru truba~a. O svim novinama koje }e Sabor doneti, {ira javnost }e biti blagovremeno obave{tena putem medija. Takmi~ewa }e se odvijati u istim kategorijama kao i prethodne godine. Kao i ranije, i ovaj put ne}e izostati koncerti poznatih svetskih i na{ih doma}ih truba~kih zvezda.

Gu~a se u proteklih nekoliko godina mnogo izmenila. Napredovala je u oblasti infrastrukture i sada ima odli~ne uslove za organizovawe na daleko poznate manifestacije, koja je odavno uspela da preraste lokalne okvire i dobije epitet me|unarodne. Ono {to joj nedostaje jeste Dom za truba~ke orkestre, u kome bi bili sme{teni saborski takmi~ari. Kako najavquje Tadi}, do kraja februara trebalo bi da se ta~no utvrdi lokacija na kojoj }e biti izgra|en. Razmatra se i mogu}nost rekonstrukcije nekih postoje}ih objekata, koji bi savr{eno odgovarali toj nameni.

Moravi~kog okruga i {ire.

- Poku{avamo da na{u draga~evsku tradiciju otrgnemo od zaborava. Pomogli smo mesne zajednice da obele`e Novu godinu i Bo`i}, onako kako to stari obi~aji nala`u. Imali smo veli~anstveni defile fijakera i ~eza u Gu~i, kao i smotru traktorista u Milatovi}ima. Ovi divni doga|aji su ulep{ali na{e praznike i dali im sna`an pe~at izvornosti. Mi imamo i na{e udru`ewe naivnih slikara, koje vi{e puta godi{we prire|uje izlo`be u Muzeju trube. Praksa je pokazala da ovakvi sadr`aji pobu|uju veliko interesovawe ne samo gra|ana ovog podru~ja, ve} i brojnih posetilaca Gu~e, pa smo u tom smeru i razmi{qali. Otuda i na{ novi program predvi|a da pored jedne stalne postavke umetni~kih dela odabranog akdemskog slikara, svakog meseca obavezno uprili~imo i neke druge, koje }e se smewivati, {to }e uticati da kulturni `ivot ovog kraja bude jo{ bogatiji smatra Tadi}.

30

IVAWICA/ARIQE POKLON ZA SRPSKU NOVU GODINU

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

SPORTSKI DAN NA „ZIMSKIM ^AROLIJAMA“

DO^EK UZ GOCU TR@AN RADUJEM SE ZIMSKOM DANU I VATROMET M

a hiqade Ivawi~ana u`ivalo je u koncertu Goce Tr`an, koji je lokalna samouprava gradu poklonila za Srpsku Novu godinu. Re|ali su se hitovi od “Stoperke” do “Ve{tice”, da bi petnaestak minuta pre pono}i svi zajedno zaigrali kolo. Dok su raspolo`eni Ivawi~ani cupkali u ritmu Moravca, popularna peva~ica pratila ih je na bini uzvicima “Srbija do Tokija”.

Nasmejana, vesela i puna energije Goca Tr`an je pevala i hitove wene nekada{we grupe “Tap 011”.

Ta~no u pono} “zapalilo” se i nebo iznad male srpske varo{i od raznobojnog vatrometa.

Popularnu peva~icu i wen bend u Ivawici su do~ekali zamenik predsednika op{tine Raco Sekuli}, koji je kasnije u centru grada pozdravio Ivawi~ane i po`eleo im

anifestacija “Zimske ~arolije” nastavqena je na igrali{tu O[ “Milinko Ku{i}” sportskim aktivnostima pod nazivom “Radujem se zimskom danu”. Posebno interesantan bio je poligon spretnosti takmi~arskog karaktera. Manifestacija je okupila jedanaest takmi~ara i za prvu godinu, kako nastavnici ka`u, odziv je mogao da bude i ve}i. Vremenske prilike nisu i{le na ruku

N

organizatoru, jer se o~ekivao sneg i egzibicije sa sankama. Takmi~ari su morali da se zadovoqe ve`bama sa loptom, tr~awem, skakawem i precizno{}u ga|awa loptom. Prvo mesto osvojio je Lazar Jovi}evi}, druga je Milica Gavrilovi}, a tre}e mesto su podelili Ilija Nikoli} i Lazar Jovan~evi}. Oni }e dobiti pehare, dok }e svi ostali u~esnici dobiti zahvalnice.

[KOLA SKIJAWA

BO@I]NI KUP GOLIJE sve najboqe u godini pred nama, direktor turisti~ke organizacije Radomir Li{anin i direktor hotela “Western style” Golub Labudovi}. Odu{evqena specijalitetima doma}e kuhiwe Tr`anova je uputila komplimente kuvarici i izrazila `equ da {to pre do|e u Ivawicu kao turista.

- Aplauzi za kuvaricu, ovo je sjajno, svaka ~ast.

Trudi}u se {to pre da do|em ovde privatno, kako

bih u`ivala u prirodnim lepotama. Ovo je prelepa varo{ - rekla je Goca Tr`an i izrazila `equ da kupi plac na Goliji. Doma}ini su popularnoj peva~ici obe}ali da }e jedan plac na Goliji, gde je dozvoqena gradwa, dobiti na poklon.

Pored Goce Tr`an, Srpska Nova godina proslavqena je i uz Slavka Poledicu, Steva Damqanovi}a, truba~e i vru}u rakiju.

NEPRILAGO\ENA BRZINA ponedeqak, u 21,30 ~asova, dogodila se saobra}ajna nezgoda na putu Ivawica Po`ega, kod fabrike “Proleter”. Zbog neprilago|ene brzine voza~ je izgubio kontrolu nad vozilom i tom prilikom zadobio te{ke telesne povrede, dok je materijalna {teta procewena na 100.000 dinara.

Za vreme praznika jedno lice je zadr`ano u Policijskoj stanici zbog vo`we u pijanom stawu.

U

DO^EK SRPSKE NOVE GODINE

KUVALI KUPUS I IGRALI FUDBAL a do~ek Srpske nove godine, u glavnoj ulici u Ariqu, odr`ano je takmi~ewe u kuvawu kupusa na tradi-

Z

vak u kulinarstvu Milijan Stojani} iz Kosjeri}a, najvi{e glasova dao je Mili}u Nedeqkovi}u iz Ariqa, Andriji Stojadi-

cionalan na~in u zemqanim loncima. U~estvovalo je 13 ekipa iz Ariqa i okoline. @iri, u kome je bio svetski pr-

novi}u iz Pogledi i Milanu i Marku Radosavqevi}u iz Radobu|e.

Prema proceni orga-

nizatora, lokalne samouprave u Ariqu, oko 500 kilograma kupusa, kuvano vino i ~aj, degustiralo je oko 2.000 posetilaca koji su, uz bogat kulturnoumetni~ki program i u prazni~noj atmosferi, do~ekali pono} na gradskom trgu. U okviru programa do~eka, u sportskoj hali u Ariqu, odr`an je prvi Memorijalni turnir u malom fudbalu “Radi{a Tripkovi} Ra}o”.

Na turniru je u~estvovalo deset ekipa politi~kih stranaka iz Ariqa.

Prvo mesto i prelazni pehar osvojila je ekipa “Pokret radnika i seqaka”, koja je u finalu savladala veoma dobar tim “Dveri”. Turnir je bio humanitarnog karaktera i posve}en delu rano preminulog Radi{e Tripkovi}a, dugogodi{weg u~esnika politi~kog `ivota u Ariqu.

avr{ena je prva smena [kole skijawa na Daji}a brdu, koja je okupila 34 polaznika, 23 za prvi kurs i 11 za drugi, napredni. Potom je po~ela druga sedmodnevna

Z

[kola skijawa. Kako u ime organizatora ka`e Dragoslav Radojevi}, predsednik Skija{kog kluba “Golija”, interesovawe je jo{ ve}e nego za prvu.

Cena, u koju su ukqu~eni obuka, oprema i prevoz, iznosi 7.000 dinara. Obuku dr`e tri instruktora.

- Uslovi su idealni.

Snega ima pola metra, staza je u odli~nom stawu, a `i~ara je duga 400 metara - ka`e Radojevi}.

U okviru [kole skijawa odr`ano je i takmi~ewe pod nazivom “Bo`i}ni kup Golije”.

U~estvovalo je u obe konkurencije pedestak takmi~ara, i to od pred{kolaca do sredwo{kolaca. Najuspe{niji su bili: An|ela Simi}evi}, Milo{ Eftovski, Iva Drami}anin, Vuk Stojmenovi}, Jovana Savi}, Nikola Peruni~i}, Aleksandra Vujovi}, Aleksa Peruni~i} i Nemawa Jakovqevi}.

ZAVR[ENA MANIFESTACIJA „ARIQSKE ZIMSKE RADOSTI 2013“

SPORT, PEVAWE, SLIKAWE... etvrti dan manifestacije “Ariqske zimske radosti” obele`ile su sportske aktivnosti. U fiskulturnoj sali O[ “Stevan ^olovi}”, 11. januara odr`ano je takmi~ewe u basketu i {utirawu trojki. Od jedanaest prijavqenih ekipa takmi~ilo se devet po uzrasnim kategorijama.

Prvo mesto u basketu, uzrasta osnovne {kole, zauzela je ekipa “Otpisani”, u kategoriji petog i {estog razreda, a u kategoriji u~enika sedmog i osmog razreda prvo mesto zauzela je ekipa “Uglavnom 99”. U konkurenciji ~etiri ekipe Sredwe {kole prvo mesto osvojila je ekipa “Omegle”, drugo “Mjau Mjau” i tre}e “Na{i”.

Najboqi u {utirawu trojki u konkurenciji osnovne {kole bili su Vuka{in Mili} (prvo mesto), \or|e Simeunovi} (drugo) i Mihailo Simi} (tre}e). Od sredwo{lolaca najuspe{niji su bili Bojan Bojovi} (prvo mesto), Stefan Blagojevi} (drugo) i Du{an Radovi} (tre}e).

Na takmi~ewu u stonom tenisu u~estvovalo je 38 u~enika osnovne i sredwe {kole. Najuspe{niji u uzrastu osnovne {kole bio je Aleksa [pehar, koji je osvojio prvo mesto, Bogdan Davidovi} drugo i Luka @ivanovi} tre}e. Sr|an Cveti} je zauzeo prvo mesto u uzrastu

^

sredwe {kole, Petar Milovanovi} drugo i Gavrilo Simi} tre}e mesto.

U sali Sokolskog doma, odr`ano je finale takmi~ewa u pevawu “A glas” na kome je nastupilo 11 u~esnika.

Prvi glas i 10.000 dinara, osvojio je Sreten Alempijevi}, drugoplasirani Marko I~eli} nagra|en je sa 5.000, dok tre}e mesto i nagradu od 3.000 dinara dele Marko Miloradovi} i David Mili}evi}.

Nagradu za najperspektivnijeg mladog peva~a od 2.000 dinara osvojile su tri devoj~ice Marija Bo`ovi}, Kristina Jakovqevi} i Natalija Niketi}, a najmla|a u~esnica Mina ]irkovi} je od organizatora dobila paketi}.

Posledweg dana manifestacije, 12. janura, u gradskoj Galeriji je odr`ana izlo`ba radova koji su nastali tokom odr`avawa radionice industrijskog dizajna, slikarske i foto radionice.

Prvo mesto u slikarstvu, uzrasta od prvog do ~etvrtog razreda, zauzela je Bojana Mladenovi}, drugo Teodora Jev|ovi} i tre}e Marija Brki}. Prvo mesto od petog do osmog razreda zauzeo je Bogdan Stojanovi}, drugo Kristina Jakovqevi} i tre}e Nikola Luki}.

Pripremila: N. R.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

31

GORWI MILANOVAC

USPEH MILANOVA^KIH ATLETI^ARA

VI[E PARA ZA POQOPRIVREDU

MEDAQAMA SPOJILI STARU I NOVU GODINU

POJA^AN AGRARNI BUXET

Na novogodi{woj trci u Latkovi}ima atleti~ari „Takova“ osvojili 14 odlikovawa tleti~ari „Takova“ iz Gorweg Milanovca su Novu, 2013. godinu do~ekali malo neuobi~ajeno. Oni su u posledwim trenucima stare godine startovali u Latkovi}ima u uli~noj trci na 1500 metara, a ve} po~etkom Nove godine, na{li su se na pobedni~kom postoqu sa medaqama

A

100 metara, a dve na{e ekipe su osvojile prva dva mesta. Sve u svemu, osvojili smo 11 medaqa i tri pehara, {to je vi{e nego lep po~etak godine, a nadamo se da }e nas rezultati sa starta Nove godine pratiti tokom ~itavih 12 meseci - rekao je Milovan Borovwak, predstavnik AK „Takovo“, predaju}i predsedniku op{tine plaketu zahvalnosti za doprinos razvoju atletskog sporta u Gorwem Milanovcu.

Predsednik op{tine je zahvalio na

redvi|eno je da agrarni buxet za teku}u godinu iznosi 16 miliona dinara, a prema najavama rukovodstva op{tine, ukoliko bude neophodno, rebalansom buxeta bi}e opredeqena i dodatna sredstva.

- Navedena suma jepredvi|ena samo za direktna ulagawa, dok }e indirektna davawa biti znatno ve}a. Op{tina Gorwi Milanovac je uradila i dva projekta iz oblasti poqoprivrede: „Unapre|ewe rasnog sastava sto~nog fonda kroz nabavku kvalitetnog semena za ve{ta~ko osemewavawe“, i „Postizawe EU kvaliteta mleka kod farmera na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac“. Od opredeqenih 16 miliona, protivgradnim strelcima pripada milion i 750 hiqada, a za nabavku protivgradnih raketa dva miliona dinara. Za edukaciju poqoprivrednika je predvi|ena suma od 300 hiqada dinara, za proces kalcifikacije zemqi{ta milion i 200 hiqada, a za ve{ta~ko osemewavawe krava milion i 500

P

hiqada dinara. Za razna udru`ewa poqoprivrednika tokom ove godine izdvojili smo sredstva u visini od 300 hiqada, dok za podsticajna sredstva poqoprivrednim proizvo|a~ima izdvajamo skoro devet miliona dinara. U indirektna davawa ubrajamo 35 miliona dinara koja smo predvideli za ovogodi{wi rad seoskih mesnih zajednica, dok }e u buxet Op{tinskog javnog preduze}a za puteve biti preneto 40 miliona dinara, predvi|enih za izgradwu, popravku i odr`avawe seoskih saobra}ajnica - istakao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}.

G. T.

KOLEGIJUM NA NAJVI[EM NIVOU

oko vrata i peharima u rukama. Ovaj uspeh je bio povod da se na|u na prijemu kod predsednika op{tine Gorwi Milanovac Milisava Mirkovi}a.

- Ovo je 29. put da se ova trka odr`ava u Latkovi}ima, a zanimqivo je da su na{i atleti~ari osvojili prva ~etiri mesta. Ove godine je po {esti put odr`ana i {tafetna trka, tri puta po

REZULTATI DOBRI, O^EKUJU SE BOQI

plaketi i ~estitao na ostvarenim rezultatima na samom po~etku godine, po`elev{i im sli~an nastavak sezone.

Naglasio je i da atletski radnici i lokalna samouprava treba zajedni~kim snagama da rade na ponovnom uvo|ewu krosa „Takovski ustanak“, koji je bio jedan od simbola Rudni~ko takovskog kraja.

G. T.

OBJAVQEN KONKURS ZA U^E[]E NA FESTIVALU “KRATKA FORMA“

PRILIKA ZA „MINI“ FILMAXIJE

rugi me|unarodni festival kratkog filma „Kratka forma“, bi}e odr`an u gradu pod Rudnikom, od 26. do 29. septembra, pa je ve} ogla{en konkurs za u~e{}e na ovoj reviji.

- Festival predstavqa promociju kratkog i mini filma i filmskog stvarala{tva dece i omladine, a takmi~ewe se obavqa u ~etiri kategorije. U prvu kategoriju smo svrstali mikro filmove u trajawu od jednog minuta, u drugu mini filmove od jednog do tri minuta, dok su u tre}oj kategoriji kratki filmovi koji traju od tri do 15 minuta. U ~etvrtu kategoriju svrstano je stvarala{tvo dece i omladine u trajawu od maksimalnih 15

D

U maloj sali Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac odr`an sastanak predsednika op{tine sa na~elnicima odeqewa i {efovima slu`bi Op{tinske uprave. minuta. Prijave za festival se {aqu do 1. jula, a bi}e razmatrane prijave iskqu~ivo filmova napravqenih u posledwe dve godine- predstavqa prve korake druge „Kratke forme“ Predrag Lo{i} u ime organizatora festivala, gorwomilanova~kog Kulturnog centra.

G. T.

astanak je tradicionalno uprili~en radi sumirawa rezultata rada u pro{loj godini, ali i da bi se ~ula o~ekivawa o radu u teku}oj godini.

- Op{tinska uprava je servis gra|ana i takva bi trebalo da bude stalno. Prema mi{qewu gra|ana imamo dosta razloga za zadovoqstvo radom na{ih slu`bi, jer je

S

u~iwen zna~ajan pomak u protekloj godini, ali to istovremeno ne zna~i da taj rad ne mo`e biti i boqi. Da bi se to dogodilo, neophodno je da se stvore jo{ boqi uslovi za rad svih zaposlenih u op{tinskim slu`bama, ali i da te iste slu`be budu servilnije i jo{ vi{e u slu`bi gra|ana. Da li }e tako biti i ove godine, sudi}emo po broju pohvala, odnosno pritu`bi gra|ana Rudni~ko takovskog kraja- rekao je predsednik op{tine tom prilikom.

Osim na~elnika odeqewa i {efova slu`bi op{tinske Uprave, sastanku su prisustvovali i na~elnica Uprave Gorica Petrovi} i zamenik predsednika Op{tine Miroslav Milovanovi}.

G. T.

32

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

SPORT

TRI U^ENIKA [KOLE „1. NOVEMBAR“ PUTUJU U JU@NU KOREJU

NIKOLA KO^OVI], JO[ JEDNA NADA ^A^ANSKE KO[ARKE

OD NAJBOQIH UZIMA NAJBOQE

Ko{arka{ kadetskog tima Mladosti je prvi asistent i drugi igra~ po indeksu korisnosti u ABS Elektro ligi Srbije a Nikolu je ko{arka prvenstveno u`ivawe.

Iako trenira i za juniorsku reprezentaciju Srbije, a uspeo je da ostvari izuzetan rezultat u najja~oj kadetskoj ligi, trudi se da na sport kojim se bavi, iz perspektive {esnaestogodi{waka, ne gleda kao na {ansu za veliku zaradu i luksuzniji `ivot.

- Nikad se ne zna. Mnogi su u mladosti zablistali, a posle ih nigde nije bilo. Poku{avam da `ivim u skladu sa svojim godinama. Da li su me ve} vrbovali neki menaxeri?

Ima svega, ali ja sam tu gde jesam. Glavno je da u`ivam u ko{arci. Poku{avam i da ne razmi{qam mnogo o tome {ta }e biti jednog dana - ka`e Nikola. Iz sopstvenih prili~no zrelih razmi{qawa otkriva i da }e, kada zavr{i sredwu {kolu, upisati fakultet.

Sada je druga godina u Gimnaziji. U istom je odeqewu sa sestrom bliznakiwom, koja je, priznaje Nikola, boqi |ak od wega. On je u prvoj godini bio odli~an, tako bi trebalo da zavr{i

Z

i ovaj razred. Wegova najstarija sestra nedavno je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u 23. godini.

Porodi~no nasle|e i ko{arka pomogli su Nikoli da prili~no izraste za svoj uzrast. Iako je u timu plejmejker, ve} sada je visok 1.94 metara.

- Tata mi je prose~no visok, a mama ima 1.84 m, {to je za `enu neobi~no. Mene je i sport dosta izvukao, po{to treniram od prvog razreda osnovne. Od po~etka sam u bio u [koli ko{arke KK Mladost - pri~a Nikola.

U prethodnom delu prvenstva bio je u vi{e na-

vrata najkorisniji igra~ u ekipi. Wegov tim je polusezonu zavr{io na drugom mestu ABS kadetske lige i samo za jedan bod zaostaje od prvoplasirane Mega vizure. Nikola trenira i sa reprezentacijom, ali, ka`e da mu je najlep{e u wegovoj Mladosti. Celu ekipu vodi porodi~na atmosfera, nema qubomore i zavisnosti, a rivalstvo je prisutno onoliko koliko bi trebalo da ga bude, jer ko{arka je, ipak kolektivna igra. Zato Nikola insistira, da sve te rezultate u prethodnoj sezoni ne bi postigao bez Popovi}a, Radovanovi}a, Nikoli}a, Domanovi}a, ]iri}a, Mi-

linkovi}a, Gavrlovi}a, Tutunovi}a, Miju{kovi}a, Kur}ubi}a, Jovan~evi}a, Stojanovi}a. Sve wih, stalne ~lanove i one koji u tim usko~e po potrebi, objediwuje trener Mihailo [u{i}. On je, po Nikolinim re~ima, najzaslu`niji za dobru atmosferu u klubu.

I koliko god se trudio da ne misli mnogo o budu}nosti, Nikola je svestan da }e mu ko{arka zna~ajno obele`iti `ivot. Ve}ini igra~a je san da jednog zaigraju u NBA ligi. Znaju oni da Evropqani igraju pravu ko{arku, da u Americi nema toliko prave igre i koliko je dolar zakon.

- Mnogima je NBA san, a ja bih voleo da igram u Evropi i zavr{im karijeru u Americi. Ipak su oni imali Majkla Xordana, najboqeg igra~a svih vremena. I od wega sam nau~io da je rad sve i u sportu pri~a Nikola. Obe}ava da }e, ako jednog dana stigne do velikih klubova, ostati prizeman i pristupa~an.

Pod pla{tom nadmenosti, gotovo sigurno se kriju oni kojima u “zanatu” ne{to {kripi, a to, ili mo`e dobro da se sakrije ili qudi nekada i ne primete.

Osim Xordana, ima Nikola jo{ uzora. Ka`e, poku{ava da od najboqih pokupi najboqe.

Z. J.

MEDAQA NE BI BILA IZNENA\EWE d 25. januara do 5. februara u Ju`noj Koreji bi}e odr`ane Zimske olimpijske igre za osobe sa posebnim potrebama. Srbiju }e predstavqati 12 reprezentativaca, me|u kojima su i ^a~ani Milena Barali}, Danica Topalovi} i Milan Jovi~i}, ~lanovi Sportskog kluba Morava i u~enici [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”. Wih troje }e u Ju`nu Koreju otputovati sa Srbom Ristanovi}em, trenerom i

O

profesorom fizi~kog vaspitawa. Milena }e se nadmetati u nordijskom tr~awu, a Danica i Milan u alpskom skijawu, spustu i veleslalomu.

- Prethodnih godina na Zimskoj olimpijadi osoba sa posebnim potrebama u~estvovalo je vi{e od 100 zemaqa i svaka reprezentacija je imala 12 takmi~ara. Nama medaqa nije imperativ, ali s obzirom na to koliko su deca trenirala i kako su savladala skijawe i nordijsko tr~awe, ne bi bilo iznena|ewe ako je i osvojimo - ka`e Srbo Ristanovi}. On je sa reprezentativcima iz ^a~ka dva puta bio na pripremama na Kopaoniku.

Z. J.

SLOBODA - BORAC MOCART SPORT 75:69

15. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac Mocart sport izgubio je u U`icu od Slobode. Novi poraz do{ao je sli~no kao i na po~etku sezone, kada su ^a~ani na svom terenu 39 minuta imali igru, rezultat i pobedu i izgubili u zavr{nici.

- U U`icu smo osetili nedostatak Mladena Panti}a, koji je bez sumwe, u prvom delu

U

PROPU[TENA PRILIKA ZA REVAN[ takmi~ewa bio nose}i igra~ Borac Mocart sporta. Ali, mi smo i bez wega bili u situaciji da se revan{iramo Slobodi.

Posle lo{e otvorene utakmice, uspeli smo da se vratimo u igru i prvo poluvreme zavr{imo u svoju korist. U nastavku,

STIGAO BO@OVI] Posle odlaska Panti}a u Gr~ku, u ekipu Borac Mocart sporta stigao je Milivoje Bo`ovi}, nekada{wi igra~ Hemofarma.

Nakon Vr{ca, Bo`ovi} je karijeru nastavio u Italiji, gde je operisan zbog ukr{tewa ligamenata. Ta intervencija iziskivala je du`u pauzu.

- Vidi se da je dugo izostao, ali on je izuzetno dobar igra~. U ponedeqak je po~eo da trenira i za ovih desetak dana trebalo bi da procenimo koliko mo`e da nam pomogne. Nije sporno wegovo znawe i nadam se da }e ve} slede}e nedeqe potpisati ugovor sa Borcem. Da li }e igrati sa Vr{cem, zavisi koliko bude spreman. Verovatno}a je mala. Ipak, to {to je on zaista izuzetan igra~, daje nam velike {anse - ka`e Ra{ko Boji}.

U`i~ani preuzimaju inicijativu i dobro koriste na{e gre{ke. Tokom cele utakmice izgubili smo 13 lopti. Povratili

smo se krajem tre}e i po~etkom ~etvrte ~etvrtine, ostavrili prednost od pet poena, me|utim oni su, uz svesrdnu podr{ku pu-

blike, u fini{u uspeli da pobede - komentar je trenera Borac Mocart sporta Ra{ka Boji}a.

Pro{le sedmice klub iz ^a~ka je napustio Mladen Panti} koji je na svakoj utakmici postizao po 20 i vi{e poena. U jesewoj polusezoni Borac je dobio samo jednu utakmicu u kojoj on nije igrao.

- Ostaje nam da se dobro pripremimo za Vr{ac i pobedimo na doma}em terenu. U nastavku takmi~ewa raspored nam je ne{to lak{i, nego u prvom delu ka`e Boji}.

Utakmica sa Vr{cem }e biti odigrana sutra u 19 ~asova u hali KK Borac. Ovog vikenda i juniori Borac Mocart sporta igraju na svom terenu sa u`i~kom Slobodom.

Z. J.

33

SPORT

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

@ENSKI ODBOJKA[KI KLUB LIBERO ^A USPE[NO ZAVR[IO SEZONU

NA DOMAKU PRVE LIGE

rvi tim `enskog odbojka{kog kluba Libero ^a zavr{io je jesewi deo takmi~ewa na prvom mestu Druge lige Zapad. Devojke su u prvenstvu izgubile samo jednu utakmicu i to na svom terenu protiv Zlatibora.

- Imale su i veliku pomo} sudija za poraz - komentar je odbojka{a Viktora Stoki}a, ~lana mu{ke ekipe OK Libero ^a.

Sa 20 najboqih u Srbiji, u vi{em rangu takmi~ewa, nadmeta}e se samo prvoplasirani timovi ostalih liga.

- S obzirom na kavlitet na{eg tima i igru, realno je da o~ekujemo plasman u Prvu ligu. Devojke su u jesewem prvenstvu trenirale

P

i po {est sati dnevno, odmora nema ni u pauzi takmi~ewa, a moram da napomenem i da ve}ina wih u {koli ima prosek 5,0. Rad nam ne mawka, samo jo{ da nas poslu`e zdravqe i sre}a - ka`e Sla|ana Rutovi}, trener OK Libero ^a.

Prva ekipa ovog kluba je i u posledwe dve godine izgubila sa-

mo dva me~a, dok je regionalnu ligu 2012. odigrala bez poraza.

U jesewem delu takmi~ewa sjajne su bile i kadetkiwe Libera.

Odigrale su pet kola bez poraza, a sve utakmice su dobile sa 3:0.

Za kadetkiwe igra i reprezentativka Dragana Rutovi}.

Nastavak sezone je sredinom februara.

- U klubu trenira oko 250 devoj~ica. Mislim da i sa mla|ima i sa ve} formiranim igra~icama radimo vrlo kvalitetno. [to je najva`nije, deca su vrlo zainteresovana. Treniramo u salama osnovnih {kola “Preqina” i “Vuk Karaxi}”. Trudimo se da nam treninzi budu sadr`ajni i zanimqivi. Na{e i wihovo zalagawe, trebalo bi da poka`e i rezultate. Nadam se da smo na putu da ~a~ansku odbojku jo{ uzdignemo, a i do sada smo imali dobre rezultate - napomiwe Radovan

Zo}evi}, trener `enske ekipe.

Ostaje im da se izbore sa hroni~nom besparicom. Klub se izdr`ava uglavnom od ~lanarina.

Odbojka{ice i ostali deo ekipe sami finansiraju takmi~ewa i putovawa. Ka`u, nekoliko puta su tra`ili pomo} od Grada, ali slaba vajda. Obe}ali su im ve}u finansijsku podr{ku, ukoliko u|u u Prvu ligu. Ali, do tada, mora}e sami.

Momci Libera se tek pripremaju za takmi~ewa. Iako je upis novih ~lanova u toku, ve} je na-

JO[ JEDAN USPEH KLUBA ^AAK NA IBARSKOM KROSU

OSVOJILI OSAM MEDAQA osle uspe{nog nastupa u Mrsa}u, atleti~ari kluba ^AAK ^a~ak doneli su osam medaqa sa Ibarskog krosa, koji je 13. januara, po ~etvrti put, odr`an u Kraqevu.

U konkurenciji mla|ih pionira prvo mesto je osvojila Teodora Tomi}, drugo Ogwen Nikoli}, dok je Katarina Propadovi} bila ~etvrta. U trci pionirki Tijana Milunovi} je zauzela ~etvrto mesto.

Mla|e juniorke su osvojile dve medaqe, Jovana Xambasevi} srebro i Dragana Nedovi} bronzu.

P

Starija juniorka Kristina Tovilovi} bila je najboqa u svojoj konkurenciji, a Marko Tvrdi{i} ~etvrti.

Kod seniora Milena Josipovi} je bila druga, dok je Darko Rosi} zauzeo tre}e mesto.

Na krosu u Kraqevu u~estvovalo je 12 atleti~ara AK ^AAK, tr~ale su i mlade takmi~arke Miqana Bukarica, Teodora Xambasevi} i Nevena Markovi}. Osim ^a~ana, takmi~ili su se Para}inci, Beogra|ani, U`i~ani, Milanov~ani i atleti~ari iz ]uprije.

Z. J.

~elno formiran prvi tim.

- Mu{ka odbojka u ^a~ku nikada nije bila ja~a. Imamo i dosta vremena da se spremimo za takmi~ewa koja po~iwu na jesen ove godine. Moram da ka`em i da je atmosfera u klubu fantasti~na. Poma`emo i podr`avamo jedni druge, sjajno se dru`imo i svi imamo taj pobedni~ki duh.

Stalno nam dolaze novi ~lanovi i u mla|im i u starijim grupama, tako da sada{wi tim nije kona~an. [ansu }e imati talentovani, vredni i odgovorni. Pro~ulo se da ozbiqno radimo, zato je vaqda i interesovawe veliko.

Imamo i sjajne igra~e od 17, 18 godina. Nadamo se da }e oni imati i dobre rezultate i zapa`ene karijere - uveren je Viktor Stoki}. On namopiwe i da je upis novih ~lanova vikendom u Gimnaziji. Momci se mogu prijaviti subotom u 18,30 i nedeqom u 12,30 ~asova. Mu{karci koji tako|e treniraju u “Preqini” i “Vuku” za vreme raspusta koristili su gimnazijsku fiskulturnu salu.

Odbojka{ki klub Libero najverovatnije }e imati {ansu da na prole}e u ^a~ku organizuje veliki de~ji turnir. Ukoliko on bude odr`an, vi{e stotina dece }e na trgu igrati odbojku na tri terena.

- Turnir - otom, potom. Za sada nam je najva`nije da devojke osvoje Prvu ligu i da mu{karci na takmi~ewima poka`u koliko su jaki - ka`u Radovan, Sla|ana i Viktor.

Z. J.

34

SPORT

U JAVORU STARTOVALE PRIPREME

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

KLIZALI[TE OTVORENO DO 1. FEBRUARA

OTI[LI LAZETI] SEZONA USPELA I JAKIMOVSKI I

osle jednomese~ne pauze fudbaleri Javora zapo~eli su pro{log petka pripreme za prole}ni deo prvenstva. U prelaznom roku ivawi~kog prvoliga{a napustili su @arko Lazeti} i Nikola Jakimovski.

Lazeti}u je istekao ugovor, a Jakimovski nastavqa karijeru kod Piksija u japanskoj Nagoji.

Javor su poja~ali Filip Kosti}, koji je stigao iz Ma|arske, Ogwen Petrovi}, mladi reprezentativac Bosne i Hercegovine, Marius Papsus, reprezentativac Litvanije, Marko Milosavqevi} iz Mladenovca, a na probi je i Kenijac Owour Berry.

Prvi deo priprema Ivawi~ani }e odraditi

P

kod ku}e na terenu ili u sali, zavisno od vremena.

Krajem janura, na dve sedmice, preseli}e se u Tivat.

- Planirano je da odigramo 12 kontrolnih utakmica. Prvu bi, ukoliko vreme dozvoli, trebalo da igramo ve} 26. januara u Ivawici, sedam u Tivtu i ~etiri po povratku ku}i.

Namera nam je da svi igra~i u pripremi imaju podjednaku minuta`u na terenu. Najva`nije je da ekipu zadr`imo na okupu i uz poja~awa kompletiramo tim za nove izazove. Preko nam je potrebno vi{e igra~a, jer se mi sada takmi~imo na dva fronta izjavio je Mladen Dodi}, {ef stru~nog {taba FK Javor.

Kako je napomenuo sportski direktor Javora Nikola Li{anin, u prelaznom periodu ne}e biti gomilawa igra~a, ve} }e oni biti pa`qivo odabrani, u skladu sa potrebama kluba.

Dva fronta koja je spomenuo trener Dodi} su opstanak u ligi i takmi~ewa za Kup Srbije.

- Razmi{qamo od utakmice do utakmice i da se za svaku maksimalno pripremimo. Verujem u ove momke i siguran sam da }emo se dobro spremiti za nastavak prvenstva - rekao je Dodi}.

Ivawi~ani su jesewi deo sezone zavr{ili na {estom mestu Jelen Super lige.

PRVA LIGA SRBIJE

FK Metalac

Fudbaleri Borca ju~e su zapo~eli pripreme, posle prozivke, dok bi ekipa Mladosti trebalo da se okupi u Lu~anima na Svetog Jovana. Prozivka u Metalcu je dan kasnije u ponedeqak, 21. januara.

ako su visoke temperature ovih dana stvorile probleme u odr`avawu leda, sezona klizawa

dana biti jo{ vi{e. S obzirom na dosada{wi broj posetilaca, slobodno mo`emo re}i da je sezona klizawa uspela. Kako je u

ne}e biti zavr{ena kada i {kolski raspust. Od 24. decembra do danas klizali{te Sportsko rekreativnog centra “Mladost” posetilo je oko ~etiri hiqade qudi.

- Nadamo se da }e ih u narednih desetak

^a~ku raspust uglavnom pro{ao bez snega, da nije bilo klizali{ta, deca ne bi mnogo ni osetila zimu - ka`e Aco Jakovqevi}, direktor SRC “Mladost”.

Z. J.

FELPS, [UMAHER I OSTALI „PENZIONERI“ vetski sport ostao je pro{le godine bez dve superzvezde i legende. Ameri~ki pliva~ Majkl Felps povukao se nakon osvajawa jo{ {est olimpijskih medaqa u Londonu,

S

evropske lige.

Od fudbala se u junu oprostio 39godi{wi Silvan Viltor, osvaja~ evropskog zlata sa Francuskom 2000. godine.

Istog meseca je nekada{wi broj 10 svet-

dok je voza~ Formule jedan Mihael [umaher oti{ao kao 13. voza~ sveta.

Majkl Felps se povukao kao osvaja~ najvi{e medaqa u istoriji olimpizma, po{to ih je osvojio 22, od ~ega 18 zlatnih. Mihael [umaher je osvojio sedam titula prvaka sveta u konkurenciji voza~a i pobedio je u 91 trci. Wih dvojica su najpoznatiji i najuspe{niji na spisku onih koji su 2012. godine zavr{ili karijeru, ali svetski sport je ostao bez jo{ nekoliko velikih zvezda.

U maju se od fudbala oprostio Englez Sol Kembel, u 37. godini. Nekada{wi centralni {toper reprezentacije Engleske i legenda Arsenala i Totenhema nije uspeo da na|e klub nakon {to ga je Wukasl pustio. Istog meseca, svet fudbala je ostao i bez Holan|anina Ruda van Nistelroja, koji je zavr{io karijeru sa 35 godina. On je tokom 20 sezona igrao za razne klubove, od kojih su najpoznatiji Man~ester Junajted i Real Madrid. Otprilike u isto vreme, od aktivnog igrawa oprostila se evropska ko{arka{ka legenda Ramunas [i{kauskas, sa samo 33 godine. U karijeri je pro{ao kroz skoro sve najva`nije

skog tenisa Arno Klemon odlo`io teniski reket.

U julu je sa igrawem fudbala prestao Ukrajinac Andrej [ev~enko, u 35. godini. On je osvojio "zlatnu loptu" 2004. godine. Povukao se da bi se posvetio politici.

U avgustu je fudbal napustio legendarni Brazilac Roberto Karlos, po{to je sa 39 godina odigrao posledwu sezonu u ruskom An`iju.

U oktobru se od fudbala oprostila i legenda nema~kog fudbala, 36-godi{wi Mihael Balak. On je karijeru zavr{io kao najboqi nema~ki igra~ u ovom veku.

Istog meseca se od hokeja kona~no oprostio legendarni golman Dominik Ha{ek, popularni "Dominator", sa punih 47 godina.

Po~etkom decembra se drugi put povukla belgijska teniserka Kim Klejsters, sa 29 godina. Nekada{wa prva igra~ica sveta oti{la je sa 41 pobedom u singlu, od ~ega ~etiri grend slema.

Istog meseca je oti{ao i 30-godi{wi Amerikanac Endi Rodik, koji je tokom 12 godina karijere osvojio 32 turnira, ukqu~uju}i i jedan grend slem.

35

VODI^

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

Dom kulture Petak, 18. januar - SMRT ^OVEKA NA BALKANU, igrani film Miroslava Mom~ilovi}a, velika sala u 20 sati - Izlo`ba fotografija planinarskog dru{tva "Kablar, sredwi hol u 19 sati

GRADSKA BA[TA Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

Subota, 19 januar - Bogojavqenska akademija, velika sala u 19,30 ~asova Utorak, 22 januar - "VIDARICA" - Koncert bra}e Teofilovi} i Miroslava Tadi}a Narodni muzej - Petak, 18. januar 2013. u 19 sati izlo`ba Miqane Dra{kovi} „Objavqewe” - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafe klub "VELVET" - Subota, 19. januar - GRAB YOUR BEAT, 22 ~asa

„SRPSKI PAB” - Petak, 18. januar - Svirka benda „NEZVANI^NA VERZIJA", 22 ~asa - Subota, 19. januar - Svirka benda „ZA[TO DA NE", 22 ~asa

„V. P. DIS“ Radno vreme Telefoni:

7,30 - 19 ~asova 032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa. marketing 032/342-276

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Gradska biblioteka

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

36

I POSLE PRAZNIKA IZGLEDAJTE SVE@E

N

eprospavane no}i, alkohol i gomile kola~a sigurno su uzeli danak izgledu va{e ko`e, ali to nije ni va`no jer uz nekoliko trikova, za samo nekoliko minuta, mo`ete opet izgledati sve`e i odmorno - Umijte se hladnom vodom. Hladna voda }e skupiti pore i vratiti rumenilo i sve`inu licu.

- Dobro hidrirajte ko`u. Nanesite hidratantu kremu i kremu za podru~je oko o~iju, pri~ekajte da se sve upije, a zatim nanesite jo{ jedan sloj.

- Kapi za o~i. Ako vam se ~ini da vam o~i izgledaju umorno, isprobajte klasi~ne kapi za o~i, koje }e razbistriti va{ pogled.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

[ARENA STRANA

NAMIRNICE KOJE GASE APETIT borbi sa vi{kom kilograma najve}i neprijateq uvek je glad. Po{to je svaka dijeta izvestan {ok za organizam, ~esto se de{ava da imate i la`an ose}aj gladi, odnosno da su vam "gladne o~i". Postoje namirnice koje je najboqe konzumirati u tom trenutku. Ima}ete ose}aj sitosti, a zapravo une}ete minimum kalorija. Zovu ih i namirnice za "hitno ga{ewe apetita"!

U

Voda Jedna ~a{a vode i 10 minuta strpqivog ~ekawa je jedna od opcija! Ose}aj gladi }e nestati ili }e se bar smawiti.

- Izbegavajte te{ke pudere. Zaboravite na svoj klasi~ni mejk ap luk.

Lice ujedna~ite BB kremom ili toniranom kremom, ili velikom ~etkom nanesite puder u kamenu.

- Korektor je va{ najboqi prijateq.

Korektor lagano nanesite na podo~wake i utapkajte prstima, a zatim ga nanesite i na same kapke, ispod obrva i uz nos, da bi licu dali sve`iji izgled.

- Samo ne`no s bojama.

Na o~i nanesite be`, belu ili svetlo ru`i~astu senku, a uz liniju trepavica povucite tanku crtu crnom ili sme|om olovkom ili tu{em. Lepo nama`ite trepavice.

- Izaberite ru`i~asta rumenila. Ru`i~asto rumenilo osve`i}e lice, ali nemojte preterivati s koli~inom!

- Odaberi lagane cvetne mirise. Svima je dosta dima i zagu{qivih mirisa, pa izaberite ne`an parfem, baziran na cvetnim ili citrusnim notama.

MIS SLONICA Vi{e desetina slonova u~estvovalo je na takmi~ewu lepote, koje se svake godine organizuje u nacionalnom parku ^itvan u Nepalu, a tri slona su u{la u finale. Kriterijumi za finale bili su, izme|u ostalog, temperament

Zeleno povr}e Kupus, brokoli, zelena salata, keq... Imaju tako malo kalorija, da su one potpuno zanemarqive.

Jabuke Biqna vlakna u jabuci suzbijaju glad. One tako|e pokre}u hormone, koji suzbijaju apetit pre nego {to se prejedete.

Banane Reguli{u varewe i imaju nizak nivo masno}e (na 100 grama banana ide 0,5 odsto masti). Prose~na banana ima oko 90 kalorija, a ose}aj sitosti do|e jako brzo.

Kafa Od velike koli~ine posta}ete razdra`qivi, ali jedna {oqica umereno jake kafe ubrza}e va{ metabolizam i odlo`iti ose}aj gladi.

LIMUN ZA SJAJ NOKTIJU Rukama nedostaju lojne `lezde, pa prsti i nokti ~esto budu suvi. Uz to, redoavn kontakt s hemikalijama, pra{inom i prqav{tinom dodatno {tete noktima. Kako biste vratili sjaj va{im noktima, iskoristite limun – jedan od najboqih sastojaka za lepotu!

1 2 3

i li~nost `ivotiwe. Ve}ina slonova imali su imali ura|en pedikir i obojene nokte, {to je tako|e bilo presudno za krunu najlep{eg, a tako|e se gledala i ~isto}a i {are koje su im bile iscrtane po telu. [ri Ram koji radi u komitetu za menaxment slonova, rekao je da su slonovi koji su u{li u finale izabrani zbog veoma lepe dekoracije na sebi.

4

Samo limun Ako ste previ{e lewi da me{ate razne sastojke, samo isecite kri{ku sve`eg limuna i po~nite s manikirom. Potopite prste u toplu vodu dva, tri minuta, a zatim utrqajte kri{ku limuna na nokte i ne`no trqajte ko`icu oko noktiju. Isperite toplom vodom, a zatim nanesite hidratantnu kremu.

Limun i so Dok utrqavate kri{ku limuna na nokte, pospite so i uklonite mrtve }elije ko`e oko noktiju. Operite ruke toplom vodom i sapunom, a zatim nanesite hidratantnu kremu kako biste dobili mekane i sjajne nokte. Jo{ jedan jednostavan na~in da, uz pomo} ovih sastojaka uradite piling ruku, je da dodate prstohvat soli i limunov sok u toplu vodu. Potopiti prste pet, {est minuta, a zatim ne`no o~istite nokte mekom ~etkicom.

Isperite vodom i nanesite hidratantnu kremu.

Limun i glicerin Limun ~isti nokte i ~ini ko`icu belom i sjajnom, ali istovremeno i su{i ko`u. Ako imate suvu ko`u, dodajte nekoliko kapi glicerina u ovaj manikir. U odgovaraju}u posudu sipajte toplu vodu i pome{ajte sok od limuna i ~etiri, pet kapi glicerina. Potopite svoje prste u smesu i dr`ite oko pet minuta, a zatim ne`no obri{ite prste, kako biste uklonili mrtve }elije ko`e oko noktiju.

Limun i {e}er [e}er je prirodan piling koji hidrira ko`u.

Pome{ajte ga sa limunovim sokom i dodajte malo vode. Potopite prste u smesu na nekoliiko minuta, a zatim isperite ~istom vodom. Nakon toga, nanesite hidratantnu kremu. pripremila: I. M.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

[ARENA STRANA

37

[TA JEDU NAJMO]NIJI QUDI SVETA ////////////////////////////////////////////////////////////////// uvari {efova dr`ava i vlada su “top {efovi”, majstori kulinarskog ume}a koji vladaju kuhiwama svetskih lidera i znaju kako da rasko{nim jelima “za~ine” me|unarodne odnose.

K

Tajne svojih jela me|usobno razmewuju na sastanku u Parizu.

Imaju i svoje udru`ewe “Klub glavnih kuvara {efova dr`ava”. Oni su krem de la krem svetske gastronomije.

- Mislim da ono {to kuvam mo`e uticati na atmosferu tokom razgovora. Ne mislim da uti~e na politiku. Ali lak{e je ako qudi jedu i u`ivaju

MI[EL OBAMA KORISTI SVOJE POVR]E Za razliku od Kremqa, gde se skoro svaki predsedni~ki mandat mewao kuvar, u mnogim drugim zemqama nije tako.

Francuski kuvar Bernar Vosion ove godine slavi ~etiri decenije rada u Jelisejskoj palati, Fransoa Oland je wegov {esti predsednik.

Kristeta Komerford kuvala je Klintonu, zatim Bu{u, a sada Obami. Ona pri~a da je Mi{el Obama posadila oko Bele ku}e svoj mali vrt, pa predsednikova porodica jede iskqu~ivo svoje povr}e bez hemikalija.

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// [TA JEDE PUTIN Biv{i glavni kuvar u Kremqu Mihail @ukov je jo{ pre osam godina kazao da je on pristalica doma}e, ruske hrane i sladoleda. „[ef“ se pohvalio da se Putinu posebno dopala pe~ena }urka „Mona Liza“, kao i riba s pe~urkama „Stjenka Razin“.

Predsednik Rusije je sportista, svakog dana pliva i nema problema sa kila`om pa mo`e da jede {ta po`eli. Za doru~ak Putin, kao i mnogi Rusi, jede razne ka{e od `itarica, mladi sir koji Rusi zovu tvorog, kao i med. Za ru~ak jede meso ili ribu, a voli i slatki{e, posebno sladoled. Kuvar Vahtang ka`e da Putin vi{e voli rusku kuhiwu, dok sada{wi premijer Medvedev daje prednost evropskoj.

Putin je u prethodnom predsedni~kom mandatu insistirao da se pove}a koli~ina hrane koja se nudi gostima na prijemima. Wemu se ne svi|a ona zapadna restoranska estetika, gde je na ogromnom tawiru mali komadi} mesa sa nekim prelivom. Goste treba nahraniti, rekao je Putin. Kuvari vode ra~una o tome {ta gost ne jede, kao i o wegovoj veri. Takve informacije na vreme dobiju od protokola.

U Kremqu pored kuvara zaista postoji „sanitarni lekar“ koji se brine za ~isto}u i sve`inu namirnica. Kuhiwa mora da bude uredna i ~ista, pa je iskqu~ena svaka mogu}nost trovawa.

Kuvar britanske kraqice kazao je da Rusi nisu jedini koji imaju takvog ~oveka. Kada im je Bu{ dolazio u goste, na ve~eru su do{la dva ameri~ka agenta i nadgledala {ta se i kako sprema. Svi kuvari se sla`u da je zapravo najva`nije da namirnice budu sve`e. Svi predsedni~ki kuvari tvrde da su stalno pod stresom. Moraju da rade brzo i bez prava na gre{ku. Zato je u predsedni~kim kuhiwama vojni~ka disciplina.

u onome {to jedu, onda je lak{e i razgovarati - rekao je Daryl Schembeck, {ef kuhiwe u Ujediwenim nacijama.

Mnogi kuvaju svaki dan jela svojim klijentima. Ve}ina dr`avnika tra`i da se namirnice kupuju od lokalnih poqoprivrednika. Ima i onih koji su oti{li korak daqe. “Vrt prve dame tu je otkad su se uselili. Pro{irio se ovih godina. Povr}e i za~ine iz tog vrta koristimo u svakodnevnim jelima, kao i za dr`av-

ni~ke ve~ere”, rekla je Cristeta Comerford, {efica kuhiwe u Beloj ku}i.

Francuskom predsedniku se nipo{to ne serviraju arti~oke. On kao i nema~ka kancelarka najvi{e voli sir. “Angela Merkel, na primer, voli da dolazi u Pariz jer zna da }e dobro jesti. Ne ka`em da na drugim mestima ne jede, ali ona stvarno voli francusku kuhiwu”, rekao je Bernard Vaussion, {ef kuhiwe u Jelisejskoj palati.

OMIQENA HRANA NELSONA MENDELE Kuvarica koja je punih 20 godina bila u slu`bi biv{eg ju`noafri~kog predsednika Nelsona Mandele predstavila je kuvar sa receptima nekih od wegovih omiqenih jela.

Kwiga Ksolisve Ndojije “Doma}a kuhiwa: Ukusi iz kuhiwe Nelsona Mandele” sadr`i veoma zanimqive recepte zvu~nih naziva kao {to su umsila wenkomo (gula{ od gove|eg repa), umngqusho (kukuruz i pasuq) i ulusu (iznutrice) za koje 49-godi{wa kuvarica ka`e da je Mandela znao da “oli`e prste”. Govore}i na promociji kwige u Johanesburgu, ~lanovi Mandeline porodice rekli su da je Ndojija za wih bila poput majke. Mandela ju je anga`ovao odmah nakon osloba|awa iz zatvora 1990. Kuvarica je ispri~ala je publici kako je po~ela da radi za Mandelu, kojeg iz miqa zovu Tata.

- Tata mi je rekao da je ~uo da sam dobra kuvarica i pitao me je da li bi `elela da kuvam za wega. A ja sam mu odgovorila: “Da, kuva}u za tebe Tata”. O~ekivala sam da }e biti jo{ jedan razgovor, ali to je bilo sve - rekla je Ndojije, dodaju}i da je tog istog dana po~ela s radom.

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

TITO JE VOLEO PE^EWE SA PAWA

- Jovanka Broz je bila stroga i probirqiva, a wen mu` mnogo bla`i i tolerantniji - pri~ao je Budvanin Savo Petkovi} (74), rodom iz Beograda, kuvar u penziji. Savo je u svojoj bogatoj kuvarskoj karijeri radio i u ekipi koja je kuvala za do`ivotnog predsednika biv{e SFRJ Josipa Broza Tita. U „Titov tim“ dospeo je na preporuku svog prijateqa i li~nog Brozovog kuvara Martina ]oze, od koga i zna najvi{e detaqa o Titovim gurmanskim afinitetima, jer je on kao kuvar-pomo}nik predsednika vi|ao veoma retko.

- Tito nije bio izbirqiv. Voleo je ribqe specijalitete, a jo{ vi{e kuvanu jagwetinu. Dolazio je ~esto u kuhiwu da jede pe~ewe s pawa. Tada je jeo prstima uz obiqe rena i senfa - pri~a Savo Petkovi}. Petkovi} ka`e da od Josipa Broza osobqe nikada nije dobilo grdwu ili bar ne neposredno. Mnogo stro`a bila je wegova supruga Jovanka.

- Jovanka je bila opasna za osobqe, znala je i da bude gruba zbog sitnica. Bila je i veoma probirqiva u pogledu hrane i na~ina usluge. Tito je, me|utim, bio veseo i voleo je {alu.

Pio je viski i francuski kowak. Najmo}niji bra~ni par u tada{woj zemqi slu`ila su dva posebna konobara, uvek - jedan Tita, drugi Jovanku. Zbog predostro`nosti ~itava ekipa kuvara i posluge bila je organizovana po principu kontrole osobqa. Koliko je kontrola namirnica i osobqa bila detaqna najboqe govori doga|aj sa ru~ka u Bajinoj Ba{ti.

- Posle obeda, trebalo je da li~no skuvam dvanaest kafa za sve zvanice. Ali, pri{ao mi je tada{wi Titov lekar i rekao: “Ti skuvaj deset, a ja }u dve”. Nije dozvolio da neko drugi to uradi i tada sam prvi put video ve{ta~ki {e}er „natren“ jer je predsednik bio dijabeti~ar. pripremila: I. M.

38

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

39

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

- TV GALAKSIJA PETAK 18. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 19. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE - R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER

17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 52 VIKENDA U SRBIJI 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 20. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 17:15 OGLASI 17:45 IZBLIZA 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPARHIJE @I^KE 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 21. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK

I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 22. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM – R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD-R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 23. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM-R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 24. 1. 2013.

08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM-R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

40

ENIGMATIKA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

41

OGLASI

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

AGENCIJA

SIGMA

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

NEKRETNINE

STANOVI P-18 m2, II sprat, CG, Obili}eva / novo /. Cena 16.000 eura P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 25.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P-36 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, novo. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4.sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat,TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat,CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica.Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG,Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 eura P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-300 m2 sa 9.5 ari placa / poslovno-stambeni prostor /. Cena 78.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PRODAJEM stan P-65 m2 + podrum + 2 terase, ulica Ku`eqeva.Tel. 032/344-630, 064/15893-63 PRODAJEM stan P-64 m2 sa CG u blizini {kole Dragi{a Mi{ovi}. Tel. 063/691-761 PRODAJEM trosoban stan P-68 m2 u Nemawinoj ulici, 3.sprat, CG. Cena 42.000 eura. Tel.064/1589363 PRODAJEM jednosoban stan P-37 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle. Cena 23.700 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM dvosoban stan P-53 m2 sa CG na Alvaxinici. Cena 27.000 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM nov stan P39.5 m2 u ulici Svetozara Markovi}a, 2.sprat. Tel. 063/691761 PRODAJEM dvoiposoban stan P-50.26 m2, 3. sprat, kod Hotel Morave.

Tel. 032/222-552, 064/158-93-63 PRODAJEM renoviran dvosoban stan P-55 m2 na Qubi} keju. Cena 34.000 eura.

Tel.032/344-630 PRODAJEM stan P-43 m2 u blizini {kole

Milice Pavlovi}, povoqno. Tel. 066/9000-228 NOV, odmah useqiv stan P-50 m2, Qubi}ska ulica. Cena 770 eura/m2.

Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan P- 59 m2 Industrijski prolaz.

Cena 22.000 eura sa stvarima. Tel. 063/691761 PRODAJEM stan na Gradskom {etali{tu, P40 m2. Cena 41.000 eura. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan P-61 m2, Alvaxinica. Cena 31.000 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM ku}u P-57 m2 i 1.56 ari placa, Savkovi}a kosa. Tel. 063/691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel. 063/691-761 PRODAJEM nov stan P60 m2, ugao Balkanske i Solunske. Povoqno. Tel. 032/222-552, 064/15893-63 PRODAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} keju. Cena 18.500 eura. Tel. 032/344-630 PRODAJEM dvosoban stan P-58 m2 u centru grada, CG. Cena 33.000 eura. Tel. 032/222-552, 064/158-93-63

MALI OGLASI PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Cena 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena za cerova drva.Tel. 353-016, 063/7494846.

PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/332-761 PRODAJEM razne bicikle.

Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353016, 063/7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343-314, 064/2454-094 Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/7494846 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, prodavnicom i 2 gara`e, na 40 ari zemqe.Tel. 0033354540398 IZDAJEM name{tenu sobu sa upotrebom kupatila i kuhiwe, CG, KTV, iskqu~ivo za u~enice i samice. Tel. 064/8292720, 032/ 373571.

IZDAJEM name{ten stan, oko 35 m2, CG, KTV. Tel. 064/ 8292720, 032/ 373-

PRODAJEM ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1.

Cena 29.500 eura. Tel. 063/691-761 PRODAJEM ku}u P-50 m2 i 5 ari placa u Trnavi. Cena 15.000 eura. Tel.032/344-630 PRODAJEM dvoiposoban stan P-55 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/673-29-69 KUPUJEM ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel. 063/691-761 PRODAJEM nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj ulici, dogovor. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan P-69 m2, CG, Avenija 1. Tel. 032/222-552, 064/673-29-69 PRODAJEM odli~an stan P-74.35 m2 na 1. spratu u Aveniji 2. Cena 650 eura / m2. Tel. 064/158-93-63 KUPUJEM dvosoban stan u {irem centru grada.

Tel. 066/9000-228 DVE ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P-70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan. Tel. 064/158-93-63

571 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/8423736 PRODAJEM crevo za vodu 50 m, od pola cola na kalemu.Tel. 064/9950345 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno.

Tel. 064/ 9950345 POTREBNA kuvarica i fizi~ki radnik u etno centru u podno`ju Div~ibara.

Tel. 060/ 3004264 POTREBNI radnici za rad u autoperionici sa iskustvom. Tel. 064/ 2620064 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod zelene pijace u Qubi}u.Tel. 064/ 8423736 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata.

Tel. 060/ 328-38-92, 061/ 289-25-16 IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan u Beogradu, u blizini \era pijace. Cena 300 E. U cenu ulazi voda, struja, grejawe i kablovska. Tel. 069/8160071, 032/341-738 PRODAJEM ku}u, Kulinova~ko poqe 78 i 10 ari placa, i 20 ari wivu.

Telefon 371-496

42

OGLASI

TRA@IM posao u butiku ili nekoj drugoj trgovinskoj radwi.

Tel. 064/6650345 PRODAJA tehnike MARANC DEK TEHNIKS DEK JVCCD PLEJER, po 20 eura komad. Nenad, tel. 063/ 1665062 PRODAJEM traktor RUS DT 20, dosta dobar, mala potro{wa, povoqno. Telefon: 064/5107879.

PRODAJEM Golf 2, 1,6 dizel, 1990 godi{te, ura|ena generalna, limarija, registrovan, nove gume, nov akumulator, dosta povoqno. Mobilni: 064/5107879.

PRODAJEM dosta povoqno {lajfericu, A. Spasi} - ]uprija, sa diskom 600 mm, samousisni ventilator i gumeni cilindar.

Vredi videti. Mobilni: 064/5107879.

IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku, na prometnoj lokaciji, povoqno. Tel. 064/2299952 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, hidro i termo izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Mobilni: 064/6152763.

VA@NI TELEFONI Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke: "Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

92 i 222-701 94 307-000 225-717 224-278 93 95 988 977 381-097

Grad ^a~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "^a~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" .................................... @elezni~ka stanica ......................

224-024 303-202 225-693 373-760 303-600 222-618 222-084 i 341-991 224-246 221-390

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

225-073 223-608 i 340-960 222-729 222-169 222-375 342-268 343-721 343-900

340- 385 222-296

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva, CG, cena 26.000 E PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod Merkatora, CG, cena 26.500 E PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA, cena 18.000 E PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena 25.500 E PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u izgradwi, CG, cena 19.780 E PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska [kola, CG, cena 27.000 E PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG, Cena 25.000 E PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska {kola, CG, cena 28.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava, TA, cena 24.000 E PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena 25.000 E PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /, CG, cena 42.000 E PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG, cena 45.000 E PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava, CG, cena 33.000 E PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG, cena 41.000 E PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz, CG, cena 37.000 E PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /, CG, cena 46.000 E PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22 m2/, CG, cena 40.000 E PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava /nov/, CG, cena 81.000 E PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG, cena 50.000 E PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /, CG, cena 70.000 E PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG, cena 84.000 E PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena 72.000 E

Veterinarska stanica .................... 320-230 Institut za vo}arstvo .................... 221-413 Poqoprivredna stanica "Ov~ar" .. 349-160

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora "TELEKOM SRBIJA" AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji "^A Bulevar oslobodilaca 2"-^A58/^AU58, na KP 784/2 KO Kowevi}i, u ulici Bulevar oslobo|ewa br.86 u Kowevi}ima, teritorija grada ^a~ka.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

KU]E PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca, Avenija 2, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa, Kru`ni put, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa, Avenija2, cena 66.000 E PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa Beqina, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa Beqina, cena 40.000 eura PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa {kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa Qubi}, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa Qubi}, cena 60.000 E PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa Ko{utwak, cena 65.000 E PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa Atenica, cena 36.000 E PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa Lomina, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa Atenica, cena 45.000 E PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa B.Stani}, cena 58.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa Prijevor, cena 25.000 E PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa Loznica, cena 40.000 E PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa G.Trep~a, cena 25.000 E

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske

- vodoinstalaterske - zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

43

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

MALI OGLASI NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 De`urni tel: 062/86-17-988 PRODAJEM komplet ugradnu rernu sa ventilatorom i ugradnu plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo kori{}eni i u odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683 060/388-22-99 IZDAJEM prazan jednosoban stan (45 m/2) u Nemawinoj ulici, preko puta {kole "Milica Pavlovi}".

Parno grejawe, cena povoqna. Mobilni: 064/9934038 i 032/345 738.

IZDAJEM lokal od 35 m/2 u centru, pogodan za pekaru, }evabxinicu i sl. Telefon: 064/10 22 759 i 226 417.

U BEOGRADU izdajem jednosoaban komforan stan sa trpezarijom, 40 m/2, cg, kompletno name{ten sa telefonom i tv, studentkiwama od 1. februara 2013. g.

Telefon: 011/2662252.

IZDAJEM name{tenu kancelariju u blizini suda pogodnu za advokata i sl. Telefon: 064/10 22 759 i 226 417.

TRA@IM ortaka za

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne.

032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784.

ODGAJIVA^NICA "MANGULICA" U OKOLINI ^A^KA, PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE. MOBILNI: 064/134 82 36. otvarawe restorana diskoteke u strogom centru.

Telefon: 064/10 22 759 i 226 417.

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Mob: 064/196 4705.

PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor, CO/2 aparat, {asiju 8 metara. Telefon: 032/367 657.

NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe - gratis, dogovor.

Mob: 064/1964705.

PRODAJEM stan u strogom centru grada, Solid, 53 m/2, ukwi`en. Cena 32.900 eura.

Telefoni: 061/11 59 863 i 061/278 99 37.

KUPUJEM plac prazan ili sa bilo kakvim objektom, Suva Morava, Trbu{ani ili Prijevor. Telefoni: 061/11 59 863 i 061/278 99 37.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Novom Beogradu. Pogodan za studente.

Mobilni: 063/8502359.

PRODAJEM Pasat benz-

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija inac, B 3 1,8, limuzinu sa ugra|enim plinom.

Registrovan do avgusta, nove gume, akumulator, u dobrom stawu.

Prvi vlasnik.

Mobilni: 063/817 63 76.

PRODAJEM staru ku}u sa 1,5 ari placa u strogom centru grada. Mobilni: 063 80 33 676 PRODAJEM dva tovqenika, oko 130 kilograma i dva sena. Telefon: 032/5 485 236.

PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Telefon: 374 125.

IZRADA ma{inskih, cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidro izolacije, izvo|ewe svih betonskih radova. Tel: 064 - 615 27 63 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo Ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada.

Tel: 065/5900651 i 032/391964 PRODAJEM ku}u 30m2 u ulici dr. Mi{ovi}a kod Praga 064/1394468 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem u ulici Sin|eli}evoj 83/1.

Tel: 032/700-957 i 063/7000-425

iz Dowe Trep~e Sahrana }e se obaviti (danas) 18. januara u 14 ~asova na grobqu u Dowoj Trep~i.

O@ALO[]ENE PORODICE URO[EVI] i @IVKOVI]

MILENI ILI]

PAVI] GORAN

1935 - 2013.g.

22. 1. 2001 - 22. 1. 2013.

MILANA DRAGUTINOVI]A

koja je preminula 6. januara 2013. godine.

O@ALO[]ENI: }erke: RAZA i CECA i suprug SRETEN

1930 - 2012 iz Mr~ajevaca

upl.

Dana 19. 01. 2013. navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg dragog Uspomenu na wega zauvek }e ~uvati wegovi: supruga MILENIJA i }erka SVETLANA sa porodicom.

15648

Dana 14. januara navr{ilo se TRI GODINE otkako je oti{la na{a majka

RADOQUB URO[EVI] RA]O

POSLEDWI POZDRAV dragoj mami i supruzi

U petak, 18. januara 2013. godine, navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Re~i su siroma{ne da objasne bol, ti{ina je vrisak koji se najdaqe ~uje...

Da mogu da vratim vreme unazad, da mogu tebe da vratim, ni{ta ne bih mewala... samo bih te svojim `ivotom od smrti sa~uvala.

S tugom u srcu zauvek te ~uva od zaborava tvoja sestra Sne`ana

Dana 16. januara 2013. godine preminuo je na{ dragi

15635

Dana 19. 01. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti moga brata

ZORANA PAVLOVI]A iz Qubi}a

MLADENA JOVANOVI] ZORANA

iz Vu~kovice Na{a te qubav nije sa~uvala, na{e te suze ne}e vratiti. Ponosni smo bili {to smo te imali da nam otvori{ vrata, a sada tu`ni {to niko da nas sretne. Majko po~ivaj u miru.

Tvoje }erke: GROZDA, VERA, STANA i IKA, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

Uspomenu na wega ~uvaju brat SLOBODAN i snaja MIRJANA PAVLOVI] sa porodicom.

15644

15623

Dani prolaze, a tuga u na{im srcima ne prestaje.

Sa ponosom te pomiwemo i po dobru pamtimo.

Tvoji najmiliji: supruga BOJANA, }erka JELENA, sin BOBAN, snaha SAWA i unuke TEODORA i DUWA 15628

44

^ITUQE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

Najdra`i na{

MILANE bi}e{ svakodnevno u na{im mislima i pri~ama ali TE ne}e biti tamo gde }e{ nam najvi{e nedostajati, u `ivotu.

Vole te tvoji najmiliji

Dana 12. 01. 2013. god. navr{ilo se ^ETIRI GODINE od smrti drage nam majke

Ponosni na nesebi~no prijateqstvo koje si nam pru`ao, POSLEDWI POZDRAV dragom

Dana 23. januara 2013. god. navr{ava se 15 GODINA od smrti na{e majke

OLGE NOVI^I] iz Vrani}a ^etiri godine su pro{le od kako si zauvek napustila tvoje najmilije i oti{la na put bez povratka. Ali ti }e{ ve~no `iveti u srcima tvojih najmilijih. Hvala ti majko za sve {to si u~inila za nas.

TVOJI NAJMILIJI: }erke NATA i QUBA i sin DRAGI[A sa porodicama.

MILAN^ETU

Dana 12. januara 2013. godine, preminuo je na{ dragi od IVONE i SR\ANA 15642

Pre {est meseci na ve~ni po~inak oti{ao je na{

MIODRAG MI[O LUKOVI]

MILO[ GLAVOWI] ]E]O Sahrana je obavqena 14. januara na ^a~anskom grobqu.

Zahvaqujemo se prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na sahrani.

O@ALO[]ENA supruga QIQANA i k}erka ILINKA

Dragom sestri}u

NATALIJE MITROVI]

MIODRAGU LUKOVI]U MI[I

Wena nesebi~na dobrota i plemenitost zauvek }e nas grejati i voditi, a wenoj du{i doneti spokoj.

Wena deca: RADOVAN, \OR\E, GORDANA i QIQANA sa porodicama.

iz Vrani}a

15643

Dragi na{ i nikada nezaboravqeni Mi{o.

Svakodnevno si u na{im mislima i srcima, ali te nema tamo gde najvi{e nedostaje{, u `ivotu.

TVOJI NAJMILIJI

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Evo 18. januara se navr{ava tu`nih 6 meseci od kada vi{e nisi sa nama.

Ali tvoj lik }e nam za uvek ostati u se}awu kao neizbrisiva fleka.

Neka ti je ve~na slava i laka zemqa a prosta du{a, neka te Bog i an|eli ~uvaju u ve~nom miru. ( Laka ti zemqa) O`alo{}ena familija ujak JOVAN TADI] - ARGENTEUIL ujna BUBA FRANCE sestra MA[A

Dana 16. januara 2013. navr{ilo se 20 GODINA od smrti dragog brata

NENADA PLAZINI]A NE[A iz ^a~ka Godine prolaze a uspomenu na wega ~uva brat MILOQUB sa porodicom.

15638

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV dragom

MILANU OBRADOVI]U iz Baluge

Preminuo u ponedeqak 14. 1. 2013. u 82-oj godini `ivota i sahrawen 17. 1. 2013. g. na grobqu u Baluzi.

Zauvek }e ostati u srcima svojih: }erke JELICE, sina MILORADA, brata MILENKA sa porodicom, snahe SVETLANE, unuka MILANA, TAMARE i FILIPA

45

46

^ITUQE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

Dana 2. januara navr{ile su se tri godine od kada je preminu na{ dragi

RADOVAN MILOJEVI] 2000 - 2013

15645

Wegovi najmiliji: sinovi MILO[ i VLADIMIR i snaja SNE@A

Na{em dragom i voqenom

DRAGANU VUJI^I]U

Hvala ti na razumevawu, hvala ti na svemu.

Mnogo mi nedostaje{.

Sestra QUBINA

dajemo ^ETRDESETODNEVNI POMEN 20. januara 2013. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu, koji nas je svojom dobrotom zaslu`io da uvek za wim patimo i da ga nikada ne zaboravimo.

O@ALO[]ENI: supruga MIRA i sin DEJAN.

15629

15640

iz Qubi}a

Dana 19. 01. 2013. je PET GODINA od kako nije sa nama na{a mnogo voqena i nezaboravna

Sada neka te an|eli ~uvaju.

Biqa, Mici, Seka i Draga.

15639

Brat MIROSLAV sa porodicom.

15626

MILKA NIXOVI]

Liki

1922 - 2013.

Sahrana je obavqena 9. januara 2013. godine na dowem Trbu{anskom grobqu.

Wegov vedar duh zauvek }e ostati u na{im srcima.

SE]AWE 16. 01. 2012 - 16. 01. 2013.

Draga

LAZARU JEKOVI]U LAZU

PREDRAG RADMILAC

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Porodica MILOJEVI]

POSLEDWI POZDRAV dragom bratu

18. januar 2011 - 18. januar 2013.

MILADINKA ANDRI] Miki, mnogo nedostaje{ suprugu DU[KU, deci NE[U i BIQI, sestri VERI i wenoj deci, unu~adima DACI, KATARINI i GAGI. Hvala ti za sve {to si za nas u~inila.

VLADIMIR STEGWAJI]

15612

LIXI Za{to? Hiqadu za{to, ali odgovora nema. Ostala je bol, praznina...

Tvoji: MO^O, DU[A i MAKI 15622

20. januara 2013. godine, navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 20. januara 2013. godine u 12 ~asova na Rackovi}a grobqu u Qubi}u iza}i na grobqe povodom DVE GODINE od smrti na{eg dragog

VELIMIRA VEQA MARKOVI]A

Uspomenu ~uvaju wegovi: supruga MILENA, sin ALEKSANDAR i sestra MILICA 15621

Dana 18. 1. 2013. navr{ava se 13 godina od smrti voqenog sina jedinca

5. 11. 2012. navr{ilo se 10 godina od smrti mog supruga

Nismo uspeli da zajedno sa tvojom borbom i hrabrim srcem pobedimo bolest. Uteha nam je da si tamo gde bola nema. Tvoj ~astan i po{ten `ivot bi}e na{ ponos, koji nas obavezuje da tugu nosimo dostojanstveno, onako kako si `iveo. Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu ~uvaju tvoji najmiliji.

PORODICA MARKOVI]

VELIMIRA VEQA MARKOVI]A

15625

Zaborav ne postoji. Tvoje veliko srce i plemenita du{a zaslu`uju ve~no se}awe. Mi te sa qubavqu pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Tvoja k}erka DOBRILA, unuk DEJAN i unuka ZORICA PETROVI] 15624

Dana 16. 1. 2013. navr{ava se DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

RADO[A VU^I]EVI]A iz ^a~ka

19. januara navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

@ivi{ u na{im srcima, mislima i se}awima. Hvala ti za sve, a najvi{e za tvoju dobrotu i qubav.

BO@IDARA BO[KA PAVLOVI]A Vreme ne ubla`ava tugu za tobom.

S ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: supruga KRSTINA, k}erke VESNA i VERICA, unuke MARIJA, JOVANA i MILICA i unuk PETAR 15627

S po{tovawem tvoji najmiliji: supruga VERA, sin MIROSLAV, }erka MIRJANA, snaha MARINA, zet MILAN, unuci NEMAWA, NINA, TAMARA i NIKOLA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

MILANA - PUPSA 18. 1. 2000 - 18. 1. 2013.

MIODRAGA - GRQA 5. 11. 2002 - 5. 11. 2012.

STANI[I]A @ivot je trenutak, a se}awe ve~nost. S qubavqu, po{tovawem i toplinom ~uvam uspomenu na VAS. Majka i supruga MILIJANA 15628

Dana 22. januara 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

BO@IDARA MARINOVI]A Bio si ono {to ne mo`e biti svako, ~ovek iskrenog i velikog srca, uvek voqen i nikad zaboravqen.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA, }erka SNE@ANA, zet DEJAN, unuke KATARINA i NATALIJA

47

^ITUQE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PRO[LO JE ^ETIRI GODINE OD KAKO NIJE SA NAMA NA[ VOQENI

Dana 26-og januara u 11 ~asova (subota), navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{a voqena

Dana 23. januara 2013. god. navr{ava se PET GODINA od smrti dragog

IVANKA JOVANOVI] ro|ena Milosavqevi}

STEVAN KOSTOV

Majka OLGA, otac ILIJA, brat ZORAN, snaja ZLATA i ostala rodbina.

Pro{la je godina tu`nih dana bez tebe, puna suza i bola. Znala si koliko smo te voleli a nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Uspomenu na tvoju dobrotu, qubav i plemenitost sa tugom i ponosom ~uvaju tvoji najmiliji: sestra SPOMENKA, porodice MILOSAVQEVI], MARJANOVI], JOVANOVI] i svi koji su je voleli.

15613

15615

19. 01. 2009 - 19. 01. 2013.

VREME PROLAZI, @ALOST I TUGA OSTAJU. @IVE]E[ U NAMA DOK SMO @IVI.

Za sve Hri{}ane „Krstovdan”, 18. januar, je praznik.

Ali za nas je to i ro|endan na{e voqene mame, nane i ta{te:

Dana 22. januara 2013. navr{ava se PET GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

MIROSLAV MIRO PAVLOVI] iz Zabla}a Miro, sa velikom qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uva}emo te u na{im srcima od zaborava.

MILORADA - MIDE @IVKOVI]A Bol i tuga, se}awe se ne bri{e, kad jedan `ivot nepostoji vi{e.

Supruga GORDANA sa porodicom.

15620

Dana 19. januara 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

MILORADA \OKOVI]A BRAZILIJA

TVOJI: supruga VIDOSAVA, sinovi DU[AN i ZORAN, unuci \OR\E, TIJANA, BOJANA i VIKTOR, snahe MARIJANA i IVANA, sestra ROSA sa porodicom.

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji.

15610

15616

PORODICA

OLGE JOVANOVI] Kako ovaj dan i svaki drugi je bez tebe te`ak. Na ovaj dan uvek smo te obasipali ~estitkama, zagrqajima i poqupcima, a danas je tre}i put kako to ne mo`emo da u~inimo. Tvoje mesto je prazno, a to mnogo boli. Mi znamo da }e{ ti uvek `iveti u nama, a nadamo se da je i svevi{wi milostiv i da }e ti preneti sve na{e misli i ose}awa. Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava tvoji: }erke ANKICA i RADA, unuci SA[A i STIV i zet PERO 15630

Dana 17. januara 2013. navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

DRAGOSLAVA GANGA RISTANOVI]A 1935 - 2011. iz Rakove

15617

VIDOJE NIKOLI]

22. 1. 1955 - 22. 1. 2013.

15595

DAJANA i MARKO

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni brat

QUBAN PAVLOVI]

MILA, KA]A, MAJA, MILO[ i VLADO

1937 - 2012 S qubavqu mami i baki.

Dve godine su pro{le a uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga SLAVKA, sin MLADEN, }erka NATA[A, snaha QUBICA, zet ZORAN, sestre SOFIJA i BRANKA, unuci, praunuci i ostala rodbina.

Dana 18. januara 2013. navr{ava se 18 dugih godina od kako nije sa nama na{

\OR\E M. DUWI]

LEPA [U[WAR

Sine Qubane, 22-og januara je tvoj 58 ro|endan. Umesto radosti, sre}e, na tvom grobu palimo sve}e i suzama zalivamo cve}e.

Ostavio si nas da na{a srca pla~u i du{a boli. Majka ti tu`na i bolesna dane provodi i samo misli na tebe.

Majka }e ti darove poslati.

TVOJI: majka CMIQKA i sestra SELENA sa porodicom.

Preminuo 9. januara 2013. godine u 65. godini `ivota.

Sahrana je obavqena 14. januara na Be`anijskom grobqu u Beogradu.

O@ALO[]ENE sestre DRAGA i VINKA sa porodicama.

15618

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

15619

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE